Aromatične droge –

korigensi (nastavak)
Cinnamomi cortex
{ Biološki izvor: Cinnamomum
ceylanicum, Lauraceae.
{ Cimet je uvek zeleno, nisko
drvo, kožastih, eliptičnih
listova ravnog oboda i
zašiljenog vrha.
{ Gaji se najviše na Cejlonu
(Sri Lanka) i u Indiji, ali i u
drugim zemljama tropskog
regiona Azije, Afrike i
Amerike.
Cinnamomi cortex

{ Droga: oguljena i osušena kora

mladih grana cimetovog drveta.
{ Kora se oguli i odmah sa
spoljašnje strane sastruže
površinski sloj (pluta i deo srednje
kore).
{ Po desetak korica se složi i suši
na suncu, pri čemu droga menja
boju u crvenkastu.
{ U promet dolazi u obliku tankih
olučastih komada.
Cinnamomi cortex
{ Sastojci:
z Etarsko ulje (do 2,5 %), sa
fenilpropanskim sastojcima:
cimetaldehid (do 75 %), trans-cimetna
kiselina (do 10 %) i eugenol.
z Kumarini
z Sluz
z Tanini (oligomerni proantocijanidini)
Cinnamomi cortex

{ Identifikacija (Ph. Eur. 6.0):

z A: Makroskopski/organoleptički
z B: Mikroskopija: analiza praška
z C: TLC
{ Čistoća:
z Ukupni pepeo: najviše 6%.
{ Određivanje:
z Sadržaj etarskog ulja (najmanje
12 ml/kg).
Cinnamomi cortex
{ Mikroskopija:
z Prašak je mrkocrvene boje,
karakterističnog mirisa.
z Uočavaju se:
{ Grupe okruglastih sklereida sa
jamičastim i zadebljalim zidovima,
{ Brojna, pojedinačna, vretenasta vlakna
lignificiranih zidova, uskog lumena,
{ Sitni kristali kalcijum-oksalata
{ Brojna, sitna skrobna zrna.
Cinnamomi cortex
{ TLC (Ph. Eur. 6.0)
z Hromatografski uslovi:
{ Ispitivani rastvor: dihlormetanski ekstrakt sprašene droge.
Ekstrakt se upari i rastvori u propisanoj zapremini toluena.
{ Rastvor za poređenje: rastvor cimetnog aldehida i eugenola
u toluenu.
{ Stacionarna faza: silikagel

{ Mobilna faza: dihlormetan

{ Detekcija:
z A: pri UV 254
z B: pri dnevnom svetlu, nakon hemijske derivatizacije rastvorom
floroglucinola
{ Rezultati: pri UV 254, javljaju se u središnjem delu
hromatograma zone koje gase fluorescenciju adsorbensa.
Nakon hemijske derivatizacije, zona cimetnog aldehida
postaje mrkožute boje.
Cinnamomi cortex
{ Etarsko ulje (Cinnamomi aetheroleum).
z Dobija se destilacijom kore cimeta.
z Lako pokretljiva, bistra tečnost, svetložute boje, slatkog
ukusa i specifičnog mirisa.
z Lako se usmoljava, kada postaje gusto i obojeno.
z Oficinalno je prema Ph. Eur. 6.0.
{ Identifikacija: pomoću TLC i GC-FID

{ Ispitivanja: relativna gustina (1,000-1,030), indeks refrakcije

(1,572-1,591), optička rotacija (-2 do +1o).
{ Određivanje: GC-FID. Sadržaj: cineol (<3%), linalol (1-6%),
beta-kariofilen (1-4%), safrol (<0,5%), trans-cimetaldehid
(55-75%), eugenol (<7,5%), kumarin (<0,5%), trans-2-
metoksicimetaldehid (0,1-1%), benzil-benzoat (<1%).
Cinnamomi cortex
{ Delovanje:
z Etarsko ulje cimeta ima karakterističnu aromu, a
ispoljava i antimikrobnu i spazmolitičku aktivnost.
{ Primena:
z Kod poremećenog varenja (kao stomahik i
karminativ),
z Kod bolnog spazma glatke muskulature GIT
(spazmolitik),
z Kao začin.
{ Napomena:
z Na tržištu se često nalazi droga Cassiae cortex, kora
kineskog cimeta (Cinnamomum cassia).
z Ova droga je grublje konzistencije, deblja je i nije
oguljena.
z Sadrži više cimetaldehida, ali nema tako fini ukus i
aromu kao cejlonski cimet.
Vanillae fructus
{ Biološki izvor: Vanilla
planifolia, Orchidaceae.
z Višegodišnja, epifitna
povijuša, čiji cvetovi moraju
biti veštački oplođeni (u
prirodnim uslovima
oprašuju ih kolibri).
z Plod je mahuna sa nekoliko
semena.
z Poreklom je iz centralne
Amerike, ali se danas gaji u
većini zemalja tropskog
regiona.
z Najvažniji proizvođači:
Meksiko, Madagaskar,
Tahiti i Indija.
Vanillae fructus
{ Droga: fermentisan, osušen plod
vanile.
z Mahune se beru kada počnu da
sazrevaju.
z Fermentacijom boja prelazi iz žute u
tamnomrku, a menjaju se i ukus, i
aroma.
z “Šipke” vanile su duge do 25 cm,
prečnika do 1 cm, uzduž fino naborane,
ponekad po površini prekrivene
kristalima vanilina.
z Karakterističnog su ukusa i mirisa.
Vanillae fructus
{ Sastojci:
z Fenolni heterozidi, glukozidi vanilina (vanilozid) i
vanilil-alkohola (vanililozid).
z Vanilin (aldehid) se iz heterozida oslobađa tokom
fermentacije.
{ Primena:
z Kao začin i kao korigens ukusa i mirisa nekih
farmaceutskih preparata.
z U parfimerijskoj industriji.
Preporučujem:

{ Gernot Katzer’s Spice Page:

http://www.uni-graz.at/~katzer/engl/
Aromatične droge – diuretici
Diureza
{ Osnovna funkcija bubrega je da
organizam oslobode
“nepotrebnih” materija koje
sadrže azot.
{ Druga važna funkcija je kontrola
volumena i sastava
ekstracelularne telesne tečnosti.
{ Bubrezi održavaju ekvilibrijum
unosa (ingestije ili metaboličke
produkcije) i izlučivanja
(ekskrecije ili metaboličke
potrošnje) vode i elektrolita.
{ Bubrezi učestvuju u regulaciji pH
vrednosti telesnih tečnosti.
{ Ove funkcije održavaju stabilno
okruženje u kojem druge ćelije
organizma obavljaju svoje
fiziološke aktivnosti.
Diureza
{ Formiranje urina započinje
filtracijom tečnosti oslobođene
proteina iz glomerularnih kapilara u
Bowman-ovu čauru.
z Tri filtracione barijere:
{ Endotel glomerularnih kapilara
{ Bazalna membrana
{ Podociti.

{ Napuštanjem Bowman-ove čaure

filtrirana tečnost ulazi u tubule, a
njen sastav se modifikuje
reapsorpcijom vode i nekih
metabolita, uz istovremenu
sekreciju drugih supstancija.
Diureza

Sekrecija

Glomerularna filtracija

URIN

Reapsorpcija
Diureza
{ U sastavu urina dominiraju supstancije koje
moraju da se eliminišu iz krvi: krajnji produkti
metabolizma –
z Urea
z Kreatinin
z Mokraćna kiselina
z Urati.
{ Elektroliti (Na, K, Cl, HCO3) se u velikom obimu
reapsorbuju; takođe i neki nutrijensi – glukoza,
aminokiseline...
{ Svakog minuta se formira oko 120 ml ultrafiltrata,
a izluči svega 1 ml urina.
Diureza i diuretici
{ Prema definiciji, diureza je povećanje
volumena urina.
{ Samim tim, diuretici su sredstva koja
povećavaju volumen izlučenog urina.
{ Većina klinički korisnih diuretika usmerena
je ka izlučivanju Na i Cl, kao glavnih
determinanti zapremine telesne tečnosti.
{ Zbog toga je klinička upotreba diuretika
uglavnom usmerena ka smanjenju
ekstracelularne tečnosti putem smanjenja
ukupnog sadržaja NaCl.
Diureza i diuretici

{ Klinički značajni diuretici mogu da se, u

skladu s mehanizmom delovanja, podele u
nekoliko grupa:
z Inhibitori karboanhidraze
z Osmotski diuretici
z Inhibitori Na-K-2Cl-kotransporta
z Inhibitori Na-kanala renalnog epitela
z Antagonisti mineralokortikoidnih receptora.
{ Ovo su moćna diuretička sredstva.
{ Gde su tu droge?
Droge kao diuretici
{ Preovlađuje shvatanje da, u suštinskom smislu, biljne droge
nisu diuretici, već – akvaretici.
{ Obično sadrže etarska ulja, flavonoide, saponozide i/ili
tanine i povećavaju protok krvi u glomerulima, a samim tim i
obim glomerularne filtracije.
{ Droge koje sadrže etarska ulja već u malim količinama
draže renalni epitel.
{ Za razliku od sintetskih diuretika, smatra se da preparati
droga ne utiču na reapsorpciju jona Na i Cl u renalnim
tubulama, tako da koncentracija ovih jona u plazmi ostaje
očuvana.
{ Zato se smatra da droge nisu podesne za lečenje edema,
niti hipertenzije.
{ Ovo shvatanje se postepeno koriguje...
Droge kao diuretici

{ Droge kao diuretici nemaju značaj

sintetskih diuretika.
{ Ali, imaju značaj u terapiji pijelonefritisa,
uretritisa, cistitisa i sličnih, lakših
infektivnih oboljenja u čijem lečenju
povećanje volumena izlučenog urina ima
blagotvorno dejstvo.
{ Droge sa diuretičkim delovanjem nalaze
primenu i u sprečavanju nastanka
bubrežnog taloga (peska i kamenca).
Juniperi (pseudo)fructus
{ Biološki izvor: Juniperus communis,
Cupressaceae.
{ Zimzelen žbun ili nisko drvo, sa po tri
tvrde, zašiljene četine u pršljenovima.
{ Biljke su dvodome. Muške šišarice su
jajastog oblika i žute. Ženske šišarice
nastaju srastanjem 3 karpele; posle
oplodnje postaju sočne i podsećaju na
bobicu.
{ Sazrevaju tek u drugoj godini po
oprašivanju i postaju crno-plave, sa
plavičastim voštanim pepeljkom.
{ Naziv “plod” (fructus) je, stoga pogrešan.
{ Kod nas je široko rasprostranjena.
Juniperi (pseudo)fructus
{ Droga:
z Zrele, sirove ili osušene šišarice
kleke, sakupljene u jesen, posle
prvih mrazeva.
z Najlakše se sakupljaju
otresanjem.
z Posle trijaže, zdrave, cele i zrele
šišarice se suše.
z Klekinje su crnoljubičaste boje,
prevučene voštanom prevlakom,
sa vidljiva 3 šava. Ukusa je prvo
slatkog, zatim ljutog, a mirisa
izuzetno aromatičnog.
z Može se koristiti i drvo, ali ređe.
Juniperi (pseudo)fructus

{ Sastojci:
z Etarsko ulje (do 2,5 %), sa
monoterpenskim
sastojcima α i β-pinenom
(do 80 %) i značajnim
udelom terpinen-4-ola.
z Flavonoidni heterozidi,
proantocijanidini, diterpeni,
invertni šećer, vosak,
smola, organske kiseline.
Juniperi (pseudo)fructus
{ Identifikacija (Ph. Eur. 6.0):
z A: Makroskopski/organoleptički
z B: Mikroskopija: analiza praška
z C: TLC
{ Čistoća:
z Strane materije: najviše 5%
nezrelih i šišarica promenjene
boje; najviše 2% drugih primesa.
z Voda: 120 ml/kg
z Ukupni pepeo: najviše 4%.
{ Određivanje:
z Sadržaj etarskog ulja (najmanje
10 ml/kg).
Juniperi (pseudo)fructus

{ Mikroskopija •Prašak je mrke boje, svojstvenog mirisa.

•Karakteristični elementi:
•Fragmenti epidermisa sa ćelijama
debelih, jamičastih zidova
•Fragmenti hipodermisa, sa ćelijama
zadebljalih zidova
•Fragmenti mezokarpa, sa krupnim,
okruglastim, parenhimskim ćelijama
tankih zidova i velikim međućelijskim
prostorima
•Fragmenti mezokarpa, sa krupnim
idioblastima zadebljalih, jamičastih
zidova
•Fragmenti šizogenih ćelija sa
etarskim uljem
Juniperi (pseudo)fructus
{ TLC (Ph. Eur. 6.0)
z Hromatografski uslovi:
{ Ispitivani rastvor: rastvor etarskog ulja u n-heksanu, dobijen
destilacijom pomoću vodene pare.
{ Rastvor za poređenje: rastvor gvajazulena i cineola u n-
heksanu.
{ Stacionarna faza: silikagel

{ Mobilna faza: toluen-etilacetat (95:5, V/V)

{ Detekcija: pri dnevnoj svetlosti, uz anisaldehid-reagens i

zagrevanje na 100-105 oC
z Rezultat: široka, ljubičasta zona mono- i seskviterpena, koja
po položaju i boji odgovara gvajazulenu. Sivkasto-ljubičasta
zona terpinen-4-ola koja se nalazi neposredno ispod zone
cineola.
Juniperi (pseudo)fructus
{ Etarsko ulje (Juniperi aetheroleum).
z Dobija se destilacijom zdrobljenih, sirovih šišarica.
z Lako pokretljiva, bistra tečnost, svetložute ili zelenkaste
boje, specifičnog mirisa i ljutog ukusa.
z Lako se usmoljava, kada postaje gusto i obojeno.
z Oficinalno je prema Ph. Eur. 6.0.
{ Identifikacija: pomoću TLC i GC-FID

{ Ispitivanja: relativna gustina (0,857-0,876), indeks refrakcije

(1,471-1,483), optička rotacija (-15 do -0,5o), peroksidni broj
(najviše 20).
{ Određivanje: GC-FID. Sadržaj: alfa-pinen (20-50%),
sabinen (<20%), beta-pinen (1-12%), beta-mircen (1-35%),
alfa-felandren (<1%), limonen (2-12%), terpinen-4-ol (0,5-
10%), bornil-acetat (<2%), beta-kariofilen (<7%).
Juniperi (pseudo)fructus
{ Delovanje:
z Diuretičko delovanje potiče od monoterpenskog
cikličnog alkohola terpinen-4-ola, koji deluje
specifično na tkivo bubrega povećavajući ekskreciju
urina.
{ Primena:
z Kao diuretik
z Primena mora biti vremenski ograničena, zbog
iritantnog i rubefacijentnog delovanja pinena.
z Može dovesti do oštećenja renalnog epitela i pojave
krvi u urinu.
z Dnevne doze: 2 – 10 g.
z Kontraindikacije: trudnoća i neka oboljenja bubrega.
Juniperi (pseudo)fructus
{ Posle destilacije etarskog ulja, ostatak se može
iskoristiti za dobijanje etanola fermentacijom
invertnog šećera. Proizvod ove destilacije je džin.
{ Kleka se koristi i kao začin.
{ Etarsko ulje nalazi primenu i u kozmetičkoj i
prehrambenoj industriji.
{ Druge vrste kleke (J. sabina, J. oxycedrus i J.
phoenicea) ne smeju se koristiti, jer njihovi
sastojci – sabinen, sabinol i njihovi estri – deluju
kao snažni iritansi i vezikansi.
{ Pix Juniperina. Klekov katran, koji se koristi u
dermatologiji kao antiseptik i keratoplastik.
Petroselini radix
{ Biološki izvor:
Petroselinum crispum,
Apiaceae.
{ Dvogodišnja gajena
biljka, vretenastog
nerazgranatog korena.
{ List: u prvoj godini u
rozeti.
{ Druge godine se razvija
cvetonosna stabljika sa
štitastom cvasti.
{ Plod: šizokarp,
sastavljen iz dva
merikarpa.
Petroselini radix
{ Droga:
z Osušen koren gajene biljke. Sakuplja se u proleće
druge godine razvoja.
z Komercijalnu drogu čine komadi nepravilnog oblika,
žutobele boje, slatkog i naljutog ukusa, specifičnog
mirisa.
{ Sastojci:
z Etarsko ulje (0,1 – 0,5 %), sa fenilpropanskim derivatima
apiolom i miristicinom kao glavnim sastojcima.
z Apiol je stearopten i izdvaja se hlađenjem.
z Flavonoidni heterozidi (apiin i apiozid), furanokumarini,
poliacetileni, sluzi i šećeri.
{ Delovanje:
z Diuretičko i blago spazmolitičko.
Petroselini radix
{ Primena:
z U obliku čajnih mešavina, kao diuretik i kod kamenca.
z U tradicionalnoj medicini, kod noćnog mokrenja poda se
(enuresis nocturna) i dismenoreje.
z Dnevne doze: oko 6 g droge.
z Kontraindikacije: trudnoća, neka inflamatorna oboljenja
bubrega.
z Moguća pojava alergijskih reakcija.
z Etarsko ulje se retko koristi.
z Začin.
Aromatične droge -
anthelmintici
Cinae flos

{ Biološki izvor: Artemisia cina,

Asteraceae.
z Višegodišnja, žbunasta biljka, veoma sitnih
cvetova, sakupljenih u glavičaste cvasti
dužine do 4 mm, grupisanih u rastresite
metlice na vrhovima izdanaka.
z Samoniklo raste u stepskim predelima
srednje Azije.
Cinae flos

{ Droga:
z Osušeni pupoljci cvasti.
z Dobija se tako što se
metlice odsecaju tokom
avgusta, neposredno pre
otvaranja cvetova.
z Biljni materijal se suši na
umerenoj temperaturi i
prosejava, kako bi se
droga oslobodila
stabljika.
Cinae flos

{ Sastojci:
z Etarsko ulje (do 3 %), sa
1,8-cineolom kao
osnovnim sastojkom (do
80 %)
z Seskviterpenski laktoni
(santonin i artemizin – do
7 %)
{ Santonin je kristalno
jedinjenje, bez boje i
mirisa, gorko.
Cinae flos
{ Delovanje:
z Anthelmintično, naročito na gliste. Aktivni sastojak je
santonin.
z Antimikrobno, zbog etarskog ulja.
{ Primena:
z Kao anthelmintik, pretežno u veterinarskoj medicini
{ Uvek se kombinuje sa nekim laksantnim sredstvom,
kako bi se smanjila resorpcija santonina i mogućnost
intoksikacije.
z Kao industrijska sirovina za ekstrakciju santonina
z Kao industrijska sirovina za dobijanje etarskog ulja
{ Etarsko ulje se koristi u parfimeriji.
Aromatične droge -
antiseptici
Caryophylli flos

{ Biološki izvor: Jambosa caryophyllus

(Eugenia caryophyllata, Syzygium
aromaticum), Myrtaceae
z Nisko drvo, poreklom iz basena Indijskog
okeana.
z Cvetovi crvene boje, sa mnoštvom prašnika.
z Gaji se.
z Na plantažama se orezuje na visinu do 2 m.
z Najveći proizvođač: Zanzibar.
Caryophylli flos
{ Droga:
z Osušeni pupoljci cveta.
z Cvet se bere dok još nije otvoren, kada
boja čašice postaje ružičasta. Postepenim
sušenjem na suncu, boja biljnog materijala
postaje crvenomrka.
z Delovi droge imaju karakterističan oblik
klina.
z Plodnik podcvetan, dug do 15 mm,
zaobljeno četvorouglast.
z Na gornjoj strani – 4 trouglasta, kruta
čašična lista. Krunica – kuglasta,
zatvorena.
z Ukus – ljut i oštar
z Miris – intenzivan, aromatičan.
z Droga je oficinalna prema Ph. Eur. 6.0
 Caryophylli flos

{ Sastojci:
z Etarsko ulje (do 20 %), sa
eugenolom i aceteugenolom kao
glavnim sastojcima (oko 85 %, sa
međusobnim odnosom 7:1).
z Etarsko ulje je lokalizovano u
šizo-lizigenim šupljinama u
spoljašnjem delu tkiva plodnika.
z Droga sadrži tanine, smole,
vosak.
Caryophylli flos
{ Identifikacija (Ph. Eur. 6.0):
z A: Makroskopski/organoleptički
z B: Mikroskopija: analiza praška
z C: TLC
{ Čistoća:
z Strane materije: najviše 6% drški, kruničnih listova i
plodova; najviše 2% pupoljaka promenjenog izgleda;
najviše 0,5% drugih primesa.
z Ukupni pepeo: najviše 7%.
{ Određivanje:
z Sadržaj etarskog ulja (najmanje 150 ml/kg).
Caryophylli flos
{ TLC (Ph. Eur. 6.0)
z Hromatografski uslovi:
{ Ispitivani rastvor: dihlormetanski ekstrakt sprašene droge.

{ Rastvor za poređenje: rastvor eugenola u toluenu.

{ Stacionarna faza: silikagel

{ Mobilna faza: toluen (razvija se 2 x)

{ Detekcija:
z A: pri UV 254
z B: pri dnevnoj svetlosti, uz anisaldehid-reagens i zagrevanje na
100-105 oC
z Rezultat: u središnjem delu hromatograma nalazi se zona
eugenola, koja po položaju i veličini odgovara zoni eugenola
u rastvoru za poređenje i gasi fluorescenciju; zona eugenola
se boji mrkoljubičasto.
Caryophylli flos
{ Etarsko ulje (Caryophylli aetheroleum).
z Dobija se destilacijom zdrobljenih, sirovih pupoljaka.
z Lako pokretljiva, bistra tečnost žute boje, specifičnog,
intenzivnog mirisa i ljutog ukusa.
z Stajanjem, menja boju u crvenomrku.
z Oficinalno je prema Ph. Eur. 6.0.
{ Identifikacija: pomoću TLC i GC-FID

{ Ispitivanja: relativna gustina (1,030-1,063), indeks refrakcije

(1,528-1,537), optička rotacija (0 do -2o), sadržaj masnih
ulja i smolastih sastojaka, rastvorljivost u alkoholu (1 ml se
rastvara u 2 i više ml 70% alkohola).
{ Određivanje: GC-FID. Sadržaj: beta-kariofilen (5-14%),
eugenol (75-88%), aceteugenol (4-15%).
Caryophylli flos
{ Delovanje:
z Antimikrobno dejstvo. Deluje spazmolitički i lokalno
anestezirajuće.
{ Primena:
z Kao stomatološki antiseptik i blag lokalni anestetik.

z Etanolni rastvor etarskog ulja se koristi za ispiranje

sluznice usta.
z Ekstrakt droge ili rastvor etarskog ulja u etanolu se
koristi kao aromatik, korigens ili stomahik.
z Začin.

z Sirovina za izolaciju eugenola, koji se koristi i kao

polazna sirovina za polusintezu vanilina.
Salviae folium
{ Biološki izvor:
z Salvia officinalis, Lamiaceae

z Višegodišnja zeljasta biljka forme

niskog žbunića.
z Listovi su naspramni, lancetasti,
dlakavi, sa izraženom mrežastom
nervaturom.
z Samoniklo raste na krečnjačkim
terenima, uz jadransku obalu i dublje,
u Hercegovini i Crnoj Gori.
z U Srbiji se javlja sporadično, samo u
Sićevačkoj klisuri.
z Gaji se širom sveta.
 Salviae folium
{ Droga:
z Osušen list samonikle ili
gajene biljke, sakupljen u
doba cvetanja.
z Lancetastog je oblika, do 10
cm dug i do 2 cm širok, plitko
nazubljenog oboda.
z Debeo, mek, izrazito dlakav,
jako istaknute nervature.
z Sivozelene je boje, oporog,
naljutog ukusa i specifičnog
mirisa.
 Salviae folium
{ Sastojci:
z Etarsko ulje (do 2,5 %) sa
tujonom, cineolom i kamforom
kao glavnim sastojcima.
z Flavonoidni heterozidi,
fenolkarbonske kiseline
(rozmarinska kiselina), tanini.
z Gorka diterpenska jedinjenja
(pikrosalvin, karnezol i
rozmanol).
z Triterpenski sastojci (derivati
ursolne kiseline)
Salviae folium
{ Identifikacija (Ph. Eur. 6.0):
z A: Makroskopski/organoleptički
z B: Mikroskopija: analiza praška
z C: TLC
{ Ispitivanja:
z Strane materije: najviše 3 % drški; najviše 2 %
ostalih primesa.
z Vlaga: najviše 100 ml/kg
z Ukupni pepeo: najviše 10%.
{ Određivanje:
z Sadržaj etarskog ulja (najmanje 15 ml/kg).
Salviae folium
{ Mikroskopija:
z Vrlo brojne, kolenasto
savijene i izuvijane
mehaničke dlake;
z Fragmenti epidermisa sa
stomama;
z Retke, glavičaste,
sekretorne dlake sa
jednoćelijskom drškom i
jednoćelijskom glavicom,
kao i žlezde tipa
Lamiaceae.
Salviae folium
{ TLC (Ph. Eur. 6.0)
z Hromatografski uslovi:
{ Ispitivani rastvor: etanolni ekstrakt sprašene droge.
{ Rastvor za poređenje: rastvor tujona i cineola u
etanolu.
{ Stacionarna faza: silikagel
{ Mobilna faza: toluen-etilacetat (95:5, V/V).
{ Detekcija: pri dnevnoj svetlosti, nakon prskanja
rastvorom fosfomolibdenske kiseline i zagrevanja na
100-105 oC
z Rezultat: u središnjem delu hromatograma nalazi
se ružičasto-ljubičasta zona tujona i plavičasta
zona cineola.
Salviae folium
{ Delovanje:
z Droga, ekstrakti i etarsko ulje deluju antimikrobno,
spazmolitički i adstringentno. Ekstrakt žalfije ispoljava i
antioksidativno delovanje. Takođe, smanjuje lučenje znoja i
pljuvačke.
{ Primena:
z Spolja, u vidu infuza ili tinkture, kao antiseptik i adstringens,
za ispiranje kože i sluzokoža, najčešće oralne.
z Per os, u cilju smanjivanja lučenja znojenja.
{ Napomena:
z Interna primena ekstrakata žalfije kontraindikovana je kod
trudnoće.
z Dugotrajna interna primena se ne preporučuje, zbog
mogućnosti razvoja posledica neurotoksičnog efekta tujona i
tujil-alkohola.
Aromatične droge –
rubefacijensi
Lavandulae flos
{ Biološki izvor: Lavandula
angustifolia (L. vera, L. officinalis),
Lamiaceae
z Višegodišnja, zeljasta biljka,
linearnih, prostih, naspramnih
listova.
z Prekriveni su mehaničkim
dlakama, sivozeleni.
z Cvetovi su sakupljeni u
dihazijume, koji grade prividne
pršljenove. Ljubičasti.
z Biljka samoniklo raste u regionu
Mediterana, na kamenitom,
krečnjačkom zemljištu.
z Gaji se, kao ukrasna i za
dobijanje droge.
 Lavandulae flos
{ Droga:
z Nepotpuno razvijen cvet samonikle ili
gajene lavande.
z Odsecaju se vršni delovi izdanka,
pažljivo suše i tada odvajaju cvetovi,
pa prosejavaju.
z Cvet je do 5 mm dug, plavoljubičaste,
petozube čašice.
z Odiše prijatnim, specifičnim i
aromatičnim mirisom.
Lavandulae flos
{ Sastojci:
z Etarsko ulje (1,5 – 3 %). Najvažniji
sastojci: linalol (do 28 %), linalil-acetat (do
45 %), limonen, cineol, kamfor.
z Tanini (do 10 %).
Lavandulae flos
{ Identifikacija (Ph. Eur. 6.0):
z A: Makroskopski/organoleptički
z B: Mikroskopija: analiza praška
z C: TLC
z GC-FID
{ Čistoća:
z Strane materije: najviše 3% stabljika i
najviše 2% ostalih.
z Prisustvo drugih vrsta roda Lavandula:
sadržaj kamfora najviše 1%
z Vlaga: najviše 100 ml/kg
z Ukupni pepeo: najviše 9%.
{ Određivanje:
z Sadržaj etarskog ulja (najmanje 13 ml/kg).
Lavandulae flos
{ TLC (Ph. Eur. 6.0)
z Hromatografski uslovi:
{ Ispitivani rastvor: heksanski ekstrakt sprašene droge.

{ Rastvor za poređenje: rastvor linalola i linalil-acetata u

heksanu.
{ Stacionarna faza: silikagel

{ Mobilna faza: toluen-etilacetat (95:5, V/V)

{ Detekcija:
z Pri dnevnom svetlu, nakon hemijske derivatizacije
anisaldehid-sumporna kiselina reagensom i zagrevanja na
100-105 oC
{ Rezultati: u donjoj trećini hromatograma, uočava se
sivoplava zona linalola, a u srednjoj sivoplava zona
linalil-acetata.
Lavandulae flos
{Etarsko ulje (Lavandulae aetheroleum)
zDobija se destilacijom pomoću vodene pare iz svežih cvetova
ili cele cvasti.
zDestilacija mora trajati kratko, jer dolazi do razlaganja estara
monoterpenskih alkohola.
zUlje je bistra, bezbojna ili slabo obojena tečnost, ljutog i
nagorkog ukusa i specifičnog mirisa.
{Identifikacija: pomoću TLC i GC-FID

{Ispitivanja: relativna gustina (0,878-0,892), indeks

refrakcije (1,455-1,466), optička rotacija (-12,5 do -7o),
kiselinski broj (najviše 1).
{Određivanje: GC-FID. Sadržaj: limonen (<1%), cineol
(<2,5%), 3-oktanon (0,1-2,5%), kamfor (<1,2%), linalol
(20-45%), linalil-acetat (25-46%), terpinen-4-ol (0,1-6%),
lavandulil-acetat (>0,2%), alfa-terpineol (<2%).
Lavandulae flos
{ Delovanje:
z Sedativno
z Karminativno
{ Primena:
z Interno: kod poremećaja raspoloženja,
zamora i nesanice, kod digestivnih
problema.
z Doze: 1-2 čajne kašičice na 150 ml
napitka, ili 1-4 kapi etarskog ulja.
z Etarsko ulje se koristi i kao korigens
ukusa i mirisa.
z Eksterno: kod poremećaja periferne
cirkulacije, u obliku različitih sredstava za
utrljavanje.
z Balneoterapija: 20-100 g cveta na 20 l
vode.
{ Insektifug.
Rosmarini folium
{ Biološki izvor: Rosmarinus officinalis,
Lamiaceae.
z Višegodišnji, razgranat, zimzelen,
aromatičan žbunić.
z Grane uspravne (do 2 m) ili polegle,
mrke kore.
z Listovi naspramni, dugi do 3,5 cm,
linearni, kožasti.
z Cvasti cimozne, u pazuhu listova.
z Raste samoniklo u predelu
Mediterana.
z U kontinentalnom delu se gaji kao
ukrasna biljka.
z Gaji se za dobijanje droge.
Rosmarini folium
{ Droga:
z Osušen list samoniklog ili gajenog
ruzmarina.
z List se sakuplja u fazi cvetanja
biljke.
z Suši se pažljivo, da ne dođe do
promene boje.
z List je kožast, ravnog oboda,
savijen prema naličju.
z Zelene boje, na naličju svetliji,
istaknutog nerva, dlakav.
z Najkvalitetniju drogu daje samonikli
ruzmarin iz Dalmacije.
Rosmarini folium
{ Sastojci:
z Etarsko ulje (do 2 %), sa cineolom
(do 35 %), pinenima, kamforom i
borneolom kao glavnim sastojcima.
z Rozmarinska kiselina (do 8 %).
z Flavonoidi, tanini i gorke materije
diterpenske i triterpenske prirode.
Rosmarini folium
{ Identifikacija (Ph. Eur. 6.0):
z A: Makroskopski/organoleptički
z B: Mikroskopija: analiza praška
z C: TLC etarskog ulja
z D: TLC fenolkarbonskih kiselina
{ Čistoća:
z Strane materije: najviše 5% stabljika i
najviše 2% ostalih.
z Vlaga: najviše 100 ml/kg
z Ukupni pepeo: najviše 9%.
{ Određivanje:
z Sadržaj etarskog ulja (najmanje 12 ml/kg).
z Ukupni derivati hidroksicimetne kiseline:

(najmanje 3%).
Rosmarini folium

{ TLC A (Ph. Eur. 6.0)

z Hromatografski uslovi:
{ Ispitivani rastvor: rastvor etarskog ulja u
heksanu.
{ Rastvor za poređenje: rastvor borneola, bornil-
acetata i cineola u heksanu.
{ Stacionarna faza: silikagel
{ Mobilna faza: toluen-etilacetat (95:5, V/V)
{ Detekcija:
z Pri dnevnom svetlu, nakon hemijske derivatizacije
anisaldehid-sumporna kiselina reagensom i zagrevanja
na 100-105 oC
Rosmarini folium

{ TLC B (Ph. Eur. 6.0)

z Hromatografski uslovi:
{ Ispitivani
rastvor: metanolni ekstrakt
sprašene droge.
{ Rastvor za poređenje: rastvor rozmarinske i
kafene kiseline u metanolu.
{ Stacionarna faza: silikagel

{ Mobilna faza: anh. mravlja kiselina-aceton-

metilenhlorid (8,5 : 25 : 85, V/V/V)
{ Detekcija:
z Pri UV 365
Rosmarini folium
{Etarsko ulje (Rosmarini aetheroleum):
zDobija se destilacijom svežeg lista ili vršnog dela biljke u
cvetu.
zBistra, lako pokretljiva tečnost, bezbojna ili žutozelene boje,
specifičnog, aromatičnog mirisa.
zNa vazduhu se lako zgusne i usmoli.

{Identifikacija: pomoću TLC i GC-FID

{Ispitivanja: relativna gustina (0,895-0,920), indeks

refrakcije (1,464-1,473), optička rotacija (-5 do +8o),
kiselinski broj (najviše 1).
{Određivanje: GC-FID.
Rosmarini folium
{ Delovanje:
z Iritantno. Poboljšava prokrvljenost kože.
z Spazmolitičko (na glatku muskulaturu žučne kesice i
GIT).
{ Primena:
z Sastojak brojnih čajnih mešavina sa holagognim
delovanjem.
z Pozitivno deluje na lučenje enzima u GIT i na varenje.
z Dnevna doza: 4 – 6 g lista, 2 kapi etarskog ulja.
z Etarsko ulje se koristi u terapiji reumatizma, za
utrljavanje.
z Kupka: 50 g lista na 20 l vode.
z Začin. Parfimerija.
Camphorae aetheroleum
{ Biološki izvor: Cinnamomum
camphorata, Lauraceae.
z Visoko, uvek zeleno drvo,
poreklom iz istočne Azije (Kina,
Japan i ostrva Tihog Okeana).
z Svi delovi biljke sadrže etarsko
ulje bogato kamforom.
z Najbogatija je kora korena
drveća starog do 60 godina,
koje sadrži do 50 % kamfora.
Camphorae aetheroleum
{ Kamfor:
z Monoterpenski, biciklični keton.
z Prirodni kamfor je dekstrogir i
dobija se iz etarskog ulja
kamforovca.
z Posle destilacije kore, izdvaja se
hlađenjem kao stearopten.
z Odvaja se centrifugiranjem, pa
prečišćava sublimacijom.
z Oficinalan po Ph. Jug. IV.
z Javlja se u vidu bezbojnih ili
belih kristala masnog opipa,
karakterističnog, intenzivnog
mirisa.
Camphorae aetheroleum
{ U obliku rastvora ili linimenata,
koristi se kao antiseptik i
iritans.
{ Nekada se, u obliku uljanih
injekcija koristio kao analeptik,
za stimulaciju disanja.
{ Sintetski kamfor se dobija iz
bornilacetata, iz terpentina
Abies sibirica i levogir je, dok
se racemat dobija iz pinena.
Droge sa iregularnim
monoterpenima
Pyrethri flos
{ Biološki izvor: Pyrethrum cinerariifolium,
Asteraceae.
z Višegodišnja, zeljasta biljka, višestruko
deljenih listova.
z Cvasti glavičaste, promera do 1,5 cm.
z Obodni cvetovi beli, jezičasti, središnji
cevasti i žuti.
z Samoniklo raste duž jadranske obale i u
Hercegovini.
z Gaji se. Oplemenjene vrste u Keniji,
Južnoj Americi, Japanu i Evropi.
z Često se gaji kao hortikulturna, ukrasna
vrsta.
 Pyrethri flos
{ Droga:
z Osušene, glavičaste cvasti buhača.
z Sakupljaju se od gajenih biljaka u
početnoj fazi cvetanja.
z Suše se brzo, na suncu ili uz
zagrevanje.
z Kvalitet droge jako zavisi od momenta
sakupljanja i načina obrade.
z Cvasti se čuvaju cele, ne duže od
godinu dana.
z Sprašenoj drogi se moraju dodati
konzervansi, kako bi se sprečilo
razlaganje estarskih sastojaka.
Pyrethri flos
{ Sastojci:
z Iregularni, estarski monoterpeni, u ukupnoj količini do
2 % (piretrini I i II, cinerini I i II, jasmolini I i II).
z Estri cikličnih keto-alkohola i mono, odnosno
dikarboksilnih (hrizantemum) kiselina.
z Etarsko ulje, seskviterpenski laktoni, smole i voskovi.
{ Delovanje:
z Kontaktni neuromuskularni otrovi.
{ Primena:
z Nepolarni ekstrakti (heksanski i petroletarski), cvast i
izolovani piretrini se koriste kao kontaktni insekticidi.
z Retko se uspostavlja rezistencija na ova jedinjenja.
z Relativno su neotrovni za toplokrvne životinje.
z Antiparazitik, spolja, anthelmintik, u veterinarskoj praksi.
Oleorezine, balzami, smole
Definicija
{ Oleorezine:
z Polučvrsti produkti, ili guste tečnosti, koje biljke luče posle
povrede, koji predstavljaju rastvore smola u etarskim
uljima.
z Oleogumirezine:
{ Eksudati biljaka, koji se sastoje iz smolastih i gumoznih
materija.
{ Balzami:
z Specifični produkti koje luče neke biljke posle povrede.
z To su tamne tečnosti ili polučvrste mase koje se sastoje od
smolastih i gumoznih materija i isparljivih jedinjenja
(derivata benzojeve i cimetne kiseline, te vanililamida).
{ Smole:
z Produkti dobijeni destilacijom prirodnih oleorezina.
z Obično su slabo obojene, amorfne, čvrste ali krte, na
prelomu sjajne, staklaste mase.
Oleorezine
{ Najvažnije oleorezine:
z Terpentin (nastaje ozledom stabala četinara)
{ Druge:
z Mastiks (Pistacia lentiscus, Anacardiaceae), koristi se
kao oralni antiseptik i sredstvo za jačanje desni, za
izradu lepljive mase za flastere, u industriji lakova i
boja. U Makedoniji i Grčkoj dodaje se žestokim
alkoholnim pićima – “mastika”, “ouzo”...
z Elemi (Canarium luzonicum, Burseraceae), koristi se
u izradi sapuna...
z Gurjun (Dipterocarpus spp., Dipterocarpaceae), koristi
se kao fiksator mirisa u parfimeriji i kao sirovina na
ekstrakciju gvajazulena.
z Kopaiva (Copaifera spp., Cesalpiniaceae), koristi se
kao fiksator mirisa u parfimeriji.
Oleogumirezine

{ Retko se primenjuju u farmaciji, ali se

koriste u parfimeriji.
{ Najpoznatije oleogumirezine se dobijaju
iz biljaka familija Burseraceae i Apiaceae:
z Olibanum (Boswellia carterii, Burseraceae)
z Opopanaks (Boswellia erythraeae,
Burseraceae)
z Mira (Commiphora myrrha, Burseraceae)
z Galbanum (Ferula spp., Apiaceae).
Smole
{ U hemijskom pogledu, predstavljaju složene smese
triterpenskih i diterpenskih alkohola, kiselina i estara.
{ Najvažnija prirodna smola je kolofonijum, smola četinara.
{ U farmaciji se koriste i materije dobijene ekstrakcijom smole
koja prekriva površinu zeljastih delova biljke, te sadrže i
sekundarne metabolite zbog kojih poseduju i farmakološku
aktivnost:
z Jalapa smola (Ipomoea purga, Convolvulaceae)
z Podofilin (Podophyllum peltatum, P. emodi,
Berberidaceae)
z Smola konoplje (Cannabis sativa, Cannabaceae)
z Izmirna, benzojeva smola (Styrax tonkinensis,
Styracaceae)...
Terebinthina communis (Balsamum
Pini)
{ Biološki izvor: Pinus spp., Pinaceae
{ Predstavlja rastvor smole (Collophonium) u etarskom ulju
(Terebinthinae aetheroleum).
{ Predstavlja gustu, žutu i ljutu, mirisnu masu.
{ Dobija se procesom “smolarenja”:
z Stabla borova stara više od 20 godina se specifično
zasecaju i tako se oslobodi terpentin nakupljen u
šizogenim kanalima kore (fiziološko smolarenje).
z Posle nekoliko dana, zbog povrede, drvo počinje da luči
velike količine oleorezine (patološko smolarenje).
{ Terpentin se dobija i drugačijim postupcima:
z Ekstrakcijom iz kore četinara
z Kondenzacijom para koje nastaju tokom kuvanja drvne
mase u procesu proizvodnje papira i celuloze.
Terebinthina communis (Balsamum
Pini)

{ Od kojih vrsta se dobija?

z Pinus silvestris, beli bor (Rusija, Švedska,
Finska, Nemačka)
z P. pinaster, primorski bor (Francuska, Italija,
Španija)
z P. elliottii, severnoamerički bor (SAD)
z P. nigra, crni bor (Austrija, bivša SFRJ)
z P. halepensis, alepski bor (Francuska, Italija,
Grčka)
z P. pinea, pinjol (Italija, Portugalija)
z Larix decidua, ariš (mletački terpentin, Italija)
z Abies balsamea, balzamična jela (kanada-
balzam, Kanada, SAD).
Terebinthina communis (Balsamum
Pini)

{ Sastojci:
z Smola (65-70 %)

z Etarsko ulje (15-30 %).

{ Destilacijom pomoću vodene pare, terpentin se

razdvaja na Terebinthinae aetheroleum i smolu,
Collophonium.
{ Primena:
z Ograničena. Eksterno, kao rubefacijens,
interno, nekada se koristio kao ekspektorans.
z Uglavnom, u parfimeriji i industriji aroma, kao i
u industriji boja, lepila i deterdženata.
Terebinthinae aetheroleum crudum
{ Dobija se destilacijom terpentina pomoću vodene pare.
{ To je bistra, svetložuta, lako pokretljiva tečnost, nagorkog i
ljutog ukusa, specifičnog mirisa.
{ Lako oksidiše i usmoli se.
{ Najvažniji sastojci:
z Pineni, kamfen, delta-karen;
z Frakcionom destilacijom se dobija ulje obogaćeno pinenima
(Terebinthinae aetheroleum rectificatum)
z Ovo etarsko ulje se koristi spolja kao iritans i rubefacijens
(pineni).
z Primenjuje se i u vidu inhalacija kod upala gornjih disajnih
puteva...
{ Etarsko ulje dobijeno destilacijom iglica se razlikuje.
Terebinthinae aetheroleum crudum
{ Etarsko ulje je oficinalno prema Ph. Eur. 6.0, pod
nazivom: Terebinthinae aetheroleum a Pino
pinastro.
{ Ispituje se kao i druga etarska ulja, primenom
TLC i GC-FID.
Collophonium
{ Droga:
z Proceđena i pretopljena masa, zaostala posle destilacije
terpentina različitih vrsta borova.
z Providni, staklasti, sjajni komadi, svetložute boje, bez ukusa,
slabog mirisa...
z Zagrevanjem, omekšava i postaje lepljiva; rastapa se i
isparava nakon 250 C.
z Nerastvorljiva je u vodi.
{ Sastojci:
z Diterpenske kiseline (< 90 %).
z Najznačajnije su pimarinska kiselina, abijetinska kiselina itd.
{ Primena:
z Nema veći značaj za farmaciju. Koristi se uglavnom za izradu
lepka za flastere.
z Uglavnom se koristi u industriji boja i lakova, celuloze i
plastičnih masa...
Balsamum peruvianum
{ Droga:
z Balzam dobijen ozledom drveta Myrotroxylon balsamum var.
pereira, Fabaceae.
z Gusta, viskozna, bistra, crvenomrka sirupasta tečnost, ljutog i
nagorkog ukusa, mirisa na vanilu.
z Nije lepljiva, na vazduhu se ne suši niti se zgušnjava;
nerastvorna u vodi, rastvorljiva u jednakoj zapremini alkohola.
z Droga je oficinalna prema Ph. Eur. 6.0.
{ Dobijanje:
z Drvo raste u zemljama Centralne Amerike.
z U novembru ili decembru, kora se ošteti i opali bakljama.
z Posle nekoliko dana, počinje da luči gustu tečnost, koja se
nakuplja na trakama platna kojima se stablo omotava.
z Platno se kasnije cedi, ili kuva u vodi...
{ Sastojci:
z Estri (45 – 70 %), određeno gravimetrijski.
z Benzil-cinamat, benzil-benzoat, cinamil-cinamat.
Balsamum peruvianum
{ Primena:
z U dermatološkim preparatima, kao antiseptik, epitelizant i
keratolitik.
z Kod kožnih bolesti, manjih povreda i posekotina.
z U lečenju šuge, kao antiparazitik
z Retko per os, kao antidijaroik i kod oštećenja sluznice
digestivnog trakta.
z Fiksator mirisa.
Balsamum tolutanum
{ Droga:
z Tolu-balsam je smolasta, čvrsta, krta masa koja se lako mrvi i
gnječenjem postaje plastična.
z Žutocrvene je boje, providan, sluzavog i nagorkog ukusa, mirisa na
vanilu.
z Nerastvoran u vodi, rastvara se u alkoholu.
z Droga je oficinalna prema Ph. Eur. 6.0.
{ Dobijanje:
z Dobija se iz drvena Myrotroxylon balsamum var. genuinum, Fabaceae.
z Venecuela, Kolumbija, gaji se na Kubi.
z Balsam je prvo tečan, a zatim očvrsne.
z Sakupljanje traje i po nekoliko meseci.
{ Sastojci:
z Smolaste materije (do 80 %), koje se sastoje od triterpenskih alkohola
u kombinaciji s cimetnom i benzojevom kiselinom.
{ Primena:
z Kao antiseptik i keratoplastik u dermatološkim preparatima.
z Ulazi u sastav pastila, sirupa i tinktura koje se koriste kod kašlja kao
ekspektoransi.