AUDIO KOMPRESIJA

Kompresija audio signala zasnovana je u značajnoj meri na efektu maskiranja.

Maskirajući zvuk aktivira određen broj osetljivih ćelija na bazilarnoj membrani. Maskirani zvuk
(slabiji od maskirajućeg) ne aktivira dovoljno ćelija tako da se njgovo prisustvo i ne zapaža. Da
bi se čuo treba ga pojačati. To znači da maskirajući zvuk podiže prag čujnosti maskiranag
zvuka.

Efekat maskiranja pored jačine veoma zavisi od frekfencije. Najizraženiji je ako su

frekvencije bliske. To je zato što oba zvuka treba da pobude praktično iste ćelije na bazilarnoj
membrani. Niže frekvencije jače maskiraju više nego obrnuto.

Efekat maskiranja se javlja samo ako se oba zvuka primaju jednim uhom. U protivnom
se ne pobuđuju iste ćelije. Zato smo i sigurni da se efekat maskiranja odvija na samoj bazilarnoj
membrani, a ne u nervnom sistemu. Efekat je prisutan samo onoliko koliko potiče od
preslušavanja kroz kosti glave.
 Efekat maskiranja traje i izvestan period po prestanku jakog zvuka. Razlog za ovu pojavu
je što se osetljive ćelije ne mogu relaksirati (adaptirati) trenutno na slab zvuk. Čak je efekat
maskiranja prisutan i neposredno pre pojave jakog zuka. Za ovo je razlog što je potrebno da
zvuk bude prisutan oko 1 ms pre nego što ga zapravo čujemo. Zato je efekat maskiranja izražen i
kada oba zvuka nisu simultano prisutna. (Kao da jači zvuk pre stigne do mozga od slabog zvuka.)

Za audio kompresiju redovno se koristi analiza po opsezima. MPEG koristi 32 opsega.

Unutar opsega nivo signala maksimalno se pojača pre prenosa. Sav šum koji se nakupi tokom
prenosa biće potisnut kada se signal na prijemu vrati na prvobitan nivo. Ovo je Dolby tehnika
poznata još od šezdesetih godina. Ukoliko je unutar opsega izražen efekat maskiranja može se
odmeravati sa manjom preciznošću. (Kao rezultat biće manje odmeraka).

Zbog Q-faktora bazilarne membrane, koja pretvara (transformiše) zvuk u osećaj, odziv se
ne može uspostaviti trenutno. To omogućuje da se transformacioni koeficienti ne šalju često. To
je osnova transformacionog kodovanja. Za veći stepen kompresije koeficienti se ponovo kvantuju
(requqntized) sa manjom preciznošću (grublje). Koristi se i neuniformna kvantizacija kao i
Hafmanovo kodovanje.