LEKOVI KOJI DELUJU NA KRV I

KRVOTVORNE ORGANE

Miroslav Savić
Katedra za farmakologiju
Farmaceutski fakultet
Univerziteta u Beogradu

Funkcije krvi
• Transportna
– O2, CO2, produkti
katabolitma,
nutrijenti, hormoni
• Regulatorna
– Doprinosi
regulaciji pH
(puferi)
– Doprinosi
regulaciji telesne
temperature
• Zaštitna
– Od infekcija
– Od gubitka krvi
 Hemostaza
• Brz i lokalizovan prekid
krvarenja prilikom oštećenja
krvnog suda
• Sprečava hemoragiju
(gubitak velike količine krvi)
• Tri procesa
1. Spazam krvnog suda
2. Stvaranje trombocitnog
čepa
3. Zgrušavanje krvi
(koagulacija = stvaranje
fibirinskih niti)

Adhezija trombocita

Proticanje trombocita Von Willebrand-ov

faktor, kolagen
u aksijalnom delu krvne struje
Adhezija trombocita
 Aktivacija trombocita

TxA2, ADP,
Serotonin,
Fibrinogen

Promena Sekrecija
oblika medijatora

Agregacija trombocita
Povezivanje susednih
trombocita
fibrinogenom koji se Agregirani
veže za GPIIb/IIIa trombociti
receptore koji su
eksprimiraju
podlegli
konformacijskoj kisele
izmeni usled dejstva fosfolipide,
“trombocitnih neophodne za
agonista” (ADP, aktivaciju X
kolagen, trombin, TX
faktora i
A2...)
Trombocitni čep protrombina:
veza sa
koagulacijom
 Patološki procesi:
Tromboza – stvaranje
hemostatskog čepa
unutar krvnog suda
Oštećeni zid krvnog u odsustvu
suda krvarenja, usled:
1. Oštećenja zida
Promocija adhezije Tr
krvnog suda
Von
Willebrand TXA2 5-HT 2. poremećaja
faktor ADP protoka krvi
3. Povećane
Tr koagulabilnosti

Vazokonstrikcija
Zid krvnog suda Er

Tromboza

• Arterijska tromboza :
– Lepljenje trombocita za zid arterije- bele boje-
Često povezana sa infarktom miokarda,
moždanim udarom i ishemijom tkiva
• Venska tromboza:
– Razvija se u područjima sa stagnacijom
protoka krvi (duboka venska tromboza), crvene
boje – povezana sa kongestivnom srčanom
insuficijencijom, kancerom, hirurgijom
– Tromboembolija (transport odvojenog dela
tromba do dela krvotoka u kome se “zaglavi” )
 Antitrombotski lekovi

Klasa leka Prototip Mehanizam Ffekat

Antikoagulansi heparin Inaktivacija faktora Prevencija venske
parenteralni koagulacije tromboze

Antikoagulansi varfarin Smanjena sinteza Prevencija venske

oralni faktora koagulacije tromboze

Antitrombocitni aspirin Smanjena agregacija Prevencija arterijske

lekovi trombocita tromboze

Fibrinolitici streptokinaza Fibinoliza Razgradnja tromba

Antitrombocitni (antiagregacijski) lekovi:

4 mehanizma
Antagonisti ADP
receptor
ADP receptora
(P2Y)
klopidogrel
tiklopidin

Signalni
COX-1 aspirin
Inhibitori
fosfodiesteraze putevi AA NSAIL
dipiridamol
TXA2

GPIIb - IIIa
Antagonisti receptora Fi
za fibrinogen: br
in
abciksimab (Fab fragment), og
ciklični peptid eptifibatid i tirofiban
en
(neppetidni derivat tirozina)
 Antitrombocitni (antiagregacijski) lekovi
• Antikoagulansi imaju mali uticaj na formiranje tromba u arterijskoj cirkulaciji
• Najvažniji antiagregacijski lek: aspirin (75 (100) mg dnevno, maksimalno 325 mg):
više doze nisu delotvornije od nižih doza aspirina, a neke analize sugerišu
smanjenu efikasnost sa višim dozama. Budući da su neželjeni efekti aspirina
dozno-zavisni, za većinu indikacija se preporučuju doze aspirina od 75 do 100 mg
dnevno
• Pri primeni relativno niskih doza koje se preporučuju u indikacijama prevencije
kardiovaskularnih događaja željeni farmakološki efekat ograničen je na polazni
molekul u neizmenjenom obliku i kratak period (oko 20 minuta pri primeni
konvencionalnih formulacija) tokom koga je ovaj oblik dominantan
• Aspirin u akutnoj primeni dovodi do inhibicije COX-1 u trombocitima i pune
inhibicije stvaranja tromboksana, induktora agregacije trombocita i potentnog
vazokonstriktora, pri dozama od 300 mg i više. U uslovima prethodno postignute
kompletne inhibicije tromboksana, dovoljne su niže doze za održavanje
antitrombocitnog efekta. Vrednost doze dovoljne za održavanje prethodno
postignutog efekta podleže uticaju interindividualnih varijacija i karakteristika
prisutnog patološkog supstrata i ne može se precizirati, ali verovatno iznosi 100
mg ili manje
• Indikacije: sekundarna prevencija trombotskih kardiovaskularnih i
cerebrovaskularnih oboljenja; primarna prevencija vaskularnih događaja kada je
povećan kardiovaskularni rizik; nakon premošćavanja koronarne arterije, nakon
angioplastike koronarne arterije
• Rezistencija na aspirin javlja se u oko 30% slučajeva
• Uporedna primena aspirina i klopidogrela smanjuje rizik od vaskularnih događaja,
ali povećava rizik od krvarenja; aspirin se kombinuje i sa dipiridamolom

Antagonisti ADP receptora – tienopiridini

• Tiklopidin može da izazove idiosinkrazijske krvne poremećaje (posebno

neutropeniju): iako i dalje u prometu, u velikoj meri opsoletan
• Tiklopidin i klopidogrel su prolekovi, aktiviraju se u jetri, i selektivno
inhibiraju ADP-izazvanu agregaciju trombocita ireverzibilnim
antagonizmom na P2Y12 receptorima (povezani sa Gi proteinom)
• Nastup dejstva nakon nekoliko dana, zato kod urgentnih stanja inicijalna
doza veća - doza opterećenja kod klopidogrela 300 mg, a zatim 75 mg
• Indikacije: prevencija aterosklerotskih događaja kod pacijenata nakon
infarkta miokarda, ishemijskog moždanog udara, periferne aeterijske
bolesti; terapija akutnih koronarnih sindroma, sa elevacijom ST
segmenta i bez nje
• Oprez: pacijenti sa povećanim rizikom od krvarenja usled traume,
hirurgije ili drugih patoloških stanja; uporedna primena sa drugim
lekovima koji povećavaju rizik od krvarenja; obustaviti 7 dana pre
elektivne hirurgije ako antitrombocitni efekat nije potreban
• Prasugrel kao noviji predstavnik
 Intrinzični put Ekstrinzični put
Povreda krvnog suda Povreda tkiva

XIIa Tkivni faktor

XII

Tromboplastin
XI XIa

IX IXa VIIa

X Xa X

Protrombin Trombin
Faktori na koje
utiče heparin Fibrinogen Fribrinski monome
VII
Vitamin K zavisni faktori Fibrinski polimer
Na koje utiču oralni antikoagulansi XIII

Intrizični put Ekstrinizični put

• Svi faktori • Inicijalni faktor se
koagulacije unutar nalazi van krvnog
krvnog suda suda – tkivni faktor
• Koagulacija sporija • Koagulacija je brža
• Aktivisani parcijalni – u sekundama
tromboplastinski • Protrombinski test
test (aPTT) (PT)
Vitamin K: prokoagulans

Indikacije za vitamin K
-Lečenje/prevencija krvarenja:
kod novorođenčadi (rutinski) i
pacijenata koji su koristili
antikoagulantnu terapiju (kada
je INR jednak ili veći od 5)
-Deficijencije vitamina K kod
odraslih (npr. opstruktivna
žutica)
 Parenteralni
antikoagulansi

• Fiziološki, heparan sulfat obezbeđuje ne-trombogenost endotela krvnog suda,

kao kofaktor antitrombina, koga aktivira
• Lekovi: heparin, niskomolekularni heparini (LMWH): enoksaparin, nadroparin i
dr., fondapurinoks (sintetski pentasaharid)
• Niskomolekularni heparini ispoljavaju veću inhibitornu aktivnost na faktor Xa
nego na faktor IIa: in vitro, ovaj odnos se nalazi oko 3,5:1 (za heparin, odnos je
jediničan)
• LMWH imaju duže dejstvo od nefrakcionisanog heparina, jednostavnije
doziranje, manji rizik od neželjenih efekata
• Primenjuje se supkutano
• Proizvode se modifikacijom prirodnog heparina
• Npr. nadroparin se dobija cepanjem nefrakcionisanog heparina iz sluznice
creva svinje azotastom kiselinom i daljom ekstrakcijom/purifikacijom i
prevođenjem u so kalcijuma; srednja molekulska masa ovog
glikozaminoglikana iznosi između 3600 i 5000, a 75-95% dobijenih lanaca
glikozaminoglikana ima molekulsku masu u rasponu 2000-8000

Oralni antikoagulansi
• Kompetitivni inhibitori vitamina K reduktaze
• Varfarin se najviše koristi; acenokumarol
• 48-72 h do nastupa punog efekta
• Efekat se prati preko protrombinskog vremena, izraženog preko
INR (terapijski raspon 2-3.5)
• Osnovna indikacija: duboka venska tromboza
• Plućna embolija, atrijalna fibrilacija sa rizikom od embolizacija,
mehanički protetički srčani zalisci
• Brojne farmakokinetičke i farmakodinamske interakcije
• Teratogenost
• Neželjeni efekti: hemoragije (posebno u crevima i mozgu);
nekroza mekih tkiva – tromboza venula usled inhibicije γ
karboksilacije antikoagulantnih proteina C i S, koji imaju kraće
poluvreme eliminacije od II, VII, IX i X faktora – prokoagulantno
stanje!
 Parenteralni
antikoagulansi
• Inicijalni tretman tromboze dubokih vena i plućne embolije
• U sklopu tretmana infarkta miokarda, nestabilne angine i akutne periferne
arterijske okluzije
• Profilaksa pred operativni zahvat, kod pacijenata sa visokim rizikom od venske
tromboembolije
• Efekat se prati preko aktivisanog parcijalnog tromboplastinskog vremena
(APTT)
• Neželjena dejstva: hemoragija, tromboza povezana sa trombocitopenijom
(antitela protiv kompleksa heparin – trombocitni faktor 4), osteoporoza,
povećanje transaminaza
• Protamin – hemijski antagonist heparina i niskomolekularnih heparina

Laboratorijsko praćenje – koagulacija in vitro

• Vreme za koje rekalcifikovana plazma koaguliše nakon dodatka kaolina
označava se kao aktivisano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT);
normalne vrednosti su 26 do 33 s. Alternativno, vreme za koje
rekalcifikovana plazma koaguliše nakon dodatka „tromboplastina“ (mešavina
tkivnog faktora i fosfolipida) oznčava se kao protrombinsko vreme (PT) i
normalno iznosi 12 do 14 s. Zbog velike varijabilnosti u određivanju PT,
rezultati se tipično normalizuju na međunarodni standard i označavaju kao
„internacionalno normalizovano vreme“ ili INR.
• Tipično, aPTT se koristi za praćenje antikoagulantnog dejstva sa heparinom i
cilj je obično u rasponu 1,8-2,5 puta u odnosu na normalu
• INR se koristi za praćenje antikoagulacije sa oralnim antikoagulansima;
učestalost epizoda velikog krvarenja je <5% godišnje kod pacijenata
tretiranih prema ciljnom INR od 2-3
• Rizik od pojave intrakranijalnog krvarenja pri INR>4 dramatično raste,
posebno kod starijih pacijenata
 Parenteralni direktni inhibitori
trombina
• Hirudin, bivalirudin, argatroban
• Manja primena od indirektno delujućih
parenteralnih antikoagulanasa
• Prednost: pacijenti sa heparinom-izazvanom
trombocitopenijom
• Bivalirudin alternativa heparinu kod pacijenata
koji se podvrgavaju perkutanoj koronarnoj
intervenciji

Fibrinolitici (trombolitici)
• Fiziološki, fibrinolitički sistem pokreću aktivatori plazminogena
• Prevode proenzim plazminogen u aktivni plazmin
• Streptokinaza; acilovani plazminogen streptokinaza aktivator
kompleks – anistreplaza (više se ne koristi); urokinaza;
rekombinantni tkivni tip aktivatora plazminogena (rt-PA;
alteplaza); i dva rekombinantna derivata rt-PA: tenekteplaza i
reteplaza koji su indikovani kod infarkta miokarda
• Streptokinaza i alteplaza dokazano smanjuju smrtnost nakon
infarkta miokarda ako se daju tokom prvih 12 h
• Često mučnina i povraćanje. Rizik od krvarenja; reperfuzione
aritmije i povratna ishemija i angina kada se koriste kod infarkta
miokarda. Reperfuzija može da dovede do cerebralnog i plućnog
edema. Ozbiljno krvarenje može da se tretira faktorima
koagulacije i antifibrinolitikom traneksamskom kiselinom
 Antihemoragici
• Antifibrinolitici (traneksamska kiselina;
aprotinin je povučen iz prometa)
• Vitamin K
• Lokalni hemostatici (trombin; fibrinski
lepak: fibrinogen, aprotinin, trombin +
CaCl2)
• Faktori koagulacija – kod hemofilija

Zamenici plazme i perfuzioni rastvori

• Deficit intravaskularne zapremine (hipovolemija) vs. deficit
intracelularne/intersticijske tečnosti
• Plazma ekspanderi obuhvataju heterogenu grupu proizvoda koji se
koriste kod stanja hipovolemije, postojeće ili preteće, različite etiologije, a
u svrhu nadoknade i održavanja zapremine cirkulišuće krvi. Mogu se
svrstati u tri kategorije: kristaloidi, koloidi i sveža/zamrznuta plazma, krv i
zamene za krv.
• Debata koloidi vs. kristaloidi
• Samo 25% ubrizganog rastvora kristaloida zadržava se intravaskularno,
75% podleže ekstravazaciji u intersticijum
• Hipotoni (5% glukoza), izotoni (fiziološki rastvor - NaCl 0.9%, Ringerov
rastvor – NaCl, KCl, CaCl2) i hipertoni kristaloidi (npr. NaCl 7.5%)
• Primena velikih zapremina NaCl 0.9% može da izazove hiperhloremijsku
acidozu
 Zamenici plazme i perfuzioni rastvori
• Koloidi: albumin (5%, 20%, 25%) i ne-proteinski koloidi: dekstran 40 i 70,
hidroksietilskrob, poligelin (polipeptidni razgrađeni goveđi želatin)
• Albumin je prvi predstavnik farmakološke klase plazma ekspandera
(sredstva za nadoknadu volumena plazme), koji je u kliničkoj primeni već
više od 60 godina
• Albumin se iz krvi dobija alkoholnom precipitacijom. Kako primena svakog
derivata krvi nosi rizik od prenošenja infekcije, inaktivacija mogućih
patogena se vrši pasterizacijom albumina tokom najmanje 10 h na +60°C
• Albumin ima visok kapacitet vezivanja vode (oko 18 ml/g) i odgovoran je za
80% intravaskularnog koloidno-osmotskog pritiska. Pored uloge u
održavanju koloidno-osmotskog pritiska krvi, albumin ima i transportnu
funkciju. Zahvaljujući svojoj proteinskoj sekundarnoj strukturi i prisustvu
većeg broja naelektrisanih grupa (sa više kiselih karboksilnih nego baznih
grupa), albumin je važan transportni protein. Uglavnom se radi o nisko-
afinitetnom, neselektivnom vezivanju, s time da za bilirubin postoji i vezno
mesto visokog afiniteta
• Dekstrani izazivaju više teških anafilaktičkih/anafilaktoidnih reakcija nego
skrobovi ili želatini
• Najskuplja je primena albumina – nema jasnih prednosti
• Nema dokaza da primena koloida, u odnosu na primenu kristaloida,
smanjuje rizik od smrtnog ishoda kod pacijenata sa traumom, opekotinama
ili nakon operacije

Hidroksietilskrobovi
• Hidroksietilskrobovi (HES) se dobijaju uglavnom hidroksietilacijom skroba
kukuruza, a manji broj iz skroba krompira. Skrob kukuruza sadrži približno
95% amilopektina koji se sastoji od razgranatih lanaca glukoze; učešće
amiloze, nerazgranatog lanca glukoze, veoma je malo u kukuruznom skrobu.
Molekulska masa prirodnih molekula amilopektina se u procesu priozvodnje
HES-a smanjuje hidrolizom. Tokom reakcije prirodnih molekula skroba sa
etilenoksidom, na molekule glukoze se vezuju hidroksietil grupe i to na
položajima C2 i C6, retko na C3.
• HES su dostupni kao izoonkotski i hiperonkotski rastvori u rastvoru NaCl
0.9% kao nosaču, ali i tzv.”balansiranim rastvorima” elektrolita, koji po
sastavu imitiraju biohemijski sastav plazme i odlikuju se manjim sadržajem
Na+ i Cl- jona u odnosu na fiziološki rastvor, ali sadrže kalijum i dvovalentne
katjone i metabolišuće anjone, kao što su acetat, laktat ili malat
• Hidroksietilskrobovi su definisani sa tri broja: npr 10% HES 130/0,42. Prvi broj
pokazuje koncentraciju rastvora, drugi označava molekulsku masu (Mr)
izraženu u kiloDaltonima (kDa), a treći, za ovu grupu plazma ekspandera
specifični broj je molarna supstitucija (MS), koja je odnos između ukupnog
broja hidroksietil grupa i ukupnog broja jedinica glukoze. Ovi parametri su
presudni za farmakokinetiku proizvoda. Na osnovu MS postoji podela na:
hepta- (MS= približno 0,7), seksta- (MS=0,6), penta- (MS=0,5) i tetraskrobove
(MS=0,4)
 Rastvori za parenteralnu ishranu
• Sprovodi se uvođenjem perifernog ili centralnog venskog
katetera
• Parcijalna i totalna parenteralna ishrana
• Aminokiseline, fruktoza, glukoza, minerali, sojino ulje,
fosfolipidi

Rastvori elektrolita
• KCl, NaHCO3, NaCl

Rastvori za peritoneumsku dijalizu

Rastvori za hemodijalizu i hemofiltraciju

HEM(AT)OPOEZNI SISTEM
 Hematopoeza
• Proces kontinuiranog nadoknađivanja zrelih krvnih ćelija koje imaju
ograničeno životno trajanje
• Ravnotežna hematopoeza obuhvata stvaranje >400 milijardi ćelija krvi
svakog dana; u uslovima povećanih potreba, produkcija se, regulisano,
može povećati nekoliko puta (npr. stvaranje eritrocita za >20 puta u
odgovoru na anemiju ili hipoksemiju)
• Interakciju između hematopoeznih matičnih i progenitorskih ćelija i ćelija
i kompleksnih makromolekula strome kostne srži reguliše više rastvornih
i za membrane vezanih hematopoeznih faktora rasta
• Identifikacija i kloniranje hematopoeznih faktora rasta omogućili su
njihovu produkciju u količinama dovoljnim za terapijsku primenu, koja se
nalazi u rasponu od tretmana primarnih hematoloških bolesti do
adjuvantne primene u tretmanu teških infekcija, kontroli pacijenata koji se
podvrgavaju hemoterapiji kancera ili transplantaciji kostne srži
• Hematopoeza zahteva i adekvatno snabdevanje mineralima (npr. gvožđe,
kobalt, bakar) i vitaminima (folna kiselina, vitamin B12, piridoksin,
askorbinaska kiselina, riboflavin)
• Deficijencije uopšteno dovode do karakterističnih anemija ili, ređe,
opšteg zatajenja hematopoeze

Gvožđe
• U sastavu hemoglobina, mioglobina, citohroma i
drugih enzima
• Fe3+ mora da se redukuje u Fe2+ da bi se
moglo apsorbovati iz creva
• Aktivan transport u ćelije sluzokože u jejunumu i
gornjem delu ileuma, odakle se transportuje u
plazmu i/ili deponuje intracelularno kao feritin.
• Količina gvožđa u telu kontroliše se isključivo
apsorpcijom
• Normalna dijeta sadrži oko 6 mg Fe na 1000
kalorija, a dnevne potrebe odraslog muškaraca
su oko 1 mg, žene u menstruaciji oko 1,4 mg, a
žene u zadnja dva trimestra trudnoće 5-6 mg
• Eliminacija deskvamacijom
• U plazmi vezano za transferin, jedan deo se
deponuje kao feritin u ostalim tkivima
• Osnovni preparat gvožđa je gvožđe (II) sulfat;
oralna doza elementarnog gvožđa kod anemija
sa Fe-deficijencijom 100-200 mg dnevno
• Neželjena dejstva: gastrointestinalne tegobe
• Teški toksični efekti javljaju se posle unošenja
velikih doza gvožđa, koje se mogu eliminisati iz
organizma vezivanjem za helator gvožđa
deferoksamin
 Primena gvožđa
Terapija anemija, čiji je uzrok:
• hronični gubitak krvi (npr. menoragije, karcinom
kolona)
• povećane potrebe (npr. trudnoća, rano detinjstvo)
• neadekvatna ishrana (veoma retko u razvijenim
zemljama)
• neadekvatna apsorpcija (npr. posle gastrektomije)
Pri unosu 35 mg gvožđa, apsorbuje se 40% i dolazi do povećanja
hemoglobina u krvi za 0,7 g/l/dan; pri unosu 195 mg, apsorubije
se 18% i hemoglobin u krvi se povećava za 1,9 g/l/dan
Dobra praksa je da se terapija uvede sa nižim dozama, kako bi se
obezbedio izostanak neželjenih efekata, a zatim da se doziranje
postepeno povećava do ciljnog doziranja; sa povećanjem doza
se povećavaju nauzeja i bol u gornjem abdomenu

Folna kiselina
• Dnevne potrebe oko 200 μg
dnevno, povećane u trudnoći (500-
600 μg); dnevna dijeta obezbeđuje
50-500 μg (moguće i 2 mg)
• Dugo kuvanje može da uništi do
90% sadržaja folata u hrani
• Biološki aktivni su redukovani
(FH4), poliglutamatni oblici
• Metil-FH4 je oblik u kome se vitamin
transportuje krvlju i ulazi u ćelije
• U reakciji koja zavisi od vitamina
B12, demetiluje se metil-FH4, koji je
loš supstrat za stvaranje
poliglutamata
• FH2 i FH4 poliglutamat su nosači i
donori 1-C fragmenata (vezani za
N5 i N10) i neophodni su kao
kofaktor u metilaciji uracila u
reakcijama sinteze timidilata, i time
DNK, kao i u de novo sintezi purina
 Primena folne kiseline
Terapija megaloblastne anemije usled deficita folne kiseline čiji je
uzrok:
• slaba ishrana (često kod alkoholičara);
• malapsorpcioni sindrom
• lekovi, npr. fenitoin;
• terapija ili prevencija toksičnosti metotreksata, inhibitora difolat
reduktaze

Profilaktički, kod osoba sa rizikom od razvoja deficita folata:

• trudnice i pre začeća (u nekim zemljama obavezno), zbog
smanjenja rizika od defekata neuralne tube;
• bolesnici sa teškim hroničnim hemolitičkim anemijama, kao što su
hemoglobinopatije (npr. anemija srpastih ćelija)

• U slučaju megaloblastne anemije sa kongenitalnom deficijencijom

dihidrofolat reduktaze, primenjuje se folinska kiselina (5-formil
derivat tetrahidrofolne kiseline), čija je glavna primena kof
visokodozne terapije metotreksatom

Vitamin B12

• B12 se apsorbuje u terminalnom ileumu, isključivo u kompleksu sa

unutrašnjim faktorom koji sekretuju parijetalne ćelije želuca
• Deponuje se u jetri
• Neohodan za: – konverziju metil-FH4 u FH4
– izomerizaciju metilmalonil-CoA u sukcinil-CoA
• Deficit uglavnom nastaje u pernicioznoj anemiji, uzrokovanoj
nedostatkom unutrašnjeg faktora iz želuca
• Deficit dovodi do neuroloških poremećaja i anemije
• Vitamin B12 se primenjuje parenteralno, kao hidroksokobolamin i
cijanokobolamin
• Indikacije: perniciozna anemija i profilaktički, posle operacija u toku kojih
je otklonjen želudac ili terminalni ileum (doživotna primena); veliki broj
mogućih empirijskih primena, zahvaljujući nezasluženoj reputaciji tonika
zdravlja; ipak, izvesna korist od primena kod neuropatija
 Hematopoezni faktori rasta
Eritropoetin
• Hormon iz bubrega koji reguliše stvaranje eritrocita
• Kao lek: epoetin alfa i epoetin beta
• Indikacije: anemija kod hronične bubrežne insuficijencije, u toku
hemioterapije malignih tumora, kod AIDS-a, za povećanje proizvodnje
autologne krvi pre donacije
• Može da izazove prolazni sindrom sličan gripu, hipertenziju, deficit
gvožđa i povećanu viskoznost krvi

Faktor stimulacije kolonija granulocita (G-CSF)

• Kao lek: filgrastim
• stimuliše progenitore neutrofila
Faktor stimulacije kolonija granulocita-makrofaga (GM-CSF)
• Kao lek: molgramostim
• stimuliše razvoj više tipova progenitorskih ćelija

CSF se primenjuje u specijalizovanim centrima

• u cilju smanjenja težine i trajanja neutropenije uzrokovane citotoksičnim
lekovima
• za stimulaciju oslobađanja ćelija progenitora u cirkulaciju, odakle se mogu
pokupiti i primenjivati sa ćelijama kostne srži ili bez njih