TOTEMI TABU

Nl·: KE PODUDARNOSTI U DUŠEVNOM ŽlVOTU

DIVLJAKA I NEUROTIČARA
I
, lli 1b\: četiri rasprave objavljene pod pod naslovom ove knjige u
1•1 11111 brojevima časopisa Imago, koji sam izdavao, predstavljaju
1111 q p1 vi pokušaj primene gledišta i rezultata psihoanalize na ne-
11 l i1 ~ 11j o.: ne probleme psihologije naroda. S jedne strane, ove ra-
111.i w predstavljaju metodsku antitezu velikom delu V. Vunta (W.
\ 1111d1), koji u iste svrhe koristi stavove i metodiku neanalitičke
I' ii 11 ilogije, a s druge, radovima ciriške psihoanalitičke škole, koja
' .whrn llto, trudi da probleme individualne psihologije reši kori-
11 11jl'111 materijala psihologije naroda.1 Rado prihvatam da sa obe
11 .1 11L· pot i če prvi podstrek za moje sopstvene radove.
Poznati su mi nedostaci mojih radova. Neću pominjati one
I 1111 sli karakteristični za početničke napore u istraživanjima
11v11k ve vrste. Ostali, međutim, zahtevaju nekoliko reči obja-
1ql'llja . Ove ovde sabrane četiri rasprave sigurno će pobuditi
11 11 n..:sovanje šireg kruga obrazovanih ljudi, ali njih mogu u pot-
111 111osti razumeti i procenjivati samo oni malobrojni kojima nije
·.1 11111<1 psihoanaliza sa svojim osobenostima. Rasprave mogu
1111~ l ll ž it i kao spona između etnologa, filologa, folklorista itd„ s
11·d110.:, i psihoanalitičara, s druge strane, ali obema stranama ne
11111 'li dati ono što im nedostaje: prvima dovoljan uvid u novu
p\1ilološku tehniku, drugima zadovoljavajući uvid u materijal
l111 1i č eka obradu. Obe grupe moraće se zadovoljiti time što će
11hostrano privučena pažnja rezultirati u iščekivanje da će češći
111nlllsobni susreti sa obe strane doneti korisne plodove u stva-
1. il ačk om radu.

'Jung, Wandlungen und Symbole der libido (Transform acije i simboli

/i/0 11/u); Ja hrbuch filr psychoanalytische Forschungcn, Bd. IV, 1912; isti autor:
/, ·1'.rnch einer Darstellung der psychoanalytischen Theorie (Pokušaj prikaza
1111 /io111 wlitičke
teorije) , ibid. Bd„ V, 1913.
 - - - - - (159) - - - -- - - -
Dve glavne teme, totem i tabu, prema kojima i nosi naziv
o.va ~j.iga, nisu obrađene na isti način. Analiza tabua je sasvim I
sigurnija, sa savršeno pouzdanim pristupom tokom naporn
potrebnih za njegovo rešavanje. Istraživanje totemizma može Sl' ZAZIRANJE OD INCESTA
skromno objasniti kao: ovo je sve što psihoanalitička tumačenj ·
za sada može dati u razjašnjavanju problema totemizma. Tak ~11 1•,, 1.1111 1jskog čoveka poznajemo, u razvojnim stadijumima kroz
I 1111 ll' prošao, po beživotnim spomenicima i oruđima koje nam
razlika u obradi ove dve teme nastaje zbog činjenice što tabu jo,
uvek postoji u našoj sredini; iako negativno shvaćen i usmerc11 1 ",1.1v10, po tragovima njegove umetnosti, religije i njegovog
na druge sadržaje, ali po svojoj psihološkoj prirodi nije ništu 111 11p1crna životu koji su do nas doprli bil? dire~tno ili pos:~d-
di:igo ~o K_a?tov. „kategorički imperativ", koji ima težnju d11 1 11111 legendi, mitova i bajki i po zaostacima njegovo~ nacma
dejstvuje pns1lno 1da odbacuje sve svesne motivacije. Nasuprot 1111 il1rnia u našim sopstvenim običajima i navikama: 0~1m. tog~,
1111 11· 1oš u izvesnom smislu naš savremenik; postoje ljudi koj~
tom~, totemizam je stran našim današnjim osećanjima, u stva r-
nosti davno napuštena i novijim formama zamenjena religiozno 111.1 11,11 110 bližim primitivnom čoveku, mnogo više no što smo m1,
1 k11 1 c stoga mislimo da su direktni potomci i predstavnici
-socijalna institucija, koji je za sobom ostavio samo sićušne tra-
gove u religiji, običajima i životnim navikama današnjih kul tur- .1.11 11.isnjcg čoveka. Na osnovu ovoga donosimo sud o tak?zva-
nih naroda, pa je čak morao pretrpeti velike pramene i kod onili 111111 di vljim i poludivljim narodima, čiji duševni život dobiJa za
naroda koji ga još prihvataju. ""' pos~ban značaj, ukoliko smemo da u njemu ~repoznamo do-
. Socijalni i tehnički napredak istorije čovečanstva daleko .il' lu1111nivanu ranu prošlost našeg sopstvenog razvitka. . .
ma~e ?elovao na tabu nego na totem. U ovoj knjizi učinjen j · - Ako je ova pretpostavka tačna, tada će upoređenje „ps~­
po~Š~j da s.e ~rvobitni smisao totemizma odgonetne preko nje- l111l111"1jc pri mitivnih naroda", kojoj nas uči. etnolo~ij~ --:. sa ps1-
govih mfant!lmh tragova, iz nagoveštaja u kojima se totem iza ni l111l11gijom neurotičara , kakvu smo upoznah ~~hvalJUj~~1 ps1ho-
javlja tokom razvitka naše sopstvene dece. Uska veza izmed11 1111il 11i, ukazati na mnogobrojne podudarnosti i dozvolit! nam da
totema i tabua ukazuje na dalje puteve hipoteze koju ovde za- 111111 slo je već poznato tu i tamo sagledamo u novom svetlu.
stupam, a ako ova na kraju dovede do neverovatnih zaključak-i, 11.· spoljnih kao i unutrašnjih razloga izabrao sam za ovo
1111111 L·dcnje ona plemena koja su etnografi opisali ka~ najzaosta-
nema razloga za odbacivanje mogućnosti da se ona manje ili
više približava stvarnosti koju je tako teško rekonstruisati. lIJI' , 11aj bednije divljake, urođenike najmlađeg kontmenta, ~~­
i1 1.il1j c, koji namje i u svojoj fauni sačuvao tako mnogo arhaic-
11111•, drugde izumrlog. .
Rim, septembra 1913. Australijski urođenici smatraju se posebnom rasom, koja
111· pokazuj e niti fizičko niti jezička srodstvo sa najbliž.im suse~
d1 111a, melanezijskim, polinezijskim i malajskim narodima. Om
lll' i• .radc kuće ni trajnije kolibe, ne obrađuju zemlju, ne drže do-
111:1l'c životinje osim psa; čak ne poznaju ni veštinu grnčarstva.
11 1:1110 se isključivo mesom svih mogućih životinja .koje mogu
1!.11ilove, i korenjem koje kopaju iz zemlje. Nep~z~at1 su i.m ~~­
l1 l·vi ili poglavice, skup zrelih muškaraca odlucuJe o zaJ~d?1c~
111111 poslovima. Sasvim je sumnjivo da li im se može pnp1sat1
111a i trag religije u obliku obožavanja viših bi ća. Plemena u unu-

- - - - - - - - (160) -------~
trašnjosti kontinenta, prinuđena da se bore sa najvećim životnim
tešk~ć.am~ zbog oskudice u vodi, izgledaju u svakom pogled11
pnm1t1vmJa od onih koja naseljavaju obalski pojas.
Od. ovih sirotih, golih kanibala sigurno ne bismo mogli
V •
ocek1vat1 da su u polnom životu moralni u našem smislu da s11
svoji~ ~eksu~lnim nagonima postavili visok ~tepeli
owamc enJa.v~ 1pa~ saznajei:io da su osobito brižno i sa kraj-
njom stro.goscu sebi postavih kao cilj sprečavanje incestuoznili
sek~ualmh od~osa: . Izglv~da ~ak da njihova celokup11 11
drustvena. or~amzac.1Ja s.luz1 OVOJ nameni ili da je dovede na u
vezu sa nJemm postizanjem.
.. Umesto svih nepostojećih religioznih ili socijalnih insli-
tuc1Ja kod Australijanaea se sreće sistem totemizma. Austra-
lijska plem~na dele se na manje rodovske zajednice ili kl a-
nove, od kojih se svaka naziva po svome totemu. Šta je to to-
tem? ~~ pravilu , neka životinja, ona koja služi za jelo, beza-
zlena ili o~vasna, koja iz~zi~a strah, rede neka biljka ili prirod-
na sila (kisa, voda) koja Je u posebnoj vezi sa čitavom ro-
d?vskom zajednicom. Totem je prvo praotac zajednice zatim i
~Jen .d~h zvaštitnik i pomagač koji im šalje proročanstv~ i, uko-
liko J.e .mace opasan, poznaje i štedi njihovu decu. Stoga se pri-
pad111c1 totema nalaze pod svetom obavezom koja automa tski
povl~či ~aznu, ~a ne ubijaju (uništavaju) s~oj totem i da se
uzd:zavaJu od 11Jegovog mesa (ili zadovoljstava koje on inače
pr~za).v~ar~k~er . t?t.em~ .ne odnosi se samo na neku pojedi-
nacnu z1votmJU 1h md1v1dualno biće, već obuhv~ta sve pri-
merke te vrst~._ S vremena na vreme, proslavljaju se prazni ci
kad~ pnpad111c1 totema predstavljaju ili oponašaju pokrete i
svojstva svog totema.
v• ~otemvse nasleđuje ili po majčinoj iii po očevoj liniji; prvi
n~cm J~ mozdva svuda bio prvobitni i tek kasnije zamenjen dru-
gim .. ~npadms.tvo totemu Je osnova svih socijalnih obaveza Au-
str~l1Janaca, s Jedne strane se proteže i izvan plemenskog pripa-
dmštva , a s druge suzbija krvno srodstv o. 1 11.ila1i1110 u najraznolikij i111 stadijumima propadanja, raspada, prelaza u druge
I
. Frejzer (Frazer), Totemism and Exogamy, sv. J, str. 53. „The totem
bond 1s stronger than the bond of blood or fam il y in the modem sense."
(Totemska veza je jača od krvne ili porod ič ne veze u modemom smislu reč i
.)
- - - - - (161) - - -- - - - -
I olcm nije vezan za mesto i područje ; č l a novi totema žive
·il11qrni jedni od drugih a u miroljubivoj zaj ednici sa pripad-
2
1111 1111;1 drugih totema.
Na j:t.ad, moramo spomenuti i onu osobeno st tote mi s tičkog
1 11 111;1 koja privlači intereso vanje psihoan alitičara
. Skoro svu-
1!.1 pdv vlada totem - postoji i zakon da pripadnici istog totema
,,, 1111e·i11 da stupaju u međusobne polne, pa, prema tome, ni
''' "' „,. odnose. To je sa totemom povezana egzogamija.
<lv;;J kratki izvod o totemističkom sistemu ne može ostati
bez objašn-
1 111.i 1"gra ni če nja: naziv totem je u obliku lotam preuzeo Englez J. Long od
, , 11111;1111<.:ričk ih crvenoko žaca. Sam predmet pobudio je postepeno veliko
1111o 11".11vanje u nauci, što je dovelo do bogate literature od koje kao glavna
i spise
.J, lo1 1, 11Cc111 J. G. Frazera Totemism and Exogamy, 191O. i knjige
111li1·w Langa: The Secret ofth e Totem, 1905. Zasluga za shvatanje značaja
1111111111 111<1 u praistoriji čovečan s tva pripada Škotl a nđan i nu Ferguson
u
J, I lrna11u (J. Ferguson McLennan, 1869/70). Osim kod Austra lijanaca,
sre-
1do "11 ,c ili se i danas mogu sresti, totemi s ti čke institucije kod sever-
1111 . 11111'1 1 čk ih Indijanaca, dalje, kod naroda okeanskog ostrvlja,
u I s toč n oj lndiji
i11 11·l1ko111 delu Afrike. Na osnovu nekih, inače, teško razjašnjiv ih tragova i
·,1.11aka može se zaklju č iti da je totemi zam nekada postajao i kod arijevskih
io 1
u
1 111111skih pranaroda Evrope i Azije, tako da su mnogi naučnici skloni da
1oit1 111111nu vide neophodnu i svuda proteklu fazu čo vekovog razvitka.
I .il111 su ljudi drevnih vre111ena došli na to da sebi stvore totem, to jest, da
p1111·kl" od ove ili one životinje postane osnova socijalnih obaveza i, kao što
, , 11111 vi dcli kasnij e, njihovih seksualnih ograni čenj a? O tome postoje mnogo-
i
I0111111c teorije; č ita l ac može naći u Vuntovoj Psihologiji naroda (sv. li , Mit
,, 111:1111 ) nj ihov pregled, ali ne i saglasnos t o njima. Obećava m da će tote-mi-
11111 hi li predmet jedne posebne studije, u kojoj ću pokušati da njegovo reše-
1q" 11hjasnim primenom ps ihoa na liti čkog tum ače nj a (uporedi četvrti odeljak
1111· knjige).
~kd 111i111 , nije samo sporna teorija totemizma, već se i č injenice
koje se na
111q•a odnose jedva mogu izraziti uopštenim rečeni ca m a, kao što je to gore
p11k11ša110. Jedva da postoji jedno tvrđenje ko111e se ne bi morali dodati razni
1 111Cci i prigovori ili proti v urečn os ti . Ipak se ne srne zaboraviti da su i naj-
111111111i vnij i i najkonzervativniji narodi u izvesnom smislu stari narodi i da za
.11h11 111 i111aju dug vremenski period u kome je ono
iskonska doživelo mnoga
koji ga još pokazuju
1.111 1 ća i izop ačenj a. Tako danas totemi zam kod naroda
.111 qa lnc i religiozne institucije, ili pak u ustaljenom obliku, dosta udaljenom
"" 11j ~go ve prvobitne suštine. Teškoća se sastoji u to me što nije lako odlu č iti
.1.1 '' u aktuelnim okolnostima može smatrati vcrn o111 kop ijom jedne prošlosti
11 k11joj je on imao smisla, a šta njenim sekundarnim i zo pačenje m .

, ..ova strogo sprovođena zabrana je vrlo značajna. Ona uop·
ste .mje rezultat onoga što smo do sada saznali o pojmu ili svoj·
stvima totema~ stoga nije razumljivo kako je ona dospela u sistem
tot~mizma. Mi se zato ne čudimo što neki istraživači upravo sma-
traju d~ e~zogamiJa prvobitno - kako po nastanku tako i po smis·
lu - ntje ~mala mšta zajedničko sa totemizmom, već da je bez
neke dublje veze uvedena u jednom trenutku kada su postala neo·
pho~a ženidb~na ograničenja. Bilo kako bilo, jedinstvo totemi-
zma 1 egzogamije postoji i ono je, kao što se pokazalo, vrlo jako.
Razjasnimo značaj ove zabrane daljim izlaganjem:
a) Prekoračenje ove zabrane nije prepušteno takoreći auto-
matski kažnjavanju do kojeg bi došlo kao kod drugih totemskih
zabrana (npr. ubijanja totemske životinje), već je silovito osve-
ćuje celo pleme kao preteću opasnost za celu zajednicu ili kao
teš.ku krivicu koja sve pritiska. Nekoliko rečenica iz Frejzerovc
knJ1~e mogu pokazati kako ozbiljno kažnjavaju ovakve prestu-
3 d11 ~· i i devojčice, sva emu. Sinu iz ovog braka . će, dakle, t~m
pe ti, prema našim merilima, inače, potpuno nemoralni divljaci.
,,ln Australia the regular penalty far sexual intercours ,
with a person of a forbidden elan is death. ft matters no/
wheth~r the woman is of the same !oca! group or has been cap-
tured zn war from another tribe; a man of the wrong elan who
uses he~ as his wife is hunted down and ki/led by his elansmen,
and so zs the woman; though in some cases, if they succeed in
eludzng cap ture far a certain time, the ojfence may be condoned.
In the Ta-Ta-thi tribe, New South Wales, in the rare cases which
occur, the man is killed, but the woman is only beaten or
speared, or both, tili she is nearly dead; the reason given far no/
~ctually killing her being that she was probably coerced. Even
l~ casual amours the elan prohibitions are strictly observed; any
vwlatwns of these prohibitions are regarded with the utmosl
abhorrence and are punished by death (Howitt)."
(„U Australiji uobičajena kazna za seksualnu vezu sa osobom
iz za~ran~enog .~~~a je smrt. Pri tom ne igra ulogu da li žena pri-
pada istoj grupi ih Je zarobljena tokom rata sa drugim plemenom;
~uškara~. ~ogr~šnog. kla~a koji je upotrebi kao ženu progoni se,
nJega ubiJaJU pnpadmc1 njegovog klana, a isto tako i ženu; mada se
1
Frazer, n.d, l sv„ str. 54.
- - - - - - (163) - - - -- -- -
11 1wk11n slučajevima, ako tokom određenog perioda ne_bu~~
111
11 ilt l'll i, prekršaj može oprostiti. U plemenu Ta-Ta-th1, Novi_ fozru
, I·, 11 retki m slučajevima koji se dešavaju, muškarca ubijaju, a
11 -;a1110 tuku ili bodu kopljem, ili oboje, skoro do smrti; razl?g
I 11p „L. navodi za njeno neubijanje jeste da je verovatno b~la
11
1'
111111dcna na to. Zabrane klana se strogo sprovode č~k i u površn11~1
1 1i.1v11im vezama; svaki prekršaj ovih zabrana pnma se sa kraJ-
111
11111 11 1'.11ušanjem i kažnjava smrću. (H_ouit)-,". . , .
h) Kako se iste oštre kazne pnmenjUjU 1 za p~vrsne lj_uba-
111· vl'1.c, koje nisu dovele do začeća deteta, ?rugt, na pnmer,
1111 ld1 č ni motivi te zabrane postaju never~vatm: .
1 r) Kako je totem nasledan 1 ne menja se .zemdb~m, I?ogu
, l.1kn utvrditi posledice zabrane, recimo, pn nasleđ1vanju po
11lil)l lllO j liniji. Ako, na primer, muškarac pripada klanu sa tote-
11111111 k~ngura i oženi se ženom iz totema emu, onda su de~a,
1i11\'i nskim pravilom, biti onemogućen r~?oskrvm_odnos sa 4nje-
1'11vuin majkom i njegovim sestrama, koji su kao 1on em~ ..
d) Potrebna je samo jedna napomena pa da se .uv1d1 ~a
, ,,1 11µ,amij a povezana sa totemom više pos~iže, ~akle, ima vecu
1
11 nego što je sprečavanje incesta sa majkom .1se~trama. O~a
11 11
11 1 w 1 1wgućava muškarcu i seksualni .odnos sa ~vt~ zenam~. nje-
i•11vng roda, dakle, sa nizom ženskih hca ~op ~1s.u sa njim. u
\ 1v1n1m srodstvu, jer zabrana sve te žene 1zjednacuje sa krv~~m
.iudnici ma. Psihološko opravdanje ovog vanrednog ogramce-
11111 , koje daleko prevazi.lazi sve što_~e ~ovom p~gledu sreće k?d
11vi\ im van ih naroda, u prvi mah mje jasno. Moze nam sam~ iz-
l'kda ti da je ovde uloga totema \životinje) ka? praoca shvacena
1lo ozbi ljno. Sve što potiče od istog tote~na ~e ~no sro~stvo,
1
'.l'L' je to jedna porodica i u toj porodici se 1 najdalji step_em. srod-
.1va smatraju apsolutnom preprekom za seksualno spajanje.
'Međutim, ocu koji je kengur, dozvoljen je - bar ovom _zabran011'. -
sa njegovim ćerkama , koje su emu. Ako bi se totem nasleđ1vao po oce-
l'S I
1 „ liniji, otac bi bio kengur, <leca isto tako ken gur, ocu b1_tada bio zabr~nJen
1111
sa ćerkama, dok bi bio slobodan mcest sina sa maJk?m._O_vo„deJSt\fO
1
'""·si
1111t'niski h zabrana ukazuje na to da je nasleđ1vanJ C po maJCinOJ lm1JI stanje
""I"" po očevoj , jer je osnovana pretpostavka da su totemske zabrane pre svega
11·.111crcne protiv incestne požude sinova.
 - - - - - - - - ( 1 6 4 ) - - - - - - --
Na ovaj način pokazuju nam ovi divljaci neobično visok
stepen zaziranja od incesta ili incestne osetljivosti, povezanu sa
nama nedovoljno razumljivom osobenošću - zamenom realno'
krvnog srodstva totemskim srodstvom. Ipak, ne smemo isuvi" ·
naglašavati ovu protivurečnost i gubiti iz vida da totemske za-
brane uključuju i realan incest kao poseban slučaj.
Na koji je način pri tom došlo do zamene stvarne porodice
totemskim _r~d?m~ to ostaje zagonetka čije se rešenje možda podu-
dara sa razjaSnjenjem samog totema. Naravno, moralo bi se mislil i
na to da pri izvesnoj slobodi seksualnog odnosa koja prelazi okvir ·
?račnih ogra~čenja, krvno srodstvo, a samim tim i sprečavanj •
mcesta, postaje vrlo nesigurno, tako da se ne može odustati od nek ·
druge ~~nove zabran~. Sto~a nije suvišno napomenuti da obič<yi
Austrahjanaca pnznaju socijalne uslove i prazničke prilike kada se
krši isključivo bračno pravo jednog muškarca na ženu.
J~zi~ ovih australijskih plemena 5 pokazuje jednu osobe·
nost koja je, neosporno, u vezi sa ovim. Reči kojima oni obelc-
žavaju srodstvo nemaju u vidu odnose dve osobe već između
jedne osobe i jedne grupe; ove reči pripadaju „ ktdsifikujućem"
sistemu, kako ga je nazvao L. H. Morgan. To znači da čovek n ,
zo~e „ocem" samo svog roditelja, već i svakog drugog čovek a
koj_i se p:ema plen;~nskim propisi~a _mogao oženiti njegovom
majkom i na taj nacm mogao postati njegov otac; on zove „maj-
kom" svaku drugu ženu pored one koja ga je rodila, one koje su
mu mogle postati majka bez prekršaja plemenskih zakona· on
zove „braćom" i „sestrama" ne samo decu svojih pravih rod ite-
lja~ već i decu s~ih lica koja se u odnosu na njega nalaze u rod i-
teljsko~ polo~aju, itd. Srodnički nazivi kojima se obraćaju dva
Austrahjanca jedan drugom ne ukazuju i na obavezno među­
~ob~o krvno. srod_stvo, kako bi to moralo biti prema našoj jezi-
cko~ upotr~bi·;v 0111 ~ogo više obeležavaju socijalnu vezu nego
fiz1cku . Pnbhzavanje ovom klasifikujućem sistemu sreće se kod
?as~. detinjstvu_, kada se od deteta zahteva da sve prijatelje i pri-
jat~IJ!ce roditelja pozdravlja sa „čika" i „teta", ili u prenosnom
sm_1slu kada se govori o „braći po Apolonu" ili „sestrama po
Hnstu".
' Kao i već ine totemskih naroda .
- - - - - (165) - - - - -- - -
1 lhiašnjcnje ovog za nas tako s~anog načina g?vo~·a ! ~ ko
11 il i11 1ako se on shvati kao ostatak 1 znak one bracne 111stitu-
1p I 11p 1je Fajson (L. Fison) nazvao „grupni brak ", čij.a se "su-
11111 ·„1sloji u tome što izvestan broj muškaraca sprovodi bracno
1, 1 11 11:id. izvesnim brojem žena. Deca takv~g gr~pno? braka
1111J'll 1.1da s pravom sebe međusobno smatrati bracom 1 sestra~
111.1 1.1ko ih sve nije rodila ista majka, i sve muškarce u grupi
1q1 111 očev i ma.
l:1ko se neki autori, kao na primer Vestermark (B . Wester-
111111 I ) 11 svojoj !storiji čovečijeg braka6, suprotstavljaju zaključ-
1111.1 ko ic drugi izvlače iz postojanja nazi~~ z~ grupno ~rodstv?,
""" "l' 11pravo najbolji poznavaoci austrahjsk1h urođenika slazu
11 111111v da klasifikatome srodničke nazive treba smatrati zaosta-
11111 11 11 vremena grupnog braka. Prema Spenseru i Gilenu
1 .p1 lll'LT i Gillen)7, sreće se još danas izvestan_ oblik. grupnog
I 111il ..i 111cdu plemenima Urabuna i Dieri. Grupm ~ra~ Je_, ~akle,
1117°11pliovom mišljenju, kod ovih .?aroda preth_ od10 md1v1dual-
11111 11 111ijc nestao a da za sobom mJe ostavio pnmetne tragove u
l "' 111 u i o bi čajima. . .
/\ko pak zamenimo individualni brak ~up~1m , tada ~e
111111 1 hi ti shvatljiva prividno obilje izbegavan3a incesta, koje
11·1v111o kod istih naroda. Egzogamija totema, zabrana seksual-
""I' od nosa i zmeđu pripadnika istog klana, izgleda kao ~ri~lad-
11 1111na za sprečavanje grupnog incesta, zatim se ~č~rstila 1du-
I'" ll" još nadživela prvobitne razloge svoga posto1an1"a. . .
/\ko smatramo da srno sad razurneli razloge zemdbemh
"l' I : 1 11i čcnja australijskih urođenika, onda moramo još i. saznati
di1 s11 stvarni odnosi mnogo složeniji, tako da to na prvi pogl_~d
l11 111 1ujc. Jer u Australiji postoji samo mali broj plemena u ko11.h
,. ltL' ~reće neka druga vrsta zabrane osim totemsko~ ogram-
11·111:1. Već ina ih je organizovana na taj način što ~e naJpre ?ele
11.1 dva odeljka, nazvana ženidbene klase (engle~ki: P.h~at_hnes~:
'•l':i ka od ovih ženidbenih klasa je egzogamna 1 uklJUCUJe vec1
Iii o1 1otemskih rodova. Obično se svaka ženidbena klasa d:li jo_š
11.1 dvc potklase (subphrathries), dakle celo pleme na cetm;
' Drugo izdanje, 1902.
'The Native Tribes of Centra/ Australia (London, 1899).
- - - - - - - - - (166) - - - - - - --
potklase se, prema tome, nalaze između fratrija i totemsko •
roda.
Tipična, prilično često ostvarivana shema organizaciJ
jednog australijskog plemena izgleda ovako:
Fratrije
Dvanaest totemskih rodova svrstano je u četiri potklasr 1
dve klase. Svi odeljci su egzogamni. 8 Potklasa c stvara sa e, pol
klasa d sa f egzogarnnu celinu. Dejstvo, dakle, i tendencija ovr
ustanove, nedvosmisleno je: ovim putem se postižu dalja ogr 1
ničenja ženidbenog izbora i seksualne slobode. Kad bi postoj11
lo svega dvanaest totemskih rodova, tada bi svakom članu rod11
- pod pretpostavkom da svaki rod ima isti broj ljudi - bilo d(
stupno 11/12 svih žena za izbor. Postojanje obeju fratrija ogra 111
čava ovaj izbor na 6112=1/2; jedan muškarac totema·a može Hl'
oženiti samo ženom iz rodova 1 do 6. Uvođenjem obeju potk l11
sa smanjuje se izbor na 3/12= 1/4; muškarac iz totema a 010111
svoj bračni izbor ograničiti na žene totema 4, 5, 6.
lstorijska veza ženidbenih klasa - kojih u nekim plemcni
ma može biti i do osam - sa totemskim rodovima je potpuno m·
jasna. Jedino se vidi da ovakva ustanova želi da postigne isto šlo
i totemska egzogamija, čak i više. Ali dok totemska egzogamij 1
daje utisak svete odredbe za koju se ne zna kako je nastala, dak l1•
običaja, izgleda da su komplikovane institucije ženidbenih kla
sa, njihova podela i iz njih proistekli uslovi, nastali kao svrsi
shodno zakonodavstvo koje se možda iznova !atilo sprečavanja
8
Broj totema je uzet proizvoljno.
- - - - (167) - -- - -- - -
1.1 p11slo je oslabio uticaj totema. I dok je totemski sistem,
, 111 111:11110, osnova svih drugih socijalnih obaveza i moral-
111 "l'l 11111 L 'cnja plemena, značaj fratrija uglavnom se iscrpljuje
1111 .1 111\·111 bračnog izbora, čemu i služe.
I l 1Ldjcm i zgrađivanju sistema ženidbenih klasa pokazuje se
•111 d11~" prcvaziđe sprečavanje prirodnog i grupnog incesta i da
d111111v brakovi među udaljenim rođacima u grupi, slično
1111 .111 jc č inila katolička crkva kada je davnašnje ženidbene
I 1 1111 . ku jc su oduvek važile za braću i sestre, proširila i na braću
111 11d !ciki i ujaka, iznalazeći za to duhovni stepen srodstva. 9
t~11·, rn1 interesu malo bi služilo ako bismo hteli da dublje
1d11 11111 o izvanredno isprepletene i nejasne diskusije o porek-
1 1 1111rn j11 žcnidbenih klasa, kao i o njihovom odnosu prema
1 1111 1 / .11našu svrhu je dovoljno da ukažemo na veliko nasto-
"I' I 11w /\ ustralijanci i drugi divlji narodi posvećuju spreča­
"l.ILi llH ' L'S la. 111 Moramo reći da su ovi divljaci još više osetljivi
11111 "' 11 ·go mi. Verovatno je kod njih iskušenje jače, tako da
t•• J1 p111t L·hna obilatija zaštita protiv njega.
/.imanje od incesta ovih naroda ipak se ne zadovoljava
111 11111 ·1n opisanih institucija, koje nam izgledaju uglavnom
1 111111·111· protiv grupnog incesta. Tome moramo dodati i niz
1d11t 11p1", koji sprečavaju individualni odnos bližih rođaka u
11 1111"111islu, koji se održavaju sa potpunom religioznom stro-
• li 111 č iji cilj jedva da se može sumnjati. Ovi običaji ili mo-
11111 111hranc mogu se nazvati „izbegavanja" (avoidances). Nji-
1 1p111s ircnost se prostire daleko izvan australijskih totemskih
111111.1 Ovdc bih zamolio čitaoce da se zadovolje fragmentar-
111111 1 vrn lom iz bogatog materijala.
1
11 Mc laneziji su ovakve ograničavajuće zabrane usmerene
11111111 (l( l1 msa dečaka sa majkom i sestrama. Tako, na primer, na
I I" 11 1. 1cdnom od ostrva Novih Hebrida, dečak u određenom
, 11.111 11:1pušta majčin dom i seli se u svratište „klub", gde o-
! 1d.1 11·d11v no spava i obeduje. On, doduše, još srne da posećuje
" I tl111 11 i da tamo zahteva hranu; ali ako se kod kuće nalazi se-
'1 'Ja11;1k „Totemism" u Enc. Brit. Jedanaesto izdanje 1911 (A. Lang).
'"N:i ovo je nedavno naročito ukazao Storfer u svojoj studiji „Posebni polo-
1 „ 1 11111,11:1" u Schriflen zurangewandten Seelenkunde, 12. sveska, Beč 1911.
 - - - - - - - - (168) - - - - - -- -=-
stra, mora da ode pre no što je jeo, ako sestra nije prisutna, s1111·
da pojede sedeći blizu vrata. Ako se slučajno napolju sretn u b1111
i sestra, tada ona mora da pobegne ili da se negde sakrije. Ak11
dečak izvesne tragove u pesku prepozna kao trag svoje ses11 •
on n~ s~~ da ih sledi,_kao ni ona njegove. On neće čak izgn
vontJ m nJeno une, mt1 upotrebiti neku svakodnevnu reč ako ji'
ova i sastavni deo njenog imena. Ovo izbegavanje, koje poč in'i
sa obredom proslave puberteta , zadržava se tokom čitavog živo
ta. Uzdržljivost između majke i sina sa godinama se pojačavn
pretežno od strane majke. Ako mu donese nešto zajelo, ne pru»11
mu g~ ona sama, već ga stavlja pred njega; ona ga ne oslov lj11
va pnsno, ne obraća mu se - prema našoj jezičkoj upotreb i s 1
„ti", nego „vi". Slični običaji vladaju i u Novoj Kaledonij i. J\ I 11
se sretnu brat i sestra, ona beži u žbunje a on prolazi ne okreću1l 1
glavu prema njoj. 11
Na poluostrvu Gazela u Novoj Britaniji, sestra pre uduj1
~iše ne srne da razgovara sa bratom, ona ne izgovara ni njegovu
ime, već ga označava nekim opisom. 12
Na Novom Meklenburgu ovakva ograničenja pogađaju 1w
ćake i rođake (iako ne sve vrste), a isto tako i braću i sestre. 0 111
ne smeju da se približe niti da pruže ruku jedno drugom, ni ti n ·
što da poklone, ali smeju da se porazgovaraju na udaljenosti od
nekoliko koraka. Kazna za incest sa sestrom je smrt vešanjem .1'
Na ostrvu Fidži ova pravila izbegavanja naročito su strogu,
ovd~ ona ne pogađaju samo krvne srodnike, već i sestre po grup i
Utoliko će nam biti čudnovatije saznanje da ovi divljaci pozn<1j11
svete orgije u kojima seksualno spajanje traže upravo ovi zabr 11
njeni stepeni srodstva, ukoliko nam ova suprotnost ne posluži '/ 1
razjašnjenje zabrane, umesto da se nad njom iščuđavamo. 14
U plemenu Bata na Sumatri pogađaju zapovedi izbe 'li
vanja sve bliže srodničke veze. Jednom Bati će, na primer, bi11
11
R. H. Codrington , „The Melanesians ", kod Frazera „Totemism 1111d
Exogamy", sv. I, str. 77.
12
Frazer, n. d„ li, str. 124, po Kl eintitischenu, Priobalsko stanovni.\'11•11
poluostrva Gazela.
13
Frazer, n. d„ li, str. 131, po P. G. Peckelu u Antroposu, 1908.
1
'Frazer, n. d., II, str. 147, po Rev. L. Fason.
- - - - (169) - - - -- - --
1111• 1•111i11111jc da prati svoju sestru na večernju sedeljku. Jedan
1, , 1 '. l' o scćati nelagodno u društvu svoje sestre, čak ako su
111 11111druga lica. Ako jedno od njih dođe u kuću , druga stra-
111111 1 p1ili ku da ode. Otac, takođe, neće ostati sam u kuć i sa
I 11111, 1slo tako kao ni majka sa sinom. Holandski misionar
11 1• 11p1 sao ove običaje dodaje da ih, nažalost, mora smatrati
1 11 11 111uavdani m. U ovom narodu se bez daljega smatra da iz-
•i• 11ml 111uškarca sa jednom ženom dovodi do nepristojne in-
11111•,1 1, pa kako se od odnosa sa krvnim srodnicima mogu oče­
' 111 WL' 1 11og u ćne kazne i neprijatne posledice , oni s pravom
15
11 1,„k11 šcnja izbegavaju ovakvim zabranama.
I od /Jarongoa u zalivu Delagoa u Africi, začudo, najstro-
' 11111 1·1.11ost je usmerena na šurnjaju, suprugu ženinog brata.
I 11 11111ska rac bilo gde sretne ovu za njega opasnu ličnost, izbe-
' 1 li' vrlo pažljivo. On se ne usuđuje da s njom jede iz jedne
111111 , on je samo plašljivo oslovljava , ne usuđuje se da kroči u
1~11 11 ko li.bu, a pozdravlja je samo drhtavim glasom.
16
J"od Akamba (ili Vakamba) u Britanskoj istočnoj Africi
I i ii.i 1:1povcst izbegavanja za koju bi se moglo očekivati da će
, , "n· sretati. Devojka mora brižljivo izbegavati oca od puber-
",„ d1 1 udaje. Ona se skriva ako ga sretne na putu, nikada ne
1•11l 1h:i va da sedne pored njega i tako se ponaša do trenutka svo-
1• 11·11dhc. Od trenutka udaje nikakve prepreke više ne stoje na
11
1•1111111jc11og odnosa sa ocem.
Najraširenije, najstrože a i za civilizovane narode najinte-
0
,, 1111 111ijc izbegavanje je ono koje ograničava odnos muškarca
11.i~ tom. Ono je u Australiji opšteprisutno, ali je na snazi i kod
1111 l. 11 H .:zijskih, polinezijskih i crnačkih afričkih naroda, gde god
111111 lra gova totemizma i grupnog srodstva, a verovatno i van
111 tl1 krajeva. Kod nekih od ovih naroda postoje slične zabrane
lu 1,11lcnog odnosa žene sa svekrom, mada one nisu ni izdaleka
1.d 11 sta lne niti tako ozbiljne. U pojedinim slučajevima su i
111111L·v ljevi i ženini roditelji predmet izbegavanja.
" Frazer, n. d., Il, str. 189.
"'Frazer, n. d., II, str. 388, po Žinou (Junod).
''Frazer, n. d., II, str. 424.
 - - - - - - - - - (170) --------~
. Kako se mi manje interesujemo za etnografsku rasprost1 1
?jenost nego za sadržaj i svrhu izbegavanja tašte, ogranič i ć 11 1
1 ovde na mali broj primera.
• Na ostrvima Bank te zapovedi su vrlo stroge i krajnje 1.1
eno određene. Muškarac će izbegavati blizinu tašte kao i 0 11 11
njegovu. Ako se slučajno sretnu na nekoj stazi, žen~ se skla1q 1
u stranu i okreće mu leđa dok ne prođe, ili on čini to isto.
U Vana Lava (Port Lateson) muškarac neće ići obalom i111
svoje taš~e pre no što talasi speru trag njenih stopala sa pesl111
Ip~~ smeju da razgovaraju sa izvesne udaljenosti . Sasvim j · 1
kljuceno da on izgovori taštino ime ili ona zetovljevo.18
Na Solomonskim ostrvima muškarac ne srne ni da se vidi
ni da govori sa taštom. Kad je sretne, ne ponaša se kao da je p11
znaje, već trči koliko može brže da bi se sakrio. 19
Kod Zulu-Kafera običaj zahteva da se muškarac stidi sv11
je tašte, da se pričinjava kako želi da izbegne njeno društvo. (111
ne ulazi u kolibu u kojoj se ona nalazi, a ako se sretnu, idu on tl1
ona u stranu, pri čemu se ona sakriva u žbun, dok on drži , 111
ispred lica. Ako jedno drugo ne mogu da izbegnu a žena n ·1111
ništa drugo u što bi se uvila, tada stavlja bar n;što trave ok11
g~~v_e _da bi udovoljila zahtevima obreda. Veza između nj ih 111 1
11 11
b1t1_ih om~~~ćena po~redst~om trećeg lica, ili se smeju dovild
vati sa pnhcne udaljenosti ako se između njih nalazi nd.11
p:~preka, na pri_mer, ograđen prostor za stoku (kra!). Nijedno rn l
njih ne srne da izgovori ime drugog. 20
Kod Basoga, cmačkog plemena u području izvora NiI 1
muškarac srne da govori sa taštom samo ako se ona nalazi u d111
~oj pros:or!ji kuće tako da je on ne vidi. Inače, ovaj narod s 10
hko gnusa mcesta da ga čak kažnjava i kod domaćih životinj11 1
Dok namera i značaj drugih izbegavanja između bli ~ ktl1
srodnika ne podleže sumnji, tako da se od svih posmatrača s11111
traju zaštitnom merom protiv incesta, zabrane koje se odnos · 11 1
"Frazer, n. d., li, str. 76.
"Frazer, n. d„ li, str. l 17, po C. Ribl eu, Dve godine pod kanib11/i ,
111 1
Solomonskih ostrva, 1905.
'°Frazer, n. d„ I!, str. 385.
" Frazer, n. d„ II , str. 46 l.
_ _ _ _ (171) - - - - -- - --
111 1111 H11"1 tumače drugačije . S pravom izgleda nerazumljivo
1 "' 1 11<1rodi pokazuju tako veliki strah od iskušenja koje
1 I 111 11 tobože preti od jedne starije žene koja bi mu mogla
I 111.qk:i. ali L o u stvari nije.22
111 1.~ to je prigovoreno i shvatanju Fajsona, koji je ukazao
11 di1 11 1 1.~ esn im sistemima ženidbenih klasa postoji prazni-
1ii " ii 1teoretski ne onemogućavaju brak između zeta i tašte,
I• .!1 11„:1 bilo potrebno posebno osiguranje protiv ovakve
I li• 1111, 11.
'o1 1 I 11bok (J. Lubbock) u svome delu Origin oj Civiliza-
1 1I •„, ,./,/n civilizacije) dovodi u vezu ponašanje tašte prema
111 1111"k:idašnj im brakom koji je postizan otmicom (marriage
. qit1 11 v). „Dok je otmica žena stvarno postojala, dotle je
1 1 11110 hi la dovoljno ozbiljna i srdžba roditelja. Kada su od
111 1il1l1ka braka preostali samo simboli, onda je i srdžba
Iii. 111 111ko simbolizovana, a ovaj običaj se zadržao još pošto
-iii• p11vl1poreklo zaboravilo" . Krouliju (Crawley) je bilo lako
~ l'"I 11v kako se malo ovaj pokušaj razjašnjenja podudara sa
l d111111, t1111<1 stvarnog posmatranja.
I 11lrn (I\. B. Tylor) smatra da stav tašte prema zetu nije
11di 11r·.o do od ređen oblik „nepriznavanja" (cutting) od strane
11111• p1 11odicc. Muškarac se smatra strancem, i to sve do rođe-
11 1'11111• detcla . Osim u slučajevima gde taj uslov ne skid~ za-
111111 11vo111 objašnj enju se može prigovoriti da ne rasvetljava
1 111· 111H1st tog obi čaj a na odnos između zeta i tašte, da, prema
"" p11·v ida seksualni faktor, i da ne vodi računa o mom~ntu
1 ,, 1 11 w ·te odvratnosti koja dolazi do izražaja u zapovedim a
I I I' li dl l j:I. 'I
il'd11;1 žena iz plemena Zulu , upitana za razloge zabrane,
111111il :1ll: sa primesom nežnosti: „Nije pravo da on vidi gru-
t1 I 1111 •.i1 doji le nj egovu ženu." 24
l'111 11:1t;1 je da odnos između zeta i tašte i kod civilizovanih
"'"111 p11p:1da tugaljivoj strani porodične organi~acije. Ud~~
1 1111.i lil'iih naroda Evrope i Amerike, doduše, više ne postoji
\ < 1:iw lcy, The Mystic Rose, London, 1902, str. 405.
< 1.1wky, 11 . d„ str. 407.
1
1 1.1wky, 11. d„ str. 401 po Lesliju,Amon g the Zulus andAmatongas, 1875.
 -= - - - - - (173) - - - - -- - -
- - - - - - - - (172) - - - - -
--
vanje u ćerku kod majke če-
1 1 11pslvc norn braku. Ovo uživlja
zabran~ opštenja ~a ~aštu i ze~a, ali bi se često izbegle mno 11
1
11d1 l;1ko daleko da se ona i sama zaljubljuje u čovek a koga
sv~~e. i neraspoloze?ja. ka?a ?1 takve zabrane još postoj ale
k 111
ii 1~ 11 1! , što u izraženim slučajevima zbog žestokog duševnog
ob1caj, a ne da .s~ pojed1 ~c1 pnnuđe?i da ih ponova uspostav lj11 p1 1p111 o1 prot iv osećanja, dovodi do teških oblika neuro~i čn~?
Nek.1~n EvropejClilla moze izgledati kao akt visoke mudro
sti 111
111.lp 11 1:1 . U svakom slučaju je tendencija ka ovakvom zaljubljt-
?1vl)1, ~arodi svoji~ .zapo.vedima izbegavanja već un api l'd 111p1 1o1 slc vrl o česta ili ova sama ili njoj suprotstavljena težnja
1skljUCUjU usp~st~vljanje. ~nsnosti između dve ličnosti koj · ,11 1 .11 1q1 1metež oprečnih sila u taštinoj duši . Vrlo često je upravo
P?stale tak? blts,ki srodmc.1: Jedva da ima mesta sumnji u čini 1111>1 ..,; 1di s t i č ka komponenta ljubav nog osećanja upućena zetu
n~~u da ps1~oloska s1tuac1ja tašte i zeta sadrži nešto što
rn ·ih1
~11 1 1 I 111 •,1· slo sigurnije suzbila zabranjena i nežna.
n~11?~ podsttče neprijateljstvo i otežava zajednički život.
Šlo m osećanjima
t >d1H>s zeta prema tašti komplikuje se slični
c1~11tz ovanih .naroda up:avo temu tašte tako rado uzi maju kii11 objekta po
izmeđ u I" 11 1l'dutim , potiču iz drugog izvora . Put izbora
objekt, ukazuje, rekao bih, na to da osećajne veze ta, 11• 1
, , 11t1 g:i je doveo do objekta ljubavi preko majčin e slike, mo-
zeta s~drže i kompon~nte koje su u oštroj suprotnosti jedna prc
I1 '"" 1 s.estrine; usled incestuoznih ograničenja,
11111 njegov a lju-
je ovaj odnos u stvari „ambi valenta n", H1 zausta -
drug?J . Smatra m da 1 1111hc drage osobe iz detinjstva sklizn ula je da bi se
stavljen od protivureč~ih, nežnih i neprijateljskih streml jenj a. obličj u. On vidi
111 "" IL'dnom stranom objektu po njihovom
lzvestan deo ovih stremljenja je jasan: sa strane tašte 111 1111 1 1,1111csto sopstvene majke i majke njegove sestre sada stu-
skl~nost (odbijanje) da se odrekne posedovanja ćerke,
nepov 1
1- 11•.1.1, razvija se tendencija da se potone u nekadašnji izbor,
renje pre~a strancu kome se ona predaje, tendencija se od111 da
111 11 \ 1111H.: se suprotstavlja sve u njemu . Njegovo zaziranje od
zapovedmčka p~zicija u koju ~e tašta uživela u sopstvenoj
kill'I
111•, 1111:d1teva da se ne podseća na poreklo njegovog ljubavnog
Sa.strn~~ z.eta resenost da se više ne potčinjava bilo kakvoj 111
s1
posi· 111 11 11, odbij anj e mu olakšava aktuelnost tašte, koju nije oduvek
noj volji, ~ubo~o:a prema svim licima koja su pre njega , 1111 v1 H1 k ~to majku , čiju je sliku mogao zadržati neizmenjenu
dovala neznost1. nje~?ve žene, i - last not least - odbija nj e d
1
a , p111 l•, vL'Sli . Jedan naročiti dodatak razdražljivosti i omraze u
b~de ~n:ietan u J!uztjl seksualnog precenjivanja. Ovakv
lll l' I
1111 11 1 s1:ćanja dozvoljava pretpostavku
da tašta stvarno za zeta
i
nja najviše potiče od taštinog lika, koji ga sa toliko zajedni ·kil 11 .i„111v lja incestno iskušenje, kao što se, s druge strane , ne de-
~rta. P?,dseća ':~ ćer~, a ipa.k J.e lišen svih draži mladosti, lcpol 1 1 11.ilrn retko da se neko očevidno zaljub
i u svoju kasniju ta-
1 ps1h1cke svezme koje mu 1 cme sopstvenu ženu vredno m. 111 1111· 110 što nj egova naklonost pređe na ćerku . . .
~ozna_vanje skrivenih duševnih stremljenja koje je čov 11
·k stavci da upravo ovaj , mce-
nam da ovi11 NL' vidi m neku smetnju pretpo
pod~r~lo ps1hoanalitičko istraživanje dozvoljava 1
111111 111 1:1ktor odnosa kod divljaka motivi še izbega vanje zeta i
motivi ma dodam o i di:ige. Gde žena svoje psihos eksua lnc pn ovih strogih „izbeg avanja "
I• 11 Mi bismo dakle u razjašnjenju
trebe treb.a da zadovoljava u braku i porodičnom životu, tu ini 11111 11111 v11ih naroda dali prevagu mišlje nju koje je prvobi tno iz-
~vekyrett ?pasnost da ~st~ne nezadovoljena zbog prebrz 11 11
og ;.
nom " " I .q.-on, a koje u ovim propisima vidi samo zaštitu od mo-
t~canj~ bracn?g od~osa 1momaštva u njenom osećaj
doživ
111 1111 1· 111ccsta . To isto bi važilo i za sva ostala izbegavanja
lpva11Ju. Maj~a k~ja sta:! štiti se.?d ovoga uživljavanjem u sop , 1111il1 1krvnih srodnika i orođenih ženidbom. Ostaje samo raz-
stve.n~ decu: .1d~n.t1fikac,1jom s njima, pri čemu prisvaja nj
ihovi•
sa svojo11 li! 1 .111 11: u prvom slučaju incest direktan, tako da namera spre-
osecajne doz1vlpj.e. K~ze se da roditelji ostaju mladi ' i1111o1 može biti svesna; u drugom slučaju, koji uključuje od-
1
ovo) ~, od najdragocen ijih psihič kih koristi
decom ; zaista, jedna ' , p1l'll1a tašti, incest bi bio iskušenje u fantaziji, nastala po-
koju rod1t~ lj11.~vlače od. dec~. Slučaj evi bez dece stoga gube ji· ' ii .111im nesvesnih međučlanova.
dnu od najboljih mogucnost1 da podno se neophodnu rezigna 1·1
 - - - - - - - - (174) - - - - -- - -=
Mi,~~o u ov?m i~laganju imali malo prilike da pokažcn 1
~ako se cmjem~e 1z psihologije naroda primenom psihoanali1111
ckog P?smatran~a ~ogu videti u novom shvatanju, jer je zaz i1
nje.od mcesta divljaka odavno shvaćeno kao takvo i ne zaht . .1
dalja tum~čenja: On~ što ~o~emo .dodati njegovoj proceni j sli
konstatacija d,a je to 1~az1to mfantilna crta i da se upadljivo po
dud~ra sa dusev~11:1 z1votom neurotičara. Psihoanaliza nas 1
nauctla da je prvi izbor seksualnog objekta u dečaka inccs1 1
ozan'. u~meren na .~abranjene objekte, majku i sestru, a otkii 11i
nan; je 1_P?teve kojima se osoba tokom sazrevanja oslobađa pt 11
vl~c?,ostJ '.ncest~ .. Neurotičar nam, pak, redovno pokazuj e ti ·1
psih1ckog.mfant1hz~a, on. i.li nij~.u stanju da se oslobod i dc ~j i111
odno~a ps1hoseksu.ahteta, 1h se njima vraća (zastoj razvitka i · 1
gre~tja): Stoga u njegovor:i nesvesnom životu još uvek ili pOll!I
vo, '?raju glavnu ulogu mcustuozne fiksacije libida. Mi s11 1
?osli dotle d~ od~os prema roditeljima u kojem preovladav11
mcestuozna zudnj~ s1~atramo ključnim (centralnim) kompl<'A 11
som neuroze. Otkrivanje ovakvog značenja incesta za neurw
naravno, nailazi na opštu nevericu odraslih i normalnih· sa ist11
takvim odbijanjem se presreću, na primer, i radovi Ot; Rai;k
~Otto Rank), koji sve jasnije pokazuju koliko se često tcrn 11
mc~sta nala~i u..sredi~~ pesničkog interesovanja i kako u b '/
broj.mm vanjac1j~ma 1 1z1!1enama daje materijal poeziji. Pri 11
dem smo da veruj~mo da je ovakvo odbijanje pre svega produ kt
dubo~e ?dvratno~t1 .čoveka prema njegovim nekadašnjim in 'l'H
tnnn zel)ama, koje je u međuvremenu potisnuo iz svesti. Stopu
nam Illje nev~~no što na primeru divljih naroda možc ,
11
pokazati..da om mcestne želje čoveka, kojima je predodred ·1111
da kasmje postanu nesvesne, još osećaju kao nešto opas11!111
nešto što zaslužuje najoštrije mere odbrane.
- - - - (175) - - - - - -- - -
II
TABU l AMBIVALENCIJA
OSEĆAJNIH STREMLJENJA
1 11
/,i/11 1 1c polinezijska reč, čiji nam prevod ~adaje teš~oće,
'" 1111. 1 ~e 111 govoru više ne postoji reč kojom b1 se obel~~avao
1111 1111 Slarim Rimljanima bilajejoš dobro poznata, njihovo
, 111 1!1 1· isto što i tabu Polinežana. Takođe kyos Grka, koda-
11 ' ,, I·' 111ora da imaju isto značenje koje Poline~ani izražava-
11111111 1 ečju tabu, a sličnim oznakama i mnogi .~arod1 Ame-
\ l11 kt· (Madagaskar), Seveme i Centralne Az1je.
/,1 11as se značenje pojma tabu razdvaja u dva suprotna
- 1 , , • • IL·dnc strane znači: sveto, posvećeno, a s druge: s.tra-
1 ""''"110, zabranjena, nečisto. Suprotno od tabua na polme-
1 I 1111 1~L· ka že noa = obično , opštepristupačno. Prema tome, za
,1 ,1 1 vo.ujc nešto kao pojam izvesne rezerve, tabu se
1 1111 .11 1spoljava u zabranama i ograničenjima. Naš izraz
11 pl as11ja" odgovarao bi smislu tabua. . . ..
11 v 1a11i čc nja tabua nešto su drugo nego religiozne 1h mo-
11
1111· ,tl ua 11c. Ona se ne dovode u vezu sa zapovedima nekog
, 1,.L: / abranjuju upravo sama po sebi; od moralnih zabrana
1
1 d1 1111 111cdostatak svrstavanja u sistem koji bi ~pšte uzd~~a-
ti• p1oglasio neophodnim, pa tu neophodnost 1 obrazloz10.
"'' 11 1r tabua lišene su bilo koje osnove; one su nepoznatog
"I I.i. nama nerazumljive, one same po sebi izgledaju razu-
' 11111 , 111111na koji se nalaze pod njihovom vlašću.
\111111 ' naziva tabu najstarijim nepisanim zakonikom čove-
1
111 11" ( lpšte je prihvaćeno da je tabu stariji od bogova i da do-
11 , 11 11 t· mcna pre svake religije: . .
I ;tko nam je potreban nepnstrasan opis tabua da bismo ga
1 1I 11 .i, p s ih oanalitičkom tumačenju, navešću izvod iz članka
J u/l, 1·1p.1ychologie, lT Bd. „Mythus und Religion", 1906, II, str. 308.
 - - - - - -- -==
- - - - - - - - (176)
„Taboo" u Encyclopaedia Britannica , čiji je autor antropol1111
26
111111 11 11 .i sa koj ima se tabu povezuje, onda se od sile božanstva
Norkot Tomas (Northcot e W. Thomas).
„Strogo uzev, tabu obuhvata samo a) sveti (ili neč is ti ) k11
rakter lica ili stvari, b) vrstu ograničenja koja proističe iz ovo.
svojstva, i c) svetost (ili nečistotu) koja proističe iz kršenj a o\1
zabrane. Ono što je suprotno od tabua u Polineziji naziva se 111111
što znači 'običan' ili 'opšti' ... "
„U širem smislu mogu se razlikovati različite vrste tabu 1
L prirodni ili .direktni tabu, koji je posledica neke tajanstv •111
sil~ .C~.an~) koJ~ se povezuje sa nekim licem ili stvari; 2. prc·111•
sm"ih ~n_d1rektm tabu, koji proističe iz iste one sile, ali je il i 11
~tec~n Ih b) prenesen od sveštenika, poglavice ili nekog dru 'PP
1 naJzad 3. tabu koji se nalazi u sredini između prethodna dv11
ako.' n~i~e, oba faktora dolaze u obzir, kao, na primer, pri p1 1
svaJanJu zene od strane muškarca. Naziv tabu upotrebljava s• 1
za druga običajna ograničenja, ali ne bi trebalo svrstavati u 1uli11
sve ono čemu bi bolje odgovarao naziv religiozne zabrane."
„Ciljevi tabua su raznovrsni: direktni tabu ima za ci lj 11)
zaštitu značajnijih ličnosti kao poglavica, sveštenika i stvari ·i NI
od mogućnih oštećenja ; b) obezbeđivanje nejakih: žena dec · 1
?bičnih ~judi uopšte - od moćne mane (magične sile) sv~štenih 1
1 poglavica ; c) zaštitu od opasnosti koje su skopčane sa dodi1 1
vanjem leševa, uživanjem izvesnih jela itd; d) osiguranje od
~št~ćenja važnih životnih dela kao što su porođaj , obreziva nji-.
zemdba, seksualna delatnost; e) čuvanje ljudskih bića od si le ili
besa bogova i demona; f) zaštita nerođene i male dece od r 1
21
znih opasnosti koje im prete zbog naročite simpatetične zav i
~~osti od njihovih roditelja, ako ovi, na primer, čine neke rad11 j1
Ih Jedu hranu čije bi uživanje moglo da prenese posebna svo 1
stva na decu. Druga namena tabua je namenjena čuvanju vlas1i'1
štva nekog lica, njegovih alatki, polja itd. od lopova."
„Kazna od kršenja tabua se najverovatnije prvobitno pr ·
puštala unutrašnjem ustrojstvu , koje je delovalo automatski . Po
vređeni tabu se svetio sam. Ako se predstave s bogovima i dl·
26
Jedanaesto izda1tje, 1911 - Isto je najvažniji izvor literature.
" Ova namena tabua može biti izostavljena pošto nije prvobitno nasl11l11
u ovakvoj vezi.
- - -- - (177) - - - - - -- - -
I 1q1· automatska kazna. U drugim slučajevima, verovat~o to-
•111 11.iliq.>, razvitka pojma, preuzima društvo kažnJavanJe dr-
•I' l'''!nlinca, čiji je postupak doveo u opasnost njegove dru-
' , N:i ta.i način se i prvi kazneni sistemi čovečanstva nado-
11111 /01tabu ."
k.u prekrši tabu, taj time i sam postaje tabu. l~v_esne op~-
1111 11 I n1c nastaju kršenjem tabua mogu se otklo111t1 pokaJl11-
1111 1,1d1qama i svečanim obredima čišćenja." . .
l1vorom tabua smatra se naročita magična sila, kop
1111.1 lica i sveštenike a od njih je mogu preneti neživi pred-
, , 11 I ll'i l ili stvari koje su tabu mogu se uporediti sa predmet_i-
' 1111liqr11im elektricitetom; oni su sedište užasn~ snage, .koja
1111 11os1dodirom
a oslobađa kobna dejs~~ ako Je orgamz~m
11 1, 11:11.vao pražnjenje
isuviše slab da bt JOJ s_e supI~otstav10.
11 1 11, , kršenja tabua, dakle, n~ zavisi samo o~ ~nte~z1;~ta ma-
' m "' k koja je spojena sa objektom tabua vec 1od Jacme m~­
l 1q,1 sr u napasniku suprotstavlja ovoj sili. Ta~o su, na pn~
1 1 I 1.d1cvi i sveštenici
nosioci jedne ogromne sile, tako da b~
, 11plt11vc podanike neposredni dodir sa nj!ma značio" smrt, ~h
1111 1.1.11 ili neka druga ličnost sa manom vecom od obicne m?ze
l11l1111 l110 saobraćati sa njima, a ovi posrednici opet mogu omma
„,q1 1111 potčinjeni dopustiti približavanje a da ih ne doved~ u
• 1 1111-,t. Značaj posredno prenetog tabua zavi~i od mane ~1ca
1
I I ,1v.:1 potiče; ako kralj ili sveštenik određuje tabu, ovaJ Je
I l11110111iji od onoga koji potiče od običnog čoveka_.".
l'1 l·11ošljivost tabua je verovatno osobenost koja Je poslu-
d 1I .i11 povod pokušaja njegovog odstranjivanja putem obreda
q 1llj1I . " ..
. I :ibua ima stalnih i prolaznih. U prve spadaJU sveste111c1
p1q d.1 v1cc, isto tako i mrtvi kao i sve .ono što _im je pripadalo.
I 1111.11111 tabui vezuju se za izvesna stanp, na pnmer za men~tr~­
' q11 1habinje, za stanje ratnika pre i posle pohoda, za ba~lJenJe
1il11il111 rnn i lovom i sl. Opšti tabu može biti izrečeni godmama
11 .1\ .111 kao crkvena zabrana nad nekom velikom oblašću."
\ko sa m u stanju da ispravno procenim utiske ~noji~ čita­
,, 1 dP1voljavam sebi tvrđenje da tek sada, posle ovih opisa ta-

bua, ne znaju tačno šta pod tim treba da zamisle i gde da to s11 11
ste u ~vo~ raz?1išljanju: .ovo je sigurno posledica nedovo lj111li
oba~estenJa. koJa su dobih od mene, kao i izostavljanja svih irl 1
ganJa o vezi tabua sa sujeverjem, sa verom u besmrtnost du, • 1
sa rel~gijom. A~i, s druge strane, plašio sam se da bi iscrpnij · 1
laganJe. onoga sto se zna o tabuu unelo još više zabune, i 111t•111
da tvrdim da je činjenično stanje u stvarnosti vrlo mutno. R1d1
se, da~le, o ni~ og'.aničenja, kojima se podvrgavaju pri-mi1iv111
naro?1; zabranJeno Je ovo ili ono, oni ne znaju zašto, a ni na p 1
met 1m. ne pada da se raspituju za ta ograničenja, već im se pod
vrgavaJU kao da su ona razumljiva sama po sebi i ubeđen i su d.1
bi p.r~kršaJ s~m od sebe bio najstrašnije kažnjen. Postoje pow
dam 1zvestaJ1 da su nenamerni prekršaji jedne takve zabrt1 111
st~arno .bili automatski kažnjeni. Nevini prekršitelj, koj i j · 111
?nmer Jeo ~es~ od n~ke zabranjene životinje, postaje dubol 11
zalostan, ocekuJe SVOJU smrt i najzad stvarno umire. Zabrn 111
naj~e~će. pog~đaju naslade, slobodu kretanja i opštenja; u nek1111
slucaJev1ma izgledaju oštroumne, očigledno treba da znače 11 ·
dr~~v.anje i.lišavanje, u drugim slučajevima su prema svojoj , 1
dr~m1 sas~1m nerazumljive, pogađaju bezvredne sitnice, iz d1
daju sasvim kao neka vrsta ceremonijala. U osnovi sv ih o 1h
zabrana či?i se da se nalazi nešto kao nekakva teorija, kao du 11
zabrane bile neophodne jer izvesna lica i stvari imaju opas1111
snagu što se p~enosi dodirom sa objektom koji je sadrži, skrn11
kao ~a.raz~: ~zima se .u obzir i kvantitet ovog opasnog svoj81V1
Neki ljudi 1h predmeti imaju toga više nego drugi, a opasnost
usn~erav~ u~ravo pre~a razlici naboja. Najčudnije u tome j · , 111
onaJ ko Je b10 u stanJU da prekrši takvu zabranu i sam sti če ~ 1
r~kter za.branjenog, preuzimajući istovremeno na sebe celok11p
m opasm naboj. Ova snaga prijanja za sva lica koja su nešto p11
sebno, kao kraljevi, sveštenici, novorođenčad, za sva izva nr •d
na sta~ja, kao št? su telesna: menstruacija, pubertet, porođaj, 111
sve tajanstveno 1 strašno, kao bolesti i smrt, a što je zbog svo11
zaraznosti ili moći širenja s tim u vezi .
. „Ta~.u" je s~e, ~~~~ lica tako i mesta, predmeti i prolar1111
~ta~Ja, kOJI su n~s10c1 ih izvor ovog tajanstvenog svojstva. Tnh11
Je 1 zabrana koja proističe iz ovog svojstva i, najzad, tabu 11
- - - - - (179) - - - - -- - -
ot11 pn 11wvnom smislu obuhvata nešto što je istovremeno
1
111 1111:1d običnog, kao i opasno, nečisto, jezivo:
1111vo j reči i u sistemu koji ona označava izražava se deo
1111)'. J.ivota čije nam razumevanje stvarno ne izgleda
1 I 11 l'1 e svega trebalo bi smatrati da se ovom shvatanJU n~
11111 približiti a da ne upoznamo verovanje u duhove 1
1111111 k a rakteristično za nerazvijene kulture.
1 ,1„10 je uopšte potrebno da naše interesovanje usm:ri~o
" 111111 zagonetke tabua? Smatra.m: ne samo ~t~ga ~to _Je
1
111 „t11 ološki problem sam po sebi vredan pokusaJa r~senJ.~,
11
11 d1 ugih razloga. Smemo da naslutimo da tabu polm~ZIJ~
li di\ 1:1ka ipak nije tako daleko od nas kao što smo p~m1sltlt
1
1
„,, 1111. da običajne i moralne zabrane kojima .se i s~m1 ?0~0-
111111 11 svojoj suštini mogu biti srodne sa ovim pnm1t1vmm
111111111, 1 da. objašnjenje tabua može baciti svetio na tamno
1 I Iii 11:išcg sopstvenog „kategoričkog imperativa".
•, 11 :i roč itim interesovanjem saslušaćemo kakvo nam
11 11q1· i straživač kao što je V. Vunt izlaže o tabuu, posebno
1 .1i1 obećava da će početi „od najdubljih korena predstava
11\11111
11 pojmu tabu Vunt kaže da on „obuhvata sv~ obič~je ~
•\1111,1'• " izražava strahopoštovanje prema određemm obj~ktJ­
' I 11 11 ~ 11 u vezi sa kultnim predstavama, ili prema radnjama
" I odnose" .z9
\• ,. 11:1 11,111 .
N.1 drugom mestu: „Ako pod tim (pod pojmom tabu) po-
' 111 111·1110, kao što i odgovara opštem smislu te reči, svaku za-
11111 ... 1dr/.anu u navikama i običajima, ili u izričito fonnult-
111111 1:i konima, kojom se zabranjuje dodirivanje nekog ~re~-
11 1qq!.ovog korišćenja ili izgovaranja izvesnih zabr~~~e~1h
1 111\l\a uopšte ne postoji narod ili stepen kulture koJI Je 1z-
111 11•l ććcnje prouzrokovano tabuom. „
\'11111 zatim navodi zbog čega mu je izgledalo pogodmJe da
111111 111 tabua proučava na primitivnim odnosima australijskih
ti 11,11 .1 11cgo na višoj kulturi polinezijskih nar?da. ~od Austra-
1111"1 ,11111 dcli tabu zabrane na tri klase, u zav1snost1 od toga da
11 11 1/i ologiji naroda, sv. ll, „Religija i mit", str. 300 i dr.
1
N d , str. 237.
- - - - - - - - (180) _ _ _ _ _ __ = - - - - (181) - - - - - -- - -

li ~e odnose na životinje, ljude ili druge objekte. Tabu životi1 111
ko11 se u svojoj suštini sastoji od zabrane ubijanja i jela, čini jl
gro to:~.mizma • Tabu druge vrste, čiji je objekt čovek, bi tno 11
30
drugacIJe~ .ka:aktera. On je unapred ograničen na uslovc k11j1
predstavljaju izuzetne životne situacije za osobu koja je t:il 111
Tako su dečaci tabu prilikom praznovanja obreda zamom ·i\ 1
nja, žene za vreme menstruacije i neposredno posle po rod11 J11
I 1111•11;1, a ostao sila jednostavno stoga što je to bio, usled
I ii" p s ihičke postojanosti; tako je i sam postao k.o.ren na~
,1,11.i p11h 1.abrana i naših zakona. Ma koliko malo bih skloni
I 1i•i111ju sa prvom od ovih rečenica, ipak mislim da ću izra-
1111 11 11 11111ogih čitalaca ako ovo Vuntovo objašnjenje nazo-
1 11 111 :11anjem. Takvo objašnjenje ne dopire do izvora.pred-
i 1 11 111IH1u niti ukazuje na njegove krajnje korene. U ps1h~l~~

nov?~ođenčad, bolesnici i pre svega mrtvi. Nad stvarima kl111 , 11\' 1110gu niti strah niti demoni procenjivati kao kra1n11
neki covek stalno up~trebljava leži stalan tabu za svakog dr 11 111• 1111 koji prkose svakom daljem produbljivanj~. B~lo bi.dru-
gog; na pnmer, nad njegovom odećom, alatom i oružjem. U lr 11 1L1 dvmoni stvarno postoje; ali znamo da su 1 0111 sami kao
čni posed u ~~strn.liji spad~ i novo ime koje dečak dob ija 1111 1•111 1p1odukt duševnih snaga čoveka; oni su stvoreni od ne-
svom. zan,1omc1vanJ~,. ono Je tabu i mora se držati u taj no, 11 1 1 1 m·i\: ga. .
značenju Vunt iznosi značajne , ah
Tabm trece vrste, kOJI se odnose na drveće, biljke, kuće 111 ·~1 11 11 dvostrukom tabua
pro~enVivi~i su, izgleda da za njih važi pravilo: tabu ' pos t q1 1 11111 jasne stavove. Po njemu primitivni počeci tabua još
svetog od nečistolf. U~ravo
ono sto 1z bilo kog razloga pobuđuje strepnju ili jezu . 1111.t\111· prilikom razdvajanja
.. _\'unt i s.am smatra da promene koje je pretrpeo tabu u lw ., 111 lk uopšte nedostaju oni pojmovi u zna~enJU l<_oJe .su
...., 11111i•l 1s l eć i tek suprotstavl janjem ova dva po1.ma. Z1votl~­
gat!JOJ kultun Polinežana i na Malajskom arhipelagu nisu !:ii 11
'1 1I . 111esto na kojima počiva tabu, demonski su, ne sveti,
duboke. Jača socijalna diferencijac ija ovih naroda odražava st• 11
li 111 1•.i 11i nečisti u kasnijem smislu tog pojma. Upra~o ~za
tome što poglavice, kraljevi i sveštenici izlivaju posebno ci ·111
11 11 1 11it čc nje demonskog , kao nečega što se nalazi JOS .u
tvoran tabu, a i sami su izloženi najjačoj prinudi tabua.
ltlo 11 tt l11oj sredini, nečega što se ne srne dotaći, pogodan Je
. Ali ~tvarni iz~ori ta?ua leže dublje od interesa privilcpn
1 1Jtht1 , .
jer on podvlači svojstvo koje će na kraju krajeva
van~~. sl~Jeva; „om nastaju tamo gde vode poreklo najpri1111
1111 11111 ~.<tj edničko kako svetom tako i nečistom: strah od
t1vm11 a istovremeno i najbrojniji čovečji nagoni, u strahu o,/
11111 ( lva irajna zajednica jednog važnog obeležja istovre-
dejstv~ demonskih s~la" • Tabu, koji prvobitno nije ništa dru i•11
11

do objektivno nastali strah od demonske sile skrivene u tabu i11 t 11 11k :m1je na to da je između ova dva područja prvobitno
~om o?je~tu, z~?ranjuje da se draži ta sila i naređuje da se, al,11 , 111pdo sl«1ganje koje je tek kasnije, zbog d.aljih uslo~a
Je hotim1cno 1h nehotično izvršen prekršaj, otkloni osv ·111 dl1 1d11 direreneiranju, usled kojeg su se oba pojma na kraju
demona. , tl.1 ti suprotnosti. .
1'1 vohitnom tabuu svojstveno verovanje u demonsku s!lu
P.ostepeno tabu postaje nezavisna sila, koja se odvoj ila od
nedo~v.olje.na
demomzm~. Tabu postaje sila običaja i predanja, na kraj u 1 11 ,. krije u predmetu čije se dodirivanje ili
o111 li.1 sveli opčinjavan jem izvršioca još je potpuno 1 1skl}u-
zakon. „Ah, zapovest koja se neizgovorena krije iza zabrana l 1 1
I " 11h11·ktiviran strah. Ovaj se još nije izdvojio u dva obh.ka
bua (koje su inače veoma promenljive u zavisnosti od me la 1
li p11pt ima u jednoj od faza razvitka: u strahopošto vanje 1u
vremena) prvobitno je jedna jedina: čuvaj se gneva demona."
. . yu~t nas, dakle, uči da je tabu izraz i produkt verova 1t p1 I I " I /Ili \' I .

pnm1tJvmh naroda u demonske sile. Kasnije se tabu odvojio od \I 1 kako nastaje ovo razdvajanje? Prema Vuntu, prenoše-
1 Ili .dlrane tabua iz oblasti demonskog u pred.stavu o bog?-
::u vezi s ovim uporediti prvi i poslednji odeljak ove knj ige.
N. d., str. 307.
1111 .11protnost svetog i nečistog ruši se sa na1laskom dveJU
 -~~~~~~~-(182)_~~~~~~
~ - - - - - (183) - - - - -- - - -
mitol?ških ~aza, od kojih ranija ne iščezava sasvim kad11 11 11t 11 .lti v:i. zasnivati zaključke koji se odnose i na unutarnju
sled~ca ?~stlgnuta, već i dalje postoji u obliku jedne niže vr · I .!1111•,1 Mi ćemo imati na umu ovo upozorenje, ali ipak zbog
nos~ kojOjv·se pos_tepeno priklj~čuje potcenjivanje. U mitoio t1p , 111 ng ućnosti ne moramo se odreći usmeravanog po-
uopste va~1 pravI!o da prevaz1đena faza, upravo stoga što1 1
1 l 11111
~avladana ~ potisnuta od više, i dalje postoji pored ovih u po111 ·. l1·d ·ć a i najupadljivija podudarnost prisilnih zabrana
zenom obliku, tako da se objekti njenog poštovanja pretva rajn 11 d 111 rvm.nih) sa tabuom sastoji se u tome što su ove zabrane
objekte odvratnosti. 32 • 1111 1pon;klu isto toliko nemotivisane i zagonetne. One su se
Dalji Vuntovi navodi razmatraju odnose predstava o tah1111 1 I 1d pujilvilc i mora da su se zadržale usled nesavladivog
prema čišćenju i žrtvi. , ili 1 Spoljna pretnja kaznom je suvišna, jer postoji unu-
' 1q11 •, 1gu;·nost (savest) da će prekoračenje dovesti do ne-
11111„lp vc nesreće. Poslednje što može saopštiti prisilni
I 111k 1c neodređena slutnja da će prekoračenjem zabrane
2 1 I 111 !111 udrcđenoj osobi u njegovoj okolini.
Ne može se saz-
111 I .d v:i bi trebalo da bude ta nesreća, isto tako, češće dobi-
Onaj ko se u psihoanalizi, to jest, prilikom istraživ: 11q11 1111 11v:ij mučni izveštaj prilikom kasnijih analiza radnji
nesvesnog dela individualnog duševnog života, susreo sa proli 111• 11rl1 11 smislu odbrane ili sagrešenja nego prilikom analize
lemom.tabua, reći će posle kraćeg razmišljanja, da mu ti n·np
111111 111hrana.
mem msu strani. On poznaje osobe koje su same stvorile ta l v1 - 1 ,l11 vna i centralna zabrana neuroze je kao
tabu zabrane kojih se isto tako strogo pridržavaju kao div lja ·1 11 i kod tabua
111 „1t1ga i naziv: strah od dodira, delire de toucher. Zabrana
svom~ plemenu ili zajednici. Ako već nije navikao da takv 11l111li v:1ta samo direktan dodir sa telom, već uzima opsege
usamljene osobe označava kao „prisilne bolesnike", morao bi , 1111 ''"1g 1. načenja doći u dodir. Sve što usmerava misli na za-
obzirom na njihovo stanje, da pronađe naziv „ tabu oboljenj(' · 11q1 1111, izaziva dodir u mislima, isto tako je zabranjeno kao i
Ah ? ~v~m p.risil~?m o.boljenju toliko mnogo je saznao psih n I'" ''1·d11i tclesni kontakt; isto proširivanje opsega sreće se i
an.al.1~1~k1m 1str.az1vanjem - kliničku etiologiju i sušli11 11
d l1ilu1;1.
ps1h1ckih mehamzama, tako da sebi neće moći da odrekne korr li·da11 dco zabrana, s obzirom na svrhu, razumljiv je bez
šćenj~?vde naučenog za tumačenje odgovarajućih pojava u pHr 1tlJt p11, 11asuprot tome, drugi deo izgleda nam neshvatljiv, bu-
holog1J1 naroda. . 111, 1. llcsmislen. Ove zabrane nazivamo „ceremonija"; vide-
. ~ri ovom pokušaju mora se imati na umu jedno upozon · 11111 d.1se u pravilima tabua sreću iste takve raznolikosti.
ll)ev. ~hčnovs·t .tabua sa prisi!nim ?bolj.enjem može biti čisto spo 1'11silnim zabranama je svojstvena izvanredna mogućnost
lJaSnJa, vaz1t1 samo za obhk ovih pojava a da se uopšte ne pro 1111 1.111i;1, one se šire bilo kojim posrednim putem od jednog
teže i na njihovu suštinu. Priroda voli da koristi iste oblik , 1 , d1 11 i•.1nbjckt i taj novi objekt čine, kako se pogodno izraz~o
1
najrazli.čitijim biološkim odnosima, na primer, oblik glavi• I .1111 111oj bolesnik, „nemogućim ". Nemogućnost na kraju
korala 1 grananje biljki, pa čak i izvan ovoga kod raz li č it ilr 1 I 111.r 1:abrana ma ceo svet. Prisilni bolesnici se ponašaju tako
k~ist~~a ili prilikom stvaranja određenih hemijskih taloga. Bi lo 1. 1d11.•rn „ nemoguće" ličnosti i stvarni nosioci opasne zaraze,
b1 oc1.gledno preuranjeno i bez mnogo izgleda na os nov11 .11 ,l · 111ožc preneti kontaktom na sve u okolini. Ista svojstva
ovakvih podudarnosti, vezanih samo za istovetnost me han i 111 1111sli i prenošenja istakli smo u početku prilikom opisiva-
" N. d„ str. 313. 11 , 1.111111:ibrana . Poznato nam je, takođe, da onaj ko je prekršio
_ _ _ _ _ _ _ _ _ (184) _ _ _ _ _ _ __
tabu dodirom nečega Što je tabu i sam postaje tabu i da ni ko 111
sme s nj im doći u dodir.
Poređenja radi izneću dva primera prenošenja (boli
pomeranja) zabrane; jedan iz života Maora, drugi je sopstv •1111
opažanje na bolesnici sa prisilnim simptomima.
1. Jedan poglavica Maora neće svoj im dahom raspiri 111
vatru, jer će njegov sveti dah preneti njegovu snagu vatri, ! v11
loncu koji se nalazi na vatri, lonac jelu koje se u njem u kuv11
jelo licu koje ga pojede i na taj način mora umreti osoba koj11 11
pojela jelo skuvano u loncu zagrejanom na vatri koju je raspi11
vao poglavica svojim svetim i opasnim dahom.33
2. Moja bolesnica zahteva da se odstrani predmet koji I
kupio i doneo kući 1~en muž, inače će ovaj učiniti nemogu 10111
prostoriju u kojoj stanuje. Jer ona je čula da je ovaj predmet I 11
pljen u radnji koja se, recimo, nalazi u Hiršengase. Ali Hir: 11
danas prezime njene prijateljice koja živi u udaijenom gradu 1
koju je u mladosti poznavala pod njenim devojačkim prezi1111·
nom. Ova prijateljica joj je danas „nemoguća", tabu; prednwl
kupljen u Beču je isto tako tabu kao i sama prijateljica sa kojo111
ona ne želi da dođe u dodir.
Prisilne zabrane donose sa sobom vanredna lišavanja I
ograničenja kao i tabu zabrane; međutim, jedan deo ovih 111 0~1
biti poništen izvršavanjem izvesnih radnji, ali koje se, isto tak(I,
moraju izvršiti i imaju prisilni karakter- prisilne radnje - a č ij n j •
priroda nerazumljivo kajanje, ispaštanje, mere predohranc 1
čišćenje. Najčešća od ovih prisilnih radnjije pranje vodom (pri si l
no pranje). Isto tako, i jedan deo tabu zabrana može se tako /U
meniti, odnosno, njihovo korišćenje se popravlja takvim „cc1·
monijama", pri čemu i ovde lustracija34 vodom ima prvenstvo.
Rezimirajmo sada u kojim se tačkama najbolje odrafavu
podudarnost pravila tabua sa simptomima prisilne neuroze: I. u
nemotivisanosti zabrana, 2. u njihovom vezivanju putem unu lrn
33
Frazer, The Golden Bough, II, Taboo and the Peri/s of the Soul, 19 11
str. 136.
34
Lustratio - ceremonija čišćenja koja se izvodi pre ulaska u neko SVL'l11
mesto radi otklanjanja krvnog greha, prilikom rođenja, sklapanja braka ili smrti, 111
ceremonijalno posveć ivanje kuće, grada, vojske ili č itavog naroda. -(Prim. p H't' )
- - - - - - (185) - - - - -- - --
111• p11sile, 3. u njihovoj mogućnosti pomeranja i opasnosti za-
' , preko zabranjenog, 4. u prouzrokovanju ceremonijalnih ra-
l11p , 1abrana, koje proističu iz zabranjenog.
KI inički istorijat kao i psihičke mehanizme slučajeva pri-
"""I' oboljenja upoznali smo preko psihoanalize. Prvo, to jest,
l11111·ki istorijat odnosi se najedan tipični slučaj straha od dodi-
' 1 I 11 11 je izgledao ovako: Na samom početku , u sasvim ranom
1. 111qslvu, javila se jaka želja za dodirivanjem, čiji je cilj bio
I 1li·ko više specijalizovan no što bi se moglo očekivati. Uskoro
,11 uj želji od spo/ja suprotstavila zabrana da se ne izvrši upra-
" 1.q dodir. 35 Zabrana je prihvaćena jer je ova nalazila oslonac
• 11 1.ik1111 unutrašnjim snagama36 ; pokazala se jačom od nagona
" ii ,,. htco da se izrazi dodirom. Međutim, zbog primitivne psi-
"" 1v konstitucije deteta zabrani nije uspelo da otkloni nagon.
11i 1 ~ 1vo zabrane ogledalo se samo u tome što je nagon - želja za
l11d1rnm - potisnut i proteran u nesvesno. I zabrana i nagon su
- 111·11 val i; nagon stoga što je bio samo potisnut a ne uklonjen,
d11 ,111a zbog toga što bi njenim prestankom nagon prodro u sve-
1111 1nametnuo realizaciju želje. Postignuta je nerešena situaci-
11 p 1hička fiksacija, a iz neprekidnog konflikta između zabrane
111o11•.ona odvija se sve ostalo.
(ilavni karakter psihološke konstelacije, koja je tako fik-
111111a leži u onome što bi se moglo nazvati ambivalentan stav
1•il111kc prema objektu, odnosno, pre prema nekoj sopstvenoj
11d11 ji. '' Osoba stalno želi da izvrši tu radnju - dodir, ali isto tako
I• ·.r i gadi. Suprotnost ova dva strujanja ne može se izgladiti na
i 111lkom putu, jer su ona - možemo samo tako reći - u dušev-
1111111 /.ivotu tako lokalizovana da se ne mogu sudariti. Zabrana
I• 1.1s110 svesna, neprekidna želja za dodirom je nesvesna, osoba
111 111a ništa o njoj . Da ne postoji ovakav psihološki momenat
11 111 hi se mogla ovako dugo održati ambivalencija, niti bi mogla
d111 L'sli do takvih posledica.
U kliničkoj istoriji s lučaja podvukli smo prodiranje zabra-
111 11 tako ranom detinjstvu kao odlučujuću činjenicu; pri daljem
"Obe, želja i zabrana, odnose se na dodirivanje sopstvenih genitalija.
"'Na odnose sa voljenim osobama od kojih dolazi zabrana.
''Prema pogodnom Blojlerovom (Bleuler) nazivu.
formiranju ta uloga pripada mehanizmu potiskivanja u ovo111
životnom dobu. Usled postojećeg potiskivanja, koje je skopča n o
sa zaboravom - amnezijom, motivacija zabrane koja je posta l11
svesna, ostaje nepoznata, tako da svi pokušaji intelektualnog raz·
građivanja moraju omanuti jer ne mogu da nađu tačku na kojoj bi
zabranu mogli da napadnu. Zabrana duguje svoju snagu - svoj
prisilni karakter - upravo odnosu prema svom nesvesnom kontrn
partneru, skrivenoj, neobuzdanoj želji, dakle, unutrašnjoj potrebi
kojoj nedostaje svesni uvid. U mogućnosti prenošenja i razrasta
nja zabrane ogleda se proces koji se dešava sa nesvesnom željom
i koji je naročito olakšan u psihološkim uslovima nesvesnog.
Nagonska želja se stalno pomera da bi se izvukla iz izolacije u
kojoj se nalazi, i trudi se da nađe surogat za zabranjena - objekt ·
ili radnje kao naknadu. Zbog toga zabrana i luta i proširuje se na
nove ciljeve zabranjenog stremljenja. Na svaki novi prodor poli-
snutog libida odgovara zabrana novim pooštravanjem. Uzajam no
kočenje obeju sukobljenih sila stvara potrebu za pražnjenjem, zH
smanjenjem postojeće napetosti, a u toj potrebi se može otkriti
motivacija prisilnih radnji. Ove su u neurozi jasno kompromisn ·
akcije, pojavljujući se, s jedne strane, kao dokazi kajanja, kao na-
stojanja usmerena na ispaštanje i sl., ali, sa druge, istovremeno
kao zameničke radnje, koje nagonu nadoknađuju zabranjena. Mo-
že se smatrati zakonom neurotičnog oboljenja da ove prisilne rad-
nje sve više stupaju u službu tog nagona i da se stalno približavaju
prvobitno zabranjenoj radnji.
Pokušajmo sad da tabu tretiramo kao da je iste prirode kao
i prisilne zabrane naših bolesnika. Pri tom nam unapred mora
biti jasno da su mnoge od nas zapažene tabu-zabrane sekundar-
nog, pomerenog i izopačenog karaktera, i da moramo biti zado-
voljni ukoliko bacimo nešto svetla na najprvobitnije i najzna-
čajnije tabu-zabrane. Dalje, da su razlike u situaciji divljaka i
neurotičara dovoljno važne, tako da isključuju potpunu podu-
darnost i sprečavaju prenošenje s jednog na drugog koje bi bilo
ravno preslikavanju svih detalja.
Najpre moramo reći da nema nikakvog smisla pitati div-
ljake o stvarnoj motivaciji njihovih zabrana, o poreklu tabua.
Prema našoj pretpostavci oni bi morali biti nesposobni da saop-
li' m:što o tome, pošto im je motivacija „nesvesna". Ali mi kon-
11111š1.:mo istorijat tabua sledeći uzor prisilnih zabrana. Tabu su
p1.1starc zabrane, od spolja nekad prodrle jednoj generaciji pri-
111 1l1v11ih ljudi, to jest, ipak nasilno usađene ovoj od strane rani-
11· )'.cncracije. Ove zabrane su pogodile delatnosti prema kojima
11 postojala jaka sklonost. Zabrane su se održale iz generacije u
1•1·111.:raciju, verovatno, samo usled tradicije preko roditeljskog ili
d111stvcnog autoriteta. Ali možda su se ove u kasnijim organi-
1H·ijama već „organizovale" kao deo nasleđenog psihičkog po-
,,·da . Da li postoje ovakve „urođene ideje", da li su one same ili
11 -;ad1.:jstvu sa vaspitanjem delovale na fiksaciju tabua, ko to
• 111u1c odlučiti upravo u ovom slučaju o kome je reč? Ali iz pri-
d11avanja tabua proizilazi da prvobitna želja, učiniti ono zabra-
111v110, postoji i kod tabu naroda. Ovi, dakle, prema njihovim
11tli11-zabranama, imaju ambivalentan stav; nesvesno bi želeli
111\l;i rad ije do da ih prekorače, ali se od toga plaše; oni se plaše
111ii·:ivo zato jer žele, a strah je jači od želje. Uz to, želja je kod
1 :1kog pojedinca jednog naroda nesvesna kao i kod neurotičara.
Najstarije i najvažnije tabu-zabrane su oba osnovna zako-
11.i lotcmizma: ne ubijati totemsku životinju i izbegavati seksu-
il1 1i od nos sa totemskim pripadnicima suprotnog pola.
To bi morala biti najstarija i najjača požuda ljudi. Mi to ne
1111i/cmo razumeti zbog toga ne možemo proveriti našu pret-
pustavku na ovim primerima, sve dok su nam potpuno nepoznati
„111isao i poreklo totemističkog sistema. Ali onaj ko poznaje
11·1.ultate psihoanalitičkog istraživanja dobijenih od pojedinaca
1 d će se zbog istovetnosti obeju vrsta tabua kao i njihove podu-
dnrnosti setiti nečega sasvim određenog, onoga što psihoanali-
l1l'a ri smatraju čvomom tačkom infantilnog života u sferi želja a
1„1ovremeno i jezgrom neuroze.38
Druge raznolikosti tabu-pojava, koje su dovele do ranije
1iavcdenih pokušaja klasifikacije, spajaju se po našem mišljenju
11:> s l cdeći način u jedinstvenu cetinu: osnova tabua je zabranje-
11\l č inj enje, prema kome u nesvesnom postoji jaka sklonost.
" Uporediti već nekoliko puta pomenute moje studije o totemima (IV
111 l1· ljak ove knj ige).
 - - - - - - - - (188) _ _ _ _ _ _ _____,,,
•. Mi znamo, a da ne razumemo, da onaj ko učini zabranj cno
kfSI tab~ 1 sam ~ostaj~ tabu. Ali kako ovu činjenicu da spojim11
sa ostalnna, sa ClllJemcom da se tabu ne vezuje samo za osolw
koje su učinile zabranjena već i za osobe koje se nalaze u neko111
izvanrednom stanju, za sama ova stanja kao i za predmete? Su
mo na jedan način: sposobnost da se rasplamsa čovekova aml i
valencjja i da se dovede u iskušenje da prekorači zabranu.
. Covek koji je prekršio tabu postaje i sam tabu jer on pOSl'
d~Je opasnu sposobnost da i druge dovede u iskušenje da sled\•
nJeg~v P.nmer. ?n budi za~ist; zašto bi njemu bilo dozvo ljenu
ono sto Je drugima zabranJeno? On je, dakle, stvarno zaraz1111
utoliko što svaki primer goni na podražavanje i stoga se i on sft 111
mora izbegavati.
. . S~mo čovek n~ mora da je prekršio tabu a ipak može slal
no d1 pn vremeno b1t1 tabu, jer se nalazi u stanju koje kod dru lili
podst1če zabranjene želje i u njima budi ambivalentne konfl iktl'
Većina izva~ednih situacija i izvanrednih stanja takve su p1 i
r~de: poseduju ovu opasnu snagu. Kralj ili poglavica budi z11
v1st posebnim povlasticama; možda bi svako želeo da budl•
kra!). Mrtvac,.novorođenče, žena u njenim stanjima patnji drafr
SVOJ.om naročitom bespomoćnošću, upravo polno sazrela osohu
novim nasladama koje obećava. Zbog toga su sve takve osob · 1
sva takva stanja tabu, jer se ne srne popustiti iskušenju.
. Sada razumemo zašto se snaga mana različitih lica ul',11
Jamno odbija, zašto one mogu delom da se uzajamno potil'u
Tabu Jednog kralja je i suviše jak za njegovog podanika, jer s11
d~štvene razlike između njih i suviše velike. Ali ministar, 1111
pnmer, može biti neškodljiv posrednik između njih. To z n a ~ i .
preve~eno ~.a re~nika .tabua na rečnik nonnalne psihologijl·:
podamk, kOJI zaztre od 1suviše velikog iskušenja kakvo za nje •11
p:edstavlja kontakt s kraljem, može podneti ophođenje sa či nov
mk?m, ~or:ie on ne mora tako mnogo da zavidi, a čiji polož11j
mo~da 1 nJemu samom. izgleda dostižan. Ministar, pak, svoj 11
zavist u odnosu na kralja može da smanji imajući u vidu vla.~1
koju on ~am poseduje. Na taj način neznatne razlike magičnih
snaga koje mogu dovesti u iskušenje manje su opasne nego 1111
ročito velike razlike.
- - - - - (189) - - - - - -- - -
1 ~ 1 0 tako je jasno zašto kršenje izvesnih tabu-zabrana pred-
'' 11.i soc ijalnu opasnost, koja mora biti kažnjena ili ispaštana
d 1111 č l a nova društva, ako je potrebno da svi izbegnu opa-
1111 1 < )va opasnost stvarno postoji ako svesno podsticanje za-
1111 1111 110 nesvesnim željama. Ona se sastoji od mogućnosti po-
li , i11':i 11j a, od čijih bi se posledica društvo ubrzo raspalo. Ako
lillJ'I 1H: bi kaznili prestup, to bi značilo da oni potajno žele da
ii• lili' 1 slo ono što i prestupnik.
Ne smemo se čuditi što dodir u tabu-zabrani igra sličnu
11l11i• 11 kao i u delire de toucher, iako tajanstveni smisao zabrane
ii t 1111 111 nipošto ne može biti tako poseban kao u neurozi. Dodir
i- )lil ·.:lak svakog ovlađivanja, svakog pokušaja potčinjavanja
"' 1111 li ca ili stvari .
1
Mi smo objasnili zaraznu moć koju sadrži tabu svojom
1111·,o hn ošću da dovede u iskušenje, pokrene na podražavanje. S
11111 '>l' , izgleda, ne slaže činjenica da se zarazna moć tabua pre
, I"'' 1nanifestuje prenošenjem na predmete, koji na taj način i
11 111 postaju tabu.
( )va prenošljivost tabua ogleda se kao neuroza poznatom
I l 1 11 1ošć u nesvesnog nagona da se asocijativnim putevima pre-
lili ~ 1 ; 1 na sve nove i nove objekte. Tako će nam skrenuti pažnju
,J.1 11pas noj magičnoj sili „mane" odgovaraju dve realne vred-
1111„11 , sposobnost da opominje čoveka na njegove zabranjene že-
lp 1 nai zgled značajnije, da ga navodi na kršenje zabrana, koje
11 11 · tim željama. Obe radnje, međutim, spajaju se u jednu jed-
111 11 ako pretpostavimo da su u suštini primitivnog duševnog ži-
1111:1spojeni buđenje sećanja na zabranjenu radnju kao i buđenje
li 11drncije da se ova sprovede. Na taj način, ponovo se uzajam-
1111 slivaju pomisao i iskušenje. Mora se, isto tako, priznati da
1k11 primer jednog čoveka koji je prekršio zabranu navodi nekog
d111gog na isto delo, onda se neposlušnost protiv zabrane prenosi
I .in 1.araza, kao što se i tabu prenosi sa osobe na predmet a od
i1rng na neki drugi.
Ako se kršenje tabua može ispraviti kajanjem ili ispašta-
1qrn1, koji znače odricanje nečeg dobrog ili slobode, onda se, na
111 :i j način, stiče dokaz da je i samo pokoravanje propisima ta-
l11i;; odricanje nečega što bi čovek rado želeo. Propust jednog
 - - - - - - - - (190) - - - - - - --
odricanja z~~enjuje se odricanjem na drugom mestu. U odnoH11
navcer~mon:jal tabua. o?.avde se r:iože izvući zaključak da je is
pastanje nes~o prvob1tmje za razliku od čišćenja.
. . P?no_vimo, ~~ra~ko, kakva shvatanja tabua proističu i1
JZjednaceTIJa sa pns1lmm zabranama neurotičara: tabu je prasl11
ra z~bra~~ ~.aii:etnuta ~polja (od ~ekog autoriteta) i usmerc11 1
prot1~.najj~c1h covekov1h požuda. Zelja da se ova prekrši i dalj •
pos~OjJ u ll}egovom nesvesnom; ljudi koji se pridržavaju tabi'111
i~aju ~mbiv~lentan stav u odnosu na ono što pogađa tabu. M11
gic~a s.ila .koj.a se pripisuje tabuu svodi se na sposobnost <lovo
đenja ljudi u iskušenje; ona se ponaša kao zaraza jer je i prillll'I
za:azan, pošto se zabranjene požude u nesvesnom premeštaju 111
?esto .drugo. Ispaštanje prekršaja tabua putem odricanja ukaz11
je da je osnova tabua odricanje.
3 1 1111111rija koje su sigurno mlađe od sam~g tabu~'. kao ~ na pr.1-
. . S~da. je potrebno .s~znati kakvu vrednost iziskuje na, 1•
izJednacenJe tabua ~a pnsilnom neurozom i shvatanja tabua 1111
osnovu tog poređenja. Takva vrednost, očigledno, stiče se sa 11 111
ondva ako naš~. ~hvata?je pruža neku prednost koja se inače IH'
mo~e omoguc1ti kakvim drugim načinom, ako nam omogu ć1 1j l'
bolje raz~mevanje .tabua ne?o što nam je inače mogućno. M1
sm~'. mozda, skloni d~. tvrd~mo da je prethodno izlaganje vd
pruzt!? dokaz ~potrebljivostl takvog shvatanja; ali, ipak, ćc1 11 o
mo:ati .da po~samo da ga ojačamo pri čemu ćemo proanalizo
vati pojedmost1 zabrana i korišćenja tabua.
. v·Namaje'. me?utim, otvoren ijedan drugi put. Mi možcn111
1straz1vati da h se jedan deo pretpostavki, koje smo sa neu ro:.- 1
preneli na tabu ili zaključke do kojih smo pri tom došli, ne 1110~.•
neposredno dokazati fenomenima tabua. Mi se moramo sa11 11 1
odlučiti šta ho.~emo da tražimo. Tvrđenje o poreklu tabua, pu
kome tabu. potice od prastare zabrane, koja je nekada nametn11
ta ~? spoy.a: n~avno da ne poseduje dokaze. Zbog toga ćemo
radije traz1t1 psihološke uslove tabua, koje smo upoznali kod
- - - - - - (191) - - - -- ---
1111 .tl11L· neuroze. Kako smo kod neuroze dospel·i· do upoznava-
lti 11111 psiholoških momenata? Analitičko1'.1 s~~IJ~m s1111pto.111a,
pi• •,v ·ga prisilnih radnji, mera odbrane 1 pnsilmh nare~b1. U
1111 111 11smo našli najbolje znake njihovog porekla od amb1valen-
11/i p11dsticaja ili namera, pri čemu ove ili ist~vrem~no odg?-
11 .q11 /.clji kao i protivželji ili pretežno slu~e Jedn~j. od obeJU
1 111il1vu rcčnih namera. Ako bi nam uspelo da 1 u pravilima tab~~
1111l 111t·1110 ambivalenciju, dominaciju pr~tiv_urečn~h. n~mera, ~'.1
1.1 11wdu njima nađemo neke koje po prmc1p~ pns1lm? rad~jt ,
1111 1rmcno, odražavaju oba strujanja, onda bi ~am P.s1holoska
l''"l11d:1 rnost između tabua i prisilne neuroze bila osigurana u
1t111 go tovo najvažnijem delu.
t >hc osnovne tabu-zabrane su, kao što je napred pomenu-
111 11rpris tupačne našoj analizi, zbog pripad~osti totemi.~mu ;
1111 1'1 dm tabu propisa je sekundamog porekla 1. n~~potrebljtV za
11 1 , ~ h va tanje. Tabu je, naime, kod odgovarajuc1h naro~.a P?-
1111 1i'J'fšta forma zakonodavstva i stavio se u službu socijalrn.h
111• 1 t.1hu nametnut od poglavica i sveštemka u cilju os1gura~ja
l.1 111 ~ t va i privilegija. Ipak, preostaje nam v.eli~a g~p~ p:optsa
111.I I 11 10111 se može preduzeti naše istraživanje; iz nje ~1h 1zdvo-
"' 11il\i1 koji se vezuje za a) neprijate.lje, b) pogla~ice, c) za
1111111', pri čemu sam potrebni materipl crpao iz izvanredne
11 1I1· .I . G. Frazera, The Golden Bough. 39
11) J>ostupak sa neprijateljem
f\ ko smo bili skloni da divljim i poludivljim narodima p~i-
1,1 , 11111 nemilosrdnu surovost lišenu kajanja i usmer~nu ~ro~~v
,,, p1 q.111.:lja, sa velikim interesova?je!11 će~o ~aznatt d.a t njt.h
11l1 q111qL' čoveka primorava na pndrzavanje mza pravila koja
1, 1tl.q11 11 okvire tabu običaja. Ova pravila se .sa l~koćom . ~no?u
11 11„1:1li u četiri grupe; ona iziskuju J. pomJrenje sa ub1jemi:i
111 i•1 q:i1L'l.jc111, 2. ograničenja i 3. radnje p~kajanja, ~išć.e?ja u.bi-
' 1 I 1;vcsne ceremonijalne radnje. Koliko su opsta 1h koltko
' I icćc izdanje, knjiga II, „Taboo and the Perils of the Soul", 1911.
 - - - - - - - - (192) - - - - - - --=;-
su usamljena o~a tabu pravila kod ovih naroda ne može se, j\o
dne strane: sa sigurnošću zak lj učiti na osnovu nepotpunih po~l 1
ta~a, d.ok Je, s dru?e strane, ovo bez značaja s obzirom na vrs111
~a~eg mteresovanJa u odnosu na ove okolnosti. U svakom s/11
caJu .s.me se pretpostaviti da se radi o široko rasprostranj c11i1 11
pravilima a ne o usamljenim, retkim pojavama.
Običaji. fokaja~a na ostrvu Timor, posle povratka polw
?on~sne ratmcke rulje sa odsečenim glavama pobeđenog ncp11
JatelJ.a, stog~ su naročito značajni jer posebno vođu pohoda po
gađaju teškim ograničenjima (v. dole). „Pri svečanom ul as k11
~obednika prinose se žrtve da bi se smirile duše neprijatelja; in 1
~e b1 se predskazal.a .nesreća za pobednika. Izvodi se igra p111
cena pesmom u kOJOJ se oplakuje ubijeni neprijatelj i mo li 11Jl'
gov oproštaj: 'Ne ljuti se što je tvoja glava ovde kod nas da 11;1111
sreća nije bila naklonjena, možda bi sada naše glave' visiI · 11
tvo~1 selu. Prineli smo ti žrtvu da bi te smirili. Sada tvoja du,
moze b1t1 zadovoljna i ostaviti nas na miru. Zašto si bio naš 11 ·
prij~telj? Zar nije bolje da smo ostali prijatelji? Tada ne I 11 11
prohve~a tvoja krv niti bi bila odsečena tvoja glava!'"40
. ~lično se sreće i kod plemena Palu na Celebesu; pleme Go/111
pnnos1 žrtvu dušama ubi~enih neprijatelja pre no što kroče na tlo svl ip
rodnog sela.(prema_ Paulitsc~e: Etnografija severoistočne Ajhlw).
Drugi narodi pr?našl.1su način da od neprijatelja, posle 1111
ho~~ smrti, stvore pnJatelJe, čuvare i zaštitnike. Ovaj nač i n s 1
stOJI se od n~žn.og postupka prema odsečenim glavama, č i me s1
~vale neka divlja plemena sa Bornea. Kada Dajaksi sa Saravn J.. 1
iz ratn?g pohoda donesu odsečenu glavu kući, onda se sa njo111
mesec1r:ia ro~-~pa. Sa p:obrano.i_n ljubaznoŠĆU , pri čemu je ll<li' I
VaJu naJnezmJim 1memma kojima raspolaže njihov reč nik . 11
u~ta gla~e stavlj.aju se najbolji zalogaji njihovih obeda, posl 1
stlc~ 1 ~1gare. Nju stal~o mole da mrzi svoje ranije prijatelj · 1
SVOJU IJu?av ~a po~lon~ nov~m domaćinu, pošto je ona sada jl
dna od llJ1hov1h. Biio b1 sasvim pogrešno ako bi se ovom 11<1 11 11 1
naizgled jezivom postupku, pripisao deo podsmeha.41 ' 11 liilu kakve zapovedi primljene iz ruku jednoga boga.
;°Frazer, n. d„ str. 166.
"Frazer, Adonis, Attis, Os iris, str. 248- 1907, Po Hughu Lowu, Sam 1 •11 ~
London, 1848.
_ _ _ _ _ _ (193) - - - - -- - -
l'os matračima većeg broja divljih plemena Severne Amc-
111• l11la je upadljiva žalost nad ubilenim i skalpiran.im nepri-
111• lw111. /\ko je pripadnik plemena Coktav ubw nepnJatclJa, ta-
I1 11111 predstoji period žalosti koji traJe .me~~cu~a, ~ kome _se
1„.i, 1i•.:iva teškim ograničenjima. Na isti. nac~n ~ 1zrazavaJu za-
'" 111>11kota Indijanci. Kada su Osagi, pnmecuJe Jedan posma-
11 11 oplakali sopstvene mrtve, tada žale za neprijateljem kao da
111 11 h10 prijatelj. 42
1'1 c no što pređemo na ostale vrste tabu običaja vezan~ za
, 111p:iJ.. prema neprijatelju, moramo zauzeti stav prema Jed-
1
1111111 111t>gućem prigovoru. Frejzer i ostali mog.u ~am se ~upro_t ­
·' "11 1 tvrdnjom da je motivacija ovih običaja okaJavanJ.a
111 1il pul prosta i da nema ničega zajedničkog sa „ambivalenc_1-
I 1111" <lvi narodi nalaze se pod vlašću sujevernog straha od dusa
il1qr 11il1, straha koji nije bio stran ni klasičnom ~tarom dob~,
1„ 11 li' doveo na pozornicu veliki britanski dramatičar u haluc1-
1
1111.i.i.1 111a Makbeta i Ričarda III. Iz ovog ~uj.everja_sleds~eno
bi 1„11111 sv i propisi okajanja, kao i ograničenja 1kapnJa o koJim~
, I N11jc biti reči; u prilog ovog shvatanja išle bi i svečanosti
1.1,111l· u četvrtu grupu, koje ne dozvoljavaju nikakvo drugo
11111i.H 1·11jc do rasterivanje duhova ubijenih koji saleću ubice.~ 1
111 111 .11·1 već isuviše i sami priznaju svoj strah od du??va ub1-
I 111'1 m:prijatelja povezujući s njim pomenute tab~ ?b1caJe.
< )vaj prigovor je svakako na mestl.1, a kada b1 !~tovrem~~o
11111 1 dovo ljan, mogao bi nam uštedeti trud oko nas1h po~saJa
11 l" '"llrnja. Ostavimo diskusiju o ovom ~robl~mu z.a ~~s~IJe, za
1d 1\ltprotstavimo tom prigovoru shvatanJe ~OJ~ pr01st1.ce IZ pr~t­
I"' l.1\ki prethodnih izlaganja o tabuu. Iz SVlh t1.h p:av1l~ zaklJU-
1111 11111 da u stavu prema neprijatelju dolaze d~ IZr~z.aJ~ t drug~ a
"' „11111> neprijateljska osećanja. U njemu se prunecuje izraz kaJa-
11 11 1 rnjcnja neprijatelja, nečiste savesti što je lišen života.
I }' 11 d:1nam kao da je i kod ovih divljaka prisutna zapovest: Ne
1il1q kuja, prekršena, ne srne proći nekažnjeno, davno pre no što
' I (>. Dorsay kod Frazera, Taboo, itd„ str. 181 . . .
' 1·1:11.cr, Taboo, str. 169 i sl. str. 124. Ove svečanosti sastoje se od lupa-
1, 1111111111a, vike, galame i stvaranja buke uz pomoć instrumenta itd.
 --------
(194) - - - - - -
-- =-
. Vratii;io se ostalim vrstama tabu
običaja. Ograničenja kli
Ja se namecu pobedonosnom ubi
ci izvanredno su česta i obi 1111
v:Jo ozbiljne prirode. Na .Timoru
(uporedi gore običaje pokaj 1
n~a) vođa po?voda ne srne
Jednostavno da se vrati svojoj kuć
njega s~ ~?d1ze po~~?~a koliba u i . /,11
kojo
vrgavaJUCI se razhc1tlm obredim j provodi dva meseca pod
a čišćenja. Za ovo vremc 111
srne da vidi svoju ženu, !st? tako
ne srne sam da se hrani, drup11
osoba mora dam~ stavlja J.el·o· u
usta. 44
mena pobedonosm p~vr~t~1c11z ratn - Kod nekih Dajak pli·
og pohoda moraju neko li k11
dana da ostanu 1zdv0Jem, isto tako
ne smeju dodirnuti hran u 111 11
se približit.i ~eni. ~a ostrvu Loger
blizu Nove Gvineje, muškall I
koJI su ub1h ~epnJat~lja ili u tom
e uzeli učešća ostaju ned ·lj11
dan~ zatvorem u SVOJ lm
kućama. Oni izbegavaju
svaki dod ir H1
~VOJim žena~.a i prijatel
jima, ne dodiruju namirnice rukama
, 11
J~du samo biljnu hranu,
pripremljenu za njih u posebnim
v1ma. ~~o razlog za ovo posledn sud u 11
je ograničenje navodi c d11
pobed~~c1 ne smeju omirisa
ti krv ubijenih, inače će se i oni
zb~let~.1 un:reti. - K~? ple
m~na Toaripi ili Motumotu
1·11
G~!~:Ji ~~s~arac k?)I Je ub1
0 nekog
na Nov oj
bhz1 zem mt1 da SVOJ Im prstima dod drugog ne srne da se p1i
irne hranu. Njega hrane d111
gevosobe posebno pripremljenim jeli
ma, ovo traje do sledeće m ·
seceve mene.
Neću nav?dit! s~e slučajev
e ograničenja nametnute
donosn.~m.ub1c1~~Je1znos polw
i. ~rejzer, izdvojiću samo one
~od. koJ1? Je naro~1to upadlJi prim
v karakter tabua ili se sreću ogrn n1
·1
cenJa zajedno sa 1spaštanjem , čiš
ćenjem i obredima.
. .Kod M_?nubosa na istočnoj Novoj · da u
Gvinejije svaki onaj k11
Je ub1~ n.epnJa:elJa „nečist", za ovo
se upotrebljava ista reč koj 1
se konstJ 1 za ~enu .tokom menstr
uacije ili babinja. On dugo 11 '
srne da .n~p~stl kucu određenu za
stanovn.1c1 njegovog sela skupljaju
skupove muškaraca, dok ~ 1 •
slave nJvegovu. ~obedu. On nikoga
oko kuće i pesmom i igro 11 1
ne srne dotaći, čak ni sop
stvenu :e~u mtl <lecu'. ako bi to
učinio, njih bi napali čire
tom slucaJU ponovo b1 postao čist vi . t I
pranjem i drugim obredima.
44
Frazer, Taboo, str. 166, po S. Miil
den Indischen Archipel, Amsterda leru , Reisen zu Onderzoekin ge11
m 1857 .
/11
- - - - - - - (195) -
- - - -- - -
Kod Načeca u Sevemoj Americ
i mladi ratnici, koji su
li' vnjiti prvi ska
lp, tokom šest meseci po~vrgavali
111111 lišavanjima. Oni nisu smeli da .~u sve izve-
spavaju sa .svOJllTI zena~1a
1111 1da jedu meso, za ishranu su dobijali samo nbuvsa kuva~1~
I iikuruznim brašnom. Ako je prip
adnik plemena Coktav u?10. 1
\ 111pirao neprijatelja, za njega počinj
e p~rivo~ žaljenja u traJanJU
111 \ 1nesec dana za koje vreme ne srne
da cesija kos~. ~ko g·avsvr-
lii „1ava, ne srne da je počeše ruk
1 Ako om već za to konst! mah stap.
je Indijanac iz plemena Pima ub1
? Apaca, onda se
, a podvrgnut i teškim
obredima čišćenja i 1spaš~~nJa. Tok
1111 1
1•.i1aesto dnevnog posta ne srne da om
dodirne mes? ih so.' n~ srne
1111p(iglcda u rasplamsalu .vatruv~iti
da pro~ovon s. nekim cove~
I 1111. On živi sam u šumi, sluzi
1 ga stara zena koja mu donos~
klldnu hranu, često se kupa u najb
11 ližoj reci i - kao znakvžalost1
osi na glavi grumen ilovače. Sed
amnaestog da~~ odrz~va se
J11\ 11a svečanost čišćenja čoveka
i njegovog oru~J~·. ~osto su
1·1 11 111 lttdijanci tabu ubistvo sma
trali mn~go ozb1IJn~j1m neg~
111\iov i neprijatelji a ispaštanje i čišć
1
.1 n1vršetak ratnog pohoda, njihova
enje msu, kao ovi, .odlagah
ratna spremnost_Je trpela
1111„ strogosti običaja, ili sasvim sve
1 jedno, pobožnostL U~rkos
pliuve izvanredne hrabrosti pokaza
11 li su se .kao ne~adovolJava-
1111 1saveznici Amerikanaca u bor.ba
Ma kako bile interesantne poJedm~aostl P!"?tlv 1P~.ca .
.
i van3ac1Je obreda 1spa-
1,i11p1 i čišć enja posle ubistva neprija
telja za neko dublj~ ispitivanJ~:
, 1prekinuti sa izlaganjem o
11 1 njima, jer nam ovo nec~ omoguc~t~
1111\il gledišta. Možda bih još dodao
11li1:i izolacija profesionalnih dželata ?vo spad~ pnvre:nena ;11
, koJa se odrzala.do 1 u nase,
11111 qL· doba. Položaj „slobodnog posednika" u sredn~o~eko~om
1 „1vu u stvari odražava nam pred
111 stavu o „tabuu" divljaka.'
li tekuće~ objašnjenju svih ovi h pravila ~ir~nja,. ograni-
' 1 11),1, ispaštanja i čišćenja kombinuju
se dva pn.nctpa}edan vza
.1 . 1. Širenje tabua sa mrtvog
1111 111 na sve .~no ~~o Je s njim doslo
11 il11d1r, i strah od duše ubijenog.
Na koji nacm se ova dva mo-
1111 111:1kombinuju pri objašnjenju
obreda, da li oba treb~ shvatl-
11 \ ,1o podjednako vredna, da li je
jedan primaran a drugi sekun-
"/,a ovaj primer v. Frazer, Taboo,
str. l 65. do l 90, „Manslayers tabooed"
.
 - - - - - - - - - (196) - - - - - --
daran i koji, to se ne može reći a i u suštini se ne može lako od1 1
<liti. Nasuprot tome, naglašavamo jedinstvenost našeg shvu t11
nJa, prema kome sva ova pravila potiču iz ambivalencije osr
ćanja prema neprijatelju.
b) Tabu vladara
Ponašanje primitivnih naroda prema njihovim poglav it· 1
ma, kraljevima, sveštenicima, upravlja se pomoću dva osnov1111
~rincipa'.koja kao da se m~đusobno pre dopunjavaju no što pr o
trvurece jedan drugome. Covek se od njih mora čuvati i čow~
ih mora čuvati. Oba principa se izvršavaju pomoću bezb1111
46
tabu propisa. Zašto se čovek mora čuvati od vladara, već nam I
po~nato: oni su nosioci one tajanstvene i opasne magične si li•
koja se kao električni napon prenosi dodirom i donosi smr I 1
uništenje onome ko nije zaštićen sličnim naponom. Čovek, d 1
kle, . i~begava svaki posredni ili neposredni dodir sa opasno11 r
svetmjom a onde gde ovaj nije mogućno izbeći pronašao i
obre~ ~oj im se otklanjaju naslućene posledice. Na primer, pr 1
padmc1 plemena Nubas, u istočnoj Africi, veruju da će morati d11
umru ~~o kroče u kuću kralja-sveštenika, ali izmiču opasnosll
ako pnhko.m ulaska u kuću otkriju desno rame nudeći ga krnlj 11
da ga dodirne rukom. Tako se dešava čudo da kraljev dodir
postaje sveto i zaštitno sredstvo protiv opasnosti, koje proisti 11
iz dodira kralja, ali pri tom se radi o svetoj sili namernog dodr
ra ~oji potiče od kralja, nasuprot opasnosti da čovek nje , r
dodirne, nasuprot pasiviteta i aktiviteta protiv kralja.
Ako se radi o lekovitom dejstvu kraljevog dodira, nije po
trebno tražiti primere kod divljaka. Engleski kraljevi su u vrc111 •
koje nije tako daleko od nas ovu silu usmeravali na lečenje škro
fuloze, koja se stoga i zvala: „ The King's Evil" („kraljevsk11
zl~") . .KJ:aljic,a Eliz~beta nije se odrekla ovog dela svojih kra lj ·v
sk1h prennucstava isto tako kao ni bilo koji od njenih kasn iji h
Frazer, Taboo, str. 132, „On se mora ne samo čuvati već se i od njq~11
46
mora čuvati". ' "I
..,,:; - - - - - (197) - - - -- - - -
, 1 i. drr rka. Čarls I treba daje godine 1633. dodirom i ~celi_? sto-
"'" h11ksnika. Pod vladavinom njegovog raspusnog sm~ Carlsa
11 111•,k vel ike engleske revolucije, slavilo je izlečenJC skrofula
1
, ti 1n sk im dodirom svoj vrhunac. . . .
( )vaj kralj treba daje tokom svoje vladavme dod1rnuo.oko
1, 111 1:1t1;1 škrofuloznih. U ovim pr!li~ama nav,ala omh koJi„su
1
, 1 rl 1 spas bila je tako velika da Je Je~n~m sest-s.~dam .nJih,
111 11 .111 isccljenja, našio smrt usled ugusenJ3. Skept1ck1 VilJei_n
111 t )1:i 11ski, koji je postao kralj Englesk~ posle pr~ten~anJa
"" 11t.1 , opirao se korišćenju magije; jed!m p~t kada}~ pnhva-
111, ,i. 1 11.vrš i ovakav isceljujući dodir, uč11110 Je to recima: „Da
1111 llu, dadne bolje zdravlje i više razuma."
47
<) už.asnom dejstvu dodira, kojim je neki čove.k posta?
ol lr\ ,11 1 iako nenamerno, protiv kralja ili nečega što n)emu pn-
1''"'''· 11;o·/.c poslužiti kao svedoča~stvo s~edeći izv,~~taJ. ~ed~om
I' 11. 11 1poglavica visokog ranga 1 sa velikom moc1 1scelJenJa ~a
,, 1 11i·. /.clanda ostavio ostatak svog obroka na. putu. Tud.a Je
-;; 11 .ii i icdan rob, mlad, snažan, gladan mom~k, video ~s,tav.IJeno
1.t.1,1 „~· na jelo. Jedva da je pojeo, kada mu Je zaprepa~~eru pro-
11 11 1!. saopštio da je to bio poglavičin obr?k nad ~?Jl".1 se on
11 '. Hl . Rad ilo se o snažnom, hrabrom ratmku, ah c1m Je s~va-
1111 .1.1 1c učinio, sručio se na zemlju, zahvaćen užas~1m ~rcev1-
11i.1 1 111 11ro sl edećeg dana oko zalaska sunca. 48 Jedna zena iz P.l~-
1111 11.1 Afaori pojela je neko voće a zatim sazn~la d~ ono potlce
.1 rrll·~t:1 koje je obuhvaćen? tabuom. ~n~ Je .~1knula, <lu?
„,
1 1,1. 1vrcc, koga je tako uvred1la, sigurno ce_Je ub.1t1.!o se <les~~
111 p11 podne, a sledećeg dana u dvanaest sa~1 ona.~e bila mm:~:
1, di111111 je upaljač jednog Maon poglavice vis~ . oso~a . l1S10
1 11 1. 1 11oglavica ga je izgubio, drugi s.u ga n~šh 1. konst1!t za
,1111 ,iipvanje svojih lula. Kada su saznali kome Je pnpadao upa-
1
1111 111mli su od straha.
50
' hazcr, The Magic Art, I, str. 368.
' Stari Novi Zeland, od Pakeha Maori (London, 1884), kod Frazera,
I d•1111 o, lr. 135 . k d
•·• w. Brown, New Zea /and and its Aborigines (London, 1845), o
I1I I \ ,\ , 1h id.
ra1cr, n. d.
 ~--------(198)~-----~---=
Ne treba se čuditi ako se javila potreba da se tako op11 111
osobe kao poglavice i sveštenici izdvoje od ostalih, da s· il~11
njih sagradi zid iza koga su nepristupačni za druge. Ne trcb 1ii,
nam zamagli saznanje da ovaj prvobitno iz tabu propisa n:tsl11l1
zid i da~as još uvek postoji u obliku dvorskog ceremonija111
Ah verovatno se veći deo tabu gospodara ne može sv 11
?a potrebne zaštite od njih. Drugo gledište u ophođenj u sa p1 11
ilegovamm osobama, potreba da se one same zaštite od nj11 111
pretećih opasnosti, imala je najznačajniji udeo u stvaranju 1;11 1111
a samim tim i nastajanju dvorske etikecije.
. ~a.stajanje da se kralj zaštiti od svih mogućih opas nn 111
potlče.1 1z ogromnog značaja koji on ima za dobro i zlo svo ph
P?damka. Str?go uzev, njegova ličnost je ta koja upravlja tol "
vrma sveta; Iljegov narod ne treba da mu bude zahvalan sa n10 .,,
kišu i su.r~ce koji omogućuju korišćenje plodova zemlje, vc 1 1 • 1
vetar kOJI brodove dovodi do njihove obale i za čvrsto tle po ~ 11
me gaze svojim nogama.51
Ovi kraljevi divljih naroda poseduju snagu i sposobnost d 1
dono.~~ sreću, što je svojstveno jedino bogovima, a u koj u s11 , 11
pozmJtm stupnjevima civilizacije, tvrdili da veruju samo najsr 1
vilniji od njihovih dvorana. ·
Iz ovoga proističe očigledna protivurečnost da je osnli1
takve snage i samoj potrebna najveća briga da bi se zaštitilo nd
pretećih opasnosti; ali to nije jedina protivurečnost koja se srci'l' 11
postupku prema kraljevskim osobama kod divljaka. Ovi narodi
takođe, smatraju neophodnim nadziravanje svojih kraljeva du ,,
i~~ravno koristi njihova moć; ni u kom slučaju oni nisu sigurni 11
nJthove dobre namere ili savesnost. Tračak podozrenja meša Sl' 11
motivaciji propisa tabua koji se odnose na kralja. „Ideja da I
pr~staro kraijevstvo despotizam", kaže Frejzer5 2, „gde narod pP
tOJI samo za svog vladara; uopšte se ne može primenit i 111
monarhije na koje ovde mislimo. Naprotiv, u ovom kraljevsll 11
vladar živi samo za svoje podanike; njegov život ima vred110, 11
samo dotle dok ispunjava dužnosti svog položaja, dok tok prirod
V
usmerava na dobro svog naroda. Cim u ovom popusti ili zak11 /\
:; Frazer, Taboo. Breme kraljevstva (The Burden oj Royalty), str. 7.
N. d„ str. 7.
_ _ _ _ (199) - -- - - -- -
1q 1 111 l:111ost, pobožno strahopoštovanje, sve što je do tada
111 11 11ajvećoj meri, pretvara se u mržnju i prezir. Njega sram-
'''' '"" sa tog položaja, a treba da bude srećan ako sačuva goli
o1 '"" da nas obožavan kao bog, može mu se desiti da ga sutra
1111 I 11 11 ; l oč in ca. Ali mi nemamo prava da promenjeno ponaša-
' ii' l" 'vog naroda smatramo za nedoslednost ili protivurečnost,
, 11 l 11111ugo pre ostaje sasvim dosledan. Ako je njihov kralj bog,
I 11111 , mora dokazati i da je njihov zaštitnik; ako neće da ih
1 11111 1.1 treba da ustupi mesto nekom drugom, spremnijem. Ali
• 11.ll'11vara nj ihovim očekivanjima, njihova odanost ne pozna-
11 11111l · i on i ga prinuđavaju da se i sam o sebi brine sa istom
1111 ,, 11 . Takav kralj živi kao zazidan iza sistema ceremonijala i
1 •1w. u h v aćen u mrežu običaja i zabrana, čiji cilj ni u kom
I•· 111 1 ll l' ide za tim da se uzdigne njegovo dostojanstvo a još
111p d:i se poveća njegovo osećanje zadovoljstva, već je sve
111111 11.~ 111 erc no da ga zadrži od koraka koji bi narušili harmoni-
' l'l ll Wi k i istovremeno njega, njegov narod, i na taj način ceo
11111 11 111 da gumu u propast. Daleko od toga da ovi propisi gode
111 I'"' u1 volji, oni se mešaju u svaki njegov postupak, lišavaju ga
l11l 111dl' 1od života, koji navodno žele da mu osiguraju, stvaraju
1 ,, 11 111ui': enje."
ln l:1n od najblistavijih primera ovakve stege i sakaćenja
11111· gospodara putem tabu običaja izgleda da je postignut u
1111 1111 11.ivota japanskog mikada ranijih stoleća. Jedan opis, od
1,, p1 \' ko dve stotine godina, izlaže: „Mikado smatra da je ne-
53
111 1111·n sa njegovim dostojanstvom i svetošću da stopalima do-
11111 11· I le; da kle, ako nekuda želi da pođe, moraju ljudi da ga no-
'"' 1:imenima. Još manje je na mestu da se njegova sveta lič-
1111 1 11 loži slobodnom vazduhu, a sunce nije vredno te časti da
11,,,„1.1va njegovu glavu. Svim delovima njegovog tela pridaje se
1ii 11 1 1soka svetost da se njegova kosa i brada ne smeju pod-
111 .1 11 niti seći njegovi nokti. Ali da se ne bi sasvim zapustio,
I 11p.q11 ga noću, dok spava: oni smatraju da se ono što je u ova-
1 11111 slanj u uzeto sa njegovog tela može smatrati ukradenim, a
1ii 1 .1krađa ne ide na uštrb njegovog dostojanstva i svetosti. U
111, 1.1111j im vremenima morao je nekoliko sati svakog prepodne-
'l\.ampfer, Hist01y oj Japan, kod Frazera, n. d„ str. 3.
 --
- - - - -___,, - - - (201) - - - - - -
- - - - - - - - (200) -
li su se zako-
va da sedi na prestolu sa carskom krunom na
glavi, ali je n1111 , 1 111• 1•111·:1kosa i ostaci obrezanih noktiju mora
u, niti oč i ; ~ 11 11 sreću ; on nije
da sedi kao kip, ne pomerajući ruke, noge , glav 1" "' d1 vc1a za koje se smatralo da donosi Njegova
napo lje i sl.
tralo se da samo na ovaj način može očuv ati mir i poredak u 1 .11 111111 1n1rlv aca niti da gologlav izađe
la se pose bnim pro-
stvu . Ako bi se nesrećom okrenuo na jedn
u ili drug u strc11111 111 1 I l1111 1111i!. a , pored ovoga, potčinjava
ma da kroči iznad
samo za trenutak svoj pogled upravio na jeda n deo njeg11111 • 111 1.1 111 je smela na određenim stepe nica
se češlja; koža
carstva, tada bi pohrlili rat, glad, požari, kuga ili kakv e dru , · 111 1 I" 11 1k.i , u određene praznike nije smela da
tinje koja je uginula
sreće da upropaste zem lju." li , ijll' l:i nije smela da potiče od živo
ili žrtvo vane ; ako bi čula
Neki od tabua kojima su podvrgnuti varv
arsk i kru l11 1 11111111 s 111rć u , već samo od zaklane
la poka jnič ku
iz~anredno ~nogo podsećaju na ograniče nja koja se postav lp1111 111 11 111, postajala je nečista sve dok ne bi prine
ona na Don joj Gv111 11
ub1cama. U Sark Poentu kod Kap Padr neobičnih
(Zapadna Afrika) živi kralj-vrač, kukulu, sam u jedn oj šun11 1111 .1 11 1 kralj evi irske podvrgavali su se nizu vrlo
kuću , ~1 1 ~ 111 dono silo je blag oslov, a
ne sme da dodirne neku ženu niti da napu sti svoju 1ittlt1 111.i, pridržavanje ovih propisa sled
ju. Potp uni redo
da ustane sa stolice na kojoj mora sedeć i i da spav a. Ako b1 11 ,, 11 1111r je značilo nesreću za celu zeml
li 11 1 ~1 1 ts čiji najst ariji prim e-
gao, tada bi stali vetrovi, što bi omelo plov idbu . Njeg ova 111111. 111:dazi se u knjizi Book oj Righ razra -
ne. Zabr ane su
ja sastoji se u smirivanju bura i uopš 54 te u brizi oko održ il v 11111 11111 l 11p1su potiče iz 1390. i 1418. godi
je na odre đeni m me-
ravnomemog zdravog stanja u atmosferi.
Što je nek i kru li 1111 ' 111 dl'laljno, odnose se na izvesne radn
obrać ati ne sme boraviti
Loanga moćniji, kaže Bastijan, tim više mora pažn j11 111 11 141.1H lredcno vreme; u tom i tom gradu kralj
sme preg aziti u određene
tabu . Prestolonaslednik je od detinjstva veza n za prav ila 1 11li111 11111 d:111a u nedelji, neku reku ne
na izves noj polja ni i sl. 56
ova se gomilaju dok on raste; u trenutku stup
anja na pres lo 01111 • 111 ·.i 11L· logorovati preko devet dana
tenike-kralje-
prosto zagušen njim a. •,11 ogosl tabu ograničenja određena za sveš
dice koje su istori-
Prostor nam ne dozvoljava a i naše interesov
anje 11;1111 11. 1111.d.1IL' kod divljih naroda određene posle
naše g gled išta. Dosto-
nalaže da detaljnije zalazimo u opisivan je tabu a koji se od11u 1 1 11111 ·o1111e i naročito interesantne sa
da bude nešto vredno po-
na dostojanstvo kraljeva ili sveštenik a. Nav edim o samo još lud 1 ' 1111 wcš lenika-kraljeva prestalo je
među ovim pravilima glavnu ulogu igraj u slob odno kreta 111 1 "li·'· osoba kojoj je tako nešto predodrebodži, gdea posto
đeno činil je sve
ji
stare obič aje pok111 1111 I'"" da se toga oslobodi. Tako je u Kam
vrsta ishrane. Kakvo uporno dejstvo na se nasle dnik silom nate ra
veza sa svim privilegovanim osobama mož e se vide ti iz dv11 JH1 , il111 1llL' i kralj vode, često nužno da
ge Island, koral-
mera tabu obreda, uzeta od civilizovanih naro da, dakl e, od p1 rd 111111111 lakvo dostojanstvo. Na Nine ili Sava
a se stvar no ugasila po-
stavnika visoko kultu rnog nivoa. •111 ml1 vu u Tihom okeanu, monarhij
i odgo vorn og i opasnog
Flamen Dialis, vrhovni sveštenik Jupitera u
staro m Hi 11 111 111 1.r 111ko nije bio spreman da se prim
e posl e kralj eve smr-
morao je da se pridržava čitavog niza tabu zabr ana. On 11111 il11 ·'l· L lJ nekim delovima Zapadne Afrik Ono ga, na
čove ka, nije s111111 bi se odre dio nasle dnik .
užan og 1 111l11 .1 va se tajni savet da
smeo da jaše konja, niti da vidi naor odeć a 1111 i čuva ju u kući fetiš a sve dotle
zatim njeg ova 'I , w pao izbor, ščepaju, vežu
nositi prsten koji nije bio slomljen, Pone kad vero vatn i
pšen ično braš no 11111 I ,J 1w 11 jav i da je spreman da prim
i krun u.
smela imati čvorove, nije smeo da dodi rne
ne njem u nam en-
testo, niti da po imenu pomene kozu , psa, graš ak i bršlj an, 1 q1 , 111 lo11as lednik nađe puta i načina da izbeg
1~, da je dan i noć no-
govu kosu smeo je da šiša bronzanim nože m samo slobo dan 1 1111 povasl; tako je jedan poglavica ispričao
Loanga, Jena 1874, I 1„1 l 1:11cr, 11. d., str. l3 .
A. Bastian: Nema čka ekspedicija na obali
54

Frazera, 11. d. , str. 5. I 1:11.cr, n. d., str. 11.

 sio oružje s namerom da se silom odupre svakom pokušaju u~l 11
ličenja na presto. Kod Crnaca iz Sijera Leonea vremenom 11
57
otpor prema primanju kraljevskog dostojanstva postao tako v •11
ki da je najveći broj plemena bio prinuđen da za kraljeve p1 0
glašava strance.
Frejzer iz ovih odnosa izvlači zaključak da je u istorijsko111
razvitku najzad došlo do razdvajanja prvobitnog sveštenog kr11
ljevstva u duhovnu i svetovnu vlast. Pritisnuti bremenom svi
tosti, kraljevi su postali nesposobni da odlučuju o realnim p111
blemima tako da su ovo morali prepustiti nižim, ali ~111 11
delotvomim osobama, koje su bile spremne da se odreknu po
časti kraljevskog dostojanstva. Od ovih su nastali svetovni po
glavari, dok je praktički beznačajna duhovna veličina preoslal 1
ranijim tabu kraljevima. Poznato je koliko ova postavka nali1rl
potvrde u istoriji starog Japana.
Ako razmotrimo sliku odnosa primitivnog čoveka prc11 111
njegovom gospodaru, očekujemo da nam neće teško pasti p1 ·
lazak sa opisivanja te slike na njeno psihoanalitičko tumačc11j •
Ovi odnosi su vrlo isprepletani i nisu slobodni od protivurečno~ l 1
Gospodarima se priznaju velika preimućstva, koja se skoro po"
lapaju sa tabu zabranama ostalih. To su privilegovane osobe; 0111
smeju da čine ili uživaju upravo ono što drugima tabu uskraću j(­
Ali nasuprot ovoj slobodi oni su ograničeni drugim tabuima k;1j1
ne pogađaju obične ljude. Ovo je, dakle, prva suprotnost, skorn
protivurečnost, između viška slobode i viška ograničenj a isl1•
osobe. Njima se p1ipisuju izvanredne magijske sile i stoga naslu
je strah od dodira njihovog tela ili njihovih stvari, dok se, s dru 'I'
strane, očekuje blagotvorno dejstvo od ovog dodira. Ovo izglcd11
kao druga, naročito oštra protivurečnost; ali, već smo otkrili da ii'
ona samo prividna. Isceljujući i zaštitno deluje dodir koji poti Č •
od samoga kralja učinjen u prijateljskoj nameri; opasan je sa m11
dodir koji čini prost čovek dotičući se kralja ili nečega kraljcv
skog, verovatno stoga što može da opomene na agresivne tendc11
cije. Druga protivurečnost, koja se ne može tako lako rešiti, oglt:
da se u tome što se vladaru pripisuje tako velika moć nad prirod
A. Bashian, Nemačka ekspedicija na obali loango, kod Frazera, n. d ,
57
str. 18.
11111 pop1vama, a ipak se ostali osećaju obaveznim da ga sa pose-
1.1111111 i t·vnošću čuvaju od njemu pretećih opasnosti, kao da nje-
" 11•mpstvena sila, koja toliko može, ovo nije u stanju da učini .
11.11 1, se ovaj odnos otežava time što se u vladara nema povere1~-
1, d11 rc svoju ogromnu silu ispravno upotrebi ti za dobro podam-
1 1I 1111 1:;,a sopstvenu zaštitu; njemu se, dakle, ne veruje i smatra
"IH :ivdanim nadgledati i čuvati ga. Svim ovim svrhama
1111111 ov;111 ja kralja, zaštićivanju njega od opasnosti i zaštite poda-
1111 1 od 1~ pasnosti koju im on donosi, služe, istovremeno, tabu
11111111-,1kojima je potčinjen kraljev život. . .
• I lilo bi blizu pameti sledeće objašnjenje za komphkovarn
1 p111 11 v urcčni odnos primitivaca prema njihovim vladarima: iz
"i' vn nih i drugih motiva u postupku sa kraljevima dola~e do
1 111nq:1 raznovrsne tendencije, od kojih se svaka, bez obzira na
d111i•1\ razv ija do krajnosti . Iz toga zatim nastaju protivu~ečnost!
I 1~" 11ostalom, intelektu divljaka, isto tako, malo smetaju kao 1
11111 !vidu visokocivilizovanih, kada su u pitanju odnosi religije
ili ,l111;dnosti".
( >vo bi , donekle, bilo dovoljno, ali psihoanalitička tehnika
tl111vo ljava da se dublje prodre u odnose i da se bliže upozna
111 11 odi1 raznovrsnih tendencija. Ako izneseno stanje stvariyo.d~
q• 11t·mo analizi, isto onako kao da se radi o simptomat~koj sh~1
111 111 ozc, najpre ćemo se suočiti sa obiljem strašljive bnge, koja
1111 1kao osnova tabu ceremonijala. Ova pojava takve preterane
111 111osti vrlo je česta u neuroze, posebno prisilne neuroze koju
11 p1voj liniji uzimamo kao uporedni primer. Njeno poreklo po-
111! 11 nam je razumljivo. Ona se javlja svuda tamo gde pored
1111·11v laclavanja nežnosti postoji suprotno ili nesvesno strujanje
111 1111 jatcljstva, dakle, tamo gele je realizovan tipičan slučaj am-
'111.ilcntnog osećajnog stava. Tada se neprijateljstvo prigušuje
1111 lnani m povišenjem nežnosti, koja se ispol~~va u o.bliku str.~-
lpvosti i postaje prisilna, pošto inače drugačije ne b1 udovolj1-
l11·.vom zadatku koji se sastoji u potiskivanju nesvesnih supro~-
111!1 strujanja. Svaki psihoanalitičar je saznao sa kakvom se s1~
1 tt 11 1 1ošću sreće ovakvo razrešenje strašljive preterane nežnostt
1111·d11 naj neobičnijim odnosima, na primer, i zmeđu majke_i _dete-
1.1ili koci nežnih supružnika. Primenjeno na postupak pnv1leg1-
 - - - - - - - - (204) - - - - - --
~anih _ličnosti, stiče se uvid da, nasuprot poštovanju, čak obo
za vanju u nesvesnom postoje neprijateljska strujanja, da je đak 11
ovd~, _kao što smo i očekivali, ostvarena situacija ambivalent11op
osecajnog_ sta~~- Nep?verenje, koje izgleda kao neophodni dl 1
data_k motivacije kraljevskog tabua, bilo bi drugi, direktniji od
raz istog nesvesnog neprijateljstva. S obzirom na raznovr no, I
krajnjeg ishoda takvog konflikta kod različitih naroda ne li1
nam bilo teško da nađemo primere u kojima se još lakše ~tk ri v11
ova~vo ~eprija:elj_stvo. Divlji T~mesi sa Sijera Leonea, prc11 111
Frejzeru , zadrzali su pravo da 1zabranog kralja premlate vc
pre Ja:u~isanja; on! koriste ovo ustavno pravo tako temeljno d 1
nesrecm vladar obično dugo ne preživi svoje ustoličenje na prl'
sto, stoga su narodni velikani stvorili pravilo da biraju za kra li 1
on~g~ ~a koga s~ p~sebno kivni. Ipak, i u ovako jasn(111
slucajev11na ne pnznaje se neprijateljstvo kao takvo već Hl'
prikriva iza paravana obrednih običaja.
Druga osobenost u ponašanju primitivnih naroda u odno
su na vladare podseća na proces koji se, opšte zastupljen kod
neuroze, naziva manijom gonjenja. U ovim slučajevima važnosl
neke određene ličnosti preterano se izdiže, njena moć uvećav11
do neverovatnosti, da bi se istoj osobi tada s pravom pripi sfl l11
odgovornost za sve neprijatnosti koje se dešavaju bolesniku. tJ
~~ari, ni ~ivlji ~a:o~i ne postupaju sa svojim kraljevima drugu
Clje kada 1m pnp1suju moć nad kišom i suncem, vatrom i vrc
me?om~_pa ga zatim svrgavaju ili ubijaju pošto je priroda izn ·
venla njihova očekivanja dobrog lova ili bogate žetve. Uzor koji
paranoičar ponovo stvara u maniji gonjenja nalazi se u od no~u
deteta prema ocu. Po pravilu, otac u sinovljevoj predstavi i11111
~akvu moć: poka~alo se da je nepoverenje prema ocu tesno spo
Jeno sa postovanJem. Kada paranoičar neku osobu iz sredine u
kojoj_ž!vi oglasi za „progonitelja", uzdiže je time u očev kru' •
stavlja je u uslove koji mu dozvoljavaju daje učini odgovorno111
za_sve nesreće svojih osećanja . Ova druga analogija između di
vijaka 1 neurotičara dozvoljava nam da naslutimo uvid u to ko-
liko mnogo odnos divljaka prema gospodaru potiče iz infan ti l
nog stava deteta prema ocu.
"'N. d., str. 18 po: Zweifel et Monstier, Voyage au source du Niger, 1880.
-.;::
N: 1 jjači oslonac našeg gledišta, po kojem tabu-za brane
•1•1111 d11j cmo sa neurotičnim simptomima, nalazimo u samim
11111ohn.: dima, čiji je značaj za obrazovanje kralj evstva pretl10-
l1111 11h1;išnjen. Ovaj ceremonijal nedvosmisleno otkriva svoj
I 111111 s111isao i svoje poreklo od ambivalentnih tendencija ako
111111 prdpostavimo da je od samog početka išao za dejstvima
11111 p1 oizvodi. Ceremonijal ne ističe samo kraljeve i zdi žući ih
1 11 .itl o bi č ni h smrtnika, on im, takođe, život pretvara u mučenje
1111 i1 111s110 breme i prisiljava ih na ropstvo koje je gore od rop-
1 .i 1qihov ih potčinjenih. Taj ceremonijal nam izgleda kao
111 11 .i ~ 11protnost prisilnih radnji kod neuroza, u koje potisnuti
11.11 111.11 1 nji me potisnuto istovremeno i zajednički nalaze zado-
1il11llJ l'. Prisilna radnja je navodno zaštita protiv zabranjene ra-
l1q1 . :i li mi bismo radije rekli da je ona u stvari ponavljanje
il11 .i1 11cnog. Ovo „navodno" ovde je usmereno ka svesnim, a „u
111111" ncsvesnim instancama duševnog života. Isto tako, tabu
, , 11111nJJijal je kraljeva navodno najviša počast i sigurnost, u
1 1111 kazna za ovo uzdizanje, osveta koju nad njima vrše nje-
'''' 1pot č i njeni. Iskustva kojima Servantes snabdeva Sanča Pan-
11 l.110 guvernera na njegovom ostrvu, svakako ukazuju da pi-
11 o(;igledno, prihvata dvorski ceremonijal kao jedini pogo-
d.111 Mo gu ćno je da bismo našli i dalje potvrde našeg shvatanja
I 111!.1 bi bi lo moguće dobiti mišljenje o ovom problemu od
d11 1111:·11j ih kraljeva i vladara.
Zašto osećajni stav prema vladaru sadrži tako veliki
111 -.vcsni dodatak neprijateljstva vrlo je interesantan problem, ali
I 11 11 prelazi okvire ovoga rada. Već smo ukazali na infantilni
I 1111 1plcks oca; dodajmo samo da bi proučavanje rane istorije
11.1„1:1janja kraljevstva dalo odlučujuća objašnjenja. Prema
I 11·11crovom vrlo upečatljivom ali i po njegovom mišljenju ne
11„v 1111 dokazanom objašnjenju, prvi kraljevi su bili stranci koji
.1 1 posle kraće vladavine za svečane praznike žrtvovani kao
111l·ds1avnici božanstva. 59 Još u hrišćanskim mitovima se sreću
11 .11•,ov i ovakve razvojne istorije kraljeva.
'''Frazer, „The Magic Art and the Evolution of Kings" 2 v., 1911 (Th e
1„1/,/,·11 Bough).
 - - - - - (207) - - - - -- - -
- - - - - - - - (206) - - - - - -- -=
1111111 I o je dodimuo leš mrtvog poglavice nečist je deset mese-
c) Tabu mrtvih
1 di ak \.l je i on sam poglavica onda samo tri , četiri ili pet

, 11111 zav isnosti od položaja umrlog; međutim, ako se radi o

~oz~~to nam )e da su mrtvi moćni gospodari; možda \1
11 1111111 poglavici- predstavniku bogova, onda su čak i najveće
nas zacud1tJ saznanje da se oni smatraju neprijateljima.
1 l,I\ 1l·e pod zabranom tabua deset meseci. Divljaci čvrsto
Tabu mrtvih pokazuje, ako nam se dozvoli da ostanemo 1111 1
111p111 10 da onaj ko prekrši ove tabu propise mora teško obo-
~l.u poređenja sa infekcijom, kod većine primitivnih naroda na10
l 11 il 1111nrcti, tako čvrsto da se, po mišljenju jednog posmatrača,
c1tu o~ovnost. To se na~pre odražava u posledicama koje sobo111 61
1111'0 ni kada nije usudio da pokuša da se uveri u suprotno.
P?vlac1 dodJr mrtvaca 1 u postupku sa ožalošćenima za poko1
l\.\ld Agutainosa, plemena koje nastanjuje Palavan, jedno
mkof!1. Kod ft!a.or~ svako ko je dodimuo leš ili uzeo učešća u n.Jl'
I 11'. 11 va Filipina, udovica ne srne napustiti kolibu prvih sedam
govoJ sahram, b~o Je do kraj~?sti .nečist i skoro odsečen od sva koi•
ili 11•„1111 dana posle smrtnog slučaja, osim noću kada se ne mogu
odno~a s~ ?hznJima~ ta.~orec1 boJ~otovan._ (_)n nij~ mogao da stupi
111 1I 1v:lli susreti. Ko je spazi srlja u opasnost da trenutno umre
~ kucu n~~1 da se pnbhz1 nekom coveku 1h stvan a da ih ne up1
1 111 •,:1 ona sama upozorava pre približavanja lupajući drvenim
lJa. On nIJe smeo čak ni hranu da dodirne svojim rukama ove s11 1
11 111111 po drveću; ovo se drveće, međutim, osuši. U čemu se
zbog nečistoće post~jale neup.otrebljive. Njemu se stavlj~lo j ·lo 1
.1 111 11 npasnost od takve udovice biće nam jas~ije na .osno~
~a tle, tako da mu mJe preostajalo ništa drugo no da ga, kako ;t,111
i. d1·1'l')!, posmatranja. U predelu Mekeo, na BntanskoJ Novoj
1 ume, dohvati usnama i zubima, dok bi za to vreme držao ru ki•
prekrštene na leđima. Ponekad je bilo dozvoljeno da ga hrani nek 1 111 llll'Ji udovac gubi sva građanska prava i živi jedno vrem~ kao
1 p1111111 k. On ne srne da radi u baštiniti da se javno pokazuje, ne
druga osoba koja je to činila ispruženom rukom pazeći da ne do
1111· d;1k roči na ulicu niti da uđe u selo. On se kao divlja životi-
dime nesrećnika, ali ta pomoćna osoba je i sama tada bila pod
11p1 ~ 1111ja kroz visoku travu ili žbunje i mora se sakriti u gustišu
vrgnuta ograničenjima koja nisu bila nimalo lakša od njegov ih. l J
1111 vidi da se neko približava, naročito ako je to neka žena. O~~
svakom selu je postojala sasvim zapuštena, od društva odbačen i
?soba koja je živela u najvećoj bedi od oskudne milostinje. Jecli1111 11111111111.;na nam olakšava da opasnost koja ~reti od u.d~v~a 1b
11d11v1c1.: dovedemo u vezu sa iskušenjem. Muskarac koji Je 1zgu-
Je tom stvorenju bilo dozvoljeno da se na udaljenosti od duži11l'
li111 1enu treba da izbegne pohlepu usmerenu na nalaženju
131.ke p~ibliž~ onom~ ko )e ob~vio poslednje dužnosti oko umrlop.
1111\L' ll t.: za gubitak; udovica ima da se bori sa i~t~m želj~!11· a
Cnn b1 prosao penod izdvojenosti, kada je lešom uprljan i 01w1
11 11 11 loga kao osoba bez gospodara može pobud1t1 po.ho~lJivost
moga? da se m~~a sa svojim drugovima, polupalo bi se sve po-::;u
.11 11 „111 muškaraca. Svako ovakvo zamensko zadovoljenje pro~6
đe koJim se sluz10 u tom opasnom periodu dok bi se bacala odcć 1 1
1111 111 je smislu žaljenja; ono bi moralo da rasplamsa bes duha. -
koju je tada imao na sebi.
.ledan od najčudnijih ali poučan tabu običaj pri žalosti kod
Tabu običaji koji se odnose na telesni dodir mrtvaca isti s11
u. celoj. Polineziji, Melaneziji i jednom delu Afrike; njihov stal 1'11 11111i vnih naroda je zabrana izg?var~nja i~<;~a um.rlog: ?vaj
.t111vaj je izvanredno proširen, dož1veo Je razhc1t razvitak 11mao
m deo Je zabrana da sami dodiruju hranu i iz toga proistekla nco
phodnost. hra~J~~j.a od, strane drugog lic~: Vredno pomena je d11 11;1l·ajnc posledice.
60
s~ n.a.PolmeZIJI 11t ,m~zda sa!11o na HavaJ1ma sveštenici-kra lj ·
~1 b.1.h za vreme vrsenJa svetih dužnosti podvrgnuti istim ogra ni
'.1W. Mariner, The Natives ofthe Tanga lslands, 1818; kod Frazer-a, n.
cenJu~a: Kod tabua i:nrtv.ih na Tongi jasno dolaze do izražaj11 140.
•·' Ista bolesnica, čiju sam „nemogućnost" opisao ranije u vezi sa tabu-
.\ '> l i

prelazi 1 postupno skidanje zabrane zavisni od sopstvene 1mx1i 11111 , :inpštila je da se uvek razbesni kada na ulici sretne neku osobu u cmm1.
6
°Frazer, Taboo , str. 138 itd. I ti \ 11 n ljudima trebalo bi zabraniti izlazak!

Pored Australijanaca i Polinežana, koji su najbolje očuva li
tabu običaje, sreće se ovaj običaj kod tako udaljenih i međusobno
stranih naroda kao kod Samojeda u Sibiru i Todasa u južnoj Indij i,
Mongola u Tatarskoj i Tuarega u Sahari, Asinoa u Japanu i
Akamba i Nandia u centralnoj Africi, Tinguonena na Filipinima i
stanovnika Nikobarskog ostrva sa Madagaskara i Bomea. 63 Kod
nekih od ovih naroda zabrana i posledice koje iz nje proističu
pogađaju samo period žalosti, kod drugih ostaju stalne, ipak izgle-
da da u svim slučajevima jenjavaju sa udaljavanjem dana smrti.
Izbegavanje imena umrlog po pravilu se vrlo strogo spro-
vodi. Tako se među nekim južnoameričkim plemenima smatra
kao najteža uvreda za rodbinu izgovaranje imena umrlog rođaka
i za to određena kazna nije nimalo lakša od one predviđene za
ubistvo. 64 Zašto je pominjanje imena tako ogađeno ne može se,
pre svega, lako pogoditi, ali opasnosti vezane sa ovim običajem
pružaju čitav niz obaveštenja koja su u raznim vidovima intere-
santna i značajna. Tako su Masai iz Afrike našli izlaz u tome što
ime umrlog menjaju neposredno posle smrti; ono se bez bojazni
srne pomenuti po svom novom imenu dok sve zabrane ostaju
vezane za staro. Pri tom izgleda da se pretpostavlja da duh ne
poznaje i da neće saznati svoje novo ime. Australijanska pleme-
na sa Adelaide i Eukanter Beja toliko su dosledna u svojoj
opreznosti da posle smrtnog slučaja sve osobe, koje su se isto ili
slično zvale kao umrli, menjaju svoje ime u neko drugo. Pone-
kad se daljim širenjem iste ideje posle smrtnog slučaja poduzi-
ma promena imena kod svih rođaka umrlog, bez obzira na zvu-
čnu sličnost imena, kao što je slučaj kod nekih plemena na Vi-
ktoriji i na zapadu Seveme Amerike. Kod Gvajakurusa u Para-
gvaju običavao je poglavica prilikom tako tužnog povoda da
svit?~ pripadnicima plemena daje nova imena, koja su ovi dalje
nos11J kao da su se oduvek tako zvali. 65
Dalje, ako je ime mmlog bilo isto kao i naziv za neku ži-
votinju, stvar itd., nekim među navedenim narodima izgledalo je
neophodno da odrede nov naziv i za te životinje ili predmete, da
63
Frazer, n. d., str. 353.
64
Frazer, n. d., str. 352, itd.
Frazer, n. d., str. 357, prema starom španskom posmatraču , l 732.
65
- - - - - - - (209) - - - -- - - - -
, pt ii ikom upotrebe ovih reči ne bi podsećali na umrlog. lz toga
1• 111orala nastati stalna promena govornog rečnika koji nikada
11qv sl icao konačan oblik, što je misionarima zadavalo dovoljno
11 ".koća, naročito tamo gde je običaj zabrane izgovaranja imena
111 111 log bio stalan. Tokom sedam godina, koliko je misionar
I 111hrihofer (Dobrichofer) proveo kod Abiponena u Paragvaju,
1w1v za jaguara se menjao tri puta, a nazivi za krokodila, trnje
66
1kl:111je životinja imali su sličnu sudbinu.
·s trah od izgovaranja imena koje je pripadalo pokojniku
.it 1se i u tom smislu što se izbegava pominjanje svega onoga u
, 1·111u je umrli igrao neku ulogu, a najznačajnija posledica tog
1 1111re~a potiskivanja sastoji se u tome što ti narodi ne~aju.~radi­
' l) L' , niti istorijskih sećanja, tako da na putu proučavanja nJihove
111L'distorije leže najveće teškoće. Kod niza ovih primitivnih na-
111d:1 nastali su naknadni običaji po kojima se ime umrlog posle
il11gog perioda od momenta žalosti oživljava, pri čemu se dode-
lpqc-deei koja se onda smatraju ponovnim rođenjem umrlog.
Tabu vezan za ime izgleda manje čudnovat ako uzmemo u
11il1.ir da je za divljake ime bitni deo i važan posed ličnosti i da
11111 reč i pripisuju potpuni značaj. Isto to čine, kao što sam naveo
11.1 drugom mestu, i naša deca koja se stoga nikad ne zadovol~a-
1 :11 u beznačajnom verbalnom sličnošću, već posledično zaklJU-
1·11j11 da time mora da je obeleženo dublje jedinstvo između dve
„1v:1ri. Takođe i civilizovani odrasli može otkriti u nekim neobi-
rnostima njegovog ponašanja da nije tako daleko, kao što sma-
11 :1, od potpunog pridavanja važnosti sopstvenom imenu i daje
1qegovo ime na neki poseban način sraslo sa njegovom ličnošću:
Sa ovim je sasvim u skladu što psihoanalitička praksa nalazi
11111ogostruke povode ukazujući na značaj imena u nesvesnim
procesima mišljenja.67
U odnosu na ime, kao što se moglo očekivati, prisilni neu-
1 11 li čari ponašaju se sasvim kao divljaci. Oni pokazuju potpunu
„kompleksnu osetljivost" prema izgovaranju i slušanju određe-
11111 reč i i imena (slično kao i ostali neurotičari), a iz stava prema
~ opstvenom imenu proističe dobar broj često teških ograničenja.
66
Frazer, n. d., str. 360.
67
Stekel, Abraham.
 -------
- (210) ----
--~__c_
!edna takva ta?~ bo~esnica ,
1zbegava potpis1vanj~.. sopstv
koju sam poznavao, odluč il a
enog_ imena iz straha da j
jl' 111
moglo_ d~ dospe u nec1Je ruk_ · 11
dovanja je~~~g. dela_ njene ličn
e ko b1 na taj način došao do
po 1
se mor~!a st1tit1 o_d iskušenja
osti. U grčevitoj vemost
i ko111111
svoje uobrazilje stvori la je 11
vest „msta_ ne dati od svoje 11 111
sopstveno ime, u daljem širenju
ličnosti". Najpre je ovo
obuh v 11 i1lo
rukopis i stoga je najzad sas
1 1111
prestala da piše.
Stoga vi~e ne nalaz~mo ništa
čudnovato ako divlja ·i
umrlog smatraju ?_elom njegov
e ličnosti tako da je ono po.
11 11
predmet tabua koj_I se od~osi 1111.
na 1~e. Takođe se i pom in
1~e~_a umrlog moze sve j111 q
sti na dodir s njim, te ćemo se
mi po, , 1
t1tJ s1_rem problemu, zbog čeg
a je ovaj dodir pod uda
strogih tabu ograničenja. rom 11~,
. .Naj_bliže _~bjašnjenje uka
zivala bi na prirodno zgn r1 11
koje 1zaz1_va les 1proi_nene koj
e se na njemu vrlo brzo primd1
11
q11
Ovome bismo morah još dod
sve što s~ odn~si _na umrlog .
ati i žalost za umrlim kao mo
li 1 1
Sama groza očigledno ne mO
l'l' lii1o
razl?g s_v1h _pojed1~0.sti !abu pro
pisa, a žalošću ne možemo oli1
sn_1tJ zasto j_e po~mja~je um
rlog teška uvreda za njegov u
, 1
0 11
vljenu rodb1~u . Zalost1 pre odg
ovara da se što više bav i pok111
111
kom: razradi ~s~omena na nje
za?rzala u secanju. Za osoben
ga, da bi se što je mog u ć· di!
, 1111 1
osti tabu običaja mora se ol
n_esto drug~ a ne žalost, nešto
što očigledno služi drugačijoj
ii\111
s1 a ne OV?J. Upravo nam tab
u vezan za ime otkriva taj još
11
zn.~tJ ~ot1~, ~ako n~i_n ;w111 ·
to ne pružaju samo običaji, saz
naće 1 11111
pncanja divljaka koji su bili
u žalosti.
Oni, nai_m_e, uopšte ne kriju da
se plaše prisustva i povi 111
k~ ~uha pokoj~1ka: oni
vrš~ niz o~reda d~ bi ga
a~1. lzgovar~nje njegov odstra nil i, oli 1
og imena izgleda 1m kao priz
~~ za posled1cu odmah ivanj · 1- 111
imalo i njegovo prisustvo. 69
cme sve mogućno da bi izbegl Sto ,11 11 111
i ovakvo prizivanje i buđenj
'. ( 111,
6sK
.
. . _ao pnm er ovakvog stava
kod Fraz era, n. d., str. 353 ,
Tuarel101 1z Sahare. navcdl' ll l
9
" Mo žda bi ovde
trebalo dodati uslov: dok pos
vih tele snih ostataka. Frazer, toji još nešto od 1111
n. d. , str. 372.
- - - - - - - (21
1) - - - - - -
--
,. prerušavaju da ih duh ne bi
voja imena; oni su besni na bez
prep~znao, 10 menjaj_u njegovo ili
1•
,11 anje m njegovog imena, pod
ob~1~e str~nce koJI duha, o-
bunjUJ~ protiv preostahh r?đizg aka .
N l· rnoguće J.e oteti se zaključku
da om, prema Vuntovom izra
, 11: od straha „od njegov " " 11 zu,
11 1 Sa e u demon d
ovakvim stavom dospeh bisyretvorene use .
mo do potvrde Vuntovog
hvatanja, koje suštinu tabua,
kao što smo videti, nalazi u stra
hu
1111demona.
Pre tpostavka ovog učenja- da .
vemi _član p~rod1ce u tre~u-
1111 smrti postaje demon od kog
a p:eost~h ro~ae1 _mogu da oce
1 11 s~mo neprijateljstva i da -
111 se on_1 pr~ttv ov1~;1th namera
, 11 čuv ati svim sredstvima - mo~
111 toliko je ne?b1cna da ~e u prv
1t i
11111 ne može poverovati u nju . Ali skoro sv11?eroda~~: auton
1o 1m· su jedinstveni da primit u
1 ivnim narodima ~np1s~ tak
Iii atanje. Vestermark, koji u v?
svome delu Porekl~ 1 ~azv~~ak
,11„,.11 morala, po mome mišljen poJ-
ju, tabuu poklanJa 1su~1.se_ ~al
l'"' 'ile, u odeljku „Stav prema
umrlom" dire~tno_ se I~jaS~Jav
o
" .iko : „Č injenice kojima
raspolažem d?zvolp_vaju .1:11
a
l1 11 1ak ljuč ak da se mrtvi češ da 1zv~­
će smatraju nepr~JatelJ~a no pn-
1111·1pma72 i da su Jevons i Gra
nt Alen u _zabludi_sa svoJ011:
tvrd-
je zlo_~olja_ mrtvi~ P~ prav;~u
11p11 11 da se nekad verovalo da
r 11a protiv stranac
a, dok su ocmsk1 zabnnutl us~
,\1 ,1vljc njihovih naslednika i za zIVot 1
članov
R. Klajnpaul je u svom izra a klana. ". . .
zitom delu 1skonstlo ~s~at~e
1 1µ. verovanja u duh
111 ove kod civilizova~h naroda
11 i1 udnosa između
za ?bJaSnJe-
živih i mrtvih .73 I po njemu s~
il da mrtvi ubilački sebi pri na~ e~e zak -
vlače žive. Mrtvi ub1pJu ; koslJU tur
"N a Nikobaru, Frazer, n. d., str.
352.
'' Wu ndt, Religion und Mythus
'Wcstennarck, n. d., 11 sv. str., ll sv., str. 49. .
424. U primedbama 1 u nastavk
1 • ,c mnogobrojni, čest
o karakteristični dokazi, kao npr. u teksta
1 1 1
1 ,qhli /.i i najvoljeniji rođa : M_aon veruJU
111 ci pos le smrti menpJu sv_oJU pnrodu 1
1
1 11 11
;"trojeni protiv ranije voljenih
„,,i olii [.\O vremena zao ; što
bića"_. - Au~trahi anct ve~uJU dada su sami
ie svaki
_vec1 str~h. Esktmt
1 je srodstvo bilo bhze, tim Je
, ht:dcnju da mrtvi tek kasn
11 11 ije nalaze svoj mir ; međutn~,
u pocetku th se
i.. pl .išili kao zlih duhova
1 koji često krstare kro z selo
t stre bolest, smrt 1
, , 11,·,rcće (Bo as).
'R. Klcinpaul, Živi i mrtvi u naro
dnom vero van1.u. relig
. ... . „
y11 pncama , 189 8·
- - - - - - - - (212) - - - - - - ----=
~oj im se danas oblikuje smrt ukazuje da je i smrt samo mrtva ·
Zivi se nisu osećali sigurnim od progona mrtvih sve dok nisu
bili ra~dvoj~ni nekim vodenim tokom. Stoga su mrtvi najradijl'
sahran1avam na ostrvima, prenošeni su na drugu stranu preko
neke reke; odatle potiču izrazi „s ove strane", i „s one strane" il i
„preko". Kasnije ublažavanje ograničilo je zle namere mrtv ih nn
one ~ategorije kojima se moralo osloboditi posebno pravo 1111
mržnju kao što su ubijeni koji svog ubicu progone kao zli duho-
vi, ili .oni koji su umrli kao verenici ne zadovoljivši čežnju . Ali
Pr:-'ob1tno, smatra Klajnpaul, svi mrtvi su smatrani vampirima,
svi su mrzeli žive i nastojali da im naškode, da ih liše života. Le.
je uopšte prvi dao osnovu za nastajanje pojma zlog duha.
Pretpostavka da se najvoljeniji umrli posle smrti pretvani
u ?e1:i?na, očigledno povlači za sobom još jedno pitanje. Šta j ·
pnm1t.1v.~e narode pokrenulo na to da svojim vemim pokojnici-
ma pnp1su takvu promenu čuvstva? Zašto su od njih stvarali de-
mone? Vestennark smatra da se može lako odgovoriti na ovo
pita"nje. 74 Poš~~ ~e smrt najčešće smatra najgorom nesrećom koja
moze pogoditi coveka, veruJe se da su preminuli preko svake
r:ier~ nezadovoljni svojom sudbinom. Prema shvatanjima pri mi-
hvmh naroda umire se samo ubijanjem, bilo ono nasilno ili
uslo~ljeno magijom i v.eć stoga se duša smatra osvetoljubivom i
nemirnom; pretpostavlja se da zavidi živima i da čezne za dru-
štvom ranijih rođaka - stoga je shvatljivo što nastoji da ih ubije
bo l ešću i da s njima bude sjedinjenja... . propisima osigura zaštita od njenog neprijateljstva. Ako .pret-
. . „... Dalje objašnjenje zloćudnosti pripisivane duši leži u
mstmktivnoj plašnji .od nje, plašnji koja je, sa svoje strane, re-
zultat straha od smrti."
Proučavanje psihoneurotičnih smetnji dovodi nas do obu-
hvatnijeg objašnjenja, koje uključuje i ovo, Vestennarkovo.
Kada smrt odnese ženi muža, ćerki majku neretko se deša-
va ?~s~ rođaci. ophrvani mučnim sumnjama, koje mi nazivamo
„pnstlm prekon", da oni sami nisu nepažnjom ili nemarom kriv i
za srmi ~oljene ?sobe: Nikakva podsećanja na to kako su brižlj ivo
n~gov~h bolesn.1ka, nikakvo trezveno razmatranje zamišljene kri-
vice mJe u stanju da okonča ovo mučenj e, koje možda predstav-
74N. d., str. 426.
- - - - - - (213) - - -- - - - -
1,1 patološki odraz žalosti i vremenom polako jenjava. Psihoa~a-
1
111 irka proučavanja ovakvih slučajeva upoznala su ~as sa tajili~
, ~onskim pokretačima žalosti. Došli smo do zakl1ucka da su ovi
1p11siln
11 i prekori u izvesnom smislu ~pr.av~~m 1d~ su stoga neod-
l•i.injivi pred opovrgavanjima i proti~l~enj1~a. Tune s~ ne smatra
il111c ožalošćeni stvarno kriv za smrt 1h .d~~e stva~? bio nemara~
mlnosu na voljenu osobu kako to pro1st1ce iz pns1lnog prekor~,
tl1 je u njemu bilo nešto prisutno, sa~oj lično~;i nesvesna ~elj~
11
I 11p1 nije bila nezadovoljna zbog toga stoj~ naisl~ smrt 1 koja b1
1
li' dovela samo da je posedovala takvu moc. Proti~ takve nesv~­
dll' želje reaguje prekor voljene ~sobe ~o~le sm:t1. .Takv~ nepn-
1.iicljstva skrivena u nesvesnom iza nez~h ?seca~ja .sreeu se u
.kmo svim slučajevima intenzivnog vezivanja osecan}.a z~ odr~-
1knu osobu; to je klasičan slučaj, uzorak an:ibivale~~1je l~uds~h
ii '\.:ćanj a. Ovakve ambivalencije u čovekovoj osn?v1 ~ma cas .v1se
1s manj~ normalno, ona nije tako velika da b1 1z n~e 1~ogh n~­
11
•, \:il i opisani prisilni prekori. Ali u slučajevima gde je njeno pn-
·,ustvo izdašno, manifestovaće se upravo u odnosu prer:ia na~v-~­
lil· 11 ij im osobama, onde gde bi se najmanje očeki~ala. D1spoz1c1ja
1:1 prisilnu neurozu, koju smo tako če~to potrzah za poređenJa u
problemima tabua, obeležena je u velikoj men ovakvom 1skon-
~ kom osećajnom ambivalencijom. .. " . ..
Sada smo upoznali momenat koji nam moze objas111t1 ta-
kozvani demonizam nedavno umrle duše i potrebu da se tabu
postavimo da je osećajni život primitivnog čov~.ka pod uplivom
: nbivalencije u sličnom, visokom stepenu, koji _rrema re~ult~-
1ima psihoanalize pripisujemo prisilnim bolesnicnna, tada c~ v
11
bi-
1i razumljivo da će posle bolnog gubitka b1t1 neophodna shcna
reakcija protiv latentnog neprijateljstv~ skriv.e~o~ u nesvesnom;
; a šta je dokaz njihova pojava u obliku pns1l111h. pre~ora. ~!i
1
ivo, u nesvesnom kao zadovoljenje povodom smrti mu.cn? .doz1-
vIjcno neprijateljstvo ima drugačiju osobin~ kod pn~11tJ~nog
c<;veka· ono se otklanja na taj način što se objekt nepnjateljstva
prenosi na mrtvaca. Ovaj čest~ odbram"~eni proce~, kako u ~or­
malnom tako i u bolesnom dusevnom z1votu, nazivamo pro;e~­
c·ija. Preživeli poriče da je ikada gajio neprijateljska osećanp
• -
- - - - - - - - (214) ------~
prem~ .dragom pok~jniku.; ali. ih sada gaji duša umrlog i trud11
~e z~ ci~avo vreme ,z~lostl da 1~. zadovolji. Karakter kažnja 11111
o~e ogledaće
i kaJanJa os.ecaJne reakcije se, uprkos sv · 111
o?"bra.~e proJ~kciJom, u str~~u~ nametnutim odricanjima i op 111
mce~pm~ koja se delom kriJU iza paravana zaštitnih mera p1olt
nepnJateljskog demona. Ponovo dolazimo do zaključka <111 ,
tabu razra.stao na tlu ambivalentnog osećajnog stava. Takodl ,
tabu mrtvih p_oti~e iz suprotnosti između svesnog bola i nesv1
snog zadovolJenJa p_rou~rokovanih smrću. Pri ovakvom por ·kli1
gneva du~o~~- ~asv1~ Je razumljivo da njih treba da se pl11 ,1
upravo naJbhzi i ramJe najvoljeniji rođaci.
T~~u _pr.opisi u ?vom slučaju imaju dvostruk karakter k 111
. 11 I 1111111 se ono odvaja od sopstvene ličnosti i pripisuje drugoj.
~ ne~roti~m s1mptom1. S Jedne strane, ograničenjima dovod • 111,
1zra~aJa zalos~,. s d~ge, pak, vrlo jasno pokazuju ono što žcl · du
saknJU "- nepnJatelJstvo prema umrlom, koje je sada motivis111111
kao nuzna odbrana. Izvestan deo tabu zabrana shvatili smo k111 ,
strah od is~~enja. Pošto je pokojnik bespomoćan, to mora d 1
raspl~msa zelju za ~ad~vo~jenjem neprijateljskih osećanja pll'
ma nJemu, a ovom 1skusenJU mora se suprotstaviti zabrana.
Vestern:ark )e u pravu ~ada .sm~tra da za shvatanje divlju
k~ "n~m~ raz_ l_1ke između nasilne 1 pnrodne smrti. Za nesvcsno
mi~IJenJe ~b1~eni je i on_aj ko je,~mro prirodnom smrću: njega si1
ubil~. zl~ zelje (~p~re.d1 sledec1 odeljak ove knjige: Animiza 111 ,
m_agva 1 sv~moc _mzslt). Ko se ~nte.resuje za poreklo i značaj Hll
nJanJa s~i dragih rođ_ak~ (roditelja, braće i sestara), taj će m0l<1
da utvrdi kod deteta, divljaka i u snovima odraslih potpunu isto
vetn?st u st~:U prema smrti, zasnovanu na pomenutoj osećaj n oj
ambivalenciji.
.Pre~h_odno smo se suprotstavili Vuntovom shvatanju, k ~1:
nal~~l. sustm_u vta?u~ u stra~u od demona, a ipak smo se upravo
sloz1h sa obJaSnJenJem koje tabu mrtvih svodi na strah od duš ·
~mrlog p;etvoren~ .u ~emona. To je samo naizgled protivurc-
cnos~:. nece nam biti tesk? da je razrešimo. Mi smo, doduše, pri-
hvat~l.1 poJa1:1 dem?na, ah ne kao nešto konačno i za psihologiju
neres~~o. Mi smo 1st?_ vremeno dospeli iza demona pošto smo ih
sh~atih kao projekciju neprijateljskih osećanja, koja preživeli
gaje prema umrlom.
- - - (215) - - - - - - - -
1 11 .i , prema našoj dobro osnovanoj pretpostavci dvojaka
1111.1 11e·/.na i neprijateljska - prema upravo preminulim, u
"' i• 11IHlka teže da se oba učvrste, kao žalost i kao zadovol-
1 l11 11nlu ove dve suprotnosti mora doći do sukoba, a poš~~
.J,111 mi protivničkih partnera - neprijateljstvo, potpuno_il~
1
1111 drlorn , nesvestan, izlaz iz konflikta ne može se sastojati
, q1111111om oduzimanju oba intenziteta sa svesnim ulaganjem
1 1 l 11, Plprilike onako kao kada se voljenoj osobi prašta u~re­
• 111 11 ll" nanela. Proces se, naprotiv, rešava putem naročitog
1
11111 111 1 •, mehani zma, koji se u psihoanalizi običn_o naziva p:o~
,,,, Neprijateljstvo, o kome se ništa ne zna_a i dalJ~ ne zeli
1
I 11 111111:1, prebacuje se iz unutrašnjeg opažanja u spoljm svet,
111 .l· mi , živi, ne radujemo što smo se oslobodili umrlog; ne,
111 I'" !idirno, ali on je začudo postao demon, koji bi se radovao
11·1 .1 q n es reć i i koji traži načina da nas usmrti. Preživeli stoga
11111 1 1
1;+1da se brane od ovog zlog neprijatelja; oni su se oslobod-
111 111111 trašnje potištenosti, ali su je samo zamenili za spoljnu
11p11 1/l' llOSl.
Ne može se osporiti da ovaj proces projekcije, koji od pre-
111 1111ilog stvara zlog neprijatelja, nalazi svoj oslonac u realnim
111 p1 qateljstvima kojih se prež~veli sećaJu ~ko~~- mu stva:~o m?~
I' " 1:imeriti. Dakle, u njegovoj strogosti, tiramjl, neprav1cnostl 1
11·111u što se inače čini u pozadini i najnežnijih odnosa među
lp1d 11 na . Ali to ne može biti tako jednostavno da bi san_io o~aj
11 i111 nenat objašnjavao stvaranje demona putem projekcije.
1 1·1i.;šenj a preminulih sigurno čine deo motivacije njihovih ne-
1
p1 qateljskih osećanja, ali bi ta ogrešenja bila bez d~jstva kad
l'l l'/ iveli ne bi ova osećanja razvijali iz sebe, dok bi trenutak
,1111 li sigurno bio najnepogodniji povod za sećanje na ~~o što bi
1111 se s pravom moglo prigovoriti. Ne možemo odbacih nesve~
·.110 neprijateljstvo kao redovno dejstvujući i upra~o .~?kretač~1
11Hitiv. Ovo neprijateljsko raspoloženje prema najbl!Zlm. 1 naj-
d1a .i.im rođacima moglo je za vreme njihovog života ostati laten-
1110, to jest nije moralo dopreti do svesti niti direktno niti _indi-
1cktno u vidu neke supstitucione tvorevine. Prestankom života
istovremeno voljene i mrske osobe ovo više nije bilo mogućno,
 - - - - - - - - (216) ------~
tako da je su~ob postao akutan. S jedne strane, žalost koja .k 1111
tekla od povišene nežnosti postala je netrpeljivija prema 1111111
tnom neprijateljstvu, s druge strane ona nije smela dozvo li11 d,
se iz neprijateljstva stvara osećanje zadovoljstva. Tako doh11.1d11
potiski~anja. nesvesnog neprijateljstva putem projekcijfl, d11
stvaranja Olllh obreda u kojima dolazi do izražaja strah od k1111 11
d~~ona; sa proticanjem vremena žalosti i taj konflikt gubi svo111
ostrmu, tako da tabu mrtvih slabi ili čak pada u zaborav.
4
Pošto smo ovako osvetlili tle na kome je izrastao pr ·J,11
svake mere poučan tabu mrtvih, nećemo zaboraviti da ovo11 1t
dodamo nekoliko primedbi koje mogu biti značaj n e 111
razumevanje tabua uopšte.
Projekcija nesvesnog neprijateljstva u tabuu mrtvih na d •
mone samo je usamljen primer iz niza procesa kojima se 1110111
pripisati najveći uticaj na formiranje primitivnog duševnog 71
vot~ ..u razmatr~nom slučaju projekcija služi rešavanju jed no~·
os~c_a}n.og ~onfl.1.kta; ~na nalazi istu primenu i u velikom broju
ps1h1ckih situacija koje vode u neurozu. Ali projekcija ne sluJ.i
samo za odbranu, ona se javlja i onde gde nema konflikata. Pro
j~kcija unutarnjih opažanja prema spolja primitivan je melrn
lll~am kor~1e podležu, na primer, i naši čulni opažaji, prema tome
taj n_iehalllzam normalno ima velikog udela u formiranju našeg
sp.oljnog svet~. Pod još nedovoljno utvrđenim uslovima proj ici-
raju se napolje unutramji opažaji i proces osećanja i mišljenja
kao .čulna opaž~nja i .ti unutrarnji opažaji služe za fonniranj e
s.~oljn~g sveta, 1a.k~ b1 trebalo da se zadrže u unutarnjem svetu
hcnost1. Genetski je ovo možda povezana sa činjenicom da
funkcija pažnje prvobitno nije bila usmerena na unutantji svet
već na draži koje su dopirale spolja; a od endopsihičkih proces;
pr~m~la je pažnja samo izveštaje o prijatnim i neprijatnim raspo-
!oz~nj1n;a. ~ek stvaranjem apstraktnog misaonog govora, spa-
janjem culmh ostataka predstave reči sa unutarnjim procesima,
_ _ _ _ (217) - - - - - - - -
1 I" 1111 s11 se i ovi mogli opaziti. Do tada su pr!mitivni lju~i
1 11 11qL·111 unutarnjih opažanja napolje stvarah sliku spolj-
11.1 koju mi sada, sa ojačalim svesnim opažanjem, mora-
1'111111vo prevoditi u psihologiju.
l'tol(l'kcija sopstvenih loših osećanja u demone samo je deo
1111 I op je postao „pogled na svet" primitivnih, što ćemo upoz-
111 11 . l nkćem poglavlju ove knjige kao „animizam". Potrebno
"' 1• d,1 11dvojimo psihološke karaktere jednog takvog sistem11og
11111.1 1d:i ponovo potražimo naš oslonac u analizi onih sistemnih
I 111111.1 koje nam pružaju neuroze. Za sada ćemo samo napo-
11111 1d:1 1e takozvana „sekudnarna obrada" sadržme snova uzor
, 1 1ive sistemne sklopove. Ne zaboravimo ni to da u stadij umu
11111111.11 11:1sistema postoje dva toka za svaki od strane svesti pro-
1111 111 :ikl, sistematski i realan, ali nesvestan. 75
V1111I "' primećuje da „među delima koje mitovi svih naroda
1.1 q11·.1 q1 1demonima pretežu rđava, tako da je verovanje naroda u
J, d1i11ovc očigledno starije nego u dobre". Vrlo je lako mogućno
I 1 11 11opštc pojam demona nastao iz tako značajnih relacija
1111111.1 mrtvima. Ambivalencija, koja je tako bliska ovom odnos~,
11 d.d 1rn1 toku čovekovog razvitka odrazila se u tome što su 1z
1q1 1111g korena potekle dve potpUllo suprotne psihičke fonnacije:
111111 ud demona i strah od aveti, s jedne, a s druge strane oboža-
111 ql· prcdaka. 77 Što se demoni često smatraju duhovima nedavno
11 111iltl1, ukazuje na uticaj žalosti na nastajanje verovanja u
d1 111011e. Žalost treba da izvrši sasvim određeni psihički zada!ak,
1111.i lrcba uspomene i očekivanja živih da odvoji od mrtvih. Cim
1• 11vaj posao završen, popušta bol a s njim kajanje i prekori, a
liug toga i strah od demona. Ali ti isti duhovi od kojih se najpre
pl.1stlo kao od demona sve su više predmet prijateljskih osećanja,
p11sluju se kao preci i zovu u pomoć.
"Projekciona stvaranja primitivnih vrlo su bliska personifikacijama ko-
11111a pcsnik u obliku izdvojenih individua predstavlja pojedine, u njemu uz-
11111 ~:1 11 c, suprotne nagonske podsticaje.
'"Mythus und Re/igion, li, str. 129.
"Prilikom psihoanalize neurotičnih osoba koje se plaše aveti ili su ih se
l'l.tsi li u detinjstvu često nije teško ove aveti razob l ičiti u roditelje. Uporedi ovde
„111pšlcnje P. Haeberlina pod naslovom „Seksualne aveti" .(se.xual problems,
khruar 1912), u kome se opisuje erotski naglašena osoba koJOJ Je umro otac.
 Ako razmotrimo odnos živih prema 1TI1tvima tokom vcko
va, neosporno se dolazi do zaključka daje ambivalencija izva n
redno popustila u svom intenzitetu. Danas lako uspeva da s·
obuzda nesvesno, još uvek prisutno neprijateljstvo prema mrt vi
ma i to bez posebnog psihičkog utroška. Tamo gde su se nekud
međusobno borili zadovoljena mržnja i bolna nežnost danas Sl'
kao kakav ožiljak uzdiže pijetet koji zahteva: De mortuis ni/11 /
nisi bene. Samo još neurotičari pomućuju bol za gubitkom neko
ga od dragih napadima prisilnih prekora koji psihoanalizi k11u
svoju tajnu odaju stvarni, ambivalentni osećajni stav. Na koji j
način došlo do ove promene, koliko udela imaju u tome konsli
tucionalne promene i realno poboljšanje porodičnih odnosa, nij r
potrebno ovde objašnjavati. Ali kroz ovaj primer može se na w
sti kao pretpostavka da su duševni podsticaji primitivnih uop.·11 •
u većoj meri uplivisani ambivalencijom nego što j e to slučaj s11
današnjim civilizovanim ljudima. Smanjenjem ove ambivale11c1
je postepeno je nestajao i tabu - simptom kompromisa amhiwt
lentnog sukoba. Za neurotičare, koji su prinuđeni da reprod uk11
ju ovu borbu i iz nje proistekli tabu, rekli bismo da su oni na swl
doveli arhaičnu konstituciju kao atavistički ostatak čija ih ko111
penzacija u službi kulturnih zahteva prisiljava na ogromni psih i
čki utrošak.
Na ovom mestu možemo se podsetiti nejasnog, zamršcnop
objašnjenja koje daje Vunt o dvostrukom značenju reč i tahi1
sveto i nečisto (v. gore). Prvobitno reč tabu još nije značila sv ·to
i nečisto već je označavala demonsko, ono što se ne srne dodi1
nuti i na taj način podvlačila zajedničku osobinu oba ekstren11111
pojma; ipak, ova stalna veza ukazuje da je među oba podru j11
svetog i nečistog prvobitno vladala saglasnost koja je tek kas111
je podlegla diferencijaciji.
Nasuprot ovome, vrlo lako iz našeg izlaganja možemo i1
vesti zaključak da reč tabu od samog početka ima pomenul11
dvostruko značenje koje služi za obeležavanje određene amh1
valencije i svega onoga što je izraslo na tlu ove ambivalencijl'
Tabu je i sam ambivalentna reč, a naknadno smatramo da se s 1
mo iz ustanovljenog smisla ove reči moglo doznati ono što , 1·
dobilo kao rezultat posle opsežnih istraživanja, to jest, da til h11
111hrane treba shvatiti kao rezultat osećajne ambivalencije. Prou-
' o1 v<1nje najstarijih jezika pokazalo nam je da je nekada postoja-
111 11111ogo takvih reči koje su u sebi objedinjavale suprotnosti a
I 11 11.: su bile u izvesnom smislu - iako ne sasvim istom - ambi-
1 .ikntne kao i reč tabu. 78 Sitne glasovne modifikacije prareči sa
.i1protnim značenjem poslužile su kasnije da se za obe, ovde
tql'dinjcne suprotnosti, stvori poseban govorni izraz.
Reč tabu imala je drugačiju sudbinu; sa smanjenjem va-
1111sti ambivalencije koju je označavala ta reč, ona je sama kao
1 1qoj analogne reči nestala iz govornog poseda. Nadam se da ću
I .1 ~ 11 ijc u vezi s drugim problemima moći da pokažem da se iza
11dhinc ovog pojma krije opipljivi istorijski preobražaj, da se ta
111 11 početku vezivala za sasvim određene ljudske odnose koji-
111.1 1c bila svojstvena osećajna ambivalencija, a da se sa ovih
1'111-;1rila na druge, analogne odnose.
/\ko se ne varamo, razumevanje tabua baca svetio i na pri-
111tl11 i nastajanje savesti. Bez veštačkog proširivanja ovog poj-
11111111ožcmo govoriti o svesti tabu krivice posle prekoračenja ta-
1111•1 l'abu savest je verovatno najstarija forma u kojoj srećemo
l11111111cn savesti.
šta je to „savest"? Prema jezičkim pravilima pripada
111111111c što se najpouzdanije zna, a u nekim jezicima jedva da se
1111· 11 1. načaj deli od svesti.
Savest je unutarnje opažanje odbijanja određenih, u nama
l'""tnjcćih željenih podsticaja; akcenat je, međutim, na tome da
"' " odbijanje ne mora da se poziva na nešto drugo jer je samo
11 .1'11c sigurno. Ovo postaje još jasnije pri svesti o svojoj krivi-
' 1 11pa/.anju unutarnje osude ovakvog postupka, kojim smo
1d11voljili određeni željeni podsticaj. Ovde izgleda dalje obra-
l111•.111jc smešno; svako ko ima savesti mora da je u sebi osetio
1'1 11\l'!lnost osude, prekor posle nekog izvršenog dela. Isti ovaj
I 11.ik 1n pokazuje stav divljaka prema tabuu; tabu je zapovest
11, „11 , njegovo kršenje dovodi do užasnog osećanja krivice
t l1
;rcdi moj referat u Avelju „Suprotno značenje prareči" u Go-
11 11 1.ti.11 ·u psihoanalitička i psihopatolo.~ka istraživanja , sv. II, 191O (Cel.
I I1 .1 VIII).
 _________ (220)_~~~~~~~
koje je isto toliko samo po sebi razumljivo koliko je i nepo/' 11.1
to po svome poreklu. 79
Dakle, verovatno, i savest nastaje na tlu osećajne amlm11
lencije iz sasvim određenih ljudskih odnosa za koju je i vc'I 111o1
ambivalencija, a među njima za tabu i prisilnu neurozu karakli
ristične uslove, gde je jedan član suprotnosti nesvesan i poti!-.11111
drugim, prisilno dominantnim. Sa ovim zaključkom slaže se m1111
go štošta što smo dobili analizom neuroza. Prvo, crta mm 11t
savesnosti u karakteru prisilnog neurotičara nastaje kao simp!n111
reakcije protiv iskušenja koje vreba u nesvesnom, napredovanjr111
bolesti ovaj simptom dovodi do svesti o svojoj krivici u najvc~r111
stepenu. U suštini je potrebno usuditi se reći i da, ako od prisi l111li
bo_le.snika ne budemo u stanju da otkrijemo poreklo svesti sv111
kr1v1ce, onda uopšte nemamo izgleda da ovo saznamo. Rcš~·111 1
ovog zadatka uspeva samo kod pojedinih neurotičnih osoh11
nadamo se da ćemo slično rešenje naći i za narode.
Drugo, mora nam pasti u oči da svest o svojoj krivici i11111
mnogo od prirode straha; bez dvoumljenja može se opisati k1111
„strah savesti". Strah, međutim, ukazuje na nesvesne izvore; 1111
smo naučili od psihologije neuroza da se, ako željeni podsti ·1111
podležu potiskivanju, njihov libido pretvara u strah. Uz to, h· lt
mo da podsetimo da i kod svesti o svojoj krivici postoji n "Kli1
nepoznato i nesvesno, naime motivacija osude. Ovome nc1H1
znatom odgovara karakter straha u svest svoje krivice.
Ako se tabu pretežno ispoljava u zabranama, tada je 1111
mestu rasuđivanje koje nas uči daje samo po sebi razum lji vo 1
da ne zahteva nekog daljeg dokaza iz analogije sa neuroza11111
da u tabuu u osnovi leže pozitivna, poželjna strujanja. Jer 01111
što niko ne želi da čini ne mora ni da se zabranjuje, a u svako111
slučaju mora ono što je najenergičnije zabranjeno biti predn1r1
želje. Primenimo li ovu prihvatljivu rečenicu na naše pri miti Vlll',
?1o~aćemo zaključiti da u njihova najjača iskušenja spadaju uh1
JanJe kraljeva i sveštenika, vršenje incesta, skrnavljenje mrtvi li 1
"lnteresantno je upoređenje da osećanj e sopstvene krivice u tabuu ni ~1 11
nije smanjeno ako je prekoračenje učinjeno u neznanju (v. primer gore) i da j11
u grčkom 1111tu sagrcšenje Edipovo nije oprošteno zbog toga što je učinj e1111
bez, čak proti v, njegovog znanja i volje.
- - - - - (221) - - - - - - - --
I11 JI' 1cdva verovatno; najodlučniju protivrečnost pobudi-
'"' 1111d:1 ako pomenutu rečenicu odmerimo na slučajevima
I I''' !postav ljamo da i sami najjasnije čujemo glas savesti. U
"' 1111:q11 bismo sa ne naročito preteranom sigurnošću tvrdili
f 11• 11•.,·l'.·:1 1110 ni najmanje iskušenje da prekršimo neku od za-
' 11 11a primer, zapovest: ne ubij, i da od prekršaja te zapo-
11 111 oscćamo ništa drugo do odvratnost.
\ko ovom iskazu naše savesti odmerimo onoliko značaja
111111 111skujc, s jedne strane, zabrana postaje suvišna - kako
I 11 1ii o i naše moralne zapovesti - s druge strane, ostaje nera-
'' 1111 11.i uloga savesti a zaboravlja se veza između savesti, ta-
' 1111rnrozc; nastaje, dakle, ono stanje našeg shvatanja koje i
I 1111 . p11stoji sve dok se za rešenje problema ne primeni psiho-
"' il1l11 ko gledište.
\li ako razmotrimo činjenicu dobijenu psihoanalizom - iz
11•, " 1dravi h ljudi - to jest, da je iskušenje za ubijanjem drugog
, 1111 11.i 1 : 1 č(; i češće no što slutimo i da ono odražava psihička svo-
' , I 111;1nisu jasna našoj svesti, ako, dalje, u prisilnim zabrana-
111 1 11 \l'Sll ih neurotičara prepoznamo predostrožnosti i samo-
' 111.ivanja usmerena protiv pojačanog impulsa za ubijanjem,
1.J 1 11·1110 morati da se vratimo na prethodno postavljeni za-
l lp1111k pri daj uć i mu nov značaj: gde postoji neka zabrana, iza nje
111111a na laziti neka želja. Prihvatićemo da ova želja za ubijan-
i 111 .1varno postoji u nesvesnom i da tabu kao moralna zabrana ni
11I111 11 s l u čaju nije suvišan, mnogo pre ga objašnjava i opravdava
111tl11\alc11tni stav prema impulsu ubijanja.
I ;iko, često kao fundamentalno označavan karakter ovog
11111111 alcntnog odnosa, naime, da je pozitivno željena strujanje
"' ,11·s110, otvara nam nove vidike u vezi sa daljim odnosima i
111111•11rnostima objašnjenja. Psihički procesi u nesvesnom uop-
1• 111s11 i de ntični sa ovima poznatim nam iz našeg svesnog du-
' 11H1g života, već uživaju izvesne slobode vredne pažnje, koje
11 l1 srn i svesni procesi. Nesvesni impuls ne mora da je nastao
1111tl1 gd(; s rećemo njegovo ispoljavanje; on može poticati sa
1•.\ 1111 drugog mesta, koje se prvobitno odnosilo na druge lično-
11 11l'iacije, i da je mehanizmom pomeranja dospeo tamo gde
11111 uoč ili njegovo prisustvo. Dalje, taj impuls može poticati,
_ _ _ _ _ _ _ _ (222) ------~
zahvaljujući svojoj neuništivosti i nemogućnosti korekcijt'. I
mnogo ranijeg vremenskog perioda kome je i odgovarao, 11 l'lt
seljen je u kasnije periode i odnose, tako da njegova ispo ljn 1
nja moraju izgledati strano. Sve ovo su samo nagoveštaji, ali 1111
hova brižljiva analiza pokazala bi koliko mogu biti važni /'li 11
zumevanje kulturnog razvitka.
Pri kraju ovog izlaganja nećemo prevideti primedhu p11
premljenu za kasnija istraživanja. Iako insistiramo na suš1i11 I 111
istovetnosti tabu zabrana i moralnih zabrana, ipak ne sporin111ii1
između njih mora postojati psihološka razlika. Promena u 11d111·
sima ambivalencije koja se nalazi u osnovi može i sama bi li 11
rok da se zabrana više ne javlja u formi tabua.
Do sada nas je u analitičkom razmatranju tabu fe no11 11111
rukovodila opravdana podudarnost sa prisilnom neur0/.0111, 1tl1
tabu nije neuroza već socijalna formacija; stoga nam je du·>1111 1
da ukažemo na to u čemu se sastoji principijelna razlika ne11 111
od kulturne tvorevine kao što je tabu.
Ponovo bih ovde kao polaznu tačku uzeo jednu jedi11111 1
„
njenicu. Prilikom prekršaja tabua primitivac se plaši kazn 11.11
češće teškog oboljenja ili smrti. Ova kazna preti samo ono11 11 j,
se može okriviti za prekršaj. Ovo je drugačije kod pris iln · 11 11
roze. Ako bolesnik treba da učini nešto što mu je zabranj ·11u, 1111
se ne plaši kazne koja će pogoditi njega, već neku drugu o 111111
koja je najčešće neodređena, ali se analizom lako ustanov l11 1
da je to neka od njemu najbližih i najvoljenijih osoba. Pri ovi 11111
neurotičar se, dakle, ponaša kao altruista, primitivac kao r 111
ista. Tek ako se prekršaj tabua nije spontano osvetio na p1('! 1 1
telju, tada se kod divljaka budi kolektivno osećauje da s11 ,
ugroženi zbog prestupnika i žure se da sami ispune izo, 111li·
kaznu. Namaje lako da objasnimo mehanizam ove solida11111 11
Strah od zaraznog primera, od iskušenja podražavanja, d1il 11
ovde igra ulogu zarazne prirode tabua. Ako je neko us1w11 ii.
sprovede u delo zadovoljenje potisnute želje, to mora poh111l1I·
istu želju kod svih članova grupe; da bi se ugušilo ovo isku ~1111
onome kome zavide mora se oduzeti plod njegove smelost1 , I 1
zna ne retko daje izvršiocima mogućnost da, pod plaštom od11 11
ravanja ispaštanja, sa svoje strane počine isti zločin. To je 11ii 1
- - - - (223) - - - - -- - - -
, 11111 111it principa ljudskog kaznenog poretka, on ima za
11111 111 k11 . što je jamačno ispravno, istovetnost zabranjenih
111 q,1 kod prestupnika kao i kod društva koje se sveti .
I' .tl 111;111ali za ovim potvrđuje ono što pobožni običavaju da
1 d 1"1 10 svi mi grdni grešnici. Kako onda treba da se obja-
'" 1111 k1va na plemenitost neuroze, koja se ničega ne plaši za
1 ,, v1~a u odnosu na voljenu osobu? Analitičko istraži va-
l ii o111 qc da ta plemenitost nije primama. Prvobitno, to jest,
, 1111 obo ljenja, pretnja kazne je kao u divljaka bila usmer-
111 ,11pslvc nu ličnost; u svakom slučaju , strahovala se za
I 1 1111 11vot; tek kasnije se strah od smrti pomerao na drugu,
11 1111 11sohu . Taj proces je donekle komplikovan, ali ga mo-
11o1 1111tp11110 sagledati. U osnovi formiranja zabrane po pra-
11t1 , 11,il a1 i neko zlo stremljenje - želja za smrću - protiv vol-
" .111!1·. Ono se potiskuje zabranom, zabrana se povezuje sa
1111111 radnj om, koja pomeranjem zamenjuje eventualnu ne-
iLtl• IJ'. 1111 radnju protiv voljene osobe, dok se izvođenje te rad-
1'11o1 11 jujc pod pretnjom smrtne kazne. Ali proces se nas-
111 1 I" vobitna želja za smrću onog voljenog lica zamenjuje
111111111 11 strahom za tu osobu. Ako se, dakle, neuroza prikazu-
1ti11 111·1110 a ltrističkom, ona time samo kompenzuje osnovni
11111111 slav brutalnog egoizma. Ako osećanja, određena u
11111 11 11:1 drugu osobu koja sama ne predstavlja seksualni
1 11 11;11.ovcmo socijalnim, onda ovo povlačenje socijalnih
1111111 1110žcmo istaći kao osnovnu crtu neuroze, prekrivenu
1 111w 11adkompenzacijom.
N1· 1 adržavajući se na poreklu ovih socijalnih stremljenja
1qtl1111'<11 ul ozi sa ostalim osnovnim nagonima čoveka, želeli
11111 d:111a drugačijem primeru pokažemo drugo, osnovno svo-
1 " 111·1trozc. Tabu u svojoj spoljnoj manifestaciji najviše liči
1 11 ,tl1 ud dodira neurotičara - de/ire de toucher. Kod ove neu-
' 1111 prav ilu se radi o zabrani seksualnog dodira, a psihoana-
11• 1111kazala da su nagonske sile, koje se kod neuroze skreću
1111111„1:1j u, seksualnog porekla. Kod tabua zabranjeni dodir
'I 11 dno nema samo seksualni značaj, već mnogo pre napada-
! , '' l.1divanj e i isticanje sopstvene ličnosti . Ako je zabranjeno
1, , 1h1dirnc poglavica ili nešto što je bilo u dodiru s njim, onda
 - - - - - - (225) - -
- - -- - -
s.e time .sta~ljaju kočn~~e istom imp
uls_u koji se u drug im pri III
likam~ 1zrazava ~Ur:u1J1cav1m nadz1ranJem
telesmm zlostavlJanJem pre krunisa poglavice, pa ča k 1
nja (v. gore). Na taj načinj1 • ANIMIZAM, MAGIJA I SVEMOĆ
~revlast udela seksualnog MISLI
nagona nad socijalnim karakterist
cna. vr~ta neuroza. Socijalni nagoni i
su, međutim, i sami nas tali
spaJanJem .egoistične i erot.ične kom
ponente u posebno svojstvo,
Iz pnmera upoređenJa tabua sa pris
se već shvatiti ka~a~ je ~dno~ poje
ilnom neurozom moŽl'
dinih formi neuroza pre n~u 1i 11hć/. an nedostatak radova
kulturnom uređenju 1 koliko Je važ koji žele da primene gledište psi-
no proučavanje psihologij · li11.i11,t1i1.c na temu psihologije je u tom
neuroza za razumevanje razvitka kult e što čitaocu obeju nauka
, ;:qu odveć malo. Stoga se
ure.
Neur?ze , s jedne strane, pokazuju upa 1 111 ovi ogra ni.č avaju na karakter pod-
dljivo i dalekosežno 111 .q:i, oni stručnjaku daju
poduda'.anJe sa velikim socijalnim predloge koje ovaj treba d~ ~~me
delima umetnosti, relig ije i 1'1 rn L·1 1u u svome radu. Ovaj nedosta u
filozofije,. s druge strane, pak , izgleda tak ?seća s~ do krajn}1h gra-
ju kao njihovo izopače nj e. 1111 ,1u poglavlju koje želi da se pozaba
Gotovo bi ~e čovek mogao usuditi vi omm sto se naziva am-
da kaže daje histerija kar ika- 11111:1111 ."1
tura ur:ietmčkog stvaranja,.prisilna J\nimiz mom, u užem smislu, naziva
neuroza karikatura reli gije, se nauka o duševnim
parano.1dna sumanutost kankatura p11·dsltl'Vama, u širem, o duhovnim
filozofskog sistema. Ova od- bićima uopšte. Pored .ovog,
stupanja u završnoj analizi svode se
na to da su neuroze asoc i- ,,., sć izdvajaju animatizam, nauka
jalne tvo~evine; neur?za pokušava 1 o živom ~ nam.a, na1~gled
gne .ono sto Je u drustvu nastalo kole
da ličnim sredstvima pos ti- 11 , 11Vnj prirodi, na što se nadovezuju animaliza1? 1 mamz~~·
ktivnim radom. Prili kom 1~ .1 1 1 v animizam, ranije upotrebljavan za
analize nagona neuroza saznaje se
da u njima nagonske snage 1r , izgleda da je zadržao
određen.I filozofak1. s~~
seksualnog ~orekla vrš~ određeni utic 111 svoje sadašnje značenje zahvaljUjUC
aj, dok odgovarajuće kul- I
I I\. Tcj loru. 81
tur::e tv~r~~m~ po~IV~J~ na .socijaln Povod za stvaranje ovih naziva dao . . . ,
kOJI pro1sticu 1z SJedmJavanJa ego im nagonima, i to onima je uvid u krajnje cudno
i stičkih i erotičkih delova. il1 vatanje prirode i sveta nama poz~
Seksualna potreba nije u stanju da •11:ittl1 iz istorije kao i danas postoje
at~~ pri~itivnih .naroda, p~­
objedini ljude na sličan nač in
kao potreba .sa~oodržanja; seksualno w l'l sa bezbroj duhovnih bića
c1h. Ovi narodi nastan}~JU
zadovoljenje je n~jpre pri- koja su it? blag?~ak~ona 1h im
vatna stvar md1v1due.
.111ćraj u zlo; oni ovim duhovima i ?em
. Genetski a~ocijalna priroda neu on~ma pn~1su1~prouzro ­
roze potiče iz njene prvo - l nva njc prirodnih tokova i smatraju
bitne I~~mere da 1z nezadovoljene real .da ti du?ov1 ne z1ve s~mo
nosti beži u prijatnij i sve t I 101 životinje i biljke već i kro
fan~az1Je_. U t~m r.~alnoi:n svet z než1ve stvan na svetu. Trec1, a
u, koji izbegavaju, vladaju ljudsko 111 nid a najvažniji deo ove primitivne „filoz.o~je prirode". izgle-
drustvo 1 1 ~s.t1tuc1J e koje .su. oni zaje d.i nam daleko manje upadljiv, pošto
dnički stvorili; odvraća nj
od realnosti istovremeno Je istupan e ni sami msmo dovo~JnO da-
je iz ljudske zajednice. l1·kn od njega, iako smo ipak prilično
ograničili verovanje u po-
~eba sažimanja materijala donosi sa
sobom odricanje od detaljnog
11.11tidcnja literature . Umesto toga
•,pvnscra, J. G. Fraz upućujemo na poznata dela Herberta
era, A. Langa, E. B. Tylora i W. Wun
·' , podaci o animizmu i magiji. Sam ?ta, odakle .su uzeti
ostalnost pisca moze se odred1t1 samo
I 1<>1 materijal i mišljenja koja
" E. B. Tylor, Primitive je sam odabrao. .
Culture, I sv., str. 425, 4. 1zd. 1903 . W. Wundt,
l/1·1/111s w1d Religion , II sv., str.
173, 1906.
 - - - - - - - - (226) - - - - -
- --
stojanje duhova, a prirodne procese objašnjavamo prihvatanj c111
bezličnih fizičkih sila. Primitivni, naime , veruju u silno „nadah
njivanje dušom" ljudskih stvorova. Ljudska bića imaju u sch1
dušu koja napušta svoje sedište i može se preseliti u druge ljud
·:
ove duše nosioci su duhovnih delatnosti i do izvesnog stepen
11
nezavisne su od „tela". Prvobitno je duša predstavljana vrlo
slično osobi i tek tokom dugog razvitka lišavao
se karakll'I
materijalnog sve do visokog stepena „oduhovljenja". 82
Većina autora je sklona pri hvatanju pretpostavke
da su ow
predstave duše prvobitno jezgro animističkog sistema, da duho
vi u stvari odgovaraju nezavisnim dušama, a da su duše živol
i
nja, biljaka i stvari formirane analogno ljudskim dušama.
Kako su primitivni ljudi dospeli do čudno dualist i č kili
shvatanja na kojima počiva ovaj animistički sistem? Pretpo
stavlja se da su nastala na temelju posmatranja fenomena sp11
vanja (sa snovima) i ovome tako slične smrti, i na osnovu napo
ra da se objasne ova stanja koja toliko pogađaju svakog poj
• 11l7'11V:;nje na to koliko je danas prisutno ovog shvatanja, ili
dinca. Pre svega, problem smrti morao je poslužiti kao polaz1111
tačka za stvaranje teorije. Za primitivnog čoveka
nastavak živo
ta - besmrtnost - bilo je nešto samo po sebi razumljivo. Pr d
stava o smrti prihvaćena je kasno i samo sa oklevanjem; čak i zn
nas, ona je još uvek besadržajna i neizvršna. Udeo koji su mog lu
imati druga posmatranja i iskustva u formiranju osnovnog ani
mističkog učenja, iskustva kao ona koja se
odnose na snov ',
senke, slike u ogledalu i sl., rasplamsali su vrlo živ~, još nedo
vršene diskusije. 83
Ako je primitivan čovek podstaknut fenomenima na ral',
mišljanje reagovao stvaranjem psihičkih predstava, a ove zati111
prenosio u objekte spoljnog sveta, onda se takav njegov sla
može proceniti kao sasvim prirodan i kao takav nimalo zago n
' Naš psihoanalitički rad nastavićemo na drugom mestu. -
tan. Pred ovom činjenicom Vunt iznosi da se iste animisti čh·
predstave sreću u svima vremenima kod najrazličitijih naroda
,
iste su „neophodni psihološki produkt stvaralačke svesti mitovn
a primitivan animizam mogao bi se smatrati duševnim odrazo 111
8
'Wundt , n. d., IV poglavlje, „Duševne predstave".
Pored Vunta i H. Spensera uporedi orijentacioni članak u Encyc/11
83
paedia Britannica, 1911 (Animism, Mythology itd.).
_ _ _ _ _ _ (227) _ _ _ _ __ _ _
_
/ 11,/1/11·
111·/rode, ukoliko je ova uopšte pristupačna našem pos-
1i1.111.11q11".'4 Opravdanje oživljavanja neživog dao je već Hjum u
11)1 q N11 t11ral History oj Religion, gde piše: „
There is a uni-
, ,,/ IC'11dency among mankind to conceive ali beings !ike
, 11111·/i •('.I' and to transfer to every
object those qualiti es with
1 /111 h tlwv are familiarly acquainted
and of which they are inti-
„,11, /1 · conscious. "85
/\11imizamje misaoni sistem, on ne daje objašnjenje samo
1 .l1111i·. usa mljenog fenomena već omogućava da se shyati celi-
'"' , ~vla kao jedna jedina povezanost iz jedne tačke. Covečan-
1 11 ll' imalo, ako želimo da prihvatimo autore, tri ovakva siste-
1111 111 1 ~ ljcnja koja su tokom vremena dovela do tri velika shva-
1.111p1svda : animističko (mitološko), religiozno i naučno. Među
1111111:1 je prvo, animizam, možda najdoslednije i najiscrpnije
111 11l:i11jc, koje suštinu sveta objašnjava bez ostatka. Ovo prvo
Iii 11:1 11 jc sveta je psihološka teorija . Prevazišlo bi naše namer
e
11liovrcdcnog u formi sujeverja ili živog kao podloga našeg go-
111 i1 , vcrovanja i filozofiranja.
S obzirom na redosled ova tri shvatanja sveta tvrdi se da
11111ani mizam još nije religija, ali sadrži preduslove na kojima
, 1 „l. kasnije sagraditi religija. Pada u oči da mit počiva na ani-
1111'.\ 1L·kim pretpostavkama; međutim, pojedinosti odnosa mita
i
1111111 1·1.ma još su nerazjašnjene u bitnim tačkama.
2
tk s111c se pretpostaviti da su ljudi iz čiste spekulativne želje
za
.11111:injem posegli za stvaranjem svog prvog svetskog sistema.
l'1.1k1ična potreba ovladati svetom mora daje imala svog udela
' 'N . d„ str. 154.
"Kod Tylora, Primitve Culture, I sv., str. 477.
(U čovečanstvu postoji opšta tendencija da ljudi sva
bića
, 111 , l i čna i da na svaki predmet prenose one osobine koje su zamišlja ju kao
im dobro poz-
11.1 1r 1kojih su intimno svesni. - (Prim. prev.)
•
- - -- - - - - (228) - - - - --
u ovim naporima. Zbog toga se ne čudimo pred saznanjem da s11
animističkim sistemom ide nešto drugo ruku pod ruku, uputslv11
kako se mora postupati da bi se zagospodarila ljudima, živoll
njama i stvarima, odnosno njihovim duhovima. Ovo uputslv11
poznato pod imenom „ vradžbina i magija ", Renak (S. Rt 1
nach) 86 smatra „strategijom animizma"; ja bih ga radije, zajed1111
sa Hubertom i Mausom, uporedio sa tehnikom.87
Mogu li se vradžbina i magija pojmovna među so b 1 H1
odvojiti? Moguće je ako se zanemare neke samovolje koll'
banja govornog jezika. Tada je vradžbina u suštini veština d11
se upliviše na duhove, pri čemu se prema njima odnosi kt111
prema ljudima u istim uslovima, njih, dakle, utišavaju, umi 111
ju, plaše, čine ih blagonaklonima, lišavaju njihove moć i , pod
vrgavaju svojoj volji, istim sredstvima koja su se pokaz11 l 1
delotvoma i u odnosu na žive ljude. Magija je, međutim , nc. 111
drugo; ona u osnovi ne uzima u obzir duhove i koristi poscb11 1
sredstva a ne banalnu psihološku metodiku. Lako ćemo dml1
do zaključka da je magija prvobitniji i značajniji deo a 111
mističke tehnike, jer među sredstvima kojima treba treti rn11
duhove nalaze se i magijska88 , a magija nalazi svoju pri menu 1
u slučajevima gde, kako nam se čini, nije sprovedeno od uhov l
jenje prirode.
Magija mora služiti najrazličitijim ciljevima - da pol i111
prirodne pojave čovekovoj volji, da štiti individuu od neprija l ·
!ja i opasnosti i da joj podari snagu da bi naškodila ne·prijatclji
ma. Ali princip na kome počiva pretpostavka magijskog dclo
vanja - ili bolje princip magije - tako je upadljiv da je morun
biti uvažen od svih autora. Ovaj se može najsažetije izraziti r ·
čima E. B. Tejlora, ne uzimajući u obzir vrednost ovakve occm·
„ mistaking an ideal connexion far a rea/ one" (nepostojeću w
zu pogrešno smatrati stvarnom). Na dvema grupama magijski h
radnji rasvetlićemo ove osobenosti.
"Cultes, Mythes et Religions, sv. II, uvod, str. XV, 1904.
"A nnee sociologique, VII sv„ 1904.
88
Ako se neki duh plaši larmom i vikom, onda je to procedura či s te v1u
džbine; ako se na njega vrši pritisak, pri čem u se koristi moć posedovanj •111
njegovog imena, onda se protiv njega koristi magija.
- = - - - - - (229) - - - - -- - - -
kdna od najrasprostranjenijih magijskih procedura,
, , ,
11
1rna na to da se naškodi neprijatelju, sastoji se u tome da
111 1 bilo kakvog materijala načini njegova slika. Pri tom,
'"'I'' l l' 11ijc važna sličnost. Bilo kakav objekt može se „progla~
1 111 1qq.!.ovom slikom. Ono što se toj slici čini to će se des1t1 1
111111 111110111 originalu; na onom delu tela gde se nanese ozleda
111 1 11:1 istom mestu će oboleti onaj koga ona predstavlj a.
1 1111 „10 služenja privatnom neprijateljstvu, ista magijska
1 l1111k:1 se koristi i u pobožne svrhe i priskače u pomoć bogo-
1111.i 11 borbi protiv zlih duhova. Citiraću Frejzera: „Svake
89
11111 1kada bi bog sunca Ra (u starom Egiptu) silazio u sv?j dom
11.1 1111arcnom zapadu, imao bi da izdrži ogorčenu bitku sa
1 11
„ 1110111 demona koji su ga napadali pod vodstvom zakletog
i1 11 ,1111111ina Apepia. On se s njima borio celu noć , a često su. ~ile
111111k:1hi le dovoljno jake da i danju šalju tamne oblake, koJ~ ~u
I 11irtt njegovu snagu i zadržavali njegovu svetlost. U cilJ~
p1111111t· i bogu svakodnevno se u njegovom. hra.mu u Tebi
p111vmlio sledeći obred : od voska. se.~rav10 hk nJe-govog ~~-
111q.i li: lja Apepija, u obliku krokodila 1h du?e, skl~pcane zm1Je
1 11.1 tome je zelenim mastilom bilo nap1sano ime demona.
11, q1·11a u papirus na kome se nalazio sličan ~rte~, .ova ~gura
11 11hmotavana crnom kosom, jedan sveštem~. b1 Je ~lJ~Va~,
11 1 .10 kamenim nožem i bacao na pod. Tada bije zgazio 1 naJ-
1d spa lio na vatri određenih biljki . Pošto bi ~pepi bio .od-
11 111jcn na ovakav način, isto se dešavalo sa svim demomm~
11i1·i•.11vc pratnje. Ova služba božja, pri kojoj su se morale držat~
1 ,1·s nc propovedi, nije se samo ponavljala izjutra, u podne 1
"' 1·rc, već i u bilo koje vreme ako bi besnela bura, u toku
JI' ov:tla oblaka ili ako su crni oblaci_ sakriv.ali su?čevu loptu ~.a
111 liu . Rđavi neprijatelji su osećah kažnJavanJe, naneto DJl-
1111\' llll likovima, kao da su ga sami pretrpeli i oni bi bežali a
90
11111•. su nca bi iznova slavio pobedu."
"'71-le Magic Ari, 11 , str. 67. .. . . V v•
""Biblij ska zabrana po kojoj se ne srne grad1t1 slika od bilo cega Zivog
1. Ju da je nastala od principijelnog odbacivanja pl asti čn_e izražajne umetn?s-
11 ll'L' se ti me trebalo da oduzme oružje omražene magije Hebrejske religije.
I 1.11v1, n. d„ str. 87, napomena.
 Iz nepregledne gomile magijskih radnji sa slično m os1111
vom navešću samo još dve koje su kod primitivnih naro 111
oduvek igrale veliku ulogu a delom ostale očuvane u mi1i1 1
kultu kod naroda višeg kulturnog nivoa, naime, vrste mapq
skih obreda određenih za kišu i plodnu žetvu. Kiša se iza111 1
magijskim putem, pri čemu se ova imitira, ponekad se pod1 11
žavaju i vodonosni oblaci, kao i vetar. Izgleda kao da se ~ li
„igrati kiše". Japanski Ainosi, na primer, stvaraju kišu n11 1111
način što bi jedni sipa! i vodu kroz veliko sito dok bi drugi k111
selo i baštu prolazili sa velikom zdelom opremljenom jcdn1111
i veslima, kao kakav brod. Plodnost zemlje osigurava n11 11
magijskim putem na taj način što joj se prikazuje polni 11~ 1
čoveka. Tako seljaci i seljanke - jedan umesto bezbroj drupil1
primera - u nekim pokrajinama Jave pred početak klas11 11111
pirinča običavaju da noću odu na polje i da primerom koj i 11111
daju podstaknu pirinač na plodnost. 91 Nasuprot tome, oni 1
plaše zabranjenih incestnih polnih odnosa jer bi ovi dove li d11
nerodice i neplodnosti zemlje.92
Izvesne negativne propise - magijske predostrožnos11
treba pridodati ovoj prvoj grupi. Ako je deo stanovnika s1•l 1
Dajaka pošao u lov na divlje svinje, ostali u selu tada ne s111 •111
dodirivati rukama ni ulje ni vodu, inače bi lovcima omck. 11!
prsti tako da bi im plen izmakao iz ruku. 93 Ili, ako lovac Gil i ti 11
postavlja zamke za divljač u šumi, tada je njegovoj dec i 1,1111
kuće zabranjena da crtaju po pesku ili drvetu. Inače bi sta1.1• 11
gustoj šumi mogle tako da se isprepleću kao linije na crtežu lnl 11
da lovac ne bi našao put do kuće. 94
Ako u ovom poslednjem , kao i u mnogim drugim prinw11
ma udaljenost ne igra nikakvu ulogu u magijskom dejstvu, d11"l1
ako se telepatija prihvati kao razumljiva sama po sebi, tada r11111
mevanje ove osobenosti magije neće pričinjavati teškoće.
Ne podleže nikakvoj sumnji ono što se smatra dcj sl\
nim principom u svima ovim primerima. To je sličnost iz11 1t•d11
91
92
The Magic Art, II, str. 98.
0d ovoga postoje tragovi i u Sofo klovom Kralju Edipu.
93
The Magic Art, I, str. 120.
" N. d., str. 122.
1 1w11c radnje i očekivane pojave. Stoga Frejzer ovu vrstu
1
11111'lll' naziva imitativnom ili homeopatskom. Ako želim da
I' 1111 kiša, onda je potrebno samo da uradim nešto što liči na
1 11ili p o dseća na kišu. U kasnijoj fazi kulturnog razvitka ovaj
111 q1qsk i obred zamenjen je litijom do određenog hrama, gde
1111da svetac kome je posvećen hram molio za kišu. Najzad
p1 rsta lo i sa ovom religioznom tehnikom i čine se pokušaji
I 1 .1· pro n ađe način kojim bi se dejstvom na atmosferu stvorila
I 1 1
l J jednoj drugoj grupi magijskih radnji princip sličnosti ne
il11l 111 u obzir, ovaj je zamenjen drugim, koji će se lako uočiti u
11 dn:1m primerima.
l)a bi se naškodilo neprijatelju , može poslužiti i drugačiji
1111.i 11pak. Potrebno je dokopati se njegove kose, nokata,
t1p.11 laka ili čak delića njegove odeće i ovim stvarima učiniti
111 •, 111 t.leprijateljsko. U tom slučaju čini se kao da se dokopalo
11111· osobe i ono što se učini stvarima mora se desiti i samom
11p-,1vcniku. Prema shvatanju primitivnih, ime spada u najbit-
111)1 11L:love jedne ličnosti; dakle, ako se zna ime neke osobe ili
il1il1o1 , st i č e se izvesna sila nad nosiocem tog imena. Ovo je
11 log č udnovate predostrožnosti i ograničenja prilikom
11p111 1cbc imena, što smo pomenuli u odeljku o tabuu. Sličnost
95
111111primerima očigledno je zamenjena zajedničkom pripad-
1111•.r11.
Ka nibalizam primitivnih svodi na sličan način svoju pri-
111111 vnu motivaciju . Unošenjem delova tela neke osobe aktom
JI drn ja i gutanja prisvajaju se i osobine koje su pripadale toj
11 ,1il11. Odatle potiču predostrožnosti i ograničenja režima
1.l1 1.111c u posebnim uslovima. Žena će tokom trudnoće izbega-
111 1 meso određene životinje jer bi inače na dete mogle preći
1q1·11l' nepoželjne osobine, na primer, kukavičluk. Za magijsko
ili ,„1vo nema razlike ako je veza već prestala da postoji ili se
1111p te sastojala samo od jednog jedinog, značajnog dodira.
I.ii.o se, na primer, verovanje u magijsku sponu, koja sudbinu
11111· vezuje sa oružjem kojim je ova zadata, može neprome-
111 1· 1111 pratiti hiljadama godina. Ako se Melanežanin dokopao
"'Uporediti str. 179. i sl.
 - - - - - - - - (232) - - - - - -- -=
luka kojim je ranjen, on će ga brižljivo čuvati na hladno111
mestu da bi zadržao zagađenje rane. Ali ako je luk ostao i d11 l11
u posedu neprijatelja, ovaj će ga sigurno okačiti vrlo b l i ~11
va.tr~.' da bi .se njime naneta rana što bolje zapalila i peki 1
PhmJe u SVOJOJ Nat. Hist. XXVIII savetuje da onaj ko se k1111
što je nekoga ozledio treba da popljuje onu ruku koja je kri 11
za nanetu ozledu; tada će odmah splasnuti bol ozleđe no111
Frensis Bekon (Francis Bacon) pominje u svojoj Natum/
Hi~to.ry opštevažeće verovanje da mazanje melemom oru ~ 111
koJ.e Je nanelo ranu Ječi i samu ranu. Engleski seljaci treba du
se 1 dan-danas pridržavaju ovog recepta i ako se poseku srpo111
od tada pažljivo drže oruđe čisto da rana ne bi zagnojila. Ju1111
1902. izvestio je jedan lokalni engleski nedeljni list da se n ·k11
žena po imenu Matilda Henri iz Norviča slučajno ubola gvo1
demm ekserom u taban. Ne videvši ranu, čak i ne skinu v 1
čarapu, zovnula je ćerku i zamolila je da dobro namaže eks ·1
ulj em, očekujući da joj se u tom slučaju neće ništa desili
Umrla je nekoliko dana posle toga od zlog grča96 nastalog k1111
posledica neobrađene i neočišćene rane.
Primeri poslednje grupe razjašnjavaju ono što Frejzer ku11
kontagioznu magiju odvaja od imitativne. Tu se kao delotvorn11
ne smatra sličnost već povezanost u prostoru, blizina, susedstvo,
bar zamišljena blizina, sećanje na njeno postojanje. Pošto s11
sličnost i blizina bitni principi asocijativnih procesa, proističe d 1
objašnjenje sveg besmisla magijskih propisa leži stvarno u pr'l·
vlasti asocijativnih ideja. To se vidi i iz pogodne, ranije navcdl'
ne Tejlorove karakteristike magije: „ mistaking an ideal connel'
tion for a rea! one ", ili kako se skoro istovetno izrazio Frejzur
„ men mistook the order of their ideas for the order of natu1·1·,
and hence imagined that the control which they have, or seem 111
have, over their thoughts, permitted them to have a correspo11
ding control over things. "97
96The Magic Ari, I, str. 420.
97
• ~,Nepostojeću vezu pogrešno smatrati stranom" - (Prim. prev.).
~,Covek.J e zam:nJivao redosled svojih ideja primaj ući ga kao redosled prirod\',
1stoga Je. zamislpo da mu vlast koju one imaju, ili se č ini da imaju, nad nj l·
govun m1slima, omogućuje da vrši odgovaraj uću moć i nad stvarima." ·
- - - - - - (233) - - - -- - - - -
Ilonckle deluje čudno što su neki autori ovo jasno obja-
11p 111 \· 111agije odbacili smatrajući ga nedovoljnim .98 Među t im ,
111 ,Ji- detaljnijeg razmatranja mora se dati za pravo primedbi da
1 111 11.11i vna teorija magije samo objašnjava puteve kojima ma-
11.i p1 ot i če, ali ne i njenu pravu suštinu, naime ne objašnjava za-
l.J111 li1 1.amenj ivanja prirodnih zakona psihološkim zakonima.
11 " 11L' igledno zahteva neki dinamički momenat, ali dok tra-
11 11· Pvoga vodi na stranputicu Frejzerovog učenja, nije teško
I 111 " 1dovo ljav ajuće objašnjenje magije samim nastavljanjem i
1•1111 li1h ljivanj em njene asocijacione teorije.
lla1motrimo, najpre, prostiji i značajniji slučaj imitativne
111>1J' ll l'. Po Frejzeru ova se može sprovoditi i sama, dok konta-
111111 1:1111agija po pravilu pretpostavlja imitativnu.99 Lako je pre-
1''' 11:1li motive koji gone na vršenje magije, to su čovekove
, lw Potrebno je samo da prihvatimo da primitivni čovek ima
1~ .i 111cdno poverenje u moć svojih želja. U osnovi mora sve što
,111p1 oii.vodi magijskim putem ipak da se desi samo stoga što on
111 ll·li . Stoga je u početku naglasak samo na njegovoj želji.
Na drugom mestu zastupali smo mišljenje da dete, koje se
11.d.111 u analognim psihičkim uslovima, ali koje još motorno nije
1111•,ohno, svoje želje najpre zadovoljava halucinatorno, time što
11111:1zadovo ljavajuću situaciju centrifugalnim razdraženjem svo-
pl1l'1il nih organa. 100 Za odraslog primitivca postoji drugačiji put.
NJl'J'. Ovoj želji se pridružuje motorni impuls, volja, a ova - koja će
I 11·.111jc u službi zadovoljenja želja izmeniti izgled zemaljske kugle
„.ida treba da prikaže zadovoljenje, tako da se ono može takoreći
il1111vdi putem motorne halucinacije. Ovakvo prikazivanje zado-
1111 Jl'lll' želje potpuno se može uporediti sa dečjom igrom, koja u
d1 1 \' 1.amenjuje čisto osećajnu tehniku zadovoljenja. Ako su igra i
111111:11i vno prikazivanje dovoljni detetu i primitivnom, to nije znak
.11dl1i vosti u našem smislu ili rezignacije usled uviđanja svoje
,, ,t111c nemoći, već razumljiva posledica precenjivanja njihove
'"Uporediti članak „Magic" (N. T. W.) u II izdanju Encyclopaedia
ll111.11111 ica.
"'L. c„ str. 54.
11111Fonnulacije o dva principa ps ihičkog zbivanja, Godišnjak psihoanal-
1111 k11g istraživanja, li! sv. 1912, str. 2, Celokupna dela, sv. VIII.
 - - - - - - - - (234) ------~
- - - - (235) - - - - - - - -
želje, od nje zavisne volje i od puta kojim je ta volja krenu la. S 1,
11 1111•,1H1111 smislu. Od nas još neshvaćeni i~e~titet-~ psihi-
menom se pomera psihički akcenat sa motiva magične rad11/l 11
1111 p1111'L'su verovatno se krije iza upotrebe ~stih reci. za ob.e
nJe~ovo sredst:'o, na samu radnju. Možda bi tačnije bilo reći d11 ,,
1 1.111· rjacionih spojeva. To je isti opseg pojma dod1ra, ko11
~o. tJm sredstvima postaje evidentno precenjivanje njegovih p~ilu
1 p11·,1. rvio i prilikom analize tabua. 102 . .
ck~ ~ka~~· Iz~Ieda: d?d~še, da sai:ia ma~ijska radnja, zahvalj111 11, 1
„ .

11 1a klju čku možemo samo reći: prmc1p koji upravlja

SVOJOJ sl~cn.os.t~ sa zelj~~'. us!ovl1ava Il]egovo ostvarenje. N11 .1.
• q11111, 11..: l;nika animističkog načina mišljenja jeste ta „sve-
penu anurnst1ckog .illlsljeilja JOŠ nema prilike da se objck1 11""
V
1111·, li".
dokaze stvarno stanje stvari, ali je ima u poznijim fazama, kod ,
sve ?~~Jc:'e procedure još .obavljaju, kad je, međutim, još mogrn 1111
1 psih~ck! feno1~en ~WTinJe ~a? 1~az sklonosti za potiskivar~j ·111
Tada ce IJ_ud1 pnzn~~1 d~ se ~nz1vanJem duhova ništa ne postiž · 11 1 11
3
n~ postoji vera u Iljih, 1da1 magijska moć molitve izneverava 11 111
nue pokrenuta pobožnošću. IOI l 1 i;11 „svemoć misli" preuzeo sam od jednog :'.ft.o inte-
111, 11111og čoveka koji je patio od pri~ilnih pre~stava a ko~1 J~, op?-
. Mogućn~st kontagiozne ?1~~ije zasnovane na asoc ijm·q1
11• 111 11 ps ihoanalitičkim tečenjem, bto u stanju ~a po~az~ 1 svoje
d~d;r~ pokazace ~ari: da se ~s1h1cko v~·ednovanje želje i vo l11 I" 1,11h11osli i zdrav razum. 103On je s~ov~o ov:i rec da b1 nJ?m obe-
p1os1r.do na sve ps~h1cke rad~~e k~Je stoje na raspolaganju vo lji
1. 11, wa ona čudna i neprijatna zb1van1a koja su progomla kako
Postoji, dakle, opste.precenJ1vanJe psihičkih procesa, toj " 1
"'' I'• lako i ostale koji su patili od istog oboljenja. Ako bi uprn~o
~tav prema sve~. ko.J; .na?1 prema našem poznavanju odno, 1 l'"1111', l1 0 na neku osobu, ona bi mu naišla u. susret kao da JU Je
1zm~đu realnosti t 1!11sljen1a ?1ora izgledati kao takvo precc 11j 1
vanJ~ ovog poslednJeg. Stvan se povlače iza predstava o nji11111 ,
I'" 1\'ao; ako bi se iznenada raspitao za zdravlje nekog dugo zab?-
111 l)l'llog poznanika, čuo bi da je taj . upra~o umro, t~o da Je
ono sto se preduzme sa predstavama mora se desiti i sa stva11
ma. ~re~postavlja se. da relacije koje postoje među predstava11111 I'"' 1·1ovao da mu je ovaj to telepatski s~v10 .do, zna~)a; ako b1
111 kom stranom licu uputio prokletstvo koje m sam mJe smatrao
postoje 1među.stva~1m~. ~ako mišljenje ne zna za daljine, ka l 0
111liilp1i111, mogao je očekivati da će ono ubrzo posle .toga umretI. 1
1 p~osto~o na1udalje111Je 1 vremenski najrazličitije s lakoćo n1
11pll·n;lili ga odgovornošću za prekinuti život. O naJ~e~em .broj.u
spaja u _Jed.an akt svesti, tako će se i magijski svet telepa tskr
11v il1 s lučajeva još tokom tečenja mogao je i sam da ~v1d1..kol1ko je
raspr?~t1ratt prek? prostome razdaljine i sa nekadašnjom pov ·-
11 wcmu varljive prividnosti a koliko je .sam dod~o zb1van11.ma ~a b1
za?o~c~ postupati kao da je sadašnja. Odraz unutrašnjeg sveta 11
1qarno svoja sujevema očekivanja. Svi boles~c1 sa p~silrnm s1~np­
104

a111m1stJ~kom dobu mora učiniti nevidljivom onu drugu sli ku

sveta koju smatramo da poznajemo.
U~sta.10.m, ista~u~~m? ?~ se ??a principa asocijacija
sli.cnost .1 .bhzm~ - u ~tSOJ Jedm1c1 spajaju u dodir. Asocijacija po
·v
l111111111a su na ovaj način sujeverni, često i protiv svojih ubeđenJa.
Sa daljim postojanjem svemoći mi~li .n~jjasnije ~~ suo~~~an:o
lod prisilne neuroze, posledice ovog pnm1t1vnog nacma m1s.1JenJa

bliskosti Je dodlf u dlfektnom, asocijacija po sličnosti je to isto
101
Kralj u Ham letu (lll, 4):
„My words fly up, 111y thoughts re111ain below·
Words without thoughts never to heaven go."'
„Reč i bi gore, ali mis 'o osta dole.
Neće se k nebu dići reči gole."
(Prepev Ž. Simića i S. Pandurovića).
.11 ovde najbliže svesti. Ali moramo se. čuvati ~~V u to_me ~.1d1n:o
pnscbnu karakteristiku ove neuroze, Jer anahticko 1straz1van1e
102
Up. prethodni odeljak ove knjige.
103,,Napomena o jednom slučaju prisilne neuroze", 1909. (Celokupna
dda , sv. VII). . . . · · k „
'"'lzgleda da karakter „neprijatnog'~ dode.IJUJ;mo t~.kv1m. uttscuna .OJI
1111aj u tendenciju da potvrde svemoć 1111sh 1an11111st1cki nacm 1111slJenJa uopste,
dok smo se mi sami u svome rasuđ1vanJU odvojih od ovoga.
 - - - - - - - - (236) ------~
o_tkriva isto ovo i kod drugih neuroza. Kod neuroza za nastaj111q1
su_nptoma nije odlučujuća samo realnost doživljaja, već i rea.1111 1·.1
m1šlje1~a. Neurotičari žive u posebnom svetu u kome, kao što N1111
to nazvao na drugom mestu, važe samo „neurotske vrednosti" 111
jest, za ~jih je delotvomo samo intenzivno zamišljeno, afck1:1111
predstavljeno, dok je sporedna usaglašenost ovoga sa spoljnrn11
r~alnošću. Histerik ponavlja u svojim napadima i fiksira kroz svo11
s1mpto~e . doživljaje koji su se tako odigrali samo u njegov111
uobraz1lJ1 iako se, u krajnjoj analizi, ovi mogu povezati sa stvan11111
do?ađajima ili su izgrađeni od ovih. Svest o svojoj krivici m·11
rot1čara razume li bismo loše ako bismo hteli da je dovedemo u Vl'/ l I
sa realnim nedelima. Prisilnog neurotičara može pritiskati tHk VH
svest o svojoj krivici koja bi odgovarala nekom masovnom ubi\'I
P~ tom, on se u odnosu na okolinu ponašao kao najobazrivij i i k1, ·
JnJe saves~an. sa~~ i ~ko se ponašao još od detinjstva. Ipak, 11.i('
govo osecanJe krivice ima osnove; ono se opire na intenzivn · 1
če_s;e .. želje s~ koje se u njemu nesvesno usmeravaju proli1
bhznJih. Ovo nna osnova ako se uzmu u obzir nesvesne misli a IH'
hotimična dela. Tako se svemoć misli, precenjivanje psi hi kili
procesa u odnosu na realnost, pokazuje kao neograničeno delotvo1
?a.~ a~ektivnom ži~otu neurotičara i u svim posledicama koje rro
tstJ.cu iz ovoga. Ah ako ga podvrgnemo psihoanalitičkom lečcn j 11 ,
~OJe mu n~s~esno čini svesnim, tada pacijent neće moći da povc;·u
J~ da su illlsh slob~dne i uvek će se plašiti da iskaže zle želje kao d11
b1 s~. ove morale ispuniti već i samo zbog njihovog izgovaranja
~.VOJ1m ponaš~njem, kao i sujeverjem koje se ispoljava u njihovc;111
z1votu pokazuje nam neurotičar koliko je blizak divljaku, koji srna
tra da i samim svojim mislima može izmeniti spoljni svet.
Primarne prisilne radnje ovih neurotičara u stvari su sasvi111
magi~ne prirode. Ako nisu vradžbine, one su, onda, ipak, protiv
-v~~dzb~e ~.s~erene na odbranu od očekivanja nesreće sa kojon1
ob1cno 1 pO~lllJe neuroza. Uvek kada bih uspeo da prodrem u tajn u
J,?Okazalo b1 se da očekivanje nesreće ima za sadržaj smrt. Prema
Sopenhaueru, smrt je pristup svake filozofije; bilo je reči da i form i-
ranje psihičkih predstava i verovanje u demone, što karakteriše ani-
m~z~m, ~?tiču od utiska koji na čoveka ostavlja smrt. Da li ove prv ·
pnstlne 1h odbrambene radnje slede princip sličnosti, odnosno kon
- - - - - (237) - - - - - -- --
1 11 lrš ko je proceniti jer su ove obično u uslovima neuroze
1 11111 1.111jcm deformisane i svedene na nekakvu najmanju, neku
11 1111 po sebi beznačajnu akciju.105 Takođe su i zaštitne formule
111111(' kopija vradžbinskih formula magije. Razvojni put pri-
il111 l1 1adnji može se opisati samo onda ako se podvuče kako su
, po mogućstvu vrlo udaljene od seksualnog, počele kao vra-
11111 prnliv rđavih želja, da bi završile kao zamena za zabra-
'il' 111 „v ksualni čin koji se što je moguće bolje podražava.
/\ ko prihvatimo prethodno pomenuti razvojni put čovekovog
111 .i prema svetu u kome animističku fazu smenjuje religiozna a
„ 11 1111111~11a, neće nam biti teško da pratimo sudbinu „svemoći
1111.11" kroz ove faze. U animističkom stadijumu čovek samome
, 111 p11pisuje svemoć, u religioznom prepustio ju je bogovima, ali
, 111,· nije sasvim ozbiljno odrekao jer je rezervisao pravo da
11111•111 · r~1zličitim uticajirna usmerava prema svojim željama. U
11.111111rn11 stavu prema svetu više nema mesta za čovekovu svemoć,
1111 ir upoznao sopstvenu malenkost i rezigrtirano se potčinio smrti
I 111 1svim drugim prirodnim neophodnostima. Ali i u poverenju u
1111u l1udskog duha koji računa sa zakonima stvarnosti živi i dalje
,j, l1r pri mitivnog verovanja u svemoć.
Pri likom retrospektivnog proučavanja razvitka libidinoznih
il 11'11 iljcnja pojedinca, od njihovog formiranja u zrelosti do prvih
l'IH'rlaka u detinjstvu, ispostavila se najpre važna razlika koja je
1 lo1l'rn1 u č lanku „Tri rasprave o teoriji seksualnosti", 1905. lspo-
11.1 1:111 ja seksualnog nagona mogu se zapaziti još od početka, ali se
111 .1u.prvo vreme još ne usmeravaju na neki spoljni objekt. Pojedine
I l 1111ponente nagona seksualnosti rade svaka za sebe na postizanju
.11 lovoljstva i nalaze zadovoljenje na sopstvenom telu. Ovaj stadi-
11 1111 naziva se autoerotizam, koga smenjuje izbor objekta.
Prilikom daljeg proučavanja pokazalo se kao korisno, čak
11rnphodno, da se između ova dva stadijuma umetne treći ili, ako
', l· baš želi, da se prvi stadijum autoerotizma podeli na dva. U
11rn111 međustadijumu, čiji značaj tokom istraživanja postaje sve
1n\ ranije usamljene seksualne težnje već su se sjedini le u
1l·d11u jedinicu i našle objekt; ovaj objekt, međutim, nije spoljni,
""Dalji motiv za ovo pomeranje na najmanje akcije opisan je u našem
11.11 ,·dno m izlaganju.

- - -- - - - - (238) - - - - - --
indi~idui stran, ve~ je to sop~.tveno, u to vreme oformljeno ja. ,
o~mom ~a pa~olos~ fiksaciju ovog stanja, koja se zapaža do
mJe, ovaj no.vi st~d1Ju.m nazivamo narcizam. Osoba se po1111,,
tako kao da Je z~lJ_ublJena sama u sebe; našom analizom se ,111
ne mogu razdv~JI:I e_~ocentrične težnje od libidinoznih želja.
~a~o nam JOS mJe mogućno da pružimo dovoljno jasnu k 1
r~ktenstiku ovog narcističkog stadijuma, u kome se do tada cliH t1
mane ~eksualne_ težnje spajaju u jednu jedinicu i sopstveno /11
posed~JU ~ao ~bJekt, ipak već naslućujemo da se ova narcisti ~ 1 1
orgamza.c1Ja m~a?~ ne.će potpuno izgubiti. U izvesnoj meri, ~11
vek ostaje .na~c1stJ~an 1po~to je našao spoljne objekte za svoj 11
b1d~? osva~anJ a objekta koja on preduzima istovremeno su elllll
na~1J e u ~Jegovom ja zastalog libida i mogu se povući naznd
Ps~hološk1 ta~o značajna stanja zaljubljenosti, normalni protolip
psihoze'. u visokom stepenu odgovaraju ovim emanacijama 11
poređenJU prema nivou samoljublja.
.. Lako j ~ pojmljiva da se ovo visoko cenjenje psih i č kih
akcija"- a koje se po našem gledištu može nazvati precenj iv11
nJe - sto smo ga sreli kod primitivnih i neurotičara dovede 11
v~zu sa na:ciz~om. i ?a se shvati kao njegov bitni s~stojak. Mi
b1~~0 rekli da Je mišljenje primitivnih još u velikoj meri seksu
ahz1rano, ~datle potiče verovanje u svemoć misli, nepokoleblji
vo ubeđenJ.e u moguć~ost vladanja svetom i nepristupačnost 11
odnosu"na 1sI<:1stva koja se mogu lako steći a koja čoveku mog 11
d~ ukazu na njegovo. stv~mo mesto u svetu. Kod neurotičara je,
s J.e~ne strane, konstituc10nalno zaostao značajan deo ovog pri
m1tivn.og stava, s drug.e st:~ne nastalo seksualno potiskivanj ·
d?vod1 do .nov~ .s~ksuahzac1Je procesa mišljenja. Psihičke pos lc-
d1ce moraJ.U b1t1 .1~t~ u oba slučaja, kako kod prvobitnog tako i
kod :egres1vne hb1dmozne preokupacije mišljenja; intelektua lni
narcizam, svemoć misli. 106
- - - - (239) - - - - - - - - -
---
I 11 bismo u prisustvu svemoći misli kod primitivnih
11 .111 »:iglcdamo dokaz narcizma, tada bismo mogli da s.e
,.11 11 111 d11 razvojni put čovekovog stava prema svetu upored1-
1 •.i:idijumima libidinoznog razvoja pojedinca. U tom
q11 Iii , k«iko vremenski tako i sadržajno, animistička faza
I " 111 .da narcizmu, religiozna faza ovom stupnju nalaženja
I 11, k\lji karakteriše vezanost za roditelje, a naučna faza ima
1
11 i•111Jn1 nu kopiju u onom stadijumu zrelosti individue koj~
1
11111 Ida principa zadovoljstva i, prilagođujući se realnosti,
107
11 111ii1 vkt u spoljnom svetu.
~ „ 111Hl na jednom polju i u našoj kulturi ostala je sačuvana
, 11111\· misli", i to u umetnosti. Samo se još u umetnosti sreće
t 1 , 11wk. raspinjan željama, stvori nešto slično zadovoljenju i
I 111 'f'. 1a zahvaljujući umetničkoj iluziji - izaziva afektivn~
li, 1p1 kao da se radi o nečemu realnom. S pravom se g~von
, 11111111 umetnosti a umetnik se poredi sa čarobnjakom. Ah ovo
:;-,,1 drnjc je možda značajnije nego što to izgle~a. Umetnos~,
1„,, „1gurno
1 nije počela kao l 'art pour l 'art, prvobitno se nalaz1-
l 111 •,l111bi tendencija koje su većim delom danas ugašene. Među
, 1111 kndcncijama, može se pretpostaviti, postojale su i neke
. 108
111 11'1 r1H.: srnem1ce.
"''Potrebno je napomenuti da je prvobitni narcizam deteta odlučujući za
J 1 .111jc njegovog razvitka karaktera i da isključuje pretpostavku postopnJa
1111
1•111111 l1vnog osećanja niže vrednosti kod deteta. . .
'"'S. Reinach L'art et la magie u zb1rc1 Cultes, Mythes et Rehgwn, I sv.
1 \ 1 ~. do 136. - Renak smatra da primitivni umetnici, koji su nam ostavili
1
111 11.111t.: il i obojene slike životinja u pećinama Francuske nisu njima hteli da
1 11v u dopadanje" već da „dočaraju stvari". On to objašnjava time što se ovt
, """ na laze u najmračnijim i najnepristupačnijim krajevima pećine i što se
11 11

. '. lt is ahnost. an. a~'.om with writers on this subject that a sort ol'
06
„Sohpstsm or Berkleiamsm (as Professor Sully terms it as he finds it in th ·
chtld) operates tn t.he. savage to make him refuse to recognize death as a faci.
- Marett, Preamnustic Religion Folklore, vol. XI, 1900, str. J78.
Akswma ,~koro svth pts.aca po ovom pitanj u da neka vrsta „solipsizma ili bcrk
h1amzma (kako to na~1 va profesor. Sali jer je nalazi kod dece) pokreće divljaka
1 pnmorava ga da odbtja pnznavanJe smrti kao č injenicu.- (Prim. prev.)
1i\11 njima ne nalaze crteži zveri od kojih se čovek plaši. „Les modemes par-
111
11111 so~1vent, par hyperbole, de la magie du pinceau ou du ciseau d'un grand
11 1" 1c ct, en general, de la magie de l'art. Entendu en se?se pr~pre, qut est
, , 11 11 d'une constrainte mystique exercee par !a volonte de 1 homme. sur
.l '.111\rt.:s volontes ou sur les choses, cette expression n'est plus adm1ss1ble;
111 .11 , no us avons vu qu'elle etait autrefois rigoureusement, vraie, du moins
1!.111' l'opinion des artistes" (str. 136).
 4 111111 t· c izvan samoga sebe, sasvim slično d~ovitom _paranoičaru
Prvo shvatanje sveta koje su stvorili ljudi, animizam, bilo
je psihološka, a za svoju osnovu nije imalo potrebe za nauko111
jer ova nastupa tek onda kada čovek uvidi da ne poznaje svet 1
da stoga mora tražiti puteve da ga upozna. Ali animizam je bio
primitivnim ljudima prirodan i očigledan, on je znao kakvo jl'
ustrojstvo sveta, a isto tako i kako čovek doživljava samoga se-
be. Stoga smo spremni da zaključimo da je primitivni čo vc k
strukturne odnose sopstvene psihe premeštao u spoljni svet;10'1s
druge strane, mogli bismo da načinimo pokušaj da prebacimo 11
ljudsku dušu ono što animizam uči o prirodi stvari.
Tehnika animizma, magija, najjasnije i najpotpunije na111
pokazuje nameru nametanja zakona duševnog života rea lni111
stvarima, pri čemu duhovi još ne moraju igrati neku ulogu, dok
i oni mogu biti objekt magijskog postupka. Postavke magij ·,
dakle, prvobitnije su i starije od teorije duhova koja čini jezgro
animizma. U ovome se naše psihoanalitička tumačenje slaže s11
učenjem Mareta (R. R. Marett), koji smatra da je animiz11111
prethodio preanimistički stadijum, čiji se karakter najbolje ocr
tava u nazivu animatizam (učenje o opštem oživljenju). Iz isku
stva se vrlo malo može reći o preanimizmu pošto se još nije sreo
narod koji je bez predstave duhova. 1io
Dok magija još zadržava svu svemoć misli, animizam j ·
jedan deo te svemoći erepustio duhovima i na taj nač i n utro pili
za stvaranje religije. Sta je primitivne podstaklo na· ovo prvo
odricanje? Malo je verovatno da je to uvid u netačnost sopstv ·
nih postavki jer se i dalje zadržala magijska tehnika.
Duhovi i demoni nisu ništa drugo do, kao što je već napom ·
nuto na drugom rnestu, projekcije osećajnih podsticanja primitivnOf
čoveka; od svojih afektivnih preokupacija on stvara osobe koji11111
111
nastanjuje svet i tako ponovo nalazi sopstvene unutrašnje duševn ·
109
Poznatu pod takozvanim endopsihičkim opažanjem.
0
" R. R. Marett, Pre-animistic Religion Folklore, XI sv. No. 2, Londo11 ,
1900. - Up. Wundt, Mythus und Religion, li sv., str. 171 i sl.
111
Smatramo da su u ovom ranom narcističkom stadijumu popunjav11
nja iz libidinoznih ili drugih izvora nadražaja možda još nerazdvojivo 111cd11
sobno sjedinjena.
11 11„1 u (Schreber), koji je spojeve i razrešenJa svog hb1da reflekto-
11 2
111 „hn·/.jim zracima" koje je sam kombinovao.
( )~de kao i jednim ranijim povodom, zaobići ćemo pro-
113
lili 111 (1dakl~ uopšte potiče sklonost da se psihički procesi projici-
1q11 11:ipolje u okolni svet. Ali smemo sebi dozvoliti pretpostavku
,J 1 11v:i sklonost stiče pojačanje onde gde projekcija sa sobom
.1111111. 1 prednost psihičkog olakšanja. Ovakva prednost može se
'" , k1vati sa sigurnošću ako su stremljenja za svemoći međusobno
d11ol:1 u sukob· u tom slučaju, sva očigledno ne mogu postati
1 111oćna. Bol~sni proces paranoje stvarno se koristi projekcijom
11.1 1!1 rcšio takve konflikte nastale u duševnom životu. Dobar
1'111111."1" takvog konflikta je i konflikt između ob_~ člana jed~og
p111i1 suprotnosti, slučaj ambivalentnog stava_ koji. smo detaljno
1 1'.t l:i11ili u situaciji ožalošćenog zbog smrti voljenog rođaka.
t11k1 1v slučaj biće naročito podesan da s~ motiviše .~t:'ar~nje tv~-
1• 11i11a projekcije. Ovde se ponovo susrecemo sa m1sljenj_e~ om~
1111111<1koj i smatraju da su među duhovima prvo stvoreru zli dusi
1d.111:istanak psihičkih predstava potiče od utiska koji smrt ostav-
11.i 11:1 preživele. Mi se od njih razlikujemo samo po tome što ne
1.i1n:1110 na prvom mestu intelektualni problem koji živima pruža
1111 l. već snagu koja nagoni na ispitivanje nalazimo u osećajnom
,11kohu u koji ova situacija gura preživelog.
J>rvo teorijska čovekovo delo - stvaranje duhova - dakle,
p11l1calo bi iz istog izvora kao i prva običajna ogra~ičenja koji_ma _su
11podvrgnuti - iz propisa tabua. Ipak, ne treba 1stovetnost_javlj.~-
1q.1da prejudicira i istovremenost postanka. Ako je stvarno s1tuac1p
p1l'!ivclog u odnosu na smrt bila ono nad čim se primi~ivni čove~
11.iipn; zamislio, koja ga je prisilila da jedan deo svoje svemoc1
11„1 11pi duhovima i da žrtvuje deo slobodne volje svog delanja, ?nda
111 ova kulturna tvorevina bila prvo priznanje Anagcq koja se
.1q1rnlstavlja čovekovom narcizmu. Primitivni bi se ~oklonio
11o1d 1noći smrti istim gestom koj im je izgledalo da ovu ponče.
11 'Schreber Razmišljanja jednog nervnog bolesnika, 1903. - Frojd,
/' 11 111111 1111/itičke ,;apomene o. autobiografski napisanom slučaju paranoje,
1111 1!('ci. dela, sv. VIII).
"'Up. poslednji citirani odeljak o Šreberu, Ccl. dela, sv. VIII .
 Ako bismo imali hrabrosti za dalju eksploataciju na ~ ili
pretpostavki, mogli bismo zapitati koji bitni deo naše psiholo ·kt
strukture nalazi svoj odraz i ponavljanje u projekcionim tvor ·
vinama duše i duhova. U tom slučaju je teško opovrgnuti da s1·
primitivna predstava duše, iako se još uvek nalazi vrlo daleko 1 d
kasnije potpuno nematerijalne duše, ipak, suštinski dodiruje s11
ovom, dakle, lice ili stvar shvata kao dvojinu, na čija su oba s11
stavna dela raspodeljene poznate osobine i pramene celine. Ovu1
prvobitni dualitet- prema nazivu H. Spensera, 114 već je identi č11 11
sa onim dualizmom koji se ispoljava dobro poznatim razdvn
janjem duše i teta a čiji neuništivi govorni odraz srećemo, na p1 i
mer, u opisivanju besvesnih ili sumanutih: on nije pri sebi. 115
Ono što mi, sasvim slično primitivnom čoveku, projicira11111
u spoljnu realnost, jedva da može biti šta drugo do shvatanje sl11
nja u kome je jedna stvar primljena čulima i svešću prisu/1111,
pored koga postoji i neko drugo stanje u kome je to isto laten/110,
ali se može ponovo pojaviti kao koegzistencija predstave i scć11
nja, ili, preneseno u opštija značenja, egzistencija nesvesnih cl11
ševnih procesa pored svesnih. 11 6 Moglo bi se reći da je „d uh"
ne~og lica ili stvari u krajnjoj analizi moć sećanja i predstavljanj 1
objekta kada su ta stvar ili osoba uklonjeni iz svesnog opažanja.
Ne može se, naravno, očekivati ni od primitivne ni od d11
našnje predstave o „duši" da se pri njenom razgraničenju od
onog drugog dela pridržava linije koju današnja nauka pov l <1 ~ 1
između svesne i nesvesne duševne delatnosti. Animistička du. 11 ,
naprotiv, u sebi objedinjuje oznake sa obe strane. Njena ne lal
nost i pokretljivost, njena sposobnost da napusti telo, da se trn.i
no ili prolazno nastani u nekom drugom telu - to su osobenosl1
koje očigledno podsećaju na suštinu svesnog. Ali način na koji
se ona skriva iza lične pojave podseća na nesvesno; nepromc1;
ljivost i neuništivost danas više ne pripisujemo svesnim, već rn:
svesnim procesima, ove, pak, smatramo pravim nosiocima du
ševne delatnosti.
11 'U I svesci Principi sociologij"e.
115 H. Spencer, n. d„ str. 179.
"'Uporedi moj mali prikaz: A Nate on the Unconscious in Psycho
analysis, in the Proceedings oj the Society far Psychical Research , deo LXV I,
tom XXVI, 1912.
Malopre smo rekli da je animizam sistem mišljenja, prva
1"lp1111a teorija sveta, sada bismo iz psihoanalitičkog shvatanja
1 il11ng lakvog sistema izvukli izvesne zak ljučke. Naša svako-
1111111a iskustva stalno nam predočavaju ove glavne osobenosti
'I' „s1slema". Mi sanjamo noću a naučili smo da san tumačimo
ii 111111 San može, bez opovrgavanja svoje prirode, izgledati zbr-
111 1hc1.vezan, ali, nasuprot tome, može i podražavati sređenost
11l 1'„1ka jednog doživljaja, može jedan događaj izvoditi iz drugog
1 d1·0 njegovog sadržaja preneti na neki drugi. U tome san uspe-
' 1.i s bolje čas gore, gotovo nikada ne uspeva potpuno tako da
, 11 11111.:gcle pojavi apsurd, pukotina u njegovom sklopu. Ako san
11111l v1µ,nemo tumačenju, doći ćemo do zaključka da je nekon-
11111110 i neravnomemo redanje njegovih sastavnih delova neva-
1111 1a razumevanje sna. Bitno u snu su njegove misli, koje su
.1k:1ko smisaone, povezane i uredne. Ali njihov poredak je sa-
1111 drugačiji od onog kojeg se sećamo u manifestnom sadržaju
11.1 Povezanost misli sna je napuštena i ona može ili ostati sa-
1111 1·1.gubljena ili biti zamenjena novom povezanošću sadržaja
11.1 Skoro se uvek sreće, osim sažimanja elemenata sna, pre-
11'. p11dcla elemenata koja je više ili manje nezavisna od ranijeg
ii• 111·1ka. U zaključku možemo reći da je ono što je rad sna nači-
11111 od materijala misli sna bilo podvrgnuto novom uticaju, tako-
1 i111nj „sekundarnoj obradi", čija je namera očigledno usmer-
' 11,1 11:1 to da odstrani nepovezanost i nerazumljivost koje proisti-
111 11 rada sna i da svemu da nov „smisao". Ovaj novi, sekundar-
1111111 obradom postignuti smisao, više nije smisao misli sna.
Sekundama obrada produkata tvorevina je izvrstan primer
o1 1"ol111c i zahtevajednog sistema. Intelektualna funkcija u nama
.il11cva jedinstvo, povezanost i razumljivost od svakog materi-
111!.1 opažaja ili mišljenja kojim raspolaže i ne preza od toga da
d11 vcdc do netačne povezanosti ako zbog posebne situacije nije
11 ·;!:inju da ispravno shvati. Ovakvo formiranje sistema ne po-
11.ql:lllO samo u snu već i kod fobija, prisilnog mišljenja i nekih
l111111i sumanutosti. Kod duševne bolesti (paranoja) fonniranje
.i s lć1na je nešto najupadljivije, ovaj ovladava kliničkom slikom,
111 sl: ovakvo fonniranje sistema ne srne prevideti ni kod drugih
1d1l1ka psihoza. Tada u svim slučajevima možemo dokazati daje
 došlo do prestrojava11;)a psihičkog materijala usmerenog pr ·1111
novom cilju, često u svojoj osnovi vrlo žestokog, iako ov p11
strojavanje izgleda shvatljivo samo sa gledišta sistema. U tom sl11
čaju_ najbolja oznaka formiranja sistema je što se u svakom od 1111
gov1h produkata mogu otkriti najmanje dve motivacije - jedn11 1
postavki sistema, dakle, eventualno sumanuta, a druga skri vl·1111
ali koju moramo smatrati upravo delotvomom i realnom.
U cilju razjašnjenja uzmimo primer neuroza: u odeljk11 ,,
tabuu pomenuo sam bolesnicu čije se prisilne zabrane izvrs1111
P?dudaraju_ sa tabuom Maora . Neuroza ove žene usmerena j · 111
117
nJenog muza; vrhunac neuroze sastoji se u odbrani protiv ncsv1
sne želje njegove smrti. Njena manifestna, sistematizovana foh q1
uopšte je lišena pomena smrti, pri čemu je njen muž potpuno 1
ključen i nikad nije bio objekt njene svesne brige. Jednoga d111111
čula je muža kada je rekao da se njegov tup brijač odnese u odi1
đenu oštračku radnju. Gonjena neobičnim nemirom, sama je 011
šla do te radnje, a po povratku sa tog izviđanja zahtevala je ud
muža da se zauvek mora otarasiti brijača jer je otkrila da se po1·ii
radnje koju je on pomenuo nalazi prodavnica mrtvačkih sand11k 1
venaca i sl. Brijač se, s obzirom na svoju namenu, našao u IH
razdvojnoj vezi sa mislima o smrti. Ovo je već sistematizov111111
motivacija zabrane. Mogli bismo biti sigurni da bi se bolesnir 1
vratila kući sa zabranom držanja brijača u stanu i da nije vidrl11
onu susednu prodavnicu. Jer, bilo bi joj dovoljno da je na putu d11
radnje srela neku osobu u crnini ili nosača sa pogrebnim vene ·11 1
Mreža uslova bila je razapeta dovoljno široko da bi u svako111
slučaju ulovila plen; od nje je zavisilo da li će povući mrežu ili 1H'
Može se sigurno doneti zaključak da ona nije aktivirala uslo 1
zabrane u drugim situacijama. Tada je to značilo da je za nju h111
„bolji dan". Stvarni uzrok zabrane brijača bio je, prirodno, 111
možemo lako pogoditi, njeno opiranje protiv zadovoljstva koj e ~
javljalo pri pomisli da bi njen muž mogao sebi prerezati· v1111
zaoštrenim brijačem.
Na sasvim sličan način se popunjava i raščlanjuje poreni·
ćaj hoda, abazija ili agorafobija, ako se jednom uspelo da s1•
osim simptomom, stvori zamena za neku nesvesnu želju i od
'"Str. I53 .
11111 Pd nje. Ono što inače bolesnik još poseduje u nesvesnoj
1111l11111i i u delotvornoj reminiscenciji, gomila se kroz ovaj jed-
1111111 1lvoren izlaz u obliku simptomatskog odraza i dovodi do
1 1"limlnog novog poretka u okviru poremećaja hoda. Bio bi
1 tl11dan, upravo bezuman početak, kada bi neko hteo da osno-
111 ·.1111ptome i pojedinosti - na primer, agorafobije - razume na
1 1111 1111 osnovne pretpostavke. Sve doslednosti i jačina pove-
11111-,11 samo su prividne. Pronicljivije posmatranje može, kao
11il illrmiranja fasade sna, otkriti najgoru nedoslednost i samo-
•ilp1 l(l rmiranja simptoma. Pojedinosti takve sistematike fobija
11 1111111u svoju realnu motivaciju od skrivenih determinanti
, koje
111 1111uaju imati ništa zajedničko sa poremećajem hoda i zbog
1'I''' ~ 11 klin ički oblici jedne takve fobije kod različitih osoba
11111 1:11.11ovrsni i tako protivurečni .
/\ko se vratimo na animizam, sistem koji nas interesuje,
11.llT 1:cmo sa našeg aspekta o drugim psihološkim sistemima
1111 1do zak ljučka da motivacija jednog jedinog običaja ili pro-
1'1 1111„sujeverju", čak i kod primitivnih, ne mora biti jedina i
111 11\ :1 motivacija tako da nas to ne oslobađa obaveza traženja
I lll'rnih motiva. Pod prevlašću animističkog sistema nije dru-
1 11 111· moguće do da svaki propis i svaka delatnost sadrži si-
1• 111111sko obrazloženje koje danas nazivamo „sujevemim".
'.i qrvc1je" je kao i „strah", „san", „demon", jedan od privreme-
111 11 psiholoških termina koji se tope pred psihoanalitičkim istra-
1\ 111jcrn. Ako se zađe iza ove konstrukcije, koja kao vetrobran
p1 n·:1va sagledavanje, onda se dolazi do zaključka da je duše-
1111111 životu i kulturnom nivou divljaka do danas posvećen sa-
11111 dclić onoga što zaslužuju .
/\ko se potiskivanje nagona uzme kao merilo postignutog
I 1iiI11 rnog nivoa, onda se mora priznati da je i u animističkom sis-
i• 11111 došlo do napretka i razvitka, koji se nepravedno malo cene
11111• njihove sujeverne motivacije. Ako saznamo da su ratnici
111k11g div ljeg plemena sebi nametnuli najveću uzdržljivost i čisto-
1111 1111 krenu u ratni pohod, 11 8 tada je vrlo blisko objašnjenje da time
1111„1 1anjuj u svoju nečistoću da neprijatelju ne bi došao u posed ovaj
drn 11jihove ličnosti, čime bi mogao da im nanese štetu magijskim
' I 1.11L:r, Taboo and the Peri/s of the Soul, str. I58.
 ~--------(246)~-------=
putem, dok bismo za njihovo uzdržavanje mogli pretpostu vi11
ana!ognu sujevernu motivaciju. I pored toga, ostaje činjenica odt1
canJa nagona, a slučaj ćemo sigurno bolje razumeti ako p111
postavimo da divlji ratnik nameće sebi ovakva ograničenja k1111
ravnot~žu. jer se nalazi na pragu potpunog zadovoljenja, i11m1
zabranJemh surovih i neprijateljskih želja. Isto važi i za bf'(i 1111
slučajeve seksualnog ograničenja, 119 u periodu dok je osoba za u.11
ta teškim ili odgovornim poslovima. Iako se osnova ovih za brt11111
može dovesti u vezu sa magijom, ipak je očevidna njena fund 1
~entalna namen~ - sticanje veće snage putem odricanja zadovol,1
nJa nagona - a isto tako se ne može zapostaviti higijenski ko1111
z~b~ane pored magijske racionalizacije. Ako su muškarci nck11µ
divljeg plemena pošli u lov, u ribolov, u rat, u berbu dragocen ih plu
dov~, tada njihove žene ostaju kod kuće, podvrgnute brojni11 1 1
teš.kim ograničenjima, kojima sami divljaci pripisuju tajanstv ·1111
dejstvo koje 1 na daljinu upliviše na uspeh pohoda. Ipak, nije p11
trebna neka naročita oštroumnost da bi se uočilo da ono što dcll11
i na d~lji~u nije .ništa drugo do pomisao na povratak kući, če~ 1111
odsutnih, 1 da se rza ovog paravana krije izvanredan psihološki u 111
da će ljudi dati najviše od sebe ako su potpuno spokojni u odno. 11
na boravište žena koje su ostale bez nadzora. Ponekad se nepos1·
dno, bez magijske motivacije, smatra da bračno neverstvo :;, ·111
dovodi do neuspeha odgovorne delatnosti odsutnoga muža.
Bezbrojni tabu propisi kojima se podvrgavaju žene divljak1111
to~ .men.struacije motivišu se sujevernom plašnjom 0d krvi koj 11 11
sebi rma 1 realnu osnovu. Ali ne bi bilo pravo prevideti mogućnoNI
da ova plašnja od krvi ovde ima estetsku i higijensku ulogu, koja 11
u svakom slučaju prekrivena magijskom motivacijom.
V • .M! sevne zavaravamo da se ovakvim pokušajima obju
sn1en1a rzlazemo zamerci da današnjim divljacima pripisuje11 1p
finoću duševne delatnosti koja daleko prelazi granice vero
vatnog. Ja lično smatram da bi nam se sa psihologijom ovih 1111
roda, zaostalih na animističkom stupnju, lako moglo desiti kao 1
sa duševnim životom deteta, koji mi, odrasli, više ne razumerno,
zbog čega smo tako mnogo potcenjivali njegovo bogatstvo 1
tananu osećajnost.
119
Frazer, 11. d„ str. 200.
- - - - - - (247) - - - - - - - -
l' om enuću još jednu grupu do sada nerazjašnjenih tabu
p111p1sa, pošto ona psihoanalitičaru dozvoljava pouzdana obja-
11111 qa. Kod mnogih divljih narodaje pod najrazličitijim uslovi-
111.1 1ahra njeno da se u kući drže oštra oruđa i sečiva. ° Frejzer
12
1111.1 11 c m ačko sujeverje, po kome se nož ne srne ostaviti sa
" 111rnm okrenutom nagore: bog i anđeli mogli bi da se ozlede
" 11111 /.a ru ovom tabuu ne treba prepoznati nagoveštaj izvesnih
1111ptomatskih radnji" za koje bi se moglo, preko nesvesnih
11• 111 qa tcljskih podsticaja, upotrebiti oštro oruđe?
IV
INFANTILNI POVRATAK TOTEMIZMA
N1 11 cba se brinuti da će psihoanaliza, koja je prva otkrila redo-
-1 111 višestruku uslovljenost psihičkih radnji i tvorevina, pokušati
ol.1 11cšto tako komplikovano kao što je religija izvede iz jednog
11 d111og izvora. Ako je psihoanaliza prinuđena da, po dužnosti jed-
110„trano, iznese samo jedan od izvora ove institucije, onda ona
1111po;tc ne smatra da je on jedini, a još manje da zauzima prvo
11wsto među sadejstvujućim momentima. Tek sinteza iz različitih
11l dasti istraživanja može odlučiti koji relativni značaj u genezi
11·l1 gijc pripada mehanizmu koji ćemo ovde izložiti; ali takav rad
p1vvazilazi kako sredstva tako i nameru psihoanalize.
U prvom poglavlju ove knjige upoznali smo pojam totemiz-
11 1.1 . Č' uli srno daje totemizam sistem koji kod izvesnih primitivnih
11.11oda Australije, Amerike, Afrike zauzima mesto religije ivpre-
i1„1av lja osnovu socijalne organizacije. Poznato nam je da je Skot-
l.111da nin Maklenan 1869. privukao opšte interesovanje za do tada
I .u>kuriozum važeće fenomene totemizma izrazivši sumnju da bi
1 l· ii ki broj običaja i navika u različitim starim kao i modernim
""Frazer, 11. d„ str. 237.

?ruštvima trebalo smatrati zaostatkom totemističke epohe. Nauk11
je u po.tpun~~t! p.riznala ova~ ~ačaj totemizma. Kao jedno od
poslednjih m1sljenja o ovom pitanju na ovom mestu citirao bih elc
mente iz psihologije naroda V Vunta (1912) 121 : „Ako sve ovo
uz~emo u ?b~ir, tada sa velikom verovatnošću proizilazi na kraju
daj~ tot~m1stick~ kultur~ ~vuda predstavljala prvi stepen kasnije~·
razvitka 1prelazm stupanj između epohe heroja i epohe bogova".
. Namere ovih naš.ih rasprava primoravaju nas na dublju
analizu ~araktera totemizma. Iz razloga koji će kasnije bitija ni
ovde dajem prednost izlaganju S. Renaka, koji je formuli au
sledeći „Code du totemisme" (totemistički kodeks) u dvanacsl
članova, što je istovremeno i katehizis totemističke religije: 122
. I. I~vesne životinje se ne smeju ubijati niti jesti, ali ljud i
podižu pnmerke ovih životinjskih vrsta i neguju ih.
. . 2. ~lu~ajno uginula životinja biva ožaljena i pokopana s11
1st1m pocastnna kao član plemena.
3. Zabrana jela ponekad se odnosi samo na određeni d 'O
tela životinje.
.4. Ako se neka obično pošteđivana životinja mora ubiti, 11
slučaju nužde, tada joj se izvinjavaju, a kršenje tabua, ubistvo,
trude se da omalovaže brojnim izgovorima i lukavstvima.
5. ~o. se živ?tinja ritualno žrtvuje, biva svečano oplakanH,
6. Pn 1zvesmm svečanim prilikama, verskim ceremonijo
m~, oblači se koža izvesnih životinja. Tamo gde još vlada tO ll'
mizam, to su totemske životinje.
7. Plemena i pojedinci nose imena životinja, upravo 011 1
od totemskih životinja.
V 8. ~nog~ plem~?a koriste slike životinja za grbove i nji n111
~~asavaju ~VOje oruzje; muškarci crtaju likove životinja po lc/11
di 11n se ovi urezuju tetoviranjem.
9. Ako totem pripada životinji koja je opasna i od koje st•
plaše, smatra se da ova štedi članove plemena koje nosi njeno i111t•
10. Totemska životinja čuva i opominje pripadnike plemc1111
11. Totemska životinja predskazuje svojim vernima bud11
ćnost i služi im kao vođa.
'21 N. d. , str. 139.
121
• . . Revue scientifique, oktobar 1900, štampana u autorovom dc lu (Iii
cetm toma, Cultes, Mythes et Religions, 1909, I, str. 17 i sl.
- - - - - - (249) - - - - - - -- -
12. Članovi totemskog plemena često veruju da su spojeni
11111rn1skom životinjom vezom zajedničkog porekla.
< )vaj katehizis totemske religije može se proceniti tek onda
I 11 l.1 ~c uzme u obzir da je Renak ovde uneo sve znake i zaostatke
l"'1r11 a iz kojih se može dokučiti nekadašnje postojanje totemisti-
l 111• sistema. Poseban stav autora prema problemu ogleda se u
111111" sto donekle zapostavlja bitna obeležja totemizma. Uve-
' " , 1111> se da od dva glavna motiva totemističkog katehizisa jedan
111111„kujc drugi u pozadinu i potpuno prelazi preko njega.
I )a bi se stekla ispravna slika karaktera totemizrna, obrati-
11111 „,.autoru koji je ovoj temi posvetio delo u četiri knjige, koje
I 11• 11;1,ipotpunija zbirka opažanja objedinjuje probleme koji
1•1111 ·;11l"u iz produbljene diskusije. Ostajemo i dalje obavezni za
1d11voljstvo i pouku Dž. Dž. Frejzeru, autoru dela Totemism
1111 / l·:.wgamy (191 O), čak i ako psihoanalitička istraživanja
,j,,, 111k do rezultata koji daleko odstupaju od njegovih.123
'''Možda bi bilo dobro da č i taocu navedemo teškoće sa kojima se mora-
111 11111111 oni koji izvode zaključke na ovom polju: Najpre, lica koja sakupljaju
1„,1.11kl' nisu ista koja ih prorađuju i proučavaju: prva su putnici i misionari,
1111 1•11, lručnjaci koji možda nikada nisu videli objekt njihovog proučavanja.. -
l'"'"'11111cvanje sa divljacima nije lako. Svi posmatrač1 msu poznavah Jezik
111 lpli plemena već su morali da se pomažu tumačima ili da se sporazumevaJU
,, 1·1 1111:111ikom pomoću pomoćnog jezika „pidgin-english"*. Divljaci ne saopš-
11111111lako činjenice o najintimnijim stvarima njihove kulture 1poveravaju se
111111 u11irn strancima koji su proveli niz godina u njihovoj sredini. Iz najra-
l11 111ph motiva oni često daju pogrešna ili lažna obaveštenja (Up. Frazer, „The
11 , l'lt111111gs of Religion and Totemism among the Australian Abor_ igines'_',
I"' 1111g li!IJ1 Review, 1905, T. and Ex„ I, str. 150). - Ne sme se zaborav1t1 da pn-
1111111111 na.rodi nisu mladi narodi već isto toliko stari koliko i civilizovani i da nije
"11111·,1u očekivati da su oni svoje prvobitne ideje i institucije sačuva li za naše
1•111111 .11 anje bez ikakvog razvitka i izmena. Mnogo je izvesnije da su se kod
1'1111 1111 vni i1 desile duboke promene u svima pravcima, tako da se nikad bez re-
' 1 ,. 11c može odlučiti šta je u njihovom sadašnjem stanju i mišljenju sačuvalo
111111l>rl11u prošlost po principu petrifikacije a šta odgovara deformacijama i
1111111ama istih. Ovo i uslovljava beskonačne rasprave među autonrna oko toga
'" " 11s\1bcnostima primitivne kulture treba shvatiti kao primamo, a šta kao ka-
11111· 'L'kundamo fonniranje. Dakle, utvrđivanj e prvobitnog stanja uvek je stvar
1, '""I' 11kciJe. - Najzad, nije lako uživeti se u način mišljenja primitivnog čoveka .
11 1„1 pDgrešno shvatamo isto tako lako kao decu i uvek smo skloni da njegove
I"' .1 11pkc i osećanja tumačimo prema našoj sopstvenoj psihičkoj konstelaciji.
•Pidžin engleski - dijalekt od engleskih reči u prometu, kao Jezik spo-
'' 11111L·v anja među mornarima ili sa domorocima.
 Totem je, piše Frejzer u svome prvom radu,124 materij11 l1111
objekt kome divljak ukazuje sujeverno poštovanje, pošto vc11q1
da između njegove sopstvene ličnosti i svakog od predmeta ovi
vrste postoji sasvim posebna povezanost. Veza između čovck11 I
njegovog totema je uzajamna, totem štiti čoveka a čovek dol,11
zuje svoju pažnju prema totemu na različite načine, tako, na pr1
mer, on ga ne ubija ako je to životinja, ne bere ako je biljka. 'I 11
tem se razlikuje od fetiša u tome što se nikada ne sastoji od poji
dinačnog predmeta kao ovaj, već je uvek u obliku neke vrst·, p11
pravilu životinjske ili biljne, rede neke klase neživih predmcl11, 11
još rede od veštački proizvedenih stvari.
Mogu se razlikovati najmanje tri vrste totema:
1. plemenski totem u kome ima udela celo pleme a koji 1
nasledno prenosi sa jedne generacije na sledeću;
2. polni totem koji pripada svim muškim ili svim žensk1111
članovima jednog plemena isključujući suprotni pol, i
3. individualni totem koji pripada jednoj osobi, a ne p1 r
nosi se na njeno potomstvo.
Dve poslednje vrste totema po značaju ne dolaze u ob1.i111
poređenju sa plemenskim totemom. To su, ako se ne vara11 H1
pozne i za suštinu totema malo značajne formacije.
Plemenski totem (totem klana) objekt je obožavanja gnqw
ljudi i žena koji nose ime po totemu, sebe smatraju krvno srod11 i111
potomcima zajedničkog pretka a međusobno su povezani zaj ·d
ničkim dužnostima, kao i zajedničkim verovanjem u isti totem..
Totemizam je kako religiozan tako i socijalan sistem. Nj1·
gova religiozna strana sastoji se u odnosu međusobnog poštov 1
nja i čuvanja između čoveka i njegovog totema, socijalna strn1111
u obavezama članova klana međusobno i u odnosu na druga pl ·
mena. U kasnijem razvitku totemizma njegove obe strane pok 1
zuju sklonost ka razilaženju; socijalni sistem često nadživ ljC1v11
religiozni i obrnuto - ostaci totemizma zaostaju u religiji onih
zemalja u kojima je iščezao socijalni sistem zasnovan na totc11 1
izmu. Kakav je bio prvobitni međusobni odnos ovih dveju strn
na totemizma ne možemo sa sigurnošću reći, s obzirom na na, 1•
124
Totemism, Edinburgh, 1887, štampano u prvoj svesci velikog dc lu I
and Ex.
11• pi1111avanje njegovog porekla. Ipak, sve u svemu, postoji veli-
~ 11 11·1 ovatnoća za to da su obe strane totemizma u početku bile
111 lllldvoj ne jedna od druge. Drugim rečima, što se više vraća-
1rn1 1111 ~1 zad, to se jasnije pokazuje da pripadnici plemena sebe
11lt1i1p1ju u istu vrstu kao i svoj totem i da se njihov stav prema
11111 111u ne razlikuje od onog prema pripadniku plemena.
l J posebnom opisu totemizma kao religioznog sistema
I 11 11n i stiče da se članovi jednog plemena zovu prema svom
1>111 111u i da po pravilu i veruju da od njega potiču. Posledica
111111•. vcrovanja je da totemske životinje ne love, ne ubijaju ih
1111 11nl u, i da se odriču svake druge upotrebe totema ako je ovaj
11 11hl1 ku nečega drugog a ne životinje. Zabrane da se totem ne
11liq11 i ne jede nisu jedini tabui koji se odnose na njega; ponekad
11 111 hranjeno i doticati ga se, čak i pogledati; u nizu slučajeva
111 "111c se totem nazvati svojim pravim imenom. Prekoračenje
111 ili labu z abrana koje štite totem automatski se kažnjava te-
I 1111 oboljenjem ili smrću.
1 25
Primerke totemske životinje ponekad odgaja klani čuva ih
11 1 .iločcništvu. 126 Nađena mrtva totemska životinja biva ožaljena
1p11kopana kao pripadnik klana. Ako mora da se ubije totemska
11 otinja, onda se to dešava uz propisane rituale izvinjava-nja i
1•1p:1štanja.
Od svog totema pleme je očekivalo zaštitu i poštedu. Ako
11' to bila neka opasna životinja (zver, zmija otrovnica), smatralo
11· da neće učiniti nažao svojim drugovima, a gde se ova pret-
1111stavka nije potvrdila, tu bi oštećenog isključili iz plemena.
I 1k IL:tve su, smatra Frejzer, prvobitno bile ordalije;' na taj način
111ll'1nu je bilo prepušteno da odlučuje o mnogim probama na
pon:k lo i autentičnost. Totem pomaže u bolesti, daje plemenu
p1 n l1.nake i opomene. Pojava totemske životinje u blizini kuće
, 1·-;10 se smatra predskazivanjem nečije smrti . Totem je došao da
111 lvcde svog rođaka. 1 21
'" Uporedi odeljak o tabuu.
""Kao što se danas još uvek nalaze vukovi u kavezu na stepeništu
I .q11tola u Rimu, medvedi u kulama Berna.
' Ordalije = božji sud - (Prim. prev.).
127
Dakle kao bela žena nekih plemićkih porodica.
 - - - - - - - - (252) - - - - - - --
U mnogim značajnim situacijama pripadnik klana traži na
čine da podvuče svoju srodnost sa totemom, pri čemu se trudi cl11
što više liči na njega, uvija se u njegovu kožu, urezuje lik tote11111
i sl. U svečanim prilikama rođenja, praznovanja zamomčava nj 11
dečaka, pogreba, sprovodi se u reči i delu ova identifikacija sli
totemom. Igre, pri kojima se svi članovi plemena preob l ače 11
svog totema i ponašaju kao on, služe različitim magijskim i rcli
gioznim ciljevima. Najzad, postoje i ceremonije pri koji ma s·
svečano ubija totemska životinja. 128
Socijalna strana totemizma izražava se, pre svega, u stro 'O
pridržavanoj zabrani i u izvanrednim ograničenjima. Pripadni ·i
jednog totemskog klana su braća i sestre, obavezni da jedni dru ' ·
pomažu i štite; u slučaju ubistva pripadnika klana od stran ·
kakvog stranca, celo pleme učinioca vezuje se za zločin a kl nn
ubijenog oseća se solidarnim u zahtevu za otkajanjem prolivc1w
krvi . Totemske veze su jače od porodičnih veza u našem smislu t •
reči ; one se ne podudaraju sa ovima, pošto se prenošenje totemi1
po pravilu odvija nasleđem po majčinoj liniji a prvobitno moždn
nasleđivanje po očevoj liniji uopšte nije priznavano.
Odgovarajuća tabu ograničenja sastoje se u zabrani da Sl'
članovi istog totemskog klana ne mogu ženiti i da uopšte n ·
smeju međusobno stupiti u seksualni odnos. To je čuvena i z11
gonetna za totemizam vezana egzogamija. Njoj smo posvetili
ceo prvi deo ove knjige i stoga je potrebno ovde samo da napo
menemo da iz nje proističe pojačani zazor od incesta kQd pri m
itivnih naroda, da će ova mera biti potpuno razumljiva kao
obezbeđenje incesta kod grupnih brakova, da je ona naj prl'
imala za cilj sprečavanje incesta kod mlađih generacija i da jl'
tek u kasnijem razvitku postala prepreka i za starije generaci
je.129
Na ovo Frejzerovo izlaganje o totemizmu, jedno od
najranijih u literaturi o ovom problemu, želeo bih da nado
vežem nekoliko izvoda iz poslednjih zaključaka. U svom dclu
o elementima psihologije naroda, objavljenom 1912, V. Vunt 1"'
128
N. d., str. 45 , vidi navode o žrtvovanju.
29
Vidi prvi deo.
' na
130
Str. 11 6.
_ _ _ _ _ _ _ (253) _ _ _ _ _ _ _ __
I 111t· : ,,Totemska životinja smatra se za životinju pretka
d11l 1rnc grupe. 'Totem' je, dakle, s jedne strane ime grupe, a s
ol1111•c, porekla; u vezi sa ovim, to jest, poreklom , ovo ime
1 111vrcmeno ima i mitološko značenje. Ali ova upotreba
pojma
1 111cdusobno pretapa a pojedina od ovih značenja mogu se
1 1•1 1hiti, tako da su u nekim slučajevima totemi postali skoro
.111H1 o bičan postupak nomenklature pojedinih plemenskih
11111p:i, dok u drugim zadržavaju predstavu porekla ili se u
1111 u111 planu nalazi kultni značaj totema„. Pojam totema je
p11·s11dan u raščlanjavanju plemena i organizaciji plemena. Sa
111 1111 normama i sa njihovim učvršćenjem u verovanju i
""1·1:;111j u pripadnika plemena povezana je i činjenica da se
1i1l\'1nska životinja prvobitno nije smatrala samo imenom jedne
1111 1pc plemenskih pripadnika, već je životinja najčešće važila
.i praoca dotične podgrupe„ . S tim je, zatim, povezan
o i to da
.11 1ivotinje preci važi le kao kult... Ovaj kult životinja prvobit-
1111 se ispoljavao nezavisno od određenih ceremonija i obrednih
p1 .1111ika, pre svega u stavu prema totemskoj životinji i ne
„11110 pojedina životinja već svaki predstavnik iste vrste u
1 1 L·snom stepenu je posvećena životinja, pripadniku totema je
.ihranjeno ili samo u izvesnim uslovima dozvoljeno da jede
1111·so totemske životinje. Ovome odgovara u ovakvom odnosu
11:ičajna protivurečnost da se u izvesnim uslovima sreće neka
11~ ta ceremonijalnog uživanja mesa totemske životinje„."
„„. Najvažnija socijalna strana ovog totemističkog ple-
, 111l'tlskog raščlanjavanja sastoji se u tome što su s njom
1H1vcza ne određene norme običaja koje se odnose na međuso-
11111 odnos grupa. Među ovim normama na prvom mestu su one
k111c rcgulišu bračne odnose. Tako je ovo raščlanjavanje pleme-
11.1 povezano sa jednom važnom pojavom koja se prvi put javlja
11 tolcmističkom dobu: sa egzogamijom.
Ako bismo hteli, uzimajući u obzir i sve kasnije izmene ili
1d1l:ih1vanja, da dopremo do karakteristike prvobitnog totemi-
111:1, tada proizilaze sledeće bitne crte: Prvobitno su totemi bili
11 11110 životinje, one su važite kao preci pojedini
h plemena .
/11/c '111 se nasledivao samo po ženskoj liniji, bilo je zabranje
11!11iati totem (ili ga jesti, što je za primitivne odnose jedno te
isto); članovima jednog totema bilo je zabranjena da med11.1·1i
bno održavaju seksualne odnose." 131
Upadljivo je da se u „Code du totemisme" koji je posta v111
Renak uopšte ne sreće jedan od glavnih tabua, egzogamija, dol
se pretpostavka drugog, poreklo od totemske životinje, pomi11J1
samo usputno. Međutim, ja sam odabrao izlaganje Renaka, vrlo
zaslužnog autora o ovoj problematici, da bih pripremio raz1111
moilaženje u mišljenjima kojima treba da se pozabavimo.
2 11111 1 q~zogamiji; čak i ovde izložena, a iz jednog Frejzerovog
Što se više nametalo uverenje da je totemizam fo rm in111
redovnu fazu svih kultura, tim je neodložnija postajala po tr •h11
za shvatanjem totemizma, rešenje zagonetke njegove sušli111•
Doduše, na totemizmu je sve zagonetno; odlučujuća pitanja , 11
ona koja se odnose na poreklo totemskog raščlanjavanja, 1111
131 U skladu sa ovim tekstom glasi i izvod iz totemizma koji izv lm'I
Frejzer u svom drugom radu o ovom problemu: „The Origin of Totcmis111"
Fortnightly Review, 1899. „Thus, totemism has commonly been treatccl 11 ~ 11
primitive system both of religion and of society. As a system of religio11 11
embraces the mystic uni on of the savage with his totem; as a system of s n~11·
ty it comprises the relations in which men and women ofthe same totem sl11111I
to each other and to the members of other totemic groups. And correspo11d111v
to these two sides of the system are two rough-and-ready tests or ca11011s 111
totemism: first, the rule that a man may not kili or eat his totem an imal 111
plant, and second, the rule that he may not marry or cohabit with. a womf111111
the same totem." (str. 101) Frejzer zatim dodaje ono što nas dovodi u sredi li
diskusije o totemizmu: „Whether the two sides - the religious and the soci!ll
have always coexisted or are essentially independent, is a question which h11
been variously answered."
(„Stoga je totemizam obično tretiran kao primitivan sistem kako u okv1111
religije tako i društva. Kao religiozni sistem on obuhvata tajanstvenu spo1111
divljaka sa njegovim totemom; kao društveni sistem obuhvata među soh111
odnose muškaraca i žena, pripadnika istog totema i njihov odnos prema p11
padnicima drugih totemskih grupa. Nasuprot ove dve strane sistema stoje dv11
gruba testa ili kanona totemizma: prvo, pravilo da muškarac ne srne ubili n1l l
jesti svoju totemsku životinju ili biljku, i drugo, pravilo da se ne srne ož.c11111
ili imati odnos sa ženom istog totema." „Da li su ove dve strane - religioznu 1
društvena - uvek istovremeno postojale ili su one u osnovi nezavisne jedna 1111
druge, pitanje je na koje se odgovara raz li čito.") - (Prim. prev.).
111 i111i1r1 ju egzogamije (odnosno tabu incesta kojim je ova
11 1i1 1aslupljena) i na vezu između obe - totemske organi-
1• q1· 1 l'.abrane incesta. Tumačenje treba ujedno da bude isto-
1lj I 11 1 psihološko, to jest, da objasni pod kojim se uslovima
1 1 q.il:i ova neobična institucija i kako se odrazila na čove-
11111 psihičku potrebu.
< '11aoci će se verovatno začuditi kada saznaju sa koliko se
, 1 111 11il1 gledišta pokušavalo da odgovori na ova pitanja i koliko
11111ngo razilaze mišljenja stručnih izučavalaca o ovome. Može
ii• 1wsl i u pitanje gotovo sve što bi se uopšte tvrdilo o totemi-
111 111, uhjavljenog 1887. godine, izvađena slika ne može da mi-
111J111k kritičku zamerku da izražava proizvoljnu naklonost izve-
1111 I1:1, kojoj bi danas i sam Frejzer, koji je više puta menjao svoje
1111 ilwrri c o ovom predmetu, mnogo štošta prigovorio. 112
1llizu je pameti pretpostavka da bismo suštinu totemizma
1 1J-of11ga111ije najpre mogli shvatiti ako bismo se približili pore-
l lr1 11\ ili dveju institucija. Ali onda ne treba zaboraviti primedbu
11111 111:1 Langa da ni primitivni narodi više nisu sačuvali prvobi-
1111 lrn mc institucija i uslove za njihovo nastajanje, tako da osta-
1 11111 11pućeni jedino na hipoteze da bismo nadoknadili nedo-
111.i l, č injenica. 111 Među iznesenim pokušajima objašnjenja ne-
11'1'ovodom ovakve pramene mišljenja napisao je sledeće !epe rečenice:
111111 111y conclusions on these difficult questions are fina!, I am not so fool-
1li 11. 111 prclcnd. I have changed my views repeatedly, and [ am resolved to
'1>1111•,· 1hc111 again with every change ofthe evidence, for !ike a chameleon the
111• 11111,·1 should shift his colours with the shifting colours of the ground he
' " 111." l'rcdgovor I sv. Totemism and Exogamy, 1910.
1 !11 111 11opšte tvrditi da su moji zaključci po ovom teškom pitanju konačni. Ja
1111 „1.i1110 111enjao svoje stavove i rešen sam da ih opet promenim sa svakom
l""11 11·11u111 dokaza, jer isto kao i kameleon, ispitivač mora da menja svoje boje
111111111rnorn boje tla po kome gazi").
"'.,Hy the nature ofthe case, as the origin oftotemism lies far beyond
•111l""'ns ofhistorical examination or ofexperiment, we must have recourse
1 1110,11ds lhis rnatter, to conjecture", Andrew Lang, Secret of the Totem, str.
N11whcre do we see absolutely primitive man, and a totemic system in the
111-d 111(', sir. 29.
1 1'11 p11roJi sl učaja, a kako poreklo totemizma leži daleko izvan naših moći
1 1111 q„kog ispitivanja ili eksperimenata, moramo u ovoj stvari pribegavati
11, 1111"1;1vkama", Endru Lang, Tajna totema , str. 27. „Nigde ne vidimo apso-
l1.i1111 1'11111itivnog čoveka i totemski sistem u stvaranju.")
 _ _ _ _ _ _ _ _ _ (256) _ _ _ _ _ _~-=
ka su, prema proceni psihologa, već unapred izgledala ncud1I
vatna. Ona su isuviše racionalna i prilikom objašnjavanja n · 11 1
maju u obzir osećajni karakter stvari. Druga počivaju na 11111
postavkama koje nisu potvrđene posmatranjima; neka se p 11~
pozivaju na materijal kome bi bolje odgovaralo drugač ije 111 1111
čenje. Opovrgavanje različitih stavova po pravilu ne čin i 1-. I 11
će; autori su obično u kritici, koju upućuju jedan drugom, 11111
no u svojoj sopstvenoj delatnosti. Non liquet je krajnji rc7.11l1111
mnogih tretiranih problema. Stoga se ne treba čuditi ako s1 11
najnovijoj, ovde većinom proučenoj literaturi o ovom probi ·11111
sreće očevidno nastojanje da se opšte rešenje totemističko' p111
blema odbaci kao neizvodljivo. Tako, na primer, navodi Go ldl·11
weiser u J. of Am. Folklore XXIII, 1910 (Referat u Bri/1111/i
Yearbook, 1913). Dozvoljavam sebi da pri iznošenju ovi h p1 11
tivurečnih hipoteza zadržim vremenski redosled.
a) Poreklo totemizma
Pitanje nastanka totemizma može se formulisati i ovako
kako su primitivni ljudi došli na to da sebe (svoja plemena) 111111
vaju po životinjama, biljkama, neživim predmetima? 134
Škotlanđanin Maklenan, kome nauka duguje otkriće loli
mizma i egzogamije, 135 uzdržao se od objavljivanja stava o 11 1
stanku totemizma. Prema jednom saopštenju E. Langa' 36, neku
vreme je bio sklon da totemizam dovede u vezu sa tetoviranj ·111
Objavljene teorije o poreklu totemizma skupio bih u tri gn1p
a) nominalističke, ~) sociološke, y) psihološke.
134
Verovatno prvobitno samo po životinjama.
35
' ·The Worship of Animals and Plants" (Fortnightly ReJ1l1•11
1869- 1870). „Primitive Marriage", 1865; oba dela su objavljena ponovo 11
Studies in Ancient Histo1y, 1876; drugo izdanje, 1886.
136
The Secret of the Totem, 1905, str. 34.
- - - - - - (257) - - - - - - - - -
. 1) Nom inalističke teorije
Saopštenja o ovim teorijama opravdaće njihovo grupisanje
,,„iJ 11:1slovom koji sam upotrebio.
Već je Garsilaso de la Vega, potomak peruanskih lnka, koji
1 11 '\V II veku napisao istoriju svoga naroda, ono što mu je bilo
I"' 11.110 o totemističkim fenomenima dovodio u vezu sa potre-
I 11111 plemena da se međusobno razlikuju po imenima. 137 Isto
1111 dw11je javlja se vekovima kasnije u etnologiji A. K. Kina
li 1·1 111L·): totem je potekao iz „heraldic badges" (značaka grba)
I 111 1111:1 SLI htele da se međusobno razlikuju osobe, porodice i ple-
1111 11.1.' " Maks Miler izrazio je isto mišljenje o značaju totema u
„ "i 1111 Contributions to the Science ofMythology. 139 Totem bi bio:
I 11111aka klana; 2. ime klana; 3. ime praoca klana; 4. ime pre-
.11111·1:1koga klan obožava. Kasnije, 1899, piše J. Pikler: „Ljudima
I• 1;..-grL1pe i lica potrebno trajno, pismeno fiksirano ime ... Tako
"'''' 111izam ne proističe iz religioznih već iz trezvenih svako-
il11n 11ih potreba čovekovih . Jezgro totemizma, naziv, posledicaje
11111 1111ivnc tehnike pisanja. Karakter totema je LI pisanim znacima
"I ' :c lako mogu predstaviti. Tek kada su divljaci dobili ime neke
11 11l111je, izveli su odatle ideju o srodnosti sa tom životinjom".140
1lcrbert Spenser' 41 takođe je pridavao davanju imena odlu-
' 1q 11l'i značaj za nastanak totemizma. Pojedine osobe, navodi on,
111 11111 osobinama izazivale su okolinu da ih zovu po nekoj živo-
1111 11 1lako se došlo do počasnih imena i nadimaka koji su se pre-
' 1111'. ili na potomke. Zbog neodređenosti i nerazumljivosti primi-
111 11il1 jezika ova imena su od kasnijih generacija tako shvaćena
I t11' d;; SLI dokaz njihovog porekla od same životinje. Tako bi
l11ii'111izam bio posledica pogrešnog obožavanja predaka.
Sasvim slično, ali ne podvlačeći nesporazum, lord Eveberi
1 \1 vh L1ry), poznatiji po svom ranijem imenu Ser Džon Labok
'" Po E. Langu, Secret of the Totem, str. 34.
''' Ibid.
''''Po E. Langu.
1111
Pikler i Somlo, Poreklo totemizma. Autori s pravom označavaju ovaj
l'"k11,a j razjašnjenja kao „prilog materijalističkoj teoriji istorije".
'"·The Origin of Animal Worship" (Fortnightly Review, 1870). Prin-
' '/''"' 11/Psychology, vol. I, paragrafi 169 do 176.
 - - - - - - - - (258) - - - - --
- -
(Sir John Lubbock), ocenio je nastanak totemizma: ako h1 111•
hteli da objasnimo kult životinja, ne smemo zaboravil i 1111 I•
koliko su često ljudska imena izvedena od životinja. D Tll 111
sledbenici čoveka, koga su nazivali medvedom ili lavom, 11111 1
vno da su od toga stvarali plemensko ime. Odatle je proish ~ 1,
da je i samoj životinji dodeljivana izvesna pažnja, a naj111d 1
poštovanje.
Fajson je izneo kako izgleda neoborivi prigovor p111l1
ovakvog dovođenja u vezu imena totema sa imenima osoli 1
On ukazuje na odnose u Australiji gde je totem uvek oznak1111111
pe ljudi a nikada pojedinaca. Da je bilo drugačije i da je loli 111
prvobitno bio ime jednog čoveka , tada sistem nasleđa po 11111111
noj liniji nikad ne bi mogao preći na njegovu <lecu.
Do sada navedene teorije, uostalom, nedovoljne su 11 11.I
nosu na način objašnjavanja. One, donekle, objašnjavaj u 11111 11
imena životinja za primitivna plemena, ali nikako ne i 111 11 ·li
koji je za njih dobilo ovo davanje imena, to jest, totemi · 1i ~ k 1 1
stem. Najvrednija pažnje iz ove grupe je ona koju iznosi E. I 1111
u svojim knjigama Social Origins (1903) i The Secrel 11/ 1/11
Totem (1905). Ova teorija još uvek smatra davanje imc1;11 I•
zgrom problema, ali ona obrađuje dva interesantna psiholu ~
1 11/i, 1111 " osobenost je Langove konstrukcije što
momenta i na taj način pretenduje na to da je zagonetka lOll'l11I
zrna dovela do konačnog rešenja.
E. Lang, pre svega, smatra da je svejedno na koji na i11 11
klanovi dospeli do njihovih imena životinja. Možemo samo p11
hvatiti da im je jednoga dana doprlo do svesti da nose OV'llk 1
1 "'" 11 .1, data spolja , obeleženi prihvatili i spremno nosili
imena i da nisu znali da objasne odakle. Poreklo ovih imena /!1/,.
je zaboravljena. Tada su pokušali da ovo objasne spekul a ·i111111
i, s obzirom na njihovo uverenje o značaju imena, neophod no 11
morali doći na sve one ideje koje sadrži totemistički sistc11 1. /
1
primitivce - kao i za današnje divljake, pa čak za našu dc ·u14
ime nije nešto nevažno i konvencionalno kako se to nama 1111
već nešto značajno i bitno. Ime jednog čoveka
glavni je i 11
stavni deo njegove ličnosti, možda deo njegove duše. I. 111
vetnost imena sa životinjom morala je primitivnog čovcka d11
142
Kamilaroi i Kurrnai , str. 165, 1880 (po E. Langu, Secret ofthe To11•111.
143
Up. gore odeljak o tabuu.
11d 1
- - - - - (259) - - - - - - - - -
11 11.i 10 da prihvati postojanje tajanstvene
i značajne veze
"' d11 11jcgove ličnosti i te životinjske vrste. Koja bi to, inače ,
11 1• 11 L' / .a mogla doći u obzir do krvno srodstvo? Ali kada je
11 1 1d110111 prihvaćeno, s obzirom na istovetnost imena, iz toga
11•1111•,IL'kii kao neposredna posledica svi propisi totema u vezi
1tl11111111 krvi, uključujući i egzogamiju.
Nn 111ore than these three things - a group animal name
111,J, 11 0 11•11 origin ; belief in a transcenden
tal connection
1111·11111/ hearers, human and bestial, ofthe same
name; and
,, f 111 tftl' hlood superstitions - were needed to give rise to
ali
,, 1/rn1ic creeds and practi ces, including exoga my"
(Secret oj
/11/ 1·111. str. 126).'
I :111govo objašnjenje takoreći je „dvotaktno". Ono
izvodi
"1 111 , 11l:ki sistem , s obzirom na psihološku nužnost, iz činjeni-
1111„1op1nja totems kih imena pod pretpostavkom daje poreklo
11t 1111rna zaboravljeno . Drugi deo teorije pokušava da razja-
'" 1 111~ 1 : rnak ovih imena; videćemo da ovaj deo ima sasvim dru-
'' ili' ohclcžje.
< lvaj drugi deo Langove teorije ne udalja
va se bitno od
1tltl1 koje sam nazvao „nominalističkim" . Ovo „namingfrom
su imena , ova-
' 11,1-,1:1la, uzeta od životinja, te nije tako upadljivo i od strane
i·11 111111 vnih ne mora da je shvatano kao uvreda ili ismevanje.
I , 111.ilrnn, Lang nikada nije našao usamljene slučaj
eve iz kasni-
1111 1·poha istorije kada su prvobitno kao ismevanje
stvorena
111 1/ 11 ·11 . Whigs i Tories). Pretpostavka
je da je poreklo tih ime-
111 11l·111cnom zaboravljeno, i da spaja ovaj drugi deo Langove
1 111ql· sa prethodno iznesenim prvim.
„Samo su ove tri stvari - grupno životinj sko ime nepoznatog porekla;
1111 .1111.: u transcendentalnu vezu između svih nosilaca , ljudi ili životinja, sa
111 11 11 11 .:noni; i verovanje u krvne predrasude-
bile potrebne da doprinesu svim
1 11 1„k11 n vcrovanjima i praksi, uključujući egzogam
iju." - (Prim. prev.)
 - - - - - - - - (260) -------~
f3) Sociološke teorije
S. Renak, koji je uspešno pronašao ostatke totemisti ko•
sistema u kultu i običajima kasnijih perioda ali koji je od p Ol l
tka malo cenio momenat porekla od totemske životinje, izr'1ž111 ,
na jednom mestu bez dvoumljenja da mu totemizam ne izgl 'tili
ništa drugo do „ une hypertrophie de l 'instict social". 144
Izgleda da se isti stav provlači u novom delu E. Dirk ·11 111
Les formes elementaires de la vie religieuse. Le systeme 1011
mique en Australie, 1912. Totem je vidljivi reprezentant sol I
jalne religije ovih naroda. On otelotvoruje zajednicu, kojn 11
pravi predmet obožavanja.
Drugi autori tražili su bliža obrazloženja za ovo u če , l I
socijalnog nagona u formiranju totemističkih institucija. Tako
C. Hadon (Haddon) pretpostavlja da je svako primitivno pl ·11 11
prvobitno živelo od neke posebne vrste životinja ili bi ljl11
možda je trgovalo sa ovim prehrambenim artiklom i drugim j1!1
menima davalo ga u razmeni. Na taj način je neizbežno 11 ·I 11
pleme drugom bilo poznato pod imenom životinje, koja je i 111'1 11
tako važnu ulogu u njegovom životu. Istovremeno mora la Sl' 11
tom plemenu razviti naročita prisnost sa dotičnom životinjo111 I
neka vrsta interesa za nju, ali one nisu bile zasnovane na hi1 11
kom drugom psihičkom motivu do na najelementarn ijo1 1
najprečoj čovekovoj potrebi - gladi.145
Prigovori ovoj najracionalnijoj od svih teorija tote n~ a ul u
zuju na to da se ovakvo stanje ishrane ne može naći nigdc kod
primitivnih i da verovatno nikada nije ni postojalo. Divlji 1111111
di su svaštojedi, i to utoliko više ukoliko se nalaze na ni ~l'lll
stupnju razvitka. Dalje, nije shvatljiva kako se iz ovakve isk ipi
čive dijete mogao razviti skoro religiozan odnos prema totl"11 111
koji se ogledao u apsolutnom uzdržavanju od najdraže hrane
Prva od tri teorije koju je izneo Frejzer o nastank u loli
mizma bila je psihološka; o njoj će biti reči na drugom 111cs l11
144
N. d., I, str. 41.
145
Address to the Anthropological Section, British Association , ll
1902, po Frazeru, n. d., vol. IV, str. 50.
- - - - - - (261) - - -- - -- --
I)ruga Frejzerova teorija, koju ćemo razmotriti, nastala je
p11d uplivom značajne publikacije dvojice istra ž iv ača o
111111lrn icima centralne Australije.146
Spcnser i Gilen opisuju kod grupe plemena, takozvanih
111111111-naroda, niz neobičnih institucija, običaja i verovanja;
I 11 11n se pridružio njihovom zaključku koji smatra da ove po-
• l111osti treba smatrati karakteristikama primitivnog stanja, koje
111111•.11dati objašnjenje o prvašnjem i pravom smislu totemizma.
<)vc osobenosti su kod Arunta-plemena Uednog dela Aru-
111 1 11:1roda) sledeće:
I . Kod njih postoji raščlanjavanje u totemske klanove, ali
1 1t1ic111 ne prenosi putem nasleđa, već je određen individualno
1111111:i č in koji će biti opisan kasnije).
2. Totemski klanovi nisu egzogami, ženidbena ograničenja
11d11:ivaj u se putem visoko razvijene podele u ženidbene klase,
I 11ir nemaju nikakve veze sa totemom.
\. Funkcija totemskog klana sastoji se u izvođenju cere-
111i11111c koja na izvanredno magijski način uslovljava prehram-
li111r lotemske objekte (ova ceremonija se zove Jntichiuma).
4. Arunta imaju posebnu teoriju začeća i vaskrsenja. Oni
1 , 111111 da na određenim mesti ma njihove zemlje čekaju duhovi
111 111 lth koji su pripadali istom totemu i prodiru u telo žene koja
p11·1k preko ovog mesta. Kada se rodi dete, majka označava me-
111 d11h ova na kome veruje da je začela dete. Po ovome se odre-
1li11\' lolcm deteta. Dalje se smatra da su duhovi (umrlih kao iva-
l ~ ~ l ih) vezani za posebne kamene amajlije (nazivane Churin-
1•11 ), nadene na tim mestima.
Izgleda da su dva momenta podstakla Frejzera u uverenju
1li1 IL' u uređenju Arunta nađen najstariji oblik totemizma. Prvo,
111 1•,lojanje izvesnih mitova koji tvrde da su se Arunti redovno
l11 .111 il i svojim totemom i da se nisu ženili drugim ženama osim
1 „ups tvenog totema. Drugo, prividno zapostavljanje polnog či-
11.i 11 nji hovoj teoriji začeća. Ljudi koji još nisu shvatili da je za-
1• t l' posledica polnog odnosa mogu se smatrati najzaostalijim i
11.11pri111 itivnijim među danas postojećim .
•1111 1 '"'Baldwin Spencer i H. J. Gi llen, The Nat ive Tribes oj Centra! Austra-
'" I 1111do11, 1891.
 ----~
- - - - - - - - - (262) --
biću po-
cere111()111111 tl1111 il1kacijom sa totemom, ili iz težnje da se u nekom
Uzimajući za procenu totemizma lntichiuma će se ono štede ti. Frejz er ne skriva
izmc nj l·1111111 I 11d1 ·,k lonost na taj način što
Frejzeru se totemistički sistem prikazao u sasvim vo objaš njenj e, 148 a isto tako nije u
d;1p111I 1 I 11l'l' koje u sebi krije ovak
svetlu, i to kao sasvim praktična organizacija sa ciijem
u okviru
Hado n).' 7
4 Si 1 11, 111q11 da navede kojim putem je običaj sklapanja braka
miri najprirodnije čovekove potrebe (up. gore Arun ta, dospe o do egzog amije .
e magi c ". 1111 111t 11111, naveden u mitovima
je bio jednostavno izvanredno delo „ cooperativ vana na Intich iamu potvr đuje se i
p11• 1;1\:jze rova teorija zasno
mitivni ljudi obrazovali su, takoreći, magi jsku zadru gu
itivne priro de, institucije Arun ta.
je znd111i1 •1111\ 11•.ava priznavanjem pritim
izvodnje i potrošnje. Svaki totemski klan preuzimao atiti stepe n prim itivno g razvi tka
se nij · 111tl1 I1 11gkda nemoguće prihv
da obezbedi obilje određene životne namirnice . Ako 149 Lang 150 . Arunta izgleda
m život ini 11111 I" 11· primedbi koje su izneli Dirkem i
Jo o totemu koji je služio za hranu, nego o štetni ska plemena
klana bila da ob. u1d 1 I1 "' mnogo verovatnije najrazvijenija australijan
kiši, vetru i sl„ tada je dužnost totemskog preds tavni ci počet aka totemizma.
sti. Posl 11'1111 I'' ' 11 sladijumu osipanja no
va ovaj deo prirode i da je brani od njegove štetno velik i utisak na Frejz era, pošto,
tili su se svi t1 t !11 J1111 v1 koji su načinili tako
tim uspesima svakog pojedinog klana koris instit ucija ma, dozv oljav aju slobo-
e ne bi snwo , 111 11p1111110 današnjim važećim
klanovi. Ako neki klan od svog totema uopšt i ženid bu u okvir u totem a, lako se
cenim doli111 111 111 da totem služi za hranu
smeo da jede samo delić, tada bi ovaj ovim drago proje ktova nih u prošl osti, sli-
snabdevao druge, a u zamenu za to njega su snabd
eval i oni11 111• '"' 'f'" objasniti kao fantazija žeija a.
skom obavczo111 I 1111 1111tovima o starim, zlatn im vrem enim
su drugi smatrali svojom socijalnom totem
Intich iuma 1·1·11
svetlu ovog shvatanja nastalog posredstvom
pljen osti zabn 11 111111
monije Frejzeru izgleda kao da je zbog zasle
arena najv:1 ~ 11 111 ' J) Psihološke teorije
korišćenja sopstvenog totema za hranu zanem
što je mogu ć n o vi
strana ovog običaja, naime, zapoved da se još pre nego što
potre be drugi h. I'rva psihološka Frejzerova teorija, potekla
pripremi totema pogodnih za jelo za je na vero-
\ 11 ' 1qH11.nao sa opažanjima Spensera i Gilena, počivala
Frejzer je prihvatao tradiciju Arunta da je, prvobitno, 151 je treba lo da preds tavlja sigurno
slu~.ii t , 111111 11 „spolj nu dušu". Totem
kom totemskom klanu bez ograničenja sopst veni totem koje
povu kla da bi izbeg la opasn osti
ji razvi t11 I 1111lil'!.ištc duši u koje bi se
ishranu. U tom slučaju vrlo je teško shvatiti kasni 11
čove k smes tio svoju dušu u totem , sam
za dru • · d11I J11J Jll L'lc. Ako je primitivni
kome se klan zadovoljavao s tim da totem osigura a narav no da se čuvao od toga da ošteti
nja. Frejn :r p1 1r J1 p11slajao nepovrediv,
se sam skoro potpuno odricao od takvog uživa
'u11•.i11c;1 sopstvene duše. Ali, budući da nije znao koja
je životinja
ju prois t ·h 111
postavlja da ova ograničenja ni u kom sluča nisu
ac njego ve duše, vrlo lako se začelo
opafon,111d 1 1 l 11 avc vrste bila nosil
neke vrste religioznog poštovanja, već verov atno iz
cio mogu-
sopst vene vrste , I ii " '' .l·11jL: da štedi celu vrstu. Kasnije je sam Frejzer odba
se nijedna životinja ne hrani pripadnicima duše.
' 1111·,1proisticanja totemizma iz verovanja u postojanje
da bi se takvim kršenjem naškodilo moći koja se želela poNl111
sa opaž anjim a Spen sera i Gilen a, posta-
Kada se upoznao
147 g of that 1111I 1 iznesena, ali
There is nothing vague or mystical about it, nothin the humb lcsl hr1•111 111 ll' drugu sociološku teoriju, koja je prethodno
physical haze which some writers love to conjur e up over
but which is utterly foreig n to the simpi<. :, ~1·11 11
nmgs of human speculation my, I, sir. 11 11 '"N. d„ str. 120.
ism and Exoga
ous, and concrete modes ofthe savage. (Totem nog, ničeg od one mcl11 l1111 ~ ""L'annee sociologique, sv. I, V, VIII i na drugim mestima. Videti
ničega neodr eđeno g ili mistič
(„U ovome nema
omnijim počecima lj11d 1i11 1111 o11110 odelja k „S ur le totemisme", sv. V, 1901.
magle koju neki pisci vole da stvore o najskrtavnim , senzualnim i k1111l111 1 '"'Soci al Origins i Secret oj the Totem.
ljanja, ali koja je apsolu tno strana jednos
razmiš
a.")- prev. ''' The Golden Bough, 11, sh-. 332.
nim načinima života divljak Prim.

je zatim i sam došao do zaključka da je motiv iz koga pro isill 1
totemizam isuviše „racionalan", a da, pri tom, pretpostavlja 111
kvu socijalnu organizaciju koja je isuviše komplikovana da bi 1
smela nazvati primitivnom. 152Magijska zadružna udruženja snd 1
su mu se činila pre kasni plodovi nego klica totemizma. 011 I
tražio jednostavniji faktor, neko primitivno sujeverje iza s ili
formacija iz kojih bi mogao nastati totemizam. Ovaj prvohi1111
faktor našao je u čudnovatoj teoriji začeća Arunta.
Kao što je već napomenuto, Arunti odbacuju vezu za Č l'I 1
sa polnim aktom. Kada se neka žena oseća majkom, to zna i d11
je u tom trenutku u njeno telo prodro jedan od duhova koj i n-. 11
pljivo čeka na ponovno rađanje na najbližem stecištu duh o 11
ta žena će ga ponova roditi u obličju deteta. Ovo dete i11111 1 11
totem kao i svi duhovi koji lutaju na određenom mestu. Ova I ·11
rija začeća ne može da objasni totemizam jer već pretposl11 111
postojanje totema. Ali ako se pođe korak dalje unazad i ako 11
prihvati da je žena prvobitno verovala da je životinja, bili! 11
kamen, predmet koji je u trenutku kada se prvi put osetila 11 1111
kom obuzimao njene misli stvarno prodro u nju a zatim c ro 1111
u ljudskom obliku, tada bi preko verovanja majke stvarno li111
osnovan identitet nekog čoveka sa njegovim totemom, a od 11h
bi se mogle lako slediti sve dalje totemske zapovedi (sa i~.1 111
tkom egzogamije). Čovek bi se odricao da jede tu životinju 111
biljku jer bi na taj način jeo samoga sebe. Ali ponekad h1 1
našao pobuđenim da prilikom obreda nešto pojede od s 11 1
totema, pošto time može pojačati svoju identifikacij u sa 1<111
mom, koja je i bitna u totemizmu. Opažanja V. N. R. Riv · 1 ~ 1 n
urođenicima ostrva Banks, izgleda, ukazuju na direktnu idl·1111
fikaciju čoveka sa njegovim totemom na osnovu takve I 'Ol IJ•
začeća. 1 5 3
152
1! is
unlikely that a community of savages should deliberatcly p1111
out the realm of nature into provinces, assign each province to a r111l1111I
band of magicians, and bid ali the bands to work their magic and wcaw 11111
spells for the common good. Totemism and Exogamy, sv. IV, str. 57 . („M11l11 I
verovatno da bi jedna zajednica divljaka namemo iseckala prirod1111 111 11
transtva u provincije, dodelila svaku provinciju određenoj grupi vra ča i 11 11 11
od svih grupa da svoju magiju i svoje čarolije usmere za opšte dobro.")
153
Totemism and Exogamy, II sv„ str. 89. i IV, str. 59.
- - - - - (265) - - - - -- - -
l'oslcdnji izvor totemizma bio bi, dakle, nepoznavanje
1111111·s;1da ljeg nastavljanja vrste kod ljudi i životinja od strane
111 11.i ka ; n a ročito nepoznavanje uloge koju igra mužjak prili-
11111 oplodenja. Ovo nepoznavanje mora da je olakšano dugim
11111 11;dom koji je umetnut između akta oplođenja i rođenja de-
" 11 (ii i osećaja prvih pokreta ploda). Totemizam, stoga, nije
p1 111 li 1kl muškog već ženskog duha. Želje trudne žene (sickjan-
11 1 l korcn su totemizma. „Anything indeed that struck a wo-
11111 r1t tlw 1 mysterious moment oj her life when she first knows
/1, 111· /f 10 he a mother might easily be identified by her with the
111/d 111 /Jer womb. Such maternaljancies, so natura/ and seem-
1111·/1· \'(/ 1111iversal, appear to be the root oj totemism. "154
( :lav ni prigovor protiv ove treće Frejzerove teorije je isti
1111111 l' l'Ć na veden protiv druge, sociološke. Arunta izgleda da su
.J i1, I 11 odmakli od početaka totemizma. Njihovo poricanje očin­
..;.1111, 11glcda, ne počiva na primitivnom neznanju; oni čak u
111 I 111 1ob lastima poznaju nasleđe po očevoj liniji. Čini se da su
11111 11c111slvo ž1tvovali nekoj vrsti spekulacije, koja treba da služi
I 11 1pol" ast duhovima predaka. 155 Ako ovaj narod mit o bezgre-
111 1111 1 ačcću preko duha uzdiže kao opštu teoriju začeća, onda
„,.
11111 sloga, u odnosu na nepoznavanje uslova oplođenja, može
1 Iii 11 ili ko malo zameriti koliko i starim narodima u vremena-
1111111 11:1hri šćanskih mitova.
I > rugačiju psihološku teoriju porekla totemizma postavio
Ji I l11 L1 1H.ianin Vileken (G. A. Wileken). Ona predstavlja spoj
, t1111·111111na sa seobom duša. „Ona životinja u koju, prema
" 1'"11'11 1 vcrovanju, prelazi duša umrlog postaje krvni srodnik,
111i· il.1k i kao takva je slavljena." Ali verovanje u prelazak duše
ii ·11oli nju izgleda da je mnogo pre proisteklo iz totemizma
111I'" oh rnuto.156
1
"
1N. d„ IV, str. 63 . „Zaista, bilo šta što je žena ugledala u tom tajan-
! 11 1111i1ln:nutku svoga života, kada ona jedina saznaje da je postala majka,
>11.i 11111/L' lako identifikovati sa detetom u njenoj utrobi. Takva umišljanja
'" ql. '· iako prirodna i naizgled tako univerzalna, izgleda da su koren totem iz-
'"" (l'ri111. prev.)
' „Tha t belief isa philosophy far from primitive", Andrew Lang, Secret
192. („To verovanje je filozofija daleko od primitivne.")
•I rit. /otc111, str.
'"l„razcr, Totemism and Exogamy, sv. IV, str. 45.
 - - - - - - - - (266) ------~.-
Jednu drugu teoriju totemizma zastupaju izvrsni a11a·111
etnolozi, Boas i Hil-Tut (Fr. Boas, Hill-Tout) i dr. Ona polt 11 11 I
opažanja na totemističkim indijanskim plemenima i tvrdi d11 1
to~em prvobitno bi~ zaštitni duh nekog pretka koga je ov1111'11
mio preko sna a zatun preneo na svoje potomstvo. Već smo 11111
j~ čuli ka~ve se sve teškoće sreću prilikom pokušaja obju Ili'
nJa totem1~111a nasleđivanjem prenetim sa pojedinca; osi 111 111!11
posmatrallja vršena u Australiji ni u kom slučaju ne idu u p111,.
1
dovođenja u vezu totema sa zaštitnim duhom. 157
Za poslednju od psiholoških teorija koju je izneo Yu 111 liil·
su odlučujuće dve činjenice: prva, da je prvobitni tote111-oli1 1 ~1
bila i trajno ostala najraširenija životinja, i, druga, da su 1111 il11
totemskim životinjama opet najstarije one sa dušom. Živo11111•
sa d~~OI~'. kao ptice, zmije, gušteri, miševi, svojom brzo111 111•
kr~tlJ!vosc~, ~etom kroz vazduh i drugim osobinama koje i11 1
va1u cuđenJe 1užas kao da su predodređene za nosioce duš1: ~111,
napušta telo. Totemska životinja je izdanak preobražaja lj1 1d I ,
duše u životinju. Na ovaj način Vunt neposredno povezuJ1.: Ini•
m1zam sa verovanjem u dušu ili animizmom.
b) i c) Poreklo egzogamije i njene veze sa totemizmo111
,. Teorije totemizma izneo sam prilično iscrpno, pa se ip11I
plasim da sam naneo štete njihovoj upečatljivosti zbog neophod111lt
s~aćiva~ja. U odn_osu na dalja pitanja, a u interesu čitalaca, dop11
~.ticu sebi ~lobodu JOŠ opsežnijih sažimanja. Diskusije o egzo •rni11
JI totemskih naroda zbog prirode korišćenog materijala naro ilo •11
komplikovane i . nepre~ledne, moglo bi se reći i zbrkane. Cilj 11~1
rasprave dozvol1ava m1 da se ograničim na iznošenje nekoliko v11
dećih linija i da ukažem na temeljnije proučavanje studija ov11p
problema u više puta citiranim stručnim časopisima.
.stav aut?ra prema problemima egzogamije, prirodno, 11q1
nezavisan od njegove sklonosti ovoj ili onoj teoriji totema. Neku t1d
?vih objašnje1tja totemizma odbacuju bilo kakvu vezu sa egzoga1111
JOm, tako da se obe ove institucije među sobom jednostavno razi 1111!
157 Frejzer, n. d„ str. 48.
- - - - - (267) - - - - - - - - -
11 , , ,, , 11:1stala dva suprotna shvatanja: jedno, koje polazeći od prvo-
11111! 11111:1va, smatra egzogamiju bitnim delom totemističkog si-
111 1 1, d1 ugo, koje osporava ovakvu vezu i smatra slučajnom podu-
"" 1·. 1ovih dveju pojava najstarijih kultura. Frejzer je odlučno za-
1•i•11 1 m o drugo gledište u svojim kasnijim radovima.
/ 11111.1·1 request the reader to bear constantly in mind that
11 111u 111stitutions oj totemism and exogamy are fundamental-
.11111 111 ·1 in origin and nature though they have accidentally
, ·,/ ll/1(1 blended in many tribes" (Totemism and Exogamy, I
„ .i„11 vor, str. XII).'
( )11 direktno opominje da se treba čuvati suprotnog stava
'" 111 ora beskrajnih teškoća i nesporazuma. Nasuprot ovome,
'"'I'' .111tori našli su put da egzogamiju shvate kao neminovnu
, 11dim osnovnih totemističkih stavova. Dirkem u svojim rado-
111111' 11avodi da tabu vezan za totem mora sa sobom doneti
1li1.11111 da se žena iz istog totema koristi za polno opštenje.
l111t 11-+-11.: od iste krvi kao i čovek i stoga krvna veza zabranjuje (s
.1, 1111111 na defloraciju i menstruaciju) seksualni odnos sa ženom
I 1111 1111pada istom totemu 159 E. Lang, koji se u ovome slaž~ sa
t 111l"·1111im smatra čak da tabu krvi nije morao da dejstvuJe u
.\1111~11 na ~abranu opštenja sa ženama iz istog plemena. 160 Opšti
1il1111111 tvih koji, na primer, zabranjuje sedenje u senci totemskog
ol111 1.1 bio bi dovoljan za ovo. E. Lang, navodi, uostalom, još
1• .1110 poreklo egzogamije (v. dole), ostavljajući neraščišćeno ka-
l ,1"l' ova dva objašnjenja odnose jedno prema drugom.
l J od nosu na vremenski redosled, većina autora prihvata
111"lIL'11jc da je totemizam starija institucija kojoj se kasnije
1'11d111 /.iJa egzogamija. 161
· Moram zamoliti čitaoca da stalno ima na umu da se dve institucije
"" 11111;;,;, i cgzogamije fundamentalno razlikuju po poreklu i karakteru iako
1!11·:11110 ukrštaju i stapaju kod mnogih plemena." - (Prim. prev.).
'"/, '111111ee sociologique, 1898- 1904.
''''Vidi kritiku Dirkemovih stavova kod Frejzera, T and Ex. IV, str. 101 .
''"'Secret, etc., str. 125. . . .
''" Npr. Frejzer, n. d., IV, str. 75: „The totem1c elan 1s a totally d1fferent
"' 1.d organism from the exogamousdass'. and we have ~?od gr.oun.ds for
11J11tl.i 11g that it is farolder." („Totemsk1 klanje sasvim drugaCIJI socijalni orga-
111 .1111 od cgzogamske klase i imamo dovoljno razloga da smatramo da Je
11111111•0 starij i.") - (Prim. prev.)
- - -- - - -- (268) -----~
. Među teo:ijama koje se trude da objasne egzoga 11 111111
vi~no od -~~tem1zma pomenućemo samo nekoliko koj · u l
vaJu razltc1te stavove autora prema problemu incesta.
.• _Makl~nan 162 ?uhovito objašnjava egzogamiju 11 111 , ,,
obic~Ja k~JI ukazuju ?a nekadašnju otmicu žena. On p1 11
sta_vlJa _da Je u pradavmm vremenima bio opšti ob ičaj d:i ,
uzi:ria _iz stran?g plemena i da je postepeno postala ncdu; 11 1
n~. z~md~~ sa zenom 1z sopstven~g plemena pošto je bil 111111
b1caJena. ~ot1v za ov~kvu naviku egzogamije traži< 1 1,,,
ne?~s.tat~ z~na k?d omh primitivnih plemena gde je p11 lt•l
ob1caJ ub1p11Ja vecme ženske <lece još pri rođenj u . Ovd · 11 111 ,
mo nameru da tražimo dokaze koji bi potvrdili tač n os l ud11 "
kakve pr~~~os~avlja Maklenan. Daleko više nas interes ujl' 111 "
ment,_ kOJI)e ipak ostao .nera.svetlj~n i pored autorov ih. p1 11,„
stav~1, zasto su se musk1 clanov1 plemena trud ili da 11111 ,
~~pnstup~čnim već i onako mali broj žena sopstvene krvi , 11 ,,
cm kako Je ovde potpuno izostavljen problem incesta. 1M
• . Nasu~rot ovome,__i očigl~dno sa više prava, drugi ist111 1
vac1 shvataJu egzogam1JU kao mstituciju za zaštitu od inceHI 11
• . Ak_o se pos~:pe?o obuh~ate sve veće komplikacije austrnli.1 I 11 1
zerudb:?0 ograrucenJ~, tada Je nemogućno postupiti drugač ij e 11i·p11
se sloz1ti sa stavovnna Morgana, Frejzera Hovita Ba ld vlli i
Spensera' 66, koji smatraju da ove mere nose u ;ebi znak~ hoti111i< 111
na~nere („deliberat~ design" po Frejzeru), kojima se htelo posti ći or 111
u ce~u ~e stv'.11110 1 uspelo. „Jn no other way does it seerri possib/1•/,1
explazn zn all zts det~ils _a sy:tem at once so complex and so regulai:"'
Interesantno Je 1stac1 da su prva ograničenja seksualne slil
bo~~' stvoren~ uvo~enjem ženidbenih klasa, pogodila mlađu g ·11.
:a~IJU, da_ kle, mce~t lZl~eđu braće i sestara i sinova sa majkom, dul
Je mcest između cerke 1oca zabranjen tek kasnijim odredbama.
2
" Primitive Marriage, 1865.
"3,,Improper because it was unusual."
""Frazer, n. d., IV, str. 73 do 92.
165
Up. prvo poglavlje.
166
. Society,
M organ, Anctent · 1877, Frejzer, Totemism and ExogamJ' sv
IV, str. I05. '·
. n. d:, str._ 106. („Ni na jedan drugi način ne izgleda mogućn o
. . '"F . re3zer,
obpsnrtr u sv11n detal31ma sistem koji je istovremeno tako složen i tako pravilan.")
- - - - (269) - - - - - - - -
11, ,. "' k 11 je u vezu egzogamskih seksualnih ograni~enja s.a
1. 1111111. namerama ništa ne doprinosi razumevanJU mott-
1 1
1 1 I 1If'.1 1je stvorena ova institucija. Odakle potiče_ u posled-
', 1, „v 11ju zazor od incesta koji se mora smatrati korenom
1111111·'' Očevidno, nije dovoljno u objašnjenju zazora od
1 1p111 1v;1ti se na instin~t~vnu od~ratnostyr~m~ seksualnom
11 11
11·d 11 krvnim srodmc1ma, to jest, na cmJemcu zazora od
1 I .1d:1 socijalna iskustva pokazuju da incest uprkos ovo-
1
" 11 11k 1u uopšte nije retka pojava čak_ i u naše~n _današnjei_n
1 11 1 kada istorijske činjenice ukazuju na slucaJeve gde Je
I 1 I 1111 brak bio obaveza nekih privilegovanih lica.
11 111 log objašnjenja zazora od incesta, Vest~rI?ark navo_~
1 68
1
11 111 11edu osoba koje žive zajedno od detmJstva postOJI
.i, 11 ,' 1odvratnost od polnog odnosa, pa pošto su ove oso_be P~
t1 11 krvni srodnici u običajima i zakonima sreće se pnrodm
,,.. 11 odvratnosti p~ema polnom odnosu među bližim sr~d-
1
1111.1" Mada osporava nagonski karakter ove odvrat~o~h u
11p1 11 S111dies in the Psychologie of Sex, Hejvelok_Ehs _1p~k
1 1p.1 u suštini isto objašnjenje i kaže: „No~a_lno 1zostaJ~~Je
1 1
q 111· 11:1gona za parenjem kada se radi o braci _1 ~estrama ih o
1. 1ql,:11na i dečacima koji zajedno žive od detmJst.:'a s~ada ~
1 1i 111 ·gativnu pojavu koja nastaje stoga što u ovakvim s1tu~ci-
1.i 1111, potpuno nedostaju preduslovi koji bude nag~n za pare_nJei_n
1111 1cdu osoba koje su zajedno odrasle od detmJstva ~av~ka Je
11 qwla sve čulne draži vida, sluha i dodira, ~smenla ih ~a
1
' 1'111n•c mirne naklonosti i opustoši~a ~nagu koja prouzr~~u!,e
, ,, 1 ~ ki nadražaj neophodan za nastajanje polne tumescenc1Je.
1
Izgleda već vrlo čudno da Vestermark o".1 urođenu ~dvrat-
11, ".1 prema polnom odnosu sa osobama sa koJima s_e dehl~ de-
1111 1\lvo istovremeno smatra psihološkim predstavmkom b10lo-
,11I1 činjenica - to jest, da je incest šteta:i po v~~tu. ~~aka~ b10-
l1l',k1instinkt u svojim psihološkim mamfestaciJama tSao bi_tako
d.dcko da bi, umesto krvnih srodnika štetnih po produženje ~r­
"ll' . pogađao u ovom pogledu sasvim ne_vine životne saputm~e
1oanc za istu kuću ili isto ognjište. Sebi ne mogu da dozvohm
"" Poreklo i razvitak moralnih pojmova, II, Brak 1909. Isto tako i zala-
1-.11qi.: autorovo protiv njemu poznatih prigovora.
 da ne navedem izvanrednu kritiku koju Frejzer suprotsl111111
Vestennarkovim tvrđenjima. Frejzer smatra neshvatljivim du ,
seksualno uzbuđenje uopšte ne usmerava protiv odnosa sa I 1
novim.a šire porodice, dok je zazor od incesta, koji treba du 11
samo izdanak tog otpora, i danas tako nadmoćno razrastao . .111
dublje dopiru ostale Frejzerove primedbe, koje navodim u 11 1
skraćen?m obli~ jer se u suštini slažu sa mojim argumenl i11 1.1
iznesenim u odeljku o tabuu.
. „Ne može se lako shvatiti zašto bi jednom duboko uk111 1
njenom ljudskom instinktu bilo potrebno ojačanje putem n ·k11,
~akona. N~ma zakona k?j.i bi ljudima naređivao da jedu i piju 111
im zabra.njivao da sta~lja~u ruke u vatru. Ljudi jedu i piju, di 11
ruke dalje od vatre, instinktivno, iz straha od prirodnih " 111
zakonski.h k~zn.i koje bi navukli kršenjem ovih nagona. Zak111 1
z.abranjuje. !judima samo ono što bi mogli da učine pod p1 1
tiskom svojih nagona. Ono što sama priroda zabranjuje i ka7.n1 1
~a to ne mora da. ~abranjuje i kažnjava zakon. Stoga mirno 11'10
zemo p:etp?sta.v1t1 da .s~ pr.estupi, koji su zakonom zabra nj ·111
prestupi koje b1 mnogi ljudi rado počinili iz prirodne sklonos11
Da ne postoji ovak~a sklonost, ne bi dolazilo do ovakvih prcsl11
pa, a ako se ovakvi prestupi ne čine, zašto ih onda treba za bi 11
njivat.i_? u.mesto što se iz zakonske zabrane incesta zaključujc d11
~ost~~1 pnr?dna odvratnost prema njemu, trebalo bi, dakle, p11
1zvuc1 zaključak da neki prirodan instinkt goni na incest i d11
ako ~akon potiskuje ovaj nagon kao i druge prirodne nago lll':
~vo.1ma .svog. osn~va u uvidu civilizovanog čoveka· da zadov<1
ljenje ovih pnrodmh nagona donosi štete društvu." 169
. Ovoj dr~gocenoj argumentaciji Frejzerovoj mogu još dod11J1
da ~skustva psihoanalize ukazuju na potpunu nemogućnost prih v11
t~ja urođene. odvratnosti prema incestnom odnosu. Ona, naproli v,
uc1 da s~ pm. seksualni podsticaji mladih ljudi po pravilu incc~l11
ozne.pnrode 1 d~ o~akvi potisn.uti po.dsticaji kao nagonska snaµ, 11
kasntjlh neuroza igraju ulogu koja se sigurno ne precenjuje.
Mora se, dakle, odbaciti shvatanje da je zazor od inccs111
urođe~i instinkt. Ništa bolje ne prolaze ni druga tumačenja zu
brane incesta, sa brojnim pristalicama, a koja smatraju da su pri
169
N. d„ str. 97.
11 11 1 narodi vrlo rano primetili kakvim opasnostima preti
di 11p11ia rodoskvma veza i da su stoga svesno uspostavili
I 11111 1 111ccsta. Prigovori protiv ovakvih pokušaja objašnjenja
1„ l11 oj11i .170 Ne samo što zabrana incesta mora biti starija od
11 .iva, preko koga je čovek mogao steći iskustvo o dejstvu
1. 1 I 1111c veze na osobine rase, već i stoga što štetne posledice
111 ,I 1111c veze još ni danas nisu sasvim sigurno utvrđene, a
, I 1, 11 l'ka se vrlo teško mogu dokazati. Dalje, sve ono što zna-
'" 1l.111;1šnjim divljacima ukazuje daje vrlo neverovatno da su
,, 11 1q1hovih najudaljenijih predaka već bile okupirane za-
"'"111 ()(I štete koju bi moglo imati njihovo potomstvo. Zvuči
11111 11;;111cšno kada se ovim ljudskim bićima, koja žive bez ika-
il1 p1 L'l i ubeđenja, žele da pripišu higijenski i eugenični motivi
'li il'dva da se uzimaju u obzir u našoj današnjoj kulturi.
111
Na jzad, mora se priznati da iz praktično higijenskih moti-
' p11 11s.tckla zabrana rodoskvmavljenja, kao veze koja slabi
'""11 11glcda sasvim neodmerena da bi objasnila duboku odvrat-
"" 1J..nj u naše društvo gaji prema incestu. Kao što sam izneo na
1111 1•11111 mestu 172 , čini se da je ovaj zazor od incesta kod da-
111 11 1111 primitivnih naroda življi i jači nego kod civilizovanih.
l;1ko se moglo očekivati da za poreklo zazora od incesta
111p 11 :1 raspolaganju izbor između socioloških, bioloških i psi-
li1 d11.; kih mogućnosti objašnjenja, pri čemu bi možda psihološke
1111111 vc trebalo smatrati predstavnicima bioloških sila, na kraju
1 11o1 1.ivanja mora se prihvatiti Frejzerova rezignirana konstata-
' q11 Mi ne poznajemo poreklo zazora od incesta i čak ne znamo
' pili· 1rcba da ga tražimo. Nijedno do sada izneto rešenje zago-
111 lk l' ne izgleda nam zadovoljavajuće.
1 11
""Up. Durkheim, La Prohibition de /'Inceste (L'annee Sociologique, I,
I 'l!t 7).
'"Č . Darvin misli o divijacima: „They are not likely to retlect on dis-
1.i1111·vils to their progeny." (Nije verovatno da će razmišljati o udaijenim opas-
il•"·l1111a po njihovo potomstvo.)
" Up. prvi odeljak.
2
. . .
17
'„Thus the ultimate origin of exogamy and w1th 1t the law of mcest -
1111 l' cxogamy was devised to prevent incestremains a problem nearly as dark
, , l'Vcr. " - Totemism and Exogamy, I, str. 165. („Stoga krajnje poreklo
, 1°111ga111ijc a tako i zakon incesta - pošto je egzogamija stvorena da spreč i
"",·si ostaje problem nerazjašnjen kao i nekad.")
 I

II
- - - - (273) - - - - - - - -
_ _ _ _ _ _ _ _ (272) - - - - -- -=
1 1 aiig,17; se priključio ovom tumačenju egzogat_1.lije.t.'!
Moram pomenuti još jedan pokušaj objašnjenja nas11111 li ' l"I knjizi zastupa i drugu (Dirkem.ovu) teo~1~~' OJ.
zazora od incesta koji je sasvim drugačije vrste od svih do 11
•1•11:111\11 smatra posledicom proisteklom IZ tote~~ 1 p;:~~
iznetih. Ovaj bi se mogao okarakterisati kao istorijski.
111 lako jednostavno spojiti oba ov.a shvatanp,o~ ~i bila
Ovaj pokušaj oslanja se na hipotezu Č. Darvina o prv11li11 q11 r1•.1oga mija je postajala pre totem1zma, u drug
nom socijalnom stanju čoveka. Darvin je na osnovu na in 1 1 176
1. d1t .i totcmizma.
vota viših majmuna došao do zaključka da je i čovek prvol111111
živeo u manjim čoporima u okviru kojih je ljubomora najs11111
jeg i najjačeg mužjaka sprečavala promiskuitet. „U stvari, 111111 3
novu onoga što znamo o ljubomori svih sisara, od kojih su 1111111
gi snabdeveni posebnim oružjem za borbu sa supamici11111, 1111 kdini svetao zrak kroz ovu tamu baca psihoanalitičko is-
možemo zaključiti da je opšte mešanje polova u prirodi i1.v1111
redno malo verovatno„. Ako se stoga dovoljno daleko vral11111• 1 I' t\:iv deteta prema životinji i~a mnogo. sličnosti s~ stavo~
unatrag tokom vremenske struje i procenimo socijalne nu v 1~
čovekove, onakve kakve su danas, najverovatnijije zaključ11 I d.1 1111111 11v11og čoveka pr.ema živ~tinJ~· D~te JO~ n~:~:::~tč~~~~a
n111· i1admenosti koja pokr:ce o rl~s.?g, c1v1graničava od sve-
je čovek prvobitno živeo u malim zajednicama, svaki muškt11 111
sa jednom ženom ili, ako je bio dovoljno moćan, sa više kojl' I
'i
I 1 1\p sopstvenu pnrodu ostrom m1Jom raz
ljubomorno branio od svih ostalih muškaraca. Ili on nije 11101 111 1 ' ,\;::ret of the Totem, str. 114, 143" t d. practice on the lines ofMr.
biti socijalna životinja, pa ipak je sam mogao živeti sa više ~.l'l1t1 •·•· „ 1r 11be granted that exogamy
b r f ex1s
l nteto mthe practice' a sacred sanction,
·
kao gorila; jer svi se urođenici slažu u tome da se u čoporu 111011 I' i1" 111 \ I hcory, before the totem e ie st. e l le would be that of the jealous

videti samo jedan odrastao mužjak. Kada mladi mužjak narasll 111 l1l'k 1s rc1ative ly easy· The first prac . 1ca ru p' with expulsion of ado1es-
11• No ma les to touch the femalels mb my cam h~bitual would be 'No mar-
tada nastaje borba o prevlast i jači se, kada je drugog ubio 111 i ftl of time that ru e ecommg h
111 ""'1> n e ux 'Next l~t the local groups receive names suc as
oterao, nameće za vođu grupe (dr Sevidž u Bos ton Journal 11/ 11,11 „., w1th111 the local group" d h 1 becomes: 'No marriage w1thm
Natur. Hist„ V, 1845. do 1847). Mladi mužjaci koji izbačen i 111 I 11111·„ ( 'rows, Opossums, Smpes, anS .t etru earry a Sn.1pe , But if the prima\
f · J e· no mpe o m · ' .
ovaj način lutaju okolo, ako najzad uspeju da nađu ženkt1 1\1• 111\':il group o amma nam , would become so as soon as totem1c myths
1
111111ps wcrc not exogamous they f h . l vegetable and other names of
sprečavaće isuviše blisko parenje u okviru članova jedne te iHll' 111.I l:ih\lOS were developed aut o t e amma , 143 ,
" Secret of the Totem , str. · po postavkama teonje
porodice." 174 1~11 d I \oca 1groups. -. „ t . 1 u praksi „

I \kn prihvatimo da je egzogam1ia pas op a Oj. pra,ksi dala svetu sankciju,

Atkinson izgleda daje prvi otkrio da su odnosi ove Darvi · što su totemska verovania ov
nove prahorde praktički morali da sprovode egzogamiju mladi li I' Il:irv1na, pre n.o l . l k Prvo praktično pravilo ljubomornog gospo~
11 .1·, 1:idalak b1 bio re ativno a · d' t . e u mom logoru _ a poodrash
muškaraca. Svaki od ovih isteranih mogao je da osnuje s l i č 1111 .1 111.1 bilo bi: Nijedan mužjak ne sme ira I z~navilo koj·e bi se usvojilo glasilo
hordu, u kojoj je, zahvaljujući ljubomori vođe, važila ista zabni 111111v1lJI- se 1s· ten·vali. · Tokom vremena
. . Zovo p1 . .
t' bi lokalne grupe dobijale imena
na polnog odnosa, i tokom vremena iz ovakvog odnosa proi 111 Nikakvi brakovi u lokalnoj !fuŠ;:uk: :mravilo bi glasilo: Nikakvi br~kovi
111111 slu su EmUI, Vrane, Oposu •. ' .j. k P.mena· šljuka se ne sme ozemtl
steklo je sada kao zakon poznato pravilo: nikakvi seksualni od 11 11kviru lokalne grupe istog zivotmjs og ~·le e~zogamske one će to posta-
nosi sa članovima istog ognjišta. Posle uvođenja totemizma pra .l111ko111." Ali, ukoliko prv.ob1tne grupe nisu_. lotinj'skih biljnih i drugih imena
vilo se preformiralo u drugačiji oblik: nikakvi seksualni odnosi 11 l'1 \ll se totemski rrutOVI I tabui raZVljU IZZIV ,
unutar totema. 111:ilih lokalnih grupa.") bl (F lklore Dec 1911) saopštava E.
\ I svom poslednjem delu o ovom p~o emu nUa poti,cala iz „general totemic"
I .1ng da je odbacio stav po kome I egzogai
174
The Origin ofMan (Poreklo čoveka), sv. II, pogl. 20, str. 603-4. 1t1pšlcg totemskog) tabua.
 - - - - - - - - - ( 2 7 4 ) _ _ _ _ __ _ _
?a ostalog životinjskog. Dete bez dvoumljenja priznaje živo1 111
Jed~akost; u nepomućenom poznavanju svojih potreba 01111
oseca mnogo srodnije sa životinjama nego sa njemu vcrnv 1111
zagonetnim odraslima.
U ovom izvanrednom slaganju između deteta i živo l1111
neret~~ dolazi do čudnovate smetnje. Dete iznenada po i111 i1
se pla~1 ~dr~đe?e vrste životinja i da se čuva dodira ili popi•
?a svih Jedmki te vrste. Javlja se klinička slika zoo/i1 /i1J.
Jed~og od. naj~.ešćih psihoneurotičnih oboljenja ovog u; r11 11 ,
mozda ~~Jra~u.a forma . o~akvog oboljenja. Pobija po p1 11 ~ Jl11
P?gađa ~1votmJe za koje Je dete do tada pokazivalo narm 11.
:~va~n~ mteresova?je a koja nema naročitu vezu sa pojcdi 11 11111
zrv~.tmJom . Iz~or između životinja koje mogu postati oii ~ 1
1 1 111 11:1 oca koji je zabranio masturbaciju." U_J_ed~oJ not1.c1 p1-
fobije ~ gradsku~ .usi ovima nije veliki. To su konj i, psi, 11111t j ,
rede ptice, upadljivo često sitnije životinje kao bube i I ·p11 11
P~neka? ži~~tinj.e,. koje su detetu postale poznate samo p111,.
slrkovmc~. ih bajki, postaju objekt besmislenog i bezmc11111
stra~~ kOJI se pok~zuje kod ovih fobija; rede uspeva d11 ,
ot~nJe trag kojim Je prešao neobični put izbora živolinw
objekta straha. Tako dugujem K. Abrahamu zahva lnosl 1
saopštenj~ o j.edn?T? slučaju u kome jedete svoj strah od os11 1
samo ,O?Jasnil? IZJavom da ga boje i pruge osinog 1n1p 1
podsecaJu na tigra, od koga se, prema svemu što je čulo 11 1
balo plašiti. ' f,, /11 1 istraživanja izneo sam u članku pod naslovom „Anahza
., ~oof~bije ?e~e još nisu postale predmet pažljivijeg ali !11
trck~g 1straz1vanJa iako to zaslužuju u najvećem stepenu. Tc~krn 1
analize sa decom u tako nežnom uzrastu verovatno da su 1Jil1
' pl. 1 ~ 1 0 da bi konj mogao da uđe u sobu i da ga UJe~e. Ispos~a~1lo
~-otiv.ovog ~ropust~. ~to~a s.e ne može tvrditi da se poznaje op
sti smis.a? o.vili ob~IJerua, Ja hčno smatram da se ovaj ne bi s111i•11
sm~tr~.ti Je?1?s~emm. A.li nekoliko slučajeva fobija usmerenih 1111
~e~e. zr~otmJe b.rle su ?i:stupačne ~nalizi i tako odale svoju ta,11111
~sp1trvacu. _D. sv1m slucaJevrma rad!lo se o jednom te istom: sl1 11l1
Je u.os.novi b10 od oca, ako su ispitivana deca bili dečaci, samo
ovaj b10 pomeren na životinju. 11
S~a~o k~ ima. iskustva u psihoanalizi sigurno je video ov11
kve sl~caJeve 1 o nJima stekao isti utisak. Ipak se za ovo moi 11
pozvati samo na mali broj iscrpnih publikacija. To je sa111 11
- - - - - (275) - - - - - - -- -
ii"""' literature, iz čega ne bi trebalo zaključiti da bi se naša
I 11 111 1H>pšte mogla osloniti samo na usamljena opažanja. Na-
11 11.1primer, autora koji se sa puno razumevanJa bavio neu-
111111dd:jc dobi - M. Vulfa (Odesa). U vezi sa istorijom bo-
" I• .l11og devetogodišnjeg dečaka on izn.osi da .s~ ovaj ~eć od
l• 1rlvrl c godine plašio pasa. „Kada br na uhc1 spaz10 psa,
1 11.111 Iii i vikao: ,Dragi psu, nemoj me odneti, biću dobar'. Pod
1 11 dn h:1r' podrazumevao je: 'više neću svirati violinu' (onani-
111
I
"' ' 1 autor rezimira kasnije: „Njegova fobija od pasa je u
111 11 :1 psa prenesen strah od oca, jer se deč~ko.va neobi~na
111 i1 l'su, biću dobar - to jest neću masturb~ratr ~ od~o.s1 .u
1 d1H l:1jc ono što se potpuno podudara sa moJim 1skustv1ma a
1111 1l·111.i. : no svedoči o velikom broju ovakvih iskustava: „Ova-
' loh1j c (fobije od konja, pasa, mački, kokošiju. i ostali~ do-
""'" 1'1 1ivolinja) verujem, u dečjoj dobi bar su tohko proš ~re~e
11l d 1> 111avor nocturnus i skoro se uve~ an~l~zom ra~otknvaJU
~ 111 p1 l'111cštanje straha od roditelja na žrvotmJe. Ne bih . mo~a~
.i.1 111 d11 n da li toliko raširena fobija od miševa i pacova ima 1st1
1111 li.11111.am."
l J prvoj svesci Godišnjaka za psihoanalitička i psihopa~o­
i11 l1q v petogodišnjeg dečaka" podatke koje mi je stavio n.a r~s­
p11l.1g:injc otac malog pacijenta. Radilo se o . s~rahu od .konja, sto
I• 1111:tlo za posledicu da se dečak opirao da 1z1đ~ na ulicu. On.se
, d:1je ovo trebalo da bude kazna za njegovu že.lju ~o koJOJ se
I 111 qu slutilo da padne (umre). Pošto jedete ubeđ1vanJem pos~e-
111·110 o s l obođeno straha od oca, ispostavilo se da se ono borilo
i•111l1 v želje čiji je sadržaj bio nestanak (odlazak, smrt) oca. On
I• nscćao oca, kako je isuviše jasno pokazao, kao konk~renta u
1H l11osu na naklonost majke, na koju su bile usmerene njegove u
1.1111nim slutnjama začete seksualne želje. Dečak se,.da~.le, nal~~
1111 u onom tipičnom odnosu muškarčića prema rod1telJ1ma koJl
'
77
M. Wulff, „Prilozi infantilnom seksualitetu", Centralni list za psiho-
,,„,i/1:11, 1912, II, str. 1, str. 15 i sl.
- -- - - - - - (276) - - - - - - --
nazivamo „Edipovim kompleksom" a koji smatramo jezgrov-
nim kompleksom neuroza uopšte. Ono novo što saznajemo iz
analize „maloga Hansa" jeste za totemizam značajna činjen i ca
da <lete u takvim uslovima deo svojih osećanja prenosi sa oca na
životinju.
Analizom se dokazuje kako sadržajno značajni tako i slu-
čajni asocijativni putevi kojim se odvijaju ova pomeranja. Njom
se mogu odgonetnuti i motivi svih pomeranja. Mržnja nastala u
suparničkoj ulozi prema majci nije mogla da se nesmetano
razvije u duševnom životu dečaka, on je morao da se bori sa
stalnom nežnošću i divljenjem prema istoj osobi, <lete se nalazi
u dvosmislenom - ambivalentnom - osećajnom stavu prema ocu
i postiže olakšanje u ovom ambivalentnom konfliktu ako pre-
nese svoja neprijateljska i strašljiva osećanja na neki objekt koji
zamenjuje oca. Pomeranje svakako ne može otkloniti konfl ik t
tako da dovede do jasnog razdvajanja nežnih od neprijateljskih
osećanj a - konflikt se upravo nastavlja na prenesenom objektu,
ambivalenca obuhvata ovaj objekt zamene. Očigledno je da mali
Hans prema konjima ne gaji samo strah već i poštovanje i inte-
resovanje. Kada se njegov strah stišao, on se sam identifikovao
sa životinjom od koje se plaši, pa je skakao kao konj, pri čemu
je ujedao oca. 178 U drugom stadijumu popuštanja fobije on vrlo
lako identifikuje roditelje sa drugim velikim životinjama. 179
Skoro se ne srne izgovoriti utisak da se u ovim dečjim
fobijama od životinja vraćaju izvesne crte totemizma u njego-
vim negativnim odrazima. Međutim, Ferenciju (S. Ferenczi)
dugujemo retko !ep opis jednog slučaja koji se može označiti
jedino kao pozitivan totemizam kod deteta. 18° Kod malo
Arpada, o kome piše Ferenci, totemističko interesovanje svaka-
ko ne nastaje direktno vezano za Edipov kompleks, već na teme-
lju narcističke podloge ovog kompleksa - strahu od kastracije.
Ali ko pažljivo razmotri istoriju malog Hansa u njoj će na ć i
mnoštvo dokaza za to kako se prema ocu gaji divljenje zbog
178
N. d., (Sabrana dela, sv. VII) .
179
Fantazije o žirafi.
180
S. Ferenczi, „Mali dečak petao", Međunarodni časopis za lekarsk11
psihoanalizu, 1913, I, str. 3.
~------- (277) _ _ __ _ __ __
posedovanja velikih genitalija, ali se on smatra i pretnjom nad-
vi jenom nad sopstvene genitalije. U Edipovom kao i u kastraci-
D1~om kompleksu otac igra istu ulogu protivnika strašljivih in-
li111tilni h seksualnih interesovanja. Kastracija i osleplj ivanje kao
1a mena za isti čin je kazna koja preti sa očeve strane. 18 1
Kada je mali Arpad imao dve i po godine, za vreme letnjeg
mlmora na selu pokušao je da se pomokri u kokošamik, pri čemu
ga je jedna kokoš kljunula za ud ili se ustremila na njegov ud. Ka-
da se godinu dana kasnije vratio na isto mesto, postao je i sam
kokoš, on se sada interesovao samo za kokošamik i za sve šta se
!amo dešavalo, dok je ljudski govor zamenio kokodakanjem i kre-
štanjem. U vreme ispitivanja (u dečakovoj petoj godini) ponovo je
govorio, ali njegov rečnik se isključivo bavio kokošima i drugom
/.ivinom. Nije se igrao nekom drugom igračkom, pevao je samo one
pcsme u kojima se pominjala perad. Njegovo ponašanje prema
i(ltemskoj životinji bilo je izrazito ambivalentno - preterana mržnja
i ljubav. Najradija igra mu je bila klanje kokoši. „Klanje pernate
/.ivine za njega je uopšte bio praznik. Bio je u stanju da satima
u zbuđeno igra oko zaklane kokoši." Ali potom bi ljubio i milovao
;,aklanu životinju, čistio i mazio kokoš koju je sam zlostavljao.
Mali Arpad se sam postarao za to da ne ostane skriven
sm isao njegovih postupaka. On je povremeno prevodio svoje
/.clje sa totemističkog nač ina izražavanja na svakodnevni rečnik.
„Moj otac je petao", rekao je jednom. „Ja sam sada mali, sada
sa m pile. Kada porastem, biću kokoš. Kada još više porastem,
hi ću petao." Drugom prilikom je iznenada zaželeo dajede „maj-
ku u sosu" (po analogiji pileta u sosu). On je bio štedaru ka-stra-
cionim pretnjama upućenim drugima koj e je i sam upoznao
;,bog onanističkih manipulacija sopstvenim udom.
Izvor njegovog interesovanja za događaje u živinarnikuje,
prema Ferenciju, nesumnjiv: „Živi seksualni odnos između pe-
tla i kokošiju, polaganje jaja i leženje pilića" zadovoljavali su
njegovo ljubopitstvo koje se upravo odnosilo na ljudske poro-
dične odnose. Prema uzoru života kokošaka ofonnio je i objek-
181
0 zameni kastracije oslepljenjem koja se s reće i u mitu o Edipu, vide-
1i izveštaje Rajtera, Ferencija, Ranka i Edera u Međunarodnom časopisu za
lekarsku psihoanalizu, 1913, sv. I, br. 2.
te svoj ih želja tako da je jednom rekao susetki : „Ja ću uzeti v11
za ženu i vašu sestru i tri moje nećake i kuvaricu, ne, umcslt1
kuvarice radije majku".
Kasnije ćemo upotpuniti zaključke ovog opažanja; sad<;.JI
potrebno samo podvući dva momenta koji predstavljaju dragoc ·11
sličnosti sa totemizmom: potpunu identifikaciju sa totemsko111
životinjom;182 ambivalentni osećajni stav u odnosu na nju. Prc11 111
ovom opažanju smatramo opravdanim da u obrascu totemizma 'I 1
odraslog čoveka - stavimo oca na mesto totemske životinje. "1\id 1
primećujemo da time nismo načinili nikakav novi ili naročito sm •li
korak. Primitivni narodi i sami, onde gde je još totemistički sist ·111
na snazi, smatraju totem svojim praocem i pretkom. Mi smo sa11111
zapisali izjave ovih naroda sa kojima etnolozi nisu znali štu d11
otpočnu i stoga su ih rado gurali u pozadinu. Nasuprot tome, flHI
hoanaliza nas podstiče da istražimo upravo ovo područje i da '/11
njega vežemo pokušaje objašnjenja totemizma.183
Prvi rezultat naše zamene je vrlo zanimljiv. Ako je tot ·111
ska životinja otac, tada se obe glavne zapovedi totemizma - d 1
pravila tabua koja čine njegovo jezgro: da se ne ubija totem i d11
se seksualno ne opšti sa ženom koja pripada istom totemu
suštinski stapaju sa Edipovim prestupom, koji je ubio ocu 1
oženio se majkom, i sa obema praželjama deteta čije nedovo lj1111
potiskivanje ili ponovno javljanje možda predstavljaju jc1.1•111
svih psihoneuroza. Ako je ovo izjednačavanje nešto više n ·g11
varljiva igra slučaja, onda bi nam ono moralo dozvoliti da osv1·
tlimo nastajanje totemizma u pradavnim vremenima. Dru 1i 111
rečima, moral o bi nam uspeti da učinimo verovatnim da je to( ·
mistički sistem proistekao iz uslova Edipovog kompleksa kno 1
fobija od životinja „maloga Hansa" i perverzije „mai<l)' li
Arpada". Sledeći ovu mogućnost, na narednim stranicama p1 u
učićemo osobenosti totemističkog sistema ili, kako bismo mop.li
reći, totemske religije o kojoj dosad jedva da je bilo i pomcn11
182
U kojoj je po Frejzeru data suština totemizma: „Totemism is an id1·11
tification of a man with his totem". Totemism and Exogamy, sv. IV, str. 5.
183 0. Ranku dugujem izveštaj jednog slučaj a fobije od pasa kod 111
.
tel_1gentnog 1~ladog č?veka čije objašnjenje kako je došao do ove smetnje 11p11
dlj1vo podseca na ramJe pomenutu totemsku teoriju Arunta. On je verovao d11 11
saznao od oca da se njegova majka za vreme trudn oće s njim preplašila od p~ 11
4
Godine 1894. preminuli V R. Smit (W. Robertson Smith),
l1 1 1 čar, filolog, kritičar Svetoga pisma i arheolog, kako svestran tako
1p1 onicljiv i slobodouman duh, izneo je u svome delu o religiji Semi-
1.11"1, objavljenom 1889, pretpostavku daje neobični obred, takozvani
t11t1'lllski obred, od samog početka predstavljao bitan sastavni deo
1111L'mističkog sistema. Kao potkrepljenje ove pretpostavke tada mu je
I1111 na raspolaganju samo jedan jedini opis ovog obreda, poreklom iz
\' vcka naše ere, ali on je uspeo da analizom suštine žrtve ovih obre-
d.i kod starih Semita ovu pretpostavku uzdigne na visok stepen
1 rn1vatnoće. Pošto žrtva pretpostavlja postojanje jednog božanskog
l1rn, posredi je zaključak koji se, polazeći od jedne više faze reli-
11 1111nog rituala, odnosi na njegovu najnižu fazu, na totemizam.
Pokušaću da iz izvrsne knjige Robertsona Smita izdvojim
11 naše interesovanje odlučujuće rečenice o poreklu i značaju
1il11 cda žrtvovanja izostavljajući ove, često privlačne detalje, sa
d11slcdnim zapostavljanjem kasnijeg razvitka. Sasvim je isklju-
1rno da se u ovakvom izvoru čitaocu prenese nešto od lucidnosti
111 11 bcdljivosti izlaganja koji se sreću u originalu.
Robertson Smit navodi da je žrtva na oltaru bila bitni deo
111 11ala stare religije. Ona igra istu ulogu u svima religijama tako
11.1 11_jcno poreklo mora biti opšte i vezano za uzroke koji su
1v 11da imali isti delujući uzrok.
Žrtva- sveta radnja ca texochr{sacrificium, ieronrgi-a
111vobitno je značila nešto drugo no što se kasnije podrazumevalo
, p11d ovim: prilaganje božanstvu u znak pomirenja ili da bi se ono
11dobrovoljilo (profana upotreba reči nastala je od sekundamog
1 11:ičcnja samoodricanja). Žrtva je prvobitno bila ništa drugo do
1111 act oj social fellowship between the deity and his worship-
,,,.,._,.··, akt drugarstva, zbliženja vemika sa njihovim bogom.
Na žrtvu su prinošena jela i pića; isto ono čime se hranio -
111vso, žitarice, voće, vino i ulje - čovekje prinosio na žrtvu i svo-
111l' bogu. Samo u odnosu na žrtvovano meso postojala su ograni-
1r11ja i odstupanja. Od žrtvovane životinje jeo je bog zajedno sa
1" W. Robertson Smith, The Religion of the Semites, drugo izdanje,
I 1111l)O ll 1907 .

svojim vernicima, ž1tvovane biljke prepuštane su samo njemu.
Biljne žltve vode poreklo od prinošenja prvenaca od svih plodova
i odgovaraju danku koji se plaćao gospodaru zemljišta i države.
Ali žrtvovanje životinja starije je od zemljoradnje.
Izvesno je, na osnovu ostataka u govoru, da se prven-
stveno određeni deo žltve namenjen bogu smatrao njegovom
stvarnom hranom. Sa progresivnom dematerijalizacijom boža n-
skog bića, postala je ova predstava neprilična; ova se izbegava lu
na taj način što se božanstvu namenjivao samo tečni deo obeda.
Kasnije je upotreba vatre, koja je meso žrtve na oltaru raznos ila
u obliku dima, slično onome kako se priprema i ljudska hra na,
omogućila način prikladniji božanskom biću. Prvobitno je kr
žrtvovane životinje bila materija tečne žrtve; vino je kasni.k
postalo zamena za krv. Vino je od starih naroda smatrano kao
„krv vinove loze", kako ga još i danas nazivaju pesnici.
Najstariji oblik žltve, stariji od upotrebe vatre i poznava
nja zemljoradnje, bio je, dakle, žltvovanje životinja, čije su me-
so i krv zajedno uživali bog i njegovi obožavaoci. Bilo je važno
da svaki učesnik dobije svoj deo obeda.
Ovakvo žrtvovanje bilo je javni obred, praznik celog kla
na. Religija je uopšte bila delo od opšteg značaja, religioz1w
dužnosti deo socijalnih obaveza. Kod svih naroda podudaraj u Sl'
žltvovanje i praznici, svako žrtvovanje nosi sa sobom praznik ,
dok se praznik ne može slaviti bez žrtve. Praznik žrtve bio jl'
prilika radosnog uzdizanja iznad ličnih interesa, naglašava nja
jedinstva kako među sobom tako i sa božanstvom.
Moralna snaga javnog žltveničkog obeda počiva na pra
staroj predstavi značaja zajedničkog jela i pića. Jesti i piti s1 1
nekim drugim bio je istovremeno simbol i jačanje socijalne zu
jednice i preuzimanje međusobnih obaveza; žltvenički obed do
vodio je do direktnog odraza da su bog i njegovi obožavao ·1
Commensalen, ali su time obuhvaćene i sve ostale međusobne
veze. Običaji koji su još uvek na snazi kod Arapa u pustinja11111
pokazuju da spona pri zajedničkom obedu nije religiozni mo
menat, već sam akt jela. Ko je sa takvim Beduinom podelio 1
najmanji zalogaj ili popio gutljaj od njegovog mleka taj više lll'
mora da ga se plaši kao od neprijatelja već može biti siguran 11
_ _ _ _ _ _ _ (281) - - -- - - - --
1qrgovu zaštitu i pomoć. U svakom slučaju ne vcčito; strogo
111l·v, samo onoliko dugo koliko zajednički uzeta materija osta-
11· 11 tclu. Veza jedinstva se shvata tako realistički; potrebna su
Phn av ljanja da bi se ova pojačala i produžila.
Ali zašto se zajedničkom jelu i piću pripisuje ova moć uza-
1.111111og vezivanja? U najprimitivnijim zajednicama postoji samo
11·d11a veza koja sjedinjuje bezuslovno i bez izuzetka - to je ple-
111l·11ska zajednica (kinship). Članovi ove zajednice solidamo nastu-
p.q11 jcdan za drugog, kinje grupa osoba čiji je život vezan u jedin-
.11L'1 1u fizičku celinu tako da se može smatrati <letovima zaje-
.l111ckog života. Stoga se prilikom ubistva pojedinca iz kina ne kaže:
p1oli vcnaje krv ovog ili onog, već prolivena je naša krv. Hebrejska
l w a kojom se priznaje plemensko rođaštvo glasi: ti si moja noga i
111ojc meso. Kinship - dakle znači posedovati deo opšte materije.
I '11 mdno da se ovo ne temelji samo na činjenici da je čovek deo
111:1tcrij e svoje majke koja ga je rodila i hranila mlekom, već i da
111 :11m koja se kasnije uživa i kojom se obnavlja telo može da stekne
10 1a ča kinship. Deleći obed sa bogom, izražava se uverenje da je
111vck od istog materijala kao i bog; ako se neko smatrao strancem,
\ d njim se nije delio obed.
Žltveni obed, dakle, prvobitno je bio svečani obed ple-
111cnskih rođaka, shodno zakonu da samo plemenski rođaci
111ogu jesti zajedno. U našem društvu obed sjedinjuje članove
porodice, ali žrtveni obed nema ničeg zajedničkog sa porodi-
rn1n. Kinship je stariji od porodičnog života; najstarije nama
JHV.nate porodice objedinjuju, po pravilu, osobe koje pripadaju
i\ ida č kim granama. Muškarci se žene ženama iz stranog klana,
drca nasleđuju majčin klan; između muškaraca i ostalih članova
porodice ne postoji plemensko srodstvo. U takvoj porodici nema
1: q cd ničkog obeda. Divljaci još dan-danas jedu izdvojeni i sami,
1l' ligiozne zabrane totemizma u odnosu najelo često im onemo-
J '.t 1 ~ uju zajedničko obedovanje sa ženom i <lecom.
Vratimo se sada žrtvovanoj životinji. Kao što smo čuli, nije
bilo plemenskog skupa bez žttvovane životinje, ali, što je značajnije
ni klanja životinje izvan ovakvih svečanih prilika. Ljudi su se
lio.brižno hranili voćem, divljaci i mlekom domaćih životinja, ali
1L· ligiozna pravila onemogućavala su pojedincu da domaću životi-
 nju zakolje za sopstvene potrebe. Nema ni traga sumnje, ka~l'
Robertson Smit, da je prvobitno svaka žrtva bila žrtva klana i da j ·
ubijanje žrtve klanjem prvobitno spadalo u one radnje koje Hll
zabranjene pojedincu a dopuštene samo onda ako celo ple11i1'
preuzima odgovornost. Kod primitivnih postoji samo jedna vrsi 1
radnji koju pogađa ova karakteristika, naime radnje koje diraj u 11
svetinju plemenu zajedničke krvi. Život koji ne srne oduzeti nij cdu11
pojedinac, a koji se može žrtvovati samo uz saglasnost i uz učc~t\•
svih pripadnika klana, nalazi se na istom nivou kao i život prip11
dnika plemena. Pravilo da svaki gost žrtvenog obeda mora da jedi•
meso žrtvovane životinje ima isti smisao kao i propis da izvršenji•
kazne nad članom plemena koji je počinio neku grešku 1110111
sprovesti celo pleme. Drugim rečima: žrtvovana životinja se s11111
trala članom plemena, zajednica koja prinosi žrtvu, njen bog t
žrtvovana životinja bili su iste krvi, pripadnici istog klana.
Robertson Smit na osnovu bogatih podataka poistoveć 1 1 j <'
žrtvovanu životinju sa starom totemskom životinjom. U pozniji111
etapama staroga veka postojale su dve vrste žrtava - one od
domaćih životinja koje su obično služile za jelo i neobične žrl w
životinja koje su, kao nečiste, bile zabranjene. Bliže istraživa n.il'
ukazuje da su ove nečiste životinje bile svete životinje, da s11
prinošene kao žrtva bogovima kojima su posvećene, da su ovi•
životinje prvobitno bile identične sa samim bogovima i da su v ·1
ni ci na neki način prilikom žrtvovanja naglašavali svoje krvno sr<H I
stvo sa životinjom i bogom. U još ranijim vremenima nije postoja l11
ova razlika između običnih i „mističnih" žrtvi. Prvobitno su sv •
životinje svete, njihovo meso je zabranjeno i sme se uživati samo 11
svečanim prilikama uz učešće celoga plemena. Klanje životinj ' il'
isto što i prolivanje plemenske krvi i mora se sprovesti pod is1i111
predostrožnostima i uz oprez bez i jedne zamerke.
Pripitomljavanje domaćih životinja i početak njihovo!'
gajenja izgleda da su svuda značili i početak kraja čistog i stro
gog totemizma prastarih vremena. 185 Ali ono što je u „pastorn l
185 „Thc inference is that the domestication to which
totemism lc11d
(when there are any animals capable of domestication) is fatal to tote111 is111 '
Jevons, lntroduction to the History oj Religion , l 9 I I, peto izdanje, str. 120
(„Zaklj učak je da je pripitomljavanje do koga dovodi totemizam (kada p o~ I JI
je životinje koje se mogu pripitomiti) fatalan po totemizam.")
111111" religijama preostalo u odnosu na svetost domaćih životi-
111:1, dovoljno je jasno da se u tome prepozna prvobitni totemski
1111 akter. Još u kasnije klasične doba na pojedinim mestima pro-
111" su nalagali da onaj ko prinosi žrtvu posle prinošenja što pre
pllhcgne kao da treba da izbegne neku kaznu. U Grčkoj mora da
11· 11ckada vladalo opšte shvatanje da je kl anje vola prestup.
11ii ikom atinskog praznika Bouphonia prvo se nad žrtvom vrši-
1
111 l(1rmalno suđenje, pri čemu su se saslušavali svi prisutni. Naj-
, .id bi se složili da je krivac za delo ubistva nož koga su onda
lt;ir:ili u more.
Uprkos bojazni koja štiti život svete životinje kao pripa-
d111 ka plemena, povremeno se nameće potreba da se takva živo-
1111j:1, s vremena na vreme, svečano i zajednički ubije i da se nje-
1111 rncso i krv razdele među pripadnike klana. Motiv koji nalaže
11vn dclo otkriva najdublji smisao prinošenja žrtve. Čuli smo da
1.i..kasnijim vremenima svaki zajednički obed, uzimanje iste sup-
l.111cc koja se unosi u telo, predstavlja svetu vezu među svima
I 11 11 jedu za istim stolom; u najstarijim epohama izgleda da se
11v:1.i .značaj pripisivao samo uzimanju od supstancije jedne svete
11 I vc. Sveta misterija usmrćivanja žrtve opravdava se time što
11· i<'dino na ovaj način može uspostaviti sveta veza koja sjedi-
11111ie učesnike medusobno i sa njihovim bogom. 186
Ova veza nije ništa drugo do život žrtvovane životinje koji se
11a lazi u njenom mesu i njenoj krvi i koji se preko žrtvenog obeda
p1l·nosi na sve učesnike. Ova predstava leži u osnovi svake krvne
, 11·1.c koja je još u kasnijim vremenima ljude međusobno obavezi-
111 la. Skroz realističke shvatanje krvne zajednice kao identiteta sup-
•,lancije dozvoljava razumevanje potrebe da se ova, s vremena na
1I L'1nc, obnovi preko fizičkog procesa žrtvenog obeda.
Prekinimo ovde izlaganja Robertsona Smita da bismo u
11 : 1jkraćim crtama rezimirali njihovo jezgro: javljanjem shvata-
111:1 privatnog vlasništva žrtva je shvatana kao dar božanstvu,
kao prenošenje čovekove sopstvenosti na božju. Ali samo ovo
1 11:ičenje ostavlja nerasvetljene sve osobenosti žrtvenih običaja.
11 11ajstarijim vremenima bila je žrtvena životinja i sama sveta,
llJL'll život je bio nepovrediv; mogao je biti oduzet jedino uz
6
" N. d„ str. 113.
učešće i sukrivicu celoga plemena i u prisustvu boga da bi p1 11
žio svetu supstanciju čije je uživanje osiguravalo pripadni ·i11111
klana materijalni identitet međusobno i sa božanstvom. Žrt v11J
bila sveta tajna, sama žrtvovana životinja pripadnik plemen11. 11
suštini je to bila stara totemska životinja, sam primitivni bog, 11
jim su ubijanjem i jedenjem članovi klana obnavljali i osi 11
ravali svoju sličnost sa božanstvom.
Iz ove analize suštine žrtve Robertson Smit je izvuk1111
zaključak da su povremeno ubijanje i komadanje totema u period11
pre obožavanja čovekolikih božanstava bili značajan deo tote111HI1
religije. On smatra da nam se takav totemski obed zadržao u 01w 11
načina žrtvovanja iz kasnijih vremena. Sv. Nilus izveštava o .kd
nom žrtvenom običaju beduina u Sinajskoj pustinji krajem četv 1 l11p
veka posle Hristovog rođenja. Žrtva se, vezana kamila, polaga l111 111
oltar od nabacanog kamenja; poglavica plemena bi naložio d11
učesnici tri puta uz pesmu obiđu oltar, pri tom bi zadavao prvu n11111
životinji i požudno pio krv koja je odatle šikljala; zatim bi se · ·111
družina sručila na žrtvu i mačevima odsecala komade živog 111L'H1
proždirući ga sirovog takvom žurbom da, u kratkom periodu iznw
đu javljanja zomjače kojoj se prinosila ova žrtva i gubljenja zvci'd1
pri pojavi prvih sunčevih zrakova, ne bi preostalo ni traga od žrl v11
vane životinje - tela, kostiju, kože, mesa i utrobe. Ovaj varvarHkt
obred iz najstarijih vremena prema svim dokazima nije bio usa111
ljen način već opšta prvobitna forma totemske žttve, koja je kas111
je doživela različite izmene. · 11111 uzete u obzir. Klan, koji svoju totemsku životinju u svečanoj
Mnogi autori su se opirali da pridaju važnost koncepl'i JI
totemskog obeda, pošto je nisu mogli potvrditi direktnim posn111
tranjem naroda na nivou totemizma. I sam Robertson S1111 I
ukazao je na primere u kojima izgleda sigurno sveto zn ače n w
prinošenja žrtve, na primer, ljudske žrtve Asteka, i na druge kop
podsećaju na uslove totemskog obeda, žrtvovanje medveda pk
mena medveda Uataha u Americi i praznik medveda Ainoso 11
Japanu. Frejzer je iscrpno izneo ove i slične slučajeve u dv11
poslednja poglavlja svoga velikog dela. 181 Jedno indijansk11
187
The Golden Bough (Zlatna grana), deo V; „Spirits ofthe Com and 111
the Wild", 1912, u poglavljima: „Eating the God Killing the Divine Animal
(Obedovanje boga i ubijanje božanske životinje).
1'il'111c u Kaliforniji koje obožava veliku pticu grabljivicu
t1 111 sa r) ubija je jednom godišnje na prazničnoj svečanosti , pri
11 11111 se ova ožali a njena koža sa pe1jem se čuva . Indijanci Cuni
11 Novom Meksiku isto tako postupaju sa njihovim svetim kor-
11).irnma.
U ceremonijama Jntichiuma, centralnoaustralijanskog ple-
111l'lla, primećena je jedna pojedinost koja se izvanredno slaže sa
p11·1postavkama Robertsona Smita. Svako pleme koje sprovodi
11 1.igiju u cilju umnožavanja svog totema, čije mu je pak uživa-
1111· 1abranjeno, ima pravo da uzme nešto od svog totema za
111·111c ceremonije pre no što je ovaj pristupačan drugim ple-
111l'lli111a. Najlepši primer svetog uživanja, inače zabranjenog
l11ll'llu1, prema Frejzeru treba da se sreće kod Binia u zapadnoj
\I 11ci u vezi sa pogrebnom ceremonijom ovih plemena.188
Mi bismo se ipak pridružili Robertsonu Smitu u shvatanju
11.1 su sveto ubijanje i zajedničko jedenje inače zabranjene
li1lrn1s ke životinje bile značajne osobenosti totemske religije. 189
5
Predstavimo scenu nekog takvog totemskog obeda i dodaj-
11H1 joj još nekoliko verovatnih osobina koje do sada nisu mogle
~11 ilici najsurovije ubija i sirovu proždire, krv, meso i kosti; pri
1t11nc su pripadnici plemena preobučeni tako da liče na totem,
111H11iašaju njegov zov i pokrete kao da žele da podvuku svoj i
11Jl')!,OV identitet. Zna se pri tom da se izvodi radnja zabranjena
'•~ .ikom pojedincu koja se jedino može opravdati učešćem svih;
111ko se ne srne izdvojiti od ubijanja i obeda. Posle ovog čina
1il11jcna životinja se oplakuje i ožali. Tužbalica je prisilna,
11.i111ctnuta od preteće osvete, njena glavna namena je usmerena
8
" Frazer, T and Ex. T. JI , str. 590.
'"Primedbe raz li čitih autora (Mariller, Hubert i Mants i dr.) protiv ove
111 11q<: ;;.rive nisu mi ostale nepoznate, ali bitno nisu uplivisale na stav prema
"' 1'11111 Robertsona Smita.
 na to, kao što primećuje Robertson Smit u jednoj analog11PI
situaciji, da se sa sebe skine odgovornost za ubistvo. 190
Ali posle ove žalosti sledi najbučnije praznično veselji•
oslobađanje svih nagona i prihvatanje svih zadovoljstava. vid
u suštinu praznika ovde nam se pruža bez neke naročite teško 1l'
Praznik je dozvoljeni, mnogo pre naređeni izgred, svcč111 111
kršenje zabrane. Ne čine ijudi prestupe zbog toga što ih nekak111
propis čini veselim, već izgred leži u suštini praznika; prazn i č 1111
raspol9ženje postiže se oslobađanjem inače zabranjenog.
Cemu onda uvod u ovo praznično raspoloženje, žalo. I
zbog smrti totemske životinje? Ako se čovek raduje zbog uh1
janja t?tema, koje je inače zabranjeno, zašto i žali zbog toga '
Culi smo da se pripadnici klana uživanjem totema posv •
ćuju, ojačavaju svoju identifikaciju s njim i međusobno. To, , 111
su une li sveti život, čiji je nosilac supstanca totema, moglo bi d11
objasni praznično raspoloženje i sve ono što sledi posle toga .
Psihoanaliza nam je otkrila da je totemska životinja stv 11
no zamena za oca i s tim se slaže protivurečnost da ju je in1111
zabranjeno ubijati i da je njeno ubijanje postalo praznova nj c, d11
se životinja ubija a ipak oplakuje. Ambivalentni osećaj ni st111
koji još danas odlikuje kompleks oca kod naše <lece i čes t o
nastavlja i u život odraslog, proširivao bi se i na zamenu za Ol 1
totemske životinje.
Ali ako se psihoanalitičko tumačenje totema povež · 11
totemskim obedom i Darvinovom hipotezom o iskonskom sl11
nju ljudske zajednice, <lobija se mogućnost dubljeg razum ·v11
nja, sagledavanja jedne hipoteze koja može izgledati ra1111
stična, ali ima prednost da stvara neočekivano jedinstvo m ·d11
do sada odvojenim nizovima fenomena.
U Darvinovoj prahordi, prirodno, nema mesta za počc l l1 1
totemizma. Tu je osion, ljubomoran otac koji sve ženke zad1
žava za sebe a narasle sinove rasteruje, ništa više. Ovo prvob11
no stanje društva još nigde nije bilo predmet posmatranja. 0 1111
što srećemo kao najprimitivniju organizaciju, što je još i da 1111
na snazi kod izvesnih plemena, to su udruženja muškaraca, ko1 11
se sastoje od ravnopravnih članova i podležu ograničenj im a lo
190
Religion of the Semiles (Religija Semita), drugo izdanje, 1907, str. 41 1
11 · 11 1i s tič kog
sistema, uz naslednost po majčinoj liniji . Da li je
wti 110 moglo da proistekne iz drugoga i kojim putem je to bilo
11111 g uće?
Pozivanje na praznovanje totemskog obeda dozvoljava
11.11 11 odgovor: jednog dana 191skupila su se prognana braća, ubila
1p11jcla oca i učinila kraj postojanja očeve horde. Udruženi su se
11'i1 1dili i sproveli do kraja ono što je pojedincu bilo nemoguće .
I Mužda im je neki kulturni napredak, otkriće kakvog novog
1111 1da dalo osećanje nadmoći .) Što su ubijenog i pojeli, samo po
.1·li1je razumljivo za divljake kanibale. Osioni praotac sigurno
li' bio uzor kome je zavideo i od koga se plašio svaki pojedinac
11 gom ile združene braće. Aktom jedenja sproveli su identi-
ltkaciju sa njim, svako od njih je dobio deo njegove snage.
l111rn1ski obed, možda prvi praznik čovečanstva, bio bi pona-
1lp1nje i parastos ovog znamenitog, prestupničkog dela u kome
.1· 11alazi početak mnogo čega - socijalnih organizacija, običaj-
11tl1 ograničenja i religija. 192
""Ovom izlaganju, koje bi se i nače moglo pogrešno razumeti, molim da
,, l•.10 korektiv dodaju poslednjc rečenice iz s l edeće primedbe.
''"Naizgled čudovišna pretpostavka svrgavanja i ubijanja tiranskog oca
1111 ' tr:inc združenih prognanih sinova bila bi, po Atkinsonu, direktna posledica
11111 v111ove prahorde: „A youthful band of brother living together in forced
', l1h:icy, orat most in polyandrous relation with some single female captive. A
l11 11dc as yet weak in their impubescence they are, but they would, when
11rnglh was gained with time, inevitably wrench by combined attacks,
11 1wwcd again and again, both wife and life from the patemal tyrant." (Prima!
/ ,) li', sir. 220-l). (M l adalačka grupa braće koja zajedno živi u prisilnom celi-
lt11t11, ili možda poliandrijskoj vezi sa nekim zarobljenicima. Horda još uvek
.l.1h:i uzrelosti, ali će, sticanjem snage neizbežno izvući , udruženim napadima,
l"'11:ivljanim više puta, i ženu i život od oca tiranina).
\1!. 111so11, koji je uostalom živeo u Novoj Kaledoniji, gde je imao nesvako-
il11n'1111 priliku da proučava domoroce, poziva se na to da se prahorda, onakvom
I 11kvrnn je zamišlja Darvin, može sresti kod čopora divljih goveda i konja koja
I'" Jlr:ivilu dovodi do ubistva životinje-oca. On dalje smatra da posle odstra-
111<'11p1 oca dolazi do raspada horde zbog ogorčene međusobne borbe sinova-
l'"kdnika. Na ovaj način nikada se nije stvarala nova organizacija društva: „An
11 " ' rccurring violent succession to the solitary patemal tyrant by sons, whose
p.it 11cidal hands were so soon again clenched in fratricidal strife" (str. 228).
1 Neprestano nasilno smenjivanje usamljenog oca-tiranina od strane sinova,
'I " ' li oce ubilačke ruke tako brzo ponovo bile zauzete bratskim sukobima.").

Da bi, nezavisno od pretpostavke, ove posledice izgled:il1
verovatne, potrebno je samo prihvatiti da je ova združc1111
gomila braće bila opsednuta istim protivurečnim osećanji 111'1 11
odnosu na oca, onim istim koje srećemo kao sadržinu amb iv11
lencije kompleksa oca kod svakog od naše dece i naših n 'li
rotičara. Oni su mrzeli oca koji im se tako moćno isprečio 1111
putu njihove želje za vlašću i njihovih seksualnih zahteva, uli
su ga voleli i divili mu se. Pošto su ga odstranili, zadovo ljili
svoju _mrž?ju i. s njim sproveli svoju želju za identifikacij~111
morah su ih pn tom nadvladati nežni podsticaji. 193 To se odvi
jalo u obliku kajanja, javljalo se saznanje krivice, koja se ovd •
stapa sa opštim osećanjem kajanja. Mrtav bi postajao jač i 1111
št~ je bio z.a života, isto onako kao što se i danas dešava sa lj11d
~knn sudbinama. Ono što je ranije sprečavao svojim postoju11
Jem, sada ~u oni .s~mi zabranjivali preko psihičke situa ·ij •,
nama u ps1hoanahz1 dobro poznate „ naknadne poslušnost/ "
Oni su opozivali svoje delo time što su oglasili zabranjcni111
ubijanje očeve zamene - totema, i odrekli se njegovih plodo 1
ograđujući se od oslobođenih žena. Tako su se iz oseća11111
sinovlj~ve krivice stvorila dva osnovna tabua totemizma, ko.li
stoga 1 moraju da se slivaju sa dvema potisnutim želja11111
Atk.inson, kome nisu stajala na raspolaganju iskustva psihoanalize a ko1111
nasilan prelaz od prahorde do sledeće socijalne fa ze, u kojoj zajednički ~ Il i
mn~gobroJn1 muškarci .u miroljubivoj zajednici, smatra da je ta.kva zajcd11i111
prozeta .materinskom ljubavlju, tako da su u početku ostajali u hord i s1111111
najmlađi a kasnije i ostali sinovi, za ovo su ovi tolerisani članovi prizna v11 l1
seksualno pravo oca u obliku potpunog odricanja seksualnih želja u odno~ 11 1111
majku i sestre.
Toliko o vrlo značajnoj Atkinsonovoj teoriji, njenom slaganju u bitnim 1ač ~ 11
ma .sa ovde izloženim i njenim odstupanjima od ovoga, koja sa sobom na1111•11
odncanJe od vezivanja sa mnogo čim drugim.
]lleodređenost, vremensku skraćenost i sadržajnu konciznost podataka u 11111
Jim navodima smatrao bih uzdržljivošću nametnutu samom prirodom izlag111 11
matenw Isto tako, bilo b1 besmisleno tražiti u ovoj materiji egzaktnost kao , 111
b1 bilo nepravedno zahtevati pouzdanost podataka.
193
• 0vaj novi osećajni stav morao je da se javi stoga što dclo nije mopl11
donet1 zadovoljstvo nijednom učiniocu. Ono je u izvesnom smislu bi lo 11111
lu,dno. Nijedan od sinova nije mogao sprovesti prvobitnu želju - da prcum 11
o~evo mesto. Neuspeh Je, kao što znamo, mnogo povoljniji za moralnu r~11h
CIJU nego uspeh.
- - - - - - - (289) - - - - - - - -
I d1povog kompleksa. Ko bi se ogrešio o ovo bio je kriv za dva
11·tl 1na prestupa za koja se brinulo primitivno društvo. 194
Oba tabua totemizma, sa kojima počinje ljudski moral ,
p·.i liološki nemaju istu vrednost. Samo jedan, č uvanje totemske
1vot inje, sasvim počiva na osećajnim motivima; otac je bio
111' lonjen i realno se tu više ništa nije moglo popraviti . Drugi
p.11' , zabrana incesta, imao je čvrstu, praktičnu osnovu. Seksu-
11 11 1:1 potreba ne sjedinjuje muškarce, već ih razdvaja. Ako su se
li 1 : 1 ć a sjedinila da nadvladaju oca, onda je svako bio drugome
.11p:irnik u odnosu na žene. Svaki je hteo, kao i otac, da ih sv.e
11 11 :1 za sebe i u borbi svih protiv svakog raspala se nova orgam-
111rija. Tako je preostalo braći, ako su htela da žive zajedno -
111 l'brodivši verovatno teške međuperiode - da stvore zabranu
111rL:sta, kojom su se svi istovremeno odrekli željenih žena, zbog
I tijih su na prvom mestu i odstranili oca. Tako su spasli organi-
1.ieiju koja ih je učinila jakim a što je moglo počivati i na
lllln;oseksualnim osećanjima i radnjama, koje su se mogle poja-
' 11 1 među njima u periodu izgnanstva. Možda je to bila situaci-
11 u kojoj se začela klica one institucije koju je Bahofen
t I l;id1ofen) nazvao materinsko pravo, dok ovo nije zamenjeno
p:1lrijarhalnim porodičnim poretkom.
Drugi tabu koji štiti život totemske životinje, nasuprot
1:1li lcvima totemizma, može se smatrati prvim pokušajem religi-
ll'. Ako se osećanjima sinova životinja nudila kao prirodna i naj-
hliža zamena za oca, tada se u njihovom prisilno uslovljenom
' „1avu prema ovoj nalazilo nešto mnogo više do potreba da se
1m1zi kajanje. Sa očevom zamenom mogao je da se načini
pokušaj utoljavanja vatrenog osećanja krivice, da se sa ocem
11slvari neka vrsta pomirenja. Totemistički sistem bio je istovre-
111L:no ugovor sa ocem, po kome je ovaj obećavao sve ono što se
po dcčjoj fantaziji smela od njega očekivati, zaštita, briga i ču-
1 anje, pri čemu se druga strana obavezivala da poštuje njegov
~urder and incest or offences of Iike kind against the sacred law of
lilood ar;\n primitive socie~ the only crimes ofwhich the community as such
1. 1kcs cognizance ... " Religion of the Semites, str. 419. . . .
1..l lbistvo i incest, ili prekršaji sličn e vrste protiv svetog zakona krvi u pnm1-
111 110111 društvu jedini su z loč ini koje zajednica kao takva priznaje... "). Religija
'"·mila, str. 419.
 život, što znači da u delu ne ponovi nad njim ono zbog čega j1•
izgubio život stvarni otac. U totemizmu postojao je i poku.'111
opravdanja. „Da je otac sa nama postupao ovako kao totem, 1111
nikada ne bismo došli u iskušenje da ga ubijemo." Tako je tol ·
mizam pripomogao ulepšavanju odnosa i zaboravljanju dogad 1
ja kome duguje svoje nastajanje.
Ovde su stvorene osobenosti koje će ostati odlučujuće 111
karakter religije. Totemska religija proistekla je iz svesti sinov 1
o krivici, kao pokušaj da se ovo osećanje ublaži i da se nak111
dnom poslušnošću uvređeni otac primiri. Sve kasnije re li •i1
pokazale su se kao pokušaji rešenja istog problema, pokušaji ko
ji se razlikuju zavisno od stepena kulture na kojem se vrše, i od
pravca kojim idu, ali to su sve istosmeme reakcije na isti veli" !
događaj sa kojim je otpočela kultura i koji od tada čovečansl v 11
ne da da se smiri.
I jedna druga karakte1istika, koju je verno sačuvala re li 1
ja, već se javila tada u totemizmu. Ambivalentna napetost bil11
je, izgleda, isuviše velika da bi se mogla uskladiti sa bilo kojo 111
institucijom, ili psihološki uslovi uopšte nisu bili povoljni za I"\'
šavanje ovih osećajnih protivurečnosti. U svakom slučaj u , p11
metno je da se ambivalencija vezana za kompleks oca nastav lj11
u totemizmu kao i u religijama uopšte. Religija totema ne ob11
hvata samo izraze kajanja i pokušaje pomirenja, već služi i k1111
sećanje na trijumf nad ocem. Zadovoljenje ovoga us lovilo i1·
stvaranje komemorativnog praznika totemskog obeda, kad;i N'
uklanjaju ograničenja naknadne poslušnosti, uz obavezu da s1•
zločin oceubistva iznova ponavlja u obliku žrtvovanja totemsk1
' Robertson Smit nam je ukazao da je stari totemski obed pon-
životinje i to kad god postoji opasnost da se prisvojena svojsl 1
oca izgube zbog promenjenih životnih uticaja. Ne treba da 1111 1
čudi što se i deo sinovljevog prkosa, često najčudnije prerušcn 1
izmenjen, ponovo javlja u kasnijim velikim formacijama.
Ako pratimo religiju i moralne propise, koji u totemi i:111 11
još nisu dovoljno oštro izdvojeni, odnosno posledice u kaj1111 j1
pretvorenih nežnih strujanja u odnosu na oca, ipak ne treba pr\'
videti da u suštini pobeđuje tendencija koja goni na oceubistvu
Socijalna bratska osećanja na kojima počiva veliki prevrat od
tada još dugo vremena zadržavaju najdublji uticaj na razvi l11i
d111slva. Ova su tvorac izraza posvećivanja zajedničke krvi u
11.1 1'. lašavanju solidarnosti svih života istoga klana. Osigurava-
1111·1 tako jedan drugome živote, braća se zavetuju da_ se prema
11110 kom od njih ne srne postupati onako kako oni svi postupa-
111 sa ocem. Oni isključuju ponavljanje očeve sud?ine. Uz ~eligi-
1111 10 uslovljenu zabranu ubijanja totema, dodaje se socijalno
""!ovijena zabrana bratoubistva. Proći će još du?o vr~mena dok
11 poved obuhvati ograničenja i u odnosu na pnpadmke pleme-
1111 1 poprimi jednostavan oblik: „ ne ubij ". Najpre je ~a mesto
"' 111.l'ke horde stupio bratski klan , koji se osigurao krvmm veza-
111.1 Društvo sada počiva na sukrivici zbog zajednički počinje-
11111• rrcstupa, religija na svesti krivice i kaja_nja zbog ovo?a, 1~0-
11d ddom na potrebama ovog društva, drugim delom na 1spasta-
11 p1 proisteklom iz osećanja krivice. . .
Nasuprot novijim, a oslanjajući se na starija shvata~ja to-
" 1111stič kog sistema, psihoanaliza, dakle, zastupa unutarnju po-
1rJ1t1nost i istovremeni nastanak totemizma i egzogamije.
6
Nalazim se pod dejstvom velikog broja jakih motiva koji
11 1l' 1.adržavaju od pokušaja da izložim dalji razvitak religije o~
1q\'llog početka u totemizmu do današnjeg ~tanja. Ja ću pr~t1tt
111110 dve niti onde gde ih naročito jasno vidim u opštem tkivu:
111utiv totemske žrtve i odnos sina prema ocu.' 95
111 l1anje prvobitne forme žrtvovanja. Smisao radnje je isti:
p11wcćenje kroz učešće u zajedničkom obedu; pri tom se zadrža_ la
, o1k i svest krivice koja se može prigušiti samo solidarnošću svih
111l·snika. Novi dodatak je plemensko božanstvo čije zamišljeno
I" 1suslvo po-stoji prilikom žrtvovanja, koje uzima učešća u obedu
I .111 č lan plemena i sa kojim se identifikuju prisutni uži_va_nje~_?elo-
1" 1.rtve. Kako se bog našao u njemu prvobitno stranoj situaciji?
''"Uporedi delom sa drugačijeg gledišta oformljen rad C. G. Junga,
l'10111cne i simboli Jibida", Godišnjak psihoanalitičkih istraživanja, IV, I912.
 - - - - - -- - (292) -------~
Odgovor bi mogao da glasi: pojavila se - ne zna se od11
~le - ideja boga i potčinila religiozni život i, kao sve drugo , 111
je htel~ da ?PStane, morao je i totemski obed da dobije spojnil'l l
sa novun sistemom. Već psihoanalitičko proučavanje pojedi 11rn
pokazuje, i to naročito upečatljivo, daje za svakoga bog stvor ·11
prema ocu, da njegov lični stav prema bogu zavisi od njegovop
stava prema stvarnom ocu, koleba se i menja u zavisnosti od
ovog odnosa i da bog u suštini nije ništa drugo do uzvišeni ol11l
Psihoanaliza i ovde, kao i u slučaju totemizma, savetuje di1N
vemicima veruje kada boga nazivaju ocem kao što su i tolrn1
naz!vali pretkom. Ako psihoanaliza zaslužuje bilo kakvo po~ l o
vanje, onda ovo mora biti, nezavisno od drugih porekla i zna 11i11
boga, koje psihoanaliza nije u stanju da rasvetli, vrlo veliko
obzirom na udeo oca u ideji o bogu. Ali tada bi u situaciji pri111
itivnog žrtvovanja otac bio dva puta zastupljen - jednom k1111
bog a zatim kao totemska žrtvovana životinja - tako da se p1 1
svem znanju sa ograničenim mogućnostima psihoanalitičk ih I!'
šenja moramo zapitati da li je to mogućno i kakvog to 1110)1
imati smisla.
Znamo da između boga i svete životinje (totem, žrtvovu1111
životinja) postoje mnogostruke veze: I. svakom bogu obi čno 11
posvećena jedna životinja, neretko i više njih; 2. kod ncl ili ,
naročito svetih žrtava, „mističkih", bogu se prinosi na žrtvu z11
pravo ona, njemu posvećena životinja;' 96 3. bog se često obožu 1
u liku neke životinje ili, drugim rečima, životinje su uživ11 l1
božansko poštovanje dugo još posle perioda totemizma· 4. 11
mitovima se često bog pretvara u životinju, često u ~jc11111
posvećenu. Tako se vrlo lako dolazi do pretpostavke da je ~ 1111
bog bio totemska životinja i da se u poznijim fazama religioz111ii
osećanja razvio iz totemske životinje. Svake dalje diskusije po
šteđuje nas okolnost da sam totem nije ništa drugo do zamena :t11
oca. On može biti prvi oblik zamene za oca, bog kasniji, 011d11
kada je otac ponovo stekao ljudsko obličje. Takva no v 1
tvorevina iz korena svih religijskih formacija, čežnja za OCl'll/ ,
mogla je da postane mogućna, ako se tokom vremena od110
prema ocu - možda i prema životinji - izmenio u svojoj sušli111
196
Robertson Smith, Religion o{the Semites.
------~(293) _ _ _ _ _ _ _ __
Ovakve promene mogu se lako ustanoviti čak i ako se pre-
111k počeci psihičkog otuđivanja od životinje i raspada.totemi-
11 11:1zbog domestikacije. 197 U situaciji nastaloj svrgavanjem oc~
111ilazio se elemenat koji je tokom vremena morao da uslov1
111'anredni porast čežnje za ocem. Braća koja su se sjedinila pri
1d11stvu oca bila su, svaki ponaosob, opsednuta željom da
p11stanu isti kao otac i ovoj želji dali su oduška unošenjem dela
ll)l'gove zamene tokom totemskog obeda. Zbog pritiska koji ~e
11-; io skup klana braće na svakog učesnika ova želja morala je
1L1 ostane neispunjena. Više nije mogao i više nije smeo mko da
d11sli gne svemoć očevu, za kojom su ~vi ipak_ če~nuli. !ako Je
!likom dugog perioda vremena popustilo ogorcenJe prot1vu oca
l111 jl: je teralo na delo, rasla čežnja za njim, tako da je mogao.da
1i.1slane ideal čija je osnova svemoć i bezgraničnost nekadaš~jeg
p11 hl:đenog praoca, uz spremnost da mu se pokore. P~vob1tna
ilr111okratska ravnopravnost svakog pojedinog pripadmka ple-
ii1l'lla više se nije mogla održati zbog dubokih kulturnih prome~
11.1 . uporedo s tim pokazivala se težnja, razrasla na. osnovi
p11slovanja pojedinog čoveka koji se razlikovao od ostalih, da se
po novo oživi stari ideal oca stvaranjem bogova. Da ~ovek može
pllstati bog i da bog može umreti, ono što n~m danas 12g!e?a k~o
p1dpostavka protiv koje bi svako us~ao, m ~kom slucaJU ~tJe
d11lazilo u sukob sa predstavama 1 nazonma u vrememma
kla s i č ne antike.
198
'"Vidi ranija izlaganja.
198
To us modems for whom the breach which divides the human and
.!11 111c ha'~ deepened into'an impassable gulf, such mimicry.may appear impi-
""'- but it was otherwise with the ancients. To their thmkmg gods and men
11 rn: akin, for many families traced their descent from a divinity, and the detf'i-
' 11 l 11 lll of a man probably seemed as little extraordinary to them as the canon-
11; 1l 1on of a saint seems to a modem Catholic." Frazer, The Go/den Bough, I;
I/11 · Magic Ari and the Evolution oj Kings, II, str. 177. .
1./:1 nas modeme, za koje se ponor koji deli ljudsko od božanskog produ_b10 u
1wprc111ostivu prepreku, takva mimikrija možda izgleda_ nepobožna: ah - ~od
.1.11 ih je to bilo drugačije . Po njihovom shvatanJU bogov1_ 1 IIud1 su bih shcni,
1,., 'li mnoge porodice poticale od božanstva, a _de1fikac1Ja c_oveka verovatno
1111 1c bila isto tako malo neobična kao što je 1 kano111zac1Ja svetaca savre-
111rni 111 katolicima.") - (Prim. prev.)

Podizanje jednom ubijenog oca na nivo boga, od koga vo
di poreklo pleme, bio je daleko ozbiljniji pokušaj ispaštanja n •
go svojevremeno ugovor sa totemom.
Gde se u ovom razvitku nalazi mesto velikih materinski l1
božanstava, koja su verovatno uopšte prethodila bogu ocu, ne bili
znao da odredim. Ali izgleda sigurno da se odnos prema ocu ni.k
ograničavao samo na religiozno područje, već da je obuhvatao 1
onu stranu ljudskog života koja je zavisila od odstranjenja oca
socijalnu organizaciju. Uspostavljanjem oca-božanstva postepeno
se društvo, lišeno oca, preobražavalo u patrijarhalni poredale
Porodica je bila vaskrsavanje nekadašnje prahorde i vratila je o ·u
veliki deo njegovih ranijih prava. Sada je ponova postojao ot.a ·,
ali socijalne tekovine bratskog klana još nisu bile odbačen e 11
faktička razlika između novog oca porodice i svemogućnog prao
ca horde bila je dovoljno velika da bi osigurala opstanak re li
gioznih potreba, očuvanje nezadovoljene čežnje za ocem.
U sceni žrtvovanja plemenskom bogu stvarno je dva pul11
prisutan otac, kao bog i kao totemska žrtvena životinja. Ali p11
pokušaju da se razume ova situacija čuvaćemo se tumačenja koju
ovu pojavu, površno shvatajući , žele da protumače kao kakvu al ·
goriju, zaboravljajući pri tom istorijski redosled. Dvojno pri
sustvo oca odgovara dvama, vremenski različitim, značenj i n111
scene. Ovde je našao plastičan izraz ambivalentni stav prema ocu,
a isto tako pobeda nežnih osećanja sina nad sopstvenim, nepri
jateljskim. Scena poraza oca, njegovog najvećeg poniženja, ovdl'
je postala materijal za predstavljanje njegovog najvećeg trijum f\1.
Značaj koji je uopšte steklo žrtvovanje leži upravo u tome što s ·
ocu, u cilju zadovoljenja za poniženje sprovedeno nad njim, pruž11
ista radnja koja i nastavlja sećanje na ovo nedelo.
U daljem toku životinja gubi svoju svetost a žrtva vezu su
totemskim praznikom; žrtva postaje obično prinošenje božan-
stvu, samoodricanje u korist boga. Sam bog se sada tako visoko
izdigao iznad ljudi da se s njim može saobraćati samo posred-
stvom sveštenika. Istovremeno socijalni poredak zna za bogu
ravne kraljeve koji prenose patrijarhalni sistem na državu. Mo-
ramo reći da je osveta svrgnutog i ponovo ustoličenog oca po-
stala čvrsta, vladavina autoriteta nalazi se na najvišem vrh u.
_ _ _ _ _ _ _ (295) - -- -- - - --
l'okoreni sinovi koristili su se novim odnosom da bi još više
111slt:retili svoje osećanje krivice. Žrtva, kakva je sada, sasvim
11l:1zi iz okvira njihove odgovornosti. Sam bog je zahteva i odre-
d11j t:. Ovoj fazi pripadaju mitovi u kojima sam bog ubija živo-
11nju koja mu je posvećena, koja je upravo on sam. To je krajn-
11· poricanje velikog nedela sa kojim je počelo društvo i svest o
"opslvenoj krivici. Ne srne se prevideti još jedno drugo značenje
11 vakvog prikazivanja žrtve. Ono izražava zadovoljstvo što je
1.111ija zamena za oca napuštena u korist više predstave o bogu.
l'ov.ršno alegorični prevod te scene ovde se otprilike slaže sa
11 11:nim psihoanalitičkim tumačenjem . On glasi: prikazuje se ka-
ko je bog nadvladao životinjski deo svog bića. 1 99
Bilo bi, međutim , pogrešno verovati da su u ovom perio-
d1 1 obnovljenog autoriteta oca potpuno otupeli neprijateljski
podslicaji koji pripadaju kompleksu oca. Iz prve faze dominaci-
ll' (ibej u novih formacija zamene za oca, bogova i kraljeva, po-
111ata su nam najenergičnija pražnjenja one ambivalencije, koja
1lslaje karakteristična za religiju.
Frejzer je u svom velikom delu The Golden Bough (Zlatna
.1:m11a) izrazio pretpostavku da su prvi kraljevi latinskih pleme-
na bili stranci, koji su igrali ulogu boga i svečano žrtvovani na
dan određenog praznika. Godišnje žrtvovanje (varijanta: samo-
n tvovanje) boga kao da je bilo bitno obeležje semitskih religi-
1:1 . Ceremonijal prinošenja na žrtvu čoveka na najrazličitijim
11aseljenim mestima zemlje, bez sumnje, ukazuje da su ovi ljudi
' doživljavali svoj kraj kao predstavnici božanstava, a ovaj način
1rtvovanja zamenom živog čoveka pomoću neživog oponašanja
ob li čja (lutka) može se slediti još u kasnijim vremenima. Tean-
lrnpska božanska žrtva, koju, nažalost, ovde ne mogu analizo-
vati sa istim udubljavanjem kao žrtve životinja, baca jarko svet-
io na nekadašnji smisao starijih oblika žrtvovanja. Teško se
'" Nadvladavanje jedne generacije bogova od strane druge, kao što je
po11iato, u mitologiji o značava istorijski proces zamenjivanja jednog religi-
l' kog sistema novim, bilo porobljavanjem od stranog naroda ili putem psi-
hološkog razvitka. U drugom s lučaju mit se približava „funkcionalnim feno-
111cni111a" u smislu koji je dao H. Silberer. Da je bog koji ubija životinju sim-
bol libida, kako tvrdi C. G. Jung (n. d.), pretpostavlja pojam libida drugačijim
Pd onoga koji je do sada važio i uopšte mi izgleda sumnji v.
- - - - - - - - (296) -------~~~
može prevideti da je objekt žrtvovanja bio uvek istoveta n, is111
ono što se obožava kao bog, dakle, otac. Pitanje odnosa životi
njske i ljudske žrtve sada <lobija prosto rešenje. Prvobitna 7.i u
tinjska žrtva bila je već zamena za ljudsku žrtvu. Za sve 111 111
ubijanje oca, a kada je zamena za oca opet zadobila ljudsko
obličje, ponovo je životinjska žrtva mogla da se preobra'.l.i 11
ljudsku žrtvu.
Tako se uspomena na onaj prvi veliki čin žrtvovanja po k 1
zala neuništivom, uprkos svima nastojanjima da se ovaj zahn
ravi, i upravo kada se htelo da se najviše udalji od njcgov1ii
motiva, moralo se javiti njegovo neizmenjeno ponavljanj · 11
obliku božanske žrtve. Kako je razvitak religioznog mišlj ·1q 1
kao racionalizacije omogućio ovo ponavljanje nije potrebno d11
navodim na ovom mestu. Robertson Smit, kome je strano 1111< 1
dovođenje u vezu žrtvovanja sa onim velikim događaj c 111 11
čovekovoj praistoriji, navodi da su ceremonije onih praz11 ih11
kojima su stari Semiti slavili smrt nekog božanstva tumačl.:111
kao „ commemoration oj a mythical tragedy" a da naricanj · p11
tom nije imalo karakter spontanog učešća, već je u sebi nosi lo
nešto prisilno, nametnuto strahom od božanskog gneva. 200 V 111 1
jemo da možemo prihvatiti ovo tumačenje kao tačno i da su os
ćanja ovih koji slave imala svoje izvanredno objašnjenje u su,•11
ni osnove same situacije.
Prihvatimo sada kao činjenicu da se i na daljem razvi lk11
religija nikad nisu ugasila oba pokretačka faktora, svest o krivi
ci sinova i njihov prkos. Postepeno se napušta svaki pok us111
rešenja religijskog problema, svaka vrsta mirenja ovih dVl'j11
protivurečnih duševnih sila, verovatno, pod kombinovani m u1 1
Religion oj the Semites, str. 412-413. „The mouming is not a spo11111
200
neous expression of sympathy with the divine tragedy, but obligatory and cnf(n1·1d
by fear of supematural anger. And a chief object of the moumers is to discl111111
responsibility for the god's death - a point which has already come beforc 1 1 ~ 111
connexion with theanthropic sacrifices, such as the 'ox-murder atA.thens'."
(Religija Semita, str. 412-413 . „Naricanje nije spontani izraz saosećanj11 11
božanskom tragedijom, već obavezno i prisiljena strahom od natprirodne 1111
tnje. Glavni cilj ožaiošćenihjeste da skinu odgovornost za smrt boga - poj11 v11
sa kojom smo se već susreli u vezi sa teantropskim žrtvama, kao što je '11h1
janje vola u Atini'.")
_ _ _ _ _ _ _ (297) - - - - - - - - -
11qrn1 istorijskih događaja, kulturnih promena i unutarnjih psi-
l11rkih menjanja.
Sve jasnije se pojavljuje težnja sina da se postavi na mesto
11111'.a-oca. Uvođenjem zemljoradnje raste značaj sina u patrijarhal-
11111 porodici. On dopušta nove izraze svog incestuoznog libida, koji
11.ila1.i svoje simboličko zadovoljenje u obrađivanju majke zemlje.
N: 1 ~1aju obličja bogova kao Atis, Adonis i dr. duhovi rastinja a
1•,11 i vremeno mladalačka božanstva koja uživaju ljubavnu naklonost
111.ilćrinskih božanstava i sprovode, za inat ocu, materinski incest.
'.1 1111:1 svest krivice, koja nije slabljena ovakvim tvorevinama,
11i;1/a va se u mitovima koji ovim mladenačkim ljubavnicima
1111ilninskih boginja određuju kratak životni vek ili ih kažnjavaju
111h11.imanjem muškosti ili pretvaraju u životinje zbog besa boga-
111·:1. Adonisa ubija Eber, sveta životinja Afrodite; Atis, Kibelin
l111h:1vnik, umire od škopljenja. 201 Oplakivanje i radost zbog vaskr-
"" :111ja ovih božanstava prešlo je u ritual jednog drugog boga-sina,
!,!! li edcnog za trajnije uspehe.
Kada je hrišćanstvo započelo svoj pohod u antički svet,
11.i1 šlo je na konkurenciju religije Mitra i izvesno vreme bilo je
.1111111jivo kome će božanstvu pripasti pobeda.
Svetlošću ozarena, prilika persijskog mladića-boga ipak je
11"1:da u tami pred našim shvatanjem. Možda se srne iz priča u
I 111ima Mitra ubija bika zaključiti da on predstavlja onog sina
I 1qi je sam obavio žrtvovanje oca i time oslobodio braću od
1111\rc sukrivice. Postojao je i drugačiji put stišavanja ovog ose-
' 111ja krivice a njim je krenuo tek Hristos. On je pošao njime i
11 vovao sopstveni život i time oslobodio braću od pragreha.
''"Strah od kastracije igra izvanredno veliku ulogu u smetnjama odnosa
p11111:1 ocu kod naših mladih neurotičara. Videli smo u !epom Ferencijevom
p11k:11u kako dečak prepoznaje totem u onoj životinji koja poseže za njego-
11111 111:1li111 udom. Kada naša deca saznaju za ritualno obrezivanje ovaj čin
'"""ljaju s li č nim kastraciji. Koliko znam, još nije nađena etnopsihološka
11.11.ilcla za ovaj stav dece. Obrezivanje, tako često u starim vremenima i kod
p111111livnih naroda, odgovara dobu praznovanja početka muževnosti i u tome
1111 11 :11lllati svoj značaj, sekundarno je ovo pomereno u raniji uzrast. Vrlo je
1111t'1,·santno da je obrezivanje kod primitivnih naroda kombinovano ili zame-
1111 1111 sa šišanjem kose ili izbijanjem zuba a da naša deca, koja ništa ne mogu
,1,, 111:1ju o ovoj povezanosti, u svojim reakcijama straha obe ove operacije
111.111:1ju stvarno ekvivalentima kastracije.
 _ _ _ _ _ _ _ _ _ (298) _ _ _ _ _ _ _____
Učenje o predačkom grehu je orfičkog porekla; ono se odi
žalo u misterijama a odatle prodrlo u filozofske škole stare Grčk "'"
Ljudi su bili potomci titana koji su ubili i raskomadali mladol',11
Dionisa-Zagreusa;' njih je pritiskivao teret ovoga zločina. U jl·d
nom fragmentu Anaksimandra" se kaže da je jedinstvo sveta muu
šeno jednim pradavnim zločinom i da sve što je odatle proistek lo
mora dalje da snosi kaznu za to. 203 Delo titana zbog udruživa1j11 ,
ubistva i komadanja dovoljno jasno podseća na totemsko ž1tvo~11
nje koje je opisao sv. Nilus - kao uostalom i mnogi drugi antičl, 1
mitovi, na primer, i sama Orfejeva smrt - pa ipak nam ovde sn1 ·11
odstupanje što je ubistvo izvršeno nad mladim bogom.
U hrišćanskom mitu prvobitni greh neosporno je sagrc, \'
nje prema bogu ocu. Ako je Hristos oslobodio ljude od 111011
prvobitnog greha time što je žrtvovao sopstveni život, to 1111111
nameće zaključak da je taj greh bio ubistvo. Prema u ljudski111
osećanjima duboko ukorenjenom zakonu odmazde, ubistvo 11111
že biti okajano samo žrtvovanjem drugog života; samo žrlvP
vanje ukazuje na dug u krvi. 204 A ako ovo žrtvovanje sopstvcnop
života dovodi do pomirenja sa bogom ocem, tada pestup za kop
se ispašta ne može biti do ubistvo oca.
Tako u hrišćanskom učenju čovečanstvo najotvorenije p11
znaje svoju krivicu za pradavno delo pošto je ono u žrtvi životu111
onog jednog sina našio najizdašnije ispaštanje za to. Izmirenj · 11
ocem utoliko je temeljnije što uz ovu žrtvu sledi i potpuno odri '1111
je od žene radi koje se i ustalo protiv oca. Ali i psihološka I oli
ambivalencije zahteva svoja prava. Istim delom koje· ocu pru~ 1
najveće moguće pokajanje, postiže i sin cilj svojih želja prema oc11
I on sam postaje bog čije se mesto nalazi pored, upravo čak 1
namesto oca. Religija sina smenjuje religiju oca. Kao znak ovi
zamene ponova se oživljava stari totemski obed u obliku pri čc.'l< 1,
pri kome skupina braće uzima od mesa i krvi sina, ne više oca, 1
02
'. Reinach, Cultes, Mythes et Religions, II, str. 75.
Zagreus (Raskomadani) jedan je od nadimaka boga Dionisa, 11j1·~11
titani rastrgnu ali on opet vaskrsne. - (Prim. prev.)
"Anaksimandar, grčki filozof iz VI veka pre naše ere, od čijih su sp1~11
sačuvani samo fragmenti.
203
„Une sorte de peche proethnique", n. d„ str. 76.
Samoubilački impulsi naših neurotičara po pravilu se pokazuju k1111
204
samokažnjavanje za ubilačke želje usmerene protiv nekog drugog.
- - - - - - - (299) - - - - - - - - -
1111 1c se posvećuje i identifikuje sa njim. Kroz beskraj vremena
11111/.c se pratiti identičnost totemskog obeda sa žrtvovanjem živo-
11111:1, tcantropskom ljudskom žrtvom i sa hrišćanskom pričešću i u
•v111ia njima prepoznati odjek onog zločina koji je tako pritiskivao
lp1dc, a na koji su ipak morali biti tako ponosni. Hrišćansko
p11L·cšće je u osnovi ponovno odstra-njenje oca, ponavljanje dela
l.111c treba da se okaje. Primećujemo koliko je tačna Frejzerova
11 n:n ica da je „ the Christian communion has absorbed within itself
111·1 1cmment which is doubtless far older than Christianity. "205
7
Događaj kao što je svrgavanje praoca od strane združene
Iii : 1 ćc morao je za sobom ostaviti neizbrisive tragove u ljudskoj
1·,1oriji i zbog toga dati odraza u naknadnim tvorevinama utoliko
11.u1ogobrojnijim ukoliko se manje želelo opominjati na ovo de-
111.'11" Ja se klonim puta iskušenja tako da ne istražujem ove tra-
1·1wc u mitologiji, gde ih nije teško naći, već se obraćam jednoj
1lt11goj oblasti u kojoj ću pratiti pokazatelje što ih je pružio S.
l{rnak u sadržajnom odeljku o Orfejevoj smrti. 207
(„Hrišćansko pri češće je preuzelo sebi sveti obred svetotajstva koji je
2115
1ws11111njivo daleko stariji od hrišćanstva.") Eating the God, „. str. 51 .„ Niko
1111 je upoznat sa literaturom iz ove oblasti neće smatrati daje dovođenje li vezu
l111 š ćansko g pričešća sa totemskim obedom ideja pisca ove rasprave.
0
' 'Arijel u Buri:
Full jathom jive thy jather lies:
\ Oj his bones are cara/ made
Those are pearls that were his eyes;
Nothing of him that doth jade
But doth sujfer a sea-change
lnto something rich and strange ...
Otac tvoj leži pet hvati duboko.
Kosti mu sada postaju korali;
Onaj biser tamo njegovo je oko;
Smrtne delove menjaju ti vali
U ndto tako divno, dragoceno;
Posmrtno mu zvono nimfe zvone eno.
(U prepevu Živojina Simića i Sime Pandllrovića. )
207
„La mort d'Orphee" li ovde često citiranoj knjizi Cultes, Mythes et
llc·ligions, sv. II, str. 100 i sl.
 U istoriji grčke umetnosti sreće se situacija koja pokaY1111
upadljive sličnosti i ne manje duboke različnosti sa scenom tolrn1
skog obeda kako ju je opisao Robertson Smit. To je situacija u 1111
starijoj grčkoj tragediji. Gomila osoba, jednako odevenih i jedn11l 11
nazvanih, opkoijava jednog jedinog od čijih su pokreta i re i S\ 1
zavisni; to je hori prvobitni jedini glumac herojske uloge. Kas111p
razvitak doveo je na scenu drugog i trećeg glumca da bi pred lav1l1
protivnike i razdvajanje osobina junaka, ali karakter junaka, k11n 1
njegov odnos prema horu, ostali su nepromenjeni. Junak trag •dq1
morao je da pati; to je i danas suštinski sadržaj tragedije. On je sl'l 1
opteretio takozvanom „tragičnom krivicom", čiju osnovu nije uwl
lako shvatiti; ona često uopšte nije krivica u građanskom smislu 11
reči. Najčešće se sastojala iz pobune protiv božanskog ili lj udsko,
autoriteta, hor je pratio junaka osećanjima simpatije, pokušavao d 1
ga zadrži, opomene, ispravi i oplakivao ga pošto bi našao zaslu/. ·1111
kaznu za svoj smeli poduhvat.
Ali zašto junak tragedije mora da pati i šta znači njego 1
„tragična" krivica? Brzim odgovorom prekinućemo diskusi pt
On mora da pati jer je praotac, junak one velike pradav11t
tragedije, koja ovde nalazi tendenciozno ponavljanje, a trag i~ 111
krivica je ono što mora da primi na sebe da bi članove hora oslo
bodio njihove krivice. Scena na bini je kroz smisaono izvr •11
vanje, moglo bi se reći, u službi rafiniranog licemerstva, proi
tekla iz istorijske scene. U onoj staroj stvarnosti upravo su 111
novi hora bili ti koji su prouzrokovali patnje junakove; ovde Nl'
pak oni iscrpljuju učešćem i jadikovkama, a junak je sam kriv 'I 1
svoje patnje. Na njega navaljeni zločin, razrešenje i pobuna pro
tiv velikog autoriteta upravo je ono što u stvarnosti pritiska lu
nove hora, združenu braću. Tako se od tragičnog junaka - pro
tiv njegove vo lje - stvara spasilac hora.
Ako su posebno u grčkoj tragediji patnje božanskog jarrn
Dioni sa i jadikovke sa njim identifikovanih pratilaca jarčeva bi ll·
sadržaj izvođenja, onda je lako razumljivo da se već ugašen11
drama ponovo rasplamsala u srednjem veku nad stradanji11111
Hristovim.
Na kraju ovog izvanredno skraćenog izlaganja želeo bih d11
iznesem zaključak da se u Edipovom kompleksu sreću počcr1
" l1 1• 11c, morala, društva i umetnosti, i to u potpunoj saglasnosti sa
11 111ltalima psihoanalize, da ovaj kompleks predstavlja jezgro svih
"' 1111\/,a, na osnovu onoga što smo uspeli da shvatimo proučava-
1111·111 psihoanalize. Izgleda mi kao veliko iznenađenj e što i proble-
1111 duševnog života naroda mogu da nađu svoje rešenje, polazeći
"" wdnc jedine konkretne tačke kao što je odnos prema ocu. Mo-
11.1 l:c se sa ovim povezati čak i jedan dmgi psihološki problem.
1 1·s10 srno imali priliku da ukažemo na to da je osećajna ambiva-
11 11vqa u pravom smislu te reči, dakle, susret ijubavi i mržnje pre-
111.1 istom objektu, koren važnih kulturnih tvorevina. Mi ništa ne
11,11110 o poreklu ove ambivalencije. Može se pretpostaviti da je
1111.i lundamentalni fenomen našeg osećajnog života. Ali čini mi se
d11ll' i druga mogućnost vredna pažnje, to jest, da je ona prvobi-
11111 bila strana u osećajnom životu i daju je čovečanstvo steklo tek
111 kompleks oca,208 gde i danas u psihoanalitičkom istraživanju
p111nlinaca nalazimo njenu najjaču izraženost. 209
_ Pre nego što završim, moram primetiti da nas visoki stepen
I 1111vcrgencije ka jednoj opsežnoj povezanoj celini, koji smo
1111-;l1gli u ovom izlaganju, ne može zaslepiti u odnosu na nesigur-
1111sl naših pretpostavki i teškoće naših rezultata. Od ovih pome-
1111l- u još samo dva, koja su, možda, već zapazili neki čitaoci.
Najpre, nikome nije promaklo da mi svuda u osnovi prihva-
l.11110 dušu mase u kojoj se duševni procesi odvijaju kao u du-
.rn10111 životu pojedinca. Mi, pre svega, smatramo da svest krivice
1hog jednog dela opstaje mnogo hiljada godina i deluje na gene-
1 o1 ·ijc koje o ovome delu ne mogu ništa da znaju. Mi dozvo-
' l1ava1110 da se osećajni proces koji je mogao nastati u jednoj ge-
11\Taciji sinova, koje je zlostavljao otac, prenosi i na novu generaci-
111 koja je izbegla ovakav postupak baš zahvaljujući odstranjenju
""Odnosno kompleks roditelja.
~°"Naviknut na nesporazume ne smatram suvišnim da izričito istaknem
d.111opšte nisam zaboravio komp leksnu prirodu ovde navedenih fenomena i da
" 111 predstavljaju samo novi momenat uz već poznata ili još nepoznata porekla
11'11gije, morala i društva, koji proističu iz sagledavanja psihoanalitičkih
" ''a ~ ivanja. Sinteza objašnjenja cetine mora se prepustiti drugima. Ali i u
p11mdi ovih novih momenata proističe da u takvoj sintezi ne mogu igrati drugu
1ilogu do centralnu ulogu, iako se mora savladati veliki afektivni otpor pre
nl'go što se prihvati ovakav značaj.
 --------(302) - - - - --=
oc~., ~vo. su,. sv~kako, vrlo ozbiljne primedbe i svako d1111
obJaSnJellJe .koje bi moglo zaobići ove pretpostavke imalo hi
nost nad ovim. 111
Samo, dalja procena ukazuje da ne snosimo sa mi od ,
vom?st. za ovak~ ~melo~~· Bez pretpostavke o psihi 1111111 ,
kont1.nmtetu u osec~Jnoi_n z1votu ljudi, koja omogućava du 11
o?aziremo na ~'.ek1danJa duševnih radnji usled nestanki! 1nt1 1
v~~u~, ps1holog1Ja naroda uopšte ne bi mogla postojati. I 11I' 1
h1cki pr.oces1 Jedne generacije ne prelaze na sledeću, sv 11 i, I ,
11
moral~. 1znov~ d~ stvara svoj stav prema životu, tada na 0 111111
podrucJ.u .ne b1 bilo napretka i gotovo nikakvog razvitka . S "
11111
po~tavlJaJu se ~va ~ova pitanja, koliki je udeo psihičkog knitJi
n~1teta ~e~~ nizovima ge~.eracija. i kojim se sredstvima i p111 1
v1ma ko~1st1 Jedna ~enerac1Ja d.a bi prenela svoja psihičb 811111 11
na sled~cu. Ne tvrdim da su ovi problemi dovoljno objašnj 'Il i ih
da su .d1.rektno saop.štavanje i tradicija, na šta se najpre pc)n li
dovoljni da ud?volje ov.?m :~htevu. Psihologija naroda uop li
11
se .vrlo mal? bnne n~ koJI ~acm se uspostavlja neophodni kw 111
nmtet u ?usevnom z1vo~ 1z generacije u generaciju. Deo ov .
z~datka 1zgl.eda da 1spulljava nasleđivanje psihičke dispozi ·q1
11
ah zah~eva _izvesne. podstreke u individualnom životu da bi
~rob~d1lo nJ~no deJstvo. To može biti smisao reči pesn ika: <illl i
1
sto .s1 _nas~~d10 od ~taca, zasluži da bi ga i imao. Problem ii'. •li•
da JOS tezi ako prihvatimo da ima psihičkih reakcija koj '
1~ogu tako nepovratno poti~nuti da„ za sobom ne osta~ lj 1 q
mk~kve tragove ..s.amo, takvih reakcIJa nema. Najjače polis i. i1
vanJe.~ora. ostaviti. pros.tora ~a izme?-iena zamenska oseća nj11 1
r~~kc1Je koje sl~~e 1~. ovih. Ah tada bismo smeli pretpostaviti d, 1
nIJ~dna generac1p m}e u sta~ju da od sledeće prikrije značajn iji
~usevne pro~e~e. Naime, psihoanaliza nam je pokazala da sv 11 1. 1
co~ek u SVOJOJ ,n~svesnoj duševnoj delatnosti poseduje aparnl
~OJI mu ~mogucuJ~ da ~mači reakcije drugih ljudi, to jest, d 1
1spr~vl~a izvrgavanja koja su drugi stekli na osnovu njegovih
osec~nJ~. Ov1r,n pute~!1 nesvesnog razumevanja su običaji, cer\•
mom~e 1 prop1s1, kOJI ~u ostali kao odraz stava prema praoc ,
mog·l·1 da budu preuzeti kao osećajno nasleđe od sledećih gcn
11
erac1Ja.
- - - -- (303) - - - -- - -- -
l1·d11a drugačija primedba mogla bi se postaviti upravo sa
11, „11 n11c analitičkog načina rezonovanja. . .
M 1srno prve moralne propise i običajna ~gr.aničen~a pn-
1111 1111g društva shvatili kao reakciju na delo koje Je za nJ.egove
111111 111kt.: oz načavao pojam zločina. Oni su se pok~J~h zb?g
,111k ln i od lučili da ono ne treba više da se ponovi 1 da nJe-
' 11 ·. provođenje ne srne doneti koristi. Ova stv~:alačka ~vest
11 11r 11i među nama nije ugašena. Njeno asocIJalno dejstvo
, , , 1110 kod neurotičara u stvaranju novih moralnih propisa,
1, ili 1 11ovih ograničenja kao kajanje za učinjena i_ .k~~ pr~-
1„ 1111111ost protiv novih nedela koja bi se mogla poc1mt1. Ah,
11,, l,ud ovih neurotičara potražimo dela koja su pobudila ova-
111r:ikciju, bićemo razočarani. Mi ne nalazimo d~~~.v~ć ~amo
1111piilsc, o.sećajne podsticaje koj! su ~e~ili ka zlu .~h CJJe !e 1zvo-
.J, 111 r s prcčeno. U osnovi osećanJa krivice neurot~~ara l~ze sa.m?
1, 1li1 rkt.: realnosti, ne faktičke. Neurozu k~raktense t.o ~to ps1h1-
• I 'li- 1·:i Inost natkriljuje faktičku, na pomisao reaguJe isto tako
" 11111110 kao nonnalan na stvarnost.
Nisu li možda primitivni narodi imali sličan način reag?-
11q:i'l' 11 Imamo osnove da im pripišemo izvanredno pr~~enJI-
11111 · sopstvenih psihičkih radnji kao deli~ič~~ odraz. nphove
11 11 1 r i s tičke organizacije. 211 Po tome su mogh b1t1 dovoljni ~~mo
111 1p1ilsi neprijateljstva prema ocu, postojanje želja u ~~ntaz1~1 ~a
,,. 11lac ubije i pojede, da uslovi onu moralnu rea~CIJU .koja J.e
1vorila totemizam i tabu. Na ovaj način može se 1zbeć1 nemi-
1111 v11ost da se početak našeg kulturnog poseda; na k?~i smo, s
' 111.1 vom, toliko ponosni, dovodi u vezu.sa užasmm ~locmo~ ko-
11 v rcđa naša osećanja. Pri tom ne bi pretrpela ~ikakvu ste~
11 m1 čna veza koja potiče od onog početka i dopire do ~ nasu
„.1dašnjost, jer je psihička realnost bila ~ovolj~~ zn~ČaJna da
111isi sve ove posledice. Ovome se može pngovontJ daje stvarno
došlo do promene društva, od o?l.ika očin~ke h~rd.e ?.obratskog
klana. Ovo je jak argumenat, ah ipak ne i odlucuJ~CI. Pro.~ena
', l ' mogla postići i na manje nasilan način a .?a ovaj u sebi ipak
\adrži uslove za nastajanje moralnih reakcija. Dok se osecalo
210
Up. drugi deo ove knjige o tabuu. . .
"'Vidi odeljak o animizmu, magiji i svemoći m1sl1.
 - - - - - - (305) - - - - - - --
~--------(304)~------=

ugnjetavanje od strane praoca, bila su opravdana neprijat ·11 · ~ • 11 11 11 •1r se pre svega koči od delanja, kod nje?a je misao potpuna
osećanja u odnosu na njega, a kajanja zbog ovih mora lu 11 11 11 "11 " za delo. Primitivni čovek nema kocrnca, misao se be.z
I tlwg:i pretvara u delo, delo mu je, takoreći, pre za~1ena za mi-
pričekati neki drugi vremenski trenutak. Isto tako, mnl11 I
održiv i drugi prigovor, da sve što potiče iz ambivalcnt 1111 111 1stoga smatram da se, ne želeći da preuzmem s1gurn?st po~
odnosa prema ocu, tabu i obredni propisi prinošenja žrtve, u J., 11diq L: odluke, za problem o kome raspravlpmo srne pnhvatltl
1 l"k:i : u početku beše delo.
ima najozbiljniji karakter i potpunu realnost. Takođe, i · 11
monijal i kočenja prisilnih neurotičara pokazuju ovakav k11111I Preveo Pavle Milekić
ter i potiču, ipak, samo iz psihičke realnosti, iz namere a n · I I
sprovođenja u delo. Moramo se čuvati da iz našeg trezvl'tll•
sveta, koji je pun materijalnih vrednosti, prenosimo pol 't•11 p
vanje onog samo zamišljenog i željenog, postojećeg sa11111 11
unutrašnjem bogatom svetu primitivnog čoveka i neuroti čarn
Ovde se nalazimo pred odlukom koja nam stvarno nij • 111
ka. Počnimo sa utvrđenom činjenicom da razlika, koja dru 11111
može izgledati fundamentalna, u našem sudu ne pogađa su. 111 111
stvari. Ako za primitivnog čoveka želje i impulsi imaju potp111111
vrednost činjenica, onda je, na nama, da sledimo takva shvul11
nja sa puno razumevanja, umesto da ih korigujemo prema 11;1, 1111
merilima. Ali tada ćemo jasnije uočiti postavku neuroze koja 111
je dovela u ovakvu nedoumicu. Nije tačno da se prisi lni 11 •11
rotičari, koji se danas nalaze pod pritiskom supermorala, bn1111
samo od iskušenja psihičke realnosti i kažnjavaju samo Y.hop
doživljenih impulsa. Pri tom postoji i deo istorijske realnosti : 11
njihovom detinjstvu ovi ljudi nisu doživljavali ništa drugo d11
zle impulse i ove impulse su, koliko su mogli u dečjoj ncsv
snosti, preobraćali i u radnje. Svaki od ovih predobrih ljudi im1111
je u detinjstvu svoj loš period, perverznu fazu kao prethodni ·11 I
osnovu kasnije supermoralne. Analogija primitivnog čoveka 11
neurotičarom postaje, dakle, mnogo osnovanija ako pretpostavi
mo da se kod primitivnog čoveka psihička realnost, čiji je s11
stav nesumnjiv, prvobitno stapala sa faktičnom realnošću i da s11
primitivni ljudi stvarno činili ono što su prema svim uverenji11111
imali nameru da učine.
Ipak, analogija sa neurotičarima ne srne i suviše uticati 1111
naš sud o primitivnom čoveku. Treba uzeti u obzir i razli kr
Sigurno da kod svih, divljaka i neurotičara, kao što vidimo, m·
postoji oštro razdvajanje između mišljenja i delanja. Samo rn.:u