EGO IIDU ovim razmatranjima ja nastavijam tok misli koji sam zapoéco u svom spisu S one strane principa zadovol}- stva (1920) i prema kojem sam, kako pomenuh u tom spisu, imao stav blagonaklone znatiéelje, Na stranama kojeslede te se misli povezuju s raznim éinjenicama litickog posmatranja i pokuSavaju se izvuci zakljudci iz teveze. U ovom spisu, medutim, nema novih pozajmi- 2 od biologije, i zato je on bliti psihoanalizi nego rad Sone strane principa zadovoljstua, Pre on ima karakter sinteze nego spekulacije i sebi je, éini se, postavio visok cilj, Ali ja sam svestan da on ne ide dalje od najosnovni- jih tvrdnji, i porpuno prihvacam taj prigovor. fa sledecim stranicama dotigem se stvari koje dosad jo nisu bile predmet psihoanalititke obrade i ne mo- Bua da se uzgred ne osvnem na neke tearije koje su Postavili neanaliti¢ari ili nekadaSnji analitiéari prilikom Papustanja analize. Ja sam inage uvek bio spreman da Priznam Sta dugujem drugim radnicima, ali u ovom slu- ju oseéam da me ne tisti takva obaveza zahvalnosti, Ako dosad psihoanaliza nije u dovoljnoj meri cenila izve- She stvari, to se nikad nije deavalo zato Sto je previdala njihov uginak ili ito je htela da opovrgne njihov znataj, vet zato Sto je sledila odredeni put, koji jo$ nije vodio ta. ana- i)Signnund Frojd ko daleko. I najzad, kada je stala da pollanja paznju tim stvarima, one su joj izgledale drugadije nego ostalima, E Svest i nesvesno U ovom uvodnom poglavlju nema nista novo da se kate, pa neée biti moguée da se izbegne ponavijanje onog o éemu je ranije, u vie navrata, vee bilo govora. Podela psihitkog na svesno i nesvesno jeste osnovna pretpostavka psihoanalize, i jedino ta podela omogu- éuje psihoanalizi da shvati koliko geste toliko i vaine patologke procese u psihi i da im nade mesta u okvi- ru nauke, Da kazem to jo jednom, ali drugim reéima: psihoanaliza ne moe sustinu psihickog da premesti w svest, veé mora svest da posmatra kao osobinu psihié- og; koja moe ali ne mora — da bude povezana s dru- gim osobinama Kada bih mogao zamisliti da ée svi koji se zanimaju za psihologiju proéitati ovaj moj spis, bio bih spreman ina to da deo ditalaca veé na ovom mestu prekine éita- nje i odlo#i knjigu, jer se ovde pojavijuje prvi znak ras- poznavanja psihoanalize. Veéini filozofski obrazovanih Ijudi ideja psihigkog, koje takode nije svesno, toliko je neshvatljiva da im izgleda besmisler é sa stanovil- ta logike, opovrgljiva. Mislim da to poriée jedino otud nikad nis prougavali dotiéne pojave hipnoze i sna, koje ~ sasvim nezavisno od patoloskih manifestaci- ja ~ iznuduju da se prihvati takva koncepeija. Njihova psihologija svesti nesposobna je da resi probleme sna i hipnoze. »Biti svestan* jeste, pre svega, Cisto opisni termin, koji se temelji na najneposrednijoj i najpouzdanijoj per- Sto oni 76 Egoiid cepéiji. Iskustvo nam pokazuje da neki psihi¢ki element na primer, predstava — obiéno nije trajno svestan. Na~ protiv, karakteristiéno je da stanje svesti brzo prolazis neka predstava koja je u ovom trenutku svesna, veé na- rednog trenutka nije svesna, ali u izvesnim, lako uspo- stavijenim uslovima ona opet moze da postane svesna. Ne znamo ita je ona bila u meduyremenu; mogemo re¢i da je bila datentna, a to znaéi da je u svakom trenutku bila sposobna da postane svesna, lis ako kazemo da je ona bila nesvesna, mii tada nju korektno opisujemo. U tom se sluéaju atribut ,nesvestan® poklapa s atriburom slatentan* ili s odredenjem ,sposoban da postane sve- stan®. Doduse, filozofi bi nam prigovorili: ,Ne, termin “nesvestan’ ne moze tu da se primeni; dok god je bila u stanju latentnosti, predstava nikako nije bila neito psi- hiéko.* Ako bismo im veé na ovom mestu protivreéili, vodili bismo terminoloski spor, od kojeg ne bismo imali nikakve koristi, Do termina ili pojma ,nesvesno* dosli smo, medu- tim, na drugaéiji naéin, dosli smo, naime, obradom is- Kustava u kojima izvesnu ulogu igra psihicka dinamika Suznali smo, co jest morali smo pretpostaviti, da postoje vilo jaki psihigki procesi ili predstave (tu u obzir dolazi pre svega kvanticativni, dakle ekonomski Cinilac), koje ‘mogu u psihi da proizvedu sve uéinke kao i obiéne pred- stave (ukljucujuci i takve uéinke koji opet mogu, kao Predstave, da postanu svesni), mada same ne postaju Svesne. Nema nikakve potrebe da ovde iscrpno ponavija- Mo ono Sto smo veé ranije tako esto objasnjavali. Do- Voljnto je ako kazemo da tu nastupa psihoanaliticka te- Onija i twrdi da takve predstave ne mogu postati svesne, Jer se tome suprotstavlja izvesna sila, da bi one inad mogle da postanu svesne i da bismo tada videli koliko 7ign Froid se one malo razlikuju od drugih priznatih psihiékih ele- menata, Ta se teorija ne moze opovrgnuti cinjenicom da su u psihoanaliti¢koj tehnici pronadena sredstva uz ju se pomo€ mote otkloniti pomenuta sila i dotiéne predstave udiniti svesnim. Stanje u kojem su se one na- lazile pre nego sto su udinjene svesnim, mi nazivamo po- tiskivanjem, a silu koja izaziva i podriava potiskivanje, oseéamo tokom analitiékog rada kao ofpor Svoj pojam nesvesnog dobijamo, dakle, iz uéenja o potiskivanju. Potisnuto jeste za nas prototip nesvesnog. Vidimo, medutim, da imamo dye vrste nesvesnog, jed- na koja je latentna ali sposobna da postane svesna, druga — ono Sto je potisnuto i Sto smo po sebi zbilja ne moie da postane svesno, Taj na’ uvid u psihigku di- namiku ne mode da ostane bez uticaja na terminologiju i nagin opisivanja pojava. Latentno, koje je nesvesno samo u opisnom ali ne iu dinami¢kom smislu, naziva- mo predsvesnim; naziv nesvesno upotrebljavamo jedino za dinamigki nesvesno potisnuto, tako da sad imamo tri termina, svesno (sv), predsvesno (psv) i mesvesno (rid), &iji smisao nije vise isto deskriptivan. Pretpostavljamo da je predsvesno blize svesnom nego nesvesno, i posto smo nesvesno nazvali psihitkim, utoliko éemo se manje ustezati da i latentno predsvesno nazovemo psihickim. Ali zaSto se ne sloZimo s filozofima, pa na dosledan na- Ein predsvesno ne odvojimo, kao i nesvesno, od syesnog psihi¢kog? Tad bi nam filozofi predlodili da predsvesno i nesvesno opisemo kao dye vrste ili dva stepena psihoid- nog, i na taj bi naéin jedinstvo pogleda bilo uspostavlje- no. Medutim, posledica toga bila bi besk-ajne tesko¢e u izlaganju, i jedino vatna cinjenica — injenica da se te dve viste psihoidnog poklapaju, maltene u svim ostalim taékama, s onim to se priznaje da je psihizko ~ bila bi Bw Ego iid u pozadinu potisnuta zarad predrasude koja potite iz vyremena kada su te dve vrste psihoidnog, ili ono to je unjima najvaznije, bile jo8 nepoznate. Sad mozemo slobodno da se koristimo s naa tri ter- mina, svesno, predsvesno i nesvesno, samo pod uslovom da ne zaboravimo da u deskriptivnom smislu postoje dye vrste nesvesnog, a u dinamigkom smislu jedna. Kad se imaju u vidu svrhe izlaganja, ta razlika moe u pone- kim sluéajevima da se zanemari, a u ponekim opet ona je, naravno, preko potrebna. Pa ipak, mi smo se viSe-ma- nje navikli na tu dvoznaénost nesvesnog i s njom smo Iepo izlazili nakraj. Koliko ja mogu da vidim — nju nije moguée izbeti; razlika iamedu svesnog i nesvesnog jeste, na kraju krajeva, pitanje percepeije, na koje valja odgo- Yoriti sa ,da* ili ,ne“, a sim din percepcije ni8ta nam ne govori o razlogu zaéto se neSto opaia ili ne opaza. Niko nena prava da se Zali na to Sto data pojava dinamicki Ginilac izratava dvoznatno.! ' Videti, kada je 0 tome reé, moj tekst Bemerkungen itber den Begpiffides Unbewussten, w Sammlung kleiner Schriften zur Neu- fosenlchre*, IV seija, 1918. Nedavni preokret krtiel nesvesnog, tasluzyje da se na ovo mestu razmotti, Nekiistratvad, koji ne ‘odbaciju psihoanaliticke Zinjenice, ali koji nece da prihvate nesve- $0, nalaze izlz iz tekoge u neosporno) Ginjenii da je w sven, Posmatranoj kao fenomen, moguée raalikovati niz stupnjeva in- fenziteta ili asnosti. Kao Sto ima procesa kojih smo svesni veoma Jssno, otigledno, konkretno, mi dodivijavamo i druge procese ko- jth smo samo slabo, jedva primemno svesni; i proces kofih sano Iajslabijesvesni jest, po retima th istraZivaéa, upravo oni za koje Psihoanaliza hoée da upotiebi neodgovarajuéi termin .nesvestan Alii tih procesa mi smo: ‘svesni, nastavijaju oni, ili su oni .u svesti* i mogu se potpuno i snaino utinii svesaim ako im se polloni dovoline pain. ay 79SS al Sire U daljem roku psihoanalitidkog rada pokazalo se, me- dutim, da su éak i te razlike nedovoljne i, za praktiéne svthe, manjkave. To je postalo jasno na vise nacina, presudno je bilo ovo sto éu sada reéi. Mi smo stvori predstavu da u svakom ¢oveku postoji koherentna orga- nizacija psihi¢kih procesa i ov organizaciju nazvali nj govim egom. S tim egom povezana je svest; ego kontro- lise pristupe motilicetu, to jest prainjenju uzbudenja u ‘Ukoliko se argumentima mote uticati na razre¥enje jednog tanja koje kxo ovo nage zavis ili od konvencije ili od emocional- nih Ginilaca, motemo sledeée da kaemo: ukazivanje na stepene jasnosti u svesti nema u sebi nilta obavezujuée i ne poseduje vise dokazne modi nego, recimo, sliéne tvrdnje: Ima coliko stupajeva osvetlienja ~ od najjarkije, zaslepliujude svetlosti do najskiljavijeg zratka, dakle: tame uopste nema.” Ili: ;Postoje raze stepeni ¥ votnoiti, nema, dakle, smi,” Te tvrdnje mogu na izvestan nagin dda imaju smisla, ali za praktigan zivor one su beanaéajne, Sto ese pokazati ako neko pokua iz njih da izvede odredene zakdjucke, na primer: ,dakle, svetlost ne treba palit", il: ,dakle, svi organizmi su besmrtni. Zatim, svadenjem ,onog so je neapatljvo" pod pojam ,onog Sto je svesno” samo upropaséujemo jedino, nepo- sredno i pouzdano znanje koje wopite imamo o psihi. Uostalom, svest 0 kojoj se nigta ne zna izgleda mi mnogo apsurdnija nego nelto psthidko Sto je nesvesno. Na kraju, taj pokuta) izjednagava- nja onog ito je neopateno s onim sto je nesvesno izveden je, otito, bez. uzimanja u obzir dinamiékih odnosa, koji su bli odlugujuéi nioci u oblikovanju psihoanalitigkog shvaranja. Jes, pri tom se gube iz vida dve éinjenice: prvo, velo je teko, iziskuje mnogo na- pora, da se dovoljno paznje usredsredi na neopaieno takve viste: i drugo, ako se to i postigne, svest sada ne prepoztaje ono Sto je ranije bilo neopaieno, vet ga dosta testo odbacuje odluéno kao neo Sto joj je sasvim strano i protivno. Dakle, pokuiaj da se ono §o je nesvesno svede na ono Sto je neopazeno ili malo opaéeno ipak je samo izdanak predrasucle po kojoj je istovernose psihigkog. sa svesnim utvrdena jednom zauvek. 80 Ego iid spoljni svet; on je instanca koja nadzire sve svoje konsti- tutivne procese i koja noéu odlazi na spavanje, vréedi ta- da jo’ i cenzuru snova, Od tog ega potieu i potiskivanja, posredstvom kojih se izvesne psihicke teznje iskljueuju ne samo iz svesti, vet i iz drugih vidova pojavijivanja i delanja. U analizi se te iskljuéene ceznje suprotstavlja- ju egu, i ona se suogava sa zadatkom da ukloni otpore koje ego ispoljava prema bavljenju porisnutim, Sad mi u toku analize uoéavamo da bolesnik zapada u teSkoce Gm mu postavimo izvesne zadatke; njegove asocijacije izneveruju kada treba da se priblize potisnutom, Mi mu tad kaiemo da njime viada nekakav otpor, ali on nista ne zna o tome, i éak ako bi na osnovu svojih neprijatnih oseéanja odgonetnuo da u njemu sada deluje nekakav orpor, on ne bi umeo da kate Sta je to, niti bi umeo taj otpor da opie. Posto, medutim, taj orpor jamatno potite od njegovog ega i njegovom egu pripada, mi se nalazimo u nepredvidenoj situaciji. U samom egu nai- Ti smo neito sto je takode nesvesno, ito se ponaéa isto kao i potisnuto, to jest na’li smo neito sto ispoljava sna- na dejswva, a da smo ne postaje svesno, i sto — da bi se uinilo svesnim — iziskuje poseban rad. Sa stanovista analitiéke prakse, posledica tog otkriéa jeste da zapada- mo u bezbrojne nejasnoée i resko¢e ako se driimo svog tuobiéajenog nacina izra¥avanja i ho¢emo, na primer, da izvedemo neurozu iz konflikta izmedu svesnog i nesve- snog. Koriste¢i se svojim uvidom u strukturu psihe, tu Suprotnost moramo da zamenimo drugom suprotnoséu = suprotnoséu izmedu koherentnog ega i onog ito je po- tisnuto i Sto je od ega odvojeno * Up. Sone srane principa zadovoljtea. aee eth Siporieelee e Medutim, posledice koje nage otfaiée ima po nate shvatanje nesvesnog joSsuznaéajnije, Dinamiéko rezma- tranje nagnalo nas je da napravimo prvu ispravku; nas uvid u strukcuru psihe omoguéava nam drugu ispravku. Mi uogavamo da se nesvesno ne poklapa s potisnutim; i dalje je taéna tvrdnja da je sve potisnuro nesvesno, ali sve nesvesno nije i potisnuto, Takode jedan deo ega, sa- mo bog sveti zna koliko va¥an, moze da bude nesvestan, i jamagno je nesvestan. I 10 nesvesno ega nije lacentno 1u smislu predsvesnog; jer, ako bi bilo, ono ne bi moglo da se aktivira a da ne postane svesno, i éinjenje njega svesnim ne bi stvaralo tako goleme poreskaée. Ako smo na raj naéin prinudeni da uvedemo treée resvesno koje nije porisnuto, onda moramo priznati da karakteristika nesvesnosti podinje, za nas, da gubi znaéaj. Ta karakte- ristika postaje mnogoznaéan kvalitet, koji ne dopusta dalckoscine i neizbeine zakljuéke za koje bismo je rado iskoristili. Ipak, moramo se éuvati od zanemarivanja te karakteristike, jer, na kraju krajeva, svojstvo biti sve~ stan" ili ,biti nesvestan" jeste jedina svetiljka u tami du- binske psihologije. 1 Ego iid Patolosko istrazivanje suvi’e nam je jednostrano usmerilo paznju na potisnuto. Sada kad znamo da i ego mote da bude nesvestan u pravom smislu te reti, heli bismo o njemu vige da saznamo. Jedini oslonac tokom natih iscrativanja bila nam je dosad oznaka svesnosti ili nesvesnostis na kraju smo videli koliko mnogoznaénosti ona u sebi krije. 8 re Dakle, sve nae znanje uvek je povezano sa svescu. Mi mo#emo éak i nesvesno da upoznamo samo tako sto éemo ga udiniti svesnim, Ali éekajte malo, kako je to moguée? Sta znaéi kad kaemo ,udiniti ne&to svesnim'? Tkakco se to radi? ‘Znamo veé na Sta ovde treba da se nadoveiemo. Re- {cli smo da je svest poursina psihickog aparata, to jest mi smo je kao funkeiju pripisali sistemu koji je, prostorno, prvi do spoljnog sveta — prostorno, uostalom, ne samo u smislu funkeije, veé ovog puta i u smislu anacomske ta8élanjenosti.’ I mi u svojim istrazivanjima moramo kao polaziste da uzmemo tu povsinu koja opaza. Svi opataji koji dolaze spolja (Culni opazaji) i iznutra (ono Sto nazivamo ose¢ajima i oseéanjima) od samog su poterka svesni. Ali kako stvari stoje s onim unutrainjim procesima koje, grubo i netaéno, moZemo da nazovemo procesima misljenja? Da li se ti procesi, koji se negde u unutrainjosti aparata odvijaju kao pomeranja psihidke energije na putu ka radnji, primiéu povriini koja izaziva radanje svesti? Ili pak svest kréi sebi put ka njima? To je otigledno jedna od poteskoga koje nastaju u trenucku ada se prostorna ili ropografska predstava o psihickom abivanju poene uzimati ozbiljno. Obe te moguénosti podjednako su nezamislive; mora da je posredi nesto treée. Na drugom jednom mestu' ja sam veé rekao da se stvarna razlika izmedu nesvesne i predsvesne predstave (misli) sastoji u tome da je prva povezana s materij om koji ostaje nesaznan, dok je poronja (predsvesna) 2 Up. Sane strane principa zadovoljtua 4 Das Unbewnssee, ,Internationale Zeitschrift ftir Psychoa- nalyse", III, 1915. 83Sigmund Frojd jo8 i u veri sa predstavama revi. To je prvi pokusaj da se navedu oznake za oba sistema, Psv (predsvesno) i Nsv (nesvesno), koje se razliktuju od njihovog odnosa prema svesti. Pitanje: ,Kako neito postaje svesno?* imalo bi, dakle, vige smisla ako bi glasilo: ,Kako ne’to postaje predsvesno?* A odgovor bi bio: ,Putem povezivanja s odgovarajudim predstavama edi." Te predstave revi jesu ostaci seéanjas one su nekad bile percepeije i mogu, kao svi ostaci seéanja, opet da postanu svesne. Pre nego Sto nastavimo da se bavimo njihovom prirodom, kao da dolazimo do novog otkri- éa: svesno mote da postane samo ono Sto je vee jednom bilo svesna percepcija, a ono sto nadiruéi iznutra (odvo- jeno od oseéanja) tedi da postane svesno mora pokusati da se pretvori u spolne percepcije to biva moguée po- sredstvom tragova seéanja, Mi mislimo da se ostaci seéanja nalaze u sistemima koji se neposredno granige sa sistemom perceptivne sve- sti, tak da se investicije tih ostaraka lako mogu, iznutra, prenositi na elemente tog sistema. Ovde odmah imamo uvidu halucinacije i Ginjenicu da se najtivlje secanje jos uvek razlikuje i od halucinacije i od spoljne percepcije, ali nam isto tako brzo pada na pamet da prilikom of vijavanja nekog seéanja investicija ostaje u sistemu seéa~ nja, dok halucinacija, koja nije odvojiva od percepeije, mote da nastane onda kad investicija ne samo da se od traga seCanja Siri na element P (na percepciju) veé na njega potpuno i prela Ostaci reéi potiéu pre svega od slusnih percepcija, tako da sistem Pre ima, u neku ruku, poszban éulni iz- ‘yor. Vizuelne komponente predstave redi mogu se kao sekundarne, Gitanjem stetene, odmah zanemariti, a isto vaii i za motorne slike neke reéi, koje kod svih — sa izu- 84 oo eee zetkom gluvonemih ~ igraju ulogu pomoénih znakova. U stvati, reé je ipak mnemitki ostarak reti koja se éula. Ne smemo, radi uproséenja na primer, da zaboravi- mo znaéaj optickih mnemigkih ostataka, kada oni poti- &1 od stvari, ili da poriéemo kako je moguée da procesi miiljenja postanu svesni povratkom na vizuelne ostatke i kako izgleda da tome mnogi ljudi daju prednost. Pro- uéavanje snova i predsvesnih fantazija, kao iro je poka- zano u Varendonkovim posmatranjima, mode da nam prudi predstavu 0 posebnoj pritodi tog vizuelnog mialje- nja. Saznajemo da ono sto u njemu postaje svesno jeste, po pravilu, samo konkretni materijal misli, ali da se za ‘odnose koji su narogito svojstyeni misli ne moze dati vieuelni izraz. Dakle, misljenje u slikama samo je vrlo nesavrSen vid postajanja svesnim, Na neki nagin, ono je takode blite nesvesnim procesima nego mislenje u sedima i nema sumnje da je ontogenetski i filogenetski starije od ovog potonjeg. Da se vratimo svom argumentu: ako je, dakle, to put kojim nesto Sto je po sebi nesvesno postaje predsvesno, onda bi odgovor na pitanje kako od negeg potisnutog pravimo nesto (pred)svesno glasio: to postiZemo tako Sto pomoéu analitigkog rada stvaramo takve predsvesne postedne beocuge. Svest, dakle, ostaje na syom mestu; ali, s druge strane, nesvesno se ne penje do svesti. Dok je odnos spoljne percepcije prema egu sasvim otigledan, odnos unutrainje percepcije prema egu i skuje posebno istrazivanje. To nas istrazivanje jos jed- nom nagoni da posumnjamo da li smo zbilja u pravu kada Gitavu svest dovodimo u vezu samo sa povrsinskim sistemom P-Sv (s perceptivnom svescu). Unutrainje percepcije daju ose¢aje proces’ koji se odvijaju u najrazliditijim, a jamaéno i najdubljim sloje- 85Siggnund Froid a vima psihigkog aparata. Jako se malo zna o tim ose¢aji- ‘ma; oni Sto pripadaju nizu zadovoljstvo-nezadovoljstvo mogu se smatrati i najboljim primerima th osecaja. Oni su prvobitniji, elementarniji, nego percepcije koje potigu iz spoljnog sveta, 2 mogu se javiti ak i kada je svest pomuéena. Na drugom jednom mestu rekao sam ta mislim 0 njihovom veéem ckonomskom znacaju i © metapsiholotkim razlozima takvog znacaja, su multilokularni kao i spoljne percep: istovremeno, da dolaze s raznih mesta i pri tom da ima- ju razna ili éak suprotna svojstva. Prijatni osecaji nemaju u sebi nista od onog ito bi ih gonilo na promenu ili praénjenje, dok je kod neprijat- nih oseéaja to prisutno u najveéoj meri. Ovi potonji stre- me ka promeni, ka prainjenju, izato mi nezadovoljstvo tumatimo kao poveéanje a zadovolistvo kao smanjenje energetske investicije. Ako ono to postaje svesno kao zadovoljstvo i nezadovoljstvo nazovemo kvantitativno i kvalitativno ,neito* u psihigkim procesima, onda se po- stavlja pitanje da li to ,neSto" mode da postane svesno na mestu gde je, ili mora da se odvede do sistema P Klinigko iskustvo nam govori da je to potonje poste- di, Ono nam pokazuje da se to ,nesto* ponasa kao po- tisnuto pobudenje, Moie ono da ispolji pokretne sile, a da ego ne primeti prinudu. Tek kada se pruza otpor prinudi, kad u reakeiji prainjenja dolazi do zastoja, to to" odmah postaje svesno kao nezadovoljstvo. Kao napetostiizazvane fizitkim potrebama mogu da osta- nu nesvesne, isto tako mode nesvestan da ostane i bol, ono izmedu spoljne i unutrainje percepcije, koji se po- naga kao unutrainja percepeija éak i kada potiée iz spol} nog sveta. Ostaje, dalle, taéno da i ose¢aji i ose¢anja postaju svesni samo kada dodu do sistema P; ako im je 86 Ego iid put napred prepregen, oni se ne pojavijuju kao ose¢aji, jako njima odgovarajuée ,nesto" u toku uzbudenja je- ste isto. Mi tad, na saget i ne bag sasvim ispravan nai govorimo 0 nesvesnim oseéanfima, drteti se analogije st nesvesnim predstavama, koja nije potpuno opravdana. Razlika je zapravo u sledeéem: za nesvesnu predstavu moraju najpre da se stvore vezivni beotuzi, kako bi se ona dovela do Sx dok to nije potrebno za osecanja, koja se neposredno prenose. Drugim retima: razlikovanje Sv ‘od Pru nema nikakvog smisla tamo gde je ret 0 oseCanji- ‘ma; tu ne dolazi u obzir Psx, jer su oseéanja ili svesna ili nesvesna. Cak i kada se povezuju s predstavama revi oseéanja ne postaju svesna usled te okolnosti, veé svesna postaju na neposredan nacin, Uloga koju igraju predstave redi biva sada porpuno jasna, Njihovim postedovanjem unutrainji procesi mi8- Ijenja pretvaraju se u percepeije. Time kao da je doka- zana postavka da celokupno znanje potige iz spoljne percepeije, Pri hiperinvesticiji procesa misljenja misli se 2bilja opaiaju, kao da dolaze spolja, i zato se smatra istinicim, Posle ovog objainjenja odnosa izmedu spoljne i unu- trainje percepcije i povrsinskog sistema P-Sy, mozemo a pristupimo izgradnji svoje predstave 0 egu. Kao Sto Yidimo, ego se pojavjuje iz sistema P koji je njegovo je- 7gt0, i odmah obuhvata Psy, koje se naslanja na tragove seéanja. Medutim, kao stan, Ja sad mislim da éemo imati velike koristi ako bude- mo sledili sugestiju jednog autora koji, iz liénih razloga, twalud tvrdi kako on nema nikakve veze sa strogoséu Gste nauke, Imam na umu Georga Grodeka, koji jed- nako naglagava da se ono Sto nazivamo svojim egom to vee znamo, ego je i nesve- 87Siggnund Froid ponaga u Zivoru sustinski pasivno i da smo, kako on kate, ,2ivljeni* od strane nepoznatih i neukrotivih sila.® Svi smo mi imali iste utiske, iako nas oni nisu u coli- koj meri savladali da iskljuimo sve druge, i ne treba da se usteZemo da Grodekovom otkriéx nademo mesta u strukturi nauke. Predlazem da to otkriée uzmemo obzir tako Sto emo entitet koji se pojavljuje iz sistema Pi koji je odmah predsvestan nazvati egom i Sto éemo, dréeéi se Grodeka, idom nazvati drugi deo psihe na koji se taj entitet iri i koji se ponaga kao nesvesno.® Ubrzo éemo videti da li iz tog shvatanja mozemo da iavuéemo neke koristi za opis ili razumevanje psihickog aparata. Jedinka je sada za nas psihitki id, nesaznat i hesvestan, a na njegovoj povrsini nalazi se ego, koji se razvio iz sistema P kao svog jezgra. Ako hoGemo to da predstavimo grafiéki, onda éemo dodati da ego ne oba- vija sasvim id, vee samo u onoj meri ut kojoj sistem P obrazuje egovu povrsinu, to jest otprilike onako kao 3t0 na jajetu potiva kliéni disk. Ego nije oitro odvojen od ida; u donjem delu stapa se s njim. potisnuto se stapa s idom, i samo je deo njega. Uuto je otporima potiskivanja o8tro odvojeno jed no od ega; kroz id ono moie s egom da komunicira, Odmah uvidamo da se gotovo sve demarkacione linije, koje smo povukli na podstrek patologije, odnose samo na — jedino nam poznate povrsinske slojeve psihickog aparata. Razmotrenu strukturu tog aparata mogli bismo 1G. Groddeck, Das Buch vom Bs, 1923, Sim Grodek poéao jea primerom Nitea koji obigno upotre- bijava taj gramatigki vermin za ono Sto je u nafoj gritodi berliéne i, tako re¢i, potéinjeno prirodnom zakonu. 88 ee da prikatemo u vidu crte dda izabrani oblik treba, dodue, napomenuti Pe ne polaie prava na posebnu primenljivost nego da jedi- no valja da posluZi ciljevima izlaganja, Mogli bismo, moida, jo dodati da ego, kao ito zna- mo iz anatomije mozga, nosi — samo na jednoj strani =, sluinu kapu", koja mu, tako reci, stoji nakrivo. Lako se moie uvideti da je ego onaj deo ida koji je Promenjen nepostednim uticajem spoljnog sveta uz po- sredovanje P-So; u izvesnom smislu, ego je nastavak po- wslinske diferencijacije, Osim toga, ego se trudi da omo- guci uticaj spoljnog sveta na id i njegova stremljenja i hastoji da principom realnosti zameni princip zadovolj- stva, koji neogranigeno vlada u idu. Za ego, percepcija igra ulogu koja u idu pripada nagonu. Ego predstavlja no Sto moe da se nazove umom i razborito&u, nasu- Prot idu koje sadri strasti. Sve se to poklapa s popular- nim razlikovanjima koja su svima nama poznata: u isto ¥reme, medutim, to treba shvatiti kao nesto to je tazno samo u proseku ili idealno. Funkcionalna vaznost ega izraéava se u cinjenici da n ima, sasvim normalno, kontrolu nad pristupima mo- tilitetu. Tako u svom odnosu prema idu ego lici na ja- 89,jemund Frojd haéa koji ereba da obuzda preveliku snage konja, s tom tazlikom Sto jahaé to pokuSava da uradi sopstvenim sna- gama, dok ego koristi pozajmljene sile. Peredenje moze da se nastavi. Kao Sto jahagu, ako neée da se odvoji od konja, éesto ne ostaje nista drugo nego da mu dozvoli da ide kuda hoge, tako i ego obiéno ispunjava volju ida kao da je to njegova viastita volja, Cini se da je jo8 jedan Ginilac, sem uticaja sistema B delovao na oblikovanje ega i na njegovo odvajanje od ida. Nae sopstveno telo, a pre svega njegova povrsina, jeste mesto odakle mogu istovremeno da poriéu i spolj- ne i unutrainje percepcije. Ono se posmatra kao neki drugi predmet, ali éulu pipanja daje dve vrste oseéaja, od kojih jedna moze da bude jednaka unatraénjoj per- cepeiji. Dosta se u psihofiziologiji rasprav.jalo o naéinu na koji nae sopstveno telo stiée posebno mesto medu ostalim predmetima u svetu percepcije. Izgleda da pri tom izvesnu ulogu igra takode bol, i naéin na koji mi, za vreme neprijatnih oboljenja, stigemo nova saznanja © svojim organima moida je primer nagina kako uopite dolazimo do predstave o svom sopstvenom telu Ego je pre svega telesni ego; nije on samo povrsinski entitet, vee je, Stavise, projekcija povrsine. Ako hogemo za njega da pronademo anaromsku analogiju, bice naj- bolje da ga poistovetimo sa ,kortikalnim homunkulu- som* anatoma, koji u moZdanoj kori dubi na glavi, pete su mu gore, gleda unazad i, kao Sto znamo, centar govo- ra ima na levoj strani Razmatrali smo, u vide navrata veé, odnos ega prema svesti, ali ima nekoliko vainih Ginjenica s tm u vezi koje treba ovde da opisemo. Naviknuti da ma kud krenuli sa sobom nosimo svoju socijalnu ili etiéku skalu vrednosti, mi nimalo necemo biti iznenadeni kad éujemo da je u 90 oe nesvesnom mesto komedanja niskih strastis o¢ekujemo, medutim, da ce neka psihiéka funkcija utoliko lakSe na- & pouzdan pristup svesti ukoliko na naioj skali vredno- sti zauzima vise mesto. Ali tu nas razogarava psihoanali- tigko iskustvo. S jedne strane, imamo dokaze da se cak suptilan i tezak ineelektualni rad, koji inage iziskuje na- porna razmitljanja, mote izvoditi i predsvesno; ne mora on da prodie u svest. Sluéajevi takvog rada van su svake sumnje; dogadaju se oni, primera radi, u snu i ispoljava- ju se kada neko neposredno nakon budenja zna reienje tetkog matemati¢kog ili nekog drugog problema, koji je prethodnog dana uzalud pokuSavao da regi.” Postoji, medutim, druga jedna pojava koja je mno- go éudnija. U svojim analizama otkrivamo da ima ljudi od kojih su samokritika i savest — dakle, visoko vred- novane psihitke funkcije — nesvesne i da one, kao ta- kkve, proizvode uéinke od najveceg znataja; primer ot- pora koji tokom analize ostaje nesvestan nije, dakle, ni ukom slutaju jedini. Ali to novo otkrige, koje nas goni da, uprkos svom boljem kriti¢kom sudu, govorimo o nesvesnom oseéanju krivice, zbunjuje nas mnogo vise i postavija nam nove probleme, narodito kada postepeno tuvidamo da nesvesno oseéanje krivice igra, kod velikog broja neuroza, ckonomski odluéujuéu ulogu i predsta- vija najveéu smetnju ozdravljenju. Ako se jos jednom vratimo svojoj skali vrednosti, moramo rei da ne samo ono Sto je u egu najnize veé i ono to je u njemu najvige mote da bude nesyesno. Kao da smo na taj natin doka- zali ono Sto smo maloéas rekli o svesnom egu ~ da je Ono pre svega telesni ego. 7 Ja sam tek nedavno saznao zt takav jedan sluéaj, koji mi je, 4 stvari,saopiven kao prigovor mom opist ada sna" 3Signeund Froid rit Ego i super-ego (ideal ega) Ako bi ego bio samo deo ida modifikovan uticajem perceptivnog, sistema, predstavnik realnog spoljainjeg sveta u psihiékom, onda bismo imali posle s jednostay- nim stanjem stvari. Ali, posredi je i nesto drugo. Razlozi koji su nas naveli da pretpostavimo da se unu- tar ega izersila diferencijacija, da u njemu postoji scu- panj koji mote da se nazove idealom ega ili super-egom, razmotreni su na drugom jednom mestu.’ Oni i dalje vaie.? Cinjenica da je taj deo slabije povezan sa sveSéu jeste novost koja iziskuje objasnjenje, Moramo ovde da posegnemo malo daje. Nama je poilo za rukom da patnju izazvanu melanbolijom obja- snimo pomocu pretpostavke da se izgubljeni objekt po- ovo uspostavlja u egu, to jest da se investicija objekta zamenjuje identifiacijom."" Tada, medutim, jo8 nismo uvideli say znacaj tog procesa, niti smo znali koliko je on éest i tipiéan. Od tog veemena shvatili smo da takvo zamenjivanje ima golemog udela u oblikovanju ega i da bitno doprinosi stvaranju onog Sto se zove njegovim arakterom: ® Vidi Zur Einfthrung des Narzismus, ai Psologija mase f analiza ega: ° Samo Sto sam, izgleda, pogretio pa funkciju provere realno- sti pripisao tom super-egu, te je ispravka neophodina. Sasvim bi codgovaralo egovim odnosima prema svetu percepeijs ako bi prove- ra realnosti ostala zadatak samog ega. — Sve ono Sto sam ranije, na nagin dosta neodreden, rekao o jeagrs ega sada treba takode da se ispravi, poito se samo sistem P-Si mote smatrati jezgrom ega. °° Teaver und Melancholie. 92 — ee Na samom pogetku, u jedinkinoj primitivnoj oral- no fazi, nije, narayno, moguée investiciju objekta odvo- jitiod identifikacije, Mi mozemo samo pretpostaviti da, kasnije, investicije objekta potitu od ida, koji erotske teinje oseéa kao potrebe. Ego, koji je isprva jo8 slab, pri- mecuje investicije objekta, pa ih prihvata ili pokuava dase od njih odbrani procesom potiskivanja."" Kad se dogodi da éovek mora da napusti seksualni objekt, neretko dolazi do promene njegovog ega, koja mote da se opie samo kao uspostavljanje objekra u egu, kao Sto se to zbiva u sluéaju melanholije; prava priroda tog zamenjivanja joS nam je nepoznata. Mote biti da ego pomotu te introjekcije, koja je neka vista regresije ka mehaniamu oralne faze, olakSava ili omogucuje na- pustanje objekta. Mote biti da je ta identifikacija jedini uslov pod kojim id napusta svoje objekte. U svakom slucaju, taj proces javlja se, narogito u ranim razvojnim fazama, veoma éesto i Gini moguéom pretpostaviu da je karakeer ega remuleat napustenih investicija objekta i da sadréi istoriju tih izbora objekta. Mora se, naravno, od samog pocetka prihvatiti da postoje razligiti stepeni otpornosti, koji odreduju u kojoj ée meri karakter neke jedinke da odbacuje ili prima uticaje istorije erotskih labora objekta. Kod Zena koje su imale brojne ljubavne * Jednu zanimljivu paraletu sa zamenjivanjem izbora objek- {a identifikacijom moiemo da nademo u verovanju primitiynih haroda da Ge svojswva Yivotinje, upotrebljene kao hrana, i dalje Postojati kao deo karaktera onog koji je ede, iu zabranama ute- Imeljenim na tom verovanju. Kao Sto se zna, to verovanje jedan je od korenova kanibalizma i ofuvalo se u nizu obiéaja veranih 2a foremski obed, pa iu Svexom prigeséu. Posledice koje se, shodno {om verovanju, pripisuju oralnom ovladavanju objektom javijaju S¢ zapravo kasnij, prilikom seksualnog izbora. 93Sigmund Frog doiivljaje mogu, izgleda, lako dase u njihovim karakter- nim crtama otkriju ostaci njihovih investicija objekea. Moramo takode u obzir da uzmemo sluéajeve u kojima su investicija objekta i identifikacija istovremene ~sluca- jeve, naime, kada se promena u karaktera odigrava pre nego Sto se objekt napusti. U tim slugajevima promena u karakreru mogla bi da naddivi odnos sa objektom i da ga u izvesnom smislu konzervite. Moiese, s drugog jednog stanovista, re¢i da jeta trans- formacija erotskog izbora objekta u promenu ega tako- de nadin na koji ego mote da ovlada idom i da produbi svoje odnose s njim, doduse na raéun velike popustljivo- sti prema idovim doiivljajima. Ako primi crte objekta, ego se takoredi sim namee idu kao Ijubayni objekt, po- kuSava da mu nadoknadi gubitak, govotesi mu: , Modes i mene da voli$ — ja sam toliko sliéan objektu.* ‘Transformacija libida, vezanog za object, u narcistié- ki libido, koja se tu visi, otigledno ima za posledicu napustanje seksualnih ciljeva, deseksualizaciju, dakle jednu vrstu sublimacije, Nameée se, take, pitanje — za- sluzuje ono iscrpno da se obradi — nije li to univerzalni put ka sublimaciji, ne izvodi li se svaka sublimacija po- sredovanjem ega koji poéinje seksualni libido, vezan za objekt, da pretvara u narcistigki libido, da bi mu zatim, motda, postavio drugi cilj.”® Kasnije éemo se pozaba- viti i pitanjem da lita transformacija moze da utide i na sudbinu drugih nagona, da li, na primer mode da Sada, kad smo raadvojili ego i id, marame id da smatramo rezervoaromn libida, u smislu kako je ro manageno u mom Einfthrung des Narzisomus. Libido, koji pritige egu za- bvaljujuelopisanim identifkacjama,prokvodinjegov sekundar- ‘nj nareizam 4 Eeoiid izazove razdvajanje raznih nagona koji su. medusobno scopleni. Tako se ovim Sto sada sledi udaljavamo od svog ci- Jja, mi ipak ne mozemo a da ne posvetimo malo painje egovim identifikacijama sa objektom. Ako one uzmu maha, ako su odveé brojne, prejake i jedna s drugom nesaglasive, pacolodki ishod nege se dugo éekati. Mode da dode do razbijanja ega usled toga to se razne iden- tifikacije otporima razdvajaju jedna od druge, i moida tajna sluéajeva takozvane minogostruke liénosti potiva na tome da razne identifikacije, naizmeniéno, gospodare svescu. Cak i kada stvari ne idu tako daleko, ostaje pita- je sukoba izmedu raznih identifikacija na koje se ego deli, sukoba koji se, na kraju krajeva, ne mogu oznaéiti kao potpuno patoloski. Alli, ma kako da se oblikuje kasnija otpornost karakte- tana uticaje napustenih investicija objekra, uginei prvih identifikacija, koje su se dogodile u najranijem detinj- stvu, biée opsti i trajni. To nas vodi nazad ka nastanku ideala ega, jer se iza ovog ideala krije jedinkina prva i najenatajnija identifikacija, njena identifikacija s ocem u periodu liene preistorije."* Ta identifikacija verovatno nije pre svega posledica ili ishod investicije objekta; ona jeneposredna identifikacija i dogada se ranije nego bilo ney it bi tebe da budemo oprenii pada adem: sr liteljima, jer pre nego Sto je doslo do konaénog saznanja 0 razlici medu polovima, o nedostatku penisa kod majke, dete nije razligi- tovrednovalo oca i majku. Nedavno sam se suozio sa slugajem jed- ‘ne mlade udace éene tija mi je prita pokazala da je ona, primetivéi 4 jo} nedostaje penis, pretpostavijala da on ne nedostaje svim a vee samo onima koje je smatrala manje vrednim; misila Ba njena majka poseduje. Radi jednostavnosti svog idlaganja, Fazmorricu samo ide jee ipaSigmund Frojd koja investicija objekta. Ali izbori objekta, koji pripada- ju prvom seksualnom periodu i tiéu se oca i majke, cini se da obigno dovode do takve identifikacije i da na taj naéin pojaéavaju primarnu identifikaciju, Cirava ova tema, medutim, toliko je slozena da je neo- phodno razmottiti je poblize. Njenu slozenost valja pri- pisati dvama Ziniocima: trougaonoj strukturi edipalne si- niacije i konstitucionalnoj biseksualnosti svake jedinke. Sluéaj detaka moze, u pojednostavljenom vidu, da se opie na sledeéi nagin: deéak, vrlo rano, u odnosu na majku razvija investiciju objekta, koja je v podetku ve- zana za majéine grudi i jeste prototip izbo-a objekta po analitigkom modelu; ocem ée deéak ovladati identifiku- juéi se s njim. Neko vreme oba ta odnosa postoje napo- redo, sve dok usled pojaéanja deéakovih seksualnih Zelja prema majci i uotavanja da je otac smetnja tim Zeljama ne nastane Edipov kompleks.'* Njegova identifikacija s ‘ocem biva tad neprijateljski obojena i pretvara se u Zelju da se otac potisne u stranu, kako bi se zauzelo njegovo mesto kod majke. Od toga trenutka detakov odnos pre- ma ocu jeste ambivalentan; Gini se kao da je ambivalen- cija koja je od samog potetka sadréana u identifikaciji postala odigledna. Ambivalentan stav prema ocu i samo neian odnos prema majci kao objektu dine, kod deéalea, sadriaj jednostavnog, pozitivnog Edipovog kompleksa. Razbijanje Edipovog kompleksa mora izazvati pre- kid u deéakovoj investiciji majke kao objekta. Na njeno ‘mesto mote da dode ili identifikacija s majkom ili poja- Eanje identifikacije s ocem. Taj drugi ishod mi obiéno: smatramo normalnim; on dopusta da se u izvesnoj meri Up. Prihologija mase t anaiza ega 96 Exo iid sa¢uva nedan odnos prema majei. Na taj nazin propast Edipovog kompleksa uévrstila bi muskost u detakovom karakteru. Na potpuno sliéan nagin moze edipalni stav devojéice da se preobrazi u pojaganje njene identifikaci- je s majkom (ili u uspostavijanje takve identifik koje utviicuje Zenski karakter deteta. Te identifikacije nisu ono §to smo oéekivali, jer one napusten objekt ne uvode u ego, ali dolazi i do takvog ishoda, So je lakSe posmatrati kod devojéica nego kod detaka. Analiza vrlo éesto pokazuje da devojéica, nakon Sto je morala da se odrekne oca kao Ijubavnog objekta, te- ii da ispolji svoju muskost i, umesto s majkom, identifi- kujeses ocem, dale sizgubljenim objektom. To otigled- no zavisi od toga da li su njene muske disporicije — bez obzira na to u Cemu se one sastojale — dovoljno jake. Ginise, dalle, da je kod oba pola relativna snaga mus- kih idenskih seksualnih dispozicija ono ito odreduje da li Ge ishod edipalne situacije biti identifikacija s ocem ili s majkom. To je jedan od nagina na koji se biseksu- alnost uplice u sudbine Edipovog kompleksa. Drugi je jo8 znatajniji. Stige se, naime, utisak da prost Edipov kompleks uopite nije njegov najées¢i vid, veé da pre predstavlja pojednostavljenje ili shematizaciju, koja, do- due, dosta éesto ima praktiéno opravdanje. Temeljnije istralivanje obiéno otkriva potpuniji Edipov kompleks, ji je dvostruk, pozitivan i negativan, zavisno od prvo- bitne biseksualnosti detetove, to jest deéak ima ne samo ambivalentan stay prema ocu i nezan izbor objekta pre- ‘ma majci, veé se on u isto vreme ponata i kao devojéica, Sto znaéi da pokazuje nezan, Zenski stav prema ocu i odgovarajucu Ijubomoru i neprijateljstvo prema majci. mplikacije nastale uvodenjem biseksualnosti mnogo Otezavaju da se jasno sagledaju injenice koje su u vezi 7ee ee ee sa najranijim izborima objekta i identifikacijama, a jo vige otedavaju da se one na shyatljiv nacin opisu. Mode takode biti da bi ambivalenciju, otkrivenu u detetovom odnosu prema roditeljima, trebalo sasvim dovesti u ve- zza sa biseksualno8éu i da se ona nije, kao to sam malo- &s pokazao, razvila iz identifikacije usled rivaliceta. Mislim da postupamo pametno kada pretpostavljax mo da kod svih judi, a narodito kod neurotiéara, po- stoji porpun Edipov kompleks. Analitiéko iskustvo tad nam pokazuje da kod jednoga broja sluéajeva jedna ili druga njegova komponenta iiéezava do jedva primetnih tragova, tako da se dobija niz na éijem se jednom krajut nalazi normalan, pozitivan, a na drugom obrnut, nega- in Edipov kompleks, dok stedisnji élanovi pokazuju potpun obliks nejednakim udelom obeju komponenti. Pri raspadanju Edipovog kompleksa éetiri stremljenja koja se u njemu sadrée grupisaée se tako da proizvode identifikaciju s ocem i identifikaciju s majkom. Identifi- kacija s ocem oguvaée odnos prema majci kao objekeu, odnos koji pripada pozitivnom kompleksu, i u isto vre- me zameni¢e odnos prema ocu kao objeleu, odnos koji pripada obrnurom kompleksu; neito sliéno vatiée i za identifikaciju s majkom. Relativna jacina obeju identifi- kacija u nekoj jedinki odratavaée prevagu jedne ili dru- ge od dveju seksualnih disporicija u njoj. Mote se, zato, pretpostaviti da najopitiji rezultat selsu- alne faze kojom je ovladao Edipov komplek jeste talog u gus, koji se sastoji u proizvodenju tih dveju, na izvestan nain spojenih identifikacija. Ta promena wga xadréava svoje posebno mesto; ona se suprotstavija drugom sadriaju ega hao ideal ega ili super-ego. Super-ego nije, medutim, prosto ostatak prvih izbora objekta, izvedenih od strane idas on, takode, predstavija 98 Ego iid. velo jaku reaktivnu formaciju protiv tih izbora. Njegov odnos prema egu ne iscrpljuje se u opomeni: » Treba da bude’ takav (kao tvoj otac)", vet obubvata i zabranu: Ne smei da bude’ takay (kao tvoj otac) — to jest ne sme da Ginid sve Sto on dini; na neke stvari samo on ima pra- vo". Taj dvojak izgled ideala ega potiée orud sto je ideal ga imao zadatak da poriskuje Edipov komplekst i zbilja, tek tom prevratu ideal ega ima da zahvali za svoj nasta- nak. Potiskivanje Edipovog kompleksa ozigledno nije bi- lonimalo lak zadatak. PoSto se uotilo da su roditelji, ana- rodito otac, prepreka ostvarenju edipalnih Zelja, detetov go, da bi izveo potiskivanje, ojaéao se podizuci u sebi tu iseu prepreku. U tom cilju on je, u neku ruku, pozajmio sage od oca, i to pozajmljivanje neobiéno je vaian éin. Super-ego zadriava odev karakter, i ukoliko je Edipov kompleks bio jati, ukoliko je (pod uticajem autoriteta, veronauke, skolovanja i éitanja) brie usledilo njegovo po- tiskivanje, utoliko ée super-ego kao savest, a moida i kao esvesno oseéanje krivice, stroze da vlada cgom. Kasnije a izneti pretpostavku o izvoru njegove snage da tako vlada, to jest 0 poreklu njegovog prisilnog karalctera koji se ispoljava u vidu kategoriékog imperativa. ‘Ako jo jednom pogledamo opisani nastanak super- ga, primetiéemo da je on rezultat dvaju neobiéno va- nih bioloskih Einilaca, dugog trajanja éovekove bespo- ‘moénosti i zavisnosti u detinjstvu i njegovog Edipovog. kompleksa, koji smo objasnili: prekidom libidinoznog razvoja nastalim usled perioda latencije, dakle dewfaznim otetkom éovekovog seksualnog Zivota. Po jednoj psihoa- nalitiékoj pretpostavci, taj potonji fenomen, koji je, igle- da, svojstven Zoveku, jeste nasledstvo kulturnog razvoja ianudenog ledenim dobom. Diferencijacija super-ega od ga nije, dakle, niita sluéajno; ona predstavija najznataj- 99.Sigmund Froid nije karakteristike razvoja i jedinke i vrste; Sravie, dajuci trajan izraz uticaju roditelja ona ovekoveéuje postojanje Ginilaca kojima ima da zahvali za svoj nastanak. Psihoanalizi se éesto prebacivalo da zanemaruje vibu, moralnu, nadlignu stranu Ijudske prirode, Prekor jedvo- struko nepravedan, i istorijski i metodolo’ i ~zato Sto smo mi od samog poéetka fun potiskivanja pripisivali moralnim iestetski ma u egus metodologki — zato sto se nije hrelo uvideti da psihoanalititko istrazivanje nije moglo, poput nekog filozofskog sistema, da nastupi s potpunom i gotovom naukom, veé je svoj put ka razumevanju psihiékih zaple- tenosti moralo, korak po korak, da kréi pomcéu analitié- kog raiélanjivanja kako normalnih tako i abnormalnih fenomena. Dok god smo imali da se bavimo proucava- njem potisnutog u psihi, nije bilo potrebe da se i sami zapitaino, drhteéi i zabrinuto, gde se dela covekoya viéa strana. Ali sada kad smo se usudili da se latimo analize ga, mi mozemo svima onima koji su, potreseni u svojoj moralnoj svesti, Zalosno isticali da u éoveku mora ipak da postoji visa priroda, odgovoriti: ,Pa na:avno, a ta vita priroda jeste ideal ega ili super-ego, predstaynik na- Seg odnosa prema nagim roditeljima. Kad smo bili deca, mi smo poznavali te vie pritode, divili im se i za od njih; a kasnije, mi smo ih uneli u sebe. Ideal ega jeste, dakle, naslednik Edipovog kompleksa prema tome, izraz najsilovitijih pobudenja i najvazni- jih libidinoznih sudbina ida. Uspostavljanjem tog idea- la ega, ego je ovladao Edipovim kompleksom i u isti se mah potéinio idu. Dok je ego, u sustini, predstavnik spoljnog sveta, realnosti, njemu nasuprot stoji super- ego kao predstavnik unutrasnjeg syeta, ida. Sukobi iz- medu ega i ideala 1 keajnjoj ée liniji ~ sad smo spremni 100 ee ee to da otkrijemo ~ odraéavati suprotnost izmedu onog to je realno i onog Sto je psihiéko, izmedu spoljainjeg i unutrainjeg sveta. Ono Sto su biologija i sudbina Ijudske vrste stvorile u idu i tu ostavile, biva ~ u procesu oblikovanja idea- la — preuzeto od strane ega i tu se, individualno, opet predivijava. Usled istorije svog postanja, ideal ega ima obilne veze s filogenetskom tekovinom svake jedinke — 5 njenim athaignim nasledem, Ono sto je pripadalo najdubljem delu psihe svakog od nas, postalo je, obli- kovanjem ideala, ono ito je u Ijudskoj psihi ~ po naioj skali vrednosti — najvise. Bilo bi, medutim, uzaludno pokuSavati da se ideal ega lokalizuje ¢ak i u onom smi- slu u kojem smo lokalizovali ego, ili da se ugura u neku od analogija uz diju smo pomoé nastojali da slikovito prikazemo odnos izmedu ega i ida Lako se moze pokazati da ideal ega odgovara svemu So se ofekuje od vike prirode éovekove. Kao zamena za ¢einju za ocem, on sadrti Klicu iz koje su nastale sve teligije. Samouvidanje da ego ne zadovoljava svoj ideal stvara religiozno ose¢anje skruSenosti, na koje se vernik poziva u svojoj éeinji. Kako dete raste, ulogu oca ima- ju uditelji i drugi autoritetis njihove zapovesti i zabrane zadriavaju svoju moé u idealu ega i nastavljaju, u vidu savesti, da vise moralnu cenzuru. Napetost izmedu zah- teva savesti i ostvarenja ega dozivijava se kao osecanje Arivice. Socijalna oseCanja potivaju na identifikacijama Sdrugim ljudima na osnovu istog ideala ega Religija, moral isocijalno ose¢anje ~ ti glavni sadriaji Covekove vise strane’? — isprva su bili jedno. Po hipotezi ® vom su prillkom nauka i umemost izostavjene 101Sigmund Froid koju sam izneo u svom delu Totem # tabu, oni su prois- tckli iz kompleksa oca: religija i moralno ogranigenje nastali su savladivanjem samog Edipovog kompleksa, a socijalno oseéanje nastalo je iz potrebe da se nadjaca rivalitet koji je preostao medu dlanovima mlade genera- cije. Reklo bi se da je mu&ki pol prednjatio u svim tim moralnim tekovinama; i one su, izgleda, putem ukrite- nog nasledivanja prenesene zatim Zenama. Cak idan-da~ nas socijalna oseanja nastaju u jedinki kao nadgradnja oslonjena na Ijubomoru prema bra¢i i sestrama i ma ric valsivo s njima, Posto ne mote da se udovolji neprijatelj- stvu, dolazi do identifikacije s predaSnjim rivalom. Pro- uéavanje lakih sluéajeva homoseksualizma porkrepljuje pretpostavku da je i ta identifikacija zamena za nezan izbor objekta, izbor koji je dofao na mesto agresivnog, neprijateljskog stava."* Pominjanje filogeneze nameée, medutim, nova pita- nja, pred kojima bi se htelo bojazljivo uzmaéi. Ali ne- mamo kud, moramo pokuSati na njih da odgovorimo, uprkos strepnji da €emo tim svojim pokuSajem pokazati nedovoljnost éitavog naSeg truda. Pitanje glasi: ko je svo- jevremeno religiju i moral stekao iz kompleksa oca —ego primitivnog Zoveka ili njegov id? Ako je to bio ego, zaito ‘onda ne govorimo prosto o stvarima Sto ih je ego nasle~ dio? Ako je to bio id, kako se to onda slates karakterom: ida? Ili moida ne treba diferencijaciju izmedu ega, su- pet-ega i ida prenositi u tako rana vremena’ Ili, zar ne bi trebalo poiteno da priznamo kako ditava naa koncepei ja o procesima u egu nimalo ne pomate u razumevanju filogeneze, niti se moze na nju primenii? Up, Puhologiia mase tanalica ega i Uber einige neurotivche ‘Mechanismen bei Eifersuchs, Paranoia und Homosesualisis, 102 Ego id Odgovorimo najpre na ono na sta se najlakée mote odgovoriti. Diferencijacija izmedu ega i ida mora se pripisati ne samo primitivnom goveku, veé i mnogo jednostavnijim Zivim biéima, jer je ona nuan izraz. uti- ‘aja spoljnog svera, Super-ego, shodno naioj hipoteri, nastao je upravo iz onih dofivijaja koji su doveli do tote- mizma. Pitanje da li je ego ili id iskusio i stekao religij i moral ubrzo biva besmisleno. Ako to poblite razmotri- ‘mo, videéemo da id ne moze spoljnu sudbinu da dodivi ili iskusi sem preko ega, koji kod njega zastupa spoljni svet. Ipak je nemoguce govoriti o neposrednom nasledi- vanju u egu. Javlja se tu procep izmedu realne jedinke i pojma vrste. Stavike, razlika izmedu ega i ida ne sme se uzimati prekruto, niti se sme zaboraviti da je ego po- sebno diferenciran deo ida. Egovi dofivljaji izgledaju, u prvi mah, kao da su izgubljeni 2a naslede, ali kada se do- voljno esto i s dovoljno siline ponavljaju, iz generacije tu generaciju, kod mnogih jedinki, onda se oni, takore- Gi, pretvaraju u idove dotivljaje éiji se tragovi zadréavaj procesom nasledivanja. Nasledan id keije, dakle, u sebi ostatke egzistencija bezbrojnih egas i, kad ego obliluje svoj super-ego iz ida, on moida samo ofivljava oblike ranijih ega, vaskrsava ih. Istorija nastanka super-ega pokazuje nam da se suko- bi egas idovim investicijama objekta mogu pretvoriti u sukobe s njihovim naslednikom, super-egom. Ako ego nije uspeo valjano da savlada Edipov kompleks, onda écenergetska investicija Edipovog kompleksa, koja poti- & iz ida, ponovo delovati u reaktivnoj formaciji ideala ga. I2dasna komunikacija izmedu tog ideala i tih nesve- snih nagonskih pobudenja razretide zagonetku kako to da sam ideal mote u velikoj meri da ostane nesvestan i egu nepristupacan. Borba, koja se jednom rasplamsala 103EE eee u dubljim slojevima psihe i koja se nije okonéala braom sublimacijom i identifikacijom, nastavlja se sad — kao bitka s Hunima na Kaulbahovoj slici — u viioj oblast. Iv Dve vrste nagona ‘Veé smo rekli: ako na’a podela psihe na id, ego i super-ego znati izvestan napredak u na’em saznanju, onda ona mora da nam omoguéi dublje rezumevanje i jasniji opis dinamignih odnosa u psihi. Isto tako, veé smo zakdjuéili da je ego pod posebnim uticajem percep- cije i da se uglavnom mote reéi da percepeije imaju isti naéaj za ego kao nagoni za id. Pri tom, medutim, ego takode podleze uticaju nagona kao i id, éijije on, narav- no, samo jedan posebno modifikovan deo Nedayno sam izlozio shyatanje nagona’” kojeg éu se ovde driati i koje ée kao osnov posluditi mojim daljim razmatranjima, Shodno tom shvatanju, trebe tazlikovae ti dve vrste nagona, od kojih je jedna, seksualni nago- ni ili eres, mnogo upadljivija i prougavanju dostupnija. Ona obuhvata ne samo pravi nesputani seksualni nagon i sublimovana, iz njega izvedena i ciljem sputana nagon- ska pobudenja, veé i nagon samoodrianja, koji moramo pripisati egu i koji smo na pogerku svog analitickog ta- da suprotstavijali, ne bez razloga, seksualnim nagonima usmerenim ka objektu, Drugu vrstu nagona nije bilo ako pokazati; na kraju smo dosli do toga da sadizam smatramo njenim predstavnikom. Na temelju teorij- skih, biologijom potkrepljenih razmatranja pretpostavi- ‘one strane principa zadovolsea. 104 ee i smo da postoji nagon smrti, Eiji je 2adatak da organski Zivot vraéa u betivotno stanje, dok je erosu cilj da izazi- vanjem sve dalckoseinije kombinacije deliéa na koje se raspala 2iva materija usloZnjava Zivot i da ga pri tom, naravno, odriava. Delujuéi na taj nadin, oba su nagona konzervativna u najstroem smislu te reéi, posto tele da ponovo uspostave stanje razoreno nastankom ‘ivora. Nastanak Zivota bio bi, dakle, uzrok daljem Zivijenju iu ti mah stremljenju ka smrti; a sim Zivot bio bi borba i kompromis izmedu tih dveju teZnji, Pitanje o poreklu Zivora ostalo bi kosmolosko pitanje; a na pitanje o svrsi Hivora odgovorilo bi se dualisticki. Uz svaku od dveju vrsta nagona i&ao bi poseban fizio- Joski proces (anabolizam ili katabolizam); u svakom de- ligu Zive supstance delovale bi obe vrste nagona, ali ipak u nejednakim proporcijama, tako da bi jedna supstanca mogla da bude glavni predstavnik erosa. Na koji se nagin nagoni obeju vrsta veauju, meSaju, stapaju, jos ne bi bilo sasvim predstavljivos ali da se to re- dovno i velo sitoko dogada jeste pretpostavka neophod- na natoj koncepciji. Izgleda da se usled kombinovanja jednoéelijskih organizama u videéelijska Ziva biéa nagon smrti pojedinaéne éelije moze uspesno neutralisati i da se destruktivna pobudenja mogu, isto tako uspesno, po- stedovanjem posebnog organa skrenuti u spoljni svet, Taj organ bila bi muskulatura, i nagon smrti sad bi se ~ Po svemu sudeéi, samo delimigno — ispoljavao kao nagon destrukcije, usmeren prema spoljnom svetu i dru- gim divim bidima. Ako smo veé jednom prihvatili ideju o spajanju obeju vista nagona, onda nam se nameée i moguénost njiho- vog ~ vise ili manje potpunog ~ nezdvajanja. Sadisticka komponenta seksualnog nagona bila bi klasiéan primer 105Sie korisnog spajanja nagona, a sadicam, koji se osamostalio kao perverzija, bio bi tipiéan za razdvajanje koje, dodu- Se, nije izvedeno do kraja. $ tog stanovista mi stiéemo uvid u Siroku oblast Einjenica, koja jo nije bila razma- trana u takvom svetlu. Primeéujemo da nagoa destrukei- je prainjenja svoga radi, obiéno stoji na raspolaganju crosu; nasluéujemo da je epileptiéni napad proizvod i znak razdvajanja nagona, i pocinjemo shvatati da medu posledicama nekih teskih neuroza, prisilnih acuroza na primer, razdvajanje nagona i pojava nagona smrti zaslu- Zuju posebno razmatranje, Praveéi jedno brzo uopstava- nje, hreli bismo pretpostaviti da sustina regresije libida, na primer, od genitalne ka sadisti¢ko-analnoj fazi, poti- va na razdyajanju nagona, bas kao ito i, obrnuto, napre- dal od ranije faze ka konaénoj, genitalnoj fazi ima za uslov priliv erotskih komponenata. Nameée se takode pitanje ne bili trebalo redovnu ambivalencij, koju~ izrazenom vidu — tako esto sreéemo u konstitucional- noj sklonosti ka neurozi, smatrati rezultatom cazdvaja- nja nagona; ambivalencija, medutim, toliko je izvorna pojava da, verovatnije, predstavlja spajanje nagona koje nije izvedeno do kraja. Mi éemo, narayno, svoju paénju posvetiti pitanjima ne mogu lise otkriti informativni odnosi izmedu struke- tura koje smo pretpostavili da postoje ~ ega, super-ega i ida —s jedne strane, i dveju vrsta nagona, s druge; i, zatim, mote li se pokazati da princip zadovoljstva ko- ji vlada psihiékim procesima ima neki postojan odnos prema dvema vrstama nagona i prema onim diferencija- Cijama koje smo izveli u psihi. Pre, medutim, nego sto poénemo da pretresamo ta pitanja, treba da orklonimo sumnju koja je u vezi sa naginom na koji je sim pro- blem postavijen. Nema, dodute, nikakve sumnje kada 106 ee eee je reé 0 principu zadovoljstva; podela ega ima valjano Klinigko opravdanje; ali azlikovanje dveju vrsta nagona nije, izgleda, u dovoljnoj meri pouzdano, i modda se u Idinigkoj analizi mogu pronati Einjenice koje ée ospori- ti ispravnost tog razlikovanja. ini se da postoji takva jedna dinjenica, Opoziciju dveju vrsta nagona mozemo da zamenimo polariretom Ijubavi i mrinje. Nema nikakvih teskoéa unalazenju predstavnika erosa; ali mi moramo da budemo zadovolj- ‘ni gto smo kadri da predstavnika tesko pojmljivog nago- na smrti nademo u nagonu destrukcije, kojem mrénja pokazuje put, Sad nam klinizko posmatranje pokazuje ne samo da je mrinja neoéckivano redovan pratilac Iju- bavi (ambivalencija) i ne samo da je u meduljudskim odnosima mrinja éesto preteéa ljubavi, veé i da se u mnogim prilikama mrénja pretvara u [jubay, a Ijubay u mrinju. Ako je to pretvaranje nesto vige a ne samo puki yremenski sled, ako se, dakle, jedna stvarno preobrazava uddrugu, onda je, nema sumnje, liSeno osnova jedno ta- ko temeljno razlikovanje kakvo je razlikovanje erotskih nagona i nagona smrti, koje pretpostavlja da postoje fizi- oloskci procesi Sto se odvijaju u suprotnim pravcima. Sada sluéaj u kojem neko najpre voli a zatim mazi neku osobu (ili obruto) zato sto mu je ta osoba dala povoda da se tako ponaia, odigledno da nema nikakve ‘Yeze snakim problemom. Niti s njim neke veze ima dru- gi sluzaj, kada se jo-ne-obelodanjena zaljubljenose is- Poljava najpre kroz neprijateljstvo i agresivnost, jer bi destruktivna komponenta mogla tada, u tok investici je objekra, da se pojavi ranije nego erotska. Znamo, me- dutim, vige sluéajeva iz psihologije neuroza, kada je pri- hyauljivije pretpostaviti da se transformacija visi. Kod persekutivne paranoje bolesnik se na poseban na 107ee pie ni od prejake homoseksualne veze s nekom odtedenom osobom, a tezultat toga jeste da ta najvoljenija osoba pos staje progonitelj prema kome se usmerzva bolesnikova, esto opasna, agresija. Ovde mozemo s pravom dodati da se u prethodnoj fazi ljubav pretvorila u mrinju. Kad: je reé o nastanku homoseksualnosti, ali ideseksualizovae nih socijalnih oseéanja, analitidko istraz:vanje upoznalo has je, tek nedavno, s postojanjem silovitih oseéanja rie valiteta koja vode ka agresivnim sklonostima, i tek kada se ona savladaju, ranije omrenuti objekt postaje voljeni objeke ili predmet identifikacije. Nameée se pitanje —da |i u tim slugajevima mozemo pretpostaviti neposrednua transformaciju mrinje u ljubav. Jasno je da su tu poste= di isto unutrainje promene, u kojima nikakvog udela nema izmenjeno ponasanje objekta. Analiti¢ko istrazivanje procesa paranoiéne promene upoznaje nas, medutim, s moguénoséu pojavljivanja dru gog jednog mehanizma, Ta od samog poéetka postoj ambivalentan stav, i transformacija se visi putem reake tivnog pomeranja investicije — energija se oduzima erot- skom pobudenju i dodaje neprijateljskom pobudenju. Ne ba’ isto, ali neéto slizno dogada se prilikom sa- vladivanja neprijateljskog rivaliteta koji dovodi do ho- moseksualnosti. Neprijateljski stav nema izgleda za za- dovoljenje, zato — iz ekonomskih razloga, dale — biva zamenjen stavom ljubavi, koji ima vive izgleda za zadovo- Ijenje, to jest ima vige moguénosti za pratnjenje. Prema tome, niu jednom od tih sluéajeva ne treba da pretposta- vijamo neposrednu transformaciju mrénje u ljubav, ko- ja ne bi bila saglasiva s kvalitativnom raslikom izmedu dveju vesta nagona. Primetiée se, medutim, da smo, navodedi taj drugi mehanizam menjanja Ijubavi u mrinju, éutke uveli dru- 108 gu jednu pretpostavku, koja zasluduje da se izgovori gla- sno, Stvar smo predstavili tako kao da u psihi ~ bilo u egu ili u idu — postoji pomerljiva energija koja, po sebi eutralna, mode da se vele za kyalitativno diferenciran erotskiili destruktivni impuls i da poveéa njegovu ukup- nu inyesticiju. Bez pretpostavljanja takve jedne pomer- Ijive energije mi ne mozemo iéi dalje. Ostaje samo pita- nje - otkud ona potige, éemu pripada i ta znati. Problem kvaliteta nagonskih pobudenja i njegove po- stojanosti tokom njihovih raznih promena jo je velo ne- jasan i dosad jedva da je dotican, U seksualnim parcijal- nim nagonima, koji su narogito dostupni posmatranju, mole se uotiti nekoliko procesa koji spadaju u istu kate- goriju kao ono 0 éemu raspravijamo. Vidimo, primera radi, da izvestan stepen komunikacije postoji izmedu parcijalnih nagona, da nagon koji potige iz posebnog erogenog izvora moze da pojaéa parcijalni nagon sto potige iz drugog izvora, da zadovoljenje jednog nagona moze zameniti zadovoljenje drugog nagona, vidimo jo imnogo toga Sto nas podstiée na izvesne pretpostavke. 1 u ovoj raspravi ja iznosim samo pretpostavku: ne- mam dokaz da ponudim. Prihvatljivaje, izgleda, postav- ka da ta pomerljiva i neutralna energija, koja svakako deluje iu egu iu idu, potite iz narcisticke zalihe libida, dla je ona, dakle, deseksualizovani eros. (Erotski nagoni lagledaju nam, uopite uzev, plastiéniji, skrethjiviji i po- merljiviji od nagona destrukcije.) Odatle mozemo lako Podi dalje pa pretpostaviti da taj pomerljivi libido sluzi Principu zadovoljstva, kako bi izbegao zastoje i olakiao Prainjenje. S tim u vezi lako je uoditi izvesnu ravnodus- Rost Sto se tige nadina na koji se praznjenje zbiva, ako S€ ono uopite i zbiva. Mi znamo tu crtu; ona je svoj- StVena investicionim procesima u idu. Ona se nalazi u 109Signnund Proj crotskim investicijama, gde se pojavijuje posebna ravno- dusnost prema objekcu; a narotito je ora o¢igledna u prenosima nastalim u analizi, koji se neminovno razvija~ ju, bez obzira na osobe na koje se odnose. Nedavno je Rank publikovao nekoliko lepih primera nadina na koji se neuroti¢ne akcije osvete mogu usmeriti proriv pogre’- nih osoba. Takvo ponaSanje nesvesnog budi u nama se- éanje na smeSnu prigu o trojici seoskih krojaéa, od kojih jedan treba da bude obeken, jer je jedini seoski kovaé: potinio zlogin kainjiv smréu, Kazna je neminovna tak iako se ne svaljuje na keivca. Istu takvu labavost najpre smo, proutavajuéi rad sna, primetili kod pomeranja izae zyanih primarnim procesom. Kao 8to su u tom slugaju, objekti bili ti koji su imali drugorazredan zna¢aj isto ako u slugaju koji sada razmatramo nagini praznjenja bili bi ei koji su od drugorazrednog znaéaja, Egu bi bilo svojstveno da bude strozi u izboru kako objekta tako i naéina praznjenja. Ako je ta pomerljiva energija deseksualizovani libi- do, ona se mote zvati jjom, jer bi i dalje ostala verna erosovom glavnom cilju — cilju sje- dinjavanja i vezivanja — buduéi da slu4i uspostavijanju jedinstva ili teZnje ka jedinstvu kojim se odlikuje ego. ‘Ako procese misljenja u Sirem smislu ukljuéimo medu. ta pomeranja, onda se i misljenje odvija na ragun subli- macije erotskih nagonskih snaga. Evo nas opet pred moguénosu koju smo ranije veé razmatrali, pred moguénoséu, naime, da se sublimaci- ja uvek deava uz postedovanje ega. Seéamo se drugog, sluéaja, u kojem ego savladuje idove prve, a jamaéno i kasnije, investicije objekta tako sto preuzima njihoy libido i vezuje ga za svoju promenu izazvanu identifika- Gijom. S tom transformacijom erotskog ‘ibida u libido 0 EE ———— ega vezuje se, naravno, napustanje seksualnih ciljeva, deseksualizacija. U svakom sluéaju, to baca svetlost na vainu funkciju ega u njegovom odnosu prema erosu. Dokopavajuéi se na taj naéin libida investicijé objekta, nameéuéi sebe kao jedini predmet Ijubavi, descksuali- ‘aujuéi ili sublimisudi libido ida, ego radi protiv name- 12 erosa, stavlja se u sluzbu suprotnih nagonskih pobu- denja. S drugim delom idovih investicija objekta ego ‘mora da se pomiri, da — takoreti — udestvuje u njima. Kasnije Gemo se vratiti na drugu moguéu posledicu te egove delatnosti, Sada bi trebalo bitno prosiriti teoriju narcizma. Na samom potetku sav libido je nagomilan u idu, dok je ego jos u procesu formiranja ili je jo$ slab. Jedan deo tog libida id koristi za erotske investicije objekta, zatim ego = sada ojaéan ~ pokuSava da se dokopa tog predmetnog libida i da se idu nametne kao Ijubayni objekt. Narci- zam ega jeste, na taj nagin, sekundaran narcizam, koji je ocluzet objektima. Stalno nalazimo da se nagonska pobudenja, koja mo- emo da sledimo, otkrivaju kzo izdanci erosa. Da nije ruzmatranja izloZenih u mojoj raspravi S one strane prin- cipa zadovoljstva i da, napokon, nije sadistitkih kompo- henata u erosu, teiko bi nam bilo da zadréimo svoje Osnovno dualisti¢ko stanoviste. Ali poito ne mozemo da izbegnemo to stanovi’te, moramo zakljuditi da su nagoni smrti po svojoj prirodi nemi ida buka #ivota po- tiée, najvecim delom, od erosa.!* °* U sivari, po naiem shvatanju, nagoni destrukcije koji su lismereni prema spoljaom svetu odvraéeni su, postedovanjem ero- 5 od ega. aSigmund Frojd Tod borbe protiv erosa! Te8ko da se mote posumnjati da ptincip zadovoljstva shui idw kao kompas u borbi pro- tiv libida ~ snage koja izaziva smetnje u procesu Zivora. ‘Ako je taéno da Fehneroy princip konstantnosti upravlja Hivorom, koji se, dakle, sastoji u stalnom spustanju ka smrti, onda su zahtevi erosa, seksualnih nagona, ti ko- ji, u vidu nagonskih potreba, zaustavljaju padanje nivoa i uvode nove napetosti. Id, voden principom zadovol}- stva, to jest percepeijom nezadovoljseva, brani se, na raz- ne nagine, od tih napetosti, Brani se on od njih pre svega to bréim popustanjem zahrevima nedeseksualizovanog libida, dakle stremljenjem ka zadovoljenju nepostedno seksualnih teinji. Ali, na mnogo obuhvatniji nacin, on se od njih brani tako Sto se u posebnoj formi zadovo- Ijenja, u kojoj se stiéu svi parcijalni zahtevi, oslobada seksualnih supstanca, koje su, takoredi, zasiéeni nosio- ci erotskih napetosti. Izbacivanje seksualnih supstanca u seksualnom Gnu odgovara donekle razdvajanju some i kligne plazme, Orud sliénost stanja koje sledi nakon porpunog seksualnog zadovoljenja sa umiranjem, a otud i poklapanje, kod niZih Zivotinja, smrti sa ¢inom kopu- lacije. Ta biéa umiru u éinu reprodukcije zato sto, posle uklanjanja erosa putem zadovoljenja, nagon smrti ima odreene ruke u sprovodenju svojih namera, Najzad, kao 3to smo veé videli, ego, sublimisuci deo libida za sebe i svoje ciljeve, pomaie idu u savladivanju naperosti. v Zavisnosti ega Slozenost naieg predmeta mote da nam posluti kao opravdanje Sto nijedan od naslova koje imaju poglavija covog mog rada ne odgovara potpuno njihovom sadria- ma jui Sto mi, posvecujudi se novim aspektima t no poseZemo za stvarima koje smo ve¢ r. Tako smo, veé u viSe navrata, govorili da se ego do- brim delom oblikuje od identifikacija koje zauzimaju mesto idovih napustenih investicija; da se prve od tih identifikacija uvek ponagaju kao posebna instanca u egu i da se u vidu super-ega suprotstavljaju egu, a da kasni- je, kada ojaéa, ego mote da postane orporniji na uticaje takvih identifikacija, Za svoje poscbno mesto u egu, ili uw odnosu na ego, super-ego ima da zahvali jednom éini- cu, koji valja razmottiti s dve strane: prvo, super-ego je prva identifikacija i identifikacija koja se dogodila dok jeego jo$ bio slab, i drugo, super-ego je naslednik Edipo- ‘yog kompleksa, uveo je, dakle, u ego najvainije objekte. Super-egov odnos prema kasnijim promenama ega do- nekle je sligan odnosw primarne seksualne faze detinj- stva prema kasnijem seksualnom divotu posle puberte- ta. Tako je dostupan svim kasnijim uticajima, super-ego ipak do#ivotno zadréava karakter koji mu je nametnulo njegovo poreklo iz kompleksa oca, zadréava, naime, spo- sobnost da se suprotstavlja egu i da njime gospodari. On je spomenil nekadasnjoj slabosti i zavisnosti ega, i 4reli ego ostaje potéinjen njegovoj dominaciji. Kao Sto dete mora da slusa roditelje, isto se tako i ego potéinjava kategori¢kom imperativu svog super-ega. Ali poticanje iz idovih prvih investicija objekta, iz Edipovog kompleksa dakle, znaéi za super-ego i nesto vie. Ono ga, kao Sto smo veé rekli, povezuje s filogenet- skim tekovinama ida i pravi od njega reinkarnaciju cgo- vih ranijih struktura, koje su u idu ostavile svoje taloge. Prema tome, super-ego je uvek blizu ida i mode da ga 13Signnund Froid zastupa vis-a-vis ega. On duboko uranja u id, pa je zato od svesti udaljeniji negoli ego." Te odnose najbolje emo oceniti ako se pozabavimo izvesnim kliniékim éinjenicama, koje odavno veé nisu niSta novo, ali koje jo’ Zekaju teorijsku obradu. Ima ljudi koji seu toku analize ponasajusasvim poseb- no. Ako im se, Sto se tiée izletenja, govori s puno nade ili ako se izrazava zadovolstvo napretkom njihovog leéenja, oni pokazuju znakove nezadovoljstva i stanje im se redov- no pogorsava. Isprva to smatramo inatom i njihovim na- stojanjem da lekaru pokazu svoju nadmoénost. Kasnije: dolazimo do dubljeg i taénijeg miéljenja. Uveravamo se ne samo da ti ljudi ne podnose pohvalu ili priznanje, vee i da oni obrnuto reaguju na napretke u leéenju. Svako delimigno resenje, koje bi trebalo da dovede do poboljga- nja ili do privremenog izostajanja simproma i koje kod’ drugih judi stvarno ima takve posledice, istoga trenucka povetava njihovu patnju — tokom legenja stanje im se pogor’ava umesto da se poboljéava. Oni pokazuju tako- zvanu negativnu terapeuishu reakeijt. Van svake je sumnje da postoji nesto 1 tim Ijudima Sto se protivi ozdravijenju, da oni od priblitavanja ozdra- vijenja zaziru kao od kakve opasnosti. M: obitno kaze- mo da je potteba za boleséu nadjaéala u njima volju za’ ozdravljenjem. Ako na uobiéajeni nagin analizajemo taj otpor, videéemo da éak i nakon sto smo iz njega izdvoji- Ii stav prkosa prema lekaru i fiksaciju za oblike dobitka ‘od bolesti jos uvek preostaje njegov najveti deo, a taj se deo pokazuje kao najmoénija prepreka ozdravljenju, moénija i nego dobro nam znane prepreke narcisti¢ke 1 Mote se rei da i psihoanalitith ili metapsiholoski ego stot psi na glavi kao i anaromski ego — .kortkalni homunculus". m4 Exo iid ae nedostupnosti, negativnog stava prema lekaru i dréanja za dobitak od bolesti. Mi najzad uvidamo da je reé 0 takozvanom ,moral- nom* éiniocu, 0 oseéanju krivice, koje u bolesti nalazi svoje zadovoljenje i neée da se odrekne kazne u vidu patnje. Necemo pogretiti ako ovo ne baS utesno obja’- rnjenje smatramo konaénim. Ali, sto se tie bolesnika, pomenuto oseéanje krivice jeste nemo; ono mu ne govo- ri da je kriv; on se ne oseéa krivim vet bolesnim. To ose- éanje krivice ispoljava se samo kao otpor prema ozdra- vijenju koji je tesko savladati. Isto tako, jako je tedko uveriti bolesnika u taj motiv njegove bolestis on ée se driati otiglednijeg objaénjenja, objainjenja, naime, da leéenje analizom nije pravi natin da mu se pomogne.”* ® Analitiéaru nije nimalo lako da se bori s preprekom kakvu predscavlja nesvesno oseéanje krivice. Protiv njega ne mote niita neposredno da se uéini, a posredno samo to da se polako otkriju Ajegovi nesvesno potisnuti korenovi, pri &emu se ono pretvara, po- stepeno, u svesno oseéanje krivice. Posebna prilika 2a uticanje uka- auje se onda kad je to nesvesno ose€anje krivice pozajmleno, to jest kad je ono rezultat identifikacije s nekom drugom osobom koja jejednom bila objeke erotske investicije. Takvo preuzimanje ose¢a- Aja kxivice esto je jedini, tesko prepoznatljiv ostatak napuitenog Ijubavnog odnosa. (Slicnost s onim So se dogada u melanholij tu je otigledna,) Ako se iza nesvesnog ose¢anja krivice mote orkriti 2 nckadainja investicija objekta, terapeutski uspeh esto je sjaian, Uprotivnom ishod rerapeutskih napora nije ni u kom slugaju izve- stan. On u prom redu zavisi od ti oseéanja kriviee, kojo} «erapija esto ne moze da suprotstavisilw iste veltine. A mofda i od toga dali je iénost analitiareva takva da je bolesnik mode stavitina esto svog ideala ega, to analititara dovodi u iskufenje da prihvati itl pesSka, apace ticeliceljl Fatt privilanclize nikalo ne puitaju takvu upotrebu lekareve lignosti, mora se poiteno pri- 2nati da tu imamo novo ogranienje dejstva analize, koja, naravno, 5Sigmund Froja To Sto smo ovde opisali odgovara najekstremnijim primerima takvog stanja stvati, ali vazi — iako u manjoj za mnoge, moida za sve teze slugajeve neuroze, Stavile, mote biti da upravo taj Zinilac, ponaganje ideala ega, merodayno odreduje tezinu neurotiénog oboljenja. Zato se necemo ustezati da razmotrimo, malo porpuni- je, nagin na koji se oseéanje krivice ispoljava u raznim uslovima. Urumagenju normalnog, svesnog oseéanja krivice (sa- vesti) ne nailazimo ni na kakve poteskoée; to ose¢anje potiva na napetosti izmedu ega i ideala ega i jeste izraz osudivanja ega od strane njegove kritiéke instance, Ose- Ganja manje vrednosti koja steéemo kod neurotiéara ve~ rovatno nisu daleko od toga. U dvema dobro nam pozna- tim bolestima oseéanje krivice i suviSe je svesnos u njima’ ideal ega pokazuje posebnu strogost i esto besni protiv ega na surov nadin, PonaSanje ideala ega u tim dvama stanjima, u prisilnoj neurozi i u melanholiji, pokazuje, pored te slitnosti, i razlike koje nisu manje vaine, U izvesnim formama prisilne neuroze oseéanje krivi- ce je preglasno, ali ne mote sebe da opravda pred egom. Zato se bolesnikov ego buni protiv prepostavke da je kciv i trati od lekara podréku u borbi s oseéanjem keri- vice. Bilo bi glupo popustiti mu, jer to ne bi dalo nika- kvih rezultata. Analiza konaéno pokazuje da je super ego pod uticajem procesa koji su egu ostali nepoznati. ‘Moguée je orkriti potisnute impulse koji su zbilja uzrok ‘oseéanju krivice. Tako je u tom sluéaju super-ego 0 ne- svesnom idu znao vise od ega. tucba ne da onemoguéuje patoloike reakeije, veé da bolesnikovom gs daje slobodu da se edlui na jedan ili na drug: nadin 6 Kad je reé 0 melanholiji, ima se jo8 jaéi utisak da je super-cgo zagospodario sveiéu. Ali tu se ego ne usuduje is on priznaje da je kriv i prihvata kazne. Mi iku. Kod prisilne neuroze posredi su bili neprijatni impulsi koji su ostali izvan ega, dok je kod melanholije objekt ka kojem se usmerava super-egov gnev unesen u ego putem identifikacije. Nije, naravno, jasno zato oseéanje krivice ima toliku silinu kod tih dveju neurotiénih bolesti; ali glavni pro- lem nalazi se na drugom mestu. Odloziemo razmatra- je toga problema dok ne pretresemo druge slucajeve u kojima oseéanje krivice ostaje nesvesno. To se uglavnom mote naéi u histeriji i u stanjima histeriénog tipa. Mehanizam pomoéu kojeg oseéanje kkrivice ostaje nesvesno mofe se tu lako odgonetnuti. Hi- sterigni ego brani se od neprijatne percepeije kojom mu preti ki njegovog super-ega, na isti nadin na koji se on obino brani od nepodnoiljive investicije objekta ~dinom potiskivanja. Ego je, dakle, odgovoran to ose- Eanje krivice ostaje nesvesno. Mi znamo da potiskivanja go uostalom izvodi u sluzbi i po nalogu svog super-ega; ali to je sluéaj kada se on koristi istim oruzjem protiv svog strogog gospodara. Kod prisilne neuroze prevagu, Sto znamo, imaju fenomeni reaktivne formacije; kkod histerije, medutim, ego uspeva samo da na odstoja- nju dréi materijal na koji se odnosi oseéanje krivice. Moiemo poti dalje i usuditi se da pretpostavimo kako najyeéi deo oseéanja krivice mora, notmalno, da Ostane nesvestan, jer je nastanak savesti tesno povezan s Edipovim kompleksom, koji pripada nesvesnom. Ako bi neko hteo da zastupa paradoksalnu postavku da je normalan éovek ne samo mnogo nemoralniji nego sto Yetuje, veé i mnogo moralniji nego Sto zna, psihoanali- u7Signund Frojd za, na Gjim nalazima potiva prva polovina tvrdnje, ne bi imala nita ni protiv druge polovine.” Bilo bi to iznenadenje kada bismo tvrdili da jaéanje tog nesvesnog oseéanja krivice moze éoveka da pretvori u zloginca, Van svake je sumnje, medutim, da je tako, Kod mnogih zlodinaca, narotito mladih, mode sz prime- titi jako oseéanje krivice, koje je postojalo pre zlodela i koje nije, dakle, njegova posledica veé njegor motiy; kao da se osetilo olakSanje Sto se to nesvesno oseéanje krivice moze vezati za neito stvarno i nepostedno. Ussvim tim situacijama super-ego pokazuje svoju ne- zavisnost od svesnog ega i prisne odnose s nesvesnim: idom. Sad se s obzirom na znaéaj koji smo pripisali predsvesnim ostacima redi u egu nameée pitanje da li se super-cgo, ako je nesvestan, sastoji od takvih predstava redi i, ukoliko to nije tako, od cega drugog se on sastoji. ‘Na’ skroman odgovor glasiée da se ne moze poricati da i super-ego, kao i ego, svoje poreklo vute iz cnog sto se dulo; da je super-ego, naravno, deo ega i da ostaje, zahvaljujuéi tim predstavama reti (pojmovima, apstrak- cijama), dostupan svesti. Ali do tih sadréaja super-ega investiciona energija ne dovodi se iz slusne petcepeije (nastave ili Gitanja) veé iz, izvora ito se nalaze u idu. Pitanje na koje je trebalo kasnije da odgovorimo gla- si: otkud to da se super-ego uglavnom ispoljava x20 ose- éanje krivice (ili taénije: kao kritika, jer je oseanje kei- vice percepeija u egu koja odgovara toj kritici) i da pri tom pokazuje tako neobiénu okrutnost i strogost prema retenica samo je prividno paradoksalna; ona jednostay- no pokaruje da pritoda éovekova ima, iu dobru i zlu, mnogo vedi obim nego Sto on misli, t@ jest nego Sto je njegorom egu, zahvaljujuct svesnoj percepeijis poznato. 8 eee Eee ‘egu? Ako se najpte okrenemo melanholiji, naéi emo da prejaki super-ego, koji je zagospodario sveséu, besni protiv ega s bespostednom %estinom, kao da se dokopao Eiavog sadizma koji je u dotignoj jedinki na raspolaga- ju. Driedi se svog shvatanja sadizma, rekli bismo da se destruktivna komponenta smestila u super-egu i okre- nula protiv ega. Ono sto sad viada u super-egu jeste, Gini se, éista kultura nagona smrti, i ono zbilja uspeva, dosta éesto, da ego otera u smrt, ako se ego pre toga ne odbrani od svog tiranina be%e¢i u maniju. Ptigovori savesti u odredenim oblicima prisilne ne- uroze isto su tako neugodni i mutni, ali tu je situaci- ja manje jasna. Valja pomenuti Ginjenicu da se prisilni neuroti¢ar, za razliku od melanholigara, nikad zapravo ne odluéuje na samoubistvo; on kao da je imun na tu opasnost i od nje je mnogo bolje zastiéen nego histeri- Gar. Mi uvidamo da ono Sto jaméi bezbednost egu jeste odrianje objekta. Kod prisilne neuroze postalo je mo- gue, putem regresije na pregenitalnu organizaciju, da se ljubavni impulsi pretvore u impulse agresije prema objektu. Nagon destrukcije tu se opet oslobodio i tezi da unisti objekt, ili se bar dini kao da postoji takva na- mera. Ego nije prihvatio takva stremljenja, opite im se reaktivnim formacijama i merama opreza; ona ostaju u du. Super-ego se, medutim, ponata kao da je ego odgo- Yoran za njih iu isti mah nam ozbiljno%éu s kojom sledi teunistavalatke namere pokazuje da one nisu privid iza- Zvan regresijom veé stvarna zamena ljubavi mrénjom. Bespomocan i prema jednoj i prema drugoj strani, ego se uzalud brani i od podgovaranja ubilatkog ida i od pri- ‘govora savesti koja kainjava. On uspeva da najzad sputa hajgrublje akcije obeju strana prvi rezultat jeste beskraj- ugSigmund Frojd. ho samomuéenje, a zatim sledi sistematsko mrevarenje objekta, ukoliko je objekee dostupan. S opasnim nagonima smrti postupa se u jedinki na razligite nadine: delom su udinjeni negtetnim pomoéu spajanja s erotskim komponentama, delom se u vidu agresije usmeravaju prema spoljnom sveru, « u velikoj ‘meri oni jamaéno nastavijaju, nigim sputani, svoj unu- trainji rad, Orkud onda, kod melanholije, super-ego moie da postane neka vrsta zborigta nagona smrti? S gledista ograniéavanja nagona, s gledista moralno- sti moze se re¢i: id je potpuno amoralan, ego se mugi da bude moralan, super-ego moie da bude hipermoralan i zatim da postane tako okrutan kakav mote da bude sa- mo id. Cudnovato je da éovek to vige ograniéava svoju agresivnost prema spoljnom svetu to stroti, agresivni dakle, postaje u svom idealu ega. Ako se ta stvar razmo= tri na uobiéajen nadin, dobija se obrnuta slika: reklo bi se da je zahtev ideala ega motiv suzbijanju agresije. Ostaje, medutim, iznesena injenica: Sto covek vise go- spodari svojom agresijom, to silovitija biva agresivnost njegovog idcala prema njegovom egu. Kao da je postedi pomeranje, okretanje protiv sopsevenog ega. Veé obican, normalan moral po svojoj je pritodi takav da je strog u ograniéavanju, surov u zabranjivanju. Otud, naravno, potice koncepcija viteg biéa koje neumoljivo kaénjava. Ne mogu da idem dalje u svom razmatranju tih pita- nja.a da ne uvedem novu pretpostavku. Super-ego nasta- je, kao Sto znamo, iz identifikacije s ocem uzetim kao uzor. Svaka takva identifikacija ima karakeer deseksuali- zacije ili éak sublimacije. Izgleda sad kao da se prilikom takve transformacije vr3i i razdvajanje nagona. Posle su- blimisanja erotska komponenta nema vise snage da vete svu destruktivnost s kojom je bila spojena, pa se ova no iid Usled tog surovosti oslobada kao sklonose ka agresiji i destrukci razdvajanja ideal dobija opstu creu strogost = ono biva izvor njegovog zapovednitkog ,i treba Zadrtimo se jos malo kod prisilne neuroze. Tu je sta- nje stvari drugacije. Razdvajanje ljubavi i agresije nije se izvelo radom ega, veé je ono rezultat regresije koja se zbila w idu. Ali taj se proces prosirio s ida na super-ego koji sad postaje stro¥i prema nevinom egu. Izgleda, me- dutim, da u ovom slucaju, niSta manje nego u sluéaju melanholije, ego koji je pomoéu identifikacije ovladao libidom biva zato ito je to uéinio kainjen od strane su- per-cga agresijom koja je pomesana s libidom. Nae predstave 0 egu postaju sve jasnije, a njegovi razni odnosi bivaju sve razgovetniji. Sad vidimo i jake i slabe strane ega. Njemu su poverene vaine funkcije Zalrvaljujuci svojoj vezi s perceptivnim siseemom on us- postavlja vremenski poredak psihiékih procesa i podvr- gava ih ispitu realnosti. Ubacivanjem procesa misljenja on odlaie motoriéka prainjenja i kontroliSe priscupe tu, Ova kontrola vise je, naravno, formalna ne- 80 faktiéka; polozaj ega, ako je ret 0 delanju, podseca, Fecimo, na polozaj konstitucionalnog monarha bez éije sankcije ne mote da prode nijedan zakon, ali koji se du- £0 premi3lja pre nego sto stavi veto na predlog zakona koji je potekao iz parlamenta. Sva Zivotna iskustva ko- ja dolaze spolja obogaéuju egos id je, medutim, njegov drugi spoljni svet, koji on tezi da sebi potdini. Idu on uuzima libido, idove investicije objekta pretvara u svoje strukcure, Uz pomoé super-ega, na natin nama jo’ ne- jasan, on se oslanja na iskustva minulih vremena, nago- milana u idu. Postoje dva puta kojima sadréaj ida mote da prodre Wego. Jedan je direktan, drugi vodi preko ideala ega, atSigmund Frajd a za neke psihi¢ke aktivnosti mote da bude od presud- nog znaéaja kojim od ta dva puta idu. Ego se razvija od percipiranja nagona do ovladavanja nagonima, od pokoravanja nagonima do spuravanja nagona. U tom ostvarenju velikog udela ima ideal ega, koji je delimié- no reaktivna tvorevina protiv nagonskih procesa ida. Psihoanaliza je orude koje treba egu da omoguci poste- peno osvajanje ida. S drugog stanovista, medutim, mi taj isti ego vidimo kao jadno stvorenje koje mora da sludi trima gospodari- ma i koje je, dakle, izlozeno trima opasnostima: jedna potite od spoljnog sveta, druga od libida, a treéa od stto- gosti super-ega. Tri vrste strepnje odgovarau tim trima’ opasnostima, jer je strepnja izraz povlaéen.a pred opa- snoééu. Kao graniéno bi¢e, ego pokuSava da posreduje iz- medu sveta iida, da id prilagodi svetu i da, posredstvom svoje mifiéne aktivnosti, uvini da se svet povinuje Zelja- ma ida. On se zapravo ponasa kao lekar tokom analize, jer sebe, zajedno sa svojom painjom koju poklanja real- nom svetu, pteporucuje idu kao libidinozni objekt i ted idoy libido da usmeri na sebe. On nije samo pomoénik idu; on je takode ponizni sluga koji nastoji da zadobije Ijubay svoga gospodara. Kad god je moguée, on poku8a- va da ostane u slozi sa idom; njegove nesvesne zapovesti zaodeva svojim predsvesnim racionalizacijama; pravi se kao da se id pokorava opomenama realnosti, éak i kada idu stvari ostaje kruti nepopustljiv; priktivaidove suko- be sa realnogéu i, ako je moguée, sa super-egom takode. Zauzimajuci polotaj izmedu ida i realnosti, on pregesto podleie iskuSenju da postane sklon ulagivanju, oportun i ladjiv, popuc politiéara koji vidi Sta je istina, ali hoce da saéuva naklonost javnog mnjenja. 2 eR eee Prema dvema vrstama nagona ego nema nepristrasan stay. Radegi na identifikaciji i sublimaciji, on nagonima smrti u idu pomaie u savladivanju libida, ali se pri tom ilaze opasnosti da postane objekt nagona smrti i da sim strada. Da bi pruzio takvu pomoé, i sim se morao ispuniti libidom, pa na taj nagin i stm postaje predstav- nik erosa i sada hoée da ivi i da bude voljen. Posto, medutim, njegov rad na sublimaciji ima za posledicu razdvajanje nagona i oslobodenje nagon’ agre- sije u super-egu, ego se — boreéi se protiv libida — izlaie opasnosti zlostavljanja i smrtnoj opasnosti. Ako trpi od agresije super-ega ili joj éak i podlegne, ego dofivljava istu sudbinu kao i protisti&to stradaju od proizvoda raz- laganja koje su sami stvorili. U ckonomskom smislu, moral koji deluje u super-egu éini nam se da je takav proizvod razlaganja. Medu zavisnostima ega zavisnost od super-ega mo- da je najzanimljivija, Ego je pravo mesto strepnje. Ugrozen opasnostima iz tt prayca, ego razvija refleks bezanja, povlaée¢i svoju sopstvenu investiciju od preteée percepcije ili od isto tako ocenjenog procesa u idu i predstavijajudi je kao strepnju. Ta primitivna reakcija kasnije se zamenjuje iz- vodenjem zaititnih investicija (mehanizam fobija). Ne mote se re¢i Sta je to u spoljnoj i libidinoznoj opasnosti Sto egu zadaje strah; znamo da se on boji da ne bude savladan ili unidten, ali se to ne moze analiticki obuhva- tit, Ego se prosto pokorava upozorenju principa zado- volistva. S druge strane, mi mo%emo da kazemo kta se kktije iza egovog straha od super-ega, iza straha od save- sti, Vike bie, koje je postalo ideal ega, nekad je pretilo Kastracijom, a taj strah od kastracije verovatno je jezgro 23Signsond Frojd oko kojeg se skuplja kasniji strah od savesti; on, taj strah od kastracije, i dalje traje kao strah od savesti. Gromoglasna tvrdnja: .Svaki strah zapravo je strah od smrti“, jedva da ima nekog smisla i, u svakom slu- ju, ne mote da se opravda. Stavike, Gini mi se potpu- no ispravnim da se strah od smrti odvoji od straha od objekcta (to jest od realne strepnje) i od neurotiéne libi nozne strepnje. On nameée psihoanalizi teéak problem, jer je smrt apstraktan pojam s negativnim sadriajem za koji se ne moze naéi nesvesni korelativ. Mehanizam stra- ha od smrti mogao bi da pogiva samo na tome da ego u velikoj meri odustaje od svoje narcistitke libidinozne investicije, to jest da on napusta sebe ba’ kao sto napus- ta neki spoljni objekt u drugim sluéajevima kad oseéa strepnju. Mislim da je strah od smrti nekto ito se zbiva iamedu ega i super-ega. Znamo da se strah od smrti pojavljuje pod dva uslo- va, koji su uostalom potpuno analogni situacijama u kojima se razvijaju druge vrste strepnje, naime: on se pojavijuje kao reakcija na spoljnu opasnost i kao unu- traénji proces, kod melanholije na primer. Opet nam neurotiéna manifestacija moze pomodi da razumemo: normalnu manifestaciju. Strah od smrti koji se javlja kod melanholije, dopus- ta samo jedno objainjenje: ego napuita sebe zato sto oseéa da ga super-ego mrzi i proganja umesto da ga voli, Egu, dakle, Ziveti znaéi isto Sto i biti voljen — biti voljen od super-ega, koji se i tu pojavljuje kao predstavnik ida. Super-ego vrii istu funkeiju Sti¢enja i spasavanja koju je ranije visio otac, a kasnije providenje ili sucbina. Isti za- Ikjuéals, medutim, ego mora da izvuce i onda kad se-na- de u prevelikoj realnoj opasnosti koju, kako veruje, nije kadar da savlada sopstvenim snagama. On vidi da su 14 Ego iid ga napustile sve sile koje su ga Stitile i miri se sa smréu. 7a je, uostalom, opet postedi ista situacija kao ona to Gini temelj prvom velikom stanju strepnje koje je u vezi s rodenjem i infancilnoj strepnji od éeznje — strepnji od razdvajanja od majke koja pruéa zaititu. ‘Na osnovu tih razmatranja moguce je, dakle, strah od smrti, kao i strah od savesti, smatrati rezultatom obrade seraha od kastracije. Uzimajudi u obzir veliki znaéaj ko- ji za neuroze ima oseéanje krivice, ne mote se odbaciti pretpostavka da se obiéna neurotiéna strepnja pojacava, u teskim sluéajevima, razvijanjem strepnje izmedu ega i super-ega (strah od kastracije, od savesti, od smrti) Id, kojem se na kraju vraéamo, nema naéina da egu pokaie ljubav ili mrénju. On ne mode da kate Sta hoge; nije ostvario jedinstvenu volju. U njemu se bore eros i nagon smrtis videli smo kojim se sredstvima jedna grupa nagona brani od druge. Mogli bismo to predstaviti tako ‘kao da je id pod dominacijom nemih, ali mognih nago- na smrti koji hoée da imaju mira i da, potpomognuti Principom zadovoljstva, smire smutljivea erosa, no boji- mo se da pri tom ipak ne potcenimo erosovu ulogu. 1s