Ne, naga nauk nije iluzija. Ali iluzija bi bilo ver nje da na drugom mestu mozemo dobiti ono sto ona: moze da nam da. MOJSIJE I MONOTEIZAM 270tL MOJSYJE - EGIPCANIN Oduzeti jednom narodu éoveka koga slavi kao naj- vyeéeg medu svojim sinovima — nije neito Sto ée govek ado ili olako preduzeti, pogotovo kada i sim pripada tom narodu, No ne mosemo dopustiti da nas gane bilo kakav primer pa da u prilog toboznjih nacionalnih in- ‘teresa zapostavimo istinu, a imamo razloga da od ra- ajainjavanja stanja stvari o€ekujemo i nekakvu korist za na’ uvid, Covek Mojsije koji je jevrejskom narodu bio oslobo- dilac, zakonodavac i osnivaé vere pripada tako dalekim vremenima da nismo kadri da zaobidemo pretpitanje: da li je on neka istorijska litnost ili tvorevina legende? Ako je Ziveo, onda je to bilo u trinaestom, modda éetr- haestom stolecu pre nage ere; o njemu nemamo nika- kvih drugih podataka sem onih iz svetih knjiga i jevrej- skih pisanih predanja. Ako je zato i odgovor na gornje pitanje liten poslednje pouzdanosti, onda se, ipak, pre- teina vecina istori¢ara izjasnila za Ginjenicu da je Moj- sije stvarno fiveo i da se zbilja odigrao s njim povezani Inlazak iz Egipta. S punim pravom se tvrdi kako bi po- 23SE i ol znija istorija Tzrailjaca bila nerazumljiva ukoliko se ne bi pridodala ta pretpostavka. Danaénja nauka je uopite postala obazrivija i daleko opreznije postupa s predanji- ‘ma nego u pogetnim periodima istorijske kcitike, Prvo Sto privlaéi nagu painju na Mojsijevu lignose jeste ime koje na hebrejskom glasi ,Mose. Covek mose zapitati: Orkud ono potice? Sta znai Kao Sto je poznaro, veé nam priéa u drugom po- glavlju Eksodusa daje odgovor. Tu se iznosi kako mu: je egipatska princeza koja je deéaka spasla ostavljenog. u Nilu, dala to ime s etimoloskom motivacijom: ,jer iz vode izvadih". Jedino Sto je takvo objainjenje o¢ito nedovoljno. ,.Biblijska interpretacija imena ‘onaj §ro je iz vode izvuéen", misli jedan autor u Jiidisches Lexiko- ‘mie, ,jeste narodna etimologija s kojom se yeé ne moze uskladiti aktivni hebrejski oblik Mose’ moie u najbo- ju ruku znaéiti “izvaditel;’). Covele je u scanju da to neprihvatanje podupre s dva dalja argumenta; prvo, da je besmisleno pripisivati egipatskoj princezi izvodenje imena iz, hebrejskog jezika, i, drugo, da voda iz koje je dete izvugeno najverovatnije nije bila voda Nila. Naprotiy, odavno je s razligitih strana izno¥ena pret- postavka kako ime ,.Mojsije* vuée poreklo iz egipatskog. jezitkog blaga. Umesto da se navode svi autori koji su u tom smislu ne’to rekli, nave3éu odgovarajuée mesto pre- vedeno iz jedne novije knjige Dz. H. Brestida’, autora Gije se delo History of Feypt (1906) smatra merodaynim. »Vredno je painje Sto je njegovo (tog voda) ime "Mojsi- © Jtdlsches Lexikon, begelindet von Helite und Kirschner, Bd. IV, 1936, Jiidischer Verlag Berlin. 2 J, Hi. Breasted, The Dawn of Conscience, London 1934, stt 350. 274 eee, je’ bilo egipatsko. To je prosto egipatska ret ‘mose’ koja znaéi ‘dete’, i skraéenica je 2a puniji oblik kao Sto je 1a primer ’Amon-mose'éto znaéi 'Amon-dete’, ili’Ptah- -mose’ Sto znaéi ’Ptah-dete’; i ta sama imena su opet skraéenice duih izraza: "Amon (je poklonio) dete’, ili °Prah (je poklonio) dete’. Ubrzo je ime ‘dete’ postalo pogodna zamena za optirno, puno ime, i oblik imena "Mose! nalazi se neretko na egipatskim spomenicima. Sigurno je Mojsijev otac svom sinu dao ime spojeno s Amon ili Prah, i ime boga je u svakodnevnom divotu postepeno izostajalo, dok deéaka jednostavno nisu zvali "Mose’. (Ono ’s' na kraju Mojsijeva imena [Moses] poti- ée iz grékog prevoda Starog zavera. To ne pripada ni he- brejskom jeziku gde ime glasi Moe.)* Ovo mesto sam doslovno reprodukovao i ni u kom sluéaju nisam spre- man da delim odgovornost 2a njegove detalje. Donekle se éudim Sto je Brestid u svom nabrajanju propustio upravo analogna teoforigna imena koja se zatiéu na listi egipatskih kraljeva kao Ah-mose, ‘Tut-mose (Tot-mes) i Ra-mose (Ramzes). Sad bi trebalo oéekivati da neko od mnogih koji su uvideli da je ime ,Mojsije* egipatskog porekla, izvuée i zakljuéake ili barem razmisli o moguénosti kako je sim nosilac egipatskog imena bio Egipéanin. Za moderna vremena sebi dopuitamo, ne dvoumeéi se, takve za- lljucke, iako danas Ijudi nose ne jedno nego dva ime- na: porodiéno i liéno, i mada nisu iskljuéene promene imena i ujednacavanja pod novim uslovima. Ni u kom slugaju tada nismo iznenadeni sto nalazimo potvrdenim da je pesnik Samiso francuskog porekla dok je Napole- on Bonaparte ~ italijanskog, a da je Bend#amin Dizraeli stvarno italijanski Jevrejin kao Sto se to mote zaklju- Siti po njegovom imenu. Covek bi trebalo da pomisli 275Sigmund Froid kako bi i za stara i tana vremena jedan takev zakljudak u kome se na osnovu imena govori o pripadnosti ne- kom narodu, morao biti jos daleko pouzdaniji i €initi se zapravo neizbeénim. Ipak, koliko znam, nijedan istori- éar nije izvukao takav zakdjuéak u Mojsijevom sluéaju, i niko od onih koji su upravo kao Brestid spremni da pretpostave kako je Mojsije bio upuéen wu svu egipat~ sku mudrost“?, Sta je tome stajalo na putu, ne mote se pouzdano odgonetnuti.. Moda je uvazavanje biblijske tradicije bilo neprevladivo, Mo#da se utinila monstruoznom po- misao kako bi trebalo da je Covek Mojsije bio nekog drugog porekla a ne hebrejskog, U svakom slutaju se ispostavlja da se priznavanje egipatskog imena ne sma- tra presudnim za ocenu Mojsijevog porekla, da se iz tog prizmavanja ne mote nista drugo zakljuciti, Ako se pi- tanje 0 nacionalnosti tog velikog goveka smatra znataj- nim, onda bi svakako bilo poieljno da se predloti novi materijal za njegovo re¥avanje. To preduzima moja mala rasprava. Njen zahtev za mesto u asopisu Imago temelji se na tome Sto njen prilog ima za sadrZaj primenu psihoanalize. Tako zado- bijen argument sigurno ée ostaviti utisak na onaj mali broj citalaca koji je upucen u analicigko ji rezultate zna da ceni. No, po svoj pri ingledati znaéajno. Godine 1909. je O. Rank, tada jo pod mojim uti- cajem, na moj podsticaj objavio spis pod naslovom Der + 1b, st. 334. Mada se pretpostavka da je Mojije bio Egip- éanin dovoljno éesto i bez pozivanja.na ime iznosila ad najranijih vemena do danas. 276 icteric Mythus von der Geburt des Helden‘. Taj spis obraduje éi- njenicu da su ,gotovo sviznaéajni kulturni narodi... svo- je junake, legendarne kraljeve i knedeve, osnivace vere, dinastije, carstva i gradova - ukratko svoje nacionalne junake — zarana veé veliali uw pesmama i legendama. Narogito su istorije rodenja i mladosti tih lignosti ukea- Savali fantastiénim crtama éija je zapanjujuda slitnost, ak delimiéno slaganje u reéima kod razligitib, ponckad yeoma odvojenih i potpuno nezavisnih naroda odavno poznata, a Sto su mnogi istrazivati veé uotili." Ako go- ‘yek po Rankovom uzoru konstruie, recimo, Goltono- yom tehnikom, ,tipiénu legendu® koja istiée bitne crte svih tih istorija, onda se dobija sledeéa slika: sJunak je dete uglednih roditelja, najéedée kraljevski sin. Njegovom radanju prethode pote’koée, kao na pri- mer period apstinencije, ili duga neplodnosr, ili potajni odnos roditelja usled spoljainjih zabrana ili prepreka. ‘Zavreme trudnoce ili veé ranije sledi predskazanje (san, proroganstvo) koje skreée paznju na njegovo rodenje i koje najavljuje opasnost koja obigno ugrozava oca, Zbog toga, novorodenée biva veéinom na oéev pod- strek ili na podstrek lica koje ga zamenjuje predodre- deno za ubijanje ili: napustanje; po pravilu, dete se u nekakvom kovéeti¢u prepusta vodi. Zatim ga spasavaju Zivotinje ili Gudi niskog porekla (pastiri) i doji ga Zenka ili Zena niskog porekla. Odrastav8i, ponovo pronalazi ugledne roditelje, do- ivljavajuéi pri tom svakojake avanture; s jedne strane, © Peta sveska Scbrifien zur angewandien Seelenkunde, Ft. Dew- ticke, Wien. Daleko sam od pomisli da umanjim vrednost Ran- krovih samostalnit doprinosa tom radi, 277Sigmund | sueti se ocw a, s druge, biva priznat i dospeva do veligine i slave.“ Najstarija od istorijskih lignosti za koju je vezan taj mit 0 rodenju jeste Sargon iz Agade, osnivaé Vavilona (oko 2800. godine pre Hrista). Upravo 2a nas nije bez anataja da ovde reprodukujemo priéu koja je pripisana njemu samom: Ja sam Sargon, moéni kralj, kralj Agade, Moja maj- ka je bila vestalka, svog oca nisam poznavao, dok je brat ‘mog oca prebivao na planini. U mom gradu Azupirani, koji je lezao na obali Eufrata, majka ~ vestalsa — me je zanela. Potajno me rodila, Polodila me u trééani sud, zalila poklopac smolom i spustila u reku, koja me nije udavila, Struja me je odvukla do Akija, crpaca vode. Aki, cepag: vode, zbog dobrote svoga stca, izvlaci me iz vode. Aki, cxpaé vode, podizao me je kao sopstvenog sina, Aki, cepaé vyode, stvorio je od mene svoga baStovana. Obavljajudi poszo bastovana, zavolela me je Istar, Postao sam kralj i éetrdeset i pet godina vladao kao lea. Nama najpoznatija imena u nizu koji potinje Sar- gonom iz Agade jesu. Mojsije, Kir i Romul, Osim toga, Rank je, medutim, sakupio veliki broj junackih likova Sto pripadaju poeziji ili legendi i o kojima se pripove- da ista istorija mladosti — bilo u svojoj celini, bilo u dobro poznatim odlomeima, likova kao éto su: Edip, Karna, Paris, Telef, Perse), Herakle, Gilganre’, Amfi- on, Zet i dr. Rankova istrazivanja su nas upoznala s izvorom i ten- dencijom tog mita. Treba da se samo kratkim aluzija- ma na to pozovem. Junak je onaj koji se odvaino digao protiv svog oca i na kraju ga savladao, NaS mir sledi tu borbu sve do u preistoriju jedinke time sto dopusta da se dete, uprkos ogevoj volji, rodi i da se, uprkos njego- 278 — —_—______Miimeoiom voj zloj nameri, spase. Ostavijanje u kovéedié jeste evi- dentan simboliéan prikaz rodenja gde je kovéezié maj- Gina utroba, a yoda — plodova teénost. U bezbrojnim snoyima se odnos izmedu roditelja i deteta prikazuje izvlaéenjem ili spasavanjem iz vode. Ako narodna masta ovde obradeni mit vezuje za istaknutu litnost, onda Zeli da dotiénu liénost prizna kao junaka, da oglasi kako je linose ostvarila shemu junakovog Zivota, Medutim, invor titavog mita jeste tzv. ,poroditni roman" deteta u kojem sin reaguje na promenu ose¢ajnih odnosa prema roditeljima, posebno ocu, Ogromno precenjivanje oca prozima prve degje godine. Kral i kraljica u snu i bajei tuyek znaée samo roditelje. Medutim, kasnije, pod uti- cajem suparnistva i stvarnog razotarenja dete se zalaie za odvajanje od roditelja i prema ocu zauzima kritidki stay. Ove porodice mita— ugledna kao i ona niskog po- rekla — jesu shodno tome dva odraza detetove vlastite porodice, koja su mu se pojavijivala u sukcesivnim peri- odima njegovog Zivota. Coyek sme tyrditi da kroz ta objagnjenja postaju por puno shvatljive ragirenost i jednorodnost mita 0 rode- nju junaka. Uroliko vie zasluzuje naiu painju to Sto legenda © Mojsijevom rodenju i ostavljanju zauzima narogito mesto i ito u neem bitnom protivreci ostalim legendama. Poéi demo od dve porodice izmedu kojih se, po legen- di, odvija sudbina deteta. Znamo da se one uanalititkom tumagenju poklapaju, samo se vremenski jedna od druge odvajaju. U tipiénoj formi legende prva porodica u kojoj se dete rada, ugledna je i mahom kraljevska; druga, u kkojoj dete raste, nislog je porekla ili ponizena, kao to uostalom odgovara odnosima u kojima tumaéenje nalazi svoj izvor. Samo je u legendi o Edipu ta razlika izbrisa- 279Signund na. Dete koje ostavlja jedna kraljevska porodica, prihvata drugi kraljevski par. Covek sebi kate: To jedva mote biti slucajno Sto upravo u tom primeru prvobitra identié= host obeju porodica prosijava i u samu legendu. Socijal- ni kontrast dveju porodica pribavlja mitu koji, kao Sto znamo, treba da naglasi junaéku prirodu velikog éoveka, drugu funkeiju koja postaje znagajna posebno za istorij- ske lignosti, Taj kontrast moze da se upotrebi i za to dase junaku pribavi plemiéka povelja, da ga socijalno uzdigne. ‘Tako je Kir 2a Medane strani osvajag; ali, zahvaljujudi le. gendi 0 naputanju, on postaje unuk medanskog kralja. Sliéno je s Romulom. Ako je Zivela neka lignost koja nje- mu odgovara, onda je to bio nekakay lutalica nepoznatog porekla, skorojevié; posredstvom legende on postaje po- tomak i naslednik kraljevske kuée Albe Longe. Mojsijey sluéaj je posve drugaéiji. Tu je prva poro- dica, inage ugledna, dovoljno skromna. Mojsije je dete jevrejskih Levita. Medutim, druga porodica niskog po- rekla u kojoj inaée dete raste, zamenjena je egipatskom kraljevskom kuéom; princeza ga odgaja kao svog sina, To odstupanje od tipa éudno je delovalo na mnoge. Ed. Majer i ostali za njim pretpostavljali su da je legenda prvobitno drugacije glasila: faraona je opomenuo pro- roéki san® da ée sin njegove kéeri njemu i carstvu doneti opasnost. Zato nareduje da se dete po svom rodenju ostavi u Nil. Ali Jevreji ga spasavaju i podizu kao svoje dete, Usled ,nacionalnih motiva*, kako kaze Rank, le- genda je preradena u formu koja nam je poznata. ‘Ali naredno razmiljanje pokazuje da takva prvobit- na legenda o Mojsiju, koja vise ne odstupa od drugih, > Spomenut i u izveicaju Josifa Flvija, © 7.4 ser 80, Napomena. Mjije i monoteicam nije mogla postojati. Jer, ona je ili egiparskog ili jevrej- skog porekla. Prvi sluéaj se iskljutuje: Egipéani nisu imali nikakav motiv da Mojsija veliéaju, za njih on nije bio junak. Znadi, trebalo je da je legenda stvorena u jevrejskom narodu, to jest da u svojoj poznatoj for ‘ude vezana za litnost voda. Samo, ova legenda nije bila sasvim prikladna za tako negto, jer §ta bi narodu trebalo da koristi legenda koja je njegovog velikog éoveka uéi- nila strancem? U formi u kojoj danas legenda 0 Mojsiju lezi pred nama — na natin vredan pomena ona ostaje iza svojih skrivenih namera. Ako Mojsije nije kraljevski izdanak, onda ga ni legenda ne mode napraviti junakom; ako on ostaje jevrejsko dete, onda ona nije udinila niga 2a nje- govo uzdizanje. Samo jedan mali fragment éitavog mita ostaje delatan: potvrdivanje da se dete uprkos snaznim spoljnim silama odrialo. Istorija Isusovog detinjstva ta- kode je ponovila tu crtu, istorija u kojoj car Irod preu- zima faraonovu ulogu. Tada stvarno slobodno mozemo pretpostaviti kako se neki pozni, nevesti preradivaé le- gendnog materijala nasao podstaknutim da neito Sto je slitno Klasiénoj legendi o naputanju koja je svojstvena a junalca, smesti i uz svog junaka Mojsija, a 3to mu nije bog narotitih odnosa tog sluéaja moglo odgovarati. ‘Tim nezadovoljavajuéim i povrh toga nepouzdanim reaultatom moralo bi se nage istrazivanje zadovoljiti, a da nigta nije uéinilo za razreSavanje pitanja: Da li je Mojsije bio Egipéanin? Ali 2a ocenu legende o napusta- hju postoji jedan drugaciji, mozda izgledniji pristup. ‘Vratimo se dvema porodicama mita. Znamo: na nivou analitizkog tumagenja one su identiéne, a na mitskom nivou razlikuju se kao ugledna porodica i porodica ne- plemenita porekla. Medutim, kada je reé 0 istotijskoj lié- 281Sigowund Froid nosti za koju je mit vezan, tada postoji i tre€i nivo — niyo: realnosti. Jedna porodica je realna; u njoj se liénost, veli- ki Govek, zbilja rodio i odrastao. Druga je filtivna, koju je izmislio mit sledeéi svoje namere. Po pravilu, realna porodica se podudara s porodicom neplemenitog pore- kla, a izmisljena s uglednom. Situacija u Mojsijevom slu- Gaju izgledala je nedto drugatije. Motda nove stanovitte sada vodi razjaSnjenju kako je prva porodica, ona k napusta dete, u svim sluéajevima koji se mogu iskoris — izmiiljena; medutim, ona kasnija, koja de:e prihvata iu kojoj ono raste, jeste stvarna. Ako imamo hrabrosti da tu postavku uvadimo kao opétost kojoj potéinjavamo: i legendu 0 Mojsiju, onda jasno saznajemo: Mojsije je — verovatno ugledni ~ Egipéanin od. koga legenda treba da napravi Jevrejina. A to bi bio na rezultat! Ostavljanje u vodi bilo je na svom pravom mestu; da bi se potéinila novoj tendenciji, namisao ostavljanja se morala — ne bez nasilja — modifikovati; od prepustanja na milost i nemi- lost sudbini ostavljanje je postalo sredstvo spasavanja. Odstupanje legende 0 Mojsiju od svih drugih njene viste moglo se, medutim, svesti na posebnost Mojsijeve istorije. Dok se inate junak u toku svog Zivora uzdi- 2e iznad svojih niskih pogetaka, junacki Zivor velikog Eoveka Mojsija zapoéeo je time Sto se srozao sa svoje visine, spustio na nivo ,sinova Izrailjevih’, Ovo malo istrazivanje preduzeli smo u nadi da éemo iz njega dobiti drugi, novi argument za pretpostavicu da je Mojsije bio Egipéanin. Culi smo kako prvi argument, koji je izveden iz imena, nije na mnoge ostav.o nikakav presudan utisak.’ Covek mora biti spreman da ni novi 7 Tako, na primer, Ed. Meyer u Die Mosesagen und die Lex viten, Besliner Sitzbericht, 1905, kate: Ime 'Mojsije verovaeno 282 Mojsije i monoreizarn argument, izveden iz analize legende o napustanju, nece imati vige sreée. Svakako da ée prigovori glasiti kako su odnosi stvaranja i preoblikovanja legendi ipak i suvite nejasni da bi zakljuéak poput na’eg opravdali, i kako predanja o Mojsijevom junagkom liku u svojoj zamr- Senosti, svojim protivreénostima, s otiglednim znacima vekovima postojane, tendenciozne prerade i akumula- Gije, moraju osujetiti sve napore da se iznese na videlo jezgro istorijske istine Sto se iza toga krije. Ja sam ne delim takav iskljucujuéi stay, ali takode nisam kadar ni da ga odbijem. Ako se vile nije mogla dosegnuti pouzdanost, zasto sam onda uopite ovo istrazivanje i saopitio javnosti? Zao mi je sto ni moje opravdanje nije kadro da pre- vazide nagovestavanja. Naime, ako se dovek da zavesti s oba ovde navedena argumenta i pokuia da ozbiljno shvati pretpostavku kako je Mojsije bio ugledni Egip- éanin, onda se raskeiljuju vrlo zanimljive i dalekoseine perspektive. Uz pomoé izvesnih ne mnogo udaljenih hipoteza éovek veruje da razume motive koji su vodili Mojsija pri njegovom neobiénom podubvatu, i u uskoj veri s tim shvata moguée obrazlaganje mnogobrojnih kkarakteristika i posebnosti zakona i religije koje je on dao jevrejskom narodu, te govek éak biva pobuden na maéajna razmisljanja o nastanku monoteistitke religije uopite, Samo Sto se tako vaina objainjenja ne mogu temeljiti jedino na psiholoskim verovatnostima, Ako Je egipatsko, dk je ime "Fines u svedtenigkom rodu iz Siloma... nema sumnje egipatsko. ‘To, naravao, ne dokazuje da su ti rodovi bill egiparskog porekta, ali svakako da su imali odnose s Egiptom (str. 651)." Razume se da éovek moe zapitati na koju vrstu odno- sa pri tom treba misii. 283Sieround Froid se dopusti da Mojsijevo egiptanstvo vaii kao nekakay: istorijski oslonac, onda je nuzna jo barem jedna évrsta taéka kako bi se obilje pomaljajucih moguénosti zasti- tilo od kritike kako su one i proizvod maite i predaleko 4 od styamosti. Objektivan dokaz o vremenu Mojsijevog Zivora i lalaska iz Egipta zadovoljio bi, recimo, tu potre- bu. Ali, kav dokaz se nije nalao, i zato treba balje da izostane saopstavanje svih daljih zakljuéaka nastalih iz uvida da je Mojsije bio Egipéanin. 1 AKO JE MOJSIJE BIO EGIPCANIN ... U jednom ranijem prilogu za ovaj éasopis! pokugao sam da potkrepim novim argumentom pretpostavku da Eovek Mojsije, oslobodilac i zakonodavac jevrejskog na- toda, nije bio Jevrejin nego Egipéanin. Da njegovo ime potige iz egipatskog jezickog blaga, odavno je bilo uote- ‘no, mada ne i odgovarajuée ocenjeno; ja sam dodao da tumagenje mita 0 napustanju koji je povezan s Mojsi- jem nagoni na zakljuéak kako je on bio Egipéanin koga je potreba jednog naroda Zelela da udini Jevrejinom. Na kraju svoje rasprave rekao sam da se iz pretpostavke da je Mojsije bio Egipcanin izvlaée vaini i dalekoseini za- djuéci; medutim, da nisam spreman da se javno za njih zauzmem jer potivaju samo na psiholoskim verovatno- stima i liSeni su nekog objektivnog dokaza. Ukoliko su 2naéajniji tako dobijeni uvidi, utoliko govek upozorenje da ih bez solidnog utemeljenja ne izlaée krititkom na- padu okoline oseéa snainijé, gotovo kao bronzanu sta- ' Lmago, Bd. 23 (1937), Heft 1: .Moses, cin Agypter*. [Prva asprava u ove) knjizi. (Prim, prev) 285,Sigmund Frojd uu na glinenom postolju. Nijedna ma kako zavodljiva verovatnost ne &titi od zablude; éak ako se ¢ini da se svi delovi nekog problema postavljaju na svoje mesto’ poput komada u igri sklapanja, onda bi éovek morao. miisliti kako ono to je verovatno nije neminoyno i isti- nito, a da istina nije uvek verovatna, I, najzed, da nije primamljujuce biti ubrojan u sholastiare i talmudiste, koji se zadovoljavaju time &to dopustaju da se njihova ostroumnost poigrava, bez obzira na to koliko njihova tvrdnja moie biti daleko od stvarnosti. Bez obzira na premisljanja koja i danas imaju svoje opravdanje, iz sukoba mojih motiva proistekla je odlu- ka da onom prvom saoptenju usledi ovaj nastavak. Ali ovo opet nije celina niti njen najvainiji deo. a) Znati, ako je Mojsije bio Egipéanin, onda je prva korist od te pretpostavke novo zagonetno pitanje na koje se tedko moie odgovoriti. Kad se narod ili pleme™ sprema na kakav velik podubvar, tada se ne moze nista drugo ofckivati nego da se jedan od sunarednika uz- digne do voda ili da se putem izbora odredi za tu ulo- gu. Ali, Sta je trebalo da uglednog Egipéanina ~ moida princa, svestenika, visokog namestenika — pokrene pa da se stavi na éelo gomile doseljenih, kulturno zaostalih doiljaka i s njima napusti zemlju, to se ne da lako od- gonetnuti. Poznati prezir Egipéanina prema njemu stra- nom narodu éini takav sluéaj posebno neverovarnim. ‘Mogao bih poverovati da upravo zato éak ni istoriari * Nemamo pojma 0 kakvom je broju reé prilikom Izlaska iz Egipta 286 q — SE aaa koji su priznavali ime kao egipatsko i éoveku pripisiva- Ii svu egipatsku mudrost ne Zele da prihvate verovatnu moguénost da je Mojsije bio Egipéanin. Uz tu prvu poteskocu ubrzo iskrsava i druga. Ne 10 smetnuti s uma da Mojsije nije bio samo po- fod Jevreja nastanjenih u Egiptu; on je takode jov zakonodavac i vaspitaé, prisilio ih da sluze novo} religiji koja se jo i danas po njemu naziva mojsi- jevskom. Ali, dolazi li pojedinac tako lako na misao da stvori novu religiju? I ako neko eli da utiée na religiju drugog, nije li najprirodnije da ga preobrati u svoju via- stitu? Jevreji u Egiptu sigurno ni bez nekakvog je, i ako je Mojsije, koji im je dao novu re- igiju, bio Egipéanin, onda se ne mode odbaciti pretpo- stavka da je i ta druga nova religija bila egiparska. ‘Toj moguénosti stoji nesto na putu: injenica n: ostrije suprotnosti izmedu jevrejske religije koja se p pisuje Mojsiju i egipatske. Prva je veliéanstveno kruti ‘monotcizam; postoji samo jedan Bog, on je jedini, sve- moéan, nedokutiv; éovek ne iadriava njegoy pogled, ne sme da pravi njegov lik, niti da izgovori njegovo ime. U egipatskoj religiji postoji jedva pregledna gomila bozan- stava razliitog dostojanstva i porekla, nekoliko personi- fikacija velikih prirodnih sila kao &to su nebo i Zemlja, Sunce i Mesec, ak i apstrakcija poput Mata (istina, pravednos), ili nakaza poput patuljastog Besa. Ali ve- Moida éak i Amenhotepova voljena Zena Nefertita © Breasted, History of Feypr, sr. 360.: ,But however evident the Heliopolitan origin of the new state religion might be, it was not merely sun-wosship; the word Aton was employed in the pla- & of the old word for ‘god’ (nurer) and the god is clearly distingu- ‘shed from the material sun," ,Icis evident thae what the king was 291Sigmund Frojd_ Ali, biéemo nepravedni prema kralju ako ga posma- tramo samo kao pristalicu i pokrovitelja jedne pre njega vee postojece religije Atona. Njegova delatnost je bila mnogo odluénija. Pridoneo je neito novo i tek time je uéenje 0 univerzalnom bogu postalo monoteizam, Bio je to moment iskljudivosti. U jednoj od njegovih himni nepostedno se kaZe: ,O Ti, jedini Boze kraj koga ne postoji nijedan drugi.“? 1 mi necemo zaboraviti kako. za ocenu novog uéenja nije dovoljno samo poznavanje njenog pozitivnog sadréaja; gotovo isto tako je vaina njena negativna strana, poznavanje onog sto ona od- bacuje. Bilo bi takode pogresno pretpostaviti kako je nova religija odjednom bila gotova i kako se, potpuno spremna, uzyinula u Yivor kao Atena iz Zeysove glave. tavise, sve govori da je ona za Amenhotepove vladavine ojatala u smislu sve veée jasnoée, doslednosti, oftrine i netrpeljivosti. Verovatno se taj razvoj odvijao pod utica- jem testoke opozicije koja se podigla medu Amonovim sveitenicima protiv kraljeve reforme. U Sesto} godini Amenhotepove vladavine neprijateljstvo je bilo toliko ra8ireno da je kralj promenio svoje ime u kojem je jedan deo bilo sada zabranjeno boije ime Amon, Sebe je na- deifying was the force, by which the Sun made itself fle on earth” (The Daun of Conscience, sr. 279). (Ali bea obzita koliko bi he- liopolisko poreklo nove drtavne religije moglo biti odigledno, t0 nije bio samo kult Suncas re€ Aton se upotrebljavala umesto stare rei za. ‘boga! (nuter), a bog se jasno razlikuje od materijalnog Sunca." ,Otigledno je da je ono sto je kralj obotaao bila sila kojom se Sunce oseéalo na Zemiji."] Sligan sud o formuli u slava boga nalazimo kod A. Ermana (Die Agyptische Religion, 1905): To su... reti koje treba da ito je moguée vige apstiaktno izraze kako se ne veliéa sama zvenda nego bie sto se u njoj pojavljuje." > 1, ex History of Egypt, ste. 374. 292 BI zyao umesto Amenhotepom — Ihnatonom®. Medutim, nije samo iz. svog imena izbrisao ime omralenog boga, nego ga je uklonio i iz svih natpisa, pa Zak i tamo gde se to ime nalazilo u imenu njegova oca Amenhotepa IIL. Ubrzo posle promene imena Ihnaton je napustio Tebu pokornu Amonu, i sebi nizvodno podigao novu prestonicu koju je nazvao Ahetaton (Atonov horizont). Razvaline tog grada danas se zovu Tel-el-Amarna’, Kraljevo proganjanje najteze je pogodilo Amona, no ne samo njega. Svuda po carstvu se zatvaraju hramo- vi, zabranjuje se botja slutba, konfiskuje se blago po hramovima. Kraljeva revnost je isla toliko daleko da je naredio da se briiljivo istraie stari spomenici kako bi se na njima unistila reé ,bog ako je bila upotrebljena u mnoiini.'" Nije nikakvo éudo Sto su te Ihnatonove mere izazvale kod potlaéenog svestenstva i nezadovolj- nog naroda raspolozenje fanatiéne osvetoljubivosti koja se posle kraljeve smrti mogla slobodno dokazati na delu. Atonova religija nije postala popularna; verovatno je ostala ograniéena na malt grupu oko kralja. Ihnatonov kraj ostaje za nas skriven u tami. Saznajemo za nekoli- cinu kratkoveénih, nerazgovetnih naslednika iz njegove porodice. Ve¢ je njegov zet Tutanhaton bio primoran da se vrati u Tebu i da u svom imenu boga Atona zameni * Kod tog imena sledim engleski nagin pisanja (kao alternati- va—Ehnaton), Novo keraljeyo ime znati orpilike isto Sto i njego- ‘0 tanije: ,Bog je zadovoljan.” Up. naia imena Gothold (,Bog je tmilostiv"), Gotttid (4Bog je zadovoljan"). ° Tamo je 1887. otkrivena korespondencija egipatskih lralje- vas prijaeljima i vazalima w Aziji i koja je tako vaina za pozna- vanje isconije " Id., History of Eeypr, ser. 363. 2953bogom Amonom, Zatim je usledio period enathije sve dok vojskovodi Haremhabu 1350. godine pre Hrista nije poslo za rukom da ponovo uspostavi -ed. Slavna XVIII dinastija bila je ugasena; istovremeno je izgubie la oblasti osvojene u Nubiji i Aziji. U tom mraénom interregnumu ponovo su bile uyedene stare egipatske religije. Atonova religija bila je ukinuca, Ihnaronov grad rozoren i poharan, a uspomena na kralja proganjana kao uspomena na zloginea. Sluzi odredenoj nameri kad sada istiéemo neke taé- ke medu negativnim karakreristikama Atonove religije. Najpre, sto je iz nje iskljuzeno sve mitsko, magijsko i vradibinsko." Zatim, nagin prikazivanja boga Sunca ne ostvaruje se i8e kao ranije malom piramidom i sokolom, nego ~ sto se mote nazvati razboritim — diskom od kojeg polaze zraci koji se zavrSavaju Ijudskim rukama, Uprkos syom cvetanju umetnosti amarnskog perioda, drugaéiji prikaz boga Sunca — neka slika samog Atona ~ nije pronaden i éovek mote pouzdano reéi: neée se ni pronaéi.!? "" Weigall (The Life and Time of Ikbnaton, 1923, str, 121.) kkaie da Ihnaton nije hteo da 20a bilo sta paklu; od paklenih strahota trebalo se &iiti bezbrojnim éarobnim formulama. ,AKh- nnaton flung all these formulae into the fire. Djins, bogies, spirits, ‘monsters, demigods and Ositis himself with all his court, were swept into the blaze and reduced to ashes." {,Bhnaton je bacio sve izreke u vatru. Demoni, aveti, duhovi, cudovistai sim Ozitis ss svom svojom svitom bili su. gurnuti w plamen i precvoreni u *} image to be made of the Aton. The true God, said the King, had rio form; and he held ro this opinion througout his ife [,lhna- ton nije dozvolio da se pravi bilo kakay urezani Atonov lik, Pravi 294 7 Moje monoteicam Najzad, potpuno éutanje o bogu mrevih Ozirisu i carstyu mrevih, Nihimne ni nadgrobni natpisi ne znaju nigta 0 onom So je moida bilo i najblize Egipéanino- yom srcu. Suprotnost prema narodnoj religiji i se jasnije predoditi.”” (3) Sad bismo Zeleli da se odvazimo na zakljuéak: ako je Mojsije bio Egipéanin i ako je Jevrejima predao svoju vlastitu religiju, onda je to bila ona Thnatonova ~ religi- ja posveéena bogu Atonu. Malopre smo jevrejsku religiju uporedili s egipat- skom narodnom teligijom i utvrdili suprotnosti medu njima. Sada treba da uporedimo jevrejsku religiju s Ato- novom, u nadi da éemo dokazati prvobimnu identi¢nost tih dveju religija. Znamo da nam nije postavljen nika- kav lak zadatak, Zahvaljujuci osveroljubivosti Amono- vih svedtenika, moida premalo znamo 0 Atonovoj re- ligiji. Mojsijevsku veru poznajemo samo u konaénom obliku, u kakvom ju je, recimo, osamsto godina kasni- je u periodu posle Izlaska iz Egipta fiksiralo jevrejsko svektenstyo. Ako bi trebalo da uprkos toj nedovoljnosti dokumenata pronademo neke indicije koje su podesne bog, ree kalj, nema oblik; i dréao se tog miiljenja tokom celog. 510g fivora."] © Erman, f¢5 stt: 70: ,O Ozicisu i njegovom carstvu nije se trebalo niita vite znati" — Breasted, The Dawn of Conscience, ste. 291: ,Osiris is completely ignored. He is never mentioned in any record of Ikhnaton or in any of the tombs at Amarna." (,Ozitis je porpuno ignorisan. On se nikad ne pominje ni u jed- oj thnatonovoj belekt ili na bilo kom nadgrobnom spomeniku uAmarni.) 295Sigmund Frojd za nau pretpostavku, onda éemo imati razloga da ih visoko cenimo. Postojao bi kratak put za dokazivanje naie teze kako Mojsijeva religija nije nigta drugo do Atonova, naime ako bismo imali verski kredo, neku proklamaciju. Ali, plasim se da ée nam re¢i kako taj put nije prohodan. Kao. to je poznato, jevrejski kredo glasi: ,Sema Jisroel Ado naj Elohenu Adonaj Ehod." Ako ime egipatskog Atona (ili Atuma) ne podseéa samo sluéajno na hebrejsku ret Adonaj i sirijsko boZansko ime Adonis, nego usled jezié= ke i znaéenjske stodnosti, onda bi se ona jevrejska izreka mogla prevesti: .Cuj, 0 Izrailju, na’ bog Aton (Adonaj) jeste jedini bog.“ Na Zalost, porpuno sam nckompeten- tan da odgovorim na to pitanje; tome sam u literatuti ‘mogao naéi nesto malo,"* no verovatno da se s tim i ne moie tako lako postupati. Uostalom, moragemo se jos jednoin vratiti problemu bodjeg imena. Slignosti kao i razlike obeju religija lako su uodljive, a sto nam malo toga objainjava. Obe su forme strogog monoteizma, i ove ée « priori biti sklon da ono So u_njima odgovara jedno drugom svede na taj osnoy- ni karakter. Jevrejski monoteizam se u nekim taékama pona’a jos kruée nego egipatski: na primer, kada uop- Ste zabranjuje prikazivanje u slikama. Najbitnija razli- kka, ne uzimajuci u obzir bo¥je ime, pokazuje se u tome Sto jevrejska religija potpuno napuita kult Sunca, ana koji se egipatska jo8 oslanjala. Pri uporedivanju s egi- % Samo nekoliko mesta kod Weigalla, 1. c, str: 12, 19: .Bog ‘Atum koji je oznaéavao boga Raa u vidu zalazeéeg Sunca, bio je moida istog porckla kao u severnoj Siriji opsteslanh i ‘oruda su se ncka strana kraljica i njena pratnja oseGa.e vite priv Gene Heliopolisu nego Tebi." 296 ere patskom narodnom religijom stekli smo utisak kako bi sem natelne suprotmosti i moment namerne protivret- nosti uéestvovao u razlici obeju religija. Taj utisak se sada pokazuje kao opravdan, kada u paraleli jevrejsku religiju zamenimo Atonovom, koju je Ihnaton, kao ito znamo, razvio u namernom neprijateljstvu prema na- rodnoj religiji. S pravom smo se eudili Sco jevrejska vera ne Zeli da zna i8ta 0 onostranom i o Zivotu posle smrti, posto bi takvo utenje bilo spojivo s najstrozim mono- teizmom. To éudenje se gubi kada se od jevtejske teli- gije povratimo na Aronovu i usvojimo da je ta negacija odatle preuzera, jer je ona za Thnatona bila nutnost pri suzbijanju narodne religije, u kojoj je bog mrevih Oziris igrao motda vecu ulogu nego bilo koji bog gornjeg sve- ta, Podudarnost jevrejske religije s Atonovom religijom 1 toj vaznoj racki prvi je snaéni argument u prilog nage teze, Videemo da nije i jedini. Mojsije nije Jevrejima dao samo novu religiju; s jed- nakom pouzdanoséu se takode mote tvrditi da je kod tuveo obiéaj obrezivanja. Ta injenica ima odluéu- juéi znaéaj za na problem i jedva da je ikad ocenjena. Istina, biblijska priéa joj vigestruko protivredi; s jedne strane, ona obrezivanje vraéa u doba praotaca kao znak povezanosti izmedu Boga i Avrama, s druge, iznosi na jednom narogito nejasnom mestu kako je Mojsije raz- gnevio Boga jer je zanemario sveti obiéaj, te kako ga je 2at0 ovaj hteo ubiti i kako je Mojsijeva Zena, Ma- dijanka, braim izvodenjem operacije spasla ugroZenog muia od bodjeg gneva. Ali to su deformacije koje nas ne smeju zavesti; kasnije Gemo uyideti njihove motive. ‘Ostaje da i dalje postoji éinjenica kako na pitanje otkud je Jevrejima dofao obiéaj obrezivanja ima samo jedan odgovor: iz Egipta. Herodor, ,otac istorije, saopitava 297Sigmund Frojd nam kako je obiéaj obrezivanja u Egiptu odavno bio odomaéen i njegovi podaci su potvrdeni nalazima na mumijama, éak ertezima na zidovima grobnica. Kolilko znamo, nijedan drugi narod istotnog Med:terana nije praktikovao taj obiéaj; 2a Semite, Vavilonoe, Sumerce pouzdano se mote pretpostaviti da su bili neobrezani. Za titelje Hanana to kate sama Biblija, a Sto je pretpo- stavka za ishod avanture Jakovljeve kéerke s princom Sihemom.'* Moguénost da su Jevreji koji su boravili uw Egiptu obiéaj obrezivanja usvojili drugim putem a new vezi s Mojsijevim osnovanjem vere, moJemo odbaciti kao potpuno neosnovanu. Kad se évrsto dréimo toga da se obrezivanje kao opsti narodni obiéaj praktikovalo u Egipru i usvojimo, za trenutak, pretpostavku da je Mojsije bio Jevtejin koji je Zeleo da svoje sunarodnike oslobodi od prinudnog rada za Egipéane, da ih pove- de ka razvijanju samostalnog i samosvesnog opstanka van Egipta ~ kao Sto se zbilja dogodilo, kakvog je onda. smisla moglo imati to sto im je u isto vreme naturao muan obiéaj koji ih je u ncku ruku ¢ak Ginio Egipéani- ‘ma, koji je morao uvek odrZavati Zivim njihovo seéanje na Egipat, dok je ipak njegovo stremljenje moglo biti 1 Ako s bibliskom tradicijom postupamo tako nasilno i si- ‘movoljno pa je koristimo 2a potkrepljivanje gee nam to odgova- 13, a slobodno odbacujemo gde nam protivredi, cada vrlo dobro znamo da time sebe izlazemo ozbiljnoj metodolosko) kritici i da slabimo dokaznu mo€ natih izvodenja Ali to je jedini nagin kako radivati materijal za koji se sigurno zna da je uticaj izo- rendeneija tesko oitetio njegovs pouzdanost. Covel. pyesno opravdanje ako dode na trig onim skrivenim motivima. Pourdanost se uopite ne moze doseéi, 3, wostalom, smemo da kazemo kako su svi ostali autor isto tako’ postupali. 298 ee upravijeno u suprotnem praveu: njegov narod je tte- balo da se otudi od zemlje ropstva i previada ¢eZnju za minulim blagostanjem? Ali, éinjenica od koje smo posli i pretpostavka koju smo joj pridodali toliko su nespoji- ye jedna s drugom da nalazimo odvainosti za zakljuéak: ako Mojsije nije Jevrejima dao samo novu religiju nego izapovest za obrezivanjem, tada on nije bio Jevrejin vee Egipéanin, a onda je i mojsijevska religija verovatno bila rneka egipatska i to, zbog suprotnosti prema narodnoj seligiji, religija Atona, s kojom se kasnija jevrejska vera takode slaze u nekim znagajnim taékama, pretpostavka da Mojsije nije fanin stvara novu zagonetku. Nagin ponasanja koji se kod Jevreja éinio lako razumljivim, postaje nepojmiljiv kod Egipéana, Medutim, ako Moj- sija premestimo u vreme Ihnatona i povezemo s tim faraonom, onda se ta zagonetka gubi i pojavijuje se moguénost nekakve motivacije koja daje odgovor na naée pitanje, Podimo od pretpostavke da je Mojsije bio ugledan i znagajan éovek, mozda zbilja Glan kraljevske kuge kao Sto za njega tvrdi legenda. On je sigurno bio svestan svojih velikih sposobnosti, ambiciozan i ener- giéan; motda je njemu samom pokatkad lebdeo pred otima cilj da jednoga dana vodi narod, da zavlada car- stvom. Blizak faraonu, bio je ubedeni pristalica nove religije, Gije je glavne ideje usvojio. Kraljevom smréu i zavodenjem reakcije, video je gde se rasplinjuju sve njegove nade i izgledi; ako nije zeleo da se odrekne nje- mu dragih ubedenja, u tom sluéaju Egipat nije imao nidta vide da mu ponudi — izgubio je svoju otadzbinu, U tom ofajnom polozaju nasao je neobiéan izlaz. Sa- njar Thnaton otudio se od svog naroda i dopustio da se razdrobi ajegovo svetsko carstvo. Mojsijeva energiéna 299Sipnund Frojd pritoda odgovarala je planu da se zasnuje novo carstvo, da nade novi narod kome je Zeleo da religiju koju je Egipat prezreo, pokloni za uvazavanje. Bic je to, kao Sto se zna, junaéki pokuSaj boriti se sa sudbinom, u dva pravea nadoknadivati gubitke koje mu je donela Ihnatonova katastrofa. Moida je u to vreme bio na- mesnik one geaniéne provincije (Gesem) u kojoj sti se (jo8 u-vreme Hiksa?) nastanila izvesna semitska pleme= na. Njih je odabrao da budu njegov novi narod. Jedna istorijska odluka od svetskog zna¢ajal!® On se s njima sporazumeo, stao im na elo, wkrepkom rukom" se sta- r20 za njihovo preseljavanje. U potpunoj suprotnosti s biblijskom tradicijom, trebalo bi pretpostaviti kako se Trlazak odvijao mirno i bez proganjanja. Omoguéio ga je Mojsijev autoriter; nekakva centralna vast koja bi bila kadra da spredi Eksodus tada nije postojala. Prema naSoj konstrukciji Izlazak iz Egipta padao bi u vreme izmedu 1358, i 1350. pre Hrista, to jest posle Ihnatonove smrti a pre Haremhaba,!” koji je obnovio "© Ako je Mojsje bio visoki namestenik, onda to olakSava nade razumevanje uloge voda koju je kod Jevreja preuzeo; ukoliko je bio sveftenik, tada je shvatljivo Sco nastupa ko osnivaé vere. U. cba sluéaja to bi bio nastavak njegovog dotadasnjeg poziva. Prine kkraljevske kuée lako je mogao biti i jedno i deugo: namesnik i svedtenik. U pri Josifa Flavija (Antign, jud.) koji usvaja legend © napustanju, ali izgleda da poznaje deuga predanja a ne biblij- ska, Mojsije je kao egipatski vojskovoda izveo uspeian pohod Exiopiji Tala bi gies ped soled cake Ge Re om stavlja vetina istoriéara koji ga premeitaju u deverncestu dinast ju, u doba Merneptahove vladavine. Ili moda nesio kasnije jer se Gini da je slusbeno pisanje istorie interregnum uraéunalo Harembabov period vladanja. 300 Mojsije t monoteizam autoritet dréave. Cilj seobe je mogla biti samo hanan- ska zemlja, Posle sloma egipatske mogi u Hanan su prodrle ratoborne horde Aramejaca, osvajajuéi i pljac- kajudi, i tako pokazale gde je jedan sposoban narod mogao dobiti novu zemlju za sebe. Te ratnike pozna- jemo iz pisama Sto su nadena 1887. godine u arhivu grada razvalina ~ Amarni, Oni se nazivaju ,Habiru", ito ime je, ne zna se na koji naéin, prelo na jevrejske osvajate koji kasnije dolaze: Hebrejce. Nije moguée da se u pismima iz Amarne misli na te potonje. Juzno od Palestine — u Hananu — Zivela su takode plemena koja su bila u najblizem stodstvu s Jevrejima koji u to vreme napustaju Egipat Motivi koje smo otkrili za ditav Izlazak odnose se ta- kode na uvodenje obrezivanja. Znamo na koji se nagin judi — narodi kao i pojedinci — ponagaju prema tom prastarom, jedva vise shvatljivom obigaju. Onima koji ga ne praktikuju, taj obigaj izgleda vrlo éudan i done- Kkle ga se groze; medutim, oni drugi koji su obrezivanje prihyatili ponosni su na ro, oseéaju se njime uzdignu- tim, oplemenjenim, i s prezirom gledaju na ostale, koji su za njih nevisti. Jo’ i danas Turéin psuje hrigéanina kao ,neobrezanog psa“. Verovatno da je Mojsije, koji je i sim kao Egipéanin bio obrezan delio taj stav. Je- yreji s kojima je napustio otadzbinu trebalo je da mu budu bolja zamena za one Egipéane koje je ostavio za sobom u zemlji. Ni u kom slugaju oni nisu smeli za njima zaostajati. Zeleo je da od njih napravi ,sveti na- rod", kako se jo izrigito kate u biblijskom tekstu, i kao znak takvog posvetivanja uveo je i kod njih obiéaj koji ih je barem izjednatavao s Egipéanima, Takode mu je to moglo samo koristiti ako ih je takav zmak izdvajao i ‘onemogucavao im meianje s drugim narodima medu 308Sigowond Frog koje bi trebalo da ih odvede njihova seoba, sliéno kao Sto su se sami Egipéani odvajali od svih stranaca."* Medutim, kasnije se jevrejska tradicija ponaiala kao da ju je optereéivao zakljuéak koji smo malocas izveli, Ako smo priznali da je obrezivanje bilo egipatski obiéaj koji je Mojsije uveo kod Jevrefa, onda je to gotove jed= nako priznanju da je i religija koju im on ptedaje bila egipatska. Ali, postojali su dobri razlozi da se negira ta Gnjenicas stoga se takode moralo prorivredii i stanju stvati koje se tide obrezivanja. (4) Na ovom mestu ogekujem prigovor kako sam svoju konstrukciju koja Mojsija, Egipéanina, premesta u Ihna- ™ Herodot, koji je oko 450. godine pre Hrista posstio Egipat, 4 svom putopisu navodi jednu karakrerisiku egipatskog naroda koja pokazuje zaéudujucu sliénost s poznatim crrama lasnijeg je- vrejstva: ,Oni su uopite u svakom pogledu pobozniji nego ostalt Jjudi od kojih se takode veé nekim svojim obiéajima odvajaju. ‘Tako obrezivanjem koje su prvi uveli i to zbog edranja tiscode; ‘atim svojim zazitanjem od svinja, koje je sigurno povzzano s tim 3to je Set kao crna svinja ranio Horusa, i, najzad, i najvige syojim dubokim postovanjem krava, koje nikad ne bi jeli ili irevoval jer bi time uvredili kravorogu Ieidu. Zato Egipéanin ili Egipéanka ne bi nikad poljubili nekog Grka ili upotrebili njegov nod, raza ili kotao, il jeli meso (inaée) distog vola koje bi se seklo grékim nodem... U nadmenoj ograniéenosti gledali su na druge narode, koji su bili nest isu bili ako bliski bogovima kao oni." (Po: Erman, Die dgyprische Religion, tx. 181 i dalje) ‘Osim toga, neéemo zaboravii paralele iz divota Indusa. Ko je H, Hajneu, uostalom jevrejskom pesnila, w devetnaescom vel posle Hrista, sugerisao da svoju religiju oplakuje kao aslo dowuge- no iz doline Nila, kao neadravu veru starog Egipta?* 302, ert tonovo vreme, njegovu-odluku da se stara 0 jevrejskom. narodu izvodi iz. tadanjih politi¢kih prilika u zemlji, a religiju koju on poklanja ili nameée svojim Stiéenicima razaznaje kao Atonovu religiju koja je upravo u samom. Egipcu bila srugena, kako sam, dakle, cu hiporeti¢ku strukturu izneo s prevelikom pouzdanou koja nije ute- ‘meljena na materijalu, Mislim da je prigovor neoprav- dan. Veé u uvodu sam istakao moment sumnje, gotovo ga izvukao ispred zagrade, sto me je moglo postedeti od njegovog ponavljanja u zagradama na svakom mestu. Nekoliko mojih vlastitih kriti¢kih napomena mote da produti objainjavanje. Ono Sto je bitno u nagoj tezi—za- visnost jevrejskog monoteizma od monoteisticke epizo- de u istoriji Egipta — naslutili su i naznaéili razni autori. Poitedecu sebe da ovde ponavijam sva ta misljenja po- Sto nijedno od njih ne ume da pokaze kojim se putem mogao odvijati taj uticaj. Ostaje li on 2a nas povezan s Mojsijevom lignoséu, onda mozemo razmisliti i o dru- gim moguénostima kojima smo dali prevagu. Ne mora se pretpostaviti kako je slom slu%bene Atonove religije potpuno priveo kraju monoteistiéko strujanje u Egiptu. Sveitenidka skola u Onu, odakle je monoteizam pote- kao, pretivela je katastrofu i mogla da jo’ generacije po- sle Ihnatona uvuée u oblast monoteistigkih misaonih to- ova. Time je zamislivo delo Mojsija éak ako i nije Ziveo u Ihnatonovo yreme i iskusio njegoy liéni uticaj; ukoliko je bio samo pristalica ili Zak élan gkole u Onu. Ta mo- guénost bi pomerila vreme Irlaska i priblitila ga obiéno pretpostavijenom datumu (XIII veku); ali ona nema ni- Sta drugo Sto je preporuéuje, Uvid u Mojsijeve molitve bi nestao a olakSavajuée olcolnosti za Lzlazak zbog viadajuée anathije u zemlji otpale bi, Kraljevi devetnaeste dinastije koji su dosti posle Thnatona zaveli su strogu vladavinu, 303,Sigmund Frojd Svi spoljasnji i unutrainji povoljni uslovi slivaju se samo: u vreme neposredno posle smrti kralja jeretika. Jevreji poseduju obilaru vanbiblijsku literaturu u ko- joj se nalaze legende i mitovi koji su se tokom stoleéa formirali oko veliéanstvene liénosti prvog voda i osni- vata religije, i koji su tu lignost deformisali i gurnuli a tamu. Moida su u tom materijalu razbacani fragmenti valjane tradicije koji nisu nadli nikakvog mesta u Pe- toknjizju. Jedna takva legenda na privlaéan nagin opi- suje kako se slavoljublje éaveka Mojsija ispoljavalo vee u njegovom detinjstvu. Jednom kad ga je ‘araon uzeo, u narugje i u igri visoko podigao, trogodisnji deéak se dogepao krune i stavio jena svoju glavu. Kralj se uplagio tog predznaka i nije propustio da o tome zapita svo- je mudrace."? Drugom prilikom se priéalo o uspesnim: ratnim pohodima koje on kao egipatski vojskovoda iavodi u Etiopiji i, s tim u vezi, 0 tome kako je pobe- gno iz Egipta jer je morao da strepi zbog savisti neke buntovaieke dvorske grupacije ili samog faraona. Sam biblijski opis Mojsiju pridaje nekoliko crta 2a koje bi Eovek mogao reci da su verodostojne. Tako ga Biblija opisuje kao naprasita, lako razgnevijiva, kako u srdbi ubjja bruralnog cuvara koji zlostavlja jevrejskog radni- ka, kako ogoréen zbog otpadniitva svog natoda razbija plove sa zakonima koje je doneo sa Sinajske gore; tak gana kraju sim Bog kaénjava zbog dela nestrpljenja; ne kate se kakve prirode je bilo to delo. Posto takve crte ne sluze njegovoj slavi, mogle bi se one slagati sistorijskom: istinom. Ne moie se takode odbaciti moguénost da su neke karakterne crte koje su Jevreji uneli u ranu pred= © Tsra anegdora, samo w neznatno} izmeni, nalaz. se kod Josifi Flavija. 304 — perce stavu o svom Bogu —time Sto su ga opisali kao sujetnog, strogog i neumoljivog — uglavnom crpene iz secanja na ‘Mojsija jer ih je, u stvari, iz Egipta izveo éovek Mojsije ane nekakay nevidljiv bog. Jedna druga crea pripisana Mojsiju posebno pobudu- je naSu paznju. Priga se da je bio ,tezak na jeziku®s znadi, da je navodno imao govornu inhibiciju ili manu, tako da mu je pti toboénjim diskusijama s faraonom bila neop- hodna podrika Arona koga su nazvali njegovim bratom. To moie biti oper istorijska istina, a Sto bi svakako do- prinelo ofivljavanju psihognomije velikog toveka. Mi dutim, to mote da ima jedno drugo i vaznije znaéenje. Priéa verovatno namerava da u blagom izvrtanju & nice pokaie kako je Mojsije bio stranac koji bez. tumaéa nije bio kadar da komunicira sa svojim semitskim Novo- Egipéanima, barem ne u pocetku njihovih odnosa, Zna- &, nova potvrda teze da je Mojsije bio Egipéanin. Alli, Gini se da je nag rad dosao do nekakvog privre- menog kraja. Iz nase hipoteze da je Mojsije bio Egipé: nin, svejedno da li je dokazana ili nije, zasada ne mo- emo izvesti nikakay dalji zakdjuéak. Nijedan istori¢ar nije u stanju da misli kako su biblijska priéa o Mojsiju i Izlazak nesto drugo a ne tvorevina bogobojailjive ma- Ste, tvorevina koja je jedno daleko predanje preradila kako bi slutilo njenim vlastitim tendencijama. Kako je Prvobitno glasilo to predanje — nije nam poznato; sta su bile izopagavajuée tendencije — rado bismo hteli od- gonetnuti; ali zbog nepoznavanja istorijskih dogadaja i dalje ostajemo u tami. Sto u nagoj rekonstrukciji nema mesta za toliko dragocenosti biblijske priée kao Sto su deset parnji, prelazak preko Crvenog mora, sveéana predaja zakona na Sinajskoj gori — ta suprotnost nas ne moze zbuniti. Ali ne mode nas ostaviti ravnodugnim 305Siggnsind Frojd ako otkrijemo da se ne slazemo s rezultatima savreme- nog objektivnog istorijskog istradivanja. Ti savremeni istoriéari, kao njihovog predstavnika motemo priznati Ed. Majera,® slaiu se s biblijskom priéom u jednoj presudnoj tacki. I oni misle kako su jevrejska plemena iz kojih je kasnije proistekao izrailj- ski narod usvojila u odredenom trenutku nova religiju. Medutim, taj se dogadaj nije zbio u Egiptu niti u pod no#ju neke gore na Sinajskom poluostrvu, tego na me- stu koje se zove Meri-vat-Kadis, oazi s mnogobrojnim. izvorima i bunarima koja se nalazi u prede'u juino od Palestine izmedu istoénog kraja Sinajskog poluostrva i atabijske zapadne granice. Tu su oni preuzdli kult boga Jahvea verovatno od arabijskog plemena Madijanaca koji su Ziveli sasvim blizu. Moéda su i ostala susedna plemena bila pristalice toga boga. Jahve je sigurno bio bog vulkana. Kao to je poznato, u Egipru nema vulkana, a ni planine Sinajskog poluo- strva nisu nikad bile vulkanske; medutim, vulkani koji su motda i kasnije bili aktivni nalaze se dui arabijske vapadne nina bila Jahvea" Uprkos svim pean koje je biblijska priéa pretrpela, mote se prema Ed. Majeru rekonstruisati pr= vobitni portret boga: on je bio straian, krvoloéni demon: koji se nocu pojavljuje, dok zazire od dnevne svetlosti.” Postednika izmedu boga i naroda pri osnivanju teligi- je nazivaju Mojsijem. On je zet madijamskog sveitenilca 2 Ed, Meyes, Die Bnteliten und ihre Nachbarssinme, 1906. 2 Na nekolilo mesta u biblijskom tekscu jo’ uvek stoji kako je Jahve sifzo sa Sinaja u Merivat-Kadis 2 J. e, str 38, 58. 306 eee Jotora tija stada je éuvao kada je zaéuo bo#ji poziv. 1 u Kadisu ga posecuje Joror, koji mu daje nekoliko pouka. Doduse, Ed. Majer kaie da nikad nije sumnjao da priéa o boravku u Egipra i katastrofi Egipéana sadrai tu sebi nekakvo istorijsko jezgro.#* ali ogito ne zna kako treba da dinjenicu koju priznaje situira i korisno upo- trebi. Spreman je da samo obiéaju obrezivanja prizna egipatsko poreklo. On obogaéuje nasu raniju argumen- taciju s dva vaina podatka. Prvo time da Isus Navin po- ziva narod na obrezivanje ,kako bi sa sebe svalili poru- gu Egipéana, zatim citatom iz Herodota — da Fenigani (svakako Jevreji) i sami Sirijci iz Palestine priznaju kako su obrezivanje nauéili od Egipéana* Ali ideju o egi- patskom Mojsijur malo je spreman da prihvati. .Mojsije kkoga poznajemo predak je kadiskih svestenika, znaéi lik iz rodoslovne legende koji je povezan s kultom, te i nije corijska litnost. Jer takode (ne uzimajuci u obzir one ‘koji predanje sasvim prihvacaju kao istorijsku istinu) jo niko od onih koji ga tretiraju kao istorijski lile nije us- peo da ga ispuni bilo kalvim sadriajem, da ga prikate kao konkretnu individualnost ili navede nesto sto je on stvorio i Sto je bilo njegovo istorijsko delo.“% Medutim, Ed. Majer ne sustaje u isticanju Mojsije- ve povezanosti s Kadisom i Madijamom. ,Mojsijev lik je tesno srastao s Madijamom i kulturnim mestima u pustinji.“** ,,Taj lik Mojsija je neraskidivo povezan s Ka- disom (Masom i Merivom); orodavanje s madijamskim sveitenikom ojaéava tu povezanost. Medutim, veza s ® Le, on 49. * 16, sth 449. % fe, ste 451. * Le, se 49. 307Sigmund Proj Eksodusom i éitava istorija njegovog detinjstva jest por- puno sekundarni i samo posledica uklapanja Mojsija uw koherentnu i neprekidnu bajoslovnu priéu*.” On tako- de ukazuje na to kako se kasnije odreda napuitaju teme sadrZane u istoriji Mojsijevog detinjstva. ,U Madijamu Mojsije vise nije Egipéanin i faraonov unuk, nego pastir kome se pokazuje Jahve. U prigama o deset pztnji nije vie reé 0 njegovim starim vezama, ma koliko lako da su se mogle efektno i korisno upotrebiti, i naredenje da se pobiju iztailjska novorodenéad potpuno je zaboravije- no. U Eksodusu i propasti Egipéana Mojsije uopite ne igra nikakvu ulogu; nijednom se ne spominje. Junagki kkarakter koji legenda 0 njegovom detinjstvu pretpostay- ja porpuno nedostaje poznom Mojsiju; on je jo’ samo boiji stvor, éudocvorac koga je Jahve obdario narprirod- nim moéima,,.°24 ‘Nismo kadri da se otmemo utisku kako je taj Mojs iz Kadisa i Madijama kome je stara tradicija smela pripi- sati uvodenje bronzane zmije kao boga iscelenja, posve neko drugi a ne yeliéanstveni Egipéanin do koga smo mi doili, koji je narodu dao religiju u kojoj su najstroze bili zabranjeni sva magija i vraéanje. Modda se naé egi- patski Mojsije ne razlikuje nidta manje od madijamskog. nego Sto se univerzalni bog Aton razlikuje od demona Jahyea koji prebiva na svetoj planini. I ako nalazima savremenih istoriéara poklanjamo bilo koju dozu po- verenja, moramo sebi priznati da je nit koju smo hteli uplesti polaze¢i od pretpostavke da je Mojsije bio Egip- éanin, po drugi put prekinuta. Ovog puta, kako se fini, bez nade u ponovno verivanje. Fhe, st 72 ® fey str 47. 308 ermine (5) Neoéekivano se i tu nalazi nekakav izlaz. Ni posle Ed. Majera, Gresmana i dr. nisu prestali da se eine na- pori kako bi se u Mojsiju prepoznao lik koji premasu- je kadiskog svestenika i porvrdila veligina koju u nje- mu slavi tradicija. Godine 1922. je Ed. Zelin dodao do otkriéa koje odlueujuée utiée na na problem.” On je kod proroka Osije (druga polovina osmog veka pre Hri- sta) nagao otigledne znake predanja koje kazuje kako je osnivat religije Mojsije umro nasilnom smréu u jednoj pobuni svog nepokornog i tvrdoglavog naroda. Istovre- meno biva odbagena religija koju je on uveo. Medutim, to predanje nije ograniéeno na Osiju; ponavlja se kod vetine kasnijih proroka i — prema Zelinu — ono je posta- Jo osnov svim kasnijim mesijanskim nadama. Na kraju vavilonskog progonstva u jevrejskom narodu se rodila nada kako ée se onaj Sto je tako sramotno ubij iz mrtvih i svoj pokajniéki narod, i mozda ne samo nje- 2, povesti u carstvo vetitog blazenstva. Ne smetaju nam bliske veze sa sudbinom kasnijeg osnivaéa religije. Narayno, opet nisam u stanju da odluéim da li je Zclin tagno interpretirao mesta kod proroka, Ali, ako jeu pravu, onda se predanju do koga je on dosao mote pridati istorijska yerodostojnost, jer se takve stvari ne izmitljaju lako. Nedostaje nekakav opipljiv motiv za dogadaje iz. predanja; medutim, ako su se oni stvarno bili, onda se lako shvata 8to ih éovek deli zaboraviti. Ne treba da prihyatimo sve pojedinosti iz tog predanja, Ze- lin misli da se Sitim u istognom Jordanu mote oznagiti © Ed, Sellin, Mose tnd seine Bedeueung itr die israelitisch-jadi- sche Religionsgeschichie, 1922, 309Signund Froid kao pozornica nasilja na Mojsiju. Ubrzo emo uvideti da je takvo mesto neprihvatljivo za naa razmisljanja, Od Zelina pozajmljujemo pretpostavku da su Jevreji ubili egipatskog Mojsija i i kkoju je on uveo. Ona nam dopusta da i dalje upredamo nave niti a da pri tom ne protivretimo verodostojnim reaultati- ma istorijskog istrazivanja. Ali usudujemo se da se inage dréimo nezavisno od misljenja drugih autora, da samo- stalno ,sledimo vlastiti trag". Ielazak iz Egipta ostaje nate ishodiite. Mora da je postojao znatan broj onih koji sus Mojsijem napustili zemlju; omanja grupa ne bi isplatila trad slavoljubivom oveku koji smera na netto veliko. Verovatno su doseljenici dovoljno dugo boravili u Egiptu kako bi u znatnoj meri porastao njihov broj. Medutim, sigueno neéemo pogresiti ako s vedinom au- tora pretpostavimo da je samo deo jevrejskog naroda koji se kasnije oformio, iskusio svoju sudbinu u Egiptu. Drugim rezima, pleme koje se vratilo iz Egipta kasnije se u predelu izmedu Egipta i Hanana spojilo s cragim: srodnim plemenima koja su tu veé duze vremena bila naseljena. Izraz. tog ujedinjenja iz kojeg je proistckao iztailjski narod bio je usvajanje nove religije koja je bila zajedni¢ka za sva plemena — usvajanje Jahveove religije. Taj dogadaj se, prema Ed. Majeru, pod madijenskim: uticajem zbio u Kadisu. Potom je narod osetio da je dovoljno jak da prodre u Hanan. S tim tokom dogadaja se ne slate to da se katastrofa Mojsija i njegove reli desila u istognom Jordanu; slom se morao dogoditi da- leko pre ujedinjenja. Tavesno je da su-vrlo razliditi elementi sadejstvovali u formiranju jevtejskog narodas ali mora da je medu tim plemenima stvorilo veliku razliku to da li su boravak u Egiptu i ono to je potom usledilo zajedno dotive- 310 Mojije i monoteicam Ii ili ne. $ obzirom na tu taéku Eovek mote reéi kako je nacija nastala ujedinjavanjem dvaju elemenata, a toj Einjenici je odgovaralo da se ona posle kratkog perio- da politickog jedinstva raspala na dva dela: Izrailjevo i Judino carstvo, Istorija voli takve restauracije u kojima se pomnija spajanja poniStavaju i ponovo stupaju ranija ‘odvajanja. Kao Sto je poznato, najupecatljiviji primer te vyrste stvorila je reformacija kada je poste perioda duieg od hiljadu godina ponovo obelodanila graniénu liniju izmedu Germanije koja je nekad bila rimska i Germani- je koja je ostala nezavisna. U sludaju jevrejskog naroda ne bismo bili kadri da izvedemo tako vernu reprodukci- ju starog stanja stvaris nage poznavanje tih vremena i su- je nepouzdano da bi dopustilo wvrdnju kako su se u Severnom carstvu ponovo okupila plemena koja su bil starosedeoci, a u Judnom ona koja su se vratila iz Egip- ta; medutim, ni tu se kasniji raspad nije mogao desiti bez povezanosti s prethodnim ujedinjenjem. Verovatno su nekadainji Egipéani bili malobrojniji od ostalih, ali pokazali su se Kao kulturno jai; snainije su uticali na dalji razvoj naroda jer su sa sobom doneli tradiciju koja je ostalima nedostajala, Moda su doneli i nesto drugo sto je bilo opipliivije od bilo kakve tradicije. Najvecim zagonetkama jevrejske istorije pripada poreklo Levita. Oni se izvode iz jednog od dvanaest Iarailjevih plemena, iz. Levijevog plemena; ali nikakvo predanje nije se usudilo da naznaci gde je to pleme prvobitno prebivalo i koji mu je deo osvojenog Hanana bio dodeljen. Oni zauzimaju najvainija sve3te- nitka mesta; ali, ipak se razlikuju od svestenika: Levit nije nuzno sveStenik; to nije ime nekakve kaste. Naga hipoteza o Mojsijevo} li¢nosti sugerise nam objagnjenje. Nije verovatno da se ugledna liénost, kao Sto je Egipéa- 3Sigmund Frojd nin Mojsije, sama uputila narodu koji mu je stran. Si- gurno je poveo svoju pratnju: najblize pristalice, pisare, sluge. To su bili prvobitni Leviti. Tvrdnja predanja da je Mojsije bio Levit deluje kao evidentno izobliavanje stanja stvaris Leviti su bili Mojsijevi Ijudi. Tu tezu po- dupire u mojoj ranijoj raspravi veé pomenuta Einjenica da se kasnije jo8 jedino medu Levitima pojavljuju egi- parska imena.* Mode se pretpostaviti da je znatan broj tih Mojsijevih Ijudi umakao katastrofi koja je pogodi- la njega samog i religiju koju je osnovao. Oni su se u natednim generacijama umnoiili, spojili se s narodom: u kojem su Ziveli, ali ostali su verni svom vodu, éuvali uspomenu na njega i negovali tradiciju njegovih uéenja. U vreme ujedinjenja s onima koji su verovali u Jahvea, Leviti su éinili uticajnu manjinu, kulturno nadmoénu naspram ostalih, Zasad pretpostavijam kako su izmedu Mojsijevog kraja i osnivanja religije u Kadisu minule dve generaci- je, moida éake jedno stoleée. Ne vidim nikakav nagin na koji bi se odludilo da li su se Novo-Egipéani — kako bih hteo da ih ovde za razliku od ostalih Jevreja nazovem — mati, povratnici, steli sa svojim plemenskim stodni- cima posto su ovi veé prihvatili Jahveovu religij ili jo8 ranije. Mode se smatrati da je verovatnija druga mogué nost. Ali za kona¢an reaultat to i nije od nekog snaéaja. Ono sto se dogodilo u Kadist bio je kompromis u ko- jem je udeo Mojsijevog plemena odigledan. ® Ta pretpostavka se dobro sates Jahudinim podacima o egi- patskom uticaju na ranojevresku knjizevnost. Vidi: A. S, Yahuda, Die Sprache des Pentateuch in ihren Bezichungen zum Agyptschen, 1929. 3B ‘Tu se opet mo%emo pozvati na obitaj obrecivanja koji nam je ponovo, takoreci kao kljuéni fosil, uéinio najbitnije usluge. Taj obiéaj je i u Jahveovoj religiji postao zapovest, a posto je neraskidivo vezan s Egip- tom, to je njegovo usvajanje moglo biti samo ustupak ‘Mojsijevim judima koji — ili Leviti medu njima — nisu heli da se odreknu tog znaka svoje svetosti. Toliko su eleli da spasu od svoje stare religije, i bili su spremni da usvoje novo bozanstvo i ono sto su madijamski sve- tenici o njemu prigali. Moéda uspevaju da se izbore i za druge ustupke. Veé smo spomenuli kako je jevrejski ritual propisivao izvesna ogranigenja u upotrebi bodjeg, imena. Umesto Jahve moralo se izgovarati Adonaj. Ra- zumnljivo je Sto se taj propis postavlja u na kontekst, ali to je hipoteza bez solidnijeg oslonca. Kao Sto je pozna- to, zabrana izgovaranja boijeg imena jeste prastari tabu, Zakto se ona upravo u jevrejskom zakonodavstvu ob- navija — ne shvata se; nije iskljudeno da se to dogodilo pod uticajem nekog novog motiva. Covek ne treba da pretpostavlja kako se ta zabrana dosledno sprovodilas za stvaranje teoforiénih liénih imena, znadi za njihovo sa- stavljanje, moglo se koristiti ime boga Jahvea: Johanan, Jehu, Jozua. Ali, ipak je postojala jedna posebna okol- nost vezana za to ime, Poznato je da krititko istrazivanje Biblije prihvata dva pisana izvora Neksateuha. Jahve, drugi Elohim. Istina, Elohim a ne Adonaj, ali Eovek se mote setiti napomene jednog od navih autora: »Razligita imena su jasna oznaka prvobitno raznolikih bogova.“3! % Grossmann, Mose und seine Zeit, 1913. 35sunnd Froj Pristali smo da odréavanje obrezivanja kaz za tvrdnju da je prilikom osnivanja reli napravijen kompromis. Njegov sadréaj razabiremo iz saglasnih priéa koje daju Ji E, koje, dakle, u tom po- gledu potiéu iz zajedniékog izvora (zapisa ili usmenog. predanja). Vodeéa tendencija je bila da se sokate veli- Gina i moé novog boga Jahvea. Posto su Mojsijevi Ijudi pridavali tako veliku vrednost syom dotiv jaju Izlaska iz Egipta, moralo se za delo oslobadanja zahvaljivati Jahveu, i taj dogadaj je bio nakiéen ukrasima koji su obelodanjivali strahovitu veliganstvenost bega vulkana, ukrasima kao Sto su dimni stub koji se nocu pretvarao uu ognjeni, bura koja je za trenutak isusila more, tako da je voda koja se vraéala podavila progonioce Pri tom su se Eksodus i osnivanje religije pribliZili jedno drugom, a postojanje dugog intervala izmedu njih nije priznava- no; ni donogenje zakona se nije ostvarilo u Kadisu nego u podnogju bo¥je gore i u znaku vulkanske erupeije. Medutim, taj opis je uéinio veliku nepravdu prema us- pomeni na éoveka Mojsija; on je bio taj a ne bog vul- kana, koji je iz Egipta oslobodio narod. Prema tome, bili su mu duéni nekakvu naknadu, i naéli su je u tome Sto su Mojsija preneli u Kadis ili na goru Sinaj-Horiv i postavili ga na mesto madijamskog svettenika. Da se tim reSenjem zadovoljavala druga neodlo#na i neumo- Ijiva tendencija — kasnije Cemo objasniti. Nataj nazin se gotovo naéinila neka vrsta kompromisa; dopustilo se da Jahve koji prebiva na nekoj madijamskoj goti dopre do Egipta, dok su se u zamenu za to Mojsijev Zivot i delar- nost ratirili na Kadis i istoéni Jordan. Tako je on spojen s ligénodéu kasnijeg osnivaéa vere, zetom Madijamca Jo- tora, kome je pozajmio i svoje ime Mojsije. Medutim, 0 tom drugom Mojsiju nismo kadri da saopitimo bilo 3a 314 Mojuije i monoteizam Sto se tide njegove lignosti jer ga potpuno zasenjuje onaj drugi, egipatski Mojsije; sem da éovek sazna protivreé- nosti u Mojsijevom karakteru koje se nalaze u biblijskoj priti. U njoj se Mojsije dovoljno éesto opisuje kao oso- ran, naprasit, éak nasilan, a ipak se o njemu takode kaie kako je bio najblati i najstepljiviji od svih Ijudi. Jasno je da bi a poslednja svojstva malo vaiila za Egipéanina Mojsija koji je nameravao da toliko tog velikog i te¥- kkog uéini sa svojim narodom; moéda su ona pripadala drugom, madijamskom Mojsiju. Verujem da govek ima pravo da obe lignosti razdvoji jednu od druge i pretpo- stavi da egipatski Mojsije nikad nije bio u Kadisu niti ikad uo ime Jahve, a da madijamski nikad nije bio w iptu niti znao Sta o Atonu. U cilju spajanja tih dveju. lignosti predanje (ili legenda) imalo je kao zadatak da egipatskog Mojsija dovede u Madijam, i videli smo da je za 10 postojalo vige od jednog objaénjenja. ©) Spremni smo da opet éujemo prekor kako, smo svo- ju rekonstrukeiju praistorije izrailjskog naroda izlagali s prevelikom i neopravdanom pouzdanoséu. Ta nas kriti- ka nege teéko pogoditi, posto nalazi odziv u na’em vla- stitom sudu. I sami znamo da naa rekonstrukeija ima svojih slabih mesta, ali ima i jakih strana. U cel preteze utisak da se isplati trud produtiti istrazivanje uu veé odredenom pravcu. Biblijska priga koja leti pred nama sadrdi vredne, cak neprocenjive podatke, ali koje je deformisao uticaj moénih tendeneija i koje su ukrasi- |i produkti pesnicke investicije. U toku nagih dosadas- njih napora bili smo u stanju da razotkrijemo jednu od tih izopaéavajucih tendencija. Taj nalaz nam pokazuje i uzev, 315Sigwnund Froid dalji put. Tieba da otkrijemo i druge takve tendencije, Ako imamo oslonce da bismo saznali deformacije koje su stvorene tim tendencijama, onda éemo obelodaniti nove clemente istinitog stanja stvari koji se iza defor- macija keiju. Neka nam najpre kritiéko istraZivanje Biblije iznese ono Sto zna da kaze 0 istoriji nastanka Heksateuha (pet Mojsijevih knjiga i knjiga Isusa Navina, keje nas ovde jedino zanimaju).”* Kao najstariji pisani izvor vati J, jax heist, koga u najnovije vreme Zele da identifikuju kao sveitenika Ebjatara, savremenika cara Davida. Neito kasnije, ne zna se koliko, pridodaje se elohist koji pripa- da severnom carstvu."* Posle sloma tog carstva 722. go- dine pre Hrista, neki jevrejski sveitenik je spojio delove od Ji Ei dodao svoje vlastite priloge. Njegova kompi- lacija se oznaéava kao JE. U sedmom stoleéu tome se prisajedinjuje Deuteronomijum ili Zakoni ponovljeni, peta Mojsijeva knjiga koja se navodno kao celina otkti- va u hramu, Nova verzija se situira u period posle raza- ranja hrama (586. godine p. H.), za vreme progonstva i posle povratka, i naziva se Svesteniéki kodeks; u petom stoleéu delo dotivljava svoju konaénu redakeiju i orad se nije bitno menjalo.> © Encyclopaedia Britannica, XI izdanje 1910. Clanak: Biblija, ® Vidi: Auerbach, Wiaste und Gelobtes Land, 1982. » Astruc je prvi napravio razliku izmedu Jahveista i Elohista, % Tscorjski je pouzdano da je konaéna fiksacija jevrejskog tipa bila uspeh Jezdrine i Nemijine reforme u petom veku pre Hrista, ‘nati posle progonstva a pod dominacijom Persijanaca, koji su bili blagonakloni prema Jevrejima. Prema naem rafunanju tada je recimo, proteklo devet stotina godina od Mojsjevog nastu- pa. U toj reformi ozbiljno su shvacene odredbe koje sit smerale posvetivanju éitavog naroda, zabranjivanjem meiovitih brakova 316 Mojsije ’ monoteizam Istorija cara Davida i njegovog vremena najverovat- nije je delo nekog savremenika. To je taéan istorijski opis, pet vekova pre Herodota, ,oca istorije". Covek se primige razumevanju toga dela ako u skladu s na’om pretpostavkom misli na egiparski uticaj."* Cak se poja- vilo nagadanje kako su Izraeliti onog iskonskog doba, znaéi Mojsijevi pisari, uéestvovali u pronaladenju prvog, alfabeta.”” Koliko izvestaji o proslim vremenima imaju koren u ranim zapisima ili usmenom predanju i koliki vremenski intervali u pojedinim slucajevima leie izme- du dogadaja i fiksacije — to, narayno, izmige nagem zna- nju. Ali tekst onakav kakav danas ledi pred nama, do- voljno nam priga i o svojoj vlastitoj sudbini, Dva jedan drugom suprotna tretmana ostavili su na njemu svoje tragove. $ jedne strane, docepale su ga se prerade koje su ga.u skladu sa svojim skrivenim namislima iskrivijavale, sakatile i prosirivale sve dok ga nisu preobratile u nje- govu suprotnost; s druge strane, nad njim je vladao be- skrajni pijetet koji je 2eleo da ofuva sve kako je zatekao, svejedno da li se to slagalo ili samo sebe potiralo. Tako su se gotovo u svim delovima pokazale uodljive praz he, naruSavajuéa ponavljanja, jasne protivreénosti, zn: ci Sto nam orktivaju stvari koje se nisu Zelele saopititi. Kod deformacije nekog teksta sliéno je kao kod ubistva. sprovedeno je odvajanje od ostalih Ijudi, definitivno oblikovano Petoknjitje — istinski zakonik, okonéana ona prerada koja je po: nata kao Sveitenigki kodeks. Medutim izgleda da se mote tvedi kako reforma nije uvela nikakve nove rendencije, nego ranije pod- sticaje prihyadila i uévrstila, * Up. Yahuda, 1. » Ako su bile zabranjene slike, onda su ak imali motiv da apuste hijeroglifsko pismo, dok su svoja slova.prilagodavali izratavanju novog jezika, Up. Auerbach, 7. «., str 142. 317Signnend Froje Poteskoéa Jedi ne u izvodenju dina nego u otklanjanju njegovih tragova. Covek bi mogao da reti Entstellung prida dvostruki smisao na koji ona polaze pravo, mada se to danas ne uobiéajava. Ta reé ne bi trebalo da znaéi samo: modifikovati izgled neke stvari, nego i: postaviti na neko drugo mesto, pomeriti bilo kuda. Prema tome, imamo razloga da u mnogim sluéajevima izmene teksta raéunamo na to da éemo ipak ono Sto je suzbijano i po- ricano na¢i negde skriveno, iako izmenjeno i istrgnuto iz konteksta. Samo neée uvek biti lako to saznati. Topatavajuée tendencije kojima ielimo ovladati mora da su veé delovale na predanja pre nego sto je bilo koje od njih zapisano. Jednu, mozda najznaéajniju od, svih, veé smo otkrili, Rekli smo da se postavijanjem w Kadis novog boga Jahvea ukazala potreba da se neéto ugini za njegovo uzdizanje. Mode se taénije reti: Eovek ga je morao sméstiti, osloboditi za njega mesto, iabrisati tragove ranijih religija. Cini se da je to korenito udinje- no 5 religijom domaéih plemena; 0 njoj niSta viSe ne Eujemo. S doiljacima se to nije tako lako moglo uradi- ; nisu dopustili da im otmu Ilazak iz Egipta, éoveka Mojsija i obigaj obrezivanja. Znadi, oni su bili u Egiptu, ali ponovo su ga napustili, i od toga trenutka je trebalo da se brige svaki trag egipatskog uticaja. Sluéaj Cove- ka Mojsija je reen tako Sto je preme’ten u Madijam i Kadis i sjedinjen sa sveStenikom ~ osnivagem Jahve- ove religije. Obiaj obrezivanja, najkompromitantnija oznaka zavisnosti od Egipta, morao se zadriatis ali nisu izostali ni pokuiaji da se taj obiéaj, uprkos svojoj oft glednosti odvoji od Egipta. Samo kao namezan nesklad $ izdajnidkim stanjem stvari mote se shyatiti zagonetno, nerazumijivo stilizovano mesto u Eksodusu: da se Ja- hye jednom razgnevio na Mojsija jer je ovaj zanemario 318 Mopsije i monoreizamt obigaj obrezivanja i da mu je njegova madijamska Jena brzim izvodenjem operacije spasla Zivot! Odmah éemo saznati za jedno drugo otkriée kako bismo taj neugodan dokaz uéinili bezopasnim. Covek jedva moze da pojavljivanje napora koji nepo- sredno osporavaju da je Jahve bio novi, za Jevreje tudi bog oznaéi kao pojavu nove tendencije; Stavise, ona je samo produetak ranije, U tu svthu se ukljuéuju legen- de o narodnim praocevima: Avramu, Isaku i Jakovu. Jahve tvrdi kako je veé bio bog tih ogeva; naravno, on sim mora priznati da ga nisu obodavali pod tim ime- nom. On ne dodaje pod kojim drugim imenom su ga obozavali. I tu se nalazi povod za odluéujuéi udarac protiv egi- patskog porekla obiéaja obrezivanja: Jahve ga je veé od ‘Avrama zahtevao i uspostavio kao znak saveza izmedu sebe i Avramovih potomaka. Medutim, to je bilo naro- Gito neume3no otkriée. Kao beleg koji treba da nekog odyoji od drugih i da mu da prevagu nad drugima éo- vek odabire neito sto se ne moe zatedi kod drugih, a ne neto sto milioni drugih mogu isto pokazati. Tzrailjac premesten u Egipat morao bi sve Egipéane priznavati kao braéu iz saveza, braéu po Jahveu. Cinjenica da je obiéaj obrezivanja bio odomaéen u Egiptu nije mogla biti nepoznata Izrailjcima koji su stvorili biblijski tekst. Mesto iz Isusa Navina koje navodi Ed. Majer éak se, ne izaziyajuéi sumnju, slaze s tim; no, upravo bi se ono moralo po svaku cenu poricati. Covel nema razloga da od religijskih mitskih struk- tura zahteva da posebno imaju u vidu logiéku koheren- * Time ogtanigenja u upotrebi tog novog imena ne bivaju razumljvija, nego svakako sumnjivija 319Sigmund Froid tnost. Inaée bi narodno oseéanje moglo da protiv pona- Sanja nekoga boZanstva opravdano negoduje, boZanstva koje s precima sklapa ugovor uz obostrane obaveze, i koje zatim vekovima ne mari 2a Ijude sve dok mu izne- nada ne padne na um da se ponovo pojavi pred potom- cima. Jo$ neobiénije deluje ideja da bog sebi odjednom nizabere* narod, proglafava ga svojim a sebe nameée kao boga. Verujem da je to jedini takav sluéaj u istoriji Ijudskih re Inaée, bog i narod neraskidivo pripa- daju jedno drugom, oni sti od samoga poéetka jedno; ponekad se svakako éuje da narod prihvata nekog dru- gog boga, ali nikad da on trazi drugi narod. Mozda se priblizavamo razumevanju tog jedinstvenog dogadaja kad pomislimo na odnose izmedu Mojsija i jevrejskog, naroda. Mojsije se spustio do Jevreja, udinio ih svojim narodomy oni su bili njegov izabrani narod*.” © Jahve je nesumnjivo bio bog vulkana. Naravno, nisam prvi koji je orkrio istozvuénost imena Jahve s korenom drugog botjeg mena: Jupiter (Jow.). Ime Johanan koje se sastoji od skragenice hebrejskog Jahve (na isti nagin kao nematko ime Gothold (Bog je milostiv] ili punski ekvivalent: Hanibal) postalo je u oblicima Johan, Dion, Zan, Huan najomiljenije ime evropskog, hriséan- stwa, Keda ga ltalijani izgovaraju kao Dovani a zatim i jedan dan’ u nedelji zovu Dovedi, onda ponovo obelodanjuju sliénost koja moida niéta 2 moda veoma mnogo 2naei. Ta se otvataju daleko~ seine, alii velo nepousdane perspektive, Tzgleda da sa zemlje oko isto’nog basena Mediterana bile u onim mragnim i istorijskom iscrativanju jedva dostupnim stoledima pozornica Sst nijih vulkanskih erupeija koje st. morale na okolno stanovniétvo ‘ostavljai najsnaéniji urisak. Evans prerpostavlja da ji defnitivno razaranje Minosove palace u Knososu bilo posledica zemljotresa Tada je na Kricu, kao verovatno u egejskom sveru uopite, uva- davan kule Velike majke. Uvidanje da ona nije bila badra da svo) dom zaititi od napada neke veée sile, moida je doprinelo come 320 eee ee ‘Ukljudivanje praotaca sludilo je takode jo’ jednoj na- meri, Oni su Ziveli u Hananu, uspomena na njih bila je verana 2a odredena mesta te zemlje. Moda su oni sami bili prvobitno hananski junaci ili lokalni bogovi koje su doseljeni Izrailjci prisvojili za svoju preistoriju. Ako se Covek pozivao na njih, onda je takoredi uévricivao svoju autohtonost i cuvao se od mrinje koja se vezivala za sttanog osvajaca. Bio je to vest obre izjaviti da im je bog Jahve opet dao ono Sto su jednom njihovi preci posedovali. U kasnijim prilozima biblijskom tekstu sprovodila se namera da se izbegne spominjanje Kadisa. Mesto osnivanja religije postala je konagno sveta gora Sinaj- Horiv. Motiv 2a to nije jasno vidljiv; mozda éovek nije 3eleo da se podseéa na madijamski uticaj. Ali, sve ka- snije deformacije, narodito one iz vremena tzv. Sveste- nigkog kodeksa, sluze drugoj nameri. Vike nije trebalo prige o dogadajima menjati u Zeljenom praveu, jer se to veé odayno zbilo. Nasuprot tome, éovek se tru da zapovesti i institucije sadainjosti premesti nazad u ranija vremena, da ih po pravilu utemelji na Mojsije- vim zakonima kako bi odatle izveo njihovo pravo na svetost i obaveznost. Ma koliko se na taj nagin mogla falsifikovati protlost, taj postupak ne izmige odredenom da je ona morala osloboditi mesto nekom muskom bodanstvu, a ‘ada je bog vulkana imao prvi pravo da je aameni. Zevs je jo uvek »2emljorresac". Gorovo je sigurno da se u onim mraénim vreme- ima izvrila smena materinskih bozanstava muSkim bogovima (koji su prvobitno moida bili sinovi2). Posebno je upeéatljiva sud bina Atene Palade koja je sigurno bila lokalni oblik materinskog botanscva. Religijski prevrat je srozava do bodanstva-kéerke, lifava anjene viastive majke, a deviganstvo koje joj je namemuto, trajno je iskljuduje ia: materinseva 520Siggnsend Froid psiholoskom opravdanju. On je odréavao Enjenicu da je tokom dugih vremena—od Izlaska iz Egipca do fiksa- cije biblijskog teksta od strane Jeadre i Nemije proteklo. je osam stotina godina ~ Jahveova religija dodivijavala retrogradnu evoluciju koja je isla do slaganja, moda sve do istovetnosti s iskonskom Mojsijevom religijom. Ito je suitinski rezulta, fatalni sadréajistorije jeyrej- ske religije rejske preistorije kojih pesnici, svestenici i istorigari latili da ih obrade izdigao se jedan dije su suzbijanje nalagali naj- neposredniji i najvisi ljudski motivi. To je ubistvo veli- kkog voda i oslobodioca Mojsija koje je Zelin otktio iz nagoveitaja kod proroka. Njegova hipoteza se ne moie nazvati magtarskom; ona je dovoljno verovana. Mojsi- je, potituéi iz Ihnatonove skole, nije se shuzio nikakvim drugim metodima koji bi se razlikovali od kraljevihs narodu je naredio da prihvati njegovu veru, nametnuo ju je silom." Moida je Mojsijevo uéenje bilo jos kruée nego uéenje njegovih uditeljas nije mu bilo potrebno da zadrii oslanjanje na boga Sunca, a ni skola u Onu nije imala nikakav znaéaj u ogima njegovih tudinaca. Moj- sije je dodiveo istu sudbinu kao Thnaton, sudbinu koja Ecka sve prosvecene despote. Njegovi Jevtejisu bili isto tako malo kadri kao i Egipéani osamnaeste dinastije da izdrée jednu tako produhovijenu religiju, da u onom Sto im ona nudi nadu zadovoljenje svojih potreba. U % U onim vremenima jedva da je i bila moguéa druga vista uticanja, 322 ee ere oba slucaja dogodilo se isto: oni kojima je nametnut staratelj i koji su Ziveli u nemaitini, podigli su se i zba- cili teret religije koja im je naturena. Medutim, dok su krotki Egipéani éekali da to udine tek posto je sudbina uklonila faraonovu svetu liénost, divlji Semiti su uzeli sudbinu u svoje ruke i odbacili tiranina.*" Takode se ne mote tvrditi da nas oéuvani biblijski tekst ne priprema za takav Mojsijev kraj. Priéa 0 ,Hodu soz. pustinju* — koja mote da predstavlja istoriju Moj- sijeve vladavine — opisuje niz ozbiljnih pobuna protiv njegovog autoriteta koje se takode, po Jahveovoj zapo- vesti, suzbijaju krvavim kainjavanjem. Lako se da za- misliti kako je jedan takav ustanak imao drugatiji ishod od onog koji sugerise tekst, I narodno otpadniitvo od nove religije se iznosi u tekstu, naravno kao epizoda. To je istorija o zlatnom teletu u kojoj se vedtim obrtom raz- bijanje ploga sa zakonima, razbijanje koje treba shvatici simboliéno, pripisuje samom Mojsiju (,on je pogazio zakon"), i tumati njegovom silnom indignacijom. Doilo je vreme kada je narod zbog Mojsijevog ubi- stva Zalio i pokuSao to zaboraviti. Tako je sigurno bilo u vreme ujedinjenja dva dela naroda u Kadisu. Medutim, ako se Eksodus vremenski primakao osnivanju religije 1 oazi i dopustio da u njemu ugestvuje Mojsije name- sto nekog drugog, onda se ne samo zadovoljavao zahtev njegovih [judi nego i uspesno opovrgavala muéna &. njenica © prorokovom nasilnom uklanjanju. U stvari, * Styarno je viedo pomena koliko seu hiljadama godina du £80) egipatskoj istorii malo éujeo nasilnom uldanjanja ii ubijanju fickog fataona. Poredenje, na primer, s asirskom istorijom mora Pojatati to divljenje. Naravno, to moie biti posledica toga io je kod Egipéama istorijasluilaiskljudiva slueebenim serhama, 33Sigmund Froid vilo je neverovatno da bi Mojsije mogao utestvovati u zbivanjima u Kadisu éak i kada njegov Zivot ne bi bio ranije okonéan. Ovde moramo pokuSati da razjasnimo vremenske odnose tih dogadaja. Iulazak iz Egipta smo situirali w vreme posle ga¥enja osamnaeste dinastije (1350. godine p. H.). Mora da je usledio tada ili neito kasnije, jer su cgipatski hroniéari godine bezvlaséa koje su doile posle sloma dinastije, uragunali u Harmehabov period vla- davine; on je okonéao bezakonje i vladao do 1315. go- dine pre n.e, Slede¢i ali i jedini oslonac za hronologiju prudila nam je stela faraona Merneptaha (1225-1215), koja veliéa pobedu nad Isiraalom (Izrailjem) i zatiranje njegovog semena (2). Nazalose, kori8éenje tog natpisa je problematitno; mote da vai kao dokaz da su veé tada izrailjska plemena tivela u Hananu, Ec, Majer iz te stele’s pravom zakljutuje da Mereptah nije mogao’ — kao Sto se ranije rado usvajalo — biti faraon u vre- me Bksodusa, Tlazak iz Egipta mora pripadati ranijem’ vremenu. Pitanje 0 faraonu u vreme Eksodusa izgleda nam izliinim. Nije postojao nikakav faraon, jer se sve zbilo u periodu interregnuma. Ali na moguéi datum’ ujedinjenja i prihvatanja religije u Kadisu ne ukazuje ni otkriée Merneptahove stele. Sve ono Sto s pouzdanoséu mozemo reéi: dogadaji su se zbili negde izmedu 1350. i 1215. godine pre Hrista. Pretpostavljamo da se unutar tog stole¢a Izlazak iz Egipta mote situirati u njegove po- Eetke, a dogadaj u Kadisu nije daleko od njegovog kra- ja. Vedi deo vremena hteli bismo da posmatramo kao interval izmedu oba dogadaja. Naime, proteko je duti © Ed. Meyer, 1. ¢, ste 222. a4 pe period dok su se kod Jevreja koji su se vratili iz Egipta, strasti posle Mojsijeva ubistva stiSale, a uticaj Mojsijevih judi, Levita, umnogome pojaéao, kao sto to pretpo- stavlja kompromis u Kadisu. Dve generacije, Sezdeset godina, bilo bi za to dovoljno; ali éini se da se i one jedva dotiéu. Zakljuéak dobijen sa Merneptahove stele izgleda nam preuranjen i posto uvidamo da se u nasoj strukeuri jedna hipoteza temelji na drugoj, priznajemo da ova diskusija razotkriva slabu stranu nage konstruk- cije. Nazalost, toliko je nejasno i smréeno sve ono Sto se povezuje s nastanjivanjem jevrejskog naroda u Hananu. Moida nam samo ostaje da pretpostavimo da se ime na sizrailjskoj* steli ne odnosi na plemena éije sudbine s mukom pokusavamo slediti i koja su kasnije obrazovala izrailjski narod. Da li je ipak i ime Habira (Hebrejac) iz amarnskog perioda preslo na taj narod? Bilo kada da se posredstvom usvajanja zajednicke religije zbilo ujedinjenje plemena u naciju, to je lako moglo postati dogadaj bez neke vainosti za svetsku istoriju. Novu religiju bi odnela struja dogadaja, Jahve bi mogao zauzeti svoje mesto u procesiji bivsih bogova koju je video pesnik Flober, a od njegovog naroda svih dvanaest plemena bi ,igéezlo", a ne samo deset koje su Anglosaksonci tako dugo tratili. Bog Jahve kome je ma- dijamski Mojsije priveo novi narod verovatno nije ni u kom pogledu bio nekakvo supetiorno bige. Surovi, uskogrudi, lokalni bog, nasilan i krvozedan; obeéavao je svojim pristalicama zemlju u kojoj teée med i mle- ko*, pozivao ih da njene tadainje stanovnike istrebe »ostricom mata". Covek ima razloga da se Eudi $to se uprkos svim preradama dopustilo da u biblijskim pri- éama postoji toliko toga kako bi se upoznalo njegovo iskonsko k nije pouzdano da je njegova religija 325Sigomund Frojd bila stvarni monoteizam, da je ona bozansevima drugih naroda osporavala bozju priodu. Verovatno je bilo do- voljno to je viastiti bog bio moéniji nego svi strani bo- govi. Ako je poste sve poprimilo drugaziji tok nego ko se moglo prema takvim podecima oéekivati, onda smo kadri da uzrok tome nademo u jednoj jedinoj éinjenici, Egipatski Mojsije je jednom delu naroda dao d-ugaéiju, vise produhovljenu predstavu boga, ideju jednog jedi- nog boianstva koje obuhvata ceo svet, bozanstva koje nije bilo niSta manje puno Ijubavi nego moéi, i koje je =nenaklonjeno magiji i vradzbinama — postavijalo ljue dima kao najvisi cilj Zivot u istini i pravednosti. Jer, ma koliko nage iznogenje &injenica o etigkoj strani Atonove religije mote biti nepotpuno, nije bez znataja podatak da se Thnaton u svojim napisima redoyno prikazivao kao onaj koji ,#ivi u Maacu* (istini i pravednosti).° Na kraju krajeva, nigta nije znadilo sto je narod verovat- no posle kratkog vremena odbacio Mojsijevo ueenje a njega samog uklonio, Ostala je madicija 0 tome i njen uticaj — dodue tek postepeno kroz stoleéa — postigao je ono Sto je samom Mojsiju bilo uskraéeno. Bog Jahve stekao je nezasluien ugled kada se, potev od Kadisa, Mojsijevo delo oslobadanja pripisivalo njemu u deo, ali zbog tog prisvajanja imao je teéko da ispaita, Senka boga dije mesto je zauzeo, postajala je snaznija nego on; na kraju procesa evolucije iza njegovog bica stupilo je na videlo bige zaboravljenog Mojsijevog boga. Niko ne sumnja da je samo ideja tog drugog boga omoguéila ‘Nijegove himne ne naglasavaju samo univerzalnost i jedin- stvenost boga nego i njegovu puna ljubavi brigu 2a sve stvoroves tone porivaju na radovanje pritodi i uivanje u njenoj lepoti. Up. Breasted, The Dawn of Conscience, 326 Mejsije # monoteizam da izrailiski narod odoli svim udarcima sudbine i da se odr#i do nagih dana, Kakav su udeo u konagnoj pobedi Mojsijevog boga nad Jahveom imali Leviti — ne mode se vige odrediti. Oni su se svojevremeno, kada se u Kadisu pravio kom- promis, u jo3 Zivom seéanju na gospodara, zalagali za Mojsija kome su bili pratnja izemljaci. U stolecima koja su otad usledila Leviti su se spojili s narodom ili svesten- stvom, a osnovni posao sveitenika bio je da razvijaju i nadgledaju ritual, osim toga da svete napise Euvaju i u skladu sa svojim namislima preraduju. Ali, nisu li, na- rayno, prinosenje Zrtava i svi obredi bili u stvari samo magija i vradzbine koje je Mojsijevo uéenje bezuslovno odbacivalo? ‘Tada je usted naroda ponikao neprekidan niz judi koji poreklom nisu bili vezani za Mojsija, ali koje je zaokupila velika i moéna tradicija koja je poste- peno narastala u tami; ovi Ijudi, proroci, bili su ti koji su neumorno objavljivali Mojsijevo uéenje da bozan- stvo prezire Srtve i obrede, da jedino zahteva verovanje i fivot u istini i pravednosti (Maat). Napori proroka imali su trajan uspeh; uéenja kojima su obnovili staro verovanje postala su stalni sadrzaj jevrejske religije. Za jevrejski narod je dovoljna éast sto je bio kadar da o¢uva takvu tradiciju i stvori Ijude koji su bili sposobni da je rasire u narodu, iako je podsticaj za to doéao spolja, od velikoga tudinca. S tim opisom se ne bih oseéao sigurnim kad se ne bih mogao pozvati na sud drugih strucnih istradivaéa koji Mojsijev znaéaj za istoriju jevrejske religije vide u istom svetlu, iako ne priznaju njegovo egiparsko poreklo. Tako, na primes, Zelin kaze: ,Prema tome, pravu Moj- sijevu religijuy verovanje u jednog moralnog Boga koga on objavijuje, moramo otada bezuslovno zamisljati kao 27Sigmund Froid posed uskog kruga Ijudi. Nemamo razloga da nuzno o&ckujemo kako Gemo to verovanje zatedi u sluzbenom: kultu, religiji svestenika, verovanju naroda. Od samog poéetka mozemo racunati samo s tim da se jednom, éas tu das tamo, opet pomoli iskra duhovnog plamena koji je Mojsije nekad zapalio, da njegove ideje nisu izumrle nego da su kojegde u ti8ini delovale na veru i obigaje sve dok nisu, recimo, pre ili kasnije, a pod delovanjem: narotitih dozivljaja ili lignosti koje je posebno zaokupio njegov duh, opet snaznije izbijale na povrsinu i utica- le na Sire narodne mase, § tog stanovilta se od samog poterka mora posmatrati istorija staroizrailjske religije. ‘Onaj ko bi cleo da prema religiji koju pozrajemo na osnovu istorijskih dokumenata iz narodnog Zivora u. prvih pet vekova u Hananu, konstruise, recimo, mojsi- jevsku veru, naéinio bi najrezu metodolosku gresku, ‘A jo8 jasniji je Volc*. On misli da se ,Mojsijevo gran- diozno delo najpre posve slabo i nedovoljno shvatalo i sprovodilo, sve dok on nije tokom vekova sve vise i vide prodirao i najzad u velikim prorocima naiao istorodne duhove koji su nastavili delo tog usamljenika’. Time bih dospeo do kraja svog rada koji bi trebalo samo da posluii jedinstvenoj zamisli da se lik egipat- skog Mojsija uklopi u kontekst jevrejske istorije. Da bismo naé rezultat izrazili u najsazetijem obliku, pozna- tim dvojstvima te istorije — dve grupe naroda koje se okupljaju radi obrazovanja nacije, dra carstva na koja se raspada ta nacija, jedno bozanstvo a dva imena u izvor- nim spisima Biblije—~dodajemo dva nova: osnivanje doe nove religije, prva potisnuta drugom, a kasnije se ona # Sallin, 2. cs str 52. © Paul Volz, Mose, Tibingen, 1907. str. 64, 328 — Mojiije i monoteizam ipak pobedonosno pojavljuje iza te druge, dea osnivata religije, obojica nazvana istim imenom — Mojsije, i éije liGnosti moramo odvojiti jednu od druge. Sva ta dvoj- stva st nune posledice prvih, éinjenice da je jedan deo naroda imao dotivljaj koji treba oceniti kao traumatski, doiivljaj koji je drugom delu ostao dalek. Sem toga, valjalo bi jo3 mnoge stvari pretresti, razjasniti i uevedi- ti, Tek tada bi se zapravo moglo opravdati zanimanje za nau éisto istorijsku nauénu raspravu. U emu ledi istinska priroda neke tradicije i na éemu potiva njena narotita moé, kako je nemoguée osporavati uticaj nekih velikih Ijudi na svetsku istoriju, kakav zlogin Covek gini veli¢anstvenoj raznolikosti Ijudskog Zivota kada Zeli da prizna samo motive s osnovom u materijalnim potre~ bama, iz kojih izvora neke — narodito religijske — ideje erpu svoju moé kojom podjarmljuju kako pojedinca tako i narode — sve to prougavati na posebnom sluéaju jevrejske istorije bilo bi primamiljiv zadarak, Jedan takav produzetak mog rada nadovezao bi se na iziaganje koje sam pre dvadeset i pet godina pismeno izneo u Totemu i tabun, Ali nemam vige u sebi snage da to udinim. 329Siggnund Frojd Ii MOJSIJE, NIEGOV NAROD IMONOTEISTICKA RELIGHA Prvi deo Predgovor I (Pisan pre marta 1938, Bet) S odvainoiéu onog koji ima malo da izgubi ili nema nigta da izgubi, poginjem da po drugi put kim dobro utemeljenu odluku, i dyema raspravama o Mojsiju u Jmagu* (Bd. XXIII, Heft 1 und 3) pridodam zavrini deo koji sam u sebi suzdréavao. Svoju poslednju raspra- vu sam zavrSio s tyrdnjom kako ne bih nakao dovoljno snage za tako nesto; naravno, mislio sam na slabljenje stvaral: sposobnosti koje nailazi s dubokom staro- 3éu," ali imao sam u vidu i jednu drugaéiju smernju, * Prve dve rasprave ovog Frojdovog spisa, (Prim. prev) "Ne delim misljenje svog savremenika Bernarda Soa da bi Ijud neito pravo dinili tek tada kad bi mogli da napune trista go- 330 Zivimo w narogito Gidnom vremenu. Sa éudenjem konstatujemo da je progres sklopio saver s varvarstvom. U sovjetskoj Rusiji éovek se latio posla da priblizno sto miliona Ijudi, évrsto dréanih pod jarmom, uzdigne do isih oblika Zivora. Bio je dovoljno drzak da im uskrati religijski ,narkotik", i toliko mudar da im da razumlji- yu meru seksualne slobode; ali pri tom ih je podvrgao najgroznijoj prisili i oduzeo svalu moguénost slobod- nog misljenja. Sliénim nasiljem se italijanski narod od- gaia za red i oseCanje duznosti. Oseéa se kao olaksanje od tiste¢e brige kada se u slugaju nemackog naroda vidi kako povratak u gotovo preistorijsko varvarstvo mode bez priklanjanja bilo kojoj naprednoj ideji. Ipak, stvari su se oblikovale tako da su danas konzerva- tiyne demokratije postale éuvari kulturnog napretka i da, Sto je éudno, upravo institucija katolitke crkve po- stavlja nasuprot Sirenju tih opasnosti po kultura moénu odbranu. Ona koja je dosad bila neumoljivi neprijatel slobode misljenja i napretka u saznavanju istine! Zivimo ovde u katoliékoj zemlji pod zaititom crkve, nesigurni u to koliko Ge dugo ta zastita trajati. Ali,dokle ged ona postoji, ustezemo se, naravno, da dinimo nedto Sto mora pobuditi neprijateljstvo crkve. To nije knuka- viéluk nego opreznost; novi neprijatelj kome ne delimo da sluzimo opasniji je od starog s kojim smo veé navikli da Zivimo u miru. Psihoanaliticko istrazivanje koje ne- gujemo ionako je predmet podoztive painje od strane katoliciama. Necemo tvrditi kako je to neopravdano. Kad nas rad dovede do rezultata koji religiju svodi na neurozu Goveéanstva, a njenu veliganstvenu moé obja’- dina. Nigta se ne bi postiglo produdavanjem Ijudskog tivora, je bi se mnogo toga i uslovima Zivota moralo iz temelja izmenit 33Sigmund Frojd njava na isti nadin kao neuroti¢ku prisilu kod pojedinih nagih pacijenata, onda smo uvereni da na sebe navlae &mo najsnaznije negodovanje onih sila koje kod nas vladaju. Ne zato 8to bismo imali reéi nesto sto bi bilo novo, nesto so nismo jo8 pre getvrt stoleéa dovoljno jasno rekli: ali co je u meduvremenu gurnuto u zaboray, te zato ne moie ostati bez dejstva ako danas te éinjenice ponavljamo i iluserujemo na primeru koji je tipiéan za svako osnivanje teligije, To bi verovatno dovelo do toga da nam se zabrani bavljenje psihoanalizom, Taki nasil- ni metodi suzbijanja nisu ni u kom sluéaju strani erkvis Stavige, ona smatra povredom svojih iskljudivih prava kada se njima i drugi koriste. Medutim, psihoanaliza koja je tokom mog dugog #ivota prodrla na sve strane jo uvek nema dom koji bi za nju bio uptavo vredniji od grada u kojem se rodila i odrasla. Ne samo da mislim, nego i znam da me je ta druga prepreka, spoljasnja opasnost, nagnala da se uzdrtim’ od objavijivanja poslednjeg dela svoje seudije o Mojsi- ju. Nadinio sam jo’ jedan pokuéaj da uklonim smetnju time Sto sam sebi rekao da u osnovi strepnie leti prece- njivanje mog liénog znaéaja. Verovatno da ée autoriteti- ‘ma biti svejedno Sta ja nameravam da pigem 0 Mojsiju i izyoru monoteistickih religija. Ali ne oseéam se sigur nim u tom sudu, Daleko vide mi se ini moguéim da ée pakost i udivanje u senzaciji nadoknadir! ono eo mi nedostaje u valjanosti suda mojih savremenika. Znati, ovaj rad neéu objavijivati, ali to ne treba da me spregi u njegovom pisanju. Pogotovo Sto sam ga veé jednom, pre dve godine, napisao, tako da'ga moram samo preras ditii pridodati prethodnim raspravama. U rom sludajuy ovaj ogled mode ostati potpuno sacuvan dok jednom ne dode trenutak u kojem ée smeti da se bez opasnosti po- 332, Predgovor II (Pisan juna 1938, London) Sasvim specifiéne tekkoée koje su me opterecivale za vreme redakeije ove studije povezane s Mojsijevom lié- noéu — unutrainje nedoumice kao i spoljainje smetnje — uslovljavaju da ova trea zavrina rasprava zapotinje s dya razli¢ita predgovora koji jedan drugom protivreée, éak jedan drugi ukidaju. Jer su se u kratkom periodu koji razdvaja ta dva predgovora Zivorne prilike pisca te~ meljno izmenile. Dok sam pisao prvi uvod, Ziveo sam pod oktiljem katolizke crkve i strepeo da bih svojom publikacijom tu zastitu izgubio iw Austriji izazvao za- branu rada za pristalice i uéenike psihoanalize. A zatim je izmenada doila nemaéka invazija; katolicizam se, go- voreti biblijskim retima, pokazao kao ylelujava trska*. ‘Uveren da éu tada ne samo zbog svog naéina misljenja nego i zhog svoje .rase“ biti proganjan, napustio sam s mnogim prijateljima grad koji mi je od ranog detinjstva pa tokom sedamdeset i osam godina bio dom. U lepoj, slobodnoj, sirokogrudoj Engleskoj naiao sam na vrlo prijateljski prijem. Sada ovde zivim, rado sam viden gost, odahnuo sam to je s mene uklonjen ‘naj pritisak, i §to opet smem govoriti, pisati — gotovo bih rekao: misliti onako kako Zelim ili moram. Usu- dujem se da poslednji deo svoga rada iznesem pred javnost. 333Sigmund Frojd Vike nema bilo kakvih spoljaSnjih smetnji ili barem ne takvih pred kojima éovek ima razloga za strepnju, Za svega nekoliko nedelja svoga boraviea ovde dobio sam bezbroj pozdrava od prijatelja koji su se radovali mom. prisustvu; dobio sam ih i od nepoznanika, éak lica ne- zainteresovanih za celu stvar, koja su jedino potelela da izraze svoje zadovoljstvo Sto sam ovde nasao slobodu i sigurnost. A uz to pristizala su, za jednog s:ranca éesto ianenadujuéa, pisma drugaéije prirode koja su se starala za spas moje duse, pokazivala Hristov put i Selela da mi ragjasne buduénost Izrailja, Ti dobri judi koji su ako pisali nisu mogli da znaju mnogo 0 menis ali oéekujem da éu, kkada ovaj rad 0 Mojsiju preko prevoda postane poznat mojim novim sunarodnicima, kod jednog broja onih koji su mi pisali ai kod drugih priliéno izgubiti simpatije koje mi sada izradavaju. U unutrasnjim teskoéama polititki preokcet i prome- na mesta prebivanja nisu bili kadri da bilo Sta izmene, Kao i ranije oseéam se nesigurnim s obzirom na svoj vlastiti rad, primeéujem da nedostaje svest 0 jedinstwu i sapripadnosti koji treba da postoje izmedu autora i njegovog dela; nesigurnim ne zato, recimo, fo mi na- yodno nedostaje ubedenost u tatnost rezilrata — nju sam veé stekao pre éetvrt stoleéa kad sam napisao delo, © Totemu i tabun (1912), i otada se samo pojaéala. Od toga trenutka nisam vise sumnjao da se jedino na osno- vu obrasca neurotigkih simptoma jedinke — simptoma koje podrobno poznajemo ~ religijski fenomeni mogu razumeti kao vraganje zaboravijenih, znaéajnih procesa uu preistorijiljudske porodice, da upravo tom izvoru tre- ba da zahvale za svoj prisilni karakter i da, znati, usled svog udela u istorijskoj istini deluju na Ijude. Moja nesi- 334 errs gurnost se pojavljuje tek onda kada se upitam da li poslo za rukom da te stavove dokazem na primeru k sam ovde izabrao: na jevrejskom monoteizmu, Mom kkritigkom Gulu se taj rad koji polazi od éoveka Mojsija Gini kao igratica koja balansira na vrhu stopala. Ako se ne bih mogao osloniti na analitizko tumacenje mita 0 napustanju i, polazedi odatle, posegnuti za Zelinovom pretpostaykom o Mojsijevom kraju, onda bi celina mo- rala ostati nenapisana, Ipak, latimo se neugodnog posla. Zapoéeéu time Sto éu rezimirati rezultate svoje dru- ge disto istorijske studije o Mojsiju. Ti rezultati se neée podvrgavati ponovnoj kritici, jer éine pretpostavku psi- holoskih objasnjavanja koja od njih polaze i koja se na njih neprestano vracaju. A Istorijsha hipoteza Znati, istorijska pozadina dogadaja koji su zaokupili nase zanimanje jeste sledeéa: osvajanjima osamnaeste astije Egipat je postao svetsko carstvo. Novi impe- alizam se odrazavao u razvoju religijskih predstava, ako ne kod gitavog naroda a ono ipak kod njegovog vladajuéeg.i duhovno pokretljivog duhovnog sloja. Pod uticajem sveétenika boga Sunca u Onu (Heliopolisu), motda pojaéan podsticajima iz Azije, pojavljuje se ide- ja univerzalnog boga Atona koji vie nije ograniten na jednu zemiju i jedan narod. $ mladim Amenhotepom IV na presto dolazi faraon koga razvoj te ideje zaokuplja vie nego ita drugo. On Atonovu religiju proglaiava dravnom, zahvaljujuéi njemu univerzalni bog Postaje Jedini bog; sve ono ito se priéa 0 drugim bogovima jeste prevara i la%. Velianscvenom neumoljivo%éu on odole- 335sind. va iskuSenjima magijskog mi8ljenja i odbacuje posebno Egipéaninu tako dragu iluziju Zivora poste smrti. U za- Panjujuéem naslucivanju poznijeg nauénog uvida, fa- raon u energiji Sunéevog zradenja otkriva izyor citavog ivora na zemlji i slavi je kao simbol modi svoga boga. On se ponosio svojom rado&éu u stvaranju i Zivotom u Maatu (istini i pravednosti), To je prvi i modda najéistiji sluéaj monorsistitke re- ligije u ljudskoj istoriji; dublji uvid u istorijske i psiho- loske uslove njegovog nastanka bio bi od neprocenjive vrednosti. Ali, vodilo se raéuna o tome da do nas ne bi doprlo i suvige mnogo svedoéanstava o Atonovoj re- ligiji. Veé za vladavine slabih Ihnatonovih naslednika srusilo se sve sto je on stvorio. Osveta sveStenstva koje je tlaéio besnela je sada protiv njegove uspomene. Atono- bila je ukinuta, rezidencija faraonz koji je gosan kao bezbo#nik — razorena i poharana. Oko 1350. godine pre Hrisca ugasila se osamnaesta dinastijas posle nekog perioda bezvlaséa vojskovoda Haremhab koji je vladao do 1315. godine pre n. e., uspostavio je ponovo red. Thnatonova reforma je izgledala kao epiznda koja je namenjena zaboravu. Do ovog trenutka ono sto je istorijski urvedenos a sada zapotinje na’ hipotetiéki nastavak. Medu liénos ma koje su bile bliske Ihnatonu nalazio se Govek koji se, kao i mnogi drugi u to vreme, zvao Totmes's ime nije od velike vainosti, samo Sto je njegova druga kompo- nenta morala biti mase. On je bio na visokom polozaju, ubedeni pristalica Atonove religije; ali nasuprot sanja- lagkom kralju, bio je energigan i strastven, Innatonova 2 “Tako se; na primer, avao vajar Cia je radionica nadena w Tele clAmarni. 336 _Mojsije i monoteisam smrt i ukidanje njegove religije znaéili su za tog éoveka ‘kraj svilt njegovih ofckivanja. Samo kao prognanik otpadnik mogao je ostati da Livi u Egiptu. Motda je kao namesnik granitne provincije doiao u dodir s nckim semitskim plemenom koje se u nju doselilo nekoliko generacija ranije. Pritisnut svojim razoéaranjem i usa mijenoSéu, on se okrenuo tim strancima i kod njih po- tratio nadoknadu za svoje gubitke. Izabrao ih je za svoj narod, pokusao da na njima ostvari svoje ideale. Posto je, pracen svojim sledbenicima, skupa s tim narodom napustio Egipat, on ga je znakom obrezivanja uéinio syetim, dao mu zakone, uveo ga u uéenje Atonove rel gije koju su Egipéani upravo odbacili. MoZda su propisi koje je taj Covek Mojsije dao Jevrejima bili jos krugi od onih njegovoga gospodara i ueitelja Ihnatona; moda je takode napustio priklanjanje onskom bogu Sunca kojeg se Ihnaton jo’ évrsto dréao. Moramo period interregnuma posle 1350. godine pre n, e, odrediti kao vreme Izlaska iz Egipta. Vremen- ski intervali koji su sledili sve do izvrSenja zauzimanja hananske zemlje posebno su nedokudivi. Savremeno istorijsko istrazivanje bilo je kadro da iz mraka koji je cu biblijska priga ostavila ili i sama stvorila izvude dve Ginjenice. Prva od njih koju je otkrio E. Zelin jeste da su se Jevreji, koji su éak i po navodima Biblije prema svom zakonodayeu i vodu bili tvrdoglavi i samovoljni, jednoga dana pobunili protiv njega, ubili ga, a Atonovu religiju, koja im je bila naturena, odbacili kao 3to su to je uéinili Egipéani. Druga koju je pokazao Ed, Ma- jer jeste da su se Jevicji koji su se vratili iz Egipta kasnije ujedinili s drugim, njima blisko srodnim plemenima u regionu izmedu Palestine, Sinajskog poluostrva i Arabi- je, i da su a u mestu izdainom vodom po imenu Ka- 37Sigmund Froid dis pod uticajem arabijskih Madijamaca prihvatili nova religiju, obozavanje boga vulkana Jahvea. Ubrzo potom su bili spremni da kao osvajaéi prodru u Hanan. Vremenski ta dva dogadaja jedan prema drugom i prema Ilasku iz Egipta priliéno su neizvesti. Najbliti istorijski podatak pruia nam stela faraona Merneptaha (Koji je viadao do 1215. pre Hrista), koja u izvestaju 0 ratnom pohodu u Siriji i Palestini meda pobedenima navodi ime ,lzrailj*. Ako se datum te stele uzme kao terminus ad quem, onda 2a fitav tok dogadaja koji su usledili poste Eksodusa ostaje oko stotinak godina (po- sle 1350. pa do pred 1215). Medutim, moguée je da se ime Izrailj jo3 ne odnosi na plemena éije sudbine pra- timo i da, u stvari, na raspolaganju imamo dudi inter val. Naseljavanje u Hanan plemena od kojil je kasnij nastao jevrejski narod sigurno nije bilo osvajenje koje je brzo séréeno, nego proces koji se odvijao nz mahove i trajao dudi period. Ako se oslobodimo ogranigenja koje nam namece Merneptahova stela, onda mozemo utoli- kko lakée jedno pokolenje (crideset godina) posmatrati kao Mojsijev period? i dopustiti da barem dva pokolenja = ali verovatno viie — produ do vremena ujedinjenja u Kadis'; jedino interval izmedu Kadisa i poleska u Ha- nan treba da bude kratak; jevrejska tradicijaje, kao Sto je pokazano i prethodnoj raspravi, imala dobre razloge skrati, Obrnut slugaj bio bi u interesu naSeg prikaza. 9 To bi odgovaralo éetrdeserogodinjem Iutanju pustinjom o kkojem govori bibliski tekst. * Znadi, imali bismo 1350 (ili 1340) — 1320 Gli 1310) 2a Mojtjev period; 1260., ili po svoj prilci kasnije, 2a Kadis; Mer- neptahova stela pre 1215. godine pre n. ¢. 338 Mojsije i monoteizam Alli sve to je jo istorija, pokuiaj da se popune prazni- ne u naem poznavanju istorije i delimiéno ponavijanje moje druge rasprave u Imagu. Naa znatitelja sledi sud- bine Mojsija i njegovih ugenja, koja je pobuna Jevreja samo na izgled odstranila Iz pride Jahveista koja je napi- sana oko 1000. godine pre Hrista i koja se sigurno osla- njala na ranije zapise — saznali smo da je s ujedinjenjem osnivanjem religije u Kadisu bio povezan kompromis u kojem se obe strane mogu jo’ dobro razlilxovati, Jednom ppartneru stalo je samo do toga da bogu Jahveu ospori ka- takter novog i stranog i da Sto snaznije istakne svoje pra- vo na odanost naroda; drug nije Zeleo da njemu draga se¢anja na oslobodenje iz Egipta i velicanstveni lik voda ‘Mojsija napusti, a takode mu je poilo za rukom da kako Einjenicu tako i goveka smesti u novo predstavljanje pre- istorije, da oduva barem spoljaénji znak Mojsijeve religije — obrezivanje, i moda ostvari izvesna ogranienja u upo- rebi novog boijeg imena, Rekli smo da su predstavnici tih zahteva bili potomei Mojsijevih pristalica, Levita, po- tomci koje je samo nekoliko pokolenja delilo od njego- vih savremenika i sunarodnika i koji su Zivim seéanjem jo8 bili yezani za uspomenu na njega. Poetski ulepSani prikazi koje pripisujemo Jahveistu i njegovom kasnijem konkurentu, Elohistu, bili su nadgrobni spomenici pod kojima je trebalo da istinske prige o onim ranim stvari- i nasilnom uklanjanju tog velikog éoveka, izmakavéi znanju kasnijih generacija, go- tovo nadu svoj veéni mir. Ako smo taéno razreili sluéaj, onda takode u njemu nema nigeg zagonetnog; ali on bi svakako mogao znatiti konaéan kraj Mojsijeve epizode u istoriji jevrejskog naroda. Ipak je neobino sto se tako nije dogodilo, §to je tre- balo da najsnaznije posledice onog narodnog doiivljaja 339)Siggnuna Froid tek kasnije izadu na videlo, da postepeno tokom mnogih stoleéa prodiru u stvarnost. Nije verovatno dase Jahve po karakteru mnogo razlikovao od bogova naroda i plemena koji su unaokolo tiveli; istina, on ses njima rvao kao so se samo narodi medu sobom sukobljavaju, ali éovek ima razloga da pretpostavi kako je nekom Jahveovom obo- Zavaocu iz. tih vremena isto tako malo padalo na um da poriée postojanje bogova Hanana, Moava, Amalika itd., kao i negiranje postojanja naroda koji su u njih vero Monoteistiéka ideja koja je zasvetlela s Thnatonom, ponovo je bila obavijena tamom i trebalo je jos dugo da u njoj ostane. Nalazi na ostrvu Elefantini, neposted- no ispred Prvog katarakta na Nilu, dali su iznenadujuéu informaciju kako je na njemu veé scolecima postoja- Ja jevrejska vojna kolonija u éijem su se hremu pored glavnog boga Jahua pottovala i dva Zenska bo#anstva, jedno 6d njih nazvano Anat-Jahu. Doduse, ti Jevreji su bili odseéeni od zavigaja te nisu uéestvovali u njegovom. religijskom razvoju; persijska carska vlada (peto stolece pre Hrista) upoznala ih je s novim pravilima kulta koje je objavio Jerusalim.* Vragajuéi se starijim viemenima, smemo reéi kako bog Jahve sigurno nije imao nikakve slignosti s Mojsijevim bogom. Aton je bio pacifist kao i njegov predstavnik na zemlji, zapravo kao njegov pro- totip — faraon Thnaton koji je mimo posmatrao kako se raspada sversko carstvo koje su stekli njegovi preci. ‘Nema sumnje da je Jahve viSe odgovarao narodu koji se spremao na nasilno zauzimanje nove domovine. A sve ‘ono Sto je na Mojsijevom bogu bilo dostojno divljenja sasvim je umaklo razumevanju primitivne mase. * Auerbach, Wiiste und Gelobies Land, Bd. 11, 1936. 340 Mojsije i monoteizam ‘Veé sam rekao ~ i pri tom se rado pozivao na snost s drugim autorima — kako je osnovna éinjenica jevrejskog religijskog razvoja bila Sto je bog Jahve to- kom vremena gubio svoj vlastiti karakter i sve vige bivao sliéan Mojsijevom starom bogu ~ Atonu. Istina, ostale su razlike i Zovek bi bio sklon da im na prvi pogled prida veliku vainost; ali one se mogu lako razjasniti. ‘Aton je zapoteo da vlada u Egiptu u jedno sreéno vreme u kojem je integritet carstva izgledao nenaruéen. Cak kada se carstvo i poéelo Ijuljati, njegovi oboZavaoci su bili kadri da se ne osvréu na tu nesreéu te su nastavili da veligaju ono Sto je on stvorio i da u tome ufivaju. Sudbina je jevrejskom narodu donela niz tekkih ispi- ta i bolnih iskustava; njihov bog je posto neumoljiv i strog, kao uvijen u maglu. Zadriao je karakter univer- zalnoga boga koji viada nad svim zemjama i narodima; ali éinjenica da je njegov kult od Egipéana prefao na Jevreje naila je svoj izraz u dodatnom verovanju da su Jevreji njegov izabrani narod éije bi posebne obaveze na keaju naisle i na posebnu nagradu, Mozda narodu nije bilo tako lako da verovanje u preimuéstvo koje mu je dao njegov svemoéni bog uskladi s nemilim iskustvi- ma svoje nesreéne sudbine. Ali Zovek se nije dao zave- sti; pojagao je svoje vlastito oseéanje krivice kako bi u sebi uguéio sumnju u Boga i moéda, na kraju, ukazao na ,nedokuéivu odluku providenja", kako to jo8 danas Gine poboinjaci. Ako je Covel i hteo da se éudi tome ito je Bog dopustao da nailaze uvel novi tirani— Asirci, Va- vilonci, Persijanci ~ koji su ga taciliizlostavlali,ipak je Prepoznao njegovu moé u tome sto su svi ti neprijatelji i sami opet bili pobedeni a njihova carstva rasturena, U tri je bitne tacke kasniji jevrejski bog postao sli- €an starom Mojsijevom. Prva i odluéujuéa jeste sto se 3aSiggnund Froid on stvarno priznavao kao jedini bog: kraj njega se nije mogao zamisliti nijedan drugi. Citav narod je ozbiljno prihvatio Ihnaronov monoteizam, éak se tolike yezao za tu ideju da je ona postala osnovni sadréaj njegovog du- hovnog Zivora te nije pokazivao bilo kakvo zanimanje za nesto drugo. Narod i sveitenstvo Sto je u njemu vla- dalo slagali su se ui toj taékis medutim, dok su svestenici iscepljivali svoju delatnost u izgradnji ceremonijala za bogju sluzbu, dosli su u sulkob sa snaénim serujanjima u narodu koja st tezila da oive dva druga Moj ugenja 0 njegovom bogu. Glasovi proroka su bili ne- umorni u objavljivanju kako Bog prezire ceremonijal i prinoSenje Zrtava i zahteva da Covek veruje u njega i Zivi istini i pravednosti. I kada su proroci slavili jednostav- nost i svetost Zivota u pustinji, onda su sigurno bili pod uticajem mojsijevskog ideala. Vreme je da se postavi pitanje da li je wopite neop- hodno prizivati Mojsijev uticaj kao uzrok konaénog oblikovanja jevrejske predstave Boga, nije li dovolino prihvatanje spontanog razvoja ka visoj duhovnosti 2a vreme kulturnog Zivota koji se proteze stolecima. O tom moguéem objasnjenju koje bi okonéalo gitavo nase nagadanje mogu se re¢i dve stvari. Prvo, da ono nista ne razjainjava. Sliéni uslovi kod nesumnjivo najvige obda- renog, grékog naroda nisu doveli do monoteizma, nego do raspadanja njegove politcistidke religije 1 pofetka filozofskog misljenja. Koliko smo kadri da razumemo, monoreizam je u Egiptu ponikao kao uzgredni produkt imperijalizma; Bog je bio odraz faraona koji neograni- Geno vlada velikim svetskim carstvom. Kod Jevreja su politicke prilike za razvoj od ideje ckskluzivnog narod- nog boga do ideje univerzalnog svetskog viadaoca bile kxajnje nepovoljne; i otkud potiée drskost te velo male i 342 Be ea nemoéne nacije da sebe proglasava omiljenim decetom velikog Gospoda? Pitanje o nastanku monoteizma kod Jevreja ostalo bi tako nereseno, ili bi se éovek zadovoljio svakidainjim odgovorom kako je to upravo izraz reli- gijskog genija ovog naroda. Kao ito je poznato, genij je neshvathjiv i neodgovoran te ga zato s vise razloga ne treba prizivati za objainjenje sve dok nije zakazalo svako drugo resenje.° Ur to, dovek nailazi na éinjenicu da nam jevrejski za- pisi i sama istorija pokazuju put time &to, ovoga puta ne protivreée¢i sebi samima, s najveéom odlugnoséu wvrde da je ideju jednog jedinog boga u narod doneo Mojsije. ‘Ako postoji nekakav prigovor verodostojnosti te tvrdnje, onda je to zamerka da svesteni¢ka revizija biblijskog tek- sta koji je pred nama otito premnogo toga svodi na Mo}- sija. Institucije kao Sto su obredni propisi. koji otigledno pripadaju kasnijim vremenima, objavijuju se kao mojsi- jevske zapovesti s jasnom namerom da im se obezbedi autoritet. To je za nas sigurno razlog da posumnjamo, ali nedovoljan za bilo kakvo odbacivanje. Jer je jasan dublji motiv takvog preterivanja. Sveitenici u syom prikazu dele da izmedu syoje sadaénjosti i zabitog Mojsijevog perioda uspostave kontinuitet; taj prikaz eli da negira upravo ono to smo oznaéili kao najuoéljiviju ginjenicu istorije jevrejske religije a to je: da izmedu Mojsijevog predava- nja zakona i poznije jevrejske religije zjapi praznina koju jeu prvi mah popunjavao Jahveov kule i koja tek kasnije lagano biva popunjavana. Sveiteniéki prikaz svim sred- stvima osporava taj tok dogadaja, mada je njegova isto- tijska cagnost van svake sumnje posto su pri zasebnom © Toto razmatranje vai i 2a neobigan sluéaj Viljema Sekspira iz Seratforda, 343Signuund Fraid obradivanju koje je pretrpeo biblijski tekst ostali obilni podaci koji ga porvrduju. Tu je svestenigka prerada po- lkuSala ne’to sliéno kao ona deformisuéa tendencija koja je novog boga Jahvea uéinila bogom otaca. Ako vodimo. raguna 0 tom motivu SveStenitkog kodeksa, onda nam je tetko da ne poverujemo u tvrdnju kako je stvamno sim: Mojsije svojim Jevrejima dao monoteisti¢ku idsju. Naga saglasnost bi trebalo da nam bude utoliko lakSa posto moiemo reéi odakle je ta ideja doila do Mojsija, Sto si- gumo jevrejski sveStenici nisu vige znali, Ovde bi neko mogao zapitati: Sta dobijamo ako jevrejski monoteizam izvodimo iz egipatskog? Time se problem samo potisku- je donekle u pozadinu; zato i ne znamo niga vige 0 ge- nezi monoteistitke ideje. Odgovor glasi: To nije pitanje dobiti nego istrazivanja. I mo%da éemo pri tom neito nautiti ako otkrijemo stvarni tok dogadaja. B Period latencije i rradicija Znati, opredeljujemo se za verovanje da su ideja © jednom jedinom bogu kao i odbacivanje magijskih obreda i naglaavanje etigkog zahteva u ime toga boga stvarno bili mojsijevska uéenja koja u prvi mah nisu naisla na odziy, ali po isteku dugog intervala scupila su na snagu i najzad bivaju trajno utemeljena. Kako éovek treba da objasni takvo okasnelo dejstvo i gde se sreéu sligni fenomeni? Odmah nam pada na pamet kako se oni mogu—ne- retko — zateci na vrlo razligitim podruéjima i kako se verovatno ostvaruju na tazligit nadin koji je vige ili ma- je lako razumijiy. Izabetimo, na primer, sudbinu jedne nove nauéne teorije kakva je Darvinovo uéenjeo evolu- 3 Seema

Das könnte Ihnen auch gefallen

• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  Von Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (12954)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  Von Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (5719)
• The Art of War: A New Translation

  

  Von Everand

  The Art of War: A New Translation

  SUN TZU

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (3044)
• • Zeitschriften
  • Podcasts
  • Noten
• The Picture of Dorian Gray (The Original 1890 Uncensored Edition + The Expanded and Revised 1891 Edition)

  

  Von Everand

  The Picture of Dorian Gray (The Original 1890 Uncensored Edition + The Expanded and Revised 1891 Edition)

  Oscar Wilde

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (9054)
• The Iliad: The Fitzgerald Translation

  

  Von Everand

  The Iliad: The Fitzgerald Translation

  Robert Fitzgerald

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (5646)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  Von Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Bewertung: 4.5 von 5 Sternen

  4.5/5 (3295)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  Von Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (5810)
• How To Win Friends And Influence People

  

  Von Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Bewertung: 4.5 von 5 Sternen

  4.5/5 (6533)
• The Hobbit

  

  Von Everand

  The Hobbit

  J. R. R. Tolkien

  Bewertung: 4.5 von 5 Sternen

  4.5/5 (24728)
• The Picture of Dorian Gray: Classic Tales Edition

  

  Von Everand

  The Picture of Dorian Gray: Classic Tales Edition

  Oscar Wilde

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (9760)
• The Handmaid's Tale

  

  Von Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (13227)
• The Odyssey: (The Stephen Mitchell Translation)

  

  Von Everand

  The Odyssey: (The Stephen Mitchell Translation)

  Stephen Mitchell

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (7771)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  Von Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Bewertung: 4.5 von 5 Sternen

  4.5/5 (20054)
• Anna Karenina: Bestsellers and famous Books

  

  Von Everand

  Anna Karenina: Bestsellers and famous Books

  Leo Tolstoy

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (7503)
• Life of Pi: A Novel

  

  Von Everand

  Life of Pi: A Novel

  Yann Martel

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (13473)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  Von Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Bewertung: 4.5 von 5 Sternen

  4.5/5 (20479)
• Oscar Wilde: The Unrepentant Years

  

  Von Everand

  Oscar Wilde: The Unrepentant Years

  Nicholas Frankel

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (10370)
• Freakonomics Rev Ed

  

  Von Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (7865)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  Von Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (2568)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  Von Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Bronte

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (9974)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  Von Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (353)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  Von Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (2558)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  Von Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (3321)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  Von Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R. Covey

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (2484)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  Von Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (2499)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  Von Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (2507)
• Wuthering Heights Complete Text with Extras

  

  Von Everand

  Wuthering Heights Complete Text with Extras

  Emily Bronte

  Bewertung: 4 von 5 Sternen

  4/5 (9955)