SG 1-2018 (Eit)

ISSN 0354-2246
COBISS.SR-ID 28210946
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Цена овог броја је 1.650,00 динарa
Година LXVII – Број 1 Београд, 18. јануар 2018.
Годишња претплата је 14.795,00 динарa
СА Д РЖ А Ј
1. Правилник о допуни Правилника о наставном плану и програму општеобразовних предмета сред-

њег стручног образовања у подручју рада Електротехникa – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1
2. Правилник о допуни Правилника о наставном плану и програму стручних предмета средњег струч-
ног образовања у подручју рада Електротехникa – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 83
3. Правилник о допунама Правилника о наставном плану и програму општеобразовних предмета
средњег стручног образовања у подручју рада Машинство и обрада метала – – – – – – – – – – – – – – – – – 140
4. Правилник о допунaмa Правилника о наставном плану и програму стручних предмета средњег
стручног образовања у подручју рада Машинство и обрада метала – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 296
5. Правилник о Програму стручне матуре и завршног испита – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 367
Издавач: Јавно предузеће „Службени гласник”, Београд, Јована Ристића 1

Директор и главни и одговорни уредник др Јелена Триван • Уредник др Миодраг Ђорђевић
Телефони: Редакција 30-60-333 и 30-60-334; Претплата 30-60-588 и 30-60-359; Продаја 30-60-578, факс 30-60-393.
(ПИБ: СР100002782) (МАТИЧНИ БРОЈ: 07453710) (ТЕКУЋИ РАЧУН: 160-14944-58)
(За директне и индиректне кориснике буџета 840-236723-96)
Штампа: ЈП „Службени гласник”, Штампарија „Гласник”, Лазаревачки друм 13–15

Copyright © ЈП Службени гласник, 2018
Свако умножавање и дистрибуција забрањена је. Сва права задржава ЈП „Службени гласник” по Закону о ауторском и сродним правима
и Закону о објављивању закона и других прописа и аката.
18. јануар 2018. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 1 – Страна 1
1
На основу члана 67. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 88/17),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
П РА В И Л Н И К
о допуни Правилника о наставном плану и програму општеобразовних предмета средњег стручног

образовања у подручју рада Електротехникa
Члан 1.
У Правилнику о наставном плану и програму општеобразовних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Електротех
ника („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 7/12, 6/14, 10/14, 14/15, 4/16 и 5/17) после наставног плана и програма општео
бразовних предмета за образовни профил Електротехничар обновљивих извора енергије, додаје се наставни план и програм општеобра
зовних предмета за образовни профил Електротехничар информационих технологија, који је одштампан уз овај правилник и чини његов
саставни део.
Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.
Број 110-00-303/2017-04
У Београду, 26. децембра 2017. године
Министар,
Младен Шарчевић, с.р.
Страна 2 – Број 1 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 18. јануар 2018.
Б: Листа изборних предмета према програму образовног профила

РАЗРЕД
Рб Листа изборних предмета
I II III IV
Општеобразовни предмети
1. Музичка култура* 1 1
2. Екологија и заштита животне средине* 1 1
3. Изабрана поглавља математике 2 2
4. Историја (одабране теме)* 2 2
5. Физика 2 2
6. Логика са етиком* 2 2
НАПОМЕНА: * Ученик изборни предмет бира једном у току школовања
Остали обавезни облици образовно-васпитног рада током школске године
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО

часова часова часова часова часова
Час одељенског старешине 74 72 70 62 278
Додатни рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
– Ако се укаже потреба за овим облицима рада
Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

часова часова часова часова
Екскурзија до 3 дана до 5 дана до 5 наставних дана до 5 наставних дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Други страни језик 2 часа недељно
Други предмети * 1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
– Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других обра
зовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.
Остваривање школског програма по недељама

Разредно-часовна настава 37 36 35 31
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 1 2 3
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39 39
Подела одељења у групе
годишњи фонд часова

разред предмет / модул број ученика у групи – до
вежбе практична настава настава у блоку
I Рачунарство и информатика 74 15
II. САДРЖАЈИ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА
А1: ОБАВЕЗНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

– Проширивање и продубљивање знања о српском књижевном језику;
– Развијање и неговање језичке културе, поштовање правила књижевног (стандардног) језика у усмeном и писаном изражавању;
– Подстицање ученика на усавршавање говорења, писања и читања, као и неговање културе дијалога;
– Оспособљавање за ефикасно комуницирање;
– Оспособљавање ученика да користе стручну литературу и језичке приручнике;
– Продубљивање и проширивање знања о српској и светској књижевности;
– Оспособљавање за интерпретацију књижевних текстова;
Циљеви предмета: – Унапређивање књижевних знања и читалачких вештина;
– Упознавање и проучавање репрезентативних дела српске и опште књижевности, књижевних жанрова; књижевноисторијских појава и процеса у
књижевности;
– Унапређивање знања о сопственој култури и културама других народа;
– Развијање хуманистичког и књижевног образовања и васпитања на најбољим делима српске и светске културне баштине;
– Упућивање ученика на истраживачки и критички однос према књижевности;
– Обезбеђивање функционалних знања из теорије и историје књижевности;
– Развијање трајног интересовања за нова сазнања.
Годишњи фонд часова: 111
Разред: Први
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ НАЧИН
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити
ПО ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да:
Увод у проучавање – Увођење ученика у – разликује врсте уметности и – Врсте уметности, подела уметности – На почетку теме ученике упознати са
књижевног дела свет књижевног дела и њихова изражајна средства – Књижевност као уметност, књижев циљевима и исходима наставе / учења,
књижевност као науку и – објасни појам и функцију књи ност и друге уметности планом рада и начинима оцењивања.
уметност жевности као уметности и однос – Историја књижевности, теорија књи
књижевности и других уметности жевности, књижевна критика Место реализације наставе
– наведе научне дисциплине које се – Лирика као књижевни род: народна – Настава се реализује у учионици
баве проучавањем књижевности лирска песма и уметничка лирска песма
– познаје књижевне родове и врсте по избору Препоруке за реализацију наставе
и разликује њихове основне одлике – Епика као књижевни род: епска народ– Приликом обраде драмског дела мо
– одреди тему, мотив, сиже, фабулу, на песма (предлог „Кнежева вечера”), гућност посете позоришној представи и
лик и идеју у књижевном делу приповетка по избору и роман (предлог гледање снимка позоришне представе, а
– износи своје утиске и запажања Драгослав Михаиловић „Кад су цветале након тога разговор о драмском тексту и
о књижевном делу, тумачи његове тикве”) његовој позоришној реализацији. Такође
битне чиниоце и вреднује га – Драма као књижевни род: драма по је ову наставну тему могуће обрађивати
избору током целе школске године, па на при
мер структуру и одлике драмског дела
Књижевност старог – Упознавање ученика са – објасни значај митологије за – Сумерско-вавилонска књижевност: Еп обрадити на примеру „Ромеа и Јулије”, а
века митологијом, репрезен античку књижевност и развој о Гилгамешу (анализа одломка) структуру и одлике лирске и епске наро
тативним делима старог европске културе – Митови: о Танталу, Сизифу, Нарцису; дне песме обрадити током реализације
века и њиховим значајем – наведе имена аутора, називе митови о Троји: Парисов суд, Одисеј и теме Народна књижевност
за развој европске културе обрађених дела и класификује их Пенелопа, Ахил, Едип… – Народна књижевност се може обради
по културама којима припадају, – Хеленска књижевност: Хомер: ти по мотивима (рад у групама)
књижевним родовима и врстама Илијада (одломак)
– тумачи и вреднује уметничке – Софокле: Антигона Оцењивање
чиниоце у обрађеним делима – Стари и Нови завет (текстови по Вредновање остварености исхода
– објасни универзалне поруке избору) вршити кроз:
књижевности старог века – праћење остварености исхода
– тестове знања
Средњовековна књи – Упознавање са споме – наведе најзначајније споменике – Почеци словенске писмености:
жевност ницима јужнословенске јужнословенске културе, језик, Црноризац Храбар: „Слово о писме Оквирни број часова по темама
културе, развојем писма и писмо и век у ком су настали нима” – Увод у проучавање књижевног дела
језика, делима средњове – именује ауторе и дела – Рад Ћирила и Методија (15 часова)
ковне књижевности – разуме поетику жанрова средњо – Словенска писма и развој књижевног – Књижевност старог века (12 часова)
вековне књижевности језика – Средњовековна књижевност
– лоцира обрађене текстове у исто – Најстарији споменици јужнословенске (12 часова)
ријски контекст културе – Народна књижевност (14 часова)
– објасни значај средњовековне – Свети Сава: „Житије светог Симеона” – Хуманизам и ренесанса (11 часова)
књижевности за српску културу (одломак) – Општи појмови о језику (5 часова)
– анализира изабране текстове – Јефимија: „Похвала кнезу Лазару” – Фонетика (10 часова)
уз претходно припремање путем – Деспот Стефан Лазаревић; „Слово – Правопис (11 часова)
истраживачких задатака љубве” – Култура изражавања (21 час)
Народна књижевност – Указивање на народну – разликује лирске, епске и лирско- – Врсте народне књижевности
књижевност као израз епске песме – Лирска народна песма „Овчар и де
колективног мишљења – уочи одлике усмене уметности војка”, „Зао господар” (предлог)
и осећања, ризницу речи (колективност, варијантност, – Епска народна песма
народних обичаја, кодекс формулативност) „Бановић Страхиња”, Марко пије уз
етичких норми – процењује етичке вредности изне Рамазан вино”, „Бој на Мишару”
те у делима народне књижевности – Лирско-епске песме
– тумачи ликове, битне мотиве, (по избору)
фабулу, сиже, композицију и поруке – Народне проза
у одабраним делима (бајка по избору)
– упореди уметничку интерпре – Кратке народне прозне врсте
тацију стварности и историјске (избор)
чињенице кодекс етичких норми
Хуманизам и рене – Упознавање са поетиком – наведе најзначајније представни – Поетика хуманизма и ренесансе,
санса хуманизма и ренесансе, ке и њихова дела најзначајнији представници
њеним најзначајним пред – објасни значење појмова хумани – Франческо Петрарка: „Канцонијер”
ставницима и књижевним зам и ренесанса (избор сонета)
делима – наводи и на обрађеним делима – Ђовани Бокачо: „Декамерон” (припо
образлаже одлике епохе ветка по избору) или Данте Алигијери:
– упореди вредности средњег „Пакао” (одломак)
века са вредностима хуманизма и – Вилијам Шекспир: „Ромео и Јулија”
ренесансе – Сервантес: „Дон Кихот” (одломак)
– објасни значај уметности хумани
зма и ренесансе за развој европске
културе и цивилизације
Општи појмови о – Указивање на проуча – објасни функцију језика и појам – Место језика у људском друштву, бит
језику вање језика као система, језичког знака на својства језика, језик и комуникација
упознавање са његовом – разуме природу модерног књиже – Књижевни језик, језичка норма и
функцијом, друштвеном вног (стандардног) језика стандардизација
условљеношћу и исто – наведе фазе развоја књижевног – Језички систем и науке које се њиме
ријским развојем језика до 19. века баве
– наведе дисциплине које се баве – Књижевни језици код Срба до 19. века
проучавањем језичког система
Фонетика – Стицање знања из – уме да се служи правописом – Фонетика и фонологија
области фонетике (фо – разликује гласовне алтернације – Гласови књижевног језика и њихов
нологије) и морфофоно – влада акценатским гласовним изговор
логије књижевног језика системом књижевног (стандардног) – Гласовне алтернације сугласника
и способности да се та језика и да га примењује у говору (звучних и безвучних; с:ш, з:ж, н:м;
знања примене у говору и к,г,х:ч,ж,ш и к,г,х:ц,з,с; алтернације
писању. ненепчаних са предњонепчаним
сугласницима), гласовне алтернације
самогласника (промена о у е, непос
тојано а, промена сонанта л у вокал о),
и губљење сугласника са правописним
решењима
– Акценатски систем књижевног језика,
диференцијација у односу на дијалекат
ско окружење
– Основна правила акцентуације српског
књижевног језика
Правопис – Оспособљавање ученика – примени знања о гласовним – Главне норме писања великог и малог
да пишу у складу са алтернацијама у складу са језичком слова (на почетку реченице, наслови и
правописном нормом нормом натписи, властита имена, имена народа,
– примени употребу великог и географски појмови, небеска тела,
малог слова у складу са језичком празници, установе и организације,
нормом присвојни придеви на –ов и –ин, курто
– подели речи на крају реда у скла азна употреба великог слова, вишечлана
ду са језичком нормом имена земаља и остала вишечлана
имена, помоћне речи у именима, називи
серијских и апстрактних појмова, звања,
титуле…)
– Подела речи на крају реда
Култура изражавања – Оспособљавање ученика – опише стања, осећања, распо – Језичке вежбе
да користе различите ложења, изрази ставове, донесе – Стилске вежбе
облике казивања и функ закључке у усменом и писаном – Врсте функционалних стилова –основ
ционалне стилове изражавању не одлике
– разликује функционалне стилове – Разговорни функционални стил
– препозна и примени одлике раз – Књижевноуметнички функционални
говорног и књижевноуметничког стил
функционалног стила – Попуњавање формулара, захтева,
– попуњава формуларе, уплатнице, уплатница и сл.
захтеве и слично у складу са језич – Школски писмени задаци 4 х 2 + 2
ком нормом – Домаћи задаци

Разред: Други
ИСХОДИ
у стању да:
Барок, класицизам, – Упознавање са – наведе особености барока, класи – Барок и класицизам; поетика, главни – На почетку теме ученике упознати са
просветитељство европским културним, цизма и просветитељства и њихове представници у нашој и европској циљевима и исходима наставе / учења,
духовним и мисаоним представнике у књижевности књижевности планом рада и начинима оцењивања.
тенденцијама 17. и 18. – објасне значај Венцловића и – Гаврил Стефановић Венцловић:
века и њиховим утицајима Орфелина за развој језика и књи „Песме, беседе, легенде” Место реализације наставе
на српску књижевност жевности код Срба – Значај Венцловића и Орфелина за – Настава се реализује у учионици
– препозна одлике просветитељства развој књижевног језика код Срба
на обрађеним делима – Молијер: „Тврдица” Препоруке за реализацију наставе
– објасни значај Доситејевог рада – Просветитељство у Европи и код нас – Могућност гледања екранизације не
за српску културу и књижевност – Књижевно-просветитељски рад ких од дела реалистичке књижевности
– направи паралелу у обради Доситеја Обрадовића
истих мотива у европској и српској – Доситеј Обрадовић: „Писмо Оцењивање
књижевности Харалампију” Вредновање остварености исхода
– наведе особине ликова у обрађе – Доситеј Обрадовић: „Живот и при вршити кроз:
ним делима и заузме став према кљученија” (одломци) праћење остварености исхода
њиховим поступцима – Јован Стерија Поповић: „Тврдица” тестове знања
Романтизам – Упознавање са поетиком – наведе представнике романтизма – Романтизам у Европи и код нас (појам, Оквирни број часова по темама
романтизма, представни и њихова дела особености, значај, представници) – Барок, класицизам, просветитељство
цима и делима европске и – уочава и образлаже одлике – А. С. Пушкин: „Цигани” (одломак) (13 часова)
српске књижевности романтизма – А. С. Пушкин: „Евгеније Оњегин” – Романтизам (26 часова)
– изнесе свој суд о књижевним ( анализа Татјаниног писма Оњегину – Реализам (28 часова)
делима користећи стечена знања и и Оњегиновог одговора и анализа – Морфологија (10 часова)
сопствена запажања Оњегиновог писма Татјани и Татјаниног – Правопис (6 часова)
– препозна и усвоји вредности на одговора) – Култура изражавања (25 часова)
ционалне културе и разуме/поштује – Х. Хајне: „Лорелај”
културне вредности других народа – Ш. Петефи: „Слобода света”
– тумачи уметнички свет и – Вук Караџић – рад на реформи
стваралачке поступке у структури језика и правописа, рад на сакупљању
обрађених дела народних умотворина, лексикографски
рад, Вук као књижевни критичар и
полемичар, Вук као писац, историчар
и биограф
– Значај 1847. године
– Петар Петровић Његош: „Горски
вијенац”
– Бранко Радичевић: „Кад млидија`
умрети”
– Ђура Јакшић: „На Липару”,
„Отаџбина”
– Јован Јовановић Змај: „Ђулићи” и
„Ђулићи увеоци” (избор), Змајева сати
рична поезија (избор)
– Лаза Костић: „Међу јавом и мед
сном”, „Santa Maria della Salute”
Реализам – Упознавање са поетиком – наведе представнике правца и – Реализам у Европи и код нас (појам,
реализма, представници њихова дела особености, значај, представници)
ма и делима европске и – дефинише одлике реализма и – Балзак: „Чича Горио” или Толстој „Ана
српске књижевности објасни их на обрађеним књижев Карењина”
ним делима – Гогољ: „Ревизор”
– тумачи уметнички свет и – Милован Глишић: „Глава шећера”
стваралачке поступке у структури – Лаза Лазаревић: „Ветар”
обрађених дела – Радоје Домановић: „Данга” или
– процењује друштвене појаве и „Вођа”
проблеме које покреће књижевно – Симо Матавуљ: „Поварета”
дело – Бранислав Нушић: „Госпођа ми
– развије критички став и нистарка”
мишљење при процени поступака – Војислав Илић: (избор поезије)
и понашања јунака у обрађеним
делима
Морфологија – Систематизовање знања – одреди врсту речи и граматичке – Морфологија у ужем смислу
о врстама речи и њиховим категорије – Променљиве и непроменљиве врсте
облицима – употреби у усменом и писаном речи
изражавању облике речи у складу – Именице, придеви, заменице (њи
са језичком нормом хове граматичке категорије), бројеви
(укључујући бројне именице и бројне
придеве)
– Глаголи. Граматичке категорије
глагола
– Прилози, предлози, везници, речце,
узвици
Правопис – Оспособљавање ученика – примени правила одвојеног и – Спојено и одвојено писање речи
да пишу у складу са састављеног писања речи у складу (писање бројева и изведеница од њих,
правописном нормом са језичком нормом писање заменица и заменичких прилога,
спојеви предлога и других речци, глаго
ли и речце, писање негације)
Култура изражавања – Оспособљавање ученика – изражава размишљања и кри – Лексичке вежбе
да теоријска знања из тички став према проблемима и – Стилске вежбе
граматике и правописа појавама у књижевним текстовима – Домаћи задаци
примењује у усменом и и свакодневном животу – Школски писмени задаци 4 х 2 + 2
писаном изражавању у – препозна одлике стручно-научног – Упознавање са одликама новинарског
складу са језичком нор стила стила
мом, користе различите – примени одлике новинарског – Писање вести, извештаја, интервјуа и
облике казивања и функ стила других облика новинарског изражавања
ционалне стилове – Упознавање са одликама стручно-на
учног стила
– Милутин Миланковић: „Кроз васиону
и векове”

Разред: трећи
ИСХОДИ
у стању да:
Модерна – Упознавање са основ – наведе одлике правца, представ – Модерна у европској и српској –На почетку теме ученике упознати са
ним одликама правца, нике и њихова дела књижевности. Одлике симболизма и циљевима и исходима наставе / учења,
представницима и њихо – уочи и тумачи модерне елементе импресионизма планом рада и начинима оцењивања.
вим делима у изразу и форми књижевног дела – Шарл Бодлер: „Албатрос”
– анализира одабрана дела, износи – А. П. Чехов: „Ујка Вања” Место реализације наставе
запажања и ставове – Богдан Поповић: „Предговор – Настава се реализује у учионици
Антологији новије српске лирике”
– Алекса Шантић: „Претпразничко Препоруке за реализацију наставе
вече”, „Вече на шкољу”
– Јован Дучић: „Благо цара Радована” Оцењивање
(избор), „Јабланови” Вредновање остварености исхода
– Милан Ракић: „Долап”, „Искрена вршити кроз:
песма” 1. праћење остварености исхода
– В. П. Дис: „Тамница”, „Можда спава” 2. тестове знања
– Сима Пандуровић: „Светковина”
– Бора Станковић: „Нечиста крв”, Оквирни број часова по темама
„Коштана” или „Божји људи” ( припове – Модерна (29)
тка по избору) – Ратна и међуратна књижевност (33)
– Јован Скерлић: „О Коштани” или – Лексикологија (11)
„Божји људи” – Правопис (8)
– Петар Кочић: „Мрачајски прото” или – Култура изражавања (24)
приповетка по избору
Ратна и међуратна – Упознавање ученика – наведе одлике праваца, представ – Европска књижевност између два рата
књижевност са одликама међуратне нике и њихова дела Одлике експресионизма, футуризма,
књижевности, представ – наведе манифесте, књижевне надреализма
ницима и делима покрете и струје у књижевности – В. Мајаковски: „Облак у панталонама”
између два светска рата – Ф. Кафка: „Преображај” или Х. Хесе:
– успостави узајамни однос роман по избору или Е. Хемингвеј:
књижевних дела и времена у коме „Старац и море”
су настала
– анализира одабрана дела, износи – Р. Тагора: „Градинар” (избор )
запажања и ставове – Српска међуратна књижевност
– М. Бојић: „Плава гробница”
– Д. Васиљев: „Човек пева после рата”
– М. Црњански: „Суматра”
– М. Црњански: „Сеобе I”
– И. Андрић: „Ex Ponto”
– И. Андрић: „Мост на Жепи”
– И. Андрић: „На Дрини ћуприја”
– М. Настасијевић: „Туга у камену” или
Т. Ујевић: „Свакидашња јадиковка”
– Р. Петровић: „Људи говоре” (избор)
– И. Секулић: „Госпа Нола”
Творба речи – Систематизовање знања – препозна просте, изведене и – Просте, изведене и сложене речи
о основним правилима сложене речи – Основни појмови о извођењу речи
грађења речи – примени основне принципе – Важнији модели за извођење именица,
творбе речи придева и глагола
– Основни појмови о творби сложеница
и полусложеница
Лексикологија – Упознавање ученика са – препозна и одрeди вредност – Основни појмови из лексикологије
основама лексикологије лексеме (лексема, њено значење)
– уме да се служи речницима – Полисемија и хомонимија
– наведе примере синонима, анто – Синонимија и антонимија
нима, хомонима, жаргона… – Састав лексике српског књижевног
(стандардног) језика
– Дијалектизми,архаизми и
историзми,неологизми, жаргонизми,
вулгаризми
– Фразеологизми
– Термини
– Речници и служење њима
Правопис – Оспособљавање ученика – примени правописна правила у – Основна правила спојеног, полусложе
за примењивање знања писању сложеница, полусложени ничког и одвојеног писања
из језика и правописа ца и синтагми – Скраћенице
у складу са језичком – скраћује речи у складу са пропи
нормом саним правилима
Култура изражавања – Оспособљавање ученика – износи став, користи аргументе – Лексичке вежбе
да теоријска знања из и процењује опште и сопствене – Стилске вежбе
граматике и правописа вредности у усменом и писаном – Домаћи задаци
примењују у усменом и изражавању – Говорне вежбе
писаном изражавању – Школски писмени задаци 4 x 2 + 2

Разред: Четврти
ИСХОДИ
у стању да:
Савремена поезија – Упознавање са одликама – наведе обележја савремене – На почетку теме ученике упознати са
савремене поезије, поезије – Одлике савремене поезије циљевима и исходима наставе / учења,
њеним представницима – тумачи песничка дела износећи – Избор из светске лирике 20. века планом рада и начинима оцењивања.
и делима доживљаје, запажања и образло (Превер, Ахматова, Цветајева,
жења о њима Бродски, Т. С. Елиот, Р. М. Рилке, Е. Место реализације наставе
– изведе закључак о карактеристи Монтале, Л. Сенгор) – Настава се реализује у учионици
кама песничког језика, мотивима – Васко Попа: „Каленић”, „Манасија”,
и форми у обрађеним песмама „Кора” (избор из циклуса Списак) Препоруке за реализацију наставе
– Миодраг Павловић: „Научите пјесан”, – Могућност обраде савремене драме
„Реквијем” (или две песме по избору) кроз повезивање са другим медијима –
– Десанка Максимовић: „Тражим поми драмски текст као позоришна предста
ловање” (избор) ва, радио драма или ТВ драма
– Бранко Миљковић: „Поезију ће сви
писати” Оцењивање
– Стеван Раичковић: „Камена успаван Вредновање остварености исхода
ка” (избор) вршити кроз:
Савремена проза – Упознавање са књижев – именује различите прозне врсте и – Структурни чиниоци прозног књи 1. праћење остварености исхода
нотеоријским појмови приповедне поступке жевноуметничког дела и типологија 2. тестове знања
ма, специфичностима – тумачи дело у складу са његовим романа
савремене прозе, њеним жанровским особеностима – Есеј. Исидора Секулић: „О култури”, Оквирни број часова по темама
представницима и – интегрише лично искуство током – Иво Андрић: „Разговор с Гојом” или – Савремена поезија (13 часова)
делима читања и тумачења дела „О причи и причању” – Савремена проза ( 26 часова)
– вреднује дело износећи аргументе – Приповетка. Бранко Ћопић: „Башта – Савремена драма (9 часова)
сљезове боје” (избор) – Класици светске књижевности
– Данило Киш: „Енциклопедија мртвих” (10 часова)
– Борхес: „Чекање” – Синтакса (8 часова)
– Роман. Албер Ками: „Странац” – Правопис (6 часова)
– Иво Андрић: „Проклета авлија” – Култура изражавања (21 час)
– Владан Десница: „Прољећа Ивана
Галеба” (одломак по избору као при
мер за роман-есеј)
– Меша Селимовић: „Дервиш и смрт”
– Добрица Ћосић: „Корени”
– Добрица Ћосић: „Време смрти” (избор
одломака)
– Књижевна критика. Петар Џаџић: „О
Проклетој авлији”
Савремена драма – Упознавање са основ – увиди разлику између традицио – Одлике савремене драме
ним одликама савремене налне и савремене драме – С. Бекет: „Чекајући Годоа”
драме, представницима – упореди драмски књижевни – Душан Ковачевић: „Балкански
и делима текст са другим облицима његове шпијун”
интерпретације – Драмска књижевност и други медији –
– формулише личне утиске и запа Б. Пекић: „Чај у пет” или А. Поповић:
жања о драмском делу „Развојни пут Боре шнајдера” или
Љ. Симовић: „Путујуће позориште
Шопаловић”
Класици светске – Упознавање са писцима – препозна свевременост обрађе – В: Шекспир: „Хамлет”
књижевности и делима светске књи них тема –Е . А. По: „Гавран”
жевне баштине – тумачи дела износећи своја – Ф. М: Достојевски: „Злочин и казна”
запажања и утиске и образложења
о њима
Синтакса – Систематизовање знања – одреди синтаксичке јединице и – Синтаксичке јединице (комуникатив
из синтаксе њихову функцију на реченица, предикатска реченица,
– одреди типове независних и зави синтагма, реч)
сних реченица, типове синтагми и – Основне реченичне и синтагматске
типове напоредних конструкција конструкције
– разуме појам конгруенције – Падежни систем и његова употреба.
– познаје систем глаголских облика Предлошко-падежне конструкције
– Конгруенција. Синтакса глаголских
облика.
– Систем зависних реченица,
– Систем независних реченица (оба
вештајне, упитне, узвичне, заповедне
и жељне)
– Напоредне конструкције. Појам
напоредног односа. Главни типови
напоредних конструкција (саставне,
раставне, супротне, искључне, закључ
не и градационе)
Правопис – Оспособљавање ученика – примени правописне знаке у скла – Правописни знаци
за примењивање знања ду са језичком нормом –О пшта правила интерпункције у
из језика и правописа – употреби знаке интерпункције у реченици
у складу са језичком складу са језичком нормом
нормом
Култура изражавања – Усавршавање културе – напише есеј поштујући структуру – Лексичке вежбе
изражавања и неговање ове књижевне врсте – Стилске вежбе
интересовања за – састави биографију, молбу, жалбу, – Писање есеја
праћење културних приговор… – Говорне вежбе
садржаја и критички – процењује вредност понуђених – Школски писмени задаци 4 х 2 + 2
однос према њима, као културних садржаја – Административни функционални стил
и оспособљавање за (писање молбе, жалбе, биографије )
операционализацију
функционалних стилова
Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

– Овладавање српским као нематерњим језиком у оквиру програмом предвиђених садржаја;
– Усвајање граматичких садржаја и лексике;
– Усвајање правилног изговора и писања;
– Оспособљавање за комуникацију у свакодневним животним ситуацијама;
– Оспособљавање ученика за самостално усмено и писмено изражавање;
– Разликовање функционалних стилова српског језика и овладавање њиховим особинама;
Циљеви предмета: – Упознавање ученика са значајним карактеристикама културе народа који говоре српским језиком;
– Упознавање ученика са делима српске књижевности;
– Упознавање ученика са одликама различитих типова текстова: књижевноуметничким и осталим (научнопопуларним, информативним и сл.);
– Продубљивање знања о књижевним родовима и врстама;
– Оспособљавање ученика за тумачење језичко-стилских одлика текстова на српском језику;
– Развијање интересовања ученика за даље учење српског језика;
– Овладавање терминологијом у оквиру подручја рада.
Разред: први
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да:
Оспособљавање ученика – правилно артикулише гласове – Вокалски и консонантски систем На почетку теме ученике упознати са
за правилан изговор српског језика, стандардног српског језика. циљевима и исходима наставе/учења,
гласова српског језика и – разликује акцентоване и неакцен – Основе акценатског система српског планом рада и начинима оцењивања.
Фонетика
правилно акцентовање товане речи, језика.
речи. – примењује основна правила – Алтернације гласова. Облици наставе
акцентовања речи. Предмет се реализује у оквиру следећих
Упознавање ученика са – разликује врсте речи, – Врсте речи и њихове граматичке облика наставе:
правилном употребом – правилно употребљава род и број категорије. – теоријска настава са вежбама
врста и облика речи. имeнских речи, – Речи са деклинацијом, речи са конју
– правилно употребљава лице, род гацијом. Место реализације наставе
Морфологија – учионица
и број глагола, – Глаголски облици – лични и нелични.
– разликује глаголе по виду и роду, – Основне лексиколошке категорије.
– разликује основне лексиколошке Оцењивање
категорије. Вредновање остварености исхода
вршити путем:
Упознавање и оспособља – правилно гради различите типове – Изведене и сложене речи (улога 1. праћења остварености исхода,
Творба речи вање ученика за примену твореница. префикса, суфикса и спојних вокала у 2. тестова знања.
правила творбе речи. грађењу речи).
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Основни реченични чланови (од Оквирни број часова по темама:
за правилно грађење ним члановима, редбени и допунски), изражавање – фонетика – 10,
Синтакса синтагми и реченица. – препознаје врсту комуникативне лексемама и синтагмама. – морфологија – 10,
реченице, као и њену функцију. – Врсте реченице по комуникативној – творба речи – 8,
функцији. – синтакса – 9,
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Карактеристике фонетског правопи – правопис – 9,
за примену правописних српског језика. са (посебно с обзиром на гласовне – култура изражавања – 14,
правила српског језика. алтернације). – књижевност – 14.
– Велико и мало слово.
Правопис
– Састављено и растављено писање
речи.
– Правописни знаци и знаци интер
пункције.
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика:
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – Школа;
изражавање. – даје комплексније одговоре на – Занимања;
постављена питања и поставља – Из живота младих;
питања. – Свакодневни живот.
Култура изражавања – Комуникативне функције: исказивање
осећања и ставова.
– Богаћење ученичког речника новом
општом и стручном лексиком.
– Писмени задатак (један годишње).
– Домаћи задаци.
Упознавање са различи – разликује књижевне родове – Вук Стефановић Караџић – сакупљач Препоруке за реализацију садржаја
тим књижевним родовима и врсте и користи познавање народних умотворина; програма
и врстама и значајним жанровских посредности при – Избор из лирске народне поезије Наставни програм српског као нема
делима српске књижев интерпретацији књижевног дела („Српска дјевојка”, „Девојка и сунце”, терњег језика за средњу школу пред
ности. у настави, „Мајка Јова у ружи родила”); ставља продужетак програма основне
– чита, препричава и тумачи књи – Епска народна песма – „Косовка школе и обезбеђује континуитет наставе
жевноуметничке и остале типове Девојка”; овог предмета. Стога, неопходно је да
текстова, – Легенде и предања о Светом Сави; се наставник упозна са садржајем про
– анализира идејне аспекте – Народна бајка (по избору) – „Дјевојка грама предмета српски као нематерњи
текстова обухваћених школским бржа од коња”; „Међедовић”, језик за основну школу.
програмом. „Биберче”; Ниво знања ученика из основне школе,
– Бранислав Нушић: „Госпођа ми у погледу овладаности српским јези
нистарка”; ком, веома је различит. Зато настава
– Лаза Лазаревић: „Први пут с оцем на српског као нематерњег језика не може
јутрење”; бити једнообразна и у њој се морају
– Јован Јовановић Змај: „Ђулићи” и уважавати различите могућности и
„Ђулићи увеоци” (избор); потребе ученика различитих средина и
– Десанка Максимовић: „Сребрне различитих матерњих језика. При том се
плесачице”; у наставу наглашено укључује принцип
– Ђура Јакшић: „Вече”; индивидуализације и спровођење
– Данило Киш: избор из приповедака; диференцираног рада на различитим
– Иво Андрић: „Мост на Жепи” – од нивоима ученичког знања.
ломак; С обзиром на то да је основни циљ
– Радоје Домановић: „Вођа”; наставе овога предмета продуктивно
– Избор текстова из енциклопедија и ча овладавање српским језиком и оспо
сописа за децу и младе (из различитих собљавање ученика за комуникацију у
функционалних стилова); свакодневним ситуацијама, организа
– Избор песама: староградске и савре ција ове наставе треба да се базира на
мене музике. принципима комуникативног приступа у
(Обавезно треба обрадити седам дела.) усвајању и учењу језика.
Садржаји програма из граматике
повезани су са садржајима грамати
ке у основној школи, којима се сада
приступа когнитивно. Тиме се знања
употпуњују и подижу на виши њиво,
коригују се евентуалне грешке настале
услед интерференције матерњег језика
и недовољно савладаних садржаја из
претходних разреда.
Наставу граматике треба организовати
као средство учења употребе језика,
Књижевност
без нефункционалног учења граматич
ких правила и парадигми. Граматичке
елементе треба презентовати и увежба
вати у контексту, у реалним говорним
ситуацијама.
Настава српског као нематерњег језика
мора бити хуманистички оријентисана и
богата како језичким тако и садржајима
из културе. Поред језичких, морају
бити заступљени књижевни, уметнич
ки, стручни и други потребни типови
текстова.
У оквиру часова књижевности обрађују
се одабрани одломци из српске књи
жевности у складу са нивоом знања
и интересовањима ученика. Поред
предложених књижевних текстова у
настави треба користити и друге пригод
не текстове (научне, стручне...) преко
којих ће ученици упознати различите
формр изражавања у књижевном делу,
различите функционалне стилове и
врсте текстова.
Изузетну пажњу треба посве
тити мотивацији ученика за рад
организовањем различитих метода и
облика рада и разноврсним лексичким,
граматичким и комуникативним веж
бама. Ученике треба подстицати и на
уочавање сличности и разлика српског и
матерњег језика, али и ширих, културо
лошких карактеристика.
Посебне напомене за остваривање
појединих садржаја у оквиру тема.
– У оквиру фонетике обратити пажњу
на разлику у акценту речи између
матерњег и српског језика.
– У садржајима морфологије тежиште
треба ставити на род и број именских
речи (слагање именица са придевима и
придевским заменицама).
– Код глаголског вида увежбавати

коришћење заменице и речце се (код
најчешће коришћених глагола).
– Код творбе речи префиксацију и
суфиксацију повезати са глаголским
видом.
– У остваривању садржаја програма
који се односе на падеже детаљније
обрадити месна значења генитива,
акузатива и локатива. Увежбавање
падежа повезивати са проширивањем
реченице синтагмама.
– Обратити пажњу на структуру
реченице и њихову комуникативну
функцију.
– Код глаголских облика увежбавати
презент, перфекат и футур I.
– У области правописа обавезно треба
увежбавати писање речце не.
– У тематици књижевност, међу
седам књижевних дела обавезних за
обраду, укључити дела из народне
књижевности.
– Приликом интерпретације
књижевноуметничких текстова, укази
вати на особености књижевних родова
и врста као и на језичко-стилске одли
ке књижевних дела.
– На примерима текстова српске
књижевности обнављати и систе
матизовати садржаје из историје
књижевности, теорије књижевности
и књижевне критике, које ученик
познаје из програма прописаног за
савладавање његовог матерњег језика.

ИСХОДИ
у стању да:
Оспособљавање ученика – примењује основна правила – Квалитет и квантитет акцента. На почетку теме ученике упознати са
за правилно акцентовање акцентовања речи и реченица, – Једначење сугласника по звучности. циљевима и исходима наставе/учења,
речи и реченица. – правилно употребљава облике – Једначење сугласника по месту творбе. планом рада и начинима оцењивања.
Фонетика
Оспособљавање ученика речи са гласовним променама. – Палатализација и сибиларизација.
за примену гласовних Облици наставе
промена. Предмет се реализује у оквиру следећих
Упознавање ученика са – правилно употребљава именице – Именице: облика наставе:
правилном употребом природног мушког рода, – природни мушки род, – теоријска настава са вежбама
и оспособљавање за – препознаје именице типа – именице типа singularia tantum и
правилну употребу облика singularia tantum и pluralia tantum, pluralia tantum. Место реализације наставе
речи. – правилно употребљава облике – Падежи (облици и основна значења – – учионица
именских речи, са предлозима и без предлога).
– употребљава прилоге за време, – Прилози за место, време и начин. Оцењивање
– разликује типове глагола по виду – Бројеви. Вредновање остварености исхода
Морфологија и и роду, – Обнављање: презент, перфекат, футур вршити путем:
морфосинтакса – разликујe глаголске начине, I. 3. праћења остварености исхода,
– препознаје и употребљава врсте – Глаголи: 4. тестова знања.
придевских заменица. – императив,
– потенцијал, Оквирни број часова по темама:
– глаголски вид: свршени и несвршени
глаголи, – фонетика – 10,
– глаголски род: узајамно-повратни – морфологија и морфосинтакса – 13,
глаголи. – творба речи – 7,
– Придевске заменице. – синтакса – 10,
– правопис – 6,
Оспособљавање ученика – правилно гради речи – Префиксација у врстама речи. – култура изражавања – 13,
Творба речи за примену правила префиксацијом. – књижевност – 13.
творбе речи.
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Неправи објекат. Препоруке за реализацију садржаја
за правилно грађење ним члановима, – Прилошке одредбе за место, време, програма
синтагми и реченица. – саставља временске и узрочне узрок.
Синтакса
реченице. – Партитивни генитив. Наставни програм српског као нема-
– Врсте зависних реченица: терњег језика за средњу школу пред
адвербијалне. ставља продужетак програма основне
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Употреба запете. школе и обезбеђује континуитет наставе
за примену правописних српског језика. – Писање бројева. овог предмета. Стога, неопходно је да
правила српског језика. – Писање датума. се наставник упозна са садржајем про
Правопис грама предмета српски као нематерњи
језик за основну школу и за први разред
средње школе.
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: Ниво знања ученика из основне школе,
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – пријатељи и родбина; у погледу овладаности српским јези
изражавање. – даје одговоре на постављена – становање (просторије, намештај, ком, веома је различит. Зато настава
питања и поставља питања. кућни апарати); српског као нематерњег језика не може
– основне животне намирнице; бити једнообразна и у њој се морају
– јавно објекти, службе и установе (проуважавати различите могућности и
давница, амбуланта, пошта, ресторан); потребе ученика различитих средина и
– биљни и животињски свет; различитих матерњих језика. При том се
– прославе и свечаности; у наставу наглашено укључује принцип
– мерне јединице, временске одреднице. индивидуализације и спровођење
Култура изражавања – Комуникативне функције: диференцираног рада на различитим
– ословљавање и обраћање, нивоима ученичког знања.
– исказивање молбе, С обзиром на то да је основни циљ
– тражење и давање упутстава, наставе овога предмета продуктивно
– позивање и прихватање/одбијање овладавање српским језиком и оспо
позива. собљавање ученика за комуникацију у
– Проширивање језичке и лексичке свакодневним ситуацијама, организа
грађе новим речима и фразеолошким ција ове наставе треба да се базира на
изразима. принципима комуникативног приступа у
– Писмени задатак (један годишње). усвајању и учењу језика.
– Домаћи задаци. Наставу граматике треба организовати
Упознавање са значајним – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: као средство учења употребе језика,
делима српске књижев жевноуметничке и остале типове – „Смрт Омера и Мериме”; без нефункционалног учења граматич
ности. текстова, – „У цара Тројана козје уши”; ких правила и парадигми. Граматичке
– користи познавање жанровских – Бранко Радичевић: „Ђачки растанак” елементе треба презентовати и увежба
посебности при интерпретацији (одломци); вати у контексту, у реалним говорним
књижевног дела у настави, – Милован Глишић: „Глава шећера”; ситуацијама.
– анализира идејне аспекте – Десанка Максимовић: „Тражим по Настава српског као нематерњег језика
текстова обухваћених школским миловање” (За калуђера или За лажи мора бити хуманистички оријенти
програмом. изговорене из милосрђа); сана и богата како језичким тако и
– Бранислав Нушић: „Аутобиографија” садржајима из културе. Поред језичких,
(поглавље Српски језик – два одлом у пуној мери морају бити заступљени
ка); књижевни, уметнички, савремени
– Бранко Ћопић: „Башта сљезове боје” садржаји и садржаји цивилизацијских
(приповетка по избору); тековина. У оквиру часова књижевности
– Иво Андрић: „На Дрини ћуприја” (о обрађују се одабрани одломци из српске
Фати Авдагиној). књижевности у складу са нивоом знања
ИЗБОРНИ: предложених књижевних текстова у
– Јован Јовановић Змај: „Песмо моја, настави треба користити текстове и
закити се цветом” (XLVII Ђулић); других функционалних стилова, аутен
– Текст о Милени Павловић Барили; тичне и конструисане, да би ученици
– Антологија савремених српских стицали способност разликовања и
Књижевност писаца (избор); адекватне примене одговарајућих форми
– Пеђа Милосављевић: „Потера за изражавања.
пејзажима”; Изузетну пажњу треба посветити
– Веселин Чајкановић: „Главније биље мотивацији ученика за рад организо
у веровању код нас Срба”. вањем различитих метода и облика рада
– Текстови из других функционалних и разноврсним лексичким, граматичким
стилова: публицистички (избор); и комуникативним вежбама. Ученике
– Избор текстова из енциклопедија и ча треба подстицати и на уочавање слич
сописа за децу и младе (из различитих ности и разлика српског и матерњег
функционалних стилова); језика, али и ширих, културолошких
(Треба одабрати 2 дела ) карактеристика.
Приликом интерпретације
и врста као и на језичко-стилске одлике
књижевних дела.
На примерима текстова српске
књижевности обнављати и систематизо
вати садржаје из историје књижевности,
теорије књижевности и књижевне кри
тике, које ученик познаје из програма
прописаног за савладавање његовог
матерњег језика.

ИСХОДИ
у стању да:
– уочава разлику између акцен – Проклитике, енклитике. На почетку теме ученике упознати са
Оспособљавање ученика товане и неакцентоване речи и – Непостојано а. циљевима и исходима наставе/учења,
за препознавање акценат групе речи, – Губљење сугласника. планом рада и начинима оцењивања.
ских целина. – правилно употребљава облике
Фонетика
Оспособљавање ученика речи са гласовним променама. Облици наставе
за примену гласовних Предмет се реализује у оквиру следећих
промена. облика наставе:
– теоријска настава са вежбама
Oспособљавање за – правилно употребљава именице – Именице: Место реализације наставе

правилну употребу облика женског рода на консонант, – именице женског рода на консонант, – учионица
речи. – правилно употребљава облике – проширивање падежних функција и
именских речи, значења. Оцењивање
Морфологија и – правилно компарира придеве, – Глаголи: Вредновање остварености исхода
морфосинтакса – разликује праве повратне и не – аорист, футур II; вршити путем:
праве повратне глаголе, – глаголски вид (учестали глаголи); 1. праћења остварености исхода,
– препознаје аорист, футур II. – глаголски род: неправи повратни 2. тестова знања.
глаголи.
– Придеви: компарација. Оквирни број часова по темама:
Оспособљавање ученика – правилно гради деминутиве и – Деминутиви и аугментативи.
Творба речи за примену правила аугментативе. – фонетика – 8,
творбе речи. – морфологија и морфосинтакса – 15,
– творба речи – 6,
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Безличне реченице. – синтакса – 9,
за правилно грађење ним члановима, – Логички субјекти. – правопис – 4,
синтагми и реченица. – препознаје реченице са логичким – Неконгруентни атрибути. – култура изражавања – 14,
субјектом, – Проширивање прилошко одредбених – књижевност – 14.
Синтакса
– саставља условне и намерне значења. Препоруке за реализацију садржаја
реченице, – Односне и изричне реченице. програма
– правилно употребљава безличне Наставник треба да се упозна са
реченице. садржајем програма предмета српски
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Састављено и растављено писање као нематерњи језик за први и други
Правопис за примену правописних српског језика. речи. разред средње школе. Осим овладавања
правила српског језика. – Управни и неуправни говор. садржајима предвиђеним за овај разред
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: у настави је неопходно обезбедити
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – међуљудски односи; обнављање и утврђивање градива из
изражавање. – даје комплексне одговоре на – култура становања; претходних разреда како би се спречило
постављена питања и поставља – здравље; његово заборављање и учврстиле стече
питања. – спорт; не навике, а ново градиво усвајало као
– саобраћај; природни наставак претходног и као део
– привреда у окружењу; једног целовитог система.
– клима, атмосферске појаве; Настава српског као нематерњег језика
– обичаји, празници. не може бити једнообразна и у њој се
– Комуникативне функције: морају уважавати различите могућности
Култура изражавања и потребе ученика различитих средина и
– исказивање расположења, допа
дања/недопадања; различитих матерњих језика. При том се
– предлагање и прихватање/непри у наставу наглашено укључује принцип
хватање предлога; индивидуализације и спровођење
– честитање. диференцираног рада на различитим
– Проширивање језичке и лексичке нивоима ученичког знања.
грађе новим речима и фразеолошким С обзиром на то да је основни циљ
изразима. наставе овога предмета продуктивно
– Писмени задатак (један годишње). овладавање српским језиком и оспо
– Домаћи задаци. собљавање ученика за комуникацију у
свакодневним ситуацијама, организа
Упознавање са значајним – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: ција ове наставе треба да се базира на
делима српске књи жевно уметничке и остале типове – „Бановић Страхиња”; принципима комуникативног приступа у
жевности и њиховим текстова, – „Немушти језик”; усвајању и учењу језика.
најзначајнијим одликама – анализира идејне аспекте текста, – Милан Ракић: „Искрена песма”; Наставу граматике треба организовати
и особеностима. – уочава основне интеграционе – Милош Црњански: „Прича” или као средство учења употребе језика,
чиниоце интерпретације књи „Живот”; без нефункционалног учења граматич
жевноуметничког текста (тему, – Момо Капор: „Белешке једне Ане” ких правила и парадигми. Граматичке
мотиве, песничке слике, типове (одломци из 1, 9. и 12. главе); елементе треба презентовати и увежба
јунака, структуру, композицију, – Лаза Лазаревић: „Ветар” (одломак); вати у контексту, у реалним говорним
облике казивања, језичко-стилске – Александар Поповић: „Путујуће ситуацијама и у књижевним и другим
карактеристике...). позориште Шопаловић” (VII слика текстовима.
Видова трава или Шишање Софије – Настава српског као нематерњег језика
док Дробац не изађе са сцене). мора бити хуманистички оријенти
сана и богата како језичким тако и
Књижевност ИЗБОРНИ: садржајима из културе. Поред језичких,
– Иво Андрић: „Еx ponto” (одломак); у пуној мери морају бити заступљени
– Милован Витезовић: „Шешир профе књижевни, уметнички, савремени
сора Косте Вујића” (одломак у коме се садржаји и садржаји цивилизацијских
Коста Вујић суди са каменоресцем); тековина. У оквиру часова књижевности
– Бора Станковић: приповетка „У ноћи” обрађују се одабрани одломци из српске
(одломак); књижевности у складу са нивоом знања
– Текст о Сави Шумановићу; и интересовањима ученика. Поред
– Избор текстова песама које се певају; предложених књижевних текстова у
– Текст из функционалне стилистике: настави треба користити текстове и
административно правни стил; других функционалних стилова, аутен
– Избор текстова из енциклопедија и ча тичне и конструисане, да би ученици
сописа за децу и младе (из различитих стицали способност разликовања и
функционалних стилова). адекватне примене одговарајућих форми
(Треба обрадити два дела.) изражавања.
Изузетну пажњу треба посветити

мотивацији ученика за рад организо
вањем различитих метода и облика рада
и разноврсним лексичким, граматичким
и комуникативним вежбама. Ученике
треба подстицати и на уочавање слич
ности и разлика српског и матерњег
језика, али и ширих, културолошких
карактеристика.

ИСХОДИ
у стању да:
– примењује основна правила – Увежбавање садржаја програма из На почетку теме ученике упознати са
Оспособљавање ученика
акцентовања речи и реченица, претходних разреда циљевима и исходима наставе/учења,
за правилно акцентовање
– препознаје акценатске целине и планом рада и начинима оцењивања.
речи и реченица.
Фонетика разликује акцентоване и неакцен
товане речи, Облици наставе
за објашњавање и приме
– правилно употребљава облике Предмет се реализује у оквиру следећих
ну гласовних промена.
речи са гласовним променама. облика наставе:
Упознавање ученика са – разликује врсте речи, променљиве – Имперфекат. – теоријска настава са вежбама
правилном употребом и непроменљиве речи, – Плусквамперфекат.
и оспособљавање за – правилно употребљава облике – Глаголски прилог садашњи. Место реализације наставе
правилну употребу облика именских и глаголских речи, – Глаголски прилог прошли. – учионица
речи. – правилно употребљава различите – Врсте речи: систематизација.
врсте непроменљивих речи, Оцењивање
Морфологија Вредновање остварености исхода
– разликује и правилно
употребљава све глаголске облике вршити путем:
са значењем радње која се десила 1. праћења остварености исхода,
у прошлости, 2. тестова знања.
употребљава глаголске прилоге. Оквирни број часова по темама:
– фонетика – 7,
Оспособљавање ученика – правилно гради речи – Увежбавање садржаја програма из – морфологија – 9,
Творба речи за примену правила префиксацијом и суфиксацијом. претходних разреда. – творба речи – 4,
творбе речи. – синтакса – 9,
Оспособљавање ученика – твори просту реченицу са завис – Активне и пасивне реченице. – правопис – 5,
за правилно грађење ним члановима, – Односне реченице: атрибутске и – култура изражавања – 14,
синтагми и реченица. – препознаје и саставља независ адвербијалне реченице. – књижевност – 14.
носложене реченице, – Напоредни односи у сложеној рече Препоруке за реализацију садржаја
– препознаје и саставља врсте ници. програма
Синтакса
односних реченице, – Однос логичког и граматичког
– употребљава реченице са логич субјекта. Наставник треба да се упозна са
ким субјектима, садржајем програма предмета српски
– разликује и саставља активне и као нематерњи језик у претходним
пасивне реченице. разредима.
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Увежбавање садржаја програма из Настава српског као нематерњег језика
за примену правописних српског језика. претходних разреда. не може бити једнообразна и у њој се
правила српског језика. морају уважавати различите могућности
и потребе ученика различитих средина и
Правопис различитих матерњих језика. При том се
у наставу наглашено укључује принцип
индивидуализације и спровођење
диференцираног рада на различитим
нивоима ученичког знања.
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: С обзиром на то да је основни циљ

за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – обавезе и слободно време; наставе овога предмета продуктивно
изражавање. – даје комплексније одговоре на – култура и медији; овладавање српским језиком и оспо
постављена питања, поставља – млади и друштво; собљавање ученика за комуникацију у
питања и саставља дуже текстове – екологија и очување животне средине; свакодневним ситуацијама, организа
о задатој теми, – специфичности струке; ција ове наставе треба да се базира на
– разликује и саставља текстове – радна биографија, службено и принципима комуникативног приступа
жалби, молби и сличних текстова. пословно писмо. . у усвајању и учењу језика. Наставу гра
– Комуникативне функције: матике треба организовати као средство
Култура изражавања – слагање/неслагање с мишљењем учења употребе језика, без нефункци
саговорника; оналног учења граматичких правила и
– исказивање психолошких стања; парадигми. Граматичке елементе треба
– реферисање о себи и о другима. презентовати и увежбавати у контексту,
– Богаћење ученичког речника новом у реалним говорним ситуацијама и у
општом и стручном лексиком. књижевним и другим текстовима.
– Писање молби, жалби и сличних Настава српског као нематерњег језика
текстова. мора бити хуманистички оријенти
– Писмени задатак (један годишње). сана и богата како језичким тако и
– Домаћи задаци. садржајима из културе. Поред језичких,
Упознавање са различи – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: у пуној мери морају бити заступљени
тим књижевним родовима жевноуметничке и остале типове – „Хасанагиница”; књижевни, уметнички, савремени
и врстама и значајним текстова, – „Златоруни ован”; садржаји и садржаји цивилизацијских
делима српске књижев – користи познавање жанровских – Вељко Петровић: „Салашар” (одло тековина. У оквиру часова књижевности
ности. посебности при интерпретацији мак); обрађују се одабрани одломци из српске
књижевног дела у настави, – Јован Дучић: „Благо цара Радована” књижевности у складу са нивоом знања
– анализира идејне аспекте (одломак); и интересовањима ученика. Поред пред
текстова обухваћених школским – Васко Попа: „Врати ми моје крпице”; ложених књижевних текстова у настави
програмом, – Данило Киш: „Енциклопедија мртвих” треба користити текстове и других
– уочава основне интеграционе (приповетка Славно је за отаџбину функционалних стилова, аутентичне и
чиниоце интерпретације књи мрети); конструисане, да би ученици стицали
жевноуметничког текста (тему, – Светлана Велмар Јанковић: „Дорћол” способност разликовања и адекватне
мотиве, песничке слике, типове (избор). примене одговарајућих форми изража
јунака, структуру, композицију, ИЗБОРНИ: вања. Изузетну пажњу треба посветити
облике казивања, језичко-стилске – Стеван Сремац : „Зона Замфирова”; мотивацији ученика за рад организо
карактеристике...). – Владислав Петковић Дис: „Можда вањем различитих метода и облика рада
спава”; и разноврсним лексичким, граматичким
Књижевност и комуникативним вежбама. Ученике
– Горан Петровић: „Ситничарница Код
срећне руке” (11. поглавље, одломци); треба подстицати и на уочавање слич
– Гроздана Олујић: „Принц облака”; ности и разлика српског и матерњег
– Слободан Селенић: „Очеви и оци” (4. језика, али и ширих, културолошких
поглавље – одломци); карактеристика.
– Текст о Милутину Миланковићу; Приликом интерпретације
– Избор текстова песама које се певају; књижевноуметничких текстова, укази
– Избор текстова из енциклопедија и вати на особености књижевних родова
часописа за децу и младе (из различи и врста као и на језичко-стилске одлике
тих функционалних стилова). (Tреба књижевних дела.
обрадити три дела.) На примерима текстова српске
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
– Матерњи језик и књижевност
– Историја
– Географија
– Социологија са правима грађана
– Грађанско васпитање/Верска настава
Назив предмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

Развијање сазнајних и интелектуалних способности и стицање позитивног односа према другим културама уз уважавање различитости и усвајање
Циљ предмета
знања и умења потребних у комуникацији на страном језику у усменом и писаном облику.
ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

ЦИЉ РАЗРЕДА ОПШТЕ И СТРУЧНЕ КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да: (80% + 20%)
СЛУШАЊЕ – разуме реченице, питања и упутства из OПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
свакодневног говора (кратка упутства – Свакодневни живот (организација времена, 2. Поздрављање (састајање, растанак; формал
Оспособљавање ученика за изговорена споро и разговетно) послова, слободно време) но, неформално, специфично по регионима)
разумевање усменог говора – разуме општи садржај краћих, – Храна и здравље (навике у исхрани, каракте 3. Идентификација и именовање особа, објека
прилагођених текстова (рачунајући ристична јела и пића у земљама света) та, боја, бројева итд.)
и стручне) после неколико слушања – Познати градови и њихове знаменитости 4. Давање једноставних упутстава и команди
или уз помоћ визуелних ефеката (на – Спортови и позната спортска такмичења 5. Изражавање молби и захвалности
упутствима, ознакама, етикетама) – Живот и дела славних људи ХХ века (из света 6. Изражавање извињења
– разуме бројеве (цене, рачуне, тачно науке, културе) 7. Изражавање потврде и негирање
време) 8. Изражавање допадања и недопадања
ЧИТАЊЕ – у непознатом тексту препознаје – Медији (штампа, телевизија) 9. Изражавање физичких сензација и потреба
познате речи, изразе и реченице (нпр. – Интересантне животне приче и догађаји 10. Исказивање просторних и временских
Оспособљавање ученика у огласима, на плакатима) – Свет компјутера (распрострањеност и односа
за разумевање прочитаних – разуме општи садржај и смисао примена) 11. Давање и тражење информација и оба
текстова краћих текстова (саопштења, формула вештења
ра са подацима о некој особи, основне СТРУЧНЕ ТЕМЕ 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
команде на машинама/компјутеру, – Алати, машине и уређаји у струци 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
декларације о производима, упутства – Мере заштите и очувања радне и животне 14. Изражавање припадања и поседовања
за употребу и коришћење) средине 15. Скретање пажње
ГОВОР – употребљава једноставне изразе и ре – Праћење новина у области струке 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
ченице да би представио свакодневне, – Пословна комуникација на страном језику и неслагања
Оспособљавање ученика за себи блиске личности, активности, релевантна за струку 17. Тражење и давање дозволе
кратко монолошко излагање ситуације и догађаје 18. Исказивање честитки
и за учешће у дијалогу на стра 19. Исказивање препоруке
ном језику 20. Изражавање хитности и обавезности
21. Исказивање сумње и несигурности
ПИСАЊЕ – саставља кратак текст о одговарајућој
теми
Оспособљавање ученика за – пише кратке поруке релевантне за
писање краћих текстова разли посао (место, термини састанка)
читог садржаја – пише краћи текст о себи и свом
окружењу
– попуњава формулар где се траже
лични подаци
ИНТЕРАКЦИЈА – на једноставан начин се споразумева
са саговорником који говори споро и
Оспособљавање ученика за разговетно
учешће у дијалогу на страном – поставља једноставна питања у вези
језику и размену краћих писа са познатим темама из живота и
них порука струке као и да усмено или писмено
одговара на њих (бројеви, подаци о
количинама, време, датум)
– напише кратко лично писмо, поруку,
разгледницу, честитку
МЕДИЈАЦИЈА – На овом нивоу није предвиђена
Оспособљавање ученика да
преводи, сажима и препричава
садржај краћих усмених и
писаних текстова
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – препознаје и правилно користи основ
не фонолошке (интонација, прозодија,
Оспособљавање ученика да ритам) и морфосинтаксичке категорије
користе медије као изворе (именички и глаголски наставци,
информација и развијају основни ред речи)
критичко мишљење у вези са – користи садржаје медијске продук
њима ције намењене учењу страних језика
(штампани медији, аудио/видео запи
си, компакт диск, интернет итд.)
ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
I. РЕЧЕНИЦА
Обновити реченичне модел обухваћене програмом за основну школу.
– Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби.
– Tag questions
– Индиректни говор
а) изјаве – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
б) молбе, захтеви, наредбе
в) питања са променом реда речи – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
– Yes/No питања
– „WH” питања
– Директна и индиректна питања
II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

1. Члан
– Обновити употребу одређеног и неодређеног члана
– Нулти члан уз градивне и апстрактне именице
2. Именице
– Множина именица – обновити
– Изражавање припадања и својине – саксонски генитив
– Бројиве и небројиве именице
3. Заменички облици
а) Заменице
– Личне заменице у функцији субјекта и објекта
– Показне заменице
– Односне заменице
б) Детерминатори
– Показни детерминатори
– Неодређени детерминатори
– Присвојни детерминатори
4. Придеви
– Обновити компарацију придева
– too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Бројеви
– Обновити просте и редне бројеве
6. Кванитификатори
III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи
– Обновити глаголске облике предвиђене програмом за основну школу
– Модални глаголи: may, can, must
– Пасивне конструкције – садашње време/прошло – the Simple Present/Past Tense (прошло време рецептивно)
– going to и трајни презент за планове и намере, going to и will (за будућа предвиђања)
– used to
2. Прилози, извођење прилога и употреба, прилози вероватноће са may, might и will
3. Предлози, најчешћи предлози за оријентацију у времену и простору.
4. Први кондиционал
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
Mорфосинтаксички и фонетски садржаји

Члан
Одређени и неодређени члан. Основна употреба.
Члан спојен с предлозима: di, a, da, in, su и con.
Одређени члан уз основне и редне бројеве.
Именица
Род именица. Правилна множина именица. Множина именица на: -co, -go, -ca, -ga.
Најчешћи примери неправилне множине: именице које се завршавају на консонант (il bar, i bar), именице које се завршавају на наг
лашени вокал (la città, le città), скраћене именице (la foto, le foto), једносложне именице (il re, i re), именице које се завршавају на i (la tesi,
le tesi).
Заменице
Личне заменице у служби субјекта ( io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Наглашене личне заменице у служби објекта (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице ( chi? и che?/ che cosa?)
Неодређене заменице (ognuno и qualcuno).
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto.
Придеви на – co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве.
Морфолошке одлике придева questo, quello, bello и buono.
Неодређени придеви ogni и qualche.
Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione.
Бројеви
Основни бројеви, редни бројеви. Употреба основних и редних бројева при означавању датума.
Глаголи
Садашње време (Indicativo Presente) глагола све три конјугације. Садашње време неправилних глагола: essere, avere, andare, dare,
fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Садашње време модалних глагола volere, dovere, potere, sapere.
Употреба глагола piacere.
Партицип прошли и прошло свршено време Passato prossimo: прелазних и непрелазних глагола; неправилних глагола.
Будуће време (Futuro semplice) глагола с правилним и неправилним основама.
Предбудуће време (Futuro anteriore).
Прилози
Врсте прилога: за начин, место и време.
Прилошке речце ci и vи.
Предлози
Прости предлози di, a, da, иn, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба. Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична. Tu sei italiano. No, non sono italiano. (Tu) sei italiano?
Сложена реченица:
Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere e scrivere e giocare con i miei nipoti.
Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби. Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.
Лексикографија
Структура и коришћење двојезичних речника.
Ученику треба показати и стално га подстицати на поседовање, употребу и правилно коришћење речника (двојезичног и, касније,
једнојезичног), дати основне податке о речничкој литератури одговарајућег квалитета. Подстицати га на контакт са писаном литературом,
електронским садржајима и сл.
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Именице
Усвајање рода, броја и падежа именица уз помоћ детерминатива и наставака. Номинатив, генитив, датив и акузатив једнине и мно
жине са одговарајућим предлозима и без њих. Саксонски генитив.
Детерминативи
Усвајање детерминатива као одреднице рода, броја и падежа именица (одређени неодређени, показни, присвојни, квалификативни,
неодређени)
Заменице
Личне заменице у номинативу, дативу и акузативу једнине и множине. Присвојне и показне заменице као детерминативи уз имени
цу. Деклинација неодређене заменице jemand, niemand, etwas, nichts
Придеви
Придеви у саставу именског предиката и у атрибутивној функцији (више рецептивно него продуктивно). Поређење придева, описна
компарација са ebenso....wie, nicht so .....wie
Бројеви
Основни и редни бројеви
Предлози
Предлози са генитивом, дативом, акузативом, дативом и акузативом
Глаголи
Презент и футур јаких, слабих, помоћних, рефлексивних, сложених и модалних глагола. Перфект и претерит најфреквентнијих гла
гола
Реченице
Независно сложене реченице (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Зависно сложене – узрочне (weil), временске (wenn, als, während, bis), концесивне (obwohl), релативне
РУСКИ ЈЕЗИК
Реченица
Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице. Управни и неуправни говор.
Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на -а,
-я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност. Промена именица на: -ия, -ие, -мя.
Именице плуралиа тантум (рецептивно).
Обнављање и систематизација основних именичких промена.
Заменице
Обнављање и систематизација заменица обрађених у основној школи: личне, упитне (кто, что, какой, какое, какие).
Одричне заменице: никто, ничто, никакой, ничей, и неодређене заменице: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко обрађива-
ти као лексику.
Придеви
Промена придева
Поређење придева типа: страший, младаший; прост облик суперлатива: ближайший, простейший, худишй.
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика (больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл.).
Бројеви
Принципи промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 – 20 и 30, 40, 90, 100 (остале бројеве обрадити као лексику), њихова употреба у
најчешћим структурама за исказивање времена с предлозима: с – до, с – по, от – до, к идр. Исказивање времена по сату у разговорном и
службеном стилу.
Глаголи
Најчешће алтернације oснове у презенту и простом и будућем времену. Творба вида помоћу префикса, суфикса и основе.
Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу, неодређено кретање и кретање једном у оба правца: активирање до сада необрађених
глагола кретања (идти – ходить, ехать – ездить, бегать – бежать, плыть – плавать, лететь – летать, нести – носить, вести – водить, везти –
возить).
Рекција глагола: уочавање разлика између руског и матерњег језика (благодарить кого за что, пожертвовать кем – чем, напоминать о
ком исл).
Прилози
Прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и количину. Поређење прилога.
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (для с генитивом, из-за с генитивом у одредби од
вајања од места и узрока, из-под с генитивом у одредби одвајања од места, к с дативом у временској одредби, по с дативом у атрибутској,
просторној и узрочној одредби исл).
Везници
Најфреквентнији прости везници у независно сложеним и зависно сложеним реченицама (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так
как, перед тем как исл).
Реченични модели
Субјекатско-предикатски односи
Реченице са именским предикатом
1) копуле: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) одсутство копуле
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.
Објекатски односи
1) директним објектом
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) индиректним објектом
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Зависном реченицом
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.
Временски односи
Реченице с одредбом
1) изражене прилогом
Я пришёл раншьше тебя.
2) изражене зависним падежом
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.
Начински односи
Реченице са одредбом израженом прилогом
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
Узрочни односи
Реченице са одредбом израженом зависним падежом.
Он не приехал в срок по болезни.
Атрибутивни односи
Реченице с атрибутом
1) у суперлативу
А.С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) у зависном падежу
Я забыл тетрадь по русскому языку.
ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Пасивне конструкције
est + партицип перфекта
Финалне реченице са употребом pour + inf.
Питања:
Qui est-ce qui/que
Qu’est-ce qui/que
Que;
Индиректна питања
Негација
pas du tout, non plus, personne
Казивање претпоставке
si + имперфект/кондиционал
Казивање времена
avant de, quand
Казивање жеље, воље, намере
a) субјунктивом б) инфинитивом
Одредбе за време
– дани у недељи, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Поређење придева
Одредбе за начин
Изрази за меру и количину
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... и сл.
Слагање времена – само са индикативом, и то:
рrésent – présent (истовремена радња); рrésent – р assé composé (пре); рrésent – futur (после)
Именичка група
Слагање детерминаната и именица у роду и броју; разлике у изговору (где постоје) и разликовање наставака у тексту.
les déterminants interrogatifs – e xclamatifs – relatifs; les déterminants indéfinis
Наставци именица и придева

teur/trice; al/aux, ail/aux и неки изузеци на -s), ou -s/x
Глаголска група
Субјунктив презента – објаснити принцип творбе, а примењивати само у датим реченичним моделима.
Слагање партиципа перфекта са субјектом
ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокопирање придева уз именицу, неодређени детерминативи (alguno, ninguno,
todo, cualquiera) у различитим значењима.
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Морфеме типичне за мушки и женски род именица и придева
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
као и именице и придеви који немају морфолошку ознаку рода
violinista, cantante, interesante, verde…
Облици индикатива: сва глаголска времена савладана у основној школи примењивати и препознавати у тексту.
Облици субјунктива: презент
(изражавање жеља, осећања, мишљења, вероватноће)
Слагање партиципа са субјектом и пасивним конструкцијама.
Питања са упитним речима
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.
¿ Sabes si ha llegado ?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.
Негација
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien ? – No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. – A mí tambien.
Хипотетичне реченице (први тип)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
– инфинитивом
– субјунктивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es
necesario que luchemos… ¿ Qué quieren Ustedes que haga ? El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida major
Промена значења придева у зависности од позиције уз именицу
Un hombre grande / Un gran hombre.
Казивање времена и одредбе за време
Дани у недељи, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste ? Lo vi cuando regresé de viaje.
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos… regresa dentro de una hora…
Поређење
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Прилози на –mente и прилошке конструкције
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa ? – Más o menos, treinta.
Сложене реченице:
а) Зависна реченица у индикативу
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen.
б) зависна реченица у субјунктиву
Употреба субјунктива презента
(временске и финалне реченице).
а) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Ортографија
Интерпункција – основна правила (са акцентом на облике који не постоје у српском језику).
Писање великог слова.
Служење двојезичним речницима.
Назив предмета СТРАНИ ЈЕЗИК

Разред: други
ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

СЛУШАЊЕ – разуме краће исказе који садрже фре ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
квентне речи и структуре (информа – Свакодневни живот (комуникација међу 2. Поздрављање (састајање, растанак, формал
Оспособљавање ције о личностима, послу, породици, младима, генерацијски конфликти и начини но, неформално, специфично по регионима)
ученика за куповини, школи, ближем окружењу) превазилажења, међувршњачка подршка) 3. Идентификација и именовање особа,
разумевање – разуме најбитније информације у крат – Образовање (образовање у земљама чији се објеката, боја, бројева итд.)
усменог говора ким и једноставним обавештењима језик учи, школовање које припрема за студије 4. Давање једноставних упутстава и команди
(преко разгласа, на улици, на шалтеру) или свет рада, образовање за све) 5. Изражавање молби и захвалности
и правилно их користи – Познати региони у земљама чији се језик учи, 6. Изражавање извињења
ЧИТАЊЕ – чита и разуме различите врсте кратких њихова обележја 7. Изражавање потврде и негирање
и прилагођених текстова (једностав – Културни живот (манифестације које млади 8. Изражавање допадања и недопадања
Оспособљавање нија лична / пословна писма, позив радо посећују у земљи и земљама чији се 9. Изражавање физичких сензација и потреба
ученика за нице, термини, проспекти, упутства, језик учи, међународни пројекти и учешће 10. Исказивање просторних и временских
разумевање огласи) препознајући основна значења на њима) односа
прочитаних и релевантне детаље – Заштита човекове околине (акције на нивоу 11. Давање и тражење информација и
Текстова – открива значење непознатих речи града, школе, волонтерски рад) обавештења
на основу контекста и /или помоћу – Медији (штампа, телевизија, електронски 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
речника медији) 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
– уочи предвидљиве информације (кад, – Интересантне животне приче и догађаји 14. Изражавање припадања и поседовања
где, ко, колико) у свакодневним тек – Свет компјутера (млади и друштвене мреже) 15. Скретање пажње
стовима (рекламе, огласи, јеловници, 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
проспекти) као и једноставнијим СТРУЧНЕ ТЕМЕ и неслагања
стручним текстовима (формулари, – Алати, машине и уређаји у струци 17. Тражење и давање дозволе
шеме, извештаји) – Мере заштите и очувања радне и животне 18. Исказивање честитки
средине 19. Исказивање препоруке
ГОВОР – описује ситуације, прича о догађајима – Праћење новина у области струке 20. Изражавање хитности и обавезности
и аргументује ставове користећи – Пословна комуникација на страном језику 21. Исказивање сумње и несигурности
Оспособљавање једноставне изразе и реченице релевантна за струку
ученика за – води једноставне разговоре (теле
кратко фонира), даје информације и упутства,
монолошко уговара термине
излагање и за – реагује учтиво на питања, захтеве,
учешће у позиве, извињења саговорника
дијалогу на
страном језику
ИНТЕРАКЦИЈА – комуницира у свакодневним ситу
ацијама и размењује информације,
Оспособљавање блиске његовим интересовањима
ученика за (писмено и усмено)
учешће у
страном језику и
размену краћих
писаних порука
МЕДИЈАЦИЈА – преводи усмено или писмено
кратке поруке у складу са потребама
Оспособљавање комуникације
ученика да
преводи, сажима
и препричава
садржај краћих
усмених и
МЕДИЈСКА – аргументује свој став о медијском
ПИСМЕНОСТ тексту
Оспособљавање
ученика да
користе медије
као изворе
информација и
развијају
критичко
мишљење у вези
са њима
I. РЕЧЕНИЦА
– Систематизација свих типова упитних реченица
– Индиректни говор: рецептивно и продуктивно
а) изјаве и питања – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
– Индиректни говор: само рецептивно
а) изјаве са променом глаголских времена
– Одређене релативне клаузе
– Сложене реченице: временске клаузе, узрочне клаузе , допусне клаузе

1. Члан
– Разлике између одређеног и неодређеног члана у ширем контексту
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви
6. Квантификатори
III. ГЛАГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи
– Обновити разлику у употреби the Present Simple Tense, the Present Continuous Tense; the Past Simple Tense, the Past Continuous Tense
– Обновити све употребе the Present Perfect Tense
– Used to
– Начини изражавања будућности, планова у будућности (going to, will)
– Модални глаголи: should, must, will, may, might
– Пасивне конструкције – садашње и прошло време – the Present Simple Tense, the Past SimpleTense (продуктивно и рецептивно),
– The Present Perfect Passive (рецептивно)
– Први кондиционал (рецептивно и продуктивно), други кондиционал (рецептивно)
2. Предлози и најчешћи прилози за оријентацију у времену и простору.
1. Именице
Властите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Annа, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora
Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll
loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, итд.
Системски приказ морфолошких карактеристика.
2. Члан
Употреба члана. Систематизација.
Облици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба.
Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом.
Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su и con.
Одређени члан испред датума: Oggi è il 25 novembre. Испред имена дана у недељи Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il
giovedì.
Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена.
Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con
i nostri nonni).
Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto.
Партитивни члан: Mangio delle mele. Изостављање у негацији: Non mangio pane. Употреба предлога di уз изразе који изражавају
одређену количину: Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
3. Заменице
Личне заменице у служби субјекта.
Наглашене личне заменице у служби објекта.
Наглашене личне заменице у служби директног и индиректног објекта.
Ненаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Присвојне заменице. Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице chi? и che?/ che cosa?
Неодређене заменице и придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Релативне заменице (che, cui, il quale/la quale)
4. Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и брoју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto. Посебне ка
рактеристике придева santo и grande
Компарација придева: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Апсолутни суперлатив Maria è bellisima.
Синтетички (органски) облици компаратива и суперлатива (релативног и апсолутног) придева piccolo, grande, buono, cattivo.
Разлика у значењу између аналитичких и синтетичких облика компаратива и суперлатива (più grande : maggiore; più buono : migliore).
Присвојни придеви. Употреба члана уз присвојне придеве.
Показни придеви: questo, quello.
Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20). Редни бројеви.
5. Предлози
Прости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба.
Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Употреба предлога di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo
a giocare con gli amici.), da (Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni), in (Vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa).
6. Глаголи
Садашње време (Presente Indicativo)
Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.
Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.
Повратни глаголи.
Перфект (Passato Prossimo) правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Перфект
модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Кондиционал презента (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ?
Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Имперфекат (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Само рецептивно
Прости пефект (Passato Remoto) творба и основна употреба: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno.
Правилни и неправилни глаголи. Само рецептивно.
Перфект (Passato Prossimo) правилних и неправилних глагола. Имперфекат (Imperfetto). Употреба и однос перфекта и имперфекта.
7. Прилози
Потврдни, одређени (sì, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена
(prima, durante, dopo) и простора a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Упитни прилози: quando?, come?, perché? dove?
Грађење прилога од придева помоћу суфикса mente.
8. Речца ci (с прилошком вредношћу), ne.
9. Везници.
10. Реченица:
Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.
Упитна реченица:
С конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом
С конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом
Ред речи у реченици.
Сложена реченица: употреба везника који уводе зависну реченицу (временску, узрочну, релативну, хипотетички период)
Хипотетички период: Реална погодбена реченица: Se hai tempo, andiamo in gita. Se avrai tempo, andremoin gita.
Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози: Se avevi tempo, andavamoin gita.
Именице
жине са одговарајућим предлозима и без њих. Саксонски генитив. n -Деклинација
Заменице
Придеви
Придеви у саставу именског предиката и у атрибутивној функцији (рецептивно и продуктивно). Поређење придева, описна компа
рација са ebenso....wie, nicht so .....wie
Бројеви
Предлози
Глаголски облици
Презент, перфект, претерит и футур јаких, слабих, помоћних, рефлексивних, сложених и модалних глагола. Плусквамперфект
најфреквентнијих глагола.
Конјуктив претерита и плусквамперфекта, потенцијал
Пасив радње (сва времена)
Реченице
Зависно сложене – узрочне (weil), временске (wenn, als, während, bis,bevor, nachdem), концесивне (obwohl), релативне,финалне
(damit), кондиционалне реченице
Реченица
Реченице са глаголским прилозима. Употреба нет и не у реченици.
Именице
Генитив једнине на –у.
Синоними, антоними, хомоними. Међујезички хомоними.
Заменице
Неодрећене заменице кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько
Одричне заменице никто, ничто, никакой
Опште заменице сам, самый, любой, каждый
Придеви
Дужи и краћи облик придева.Употреба кратког облика.
Бројеви
Редни бројеви
Глаголи
Императив
Прошло време глагола од инфинитива на сугласник
Глаголи кретања са префиксима в-, вы-, у-, при-
Реченице са одредбом израженом зависним падежом(Я тебя буду ждать у памятника, Они собираются по вечерам)
Реченице са глаголским прилогом(Кончив работу, он поехал домой, Возвращаясь домой, я встретил товарища)
Глаголски прилози
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (у, около, вокруг, в, на)
СИНТАКСА
Реченице са кратким придевским обликом у предикату (Он болен гриппом, Я способен к математике)
Реченице са објектом у инфинитиву(Я уговорил товарища молчать)
– употреба детерминаната: редослед у реченици; употреба речи même, autre, seul;
– детерминанти у функцији заменице, посебно: показне заменице испред предлога de + именичка група; испред релативне реченице;
испред партикула ci и là; неодређене заменице;
– бројеви: основни, редни, разломачки, апроксимативни;
– род и број именица и придева специфичних за дату струку; поређење придева, посебно суперлатив.
глаголски начини и времена: презент, сложени перфект, имперфект, плусквамперфект (рецептивно), футур први индикатива, као
и перифрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост; il faut que, je veux que, j’aimerais que праћени презентом субјунктива
глагола прве групе (Il faut que tu racontes ça à ton frère), као и рецептивно: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu
saches/ que tu écrives; презент кондиционала: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! императив (рецептивно): aie un peu de
patience, n’ayez pas peur; sois sage!
– партицип презента и герундив; партиципи презента и перфекта као придеви;
– фреквентни униперсонални глаголи и конструкције.
Предлози
– најчешћи предлози; предложни изрази à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
– контраховање члана и предлога.
Прилози
– за место, за време, за начин, за количину;
– alors – за исказивање последице;
– место прилога;
– прилошке заменице en и y (рецептивно).
Модалитети и форме реченице
– декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет;
– афирмација и негација; актив и пасив;
– реченице са презентативима;
– наглашавање реченичних делова помоћу формуле c’est... qui и c’est ... que.
Основни типови сложених реченица
– координиране реченице са везницима et, ou, mais, car, ni и прилозима/прилошким изразима c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par
contre, par conséquent, au contraire;
– зависне реченице: релативне са заменицама qui, que, où и dont; компаративне са везницима/везничким изразима comme, autant ....
que, le même ... que, plus ... que, moins ... que; временске са везницима/везничким изразима quand, avant que/avant de+инфинитив, chaque
fois que, pendant que, après que, depuis que; узрочне са везницима parce que и puisque; (рецептивно) концесивне и опозитивне са везни
цима bien que и alors que; финалне са везницимаpour que/pour+инфинитив и afin que/afin de+инфинитив; хипотетичне са везником si
(вероватни и могући потенцијал); реченице са que у функцији објекта (нпр. Nous espérons que tu réussiras ton examen); слагање времена у
објекатским реченицама.
Сложена реченица
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Са инфинитивом (са модалним глаголима)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Указати на изражавање узрока (porque, por), последеце (si, para) и на смисао реченице са другим чешћим везницима кад се појаве у
тексту.
Б) Зависне реченице у субјунктиву
Употреба субјунктива презента (изражавање футура)
Субјунктив прошлих времена (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto),
облици и употреба (рецептивно)
а) субјунктивом
б) инфинитивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es
necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos
tengan una vida mejor.
Управни и неуправни говор (потрвдне, одричне и упитне реченице, императив).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…
Хипотетичне реченице (други тип)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
b) pasiva refleja
Служење двојезичним рецницима.

ИСХОДИ НА КРАЈУ ТРЕЋЕГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

СЛУШАЊЕ – разуме основне поруке и захтеве ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
Оспособљавање исказане јасним стандардним језиком 2. Поздрављање (састајање, растанак;
ученика за када је реч о блиским темама (кола, – Свакодневни живот (генерацијски конфликти формално, неформално, специфично
разумевање посао, хоби) и начини превазилажења) по регионима)
усменог говора – разуме глобално суштину нешто – Образовање (образовање за све, пракса и при 3. Идентификација и именовање особа,
дужих разговора или дискусија на преме за будуће занимање, размена ученика) објеката, боја, бројева итд.)
састанцима, који се односе на мање – Познате фирме, предузећа, установе, институ 4. Давање једноставних упутстава и
сложене садржаје из струке, уколико ције у земљама чији се језик учи команди
се говори разговетно стандардним – Културни живот (међународни пројекти и 5. Изражавање молби и захвалности
језиком, поставља питања и тражи учешће на њима) 6. Изражавање извињења
објашњења у вези са темом дискусије/ – Заштита човекове околине (волонтерски рад) 7. Изражавање потврде и негирање
разговора – Медији (штампа, телевизија, електронски 8. Изражавање допадања и недопадања
медији)
ЧИТАЊЕ – разуме једноставније текстове (стан – Историјски догађаји/личности из земаља чији 9. Изражавање физичких сензација и
Оспособљавање дардна писма, информације о процесу се језик учи потреба
ученика за рада у струци) који су писани обичним – Свет компјутера (предности и мане употребе 10. Исказивање просторних и временских
разумевање језиком или језиком струке компјутера) односа
прочитаних текстова – разуме опис догађаја и осећања 11. Давање и тражење информација и оба
– разуме основни садржај као и важније СТРУЧНЕ ТЕМЕ вештења
детаље у извештајима, брошурама и 12. Описивање и упоређивање лица и
уговорима везаним за струку – Алати, машине и уређаји у струци предмета
ГОВОР – једноставним средствима опише – Мере заштите и очувања радне и животне 13. Изрицање забране и реаговање на
Оспособљавање ученика за статус и образовање, будуће запослење средине забрану
кратко – опише делатност, фирму, процес – Праћење новина у области струке 14. Изражавање припадања и поседовања
монолошко рада или пак преприча телефонски – Пословна комуникација на страном језику 15. Скретање пажње
излагање и за разговор или одлуке неког договора у релевантна за струку 16. Тражење мишљења и изражавање
учешће у оквиру познате лексике слагања и неслагања
дијалогу на – образложи краће своје намере, одлуке, 17. Тражење и давање дозволе
страном језику поступке 18. Исказивање честитки
19. Исказивање препоруке
ПИСАЊЕ – попуњава рачуне, признанице и 20. Изражавање хитности и обавезности
Оспособљавање хартије од вредности 21. Исказивање сумње и несигурност
ученика за – напише једноставно пословно писмо
писање краћих према одређеном моделу
текстова – опише и појасни садржај схема и
различитог графикона везаних за струку
Садржаја
ИНТЕРАКЦИЈА – поведе, настави и заврши неки
једноставан разговор, под условом да
Оспособљавање је лице у лице са саговорником
ученика за – буде схваћен у размени идеја и
учешће у информација о блиским темама
дијалогу на у предвидљивим, свакодневним
страном језику и ситуацијама
МЕДИЈАЦИЈА – сажима садржај текста, филма, раз
Оспособљавање говара и сл.
ученика да
усмених и
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – идентификује различита гледишта о
Оспособљавање истој теми
ученика да
као изворе
развијају
критичко
са њима
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ – коректно употребљава једноставне
структуре користећи зависне реченице
(уз одређене системске елементарне
грешке које глобални смисао не дово
де у питање)
I. РЕЧЕНИЦА
– Сви типови упитних реченица
– Сложене реченице: временске клаузе, узрочне клаузе, допусне клаузе

1. Члан
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– The Past Perfect Tense
– Used to
– Обновити и утврдити начине за изражавање будућности, планова у будућности (going to, will)
– Пасивне конструкције – садашње и прошло време – the Present Simple Tense, the Past Simple Tense (продуктивно и рецептивно),
– Први и други кондиционал (и рецептивно и продуктивно)
1. Именице
2. Члан
giovedì.
i nostri nonni).
3. Заменице
4. Придеви
5. Предлози
6. Глаголи
7. Прилози
9. Везници.
Именице
Усвајање детерминатива као одреднице рода, броја и падежа именица (одређени неодређени, показни, присвојни,квалификативни,
Заменице
Придеви
Придеви у саставу именског предиката и у атрибутивној функцији. Поређење придева, описна компарација са ebenso....wie, nicht so
.....wie
Бројеви
Предлози
Пасив са модалним глаголом
Конјуктив презента, перфекта, фугура
Пасив стања, дистинкција употребе пасива стања и радње
Инфинитивске конструкције (zu+Infinitiv, um/ohne/statt ... zu+Infinitiv)
Реченице
Зависно сложене реченице
Модалне (indem, anstatt, ohne dass)
Индиректан говор
Именице
Скраћенице (вуз, МГУ). Род абревијатура. Познатији наши и страни географски називи са специфичностима у роду, броју и промени.
Заменице
Систематизација неодређених заменица са –то, нибудь
Придеви
Утврђивање и систематизација придевских облика
Бројеви
Читање децимала и разломака (0,1-ноль целых одна десятая, 2,4-две целых четыре десятых ,½-одна вторая (половина)).
Глаголи
Радни глаголски придев садашњег времена
Радни глаголски придев прошлог времена
Пасивни глаголски придеви-употреба
СИНТАКСА
Реценице са субјектом типа мы с вами
Реченице с куполама являются, называются
Реченице са куполом есть
Реченице са трпним глаголским придевом у предикату (Лес посажен недавно)
Реченице са одредбом за приближну количину (В классе было учеников тридцать)
– систематизација употребе детерминаната: одређених, неодређених и партитивних чланова; присвојних и показних придева; основ
них, редних и апроксимативних бројева; неодређених речи; одсуство детерминаната (на пример: код етикетирања производа – fromage de
brebis, натписа на продавницама и установама – boulangerie, banquе, назива рубрика у штампаним медијима – faits divers, на знаковима
упозорења – еntrée interdite; испред именице у позицији атрибута: il est boulanger и слично);
– род и број именица и придева; место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; промена значења
неких придева у зависности од места: un grand homme / un homme grand ; un brave homme / un homme brave; поређење придева;
– заменице: личне ненаглашене (укључујући и заменицу on) и наглашене; заменице за директни и за индиректни објекат; показне и
присвојне; упитне и неодређене.
– систематизација глаголских начина и времена: времена индикатива, перифрастичне конструкције, посебно за исказивање радње у
току être en train de ...; презент субјунктива глагола прве и друге групе и фреквентних неправилних глагола: Il est important que tu viennes...
/ que nous allions... / que vous soyez...; перфект кондиционала: Si j’avais su, je serais venue plus tôt; императив: sachons attendre, ayons
confiance; soyez les bienvenus!
– темпорална, каузална, концесивна и погодбена вредност герундива;
– униперсонални глагол s’agir и униперсоналне конструкције са глаголима suffire de + inf., défendre/interdire de + inf., recommander
de + inf., rester à + inf.
Предлози
– предложна група са придевском вредношћу;
– предложна група иза прилога за количину.
Прилози, систематизација
– систематизација: декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет;
– негација, изостављање форклузива pas, употреба осталих форклузива;
– пасив: везивање агенса предлозима de и par;
– позиционо наглашавање реченичних делова.
– систематизација координираних реченица;
– зависне реченице, систематизација: релативне, компаративне, временске; концесивне и опозитивне са везницима bien que и alors
que; каузалне са везницима comme и surtout que; финалне конструкције и обрти са инфинитивом; хипотетичне са везником si (вероватни,
могући и иреални потенцијал); реченице са que у функцији субјекта (нпр. Il est possible qu’il soit parti); систематизација слагања времена.
Пасивне конструкције са и без агенса

Miguel fue invitado po María
Miguel fue nombrado secretario de la Asociacíon
Употреба инфинитива у функцији субјекта, објекта и атрибута.
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Juan.
Хипотетичке реченице (све три могућности)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa
Si me visitaras, te llevaré a la playa.
Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa
зависна реченица у субјунктиву (изражавање футура)
Основе употреба глаголских начина индикатива и субјунктива у најчешћим типовима сложених реченица (релативна, временска,
узрочна, последична.
Безличне конструкције
Са глаголима llover, nevar…
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(указати на употребу субјунктива у неким од ових реченица)
Изражавање
– бојазни: temo que haya llegado a tiempo.
– жеље: Espero que venga
– заповести, воље: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Бројеви
Разломци, математички знакови и радње.
Структура стручних речника и њихово коришћење.

Разред: четврти
ИСХОДИ НА КРАЈУ ЧЕТВРТОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

СЛУШАЊЕ – разуме суштину битних информација ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
са радија или телевизије, презентација – Свакодневни живот (планови за будућност, 2. Поздрављање (састајање, растанак;
Оспособљавање или дискусија о актуелним збивањима посао и каријера) формално, неформално, специфично
ученика за или о стварима које се њега тичу на – Образовање (могућност образовања у ино по регионима)
разумевање приватном и прoфесионалном плану, странству, размена ученика, усавршавање у 3. Идентификација и именовање особа,
усменог говора уколико се говори разговетно стандар струци) објеката, боја, бројева итд.)
дним језиком – Друштвено уређење и политички систем у 4. Давање једноставних упутстава и
ЧИТАЊЕ – разуме смисао сложенијих тексто земљама чији се језик учи команди
ва шематских приказа, упутстава, – Културни живот (манифестације, сајмови и 5. Изражавање молби и захвалности
Оспособљавање уговора изложбе општег карактера и везане за струку) 6. Изражавање извињења
ученика за – разуме и користи обавештења из – Медији (утицај медија) 7. Изражавање потврде и негирање
разумевање стручних текстова везаних за струку – Историјске везе Србије и земаља чији се језик 8. Изражавање допадања и недопадања
прочитаних – разуме текстове у којима се износи учи 9. Изражавање физичких сензација и потреба
текстова лични став или посебно гледиште – Свет компјутера (оглашавaње на различи 10. Исказивање просторних и временских
тим глобалним мрежама, виртуелни свет односа
ГОВОР – представи припремљену презентацију комуникације) 11. Давање и тражење информација и
која се односи на теме везане за об обавештења
Оспособљавање ученика за ласти личног интересовања, школско СТРУЧНЕ ТЕМЕ 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
кратко градиво или струку 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
монолошко – говори о утисцима, употребљавајући и – Алати, машине и уређаји у струци 14. Изражавање припадања и поседовања
излагање и за комплексније изразе – Мере заштите и очувања радне и животне 15. Скретање пажње
учешће у – даје дужи опис свакодневних радњи из средине 16. Тражење мишљења и изражавање
дијалогу на свог окружења, описује прошле актив – Праћење новина у области струке слагања и неслагања
страном језику ности, свакодневне обавезе, планове, – Пословна комуникација на страном језику 17. Тражење и давање дозволе
радне задатке и начин организовања релевантна за струку 18. Исказивање честитки
– даје релевантне податке са неке 19. Исказивање препоруке
презентације или из дискусије везане 20. Изражавање хитности и обавезности
за струку 21. Исказивање сумње и несигурности
ПИСАЊЕ
– напише писмо или нешто дужи текст
да би саопштио информацију или ука
зао на лични став или супротстављање
ученика за
мишљења
писање краћих
– напише извештај или протокол о
текстова
догађају или са састанка
различитог
– писмено конкурише за неки посао
садржаја
ИНТЕРАКЦИЈА – оствари комуникацију о основним
темама, под условом да је у стању да
Оспособљавање тражи помоћ од саговорника
ученика за – образложи и одбрани свој став,
учешће у разјасни неспоразуме
страном језику и
МЕДИЈАЦИЈА – препричава садржај текста, разговора,
договора
ученика да
усмених и
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – пореди различите приказе истог

догађаја у различитим медијима
ученика да
као изворе
развијају
критичко
са њима
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ – коректно употребљава сложеније
структуре и процесе (номинализације,
градације, трансформације)
– контролише граматичка знања и
исправља своје грешке
I. РЕЧЕНИЦА
в) изјаве и питања са променом глаголских времена
– Релативне клаузе
– Све врсте сложених реченица

1. Члан
2. Именице
Личне заменице у функцији субјекта и објекта
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– Обновити и утврдити сва садашња времена
– Обновити и утврдити сва прошла времена
– Разлика између Used to и the Past Continuous Tense
– Обновити и утврдити све начине зе изражавање будућности
– Глаголи стања
– Модални глаголи: should, must, will, may, might,
– Пасивне конструкције – the Present Simple Tense, the Past Simple Tense, the Present Perfect Tense (продуктивно и рецептивно), оста
ла времена само рецептивно
– wish + the Past Simple Tense / would– H
ave something done (само рецептивно)
– Први и други кондиционал (рецептивно и продуктивно); трећи кондиционал (рецептивно)
1. Именице
2. Члан
giovedì.
i nostri nonni).
3. Заменице
4. Придеви
Алтеративни суфикси -etto, -ello, -uccio, -otto.
Суфикси -enne и -ina за бројеве quarantenne, sulla quarantina.
5. Предлози
6. Глаголи
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола. Перфект модалних глагола Кондиционал презента (Condizionale
Presente)
Прошло време погодбеног начина (Condizionale Passato). Футур правилних и неправилних глагола.
Имперфекат (Imperfetto)
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo)
Презент конјунктива (Congiuntivo presente)
Прошло време конјунктива (Congiuntivo passato)
Прости пефект (Passato Remoto) творба и основна употреба. Правилни и неправилни глаголи.
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола. Имперфекат (Imperfetto). Употреба и однос перфекта и имперфекта.
Герунд, глаголски прилог садашњи. Gerundio. Облици трију конјугација и неправилних глагола.
Структура stare + gerundio.
7. Прилози
Поређење прилога. Компаратив и суперлатив прилога bene и male.
Грађење суперлатива апсолутног прилога помоћу наставка -issimo.
Положај прилога mai, sempre, ancora, già уз passato prossimo(Non ho mai viato una cosa tanto bella).
8. Речца ci (с прилошком вредношћу), ne (Ne torno adesso) и заменичком вредношћу (Marco? Ne parliamo spesso. Marco? Ci ho
parlato ieri).
9. Везници.
Хипотетички период: Реална погодбена реченица. Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози.
Правила о слагању времена. Исказивање претпрошлости и будућности у прошлости.
Именице
Деклинација именица страног порекла, суфиксација именица страног порекла, скраћенице
Негација
Keineswegs, nirgendwohin, niemand, niemals, weder....noch, unbequem, desinteressiert, arbeitslos
Глаголи
Партицип презента и перфекта – а трибутивна и предикативна употреба (рецептивно)
Конкурентне форме (Das lässt sich reparieren./ Das kann repariert werden./Das ist zu reparieren)
Везници и везнички изрази
Поредбени – реална (индикатив) и иреална (конјуктив) поредба (wie, als, als ob, als wenn, je...desto)
Именице
Обнављање и систематизација типова именица, обрађених у претходним разредима
Заменице
Присвојне заменице 1.,2. и 3. лица и заменица свой
Показне заменице этот, тот
Неодређене заменице са речцом –либо, кое
Придеви
Продуктивни суфикси описних придева –ист, -аст, -ат, -ив, -лив, -чив
Поређење придева и прилога
Глаголи
Обнављање и систематизација:
Времена
Прошло време глагола са основом на сугласник
Бројеви
Слагање бројева са именицама и придевима
Речце
Разве, неужели, ли, хоть, даже
Синтакса
Инфинитивне реченице (Что мне сказать тебе)
Именски предикат (Ломоносов– з наменитый учёный)
Исказивање одсуства, присуства (В природе имеются разные минералы)
Основне мерне јединице и њихове скраћенице
У четвртом разреду средње школе граматички садржаји обрађени у претходним разедима систематизују се како би ученици спонта
но, прецизно и што тачније користили француски језик у приватној и у пословној комуникацији.
Посебна пажња посвећује се:
– оним елементима граматике који се теже усвајају, нпр. када су у питању изворни говорници српског језика, употреба члана, систем
прошлих времена, глаголске конструкције, негација и друго;
– оним елементима граматике који се чешће срећу у оквиру језика дате струке.
Имајући у виду наведено, ауторима уџбеника и наставницима француског језика препоручује се да избор граматичких садржаја које
ће обрађивати у четвртом разреду заснују пре свега на потребама ученика (на основу анализе њихових честих грешака), као и на рефе
рентним материјалима за нивое А2 и Б1 за француски језик
Именичке групе
Именице. Род и број именица. Род и број сложеница. Pluralia tantum.
Oдређени члан. Одсуство одређеног члана.
Неодређени члан (значење у једнини и множини)
Бројеви. Редни бројеви.
Придеви. Положај придева у односу на именицу.
Личне заменице. Систематизација морфосинтаксе ненаглашених заменица.
Препознавање односа глевне и зависне реченице у тексту, употреба субјунктива у зависној реченици (системски преглед времена
и функција; пре свега рецептивно); изражавање хипотетичности; кондиционалне реченице (системски преглед времена и функција; пре
свега рецептивно).
Изражавање компаративности
Tan(to)…como…Esta pelicula es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Суперлатив (Релативни и апсолутни: указати на разлике у значењу.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Именице
Системски преглед рода и броја.
Бројеви
Читање разломака, математичких знакова и радњи.
Творба речи
Сложенице (најчешће комбинације):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
Деривација
а) помоћу префикса
a-, in-, anti-, super-…
б) помоћу суфикса
-mente, - able, -so/a,…..
Номинализација најчешћих граматичких категорија инфинитива
los deberes...
Придева
El lindo, la bonita
Прилога
El bien, el mal….
Лексикологија
Најчешћи идиоми и фразеологизми. Полисемија.
Стручни и енциклопедијски речници
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Комуникативна настава страних језика подразумева поимање језика као средства комуникације; инсистира на употреби циљног је
зика у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике; претпоставља примену тзв. Teacher talk, одн. прилагођавање
говорне делатности наставника интересовањима и знањима ученика; инсистира на комуникативном аспекту употребе језика, одн. на
значењу језичке поруке, а не толико на граматичној прецизности исказа ; претпоставља да се знања ученика мере прецизно дефинисаним
релативним, а не толико апсолутним критеријумима тачности.
Један од кључних елемената комуникативне наставе је и социјална интеракција кроз рад у учионици. Она се базира на групном или
индивидуалном решавању проблема, потрази за информацијама и мање или више комплексним задацима. У тим задацима увек су јасно
одређени контекст, процедура и циљ, чиме се унапређује квантитет језичког материјала који је неопходан услов за било које учење језика.
Такозвана комуникативно-интерактивна парадигма у настави страних језика, између осталог, укључује и следеће компоненте:
– усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном чину
– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и ажуриране листе задатака и активности
– наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја
– ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину
– уџбеници су само један од ресурса; осим њих препоручује се и примена других извора информација и дидактичких материјала,
поготову кад је реч о стручним темама
– учионица постаје простор који је могуће реструктурирати из дана у дан
Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке, и то у оноликој мери која је неопход
на да се језик користи ради информисаности и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику на страном
језику. Тај сегмент наставе страног језика који се прогресивно увећава од 20 до 50% током четворогодишњег образовања мора да буде
јасно дефинисан и у складу са исходима везаним за квалификације струке.
Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корелацији
са њима.
Реализација наставе језика струке се много више огледа у развијању рецептивних вештина него продуктивних јер је сврха учења
страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспособе да прате одређену стручну литературу у циљу информисања,
праћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.
Стога је спектар текстова који се препоручују велики: шематски прикази, упутства о примени апарата, инструмената или пак ма
теријала, хемикалија, рецепти, декларације, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје стручних предме
та, извештаји, каталози, програми сајамских активности и сл. Веома је битно у раду са таквим текстовима одредити добру дидактичку
подршку. Добро осмишљени налози упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које они носе,
треба разумети глобално, селективно или пак детаљно.
Продуктивне вештине треба ограничити на строго функционалну примену реалну за захтеве струке. То подразумева писање кратких
порука, мејлова у оквиру пословне комуникације (поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омо
гућава споразумевање на основном нивоу било у директном контакту са саговорником или у телефонском разговору.
Назив предмета ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Циљ физичког васпитања је да се разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручји
Општи циљ предмета: ма, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усаврша
вању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.
– Подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела (превенција постуралних поремећаја);
– Развој и усавршавање моторичких способности и теоријских знања неопходних самостални рад на њима;
– Стицање моторичких умења (вештина) и теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
– Проширење и продубљавање интересовања које су ученици стекли у основној школи и потпуније сагледавање спортске гране, за коју показују
Посебни циљеви пред
посебан интерес;
мета:
– Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаних општим циљем овог предмета (васпитно-образовног
подручја);
– Мотивација ученика за бављење физичким активностима и формирање позитивних психо-социјалних образаца понашања;
– Оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада.
ИСХОДИ
у стању да:
– Унапређивање и очу – Препозна везе између физичке – Вежбе обликовања (јачања, лабављења – На почетку теме ученике упознати са
– Здравствена култура вање здравља; активности и здравља; и истезања); циљевима и исходима наставе / учења,
и физичка актив – Утицај на правилно – Објасни карактеристике положаја – Вежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима оцењивања;
ност, као основа за држање тела (пре тела, покрета и кретања у профе – Провера стања моторичких и функци – Током реализације часова физичког
реализовање поста венција постуралних сији за коју се школује и уочи оне, оналних способности; васпитања давати информације о томе
вљених циљева и поремећаја); које могу имати негативан утицај које вежбе позитивно утичу на статус
исхода на његов раст, развој; њиховог организма, с обзиром на
– Одабере и изведе вежбе обли карактеристике њихове професије, а
ковања и вежбе из корективне које негативно утичу на здравље;
гимнастике, које ће превентивно – Ученици који похађају четворого
утицати на могуће негативне дишње стручне школе далеко су више
утицаје услед рада у одабраној оптерећени у редовном образовању
професији; практичном и теоријском наставом од
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без и са малим опте осталих ученика. Због тога је физичко
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и рећењем (до 4 kg); васпитање, у овим школама, значајно
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; за активан опоравак ученика, компен
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m зацију и релаксацију с обзиром на
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; њихова честа статичка и једнострана
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе растезања (број понављања и оптерећења. Теоријска знања из
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), области физичких активности су од
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и великог значаја за укупним бављењем
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; физичким вежбама.
игара за развој: снаге, брзине, – Аеробик;
издржљивости, гипкости, спрет Облици наставе
ности и окретности; Предмет се реализује кроз следеће
облике наставе:
– теоријска настава (4 часа)
– мерење и тестирање (6 часова)
– практична настава (64 часа)
Подела одељења на групе

– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко опише основне карак – АТЛЕТИКА Одељење се не дели приликом реали
умења и вештина умења (вештина) и теристике и правила атлетике, У свим атлетским дисциплинама треба зације;
из спортских грана теоријских знања нео гимнастике и спортске гране – радити на развијању основних моторич Настава се изводи фронтално и по
и дисциплина као пходних за за њихово дисциплина које се уче; ких особина за дату дисциплину; групама, у зависности од карактера
основа за реализо усвајање; – Демонстрира технику дисци методске јединице која се реализује.
вање постављених – Мотивација ученика за плина из атлетике и гимнастике Трчања: Уколико је потребно, нарочито за вежбе
циљева и исхода бављењем физичким (вежби на справама и тлу) које – Усавршавање технике трчања на из корективне гимнастике, приступ је
активностима; поседује вештину, технику и так кратке и средње стазе: индивидуалан.
– Атлетика; – Формирање позитивних тику спортске игре као и вежбе из – 100 m ученици и ученице;
психосоцијалних обра осталих програмом предвиђених – 800 m ученици и ученице Место реализације наставе
заца понашања; садржаја – штафета 4 x 100 m ученици и ученице – Теоријска настава се реализује у
– Примена стечених – Детаљније опише правила учионици или у сали, истовремено са
умења, знања и навика у спортске гране за коју показује Вежбање технике трчања на средњим практичном наставом;
свакодневним условима посебан интерес – за коју школа стазама умереним интензитетом и – Практична настава реализује се
живота и рада; има услове; различитим темпом у трајању од 5 до на спортском вежбалишту (сала,
– Естетско изражавање – Објасни због којих је карактерис 10 min. спортски отворени терени, базен,
покретом и доживља тика физичког васпитања важно, Крос: јесењи и пролећни клизалиште, скијалиште).
вање естетских вреднос да активно учествује у процесу – 800 m ученице,
ти покрета и кретања; наставе и да самостално спроводи – 1000 m ученици. Препоруке за реализацију наставе
– Усвајање етичких одређен програм физичке и Скокови: – Настава се реализује у циклусима
вредности и подсти спортске активности; Скок удаљ корачном техником. који трају приближно 10–12 часова
цање вољних особина – Жели да се бави физичким, од Скок увис леђном техником (узастопних). Наставнику физичког
ученика; носно спортским активностима, Бацања: васпитања је остављено да, зависно
– Повезивање моторич пошто сагледава (детектује) по Бацање кугле, једна од рационалних од потреба, прецизира трајање сваког
ких задатака у целине; зитивне карактеристике физичке техника (ученице 4 kg , ученици 5 kg ). циклуса, као и редослед њиховог
Увођење ученика у и спортске активности – њихове Спровести такмичења у одељењу, на ре садржаја.
организовани систем позитивне утицаје на здравље, зултат, у свим реализованим атлетским
припрема за школска дружење и добро расположење; дисциплинама.
такмичења, игре, сусре
те и манифестације;
– Спортска гимнас – Развијање елемената – Сагледа негативне утицаје савре – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ Садржај циклуса је:
тика: ритма у препознавању меног начина живота (пушење, НА СПРАВАМА И ТЛУ – за проверу нивоа знања на крају
– (Вежбе на целина: рад-одмор; дрога, насиље, деликвентно Напомене: школске године – један;
– справама и тлу); напрезање-релаксација; понашање) и буде свестан да је – Наставник формира групе на основу – за атлетику – један;
убрзање-успоравање; физичким, односно спортским умења (вештина) ученика стечених – за гимнастику: вежбе на справама и
– Избор спортских грана, активностима могуће предупре после основне школе: основни, средњи тлу – један
спортско-рекреативних дити негативне утицаје; и напредни ниво – за спорт по избору ученика – два;
или других кретних – Комуницира путем физичких – Наставник олакшава, односно отежава – за повезивање физичког васпитања са
активности као трајног односно спортских активности програм на основу моторичких спо животом и радом – један.
опредељења за њихово са својим друговима и ужива у собности и претходно стечених умења
свакодневно упражња дружењу и контактима; ученика. Начин остваривања програма
вање; – Доводи у везу свакодневни 1. Вежбе на тлу Садржаји програма усмерени су
живот и способност за учење и За ученике и ученице: на:развијање физичких способности;
практичан рад са физичким, м – вага претклоном и заножењем и спојено, спортско-техничко образовање; повези
односно спортским активностима одразом једне ноге колут напред; вање физичког васпитања са животом
и правилном исхраном; – став на шакама, издржај, колут напред; и радом.
– самостално бира физичку, – два повезана премета странце удесно Годишњи план, програм и распоред
односно спортску активност и из и улево; кросева, такмичења, зимовања и других
води је у окружењу у коме живи. – за напредни ниво премет странце са облика рада утврђује се на почетку
– Објасни да покрет и кретање, без окретом за 1800 и доскоком на обе ноге школске године на наставничком већу,
обзира на то којој врсти физичке, („рондат”) на предлог стручног већа наставника
односно спортске активности 2.. Прескок физичког васпитања.
припада, има своју естетску ком За ученике коњ у ширину висине 120 Стручно веће наставника физичког вас
поненту (лепота извођења, лепота cm; за ученице 110 cm: питања, самостално, одређује редослед
доживљаја); – згрчка; обраде појединих садржаја програма и
– Ужива у извођењу покрета и – разношка циклуса.
кретања; – за напредни ниво: склонка Часови у току недеље треба да буду
– Наводи основне олимпијске 3. Кругови распоређени у једнаким интервалима,
принципе и примењује их на За ученике /дохватни кругови/: не могу се одржавати као блок часови.
школским спортским такмичењи – из мирног виса вучењем вис узнето, Настава се не може одржавати истовре-
ма и у слободном времену; спуст у вис стражњи, издржај, вучењем мено са два одељења ни на спортском
– Препозна нетолерантно пона вис узнето, спуст у вис предњи. терену ни у фискултурној сали.
шање својих другова и реагује За ученице /дохватни кругови/: У свим разредима настава физичког вас
на њега, шири дух пријатељства, – уз помоћ суножним одскоком наскок у питања се реализује одвојено за ученике
буде истрајан је у својим актив згиб, њих у згибу /уз помоћ/; спуст у и одвојено за ученице, а само у школама
ностима. вис стојећи које имају по два паралелна објекта за
– Се правилно односи према окру 4. Разбој физичко васпитање дозвољена је исто
жењу у којима вежба, рекреира се За ученике /паралелни разбој/: времена реализација часа
и бави се спортом, што преноси у – из њиха у упору, предњихом саскок са
свакодневни живот окретом за 1800 (окрет према притци); Праћење, вредновање и оцењивање
– Учествује на школском такми – њих у упору, у зањиху склек, предњи Праћење напретка ученика у физичком
чењу и у систему школских хом упор, зањих у упору, у предњиху васпитању се обавља сукцесивно у
спортских такмичења склек току читаве школске године, на основу
За ученице /двовисински разбој или методологије праћења, мерења и вред
једна притка вратила/: новања ефеката у физичком васпитању
– наскок у упор на н/п, премах једном – стандарди за оцењивање физичких
ногом до упора јашућег, прехват способности ученика и постигнућа у
у потхват упорном руком (до спортским играма
предножне) и спојено одножењем
заножне премах и саскок са Минимални образовни захтеви
окретом за 90 0 (одношка), завршити – Атлетика: трчање на 100 m за ученике
боком према притци. и ученице, трчање на 800 м за ученике
5. Вратило и 500 m за ученице, скок удаљ, увис,
За ученике /дохватно вратило/: бацање кугле – на резултат.
– суножним одривом узмак; ковртљај – Вежбе на справама и тлу:
назад у упору предњем; саскок зама За ученике: наставни садржаји из
хом у заножење (зањихом). програма вежби на тлу, прескока, једне
6. Греда справе у упору и једне справе у вису;
За ученице /висока греда/: За ученице: наставни садржаји из
– з алетом и суножним одскоком програма вежби на тлу, прескока, греде
наскок у упор, премах одножно и двовисинског разбоја.
десном; окрет за 90 0, упором рука
ма испред тела преднос разножно; Оквирни број часова по темама
ослонцем ногу иза тела (напред- – Тестирање и провера савладаности
нији ниво: замахом у заножење) стандарда из основне школе (6 часова)
до упора чучећег; усправ, усправ, – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
ходање у успону са докорацима, другом полугодишту).
вага претклоном, усклон, саскок – Атлетика (13 часова)
пруженим телом (чеоно или бочно – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
у односу на справу) (13 часова).
7. Коњ са хватаљкама – Спортска игра: по избору школе (14
За ученике: часова)
– п ремах одножно десном напред за – Физичка активност, односно спортска
мах улево, замах удесно, замах уле активност:у складу са могућностима
во и спојено премах левом напред; школе а по избору ученика (10 часова).
премах десном назад, замах улево, – Пливање (10 часова).
замах удесно и спојено одножењем – Провера знања и вештина (4 часа).
десне, саскок са окретом за 900 улево
до става на тлу, леви бок према коњу.
Школско такмичење (одељење,

школа): актив наставника физичког
васпитања бира справе на којима ће се
ученици такмичити.
За напредније ученике: састави из
система школских спортских такмичења
и учешће на вишим нивоима школских
такмичења.
Минимални образовни захтеви:
За ученике: наставни садржаји из
програма вежби на тлу, прескока, једне
справе у упору и једне справе у вису;
За ученице: наставни садржаји из
програма вежби на тлу, прескока, греде
и двовисинског разбоја.
– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору)

избору)
– Понављање и учвршћивање раније
обучаваних елемената игре.
– Даље проширивање и продубљавање
техничко-тактичке припремљености
ученика у складу са изборним про
грамом за дату игру. На основу пре
тходних умења у техници и тактици
наставник планира конкретне садржаје
– физичка, односно из спортске игре.
спортска активнот: у
складу са могућнос – Стручно веће наставника физичког вас
тима школе. питања, према програму који сам доноси
(из програма четвртог разреда (програм по
избору ученика) у складу са могућностима
школе, организује наставу за коју ученици
покажу посебно интересовање.
– Препорука: уколико је могуће, организо
вати наставу пливања (посебно обуку за
непливаче)

ИСХОДИ
у стању да:
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без оптерећења или са осталих ученика.
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и малим оптерећењем (до 4 kg); – Због тога је физичко васпитање, у
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 м и 100 m; овим школама, значајно за активан
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m опоравак ученика, компензацију и ре
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; лаксацију с обзиром на њихова честа
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе истезања (број понављања и статичка и једнострана оптерећења.
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), Теоријска знања из области физичких
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и активности су од великог значаја
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; за укупним бављењем физичким
игара за развој: снаге, брзине, – Аеробик; вежбама.
издржљивости, гипкости, спрет – Обука техника пливања
ности и окретности; Облици наставе
Предмет се реализује кроз следеће
– практична настава ( 62 часа)
– Усвајање знања, – Мотивација ученика за – Кратко описати основне каракте – АТЛЕТИКА У свим атлетским дис Подела одељења на групе
умења и вештина бављењем физичким ристике и правила спортске гране циплинама треба радити на развијању Одељење се не дели приликом реали
из спортских грана активностима; атлетике, гимнастике и спортске основних моторичких особина за дату зације;
и дисциплина као – Формирање позитивних гране– дисциплина које се уче. дисциплину; Настава се изводи фронтално и по
основа за реализо психосоцијалних обра – Демонстрирати – вежбе и технике групама, у зависности од карактера
вање постављених заца понашања атлетских дисциплина и вежби Трчања: методске јединице која се реализује.
циљева и исхода – Примена стечених на справама и тлу које се уче Усавршавање технике трчања на Уколико је потребно, нарочито за вежбе
умења, знања и навика (поседовати вештину) кратке и средње стазе: из корективне гимнастике, приступ је
– Атлетика; које се користе у – Детаљније описати правила – 100 m ученици и ученице; индивидуалан.
свакодневним условима спортске гране за коју показује – 800 m ученици и ученице;
живота и рада посебан интерес, за коју школа – штафета 4 x 100 m ученици и ученице Место реализације наставе
– Естетско истраживање има услове. – Теоријска настава се реализује у
покретом и доживља – Објаснити због којих је карак Вежбање технике трчања на средњим учионици или у сали, истовремено са
вање естетских вред теристика физичког васпитања стазама умереним интензитетом и практичном наставом;
ности; важно да активно учествује у различитим темпом у трајању од 5 до – Практична настава реализује се
– Усвајање етичких процесу наставе и да самостално 10 min. на спортском вежбалишту (сала,
вредности и подсти спроводи одређен програм физич Крос: јесењи и пролећни спортски отворени терени, базен,
цање вољних особина ке и спортске активности. – 800 m ученице, клизалиште, скијалиште).
ученика – Ученици ће желети да се бави – 1000 m ученици.
– Стицање и усавршавање физичким, односно спортским Скокови: Препоруке за реализацију наставе
моторичких знања, активностима пошто ће сагледати Скок удаљ корачном техником. – Настава се реализује у циклусима
умећа, вештина, техника (детектовати) позитивне карак Скок увис леђном техником. који трају приближно 10–12 часова
и навика предвиђених теристике физичке и спортске Бацања: (узастопних). Наставнику физичког
програмом за базичне активности и њихове позитивне Бацање кугле, једна од рационалних васпитања је остављено да, зависно
спортске гране. утицаје на здравље, дружење и техника (ученице 4 kg , ученици 5 kg ). од потреба, прецизира трајање сваког
– Повезивање моторичких добро расположење. Спровести такмичења у одељењу, на ре циклуса, као и редослед њиховог
задатака у целине, али – Сагледати негативне утицаје зултат, у свим реализованим атлетским садржаја.
– Спортска гимнас без стварања крутих мо савременог начина живота дисциплинама.
тика: торичких аутоматизама; (пушење, дрога, насиље, дели Садржај циклуса је:
(Вежбе на – Увођење ученика у квентно понашање) и свестан је – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ – за проверу нивоа знања на крају
справама и тлу); организовани систем да физичким, односно спортским НА СПРАВАМА И ТЛУ школске године – један;
припрема за игре, сусре активностима могуће је предупре Напомена: – за атлетику – један;
те и манифестације; дити негативне утицаје – Наставник олакшава, односно отежава – за гимнастику: вежбе на справама и
– Путем физичких односно спорт програм на основу моторичких спо тлу – један
– Развијање елемената ских активности комуницирати собности и претходно стечених умења – за спорт по избору ученика – два;
ритма сједињавањем ки са својим друговима и уживати у ученика. – за повезивање физичког васпитања са
нетичких и енергетских дружењу и контактима. 1. Вежбе на тлу животом и радом – један.
елемената у цјелине: – Довести у везу свакодневни За ученике и ученице:
рад-одмор; напрезање- живот и способност за учење – из упора за рукама, зибом, провлак Начин остваривања програма
релаксација; убрзање- и практичан рад са физичким, згрчено напред до упора пред рукама
успоравање; односно спортским активностима (опружено); Садржаји програма усмерени су
– Избор спортова, од и правилном исхраном. – колут напред и спојено усправом до на:развијање физичких способности;
носно спортско-рекре – Објаснити да покрет и кретање, ваге претклоном и заножењем, издржај спортско-техничко образовање; повези
ативних или других без обзира на то којој врсти – премет странце упором у „бољу” страну вање физичког васпитања са животом
кретних активности као физичке, односно спортске и спојено, премет странце у „слабију” и радом.
трајног опредељења за активности припадају, имају страну Годишњи план, програм и распоред
њихово свакодневно своју естетску компоненту(лепота – за напредни ниво премет напред кросева, такмичења, зимовања и других
упражњавање. извођења, лепота доживљаја). упором облика рада утврђује се на почетку
– Ученик ужива у извођењу покре 2. Прескок школске године на наставничком већу,
. та и кретања. За ученике коњ у ширину висине 120 на предлог стручног већа наставника
– Ученик наводи основне олимпијс cm; за ученице 110 cm: физичког васпитања.
ке принципе и примењује их на – згрчка; Стручно веће наставника физичког вас
школским спортским такмичењи – разношка питања, самостално, одређује редослед
ма и у слободном времену. – за напредни ниво: склонка и преско обраде појединих садржаја програма и
– Препознаје нетолерантно пона ци са заножењем циклуса.
шање својих другова и реагује на 3. Кругови Часови у току недеље треба да буду
њега, шири дух пријатељства, ис За ученике /доскочни кругови/: распоређени у једнаким интервалима,
трајан је у својим активностима. – њих, зањихом саскок, уз помоћ. не могу се одржавати као блок часови.
– Има правилан однос према окру 4. Разбој Настава се не може одржавати истовре-
жењу у којем вежба, рекреира се За ученике /паралелни разбој/: мено са два одељења ни на спортском
и бави се спортом. – из упора седећег разножно пред терену ни у фискултурној сали.
рукама, прехватом напред и дизањем У свим разредима настава физичког
склоњено став на раменима, спуст васпитања се реализује одвојено за
назад у упор седећи разножно, прехват ученике и одвојено за ученице, а само
рукама иза бутина, сножити и зањи у школама које имају по два паралелна
хом саскок. објекта за физичко васпитање дозвоље
За ученице /двовисински разбој, једна на је истовремена реализација часа
притка, вратило/:
– вис на в/п лицем према н/п: клим, Праћење, вредновање и оцењивање
премах згрчено једном ногом до Праћење напретка ученика у физичком
виса лежећег на н/п, прехват (може васпитању се обавља сукцесивно у
разноручно) на н/п до упора јашућег; току читаве школске године, на основу
премах одножно предножном (уназад) методологије праћења, мерења и вред
до упора предњег; замахом уназад новања ефеката у физичком васпитању
(зањихом) саскок пруженим телом; – стандарди за оцењивање физичких
– једна притка: наскок у упр. предњи, способности ученика и постигнућа у
премах одножно једном ногом до упо спортским играма
ра јашућег; премах одножно заножном
до упора стражњег; саскок саседом
(замахом ногама унапред).
5. Вратило Минимални образовни захтеви

За ученике /доскочно вратило/ – Атлетика : трчање на 100 m за
– из мирног виса узмак до упора, зама ученике и ученице, трчање на 800 m
хом ногама уназад (зањихом) саскок за ученике и 500 m за ученице, скок
увито удаљ, увис, бацање кугле – на резултат.
6. Греда – Вежбе на справама и тлу:
За ученице /висока греда/: За ученике: наставни садржаји из
– залетом и суножним одскоком наскок програма вежби на тлу, прескока, једне
у упор чучећи; окрет за 900 усправ у справе у упору и једне справе у вису;
успон, окрет за 1800, лагано трчање За ученице: наставни садржаји из
на прстима, скок са променом ногу, програма вежби на тлу, прескока, греде
кораци у успону до краја греде; саскок и двовисинског разбоја.
згрчено (бочно у односу на греду).
7. Коњ са хватаљкама Оквирни број часова по темама
За ученике: – Тестирање и провера савладаности
– из упора пред рукама, коло заножно стандарда из основне школе (6 часова)
левом, коло заножно десном. – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
Школско такмичење (одељење, другом полугодишту).
школа): актив наставника физичког – Атлетика (11 часова)
васпитања бира справе на којима ће се – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
ученици такмичити. (11) часова.
За напредније ученике: састави из – Спортска игра: по избору школе (12
система школских спортских такмичења часова)
и учешће на вишим нивоима школских – Физичка активност, односно спортска
такмичења. активност:у складу са могућностима
школе а по избору ученика (10 часова).
Минимални образовни захтеви: – Пливање (10 часова).
За ученике: наставни садржаји из – Провера знања и вештина (4 часа).
справе у упору и једне справе у вису; ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
За ученице: наставни садржаји из – Из фонда радних дана и за извођење
програма вежби на тлу, прескока, греде редовне наставе школа у току школске
и двовисинског разбоја. године организује:
– Два целодневна излета са пешачењем
– СПОРТСКА ИГРА (по избору) – I разред до 12 km (укупно у оба

– Спортска игра (по – Понављање и учвршћивање раније правца);
избору) обучаваних елемената игре. – II разред до 14 km (укупно у оба
– Даље проширивање и продубљавање правца);
техничко-тактичке припремљености – III разред do 16 km (укупно у оба
ученика у складу са изборним про правца);
тходних умења у техници и тактици – Два кроса: јесењи и пролећни
наставник планира конкретне садржаје – Стручно веће наставника физичког
из спортске игре. васпитања утврђује програм и садржај
– Физичка, односно излета, и дужину стазе за кросеве,
спортска активнот: у – Стрчно веће наставника физичког васпи према узрасту ученика.
складу са могућнос тања, према програму који сам доноси (из
тима школе програма четвртог разреда (програм по Школа организује и спроводи спортска
избору ученика) у складу са могућностима такмичења, као јединствени део процеса
школе, организује наставу за коју ученици наставе физичког васпитања.
покажу посебно интересовање спортска такмичења организују се у
оквиру радне суботе и у друго време
које одреди школа. Међушколска
спортска такмичења организују се у
оквиру календара које одреди Савез за
школски спорт и олимпијско васпитање
Србије које је уједно и организатор ових
такмичења.
Назив предмета: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Разред: Трећи
ИСХОДИ
у стању да:
– Унапређивање и очу – Препознати везе између физичке – Вежбе обликовања (јачања, лабављења – На почетку теме ученике упознати са
– Здравствена култура вање здравља; активности и здравља. и истезања). циљевима и исходима наставе / учења,
и физичка актив – Утицај на правилно – Објаснити карактеристике – Вежбе из корективне гимнастике планом рада и начинима оцењивања;
ност, као основа за држање тела (пре положаја тела, покрета и кретања – Провера стања моторичких и функци – Током реализације часова физичког
реализовање поста венција постуралних у професији за коју се школује оналних способности- васпитања давати информације о томе
вљених циљева и поремећаја); и уочити оне, које могу имати које вежбе позитивно утичу на статус
исхода негативан утицај на његов раст, њиховог организма, с обзиром на
развој; карактеристике њихове професије, а
– Одабрати и извести вежбе обли које негативно утичу на здравље;
ковања и вежбе из корективне – Ученици који похађају четворого
гимнастике, које ће превентивно дишње стручне школе далеко су више
утицати на могуће негативне оптерећени у редовном образовању
утицаје услед рада у одабраној практичном и теоријском наставом од
професији. осталих ученика.
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именовати моторичке способ – Вежбе снаге без оптерећења или са – Због тога је физичко васпитање, у
и функционалних моторичких способно ности које треба развијати и која малим оптерећењем (до 4 kg); овим школама, значајно за активан
способности човека, сти и теоријских знања су средства и методе за њихов – Трчање на 800 m ученице и 1000 m опоравaк ученика, компензацију и ре
као основа за реали неопходних за самостал развој; ученици ; лаксацију с обзиром на њихова честа
зовање постављених ни рад на њима; – Применити (изводити) адекватна – Трчање на 60 m и 100 m; статичка и једнострана оптерећења.
циљева и исхода средства за развој и усавршавање – Вежбе истезања (број понављања и Теоријска знања из области физичких
моторичких способности из: веж издржај у крајњем положају), активности су од великог значаја
би обликовања, атлетике, гимнас – Полигони спретности и окретности и за укупним бављењем физичким
тике, пливања и спортских игара спортске игре; вежбама.
за развој: снаге, брзине, гипкости, – Аеробик
спретности и окретности. Обука техника пливања Облици наставе
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко описати основне каракте – АТЛЕТИКА Предмет се реализује кроз следеће
умења и вештина умења (вештина) и ристике и правила спортске гране У свим атлетским дисциплинама треба облике наставе:
из спортских грана теоријских знања нео атлетике, гимнастике и спортске радити на усавршавању технике и раз – теоријска настава (4 часа)
и дисциплина као пходних за за њихово гране – дисциплина које се уче. вијању водећих моторичких особина за дату – мерење и тестирање (6 часова)
основа за реализо усвајање; – Демонстрирати – вежбе и технике дисциплину. – практична настава ( 60 часова)
вање постављених – Мотивација ученика за атлетских дисциплина и вежби Трчање
циљева и исхода бављењем физичким на справама и тлу које се уче Трчање на 100 m – ученици и ученице, Подела одељења на групе
активностима; (поседовати вештину) на 1000 m – ученици, Одељење се не дели приликом реали
– Атлетика; – Формирање позитивних – Детаљније описати правила на 800 m – ученице, зације;
психосоцијалних обра спортске гране за коју показује Штафета 4 x 100 m ученици и ученице. Настава се изводи фронтално и по
заца понашања; посебан интерес, за коју школа Скокови групама, у зависности од карактера
– Примена стечених има услове. Скок удаљ – одабраном техником; методске јединице која се реализује.
умења, знања и навика у – Објаснити због којих је карак Скок увис – одабраном техником. Уколико је потребно, нарочито за вежбе
свакодневним условима теристика физичког васпитања Бацање из корективне гимнастике, приступ је
живота и рада; важно да активно учествује у Бацање кугле рационалном техником (уче индивидуалан.
– Естетско изражавање процесу наставе и да самостално ници 6 kg и ученице 4 kg.
покретом и доживља спроводи одређен програм физич Место реализације наставе
– Спортска гимнас вање естетских вреднос ке и спортске активности. – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ – Теоријска настава се реализује у
тика: ти покрета и кретања; – Ученици ће желети да се бави НА СПРАВАМА И ТЛУ учионици или у сали, истовремено са
(Вежбе на – Усвајање етичких физичким, односно спортским Напомена: практичном наставом;
справама и тлу); вредности и подсти активностима пошто ће сагледати – Наставник олакшава, односно отежава – Практична настава реализује се
цање вољних особина (детектовати) позитивне карак програм на основу моторичких спо на спортском вежбалишту (сала,
ученика ; теристике физичке и спортске собности и претходно стечених умења спортски отворени терени, базен,
– Повезивање моторич активности и њихове позитивне ученика. клизалиште, скијалиште).
ких задатака у целине; утицаје на здравље, дружење и 1. Вежбе на тлу
Увођење ученика у добро расположење. За ученике и ученице: Препоруке за реализацију наставе
организовани систем – Сагледати негативне утицаје – из упора за рукама, зибом, премах – Настава се реализује у циклусима
припрема за школска савременог начина живота одбочно до упора пред рукама (опру који трају приближно 10–12 часова
такмичења, игре, сусре (пушење, дрога, насиље, дели жено). (узастопних). Наставнику физичког
те и манифестације; квентно понашање) и свестан је – комбинација вежби која садржи (вежбе васпитања је остављено да, зависно
да физичким, односно спортским се бирају, одузимају или додају у складу од потреба, прецизира трајање сваког
– Развијање елемената активностима могуће је предупре са могућностима ученика): плесне циклуса, као и редослед њиховог
ритма у препознавању дити негативне утицаје кораке; скок са окретом за 1800; окрет на садржаја.
целина: рад-одмор; – Путем физичких односно спорт две или једној нози; премет странце; ко
напрезање-релаксација; ских активности комуницирати лут напред суножним одразом и малим Садржај циклуса је:
убрзање-успоравање; са својим друговима и уживати у летом; вагу претклоном и заножењем; – за проверу нивоа знања на крају
– Избор спортских грана, дружењу и контактима. став на шакама колут напред и сп. скок школске године – један;
спортско-рекреативних – Довести у везу свакодневни са окретом (произвољан број степени); – за атлетику – један;
или других кретних живот и способност за учење – за напреднији ниво: колут летећи и – за гимнастику: вежбе на справама и
активности као трајног и практичан рад са физичким, прекопит напред, уз помоћ. тлу – један
опредељења за њихово односно спортским активностима 2.. Прескок – за спорт по избору ученика – два;
свакодневно упражња и правилном исхраном. За ученике коњ у ширину висине 120 – за повезивање физичког васпитања са
вање; – Објаснити да покрет и кретање, цм; за ученице 110 cm: животом и радом – један.
без обзира на то којој врсти – згрчка;
физичке, односно спортске – разношка Начин остваривања програма
активности припадају, имају своју – за напредни ниво: склонка; прескоци Садржаји програма усмерени су
естетску компоненту (лепота са заножењем и „прекопит” на:развијање физичких способности;
извођења, лепота доживљаја). 3. Кругови спортско-техничко образовање; повези
– Ученик ужива у извођењу покре За ученике /доскочни кругови/: вање физичког васпитања са животом
та и кретања. – вучењем вис узнето; вис стрмоглаво; и радом.
– Ученик наводи основне олимпијс вис узнето; спуст у вис стражњи – Годишњи план, програм и распоред
ке принципе и примењује их на издржај; вучењем вис узнето; спуст у кросева, такмичења, зимовања и других
школским спортским такмичењи вис предњи (полако); саскок облика рада утврђује се на почетку
ма и у слободном времену. 4. Разбој школске године на наставничком већу,
– Препознаје нетолерантно пона За ученике /паралелни разбој/: на предлог стручног већа наставника
шање својих другова и реагује на – из замаха у упору предњихом спуст у физичког васпитања.
њега, шири дух пријатељства, ис склек, зањих у склеку и спојено упор Стручно веће наставника физичког
трајан је у својим активностима. (у зањиху); предњих и спојено склек, васпитања, самостално, одређује
– Има правилан однос према окру зањихом упор (поновити 2 до 3 пута) редослед обраде појединих садржаја
жењу у којем вежба, рекреира се За ученице /двовисински разбој, једна програма и циклуса.
и бави се спортом. притка, вратило/: Часови у току недеље треба да буду
– лицем према н/п, залетом и сунож распоређени у једнаким интервалима,
ним одскоком наскок упор предњи; не могу се одржавати као блок часови.
премах одножно десном (левом) у упор Настава се не може одржавати истовре-
јашући; прехват на в/п; премах одножно мено са два одељења ни на спортском
заножном до виса седећег, подметним терену ни у фискултурној сали.
опружањем или одривом од н/п предњих У свим разредима настава физичког вас
и спојено саскок у предњиху (уз помоћ) питања се реализује одвојено за ученике
до става на тлу, леђима према в/п; и одвојено за ученице, а само у школама
– једна притка: залетом и суножним које имају по два паралелна објекта за
одскоком наскок упор предњи; премах физичко васпитање дозвољена је исто
одножно десном (левом) до упора времена реализација часа.
јашућег, премах одножно заножном до
упора стражњег; сасед са окретом за 900.
5. Вратило Праћење, вредновање и оцењивање

За ученике /доскочно и дохватно или Праћење напретка ученика у физичком
дочелно вратило/: васпитању се обавља сукцесивно у
– /доскочно/: подметно успостављање току читаве школске године, на основу
њиха; њихање са повећавањем ампли методологије праћења, мерења и вред
дуде и саскок у предњиху или зањиху новања ефеката у физичком васпитању
уз помоћ; – стандарди за оцењивање физичких
– /дохватно или дочелно/:ковртљај назад способности ученика и постигнућа у
у упору. спортским играма
6. Греда
За ученице /висока греда/: Оквирни број часова по темама
– залетом и суножним одскоком наскок у – Тестирање и провера савладаности
упор чучећи одножно; окрет за 900 до стандарда из основне школе (6 часова)
упора чучећег; усправ, одручити; кораци – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
у успону докорацима; вага претклоном и другом полугодишту).
заножењем, усклон; суножним одскоком – Атлетика (12 часова)
скок са померањем; окрет за 900 у – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
успону; саскок пруженим телом или, (12) часова.
за напреднији ниво – са предножним – Спортска игра: по избору школе(12
разножењем часова)
– Физичка активност, односно спортска
7. Коњ са хватаљкама активност:у складу са могућностима
За ученике: школе а по избору ученика (10 часова).
– из упора предњег коло предножно – Пливање (10 часова).
десном, коло предножно левом; – Провера знања и вештина (4 часа).
– из упора стражњег коло одножно
десном, коло одножно левом ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
– Из фонда радних дана и за извођење
Школско такмичење (одељење, редовне наставе школа у току школске
школа): актив наставника физичког године организује:
васпитања бира справе на којима ће се – Два целодневна излета са пешачењем
За напредније ученике: састави из – I разред до 12 km (укупно у оба
система школских спортских такмичења правца);
и учешће на вишим нивоима школских – II разред до 14 km (укупно у оба
такмичења. правца);
– III разред do 16 km (укупно у оба
Минимални образовни захтеви: правца);
програма вежби на тлу, прескока, једне – Два кроса: јесењи и пролећни
справе у упору и једне справе у вису; – Стручно веће наставника физичког
За ученице: наставни садржаји из васпитања утврђује програм и садржај
програма вежби на тлу, прескока, греде излета, и дужину стазе за кросеве,
и двовисинског разбоја. према узрасту ученика.
Школа организује и спроводи спортска

– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору) такмичења, као јединствени део процеса
избору) – Понављање и учвршћивање раније наставе физичког васпитања.
обучаваних елемената игре. спортска такмичења организују се у
– Даље проширивање и продубљавање оквиру радне суботе и у друго време
техничко-тактичке припремљености које одреди школа. Међушколска
ученика у складу са изборним про спортска такмичења организују се у
грамом за дату игру. На основу пре оквиру календара које одреди Савез за
тходних умења у техници и тактици школски спорт и олимпијско васпитање
– Физичка, односно наставник планира конкретне садржаје Србије које је уједно и организатор ових
спортска активнот: у из спортске игре. такмичења.
складу са могућнос
тима школе – Стручно веће наставника физичког вас
питања, према програму који сам доноси
(из програма трећег разреда (програм по
покажу посебно интересовање

ИСХОДИ
у стању да:
гимнастике, које ће превентивно
утицати на могуће негативне
утицаје услед рада у одабраној
професији;
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без оптерећења или са – Ученици који похађају четворого
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и малим оптерећењем (до 4 kg); дишње стручне школе далеко су више
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; оптерећени у редовном образовању
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m практичном и теоријском наставом од
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; осталих ученика.
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе истезања (број понављања и – Због тога је физичко васпитање, у
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), овим школама, значајно за активан
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и опоравaк ученика, компензацију и ре
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; лаксацију с обзиром на њихова честа
игара за развој: снаге, брзине, – Аеробик; статичка и једнострана оптерећења.
издржљивости, гипкости, спрет – Обука техника пливања Теоријска знања из области физичких
ности и окретности; активности су од великог значаја
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко опише основне карак ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ за укупним бављењем физичким
умења и вештина умења (вештина) и теристике и правила атлетике, УЧЕНИКА вежбама.
из спортских грана теоријских знања нео гимнастике и спортске гране –
и дисциплина као пходних за за њихово дисциплина које се уче; – РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И Облици наставе
основа за реализо усвајање; – Демонстрира технику дисци НАРОДНИ ПЛЕСОВИ Предмет се реализује кроз следеће
вање постављених – Мотивација ученика за плина из атлетике и гимнастике – Савладавање основних вежби: облике наставе:
циљева и исхода бављењем физичким (вежби на справама и тлу) које – „докорак”, мењајући корак галопом у – теоријска настава (4 часа)
активностима; поседује вештину, технику и так свим правцима, полкин корак, далеко – мерење и тестирање (6 часова)
Програм по избору – Формирање позитивних тику спортске игре као и вежбе из високи скок, „маказице”; – практична настава ( 52 часа)
ученика: психосоцијалних обра осталих програмом предвиђених – Систематска обрада естетског покрета
заца понашања; садржаја тела у месту и у кретању без рекви Подела одељења на групе
– Ритмичка гимнас – Примена стечених – Детаљније опише правила зита и са реквизитима, користећи при Настава се изводи фронтално и по
тика и народни умења, знања и навика у спортске гране за коју показује томе различиту динамику, ритам и групама, у зависности од карактера
плесови свакодневним условима посебан интерес – за коју школа темпо, методске јединице која се реализује.
живота и рада; има услове; – Примена савладане технике естетског Уколико је потребно, нарочито за вежбе
– Естетско изражавање – Објасни због којих је карактерис покрета и кретања у кратким саста из корективне гимнастике, приступ је
покретом и доживља тика физичког васпитања важно, вима. индивидуалан.
вање естетских вреднос да активно учествује у процесу – Треба савладати најмање пет народних
ти покрета и кретања; наставе и да самостално спроводи плесова. Место реализације наставе
– Усвајање етичких одређен програм физичке и – Припрема за такмичење и приредбе и – Теоријска настава се реализује у
вредности и подсти спортске активности; учешће на њима. учионици или у сали, истовремено са
цање вољних особина – Жели да се бави физичким, од практичном наставом;
– Спортска игра ученика ; носно спортским активностима, – СПОРТСКА ИГРА (по избору) – Практична настава реализује се
(по избору) – Повезивање моторичких пошто сагледава (детектује) по на спортском вежбалишту (сала,
задатака у целине; зитивне карактеристике физичке – Понављање и учвршћивање раније спортски отворени терени, базен,
– Увођење ученика у и спортске активности – њихове обучаваних елемената игре. клизалиште, скијалиште).
организовани систем позитивне утицаје на здравље, – Даље проширивање и продубљавање
припрема за школска дружење и добро расположење; техничко-тактичке припремљености Препоруке за реализацију наставе
такмичења, игре, сусре – Сагледа негативне утицаје савре ученика у складу са изборним програ – Настава се реализује у циклусима
те и манифестације; меног начина живота (пушење, мом за дату игру. који трају приближно 10–12 часова
дрога, насиље, деликвентно (узастопних). Наставнику физичког
– Рукомет – Развијање елемената понашање) и буде свестан да је РУКОМЕТ васпитања је остављено да, зависно
ритма у препознавању физичким, односно спортским – Увежбавати основне техничке елемен од потреба, прецизира трајање сваког
целина: рад-одмор; активностима могуће предупре те који су предвиђени програмским циклуса, као и редослед њиховог
напрезање-релаксација; дити негативне утицаје; садржајима за основну школу. садржаја.
убрзање-успоравање; – Комуницира путем физичких – Покривање и откривање играча, оду
– Избор спортских грана, односно спортских активности зимање лопте, ометање противника. Садржај циклуса је:
спортско-рекреативних са својим друговима и ужива у Општи принципи постављања играча – за проверу нивоа знања на крају
или других кретних дружењу и контактима; у одбрани и нападу. Напад са једним и школске године – један;
активности као трајног – Доводи у везу свакодневни два играча и напад против зонске од – за атлетику – један;
опредељења за њихово живот и способност за учење бране. Зонска одбрана и напад „човек – за гимнастику: вежбе на справама и
свакодневно упражња и практичан рад са физичким, на човека”. Уигравање кроз тренажни тлу – један
вање; односно спортским активностима процес. – за спорт по избору ученика – два;
и правилном исхраном; – Правила игре. – за повезивање физичког васпитања са
– самостално бира физичку, од – Учествовање на разредним, школским животом и радом – један.
носно спортску активност и изво и међушколским такмичењима.
ди је у окружењу у коме живи (да Начин остваривања програма
– Фудбал ли си ово намерно избацио? ФУДБАЛ Садржаји програма усмерени су
– Објасни да покрет и кретање, без – Увежбавати основне техничке елемен на:развијање физичких способности;
обзира на то којој врсти физичке, те који су предвиђени програмским спортско-техничко образовање; повези
односно спортске активности садржајима за основну школу. вање физичког васпитања са животом
припада, има своју естетску ком – Покривање и откривање играча, оду и радом.
поненту (лепота извођења, лепота зимање лопте и ометање противника. Годишњи план, програм и распоред
доживљаја); Општи принципи постављања играча кросева, такмичења, зимовања и других
– Ужива у извођењу покрета и у нападу и одбрани. Разне варијанте облика рада утврђује се на почетку
кретања; напада и одбране. Уигравање кроз школске године на наставничком већу,
– Наводи основне олимпијске тренажни процес. на предлог стручног већа наставника
принципе и примењује их на – Правила малог фудбала. физичког васпитања.
школским спортским такмичењи – Учествовање на разним школским и Стручно веће наставника физич
ма и у слободном времену; међушколским такмичењима. ког васпитања, самостално, одређује
– Препозна нетолерантно пона редослед обраде појединих садржаја
– Кошарка шање својих другова и реагује КОШАРКА програма и циклуса.
на њега, шири дух пријатељства, – Увежбавати основне техничке елемен Часови у току недеље треба да буду
буде истрајан је у својим актив те који су предвиђени програмским распоређени у једнаким интервалима,
ностима. садржајима за основну школу не могу се одржавати као блок часови.
– Се правилно односи према окру – Техника кошарке. Шутирање на кош Настава се не може одржавати истовре-
жењу у којима вежба, рекреира се из места и кретања, шут са једном или мено са два одељења ни на спортском
и бави се спортом, што преноси у обема рукама, са разних одстојања од терену ни у фискултурној сали.
свакодневни живот коша. Постављање и кретање играча у У свим разредима настава физичког вас
– Учествује на школском такми нападу и одбрани. Одбрана „зоном” и питања се реализује одвојено за ученике
чењу и у систему школских „човек на човека”. Напад против ових и одвојено за ученице, а само у школама
спортских такмичења врста одбрана. Контранапад у разним које имају по два паралелна објекта за
варијантама и принцип блока. физичко васпитање дозвољена је исто
времена реализација часа
– Правила игре и суђење. Праћење, вредновање и оцењивање

– Учествовање на разредним и школ Праћење напретка ученика у физичком
ским такмичењима. васпитању се обавља сукцесивно у
току читаве школске године, на основу
– Одбојка ОДБОЈКА методологије праћења, мерења и вред
– Увежбавати основне техничке елемен новања ефеката у физичком васпитању
те који су предвиђени програмским – стандарди за оцењивање физичких
садржајима за основну школу способности ученика и постигнућа у
– Техника одбојке. Игра са повученим спортским играма
и истуреним центром. Смечирање
и његова блокада. Уигравање кроз Оквирни број часова по темама
тренажни процес. – Тестирање и провера савладаности
– Правила игре и суђења. стандарда из основне школе (6 часова)
– Учествовање на одељенским , разред – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
ним и међушколским такмичењима. другом полугодишту).
– Атлетика (10 часова)
– Гимнастика: вежбе на справама и тлу
– Пливање ПЛИВАЊЕ (10) часова.
– Упознавање и примена основних – Спортска игра: по избору школе(10
сигурносних мера у пливању; часова)
– Усвајање две технике пливања (по – Физичка активност, односно спортска
склоностима и избору ученика). активност:у складу са могућностима
Вежбање ради постизања бољих школе а по избору ученика (10 часова).
резултата. Скок на старту и окрети. – Пливање (10 часова).
– Учествовање на одељенским , разред – Провера знања и вештина (4 часа).
ним и међушколским такмичењима.
– Борилачке вештине БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ

– Избор борилачке вештине која се – Из фонда радних дана и за извођење
изучава на матичним факултетима редовне наставе школа у току школске
спорта и физичког васпитања, и која године организује:
је у програму Школских спортских – Два целодневна излета са пешачењем
такмичења. Наставник у складу са мо
гућностима школе и интересовањима – I разред до 12 km (укупно у оба
ученика предлаже наставни програм. правца);
– II разред до 14 km (укупно у оба
– Клизање, скијање КЛИЗАЊЕ И СКИЈАЊЕ правца);
– Програмски задаци из клизања и – III разред do 16 km (укупно у оба
скијања обухватају савладавање ос правца);
новне технике и упознавање са прави
лима такмичења. Наставник предлаже – Два кроса: јесењи и пролећни
наставни програм, који се заснива на –С
тручно веће наставника физичког
програму клизања и предмета скијање васпитања утврђује програм и садржај
на матичним факултетима. излета, и дужину стазе за кросеве,
према узрасту ученика.
– Школа организује и спроводи спортска

такмичења, као јединствени део про
цеса наставе физичког васпитања.
оквиру календара које одреди Савез
за школски спорт и олимпијско
васпитање Србије које је уједно и
организатор ових такмичења.
Сваки од образовних профила има карактеристике везане за обављање конкретних стручних послова, који захтевају одређене по
ложаје тела, покрете и кретања, који могу негативно утицати на правилно држање (статус кичменог стуба и статус стопала). Како би се
избегли ови негативни утицаји, наставници стручних предмета и професори физичког васпитања дефинишу могуће професионалне поре
мећаје, на основу чега се програмирају се посебни садржаји, којима се обезбеђује превенција.
– Физика
Назив предмета: MATEMATИKA

– Развијање логичког и апстрактног мишљења;
– Развијање способности јасног и прецизног изражавања и коришћења основног математичко-логичког језика;
– Развијање способности одређивања и процене квантитативних величина и њиховог односа;
– Развијање осећаја за простор, разликовање геометријских објеката и њихови узајамни односи и трансформације;
Циљеви предмета:
– Развијање систематичности, уредности, прецизности, темељности, истрајности, критичности у раду;
– Оспособљавање за примену стечених знања како у математици тако и у осталим предметима;
– Формирање основа за наставак образовања;
– Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења.
Годишњи фонд часова: 111 часова
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
у стању да:
– Стицање основних – дефинише појам векторa – Појам вектора, супротан вектор, На почетку теме ученике упознати са
знања о векторима – објасни појмове правац, смер и основне операције са векторима циљевима и исходима наставе, односно
интензитет вектора – Примери разлагања сила у физици учења, планом рада и начинима оцењи
Вектори
– изврши операције са векторима вања
(сабирање и одузимање вектора,
производ броја и вектора) Облици наставе
– Проширивање знања о – одреди елементе скупа задатог на – Скупови и скуповне операције Предмет се реализује кроз следеће
скуповима и функцијама различите начине – Појам функције, линеарна функција облике наставе:
– Стицање основних – изврши скуповне операције на – Сложена функција – теоријска настава (111 часова)
знања о комбинаторици задатим скуповима – Инверзна функција
– наведе примере функција – Правило збира и правило производа у Место реализације наставе
Скупови и функције – дефинише линеарну функцију комбинаторици – Теоријска настава се реализује у учио
– одреди инверзну функцију ници или кабинету за математику
линеарне функције Препоруке за реализацију наставе
– реши једноставне комбинаторне – образложити циљ предмета, начин и
проблеме применом правила критеријум оцењивања
збира и производа – неопходна предзнања поновити уз
максимално ангажовање ученика
– Проширивање знања о – разликује основне подскупове – Преглед бројева, операције са реал – подстицати ученике на размишљање и
скупу реалних бројева скупа реалних бројева (N, Z, Q, I) ним бројевима самостално закључивање
– Упознавање са пој и уочава релације NÌZÌQÌR, IÌR – НЗС и НЗД природних бројева – примењивати разноврсне облике и
мовима апсолутна и – одреди НЗС и НЗД природних – Апсолутна вредност реалног броја методе рада, како би се подстакла
релативна грешка бројева – Приближна вредност реалних активност ученика
– обавља рачунске операције у бројева, правила заокругљивања – инсистирати на прецизности, тач
скупу рационалних бројева – Апсолутна и релативна грешка ности, систематичности и уредности
Реални бројеви – израчуна вредност једноставног у раду
рационалног бројевног израза – упућивати ученике на претраживање
поштујући приоритет рачунских различитих извора и примену савреме
операција и употребу заграда них технологија
– заокругли број на одређени број
децимала – Вектори: нагласити разлику између
– одреди апсолутну и релативну скаларних и векторских величина.
грешку Истаћи повезаност са физиком – силе,
– Упознавање основних – дефинише основне тригономет – Дефиниције тригонометријских функ брзина, убрзање су векторске величи
тригонометријских ријске функције оштрог угла ција у правоуглом троуглу не, итд.
функција – израчуна основне тригономет – Вредности тригонометријских функ
ријске функције оштрог угла ција углова од 0°, 30°, 45°, 60°, 90° – Скупови и функције: објаснити уло
– Оспособљавање за при правоуглог троугла када су дате – Основне тригонометријске идентич гу зависне и независне променљиве и
мену тригонометријских две странице ности повезати их са примерима из физике,
функција у реалним – конструише оштар угао ако је – Решавање правоуглог троугла хемије, итд. (зависност дужине пређе
проблемима позната једна његова тригономет – Пројекција вектора на осу. Мерење ног пута од протеклог времена, брзине
ријска функција угла. Радијан и слично). Појам инверзне функције
– наведе тригонометријске – Тригонометријске функције произвољ објаснити на конкретним примерима и
идентичности и примењује их ног угла. Тригонометријски круг графике нацртати у истом координат
у одређивању вредности три – Свођење тригонометријских функција ном систему. Примери из комбинато
гонометријских функција ако је произвољног угла на тригонометријс рике треба да буду илустрација приме
позната вредност једне од њих ке функције оштрог угла не основних принципа пребројавања
– наведе вредности тригономет – Особине тригонометријских функција коначних скупова.
ријских функција карактеристич – Графици основних тригонометријских
них углова (од 300, 450, 600) функција – Реални бројеви: нагласити затворе
– елементе тригонометрије правоуг – Графици функција f(x)=аsin(x)+b, ност операција у одређеним скупо
лог троугла користи у решавању f(x)=аcos(x)+b. Фазно померање вима и потребу да се постојећи скуп
практичних проблема – Синусна и косинусна теорема прошири новим. Обновити особине
Тригонометријске степеновања природним изложиоцем.
– претвори угао изражен у степени
функције Садржаје о грешкама повезати са
ма у радијане и обрнуто
– користи тригонометријски круг стручним предметима, израчунавати
(нпр. зна да прочита вредности апсолутну и релативну грешку кон
тригонометријских функција кретних мерења
произвољних углова типа 3π/4+7π)
– користи калкулатор за одређи – Тригонометријске функције:
вање вредности тригономет садржаје повезивати са одговарајућим
ријских функција произвољног садржајима физике и стручних пред
угла и одређивање непознатог мета: нагиб стрме равни, разлагање
угла ако је позната једна његова сила (нормална компонента код силе
тригонометријска функција трења или компонента силе у правцу
– израчуна остале тригонометријске кретања тела...), величина сенке...
функције ако је позната вредност Графике основних триг. функција
једне тригонометријске функције увести преношењем вредности триго
примењујући основне тригоно нометријских функција са тригономет
метријске идентичности ријског круга. Оспособити ученике за
– нацрта графике основних триго употребу калкулатора као помоћног
нометријских функција средства при решавању проблема
– примени синусну и косинусну применом тригонометрије
теорему на решавање троугла
– Проширивање знања – израчуна одређени део неке – Размера и пропорција

о пропорцијама и про величине – Директна и обрнута пропорционал – Рационални алгебарски изрази: те
центном рачуну – одреди непознате чланове просте ност жиште треба да буде на разноврсности
– Оспособљавање за пропорције – Прост сразмерни рачун идеја, сврси и суштини трансформа
примену пропорција и – прошири или скрати размеру и – Рачун поделе ција полинома и алгебарских разло
процената на решавање примени је у решавању проблема – Рачун мешања мака, а не на раду са компликованим
реалних проблеме поделе – Процентни и промилни рачун изразима.
Пропорционалност – препозна директну или обрнуту
пропорционалност две величине – Пропорционалност: користити што
и примени је у решавању једнос више конкретних примера из живота
тавних проблема и струке нпр. планови и географске
– реши проблем који се односи на карте, зајмови и штедња, итд.
мешање две компоненте
– одреди непознату главницу, про – Линеарне једначине и неједначине:
ценат или процентни износ истаћи повезаност између анали
– Проширивање знања о – сабира, одузима и множи поли – Полиноми тичког и графичког приказа функције.
полиномима номе – Растављање полинома на чиниоце Садржаје повезати са одговарајућим
– примени дистрибутивни закон – НЗД и НЗС полинома садржајима физике, хемије и струч
множења према сабирању и фор – Трансформације рационалних алгебар них предмета.
муле за квадрат бинома и разлику ских израза
Рационални алге- Оцењивање
квадрата, збир и разлику кубова
барски изрази Вредновање остварености исхода
при трансформацији полинома
– растави полином на чиниоце вршити кроз:
– одреди НЗД и НЗС полинома 1. активност ученика на часу;
– трансформише једноставнији 2. усмену проверу знања;
рационални алгебарски израз 3. писмену провера знања;
4. тестове знања.
– Проширивање знања о – дефинише појам линеарне – Линеарна једначина и њене примене
линеарној једначини, једначине – Линеарна функција и њен график Оквирни број часова по темама
нејeднaчини и функцији – реши линеарну једначину – Линеарна неједначина
– Оспособљавање за ана – примени линеарну једначину на – Систем линеарних једначина – Вектори 6 часова
лизу графика функције и решавање проблема – Скупови и функције 9 часова
његову примену – реши једначину које се своди на – Реални бројеви 10 часова
– Примена знања о лине линеарну једначину – Тригонометријске функције 25 часова
арним једначинама, сис – дефинише појам линеарне – Пропорционалност 12 часова
Линеарне једначине темима и неједначинама функције – Рационални алгебарски изрази 15
и неједначине на реалне проблеме – прикаже аналитички, табеларно и часова
графички линеарну функцију – Линеарне једначине и неједначине 16
– реши линеарну неједначину и часова
графички прикаже скуп решења – Комплексни бројеви 6 часова
– реши систем линеарних једначи
на са две непознате За реализацију 4 писменa задатка са
– реши систем линеарних нејед исправкама планирано је 12 часова
начина са једном непознатом и
графички прикаже скуп решења
– Упознавање са појмови – дефинише појмове имагинарна – Појам комплексног броја и операције
ма имагинарна јединица јединица и комплексан број са њима
и комплексан број – сабере, одузме, помножи и подели – Конјугован број комплексног броја
– Оспособљавање за два комплексна броја – Модуо комплексног броја
Комплексни бројеви извођење основних – одреди конјугован број датог
рачунских операција са комплексног броја
комплексним бројевима – израчуна модуо комплексног
и одређивање модула броја
комплексног броја
Назив предмета: МАТЕМАТИКА

Годишњи фонд: 108 часова
ИСХОДИ
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ПРОГРАМА
у стању да:
– Проширивање знања – наведе својства операција са – Појам степена. Операције са степе На почетку теме ученике упознати са
о степеновању и коре степенима и примени их у тран нима циљевима и исходима наставе, односно
новању сформацијама израза – Степен са целим изложиоцем учења, планом рада и начинима оцењи
– наведе својства операција са – Функција y= xⁿ и њен график вања
Степеновање и коре-
коренима и примени их у тран – Запис броја у Е (scientific) формату
новање
сформацијама израза – Појам корена. Операције са коренима Облици наставе
– рационалише именилац разломка – Функција y= ⁿÖx и њен график Предмет се реализује кроз следеће
у једноставним случајевима – Степен са рационалним изложиоцем облике наставе:
– Рационалисање имениоца разломка – теоријска настава (108 часова)
– Стицање основних – реши непотпуне квадратне једна – Непотпуна и потпуна квадратна Место реализације наставе
знања о квадратној чине у скупу R једначина – Теоријска настава се реализује у учио
једначини и квадратној – наведе пример квадратне једначи – Образац за решавање и природа ници или кабинету за математику
функцији не која нема решења у скупу R решења квадратне једначине
– примени образац за решавање – Виетове формуле Препоруке за реализацију наставе
квадратне једначине – Растављање квадратног тринома на – образложити циљ предмета, начин и
– примени Виетове формуле линеарне чиниоце критеријум оцењивања
– одреди природу решења квадрат – Квадратна функција – неопходна предзнања поновити уз
не једначине – Канонски облик квадратног тринома и максимално ангажовање ученика
– растави квадратни трином координате темена параболе – подстицати ученике на размишљање и
Квадратна једначина
– скицира и анализира график – График квадратне функције самостално закључивање
и квадратна функ-
квадратне функција (прочита нуле – Квадратне неједначине – примењивати разноврсне облике и
ција
функције, максимум или мини – Систем линеарне и квадратне једна методе рада, како би се подстакла
мум, интервале монотоности) чине активност ученика
– реши једноставну квадратну – Системи квадратних једначина – инсистирати на прецизности, тач
неједначину ности, систематичности и уредности
– реши систем линеарне и квадрат у раду
не једначине – упућивати ученике на претраживање
– графички реши систем линеарне различитих извора и примену савреме
и квадратне једначине них технологија
– реши систем једноставних ква
дратних једначина – Степеновање и кореновање: при
– Проширивање знања – примени адиционе формуле – Адиционе формуле проширивању скупа из кога је изло
о тригонометријским при решавању једноставнијих – Тригонометријске функције двостру жилац, нагласити перманентност
функцијама задатака ког аргумента особина степеновања. Оспособити
– примени тригонометријске функ – Тригонометријске функције половине ученике да помоћу калкулатора одреде
ције двоструког угла и половине аргумента вредности корена и степена датог
угла при решавању једностав – Инверзне тригонометријске функције броја.
нијих задатака и њихови графици
– нацрта графике инверзних триго – Претварање производа тригономет – Квадратна једначина и квадратна
нометријских функција и наведе ријских функција у збир тригономет функција: показати односе између
њихове основне особине ријских функција решења и коефицијената, као и
– упрости израз применом фор – Претварање збира тригонометријских растављање квадратног тринома на
мула за претварање производа у функција у производ тригономет чиниоце. Знак квадратне функције
збир и обрнуто ријских функција читати са графика и примењивати на
Тригонометрија – докаже једноставније идентитете – Тригонометријске једначине решавање неједначина. Истаћи повеза
применом формула за претварање – Тригонометријске неједначине ност између аналитичког и графичког
производа у збир и обрнуто – Геометријска интерпретација ком приказа квадратне функције.
– реши тригонометријску једначину плексних бројева у комплексној равни,
– реши тригонометријску нејед модуо и аргумент комплексног броја – Тригонометрија: пажњу посвети
начину – Тригонометријски облик комплексног ти адиционим формулама из којих
– комплексан број у алгебарском броја непосредно следи већина тригономет
облику преведе у тригономет – Основне рачунске операције са ријских формула. Обрадити инверзне
ријски облик и обрнуто комплексним бројевима у тригономет тригонометријске функције у обиму
– израчуна збир, разлику, производ ријском облику који је потребан за решавање триго
и количник комплексних бројева – Моаврова формула нометријских једначина. Примену
у тригонометријском облику – Кореновање комплексних бројева тригонометријског облика комплекс
– примени Моаврову формулу ног броја илустровати на примерима
– одреди корене комплексног броја из струке.
– Упознавање основних – прикаже аналитички, табеларно и – Експоненцијална функција и њен – Експоненцијална и логаритамска
особина експонен графички експоненцијалну функ график функција: важно је истаћи да су екпо
цијалне и логаритамске цију и објасни њене особине – Експоненцијалне једначине ненцијална и логаритамска функција
функције – реши једноставне експоненцијал – Дефиниција логаритма и особине инверзне. При решавању једначина
– Примена стечених не једначине – Логаритамска функција указати на важност постављања
знања на решавање јед – прикаже аналитички, табеларно и – Једноставније логаритамске једначине одговарајућих услова.
ноставнијих експонен графички логаритамску функцију – Декадни логаритам и употреба
Експоненцијална
цијалних и логаритам као инверзну функцију експонен калкулатора – Вектори: дефинисати колинеарне и
и логаритамска
ских једначина цијалне и наведе њене основне компланарне векторе као и линеарну
функција
особине независност. Изразити векторе у
– објасни појам логаритма, наведе и координатном облику и пажњу усме
примени правила логаритмовања рити на алгебарски приступ. Бирати
– реши једноставне логаритамске рачунске примере који истичу особине
једначине нормалности, колинеарности, ком
– користи калкулатор за одређи планарности и рачунање површине и
вање вредности логаритама запремине.
– Проширивање знања о – представи вектор у Декартовом – Вектори, особине вектора
векторима коодинатном правоуглом систему – Скаларни производ вектора. – Оцењивање
у простору Колинеарни вектори Вредновање остварености исхода
– дефинише скаларни, векторски и – Векторски производ вектора вршити кроз:
мешовити производ вектора – Мешовити производ вектора 1. активност ученика на часу;
– израчуна интензитет вектора – Вектори у координатном систему 2. усмену проверу знања;
– одреди скаларни, векторски и – Скаларни производ вектора задатих 3. писмену провера знања;
мешовити производ вектора који координатама 4. тестове знања.
су задати координатама Угао између два вектора Оквирни број часова по темама
Вектори – утврди да ли су два вектора – Векторски производ вектора задатих – Степеновање и кореновање 17 часова
узајамно ортогонална координатама – Квадратна једначина и квадратна
– одреди угао између два вектора Површина троугла функција 22 часа
задата координатама – Мешовити производ вектора задатих – Тригонометрија 25 часова
– израчуна површину троугла и координатама. – Експоненцијална и логаритамска
запремину паралелопипеда Запремина паралелопипеда функција 19 часова
– Вектори 13 часова
За реализацију 4 писмена задатка са

исправкама планирано је 12 часова.

ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – разликује основне и изведене – Геометријски појмови и везе између На почетку теме ученике упознати са
геометрији геометријске појмове њих циљевима и исходима наставе, односно
– дефинише суседне, упоредне, – Троугао учења, планом рада и начинима оцењи
унакрсне, комплементне и супле – Значајне тачке троугла вања
ментне углове – Четвороугао
– наведе и примени везе између – Талесова теорема Облици наставе
углова са паралелним или нор – Сличност фигура Предмет се реализује кроз следеће
малним крацима – Сличност троуглова, ставови слич облике наставе:
– наведе и примени релације везане ности – теоријска настава (105 часова)
за унутрашње и спољашње углове
троугла Место реализације наставе
– дефинише појмове симетрала – Теоријска настава се реализује у учио
дужи, симетрала угла, тежишна ници или кабинету за математику
дуж и средња линија троугла Препоруке за реализацију наставе
– конструише симетралу дужи, – образложити циљ предмета, начин и
симетралу угла и висину троугла критеријум оцењивања
– конструише значајне тачке – неопходна предзнања поновити уз
Геометрија троугла максимално ангажовање ученика
– наведе својство тежишта – подстицати ученике на размишљање и
– наведе и примени основне рела самостално закључивање
ције у једнакокраком, односно – примењивати разноврсне облике и
једнакостраничном троуглу методе рада, како би се подстакла
– разликује врсте четвороуглова, активност ученика
наведе и примени њихове осо – инсистирати на прецизности, тач
бине на одређивање непознатих ности, систематичности и уредности
елемената четвороугла у раду
– формулише Талесову теорему и – упућивати ученике на претраживање
примени је на поделу дужи на n различитих извора и примену савреме
једнаких делова них технологија
– наведе ставове о сличности
троуглова – Геометрија: инсистирати на пре
– примени ставове о сличности цизности, уредности и правилној
троуглова на одређивање непоз терминологији. При обради сличности
натих елемената у једноставнијим користити примере из струке.
задацима
– Проширивање знања о – примени обрасце за израчуна – Површине равних фигура – Полиедри и Обртна тела: користи
полиедрима вање обима и површине равних – Полиедри. Правилни полиедри ти симулације пресека на рачунару.
фигура: троугла, паралелограма, – Призма и равни пресеци призме Садржаје повезати са стручним пред
четвороугла са узајамно нор – Површина и запремина призме метима и проблемима из свакодневног
малним дијагоналама, трапеза и – Пирамида и равни пресеци пирамиде живота.
правилног шестоугла – Кавалијеријев принцип
– разликује пет правилних поли – Површина и запремина пирамиде – Аналитичка геометрија у равни:
едара – Зарубљена пирамида, равни пресеци истаћи да је аналитичка геометрија на
– примени обрасце за израчунавање зарубљене пирамиде одређени начин спој алгебре и геомет
површине и запремине призме – Површина и запремина зарубљене рије и повезати примену аналитичког
Полиедри апарата са решавањем одређених
– примени обрасце за израчунавање пирамиде
површине и запремине пирамиде задатака из геометрије. Указати на везе
– примени обрасце за израчунавање између различитих облика једначине
површине и запремине зарубљене праве. Једначину кружнице обрадити у
пирамиде општем и канонском облику.
– уочи равне пресеке призме, пи
рамиде и зарубљене пирамиде и – Низови: математичку индукцију
израчунава површину пресека илустровати на једноставнијим
– израчуна површину и запремину примерима. Обрадити појам реалног
сложеног тела низа при чему посебну пажњу
треба усмерити на аритметички и
– Проширивање знања о – објасни како настају ваљак, купа, – Ваљак, купа, сфера и лопта геометријски низ. Низове задавати
обртним телима сфера и лопта – Површина ваљка и купе формулом, навођењем чланова и
– примени одговарајуће формуле и – Површина лопте рекурентно. Примере низова узимати
израчуна површине и запремине – Запремина ваљка и купе из разних области математике, (нпр.
обртних тела – Запремина лопте из геометрије) као и из свакодневног
– реши једноставнији проблемски – Површина и запремина делова лопте живота (нпр. неки изабрани проблем
задатак са описаним и/или уписа – Описана и уписана тела сложеног интересног рачуна, као увод
ним телом у следећу наставну тему).
Обртна тела – Елементи финансијске математике:

користити што више конкретних
примера из живота.
– Оцењивање
Вредновање остварености исхода
вршити кроз:
– активност ученика на часу;
– усмену проверу знања;
– писмену провера знања;
– тестове знања.
– Стицање основних – примени Гаусов алгоритам на – Системи линеарних једначина. Гаусов Оквирни број часова по темама
знања о аналитичкој решавање система линеарних алгоритам – Геометрија 19 часова
геометрији једначина (3*3) – Декартов координатни систем у равни. – Полиедри 15 часова
– израчуна растојање између две Координате тачке, растојање између – Обртна тела 10 часова
тачке, обим и површину троугла две тачке, подела дужи у датој размери – Аналитичка геометрија у равни 26
ако су дате координате његових – Једначина праве у Декартовом право часова
темена углом координатном систему – Низови 16 часова
– разликује општи облик једначине – Општи и експлицитни облик једначи – Елементи финансијске математике 7
праве од екплицитног облика и не праве часова
преведе један запис у други – Сегментни облик једначине праве
– објасни положај праве у коорди – Две праве. Паралелност и нормалност За реализацију 4 писменa задатка са
натном систему у зависности од – Угаони коефицијент. Угао између две исправкама планирано је 12 часова.
коефицијената k и n праве
– одреди једначину праве одређену – Разни облици једначине праве
датом тачком и датим коефи – Нормални облик једначине праве и
цијентом правца растојање тачке од праве
– одреди једначину праве одређену – Једначина кружнице.
датим двема тачкама – Права и кружница. Услов додира праве
– примени услов нормалности и и кружнице
услов паралелности две праве – Узајамни положај две кружнице
– одреди угао који заклапају две – Једначина елипсе
праве – Особине елипсе (ексцентрицитет и
Аналитичка геомет- – израчуна растојање тачке од праве директрисе)
рија у равни – преведе општи облик једначине – Елипса и права
кружнице у канонски – Хипербола и парабола (као криве
– одреди центар и полупречник другог реда)
кружнице
– одреди једначину кружнице из
задатих услова – једноставнији
примери
– испита међусобни положај праве
и кружнице
– одреди једначину тангенте круж
нице из задатих услова
– одреди међусобни положај две
кружнице
– наведе дефиницију елипсе и њену
једначину
– одреди једначину елипсе из
задатих услова – једноставнији
примери
– одреди тангенту елипсе из
задатих услова-једноставнији
примери
– препознаје остале криве другог
реда (хиперболу и параболу)
– Упознавање са појмо – изводи једноставније доказе – Математичка индукција
вима низ и математичка математичком индукцијом – Неке важније једнакости
индукција – препозна општи члан низа када – Бројни низови. Особине
– Разумевање и примена су дати почетни чланови низа – Аритметички низ. Збир првих n члано
аритметичког и геомет (једноставнији примери) ва аритметичког низа
ријског низа – препозна аритметички низ и – Геометријски низ. Збир првих n члано
– Упознавање са појмови одреди везу између општeг члана, ва геометријског низа
ма гранична вредност првог члана и диференције низа – Гранична вредност низа
низа и конвергентни низ – израчуна збир првих n чланова – Особине конвергентних низова
аритметичког низа
Низови
– препозна геометријски низ и
одреди везу између општeг члана
и првог члана и количника низа
– израчуна збир првих n чланова
геометријског низа
– дефинише појам граничне вред
ности низа и израчуна граничну
вредност низа
– наведе особине конвергентних
низова
– Упознавање са основ – примени каматни рачун од сто – Прост каматни рачун
ним елементима финан (време дато у годинама, месецима – П римена простог каматног рачуна (рад
сијске математике или данима) са меницама и са рачуном штедног
– објасни појам менице и на који улога, потрошачки кредити)
начин се употребљава – Појам сложеног каматног рачуна
– примени прост каматни рачун на
Елементи финан-
обрачунавање камате код штед
сијске математике
них улога и потрошачких кредита
– дефинише појам сложеног камат
ног рачуна
– покаже разлику између простог
и сложеног каматног рачуна на
датом примеру

Годишњи фонд: 93 часа
ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – дефинише функцију и врсте – Функције. Основне особине реалних На почетку теме ученике упознати са
особинама функцијама функција (1-1, НА и бијекција) функција реалне промењиве циљевима и исходима наставе, односно
– Упознавање са појмом – користи експлицитни и импли – Сложена функција учења, планом рада и начинима оцењи
гранична вредност цитни облик функције – Инверзна функција вања
функције – објасни и испита монотоност, – Преглед елементарних функција Облици наставе
ограниченост, парност и перио (линеарна, степена, експоненцијална, Предмет се реализује кроз следеће
дичност функције и одреди нуле логаритамска, тригонометријске) облике наставе:
функције – Гранична вредност функције. Особине – теоријска настава (93 часа)
– одреди инверзну функцију дате, – Број е. Важни лимеси Место реализације наставе
Функције
једноставне функције – Непрекидност функције – Теоријска настава се реализује у учио
– одреди сложену функцију две – Асимптоте функција. Хоризонтална ници или кабинету за математику
задате функције асимптота
– нацрта и анализира елементарне – Вертикална асимптота Препоруке за реализацију наставе
функције – Коса асимптота – образложити циљ предмета, начин и
– одреди граничну вредност критеријум оцењивања
функције – неопходна предзнања поновити уз
– наброји важне лимесе максимално ангажовање ученика
– одреди асимптоте дате функције – подстицати ученике на размишљање и
– Разумевање појма изво – објасни проблем тангенте у датој – Проблем тангенте и брзине самостално закључивање
да функције тачки и проблем брзине – Дефиниција извода функције – примењивати разноврсне облике и
– Оспособљавање за – дефинише извод функције – Правила диференцирања (извод збира, методе рада, како би се подстакла
примену извода на – примени правила диференцирања производа и количника функција) активност ученика
испитивање својстава – одреди извод сложене и инверзне – Таблица извода елементарних – инсистирати на прецизности, тач
функције функције функција ности, систематичности и уредности
– примени таблицу елементарних – Извод инверзне функције. Извод у раду
Извод функције – упућивати ученике на претраживање
извода сложене функције
– одреди екстремне вредности – Испитивање екстремних вредности и различитих извора и примену савреме
помоћу извода функције монотоности функција помоћу извода них технологија
– испита монотоност функције – Испитивање и цртање графика
помоћу извода функција – Функције: значајније особине истаћи
– испита и нацрта графике једнос у приказу елементарних функција. За
тавнијих функција приказивање графика елементарних
функција користити рачунар. Појам
– Стицање основних – одреди примитивну функцију – Примитивна функција. Неодређени граничне вредности усмерити на бли
знања о интегралима дате функције интеграл же одређење појма непрекидности и
– примени особине неодређеног – Основне особине неодређеног инте за испитивање функције на крајевима
интеграла грала домена тј. налажење асимптота.
– примени метод замене – Методи интеграције. Метод замене – Извод функције: примењујући знање
– примени метод парцијалне – Метод парцијалне интеграције из аналитичке геометрије о правој,
интеграције – Дефиниција одређеног интеграла увести ученике у област диферен
– дефинише одређени интеграл – Особине одређеног интеграла цијалног рачуна. Указати на примену
– примени Њутн-Лајбницову – Њутн-Лајбницова формула диференцијала код апроксимације
формулу – Метод замене променљиве код одређе функција. При обради примене извода
– примени метод замене и метод ног интеграла функције на испитивање и цртање
парцијалне интеграције код – Парцијална интеграција код одређеног графика функције користити једнос
одређеног интеграла интеграла тавније примере (рационалне).
– реши једноставније диферен – Израчунавање површине равног лика
цијалне једначине – Запремина обртних тела – Интеграли: потребно је јасно истаћи
– израчуна површину равног лика – Дужина лука криве да је код диференцирања дата функ
– израчуна запремину обртног тела ција и треба одредити њен извод, а у
– израчуна дужину лука криве случају интеграције дат је извод и тре
Интеграли
ба одредити функцију. Тежиште треба
да буде на разумевању различитих
метода интеграције, а не на решавању
компликованих интеграла.
1. активност ученика на часу;
2. усмену проверу знања;
3. писмену провера знања;
Оквирни број часова по темама
– Функције 27 часова
– Извод функције 27 часова
– Интеграли 27 часова
исправкама планирано је 12 часова
– Физика
– Хемија
– Рачунарство и информатика
– Сви стручни предмети у којима се примењује математика
Назив предмета: РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА

Циљеви предмета: Стицање знања, вештина и формирање вредносних ставова информатичке писмености неопходних за живот и
рад у савременом друштву.
Назив и трајање модула предмета

Трајање модула (часови)
НАЗИВ МОДУЛА
В
Основе рачунарске технике 16
Обрада текста 16
Табеларни прорачуни 16
Презентације 12
Интернет и електронска комуникација 14
УКУПНО: 74
НАПОМЕНА: Годишњи фонд часова зависи од броја наставних недеља у првом разреду који је дефинисан наставним пла-
ном за сваки образовни профил.
Назив модула: Основе рачунарске технике

Трајање модула: 16 часова
ИСХОДИ МОДУЛА
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
стању да:
Оспособљавање ученика за – класификује фазе историјског развоја – историјски развој технологија за скла На почетку модула ученике упознати са циље
коришћење основних могућ рачунара диштење, обраду и пренос података вима и исходима наставе / учења, планом рада и
ности рачунарског система – наведе примере употребе РС у свако – примена РС у разним областима људске начинима оцењивања.
дневном животу делатности Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– дефинише појмове хардвера и – блок-схема Фон Нојмановог модела рачунар вредновати код ученика током свих облика
софтвера ског система наставе.
– објасни Фон Нојманов модел рачунара – јединице за мерење количине податка (бит,
– разликује јединице за меру количине бајт, редови величине) Облици наставе
података – основне компоненте рачунара и њихов утицај Модул се реализује кроз следеће облике
– разликује основне компоненте на перформансе рачунара наставе:
рачунара – врсте и подела софтвера, главне функције – лабораторијске вежбе
– разликује факторе који утичу на пер ОС-а
формансе рачунара – подешавање радног окружења (позадина рад Подела одељења на групе
– разликује врсте софтвера не површине, сат, календар, језик тастатуре, Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– дефинише оперативни систем (ОС) и резолуција монитора...) зације:
наводи његове главне функције – концепти организације датотека и фасцикли – Лабораторијских вежби
– подешава радно окружење ОС – типови датотека
– хијерархијски организује фасцикле и – текст едитор цртање који постоји у саставу Место реализације наставе
управља фасциклама и датотекама ОС-а – рачунарски кабинет
– разликује типове датотека – програм за цртање који постоји у саставу
– користи текст едитор оперативног ОС-а Препоруке за реализацију наставе
система – инсталација корисничког софтвера – Конкретне примере за вежбање прилагодити
– црта помоћу програма за цртање у – програми за архивирање података образовном профилу.
оквиру ОС – програми за заштиту рачунара од штетног – При реализацији модула инсистирати на
– инсталира нови софтвер софтвера вештинама.
– компресује и декомпресује датотеке и – инсталација периферних уређаја – Принцип рада рачунарског система објаснити
фасцикле – дељење ресурса у оквиру локалне мреже правећи паралелу са системима који су учени
– обезбеђује заштиту рачунара од штет – подешавање параметара штампе цима већ познати из ранијег искуства.
ног софтвера – фактори који штетно утичу на здравље ко – Основне компоненте рачунара: објаснити
– инсталира периферне уређаје рисника рачунара, животну средину и мере за ученицима начин повезивања рачунара,
– наводи примере и предности умрежа њихову минимизацију улазно-излазне портове и уређаје спољашње
вања рачунара – врсте лиценци, ауторска права и заштита меморије, а централну јединицу само на
– манипулише дељивим ресурсима у података нивоу основне блок-шеме (матична плоча,
локалној мрежи напајање, РАМ, процесор, графичка, звучна и
– управља штампањем докумената мрежна карта).
– примењује здравственe и сигур – Објаснити значај и направити хијерархију
носнe мерe заштите при коришћењу утицаја појединих компоненти РС на перфор
рачунара мансе рачунара.
– објасни утицај коришћења рачунара на – Поделу софтвера урадити на нивоу: ОС,
животну средину апликативни софтвер и драјвери и објаснити
– примењује и поштује законскa решења њихову намену.
у вези са ауторским правима и зашти – При подешавању радног окружења посебну
том података пажњу обратити на регионална подешавања
– При реализацији хијерархијске организације
фасцикли објаснити ученицима њен значај.
– Инсталацију софтвера реализовати на про
грамима за заштиту рачунара и архивирање
података.
– Инсталацију периферних уређаја урадити на
примеру штампача.
– Објаснити ученицима значај правилног држања
тела, осветљења, дужине рада без паузе...
– Инсистирати на поштовању и доследном
спровођењу ауторских права и софтверских
лиценци.
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
1. Праћење остварености исхода
2. Тестове знања
3. Тестове практичних вештина
Назив модула: Обрада текста

стању да:
Оспособљавање ученика за – подешава радно окружење програма за – подешавање радног окружења (палете алатки, На почетку модула ученике упознати са циље
рад са програмима за обраду обраду текста пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
текста – управља текстуалним документима и – рад са документима (отварање, снимање у раз начинима оцењивања.
чува их у различитим верзијама личитим форматима и верзијама програма) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– креира и уређује текстуалне документе – уношење текста (унос текстa, симбола и вредновати код ученика током свих облика
– креира и уређује табеле специјалних карактера) наставе.
– уметне објекте у текст и модификује их – форматирање текста (слова, обликовање,
– направи циркуларна писма индексирање, експонирање, боја, промена Облици наставе
– подешава параметре изгледа странице величине слова) Модул се реализује кроз следеће облике
текстуалног документа – форматирање пасуса наставе:
– проналази и исправља правописне и – стилови – лабораторијске вежбе
словне грешке помоћу алата уграђених – креирање и форматирање табеле
у програм за обраду текста. – уношење података и модификовање табеле Подела одељења на групе
– прегледа и штампа текстуални – рад са објектима (уметање, копирање, пре Одељење се дели на 2 групе приликом реали
документ. мештање, промена величине...) зације:
– израда циркуларног писма, избор листе – Лабораторијских вежби
прималаца, уметање података, снимање и
штампање Место реализације наставе
– подешавање параметара изгледа странице – рачунарски кабинет
документа (оријентација папира, величина,
маргине, прелом, уређивање заглавља и под Препоруке за реализацију наставе
ножја, аутоматско нумерисање страна) – Конкретне примере за вежбање прилаго
– исправљање правописних грешака, контролор дити образовном профилу кроз корелацију
правописа са стручним предметима (форме, текстови,
– прегледање документа пре штампања, обрасци, извештаји и сл. са каквима ће ученик
штампање целог документа, појединачних радити при обављању стручних послова )
страница и одређивање броја копија – При реализацији овог модула инсистирати на
правопису и употреби одговарајућег језика
тастатуре.
– Инсистирати на правилном форматирању па
раграфа (максимално користити могућности
које пружа програм, избегавати поновљену
употребу тастера „ентер” и „размак”)
– При обради табела као пример урадити табелу
која ће се касније користити при изради
циркуларног писма.
Оцењивање
1. праћење остварености исхода
2. тестове практичних вештина
Назив модула: Табеларни прорачуни

стању да:
рад са програмом за табеларне табеларне прорачуне пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
прорачуне – управља табеларним документима и – рад са документима (отварање, снимање у раз начинима оцењивања.
– уноси податке различитих типова – – уношење података (појединачни садржаји вредновати код ученика током свих облика
појединачно и аутоматски ћелија и аутоматске попуне) наставе.
– измени садржаје ћелија – мењање типа и садржаја ћелије
– сортира и поставља филтере – сортирање и филтрирање Облици наставе
– манипулише врстама и колонама – подешавање димензија, преметање, фикси Модул се реализује кроз следеће облике
– организује радне листове рање и сакривање редова и колона наставе:
– уноси формуле у ћелије – додавање, брисање, премештање и преимено – лабораторијске вежбе
– форматира ћелије вање радних листова
– бира, обликује и модификује графи – уношење формула са основним аритметичким Подела одељења на групе
коне операцијама, користећи референце на ћелије Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– подешава изглед странице за штам – функције за: сумирање, средњу вредност, зације:
пање табеларног документа минимум, максимум, пребројавање, заокру – Лабораторијских вежби
– исправља грешке у формулама и живање
тексту – логичке функције Место реализације наставе
– прегледа и штампа табеларни доку – копирање формула, релативно и апсолутно – рачунарски кабинет
мент. референцирање ћелија
– форматирање ћелија (број децималних места, Препоруке за реализацију наставе
датум, валута, проценат, поравнање, прелом, – Конкретне примере за вежбање прилагодити
оријентација, спајање ћелија, фонт, боја садр образовном профилу кроз корелацију са
жаја и позадине, стил и боја рама ћелије) стручним предметима.
– намена различитих типова графикона, приказ – При реализацији овог модула инсистирати на
ивање података из табеле помоћу графикона правопису и употреби одговарајућег језика
– подешавање изгледа странице документа за тастатуре.
штампање (оријентација папира, величина, – Логичке функције: избор функција прила
маргине, прелом, уређивање заглавља и под годити нивоу знања ученика и потребама
ножја, аутоматско нумерисање страна) образовног профила.
– исправљање грешака у формулама и тексту – Форматирање ћелија обрађивати током два

– прегледање документа пре штампања, ауто часа
матско штампање насловног реда, штампање – При обради графикона, показати различите
опсега ћелија, целог радног листа, целог доку врсте графикона (хистограме, линијске, и
мента, графикона и одређивање броја копија. „пите”; објаснити њихову намену; показати
подешавање појединих елемената графикона).
Оцењивање
Назив модула: Презентације

стању да:
израду слајд презентација и израду слајд – презентације пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
њихово презентовање – управља слајд презентацијама и – рад са документима (отварање, снимање у раз начинима оцењивања.
чува их у различитим форматима и личитим форматима и верзијама програма) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
верзијама – додавање и манипулација слајдовима вредновати код ученика током свих облика
– додаје и премешта слајдове – основна правила и смернице за израду презен наставе.
– припреми презентацију у складу са тације (количина текста и објеката по слајду,
правилима и смерницама за израду величина и врста слова, дизајн...) Облици наставе
презентације – организација слајда: слајдови са текстом, Модул се реализује кроз следеће облике
– користи различите организације табелама, дијаграмима и графиконима наставе:
слајда – форматирање текста – лабораторијске вежбе
– уноси и форматира текст на слајду – додавање објеката на слајд (звук, филм....)
– додаје објекте на слајд – позадина слајда (боје, преливи, шрафуре, Подела одељења на групе
– уноси белешке уз слајд текстуре и слике) Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– подешава позадину слајда – дизајн – теме зације:
– користи и модификује готове дизајн – анимациони ефекти (врсте, подешавање пара – Лабораторијских вежби
– теме метара, анимационе шеме)
– додаје и подешава анимационе ефекте – прелаз између слајдова Место реализације наставе
објектима – интерактивна презентација (хиперлинкови и – рачунарски кабинет
– бира и подешава прелазе између акциона дугмад)
слајдова – врсте погледа на презентацију Препоруке за реализацију наставе
– израђује интерактивне слајд презен – штампање презентације – Практичну реализацију модула извести у не
тације – подешавање презентације за јавно прикази ком од програма за израду слајд презентације.
– разликује врсте погледа на презен вање (ручно, аутоматски, у петљи...) – Конкретне примере за вежбање прилагодити
тацију – наступ презентера (положај презентера, образовном профилу кроз корелацију са
– припрема за штампу и штампа пре вербална и невербална комуникација, савлада стручним предметима.
зентацију вање треме...). – Кроз цео модул ученик треба да ради на једној
– подешава презентацију за јавно презентацији чија је тематика везана за кон
приказивање; кретан образовни профил и да на њој примени
– припрема презентације за прикази сва усвојена знања и вештине.
вање са другог рачунара – При реализацији овог модула инсистирати на
– излаже слајд-презентацију правопису и употреби одговарајућег језика
тастатуре.
– Извођење наставе започети објашњењима
наставника а затим усмерити ученике да
самостално вежбају.
– Инсистирати на значају слајд презентација и
важности квалитетног презентовања.
– Подстицати код ученика креативност.
– Последња два часа ученици презентују своје
радове и дискутују о њима.
Оцењивање
Назив модула: Интернет и електронска комуникација

стању да:
Оспособљавање ученика за – објасни појам и структуру Интернета – историјски развој Интернета и структура На почетку модула ученике упознати са циље
коришћење Интернета и елек – разликује начине повезивања рачунара – адресе и протоколи вима и исходима наставе / учења, планом рада и
тронску комуникацију са Интернетом – начини повезивања рачунара са Интернетом начинима оцењивања.
– разликује Интернет сервисе (предности и недостаци сваког од њих) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– објасни појмове хипертекста и WWW – сервиси Интернета (WWW, електронска вредновати код ученика током свих облика
– користи садржаје са веба (WWW пошта, FTP...) наставе.
сервиса) – WWW, веб – прегледач (врсте, отварање и
– проналази садржаје на вебу помоћу подешавање) Облици наставе
претраживача – коришћење претраживача (основно и напредно) Модул се реализује кроз следеће облике
– процењује садржаје са веба на критич – поузданост извора информација. наставе:
ки начин – медијска писменост. – лабораторијске вежбе
– преузима садржаје са веба – преузимање садржаја са веба (снимањем веб

– комуницира путем електронске поште странице, копирањем садржаја са веб страни Подела одељења на групе
– разликује предности и недостатке це, преузимањем датотеке) Одељење се дели на 2 групе приликом реали
електронске комуникације – програми за електронску пошту („веб – мејл” зације:
– користи разноврсне Интернет сервисе и програми за преузимање поште на локални – лабораторијских вежби
– попуњава и шаље веб – базиране рачунар)
обрасце – радно окружење програма за електронску Место реализације наставе
– објашњава појам електронског пошту – рачунарски кабинет
пословања – постављање адресе примаоца („за”, „копија”,
– примени сервис „у облаку” „невидљива копија”) Препоруке за реализацију наставе
– објашњава могуће злоупотребе – пријем и слање електронске поште, без и са – При реализацији овог модула инсистирати на
Интернета прилогом правопису и употреби одговарајућег језика
– примењује безбедносне мере прили – напредне могућности програма за преузимање тастатуре.
ком коришћења Интернета ел. поште (уређивање адресара, уређивање – Током реализације свих садржаја модула
1. примењује правила лепог пона фасцикли, аутоматско сортирање поште...) инсистирати на могућностима злоупотре
шања на мрежи – веб – обрасци разноврсне намене бе Интернета а поготово на безбедности
2. поштује ауторска права за садр – електронско пословање у трговини и јавној корисника, поузданости информација и
жаје преузете са мреже управи спречавању злоупотребе деце.
– предности и недостаци електронске комуни – При претраживању Интернета ученике ус
кације мерити ка тражењу образовних веб сајтова и
– социјалне мреже, форуми, системи за брзе коришћењу система за електронско учење.
поруке, системи за електронско учење... – При обради електронског пословања демонс
– рачунарски сервиси „у облаку”, рад са тек трирати различите врсте веб образаца који се
стом, табелама и датотекама. користе за поручивање и плаћање робе путем
– безбедност деце на Интернету Интернета, поручивање докумената...
– безбедносни ризици коришћења електронске – Показати рад са текстом, рад са табелама и
комуникације складиштење података у неком од сервиса „у
– правила лепог понашања у електронској облаку” (cloud computing), доступних путем
комуникацији веба.
– Преузимање садржаја са веба вежбати на
примерима преузимања текста, слика, клипова
и датотека.
– Код преузимања садржаја са веба водити
рачуна о веродостојности извора информација
и развијати код ученика критичко мишљење
и медијску писменост у избору и тумачењу
садржаја.
– При електронској комуникацији поштовати
правила лепог понашања (netiquette).
– При реализацији садржаја везаних за елек
тронску пошту објаснити ученицима „пут”
електронског писма.
– Доследно спроводити поштовање ауторских
права и софтверских лиценци.
Оцењивање
– Сви предмети
Назив предмета: ИСТОРИЈА

– Стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести;
– Разумевање историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса и улоге истакнутих личности;
– Развијање индивидуалног и националног идентитета;
– Стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумевање савременог света (у националном, регионал
ном, европском и глобалном оквиру);
– Унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходних за живот у савременом друштву (истраживачких вештина, критичког и креа
тивног мишљења, способности изражавања и образлагања сопствених ставова, разумевања мултикултуралности, развијање толеранције и културе
аргументованог дијалога);
– Оспособљавање за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;
– Развијање свести о потреби сталног усавршавања и свести о важности неговања културно-историјске баштине.
ИСХОДИ
у стању да:
Проширивање знања о – препозна различите историјске – Српска државност у средњем веку. На почетку теме ученике упознати са
настанку модерне српске садржаје (личности, догађаје, – Српски народ и његови суседи у циљевима и исходима наставе, односно
државе и најважнијим појаве и процесе) и доведе их у средњем веку. учења, планом рада и начинима оцењи
одликама српске држав везу са одговарајућом времен – Положај Срба под османском, хабз вања
ности. ском одредницом и историјским буршком и млетачком влашћу (XVI–
– Развијање свести о периодом; XVIII век). Облици наставе:
Српска држава и значају средњовековне – разликује периоде у којима је – Српска револуција 1804–1835. и њено Предмет се реализује кроз следеће
државност државности за настанак постојала, престала да постоји и место у контексту европских збивања. облике наставе:
модерне српске државе. поново настала српска држава; – Развој државних институција. – теоријска настава.
– Уочавање улоге – наведе и упореди одлике српске – Развој уставности.
знаменитих личности државности у средњем и новом – Улога модерних династија Место реализације наставе:
у развоју српске држав веку; (Карађорђевићи, Обреновићи, – Теоријска настава се реализује у учио
ности. Петровићи) у развоју српске држав ници или одговарајућем кабинету.
ности.
– Разумевање најзначај – уочи утицај европских револуци – Ратови Србије и Црне Горе за независ Оцењивање:
нијих идеја модерног онарних збивања на развој српске ност 1876–1878. Вредновање остварености исхода
доба и њиховог утицаја националне и државне идеје; – Формирање модерног политичког сис вршити кроз:
у процесу стварања – објасни узроке и последице тема и настанак странака (радикалне, – праћење остварености исхода
српске државе. Српске револуције, ослободилач либералне и напредњачке). – тестове знања.
– Разумевање међународ ких ратова 1876–1878, балканских – Положај Срба под османском и хаб
ног контекста у коме ратова и Првог светског рата; збуршком влашћу у XIX и почетком Оквирни број часова по темама:
настаје и постоји српска – уочи и објасни на историјској XX века. – Српска држава и државност – 32 часа;
држава карти промене граница српске – Србија и Црна Гора у балканским – Српски народ у југословенској држави
државе; ратовима и Првом светском рату. – 20 часова;
– лоцира места најважнијих битака – Најзначајније личности (вожд – Достигнућа српске културе – 12
које су вођене током Српске Карађорђе Петровић, кнез Милош часова;
револуције, ослободилачких рато Обреновић, прота Матеја Ненадовић, – Српски народ и Србија у савременом
ва 1876–1878, балканских ратова митрополит Стефан Стратимировић, свету – 10 часова.
и Првог светског рата; Димитрије Давидовић, Тома Вучић
– опише улогу истакнутих лич Перишић, Илија Гарашанин, кнез Препоруке за реализацију наставе:
ности у Српској револуцији, у Александар Карађорђевић, кнез – структура програма конципирана је
развоју државних иституција и Михаило Обреновић, Владимир с циљем да помогне наставнику у
формирању модерног политич Јовановић, Светозар Милетић, краљ планирању непосредног рада са уче
ког система, у ослободилачким Милан Обреновић, владика Петар I ницима, олакшавајући му одређивање
ратовима 1876–1878, балканским Петровић, владика Петар II Петровић, обима и дубине обраде појединих
ратовима и Првом светском рату; књаз Данило Петровић, књаз Никола наставних садржаја,
– изведе закључак о значају Петровић, Лука Вукаловић, Јован – за сваку тематску целину дати су
уставности за развој модерног Ристић, Стојан Новаковић, Никола циљеви, исходи и садржаји, а исходи
политичког система. Пашић, краљ Александар Обреновић, треба да послуже да наставни процес
краљ Петар I Карађорђевић, престоло буде тако обликован да се наведени
наследник Александар Карађорђевић, циљеви остваре,
Радомир Путник, Степа Степановић, – садржаје треба прилагођавати уче
Живојин Мишић, Петар Бојовић, ницима, како би најлакше и најбрже
Јанко Вукотић...). достигли наведене исходе,
– Проширивање знања – образложи најважније мотиве и – Југословенска идеја и конституисање – наставник има слободу да сам одреди
о југословенској идеји узроке стварања југословенске државе. распоред и динамику активности
и носиоцима идеје државе; – Одлике политичког система у југосло за сваку тему, уважавајући циљеве
стварања југословенске – уочи значај настанка југословен венској краљевини (политичке борбе, предмета,
државе. ске државе за српски народ; Видовдански и Октроисани устав, – програм се може допунити садржајима
– Разумевање међународ – идентификује одлике југословен лични режим краља Александра, ства из прошлости завичаја, чиме се код
ног контекста у коме ске државе као монархије и као рање Бановине Хрватске и отварање ученика постиже јаснија представа о
настаје југословенска републике; српског питања). историјској и културној баштини у њи
држава. – разликује особености друштве – Априлски рат и последице пораза, ховом крају (археолошка налазишта,
– Проширивање знања о но-политичких система који геноцид над Србима у НДХ. музејске збирке),
одликама југословенске су постојали у југословенској – Отпор, устанак и грађански рат. – у школама на наставном језику неке од
државе. држави; – Биланс рата и допринос Југославије националних мањина могу се обради
– Проширивање знања – уочи и разуме међународни поло победи антифашистичке коалиције. ти и проширени наставни садржаји из
о положају српског жај југословенске државе; – Југославија после Другог свет прошлости тог народа,
народа у југословенској – образложи допринос југословен ског рата: настанак југословенске – важно је искористити велике могућ
држави. ских антифашистичких покрета федерације; политичке, економске ности које историја као наративни
– Уочавање улоге зна победи савезника у Другом свет и културне прилике; односи са предмет пружа у подстицању ученичке
менитих личности у ском рату; Истоком и Западом; улога Југославије радозналости, која је у основи сваког
политичком животу – именује најважније личности које у Покрету несврстаних; самоуправни сазнања,
југословенске државе. су утицале на друштвено-поли концепт социјалистичког развоја, – наставни садржаји треба да буду
– Сагледавање међу тичка збивања у Југославији. Устав из 1974. године и дезинтегра представљени као „прича” богата
народног положаја ција СФРЈ; положај српског народа информацијама и детаљима, не зато да
Српски народ у југо- би оптеретили памћење ученика, већ
словенској држави југословенске државе. изван република Србије и Црне Горе
и сецесионистички ратови 1990-их, да би им историјски догађаји, појаве
настанак нових држава; демографс и процеси били предочени јасно,
ке, економске и културне последице детаљно, живо и динамично,
нестанка СФРЈ; питање АП Косово – посебно место у настави историје
и Метохија и НАТО агресија на СРЈ, имају питања, како она која поставља
раздвајање Србије и Црне Горе. наставник ученицима, тако и она која
– Најзначајније личности (краљ долазе од ученика, подстакнута оним
Александар I Карађорђевић, што су чули у учионици или што су
Никола Пашић, Стјепан Радић, сазнали ван ње користећи различите
Љуба Давидовић, Светозар изворе информација,
Прибићевић, Антон Корошец, Милан – добро осмишљена питања наставника
Стојадиновић, Влатко Мачек, кнез имају подстицајну функцију за развој
Павле Карађорђевић, краљ Петар историјског мишљења и критичке
II Карађорђевић, генерал Драгољуб свести, не само у фази утврђивања и
Михаиловић, генерал Милан Недић, систематизације градива, већ и у самој
Анте Павелић, Јосип Броз Тито, обради наставних садржаја,
Слободан Милошевић, Фрањо – у зависности од циља који наставник
Туђман...). жели да оствари, питања могу имати
различите функције, као што су: фо
кусирање пажње на неки садржај или
аспект, подстицање поређења, трагање
за појашњењем,
– Разумевање појма – разликује периоде у којима су – Средњовековна култура Срба (језик

– настава би требало да помогне
српског културног настала најзначајнија дела српске и писмо, верски карактер културе,ученицима у стварању што јасније
простора. културе; Мирослављево јеванђеље, књижев представе не само о томе шта се деси
– Развијање свести о ви – упореди одлике српске културе ност, најзначајније задужбине, правни
ло, већ и зашто се то десило и какве су
шевековном континуи различитих периода; споменици). последице из тога проистекле,
тету српске културе. – објасни утицаје историјских – Последице сеоба на српску културу
– у настави треба што више користити
– Сагледавање српске кул збивања на културна кретања; (утицај западноевропских културних
различите облике организоване ак
туре као дела европског – опише одлике свакодневног живо кретања на српску културу). тивности ученика (индивидуални рад,
културног наслеђа. та код Срба у различитим епохама – Успон грађанске класе. рад у пару, рад у групи, радионице или
– Проширивање знања о и областима; – Свакодневни живот сеоског и градског
домаћи задатак),
највишим дометима и – именује најважније личности становништва. – да би схватио догађаје из прошло
представницима српске које су заслужне за развој српске – Културна и просветна политика – ос
сти, ученик треба да их „оживи у
културе. културе. нивање Велике школе, Универзитета,
свом уму”, у чему велику помоћ
– Развијање свести о академије наука, Народног позоришта.
може пружити употреба различитих
значају образовања – Европски културни утицаји. историјских текстова, карата и других
за општи културни – Личности – Свети Сава, деспот извора историјских података (доку
напредак. Стефан Лазаревић, монахиња ментарни и играни видео и дигитални
– Уочавање промена у Јефимија, Доситеј Обрадовић, Вук материјали, музејски експонати,
свакодневном животу Караџић, Сава Текелија, Петар II илустрације), обилажење културно-
Достигнућа српске код Срба кроз векове. Петровић Његош, Паја Јовановић, историјских споменика и посете
културе Урош Предић, Надежда Петровић, установама културе,
Лаза Костић...). – коришћење историјских карата изузет
– Српска култура као део југословенског
но је важно јер омогућавају ученицима
културног простора (културна сарадња
да на очигледан и сликовит начин
и прожимања, наука, уметнички доживе простор на коме се неки од
покрети, хуманитарне и спортске догађаја одвијао, помажући им да кроз
организације, популарна култура, време прате промене на одређеном
личности – Никола Тесла, Михајло простору,
Пупин, Михаило Петровић Алас, – треба искористити и утицај наставе
Јован Цвијић, Милутин Миланковић,историје на развијање језичке и говор
Бранислав Нушић, Исидора не културе (беседништва), јер исто
Секулић, Јован Дучић, Ксенија ријски садржаји богате и оплемењују
Атанасијевић, Слободан Јовановић,језички фонд ученика,
Сава Шумановић, Иван Мештровић,
– у раду са ученицима неопходно је
Иво Андрић, Милош Црњански, имати у виду интегративну функцију
Бојан Ступица, Десанка Максимовић,
историје, која у образовном систему,
Борислав Пекић, Добрица Ћосић, где су знања подељена по наставним
Александар Петровић, Александар предметима, помаже ученицима да
Поповић, Емир Кустурица, Душан постигну целовито схватање о пове
Ковачевић…). заности и условљености географских,
– Разумевање политичких – идентификује најважније чиниоце – Најутицајније државе и организације у економских и културних услова живо
и економских односа у у међународним политичким и међународним политичким и економ та човека кроз простор и време,
савременом свету. економским односима; ским односима. – пожељно је избегавати фрагментарно
– Сагледавање међународ – разуме место и улогу Србије у – Улога Организације уједињених и изоловано учење историјских чиње
ног положаја Србије. савременом свету; нација у очувању мира у свету, борби ница јер оно има најкраће трајање
– Проширивање знања о – утврди значај чланства Србије у против сиромаштва и заштити култур у памћењу и најслабији трансфер у
најзначајнијим међуна међународним организацијама; них споменика. стицању других знања и вештина,
родним организацијама – објасни утицај савремених тех – Геополитички положај Србије. – у настави треба, кад год је то могуће,
Српски народ и и чланству Србије у ничких достигнућа на повезивање – Чланство Србије у регионалним, примењивати дидактички концепт
Србија у њима. људи у свету. европским и светским организацијама мултиперспективности,
савременом свету – Проширивање знања о (Савет Европе, ОЕБС, ОУН…). – одређене теме, по могућности, треба
последицама научно- – Срби ван Србије (проблем избеглица, реализовати са одговарајућим садр
технолошког развоја Црна Гора, Република Српска, Срби у жајима из сродних предмета.
на живот савременог дијаспори).
човека. – Свет почетком XXI века – научни и
технолошки развој, интернет, утицај
медија на јавно мњење, популарна
култура, глобализација, тероризам,
еколошки проблеми...
– Српски језик и књижевност
– Грађанско васпитање
– Верска настава
Назив предмета: ГЕОГРАФИЈА

– Уочавање и схватање корелативних односа између географије и других природних и друштвених наука;
– Стицање нових актуелних знања о положају, месту и улози Србије на Балканском полуострву и југоисточној Европи;
– Стицање нових и продубљених знања и објашњења о савременим географским појавама, објектима и процесима на територији Републике Србије;
– Стицање нових актуелних знања о порасту, кретањима, структурним променама и територијалном размештају становништва;
– Разумевање актуелне географске стварности наше земље и савременог света;
– Развијање осећања припадности својој нацији као делу интегралног света, изградња и неговање националног и културног идентитета у мултиет
ничком, мултикултуралном и мултијезичком свету;
– Оспособљавање ученика да примењују географско знање и вештине у даљем образовном и професионалном развоју;
– Оспособљавање ученика за одговорно опхођење према себи и окружењу и за активно учествовање у заштити, обнови и унапређивању животне
средине.
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање знања о – дефинише предмет изучавања, – Предмет проучавања, подела и значај На почетку теме ученике упознати са
предмету проучавања, значај, развој и место географије – Место географије у систему наука циљевима и исходима наставе / учења,
подели, значају и месту у систему наука планом рада и начинима оцењивања.
географије у систему – разликује природне и друштвене
наука елементе географског простора и Облици наставе
Увод схвата њихове узајамне узрочно- Предмет се реализује кроз следеће
– Уочавање и схватање последичне везе и односе облике наставе:
корелативних односа – одреди место географије у систе теоријска настава
између географије и му наука (74 часа)
других природних и – препозна значај и практичну при
друштвених наука мену географских сазнања Место реализације наставе
– Проширивање знања о – дефинише појам и функције – Површина, границе, државно уређење Теоријска настава се реализује у
положају, месту и улози државних граница, разуме држав и државна обележја Србије учионици
Србије на Балканском но уређење Србије и познаје – Регионалне географске компоненте
полуострву и југоисточ државна обележја: грб, заставу, у светлу савремених процеса на Препоруке за реализацију наставе
ној Европи химну Балканском полуострву и југоисточној – коришћење савремених електронских
– лоцира на карти положај и вели Европи помагала, аналогних и дигиталних ге
– Сагледавање сложених чину територије Србије уз кратак – Компоненте географског положаја ографских карата различитог размера
друштвено-економских опис битних карактеристика Србије и садржаја
процеса и промена у граница са суседним земљама – коришћење информација са Интернета
jугоисточној Европи на – дефинише појам југоисточ – коришћење интерактивних метода
Балканском полуострву на Европа, лоцира на карти рада
и у нашој држави, уоча Балканско полуострво и иденти – коришћење основне литературе уз
вaњем општих географ фикује његове опште географске употребу савремених технологија за
ских карактеристика карактеристике: физичке, култур презентовање
не и демографске – користити географске и историјске
– анализира промене на политичкој карте опште и тематске
карти Балканског полуострва: – коришћење писаних извора инфор
настанак и распад Југославије, мација (књиге, статистички подаци,
Савремене компо- стварање нових држава и облици часописи...)
ненте географског њихове сарадње
положаја Србије – дефинише појам географски по Оцењивање
ложај и наведе његову поделу Вредновање остварености исхода
– одреди укупан географски поло вршити кроз:
жај Србије (повољан, неповољан), – праћење остварености исхода
анализом својстава чинилаца – тестове знања
који га формирају: апсолутни и
релативни положај Оквирни број часова по темама
– дискутује о предностима и не – Увод – 4 часа
достацима географског положаја – Савремене компоненте географског
Србије положаја Србије – 6 часова
– Природни ресурси Србије и њихов
економско географски значај – 14
часова
– Становништво Србије 8 – часова
– Насеља Србије – 8 часова
– Привреда Србије – 12 часова
– Регионалне целине Србије – 12 часова
– Србија и савремени процеси у Европи
и свету – 8 часова
– Стицање нових и – одреди у геолошком саставу – Геолошки састав и постанак основних

продубљених знања Србије заступљеност стена геотектонских целина
о природи Србије и различите старости, састава и – Панонска Србија и јужни обод
њеном утицају на живот порекла, значајних за појаву руда Панонског басена
и привредне делатности и минерала – Планинско-котлинска Србија.
људи – лоцира у оквиру геотектон Родопске, Динарске и Карпатско-
– Сагледавање физичко- ске структуре Србије велике балканске планине
географских компоне целине: Српско-македонску масу, – Клима. Одлике и економско-географ
ната простора Србије Карпато-балканиде, Унутрашње ски значај
и разумевање њиховог динариде, Централне динариде – Воде и водни ресурси. Реке, језера
значаја за живот људи и Панонску депресију и објасни и термоминералне воде – одлике и
и могућности развоја њихов постанак (деловање економско-географски значај
привреде унутрашњих тектонских и споља – Састав и карактер тла у Србији – еко
шњих сила) номско-географски значај
– идентификује основне макро- – Биљни и животињски свет. Одлике и
целине рељефа Србије: Панонски економско-географски значај
басен и Планинску област – Заштита, очување и унапређивање
– кратко опише постанак Панонског природе
басена, одвоји панонску Србију: – Заштићена природна добра у Србији
Панонску низију и јужни обод
Панонског басена са прегледом
главних елемената рељефа
– одреди планинску област и
направи картографски преглед
громадних, карпатско-балкан
ских, динарских планина и већих
котлина
– објасни елементе и факторе кли
ме, разликује климатске типове у
Србији и њихове одлике
– направи преглед водног богатства
Србије: одреди на карти развођа
сливова, лоцира транзитне и до
Природни ресурси мицилне реке, објасни постанак,
Србије и њихов еко- поделу и значај језера и термоми
номско географски нералних вода
значај – закључује о економском значају
вода за снабдевање насеља,
наводњавање тла, производњу хи
дроенергије, пловидбу, рибарство
и туризам
– дискутује о загађивачима, после
дицама и мерама заштите
– дефинише појам земљиште (тло),
одреди типове тла на простору
Србије, њихов састав и карактер
– познаје утицај физичко-географ
ских фактора на формирање
типова вегетације и разноврсност
животињског света панонске и
планинске области Србије
– дефинише: појам природна
средина, предмет проучавања
заштите природе, значај заштите
и унапређивања природе
– наведе елементе природне
средине, загађиваче воде, ваздуха,
земљишта; последице загађивања
и мере заштите
– препозна појаве штетне по своје
природно и културно окружење и
активно учествује у њиховој за
штити, обнови и унапређивању
– дефинише: парк природе, предео
изузетних одлика, резерват
природе, споменик природе и
природне реткости
Разликује заштићена природна до
бра у Србији: Голија, Фрушка гора,
Ђердап, Тара и др.
– опише антропогеографска обе – Антропогеографска обележја.

– Проширивање знања о лежја и историјско-географски Историјско-географски континуитет
демографском развоју континуитет насељавања Србије насељавања Србије
и распореду станов – објасни кретање становништва и – Кретање и територијални размештај
ништва у Србији територијални размештај станов становништва (наталитет, морталитет
ништва у Србији и природни прираштај)
– Уочавање демографских – укаже на промену броја становни – Миграције. Појам, значај, типови и
проблема и могућности ка Србије и наведе факторе који видови
њиховог превазилажења условљавају промене станов – Структура становништва: биолошка,
за свеукупни ништва економска, социјална, национална
друштвено-економски – уз помоћ графичких метода (етничка и верска)
развитак наше земље анализира основне демографске – Демографски проблеми и популациона
одлике; објашњава их, врши пред политика у Србији
– Формирање свести о виђања и изводи закључке – Срби у непосредном и ширем окру
неговању националног и – дефинише појмове: наталитет, жењу
културног идентитета морталитет и природни при – Срби и наше становништво у Европи
раштај и ваневропским континентима. Однос
– дефинише појам миграције и раз дијаспоре и Србије
ликује типове и видове миграција
– објасни структуру становништва
у Србији (биолошка, економска,
социјална, национална)
– разликује појмове националног,
етничког и културног идентитета
– изгради став о једнаким правима
људи без обзира на расну, нацио
налну, верску и другу припадност
– објасни демографске проблеме и
популациону политику у Србији
Становништво – дефинише појам дијаспоре
Србије – лоцира подручја на којима
живи српско становништво у
непосредном и ширем окру
жењу (Мађарска, Румунија,
Македонија, Албанија, Црна Гора,
Босна и Херцеговина, Хрватска и
Словенија)
– разликује компактну и појединач
ну насељеност српског станов
ништва у подручјима непосред
ног и ширег окружења
– објасни основне карктеристике
становништва Републике Српске
– лоцира аутохтоне српске терито
рије (северни делови Далмације,
Лика, Кордун, Банија, Славонија
и Барања)
– објасни радне миграције у
европске земње и именује државе
и градове у којима има нашег
становништва
– објасни исељавање нашег
становништва на ваневропске
континенте
– разликује фазе у исељавању Срба
у прекоокеанске земље
– именује државе и градове у који
ма живи наше становништво
– објасни однос и везе дијаспоре
и Србије
– Проширивање знања о – дефинише појам насеља – Постанак, развој и размештај насеља
насељима и факторима – објасни постанак, развој и раз Србије
њиховог развоја мештај насеља Србије – Подела насеља. Сеоска, градска,
– Разумевање вредности – наведе факторе развоја и тран приградска и привремена
сопственог културног сформације насеља и њихових – Економско-географски фактори раз
наслеђа и повезаности мрежа и система воја и трансформације насеља и њи
са другим културама и – лоцира градске центре Србије хових мрежа и система (урбанизација,
традицијама – образложи улогу градских цен деаграризација, индустријализација и
– Развијање свести о тара у регионалној организацији терцијаризација)
вредности и значају Србије
антропогених културних – лоцира осовине (појасеве) развоја – Градски центри и њихова улога у
Насеља Србије добара Србије: Дунавско-савска, Велико- регионалној организацији Србије
– Уочавање трансформа моравска и Јужно-моравска – Осовине (појасеви) развоја Србије:
ције насеља и њихових – разликује врсте, функције и Дунавско-савска, Велико-моравска и
мрежа и система типове насеља. Јужно-моравска
– опише карактеристике урбаних – Антропогена културна добра и њихова
целина. заштита
– разликује значење појмова
урбанизација, деаграризација,
индустријализација и терцијари
зација.
– именује антропогена културна
добра и објасни њихову заштиту
– Проширивање и – анализира утицај природних и – Развој, размештај и основне каракте

продубљивање знања друштвених чиниоца на усло ристике привреде Србије
о привреди Србије и вљеност развоја и размештаја – Пољопривреда – развој, значај и
њеним основним карак привреде Србије и групише гране подела
теристикама привреде по секторима – Шумарство, лов и риболов
– објасни како природни и – Рударство и енергетика
– Сагледавање потенција друштвени фактори утичу на – Индустрија – појам, подела, структура
ла и могућности Србије развој и размештај пољопривреде и значај
за њену конкурентност у Србије – Саобраћај и трговина
светској привреди – дефинише гране пољопривреде – Туризам
у ужем смислу (земљорадња и
сточарство) и ширем смислу (шу
марство, лов и риболов), наведе
значај пољопривреде
– препозна основне функције
шумарства, значај шума, факторе
који их угрожавају и мере
заштите
– утврди значај лова и риболова
– дефинише значај Енергетике и
Рударства; наведе енергетске
ресурсе и минералне сировине
Привреда Србије
и направи њихов картографски
преглед на територији Србије
– објасни појмове: индустрија и
индустријализација, одрживи
развој и наведе факторе развоја и
размештаја, поделу индустрије и
њен значај
– анализира утицај природних и
друштвених фактора на развој
саобраћаја, кратко опише врсте
саобраћаја и њихов значај
– направи картографски преглед
главних друмских и железничких
праваца у Србији, пловних река и
канала, већих лука и аеродрома
– дефинише појмове: трговина,
трговински и платни биланс и
одреди значај трговине
туризма, дефинише и наведе
поделу туризма
– Стицање и проши – дефинише појам регије и направи – Војводина
ривање географских картографски преглед регионал – Шумадија и Поморавље (западно и
знања о регионалним них целина Србије велико)
целинама Србије и – лоцира на карти Србије границе – Западна Србија
сагледавање њихових Војводине и њених предеоних – Старовлашко-рашка висија
специфичности целина и препозна њене природне – Источна Србија
и друштвене одлике – Јужно Поморавље
– потврди на карти Србије границе – Косово и Метохија
Шумадије и Поморавља и наведе
њихове природне и друштвене
одлике
– препозна на карти Србије границе
западне Србије и опише њене
природне и друштвене одлике
Регионалне целине
– идентификује на карти Србије
Србије
Старовлашко-рашку висију уз
анализу њених природних и
друштвених одлика
– лоцира на карти Србије границе
источне Србије и наведе њене
јужног Поморавља и препозна
његове природне и друштвене
одлике
– потврди на карти Србије границе
Косова и Метохије и дискутује о
његовим природним и друштве
ним одликама
– Стицање знања о сав – дефинише појмове: процес – Сарадња Србије са другим државама и
ременим политичким и интеграције, демократска регио међународним организацијама
економским процесима нализација, глобализација – Европска унија – оснивање, чланице,
у Европи и свету као – објасни економске интеграције на циљеви, проблеми, фондови и њихова
услова напретка свих Балкану и у југоисточној Европи приступачност
земаља и народа и познаје мирољубиву политику – Однос Србије према осталим европ
Србије у међународним оквирима ским и ваневропским економским и
– Стварање реалне слике и на Балкану политичким интеграцијама
о Србији у светским – лоцира на карти Европе земље – Светско тржиште капитала, структура
размерама и савременим чланице ЕУ, опише историјат раз и међународни значај
међународним про воја, наведе циљеве и дефинише – Уједињене нације. Структура и међу
цесима проблеме унутар Уније народни значај. Србија и УН
– објасни услове које Србија треба – Глобализација као светски процес
да испуни да би постала равноп
равна чланица заједнице.
– разликује улогу, значај и видове
Србија и савремени
деловања међународних органи
процеси у Европи и
зација: (CEFTA, EFTA, NAFTA,
Свету
OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...)
– објасни улогу, значај и видове
деловања Светске банке и
Међународног монетарног фонда
и улогу Србије у овим организа
цијама
– опише историјат развоја УН, на
веде циљеве и структуру органи
зације и образложи приврженост
Србије УН
– дефинише појам глобализације
и разликује одлике политичке,
територијалне, економске, култур
не и другe видовe глобализације.
Објасни приоритете Србије у
погледу процеса глобализације
– Биологија
Назив предмета ХЕМИЈА

– Развој функционалног система хемијског знања као подршке за изучавање стручних предмета;
– Разумевање односа између структуре супстанци, њихових својстава као и могућности њихове примене;
Циљеви предмета – Разумевање природних појава и процеса и хемијског приступа у њиховом изучавању;
– Развој хемијске функционалне писмености;
– Препознавање, разумевање и примена хемијских знања у свакодневном животу и професионалном раду;
– Разумевање корисности од хемијске производње и за одабрану струку;
– Развој способности за сагледавање потенцијалних ризика, могућности превенције и мера заштите при хемијским незгодама у свакодневном животу
и професионалном раду;
– Развој одговорног става према коришћењу супстанци у свакодневном животу и у професионалном раду;
– Развој комуникативности и спремности за сарадњу и тимски рад;
– Развој одговорности, систематичности, прецизности и позитивног става према учењу;
– Развој свести о сопственим знањима и потреби за даљим професионалним напредовањем.
Годишњи фонд часова: 74 часа
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИН
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку теме ученик ће бити
ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да:
– Разумевање концепта о – објасни електронеутралност – Грађа атома, атомски и масени број На почетку теме ученике упознати са
корпускуларној грађи атома – Хемијски симболи и формуле циљевима и исходима наставе, одно
супстанци – објасни појам изотопа и примену – Структура електронског омотача сно учења, планом рада и начином
– Разумевање односа изотопа – Релативна атомска и молекулска маса оцењивања.
између структуре – разликује атом од јона – Јонска веза
супстанци и њихових – напише симболе елемената и – Ковалентна веза Облици наставе
својстава формуле једињења – Метална веза
– Разумевање утицаја – објасни да су електрони у елек – Кристали:атомски, јонски и моле Предмет се реализује кроз следеће об
међумолекулских сила тронском омотачу распоређени кулски лике наставе:
на физичка својства према принципу мимимума – Количина супстанце и моларна маса
Структура
супстанци енергије – теоријска настава
супстанци
– одреди број валентних електрона Демонстрациони огледи: – демонстрациони огледи
– објасни узрок хемијског везивања – реактивност елемената 1. групе ПСЕ
атома и типове хемијских веза – бојење пламена
– разликује јонску везу од кова – упоређивање реактивности елемената Место реализације наставе
лентне везе 17. групе ПСЕ
– разликује неполарну од поларне – сублимација јода Теоријска настава се реализује у
ковалентне везе – одговарајућем кабинету
– објасни да својства хемијских – специјализованој учионици
једињења зависе од типа хемијс – учионици
ке везе
– дефинише појам релативне Препоруке за реализацију наставе

атомске масе и појам релативне
молекулске масе – неопходна предзнања поновити уз
– објасни појам количине супстанце максимално ангажовање ученика
и повезаност количине супстанце – ново градиво обрадити увођењем што
са масом супстанце више примера из реалног живота и
– објасни квантитативно значење подстицати ученике на размишљање и
симбола и формула самостално закључивање
– Развој концепта о – објасни да су дисперзни системи – Дисперзни системи – у настави се изводе сви предвиђени
корпускуларној грађи смеше више чистих супстанци – Растворљивост демонстрациони огледи, како би
супстанце на основу – разликује дисперзну фазу и дис – Масени процентни садржај раствора ученици разумели значај хемијског
разумевања односа ком перзно средство – Количинска концентрација раствора експеримента као примарног извора
поненти у дисперзном – објасни појам хомогене смеше знања и основног метода сазнавања
систему – објасни појам и наведе примену Демонстрациони огледи: у хемији
– Разумевање односа аеросола, суспензија, емулзија и – припремање раствора познате коли – наставник бира примере и демонстра
између квалитативног колоида чинске концентрације ционе огледе у складу са потребама
састава дисперзног – објасни утицај температуре на – припремање раствора познатог масе струке
система и његових растворљивост супстанци ног процентног садржаја – прилагодити разматрање квантита
Дисперзни системи својстава – израчуна масени процентни – размена енергије између система и тивног аспекта хемијских реакција
– Разумевање односа садржај раствора околине (растварање амонијум-хлори потребама образовног профила
између квантитативног – објасни појам количинске кон да и растварање натријум-хидроксида – упућивати ученике на претраживање
састава дисперзног центрације раствора у води) различитих извора, применом савре
система и његових мених технологија за прикупљање
својстава хемијских података
– Сагледавање значаја – указивати на корисност и штетност
примене дисперзних хемијских производа по здравље људи
система у свакодневном – указивати на повезаност хемије
животу и професионал са техничко-технолошким, социо-
ном раду економским и друштвеним наукама
– Разумевање концепта – објасни да хемијска промена – Хемијскe реакцијe Оцењивање
одржања материје кроз значи настајање нових супстанци, – Хемијске једначине
принципе одржања масе раскидањем старих и стварањем – Реакције синтезе и анализе Вредновање остварености исхода
и енергије нових хемијских веза – Стехиометријска израчунавања на вршити кроз:
– Развој концепта о – разликује реакције синтезе и основу хемијских једначина
корпускуларној грађи анализе – Топлотни ефекат при хемијским – усмену проверу знања
супстанце на основу – напише једначине за хемијске реакцијама – писану проверу знања
разумевања хемијских реакције – Брзина хемијске реакције
реакција – примени знања из стехио – Фактори који утичу на брзину хемијс
метријског израчунавања на ке реакције Број часова по темама
хемијским једначинама – Хемијска равнотежа
– објасни да су неке реакције – Електролити – Структура супстанци (14)
егзотермне а неке ендотермне у – Електролитичка дисоцијација кисели – Диспрезни системи (7)
размени енергије са околином на, база и соли – Хемијске реакције (18)
– наведе факторе који утичу на – pH вредност – Хемија елемената и једињења (32)
брзину хемијске реакције – Оксидо-редукциони процеси – Хемијски аспекти загађивања животне
– објасни појам хемијске равно – Електролиза средине (3)
теже – Корозија
– разликује коначне и равнотежне
хемијске реакције
– илуструје примерима значај Демонстрациони огледи:
хемијске равнотеже за процесе из
свакодневног живота кретање честица као услов за хемијску
– прикаже електролитичку дисо реакцију
цијацију киселина, база и соли (реакција између гасовитог амонијака и
хемијским једначинама гасовитог хлороводоника)
– разликује киселу, базну и
Хемијске реакције
неутралну средину на основу рH
вредности раствора
– објасни појам електролита
– објасни појам јаких и слабих
електролита
– објасни напонски низ елемената
– објасни процесе оксидације
и редукције као отпуштања и при
мања електрона
– објасни да је у оксидо-редукцио
ним реакцијама број отпуштених
електрона једнак броју примље
них електрона
– објасни шта је оксидациони број
и како се одређује оксидациони
број атома у молекулу
– објасни да се при оксидацији
оксидациони број повећава, а
при редукцији оксидациони број
смањује
– одреди оксидационо и редукци
оно средство на основу хемијске
једначине
– објасни појам електролизе
– објасни појам корозије
– наведе поступке заштите од
корозије
– Разумевање односа – објашњава периодичну промену – Стабилност атома племенитих гасова

структуре супстанци и својстава елемената у ПСЕ – Упоредни преглед и општa својства
њихових својстава – разликује метале, неметале и елемената 17, 16, 15, 14, 13. и 12.
– Сагледавање значаја металоиде групе ПСЕ
примене елемената и – објасни стабилност атома племе – Упоредни преглед и општа својства
једињења у професи нитих гасова елемената 1. и 2. групе ПСЕ
оналном раду и свако – описује карактеристична својства – Опште карактеристике прелазних еле
дневном животу неметала: водоника, кисеоника, мената и њихова практична примена
– Разумевање значаја и азота, угљеника, силицијума, фос – Својства атома угљеника
примене елемената, фора, сумпора, хлора и њихових – Класификације органских једињења
једињења и легура у важнијих једињења, као и њихов – Типови органских реакција
Хемија елемената и техничко-технолошким утицај на живи свет – Основне класе органских једињења
једињења процесима – описује карактеристична својства – Биолошки важна органска једињења
метала: натријума, калијума, маг (угљени хидрати, масти, протеини)
незијума, калцијума, алуминијума
и олова и њихових важнијих
једињења, као и њихов утицај на Демонстрациони огледи:
живи свет – реакција магнезијума и алуминијума
– наведе општа својства прелазних са сирћетном киселином
метала и њихових једињења и – дејство сирћетне киселине на пред
њихову примену у струци мете од бакра
– описује својства атома угљеника – припремање пенушавих
у органским молекулима освежавајућих пића
– доказивање скроба раствором јода
– познаје класификацију органских – растварање скроба у топлој и хладној
једињења (према структури и води
врсти хемијских веза) – згрушавање протеина лимунском
– објашњава како хемијска својства киселином
зависе од природе хемијске везе
– објашњава хемијска својства
органских једињења која имају
примену у струци и свакодневном
животу
– Развој одговорног става – објасни штетно дејство неких – Загађивање атмосфере, воде и тла
према коришћењу суп супстанци на животну средину и – Извори загађивања
станци у свакодневном здравље људи – Пречишћавање воде и ваздуха
животу и професионал – наводи најчешће изворе – Заштита и одлагање секундарних
Хемијски аспекти
ном раду загађивања атмосфере, воде и тла сировина
загађивања животне
– Разумевање и просуђи – објасни значај пречишћавања
средине
вање начина одлагања и воде и ваздуха
уништавања хемијских – објасни значај правилног одла
загађивача животне гања секундарних сировина
средине
– Физика
– Сви стручни предмети у којима се примењује хемија
Назив предмета: ЛИКОВНА КУЛТУРА

– Развијање визуелног опажања, креативности, критичког мишљења, естетских критеријума, индивидуалности, самопоуздања, радозналости,
предузимљивости, емпатије и толеранције;
– Оспособљавање за изражавање идеја, ставова и емоција традиционалним и/или савременим медијима, за коришћење различитих информација као
подстицај за стваралачки рад, за сарадњу и тимски рад;
– Упознавање са значајем и улогом визуелне уметности у друштву, свакодневном животу и раду и са најзначајнијим националним и светским умет
ничким делима, уметницима и споменицима културе;
– Формирање позитивног става према очувању визуелног националног идентитета, националне и светске културне баштине;
– Повезивање стечених знања и умења са свакодневним животом и будућом професијом.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са улогом – разматра повезаност визуелне – Улога визуелне уметности кроз Препоруке за реализацију наставе
визуелне уметности у уметности и друштва периоде и епохе. Визуелна уметност у – Наставник планира број часова за сва
друштву; – опише однос елемената савременом друштву; ку тему, имајући у виду да је 7 часова
– Унапређивање визуел композиције који уочава – Медији визуелних уметности, мате минимум за реализацију једне теме.
ног опажања, естетских – разматра теме и идеје у делима ријали, технике и средства. Утицај Треба предвидети и могућност да се
критеријума и визуелне визуелне уметности и визуелне савремене технологије на визуелну ученици дуже задрже на теми која их
комуникације; поруке са којима се среће уметност; нарочито интересује;
Композиција
– Формирање толерантног – изрази своју замисао у одабраној – Врсте композиција, елементи и прин – На почетку теме ученике упознати са
става према разлика традиционалној техници ципи компоновања, тематика, мотиви, циљевима и исходима учења, планом
ма у индивидуалном – укаже на естетичке вредности поруке и идеје; рада и начинима оцењивања. По
опажању, тумачењу и које уочава у радовима уметника – Уметничка дела и неуметнички радови завршетку теме изложити радове свих
доживљају опаженог. (шунд, кич, дечји радови...). Разлике у ученика ради процене и самопроцене
индивидуалном доживљају уметнич и разговарати о начину на који су учи
ког дела. ли, као и о могућој примени наученог;
– Стицање основних – пореди врсте дизајна и радове – Производи уметничких заната од – Предложени садржаји су полазна
знања о развоју дизајна, дизајнера на основу одабраног првих цивилизација до појаве ин тачка за разговор, који наставник може
уметничким занимањи или договореног критеријума дустријског дизајна. Развој дизајна, да допуни другим садржајима, при
ма и занимањима која су – реши задати проблем комби врсте дизајна. Уметничка занимања и чему треба имати у виду да садржаји
непосредно повезана са нујући свесно или случајно занимања која су непосредно повезана и начин учења садржаја треба да буду
дизајном; одабране елементе/мотиве са дизајном; везани за активности ученика које
Дизајн
– Оспособљавање за – изрази своју идеју у одабраном, – Дизајн у XXI веку; воде ка развијању креативности;
коришћење различи задатом или доступном материја – Извори (окружење, природа, – Приликом разматрања садржаја треба
тих информација као лу и техници уметничка дела, музика, филмови, указати на повезаност садржаја са
подстицај за стваралач користи различите информације као литература...) и начини долажења до сродним садржајима других наставних
ки рад; подстицај за стваралачки рад креативних идеја и решења. предмета, са свакодневним животним
Развијање креативности. ситуацијама и са будућим занимањем;
– Упознавање са врстама – пореди амбијент простора разли – Реалан простор (дизајн екстеријера и – Наставник припрема визуелне приме
простора, елементима читих намена ентеријера). Амбијент (елементи који ре и презентације. Ученици могу да
амбијента и значајем – разматра значај обликовања чине амбијент простора). Кретање праве презентације у апликативном
обликовања простора; простора за свакодневни живот и облика у простору; програму или на други начин; самос
– Развијање опажања, будуће занимање – Простор приказан на дводимензио тално, у пару или тиму. Наставник
креативности, радоз – реши проблем комбинујући налној подлози и илузија простора поставља критеријуме за израду
Простор презентације (садржај, однос слике и
налости и естетских задате и одабране елементе, мате (илузија дубине простора на сцени
критеријума; ријале и/или информације постигнута помоћу кулиса, слике, текста...);
– Формирање позитивног – изрази своју замисао у одабраном огледала, светла...). Перспектива. – Пожељно је подстицати ученике да се
става према естетичким медију, материјалу и техници Дигитална фотографија; изражавају помоћу савремене техно
вредностима у ужем и – Виртуелни простор (екран, 3Д филмо логије (мобилни уређаји, апликативни
ширем окружењу. ви, холограми...). програми);
– Исходи су дефинисани тако да сви
– Упознавање са значајем – разматра значај визуелне умет – Значај визуелне културе и уметности ученици могу да их остваре у мањој
визуелне уметности за ности и културе у савременом за лични развој, комуникацију, будуће или већој мери. Ради објективног
савремено друштво и друштву занимање, национални идентитет, оцењивања наставник може да форми
најзначајнијим наци – прави, самостално или у сарадњи развој туризма, привреду, очување ра чек-листе за процену и самопроце
оналним и светским са другима, презентације о животне средине, рециклажу и за ну постигнућа.
уметничким делима и одабраним уметничким делима, смањење сиромаштва;
Култура и уметничко споменицима културе; уметницима или споменицима – Најзначајнија дела светске и нацио Оцењивање
наслеђе – Развијање опажања, културе налне уметничке баштине; Вредновање остварености исхода
естетских критеријума, – користи уметничка дела као под Начин информисања о дешавањима у вршити кроз:
критичког мишљења и стицај за стваралачки рад култури и уметности. – праћење остварености исхода
радозналости; предложи посету актуелном – процену и самопроцену радова
– Мотивисање ученика догађају културе или виртуелном – разговор
да прате дешавања у музеју/галерији/локалитету – презентацију
култури и уметности.
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
– Српски језик и књижевност;
– Историја;
– Биологија;
– Физика;
– Хемија;
– Математика;
– Рачунарство и информатика.
Назив предмета: БИОЛОГИЈА

– Проширивање знања о нивоима организације биолошких система, грађи и функцији ћелије, току и значају ћелијских деоба;
– Разумевање физиолошких процеса у људском организму;
Циљеви предмета: – Упознавање са основним фазама развића човека;
– Разумевање основних принципа наслеђивања особина;
– Разумевање проблема везаних за период одрастања и облике ризичног понашања и схватање улоге и значаја породице.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са – дефинише предмет проучавање – Цитологија као научна дисциплина На почетку теме ученике упознати са
предметом и значајем цитологије биологије која проучава организацију циљевима и исходима наставе, односно
цитологије као научне – наведе главне особине живих ћелије учења, планом рада и начинима евиден
дисциплине бића и нивое организације био – Основне карактеристике живих бића тирања и оцењивања.
– Проширивање знања о лошких система – Нивои организације биолошких
особинама живих бића – објасни хемијску структуру система Облици наставе
и нивоима организације ћелије – Грађа ћелије и ћелијских органела Предмет се реализује кроз комбинацију
биолошких система – објасни функцију ћелијских – Биљна и животињска ћелија различитих облика наставног рада и
– Упознавање са органела – Ћелијски циклус и ћелијске деобе врста наставе (дидактичких модела).
хемијским саставом – објасни разлике између биљне и Место реализације наставе
Биологија ћелије
ћелије, грађом и функ животињске ћелије Кабинет за биологију, универзална
цијом – објасни ток и значај кључних ме учионица, адекватни објекти изван
– Схаватање значаја таболичких процеса: фотосинтезе школског комплекса.
фотосинтезе и ћелијског и ћелијског дисања
дисања – објасни фазе ћелијског циклуса Оцењивање
– Разумевање процеса – објасни ток и значај митозе и Евидентирање и оцењивање ученика
који се одигравају током мејозе (путем усмене и писане провере знања,
ћелијског циклуса тестирања, израде презентација и
– Разумевање тока и зна пројеката, организовања и учествовања
чаја ћелијских деоба у дебатама).
– Разумевање физиолош – објасни настанак и пренос нер – Нервни систем Oквирни број часова по темама
ких процеса у људском вног импулса – Чула – биологија ћелије (10 часова)
организму – илуструје прост рефлексни лук – Мишићно-скелетни систем органа – основи физиологије човека (25
– објасни улогу нервног система – Ендокрине жлезде часова)
– објасни мишићну контракцију – хуморална регулација – биологија развића човека (14 часова)
– објасни улогу чулних органа – Систем органа за варење – наслеђивање биолошких особина (13
– дефинише позицију и улогу жлез – Систем органа за дисање часова)
да са унутрашњим лучењем – Систем за циркулацију телесних – полно и репродуктивно здравље (10
– објасни састав и улогу крви и течности часова)
лимфе – Систем органа за излучивање и раз
Основи физиологије – објасни грађу и улогу срца и множавање Препоруке за реализацију наставе
човека крвних судова и неурохуморалну – поштовање свих дидактичких прин
регулацију срчаног рада ципа
– објасни размену гасова у плућима – применa природних наставних сред
и ткивима и нервну регулацију става, реализација теренске наставе,
дисања реализација биолошких наставних
– објасни варење, ресорпцију хране екскурзија
и неурохуморалну регулацију – комбиновање различитих дидактичких
варења модела (проблемска, тимска настава
– објасни улогу екскреторних биологије)
органа – реализација самосталних ученичких
– објасни улогу органа за размно радова (есеји, презентације, реферати,
жавање пројекти, дебате)
– Упознавање са основ – објасни процесе сперматогенезе – Стварање и сазревање полних ћелија
ним фазама развића и оогенезе – Оплођење
човека – опише процес оплођења – Интраутерино развиће
– Разумевање процеса – наведе фазе интраутериног – Рађање и детињство
полног сазревања развића – Полно сазревање
Биологија развића
– објасни настанак ткива и зачетака
човека
органа
– опише промене које се догађају
у организму од рођења до
пубертета
– објасни полно сазревање
– Разумевање основних – упореди ДНК, хроматин, хро – Генетика човека
принципа наслеђивања мозом – Појам и функције гена
особина – дефинише ген, геном, генотип, – Наслеђивање и варирање особина код
фенотип човека
– објасни основна правила – Наследне болести
Наслеђивање био- наслеђивања особина (Менделова – Праћење особина на основу родосло
лошких особина правила) вног стабла
– објасни типове наслеђивања – Генетичка условљеност човековог
особина понашања
– објасни врсте и узроке мутација – Генетичко саветовање и тестирање
– наведе наследне болести човека и
њихове узроке
– Разумевање проблема – препозна проблеме везане за – Појам и дефиниција здравља
везаних за период период одрастања – Проблеми везани за период адолес
одрастања – објасни значај породице ценције
– Схватања улоге и зна – опише биолошку функцију – Планирање породице
чаја породице породице – Заштита од полних болести
– Разумевање проблема – дефинише појам „планирање – Болести зависности
Полно и репродук- повезаних са ризичним породице”
тивно здравље понашањем – наведе облике заштите од не
жељене трудноће
– објасни штетност абортуса по
здравље жене
– наведе облике ризичног пона
шања, најчешће полно преносиве
болести и болести зависности
– Физика
– Хемија
Назив предмета: СОЦИОЛОГИЈА СА ПРАВИМА ГРАЂАНА

– Оспособљава ученика за живот у друштву изложеном сталним променама и изазовима које доноси развој савременог друштва
Циљеви предмета: – Развија способност код ученика за улогу одговорног грађанина за живот у демократски уређеном и хуманом друштву
– Унапређује ученичке способности за све облике комуникације, дијалога и исказивања аргументованог става
ИСХОДИ
у стању да:
Структура и органи- – Упознавање са функци – схвати структуру и организацију – Појам и елементи друштва – На почетку теме ученике упознати са
зација друштва онисањем, структуром и друштва – Друштвене групе циљевима и исходима наставе / учења,
организацијом друштва – објасни улогу друштвених група – Брак и породица планом рада и начинима оцењивања.
с посебним освртом на брак и – Друштвена подела рада
породицу – Друштвено раслојавање Облици наставе
– схвати друштвену поделу рада – Друштвене установе и организације Предмет се реализује кроз следеће
– објасни узроке друштвеног – Насеља и становништво облике наставе:
раслојавања – теоријска настава (70 часова)
– наведе друштвене установе и
друштвене организације и напра Место реализације наставе
ви разлику између њих – Теоријска настава се реализује у
– разликује особености сеоског и учионици
градског становништва
Држава и политика – Упознавање са полит – опише улогу политике у друштву – Политика – вештина управљања Препоруке за реализацију наставе
иком као вештином – објасни појам, развој и облике друштвом – Користити актуелне примере из
управљања друштвом суверености и демократије – Појам и развој демократије штампе и других медија релевантне
– Оспособљавање за де – разликује законодавну, извршну и – Конститутивни елементи државе за предмет
мократско мишљење судску власт – Подела власти – Користити Устав и релевантне законе
– Упознавање са функ – разликује удружења грађана и – Oрганизације грађана у зависности од садржаја који се
ционисањем државних политичке партије – Политичке партије обрађује
институција и органа – препозна идеолошке разлике пар – Избори
власти тија и поделу на левицу, десницу – Скупштина Оцењивање
и центар – Државни органи власти Вредновање остварености исхода
– схвати изборни поступак и кон – Аутономија вршити кроз:
ституисање скупшине и владе – Локална самоуправа 1. праћење остварености исхода
– разликује државне органе власти 2. тестове знања
– разликује аутономију и локалну 3. тестове практичних вештина
самоуправу
– разуме функционисање локалне
самоуправе
Људска права и – Богаћење знања о – схвати људска права и слободе и – Појам грађанина и његове обавезе и Оквирни број часова по темама
слободе људским правима и свој положај у друштву права – Структура и организација друштва
слободама и о улози – зна на који начин се штите права – Лична права и слободе грађана (18 часова)
појединца у друштвеном и слободе грађана – Политичка права и слободе грађана – Држава и политика (22 часа)
и политичком животу – Економска права и слободе грађана – Људска права и слободе (11 часова)
– Породично право – Култура и друштво (19 часова)
– Остала права и слободе грађана – Друштвене промене и развој друштва
– Заштита права и слобода грађана (8 часова)
Култура и друштво – Развијање знања о кул – уочи разлику и сличности између – Појам културе и цивилизације
турним тековинама културе и цивилизације – Религија
– схвати настанак религије и рели – Настанак религијског мишљења
гиjског мишљења – Монотеистичке религије
– идентификује монотеистичке – Хришћанство
религије и објасни специфичнос – Обичај и морал
ти хришћанства – Уметност
– разликује обичај и морал – Масовна култура
– схвати разлику између уметности,
масовне културе, подкултуре,
шунда и кича
Друштвене промене – Оспособљавање за жи – идентификује друштвене промене – Појам и врсте друштвених промена
и развој друштва вот у друштву изложе – зна основне карактеристике –Д руштвена покретљивост
ном сталним променама хоризонталне и вертикалне покре – Друштвени развој
и изазовима које доноси тљивости
развој савременог – препозна друштвени развој
друштва – формира став према савременим
– Стицање знања о хори тенденцијама у развоју глобалног
зонталној и вертикалној друштва
покретљивости друштва
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА / МОДУЛИМА
Б: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

– Стицање знања, развијање вештина, усвајање вредности и формирање ставова који су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у
демократском друштву;
– Оснаживање ученика за поштовање, одбрану и афирмацију вредности демократског друштва;
– Јачање друштвене кохезије, уважавање различитости и подршка сузбијању сваког облика дискриминације и насиља.
ИСХОДИ
у стању да:
ЈА, МИ И ДРУГИ – Подстицање ученика на – Анализира своје особине и да их – Лични идентитет – На почетку теме ученике упознати са
међусобно упознавање представи другима – Откривање и уважавање разлика циљевима и исходима наставе / учења,
– Подстицање ученика – Препозна, анализира сличности – Групна припадност планом рада и начинима оцењивања.
да сагледају међусобне и разлике унутар групе – Стeреотипи и предрасуде
сличности и разлике и – Прихвати друге ученике и уважи – Толеранција и дискриминација Облици наставе
уваже их њихову различитост Предмет се реализује кроз следеће
– Развој негативног става – Препозна предрасуде, стереотипе, облике наставе:
према било ком облику дискриминацију, нетолеранцију – теоријска настава
дискриминације по различитим основама
– Сагледа могуће последице Подела одељења на групе
нетолеранције, дискриминације, – Одељење се не дели на групе
стереотипа, предрасуда и начине Место реализације наставе
КОМУНИКАЦИЈА – Оспособљавање ученика – Искаже, образложи и брани – Самопоуздано реаговање – Настава се реализује у учионици
У ГРУПИ за комуникацију у групи мишљење аргументима – Гласине
– Активно слуша – Неслушање, активно слушање Препоруке за реализацију наставе
– Дебатује и дискутује на неуг – Неоптужујуће поруке – Активности на првим часовима треба
рожавајући начин, уважавајући – Изражавање мишљења тако организовати да се обезбеди
мишљење других – Вођење дебате и дијалога међусобно упознавање ученика,
– Објасни разлику између дијалога упознавање ученика са циљевима и
и дебате наставним садржајима предмета, али и
– Објасни разлоге и начине на тако да наставник добије почетни увид
станка гласина у свакодневној у то са каквим знањима, ставовима
комуникацији и објасни последи и вештинама из области грађанског
це које изазивају гласине васпитања група располаже с обзиром
да нису сви ученици у основној школи
ОДНОСИ – Оспособљавање ученика – Ради у групи/тиму – Сарадња похађали наставу грађанског васпи
У ГРУПИ/ за рад у групи/тиму и – Препозна предности групног/ – Групни рад тања у истој мери.
ЗАЈЕДНИЦИ међусобну сарадњу тимског рада – Групно одлучивање – Реализација програма треба да се
– Подстицање ученика – Учествује у доношењу групних – Учешће младих: „Лествица одвија у складу са принципима
да сукобе решавају на одлука партиципације” активне, проблемске и истраживачке
конструктиван начин и – Разликује могуће облике учешћа – Радити заједно наставе са сталним рефлексијама на
избегавају сукобе младих у друштвеном животу – Динамика и исходи сукоба одговарајуће појаве из друштвеног
– Оспособљавање ученика – Објасни потребу и важност – Стилови поступања у конфликтима контекста прошлости и садашњости.
да препознају примере партиципације младих у друштве – Сагледавање проблема из различитих – Квалитет наставе се обезбеђује
насиље у својој средини ном животу углова усаглашавањем садржаја са одгова
и преузму одговорност – Објасни степене и облике учешћа – Налажење решења рајућим методичким активностима
за сопствено понашање младих у друштвеном животу – Постизање договора и сталном разменом информација
у таквој ситуацији – Објасни разлоге, ток и – Извини унутар групе.
последице сукоба – Посредовање – Добар индикатор успешне наставе
– Објасни ефекте конфликта на ток – Насиље у околини је способност ученика да адекватно
комуникације – Вршњачко насиље примењују стечена знања и вештине
– Уочи факторе који одређују – Насиље у школи. и да у пракси изражавају ставове и
понашање у ситуацијама кон – Постизање мира вредности демократског друштва.
фликта – Наставник треба да пружи неопход
– Анализира сукоб из различитих ну помоћ и подршку ученицима у
улова, (препознаје потребе припреми и реализацији активности, а
и страхове актера сукоба) и заједно са групом да обезбеди поврат
налази конструктивна решења ну информацију о њеној успешности.
прихватљива за обе стране у – У реализацији овог програма настав
сукобу. ник је извор знања, организатор и во
– Образложи предности дитељ ученичких активности и особа
конструктивног начине решавања која даје повратну информацију.
сукоба – Повратна информација је од великог
– Објасни значај посредовања у значаја не само за процес стицања
сукобу сазнања, већ и за подстицање
– Препозна и објасни врсте насиља самопоуздања, учешћа у раду групе и
– Идентификује и анализира мотивације за предмет
узроке насиља у својој средини, – За успешно реализовање наставе број
међу вршњацима, школи ученика у групи не би требала да буде
– Идентификује и анализира могуће већа од 25 ученика. Оптималан број
начине реаговања појединца у ученика је 15-20 ученика
ситуацијама вршњачког насиља ,
из позиције жртве и посматрача Оцењивање
– Прихвати одговорност за Вредновање остварености исхода
сопствено понашање вршити кроз:

– Ја, ми и други (8 часова)
– Комуникација у групи (10 часова)
– Односи у групи/заједници (19 часова)

ИСХОДИ
у стању да:
ПРАВА И – Упознавање ученика са – Објасни значење и смисао људ – Потребе и права – На почетку теме ученике упознати са
ОДГОВОРНОСТИ врстама права и при ских права – Права и правила циљевима и исходима наставе / учења,
родом (универзалност, – Разликује врсте људских права – Права и закони планом рада и начинима оцењивања.
целовитост, недељивост) (лична, политичка, социјално – Међународна документа о заштити
– Упознавање ученика са економска, културна, здравствена права Облици наставе
начинима и механизми права) – Права и вредности Предмет се реализује кроз следеће
ма заштите права – Анализира и објашњава однос – Врсте права облике наставе:
– Сагледавање значаја права и одговорности – Односи међу правима – теоријска настава
личног ангажовања у за – Објасни целовитост и узајамну – Сукоб права
штити сопствених права повезаност људских права – Дечја и људска права Подела одељења на групе
и права других људи – Објасни универзалност и развој – Конвенције и заступљеност права у – Одељење се не дели на групе
ност људских права штампи Место реализације наставе
– Објашњава потребу посебне – Одговорност одраслих – Настава се реализује у учионици
заштите права детета – Одговорност деце
– Проналази примере и показатеље – Кршење права детета Препоруке за реализацију наставе
остваривања и кршења људских – Заштита права детета – Реализација програма треба да се
права одвија у складу са принципима
– Процени положај појединца и активне, проблемске и истраживачке
друштвених група са аспекта наставе са сталним рефлексијама на
људских права одговарајуће појаве из друштвеног
– Објасни механизме и начине за контекста прошлости и садашњости.
заштиту људских права – Квалитет наставе се обезбеђује
– Анализира и тумачи основна усаглашавањем садржаја са одгова
међународна и домаћа документа рајућим методичким активностима
из области људских права и сталном разменом информација
– Објасни улогу најзначајнијих унутар групе.
институција и процедуре заштите – Добар индикатор успешне наставе
људских права је способност ученика да адекватно
– Објасни улогу појединца и група примењују стечена знања и вештине
у заштити људских права и да у пракси изражавају ставове и
вредности демократског друштва.
ПЛАНИРАЊЕ – Подстицање ученика на – Идентификује проблеме у својој – Избор проблема – Наставник треба да пружи неопход
И ИЗВОЂЕЊЕ активну партиципацију локалној заједници/школи – Идентификација могућих решења ну помоћ и подршку ученицима у
АКЦИЈЕ у животу школе – Анализира изабране проблеме, – Припрема нацрта акције припреми и реализацији активности, а
– Развијање вештина изучава их – Реализација акције (ван редовних заједно са групом да обезбеди поврат
планирања акција – Предлаже активности и дискутује часова и учионице) ну информацију о њеној успешности.
о њима са осталим члановима – Анализа реализоване акције – У реализацији овог програма настав
тима – Представљање резултата акције ник је извор знања, организатор и во
– Сарађује са члановима тима и дитељ ученичких активности и особа
учествује у доношењу одлука која даје повратну информацију.
– Формулише циљеве и кораке – Повратна информација је од великог
акције значаја не само за процес стицања
– Иницира активности, прати их и сазнања, већ и за подстицање
оцењује их самопоуздања, учешћа у раду групе и
– Представи путем јавне мотивације за предмет
презентацију нацрт акције и – За успешно реализовање наставе број
резултате акције ученика у групи не би требала да буде
већа од 25 ученика. Оптималан број
ученика је 15–20 ученика
Оцењивање

– Права и одговорности (18 часова)
– Планирање и извођење акције
(18 часова)

ИСХОДИ
у стању да:
ДЕМОКРАТИЈА И – Разумевање појмова – Објасни појмове демократија, – Демократија, политика и власт – На почетку теме ученике упознати са
ПОЛИТИКА демократија, политика, политика, власт, грађански живот – Ф ункционисања институције демо циљевима и исходима наставе / учења,
власт, грађански живот – Наведе разлике између демо кратије планом рада и начинима оцењивања.
– Упознавање са механи кратског и недемократског начина – Механизми и начини контроле и
змима функционисања одлучивања ограничења власти у демократском Облици наставе
демократије и институ – Објасни разлике између непос поретку Предмет се реализује кроз следеће
цијама демократије редне и посредне демократије облике наставе:
– Сагледавање значаја – Анализира различите начине – теоријска настава
и начина контроле и ограничавања власти Подела одељења на групе
ограничења власти у – Разликује надлежности законо – Одељење се не дели на групе
демократији давне, извршне и судске власти
ГРАЂАНИН И – Сагледавање улоге – Разуме политичко одређење појма – Однос државе и грађанског друштва Место реализације наставе
ДРУШТВО грађанина/грађанке у грађанин/грађанка – Појам грађанина – Настава се реализује у учионици
демократском друштву – Разуме значај поштовања закона – Значај и начин учествовања грађанина
– Упознање се са радом у демократској држави у политици Препоруке за реализацију наставе
локалне самоуправе – Објасни улогу локалне самоупра – Улога грађана у остваривању права – Реализација програма треба да се
– Сагледавање улоге и ка ве и послове којима се она бави одвија у складу са принципима
рактеристика цивилног – Објасни карактеристике и улогу активне, проблемске и истраживачке
друштва у демократији цивилног друштва наставе са сталним рефлексијама на
– Сагледавање значаја – Наведе могућности утицаја одговарајуће појаве из друштвеног
и начина учествовања грађана на власт, правни и по контекста прошлости и садашњости.
грађанина/грађанке у литичи систем (различите форме – Квалитет наставе се обезбеђује
политици грађанског удруживања, различи усаглашавањем садржаја са одгова
те форме грађанских иницијатива рајућим методичким активностима
и акција) и сталном разменом информација
– Идентификује и анализира унутар групе.
факторе који ометају/ подстичу – Добар индикатор успешне наставе
демократски развој друштва је способност ученика да адекватно
примењују стечена знања и вештине
и да у пракси изражавају ставове и
ГРАЂАНСКА И – Упознавање ученика са – Објасни појам људских права – Право на грађанску иницијативу – Наставник треба да пружи неопход
ПОЛИТИЧКА суштином грађанских – Наведе врсте људских права и –П артиципација грађана у процесу ну помоћ и подршку ученицима у
ПРАВА И ПРАВО права и правом на објасни њихов садржај доношења одлука и право на самоор припреми и реализацији активности, а
НА ГРАЂАНСКУ грађанску иницијативу – Анализира представљање ганизовање грађана заједно са групом да обезбеди поврат
ИНИЦИЈАТИВУ – Сагледавање улоге људских права у актуелним – Улога невладиних организација ну информацију о њеној успешности.
грађана у остваривању медијима – У реализацији овог програма настав
људских права у демо – Објасни улогу појединца у зашти ник је извор знања, организатор и во
кратском друштву ти и остваривању људских права дитељ ученичких активности и особа
– Сагледавање неопход – Објасни појам грађанске ини која даје повратну информацију.
ности и начина активног цијативе – Повратна информација је од великог
учешћа грађана у демо – Наведе надлежности општине и значаја не само за процес стицања
кратском друштву послове којима се она бави сазнања, већ и за подстицање
– Разликује формалну од неформал самопоуздања, учешћа у раду групе и
не иницијативе мотивације за предмет
– Наведе форму и садржај – За успешно реализовање наставе број
формалног предлога грађанске ученика у групи не би требала да буде
иницијативе већа од 25 ученика. Оптималан број
– Наведе структуру, ученика је 15–20 ученика
функционисање, правила и про
цедуре рада Скупштине Оцењивање
– Изведе симулацију заседања Вредновање остварености исхода
Скупштине поштујући све проце вршити кроз:
дуре у процесу доношења одлука 1. праћење остварености исхода
на предлог грађана
– Oбјасни појам, карактеристике, Оквирни број часова по темама
улогу и врсте удруживања – Демократија и политика (6 часова)
грађана – Грађанин и друштво (9 часова)
– Идентификује и анализира актив – Грађанска и политичка права и право
ности и акције удружења грађана на грађанску иницијативу (10 часова)
у својој локалној заједници. – Планирање конкретне акције (10
ПЛАНИРАЊЕ – Подстицање и – Идентификује проблеме у својој – Избор проблема часова)
КОНКРЕТНЕ оспособљавање локалној заједници – Идентификација могућих решења
АКЦИЈЕ ученика за планирање – Анализира изабране проблеме, – Припрема нацрта акције
заједничких акција и изучава их – Реализација акције (ван редовних
пројеката у локалној – Предлаже активности и дискутује часова и учионице)
заједници о њима са осталим члановима – Анализа реализоване акције
тима – Представљање резултата акције
– Сарађује са члановима тима и
учествује у доношењу одлука
– Формулише циљеве и кораке
акције
– Иницира активности , прати их
и оцењује
– Представи путем јавне
презентацију нацрт акције и
резултате акције

ИСХОДИ
у стању да:
СВЕТ – Упознавање са – Објасни значај постојања – Извори информација – На почетку теме ученике упознати са
ИНФОРМАЦИЈА могућностима које права на слободан приступ – Појам јавне информације циљевима и исходима наставе / учења,
Закон о слободном при- информацијама – Приступ информацијама-основна планом рада и начинима оцењивања.
ступу информацијама – Објасни појам јавне информације правила и ограничења
пружа у остваривању и идентификује информације које – Заштита права на информисање – уло Облици наставе
људских права и су од јавног значаја и које грађа га повереника Предмет се реализује кроз следеће
слобода нин може да добије по Закону – Процедура подношења захтева за облике наставе:
– Оспособљавање ученика – Наведе основне одредбе Закон приступ информацијама – теоријска настава
да самостално траже и о слободном приступу ин- – Медији као извор информација – пи
долазе до информација формацијама и објасни улогу тање веродостојности Подела одељења на групе
од јавног значаја повереника – Разумевање и тумачење медијских – Одељење се не дели на групе
– Разумевање улоге и – Наведе процедуру подношења порука
значаја медија у савре захтева за приступ информација – Механизми медијске манипулације Место реализације наставе
меном друштву ма од јавног значаја – Утицај тачке гледишта на објектив – Настава се реализује у учионици
– Развијање критичког – Попуни образац и тражи инфор ност информација
односа према медијима мацију од јавног значаја – Селекција информација: објективност Препоруке за реализацију наставе
и и информација – Анализира информације које као одговорност – Реализација програма треба да се
добијених преко раз добија преко различитих медија одвија у складу са принципима
личитих медија – Тражи, пронађе и даје инфор активне, проблемске и истраживачке
мацију наставе са сталним рефлексијама на
– Открива примере манипулације у одговарајуће појаве из друштвеног
медијима контекста прошлости и садашњости.
– Објасни значај објективности и – Квалитет наставе се обезбеђује
веродостојности информација усаглашавањем садржаја са одгова
рајућим методичким активностима
и сталном разменом информација
унутар групе.
СВЕТ ПРОФЕСИО- – Разуме важност дефини – Разуме значај поштовања со – Планирање каријере и улазак у свет – Добар индикатор успешне наставе
НАЛНОГ сања професионалних цијално-економских права рада је способност ученика да адекватно
ОБРАЗОВАЊА И циљева и планирање – Поставља циљеве личног развоја – Самопроцена и вештина предста примењују стечена знања и вештине
РАДА каријере и планира свој развој вљања личних карактеристика од и да у пракси изражавају ставове и
– Развијање вештине – Анализира сопствене способно значаја за даље професионално вредности демократског друштва.
тражења информација сти особине и вештине значајне образовање и рад – Наставник треба да пружи неопход
значајних за професи за даљи професионални развој – Разговор са послодавцем ну помоћ и подршку ученицима у
онално образовање и – Активно тражи информације – Тражење информација значајних за припреми и реализацији активности, а
укључивање у свет рада значајне за даљи професионални професионално образовање и тражење заједно са групом да обезбеди поврат
– Оснаживање ученика развој посла ну информацију о њеној успешности.
да постављају циљеве – Напише личну радну биографију – У реализацији овог програма настав
личног развоја и плани – Представи своје личне каракте ник је извор знања, организатор и во
рају свој професионал ристике приликом разговора са дитељ ученичких активности и особа
ни развој послодавцем која даје повратну информацију.
– Повратна информација је од великог
значаја не само за процес стицања
сазнања, већ и за подстицање
самопоуздања, учешћа у раду групе и
мотивације за предмет
– За успешно реализовање наставе број
ученика у групи не би требала да буде
Оцењивање

– Свет информација (15 часова)
– Свет професионалног образовања и
рада (16 часова)
дБ: ИЗБОРНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА

– Оспособљавање ученика за разликовање обележја стилова различитих музичких жанрова;
– Развијање свести о значају и улози музичке уметности кроз развој цивилизације и друштва;
– Оспособљавање ученика за уочавање разлика и сличности између наше и других традиција и култура у домену музике;
Циљеви предмета – Унапређивање естетских критеријума код ученика;
– Развијање навика код ученика за праћење културно-уметничких манифестација у локалној средини и путем електронских медија (концерти, теле
визија, филм, интернет);
– Оспособљавање ученика за самостално истраживање стручне литературе, архиве, медијатеке, интернета;
– Подстицање уметничког развоја и усавршавања у складу са индивидуалним интересовањима и способностима.
Годишњи фонд часова: 35 или 31
Разред: трећи или четврти
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање – Препознаје и разликује одлике – Значај музике у животу и – На почетку теме ученике упознати са
ученика за разликовање стилова у музичком изражавању друштву:првобитна заједница, циљевима и исходима наставе / учења,
музичких стилова од од првобитне заједнице до данас. стари век и развој музике у средњем планом рада и начинима оцењивања.
првобитне заједнице до – Испољава потребу за свакодне веку(духовна и световна музика)
21. века. вним слушањем музике и на – Грегоријански корал, Византијско пе Облици наставе
– Развијање навика за основу тога формира трајно инте вање, Кир Стефан Србин: Ниња сили. Предмет се реализује кроз следеће
слушање уметничке ресовање према музици уопште – Ренесанса и барок: облике наставе:
музике. – Препознаје одслушанe компози Палестрина Л.: Огни белта, Вивалди – теоријска настава
– Оспособљавање уоча ција уз познавање њихових аутора А.: 4 годишња доба, Хендл Г.Ф.: Месија – практична настава
вања разлика карактера као и време настанка.. (Алелуја), Бах Ј.С.: Токата и фуга d – mol,
композиција – Експресивно, аутономно Брандебуршки концерт бр. 3 G – dur Место реализације наставе
– Формирање музичког доживљава карактер одслушане – Класицизам: – Настава се реализује у учионици
укуса и адекватног композиције Хајдн Ј.: Симфонија изненађења бр.
музичког експре – Поседује адекватан музички укус. 94.G – dur, Препоруке за реализацију наставе
Класична музика
сивног доживљаја – Самоиницијативно посећује кон Моцарт В.А.: Симфонија бр. 40. G-dur, – Користити сва доступна наставна
(општа музичка ана-
музичког дела приликом церте и друге музичке манифеста Реквијем,Мала ноћна музика, Турски средства
лиза и теорија кроз
слушања(аудио ције у локалној заједници. марш, Бетовен Л.В.: 5. и 9. симфонија, – Користити мултимедијалне презен
слушање музике)
апаратима и уживо на За Елизу, тације
концертима) Месечева соната, – Упућивати ученике да користе интер
– Романтизаm нет и стручну литературу
Менделсон Ф.: Свадбени марш, Шопен – Примењивати индивидуални рад, рад
Ф.: Валцер des-dur, Брамс Ј.: Мађарске у паровима и рад у мањим групама
игре по избору, Сметана Б.: Влтава, Континуирано упућивати ученике
Дворжак А.: Симфонија из новог света на присуство музике у свакодневном
– Импресионизам животу, примену у пракси и другим
Дебиси К.: Прелид за поподне једног наставним предметима
пауна, Равел М.: Болеро
– Музика ХХ века Оцењивање
Шостакович: Камерна симфонија, Вредновање остварености исхода
Прокофјев С.: Ромео и Јулија, Шенберг, вршити кроз:
Стравински, Веберн 1. праћење остварености исхода
– Значај корелације – Разуме међусобну повезаност – опере:Бизе Ж.: Кармен, Верди Ђ.: 2. тестове знања
између текста, музичког текста, музике и покрета. Трубадур, Росини Ђ.: Севиљски бербе- Оквирни број часова по темама
и сценског извођења – Разликује музичко сценска дела рин, Пучини: Тоска,Боеми, – класична музика (8 часова)
Оспособљавање ученика према периоду настанка. – балети Чајковски П.И.: Лабудово – опера и балет; оперета и мјузикл (5
Oпера и балет за препознавање и раз – Препознаје историјско културни језеро, Успавана лепотица, Прокофјев часова)
Oперета и мјузикл ликовање разних видова амбијент у коме су настала поје С.: Ромео и Јулија – традиционална музика (6 часова)
опере кроз историју дина дела – оперете Штраус Ј.: Слепи миш – џез и блуз музика (6 часова)
– Мјузикли: Цигани лете у небо, Коса, – филм и филмска музика (5 часова)
Мама Миа, Чикаго… – хор, камерно и оркестарско извођење
композиција (5 часова)
– Оспособљавање ученика – Препознаје естетске вредности у – Изворно певање традиционалних
за препознавање и култури свог и народа других зе композиција са нашег и суседних
разликовање културе и маља уочавањем карактеристич подручја. Кола и народне игре Србије
традиције како свог тако них обележја музике светске и суседних земаља.
и других народа народне баштине. Мокрањац Ст. Ст.: Руковети, Тајчевић
Традиционална му-
– Развијање естетских – Сагледава и вреднује утицај М.: Охридска легенда
зика (народне песме,
критеријума код ученика народног стваралаштва на умет – Народна музика интегрисана у
игре, плесови)
– Развијање способно ничко стваралаштво. забавну, електронску, џез и разне
сти уочавања утицаја алтернативне правце.
народног стваралаштва – извођачи: Биљана Крстић, састав
на уметничко ствара Балканика ,,Слободан Тркуља”,
лаштво. Василиса, Кирил Џајковски...
– Способност препозна – Препознаје критеријуме који – Џез и блуз:
вања критеријума који се односе на начине настајања Луис Армстронг, Мајлс Дејвис; Били
се односе на ритмичку мелодијско ритмичких образаца Холидеј; Џон Колтрејн,Чарли Паркер,
строгост и импровизо раличитих музичких жанрова. Јован Маљоковић, Шабан Бајрамовић...
Џез и блуз музика вање мелодије као ка – Разликује боју звука различитих
Филм и филмска рактеристика одређене инструмената,као и њихов визуел – Филм: Моцарт
музика врсте музике(џез,блуз) ни изглед – филмска музика:
– Способности разлико – Разликује саставе извођача (Соло Е.Мориконе: музика из филмова:
вања боје звука различи глас-хор, Соло инструмент – Амелија Пулен, Титаник, Ватрене
тих инструмената као и камерни састав – оркестар) улице, Клавир...
њихових састава.
– Оспособљавање ученика – Препознаје и реализује елементе – слободан избор композиција према
Хорско певање
за заједничко извођење заједничког музицирања могућностима извођача
– Ликовна култура – Географија
– Српски језик и књижевност – Историја
Назив предмета: ЕКОЛОГИЈА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

– Схватање односа човека и животне средине;
– Разумевање структуре екосистема и биосфере;
– Схватање концепта одрживог развоја;
– Проширивање знања о различитим облицима загађивања животне средине и њиховим утицајима на здравље човека.
ИСХОДИ ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ

НАЧИН
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити САДРЖАЈИ
ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да: ПО ТЕМАМА
– Проширивање знања о – дефинише предмет истраживања – Дефиниција, предмет истраживања и На почетку теме ученике упознати са
предмету истраживања и значај екологије значај екологије циљевима и исходима наставе, односно
и значају екологије – објасни структуру екосистема – Структура екосистема учења, планом рада и начинима евиден
– Схватање структуре – објасни процесе који се одигра – Процеси који се одигравају у екоси тирања и оцењивања.
екосистема/биосфере и вају у екосистему стему
Основни појмови процеса који се у њима – анализира међусобне односе – Биодиверзитет Облици наставе
екологије одвијају организама у ланцима исхране – Биосфера као јединствени еколошки Предмет се реализује кроз комбинацију
– Разумевање значаја – објасни структуру биосфере систем Земље различитих облика наставног рада и
биодиверзитета за – анализира биогеохемијске циклу врста наставе (дидактичких модела)
опстанак живота на се у биосфери
Земљи – утврђује значај биодиверзитета за Место реализације наставе
опстанак живота на Земљи – Кабинет за биологију, универзална
– Проширивање знања – наведе изворе загађивања живот – Извори загађивања животне средине учионица, адекватни објекти изван
о изворима и врстама не средине – Последице загађивања животне школског комплекса, природа
загађивања животне – анализира врсте загађивања свог средине
средине непосредног окружења – Заштита животне средине и одрживи Препоруке за реализацију наставе
– Разумевање концепта – процени последице загађивања развој – поштовање свих дидактичких прин
одрживог развоја животне средине – Глобалне промене у животној средини ципа
– Разумевање значаја – објасни значај одрживог развоја и њихове последице – примена наставних средстава, реали
различитих облика – наведе облике енергетске ефи зација теренске наставе, реализација
заштите и унапређивања касности биолошких/еколошких наставних
Животна средина и животне средине – наведе узроке нестајања биљних екскурзија
одрживи развој – Развијање свести о и животињских врста на терито – комбиновање различитих дидактичких
последицама глобалних рији Србије модела (проблемска, тимска настава
климатских промена – испољи одговоран однос према биологије)
домаћим животињама, кућним – реализација самосталних ученичких
љубимцима, огледним живо радова (есеји, презентације, реферати,
тињама, крзнашицама и осталим пројекти)
угроженим животињским и
биљним врстама Оцењивање
– процени последице глобалних Евидентирање и оцењивање ученика
климатских промена (путем усмене и писане провере знања,
тестирања, израде презентација и
– Проширивање знања о – објасни значај одржавања личне – Уређење животног и радног простора пројеката)
начинима и значају одр хигијене, хигијене животног и – Потрошачка култура
жавања личне хигијене радног простора – Употреба ГМ хране Oквирни број часова по темама
и хигијене животног и – разликује адитиве опасне по – Утицај савременог начина живота на – основни појмови екологије (10
радног простора здравље здравље човека часова)
– Схватање значаја – објасни значај употребе произ – животна средина и одрживи развој (15
правилне употребе вода у складу са декларацијом часова)
производа и упутством у циљу очувања – еколошка култура (10 часова)
– Разумевање различитих сопственог здравља и заштите
Еколошка култура
утицаја на здравље животне средине
човека – процени значај употребе биораз
градиве амбалаже
– објасни начине и значај одлагања
отпада
– протумачи утицаје стреса, буке,
психоактивних супстанци, брзе
хране и физичке активности на
здравље човека
– Физика
– Хемија
Назив предмета: ИЗАБРАНА ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ

– Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења;
– Развијање систематичности, уредности, прецизности, темељности, истрајности.
ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – наведе и примени обрасце за – Обим и површина троугла На почетку теме ученике упознати са
планиметрији обим и површину троугла – Херонов образац циљевима и исходима наставе, односно
– наведе и примени обрасце за – Обим и површина паралелограма учења, планом рада и начинима оцењи
обим и површину паралелограма, – Обим и површина трапеза вања
трапеза и правилног шестоугла – Обим и површина правилних много
– израчуна обим и површина пра углова Облици наставе
вилног многоугла – Обим и површина круга Предмет се реализује кроз следеће
Планиметрија
– израчуна полупречнике описане и – Дужина кружног лука облике наставе:
уписане кружницe – Површина кружног исечка, одсечка и – теоријска настава (70 часова)
– наведе и примени обрасце за прстена
обим и површину круга Место реализације наставе
– наведе и примени обрасце за Настава се реализује у учионици или
дужину кружног лука и површину кабинету за математику
кружног исечка
– Проширивање знања о – изврши операцију дељења два – Дељење полинома Препоруке за реализацију наставе
полиномима полинома – Безуова теорема – образложити циљ предмета, начин и
– примени Безуову теорему на критеријум оцењивања
одређивање остатка дељења – неопходна предзнања поновити уз
Полиноми полинома максимално ангажовање ученика
– примени Безуову теорему на – подстицати ученике на размишљање и
одређивање непознатих коефи самостално закључивање
цијената полинома (ако је познат – примењивати разноврсне облике и
остатак дељења) методе рада, како би се подстакла
активност ученика
– Стицање основних – реши једноставније ирационалне – Ирационалне једначине – инсистирати на прецизности, тач
знања о ирационалним једначине (квадратни корен) ности, систематичности и уредности
Ирационалне једна-
једначинама и неједна – реши једноставније ирационалне – Ирационалне једначине у раду
чине и неједначине
чинама неједначине (кубни корен) – упућивати ученике на претраживање
– Ирационалне неједначине различитих извора и примену савреме
– Упознавање са појмом – израчуна детерминанту реда 2 и 3 – Детерминанте реда два и три них технологија
детерминанти и њихо – примени особине детерминанти – Особине детерминанти
вим особинама на израчунавање детерминанте – Крамерова теорема за решавање – Планиметрија: приликом обраде
– Проширивање знања о – примени Крамерову теорему на система линеарних једначина ове теме, бирати што више реалних
Системи линеарних системима линеaрних решавање система линеарних – Решавање система линеарних једначи примера. У оквиру дела теме који се
једначина и детерми- једначина једначина (до 3 непознате) на са реалним параметром односи на четвороуглове, обрадити и
нанте – реши једноставније системе лине примере који се односе на тангентне и
арних једначина са параметром тетивне четвороуглове.
– разматра решења система лине
арних једначина у зависности од – Ирационалне једначине и нејед-
вредности реалног параметра начине: наглашавати неопходност
– Проширивање знања о – наброји конусне пресеке и нацрта – Конусна површ. Конусни пресеци постављања услова за дефинисаност.
аналитичкој геометрији одговарајуће слике – Једначина елипсе Неједначине обрадити на једностав
– дефинише елипсу и наведе њену – Особине елипсе (жиже, ексцентрици нијим примерима.
једначину тет и директрисе)
– одреди жиже, ексцентрицитет и – Узајамни положај праве и елипсе – Системи линеарних једначина и
директрисе елипсе – Једначина хиперболе детерминанте: у делу теме који се од
– одреди једначину елипсе из – Особине хиперболе (жиже, ексцен носи на системе линеарних једначина
задатих услова трицитет, полуосе и асимптоте, са параметрима, разматрати системе
– испита међусобни положај праве директрисе) са једним, највише два параметра.
и елипсе – Узајамни положај праве и хиперболе
– одреди једначину тангенте елипсе – Једначина параболе – Конусни пресеци: на почетку теме
из задатих услова – Особине параболе (жижа, параметар обновити праву и кружницу. Обрадити
– дефинише хиперболу и наведе и директриса) и примере у којима се одређују јед
њену једначину – Узајамни положај праве и параболе начине заједничких тангенти кривих,
Конусни пресеци угао између кривих и геометријско
– одреди жиже, ексцентрицитет и
директрисе хиперболе место тачака које испуњавају одређене
– одреди једначину хиперболе из услове.
задатих услова
– испита међусобни положај праве Оцењивање
и хиперболе Вредновање остварености исхода
– одреди једначину тангенте хипер вршити кроз:
боле из задатих услова – активност ученика на часу;
– дефинише параболу и наведе – усмену проверу знања;
једначину параболе – писмену провера знања;
– одреди жиже, ексцентрицитет и – тестове знања.
директрису параболе
– одреди једначину параболе из
задатих услова
– испита међусобни положај праве Оквирни број часова по темама

и параболе – Планиметрија 15 часова
– одреди једначину тангенте пара – Полиноми 7 часова
боле из задатих услова – Ирационалне једначине и неједначине
10 часова
– Системи линеарних једначина 10
часова
– Конусни пресеци 20 часова

– Физика
Назив предмета: ИЗАБРАНА ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ

ИСХОДИ
у стању да :
– Проширивање знања – реши експоненцијалне једначине – Експоненцијалне једначине На почетку теме ученике упознати са
о експоненцијалним и – реши једноставније експонен – Екпоненцијалне неједначине циљевима и исходима наставе, односно
логаритамским једна цијалне неједначине – Логаритамске једначине учења, планом рада и начинима оцењи
Експоненцијалне и
чинама – реши логаритамске једначине – Логаритамске неједначине вања
логаритамске једна-
– Стицање знања о – реши једноставније логаритамске
експоненцијалним и неједначине Облици наставе
логаритамским неједна Предмет се реализује кроз следеће
чинама облике наставе:
– Стицање основних – примени правило збира и правило – Комбинаторика. Правило збира и – теоријска настава (62 часа)
знања из комбинаторике производа правило производа
– одреди број пермутација датог – Пермутације Место реализације наставе
скупа – Варијације – Настава се реализује у учионици или
– одреди број варијација датог – Комбинације кабинету за математику
скупа – Биномни образац
– одреди број комбинација датог Препоруке за реализацију наставе
скупа – образложити циљ предмета, начин и
Комбинаторика – напише пермутације (варијације, критеријум оцењивања
комбинације) датог скупа од – неопходна предзнања поновити уз
највише четири члана максимално ангажовање ученика
– одреди k-ти биномни коефи – подстицати ученике на размишљање и
цијент у развоју бинома на n-ти самостално закључивање
степен – примењивати разноврсне облике и
– одреди непознати члан у развоју методе рада, како би се подстакла
бинома на n-ти степен који задо активност ученика
вољава дате услове – инсистирати на прецизности, тач
ности, систематичности и уредности
– Стицање основних – уочи случајне догађаје – Случајни догађаји. Простор елемен у раду
знања из вероватноће и – препозна који су догађаји могући, тарних догађаја – упућивати ученике на претраживање
статистике повољни, сигурни, немогући – Статистичка и класична дефиниција различитих извора и примену савреме
– израчуна вероватноћу догађаја вероватноће них технологија
(статистичка и класична дефини – Условна вероватноћа
ција вероватноће) – Формула тоталне вероватноће. – Експоненцијалне и логаритамске
– одреди условну вероватноћу до Бајесова формула једначине и неједначине: наглашава
гађаја А у односу на догађај B – Случајне променљиве. Дискретне ти неопходност постављања услова за
– објасни и примени формулу случајне променљиве и биномна дефинисаност. Неједначине обрадити
тоталне вероватноће расподела на једноставнијим примерима.
– објасни и примени Бајесову – Непрекидне случајне променљиве и
формулу нормална расподела – Комбинаторика: при решавању
– наведе пример случајне проме – Нумеричке карактеристике случајних задатака пребројавања разматрати
нљиве променљивих (математичко очеки варијације, пермутације и комбинације
– примени биномну расподелу вање, дисперзија, медијана, мод) са и без понављања. Користити што
– примени нормалну расподелу – Статистика. Основни појмови више конкретних примера из живота.
– израчуна нумеричке карактерис – Формирање статистичких табела и
Вероватноћа и ста- тике случајних променљивих (ма графичко приказивање података
тистика – Вероватноћа и статистика: при обра
тематичко очекивање, дисперзију, – Карактеристике емпиријске расподеле ди новог градива користити што више
медијану и мод) (аритмеричка средина узорка, ме конкретних примера из живота.
– препозна основне појмове дијана узорка, мод узорка, дисперзија
статистике узорка) – Диференцијалне једначине: изабрати
– формира статистичке табеле и на једноставније примере диференцијал
основу њих графички приказује них једначина. У делу теме који се
податке односи на диференцијалне једначине
– израчуна одређене карактеристи другог реда обрадити само једначине
ке случајног узорка (аритметичку облика y’’= f(x)
средину узорка, медијану узорка,
мод узорка и дисперзију узорка) – Оцењивање
5. активност ученика на часу;
6. усмену проверу знања;
7. писмену провера знања;
– Стицање основних – објасни појам диференцијалне – Појам диференцијалне једначине Оквирни број часова по темама
знања о диференцијал једначине – Диференцијална једначина која до – Експоненцијалне једначине и неједна
ним једначинама – препозна тип диференцијалне јед пушта раздвајање променљивих чине 10 часова
Диференцијалне начине и примени одговарајући – Хомогена диференцијална једначина – Комбинаторика 12 часова
једначине начин решавања – Линеарна диференцијална једначина – Вероватноћа и статистика 20 часова
– примени знања о изводима и – Бернулијева диференцијална једна – Диференцијалне једначине 12 часова
интегралима на решавање дифе чина За реализацију 4 писменa задатка са
ренцијалних једначина – Диференцијална једначина другог реда исправкама планирано је 8 часова.
– Физика
– Основе електротехнике
Назив предмета: ИСТОРИЈА (OДАБРАНЕ ТЕМЕ)

ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања – уочи основна обележја различи – Насеља у праисторији (примери Винче На почетку теме ученике упознати са
о променама у начину тих типова насеља од праисторије и Лепенског Вира). циљевима и исходима наставе, односно
живота градског и до савременог доба; – Живот у античким градовима учења, планом рада и начинима оцењи
сеоског становништва – изведе закључак о значају настан (примери Вавилона, грчких полиса, вања
кроз историју. ка градова; Александрије, Рима...).
– Уочавање сличности – лоцира на историјској кар – Живот у средњовековним градови Облици наставе:
и разлика у животу ти најзначајније античке, ма и селима (примери Цариграда, Предмет се реализује кроз следеће
градског и сеоског средњовековне и модерне градове Венеције, Фиренце, Париза, Лондона, облике наставе:
становништва кроз у свету, Европи и Србији; Београда...; средњовековни замак – у – теоријска настава.
историју. – опише начин живота у граду миру и за време опсаде; положај зави
– Разумевање односа села у различитим историјским пе сног сељака – обавезе становништва, Место реализације наставе:
и града у прошлости и риодима (на примеру Цариграда, порез, присилни рад – изградња – Теоријска настава реализује се у учио
садашњости. Венеције, Фиренце, Париза, путева, насипа, утврђења...; становање ници или одговарајућем кабинету.
– Стицање знања о мигра Лондона, Берлина, Њујорка, – грађевински материјали, начин
цијама село – град као Москве, Санкт Петербурга…); градње, разлика у начину становања Оцењивање:
константним појавама – опише начин живот у српским између села и града и између богатих Вредновање остварености исхода
у историји људског градовима у XIX и XX веку (на и сиромашних; хигијенски услови, вршити кроз:
друштва. примеру Београда, Новог Сада, опасност од епидемија...). – праћење остварености исхода
– Проширивање знања Ниша, Крагујевца...); – Живот у градовима и селима у новом – тестове знања.
Село и град некад о животу сеоског и – опише начин живот у српским веку и савременом добу (примери
и сад градског становништва селима у XIX и XX веку; Париза, Лондона, Берлина, Њујорка, Оквирни број часова по темама:
у Србији у XIX и XX – уочи сличности и разлике у начи Москве, Санкт Петербурга...; простор – Свакој од четири теме које буду изаб
веку. ну живота у српским градовима и но и урбано планирање; индустријске ране треба посветити четвртину часо
селима у XIX и XX веку; четврти, радничка насеља и предграђа; ва предвиђених наставним планом.
– разуме значај и последице развоја боемске четврти; појава модерне ин
модерних градова; фраструктуре – водовод, канализација,
– образложи најважније узроке и метро, проблем загађења, одношење Препоруке за реализацију наставе:
последице миграција село–град; и складиштење отпада; становање – задатак наставника је да на почетку
– уочи разлике у начину становања – грађевински материјали, начин школске године од дванаест понуђе
између села и града кроз градње, развој грађевинске технике, них наставних тема, ученицима
историју; врсте објеката и организација про предложи шест, од којих ће они, као
– уочи разлике у начину становања стора; разлика у начину становања група, у складу са својим склоности
између припадника различи између села и града и између припад ма, изабрати четири,
тих друштвених слојева кроз ника различитих друштвених слојева, – структура програма конципирана је
историју. миграције; осветљење – гас и струја; с циљем да помогне наставнику у
грејање, употреба соларне енергије, планирању непосредног рада са уче
кућни апарати; оплемињивање стамбе ницима, олакшавајући му одређивање
ног простора). обима и дубине обраде појединих
наставних садржаја,
– Живот у српским градовима и селима – за сваку тематску целину дати су

у XIX и XX веку (примери Београда, циљеви, исходи и садржаји, а исходи
Новог Сада, Ниша, Крагујевца...; ос треба да послуже да наставни процес
новни типови градских насеља – град, буде тако обликован да се наведени
варош, варошица, „дивља” насеља; циљеви остваре,
оријентални и европски утицаји; елек – садржаје треба прилагођавати уче
трификација, јавни градски превоз – ницима, како би најлакше и најбрже
фијакери, трамваји, тролејбуси и ауто достигли наведене исходе,
буси; основни типови сеоских насеља, – наставник има слободу да сам одреди
обележја земљорадње, виноградарства распоред и динамику активности
и сточарства; задруга, моба, позајми за сваку тему, уважавајући циљеве
ца; пољопривредна оруђа, млинови, предмета,
ветрењаче; миграције село – град, – програм се може допунити садржајима
разлике у становању код Срба: дворци, из прошлости завичаја, чиме се код
градске куће, конаци, сеоске куће; ученика постиже јаснија представа о
дворови владара – Милоша, Михаила, историјској и културној баштини у њи
Милана и Александра Обреновића, ховом крају (археолошка налазишта,
кнеза Александра и краљева Петра и музејске збирке),
Александра Карађорђевића, Николе – у школама на наставном језику неке од
Петровића, резиденције Јосипа Броза). националних мањина могу се обради
– Проширивање знања – уочи основна обележја културе – Култура одевања од антике до данас ти и проширени наставни садржаји из
о променама у начину одевања од антике до савременог (материјали, начин обраде и бојење, прошлости тог народа,
одевања и исхрани кроз доба; разлике у одевању код припадника – важно је искористити велике могућ
историју. – идентификује основна обележја различитих друштвених група; појава ности које историја као наративни
– Уочавање промена у на културе одевања код Срба кроз вештачких материјала, стилови у предмет пружа у подстицању ученичке
чину одевања код Срба историју; одевању, модне куће, појава модне радозналости, која је у основи сваког
кроз историју. – наведе и упореди разлике у на индустрије, свакодневна и свечана сазнања,
– Уочавање улоге разли чину одевања између села и града одећа, џинс као карактеристика – наставни садржаји треба да буду
читих културних утицаја кроз историју; одевања младих у читавом свету; на представљени као „прича” богата
на начин одевања и – наведе и упореди разлике у на кит, фризуре, шминка, парфеми...). информацијама и детаљима, не зато да
исхрану код Срба кроз чину одевања између припадника – Одевање код Срба кроз историју би оптеретили памћење ученика, већ
историју. различитих друштвених група (материјали и тканине – кудеља, да би им историјски догађаји, појаве
кроз историју; конопља, чоја, крзно, кожа, лан, и процеси били предочени јасно,
– препозна и разуме утицаје разли свила; разлика у одевању код Срба у детаљно, живо и динамично,
читих култура на начин одевања Хабзбуршком и Османском царству, – посебно место у настави историје
код Срба кроз историју; као и код припадника различитих имају питања, како она која поставља
Култура одевања и – препозна и разуме утицаје разли друштвених група; грађанско одело наставник ученицима, тако и она која
исхране некад и сад читих култура на начин исхране и европски узори у облачењу српског долазе од ученика, подстакнута оним
код Срба кроз историју; грађанског сталежа; униформе држав што су чули у учионици или што су
– наведе и упореди карактери них чиновника, лекара, цариника, сазнали ван ње користећи различите
стике исхране у различитим професора Лицеја и гимназија у изворе информација,
историјским периодима. обновљеној Србији; народна ношња, – добро осмишљена питања наставника
савремени начин одевања). имају подстицајну функцију за развој
– Култура исхране од антике до данас историјског мишљења и критичке
(сакупљање и припремање намир свести, не само у фази утврђивања и
ница, лов и риболов, начини чувања систематизације градива, већ и у самој
хране, пиће, реконструкција могућег обради наставних садржаја,
јеловника – двор, град, село; посни и – у зависности од циља који наставник
мрсни циклуси; национална кухиња жели да оствари, питања могу имати
код Срба, утицаји других кухиња; различите функције, као што су: фо
конзумирање кафе и дувана, употреба кусирање пажње на неки садржај или
источњачких зачина, понашање за аспект, подстицање поређења, трагање
столом, прибор за јело; кухињски за појашњењем,
апарати; ресторани „брзе хране”). – настава би требало да помогне уче
ницима у стварању што јасније пред
– Проширивање знања о – уочи основна обележја ратова и – Војска, оружје и рат кроз историју ставе не само о томе шта се десило,
развоју војне технике војне организације и технике од (војничка опрема – одећа, оклопи, већ и зашто се то десило и какве су
и променама у начину антике до савременог доба; штитови, оружје; родови војске, оп последице из тога проистекле,
ратовања кроз историју. – разуме утицај научно-технолош садне справе, увежбавање ратничких – у настави треба што више користити
– Проширивање знања о ких достигнућа на промене у вештина, витешки турнири, мегдани, различите облике организоване актив
развоју војске и начину начину ратовања кроз историју; појава ватреног оружја – од прими ности ученика (индивидуални рад, рад
ратовања код Срба кроз – уочи карактеристике развоја тивних пушака аркебуза и мускета до у пару, рад у групи, радионице или
историју. оружја и војне организације; разорне артиљерије; увођење стајаће домаћи задатак),
– Развијање критичког – уочи основна обележја војне орга војске, развој модерне војне стратегије – да би схватио догађаје из прошло
става према рату. низације код Срба кроз историју; и тактике – појава генералштаба, сти, ученик треба да их „оживи у
– наведе и упореди карактери униформе и војна одликовања; војно свом уму”, у чему велику помоћ
Војска, оружје и рат стике ратовања у различитим образовање, живот војника у рату и може пружити употреба различитих
некад и сад периодима; миру; жене у војсци; међународне историјских текстова, карата и других
– разуме улогу појединца у рату конвенције о правилима ратовања, извора историјских података (доку
(војсковођа, официра, регрута, највеће војковође). ментарни и играни видео и дигитални
цивила); – Војска код Срба кроз историју (српска материјали, музејски експонати,
– аргументовано дискутује о рату и војска у средњем веку – опрема, начин илустрације), обилажење културно-
његовим последицама на живот ратовања; Срби у аустријској и осман историјских споменика и посете
људи. ској војсци; војска устаничке Србије; установама културе,
војна организација у XIX и XX веку – треба искористити и утицај наставе
у српској и југословенској држави; историје на развијање језичке и
војно образовање – оснивање војне говорне културе (беседништва),
академије; српске и југословенске јер историјски садржаји богате и
војне униформе и одликовања). оплемењују језички фонд ученика,
– Проширивање знања о – уочи основне карактеристике – Нумизматика (као наука о постанку, – у раду са ученицима неопходно је
улози новца и банака у и функције новца од антике до развоју и употреби кованог новца). имати у виду интегративну функцију
економским системима савременог доба; – Новац и банке у садашњости (новац историје, која у образовном систему,
кроз историју. – изведе закључак о улози и значају као мера вредности, платежно сред где су знања подељена по наставним
– Усвајање знања о улози банака кроз историју; ство и једно од обележја самостал предметима, помаже ученицима да
новца и банака у свако – уочи основна обележја историјата ности државе; банка као предузеће постигну целовито схватање о повеза
дневном животу некад српског новца и банака кроз које тргује новцем; појмови – штедња, ности и условљености географских,
и сад. историју; трезор, кредит, камата, деоница, економских и културних услова живо
– Проширивање знања о – примени стечено знање о новцу и инфлација, дефлација; фалсификовања та човека кроз простор и време,
историји новца и развоју банкама у свакодневном животу. новца, новац у савременом потрошач – пожељно је избегавати фрагментар
банкарства код Срба. ком друштву…). но и изоловано учење историјских
Новац и банке кроз
– Новац и банке у прошлости (историјат чињеница јер оно има најкраће
историју
новца и банака – од старог века до да трајање у памћењу и најслабији
нас; материјали од којих је израђиван трансфер у стицању других знања и
новац, историјски феномен „кварења” вештина,
новца; ликови и различити симболи на – у настави треба, кад год је то могуће,
кованом и папирном новцу...). примењивати дидактички концепт
– Новац у Србији некад и сад (историјат мултиперспективности,
новца од средњег века до данас; динар – одређене теме, по могућности, треба
као званична валута модерне Србије; реализовати са одговарајућим садр
мотиви на новчаницама; настанак жајима из сродних предмета,
и развој Народне банке као прве – током рада са ученицима потреб
финансијске институције у Србији). но је стално правити поређења са
– Проширивање знања о – уочи основна обележја веровања – Веровања у старом Египту и савременим добом, чиме се наглашава
веровањима и обичајима од праисторије до савременог Месопотамији (загробни живот, схватањe континуитета у развоју
у прошлости и сада доба; балсамовање, хороскопи, астрологија, друштва и богатство садржаја из
шњости. – наведе и упореди карактеристике обреди и ритуални предмети...). прошлости,
– Уочавање прожимања обичаја и веровања у различитим – Веровања старих Грка и Римљана – задатак наставника је и да под
веровања и културе кроз периодима; (пророчишта, загробни живот, свеште стиче осамостаљивање ученика у
историју. – идентификуке сличности и ници и свештенице, приношење жртве прикупљању и сређивању историјских
– Сагледавање сличности разлике у обичајима различитих боговима...). података, да их усмерава на различите
и разлика у веровањима верских заједница; – Религије Далеког истока. изворе информација и подучава их
и обичајима некад и сад. – уочи утицај веровања и обичаја – Верски живот и обичаји у средњем како да се према њима критички одно
Верски живот и оби- се, чиме се негује истраживачки дух и
– Проширивање знања о на културно стваралаштво; веку (главне одлике хришћанства,
чаји кроз историју занимање за науку и подстиче развој
веровањима и обичајима – разуме утицај и повезаност ислама и јудаизма; обележја различи
код Срба кроз историју. верских институција и верског тих верских конфесија – сличности и мишљења заснованог на провереним
живота кроз историју; разлике у веровањима и обичајима; чињеницама и аргументима,
– разуме утицај и повезаност обележавање верских празника, стра – овај предмет пружа велике могућности
верских институција и верског хови средњовековног човека). за интеграцију школског и ваншкол
живота код Срба кроз историју; – Верски живот и обичаји у новом веку ског знања ученика, за излазак из
– препозна и разуме основне одли и савременом добу (верски идентитет, оквира школских уџбеника и учиони
ке верског живота и обичаја код сличности и разлике између католика, ца, укључивање родитеља и суграђана
Срба кроз историју. протестаната, православаца, муслима који поседују знања, колекције, књиге,
на, Јевреја; атеизам). филмове и другу грађу која може да
помогне у реализацији програма,
– Продубљивање знања о – уочи основна обележја образо – Образовање и васпитање у старом – наставник треба да тежи комбиновању
развоју образовања кроз вања и васпитања од антике до веку (Египат, Месопотамија, стара различитих метода рада (кратка
историју. савременог доба; Грчка и Рим). предавања, гледање филмова, читање
– Уочавање сличности и – опише развој система образовања – Образовање и васпитање у средњем књига, дискусије, анализа писаних
разлика у образовању и и васпитања кроз историју; веку (манастири као центри писме извора, слика и фотографија...),
васпитању некад и сад. – опише развој система образовања ности и образовања; оснивање – у извођењу наставе самостално
– Разумевање утицаја и васпитања код Срба кроз школа и универзитета, утицај цркве на истраживање ученика је најважније,
привредног развоја на историју; образовање и васпитање...). без обзира на изабране методе рада,
квалитет образовања. – упореди карактеристике – Образовање и васпитање у новом а наставникова је улога да организује
– Продубљивање знања о образовања и васпитања у раз веку и савременом добу (појава наставу, пружи помоћ ученицима
развоју образовања код личитим периодима; штампарства и ширење писмено у раду (од давања информација до
Срба кроз историју. – изведе закључак о значају образо сти, улога цркве и државе – појава упућивања на изворе информација) и
Образовање и васпи- вања и васпитања у животу људи; световног и обавезног образовања, да подстиче интересовање ученика за
тање кроз историју – препозна међусобну условљеност школских уџбеника; положај ученика предмет,
степена привредног развитка и – награђивање и кажњавање, одевање – у припреми и реализацији часова
квалитета образовања. ученика...). наставницима може користити следећа
– Образовање и васпитање код Срба литература:
(манастири као центри писмености
и образовања; значај Хиландара, Д. М. Ацовић, Хералдика и Срби,
просветитељски рад у устаничкој Београд 2008.
Србији, оснивање световних школа, Д. Бабац, Специјалне јединице
оснивање Лицеја, Велике школе и југословенске војске у Априлском рату,
Београдског универзитета; један дан Београд 2006.
у школи, школска слава, одевање Д. Бабац, Ч. Васић, М. Марковић,
ученика, школовање женске деце; Црногорска војска 1896–1916, Београд
стипендирање ученика). 2007.
– Уочавање значаја – опише развој комуникација од – Комуникације, путовања и туризам Д. Бандић, Народна религија Срба у 100
комуникација и њиховог праисторије до савременог доба; кроз историју (утицај трговине и појмова, Београд 2004.
развоја у историји – наведе и упореди карактеристи војних похода на развој комуникација; В. Бикић, Средњовековно село, Београд
друштва. ке комуникације у различитим ходочашћа – света места, мисионари; 2007.
– Разумевање утицаја периодима; значајни сајмови, развој поштанског, М. Благојевић, Србија у доба Немањића,
комуникација на упозна – изведе закључак о значају телеграфског, телефонског, желез Београд 1989.
вање и приближавање комуникације у животу људи кроз ничког, аутомобилског и авионског С. Бојанин, Забаве и светковине у
држава, народа и њихо историју; саобраћаја; ауто и авио клубови, средњовековној Србији (од краја XII до
Комуникације, вих култура. – разуме последице развоја модер новине и новинарство, Интернет, краја XV века), Београд 2005.
путовања и туризам них комуникација; откривање нових дестинација, гостио Е. Бухари, Наполеонова гардијска
некад и сад – изведе закључак о утицају развоја нице и хотели, бање). коњица, Београд 2006.
комуникација на интеграцију А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске
сваке нације и друштва; династије, Нови Сад 2001.
– користи информације са историјс П. Вилар, Злато и новац у повијести
ке карте и повеже их са стеченим 1450–1920, Београд 1990.
знањем о комуникацијама; А. Вулетић, Ј. Мијаиловић, Између
– уочи утицај комуникација на посела и балова. Живот у Србији у 19.
приближавање држава, народа и веку, Београд 2005.
њихових култура. Р. Вучетић, Престоница независне
–П
родубљивање знања – идентификује основна обележја – Друштвени живот од антике до данас Србије (1878–1918), Београд 2008.
о развоју друштвеног и друштвеног живота од антике до (игре, гозбе, плес уз музику, музички К. Гравет, Витезови, Београд 2006.
породичног живота кроз данас; инструменти, позориште, маскирање, С. Димитријевић, Средњовековни српски
историју. – идентификује основна обележја трубадури, властеоске гозбе: жонгле новац, Београд 1997.
–У
очавање сличности и породичног живота од антике до ри, путујући свирачи и забављачи; Љ. Димић, Културна политика у
разлика у друштвеном данас; балови, позориште у доба Шекспира и Краљевини Југославији 1918–1941, I–III,
и породичном живота – наведе основна обележја Молијера, настанак опере, књижевне Београд 1996.
некад и сад. друштвеног живота код Срба кроз дружине и читалишта, концерти, А. Ђуровић, Модернизација образовања
–П
роширивање знања о историју; биоскопи, игре на срећу, савремена у Краљевини Србији 1905–1914, Београд
друштвеном и породич – наведе основна обележја поро популарна музика). 2004.
ном животу код Срба дичног живота код Срба кроз – Друштвени живот код Срба кроз Историја приватног живота, I-V, при
кроз историју. историју; историју (основни празници и њихов редили Ф. Аријес и Ж. Диби, Београд
– упореди карактеристике друшт значај; утицај политичких прилика 2000–2004.
Друштвени и поро- веног и породичног живота у на празнике и празновања, радни М. Јовановић-Стојимировић, Силуете
дични живот кроз различитим периодима; и нерадни дани; различити облици старог Београда, Београд 2008.
историју – уочи сличности и разлике у на друштвених активности на селу и у Д. Косановић, Почеци кинематографије
чину обележавања празника кроз граду...). на тлу Југославије 1896–1918, Београд
историју; – Породични односи од антике до 1985.
– истакне одлике друштвеног и по данас (положај мушкарца, жене и Лексикон српског средњег века, при
родичног живота данас у односу детета, свадбени обичаји, однос према редили С. Ћирковић и Р. Михаљчић,
на раније епохе. старијима, породични празници, Београд 1999.
традиционални и модерни погледи на П. J. Марковић, Београд 1918–1941,
породицу; промене у односима међу Београд 1992.
половима...). П. J. Марковић, Београд између Истока
– Породични односи код Срба кроз и Запада 1948–1965, Београд 1996.
историју (положај мушкарца, жене и П. J. Марковић, Трајност и промена.
детета; свадбени обичаји, однос према Друштвена историја социјалистичке
старијима, породични празници – свакодневице у Југославији и Србији,
крсна слава...) Београд 2007.
М. Милићевић, Грб Србије: развој кроз
– Проширивање знања – уочи основна обележја развоја – Значај фотографије, филма, радија и историју, Београд 1995.
о развоју фотографије, фотографије, филма, радија и телевизије (као техничких достиг Ј. Миодраговић, Народна педагогија у
филма, радија и телевизије кроз историју; нућа, начина уметничког изражавања, Срба или како наш народ подиже пород
телевизије кроз исто – изведе закључак о значају средстава масовне комуникације, свој, Београд 1914.
рију. фотографије, филма, радија и сазнавања и образовања, и као Д. Мрђеновић, А. Палавестра, Д.
– Разумевање утицаја телевизије у животу појединца и историјских извора). Спасић, Родословне таблице и грбови
фотографије, филма, читавог друштва; – Фотографија, филм, радио и српских династија и властеле, Београд
радија и телевизије на – изведе закључак о значају телевизија кроз историју (развој – 1987.
друштвени, политички и фотографије, филма, радија оптичка сочива, дагеротипија, мокра Образовање код Срба кроз векове,
културни живот. и телевизије као историјских плоча, фото-апарат, филмска трака, Београд 2001.
– Проширивање знања извора; покретне слике, биоскоп, радио та Е. Пирсон, Стара Грчка, Београд 2006.
о развоју фотографије, – опише развој фотографије, фил ласи; прва филмска пројекција, филм Р. Плат, Свет филма, Београд 2006.
филма, радија и ма, радија и телевизије у Србији; као извор информација о догађајима; Приватни живот у српским земљама
телевизије у Србији. – разуме последице развоја филм као масовна забава и индустрија; средњег века, приредиле С. Марјановић-
– Уочавање значаја фотографије, филма, радија и почетак ере звучног филма, појава Душанић и Д. Поповић, Београд 2004.
фотографије, филма, телевизије. анимираних филмова; појава колор Приватни живот у српским земљама
радија и телевизије као филмова; филмски фестивали и награ у освит модерног доба, приредио А.
Фотографија, филм, историјских извора. де; оснивање радио-станица, појава Фотић, Београд 2005.
радио и телевизија телевизије; превласт телевизије над Приватни живот код Срба у деветнае-
кроз историју другим медијима у другој половини стом веку. Од краја осамнаестог века
XX века; примери злоупотребе фо до Првог светског рата, приредили А.
тографије, филма, радија и телевизије Столић и Н. Макуљевић, Београд 2006.
у XX веку). Приватни живот код Срба у дваде-
– Фотографија, филм, радио и телеви сетом веку, приредио М. Ристовић,
зија у Србији некад и сад (делат Београд 2007.
ност дворског фотографа Анастаса Р. Радић, Страх у позној Византији I-II,
Јовановића, породични фото-албуми, Београд 2000.
прва филмска пројекција у Србији Р. Радић, Византија – пурпур и пeрга-
1896, први српски филмови и биоско мент, Београд 2006.
пи; почетак рада прве радио-станице – Р. Радић, Цариград – приче са
Радио Београда 1929, јавна демонстра Босфора, Београд 2007.
ција телевизије на сајму у Београду Службено одело у Србији у 19. и 20.
1939, тајно праћење програма Радио веку, Београд 2001.
Лондона за време окупације, оснивање Д. Стојановић, Калдрма и асфалт.
Телевизије Београд 1958, кућни радио Урбанизација и европеизација Београда
и ТВ апарати као показатељи живот 1890–1914, Београд 2008.
ног стандарда).
– Продубљивање знања – уочи основна обележја развоја – Брига о телу и здрављу од антике Ж. Стојановић, Папирни новац Србије и
о развоју здравствене здравствене културе од антике до данас (болести људи, хигијенски Југославије, Београд 1996.
културе кроз историју. до данас; услови, епидемије, развој медицине, Н. Томас, Д. Бабац, Армије на Балкану
– Уочавање утицаја – уочи основна обележја развоја медицински инструменти, лекови и 1914–1918, Београд 2006.
економског и културног здравствене културе код Срба лековито биље, здравствене установе Џ. Харт, Стари Египат, Београд 2006.
развитка на степен кроз историју; – манастирске болнице, санаторијуми, Ф. Џајс, Витезови кроз историју,
здравствене културе. – наведе и упореди различите мето стационари, домови здравља, апотеке; Београд 2003.
– Проширивање знања де лечења кроз историју; начини здравствене заштите и превен Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњове-
Брига о телу и здра- о развоју здравствене – разуме повезаност степена еко тиве, хуманитарне организације). ковном граду, Београд 2004.Ф. Џајс, Џ.
вљу кроз историју културе код Срба. номског и културног развитка и – Брига о телу и здрављу код Џајс, Живот у средњовековном замку,
здравствене културе; Срба (утицај животних услова и Београд 2005.
– разуме значај хуманитар хигијенских прилика на појаву боле Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовеков-
них организација и њиховог сти; најчешће болести и епидемије, ном селу, Београд 2006.
деловања. народна медицина и надрилекарство, С. Џејмс, Стари Рим, Београд 2006.
манастирске болнице; прве болнице
и лекари, отварање болница у Србији
у време кнеза Милоша, оснивање
Медицинског факултета у Београду...).
– Продубљивање знања о – уочи основна обележја развоја – Улога и значај грбова и застава (као
развоју грбова и застава грбова и застава кроз историју; симбола државе, нације, владара,
и њиховом значају у – уочи основна обележја развоја војске, града, установе, предузећа,
историји. грбова и застава код Срба кроз политичке организације, спортског
– Упознавање са развојем, историју; друштва...; појава грбова у XII веку
улогом и значајем грбо – изведе закључак о значају грбова – породични грбови на штитовима
ва и застава у прошло и застава кроз историју; као начин распознавања витезова
сти српског народа. – наведе најчешће хералдичке на турнирима и у ратним походима;
симболе; грбови на заставама, новцу, печатима,
– опише изглед и порекло савреме поштанским маркама, споменицима,
ног српског грба и заставе. шлемовима...; најчешћи хералдички
симболи; појава првих застава – векси-
лум – застава римских царева, лабарум
Грбови и заставе
– застава Константина Великог;
некад и сад
основни елементи застава).
– Грбови и заставе у прошлости српског
народа (порекло савременог српског
грба и заставе, значење четири оцила,
најчешћи хералдички симболи на
грбовима српских нововековних и
средњовековних држава и династија
и властелинских породица – двоглави
бели орао Немањића, Лазаревића,
Карађорђевића, Обреновића и
Петровића – Његоша, лав Бранковића
и Петровића – Његоша, вук Балшића,
љиљани Котроманића...).
– Проширивање знања о – уочи основна обележја спорта од – Улога и значај спорта од антике
развоју спортског живо антике до савременог доба; до савременог доба (спорт као део
та кроз историју. – разуме улогу и значај спорта у бриге о здрављу и као забава; спорт
– Уочавање сличности и људском друштву; и Олимпијске игре у античкој Грчкој
разлика у спортским – именује и опише спортске дис као основ спортских игара савреме
играма и надметањима циплине заступљене на античким ног доба; спортска надметања кроз
некад и сад. Олимпијским играма; историју – најпопуларнији спортови,
– Проширивање знања – наведе и упореди карактеристике аматерски и професионални спорт,
Спорт некад и сад о развоју спортског спортских надметања у различи модерне Олимпијске игре).
живота код Срба. тим периодима; – Спорт код Срба кроз историју (народ
– опише развој спортског живота не и пастирске игре као прва спортска
код Срба. надметања, прва спортска друштва,
оснивање Српског олимпијског
клуба 1910., учешће на међународним
такмичењима и велики успеси, спорт
ска друштва и клубови; савремени
спорт и спортски живот).
Назив предмета: ФИЗИКА

– Развијање функционалне писмености – п риродно-научнe и техничкe;
– Проширивање и продубљивање знања о основним физичким појавама значајним за струку и разумевање основнихфизичких закона;
– Развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу;
– Развијање свести о значају експеримента при упознавању, разумевању и проверавању физичких законитости;
– Стицање способности за уочавање, формулисање и решавање једноставнијих проблема у струци;
Циљеви предмета: – Схватање значаја физике за технику и природне науке;
– Развијање способности и вештина за примену знања из физике у струци;
– Стицање знања о природним ресурсима, њиховој ограничености и одрживом коришћењу;
– Развијање правилног односа ученика према заштити, обнови и унапређењу животне средине;
– Стицање основних сазнања о процесима и производима различитих технологија;
– Развијање радних навика и одговорности.
ИСХОДИ
у стању да:
– Схватање значаја закона – разуме општи карактер и значај – Закон одржања масе, наелектрисања, На почетку теме ученике упознати са
одржања у физици закона одржања у физици енергије... циљевима и исходима наставе, односно
– зна основне законе одржања – Изолован систем. Закони одржања учења, планом рада и начинима
– разликује еластичан и нееласти импулса и момента импулса оцењивања
чан судар – Закон одржања енергије у механици
– изведе лабораторијску вежбу, – Еластичан и нееластичан судар Облици наставе
правилно и безбедно рукује – Демонстрациони огледи: Предмет се реализује кроз следеће
наставним средствима, изврши – Закони одржања импулса (помоћу облике наставе:
Закони одржања
потребне прорачуне и израчуна куглице са опругом или колица са – теоријска настава са демонстрационим
грешке при мерењу епруветом у којој се вода загрева и огледима (65 часовa)
испарава) – Лабораторијске вежбе (5 часова)
– Закон одржања енергије. Максвелов
диск Место реализације наставе
– Лабораторијска вежба: – Настава се реализује у учионици или у
– Провера закона одржања енергије кабинету за физику
(колица са тегом)
– Стицање знања о – зна молекулску структуру – Молекулска структура супстанције. Препоруке за реализацију наставе
молекулској струк супстанције и разуме деловање Међумолекулске силе – користити сва доступна наставна
тури супстанције и међумолекулских сила – Топлотно кретање молекула. средства
међумолекулским – разуме топлотно кретање Температура (термометри). – користити мултимедијалне презен
силама молекула – Расподела молекула по брзинама тације
Разумевање основних – разуме појам идеалног гаса – Идеалан гас. Притисак гаса – упућивати ученике да користе интер
Основе молекулско параметара гасног стања – разуме и користи основне пара – Једначина стања идеалног гаса. нет и стручну литературу
кинетичке теорије и гасних закона метре гасног стања: притисак, Изопроцеси и гасни закони – подстицати ученике да раде рачунске
гасова запремина, температура – Демонстрациони огледи: задатке
– разуме изопроцесе и гасне законе – Брауново кретање. Рејлијев оглед – примењивати рад у паровима и рад у
изведе лабораторијску вежбу, пра – Изотермски процес мањим групама
вилно и безбедно рукује наставним – Лабораторијска вежба: – мотивисати ученике да самостално
средствима, изврши потребне Провера Шарловог закона решавају проблеме користећи истра
прорачуне и израчуна грешке при живачки приступ научном образовању
мерењу – континуирано упућивати ученике на
примену физике у будућем позиву и
– Проширивање и – разуме модел флуида и зна основ – Модел флуида.Статика флуида свакодневном животу кроз примере
продубљивање знања не законе статике флуида (Паскалов закон, хидростатички и из праксе
из статике и динамике – решава проблеме везане за аеростатички притисак, сила потиска)
флуида са посебним динамику флуида и примењује – Динамика флуида (једначина контину Оцењивање
нагласком на примену хидродинамичке законе у струци итета, Бернулијева једначина) Вредновање остварености исхода
у струци – разуме кретање вискозних – Кретање вискозне течности . вршити кроз:
– Стицање знања о кре течности Ламинарно и турбулентно кретање, – праћење остварености исхода
тању тела кроз течности – разуме кретање тела кроз теч Рејнолдсов број. Проток (Поазјеов – тестове знања
и гасове и примена у ности и гасове и стечена знања закон)
струци примењује у струци – Кретање тела кроз течност или гас Оквирни број часова по темама
Флуиди (течности и
– разуме појам површинског напона (Стоксов закон)
гасови)
течности – Површински напон течности. – Закони одржања (11 часова)
– изведе лабораторијску вежбу, Квашење – Основе молекулско кинетичке теорије
правилно и безбедно рукује – Капиларне појаве. гасова (18 часова)
наставним средствима, изврши – Демонстрациони огледи: – Флуиди (течности и гасови) (20
потребне прорачуне и израчуна – Архимедов закон часова)
грешке при мерењу – Истицање вискозне течности – Oснове топлотне физике (16 часова)
– Слободни пад куглице у вискозној – Лабораторијске вежбе (5 часова)
средини
– Површински напон и капиларне поја
ве. Спојени судови
– Стицање знања о – разликује појмове температура и – Температура, унутрашња енергија,

основним појмовима и топлота количина топлоте и специфични
величинама топлотне – разуме и користи физичке величи топлотни капацитет
физике не количина топлоте и специфич – Механизми преноса топлоте
ни топлотни капацитет – Линеарно и запреминско ширење
– познаје различите механизме чврстих тела при загревању
преноса топлоте – Ширење течности при загревању
– разликује линеарно и запремин – Промене агрегатног стања: топљење,
Основе топлотне
ско ширење тела при загревању очвршћавање, испаравање, конден
физике
– разликује агрегатна стања и зација
разуме појаве промене агрегатног – Демонстрациони оглед:
стања са температуром – Демонстрација различитих механиза
ма преноса топлоте
– Демонстрација линеарног и запремин
ског ширења тела при загревању
– Демонстрација промене агрегатног
стања
– Сви стручни предмети у којима се примењује физика
– Хемија

ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање знања о струк – разуме структуру чврстих тела и – Кристална и аморфна тела. Основна На почетку теме ученике упознати са
тури чврстих тела међумолекулске силе својства кристалне структуре циљевима и исходима наставе, односно
– Разумевање физичких – разликује кристална и аморфна – Механичке деформације тела. Хуков учења, планом рада и начинима
промена које настају тела и зна основна својства крис закон – примена оцењивања
при деформацији и талне структуре – Топлотно ширење чврстих тела.
загревању чврстих тела – разуме Хуков закон и зна да га Закони линеарног и запреминског Облици наставе
примени у струци ширења чврстих тела Предмет се реализује кроз следеће
Структура и основна – зна законе топлотног ширења – Промене агрегатних стања чврстих облике наставе:
својства чврстих чврстих тела тела и њихов графички приказ. – теоријска настава са демонстрационим
тела – схватање промене агрегатног Специфичне топлоте фазних прелаза огледима (54 часа)
стања чврстих тела – Демонстрациони огледи: – Лабораторијске вежбе (8 часова)
– изведе лабораторијску вежбу, – Образовање кристала (хидрохинон –
правилно и безбедно рукује микропројекције) Место реализације наставе
наставним средствима, изврши – Ширење чврстих тела при загревању – Настава се реализује у учионици или у
потребне прорачуне и израчуна – Лабораторијска вежба: кабинету за физику
грешке при мерењу – Одређивање модула еластичности
жице Препоруке за реализацију наставе
– Продубљивање знања из – разуме дуалистичку природу – Дуалистичка природа светлости – користити сва доступна наставна
таласне оптике светлости – Таласна оптика. Интерференција средства
– разуме појаве интерференције, светлости – користити мултимедијалне презен
дифракције и поларизације – Дифракција светлости. Дифракциона тације
светлости решетка – упућивати ученике да користе интер
– изведе лабораторијску вежбу, – Дисперзија светлости кроз призму. нет и стручну литературу
правилно и безбедно рукује Врсте оптичког спектра – подстицати ученике да раде рачунске
наставним средствима, изврши – Апсорпциона спектрометрија. задатке
потребне прорачуне и израчуна Апсорпција светлости, Ламберг – – примењивати рад у паровима и рад у
грешке при мерењу Беров закон. Параметри апсорпционе мањим групама
спектрометрије – мотивисати ученике да самостално
– Поларизација светлости при одбијању решавају проблеме користећи истра
(Брустеров закон) и преламању живачки приступ научном образовању
(Николова призма). Обртање равни – континуирано упућивати ученике на
поларизације. Сахариметар примену физике у будућем позиву и
– Демонстрациони оглед: свакодневном животу кроз примере
Таласна оптика из праксе
– Дисперзија светлости (помоћу призме)
– Лабораторијска вежба:
– Одређивање таласне дужине Оцењивање
монохроматске светлости помоћу Вредновање остварености исхода
оптичке решетке вршити кроз:
– праћење остварености исхода
– Структура и основна својства чврстих

тела (10 часова)
– Таласна оптика (14 часова)
– Елементи квантне, атомске и нуклеар
не физике (30 часова)
– Лабораторијске вежбе (8 часова)
– Продубљивање знања из – разуме основне поставке квантне – Топлотно зрачење. Закони зрачења
квантне физике физике апсолутно црног тела
– Проширивање знања о – разуме појам кванта енергије и – Квант енергије. Маса, импулс и енер
структури атома и језгра појам фотона гија фотона
– Схватање емисије и – зна шта је фотоефекат и – Фотоефекат. Ајнштајнова једначина
апсорпције зрачења Комптонов ефекат – Комптонов ефекат
– Разумевање закона – зна принцип рада фотоћелије – Фотоћелија. Фотомултипликатор
радиоактивног распада – разуме таласно-честични дуали – Корпускуларно-таласни дуализам
и карактеристика радио зам микрочестица микрочестица. Де Брољева релацијада
активног зрачења – разуме квантни модел атома светлости
– зна како настаје емисија и апсорп – Демонстрациони оглед:
ција зрачења – Фотоефекат
– зна примену рендгенског зрачења – Дискретни спектар атома водоника.
и заштиту од зрачења Борови постулати и Боров модел атома
– зна принцип рада ласера и његову водониковог топа. Франк-Херцов
примену оглед.
– познаје својства суперпроводника – Квантно-механичка теорија атома:
и њихову примену главни, споредни и магнетни квантни
– зна како настаје радиоактивно број
зрачење, врсте зрачења и примену – Спин електрона. Штерн Герлахов оглед.
– схвата значај заштите од радиоак – Вишеелектронски атоми и Паулијев
тивног зрачења принцип. Структура периодног систе
ма елемената
– Закочно и карактеристично рендгенско
зрачење.
– Апсорпција рендгенског зрачења,
физиолошки ефекат и заштита од
зрачења
– Рендгенски апарати, примена у дијаг
ностици и терапији
Лабораторијска вежба
– Калибрација спектроскопа и иденти
фикација водониковог спектра
– Одређивање Ридбергове константе
(помоћу водоникове лампе и дифрак
ционе решетке
– Ласери, принцип рада, врсте и
својства. Примена ласера у медицини
Елементи квантне, и стоматологији
атомске и нуклеарне
физике Лабораторијска вежба
– Одређивање угаоне дивергенције
ласерског снопа.
– Зонска теорија кристала. Енергијске
зоне у чврстом телу. Зонски модели
метала и диелектрика.Расподела
слободних електрона по енергијама
у металу.
– Квантна теорија проводљивости мета
ла. Суперпроводљивост.
Лабораторијске вежба
–Одређивање Планкове константе
(помоћу LED диоде)
– Природна радиоактивност. Алфа-,
бета– и гама распад.
– .Закон радиоактивног распада.
Активност радиоактивног извора.
– Радиоактивни низови и радиоактивна
равнотежа.
– Апсорпција радиоактивног зрачења,
физиолошки ефекат, заштита
– Дозиметрија јонизујућег и радиоак
тивног зрачења. Толерантне дозе и
заштита
– Вештачка радиоактивност. Општа
својства нуклеарних реакција.
Примери реакција (откриће протона
и неутрона, интеракције неутрона са
језгром,трансурански елементи).
– Акцелератори честица.
– Нуклеарна енергетика. Фисија.
Нуклеарни реактори. Реакције фузије
на звездама. Конфинирање плазме.
– Нуклеарне и термонуклеарне бомбе.
– Демонстрациони оглед:
– Детекција радиоактивног зрачења.
Лабораторијскe вежбe
– Мерење активности.
– Хемија
Назив предмета: ЛОГИКА СА ЕТИКОМ

– Стицање основних знања о логици и етици и схватање значаја тих знања за јасно размишљање и развој личности;
– Упознавање са елементима и законима логике и разумевање улоге коју логика има у науци и свакодневном животу;
– Разумевање појмова који се јављају у етичким расправама и развијање сензибилитета за етичка питања савременог друштва;
– Оспособљавање ученика за самостално, критичко размишљање и формирање ставова о друштвеним проблемима.
ИСХОДИ
у стању да:
Увод у логику – Увођење ученика у – препозна да и сам већ користи – Појам и подела логике. – На почетку теме ученике упознати са
предмет логике логику као и граматику –Л огика као наука о форми мишљења циљевима и исходима наставе / учења,
– разликује мишљење од маште, на – Основни логички принципи (иденти планом рада и начинима оцењивања.
дања, опажања и наводи примере тет, непротивуречност и и искључење
из свакодневног живота трећег) Облици наставе
– искаже дефиницију логике, Предмет се реализује кроз следеће
разуме и опише у чему се састоји облике наставе:
формални карактер логике – теоријска настава (70 или 62 часа)
– разликује принципе мишљења,
наведе примере за основне Место реализације наставе
логичке принципе и симболички – Теоријска настава и радионице се
их приказује реализују у учионици
Формална логика: – Развој сазнања о појму – увиди разлику између појма, – Разлика између појма, ствари и пред
– појам и односима међу пој термина, опажаја, предмета, ставе, Врсте појмова Препоруке за реализацију наставе
– суд мовима представе – Обим и садржај појма – Дијалог са ученицима, самостални
– закључак – Упознавање ученика са – разликује обим и садржај појма, – Односи међу појмовима рад, организовање дебате
структуром суда, врста увиђа однос између обима и – Дефиниција и деоба – Користити актуелне примере из штам
ма судова и односима садржаја, наводи пример за обим – Суд и врсте судова пе и других медија
између судова и садржај и дефинише обим и – Истиносна вредност сложених судова – Користити актуелне примере везане за
– Оспособљавање ученика садржај појма (негација, конјукција, дисјункција, струку ученика
за логичко закључивање – препознаје и именује појмове, импликација и еквиваленција)
набраја их, уочава разлику између – Комбинована подела судова, распо Оцењивање
појединачних и општих појмова дељеност појма Вредновање остварености исхода
– препознаје односе међу појмови – Односи међу судовима (логички вршити кроз:
има и именује их (субординација, квадрат) 2. Опажања наставника – праћење рада
координација, контрарност) и – Врсте закључивања на часу
графички приказује односе међу – Непосредно закључивање – конвер 3. Питања – одговоре
појмовима зија, обверзија, логички квадрат
– наведе делове дефиниције – Посредно закључивање – индукција, Оквирни број часова по темама
– даје примере дефиниције из своје аналогија и дедукција – 1 (3 часа)
струке – Фигуре категоричког силогизма, моду – 2 (7+ 7+11 часова)
– разликује прешироку и преуску си категоричког силогизма – 3 (7 часова)
дефиницију – Хипотетички и дисјунктивни сило – 4 (5 часова)
– разликује чланове деобе од прин гизам – 5 (14 часова)
ципа деобе – Доказ – 6 (16 часова)
– увиђа значај принципа деобе – Примери индуктивног и дедуктивног
самостално изводи једну деобу закључивања у наукама.
– разликује субјекат и предикат
суда и увиђа значај копуле за
квалитет суда
– препознаје форму сложеног суда,
разликује и именује логичке
везнике (негација, конјукција,
дисјункција, импликација и екви
валенција) и наводи примере
– разликује квантитет и квалитет
суда, препознаје форму а,е,i,o
суда и наводи примере
– именује односе међу судовима
– препознаје индуктивно, дедуктив
но и закључивање по аналогији
на примерима из свакодневног
живота
– увиђа да и сам користи наведене
форме закључивања, именује их
и разликује
– демонстрира конверзију и обвер
зију на примерима
– наведе и објасни четири фигуре
силогизма
– изводи задате модусе силогизма
– излаже примере за хипотетички и
дисјунктивни силогизам
– повезује форме закључивања у
облику доказа
Логичке грешке – Оспособљавање ученика – разликује случајне од намерних – Паралогизми и софизми

за уочавање грешака у логичких грешака – Грешке у закључку
аргументацији, закљу – примењује форме закључка и – Грешке у доказу
чивању и доказивању доказа – Грешке у аргументацији
– препознаје и именује логичке
грешке: увођење четвртог појма у
силогизам, нерасподељен појам,
замена теза, argumentum ad
hominem, post hoc ergo propter
hoc.
Појам и значај етике – Развој сазнања о појму – набраја правила (норме) из разли – Настанак и предмет етике
и предмету етике, читих сфера живота –П ојам норме и појам морала
значају моралних норми – издваја правила која слободно – Разлика између обичајних, правних и
за живот појединца у прихватамо и разликује их од етичких норми
друштву оних која имају спољашње
порекло
– дефинише предмет етике
Лични идентитет, сло – Развој сазнања о – набраја како се све манифестује – Улога визуелног идентитета у форми
бода и одговорност идентитету, формирању лични идентитет рању личног идентитета – међусобни
идентитета и о флуид – разликује утицаје који формирају утицаји
ности идентитета преко лични идентитет (разликује род – Појмови пола и рода
социјалних улога и пол) – Утицај медија на релативизацију
– Развој способности – увиђа колика је моћ визуелног етичких вредности
идентификовања раз идентитета – Естетски и етички идеал
ликовања појмова пол – препознаје утицај медија на креи – Тело и интервенције на телу
и род и утицај културе рање визуелног идентитета – Сајбер идентитет, морал и слобода
на формирање појмова – уочава разлику између модних и избора
пола и рода (разлике у етичких императива
културама) – супротставља медијски намет
– Формирање става о нуте животне идеале и етичке
улози медија у креирању вредности
идентитета
Основне етичке норме – Упознавање ученика – препознаје важније људске – Пријатељство
и вредности са основним етичким вредности – Верност
нормама и вредностима – разликује слободне од самовољ – Породица
и развијање личног них и наметнутих поступака – Љубав
вредносног система – схвата постојање слободе избора – Морално добро
као услова моралног поступања – Донација органа
– разуме везу између избора и – Сурогат мајка
одговорности – Клонирање
– упоређује одговорне и неодговор
не поступке
– може да расправља о томе да ли
је извор морала у нама или изван
нас (аутономна и хетерономна
етика)
– увиђа разлику имеђу основних
етичких праваца
2
о допуни Правилника о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања
у подручју рада Електротехникa
Члан 1.
У Правилнику о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Електротехника
(„Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 7/12, 2/13, 6/14, 10/14, 8/15, 14/15, 4/16, 13/16 и 5/17), после наставног плана и програ
ма стручних предмета за образовни профил Електротехничар обновљивих извора енергије, додаје се наставни план и програм стручних
предмета за образовни профил Електротехничар информационих технологија, који је одштампан уз овај правилник и чини његов састав
ни део.
Члан 2.
Број 110-00-302/2017-04
Министар,
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ СТРУЧНИХ ПРЕДМЕТА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР

ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
1. СТАНДАРД КВАЛИФИКАЦИЈЕ
Назив квалификације: Електротехничар информационих технологија

1. Сектор – подручје рада: Електротехника
2. Ниво квалификације: IV
3. Начин стицања квалификације:
Квалификација се стиче након успешно завршеног процеса средњег стручног образовања.
4. Трајање:
Програм средњeг стручног образовања за стицање квалификације траје четири године.
5. Начин провере:
Достигнутост исхода програма средњег стручног образовања се проверава на матурском испиту који спроводи средња школа и
Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ).
6. Заснованост квалификације:
Квалификација се заснива на опису рада, циљевима стручног образовања и исходима стручног образовања.
7.1. Опис рада
Дужности – стручне компетенције:
– Припрема и организација рада
– Израда десктоп апликација
– Израда веб апликација (статичких и динамичких веб страница)
– Израда и управљање базом података
– Израда техничке документације
Дужности – стручне компе-
Задаци – jединице компетенцијa
тенције
– Припрема и одржава потребну опрему, уређаје и софтвер
– Прикупља захтеве клијената, корисника и менаџера пројекта и анализира их у оквиру тима
– Учествује у тиму и ефикасно комуницира са сарадницима
Припрема и организација рада
– Комуницира и уважава захтеве клијента
– Спроводи планиране задатке у складу са стандардима квалитета
– Прати иновације у области информационих система и предлаже их за увођење у радни процес
– Израђује предлог решења десктоп апликације
– Израђује софтверске модуле за апликацију
– Повезује апликацију са базом података
Израда десктоп апликација
– Спроводи поступке за заштиту од губитака и неовлашћеног приступа корисничких подацима
– Тестира и врши процену ефикасности примене апликације (време, системски ресурси, енергија...)
– Спроводи корекције и поправке у апликацији
– Инсталира и конфигурише решење/апликацију
– Израђује предлог решења веб апликације
– Израђује делове веб апликације
– Повезује делове веб апликације у функционалну целину у складу са захтевом клијента и дизајнера
Израда веб апликација (статич – Врши подешавања и оптимизацију веб апликације
ких и динамичких веб страница) – Спроводи сигурносне механизме за заштиту података на вебу
– Повезује веб апликацију са базом података
– Тестира решење и евалуира резултате
– Инсталира решење на веб сервер
– Израђује структуру једноставне базе података
– Манипулише садржајима у бази података
Израда и управљање базом
– Врши измену структуре базе података
података
– Одржава функционисање базе података (оптимизација, поправка...)
– Врши сигурносну администрацију база података (права приступа, сигурносне копије, враћање података)
– Учествује у припреми пројектне документације
– Припрема елементе за обрачун цене израде решења
Израда техничке документације – Израђује техничка упутства за коришћење
– Чува и архивира техничку документацију
– Води евиденције у складу са процедурама организације (извршени задаци, радни налози, записник...)
7.1.1. Изложеност ризицима при обављању дужности:
– ризик од стреса
– ризик од оштећења вида
7.2. Циљеви стручног образовања
Циљ стручног образовања за квалификацију ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА је оспособљавање
лица за израду десктоп и веб апликација и израду и управљање базом података.
Неопходност сталног прилагођавања променљивим захтевима тржишта, потребе континуираног образовања, стручног усаврша
вања, развој каријере и сл. усмерава да лица буду оспособљавана за:
– примену теоријских знања у практичном контексту;
– аналитичко размишљање и решавање проблема;
– тимски рад;
– примену мера заштите здравља и животне средине у процесу рада;
– преузимање одговорности за властито континуирано учење и напредовање у послу и каријери;
– препознавање пословних могућности у радној средини и ширем социјалном окружењу.
7.3. Исходи стручног образовања

Стручне компетенције Знања Вештине Способности и ставови
По завршеном програму образовања, лице ће бити у стању да:
– објасни намену и функције компоненти – обавља инсталацију update и upgrade – савесно, одговорно, уредно и прецизно
рачунарског система; софтвера у циљу отклањања проблема у обавља поверене послове;
– наведе делове системског софтвера и раду или у циљу побољшања перформан – ефикасно планира и организује време;
објасни њихове функције си рада; – испољи позитиван однос према значају
– познаје архитектуру оперативних система – конфигурише основне поставке операти спровођења важећих стандарда у раду;
– наведе и објасни улогу интерфејса вног система – испољи позитиван однос према функцио
рачунара – конфигурише мрежне уређаје налности и техничкој исправности опреме
– разликује, објасни и користи разлчите – врши избор уређаја у зависности од и уређаја које користи при обављању
начине приступа Интернету; захтева посла;
– објасни задатак IP протокола и појам – конфигурише веб сервер – испољи љубазност, комуникативност,
рутирања; – управља корисничким правима и нало предузимљивост, флексибилност у односу
– познаје развојно окружење зима према сарадницима;
– објасни основе менаџмента услуга/про – подешава развојно окружење – испољи креативност и иновативност при
изводње – самостално прикупља податке са тржишта обављању посла;
Припрема и организација рада – објасни значај информационих техноло – прави понуду услуге; – оријентисан према клијенту и прила
гија за савремено пословање – изради једноставан пословни план годљив на промене у раду;
– наведе главне карактеристике квалитета – примењује стандарде квалитета приликом – решава проблеме у раду;
софтвера израде информациог система – испољи позитиван однос према професио
– анализира захтеве клијената и предлаже нално-етичким нормама и вредностима;
најоптималнија решења – испољи позитиван однос према мерама
– учествује у раду тима, предлаже решења безбедности и заштите података.
унутар тимског рада и дискутује о њима
– користи научене комуникационе вештине
у пословној околини
– прати и усваја нова технолошка достиг
нућа у подручју информационих система
– користи стручну литературу и претражи
вање доступних база инфорамција и база
знања
– разликује основне алгоритамске структуре – комбинује различите алгоритамске
– дефинише израз на основу кога се структуре
одређује ток извршавања алгоритма и – користи различите типове гранања
програма – користи наредбе за формирање и излаз из
– познаје и примењује технике рада са бројачких циклуса
низовима – користи показивачке променљиве
– разуме појам декомпозиције проблема – креира функције при чему разуме и
– разуме шта су датотеке и чему служе користи пренос параметара по вредности
– дефинише, креира и користи структуру и и по рефeренци
низове структура – самостално отвара и креира датотеке
– разуме разлику класе у односу на струк – изводи операције претраживања датотеке
туру – пише и тестира програме у којима се
Израда десктоп апликација – разуме и имплементира обраду грешке демонстрира примена класе
– разуме смисао наслеђивања класа – пише и тестира програме у којима се
– разуме употребу апстрактних класа и користи руковање изузецима
интерфејса – пише и тестира програме у којима се
– разуме смисао програмирања вођеног користи наслеђивање
догађајима – креира апликацију уз примену стан
– примењује динамичко креирање компо дардних компоненти из библиотеке
ненти компоненти
– разликује конекциони и бесконекциони – врши читање и анализу прочитаних
режим приступа подацима у бази података из базе
– познаје и користи класе ADO.NET архи – врши упис, ажурирање и брисање пода
тектуре така у бази
– планира и израђује интерфејс за комуни
кацију са базом
– разуме разлику између статичких и дина – коришћењем HTML језика форматираjу
мичких сајтова текст, подешава позадину, убацује слике
– разуме функцију веб сервера и хиперлинкове и у целости планира и
– познаје структуру и користи системе за подешава изглед веб странице
управљање садржајима (CMS) – прави обрасце на веб страници
– налази најбоље решење за структуру веб – користи CSS кодове за прилагођење изгле
презентације у зависности од потребе да елемената на веб страници
– разуме разлику између клијентских и – поставља презентацију на сервер
серверских скрипт језика – креира веб форме, поставља и користи
– разуме појам и начин функционисања серверске и HTML веб контроле
Израда веб апликација (статичких
.NET Framework библиотеке класа – користи контроле за рад са подацима
и динамичких веб страница)
– познаје основе ASP.NET скрипт језика – креира функције и користи догађаје прозо
– познаје основе Јаva Script језика ра, миша, обрасца, тастера.
– познаје Internet Information Services (IIS) и – креира и конфигурише виртуелни дирек
како функционише веб сервер торијум
– разуме објектни модел XML документа – инсталира и конфигурише Аpache сервер
– разуме инфраструктуру XML веб сервиса – користи класе и функције за рад са XML
– разуме појам и начин функционисања подацима веб
MVC Framework архитектуре – поставља и конфигурише XML веб серви
се на серверу
– креира MVC моделе, контролере, погледе
– објашњава области примене информаци – анализира захтеве корисника и израђује

оних система (црта) једноставне EР дијаграме
– објашњава процес моделовања система – преводи објекте из ЕР дијаграма у рела
– дефинише појам базе података циони модел
– разуме основне концепте и структуру – користи алате за моделирање
релационих база података – предлаже измене релационог модела како
Израда и управљање базом – познаје системе за управљање базама би се достигла виша нормална форма
података података – израђује структуру једноставне базе
– разуме последице лошег дизајна базе података
података – врши измену структуре базе података
– користи упитни језик за приступ подацима
базе података
– осмисли решење постављеног захтева ко
ришћењем функција, процедура и курсора
– наведе основну намену и сврху техничке
документације
– познаје рад са програмима за пројекто
– наведе основне елементе техничке доку
вање техничке документације
ментације
– планира софтверске компоненте у циљу
– објасни животни циклус и фазе пројекта
компромиса цене и квалитета софтвера
Израда техничке документације – наведе основну намену и сврху идејног
– дефинише предмет и предрачун у оквиру
решења
техничке документације
– наведе шта треба да садржи квалитетно
– врши контролу извршених послова
техничко решење
– саставља записник примедби
– наведе начине за контролу извршених
послова

РАЗРЕД
I II III IV
Стручни предмети
1. Управљање пројектима 2
2. Пословне комуникације * 2 2
3. Рачунари у системима управљања* 2 2
4. Програмирање 2Д видео игара 2
НАПОМЕНА: *) Ученик изборни предмет бира једном у току школовања

* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Екскурзија до 3 дана до 5 дана до 5 наставних дана до 5 наставних дана
Трећи страни језик 2 часа недељно
* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним планом других
образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети.


разред предмет/модул број ученика у групи – до
вежбе практична настава настава у блоку
Основе електротехнике 37 15
Рачунарска графика и мултимедија 74 15
I
Програмирање 74 15
Практична настава 74 15
Основе електротехнике 36 15
Електроника 36 15
II Веб дизајн 72 15
Базе података 36 15
Програмирање 72 30 15
Базе података 105 10
Рачунарски системи 70 18 10
III Рачунарске мреже и Интернет сервиси 70 12 10
Веб програмирање 105 10
Веб програмирање 93 30 10
Електронско пословање 31 10
Заштита информационих система 31 10
IV Програмирање мобилних уређаја 93 30 10
Техничка документација 62 10
Предузетништво 62 15
А2: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

– Развијање функционалне писмености – природно-научне и техничке;
– Стицање знања о основним физичким појавама значајним за струку и разумевање основних физичких закона;
– Развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу;
– Стицање способности за уочавање, формулисање и решавање једноставнијих проблема;
Циљеви предмета: – Схватање значаја физике за технику и природне науке;
– Развијање способности и вештина за примену знања из физике у струци;
– Стицање знања о природним ресурсима, њиховој ограничености и одрживом коришћењу;
– Развијање радних навика и одговорности.
ИСХОДИ
у стању да:
– Схватање значаја – разуме значај физике као фунда – Физика – фундаментална природна На почетку теме ученике упознати са
физике као науке и њене менталне науке и њену везу са наука. циљевима и исходима наставе, односно
повезаности са другим природним и техничким наукама; – Физичке величине и њихове јединице. учења, планом рада и начинима оцењи
наукама и техником – наведе основне физичке вели – Скаларне и векторске величине. вања.
Увод у физику – Проширивање знања о чине и њихове мерне јединице и
физичким величинама објасни како се добијају јединице Облици наставе
изведених физичких величина; Предмет се реализује кроз следеће
– разликује скаларне и векторске облике наставе:
величине; – теоријска настава са демонстрационим
– Разумевање основних – дефинише појмове референтни – Референтни систем. огледима (74 часа).
кинематичких величина систем, путања, пређени пут, – Подела кретања.
и закона материјална тачка; Средња и тренутна брзина. Место реализације наставе
– разуме и користи појмове брзине – Равномерно праволинијско кретање. Настава се реализује у учионици или у
и убрзања; – Убрзање. Равномерно промељиво кабинету за физику.
Кинематика – разликује равномерно и равно праволинијско кретање.
мерно убрзано праволинијско Препоруке за реализацију наставе
кретање, и примењује законе – Демонстрациони оглед: – Користити сва доступна наставна
кретања у једноставнијим при – Провера кинематичких закона пра средства.
мерима; волинијског кретања помоћу колица, – Користити мултимедијалне презен
динамометра и тегова. тације.
– Упућивати ученике да користе интер
– Разумевање основних – разуме појмове масе, силе и – Основне динамичке величине: маса, нет и стручну литературу.
динамичких величина и импулса; сила и импулс. – Подстицати ученике да раде рачунске
– Њутнових закона – формулише и примењује Њутнове – Први Њутнов закон – закон инерције. задатке.
– Стицање основних законе; – Други Њутнов закон – основни закон – Примењивати рад у паровима и рад у
знања о гравитацији – разликује масу од тежине тела; динамике. мањим групама.
– разуме појмове рада, енергије и – Трећи Њутнов закон – закон акције и – Мотивисати ученике да самостално
снаге и њихову међусобну везу; реакције. решавају проблеме користећи истра
Динамика – схвати закон одржања механичке – Гравитациона сила. живачки приступ научном образовању.
енергије и знаће да га примени – Тежина тела. – Континуирано упућивати ученике на
при решавању једноставних – Демонстрациони огледи: примену физике у будућем позиву и
проблема; – Мерење силе помоћу динамометра. свакодневном животу кроз примере
– примењује законе динамике у – Провера другог Њутновог закона по из праксе.
техници; моћу колица, динамометра и тегова.
– наведе особине гравитационе Оцењивање
силе; Вредновање остварености исхода
– Стицање знања о – дефинише центрипетално – Центрипетално убрзање. вршити кроз:
физичким величина и убрзање; – Угаона брзина и угаоно убрзање. – праћење остварености исхода
законима кинематике – разуме појмове период и фреквен – Центрипетална и центрифугална сила. – тестове знања
и динамике кружног и ција, угаона брзина и угаоно – Момент силе, момент импулса и
Кружно и ротационо ротационог кретања убрзање; момент инерције. Оквирни број часова по темама
кретање – схвати центрипеталну и цен – Демонстрациони оглед: – Увод у физику (4 часа)
трифугалну силу, момент силе, – Демонстрација ротационог кретања – Кинематика (14 часова)
момент инерције и момент им помоћу Обербековог точка. – Динамика (16 часова)
пулса и наведе неке једноставне – Кружно и ротационо кретање (15
примере њихове примене; часова)
– Упознавање и разуме – разуме појмове унутрашња енер – Унутрашња енергија и топлота. – Термодинамика (10 часова)
вање основних појмова гија и количина топлоте; – I и II принцип термодинамике. – Електрично и магнетно поље (15
и процеса у термоди – дефинише термодинамичке – Коефицијент корисног дејства. часова)
Термодинамика
намици принципе; – Демонстрациони оглед:
– разуме појам коефицијента корис – Демонстрација различитих механиза
ног дејства; ма преноса топлоте.
– Проширивање знања – схвати појам наелектрисања и – Наелектрисавање тела. Закон о одр

о електричном пољу и знаће начине наелектрисавања жању наелектрисања.
његовим карактерис тела и смисао закона о одржању – Кулонов закон.
тикама наелектрисања; – Јачина електричног поља, електрични
– Стицање знања о – разуме Кулонов закон; потенцијал.
физичким величинама – разликује јачину електричног – Хомогено и нехомогено електрично
које дефинишу магнетно поља и електрични потенцијал, поље и њихово приказивање помоћу
поље и карактеристика односно електрични напон и зна електричних линија силе. Електрични
ма магнетног поља стал везу између јачине поља и потен флукс.
них магнета и магнетног цијала, односно напона; – Рад у електричном пољу, веза између
поља електричне струје – разуме појмове електричне линије рада и електричног напона.
Електрично
силе и електрични флукс; – Магнетно поље. Магнетна индукција
и магнетно поље
– зна чему је једнак рад електричне и магнетни флукс.
силе и везу између рада и елек – Електромагнетна индукција.
тричног напона; Фарадејев закон електромагнетне
– објасни особине магнетног поља индукције
сталних магнета и магнетног поља – Демонстрациони огледи:
електричне струје; – Демонстрација поступака за на
– разуме појам магнетног флукса електрисавање тела.
и појаву електромагнетне ин – Ерстедов оглед.
дукције; – Демонстрација електромагнетне
индукције.

Циљеви предмета – Продубљивање разумевања и усвајање нових знања из основних области у класичној и модерној физици;
– Продубљивање разумевања о научном мишљењу и научним методама и схватање физичке слике света.
ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основних – објасни појам осцилација, њихов – Осцилације у механици, хармонијске На почетку теме ученике упознати са
знања о осцилацијама настанак као и карактеристичне осцилације. циљевима и исходима наставе/учења,
величине осцилаторног кретања – Слободне, принудне, пригушене планом рада и начинима оцењивања.
(период, учестаност, амплитуда); осцилације.
– разликује слободне, принудне и – Електромагнетне осцилације. Облици наставе
пригушене осцилације; – Резонанција. Предмет се реализује кроз следеће
Осцилације
– објасни настанак електромагнет облике наставе:
них осцилација и уочи њихову – теоријска настава 72 часа.
примену;
– објасни појам резонанције и уочи Место реализације наставе
њену примену у свакодневном Теоријска настава се реализују у
животу. учионици.
– Усвајање основних – објасни шта су таласи и како – Механички таласи, карактеристике,
знања о таласима настају; врсте, настанак. Препоруке за реализацију наставе
– објасни настанак електромагнет – Електромагнетни таласи, карактерис
них таласа и разликује различите тике, врсте, настанак. – Коришћење стручне литературе, шема,
врсте електромагнетних таласа; – Радар и његова примена. презентација преко пројектора, демон
– објасни примену електромагнет – Принцип суперпозиције таласа, страционих средстава, рад у кабинету
них таласа у свакодевном животу покретни и стојећи таласи. за физику, коришћење едукативних
(на примеру радара); – Акустика, извори звука. програма на рачунару.
– објасни принцип суперпозиције – Карактеристике звука. – Јасно и конкретно излагање градива
таласа; – Доплеров ефекат у акустици. са освртом на конкретне примере из
– разликује покретне од стојећих – Интерференција таласа. свакодневног живота и праксе.
Таласи – Развијање и стварање такмичарског
таласа; – Дифракција таласа.
– уочи шта су извори звука, каква – Поларизација таласа. духа код ученика, критичког приступа
је разлика између звука, тона и у решавању проблема, индивиду
шума; алност али и смисао за сарадњу и
– објасни основне карактеристике заједничко налажење решења.
звука – Планирање интерактивних метода
– уочи појаву Доплеровог ефекта у рада.
акустици;
– објасни појаве интерференције; Оцењивање
– дифракције и поларизације меха Вредновање остварености исхода
ничких таласа. вршити кроз:
– праћење остварености исхода;
– Усвајање основних – разликује преламање од одбијања – Преламање светлости. – тестове знања;
знања о законитостима светлости и да објасни основне – Одбијање светлости. – тестове практичних вештина.
оптике. законитости преламања и одбијања – Огледала.
светлости; – Сочива. Оквирни број часова по темама
– објасни огледало и сочиво и – Интерференција светлости. – Осцилације.......................................... (6)
Оптика основне законитости преламања – Дифракција светлости. – Таласи................................................ (16)
кроз ове оптичке објекте; – Поларизација светлости. – Оптика............................................... (14)
– објасни појаве интерференције, – Дисперзија светлости. – Квантна својства електромагнетног
поларизације и дисперзије – Доплеров ефекат у оптици. зрачења и микрочестица.................. (14)
светлости. – Структура атома............................... (12)
– Структура атомског језгра............... (10)
– Усвајање основних – објасни појам кванта и појам – Појам кванта. Фотон.

знања квантних фотона; – Маса и импулс фотона.
својстава ЕМ зрачења и – објасни када настаје фотоефекат; – Фотоелектрични ефекат.
Квантна својства
микрочестица. – објасни узрок настанка фотоефек – Ајнштајнов закон фотоелектричног
електромагнетног
та; ефекта.
зрачења и микро-
– објасни Комптонов ефекат; – Комптонов ефекат.
честица
– објасни таласна својства честица; – Де Брољева релација.
– Дифракција електрона, електронски
микроскоп.
– Усвајање основних – објасни састав и структуру атом – Радерфордов оглед, структура атома.
знања о структури ског језгра; – Стационарна стања и нивои енергије
атома. – објасни стационарна стања и атома, Борови постулати.
нивое енергије атома; – Квантни прелази, побуђивање и
– објасни Борове постулате; зрачење атома.
– објасни када настају квантни – Рендгенско зрачење.
прелази; – Спонтана и стимулисана емисија
Структура атома
– објасни како и где настаје ренд зрачења.
генско зрачење; – Примена спонтане и стимулисане
– разликује врсте рендгенског емисије, ласери.
зрачења; – Подела ласера.
– разликује спонтано од стимулиса – Холографија.
ног зрачења;
– примени стимулисане емисије.
– Усвајање основних – објасни структуру атомског – Структура атомског језгра.
знања о структури језгра; – Дефект масе и стабилност атомског
атомског језгра. – објасни настанак дефекта масе и језгра.
структуру атомског језгра; – Радиоактивни распади језгра.
– објасни радиоактивне распаде – Нуклеарне реакције, фисија и фузија
Структура атомског језгра; језгра.
језгра – објасни настанак нуклеарних – Детектори радиоактивног зрачења
реакција, фисије и фузије; Гајгер-Милеров бројач и јонизациона
– објасни и примени детекторе комора.
радиоактивног зрачења; – Дозиметри и заштита од зрачења.
– заштити од радиоактивног – Елементарне честице, појам и класи
зрачења. фикација.
– Математика, Основе електротехнике, Програмирање, Практична настава
ОСНОВЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ
1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
НАСТАВА
РАЗРЕД ПРАКСА УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 111 37 0 0 0 148
II 108 36 0 0 0 144
2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Стицање основних знања из области електростатике;
– Стицање основних знања из области једносмерних струја;
– Стицање основних знања из области електромагнетизма;
– Оспособљавање ученика за мерења из области електротехнике;
– Оспособљавање ученика за практичну проверу појава и закона из области електротехнике;
– Стицање основних знања о анализи, обради, представљању и интерпретацији резултата мерења;
– Стицање основних знања из области наизменичних струја, елемената у колу наизменичне струје и везе елемената;
– Стицање основних знања из области сложених кола;
– Стицање основних знања из области спрегнутих и осцилаторних кола;
– Стицање основних знања из области трофазних система.
3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА
Први разред
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање основних – наведе, прерачуна и употреби ТЕОРИЈА: На почетку ученике упознати са циље
знања о појавама у мерне јединице; – Појам мерних јединица. Међународни вима и исходима наставе/учења, планом
електротехници; – дефинише основна и електрична систем мерних јединица; рада и начинима оцењивања.
својства материје, као и појам – Структура материје (проводници, по
– Стицање основ електрицитета; лупроводници и изолатори); Реализација наставе
них знања о појму – објасни појмове: количину елек – Наелектрисано тело (појам и количина
наелектрисања и трицитета, наелектрисано тело; наелектрисања); – теоријска настава (111 часова)
електричним својствима – објасни Кулонов закон и израчуна – Кулонов закон; – лабораторијске вежбе (37 часова)
материје, о електричном силу између два наелектрисана – Електрично поље (графичко
пољу, основним карак тела; представљање електричног поља, Број часова по темама
теристикама и појавама – објасни и графички прикаже век јачина поља усамљеног тачкастог (теорија + вежбе)
у електричном пољу; тор поља у некој тачки поља; наелектрисања, хомогено електрично
– објасни појам потенцијала и поље, вектор електричног поља); – Електростатика . ......................(25 + 10)
– Стицање основних напона, израчуна потенцијал – Силе у електричном пољу; – Једносмерне струје .................(56 + 20)
знања о напону и потен у електричном пољу и напон – Електрични потенцијал и електрични – Електромагнетизам ...................(30 + 7)
Електростатика цијалу; између две тачке; напон;
– објасни поларизацију и пробој – Рад сила у електричном пољу; Место реализације наставе
диелектрика. – Поларизација диелектрика; Учионица и лабораторија

Одељење се дели на групе приликом
реализације вежби, у групи је до 15
ученика.
Оцењивање
– тестове знања, писмене задатке;
– усмено излагање;
– тестовe практичних вештина.
– Стицање основних – објасни појам капацитивности; – Капацитивност усамљеног прово Препоруке за реализацију наставе
знања о капацитивности – израчуна капацитивност плоча дника.
кондензатора, оптерећи стог кондензатора; – Капацитивност кондензатора (појам Током реализације сваке теме увек се
вању и растерећивању – израчуна еквивалентну капа кондензатора, капацитивност пло придржавати истог принципа: теоретски
кондензатора; цитивност редне, паралелне и частог кондензатора, оптерећивање објаснити појаву или законитост,
– Оспособљавање уче мешовите везе кондензатора; кондензатора, пробој диелектрика, потврдити је рачунски (тамо где је то
ника за израчунавање – израчуна појединачне напоне и врсте кондензатора); могуће) а онда извршити демонстрацију
еквивалентних оптерећења код редне и мешовите – Везивање кондензатора (редно, или мерења у лабораторији.
капацитивности, на везе кондензатора. паралелно и мешовито везивање Током трајања тема реализовати
пона и оптерећења у кондензатора). најмање три теста знања и два писмена
различитим везама задатка, један у првом и један у другом
кондензатора; полугодишту.
Предметни наставник може изменити до

10%, а уз сагласност Стручног већа до
20% препорученог садржаја.
Електростатика
Препоруке за реализацију теме

На почетку наставе дати кратак увод

у историјат развоја електротехнике.
Структуру материје обрадити као на
ставак на претходно знање из физике и
хемије.
Редно, паралелно и мешовито везивање
кондензатора објаснити на неколико
примера а одмах након тога урадити
вежбе у лабораторији.
Приликом обраде ове теме урадити
велики број задатака.
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – израчунава релативну и апсолут ВЕЖБЕ: Препоруке за реализацију вежби:
за практичну проверу ну грешку мерења; 1. Упознавање са лабораторијском опре
појава и закона из об – обрађује и тумачи резултате мом и инструментима; – Једна вежба се ради два спојена
ласти електростатике; мерења; 2. Класификација мерних грешака, школска часа и за то време трeба да се
– Оспособљавање ученика – демонстрира понашање на тачност мерења и обрада резултата ураде сва мерења и обраде резултати.
за коришћење основних електрисаних тела; мерења; – У лабораторији треба да буде довољно
мерних инструмената. – демонстрира пуњење и пражњење 3. Наелектрисано тело; радних места да за једним радним
кондензатора; 4. Мерење капацитивности, пуњење и столом буду два до три ученика.
– израчуна и измери еквивалентну пражњењe кондензатора; – Извођење вежби усагласити са тео
капацитивност веза кондензатора. 5. Везивање кондензатора. ријском наставом тако да одговарајуће
– примени мере заштите на раду. вежбе следе одмах након обраде
теоријског градива.
– Уколико је могуће, лабораторијска
мерења потврдити рачунским путем,
или урадити одговарајућу симулацију
на рачунару.
– У случају недостатка потребне опреме
за неке вежбе, урадити одговарајућу
симулацију.
– Извештаје ученика о реализованим
вежбама прегледати приликом провере
практичних вештина.
– Након сваког циклуса вежби, кроз
индивидуални рад ученика, оценити
ниво савладаности стечених практич
них вештина.
– Инсистирати на познавању и примени
мера заштите у лабораторији
Препоруке за реализацију вежби у

теми Електростатика
Пре почетка рада у лабораторији упо
знати ученике са опремом и инстру
ментима и дефинисати мерне грешке.
Детаљно објаснити ученицима обраду
резултата мерења.
– Стицање основних – дефинише једносмерну струју ТЕОРИЈА: Препоруке за реализацију наставе за
знања о елементима и појмове као што су позитивна – Појам једносмерне електричне струје тему Једносмерне струје
електричног кола и и негативна струја, физички и (дејства електричне струје, јачина и
њиховој улози; технички смер струје; густина електричне струје); На почетку ове теме објаснити физичку
– Оспособљавање ученика – израчуна јачину струје; – Појам електричног кола и његови еле суштину струје, физички и технички
за израчунавање карак – објасни и израчуна густину менти (електрични генератор, електро смер, позитивну и негативну струју.
теристичних величина у струје; моторна сила генератора, пријемник, Дати практичне вредности за густину
електричним колима; – дефинише електрично коло и прекидач, проводници); струје које се сусрећу код електричних
– Стицање знања о услов да у колу тече струја; – Отпорници (електрична отпорност, инсталација, трансформатора и сл.
основним законима – објасни елементе електричног отпорност проводника, зависност от Приликом обраде ове теме урадити
електричног кола (Омов, кола; порности од темепературе, електрична велики број задатака. Код решавања
I и II Кирхофов, Џулов – објасни електромоторну силу проводност); сложених кола увежбати писање потреб
закон); генератора; – Омов закон (референтни смер струје них једначина за формирање система
– Оспособљавање ученика – објасни и израчуна електричну и напона); једначина, а решавати само системе
за решавање простих и отпорност; – Мерење струје и напона; једначина са три непознате величине.
сложених електричних – наведе врсте отпорника; – Први Кирхофов закон; Објаснити претварање напонског
кола; – објасни електричну проводност; – Џулов закон; генератора у струјни и обрнуто па затим
– дефинише, објасни и примењује – Електрични рад и електрична снага; показати како се решавају сложена кола
Омов закон; Мерење електричне снаге; на тај начин.
– опише мерење струје, напона, – Решавање простог кола са реалним
Једносмерне струје отпора, снаге и рада; генератором;
– дефинише, објасни и примени – Снага генератора, снага пријемника,
Први Кирхофов закон; коефицијент корисног дејства гене
– дефинише и примени Џулов ратора;
закон; – Режими рада генератора (режим
– израчуна снагу и рад помоћу празног хода, кратког споја и режим
Џуловог закона; максималне корисне снаге);
– решава проста кола са реалним – Напонски генератор (редна и пара
генератором; лелна веза генератора, еквивалентни
– израчуна снагу генератора и снагу генератор);
пријемника; – Струјни генератор (идеалан и реалан
– објасни режиме рада генератора; струјни генератор);
– решава различите везе реалних – Претварање струјног генератора у
генератора; напонски и обрнуто;
– дефинише струјни генератор; – Везивање отпорника (редно, паралел
– објасни претварање струјног но и мешовито везивање отпорника);
генератора у напонски и обрнуто;
– израчуна еквивалентну отпорност
различитих веза отпорника;
– решава проста кола помоћу уоп
штеног Омовог закона;
ИСХОДИ
у стању да:
– дефинише, објасни и примени – Уопштени Омов закон (решавање кола
Други Кирхофов закон; помоћу уопштеног Омовог закона);
– одреди напон између две тачке у – Други Кирхофов закон (појам сло
колу и потенцијале у колу; женог електричног кола, дефиниција
– напише систем једначина за Другог Кирхофовог закона,
решавање сложеног кола; одређивање напона између две тачке у
– решава сложено коло са две кон колу, одређивање потенцијала у колу);
туре директном применом Првог – Решавање сложених кола (директном
и Другог Кирхофовог закона; применом Првог и Другог Кирхофовог
– решава сложена кола закона, као и претварањем напонског
претварањем струјног генератора генератора у струјни и обрнуто).
у напонски и обрнуто.
– Оспособљавање – употребљава мерне аналогне и ВЕЖБЕ: Препоруке за реализацију вежби у
ученика за практично дигиталне инструменте (амперме 1. Упозанавање са мерном опремом теми Једносмерне струје
проверавање појава и тар, волтметар, омметар); и инструментима. Коришћење
закона из једносмерних – покаже дејства електричне струје; аналогног и дигиталном мерног Пре почетка мерења, упознати ученике
Једносмерне струје струја; – измери напон, струју и електрич инструмента; са инструментима и прибором који
– Оспособљавање ученика ни отпор у колу; 2. Мерење напона, струје и електричног ће бити коришћен (амперметром,
за мерење електричних – измери снагу у колу; отпора; волтметром, омметром, потенциоме
величина. – провери Омов закон; 3. Мерење снаге; тром, реостатом, изворима напајања...) и
– провери Први и Други Кирхофов 4. Омов закон; објаснити им како се очитавају аналогни
закон; 5. Први и Други Кирхофов закон; а како дигитални инструменти.
– измери електромоторну силу, на 6. Везе отпорника;
пон на отптерећеном генератору и 7. Напонски и струјни разделник;
унутрашњу отпорност генератора; 8. Зависност отпорности од темпера
– израчуна и измери еквивалентну туре.
отпорност различитих веза от
порника;
– решава просто коло са више генера
тора и провери решења мерењем;
– решава сложено коло и провери
решења мерењем;
– примени мере заштите на раду.
– Стицање основних – објасни појам магнета, магнетног ТЕОРИЈА:
знања о магнетним поља; – Појам магнетног поља (појам и врсте Препоруке за реализацију наставе
својствима материје, – графички представи магнетно магнета); Електромагнетизам
магнетном пољу, поље; – Графичко представљање магнетног
електромагнетизму и – објасни магнетна својства поља; Појам магнетног поља обрадити
његовој практичној материје; – Магнетна својства материје (магнетна ослањајући се на претходно знање из
примени; – наведе поделу магнетних и феро пермеабилност, врсте магнетних основне школе. По могућности показати
магнентих материјала; материјала); његов облик помоћу гвоздене пиљевине.
– објасни и израчуна магнетну – Магнетна индукција; Принцип рада електромотора и гене
индукцију струје у правом прово – Био-Саваров закон (вектор магнетне ратора једносмерне струје обрадити на
днику и одреди њен смер; индукције и вектор магнетног поља); реалним примерима.
– објасни магнетну индукцију у – Амперов закон (магнетно поље Међусобну индукцију и вртложне струје
навојку и намотају и одреди њен праволинијског проводника, магнетно обрадити првенствено описно.
смер; поље навојкa и намотајa);
– објасни магнећење феромаг – Магнећење феромагнетних материјала;
нетних материјала и магнетни – Магнетни хистерезис;
хистерезис; – Флукс вектора магнетне индукције;
– објасни магнетно коло и Кап- – Магнетно коло. Кап-Хопкинсонов закон;
Хопкинсонов закон и израчуна – Електромагнетна сила (појам електро
величине везане за магнетно коло; магнетне силе, одређивање вектора
Електромагнетизам
– објасни и израчуна електромаг електромагнетне силе);
нетну и електродинамичку силу и – Електродинамичка сила (узајамно
одреди њихов смер; деловање два проводника са струјом,
– објасни Фарадејев закон и његову одређивање вектора електродинамичке
примену код праволинијског силе);
проводника, навојка и намотаја у – Навојак и намотај у магнетном пољу;
магнетном пољу; – Електромагнетна индукција
– одреди смер индуковане електро (Фарадејев закон, Ленцово правило);
моторне силе; – Индукована електромоторна сила у
– објасни принцип рада генератора намотају и праволинијском проводни
једносмерне струје; ку, смер индуковане емс);
– објасни принцип рада електромо – Електромотор једносмерне струје и
тора једносмерне струје; генератор једносмерне струје;
– објасни самоиндукцију и израчу – Индуктивност кола (индуктивност
на индуктивност намотаја; калема, зависност индуктивности од
– објасни узајамну индукцију; броја навојака, димензија и језгра);
– објасни принцип рада трансфор – Електромоторна сила самоиндукције;
матора; – Међусобна индукција;
– објасни појаву вртложних струја. – Трансформатор;
– Вртложне струје.
– Оспособљавање – покаже узајамно дејство магнета, ВЕЖБЕ:
ученика за практично магнета и меког гвожђа, као и 1. Магнети и електромагнети;
проверавање појава и електромагнета; 2. Калемови;
закона из области елек – измери индуктивност калема; 3. Електромагнетна индукција.
тромагнетизма. – изводи закључке о промени
Електромагнетизам индуктивности у зависности од
промене броја навоја, димензија
и језгра;
– покаже примере самоиндукције и
објасни примере из праксе;
– примени мере заштите на раду.
Други разред
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика – опише производњу наизменичне – Појам и значај наизменичне струје. На почетку ученике упознати са циље
са начином добијања електромоторне силе; Добијање простопериодичне електро вима и исходима наставе/учења, планом
наизменичне електромо – наведе параметре наизменичних моторне силе. Генератор наизменичне рада и начинима оцењивања.
торне силе; величина, израчуна вредности и електромоторне силе;
– Стицање теоријских прикаже графиком; – Параметри наизменичних величина Реализација наставе
знања о основним – представи наизменичне величине (тренутна вредност, амплитуда, перио – теоријска настава (108 часова)
величинама у области помоћу временских дијаграма, да, фаза и почетна фаза, учестаност, – вежбе (36 часова)
наизменичних струја; фазора и комплексних бројева; кружна учестаност, средња вредност,
– Стицање теоријских – сабира и одузима наизменичне ефективна вредност); Број часова по темама
знања o представљању величине. – Представљање наизменичних величи – Наизменичне струје ............... (14 + 10)
наизменичних величина на помоћу временских дијаграма; – Елементи у колу наизменичне струје . .
и операцијама над наиз – Представљање наизменичних величи (20 + 10)
меничним величинама; на помоћу фазора; – Везе елемената у колу наизменичне
– Оспособљавање ученика – Представљање наизменичних величи струје ....................................... (30 + 10)
за израчунавање пара на помоћу комплексних бројева; – Сложена кола ................................... (18)
метара наизменичних – Сабирање и одузимање наизменичних – Спрегнута и осцилаторна кола .(14 + 6)
Наизменичне струје величина. величина. – Трофазни системи ........................... (12)
Место реализације наставе

Учионица и лабораторија за вежбе
Одељење се дели на групе приликом
реализације вежби, у групи је до 15
ученика.
Оцењивање
– тестове знања, писмене задатке;
– проверу практичних вештина.
– Оспособљавање ученика – именује и одреди грешке мерења; ВЕЖБЕ: Препоруке за реализацију наставе
за коришћење различи – подешава осцилоскоп за мерење; (за област Наизменичне струје) Предметни наставник може изменити до
тих врста електронских – примењује мере заштите на раду 10%, а уз сагласност Стручног већа до
инструмената; и у лабораторији; 1. Упознавање ученика са мерама заш 20% препорученог садржаја.
– Оспособљавање ученика – разликује карактеристике аналог тите на раду, прибором за електрична
за коришћење различи них и дигиталних инструмената; мерења, макетама и инструментима; Током трајања тема реализовати
тих метода мерења; 2. Грешке мерења (Апсолутна и најмање три теста знања и два писмена
– Оспособљавање ученика релативна грешка. Врсте грешака: задатка, један у првом и један у другом
за различите начине грубе, случајне, систематске). Обрада полугодишту.
обраде и приказивање резултата. Представљање резултата
резултата мерења. мерења; Препоруке за реализацију теме
3. Електронски генератори Наизменичне струје
(RC генератори, генератори функција На почетку обраде наизменичних
– приказивање напона различитих струја обрадити основне појмове из
облика осцилоскопом); тригонометрије, уколико нису обрађени
4. Осцилоскопи (подешавање осцилос у математици: дефинисати тригономет
копа, подешавање фреквенцијски ком ријске функције, ток тригонометријских
пензоване сонде, вишеканални рад): функција, појам радијана. Такође,
мерење једносмерног и наизменичног обрадити појам, модуо и аргумент ком
напона осцилоскопом. плексног броја (може се реализовати и
у сарадњи са наставником математике).
Детаљно обрадити параметре наизме
Наизменичне струје ничних величина.
Приликом обраде ове теме урадити
велики број задатака.
Препоруке за реализацију вежби
– Једна вежба се ради два спојена
школска часа и за то време трeба да се
ураде сва мерења и обраде резултати.
Вежбе се могу организовати у два или
три циклуса, већ према могућностима
школе.
– У лабораторији треба да буде довољно
радних места да за једним радним
столом буду два до три ученика.
– Уколико је могуће, лабораторијска
мерења потврдити рачунским путем,
или урадити одговарајућу симулацију
на рачунару.
– У случају недостатка потребне опреме
за неке од вежби, урадити одгова
рајућу симулацију или демонстрацију.
– Извештаје ученика о реализованим
вежбама прегледати приликом провере
практичних вештина.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика – нацрта временске и фазорске – Елементи у колу наизменичне струје; Препоруке за реализацију теме
са елементима у колу дијаграме за напон и струју у – Отпорник у колу наизменичне струје; Елементи у колу наизменичне струје
наизменичне струје; колу наизменичне струје у коме – Калем у колу једносмерне струје;
– Израчунавање импедан се налази један од елемената: от – Калем у колу наизменичне струје. Детаљно обрадити све елементе у колу
се елемената; порник, калем или кондензатор; Реактивна отпорност калема; наизменичне струје цртајући временске
– Израчунавање снаге – израчуна комплексне импедансе – Кондензатор у колу једносмерне струје и фазорске дијаграме.
у колима у којима се елемената, реактивну отпорност (пуњење и пражњење кондензатора); Објаснити шта се дешава са електрич
налазе отпорник, калем калема и кондензатора; – Кондензатор у колу наизменичне ном енергијом у њима.
или кондензатор; – опише понашање калема у колу струје. Реактивна отпорност конден
једносмерне и колу наизменичне затора; Приликом обраде ове теме урадити
струје; – Снаге у колу наизменичне струје велики број задатака.
– опише понашање кондензатора у (појам тренутне, активне, реактивне и Током трајања теме реализовати
колу једносмерне струје и у колу привидне снаге); најмање један тест знања.
наизменичне струје; – Снага у колу са отпорником. Снага
– одреди фазни померај између у колу са калемом. Снага у колу са
напона и струје за елементе у кондензатором.
колу наизменичне струје;
– дефинише и израчунава снаге
за елементе у колу наизменичне
струје;
Елементи у колу – напише и користи приликом
наизменичне струје решавања задатака Омов закон
за ефективне вредности струје и ВЕЖБЕ:
напона; (за област Елементи у колу наизменичне
– напише и користи приликом струје)
решавања задатака Омов закон
за комплексне вредности струје 1. Мерење фреквенције и фазне разлике
и напона; осцилоскопом
– подеси осцилоскоп и измери (Повезивање осцилоскопа и РС рачуна
параметре наизменичног напона ра, РС осцилоскопи);
(амплитуду, период, фреквен
цију); 2. Мерење активне, реактивне и при
– подеси осцилоскоп и измери видне снаге и фактора снаге; ватметар,
фазну разлику; варметар;
– измери активну, реактивну, при
видну снагу и фактор снаге; 3. Мерење наизменичног напона и
– користи различите методе за ме струје аналогним мултиметром (про
рење снага у колима наизменичне вера Омовог закона, Првог и Другог
струје; Кирхофовог закона);
– проверава основне законе елек
тротехнике мерењем наизменичне
струје и наизменичног напона;
– Израчунавање импедан – нацрта временске и фазорске – Редна веза отпорника, калема и кон
се редних, паралелних дијаграме напона и струја код дензатора. Појам импедансе. Троугао Препоруке за реализацију теме Везе
и комбинованих веза редних веза; импедансе. Омов закон у комплексном елемената у колу наизменичне струје
елемената; – дефинише и израчунава импе облику за редну RLC везу. Редна
дансу редних веза, њен модуо и резонанса; Код редних веза елемената нацртати
– Израчунавање струја, фазни угао; – Редна веза отпорника и калема; прво временске, а затим фазорске
напона и снага код – напише Омов закон за ефективне – Комплексна импеданса. Троугао дијаграме. Фазорске дијаграме цртати
редних, паралелних и комплексне вредности напона импедансе; тако да је фазор струје на фазној оси.
и комбинованих веза и струја; – Редна веза отпорника и кондензато Импедансе дати у апсолутном и ком
елемената. – израчуна напоне и струју код ра. Комплексна импеданса. Троугао плексном облику. Решавати већи број
редне везе елемената; импедансе; задатака.
– дефинише и израчунава фактор – Нискофреквенцијски и Омов закон дати за ефективне и ком
снаге; високофреквенцијски филтар – редна плексне вредности струје и напона.
– дефинише редну резонансу и ре веза*; Код паралелних веза елемената дефини
зонантну фреквенцију, израчунава – Снаге код редне везе отпорника, сати снаге и поправак фактора снаге.
резонантну фреквенцију; калема и кондензатора. Троугао снаге. За образовне профиле електронског
– дефинише и израчунава снаге код Фактор снаге; смера препоручује се обрада филтара.
редних веза; – Снаге код редне везе отпорника и
Везе елемената у
– дефинише адмитансу и објасни калема; Приликом обраде ове теме урадити
колу наизменичне
како се она израчуна из импе – Снаге код редне везе отпорника и велики број задатака.
струје
дансе; кондензатора; Током трајања теме реализовати један
– нацрта временске и фазорске – Паралелна веза пријемника. Појам тест знања, a пред крај првог полуго
дијаграме напона и струја код адмитансе; дишта урадити и писмени задатак.
паралелних веза; – Паралелна веза отпорника, калема и
– израчуна напон и струје код кондензатора. Троугао адмитанси;
паралелне везе елемената; – Паралелна веза отпорника и калема;
– дефинише и израчуна снаге код – Паралелна веза отпорника и конден
паралелних веза; затора;
– објасни значај и начин поправке – Нискофреквенцијски филтар – пара
фактора снаге. лелна веза*;
– Снаге код паралелне везе отпорника,
калема и кондензатора. Троугао снаге;
– Снаге код паралелне везе отпорника
и калема;
– Снаге код паралелне везе отпорника и
кондензатора;
– Паралелна резонанса. Поправка
фактора снаге.
ИСХОДИ
у стању да:
– измери фреквенцију дигиталним ВЕЖБЕ:
фреквенцметром; (за области Везе елемената)
– анализира рад кола мерењем
струје и напона и упоређује са 1. Мерење наизменичног напона и
вредностима које су добијене струје аналогним мултиметром (у ред
рачунским путем; ном и паралелном RLC колу);
– одреди пропусни опсег осцила 2. Дигитални инструменти (основна
торног кола мерења дигиталним мултиметром);
3. Дигитални фреквенцметри
(мерење средњих, ниских и високих
учестаности; тачност дигиталног
фреквенцметра – упоређивање мерења
фреквенције фреквенцметром и осци
лоскопом);
4. Мерење осцилоскопом, аналогним и
дигиталним мултиметром у сложеном
колу.
– Решавање сложених – решава комбиновану везу еле – Комбиноване везе елемената; Препоруке за реализацију теме
кола наизменичне струје мената; – Трансформација веза из троугла у Сложена кола:
применом различитих – решава везе елемената звезду; Комбиновану везу елемената обрадити
метода. трансформацијом из троугла у – Трансформација веза из звезде у на примерима, као и трансформације
звезду и обрнуто; троугао; звезда – троугао.
– решава сложено коло са две неза – Појам сложеног кола; Дефинисати сложено коло и навести
висне контуре применом Првог и – Решавање сложених кола директном начине за решавање сложених кола,
Другог Кирхофовог закона; применом Првог и Другог Кирхофовог задржати се на колу са две независне
– решава сложено коло применом закона; контуре.
Тевененове теореме. – Решавање сложених кола применом У електричним колима са више контура,
Сложена кола
Тевененове теореме. само писати систем једначина (без
решавања).
За образовне профиле електронског
смера препоручује се обрада и методе
суперпозиције.
Током трајања теме реализовати

најмање један тест знања. У другом по
лугодишту реализовати други писмени
задатак.
– Упознавање учени – објасни индуктивну спрегу – Индуктивно спрегнути калемови; Препоруке за реализацију теме
ка са спрегнутим и калема и њену примену, израчуна – Кола са индуктивно спрегнутим Спрегнута и осцилаторна кола
осцилаторним колима и коефицијент индуктивне спреге; калемовима;
њиховом применом. – опише принцип рада трансфор – Трансформатор и аутотрансформатор; Објаснити индуктивну спрегу кале
матора и аутотрансформатора и – Слободне осцилације и Томсонов об мова и њену примену, кроз примере
њихову примену; разац. Идеално и реално осцилаторно објаснити израчунавање коефицијента
– објасни слободне осцилације и коло; индуктивне спреге.
изведе Томсонов образац; – Редно осцилаторно коло. Фактор Обрадити трансформатор и аутотранс
– препозна разлику између идеал доброте и пропусни опсег осцилатор форматор са становишта примене и
ног и реалног осцилаторног кола; ног кола; одређивања односа трансформације
– објасни принцип рада редног – Паралелно осцилаторно коло. За редно и паралелно осцилаторно коло
Спрегнута и осцила-
осцилаторног кола и израчуна Пропусни опсег осцилаторног кола; вежбати израчунавање резонантне уче
торна кола
резонантну учестаност и пропус – Спрегнута осцилаторна кола – врсте станости, одређивање пропусног опсега
ни опсег; спрега. и фактора доброте.
– објасни принцип рада паралелног Спрегнута осцилаторна кола обрадити
осцилаторног кола и израчуна ВЕЖБЕ: само информативно.
резонантну учестаност и пропус (за област Спрегнута и осцилаторна
ни опсег; кола)
– наброји врсте спрега и препозна 1. Мерење осцилоскопом, аналогним и
њихове основне карактеристике. дигиталним мултиметром у спрегнутим
и осцилаторним колима;
2.. Мерење пропусног опсега осцилатор
ног кола методом резонансе;
– Упознавање ученика са – наведе основне карактеристике – Основни појмови о трофазним систе
трофазним системима, трофазног система и објасни мима. Симетрични трофазни систем; Препоруке за реализацију теме
врстама и применом начин добијања трофазне елек – Веза намотаја генератора у звезду и Трофазни системи
ових система. тромоторне силе; троугао;
– објасни везивање намотаја гене – Веза пријемника у звезду и троугао; Нагласити зашто је погодније везивање
ратора у звезду и троугао; – Несиметричан трофазни систем; навоја у звезду за нисконапонску мрежу;
– објасни везивање пријемника у – Снага трофазног система; Обртно магнетно поље приказати
Трофазни системи
звезду у троугао; – Обртно магнетно поље; помоћу фазорских дијаграма.
– упореди симетричан и несиме – Примена обртног магнетног поља
тричан трофазни систем; (синхрони и асинхрони мотори).
– дефинише снагу трофазног
система;
– објасни примену обртног магнет
ног поља.
* За образовне профиле електронског смера
4. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА, ОДНОСНО МОДУЛИМА

Математика, Физика, Практична настава, Електроника, Теорија телекомуникација, Апликативни софтвер, Телекомуникациона ме
рења
РАЧУНАРСКА ГРАФИКА И МУЛТИМЕДИЈА

НАСТАВА
I 74 74
– Оспособљавање ученика за рад са алатима за обраду текста;
– Оспособљавање ученика за рад са основним елементима програма за обраду слика;
– Оспособљавање ученика за рад са основним елементима програма за обраду звука;
– Оспособљавање ученика за рад са основним елементима програма за обраду видео фајлова;
– Оспособљавање ученика за рад са основним елементима програма за израду анимација;
– Оспособљавање ученика за коришћење једног програма за израду презентација;
– Оспособљавање ученика за израду једног самосталног пројекта.
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула (часови)
1. Рад са текстом 6
2. Обрада слике на рачунару 22
3. Обрада звука 8
4. Обрада видео фајлова 10
5. Анимација 10
6. Израда мултимедијалне презентације 10
7. Израда самосталног пројекта 8
4. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА

Назив модула: Рад са текстом
стању да:
– Оспособљавање ученика – подешава тастатуру за употребу – Формати текста који се најчешће користе у На почетку модула ученике упознати са циље
за рад са алатима за обраду различитих врста фонтова и познаје и рачунару; вима и исходима наставе/учења, планом рада и
текста. инсталира различите фонтове; – Текст едитори и текст процесори; начинима оцењивања.
– разликује и користи различите алате за – Подешавање тастатуре за употребу различи
обраду текста; тих врста фонтова; Облици наставе
– умеће симболе и креира пречице за – Инсталација жељених фонтова; Модул се реализује кроз следеће облике
најчешће коришћене симболе; – Алати за обраду текста. Фонтови; наставе:
– креира сопствени фонт/слова помоћу – Уметање симбола и креирање пречица за – вежбе (6 часова)
фонт едитора. најчешће коришћене симболе;
– Фонт едитор (креирање сопствених слова); Подела одељења на групе
– АRT едитори; Одељење се дели на групе до 15 ученика.
– Примена текста у мултимедији.
– рачунарски кабинет
Препоруке за реализацију наставе

– Конкретне примере за вежбање прилагодити
образовном профилу кроз корелацију са
стручним предметима.
– При реализацији овог модула инсистирати на
тастатуре.
Оцењивање
– тестове вештина;
– праћење практичног рада;
– самостални практични рад.
Назив модула: Обрада слике на рачунару

Трајање модула: 22 часа
стању да:
– Оспособљавање ученика за – објасни како настаје дигитални запис – Извори слика (цртеж, фотографија, преузи На почетку модула ученике упознати са циље
рад са основним елементима слике; мање слика са Интернета, скенирана слика, вима и исходима наставе/учења, планом рада и
програма за обраду слика. – дефинише појмове: пиксел, резолу слика екрана); начинима оцењивања.
ција, динамички распон, векторска и – Основни појмови (пиксели, резолуција слике,
битмапирана графика; компјутерске динамички распон, векторска и битмапирана Облици наставе
боје и модели за представљање боја; графика, компјутерске боје; Модул се реализује кроз следеће облике
– разликује основне формате дигитал – Основни формати дигиталних слика; наставе:
них слика; – Обрада слика и основни поступци обраде; – вежбе (22 часа)
– конвертује слике из једног формата – Дигиталне слике намењене екранском при
у други; казу, штампању и приказивању на Интернет Подела одељења на групе
– користи готове библиотеке слика; странама; Одељење се дели на групе до 15 ученика.
– користи алате за обраду сликe; – Поступак скенирање слика;
– обрађује слику према унапред задатим – Основне карактеристике и врсте дигиталних Место реализације наставе
критеријумима (промена димензија фотоапарата. – Рачунарски кабинет
(резолуције) слике, геометријске
трансформације слике (транслација, Препоруке за реализацију наставе
ротација...), подешавање осветљаја, – Конкретне примере за вежбање прилагодити
контраста, боја и оштрине слике; образовном профилу кроз корелацију са
– користи филтере за додавање спе стручним предметима.
цијалних ефеката и монтажу; – Почети од креирања једноставних цртежа,
– комбинује више слика за креирање затим објаснити сликање екрана и обраду тако
сложених слика; добијених слика.
– припрема слику за штампу, екрански – Демонстрирати поступак скенирања и
приказ и објављивање на Интернет фотографисања дигиталним фотоапаратом.
странама; – Омогућити свим ученицима да стекну
– управља поступком скенирања слика; практично искуство у раду са скенером и
– набраја основне карактеристике и дигиталним фотоапаратом.
врсте дигиталних фотоапарата. Оцењивање
Назив модула: Обрада звука

стању да:
– Оспособљавање ученика за – разликује појмове дигиталног и ана – Звук и основни параметри звука; На почетку модула ученике упознати са циље
рад са основним елементима логног звука; – Аналогни и дигитални звук; вима и исходима наставе/учења, планом рада и
програма за обраду звука. – објасни разлоге и начине компресије – Формати звука; начинима оцењивања.
звука; – Компресија звука различитих формата;
– наброји и дефинише различите фор – Конвертовање звука различитих формата; Облици наставе
мате звука; – Обрада звука. Модул се реализује кроз следеће облике
– конвертује звукове различитих наставе:
формата; – вежбе (8 часова)
– врши обраду звучног записа према
унапред задатим критеријумима Подела одељења на групе
(одсецање, уплетање и састављање, Одељење се дели на групе до 15 ученика.
прилагођење јачине, fade-in и fade-out,
ширење времена, инвертовање звука, Место реализације наставе
специјални ефекти...). – Рачунарски кабинет

– Показати начине конвертовања звучног записа
из оригиналног формата у неки други формат
записа (нпр. mp3 или wav).
– Демонстрирати ученицима рад у неком од ак
туелних програмских пакета за обраду звука.
– Радити у бесплатним програмима, на пр.
Audacity и сличним.
– Показати како се може снимити глас или неки
други звук и обрадити, такође показати како
се може постојећи аудио запис сећи, монтира
ти, користити ефекте.
Оцењивање
Назив модула: Обрада видео фајлова

стању да:
– Оспособљавање ученика за – објасни поступак дигитализације и – Дигитализација и компресија видео записа; На почетку модула ученике упознати са циље
рад са основним елементима компресије видео записа; – Формати видео записа; вима и исходима наставе/учења, планом рада и
програма за обраду видео – наброји и дефинише различите форма – Конвертовање видео сигнала различитих начинима оцењивања.
фајлова. те видео записа; формата;
– опише поступак конвертовања видео – Обрада видео секвенци: Облици наставе
сигнала различитог формата; – монтажа видео записа, Модул се реализује кроз следеће облике
– врши обраду видео секвенце према – обрада слика (корекција боје, светлости, при наставе:
унапред задатим критеријумима мена специјалних филтара...), – вежбе (10 часова)
(монтирање видео записа, корекција – додавање текста,
боје, светлости, примена специјалних – додавање видео ефеката, Подела одељења на групе
филтара, додавање текста , додавање – додавање звука видео запису. Одељење се дели на групе до 15 ученика.
видео ефеката, додавање звука видео
запису). Место реализације наставе
– Рачунарски кабинет

– Формате (МPEG, МЈPEG, АVI, DV, RМ,
DivX) објаснити информативно.
– Снимити кратке видео секвенце, обрадити
типове видео фајлова, објаснити обраду видео
секвенци, монтажу и примену ефеката.
– Најједноставниjе је радити у програмском
пакету Movie Maker.
Оцењивање
Назив модула: Анимација

стању да:
– Оспособљавање ученика за – дефинише појам анимације; – Појам анимације; На почетку модула ученике упознати са циље
рад са неким од програма за – наброји и дефинише врсте компјутер – Врсте компјутерске анимације; вима и исходима наставе/учења, планом рада и
израду анимација. ских анимација; – Алати за израду анимација; начинима оцењивања.
– наброји различите алате за израду – Анимације на веб-у;
анимација, препознаје њихове разлике – Израда анимације. Облици наставе
и место примене; Модул се реализује кроз следеће облике
– користи неки од једноставнијих алата наставе:
за израду анимација; – вежбе (10 часова).
– израђује једноставну анимацију према
унапред задатим критеријумима (број Подела одељења на групе
слика, боје, ....). Одељење се дели на групе до 15 ученика.

– Рачунарски кабинет.

– Дефинисати појам анимације, демонстрирати
на примеру израду једноставне анимације на
задату тему.
– Приликом упознавања ученика са врста
ма анимација посебни акценат ставити на
анимације на Wеb-у (Shockwave Flash, GIF
анимације).
– Информативно упознати ученике са интерак
тивним анимацијама.
– Наставнику се препоручује рад са програмима
Gif Creator, Gif animator или Microsoft Photo
Story.
Оцењивање
Назив модула: Израда мултимедијалне презентације

стању да:
– Оспособљавање ученика за – подешава радно окружење програма за – Појам и основни појмови презентације; На почетку модула ученике упознати са циље
коришћење једног програма израду презентација; – Радно окружење; вима и исходима наставе/учења, планом рада и
за израду презентација. – управља презентацијама и чува их у – Унос садржаја (текста, звука, графике, видеа, начинима оцењивања.
различитим форматима и верзијама; анимације); Облици наставе
– израђује презентације према унапред – Сложене презентације; Модул се реализује кроз следеће облике
задатим критеријумима (текстом, – Приказивање презентација. наставе:
звуком, сликом и анимацијом); – вежбе (10 часова).
– израђује сложене презентације
(интерактивне, са хиперлинковима и Подела одељења на групе
акционим дугмадима...); Одељење се дели на групе до 15 ученика.
– приказује и излаже презентацију.
– Рачунарски кабинет.

– Подстицати ученике да користе претход
но стечена знања при изради самосталне
презентације.
– Објаснити начин креирања слајдова на основу
шаблона. Указати на могућност убацивања
објеката из других програма (програми за
обраду текста, слика, цртежа, табела, звука,
видео записа).
– Објаснити појам анимације у слајду као и
различите ефекте преласка између слајдова.
– Ученицима показати могућност комбиновања
различитих мултимедијалних садржаја и
прављења мултимедијалних пројеката.
– У начину презентовања мултимедијалног
садржаја поменути уређаје који служе за при
казивање мултимедијалног садржаја.
– Препорука је да се ураде једноставне
презентације у програмима Power Point или
OpenOffice.org.
Оцењивање
Назив модула: Израда самосталног пројекта

стању да:
– Оспособљавање ученика за – припреми план реализације самостал – Кораци у изради самосталног пројекта; На почетку модула ученике упознати са циље
израду једног самосталног ног пројекта; – Шта самостални пројекат треба да садржи; вима и исходима наставе/учења, планом рада и
пројекта. – прикупи и обради потребан материјал – Тимски рад у пројектном задатку; начинима оцењивања.
и податке за израду пројекта; – Презентација готовог пројекта.
– изради пројекат према задатим Облици наставе
критеријумима; Модул се реализује кроз следеће облике
– презентује готов пројекат. наставе:
– вежбе (8 часова)

Одељење се дели на групе до 15 ученика.

– Рачунарски кабинет

– Циљ модула је да ученици примене стечено
знање из рачунарске графике и мултимедије
на пројекат по избору.
– Теме пројекта могу бити слободне или их
наставник може одредити, али се препоручују
теме везане за неку наставну јединицу из
предмета који се слуша у току школске
године.
– Препоручује се да наставник оформи тимове

од три до четири ученика, који ће радити на
истом пројектном задатку, као и да помогне
ученицима да расподеле обавезе и улоге у
тиму.
Оцењивање
– Рачунарство и информатика, Основе електротехнике
ПРАКТИЧНА НАСТАВА

НАСТАВА
I 74 74
1. Развијање навика за чување здравља и придржавања мера заштите на раду;
2. Оспособљавање ученика за организовање рада и рационално коришћење енергије и материјала;
3. Оспособљавање ученика да користе стандарде, нормативе, каталоге и техничко технолошку документацију;
4. Оспособљавање ученика да правилно користе уређаје, алат и прибор;
5. Оспособљавање ученика да изводе радове у електротехничкој струци (припрема крајева проводника, израда кабловских снопића,
уградња електронских елемената, монтажа и повезивање електротехничког прибора, мерења и испитивања);
6. Развијање одговорности према роковима, квалитету и прецизности у послу;
Ред. бр НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула (часови)
1. Практична настава у електротехници 74
Назив модула: Практична настава у електротехници
стању да:
– Оспособљавање ученика за – примењује заштитне мере од штетног – Утицај електричне струје на човека; На почетку модула ученике упознати са циље
чување здравља и придржа утицаја електричне струје; – Мере заштите на раду; вима и исходима наставе/учења, планом рада и
вања мера заштите на раду. – користи заштитну опрему; – Пружање прве помоћи. начинима оцењивања.
– пружи прву помоћ унесрећеном од
удара електричне струје. – Демонстрирати рад заштитних средстава.
– Демонстрирати пружање прве помоћи.
– Препоручено време за реализацију ових
садржаја: 4 часа
– Оспособљавање ученика за – препозна симболе у техничко техно – Симболи и ознаке у електротехници. – Користити стручну литературу, стандарде и
читање пројеката и шема. лошкој документацији; прописе.
– одабере потребне елементе на основу – Користити техничке планове и пројекте
симбола; електричних инсталација и електричне шеме
– уцрта симболе у документацију. уређаја.
– Оспособљавање ученика за – одабере и користи алат; – Алати који се користе у електротехници; – Користити каталоге уређаја и алата.
коришћење алата; – одржава алат. – Одржавање алата. – Демонстрирати примену алата.
– Оспособљавање ученика за – Демонстрирати начин одржавања алата.
одржавање алата. – Препоручено време за реализацију ових
– Оспособљавање ученика за – препознаје електротехничке мате – Проводници (бакар, алуминијум, сребро, – Користити стручну литературу.
примену електротехничких ријале; злато), особине и примена; – Користити стандарде, прописе и каталоге.
материјала; – познаје механичке и електричне карак – Полупроводници (германијум, силицијум), – Користити узорке материјала и производе.
теристике материјала; особине и примена; – Препоручено време за реализацију ових
– Оспособљавање ученика – користи стандарде и каталоге произ – Изолациони материјали и диелектрици садржаја: 9 часова
за коришћење стандарда, вода. (пертинакс, клирит, гума, прешпан, лискун,
норматива и техничко техно стакло, керамика, порцулан), особине и
лошке документације. примена;
– Магнетни материјали (меки и тврди магнети
ци: ферити, алнико, магнетици на бази ретких
земaља), особине и примена;
– Производи који се користе у електротехници
(жице, клеме, изолационе траке, бужири,
изолације, стални магнети).
– Оспособљавање ученика за – препозна електроенергетске, електро – Електроенергетски каблови; – Користити каталоге различитих произвођача
препознавање проводника инсталационе, телекомуникационе и – Електроинсталациони проводници; каблова.
који се користе у електро оптичке каблове; – Телекомуникациони проводници; – Користити каблове.
техници; – отвори кабл, правилно скине плашт и – Оптички каблови. – Демонстрирати отварање каблова, припрему
изолацију проводника; крајева и настављање.
– Оспособљавање ученика – настави (повеже) и изолује наставак; – Демонстрирати шемирање проводника и
за припрему и настављање – направи окце у зависности од завртња; израду снопића.
кабла и проводника. – залеми крајеве и поставља кабл папу – Препоручено време за реализацију ових
чице и фастоне; садржаја: 4 часа
– скине изолацију, настави и изолује
проводник.
– Оспособљавање ученика за – повеже помоћу проводника основни – Електроинсталациони прибор (осигурачи, – Користити каталоге произвођача.
повезивање прибора који се електроинсталациони прибор; прекидачи, утичнице, сијалична грла); – Демонстрирати монтажу и повезивање опреме
користи у електро инстала у струјно коло.
цијама. – Демонстрирати методе за утврђивање исправ
ности прибора.
– Направити вежбе на монтажним плочама.
– Вежбе радити у циклусу.
садржаја: 6 часова
– Оспособљавање ученика за – користи аналогне и дигиталне мерне – Универзални дигитални инструмент; – Демонстрирати рад са инструментом.
рад са инструментом. инструменте; – Универзални аналогни инструмент. – Извршити мерења на монтажним плочама.
– подеси инструмент (једносмерна, – Препоручено време за реализацију ових
наизменична струја), одабере мерно садржаја: 17 часова
подручје;
– одреди константу аналогног инстру
мента;
– измери основне електричне величине:
напон, струју, опор и капацитивност.
– Оспособљавање ученика за – разликује системе наизменичне и – Извори једносмерне струје (галвански елемен – Приказати изворе једносмерне струје.
прикључење потрошача на једносмерне струје; ти, исправљачи, акумулатори); –Д емонстрирати повезивање потрошача на
извор електричне енергије. – прикључи потрошаче на изворе елек – Извори наизменичне струје (трофазни и извор.
тричне енергије. монофазни систем). – Демонстрирати повезивање потрошача на
системе наизменичне струје.
– Оспособљавање ученика за – одабере опрему и материјал; – Спајање проводника лемљењем; – Користити стручну литературу.
лемљење. – изведе припрему за лемљење; – Лемљење на штампаној плочи. – Демонстрирати спајање проводника
– изврши лемљење. лемљењем.
– Демонстрирати лемљење на штампаној плочи.
– Оспособљавање ученика – одабере на основу ознаке отпорник, – Отпорници (начин израде, врста, обележа – Користити каталоге произвођача.
за испитивање и уградњу кондезатор и калем; вање, примена); – Демонстрирати проверу исправности пасив
пасивних елемената. – испита исправност елемената; – Кондезатори (начин израде, врста, обележа них елемената.
– замени и угради пасивне елементе у вање, примена); – Демонстрирати уградњу и повезивање елеме
одговарајуће струјно коло. – Калемови и трансформатори (прорачун, ната у струјно коло.
израда, примена). – Направити вежбе на макетама.
Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике
наставе:
– практична настава (74 часа).
– При извођењу практичне наставе одељење се

дели у две групе.

– радионица
Оцењивање
1. праћење остварености исхода;
2. праћење практичног рада;
3. тест практичних вештина;
4. активност на часу.
– Електроника
– Рачунарски системи
– Рачунарске мреже и Интернет сервиси
ЕЛЕКТРОНИКА
– ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

РАЗРЕД НАСТАВА ПРАКСА УКУПНО
II 108 36 0 0 0 144
– ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Стицање основних знања о дискретним електронским елементима, њиховим карактеристикама и примени у електронским колима,
линеарним, импулсним и интегрисаним колима која су потребна за остале стручне предмете
– ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА

ИСХОДИ
ТЕМА ЦИЉЕВИ По завршетку модула ученик ће
бити у стању да:
– Усвајање знања о – објасни кристалну структуру ТЕОРИЈА На почетку теме ученике упознати са
полупроводницима, полупроводника и карактеристике – Кристална структура полупроводника. циљевима и исходима наставе – учења,
PN споју, диодама и полупроводника N и P типа; – Полупроводници N и P типа. планом рада и начинима оцењивања.
њиховој примени – објасни начин формирање PN – Образовање PN споја.
– Практично упознавање споја и понашање PN споја – Директно и инверзно поларисани PN Облици наставе
ученика са врстама при директној и инверзној спој. Предмет се реализује кроз следеће об
диода и њихова примена поларизацији; – Карактеристика PN споја. лике наставе:
при реализацији елек – нацрта и објасни карактеристику – Пробој PN споја. • Теорија (108 часова)
тронског кола диоде; – Једнострани усмерач. • Вежбе (36 часова)
– Оспособљавање ученика – наведе и објасни механизме – Грецов усмерач.
за мерење електричних пробоја PN споја; – Стабилизаторске диоде и њихова Подела одељења на групе:
величина – објасни принцип рада примена. Одељење се дели на групе до 15 ученика
једностраног и Грецовог усмерача – Светлеће полупроводничке диоде. приликом реализације вежби.
без кондензатора и са њим и – Инфрацрвене диоде.
нацрта таласне облике напона; – Течни кристали. Место реализације наставе:
– нацрта и објасни карактеристике – Седмосегментни дисплеј. – Теоријска настава се реализује у
стабилизаторских диода и наведе – Карактеристика диоде. учионици.
њихову примену; – Усмерачи. – Вежбе се реализују лабораторији за
– разликује диоде по њиховим сим – Стабилизатор напона са Ценер електронику.
боличким ознакама и особинама; диодом.
– објасни принцип рада светлећих Оцењивање:
полупроводничких диода; ВЕЖБЕ Вредновање остварености исхода
– објасни принцип рада дисплеја са – Снимање карактеристика диоде. вршити кроз:
Диоде
течним кристалом; – Једнострани усмерач. – праћење остварености исхода;
– објасни принцип рада седмосег – Двострани усмерач. – тестове знања;
ментног дисплеја; – Стабилизатор напона са Ценеровом – активност на часу;
– сними карактеристику диоде у диодом. – праћење практичног рада;
циљу оптималног коришћења – Седмосегментни дисплеј. – самостални практични рад.
диоде;
– измери и сними напон на излазу
различитих усмерача;
– уочи зависност карактеристичних
величина у функцији улазног на
пона код стабилизатора напона;.
– измери напон и струју у колу са
директно и инверзно полариса
ном диодом; нацрта и објасни
карактеристику диоде;
– измери и сними напон код
једностраног и Грецовог усмерача
без кондензатора и са њим и
нацрта таласне облике напона;;
– измери и нацрта зависност карак
теристичних величина у функцији
улазног напона код стабилизатора
напона.
– Усвајање знања о тран – објасни принцип рада биполарног ТЕОРИЈА Препоруке за реализацију вежби
зисторима и њиховој транзистора, струје кроз њега, – Принцип рада транзистора на моделу – По могућности, у једном термину
примени фактор струјног појачања са са заједничким емитором. радити једну вежбу.
– Снимање карактеристи заједничким емитором и базом; – Основне компоненте струја у транзи – Једна вежба се ради два спојена
ка биполарних транзи – нацрта и објасни карактеристике стору. Коефицијент струјног појачања. школска часа и за то време треба да се
стора и провера њиховог транзистора и ограничења у раду – Карактеристике транзистора. ураде сва мерења и обраде резултати.
рада у електричним транзистора; Ограничења у раду транзистора. – Почетак вежби усагласити са
колима у циљу њиховог – нацрта електричну шему – Појачавач са заједничким емитором. теоријском наставом тако да
бољег разумевања и појачавача са заједничким еми Радна права и радна тачка. одговарајуће вежбе следе одмах након
стицања практичних тором, објасни улогу елемената – Узроци нестабилности радне тачке и обраде теоријског градива.
искустава појачавача и нацрта радну праву и њена стабилизација. – Где год је могуће, лабораторијска
– Оспособљавање ученика радну тачку; – Изрази за појачање струје, напона и мерења потврдити и рачунским путем,
за практичну примену – дефинише хибридне пара снаге, улазне и излазне отпорности код или урадити одговарајућу симулацију
знања о транзисторима метре транзистора и нацрта појачавача са заједничким емитором. на рачунару.
поједностављену еквивалентну – Принцип рада FET-а на моделу са
шему транзистора; заједничким сорсом. Оквирни број часова по темама:
– наведе узроке нестабилности рад – Статичке карактеристике FЕТ-.а – Диоде 25 часова (20 теорија + 6 вежбе)
Транзистори не тачке и објасни како се врши – FЕТ-ови са изолованим гејтом – – Транзистори 28 часова (21 теорија +
стабилизација радне тачке; МОSFЕТ-ови. 6 вежбе)
– примени изразе за појачање – Биполарни транзистор као прекида. – Линеарна интегрисана кола 22 часа
напона, струје, улазну и из – МОSFЕТ као прекидач. (14 теорија + 6 вежбе)
лазну отпорност појачавача са – CМОS инвертор. – Осцилатори и импулсна кола 15 часова
заједничким емитором; – Улазне и излазне карактеристике (11 теорија + 4 вежбе)
– објасни принцип рада FЕТ-ова и биполарних транзистора. – Дигитална кола и мреже 31 час (23
МОSFЕТ-ова, нацрта и објасни – Особине појачавача са заједничким теорија + 8 вежбе)
њихове карактеристике; емитором. – Секвенцијална кола и мреже 22 часа
– објасни понашање биполарног – Излазне и преносне карактеристике (16 теорија + 6 вежбе)
транзистора и МОSFЕТ-а као FЕТ-а.
прекидача; – Биполарни транзистор као прекидач,
– објасни начин рада CМОS – Карактеристике CМОS кола.
инвертора и његову преносну
карактеристику; ВЕЖБЕ
– уочи понашање различитих – Снимање улазних и излазних каракте
транзистора снимањем њихових ристика биполарних транзистора.
карактеристика;
– мери карактеристике појачавача – Снимање преносних карактеристика

са заједничким емитором; биполарних транзистора.
– сними преносну карактеристику – Биполарни транзистор као прекидач.
различитих инвертора. – Мерење особина појачавача са
заједничким емитером.
– Мерење особина појачавача са
заједничким колектором.
– Снимање статичких карактеристика
FЕТ-а
– Снимање карактеристика CМОS кола.
– Усвајање знања о – нацрта и објасни блок шему опе ТЕОРИЈА
линеарним интегриса рационог појачавача и принцип – Блок шема интегрисаног операционог
ним колима и њиховој рада; појачавача
примени – дефинише карактеристичне вели – Карактеристичне величине интегриса
– Оспособљавање ученика чине операционог појачавача; них операционих појачавача
за практичну примену – објасни начин рада и примени – Идеални инвертујући појачавач
знања о линеарним израз за напонско појачање – Неинвертујући појачавач
интегрисаним колима и инвертујућег и неинвертујућег – Јединични појачавач
њиховој примени појачавача и кола за сабирање; – Коло за сабирање са операционим
– објасни принцип рада и одреди појачавачем
елементе активних кола за – Активна кола за диференцирање и
диференцирање и интеграљење; интеграљење
Линеарна интегриса- – објасни принцип рада интегриса – Интегрисани стабилизатори напона
на кола них стабилизатора напона;
– повезује и проверава рад ВЕЖБЕ
инвертујућег и неинвертујућег – Инвертујући појачавач. Коло за
појачавача, кола за сабирање и сабирање.
одузимање напона, пасивног и – Неинвертујући појачавач. Јединични
активног кола за диференцирање појачавач.
и интеграљење. – Диференцијални појачавач. Коло за
одузимање.
– Пасивна кола за диференцирање и
интеграљење.
– Активна кола за диференцирање и
интеграљење.
– Интегрисани стабилизатори напона.
– Упознавање ученика – објасни принцип позитив ТЕОРИЈА
са принципом рада не повратне спреге и изведе – Позитивна повратна спрега.
осцилатора и њиховом Баркхаузенов услов осциловања; Бархаузенов услов осциловања.
применом – објасни принцип рада кварца и – Особине кварца.
осцилатора са кварцом; – Осцилатори са кварцом.
– објасни принцип рада и прорачун – Астабилни и моностабилни мултиви
астабилних и моностабилних братори.
Осцилатори и им-
мултивибратора; – DC/DC претварачи.
пулсна кола
– практично провери рад мултиви – PLL осцилатор.
братора и осцилатора;
– објасни принцип рада, стабил ВЕЖБЕ
ност и промену напона код DC/ – RC осцилатори.
DDCпретварача; – Lc осцилатори.
– објасни принцип рада PLL – Астабилни мултивибратор.
осцилатора. – Моностабилни мултивибратор.
– Усвајање знања о би – представи бројеве бинарно, ТЕОРИЈА
нарном представљању октално и хексадецимално и пре – Појам информације. Бројни системи:
података, кодирању и твара бројеве из једног у други бинарни, октални, хексадецимални.
реализацији логичко- бројни систем; Конверзија бројева између различитих
прекидачких мрежа – сабира, одузима, множи и дели у бројних система. Основне операције у
бинарном бројном систему; бинарном бројном систему
– представи бројеве BCD кодовима; – Кодови. BCD кодови. ASCII код.
– наведе разлику између АSCII Уницоде. Кодови за детекцију и
кода и Уницоде и наведе начине отклањање грешака
кодирања ради детектовања и – Основна и универзална логичка кола.
отклањања грешака; Основна правила логичке алгебре.
– нацрта симболичке ознаке и та Прекидачке функције. Минимизација
блице истинитости за елементар прекидачких функција
Дигитална кола и
на логичка кола; – Кодер. Декодер. Конвертор кода.
мреже
– проверава рад елементарних Мултиплексер и демултиплексер
логичких кола и правила Булове – Коришћење универзалних и елемен
алгебре; тарних логичких кола
– користи универзална логичка – Провера закона Булове алгебра
кола за реализацију логичко- – Реализација кодера и декодера
прекидачких мрежа; – Реализација мултиплексера и демул
– наведе функције кодера, декодера, типлексера
конвертора кода, мултиплексера
и демултиплексера и изврши ВЕЖБЕ
њихову синтезу; – Кодер.
– реализује кодер, декодер, мул – Декодер.
типлексер и демултиплексер и – Мултиплексер.
проверава њихов рад. – Демултиплексер.
– Усвајање знања о флип – наводи разлике између комби ТЕОРИЈА

флоповима, регистрима, национо логичко прекидачких и – Секвенцијалне мреже. Флип флопови:
бројачима, меморијским секвенцијалних мрежа; RS, T, D, JK.
елементима и аритме – објашњава рад различитих флип – Регистри (стационарни и померачки).
тичким колима флопова, записује њихове табеле – Бројачи (бинарни, декадни, кружни).
– Оспособљавање за истинитости и наводи њихову – Меморије (структура, регистарска
практичну реализацију употребу; меморија, магацинска меморија,
секвенцијално преки – реализује флип флоп са NILI оперативна меморија, асоцијативна
дачких мрежа и кола логичким колима; меморија, ултрабрза меморија,
– црта блок шеме стационарних и виртуелна меморија). ROM, PROM,
померачких регистара, објашњава EPROM, EEPROM, FLEŠ, RAM.
начин њиховог рада и начине – Адресирање меморије.
уписивања и очитавања података; – PLA, PAL, PLD.
– разликује асинхроне и синхроне – Аритметичка кола (сабирачи, мно
бројаче; жачи).
– објашњава рад асинхроног и син – Реализација флип флопова.
хроног бинарног бројача и црта – Реализација сабирача.
Секвенцијална кола временске дијаграме сигнала;
и мреже – наводи предности и недостатке ВЕЖБЕ
појединих бројача; – Флип флопови: RS, T, D, JK.
– врши класификацију меморија – Реализујација флип флоп са NILI
према начину записивања, начину логичким колима.
приступа, технологији израде; – Асинхрони бројачи.
– наводи разлике између динамич – Синхрони бројача.
ких и статичких полупроводнич – Сабирач.
ких меморија; – Множач.
– објашњава начине организације и
адресирања меморије;
– разликује полусабирач и потпуни
сабирач;
– на основу објашњења о раду
сабирача изводи једначину стања
и реализује га логичким колима;
– објашњава структуру и начин
рада вишецифрених сабирача и
множача.
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА, ОДНОСНО МОДУЛИМА
– Основе електротехнике, Рачунарски хардвер, Мрежна опрема, Рачунарски интерфејси
ВЕБ ДИЗАЈН

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
II 72 72
– Оспособљавање ученика за креативно и функционално планирање и израду страница.
– Развијање креативности код ученика.
– Усвајање основа за за почетак учења серверских и клијентских језика и технологија које подразумевају имплементацију у HTML
(PHP, ASP, JavaScript).
3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТИМА

ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са основ – дефинише појам интернета и – Интернет и WWW сервис На почетку теме ученике упознати
ним појмовима везаним www интернет сервиса – Појам веб дизајна, веб development-a и са циљевима и исходима наставе
за дизајн и израду веб – дефинише појам веб сајта њихова веза – учења, планом рада и начинима
страница. – разуме разлику између статичких – Појам веб сајта и веб страницe оцењивања.
Увод у Веб дизајн
и динамичких сајтова – Статички и динамички веб сајтови
– наводи примере динамичких веб – Појам веб сервера Облици наставе
сајтова – Појам hosting-a и регистрације домена Предмeт се реализује кроз следеће
– разуме функцију веб сервера – Интернет адреса сајта (URL) облике наставе:
– Оспособљавање ученика – форматираjу текст (промена – Шта је HTML и чему служи – Вежбе (2 часа x 36 седмица = 72 часа)
за израду једноставних величину слова, тип слова, боју – Основни елементи HTML језика, tag-
wеб страница користећи слова) ови и атрибути tag-ова Место реализације наставе
код HTML-а. – подешавају боју и слику позадине – Израда веб страница у текстуалном – Вежбе се реализују у кабинету за
– раде са табелама едитору информатику
– раде са листама – Структура HTML странице
– убацују слике и хиперлинкове у – Форматирање текста Подела одељења на групе
Oснове HTML језика wеб странице – Боје и позадине – Одељење се дели на две групе прили
– праве обрасце на веб страници – Унос слика и анимације ком реализације вежби
– Уметање линкова
– Листе Препоруке за реализацију наставе:
– Табеле – За унос HTML кода користити тексту
– Форме и елементи форме ални едитор.
– Напредне могућности и развој HTML
алата
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање уче – ефикасно користи CSS кодове за – Шта је CSS Оцењивање:
ника за прилагођавање прилагођење изгледа елемената – Уметање Style Sheet-a у HTML Вредновање остварености исхода
изгледа веб странице на веб страници – Селектори id и class вршити кроз:
уметањем CSS кодa u – врши подешавање како тексту – Стилизовање позадине и боје 1. праћење остварености исхода;
HTML код. алних, тако и мултимедијалних Стилизовање фонта 2. тестове знања;
CSS (Cascading Style елемената на страници – Стилизовање текста и линкова 3. тестове практичних вештина.
Sheet) – подешава положај и преклапање – Стилизовање бордера, маргина,
layer-а падинга Оквирни број часова по темама:
– Стилизовање табела – Увод (препоручује се 4 часа)
– Стилизовање листи – HTML (препоручује се 20 часова)
– Позиционирање layer-а – CSS (препоручује се 20 часова)
– Стилизовање слика и фото галерија – CMS (препоручује се 28 часова)
– Оспособљавање ученика – користи различите врсте садржаја – Упознавање са системима за упра
за рад са системима за у креирању интернет презента вљање садржајима (CMS)
управљање веб садр ција – Креирање веб сајта и додавање веб
жајима (CMS). – познаје структуру и користи сис страница и чланака
теме за управљање садржајима – Уметање и форматирање текста
(CMS) – Постављање и подешавање слика
– налази најбоље решење за и мултимедијалног садржаја на
Израда динамичких
структуру веб презентације у страници
веб презентација
зависности од потребе – Подешавање изгледа коришћењем
заснованих на систе-
– успоставља везе између интерних шаблона корисничког интерфејса
мима за управљање
и екстерних страница интернет (templates) и прилагођење CSS-a
садржајима (CMS)
презентација – Подешавање изброника, заглавља и
– провери приказ презентације у виџета
различитим веб прегледачима – Уметање и подешавање хипервеза
– постави презентацију на сервер – Рад са библиотеком садржаја
– ажурира садржај презентације – Организација садржаја на сајту
– Постављање сајта на сервер
– Одржавање сајта
ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРЕДМЕТА
– Josh Hill и James A. Brannan: Briljantno HTML5 i CSS3, CET, 2011.
– Jennifer Niederst Robbins: Научите веб дизајн водич кроз (X)HTML, CSS и Веб графику, Микрокњига, 2008.
– Литература са интернета.

– Рачунарска графика и мултимедија
– Интернет технологије и сервиси
– ВЕБ програмирање
БАЗЕ ПОДАТАКА

НАСТАВА
II 72 36 108
III 105 105
1. Развијање свести о значају база података као основе за савремено пословање и управљање
2. Развијање свести о значају и месту база података у савременим информационим системимa
3. Усвајање основних појмова везаних за базе података
4. Овладавање основним појмовима у моделовању базе података на концептуалном нивоу
5. Организација података и примена модела објекат-веза у решавању конкретног проблема
6. Израда шеме релационе базе података уз примену нормалних форми
7. Успостављање корелације између модела реалног света и конкретне базе података на основу концептуалног и логичког модела
8. Примена техничких знања и вештина за решавање проблема израде физичког модела базе података
9. Оспособљавање ученика за коришћење упитног језик за приступ подацима релационе базе података
10. Развијање вештине аналитичког мишљења и решавања проблема
11. Усвајање основа за даље стицање знања и усавршавање

Други разред
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика – дефинише појам информационог – Основни концепти информационих Препоруке за реализацију наставе
са наменом, врстама и система система – Кроз израду и презентацију пројект
структуром информаци – схвата сложеност структуре – Компоненте информационих система ног задатка проверити оствареност
оних система информационог система – Класификације информационих исхода.
– Упознавање са фазама – набраја компоненте информацио система
Информациони развоја информационих них система – Области примене информационих Оцењивање:
системи система – објашњава области примене система Вредновање остварености исхода
информационих система – Подела развоја информационих систе вршити кроз:
– наводи врсте информационих ма на фазе – праћење остварености исхода;
система – тестове знања;
– уочава фазе развоја информацио – тестове практичних вештина.
них система
– Упознавање ученика са – објашњава процес моделовања – Планирање развоја информационих Оквирни број часова по темама:
процесом моделовања система система – Информациони системи – 10 часова
система – врши анализу, израђује модел – Анализа и дефинисање захтева инфор – Структурална системска анализа –
процеса и црта дијаграм тока мационих система 16 часова
података за дате просте примере – Структурна систем анализа – Основни појмови базе података – 12
информационог система – Функционална декомпозиција часова
Структурална сис- – Концептуални модел базе података
– познаје врсте и разуме намену – Дијаграми токова података
темска анализа – 32 часа
case алата – Речник података
– користи алате за моделирање – Моделирање процеса – Релациони модел базе података – 38
– Моделирање података часова
– Моделирање догађаја
– Софтверски алати за пројектовање
информационих система (case алати)
– Упознавање ученика са – разуме значај и место база подата – Појмови базе података
основном терминоло ка у савременим информационим – Система база података.
гијом из области база системимa – Основна својства базе података.
података – направи разлику између податка и – Подела база података
информације – Систем за управљање базом података
– дефинише појам базе података – Компоненте и архитектура система за
– објасни својства и структуру базе управљање базом података.
података
– наведе пример коришћења базе
података
– разуме архитектуру и компоненте
Основни појмови
база података
– класификује типове базе података
– процени предности приступа
обраде података заснованог на
базама података
– дефинише појам и објасни архи
тектуру система за управљање
– познаје системе за управљање
– самостално користи системе за
управљање базом података
– Оспособљавање ученика – дефинише појам модела података – Појам модела базе података
за израду шеме базе –н аведе разлику између концеп – Карактеристике концептуалног, логич
података путем модела туалног, логичког и физичког ког и физичког модела базе података
објекат-везе модела базе података – Модел објекат-везе (ЕР модел)
– разуме смисао основних елемена – Основни елементи модела објекат-везе
та EР модела – Објекат (слаб и јак објекат, надтип и
– дискутује о приказаном ЕР подтип)
дијаграму – Атрибут (прост, сложен, домен
– на задатим примерима једностав вредности атрибута, јединствени
них система уочава објекте у сис идентификатор)
тему, њихове атрибуте, дефинише – Везе између објеката (типови везе –
доменска ограничења за уочене 1:1, 1:N, N:M, степен везе, кардинал
атрибуте и издваја јединствени ност везе)
идентификатор – Генерализација и специјализација
– разликује типове веза између – Агрегација и декомпозиција
Концептуални модел
објеката – Case алати за моделирање базе подата
– уочава везе између ентитета у ка (појам, подела и елементи)
задатом систему – Цртање ЕР дијаграма
– успоставља везе између ентитета
у задатом систему
– одређује степен и кардиналност
везе
– разуме концепт надтипа и подтипа
– уочава објекте са двојаком приро
дом (и објекат и веза)
– анализира захтеве корисника и
израђује (црта) једноставне EР
дијаграме
– објасни функцију case алата
– користи софтверске case алате за
моделирање базе података
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – разуме основне концепте и струк – Релациони модел базе податка
за превођење модела туру релационих база података – Објекти у релационом моделу базе
објекат-везе у релацио – дефинише објекте из релационог података
ни модел базе података модела базе података – Структурна компонента релационог
уз примену нормалних – преводи објекте из ЕР дијаграма у модела (домен и релација)
форми релациони модел – Кандидат кључ, примарни кључ, ком
– преводи везе из ЕР у релациони позитни кључ, спољашни кључ
модел података – Интегритетна компонента релационог
– одређује шеме релационе базе модела (null вредност, идентифика
података циони и референцијални интегритет,
– објасни структуралну компоненту предефинисане вредности, обавезни
релационе базе података атрибути)
– разуме концепт null вредности и – Манипулативна компонента релацио
непотпуне информације ног модела (релациона алгебра)
– објасни услове интегритета – Правила превођења модела ентитети-
– предлаже ограничења релационе везе у релациони модел (правила
базе података за задате захтеве за превођење објеката, правила за
– предлаже примарни кључ из превођење релација)
скупа кључева кандидата – Превођење модела ентитети-везе у
Релациони модел
– разуме концепт спољашњег релациони модел
кључа – Функционалне зависности
– препознаје спољашњи кључ за – Нормалне форме и њихова правила
конкретно решење релационе – Нормализација базе података
– анализира дати релациони модел
података и уочава постојеће функ
ционалне зависности
– препознаје нормалну форму
– предлаже измене релационог
модела како би се достигла виша
нормална форма
– предлаже релациони модел са
ограничењима
– разуме последице лошег дизајна
– учествује у тимском раду
– презентује решење сопственог
пројектног задатка
Трећи разред
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика са – зна разлику између DDL, DML и – Релациони упитни језици На почетку теме ученике упознати са
основама релационог DCL комаде – SQL групе наредби (DDL, DML, DCL) циљевима и исходима наставе, односно
упитног језика – објасни синтаксу SQL команде – Елементи SQL команде (реченице, учења, планом рада и начинима оцењи
– наведе категорије типова података изрази, оператори, идентификатори, вања
– објасни смисао одсуства вреднос константе)
ти – null – Типови података (знаковни низови, Облици наставе
нумерички, логички, датумски, Предмeт се реализује кроз следеће
временски) облике наставе:
– Недостатак вредности и null концепт Вежбе (3 часа x 35 седмица = 105
Основе SQL-a
часова)

– Настава се реализује у кабинету за
информатику.

– Одељење се дели на групе приликом
реализације вежби.
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – анализира претварање логичког – Прављење табела Препоруке за реализацију наставе
за креирање шеме базе модела базе података у физички – Ограничења – Кроз израду и презентацију пројект
података модел – Забрана вредности – null ног задатка проверити оствареност
– користи наредбе за физичку им – Дефинисање подразумеване вредности исхода.
плементацију релационог модела – Дефинисање јединствене вредности
базе података – Дефинисање контролног ограничења Оцењивање:
– разликује последице ограничења – Дефинисање примарног кључа Вредновање остварености исхода
на релациони модел података – Дефинисање спољашњег кључа вршити кроз:
– израђује структуру једноставне – Мењање табела (додавање нове коло – праћење остварености исхода.
базе података не, промена постојеће колоне, брисање – тестове знања.
– врши измену структуре базе постојеће колоне) – тестове практичних вештина.
података – Одбацивање табеле
– разуме последице примене DDL – Приказивање дефиниција табле Оквирни број часова по темама:
Дефинисање струк- наредби – Уметање редова у табелу коришћењем Основе SQL-а – 3 часа
туре базе података позиција колона и коришћењем имена Дефинисање структуре базе података
колона – 12 часова
SQL упити над једном табелом – 15
часова
Сажимање и груписање података – 9
часова
Спојеви – 21 час
Подупити и операције над скуповима
– 12 часова
Промена садржаја табеле – 6 часова
Индекси, погледи и окидачи – 12
часова
Кориснички дефинисане функције и
процедуре, курсори – 15 часова
– Оспособљавање ученика – користи упитни језик за приступ – Узимање података из табеле (select и Код функције за рад са стринговима
за писање SQL упита подацима базе података from реченице) обрадити: надовезивање знаковних
над једном табелом – схвата појам и намену select – Поројекција и селекција података вредности, промена малих у велика
наредбе – Прављење алијаса колона слова и обратно, одређивање дужине
– разуме и зна синтаксу select – Елиминација поновљених редова стринга, издвајање дела стринга, прона
команде (distinct) лажење позиције подстринга у стрингу,
– креира упите са пројекцијом – Сортирање редова (order by) замене дела стринга
података – Филтрирање редова (where)
– креира упите са специфицира – Комбиновање и негирање услова Код функције за рад са датумима
ним редоследом приказа врста у помоћу and, or и not обрадити: приказивање текућег датума
резултујућој табели – Поклапање шаблона (like) и времена, додавање интервала на
– објасни потребу коришћења where – Филтрирање опсега пoмоћу between одређени датум, одређивање разлике
реченице – Филтрирање према списку помоћу in између датума, издвајање интервала из
SQL упити над јед- – креира упите који садрже аритме – Тестирање постојања вредности датума
ном табелом тичке изразе помоћу is null
– креира упите који садрже логичке – Прављење изведених колона Код нумеричких функција обрадити:
изразе – Аритметичке операције и редослед апсолутна вредност, заокруживање на
– анализира утицај комбино израчунавања најближу вредност, заокруживање на
вања услова на скуп добијених – Функције за рад са стринговима мању вредност, заокруживање на већу
података – Функције за рад са датумима вредност
– филтрира опсег приказаних – Нумеричке функције
податка – Имплицитна и експлицитна конверзија
– користи уграђене функције за рад података
са различитим типовима података – Ограничавање броја приказаних пода
– разуме и користи концепт конвер така (у броју и у проценту)
зије податка
– разуме потребу ограничавања
броја приказаних података
– Оспособљавање ученика – користи агрегатне функције за – Функција за агрегацију (минимум,
за издвајање података издвајање података максимум, сума, средња вредност, број
коришћењем груписања – утврди постојање потребе за редова у табели, број вредности које
података груписањем података нису null)
Сажимање и групи-
– креира упите са груписањем – Груписање података
сање података
података – Филтрирање група
– процењује како се филтрирање
група одражава на резултат при
казаних података
– Оспособљавање ученика – схвати појам споја – Квалификовани називи колона
за писање SQL упита – р азуме последице примене – Прављење алијаса табела
над више табела спојева – Концепт спајања табела
– разликује типове спојева – Врсте спајања – унутрашње, споља
– користи спојеве за добијање пода шње (са леве, десне и са обе стане),
Спојеви така из релационе базе података унакрсно и самоспајање
– анализира постављене захтеве и
бира тип споја за њихово решење
– процењује како се примена
одређеног споја одражава на
резултат
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – схвата концепт подупита – Концепт подупита
за коришћење подупита – анализира постављене захтеве – Некорелисани и корелисани подупити
за добијање података из и бира тип подупита за његово – Подупити као изрази колона
базе података решавање – Поређење вредности подупита помоћу
– Оспособљавање ученика – користи подупите за добијање по оператора поређења
за коришћење операција датака из релационе базе података – Испитивање припадности скупу
Подупити и опера- над скуповима за до – упореди скуп добијених података – Поређење свих вредности подупита
ције над скуповима бијање података из базе коришћењем спајања и подупита помоћу all
података – осмисли решење постављеног – Поређење неких вредности подупита
захтева коришћењем подупита помоћу any
– комбинује резултате више упита – Испитивање постојања помоћу exists
у један који садржи редове које су – Операције над скуповима (пресек,
вратили појединачни упити унија и разлика)
– Додељивање редних бројева
– Промена садржаја – мења садржај табеле у зависности – Уметање редова из једне табеле у
табела од постављених критеријума другу
– брише целокупан садржај табеле – Ажурирање редова помоћу update
Промена садржаја – брише део садржаја табеле у – Ажурирање свих редова у табели
табеле зависности од постављених – Ажурирање одређених редова у табели
критеријума – Брисање редова помоћу delete
– Брисање свих редова
– Брисање одређених редова табеле
– Оспособљавање ученика – разуме концепт индекса – Индекси (концепт, креирање и одбаци
за имплементацију – препоручује постављање индекса вање индекса)
индекса у циљу оптимизације рада рела – Погледа (концепт креирање и одбаци
– Оспособљавање ученика ционе базе података вање погледа)
за коришћење погледа – имплементира индексе – Добијање података кроз поглед
за приступ подацима и – разуме концепт погледа – Ажурирање података кроз поглед
њихову промену – управља корисничким погледима – Окидачи (концепт, врсте, креирање и
Индекси, погледи и
– Оспособљавање ученика у релацијској бази података одбацивање окидача)
окидачи
за употребу окидача над – користи погледе за приступ пода
базом података цима и њихову промену
– разуме концепт окидача
– управља корисничким окидачима
– оправда употребу корисничких
окидача у релационим базама
података
– Оспособљавање ученика – разуме предност коришћења – Променљиве (дефинисање, додељи
за имплементацију ко функција и процедура вање вредности, приказ)
риснички дефинисаних – креира и користи функције – Дефинисање блока наредби
функција – креира и користи процедуре – Наредбе за контролу тока
– Оспособљавање ученика – разликује експлицитне и импли – Наредбе понављања
за имплементацију ко цитне курсоре – Кориснички дефинисане функције
риснички дефинисаних – демонстрира сврху постојања (концепт, креирање, позив, уклањање)
процедура курсора – Кориснички дефинисане функције које
– Оспособљавање ученика – процењује када треба користи враћају једну вредност
за имплементацију ти курсор уместо обичне DML – Кориснички дефинисане функције које
курсора наредбе враћају табелу
Кориснички дефи- – креира и користи курсоре – Ускладиштене процедуре (концепт,
нисане функције и – осмисли решење постављеног креирање, позив, уклањање)
процедуре, курсори захтева коришћењем функција, – Курсори (концепт, врсте, рад са
процедура и курсора курсорима)
– прати рад базе података – Администрирање базе података
– управља шемама и корисницима
– прави резервне копије и врши
опоравак система
– учествује у тимском раду
– презентује решење сопственог
пројектног задатка
– користи енглески језик у стручној
комуникацији и изучавању струч
не литературе
– Програмирање
– Вeб програмирањe
– Заштита информационих система
РАЧУНАРСКИ СИСТЕМИ

НАСТАВА
III 70 70 18 158
– Оспособљавање ученика за препознавање врста, карактеристика и функција различитих рачунарских система
– Оспособљавање ученика да самостално склопи и тестира рачунар
– Усвајање знања о функцији оперативног система
– Оспособљавање за инсталирање оперативног система

– Оспособљавање за конфигурисање оперативног система
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање уче – дефинише појам рачунарског Теорија: На почетку теме ученике упознати са
ника за препознавање система; – Појам рачунарског система циљем/циљевима и исходима, планом
врста, карактеристика – наведе поделу рачунарског – Подела рачунарских система рада и начинима оцењивања
и функција различитих система; – Фазе развоја рачунарских система
рачунарских система – опише фазе развоја рачунарских – Архитектура рачунарског система Облици наставе и трајање
система и њихове специфич – Инструкције и програми Предмет се реализује кроз следеће
ности; – Основне компоненте рачунарског облике наставе:
– разликује врсте рачунара и система – Теорија 70 часова
идентификује њихове каракте – Појам хардвера и софтвера – Лабораторијске вежбе 70 часова
ристике – Вон-Нојманов модел рачунара – Настава у блоку 18 часова
– анализира Вон-Нојманов модел – Улога CPU Вон-Нојмановом моделу
рачунара; – Улога меморија Вон-Нојмановом Подела одељења на групе
– опише блок шему и принцип рада моделу Одељење се дели на 3 групе приликом
рачунара; – Компоненте рачунара реализације вежби.
Архитектура рачу- – објасни намену и функције ком – Улазно-излазни уређаји
нара поненти рачунарског система; – Централна јединица рачунара Место реализације наставе
– дефинише појам хардвера и – Појам податка и информације – Теоријска настава се реализује у учио
софтвера; – Однос дигиталног и аналогног записа ници/кабинету
– наброји елементе рачунарског податка – Вежбе и блок настава се реализују у
хардвера; – Бројевни системи: декадни, бинарни, рачунарском кабинету
– опише и анализира блок шему хексадекадни, октални.
централне јединице; – Конверзије између бројних система Оквирни број часова по темама:
– дефинипе појам података и (теорија + вежбе)
информације; Вежбе: – Архитектура рачунара (12 + 4)
– разликује аналогни и дигитални – Основне компоненте централне једи – Компоненте рачунара и склапање
запис података; нице рачунара рачунара (22 + 30)
– набраја и разликује бројне – Улазно-излазни уређаји рачиунара – Структура и функције оперативног
системе; система (24 + 6)
– врши конверзију између бројних – Инсталирање и конфигурисање опера
система; тивног система (12 + 30)
– Оспособљавање ученика – разликује облике и врсте кућишта Теорија: Вежбе:
да самостално склопи и извора напајања и објасни – Улога и врста кућишта – Једна вежба се ради два спојена
рачунар њихове предности и недостатке; – Појам напајања, врсте и карактерис школска часа.
– дефинише формате матичних тике – Извођење вежби по могућству усагла
– Оспособљавање ученика плоча; – Улога и функција матичне плоче сити са теоријском наставом тако да
за тестирање хардвера и – наведе и објасни делове матичних – Делови матичне плоче одговарајуће вежбе следе одмах након
отклањање кварова плоча; – Чипови на матичној плочи обраде теоријског градива.
– угради матичну плочу у кућиште; – Биос матичне плоче – Извештаје ученика о реализованим
– објасни улогу CPU; – Магистрале и портови, U-I слотови вежбама прегледати приликом провере
– наведе главне делове CPU и – Главни делови CPU и њихова улога практичних вештина.
објасни њихову улогу; – Основне карактеристике и врсте – Након сваког циклуса вежби (или
– угради CPU на матичну плочу; процесора најмање једанпут у полугодишту),
– разликује врсте слотова и објасни – Улога хладњака кроз индивидуални рад ученика,
њихове карактеристике; – Меморије (RAM меморија, ROM оценити ниво савладаности стечених
– разликује врсте портова и уређаје меморија, KEŠ меморија, виртуелна практичних вештина.
који се на њих прикључују; меморија)
– објасни улогу меморисјких – Спољашне меморије Настава у блоку:
система; – Видео систем рачунарског система – Склапање и тестирање рачунара (6
– визуелно разликује меморијске – Звучна картица – улога, карактеристи часова)
модуле; ке и начин функционисања – Инсталација и конфигурисање
– угради меморијске модуле на – Улазне јединице – функција, каракте Оперативног система (12 часова)
Компоненте рачу- матичној плочи; ристике и начин функционисања
нара и склапање – припреми тврди диск за примену – Излазне јединице – начин Оцењивање
рачунара и врши његову уградњу; приказивања и обраде података из Вредновање остварености исхода
– припреми и угради оптички лазних јединица вршити кроз:
уређај; – Кварови код рачунара (карактеристике – праћење остварености исхода
– разликује врсте и објасни улогу и манифестација) – тестове знања
видео адаптера; – активност на часу
– угради видео картицу у централ – праћење практичног рада
ну јединицу; Вежбе: – дневник рада
– дефинише појам периферних – Инсталација извора напајања – самостални практични рад
уређаја; – Инсталација и замена матичних плочи
– разликује врсте улазних уређаја – Уградња CPU на матичну плочу Препоруке за реализацију наставе:
за унос података; – Уградња и тестирање меморисјких Архитектура рачунара:
– дефинише функцију и принцип модула – На почетку ученицима дефинисати
рада тастатуре; – Уградња тврдог диска и оптичких рачунарски систем, поделу и фазе
– објасни функцију и принцип рада уређаја развоја.
миша; – Уградња видео адаптера – Објаснити карактеристике савремених
– разликује врсте излазних уређаја; – Повезивање улазних јединица са рачунара и њихову поделу.
– повеже различите излазне уређаје централном јединицом – Набројати елементе рачунарског
са централном јединицом – Повезивање излазних јединица на хардвера.
– тестира исправност рачунара, централну јединицу – Објаснити ученицима блок шему
идентификује и отклања грешке; – Тестирање рачунара централне јединице.
– отклони и замени неисправне – Дијагностика грешке
компоненте у рачунару. – Замена неисправних компоненти
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика са – наведе делове системског софтве Теорија: Компоненте рачунара и склапање
структуром оперативног ра и објасни њихове функције – Појам оперативног система рачунара
система – објасни структуру оперативног – Дефиниција и функције оперативног – Објаснити улогу матичне плоче, нацр
система система тати њену блок шему
– Усвајање знања о – објасни основни концепти опера – Историјат развоја оперативних – Објаснити начин означавања матичних
функцији оперативног тивних система система плоча и вежбати на основу ознаке
система – познаје архитектуру оперативних – Карактеристике оперативних система читање карактеристика плоча
система – Општи преглед структуре оперативних– Вежбати монтажу и демонтажу ма
– наведе развој оперативних систе система тичне плоче (то урадити са што више
ма и историјат. – Врсте оперативних система различитих врста плоча)
– набраја значајне опeративне – Оперативни систем отвореног кода – Објаснити улогу процесора.
системе – Једнокориснички оперативни систем – Објаснити карактеристике процесора
– познаје основне карактеристике MS DOS и вежбати читање карактеристика из
оперативних система на тржишту – Основни модули (слојеви) оператив произвођачке литературе и ознака
– набраја оперативне системе по них система процесора, ознаке процесора тражити
историјском редоследу – Слојевити оперативни системи преко Интернета одговарајуће матичне
– познаје појам отвореног кода – Хардверске компоненте које користи плоче
– набраја оперативне системе са оперативни систем – Вежбати монтажу и демонтажу проце
отвореним кодом – Појам процеса, нити, стања процеса и сора на матичну плочу
Структура и функ-
– објасни појам процеса операције са процесима – Објаснити значај RAM меморија.
ције оперативног
– познаје стања процеса и везе – Управљање процесима – Показати различите модуле RAM
система
између њих – Управљање меморијом меморија (DRAM, SDRAM, DDR...) и
– објасни контролни блок процеса. – Додељивање меморије вежбати њихову уградњу.
– разуме појам нити – Меморијски систем – Извршити припрему хард диска за
– познаје вишепроцесорске системе – Страничење уградњу и извршити уградњу.
– разуме појам управљања мемо – Сегментација меморије – Вежбати уградњу видео картице.
ријом – Појам датотеке и директоријума – Вежбати монтажу и демонтажу оста
– објасни појмове страничења и – Систем датотека лих врста картица
сегментације код управљања – Физичка структура система датотека – Вежбати повезивање преносних водо
меморијом – Логичка структура система датотека ва у централној јединици
– разуме систем датотека – BIOS (Basic Input – Output System – Вежбати повезивање напајања на
– објасни улогу BIOS-a матичне плоче, додатних картица компоненте централне јединице
– врши подешавање параметара у – Вежбати повезивање излазних и улаз
CMOS-у Вежбе: них уређаја на централну јединицу
– врши припрему за инсталирање – Врсте оперативних система – Симулирати на рачунарима кварове
оперативног система на радној – Приступ и подешавање у CMOS – у напајања, матичне плоче, меморије,
станици – Ажурирање BIOS - а процесора, диска и осталих компонен
ти и на вежбама тражити да ученици
самостално открију квар и замене
неисправну компоненту
– оспособљавање за ин – врши одабир оперативног система Теорија: Структура и функције оперативног
сталирање оперативног по хардверским карактеристикама – Минимални хардверски захтеви и система:
система рачунара на који се инсталира информације потребне за инсталирање – Навести елементе системског
– упознавање ученика – врши припрему за инсталирање оперативног система (HCL листа) софтвера.
са начинима прила оперативног система – Датотеке које учествују у подизању – Објаснити појам оперативног система,
гођавања оперативног – наводи кораке инсталације опера система – Објаснити слојеве оперативног
система потребама тивних система – Сервиси оперативног система система
корисника – инсталира оперативни систем – Кориснички и групни налози. – Објаснити појам процеса, нити, стања
– оспособљавање за кон – препоручује update и upgrade – Локалне полисе процеса и операције са процесима
фигурисање операти софтвера у циљу отклањања – Дељени директоријуми – Објаснити управљање процесима и
вног система проблема у раду или у циљу – Резервна копија система меморијом
побољшања перформанси рада; – Алати за администрирање и дијаг – Објаснити додељивање меморије
– обавља инсталацију update ностику – Дефинисати меморијски систем
и upgrade софтвера у циљу – Врсте напада на оперативни систем. – Објаснити страничење, сегментацију
отклањања проблема у раду или – Антивирусни програми. меморије
у циљу побољшања перформанси – Дефинисати датотеке, директоријум и
рада Вежбе: систем датотека
– конфигурише основне поставке – Дељење диска на партиције и њихово
Инсталирање и
оперативног система форматирање Инсталирање и конфигурисање опе-
конфигурисање опе-
– управља процесима оперативног – Инсталирање оперативног система на ративног система:
ративног система
система нови рачунар – Вежбати припрему за инсталирање
– инсталира управљачки софтвер – Постинсталациона ажурирања. оперативних система
(driver) – Ажурирање инсталираног оперативног – Вежбати инсталирање оперативних
– поставља нове кориснике опера система (update) система
тивног система – Надоградња постојећег оперативног – Користити алате за подешавање рачу
– управља корисничким правима и система (upgrade). нара и његове околине
налозима – Инсталирање више оперативних – Објаснити сервисе оперативног
– користи алате за подешавање система на једном рачунару. система
рачунара и његове околине – Прилагођавање оперативног система – Вежбати доделу корисничких и груп
– инсталира и подешава антивирус потребама корисника них налога
програме; – Управљање и приступ фајловима и – Објаснити значај прављења копије
фолдерима система
– Креирање и управљање заједничким – Објаснити употребу алата за админи
фолдерима; стрирање и дијагностику
– Управљање дисковима. – Објаснити важност антивирусних
– Инсталирање и уклањање апликати програма
вног и делова системског софтвера.
– Израда и враћање резервних копија
– Електроника
РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ И ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ

НАСТАВА
III 70 70 12 152
– Стицање основних знања о функционисању рачунарске мреже
– Стицање знања о технологији Интернета, протоколима и корисничким сервисима
– Оспособљавање за рад и коришћење Интернет сервиса
ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основних – наведе и образложи елементе – Основни елементи рачунарских На почетку теме ученике упознати са
знања о принципима рачунарских комуникација комуникација циљевима и исходима наставе, односно
рачунарских комуни – пореди врсте преноса података – Пренос података (са комутацијом веза, учења, планом рада и начинима оцењи
Основи мрежних кација – наведе предности и недостатке са комутацијом пакета, виртуелном вања
комуникација основних физичких топологија везом)
рачунарских мрежа Предмет се реализује кроз:
– 70 часова теоријске наставе
– 70 часова лабораторијских вежби
– Усвајање знања о врста– наведе и објасни карактеристике – Врсте преносних медијума Место реализације наставе
ма и карактеристикама преносних медијума – Карактеристике преносних медијума – Лабораторијске вежбе се реализују у
различитих интерфејса – упоређује каблове – Врсте каблова (коаксијални, са упреде рачунарској лабораторији
за комуникацију и – врши избор каблова у зависности ним парицама, оптички)
уређаја за повезивање од захтева – Мрежна картица Подела одељења на групе
– Оспособљавање за – наведе и објасни улогу интерфеј – Repeater Одељење се дели на групе приликом
Уређаји за повези-
конфигурисање уређаја са рачунара – Hub реализације лабораторијских вежби и
вање
за повезивање – опише функцију модема, hab-a, – Bridge наставе у блоку
switch-a, bridge-a, router-a и – Switch
gateway-a – Router Препоруке за реализацију наставе
– врши избор уређаја у зависности – Gateway – Садржај наставе се реализује кроз
од захтева методе активно оријентисане наставе
– конфигурише мрежне уређаје
– Усвајање знања о – објасни методе приступа – Управљање приступом Оцењивање
принципима мрежних – разликује мрежне технологије – Управљање током Вредновање остварености исхода
технологија – наводи и објашњава каракте – ОSI модел података вршити кроз:
– Оспособљавање ученика ристике технологија бежичног – Ethernet – праћење остварености исхода
Мрежне технологије
за креирање LAN мреже преноса – Ethernet стандарди – тестове знања
и умрежавање
и проверу њене функци – повезује мрежне уређаја у LAN – FDDI – оцењивање оспособљености за прак
оналности мрежу – Бежичне топологије тични рад
– повеже две локалне мреже – Повезивање мрежних уређаја – оцењивање усменог излагања
– користи мрежне ресурсе – Приступ мрежним ресурсима
– Усвајање знања о ос – наводи и описује основне функ – Протоколи (без успостављања везе, са Препоруке за реализацију наставе
новним протоколима из ције сваког нивоа OSI и TCP/IP успостављањем везе) – на почетку наставе урадити проверу
скупа TCP/IP модела – TCP/IP модел нивоа знања и вештина ученика, која
– Усвајање стручних – наводи о објашњава намену – Историјат развоја Интернета треба да послужи као оријентир за
знања о Интернету, главних TCP/IP протокола – Архитектура Интернета. Функције организацију наставе
начину – објасни настанак, развој и архи сервера – пожељно је да наставник, за прак
– Усвајање основних тектуру Интернета; – Интернет провајдер – ISP. Технологије тични део наставе, поред вежби у
знања о Интернет – разликује, објасни и користи приступа Интернету електронској форми, које ће покрити
сервисима различите начине приступа – Интернет протоколи све теме предвиђене програмом, за
– Оспособљавање за Интернету; – Протоколи мрежног слоја – IP ученике који су у стању да их брже
коришћење и конфи – наведе улогу и изглед IP адреса; – IP adrese (IPv4, IPv6) ураде припреми и мале пројекте, или
гурисање различитих – објасни задатак IP протокола и – Рутирање их запосли као асистенте који помажу
Интернет сервиса појам рутирања; – Систем имена домена – DNS споријим ученицима
– објасни улогу система имена – Протоколи транспортног слоја – TCP,
домена (DNS); UDP Оквирни број часова по темама:
– објасни задатак TCP протокола; – Протоколи апликационог слоја – HTTP (теорија + вежбе)
– објасни улогу HTTP протокола; – Протокол за слање датотека – FTP – Основи мрежних комуникација (6)
– објасни улогу FTP протокола – Интернет сервиси (увод, подела) – Уређаји за повезивање (18 + 18)
– направи поделу и дефинише – Електронска пошта (e-mail). – Мрежне технологије и умрежавање
Интернет техноло-
различите Интернет сервисе; Протоколи за слање и примање елек (10 +1 6)
гије и сервиси
– детаљно објасни начин функ тронске поште – SMTP, POP, IMAP – Интернет технологије и сервиси
ционисања електронске поште – Пријављивање на удаљене рачунаре (36 + 36)
и задатке SMTP, POP и IMAP (remote login)
протокола; – Пренос података (file transfer) Настава у блоку:
– приступи удаљеном рачунару; – Маiling листе – Повезивање мрежне уређаја у LAN
– креира mailing листу; – Дискусионе групе (usenet) мрежу и конфигурисање мрежних
– користи и конфигурише програме – Chat сервис уређаја (6 часова)
за chat, инстант и видео поруке; – Инстант поруке (instant messaging) – Подизање и конфигурисање интернет
– користи IP телефонију; – Веб (World Wide Web – WWW). URL сервиса (веб сервер, FTP сервер и
– објасни начин функционисања IP – Web hosting други) (6 часова)
телевизије; – IP телефонија (VoIP)
– реализује видео конференцију; – IP телевизија (IPTV)
– користи IP камеру; – Видео конференције
– објасни начин функционисања – IP камере
Web-а и Web hosting-а; – Сервиси за претраживање
– опише принцип рада сервиса за – Сигурносни сервиси
претраживање Интернета; – Системски сервиси
– наведе неке од сигурносних и
системских сервиса

– Веб програмирање
– Веб дизајн
– Рачунарски системи
ПРОГРАМИРАЊЕ

НАСТАВА
I 74 74
– Развијање способности за прецизно формулисање проблема различите природе;
– Развијање способности за поступност и систематичност у решавању проблема;
– Развијање логичког закључивања и критичког мишљења;
– Развијање иницијативе за формализацију и уопштавање различитих задатака и поступака решавања помоћу алгоритама;
– Обучавање ученика за анализу алгоритама и програма ради отклањања формалних и логичких грешака;
– Оспособљавање ученика за писање структурираних програма;
– Усвајање основа за даље самостално стицање знања и усавршавање;
– Формирање основе за даље образовање.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика – наведе етапе решавања задатка – Анализа проблема, етапе решавања На почетку теме ученике упознати са
са основним етапама – објасни поделу и карактерис задатка, кораци развоја програма. циљем/циљевима и исходима, планом
у решавању проблема тике програмских језика кроз – Програмски језици – намена и дефи рада и начинима оцењивања.
помоћу раунара. генерације ниција, подела.
Увод – дефинише појмове синтаксе и – Синтакса и семантика програмског Облици наставе и трајање
семантике и прагматике језика. Предмет се реализује кроз следеће
– дефинише појам и намену – Представљање синтаксних конструк облике наставе:
метајезика ција језика. – Лабораторијске вежбе 74 часа
– Синтаксни дијаграми.
– Развијање способно – објасни појам алгоритма и његову – Дефиниција и задатак алгоритма. Подела одељења на групе
сти код ученика за намену – Графички запис алогритама. Приликом реализације вежби одељење
алгоритамско решавање – састави и тестира елементарне – Класификација структура алгоритама. се дели на две групе
проблема. алгоритме – Алгоритими са простом линијском
– разликује основне алгоритамске структуром. Место реализације наставе
структуре – Алгоритми са разгранатом структу – Лабораторијске вежбе се реализују у
– креира линијске, разгранте и ром. рачунарском кабинету
цикличне алгоритме – Алгоритми са цикличном структуром.
– уочи места гранања и форумише – Алгоритами са угњежденим разграна Препоруке за реализацију наставе:
Aлгоритми – Програм дозвољава слободу избора
услове тим и цикличним структурама
– уочи основне елементе циклуса – Провера исправности алгоритама. програмског језика. За реализацију
(припрема, тело, критеријум наставног програма програмирање
изласка) препоручује се програмски језик C и
– препозна да ли је циклус актуелно развојно окружење a уједно
бројачки, са постусловом или са и бесплатно: Microsoft Visual Studio
предусловом Express.
– комбинује различите алгоритамс – Програм реализовати кроз часове
ке структуре лабораторијских вежби у рачунарској
учионици. Одељење поделити у две
– Оспособљавање ученика – разуме смисао променљивих и – Структура програмског језика. групе. Вежбе реализовати у блоку од 2
за коришћење деклара константи – Структура програма. часа недељно (по свакој групи).
тивних наредби. – разликује кључне речи језика од – Кључне речи, константе, променљиве – На почетку сваке вежбе ученицима
идетификатора променљивих и и њихови идентификатори. дати теоријске основе неопходне за
константи – Основни типови података. разумевање и извођење вежбе, а затим
– разуме концепт основних типова – Декларација и иницијализација про на конкретним примерима, задацима
Структура језика и података менљивих. из области математике и стручних
типови података – разуме основну структуру – Унос и приказ података. предмета, вежбу извести на рачунару.
програма – Наредбе и функције за унос и приказ То исто треба да изведе сваки ученик
– препознаје и декларише проме података. самостално (или највише два ученика
нљиве у програму – Елементи развојног окружења. за једним рачунаром).
– пише програмски код за унос – Рад са развојним окружењем (едитор, – Програмом је предвиђено стицање
и приказ података у задатом преводилац, дебагер) демонстриран основних знања и вештина за разуме
формату кроз примере једноставних програма. вање и самостално решавање задатака
– Оспособљавање ученика – разуме класификацију и приори – Оператори језика. помоћу рачунара коришћењем техника
за формирање израза и тет основних типова оператора – Изрази, наредбе, првенство оператора. структуираног програмирања
коришћење извршних – пише изразе и наредбе користећи – Оператор доделе вредности. – Kкористити сва доступна наставна
наредби. операторе – Аритметички оператори. средства.
– препозна стандардне функције – Релацијски оператори. – Користити мултимедијалне презен
– примењује стандардне функције – Логички оператори. тације.
Изрази и наредбе
при формирању израза – Оператори над битовима. – Упућивати ученике да користе
– Додатни оператори доделе вредности. интернет.
– Оператори инкрементирања и декре – Примењивати рад у паровима и рад у
ментирања. мањим групама.
– Стандардне функције. – Мотивисати ученике да раде самос
талне радове.
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – препозна основне наредбе – Секвенца и селекција. Оцењивање
за коришћење наредби гранања –Н аредба гранања. Вредновање остварености исхода
гранања. – дефинише израз на основу кога се – Наредба вишеструког гранања. вршити кроз:
Разгранате про-
одређује ток извршавања алгорит 1. праћење остварености исхода
грамске структуре
ма и програма 2. тестове знања
– користи различите типове гра 3. активност на часу
нања (две или више грана) 4. вештину самосталног писања кода
– Оспособљавање ученика – објасни разлику између основних – Основни циклуси. програма
за коришћење наредби наредби за формирање програм – Наредба бројачког циклуса.
циклуса. ских циклуса – Наредбе циклуса са предусловом и Оквирни број часова по темама
– користи наредбе за формирање постусловом. – Увод (4 часа)
бројачких циклуса, циклуса – Превремени излазак из из циклуса. – Алгоритми (30 часова)
Цикличне програмс- – Структура језика и типови података
са предусловом и циклуса са – Прескакање наредби унутар циклуса.
ке структуре (8 часова)
постусловом
– користити наредбу за превремени – Изрази и наредбе (8 часова)
излазак из циклуса – Разгранате програмске структуре (8
– користи наредбу за прескакање часова)
наредби унутар циклуса – Цикличне програмске структуре (8
часова)
– Оспособљавање ученика – дефинише низовни тип и декла – Дефиниција и декларација низа. – Једнодимензионални низ (8 часова)
за рад са једнодимензио рише низовне променљиве – Иницијализација низа.
налним низовима. – разуме везу између индекса низа – Приступање елементима низа.
и елемента низа – Линеарно (секвенцијално) претражи
Једнодимензионални – користи технику линеарног вање низа.
низ претраживања низа – Одређивање минималног и максимал
– испрограмира одређивање макси ног елемента.
мума и минимума низа – Уређење низа у растућем и опадајућем
– испрограмира уређење низа по редоследу основним алгоритмом
задатом редоследу сортирања Selection Sort.
– Математика
– Физика

НАСТАВА
II 72 72 30 174
– Оспособљавање ученика за савладавање модуларног приступа решавању проблема
– Оспособљавање ученика за савладавање напредних техника у раду са низовима
– Оспособљавање ученика за савладавање основних техника у раду са показивачима
– Оспособљавање за израду програма у којима се изводе операције над вишедимензионалним низовима
– Оспособљавање за израду програма у којима се изводе операције над стринговима
– Оспособљавање за декларисање, унос и приказивање структура података
– Оспособљавање за креирање, употребу и извођење операција над датотекама
– Оспособљавање ученика за рад са динамичким структурама података
– Оспособљавање ученика за усвајање основа за даље, самостално стицање знања и усавршавање.
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање за – користи технике линеарне и – Линеарно и бинарно претраживање На почетку теме ученике упознати са
израду програма у бинарне претраге низа вектора циљем/циљевима и исходима, планом
којима примењују – користи различите алгоритме – Сортирање вектора рада и начинима оцењивања.
Једнодимензионални напредне технике за рад сортирања низова – Ротирање вектора
низ или вектор са низовима – примењује технике рада са – Инвертовање вектора Облици наставе и трајање
низовима: формирање, ротирање, – Сажимање вектора Предмет се реализује кроз следеће
сортирање, сажимање и проши – Проширивање вектора облике наставе:
ривање – Теорија 72 часа
– Оспособљавање ученика – користи показивачке променљиве – Дефиниција показивача – Лабораторијске вежбе 72 часа
за рад са показивачима –п римењује адресну аритметику – Иницијализација показивача – Настава у блоку 30 часова
показивача кроз вектор – Вектори и показивачи Подела одељења на групе
– разуме разлику између статичке и – Адресна аритметика Приликом реализације вежби одељење
динамичке декларације низа – Динамичка алокација и реалокација се дели на две групе
Показивачи – користи функције за динамичку меморијског простора. Генерички
алокацију и реалокацију меморије показивачи Место реализације наставе
(malloc, calloc и realloc) – Лабораторијске вежбе се реализују у
рачунарском кабинету
– Блок настава се реализује у рачунар
ској лабораторији или ван школе у
сарадњи са социјалним партнерима
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – разликује једнодимензионални од – Дефиниција вишедимензионалног Препоруке за реализацију наставе:
за рад са вишедимензио вишедимензиомалног низа низа – Програм дозвољава избора програм
налним низовима – пише програме за унос, форми – Декларација и иницијализација више ског језика. За реализацију наставног
рање и приказ дводимензионал димензионалног низа програма препоручује се програмски
ног низа – Формирање матрице, унос и приказ језик Ц и бесплатно развојно окру
– пише програме за претраживање елемената матрице жење Microsoft Visual Studio Express
вишедимензионалних низова – Дијагонале матрице Edition.
Вишедимензионални
– користи индексе код вишедимен – Проласци кроз матрицу врста по врста – Програм реализовати кроз часове
низови
зионалног низа – Проласци кроз матрицу колона по теорије и лабораторијских вежби у
колона рачунарској учионици. На вежбама
– Спирални пролазак кроз матрицу одељење поделити у две групе. Вежбе
– Матрице и показивачи. реализовати у блоку од 2 часа недељно
– Декларација матрице у динамичкој (по свакој групи).
зони меморије – Показиваче обрадити као ефикасан ме
– Зупчаста матрица ханизам за обраду низова, динамичко
– Оспособљавање ученика – разуме појам декомпозиције – Смисао и особине функција формирање објеката и њихову обраду.
за модуларни приступ проблема – Прототип функције и дефинисање – Структуре обрадити као добар алат за
решавању проблема – разликује писање прототипа тела функције представљање апстрактних објеката.
функције, дефинисање и позив – Позивање функције Кроз задатке са структурама увежба
функције – Предаја параметара по вредности вати и технике рада са функцијама и
– користи функције у програмима – Предаја параметара по референци показивачима.
за решавање разних задатака – Једно – и дводимензионални низови – Глобални исход овог предмета је
из области математике, основа и функције да ученик буде у стању да изврши
електротехнике и физике – Функције које враћају показиваче декомпозицију програма у коме се
– разуме и користи пренос параме – Показивачи на функције свака акција обрађује позивањем
тара по вредности и по рефренци – Рекурзивне функције одговарајуће функције.
Функције – разуме улогу показивача у бочним – Формирање сопствене библиотеке – Програм треба да омогући учитавање
ефектима функција података из датотеке уз формирање
– користи низ као параметар низа структура, обраду података
функције смештених у низу и на крају уписи
– користи матрицу као параметар вање података из низа у датотеку.
функције – При реализацији теме Динамичке
– користи функције које враћају структуре података нагласити опера
показивачке променљиве ције над листама: читање, додавање и
– разуме појам рекурзивних брисање чвора листе.
функција
– формира сопствену библиотеку Препоруке за реализацију блок
функција наставе:
– Осмислити низ задатака како би се
– Оспособљавање за из – уочи разлику између низа и – Дефиниција стринга кроз решавање различитих проблема
раду програма у којима стринга – Иницијализација стринга утврдило и заокружило обрађено
се учитавају, приказују и – примењује технике рада са низом – Унос и испис стринга градиво.
изводе различите опера у раду са стрингом – Стрингови и функције
ције над стринговима – пише програме за унос, форми – Стрингови и показивачи Оцењивање
рање и приказ стринга – Основне функције за рад са знаковима Вредновање остварености исхода
– Оспособљавање за – пише програме за претрагу – Основне функције за рад са стрин вршити кроз:
креирање, употребу и стрингова говима 1. Праћење остварености исхода
извођење операција над – примењује функције из библиоте – Низ показивача на стрингове 2. Тестове знања
текстуалним датотекама ка ctype.h и string.h – Дефиниција и подела датотеке 3. Вештину самосталног писања кода
– примењује адресну аритметику – Знаковно усмерени улаз излаз програма
Стрингови и тексту-
показивача над стрингом – Неформатирани улаз излаз
алне датотеке
– разуме шта су датотеке и чему – Форматирани улаз излаз Оквирни број часова по темама
служе – Позиционирање унутар датотеке Теорија:
– самостално отвара и креира – Аргументи из командне линије – Једнодимензионални низ или вектор
датотеке (8 часова)
– користи у раду са текстуалним – Показивачи (4 часа)
датотекама учитавање података – Вишедимензионални низови (10
знак по знак или ред по ред часова)
– форматира податке у текстуалној – Функције (18 часова)
датотеци – Стрингови и текстуалне датотеке (14
– користи аргументе командне часова)
линије за приступ датотекама – Структурне и бинарне датотеке (14
– Оспособљавање за – уочи предности и неопходност – Дефиниција структуре часова)
декларисање, унос и сложених података – Декларација структурне променљиве – Динамичке структуре података (4
приказивање структура – дефинише структуру – Приступ пољима структуре часа)
података и њихово чи – креира структуру и правилно – Иницијализација структурне проме
тање и упис у бинарну приступа пољима структуре нљиве Лабораторијске вежбе:
датотеку помоћу оператора . или оператора – Низови структура – Једнодимензионални низ или вектор
→ – Структуре и функције (8 часова)
– користи низове структура – Бинарне датотеке – Показивачи (4 часа)
Структурне и бинар-
– разликује бинарну датотеку од – Функције за упис и читање података – Вишедимензионални низови (10
не датотеке
текст датотеке из бинарне датотеке часова)
– користи функције за упис и – Функције за позиционирање унутар – Функције (18 часова)
читање сложених података у датотеке – Стрингови и текстуалне датотеке (14
бинарну датотеку часова)
– користи функције за позициони – Структурне и бинарне датотеке (14
рање унутар датотеке часова)
– изводи операције претраживања – Динамичке структуре података (4
датотеке часа)
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – дефинише динамички низ – Динамички низ Настава у блоку:
за рад са динамичким –д ефинише једноструко спрегнуту – Једноструко спрегнута листа – Једнодимензионални низ или вектор
структурама података листу – Иницијализација једноструко спрег (4 часа)
– формира једноструко и двоструко нуте листе – Показивачи (2 часа)
спрегнуту листу – Додавање чвора у листу – Вишедимензионални низови (2 часа)
Диманичке структу- – додаје чвор у листу – Брисање чвора из листе – Функције (6 часова)
ре података – брише чвор из листе – Стек, ред – Стрингови и текстуалне датотеке (6
– Двоструко спрегнута листа (ини часова)
цијализација, додавање и брисање – Структурне и бинарне датотеке (6
чворова) часова)
– Динамичке структуре података (4
часа)
– Кернигхан, Ритцхие: Програмски језик Ц, ЦЕТ, Београд, 2003.
– Живко Тошић, Момчило Ранђеловић: Програмирање, Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Београд, 2004.
– Ласло Краус: Програмски језици и методе програмирања, Академска мисао, Београд, 2001–2003.
– Александар Коцић: Програмирање за трећи разред електротехничке школе, Завод за издавање уџбеника и наставна средства,
Београд, 2003.

– Физика

НАСТАВА
III 105 30 135
– Усвајање основних знања из концепта објекто оријентисаног програмирања
– Оспособљавање ученика за писање програма у којима се врши креирање основних елемената Windows апликације
– Оспособљавање ученика за писање програма у којима се користе најважније компоненте из библиотеке компонената
– Оспособљавање ученика за писање програма у којима се формирају класе као сложени типови података
ИСХОДИ
у стању да:
– Разумевање основних – дефинише појам класе – Класа На почетку теме ученике упознати са
концепата објектно – разуме однос класе и објекта – Објекат циљем/циљевима и исходима, планом
орјентисаног програ – разуме објекат и како се он упи – Саставни елементи класе рада и начинима оцењивања.
мирања сује у меморију – Енкапсулација
Основни концепти – разуме разлику између објекта – Наслеђивање Облици наставе и трајање
објектно оријентиса- класе и структурног типа податка – Полиморфизам Предмет се реализује кроз следеће
ног језика – дефинише појмове објектно облике наставе:
оријентисаног програмирања: – Лабораторијске вежбе 105 часова
енкапсулација, наслеђивање – Настава у блоку 30 часова
и полиморфизам у концепту
наслеђивања Подела одељења на групе
– Усвајање разлике које – користи податке логичког типа – Логички подаци – Приликом реализације вежби одељење
изабрани програмски – разуме декларацију променљивих – Дефинисање података на нивоу блока се дели на три групе
језик пружа у односу на на нивоу блока – Дефинисање низовних променљивих и
С језик – декларише низовне променљиве, коришћење системских метода за рад Место реализације наставе
и разуме разлику између дводи са низовима – Лабораторијске вежбе се реализују у
мензионалног поља и низа низова – Листе рачунарском кабинету.
– користи foreach циклус – Дефинисање набројивог и структурног – Блок настава се реализује у рачунар
– користи листе и методе за рад са типа ској лабораторији или ван школе у
Објектни језик и С сарадњи са социјалним партнерима.
листама – Кључна реч static
језик, шта је исто, а
– користи податке набројивог и – Креирање и позивање метода са
шта различито Препоруке за реализацију наставе:
структурног типа преносом параметра по вредности и
– декларише функције (методе) уз референци – Програм дозвољава избор програм
пренос параметра по вредности и – Преклапање имена функције ског језика. За реализацију наставног
по референци – Упис и читање података из текстуалне програма препоручује се програмски
– користи методе са истим именом, и бинарне датотеке језик C# и актуелно бесплатно развој
а другим параметрима но окружење Microsoft Visual Studio
– користи датотеке за читање и Express.
упис података
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање за изра – разуме разлику класе у односу на – Појам класе – Програм реализовати кроз часове
ду програма у којима се структуру – Разлика између класе и структуре лабораторијских вежби у рачунарској
користе класе – разуме улогу конструктора и – Подразумевани конструктор учионици. На вежбама одељење поде
креира конструктор са и без – Конструктор са параметрима лити у три групе. Вежбе реализовати
параметара – Конструктор копије у блоку од 3 часа недељно (по свакој
– разуме смисао енкапсулације – Кључна реч this групи).
података – Енкапсулација података – На почетку сваке вежбе ученицима
– разуме смисао кључне речи this – Сет методе дати теоријске основе неопходне за
Класе – дефинише статичке и инстанцне – Гет методе разумевање и извођење вежбе.
методе класе – Методе – Акценат је на основним концептима
– креира и тестира класе у којима – Преклапање метода у класи објектно орјентисаног програмирања.
је имплементирано преклапање Преклапање (overload) оператора у – Примери морају бити јасни и што
оператора (не код jave) класи краћи како би ученик могао да их што
– пише и тестира програме у којима – Појам парцијалне класе лакше савлада.
се демонстрира примена класе – Динамичке библиотеке класа – Креирати апликације које податке за
– примењују организацију класа у обраду узимају из улазних датотека, а
динамичке библиотеке (dll) излазне податке поред приказа на фор
– Оспособљавање ученика – разуме обраду грешке (слање, – Руковање изузецима ми уписују у датотеку или ажурирају
за руковање изузецима пријем, обрада) –П ријављивање изузетака садржај постојеће датотеке
– разуме и примењује „бацање“ – Прихватање (обрада) изузетака
Руковање изузецима Препоруке за реализацију блок
изузетка из корисничке класе
– пише и тестира програме у којима наставе:
се користи руковање изузецима – Осмислити пројектни задатак израде
десктоп апликације. При томе корис
– Оспособљавање ученика – разуме смисао наслеђивања класа – Дефиниција изведене класе тити што већи број елемената објектно
за употребу изведене –ф ормира конструкторе изведених – Употреба чланова изведене класе оријентисаног програмирања како би
класе класа – Конструктори изведених класа се кроз решавање практичног пробле
– пише и тестира програме у којима – Композиција класе ма утврдило и заокружило обрађено
се користи наслеђивање – Апстрактна класа градиво.
– пише и тестира програме у којима – Заједнички чланови класе – При реализацији пројекта инсистирати
Изведене класе се користи полиморфизам – Интерфејси и наслеђивање интерфејса на тимском раду ученика.
– разуме употребу апстрактних
класа Оцењивање
– пише и тестира програме у којима Вредновање остварености исхода
се користе апстрактни типови вршити кроз:
података 1. Праћење остварености исхода
– разуме употребу интерфејса 2. Тестове знања
– Оспособљавање за – формира пројекат – Израда пројекта 3. Вештину самосталног писања кода
израду пројеката са –п римењује стандарне компоненте – Форма програма
графичким корисничким из библиотеке компоненти – Својства
интерфејском – формира и позиционира компо – Методе Оквирни број часова по темама
ненте – Заједничка својства и методе компо Лабораторијске вежбе:
– подешава величину и изглед ненти – Основни концепти објектно оријенти
компоненти – Догађаји саног језика (3 часа)
– користи својства и методе ком – Догађаји миша – Објектни језик и С језик (15 часова)
поненти – Догађај тастатуре – Класе (18 часова)
– уочава заједничка својства – Лабела – Руковање изузецима (9 часова)
компоненти – Дугме – Изведене класе (15 часова)
Библиотека компо- – разуме смисао програмирања – Слика (PictureBox) – Библиотека компонената (45 часова)
нената вођеног догађајима – Оквир за текст (TextBox)
– уочава заједничке и специфичне – Панел Настава у блоку:
догађаје компоненти – Оквир за групу – Класе (6 часа)
– програмира догађаје миша – Оквир за потврду – Изведене класе (6 часа)
– програмира догађаје тастатуре – Група радио дугмади – Руковање изузецима (6 часа)
– примењује динамичко креирање – Koмпонента ListBox – Библиотека компонената (12 часова)
компоненти – Комбиновани оквир за текст са листом
(ComboBox)
– Компонента Timer
– Кастовање компоненте над којом се
десио догађај
– Динамичко креирање компоненти
– Karli Watson: C# од почетка, ЦЕТ Библиотека, Београд, 2002.
– Ласло Краус: Програмирање, Завод за уџбенике, Београд, 2004.
– Ласло Краус: Програмски језик C+ + са решеним задацима, Академска мисао, Београд, 2007.

– Базе података
– Физика

НАСТАВА
IV 93 30 123
– Оспособљавање ученика за креирање шаблона, разумевање и коришћење стандардних шаблона у раду са низом, мапом и листом
– Овладавање коришћењем основних елемената графике
– Овладавање конкурентним програмирањем
– Оспособљавање ученика за писање апликација које користе базе података
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – декларише и дефинише генеричке – Генеричке методе На почетку теме ученике упознати са
за креирање шаблона методе – Генерички делегати циљем/циљевима и исходима, планом
универзалних сложених – креира и тестира корисничке – Генеричка класа рада и начинима оцењивања.
структура за све типове генеричке класе – Изведена генеричка класа
Генеричке класе
података – примени системске генеричке – Дефинисање шаблона Облици наставе и трајање
класе – Системске генеричке класе: генерички Предмет се реализује кроз следеће
низови и колекције (List, Hashtable, облике наставе:
Dictionary, Stack, Queue ) – Лабораторијске вежбе 93 часа
– Оспособљавање за рад – уочи разлику између типова – Дијалог уз приказ поруке – Настава у блоку 30 часова
са менијима, дијалозима менија – Помоћни мени
и са више форми – уочи разлику између менија и – Главни мени Подела одељења на групе
палете команди – Палета команди – Приликом реализације вежби одељење
Менији, дијалози и се дели на три групе
– користи дијалоге за отварање и – Прозори за дијалог отвори
рад са више форми
снимање садржаја датотеке – Прозори за дијалог сними
– пише апликације са више форми – Рад са више форми Место реализације наставе
– Комуникација између форми – Лабораторијске вежбе се реализују у
– MDI апликације рачунарском кабинету.
– Настава у блоку се реализује у рачу
– Упознавање основних – користи графички објекат за – Класа за рад са графиком нарској лабораторији или ван школе у
елемената графике уз цртање различитих облика – Дијалог за избор боје сарадњи са социјалним партнерима
коришћење конкурент – користи дијалоге за избор боје – Дијалог за избор фонта
ног програмирања и фонта – Цртање линије Препоруке за реализацију наставе:
– објасни конкурентно програми – Цртање правоугаоника – Програм дозвољава избор програм
рање – Цртање квадрата ског језика. За реализацију наставног
– разуме синхронизацију нити – Цртање круга програма препоручује се програмски
Графика и нити
– прави анимације коришћењем – Цртање елипсе језик C# и актуелно, бесплатно развој
графике и нити – Цртање лукова но окружење Microsoft Visual Studio
– Цртање стринга (банера) Express.
– Коришћење нити у апликацијама – Програм реализовати кроз часове
– Прављење анимације лабораторијских вежби у рачунарској
– Пројектовање нове компоненте са учионици. На вежбама одељење поде
својствима, методама и догађајима лити у три групе. Вежбе реализовати
– Оспособљавање ученика – објасни специфичност класе – Класа за рад са стрингом у блоку од 3 часа недељно (по свакој
за рад са специјали стринг у односу на друге класе – Методе класе за рад са стрингом групи).
зованим класама и – користи методе класе стринг – Регуларни изрази – Акценат је на основним концептима
структурама – разуме и користи регуларне – Класе именског простора објектно орјентисаног програмирања.
изразе RegularExpressions Примери морају бити јасни и што
– објасни структуру време – Контрола уноса текстуалних података краћи како би ученик могао да их што
– објасни структуру датум – Контрола уноса на нивоу поља за унос лакше савлада.
– користи контроле за рад са дату података – При реализацији тематске целине
мом и временом – Структура за рад са временом Графика и нити писати апликације за
– Структура за рад са датумом цртање основних дводимензионал
– Контроле за унос и приказ дату них облика. Правити анимације уз
ма и времена: MaskedTextBox, коришћење нити.
DateTimePicker, MonthCalendar – При реализацији тематске целине
Специфичности рада
Специфичности рада са стринговима,
са стринговима,
обратити пажњу на контролу уноса
датумом и временом
и претрагу текстуалних података
коришћењем регуларних израза.
– При реализацији тематске целине Базе
података поновити градиво које се од
носи генерисање SQL упита за приказ
података из базе, унос, ажурирање и
брисање података из базе. Направити
интерфејс апликације и извршити
повезивање са базом. Програмски из
вршити учитавање, обраду и поновни
упис података у базу. Обрадити приказ
података из базе у одговарајућем
формату.
ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основних – разликује конекциони и бесконек – Конекциони и бесконекциони приступ Препоруке за реализацију блок
примена контрола и циони режим приступа подацима бази података – поређење наставе:
објектно оријентисаног у бази – Конекциони стринг – Ученици треба да кроз конкретне
програмирања у раду са – формира конекциони и командни – Класе Data Provider-a за креирање задатке примене стечена знања кроз
базама података објекат за комуникацију са базом конекционог и командног објекта писање сложених апликација које
– користи класе ADO.NET архи – Пренос параметара командном објекту користе базе података.
тектуре – Коришћење DataReader објекта и рад у
– позива SQL упите као текст или конектованом окружењу Оцењивање
као stored procedurе из базе – Коришћење DataAdapter објекта и рад Вредновање остварености исхода
– користи контроле за приказ пода у дисконектованом окружењу вршити кроз:
така прихваћених из базе – Коришћење класа System.Data имен 1. Праћење остварености исхода
– планира и израђује интерфејс за ског простора ADO.NET-a: DataSet, 2. Тестове знања
комуникацију са базом DataTable. DataRow, DataColumn, 3. Вештину самосталног писања кода
– врши читање и анализу прочита DataView објекта програма
них података из базе – Учитавање података из базе
– врши упис, ажурирање и брисање – Уписивање података у базу Оквирни број часова по темама
Базе података података у бази – Ажурирање података у бази Лабораторијске вежбе:
– Брисање података из базе – Генеричке класе (12 часова)
– Коришћење контрола за приказ пода – Менији, дијалози и рад са више форми
така: DataGridView, ListView, Chart (12 часова)
– Прављење интерфејса апликације за – Графика и нити (18 часова)
повезивање и рад над базом података – Специфичности рада са стринговима,
датумом и временом (12 часова)
– Базе података (39 часова)
Настава у блоку:
– Генеричке класе (3 часа)
– Менији, дијалози и рад са више форми
(3 часа)
– Графика и нити (3 часа)
– Специфичности рада са стринговима,
датумом и временом (3 часа)
– Базе података (18 часова)
ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРЕДМЕТА:
– Karli Watson: C# од почетка, ЦЕТ Библиотека, Београд, 2002.
– Ласло Краус: Програмски језик C+ + са решеним задацима, Академска мисао, Београд, 2007.

– Информациони системи и базе података
– Физика
ВЕБ ПРОГРАМИРАЊЕ

НАСТАВА
III 105 105
– Развијање свести о значају веб технологија у савременим информационим системима
– Припрема ученика за самосталну израду потпуно функционалних и интерактивних веб презентација помоћу савремених техноло
гија и скриптинг језика (АSP.NET, JAVA script и др.), као и Интернет апликација и пројеката
– Оспособљавање ученика за објављивање веб сајтова и апликација на веб серверу
– Усвајање основа за даље стицање знања и усавршавање
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика – разуме примену и могућности – Значај интернет и веб технологија у На почетку теме ученике упознати
са основном термино интернет и веб технологија са савременом друштву (веб портали са циљевима и исходима наставе
логијом из области веб нагласком на пројектовање и засновани на подацима, виртуелне – учења, планом рада и начинима
програмирања. програмирањe продавнице засноване на е-трговини...) оцењивања.
– разуме појам и смисао веб серве – Појам, дефиниција и особине веб
ра, интернет прегледача и појам сервера, клијентских апликација и Облици наставе:
Увод у веб програ-
клијентске апликације интернет прегледача Предемет се реализује кроз следеће
мирање
– разуме разлику између клијент – Платформе и језици за развој веб облике наставе:
ских и серверских скрипт језика апликација – Вежбе (3 часа x 35 седмица = 105
– објасни својства и наведе приме – Подела скрипт језика према месту часова)
ре серверских скрипт језика извршења.
– објасни својства и наведе приме – Обрада – серверски скрипт језици и
ре клијентских скрипт језика алати (ASP, PHP, JSP, CGI)
ИСХОДИ
у стању да:
– наведе примере веб сервера, тех – Обрада – клијентски скрипт језици и Подела одељења на групе:
нологије које опслужују и плат алати (JavaScript и VBScript) – Одељење се дели на три групе при
форме на којима се извршавају – Појам и класификације сервера (веб ликом реализације вежби и наставе
сервер, фајл сервер, сервер за елек у блоку.
тронску пошту)
– Обрада – веб сервери, услуга послу
живања веб садржаја (web hosting) Место реализације наставе:
– Осврт на градиво – разуме смисао и идеје објектно – Решавање проблема парадигмом – Вежбе се реализују у кабинету за
обрађено у оквиру пред оријентисаног програмирања. објектно-оријентисаног програми информатику.
мета објектно-оријенти – разуме смисао и појам класе и рања, врло слично људском начину
сано програмирање. инстанце размишљања и решавању проблема Препоруке за реализацију наставе:
– објасни својства понашања обје – Идентификовање и постављање – На часовима вежби, примере веб
Објектно оријенти- ката (променљиве и методе) објеката који ће се користити у одгова апликација реализовати у развојном
сано програмирање – дефинише и објасни појам рајућој секвени за решење одређеног окружењу Microsoft Visual Studio 2008
наслеђивања у објектно оријенти проблема или новији.
саном програмирању – Појам класе и инстанце – Кроз израду и презентацију пројект
– Чланови класе (податак – члан, објекат ног задатка проверити оствареност
– члан, функција чланица) исхода.
– Обрада – наслеђивање класа
Оцењивање:
– Оспособљавање – разуме појам и начин функциони – Основе .Net платформе. Упознавање Вредновање остварености исхода
ученика за писање веб сања .NET Framework библиотеке .Net framework-a вршити кроз:
апликација коришћењем класа – Основе .Net језика (VB.NET, C#) 1. Праћење остварености исхода
серверских скрипт – познаје основе језика C# и – Развојно окружење Visual Studio 2. Тестове знања
језика. VB.NET – Типови веб захтева (POST и GET) 3. Тестове практичних вештина
– познаје развојно окружење Visual – Oснове ASP.NET скрипт језика (син
Studio такса, променљиве, константе, изрази, Оквирни број часова по темама:
– подешава развојно окружење контролне структуре, петље, функције – Увод у веб програмирање 10 часова
– разуме појам веб захтева и прави и класе) – Објектно орјентисано програмирање
разлику између POST и GET веб – Израда веб форме 10 часова
команди – Серверске и HTML веб контроле – Серверски скрипт језици 40 часова
– познаје основе ASP.NET скрипт – Креирaње метода које реагују на – Клијентски скрипт језици 30 часова
Серверски скрипт језика (синтакса, променљиве, догађаје – Веб сервери 15 часова
језици константе..) – Контроле за проверу веб форме
– користи контролне структуре,
петље, функције, класе и објекте
– креира веб форме, поставља и
користи серверске и HTML веб
контроле
– креира методе које реагују на
догађаје и разуме појам догађаја
– користи контроле за рад са
подацима (GridView, DetailsView,
FormView)
– креира контроле за проверу веб
форме
– Оспособљавање – познаје основе Јаva Script језика – Увод у клијентске скрипт језике
ученика за писање веб (синтакса, вредности и проме – Увод у Јаva Script
апликација коришћењем нљиве, оператори, додељивање, – Синтакса Java Script језика (вреднос
клијентских скрипт поређење итд.) ти, променљиве, оператори, додела
језика. – користи наредбе за коначан и вредности и поређење)
бесконачан број понављања – Употреба циклуса For/In
– креира функције и користи – Употреба циклуса Do/While
догађаје прозора, миша, обрасца, – JavaScript функције и догађаји
тастера. – Обрасци, форме, прозори
Клијентски скрипт
– зна да рукује обрасцима – Колачићи (креирање, читање и
језици
– познаје рад са колачићима (креи брисање)
ра, чита, брише колачићe) – Анализа и тестирање готових скрипти
– упознаје скупове библиотека – Валидација елемената форме
(framework) заснованих на – Javascript скупови библиотека (JQuery,
javascript језику Angular2, ReactJS...)
– користи Ајаx позиве – Програмирање динамичких страница
– Ajax(Asynchronous JavaScript And
XML) технологија
– Самостална израда скрипти
– Оспособљавање ученика – познаје Internet Information – Начин рада Internet Information
за објављивање веб Services (IIS) и како функциони Services (IIS)
сајтова и апликација на ше веб сервер – Управљање веб сајтовима помоћу IIS
веб серверу – креира и конфигурше виртуелни Manager-a
директоријум – Креирање виртуелног директоријума
Веб сервери – инсталира и конфигурише Аpache – Конфигурисање виртуелног директо
веб сервер ријума
– Компилација кода
– Копирање веб сајта
– Инсталација и конфигурисање Аpache
веб сервера
– Физика
– Хемија
ВЕБ ПРОГРАМИРАЊЕ

НАСТАВА
IV 93 30 123
– Оспособљавање ученика за креативно и функционално планирање и израду вeб апликација;
– Припрема ученика за учешће у развоју пројеката из области веб програмирања коришћењем савремених програмских и скрипт
језика (АSP.NET, JAVA script, XML, MVC и др.);
– Оспособљавање ученика за објављивање веб сајтова и апликација на веб серверу;
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – користи алате за приступ и – Коришћење алата: SQL Server На почетку теме ученике упознати
за писање апликација и конфигурисање система базе Mangement Studio, Server Explorer са циљевима и исходима наставе
учешће на пројектима података (SQL Server Management модул у Visual Studio пакету и алатке – учења, планом рада и начинима
који комуницирају са Studio, Visual Studio, алатка sqlcmd оцењивања.
базом података. sqlcmd и др.) – Креирање конекције ка бази података
– познаје библиотеке, провајдерске из програмског кода коришћењем Облици наставе:
класе и процедуре за директан ADO.NET технологије (Објекат Предмeт се реализује кроз следеће
приступ подацима ADO.NET Connection, Конекциони стринг, облике наставе:
(Објекат Connection, Конекциони Објекат Command, DataReader, – Вежбе (3 часа x 31 седмица = 93 часа)
стринг, Објекат Command, DataAdapter, DataSet )
DataReader, DataAdapter, DataSet ) – Контроле за рад са подацима Подела одељења на групе:
Програмирање база
– повезује контроле за рад са (GridView, ListBox DetailsView, – Одељење се дели на три групе при
података на вебу
подацима са изворима података FormView) ликом реализације вежби и наставе
(GridView, ListBox DetailsView, – Класе и контроле за рад са кориснич у блоку.
FormView) ким налозима и контролу приступа
– ради са корисничким налозима Место реализације наставе:
(креирање корисничких налога – Вежбе се реализују у кабинету за
и одређивање и контрола права информатику.
приступа) – Настава у блоку се реализује у рачу
– користи контроле у систему заш нарској лабораторији или ван школе у
тите (контрола Login, контрола сарадњи са социјалним партнерима
Create user, контрола Password
recovery) Препоруке за реализацију наставе:
– Оспособљавање ученика – разуме објектни модел XML до – Обрада: Објектни модел XML – На часовима вежби, примере веб
за програмирање и кумента (DocumentType, Element, документа (DocumentType, Element, апликација реализовати у развојном
коришћење XML веб Attribute, Comment, Text) Attribute, Comment, Text) окружењу Microsoft Visual Studio 2008
сервиса. – користи класе и функције за рад – Преглед класа XMLReader, – Кроз израду и презентацију пројект
са XML подацима (XMLReader, XMLTextReader, XMLWriter, ног задатка проверити оствареност
XMLWriter) XMLTextWriter исхода.
XML веб сервиси и
– разуме објектни модел XML шеме – Преглед објектног модела XML шеме
серверске компо- Оцењивање:
– разуме инфраструктуру XML веб – Разумевање XML веб сервиса
ненте Вредновање остварености исхода
сервиса – Комуникација између XML веб серви
– користи развојно окружење за са и клијента вршити кроз:
прављење и коришћење XML – Објављивање XML веб сервиса 1. Праћење остварености исхода
сервиса – Механизам за откривање веб сервиса 2. Тестове знања
– поставља и конфигурише XML 3. Тестове практичних вештина
веб сервисе на серверу
Оквирни број часова по темама:
– Оспособљавање ученика – разуме појам и начин функ – Архитектура MVC framework-a Лабораторијске вежбе:
за писање веб аплика ционисања MVC Framework – ASPX view engine – Програмирање база података на вебу
ција коришћењем MVC архитектуре – Razor view engine 30 часова
(Model–view–controller) – познаје АSPX и Razor view engine – Развој MVC модела – XML Web сервиси и серверске компо
архитектуре. – разуме и креира MVC моделе – Развој MVC контролера ненте 30 часова
– разуме и креира MVC контролере – Развој MVC погледа – MVC – Model View Control 33 часа
MVC – Model View – разуме и креира MVC погледе – Коришћење валидације у моделима
Control – Рад са корисничким налозима и Настава у блоку:
ауторизација – Програмирање база података на вебу
– Ajax кроз MVC 9 часова
– XML Web сервиси и серверске компо
ненте 9 часова
– MVC – Model View Control 12 часова
EЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ

НАСТАВА
IV 62 31 93
– Развијање свести ученика о значају примене информационо-комуникационих технологије у пословању.
– Упознавање ученика са структуром и основним компонентама електронских пословних система.
– Упознавање ученика са различитим облицима електронског пословања.
– Оспособљавање ученика за обављање пословних процеса и операција у системима електронског пословања.
– Оспособљавање ученика за имплементацију, ажурирање и одржавање софтверске платформе за електронско пословање.
ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основних – Дефинише појам електронског – Појам електронског пословања; На почетку теме ученике упознати са
знања о електронском пословања историјски развој; улога Интернета у циљевима и исходима наставе/учења,
пословању и основним – Објасни улогу Интернета у елек електронском пословању планом рада и начинима оцењивања.
врстама електронског тронском пословању – Предности и недостаци електронског
пословања – Наведе предности и недостатке пословања Облици наставе
Увод у електронско
електронског пословања – Основне врсте електронског посло Предмет се реализује кроз следеће
пословање
– Наведе основне врсте електрон вања облике наставе:
ског пословања – Развој и примена електронског посло – Теорија настава (2 часа x 31 седмица
– Наведе основне тенденције у вања у будућности = 62 часа)
развоју и будућој примени елек – Лабораторијске вежбе (1 час x 31
тронског пословања седмица = 31 час)
– Усвајање основних – Наведе основне компоненте које – Информатичка револуција и информа Место реализације наставе
знања о хардверској и чине структуру електронских тизација пословних процеса – Теоријска настава се реализује у
софтверској платформи пословних система – Основне компоненте електронских учионици, а лабораторијске вежбе
електронских пословних – Објасни улогу основних компо пословних система (хардвер, кому у кабинету са рачунарима (за вежбе
система. нената технолошке структуре никације, софтвер, сервиси, људски се препоручује по један ученик за
електронског пословања ресурси) рачунаром).
– Објасни улогу апликативне струк – Технолошка структура електронског Блок настава се реализује ван школе (у
туре електронског пословања пословања организацијама које користе неки облик
– Објасни улогу система за упра – Апликативна структура електронског електронског пословања).
вљање односима са корисницима пословања
(CRM) – Систем за управљање односима Подела одељења на групе:
Електронски послов-
– Објасни улогу система за са корисницима (CRM – Customer Одељење се дели на 3 групе приликом
ни системи
управљање ресурсима предузећа Relatioship Management) реализације лабораторијских вежби, а
(ERP) – Систем за управљање ресурсима на две групе за блок наставу.
– Објасни улогу система за предузећа (ERP – Enterprise Resource
управљање ланцима снабдевања Planning)
(SCM) – Систем за управљање ланцима
– Наведе врсте виртуелних орга снабдевања (SCM – Supply Chain
низација Management)
– Објасни принцип функционисања – Виртуелне организације (telework,
telework виртуелних организа виртуелне канцеларије, виртуелни
ција, виртуелних канцеларија и тимови)
виртуелних тимова
– Усвајање основних – Дефинише појам електронске – Појам и дефиниција електронске трго Препоруке за реализацију наставе
знања о принципима и трговине вине; историјат; поређење електроске – С обзиром да се за лабораторијске
моделима електронске – Наведе предности и недостатке трговине са класичном вежбе одељење дели на 3 групе, часове
трговине електронске трговине – Електронски докуменат вежби организовати у блоку од 3 часа
– Оспособљавање ученика – Дефинише појам електронског – Електронска размена података – EDI – Часове лабораторијских вежби из
за коришћење апли документа (Electronic data interchange) Електронске трговине и Електронског
кација за електронско – Објасни принцип електронске – Облици електронске трговине; елек банкарства изводити коришћењем
пословање у трговини размене података тронска трговина између пословних комплетне софтверске платформе за
– Оспособљавање ученика – Наведе облике електронске система (B2B модел) управљање пословањем предузећа.
за имплементацију, трговине – Електронска трговина између посло Ученике најпре упознати са свим
ажурирање и одржавање – Објасни принцип електронске вног система и крајњег потрошача апликацијама из пакета, радним
платформе за електрон трговине у моделима B2B, B2C, (B2C модел) окружењем и опцијама за електронско
ску трговину C2C и C2B. – Електронска трговина између два пословање које апликације нуде.
Електронско посло-
– Објасни принцип берзанске крајња потрошача (C2C модел) – Избор софтвера препушта се
вање у трговини
трговине на Интернету – Електронска трговина између пот seнаставнику (у складу са условима и
– Користи апликације за обављање рошача и пословног система (C2B могућностима у школи). Најповољније
трансакција у електронској модел) би било да се користе демо верзије
трговини – Берзанско електронско пословање на неких од најчешће коришћених софтвер
– Учествује (као део тима) у импле Интернету ских платформи - на пример компаније
ментацији, ажурирању и одржа – Софтверска платформа за електронску SAP (SAP Business One, SAP Business
вању платформе за електронску трговину; сигурност електронског All-in-One...) или компаније Microsoft
трговину, као и у спровођењу пословања у трговини (Microsoft Dynamics NAV, Microsoft
мера заштите система за елек Dynamics AX…)
тронско пословање у трговини – За часове лабораторијских вежби из
Електронског образовања користити
расположиви LMS „open source”
систем (Moodle, Claroline…).
ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основних – Дефинише појам електронског – Појам и дефиниција електронског Оцењивање:
знања о принципима и банкарства банкарства; историјат Вредновање остварености исхода
моделима електронског – Наведе предности и недостатке – Светска организација за међубанкар вршити кроз:
банкарства електронског банкарства ску финансијску телекомуникацију – праћење остварености исхода
– Оспособљавање ученика – Наведе системе плаћања у елек ( SWIFT – Society for Worldwide – тестове знања
за коришћење апли тронском банкарству Interbank Financial Telecommunication) – тестове практичних вештина
кација за електронско – Објасни принцип електронског – Предности и недостаци електронског
пословање у банкарству плаћања у малопродаји банкарства Оквирни број часова по темама:
– Оспособљавање ученика – Објасни принцип плаћања у АТМ – Системи плаћања у електронском бан Теорија:
за имплементацију, систему (банкомату) карству (платне картице, електронски – Увод у електронско пословање: 4 часа
ажурирање и одржавање – Наведе типове електронског новац, дигитални чек, микро-плаћања) – Електронски пословни системи: 10
Електронско посло-
платформе за електрон банкарства – Системи електронског плаћања у часова
вање у банкарству
ско банкарство – Користи апликације за обављање малопродаји (EFT/POS) – Електронско пословање у трговини:
трансакција у електронском – AMT (Atomated Teller Machines) систе 10 часова
банкарству ми – банкомати – Електронско пословање у банкарству:
– Учествује (као део тима) у импле – Типови електронског банкарства 10 часова
ментацији, ажурирању и одржа (кућно – Homebanking, On-line банкар – Електронски маркетинг: 6 часова
вању платформе за електронско ство, Интернет банкарство, мобилно – Електронско пословање у јавној упра
банкарство, као и у спровођењу банкарство) ви: 6 часова
мера заштите система за елек – Софтверска платформа за електронско – Електронско образовање: 6 часова
тронско пословање у банкарству банкарство; сигурност електронског – Електронско здравство: 4 часа
пословања у банкарству – Мобилно електронско пословање: 6
часова
– Усвајање основних – Дефинише појам електронског – Појам електронског (Интернет) Лабораторијске вежбе:
знања о принципима и маркетинга маркетинга; фазе развоја Интернет – Увод у електронско пословање: 1 час
моделима електронског – Наведе фазе развоја Интернет присуства – Електронско пословање у трговини:
маркетинга присуства – Технике Интернет маркетинга (про 12 часова
– Наведе технике електронског мотерске технике, Интернет огласи, – Електронско пословање у банкарству:
Електронски мар- маркетинга pop-up прозори, дискусионе групе и 9 часова
кетинг – Наведе моделе пословног наступа форуми) – Електронско образовање: 6 часова
на Интернету – Модели пословног наступа на – Мобилно електронско пословање: 3
– Објасни принцип мобилног Интернету часа
рекламирања – Мобилно рекламирање; сервиси
– Наведе сервисе мобилног рекла мобилног рекламирања
мирања
– Усвајање основних – Дефинише појам електронске – Дефиниција електронског пословања
знања о принципима и јавне управе у јавној управи (e-government); пред
моделима електронске – Наведе предности и недостатке ности и недостаци
управе електронске јавне управе – Интернет сервиси као подршка тради
– Наведе Интернет сервисе који ционалним процесима јавне управе;
се користе у електронској јавној информационе технологије за аутома
управи тизацију процеса јавне управе
– Објасни поступак аутоматизације – Инфраструктура електронског по
процеса јавне управе словања у јавној управи; Интранет у
– Наведе елементе који чине ин институцијама јавне управе
фраструктуру електронске јавне – Модели електронског пословања у
управе јавној управи; електронско пословање
Електронска посло- – Објасни функционисање владе са правним лицима (G2B –
вање у јавној управи Интранета у институцијама јавне Government to Business модел)
управе – Електронско пословање владе са
– Наведе моделе електронског грађанима (G2C – Government to
пословања у јавној управи Citizens модел)
– Електронско пословање међу
институцијама јавне управе (G2G –
Government to Government модел)
– Електронско пословање јавне управе
са запосленима (G2E – Government to
Employers модел)
– Софтверска платформа за електронску
јавну управу; сигурност електронског
пословања у јавној управи
ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основних – Дефинише појам електронског – Појам и дефиниције електронског
знања о принципима и образовања образовања; развој образовања на
моделима електронског – Наведе предности и недостатке даљину; предности и недостаци
образовања електронског образовања – Врсте електронског образовања
– Оспособљавање ученика – Наведе врсте електронског – Технологије на којима се заснива
за коришћење апли образовања електронско образовање
кација за електронско – Наведе технологије на којима се – Системи за управљање учењем
образовање заснива електронско образовање (Learning Management System); алати
– Оспособљавање ученика – Објасни улогу система за упра за електронско учење (сurseware
за имплементацију, вљање учењем алати)
администрирање и – Наведе најчешће коришћене алате – Виртуелна учионица
Електронско обра-
одржавање платформе за електронско учење – Софтверска платформе за електронско
зовање
за електронског обра – Објасни принцип функционисања образовање; сигурност електронског
зовања виртуелне учионице пословања у образовању
– Користи апликације за органи
зовање процеса електронског
образовања
– Учествује (као део тима) у импле
ментацији, ажурирању и одржа
вању платформе за електронско
образовање, као и у спровођењу
мера заштите система за елек
тронско пословање у образовању
– Усвајање основних – Дефинише појам електронског – Појам и дефиниција електронског
знања о принципима и здравства пословања у здравству; предуслови
моделима електронског – Наведе технологије на којима се за увођење електронског здравства;
здравства заснива електронско здравство заштита података пацијената
– Објасни структуру здравственог – Технологије на којима се заснива
информационог система електронско здравство; здравствени
Електронско здрав- – Објасни принцип функционисања информациони системи; телемедицина
ство телемедицине – Електронски здравствени картон;
– Објасни примену електронског електронска здравствена књижица;
здравственог картона електронски рецепт
– Објасни примену електронске – Софтверска платформа за електронско
здравствене књижице пословање у здравству; сигурност
– Објасни примену електронског електронског пословања у здравству
рецепта
– Усвајање основних – Дефинише појам мобилног елек – Појам мобилног електронског посло
знања о принципима тронског пословања вања; предности мобилног електрон
и моделима мобилног – Наведе предности мобилног ског пословања
електронског пословања електронског пословања – Примена мобилних технологија у
– Оспособљавање – Наведе мобилне технологије пословању
ученика за коришћење које се примењују у мобилном – Мобилна трговина (мобилна трговина
апликација за мобилно електронском пословању у пословним системима, сервиси,
Мобилно електрон-
електронско пословање – Објасни принцип мобилне мобилна трговина преко SMS-a и
ско пословање
трговине MMS-a)
– Објасни принцип мобилног – Мобилно банкарство
банкарства – Мобилни маркетинг
– Објасни принцип мобилног – Софтверска платформа за мобилно
маркетинга електронско пословање; сигурност
– Користи апликације за мобилно мобилног електронског пословања
електронско пословање
– Милосављевић М., Мишковић В., Електронска трговина, Универзитет Сингидунум, 2011
– Turban E., McLean E., Wetherbe J. Информациона технологија за менаџмент, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
– Интернет: http://master.fon.rs/download/2010/07/skripta%20EPIUS%20master%202010.pdf
http://eposlovanje.org/diplomski/Stanojevic_Velimir_EPO_5_02.pdf
http://www.link-elearning.com/kurs-Elektronsko-poslovanje_69_4
http://elektronskoposlovanje.rs/
http://www.etrgovina.org/
http://www.ef.uns.ac.rs/Download/elektronsko_upravljanje_odnosima_sa_kupcima/01-12-08%20p1-erp.pdf
http://www.seminarskirad.biz/seminarski/primena%20marketinga%20u%20elektronskoj%20trgovini%20-%20master.pdf

– Рачунарске мреже и интернет сервиси
– Заштита информационих система
– Предузетништво
ЗАШТИТА ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА

НАСТАВА
IV 62 31 93
– Развијање свести ученика о значају заштите информационих система
– Упознавање ученика са различитим методама криптографије
– Упознавање ученика са различитим облицима напада на информационе системе
– Оспособљавање ученика за заштиту оперативних система и рачунарских мрежа
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика са – објасни основне криптолошке – Историјат и значај криптологије На почетку теме ученике упознати са
криптологијом као науч појмове и њихов значај и улогу у (криптографија, криптоанализа, циљевима и исходима наставе, односно
ном основом за заштиту заштити информација стеганографија) учења, планом рада и начинима оцењи
информација – објасни и примени основне крип – Основни појмови: податак, вања
– Упознавање ученика тографске механизме информација, шифра, кључ,
са криптографским – објасни и примени основне крип шифровање, дешифровање. Облици наставе
механизмима тоаналитичке методе – Јавни и приватни кључ. Сигурност Настава се реализује кроз:
– Упознавање ученика са – објасни значај инфраструкту криптосистема, Керкхофови прин – теоријску наставу (62 часа) и
методама криптоанализе ре јавних кључева у заштити ципи. – лабораторијске вежбе (31 час)
– Упознавање ученика са информација – Криптоанализа (претрага свих
инфраструктуром јавних – користи инфраструктуру јавних могућности, статистичка анализа, Место реализације наставе
кључева кључева у циљу заштите инфор линеарне шифре, ...) – Лабораторијске вежбе се реализују у
– Упознавање ученика мација – Класична криптографија (транспози рачунарској лабораторији
са хеш функцијама и – објасни значај примене хеш функ ционе шифре, шифре замене, кодне
њиховом применом ција у пракси књиге,one-time pad, Hill-ова шифра Подела одељења на групе
Vigener-ова шифра... ) – Приликом реализације вежби одељење
– Симетрична криптографија, се дели на две групе
секвенцијалне шифре
Основи криптоло-
– Симетрична криптографија, Блоковске Препоруке за реализацију наставе
гије
шифре, режими рада блоковских – На почетку наставе урадити проверу
шифара нивоа знања и вештина ученика, која
– DES, 3DES, AES, IDEA, BlowFish, треба да послужи као оријентир за
TEA Модуларна аритметика организацију наставе
– Асиметрична криптографија – – Садржај предмета се реализује кроз
Криптографија са јавним кључевима теоријску наставу и методе активно
(тајност, интегритет, непорецивост) оријентисане наставе
– Алгоритми за шифровање јавним – Вежбе у електронској форми треба
кључем (RSA, Diffie-Hellman) да омогуће да ученици раде у темпу
– Инфраструктура јавних кључева, који је у складу са њиховим инди
сертификациона тела видуалним могућностима и нивоом
– Дигитални сертификат, структура предзнања
дигиталног сертификата – Вежбе треба да буду засноване на при
– Употреба инфраструктуре јавних мерима који су ученицима искуствено
кључева за заштиту информационих најближи и у функцији потреба об
система разовног профила
– Хеш функције, Крипто-хеш функције – Треба очувати снажну мотивацију
и њихова примена ученика за изучавање предмета
– Упознавање уче – објасни методе аутентификације и – Појам аутентификације При реализацији тематске целине
ника са методама њихов значај – Методе аутентификације (ло Основи криптографије:
аутентификације – објасни ауторизацију и права зинке, кључеви, биометријска – пожељно је за демонстрацију криптог
– Упознавање ученика приступа аутентификација) рафских алгоритама користити неки
са листама за контролу – објасни начине контроле при – Квалитет лозинки, врсте напада на од бесплатних алата (нпр. CrypTool
приступа ступа лозинке, разбијање лозинки http://www.cryptool.org/index.php/en/
– објасни методе контроле при – Биометријске методе идентификације download-topmenu-63.html )
ступа мрежи и имплементира их и аутентификације (отисак прста, пот – ученике треба упознати са основним
Контрола приступа у пракси пис, препознавање лица, препознавање криптолошким појмовима и њиховом
говора, ...), принципи, технологија значају и улози у заштити информа
– Вишефакторска аутентификација ција
– Појам ауторизације и права приступа – за вежбу од ученика се може тражити
– Листе контроле приступа, листе да примени основне криптографске
додељених права механизме и криптоаналитичке методе
– Модели сигурности, степен тајности – ученик треба да научи да користи ин
и одобрења фраструктуру јавних кључева у циљу
– Скривени канали комуникације заштите информација
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика са – објасни факторе ризика по мреж – Фактори безбедности рачунарске При реализацији тематске целине
основним принципима ну безбедност мреже Контрола приступа:
мрежне безбедности – објасни рад мрежне баријере и – Мрежна баријера, контролне тачке, – инсистирати да ученици објасне ме
начине коришћења филтрирање пакета тоде аутентификације и њихов значај,
– објасни различите нападе на – Реализација мрежне баријере(хардвер, као и ауторизацију и права приступа
инфраструктуру и предложи мере софтвер) – пожељно је да ученик имплементира,
превенције и заштите – Мрежне баријере без успостављања у пракси, методе контроле приступа
– објасни нападе на бежичне и стања и са успостављањем стања мрежи
мобилне мреже – Рroxy сервиси
– Демилитаризована зона При реализацији тематске целине
– Напади усмерени на мрежну ин Сигурност рачунарских мрежа:
фраструктуру и мере превенције и – пожељно је да у лабораторији постоји
Сигурност рачунар- заштите рутер (или више њих) на коме се може
ских мрежа – Скенирање портова, прислушкивање конфигурисати мрежна баријера
мрежног саобраћаја – на вежбама демонстрирати подеша
– Лажирање IP адресе вања мрежних баријера, као и методе
– Неовлашћен приступ мрежним напада на мрежу
уређајима – демонстрирати на примеру бежичних
– Компромитујуће електромагнетно мрежа разбијање WEP кључева
зрачење (Aircrack ili neki drugi alat) да би уче
– Бежичне мреже и заштита бежичних ници схватили све слабости тог вида
мрежа заштите бежичне мреже
– Напади на бежичне мреже
– War-driving
– Напад понављањем
иницијализационог вектора
– Упознавање ученика са – објасни сигурносне механизме – Аутентификација и ауторизација При реализацији тематске целине
сигурносним аспектима које поседује оперативни систем – Контрола приступа ресурсима опера Сигурност оперативних система:
оперативних система и начин њихове употребе тивног система – ученици треба да упознају сигурносне
– Алокација ресурса аспекте оперативних система
– Дељење ресурса и заштита дељених – пожељно је да се ученицима демон
Сигурност оператив-
ресурса стрира контрола приступа ресурсима
них система
– Злонамеран софтвер (тројански коњ, оперативног система
црви, вируси, задња врата,... ) – уводећи појмове везане за злонамерни
софтвер, наставник треба да упозна
ученике са сигурносним аспектима у
том случају
– Упознавање ученика – објасни врсте напада на информа – Врсте напада При реализацији тематске целине
са врстама напада на циони систем –Н апади на апликације и методе Сигурност софтвера/апликација/ин-
информационе системе – објасни нападе на информациони превенције формационих система:
– Упознавање ученика систем – Напади везани за аутентификацију – демонстрирати на вежбама изабране
са мерама превенције – објасни начине превенције напада (Brute Force, Недовољна врсте напада на апликације
одговарајућих напада на информационе системе аутентификација, Недовољна заштита – демонстрирати како неки пропусти
корисничке лозинке) у програмирању утичу на безбедност
– Напади везани за ауторизацију апликација
(нагађање броја сесије, недовољна – демонстрирати алате за разбијање
контрола трајања сесије) лозинки (npr. John the Ripper,
– Напади на клијентску страну L0phtCrack) у циљу упознавања уче
Сигурност софтвера/ (убацивање непостојећег садржаја, ника са слабостима тог вида заштите
апликација/инфор- извршавање нападачког кода)
мационих система – Напади везани за извршавање наредби При реализацији тематске целине
(SQL Injection, SSI Injection, Format Детекција и превенција напада:
String напади) – ученици треба да се упознају са систе
– Откривање поверљивих информација мом за детекцију напада
(откривање пречица, листање – ученици треба да се упознају са пре
директоријума, предвиђање локације венцијом напада
ресурса)
– Логички напади (злоупотреба функ
ционалности, ускраћивање услуге
(DoS), дистрибуирано ускраћивање
услуге (DDoS))
– Етичко хакерисање
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика – објасни функционисање система – Систем за детекцију напада- Оцењивање:
са методама детекције за детекцију напада архитектура система Вредновање остварености исхода
напада – објасни функционисање система – Детекције потписа вршити кроз:
– Упознавање ученика са за превенцију напада – Детекција аномалија – праћење остварености исхода
методама превенције – Системи за превенцију напада засно – тестове знања
напада вани на контроли садржаја – оцењивање оспособљености за прак
– Системи за превенцију напада засно тични рад
вани на контроли протока
Оквирни број часова по темама:
– основи криптологије (препоручује се
16 часова теоријске наставе и 8 часова
лабораторијских вежби)
– контрола приступа (препоручује се
8 часова теоријске наставе и 4 часа
Детекцијa и превен-
ција напада
– сигурност рачунарских мрежа (препо
ручује се 14 часова теоријске наставе
и 7 часова лабораторијских вежби)
– сигурност оперативних система (пре
поручује се 8 часова теоријске наставе
и 4 часа лабораторијских вежби)
– сигурност софтвера/апликација/ин
формационих система (препоручује се
10 часова теоријске наставе и 5 часова
– детекцијa и превенција
напада(препоручује се 6 часова
теоријске наставе и 3 часа лаборато
ријских вежби)
– Рачунарске мреже и iнтернет сервиси
ПРОГРАМИРАЊЕ МОБИЛНИХ УРЕЂАЈА

НАСТАВА
IV 93 30 123
– Упознавање ученика са основним концептима програмирања за мобилне уређаје
– Оспособљавање ученика за развој апликација за рад на мобилним уређајима
– Припрема ученика за учешће у развоју пројеката из области програмирања мобилних уређаја коришћењем актуелних програмских
алата;
– Самостално израђује Андроид апликацију
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика са – дефинише појам мобилног – Појам мобилног уређаја Облици наставе и трајање
мобилним платформама уређаја – Појам паметних мобилних уређаја Предмет се реализује кроз следеће
– набраја оперативне системе мо – Андроид платформа облике наставе:
билних уређаја тј. платформи – iOS платформа – Лабораторијске вежбе 93 часова
– описује основне карактеристике – Windows платформа и друге – Настава у блоку 30 часова
оперативних система за мобилне – Системске апликације мобилних
уређаје уређаја Подела одељења на групе
– набраја системске апликације – Структура мобилне апликације – Приликом реализације вежби одељење
Мобилне платформе
мобилних уређаја – Предности и мане мобилних апли се дели на три групе
– описује структуру мобилне кација
апликације Место реализације наставе
– објашњава начин функционисања – Лабораторијске вежбе се реализују у
мобилних апликација рачунарском кабинету.
– набраја предности и мане мобил – Настава у блоку се реализују у рачу
них апликација нарској лабораторији или ван школе у
сарадњи са социјалним партнерима
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – Наводи предности Јава програ – Кратак историјски развој Јаве Препоруке за реализацију наставе:
за израду програма у мирања – Предности Јаве – Програм дозвољава слободу избора
Јави – Користи варијабле и изразе у Јави – Јава апликација платформе за писање мобилне аплика
– Разуме декларацију променљивих – Јава виртуелна машина ције као и избор програмског језика.
на нивоу блока у Јави – Варијабле и изрази За реализацију наставног програма
– Декларише низовне променљиве – Петље и контрола тoка препоручује се програмски језик Јава
у Јави – Поља и Андроид платформа.
– Користи foreach циклус у Јави – Низови знакова – Програм реализовати кроз часове
– Користи листе и методе за рад са – Класе и објекти лабораторијских вежби у рачунарској
листама у Јави – Статички чланови учионици. На вежбама одељење поде
– Декларише функције (методе) уз – Методе лити у три групе. Вежбе реализовати
пренос параметра по вредности и – Наслеђивање у блоку од 3 часа недељно (по свакој
по референци у Јави – Полиморфизам групи).
– Разуме однос класе и објекта у – Наслеђивање интерфејса – На почетку сваке вежбе ученицима
Јави – Интерфејс и вишеструко наслеђивање дати теоријске основе неопходне за
– Формира конструкторе изведених – Кориштење интерфејса разумевање и извођење вежбе.
класа у Јави – Кориштење изузетака – Акценат је на основним концептима
– Пише и тестира програме у који – Израда властитих изузетака објектно орјентисаног програмирања.
Основе Јава програ-
ма се користи наслеђивање у Јави – Основе колекцијског оквира: – Примери морају бити јасни и што
мирања
– Пише и тестира програме у Collection, Set, List, Map краћи како би ученик могао да их што
којима се користи полиморфизам лакше савлада.
у Јави – Циљ је да се користи објектно оријен
– Разуме употребу апстрактних тираног програмирања на Андроид
класа у Јави платформи како би успешно владали
– Пише и тестира програме у који свим градивним елементима Андроид
ма се користе апстрактни типови апликација.
података у Јави – Дизајнирати, обликовати и имплемен
– Разуме употребу интерфејса у тирати базе података кроз MS SQL,
Јави SQLite, Transact SQL.
– Разуме обраду грешке (слање, – Постављаћете апликације на сервис за
пријем, обрада) у Јави продају и размену апликација Google
– Разуме и примењује „бацање” Play
изузетка из корисничке класе у
Јави
– Пише и тестира програме у
којима се користи руковање
изузецима у Јави
– Упознавање ученика са – набраја развојна окружења за – Увод у Андроид платформу Препоруке за реализацију блок
развојним окружењем и мобилне уређаје – Упознавање архитектуре и програм наставе:
фазама развоја мобил – дефинише фазе развоја мобилних ског оквира – Осмислити пројектни задатак из
них апликација апликација – Писање и коментирање програмског раде мобилне апликације. При томе
– Оспособљавање ученика – извршава мобилну апликацију на кода користити што већи број елемената
за програмирање на мобилном уређају – Анализа датотека у пројекту објектно оријентисаног програмирања
Андроид платформи – примењује емулатор за развој – Стварање емулатора и рад Андроид како би се кроз решавање практичног
апликација на рачунару алата: konzola, File Explorer, DDMS, проблема утврдило и заокружило
– познаје фазе животног циклуса LogCat обрађено градиво.
мобилне апликације – Преглед животног циклуса Андроид – При реализацији пројекта инсистирати
– дефинише активни процес и апликација на тимском раду ученика и подели
прави разлику у односу на остале – Обрада догађаја животног циклуса задатака у складу са способностима и
Увод у програми- процесе – View и Layout елементи интересовањима ученика.
рање на Андроид – разликује четири основне – Основни градивни елементи корис
платформи компоненте у оквиру Андроид ничког интерфејса Оцењивање
апликације – Језик XML Вредновање остварености исхода
– користи View и Layout елемен – Рад с ресурсима вршити кроз:
те за креирање корисничког – Обрада догађаја дугмета – Праћење остварености исхода
интерфејса – Пример апликације с обрадом догађаја – Тестове знања
– пише апликације са догађајима – Увод и како се користе intenti – Вештину самосталног писања кода
– покреће програмски активности – Пример апликације која користи програма
– ради са ресурсима intentе
– дефинише intentе – Чување података (Прости типови
– користи intentе парова кључ-вредност у фајлу за кон
– разликује методе за чување фигурацију – Подаци у фајл систему
података на Андроид оперативном систему –
– управља подацима у апликацији Подаци у бази података SQLite )
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање за – Користи разне дијалоге – Врста и структура дијалога Оквирни број часова по темама
израду апликација са – Формира фрагмент – Дијалог упозорења, дијалог с листом, – Мобилне платформе (препоручује се
графичким корисничким – Користи једноставне сервисе у дијалог с пољем за унос текста 9 часова)
интерфејском апликацији – Дијалог напретка – Основе Јава програмирања (препору
– Оспособљавање ученика – Извршава сервиса у посебној – Избор датума и времена чује се 21 часа)
за примену сервиса нити и периодично извршавање – Акцијска трака – Увод у програмирање на Андроид
код израде мибилних задатка – Врсте, елементи и начин израде платформи (препоручује се 27 часова)
апликација – Разуме комуникацију сервиса и акцијске траке – Израда апликација за Андроид плат
активности и директни приступ – Фрагменти форму (препоручује се 36 часова)
варијаблама сервиса – Коришћење поставки апликације
– Користи пријемник емитовања у – Коришћење једноставног сервиса у Настава у блоку:
апликацији апликацији – Израда апликација за Андроид плат
– Користи Google мапе – Извршавање сервиса у посебној нити форму (препоручује се 12 часова)
– Креће се по карти и додаје ознаке и периодично извршавање задатка – Графика и основе развоја игара за
на карту – Комуникација сервиса и активности и Андроид (препоручује се 12 часова)
– Примењује геокодирање и обрну директни приступ варијаблама сервиса – Постављање апликације на сервис за
то геокодирање – Коришћење пријемника емитовања у продају и размену апликација (препо
Израда апликација – Разуме локацијски базиране апликацији ручује се 6 часова)
за Андроид плат- сервисе – Google mape, локацијски базирани
форму – Користи апликацију за позиве сервиси
– Директно успостављање позива – Апликација за позиве
– Шаље и прима SMS поруке – Директно успостављање позива
– Обезбеђује Интернет доступ – Слање и примање SMS поруке
ности – Провера Интернет доступности
– Одабира мреже и прати стања – Одабир мреже и праћење стања мреже
мреже – Основне поставке бежичне мреже и
– Шаље и прима е-маил поруку додавање нове бежичне мреже
– Снима звучни запис – Слање е-маил порука
– Израђује корисничке компоненте – Емитовање звучних записа
– Обрађује текст – Снимање звучних записа
– Користи функционалност – Репродукција видео записа
Drag and drop – Уопштено о сервису за продају и
– Користи сервис за за продају и размену апликација
размену апликација – Постављање израђене апликације на
– Поставља израђене апликације сервис за продају и размену аплика
на сервис за продају и размену ција
апликација
– Физика
Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина и понашања;
– Развијање предузетничких вредности и способности да се препознају предузетничке могућности у локалној средини и делује у складу са тим;
– Развијање пословног и предузетничког начина мишљења;
– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији;
– Оспособљавање за активно тражење посла (запошљавање и самозапошљавање);
– Оспособљавање за израду једноставног плана пословања мале фирме.
ИСХОДИ
у стању да:
Предузетништво и – Разумевање појма и – наведе адекватне примере преду – Појам, развој и значај предузет На почетку теме ученике упознати са
предузетник значаја предузетништва; зетништва из локалног окружења; ништва; циљевима и исходима наставе – учења,
– Препознавање особено – наведе карактеристике преду – Профил и карактеристике успешног планом рада и начинима оцењивања.
сти предузетника. зетника објасни значај мотиваци предузетника;
оних фактора у предузетништву; – Мотиви предузетника; Облици наставе:
– доведе у однос појмове предузи – Технике и критеријуми за утврђивање Предмeт се реализује кроз следеће
мљивост и предузетништво; предузетничких предиспозиција; облике наставе:
Развијање и процена – Развијање способ – одабира из мноштва идеја ону – Процена пословних могућности за вежбе (62 часа)
пословних идеја, ности за уочавање, која је применљива и реална за нови пословни подухват;
маркетинг план формулисање и процену отпочињања бизниса; – SWOT анализа-основи ; Подела одељења на групе:
пословних идеја; – препозна различите начине отпо – Елементи маркетинг микса (5П)- Одељење се дели на две групе приликом
– Упознавање ученика са чињања посла, производ, услуга, цена, канали дистри реализације вежби.
елементима маркетинг – уочи међусобно деловање факто буције, промоција);
плана; ра који утичу на тржиште; – Фактори пословног окружења: Место реализације наставе:
– Развијање смисла за – самостално прикупи податке потенцијални клијенти, величина Вежбе се реализују у кабинету/ учиони
тимски рад. са тржишта – конкуренција, тржишта, директна и индиректна ци (део вежби се реализује у кабинету за
потенцијални клијенти, величина конкуренција, трендови на тржишту информатику).
тржишта; итд.
– прави понуду услуге; – Елементи маркетинг плана;
– развија маркетинг стратегију за – Рад на терену-истраживање тржишта;
своју пословну идеју и презентује – Важност тима за продуктивност у
свој маркетинг план; послу.
– ради тимски у ученичкој групи.
ИСХОДИ
у стању да:
Управљање – Упознавање ученика са – наведе особине успешног – Менаџмент функције (планирање, Препоруке за реализацију наставе:
и организација стиловима руковођења. менаџера; организовање, вођење и контрола);
– познаје различите управљачке – Менаџмент стилови – (предузетник Предузетништво и предузетник: Дати
стилове; као менаџер); пример доброг предузетника и/или по
– објасни основе менаџмента услу – Основна знања о управљању и лидер звати на један час госта -предузетника
га/производње; ству – демократски стил, централизо који би говорио ученицима о својим ис
– увиђа значај планирања и одабира ван, лисе фер,... ; куствима. Развијање и процена послов-
људских ресурса за потребе – Менаџмент услуга производње – них идеја, маркетинг план: Користити
организације; управљање производим ресурсима, олују идеја и вођене дискусије да се
– објасни значај информацио управљање сировинама и полупро ученицима помогне у креативном
них технологија за савремено изводима, управљање производним смишљању бизнис идеја и избору реалне
пословање. процесом); за даљи рад на њој. Ученици се деле на
– Информационе технологије у посло групе у којима остају до краја и раде
вању (пословни информациони систе на деловима пословног плана. Групе
ми, интернет, интранет и екстранет у ученика окупљене око једне пословне
пословању , електронско пословање, идеје врше истраживање тржишта
електронска трговина, итд.); по наставниковим упутствима. Групе
Правни – Упознавање са правним – изабере најповољнију орга – Законске форме организовања делат ученика у посетама малим предузећима
оквир за оснивање оквиром за оснивање и низациону и правну форму ности; информишу се о начину прављења пону
и функционисање функционисање делат организовања делатности; – Институције и инфраструктура за де и самостално праве понуду за пример
делатности ности. – прикупи информације које су по подршку предузетништву. њиховог предузећа.
требне за успешно вођење посла;
– самостално сачини или попуни Управљање и организација: одређен
пословну документацију (CV, број часова према избору наставника
пословна писма, молбе, записник, у информатичком кабинету. Давати
обрасци...). упутства ученицима где и како да дођу
до неопходних информација. Користити
сајтове за прикупљање информација
(www.apr.gov.rs, www.sme.gov.rs; www.
mspbg.rs...). Посета социјалним пар
тнерима на локалном нивоу (општи
на, филијале Националне службе за
запошљавање, Регионалне агенције за
развој малих и средњих предузећа и сл.)
Економија – Упознавање ученика са – планира производњу и трошкове – Структура трошкова (фиксни и Ученички пројект-презентација по-
пословања финасијским аспектима за сопствени бизнис; варијабилни трошкови) и праг рента словног плана: Позвати на један час
предузећа/радње. – класификује трошкове предузећа билности; госта - предузетника за процену бизнис
и израчуна праг рентабилности; – Приходи и губици; плана. У презентацији користити сва
– састави финансијске извештаје у – Прикупљање потребних података на расположива средства за визуализацију.
најједноставнијој форми (биланс терену и њихова презентација; Препорука је да се тема „Ученички
стања, биланс успеха и ток гото – Oсновни елементи и организациони пројект-израда и презентација по
вине предузећа); план за сопствену бизнис идеју. словног плана” започне приликом
– прикупи информације потребне за обрађивања теме „Процена пословних
производни и финансијски план и идеја”. На овај начин предавач може
о изворима финансирања; да интегрише ученички пројект током
– презентује одређени део плана наредних тема предмета.
производње/ финансијског плана.
Ученички пројект- – Оспособљавање ученика – изради једноставан пословни – Израда целовитог бизнис плана за Оцењивање:
презентација вештини презентације план (део пословног плана); сопствену бизнис идеју; Вредновање остварености исхода
пословног пословног плана. – према усвојеној пословној идеји – Презентација појединачних/групних вршити кроз:
плана презентује пословни план (део) у бизнис планова и дискусија. Праћење остварености исхода.
оквиру своје тимске улоге. Тестове знања.
Тестове практичних вештина.
Број часова по темама:

Предузетништво и предузетник (10)
Развијање и процена пословних идеја,
маркетинг план (10)
Управљање и организација (12)
Правни оквир за оснивање и функцио
нисање делатности (10)
Економија пословања(10)
Ученички пројект-презентација посло
вног плана (10)
– Сви стручни предмети
ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА

НАСТАВА
IV 62 62
– Развијање свести ученика о значају примене техничке документације у изради и коришћењу софтвера
– Упознавање ученика са структуром и основним компонентама техничке документације
– Оспособљавање ученика за коришћење софтверских алата у изради техничке документације
– Оспособљавање ученика за имплементацију, ажурирање и одржавање софтвера на основу техничке документације

ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основних – објасни појам техничке докумен – Појам, намена и сврха техничке На почетку теме ученике упознати са
знања о појму техничке тације документације циљевима и исходима наставе, односно
документације – наведе основну намену и сврху учења, планом рада и начинима оцењи
техничке документације вања
Увод у техничку Облици наставе:

документацију Настава се реализује кроз лабораторијс
ке вежбе
Место реализације наставе:

– Лабораторијске вежбе се реализују у
рачунарској лабораторији
– Усвајање основних – наведе основне елементе – Елементи техничке документације Подела одељења на групе:
знања о садржају захте техничке документације – Садржај захтева за пројектовање – Приликом реализације вежби одељење
ва за пројектовање – дефинише ко даје захтев за – Технолошки процес се дели на три групе
– Усвајање основних пројектовање и шта садржи тај – Пројекат и управљање пројектом –
знања пројектима захтев основни појмови Препоруке за реализацију наставе:
– дефинише појам пројекта и упра – Животни циклус пројекта. Фазе – Обзиром да се за лабораторијске веж
Захтев за пројекто-
вљање пројектом пројекта бе одељење дели на 3 групе, часове
вање
– објасни животни циклус и фазе – Однос пројеката и операција. вежби организовати у блоку од 3 часа
пројекта Интересне групе. (ученици би требало да имају сваке 3.
– дефинише однос пројекта и – Утицаји организације на управљање недеље по 3 часа вежби)
операције пројектом
– наведе утицаје организације на
управљање пројектом
– Усвајање основних – познаје рад са програмима за – Алати за израду делова техничке – При реализацији тематске целине
знања о алатима за пројектовање техничке докумен документације Увод у техничку документацију,
израду техничке доку тације – Симболи у електротехници према IEC ученици треба да овладају појмом
ментације – израђује самостално базу симбола стандарду техничке документације, да објасне
– Оспособљавање ученика – повезује поједине симболе у – Израда базе симбола намену и да наведу сврху.
Алат за пројекто- за коришћење алата за целину – Повезивање делова система – При реализацији тематске целине
вање израду техничке доку Захтев за пројектовање, ученици
ментације треба да се оспособе да самостално
осмисле садржај захтева за пројекто
вање, користећи елементе техничке
документације и познавање технолош
ког процеса.
– Усвајање основних – објасни појам идејног решења – Појам идејног решења и његова – При реализацији тематске целине
знања о техничкој –н аведе основну намену и сврху намена Алат за пројектовање:
документацији идејног идејног решења – Појам, намена и сврха техничке доку – ученици треба да упознају функци
решења ментације идејног решења оналне могућности алата за израду
– Упознавање са примери техничке документације
ма идејног решења – ученици треба да се оспособе да
Израда идејног самостално израђују базу симбола, и
решења да их примене при изради техничке
документације било самостално, било
повезивањем у целину
– При реализацији тематске целине
Израда идејног решења, од ученика
тражити да појам идејног решења
објасне кроз примере
– Усвајање основних – објасни појам техничког решења – Израда плана техничког решења на – При реализацији тематске целине
знања о техничкој –н аведе шта треба да садржи ква основу коригованог идејног решења Израда техничког решења:
документацији за израду литетно техничко решење – Избор софтверских компоненти – инсистирати да ученици знају да
техничког решења – планира евентуалне софтверске – Избор софтверских компоненти и наведу садржај квалитетног техничког
– Упознавање ученика са компоненте како би постојао прорачун цене коштања израде и решења
примерима техничког компромис између цене коштања коришћења софтвера – навести ученике да схвате израду
Израда техничког
решења у оквиру и квалитета софтвера плана техничког решења кориговањем
решења
техничке документације идејног решења
– Ученици треба да овладају избо
ром софтверских компоненти и
прорачуном цене коштања израде и
коришћења софтвера, тако што им то
претходно демонстрира наставник
– Усвајање основних – дефинише предмет и предрачун у – Израда пројектне документације на – При реализацији тематске целине
знања о техничкој оквиру техничке документације основу усвојеног техничког решења Израда главног пројекта:
документацији за израду – објасни неопходност техничке – Саставни делови техничке документа – полазна тачка при упознавању израде
главног пројекта контроле и ревизије докумен ције, опис техничког решења главног пројекта је да ученици усвоје
– Упознавање ученика тације – Предмер и предрачун. Укупна цена појмове предмер и предрачун
са примерима израде – Укупна инвестиција, техничка контро – да схвате значај усвојеног техничког
главног пројекта ла, ревизија пројектне документације решења, како би радили пројектну
Израда главног – Усаглашавање пројектне документа документацију
пројекта ције са осталим пројектима на истом – ученицима треба објаснити како се
систему пројектна документација усаглашава
– Разрада пројекта са осталим пројектима
– При реализацији тематске целине
Анализа за извођење радова на
основу главног пројекта, вежбе треба
да буду засноване на примерима који
су ученицима искуствено најближи.
ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основних – објасни начин извођења радова – Анализа потребног времена на основу – При реализацији тематске целине
знања о извођењу ра приликом креирања софтвера пројектне документације Технички пријем радова:
дова на основу главног – дефинише начин за за утврђивање – Начин извођења радова по техно – Пожељно је да ученик овлада начини
пројекта стварне цене потребних радова лошком реду ма за контролу извршених радова
– Упознавање ученика за – Начин за утврђивање стварне цене – ученике упутити да коришћењем упут
Анализа за извођење
извођењем радова на радова става самостално саставе записник
радова на основу
основу главног пројекта – Формирање понуде за извођење радо примедби
главног пројекта
ва и њена техничка обрада – При реализацији тематске целине
Израда пројекта изведеног стања,
ученицима објаснити израду пројектне
документације изведеног стања кроз
пример
– Усвајање основних – наведе главне карактеристике – Стандарди квалитета (функционал Оцењивање
знања о стандардима квалитета софтвера ност, поузданост, употребљивост, ефи Вредновање остварености исхода
квалитета софтвера – наведе начине за контролу и врши касност, одржавање и преносивост) вршити кроз:
Технички пријем
– Усвајање основних контролу извршених послова – Завршетак извођења послова – праћење остварености исхода
производа
знања о прегледу и – познаје начин састављања и – Технички преглед производа – тестове знања
техничком пријему саставља записник примедби – Начин техничког прегледа – оцењивање оспособљености за прак
производа – Записник примедби тични рад
– Усвајање основних – дефинише у које сврхе се израђује – Израда пројекта стварног стања на Оквирни број часова по темама
знања о снимању пројекат изведеног стања основу техничког прегледа
стварног стања и изради – објасни у којим случајевима – Снимање стварног стања – Увод у техничку документацију (пре
пројектне документа се пројекат изведеног стања не – Пример израде пројектне документа поручује се 2 часа)
ције изведеног стања разликује од главног пројекта ције изведеног стања – Захтев за пројектовање (препоручује
– Упознавање ученика са се 5 часова)
примерима пројеката – Алат за пројектовања (препоручује се
изведеног стања 12 часова)
– Израда идејног решења (препоручује
се 4 часа)
Израда пројекта
– Израда техничког решења (препору
изведеног стања
чује се 5 часова)
– Израда главног пројекта (препоручује
се 18 часова)
– Анализа за извођење радова на основу
главног пројекта (препоручује се 8
часова)
– Технички пријем радова(препоручује
се 4 часа)
– Израда пројекта изведеног стања
(препоручује се 4 часа)
– Интернет технологије и сервиси
– Информациони системи
– Предузетништво
РАЧУНАРИ У СИСТЕМИМА УПРАВЉАЊА

НАСТАВА
III или IV 35 или 31 35 или 31 70 или 62
– упознавање са основама управљања и једноставним системима управљања
– упознавање са општим карактеристикама рачунара у системима управљања
– упознавање са PLC-ом и оспособљавање за израду једноставних корисничких програма
– упознавање са SCADA системом и оспособљавање за израду једноставних апликација
– упознавање са техникама комуникације у системима управљања
3. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРЕДМЕТА
Трећи или четврти разред
ИСХОДИ
у стању да:
Основе управљања и – Усвајање основних – Разликује типове аутоматског – Појам управљања и аутоматизације – На почетку теме ученике упознати са
система управљања знања о управљању, сис управљања – Општа структура система управљања циљевима и исходима наставе/учења,
темима и елементима – Препозна улазне и излазни сигнал – Примери сензора и извршних елемената планом рада и начином оцењивања
система управљања датог система континуалног – Типови аутоматског управљања.
– Усвајање основних управљања – Примери секвенцијалног управљања Облици наставе
знања о процесу про – Препозна циљ управљања датог – Класификација система континуалног – Теоретска настава (35 или 31 час)
изводње непосредном система континуалног управљања управљања – Лабораторијске вежбе (35 или 31 час)
управљању и надзору – Препозна улоге елемената датог – Општа структура система континуал
система континуалног управљања ног управљања Место реализације наставе
– Разликује типове процеса про – Пример система аутоматске регулације – Теоретска настава у учионици
изводње као и основне функције – Пример сервомеханизма – Лабораторијске вежбе у лабораторија
надзора – Појам и управљање процесом произ ма за аутоматику, микроконтролере
водње и PLC
Рачунари у системи- – Усвајање основних – Познаје основне карактеристике – Историјски развој архитектуре систе Препоруке за реализацију наставе
ма непосредног упра- знања о микрорачу микрорачунара у системима ма за управљање и надзор – Садржај предмета се реализује кроз
вљања и надзора нарима као саставним управљања – Систем дистрибуираног рачунарског методе активно оријентисане наставе
деловима система непо – разликује рачунаре опште намене управљања – Адекватна припрема часа у сарадњи са
средног управљања и микрорачунаре у системима – Основне карактеристике микрорачуна педагошко-психолошком службом
– Усвајање основних управљања ра у системима управљања – Припрема дидактичког материјала за
знања о архитектури – опише принцип дистрибуираног реализацију часа
савременог система рачунарског управљања
управљања – Оцењивање
Програмабилни – Усвајање основних – Објасни конфигурације и начин – Појам, намена и минимална конфигу – Вредновање остварености исхода
логички контролери знања о модулима, кон рада PLC-а рација PLC-а вршити кроз:
(PLC) фигурисању хардвера, – опише модуле основне конфигу – Дискретни У/И модули – праћење остварености исхода
повезивању са У/И рације PLC-а – Аналогни У/И модули – тестове знања
уређајима и начину рада – Повеже PLC са У/И уређајима – Повезивање У/И модула са У/И – тестове практичних вештина
PLC-а – Програмира PLC користећи уређајима
– Оспособљавање за основни сет наредби језика лестви – Процесорски модул Оквирни број часова по темама
имплементацију јед частих дијаграма – Режими рада PLC-а и начин изврша – Основе управљања и система упра
ноставних корисничких вања корисничког програма вљања: (8 + 6)
програма за PLC – Структура меморије података – Рачунари у системима непосредног
– Додељивање речи меморије података управљања и надзора: (3 + 0)
физичким улазима и излазима – Програмабилни логички контролери
– Појам и намена PLC-програмера (PLC): (10 + 14)
– Општа структура језика лествичастих – Систем за надзорно управљање и
дијаграма аквизицију података (SCADA): (3 + 6)
– Општа структура наредбе – Технике комуникације у системима
– Улазне и излазне наредбе управљања: (8 + 4)
– Наредбе тајмера и бројача
– Наредбе за поређење и пренос
података
– Математичке наредбе
– Проширење PLC-а
– Пројектовање управљачког система
Систем за надзор- – Усвајање основних – наведе основне функције – Појам и функције SCADA-е
но управљање и знања о функцијама, SCADA-е – Елементи SCADA-е
аквизицију података елементима и пројекто – Наведе и опише основне елемен – Пројектовање SCADA-е
(SCADA) вању система SCADA те SCADA-е
– Оспособљавање за изра – Изради једноставну SCADA
ду једноставне SCADA апликацију
апликације
Технике комуника- – Усвајање основних – опише организацију размене – Нивои комуникација у производним
ције у системима знања о индустријским података унутар производног предузећу
управљања рачунарским мрежама предузећа – Индустријске рачунарске мреже
кроз примену већ – прави разлику између индус – Индустријске магистрале
усвојених знања о ин тријских рачунарских мрежа и – Комуникација у процесу стандардним
формационим мрежама информационих рачунарских струјним сигналима
опште намене мрежа опште намене – Процесне магистрале
– Усвајање основних – наведе главне стандардне – HART протокол
знања о индустријским процесне магистрале, њихове – Повезивање PLC-ева у мрежу
магистралама особине и области примене – Бежична комуникација преко GSM-
– Усвајање основних – опише принцип везивања уређаја мреже
знања о примени GSM на индустријске магистрале
мреже за комуникацију – Реализује једноставне функције
у рачунарским упра сигнализације и контроле преко
вљачким системима GSM мреже
– Оспособљавање за
реализацију једноставне
функције сигнализације
и контроле путем GSM
мреже
– Физика
– Напредне електроенергетске мреже
– Електроника у енергетици
– Системи управљања
Назив предмета: ПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

Циљеви предмета: 1. Упознавање ученика са појмом и врстама комуникација.
2. Оспособљавање за превазилажење конфликтних ситуација.
3. Овладавање основама пословне културе.
4. Овладавање знањима и вештинама пословне комуникације.
5. Оспособљавање за самосталну вербалну и писану комуникацију.
6. Упознавање ученика са значајем информационих технологија у комуникацији.
7. Оспособљавање за активно тражење посла (запошљавање и самозапошљавање).
8. Мултидисциплинарни приступ и оријентација на праксу.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика – oбјасни појам и функције – Појам, чиниоци и функције На почетку теме ученике упознати са
са појмом и врстама комуникације; комуникације. циљевима и исходима наставе, одно
комуникације – препозна различите врсте – Модели комуникације – „рани” модел, сно учења, планом рада и начинима
– Оспособљавање ученика комуникације; математички модел, Њукомов модел оцењивања.
за превазилажење кон – објасни разлику између друшт симетрије. Облици наставе
фликтних ситуација вене, приватне и пословне – Врсте комуникације – усмена и Предмет се реализује кроз следеће об
комуникације; писмена комуникација, вербална и лике наставе:
Појам, врсте и
– објасни разлику између вербалне невербална комуникација, интерна и – Теорија (70 или 62 часа)
баријере у комуни-
и невербалне комуникације; екстерна пословна комуникација. Место реализације наставе
кацији
– демонстрира различите врсте – Могуће баријере у комуникацији – – Настава се реализује у учионици/
невербалне комуникације; социо-културолошке, психолошке, кабинету опремљеном пројектором,
– препозна могуће баријере у организационе. модерацијском таблом, телефоном са
комуникацији; – Превазилажење конфликтних факс машином
– примени различите мето ситуација у комуникацији.
де решавања конфликтних
ситуација.
– Упознавање ученика са – понаша се у складу са правилима – Правила пословног понашања (по Препоруке за реализацију наставе
правилима пословног пословног бонтона; словни бонтон). – Садржај предмета се реализује кроз
бонтона – примени правила лепог понашања – Аспекти пословног бонтона методе активно оријентисане наставе
при представљању, упознавању и (представљање, упознавање, – Адекватна припрема часа у сарадњи са
комуницирању; комуницирање). педагошко-психолошком службом
– разуме ток пословног састанка; – Норме понашања (навике, обичаји, – Припрема дидактичког материјала за
– препозна улогу и значај особа са конвенције, протокол). реализацију часа
Пословна култура различитим пословним задацима – Пословни састанак (разговор) – Користити шеме, видео и аудио
(бонтон) у току пословног састанка; – Формална и неформална интерна материјал у реализацији наставе
– примени правила хоризонтал комуникација. – Јасно и конкретно излагање градива
не и вертикалне комуникације – Културолошке разлике у са освртом на конкретне примере из
у предузећу или конкретној међународном пословном свакодневног живота и праксе
ситуацији; комуницирању. – Планирање интерактивних метода
– разуме специфичности лепог рада
понашања других културних
средина;
– Упознавање ученика са – објасни задатке и примени начела – Начела и задаци пословне Оцењивање
начелима, стилом и ти пословне кореспонденције; кореспонденције. – Вредновање остварености исхода
повима писане пословне – разликује стилове и фразе у – Типови пословне кореспонденције. вршити кроз:
комуникације писаној пословној комуникацији; – Пословни језик и стил. праћење остварености исхода
– Оспособљавање ученика – примењује на писменим при – Врсте пословних писама. – тестове знања
Писана пословна за самосталну пословну мерима пословно протоколарно – Елементи и форма пословног писма. – тестове практичних вештина
комуникација (ко- кореспонденцију обраћање; – Самостална израда пословног писма.
респонденција) – разликује врсте писане пословне – Посебне врсте писане пословне
комуникације; комуникације (молба, препорука, за
– самостално изради пословно писник, извештај).
писмо;
– наведе карактеристике дигиталне
писане пословне комуникације;
– Оспособљавање ученика – састави и обликује CV и пропрат – Радна биографија (CV).
за активно тражење но писмо; – Пропратно писмо.
посла (запошљавање и – попуни пријаву о слободном – Пријава на оглас или конкурс.
Комуникација и ко-
самозапошљавање) радном месту; – Уговор о раду.
респонденција у вези
– уочи значај уговора о раду; – Интервју са послодавцем.
са запошљавањем
– примени стечене вештине и пра – Самостална израда CV-ја и пропратног
вила комуникације у разговору за писма.
послодавцем. – Симулација разговора за посао.
– Предузетништво, Српски језик и књижевност, Страни језик, Социологија, Етика.
Назив предмета: УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА

Циљеви предмета: 1. Развијање свести ученика о значају примене управљања пројектима у пословању.
2. Упознавање ученика са структуром и основним компонентама управљања пројектом.
3. Упознавање ученика са процесима за управљање пројектима.
4. Упознавање ученика са различитим облицима управљања пројектима.
5. Оспособљавање ученика за примену алата и техника при управљању пројектима.
ИСХОДИ
у стању да:
– Усвајање основ – дефинише појам пројекта и – Пројекат и управљање пројектом - На почетку теме ученике упознати са
них знања о појму управљање пројектом; основни појмови. циљевима и исходима наставе/учења,
управљања пројектима – објасни животни циклус и фазе – Животни циклус пројекта. Фазе планом рада и начинима оцењивања.
пројекта; пројекта. Облици наставе
– дефинише однос пројекта и – Однос пројеката и операција. Предмет се реализује кроз следеће об
операције; – Интересне групе. лике наставе:
Дефиниција основ- – наведе утицаје организације на – Утицаји организације на управљање Теоријска настава (2 часа x 31 седмица
них појмова управљање пројектом; пројектом. = 62 часа)
Укупно: 62 часа

Теоријска настава се реализује у
учионици, или у рачунарском кабинету
у школи.
– Усвајање основних – објасни развој плана управљања – Развој плана управљања пројектом.
знања о управљању пројектом;наведе неопходне кораке – Усмеравање и управљање извршењем Препоруке за реализацију наставе
интеграцијом пројекта за управљање извршењем пројекта; пројекта. – Садржај предмета се реализује кроз
– Оспособљавање ученика – објасни принцип надзора и кон – Надзор и контрола рада на пројекту. методе активно оријентисане наставе.
за избор одговарајућих троле рада на пројекту; – Извођење интегрисане контроле – Припрема дидактичког материјала за
Управљање интегра-
улаза, алата и техника, – објасни извођење интегрисане промена. реализацију часа.
цијом пројекта
и излаза неопходних за контроле промена; – Завршавање пројекта. – При изради пројектног задатка (про
реализацију управљања – објасни завршавање пројекта; рачуна), ученике поделити на тимове
интеграцијом пројекта – објасни и наведе улазе, алате и и користити Microsoft Project 2003 или
технике, и излазе за сваку фазу новији.
пројекта;
– Усвајање основних – дефинише појмове за – Прикупљање захтева.
знања о принципима прикупљање захтева и – Дефинисање обима.
Оцењивање
управљања обимом одређивање обима пројекта; – Креирање WBS-a.
– Вредновање остварености исхода
пројектa – наведе улазе, алате и техни – Провера обима.
Управљање обимом – Оспособљавање уче ке, и излазе које карактеришу – Контрола обима.
праћење остварености исхода;
пројекта ника за структурирање управљање обимом пројекта;
– тестове знања;
пројекта WBS (Work – објасни принцип провере обима;
– реализацију прорачуна битних параме
Breakdown Structure) – објасни принцип контроле обима;
тара, код управљања пројектом.
техником – учествује (као део тима) у
креирању WBS-а.
– Усвајање основних – наведе неопходне активности – Процена трошкова
знања о принципима и везане за управљање трошковима – Одређивање буџета Оквирни број часова по темама:
моделима управљања пројекта; – Контрола трошкова – Дефиниција основних појмова (4)
трошковима и квалите – наведе и објасни алате и технике – Планирање квалитета – Процеси за управљање пројектима (8)
том пројекта који се користе при управљању – Обезбеђење захтева квалитета – Управљање интеграцијом пројекта (8)
– Оспособљавање ученика трошковима пројекта; – Управљање обимом пројекта (8)
Управљање трошко-
за реализацију прорачу – учествује (као део тима) у про – Управљање временом на пројекту (8)
вима и квалитетом
на трошкова пројекта рачуну трошкова пројекта; – Управљање трошковима и квалитетом
пројекта
– дефинише појам планирања пројекта (10)
квалитета; – Управљање људским ресурсима и
– наведе захтеве неопходне за комуникацијама на пројекту (8)
квалитет; – Управљање ризиком пројекта и на
– објасни извођење и улогу контро бавкама за пројекат (8)
ле квалитета;
– Усвајање основних – дефинише појам планирања • Планирање управљања ризицима
знања о принципима и управљања ризицима; • Идентификовање ризика
моделима управљања – објасни принцип идентификовања • Извођење квалитативне и квантитатив
ризиком пројекта и на ризика; не анализе ризика
бавкама за пројекат – објасни принцип извођења квали • Планирање реакције на ризике. Надзор
тативне анализе ризика; и контрола ризика
– објасни принцип извођења кван • Планирање и спровођење набавке
титативне анализе ризика; • Процесуирање и завршавање набавки
– објасни како се планира реакција
Управљање ризиком
на ризике;
пројекта и набавка-
– наведе шта је неопходно за над
ма за пројекат
зор и контролу ризика;
– објасни појам планирања набавке;
– објасни појам спровођења на
бавке;
– објасни процесуирање набавки;
– наведе улазе, алате и технике, и
излазе неопходне у овој фази;
– учествује (као део тима) у развоју
плана набавки за пројекат;
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА/МОДУЛИМА:
– Предузетништво, Техничка документација
ПРОГРАМИРАЊЕ 2Д ВИДЕО ИГРИЦА

НАСТАВА
IV 62 62
– Оспособљавање ученика за рад у „Unity” game engine-у и израду 2Д видео игрица.
1. Увод у видео игре и „Unity” game engine 8
2. Израда 2Д видео игара. 44
3. Рад са графиком и звуком. 10
Назив модула: Увод у видео игре и „Unity” game engine
стању да:
– Оспособљавање ученика – разликује различите типове видео – Видео игре и game engine, различити типови На почетку модула ученике упознати са циље
да препознају различите игара; видео игара и основе рада game engine-а. вима и исходима наставе/учења, планом рада и
типове видео игара и процес – планира развијање видео игре; – Садржај видео игре. начинима оцењивања.
креирања видео игара. – сакупи потребне ресурсе потребне за – Увод у „Unity” game engine. Основе гра
– Оспособљавање ученика реализацију видео игре; фичког окружења и приницпа рада. Креирање Облици наставе
за постављање основних – креира и управља пројектом у „Unity” пројекта. Модул се реализује кроз следеће облике
компонената видео игре у game engine-у; – Основне „Unity” компоненте. Основе 2Д наставе:
„Unity” game engine-у. – постави основне компоненте потребне објекта (game Object) , тагова и лејера. – вежбе (10 часова)
за развој видео игре у „Unity” game – Рад са сценама – постављање и снимање
engine-у; сцена. Подела одељења на групе
– ради са објектима и сценама у „Unity” – Компонента „transform”. Позиција, ротација и Одељење се дели на групе до 10 ученика.
game engine-у; величина 2Д објекта.
– зна принципе рада колизионих тела у – Компонента „camera”. Подешавање и пози Место реализације наставе
„Unity” game engine-у; ционирање. – рачунарски кабинет
– импортује и манипулише ресурсима – Компонента „character controller” и основе
унутар пројекта; колизија. Препоруке за реализацију наставе
– пакује објекте и користи их у свим – Импортовање текстура у едитор и постављање – Ученике поступно уводити у садржај модула.
корацима реализације; у сцену. – Објаснити различите типове видео игрица,
– Паковање објеката и постављање радне разлику између 2Д и 3Д видео игара.
верзије игре. – Упознати ученике са принципом рада game
engine-а пре увода у „Unity” game engine .
– Објаснити ученицима поделу послова на
пројектима видео игара (моделирање, музика,
програмирање, маркетинг итд...).
– Објаснити важност тимског рада на пројек
тима.
– Објаснити процес сакупљања ресурса и
планирања игре.
– Током рада на основним компонентама прати
ти ученике и њихов рад, не прелазити на нову
област док сви не одраде основе.
– Објаснити принцип рада објеката и објаснити
шта су то компоненте и како их закачити на
објекат.
– Детаљно објаснити компоненту „transform”
сваког објекта као најважнију компоненту.
– Објаснити разлику између 2Д и 3Д објекта.
– Детаљно објаснити осе кретања, ротације и
величине објекта у 2Д простору. Напоменути
да ове компоненте користе векторске вреднос
ти за одређивање вредности.
– Објаснити различите типове камера. Употреба
различитих камера.
– Током рада са објектима поставити сцену тако
да садржи више објеката. Показати како раде
колизије.
– Објаснити хијерархиски однос објеката.
– Препорука за рад на 2Д играма је да се раде
исто као 3Д игре само без Z осе.
Оцењивање
– тестове практичних вештина;
– дневник рада;
Назив модула: Израда 2Д видео игара

стању да:
– Оспособљавање ученика за – ради са основним компонентама – Увод у ООП (објектно оријентисано програ На почетку модула ученике упознати са циље
рад у C# програмском језику. ООП-а; мирање). Oснове ООП-а. вима и исходима наставе/учења, планом рада и
– Оспособљавање ученика за – ради са основним компонентама C# – Основи C# програмског језика. начинима оцењивања.
програмирање 2Д игара; програмског језика; – Основни типови и нивои заштите променљи
– Оспособљавање ученика – користи функције, класе и генеричке вих. Облици наставе
да прогрмирају основни типове у програмирању; – Основи функција, аргументација функција и Модул се реализује кроз следеће облике
облик артифицијалне – користи Mono Дevelop компајлер за рад са функцијама. наставе:
интелигенције; развој видео игара; – Основи рада класа и наслеђивање класа. – вежбе (44 часа)
– Оспособљавање ученика да – користи основне функције у „Unity” – Основи рада генеричких типова.
направе основни графички game engine-а за креирање логике – Увод у Mono Develop компајлер. Подешавање Подела одељења на групе
интерфејс; игре; компајлера. Одељење се дели на групе до 10 ученика.
– манипулише објектима у сцени кроз – Увод у програмирање видео игара. Прављење
код; прве скрипте. Место реализације наставе
– ради са векторима у коду; – Рад са основним Unity функцијама Awake, – Рачунарски кабинет
– користи унос са тастатуре да одради Start и Update.
одређене акције у видео игри; – Коришћење Singleton као начин приступа Препоруке за реализацију наставе
– додељује и уклања објекте и њихове класи; – Градиво излагати јасно и конкретно на једнос
компоненте из кода; – Рад са компонентом GameObject и Transform у тавнијим примерима.
– чита и додељује нове позиције објек коду. Рад са класом Vector2. – Увод у ООП.
тима из кода; – Рад са функцијом Debug. – Објаснити private и public нивое заштите.
– креира сцену са колизионим телима и – Рад са компонентама у коду, коришћење функ – Објаснити основе функција уз примере.
води играча кроз сцену; ције GetComponent и AddComponent. Објаснити аргументе функција.
– разуме физику у 2Д видео играма; – Читање позиције, ротације и величине објекта – Објаснити основе класа , конструкције класа
– детектује колизију у видео игри; из кода. Рад са функцијом Instantiate. Рад са и наслеђивање. Напоменути да класе које
– постави кориснички графички интер функцијом Destroy. наслеђују класу MonoBehavior се зову компо
фејс и преко њега управља логиком – Прављење сцене са више колизионих обје ненте и могу се закачити на објекат.
игре; ката. Додавање играча на одређену позицију – Објаснити генеричке типове и направити
– динамички мења текстуални приказ кроз код. пример на генеричким листама.
у игри; – Рад са класом Input. – Објаснити појам компајлера и направити увод
– користи Singleton као начин приступа – Рад са оснoвним функцијама за кретање у Mono Develop.
класи; играча. Коришћење класе CharacterController. – Направити тест скрипту и закачити је на објекат.
– ради са основама артифицијалне Демонстрирање колизија играча са колизио – Користити Debug.Log у Awake, Start и Update
интелигенције; ним објектима. функцијама. Ученици треба да уоче разлику.
– прави основну интеракцију између – Основе компоненте Rigidbody. – Функције GetComponent и AddComponent
играча и противника; – Рад са различитим врстама колизија. користити иѕ функција Start и Awake у првим
– ради са псеудо насумичним генерато Детектовање колизија у коду. примерима. Објаснити коришћење генеричких
рима и користи их у видео игри; – Рад са класом Time. Рад са променљивом Time. типова у овим функцијама.
– направи основну игру која има поче deltaTime. – Поставити играча на место неког невидљивог
так и крај. – Напредно кретање играча – ротација и објекта који је статички направљен. Исчитати
скакање. његову позицију и динамички створити игра
– Рад са камером. Програмирање камера да ча на тој позицији.
прати играча. – Објаснити основе Rigidbody-a и како гравита
– Рад са системом за креирање графичког ин ција утиче на њега.
терфејса. Додавање текста, слика и креирање – Објаснити векторе и како се вектори смештају
менија за игру. у објекат. Објаснити како извући векторске
– Повезивање менија са логиком игре. вредности за позицију из објекта користећи
Динамично мењање текста у коду. компоненту transform.
– Основе артифицијалне интелигенције. – Направити пар услова за уништење неког
– Прављење првог противника – подешавање објекта. Извршити у Start функцији.
атрибута противника. – Користити Input класу у Update функцији
– Прављење основне артифицијалне интелиген за скенирање уноса са тастатуре, направити
ције. Детекција играча од стране противника. функцију која се позива након одређеног
Коришћење функције Vector3.Distance. уноса и у њу ставити Debug позив.
– Померање противника до играча. Рад са функ – Конструисати сцену тако да су колизиони
цијом Vector3.MoveTowards. Рад са функцијом објекти изнад играча као и у његовом путу
Quaternion.LookAt. ради демонстрације колизије и скока.
– Рад са класом Random. – Направити колизионо тело које служи као
– Апроксимација близине противника. прекидач за неку радњу, онда испитати
– Интеракција између противника и играча. колизију и ако се колизија деси са играчом
– Коришћење пседо насумичног генератора за одрадити одређену акцију.
одређивање јачине противника. – Користити Unity едитор са креирање менија
– Завршна логика игре. игре. Мени повезати са скриптом која упра
вља ток игре и мењати њено стање кроз мени.
– Направити основну врсту непријатеља који
се ствара у коду , додати му основне атрибуте
(снагу, животне поене итд...) и направити
основни тип артифицијалне интелигенције
где противник напада играча ако му се играч
приближи. Играч такође може да узврати на
пад ако је близу противнику. Апроксимацију
близине вршити функцијом Vector3.Distance.
– За сваки ударац ка противнику , противнику
треба одузети животне поене, и када да вред
ност дође до 0 уништити објекат противника.
Након уништења додати играчу један поен и
приказати укупан број поена у сцени.
– Користити класу Random за насумично генери
сање непријатељске позиције и његову јачину.
– Направити завршну логику игре одакле играч
може да се врати на почетак и крене поново
без изласка из игре.
– Омогућити интернет конекцију ученицима

док раде вежбе.
– Вежбе правити након сваке нове компонен
те и применити их на најједноставнијим
примерима.
– На крају модула поделити групу у подгрупе
(тимове) и задати свима тему за малу игру
која садржи све елементе из модула.
– Сав материјал за игру је већ укључен у Unity.
– тестове знања ;
Назив модула: Рад са графиком и звуком

стању да:
– Оспособљавање ученика за – ради са спрајтовима унутар „Unity” – Увожење графике и прављење спрајтова. На почетку модула ученике упознати са циље
рад са графичким спрајто game engine-а; – Примењивање спрајтова на објекте. вима и исходима наставе/учења, планом рада и
вима; – увози графику кроз код и прави 2Д – Рад са корутинама. Рад са функцијом начинима оцењивања.
– Оспособљавање ученика за анимацију; StartCoroutine. Рад са типом IEnumerable.
рад са звуком унутар „Unity” – ради са звучним клиповима унутар – Примењивање корутине на прављење 2Д Облици наставе
game engine едитора; едитора; анимације. Модул се реализује кроз следеће облике
– Оспособљавање ученика за – убацује музику у сцене и користи – Рад са компонентама AudioSource и наставе:
рад са звуком у коду; едитор за манипулисање звука; AudioListener. – вежбе (10 часова)
– ради са звучним клиповима унутар – Рад са звуком у едитору.
кода; – Рад са звуком у коду. Рад са AudioSource Подела одељења на групе
– направи логику пуштања музичких компонентом и функцијом AudioSource. Одељење се дели на групе до 10 ученика.
клипова унутар кода; PlayOneShot.
– Убацивање звучних ефеката кроз код. Место реализације наставе
– Убацивање музике и прављење логике за – Рачунарски кабинет
сортирање музике.
– Објаснити шта су графички спрајтови и чему
служе.
– Применити разне спрајтове на различите
објекте унутар сцене.
– Објаснити сврху корутина и објаснити њихову
сличност са нитима (тредовима).
– Објаснити како можемо користити корутине
за прављење 2Д анимације.
– Обајснити AudioSource и AudioListener
компоненте.
– Објаснити приоритет звука.
– AudioListener увек треба качити на камеру.
– Објаснити када треба убацивати звук кроз код
а кад статички кроз едитор.
Оцењивање
– Вредновање остварености исхода вршити
кроз:
– Програмирање, Математика
3
о допунама Правилника о наставном плану и програму општеобразовних предмета средњег стручног
образовања у подручју рада Машинство и обрада метала
Члан 1.
У Правилнику о наставном плану и програму општеобразовних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Машинство
и обрада метала („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/14, 11/15, 1/16, 2/16, 10/16, 4/17 и 5/17), после наставног плана и
програма општеобразовних предмета за образовни профил Мехатроничар моторних возила, додају се наставни планови и програми оп
штеобразовних предмета за образовне профиле Бродомонтер и Техничар грејања и климатизације, који су одштампани уз овај правил
ник и чине његов саставни део.
Члан 2.
Број 110-00-301/2017-04
Министар,
Б. Листа изборних предмета према програму образовног профила

РАЗРЕД
Рб Листа изборних општеобразовних предмета
I II III
1. Други страни језик* 1 1
2. Изабрани спорт** 1 1
3. Историја (одабране теме)** 1 1
4. Изабрана поглавља математике 1
5. Индустријска географија** 1 1
6. Ликовна култура** 1 1
7. Музичка култура** 1 1
8 Биологија** 1 1
Напомена: * Страни језик II ученик може изабрати само у другом разреду и изучавати га једну или две године
** Ученик изборни предмет бира једном у току школовања
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУПНО

Час одељењског старешине 70 70 62 202
Додатни рад* до 30 до 30 до 30 до 90
Допунски рад* до 30 до 30 до 30 до 90
Припремни рад* до 30 до 30 до 30 до 90
*Ако се укаже потреба за овим облицима рада
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД

Екскурзија до 3 дана до 5 дана дo 5 наставних дана
Други предмети* 1-2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге) 15–30 часова годишње
– Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима других
образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су претходно донети.

Разредно часовна настава 35 35 31
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2
Завршни испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39
годишњи фонд часова број ученика у

разред предмет/модул
вежбе настава у блоку групи -до
I Информатика и рачунарство 70 15
А1 – ОБАВЕЗНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

– Упознавање књижевне уметности;
– Развијање хуманистичког и књижевног образовања на најбољим делима српске и светске културне баштине;
ИСХОДИ
у стању да:
– наведе научне дисциплине које се – Лирика као књижевни род: народна – Теоријска настава се реализује у
баве проучавањем књижевности лирска песма и уметничка лирска учионици
– увиђа разлику између усмене и песма по избору
писане књижевности – Епика као књижевни род: епска Препоруке за реализацију наставе
– разликује књижевне родове и народна песма (предлог „Кнежева ве – Приликом обраде драмског дела
врсте чера”), приповетка по избору и роман могућност посете позоришној пред
– одреди тему, мотив, сиже, фабулу, (предлог Драгослав Михаиловић „Кад стави и гледање снимка позоришне
лик и идеју у књижевном делу су цветале тикве”) представе, а након тога разговор о
– износи своје утиске и запажања о – Драма као књижевни род: драма по драмском тексту и његовој позоришној
књижевном делу, тумачи његове избору реализацији. Такође је ову наставну
битне чиниоце и вреднује га тему могуће обрађивати током целе
Књижевност старог – Упознавање ученика – објасни значај митологије за – Сумерско-вавилонска књижевност: Еп школске године, па на пример струк
века са митологијом, реп античку књижевност и развој о Гилгамешу (анализа одломка) туру и одлике драмског дела обрадити
резентативним делима европске културе – Митови: о Танталу, Сизифу, Нарцису; на примеру „Ромеа и Јулије”, а струк
старог века и њиховим – наведе имена аутора, називе митови о Троји: Парисов суд, Одисеј и туру и одлике лирске и епске народне
значајем за развој европ обрађених дела и класификује их Пенелопа, Ахил, Едип… песме обрадити током реализације
ске културе по културама којима припадају, – Хеленска књижевност: Хомер: теме Народна књижевност
књижевним родовима и врстама Илијада (одломак) – Народна књижевност се може обради
– објасни универзалне поруке – Софокле: Антигона (одломак) ти по мотивима (рад у групама)
књижевности старог века – Стари и Нови завет (текстови по
избору) Оцењивање
Средњовековна књи – Упознавање са споме – наведе најзначајније споменике – Почеци словенске писмености: вршити кроз:
жевност ницима јужнословенске јужнословенске културе, језик, Црноризац Храбар : „Слово о писме – праћење остварености исхода
културе, развојем писма писмо и век у ком су настали нима” – тестове знања
и језика, делима средњо – именује ауторе и дела – Рад Ћирила и Методија – тестове практичних вештина
вековне књижевности – разуме поетику жанрова средњо – Словенска писма и развој књижевног
вековне књижевности језика Оквирни број часова по темама
– лоцира обрађене текстове у исто – Најстарији споменици јужнословенске – Увод у проучавање дела (14 часова)
ријски контекст културе – Књижевност старог века (13 часова)
– објасни значај средњовековне – Свети Сава : „Житије светог Симеона” – Средњовековна књижевност (11
књижевности за српску културу (одломак) часова)
– Јефимија: „Похвала кнезу Лазару” – Народна књижевност (12 часова)
– Деспот Стефан Лазаревић; „Слово – Хуманизам и ренесанса (10 часова)
љубве” – Општи појмови о језику (5 часова)
Народна књижевност – Указивање на народну – разликује лирске, епске и лирско- – Врсте народне књижевности – Фонетика (10 часова)
књижевност као израз епске песме – Лирска народна песма „Овчар и де – Правопис (10 часова)
колективног мишљења – уочи одлике усмене уметности војка”, „Зао господар” (предлог) – Култура изражавања (20 часова)
и осећања, ризницу на речи (колективност, варијантност, – Епска народна песма „Бановић
родних обичаја, чувара формулативност) Страхиња”, Марко пије уз Рамазан
моралног и националног – процењује етичке вредности вино”, „Бој на Мишару” Ллирско-
кодекса изнете у делима народне књи епске песме (по избору)
жевности – Народне проза(бајка по избору)
– тумачи ликове, битне мотиве, фа – Кратке народне прозне врсте (избор)
булу, сиже, композицију и поруке
у одабраним делима
– упореди уметничку интерпре
тацију стварности и историјске
чињенице
њеним најзначајним – објасни значење појмова хумани – Франческо Петрарка: „Канцонијер”
представницима и књи зам и ренесанса (избор сонета)
жевним делима – наводи и на обрађеним делима – Ђовани Бокачо: „Декамерон” (припо
образлаже одлике епохе ветка по избору) или Данте Алигијери
– упореди вредности средњег века „Пакао” (приказ дела, одломак)
са вредностима хуманизма и – Вилијам Шекспир: „Ромео и Јулија”
Општи појмови о – Указивање на проуча – објасни функцију језика и појам – Место језика у људском друштву,
језику вање језика као система, језичког знака битна својства језика, језик и кому
упознавање са његовом – разуме природу модерног књиже никација
функцијом, друштвеном вног (стандардног) језика – Књижевни језик, језичка норма и
условљеношћу и исто – наведе фазе развоја књижевног стандардизација
ријским развојем језика до 19. века – Језички систем и науке које се њиме
– наведе дисциплине које се баве баве
проучавањем језичког система – Књижевни језици код Срба до 19. века
Фонетика – Стицање знања из – правилно изговара гласове и – Фонетика и фонологија
области фонетике акценте књижевног језика – Гласови књижевног језика и њихов
(фонологије) књижевног – разликује гласовне алтернације изговор
језика и способности да – Гласовне алтернације сугласника
се та знања примене у (звучних и безвучних; с:ш, з:ж, н:м;
говору и писању к,г,х:ч,ж,ш и к,г,х:ц,з,с; алтернације
ненепчаних са предњонепчаним су
гласницима), самогласника (промена
о у е и умекшаност сугласника, непос
тојано а, промена сонанта л у вокал о)
и упрошћавање сугласничких група са
правописним решењима
– Акценти књижевног језика
Правопис – Оспособљавање ученика – уме да се служи правописом – Главне норме писања великог и малог
да пишу у складу са –п римени знања о гласовним ал слова (на почетку реченице, наслови
правописном нормом тернацијама у складу са језичком и натписи, властита имена, имена
нормом народа, географски појмови, небеска
– примени употребу великог и тела, празници, установе и организа
малог слова у складу са језичком ције, присвојни придеви на –ов и –ин,
нормом куртоазна употреба великог слова,
– подели речи на крају реда у скла вишечлана имена земаља и остала
ду са језичком нормом вишечлана имена, помоћне речи у
именима, називи серијских и апстракт
них појмова, звања, титуле…)
облике казивања и функ закључке у усменом и писаном – Врсте функционалних стилова- основ
ционалне стилове изражавању не одлике
захтеве и слично у складу са – Школски писмени задаци 4х2+2
језичком нормом – Домаћи задаци
Назив предмета: Српски језик и књижевност

ИСХОДИ
у стању да:
Барок, класицизам, – Упознавање са ев – наведе особености барока, класи – Барок и класицизам; поетика, главни – На почетку теме ученике упознати са
просветитељство ропским културним, цизма и просветитељства и њихо представници у нашој и европској циљевима и исходима наставе / учења,
духовним и мисаоним ве представнике у књижевности књижевности планом рада и начинима оцењивања.
тенденцијама 17. и – препозна на обрађеним делима – Молијер: „Тврдица”
18. века и њиховим одлике просветитељства – Просветитељство у Европи и код нас Место реализације наставе
утицајима на српску – објасни значај Доситејевог рада – Књижевно-просветитељски рад – Теоријска настава се реализује у
књижевност за српску културу и књижевност Доситеја Обрадовића учионици
– направи паралелу у обради истих – Доситеј Обрадовић: „Живот и при
мотива у европској и српској кљученија” (одломци) Препоруке за реализацију наставе
књижевности – Јован Стерија Поповић: „Тврдица” – Могућност гледања екранизације не
(одломци) ких од дела реалистичке књижевности
Романтизам – Упознавање са поетиком – наведе представнике романтизма – Романтизам у Европи и код нас (појам, Оцењивање
романтизма, предс и њихова дела особености, значај, представници) Вредновање остварености исхода
тавницима и делима – уочава и образлаже одлике – Пушкин: „Цигани” (одломак) вршити кроз:
европске и српске романтизма – Хајне: „Лорелај” или Ш. Петефи: – праћење остварености исхода
књижевности – изнесе свој суд о књижевним „Слобода света” – тестове знања
делима користећи стечена знања – Вук Караџић – рад на реформи језика
и сопствена запажања и правописа, рад на сакупљању народ Оквирни број часова по темама
– препозна и усвоји вредности них умотворина, лексикографски рад – Барок , класицизам, просветитељство
националне културе и разуме/по – Значај 1847. године (11 часова)
штује културне вредности других – Петар Петровић Његош: – Романтизам (15часова)
народа Хуманистичко-филозофске мисли – Реализам (15 часова)
„Горског вијенца” (тумачење гномских – Морфологија са творбом речи (11
израза по избору) часова)
– Бранко Радичевић: „Кад млидија` – Правопис (7 часова)
умрети” – Култура изражавања (11 часова)
– Ђура Јакшић: „На Липару”
„Ђулићи увеоци” (избор)
– Лаза Костић: „Santa Maria della Salute”
реализма, представни њихова дела особености, значај, представници)
цима и делима европске – дефинише одлике реализма и – Балзак: „Чича Горио” (одломци по
и српске књижевности препозна их на обрађеним књи избору)
жевним делима – Гогољ: „Ревизор” (одломак)
– тумачи уметнички свет и ства – Милован Глишић: „Глава шећера”
ралачке поступке у структури – Лаза Лазаревић: „Ветар”
обрађених дела – Радоје Домановић: „Данга”
– Симо Матавуљ: „Поварета”
– Бранислав Нушић: „Госпођа ми
нистарка”
– Војислав Илић: „Сиво, суморно небо”
Морфологија са твор – Систематизовање – одреди врсту речи и граматичке – Морфологија у ужем смислу
бом речи знања о врстама речи, категорије – Врсте речи
њиховим облицима и – употреби у усменом и писаном – Именске речи и њихове граматичке
основним правилима изражавању облике речи у складу категорије
грађења речи са језичком нормом – Глаголи. Граматичке категорије
– препозна просте, изведене и глагола
сложене речи – Прилози, предлози, везници, речце,
– препозна основне принципе узвици
творбе речи – Основни појмови о извођењу речи
и полусложеница.
да пишу у складу са састављеног писања речи у скла (писање бројева и изведеница од њих,
правописном нормом ду са језичком нормом писање заменица и заменичких прило
га, спојеви предлога и других речци,
глаголи и речце, писање негације)
– Основна правила спојеног, полусложе
ничког и одвојеног писања
Култура изражавања – Оспособљавање ученика – изражава размишљања и кри – Лексичке вежбе
да теоријска знања из тички став према проблемима и – Стилске вежбе
граматике и правописа појавама које намећу књижевни – Домаћи задаци
примењује у усменом текстови али су и део свакодне – Школски писмени задаци 2х2+2
и писаном изражавању вног живота – Писање вести, извештаја, интервјуа
у складу са језичком – примени одлике новинарског и других облика новинарског изра
нормом, стила жавања
– Оспособљавање ученика – Милутин Миланковић: „Кроз васиону
да користе различите и векове”
облике казивања и функ
ционалне стилове
Назив предмета: Српски језик и књижевност

ИСХОДИ
у стању да:
Модерна – Упознавање са основ – наведе одлике правца, представ – Одлике симболизма и импресионизма – На почетку теме ученике упознати са
ним одликама модерне, нике и њихова дела – Шарл Бодлер: „Албатрос” циљевима и исходима наставе / учења,
представницима и – анализира одабрана дела, износи – Богдан Поповић: „Предговор планом рада и начинима оцењивања.
њиховим делима запажања и ставове Антологији новије српске лирике”
– Алекса Шантић: „Претпразничко Место реализације наставе
вече” – Теоријска настава се реализује у
– Јован Дучић: „Благо цара Радована” учионици
(избор) или песма по избору
– Милан Ракић: „Долап” или „Јасика” Препоруке за реализацију наставе
– В. П. Дис: „Можда спава” или С.
Пандуровић: „Светковина” Оцењивање
– Б. Станковић: дело по избору Вредновање остварености исхода
Ратна и међуратна – Упознавање ученика – наведе одлике праваца, представ – Одлике међуратне књижевности и Оквирни број часова по темама
књижевност са одликама међуратне нике и њихова дела представници у светској и српској – Модерна (11 часова)
књижевности, представ – анализира одабрана дела, износи књижевности – Међуратна књижевност (11 часова)
ницима и делима запажања и ставове – Тагоре: „Градинар” (избор)” – Савремена књижевност (7 часова)
– Душан Васиљев: „Човек пева после – Лексикологија (7 часова)
рата” – Синтакса (6 часова)
– Милутин Бојић: „Плава гробница” – Правопис (7 часова)
– Милош Црњански: „Сеобе I” (одломак) – Култура изражавања (13 часова)
– Иво Андрић: „ Мост на Жепи” или
– Растко Петровић: „Људи говоре” или
И. Андрић: „ЕxPonto”
Савремена књижев – Упознавање ученика – изнесе своје утиске о прочита – Савремена српска књижевност
ност са одабраним делима ним делима савремене српске у другој половини 20. века
савремене књижевности књижевности – Савремена поезија – (по избору
– уочи одлике савремене књижев обрадити песму Васка Попе, Миодрага
ности на прочитаним делима Павловића или Десанке Максимовић)
– уочи разлику између књижевног – Савремена проза – Иво Андрић:
дела и његове интерпретације „Проклета авлија”
у филмској и позоришној умет – Савремена драма – Душан Ковачевић:
ности драма по избору
Лексикологија – Упознавање ученика са – препозна и одреди вредност – Синонимија
основама лексикологије лексеме – Хомонимија
– наведе примере синонима, анто – Антонимија
нима, хомонима, жаргона… – Полисемија
– Састав лексике српског књижевној
језика
– Дијалектизми
– Архаизми и историзми
– Вулгаризми
– Неологизми
– Жаргонизми
– Термини
Синтакса – Систематизовање знања – одреди синтаксичке јединице у – Синтаксичке јединице
о синтакси реченици – Основне реченичне и синтагматске
– препозна типове зависних, неза конструкције
висних реченица и напоредних – Систем зависних реченица
конструкција – Систем независних реченица
– Напоредне конструкције
из језика и правописа – употреби интерпункцију у складу реченици
у складу са језичком са језичком нормом – Скраћенице
нормом – примењује правописна правила у
писању скраћеница
писаном изражавању – примени одлике администрати – Школски писмени задаци 2х2+2
– Оспособљавање ученика вног стила – Писање молбе, жалбе, биографије…
да попуњавају адми – примени вештину комуникације у
нистративне обрасце ситуацијама везаним за струку
у складу са језичком
нормом и користе функ
ционални адмистратив
ни стил

– Усвајање правилног изговора и писања (ортоепских и ортографских правила);
Циљеви предмета: – Оспособљавање ученика за самостално усмено и писмено изражавање;
– Упознавање ученика са значајним карактеристикама културе народа који говоре српским језиком;
– Упознавање ученика са српским књижевним делима и другим типовима текстова;
ИСХОДИ
у стању да:
Фонетика
врста и облика речи. именских речи, – Речи са деклинацијом, речи са
– правилно употребљава лице, род конјугацијом. Место реализације наставе
– разликује глаголе по виду и роду; – Основне лексиколошке категорије.
Правопис Препоруке за реализацију садржаја
речи. програма
– Правописни знаци и знаци интер
пункције. Наставни програм српског као нема-
терњег језика за средњу школу пред
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: ставља продужетак програма основне
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом; - Школа; школе и обезбеђује континуитет наставе
изражавање. – даје комплексније одговоре на - Занимања; овог предмета. Стога, неопходно је да
постављена питања и поставља - Из живота младих; се наставник упозна са садржајем про
питања. - Свакодневни живот. грама предмета српски као нематерњи
– Комуникативне функције: исказивање језик за основну школу.
осећања и ставова. Ниво знања ученика из основне школе,
– Богаћење ученичког речника новом у погледу овладаности српским јези
општом и стручном лексиком. ком, веома је различит. Зато настава
– Писмени задатак (један годишње). српског као нематерњег језика не може
– Домаћи задаци. бити једнообразна и у њој се морају
уважавати различите могућности и
потребе ученика различитих средина и
Култура изражавања различитих матерњих језика. При том се
С обзиром на то да је основни циљ
наставе овога предмета продуктивно
овладавање српским језиком и оспо
собљавање ученика за комуникацију у
свакодневним ситуацијама, организа
ција ове наставе треба да се базира на
принципима комуникативног приступа у
усвајању и учењу језика.
Упознавање са различи – разликује књижевне родове – Вук Стефановић Караџић – сакупљач Садржаји програма из граматике
тим књижевним родовима и врсте и користи познавање народних умотворина; повезани су са садржајима грамати
и врстама и значајним жанровских посебности при – Избор из лирске народне поезије ке у основној школи, којима се сада
делима српске књижев интерпретацији књижевног дела („Српска дјевојка”, „Девојка и сунце”, приступа когнитивно. Тиме се знања
ности. у настави „Мајка Јова у ружи родила”); употпуњују и подижу на виши њиво,
– чита, препричава и тумачи књи – Епска народна песма – „Косовка коригују се евентуалне грешке настале
жевноуметничке и остале типове Девојка”; услед интерференције матерњег језика
текстова, – Легенде и предања о Светом Сави; и недовољно савладаних садржаја из
– анализира идејне аспекте – Народна бајка (по избору) – „Дјевојка претходних разреда.
текстова обухваћених школским бржа од коња”, „Међедовић”, Наставу граматике треба организовати
програмом. „Биберче”; као средство учења употребе језика,
– Бранислав Нушић: „Госпођа ми без нефункционалног учења граматич
нистарка” (одломак); ких правила и парадигми. Граматичке
– Лаза Лазаревић: „Први пут с оцем на елементе треба презентовати и увежба
јутрење”; вати у контексту, у реалним говорним
– Јован Јовановић Змај: „Ђулићи” и ситуацијама и у књижевним и другим
„Ђулићи увеоци” (избор); текстовима.
– Десанка Максимовић: „Сребрне Настава српског као нематерњег језика
плесачице”; мора бити хуманистички оријентисана и
– Ђура Јакшић: „Вече”; богата како језичким тако и садржајима
– Иво Андрић: „Мост на Жепи”- од из културе. Поред језичких, морају
ломак; бити заступљени књижевни, уметнич
– Радоје Домановић: „Вођа”; ки, стручни и други потребни типови
– Избор текстова из енциклопедија и ча текстова.
сописа за децу и младе (из различитих У оквиру часова књижевности обрађују
функционалних стилова); се одабрани одломци из српске књижев
– Избор песама: староградске и савре ности у складу са нивоом знања и инте
мене музике. ресовањима ученика. Поред књижевних
(Обавезно треба обрадити седам дела). текстова, у настави треба користити и
друге пригодне текстове (научне, струч
не...), преко којих ће ученици упознати
различите форме изражавања у књи
жевном делу, различите функционалне
стилове и врсте текстова.

видом.
– Обратити пажњу на структуру речени
це и њихову комуникативну функцију.
– презент, перфекат и футур I.
књижевности обнављати и система
тизовати садржаје из књижевности
(историја и теорија књижевности),
које ученик познаје из програма

ИСХОДИ
у стању да:
Фонетика
правилном употребом природног мушког рода, - природни мушки род, – теоријска настава са вежбама
и оспособљавање за – препознаје именице типа - именице типа singularia tantum и
придевских заменица. - императив,
- потенцијал, Оквирни број часова по темама:
- глаголски вид: свршени и несвршени – фонетика – 9,
глаголи, – морфологија и морфосинтакса – 11,
- глаголски род: узајамно-повратни – творба речи – 4,
глаголи. – синтакса – 10,
– Придевске заменице. – правопис – 4,
– култура изражавања – 16,
Оспособљавање ученика – правилно гради речи – Префиксација у врстама речи. – књижевност – 16.
Творба речи за примену правила префиксацијом.
творбе речи. Препоруке за реализацију садржаја
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Неправи објекат. програма
за правилно грађење ним члановима, – Прилошке одредбе за место, време,
синтагми и реченица. – саставља временске и узрочне узрок. Наставни програм српског као нема-
Синтакса
реченице. – Партитивни генитив. терњег језика за средњу школу пред
– Врсте зависних реченица: адвер ставља продужетак програма основне
бијалне. школе и обезбеђује континуитет наставе
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Употреба запете. овог предмета. Стога, неопходно је да
Правопис за примену правописних српског језика. – Писање бројева. се наставник упозна са садржајем про
правила српског језика. – Писање датума. грама предмета српски као нематерњи
језик за основну школу и за први разред
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: средње школе.
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – пријатељи и родбина; Ниво знања ученика из основне школе,
изражавање. – даје одговоре на постављена у погледу овладаности српским јези
питања и поставља питања. – становање (просторије, намештај, ком, веома је различит. Зато настава
кућни апарати); српског као нематерњег језика не може
бити једнообразна и у њој се морају
– основне животне намирнице; уважавати различите могућности и
– јавно објекти, службе и установе (про различитих матерњих језика. При том се
давница, амбуланта, пошта, ресторан); у наставу наглашено укључује принцип
- биљни и животињски свет; индивидуализације и спровођење
- прославе и свечаности; диференцираног рада на различитим
- мерне јединице, временске одреднице. нивоима ученичког знања.
– Комуникативне функције: С обзиром на то да је основни циљ
Култура изражавања - ословљавање и обраћање; наставе овога предмета продуктивно
- исказивање молбе; овладавање српским језиком и оспо
- тражење и давање упутстава; собљавање ученика за комуникацију у
- позивање и прихватање/одбијање свакодневним ситуацијама, организа
позива. ција ове наставе треба да се базира на
– Проширивање језичке и лексичке принципима комуникативног приступа у
грађе новим речима и фразеолошким усвајању и учењу језика.
изразима. Наставу граматике треба организовати
– Писмени задатак (један годишње). као средство учења употребе језика,
– Домаћи задаци. без нефункционалног учења граматич
ких правила и парадигми. Граматичке
елементе треба презентовати и увежба
вати у контексту, у реалним говорним
ситуацијама и у књижевним и другим
текстовима.
Упознавање са значајним – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: Настава српског као нематерњег језика
делима српске књижев жевноуметничке и остале типове – „Смрт Омера и Мериме”; мора бити хуманистички оријентисана и
ности. текстова, – „У цара Тројана козје уши”; богата како језичким тако и садржајима
– анализира идејне аспекте – Бранко Радичевић: „Ђачки растанак” из културе. Поред језичких, у пуној
текстова обухваћених школским (одломци); мери морају бити заступљени књижев
програмом, – Милован Глишић: „Глава шећера”; ни, уметнички, савремени садржаји и
– уочава и тумачи основне интег – Десанка Максимовић: „Тражим по садржаји цивилизацијских тековина. У
рационе чиниоце интерпретације миловање” (За калуђера или За лажи оквиру часова књижевности обрађују се
књижевног дела (тему, мотиве, изговорене из милосрђа); одабрани одломци из српске књижев
песничке слике, јунака, структуру, – Бранислав Нушић: „Аутобиографија” ности у складу са нивоом знања и инте
композицију, облике казивања, (поглавље Српски језик – два одлом ресовањима ученика. Поред књижевних
језичко-стилске карактеристике). ка); текстова, у настави треба користити и
– Бранко Ћопић: „Башта сљезове боје” друге пригодне текстове (научне, струч
(приповетка по избору); не...), преко којих ће ученици упознати
– Иво Андрић: „На Дрини ћуприја” (о различите форме изражавања у књи
Фати Авдагиној). жевном делу, различите функционалне
стилове и врсте текстова.
ИЗБОРНИ: Изузетну пажњу треба посветити
– Јован Јовановић Змај: „Песмо моја, мотивацији ученика за рад организо
закити се цветом” (XLVII Ђулић); вањем различитих метода и облика рада
– Текст о Милени Павловић Барили; и разноврсним лексичким, граматичким
– Антологија савремених српских и комуникативним вежбама. Ученике
писаца (избор); треба подстицати и на уочавање слич
– Пеђа Милосављевић: „Потера за ности и разлика српског и матерњег
пејзажима”; језика, али и ширих, културолошких
– Текстови из других функционалних карактеристика.
стилова: публицистички (избор); На примерима текстова српске
– Избор текстова из енциклопедија и ча књижевности обнављати и система
сописа за децу и младе (из различитих тизовати садржаје из књижевности
функционалних стилова). (историја и теорија књижевности), које
(Треба одабрати 2 дела). ученик познаје из програма прописаног
за савладавање његовог матерњег језика.

ИСХОДИ
у стању да:
товане и неакцентоване речи и – Непостојано А. циљевима и исходима наставе/учења,
за препознавање акценат
групе речи, – Губљење сугласника. планом рада и начинима оцењивања.
ских целина.
Фонетика – правилно употребљава облике
речи са гласовним променама. Облици наставе
за примену гласовних
Предмет се реализује у оквиру следећих
промена.
облика наставе:
Oспособљавање за – правилно употребљава именице – Именице: – теоријска настава са вежбама
правилну употребу облика женског рода на консонант, - именице женског рода на консонант;
речи. – правилно употребљава облике - проширивање падежних функција и Место реализације наставе
именских речи, значења. – учионица
Морфологија и – правилно компарира придеве, – Глаголи:
морфосинтакса – разликује праве повратне и не - аорист, футур II; Оцењивање
праве повратне глаголе, - глаголски вид (учестали глаголи); Вредновање остварености исхода
– препознаје аорист, футур II. - глаголски род: неправи повратни вршити путем:
глаголи. 1. праћења остварености исхода,
– Придеви: компарација. 2. тестова знања.
Оспособљавање ученика – правилно гради деминутиве и – Деминутиви и аугментативи. Оквирни број часова по темама:
Творба речи за примену правила аугментативе. – фонетика – 7,
творбе речи. – морфологија и морфосинтакса – 11,
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Безличне реченице. – творба речи – 4,
за правилно грађење ним члановима, – Логички субјекти. – синтакса – 10,
синтагми и реченица. – препознаје реченице са логичким – Неконгруентни атрибути. – правопис – 4,
субјектом, – Проширивање прилошко одредбених – култура изражавања – 13,
Синтакса
– саставља условне и намерне значења. – књижевност –13.
реченице, – Односне и изричне реченице.
– правилно употребљава безличне Препоруке за реализацију садржаја
реченице. програма
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Састављено и растављено писање
за примену правописних српског језика. речи. Наставник треба да се упозна са
правила српског језика. – Управни и неуправни говор. садржајем програма предмета српски
као нематерњи језик за први и други
разред средње школе. Осим овладавања
садржајима предвиђеним за овај разред
Правопис у настави је неопходно обезбедити
обнављање и утврђивање градива из
претходних разреда како би се спречило
његово заборављање и учврстиле стече
не навике, а ново градиво усвајало као
природни наставак претходног и као део
једног целовитог система.
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: Настава српског као нематерњег језика
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, - међуљудски односи; не може бити једнообразна и у њој се
изражавање. – даје комплексне одговоре на - култура становања; морају уважавати различите могућности
постављена питања и поставља - здравље; и потребе ученика различитих средина и
питања. - спорт; различитих матерњих језика. При том се
- саобраћај; у наставу наглашено укључује принцип
- привреда у окружењу; индивидуализације и спровођење
- клима, атмосферске појаве; диференцираног рада на различитим
- обичаји, празници. нивоима ученичког знања.
– Комуникативне функције: С обзиром на то да је основни циљ
Култура изражавања
- исказивање расположења, наставе овога предмета продуктивно
допадања/недопадања; овладавање српским језиком и оспо
- предлагање и прихватање/неприхва собљавање ученика за комуникацију у
тање предлога; свакодневним ситуацијама, организа
– честитање. ција ове наставе треба да се базира на
– Проширивање језичке и лексичке принципима комуникативног приступа у
грађе новим речима и фразеолошким усвајању и учењу језика.
изразима. Наставу граматике треба организовати
– Писмени задатак (један годишње). као средство учења употребе језика,
– Домаћи задаци. без нефункционалног учења граматич
Упознавање са значајним – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: ких правила и парадигми. Граматичке
делима српске књижев жевно уметничке и остале типове – „Бановић Страхиња”; елементе треба презентовати и увежба
ности. текстова, – „Немушти језик”; вати у контексту, у реалним говорним
– анализира идејне аспекте текста, – Милан Ракић: „Искрена песма”; ситуацијама и у књижевним и другим
– уочава и тумачи основне интег – Милош Црњански: „Прича” или текстовима.
рационе чиниоце интерпретације „Живот”; Настава српског као нематерњег језика
књижевног дела (тему, мотиве, – Момо Капор: „Белешке једне Ане” мора бити хуманистички оријентисана и
песничке слике, јунака, структуру, (одломци из 1, 9. и 12. главе); богата како језичким тако и садржајима
композицију, облике казивања, – Лаза Лазаревић: „Ветар” (одломак); из културе. Поред језичких, у пуној
језичко-стилске карактеристике). – Александар Поповић: „Путујуће позо мери морају бити заступљени књижев
риште Шопаловић” (VII слика Видова ни, уметнички, савремени садржаји и
трава или Шишање Софије – док садржаји цивилизацијских тековина. У
Дробац не изађе са сцене). оквиру часова књижевности обрађују се
одабрани одломци из српске књижев
ности у складу са нивоом знања и инте
ИЗБОРНИ: ресовањима ученика. Поред књижевних
– Милован Витезовић: „Шешир профе текстова, у настави треба користити и
сора Косте Вујића” (одломак у коме се друге пригодне текстове (научне, струч
Коста Вујић суди са каменоресцем); не...), преко којих ће ученици упознати
– Бора Станковић: приповетка „У ноћи” различите форме изражавања у књи
Књижевност (одломак): жевном делу, различите функционалне
– Текст о Сави Шумановићу; стилове и врсте текстова.
– Избор текстова песама које се певају; Изузетну пажњу треба посветити
– Текст из функционалне стилистике: мотивацији ученика за рад организо
административно правни стил; вањем различитих метода и облика рада
– Избор текстова из енциклопедија и ча и разноврсним лексичким, граматичким
сописа за децу и младе (из различитих и комуникативним вежбама. Ученике
функционалних стилова). треба подстицати и на уочавање слич
(Треба обрадити два дела). ности и разлика српског и матерњег
Приликом интерпретације књижевних
дела, указивати на особености књижев
них родова и врста и на језичко-стилске
одлике дела.
књижевности обнављати и система
тизовати садржаје из књижевности
(историја и теорија књижевности), које
ученик познаје из програма прописаног
за савладавање његовог матерњег језика.

Циљ предмета:
ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ

ПРЕДВИЂЕНЕ ТЕМЕ
ЦИЉ РАЗРЕДА КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
ОПШТЕ И СТРУЧНЕ
Ученик ће бити у стању да:
Разумевање на слух - Разуме реченице, питања и упутства ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
из свакодневног говора (кратка упутства 2. Поздрављање (састајање, растанак; формал
Оспособљавање ученика за изговорена споро и разговетно) – Свакодневни живот (организација времена, но, неформално, специфично по регионима)
разумевање усменог говора - Разуме општи садржај краћих, прила послова, слободно време) 3. Идентификација и именовање особа, објека
гођених текстова (рачунајући и стручне) – Храна и здравље (навике у исхрани, каракте та, боја, бројева итд.)
после неколико слушања или уз помоћ ристична јела и пића у земљама света) 4. Давање једноставних упутстава и команди
визуелних ефеката (на упутствима, озна – Познати градови и њихове знаменитости 5. Изражавање молби и захвалности
кама, етикетама) – Спортови и позната спортска такмичења 6. Изражавање извињења
- Разуме бројеве (цене, рачуне, тачно – Живот и дела славних људи ХХ века (из света 7. Изражавање потврде и негирање
време) науке, културе ) 8. Изражавање допадања и недопадања
Разумевање прочитаног - У непознатом тексту препознаје – Медији (штампа, телевизија ) 9. Изражавање физичких сензација и потреба
текста познате речи, изразе и реченице (нпр. у – Интересантне животне приче и догађаји 10. Исказивање просторних и временских
огласима, на плакатима, схемама) – Свет компјутера – распрострањеност и односа
Оспособљавање ученика - Разуме општи садржај и смисао краћих примена 11. Давање и тражење информација и оба
за разумевање прочитаних текстова (саопштења, формулара са по вештења
текстова дацима о некој особи, основне команде 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
на машинама/компјутеру, декларације СТРУЧНЕ ТЕМЕ 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
о производима, упутства за употребу и 14. Изражавање припадања и поседовања
коришћење) – Прерада метала 15. Скретање пажње
– Контрола квалитета у складу са нормативима 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
Усмена продукција - Употребљава једноставне изразе и и прописима и неслагања
реченице да би представио свакодневне, – Праћење новина у области прераде метала 17. Тражење и давање дозволе
Оспособљавање ученика за себи блиске личности, активности, 18. Исказивање честитки
кратко монолошко излагање ситуације и догађаје 19. Исказивање препоруке
на страном језику 20. Изражавање хитности и обавезности
21. Исказивање сумње и несигурности
Писмена продукција - Пише кратке поруке релевантне за
посао (место, термини састанка)
Оспособљавање ученика за - Пише краћи текст о себи и свом
писање краћих текстова разли окружењу
читог садржаја - Попуњава формулар где се траже
Интеракција - На једноставан начин се споразумева
учешће у дијалогу на страном - Поставља једноставна питања у вези
језику и размену краћих писа са познатим темама из живота и струке
них порука као и да усмено или писмено одговара
на њих (бројеви, подаци о количинама,
време, датум)
- Напише кратко лично писмо, поруку,
Медијација - На овом нивоу није предвиђена
Знања о језику - Препознаје и правилно користи основ
ритам) и морфосинтаксичке категорије
Оспособљавање ученика за (именички и глаголски наставци, основ
употребу језика у складу са ни ред речи)
језичким нормама
Медијска писменост - Користи садржаје медијске продук
ције намењене учењу страних језика
Оспособљавање ученика да (штампани медији, аудио/видео записи,
користе медије као изворе компакт диск, интернет итд.)
информација и развијају
критичко мишљење у вези са
њима
I. РЕЧЕНИЦА
– Tag questions
– Yes/No питања
– ”WH” питања

1. Члан
– Обновити употребу одређеног и неодређеног члана
2. Именице
б) детерминатори
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– Пасивне конструкције – садашње време/прошло – the Simple Present/Past Tense (прошло време рецептивно)
2. Прилози, извођење прилога и употреба

Члан
Члан спојен с предлозима: di, a, da, in, su и con.
Именица
лашени вокал (la città, le città), скраћене именице (la foto, le foto), једносложне именице (il re, i re), именице које се завршавају на i (la tesi,
le tesi).
Заменице
Упитне заменице ( chi? и che?/ che cosa?)
Неодрђене заменице (ognuno и qualcuno).
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto.
Придеви на – co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Морфолошке одлике придева questo, quello, bello и buono.
Неодређени придеви ogni и qualche.
Бројеви: основни бројеви, редни бројеви. Употреба основних и редних бројева при означавању датума.
Глагол
Садашње време (Indicativo Presente) глагола све три конјугације. Садашње време неправилних глагола: essere, avere, andare, dare,

Прилози
Врсте прилога: за начин, место и време
Прилошке речце ci и vи.
Предлози
Прости предлози di, a, da, иn, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба. Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Синтакса
Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби. Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.
Ученику треба показати и стално га подстицати на поседовање, употребу и правилно коришћење речника (двојезичног и касније,
Именице
Усвајање рода, броја и падежа именица уз помоћ детерминатива и наставака. Номинатив, датив и акузатив једнине и множине са
одговарајућим предлозима и без њих. Саксонски генитив.
Детерминаитви
Заменице
Придеви
Бројеви
Предлози
Предлози са дативом, акузативом, дативом и акузативом
Глаголи
гола
Реченице
Независно сложене реченице (und, aber, oder, denn, darum, deswegen )
Реченица
Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на –а,
Заменице
Придеви
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика (больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл).
Бројеви
Глаголи
Најчешће алтернације oснове у презенту и простом и будућем времену. Творбa вида помоћу префикса, суфикса и основе.
возить).
ком исл).
Прилози
Предлози
просторној и узрочној одредби исл).
Везници
как, перед тем как и сл.).
Питања:
Qui est-ce qui/que
Qu’est-ce qui/que
Que;
Негација
avant de, quand
- дани у недељи, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Поређење придева
рrésent – présent (истовремена радња); рrésent – рassé composé (пре); рrésent – futur (после)
les déterminants interrogatifs – exclamatifs – relatifs; les déterminants indéfinis Наставци именица и придева
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокопирање придева уз именицу, неодређени детерминативи ( alguno, ninguno,
todo, cualquiera ) у различитим значењима.
muchacho/muchacha
actor/actriz
generoso/generosa
као и именице и придеви који немају морфолошку ознаку рода,
Облици индикатива: сва глаголска времена савладана у основној школи примењивати и препознавати у тексту/говору.
Питања са упитним речима:
Негација
Nada, nadie, ningun ( o/a ), nunca, tampoco.
¿ Ha venиdo alguien ? – No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. – A mí tampoco.
Дани у недељи, mañana, ayer, pasado/próxиmo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos… regresa dentro de una hora…
Интерпункција – основна правила ( са акцентом на облике који не постоје у српском језику).
Писање великог слова

ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ

ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ
ОПШТЕ И СТРУЧНЕ
– разуме краће исказе који садрже фрек – Свакодневни живот комуникација међу 1. Представљање себе и других
СЛУШАЊЕ вентне речи и структуре (информације младима, генерацијски конфликти и начини 2. Поздрављање (састајање, растанак; формал
о личностима, послу, породици, купо превазилажења, међувршњачка подршка) но, неформално, специфично по регионима)
Оспособљавање ученика за вини, школи, ближем окружењу) – Образовање (образовање у земљама чији се 3. Идентификација и именовање особа,
разумевање усменог говора – разуме најбитније информације у крат језик учи, школовање које припрема за студије објеката, боја, бројева итд.)
ким и једноставним обавештењима или свет рада, образовање за све) 4. Давање једноставних упутстава и команди
(преко разгласа, на улици, на шалтеру) – Познати региони у земљама чији се језик учи, 5. Изражавање молби и захвалности
и правилно их користи њихова обележја 6. Изражавање извињења
ЧИТАЊЕ – чита и разуме различите врсте кратких – Културни живот (манифестације које млади 7. Изражавање потврде и негирање
и прилагођених текстова (једностав радо посећују у земљи и земљама чији се 8. Изражавање допадања и недопадања
Оспособљавање ученика за нија лична / пословна писма, позив језик учи, међународни пројекти и учешће 9. Изражавање физичких сензација и потреба
разумевање прочитаних нице, термини, проспекти, упутства, на њима) 10. Исказивање просторних и временских
текстова огласи) препознајући основна значења – Заштита човекове околине (акције на нивоу односа
и релевантне детаље града, школе, волонтерски рад) 11. Давање и тражење информација и
– открива значење непознатих речи – Медији (штампа, телевизија, електронски обавештења
на основу контекста и /или помоћу медији) 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
речника – Интересантне животне приче и догађаји 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
– уочи предвидљиве информације (кад, – Свет компјутера (млади и друштвене мреже) 14. Изражавање припадања и поседовања
где, ко, колико) у свакодневним тек 15. Скретање пажње
проспекти) као и једноставнијим и неслагања
стручним текстовима (формулари,
шеме, извештаји)
ГОВОР – описује ситуације, прича о догађаји СТРУЧНЕ ТЕМЕ 17. Тражење и давање дозволе
ма и аргументује ставове користећи 18. Исказивање честитки
Оспособљавање ученика за једноставне изразе и реченице Као у првом разреду 19. Исказивање препоруке
кратко монолошко – води једноставне разговоре (телефо 20. Изражавање хитности и обавезности
излагање и за учешће у нира), даје информације и упутства, 21. Исказивање сумње и несигурности
дијалогу на страном језику уговара термине реагује учтиво на
питања, захтеве, позиве, извињења
саговорника
ИНТЕРАКЦИЈА – комуницира у свакодневним
ситуацијама и размењује информације,
Оспособљавање ученика за блиске његовим интересовањима
учешће у дијалогу на (писмено и усмено)
страном језику и за
размену краћих писаних
порука
МЕДИЈАЦИЈА – преводи усмено или писмено
Оспособљавање ученика да комуникације
МЕДИЈСКА – аргументује свој став о медијском тексту
ПИСМЕНОСТ
користе медије као изворе
развијају критичко
мишљење у вези са њима
I. РЕЧЕНИЦА

1. Члан
2. Именице
б) детерминатори
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– Used to

1. Именице
2. Члан. Употреба члана. Систематизација.
giovedì.
i nostri nonni).
3. Заменице
4. Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и борју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto. Посебне ка
5. Предлози
6. Глаголи
7. Прилози

9. Везници.
Именице
Заменице
Придеви
Бројеви
Предлози
Глаголи
гола
Реченице
Реченица
Именице
Заменице
Неодрећене заменице кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько (обрађивати као лексику)
Придеви
Дужи и краћи облик придева. Употреба кратког облика.
Бројеви
Глаголи
Императив
Глаголи кретања са префиксима в-, вы-, у-, при-,
Глаголски прилози – препознавање
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (у, около, вокруг, в, на)
СИНТАКСА
Реченице са објектом у инфинитиву (Я уговорил товарища молчать)
Реченице са одредбом израженом зависним падежом (Я тебя буду ждать у памятника, Они собираются по вечерам)
Реченице са глаголским прилогом (Кончив работу, он поехал домой, Возвращаясь домой, я встретил товарища)
– глаголски начини и времена: презент, сложени перфект, имперфект, плусквамперфект (рецептивно), футур први индикатива, као и
перифрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост, радња у току être en train de ... ; il faut que, je veux que, j’aimerais que праће
ни презентом субјунктива глагола прве групе (Il faut que tu racontes ça à ton frère), као и рецептивно: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que
tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; презент кондиционала: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi! императив
(рецептивно): aie un peu de patience, n’ayez pas peur; sois sage!
Предлози
– најчешћи предлози; предложни изрази à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
Прилози
– прилошке заменице en и y (рецептивно).
– координиране реченице са везницима et, ou, mais, car, ni и прилозима/прилошким изразима c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par
contre, par conséquent, au contraire;
– зависне реченице: релативне са заменицама qui, que, où и dont; компаративне са везницима/везничким изразима comme, autant ....
que, le même ... que, plus ... que, moins ... que; временске са везницима/везничким изразима quand, avant que/avant de+инфинитив, chaque
fois que, pendant que, après que, depuis que; узрочне са везницима parce que и puisque; (рецептивно) концесивне и опозитивне са везницима
bien que и alors que; финалне са везницима pour que/pour+инфинитив и afin que/afin de+инфинитив; хипотетичне са везником si (верова
тни, могући и иреални потенцијал); реченице са que у функцији објекта (нпр. Nous espérons que tu réussiras ton examen); слагање времена
у објекатским реченицама.
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees ( estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Са инфинитивом ( са модалним глаголима)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Указати на изражавање узрока (porque, por), последице (si, para) и на смисао реченице са другим чешћим везницима кад се појаве у
тексту.
Употреба субјунктива презента ( изражавање футура)
Субјунктив прошлих времена (pretérito imperfecto, pretérito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto),
облици и употреба ( рецептивно)
Хипотетичне реченице ( други тип)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí

ИСХОДИ НА КРАЈУ ТРЕЋЕГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

ЦИЉ РАЗРЕДА ОПШТЕ И СТРУЧНЕ И КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да: ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ
– разуме основне поруке и захтеве – Свакодневни живот (генерацијски конфликти 1. Представљање себе и других
СЛУШАЊЕ исказане јасним стандардним језиком и начини превазилажења) 2. Поздрављање (састајање, растанак; формал
када је реч о блиским темама (школа, – Образовање (образовање за све, пракса и при но, неформално, специфично по регионима)
Оспособљавање ученика за посао, хоби) преме за будуће занимање, размена ученика) 3. Идентификација и именовање особа, објека
разумевање усменог говора – разуме глобално суштину нешто – Познате фирме, предузећа, установе, та, боја, бројева итд.)
дужих разговора или дискусија на институције у земљама чији се језик учи 4. Давање једноставних упутстава и команди
састанцима, који се односе на мање – Културни живот (међународни пројекти и 5. Изражавање молби и захвалности
сложене садржаје из струке, уколико учешће на њима) 6. Изражавање извињења
се говори разговетно стандардним – Заштита човекове околине (волонтерски рад) 7. Изражавање потврде и негирање
језиком, поставља питања и тражи – Медији (штампа, телевизија, електронски 8. Изражавање допадања и недопадања
објашњења у вези са темом дискусије/ медији ) 9. Изражавање физичких сензација и потреба
разговора – Историјски догађаји/линости из земаља чији 10. Исказивање просторних и временских
се језик учи односа
ЧИТАЊЕ – разуме једноставније текстове (стан – Свет компјутера (предности и мане употребе 11. Давање и тражење информација и оба
дардна писма, информације о процесу компјутера) вештења
Оспособљавање ученика за рада у струци) који су писани обичним СТРУЧНЕ ТЕМЕ 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
разумевање језиком или језиком струке • Као у првом разреду 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
прочитаних текстова – разуме опис догађаја и осећања ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ 14. Изражавање припадања и поседовања
– разуме основни садржај као и важније Напомена: 15. Скретање пажње
детаље у извештајима, брошурама и У трећем разреду трогодишње средње стручне 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
уговорима везаним за струку школе нису предвиђени нови граматички садр и неслагања
жаји. У настави се систематизују и утврђују 17. Тражење и давање дозволе
ГОВОР – једноставним средствима опише они граматички садржаји чије савладавање 18. Исказивање честитки
Оспособљавање ученика за статус и образовање, будуће запослење ученицима представља посебну тешкоћу а који 19. Исказивање препоруке
кратко монолошко – опише делатност, фирму, процес се у датој струци често користе. 20. Изражавање хитности и обавезности
излагање и за учешће у рада или пак преприча телефонски 21. Исказивање сумње и несигурности
дијалогу на страном језику разговор или одлуке неког договора у
оквиру познате лексике
образложи краће своје намере, одлуке,
поступке
ПИСАЊЕ – попуњава рачуне, признанице и хар
Оспособљавање ученика за тије од вредности
писање краћих – напише једноставно пословно писмо
текстова различитог према одређеном моделу
садржаја опише и појасни садржај схема и графи
кона везаних за струку
једноставан разговор, под условом да
Оспособљавање ученика за је лице у лице са саговорником
учешће у дијалогу на страном – буде схваћен у размени идеја и
језику и размену краћих писа информација о блиским темама
них порука у предвидљивим, свакодневним
ситуацијама
МЕДИЈАЦИЈА – Сажима садржај текста, филма, раз
говара и сл.
истој теми
користе медије као изворе
развијају критичко
мишљење у вези са њима
зика у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике; претпоставља примену тзв. Teacher talk, одн. прилагођавање
Такозвана комуникативно-интерактивна парадигма у настави страних језика, између осталог, укључује и следеће компоненете:
Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке и то у мери у којо је неопходно како
би користио језик да буде информисан и оспособљен за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику. Тај сегмент наставе
страног језика који се прогресивно увећава од 20 до 50% током четворогодишњег, односно до 30% током трогодишњег образовања мора
да буде јасно дефинисан и у складу са исходима везаним за квалификације струке. Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на
страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корелацији са њима. Тај део језика струке се много више огледа у
рецептивним вештинама него у продуктивним јер је сврха учења страног језика да се ученици оспособе у првој линији да прате одређе
ну стручну литературу у циљу информисања, праћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања. Стога је
спектар текстова који се препоручују велики: шематски прикази, упутства о примени апарата, инструмената или пак материјала, хемика
лија, рецепти, декларације, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје стручних предмета, извештаји, ката
лози, програми сајамских активности и сл. Веома је битно у раду са таквим текстовима одредити добру дидактичку подршку; она упућује
на то да одређене текстове у зависности од тежине и важности информација које он носи треба разумети глобално, селективно или пак
детаљно. Продуктивне вештине треба ограничити на строго функционалну примену реалну за захтеве струке. То подразумева писање
кратких порука, мејлова у оквиру пословне комуникације (поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе).

– Циљ физичког васпитања је да се разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним под
Општи циљ предмета: ручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном,афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању,
усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.
– подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела (превенција постуралних поремећаја);
– развој и усавршавање моторичких способности и теоријских знања неопходних самостални рад на њима;
– стицање моторичких умења (вештина) и теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
– проширење и продубљавање интересовања које су ученици стекли у основној школи и потпуније сагледавање спортске гране, за коју показују
мета:
– усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаних општим циљем овог предмета (васпитно-образовног
подручја);
– мотивација ученика за бављење физичким активностима и формирање позитивних психо-социјалних образаца понашања;
– оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада.
ИСХОДИ
у стању да:
– Унапређивање и очу – Препозна везе између физичке – Вежбе обликовања (јачање, лабављење – На почетку теме ученике упознати са
– Здравствена култура вање здравља; активности и здравља; и растезање); циљевима и исходима наставе / учења,
вљених циљева и поремећаја); које могу имати негативан утицај – Вежбе снаге без и са малим теговима које вежбе позитиво утичу на статус
исхода; – Развој и усавршавање на његов раст, развој; (до 4 kg.); њиховог организма, с обзиром на
моторичких способно – Одабере и изведе вежбе обли – Трчање на 60 m и 100 m; карактеристике њихове професије, а
сти и теоријских знања ковања и вежбе из корективне – Трчање на 800 m ученице и 1000 m које негативно утичу на здравље;
– Развој моторичких неопходних за самостал гимнастике, које ће превентивно ученици; – Ученици који похађају трогодишње
и функционалних ни рад на њима; утицати на могуће негативне – Вежбе растезања (број понављања и стручне школе далеко су више
способности човека, утицаје услед рада у одабраној издржај у крајњем положају), оптерећени у редовном образовању
као основа за реали професији; – Полигони спретности и окретности и практичном и теоријском наставом од
зовање постављених – Именује моторичке способно спортске игре; осталих ученика ;
циљева и исхода; сти које треба развијати, као и – Аеробик; – Због тога је физичко васпитање, у
основна средства и методе за овим школама, значајно за активан
њихов развој; опоравак ученика, компензацију и ре
– Примени адекватна средства лаксацију с обзиром на њихова честа
(изводи вежбе) за развој и усавр статичка и једнострана оптерећења.
шавање моторичких способности Теоријска знања из области физичких
из: вежби обликовања, атлетике, активности су од великог значаја
гимнастике, пливања и спортских за укупним бављењем физичким
игара за развој: снаге, брзине, вежбама.
издржљивости, гипкости, спрет
ности и окретности;
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко опише основне карак – АТЛЕТИКА Облици наставе
умења и вештина умења (вештина) и теристике и правила атлетике, У свим атлетским дисциплинама треба Предмет се реализује кроз следеће
из спортских грана теоријских знања нео гимнастике и спортске гране – радити на развијању основних моторич облике наставе:
и дисциплина као пходних за за њихово дисциплина које се уче; ких особина за дату дисциплину; – теоријска настава (2 часа)
основа за реализо усвајање; – Демонстрира технику дисци Трчања: – мерење и тестирање (6 часова)
вање постављених – Мотивација ученика за плина из атлетике и гимнастике Усавршавање технике трчања на – практична настава (62 часова)
циљева и исхода; бављењем физичким (вежби на справама и тлу) , посе кратке и средње стазе:
активностима; дује вештину, технику и тактику – 100 m ученици и ученице; Подела одељења на групе
– Атлетика; – Формирање позитивног спортске игре као и вежбе из – 800 m ученици и ученице ; Одељење се не дели приликом реали
психосоцијалних обра осталих програмом предвиђених -штафета 4 x 100 m ученици и ученице зације;
заца понашања; садржаја Вежбање технике трчања на средњим Настава се изводи фронтално и по
– Примена стечених – Детаљније опише правила стазама умереним интезитетом и разли групама, у зависности од карактера
умења, знања и навика у спортске гране за коју показује читим темпом у трајању од 5 до 10 min. методске јединице која се реализује.
свакодневним условима посебан интерес – за коју школа Крос: јесењи и пролећни Уколико је потребно, нарочито за вежбе
живота и рада; има услове; – 800 m ученице, из корективне гимнастике, приступ је
– Естетско изражавање – Објасни због којих је карактерис – 1000 m ученици. индивидуалан.
покретом и доживља тика физичког васпитања важно Скокови:
вање естетских вреднос да активно учествује у процесу Скок удаљ техником увинућа Место реализације наставе
ти покрета и кретања; наставе и да самостално спроводи Скок увис леђном – Теоријска настава се реализује у
– Усвајање етичких одређен програм физичке и Бацања: учионици или у сали, истовремено са
вредности и подсти спортске активности; Бацање кугле, једна од рационалних практичном наставом;
цање вољних особина – Жели да се бави физичким, од техника (ученице 4 kg, ученици 5 kg). – Практична настава реализује се
ученика ; носно спортским активностима, Спровести такмичења у одељењу, на ре на спортском вежбалишту (сала,
– Повезивање моторичких пошто сагледава (детектује) по зултат, у свим реализованим атлетским спортски отворени терени, базен,
задатака у целине; зитивне карактеристике физичке дисциплинама. клизалиште, скијалиште).
– Спортска гимнас и спортске активности – њихове
тика: – Увођење ученика у позитивне утицаје на здравље, – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: Препоруке за реализацију наставе
(Вежбе на справама организовани систем дружење и добро расположење; ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ – Настава се реализује у циклусима
и тлу); припрема за школска – Сагледа негативне утицаје савре Напомене: који трају приближно 10–12 часова
такмичења, игре, сусре меног начина живота (пушење, – Наставник формира групе на основу (узастопних). Наставнику физичког
те и манифестације; дрога, насиље, деликвентно умења (вештина) ученика стечених по васпитања је остављено да, зависно
– Развијање елемената понашање) и буде свестан да је сле основне школе: основни, средњи и од потреба, прецизира трајање сваког
ритма у препознавању физичким, односно спортским напредни ниво; циклуса, као и редослед њиховог
целина: рад-одмор; активностима могуће предупре – Наставник олакшава, односно отежава садржаја.
напрезање-релаксација; дити негативне утицаје; програм на основу моторичких спо
убрзање-успоравање; – Комуницира путем физичких собности и претходно стечених умења – Садржај циклуса је:
– Избор спортских грана, односно спортских активности ученика. – за проверу нивоа знања на крају
спортско-рекреативних са својим друговима и ужива у 1. Вежбе на тлу школске године – један;
или других кретних дружењу и контактима; За ученике и ученице: – за атлетику – један;
активности као трајног – Доводи у везу свакодневни – вага претклоном и заножењем и споје – за гимнастику: вежбе на справама и
опредељења за њихово живот и способност за учење и но, одразом једне ноге колут напред; тлу – један
свакодневно упражња практичан рад са физичким, од – став на шакама, издржај, колут на – за спорт по избору ученика – два;
вање; носно спортским активностимаи пред; – за повезивање физичког васпитања са
правилном исхраном; – два повезана премета странце удесно животом и радом – један.
– самостално бира физичку, и улево;
односно спортску активност и из – за напредни ниво премет странце Начин остваривања програма
води је у окружењу у коме живи; са окретом за 1800 и доскомом на обе
– Објасни да покрет и кретање, ноге („рондат”) – Садржаји програма усмерени су на:
без обзира на то којој врсти 2.. Прескок развијање физичких способности;
физичке,односно спортске актив За ученике коњ у ширину висине 120 спортско-техничко образовање;
ности припада, има своју естет cm; за ученице 110 cm: повезивање физичког васпитања са
ску компоненту (лепота извођења, – згрчка; животом и радом;
лепота доживљаја); – разношка – Годишњи план, програм и распоред
– Ужива у извођењу покрета и – за напредни ниво: склонка кросева, такмичења, зимовања и дру
кретања; 3. Кругови гих облика рада утврђује се на почетку
– Наводи основне олимпијске За ученике /дохватни кругови/: школске године на наставничком већу,
принципе и примењује их на – из мирног виса вучењем вис узнето, на предлог стручног већа наставника
школским спортским такмичењи спуст у вис стражњи, издржај, ву физичког васпитања;
ма и у слободном времену; чењем вис узнето, спуст у вис предњи. – Стручно веће наставника физичког
– Препозна нетолерантно пона За ученице /дохватни кругови/: васпитања, самостално, одређује
шање својих другова и реагује – уз помоћ суножним одскоком наскок у редослед обраде појединих садржаја
на њега, шири дух пријатељства, згиб, њих у згибу /уз помоћ/; спуст у програма и циклуса;
буде истрајан је у својим актив вис стојећи – Часови у току недеље треба да буду
ностима. 4. Разбој распоређени у једнаким интервали
– Се правилно односи према окру За ученике /паралелни разбој/: ма, не могу се одржавати као блок
жењу у којме вежба, рекреира се – из њиха у упору, предњихом саскок са часови. Настава се не може одржавати
и бави се спортом, што преноси у окретом за 1800 (окрет према притци); истовремено са два одељења ни на
свакодневни живот; – њих у упору, у зањиху склек, предњи спортском терену ни у фискултурној
– Учествује на школском такми хом упор, зањих у упору, у предњиху сали;
чењу и у систему школских склек – У свим разредима настава физичког
спортских такмичења. За ученице /двовисински разбој или васпитања се реализује одвојено за
једна притка вратила/: ученике и одвојено за ученице, а само
– наскок у упор на н/п, премах једном у школама које имају по два паралелна
ногом до упора јашућег, прехват у по објекта за физичко васпитање доз
тхват упорном руком (до предножне) вољена је истовремена реализација
и спојено одножењем заножне премах часа;
и саскок са окретом за 900 (одношка),
завршити боком према притци. Праћење, вредновање и оцењивање
5. Вратило Праћење напретка ученика у физичком
За ученике /дохватно вратило/: васпитању се обавља сукцесивно у
– суножним одривом узмак; ковртљај току читаве школске године, на основу
назад у упору предњем; саскок зама методологије праћења, мерења и вред
хом у заножење (зањихом). новања ефеката у физичком васпитању
– стандарди за оцењивање физичких
способности ученика и постигнућа у
спортскимиграма
6. Греда Минимални образовни захтеви

За ученице /висока греда/: – Атлетика: трчање на 100 m за ученике
– залетом и суножним одскоком наскок и ученице, трчање на 800 m за ученике
у упор, премах одножно десном; окрет и 500 m за ученице, скок удаљ, увис,
за 900, упором рукама испред тела бацање кугле – на резултат.
преднос разножно; ослонцем ногу иза – Вежбе на справама и тлу:
тела (напреднији ниво: замахом у За ученике: наставни садржаји из
заножење) до упора чучећег; усправ, програма вежби на тлу, прескока, једне
усправ, ходање у успону са докораци справе у упору и једне справе у вису;
ма, вага претклоном, усклон, саскок За ученице: наставни садржаји из
пруженим телом (чеоно или бочно у програма вежби на тлу, прескока, греде
односу на справу). и двовисинског разбоја.
7. Коњ са хватаљкама
За ученике:
– премах одножно десном напред замах Оквирни број часова по темама
улево, замах удесно, замах улево и – Тестирање и провера савладано
спојено премах левом напред; премах сти стандарда из основне школе (6
десном назад, замах улево, замах удесно часова);
и спојено одножењем десне, саскок са – Теоријских часова (1 у првом и 1 у
окретом за 900 улево до става на тлу, другом полугодишту);
леви бок према коњу. – Атлетика (13 часова)
Школско такмичење (одељење, шко- – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
ла): стручно веће наставника физичког (13 часова);
васпитања бира справе на којима ће се – Спортска игра: по избору школе (13
ученици такмичити. часова);
За напредније ученике: састави из – Физичка активност, односно спортска
система школских спортских такмичења активност:у складу са могућностима
и учешће на вишим нивоима школских школе а по избору ученика (9 часова).
такмичења. – Пливање (10 часова);
Минимални образовни захтеви: – Провера знања и вештина (4 часа).
програма вежби на тлу, прескока, једне – ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
справе у упору и једне справе у вису; - Из фонда радних дана и за извођење
За ученице: наставни садржаји из редовне наставе школа у току школске
програма вежби на тлу, прескока, греде године организује:
и двовисинског разбоја. - Два целодневна излета са пешачењем
– Спортска игра (по СПОРТСКА ИГРА (по избору) – I разред до 12 km (укупно у оба
избору); правца);
– Понављање и учвршћивање раније – II разред до 14 km (укупно у оба
обучаваних елемената игре; правца);
– Даље проширивање и продубљавање – III разред do 16 km (укупно у оба
техничко-тактичке припремљености правца);
грамом за дату игру. На основу пре – Два кроса: јесењи и пролећни
– Физичка, односно тходних умења у техници и тактици –С тручно веће наставника физичког
спортска активност: наставник планира конкретне садржаје васпитања утврђује програм и садржај
у складу са могућ из спортске игре; излета, и дужину стазе за кросеве,
ностима школе. према узрасту ученика.
– Стручно веће наставника, према про
граму који сам доноси (из програма - Школа организује и спроводи спортска
трећег разреда (програм по избору такмичења, као јединствени део процеса
ученика) у складу са могућностима наставе физичког васпитања.
школе, организује наставу за коју уче Спортска такмичења организују
ници покажу посебно интересовање; се у оквиру радне суботе и у друго
– Препорука: уколико је могуће, орга време које одреди школа. Међушколска
низовати наставу пливања (посебно спортска такмичења организују се у
обуку за непливаче). оквиру календара које одреди Савез за
такмичења.

ИСХОДИ
у стању да:
вљених циљева и поремећаја); које могу имати негативан утицај које вежбе позитиво утичу на статус
исхода; на његов раст, развој; њиховог организма, с обзиром на
гимнастике, које ће превентивно – Ученици који похађају трогодишње
утицати на могуће негативне стручне школе далеко су више
осталих ученика
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без и са малим теговима – Због тога је физичко васпитање, у
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и (до 4 kg.); овим школама, значајно за активан
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; опоравак ученика, компензацију и ре
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m лаксацију с обзиром на њихова честа
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; статичка и једнострана оптерећења.
циљева и исхода; (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе растезања (број понављања и Теоријска знања из области физичких
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), активности су од великог значаја
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и за укупним бављењем физичким
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; вежбама.
– практична настава (62 часа)
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко описати основне каракте АТЛЕТИКА Подела одељења на групе
умења и вештина умења (вештина) и ристике и правила спортске гране У свим атлетским дисциплинама треба Одељење се не дели приликом реали
из спортских грана теоријских знања нео атлетике, гимнастике и спортске радити на развијању основних моторич зације;
и дисциплина као пходних за за њихово гране- дисциплина које се уче; ких особина за дату дисциплину; Настава се изводи фронтално и по
основа за реализо усвајање; – Демонстрирати – вежбе и технике групама, у зависности од карактера
вање постављених – Мотивација ученика за атлетских дисциплина и вежби методске јединице која се реализује.
циљева и исхода; бављењем физичким на справама и тлу које се уче Трчања: Уколико је потребно, нарочито за вежбе
активностима; (поседовати вештину) Усавршавање технике трчања на из корективне гимнастике, приступ је
– Атлетика; – Детаљније описати правила кратке и средње стазе: индивидуалан.
– Формирање позитивног спортске гране за коју показује – 100 m ученици и ученице;
психосоцијалних обра посебан интерес, за коју школа – 800 m ученици и ученице Место реализације наставе
заца понашања; има услове; – штафета 4 x 100 m ученици и ученице – Теоријска настава се реализује у
– Примена стечених – Објаснити због којих је карак учионици или у сали, истовремено са
умења, знања и навика у теристика физичког васпитања Вежбање технике трчања на средњим практичном наставом;
свакодневним условима важно да активно учествује у стазама умереним интезитетом и разли – Практична настава реализује се
живота и рада; процесу наставе и да самостално читим темпом у трајању од 5 до 10 min. на спортском вежбалишту (сала,
– Естетско изражавање спроводи одређен програм физич Крос: јесењи и пролећни спортски отворени терени, базен,
покретом и доживља ке и спортске активности; – 800 m ученице, клизалиште, скијалиште).
вање естетских вреднос – Ученик ће желети да се бави – 1000 m ученици.
ти покрета и кретања; физичким, односно спортским Скокови: Препоруке за реализацију наставе
– Усвајање етичких активностима пошто ће сагледати Скок удаљкорачном техником. – Настава се реализује у циклусима
вредности и подсти (детектовати) позитивне карак Скок увис леђном техника. који трају приближно 10–12 часова
цање вољних особина теристике физичке и спортске Бацања: (узастопних). Наставнику физичког
ученика ; активности и њихове позитивне Бацање кугле, једна од рационалних васпитања је остављено да, зависно
– Повезивање моторичких утицаје на здравље, дружење и техника (ученице 4 kg, ученици 5 kg). од потреба, прецизира трајање сваког
задатака у целине; добро расположење; Спровести такмичења у одељењу, на ре циклуса, као и редослед њиховог
– Увођење ученика у – Сагледати негативне утицаје зултат, у свим реализованим атлетским садржаја.
организовани систем савременог начина живота дисциплинама.
припрема за школска (пушење, дрога, насиље, дели Садржај циклуса је:
Спортска гимнастика: такмичења, игре, сусре квентно понашање) и свестан је – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: – за проверу нивоа знања на крају
(Вежбе на те и манифестације; да физичким, односно спортским ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ школске године – један;
справама и тлу); активностима могуће је предупре Напомена: – за атлетику – један;
– Развијање елемената дити негативне утицаје – Наставник олакшава, односно отежава – за гимнастику: вежбе на справама и
ритма у препознавању – Путем физичких односно спорт програм на основу моторичких спо тлу – један
целина: рад-одмор; ских активности комуницирати собности и претходно стечених умења – за спорт по избору ученика – два;
напрезање-релаксација; са својим друговима и уживати у ученика. – за повезивање физичког васпитања са
убрзање-успоравање; дружењу и контактима; 1. Вежбе на тлу животом и радом – један.
– Избор спортских грана, – Довести у везу свакодневни За ученике и ученице:
спортско-рекреативних живот и способност за учење – из упора за рукама, зибом, провлак Начин остваривања програма
или других кретних и практичан рад са физичким, згрчено напред до упора пред рукама Садржаји програма усмерени су
активности као трајног односно спортским активностима (опружено); на:развијање физичких способности;
опредељења за њихово и правилном исхраном; – колут напред и спојено усправом до спортско-техничко образовање; повези
свакодневно упражња – Објаснити да покрет и кретање, ваге претклоном и заножењем, издржај вање физичког васпитања са животом
вање. без обзира на то којој врсти – премет странце упором у „бољу” и радом.
физичке,односно спортске страну и спојено, премет странце у Годишњи план, програм и распоред
активности припадају, имају „слабију” страну кросева, такмичења, зимовања и других
своју естетску компоненту(лепота – за напредни ниво премет напред облика рада утврђује се на почетку
извођења, лепота доживљаја); упором школске године на наставничком већу,
– Ученик ужива у извођењу покре 2.. Прескок на предлог стручног већа наставника
та и кретања; За ученике коњ у ширину висине 120 физичког васпитања.
– Ученик наводи основне олимпијс cm; за ученице 110 cm: Стручно веће наставника физичког вас
ке принципе и примењује их на – згрчка; питања, самостално, одређује редослед
школским спортским такмичењи – разношка обраде појединих садржаја програма и
ма и у слободном времену; – за напредни ниво: склонка и преско циклуса.
– Препознаје нетолерантно пона ци са заножењем Часови у току недеље треба да буду
шање својих другова и реагује на распоређени у једнаким интервалима,
њега, шири дух пријатељства, ис 3. Кругови не могу се одржавати као блок часови.
трајан је у својим активностима. За ученике /доскочни кругови/: Настава се не може одржавати истовре-
– Има правилан однос према окру – њих, зањихом саскок, уз помоћ. мено са два одељења ни на спортском
жењу у којем вежба, рекреира се терену ни у фискултурној сали.
и бави се спортом. 4. Разбој У свим разредима настава физичког вас
За ученике /паралелни разбој/: питања се реализује одвојено за ученике
– из упора седећег разножно пред и одвојено за ученице, а само у школама
рукама, прехватом напред и дизањем које имају по два паралелна објекта за
склоњено став на раменима, спуст назад физичко васпитање дозвољена је исто
у упор седећи разножно, прехват рукама времена реализација часа
иза бутина, сножити и зањихом саскок.
За ученице /двовисински разбој, једна Праћење, вредновање и оцењивање

притка, вратило/: Праћење напретка ученика у физичком
– вис на в/п лицем према н/п: клим, васпитању се обавља сукцесивно у
премах згрчено једном ногом до току читаве школске године, на основу
виса лежећег на н/п, прехват (може методологије праћења, мерења и вред
разноручно) на н/п до упора јашућег; новања ефеката у физичком васпитању
премах одножно предножном (уназад) – стандарди за оцењивање физичких
до упора предњег; замахом уназад способности ученика и постигнућа у
(зањихом) саскок пруженим телом; спортскимиграма
– једна притка: наскок у упр предњи,
премах одножно једном ногом до упо Минимални образовни захтеви
ра јашућег; премах одножно заножном – Атлетика: трчање на 100 m за ученике
до упора стражњег; саскок саседом и ученице, трчање на 800 m за ученике
(замахом ногама унапред). и 500 m за ученице, скок удаљ, увис,
бацање кугле – на резултат.
5. Вратило – Вежбе на справама и тлу:
За ученике /доскочно вратило/ За ученике: наставни садржаји из
– из мирног виса узмак до упора, зама програма вежби на тлу, прескока, једне
хом ногама уназад (зањихом) саскок справе у упору и једне справе у вису;
увито За ученице: наставни садржаји из
6. Греда програма вежби на тлу, прескока, греде
За ученице /висока греда/: и двовисинског разбоја.
– залетом и суножним одскоком наскок
у упор чучећи; окрет за 900 усправ у Оквирни број часова по темама
успон, окрет за 1800, лагано трчање – Тестирање и провера савладаности
на прстима, скок са променом ногу, стандарда из основне школе (6 часова)
кораци у успону до краја греде; саскок – Теоријских часова (1 у првом и 1 у
згрчено (бочно у односу на греду). другом полугодишту).
7. Коњ са хватаљкама – Атлетика (12 часова)
За ученике: – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
- из упора пред рукама, коло заножно (12 часова).
левом, коло заножно десном. – Спортска игра: по избору школе (14
Школско такмичење (одељење, часова)
школа): актив наставника физичког – Физичка активност, односно спортска
васпитања бира справе на којима ће се активност:у складу са могућностима
ученици такмичити. школе а по избору ученика (10 часова).
За напредније ученике: састави из – Пливање (10 часова).
система школских спортских такмичења – Провера знања и вештина (4 часа).
такмичења. ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
Минимални образовни захтеви: редопвне наставе школа у току школс-
За ученике: наставни садржаји из ке године организује:
програма вежби на тлу, прескока, једне – Два целодневна излета са пешачењем
За ученице: наставни садржаји из – I разред до 12 km (укупно у оба
програма вежби на тлу, прескока, греде правца);
и двовисинског разбоја. – II разред до 14 km (укупно у оба
правца);
– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору) – III разред do 16 km (укупно у оба
избору); – Понављање и учвршћивање раније правца);
– Даље проширивање и продубљавање – Два кроса: јесењи и пролећни
техничко-тактичке припремљености – Стручно веће наставника физичког
ученика у складу са изборним про васпитања утврђује програм и садр
грамом за дату игру. На основу пре жајизлета, и дужину стазе за кросеве,
тходних умења у техници и тактици према узрасту ученика.
– Физичка, односно наставник планира конкретне садржаје Школа организује и спроводи спортска
спортска активност: из спортске игре. такмичења, као јединствени део процеса
у складу са могућ наставе физичког васпитања.спортска
ностима школе. – Стручно веће наставника физичког такмичења организују се у оквиру радне
васпитања, према програму који сам суботе и у друго време које одреди шко
доноси (из програма трећег разреда ла. Међушколска спортска такмичења
(програм по избору ученика) у складу организују се у оквиру календара које
са могућностима школе, организује одреди Савез за школски спорт и олим
наставу за коју ученици покажу посеб пијско васпитање Србије које је уједно и
но интересовање организатор ових такмичења.

ИСХОДИ
у стању да:
исхода; на његов раст, развој; њиховог организма, с обзиром на
гимнастике, које ће превентивно – Ученици који похађају трогодишње
утицати на могуће негативне стручне школе далеко су више
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без и са малим теговима осталих ученика ;
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и (до 4 kg); – Због тога је физичко васпитање, у
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; овим школама, значајно за активан
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m опоравак ученика, компензацију и ре
циљева и исхода; (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе растезања (број понављања и статичка и једнострана оптерећења.
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко опише основне карак ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ УЧЕНИКА – теоријска настава (2 часа)
умења и вештина умења (вештина) и теристике и правила атлетике, – мерење и тестирање (6 часова)
из спортских грана теоријских знања нео гимнастике и спортске гране – – РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И – практична настава (54 часа)
и дисциплина као пходних за за њихово дисциплина које се уче; НАРОДНИ ПЛЕСОВИ Подела одељења на групе
основа за реализо усвајање; – Демонстрира технику дисци – Савладавање основних вежби: Одељење се не дели приликом реали
вање постављених – Мотивација ученика за плина из атлетике и гимнастике докорак,”, мењајући корак галопом у зације;
циљева и исхода; бављењем физичким (вежби на справама и тлу) , посе свим правцима, полкин корак, далеко Настава се изводи фронтално и по
активностима; дује вештину, технику и тактику високи скок, „маказице; групама, у зависности од карактера
– Програм по избору – Формирање позитивног спортске игре као и вежбе из – Систематска обрада естетског покрета методске јединице која се реализује.
ученика: психосоцијалних обра осталих програмом предвиђених тела у месту и у кретању без рекви Уколико је потребно, нарочито за вежбе
заца понашања; садржаја зита и са реквизитима, користећи при из корективне гимнастике, приступ је
– Ритмичка гимнас – Примена стечених – Детаљније опише правила томе различиту динамику, ритам и индивидуалан.
тика и народни умења, знања и навика у спортске гране за коју показује темпо,
плесови; свакодневним условима посебан интерес – за коју школа – Примена савладане технике естетског Место реализације наставе
живота и рада; има услове; покрета и кретања у кратким саста – Теоријска настава се реализује у
– Естетско изражавање – Објасни због којих је карактерис вима. учионици или у сали, истовремено са
покретом и доживља тика физичког васпитања важно, – Треба савладати најмање пет народних практичном наставом;
вање естетских вреднос да активно учествује у процесу плесова. – Практична настава реализује се
ти покрета и кретања; наставе и да самостално спроводи – Припрема за такмичење и приредбе и на спортском вежбалишту (сала,
– Усвајање етичких одређен програм физичке и учешће на њима. спортски отворени терени, базен,
вредности и подсти спортске активности; клизалиште, скијалиште).
– Спортска игра цање вољних особина – Жели да се бави физичким, од – СПОРТСКА ИГРА (по избору)
(по избору); ученика ; носно спортским активностима, – Понављање и учвршћивање раније Препоруке за реализацију наставе
– Повезивање моторичких пошто сагледава (детектује) по обучаваних елемената игре. – Настава се реализује у циклусима
задатака у целине; али зитивне карактеристике физичке – Даље проширивање и продубљавање који трају приближно 10–12 часова
без стварања крутих мо и спортске активности – њихове техничко-тактичке припремљености (узастопних). Наставнику физичког
торичких аутоматизама позитивне утицаје на здравље, ученика у складу са изборним програ васпитања је остављено да, зависно
дружење и добро расположење; мом за дату игру. од потреба, прецизира трајање сваког
– Увођење ученика у – Сагледа негативне утицаје савре циклуса, као и редослед њиховог
– Рукомет; организовани систем меног начина живота (пушење, РУКОМЕТ садржаја.
припрема за школска дрога, насиље, деликвентно – Увежбавати основне техничке елемен
такмичења, игре, сусре понашање) и буде свестан да је те који су предвиђени програмским Садржај циклуса је:
те и манифестације; физичким, односно спортским садржајима за основну школу. – за проверу нивоа знања на крају
активностима могуће предупре – Покривање и откривање играча, оду школске године – један;
– Развијање елемената дити негативне утицаје; зимање лопте, ометање противника. – за атлетику – један;
ритма сједињавањем ки – Комуницира путем физичких Општи принципи постављања играчау – за гимнастику: вежбе на справама и
нетичких и енергетских односно спортских активности одбрани и нападу. Напад са једним и тлу – један
елемената у цјелине: у са својим друговима и ужива у два играча и напад против зонске од – за спорт по избору ученика – два;
препознавању целина: дружењу и контактима; бране. Зонска одбрана и напад „човек – за повезивање физичког васпитања са
рад-одмор; напрезање- – Доводи у везу свакодневни на човека”. Уигравање кроз тренажни животом и радом – један.
релаксација; убрзање- живот и способност за учење и процес.
успоравање; практичан рад са физичким, од – Правила игре. Начин остваривања програма
– Избор спортских грана, носно спортским активностимаи – Учествовање на разредним, школским
спортско-рекреативних правилном исхраном; и међусколским такмичењима. Садржаји програма усмерени су на:
или других кретних – самостално бира физичку, од развијање физичких способности;
– Фудбал; активности као трајног носно спортску активност и изво ФУДБАЛ спортско-техничко образовање; повези
опредељења за њихово ди је у окружењу у коме живи (да – Увежбавати основне техничке елемен вање физичког васпитања са животом
свакодневно упражња ли си ово намерно избацио?); те који су предвиђени програмским и радом.
вање; садржајима за основну школу.
– Објасни да покрет и кретање, – Покривање и откривање играча, оду Годишњи план, програм и распоред
без обзира на то којој врсти зимање лопте и ометање противника. кросева, такмичења, зимовања и других
физичке,односно спортске актив Општи принципи постављања играча облика рада утврђује се на почетку
ности припада, има своју естет у нападу и одбрани. Разне варијанте школске године на наставничком већу,
ску компоненту (лепота извођења, напада и одбране. Уигравање кроз на предлог стручног већа наставника
лепота доживљаја); тренажни процес. физичког васпитања.
– Правила малог фудбала. Стручно веће наставника физичког
– Ужива у извођењу покрета и – Учествовање на разним школским и васпитања, самостално, одређује
кретања; међушколским такмичељима. редослед обраде појединих садржаја
– Наводи основне олимпијске КОШАРКА програма и циклуса.
– Кошарка; принципе и примењује их на – Увежбавати основне техничке елемен Часови у току недеље треба да буду
школским спортским такмичењи те који су предвиђени програмским распоређени у једнаким интервалима,
ма и у слободном времену; садржајима за основну школу не могу се одржавати као блок часови.
– Препозна нетолерантно пона – Техника кошарке. Шутирање на кош Настава се не може одржавати истовре-
шање својих другова и реагује из места и кретања, шут са једном или мено са два одељења ни на спортском
на њега, шири дух пријатељства, обема рукама, са разних одстојања од терену ни у фискултурној сали.
буде истрајан је у својим актив коша. Постављање и кретање играча у У свим разредима настава физичког вас
ностима. нападу и одбрани. Одбрана „зоном” и питања се реализује одвојено за ученике
– Се правилно односи према окру „човек на човека”. Напад против ових и одвојено за ученице, а само у школама
жењу у којме вежба, рекреира се врста одбрана. Контранапад у разним које имају по два паралелна објекта за
и бави се спортом, што преноси у варијантама и принцип блока. физичко васпитање дозвољена је исто
свакодневни живот – Правила игре и суђење. времена реализација часа
– Учествује на школском такми – Учествовање на разредним и школ
чењу и у систему школских ским такмичењима. Праћење, вредновање и оцењивање
спортских такмичења Праћење напретка ученика у физичком
ОДБОЈКА васпитању се обавља сукцесивно у
– Одбојка; – Увежбавати основне техничке елемен току читаве школске године, на основу
те који су предвиђени програмским методологије праћења, мерења и вред
сад.жајима за основну школу новања ефеката у физичком васпитању
– Техника одбојке. Игра са повученим – стандарди за оцењивање физичких
и истуреним центром. Смечирање способности ученика и постигнућа у
и његова блокада. Уигравање кроз спортским играма
тренажни процес.
– Правила игре и суђења. Оквирни број часова по темама
– Учествовање на одељенским, разред – Тестирање и провера савладаности
ним и међушколским такмичењима. стандарда из основне школе (6
часова)
ПЛИВАЊЕ – Теоријских часова (1 у првом и 1 у
– Пливање; – Упознавање и примена основних другом полугодишту).
сигурносних мера у пливању; – Спортска игра: по избору школе (50
– Усвајање две технике пливања (по часова)
склоностима и избору ученика). – Провера знања и вештина (4 часа).
Вежбање ради постизања бољих
резултата. Скок на старту и окрети. Школа организује и спроводи спортска
– Учествовање на одељенским, разред такмичења, као јединствени део процеса
ним и међушколским такмичењима. наставе физичког васпитања.
Спортска такмичења организују
БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ се у оквиру радне суботе и у друго
– Борилачке вештине; – Избор борилачке вештине која се време које одреди школа. Међушколска
изучава на матичним факултетима спортска такмичења организују се у
спорта и физичког васпитања, и која оквиру календара које одреди Савез за
је у програму Школских спортских школски спорт и олимпијско васпитање
такмичења. Наставник у складу са мо Србије које је уједно и организатор ових
гућностима школе и интересовањима такмичења.
ученика предлаже наставни програм.
КЛИЗАЊЕ И СКИЈАЊЕ
– Клизање, скијање; – Програмски задаци из клизања и
скијања обухватају савладавање ос
новне технике и упознавање са прави
лима такмичења. Наставник предлаже
наставни програм, који се заснива на
програму клизања и предмета скијање
на матичним факултетима.

– Екологија и заштита животне средине

– Развијање осећаја за простор и разумевање узајамних односа геометријских фигура
– Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења<
– Развој способности потребних за решавање проблема и нових ситуација у процесу рада и свакодневном животу.
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање основних – дефинише појам вектора – Појам вектора, супротан вектор, На почетку теме ученике упознати са
Вектори – изврши основне операције са вања
векторима (сабирање и одузи
мање вектора, производ броја и Облици наставе
вектора) Предмет се реализује кроз следеће
– Проширивање знања о – разликује различите записе – Преглед бројева, операције са реал облике наставе:
скупу реалних бројева бројева из скупова N, Z и Q и те ним бројевима – теоријска настава (70 часова)
бројеве приказује на бројевној – Апсолутна вредност реалног броја
правој и пореди их. – Приближна вредност реалних броје Место реализације наставе
– разликује основне подскупове ва, правила заокругљивања – Теоријска настава се реализује у учио
скупа реалних бројева (N, Z, Q, I) – Апсолутна и релатина грешка ници или кабинету за математику
и уочава релације NÌZÌQÌR, IÌR
– израчуна вредност једноставног Препоруке за реализацију наставе
рационалног бројевног израза – образложити циљ предмета, начин и
поштујући приоритет рачунских критеријум оцењивања
Реални бројеви – неопходна предзнања поновити уз
операција и употребу заграда
– користи калкулатор при израчуна максимално ангажовање ученика
вању вредности бројевног израза – подстицати ученике на размишљање и
– одреди апсолутну вредност реал самостално закључивање
ног броја и графички интерпрети – примењивати разноврсне облике и
ра на бројевној оси методе рада, како би се подстакла
– заокругли број на одређени број активност ученика
децимала – инсистирати на прецизности, тач
– одреди апсолутну и релативну ности, систематичности и уредности
грешку у раду
– упућивати ученике на претраживање
– Стицање знања о триго – дефинише основне тригономет – Дефиниције тригонометријских функ различитих извора и примену савреме
нометрији ријске функције оштрог угла ција оштрог угла правоуглог троугла них технологија
– израчуна основне тригономет – Врeдности тригонометријских функ
ријске функције оштрог угла ција за углове од 0°, 30°, 45°, 60°, 90° – Вектори: нагласити разлику између
правоуглог троугла када су дате – Основне тригонометријске идентич скаларних и векторских величина.
две странице ности Истаћи повезаност са физиком – силе,
– конструише оштар угао ако је – Решавање правоуглог троугла брзина, убрзање су векторске величи
позната једна његова тригономет не, итд.
ријска функција
– наведе тригонометријске – Реални бројеви: нагласити затворе
идентичности и примени их на ност операција у одређеним скупо
одређивање вредности осталих вима и потребу да се постојећи скуп
Тригонометрија пра-
тригонометријских функција када прошири новим. Садржаје о грешкама
воуглог троугла
је позната једна од њих повезати са стручним предметима,
– наведе вредности тригономет израчунавати апсолутну и релативну
ријских функција карактеристич грешку конкретних мерења.
них углова (од 0°, 30°, 45°, 60°,
90°) и прочита вредности за оста – Тригонометрија правоуглог
ле оштре углове са калкулатора и троугла: садржаје повезивати са одго
обрнуто (одређује оштар угао ако варајућим примерима из живота, нпр.
је позната вредност тригономет величина сенке. Поновити правила
ријске функције) заокругљивања бројева на одређени
– примени елементе тригономет број децимала.Оспособити ученике за
рије правоуглог троугла на реша употребу калкулатора као помоћног
вање практичних проблема средства при решавању проблема
– Проширивање знања – израчуна одређени део неке – Размера и пропорција применом тригонометрије.
о пропорцијама и про величине – Директна и обрнута пропорционал
центном рачуну – одреди непознате чланове просте ност – Пропорционалност: користити што
– Оспособљавање за пропорције – Прост сразмерни рачун више конкретних примера из живота
примену пропорција и – прошири или скрати размеру и – Рачун поделе и струке.
процената на решавање примени је у решавању проблема – Процентни и промилни рачун
реалних проблеме поделе – Линеарне једначине и неједначине:
Пропорционалност
– препозна директну или обрнуту истаћи повезаност између анали
пропорционалност две величне тичког и графичког приказа функције.
, примени је на решавање јед Садржаје повезати са одговарајућим
ноставних проблема и. прикаже садржајима физике и хемије.
графички
– одреди непознату главницу, про
ценат или процентни износ
– Проширивање знања о – сабира, одузима и множи поли – Полиноми – Оцењивање

полиномима номе – Растављање полинома на чиниоце Вредновање остварености исхода
– примени дистрибутивни закон – НЗД и НЗС полинома вршити кроз:
множења према сабирању и фор – Трансформације рационалних алгебар 1. усмену проверу знања
муле за квадрат бинома и разлику ских израза 2. писмену провера знања
квадрата, збир и разлику кубова 3. тестове знања
Рационални алге- – растави полином на чиниоце Оквирни број часова по темама
барски изрази – одреди НЗД и НЗС полинома – Вектори 4 часа
– трансформише једноставнији – Реални бројеви 7 часова
рационални алгебарски израз – Тригонометрија правоуглог троугла
7 часова
– Пропорционалност 8 часова
– Рационални алгебарски изрази 12
часова
– Геометрија 13 часова
– Продубљивање знања из – разликује основне и изведене – Геометријски појмови и везе између – Линеарне једначине и неједначине 11
геометрије геометријске појмове њих часова
– разликује узајамне односе углова – Троугао У току школске године предвиђена су 4
(суседни, упоредни, унакрсни, – Значајне тачке троугла писмена задатка (по 2 у полугодишту).
комплементни, суплементни) – Четвороугао За реализацију писмених задатака са
– наведе везе између углова са па – Талесова теорема исправкама планирано је 8 часова.
ралелним и нормалним крацима – Сличност фигура
– наведе релације везане за унутра – Сличност троуглова, ставови слич
шње и спољашње углове троугла ности
– наведе и примени релације везане
за унутрашње и спољашње углове
троугла
– дефинише појам симетрала угла и
конструише симетралу угла
– конструише симетралу дужи,
симетралу угла и висину троугла
– конструише значајне тачке
троугла
– дефинише појам тежишна
Геометрија дуж троугла и наведе својство
тежишта
– наведе и примени основне ре
лације у једнакокраком, односно
једнакостраничном троуглу
– разликује врсте четвороуглова и
наведе њихове особине
– наведе ставове о паралелограму
и уме да их примени
– наведе особине специјалних
паралелограма
– формулише Талесову теорему и
примени је на поделу дужи на n
једнаких делова
троуглова
– примењује ставове о сличности
троуглова на одређивање непоз
натих елемената у једноставнијим
задацима
линеарној једначини, једначине – Линеарна функција и њен график
нејeднaчини, функцији – реши линеарну једначину – Линеарна неједначина
и системима линеарних – примени линеарну једначину на – Систем линеарних једначина
једначина решавање проблема
– реши једначине које се своде на
линеарне једначине
Линеарне једначине
– дефинише појам линеарне
и неједначине
функције
– прикаже аналитички, табеларно и
графички линеарну функцију
– реши линеарну неједначину и
на са две непознате

Разред други
ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања – претвара угао изражен у степени – Пројекција вектора на осу. Мерење На почетку теме ученике упознати са
о тригонометријским ма у радијане и обрнуто угла. Радијан циљевима и исходима наставе, односно
функцијама – користи тригонометријски круг – Тригонометријске функције произвољ учења, планом рада и начинима оцењи
(нпр. да прочита вредности ног угла. Тригонометријски круг вања
тригонометријских функција – Свођење тригонометријских функција
произвољног угла) произвољног угла на тригонометријс Облици наставе
Тригонометријске
– израчуна остале тригономет ке функције оштрог угла Предмет се реализује кроз следеће
функције
ријске функције ако је позната – Особине тригонометријских функција облике наставе:
вредност једне тригонометријске – Графици функција f(x)=sin(x) и – теоријска настава (70 часова)
функције примењујући основне f(x)=cos(x)
тригонометријске идентичности – Графици функција f(x)=tg(x) и Место реализације наставе
– нацрта графике основних триго f(x)=ctg(x) – Теоријска настава се реализује у учио
нометријских функције ници или кабинету за математику
– Проширивање знања – наведе својства операција са сте – Појам степена. Операције са степе
о степеновању и коре пенима и примени их у трансфор нима Препоруке за реализацију наставе
новању мацијама једноставнијих израза – Степен са целим изложиоцем – образложити циљ предмета, начин и
– наведе својства операција са ко – Запис броја у Е (scientific) формату критеријум оцењивања
ренима и примени их у трансфор – Појам корена. Операције са коренима – неопходна предзнања поновити уз
Степеновање и коре- мацијама једноставнијих израза – Степен са рационалним изложиоцем максимално ангажовање ученика
новање – рационалише именилац разломка – Рационалисање имениоца разломка – подстицати ученике на размишљање и
у једноставним случајевима – Појам комплексног броја и операције самостално закључивање
– дефинише појмове имагинарна са њима – примењивати разноврсне облике и
јединица и комплексан број методе рада, како би се подстакла
– сабере, одузме, помножи и подели активност ученика
два комплексна броја – инсистирати на прецизности, тач
ности, систематичности и уредности
– Стицање основних – наведе примере функција – Појам функције. у раду
знања о функцијама – одреди знак, интервале моното – Функције са коначним доменом – упућивати ученике на претраживање
и читању графика ности, максимум и минимум на – Графичко представљање функције различитих извора и примену савреме
функције датом графику – Читање графика функције (одређи них технологија
– прочита и разуме податак са гра вање знака, интервала монотоности, – Степеновање и кореновање: при
Функција и график фикона, дијаграма или из табеле, максимума, минимума) – без формал проширивању скупа из кога је
функције и одреди минимум или максимум не дефиниције тих појмова изложилац нагласити перманентност
и средњу вредност зависне – Различити графички облици предста особина степеновања. Оспособити
величине; вљања функција са коначним доменом ученике да помоћу калкулатора одреде
– податке представљене у једном (табела,график, дијаграм, круг) вредности корена и степена датог
графичком облику представи у – Одређивање максимума, минимума и броја. Комплексни бројеви: обрадити
другом; средње вредности зависне величине само основне појмове и чињенице
– Стицање основних – реши непотпуну квадратну једна – Квадратна једначина које ће бити неопходне при изучавању
знања потребних за чину у скупу R – Образац за решавање квадратне садржаја о квадратној једначини.
решавање квадратних – наведе пример квадратне једначи једначине
једначина, скицирање не која нема решења у скупу R – Природа решења квадратне једначине – Функција и график функције: при
и анализу графика ква – примени образац за решавање – Растављање квадратног тринома на ликом обраде користити што више ко
Квадратна једначина дратних функција квадратне једначине линеарне чиниоце Полиедри и обртна тела 11 часова
и квадратна функ- – одреди природу решења квадрат – Квадратна функција и њен график – Низови 6 часова
ција не једначине
– растави квадратни трином – У току школске године предвиђена су
– скицира и анализира график 4 писмена задатка (по 2 у полуго
квадратне функције (прочита нуле дишту). За реализацију писмених
функције, максимум или мини задатака са исправкама планирано је
мум, интервале монотоности) 8 часова нкретних примера из живота
– Продубљивање знања о – израчуна обим и површину фи – Обим и површина фигура у равни и струке.
полиедрима и обртним гура у равни (квадрат, правоугао (квадрат, правоугаоник, правилан – Квадратна једначина и квадратна
телима ник, правилан шестоугао, круг) шестоугао, круг) функција: показати односе између
– разликује правилне полиедре – Призма, пирамида и њихови равни решења и коефицијената, као и раста
– примени одговарајуће формуле и пресеци вљање квадратног тринома на чиниоце.
израчуна површине и запремине – Површина и запремина призме За цртање квадратне функције корис
Полиедри и обртна тити нуле (решавање једначине) и теме
правилне призме и пирамиде – Површина и запремина пирамиде
тела (свођење на канонски облик). Истаћи
(једноставнији задаци) – Ваљак, купа, лопта и њихови равни
– примени одговарајуће формуле и пресеци повезаност између аналитичког и гра
израчуна површине и запремине – Површина и запремина ваљка фичког приказа квадратне функције.
правог ваљка, купе и лопте – Површина и запремина купе – Полиедри и обртна тела: користити
– одреди површину једноставних – Површина и запремина лопте симулације пресека на рачунару.
равних пресека тела Правилне полиедре приказати
коришћењем рачунара. Садржаје
– Стицање основних – препозна општи члан низа када – Појам низа повезати са стручним предметима и
знања о низовима су дати почетни чланови низа – Аритметички низ проблемима из свакодневног живота.
(једноставнији примери) – Збир првих n чланова аритметичког – Низови: примере низова узимати из
– препозна аритметички низ и низа разних области математике, (нпр. из
одреди везу између општeг члана, – Геометријски низ геометрије) као и из свакодневног
првог члана и диференције низа – Збир првих n чланова геометријског живота.
Низови – израчуна збир првих n чланова низа
аритметичког низа – Оцењивање
– препозна геометријски низ и Вредновање остварености исхода
одреди везу између општeг члана вршити кроз:
и првог члана и количника низа 1. усмену проверу знања
– израчуна збир првих n чланова 2. писмену провера знања
геометријског низа 3. тестове знања

– Тригонометрија правоуглог троугла 9
часова
– Степеновање и кореновање 14 часова
– Функција и график функције 6 часова
– Квадратна једначина и квадратна
функција 16 часова

Разред трећи
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање основних – Примени Гаусов алгоритам на – Системи линеарних једначина. Гаусов На почетку теме ученике упознати са
знања о правој и кругу решавање система линеарних алгоритам циљевима и исходима наставе, односно
једначина (3*3) – Декартов координатни систем у равни. учења, планом рада и начинима оцењи
– израчуна растојање између две Координате тачке и растојање између вања
тачке и обим троугла ако су дате две тачке
координате његових темена – Једначина праве у Декартовом право Облици наставе
– разликује општи облик једначине углом координатном систему. Општи и Предмет се реализује кроз следеће
праве од екплицитног облика и екплицитни облик једначине праве облике наставе:
преведе један запис у други – Једначина праве одређена тачком и – теоријска настава (31 час)
– објасни положај праве у коорди коефицијентом правца
натном систему у зависности од – Једначина праве одређена двема Место реализације наставе
Аналитичка геомет- коефицијената k и n тачкама – Теоријска настава се реализује у учио
рија у равни – одреди једначину праве одређену – Узајамни положај две праве ници или кабинету за математику
датом тачком и датим коефи – Нормални облик једначине праве и
цијентом правца растојање тачке од праве Препоруке за реализацију наставе
– одреди једначину праве одређену – Једначина кружнице – образложити циљ предмета, начин и
датим двема тачкама – Узајамни положај праве и кружнице критеријум оцењивања
– примени услов паралелности и – неопходна предзнања поновити уз
нормалности максимално ангажовање ученика
– израчуна растојање тачке од праве – подстицати ученике на размишљање и
– преведе општи облик једначине самостално закључивање
круга у канонски – примењивати разноврсне облике и
– одреди центар и полупречник методе рада, како би се подстакла
кружнице активност ученика
– Упознавање са основ – примени каматни рачун од сто – Прост каматни рачун – инсистирати на прецизности, тач
ним елементима финан (време дато у годинама, месецима – Примена простог каматног рачуна (рад ности, систематичности и уредности
сијске математике или данима) са меницама и са рачуном штедног у раду
– објасни појам менице и на који улога, потрошачки кредити) – упућивати ученике на претраживање
начин се употребљава – Појам сложеног каматног рачуна различитих извора и примену савреме
– примени прост каматни рачун на них технологија
них улога и потрошачких кредита – Аналитичка геометрија у равни:
– покаже разлику између простог истаћи да је аналитичка геометрија на
и сложеног каматног рачуна на одређени начин спој алгебре и геомет
датом примеру рије и повезати примену аналитичког
апарата са решавањем одређених
задатака из геометрије. Указати на везе
између различитих облика једначине
праве. Једначину кружнице обрадити у
општем и канонском облику.
Елементи финан- – Елементи финансијске математике:

сијске математике користити што више конкретних
примера из живота.
1. усмену проверу знања
2. писмену провера знања
3. тестове знања
– Аналитичка геометрија у равни: 18
часова
– Елементи финансијске математике 9
часова
У току школске године предвиђена су 2
писмена задатка (по 1 у полугодишту).
За реализацију писмених задатака са
исправкама планиранa су 4 часа.
– Техничка физика
– Техничко цртање
– Техничка механика

Циљеви предмета: Стицање знања, вештина и формирање вредносних ставова информатичке писмености неопходних за живот и рад у савременом друштву.

В
Слајд – презентације 12
УКУПНО: 70

стању да:
ности рачунарског система – наведе примере употребе рачунара у – примена рачунара у разним областима људске начинима оцењивања.
свакодневном животу делатности Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– наводи примере и предности умрежа њихову минимизацију улазно – излазне портове и уређаје спољашње
– манипулише дељивим ресурсима у података нивоу основне блок – шеме (матична плоча,
– управља штампањем докумената мрежна карта).
– примењује здравственe и сигур – Објаснити значај и направити хијерархију
носнe мерe заштите при коришћењу утицаја појединих компоненти рачунара на
рачунара перформансе рачунара.
– објасни утицај коришћења рачунара на – Поделу софтвера урадити на нивоу: ОС,
животну средину апликативни софтвер и драјвери и објаснити
– примењује и поштује законскa решења њихову намену.
у вези са ауторским правима и зашти – При подешавању радног окружења посебну
том података пажњу обратити на регионална подешавања
– При реализацији хијерархијске организације
података.
– Објаснити ученицима значај правилног
држања тела, осветљења, дужине рада без
паузе...
лиценци.
Оцењивање

стању да:
рад са програмима за обраду обраду текста пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе/учења, планом рада и
– уметне објекте у текст и модификује – форматирање текста (слова, обликовање,
их индексирање, експонирање, боја, промена Облици наставе
– направи циркуларна писма величине слова) Модул се реализује кроз следеће облике
– подешава параметре изгледа странице – форматирање пасуса наставе:
текстуалног документа – стилови – лабораторијске вежбе
– проналази и исправља правописне и – креирање и форматирање табеле
словне грешке помоћу алата уграђених – уношење података и модификовање табеле Подела одељења на групе
у програм за обраду текста – рад са објектима (уметање, копирање, пре Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– прегледа и штампа текстуални мештање, промена величине...) зације:
документ – израда циркуларног писма, избор листе – Лабораторијских вежби
тастатуре.
Оцењивање

стању да:
рад са програмом за табеларне табеларне прорачуне пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе/учења, планом рада и
мент референцирање ћелија

опсега ћелија, целог радног листа, целог до врсте графикона (хистограме, линијске, и
кумента, графикона и одређивање броја копија „пите”; објаснити њихову намену; показати
Оцењивање
Назив модула: Слајд – презентације

стању да:
израду слајд – презентација и израду слајд – презентације пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе/учења, планом рада и
њихово презентовање – управља слајд – презентацијама и – рад са документима (отварање, снимање у раз начинима оцењивања.
– користи различите организације табелама, дијаграмима и графиконима наставе:
слајда – форматирање текста – лабораторијске вежбе
– уноси и форматира текст на слајду – додавање објеката на слајд (звук, филм....)
– додаје објекте на слајд – позадина слајда (боје, преливи, шрафуре, Подела одељења на групе
– уноси белешке уз слајд текстуре и слике) Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– подешава позадину слајда – дизајн – теме зације:
– користи и модификује готове дизајн – анимациони ефекти (врсте, подешавање пара – Лабораторијских вежби
– теме метара, анимационе шеме)
– додаје и подешава анимационе ефекте – прелаз између слајдова Место реализације наставе
објектима – интерактивна презентација (хиперлинкови и – рачунарски кабинет
– бира и подешава прелазе између акциона дугмад)
слајдова – врсте погледа на презентацију Препоруке за реализацију наставе
– израђује интерактивне слајд презен – штампање презентације – Практичну реализацију модула извести у не
тације – подешавање презентације за јавно прикази ком од програма за израду слајд презентације.
– разликује врсте погледа на презен вање (ручно, аутоматски, у петљи...) – Конкретне примере за вежбање прилагодити
тацију – наступ презентера (положај презентера, образовном профилу кроз корелацију са
– припрема за штампу и штампа пре вербална и невербална комуникација, савлада стручним предметима.
зентацију вање треме...) – Кроз цео модул ученик треба да ради на једној
– подешава презентацију за јавно презентацији чија је тематика везана за кон
приказивање; кретан образовни профил и да на њој примени
– припрема презентације за прикази сва усвојена знања и вештине.
вање са другог рачунара – При реализацији овог модула инсистирати на
– излаже слајд-презентацију правопису и употреби одговарајућег језика
тастатуре.
Оцењивање

стању да:
коришћење Интернета и елек – разликује начине повезивања рачунара – адресе и протоколи вима и исходима наставе/учења, планом рада и
– разликује Интернет – сервисе (предности и недостаци сваког од њих) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– користи садржаје са веба (WWW – пошта, FTP...) наставе.
претраживача – коришћење претраживача (основно и напред Модул се реализује кроз следеће облике
– процењује садржаје са веба на критич но) наставе:
ки начин – поузданост извора информација. – лабораторијске вежбе
– преузима садржаје са веба – медијска писменост.
– комуницира путем електронске поште – преузимање садржаја са веба (снимањем веб Подела одељења на групе
– разликује предности и недостатке странице, копирањем садржаја са веб страни Одељење се дели на 2 групе приликом реали
електронске комуникације це, преузимањем датотеке) зације:
– користи разноврсне Интернет – – програми за електронску пошту („веб – мејл” – лабораторијских вежби
сервисе и програми за преузимање поште на локални
– попуњава и шаље веб – базиране рачунар) Место реализације наставе
обрасце – радно окружење програма за електронску – рачунарски кабинет
– објашњава појам електронског пошту
пословања – постављање адресе примаоца („за”, „копија”, Препоруке за реализацију наставе
– примени сервис „у облаку” „невидљива копија”) – При реализацији овог модула инсистирати на
– објашњава могуће злоупотребе – пријем и слање електронске поште, без и са правопису и употреби одговарајућег језика
Интернета прилогом тастатуре.
– примењује безбедносне мере прили – напредне могућности програма за преузимање – Током реализације свих садржаја модула
ком коришћења Интернета ел. поште (уређивање адресара, уређивање инсистирати на могућностима злоупотре
– примењује правила лепог понашања фасцикли, аутоматско сортирање поште...) бе Интернета а поготово на безбедности
на мрежи – веб – обрасци разноврсне намене корисника, поузданости информација и
– поштује ауторска права за садржаје – електронско пословање у трговини и јавној спречавању злоупотребе деце.
преузете са мреже управи – При претраживању Интернета ученике ус
– предности и недостаци електронске комуни мерити ка тражењу образовних веб сајтова и
кације коришћењу система за електронско учење.
– социјалне мреже, форуми, системи за брзе – При обради електронског пословања демонс
поруке, системи за електронско учење... трирати различите врсте веб образаца који се
– рачунарски сервиси „у облаку”, рад са тек користе за поручивање и плаћање робе путем
стом, табелама и датотекама. Интернета, поручивање докумената...
– безбедност деце на Интернету – Показати рад са текстом, рад са табелама и
– безбедносни ризици коришћења електронске складиштење података у неком од сервиса „у
комуникације облаку” (cloud computing), доступних путем
– правила лепог понашања у електронској веба.
комуникацији – Преузимање садржаја са веба вежбати на
и развијати код ученика критичко мишљење
и медијску писменост у избору и тумачењу
садржаја.
Оцењивање

ИСХОДИ
у стању да:
значају средњовековне – разликује периоде у којима је – Српска револуција 1804–1835. и њено Предмет се реализује кроз следеће
државности за настанак постојала, престала да постоји и место у контексту европских збивања. облике наставе:
ности. – уочи утицај европских револуци Петровићи) у развоју српске држав ници или одговарајућем кабинету.
– Разумевање најзначај онарних збивања на развој српске ности.
нијих идеја модерног националне и државне идеје; – Ратови Србије и Црне Горе за независ Оцењивање:
доба и њиховог утицаја – објасни узроке и последице ност 1876–1878. Вредновање остварености исхода
у процесу стварања Српске револуције, ослободилач – Формирање модерног политичког сис вршити кроз:
српске државе. ких ратова 1876–1878, балканских тема и настанак странака (радикалне, – праћење остварености исхода
– Разумевање међународ ратова и Првог светског рата; либералне и напредњачке). – тестове знања.
ног контекста у коме – уочи и објасни на историјској – Положај Срба под османском и хаб
настаје и постоји српска карти промене граница српске збуршком влашћу у XIX и почетком Оквирни број часова по темама:
држава државе; XX века. – Српска држава и државност – 30
Српска држава и
– лоцира места најважнијих битака – Србија и Црна Гора у балканским часова;
државност
које су вођене током Српске ратовима и Првом светском рату. – Српски народ у југословенској држави
револуције, ослободилачких рато – Најзначајније личности (вожд – 20 часова;
ва 1876–1878, балканских ратова Карађорђе Петровић, кнез Милош – Достигнућа српске културе – 10
и Првог светског рата; Обреновић, прота Матеја Ненадовић, часова;
– опише улогу истакнутих лич митрополит Стефан Стратимировић, – Српски народ и Србија у савременом
ности у Српској револуцији, у Димитрије Давидовић, Тома Вучић свету – 10 часова.
развоју државних иституција и Перишић, Илија Гарашанин, кнез
формирању модерног политич Александар Карађорђевић, кнез Препоруке за реализацију наставе:
ког система, у ослободилачким Михаило Обреновић, Владимир – структура програма конципирана је
ратовима 1876–1878, балканским Јовановић, Светозар Милетић, краљ с циљем да помогне наставнику у
ратовима и Првом светском рату; Милан Обреновић, владика Петар I планирању непосредног рада са уче
– изведе закључак о значају Петровић, владика Петар II Петровић, ницима, олакшавајући му одређивање
уставности за развој модерног књаз Данило Петровић, књаз Никола обима и дубине обраде појединих
политичког система. Петровић, Лука Вукаловић, Јован наставних садржаја,
Ристић, Стојан Новаковић, Никола – за сваку тематску целину дати су
Пашић, краљ Александар Обреновић, циљеви, исходи и садржаји, а исходи
краљ Петар I Карађорђевић, престоло треба да послуже да наставни процес
наследник Александар Карађорђевић, буде тако обликован да се наведени
Радомир Путник, Степа Степановић, циљеви остваре,
Живојин Мишић, Петар Бојовић, – садржаје треба прилагођавати уче
Јанко Вукотић...). ницима, како би најлакше и најбрже
достигли наведене исходе,
– Проширивање знања – образложи најважније мотиве и – Југословенска идеја и конституисање – наставник има слободу да сам одреди
о југословенској идеји узроке стварања југословенске државе. распоред и динамику активности
и носиоцима идеје државе; – Одлике политичког система у југосло за сваку тему, уважавајући циљеве
стварања југословенске – уочи значај настанка југословен венској краљевини (политичке борбе, предмета,
државе. ске државе за српски народ; Видовдански и Октроисани устав, – програм се може допунити садржајима
– Разумевање међународ – идентификује одлике југословен лични режим краља Александра, ства из прошлости завичаја, чиме се код
ног контекста у коме ске државе као монархије и као рање Бановине Хрватске и отварање ученика постиже јаснија представа о
настаје југословенска републике; српског питања). историјској и културној баштини у њи
држава. – разликује особености друштве – Априлски рат и последице пораза, ховом крају (археолошка налазишта,
– Проширивање знања о но-политичких система који геноцид над Србима у НДХ. музејске збирке),
одликама југословенске су постојали у југословенској – Отпор, устанак и грађански рат. – у школама на наставном језику неке од
државе. држави; – Биланс рата и допринос Југославије националних мањина могу се обради
– Проширивање знања – уочи и разуме међународни поло победи антифашистичке коалиције. ти и проширени наставни садржаји из
о положају српског жај југословенске државе; – Југославија после Другог свет прошлости тог народа,
народа у југословенској – образложи допринос југословен ског рата: настанак југословенске – важно је искористити велике могућ
држави. ских антифашистичких покрета федерације; политичке, економске ности које историја као наративни
– Уочавање улоге зна победи савезника у Другом свет и културне прилике; односи са предмет пружа у подстицању ученичке
менитих личности у ском рату; Истоком и Западом; улога Југославије радозналости, која је у основи сваког
политичком животу – именује најважније личности које у Покрету несврстаних; самоуправни сазнања,
југословенске државе. су утицале на друштвено-поли концепт социјалистичког развоја, – наставни садржаји треба да буду
Српски народ у југо-
– Сагледавање међу тичка збивања у Југославији. Устав из 1974. године и дезинтегра представљени као „прича” богата
словенској држави
народног положаја ција СФРЈ; положај српског народа информацијама и детаљима, не зато да
југословенске државе. изван република Србије и Црне Горе би оптеретили памћење ученика, већ
и сецесионистички ратови 1990-их, да би им историјски догађаји, појаве
настанак нових држава; демографс и процеси били предочени јасно,
ке, економске и културне последице детаљно, живо и динамично,
нестанка СФРЈ; питање АП Косово – посебно место у настави историје
и Метохија и НАТО агресија на СРЈ, имају питања, како она која поставља
раздвајање Србије и Црне Горе. наставник ученицима, тако и она која
– Најзначајније личности (краљ долазе од ученика, подстакнута оним
Александар I Карађорђевић, што су чули у учионици или што су
Никола Пашић, Стјепан Радић, сазнали ван ње користећи различите
Љуба Давидовић, Светозар изворе информација,
Прибићевић, Антон Корошец, Милан – добро осмишљена питања наставника
Стојадиновић, Влатко Мачек, кнез имају подстицајну функцију за развој
Павле Карађорђевић, краљ Петар историјског мишљења и критичке
II Карађорђевић, генерал Драгољуб свести, не само у фази утврђивања и
Михаиловић, генерал Милан Недић, систематизације градива, већ и у самој
Анте Павелић, Јосип Броз Тито, обради наставних садржаја,
Слободан Милошевић, Фрањо – у зависности од циља који наставник
Туђман...). жели да оствари, питања могу имати
– Разумевање појма – разликује периоде у којима су – Средњовековна култура Срба (језик различите функције, као што су: фо
српског културног настала најзначајнија дела српске и писмо, верски карактер културе, кусирање пажње на неки садржај или
простора. културе; Мирослављево јеванђеље, књижев аспект, подстицање поређења, трагање
– Развијање свести о ви – упореди одлике српске културе ност, најзначајније задужбине, правни за појашњењем,
шевековном континуи различитих периода; споменици). – настава би требало да помогне
тету српске културе. – објасни утицаје историјских – Последице сеоба на српску културу ученицима у стварању што јасније
– Сагледавање српске кул збивања на културна кретања; (утицај западноевропских културних представе не само о томе шта се деси
туре као дела европског – опише одлике свакодневног живо кретања на српску културу). ло, већ и зашто се то десило и какве су
културног наслеђа. та код Срба у различитим епохама – Успон грађанске класе. последице из тога проистекле,
– Проширивање знања о и областима; – Свакодневни живот сеоског и градског – у настави треба што више користити
највишим дометима и – именује најважније личности становништва. различите облике организоване ак
представницима српске које су заслужне за развој српске – Културна и просветна политика – ос тивности ученика (индивидуални рад,
културе. културе. нивање Велике школе, Универзитета, рад у пару, рад у групи, радионице или
– Развијање свести о академије наука, Народног позоришта. домаћи задатак),
значају образовања – Европски културни утицаји. – да би схватио догађаје из прошло
за општи културни – Личности – Свети Сава, деспот сти, ученик треба да их „оживи у
напредак. Стефан Лазаревић, монахиња свом уму”, у чему велику помоћ
– Уочавање промена у Јефимија, Доситеј Обрадовић, Вук може пружити употреба различитих
свакодневном животу Караџић, Сава Текелија, Петар II историјских текстова, карата и других
Достигнућа српске код Срба кроз векове. Петровић Његош, Паја Јовановић, извора историјских података (доку
културе Урош Предић, Надежда Петровић, ментарни и играни видео и дигитални
Лаза Костић...). материјали, музејски експонати,
– Српска култура као део југословенског илустрације), обилажење културно-
културног простора (културна сарадња историјских споменика и посете
и прожимања, наука, уметнички установама културе,
покрети, хуманитарне и спортске – коришћење историјских карата изузет
организације, популарна култура, но је важно јер омогућавају ученицима
личности – Никола Тесла, Михајло да на очигледан и сликовит начин
Пупин, Михаило Петровић Алас, доживе простор на коме се неки од
Јован Цвијић, Милутин Миланковић, догађаја одвијао, помажући им да кроз
Бранислав Нушић, Исидора време прате промене на одређеном
Секулић, Јован Дучић, Ксенија простору,
Атанасијевић, Слободан Јовановић, – треба искористити и утицај наставе
Сава Шумановић, Иван Мештровић, историје на развијање језичке и говор
Иво Андрић, Милош Црњански, не културе (беседништва), јер исто
Бојан Ступица, Десанка Максимовић, ријски садржаји богате и оплемењују
Борислав Пекић, Добрица Ћосић, језички фонд ученика,
Александар Петровић, Александар
Поповић, Емир Кустурица, Душан
Ковачевић…).
– Разумевање политичких – идентификује најважније чиниоце – Најутицајније државе и организације у – у раду са ученицима неопходно је
и економских односа у у међународним политичким и међународним политичким и економ имати у виду интегративну функцију
савременом свету. економским односима; ским односима. историје, која у образовном систему,
– Сагледавање међународ – разуме место и улогу Србије у – Улога Организације уједињених где су знања подељена по наставним
ног положаја Србије. савременом свету; нација у очувању мира у свету, борби предметима, помаже ученицима да
– Проширивање знања о – утврди значај чланства Србије у против сиромаштва и заштити култур постигну целовито схватање о пове
најзначајнијим међуна међународним организацијама; них споменика. заности и условљености географских,
родним организацијама – објасни утицај савремених тех – Геополитички положај Србије. економских и културних услова живо
и чланству Србије у ничких достигнућа на повезивање – Чланство Србије у регионалним, та човека кроз простор и време,
Српски народ и
њима. људи у свету. европским и светским организацијама – пожељно је избегавати фрагментарно
Србија у
– Проширивање знања о (Савет Европе, ОЕБС, ОУН…). и изоловано учење историјских чиње
савременом свету
последицама научно- – Срби ван Србије (проблем избеглица, ница јер оно има најкраће трајање
технолошког развоја Црна Гора, Република Српска, Срби у у памћењу и најслабији трансфер у
на живот савременог дијаспори). стицању других знања и вештина,
човека. – Свет почетком XXI века – научни и – у настави треба, кад год је то могуће,
технолошки развој, интернет, утицај примењивати дидактички концепт
медија на јавно мњење, популарна мултиперспективности,
култура, глобализација, тероризам, – одређене теме, по могућности, треба
еколошки проблеми... реализовати са одговарајућим садр
жајима из сродних предмета.

средине.
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање знања о – дефинише предмет изучавања, – Предмет проучавања, подела и место На почетку теме ученике треба упознати
предмету проучавања, значај, развој и место географије географије у систему наука са циљевима и исходима наставе /
подели, значају и месту у систему наука учења, планом рада и начинима оцењи
географије у систему – разликује природне и друштвене вања
наука елементе географског простора и
Увод схвата њихове узајамне узрочно- Облици наставе
– Уочавање и схватање последичне везе и односе Предмет се реализује кроз следеће
корелативних односа – одреди место географије у систе облике наставе:
између географије и му наука теоријска настава 35 часова
положају, месту и улози државних граница, разуме држав и државна обележја Србије учионици
Србије на Балканском но уређење Србије и познаје – Савремене компоненте географског
полуострву и југоисточ државна обележја: грб, заставу, положаја Србије Препоруке за реализацију наставе
ној Европи химну – коришћење савремених електронских
– објашњава на карти положај и помагала,
– Уочавање општих величину територије Србије уз – аналогних и дигиталних географских
географских каракте кратак опис битних карактеристи карата различитог размера и садржаја
ристика сагледавањем ка граница са суседним земљама – коришћење информација са Интернета
сложених друштвено – – дефинише појам југоисточ – коришћење интерактивних метода
Савремене компо- рада
економскеих процеса и на Европа, лоцира на карти
ненте географског – коришћење географских и историјских
промена у jугоисточној Балканско полуострво и иденти
положаја Србије карата, општих и тематских
Европи на Балканском фикује његове опште географске
полуострву и у нашој карактеристике: физичке, култур – коришћење писаних извора инфор
држави. не и демографске мација (књиге, статистички подаци,
– анализира промене на политичкој часописи...)
карти Балканског полуострва:
настанак и распад Југославије, Оцењивање
стварање нових држава и облике Вредновање остварености исхода
њихове сарадње вршити кроз:
– уочава предности и недостатке – праћење остварености исхода
географског положаја Србије – тестови знања
– Стицање нових и – одреди у геолошком саставу – Рељеф Србије Оквирни број часова по темама
продубљених знања о Србије заступљеност стена – Клима, биљни и животињски свет – Увод – 2 часа
природи Србије и ње различите старости, састава и (одлике и значај) – Савремене компоненте географског
ном утицају на живот и порекла значајних за појаву руда – Воде и водни ресурси, састав и положаја Србије – 3 часа
привредне делатности и минерала карактер тла – Природни ресурси Србије и њихов
људи – лоцира у оквиру геотектон – Заштићена природна добра у Србији економско-географски значај – 6
ске структуре Србије велике и заштита, очување и унапређивање часoва
– Сагледавање физичко- целине: Српско-македонску масу, природе – Становништво и насеља Србије – 6
географских компоне Карпато-балканиде, Унутрашње часова
ната простора Србије динариде, Централне динариде – Привреда Србије – 6 часова
и разумевање њиховог и Панонску депресију и објасни – Регионалне целине Србије – 7 часова
значаја за живот људи њихов постанак (деловање – Србија и савремени процеси у Европи
и могућности развоја унутрашњих тектонских и споља и свету – 5 часова
привреде шњих сила)
– идентификује основне макро-
целине рељефа Србије: Панонски
басен и Планинску област
– одреди Планинску област и
преглед громадних, карпатско-
балканских, динарских планина и
већих котлина
Природни ресурси сливова, објасни постанак, поделу
Србије и њихов еко- и значај језера и термоминерал
номско географски них вода
наводњавање, производњу хидро
енергије, пловидбу, рибарство и
туризам
– познаје утицај физичкогеограф
– дефинише појам природне
средине, предмет проучавања
– дефинише: парк природе, предео
– опише антропогеографска обе – Антропогеографска обележја

– Проширивање знања о лежја и историјско-географски Историјско-географски континуитет
и распореду станов – објасни кретање становништва и – Кретање и територијални размештај
– Уочавање демографских ништва у Србији и природни прираштај)
проблема и могућности – укаже на промену броја станов – Миграције. Појам, значај, типови и
њиховог превазилажења ника Србије и наведе факторе видови
за свеукупни који условљавају промене – Структура становништва: биолошка,
друштвено-економски становништва економска, социјална, национална
развитак наше земље – уз помоћ графичких метода (етничка и верска)
– Формирање свести о анализира основне демографске – Демографски проблеми и популациона
неговању националног и одлике; објашњава их, врши пред политика у Србији
културног идентитета виђања и изводи закључке . – Постанак, развој и размештај насеља
– Проширивање знања о – дефинише појмове: наталитет, Србије
насељима и факторима морталитет и природни при – Подела насеља. Сеоска, градска,
њиховог развоја раштај. приградска и привремена
– Уочавање трансформа – дефинише појам миграције и раз – Економско-географски фактори
ције насеља и њихових ликује типове и видове миграција развоја и трансформације насеља и
мрежа и система – објасни структуру становништва њихових мрежа и система
– Развијање свести о у Србији (биолошка, економска, – Градски центри и њихова улога у
вредности и значају социјална, национална) регионалној организацији Србије
антропогених културних – разликује појмове: националног, – Антропогена културна добра и њихова
Становништво и добара етничког и културног идентитета заштита.
насеља Србије – изгради став о једнаким правима
евопске земље и именује државе
– дефинише појам насеља
– објасни постанак, развој и раз
мештај насеља Србије
– наведе факторе развоја и тран
сформације насеља и њихових
мрежа и система
теристикама привреде по секторима – Индустрија – појам, подела, структура
– дефинише гране пољопривреде и значај
у ужем смислу (земљорадња и – Саобраћај
сточарство) и ширем смислу (шу – Туризам
њен значај
– Стицање и проши – дефинише појам регије и направи – Војводина

ривање географских картографски преглед регионал – Шумадија и Поморавље (западно и
знања о регионалним них целина Србије велико)
целинама Србије и – лоцира на карти Србије границе – Западна Србија
сагледавање њихових Војводине и њених предеоних – Старовлашко-рашка висија
специфичности целина и препозна њене природне – Источна Србија
одлике
Западне Србије и опише њене
– покаже на карти Србије
Србије
Источне Србије и наведе њене
Јужног Поморавља и препозна
одлике
у Европи и свету који су
– објасни економске интеграције на циљеви, проблеми, фондови и њихо
услов за напредак свих Балкану и у југоисточној Европи ва приступачност
земаља и народа и познаје мирољубиву политику – Уједињене нације. Структура и међу
Србије у међународним оквирима народни значај. Србија и УН
– Стварање реалне слике и на Балкану – Глобализација као светски процес
о Србији у светским – опише историјат развоја, наведе
размерама и савременим циљеве и дефинише проблеме
међународним про унутар Уније
цесима – објасни услове које Србија треба
Свету
равна чланица заједнице
– опише историјат развоја УН, на
веде циљеве и структуру органи
зације и образложи привженост
Србије УН
– дефинише појам глобализације и
разликује политичке, територија
лане, економске, културне и другe
видовe глобализације
– Екологија и заштита животне средине

– Схватање односа човека и животне средине;
– Разумевање структуре екосистема и биосфере;
– Схватање концепта одрживог развоја;
– Упознавање са различитим облицима загађивања животне средине и њиховим утицајима на здравље човека.

НАЧИН
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити САДРЖАЈИ
ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да: ПО ТЕМАМА
– Проширивање знања о – дефинише предмет истраживања – Дефиниција, предмет истраживања и На почетку теме ученике упознати са
предмету истраживања и значај екологије значај екологије циљевима и исходима наставе, односно
и значају екологије – објасни структуру екосистема – Структура екосистема учења, планом рада и начинима евиден
– Схватање структуре – објасни процесе који се одигра – Процеси који се одигравају у екоси тирања и оцењивања
екосистема/биосфере и вају у екосистему стему
Основни појмови процеса који се у њима – анализира међусобне односе – Биодиверзитет Облици наставе
екологије одвијају организама у ланцима исхране – Биосфера као јединствени еколошки Предмет се реализује кроз комбинацију
– Разумевање значаја – објасни структуру биосфере систем Земље различитих облика наставног рада и
биодиверзитета за – анализира биогеохемијске циклу врста наставе (дидактичких модела)
опстанак живота на се у биосфери
Земљи – утврђује значај биодиверзитета за
опстанак живота на Земљи
– Проширивање знања – наведе изворе загађивања живот – Извори загађивања животне средине Место реализације наставе
о врстама загађивања не средине – Последице загађивања животне – Кабинет за биологију, биолошка
животне средине – анализира врсте загађивања свог средине радионица, универзална учионица,
– Разумевање концепта непосредног окружења – Заштита животне средине и одрживи адекватни објекти изван школског
одрживог развоја – процени последице загађивања развој комплекса, природа
– Разумевање значаја животне средине – Глобалне промене у животној средини
различитих облика – објасни значај одрживог развоја и њихове последице Препоруке за реализацију наставе
заштите и унапређивања – наведе облике енергетске ефи – поштовање свих дидактичких прин
животне средине касности ципа
Животна средина и – Развијање свести о – наведе узроке нестајања биљних – примена природних наставних сред
одрживи развој последицама глобалних и животињских врста на терито става, реализација теренске наставе,
климатских промена рији Србије реализација биолошких/еколошких
– испољи одговоран однос према наставних екскурзија
домаћим животињама, кућним – комбиновање различитих дидактичких
љубимцима, огледним живо модела (проблемска, тимска настава
тињама, крзнашицама и осталим биологије)
угроженим животињским и – реализација самосталних ученичких
биљним врстама радова (есеји, презентације, реферати,
– процени последице глобалних пројекти)
климатских промена
– Проширивање знања о – објасни значај одржавања личне – Уређење животног и радног простора Оцењивање
начинима и значају одр хигијене, хигијене животног и – Потрошачка култура Евидентирање и оцењивање ученика
жавања личне хигијене радног простора – Употреба ГМ хране (путем усмене и писане провере знања,
и хигијене животног и – разликује адитиве опасне по – Утицај савременог начина живота на тестирања, израде презентација и
радног простора здравље здравље човека пројеката)
– Схватање значаја – објасни значај употребе произ
правилне употребе вода у складу са декларацијом Oквирни број часова по темама
производа и упутством у циљу очувања – основни појмови екологије (8 часова)
– Разумевање различитих сопственог здравља и заштите – животна средина и одрживи развој (17
Еколошка култура часова)
утицаја на здравље животне средине
човека – процени значај употребе биораз – еколошка култура (10 часова)
градиве амбалаже
– објасни начине и значај одлагања
отпада
– протумачи утицаје стреса, буке,
психоактивних супстанци, брзе
хране и физичке активности на
здравље човека
Назив предмета: СОЦИОЛОГИЈА СА ПРАВИМА ГРАЂАНА

– Оспособљавање ученика за живот у друштву изложеном сталним променама и изазовима које доноси развој савременог друштва
Циљеви предмета: – Развијање способности код ученика за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву
– Унапређивање ученичке способности за све облике комуникације, дијалога и исказивања аргументованог става
ИСХОДИ
у стању да:
– схвати друштвену поделу рада – Друштвене установе и организације Предмет се реализује кроз следећи
– објасни узроке друштвеног – Насеља и становништво облик наставе:
раслојавања – теоријска настава (31 час)
управљања друштвом демократије – Појам и развој демократије штампе и других медија релевантне
– Развијање знања о и центар – Државни органи власти Вредновање остварености исхода
аутономији и локалној – схвати изборни поступак и кон – Облици аутономије вршити кроз:
самоуправи ституисање скупшине и владе – Демократска локална самоуправа – праћење остварености исхода
– разликује државне органе власти – тестове знањa
– разликује аутономију и локалну
Грађанин и његова – Богаћење знања о – схвати људска права и слободе, и – Политичке слободе и права грађана Оквирни број часова по темама
права и слободе људским правима и свој положај у друштву – Економске слободе и права грађана – Структура и организација друштва (9
слободама, и о улози – зна на који начин се штите права – Личне слободе и права грађана часова)
појединца у друштвеном и слободе грађана – Остале слободе и права грађана – Држава и политика (7 часова)
и политичком животу – Заштита уставом гарантованих права – Грађанин и његова права и слободе у
и слобода Србији (4 часа)
Култура и друштво – Развијање знања о кул – уочи разлику и сличности између – Појам културе и цивилизације – Култура и друштво (7 часова)
турним тековинама културе и цивилизације – Религија – Друштвене промене и развој друштва
– схвати настанак религије и рели – Настанак религијског мишљења (4 часа)
религије и да објасни специфи – Обичај и морал
чности хришћанства – Уметност
и развој друштва вот у друштву изложе – з на основне карактеристике –Д руштвена покретљивост
развој савременог – препозна друштвени развој и да
друштва формира став према савременим
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА/МОДУЛИМА
ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ

ИСХОДИ
у стању да:
ЈА, МИ И ДРУГИ – Подстицање ученика на – Анализира своје особине и да их – Лични идентитет – На почетку теме ученике упознати са
да сагледају међусобне и разлике унутар групе – Стреотипи и предрасуде
дискриминације по различитим основама
– Сагледа могуће последице Подела одељења на групе
нетолеранције, дискриминације, – Одељење се не дели на групе
стереотипа, предрасуда и начине
КОМУНИКАЦИЈА – Оспособљавање ученика – Искаже,образложи и брани – Самопоуздано реаговање Место реализације наставе
У ГРУПИ за комуникацију у групи мишљење аргументима – Гласине – Настава се реализује у учионици
– Активно слуша – Неслушање, активно слушање
– Дебатује и дискутује на неуг – Неоптужујуће поруке Препоруке за реализацију наставе
рожавајући начин, уважавајући – Изражавање мишљења – Активности на првим часовима треба
мишљење других – Вођење дебате и дијалога тако организовати да се обезбеди
– Објасни разлику између дијалога међусобно упознавање ученика,
и дебате упознавање ученика са циљевима и
– Објасни разлоге и начине настан наставним садржајима предмета, али и
ка гласина у свакодневној комуни тако да наставник добије почетни увид
кацији и објасни последице које у то са каквим знањима, ставовима
изазивају гласине и вештинама из области грађанског
васпитања група располаже с обзиром
да нису сви ученици у основној школи
похађали наставу грађанског васпи
тања у истој мери
– Реализација програма треба да се
одвија у складу са принципима
активне, проблемске и истраживачке
наставе са сталним рефлексијама на
одговарајуће појаве из друштвеног
контекста прошлости и садашњости
ОДНОСИ – Оспособљавање ученика – Ради у групи/тиму – Квалитет наставе се обезбеђује

У ГРУПИ/ за рад у групи/тиму и –П репозна предности групног/ – Сарадња усаглашавањем садржаја са одгова
ЗАЈЕДНИЦИ међусобну сарадњу тимског рада – Групни рад рајућим методичким активностима
– Учествује у доношењу групних – Групно одлучивање и сталном разменом информација
одлука – Учешће младих: „Лествица унутар групе
– Разликује могуће облике учешћа партиципације” – Добар индикатор успешне наставе
младих у друштвеном животу – Радити заједно је способност ученика да адекватно
– Објасни потребу и важност пар примењују стечена знања и вештине
тиципације младих у друштвеном и да у пракси изражавају ставове и
животу вредности демократског друштва
– Подстицање ученика – Објасни степене и облике учешћа – Наставник треба да пружи неопход
да сукобе решавају на младих у друштвеном животу – Динамика и исходи сукоба ну помоћ и подршку ученицима у
конструктиван начин и – Објасни разлоге, ток и последи – Стилови поступања у конфликтима припреми и реализацији активности, а
избегавју сукобе це сукоба – Сагледавање проблема из различитих заједно са групом да обезбеди поврат
– Објасни ефекте конфликта на ток углова ну информацију о њеној успешности
комуникације – Налажење решења – У реализацији овог програма настав
– Уочи факторе који одређују пона – Постизање договора ник је извор знања, организатор и во
шање у ситуацијама конфликта – Извини дитељ ученичких активности и особа
– Анализира сукоб из различитих која даје повратну информацију
улова, (препознаје потребе и – Повратна информација је од великог
страхове актера сукоба) и налаи значаја не само за процес стицања
– Оспособљавање ученика конструктивна решења прихва сазнања, већ и за подстицање
да препознају примере тљива за обе стране у сукобу. самопоуздања, учешћа у раду групе и
насиље у својој средини – Образложи предности конструк мотивације за предмет
и преузму одговорност тивног начине решавања сукоба – За успешно реализовање наставе број
за сопствено понашање – Објасни значај посредовања у – Посредовање ученика у групи не би требала да буде
у таквој ситуацији сукобу – Насиље у околини већа од 25 ученика. Оптималан број
– Препозна и објасни врсте насиља – Вршњачко насиље ученика је 15–20 ученика
– Идентификује и анализира узро – Насиље у школи.
ке насиља у својој средини, међу – Постизање мира Оцењивање
вршњацима, школи Вредновање остварености исхода
– Идентификује и анализира мо вршити кроз:
гуће начине реаговања појединца 1. праћење остварености исхода
у ситуацијама вршњачког насиља,
из позиције жртве и посматрача Оквирни број часова по темама
– Прихвати одговорност за сопстве – Ја, ми и други (8 часова)
но понашање – Комуникација у групи (10 часова)

ИСХОДИ
у стању да:
ПРАВА И – Објасни значење и смисао људ – На почетку теме ученике упознати са
ОДГОВОРНОСТИ – Упознавање ученика са ских права – Потребе и права циљевима и исходима наставе / учења,
врстама права и приро – Разликује врсте људских права – Права и правила планом рада и начинима оцењивања
дом (универзалност, це (лична, политичка, социјално – Права и закони
ловитост, недељивост) економска, културна, здравствена – Међународна документа о заштити Облици наставе
права) права Предмет се реализује кроз следеће
– Упознавање ученика са – Анализира и објашњава однос – Права и вредности облике наставе:
начинима и механизми права и одговорности – теоријска настава
ма заштите права – Објасни целовитост и узајамну – Врсте права
повезаност људских права – Односи међу правима Подела одељења на групе
– Сагледавање значаја – Објасни универзалност и развој – Сукоб права – Одељење се не дели на групе
личног ангажовања у ност људских права – Дечја и људска права
заштити сопствених – Објашњава потребу посебне Место реализације наставе
права и права других заштите права детета – Конвенције и заступљеност права у – Настава се реализује у учионици
људи – Проналази примере и показатеље штампи
остваривања и кршења људских – Одговорност одраслих Препоруке за реализацију наставе
праваа – Одговорност деце – Реализација програма треба да се
– Процени положај појединца и – Кршење права детета одвија у складу са принципима
друштвених група са аспекта – Заштита права детета активне, проблемске и истраживачке
људских права наставе са сталним рефлексијама на
– Објасни механизме и начине за одговарајуће појаве из друштвеног
заштиту људских права контекста прошлости и садашњости.
– Анализира и тумачи основна – Квалитет наставе се обезбеђује
међународна и домаћа документа усаглашавањем садржаја са одгова
из области људских права рајућим методичким активностима
– Објасни улогу најзначајнијих и сталном разменом информација
институција и процедуре заштите унутар групе
људских права – Добар индикатор успешне наставе
– Објасни улогу појединца и група је способност ученика да адекватно
у заштити људских права примењују стечена знања и вештине
вредности демократског друштва
– Наставник треба да пружи неопход
ну помоћ и подршку ученицима у
припреми и реализацији активности, а
заједно са групом да обезбеди поврат
ну информацију о њеној успешности
ПЛАНИРАЊЕ – Подстицање ученика на – Идентификује проблеме у својој – Избор проблема – У реализацији овог програма настав
И ИЗВОЂЕЊЕ активну партципацију у локалној заједници/ школи – Идентификација могућих решења ник је извор знања, организатор и во
АКЦИЈЕ животу школе – Анализира изабране проблеме, – Припрема нацрта акције дитељ ученичких активности и особа
изучава их – Реализација акције (ван редовних која даје повратну информацију.
– Предлаже активности и дискутује часова и учионице) – Повратна информација је од великог
– Развијање вештина о њима са осталим члановима – Анализа реализоване акције значаја не само за процес стицања
планирања акција тима – Представљање резултата акције сазнања, већ и за подстицање
– Сарађује са члановима тима и самопоуздања, учешћа у раду групе и
учествује у доношењу одлука мотивације за предмет
– Формулише циљеве и кораке – За успешно реализовање наставе број
акције ученика у групи не би требала да буде
– Иницира активности ,прати их и већа од 25 ученика. Оптималан број
оцењује их ученика је 15–20 ученика
– Представи путем јавне презен
тацију нацрт акције и резултате Оцењивање
акције Вредновање остварености исхода
1.праћење остварености исхода

(17 часова)

ИСХОДИ
у стању да:
ДЕМОКРАТИЈА И – Разумевање појмова – Објасни појмове демократија, – Демократија, политика и власт – На почетку теме ученике упознати са
ПОЛИТИКА демократија, политика, политика, власт, грађански живот – Ф ункционисања институције демо циљевима и исходима наставе / учења,
власт, грађански живот – Наведе разлике између демо кратије планом рада и начинима оцењивања
– Упознавање са механи кратског и недемократског начина – Механизми и начини контроле и
и начина контроле и ограничавања власти
ограничења власти у – Разликује надлежности законо Подела одељења на групе
демократији давне, извршне и судске власти – Одељење се не дели на групе
ГРАЂАНИН И – Сагледавање улоге – Разуме политичко одређење појма – Однос државе и грађанског друштва
ДРУШТВО грађанина/грађанке у грађанин/грађанка – Појам грађанина Место реализације наставе
демократском друштву – Разуме значај поштовања закона – Значај и начин учествовања грађанина – Настава се реализује у учионици
– Упознање се са радом у демократској држави у политици
локалне самоуправе – Објасни улогу локалне самоупра – Улога грађана у остваривању права Препоруке за реализацију наставе
– Сагледавање улоге и ка ве и послове којима се она бави – Реализација програма треба да се
рактеристика цивилног – Објасни карактеристике и улогу одвија у складу са принципима
друштва у демократији цивилног друштва активне, проблемске и истраживачке
– Сагледавање значаја – Наведе могућности утицаја грађа наставе са сталним рефлексијама на
и начина учествовања на на власт, правни и политичи одговарајуће појаве из друштвеног
грађанина/грађанке у систем (различите форме грађан контекста прошлости и садашњости.
политици ског удруживања, различите – Квалитет наставе се обезбеђује
форме грађанских иницијатива усаглашавањем садржаја са одгова
и акција) рајућим методичким активностима
– Идентификује и анализира и сталном разменом информација
факторе који ометају/подстичу унутар групе
демократски развој друштва – Добар индикатор успешне наставе
је способност ученика да адекватно
вредности демократског друштва
– Наставник треба да пружи неопход
ну помоћ и подршку ученицима у
припреми и реализацији активности, а
заједно са групом да обезбеди поврат
ну информацију о њеној успешности
– У реализацији овог програма настав
ник је извор знања, организатор и во
дитељ ученичких активности и особа
која даје повратну информацију
ГРАЂАНСКА И – Упознавање ученика са – Објасни појам људских права – Право на грађанску иницијативу Оцењивање
ПОЛИТИЧКА суштином грађанских – Наведе врсте људских права и –П артиципација грађана у процесу Вредновање остварености исхода
ПРАВА И ПРАВО права и правом на објасни њихов садржај доношења одлука и право на самоор вршити кроз:
НА ГРАЂАНСКУ грађанску иницијативу – Анализира предствљање људских ганизовање грађана 1. праћење остварености исхода
ИНИЦИЈАТИВУ – Сагледавање улоге права у актуелним медијима – Улога невладиних организација
грађана у остваривању – Објасни улогу појединца у зашти Оквирни број часова по темама
људских права у демо ти и оствариању људских права – Демократија и политика (5 часова)
кратском друштву – Објасни појам грађанске ини – Грађанин и друштво (8 часова)
– Сагледавање неопход цијативе – Грађанска и политичка права и право
ности и начина активног – Наведе надлежности општине и на грађанску иницијативу (10 часова)
учешћа грађана у демо послове којима се она бави – Планирање конкретне акције
кратском друштву – Разликује формалну од нефомал (8 часова)
не иницијативе
– Наведе форму и садржај
формалног предлога грађанске
иницијативе
– Наведе структуру, функциони
сање, правила и процедуре рада
Скупштине
– Изведе симулацију заседања
Скупштине поштујући све проце
дуре у процесу доношења одлука
– Oбјасни појам, карактеристике,
улогу и врсте удруживања
грађана
– Идентификује и анализира актив
ности и акције удружења грађана
у својој локалној заједници.
ПЛАНИРАЊЕ – Подстицање и оспо – Идентификује проблеме у својој – Избор проблема
КОНКРЕТНЕ собљавање ученика за локалној заједници – Идентификација могућих решења
АКЦИЈЕ планирање заједничких – Анализира изабране проблеме, – Припрема нацрта акције
акција и пројеката у изучава их – Реализација акције (ван редовних
локалној заједници – Предлаже активности и дискутује часова и учионице)
о њима са осталим члановима – Анализа реализоване акције
акције
– Иницира активности ,прати их и
оцењује
– Представи путем јавне презен
тацију нацрт акције и резултате
акције
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА/МОДУЛИМА
ИЗБОРНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК

Циљ предмета:
Годишњи фонд часова: 35 и 31
Разред: други и трећи
ИСХОДИ
ЦИЉ На крају трећег разреда ученик ће бити ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да:
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА – разуме и реагује на одговарајући ОПШТЕ ТЕМЕ Препоруке за реализацију наставе
начин на усмене поруке у вези са ак
Оспособљавање ученика за тивностима на часу (говор наставника Свакодневни живот (организација времена, За наставу изборног предмета предложен је
разумевање усменог говора и другова, аудио и aудио-визуелни послова, слободно време) програм страног језика за средње школе (пета
материјали у настави) Храна и здравље (навике у исхрани, каракте година учења). С обзиром на то да је број
– разуме једноставне фразе и реченице ристична јела и пића у земљама света) часова приближно исти као у првом разреду
настале у спонтаној интеракцији уз Познати градови и њихове знаменитости, реги средње школе и да су ученици имали други
отежавајуће околности природне они у матичним земљама страни језик у основној школи, реализацију
комуникације (бука на улици, теле Спортови и позната спортска такмичења наставе треба прилагодити околностима (један
фонски разговори, интервју лицем у Живот и дела славних људи ХХ века (из света час недељно) и интересовањима ученика. То се
лице, телефонским путем или путем науке, културе, спорта, музике) највише односи на теме и граматичке садржаје
скајпа итд.) Медији (штампа, телевизија, интернет) које сам наставник може да подели на две
– ослањајући се на општа знања и Интересантне животне приче и догађаји школске године.
искуства, реконструише непознато на Свет компјутера (распрострањеност, примена,
основу контекста и памти, репродукује корист и негативне стране)
и контекстуализује кључне елементе
поруке
– после првог слушања одређеног не КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ Облици наставе

познатог усменог текста (приближног Предмет се реализује кроз следеће облике
трајања 4–5 минута у зависности од Представљање себе и других наставе:
степена познавања теме и контекста) Поздрављање (састајање, растанак; формално, – комуникативна настава страних језика уз
постави хипотезе у вези са: неформално, специфично по регионима) примену техника рада у групама и паровима,
– врстом усменог текста који слуша, Идентификација и именовање особа, објеката, додатних средстава у настави (АВ материјали,
нпр. објава преко разгласа, интервју, боја, бројева итд.) ИТ, игре, аутентични материјали, итд.), као
рекламе и друго Давање једноставних упутстава и команди и уз примену принципа наставе по задацима
– бројем саговорника, њиховим стату Изражавање молби и захвалности (task-based language teaching; enseñanza por
сом и намерама Изражавање извињења tareas, handlungsorientierter FSU)
– општим садржајем датог усменог Изражавање потврде и негирање – слушање и реаговање на налоге и/или задатке
текста усмеравајући пажњу на реле Изражавање допадања и недопадања у вези са текстом који чита наставник или који
вантне језичке и нејезичке елементе Изражавање физичких сензација и потреба ученици чују са звучих записа
(кључене речи, интонацију и др.) Исказивање просторних и временских односа – рад у паровима, малим и великим групама
– после другог и по потреби наредних Давање и тражење информација и обавештења (мини-дијалози, игра по уогама, симулације,
слушања (у зависности од тежине Описивање и упоређивање лица и предмета итд.)
текста и налога за слушање): Изрицање забране и реаговање на забрану – мануалне активности (израда паноа, презента
– провери првобитно постављене хипо Изражавање припадања и поседовања ција, зидних новина, постера за учионицу или
тезе које се односе на врсту и садржај Скретање пажње родитеље и сл.)
усменог текста, на статус, намере и Тражење мишљења и изражавање слагања и – дебате и дискусије примерене узрасту (Н.Б.
међусобне односе саговорника неслагања дебате представљају унапред припремљене
– разуме најбитније елементе садржаја Тражење и давање дозволе аргументоване монологе са ограниченим
усменог текста у зависности од циља Исказивање честитки трајањем, док су дискусије спонтаније и не
слушања Исказивање препоруке припремљене интеракције на одређену тему)
– увиђа које елементе није у потпуности Изражавање хитности и обавезности – решавање «текућих проблема» у разреду, тј.
разумео и у вези са њима тражи додат Исказивање сумње и несигурности договори и мини-пројекти
на обавештења – обимнији пројекти који се раде у учионици
– разуме општи садржај кратких, прила и ван ње у трајању од неколико недеља до
гођених текстова стручне садржине читавог полугодишта уз конкретно видљиве и
ПИСАЊЕ – напише повезане реченице о неким мерљиве производе и резултате
Оспособљавање ученика за свакодневним аспектима из свог – развијање језичких вештина у домену језика
писање краћих текстова разли окружења струке, примењивањем истих стратегија
читог садржаја – напише краћи извештај, опис неког учења као и код општег језика и користећи
догађаја, дешавања или активности аутентичне или адаптиране стручне текстове
из личног искуства користећи сва (писане или усмене) прилагођене узрасту,
кодневне речи и фразе прилагођене нивоу знања језика и познавању струке
комуникативној ситуацији – граматичка грађа предвиђена Програмом за
– напише једноставне повезане рече изборни предмет у средњој школи добија свој
нице о породици, свом окружењу и смисао тек када се доведе у везу са датим
интересовањима комуникативним функцијама и темама, и то
– напише веома кратке формалне и у склопу језичких активности разумевања
неформалне текстове (до 80 речи) ко (усменог) говора и писаног текста, усменог
ристећи стандардне и конвенционалне и писменог изражавања и медијације; пола
формуле писаног изражавања (писмо, зиште за посматрање и увежбавање језичких
обавештење, порука) законитости јесу усмени и писани текстови
– напише кратке и једноставне белешке различитих врста, дужине и степена тежине;
у вези са тренутним потребама и пла користе се, такође, изоловани искази, под
новима (списак за куповину, поруке, условом да су контекстуализовани и да имају
списак обавеза, записник) комуникативну вредност
– пише електронске поруке, СМС пору
ке, учествује у дискусијама на блогу
или форуму
ГОВОР – усклађује интонацију, ритам и висину
Оспособљавање ученика за гласа са сопственом комуникативном
кратко монолошко излагање намером и са степеном формалности
и за учешће у дијалогу на стра говорне ситуације
ном језику – користи циљни језик као језик комуни
кације у учионици како са наставни
ком тако и са осталим ученицима и
ученицама (радећи у пару, групи или
пленуму)
– поред информација о себи и свом ок
ружењу описује у неколико реченица
познату радњу, место, доживљај или
ситуацију у садашњости, прошлости и
будућности, користећи познате језичке
(лексику и морфосинтаксичке струк
туре) и нејезичке (мимика, гестика,
прозодија) елементе
– у неколико реченица даје своје
мишљење и изражава ставове (до
падање/недопадање итд.), користећи
познате језичке елементе
– ступа у кратке разговоре, под условом
да саговорник, по потреби, сарађује
– води рутинске дијалоге без напора,
размењује мисли и информације у вези
са својим окружењем и породицом у
свакодневним ситуацијама
– са припремом укратко представља
резултате самосталног истраживања
рада на одређену тему у пару или
групи
– интерпретира тематски прилагођене
песме, рецитације и скечеве.
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ – разуме краће текстове (дужине до

ТЕКСТА 120 речи) о конкретним, блиским и
Оспособљавање ученика за свакодневним темама, ослањајући се
функционално читање и разу на препознавање имена, фреквентних
мевање различитих, узрасно и интернационализама, позјамљеница
садржајно примерених врста и познатих речи и фраза из других
текстова ради информисања, страних језика
извршавања упутстава и – разуме општи садржај кратких аутен
остварења естетског дожи тичних, адаптираних и уџбеничких
вљаја (читање ради личног текстова у којима преовлађују познате
задовољства) речи и изрази
– разуме обавештења и упозорења на
јавним местима (знаци, натписи за
оријентацију, плакати, електрични и
други натписи)
– разуме краћу личну поруку упућену у
сврху креспонденције – разгледницу,
писмо, смс или неку другу електрон
ску поруку, електронско писмо
– разуме општи садржај и основну
поруку – обавештење из краћег ин
формативног текста: новинске вести,
репортаже, интервјуа, графикона,
статистике (глобално разумевање)
– пронађе, издвоји и разуме одређену
релеватну или тражену информацију
унутар препознатљиве и специфичне
врсте текста који садржи већи број
различитих информација – нпр.
временску прогнозу за одређено
подручје, податке у малим огласима,
проспектима, брошурама, јеловнику,
реду вожње, плану града, ТВ програму
и сл. (селективно разумевање)
– разуме кратка и једноставна упутства
и савете о начину понашања, употреби
одређених предмета и апарата уко
лико су писана једноставним језиком
и/или праћена одређеним визуелним
елементима (детаљно разумевање)
– разуме кратке литерарне форме
уколико садрже свакодневне и већим
делом познате речи, фразе и изразе –
конкретну поезију, ангегдоте, стрипове
(естетско читање)
СОЦИОКУЛТУРНА – у оквиру поља свог интересовања,
КОМПЕТЕНЦИЈА знања и искуства, препозна и разуме
сличности и разлике у погледу навика
Стицање и овладавање социо (вербална и невербална комуника-
културним компетенцијама не ција), обичаја, менталитета и институ
опходним за писану и усмену ција које постоје између наше земље и
употребу језика земаља чији језик учи
– препозна и разуме најчешће присутне
културне моделе свакодневног живота
земље и земаља чији језик учи
– препозна и адекватно реагује на фор
малност говорне ситуације
– адекватно користи најфреквентије
стилове и регистре у вези са знањима
из страног језика, али и из осталих
области школских знања и животних
искустава
– адекватно реагује на прагматичке
функције говорних чинова у циљном
језику различите од оних у Л1 (степен
форманости, љубазности, као и пара
лингвистичка средства: гест, мимика,
просторни односи међу говорницима,
итд.)
– учествује у свим видовима модерне
комуникације (електронске поруке,
СМС поруке, дискусије на блогу или
форуму, дрштвене мреже)
– користи све досад наведене стратегије
развоја комуникативних компетенција
примењујући језик струке у складу са
нивоом знања језика и потребама
У другом и трећем разреду средње школе уводи се мало нових граматичких садржаја с обзиром да ученици изборни страни језик
нису учили у првом разреду. Потребно је да се знања и вештине ученика, стечених у основној школи:
– освесте и систематизују, тако да представљају чврсту основу за даље учење
– утврде и аутоматизују, тако да их ученици спонтано, и без већих грешака (које би довеле до забуне или онемогућиле споразуме
вање), рецептивно и продуктивно користе у комуникацији.
Енглески језик
– Бројиве и небројиве именице: friends, parties; food (beans, cereals, coffee, cheese, etc.), abstract (happiness, time, money)
– Сложенице: downtown, waterfall, network, masterpiece, footprint, firework
– Квантификатори: much, many, a lot of, few, a few, little, a little, some, too much, too many
Члан
– Разлика у употреби одређеног и неодређеног члана у ширем контексту:
My brother is a football player and he is the captain of the school football team.
– Првопоменути, други пут поменут
He lives in a big house. The house is new.
– Познат из контекста
This is a nice house – the garden is big.
– Нулти члан у изразима: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after lunch
– Модални глаголи: can, can’t, have to, don’t have to; will (понуда – I’ll do that for you).
– Употреба герунда и инфинитива: I like playing football, I want to play football.
– Разлика између The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense
– The Simple Past Tense правилних глагола и најчешћих неправилних глагола
– The Present Perfect, разлика између The Present Perfect и The Simple Past Tense
– Императиви
– The Future Simple – предвиђање
– Исказивање намере и планова помоћу be going to
Придеви
– Разлика између boring, bored; interested, interesting
– Грађење придева од именица: arrogance-arrogant, romance-romantic, culture-cultural
– Конструкције too good/expensive; not good enough
Предлози
– после придева: afraid of, keen on, allergic to
– после глагола: apologize for,pay for, agree with, argue with,complain about, use as, arrive at, belong to, agree on, believe in, consist of,
suffer from
– у изразима: by chance, for ages, for a moment, in trouble, off the coast, on the radio, face to face, on the move
Упитне реченице
– How + придев; How much – how many
– Грађење питања са препозиционим глаголима (Who did you go with?)
Везници
because, so, too, for example, like
– Везници и везнички изрази у прошлом наративу: one day, suddenly, in the end, then, after, before, during, later, when
Италијански језик
Именице
Системски приказ морфолошких карактеристика
Члан
Употреба члана. Систематизација
Облици одређеног и неодређеног члана Основна употреба
Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом
Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su i con
giovedì
Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена
Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.)
i nostri nonni)
Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto
Партитивни члан. Mangio delle mele. Изостављање у негацији. Non mangio pane. Употреба предлога di уз изразе који изражавају
одређену количину. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
Заменице
Личне заменице у служби субјекта
Наглашене личне заменице у служби објекта
Присвојне заменице. Показне заменице (questo, quello)
Упитне заменице chi? che?/ che cosa?
Неодређене заменице придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto. Посебне ка
Апсолутни суперлатив: Maria è bellisima.
Присвојни придеви. Употреба члана уз присвојне придеве
Показни придеви: questo, quello
Назив боја, морфолошке особености придева: viola, rosa, blu, arancione
Предлози
Прости предлози: di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба
Предлози: dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Употреба предлога: di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo
a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)
Глаголи
Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Повратни глаголи
Кондиционал презента (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Прости перфект (Passato Remoto) творба иосновна употреба: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno.
Само рецептивно
Прилози
Потврдни, одређни (sì, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена
(prima, durante, dopo) и простора. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Грађење прилога од придева помоћу суфикса mente
Речца ci (с прилошком вредношћу), ne.
Везници е, о, mа, sе.
Реченица
Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику
Упитна реченица с конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом с конструкцијом изјавне реченице у
одричном облику и упитном интонацијом
Ред речи у реченици
Хипотетички период: Реална погодбена реченица: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Немачки језик
Именице
властите и заједничке (у облицима једнине и множине: Bild – Bilder, Kopf – Köpfe, Frau – Frauen), са одговарајућим родом
изведене суфиксацијом: Faulheit, Bildung
изведене префиксацијом: Ausbildung
сложенице: Sommerferien, Jugendliebe, Tomatensuppe
Придеви
Придевска промена – јака, слаба, мешовита (рецептивно)
Компаратив и суперлатив (правилна творба и главни изузеци: groß – größer, teuer – teurer)
Придеви са предлозима: zufrieden mit, reich an
Члан:
одређени (der, die, das), неодређени (ein, eine), нулти, присвојни (mein, dein), показни (dieser, jener), негациони (kein, keine), неодређе
ни (mancher, solcher, einige). Употреба члана у номинативу (субјект), акузативу и дативу (директни и индиректни објекат), партитивном
генитиву (die Hälfte des Lebens), посесивном генитиву (die Mutter meiner Mutter)
Бројеви:
основни и редни (der siebte erste; am siebten ersten)
Предлози са акузативом (Ich bin gegen dich), са дативом (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt). Предлози са дативом или акузатвиом (Er ist
in der Schule. Sie kommt in die Schule).
Глаголи (глаголска времена: презент, претерит модалних, помоћних, слабих и нафреквентнијих јаких глагола, перфект слабих и
јаких глагола, футур). Глаголи са предлозима (warten auf, sich interessieren für). Конјуктив у функцији изражавања жеље (Ich hätte gern...
Ich möchte...Ich würde gern ...)
Везници и везнички изрази: und, oder, aber; weil, wenn, als, während, bis, obwohl
Личне заменице у номинативу, дативу и акузативу
Прилози за време (gestern), место (nebenan), начин (allein), количину (viel, wenig)
Реченице Изјавне реченице, упитне реченице; независне и зависно-сложене реченице; Ред речи у реченици.
Руски језик
Реченица
Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице (саставне, раставне; субјекатске, предикатске,
објекатске, временске итд.)
Управни и неуправни говор
Фонетско-фонолошки садржаји и прозодија
Обнављање и систематизација правила изговора и бележења акцентованих и редукованих самогласника о, а, е, я
Обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе словима ж, ш, ч, щ, л; изговор и
бележење парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника
Изговор гласова у групама чт, сч, зч, сш, зш, вств, стн, лнц, здн; изговор и бележење сугласничких група – асимилација сугласника
по звучности
Основни типови интонационих конструкција (ИК1, ИК2, ИК3) у оквиру просте и сложене реченице
Интонација изјавне и упитне реченице са упитном речју и без ње
Именице
Варијанте различитих наставака: локатив на – у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на – а, -я, -ья,
-е: города, учителя, деревья, граждане
Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност
Промена именица на -ия, -ие, -мя: история, здание, время
Основно значење и функција појединих падежа
Именице pluralia tantum: каникулы, сумерки, очки, Балканы (рецептивно).
Непроменљиве именице: кино, кофе, метро, кафе (рецептивно)
Руска презимена на -ов, -ев: Петров, Фадеев и сл.
Обнављање и систематизација основних именичких промена
Заменице
Одричне заменице: никто, ничто, ничей, никакой
Неодређене заменице: кто-то, что-то, кто-нибудь, что-нибудь, некто, нечто, некоторый
Придеви
Поређење придева: компаратив придева типа: старший, младший; прост облик суперлатива: ближайший, ростейший, худший
Присвојни придеви на -ов, -ев, -ин,
-ский: братов, Игорев, мамин, пушкинский
Придеви за означавање простора и времена: сегодняшний, здешний
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика: больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл.
Бројеви
Принципи промене основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 – 20 и 30, 40, 90, 100, 500-900, 1000 и њихова употреба у најчешћим структурама за
исказивање количине и времена с предлозима: с – до, с – по, от – до, к итд.
Редни бројеви: первый, второй, пятый, десятый
Исказивање времена на сату у разговорном и службеном стилу
Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один
год, два (три, четыре) года, пять лет
Спојеви са именицом год у конструкцијама: два, три... года тому назад, пять, шесть... лет тому назад, за десять лет и сл.
Четири рачунске радње (рецептивно)
Глаголи
Најчешће алтернације основе у презенту и простом будућем времену. Творба вида помоћу префикса, суфикса и основе
Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида и система глаголских времена: Анна (Вова) читает… вчера читала Вера
(вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (я прочитал)... я прочитаю...ты прочитаешь
Потенцијал – грађење и употреба
Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу, неодређено кретање и кретање у оба правца; обнављање и активирање глагола кре
тања обрађених у основној школи: идти – ходить, ехать – ездить, бежать – бегать, плыть – плавать, лететь – летать, нести – носи-
ть, вести – водить, везти – возить; рецептивно усвајање нових (мање фреквентних) глагола кретања: гнать – гонять, ползти – полза-
ть, катить – катать, тащить – таскать
Употреба глагола кретања идти, ходить у пренесеним значењима: снег идёт; дождь идёт; часы идут; костюм тебе идёт; идёт
интересный фильм; часы хорошо ходят и сл.
Исказивање заповести: Читай (читайте) вслух! Дай мне игу! Давайте повторим! Подумайте об этом! Сядьте! Пошли! Смотри не
опоздай! По газонам не ходить! К вечеру вы это напишите!
Глаголски прилози (рецептивно)
Рекција глагола: уочавање разлика између руског и матерњег језика: поздравить кого с чем, поблагодарить кого за что,
пожертвовать кем-чем, напоминать о ком-чём, интересоваться кем-чем, привыкнуть к чему, следить за кем-чем итд.
Прилози
Прилози и прилошке одредбе за место, време, начин, циљ и количину. Поређење прилога – грађење и употреба
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик: для с генитивом, из-за с генитивом, у одредби од
просторној и узрочној одредби и сл.; предлог с са генитивом и инструменталом
Везници
Најфреквентнији прости везници у независно сложеним и зависно сложеним реченицама: а, да, и, но, или, если, пока, что, почему,
потому, что, так как, перед тем как, несмотря на то что итд.
Реченичне моделе који су програмом редвиђени и обрађени у основној школи неопходно је систематично обнављати и даље при
мењивати у средњој школи у различитим варијацијама и комбинацијама. При томе тежити да се уочавају сличности и разлике у изража
вању истих односа у руском и матерњем језику. У овом разреду посебну пажњу треба посветити различитим врстама и типовима вежби,
пре свега, реченичним моделима у потврдном, одричном и упитном облику за исказивање следећих односа:
– субјекатско-предикатски односи
Реченице са именским предикатом – копуле: быть, стать, являться
– одсуство копуле
Его брат токарь по металу.
– објекатски односи
– са директним објектом
Мы купили новый учебник.
Ученик не решил задачи.
– индиректним објектом
Он их поблагодарил за помощь.
Я взял эту книгу у товарища.
Ученики писали о зиме.
– зависном реченицом
Брат в письме сообщает, что он летом приедет к нам.
Олег написал, что в Москве стоит хорошая погода.
– просторни односи
Реченице са одредбом
– израженом прилогом
Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой).
Он остался там (внизу, наверху, внутри).
– израженом зависним падежом
Машина появилась из-за угла.
Саша сидит за первой партой.
Мы долго гуляли по городу.
– временски односи
Реченице са одредбом
– изражене прилогом
Саша шёл впереди.
Книга стоит на полке.
Я пришёл раньше тебя.
– израженом зависним падежом
Они вернулись к вечеру (к шести часам).
Я сегодня работал с пяти до семи часов.
Мы дружим с детства.
– начински односи
Реченице са одредбом изражене прилогом
Миша странно ведёт себя.
– узрочни односи
Реченице са одредбом израженом зависним падежом
Я опоздал на урок из-за тебя.
Несмотря на плохую погоду мы пошли гулять.
– атрибутивни односи
Реченице са атрибутом
– у суперлативу
А.С.Пушкин является величайшим русским поэтом.
– у зависном падежу
Это мой товарищ по школе.
Подела речи на слогове
Писање великих и малих слова
Писање префикса
Интерпункција руске реченице у поређењу с матерњим језиком
Најчешћи руски префикси и суфикси: без-, бес-, вы-, из-, со-, при-, пере-, про-; -ация, -ение, -ик, -ист, -ка, -онок, -тель, -щик
Структура двојезичних, пре свега, школских (дидактичких) речника и овладавање техником служења њима. Вежбе за коришћење
речника. Налажење општестручнe лексике у речнику повезане са општестручном тематиком предвиђеном за наставу руског језика у
средњим стручним школама
Француски језик
употреба детерминаната: одређених, неодређених и партитивних чланова; присвојних и показних придева; основних и редних
бројева; неодређених речи; одсуство детерминаната (на пример: код етикетирања производа – fromage de brebis, натписа на продавницама
и установама – boulangerie, banquе, назива рубрика у штампаним медијима – faits divers, на знаковима упозорења – еntrée interdite; испред
именици у позицији атрибута: il est boulanger и слично);
род и број именица и придева; место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; промена значења не
ких придева у зависности од места: un grand homme/un homme gran ; un brave homme/un homme brave; поређење придева;
заменице: личне ненаглашене (укључујући и заменицу on) и наглашене; заменице за директни и за индиректни објекат.
– глаголски начини и времена: презент, сложени перфект, имперфект, футур први индикатива, као и перифрастичне конструкције:
блиски футур, прогресивни презент, блиска прошлост; il faut que, je veux que, j’aimerais que праћени презентом субјунктива глагола прве
групе (Il faut que tu racontes ça à ton frère), као и рецептивно: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que
tu écrives; презент кондиционала: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! императив (рецептивно): aie un peu de patience,
n’ayez pas peur
– најфреквентнији униперсонални глаголи
Предлози
– најчешћи предлози
– контраховање члана и предлога
Прилози
– за место, за време, за начин, за количину
– место прилога
– прилошке заменице en и y
– декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет
– афирмација и негација
– реченице са презентативима.
Шпански језик
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокопирање придева уз именицу, неодређени детерминативи
(alguno, ninguno, todo, cualquiera) у различитим значењима
muchacho/muchacha actor/actriztrabajador/trabajadora
generoso/generosa
као и именице и придеви који немају морфолошку ознаку рода violinista, cantante, interesante, verde…
Облици индикатива: сва глагоска времена савладана у основној школи примењивати и препознавати у тексту/говору
Питања са упитним речима
¿Sabes si ha llegado?
Негација
¿Ha venido alguien? – No, no ha venido nadie./Nadie ha venido.
No me gusta esta película. – A mí tampoco.
Un hombre grande/Un gran hombre
Дани у недељи;
mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
¿Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje.
El lunes que viene, еl domingo pasado. Salió hace treinta minutos… regresa dentro de una hora…
Поређење
Más que, menos que, el/la más, tan…com.
Este libro es el más interesante que he leído.
Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Прилози на – mente и прилошке конструкције
¿Cuántos estudiantes han visto este programa? – Más o menos, treinta.
Сложене реченице са инфинитивом
(са модалним глаголима и финалне реченице)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.
Интерпункција – основна правила (са акцентом на облике који не постоје у српском језику)
Писање великог слова
Служење двојезичним речницима

– Матерњи језик
– Социологија са правима грађана,
– Музичкa култура
– Ликовна култура
Назив предмета: ИЗАБРАНИ СПОРТ

Циљ наставе предмета – изабрани спорт јесте да ученици задовоље своја интересовања и потребе за стицањем знања, способности за бављење
спортом као интегралним делом физичке културе и настојање да стечена знања примењују у животу (стварање трајне навике за бављење спортом и
учешћем на такмичењима);
Циљ предмета: – стицање теоријских знања у изабраном спорту, пружање неопходних знања из изабраног спорта (принципи, технике, начин вежбања – тренирања,
стицање основних и продубљених тактичких знања;
– социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према учесницима у такмичењу;
– откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово подстицање да се баве спортом.
Разред: други или трећи разред

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће САДРЖАЈИ
ПРОГРАМА
бити у стању да ПО ТЕМАМА
Предлог спортова који – Упознавање ученика са – теоријски објасни вредности – Програмски садржаји физичког васпи – Настава физичко васпитање – иза
се понуде ученицима вредностима спорта физичких активности при учест тања-изабраног спорта чини следећа брани спорт је изборни предмет и
као избор: – усмерени развој и вовању у спортској игри; структура: реализује се у оквиру редовне наставе
У првом реду, спорто одржавање моторичких – прикаже техничке вештине инди – развијање моторичких способности са једним или два часа недељно који
ви који се у одређеном способности ученика; видуалне технике; ученика; се уноси у распоред часова школе.
обиму обрађују кроз – учење и усавршавање – прикаже, објасни и демонстрира – спортско-техничко образовање учени Часови се уписују према редовном
наставу физичког моторичких форми колективну тактику спортске гра ка (обучавње и усавршавање технике); распореду часова у рубрику дневника
васпитања: изабраног спорта; не са којом се упознао и учио; – индивидуална и колективна тактика под називом – изабрани спорт (нпр.
атлетика – стицање теоријских – игра уз примену правила игре; изабраног спорта; атлетика) и посебно се нумеришу;
знања у изабраном – учествује у организацији школ – теоријско образовање; – сваки ученик је обавезан да се опре
спорту; ских спортских такмичења – правила изабраног спорта; дели за један спорт које му се понуди
– познавање правила – примењује правила фер плеја – организовање унутар одељенских и почетком школске године, а још боље
такмичења у изабраном међуодељенских такмичења. на крају претходног разреда;
спорту; – школа ученицима треба да понуди
– формирање навика за ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ такав избор да њиме буду понуђени
бављење изабраним најмање два инидивидуална и два
спортом; – упознавање ученика вредностима колективна спорта. Уколико школа има
– социјализација ученика изабраног спорта; оптималне услове за рад, ученицима
гимнастика кроз изабрани спорт и – упознавање ученика са основним се може понудити и више спортова;
неговање етичких вред принципимна вежбања у складу са – прихватају се они спортови за које се
ности према учесници његовим узрастом; определило највише ученика у једном
ма у такмичења; – упознавање ученика са штетним одељењу (цело одељење реализује
– откривање даровитих и последицама неправилног вежбања и програм изабраног спорта целе школс
талентованих ученика предозирања у изабраном спорту; ке године). Избор спорта врши се на
за одређени спорт и – упознавање ученика са етичким вред нивоу одељења;
њихово подстицање да ностима и слабостима спорта; – предлог за изабрани спорт даје актив
се баве спортом. – упознавање ученика са естетским наставника физичког васпитања, у
– учење и усавршавање вредностима спорта. складу са условима рада школе.
ритмичка гимнас- основних и сложених – предлог мора бити реалан;
тика елемената технике Минимални образовни захтеви : – предлажу се спортови за које постоје
изабраног спорта; – Предметни наставници утврђују мини адекватни услови;
– пружање неопходних малне образовне захтеве, у складу са – ученици једног одељења могу изабра
знања из изабраног усвојеним програмом за сваки изабра ти исти спорт који су упражњавали
спорта (принципи тех ни спорт. Под тим се подразумева: у предходним разредима или могу
нике, начин вежбања- – савладаност основне технике и њена изабрати нови спорт који до тада нису
тренирања, стицање примена; упражњавали.
основних и продубље – познавање и примена елементарне
них тактичких знања, тактике;
правила такмичења у – познавање и примена правила;
спорту итд.) и њихова – ангажованост и учешће ученика на
примена у пракси; такмичењима у изабраном спорту.
– учење и усаврша ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

вање основне тактике ПРОГРАМА
изабраног спрта и њена
примене у пракси; – Основне карактеристике програму су:
рукомет – обавезна реализа – изборност;
ција такмичења на – да служе потребама ученика;
одељењском и разред – омогућавање наставницима не само
ном нивоу; да планирају већ и да програмирају
– задовољавање социјал рад у настави у складу са сопственим
них потреба за по знањима, искуствима;
тврђивањем и групним – програм у великој мери омогућава
поистовећењем и др; креативност наставника;
– стварање објективних – програм је у функцији целокупне
представа ученика о наставе физичког васпитања ученика.
сопственим могућ
кошарка ностима за учешће у – Предлог спортова који се понуде
изабраном спорту; ученицима као избор.
– подстицање стваралаш
тва ученика у спорту (у 1. У првом реду, спортови који се у
домену технике, тактике одређеном обиму обрађују кроз наставу
и такмичења). физичког васпитања:
– упознавање ученика са – атлетика;
основним принципимна – гимнастика;
вежбања у складу са – ритмичка
његовим узрастом; – гимнастика:
одбојка – упознавање ученика са – рукомет;
штетним последицама – кошарка;
неправилног вежбања и – одбојка;
предозирања у изабра – мали фудбал;
ном спорту; – плес.
– упознавање ученика са 2. Спортови који се налазе у програмима
мали фудбал – етичким вредностима и такмичења „Савеза за школски спорт и
слабостима спорта; олимпијско васпитање Србије”:
– упознавање ученика са 3. Спортови за које је заинтересована
естетским вредностима локална средина, односно локална
спорта. самоурава.
плес 4. Спортови за које постоје одговарајући
природни и материјални ресурси:
– скијање;
– веслање.
5. Спортови са којима су се ученици
упознали кроз курсне облике рада.
Дидактичко-методичко упутство за
реализацију часова изабране спортске
гране (изборног спорта)
– часове изабране спортске гране
потребно је са методичког становишта
у што већој мери прилагодити моделу
часа физичког васпитања;
– у складу са моторичким формама које
карактеришу изабрани спорт и које
се примењују у основној фази часа,
неопходно је бирати вежбања, како
за уводно-припремну тако и завршну
фазу часа;
– тежиште рада у свим изабраним
спортовима да је на техници и њеној
примени у ситуационим условима;
– код индивидуалних спортова инсисти
рати на примени кретања у такмичар
ским условима;Настојати да се трчи
или плива што брже, скаче што више
или баца што даље, постиже што више
кругова итд.;
– код колективних спортова (спортских
игара) форсирати уважбавање технике
и тактике највише кроз игру и ситу
ационе услове приближне условима
игре;
– на сваком часу у одређеним вре
менским интервалима спроводити
такмичење између екипа;
– у раду на овим часовима неопходно је
правити тимове-екипе према способ
ностима;
– на часовима изабраног спорта обавез
но је примењивати диференциране
облике рада у складу са знањима
и способностима ученика. Овакав
приступ је обавезан уважавајући
структуру ученика који су се опреде
лили за одређени спорт (има оних који
су се тим спортом већ бавили или се
њиме баве и ученика почетника);
– садржаје рада на часовима програми

рају наставници задужени за реали
зацију предмета физичко васпитање
– изабрани спорт у складу са знањима
о спортској грани и сагледавањем
способности и знања ученика;
– програмирани садржаји планирају
се као и сви остали часови наставе
физичког васпитања;
– оцењивање ученика је у складу са
обимом и квалитетом оног наученог
садржаја који је за ученике одређен
(програм за почетнике и програм за
напредније);
– реализацијом часова физичког
васпитања – изабрани спорт пратити
и запажати ученике који су посебно
талентовани за спорт и упућивати
их да се њиме баве и изван школе у
клубовима и спортским школама ако
то желе или имају интересовања;
– током рада са ученицима уочавати
оне чије се интересовање за одређени
спорт не поклапа са њиховим могућ
ностима и истим на крају школске
године саветовати за који спорт да се
определе у наредној школској години.
II ОРГАНИЗАЦИЈА ВАСПИТНО-
ОБРАЗОВНОГ РАДА
– садржаји наставе физичко васпитање

– изабрани спорт могу се реализовати
у објектима школе, на одговарајућим
вежбалиштима – објектима ван школе,
под условом да се налазе у близини
школе или да је за ученике организо
ван наменски превоз (спортска хала,
базен, отворени терени, клизалиште,
скијалиште итд.);
– часови се могу организовати у истој
смени у оквиру распореда часова са
другим предметима или у супротној
смени, ако за тим постоји потреба и
адекватни услови.
III ПЛАНИРАЊЕ ВАСПИТНО-

ОБРАЗОВНОГ РАДА
– планирање образовно-васпитног
рада спроводе наставници у складу
са основним принципима планирања
наставе физичког васпитања. Годишњи
план рада је обавезни облик насатвог
планирања из кога проистичу месечни
и недељни планови рада;
– сходно уобичајеној пракси, наставни
ци обавезно израђују и припрему за
појединачан час. Припрема за час ба
зира се на прихваћеној четвороделној
структури часа примереног потребама
наставе физичког васпитања.
IV ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ
Праћење и вредновање постигнућа

ученика
– праћење напретка ученика обавља
се сукцесивно током целе школске
године, а на основу јединствене
методологије која предвиђа следеће
тематске целине. У осмом разреду
оцењивање се врши бројчано, на осно
ву остваривања оперативних задатака
и минималних образовних захтева:
– стање моторичких способности;
– усвојене здравствено-хигијенске
навике;
– достигнути ниво савладаности мотор
них знања, умења и навика у складу са
индувидуалним могућностима;
– однос према раду.
1. Праћење и вредновање моторичких

способности врши се на основу савлада
ности програмског садржаја којим се
подстиче развој оних физичких способ
ности за које је овај узраст критичан
период због њихове трансформације
под утицајем физичких активности
– координација, гипкост, равнотежа,
брзина, снага и издржљивост.
2. Усвојеност здравствено-хигијенских
навика прати се на основу утврђивања
нивоа правилног држања тела и
одржавања личне и колективне хигијене,
а, такође, и на основу усвојености и
примене знања из области здравља.
3. Степен савладаности моторних знања
и умења спроводи се на основу мини
малних програмских захтева, који је
утврђен на крају навођења програмских
садржаја.
4. Однос према раду вреднује се

на основу редовног и активног
учествовања у наставном процесу,
такмичењима и ваншколским активно
стима.
Оцењивање ученика у оквиру праћења
и вредновања наставног процеса, врши
се на основу правилника о оцењивању
ученика основне школе и на основу сав
ремених дидактичко методичких знања.

Педагошка документација и дидак-
тички материјал
Обавезна педагошка документација је:
Дневник рада, структура и садржај
утврђује се на републичком нивоу и
одобрава га министар, а наставнику се
оставља могућност да га допуни оним
материјалом за које има још потребе.
Планови рада: годишњи, по разредима и
циклусима, план стручног актива, план
ванчасовних и ваншколских активности
и праћење њихове реализације.
Писане припеме наставник сачињава

за поједине наставне теме које садрже:
временску артикулацију остваривања
наставне теме (укупан и редни број
часова, време реализације), конзистент
ну дидактичку структуру часова (облике
рада, методичке поступке обучавања и
увежбавања).
Радни картон: има сваки ученик са
програмом садржаја који се вежба, а
који сачињава учитељ или предметни
наставник и који је прилагођен конкрет
ним условима рада.
Формулари за обраду података за:
стање физичких способности, реализа
цију програмских садржаја у часовној и
ванчасовној организацији рада.
Очигледна средства: цртежи, контуро
грами, видео-траке аранжиране, таблице
оријентационих вредности моторичких
способности, разноврсна обележавања
радних места и други писани мате
ријали који упућују ученике на лакше
разумевање и остваривање радних
циљева и задатака.

Разред: други или трећи
ИСХОДИ
у стању да:
– Разумевање односа села у различитим историјским пе сног сељака – обавезе становништва, Место реализације наставе:
и града у прошлости и риодима (на примеру Цариграда, порез, присилни рад – изградња – Теоријска настава реализује се у учио
– Проширивање знања Ниша, Крагујевца...); – Живот у градовима и селима у новом – тестове знања.
о животу сеоског и – опише начин живот у српским веку и савременом добу (примери
градског становништва селима у XIX и XX веку; Париза, Лондона, Берлина, Њујорка, Оквирни број часова по темама:
модерних градова; фраструктуре – водовод, канализација, Препоруке за реализацију наставе:
– образложи најважније узроке и метро, проблем загађења, одношење – задатак наставника је да на почетку
последице миграција село–град; и складиштење отпада; становање школске године од дванаест понуђе
– уочи разлике у начину становања – грађевински материјали, начин них наставних тема, ученицима
Село и град некад између села и града кроз градње, развој грађевинске технике, предложи шест, од којих ће они, као
и сад историју; врсте објеката и организација про група, у складу са својим склоности
– уочи разлике у начину становања стора; разлика у начину становања ма, изабрати четири,
између припадника различи између села и града и између припад – структура програма конципирана је
тих друштвених слојева кроз ника различитих друштвених слојева, с циљем да помогне наставнику у
историју. миграције; осветљење – гас и струја; планирању непосредног рада са уче
грејање, употреба соларне енергије, ницима, олакшавајући му одређивање
кућни апарати; оплемињивање стамбе обима и дубине обраде појединих
ног простора). наставних садржаја,
ти и проширени наставни садржаји из
прошлости тог народа,
– Проширивање знања – уочи основна обележја културе – Култура одевања од антике до данас – важно је искористити велике могућ
о променама у начину одевања од антике до савременог (материјали, начин обраде и бојење, ности које историја као наративни
одевања и исхрани кроз доба; разлике у одевању код припадника предмет пружа у подстицању ученичке
историју. – идентификује основна обележја различитих друштвених група; појава радозналости, која је у основи сваког
– Уочавање промена у на културе одевања код Срба кроз вештачких материјала, стилови у сазнања,
чину одевања код Срба историју; одевању, модне куће, појава модне – наставни садржаји треба да буду
кроз историју. – наведе и упореди разлике у на индустрије, свакодневна и свечана представљени као „прича” богата
– Уочавање улоге разли чину одевања између села и града одећа, џинс као карактеристика информацијама и детаљима, не зато да
читих културних утицаја кроз историју; одевања младих у читавом свету; на би оптеретили памћење ученика, већ
на начин одевања и – наведе и упореди разлике у на кит, фризуре, шминка, парфеми...). да би им историјски догађаји, појаве
исхрану код Срба кроз чину одевања између припадника – Одевање код Срба кроз историју и процеси били предочени јасно,
историју. различитих друштвених група (материјали и тканине – кудеља, детаљно, живо и динамично,
кроз историју; конопља, чоја, крзно, кожа, лан, – посебно место у настави историје
– препозна и разуме утицаје разли свила; разлика у одевању код Срба у имају питања, како она која поставља
читих култура на начин одевања Хабзбуршком и Османском царству, наставник ученицима, тако и она која
код Срба кроз историју; као и код припадника различитих долазе од ученика, подстакнута оним
Култура одевања и – препозна и разуме утицаје разли друштвених група; грађанско одело што су чули у учионици или што су
исхране некад и сад читих култура на начин исхране и европски узори у облачењу српског сазнали ван ње користећи различите
код Срба кроз историју; грађанског сталежа; униформе држав изворе информација,
– наведе и упореди карактери них чиновника, лекара, цариника, – добро осмишљена питања наставника
стике исхране у различитим професора Лицеја и гимназија у имају подстицајну функцију за развој
историјским периодима. обновљеној Србији; народна ношња, историјског мишљења и критичке
савремени начин одевања). свести, не само у фази утврђивања и
– Култура исхране од антике до данас систематизације градива, већ и у самој
(сакупљање и припремање намир обради наставних садржаја,
ница, лов и риболов, начини чувања – у зависности од циља који наставник
хране, пиће, реконструкција могућег жели да оствари, питања могу имати
јеловника – двор, град, село; посни и различите функције, као што су: фо
мрсни циклуси; национална кухиња кусирање пажње на неки садржај или
код Срба, утицаји других кухиња; аспект, подстицање поређења, трагање
конзумирање кафе и дувана, употреба за појашњењем,
источњачких зачина, понашање за – настава би требало да помогне уче
столом, прибор за јело; кухињски ницима у стварању што јасније пред
апарати; ресторани „брзе хране”). ставе не само о томе шта се десило,
– Проширивање знања о – уочи основна обележја ратова и – Војска, оружје и рат кроз историју већ и зашто се то десило и какве су
развоју војне технике војне организације и технике од (војничка опрема – одећа, оклопи, последице из тога проистекле,
и променама у начину антике до савременог доба; штитови, оружје; родови војске, оп – у настави треба што више користити
ратовања кроз историју. – разуме утицај научно-технолош садне справе, увежбавање ратничких различите облике организоване актив
– Проширивање знања о ких достигнућа на промене у вештина, витешки турнири, мегдани, ности ученика (индивидуални рад, рад
развоју војске и начину начину ратовања кроз историју; појава ватреног оружја – од прими у пару, рад у групи, радионице или
ратовања код Срба кроз – уочи карактеристике развоја тивних пушака аркебуза и мускета до домаћи задатак),
историју. оружја и војне организације; разорне артиљерије; увођење стајаће – да би схватио догађаје из прошло
– Развијање критичког – уочи основна обележја војне орга војске, развој модерне војне стратегије сти, ученик треба да их „оживи у
става према рату. низације код Срба кроз историју; и тактике – појава генералштаба, свом уму”, у чему велику помоћ
– наведе и упореди карактери униформе и војна одликовања; војно може пружити употреба различитих
Војска, оружје и рат стике ратовања у различитим образовање, живот војника у рату и историјских текстова, карата и других
некад и сад периодима; миру; жене у војсци; међународне извора историјских података (доку
– разуме улогу појединца у рату конвенције о правилима ратовања, ментарни и играни видео и дигитални
(војсковођа, официра, регрута, највеће војковође). материјали, музејски експонати,
цивила); – Војска код Срба кроз историју (српска илустрације), обилажење културно-
– аргументовано дискутује о рату и војска у средњем веку – опрема, начин историјских споменика и посете
његовим последицама на живот ратовања; Срби у аустријској и осман установама културе,
људи. ској војсци; војска устаничке Србије; – треба искористити и утицај наставе
војна организација у XIX и XX веку историје на развијање језичке и
у српској и југословенској држави; говорне културе (беседништва),
војно образовање – оснивање војне јер историјски садржаји богате и
академије; српске и југословенске оплемењују језички фонд ученика,
војне униформе и одликовања). – у раду са ученицима неопходно је
имати у виду интегративну функцију
– Проширивање знања о – уочи основне карактеристике – Нумизматика (као наука о постанку, историје, која у образовном систему,
улози новца и банака у и функције новца од антике до развоју и употреби кованог новца). где су знања подељена по наставним
економским системима савременог доба; – Новац и банке у садашњости (новац предметима, помаже ученицима да
кроз историју. – изведе закључак о улози и значају као мера вредности, платежно сред постигну целовито схватање о повеза
– Усвајање знања о улози банака кроз историју; ство и једно од обележја самостал ности и условљености географских,
новца и банака у свако – уочи основна обележја историјата ности државе; банка као предузеће економских и културних услова живо
дневном животу некад српског новца и банака кроз које тргује новцем; појмови – штедња, та човека кроз простор и време,
и сад. историју; трезор, кредит, камата, деоница, – пожељно је избегавати фрагментар
– Проширивање знања о – примени стечено знање о новцу и инфлација, дефлација; фалсификовања но и изоловано учење историјских
историји новца и развоју банкама у свакодневном животу. новца, новац у савременом потрошач чињеница јер оно има најкраће
банкарства код Срба. ком друштву…). трајање у памћењу и најслабији
– Новац и банке у прошлости (историјат трансфер у стицању других знања и
Новац и банке кроз новца и банака – од старог века до да
историју вештина,
нас; материјали од којих је израђиван – у настави треба, кад год је то могуће,
новац, историјски феномен „кварења” примењивати дидактички концепт
новца; ликови и различити симболи на мултиперспективности,
кованом и папирном новцу...). – одређене теме, по могућности, треба
– Новац у Србији некад и сад (историјат реализовати са одговарајућим садр
новца од средњег века до данас; динар жајима из сродних предмета,
као званична валута модерне Србије; – током рада са ученицима потреб
мотиви на новчаницама; настанак и но је стално правити поређења са
развој Народне банке као прве финан савременим добом, чиме се наглашава
сијске институције у Србији). схватањe континуитета у развоју
друштва и богатство садржаја из
прошлости,
– Проширивање знања о – уочи основна обележја веровања

– Веровања у старом Египту и – задатак наставника је и да под
веровањима и обичајима од праисторије до савременог Месопотамији (загробни живот, стиче осамостаљивање ученика у
у прошлости и сада доба; балсамовање, хороскопи, астрологија, прикупљању и сређивању историјских
шњости. – наведе и упореди карактеристикеобреди и ритуални предмети...). података, да их усмерава на различите
– Уочавање прожимања обичаја и веровања у различитим
– Веровања старих Грка и Римљана изворе информација и подучава их
веровања и културе кроз периодима; (пророчишта, загробни живот, свеште како да се према њима критички одно
историју. – идентификуке сличности и ници и свештенице, приношење жртве се, чиме се негује истраживачки дух и
– Сагледавање сличности разлике у обичајима различитих боговима...). занимање за науку и подстиче развој
и разлика у веровањима верских заједница; – Религије Далеког истока. мишљења заснованог на провереним
и обичајима некад и сад. – уочи утицај веровања и обичаја
– Верски живот и обичаји у средњем чињеницама и аргументима,
Верски живот и оби-
– Проширивање знања о на културно стваралаштво; веку (главне одлике хришћанства, – овај предмет пружа велике могућности
чаји кроз историју
веровањима и обичајима – разуме утицај и повезаност ислама и јудаизма; обележја различи за интеграцију школског и ваншкол
код Срба кроз историју. верских институција и верског тих верских конфесија – сличности и ског знања ученика, за излазак из
живота кроз историју; разлике у веровањима и обичајима; оквира школских уџбеника и учиони
– разуме утицај и повезаност обележавање верских празника, стра ца, укључивање родитеља и суграђана
верских институција и верског хови средњовековног човека). који поседују знања, колекције, књиге,
живота код Срба кроз историју;
– Верски живот и обичаји у новом веку филмове и другу грађу која може да
– препозна и разуме основне одлии савременом добу (верски идентитет, помогне у реализацији програма,
ке верског живота и обичаја кодсличности и разлике између католика, – наставник треба да тежи комбиновању
Срба кроз историју. протестаната, православаца, муслима различитих метода рада (кратка
на, Јевреја; атеизам). предавања, гледање филмова, читање
– Продубљивање знања о – уочи основна обележја образо – Образовање и васпитање у старом књига, дискусије, анализа писаних
развоју образовања кроз вања и васпитања од антике до веку (Египат, Месопотамија, стара извора, слика и фотографија...),
историју. савременог доба; Грчка и Рим). – у извођењу наставе самостално
– Уочавање сличности и – опише развој система образовања – Образовање и васпитање у средњем истраживање ученика је најважније,
разлика у образовању и и васпитања кроз историју; веку (манастири као центри писме без обзира на изабране методе рада,
васпитању некад и сад. – опише развој система образовања ности и образовања; оснивање а наставникова је улога да организује
– Разумевање утицаја и васпитања код Срба кроз школа и универзитета, утицај цркве на наставу, пружи помоћ ученицима
привредног развоја на историју; образовање и васпитање...). у раду (од давања информација до
квалитет образовања. – упореди карактеристике – Образовање и васпитање у новом упућивања на изворе информација) и
– Продубљивање знања о образовања и васпитања у раз веку и савременом добу (појава да подстиче интересовање ученика за
развоју образовања код личитим периодима; штампарства и ширење писмено предмет,
Срба кроз историју. – изведе закључак о значају образо сти, улога цркве и државе – појава – у припреми и реализацији часова
Образовање и васпи- вања и васпитања у животу људи; световног и обавезног образовања, наставницима може користити следећа
тање кроз историју – препозна међусобну условљеност школских уџбеника; положај ученика литература:
степена привредног развитка и – награђивање и кажњавање, одевање
квалитета образовања. ученика...). Д. М. Ацовић, Хералдика и Срби,
– Образовање и васпитање код Срба Београд 2008.
(манастири као центри писмености Д. Бабац, Специјалне јединице
и образовања; значај Хиландара, југословенске војске у Априлском рату,
Србији, оснивање световних школа, Д. Бабац, Ч. Васић, М. Марковић,
оснивање Лицеја, Велике школе и Црногорска војска 1896–1916, Београд
Београдског универзитета; један дан 2007.
у школи, школска слава, одевање Д. Бандић, Народна религија Срба у 100
ученика, школовање женске деце; појмова, Београд 2004.
стипендирање ученика). В. Бикић, Средњовековно село, Београд
2007.
– Уочавање значаја – опише развој комуникација од – Комуникације, путовања и туризам М. Благојевић, Србија у доба Немањића,
комуникација и њиховог праисторије до савременог доба; кроз историју (утицај трговине и Београд 1989.
развоја у историји – наведе и упореди карактеристи војних похода на развој комуникација; С. Бојанин, Забаве и светковине у
друштва. ке комуникације у различитим ходочашћа – света места, мисионари; средњовековној Србији (од краја XII до
– Разумевање утицаја периодима; значајни сајмови, развој поштанског, краја XV века), Београд 2005.
комуникација на упозна – изведе закључак о значају телеграфског, телефонског, желез Е. Бухари, Наполеонова гардијска
вање и приближавање комуникације у животу људи кроз ничког, аутомобилског и авионског коњица, Београд 2006.
држава, народа и њихо историју; саобраћаја; ауто и авио клубови, А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске
вих култура. – разуме последице развоја модер новине и новинарство, Интернет, династије, Нови Сад 2001.
них комуникација; откривање нових дестинација, гостио П. Вилар, Злато и новац у повијести
– изведе закључак о утицају развоја нице и хотели, бање). 1450–1920, Београд 1990.
комуникација на интеграцију А. Вулетић, Ј. Мијаиловић, Између
сваке нације и друштва; посела и балова. Живот у Србији у 19.
– користи информације са историјс веку, Београд 2005.
ке карте и повеже их са стеченим Р. Вучетић, Престоница независне
знањем о комуникацијама; Србије (1878–1918), Београд 2008.
– уочи утицај комуникација на К. Гравет, Витезови, Београд 2006.
приближавање држава, народа и С. Димитријевић, Средњовековни српски
Комуникације, њихових култура.
путовања и туризам новац, Београд 1997.
некад и сад Љ. Димић, Културна политика у
Краљевини Југославији 1918–1941, I–III,
Београд 1996.
А. Ђуровић, Модернизација образовања
у Краљевини Србији 1905–1914, Београд
2004.
Историја приватног живота, I-V, при
редили Ф. Аријес и Ж. Диби, Београд
2000–2004.
М. Јовановић-Стојимировић, Силуете
старог Београда, Београд 2008.
Д. Косановић, Почеци кинематографије
на тлу Југославије 1896–1918, Београд
1985.
Лексикон српског средњег века, при
редили С. Ћирковић и Р. Михаљчић,
П. J. Марковић, Београд 1918–1941,
– Продубљивање знања – идентификује основна обележја – Друштвени живот од антике до данас П. J. Марковић, Београд између Истока
о развоју друштвеног и друштвеног живота од антике до (игре, гозбе, плес уз музику, музички и Запада 1948–1965, Београд 1996.
породичног живота кроз данас; инструменти, позориште, маскирање, П. J. Марковић, Трајност и промена.
историју. – идентификује основна обележја трубадури, властеоске гозбе: жонгле Друштвена историја социјалистичке
– Уочавање сличности и породичног живота од антике до ри, путујући свирачи и забављачи; свакодневице у Југославији и Србији,
разлика у друштвеном данас; балови, позориште у доба Шекспира и Београд 2007.
и породичном живота – наведе основна обележја Молијера, настанак опере, књижевне М. Милићевић, Грб Србије: развој кроз
некад и сад. друштвеног живота код Срба кроз дружине и читалишта, концерти, историју, Београд 1995.
– Проширивање знања о историју; биоскопи, игре на срећу, савремена Ј. Миодраговић, Народна педагогија у
друштвеном и породич – наведе основна обележја поро популарна музика). Срба или како наш народ подиже пород
ном животу код Срба дичног живота код Срба кроз – Друштвени живот код Срба кроз свој, Београд 1914.
кроз историју. историју; историју (основни празници и њихов Д. Мрђеновић, А. Палавестра, Д.
– упореди карактеристике друшт значај; утицај политичких прилика Спасић,
Друштвени и поро- веног и породичног живота у на празнике и празновања, радни Родословне таблице и грбови српских
дични живот кроз различитим периодима; и нерадни дани; различити облици династија и властеле, Београд 1987.
историју – уочи сличности и разлике у на друштвених активности на селу и у Образовање код Срба кроз векове,
чину обележавања празника кроз граду...). Београд 2001.
историју; – Породични односи од антике до Е. Пирсон, Стара Грчка, Београд 2006.
– истакне одлике друштвеног и по данас (положај мушкарца, жене и Р. Плат, Свет филма, Београд 2006.
родичног живота данас у односу детета, свадбени обичаји, однос према Приватни живот у српским земљама
на раније епохе. старијима, породични празници, средњег века, приредиле С. Марјановић-
традиционални и модерни погледи на Душанић и Д. Поповић, Београд 2004.
породицу; промене у односима међу Приватни живот у српским земљама
половима...). у освит модерног доба, приредио А.
– Породични односи код Срба кроз Фотић, Београд 2005.
историју (положај мушкарца, жене и Приватни живот код Срба у деветнае-
детета; свадбени обичаји, однос према стом веку. Од краја осамнаестог века
старијима, породични празници – до Првог светског рата, приредили А.
крсна слава...). Столић и Н. Макуљевић, Београд 2006.
– Проширивање знања – уочи основна обележја развоја – Значај фотографије, филма, радија и Приватни живот код Срба у дваде-
о развоју фотографије, фотографије, филма, радија и телевизије (као техничких достиг сетом веку, приредио М. Ристовић,
филма, радија и телевизије кроз историју; нућа, начина уметничког изражавања, Београд 2007.
телевизије кроз исто – изведе закључак о значају средстава масовне комуникације, Р. Радић, Страх у позној Византији I-II,
рију. фотографије, филма, радија и сазнавања и образовања, и као исто Београд 2000.
– Разумевање утицаја телевизије у животу појединца и ријских извора). Р. Радић, Византија – пурпур и пeрга-
фотографије, филма, читавог друштва; – Фотографија, филм, радио и телеви мент, Београд 2006.
радија и телевизије на – изведе закључак о значају зија кроз историју (развој – оптичка Р. Радић, Цариград – приче са Босфора,
друштвени, политички и фотографије, филма, радија сочива, дагеротипија, мокра плоча, Београд 2007.
културни живот. и телевизије као историјских фото-апарат, филмска трака, покретне Службено одело у Србији у 19. и 20.
– Проширивање знања извора; слике, биоскоп, радио таласи; прва веку, Београд 2001.
о развоју фотографије, – опише развој фотографије, фил филмска пројекција, филм као извор Д. Стојановић, Калдрма и асфалт.
филма, радија и ма, радија и телевизије у Србији; информација о догађајима; филм као Урбанизација и европеизација Београда
телевизије у Србији. – разуме последице развоја масовна забава и индустрија; почетак 1890–1914, Београд 2008.
– Уочавање значаја фотографије, филма, радија и ере звучног филма, појава анимира Ж. Стојановић, Папирни новац Србије и
фотографије, филма, телевизије. них филмова; појава колор филмова; Југославије, Београд 1996.
радија и телевизије као филмски фестивали и награде; осни Н. Томас, Д. Бабац, Армије на Балкану
Фотографија, филм, 1914–1918, Београд 2006.
историјских извора. вање радио-станица, појава телеви
радио и телевизија Џ. Харт, Стари Египат, Београд 2006.
зије; превласт телевизије над другим
кроз историју
медијима у другој половини XX века; Ф. Џајс, Витезови кроз историју,
примери злоупотребе фотографије, Београд 2003.
филма, радија и телевизије у XX веку). Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовеков-
– Фотографија, филм, радио и телеви ном граду, Београд 2004.
зија у Србији некад и сад (делат Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовеков-
ност дворског фотографа Анастаса ном замку, Београд 2005.
Јовановића, породични фото-албуми, Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовеков-
прва филмска пројекција у Србији ном селу, Београд 2006.
1896, први српски филмови и биоско С. Џејмс, Стари Рим, Београд 2006.
пи; почетак рада прве радио-станице –
Радио Београда 1929, јавна демонстра
ција телевизије на сајму у Београду
1939, тајно праћење програма Радио
Лондона за време окупације, оснивање
Телевизије Београд 1958, кућни радио
и ТВ апарати као показатељи живот
– Продубљивање знања – уочи основна обележја развоја – Брига о телу и здрављу од антике
о развоју здравствене здравствене културе од антике до данас (болести људи, хигијенски
културе кроз историју. до данас; услови, епидемије, развој медицине,
– Уочавање утицаја – уочи основна обележја развоја медицински инструменти, лекови и
економског и културног здравствене културе код Срба лековито биље, здравствене установе
развитка на степен кроз историју; – манастирске болнице, санаторијуми,
здравствене културе. – наведе и упореди различите мето стационари, домови здравља, апотеке;
– Проширивање знања де лечења кроз историју; начини здравствене заштите и превен
Брига о телу и здра- о развоју здравствене – разуме повезаност степена еко тиве, хуманитарне организације).
вљу кроз историју културе код Срба. номског и културног развитка и – Брига о телу и здрављу код
здравствене културе; Срба (утицај животних услова и
– разуме значај хуманитар хигијенских прилика на појаву боле
них организација и њиховог сти; најчешће болести и епидемије,
деловања. народна медицина и надрилекарство,
Петровића – Његоша, лав Бранковића
и Петровића – Његоша, вук Балшића,
клуба 1910, учешће на међународним
Назив предмета: ИЗАБРАНA ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ

– Развијање логичког и апстрактног мишљења
– Развијање способности јасног и прецизног изражавања и коришћења основног математичко-логичког језика
Циљеви предмета: – Развијање способности одређивања и процене квантитативних величина и њиховог односа
– Развијање осећаја за простор и разумевање узајамних односа геометријских објеката
– Развој способности за трансфер знања и вештина у стручно-теоретске предмете
ИСХОДИ
– Проширивање знања – израчуна детерминанту реда 2 и 3 – Детерминанте реда два и три На почетку теме ученике упознати са
о решавању система –п римени особине детерминанти – Особине детерминанти циљевима и исходима наставе, односно
једначина и стицање на израчунавање детерминанте – Крамерова теорема за решавање учења, планом рада и начинима оцењи
основних знања о детер – примени Крамерову теорему на система линеарних једначина вања
минантама решавање система линеарних – Систем квадратне и линеарне једна
једначина (до 3 непознате) чине Облици наставе
Системи једначина и
– реши систем једначина састављен Предмет се реализује кроз следеће
детерминанте
од једне квадратне и једне лине облике наставе:
арне једначине – теоријска настава (31 час)
– графички нађе решење квадратне
и линеарне једначине Место реализације наставе
Настава се реализује у учионици или
кабинету за математику.
– Стицање основних – примени правило збира и правило – Пермутације Препоруке за реализацију наставе
знања из комбинаторике производа – Варијације – образложити циљ предмета, начин и
– одреди број пермутација датог – Комбинације критеријум оцењивања
скупа – Биномни образац – неопходна предзнања поновити уз
– одреди број варијација датог максимално ангажовање ученика
скупа – подстицати ученике на размишљање и
– одреди број комбинација датог самостално закључивање
скупа – примењивати разноврсне облике и
Комбинаторика – наведе пермутације, варијације методе рада, како би се подстакла
и комбинације датог скупа од активност ученика
највише четири члана – инсистирати на прецизности, тач
– одреди k-ти биномни коефи ности, систематичности и уредности
цијент у развоју бинома на n-ти у раду
степен – упућивати ученике на претраживање
– одреди непознати члан у развоју различитих извора и примену савреме
бинома из датих услова – једнос них технологија
тавнији примери
– Стицање основних – уочи случајне догађаје – Случајни догађаји. Простор елемен – Системи једначина и детерминанте:
знања из вероватноће и – препозна који су догађаји могући, тарних догађаја акценат при реализацији ове теме
статистике повољни, сигурни, немогући – Различите дефиниције вероватноће треба да буде на решавању система
– израчуна вероватноћу догађаја – Условна вероватноћа једначина без параметара, као и на
– одреди условну вероватноћу до – Случајне променљиве. Дискретне решавању реалних проблема ко
гађаја А у односу на догађај B случајне променљиве и биномна ришћењем система једначина.
– наведе пример случајне проме расподела
нљиве – Статистика. Основни појмови – Комбинаторика: при решавању
– примени биномну расподелу – Формирање статистичких табела и задатака пребројавања разматрати
– израчуна нумеричке карактерис графичко приказивање података варијације, пермутације и комбинације
тике случајних променљивих (ма – Карактеристике емпиријске расподеле комбинаторним проблемима у којима
тематичко очекивање, дисперзију, (аритметичка средина узорка, медија нема понављања (без понављања).
медијану и мод) на узорка, мод узорка, дисперзија При обради новог градива користити
– формира статистичке табеле и на узорка) што више конкретних примера из
основу њих да графички прикаже живота.
податке
– израчуна одређене карактеристи – Вероватноћа и статистика: при
ке случајног узорка (аритмеричку обради новог градива користити што
Вероватноћа и ста- средину узорка, медијану узорка, више конкретних примера из живота
тистика мод узорка и дисперзију узорка) и струке.
1. усмену проверу знања
2. писмену провера знања
– Оквирни број часова по темама

– Детерминанте и системи линеарних
једначина 8 часова
– Комбинаторика 6 часова
– Вероватноћа и статистика 13 часова
У току школске године предвиђена су 2

писмена задатка (по 1 у полугодишту).
За реализацију писмених задатака са
исправкама планирана су 4 часа.
Назив предмета: ИНДУСТРИЈСКА ГЕОГРАФИЈА

– Стицање знања о развоју и значају индустријске географије и о њеној вези са осталим географским дисциплинама.
– Стицање знања о изворима енергије, њиховом размештају, производњи и размештају електричне енергије; о развоју, размештају и значају електро
техничке и електронске индустрије.
– Оспособљавање ученика да примењују географско знање у даљем образовном и професионалном развоју.
– Оспособљавање ученика да користе писане, графичке и ликовне изворе информација, да их анализирају и примењују у процесу учења и
истраживања.
средине.
ИСХОДИ
у стању да:
Увод у индустријску – Стицање знања о – дефинише предмет изучавања, – Предмет изучавања, значај, развој На почетку теме ученике треба упознати
географију предмету изучавања, значај, развој и место индустријс и место индустријске географије у са циљевима и исходима наставе /
развоју и значају индус ке географије у систему наука систему наука учења, планом рада и начинима оцењи
тријске географије – наведе поделу индустрије – Класификација индустрије, ин вања.
– објасни међузависност индус дустријализација и однос према
тријализације и урбанизације урбанизацији
Фактори локализа- – Стицање знања о појму – дефинише појам фактора локали – Природни услови и ресурси као фак Облици наставе
ције индустрије и врстама фактора лока зације индустрије тор локализације индустрије
лизације индустрије – опише природне услове и ресурсе – Фактори животне средине Предмет се реализује кроз следеће
као фактор локализације индус – Економскогеографски фактори облике наставе:
трије (сировине, водни ресурси, – Концентрација, агломерација и – теоријска настава (35 или 31 час)
енергетски извори, климатски инерција
услови) Место реализације наставе
– опише факторе животне средине
– наведе економскогеографске – Теоријска настава се реализује у учио
факторе локализације (тржиште, ници опште намене
капитал, транспорт и радна снага)
– наведе врсте концентрације и Препоруке за реализацију наставе
факторе агломереције
– препозна индустријску инерцију – Коришћење савремених електронских
као фактор локализације помагала и дигиталних карата
Енергетика – Стицање знања о – наведе изворе енергије (конвенци – Извори енергије и њихов размештај у – Коришћење аналогних географских
изворима енергије, онални и алтернативни) Србији и у свету карата различитог размера и садржаја
њиховом географском – објасни географски размештај – Електроенергетика
размештају, производњи извора енергије у нашој земљи – Пренос електричне енергије – Коришћење информација са
и размештају електри и у свету – Проблеми и перспективе развоја енер Интернета
чне енергије – објасни географски размештај гетике у свету и у нашој земљи – Коришћење интерактивних метода
производње електричне енергије рада
из необновљивих извора енергије
– објасни географски размештај Оцењивање
производње електричне енергије
из обновљивих извора енергије Вредновање остварености исхода
– наведе начине преноса електри вршити кроз:
чне енергије 2. усмено излагање
– објасни проблеме у вези са 3. тест
снадбевањем енергентима и про
изводњом електричне енергије Оквирни број часова по темама
– образложи утицаје и последице
производње електричне енергије – Увод у индустријску географију (5
у географској средини часова)
– подржи коришћење обновљивих – Фактори локализације индустрије (10
извора енергије часова)
– Енергетика (10 часова)
Електротехничка и – Стицање знања о – објасни развој електротехничке и – Развој електротехничке и електронске – Електротехничка и електронска индус
електронска индус- развоју, размештају електронске индустрије индустрије и њено место у привредној трија (10 часова)
трија и значају електротех – доведе у везу електротехничку и структури
ничке и електронске електронску индустрије са оста – Географски размештај електротех
индустрије лим привредним гранама ничке и електронске индустрије
– објасни географски размештаја
електротехничке и електронске
индустрије у нашој земљи и у
свету
– наведе највеће компаније
електротехничке и електронске
индустрије у свету

– развијање креативности и критичког мишљења, визуелног опажања и самопоуздања;
– оспособљавање за успешну визуелну и вербалну комуникацију, тимски рад и презентацију свог рада;
– упознавање са областима примене знања и вештина које се стичу учењем визуелних уметности и могућом применом у будућој професији и свако
днев ном животу;
– формирање позитивног става према очувању културног идентитета, националне и светске културне баштине и навике праћења културно-уметнич
ких садржаја.
Наставник саставља програм у складу са могућностима школе, одељења и специфичностима образовног профила. Одаберите 2–4 теме и повежите
Препоруке их. Прва тема може да буде уводна и да траје 4 часа. Број часова за реализацију теме одредите оквирно како би ученици имали могућност да се дуже
за планирање и задрже на задатку/теми која их интересује. У оквиру сваке теме је могуће обрадити више подтема по сопственом избору. Користите стручну лите
организацију наставе ратуру и интернет приликом припремање наставе. Ради лакшег прикупљања наставног материјала, програм садржи препоручене адресе интернет-
страница. Међутим, треба имати у виду да се ове адресе често мењају и да је наставник упућен на континуирано ажурирање наставног материјала.
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО ПРЕДЛОГ ЗА
ТЕМЕ ЦИЉЕВИ: По завршетку теме ученик ће бити
ТЕМАМА: РЕАЛИЗАЦИЈУ ТЕМЕ
у стању да:
– Оспособљавање за – фотографише целину и детаљ под – Примена дигиталне фотографије у на Предлог за реализацију теме:
примену дигиталне различитим условима осветљења стави, свакодневном животу и будућој – Остварити размену информација и
фотографије у настави, – обради фотографију у одабраном професији; искустава између ученика и ученика и
свакодневном животу рачунарском програму – Принципи компоновања у фотогра наставника;
и раду – селектује своје радове према фији, кадрирање, осветљење; – Изабрати рачунарски програм за обра
задатим критеријумима – Фотографисање дигиталним фото ду фотографија према могућностима
апаратом или мобилним телефо школе и предзнањима ученика;
ном – екстеријер, ентеријер, детаљ, – Напреднијим ученицима допустити
аутопортрет; експериментисање сложенијим алатка
– Обрада фотографије; ма у програму по избору;
– Самопроцена радова. – Упутити заинтересоване ученике на
Дигитална
литературу и бесплатне фото-едиторе
фотографија
на интернету;
– Мотивисати ученике да учествују у
уређењу школског часописа или сајта/
профила школе.
интернет:
www.photoarts.com
www.atget
www.photography-now.net
www.photographysites.com
www.pixiport.com
www.usefilm.com
– Сагледавање вредности – објасни улогу и значај ктитора, – Велики инвеститори у уметност кроз Предлог за реализацију теме:
и значаја уметничких мецена и колекционара у историји историју – улога и значај; – Извући занимљивости из литературе и
дела из угла инвести уметности – Приказ десет значајних уметничких са интернета о дворским уметницима,
тора – формира електронску или штам дела по избору наставника, уз образло градњи споменика, изради наруџбина;
Ктитори, мецене и пану збирку уметничких дела жење избора; – Мотивисати ученике на континуирано
колекционари – Одељенски обилазак електронски ажурирање збирке;
музеја, галерија, фестивала...; – Мотивисати ученике на посећивање
– Прикупљање и формирање електрон места културе и културно-уметнич
ске збирке уметничких дела по избору ких дешавања у локалном окружењу.
ученика.
– Упознавање са утицајем – наведе неколико примера утицаја – Одговарајући примери: 3Д анимација, Предлог за реализацију теме:
технологије на уметност технологије на уметност XXI сликање песком, динамичко сликар – Остварити сарадњу са наставницима
XXI века века ство, дигитална уметност, ласерска стручних предмета;
– Стваралачко изражавање – изрази своје замисли савременим уметност, нано уметност, интерак – Приказати разноврсне примере;
савременим медијима медијима тивна уметност, виртуелна уметност, – По завршетку теме заједнички
акционо сликање на сцени, визуелни одабрати радове за објављивање
ефекти за филм; на сајту/профилу школе.
– Прибор: glow graffiti спреј, LED
канапи, интерактивне табле, I/O четка, интернет:
Филипсов прибор за дигитално сли www.cyland.ru
кање светлом; https://bioart.med.harvard.edu/
– Фестивали: Cyberfest (Киберфест, http://sandfantasy.com/
Русија), STRP фестивал; VIDFEST http://www.sanbase.com/
(Ванкувер)...; http://www.gamasutra.com
– Визуелни ефекти за филм; http://www.virtualart.at/
Уметност XXI века – Ликовно обликовање веб странице; http://www.abstractdigitalartgallery.com
– Цртање, сликање, графика и вајање у http://creativefan.com/30-incredible-matte-
рачунарском програму; видео-записи; paintings-from-famous- films/
анимација и монтажа у рачунарском http://www.zoicstudios.com
програму; израда светлосне скулптуре, http://www.alchemists.com
слике или инсталације... http://www.holographicart.co.uk
http://www.laserartfest.ca/
http://www.animatronics.org/
http://www.techblog.com
Youtube: Blacklight Nu2ART

performance; Paint dance; Mo(ve)
ment: live painting and dance;
Synchronized Elements; light painting;
ArtCreatedFromShadows, Philips-digital-
light-painting-kit, I/O brush...
– Формирање целовите – препозна уметнички цртеж у – Школе стрипа: америчка и јапанска, Предлог за реализацију теме:
слике о стрипу као стрипу француско-белгијска, енглеска, ита – Направити поређење између америч
савременом уметничком – дискутује о улози стрипа у савре лијанска – карактеристике, типични ког, европског и јапанског стрипа;
медију меном друштву представници, међусобни утицаји, – Разговарати о утицају јапанског
– уради ликовно-графички рад популарност школа и аутора код нас стрипа на савремени европски стрип и
и у свету; анимирани филм;
– Утицај стрипа на уметничке правце, – Упутити заинтересоване ученике на
културу и друштво; електронске уџбенике, школе стрипа и
– Традиционални прибор и поступак апликативне програме.
израде; рачунарски програми и гра
Стрип и анимација
фичке табле; Оријентациони избор аутора:
– Анимирани филм, музика за аними Оријентациони избор аутора: Rodolphe
рани филм; Topffer, Walt Disney, Osamu Tezuka,
– Израда сценарија за стрип, графички Richard Outcault, Steve Ditko, Alan
роман, игрицу или анимирани филм; Moore, Frank Miller, Moebius, Masashi
израда табле стрипа, стрип јунака, Kishimoto, Koji Morimoto, Hiromu
корица за графички роман, одељенског Arakawa, Matsuri Hino, Takeshi Obata,
фанзина... традиционалним или савре Марко Стојановић, Бане Керац, Влада
меним материјалима и средствима. Весовић, Саша Ракезић, Алекса Гајић,
Зоран Јањетов...
– Упознавање са знамени – наведе неколико знаменитих – Знаменити српски уметници, избор Предлог за реализацију теме:
тим српским уметници српских уметника наставника; – Направити сажет приказ живота и
ма и разумевање значаја – објасни значај одабраног – Израда оригиналног визуелног прика дела одабраних уметника;
Знаменити српски њихових дела уметника за живота и/или дела српског уметника – Упутити ученике на доступне изворе
уметници – уради оригиналан визуелни при по избору ученика – презентација, информација.
каз живота и/или дела одабраног графичка прича, колаж, инсталација,
уметника комбинација текста, илустрација и
фотографија, видео-рад, анимација...
– Израда промотивног – прикупља и сортира информације – Значај квалитетне визуелне промоције Предлог за реализацију теме:
рада из различитих извора у будућој професији; – Мотивисати ученике атрактивним
Визуелна промоција – уради промотивни визуелни рад – Израда промотивног спота, презен визуелним примерима.
тације, брошуре, флајера, плаката,
разгледница...
– Упознавање са врстама – препозна естетске и идејне вред – Видови уличне уметности – мурали, Оријентациони избор уметника, умет-
уличне уметности ности уличне уметности графити, стикери, инсталације; ничких група и пројеката:
– уради скицу за мурал или графит Дискусија – намера уметника, идеје, Edgar Mueller, Julian Beever, Kurt
поруке, ставови, стилови...; Wenner, Jeroen Koolhaas –Dre Urhahn,
– Материјали, опасност по здравље и Ernesto Neto, Mark Jenkins, Peter Gibson,
Улична уметност
околину, мере заштите; David Choe, Cityzenkane, Belx2, Lady
– Израда скице за мурал или графит Pink, Keith Jive, Baer, Ras Terms, Jon
традиционалним материјалима или у Reiss (Bomb it-документарни филм),
апликативном програму. Blu (одабрани радови), Rinpa Eshidan,
Reverse Graffiti Project.
– Примена елемената и – пореди елементе и принципе – Поређење елемената и принципа ком Предлог за реализацију теме:
принципа компоновања компоновања на приказаним поновања на примерима уметничких – Показати на примерима како иста
примерима дела – цртеж, слика, скулптура, инста идеја или мотив могу бити приказани
Композиција у
– организује композицију на ориги лација, фотографија, стрип, сцена...; на различите начине;
визуелној уметности
налан начин – Израда рада одабраним средством, – Објаснити како изменити постојећу
материјалом и техником. идеју у довољној мери да буде ори
гинална.
Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА

Циљеви предмета – Унапређивање естетских критеријума код ученика;
– Развијање навика код ученика за праћење културно-уметничких манифестација у локалној средини и путем електронских медија (концерти, теле
визија, филм, интернет);
– Оспособљавање ученика за самостално истраживање стручне литературе, архиве, медијатеке, интернета;
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање – препознаје и разликује одлике – Значај музике у животу и друштву: – На почетку теме ученике упознати са
ученика за разликовање стилова у музичком изражавању првобитна заједница, стари век и циљевима и исходима наставе / учења,
музичких стилова од од првобитне заједнице до данас развој музике у средњем веку (духовна планом рада и начинима оцењивања.
првобитне заједнице до и световна музика)
21. века – испољава потребу за свакодне - Грегоријански корал, Византијско Облици наставе
вним слушањем музике и на певање, Кир Стефан Србин: Ниња сили Предмет се реализује кроз следеће
– Развијање навика за основу тога формира трајно инте – Ренесанса и барок: облике наставе:
слушање уметничке ресовање према музици уопште Палестрина Л.:Огни белта,Вивалди – теоријска настава
музике А.:4 годишња доба, Хендл Г.Ф.: Месија
– препозна одслушанe композиција (Алелуја), Бах Ј.С.:Токата и фуга d – Место реализације наставе
– Оспособљавање уоча уз познавање њихових аутора као mol, Брандебуршки концерт бр.3 G – dur – Настава се реализује у учионици
вања разлика карактера и време настанка – Класицизам:
композиција Хајдн Ј.: Симфонија изненађења бр Препоруке за реализацију наставе
Класична музика – експресивно, аутономно до 94.G – dur, – Користити сва доступна наставна
(општа музичка ана- – Формирање музичког живљава карактер одслушане Моцарт В.А.: Симфонија бр.40.G-dur, средства;
лиза и теорија кроз укуса и адекватног композиције Реквијем, Мала ноћна музика, Турски – Користити мултимедијалне презен
слушање музике) музичког експресивног марш, Бетовен Л.В.:5. и 9. симфонија, тације;
доживљаја музичког – поседује адекватан музички укус За Елизу, Месечева соната – Упућивати ученике да користе интер
дела приликом слушања – Романтизаm нет и стручну литературу;
(аудио апаратима и ужи – самоиницијативно посећује кон Менделсон Ф.: Свадбени марш, Шопен – Примењивати индивидуални рад, рад
во на концертима) церте и друге музичке манифеста Ф.:Валцер des-dur, Брамс Ј.: Мађарске у паровима и рад у мањим групама;
ције у локалној заједници игре по избору, Сметана Б.: Влтава, – Континуирано упућивати ученике
Дворжак А.: Симфонија из новог света на присуство музике у свакодневном
– Импресионизам животу, примену у пракси и другим
Дебиси К.: Прелид за поподне једног наставним предметима.
пауна, Равел М.: Болеро
– Музика XX века Оцењивање
Шостакович:Камерна Вредновање остварености исхода
симфонија, Прокофјев С.: Ромео и вршити кроз:
Јулија, Шенберг, Стравински, Веберн. 1. праћење остварености исхода
– Значај корелације – разуме међусобну повезаност – Опере: Бизе Ж.: Кармен,Верди 2. тестове знања
између текста, музичког текста, музике и покрета Ђ.:Трубадур, Росини Ђ.:Севиљски
и сценског извођења – разликује музичко сценска дела берберин, Пучини: Тоска, Боеми, Оквирни број часова по темама
– Оспособљавање за према периоду настанка – Балети: Чајковски П.И.: Лабудово – класична музика
Oпера и балет (9 часова)
препознавање и разли – препознаје историјско култур језеро, Успавана лепотица, Прокофјев
Oперета и мјузикл – опера и балет; оперета и мјузикл (5
ковање разних видова ни амбијент у коме су настала С.: Ромео и Јулија
опере кроз историју поједина дела – Оперете: Штраус Ј.: Слепи миш часова)
– Мјузикли: Цигани лете у небо, Коса, – традиционална музика (6 часова)
Мама Миа,Чикаго… – џез и блуз музика (5 часова)
– филм и филмска музика (5 часова)
– Оспособљавање – препозна естетске вредности у – Изворно певање традиционалних – хор, камерно и оркестарско извођење
за препознавање и култури свог и народа других зе композиција са нашег и суседних композиција (5 часова)
разликовање културе и маља уочавањем карактеристич подручја. Кола и народне игре Србије
традиције како свог тако них обележја музике светске и суседних земаља.
и других народа народне баштине Мокрањац Ст.Ст.: Руковети,Тајчевић
Традиционална му-
– Развијање естетских – сагледа и вреднује утицај народ М.: Охридска легенда;
зика (народне песме,
критеријума ног стваралаштва на уметничко – Народна музика интегрисана у
игре, плесови)
– Развијање способности стваралаштво забавну, електронску, џез и разне
уочавања утицаја на алтернативне правце;
родног стваралаштва на – Извођачи: Биљана Крстић, састав
уметничко стваралаштво Балканика, Слободан Тркуља,
Василиса, Кирил Џајковски...
– Развијање способности – препознаје критеријуме који – Џез и блуз:
препознавања крите се односе на начине настајања Луис Армстронг, Мајлс Дејвис; Били
ријума који се односе мелодијско ритмичких образаца Холидеј; Џон Колтрејн,Чарли Паркер,
на ритмичку строгост и раличитих музичких жанрова Јован Маљоковић, Шабан Бајрамовић...
импровизовање мело – разликује боју звука различитих – Филм: Моцарт
Џез и блуз музика
дије као карактеристика инструмената, као и њихов изглед – филмска музика:
Филм и филмска
одређене врсте музике – Разликује саставе извођача (Соло Е.Мориконе: музика из филмова:
музика
(џез, блуз) глас – хор, Соло инструмент – Амелија Пулен,Титаник, Ватрене улице,
– Развијање способности камерни састав – оркестар) Клавир...
разликовања боје звука
различитих инструмена
та као и њихових састава
– Оспособљавање ученика – Препозна и реализује елементе – слободан избор композиција према
Назив предмета: БИОЛОГИЈA

– Упознавање са особинама живих бића и нивоима организације биолошких система, грађом и функцијом ћелије, ћелијским деобама;
– Упознавање са функцијама људског организма;
– Упознавање са основним фазама развића човека;
– Разумевање проблема везаних за период одрастања, упознавање са облицима ризичног понашања и схватање улоге и значаја породице.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са – дефинише предмет проучавања – Цитологија као научна дисциплина На почетку теме ученике упознати са
предметом проучавања цитологије биологије која проучава организацију циљевима и исходима наставе/учења,
Биологија ћелије цитологије – наведе главне особине живих ћелије планом рада и начинима евидентирања
– Проширивање знања о бића и нивое организације био – Основне карактеристике живих бића и оцењивања.
особинама живих бића лошких система – Нивои организације биолошких
и нивоима организације – објасни хемијску структуру система Облици наставе
биолошких система ћелије и функцију ћелијских – Грађа ћелије и ћелијских органела Предмет се реализује кроз комбинацију
– Проширивање знања о органела – Биљна и животињска ћелија различитих облика наставног рада и
грађи и функцији ћелије – објасни разлике између биљне и – Ћелијски циклус и ћелијске деобе врста наставе (дидактичких модела)
– Схаватање значаја животињске ћелије
фотосинтезе и ћелијског – објасни ток и значај кључних ме Место реализације наставе
дисања таболичких процеса: фотосинтезе – Кабинет за биологију, биолошка
– Разумевање процеса и ћелијског дисања радионица, универзална учионица,
који се одигравају то – објасни фазе ћелијског циклуса, адекватни објекти изван школског
ком ћелијског циклуса ток и значај митозе и значај комплекса
– Упознавање са ће мејозе
лијским деобама Препоруке за реализацију наставе
– Проширивање знања – објасни настанак и пренос нер – Нервни систем – поштовање свих дидактичких прин
о функцијама људског вног импулса – Чула ципа
организма – илуструје прост рефлексни лук – Мишићно – скелетни систем – применa природних наставних сред
– објасни улогу нервног система – Ендокрине жлезде става, реализација теренске наставе,
– објасни мишићну контракцију – Систем органа за варење реализација биолошких/еколошких
– објасни улогу чулних органа – Систем органа за дисање наставних екскурзија
– дефинише позицију и улогу жлез – Систем за циркулацију телесних – комбиновање различитих дидактичких
да са унутрашњим лучењем течности модела (проблемска, тимска настава
– објасни састав и улогу крви и – Систем органа за излучивање и раз биологије)
лимфе множавање – реализација самосталних ученичких
Основи физиологије – објасни грађу и улогу срца и радова (есеји, презентације, реферати,
човека крвних судова и неурохуморалну пројекти)
регулацију срчаног рада
– објасни размену гасова у плућима Оцењивање
и ткивима и нервну регулацију Евидентирање и оцењивање ученика
дисања (путем усмене и писане провере знања,
– објасни варење, ресорпцију хране тестирања, практичних радова – веж
и неурохуморалну регулацију бања, израде презентација и пројеката)
варења
– објасни улогу екскреторних Oквирни број часова по темама
органа човека – биологија ћелије (7 часова)
– објасни улогу органа за размно – основи физиологије човека (15 часова)
жавање – биологија развића човека (7 часова)
– полно и репродуктивно здравље (6
– Упознавање са основ – објасни процесе сперматогенезе – Стварање и сазревање полних ћелија часова)
– опише настанак ткива и зачетака
човека
органа
у организму човека од рођења до
пубертета
– објасни полно сазревање човека
– Проширивање знања – дефинише појам „планирање – Болести зависности
о облицима ризичног породице”
Полно и репродук-
понашања – наведе облике ризичног по
тивно здравље
нашања и облике заштите од
нежељене трудноће
– наведе најчешће полно преносиве
болести, болести зависности и
начине превенције

РАЗРЕД
I II III IV
1. Изабрана поглавља математике 2 2
2. Екологија и заштита животне средине* 2 2
3. Историја (одабране теме)* 2 2
4. Психологија* 2 2
5. Физика* 2 2
6. Биологија* 2 2
7. Музичка култура* 2 2
8. Логика са етиком* 2 2
* Ученик бира предмет једном у току школовања у трећем или четвртом разреду


до 5 до 5
Екскурзија до 3 дана до 5 дана
наставних дана наставних дана

Менторски рад (настава у блоку, пракса) 2 2 2 3
Годишњи фонд часова

Разред Предмет Број ученика у групи
В Б
I Рачунарство и информатика 70 15
А1: ОБАВЕЗНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

– Оспособљавање ученика да користе стручну литературу и језичке приручнике;
– Продубљивање и проширивање знања о српској и светској књижевности;
– Оспособљавање за интерпретацију књижевних текстова;
Циљеви предмета: – Унапређивање књижевних знања и читалачких вештина;
– Упознавање и проучавање репрезентативних дела српске и опште књижевности, књижевних жанрова; књижевноисторијских појава и процеса у
књижевности;
– Развијање хуманистичког и књижевног образовања и васпитања на најбољим делима српске и светске културне баштине;
ИСХОДИ
у стању да:
– наведе научне дисциплине које се – Лирика као књижевни род: народна – Настава се реализује у учионици
баве проучавањем књижевности лирска песма и уметничка лирска
– познаје књижевне родове и врсте песма по избору Препоруке за реализацију наставе
и разликује њихове основне – Епика као књижевни род: епска – Приликом обраде драмског дела
одлике народна песма (предлог „Кнежева ве могућност посете позоришној пред
– одреди тему, мотив, сиже, фабулу, чера”), приповетка по избору и роман стави и гледање снимка позоришне
лик и идеју у књижевном делу (предлог Драгослав Михаиловић „Кад представе, а након тога разговор о
– износи своје утиске и запажања о су цветале тикве”) драмском тексту и његовој позоришној
књижевном делу, тумачи његове – Драма као књижевни род: драма по реализацији. Такође је ову наставну
битне чиниоце и вреднује га избору тему могуће обрађивати током целе
Књижевност старог – Упознавање ученика – објасни значај митологије за – Сумерско-вавилонска књижевност: Еп школске године, па на пример струк
века са митологијом, репре античку књижевност и развој о Гилгамешу (анализа одломка) туру и одлике драмског дела обрадити
зента-тивним делима европске културе – Митови: о Танталу, Сизифу, Нарцису; на примеру „Ромеа и Јулије”, а струк
старог века и њиховим – наведе имена аутора, називе митови о Троји: Парисов суд, Одисеј и туру и одлике лирске и епске народне
значајем за развој европ обрађених дела и класификује их Пенелопа, Ахил, Едип… песме обрадити током реализације
ске културе по културама којима припадају, – Хеленска књижевност: Хомер: теме Народна књижевност
књижевним родовима и врстама Илијада (одломак) – Народна књижевност се може обради
– тумачи и вреднује уметничке – Софокле: Антигона ти по мотивима (рад у групама)
чиниоце у обрађеним делима – Стари и Нови завет (текстови по
– објасни универзалне поруке избору) Оцењивање
књижевности старог века Вредновање остварености исхода
Средњовековна књи – Упознавање са споме – наведе најзначајније споменике – Почеци словенске писмености: – праћење остварености исхода
жевност ницима јужнословенске јужнословенске културе, језик, Црноризац Храбар: „Слово о писме – тестове знања
културе, развојем писма писмо и век у ком су настали нима”
и језика, делима средњо – именује ауторе и дела – Рад Ћирила и Методија Оквирни број часова по темама
вековне књижевности – разуме поетику жанрова средњо – Словенска писма и развој књижевног – Увод у проучавање књижевног дела
вековне књижевности језика (15 часова)
– лоцира обрађене текстове у исто – Најстарији споменици јужнословенске – Књижевност старог века (11 часова)
ријски контекст културе – Средњовековна књижевност
– објасни значај средњовековне – Свети Сава: „Житије светог Симеона” (11 часова)
књижевности за српску културу (одломак) – Народна књижевност (13 часова)
– анализира изабране текстове уз – Јефимија: „Похвала кнезу Лазару” – Хуманизам и ренесанса (10 часова)
претходно припремање путем – Деспот Стефан Лазаревић; „Слово – Општи појмови о језику (5 часова)
истраживачких задатака љубве” – Фонетика (9 часова)
Народна књижевност – Указивање на народну – разликује лирске, епске и лирско- – Врсте народне књижевности – Правопис (11 часова)
књижевност као израз епске песме – Лирска народна песма „Овчар и де – Култура изражавања (20 часова)
колективног мишљења – уочи одлике усмене уметности војка”, „Зао господар” (предлог)
и осећања, ризницу на речи (колективност, варијантност, – Епска народна песма
родних обичаја, кодекс формулативност) „Бановић Страхиња”, Марко пије уз
етичких норми – процењује етичке вредности Рамазан вино”, „Бој на Мишару”
изнете у делима народне књи – Лирско-епске песме
жевности (по избору)
– тумачи ликове, битне мотиве, фа – Народне проза
булу, сиже, композицију и поруке (бајка по избору)
у одабраним делима – Кратке народне прозне врсте
– упореди уметничку интерпре (избор)
тацију стварности и историјске
чињенице
њеним најзначајним – објасни значење појмова хумани – Франческо Петрарка: „Канцонијер”
представницима и књи зам и ренесанса (избор сонета)
жевним делима – наводи и на обрађеним делима – Ђовани Бокачо: „Декамерон” (припо
образлаже одлике епохе ветка по избору) или Данте Алигијери:
– упореди вредности средњег века „Пакао” (одломак)
са вредностима хуманизма и – Вилијам Шекспир: „Ромео и Јулија”
– објасни значај уметности хумани
зма и ренесансе за развој европс
ке културе и цивилизације
Општи појмови о – Указивање на проуча – објасни функцију језика и појам – Место језика у људском друштву,
језику вање језика као система, језичког знака битна својства језика, језик и кому
упознавање са његовом – разуме природу модерног књиже никација
функцијом, друштвеном вног (стандардног) језика – Књижевни језик, језичка норма и
условљеношћу и исто – наведе фазе развоја књижевног стандардизација
ријским развојем језика до 19. века – Језички систем и науке које се њиме
– наведе дисциплине које се баве баве
проучавањем језичког система – Књижевни језици код Срба до 19. века
Фонетика – Сстицање знања из – уме да се служи правописом – Фонетика и фонологија
области фонетике (фо – р азликује гласовне алтернације – Гласови књижевног језика и њихов
нологије) и морфофоно – влада акценатским гласовним изговор
логије књижевног језика системом књижевног (стандард – Гласовне алтернације сугласника
и способности да се та ног) језика и да га примењује у (звучних и безвучних; с:ш, з:ж, н:м;
знања примене у говору говору к,г,х:ч,ж,ш и к,г,х:ц,з,с; алтернације
и писању. ненепчаних са предњонепчаним
сугласницима), гласовне алтернације
самогласника (промена о у е, непос
тојано а, промена сонанта л у вокал о),
и губљење сугласника са правописним
решењима
– Акценатски систем књижевног језика,
диференцијација у односу на дијале
катско окружење
– Основна правила акцентуације српског
књижевног језика
Правопис – Оспособљавање ученика – примени знања о гласовним ал – Главне норме писања великог и малог
да пишу у складу са тернацијама у складу са језичком слова (на почетку реченице, наслови
правописном нормом нормом и натписи, властита имена, имена
– примени употребу великог и народа, географски појмови, небеска
малог слова у складу са језичком тела, празници, установе и организа
нормом ције, присвојни придеви на –ов и –ин,
– подели речи на крају реда у скла куртоазна употреба великог слова,
ду са језичком нормом вишечлана имена земаља и остала
вишечлана имена, помоћне речи у
именима, називи серијских и апстракт
них појмова, звања, титуле…)
облике казивања и функ закључке у усменом и писаном – Врсте функционалних стилова – ос
ционалне стилове изражавању новне одлике
захтеве и слично у складу са – Школски писмени задаци 4х2+2
језичком нормом – Домаћи задаци

ИСХОДИ
у стању да:
Барок, класицизам, – Упознавање са ев – наведе особености барока, класи – Барок и класицизам; поетика, главни – На почетку теме ученике упознати са
просветитељство ропским културним, цизма и просветитељства и њихо представници у нашој и европској циљевима и исходима наставе / учења,
духовним и мисаоним ве представнике у књижевности књижевности планом рада и начинима оцењивања.
тенденцијама 17. и – објасне значај Венцловића и – Гаврил Стефановић Венцловић:
18. века и њиховим Орфелина за развој језика и „Песме, беседе, легенде” Место реализације наставе
утицајима на српску књижевности код Срба – Значај Венцловића и Орфелина за – Настава се реализује у учионици
књижевност – препозна одлике просветитељства развој књижевног језика код Срба
на обрађеним делима – Молијер: „Тврдица” Препоруке за реализацију наставе
– објасни значај Доситејевог рада – Просветитељство у Европи и код нас – Могућност гледања екранизације не
за српску културу и књижевност – Књижевно – просветитељски рад ких од дела реалистичке књижевности
– направи паралелу у обради истих Доситеја Обрадовића
мотива у европској и српској – Доситеј Обрадовић: „Писмо Оцењивање
књижевности Харалампију” Вредновање остварености исхода
– наведе особине ликова у обрађе – Доситеј Обрадовић: „Живот и при вршити кроз:
ним делима и заузме став према кљученија” (одломци) праћење остварености исхода
њиховим поступцима – Јован Стерија Поповић: „Тврдица” тестове знања
Романтизам – Упознавање са поетиком – наведе представнике романтизма – Романтизам у Европи и код нас (појам, Оквирни број часова по темама
романтизма, предс и њихова дела особености, значај, представници) – Баро , класицизам, просветитељство
тавницима и делима – уочава и образлаже одлике – А. С. Пушкин: „Цигани” (одломак) (13 часова)
европске и српске романтизма – А. С. Пушкин: „Евгеније Оњегин” ( – Романтизам (25 часова)
књижевности – изнесе свој суд о књижевним анализа Татјаниног писма Оњегину – Реализам (28 часова)
делима користећи стечена знања и Оњегиновог одговора и анали – Морфологија (10 часова)
и сопствена запажања за Оњегиновог писма Татјани и – Правопис (5 часова)
– препозна и усвоји вредности Татјаниног одговора) – Култура изражавања (24 часа)
националне културе и разуме/по – Х. Хајне: „Лорелај”
штује културне вредности других – Ш. Петефи: „Слобода света”
народа – Вук Караџић – рад на реформи језика
– тумачи уметнички свет и ства и правописа, рад на сакупљању на
ралачке поступке у структури родних умотворина, лексикографски
обрађених дела рад, Вук као књижевни критичар и
полемичар, Вук као писац, историчар
и биограф
– Значај 1847. године
– Петар Петровић Његош: „Горски
вијенац”
– Бранко Радичевић: „Кад млидија`
умрети”
– Ђура Јакшић: „На Липару”,
„Отаџбина”
„Ђулићи увеоци” (избор), Змајева
сатирична поезија (избор)
– Лаза Костић: „Међу јавом и мед
сном”, „Santa Maria della Salute”
реализма, представни њихова дела особености, значај, представници)
цима и делима европске – дефинише одлике реализма и – Балзак: „Чича Горио” или Толстој „Ана
и српске књижевности објасни их на обрађеним књижев Карењина”
ним делима – Гогољ : „Ревизор”
– тумачи уметнички свет и ства – Милован Глишић: „Глава шећера”
ралачке поступке у структури – Лаза Лазаревић: „Ветар”
обрађених дела – Радоје Домановић: „Данга” или
– процењује друштвене појаве и „Вођа”
проблеме које покреће књижевно – Симо Матавуљ: „Поварета”
дело – Бранислав Нушић: „Госпођа ми
– развије критички став и нистарка”
мишљење при процени поступака – Војислав Илић: (избор поезије)
и понашања јунака у обрађеним
делима
Морфологија – Систематизо-вање – одреди врсту речи и граматичке – Морфологија у ужем смислу
знања о врстама речи и категорије – Променљиве и непроменљиве врсте
њиховим облицима – употреби у усменом и писаном речи
изражавању облике речи у складу – Именице, придеви, заменице (њихове
са језичком нормом граматичке категорије), бројеви
(укључујући бројне именице и бројне
придеве)
– Глаголи. Граматичке категорије
глагола
– Прилози, предлози, везници, речце,
узвици
да пишу у складу са састављеног писања речи у скла (писање бројева и изведеница од њих,
правописном нормом ду са језичком нормом писање заменица и заменичких прилога,
спојеви предлога и других речци, глаго
ли и речце, писање негације)
Култура изражавања – Оспособљавање ученика – изражава размишљања и критич – Лексичке вежбе
да теоријска знања из ки став према проблемима и поја – Стилске вежбе
граматике и правописа вама у књижевним текстовима и – Домаћи задаци
примењује у усменом и свакодневном животу – Школски писмени задаци 4х2+2
писаном изражавању у – препозна одлике стручно-научног – Упознавање са одликама новинарског
складу са језичком нор стила стила
мом, користе различите – примени одлике новинарског – Писање вести, извештаја, интервјуа
облике казивања и функ стила и других облика новинарског изра
ционалне стилове жавања
– Упознавање са одликама стручно-на
учног стила
– Милутин Миланковић: „Кроз васиону
и векове”

ИСХОДИ
у стању да:
Модерна – Упознавање са основ – наведе одлике правца, представ – Модерна у европској и српској – На почетку теме ученике упознати са
ним одликама правца, нике и њихова дела књижевности. Одлике симболизма и циљевима и исходима наставе / учења,
представницима и – уочи и тумачи модерне елементе импресионизма планом рада и начинима оцењивања.
њиховим делима у изразу и форми књижевног дела – Шарл Бодлер: „Албатрос”
– анализира одабрана дела, износи – А. П. Чехов: „Ујка Вања” Место реализације наставе
запажања и ставове – Богдан Поповић: „Предговор – Настава се реализује у учионици
Антологији новије српске лирике”
– Алекса Шантић: „Претпразничко Препоруке за реализацију наставе
вече”, „Вече на шкољу”
– Јован Дучић: „Благо цара Радована” Оцењивање
(избор), „Јабланови” Вредновање остварености исхода
– Милан Ракић: „Долап”, „Искрена вршити кроз:
песма” 1. праћење остварености исхода
– В. П. Дис: „Тамница”, „Можда спава” 2. тестове знања
– Сима Пандуровић: „Светковина”
– Бора Станковић: „Нечиста крв”, Оквирни број часова по темама
„Коштана” или „Божји људи” (припо – Модерна (29)
ветка по избору) – Ратна и међуратна књижевност (33)
– Јован Скерлић: „О Коштани” или – Лексикологија (11)
„Божји људи” – Правопис (8)
– Петар Кочић: „Мрачајски прото” или – Култура изражавања (24)
Ратна и међуратна – Упознавање ученика – наведе одлике праваца, представ – Европска књижевност између два рата
књижевност са одликама међуратне нике и њихова дела Одлике експресионизма, футуризма,
књижевности, представ – наведе манифесте, књижевне надреализма
ницима и делима покрете и струје у књижевности – В. Мајаковски: „Облак у панталонама”
између два светска рата – Ф. Кафка: „Преображај” или Х. Хесе:
– успостави узајамни однос књи роман по изборуили Е. Хемингвеј:
жевних дела и времена у коме су „Старац и море”
настала – Р. Тагора: „Градинар” (избор)
– анализира одабрана дела, износи – Српска међуратна књижевност
запажања и ставове – М. Бојић: „Плава гробница”
– Д. Васиљев: „Човек пева после рата”
– М. Црњански: „Суматра”
– М. Црњански: „Сеобе I”
– И. Андрић: „Ex Ponto”
– И. Андрић: „Мост на Жепи”
– И. Андрић: „На Дрини ћуприја”
– М. Настасијевић: „Туга у камену” или
Т. Ујевић: „Свакидашња јадиковка”
– Р. Петровић: „Људи говоре” (избор)
– И. Секулић: „Госпа Нола”
Творба речи – Систематизовање знања – препозна просте, изведене и – Просте, изведене и сложене речи
о основним правилима сложене речи – Основни појмови о извођењу речи
грађења речи – примени основне принципе – Важнији модели за извођење именица,
творбе речи придева и глагола
и полусложеница
Лексикологија – Упознавање ученика са – препозна и одрeди вредност – Основни појмови из лексикологије
основама лексикологије лексеме (лексема, њено значење)
– уме да се служи речницима – Полисемија и хомонимија
– наведе примере синонима, анто – Синонимија и антонимија
нима, хомонима, жаргона… – Састав лексике српског књижевног
(стандардног) језика
– Дијалектизми,архаизми и
историзми,неологизми, жаргонизми,
вулгаризми
– Термини
– Речници и служење њима
Правопис – Оспособљавање ученика – примени правописна правила у – Основна правила спојеног, полусложе
за примењивање знања писању сложеница, полусложени ничког и одвојеног писања
из језика и правописа ца и синтагми – Скраћенице
у складу са језичком – скраћује речи у складу са пропи
нормом саним правилима
писаном изражавању – Школски писмени задаци 4x2+2

ИСХОДИ
у стању да:
Савремена поезија – Упознавање са одликама – наведе обележја савремене – На почетку теме ученике упознати са
савремене поезије, поезије – Одлике савремене поезије циљевима и исходима наставе / учења,
њеним представницима – тумачи песничка дела износећи – Избор из светске лирике 20. века планом рада и начинима оцењивања.
и делима доживљаје, запажања и образло (Превер, Ахматова, Цветајева,
жења о њима Бродски, Т. С. Елиот, Р. М. Рилке, Е. Место реализације наставе
– изведе закључак о карактеристи Монтале, Л. Сенгор) – Настава се реализује у учионици
кама песничког језика, мотивима – Васко Попа: „Каленић”, „Манасија”,
и форми у обрађеним песмама „Кора” (избор из циклуса Списак) Препоруке за реализацију наставе
– Миодраг Павловић: „Научите пјесан”, – Могућност обраде савремене драме
„Реквијем” (или две песме по избору) кроз повезивање са другим медијима –
– Десанка Максимовић: „Тражим поми драмски текст као позоришна предста
ловање” (избор) ва, радио драма или ТВ драма
– Бранко Миљковић: „Поезију ће сви
писати” Оцењивање
– Стеван Раичковић: „Камена успаван Вредновање остварености исхода
ка” (избор) вршити кроз:
Савремена проза – Упознавање са књижев – именује различите прозне врсте и – Структурни чиниоци прозног књи 2. праћење остварености исхода
нотеоријским појмови приповедне поступке жевноуметничког дела и типологија 3. тестове знања
ма, специфичностима – тумачи дело у складу са његовим романа Оквирни број часова по темама
савремене прозе, њеним жанровским особеностима – Есеј. Исидора Секулић: „О култури”, – Савремена поезија (13 часова)
представници-ма и – интегрише лично искуство током – Иво Андрић: „Разговор с Гојом” или – Савремена проза (26 часова)
делима читања и тумачења дела „О причи и причању” – Савремена драма (9 часова)
– вреднује дело износећи аргументе – Приповетка. Бранко Ћопић: „Башта – Класици светске књижевности (10
сљезове боје” (избор) часова)
– Данило Киш: „Енциклопедија мртвих” – Синтакса (8 часова)
– Борхес: „Чекање” – Правопис (6 часова)
– Роман. Албер Ками: „Странац” – Култура изражавања (21 час)
– Иво Андрић: „Проклета авлија”
– Владан Десница: „Прољећа Ивана
Галеба” (одломак по избору као при
мер за роман-есеј)
– Меша Селимовић: „Дервиш и смрт”
– Добрица Ћосић: „Корени”
– Добрица Ћосић: „Време смрти” (избор
одломака)
– Књижевна критика. Петар Џаџић: „О
Проклетој авлији”
Савремена драма – Упознавање са основ – увиди разлику између традицио – Одлике савремене драме
ним одликама савремене налне и савремене драме – С. Бекет: „Чекајући Годоа”
драме, представницима – упореди драмски књижевни – Душан Ковачевић: „Балкански
и делима текст са другим облицима његове шпијун”
интерпретације – Драмска књижевност и други медији –
– формулише личне утиске и запа Б. Пекић: „Чај у пет” или А. Поповић:
жања о драмском делу „Развојни пут Боре шнајдера” или
Љ. Симовић: „Путујуће позориште
Шопаловић”
Класици светске – Упознавање са писцима – препозна свевременост обрађе – В: Шекспир: „Хамлет”
књижевности и делима светске књи них тема –Е . А. По: „Гавран”
жевне баштине – тумачи дела износећи своја – Ф. М: Достојевски: „Злочин и казна”
запажања и утиске и образложења
о њима
Синтакса – Систематизовање знања – одреди синтаксичке јединице и – Синтаксичке јединице (комуникатив
из синтаксе њихову функцију на реченица, предикатска реченица,
– одреди типове независних и зави синтагма, реч)
сних реченица, типове синтагми и – Основне реченичне и синтагматске
типове напоредних конструкција конструкције
– разуме појам конгруенције – Падежни систем и његова употреба.
– познаје систем глаголских облика Предлошко-падежне конструкције
– Конгруенција. Синтакса глаголских
облика.
– Систем зависних реченица,
– Систем независних реченица (оба
вештајне, упитне, узвичне, заповедне
и жељне)
– Напоредне конструкције. Појам
напоредног односа. Главни типови
напоредних конструкција (саставне,
раставне, супротне, искључне, закључ
не и градационе)
из језика и правописа – употреби знаке интерпункције у реченици
у складу са језичком складу са језичком нормом
нормом
Култура изражавања – Усавршавање културе – напише есеј поштујући структуру – Лексичке вежбе
изражавања и неговање ове књижевне врсте – Стилске вежбе
интересовања за – састави биографију, молбу, жалбу, – Писање есеја
праћење културних приговор… – Говорне вежбе
садржаја и критички – процењује вредност понуђених – Школски писмени задаци 4х2+2
однос према њима, као културних садржаја – Административни функционални стил
и оспособљавање за (писање молбе, жалбе, биографије)
операционализацију
функционалних стилова

– Усвајање правилног изговора и писања;
– Оспособљавање ученика за самостално усмено и писмено изражавање;
– Разликовање функционалних стилова српског језика и овладавање њиховим особинама;
Циљеви предмета: – Упознавање ученика са значајним карактеристикама културе народа који говоре српским језиком;
– Упознавање ученика са делима српске књижевности;
– Упознавање ученика са одликама различитих типова текстова: књижевноуметничким и осталим (научнопопуларним, информативним и сл.);
– Продубљивање знања о књижевним родовима и врстама;
– Оспособљавање ученика за тумачење језичко-стилских одлика текстова на српском језику;
ИСХОДИ
у стању да:
Фонетика
врста и облика речи. имeнских речи, – Речи са деклинацијом, речи са конју
– правилно употребљава лице, род гацијом. Место реализације наставе
– разликује глаголе по виду и роду, – Основне лексиколошке категорије.
Правопис Препоруке за реализацију садржаја
речи. програма
– Правописни знаци и знаци интер Наставни програм српског као нема
пункције. терњег језика за средњу школу пред
ставља продужетак програма основне
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: школе и обезбеђује континуитет наставе
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – Школа; овог предмета. Стога, неопходно је да
изражавање. – даје комплексније одговоре на – Занимања; се наставник упозна са садржајем про
постављена питања и поставља – Из живота младих; грама предмета српски као нематерњи
питања. – Свакодневни живот. језик за основну школу.
– Комуникативне функције: исказивање Ниво знања ученика из основне школе,
осећања и ставова. у погледу овладаности српским јези
– Богаћење ученичког речника новом ком, веома је различит. Зато настава
Култура изражавања општом и стручном лексиком. српског као нематерњег језика не може
– Писмени задатак (један годишње). бити једнообразна и у њој се морају
– Домаћи задаци. уважавати различите могућности и
различитих матерњих језика. При том се
Упознавање са различи – разликује књижевне родове – Вук Стефановић Караџић – сакупљач С обзиром на то да је основни циљ
тим књижевним родовима и врсте и користи познавање народних умотворина; наставе овога предмета продуктивно
и врстама и значајним жанровских посредности при – Избор из лирске народне поезије овладавање српским језиком и оспо
делима српске књижев интерпретацији књижевног дела („Српска дјевојка”, „Девојка и сунце”, собљавање ученика за комуникацију у
ности. у настави, „Мајка Јова у ружи родила”); свакодневним ситуацијама, организа
– чита, препричава и тумачи књи – Епска народна песма – „Косовка ција ове наставе треба да се базира на
жевноуметничке и остале типове Девојка”; принципима комуникативног приступа у
текстова, – Легенде и предања о Светом Сави; усвајању и учењу језика.
– анализира идејне аспекте – Народна бајка (по избору) – „Дјевојка Садржаји програма из граматике
текстова обухваћених школским бржа од коња”; „Међедовић”, повезани су са садржајима грамати
програмом. „Биберче”; ке у основној школи, којима се сада
– Бранислав Нушић: „Госпођа ми приступа когнитивно. Тиме се знања
нистарка”; употпуњују и подижу на виши њиво,
– Лаза Лазаревић: „Први пут с оцем на коригују се евентуалне грешке настале
јутрење”; услед интерференције матерњег језика
– Јован Јовановић Змај: „Ђулићи” и и недовољно савладаних садржаја из
„Ђулићи увеоци” (избор); претходних разреда.
– Десанка Максимовић: „Сребрне Наставу граматике треба организовати
плесачице”; као средство учења употребе језика,
– Ђура Јакшић: „Вече”; без нефункционалног учења граматич
– Данило Киш: избор из приповедака; ких правила и парадигми. Граматичке
– Иво Андрић: „Мост на Жепи”- од елементе треба презентовати и увежба
ломак; вати у контексту, у реалним говорним
– Радоје Домановић: „Вођа”; ситуацијама.
– Избор текстова из енциклопедија и ча Настава српског као нематерњег језика
сописа за децу и младе (из различитих мора бити хуманистички оријентисана и
функционалних стилова); богата како језичким тако и садржајима
– Избор песама: староградске и савре из културе. Поред језичких, морају
мене музике. бити заступљени књижевни, уметнич
(Обавезно треба обрадити седам дела.) ки, стручни и други потребни типови
текстова.
У оквиру часова књижевности обрађују
се одабрани одломци из српске књи
жевности у складу са нивоом знања
предложених књижевних текстова у
настави треба користити и другр приго
дне текстове (научне, стручне...) преко
којих ће ученици упознати различите
формр изражавања у књижевном делу,
различите функционалне стилове и
Књижевност врсте текстова.
видом.
– Обратити пажњу на структуру
реченице и њихову комуникативну
функцију.
презент, перфекат и футур I.
– Приликом интерпретације
и врста као и на језичко-стилске одли
ке књижевних дела.
књижевности обнављати и систе
матизовати садржаје из историје
књижевности, теорије књижевности
и књижевне критике, које ученик
познаје из програма прописаног за
савладавање његовог матерњег језика.

ИСХОДИ
у стању да:
Фонетика
правилном употребом природног мушког рода, - природни мушки род, – теоријска настава са вежбама
и оспособљавање за – препознаје именице типа - именице типа singularia tantum и
придевских заменица. – императив,
– потенцијал, Оквирни број часова по темама:
– глаголски вид: свршени и несвршени
глаголи, – фонетика – 8,
– глаголски род: узајамно-повратни – морфологија и морфосинтакса – 13,
глаголи. – творба речи – 6,
– Придевске заменице. – синтакса – 10,
– правопис – 5,
Оспособљавање ученика – правилно гради речи – Префиксација у врстама речи. – култура изражавања – 14,
Творба речи за примену правила префиксацијом. – књижевност – 14.
творбе речи.
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Неправи објекат. Препоруке за реализацију садржаја
за правилно грађење ним члановима, – Прилошке одредбе за место, време, програма
синтагми и реченица. – саставља временске и узрочне узрок.
Синтакса
реченице. – Партитивни генитив. Наставни програм српског као нема-
– Врсте зависних реченица: терњег језика за средњу школу пред
адвербијалне. ставља продужетак програма основне
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Употреба запете. школе и обезбеђује континуитет наставе
Правопис за примену правописних српског језика. – Писање бројева. овог предмета. Стога, неопходно је да
правила српског језика. – Писање датума. се наставник упозна са садржајем про
грама предмета српски као нематерњи
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: језик за основну школу и за први разред
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, – пријатељи и родбина; средње школе.
изражавање. – даје одговоре на постављена – становање (просторије, намештај, Ниво знања ученика из основне школе,
питања и поставља питања. кућни апарати); у погледу овладаности српским јези
– основне животне намирнице; ком, веома је различит. Зато настава
– јавно објекти, службе и установе (про српског као нематерњег језика не може
давница, амбуланта, пошта, ресторан); бити једнообразна и у њој се морају
- биљни и животињски свет; уважавати различите могућности и
- прославе и свечаности; потребе ученика различитих средина и
- мерне јединице, временске одреднице. различитих матерњих језика. При том се
– Комуникативне функције: у наставу наглашено укључује принцип
Култура изражавања - ословљавање и обраћање, индивидуализације и спровођење
- исказивање молбе, диференцираног рада на различитим
- тражење и давање упутстава, нивоима ученичког знања.
- позивање и прихватање/одбијање С обзиром на то да је основни циљ
позива. наставе овога предмета продуктивно
– Проширивање језичке и лексичке овладавање српским језиком и оспо
грађе новим речима и фразеолошким собљавање ученика за комуникацију у
изразима. свакодневним ситуацијама, организа
– Писмени задатак (један годишње). ција ове наставе треба да се базира на
– Домаћи задаци. принципима комуникативног приступа у
усвајању и учењу језика.
Упознавање са значајним – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: Наставу граматике треба организовати
делима српске књижев жевноуметничке и остале типове – „Смрт Омера и Мериме”; као средство учења употребе језика,
ности. текстова, – „У цара Тројана козје уши”; без нефункционалног учења граматич
– користи познавање жанровских – Бранко Радичевић: „Ђачки растанак” ких правила и парадигми. Граматичке
посебности при интерпретацији (одломци); елементе треба презентовати и увежба
књижевног дела у настави, – Милован Глишић: „Глава шећера”; вати у контексту, у реалним говорним
– анализира идејне аспекте – Десанка Максимовић: „Тражим по ситуацијама.
текстова обухваћених школским миловање” (За калуђера или За лажи Настава српског као нематерњег језика
програмом. изговорене из милосрђа); мора бити хуманистички оријенти
– Бранислав Нушић: „Аутобиографија” сана и богата како језичким тако и
(поглавље Српски језик – два одлом садржајима из културе. Поред језичких,
ка); у пуној мери морају бити заступљени
– Бранко Ћопић: „Башта сљезове боје” књижевни, уметнички, савремени
(приповетка по избору); садржаји и садржаји цивилизацијских
– Иво Андрић: „На Дрини ћуприја” (о тековина. У оквиру часова књижевности
Фати Авдагиној). обрађују се одабрани одломци из српске
књижевности у складу са нивоом знања
ИЗБОРНИ: и интересовањима ученика. Поред
– Јован Јовановић Змај: „Песмо моја, предложених књижевних текстова у
закити се цветом” (XLVII Ђулић); настави треба користити текстове и
– Текст о Милени Павловић Барили; других функционалних стилова, аутен
– Антологија савремених српских тичне и конструисане, да би ученици
писаца (избор); стицали способност разликовања и
– Пеђа Милосављевић: „Потера за адекватне примене одговарајућих форми
пејзажима”; изражавања.
– Веселин Чајкановић: „Главније биље Изузетну пажњу треба посветити
у веровању код нас Срба”. мотивацији ученика за рад организо
– Текстови из других функционалних вањем различитих метода и облика рада
стилова: публицистички (избор); и разноврсним лексичким, граматичким
– Избор текстова из енциклопедија и ча и комуникативним вежбама. Ученике
сописа за децу и младе (из различитих треба подстицати и на уочавање слич
функционалних стилова); ности и разлика српског и матерњег
(Треба одабрати 2 дела ) језика, али и ширих, културолошких

ИСХОДИ
у стању да:
товане и неакцентоване речи и – Непостојано а. циљевима и исходима наставе/учења,
за препознавање акценат
групе речи, – Губљење сугласника. планом рада и начинима оцењивања.
ских целина.
Фонетика – правилно употребљава облике
речи са гласовним променама. Облици наставе
за примену гласовних
Предмет се реализује у оквиру следећих
промена.
облика наставе:
Oспособљавање за – правилно употребљава именице – Именице: – теоријска настава са вежбама
правилну употребу облика женског рода на консонант, - именице женског рода на консонант,
речи. – правилно употребљава облике - проширивање падежних функција и Место реализације наставе
именских речи, значења. – учионица
Морфологија и – правилно компарира придеве, – Глаголи:
морфосинтакса – разликује праве повратне и не - аорист, футур II; Оцењивање
праве повратне глаголе, - глаголски вид (учестали глаголи); Вредновање остварености исхода
– препознаје аорист, футур II. - глаголски род: неправи повратни вршити путем:
глаголи. 1. праћења остварености исхода,
– Придеви: компарација. 2. тестова знања.
Оспособљавање ученика – правилно гради деминутиве и – Деминутиви и аугментативи. Оквирни број часова по темама:
Творба речи за примену правила аугментативе.
творбе речи. – фонетика – 8,
Оспособљавање ученика – прошири просту реченицу завис – Безличне реченице. – морфологија и морфосинтакса – 15,
за правилно грађење ним члановима, – Логички субјекти. – творба речи – 6,
синтагми и реченица. – препознаје реченице са логичким – Неконгруентни атрибути. – синтакса – 9,
субјектом, – Проширивање прилошко одредбених – правопис – 4,
Синтакса
– саставља условне и намерне значења. – култура изражавања – 14,
реченице, – Односне и изричне реченице. – књижевност – 14.
– правилно употребљава безличне
реченице.
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Састављено и растављено писање Препоруке за реализацију садржаја
Правопис за примену правописних српског језика. речи. програма
правила српског језика. – Управни и неуправни говор. Наставник треба да се упозна са
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: садржајем програма предмета српски
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, - међуљудски односи; као нематерњи језик за први и други
изражавање. – даје комплексне одговоре на - култура становања; разред средње школе. Осим овладавања
постављена питања и поставља - здравље; садржајима предвиђеним за овај разред
питања. - спорт; у настави је неопходно обезбедити
- саобраћај; обнављање и утврђивање градива из
- привреда у окружењу; претходних разреда како би се спречило
- клима, атмосферске појаве; његово заборављање и учврстиле стече
- обичаји, празници. не навике, а ново градиво усвајало као
– Комуникативне функције: природни наставак претходног и као део
Култура изражавања једног целовитог система.
– исказивање расположења, допа
дања/недопадања; Настава српског као нематерњег језика
– предлагање и прихватање/непри не може бити једнообразна и у њој се
хватање предлога; морају уважавати различите могућности
– честитање. и потребе ученика различитих средина и
– Проширивање језичке и лексичке различитих матерњих језика. При том се
грађе новим речима и фразеолошким у наставу наглашено укључује принцип
изразима. индивидуализације и спровођење
– Писмени задатак (један годишње). диференцираног рада на различитим
– Домаћи задаци. нивоима ученичког знања.
С обзиром на то да је основни циљ
Упознавање са значајним – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: наставе овога предмета продуктивно
делима српске књи жевно уметничке и остале типове – „Бановић Страхиња”; овладавање српским језиком и оспо
жевности и њиховим текстова, – „Немушти језик”; собљавање ученика за комуникацију у
најзначајнијим одликама – анализира идејне аспекте текста, – Милан Ракић: „Искрена песма”; свакодневним ситуацијама, организа
и особеностима. – уочава основне интеграционе – Милош Црњански: „Прича” или ција ове наставе треба да се базира на
чиниоце интерпретације књи „Живот”; принципима комуникативног приступа у
жевноуметничког текста (тему, – Момо Капор: „Белешке једне Ане” усвајању и учењу језика.
мотиве, песничке слике, типове (одломци из 1, 9. и 12. главе); Наставу граматике треба организовати
јунака, структуру, композицију, – Лаза Лазаревић: „Ветар” (одломак); као средство учења употребе језика,
облике казивања, језичко-стилске – Александар Поповић: „Путујуће без нефункционалног учења граматич
карактеристике...). позориште Шопаловић” (VII слика ких правила и парадигми. Граматичке
Видова трава или Шишање Софије – елементе треба презентовати и увежба
док Дробац не изађе са сцене). вати у контексту, у реалним говорним
ситуацијама и у књижевним и другим
ИЗБОРНИ: текстовима.
– Иво Андрић: „Еx ponto” (одломак); Настава српског као нематерњег језика
– Милован Витезовић: „Шешир профе мора бити хуманистички оријенти
сора Косте Вујића” (одломак у коме се сана и богата како језичким тако и
Коста Вујић суди са каменоресцем); садржајима из културе. Поред језичких,
– Бора Станковић: приповетка „У ноћи” у пуној мери морају бити заступљени
(одломак); књижевни, уметнички, савремени
– Текст о Сави Шумановићу; садржаји и садржаји цивилизацијских
– Избор текстова песама које се певају; тековина. У оквиру часова књижевности
– Текст из функционалне стилистике: обрађују се одабрани одломци из српске
административно правни стил; књижевности у складу са нивоом знања
– Избор текстова из енциклопедија и ча и интересовањима ученика. Поред
сописа за децу и младе (из различитих предложених књижевних текстова у
Књижевност функционалних стилова). настави треба користити текстове и
(Треба обрадити два дела.) других функционалних стилова, аутен
тичне и конструисане, да би ученици
стицали способност разликовања и
адекватне примене одговарајућих форми
изражавања.
Изузетну пажњу треба посветити
мотивацији ученика за рад организо
вањем различитих метода и облика рада
и разноврсним лексичким, граматичким
и комуникативним вежбама. Ученике
треба подстицати и на уочавање слич
ности и разлика српског и матерњег

ИСХОДИ
у стању да:
– примењује основна правила – Увежбавање садржаја програма из На почетку теме ученике упознати са
акцентовања речи и реченица, претходних разреда циљевима и исходима наставе/учења,
за правилно акцентовање
– препознаје акценатске целине и планом рада и начинима оцењивања.
речи и реченица.
Фонетика разликује акцентоване и неакцен
товане речи, Облици наставе
за објашњавање и приме
– правилно употребљава облике Предмет се реализује у оквиру следећих
ну гласовних промена.
речи са гласовним променама. облика наставе:
Упознавање ученика са – разликује врсте речи, променљиве – Имперфекат. – теоријска настава са вежбама
правилном употребом и непроменљиве речи, – Плуквамперфекат.
и оспособљавање за – правилно употребљава облике – Глаголски прилог садашњи. Место реализације наставе
правилну употребу облика именских и глаголских речи, – Глаголски прилог прошли. – учионица
речи. – правилно употребљава различите – Врсте речи: систематизација.
врсте непроменљивих речи, Оцењивање
Морфологија Вредновање остварености исхода
употребљава све глаголске облике вршити путем:
са значењем радње која се десила 1. праћења остварености исхода,
у прошлости, 2. тестова знања.
употребљава глаголске прилоге. Оквирни број часова по темама:
– фонетика – 7,
Оспособљавање ученика – правилно гради речи – Увежбавање садржаја програма из – морфологија – 9,
Творба речи за примену правила префиксацијом и суфиксацијом. претходних разреда. – творба речи – 4,
творбе речи. – синтакса – 9,
Оспособљавање ученика – твори просту реченицу са завис – Активне и пасивне реченице. – правопис – 5,
за правилно грађење ним члановима, – Односние реченице: атрибутске и – култура изражавања – 14,
синтагми и реченица. – препознаје и саставља независ адвербијалне реченице. – књижевност – 14.
носложене реченице, – Напоредни односи у сложеној рече
– препознаје и саставља врсте ници. Препоруке за реализацију садржаја
Синтакса
односних реченице, – Однос логичког и граматичког програма
– употребљава реченице са логич субјекта.
ким субјектима, Наставник треба да се упозна са
– разликује и саставља активне и садржајем програма предмета српски
пасивне реченице. као нематерњи језик у претходним
Оспособљавање ученика – примењује правописна правила – Увежбавање садржаја програма из разредима.
Правопис за примену правописних српског језика. претходних разреда. Настава српског као нематерњег језика
правила српског језика. не може бити једнообразна и у њој се
морају уважавати различите могућности
Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: и потребе ученика различитих средина и
за усмено и писмено складу са темом или ситуацијом, - обавезе и слободно време; различитих матерњих језика. При том се
изражавање. – даје комплексније одговоре на - култура и медији; у наставу наглашено укључује принцип
постављена питања, поставља - млади и друштво; индивидуализације и спровођење
питања и саставља дуже текстове - екологија и очување животне средине; диференцираног рада на различитим
о задатој теми, - специфичности струке; нивоима ученичког знања.
– разликује и саставља текстове - радна биографија, службено и С обзиром на то да је основни циљ
жалби, молби и сличних текстова. пословно писмо. . наставе овога предмета продуктивно
овладавање српским језиком и оспо
– Комуникативне функције: собљавање ученика за комуникацију у
Култура изражавања - слагање/неслагање с мишљењем свакодневним ситуацијама, организа
саговорника; ција ове наставе треба да се базира на
- исказивање психолошких стања; принципима комуникативног приступа
- реферисање о себи и о другима. у усвајању и учењу језика. Наставу гра
– Богаћење ученичког речника новом матике треба организовати као средство
општом и стручном лексиком. учења употребе језика, без нефункци
– Писање молби, жалби и сличних оналног учења граматичких правила и
текстова. парадигми. Граматичке елементе треба
– Писмени задатак (један годишње). презентовати и увежбавати у контексту,
– Домаћи задаци. у реалним говорним ситуацијама и у
књижевним и другим текстовима.
Упознавање са различи – чита, препричава и тумачи књи ОБАВЕЗНИ: Настава српског као нематерњег језика
тим књижевним родовима жевноуметничке и остале типове – „Хасанагиница”; мора бити хуманистички оријенти
и врстама и значајним текстова, – „Златоруни ован”; сана и богата како језичким тако и
делима српске књижев – користи познавање жанровских – Вељко Петровић: „Салашар” (одло садржајима из културе. Поред језичких,
ности. посебности при интерпретацији мак); у пуној мери морају бити заступљени
књижевног дела у настави, – Јован Дучић: „Благо цара Радована” књижевни, уметнички, савремени
– анализира идејне аспекте (одломак); садржаји и садржаји цивилизацијских
текстова обухваћених школским – Васко Попа: „Врати ми моје крпице”; тековина. У оквиру часова књижевности
програмом, – Данило Киш: „Енциклопедија мртвих” обрађују се одабрани одломци из српске
– уочава основне интеграционе (приповетка Славно је за отаџбину књижевности у складу са нивоом знања
чиниоце интерпретације књи мрети); и интересовањима ученика. Поред пред
жевноуметничког текста (тему, – Светлана Велмар Јанковић: „Дорћол” ложених књижевних текстова у настави
мотиве, песничке слике, типове (избор). треба користити текстове и других
јунака, структуру, композицију, ИЗБОРНИ: функционалних стилова, аутентичне и
облике казивања, језичко-стилске – Стеван Сремац : „Зона Замфирова”; конструисане, да би ученици стицали
карактеристике...). – Владислав Петковић Дис: „Можда способност разликовања и адекватне
спава”; примене одговарајућих форми изража
– Горан Петровић: „Ситничарница Код вања. Изузетну пажњу треба посветити
срећне руке” (11. поглавље, одломци); мотивацији ученика за рад организо
– Гроздана Олујић: „Принц облака”; вањем различитих метода и облика рада
– Слободан Селенић: „Очеви и оци” (4. и разноврсним лексичким, граматичким
поглавље – одломци); и комуникативним вежбама. Ученике
– Текст о Милутину Миланковићу; треба подстицати и на уочавање слич
– Избор текстова песама које се певају; ности и разлика српског и матерњег
– Избор текстова из енциклопедија и језика, али и ширих, културолошких
часописа за децу и младе (из различи карактеристика.
тих функционалних стилова). (Tреба Приликом интерпретације
обрадити три дела.) књижевноуметничких текстова, укази

Циљ предмета
ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

СЛУШАЊЕ – разуме реченице, питања и упутства из OПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
свакодневног говора (кратка упутства – Свакодневни живот (организација времена, 2. Поздрављање (састајање, растанак; формал
Оспособљавање ученика за изговорена споро и разговетно) послова, слободно време) но, неформално, специфично по регионима)
разумевање усменог говора – разуме општи садржај краћих, – Храна и здравље (навике у исхрани, каракте 3. Идентификација и именовање особа, објека
прилагођених текстова (рачунајући ристична јела и пића у земљама света) та, боја, бројева итд.)
и стручне) после неколико слушања – Познати градови и њихове знаменитости 4. Давање једноставних упутстава и команди
или уз помоћ визуелних ефеката (на – Спортови и позната спортска такмичења 5. Изражавање молби и захвалности
упутствима, ознакама, етикетама) – Живот и дела славних људи ХХ века (из света 6. Изражавање извињења
– разуме бројеве (цене, рачуне, тачно науке, културе) 7. Изражавање потврде и негирање
време) – Медији (штампа, телевизија) 8. Изражавање допадања и недопадања
ЧИТАЊЕ – у непознатом тексту препознаје – Иинтересантне животне приче и догађаји 9. Изражавање физичких сензација и потреба
познате речи, изразе и реченице (нпр. – Свет компјутера (распрострањеност и 10. Исказивање просторних и временских
Оспособљавање ученика у огласима, на плакатима) примена) односа
за разумевање прочитаних – разуме општи садржај и смисао 11. Давање и тражење информација и оба
текстова краћих текстова (саопштења, формула СТРУЧНЕ ТЕМЕ вештења
ра са подацима о некој особи, основне – Алати, машине и уређаји у струци 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
команде на машинама/компјутеру, – Мере заштите и очувања радне и животне 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
декларације о производима, упутства средине 14. Изражавање припадања и поседовања
за употребу и коришћење) – Праћење новина у области струке 15. Скретање пажње
– Пословна комуникација на страном језику 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
релевантна за струку и неслагања
ГОВОР – употребљава једноставне изразе и ре 17. Тражење и давање дозволе

ченице да би представио свакодневне, 18. Исказивање честитки
Оспособљавање ученика за себи блиске личности, активности, 19. Исказивање препоруке
кратко монолошко излагање ситуације и догађаје 20. Изражавање хитности и обавезности
и за учешће у дијалогу на стра 21. Исказивање сумње и несигурности
ном језику
ПИСАЊЕ – саставља кратак текст о одговарајућој
теми
Оспособљавање ученика за – пише кратке поруке релевантне за
писање краћих текстова разли посао (место, термини састанка)
читог садржаја – пише краћи текст о себи и свом
окружењу
– попуњава формулар где се траже
ИНТЕРАКЦИЈА – на једноставан начин се споразумева
учешће у дијалогу на страном – поставља једноставна питања у вези
језику и размену краћих писа са познатим темама из живота и
них порука струке као и да усмено или писмено
одговара нањих (бројеви, подаци о
количинама, време, датум)
– напише кратко лично писмо, поруку,
МЕДИЈАЦИЈА – На овом нивоу није предвиђена
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – препознаје и правилно користи основ
Оспособљавање ученика да ритам) и морфосинтаксичке категорије
користе медије као изворе (именички и глаголски наставци,
информација и развијају основни ред речи)
њима – користи садржаје медијске продук
ције намењене учењу страних језика
(штампани медији, аудио/видео запи
си, компакт диск, интернет итд.)
I. РЕЧЕНИЦА
– Tag questions
– Yes/Noпитања
– ”WH” питања

1. Члан
– Обновити употребуодређеног и неодређеног члана
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– Пасивне конструкције – садашње време/прошло – the SimplePresent/PastTense (прошло време рецептивно)
– goingtoи трајни презентза планове и намере, goingtoиwill (за будућа предвиђања)
– used to
2. Прилози, извођење прилога и употреба, прилози вероватноће са may, mightиwill
4. Први кондиционал

Члан
Члан спојен с предлозима:di, a, da, in, suиcon.
Именица
лашени вокал(la città, le città),скраћене именице (la foto, le foto), једносложне именице (il re, i re), именице које се завршавају на i (la tesi,
le tesi).
Заменице
Упитне заменице (chi? иche?/ che cosa?)
Неодређене заменице (ognunoи qualcuno).
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buonoиbello; неодређени придев tutto.
Придеви на– co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Морфолошке одлике придева questo, quello, belloиbuono.
Неодређени придеви ogniиqualche.
Бројеви
Основни бројеви, редни бројеви. Употреба основних и редних бројева при означавању датума.
Глаголи
Садашње време (Indicativo Presente) глагола све три конјугације. Садашње време неправилних глагола: essere, avere,andare, dare,
Прилози
Врсте прилога: за начин, место и време.
Прилошке речце ciиvи.
Предлози
Прости предлози di, a, da, иn, con, su, per, tra, fraи њихова основна употреба. Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Синтакса
Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби. Nel libretto ci sono nomi dei professorie altre informazioni utili.
Ученику треба показати и стално га подстицати на поседовање, употребу и правилно коришћење речника (двојезичног и, касније,
Именице
Заменице
Придеви
Бројеви
Предлози
Глаголи
гола
Реченице
Реченица
Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на –а,
Заменице
Одричне заменице: никто, ничто, никакой, ничей, и неодређене заменице: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко обрађива-
ти као лексику.
Придеви
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика (больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл).
Бројеви
Глаголи
Најчешће алтернације oснове у презенту и простом и будућем времену. Творба вида помоћу префикса, суфикса и основе.
возить).
ком и сл.).
Прилози
Предлози
просторној и узрочној одредби и сл.).
Везници
как, перед тем как и сл.).
Објекатски односи
1) директним објектом
Мы купили новый учбеник.
2) индиректним објектом
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Зависном реченицом
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.
Атрибутивни односи
Реченице с атрибутом
1) у суперлативу
А.С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) у зависном падежу
Питања:
Qui est-ce qui/que
Qu‘est-ce qui/que
Que;
Негација
avant de, quand
– дани у недељи, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Поређењепридева
рrésent – présent (истовремена радња); рrésent – рassé composé (пре); рrésent – futur (после)
les déterminants interrogatifs – exclamatifs – relatifs; les déterminants indéfinis
Наставци именица и придева
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокопирање придева уз именицу, неодређени детерминативи (alguno, ninguno,
todo, cualquiera) у различитим значењима.

muchacho/muchacha
actor/actriz
generoso/generosa
као и именице и придеви који немају морфолошку ознаку рода
Облици индикатива: сва глаголска времена савладана у основној школи примењивати и препознавати у тексту.
(изражавање жеља, осећања, мишљења, вероватноће)
Слагање партиципа са субјектом и пасивним конструкцијама.
Питања саупитним речима
Негација
¿ Ha venido alguien ? – No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. – A mí tambien.
Хипотетичне реченице (први тип)
Simevisitaselveranoqueviene, tellevaré a la playa.
– инфинитивом
– субјунктивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es
necesario que luchemos… ¿ Qué quieren Ustedes que haga ? El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida major
Дани у недељи, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…
Поређење
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Сложене реченице:
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen.
б) зависна реченица у субјунктиву
Употреба субјунктива презента
(временске и финалне реченице).
b) pasiva refleja
Интерпункција – основна правила (са акцентом на облике који не постоје у српском језику).
Писање великог слова.
Назив предмета СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ

ОПШТЕ И СТРУЧНЕ(80% + 20%)
СЛУШАЊЕ – разуме краће исказе који садрже фре ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
квентне речи и структуре (информа – Свакодневни живот (комуникација међу 2. Поздрављање (састајање, растанак, формал
Оспособљавање ученика ције о личностима, послу, породици, младима, генерацијски конфликти и начини но, неформално, специфично по регионима)
заразумевање усменог говора куповини, школи, ближем окружењу) превазилажења, међувршњачка подршка) 3. Идентификација и именовање особа,
– разуме најбитније информације у крат – Образовање (образовање у земљама чији се објеката, боја, бројева итд.)
ким и једноставним обавештењима језик учи, школовање које припрема за студије 4. Давање једноставних упутстава икоманди
(преко разгласа, на улици,на шалтеру) или свет рада, образовање за све) 5. Изражавање молби и захвалности
и правилно их користи – Познати региони у земљама чији се језик учи, 6. Изражавање извињења
ЧИТАЊЕ – чита и разуме различите врсте кратких њихова обележја 7. Изражавање потврде и негирање
и прилагођених текстова (једностав – Културни живот (манифестације које млади 8. Изражавање допадања и недопадања
Оспособљавање ученика нија лична / пословна писма, позив радо посећују у земљи и земљама чији се 9. Изражавање физичких сензација и потреба
за разумевање прочитаних нице, термини, проспекти, упутства, језик учи, међународни пројекти и учешће 10. Исказивање просторних и временских
текстова огласи) препознајући основна значења на њима) односа
и релевантне детаље – Заштита човекове околине (акције на нивоу 11. Давање и тражење информација и
– открива значење непознатих речи града, школе, волонтерски рад) обавештења
на основу контекста и /или помоћу – Медији (штампа, телевизија, електронски 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
речника медији) 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
– уочи предвидљиве информације (кад, – Интересантне животне приче и догађаји 14. Изражавање припадања и поседовања
где, ко, колико) у свакодневним тек – Свет компјутера (млади и друштвене мреже) 15. Скретање пажње
проспекти) као и једноставнијим СТРУЧНЕ ТЕМЕ и неслагања
стручним текстовима (формулари, – Алати, машине и уређаји у струци 17. Тражење и давање дозволе
шеме, извештаји) – Мере заштите и очувања радне и животне 18. Исказивање честитки
средине 19. Исказивање препоруке
ГОВОР – описује ситуације, прича о догађајима – Праћење новина у области струке 20. Изражавање хитности и обавезности
и аргументује ставове користећи – Пословна комуникација на страном језику 21. Исказивање сумње и несигурности
Оспособљавање ученика за једноставне изразе и реченице релевантна за струку
кратко монолошко излагање – води једноставне разговоре (теле
и за учешће удијалогу на фонира), даје информације и упутства,
страном језику уговара термине
– реагује учтиво на питања, захтеве,
позиве, извињења саговорника
ИНТЕРАКЦИЈА – комуницира у свакодневним ситу
ацијама и размењује информације,
Оспособљавање ученика за блиске његовим интересовањима
учешће у дијалогу на страном (писмено и усмено)
језику и размену краћих писа
них порука
МЕДИЈАЦИЈА
– преводи усмено или писмено
комуникације
МЕДИЈСКА – аргументује свој став о медијском
ПИСМЕНОСТ тексту
користе медије као изво
ре информација и развијају
њима
I. РЕЧЕНИЦА

1. Члан
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви
6. Квантификатори
III. ГЛАГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи
– Обновити разлику у употреби the Present Simple Tense, the Present Continuous Tense; thePastSimple Tense, the PastContinuous Tense
– Used to
– Пасивне конструкције – садашње и прошло време – thePresentSimple Tense, thePastSimpleTense (продуктивно и рецептивно),
– The PresentPerfectPassive (рецептивно)
1. Именице
Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gliAppennini; imieigenitori, miamadre,
llloropadre, ilnostropaese, ivostrifigli, questostudente, questaragazza, quell’amico, quellacasa, итд.
2. Члан.
giovedì.
i nostri nonni).
3. Заменице
4. Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и брoју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto. Посебне карак
теристике придева santo и grande
Компарација придева: Maria è più altadi Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.

5. Предлози
6. Глаголи
Перфект (Passato Prossimo) правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione.
Перфектмодалнихглаголаvolere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
7. Прилози
Грађење прилога од придева помоћу суфиксаmente.
9. Везници.
Именице
жине са одговарајућим предлозима и без њих. Саксонски генитив. n -Деклинација
Заменице
Придеви
Придеви у саставу именског предиката и у атрибутивној функцији (рецептивно и продуктивно). Поређење придева,
описна компарација саebenso....wie, nichtso .....wie
Бројеви
Предлози
Презент, перфект, претерит и футур јаких, слабих, помоћних, рефлексивних, сложених и модалних глагола. Плусквамперфект
најфреквентнијих глагола.
Конјуктив претерита и плусквамперфекта, потенцијал
Пасив радње (сва времена)
Реченице
Зависно сложене – узрочне (weil), временске (wenn, als, während, bis,bevor, nachdem), концесивне (obwohl), релативне, финалне
(damit), кондиционалне реченице
Реченица
Именице
Генитив једнине на –у.
Заменице
Неодрећене заменице кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько
Придеви
Дужи и краћи облик придева. Употреба кратког облика.
Бројеви
Глаголи
Императив
Глаголи кретања са префиксима в-, вы-, у-, при-
Глаголски прилози
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (у, около, вокруг,в, на)
СИНТАКСА
Реченице са објектом у инфинитиву (Я уговорил товарища молчать)
глаголски начини и времена: презент, сложени перфект, имперфект, плусквамперфект (рецептивно), футур први индикатива, као и
перифрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост; ilfautque, jeveuxque, j’aimeraisqueпраћени презентом субјунктива глаго
ла прве групе (Ilfautqueturacontes ça à tonfrère), као и рецептивно: Ilfautquetufasses/ quetuailles/ quetusois/ quetulises/ quetusaches/ quetu
écrives; презент
кондиционала: Simesparentsmelaissaientpartir, jeviendraisavectoi! императив (рецептивно): aieunpeudepatience, n’ayezpaspeur;
soissage!
Предлози
– најчешћи предлози; предложни изрази à côté de,à l’occasion de, à l’aide de;
Прилози
– прилошке заменице en и y(рецептивно).
– координиране реченице са везницима et, ou, mais, car, ni и прилозима/прилошким изразима c’estpourquoi, donc, puis, pourtant,
parcontre, parconséquent, aucontraire;
– зависне реченице: релативне са заменицама qui, que,où и dont; компаративне са везницима/везничким изразима comme, autant
.... que, lemême ... que, plus ... que, moins ... que; временске са везницима/везничким изразима quand, avantque/avantde+инфинитив,
chaquefoisque, pendantque, aprèsque, depuis que; узрочне са везницима parcequeиpuisque; (рецептивно) концесивне и опозитивне са
везницима bienque и alorsque; финалне са везницимаpourque/pour+инфинитив и afinque/afinde+инфинитив; хипотетичне са везником si

(вероватни и могући потенцијал); реченице са que у функцији објекта (нпр. Nousespéronsqueturéussirastonexamen); слагање времена у
објекатским реченицама.
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Са инфинитивом (са модалним глаголима)
Quieroviajar. Piensoviajarmañana.
Указати на изражавање узрока (porque, por), последеце (si, para) и на смисао реченице са другим чешћим везницима кад се појаве у
тексту.
Употреба субјунктива презента (изражавање футура)
Субјунктив прошлих времена (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto),
облици и употреба (рецептивно)
Хипотетичне реченице (други тип)
Simevisitaras, tellevaríaalaplaya.
b) pasiva refleja
Служење двојезичним рецницима.

ИСХОДИ НА КРАЈУ ТРЕЋЕГ

ОПШТЕ И СТРУЧНЕ (80% + 20%)
СЛУШАЊЕ – разуме основне поруке и захтеве ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
Оспособљавање ученика за исказане јасним стандардним језиком 2. Поздрављање (састајање, растанак; формал
разумевање усменог говора када је реч о блиским темама (кола, – Свакодневни живот (генерацијски конфликти но, неформално, специфично по регионима)
посао, хоби) и начини превазилажења) 3. Идентификација и именовање особа, објека
– разуме глобално суштину нешто – Образовање (образовање за све, пракса и при та, боја, бројева итд.)
дужих разговора или дискусија на преме за будуће занимање, размена ученика) 4. Давање једноставних упутстава и команди
састанцима, који се односе на мање – Познате фирме, предузећа, установе, институ 5. Изражавање молби и захвалности
сложене садржаје из струке, уколико ције у земљама чији се језик учи 6. Изражавање извињења
се говори разговетно стандардним – Културни живот (међународни пројекти и 7. Изражавање потврде и негирање
језиком, поставља питања и тражи учешће на њима) 8. Изражавање допадања и недопадања
објашњења у вези са темом дискусије/ – Заштита човекове околине (волонтерски рад) 9. Изражавање физичких сензација ипотреба
разговора – Медији (штампа, телевизија, електронски 10. Исказивање просторних и временских
ЧИТАЊЕ – разуме једноставније текстове (стан медији) односа
Оспособљавање ученика дардна писма, информације о процесу – Историјски догађаји/личности из земаља чији 11. Давање и тражење информација и оба
за разумевање прочитаних рада у струци) који су писани обичним се језик учи вештења
текстова језиком или језиком струке – Свет компјутера (предности и мане употребе 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
– разуме опис догађаја и осећања компјутера) 13. Изрицање забране и реаговање назабрану
– разуме основни садржај као и важније 14. Изражавање припадања и поседовања
детаље у извештајима, брошурама и СТРУЧНЕ ТЕМЕ 15. Скретање пажње
уговорима везаним за струку 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
– Алати, машине и уређаји у струци и неслагања
– Мере заштите и очувања радне и животне 17. Тражење и давање дозволе
средине 18. Исказивање честитки
– Праћење новина у области струке 19. Исказивање препоруке
– Пословна комуникација на страном језику 20. Изражавање хитности и обавезности
релевантна за струку 21. Исказивање сумње и несигурност
ГОВОР – једноставним средствима опише

Оспособљавање ученика за статус и образовање, будуће запослење
кратко монолошко излагање и – опише делатност, фирму, процес
заучешће удијалогу на страном рада или пак преприча телефонски
језику разговор или одлуке неког договора у
оквиру познате лексике
– образложи краће своје намере, одлуке,
поступке
ПИСАЊЕ – попуњава рачуне, признанице и
Оспособљавање ученика за хартије од вредности
писање краћих текстова разли – напише једноставно пословно писмо
читог садржаја према одређеном моделу
– опише и појасни садржај схема и
графикона везаних за струку
Оспособљавање ученика за једноставан разговор, под условом да
учешће удијалогу на страном је лице у лице са саговорником
језику и размену краћих писа – буде схваћен у размени идеја и
них порука информација о блиским темама
у предвидљивим, свакодневним
ситуацијама
МЕДИЈАЦИЈА – сажима садржај текста, филма, раз
Оспособљавање ученика да говара и сл.
Оспособљавање ученика да истој теми
користе медије као изво
ре информација и развијају
њима
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ – коректно употребљава једноставне
структуре користећи зависне реченице
(уз одређене системске елементарне
грешке које глобални смисао не дово
де у питање)
I. РЕЧЕНИЦА

1. Члан
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– Обновити разлику у употреби the Present Simple Tense, the Present Continuous Tense; thePastSimple Tense, the PastContinuous Tense
– The Past Perfect Tense
– Used to
– Обновити и утврдити начине за изражавање будућности, планова у будућности (going to, will)
– Први и други кондиционал (и рецептивно и продуктивно)
1. Именице
Властите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Annа, Pietro, Belgrado, Roma,Signor Bianchi, Signora
Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; imieigenitori, miamadre,
2. Члан.
Члан спојен с предлозима di, a, da, in, suиcon.
giovedì.
i nostri nonni).
3. Заменице
Ненаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielocompro.
Присвојнезаменице. Показнезаменице (questo, quello).
4. Придеви
Компарација придева: Maria è più altadi Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Разлика у значењу између аналитичких и синтетичких облика компаратива и суперлатива (più grande: maggiore; più buono: migliore).
5. Предлози
6. Глаголи
Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me.Prego
Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.
Перфект (Passato Prossimo) правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione.Перфект мо
далних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.

Плусквамперфекат(Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
7. Прилози
9. Везници.
Именице
Заменице
Придеви
Придеви у саставу именског предиката и у атрибутивној функцији. Поређење придева,описна компарација са ebenso....wie, nichtso
.....wie
Бројеви
Предлози
Пасив са модалним глаголом
Конјуктив презента, перфекта, фугура
Пасив стања, дистинкција употребе пасива стања и радње
Инфинитивске конструкције (zu+Infinitiv, um/ohne/statt ... zu+Infinitiv)
Реченице
Зависно сложене реченице
Модалне (indem, anstatt, ohne dass)
Индиректан говор
Именице
Скраћенице (вуз, МГУ). Род абревијатура. Познатији наши и страни географски називи са специфичностима у роду, броју и промени.
Заменице
Систематизација неодређених заменица са –то, нибудь
Придеви
Утврђивање и систематизација придевских облика
Бројеви
Читање децимала и разломака (0,1-ноль целых одна десятая, 2,4-две целых четыре десятых ,½-одна вторая (половина)).
Глаголи
Радни глаголски придев садашњег времена
Радни глаголски придев прошлог времена
Пасивни глаголски придеви – употреба
СИНТАКСА
Реценице са субјектом типа мы с вами

Реченице с куполама являются, называются
Реченице са куполом есть
Реченице са трпним глаголским придевом у предикату (Лес посажен недавно)
Реченице са одредбом за приближну количину (В классе было учеников тридцать)
– систематизација употребе детерминаната: одређених, неодређених и партитивних чланова; присвојних и показних придева;
основних, редних и апроксимативних бројева; неодређених речи; одсуство детерминаната (на пример: код етикетирања производа –
fromagedebrebis, натписа на продавницама и установама – boulangerie, banquе, назива рубрика у штампаним медијима – faitsdivers, на
знаковима упозорења – еntréeinterdite; испред именице у позицији атрибута: ilestboulanger и слично);
– род и број именица и придева; место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; промена значења
неких придева у зависности од места:ungrandhomme / unhommegrand ; unbravehomme / unhommebrave; поређење придева;
– заменице: личне ненаглашене (укључујући и заменицу on) и наглашене; заменице за директни и за индиректни објекат; показне и
присвојне; упитне и неодређене.
– систематизација глаголских начина и времена: времена индикатива, перифрастичне конструкције, посебно за исказивање радње
у току êtreentrainde ...; презент субјунктива глагола прве и друге групе и фреквентних неправилних глагола: Ilestimportantquetuviennes...
/ quenousallions... / quevoussoyez...; перфект кондиционала:Sij’avaissu, jeseraisvenueplustôt; императив: sachonsattendre, ayonsconfiance;
soyezlesbienvenus!
– темпорална, каузална, концесивна и погодбена вредност герундива;
– униперсонални глагол s’agir и униперсоналне конструкције са глаголима suffirede + inf., défendre/interdirede + inf., recommanderde
+ inf., rester à + inf.
Предлози
– предложна група са придевском вредношћу;
– предложна група иза прилога за количину.
Прилози, систематизација
– систематизација: декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет;
– негација, изостављање форклузива pas, употреба осталих форклузива;
– пасив: везивање агенса предлозима de и par;
– позиционо наглашавање реченичних делова.
– систематизација координираних реченица;
– зависне реченице, систематизација: релативне, компаративне, временске; концесивне и опозитивне са везницима bienque и
alorsque; каузалне са везницима comme и surtoutque; финалне конструкције и обрти са инфинитивом; хипотетичне са везником si (ве
роватни, могући и иреални потенцијал); реченице са que у функцији субјекта (нпр. Ilestpossiblequ’ilsoitparti); систематизација слагања
времена.
Пасивне конструкције са и без агенса

Miguel fue invitado po María
Miguel fue nombrado secretario de la Asociacíon
Употреба инфинитива у функцији субјекта, објекта и атрибута.
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estabandiscutiendocuandoentró Juan.
Хипотетичке реченице (све три могућности)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa
Si me visitaras, te llevaré a la playa.
Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa
зависна реченица у субјунктиву (изражавање футура)
Основе употреба глаголских начина индикатива и субјунктива у најчешћим типовима сложених реченица (релативна, временска,
узрочна, последична.
Безличне конструкције
Са глаголима llover, nevar…
Ser + adjetivo: esnecesario, esobligatorio, esimportante…
(указати на употребу субјунктива у неким од ових реченица)
Изражавање
– бојазни: temoquehayallegadoatiempo.
– жеље: Esperoquevenga
– заповести, воље: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Бројеви
Разломци, математички знакови и радње.
Структура стручних речника и њихово коришћење.

ИСХОДИ НА КРАЈУ ЧЕТВРТОГ

ОПШТЕ И СТРУЧНЕ (80% + 20%)
СЛУШАЊЕ – разуме суштину битних информација ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
са радија или телевизије, презентација – Свакодневни живот (планови за будућност, 2. Поздрављање (састајање, растанак; формал
Оспособљавање ученика за или дискусија о актуелним збивањима посао и каријера) но, неформално, специфичнопо регионима)
разумевање усменог говора или о стварима које се њега тичу на – Образовање (могућност образовања у ино 3. Идентификација и именовање особа,
приватном и прoфесионалном плану, странству, размена ученика, усавршавање у објеката, боја, бројева итд.)
уколико се говори разговетно стандар струци) 4. Давање једноставних упутстава и команди
дним језиком – Друштвено уређење и политички систем у 5. Изражавање молби и захвалности
ЧИТАЊЕ – разуме смисао сложенијих тексто земљама чији се језик учи 6. Изражавање извињења
ва шематских приказа, упутстава, – Културни живот (манифестације, сајмови и 7. Изражавање потврде и негирање
Оспособљавање ученика уговора изложбе општег карактера и везане за струку) 8. Изражавање допадања и недопадања
за разумевање прочитаних – разуме и користи обавештења из – Медији (утицај медија) 9. Изражавање физичких сензација и потреба
текстова стручних текстова везаних за струку – Историјске везе Србије и земаља чији се језик 10. Исказивање просторних и временских
– разуме текстове у којима се износи учи односа
лични став или посебно гледиште – Свет компјутера (оглашавaње на различитим 11. Давање и тражење информација и
глобалним мрежама, виртуелни свет комуни обавештења
ГОВОР – представи припремљену презентацију кације) 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
која се односи на теме везане за об 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
Оспособљавање ученика за ласти личног интересовања, школско СТРУЧНЕ ТЕМЕ 14. Изражавање припадања и поседовања
кратко монолошко излагање градиво или струку 15. Скретање пажње
и за учешће у дијалогу на стра – г овори о утисцима, употребљавајући и – Алати, машине и уређаји у струци 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
ном језику комплексније изразе – Мере заштите и очувања радне и животне и неслагања
–д аје дужи опис свакодневних радњи из средине 17. Тражење и давање дозволе
свог окружења, описује прошле актив – Праћење новина у области струке 18. Исказивање честитки
ности, свакодневне обавезе, планове, – Пословна комуникација на страном језику 19. Исказивање препоруке
радне задатке и начин организовања релевантна за струку 20. Изражавање хитности и обавезности
–д аје релевантне податке са неке 21. Исказивање сумње и несигурности
презентације или из дискусије везане
за струку
ПИСАЊЕ –н
апише писмо или нешто дужи текст
да би саопштио информацију или ука
Оспособљавање ученика за зао на лични став или супротстављање
писање краћих текстова разли мишљења
читог садржаја –н
апише извештај или протокол о
догађају или са састанка
–п
исмено конкурише за неки посао
ИНТЕРАКЦИЈА – о ствари комуникацију о основним
темама, под условом да је у стању да
Оспособљавање ученика за тражи помоћ од саговорника
учешће у дијалогу на страном – о бразложи и одбрани свој став,
језику и размену краћих писа разјасни неспоразуме
них порука
МЕДИЈАЦИЈА –п
репричава садржај текста, разговора,
договора
дапреводи, сажимаи препри
чава садржај краћих усмених
иписаних текстова
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ –п
ореди различите приказе истог
догађаја у различитим медијима
ученика дакористе медијекао
изворе информација
иразвијајукритичко мишљење
у вези са њима
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ – к оректно употребљава сложеније
структуре и процесе (номинализације,
градације, трансформације)
– к онтролише граматичка знања и
исправља своје грешке
I. РЕЧЕНИЦА
в) изјаве и питања са променом глаголских времена
– Релативне клаузе
– Све врсте сложених реченица

1. Члан
2. Именице
Личне заменице у функцији субјекта и објекта
4. Придеви
5. Бројеви

1. Глаголи
– Обновити и утврдити сва садашња времена
– Обновити и утврдити сва прошла времена
– Разлика између Used to иthe Past Continuous Tense
– Обновити и утврдити све начине зе изражавање будућности
– Глаголи стања
– Модални глаголи: should, must, will, may, might,
– Пасивне конструкције – thePresentSimpleTense, thePastSimple Tense, the Present Perfect Tense (продуктивно и рецептивно), остала
времена само рецептивно
– wish + the Past Simple Tense / would- Have something done (само рецептивно)
– Први и други кондиционал (рецептивно и продуктивно); трећи кондиционал (рецептивно)
1. Именице
Властитеименицеизаједничке, одговарајућиродиброј са детерминативом:Annа, Pietro, Belgrado, Roma,Signor Bianchi, Signora
Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, leA lpi, gli Appennini; imieigenitori, miamadre,
2. Члан.
Члан спојен с предлозима di, a, da, in, suиcon.
Одређени члан испред датума: Oggi è il 25 novembre. Испред имена дана у недељиAbbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il
giovedì.
i nostri nonni).
3. Заменице
Ненаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielocompro.
Упитне заменицеc hi? иche?/ che cosa?

4. Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и брoју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto. Посебне карак
теристике придева santo и grande
Компарација придева: Maria è più altadiMarta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Алтеративни суфикси -etto, -ello, -uccio, -otto.
Суфикси -enne и -ina за бројеве quarantenne, sullaquarantina.
5. Предлози
a giocare con gli amici.), da(Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni), in (Vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa).
6. Глаголи
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола. Перфект модалних глагола Кондиционал презента (Condizionale
Presente)
Прошло време погодбеног начина (Condizionale Passato). Футур правилних и неправилних глагола.
Имперфекат (Imperfetto)
Презент конјунктива (Congiuntivo presente)
Прошло време конјунктива (Congiuntivo passato)
Прости пефект (Passato Remoto) творба и основна употреба. Правилни и неправилни глаголи.
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола. Имперфекат (Imperfetto). Употреба и однос перфекта и имперфекта.
Герунд, глаголски прилог садашњи. Gerundio. Облици трију конјугација и неправилних глагола.
Структура stare + gerundio.
7. Прилози
Поређење прилога. Компаратив и суперлатив прилога bene и male.
Грађење суперлатива апсолутног прилога помоћу наставка -issimo.
Положај прилога mai, sempre, ancora, già уз passatoprossimo (Non ho mai viato una cosa tanto bella).
8. Речца ci (с прилошком вредношћу), ne (Netornoadesso) и заменичком вредношћу (Marco? Ne parliamo spesso. Marco? Ci ho parlato ieri).
9. Везници.
Хипотетички период: Реална погодбена реченица. Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози.
Правила о слагању времена. Исказивање претпрошлости и будућности у прошлости.
Именице
Деклинација именица страног порекла, суфиксација именица страног порекла, скраћенице
Негација
Keineswegs, nirgendwohin, niemand, niemals, weder....noch, unbequem, desinteressiert, arbeitslos
Глаголи
Партицип презента и перфекта – атрибутивна и предикативна употреба (рецептивно)
Конкурентне форме (Das lässt sich reparieren./ Das kann repariert werden./Das ist zu reparieren)
Везници и везнички изрази
Поредбени – реална (индикатив) и иреална (конјуктив) поредба (wie, als, als ob, als wenn, je...desto)
Именице
Обнављање и систематизација типова именица, обрађених у претходним разредима
Заменице
Присвојне заменице 1.,2. и 3. лица и заменица свой
Показне заменице этот, тот
Неодређене заменице са речцом –либо, кое
Придеви
Продуктивни суфикси описних придева –ист, -аст, -ат, -ив, -лив, -чив
Поређење придева и прилога
Глаголи
Обнављање и систематизација:
Времена
Прошло време глагола са основом на сугласник
Бројеви
Слагање бројева са именицама и придевима
Речце
Разве, неужели, ли, хоть, даже
Синтакса
Инфинитивне реченице (Что мне сказать тебе)
Именски предикат (Ломоносов- знаменитый учёный)
Исказивање одсуства, присуства (В природе имеются разные минералы)
Основне мерне јединице и њихове скраћенице
У четвртом разреду средње школе граматички садржаји обрађени у претходним разедима систематизују се како би ученици спонта
но, прецизно и што тачније користили француски језик у приватној и у пословној комуникацији.
Посебна пажња посвећује се:
– оним елементима граматике који се теже усвајају, нпр. када су у питању изворни говорници српског језика, употреба члана, систем
прошлих времена, глаголске конструкције, негација и друго;
– оним елементима граматике који се чешће срећу у оквиру језика дате струке.
Имајући у виду наведено, ауторима уџбеника и наставницима француског језика препоручује се да избор граматичких садржаја које
ће обрађивати у четвртом разреду заснују пре свега на потребама ученика (на основу анализе њихових честих грешака), као и на рефе
рентним материјалима за нивое А2 и Б1 за француски језик
Именичке групе
Именице. Род и број именица. Род и број сложеница. Pluraliatantum.
Oдређени члан. Одсуство одређеног члана.
Неодређени члан (значење у једнини и множини)
Бројеви. Редни бројеви.
Придеви. Положај придева у односу на именицу.
Личне заменице. Систематизација морфосинтаксе ненаглашених заменица.
Препознавање односа глевне и зависне реченице у тексту, употреба субјунктива у зависној реченици (системски преглед времена
и функција; пре свега рецептивно); изражавање хипотетичности; кондиционалне реченице (системски преглед времена и функција; пре
свега рецептивно).
Изражавање компаративности
Tan(to)…como…Esta pelicula es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Суперлатив (Релативни и апсолутни: указати на разлике у значењу.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Именице
Системски преглед рода и броја.
Бројеви
Читање разломака, математичких знакова и радњи.
Сложенице (најчешће комбинације):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
Деривација
а) помоћу префикса
a-, in-, anti-, super-…
б) помоћу суфикса
-mente, – able, -so/a,…..
Номинализација најчешћих граматичких категорија инфинитива

los deberes...
Придева
El lindo, la bonita
Прилога
El bien, el mal….
Лексикологија
Најчешћи идиоми и фразеологизми. Полисемија.
Стручни и енциклопедијски речници
зика у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике; претпоставља примену тзв. Teachertalk, одн. прилагођавање
Такозвана комуникативно-интерактивна парадигма у настави страних језика, између осталог, укључује и следеће компоненте:
Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке, и то у оноликој мери која је неопход
на да се језик користи ради информисаности и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику на страном
језику. Тај сегмент наставе страног језика који се прогресивно увећава од 20 до 50% током четворогодишњен образовања мора да буде
јасно дефинисан и у складу са исходима везаним за квалификације струке.
Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корелацији
са њима.
Реализација наставе језика струке се много више огледа у развијању рецептивних вештина него продуктивних јер је сврха учења
страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспособе да прате одређену стручну литературу у циљу информисања,
праћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.
Стога је спектар текстова који се препоручују велики: шематски прикази, упутства о примени апарата, инструмената или пак ма
теријала, хемикалија, рецепти, декларације, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје стручних предме
та, извештаји, каталози, програми сајамских активности и сл. Веома је битно у раду са таквим текстовима одредити добру дидактичку
подршку. Добро осмишљени налози упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које они носе,
треба разумети глобално, селективно или пак детаљно.
Продуктивне вештине треба ограничити на строго функционалну примену реалну за захтеве струке. То подразумева писање кратких
порука, мејлова у оквиру пословне комуникације (поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омо
гућава споразумевање на основном нивоу било у директном контакту са саговорником или у телефонском разговору.

Циљ физичког васпитања је да се разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно – образовним под
Општи циљ предмета: ручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном,афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, уса
вршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.
– Подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела (превенција постуралних поремећаја);
– Развој и усавршавање моторичких способности и теоријских знања неопходних самостални рад на њима;
– Стицање моторичких умења (вештина) и теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
– Проширење и продубљавање интересовања које су ученици стекли у основној школи и потпуније сагледавање спортске гране, за коју показују
мета:
– Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаних општим циљем овог предмета (васпитно-образовног
подручја);
– Мотивација ученика за бављење физичким активностима и формирање позитивних психо-социјалних образаца понашања;
– Оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада.
ИСХОДИ
у стању да:
– Здравствена – Унапређивање и очу – Препозна везе између физичке – Вежбе обликовања (јачања, лабављења – На почетку теме ученике упознати са
култураи физичка вање здравља; активности и здравља; и истезања); циљевима и исходима наставе / учења,
активност, као – Утицај на правилно – Објасни карактеристике положаја – Вежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима оцењивања;
основа за реализо држање тела (пре тела, покрета и кретања у профе – Провера стања моторичких и функци – Током реализације часова физичког
вање постављених венција постуралних сији за коју се школује и уочи оне, оналних способности; васпитања давати информације о томе
циљева и исхода поремећаја); које могу имати негативан утицај које вежбе позитиво утичу на статус
на његов раст, развој; њиховог организма, с обзиром на
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без и са малим опте осталих ученика. Због тога је физичко
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и рећењем (до 4 kg); васпитање, у овим школама, значајно
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; за активнан опоравк ученика, компен
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m зацију и релаксацију с обзиром на
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; њихова честа статичка и једнострана
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе растезања (број понављања и оптерећења. Теоријска знања из
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), области физичких активности су од
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и великог значаја за укупним бављењем
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; физичким вежбама.
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко опише основне карак – АТЛЕТИКА – теоријска настава (4 часа)
умења и вештина умења (вештина) и теристике и правила атлетике, У свим атлетским дисциплинама треба – мерење и тестирање (8 часова)
из спортских грана теоријских знања нео гимнастике и спортске гране- радити на развијању основних моторич – практична настава (58 часова)
и дисциплина као пходних за за њихово дисциплина које се уче; ких особина за дату дисциплину;
основа за реализо усвајање; – Демонстрира технику дисци Подела одељења на групе
вање постављених – Мотивација ученика за плина из атлетике и гимнастике Трчања: Одељење се не дели приликом реали
циљева и исхода бављењем физичким (вежби на справама и тлу) које – Усавршавање технике трчања на зације;
активностима; поседује вештину, технику и так кратке и средње стазе: Настава се изводи фронтално и по
– Атлетика; – Формирање позитивних тику спортске игре као и вежбе из – 100 m ученици и ученице; групама, у зависности од карактера
психосоцијалних обра осталих програмом предвиђених – 800 m ученици и ученице методске јединице која се реализује.
заца понашања; садржаја – штафета 4 x 100 m ученици и ученице Уколико је потребно, нарочито за вежбе
– Примена стечених – Детаљније опише правила из корективне гимнастике, пориступ је
умења, знања и навика у спортске гране за коју показује Вежбање технике трчања на средњим индивидуалан.
свакодневним условима посебан интерес – за коју школа стазама умереним интезитетом и разли
живота и рада; има услове; читим темпом у трајању од 5 до 10 min. Место реализације наставе
– Естетско изражавање – Објасни због којих је карактерис Крос: јесењи и пролећни – Теоријска настава се реализује у
покретом и доживља тика физичког васпитања важно, – 800 m ученице, учионици или у сали, истовремено са
вање естетских вреднос да активно учествује у процесу – 1000m ученици. практичном наставом;
ти покрета и кретања; наставе и да самостално спроводи Скокови: – Практична настава реализује се
– Усвајање етичких одређен програм физичке и Скок удаљ корачном тхником. на спортском вежбалишту (сала,
вредности и подсти спортске активности; Скок увис леђном техникаом спортски отворени терени, базен,
цање вољних особина – Жели да се бави физичким, од Бацања: клизалиште, скијалиште).
ученика ; носно спортским активностима, Бацање кугле, једна од рационалних
– Повезивање моторич пошто сагледава (детектује) по техника (ученице 4 kg, ученици 5 kg). Препоруке за реализацију наставе
ких задатака у целине; зитивне карактеристике физичке Спровести такмичења у одељењу, на – Настава се реализује у циклусима
Увођење ученика у и спортске активности – њихове резултат, у свимреализованим атлетским који трају приближно 10–12 часова
организовани систем позитивне утицаје на здравље, дисциплинама. (узастопних). Наставнику физичког
припрема за школска дружење и добро расположење; васпитања је остављено да, зависно
такмичења, игре, сусре од потреба, прецизира трајање сваког
те и манифестације; циклуса, као и редослед њиховог
садржаја.
– Спортска гимнас – Развијање елемената – Сагледа негативне утицаје савре – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ Садржај циклуса је:
тика: ритма у препознавању меног начина живота (пушење, НА СПРАВАМА И ТЛУ – за проверу нивоа знања на крају
– (Вежбе на целина: рад-одмор; дрога, насиље, деликвентно Напомене: школске године – један;
– справама и тлу); напрезање-релаксација; понашање) и буде свестан да је – Наставник формира групе на основу – за атлетику – један;
убрзање-успоравање; физичким, односно спортским умења (вештина) ученика стечених – за гимнастику: вежбе на справама и
– Избор спортских грана, активностима могуће предупре после основне школе: основни, средњи тлу – један
спортско-рекреативних дити негативне утицаје; и напредни ниво – за спорт по избору ученика – два;
или других кретних – Комуницира путем физичких – Наставник олакшава, односно отежава – за повезивање физичког васпитања са
активности као трајног односно спортских активности програм на основу моторичких спо животом и радом – један.
опредељења за њихово са својим друговима и ужива у собности и претходно стечених умења
свакодневно упражња дружењу и контактима; ученика. Начин остваривања програма
вање; – Доводи у везу свакодневни 1. Вежбе на тлу Садржаји програма усмерени су
живот и способност за учење и За ученике и ученице: на:развијање физичких способности;
практичан рад са физичким,м од – вага претклоном и заножењем и спојено, спортско-техничко образовање; повези
носно спортским активностимаи одразом једне ноге колут напред; вање физичког васпитања са животом
правилном исхраном; – став на шакама, издржај, колут напред; и радом.
– самостално бира физичку, – два повезана премета странце удесно Годишњи план, програм и распоред
односно спортску активност и и улево; кросева, такмичења, зимовања и других
изводи је у окружењу у коме – за напредни ниво премет странце са облика рада утврђује се на почетку
живи . окретом за 1800 и доскомом на обе ноге школске године на наставничком већу,
– Објасни да покрет и кретање, („рондат”) на предлог стручног већа наставника
без обзира на то којој врсти 2. Прескок физичког васпитања.
физичке,односно спортске актив За ученике коњ у ширину висине 120 Стручно веће наставника физичког вас
ности припада, има своју естет cm; за ученице 110 cm: питања, самостално, одређује редослед
ску компоненту (лепота извођења, – згрчка; обраде појединих садржаја програма и
лепота доживљаја); – разношка циклуса.
– Ужива у извођењу покрета и – за напредни ниво: склонка Часови у току недеље треба да буду
кретања; 3. Кругови распоређени у једнаким интервалима,
– Наводи основне олимпијске За ученике /дохватни кругови/: не могу се одржавати као блок часови.
принципе и примењује их на – из мирног виса вучењем вис узнето, Настава се не може одржавати истовре-
школским спортским такмичењи спуст у вис стражњи, издржај, вучењем мено са два одељења ни на спортском
ма и у слободном времену; вис узнето, спуст у вис предњи. терену ни у фискултурној сали.
– Препозна нетолерантно пона За ученице /дохватни кругови/: У свим разредима настава физичког вас
шање својих другова и реагује – уз помоћ суножним одскоком наскок у питања се реализује одвојено за ученике
на њега, шири дух пријатељства, згиб, њих у згибу /уз помоћ/; спуст у и одвојено за ученице, а само у школама
буде истрајан је у својим актив вис стојећи које имају по два паралелна објекта
ностима. 4. Разбој за физичко фаспитање дозвољена је
– Се правилно односи према окру За ученике /паралелни разбој/: истовремена реализација часа
жењу у којме вежба, рекреира се – из њиха у упору, предњихом саскок са
и бави се спортом, што преноси у окретом за 1800 (окрет према притци); Праћење, вредновање и оцењивање
свакодневни живот – њих у упору, у зањиху склек, предњи Праћење напретка ученика у физичком
– Учествује на школском такми хом упор, зањих у упору, у предњиху васпитању се обавља сукцесивно у
чењу и у систему школских склек току читаве школске године, на основу
спортских такмичења За ученице /двовисински разбој или методологије праћења, мерења и вред
једна притка вратила/: новања ефеката у физичком васпитању
–н аскок у упор на н/п, премах једном – стандарди за оцењивање физичких
ногом до упора јашућег, прехват у по способности ученика и постигнућа у
тхват упорном руком (до предножне) спортским играма
и спојено одножењем заножне премах
и саскок са окретом за 900 (одношка), Минимални образовни захтеви
завршити боком према притци. – Атлетика : трчање на 100 m за
5.Вратило ученике и ученице, трчање на 800 m
За ученике /дохватно вратило/: за ученике и 500 m за ученице, скок
– суножним одривом узмак; ковртљај удаљ, увис, бацање кугле – на резултат.
назад у упору предњем; саскок зама – Вежбе на справама и тлу:
хом у заножење (зањихом). За ученике: наставни садржаји из
6. Греда програма вежби на тлу, прескока, једне
За ученице /висока греда/: справе у упору и једне справе у вису;
– залетом и суножним одскоком наскок За ученице: наставни садржаји из
у упор, премах одножно десном; окрет програма вежби на тлу, прескока, греде
за 900, упором рукама испред тела и двовисинског разбоја.
преднос разножно; ослонцем ногу иза
тела (напреднији ниво: замахом у Оквирни број часова по темама
заножење) до упора чучећег; усправ, – Тестирање и провера савладаности
усправ, ходање у успону са докораци стандарда из основне школе (6 часова)
ма, вага претклоном, усклон, саскок – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
пруженим телом (чеоно или бочно у другом полугодишту).
односу на справу) – Атлетика (12 часова)
7. Коњ са хватаљкама – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
За ученике: (12) часова.
- премах одножно десном напред за – Спортска игра: по избору школе (12
мах улево, замах удесно, замах улево часова)
и спојено премах левом напред; премах – Физичка активност, односно спортска
десном назад, замах улево, замах удес активност:у складу са могућностима
но и спојено одножењем десне, саскок школе а по избору ученика (10 часова).
са окретом за 900 улево до става на тлу, – Пливање (10 часова).
леви бок према коњу. – Провера знања и вештина (4 часа).
Школско такмичење (одељење,

школа): актив наставника физичког
За напредније ученике: састави из

система школских спортских такмичења
такмичења.
За ученице: наставни садржаји из
програма вежби на тлу, прескока, греде
– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору)

избору)
– Понављање и учвршћивање раније
техничко-тактичке припремљености
тходних умења у техници и тактици
наставник планира конкретне садржаје
– физичка, односно из спортске игре.
спортска активнот: у
складу са могућнос – Стрчно веће наставника физичког васпи
тима школе. тања, према програму који сам доноси (из
програма четвртог разреда (програм по
покажу посебно интересовање.
– Препорука: уколико је могуће, организо
вати наставу пливања (посебно обуку за
непливаче)

ИСХОДИ
у стању да:
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без оптерећења или са осталих ученика.
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и малим оптерећењем (до 4 kg); – Због тога је физичко васпитање, у
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; овим школама, значајно за активнан
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m опоравк ученика, компензацију и ре
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе истезања (број понављања и статичка и једнострана оптерећења.
издржљивости, гипкости, спрет – Обука техника пливања
ности и окретности; Облици наставе
Предмет се реализује кроз следеће
– Усвајање знања, – Мотивација ученика за – Кратко описати основне каракте – АТЛЕТИКА У свим атлетским дис облике наставе:
умења и вештина бављењем физичким ристике и правила спортске гране циплинама треба радити на развијању – теоријска настава (4 часа)
из спортских грана активностима; атлетике, гимнастике и спортске основних моторичких особина за дату – мерење и тестирање (8 часова)
и дисциплина као – Формирање позитивних гране- дисциплина које се уче. дисциплину; – практична настава ( 58 часова)
основа за реализо психосоцијалних обра – Демонстрирати – вежбе и технике
вање постављених заца понашања атлетских дисциплина и вежби Трчања: Подела одељења на групе
циљева и исхода – Примена стечених на справама и тлу које се уче Усавршавање технике трчања на Одељење се не дели приликом реали
умења, знања и навика (поседовати вештину) кратке и средње стазе: зације;
– Атлетика; које се користе у – Детаљније описати правила – 100 m ученици и ученице; Настава се изводи фронтално и по
свакодневним условима спортске гране за коју показује – 800 m ученици и ученице ; групама, у зависности од карактера
живота и рада посебан интерес, за коју школа – штафета 4 x 100 m ученици и ученице методске јединице која се реализује.
има услове. Уколико је потребно, нарочито за вежбе
из корективне гимнастике, пориступ је
индивидуалан.
– Естетско истраживање – Објаснити због којих је карак Вежбаање технике трчања на средњим Место реализације наставе
покретом и доживља теристика физичког васпитања стазама умереним интезитетом и разли – Теоријска настава се реализује у
вање естетских вред важно да активно учествује у читим темпом у трајању од 5 до 10 min. учионици или у сали, истовремено са
ности; процесу наставе и да самостално Крос: јесењи и пролећни практичном наставом;
– Усвајање етичких спроводи одређен програм физич -800 m ученице, – Практична настава реализује се
вредности и подсти ке и спортске активности. -1000m ученици. на спортском вежбалишту (сала,
цање вољних особина – Ученики ће желети да се бави Скокови: спортски отворени терени, базен,
ученика физичким, односно спортским Скок удаљ корачном техником. клизалиште, скијалиште).
– Стицање и усавршавање активностима пошто ће сагледати Скок увис леђном техником.
моторичких знања, (детектовати) позитивне карак Бацања: Препоруке за реализацију наставе
умећа, вештина, техника теристике физичке и спортске Бацање кугле, једна од рационалних – Настава се реализује у циклусима
и навика предвиђених активности и њихове позитивне техника (ученице 4 kg, ученици 5 kg). који трају приближно 10–12 часова
програмом за базичне утицаје на здравље, дружење и Спровести такмичења у одељењу, на (узастопних). Наставнику физичког
спортске гране. добро расположење. резултат, у свимреализованим атлетским васпитања је остављено да, зависно
– Повезивање моторичких – Сагледати негативне утицаје дисциплинама. од потреба, прецизира трајање сваког
задатака у целине, али савременог начина живота циклуса, као и редослед њиховог
– Спортска гимнас без стварања крутих мо (пушење, дрога, насиље, дели – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ садржаја.
тика: торичких аутоматизама; квентно понашање) и свестан је НА СПРАВАМА И ТЛУ
(Вежбе на справама – Увођење ученика у да физичким, односно спортским Напомена: Садржај циклуса је:
и тлу); организовани систем активностима могуће је предупре – Наставник олакшава, односно отежава – за проверу нивоа знања на крају
припрема за игре, сусре дити негативне утицаје програм на основу моторичких спо школске године – један;
те и манифестације; – Путем физичких односно спорт собности и претходно стечених умења – за атлетику – један;
ских активности комуницирати ученика. – за гимнастику: вежбе на справама и
– Развијање елемената са својим друговима и уживати у 1. Вежбе на тлу тлу – један
ритма сједињавањем ки дружењу и контактима. За ученике и ученице: – за спорт по избору ученика – два;
нетичких и енергетских – Довести у везу свакодневни – из упора за рукама, зибом, провлак – за повезивање физичког васпитања са
елемената у целине: живот и способност за учење и згрчено напред до упора пред рукама животом и радом – један.
рад – одмор; напрезање практичан рад са физичким,м од (опружено);
– релаксација; убрзање – носно спортским активностимаи – колут напред и спојено усправом до Начин остваривања програма
успоравање; правилном исхраном. ваге претклоном и заножењем, издржај
– Избор спортова, од – Објаснити да покрет и кретање, – премет странце упором у „бољу” Садржаји програма усмерени су
носно спортско-рекре без обзира на то којој врсти страну и спојено, премет странце у на:развијање физичких способности;
ативних или других физичке,односно спортске „слабију” страну спортско-техничко образовање; повези
кретних активности као активности припадају, имају – за напредни ниво премет напред вање физичког васпитања са животом
трајног опредељења за своју естетску компоненту(лепота упором и радом.
њихово свакодневно извођења, лепота доживљаја). 2. Прескок Годишњи план, програм и распоред
упражњавање. – Ученик ужива у извођењу покре За ученике коњ у ширину висине 120 кросева, такмичења, зимовања и других
та и кретања. цм; за ученице 110 цм: облика рада утврђује се на почетку
. – Ученик наводи основне олимпијс – згрчка; школске године на наставничком већу,
ке принципе и примењује их на – разношка на предлог стручног већа наставника
школским спортским такмичењи – за напредни ниво: склонка и преско физичког васпитања.
ма и у слободном времену. ци са заножењем Стручно веће наставника физичког вас
– Препознаје нетолерантно пона 3. Кругови питања, самостално, одређује редослед
шање својих другова и реагује на За ученике /доскочни кругови/: обраде појединих садржаја програма и
њега, шири дух пријатељства, ис – њих, зањихом саскок, уз помоћ. циклуса.
трајан је у својим активностима. 4. Разбој Часови у току недеље треба да буду
– Има правилан однос према окру За ученике /паралелни разбој/: распоређени у једнаким интервалима,
жењу у којем вежба, рекреира се – из упора седећег разножно пред не могу се одржавати као блок часови.
и бави се спортом. рукама, прехватом напред и дизањем Настава се не може одржавати истовре-
склоњено став на раменима, спуст мено са два одељења ни на спортском
назад у упор седећи разножно, прехват терену ни у фискултурној сали.
рукама иза бутина, сножити и зањи У свим разредима настава физичког
хом саскок. васпитања се реализује одвојено за
За ученице /двовисински разбој, једна ученике и одвојено за ученице, а само
притка, вратило/: у школама које имају по два паралелна
– вис на в/п лицем према н/п: клим, објекта за физичко фаспитање дозвоље
премах згрчено једном ногом до на је истовремена реализација часа
виса лежећег на н/п, прехват (може
разноручно) на н/п до упора јашућег; Праћење, вредновање и оцењивање
премах одножно предножном (уназад) Праћење напретка ученика у физичком
до упора предњег; замахом уназад васпитању се обавља сукцесивно у
(зањихом) саскок пруженим телом; току читаве школске године, на основу
– једна притка: наскок у упр предњи, методологије праћења, мерења и вред
премах одножно једном ногом до упо новања ефеката у физичком васпитању
ра јашућег; премах одножно заножном – стандарди за оцењивање физичких
до упора стражњег; саскок саседом способности ученика и постигнућа у
(замахом ногама унапред). спортским играма
5. Вратило
За ученике /доскочно вратило/ Минимални образовни захтеви
– из мирног виса узмак до упора, зама – Атлетика : трчање на 100 m за
хом ногама уназад (зањихом) саскок ученике и ученице, трчање на 800 m
увито за ученике и 500 m за ученице, скок
6. Греда удаљ, увис, бацање кугле – на резултат.
За ученице /висока греда/: – Вежбе на справама и тлу:
– залетом и суножним одскоком наскок За ученике: наставни садржаји из
у упор чучећи; окрет за 900 усправ у програма вежби на тлу, прескока, једне
успон, окрет за 180 , лагано трчање
0
на прстима, скок са променом ногу, За ученице: наставни садржаји из
кораци у успону до краја греде; саскок програма вежби на тлу, прескока, греде
згрчено (бочно у односу на греду). и двовисинског разбоја.
7. Коњ са хватаљкама
За ученике:
- из упора пред рукама, коло заножно
левом, коло заножно десном.
Школско такмичење (одељење, Оквирни број часова по темама

школа): актив наставника физичког – Тестирање и провера савладаности
васпитања бира справе на којима ће се стандарда из основне школе (6 часова)
ученици такмичити. – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
За напредније ученике: састави из другом полугодишту).
система школских спортских такмичења – Атлетика (12 часова)
и учешће на вишим нивоима школских – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
такмичења. (12) часова.
– Спортска игра: по избору школе (12
Минимални образовни захтеви: часова)
За ученике: наставни садржаји из – Физичка активност, односно спортска
програма вежби на тлу, прескока, једне активност:у складу са могућностима
справе у упору и једне справе у вису; школе а по избору ученика (10 часова).
За ученице: наставни садржаји из – Пливање (10 часова).
програма вежби на тлу, прескока, греде – Провера знања и вештина (4 часа).
ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору) редопвне наставе школа у току школс
избору) – Понављање и учвршћивање раније ке године организује:
обучаваних елемената игре. – Два целодневна излета са пешачењем
техничко-тактичке припремљености – I разред до 12 km (укупно у оба
ученика у складу са изборним про правца);
грамом за дату игру. На основу пре – II разред до 14 km (укупно у оба
тходних умења у техници и тактици правца);
наставник планира конкретне садржаје – III разред дo 16 km (укупно у оба
из спортске игре. правца);
– Стрчно веће наставника физичког васпи – Два кроса: јесењи и пролећни

тања, према програму који сам доноси (из – С тручно веће наставника физичког
– Физичка, односно програма четвртог разреда (програм по васпитања утврђује програм и садр
спортска активност: избору ученика) у складу са могућностима жајизлета, и дужину стазе за кросеве,
у складу са могућ школе, организује наставу за коју ученици према узрасту ученика.
ностима школе покажу посебно интересовање
такмичења, као јединствени део процеса
наставе физичког васпитања.
оквиру календара које одреди Савез за
такмичења.

ИСХОДИ
у стању да:
– Унапређивање и очу – Препознати везе између физичке – Вежбе обликовања (јачања, лабављења – На почетку теме ученике упознати са
– Здравствена вање здравља; активности и здравља. и истезања). циљевима и исходима наставе / учења,
култураи физичка – Утицај на правилно – Објаснити карактеристике – Вежбе из корективне гимнастике планом рада и начинима оцењивања;
активност, као држање тела (пре положаја тела, покрета и кретања – Провера стања моторичких и функци – Током реализације часова физичког
основа за реализо венција постуралних у професији за коју се школује оналних способности- васпитања давати информације о томе
вање постављених поремећаја); и уочити оне, које могу имати које вежбе позитиво утичу на статус
циљева и исхода негативан утицај на његов раст, њиховог организма, с обзиром на
развој; карактеристике њихове професије, а
– Одабрати и извести вежбе обли које негативно утичу на здравље;
ковања и вежбе из корективне – Ученици који похађају четворого
гимнастике, које ће превентивно дишње стручне школе далеко су више
утицати на могуће негативне оптерећени у редовном образовању
утицаје услед рада у одабраној практичном и теоријском наставом од
професији. осталих ученика.
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именовати моторичке способ – Вежбе снаге без оптерећења или са – Због тога је физичко васпитање, у
и функционалних моторичких способно ности које треба развијати и која малим оптерећењем (до 4 кг.); овим школама, значајно за активан
способности човека, сти и теоријских знања су средства и методе за њихов – Трчање на 800 м ученице и 1000 м опоравaк ученика, компензацију и ре
као основа за реали неопходних за самостал развој; ученици ; лаксацију с обзиром на њихова честа
зовање постављених ни рад на њима; – Применити (изводити) адекватна – Трчање на 60 м и 100 м; статичка и једнострана оптерећења.
циљева и исхода средства за развој и усавршавање – Вежбе истезања (број понављања и Теоријска знања из области физичких
моторичких способности из: веж издржај у крајњем положају), активности су од великог значаја
би обликовања, атлетике, гимнас – Полигони спретности и окретности и за укупним бављењем физичким
тике, пливања и спортских игара спортске игре; вежбама.
за развој: снаге, брзине, гипкости, – Аеробик
спретности и окретности. –О бука техника пливања
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко описати основне каракте – АТЛЕТИКА Облици наставе
умења и вештина умења (вештина) и ристике и правила спортске гране У свим атлетским дисциплинама треба Предмет се реализује кроз следеће
из спортских грана теоријских знања нео атлетике, гимнастике и спортске радити на усавршавању технике и облике наставе:
и дисциплина као пходних за за њихово гране- дисциплина које се уче. развијању водећих моторичких особина – теоријска настава (4 часа)
основа за реализо усвајање; – Демонстрирати – вежбе и технике за дату дисциплину. – мерење и тестирање (8 часова)
вањепостављених – Мотивација ученика за атлетских дисциплина и вежби Трчање – практична настава ( 58 часова)
циљева и исхода бављењем физичким на справама и тлу које се уче Трчање на 100 m – ученици и ученице, Подела одељења на групе
активностима; (поседовати вештину) на 1000 m – ученици, Одељење се не дели приликом реали
– Атлетика; – Формирање позитивних – Детаљније описати правила на 800 m – ученице, зације;
психосоцијалних обра спортске гране за коју показује Штафета 4x100 m ученици и ученице. Настава се изводи фронтално и по
заца понашања; посебан интерес, за коју школа Скокови групама, у зависности од карактера
– Примена стечених има услове. Скок удаљ – одабраном техником; методске јединице која се реализује.
умења, знања и навика у – Објаснити због којих је карак Скок увис – одабраном техником. Уколико је потребно, нарочито за вежбе
– Спортска гимнас свакодневним условима теристика физичког васпитања Бацање из корективне гимнастике, приступ је
тика: живота и рада; важно да активно учествује у Бацање кугле рационалном техником индивидуалан.
(Вежбе на – Естетско изражавање процесу наставе и да самостално (ученици 6 kg и ученице 4 kg).
справама и тлу); покретом и доживља спроводи одређен програм физич Место реализације наставе
вање естетских вреднос ке и спортске активности. – СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: – Теоријска настава се реализује у
ти покрета и кретања; – Ученики ће желети да се бави ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ учионици или у сали, истовремено са
– Усвајање етичких физичким, односно спортским Напомена: практичном наставом;
вредности и подсти активностима пошто ће сагледати – Наставник олакшава, односно отежава – Практична настава реализује се
цање вољних особина (детектовати) позитивне карак програм на основу моторичких спо на спортском вежбалишту (сала,
ученика; теристике физичке и спортске собности и претходно стечених умења спортски отворени терени, базен,
– Повезивање моторич активности и њихове позитивне ученика. клизалиште, скијалиште).
ких задатака у целине; утицаје на здравље, дружење и 1. Вежбе на тлу
Увођење ученика у добро расположење. За ученике и ученице: Препоруке за реализацију наставе
организовани систем – Сагледати негативне утицаје – из упора за рукама, зибом, пре – Настава се реализује у циклусима
припрема за школска савременог начина живота мах одбочно до упора пред рукама који трају приближно 10–12 часова
такмичења, игре, сусре (пушење, дрога, насиље, дели (опружено). (узастопних). Наставнику физичког
те и манифестације; квентно понашање) и свестан је – комбинација вежби која садржи (вежбе васпитања је остављено да, зависно
– Развијање елемената да физичким, односно спортским се бирају, одузимају или додају у од потреба, прецизира трајање сваког
ритма у препознавању активностима могуће је предупре складу са могућностима ученика): циклуса, као и редослед њиховог
целина: рад – одмор; дити негативне утицаје плесне кораке; скок са окретом за 1800; садржаја.
напрезање – релаксаци – Путем физичких односно спорт окрет на две или једној нози; премет
ја; убрзање – успора ских активности комуницирати странце; колут напред суножним Садржај циклуса је:
вање; са својим друговима и уживати у одразом и малим летом;вагу преткло – за проверу нивоа знања на крају
– Избор спортских грана, дружењу и контактима. ном и заножењем; став на шакама школске године – један;
спортско-рекреативних – Довести у везу свакодневни колут напред и сп. скок са окретом – за атлетику – један;
или других кретних живот и способност за учење и (произвољан број степени); – за гимнастику: вежбе на справама и
активности као трајног практичан рад са физичким, од – за напреднији ниво: колут летећи и тлу – један
опредељења за њихово носно спортским активностимаи прекопит напред, уз помоћ. – за спорт по избору ученика – два;
свакодневно упражња правилном исхраном. 2. Прескок – за повезивање физичког васпитања са
вање; – Објаснити да покрет и кретање, За ученике коњ у ширину висине 120 животом и радом – један.
без обзира на то којој врсти cm; за ученице 110 cm:
физичке,односно спортске – згрчка; Начин остваривања програма
активности припадају, имају своју – разношка Садржаји програма усмерени су
естетску компоненту (лепота – за напредни ниво: склонка; прескоци на:развијање физичких способности;
извођења, лепота доживљаја). са заножењем и „прекопит” спортско-техничко образовање; повези
– Ученик ужива у извођењу покре 3. Кругови вање физичког васпитања са животом
та и кретања. За ученике /доскочни кругови/: и радом.
– Ученик наводи основне олимпијс – вучењем вис узнето; вис стрмоглаво; Годишњи план, програм и распоред
ке принципе и примењује их на вис узнето; спуст у вис стражњи – кросева, такмичења, зимовања и других
школским спортским такмичењи издржај; вучењем вис узнето; спуст у облика рада утврђује се на почетку
ма и у слободном времену. вис предњи (полако); саскок школске године на наставничком већу,
– Препознаје нетолерантно пона 4. Разбој на предлог стручног већа наставника
шање својих другова и реагује на За ученике /паралелни разбој/: физичког васпитања.
њега, шири дух пријатељства, ис – из замаха у упору предњихом спуст у Стручно веће наставника физичког
трајан је у својим активностима. склек, зањих у склеку и спојено упор васпитања, самостално, одређује
– Има правилан однос према окру (у зањиху); предњих и спојено склек, редослед обраде појединих садржаја
жењу у којем вежба, рекреира се зањихом упор (поновити 2 до 3 пута) програма и циклуса.
и бави се спортом. За ученице /двовисински разбој, једна Часови у току недеље треба да буду
притка, вратило/: распоређени у једнаким интервалима,
– лицем према н/п, залетом и суножним не могу се одржавати као блок часови.
одскоком наскок упор предњи; Настава се не може одржавати истовре-
премах одножно десном (левом) у мено са два одељења ни на спортском
упор јашући; прехват на в/п; премах терену ни у фискултурној сали.
одножно заножном до виса седећег, У свим разредима настава физичког вас
подметним опружањем или одривом питања се реализује одвојено за ученике
од н/п предњих и спојено саскок у и одвојено за ученице, а само у школама
предњиху (уз помоћ) до става на тлу, које имају по два паралелна објекта
леђима према в/п; за физичко фаспитање дозвољена је
– једна притка: залетом и суножним истовремена реализација часа.
одскоком наскок упор предњи; премах
одножно десном (левом) до упора Праћење, вредновање и оцењивање
јашућег, премах одножно заножном Праћење напретка ученика у физичком
до упора стражњег; сасед са окретом васпитању се обавља сукцесивно у
за 900. току читаве школске године, на основу
5. Вратило методологије праћења, мерења и вред
За ученике /доскочно и дохватно или новања ефеката у физичком васпитању
дочелно вратило/: – стандарди за оцењивање физичких
– /доскочно/: подметно успоставлјање способности ученика и постигнућа у
ниха; њихање са повећавањем ампли спортским играма
дуде и саскок у предњиху или зањиху
уз помоћ;
– /дохватно или дочелно/:ковртљај
назад у упору.
6. Греда Оквирни број часова по темама

За ученице /висока греда/: – Тестирање и провера савладаности
- залетом и суножним одскоком наскок стандарда из основне школе (6 часова)
у упор чучећи одножно; окрет за 900 до – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
упора чучећег; усправ, одручити; кораци другом полугодишту).
у успону докорацима; вага претклоном и – Атлетика (12 часова)
заножењем, усклон; суножним одскоком – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
скок са померањем; окрет за 900 у (12) часова.
успону; саскок пруженим телом или, – Спортска игра: по избору школе (12
за напреднији ниво – са предножним часова)
разножењем – Физичка активност, односно спортска
активност:у складу са могућностима
7. Коњ са хватаљкама школе а по избору ученика (10 часова).
За ученике: – Пливање (10 часова).
– из упора предњег коло предожно – Провера знања и вештина (4 часа).
десном, коло предножно левом;
– из упорастражњегколо одножнодес ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
ном, коло одножнолевом – Из фонда радних дана и за извођење
редопвне наставе школа у току школс
Школско такмичење (одељење, ке године организује:
школа): актив наставника физичког – Два целодневна излета са пешачењем
ученици такмичити. – I разред до 12 km (укупно у оба
За напредније ученике: састави из правца);
система школских спортских такмичења – II разред до 14 km (укупно у оба
и учешће на вишим нивоима школских правца);
такмичења. – III разред дo 16 km (укупно у оба
правца);
За ученике: наставни садржаји из – Два кроса: јесењи и пролећни
програма вежби на тлу, прескока, једне – Стручно веће наставника физичког
справе у упору и једне справе у вису; васпитања утврђује програм и садр
За ученице: наставни садржаји из жајизлета, и дужину стазе за кросеве,
програма вежби на тлу, прескока, греде према узрасту ученика.
– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору) такмичења, као јединствени део процеса
избору) – Понављање и учвршћивање раније наставе физичког васпитања.
обучаваних елемената игре. спортска такмичења организују се у
– Даље проширивање и продубљавање оквиру радне суботе и у друго време
техничко-тактичке припремљености које одреди школа. Међушколска
ученика у складу са изборним про спортска такмичења организују се у
грамом за дату игру. На основу пре оквиру календара које одреди Савез за
тходних умења у техници и тактици школски спорт и олимпијско васпитање
наставник планира конкретне садржаје Србије које је уједно и организатор ових
из спортске игре. такмичења.
– Физичка, односно – Стручно веће наставника физичког

спортска активност: васпитања, према програму који сам
у складу са могућ доноси (из програма трећег разреда
ностима школе (програм по избору ученика) у складу
са могућностима школе, организује
наставу за коју ученици покажу посеб
но интересовање

ИСХОДИ
у стању да:
– Здравствена вање здравља; активности и здравља; и истезања); циљевима и исходима наставе / учења,
култураи физичка – Утицај на правилно – Објасни карактеристике положаја – Вежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима оцењивања;
активност, као држање тела (пре тела, покрета и кретања у профе – Провера стања моторичких и функци – Током реализације часова физичког
основа за реализо венција постуралних сији за коју се школује и уочи оне, оналних способности; васпитања давати информације о томе
вање постављених поремећаја); које могу имати негативан утицај које вежбе позитиво утичу на статус
циљева и исхода на његов раст, развој; њиховог организма, с обзиром на
осталих ученика.
– Развој моторичких – Развој и усавршавање – Именује моторичке способно – Вежбе снаге без оптерећења или са – Због тога је физичко васпитање, у
и функционалних моторичких способно сти које треба развијати, као и малим оптерећењем (до 4 kg); овим школама, значајно за активан
способности човека, сти и теоријских знања основна средства и методе за – Трчање на 60 m и 100 m; опоравaк ученика, компензацију и ре
као основа за реали неопходних за самостал њихов развој; – Трчање на 800 m ученице и 1000 m лаксацију с обзиром на њихова честа
зовање постављених ни рад на њима; – Примени адекватна средства ученици; статичка и једнострана оптерећења.
циљева и исхода (изводи вежбе) за развој и усавр – Вежбе истезања (број понављања и Теоријска знања из области физичких
шавање моторичких способности издржај у крајњем положају), активности су од великог значаја
из: вежби обликовања, атлетике, – Полигони спретности и окретности и за укупним бављењем физичким
гимнастике, пливања и спортских спортске игре; вежбама.
издржљивости, гипкости, спрет – Обука техника пливања Облици наставе
– Усвајање знања, – Стицање моторичких – Кратко опише основне карак ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ облике наставе:
умења и вештина умења (вештина) и теристике и правила атлетике, УЧЕНИКА – теоријска настава (4 часа)
из спортских грана теоријских знања нео гимнастике и спортске гране- – мерење и тестирање (6 часова)
и дисциплина као пходних за за њихово дисциплина које се уче; – практична настава (52 часа)
основа за реализо усвајање; – Демонстрира технику дисци – РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И
вање постављених – Мотивација ученика за плина из атлетике и гимнастике НАРОДНИ ПЛЕСОВИ Подела одељења на групе
циљева и исхода бављењем физичким (вежби на справама и тлу) које – – Савладавање основних вежби: Настава се изводи фронтално и по
активностима; поседује вештину, технику и так докорак,”, мењајући корак галопом у групама, у зависности од карактера
Програм по избору – Формирање позитив тику спортске игре као и вежбе из свим правцима, полкин корак, далеко методске јединице која се реализује.
ученика: ноих психосоцијалних осталих програмом предвиђених високи скок, „маказице; Уколико је потребно, нарочито за вежбе
образаца понашања; садржаја – Систематска обрада естетског покрета из корективне гимнастике, приступ је
– Ритмичка гимнас – Примена стечених – Детаљније опише правила тела у месту и у кретању без рекви индивидуалан.
тика и народни умења, знања и навика у спортске гране за коју показује зита и са реквизитима, користећи при
плесови свакодневним условима посебан интерес – за коју школа томе различиту динамику, ритам и Место реализације наставе
живота и рада; има услове; темпо, – Теоријска настава се реализује у
– Естетско изражавање – Објасни због којих је карактерис – Примена савладане технике естетског учионици или у сали, истовремено са
покретом и доживља тика физичког васпитања важно, покрета и кретања у кратким саста практичном наставом;
вање естетских вреднос да активно учествује у процесу вима. – Практична настава реализује се
ти покрета и кретања; наставе и да самостално спроводи – Треба савладати најмање пет народних на спортском вежбалишту (сала,
– Усвајање етичких одређен програм физичке и плесова. спортски отворени терени, базен,
вредности и подсти спортске активности; – Припрема за такмичење и приредбе и клизалиште, скијалиште).
цање вољних особина – Жели да се бави физичким, од учешће на њима.
ученика ; носно спортским активностима, Препоруке за реализацију наставе
– Спортска игра – Повезивање моторичких пошто сагледава (детектује) по – СПОРТСКА ИГРА (по избору) – Настава се реализује у циклусима
(по избору) задатака у целине; зитивне карактеристике физичке који трају приближно 10–12 часова
– Увођење ученика у и спортске активности – њихове – Понављање и учвршћивање раније (узастопних). Наставнику физичког
организовани систем позитивне утицаје на здравље, обучаваних елемената игре. васпитања је остављено да, зависно
припрема за школска дружење и добро расположење; – Даље проширивање и продубљавање од потреба, прецизира трајање сваког
такмичења, игре, сусре – Сагледа негативне утицаје савре техничко-тактичке припремљености циклуса, као и редослед њиховог
те и манифестације; меног начина живота (пушење, ученика у складу са изборним програ садржаја.
дрога, насиље, деликвентно мом за дату игру.
– Развијање елемената понашање) и буде свестан да је Садржај циклуса је:
– Рукомет ритма у препознавању физичким, односно спортским РУКОМЕТ – за проверу нивоа знања на крају
целина: рад – одмор; активностима могуће предупре – Увежбавати основне техничке елемен школске године – један;
напрезање – релаксаци дити негативне утицаје; те који су предвиђени програмским – за атлетику – један;
ја; убрзање – успора – Комуницира путем физичких сад.жајима за основну школу. – за гимнастику: вежбе на справама и
вање; односно спортских активности – Покривање и откривање играча, оду тлу – један
– Избор спортских грана, са својим друговима и ужива у зимање лопте, ометање противника. – за спорт по избору ученика – два;
спортско-рекреативних дружењу и контактима; Општи принципи постављања играчау – за повезивање физичког васпитања са
или других кретних – Доводи у везу свакодневни одбрани и нападу. Напад са једним и животом и радом – један.
активности као трајног живот и способност за учење и два играча и напад против зонске од
опредељења за њихово практичан рад са физичким,м од бране. Зонска одбрана и напад „човек Начин остваривања програма
свакодневно упражња носно спортским активностимаи на човека”. Уигравање кроз тренажни Садржаји програма усмерени су
вање; правилном исхраном; процес. на:развијање физичких способности;
– самостално бира физичку, од – Правила игре. спортско-техничко образовање; повези
носно спортску активност и изво – Учествовање на разредним, школским вање физичког васпитања са животом
ди је у окружењу у коме живи (да и међусколским такмичењима. и радом.
ли си ово намерно избацио?. Годишњи план, програм и распоред
– Фудбал – Објасни да покрет и кретање, ФУДБАЛ кросева, такмичења, зимовања и других
без обзира на то којој врсти – Увежбавати основне техничке елемен облика рада утврђује се на почетку
физичке,односно спортске актив те који су предвиђени програмским школске године на наставничком већу,
ности припада, има своју естет сад.жајима за основну школу. на предлог стручног већа наставника
ску компоненту (лепота извођења, – Покривање и откривање играча, оду физичког васпитања.
лепота доживљаја); зимање лопте и ометање противника. Стручно веће наставника физич
– Ужива у извођењу покрета и Општи принципи постављања играча ког васпитања, самостално, одређује
кретања; у нападу и одбрани. Разне варијанте редослед обраде појединих садржаја
– Наводи основне олимпијске напада и одбране. Уигравање кроз програма и циклуса.
принципе и примењује их на тренажни процес. Часови у току недеље треба да буду
школским спортским такмичењи – Правила малог фудбала. распоређени у једнаким интервалима,
ма и у слободном времену; – Учествовање на разним школским и не могу се одржавати као блок часови.
– Препозна нетолерантно пона међушколским такмичељима. Настава се не може одржавати истовре-
шање својих другова и реагује мено са два одељења ни на спортском
на њега, шири дух пријатељства, терену ни у фискултурној сали.
буде истрајан је у својим актив У свим разредима настава физичког вас
ностима. питања се реализује одвојено за ученике
и одвојено за ученице, а само у школама
које имају по два паралелна објекта
за физичко фаспитање дозвољена је
истовремена реализација часа
– Кошарка – Се правилно односи према окру КОШАРКА Праћење, вредновање и оцењивање
жењу у којме вежба, рекреира се – Увежбавати основне техничке елемен Праћење напретка ученика у физичком
и бави се спортом, што преноси у те који су предвиђени програмским васпитању се обавља сукцесивно у
свакодневни живот сад.жајима за основну школу току читаве школске године, на основу
– Учествује на школском такми – Техника кошарке. Шутирање на кош методологије праћења, мерења и вред
шењу и у систему школских из места и кретања, шут са једном или новања ефеката у физичком васпитању
спортских такмичења обема рукама, са разних одстојања од – стандарди за оцењивање физичких
коша. Постављање и кретање играча у способности ученика и постигнућа у
нападу и одбрани. Одбрана „зоном” и спортским играма
„човек на човека”. Напад против ових
врста одбрана. Контранапад у разним Оквирни број часова по темама
варијантама и принцип блока. – Тестирање и провера савладаности
– Правила игре и суђење. стандарда из основне школе (6 часова)
– Учествовање на разредним и школ – Теоријских часова (2 у првом и 2 у
ским такмичењима. другом полугодишту).
– Атлетика (10 часова)
– Одбојка ОДБОЈКА – Гимнастика: вежбе на справама и тлу
– Увежбавати основне техничке елемен (10) часова.
те који су предвиђени програмским – Спортска игра: по избору школе(10
сад.жајима за основну школу часова)
– Техника одбојке. Игра са повученим – Физичка активност, односно спортска
и истуреним центром. Смечирање активност:у складу са могућностима
и његова блокада. Уигравање кроз школе а по избору ученика (10 часова).
тренажни процес. – Пливање (10 часова).
– Правила игре и суђења. – Провера знања и вештина (4 часа).
– Учествовање на одељенским , разред
ним и међушколским такмичењима. ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
– Пливање редопвне наставе школа у току школс
ПЛИВАЊЕ ке године организује:
– Упознавање и примена основних – Два целодневна излета са пешачењем
сигурносних мера у пливању;
– Усвајање две технике пливања (по – I разред до 12 km (укупно у оба
склоностима и избору ученика). правца);
Вежбање ради постизања бољих – II разред до 14 km (укупно у оба
резултата. Скок на старту и окрети. правца);
– Учествовање на одељенским, разред – III разред do 16 km (укупно у оба
ним и међушколским такмичењима. правца);
– Борилачке вештине БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ – Два кроса: јесењи и пролећни

– Избор борилачке вештине која се – Стручно веће наставника физичког
изучава на матичним факултетима васпитања утврђује програм и садр
спорта и физичког васпитања, и која жајизлета, и дужину стазе за кросеве,
је у програму Школских спортских према узрасту ученика.
такмичења. Наставник у складу са мо
гућностима школе и интересовањима – Школа организује и спроводи спортска
ученика предлаже наставни програм. такмичења, као јединствени део про
цеса наставе физичког васпитања.
– Клизање, скијање КЛИЗАЊЕ И СКИЈАЊЕ спортска такмичења организују се у
– Програмски задаци из клизања и оквиру радне суботе и у друго време
скијања обухватају савладавање ос које одреди школа. Међушколска
новне технике и упознавање са прави спортска такмичења организују се у
лима такмичења. Наставник предлаже оквиру календара које одреди Савез
наставни програм, који се заснива на за школски спорт и олимпијско
програму клизања и предмета скијање васпитање Србије које је уједно и
на матичним факултетима. организатор ових такмичења.
– Физика
Назив предмета МАТЕМАТИКА

– Развијање осећаја за простор, разликовање геометријских објеката и њихови узајамни односи и трансформације;
– Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења.
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање основних – дефинише појам вектор – Појам вектора, супротан вектор, На почетку теме ученике упознати са
Вектори
– изврши операције са векторима вања
(сабирање и одузимање вектора,
производ скалара и вектора) Облици наставе
– Разумевање основних – дефинише основне тригономет – Дефиниције тригонометријских функ Предмет се реализује кроз следеће
тригонометријских ријске функције оштрог угла ција у правоуглом троуглу облике наставе:
функција и идентич – израчуна основне тригономет – Вредности тригонометријских функ – теоријска настава (105 часова)
ности ријске функције оштрог угла ција углова од 300, 450 и 600
– Оспособљавање за при правоуглог троугла када су дате – Основне тригонометријске идентич Место реализације наставе
мену тригонометријских две странице ности – Теоријска настава се реализује у учио
функција у практичним – конструише оштар угао ако је – Решавање правоуглог троугла ници или кабинету за математику
проблемима позната вредност једне његове
тригонометријске функције Препоруке за реализацију наставе
– наведе тригонометријске – образложити циљ предмета, начин и
Тригонометрија пра- идентичности и примењује их критеријум оцењивања
воуглог троугла у одређивању вредности три – неопходна предзнања поновити уз
гонометријских функција ако је максимално ангажовање ученика
позната једна од њих – подстицати ученике на размишљање и
– наведе вредности тригономет самостално закључивање
ријских функција карактеристич – примењивати разноврсне облике и
них углова(од 300, 450 и 600 ) и са методе рада, како би се подстакла
калкулатора прочита вредности за активност ученика
остале оштре углове и обрнуто – инсистирати на прецизности, тач
– елементе тригонометрије правоуг ности, систематичности и уредности
лог троугла користи при реша у раду
вању практичних проблема – упућивати ученике на претраживање
различитих извора и примену савреме
– Проширивање знања о – одреди елементе скупа задатог на – Скупови и скуповне операције них технологија
скуповима и функцијама различите начине – Појам функције, линеарна функција
– Стицање основних – изврши скуповне операције на – Сложена функција – Вектори: нагласити разлику између
знања о комбинаторици задатим скуповима – Инверзна функција скаларних и векторских величина.
– наведе примере функција – Правило збира и правило производа у Истаћи повезаност са физиком – силе,
Скупови и функције – дефинише линеарну функцију комбинаторици брзина, убрзање су векторске величи
– одреди инверзну функцију не, итд.
линеарне функције
– реши једноставне комбинаторне – Тригонометрија правоуглог троугла:
проблеме применом правила садржаје повезивати са одговарајућим
збира и производа садржајима физике и стручних пред
– Проширивање знања о – разликује основне подскупове – Преглед бројева, операције са реал мета: нагиб стрме равни, разлагање
скупу реалних бројева скупа реалних бројева (N, Z, Q, ним бројевима сила (нормална компонента код силе
– Упознавање са пој I) и уочава релације N⊂Z⊂Q⊂R, – НЗС и НЗД природних бројева трења или компонента силе у правцу
мовима апсолутна и I⊂R – Апсолутна вредност реалног броја кретања тела...), величина сенке...
релативна грешка – одреди НЗС и НЗД природних – Приближна вредност реалних Оспособити ученике за употребу
бројева бројева, правила заокругљивања калкулатора, као помоћног средства
– обавља рачунске операције у – Апсолутна и релативна грешка при решавању проблема применом
скупу рационалних бројева тригонометрије.
– израчуна вредност једноставног
рационалног бројевног израза – Скупови и функције: објаснити
поштујући приоритет рачунских улогу зависне и независне проме
Реални бројеви
операција и употребу заграда нљиве и повезати их са примерима из
– заокругли број на одређени број физике, хемије, итд (зависност дужине
децимала пређеног пута од протеклог времена,
– одреди апсолутну и релативну брзине и слично). Појам инверзне
грешку функције објаснити на конкретним
примерима и графике нацртати у ис
том координатном систему. Примери
из комбинаторике треба да буду илиу
страција примене основних принципа
пребројавања коначних скупова (не
користити формуле).
– Проширивање знања – израчуна одређени део неке – Размера и пропорција – Реални бројеви: нагласитизатворе
о пропорцијама и про величине – Директна и обрнута пропорционал ност операција у одређеним скупо
центном рачуну – одреди непознате чланове просте ност вима и потребу да се постојећи скуп
– Оспособљавање за пропорције – Прост сразмерни рачун прошири новим. Садржаје о грешкама
примену пропорција и – прошири или скрати размеру и – Рачун поделе повезати састручним предметима,
процената на решавање примени је у решавању проблема – Рачун мешања израчунавати апсолутну и релативну
реалних проблеме поделе – Процентни и промилни рачун грешку конкретних мерења.
Пропорционалност – препозна директну или обрнуту
пропорционалност две величине – Пропорционалност: користити што
и примени је у решавању једнос више конкретних примера из живота
тавних проблема и струке.
– реши проблем који се односи на
мешање две компоненте – Рационални алгебарски изрази: те
– одреди непознату главницу, про жиште треба да буде на разноврсности
ценат или процентни износ идеја, сврси и суштини трансформа
– Проширивање знања о – сабира, одузима и множи поли – Полиноми ција полинома и алгебарских разло
полиномима номе – Растављање полинома на чиниоце мака, а не на раду са компликованим
– примени дистрибутивни закон – НЗД и НЗС полинома изразима.
множења према сабирању и фор – Трансформације рационалних алгебар
муле за квадрат бинома и разлику ских израза – Геометрија: инсистирати на пре
Рационални алге- цизности, уредности и правилној
квадрата, збир и разлику кубова
барски изрази терминологији. При обради сличности
– растави полином на чиниоце користити примере из струке.
– одреди НЗД и НЗС полинома
– трансформише једноставнији – Линеарне једначине и неједначине:
рационални алгебарски израз истаћи повезаност између анали
тичког и графичког приказа функције.
– Проширивање знања о – разликује основне и изведене – Геометријски појмови и везе између Садржаје повезати са одговарајућим
геометрији геометријске појмове њих садржајима физике и хемије.
– дефинише суседне, упоредне, – Троугао
унакрсне, комплементне и супле – Значајне тачке троугла – Оцењивање
ментне углове – Четвороугао Вредновање остварености исхода
– наведе и примени везе између – Талесова теорема вршити кроз:
углова са паралелним или нор – Сличност фигура 1. активност ученика на часу;
малним крацима – Сличност троуглова, ставови слич 2. усмену проверу знања;
– наведе и примени релације везане ности 3. писмену провера знања;
за унутрашње и спољашње углове 4. тестове знања.
троугла
– дефинише појмове симетрала Оквирни број часова по темама
дужи, симетрала угла, тежишна
дуж и средња линија троугла – Вектори 6 часова
– конструише симетралу дужи, – Скупови и функције 9 часова
симетралу угла и висину троугла – Реални бројеви 9 часова
– конструише значајне тачке трогла – Тригонометрија правоуглог троугла
Геометрија
– наведе својство тежишта 11 часова
– наведе и примени основне рела – Пропорционалност 10 часова
ције у једнакокраком, односно – Рационални алгебарски изрази 14
једнакостраничном троуглу часова
– разликује врсте четвороуглова, – Геометрија 18 часова
наведе и примени њихове осо – Линеарне једначине и неједначине 16
бине на одређивање непознатих часова
елемената четвороугла
– формулише Талесову теорему и За реализацију 4 писменa задатка са
примени је на поделу дужи на n исправкама планирано је 12 часова.
једнаких делова
троуглова
– примени ставове о сличности
троуглова на одређивање непоз
натих елемената у једноставнијим
задацима
линеарној једначини, једначине – Линеарна функција и њен график
нејeднaчини и функцији – реши линеарну једначину – Линеарна неједначина
– Оспособљавање за ана – примени линеарну једначину на – Систем линеарних једначина
лизу графика функције и решавање проблема
његову примену – реши једначину које се своди на
– Примена знања о лине линеарну једначину
арним једначинама, сис – дефинише појам линеарне
Линеарне једначине темима и неједначинама функције
и неједначине на реалне проблеме – прикаже аналитички, табеларно и
графички линеарну функцију
– реши линеарну неједначину и
на са две непознате
– реши систем линеарних нејед
начина са једном непознатом и

ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања – наведе својства операција са – Појам степена. Операције са степе На почетку теме ученике упознати са
о степеновању и коре степенима и примени их у тран нима циљевима и исходима наставе, односно
новању сформацијама израза – Степен са целим изложиоцем учења, планом рада и начинима оцењи
– наведе својства операција са – Функција y= xⁿ и њен график вања
коренима и примени их у тран – Запис броја у Е (scientific) формату
сформацијама израза – Појам корена. Операције са коренима Облици наставе
– рационалише именилац разломка – Функција y= ⁿ√x и њен график Предмет се реализује кроз следеће
Степеновање и коре- у једноставним случајевима – Степен са рационалним изложиоцем облике наставе:
новање – дефинише појам имагинарна – Рационалисање имениоца разломка – теоријска настава (105 часова)
јединица и комплексни број – Појам комплексног броја и операције
– сабира, одузима, множи и дели са њима Место реализације наставе
два комплексна броја – Коњугован број комплексног броја – Теоријска настава се реализује у учио
– одреди конјугован број датог – Модуо комплексног броја ници или кабинету за математику
комплексног броја
– израчуна модуо комплексног Препоруке за реализацију наставе
броја – образложити циљ предмета, начин и
– Упознавање основних – наведе примере функција – Појам функције. критеријум оцењивања
својстава функција – одреди знак, интервале моното – Функције са коначним доменом – неопходна предзнања поновити уз
– Оспособљавање за ности, максимум и минимум на – Графичко представљање функције максимално ангажовање ученика
представљање података датом графику – Читање графика функције (одређи – подстицати ученике на размишљање и
различитим графичким – прочита и разуме податак са гра вање знака, интервала монотоности, самостално закључивање
Функција и график – примењивати разноврсне облике и
облицима и анализу фикона, дијаграма или из табеле максимума, минимума) – без формал
функције методе рада, како би се подстакла
датих података и одреди минимум или максимум не дефиниције тих појмова
и средњу вредност зависне – Различити графички облици предста активност ученика
величине вљања функција са коначним доменом – инсистирати на прецизности, тач
– податке представљене у једном (табела, график, дијаграм, круг) ности, систематичности и уредности
графичком облику представи у – Одређивање максимума, минимума и у раду
другом средње вредности зависне величине – упућивати ученике на претраживање
– Стицање основних – реши непотпуне квадратне једна – Непотпуна и потпуна квадратна них технологија
знања о квадратној чине у скупу R једначина
једначини и квадратној – наведе пример квадратне једначи – Образац за решавање и природа – Степеновање и кореновање: при
функцији не која нема решења у скупу R решења квадратне једначине проширивању скупа из кога је изло
– примени образац за решавање – Виетове формуле жилац , нагласити перманентност
квадратне једначине – Растављање квадратног тринома на особина степеновања. Оспособити
– примени Виетове формуле линеарне чиниоце ученике да помоћу калкулатора одреде
– одреди природу решења квадрат – Квадратна функција вредности корена и степена датог
не једначине – Канонски облик квадратног тринома и броја.
– растави квадратни трином координате темена параболе
Квадратна једначина
– скицира и анализира график – График квадратне функције – Функција и график функције:
и квадратна функ-
квадратне функција (прочита нуле – Квадратне неједначине приликом обраде користити што
ција
функције, максимум или мини – Систем линеарне и квадратне једна више конкретних примера из живота
мум, интервале монотоности) чине и струке.
– реши једноставну квадратну – Системи квадратних једначина
неједначину – Квадратна једначина и квадратна
– реши системлинеарне и квадратне функција: показати односе између
једначине решења и коефицијената, као и
– графички реши систем линеарне растављање квадратног тринома на
и квадратне једначине чиниоце. Нацртати свих шест облика
– реши систем једноставних ква квадратне функције и детаљно их
дратних једначина анализирати.
– Упознавање основних – прикаже аналитички, табеларно и – Експоненцијална функција и њен Знак квадратне функције одређивати са
особина експонен графички експоненцијалну функ график графика и примењивати на решавање
цијалне и логаритамске цију и објасни њене особине – Експоненцијалне једначине неједначина.Истаћи повезаност између
функције – реши једноставне експоненцијал – Дефиниција логаритма и особине аналитичког и графичког приказа ква
– Примена стечених не једначине – Логаритамска функција дратне функције.
знања на решавање јед – прикаже аналитички, табеларно и – Једноставније логаритамске једначине
ноставнијих експонен графички логаритамску функцију – Декадни логаритам и употреба – Експоненцијална и логаритамска
цијалних и логаритам као инверзну функцију експонен калкулатора функција: важно је истаћи да су екпо
ских једначина цијалне и наведе њене основне ненцијална и логаритамска функција
Експоненцијална особине инверзне. При решавању једначина
и логаритамска – објасни појам логаритма, наведе и указати на важност постављања одго
функција примени правила логаритмовања варајућих услова.
– реши једноставне логаритамске
једначине – Тригонометријске функције: пажњу
– користи калкулатор за одређи посветити адиционим формулама из
вање вредности логаритама којих непосредно следи већина три
гонометријских формула. Обрадити
инверзне тригонометријске функције
у обиму који је потребан за решавање
једноставнијих тригонометријских
једначина.
– Проширивање знања – претвори угао изражен у степени – Тригонометријске функције у право – Оцењивање
о тригонометријским ма у радијане и обрнуто углом троуглу Вредновање остварености исхода
функцијама – користи тригонометријски круг – Пројекција вектора на осу. Мерење вршити кроз:
(нпр. зна да прочита вредности угла. Радијан 1. активност ученика на часу;
тригонометријских функција – Тригонометријске функције произвољ 2. усмену проверу знања;
произвољних углова типа ног угла. Тригонометријски круг 3. писмену провера знања;
3π/4+7π) – Формуле свођења 4. тестове знања.
– израчуна остале тригономет – Особине тригонометријских функција
ријске функције ако је позната – Графици тригонометријских функција Оквирни број часова по темама
вредност једне тригонометријске – Адиционе формуле – Степеновање и кореновање 19 часова
функције примењујући основне – Тригонометријске функције двостру – Функција и график функције 6 часова
тригонометријске идентичности ког аргумента – Квадратна једначина и квадратна
Тригонометријске – нацрта графике тригономет – Тригонометријске функције половине функција 24 часова
функције ријских функцијаи анализираих аргумента – Експоненцијална и логаритамска
– примени адиционе формуле у ре – Инверзне тригонометријске функције. функција 20 часова
шавању једноставнијих задатака Дефиниције – Тригонометријске функције: 24 часа
– примени тригонометријске функ – Једноставније тригонометријске
ције двоструког угла и половине једначине За реализацију 4 писмена задатка са
угла при решавању једностав – Синусна и косинусна теорема исправкама планирано је 12 часова
нијих задатака
– објасни појам инверзне тригоно
метријске функције
– реши једноставну тригономет
ријску једначину
– примени синусну икосинусну
теорему на решавање троугла

ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – примени обрасце за израчуна – Површине равних фигура На почетку теме ученике упознати са
полиедрима вање обима и површине равних – Полиедри. Правилни полиедри циљевима и исходима наставе, односно
фигура: троугла, паралелограма, – Призма и равни пресеци призме учења, планом рада и начинима оцењи
четвороугла са узајамно нор – Површина и запремина призме вања
малним дијагоналама, трапеза и – Пирамида и равни пресеципирамиде
правилног шестоугла – Кавалијеријев принцип Облици наставе
– разликује пет правилних поли – Површина и запремина пирамиде Предмет се реализује кроз следеће
едара – Зарубљена пирамида, равни пресеци облике наставе:
– примени обрасце за израчунавање зарубљене пирамиде – теоријска настава (105 часова)
површине и запремине призме – Површина и запремина зарубљене
Полиедри
– примени обрасце за израчунавање пирамиде Место реализације наставе
површине и запремине пирамиде – Теоријска настава се реализује у учио
– примени обрасце за израчунавање ници или кабинету за математику
површине и запремине зарубљене
пирамиде Препоруке за реализацију наставе
– уочи равне пресеке призме, пи – образложити циљ предмета, начин и
рамиде и зарубљене пирамиде и критеријум оцењивања
израчунава површину пресека – неопходна предзнања поновити уз
– израчуна површину и запремину максимално ангажовање ученика
сложеног тела – подстицати ученике на размишљање и
– Проширивање знања о – објасни како настају ваљак, купа, – Ваљак, купа, сфера и лопта самостално закључивање
обртним телима сфера и лопта – Површина ваљка и купе – примењивати разноврсне облике и
– примени одговарајуће формуле и – Површина лопте методе рада, како би се подстакла
израчуна површине и запремине – Запремина ваљка и купе активност ученика
Обртна тела – инсистирати на прецизности, тач
обртних тела – Запремина лопте
– реши једноставнији проблемски – Површина и запремина делова лопте ности, систематичности и уредности
задатак са описаним и/или уписа – Описана и уписана тела у раду
ним телом – упућивати ученике на претраживање
– Упознавање са појмом – израчуна детерминанту реда 2 и 3 – Детерминанте реда два и три них технологија
детерминанти и њихо – примени особине детерминанти – Особине детерминанти
вим особинама на израчунавање детерминанте – Системи линеарних једначина, Гаусов – Полиедри и Обртна тела: Користити
– Примена Гаусовог – реши систем линеарних једначина алгоритам симулације пресека на рачунару.
алгоритма и Крамерове применом Гаусовог алгоритма – Крамерова теорема за решавање Садржаје повезати са стручним пред
теореме на решавање – примени Крамерову теорему на система линеарних једначина метима и проблемима из свакодневног
Системи линеарних система линаерних решавање система линеарних – Решавање система линеарних једначи
једначина живота.
једначина једначина на са реалним параметром
– реши једноставније системе лине – Системи линеарних једначина:
арних једначина са параметром и у делу теме који се односи на системе
дискутује решења система линеарних једначина са параметрима,
разматрати системе са једним, највише
два параметра.
– Проширивање знања о – представи вектор у Декартовом – Вектори, особине вектора – Вектори: дефинисати колинеарне и
векторима коодинатном правоуглом систему – Скаларни производ вектора. компланарне векторе као и линеарну
у простору Колинеарни вектори независност. Изразити векторе у
– дефинише скаларни, векторски и – Векторски производ вектора координатном облику и пажњу усме
мешовити производ вектора – Мешовити производ вектора рити на алгебарски приступ.Бирати
– израчуна интензитет вектора – Вектори у координатном систему рачунске примере који истичу особине
– одреди скаларни, векторски и – Скаларни производ вектора задатих нормалности, колинеарности, ком
Вектори мешовити производ вектора који координатама планарности и рачунање површине и
су задати координатама Угао између два вектора запремине.
– утврди да ли су два вектора – Векторски производ вектора задатих
узајамно ортогонална координатама – Аналитичка геометрија у равни:
– одреди угао између два вектора Површина троугла истаћи да је аналитичка геометрија на
задата координатама – Мешовити производ вектора задатих одређени начин спој алгебре и геомет
– израчуна површину троугла и координатама. рије и повезати примену аналитичког
запремину паралелопипеда Запремина паралелопипеда апарата са решавањем одређених
– Стицање основних – израчуна растојање између две – Декартов координатни систем у равни. задатака из геометрије. Указати на везе
знања о аналитичкој тачке, обим и површину троугла Координате тачке, растојање између између различитих облика једначине
геометрији ако су дате координате његових две тачке, подела дужи у датој размери праве.Једначинукружнице обрадити у
темена – Једначина праве у Декартовом право општем и канонском облику.
– разликује општи облик једначине углом координатном систему
праве од екплицитног облика и – Општи и експлицитни облик једначи – Низови: математичку индукцију
преведе један запис у други не праве илустровати на једноставнијим
– објасни положај праве у коорди – Сегментни облик једначине праве примерима. Обрадити појам реалног
натном систему у зависности од – Две праве. Паралелност и нормалност низа при чему посебну пажњу
коефицијената kи n – Угаони коефицијент. Угао између две треба усмерити на аритметички и
– одреди једначину праве одређену праве геометријски низ. Низове задавати
датом тачком и датим коефи – Разни облици једначине праве формулом, навођењем чланова и
цијентом правца – Нормални облик једначине праве и рекурентно.Примере низова узимати
– одреди једначину праве одређену растојање тачке од праве из разних области математике, (нпр.
датим двема тачкама – Једначина кружнице. из геометрије) као и из свакодневног
– примени услов нормалности и – Права и кружница. Услов додира праве живота (нпр. неки изабрани проблем
услов паралелности две праве и кружнице сложеног интересног рачуна, као увод
– одреди угао који заклапају две – Узајамни положај две кружнице у следећу наставну тему).
праве – Једначина елипсе
– израчуна растојање тачке од праве – Особине елипсе (ексцентрицитет и – Елементи финансијске математике:
– преведе општи облик једначине директрисе) користити што више конкретних
Аналитичка геомет- примера из живота.
кружнице у канонски – Елипса и права
рија у равни
– одреди центар и полупречник – Хипербола и парабола (као криве
кружнице другог реда) – Оцењивање
– одреди једначину кружнице из Вредновање остварености исхода
задатих услова – једноставнији вршити кроз:
примери 1. активност ученика на часу;
– испита међусобни положај праве 2. усмену проверу знања;
и кружнице 3. писмену провера знања;
– одреди једначину тангенте круж 4. тестове знања.
нице из задатих услова
– одреди међусобни положај две Оквирни број часова по темама
кружнице – Полиедри 14 часова
– наведе дефиницију елипсе и њену – Обртна тела 10 часова
једначину – Системи линеарних једначина 8
– одреди једначину елипсе из часова
задатих услова – једноставнији – Вектори 14 часова
примери – Аналитичка геометрија у равни: 25
– одреди тангенту елипсе из часова
задатих услова – једноставнији – Низови 15 часова
примери – Елементи финансијске математике 7
– препозна остале криве другог часова
реда (хиперболу и параболу)
За реализацију 4 писменa задатка са
– Упознавање са појмо – изводи једноставније доказе – Математичка индукција исправкама планирано је 12 часова
вима низ и математичка математичком индукцијом – Неке важније једнакости
индукција – препозна општи члан низа када – Бројни низови. Особине
– Разумевање и примена су дати почетни чланови низа – Аритметички низ. Збир првих n члано
аритметичког и геомет (једноставнији примери) ва аритметичког низа
ријског низа – препозна аритметички низ и – Геометријски низ. Збир првих n члано
– Упознавање са појмови одреди везу између општeг члана, ва геометријског низа
ма гранична вредност првог члана и диференције низа – Гранична вредност низа
низа и конвергентни низ – израчуна збир првих n чланова – Особине конвергентних низова
аритметичког низа
Низови
– препозна геометријски низ и
одреди везу између општeг члана
и првог члана и количника низа
– израчуна збир првих n чланова
геометријског низа
– дефинише појам граничне вред
ности низа и израчуна граничну
вредност низа
– наведе особине конвергентних
низова
– Упознавање са основ – примени каматни рачун од сто – Прост каматни рачун

ним елементима финан (време дато у годинама, месецима – П римена простог каматног рачуна (рад
сијске математике или данима) са меницама и са рачуном штедног
– објасни појам менице и на који улога, потрошачки кредити)
начин се употребљава – Појам сложеног каматног рачуна
– примени прост каматни рачун на
Елементи финан-
сијске математике
них улога и потрошачких кредита
– дефинише појам сложеног камат
ног рачуна
– покаже разлику између простог
и сложеног каматног рачуна на
датом примеру

Годишњи фонд: 93 часа
ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – дефинише функцију и врсте – Функције. Основне особине реалних На почетку теме ученике упознати са
особинама функцијама функција (1-1, НА и бијекција) функција реалне променњиве циљевима и исходима наставе, односно
– Упознавање са појмом – користи експлицитни и импли – Сложена функција учења, планом рада и начинима оцењи
гранична вредност цитни облик функције – Инверзна функција вања
функције – објасни и испита монотоност, – Преглед елементарних функција
ограниченост, парност и перио (линеарна, степена, експоненцијална, Облици наставе
дичност функције и одреди нуле логаритамска, тригонометријске) Предмет се реализује кроз следеће
функције – Гранична вредност функције. Особине облике наставе:
– одреди инверзну функцију дате, – Број е. Важни лимеси – теоријска настава (93 часа)
Функције
једноставне функције – Непрекидност функције
– одреди сложену функцију две – Асимптоте функција. Хоризонтална Место реализације наставе
задате функције асимптота – Теоријска настава се реализује у учио
– нацрта и анализира елементарне – Вертикална асимптота ници или кабинету за математику
функције – Коса асимптота
– одреди граничну вредност Препоруке за реализацију наставе
функције – образложити циљ предмета, начин и
– наброји важне лимесе критеријум оцењивања
– одреди асимптоте дате функције – неопходна предзнања поновити уз
– Разумевање појма изво – објасни проблем тангенте у датој – Проблем тангенте и брзине максимално ангажовање ученика
да функције тачки и проблем брзине – Дефиниција извода функције – подстицати ученике на размишљање и
– Оспособљавање за – дефинише извод функције – Правила диференцирања (извод збира, самостално закључивање
примену извода на – примени правила диференцирања производа и количника функција) – примењивати разноврсне облике и
испитивање својстава – одреди извод сложене и инверзне – Таблица извода елементарних методе рада, како би се подстакла
функције функције функција активност ученика
– примени таблицу елементарних – Извод инверзне функције. Извод – инсистирати на прецизности, тач
Извод функције ности, систематичности и уредности
извода сложене функције
– одреди екстремне вредности – Испитивање екстремних вредности и у раду
помоћу извода функције монотоности функција помоћу извода – упућивати ученике на претраживање
– испита монотоност функције – Испитивање и цртање графика различитих извора и примену савреме
помоћу извода функција них технологија
– испита и нацрта графике једнос
тавнијих функција – Функције: значајније особине истаћи
у приказу елементарних функција.За
– Стицање основних – одреди примитивну функцију – Примитивна функција. Неодређени приказивање графика елементарних
знања о интегралима дате функције интеграл функција користити рачунар. Појам
– примени особине неодређеног – Основне особине неодређеног инте граничне вредности усмерити на бли
интеграла грала же одређење појма непрекидности и
– примени метод замене – Методи интеграције. Метод замене за испитавање функције на крајевима
– примени метод парцијалне – Метод парцијалне интеграције домена тј. налажење асимптота.
интеграције – Дефиниција одређеног интеграла
– дефинише одређени интеграл – Особине одређеног интеграла – Извод функције: примењујући знање
– примени Њутн-Лајбницову – Њутн-Лајбницова формула из аналитичке геометрије о правој,
формулу – Метод замене променљиве код одређе увести ученике у област диферен
– примени метод замене и метод ног интеграла цијалног рачуна. Указати на примену
парцијалне интеграције код – Парцијална интеграција код одређеног диференцијала код апроксимације
Интеграли одређеног интеграла интеграла функција. При обради примене извода
– реши једноставније диферен – Израчунавање површине равног лика функције на испитивање и цртање
цијалне једначине – Запремина обртних тела графика функције користити једнос
– израчуна површину равног лика – Дужина лука криве тавније примере (рационалне).
– израчуна запремину обртног тела
– израчуна дужину лука криве – Интеграли: потребно је јасно истаћи
да је код диференцирања дата функ
ција и треба одредити њен извод, а у
случају интеграције дат је извод и тре
ба одредити функцију. Тежиште треба
да буде на разумевању различитих
метода интеграције, а не на решавању
компликованих интеграла.
– усмену проверу знања;
– писмену провера знања;
– тестове знања.

– Функције 27 часова
– Извод функције 27 часова
– Интеграли 27 часова

исправкама планирано је 12 часова
– Физика
– Хемија
– Сви стручни предмети у којима се примењује математика

Циљеви предмета: Стицање знања, вештина и формирање вредносних ставова информатичке писмености неопходних за живот и рад у савременом друштву.
Назив и трајање модула предмета
В
Презентације 12
УКУПНО: 70
НАПОМЕНА: Годишњи фонд часова зависи од броја наставних недеља у првом разреду који је дефинисан наставним планом за сваки образовни профил.

стању да:
ности рачунарског система – наведепримере употребе РС у свако – примена РС у разним областима људске начинима оцењивања.
дневном животу делатности Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– наводи примере и предности умрежа њихову минимизацију улазно – излазне портове и уређаје спољашње
– манипулише дељивим ресурсима у података нивоу основне блок – шеме (матична плоча,
мрежна карта).
– управља штампањем докумената – Објаснити значај и направити хијерархију

– примењује здравственe и сигур утицаја појединих компоненти РС на перфор
носнe мерe заштите при коришћењу мансе рачунара.
рачунара – Поделу софтвера урадити на нивоу: ОС,
– објасни утицај коришћења рачунара на апликативни софтвер и драјвери и објаснити
животну средину њихову намену.
– примењује и поштује законскa решења – При подешавању радног окружења посебну
у вези са ауторским правима и зашти пажњу обратити на регионална подешавања
том података – При реализацији хијерархијске организације
података.
– Објаснити ученицима значај правилног
држања тела, осветљења, дужине рада без
паузе...
лиценци.
Оцењивање

стању да:
рад са програмима за обраду обраду текста пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
– уметне објекте у текст и модификује – форматирање текста (слова, обликовање,
их индексирање, експонирање, боја, промена Облици наставе
– направи циркуларна писма величине слова) Модул се реализује кроз следеће облике
– подешава параметре изгледа странице – форматирање пасуса наставе:
текстуалног документа – стилови – лабораторијске вежбе
– проналази и исправља правописне и – креирање и форматирање табеле
словне грешкепомоћу алата уграђених – уношење података и модификовање табеле Подела одељења на групе
у програм за обраду текста. – рад са објектима (уметање, копирање, пре Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– прегледа и штампа текстуални мештање, промена величине...) зације:
документ. – израда циркуларног писма, избор листе – Лабораторијских вежби
тастатуре.
Оцењивање

стању да:
рад са програмом за табеларне табеларне прорачуне пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
мент. референцирање ћелија
опсега ћелија, целог радног листа, целог доку врсте графикона (хистограме, линијске, и
мента, графикона и одређивање броја копија. „пите”; објаснити њихову намену; показати
Оцењивање
Назив модула: Презентације

стању да:
израду слајд презентација и израду слајд презентације пречице, лењир, поглед, зум...) вима и исходима наставе / учења, планом рада и
њихово презентовање – управља слајд презентацијама и – рад са документима (отварање, снимање у раз начинима оцењивања.
– користи различите организације слајда табелама, дијаграмима и графиконима наставе:
– уноси и форматира текст на слајду – форматирање текста – лабораторијске вежбе
– додаје објекте на слајд – додавање објеката на слајд (звук, филм....)
– уноси белешке уз слајд – позадина слајда (боје, преливи, шрафуре, Подела одељења на групе
– подешава позадину слајда текстуре и слике) Одељење се дели на 2 групе приликом реали
– користи и модификује готове дизајн – дизајн – теме зације:
– теме – анимациони ефекти (врсте, подешавање пара – Лабораторијских вежби
– додаје и подешава анимационе ефекте метара, анимационе шеме)
објектима – прелаз између слајдова Место реализације наставе
– бира и подешава прелазе између – интерактивна презентација (хиперлинкови и – рачунарски кабинет
слајдова акциона дугмад)
– израђује интерактивне слајд презен – врсте погледа на презентацију Препоруке за реализацију наставе
тације – штампање презентације – Практичну реализацију модула извести у не
– разликује врсте погледа на презента – подешавање презентације за јавно прикази ком од програма за израду слајд презентације.
цију вање (ручно, аутоматски, у петљи...) – Конкретне примере за вежбање прилагодити
– припрема за штампу и штампа презен – наступ презентера (положај презентера, образовном профилу кроз корелацију са
тацију вербална и невербална комуникација, савлада стручним предметима.
– подешава презентацију за јавно при вање треме...).
казивање;
– припрема презентације за приказивање – Кроз цео модул ученик треба да ради на једној
са другог рачунара презентацији чија је тематика везана за кон
– излаже слајд-презентацију кретан образовни профил и да на њој примени
сва усвојена знања и вештине.
– При реализацији овог модула инсистирати на
тастатуре.
Оцењивање

стању да:
коришћење Интернета и елек – разликује начине повезивања рачунара – адресе и протоколи вима и исходима наставе / учења, планом рада и
– разликује Интернет сервисе (предности и недостаци сваког од њих) Ставове предвиђене модулом изграђивати и
– користи садржаје са веба (WWW пошта, FTP...) наставе.
претраживача – коришћење претраживача (основно и напред Модул се реализује кроз следеће облике
– процењује садржаје са веба на критич но) наставе:
ки начин – поузданост извора информација. – лабораторијске вежбе
– преузима садржаје са веба – медијска писменост.
– комуницира путем електронске поште – преузимање садржаја са веба (снимањем веб Подела одељења на групе
– разликује предности и недостатке странице, копирањем садржаја са веб страни Одељење се дели на 2 групе приликом реали
електронске комуникације це, преузимањем датотеке) зације:
– користи разноврсне Интернет – – програми за електронску пошту („веб – мејл” – лабораторијских вежби
сервисе и програми за преузимање поште на локални
– попуњава и шаље веб – базиране рачунар) Место реализације наставе
обрасце – радно окружење програма за електронску – рачунарски кабинет
– објашњава појам електронског пошту
пословања – постављање адресе примаоца („за”, „копија”, Препоруке за реализацију наставе
– примени сервис „у облаку” „невидљива копија”) – При реализацији овог модула инсистирати на
– објашњава могуће злоупотребе – пријем и слање електронске поште, без и са правопису и употреби одговарајућег језика
Интернета прилогом тастатуре.
– примењује безбедносне мере прили – напредне могућности програма за преузимање – Током реализације свих садржаја модула
ком коришћења Интернета ел. поште (уређивање адресара, уређивање инсистирати на могућностима злоупотре
1. примењује правила лепог понашања фасцикли, аутоматско сортирање поште...) бе Интернета а поготово на безбедности
на мрежи – веб – обрасци разноврсне намене корисника, поузданости информација и
2. поштује ауторска права за садржаје – електронско пословање у трговини и јавној спречавању злоупотребе деце.
преузете са мреже управи – При претраживању Интернета ученике ус
– предности и недостаци електронске комуни мерити ка тражењу образовних веб сајтова и
кације коришћењу система за електронско учење.
– социјалне мреже, форуми, системи за брзе – При обради електронског пословања демонс
поруке, системи за електронско учење... трирати различите врсте веб образаца који се
– рачунарски сервиси „у облаку”, рад са тек користе за поручивање и плаћање робе путем
стом, табелама и датотекама. Интернета, поручивање докумената...
– безбедност деце на Интернету – Показати рад са текстом, рад са табелама и
– безбедносни ризици коришћења електронске складиштење података у неком од сервиса „у
комуникације облаку” (cloud computing), доступних путем
– правила лепог понашања у електронској веба.
комуникацији – Преузимање садржаја са веба вежбати на
и развијати код ученика критичко мишљењеи
медијску писменост у избору и тумачењу
садржаја.
Оцењивање
Назив предмета ХЕМИЈА

– Развој функционалног система хемијског знања као подршке за изучавање стручних предмета;
– Разумевање односа између структуре супстанци, њихових својстава као и могућности њихове примене;
Циљеви предмета – Разумевање природних појава и процеса и хемијског приступа у њиховом изучавању;
– Развој хемијске функционалне писмености;
– Препознавање, разумевање и примена хемијских знања у свакодневном животу и професионалном раду;
– Разумевање корисности од хемијске производње и за одабрану струку;
– Развој способности за сагледавање потенцијалних ризика, могућности превенције и мера заштите при хемијским незгодама у свакодневном животу
и професионалном раду;
– Развој одговорног става према коришћењу супстанци у свакодневном животу и у професионалном раду;
– Развој комуникативности и спремности за сарадњу и тимски рад;
– Развој одговорности, систематичности, прецизности и позитивног става према учењу;
– Развој свести о сопственим знањима и потреби за даљим професионалним напредовањем.
ИСХОДИ
у стању да:
– Разумевање концепта о – објасни електронеутралност – Грађа атома, атомски и масени број На почетку теме ученике упознати са
корпускуларној грађи атома – Хемијски симболи и формуле циљевима и исходима наставе, одно
супстанци – објасни појам изотопа и примену – Структура електронског омотача сно учења, планом рада и начином
– Разумевање односа изотопа – Релативна атомска и молекулска маса оцењивања.
између структуре – разликује атом од јона – Јонска веза
супстанци и њихових – напише симболе елемената и – Ковалентна веза Облици наставе
својстава формуле једињења – Метална веза
– Разумевање утицаја – објасни да су електрони у елек – Кристали:атомски, јонски и моле Предмет се реализује кроз следеће об
међумолекулских сила тронском омотачу распоређени кулски лике наставе:
на физичка својства према принципу мимимума – Количина супстанце и моларна маса
Структура
супстанци енергије – теоријска настава
супстанци
– одреди број валентних електрона Демонстрациониогледи: – демонстрациони огледи
– објасни узрок хемијског везивања – реактивност елемената 1. групе ПСЕ
атома и типове хемијских веза – бојење пламена Место реализације наставе
– разликује јонску везу од кова – упоређивање реактивности елемената Теоријска настава се реализује у
лентне везе 17. групе ПСЕ – одговарајућем кабинету
– разликује неполарну од поларне – сублимација јода – специјализованој учионици
ковалентне везе – учионици
– објасни да својства хемијских
једињења зависе од типа хемијс
ке везе
– дефинише појам релативне Препоруке за реализацију наставе
атомске масе и појам релативне
молекулске масе • неопходна предзнања поновити уз
– објасни појам количине супстанце максимално ангажовање ученика
и повезаност количине супстанце • ново градиво обрадити увођењем што
са масом супстанце више примера из реалног живота и
– објасни квантитативно значење подстицати ученике на размишљање и
симбола и формула самостално закључивање
– Развој концепта о – објасни да су дисперзни системи – Дисперзни системи • у настави се изводе сви предвиђени
корпускуларној грађи смеше више чистих супстанци – Растворљивост демонстрациони огледи, како би уче
супстанце на основу – разликује дисперзну фазу и дис – Масени процентни садржај раствора ници разумели значај хемијског експе
разумевања односа ком перзно средство – Количинска концентрација раствора римента као примарног извора знања и
поненти у дисперзном – објасни појам хомогене смеше основног метода сазнавања у хемији
систему – објасни појам и наведе примену Демонстрациони огледи: • наставник бира примере и демонс
– Разумевање односа аеросола, суспензија, емулзија и – припремање раствора познате коли трационе огледе у складу са потребама
између квалитативног колоида чинске концентрације струке
састава дисперзног – објасни утицај температуре на – припремање раствора познатог масе • прилагодити разматрање квантита
система и његових растворљивост супстанци ног процентног садржаја тивног аспекта хемијских реакција
Дисперзни системи својстава – израчуна масени процентни – размена енергије између система и потребама образовног профила
– Разумевање односа садржај раствора околине (растварање амонијум-хлори • упућивати ученике на претражи
између квантитативног – објасни појам количинске кон да и растварање натријум-хидроксида вање различитих извора, применом
састава дисперзног центрације раствора у води) савремених технологија за прикупљање
система и његових хемијских података
својстава • указивати на корисност и штетност
– Сагледавање значаја хемијских производа по здравље људи
примене дисперзних - указивати на повезаност хемије
система у свакодневном са техничко-технолошким, социо-
животу и професионал економским и друштвеним наукама
ном раду
– Разумевање концепта – објасни да хемијска промена – Хемијскe реакцијe Оцењивање

одржања материје кроз значи настајање нових супстанци, – Хемијске једначине Вредновање остварености исхода
принципе одржања масе раскидањем старих и стварањем – Реакције синтезе и анализе вршити кроз:
и енергије нових хемијских веза – Стехиометријска израчунавања на – усмену проверу знања
– Развој концепта о – разликује реакције синтезе и основу хемијских једначина – писану проверу знања
корпускуларној грађи анализе – Топлотни ефекат при хемијским
супстанце на основу – напише једначине за хемијске реакцијама Број часова по темама
разумевања хемијских реакције – Брзина хемијске реакције
реакција – примени знања из стехио – Фактори који утичу на брзину хемијс – Структура супстанци (10)
метријског израчунавања на ке реакције – Дисперзни системи (8)
хемијским једначинама – Хемијска равнотежа – Хемијске реакције (18)
– објасни да су неке реакције – Електролити – Хемија елемената и једињења (32)
егзотермне а неке ендотермне у – Електролитичка дисоцијација кисели – Хемијски аспекти загађивања животне
размени енергије са околином на, база и соли средине (2)
– наведе факторе који утичу на – pH вредност
брзину хемијске реакције – Оксидо-редукциони процеси
– објасни појам хемијске равно – Електролиза
теже – Корозија
– разликује коначне и равнотежне
хемијске реакције Демонстрациони огледи:
Хемијске реакције
– илуструје примерима значај
хемијске равнотеже за процесе из кретање честица као услов за хемијску
свакодневног живота реакцију
– прикаже електролитичку дисо (реакција између гасовитог амонијака и
цијацију киселина, база и соли гасовитог хлороводоника)
хемијским једначинама
– разликује киселу, базну и
неутралну средину на основу рH
вредности раствора
– објасни појам електролита
– објасни појам јаких и слабих
електролита
– објасни напонски низ елемената
– објасни процесе оксидације
и редукције као отпуштања и при
мања електрона
– објаснида је у оксидо-редукцио
ним реакцијама број отпуштених
електрона једнак броју примље
них електрона
– објасни шта је оксидациони број
и како се одређује оксидациони
број атома у молекулу
– објасни да се при оксидацији
оксидациони број повећава, а
при редукцији оксидациони број
смањује
– одреди оксидационо и редукци
оно средство на основу хемијске
једначине
– објасни појам електролизе
– објасни појам корозије
– наведе поступке заштите од
корозије
– Разумевање односа – објашњава периодичну промену – Стабилност атома племенитих гасова

структуре супстанци и својстава елемената у ПСЕ – Упоредни преглед и општaсвојства
њихових својстава – разликује метале, неметале и елемената 17, 16, 15, 14, 13. и 12.
– Сагледавање значаја металоиде групе ПСЕ
примене елемената и – објасни стабилност атома племе – Упоредни преглед и општа својства
једињења у професи нитих гасова елемената 1. и 2. групе ПСЕ
оналном раду и свако – описује карактеристична својства – Опште карактеристике прелазних еле
дневном животу неметала: водоника, кисеоника, мената и њихова практична примена
– Разумевање значаја и азота, угљеника, силицијума, фос – Својства атома угљеника
примене елемената, фора, сумпора, хлора и њихових – Класификације органских једињења
једињења и легура у важнијих једињења, као и њихов – Типови органских реакција
Хемија елемената и
техничко-технолошким утицај на живи свет – Основне класе органских једињења
једињења
процесима – описује карактеристична својства – Биолошки важна органска једињења
метала: натријума, калијума, маг (угљени хидрати, масти, протеини)
незијума, калцијума, алуминијума
и олова и њихових важнијих Демонстрациони огледи:
једињења, као и њихов утицај на – реакција магнезијума и алуминијума
живи свет са сирћетном киселином
– наведе општа својства прелазних – дејство сирћетне киселине на пред
метала и њихових једињења и мете од бакра
њихову примену у струци – припремање пенушавих
– описује својства атома угљеника освежавајућих пића
у органским молекулима – доказивање скроба раствором јода
– познаје класификацију органских – растварање скроба у топлој и хладној
једињења (према структури и води
врсти хемијских веза) – згрушавање протеина лимунском
– објашњава како хемијска својства киселином
зависе од природе хемијске везе
– објашњава хемијска својства
органских једињења која имају
примену у струци и свакодневном
животу
– Развој одговорног става – објасни штетно дејство неких – Загађивање атмосфере, воде и тла
према коришћењу суп супстанци на животну средину и – Извори загађивања
станци у свакодневном здравље људи – Пречишћавање воде и ваздуха
Хемијски аспекти животу и професионал – наводи најчешће изворе – Заштита и одлагање секундарних
загађивања животне ном раду загађивања атмосфере, воде и тла сировина
средине – Разумевање и просуђи – објасни значај пречишћавања
вање начина одлагања и воде и ваздуха
уништавања хемијских – објасни значај правилног одла
загађивача животне гања секундарних сировина
средине
– Физика
– Сви стручни предмети у којима се примењује хемија
Назив предмета: БИОЛОГИЈА

– Проширивање знања о нивоима организације биолошких система, грађи и функцији ћелије, току и значају ћелијских деоба;
Циљеви предмета: – Упознавање са основним фазама развићачовека;
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са – дефинише предмет проучавање – Цитологија као научна дисциплина На почетку теме ученике упознати са
хемијским саставом – објасни разлике између биљне и Место реализације наставе
Биологија ћелије
ћелије, грађом и функ животињске ћелије Кабинет за биологију, универзална
цијом – објасни ток и значај кључних ме учионица, адекватни објекти изван
– Схаватање значаја таболичких процеса: фотосинтезе школског комплекса.
фотосинтезе и ћелијског и ћелијског дисања
дисања – објасни фазе ћелијског циклуса Оцењивање
– Разумевање процеса – објасни ток и значај митозе и Евидентирање и оцењивање ученика
који се одигравају током мејозе (путем усмене и писане провере знања,
ћелијског циклуса тестирања, израде презентација и
– Разумевање тока и зна пројеката, организовања и учествовања
чаја ћелијских деоба у дебатама).
– Разумевање физиолош – објасни настанак и пренос нер – Нервни систем Oквирни број часова по темама
ких процеса у људском вног импулса – Чула – биологија ћелије (10 часова)
организму – илуструје прост рефлексни лук – Мишићно – скелетни систем органа – основи физиологије човека (24 часа)
– објасни улогу нервног система – Ендокрине жлезде – биологија развића човека (13 часова)
– објасни мишићну контракцију - хуморална регулација – наслеђивање биолошких особина (13
– објасни улогу чулних органа – Систем органа за варење часова)
– дефинише позицију и улогу жлез – Систем органа за дисање – полно и репродуктивно здравље (10
да са унутрашњим лучењем – Систем за циркулацију телесних часова)
– објасни састав и улогу крви и течности
лимфе – Систем органа за излучивање и раз Препоруке за реализацију наставе
– објасни грађу и улогу срца и множавање – поштовање свих дидактичких прин
Основи физиологије
крвних судова и неурохуморалну ципа
човека
регулацију срчаног рада – применa природних наставних сред
– објасни размену гасова у плућима става, реализација теренске наставе,
и ткивима и нервну регулацију реализација биолошких наставних
дисања екскурзија
– објасни варење, ресорпцију хране – комбиновање различитих дидактичких
и неурохуморалну регулацију модела (проблемска, тимска настава
варења биологије)
– објасни улогу екскреторних – реализација самосталних ученичких
органа радова (есеји, презентације, реферати,
– објасни улогу органа за размно пројекти, дебате)
жавање
човека
органа
пубертета
Наслеђивње биолош- наслеђивања особина (Менделова – Праћење особина на основу родосло
ких особина правила) вног стабла
– Физика
– Хемија

– Развијање визуелног опажања, креативности, критичког мишљења, естетских критеријума, индивидуалности, самопоуздања, радозналости,
предузимљивости, емпатије и толеранције;
– Оспособљавање за изражавање идеја, ставова и емоција традиционалним и/или савременим медијима, за коришћење различитих информација као
подстицај за стваралачки рад, за сарадњу и тимски рад;
– Упознавање са значајем и улогом визуелне уметности у друштву, свакодневном животу и раду и са најзначајнијим националним и светским умет
ничким делима, уметницима и споменицима културе;
– Формирање позитивног става према очувању визуелног националног идентитета, националне и светске културне баштине;
– Повезивање стечених знања и умења са свакодневним животом и будућом професијом.
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са улогом – разматра повезаност визуелне – Улога визуелне уметности кроз Препоруке за реализацију наставе
визуелне уметности у уметности и друштва периоде и епохе. Визуелна уметност у – Наставник планира број часова за сва
друштву; – опише однос елемената компози савременом друштву; ку тему, имајући у виду да је 7 часова
– Унапређивање визуел ције који уочава – Медији визуелних уметности, мате минимум за реализацију једне теме.
ног опажања, естетских – разматра теме и идеје у делима ријали, технике и средства. Утицај Треба предвидети и могућност да се
критеријума и визуелне визуелне уметности и визуелне савремене технологије на визуелну ученици дуже задрже на теми која их
комуникације; поруке са којима се среће уметност; нарочито интересује;
Композиција
– Формирање толерантног – изрази своју замисао у одабра – Врсте композиција, елементи и прин – На почетку теме ученике упознати са
става према разлика нојтрадиционалној техници ципи компоновања, тематика, мотиви, циљевима и исходима учења, планом
ма у индивидуалном – укаже на естетичке вредности поруке и идеје; рада и начинима оцењивања. По
опажању, тумачењу и које уочава у радовима уметника– Уметничка дела и неуметнички радови завршетку теме изложити радове свих
доживљају опаженог. (шунд, кич, дечји радови...). Разлике у ученика ради процене и самопроцене
индивидуалном доживљају уметнич и разговарати о начину на који су учи
ког дела. ли, као и о могућој примени наученог;
– Стицање основних – пореди врсте дизајна и радове – Производи уметничких заната од – Предложени садржаји су полазна
знања о развоју дизајна, дизајнера на основу одабраног првих цивилизација до појаве ин тачка за разговор, који наставник може
уметничким занимањи или договореног критеријума дустријског дизајна. Развој дизајна, да допуни другим садржајима, при
ма и занимањима која су – реши задати проблем комби врсте дизајна. Уметничка занимања и чему треба имати у виду да садржаји
непосредно повезана са нујући свесно или случајно занимања која су непосредно повезана и начин учења садржаја треба да буду
дизајном; одабране елементе/мотиве са дизајном; везани за активности ученика које
Дизајн воде ка развијању креативности;
– Оспособљавање за – изрази своју идеју у одабраном, – Дизајн у XXI веку;
коришћење различи задатом или доступном материја – Извори (окружење, природа, – Приликом разматрања садржаја треба
тих информација као лу и техници уметничка дела, музика, филмови, указати на повезаност садржаја са
подстицај за стваралач користи различите информације као литература...) и начини долажења до сродним садржајима других наставних
ки рад; подстицај за стваралачки рад креативних идеја и решења. предмета, са свакодневним животним
Развијање креативности. ситуацијама и са будућим занимањем;
– Наставник припрема визуелне приме
– Упознавање са врстама – пореди амбијент простора разли – Реалан простор (дизајн екстеријера и ре и презентације. Ученици могу да
простора, елементима читих намена ентеријера). Амбијент (елементи који праве презентације у апликативном
амбијента и значајем – разматра значај обликовања чине амбијент простора). Кретање програму или на други начин; самос
обликовања простора; простора за свакодневни живот и облика у простору; тално, у пару или тиму. Наставник
– Развијање опажања, будуће занимање – Простор приказан на дводимензио поставља критеријуме за израду
креативности, радоз – реши проблем комбинујући налној подлози и илузија простора презентације (садржај, однос слике и
Простор
налости и естетских задате и одабране елементе, мате (илузија дубине простора на сцени текста...);
критеријума; ријале и/или информације постигнута помоћу кулиса, слике, – Пожељно је подстицати ученике да се
– Формирање позитивног – изрази своју замисао у одабраном огледала, светла...). Перспектива. изражавају помоћу савремене техно
става према естетичким медију, материјалу и техници Дигитална фотографија; логије (мобилни уређаји, апликативни
вредностима у ужем и – Виртуелни простор (екран, 3Д филмо програми);
ширем окружењу. ви, холограми...). – Исходи су дефинисани тако да сви
– Упознавање са значајем – разматра значај визуелне умет – Значај визуелне културе и уметности ученици могу да их остваре у мањој
визуелне уметности за ности и културе у савременом за лични развој, комуникацију, будуће или већој мери. Ради објективног
савремено друштво и друштву занимање, национални идентитет, оцењивања наставник може да форми
најзначајнијим наци – прави, самостално или у сарадњи развој туризма, привреду, очување ра чек-листе за процену и самопроце
оналним и светским са другима, презентације о животне средине, рециклажу и за ну постигнућа.
уметничким делима и одабраним уметничким делима, смањење сиромаштва;
Култура и уметничко споменицима културе; уметницима или споменицима – Најзначајнија дела светске и нацио Оцењивање
наслеђе – Развијање опажања, културе налне уметничке баштине; Вредновање остварености исхода
естетских критеријума, – користи уметничка дела као под Начин информисања о дешавањима у вршити кроз:
критичког мишљења и стицај за стваралачки рад култури и уметности. – праћење остварености исхода
радозналости; предложи посету актуелном – процену и самопроцену радова
– Мотивисање ученика догађају културе или виртуелном – разговор
да прате дешавања у музеју/галерији/локалитету – презентацију
култури и уметности.
– Српски језик и књижевност;
– Историја;
– Биологија;
– Физика;
– Хемија;
– Математика;
– Рачунарство и информатика.

ИСХОДИ
у стању да:
значају средњовековне – разликује периоде у којима је – Српска револуција 1804–1835. и њено Предмет се реализује кроз следеће
државности за настанак постојала, престала да постоји и место у контексту европских збивања. облике наставе:
ности. – уочи утицај европских револуци Петровићи) у развоју српске држав ници или одговарајућем кабинету.
– Разумевање најзначај онарних збивања на развој српске ности.
нијих идеја модерног националне и државне идеје; – Ратови Србије и Црне Горе за независ Оцењивање:
доба и њиховог утицаја – објасни узроке и последице ност 1876–1878. Вредновање остварености исхода
у процесу стварања Српске револуције, ослобо – Формирање модерног политичког сис вршити кроз:
српске државе. дилачких ратова 1876–1878, тема и настанак странака (радикалне, – праћење остварености исхода
– Разумевање међународ Балканских ратова и Првог либералне и напредњачке). – тестове знања.
ног контекста у коме светског рата; – Положај Срба под османскоми хаб
настаје и постоји српска – уочи и објасни на историјској збуршком влашћу у XIX и почетком Оквирни број часова по темама:
држава карти промене граница српске XX века. – Српска држава и државност – 30
државе; – Србија и Црна Гора у балканским часова;
– лоцира места најважнијих битака ратовима и Првом светском рату. – Српски народ у југословенској држави
које су вођене током Српске – Најзначајније личности (вожд – 20 часова;
револуције, ослободилачких рато Карађорђе Петровић, кнез Милош – Достигнућа српске културе – 10
ва 1876–1878, балканских ратова Обреновић, прота Матеја Ненадовић, часова;
и Првог светског рата; митрополит Стефан Стратимировић, – Српски народ и Србија у савременом
– опише улогу истакнутих лич Димитрије Давидовић, Тома Вучић свету – 10 часова.
ности у Српској револуцији, у Перишић, Илија Гарашанин, кнез
развоју државних иституција и Александар Карађорђевић, кнез Препоруке за реализацију наставе:
Српска држава и формирању модерног политич Михаило Обреновић, Владимир – структура програма конципирана је
државност ког система, у ослободилачким Јовановић, Светозар Милетић, с циљем да помогне наставнику у
ратовима 1876–1878, балканским краљ Милан Обреновић, владика планирању непосредног рада са уче
ратовима и Првом светском рату; Петар IПетровић, владика Петар ницима, олакшавајући му одређивање
– изведе закључак о значају IIПетровић, књаз Данило Петровић, обима и дубине обраде појединих
уставности за развој модерног књаз НиколаПетровић, Лука наставних садржаја,
политичког система. Вукаловић, Јован Ристић, Стојан – за сваку тематску целину дати су
Новаковић, Никола Пашић, краљ циљеви, исходи и садржаји, а исходи
Александар Обреновић, краљ ПетарI треба да послуже да наставни процес
Карађорђевић, престолонаследник буде тако обликован да се наведени
Александар Карађорђевић, Радомир циљеви остваре,
Путник, Степа Степановић, Живојин – садржаје треба прилагођавати уче
Мишић, Петар Бојовић, Јанко ницима, како би најлакше и најбрже
Вукотић...). достигли наведене исходе,
– наставник има слободу да сам одреди
распоред и динамику активности
за сваку тему, уважавајући циљеве
предмета,
– програм се може допунити садржајима
из прошлости завичаја, чиме се код
ученика постиже јаснија представа о
историјској и културној баштини у њи
ховом крају (археолошка налазишта,
музејске збирке),
– у школама на наставном језику неке од
националних мањина могу се обради
ти и проширени наставни садржаји из
прошлости тог народа,
– важно је искористити велике могућ
ности које историја као наративни
предмет пружа у подстицању ученичке
радозналости, која је у основи сваког
сазнања,
– Проширивање знања – образложи најважније мотиве и – Југословенска идеја и конституисање – наставни садржаји треба да буду
о југословенској идеји узроке стварања југословенске државе. представљени као „прича” богата
и носиоцима идеје државе; – Одлике политичког система у југосло информацијама и детаљима, не зато да
стварања југословенске – уочи значај настанка југословен венској краљевини (политичке борбе, би оптеретили памћење ученика, већ
државе. ске државе за српски народ; Видовдански и Октроисани устав, да би им историјски догађаји, појаве
– Разумевање међународ – идентификује одлике југословен лични режим краља Александра, ства и процеси били предочени јасно,
ног контекста у коме ске државе као монархије и као рање Бановине Хрватске и отварање детаљно, живо и динамично,
настаје југословенска републике; српског питања). – посебно место у настави историје
држава. – разликује особености друштве – Априлски рат и последице пораза, имају питања, како она која поставља
– Проширивање знања о но-политичких система који геноцид над Србима у НДХ. наставник ученицима, тако и она која
одликама југословенске су постојали у југословенској – Отпор, устанак и грађански рат. долазе од ученика, подстакнута оним
државе. држави; – Биланс рата и допринос Југославије што су чули у учионици или што су
– Проширивање знања – уочи и разуме међународни поло победи антифашистичке коалиције. сазнали ван ње користећи различите
о положају српског жај југословенске државе; – Југославија после Другог свет изворе информација,
народа у југословенској – образложи допринос југословен ског рата: настанак угословенске – добро осмишљена питања наставника
држави. ских антифашистичких покрета федерације; политичке, економске имају подстицајну функцију за развој
– Уочавање улоге зна победи савезника у Другом свет и културне прилике; односи са историјског мишљења и критичке
менитих личности у ском рату; Истоком и Западом; улога Југославије свести, не само у фази утврђивања и
политичком животу именује најважније личности које у Покрету несврстаних; самоуправни систематизације градива, већ и у самој
југословенске државе. су утицале на друштвено-поли концепт социјалистичког развоја, обради наставних садржаја,
Српски народ у југо-
Сагледавање међу тичка збивања у Југославији. Устав из 1974. године и дезинтегра – у зависности од циља који наставник
словенској држави
народног положаја ција СФРЈ; положај српског народа жели да оствари, питања могу имати
југословенске државе. изван република Србије и Црне Горе различите функције, као што су: фо
и сецесионистички ратови 1990-их, кусирање пажње на неки садржај или
настанак нових држава; демографс аспект, подстицање поређења, трагање
ке, економске и културне последице за појашњењем,
нестанка СФРЈ; питање АП Косово – настава би требало да помогне
и Метохија и НАТО агресија на СРЈ, ученицима у стварању што јасније
раздвајање Србије и Црне Горе. представе не само о томе шта се деси
– Најзначајније личности (краљ ло, већ и зашто се то десило и какве су
Александар I Карађорђевић, последице из тога проистекле,
Никола Пашић, Стјепан Радић, – у настави треба што више користити
Љуба Давидовић, Светозар различите облике организоване ак
Прибићевић, Антон Корошец, Милан тивности ученика (индивидуални рад,
Стојадиновић, Влатко Мачек, кнез рад у пару, рад у групи, радионице или
Павле Карађорђевић, краљ Петар домаћи задатак),
II Карађорђевић, генерал Драгољуб – да би схватио догађаје из прошло
Михаиловић, генерал Милан Недић, сти, ученик треба да их „оживи у
Анте Павелић, Јосип Броз Тито, свом уму”, у чему велику помоћ
Слободан Милошевић, Фрањо може пружити употреба различитих
Туђман...). историјских текстова, карата и других
– Разумевање појма – разликује периоде у којима су – Средњовековна култура Срба (језик извора историјских података (доку
српског културног настала најзначајнија дела српске и писмо, верски карактер културе, ментарни и играни видео и дигитални
простора. културе; Мирослављево јеванђеље, књижев материјали, музејски експонати,
– Развијање свести о ви – упореди одлике српске културе ност, најзначајније задужбине, правни илустрације), обилажење културно-
шевековном континуи различитих периода; споменици). историјских споменика и посете
тету српске културе. – објасни утицаје историјских – Последице сеоба на српску културу установама културе, коришћење
– Сагледавање српске кул збивања на културна кретања; (утицај западноевропских културних историјских карата изузетно је важно
туре као дела европског – опише одлике свакодневног живо кретања на српску културу). јер омогућавају ученицима да на
културног наслеђа. та код Срба у различитим епохама – Успон грађанске класе. очигледан и сликовит начин доживе
– Проширивање знања о и областима; – Свакодневни живот сеоског и градског простор на коме се неки од догађаја
највишим дометима и – именује најважније личности становништва. одвијао, помажући им да кроз време
представницима српске које су заслужне за развој српске – Културна и просветна политика – ос прате промене на одређеном простору,
културе. културе. нивање Велике школе, Универзитета, – треба искористити и утицај наставе
– Развијање свести о академије наука, Народног позоришта. историје на развијање језичке и говор
значају образовања – Европски културни утицаји. не културе (беседништва), јер исто
за општи културни – Личности – Свети Сава, деспот ријски садржаји богате и оплемењују
напредак. Стефан Лазаревић, монахиња језички фонд ученика,
– Уочавање промена у Јефимија, Доситеј Обрадовић, Вук – у раду са ученицима неопходно је
свакодневном животу Караџић, Сава Текелија, Петар II имати у виду интегративну функцију
Достигнућа српске код Срба кроз векове. Петровић Његош, Паја Јовановић, историје, која у образовном систему,
културе Урош Предић, Надежда Петровић, где су знања подељена по наставним
Лаза Костић...). предметима, помаже ученицима да
– Српска култура као део југословенског постигну целовито схватање о пове
културног простора (културна сарадња заности и условљености географских,
и прожимања, наука, уметнички економских и културних услова живо
покрети, хуманитарне и спортске та човека кроз простор и време,
организације, популарна култура, – пожељно је избегавати фрагментарно
личности – Никола Тесла, Михајло и изоловано учење историјских чиње
Пупин, Михаило Петровић Алас, ница јер оно има најкраће трајање
Јован Цвијић, Милутин Миланковић, у памћењу и најслабији трансфер у
Бранислав Нушић, Исидора стицању других знања и вештина,
Секулић, Јован Дучић, Ксенија – у настави треба, кад год је то могуће,
Атанасијевић, Слободан Јовановић, примењивати дидактички концепт
Сава Шумановић, Иван Мештровић, мултиперспективности,
Иво Андрић, Милош Црњански, одређене теме, по могућности, треба ре
Бојан Ступица, Десанка Максимовић, ализовати са одговарајућим садржајима
Борислав Пекић, Добрица Ћосић, из сродних предмета.
Александар Петровић, Александар
Поповић, Емир Кустурица, Душан
Ковачевић…).
– Разумевање политичких – идентификује најважније чиниоце – Најутицајније државе и организације у

и економских односа у у међународним политичким и међународним политичким и економ
савременом свету. економским односима; ским односима.
– Сагледавање међународ – разуме место и улогу Србије у – Улога Организације уједињених
ног положаја Србије. савременом свету; нација у очувању мира у свету, борби
– Проширивање знања о – утврди значај чланства Србије у против сиромаштва и заштити култур
најзначајнијим међуна међународним организацијама; них споменика.
родним организацијама – објасни утицај савремених тех – Геополитички положај Србије.
Српски народ и и чланству Србије у ничких достигнућа на повезивање – Чланство Србије у регионалним,
Србија у њима. људи у свету. европским и светским организацијама
савременом свету – Проширивање знања о (Савет Европе, ОЕБС, ОУН…).
последицама научно- – Срби ван Србије (проблем избеглица,
технолошког развоја Црна Гора, Република Српска, Срби у
на живот савременог дијаспори).
човека. – Свет почетком XXI века – научни и
технолошки развој, интернет, утицај
медија на јавно мњење, популарна
култура, глобализација, тероризам,
еколошки проблеми...

– Оспособљавање ученика за одговорно опхођење према себи и окружењуи за активно учествовање у заштити, обнови и унапређивању животне
средине.
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање знања о – дефинише предмет изучавања, – Предмет проучавања, подела и значај На почетку теме ученике упознати са
предмету проучавања, значај, развој и место географије – Место географије у систему наука циљевима и исходима наставе / учења,
подели, значају и месту у систему наука планом рада и начинима оцењивања.
географије у систему – разликује природне и друштвене
наука елементе географског простора и Облици наставе
Увод схвата њихове узајамне узрочно- Предмет се реализује кроз следеће
– Уочавање и схватање последичне везе и односе облике наставе:
корелативних односа – одреди место географије у систе теоријска настава
између географије и му наука (70 часова)
положају, месту и улози државних граница, разуме државно и државна обележја Србије учионици
Србије на Балканском уређење Србије и познаје државна – Регионалне географске компоненте
полуострву и југоисточ обележја: грб, заставу, химну у светлу савремених процеса на Препоруке за реализацију наставе
ној Европи – лоцира на карти положај и вели Балканском полуострву и југоисточној – коришћење савремених електронских
чину територије Србије уз кратак Европи помагала,аналогних и дигиталних ге
– Сагледавање сложених опис битних карактеристика – Компоненте географског положаја ографских карата различитог размера
друштвено-економских граница са суседним земљама Србије и садржаја
процеса и промена у – дефинише појам југоисточ – коришћење информација са Интернета
jугоисточној Европи на на Европа, лоцира на карти – коришћење интерактивних метода
Балканском полуострву Балканско полуострво и иденти рада
и у нашој држави, уоча фикује његове опште географске – коришћење основне литературе уз
вaњем општих географ карактеристике: физичке, култур употребу савремених технологија за
Савремене компо- презентовање
ских карактеристика не и демографске
ненте географског – користити географске и историјске
– анализира промене на политичкој
положаја Србије карте опште и тематске
карти Балканског полуострва:
настанак и распад Југославије, – коришћење писаних извора инфор
стварање нових држава и облици мација (књиге, статистички подаци,
њихове сарадње часописи...)
– дефинише појам географски по
ложај и наведе његову поделу Оцењивање
– одреди укупан географски поло Вредновање остварености исхода
жај Србије (повољан, неповољан), вршити кроз:
анализом својстава чинилаца – праћење остварености исхода
који га формирају: апсолутни и – тестове знања
релативни положај
– дискутује о предностима и недоста
цима географског положаја Србије
– Стицање нових и – одреди у геолошком саставу – Геолошки састав и постанак основних Оквирни број часова по темама
продубљених знања Србије заступљеност стена геотектонских целина – увод – 4 часа
о природи Србије и различите старости, састава и – Панонска Србија и јужни обод – савремене компоненте географског
њеном утицају на живот порекла, значајних за појаву руда Панонског басена положаја Србије – 6 часова
и привредне делатности и минерала – Планинско- котлинска Србија. – природни ресурси Србије и њихов еко
људи – лоцира у оквиру геотектон Родопске, Динарске и Карпатско- номско географски значај – 12 часова
ске структуре Србије велике балканске планине – становништво Србије – 8 часова
– Сагледавање физичко- целине: Српско-македонску масу, – Клима. Одлике и економско-географ – насеља Србије – 8 часова
географских компоне Карпато-балканиде, Унутрашње ски значај – привреда Србије – 12 часова
ната простора Србије динариде, Централне динариде – Воде и водни ресурси. Реке, језера – регионалне целине Србије – 12 часова
и разумевање њиховог и Панонску депресију и објасни и термоминералне воде – одлике и – Србија и савремени процеси у Европи
значаја за живот људи њихов постанак (деловање економско-географски значај и свету – 8 часова
и могућности развоја унутрашњих тектонских и споља – Састав и карактер тла у Србији – еко
привреде шњих сила) номско-географски значај
– идентификује основне макро- – Биљни и животињски свет. Одлике и
целине рељефа Србије: Панонски економско-географски значај
басен и Планинску област – Заштита, очување и унапређивање
– кратко опише постанак Панонског природе
басена, одвоји панонску Србију: – Заштићена природна добра у Србији
Панонску низију и јужни обод
Панонског басена са прегледом
главних елемената рељефа
– одреди планинску област и
направи картографски преглед
громадних, карпатско-балкан
ских, динарских планина и већих
котлина
сливова, лоцира транзитне и до
Природни ресурси мицилне реке, објасни постанак,
Србије и њихов еко- поделу и значај језера и термоми
номско географски нералних вода
наводњавање тла, производњу хи
дроенергије, пловидбу, рибарство
и туризам
– дефинише појам земљиште (тло),
одреди типове тла на простору
Србије, њихов састав и карактер
– познаје утицај физичко-географ
– дефинише: појам природна
средина, предмет проучавања
– дефинише : парк природе, предео
Разликује заштићена природна до
бра у Србији: Голија, Фрушка гора,
Ђердап, Тара и др.
– опише антропогеографска – Антропогеографска обележја.

– Проширивање знања о обележја и историјско-географски Историјско-географски континуитет
и распореду станов – објасни кретањестановништва и – Кретање и територијални размештај
ништва у Србији и природни прираштај)
– Уочавање демограф – укаже на промену броја становни – Миграције. Појам, значај, типови и
скихпроблема и ка Србије и наведе факторе који видови
могућности њиховог условљавају промене станов – Структура становништва: биолошка,
превазилажења за ништва економска, социјална,национална
свеукупни друштвено- – уз помоћ графичких метода (етничка и верска)
економски развитак анализира основне демографске – Демографски проблеми и популациона
наше земље одлике; објашњава их, врши пред политика у Србији
виђања и изводи закључке – Срби у непосредном и ширем окру
– Формирање свести о – дефинише појмове: наталитет, жењу
неговању националног и морталитет и природни при – Срби и наше становништво у Европи
културног идентитета раштај и ваневропским континентима. Однос
– дефинише појам миграције и раз дијаспоре и Србије
ликује типове и видове миграција
– објасни структуру становништва
у Србији (биолошка, економска,
социјална, национална)
– разликује појмове националног,
етничког и културног идентитета
– изгради став о једнаким правима
Становништво – дефинише појам дијаспоре
Србије – лоцира подручја на којима
живи српско становништво у
непосредном и ширем окру
жењу (Мађарска, Румунија,
Македонија, Албанија, Црна Гора,
Босна и Херцеговина, Хрватска и
Словенија)
– разликује компактну и појединач
ну насељеност српског станов
ништва у подручјима непосред
ног и ширег окружења
– објасни основне карктеристике
становништва Републике Српске
– лоцира аутохтоне српске терито
рије (северни делови Далмације,
Лика, Кордун, Банија, Славонија
и Барања)
европске земње и именује државе
– објасни однос и везе дијаспоре
и Србије
– Проширивање знања о – дефинише појам насеља – Постанак, развој и размештај насеља
насељима и факторима – објасни постанак, развој и раз Србије
њиховог развоја мештај насеља Србије – Подела насеља.Сеоска, градска, при
– Разумевање вредности – наведе факторе развоја и тран градска и привремена
сопственог културног сформације насеља и њихових – Економско-географски фактори раз
наслеђа и повезаности мрежа и система воја и трансформације насеља и њи
са другим културама и – лоцира градске центре Србије хових мрежа и система (урбанизација,
традицијама – образложи улогу градских цен деаграризација, индустријализација и
– Развијање свести о тара у регионалној организацији терцијаризација)
вредности и значају Србије
антропогених културних – лоцира осовине (појасеве) развоја – Градски центри и њихова улога у
Насеља Србије добара Србије: Дунавско-савска, Велико- регионалној организацији Србије
– Уочавање трансформа моравска и Јужно-моравска – Осовине (појасеви) развоја Србије:
ције насеља и њихових – разликује врсте, функције и Дунавско-савска, Велико-моравска и
мрежа и система типове насеља. Јужно-моравска
– опише карактеристике урбаних – Антропогена културна добра и њихова
целина. заштита
– разликује значење појмова
урбанизација, деаграризација,
индустријализација и терцијари
зација.

теристикама привреде по секторима – Шумарство, лов и риболов
– објасни како природни и – Рударство и енергетика
– Сагледавање потенција друштвени фактори утичу на – Индустрија – појам, подела, структура
ла и могућности Србије развој и размештај пољопривреде и значај
за њену конкурентност у Србије – Саобраћај и трговина
светској привреди – дефинише гране пољопривреде – Туризам
у ужем смислу (земљорадња и
сточарство) и ширем смислу (шу
– препозна основне функције
шумарства, значај шума, факторе
који их угрожавају и мере
заштите
– утврди значај лова и риболова
– дефинише значај Енергетике и
Рударства; наведе енергетске
ресурсе и минералне сировине
и направи њихов картографски
преглед на територији Србије
њен значај
– направи картографски преглед
главних друмских и железничких
праваца у Србији, пловних река и
канала, већих лука и аеродрома
– дефинише појмове: трговина,
трговински и платни биланс и
одреди значај трговине
– Стицање и прошири – дефинише појам регије и направи – Војводина
вање географских знања картографски преглед регионал – Шумадија и Поморавље (западно и
орегионалним целинама них целина Србије велико)
Србије и сагледавање – лоцира на карти Србије границе – Западна Србија
њихових специфи Војводине и њених предеоних – Старовлашко-рашка висија
чности целина и препозна њене природне – Источна Србија
одлике
западне Србије и опише њене
– идентификује на карти Србије
Србије
источне Србије и наведе њене
јужног Поморавља и препозна
одлике
у Европи и свету као – објасни економске интеграције на циљеви, проблеми, фондови и њихова
услова напретка свих Балкану и у југоисточној Европи приступачност
земаља и народа и познаје мирољубиву политику – Однос Србије према осталим европ
– Стварање реалне слике Србије у међународним оквирима ским и ваневропским економским и
о Србији у светским и на Балкану политичким интеграцијама
размерама и савременим – лоцира на карти Европе земље – Светско тржиште капитала, структура
међународним про чланице ЕУ, опише историјат раз и међународни значај
цесима воја, наведе циљеве и дефинише – Уједињене нације. Структура и међу
проблеме унутар Уније народни значај. Србија и УН
– објасни услове које Србија треба – Глобализација као светски процес
равна чланица заједнице.
– разликује улогу, значај и видове
деловања међународних органи
зација: (CEFTA, EFTA, NAFTA,
Свету
OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...)
– објасни улогу, значај и видове
деловања Светске банке и
Међународног монетарног фонда
и улогу Србије у овим организа
цијама
– опише историјат развоја УН,
наведе циљеве и структуру орга
низације и образложи привженост
Србије УН
– дефинише појам глобализације
и разликује одлике политичке,
територијалане, економске, кул
турне и другe видовe глобализа
ције. Објасни приоритете Србије
у погледу процеса глобализације
Назив предмета: Социологија са правима грађана

– Оспособљава ученика за живот у друштву изложеном сталним променама и изазовима које доноси развој савременог друштва
Циљеви предмета: – Развија способносткод ученика за улогу одговорног грађанина за живот у демократски уређеном и хуманом друштву
– Унапређује ученичке способности за све облике комуникације, дијалога и исказивања аргументованог става
ИСХОДИ
у стању да:
– схвати друштвену поделу рада – Друштвене установе и организације Предмет се реализује кроз следеће
– објасни узроке друштвеног – Насеља и становништво облике наставе:
раслојавања – теоријска настава (62 часа)
управљања друштвом суверености и демократије – Појам и развој демократије штампе и других медија релевантне
и центар – Државни органи власти Вредновање остварености исхода
– схвати изборни поступак и кон – Аутономија вршити кроз:
ституисање скупшине и владе – Локална самоуправа 1. праћење остварености исхода
– разликује државне органе власти 2. тестове знања
– разликује аутономију и локалну 3. тестове практичних вештина
Људска права и – Богаћење знања о – схвати људска права и слободе и – Појам грађанина и његове обавезе и Оквирни број часова по темама
слободе људским правима и свој положај у друштву права – Структура и организација друштва
слободама и о улози – зна на који начин се штите права – Лична права и слободе грађана (16 часова)
појединца у друштвеном и слободе грађана – Политичка права и слободе грађана – Држава и политика (20 часова)
и политичком животу – Економска права и слободе грађана – Људска права и слободе (10 часова)
– Породично право – Култура и друштво (18 часова)
– Остала права и слободе грађана – Друштвене промене и развој друштва
– Заштита права и слобода грађана (6 часова)
Култура и друштво – Развијање знања о кул – уочи разлику и сличности између – Појам културе и цивилизације
турним тековинама културе и цивилизације – Религија
– схвати настанак религије и рели – Настанак религијског мишљења
религије и објасни специфичнос – Обичај и морал
ти хришћанства – Уметност
и развој друштва вот у друштву изложе – зна основне карактеристике – Друштвена покретљивост
развој савременог – препозна друштвени развој
друштва – формира став према савременим
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА/ МОДУЛИМА
Б: ИЗБОРНИ ОБАВЕЗНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

ИСХОДИ
у стању да:
Ја, ми и други – Подстицање ученика на – Анализира своје особине и да их – Лични идентитет – На почетку теме ученике упознати са
да сагледају међусобне и разлике унутар групе – Стреотипи и предрасуде
дискриминације поразличитим основама Подела одељења на групе
– Сагледа могуће последице – Одељење се не дели на групе
нетолеранције, дискриминације, Место реализације наставе
стереотипа, предрасуда и начине – Настава се реализује у учионици
– Искаже, образложи и брани
Комуникација у – Оспособљавање ученика мишљење аргументима – Самопоуздано реаговање Препоруке за реализацију наставе
групи за комуникацију у групи – Активно слуша – Гласине – Активности на првим часовима треба
– Дебатује и дискутује на неуг – Неслушање,активно слушање тако организовати да се обезбеди
рожавајући начин, уважавајући – Неоптужујуће поруке међусобно упознавање ученика,
мишљење других – Изражавање мишљења упознавање ученика са циљевима и
– Објасни разлику између дијалога – Вођење дебате и дијалога наставним садржајима предмета, али и
и дебате тако да наставник добије почетни увид
– Објасни разлоге и начине настан у то са каквим знањима, ставовима
ка гласина у свакодневној комуни и вештинама из области грађанског
кацији и објасни последице које васпитања група располаже с обзиром
изазивају гласине да нису сви ученици у основној школи
похађали наставу грађанског васпи
тања у истој мери.
Односи у групи/ – Оспособљавање ученика – Ради у групи/тиму – Сарадња – Реализација програма треба да се
заједници за рад у групи/тиму и –П репозна предности групног/ – Групни рад одвија у складу са принципима
међусобну сарадњу тимског рада – Групно одлучивање активне, проблемске и истраживачке
– Учествује у доношењу групних – Учешће младих: „Лествица наставе са сталним рефлексијама на
одлука партиципације” одговарајуће појаве из друштвеног
– Разликује могуће облике учешћа – Радити заједно контекста прошлости и садашњости.
младих у друштвеном животу – Квалитет наставе се обезбеђује
– Објасни потребу и важност пар усаглашавањем садржаја са одгова
тиципације младих у друштвеном рајућим методичким активностима
животу и сталном разменом информација
– Објасни степене и облике учешћа унутар групе.
младих у друштвеном животу – Добар индикатор успешне наставе
– Подстицање ученика – Објасни разлоге,ток и последице – Динамика и исходи сукоба примењују стечена знања и вештине
да сукобе решавају на сукоба – Стилови поступања у конфликтима и да у пракси изражавају ставове и
конструктиван начин и – Објасни ефекте конфликта на ток – Сагледавање проблема из различитих вредности демократског друштва.
избегавју сукобе комуникације углова – Наставник треба да пружи неопход
– Уочи факторе који одређују пона – Налажење решења ну помоћ и подршку ученицима у
шање у ситуацијама конфликта – Постизање договора припреми и реализацији активности,а
– Анализира сукоб из различитих – Извини заједно са групом да обезбеди поврат
улова, (препознаје потребе и ну информацију о њеној успешности.
страхове актера сукоба) и налаи – У реализацији овог програма настав
конструктивна решења прихва ник је извор знања, организатор и во
тљива за обе стране у сукобу. дитељ ученичких активности и особа
– Образложи предности конструк која даје повратну информацију.
тивног начине решавања сукоба – Повратна информација је од великог
– Објасни значај посредовања у значаја не само за процес стицања
сукобу сазнања, већ и за подстицање
– Оспособљавање ученика – Препозна и објасни врсте насиља – Посредовање мотивације за предмет
да препознају примере –И дентификује и анализира – Насиље у околини – За успешно реализовање наставе број
насиље у својој средини узроке насиља у својој средини, – Вршњачко насиље ученика у групи не би требала да буде
и преузму одговорност међу вршњацима, школи – Насиље у школи. већа од 25 ученика. Оптималан број
за сопствено понашање – Идентификује и анализира могуће – Постизање мира ученика је 15–20 ученика
у таквој ситуацији начине реаговања појединца у
ситуацијама вршњачког насиља , Оцењивање
из позиције жртве и посматрача Вредновање остварености исхода
– Прихвати одговорност за вршити кроз:
сопствено понашање 1. праћење остварености исхода

– Ја, ми и други (8 часова)
– Комуникација у групи (9 часова)

ИСХОДИ
у стању да:
Права и – Упознавање ученика са – Објасни значење и смисао људ – Потребе и права – На почетку теме ученике упознати са
одговорности врстама права и приро ских права – Права и правила циљевима и исходима наставе / учења,
дом (универзалност, це – Разликује врсте људских права – Права и закони планом рада и начинима оцењивања.
ловитост, недељивост) (лична, политичка, социјално – Међународна документа о заштити
– Упознавање ученика са економска, културна, здравствена права Облици наставе
начинима и механизми права) – Права и вредности Предмет се реализује кроз следеће
ма заштите права – Анализира и објашњава однос – Врсте права облике наставе:
– Сагледавање значаја права и одговорности – Односи међу правима – теоријска настава
личног ангажовања у – Објасни целовитост и узајамну – Сукоб права
заштити сопствених повезаност људских права – Дечја и људска права Подела одељења на групе
права и права других – Објасни универзалност и развој – Конвенције и заступљеност права у – Одељење се не дели на групе
људи ност људских права штампи
– Објашњава потребу посебне – Одговорност одраслих Место реализације наставе
заштите права детета – Одговорност деце – Настава се реализује у учионици
– Проналази примере и показатеље – Кршење права детета
остваривања и кршења људских – Заштита права детета Препоруке за реализацију наставе
праваа – Реализација програма треба да се
– Процени положај појединца и одвија у складу са принципима
друштвених група са аспекта активне, проблемске и истраживачке
људских права наставе са сталним рефлексијама на
– Објасни механизме и начине за одговарајуће појаве из друштвеног
заштиту људских права контекста прошлости и садашњости.
– Анализира и тумачи основна – Квалитет наставе се обезбеђује
међународна и домаћа документа усаглашавањем садржаја са одгова
из области људских права рајућим методичким активностима
– Објасни улогу најзначајнијих и сталном разменом информација
институција и процедуре заштите унутар групе.
људских права – Добар индикатор успешне наставе
– Објасни улогу појединца и група је способност ученика да адекватно
у заштити људских права примењују стечена знања и вештине
Планирање и – Подстицање ученика на – Идентификује проблеме у својој – Избор проблема – Наставник треба да пружи неопход
извођење акције активну партципацију у локалној заједници/школи – Идентификација могућих решења ну помоћ и подршку ученицима у
животу школе – Анализира изабране проблеме, – Припрема нацрта акције припреми и реализацији активности,а
– Развијање вештина изучава их – Реализација акције (ван редовних заједно са групом да обезбеди поврат
планирања акција – Предлаже активности и дискутује часова и учионице) ну информацију о њеној успешности.
о њима са осталим члановима – Анализа реализоване акције – У реализацији овог програма настав
тима – Представљање резултата акције ник је извор знања, организатор и во
– Сарађује са члановима тима и дитељ ученичких активности и особа
учествује у доношењу одлука која даје повратну информацију.
– Формулише циљеве и кораке – Повратна информација је од великог
акције значаја не само за процес стицања
– Иницира активности ,прати их и сазнања, већ и за подстицање
оцењује их самопоуздања, учешћа у раду групе и
– Представипутем јавне презен мотивације за предмет
тацијунацрт акције и резултате – За успешно реализовање наставе број
акције ученика у групи не би требала да буде
Оцењивање
1.праћење остварености исхода

(17 часова)

ИСХОДИ
у стању да:
Демократија и – Разумевање појмова – Објасни појмове демократија, – Демократија, политика и власт – На почетку теме ученике упознати са
политика демократија,политика, политика, власт, грађански живот – Функционисања институције демо циљевима и исходима наставе / учења,
власт, грађански живот – Наведе разлике између демократ кратије планом рада и начинима оцењивања.
– Упознавање са механи ског и недемократског начина – Механизми и начини контроле и
и начина контроле и ограничавања власти
ограничења власти у – Разликује надлежности законо Подела одељења на групе
демократији давне, извршне и судске власти – Одељење се не дели на групе
– Сагледавање улоге – Разуме политичко одређење појма
Грађанин и друшт- грађанина/грађанке у грађанин/грађанка Место реализације наставе
во демократском друштву – Разуме значај поштовања закона – Однос државе и грађанског друштва – Настава се реализује у учионици
– Упознање се са радом у демократској држави – Појам грађанина
локалне самоуправе – Објасни улогу локалне самоупра – Значај и начин учествовања грађанина Препоруке за реализацију наставе
– Сагледавање улоге и ка ве и послове којима се она бави у политици –Р еализација програма треба да се
рактеристика цивилног – Објасни карактеристике и улогу – Улога грађана у остваривању права одвија у складу са принципима
друштва у демократији цивилног друштва активне, проблемске и истраживачке
– Сагледавање значаја – Наведе могућности утицаја грађа наставе са сталним рефлексијама на
и начина учествовања на на власт, правни и политичи одговарајуће појаве из друштвеног
грађанина/грађанке у систем (различите форме грађан контекста прошлости и садашњости.
политици ског удруживања, различите – Квалитет наставе се обезбеђује
форме грађанских иницијатива усаглашавањем садржаја са одгова
и акција) рајућим методичким активностима
– Идентификује и анализира и сталном разменом информација
факторе који ометају/ подстичу унутар групе.
демократски развој друштва – Добар индикатор успешне наставе
Грађанска и – Упознавање ученика са – Објасни појам људских права – Право на грађанску иницијативу – Наставник треба да пружи неопход
политичка права и суштином грађанских – Наведе врсте људских права и –П артиципација грађана у процесу ну помоћ и подршку ученицима у
право на грађанску права и правом на објасни њихов садржај доношења одлука и право на самоор припреми и реализацији активности,а
иницијативу грађанску иницијативу – Анализира предствљање људских ганизовање грађана заједно са групом да обезбеди поврат
– Сагледавање улоге права у актуелним медијима – Улога невладиних организација ну информацију о њеној успешности.
грађана у остваривању – Објасни улогу појединца у зашти – У реализацији овог програма настав
људских права у демо ти и оствариању људских права ник је извор знања, организатор и во
кратском друштву – Објасни појам грађанске ини дитељ ученичких активности и особа
– Сагледавање неопход цијативе која даје повратну информацију.
ности и начина активног – Наведе надлежности општине и – Повратна информација је од великог
учешћа грађана у демо послове којима се она бави значаја не само за процес стицања
кратском друштву – Разликује формалну од нефомал сазнања, већ и за подстицање
не иницијативе самопоуздања, учешћа у раду групе и
– Наведе форму и садржај мотивације за предмет
формалног предлога грађанске – За успешно реализовање наставе број
иницијативе ученика у групи не би требала да буде
– Наведе већа од 25 ученика. Оптималан број
структуру,функционисање, ученика је 15–20 ученика
правила и процедуре рада
Скупштине Оцењивање
– Изведе симулацију заседања Вредновање остварености исхода
Скупштине поштујући све проце вршити кроз:
дуре у процесу доношења одлука 1.праћење остварености исхода
– Oбјасни појам, карактеристике, Оквирни број часова по темама
улогу и врсте удруживања – Демократија и политика( 5 часова)
грађана – Грађанин и друштво (10 часова)
– Идентификује и анализира актив – Грађанска и политичка права и право
ности и акције удружења грађана на грађанску иницијативу (11 часова)
у својој локалној заједници. – Планирање конкретне акције
Планирање – Подстицање и оспо – Идентификује проблеме у својој – Избор проблема (9 часова)
конкретне акције собљавање ученика за локалној заједници – Идентификација могућих решења
планирање заједничких – Анализира изабране проблеме, – Припрема нацрта акције
акција и пројеката у изучава их – Реализација акције (ван редовних
локалној заједници – Предлаже активности и дискутује часова и учионице)
о њима са осталим члановима – Анализа реализоване акције
акције
– Иницира активности ,прати их и
оцењује
– Представипутем јавне презен
тацијунацрт акције и резултате
акције

ИСХОДИ
у стању да:
Свет информација – Упознавање са могућ – Објасни значај постојања права – Извори информација – На почетку теме ученике упознати са
ностима које Закон о на слободан приступ информа – Појам јавне информације циљевима и исходима наставе / учења,
слободном приступу цијама – Приступ информацијама-основна планом рада и начинима оцењивања.
информацијама пружа – Објасни појам јавне информације правила и ограничења
у остваривању људских и идентификује информације које – Ззаштита права на информисање-уло Облици наставе
права и слобода су од јавног значаја и које грађа га повереника Предмет се реализује кроз следеће
– Оспособљавање ученика нин може да добије по Закону – Процедура подношења захтева за облике наставе:
да самостално траже и – Наведе основне одредбе Закон приступ информацијама – теоријска настава
долазе до информација о слободном приступу ин- – Медији као извор информација-пи
од јавног значаја формацијама и објасни улогу тање веродостојности Подела одељења на групе
– Разумевање улоге и повереника – Разумевање и тумачење медијских – Одељење се не дели на групе
значаја медија у савре – Наведе процедуру подношења порука
меном друштву захтева за приступ информација – Механизми медијске манипулације Место реализације наставе
– Развијање критичког од ма од јавног зачаја – Утицај тачке гледишта на објектив – Настава се реализује у учионици
носа према медијима и и – Попуни образац и тражи инфор ност информација
информација добијених мацију од јавног значаја – Селекција информација: објективност Препоруке за реализацију наставе
преко различитих – Анализира информације које као одговорност – Реализација програма треба да се
медија добија преко различитих медија одвија у складу са принципима
– Тражи, пронађе и даје инфор активне, проблемске и истраживачке
мацију наставе са сталним рефлексијама на
– Открива примере манипулације у одговарајуће појаве из друштвеног
медијима контекста прошлости и садашњости.
– Објасни значај објективности и
веродостојности информација
Свет професионал- – Разуме важност дефини – Разуме значај попштовања со Планирање каријере и улазак у свет рада – Квалитет наставе се обезбеђује
ног образовања и сања професионалних цијално-економских права усаглашавањем садржаја са одгова
рада циљева и планирање – Поставља циљеве личног развоја Самопроцена и вештина представљања рајућим методичким активностима
каријере и планира свој развој личних карактеристика од значаја за и сталном разменом информација
– Развијање вештине – Анализира сопствене способно даље професионално образовање и рад унутар групе.
тражења информација сти особине и вештине значајне – Добар индикатор успешне наставе
значајних за професи за даљи професионални развој Разговор са послодавцем је способност ученика да адекватно
онално образовање и – Активно тражи информације примењују стечена знања и вештине
укључивање у свет рада значајне за даљи професионални Тражење информација значајних за и да у пракси изражавају ставове и
– Оснаживање ученика развој професионално образовање и тражење вредности демократског друштва.
да постављају циљеве – Напише личну радну биографију посла – Наставник треба да пружи неопход
личног развоја и плани – Представи своје личне каракте ну помоћ и подршку ученицима у
рају својпрофесионални ристике приликом разговора са припреми и реализацији активности,а
развој послодавцем заједно са групом да обезбеди поврат
ну информацију о њеној успешности.
– У реализацији овог програма настав
ник је извор знања, организатор и во
дитељ ученичких активности и особа
која даје повратну информацију.
Оцењивање

– Светинформација (15 часова)
– Свет професионалног образовања и
рада (16 часова)
Б: ИЗБОРНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета ИЗАБРАНА ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ

– Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења;
– Развијање систематичности, уредности, прецизности, темељности, истрајности.
ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања о – изврши операцију дељења два – Дељење полинома На почетку теме ученике упознати са
полиномима полинома – Безуова теорема циљевима и исходима наставе, односно
– примени Безуову теорему на учења, планом рада и начинима оцењи
одређивање остатка дељења вања
Полиноми полинома Облици наставе
– примени Безуову теорему на Предмет се реализује кроз следеће
одређивање непознатих коефи облике наставе:
цијената полинома (ако је познат – теоријска настава (70 часова)
остатак дељења)
– Стицање основних – реши једноставније ирационалне – Ирационалне једначине Место реализације наставе
знања о ирационалним једначине (квадратни корен) Настава се реализује у учионици или
Ирационалне једна- кабинету за математику
једначинама и неједна – реши једноставније ирационалне – Ирационалне једначине
чинама неједначине (кубни корен)
– Ирационалне неједначине
– Проширивање знања – нацрта графике инверзних триго – Инверзне тригонометријске функције Препоруке за реализацију наставе
о тригонометријским нометријских функција и наведе и њихови графици – образложити циљ предмета, начин и
функцијама њихове основне особине – Претварање производа тригономет критеријум оцењивања
– упрости израз применом фор ријских функција у збир тригономет – неопходна предзнања поновити уз
мула за претварање производа у ријских функција максимално ангажовање ученика
збир и обрнуто – Претварање збира тригонометријских – подстицати ученике на размишљање и
– докаже једноставније идентитете функција у производ тригономет самостално закључивање
Тригонометрија
применом формула за претварање ријских функција – примењивати разноврсне облике и
производа у збир и обрнуто – Тригонометријске једначине методе рада, како би се подстакла
– реши тригонометријску једначи – Тригонометријске неједначине активност ученика
ну, односно неједначину – Тригонометријски облик комплексног – инсистирати на прецизности, тач
– претвори комплексан број у броја ности, систематичности и уредности
тригонометријски облик – Моаврова формула у раду
– примени Моаврову формулу – упућивати ученике на претраживање
– Проширивање знања о – наброји конусне пресеке и нацрта – Конусна површ. Конусни пресеци различитих извора и примену савреме
аналитичкој геометрији одговарајуће слике – Једначина елипсе них технологија
– дефинише елипсу и наведе њену – Особине елипсе (жиже, ексцентрици
једначину тет и директрисе) – Ирационалне једначине и нејед-
– одреди жиже, ексцентрицитет и – Узајамни положај праве и елипсе начине: наглашавати неопходност
директрисе елипсе – Једначина хиперболе постављања услова за дефинисаност.
– одреди једначину елипсе из – Особине хиперболе (жиже, ексцен Неједначине обрадити на једностав
задатих услова трицитет, полуосе и асимптоте, нијим примерима.
– испита међусобни положај праве директрисе)
и елипсе – Узајамни положај праве и хиперболе – Тригонометрија: доказати формуле
– одреди једначину тангенте елипсе – Једначина параболе за трансформацију производа тригоно
из задатих услова – Особине параболе (жижа, параметар метријских функција у збир и обрнуто.
– дефинише хиперболу и наведе и директриса) При решавању тригонометријских
њену једначину – Узајамни положај праве и параболе једначина и неједначина инсистирати
– одреди жиже, ексцентрицитет и на приказивању решења на тригоно
директрисе хиперболе метријском кругу.
– одреди једначину хиперболе из
задатих услова – Конусни пресеци: на почетку теме
– испита међусобни положај праве обновити праву и кружницу. Обрадити
и хиперболе и примере у којима се одређују јед
– одреди једначину тангенте хипер начине заједничких тангенти кривих,
Конусни пресеци угао између кривих и геометријско
боле из задатих услова
– дефинише параболу и наведе место тачака које испуњавају одређене
једначину параболе услове.
– одреди жиже, ексцентрицитет и
директрису параболе Оцењивање
– одреди једначину параболе из Вредновање остварености исхода
задатих услова вршити кроз:
– испита међусобни положај праве – активност ученика на часу;
и параболе – усмену проверу знања;
– одреди једначину тангенте пара – писмену провера знања;
боле из задатих услова – тестове знања.

– Полиноми 7 часова
– Ирационалне једначине и неједначине
12 часова
– Тригонометрија 21 час
– Конусни пресеци 22 часа

Назив предмета ИЗАБРАНА ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ

ИСХОДИ
у стању да:
– Проширивање знања – реши експоненцијалне једначине – Експоненцијалне једначине На почетку теме ученике упознати са
о експоненцијалним и – реши једноставније експонен – Екпоненцијалне неједначине циљевима и исходима наставе, односно
логаритамским једна цијалне неједначине – Логаритамске једначине учења, планом рада и начинима оцењи
Експоненцијалне и чинама – реши логаритамске једначине – Логаритамске неједначине вања
логаритамске једна- – Стицање знања о – реши једноставније логаритамске
чине и неједначине експоненцијалним и неједначине Облици наставе
логаритамским неједна Предмет се реализује кроз следеће
чинама облике наставе:
– Стицање основних – примени правило збира и правило – Комбинаторика. Правило збира и Место реализације наставе
знања из комбинаторике производа правило производа – Настава се реализује у учионици или
– одреди број пермутација датог – Пермутације кабинету за математику
скупа – Варијације Препоруке за реализацију наставе
– одреди број варијација датог – Комбинације – образложити циљ предмета, начин и
скупа – Биномни образац критеријум оцењивања
– одреди број комбинација датог – неопходна предзнања поновити уз
скупа максимално ангажовање ученика
Комбинаторика – напише пермутације (варијације, – подстицати ученике на размишљање и
комбинације) датог скупа од самостално закључивање
највише четири члана – примењивати разноврсне облике и
– одреди k-ти биномни коефи методе рада, како би се подстакла
цијент у развоју бинома на n-ти активност ученика
степен – инсистирати на прецизности, тач
– одреди непознати члан у развоју ности, систематичности и уредности
бинома на n-ти степен који задо у раду
вољава дате услове – упућивати ученике на претраживање
– Стицање основних – уочи случајне догађаје – Случајни догађаји. Простор елемен различитих извора и примену савреме
знања из вероватноће и – препозна који су догађаји могући, тарних догађаја них технологија
статистике повољни, сигурни, немогући – Статистичка и класична дефиниција
– израчуна вероватноћу догађаја вероватноће – Експоненцијалне и логаритамске
(статистичка и класична дефини – Условна вероватноћа једначине и неједначине: нагласити
ција вероватноће) – Формула тоталне вероватноће. неопходност постављања услова за
– одреди условну вероватноћу до Бајесова формула дефинисаност. Неједначине обрадити
гађаја А у односу на догађај B – Случајне променљиве. Дискретне на једноставнијим примерима.
– објасни и примени формулу случајне променљиве и биномна
тоталне вероватноће расподела – Комбинаторика: при решавању
– објасни и примени Бајесову – Непрекидне случајне променљиве и задатака пребројавања разматрати
формулу нормална расподела варијације, пермутације и комбинације
– наведе пример случајне проме – Нумеричке карактеристике случајних са и без понављања. Користити што
нљиве променљивих (математичко очеки више конкретних примера из живота.
Вероватноћа и ста-
– примени биномну расподелу вање, дисперзија, медијана, мод)
тистика – Вероватноћа и статистика: при обра
– примени нормалну расподелу – Статистика. Основни појмови
– израчуна нумеричке карактерис – Формирање статистичких табела и ди новог градива користити што више
тике случајних променљивих (ма графичко приказивање података конкретних примера изживота.
тематичко очекивање, дисперзију, – Карактеристике емпиријске расподеле
медијану и мод) (аритмеричка средина узорка, ме – Диференцијалне једначине: изабрати
– препозна основне појмове дијана узорка, мод узорка, дисперзија једноставније примере диференцијал
статистике узорка) них једначина. У делу теме који се
– формира статистичке табеле и на односи на диференцијалне једначине
основу њих графички приказује другог реда обрадити само једначине
податке облика y’’= f(x)
– израчуна одређене карактеристи
ке случајног узорка (аритметичку – Оцењивање
средину узорка, медијану узорка, Вредновање остварености исхода
мод узорка и дисперзију узорка) вршити кроз:
– Стицање основних – објасни појам диференцијалне – Појам диференцијалне једначине – усмену проверу знања;
знања о диференцијал једначине – Диференцијална једначина која до – писмену провера знања;
ним једначинама – препозна тип диференцијалне јед пушта раздвајање променљивих – тестове знања.
начине и примени одговарајући – Хомогена диференцијална једначина
начин решавања – Линеарна диференцијална једначина Оквирни број часова по темама
– примени знања о изводима и – Бернулијева диференцијална једна – Експоненцијалне и логаритамске јед
Диференцијалне интегралима на решавање дифе чина
једначине начине и неједначине 11 часова
ренцијалних једначина – Диференцијална једначина другог реда – Комбинаторика 13 часова
– Вероватноћа и статистика 19 часова
– Диференцијалне једначине 11 часова
За реализацију 4 писменa задатка са


Годишњи фонд: 70 или 62 часа
ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ТЕМАМА ПРОГРАМА
у стању да:
Основни појмови – Проширивање знања о – дефинише предмет истраживања – Дефиниција, предмет истраживања и – На почетку теме ученике упознати са
екологије предмету истраживања и значај екологије значај екологије циљевима и исходима наставе/учења,
и значају екологије – објасни структуру екосистема – Структура екосистема планом рада и начинима оцењивања.
– Схватање структуре – објасни процесе који се одигра – Процеси који се одигравају у екоси Облици наставе
екосистема/биосфере и вају у екосистему стему Предмет се реализује кроз следеће
процеса који се у њима – анализира међусобне односе – Биодиверзитет облике наставе:
одвијају организама у ланцима исхране – Биосфера као јединствени еколошки – теоријска настава (70 или 62 часа)
– Разумевање значаја – објасни структуру биосфере систем Земље
биодиверзитета за – анализира биогеохемијске циклу Подела одељења на групе
опстанак живота на се у биосфери Одељење се не дели на групе.
Земљи – утврђује значај биодиверзитета за
опстанак живота на Земљи Место реализације наставе
– Теоријска настава се реализује у
учионици
Човеков однос према – Проширивање знања – објасни појмове животна средина – Животна средина и еколошки фактори
животној средини (ан о односу човека према и антропогени фактор – Класификација еколошких фактора Оцењивање
тропогени фактор) животној средини – објасни негативан утицај наведе – Утицај развоја човечанства на живот Вредновање остварености исхода
класификацију еколошких факто ну средину глобално и локално вршити кроз:
ра човека на животну средину – Промене у животној средини под 1. праћење остварености исхода
утицајем човека: промене физичких 2. тестове знања
услова средине, промене у саставу
живог света, интродукција. Оквирни број часова по теми
Загађење и токсико – Упознавање са пој – објасни појмове загађење и заш – Извори и врсте загађивања животне – Основни појмови екологије (7 часова)
логија мовима загађење и тита животне средине средине – Човеков однос према животној среди
токсикологија – објасни појмове токсин и токси – Токсикологија и екотоксикологија, ни (антропогени фактор) (8 часова)
кологија, класификација токсиканата – Загађење и токсикологија (8 часова)
– класификује токсиканте и токси – Токсични ефекти – врсте и начини – Загађивање и заштита ваздуха
чне ефекте, тровања, мутагено, канцерогено и (13 часова)
– објасни могућност неутрализа тератогено дејство – Загађивање и заштита вода као живот
ције штетног дејства токсина – Здравствене последице (нервни, ног ресурса (8 часова)
– објасни значај управљања имуни, ендокрини систем) могућност – Загађивање и заштита земљишта
ризицима неутрализације (8 часова)
– Ризици – управљање, хемијски удеси – Радиоактивно загађивање и заштита
(акциденти) (5 часова)
– Загађивање и заштита хране
Загађивање и заштита – Упознавање са загађи – наведе изворе и класификује – Извори загађења, класификација за (5 часова)
ваздуха вањем ваздуха и мерама загађујуће материје у ваздуху гађујућих материја и њихови ефекти – Право и законска регулатива за зашти
заштите ваздуха од – објасни настанак и последице – Последица загађења: ефекат стаклене ту животне средине (4 часа)
загађивања озонских рупа, киселих киша и баште, киселе кише, озонске рупе – Мониторинг систем и заштита приро
ефекте стаклене баште – Утицај времена и климе на аероза де (4 часа)
– објасни везу између саобраћаја и гађење
загађености ваздуха, наведе мо – Ваздушни и копнени саобраћај и
гућности коришћења еколошког загађивање ваздуха
горива – Енергетска потрошња савременог
– објасни проблем глобалног човека, обновљиви и необновљиви
загађивања ресурси, биодизел
– објасни последице дејства на – Ефекти загађења на живи свет и
биљни и животињски свет и здравље људи
људско здравље – Мере заштите ваздуха од загађивања,
– објасни могуће мере заштите прописи авиокомпанија
ваздуха од загађивања – Загађеност ваздуха у локалној средини
Загађивање и заштита – Упознавање са загађи – наведе изворе загађивања воде и – Извори загађивања вода, одређивање
вода као животног вањем вода и могућим класификује категорије вода по квалитета воде
ресурса мерама заштите вода од квалитету – Начини загађивања: хемијско, биолош
загађивања – разликује природно, хемијско, ко, физичко
физичко и биолошко загађивање – Загађивање воде путем загађеног
вода ваздуха
– објасни повезаност загађивања – Начини и методе пречишћавања
ваздуха и воде и значај пречишћа отпадних вода
вања отпадних вода – Контрола квалитета воде у локалној
– разликује категорије вода уз средини
помоћ биоиндикатора – Мере заштите вода од загађивања
Загађивање и заштита – Упознавање са угро – објасни критеријуме за одређи – Квалитет земљишта и критеријуми
земљишта жавањем земљишта вање квалитета земљишта, квалитета
и могућим мерама начине загађивања и угрожавања – Начини загађивања земљишта
заштите земљишта од земљишта – Чврсте отпадне материје из града,
загађивања – објасни проблем депоновања чвр опасне материје
стог комуналног и опасног отпада – Обрада, управљање, прерада и депо
и значај смањивања количине новање, отпадних материја, санитарне
комуналног отпада депоније
– објасни значај рециклаже и при – Производни процеси са мање отпада,
мене мера за заштиту земљишта рециклажа – појам, примери
од загађивања
Радиоактивно загађи – Упознавање са радио – дефинише појам радијације, – Радиоактивност, извори и врсте
вање и заштита активним загађивањем, – наведе врсте и изворе радијације радијације, природна и вештачка
биолошким ефектима (природне и вештачке) радиоактивност
и мерама заштите од – наведе последице радиоактивног – Последице радиоактивног загађивања
радијације загађивања животне средине и по живе системе
глобални проблем нуклеарног – Нуклеарни отпад – појам и класифика
отпада ција, глобални проблем депоновања
– наведе мере заштите и начине – Мере заштите од радијације у живот
контроле радијације у животној и ној и радној средини, дозвољене дозе
радној средини зрачења
Загађивање и заштита – Упознавање са изворима – разликује физичко, хемијско, – Начини загађивања хране
хране загађивања хране и биолошко и радиоактивно загађи – Ефекти загађене хране на организам,
мерама заштите хране вање хране, биоакумулација
од загађивања – објасни здравствене ефекте – Мере заштите хране од загађивања,
загађене хране значај здравог начина исхране
– разликује могуће мере и начине
заштите хране од загађивања и
објасни значај здраве исхране
– изради сопствени недељни
јеловник базиран на принципима
здраве исхране
Право и законска – Упознавање са принци – објасни важност законског – Право на здраву животну средину
регулатива за заштиту пима политике и права регулисања заштите и очувања – Устав Републике Србије, Архуска
животне средине за заштиту животне животне средине конвенција, Бечка конвенција за за
средине штиту озонског омотача, Монтреалски
протокол, ЦИТЕС конвенција,
НАТУРА 2000, Дунавска комисија,
Савска комисија
– Оквирна конвенција УН о промени
климе и Кјото протокол
– Закон о заштити природе
Мониторинг систем и – Упознавање са обли – дефинише појам мониторинга, – Мониторинг, значај и врсте
заштита природе цима праћења промена наведе врсте и значај монито – Заштита природе и природних добара
квалитета и заштите ринга – национални паркови и природни
животне средине – наведе облике заштите природе и резервати
природних добара
– наведе облике биомониторинга
за праћење загађености ваздуха,
воде и земљишта у окружењу

ИСХОДИ
у стању да:
– Разумевање односа села у различитим историјским пе сног сељака –обавезе становништва, Место реализације наставе:
и града у прошлости и риодима (на примеру Цариграда, порез, присилни рад – изградња – Теоријска настава реализујесе у учио
Село и град некад – Проширивање знања Ниша, Крагујевца...); – Живот у градовима и селима у новом – тестове знања.
и сад о животу сеоског и – опише начин живот у српским веку и савременом добу (примери
градског становништва селима у XIX и XX веку; Париза, Лондона, Берлина, Њујорка, Оквирни број часова по темама:
модерних градова; фраструктуре – водовод, канализација, Препоруке за реализацију наставе:
– образложи најважније узроке и метро, проблем загађења, одношење – задатак наставника је да на почетку
последице миграција село–град; и складиштење отпада; становање школске године од дванаест по
– уочи разлике у начину становања – грађевински материјали, начин нуђенихнаставних тема, ученицима
између села и града кроз градње, развој грађевинске технике, предложи шест, од којих ће они, као
историју; врсте објеката и организација про група, у складу са својим склоности
– уочи разлике у начину становања стора; разлика у начину становања ма, изабрати четири,
између припадника различи између села и града и између припад – структура програма конципирана је
тих друштвених слојева кроз ника различитих друштвених слојева, с циљем да помогне наставнику у
историју. миграције; осветљење – гас и струја; планирању непосредног рада са уче
грејање, употреба соларне енергије, ницима, олакшавајући му одређивање
кућни апарати; оплемињивање стамбе обима и дубине обраде појединих
ног простора). наставних садржаја,

– Проширивање знања – уочи основна обележја културе – Култура одевања од антике до данас ти и проширени наставни садржаји из
о променама у начину одевања од антике до савременог (материјали, начин обраде и бојење, прошлости тог народа,
одевања и исхрани кроз доба; разлике у одевању код припадника – важно је искористити велике могућ
историју. – идентификује основна обележја различитих друштвених група; појава ности које историја као наративни
– Уочавање промена у на културе одевања код Срба кроз вештачких материјала, стилови у предмет пружа у подстицању ученичке
чину одевања код Срба историју; одевању, модне куће, појава модне радозналости, која је у основи сваког
кроз историју. – наведе и упореди разлике у на индустрије, свакодневна и свечана сазнања,
– Уочавање улоге разли чину одевања између села и града одећа, џинс као карактеристика – наставни садржаји треба да буду
читих културних утицаја кроз историју; одевања младих у читавом свету; на представљени као „прича” богата
на начин одевања и – наведе и упореди разлике у на кит, фризуре, шминка, парфеми...). информацијама и детаљима, не зато да
исхрану код Срба кроз чину одевања између припадника – Одевање код Срба кроз би оптеретили памћење ученика, већ
историју. различитих друштвених група историју(материјали и тканине – да би им историјски догађаји, појаве
кроз историју; кудеља, конопља, чоја, крзно, кожа, и процеси били предочени јасно,
– препозна и разуме утицаје разли лан, свила; разлика у одевању код детаљно, живо и динамично,
читих култура на начин одевања Срба у Хабзбуршком и Османском – посебно место у настави историје
код Срба кроз историју; царству, као и код припадника раз имају питања, како она која поставља
Култура одевања и – препозна и разуме утицаје разли личитих друштвених група; грађанско наставник ученицима, тако и она која
исхране некад и сад читих култура на начин исхране одело и европски узори у облачењу долазе од ученика, подстакнута оним
код Срба кроз историју; српског грађанског сталежа; униформе што су чули у учионици или што су
– наведе и упореди карактери државних чиновника, лекара, цари сазнали ван ње користећи различите
стике исхране у различитим ника, професора Лицеја и гимназија у изворе информација,
историјским периодима. обновљеној Србији; народна ношња, – добро осмишљена питања наставника
савремени начин одевања). имају подстицајну функцију за развој
– Култура исхране од антике до данас историјског мишљења и критичке
(сакупљање и припремање намир свести, не само у фази утврђивања и
ница, лов и риболов, начини чувања систематизације градива, већ и у самој
хране, пиће, реконструкција могућег обради наставних садржаја,
јеловника – двор, град, село; посни и – у зависности од циља који наставник
мрсни циклуси; национална кухиња жели да оствари, питања могу имати
код Срба, утицаји других кухиња; различите функције, као што су: фо
конзумирање кафе и дувана, употреба кусирање пажње на неки садржај или
источњачких зачина, понашање за аспект, подстицање поређења, трагање
столом, прибор за јело; кухињски за појашњењем,
апарати; ресторани „брзе хране”). – настава би требало да помогне уче
ницима у стварању што јасније пред
– Проширивање знања о – уочи основна обележја ратова и – Војска, оружје и рат кроз историју ставе не само о томе шта се десило,
развоју војне технике војне организације и технике од (војничка опрема – одећа, оклопи, већ и зашто се то десило и какве су
и променама у начину антике до савременог доба; штитови, оружје; родови војске, оп последице из тога проистекле,
ратовања кроз историју. – разуме утицај научно-технолош садне справе, увежбавање ратничких – у настави треба што више користити
– Проширивање знања о ких достигнућа на промене у вештина, витешки турнири, мегдани, различите облике организоване актив
развоју војске и начину начину ратовања кроз историју; појававатреног оружја – од прими ности ученика (индивидуални рад, рад
ратовања код Срба кроз – уочи карактеристике развоја тивних пушака аркебуза и мускета до у пару, рад у групи, радионице или
историју. оружја и војне организације; разорне артиљерије; увођење стајаће домаћи задатак),
– Развијање критичког – уочи основна обележја војне орга војске, развој модерне војне стратегије – да би схватио догађаје из прошло
става према рату. низације код Срба кроз историју; и тактике – појава генералштаба, сти, ученик треба да их „оживи у
– наведе и упореди карактери униформе и војна одликовања; војно свом уму”, у чему велику помоћ
Војска, оружје и рат стике ратовања у различитим образовање, живот војника у рату и може пружити употреба различитих
некад и сад периодима; миру; жене у војсци; међународне историјских текстова, карата и других
– разуме улогу појединца у рату конвенције о правилима ратовања, извора историјских података (доку
(војсковођа, официра, регрута, највеће војковође). ментарни и играни видео и дигитални
цивила); – Војска код Срба кроз историју (српска материјали, музејски експонати,
– аргументовано дискутује о рату и војска у средњем веку – опрема, начин илустрације), обилажење културно-
његовим последицама на живот ратовања; Срби у аустријској и осман историјских споменика и посете
људи. ској војсци; војска устаничке Србије; установама културе,
војна организација у XIX и XX веку – треба искористити и утицај наставе
у српској и југословенској држави; историје на развијање језичке и
војно образовање – оснивање војне говорне културе (беседништва),
академије; српске и југословенске јер историјски садржаји богате и
војне униформе и одликовања). оплемењују језички фонд ученика,
– Проширивање знања о – уочи основне карактеристике – Нумизматика (као наука о постанку, – у раду са ученицима неопходно је
улози новца и банака у и функције новца од антике до развоју и употреби кованог новца). имати у виду интегративну функцију
економским системима савременог доба; – Новац и банке у садашњости (новац историје, која у образовном систему,
кроз историју. – изведе закључак о улози и значају као мера вредности, платежно сред где су знања подељена по наставним
– Усвајање знања о улози банака кроз историју; ство и једно од обележја самостал предметима, помаже ученицима да
новца и банака у свако – уочи основна обележја историјата ности државе; банка као предузеће постигну целовито схватање о повеза
дневном животу некад српског новца и банака кроз које тргује новцем; појмови – штедња, ности и условљености географских,
и сад. историју; трезор, кредит, камата, деоница, економских и културних услова живо
– Проширивање знања о – примени стечено знање о новцу и инфлација, дефлација; фалсификовања та човека кроз простор и време,
историји новца и развоју банкама у свакодневном животу. новца, новац у савременом потрошач – пожељно је избегавати фрагментар
банкарства код Срба. ком друштву…). но и изоловано учење историјских
Новац и банке кроз
– Новац и банке у прошлости (историјат чињеница јер оно има најкраће
историју
новца и банака – од старог века до да трајање у памћењу и најслабији
нас; материјали од којих је израђиван трансфер у стицању других знања и
новац, историјски феномен „кварења” вештина,
новца; ликови и различити симболи на – у настави треба, кад год је то могуће,
кованом и папирном новцу...). примењивати дидактички концепт
– Новац у Србији некад и сад (историјат мултиперспективности,
новца од средњег века до данас; динар – одређене теме, по могућности, треба
као званична валута модерне Србије; реализовати са одговарајућим садр
мотиви на новчаницама; настанак и жајима из сродних предмета,
развој Народне банке као прве финан – током рада са ученицима потреб
сијске институције у Србији). но је стално правити поређења
– Проширивање знања о – уочи основна обележја веровања – Веровања у старом Египту и са савременим добом, чиме се
веровањима и обичајима од праисторије досавременог Месопотамији (загробни живот, наглашавасхватањe континуитета у
у прошлости и сада доба; балсамовање, хороскопи, астрологија, развоју друштва и богатство садржаја
шњости. – наведе и упореди карактеристике обреди и ритуални предмети...). из прошлости,
– Уочавање прожимања обичаја и веровања у различитим – Веровања старих Грка и Римљана – задатак наставника је и да под
веровања и културе кроз периодима; (пророчишта, загробни живот, свеште стиче осамостаљивање ученика у
историју. – идентификуке сличности и ници и свештенице, приношење жртве прикупљању и сређивању историјских
– Сагледавање сличности разлике у обичајима различитих боговима...). података, да их усмерава на различите
и разлика у веровањима верских заједница; – Религије Далеког истока. изворе информација и подучава их
и обичајима некад и сад. – уочи утицај веровања и обичаја – Верски живот и обичаји у средњем како да се према њима критички одно
Верски живот и оби- се, чиме се негује истраживачки дух и
– Проширивање знања о на културно стваралаштво; веку (главне одлике хришћанства,
чаји кроз историју занимање за науку и подстиче развој
веровањима и обичајима – разуме утицај и повезаност ислама и јудаизма; обележја различи
код Срба кроз историју. верских институција и верског тих верских конфесија – сличности и мишљења заснованог на провереним
живота кроз историју; разлике у веровањима и обичајима; чињеницама и аргументима,
– разуме утицај и повезаност обележавање верских празника, стра – овај предмет пружа велике могућности
верских институција и верског хови средњовековног човека). за интеграцију школског и ваншкол
живота код Срба кроз историју; – Верски живот и обичаји у новом веку ског знања ученика, за излазак из
– препозна и разуме основне одли и савременом добу (верски идентитет, оквира школских уџбеника и учиони
ке верског живота и обичаја код сличности и разлике између католика, ца, укључивање родитеља и суграђана
Срба кроз историју. протестаната, православаца, муслима који поседују знања, колекције, књиге,
на, Јевреја; атеизам). филмове и другу грађу која може да
помогне у реализацији програма,
– Продубљивање знања о – уочи основна обележја образо – Образовање и васпитање у старом – наставник треба да тежи комбиновању
развоју образовања кроз вања и васпитања од антике до веку (Египат, Месопотамија, стара различитих метода рада (кратка
историју. савременог доба; Грчка и Рим). предавања, гледање филмова, читање
– Уочавање сличности и – опише развој система образовања – Образовање и васпитање у средњем књига, дискусије, анализа писаних
разлика у образовању и и васпитања кроз историју; веку (манастири као центри писме извора, слика и фотографија...),
васпитању некад и сад. – опише развој система образовања ности и образовања; оснивање – у извођењу наставе самостално
– Разумевање утицаја и васпитања код Срба кроз школа и универзитета, утицај цркве на истраживање ученика је најважније,
привредног развоја на историју; образовање и васпитање...). без обзира на изабране методе рада,
квалитет образовања. – упореди карактеристике – Образовање и васпитање у новом а наставникова је улога да организује
– Продубљивање знања о образовања и васпитања у раз веку и савременом добу (појава наставу, пружи помоћ ученицима
развоју образовања код личитим периодима; штампарства и ширење писмено у раду (од давања информација до
Срба кроз историју. – изведе закључак о значају образо сти, улога цркве и државе – појава упућивања на изворе информација) и
вања и васпитања у животу људи; световног и обавезног образовања, да подстиче интересовање ученика за
– препозна међусобну условљеност школских уџбеника; положај ученика предмет,
степена привредног развитка и – награђивање и кажњавање, одевање – у припреми и реализацији часова
квалитета образовања. ученика...). наставницимаможе користити следећа
– Образовање и васпитање код Срба литература:
(манастири као центри писмености
и образовања; значај Хиландара, Д. М. Ацовић, Хералдика и Срби,
Образовање и васпи- Србији, оснивање световних школа,
тање кроз историју Д. Бабац, Специјалне јединице
оснивање Лицеја, Велике школе и југословенске војске у Априлском рату,
Београдског универзитета; један дан Београд 2006.
у школи, школска слава, одевање Д. Бабац, Ч. Васић, М. Марковић,
ученика, школовање женске деце; Црногорска војска 1896–1916, Београд
стипендирање ученика). 2007.
Д. Бандић, Народна религија Срба у 100
појмова,Београд 2004.
В. Бикић, Средњовековно село, Београд
2007.
М. Благојевић, Србија у доба Немањића,
С. Бојанин, Забаве и светковине у
средњовековној Србији (од краја XII до
краја XV века), Београд 2005.
Е. Бухари, Наполеонова гардијска
коњица, Београд 2006.
А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске
династије, Нови Сад 2001.
П. Вилар, Злато и новац у повијести
1450–1920, Београд 1990.
– Уочавање значаја – опише развој комуникација од – Комуникације, путовања и туризам А. Вулетић, Ј. Мијаиловић, Између
комуникација и њиховог праисторије до савременог доба; кроз историју (утицај трговине и посела и балова. Живот у Србији у 19.
развоја у историји – наведе и упореди карактеристи војних похода на развој комуни веку, Београд 2005.
друштва. ке комуникације у различитим кација; ходочашћа – света места, Р. Вучетић, Престоница независне
– Разумевање утицаја периодима; мисионари; значајни сајмови, развој Србије (1878–1918), Београд 2008.
комуникација на упозна – изведе закључак о значају поштанског, телеграфског, теле К. Гравет, Витезови, Београд 2006.
вање и приближавање комуникације у животу људи кроз фонског, железничког, аутомобил С. Димитријевић, Средњовековни српски
држава, народа и њихо историју; ског и авионског саобраћаја; ауто новац, Београд 1997.
Комуникације, вих култура. – разуме последице развоја модер и авио клубови, новине и новинар Љ. Димић, Културна политика у
путовања и туризам них комуникација; ство, Интернет, откривање нових Краљевини Југославији 1918–1941, I–III,
некад и сад – изведе закључак о утицају развоја дестинација,гостионице и хотели, Београд 1996.
комуникација на интеграцију бање). А. Ђуровић, Модернизација образовања
сваке нације и друштва; у Краљевини Србији 1905–1914, Београд
– користи информације са историјс 2004.
ке карте и повеже их са стеченим Историја приватног живота,I-
знањем о комуникацијама; V,приредили Ф. Аријес и Ж. Диби,
– уочи утицај комуникација на Београд 2000–2004.
приближавање држава, народа и М. Јовановић-Стојимировић, Силуете
њихових култура. старог Београда, Београд 2008.
– Продубљивање знања – идентификујеосновна обележја – Друштвени живот од антике до данас Д. Косановић, Почеци кинематографије
о развоју друштвеног и друштвеног живота од антике до (игре, гозбе, плес уз музику, музички на тлу Југославије 1896–1918, Београд
породичног живота кроз данас; инструменти, позориште, маскирање, 1985.
историју. – идентификујеосновна обележја трубадури, властеоске гозбе: жонгле Лексикон српског средњег века, при
– Уочавање сличности и породичног живота од антике до ри, путујући свирачи и забављачи; редили С. Ћирковић и Р. Михаљчић,
разлика у друштвеном данас; балови, позориште у доба Шекспира и Београд 1999.
и породичном живота – наведе основна обележја Молијера, настанак опере, књижевне П. J. Марковић, Београд 1918–1941,
некад и сад. друштвеног живота код Срба кроз дружине и читалишта, концерти, Београд 1992.
– Проширивање знања о историју; биоскопи, игре на срећу, савремена П. J. Марковић, Београд између Истока
друштвеном и породич – наведеосновна обележја поро популарна музика). и Запада 1948–1965, Београд 1996.
ном животу код Срба дичног живота код Срба кроз – Друштвени живот код Срба кроз П. J. Марковић, Трајност и промена.
кроз историју. историју; историју (основни празници и њихов Друштвена историја социјалистичке
– упореди карактеристике друшт значај; утицај политичких прилика свакодневице у Југославији и Србији,
Друштвени и поро- веног и породичног живота у на празнике и празновања,радни и Београд 2007.
дични живот кроз различитим периодима; нерадни дани; различити облици М. Милићевић, Грб Србије: развој кроз
историју – уочи сличности и разлике у на друштвених активности на селу и у историју, Београд 1995.
чину обележавања празника кроз граду...). Ј. Миодраговић, Народна педагогија у
историју; – Породични односи од антике до Срба или како наш народ подиже пород
– истакне одлике друштвеног и по данас (положај мушкарца, жене и свој, Београд 1914.
родичног живота данас у односу детета, свадбени обичаји, однос према Д. Мрђеновић, А. Палавестра, Д.
на раније епохе. старијима, породични празници, Спасић, Родословне таблице и грбови
традиционални и модерни погледи на српских династија и властеле, Београд
породицу; промене у односима међу 1987.
половима...). Образовање код Срба кроз векове,
– Породични односи код Срба кроз Београд 2001.
историју(положај мушкарца, жене и Е. Пирсон, Стара Грчка, Београд 2006.
детета; свадбени обичаји, однос према Р. Плат, Свет филма, Београд 2006.
старијима, породични празници – Приватни живот у српским земљама
крсна слава...) средњег века, приредиле С. Марјановић-
Душанић и Д. Поповић, Београд 2004.
– Проширивање знања – уочи основна обележја развоја – Значај фотографије, филма, радија Приватни живот у српским земљама у
о развоју фотографије, фотографије, филма, радија и и телевизије (као техничких освит модерног доба, приредио А.
филма, радија и телевизијекроз историју; достигнућа,начина уметничког Фотић, Београд 2005.
телевизијекроз историју. – изведе закључак о значају изражавања, средстава масовне кому Приватни живот код Срба у деветнае-
– Разумевање утицаја фотографије, филма, радија и никације, сазнавања и образовања, и стом веку. Од краја осамнаестог века
фотографије, филма, телевизије у животу појединца и као историјских извора). до Првог светског рата, приредили А.
радија и телевизије на читавог друштва; – Фотографија, филм, радио и телеви Столић и Н. Макуљевић, Београд 2006.
друштвени, политички и – изведе закључак о значају зија кроз историју (развој – оптичка Приватни живот код Срба у дваде-
културни живот. фотографије, филма, радија сочива, дагеротипија, мокра плоча, сетом веку, приредио М. Ристовић,
– Проширивање знања и телевизије као историјских фото-апарат, филмска трака, покретне Београд 2007.
о развоју фотографије, извора; слике, биоскоп, радио таласи;прва Р. Радић, Страх у позној ВизантијиI-II,
филма, радија и – опише развој фотографије, фил филмска пројекција,филм као извор Београд 2000.
телевизије у Србији. ма, радија и телевизије у Србији; информација о догађајима; филм као Р. Радић, Византија – пурпур и пeрга-
– Уочавање значаја – разуме последице развоја масовна забава и индустрија; почетак мент, Београд 2006.
фотографије, филма, фотографије, филма, радија и ере звучног филма, појава анимира Р. Радић, Цариград – приче са Босфора,
радија и телевизије као телевизије. них филмова; појава колор филмова; Београд 2007.
историјских извора. филмски фестивали и награде; осни Службено одело у Србији у 19. и 20.
Фотографија, филм,
вање радио-станица, појава телеви веку, Београд 2001.
радио и телевизија
зије; превласт телевизије над другим Д. Стојановић, Калдрма и асфалт.
кроз историју
медијима у другој половини XX века; Урбанизација и европеизација Београда
примери злоупотребе фотографије, 1890–1914, Београд 2008.
филма, радија и телевизије у XX веку). Ж. Стојановић, Папирни новац Србије и
– Фотографија, филм, радио и телеви Југославије, Београд 1996.
зија у Србији некад и сад (делат Н. Томас, Д. Бабац, Армије на Балкану
ност дворског фотографа Анастаса 1914–1918, Београд 2006.
Јовановића, породични фото-албуми, Џ. Харт, Стари Египат, Београд 2006.
прва филмска пројекција у Србији Ф. Џајс, Витезови кроз историју,
1896, први српски филмови и биоско Београд 2003.
пи; почетак рада прве радио-станице – Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњове-
Радио Београда 1929, јавна демонстра ковном граду, Београд 2004.Ф. Џајс,
ција телевизије на сајму у Београду Џ. Џајс, Живот у средњовековном
1939, тајно праћење програма Радио замку,Београд 2005.
Лондона за време окупације, оснивање Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовеков-
Телевизије Београд 1958, кућни радио ном селу,Београд 2006.
и ТВ апарати као показатељи живот С. Џејмс, Стари Рим, Београд 2006.
– Продубљивање знања – уочи основна обележја развоја – Брига о телу и здрављу од антике
о развоју здравствене здравствене културе од антике до данас (болести људи, хигијенски
културе кроз историју. до данас; услови, епидемије, развој медицине,
– Уочавање утицаја – уочи основна обележја развоја медицински инструменти, лекови и
економског и културног здравствене културе код Срба лековито биље, здравствене установе
развитка на степен кроз историју; – манастирске болнице, санаторијуми,
здравствене културе. – наведе и упореди различите мето стационари, домови здравља, апотеке;
– Проширивање знања де лечења кроз историју; начини здравствене заштите и превен
Брига о телу и здра- о развоју здравствене – разуме повезаност степена еко тиве, хуманитарне организације).
вљу кроз историју културе код Срба. номског и културног развитка и – Брига о телу и здрављу код
здравствене културе; Срба (утицај животних услова и
– разуме значај хуманитар хигијенских прилика на појаву боле
них организација и њиховог сти; најчешће болести и епидемије,
деловања. народна медицина и надрилекарство,
Петровића-Његоша, лав Бранковића
и Петровића-Његоша, вук Балшића,
клуба 1910, учешће на међународним
Назив предмета: ПСИХОЛОГИЈА

Годишњи фонд: 70 или 62 часа
ИСХОДИ
у стању да:
Увод – Упознавање са психоло – објасни шта проучава психологија – Психологија као наука – На почетку теме ученике упознати са
гијом као науком као наука циљевима и исходима наставе / учења,
планом рада и начинима оцењивања
Човек у друштву – Упознавање са појмом – објасни шта је самоопажање – Самоопажање Облици наставе
социјализације и чини – објасни шта је прва импресија – Прва импресија Предмет се реализује кроз следеће
оцима социјализације и до којих грешака доводи у – Појам социјализације облике наставе:
опажању других особа – Породица (односи у породици) – теоријска настава (70 или 62 часа)
– објасни шта је социјализација – Школа – обавезе
– објасни како породица утиче на – Вршњаци Подела одељења на групе
формирање и развој личности – Средства масовних комуникација – Одељење се не дели на групе
– објасни како школа утиче на
развој личности Место реализације наставе
– објасни како вршњаци утичу на – Теоријска настава се реализује у
развој личности учионици
– објасни како средства масовних
комуникација утичу на развој Оцењивање
личности Вредновање остварености исхода
Учење – Упознавање са процесом – објасни шта је учењеи наведе које – Учење и врсте учења вршити кроз:
учења су врсте учења – Социјално учење и врсте 1. праћење остварености исхода
– објасни шта је социјално учење – Класично условљавање 2. тестове знања
и наведе које су врсте социјалног – Инструментално учење
учења – Учење по моделу Оквирни број часова по темама
– објасни шта је класично усло – Методе учења – Увод (2 часa)
вљавање – План учења – Човек у друштву (10 часова)
– објасни шта је инструментално – Доношење одлука (остварење циља) – Учење (12 часова)
учење – Памћење (4 часа)
– објасни шта је учење по моделу и – Адолесценција (10 часова)
наведе врсте тог учења – Фрустрације и конфликти (7 часова)
– објасни методе учења – Комуникација (11 часова)
– направи индивидуални план – Стрес и траума (4 часа)
учења – Психолошки проблеми (10 часова)
– објасни процес доношења одлуке
и начин дефинисања и остварења
циља
Памћење – Упознавање са процесом – објасни шта је памћење – Памћење
памћења – о бјасни карактеристике сензор – Сензорно, краткорочно и дугорочно
ног, краткорочног и дугорочног памћење
памћења – Семантичко, епизодичко и процеду
– објасни карактеристике семантич рално памћење
ког, епизодичког и процедуралног – Мнемотехнике
памћења
– наведе и објасни мнемотехнике
Адолесенција – Упознавање са особено – објасни карактеристике адолес – Адолесценција као развојни период
стима адолесценције ценције – Биолошке промене у адолесценцији
– наведе које су биолошке промене – Репродуктивно здравље
у адолесценцији – Контрацепција
– објасни шта је и који је значај – Промене у начину размишљања
репродуктивног здравља, наведе – Социјалне промене
полне болести и начине превен – Обавезе и права детета
ције полних болести – Изласци – правила сигурности
– објасни методе контрацепције
– наведе које су промене у начину
размишљања адолесцента
– наведе социјалне промене у
адолесценцији
– наведе које обавезе и права има
адолесцент
– наведе правила сигурности током
излазака са вршњацима
Фрустрације и кон- – Упознавање са појмом – објасни шта су фрустрације – Фрустрације
фликти фрустрација и конфликт – објасни шта су конфликти – Конфликти
– наведе врсте конфликата – Врсте конфликата
– наведе и објасни реакције на – Реакција на фрустрације и конфликте
фрустрације и конфликте (меха – Медијација
низме одбране)
– објасни шта је медијација
Комуникација – Упознавање са процесом – објасни важност учења комуни – Неопходност учења комуникације
комуникације кације – Говор тела
– објасни шта је говор тела – Препреке успешне комуникације
– наведе препреке успешне комуни – Осећања
кације („опасне реченице”) – Потребе
– објасни шта су осећања, наведе – Правила комуникације
начине поделе осећања – Активно слушање
– наведе и објасни основне емоције – Активан говор (ја – поруке)
– објасни шта су потребе и да их
јасно разликује од осећања
– објасни шта је емпатија у кому
никацији
– наведе шта су и како се саопшта
вају потребе и жеље
– примени „ја – поруке” на при
мерима
– наведе која су правила комуника
ције („чаробне речи”)
Стрес и траума – Упознавање са појмом – објасни шта је стрес и траума – Стрес и траума
стреса и трауме и са –н аведе технике превладавања – Технике превладавања стреса
техникама превладавања стреса
стреса
Психолошки про- – Упознавање са – објасни шта је и које су врсте – Агресивност
блеми најчешћим психолош агресивности – Депресија
ким проблемима у – објасни који су узроци и после – Комплекс ниже вредности
адолесценцији и како их дице депресије, као и механизме – Поремећаји исхране
превазићи превладавања депресије – Зависност
– објасни шта је комплекс ниже – Злостављање
вредности и начине постизања – Губитак вољене особе
самопоуздања – Поремећаји понашања
– наведе и објасни најчешће поре
мећаје исхране у адолесценцији
– објасни врсте зависности и
последице
– наведе врсте злостављања, после
дице и стратегије суочавања
– наведе реакције на губитак воље
не особе и стратегије суочавања
– наведе и објасни поремећаје
понашања (лаж, крађа, деликвен
ција)

– Развијање функционалне писмености (природно-научна, техничка и математичка);
– Упознавање и разумевање појава, процеса и односа у природи на основу закона физике и њених метода истраживања;
Циљеви предмета: – Стицање знања о природним ресурсима, њиховој ограничености и одрживом коришћењу;
– Развијање радних навика и одговорности и способности за примену стечених знања;
– Формирање основе за даље образовање
ЦИЉ ИСХОДИ ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН

ТЕМА По завршетку теме ученик ће бити САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
у стању да:
– Схватање појма – разуме појам физичког поља и – Појам и подела физичкoг поља На почетку теме ученике упознати
физичког поља као вида објаснињегову поделу – Њутнов закон гравитације са циљевима и исходима наставе,
материје – разуме Њутнов закон гравитације – Сила Земљине теже и тежина тела односно учења, планом рада и начинима
– Упознавање основних – разуме разлику између силе – Јачина гравитационог поља оцењивања
карактеристика Земљине теже и тежине тела – Кретање у гравитационом пољу Земље
Гравитација
гравитационог поља – схвати и описује гравитационо (вертикални, хоризонтални и кос Облици наставе
поље хитац) Предмет се реализује кроз следеће
– примењује законитости које важе облике наставе:
за кретање у гравитационом пољу – теоријска настава са демонстрационим
Земље огледима (70 или 62 часа)
– Проширивање знања – објасни жироскопски ефекат – Ротација око слободне осе.
из области динамике – разуме карактеристике ротације Жироскопски ефекат Место реализације наставе
ротације Земње око слободне осе – Ротација Земље. Прецесија и нутација – Настава се реализује у кабинету за
– Стицање знања о – објасни дејство Кориолисове силе – Кориолисова сила физику
карактеристикама и
последицама Земљине Препоруке за реализацију наставе
ротације – користити сва доступна наставна
средства
– користити мултимедијалне
презентације
– упућивати ученике да користе
Ротација интернет и стручну литературу
– подстицати ученике да раде рачунске
задатке
– примењивати рад у паровима и рад у
мањим групама
– мотивисати ученике да самостално
решавају проблеме користећи
истраживачки приступ научном
образовању
– континуирано упућивати ученике на
примену физике у будућем позиву и
свакодневном животу кроз примере
из праксе
– Усвајање знања о – схвати појам наелектрисања и – Количина наелектрисања и Кулонов Оцењивање

карактеристикама знаће начине наелектрисавања закон Вредновање остварености исхода
електричног поља тела – Јачина и потенцијал електричног вршити кроз:
– Проширивање знања о – разуме Кулонов закон поља. – праћење остварености исхода
једносмерној струји – схвати и израчуна величине које Електрични напон – тестове знања
описују електричнопоље – Кондензатори
Електрично поље и
– схвати шта је кондензатор и знаће – Једносмерна електрична струја.Омови Оквирни број часова по темама
електрична струја
да одреди капацитет плочастог закони
кондензатора – Демонстрациони огледи: – Гравитација (7)
– разуме како настаје једносмерна – Демонстрација поступака за – Ротација (5)
струја и израчуна величине које наелектрисавање тела – Електростатика и електричне струје
је описују – Демонстрација Омовог закона за цело (5)
и део струјног кола – Електромагнетизам (12)
– Усвајање знања – опише особине магнетног поља – Ерстедов оглед и настанак магнетног – Таласи (16)
о основним сталних магнета и магнетног поља – Оптика (6)
карактеристикама поља електричне струје и знаће – Магнетно поље Земље – Квантна својства електромагнетног
магнетног поља силе које у њему делују – Магнетна индукција и магнетни флукс зрачења и таласна својства
– Разумевање појаве – опише основне особине – Лоренцова сила и Амперова сила микрочестица (4)
електромагнетне магнетног поља Земље – Електромагнетна индукција. – Структура атома (5)
индукције – разуме појам магнетне индукције Фарадејев закон – Структура атомског језгра и
– Упознавање и магнетног флукса и умеће да – Ленцово правило радиоактивност (10)
карактеристика их израчуна – Самоиндукција и узајамна индукција
Електромагнетизам наизменичне струје – разуме појаву и примену – Енергија електричног и енергија
електромагнетне индукције и магнетног поља
знаће Фарадејев закон – Наизменична струја
– одреди смер индуковане струје – Демонстрациони огледи:
– опише својства наизменичне – Ерстедов оглед
струје – Демонстрација хоризонталне и
вертикалне компоненте Земљиног
магнетног поља
– Демонстрација електромагнетне
индукције
– Разумевање – објасни како настају и како се – Настанак и врсте механичког таласа.
карактеристика таласног деле механички таласи (сферни, Трансверзални и лонгитудинални
кретања равни ...) таласи
– Схватање особина – разуме карактеристике таласа – Карактеристике таласа (фреквенција,
стојећих таласа (период, фреквенција, таласна таласна дужина и брзина таласа)
– Проширивање знања дужина и брзина таласа) и зна – Принцип суперпозиције прогресивни
о звуку везе између њих и стојећи таласи
– Схватање настанка – разликује трансверзалне и – Акустика, извори и карактеристике
електромагнетних лонгитудиналне таласе звука (јачина, висина, боја). Заштита
таласа – разуме настанак и својства од буке
стојећих таласа – Доплеров ефекат у акустици
– опише карактеристике – Електромагнетни таласи,
електромагнетних таласа и њихов карактеристике, врсте и настанак.
спектар Спектар електромагнетних таласа
Таласи – разуме да је светлост – Интерференција светлости
електромагнетни, а звук – Дифракција светлости
механички талас и наведе њихове – Поларизација светлости
карактеристике – Дисперзија светлости
– објасни појаве интерференције, – Расејање и апсорпција
дифракције, поларизације, – Демонстрациони огледи:
дисперзије, расејања и апсорпције – Демонстрација стојећих таласа
светлости помоћу Кунтове цеви
– Демонстрације особина звука помоћу
звучне виљушке
– Демонстрација интерференције и
дифракције помоћу оптичке клупе и
школског ласера
– Демонстрација дисперзије беле
светлостипомоћу спектроскопа
– Проширивање знања из – разуме и примени законе – Закон одбијања светлости. Огледала
геометријске оптике одбијања и преламања светлости – Закон преламања светлости. Тотална
– Примена знања у струци – примени законе одбијања рефлексија
светлости код огледала – Преламање светлости кроз призму.
– разликује сабирна и расипна – Преламање светлости кроз сочива.
сочива и уме да одреди лик Једначина сочива
Оптика
предмета – Демонстрациони огледи:
– Одређивање жижне даљине огледала
и сочива
– Пролаз праволинијског снопа
светлости кроз планпаралелну плочу
и призму
БИОЛОГИЈА
– Проширивање знања о нивоима организације биолошких система, грађом и функцијом ћелије, током и значајем ћелијских деоба;
Циљеви предмета: – Упознавање са основним фазама развићачовека;
ИСХОДИ
у стању да:
Биологија ћелије – Упознавање са – дефинише предмет проучавање – Цитологија као научна дисциплина На почетку теме ученике упознати са
хемијским саставом – објасни разлике између биљне и
ћелије, грађом и функ животињске ћелије Место реализације наставе
цијом – објасни ток и значај кључних ме Кабинет за биологију, биолошка ради
– Схаватање значаја таболичких процеса: фотосинтезе оница, универзална учионица, адекват
фотосинтезе и ћелијског и ћелијског дисања ни објекти изван школског комплекса.
дисања – објасни фазе ћелијског циклуса
– Разумевање процеса – објасни ток и значај митозе и Оцењивање
који се одигравају током мејозе Евидентирање и оцењивање ученика
ћелијског циклуса (путем усмене и писане провере знања,
– Разумевање тока и зна тестирања, израде презентација и
чаја ћелијских деоба пројеката, организовања и учествовања
у дебатама).
– Разумевање физиолош – објасни настанак и пренос нер – Нервни систем
ких процеса у људском вног импулса – Чула Oквирни број часова по темама
организму – илуструје прост рефлексни лук – Мишићно-скелетни систем органа – биологија ћелије (7 часова)
– објасни улогу нервног система – Ендокрине жлезде – основи физиологије човека (30 часова)
– објасни мишићну контракцију - хуморална регулација – биологија развића човека (12 часова)
– објасни улогу чулних органа – Систем органа за варење – наслеђивање биолошких особина (12
– дефинише позицију и улогу жлез – Систем органа за дисање часова)
да са унутрашњим лучењем – Систем за циркулацију телесних – полно и репродуктивно здравље (9
– објасни састав и улогу крви и течности часова)
лимфе – Систем органа за излучивање и раз
Основи физиологије – објасни грађу и улогу срца и множавање Препоруке за реализацију наставе
човека крвних судова и неурохуморалну – поштовање свих дидактичких прин
регулацију срчаног рада ципа
– објасни размену гасова у плућима – применa природних наставних сред
и ткивима и нервну регулацију става, реализација теренске наставе,
дисања реализација биолошких наставних
– објасни варење, ресорпцију хране екскурзија
и неурохуморалну регулацију – комбиновање различитих дидактичких
варења модела (проблемска, тимска настава
– објасни улогу екскреторних биологије)
органа – реализација самосталних ученичких
– објасни улогу органа за размно радова (есеји, презентације, реферати,
жавање пројекти, дебате)
човека
органа
пубертета
Наслеђивње биолош- наслеђивања особина (Менделова – Праћење особина на основу родосло
ких особина правила) вног стабла

Назив предмета МУЗИЧКА КУЛТУРА

– Унапређивање естетских критеријума код ученика;
Циљеви предмета: – Развијање навика код ученика за праћење културно-уметничких манифестација у локалној средини и путем електронских медија (концерти,
телевизија, филм, интернет);
– Упознавање ученика са значајним српским композиторима и извођачима;
– Оспособљавање ученика за примену уметничких вештина у другим предметима и свакодневном животу;
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање ученика са – Препознају и именују музичке Извори звука и тона.Особине звука и На почетку теме ученике упознати са
пореклом инструмената инструменте. тона. циљевима и исходима наставе / учења,
и њиховом поделом. – Препознаје карактеристике звука Подела музичких инструмената по планом рада и начинима оцењивања.
– Разумевање корелације и тона (висину, јачину, трајање начину добијања тона и по грађи.
између избора извођач и боју) као и елементе који на то – Гудачки инструменти Облици наставе
ког састава, садржаја и утичу. – Дувачки инструменти Предмет се реализује кроз следеће
карактера композиције. – Разликује инструменте и ансам – Инструменти са дикрама. облике наставе:
бле по боји звука. – Перкусиони инструменти. – теоријска настава
– Препознаје извођачке саставе : – Инструменти са одређеном и не
инструменталне, вокалне, вокал одређеном висином тона.
но инструменталне. – Народни инструменти. Место реализације наставе
– Успоставе корелацију између вр – Електронски инструменти. – Теоријска настава се реализује у
сте инструмената и програмског – Камерни састави и оркестри. учионици
садржаја музичког дела.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Препоруке за реализацију наставе
За виолину: – Слушању музике дати примарно
Концерти (по избору): место.
Н. Паганини – де-мол и Де-дур; – Код слушања музике одабрати пример
А. Вивалди – а-мол; који може да се слуша у целини (један
Ј. С. Бах – а-мол, Це-дур, Е-дур; цео став, краћу увертиру, итд.), да
Б. А. Моцарт – Це-дур, Ге-дур; ученици доживе целину и схвате
Л. В. Бетовен – Де-дур; музичку форму.
Ф. Меднелсон – е-мол; – Подстицати ученике да изводе закључ
П. И. Чајковски – Де-дур. ке који произлазе из доживљеног слу
Изражајна средства За виолу: шања музичког дела, било на часовима
музичке уметности М. Глинка – соната де-мол; или на посебним концертима.
– Музички инстру- Ј. Брамс – Први део немачког реквијема; – Организовати посете концертима,
менти – Деонице из Берлиозовог Харолда у оперским и балетским представама,
Италији; где се садржаји предмета врло успеш
П. Хиндемит – концерти. но надограђују у директном контакту
За виолончело: са музичарима и музиком.
Избор композиција А. Вивалдија, Ј. – Користити мултимедијалне презен
Хајдна, Р. Шумана, А. Дворжака и Сен тације
Санса. – Упућивати ученике да користе интер
За контрабас: нет и стручну литературу
Избор дела Сен Санса и Г. Малера. – Поједине наставне теме могу се обра
За харфу: дити ученичким рефератима, у којима
В. А. Моцарт – Концерт за харфу и такође имају примарно место музички
флауту у Це-дуру; примери.
Сен Санс – Концерт за харфу у Ге-дуру. – Континуирано упућивати ученике на
За гитару: присуство музике у свакодневном
Избор дела Ф. Тареге, А. Сеговије, Е. животу, примену у пракси и другим
Гранадоса, Де Фаље, И. Албениса. наставним предметима
Примери савремене музике за гитару.
Избор дела за мандолину, тамбуру, Оцењивање
балалајку, цитру. Вредновање остварености исхода
За дувачке инструменте: вршити кроз:
За флауту: 2. праћење остварености исхода
Ј. С. Бах – Свита за флауту и оркестар 3. тестове знања
ха-мол;
Б. Сметана – Влтава;
К. Дебиси и М. Равел – избор.
За обоу: Оквирни број часова по темама

А. Вивалди – 12 концерата; – музички инструменти (5 часова)
Ј. Хајдн – концерт Це-дур; – класична музика (28 часова)
В. А. Моцарт – концерт Це-дур; – опера и балет; оперета и мјузикл (9
Сонате Г. Ф. Хендла и Сен Санс; часова)
Дејан Деспић – 7 пасторала за обоу – традиционална музика (8 часова)
соло. – џез и блуз музика (8 часа)
За Фагот: – филм, филмска музука и сценска
А. Вивалди – концерти за фагот е-мол музика (7 часова)
и Це-дур – хор (5 часова)
За кларинет:
В. А. Моцарт – концерт у А-дуру;
К. М. Вебер – концерти у еф-молу и
Ес-дуру;
Д. Обрадовић – Соната за соло клари
нет;
Боки Милошевић – одломци из одабра
них дела.
За саксофон:
Избор из џез музике.
За трубу:
Ђ. Верди – други чин из опере Аида;
Ј. Ф. Вагнер – трећи чин из Валкире;
М. Мусоргски – Слике са изложбе;
Избор песама са фестивала Драгачевска
труба;
Луис Армстронг, Мајлс Дејвис.
За тромбон:
Одломци из дела И. Стравинског (балет
Жар птица);
М. Равел – Болеро.
За хорну:
К. Ферстер – концерт Ес-дур;
Сен-Санс – концерт оп. 94;
Примери народних дувачких инструме
ната: фрула, зурле, кавал, лејка, рог.
Дувачки инструменти других народа
– Абориџини (диџериду), Алпски
рогови...
За клавир:
Избор из Бахових, Моцартових,
Бетовенових;
Шопенових и Листових концерта;
Примери из џеза и забавне музике.
За оргуље:
Избор из дела Ј.С Баха, Г. Ф. Хендла и
Ц. Франка.
За хармонику:
Избор уметничке музике за хармонику;
Народна кола;
А. Пјацола – Либер танго.
За удараљке:
Избор репертоара Ансанбла СПЕ;
Б. Барток – Концерт за ударљке и
челесту.
Избор композиција рок и џез музике.
Народна музика – тапан, гоч, даире,
тарабука, кастањете.
За оркестре:
Симфонијски оркестар – избор симфо
нијских дела класицизма и романтизма
(Ј. Хајдн, В. А. Моцарт, Л. В. Бетовен,
П. И. Чајковски, Ј. Брамс, Х. Берлиоз, А.
Дворжак, Г. Малер).
Гудачки оркестар – избор дела А.
Вивалдија, Ј. С. Баха, В. А. Моцарта.
Дувачки оркестар – Г. Ф. Хендл, Музика
за ватромет,
Драгачевски трубачи, Биг бенд, Војни
оркестри.
Перкусионисти: Избор дела СПЕ,
примери народне, забавне, џез и музике
других земаља по избору.
– Значај музике у животу и

– Оспособљавање – Препознаје и разликује одлике друштву:првобитна заједница,стари
ученика за разликовање стилова у музичком изражавању век и развој музике у средњем
музичких стилова од од првобитне заједнице до данас. веку(духовна и световна музика) (3)
првобитне заједнице до – Препознаје одслушанe компози Грегоријански корал, Византијско
21. века. цијe у односу на време настанка.. певање,Кир Стефан Србин:Ниња сили.
– Стицање навика за – Има позитиван однос преме – Ренесанса и барок (8)
слушање уметничке уметничкој музици Палестрина Л.:Огни белта, О.
музике. – Самоиницијативно посећује ди Ласо:Madona mia cara, Ехо;
– Оспособљавање уче концерте и друге музичке мани Галус:Патер Ностер; Фрањо
ника да уоче разлике фестације Босанац:Ричеркар бр. 23/I; Андрија
у форми и карактеру – Мотовуњанин:Песме и игре Трубадура.
композиција у складу са Вивалди А.: 4 годишња доба, Хендл
историјском периоди Г.Ф.: Музика на води (одломак),Месија
зацијом. (Алелуја); Бах Ј.С.: Токата и фуга d –
– Формирање музичког mol,Брандебуршки концерт бр.3 G – dur
укуса и адекватног – Преткласика и класика(8)
музичког доживљаја Купрен: Жетеоци; Д. Скарлати: Избор
приликом слушања из соната за чембало;
музичког дела. Хајдн Ј.:Симфонија изненађења бр
94.G – dur,Симфонија Д-дур бр. 104
(”Лондонска”);
Моцарт В.А.:Симфонија бр.40.G-
dur,Реквијем, Мала ноћна музика, Турски
марш; Бетовен Л.В.:5. и 9. симфонија,За
Елизу,
Класична музика Месечева соната..
(општа музичка ана- – Романтизаm (8)
лиза и теорија кроз Шуберт: Недовршена симфонија;
слушање музике) Менделсон Ф.:Свадбени марш,Шопен
Ф.:Валцер des-dur,Брамс Ј.:Мађарске
игре по избору,Сметана Б.:Влтава,
Берлиоз: Фантастична симфонија ;
Романтизам у словенским земљама:
Руска национална школа – Чешка наци
онална школа:
Глинка: Руслан и Људмила (уверти-
ра); Бородин: Кнез Игор (Половецке
игре); Мусоргски: Слике са изложбе
(избор); Римски-Корсаков: Шехерезада;
Чајковски: Лабудово језеро (одломци);
Сметана: Продана невеста (одломци);
Дворжак: Словенске игре (избор).
К. Станковић: Варијације на пе-
сму ”Што се боре мисли моје”; Ст.
Мокрањац: X, XI и XII или XV руковет,
Козар, Њет свјат (из Опела
– Импресионизам (1)
Дебиси К.:Прелид за поподне једног
фауна, Равел М.: Болеро.
– Музика xx века (2)
Шостакович:Камерна симфонија;
Прокофјев С.:Ромео и Јулија; Шенберг:
Пјеро месечар;Стравински: Петрушка
(руска игра).
– Значај корелације – Разликује музичко сценска дела – Опера у XVII веку – Монтеверди;
између текста, музичког према периоду настанка. – Опера у XVIII веку:
и сценског извођења – Разуме међусобну повезаност озбиљна и комична опера – Глук;
– Оспособљавање ученика текста, музике и покрета. – Романтичне опере:
за препознавање и раз – Препознаје историјско културни Бизе Ж.: Кармен; Верди Ђ.: Трубадур;
ликовање разних видова амбијент у коме су настала поје Росини Ђ.:Севиљски берберин; Пучини:
опере кроз историју дина дела Тоска,Боеми,
Oпера и балет
– Балети :
Oперета и мјузикл
Чајковски П.И.:Лабудово
језеро,Успавана лепотица; Прокофјев
С.: Ромео и Јулија.
– Оперете Штраус Ј.: Слепи миш
– Мјузикли:
Цигани лете у небо, Коса, Мама Миа,
Чикаго..
– Оспособљавање ученика – Препознаје естетске вредности у – Изворно певање традиционалних

за препознавање и култури свог и народа других зе композиција са нашег и суседних
разликовање културе и маља уочавањем карактеристич подручја.Кола и народне игре Србије и
традиције како свог тако них обележја музике светске суседних земаља.
и других народа народне баштине. Мокрањац Ст.Ст.: Руковети,Тајчевић
– Развијање естетских – Сагледава и вреднује утицај М.: Охридска легенда
критеријума код ученика народног стваралаштва на умет – Народна музика интегрисана у
– Развијање способно ничко стваралаштво. забавну, електронску, џез и разне
сти уочавања утицаја – Препознаје порекло народних алтернативне правце.
Традиционална му- народног стваралаштва композиција према ритмичко извођачи: Биљана Крстић, састав
зика (народне песме, на уметничко ствара мелодијским карактеристикама Балканика, Слободан Тркуља, Василиса,
игре, плесови) лаштво. Кирил Џајковски..
– Развијање осећаја за
ритмичку прецизност,
координацију и културу
покрета при извођењу
плесова,односно
развијање складности,
лакоће и слободе у
изражавању музичког
доживљаја.
– Способност анализи – Сагледава критеријуме који се – Џез и блуз:
рања критеријума који односе на начине настајања Луис Армстронг, Мајлс Дејвис; Били
се односе на ритмичку мелодијско ритмичких образаца Холидеј; Џон Колтрејн,Чарли Паркер,
строгост и импровизо раличитих музичких жанрова. Јован Маљоковић.
вање мелодије као ка – Разликује инструменте по боји – Филм: Моцарт
Џез и блуз музика
рактеристика одређене звука – филмска музика:
Филм и филмска
врсте музике (џез,блуз) – Разликује извођачке саставе Е.Мориконе: музика из филмова:
музика
– Препознавање улоге (Соло глас-хор,Соло инструмент- Амелија Пулен,Титаник, Ватрене улице,
Сценска музика
музике у подржавању камерни састав-оркестар) Клавир...
драмске радње. – Сценска музика:
– Препознавање међусоб Ф. Менделсон: „Сан летње ноћи” (из
не корелације музике и бор); Е. Григ: Солвејгина песна из „Пер
визуелне уметности Гинта”, М. Равел: Атлантида (избор).
– Оспособљавање ученика – Препознаје и реализује елементе – слободан избор композиција према
Назив предмета: ЛОГИКА СА ЕТИКОМ

– Стицање основних знања о логици и етици и схватање значаја тих знања за јасно размишљање и развој личности;
– Упознавање са елементима и законима логике и разумевање улоге коју логика има у науци и свакодневном животу;
– Разумевање појмова који се јављају у етичким расправама и развијање сензибилитета за етичка питања савременог друштва;
– Оспособљавање ученика за самостално, критичко размишљање и формирање ставова о друштвеним проблемима.
ИСХОДИ
TЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити
у стању да:
Увод у логику – Увођење ученика у – препозна да и сам већ користи – Појам и подела логике. – На почетку теме ученике упознати са
предмет логике логику као и граматику –Л огика као наука о форми мишљења циљевима и исходима наставе / учења,
– разликује мишљење од маште, на – Основни логички принципи (иденти планом рада и начинима оцењивања.
дања, опажања и наводи примере тет, непротивуречност и и искључење
из свакодневног живота трећег) Облици наставе
– искаже дефиницију логике, Предмет се реализује кроз следеће
разуме и опише у чему се састоји облике наставе:
формални карактер логике – теоријска настава (50 или 46 часова)
– разликује принципе мишљења, – провера знања (20 или 16 часова)
наведе примере за основне
логичке принципе и симболички Место реализације наставе
их приказује – Теоријска настава и радионице се
реализују у учионици

– Дијалог са ученицима, самостални
рад, организовање дебате
– Користити актуелне примере из штам
пе и других медија
– Користити актуелне примере везане за
струку ученика
Оцењивање
1. Опажања наставника – праћење рада
на часу
2. Питања – одговори
Формална логика: – Развој сазнања о појму – увиди разлику између појма, – Разлика између појма, ствари и пред Оквирни број часова по темама
– појам и односима међу пој термина, опажаја, предмета, ставе, Врсте појмова – 1 (3 часа)
– суд мовима представе – Обим и садржај појма – 2 (8+ 8+11часова)
– закључак – Упознавање ученика са – разликује обим и садржај појма, – Односи међу појмовима – 3 (6 часова)
структуром суда, врста увиђа однос између обима и – Дефиниција и деоба – 4 (4 часа)
ма судова и односима садржаја, наводи пример за обим – Суд и врсте судова – 5 (14 часова)
између судова и садржај и дефинише обим и – Истиносна вредност сложених судова – 6 (16 часова)
– Оспособљавање ученика садржај појма (негација, конјукција, дисјункција,
за логичко закључивање – препознаје и именује појмове, импликација и еквиваленција)
набраја их, уочава разлику између – Комбинована подела судова, распо
појединачних и општих појмова дељеност појма
– препознаје односе међу појмови – Односи међу судовима (логички
има и именује их (субординација, квадрат)
координација, контрарност) и – Врсте закључивања
графички приказује односе међу – Непосредно закључивање – конвер
појмовима зија, обверзија, логички квадрат
– наведе делове дефиниције – Посредно закључивање – индукција,
– даје примере дефиниције из своје аналогија и дедукција
струке – Фигуре категоричког силогизма, моду
– разликује прешироку и преуску си категоричког силогизма
дефиницију – Хипотетички и дисјунктивни сило
– разликује чланове деобе од прин гизам
ципа деобе – Доказ
– увиђа значај принципа деобе – Примери индуктивног и дедуктивног
самостално изводи једну деобу закључивања у наукама.
– разликује субјекат и предикат

суда и увиђа значај копуле за
квалитет суда
– препознаје форму сложеног суда,
разликује и именује логичке
везнике (негација, конјукција,
дисјункција, импликација и екви
валенција) и наводи примере
– разликује квантитет и квалитет
суда, препознаје форму а,е,i,o
суда и наводи примере
– именује односе међу судовима
– препознаје индуктивно, дедуктив
но и закључивање по аналогији
на примерима из свакодневног
живота
– увиђа да и сам користи наведене
форме закључивања, именује их
и разликује
– демонстрира конверзију и обвер
зију на примерима
– наведе и објасни четири фигуре
силогизма
– изводи задате модусе силогизма
– излаже примере за хипотетички и
дисјунктивни силогизам
– повезује форме закључивања у
облику доказа
Логичке грешке – Оспособљавање ученика – разликује случајне од намерних – Паралогизми и софизми
за уочавање грешака у логичких грешака – Грешке у закључку
аргументацији, закљу – примењује форме закључка и – Грешке у доказу
чивању и доказивању доказа – Грешке у аргументацији
– препознаје и именује логичке
грешке: увођење четвртог појма у
силогизам, нерасподељен појам,
замена теза, argumentum ad
hominem, post hoc ergo propter
hoc.
Појам и значај етике – Развој сазнања о појму – набраја правила (норме) из разли – Настанак и предмет етике
и предмету етике, читих сфера живота –П ојам норме и појам морала
значају моралних норми – издваја правила која слободно – Разлика између обичајних, правних и
за живот појединца у прихватамо и разликује их од етичких норми
друштву оних која имају спољашње
порекло
– дефинише предмет етике
Лични идентитет, – Развој сазнања о – набраја како се све манифестује – Улога визуелног идентитета у форми
слобода и одговор- идентитету, формирању лични идентитет рању личног идентитета – међусобни
ност идентитета и о флуид – разликује утицаје који формирају утицаји
ности идентитета преко лични идентитет (разликује род – Појмови пола и рода
социјалних улога и пол) – Утицај медија на релативизацију
– Развој способности – увиђа колика је моћ визуелног етичких вредности
идентификовања раз идентитета – Естетски и етички идеал
ликовања појмова пол – препознаје утицај медија на креи – Тело и интервенције на телу
и род и утицај културе рање визуелног идентитета – Сајбер идентитет, морал и слобода
на формирање појмова – уочава разлику између модних и избора
пола и рода (разлике у етичких императива
културама) – супротставља медијски намет
– Формирање става о нуте животне идеале и етичке
улози медија у креирању вредности
идентитета
Основне етичке нор- – Упознавање ученика – препознаје важније људске – Пријатељство
ме и вредности са основним етичким вредности – Верност
нормама и вредностима – разликује слободне од самовољ – Породица
и развијање личног них и наметнутих поступака – Љубав
вредносног система – схвата постојање слободе избора – Морално добро
као услова моралног поступања – Донација органа
– разуме везу између избора и – Сурогат мајка
одговорности – Клонирање
– упоређује одговорне и неодговор
не поступке
– може да расправља о томе да ли
је извор морала у нама или изван
нас (аутономна и хетерономна
етика)
– увиђа разлику имеђу основних
етичких праваца
4
о допунaмa Правилника о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања
у подручју рада Машинство и обрада метала
Члан 1.
У Правилнику о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Машинство и обра
да метала („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/14, 11/15, 1/16, 5/16, 10/16, 13/16 и 4/17), после наставног плана и програма
стручних предмета за образовни профил Мехатроничар моторних возила, додају се наставни планови и програми стручних предмета за
образовне профиле Бродомонтер и Техничар грејања и климатизације, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.
Члан 2.
Број 110-00-300/2017-04
Министар,
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ СТРУЧНИХ ПРЕДМЕТА

ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ БРОДОМОНТЕР
1. Назив квалификације: Бродомонтер

2. Сектор – подручје рада: Машинство и обрада метала
3. Ниво квалификације: III
Квалификација се стиче након успешно завршеног процеса образовања у средњој стручној школи.
5. Трајање образовања:
Програм средњeг стручног образовања за стицање квалификације траје три године.
Достигнутост исхода програма средњег стручног образовања се проверава на завршном испиту који спроводи средња школа.
Квалификација се заснива на опису рада, циљевима и исходима стручног образовања.
– Организовање рада
– Примена мера безбедности и здравља на раду
– Израда елемената бродске конструкције
– Предмонтажа и монтажа бродских елемената
Дужности – стручне компетенције Задаци – jединице компетенцијa
– Пријем и проучавање техничке документације и упутства за рад
Организовање рада – Припремање алата, машина, апарата и прибора за рад
– Основно одржавање машина, алата и средстава која се користе у раду
– Употреба и одржавање заштитних средстава и опреме у раду
– Уочавање потенцијалних узрока повреда због неодговарајуће позиције и употребе машина и алата
Примена мера безбедности и здравља на раду – Класирање отпадака и њихово одлагање на одговарајући начин
– Чишћење и одржавање радног места
– Осигурање терета при транспорту дизалицом
– Обликовање делова: резање апаратом за гасно резање, бушење ручном, стоном и стубном бушилицом, брушење електрич
ном преносном брусилицом
– Равњање елемената бродске конструкције
Израда елемената бродске конструкције – Савијање делова у алатима (CNC)
– Исправљање ручним алатима или наменским уређајима
– Контролисање тачности и квалитета израде
– Сортирање и предаја готових елемената у даљи поступак
– Заваривање („хефтање”) елемената РЕЛ, МИГ, МАГ и ТИГ поступком у површинску секцију, а затим у запреминску
секцију
Предмонтажа и монтажа бродских елемената
– Монтажа предмонтираних позиција електричним заваривањем
– Контролисање и испитивање исправности монтаже у односу на техничку документацију
7.1.1. Екстремни услови под којима се обавља посао са стеченом квалификацијом:
– загађеност ваздуха (прашина, опиљци, испарења, отровне супстанце и сл.)
– екстремна температура (висока, ниска, честе промене и сл.)
– светлосно зрачење.
7.1.2. Изложеност ризицима при обављању посла са стеченом квалификацијом:
– ризик од механичких повреда
– ризик од опекотина
Циљ стручног образовања за квалификацију Бродомонтер је оспособљавање лица за израду елемената бродске конструкцијеи мон
тажа металних конструкција, као и за заваривање електролучним, електроотпорним и гасним поступцима.
Неопходност сталног прилагођавања променљивим захтевима тржишта рада, потребе континуираног образовања, стручног усавр
шавања, развој каријере, унапређивања запошљивости, усмерава да лица буду оспособљавана за:
– ефикасан рад у тиму;
– благовремено реаговање на промене у радној средини;
– препознавање пословних могућности у радној средини и ширем социјалном окружењу;
– примену сигурносних и здравствених мера у процесу рада;
– примену мера заштите животне средине у процесу рада;
– употребу информатичке технологије у прикупљању, организовању и коришћењу информација у раду и свакодневном животу.
– опише технолошки поступак за одређени – врши израду технолошког поступка за задати – савесно, одговорно, уредно и правовремено
радни задатак радни предмет обавља поверене послове;
– описује начин избора и припреме одгова – врши избор и припрему одговарајућих маши – ефикасно организује време;
рајућих машина, алата, прибора и материјала на, алата, прибора и материјала – испољи позитиван однос према значају
Организује рад
– идентификује мање поправке машина, алата – обавља мање поправке машина, алата и спровођења прописа и стандарда који важе у
и прибора прибора машинској обради;
– опише значај вођења евиденције о утро – води евиденције о утрошцима материјала, – испољи позитиван однос према значају функ
шцима материјала, времена, дневној или времена, дневној или периодичној произ ционалне и техничке исправности машина,
периодичној производњи водњи уређаја и алата које користи при обављању
– наводи мере за сигуран рад у складу са про – предузима мере за сигуран рад у складу са посла;
писима безбедности и здравља на раду прописима ХТЗ – испољи љубазност, комуникативност,
– опише врсте заштитних средстава – врши одабир заштитних средстава ненаметљивост и флексибилност у односу
Примени мере безбедно- према сарадницима;
сти и здравља на раду – уочава изворе опасности на раду
– решава проблеме у раду;
– испољи позитиван однос према
професионално-етичким нормама и вредно
стима.
– одабере прибор за стезање и придржавање – користи прибор за стезање и придржавање

– описује поступке обраде: оцртавање и – изведе поступке обраде: оцртавање и
обележавање, турпијање, одвајање сечењем обележавање, турпијање, одвајање сечењем
и резањем и резањем
– наводи начин оштрења алата за оцртавање, – оштри алат за оцртавање, обележавање и
обележавање и раздвајања раздвајања
– опише позиције које треба равнати – врши обележавање позиција које треба
– објасни поступак загревање елемената по равнати
одређеном редоследу помоћу апарата за – врши загревање елемената по одређеном
гасно грејање редоследу помоћу апарата за гасно грејање
Изради елементе бродске – објасни равнање ручним или специјалним – врши равнање ручним или специјалним
конструкције алатом алатом
– опише визуелну контролу и контролу помоћу – изведе визуелну контролу и контролу помоћу
лењира и канапа лењира и канапа
– опише поступак предаје секција у даљи – преда секција у даљи поступак градње
поступак градње – примени CNC машине при изради једностав
– објасни начин израде елемената бродске нијих елемената бродске конструкције
конструкције помоћу CNC машина – извршава захтеване радње према техничко
– идентификује постављене циљеве према технолошкој документацији
техничко-технолошкој документацији – измери и контролише израдак
– указује на разлике мерења и контролисања – попуњава мерну листу
израдка
– идентификује мерну листу
– описује спајање делова конструкција раз – врши спајање делове конструкција раздвоји
двојивим и нераздвојивим спојевима вим и нераздвојивим спојевима
– разликује начине израде и уградње бродских – израђује и уграђује бродске елементе (метал,
елемената (метал, ПВЦ) ПВЦ)
– објасни начин поправке бродских елемената – поправља бродске елементе
– разликује елементе процесне опреме – монтира елементе процесне опреме
– разликује начине израде и монтаже цевовода, – израђује и монтира цевоводе, конзоле,
конзола, носача, стубова, кровне, мостовске и носаче, стубове, кровне, мостовске и друге
друге решеткасте конструкције решеткасте конструкције
– одабира начин заштите површине делова – заштићује површине делова и конструкција
Врши предмонтажу и конструкција бојама, лаковима и другим бојама, лаковима и другим неметалним или
и монтажу бродских неметалним или металним превлакама металним превлакама
елемената – објасни спајање делова завртњима и – врши спајање делове завртњима и наврткама
– наврткама – врши спајање делове ручним и машинским
– дефинише спајање делове ручним и ма закивањем различитим врстама закивака
шинским закивањем различитим врстама – врши спајање делове електроотпорним
закивака заваривањем
– дефинише спајање делове електроотпорним – врши спајање делове електролучним
заваривањем поступцима (РЕЛ, МИГ, МАГ, ТИГ)
– објасни спајање делова електролучним – врши спајање делове гасним заваривањем
поступцима (РЕЛ, МИГ, МАГ, ТИГ) – врши сечење материјал гасним поступком
– дефинише спајање делове гасним завари
вањем
– описује сечење материјала гасним поступком
Б. Листа изборних предмета према програму образовног профила

РАЗРЕД
I II III
1 Репаратура машинских делова** 1 1
2 Алати, прибори и мерења** 1 1
3 Основне методе испитивање без разарања 1
Напомена: ** Ученик изборни предмет бира једном у другом или трећем разреду
Остали облици образовно-васпитног рада током школске године
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУПНО

Час одељењског старешине 70 70 62 202
Додатни рад* до 30 до 30 до 30 до 90
Допунски рад* до 30 до 30 до 30 до 90
Припремни рад* до 30 до 30 до 30 до 90
Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

Екскурзија до 3 дана до 5 дана дo 5 наставних дана
Други предмети* 1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге) 15–30 часова годишње
* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима дру
гих образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су претходно донети.

Разредно часовна настава 35 35 31
Менторски рад (практична настава у блоку) 2 2 3
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2
Завршни испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39

број ученика у групи **Потребно ангажовање
разред предмет/модул Вежбе/практична настава
вежбе практична настава – до помоћног наставника
– у блоку
Техничко цртање 105 15 -
I Основе бродоградње 105 15 -
Практична настава 210 60 10 да
Машински елементи 105 15 -
Конструкција брода 70 15 -
II
Технологија бродоградње 70 15 -
Технологија бродоградње 93 30 10 да
III Практична настава 558 60 10 да
Предузетништво 62 15 -
**Часове вежби, практичне наставе, практичне наставе у блоку реализује предметни наставник. Помoћни наставник обавља по-
слове припреме за извођење часова вежби, практичне наставе, практичне наставе у блоку. Под непосредним руководством настав
ника помoћни наставник демонстира радни задатак, пружа помоћ при раду са ученицима на часовима вежби, практичне наставе, прак
тичне наставе у блоку (у кабинету, специјализованој учионици, радионици школе) за обављање одређених послова и радних задатака.
Планира и требује потребне материјале и средства за рад на часу. Обавља радне задатке за које ученици нису компетентни.
Место реализације наставе, програма вежби, практичне наставе, практичне наставе у блоку дефинисано је у делу „НАСТАВНИ
ПРОГРАМИ”, одељак „ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА”.
II НАСТАВНИ ПРОГРАМ
A2: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ

Циљеви предмета: – Оспособљавање ученика да самостално израђују једноставне техничке цртеже помоћу прибора
– Оспособљавање ученика да самостално чита техничке цртеже
– Развијање тачности, уредности и прецизности при раду
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање за – користи прибор за техничко – Материјал и прибор за рад На почетку теме ученике упознати са
руковање прибором за цртање – Стандардизација и стандарди циљевима и исходима наставе односно
техничко цртање – изабере стандардну размеру, – Врсте, формати, означавање и пако учења, планом рада и начинима оцењи
– Стицање знања о типове линија и формат цртежа вање техничких цртежа вања.
стандардима и примени – одабере и попуни заглавље и – Размера
Стандарди и техни-
техничког цртања означи технички цртеж – Типови и дебљине линија Облици наставе
чки цртеж
– познаје стандарде и њихову – Техничко писмо Предмет се реализује кроз следећи
примену – Заглавља и саставнице облик наставе:
– црта у размери, користећи – Вежбе (105 часова)
техничко писмо исписује слова
и бројеве Подела одељења на групе
– Стицање знања о ос – изведе основне геометријске – Основне геометријске конструкције: Одељење се дели на групе до 15 ученика
новним геометријским конструкције у равни паралеле, нормале, симетрале дужи приликом реализације:
конструкцијама у равни – конструише паралелне и нормал и угла – Вежби
не праве – Криве линије стандардних типова и
Геометријско цртање Место реализације наставе
– конструише симетрале дужи и дебљина
углова – Спајање кривих и правих линија – Вежбе се реализују у кабинету за
– спаја геометријске елементе – Конструкција правилних многоуглова техничко цртање
луком задатог полупречника
– Оспособљавање ученика – препозна и разликује врсте – Ортогонално пројицирање, погледи,
да самостално израђује пројекција изгледи и њихов распоред Оцењивање
и чита једноставне – нацрта ортогоналну пројекцију – Цртање трећег изгледа на основу два Вредновање остварености исхода
техничке цртеже једне и више тачака на једну дата вршити кроз:
– Упознавање са методама раван – Котирање – праћење остварености исхода
представљања троди – нацрта нормалну (ортогоналну) – Толеранције дужина, углова, облика и – тестове знања
мензионалних предмета пројекцију једне и више тачака на положаја, слободних мера – графичке радове
на цртежу две равни – Пресеци машинских делова – активност на часу
– нацрта нормалну (ортогоналну) – Читање, дискутовање и анализа
пројекцију једне и више тачака на техничких цртежа Графички радови
три равни – Скицирање и његова улога у – I графички рад: Стандарди и технички
– нацрта пројекцију равни на раван техничком цртању цртежи
– прикаже предмете у ортогонал – Цртање према задатим димензијама – II графички рад: Геометријско цртање
Правила техничког ним пројекцијама навојних спојева, закивака, заварених – III графички рад: Израда цртежа де
цртања – котира елементе према стандар спојева према задатим мерама а према таља (пресеци, котирање толеранције
дима техничког цртања познатом техничком цртежу и квалитет обраде)
– унесе ознаке за толеранције на – IV графички рад: Цртање и разрада
техничким цртежима цртежа склопа на основу детаљније
– чита техничке цртеже, анализира скице склопа
их дискутује, уочава грешке и
исправља их Оквирни број часова по темама
– скицира и нацрта једноставније – Стандарди и технички цртеж (12
делове у пресеку часова)
– нацрта везе машинских елемената – Геометријско цртање (18 часова)
(вијак и навртка, закивке, заваре – Правила техничког цртања (75 часова)
ни спојеви ...) према задатим ди
мензијама и познатим техничким
цртежима
– Машински елементи
– Основе бродоградње
– Ручна обрада
– Конструкција брода
– Технологија бродоградње
– Заварене конструкције
– Монтажа брода
Назив предмета: МАШИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ

Циљеви предмета: – Стицање знања о својствима машинских материјала
– Стицање знања о врстама и карактеристикама техничког гвожђа, челика, обојених метала и неметала
– Стицање знања о врстама термичке и хемијскотермичке обраде материјала
– Развијање способности за примену знања о машинским материјалима у пракси
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање знања о физич – наведе значај и поделу машин – Значај, подела и врста машинских На почетку теме ученике упознати са
ким, механичким, техно ских материјала материјала циљевима и исходима наставе односно
лошким и хемијским – опише хемијска својства мате – Хемијска својства материјала учења, планом рада и начинима оцењи
својствима машинских ријала – Физичка својства материјала вања.
материјала – објасни физичка и механичка – Механичка својства материјала
– Стицање знања о меха својства материјала – Испитивање механичких својстава Облици наставе
ничким карактеристикa – разликује појам масе, тежине, материјала Предмет се реализује кроз следећи
ма материјала температуре топљења, електри – Технолошка својства материјала облик наставе:
чне и топлотне проводљивости – Технолошка испитивања материјала – Теоријска настава (70 часова)
материјала – Испитивања материјала без разарања
– очита вредност затезне чврстоће, – Корозија и заштита материјала од Место реализације наставе
тврдоће и жилавости са дијаграма корозије – Теоријска настава се реализује у учио
или из табела и схвати њихов ред ници, специјализованој учионици или
Својства машинских
величина одговарајућем кабинету
материјала
– препозна основне методе испити
вања механичких, технолошких и Препоруке за реализацију наставе
хемијских својстава материјала – Методе испитивања својства материја
– испита својства материјала у ла извести практично у лабораторији
лабораторији – Врсте техничког гвожђа, легуре
– наброји основна технолошка обојених метала, као и неметале обја
својства материјала и сходно шњавати уз помоћ узорака
томе погодност за одређену врсту – Инсистирати на систематичности и
обраде примени стечених знања у пракси
– препозна појаву и штетност коро
зије код металних производа Оцењивање
– разликује начине заштите од Вредновање остварености исхода
корозије вршити кроз:
– Стицање основних – опише монокристални, поли – Аморфни и кристални материјали – праћење остварености исхода
знања о кристалној кристални и аморфни облик – Кристална грађа материјала – тестове знања
грађи материјала, материјала – Процес кристализације – усмено излагање
кристализацији и – пореди основне типове кристал – Кристали легура – активност на часу
Структура метала и мешању елемената при них решетки код метала
легура образовању легура – дефинише процес кристализације Оквирни број часова по темама
и нацрта дијаграм хлађења – Својства машинских материјала (14
– опише све остале типове легура часова)
без цртања дијаграма и очитавања – Структура метала и легура (6 часова)
састава фазе – Техничко гвожђе (12 часова)
– Челик (14 часова)
– Стицање знања о врс – наведе основна својства хемијски – Хемијски чисто Fe – Термичка и термохемијска обрада (10
тама техничког гвожђа, чистог Fe и опише појаве при –С ирово гвожђе часова)
начинима означавања по загревању и хлађењу – Ливено гвожђе – Обојени метали и неметали (14
SRPS-у – наведе стручне терминологије у часова)
– Оспособљавање за вези Fe
избор техничког гвожђа – наведе основне својства сировог
у пракси гвожђа
– наведе основна својства ливеног
Техничко гвожђе гвожђа и утицај примеса на његов
квалитет
– опише поступак добијања сивог
лива
– објасни својства и могућности
примене сивог лива
– препозна остале врсте ливеног
гвожђа и њихову примену у
пракси
– Упознавање са врстама – наведе основна својства челика – Челик, својства и врсте
челика и начином – објасни утицај угљеника на меха – Означавање челика по SRPS-у
означавања челика по ничке карактеристике челика – Конструкциони челици
SRPS-у – наведе утицаје сталних и леги – Алатни челици
– Оспособљавање за рајућих елемената на својства – Тврде легуре
избор челика у пракси челика
– идентификује ознаке челика по
Челик
SRPS-у
– наведе класификацију челика на
конструкционе и алатне челике
– опише намену најчешће коришће
них врста челика
– примени одговарајуће врсте
челика у пракси
– Стицање знања о – објасни значај термичке обраде на – Појам, задатак и режими термичке
начинима термичке и промену структуре материјала и обраде
термохемијске обраде његових механичких својстава – Жарење
и њиховом утицају на – препозна основне видове термич – Каљење
промену механичких ке обраде и поступке извођења – Нормализација, отпуштање и побољ
својстава материјала – наведе које се врсте челика подвр шавање
гавају одређеној врсти термичке – Термохемијска обрада
Термичка и тер-
обраде
мохемијска обрада
– објасни како се мењају механичке
метала
карактеристике челика при разли
читим врстама термичке обраде
– препозна поступке термохемијске
обраде
– наведе зашто и када се примењују
поједине врсте термохемијске
обраде
– Стицање знања о легу – опише разлику између лаких и – Лаки и тешки обојени метали и
рама лаких и тешких тешких обојених метала њихове легуре
обојених метала и њихо – препозна означавање легуре – Означавање легура обојених метала
вој примени у пракси обојених метала – Бакар и његове легуре
– Упознавање са основ – наведе својства и примену основ – Алуминијум и његове легуре
ним врстама неметалних них легура бакра, алуминијума и – Остали обојени метали и легуре
Обојени метали и
материјала у машинској магнезијума – Пластични материјали
неметали
индустрији – препозна основне легуре према – Мазива
боји и специфичној густини
– познаје основне врсте пластичних
маса
– препозна основне врсте мазива
које се користе у машинству
Назив предмета: ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА

Циљеви предмета: – Развијање способности решавања проблема равнотеже механичких модела под дејством система сила и спрегова
– Стицање знања о понашању механичких модела под дејством спољашњих оптерећења
– Развијање способности решавања техничких проблема
– Примењује стечена знања у металним и завареним конструкцијама
ИСХОДИ
у стању да:
– Разумевање раванског – одреди правац, смер и интензитет – систем сучељних сила На почетку теме ученике упознати са
система сила и спрегова. резултанте система сила и спре – с истем паралелних сила циљевима и исходима наставе, односно
– Оспособљавање за гова графичким и аналитичким – систем произвољних сила у равни учења, планом рада и начинима оцењи
Равански систем аналитичко и графичко поступком вања.
сила и спрегова решавање раванског – одреди правац, смер и интензитет
система сила и спрегова једне силе или спрега раванског Облици наставе
система из услова равнотеже, ана Предмет се реализује кроз следећи
литичким и графичким поступком облик наставе:
– Сагледавање значаја – примени аналитички поступак – тежиште линија – теоријска настава (70 часова)
Тежиште геомет- тежишта у техници одређивања положаја тежишта – тежиште раванских пресека
ријских линија – Оспособљавање за линија равних пресека и тела – тежиште тела Место реализације наставе
раванских пресека аналитичко и графичко – примени графички поступак – Теоријска настава се реализује у
и тела одређивање тежишта одређивања положаја тежишта специјализованој учионици или одго
линија равних пресека и тела варајућем кабинету
– Разумевање раванских – одреди правац, смер и интензи – равански носачи: проста греда, греда Препоруке за реализацију наставе
носача тет отпора ослонаца раванских са препустом и конзола – Теоријску наставу реализовати на
– Оспособљавање за носача аналитичким и графичким – решеткасти носачи одговарајућим моделима
Равански носачи
аналитичко и графичко поступком – Вежбати задатке који ће се при
решавање раванских – прикаже статичке дијаграме мењивати у металним и завареним
носача конструкцијама
– Разумевање врсте трења – одреди правац, смер и интензитет – трење клизања – Користити савремена наставна сред
– Сагледавање пози силе трења клизања – трење котрљања ства и наставне методе
тивних и негативних – одреди правац, смер и интензитет
ефеката трења силе трења котрљања Оцењивање
Трење
– домаће задатке
– усмено излагање
– активност на часу
– Оспособљавање за – одреди номиналне напоне и де – напони и деформације аксијално Оквирни број часова по темама
анализу напонског и формације аксијално напрегнутих напрегнутих делова
деформационог стања делова – Хуков закон – Равански систем сила и спрегова (15
делова напрегнутих на – применом Хуковог закона одреди – напони и деформације код смицања часова)
затезање, притискивање напоне и деформације аксијално – Тежиште геометријских линија раван
и смицање напрегнутих делова ских пресека и тела (8 часова)
Аксијална напре-
– одреди димензије аксијално на – Равански носачи (16 часова)
зања и смицања
прегнутих машинских делова – Трење (4 часа)
– одреди номиналне напоне при – Аксијална напрезања и смицања (15
смицању часова)
– одреди димензије елемента оп – Савијање и увијање (12 часова)
терећеног на смицање ( пречник
заковице, завртња и сл.)
– Оспособљавање за – користи таблице момената – момент инерције и отпорни моменти
анализу напонског и инерције за геометријске фигуре раванских пресека
деформационог стања и профиле – напони и деформације код смицања
делова напрегнутих на – одреди номиналне напоне и и увијања
Савијање и увијање савијање и увијање деформације делова напрегнутих
на савијање
– одреди номиналне напоне и
деформације делова напрегнутих
на увијање
Назив предмета: MAШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ

– Оспособљавање ученика да разликује карактеристичне машинске елементе и машинске делове, познаје принципе њиховог функционисања и на
мену;
– Овладају техничком документацијом и њеном применом у пракси;
Циљеви предмета: – Да познаје основе прорачуна и димензионисања машинских делова;
– Оспособљавање ученика да самостално мери и контролише геометријске величине машинских делова;
– Примењује стечена знања у металним и завареним конструкцијама;
– Развија смисао за тачност и прецизност и одговоран однос према раду.
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање да пре – објасни разлику између ма – Стандарди и стандардизација машин На почетку теме ученике упознати са
позна толеранције ду шинских делова и машинских ских елемената циљевима и исходима наставе односно
жинских мера, облика и елемената – Толеранције и налегања учења, планом рада и начинима оцењи
положаја и толеранције – препозна различите врсте машин – Мерење и контрола дужинских мера, вања.
храпавости на техничкој ских делова и елемената - гранична мерила
документацији; – препозна стандардне машинске - толеранцијска мерила Облици наставе
– Користе стандардне и делове и елементе – Номинални напони и концентрација Предмет се реализује кроз следећи
препоручене вредности – користи каталоге стандардних напона облик наставе:
и величине из табела машинских делова и елемената – Вежбе (105 часова)
– Оспособљавање да разу – разуме неопходност увођења
Стандардизација и
ме основне појмове, на толеранција и остваривања Подела одељења на групе
толеранције
пон, напрезање, степен налегања Одељење се дели на групе до 15 ученика
сигурности, дозвољени – мери и контролише димензије, приликом реализације:
и критични напон; облик , положај машинских – Вежби
делова
– објасни ознаку налегања Место реализације наставе
– објасни појмове, напон, на – Вежбе у специјализованој учионици
презање, степен сигурности, (кабинет за машинске елементе)
дозвољени и критични напон – Вежбе у радионици за практичну
наставу
– Оспособљавање да – објасни начине спaјања два ма – Нераздвојиве везе Препоруке за реализацију наставе
познаје основне врсте шинска дела од истих или разли - заковани спојеви, – Инсистирати на систематичности и
раздвојивих и читих материјала нераздвојивим - заварени спојеви примени стечених знања у пракси
– нераздвојивих спојева и развојивим везама – Раздвојиве везе – Користи стручну литературу
који су основа за већину – разликује врсте навоја - врсте, подела и осигурање навојних – Користи стандарде
металних и заварених – објасни ознаку навоја спојева – Припрема потребне машинске делове
конструкција – формира завртањску везу, поде - пресовани спојеви и елементе за самосталне вежбе
– Познаје основе прора шену и неподешену – Цеви, цевне арматуре и заптивни – Прати рад ученика на самосталним
чуна и димензионисања – користи различите алате и прибо спојеви вежбама
раздвојивих и нераз ре за притезање завртањске везе – Опруге – Користи савремена наставна средства
двојивих спојева – користи различите поступке оси и наставне методе
– Користе стандардне и гурања завртањске везе од појаве
препоручене вредности лабављења Оцењивање
и величине из табела – правилно спроведе редослед при Вредновање остварености исхода
– Оспособљавање тезања код групних завртањских вршити кроз:
да познаје на веза – Тестове знања
чин постављања, – разуме основе прорачуна завр – Проверу вештина (употреба стандар
Раздвојиви и одржавања, спајања и тањских веза да, употребу мерног и контролног
нераздвојиви спојеви заптивања цеви – препозна различите врсте прибора,.....)
– Познаје врсте заковица – Усмено излагање
елемената за – објасни формирање закованог – Самосталне вежбе (теоријске и
регулисање протока споја различитим поступцима; практичне)
(вентили, засуни, – разуме основе прорачуна закова – Активност на часу
славине...) них спојева
– Стицање знања о особи – препозна различите врсте заваре Самосталне вежбе
нама, врстама, примени них спојева 1. Толеранције и налегање
и намени опруга – разуме основе прорачуна заваре 2. Мерење и контрола дужинских мера
них спојева 3. Очитавање ознаке навоја на цртежу
– објасни формирање пресованих 4. Препознавање врсте завртњева,
спојева навртки и кључева
– објасни различите поступке за 5. Формирање завртањске везе (подеше
формирање цевне арматуре на, неподешена,....)
– објасни правилно формирање 6. Одређивање момента притезања
заптивног споја завртањске везе
– препозна различите врсте опруга 7. Препознавање врста заковица
– објасни правилну уградњу опруга 8. Формирање закованог споја
– Стицање знања о особи – разликује намену осовина и – Осовине и вратила 9. Формирање заптивног цевног споја
нама, врстама, примени вратила – Клинови 10. Одређивање крутости опруге
и намени осовина и – разуме основе прорачуна осовине – Клизни и котрљајни лежаји 11. Одређивање стандардних димензија
вратила; и вратила – Спојнице споја остварен клином и формирање
– Индентификује спојеве – изврши правилан избор клина споја
помоћу клина; – разликује врсте лежишта и 12. Препознавање врсте котрљајних
– Оспособљавање да лежаја, њихову намену и принцип лежаја, избор лежаја и очитавање
Елементи препозна врсте лежаја уградње ознаке лежаја на цртежу
обртног кретања на техничкој докумен – објасни означавање лежаја 13. Препознавање врсте спојница
тацији; – разликује врсте спојница (наброји 14. Одређивање преносног односа
– Користе стандардне и врсте спојница, објасни њихову преносника снаге
препоручене вредности улогу и опише начине спајања) 15. Одређивање основних геометријских
и величине из табела – прорачуна преносне односе величина цилиндричног зупчастог
– Стицање знања о осо преносника снаге пара
бинама, врсти, подели и 16. Одређивање силе затезања ременог
намени спојница пара.
– Стицање знања о особи – разликује врсте преносника снаге – Зупчасти парови Оквирни број часова по темама
нама, врстама, примени и њихове елементе – Ремени и ланчани парови – Стандардизација и толеранције (21)
и намени свих врста – препозна врсту зупчастог пара – Раздвојиви и нераздвојиви спојеви (42)
преносника снаге – објасни основне геометријске и – Елементи обртног кретања (24)
– Користе стандардне и кинематске величине цилиндрич – Преносници снаге (18)
Преносници снаге препоручене вредности ног зупчастог пара
и величине из табела – објасни ланчани пар
– објасни ремени пренос (принцип
рада, елементи, спајање и
затезање)
– прорачуна силе затезања
– Машински материјали
Назив предмета: ТЕХНИЧКА ФИЗИКА

– Продубљивање знања о основним областима у физици
– Разумевање физике као фундаменталне науке и света који нас окружује
– Усвајање практичних знања из дисциплина које су примењиве у области машинства
– Развијање навика за чување здравља и придржавања мера заштите на раду
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање основних – објасни шта је хидростатички – Основна својства флуида На почетку теме ученике упознати са
знања о својствима притисак – Преношење притиска кроз течности циљевима и исходима наставе односно
течности и гасова. – познаје примену Паскаловог и (Паскалов закон) учења, планом рада и начинима оцењи
– Стицање знања о Архимедовог закона – Хидраулична преса вања.
Паскаловом закону кроз – познаје примену Бернулијеве – Хидростатички притисак Облици наставе
експерименте и схва једначине – Основна својства гасова Предмет се реализује кроз следеће
тање хидростатичког – објасни теоријске поставке меха – Атмосферски притисак, барометар, облике наставе:
притиска. нике флуида на функцији пумпе, Бојл-Мариотов закон – теоријска настава (70 часова)
– Стицање знања о компресора, хидрауличне маши – Манометри Место реализације наставе
Хидраулика
практичној примени не, хидроенергетског постројења – Струјање флуида – Теоријска настава се реализује у учио
закона који се односе на и водне турбине – Бернулијева једначина ници или одговарајућем кабинету
флуиде. – Пумпе, појам и врсте клипних и цен
трифугалних пумпи Препоруке за реализацију наставе из
– Зупчасте пумпе Хидраулике
– Компресори – При реализацији садржаја механике
– Хидрауличне машине флуида, на почетку укратко образло
– Хидроенергетско постројење, водне жити својства течности и гасова
турбине – Основна својства гасова и атмос
– Стицање основних – опише гасне законе – Основни појмови термодинамике (тер ферски притисак обрадити на нивоу
знања о термодина – дефинише појмове количина модинамички систем, стање система, информисаности
мичким системима и топлоте, унутрашња енергија, термодинамички процес, повратни и – Обради Бернулијеве једначине треба
процесима, претварања топлотни капацитет неповратни процеси, кружни процеси) дати већи значај
механичке енергије у – познаје 1. и 2. Принцип термоди – Бојл-Мариотов закон Вредновање остварености исхода
топлотну и обратно намике и ентропије – Геј-Лисаков закон; вршити кроз:
– Стицање основних – познаје принцип рада топлотних – Шарлов; – праћење остварености исхода
знања о раду парних уређаја и претварања енергије – Количина топлоте. Унутрашња – тестове знања
машина, мотора са – познаје начин преношења унутра енергија; – усмено излагање
унутрашњим сагора шње енергије – Промена унутрашње енергије; – ангажованост на часу
вањем и коефицијентом – Топлотни капацитет;
корисног дејства – Адијабатски процес; Оквирни број часова по темама
– Први принцип термодинамике – За реализацију хидраулике 22 часа
– Други принцип термодинамике
– Топлотни мотори Препоруке за реализацију наставе из
– Преношење топлоте Термодинамике
Термоенергетска постројења – Дефинише термодинамички систем,
стање система и термодинамичке про
цесе: повратни, неповратни и кружни
процес на нивоу разумевања
– Први принцип термодинамике, обра
дити у ужем облику, то јест објаснити
претварање механичке енергије у
топлотну (Џулов оглед)
– Други принцип термодинамике
(Услови потребни да се топлотна енер
Термодинамика гија претвори у механичку). Објаснити
примерима, а затим га дефинисати
– Објасни рад парних машина, дати
и објаснити израз за израчунавање
коефицијента корисног дејства парних
машина
– Објаснити принцип рада мотора са
унутрашњим сагоревањем (четворо
тактни мотор)

– За реализацију термодинамике 24
часа
Препоруке за реализацију наставе из
Електротехнике
– Структуру материје обрадити као
наставак на претходно знање основне
школе из хемије. Електрично поље и
појаве у њему обрадити описно.
– Објаснити физичку суштину струје,
физички и технички смер,
– Описно обрадити једносмерну и наиз
меничну струју.
– Описно обрадити електромагнетизам.
– Детаљно обрадити заштиту од удара
струје и мере заштите на раду
– Стицање основних Електростатика Електростатика – Оквирни број часова по темама (24

знања о електростатици – објасни појам наелектрисаног – Структура материје. часа)
– Стицање основних тела и Кулонов закон – Проводници, полупроводници и изо
знања о једносмерној – објасни појам електростатичког латори – Електростатика (4)
струји. поља – Појам наелектрисаног тела. Количина – Једносмерне струје (6)
– Стицање основних – дефинише јачину електричног електрицитета, дефиницја и јединице; – Електромагнетизам (4)
знања о електромагнет- поља, електрични потенцијал и – Појам електричног поља. .. Силе у – Наизменичне струје (5)
изму. напон електричном пољу; – Заштита удара од струје (5)
– Стицање основних – објасни разлику између провод – Кулонов закон. Електрични потенцијал
знања о наизменичној ника и изолатора у електроста и електрични напон;
струји. тичком пољу – Појам капацитивности. Капацитивност
– Стицање знања о зашти – објасни капацитет кондензатора плочастог кондензатора. Паралелно,
ти од удара струје. редно везивање кондензатора.
Једносмерна струја
– објасни појам једносмерне струје Једносмерне струје
– дефинише јачину, смер електри – Појам једносмерне струје. Јачина
чне струје електричне струје.
– дефинише електричну отпорност – Појам електричног кола. Елементи
– објасни Омов закон електричног кола
– разликује елементе електричног – Електрична отпорност. Отпорност
кола проводника.
– објасни први и други Кирхофов – Омов закон.
закон – Први Кирхофов закон;
– објасни Џулов закон – Други Кирхофов закон;
– објасни појaм електрична снага – Џулов закон. Електрична снага;
– објасни појмове електрични гене
Електротехника ратор и електромоторна сила Електромагнетизам
– Појам магнетног поља. Магнетна
Електромагнетизам својства материје;
– разликује магнетно поље и – Магнетна индукција и магнетни
магнетну индукцију флукс.
– објасни магнетни флукс – Електромагнетна индукција.
– дефиниши Фарадејев закон – Електромагнетна сила.
– објасни самоиндукцију – Самоиндукција
Наизменичне струје
Наизменичне струје – Основне карактеристике наизменичне
– објасни разлику између једно струје: тренутна вредност, средња
смерне и наизменичне струје вредност, ефективна вредност, (ампли
– објасни основне карактеристике туда, периода, фаза и почетна фаза,
наизменичне струје учестаност, кружна учестаност)
– разликује елементе кола наизме – Елементи у колу наизменичне струје.
ничне струје Отпорник у колу наизменичне струје.
– објасни принцип рада трансфор Калем у колу наизменичнеструје..
матора Кондензатор у колу наизменичне струје;
a. Принцип рада трансформатора
Заштита од удара струје
– схвати опасност од удара струје Заштита од удара од струје
– наброји најважнија дејства струје – Утицај електричне струје на човека.
– наброји начине заштите човека од – Опасност од удара струје
удара струје – Мере заштите на раду;
– примењују мере заштите на раду – Пружање прве помоћи.

– Монтажа бродa
Назив предмета: ОСНОВЕ БРОДОГРАДЊЕ

Назив модула Основе бродоградње
стању да:
– разумевање и примењивање – разуме основне појмове о броду и ме – Брод: На почетку модула ученике упознати са
темељних знања о броду, сту бродоградње у људском друштву – појам брода циљевима и исходима наставе, односно учења,
бродоградилиштима и типо – објасни основне карактеристике – историјски развој бродарства и бродоградње планом рада и начинима оцењивања
вима бродова типова бродова – врсте бродова и њихова својства
– разумевање и примењивање – препозна тип брода на основу нацрта – подела бродова Облици наставе
стандардних појмова, израза, главног ребра – Типови бродова: Модул се реализује кроз следеће облике
дефиниција и термина веза – наведе основне бродске форме – подела и развој наставе:
них уз брод, бродоградњу и – очита загазнице – основне карактеристике – Вежбе (105 часова)
бродоградилиште – бродски простори и функција
– израчуна разлику газа на прамцу и – Бродска форма: Место реализације наставе

крми брода – делови челичног брода – Вежбе се реализују у учионици, специјализо
– објасни појам плимсолове марке – главне димензије ваној учионици (кабинет)
– одреди у пресеку трупа водне линије, – коефицијенти бродске форме
теоретска ребра, уздужнице – истиснина, депласман Подела одељења на групе
– препозна главне бродске просторе – носивост брода Одељење се дели на групе до 15 ученика прили
– објасни основне разлике између – запремина брода ком реализације:
попречног, уздужног и комбинованог – теоретска форма – Вежби
система градње брода – загазнице и трим брода
– познаје принципе рада и основе – надвође Препоруке за реализацију наставе
управљања и руковања бродском – линије брода – Користи уз одговарајућа учила и макете и
опремом – Главни бродски простори: фотографије различитих типова бродова
– познаје улогу и конструкцију машин – уздужни пресек бродског трупа – Поред препоручене литературе пратити и
ског дела брода – карактеристични попречни пресеци главних новине из стручних часописа из области
– опише врсте, рад и намену бродских бродских простора и главног ребра бродоградње
пумпи, вентилатора и компресора – Системи градње брода – попречни, уздужни и – Ученике треба одвести у пристаниште, мари
– разликује врсте и делове цевних систе комбиновани ну, зимовник бродова
ма на броду – Основне врсте и карактеристике бродске
– опише врсте, рад и намену бродских опреме: Оцењивање
вентилатора и компресора – опрема за сидрење и вез Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– познаје улогу класификационих друш – опрема за кормиларење – тестове знања
тава у бродоградњи – опрема за спасавање – домаће задатке
– познаје организацију рада у бродогра – опрема за претовар терета – усмено излагање
дилишту – противпожарна опрема – активност на часу
– навигациона опрема
– опрема стамбеног простора
– расхладни простори на броду
– вентилација, грејање и климатизација
– Машински простор брода
– смештај и улога машинског простора брода
– врсте пропулзивних погона брода
– опис машинског простора – погонски и по
моћни уређаји, главни технички подаци
– Бродски цевоводи:
– улога пумпи на броду, врсте пумпи, саставни
делови и принцип рада
– врсте цевовода на броду
– елементи за регулисање протока
– Бродски вентилатори и компресори:
– улога вентилатора на броду, врсте, саставни
– улога компресора на броду, врсте саставни
– Прописи класификационих друштава и стан
дарди у бродоградњи
– Појам бродоградилишта:
– Врсте и типови бродоградилишта
– Погони и радионице у бродоградилишту
Назив предмета: КОНСТРУКЦИЈА БРОДА

Назив модула Конструкција брода
стању да:
– Стицање знања o елементима – означи на попречном пресеку поједине – Спољна оплата брода: На почетку модула ученике упознати са
конструкције бродског трупа елементе спољне оплате – Кобилица циљевима и исходима наставе, односно учења,
– Разумевање коришћења – означи на попречном пресеку хрпте – Оплата дна планом рада и начинима оцењивања
елемената бродског трупа и ницу и бочне носаче – Оплата бока
техничке документације – скицом прикаже и објасни оребрење – Завршни вој Облици наставе
– Разумевање практичне брода – Љуљна кобилица Модул се реализује кроз следеће облике
употребе стандарда при раз – објасни сврху и положај провеза – Елементи дна/дводна наставе:
личитим решењима бродских – разликује равне и коруговане пре – Елементи бока у различитим системима – Вежбе (70 часова)
конструкција граде, тј. да разликује поступке у градње бродског трупа
конструкцији једних и других – Бочне провезе –палубна, бочна Место реализације наставе
– објасни појам главног ребра, положај – Бродске преграде: – Вежбе се реализују у учионици, специјализо
и елементе – Конструкција непропусних преграда ваној учионици (кабинет)
– препозна и објасни разлике у градњи – Равне преграде
палуба – Коруговане преграде Подела одељења на групе
– објасни функцију отвора на палуби – Главно ребро – конструкција Одељење се дели на групе до 15 ученика прили
– објасни посебности конструкције – Елементи палубе ком реализације:
машинског дела брода – Отвори на палуби – гротла, пражнице и – Вежби
– објасни функцију и положај елемената остали отвори
прамчаног пика – Конструкција машинског дела брода: Препоруке за реализацију наставе
– објасни елементе конструкције прам – Дводно машинског простора – Користити радионичку документацију
чаног пика – Структурни/неструктурни танкови бродоградилишта са посебним нагласком на
– објасни функцију и положај елемената – Елементи прамчаног пика: конструктивне елементе
крменог пика – Прамчана статва – Потребно је ученицима представити кон
– објасни разлику између појединих – Тунел за прамчани пропелер структивне елементе и делове брода (секције
врста надграђа трупа) у изометрији
– објасни разлику у повезивању елеме – Ланчаник – Није потребно изводити прорачуне конструк
ната у различитим системима градње – Сидрена ниша ција
бродског трупа – Прамчани булб
– Конструкција прамчаног пика Оцењивање
– Елементи крменог пика: Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– Крмена статва – тестове знања
– Зрцало – домаће задатке
– Статвена цев – усмено излагање
– Надграђа: – активност на часу
– Палубне кућице
– Каштел
– Касар
– Основни принципи повезивања конструктив
них елемената
КОРЕЛАЦИЈА СА НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА:
– Техничко цртање,
– Машински материјали,
ТЕХНОЛОГИЈА БРОДОГРАДЊЕ

Назив модула Технологија бродоградње
стању да:
– Стицање знања о техно – групише и идентификује палету бро – Складишта: На почетку модула ученике упознати са
лошкој терминологији, дограђевинског материјала – Црна металургија циљевима и исходима наставе, односно учења,
технолошком поступку – објасни поступке предобраде – Остали материјали планом рада и начинима оцењивања
градње брода и структури – објасни улогу, сврху и начине обраде – Транспортна средства
бродоградилишта материјала – Припрема лимова и профила: Облици наставе
– Упознавање ученика са – прикаже начине и примену стан – Равнање/ваљање Модул се реализује кроз следеће облике на
технолошким операцијама дардних ручних поступака сечења у – Чишћење ставе:
код различитих бродограђе производњи – Антикорозивна заштита – Вежбе (70 часова)
винских радова – прикаже поступке и примену – Радионица обраде:
уобичајених поступака заваривања код – Трасирање Место реализације наставе
припајања лимова и профила – Обликовање – Вежбе се реализују у учионици, специјализо
– утврди организацију, планирање рада, – Резање ваној учионици (кабинет)
радне операције и смисао технолош – Алати
ког тока израде дводимензионалних – Транспорт Подела одељења на групе
секција – Сечење у бродоградњи: Одељење се дели на групе до 15 ученика прили
– да примере примене стандарда веза – врсте сечења ком реализације:
них уз деформацију лима и профила у – аутогено сечење – Вежби
израђеној секцији – преносни апарати за сечење
– Заваривање у бродоградњи: Препоруке за реализацију наставе
– врсте заваривања – Посебну пажњу посветити припремним радо
– облици спојева вима у бродомонтерском одељењу
– означавање у документацији – Инсистирати на усвајању технолошке терми
– поступци заваривања у бродоградњи нологије
– Предмонтажа, израда панела, склопова, дво – На технолошким примерима приказивати
димензионалних секција бродског трупа: радне операције у бродограђевинској пракси
– Организација радионице
– Алати и уређаји Оцењивање
– Роштиљ Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– Технолошки ток – тестове знања
– Радне операције – домаће задатке
– Ручно трасирање оребреног панела – усмено излагање
– Равнање у бродоградњи – активност на часу
Назив модула: Технологија бродоградње

Трајање модула: 123 (93+30) часа
стању да:
– Стицање знања о техно – презентује ток и поступке на стан – Израда тродимензионалних секција На почетку модула ученике упознати са
лошкој терминологији, дардним примерима тродимензионал – Технолошка документација циљевима и исходима наставе, односно учења,
технолошком поступку них секција – Технолошки ток и поступци код израде секци планом рада и начинима оцењивања
градње брода и структури – протумачи важност процеса контроле ја дводна, двобока, палубе, надграђа
бродоградилишта у свим фазама израде – Контрола и примопредаја секција и простора Облици наставе
– Упознавање ученика са – прикаже поступке и радње код монта – контрола у предмонтажи Модул се реализује кроз следеће облике на
технолошким операцијама же трупа – контрола на монтажи ставе:
код различитих бродограђе – утврди поступке и ток монтаже цеви – контрола приликом примопредаје – Вежбе (93 часа)
винских радова – утврди технолошке поступке израде и – Монтажа трупа: – Вежбе у блоку (30 часова)
смештај елемената цевовода – Врсте лежаја, поткладе
– објасни технологију уградње цевовода – Поступак центрације и нивелације код Место реализације наставе
на брод постављања кобилице, секција дна, преграда, – Вежбе се реализују у учионици, специјализо
– објасни поступке топлотне изолације и бокова, палубе, крајева брода, надграђа ваној учионици (кабинет)
означавања цевовода – Цеварски радови: – Блок вежби реализовати посетом бродогра
– наведе објасни завршне радове код – Мерна скица дилишту
примопредаје цевовода – Бродограђевински стандарди
– презентује браварске радове и техно – Врсте резања цеви Подела одељења на групе
лошки ток израде/монтаже – Трасирање Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– прикаже ток поступака лимарских – Врсте савијања ком реализације:
радова – Алати – Вежби
– објасни поступак израде и монтаже – Технолошки ток и поступци
завршних радова – Чишћење цеви Препоруке за реализацију наставе
– Антикорозивна заштита – Посебну пажњу посветити економичности и
– Основни елементи цевовода рационализацији производње кроз технолош
– Монтажа цевовода ке примере
– Шеме цевовода – Посетом бродоградилишту се реализује
– Монтажни нацрти очигледна настава и стиче комплетна слика о
– План рупа и пролаза изгледу, организацији и пословима бродогра
– Алати и уређаји дилишта
– Монтажа
– Прилагођавање Оцењивање
– Заптивање Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– Изолација, бојење и означавање цевовода – тестове знања
– Контрола, испитивање и примопредаја – домаће задатке
цевовода – усмено излагање
– Браварски радови: – активност на часу
– Израда/монтажа прелазних мостова, степе
ница, ограда и рукохвата, подница, решетки,
челичних врата окана и прозора
– Лимарски радови
– Завршни радови

НАСТАВА
РАЗРЕД Практична настава УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава
у блоку
I 210 60 270
II 420 60 480
III 558 60 618
1. Оцртавање и обележавање, турпијање, прибор за стезање и придржавање 68
2. Сечење и одсецање, oбликовање лимова и профила 24
3. Спајање материјала, закивање, лемљење и заваривање 178
1. Заварене конструкције 480
1. Монтажа брода 618
Назив модула: Оцртавање и обележавање, турпијање, прибор за стезање и придржавање
стању да:
– Оспособљавање ученика – одабере прибор за оцртавања и обе – Мере безбедности и здравља на раду На почетку модула ученике упознати са
за самостално оцртавање лежавања – Прибор за стезање и придржавање циљевима и исходима наставе, односно учења,
и обележавање, стезање и – одабере алат и прибор за стезање и – Оцртавање и обележавање планом рада и начинима оцењивања
придржавање обратка придржавање – Стезање и придржавање
– Оспособљавање ученика за – одабере алат и прибор за турпијање – Оштрење алата Облици наставе
самосталну ручну обраду – изведе поступке обраде: оцртавања и – Турпијање, врсте и подела турпија Модул се реализује кроз следеће облике
турпијањем обележавања, – Израда радних предмета наставе:
– изведе поступке обраде турпијањем – практична настава (68 часова)
– демонстрира поступке турпијања рав
них, облих, унутрашњих спољашњих Подела одељења на групе
површина Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– изведе оштрење алата за оцртавање, ком реализације:
обележавање – практичнe наставe
– демонстрира поступке стезања и
придржавања обратка Место реализације наставе
– решава постављене задатке према – радионица у школи
техничко-технолошкој документацији
– контролише израдак Препоруке за реализацију модула
– оцењује властити рад – Користи стручну литературу
– примени правила одржавања и – Примењује мере безбедности и здравља на
чишћења алата и прибора раду
– користи техничко-технолошку доку – Демонстрира рад на радном месту
ментацију – Објашњава поступак обраде дефинисан
технолошким поступком
– Припрема потребне елементе за вежбу (при
премак, алат, прибор и потребну техничкотех
нолошку документацију)
– Оцењивање обухвата практичан рад: оцрта
вање и обележавање, турпијање, практични
избор одговарајућег прибора.
Оцењивање
– вредновање практичних вештина
– дневник рада
Назив модула: Сечење и одсецање, oбликовање лимова и профила

стању да:
– Оспособљавање ученика за – изабере машину, алат и прибор за – Машине, алат и прибор за сечење и одсецање На почетку модула ученике упознати са
самосталну обраду сечења и поступке сечења и одсецања – Сечење ручном тестером циљевима и исходима наставе, односно учења,
одсецања материјала – изводи оштрење резног алата за – Сечење ручном електричном брусилицом и планом рада и начинима оцењивања
– Оспособљавање ученика сечење и одсецање тестером
за самостално обликовање – изводи поступке исправљања мате – Сечење машинским тестерама Облици наставе
лимова и профила ријала – Одсецање секачима Модул се реализује кроз следеће облике
– изводи савијање у топлом и хладном – Оштрење резног алата за одсецање наставе:
стању, различитих материјала – Исправљање материјала – практична настава (24 часa)
– Исправљање трака, лимова и шипкастих
материјала Подела одељења на групе
– Савијање у хладном или топлом стању Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
ком реализације:
– практичнe наставe

– радионица у школи
Препоруке за реализацију модула

– Користи стручну литературу
– Примењује мере безбедности и здравља на
раду
– Демонстрира рад на радном месту
– Објашњава поступак обраде дефинисан
премак, алат, прибор и потребну техничко-
технолошку документацију)
– Оцењивање обухвата практичан рад: Сечење и
одсецање, oбликовање лимова и профила
Оцењивање
Број часова по модулу: Предвиђени број

часова за модул је: 24
Назив модула: Спајање материјала, закивање, лемљење и заваривање

стању да:
– Oспособљавање ученика за – изводи поступак спајања закивањем – Спајање материјала На почетку модула ученике упознати са
самостално закивање – изводи поступак спајања вијцима и – Спајање делова закивцима циљевима и исходима наставе, односно учења,
– Оспособљавање ученика наврткама – Спајање делова завртњевима и наврткама планом рада и начинима оцењивања
за самостално спајање раз – изводи основне врсте РЕЛ заваривања – Основе заваривања
двојивом везом – Изводи основне радње МИГ-МАГ – Електролучно заваривање Облици наставе
– Оспособљавање ученика за заваривања – Електроотпорно заваривање Модул се реализује кроз следеће облике
самостално спајање завари – Врши тврдо лемљење – Спајање радних предмета заваривањем – РЕЛ, наставе:
вањем – реши постављене задатке према МИГ, МАГ – практична настава (118 часова)
– Оспособљавање ученика за техничко-технолошкој документацији – Спајање делова тврдим лемљењем – практична настава у блоку (60 часова)
самостално спајање тврдим – измери и контролише израдак – Корозија. Врсте корозије
лемљењем – попуњава мерну листу и оцењује – Припрема површине за заштиту Подела одељења на групе
– Оспособљавање ученика за властити рад – Врсте боја и лакова Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
самостално врши површин – примени правила одржавања и – Наношење заштитних превлака ком реализације:
ску заштиту чишћења машине, алата и прибора – Мере безбедности и здравља на раду – практичнe наставe
– користи техничко-технолошку доку
ментацију Место реализације наставе
– користи мере безбедности и здравља – радионица у школи
на раду
Препоруке за реализацију модула
– Примењује мере безбедности и здравља на
раду
премак, алат, прибор и потребну техничко-
– Оцењивање обухвата практично спајање
материјала: закивањем, заваривањем и тврдим
лемљењем
Оцењивање
– дневник рад
Број часова по модулу: Предвиђени број

часова за модул је: 56
Назив предмета: ПРАКТИЧНА НАСТАВА

Назив модула Заварене конструкције

стању да:
– Упознавање ученика са по – препозна и употреби ознаке на лимо – Заваривање у бродоградњи Облици наставе
ступцима заваривања који се вима и профилима – Означавање лимова и профила: Модул се реализује кроз следеће облике на
примењују у бродоградњи – објасни припрему опреме, материјала – ознаке за заваривање ставе:
– Оспособљавање ученика да и алата за заваривање РЕЛ поступком – ознаке за обраду ивица лимова – Практична настава (420 часова)
обавља поступке заваривања – изводи поступке заваривања на про – Уређаји за електролучно заваривање – Блок практичне наставе (60 часова)
у бродоградњи филима (I,L,U), цевима решеткастим – Додатни материјал за РЕЛ заваривање
– Оспособљавање ученика за конструкцијама у хоризонталној и – Техника РЕЛ заваривања Место реализације наставе
самостално спајање тврдим вертикалној равни – Заваривање у заштити СО2 – Практична настава се реализује у радионици
лемљењем – изврши визуелну контролу и поправку – Заваривање угаоних спојева
– Оспособљавање ученика да заварених спојева – Заваривање сучеоних спојева Подела одељења на групе
обавља поступке аутогеног – изводи поступке тврдог лемљења – Визуелна идентификација грешака на завару Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
сечења у бродоградњи – решава постављене задатке према – Контрола заварених спојева ком реализације:
– Оспособљавање ученика техничко-технолошкој документацији – Деформације при заваривању – Практичне наставе и практичне наставе у
за израду елемената у – изводи поступке аутогеног сечења – Спајање делова тврдим лемљењем блоку
бродоградњи – идентификује грешке при сечењу – Аутогено сечење и равнање грејањем:
– Стицање навика за при – изводи поступке равнања и – подешавање пламена Препоруке за реализацију наставе
мену мера заштите на раду формирања лимова грејањем – аутогено сечење лимова и профила – Користи стручну литературу
и коришћења заштитних – израђује елементе у бродоградњи – грешке при сечењу – Примењује мере заштите на раду
средстава – измери и контролише израдак – грејање гасним пламеном – Демонстрира рад на радном месту
– Развијање еколошке свести – попуњава мерну листу и оцењује – равнање и формирање лимова грејањем – Објашњава поступак обраде дефинисане
о чувању здравља и животне властити рад – Механичко резање и савијање технолошким поступком
средине – користи техничко-технолошку доку – Израда елемената (ребра, споне, ребренице, – Прати рад ученика на радном месту и указује
– Упознавање са изворима ментацију колена, пасме, провези, подвези, упори, на грешке при раду
опасности на раду – примени правила одржавања и постоља мотора) – Припрема потребне елементе за вежбу (при
– Упознавање са прописима и чишћења алата и прибора – Прописи и мере заштите на раду премак, алат, прибор и потребну техничко
мерама заштите на раду – примени прописе и мере заштите на – Опасности које изазивају паре, гасови, лако технолошку документацију)
раду запаљиви материјали и електрична струја – Оцењује самосталан практичан рад ученика
– разликује изворе опасности на раду – Загађивачи околине у бродоградњи – Нарочито треба обратити пажњу на читање
– разликује изворе загађивања животне бродограђевинских конструктивних цртежа
средине на којима се налазе нестандардне ознаке,
типичне за бродоградњу
Оцењивање
– мерне листе
– тестове практичних вештина

Назив модула Монтажа брода
стању да:
– Овладавање технолошким – користи техничко-технолошку – Разматрање техничко-технолошке доку На почетку модула ученике упознати са
током градње брода документацију у пракси ментације у пракси –нацрт, спецификација циљевима и исходима наставе, односно учења,
– Стицање знања, вештина – израђује шаблоне и моделе материјала, радни лист) планом рада и начинима оцењивања
и навика у процесу градње – препозна и унесе потребне ознаке на – Трасерска сала:
брода елементима трупа – Развијање елемената трупа брода Облици наставе
– Разумевање и примена – користи радионичку документацију и – Израда шаблона и модела Модул се реализује кроз следеће облике на
монтаже различитих система утврди редослед предмонтаже – Означавање елемената трупа: ставе:
брода и поступно увођење у – примени поступке предмонтаже еле – Преношење података помоћу летава, развије – Практична настава (558 часова)
послове занимања у стварној мената равних и запреминских секција них елемената; уцртавање – Практична настава у блоку (60 часова)
пракси – утврди редослед и положај елемената – Означавање лимова као припрема за завари
– Стицање одговарајућих запреминских секција вање Место реализације наставе
знања и вештина у монтажи – примени поступке центрирања пред – Предмонтажа бродских елемената у секције, – Практична настава се реализује у радионици
– Коришћење техничке монтираних елемената секције укрупњавање секција и израда блока:
документације у процесу – изводи поступке монтаже и – проучавање радионичке документације и Подела одељења на групе
рада приваривања елемената запреминске утврђивање редоследа предмонтаже Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– Развијање склоности за секције – предмонтажа елемената равних секција ком реализације:
рационално коришћење – изврши контролу димензије секције – распоред положаја елемената; предмонтажа – Практичне наставе и практичне наставе у
материјала, алата и уређаја – изводи поступке заваривања секције запреминске секције блоку
– Стицање навика за при – припреми секцију за транспорт – утврђивање редоследа
мену мера заштите на раду – изводи поступке предмонтаже закри – утврђивање положаја Препоруке за реализацију наставе
и коришћења заштитних вљених секција – центрирање предмонтираних елемената – Користи стручну литературу
средстава – изводи поступке израде колевке секције – Примењује мере заштите на раду
– изводи поступке центрирања елемена – монтажа и приваривање елемената запремин – Демонстрира рад на радном месту
та закривљене секције ске секције
– Развијање еколошке свести – изврши контролу закривљене секције – контрола димензије секције – Прати рад ученика на радном месту и указује
о чувању здравља и животне – изводи поступке монтаже – заваривање секције на грешке при раду
средине – изводи поступке монтаже елемената – припрема за транспорт секције (постављање – Припрема потребне елементе за вежбу (при
– Упознавање са изворима цеварске и браварске опреме и скела ушки према техничкој документацији) премак, алат, прибор и потребну техничко
опасности на раду – изведе поступке припреме површине – транспорт секције у међускладиште технолошку документацију)
– Упознавање са прописима и за монтажу – предмонтажа закривљених секција – Оцењује самосталан практичан рад ученика
мерама заштите на раду – изведе поступке центрирања секције – израда колевке – При изради оперативних планова треба
– изведе поступке уградње и – центрирање елемената закривљених секција уважавати специфичности радионица у
прилагођавања секције дна и дводна – контрола закривљене секције помоћу помоћ школи и радионица у бродоградилишту не
– изведе поступке уградње и них линија и шаблона нарушавајући, при томе, основну структуру
прилагођавања секције бочних танкова – монтажа елемената програма
– изведе поступке монтаже преграда – Урањено опремање секција – Ученици у радионицама бродоградилишта
– изведе поступке уградње и – монтажа елемената цеварске опреме учествују у конкретном производном процесу
прилагођавања секције спољне оплате – монтажа елемената браварске опреме и уче оне садржаје које намеће одређени
– изведе поступке уградње и – монтажа елемената скела процес и због тога се не може увек поштовати
прилагођавања секција палуба – Припрема за монтажу – документација, алат, програмирани редослед предвиђених садржаја
– изведе поступке уградње и прибор и утврђивање редоследа – Нарочито треба обратити пажњу на читање
прилагођавања секције а пражница – Припрема површине за монтажу – визирање, бродограђевинских конструктивних цртежа
гротала постављање потклада и утврђивање постоља на којима се налазе нестандардне ознаке,
– изведе поступке израде блок секција секције типичне за бродоградњу
– изведе поступке уградње јарбола, – Постављање и центрирање секције према Оцењивање
надграђа и палубних кућица техничкој документацији Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– изведе поступке уградње крменог пика – Уградња и прилагођавање секције дна и – праћење остварености исхода
– изведе поступке уградње прамчаног дводна – мерне листе
пика – Уградња и прилагођавање секција бочних – тестове практичних вештина
– изведе поступке монтаже ограде танкова – дневник рада
– заварује различитим поступцима – Монтажа преграда
квалитетом који захтева атест за – Уградња и прилагођавање секција спољне
заваривање оплате
– примени правила одржавања и – Уградња и прилагођавање секција палубе
чишћења алата и прибора – Уградња и прилагођавање секција пражница
– примени прописе и мере заштите на гротала
раду – Израда блок секција
– разликује изворе опасности на раду – Уградња јарбола
– разликује изворе загађивања животне – Уградња надграђа и палубних кућица
средине – Уградња крменог пика
– Уградња прамчаног пика
– Монтажа ограде
– Заваривање – вежбање РЕЛ, МАГ, МИГ, ТИГ
заваривања у различитим позицијама, припре
ма за атестирање
– Прописи и мере заштите на раду
– Опасности које изазивају паре, гасови, лако
запаљиви материјали и електрична струја
– Загађивачи околине у бродоградњи

Циљеви предмета – Развијање пословних и предузетничких знања, вештина и понашања
– Развијање предузетничких вредности и способности да се препознају предузетничке могућности у локалној средини и делује у складу са тим.
– Развијање пословног и предузетничког начина мишљења
– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној орјентацији
– Оспособљавање за активно тражење посла (запошљавање и самозапошљавање)
– Оспособљавање за израду једноставног плана пословања мале фирме
– Мултидисциплинарни приступ и оријентација на праксу
– Развијање основе за континуирано учење
– Развијање одговорног односа према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже.
ИСХОДИ
Предузетништво и – Разумевање појма и зна – наведе адекватне примере преду – Појам, развој и значај предузетништва На уводном часу ученике упознати са
предузетник чаја предузетништва зетништва из локалног окружења – Профил и карактеристике успешног циљевима и исходима наставе / учења,
– Препознавање особено – наведе карактеристике преду предузетника планом рада и начинима оцењивања/
сти предузетника зетника – Мотиви предузетника обавезом ученика да у току наставе
– објасни значај мотивационих – Технике и критеријуми за утврђивање редовно формирају радну свеску
фактора у предузетништву предузетничких предиспозиција
– доведе у однос појмове ино Облици наставе
вативност, предузимљивост и Вежбе (62 часа)
предузетништво
– препозна различите начине Методе рада:

отпочињања посла у локалној Радионичарски (све интерактивне
заједници методе рада)

Одељење се дели на групе до 15 ученика
приликом реализације:
Вежбе
Вежбе се реализују у кабинету /
учионици
Предузетништво и предузетник 6
часова вежби
маркетинг план 14 часова вежби
Управљање и организација 24 часа
вежби
Економија пословања 10 часова вежби
Ученички пројект – презентација посло
вног плана 8 часова вежби
Оцењивање
– активност ученика на часу
– редовност и прегледност радне свеске
– израду практичних радова (маркетинг,
организационо-производни и финан
сијски план)
– израду коначне верзије бизнис плана
– презентацију

Предузетништво и предузетник: Дати
пример успешног предузетника и/или
позвати на час госта – предузетника
који би говорио ученицима о својим
искуствима или посета успешном
предузетнику;
Развијање и процена – Развијање способности – примени креативне технике – Трагање за пословним идејама Развијање и процена пословних идеја,
пословних идеја, за уочавање, формули избора, селекције и вредновања – Процена пословних могућности за маркетинг план: Користити олују идеја
маркетинг план сање и процену послов пословних идеја нови пословни подухват и вођене дискусије да се ученицима
них идеја – препозна садржај и значај бизнис – swotанализа помогне у креативном смишљању
– Упознавање ученика са плана – Структура бизнис плана и маркетинг бизнис идеја и одабиру најповољније.
елементима маркетинг – истражи међусобно деловање плана као његовог дела Препоручити ученицима да бизнис
плана фактора који утичу на тржиште: – Елементи маркетинг микса (5П) идеје траже у оквиру свог подручја рада
– Развијање смисла за цена, производ, место, промоција – (производ/услуга, цена, канали али не инсистирати на томе. Ученици
тимски рад и личност дистрибуције, промоција, личност) се дела на групе окупљене око једне
– прикупи и анализира – Рад на терену-истраживање тржишта пословне идеје у којима остају до краја.
информације о тржишту и – Презентација маркетинг плана за Групе ученика окупљене око једне
развија индивидуалну маркетинг одабрану бизнис идеју пословне идеје врше истраживање
стратегију тржишта по наставниковим упутствима.
– развије самопоуздање у Пожељно је организовати посету малим
спровођењу теренских предузећима где ће се ученици инфо
испитивања рмисати о начину деловања и опстанка
– самостално изради маркетинг тог предузећа на тржишту.
плана у припреми бизнис плана
– презентује маркетинг план као
део сопственог бизнис плана
Управљање и орга- – Упознавање ученика – наведе особине успешног – Менаџмент функције (планирање, Управљање и организација:
низација, са суштином основних менаџера организовање, вођење и контрола) Препоручене садржаје по темама ученик
правни оквир за ос- менаџмент функција и – објасни основе менаџмента услу – Појам и врсте трошкова, цена коштања савладава на једноставним примерима
нивање и функцио- вештина га/производње – Инвестиције уз помоћ наставника
нисање делатности – Упознавање ученика са – објасни на једноставном примеру – Преломна тачка рентабилности Методе рада :
специфичностима уп појам и врсте трошкова, цену – Менаџмент производње – управљање Мини предавања
рављања производњом/ коштања и инвестиције производним процесом/услугом Симулација
услугама и људским – израчуна праг рентабилности на – Управљање људским ресурсима Студија случаја
ресурсима једноставном примеру – Управљање временом Дискусија
– Упознавање ученика – објасни значај производног плана – Инжењеринг вредности Давати упутстава ученицима где и како
са значајем коришћења и изради производни план за соп – Информационе технологије у посло да дођу до неопходних информација.
информационих ствену бизнис идеју у најједнос вању Користити сајтове за прикупљање ин
технологија за савреме тавнијем облику (самостално или – Правни аспект покретања бизниса формација (www.apr.gov.rs. , www.sme.
но пословање уз помоћ наставника) gov.rs. и други).
– Давање основних упут – увиђа значај планирања и одабира Основна пословна документација: CV,
става где доћи до неоп људских ресурса за потребе молба, жалба, извештај, записник...
ходних информација организације Посета социјалним партнерима на
– користи гантограм локалном нивоу (општина, филијале
– објасни значај информацио Националне службе за запошљавање,
них технологија за савремено Регионалне агенције за развој малих и
пословање средњих предузећа и сл.)
– схвати важност непрекидног ино
вирања производа или услуга
– изабере најповољнију организа
циону и правну форму привредне
активности
– изради и презентује организа
циони план за сопствену бизнис
идеју
– самостално сачини или попуни
основну пословну документацију
Економија посло- – Разумевање значаја – састави биланс стања на најјед – Биланс стања Економија пословања, финансијски
вања, финансијски биланса стања, биланса ноставнијем примеру – Биланс успеха план
план успеха и токова гото – састави биланс успеха и утврди – Биланс токова готовине (cash flow) Користити формулар за бизнис план
вине као најважнијих пословни резултат на најједнос – Извори финансирања Националне службе запошљавања.
финансијских извештаја тавнијем примеру – Институције и инфраструктура за Користити најједноставније табеле за
у бизнис плану – направи разлику између прихода подршку предузетништву израду биланса стања, биланса успеха
– Препознавање профита/ и расхода с једне стране и прили – Припрема и презентација финан и биланса новчаних токова.
добити као основног ва и одлива новца са друге стране сијског плана Обрадити садржај на најједноставнијим
мотива пословања на најједноставнијем примеру примерима из праксе
– Разумевање значаја лик – наведе могуће начине финанси Методе рада :
видности у пословању рања сопствене делатности Мини предавања
предузећа – се информише у одговарајућим Симулација
институцијама о свим реле Студија случаја
вантним питањима од значаја за Дискусија
покретање бизниса
– идентификује начине за одржа
вање ликвидности у пословању
предузећа
– састави финансијски план за соп
ствену бизнис идеју самостално
или уз помоћ наставника
– презентује финансијски план за
своју бизнис идеју
Ученички пројект- – Оспособити ученика да – самостално или уз помоћ на – Израда целовитог бизнис плана за Ученички пројект-презентација
презентација посло- разуме и доведе у везу ставника да повеже све урађене сопствену бизнис идеју пословног плана: Позвати на јавни час
вног плана све делове бизнис плана делове бизнис плана – Презентација појединачних/групних успешног предузетника, представнике
– Оспособљавање ученика – изради коначан (једноставан) бизнис планова и дискусија школе, локалне самоуправе и банака за
у вештинама презента бизнис план за сопствену бизнис процену реалности и иновативности
ције бизнис плана идеју бизнис плана. Према могућности награ
– презентује бизнис план у оквиру дити најбоље радове. У презентацији
јавног часа из предмета преду користити сва расположива средства за
зетништво визуализацију а посебно презентацију у
powerpoint-у.
1. Сви стручни предмети
Б2: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ ПРЕМА ПРОГРАМУ ОБРАЗОВНОГ ПРОФИЛА
Назив предмета: РЕПАРАТУРА МАШИНСКИХ ДЕЛОВА

Назив модула: Репаратура машинских делова
Трајање модула: 35/31 часова
Разред: други/трећи
стању да:
– Препознавање економске, – препозна економске, енергетске и – Општи алгоритам репаратуре На почетку модула ученике упознати са
енергетске и еколошке ефи еколошке ефекте репаратуре – Металуршки и механички поступци репара циљевима и исходима наставе, односно учења,
касности репаратуре – препозна потребу за применом туре планом рада и начинима оцењивања
– Сагледавање општег алгори репаратуре – Алати, прибори и опрема потребни за рад Облици наставе
тма репаратуре – припреми делове за репаратуру – Демострационе вежбе Модул се реализује кроз следеће облике
– Оспособљавање да при – користи техничку и технолошку – Мере заштите на раду и мере заштите живот наставе:
мењује механичке и мета документацију не средине – вежбе (35/31 часова)
луршке поступке репаратуре – примени механичке поступке Наставне целине
репаратуре, ангажовање неактивних – Упознавање са економским, енергетским и
површина, ангажовање неоштећених еколошким ефектима репаратуре (3 часа)
слојева материјала, вишеслојни пресо – Упознавање са општим алгоритмом репарату
вани спојеви ре (4 часа)
– примени металуршке поступке – Металуршке методе репаратуре (20/16 часова)
репаратуре, заваривање, наваривање, – Механичке методе репаратуре (8 часова)
метализација Подела одељења на групе
– примени мере личне заштите и зашти Одељење се дели на групе до 15 ученика прили
те животне и радне средине ком реализације:
– вежби
– Примењује мере заштите на раду
– Прати рад ученика на радном месту и указује
на грешке при раду
– Припрема потребне елементе за вежбу
(припремак, алат, прибор и потребну техничко
– Оцењује самосталан практичан рад ученика
Оцењивање
Вредновање исхода модула :
– праћењем остварености исхода
– тестирањем практичних вештина
– Стручни предмета
Назив предмета: АЛАТИ, ПРИБОРИ И МЕРЕЊА

Трајање предмета: 35/31 часова
Разред: други/трећи
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
стању да:
– Оспособљавање ученика – разликује врсте ручног алата, прибора – Алати, прибори и специјална опрема: 5. На почетку модула ученике упознати са
да идентификује алате и и специјалне опреме – ручни алат (турпије, маказе, чекићи, обележи циљевима и исходима наставе / учења, планом
приборе – рукује алатима, прибором и вачи, тестере...) рада и начинима оцењивања
– Oспособљавање ученика за специјалном опремом – електрично ручни алат
руковање алатима (резним и – одабере алат потребан за извршење – ручни, електрични алат Облици наставе
мерним) и прибором задате операције – Мерење, поступци и грешке мерења Модул се реализује кроз следеће облике
– провери тачност алата и мерне опреме – Мерни уређаји (мерило са нонијусом, микро наставе:
и по потреби је калибрише метар...) – Вежбе (35/31 часова)
– разликује стандарде за калибрацију – Чишћење алата, подмазивање
– разликује врсте мерења – Калибрисање алата и опреме Подела одељења на групе
– опише врсте мерних инструмената и – Стандарди за калибрацију – До 15 ученика у групи
начин њиховог коришћења
– мери димензионе величине (дужину, Место реализације наставе
ширину, дубину...) – настава се реализује у специјализованој
– одржава, чисти и одлаже алат, прибор учионици
и специјалну опрему
– Вежбе ће се одвијати према садржају моду
ларне јединице коришћењем одговарајућих
скица, алата, прибора, мерила и учила (лите
ратуре, шема и др.)
Оцењивање
Назив предмета: ОСНОВНЕ МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА БЕЗ РАЗАРАЊА

Назив модула: Основе испитивања без разарања
Трајање модула: 31 час
стању да:
– Стицање знања о методама – препозна потребу за применом испи – Опрема-апаратура и прибор потребана за рад На почетку модула ученике упознати са
за испитивање без разарања тивањa без разарања заварених спојева – Поступак рада, критеријуми потребни прили циљевима и исходима наставе, односно учења,
– Оспособљавање за примену – препозна методу и основне принципе ком избора методе испитивања планом рада и начинима оцењивања
метода за испитивање без рада – Визуелна контрола-флуоресцентне пробе (ВТ) Облици наставе
разарања – разликује основне критеријуме при – Испитивање пенетратима (ПТ) Модул се реализује кроз следеће облике
хватљивости завареног споја – Испитивање магнетним честицама-феро наставе:
– попуњава мерну листу и оцењује флукс (МТ) – вежбе (31 час)
властити рад – Радиографско испитивање-рентгенографија Наставне целине
– користи техничко-технолошку доку (РТ) – Упознавање са методама за испитивање без
ментацију – Ултразвучно испитивање (УТ) разарања – 4 часа
– примени правила одржавања и одла – Непропусност (ЛТ) – Површинске методе
гања апаратуре, алата и прибора – Вртложне струје (ЕТ) – ВТ, ендоскопија – 8 часова
– примени мере заштите и безбедности – Ендоскопија – ПТ, МТ, ЛТ – 8 часова
на раду – Мере заштите на раду и мере заштите живот – Методе за препознавање унутрашњих нехомо
не средине гености шава
– РТ – 5 часова
– УТ – 5 часова
– ЕТ – 5 часова
Одељење се дели на групе до 15 ученика прили
– вежби
– учионица
на грешке при раду.
Оцењивање
– мерне листе
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ СТРУЧНИХ ПРЕДМЕТА

ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ТЕХНИЧАР ГРЕЈАЊА И КЛИМАТИЗАЦИЈЕ
1. Назив квалификације: Техничар грејања и климатизације

2. Сектор – подручје рада: Машинство и обрада метала
3. Ниво квалификације: IV
Квалификација се стиче након успешно завршеног процеса образовања у средњој стручној школи.
5. Трајање образовања:
Програм средњeг стручног образовања за стицање квалификације траје четири године.
Достигнутост исхода програма средњег стручног образовања се проверава на матурском испиту који спроводи средња школа.
Квалификација се заснива на опису рада, циљевима и исходима стручног образовања.
– Планирање и организација рада
– Извођење инсталација за грејање
– Извођење инсталација за вентилацију и климатизацију
– Одржавање система за грејање и вентилацију и климатизацију
– Вођење евиденција
– Предузимање мера безбедности и здравља на раду и заштите животне средине
Дужности – стручне компетенције Задаци – jединице компетенцијa
– Израђује оперативни план рада на основу радног налога
– Прати упутства за рад и користи техничко технолошку документацију
– Планира утрошке материјала, потребног броја радника, времена и средстава за рад
– Води и надгледа рад групе радника
Планирање и организација рада – Прати и контролише одржавање средстава рада и пратећу документацију делова за уградњу
– Комуницира са сарадницима, надређенима и странкама у процесу рада
– Примењује стандарде квалитета, нормативе и прописе рада
– Учествује у изради пројектно-техничке документације (снимање, мерење, избор елемената, итд)
– Прати иновације у области као и развој технологија
– Анализира шему система грејања
– Контролише опрему, алат и материјал према техничкој документацији система грејања
– Изводи цевне инсталације за грејања
– Монтира делове, елементе и уређајe цевних инсталација система грејања
Извођење инсталација за грејање
– Постављање и причвршћивање грејних тела у објектима
– Повезује инсталацију на спољну мрежу
– Учествује у пуштању систем грејања у рад (балансирање и подешавање)
– Управља системом за грејање (регулише и надзире рад) поштујући принципе енергетске ефикасности система
– Анализира шему система инсталација вентилације и климатизације
– Контролише опрему, алат и материјал према техничкој документацији система вентилације и климатизације
– Монтира елементе и уређаје климатизационих/вентилационих система
Извођење инсталација за вентилацију и климатизацију – Прикључује клима коморе на систем грејања и хлађења
– Учествује у пуштању систем климатизације у рад (балансирање и подешавање)
– Рукује системом за климатизацију/ вентилацију – подешава га и контролише
– Попуњавање пратеће документације
– Процењује стање исправности система и опреме
– Организује замену неисправних и поправку оштећених делова система
Одржавање система за грејање и вентилацију и
– Спроводи техничко одржавање према плану одржавања
климатизацију
– Контролише стање опреме и уређаја и даје предлоге за даље поступање
– Реализује превентивно одржавање
– Анализира узроке насталих оштећења са групом и претпостављенима
Вођење евиденција – Евидентира потребан материјал, опрему, прибор
– Евидентира утрошке материјала , резервних делова, горива и мазива итд
– Израђује извештај о насталим кваровима, оштећењима
– Евидентира радове на поправци система
– Учествује у састављању записника о редовном одржавању
– Попуњава радне налоге
– Води дневник рада
– Прати и анализира рационалност погона система
– Примењује заштитна средства и опрему у раду
– Спроводи мере заштите на раду
Предузимање мера безбедности и здравља на раду и
– Упознаје раднике са применом заштитне опреме, руковањем средствима и опасностима у току рада
заштите животне средине
– Примењује техничке мере и мере заштите на раду и на очувању животне средине
– Предузима превентивне мерe ради спречавање неправилне употребе уређаја и опреме
7.1.1. Екстремни услови под којима се обавља посао са стеченом квалификацијом:
– бука која онемогућава нормалну комуникацију
– загађеност ваздуха (прашина, опиљци, испарења, отровне материје)
– екстремна температура (висока, ниска, честе промене и сл.)
7.1.2. Изложеност ризицима при обављању посла са стеченом квалификацијом:
– ризик од излагања врелим флуидима
– ризик од механичких повреда
– ризик од пада
Циљ стручног образовања за квалификацију ТЕХНИЧАР ГРЕЈАЊА И КЛИМАТИЗАЦИЈЕ је оспособљавање лица за извођење
инсталација за грејање, вентилацију, климатизацију, одржавање система за грејање, вентилацију и климатизацију, као и организација рада
на пословима инсталације и одржавања система грејања, вентилације и климатизације.
Неопходност сталног прилагођавања променљивим захтевима тржишта рада, потребе континуираног образовања, стручног усавр
шавања, развој каријере, унапређивања запошљивости, усмерава да лица буду оспособљавана за:
– примену сигурносних и здравствених мера у процесу рада;
– примену мера заштите животне средине у процесу рада;
– ефикасан рад у тиму;
– употребу информатичке технологије у прикупљању, организовању и коришћењу информација у раду и свакодневном животу;
– препознавање пословних могућности у радној средини и ширем социјалном окружењу.

– познаје методе планирања – планира и организује послове из области – савесно, одговорно, уредно и прецизно
– наведе правила организације рада у предузећу свога рада обавља поверене послове;
– објасни технички процес одвијања рада у – врши распоред радне снаге у складу са оби – испољава позитиван однос према значају
предузећу мом посла и процесом рада спровођења прописа и важећих стандарда у
– познаје намену и примену материјала и – примењује прописе, препоруке, упутства и области грејне и расхладне технике;
средстава за рад техничку документацију произвођача – ефикасно планира и организује време;
– познаје законске прописе са становишта – припрема материјал, прибор и средства за рад– испољи позитиван однос према функцио
безбедности постројења за грејање, климати – припрема техничку и технолошку документа налности и техничкој исправности машина и
планира и организује рад зацију и вентилацију цију уређаја које користи при обављању посла;
– објасни техношки поступак рада за одређени – примењује законске прописе са становишта – испољи љубазност, комуникативност, фле
радни задатак безбедности постројења за грејање, климати ксибилност у односу према сарадницима;
зацију и вентилацију – ради у тиму;
– спроводи техношки поступак рада за одређе – буде прилагодљив на промене и решава про
ни радни задатак блеме у раду;
– предузима мере за сигуран рад у складу са – испољава иницијативу и предузимљивост
прописима о раду у раду
– учествује у планирању динамике рада – изгради и одржава односе са странкама;
– познаје основне принципе организације рада – монтира системе за грејање – буде спреман на даље учење и усавршавање;
– познаје карактеристике и врсте извођења – организује и координира рад приликом монта – промовише принцип енергетске ефикас
система за грејање же система за грејање ности.
– познаје елементе система за грејање – проучава и израђује техничку и радну доку
– познаје карактеристике и врсте материјала, ментације
изводи инсталације за алата и опреме који се користи у извођењу – врши контролу поступака и квалитета рада у
грејање система система за грејање току монтаже
– познаје услове енергетске ефикасности – изводи радове на висини
– врши избор опреме и уређаја за
извођење система за грејање
– пушта систем за грејање у рад
– регулише и надзире рад система за грејање
– познаје основне принципе организације рада – монтира системе вентилације климатизације
– познаје карактеристике и врсте извођења – организује и координира рад приликом монта
система вентилације и климатизације же система вентилације и климатизације
– зна елементе система за вентилацију и – проучава и израђује техничку и радну доку
климатизацију ментацију
– познаје карактеристике и врсте материјала, – врши контролу поступака и квалитета рада у
изводи инсталације за
алата и опреме који се користи у извођењу току монтаже
вентилацију и климати
система вентилације и климатизације – изводи радове на висини
зацију
– познаје услове енергетске ефикасности – врши избор опреме и уређаја за извођење
система вентилације и климатизације
– пушта системе вентилације и климатизације
у рад
– регулише и надзире рад система за вентилацију и
– познаје техничку документацију у одржавању – организује поправке и одржавање система за
система за грејање, вентилацију и климати грејање, вентилације и климатизацију
зацију – препознаје кварове на уређајима и опреми
– познаје врсте и локације квара у систему за система за грејање, вентилацију и климати
грејање, вентилацију, климатизацију зацију
одржава систем за
помоћу сервисне документације произвођача – користи савремене компоненте система за
грејање и вентилацију и
– зна начине одржавања система грејање, вентилацију и климатизацију
– познаје савремене компоненте система за – користи нове материјале и технологије
грејање, вентилацију и климатизацију – замењује постојеће компоненте новим, са
– познаје нове материјале и технологије истим или бољим перформансама
– познаје апликативне софтвере – користи апликативне софтвере
– познаје структуру административне – изради извештај о кваровима и оштећењима

документације и начин њеног попуњавања – води евиденцију изведених радова на
(евиденција улаза , излаза и утрошка прибора, систему
уређаја и материјала) – изради спецификацију требовања и набавке
– познаје техничку и технолошку документа прибора, уређаја и материјала
цију – води евиденцију улаза, излаза и утрошка
води евиденције
прибора, уређаја и материјала
– врши набавке стручне литературе и каталога
– изради спецификацију поребног материјала
за израду, поправку и одржавање система на
основу техничко технолошке документације
– користи рачунар за потребе свог посла
предузима мере безбед – познаје прописе из области безбедности и – обавља послове у складу са прописима о
ности и здравља на раду и заштите здравља на раду безбедности на раду и заштити околине
заштите животне средине – познаје прописе из области противпожарне – обавља послове тако да не угрожава себе,
заштите сараднике и околину
– познаје прописе из области заштите животне – сортира и на одговарајући начин одлаже
средине опасне и друге отпадне материјале
– познаје основе пружања прве помоћи – употребљава штетне материјале и опрему у
складу са заштитом животне средине
– обавља послове користећи заштитна средства
и опрему при раду
А2: Листа изборних предмета према програму образовног профила

РАЗРЕД
Листа изборних предмета
I II III IV
1. Алтернативни извори енергије* 2 2
2. Енергетска ефикасност* 2 2
3. Мехатроника* 2 2
4. Управљање системом квалитета* 2 2
Напомена: * Ученик изборни предмет бира једном у току школовања у трећем или четвртом разреду

Час одељењског старешине 70 70 70 62 272

Екскурзија до 3 наставна дана до 5 наставних дана до 5 наставних дана до 5 наставних дана

Менторски рад (настава у блоку, практична настава) 2 2 2 3
Годишњи фонд часова

Број ученика у групи **Потребно ангажовање помоћног
Разред Предмет
В ПН Б до наставника
Техничко цртање 105 15 не

I
Машински елементи 70 15 да
Електротехника и електроника 105 10 да
II
Технологија машинске обраде 70 10 да
Техника мерења и аутоматизације 70 15 да
Постројења за грејање и хлађење 105 15 да
III
Постројења за вентилацију и климатизацију 105 15 да
Постројења за грејање и хлађење 93 10 да
Постројења за вентилацију и климатизацију 93 10 да
IV Аутоматизација постројења 93 30 15 да
Предузетништво 62 15 не
**Часове вежби, практичне наставе, практичне наставе у блоку, вежби у блоку реализује предметни наставник,
а помoћни наставник обавља послове припреме за извођење часова вежби, практичне наставе, практичне наставе/вежбе
у блоку. Под непосредним руководством наставника демонстрира радни задатак, пружа помоћ при раду са ученицима на
часовима вежби, практичне наставе, практичне наставе/вежби у блоку (у кабинету, специјализованој учионици, радионици школе)
за обављање одређених послова и радних задатака.
Планира и требује потребне материјале и средства за рад на часу. Обавља радне задатке за које ученици нису компе
тентни.
Место реализације наставе, програма вежби, практичне наставе, практичне наставе у блоку дефинисано је у делу
„НАСТАВНИ ПРОГРАМИ”, одељак „ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА”.
A2: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

– Развијање способности разумевања потребе изучавања физике и њене повезаности са струком
– Развијање способности јасног и логичког излагања свога мишљења
– Развијање способности за квантитативно решавање физичких проблема
– Развијање систематичности и прецизности у изражавању, решавању задатака и израчунавању тражених вредности
– Упознавање ученика са методама истраживања у физици
Циљеви предмета – Развијање научног начина мишљења, логичког закључивања и критичког размишљања
– Упознавање ученика са улогом човека у мењању природе и заштити човекове околине
– Стицање основних знања из техничке културе
– Развијање интересовања за природне науке и стицање основа за политехничко образовање
– Стицање радних навика
– Развијање способности за самостално коришћење литературе и других извора знања
Годишњи фонд: 70 часoва
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – објасни значај физике као фун – Физика – област и природа научне На почетку теме ученике упознати са
да објасни место и даменталне науке и њен утицај дисциплине циљевима и исходима наставе / учења,
значај физике за развој на развој техничких наука и – Развој физике као науке и њен утицај планом рада и начинима оцењивања
друштва дисциплина на формирање и развој техничких Облици наставе
– Оспособљавање ученика – користи јединице основних и наука Предмет се реализује кроз следеће
да разликује основне изведених величина у складу – Физички огледи и закони, физичке облике наставе:
физичке величине са Међународним системом величине и формуле – теоријска настава (70 часова)
– Оспособљавање ученика јединица – Систематизација физичких величина
Основне физичке
да разликује и користи – наведе разлику између физичких (Међународни систем јединица) Подела одељења на групе
величине и вектори
основне операције са скаларних и векторских величина – Скаларне и векторске физичке Одељење се не дели на групе
векторима и наведе примере за те величине величине
– разликује и користи основне – Основне операције са векторима: Место реализације наставе
операције са векторима сабирање и одузимање вектора на – Теоријска настава се реализује у
примеру физичких величина (брзина, учионици
убрзање, сила, вектор положаја), ска
ларни и векторски производ вектора Оцењивање
– Стицање основних – разликује врсте кретања мате – Механичко кретање, референтни сис вршити кроз:
знања из кинематике ријалне тачке тем, вектор положаја, вектор помераја – праћење остварености исхода
– користи референтне системе – Путања, подела кретања према – тестове знања
– одреди путању, брзину и убрзање путањи, пут
за карактеристичне врсте кретања – Средња и тренутна брзина Оквирни број часова по темама
материјалне тачке – Средње и тренутно убрзање – Основне физичке величине и вектори
– разликује врсте кретања крутог – Подела кретања према брзини (10 часова)
тела и њихове карактеристике – Равномерно праволинијско кретање – Кинематика (14 часова)
– уцрта брзину и убрзање према – Графичко представљање зависности – Динамика (18 часова)
задатим подацима и израчуна v=f(t) и s=f(t) – Супстанција и агрегатна стања (6
Кинематика часова)
непознате величине – Равномерно убрзано и убрзано право
линијско кретање – Механика флуида (10 часова)
– Графичко представљање зависности – Термодинамика (8 часова)
a=f(t) и v=f(t) – Осцилације (4 часа)
– Равномерно успорено праволинијско
кретање
– Кружно кретање
– Ротационо кретање чврстих тела
– Угаони померај, угаона брзина
– Угаоно убрзање
– Стицање основних – наведе основне законе динамике – Сила, маса и импулс
знања из динамике материјалне тачке – Њутнови закони механике
– прорачуна карактеристичне – Енергија (кинетичка и потенцијална)
величине при праволинијском – Трење, коефицијент трења, трење
кретању материјалне тачке под котрљања
дејством константне силе – Центрипетална сила
– разликује кинетичку и потен – Инерцијални и неинерцијални рефе
цијалну енергију; рентни системи, центрифугална сила
– објасни законе промене количине – Механички рад и снага, степен корис
Динамика
кретања и промене кинетичке ног дејства
енергије – Потенцијална кинетичка и укупна
– објасни механички рад, снагу и механичка енергија
степен корисног дејства – Момент силе, момент инерције
– прорачуна карактеристичне ве – Момент импулса
личине при кретању крутог тела – Основна једначина динамике ротацио
(транслаторно, равно, обртно) ног кретања, жироскоп
– разликује основне законе одр – Закон одржања (импулса, механичке
жања енергије)
– Стицање основних – разликује структуру супстанције – Природа супстанције, хемијски еле

знања о супстанцији и – разуме и разликује структуру менти и једињења
Супстанција и агре агрегатним стањима молекула и међусобно деловање – Структура атома и молекула, међумо
гатна стања молекула лекулске силе
– разликује агрегатна стања и схва – Агрегатна стања: чврсто, течно и гасо
та особине чврстих тела вито, промене агрегатних стања
– Стицање основних – објасни појам флуида – Појам флуида, потисак, притисак,
знања из механике – разликује појмове статичког, барометри
флуида хидродинамичког и динамичког – Специфична тежина и густина
притиска – Вискозност, струјање флуида,
– објасни једначину континуитета стишљивост
Механика флуида
– објасни Бернулијеву једначину – Једначина континуитета
– Бернулијева једначина, Вентуриова
цев
– Статички, динамички и укупни
притисак
– Стицање основних – објасни појам идеалног гаса и – Појам идеалног гаса термодинамичке
знања из термодинамике величине које описују стање гаса величине
– објасни разлику између топлоте и – Температура, термометри, температур
температуре не скале: Целзијусова, Фаренхајтова и
Термодинамика
– користи различите температурне Келвинова
скале – Једначина стања идеалног гаса
– прорачуна количину топлоте – Количина топлоте, специфични
топлотни капацитет
– Стицање основних – објасни појам осцилација, њихов – Осцилације у механици, хармонијске
знања о осцилацијама настанак и карактеристичне осцилације
величине осцилаторног кретања – Слободне, принудне, пригушене
(период, учестаност, амплитуда) осцилације
Осцилације – разликује слободне, принудне и – Резонанција
пригушене осцилације
– образложи појам резонанције и
уочи њену примену у свакоднев
ном животу
– Технологија машинске обраде
– Термоенергетски процеси
– Постројења за грејање и хлађење
– Постројења за вентилацију и климатизацију
– Практична настава
Назив предмета: ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ

Циљеви предмета: – Оспособљавање ученика да самостално израђује једноставне техничке цртеже помоћу прибора и рачунара
– Оспособљавање ученика да самостално чита техничке цртеже
– Развијање тачност, уредност и прецизности код ученика
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање за – користи прибор за техничко – Материјал и прибор за рад На почетку теме ученике упознати са
руковање прибором за цртање – Стандардизација и стандарди циљевима и исходима наставе односно
техничко цртање – изабере стандардну размеру, – Врсте, формати, означавање и пако учења, планом рада и начинима оцењи
– Стицање знања о типове линија и формат цртежа вање техничких цртежа вања.
стандардима и примени – одабере и попуни заглавље и – Размера
Стандарди и техни-
техничког цртања означи технички цртеж – Типови и дебљине линија Облици наставе
чки цртеж
– познаје стандарде и њихову – Техничко писмо Предмет се реализује кроз следеће
примену – Заглавља и саставнице облике наставе:
– црта у размери – Вежбе (105 часова)
– исписује слова и бројеве корис
тећи техничко писмо Подела одељења на групе
– Стицање знања о ос – изведе основне геометријске – Основне геометријске конструкције: Одељење се дели на групe до 15 ученика
новним геометријским конструкције у равни паралеле, нормале, симетрале дужи приликом реализације:
конструкцијама у равни – конструише паралелне и нормал и угла – Вежби
не праве – Криве линије стандардних типова и
– конструише симетрале дужи и дебљина Место реализације наставе
углова – Спајање кривих и правих линија – Вежбе се реализују у кабинету за
– спаја геометријске елементе – Конструкција правилних многоуглова техничко цртање
Геометријско цртање
луком задатог полупречника
– Вежбати задатке који ће се
примењивати у
практичној настави
– Користити савремена наставна сред
ства и наставне методе
– Оспособљавање ученика – препозна и разликује врсте – Ортогонално пројицирање, погледи, Оцењивање

да самостално израђује пројекција изгледи и њихов распоред Вредновање остварености исхода
и чита једноставне – нацрта ортогоналну пројекцију – Цртање трећег изгледа на основу два вршити кроз:
техничке цртеже једне и више тачака на једну дата – праћење остварености исхода
– Упознавање са методама раван – Котирање – тестове знања
представљања троди – нацрта нормалну (ортогоналну) – Толеранције дужина, углова, облика и – графичке радове
мензионалних предмета пројекцију једне и више тачака на положаја, слободних мера – активност на часу
на цртежу две равни – Пресеци машинских делова
– нацрта нормалну (ортогоналну) – Читање, дискутовање и анализа Графички радови
пројекцију једне и више тачака на техничких цртежа – I графички рад: Стандарди и технички
три равни – Скицирање и његова улога у цртежи
– нацрта пројекцију равни на раван техничком цртању – II графички рад: Геометријско цртање
– прикаже предмете у ортогонал – Цртање према задатим димензијама за – III графички рад: Израда цртежа де
ним пројекцијама предмете који се обрађују поступцима таља (пресеци, котирање, толеранције
– котира елементе према стандар ручне обраде, стругањем спољашњих и квалитет обраде)
Правила техничког
дима техничког цртања површина, глодањем равних повр – IV графички рад: Цртање и разрада
цртања
– унесе ознаке за толеранције на шина, брушењем равних површина, цртежа склопа на основу скице склопа
техничким цртежима стругањем, глодањем и брушењем
– чита техничке цртеже, анализира – Цртање једноставнијих склопова Оквирни број часова по темама
их, дискутује, уочава грешке и – Стандарди и технички цртеж (12
исправља их часова)
– скицира и нацрта једноставније – Геометријско цртање (18 часова)
делове у пресеку – Правила техничког цртања (75 часова)
– нацрта предмете који се обрађују
поступцима ручне обраде, стру
гањем спољашњих површина,
глодањем равних површина,
брушењем равних површина,
стругањем, глодањем и брушењем
према задатим димензијама и
познатим техничким цртежима
– Монтажа и демонтажа цевних инсталација
– Експлоатација и одржавање система за грејање и хлађење
– Експлоатација и одржавање система за вентилацију и климатизацију
Назив предмета: МАШИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ

Циљеви предмета: – Стицање знања о својствима машинских материјала
– Стицање знања о врстама и карактеристикама техничког гвожђа, челика, обојених метала и неметала
– Стицање знања о врстама термичке и хемијскотермичке обраде материјала
– Развијање способности за примену знања о машинским материјалима у пракси
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање знања о физич – наведе значај и поделу машин – Значај, подела и врста машинских На почетку теме ученике упознати са
ким, механичким, техно ских материјала материјала циљевима и исходима наставе односно
лошким и хемијским – опише хемијска својства мате – Хемијска својства материјала учења, планом рада и начинима оцењи
својствима машинских ријала – Физичка својства материјала вања.
материјала – објасни физичка и механичка – Механичка својства материјала
– Стицање знања о меха својства материјала – Испитивање механичких својстава Облици наставе
ничким карактеристикa – разликује појам масе, тежине, материјала Предмет се реализује кроз следећи
ма материјала температуре топљења, електри – Технолошка својства материјала облик наставе:
чне и топлотне проводљивости – Технолошка испитивања материјала – Теоријска настава (70 часова)
материјала – Испитивања материјала без разарања
– очита вредност затезне чврстоће, – Корозија и заштита материјала од Место реализације наставе
тврдоће и жилавости са дијаграма корозије – Теоријска настава се реализује у учио
или из табела и схвати њихов ред ници, специјализованој учионици или
Својства машинских
величина одговарајућем кабинету
материјала
– препозна основне методе испити
вања механичких, технолошких и Препоруке за реализацију наставе
хемијских својстава материјала – Методе испитивања својства материја
– испита својства материјала у ла извести практично у лабораторији
лабораторији – Врсте техничког гвожђа, легуре
– наброји основна технолошка обојених метала, као и неметале обја
својства материјала и сходно шњавати уз помоћ узорака
томе погодност за одређену врсту – Инсистирати на систематичности и
обраде примени стечених знања у пракси
– препозна појаву и штетност коро
зије код металних производа
– разликује начине заштите од
корозије
– Стицање основних – опише монокристални, поли – Аморфни и кристални материјали Оцењивање

знања о кристалној кристални и аморфни облик – Кристална грађа материјала Вредновање остварености исхода
грађи материјала, материјала – Процес кристализације вршити кроз:
кристализацији и – пореди основне типове кристал – Кристали легура – праћење остварености исхода
Структура метала и мешању елемената при них решетки код метала – тестове знања
легура образовању легура – дефинише процес кристализације – усмено излагање
и нацрта дијаграм хлађења – активност на часу
– опише све остале типове легура
без цртања дијаграма и очитавања Оквирни број часова по темама
састава фазе
– Стицање знања о врс – наведе основна својства хемијски – Хемијски чисто Fe – Својства машинских материјала (14
тама техничког гвожђа, чистог Fe и опише појаве при –С ирово гвожђе часова)
начинима означавања по загревању и хлађењу – Ливено гвожђе – Структура метала и легура (6 часова)
SRPS-у – наведе стручне терминологије у – Техничко гвожђе (12 часова)
– Оспособљавање за вези Fe – Челик (14 часова)
избор техничког гвожђа – наведе основне својства сировог – Термичка и термохемијска обрада (10
у пракси гвожђа часова)
– наведе основна својства ливеног – Обојени метали и неметали (14
Техничко гвожђе гвожђа и утицај примеса на његов часова)
квалитет
– опише поступак добијања сивог
лива
– објасни својства и могућности
примене сивог лива
– препозна остале врсте ливеног
гвожђа и њихову примену у
пракси
– Упознавање са врстама – наведе основна својства челика – Челик, својства и врсте
челика и начином – објасни утицај угљеника на меха – Означавање челика по SRPS-у
означавања челика по ничке карактеристике челика – Конструкциони челици
SRPS-у – наведе утицаје сталних и леги – Алатни челици
– Оспособљавање за рајућих елемената на својства – Тврде легуре
избор челика у пракси челика
– идентификује ознаке челика по
Челик
SRPS-у
– наведе класификацију челика на
конструкционе и алатне челике
– опише намену најчешће коришће
них врста челика
– примени одговарајуће врсте
челика у пракси
– Стицање знања о – објасни значај термичке обраде на – Појам, задатак и режими термичке
начинима термичке и промену структуре материјала и обраде
термохемијске обраде његових механичких својстава – Жарење
и њиховом утицају на – препозна основне видове термич – Каљење
промену механичких ке обраде и поступке извођења – Нормализација, отпуштање и побољ
својстава материјала – наведе које се врсте челика подвр шавање
гавају одређеној врсти термичке – Термохемијска обрада
Термичка и тер-
обраде
мохемијска обрада
– објасни како се мењају механичке
метала
карактеристике челика при разли
читим врстама термичке обраде
– препозна поступке термохемијске
обраде
– наведе зашто и када се примењују
поједине врсте термохемијске
обраде
– Стицање знања о легу – опише разлику између лаких и – Лаки и тешки обојени метали и
рама лаких и тешких тешких обојених метала њихове легуре
обојених метала и њихо – препозна означавање легуре – Означавање легура обојених метала
вој примени у пракси обојених метала – Бакар и његове легуре
– Упознавање са основ – наведе својства и примену основ – Алуминијум и његове легуре
ним врстама неметалних них легура бакра, алуминијума и – Остали обојени метали и легуре
Обојени метали и
материјала у машинској магнезијума – Пластични материјали
неметали
индустрији – препозна основне легуре према – Мазива
боји и специфичној густини
– познаје основне врсте пластичних
маса
– препозна основне врсте мазива
које се користе у машинству
– Аутоматизација постројења
Назив предмета: ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА

НАСТАВА
у блоку
I 70 70
Напомена: У табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада
2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА:
– Стицање знања за решавање проблема равнотеже статички оптерећених тела
– Стицање знања о напрезању материјала под дејством спољашњих оптерећења
– Стицање знања о врстама и узроцима кретања материјалне тачке и тела
– Стицање знања о општим законима динамике материјалне тачке и крутог тела
– Развијање способности за примену знања код сродних дисциплина и у пракси
1. Статика 28
2. Отпорност материјала 12
3. Кинематика 15
4. Динамика 15
Назив модула: Статика
стању да:
– Стицање о знања о методама – идентификује силу као последицу – Основни појмови статике На почетку модула ученике упознати са
и поступцима решавања про деловања материјалних тела и узрок – Систем сучељних сила у равни циљевима и исходима наставе, односно учења,
блема у статици промене кретања тела – Момент силе за тачку и спрега сила планом рада и начинима оцењивања
– Усвајања знања о аксиомима – прикаже системе сила у равни и сведе – Раван систем произвољних сила
статике, системима сила у на простији облик, графичким и ана – Тежиште Облици наставе
равни, условима равнотеже, литичким путем Модул се реализује кроз следеће облике на
тежишту и пуним раванским – опише равнотежу тела под деловањем ставе:
носачима сила – Теоријска настава (28 часова)
– Стицање знања о графичком – реши простије проблеме равнотеже
начину решавања задатака графичким и аналитичким путем Место реализације наставе
статике – дефинише момент силе и спрега сила – Теоријска настава се реализује у учионици,
– Стицање знања о анали као меру обртног кретања тела специјализованој учионици (кабинет)
тичком начину решавања – реши простије проблеме у вези момен
задатака та силе и спрега сила Препоруке за реализацију наставе
– Развијање логичког – одреди положај тежишта за – Приликом решавања проблема користити
мишљења и расуђивања једноставније површине и линије графичку методу, а аналитичку уводити по
– Развијање самосталности за степено уз помоћ наставника
решавање свих техничких – Радити на конкретним бројчаним примерима,
проблема добијене резултате анализирати, подстаћи
ученике на доношење закључака
– Где год је то могуће добијене резултате про
веравати експерименталним путем
– Користи уз одговарајућа учила дидактичке
плакате и оригинални прибор и мерна сред
ства (динамометар, моментни кључ итд)
– Примењивати групни рад ученика и рад у
паровима
– Проблеме везивати за конкретну праксу, на
рочито машинску
– Инсистирати на систематичности у раду, уз
поседовање прибора за рад
Оцењивање
Назив модула: Отпорност материјала

стању да:
– Стицање знања о понашању – разликује врсте напрезања материјала – Аксијална напрезања На почетку модула ученике упознати са
разних материјала под – познаје односе између спољашњих – Смицање циљевима и исходима наставе, односно учења,
дејством оптерећења која на сила, напрезање и напона као меру – Моменти инерције раванских геометријских планом рада и начинима оцењивања
њих делују напрегнутости тела фигура
– Упознавања врста и ка – познаје понашање материјала при – Увијање Облици наставе
рактеристика различитих ликом различитих напрезања – Савијање Модул се реализује кроз следеће облике на
напрезања ставе:
– Обезбеђивање квантума – Теоријска настава (12 часoва)
знања неопходног за даље
изучавање стручних пред Место реализације наставе
мета, посебно машинских – Теоријска настава се реализује у учионици,
елемената специјализованој учионици (кабинет)
– Развијање интересовања
за даље образовање и Препоруке за реализацију наставе
усавршавање у струци – Повезати део модула Статике, који се односи
на равнотежу система сучељних сила.
Користити учила, моделе и узорке: апарат за
деформацију, епрувете за испитивање затезне
чврстоће челика
– Приказивати смичуће површине у
аксонометријском приказу и на моделима
закованих и заварених спојева
– Моменте инерције обрадити без претераних
математичких извођења, обрасце дати у табе
ларном приказу, добро увежбати коришћење
података из таблица за стандардизоване про
филе, примере за сложене површине узимати
са бар једном осом симетрије и састављену од
стандардизованих профила
– Примењивати индуктивни пут у настави
– Наводити ученике на самостално
закључивање, дискутовати добијене резултате
Оцењивање
Назив модула: Кинематика

стању да:
– Стицање знања о врстама и – одреди кинематичке величине (брзину, – Основни појмови и описивање кретање тела На почетку модула ученике упознати са
законитостима кретања тачке убрзање) за простије случајеве – Праволинијско кретање тачке циљевима и исходима наставе, односно учења,
– Стицање знања о врстама и кретања тачке и тела – Кружно кретање тачке планом рада и начинима оцењивања
законитостима кретања тела – објасни смисао кинематских величина – Обртање тела око непокретне осе
– Оспособљавање за примену и њихових мерних јединица – Механизми Облици наставе
стечених знања у машинској – анализира на појединим Модул се реализује кроз следеће облике на
пракси једноставнијим механизмима значај и ставе:
улогу кинематике у машинској пракси – Теоријска настава (15 часова)

– Теоријска настава се реализује у учионици,
специјализованој учионици (кабинет)

– Ради лакшег усвајања представа о
угаоној брзини и убрзању потребно је на
одговарајућим училима демонстрирати угао
ротације и угаону брзину
– Кроз примере применити стечена знања на
преносницима (каишни преносници, зупчасти
преносник....)
Оцењивање
Назив модула: Динамика

стању да:
– Овладавање основним – идентификује силу као узрок промене – Основни појмови и описивање кретања На почетку модула ученике упознати са
знањима који имају примену стања кретања тела материјалне тачке циљевима и исходима наставе, односно учења,
у машинској техници – израчуна величину силе из познатих – Динамика праволинијског кретања материјал планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања о оп (простијих) закона кретања не тачке
штим законима динамике – разликује механичку енергију и рад – Опште теореме динамике материјалне тачке Облици наставе
материјалне тачке и динами Модул се реализује кроз следеће облике на
ке крутог тела ставе:
– Оспособљавања за примену – Теоријска настава (15 часова)
стечених знања у машинској
пракси Место реализације наставе
Теоријска настава се реализује у учионици,

– Кроз овај модул ученици ће проширити знања
из наставног предмета Физике стечена у
основној школи како би стекли јаснију пред
ставу о узроцима динамичког кретања
– Извршити повезивање и синтезу садржаја
претходно упознатих модула Статика и
Кинематика
Оцењивање
5. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА, ОДНОСНО МОДУЛИМА:
– Техника мерења и аутоматизације
Назив предмета: MAШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ

– Оспособљавање ученика да разликује карактеристичне машинске елементе и машинске делове, познаје принципе њиховог функционисања и на
мену;
– Овладају техничком документацијом и њеном применом у пракси;
Циљеви предмета: – Да познаје основе прорачуна и димензионисања машинских делова;
– Оспособљавање ученика да самостално мери и контролише геометријске величине машинских делова;
– Примењује стечена знања у репаратури;
– Развија смисао за тачност и прецизност и одговоран однос према раду.
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање да пре – објасни разлику између ма – Стандарди и стандардизација машин На почетку теме ученике упознати са
позна толеранције ду шинских делова и машинских ских елемената циљевима и исходима наставе односно
жинских мера, облика и елемената учења, планом рада и начинима оцењи
положаја и толеранције – препозна различите врсте машин – Толеранције и налегања вања.
храпавости на техничкој ских делова и елемената
документацији – препозна стандардне машинске – Мерење и контрола дужинских мера, Облици наставе
– Користе стандардне и делове и елементе - гранична мерила Предмет се реализује кроз следећи
препоручене вредности – користи каталоге стандардних - толеранцијска мерила облик наставе:
Стандардизација и и величине из табела машинских делова и елемената – Вежбе (70 часова)
толеранције – Оспособљавање да разу – разуме неопходност увођења – Номинални напони и концентрација
ме основне појмове, на толеранција и остваривања напона Подела одељења на групе
пон, напрезање, степен налегања Одељење се дели на групе до 10 ученика
сигурности, дозвољени – мери и контролише димензије, приликом реализације:
и критични напон; облик, положај машинских делова – Вежби (70 часова)
– објасни ознаку налегања
– објасни појмове, напон, на Место реализације наставе
презање, степен сигурности, – Вежбе у специјализованој учионици
дозвољени и критични напон или радионици за практичну наставу
– Оспособљавање да – објасни начине спaјања два ма – Нераздвојиве везе Препоруке за реализацију наставе
познаје основне врсте шинска дела од истих или разли – заковани спојеви, – Инсистирати на систематичности и
раздвојивих и нераз читих материјала нераздвојивим – заварени спојеви примени стечених знања у пракси
двојивих спојева који и развојивим везама – Користи стручну литературу
су основа за већину – разликује врсте навоја – Раздвојиве везе – Користи стандарде
металних и заварених – објасни ознаку навоја – врсте, подела и осигурање навојних – Припрема потребне машинске делове
конструкција – формира завртањску везу, поде спојева и елементе за самосталне вежбе
– Познаје основе прора шену и неподешену – пресовани спојеви – Прати рад ученика на самосталним
чуна и димензионисања – користи различите алате и прибо вежбама
раздвојивих и нераз ре за притезање завртањске везе – Цеви, цевне арматуре и заптивни – Користи савремена наставна средства
двојивих спојева – користи различите поступке оси спојеви и наставне методе
– Користе стандардне и гурања завртањске везе од појаве
препоручене вредности лабављења – Опруге Оцењивање
и величине из табела – правилно спроведе редослед при Вредновање остварености исхода
– Оспособљавање тезања код групних завртањских вршити кроз:
да познаје на веза – Тестове знања
чин постављања, – изведе основе прорачуна завр – Проверу вештина(употреба стандарда
Раздвојиви и одржавања, спајања и тањских веза , употребу мерног и контролног
нераздвојиви спојеви заптивања цеви – препозна различите врсте прибора,.....)
– Познаје врсте заковица – Усмено излагање
елемената за – објасни формирање закованог – Самосталне вежбе( теоријске и
регулисање протока споја различитим поступцима; практичне)
(вентили, засуни, – изведе основе прорачуна закова – Активност на часу
славине...) них спојева
– Стицање знања о особи – препозна различите врсте заваре Самосталне вежбе
нама, врстама, примени них спојева 1. Толеранције и налегање
и намени опруга – изведе основе прорачуна заваре 2. Мерење и контрола дужинских мера
них спојева 3. Очитавање ознаке навоја на цртежу
– објасни формирање пресованих 4. Препознавање врсте завртњева,
спојева навртки и кључева
– објасни различите поступке за 5. Формирање завртањске везе ( подеше
формирање цевне арматуре на, неподешена,....)
– објасни правилно формирање 6. Одређивање момента притезања
заптивног споја завртањске везе
– препозна различите врсте опруга 7. Препознавање врста заковица
– објасни правилну уградњу опруга 8. Формирање закованог споја
– Стицање знања о особи – разликује намену осовина и – Осовине и вратила 9. Формирање заптивног цевног споја
нама, врстама, примени вратила 10. Одређивање крутости опруге
и намени осовина и – разуме основе прорачуна осовине – Клинови 11. Одређивање стандардних димензија
вратила; и вратила споја остварен клином и формирање
– Индентификује спојеве – изврши правилан избор клина – Клизни и котрљајни лежаји споја
помоћу клина; – разликује врсте лежишта и 12. Препознавање врсте котрљајних
– Оспособљавање да лежаја, њихову намену и принцип – Спојнице лежаја, избор лежаја и очитавање
Елементи препозна врсте лежаја уградње ознаке лежаја на цртежу
обртног кретања на техничкој докумен – објасни означавање лежаја 13. Препознавање врсте спојница
тацији; – разликује врсте спојница (наброји 14. Одређивање преносног односа
– Користе стандардне и врсте спојница, објасни њихову преносника снаге
препоручене вредности улогу и опише начине спајања) 15. Одређивање основних геометријских
и величине из табела величина цилиндричног зупчастог
– Стицање знања о осо пара
бинама, врсти, подели и 16. Одређивање силе затезања ременог
намени спојница пара.
– Стицање знања о особи – разликује врсте преносника снаге – Зупчасти парови Оквирни број часова по темама
нама, врстама, примени и њихове елементе – Стандардизација и толеранције (15)
и намени свих врста – препозна врсту зупчастог пара – Ремени и ланчани парови – Раздвојиви и нераздвојиви спојеви (30)
преносника снаге – објасни основне геометријске и – Елементи обртног кретања (15)
– Користе стандардне и кинематске величине цилиндрич – Преносници снаге (10)
Преносници снаге
препоручене вредности ног зупчастог пара
и величине из табела – објасни ланчани пар
– објасни ремени пренос (принцип
рада, елементи, спајање и
затезање)
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА, ОДНОСНО МОДУЛИМА:
Назив предмета: ЕЛЕКТРОТЕХНИКА И ЕЛЕКТРОНИКА

Циљеви предмета: – Упознавање основних закона и принципа електротехнике и електронике на којима се заснива рад машина и уређаја
– Упознавање конструкције, начина рада и радних карактеристика мотора, генератора, трансформатора, постројења за пренос енергије и уређаја
електронике који се примењују у машинству
– Оспособљавање за мање интервенције при раду електроопреме на машинама и уређајима
– Стицање знања о основним појмовима из области електричних мерења, овладавање вештинама коришћења различитих мерних инструмената и
прибора неопходних за рад уз развијање навика за чување здравља и придржавање мера заштите на раду
ИСХОДИ
у стању да:
– Стицање основних – објасни појам наелектрисаног – Структура материје На почетку теме ученике упознати са
знања о електростатици тела и Кулонов закон – Проводници, полупроводници и изо циљевима и исходима наставе односно
– објасни појам електростатичког латори учења, планом рада и начинима оцењи
поља – Појам наелектрисаног тела. Количина вања.
– дефинише јачину електричног електрицитета, дефиниција и Облици наставе
поља, електрични потенцијал и јединице; Предмет се реализује кроз облик
Електростатика напон – Појам електричног поља наставе:
– објасни разлику између провод – Силе у електричном пољу Вежбе (105 часова)
ника и изолатора у електроста – Кулонов закон. Електрични потенцијал Место реализације наставе
тичком пољу и електрични напон – Вежбе у специјализованој учионици
– објасни капацитет кондензатора – Појам капацитивности. Капацитивност Подела одељења на групе
плочастог кондензатора. Паралелно, Одељење се дели на групe до 10 ученика
редно везивање кондензатора. приликом реализације:
– Стицање основних – објасни појам једносмерне струје – Појам једносмерне струје вежби
знања о једносмерној – дефинише јачину, смер електри – Јачина електричне струје
струји чне струје – Појам електричног кола Оквирни број часова по темама
– дефинише електричну отпорност – Елементи електричног кола
– објасни Омов закон – Електрична отпорност. Отпорност – Електростатика (4)
– разликује елементе електричног проводника. – Једносмерне струје (10)
Једносмерне струје кола – Омов закон. – Електромагнетизам (6)
– објасни први и други Кирхофов – Први Кирхофов закон – Наизменичне струје (12)
закон – Други Кирхофов закон – Електроника (24)
– објасни Џулов закон – Џулов закон. Електрична снага – Електричне машине и уређаји (9)
– објасни појaм електричнe снагe – Електрични генератор – Заштита од струјног удара (5)
– објасни појмове електрични гене – Електрична мерења (35)
ратор и електромоторна сила
Оцењивање
– Стицање основних – разликује магнетно поље и маг – Појам магнетног поља Вредновање остварености исхода
знања о електромагне нетну индукцију – Магнетна својства материје вршити кроз:
тизму – објасни магнетни флукс – Магнетна индукција и магнетни флукс – праћење остварености исхода
Електромагнетизам
– дефиниши Фарадејев закон – Електромагнетна индукција – тестове знања
– објасни самоиндукцију – Електромагнетна сила – активност на часу
– Самоиндукција
– Стицање основних – Објасни разлику између једно – Основни параметри наизменичних
знања о наизменичној смерне и наизменичне струје величина:
струји – Објасни параметре наизменичних – тренутна вредност, средња вредност,
величина ефективна вредност, (амплитуда,
– Разликује елементе кола наизме периода, фаза и почетна
ничне струје – фаза, учестаност, кружна учестаност)
Наизменичне струје
– Објасни принцип рада трансфор – Елементи у колу наизменичне струје
матора – Отпорник у колу наизменичне струје
– Калем у колу наизменичне струје
– Кондензатор у колу наизменичне
струје
– Принцип рада трансформатора
– Усвајање основних – опише образовање ПН споја – Вакуум у електричном и магнетном
знања о диодама и – објасни инверзну и директну пољу.
њиховој примени поларизацију ПН споја и нацрта и – Катодна цев. Полупроводници.
– Усвајање основних објасни струјно-напонску карак – ПН спој.
знања о транзисторима теристику ПН споја – Диоде.
– Усвајање знања о – наброји пробоје ПН споја – Транзистори.
регулаторима, сервоп – наброји врсте диода и њихове – ФЕТ.
огонима најважније карактеристике и – Мосфет.
примену – Тиристори.
– нацрта и објасни основна елек – Интегрисана кола (врсте и принцип
тронска кола са диодама рада)
– опише принцип рада биполарног – Исправљачи. (врсте и принцип рада)
Електроника транзистора на моделу са зајед – Стабилизатори напона
ничким емитором – Појачивачи, примена.
– Наброји карактеристике тран – Електронски генератори, врсте и
зистора примена
– објасни улогу негативне повратне – Основна логичка кола у аутоматици и
спреге у појачавачима рачунској техници.
– објасни принцип рада регулатора – Меморије, врсте и примена.
и серво погона – Микропроцесори и примена.
– Основне сметње и њихово отклањање.
– Индустријски рачунари, врсте, прин
цип рада, примена.
– Регулатори серво погона, принцип
рада и примена.
– Стицање основних – објасни, принцип рада и примену – Асинхрони мотори (врсте, принцип
знања из области елек асинхроних мотори рада и примена.
тричних машина – објасни обртно магнетно поље – Обртно магнетно поље.
– објасни принцип рада и примену – Пуштање у рад, регулација брзине и
синхроних мотори промена смера асинхроног мотора.
– објасни рад генератора – Синхроне машине, принцип рада
једносмерне струје – Генератори и мотори једносмерне
– објасни принцип рада и примену струје. Принцип рада и примена.
комутеторне машине – Комутаторне машине. Примена.
– објасни принцип рада и примену – Прекидачи и растављачи (принцип
серво мотора рада и примена)
Електричне машине
– објасни принцип рада и примену – Крајњи прекидачи и сензори
и уређаји
корачних мотора – Симболи и читање електричних схема
– објасни принцип рада и примену:
- прекидача и растављача
- осигурача
- склопке
- биметалних релеја
- механичке кочнице
- тахогенератора
- оптичких и индуктивних давача
позиције
– да чита електричне схеме
– Стицање знања о зашти – схвати опасност од удара струје – Утицај електричне струје на човека.
ти од струјног удара –н аброји најважнија дејства струје – Опасност од удара струје
Заштита од удара
– наброји начине заштите човека од – Мере заштите на раду
струје
удара струје – Пружање прве помоћи
– примењују мере заштите на раду
– Упознавање основе – познаје мерне инструменте и – Основе електричних мерења
мерења и дефинисање: прибора, као и начин њихове – Рачун грешака
појма величине, јединице, употребе – Мерење једносмерног напона и струје
мерења и тачности – рачуна грешке при мерењу, апсолутну – Мерење отпорности омметром
– Дефинисање грешке у и релативну грешку – Мерење отпорности код редне, пара
мерењу – разликује аналогне и дигиталне лелне и мешовите везе отпорника
– Навођење основних мерне инструменте – Провера Омовог закона
мерних инструмената – на мерном инструменту разликује – Провера првог Кирхофовог закона
и објашњавање њихове намену елемената за подешавање, – Провера другог Кирхофовог закона
намене (амперметар, очитавање и прикључивање – Мерење снаге и отпорности помоћу
волтметар, омметар, – одређује редослед радњи при амперметра и волтметра
Електрична мерења унимер) ликом мерења – Мерење наизменичног напона и струје
– Стицање знања о на – очитава мерену вредност код
чину подешавања и аналогних и дигиталних мерних
очитавања амперметра/ инструмената
волтметра/омметра или
унимера
– Стицање знања о пра
вилном прикључивању
амперметра, омметра
и волтметра у мерно
коло и њихове графичке
симболе
Назив предмета: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

Циљеви предмета: – Стицање знања о карактеристикама радних флуида
– Стицање знања и вештина у циљу коришћења хидрауличних и пнеуматских компоненти
– Стицање основних знања о хидрауличним и пнеуматским системима
ИСХОДИ
у стању да:
– Оспособљавање ученика – разликује физичка својства – Физичка својства течности На почетку теме ученике упознати са
да разликује радне флуида – Радне течности циљевима и исходима наставе односно
флуиде и њихове карак – објасни значење хидростатичког – Физичка својства гасова: учења, планом рада и начинима оцењи
теристике притиска - величине стања гаса вања.
– разликује врсте кретања течности - једначина стања гаса
– дефинише: енергију, рад, при - промене стања гаса Облици наставе
тисак, температуру, вискозност – Хидростатика: Предмет се реализује кроз следеће
флуида - хидростатички притисак облике наставе:
Карактеристике
– дефинише проток и измери га - притисак – Теоријска настава (70 часова)
радних флуида
– објасни једначину континуи - потисак
тета, Бернулијеву једначину и – Кинематика и динамика течности: Подела одељења на групе
Клапејронову једначину – врсте кретања течности Одељење се не дели на групe
– дефинише хидраулични удар – струјања течности Место реализације наставе
(наведе пример настанка и како се – проток – Специјализована учионица/кабинет
ублажава) – једначина континуитета
– Бернулијева једначина Препоруке за реализацију наставе
– хидраулични удар – Вежбати задатке који ће се
– препознаје хидрауличне и пнеу примењивати у практичној настави
матске компоненте – Хидрауличне пумпе, (зупчасте, крил – Користити савремена наставна сред
– Оспособљавање ученика – разликује пумпе према принципу не, клипне, завојне, мембранске) ства и наставне методе
да разликује и користи рада – Компресори
хидрауличне и пнеумат – опише главне делове различитих – Разводници Оцењивање
ске компоненте пумпи – Вентили Вредновање остварености исхода
– Оспособљавање ученика – разликује компресоре према – Везивни елементи (цевоводи, цревово вршити кроз:
да разликује и мери принципу рада ди, прикључци) – праћење остварености исхода
карактеристичне вели – опише главне делове различитих – Филтери – тестове знања
чине хидрауличних и компресора – Пречистачи ваздуха
пнеуматских величина – oбјасни принцип рада разводника – Регулатори притиска Оквирни број часова по темама
– разликује типове вентила према – Хидраулични акумулатори – Карактеристике радних флуида (8)
Хидрауличне и пнеу- примени – Мерење карактеристичних величина – Хидрауличне и пнеуматске компонен
матске компоненте – опише принцип рада хидраулич (притисак, проток, температура) у хи те (40)
них и пнеуматских мотора драуличким и пнеуматским компонен – Хидраулични и пнеуматски системи
– објасни принцип рада хидраулич тама (мерни инструменти и методе) (22)
них радних цилиндара
– објасни врсте и намену везивних
елемената
– објасни намену хидрауличних
акумулатора
– користи каталог произвођача
хидро-пнеуматских компоненти
– изврши мерења карактеристич
них параметара хидрауличких и
пнеуматских компоненти
– чита функционалне шеме хидра – Функционалне шеме(анализа симбола
– Да препозна компоненте уличних и пнеуматских система компонената и њихова повезаност)
и њихову повезаност у – повезује елемената у функционал – Уградња пнеуматских компоненти у
Хидраулични и функционалној шеми ну целину систем
пнеуматски системи – Да изведе мерења у – мери физичке величине у хидра – Примењени пнеуматски системи
хидрауличном и пнеу уличном и пнеуматском систему – Испитивање пнеуматских и хидра
матском систему – испитује исправност система уличних система
– Мерне методе и грешке мерења
Назив предмета: ТЕРМОДИНАМИКА

Трајање предмета: 70 часова
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
МОДУЛА
стању да:
– Упознавање ученика са – објасни појмове енергија, идеалан гас, – Основни појмови (енергија, идеалан гас) 8. На почетку модула ученике упознати са
основним величинама стања идеалан циклус – Основне величине стања идеалног гаса циљевима и исходима наставе / учења, планом
идеалног гаса – разликује идеалне и реалне гасове – Једначина стања идеалног гаса рада и начинима оцењивања
– Стицање знања о променама – објасни и примени једначину стања – Промена стања идеалног гаса
стања идеалног гаса идеалног гаса – Промена стања реалног гаса Облици наставе
– Упознавање ученика са – објасни промене стања идеалног гаса – Изобарска промена стања Модул се реализује кроз следеће облике
првим и другим законом – разликује различите режиме струјања – Изохорска промена стања наставе:
термодинамике флуида – Изотермска промена стања – теоријска настава (70 часова)
– Стицање знања о деснокрет – објасни основне гасне законе – Изентропска промена стања
ним кружним процесима – објасни први закон термодинамике – Општа политропска промена стања Подела одељења на групе
– Упознавање радних флуида у – објасни други закон термодинамике – Основни гасни закони Одељење се не дели на групе
термодинамици – разликује кружне процесе – Први закон термодинамике Место реализације наставе
– одреди термодинамички степен корис – Други закон термодинамике – Теоријска настава се реализује у учионици/
ности – Карноов деснокретни кружни процес специјализованој учионици
– објасни термодинамичке дијаграме за – Отоов деснокретни кружни процес Оцењивање
реалне гасове и њихове процеси – Дизелов деснокретни кружни процес Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– Џулов деснокретни кружни процес 1. праћење остварености исхода
– Термодинамички степен корисности 2. тестове знања
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА / МОДУЛИМА:
Назив предмета: ТЕХНОЛОГИЈА МАШИНСКЕ ОБРАДЕ

– Стицање основних знања о обрадним системима и процесима обраде на универзалним машинама алаткама
– Стицање основних знања о универзалним машинама алаткама
Циљеви предмета: – Стицање основних знања о поступку мерења, контролисања и толерисања дужинских мера, углова, облика, положаја и о храпавости обрађених
површина
– Стицање основних знања о мерама безбедности и здравља на раду
ИСХОДИ
у стању да:
– Упознавање са основ – објасни кретања на универзалним – Врсте кретања на универзалним ма На почетку теме ученике упознати са
ним принципима резања машинама алаткама при процесу шинама алаткама у циљу формирања циљевима и исходима наставе односно
– Упознавање са врстама формирања струготине струготине учења, планом рада и начинима оцењи
кретања на универзал – објасни начин формирања струго – Фазе настајања струготине вања.
Обрадни системи и ним машинама алаткама тине и њене врсте – Врсте струготина
процеси – Упознавање са помоћ – наведе елементе режима обраде – Врсте алата и њихова геометрија Облици наставе
ним материјалима резањем – Материјали резних алата Предмет се реализује кроз следећи
– објасни улогу средстава за – Врсте помоћних прибора облик наставе:
хлађење и подмазивање – Елементи режима обраде – Вежбе (70 часова)
– Средства за хлађење и подмазивање
– Упознавање са основ – објасни техничке карактеристике – Врсте универзалних машина алатки Подела одељења на групе
ним врстама машина стругова, глодалица, бушилица и – Основни подсклопови универзалних Одељење се дели на групе од 10 ученика
алатки брусилица машина алатки приликом реализације:
– Упознавање са кинема – одабере универзалну машину – Кинематика резања универзалних – Вежби
тиком резања на уни алатку машина алатки
верзалним машинама – одабере алат и помоћни прибор – Алати за обраду резањем Место реализације наставе
алаткама – објасни важност и значај одржа – Помоћни прибори за универзалне – Вежбе се реализују у специјализованој
– Упознавање са алатима вања радног места уредним машине алатке учионици
и помоћним приборима
Универзалне машине Препоруке за реализацију наставе
алатке – Вежбати задатке који ће се
примењивати у практичној настави
– Користити савремена наставна сред
ства и наставне методе
Оцењивање
– Стицање основних – одреди потребна мерила за – Мерење, контролисање и толерисање Оквирни број часова по темама
знања о поступку мерење и контролисање радног дужинских мера – Обрадни системи и процеси (25
мерења, контролисања и предмета – Мерење, контролисање и толерисање часова)
толерисања дужинских – опише поступке мерења и контро углова – Универзалне машине алатке (16
мера, углова, облика и лисања дужинских мера, углова, – Мерење, контролисање и толерисање часова)
положаја облика и положаја облика и положаја – Мерење и контрола тачности машин
– Идентификовање – распознаје храпавост обрађених – Утицај процеса обраде на храпавост ске обраде (25 часова)
храпавости обрађених површина обрађене површине – Мере безбедности и здравља на раду
површина у зависности – састави мерну листу за мерење и – Чување и одржавање мерила (4 часа)
од процеса обраде контролисање радног предмета
Мерење и контрола
– Оспособљавање – објасни значај чувања и одржа
тачности машинске
ученика за самостално вања мерила
обраде
одређивање поступка
мерења и контролисања
и избора потребног
мерног прибора
– Развијање свести о
потреби утврђивања
тачности обраде
– Стицање знања о обаве
зи чувања и одржавања
мерила
– Стицање основних – детектује врсте опасности – Опасности на радном месту
знања о мерама безбед – н аведе мере безбедности и здра –Л ична средства заштите на раду
Мере безбедности и ности и здравља на раду вља на раду – Правилник о безбедности и здрављу
здравља на раду – објасни значај спровођења мера на раду за руковање универзалним
безбедности и здравља на раду обрадним системима
– користи средства заштите на раду
Назив предмета: ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИ ПРОЦЕСИ

НАСТАВА
у блоку
III 105 105
– Стицање знања о изворима енергије
– Стицање знања о трансформацији енергије
– Стицање знања о губицима енергије
– Стицање знања о енергетској ефикасности постројења
1. Енергија и извори енергије 30
2. Термоенергетски процеси у постројењима за грејање, хлађење и климатизацију 75
Назив модула: Енергија и извори енергије
стању да:
– Стицање знања о изворима – разликује врсте извора енергије – Врсте извора енергије На почетку модула ученике упознати са
енергије – о бјасни основне карактеристике – Алтернативни извори енергије циљевима и исходима наставе, односно учења,
– Стицање знања о алтернатив извора енергије – Гориве материје планом рада и начинима оцењивања
ним енергетским изворима – објасни значај коришћења алтернатив – Топлотна моћ горива
– Стицање знања о горивим них извора енергије Облици наставе
материјама и њиховој – наведе предност коришћења алтерна Модул се реализује кроз следеће облике на
топлотној моћи тивних извора енергије у односу на ставе:
конвенционалне изворе енергије – Теоријска настава (30 часова)
– одреди топлотну моћ гориве материје

Одељење се не дели на групе приликом реали
зације наставе

– Теоријска настава се реализује у учионици,

– Користити учила, мерне инструменте и
уређаје
паровима
– Проблеме везивати за конкретну праксу
– Семинарски радови
Оцењивање
Назив модула: Термоенергетски процеси у постројењима за грејање, хлађење и климатизацију

стању да:
– Процес сагоревања На почетку модула ученике упознати са
– Стицање знања о процесу – објасни процес сагоревања – Приказивање и анализа стварних процеса циљевима и исходима наставе, односно учења,
сагоревања – објасни размену топлоте конвекцијом, (грејања, хлађења, кондензације, испаравања, планом рада и начинима оцењивања
– Оспособљавање за примену кондукцијом и пролазом, сушења) у термодинамичким дијаграмима
знања из термодинамике у – прикаже термодинамичке процесе – Левокретни кружни процеси Облици наставе
стварним процесима уређаја загревања, хлађења, испаравања, кон – Топлотни губици и добици Модул се реализује кроз следеће облике на
за грејање, хлађење и клима дензације и прегревања у дијаграмима – Енергетски биланс постројења за грејање, ставе:
тизацију за водену пару хлађење и климатизацију – Теоријска настава (75 часова)
– Стицање знања о губицима – прикаже термодинамичке процесе – Монтреалски протокол
енергије мешања, загревања, хлађења, влажења – Кјотов протокол Подела одељења на групе
– Развијање еколошке свести и сушења ваздуха у h-x дијаграму Одељење се не дели на групе приликом реали
о чувању здравља и животне – објасни кружне процесе у расхладном зације наставе
средине уређају и топлотној пумпи
– наведе и анализира губитке енергије Место реализације наставе
у систему за грејање хлађење и кли – Теоријска настава се реализује у учионици,
матизацију специјализованој учионици (кабинет)
– изведе енергетски биланс постројења
за грејање, хлађење и климатизацију Препоруке за реализацију наставе
– предложи мере заштите животне – Примена стручне литературе
средине – Примењивати групни рад ученика и рад у
паровима
рочито у термотехници,
закључивање
– Семинарски радови
Оцењивање
– Физика
– Термодинамика
Назив предмета: ТЕХНИКА МЕРЕЊА И АУТОМАТИЗАЦИЈЕ

НАСТАВА
у блоку
III 70 70 140
– Стицање знања о методама и техникама мерења и аутоматског управљања у термотехници и постројењима и уређајима за грејање
и хлађење као и за вентилацију и климатизацију
– Стицање знања о значају мерења, мерним величинама, условима мерења, инструментима и тачности мерења у термотехници и
процесној техници
– Упознавање значаја резултата мерења у термотехничким системима
– Стицање знања о својствима система аутоматског управљања
1. Мерни уређаји и инструменти 40
2. Системи аутоматског управљања 50
3. Компоненте система аутоматског управљања и регулисања 50
Назив модула: Мерни уређаји и инструменти
стању да:
– Стицање знања о различи – разликује мерне инструменте: аналог – Мерене величине и уређаји за мерење: На почетку модула ученике упознати са
тим физичким величинама не, дигиталне, показне, интегралне – притиска циљевима и исходима наставе, односно учења,
процеса у термотехници – изврши избор мерног уређаја према – температуре планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања о врстама и карактеру и начинима мерења – протока
начинима мерења – изведе мерење физичких величина: – нивоа течности Облици наставе
– Стицање знања о коришћењу величине стања и радног медија – брзине Модул се реализује кроз следеће облике на
мерних уређаја и инстру – одреди грешке мерења: статичка – топлоте ставе:
мената грешка, динамичка грешка – влажности – Теоријска настава (20 часова)
– Развијање свести о потреби – броја обртаја – Вежбе (20)
тачног мерења – фреквенције Подела одељења на групе
– Стицање знања о значају – силе Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
чувања и одржавања мерила – снаге ком реализације:
– Вежби
– Тачност мерења:
– статичка грешка Место реализације наставе
– динамичка грешка – Теоријска настава се реализује у учионици,
– Вежбе се реализују у специјализованој учио
ници (кабинет)

уређаје
паровима
– Проблеме везивати за конкретну праксу
Оцењивање
Назив модула: Системи аутоматског управљања

стању да:
– разликује врсте система аутоматског – Системи аутоматског управљања На почетку модула ученике упознати са
– Стицање знања о системима управљања и регулисања – Структурни дијаграм система циљевима и исходима наставе, односно учења,
аутоматског управљања – разликује компоненте у систему ауто – аутоматског управљања планом рада и начинима оцењивања
(САУ), њиховим особинама и матског управљања регулисања (САУ) – Повратна спрега у системима аутоматског
техничким решењима – опише елементе система аутоматског управљања Облици наставе
– Стицање знања о алгебри управљања – Систем аутоматског регулисања Модул се реализује кроз следеће облике на
блокова (спрегама САУ) – објасни затворени, отворени и комби – Регулатори ставе:
– Стицање знања о својствима новани систем управљања – Примери управљања и регулисања у пракси – Теоријска настава (25 часова)
САУ – објасни повратну спрегу у систему – Компоненте система аутоматског управљања: – Вежбе (25 часова)
– Стицање знања о регула управљања и регулисања – давачи импулса Подела одељења на групе
торима – скицира и објасни структурни – упоређивачи импулса Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– Оспособљавање за самостал дијаграм система аутоматског – Претварачи ком реализације:
но анализирање САУ управљања – Извршни елементи – Вежби
– утврди добре и лоше особине САУ Место реализације наставе
– користи рачунар као део технолошког – Теоријска настава се реализује у учионици,
процеса управљачког система специјализованој учионици (кабинет)
– Вежбе се реализују у специјализованој учио

– Примена стручне литературе
паровима
рочито у термотехници,
Оцењивање
Назив модула: Компоненте система аутоматског управљања и регулисања

стању да:
– Стицање знања о компонен – препозна мерне компоненте управљач – Компоненте система аутоматског управљања На почетку модула ученике упознати са
тама САУ: ког система за: притисак, температуру, – Мерни компоненте за температуру, притисак, циљевима и исходима наставе, односно учења,
– управљачког система проток, висину стуба течности, број проток, брзину, висину стуба течности планом рада и начинима оцењивања
– регулатора обртаја, давача жељене вредности – Давачи импулса за мерене величина Облици наставе
– анализира примену елементе: – Упоређивачи задате и остварене величина Модул се реализује кроз следеће облике на
– упоређиваче, – Претварачи мерених величина ставе:
– претвараче, – Извршни органи управљачког система и – Теоријска настава (25 часова)
– појачаваче, регулатора – Вежбе (25 часова)
– извршне елементе Подела одељења на групе
– повезује компоненте управљачког Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
система у функционалну целину ком реализације:
– повезује компоненте регулатора у – Вежби
функционалну целину Место реализације наставе
– да користи рачунар као део технолош Теоријска настава се реализује у учионици,
ког процеса управљачког система и специјализованој учионици (кабинет)
регулатора – Вежбе се реализују у специјализованој учио
– Примена стручне литературе
паровима
рочито у термотехници
Оцењивање
– Физика
– Електротехника и електроника
Назив предмета: ПОСТРОЈЕЊА ЗА ГРЕЈАЊЕ И ХЛАЂЕЊЕ

НАСТАВА
у блоку
III 105 105
– Стицање знања о врстама, конструкцијама и принципима рада постројења за грејање и хлађење и њихових уређаја;
– Тумачење физичких основа и радних процеса на којима се заснива функција постројења за грејање и хлађење;
– Стицање знања о основним принципима оптималног рада постројења са гледишта ефикасности, економичности и сигурности;
– Стицање знања о функционисању, избора, одржавања и коришћења постројења за грејање и хлађење и њихових уређаја;
– Стицање знања о примени савремених техничких достигнућа у области грејања и хлађења.
1. Објект грејања и хлађења зграда 15
2. Постројење за централно грејање 45
3. Постројења за хлађење објекта 30
4. Топлотна пумпа 15
Назив модула: Објекат грејања и хлађења зграда
стању да:
– Стицање знања о условима – наведе факторе угодности просторије – Услови угодности просторије На почетку модула ученике упознати са
угодности унутар зграде –н аведе врсте и карактеристике – Унутрашњи и спољни пројектни услови циљевима и исходима наставе, односно учења,
– Стицање знања о врстама и грађевинских материјала и термичких – Термичка проводљивост грађевинских планом рада и начинима оцењивања
карактеристикама грађевин изолација материјала и изолације
ских материјала и термичким – одреди топлотне губитке објекта – Топлотни губици Облици наставе
изолацијама – Израчунавање топлотних губитака (рачунске Модул се реализује кроз следеће облике на
– Стицања знања о прости вежбе ) ставе:
рању топлоте у зградарству – Вежбе (15 часова)
– Оспособљавање за самостал
но одреде услове угодности Место реализације наставе
– Вежбе се реализује у специјализованој учио

Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
– Вежби
– Користити одговарајућа учила и стручну
литературу
паровима
рочито термотехничку
– Инсистирати на систематичности у раду
Оцењивање
– активност на вежбама
– израда пројектних задатака
Назив модула: Постројење за централно грејање

стању да:
– Стицање знања о врстама, – наведе врсте и опише приципе рада – Уређаји за локално грејања На почетку модула ученике упознати са
начину рада и главним уређаја и постројења за централно – Постројења за централно грејање циљевима и исходима наставе, односно учења,
компонентама постројења за грејање – Постројење за централно грејање топлом планом рада и начинима оцењивања
централно грејање – наведе основне елементе уређаја и водом:
– Стицање знања и развијање постројења за централно грејање – једноцевно Облици наставе
интересовања за струку и – опише даљинско грејање – двоцевно Модул се реализује кроз следеће облике на
практичну примену знања о – објасни принцип рада елемената – Даљинско грејање ставе:
постројењима за грејање система за грејање – Котлови, принцип рада, врсте и главни делови – Вежбе (45) часова)
– Развијање еколошке свести о – користи техничкотехнолошку – Соларни колектори у систему централног
очувању животне средине документацију постројења за централ грејања Место реализације наставе
но грејање – Топлотне подстанице – Вежбе се реализује у специјализованој учио
– прати рад котловског постројења и – Грејна тела – врсте, постављање и избор ници (кабинет)
утврди режим рада – Површински системи грејања: подно, зидно
– изврши избор и постави грејно тело – Пумпе, експанзиони судови и арматура – из Подела одељења на групе
бор и постављање Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
– Регулисање рада постројења за централно ком реализације:
грејање – Вежби
– Израчунавање потребне топлоте за грејање
просторије (рачунске вежбе)

паровима
Оцењивање
Назив модула: Постројења за хлађење зграда

стању да:
– Стицање знања о врстама, – објасни врсте и прицип рада уређаја и – Топлота хлађења На почетку модула ученике упознати са
начину рада и главним постројења за хлађење – Одређивање топлотних добитака циљевима и исходима наставе, односно учења,
компонентама постројења за – опише основне елементе уређаја и – Постројења за површинско хлађење: планом рада и начинима оцењивања
хлађење постројења за хлађење – чилери
– Развијање интересовања за – објасни принцип рада елемената – топлотне пумпе Облици наставе
струку и практичну примену система за хлађење – Расхладни флуиди Модул се реализује кроз следеће облике на
знања о постројењима за – Израчунавање топлотних губитака (рачунске ставе:
хлађење вежбе) – Вежбе (30 часова)
– Развијање еколошке свести о
очувању животне средине Место реализације наставе

– Вежби

паровима
Оцењивање
Назив модула: Топлотна пумпа

стању да:
– Стицање знања о врстама, – објасни врсте и прицип рада топлотне – Коефицијент хлађења и коефицијент грејања На почетку модула ученике упознати са
принципу рада и основним пумпе – Елементи топлотне пумпе: циљевима и исходима наставе, односно учења,
компонентама топлотне – разликује основне елементе топлотне – компресор планом рада и начинима оцењивања
пумпе пумпе – кондензатор
– Развијање интересовања – објасни принцип рада елемената – пригушни елемент Облици наставе
за повећање енергетске топлотне пумпе – испаривач Модул се реализује кроз следеће облике на
ефикасности – израчуна коефицијенте хлађења и – Избор топлотне пумпе ставе:
грејања – Припрема потрошне топле воде – Вежбе (15 часова)
– изврши избор топлотне пумпе – Рачунске вежбе

– Вежби

паровима
Оцењивање
– Физика
Назив предмета: ПОСТРОЈЕЊА ЗА ГРЕЈАЊЕ И ХЛАЂЕЊЕ

НАСТАВА
у блоку
IV 93 93
– Тумачење физичких основа и радних процеса на којима се заснива функција постројења;
– Стицање знања из домена функционисања, избора, одржавања и коришћења постројења за грејање и хлађење и њихових уређаја;
– Стицање знања о примени савремених техничких достигнућа у области грејања и климатизације.
1. Експлоатација и одржавање постројења за грејање 53
2. Експлоатација и одржавање постројења за хлађење 40
Назив модула: Експлоатација и одржавање постројења за грејање
стању да:
– Стицање знања о екс – познаје поступке експлоатације – Експлоатација котловског постројења На почетку модула ученике упознати са
плоатацији и одржавању постројења за грејање – Одржавање котловског постројења циљевима и исходима наставе, односно учења,
постројења за грејање – познаје поступке одржавања – Одржавање притиска у систему грејања планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самостал постројења за грејање – Прописа и техничка документација за
но руковање постројењем за – изведе поступке: експолатацију и одржавање постројења за Облици наставе
грејање – пуштање постројења у рад грејање Модул се реализује кроз следеће облике на
– регулисања параметара радног медија ставе:
у систему – Практична настава (53 часа)
– одржавања притиска у систему
– заустављање постројења Место реализације наставе
– провере рада система за грејање – Радионица у школи/предузећу
– разликује елементе система за ауто
матску регулацију система за грејање Подела одељења на групе
– објасни улогу и задатке елемената Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
система за аутоматску регулацију ком реализације наставе
система за грејање
– користи дијаграме и шеме система за Препоруке за реализацију наставе
грејање – Користити одговарајућу опрему, уређаје и
стручну литературу
паровима

Оцењивање
– тестове практичних вешти-мерне листе
Назив модула: Експлоатација и одржавање постројења за хлађење

стању да:
– Стицање неопходних знања о – познаје поступке експлоатације – Експлоатација постројења за хлађење На почетку модула ученике упознати са
експлоатацији и одржавању постројења за хлађење – Одржавање постројења за хлађење циљевима и исходима наставе, односно учења,
постројења за хлађење – познаје поступке одржавања – Одржавање параметара у систему за хлађење планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самостал постројења за хлађење – Прописи и техничка документације за
но руковање постројењем за – изведе поступке: експлоатацију и одржавање постројења за Облици наставе
хлађење – пуштање постројења у рад хлађење Модул се реализује кроз следеће облике наста
– регулисања параметара радног медија ве:
у систему – Практична настава (40 часова)
– провере рада система за хлађење – Радионица у школи/предузећу
– разликује елементе система за аутомат
ску регулацију система за хлађење Подела одељења на групе
– објасни улогу и задатке елемената сис Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
тема за аутоматску регулацију система ком реализације наставе
за хлађење
– користи дијаграме и шеме система за Препоруке за реализацију наставе
хлађење – Користити одговарајућа учила и стручну ли
тературу
– Примењивати групни рад ученика и рад у па
ровима
– Проблеме везивати за конкретну праксу, наро
чито термотехничку
Оцењивање

– Физика
Назив предмета: ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ И КЛИМАТИЗАЦИЈУ

НАСТАВА
у блоку
I 105 105
– Стицање знања о врстама, конструкцијама и принципима рада постројења за вентилацију и климатизацију и њиховим уређајима;
– Тумачење физичких основа и радних процеса на којима се заснива функција постројења за вентилацију и климатизацију;
– Стицање знања из домена функционисања, избора, одржавања и коришћења постројења за вентилацију и климатизацију и њихо
вим уређајима;
– Стицање знања о примени савремених техничких достигнућа у области вентилације и климатизације.

1. Вентилација 45
2. Климатизација 60
Назив модула: Вентилација
стању да:
– Стицање знања о врстама, – познаје факторе угодности – Врсте проветравања На почетку модула ученике упознати са
конструкцијама и принципи – познаје и објасни врсте проветравања – Врсте вентилација циљевима и исходима наставе, односно учења,
ма рада постројења и уређаја – опише елементе система за прове – Вентилација одвођењем ваздуха планом рада и начинима оцењивања
за вентилацију травање – Вентилација довођењем ваздуха
– Стицање знања о радним – врши избор и повеже елементе у функ – Вентилација довођењем и одвођењем ваздуха Облици наставе
процесима на којима се ционалну целину – Елементи за развођење ваздуха Модул се реализује кроз следеће облике на
заснива функција постројења – Обрада отпадног ваздуха ставе:
за вентилацију – Вежбе (45 часова)
– Стицање знања о основним
принципима оптималног Место реализације наставе
рада постројења за ваздушно – Вежбе се реализује у специјализованој учио
грејање ници (кабинет)

– Вежби

паровима
Оцењивање
праћење остварености исхода
Назив модула: Климатизација

стању да:
– Стицање знања о врстама, – објасни врсте и прицип рада уређаја и – Основи технике климатизације На почетку модула ученике упознати са
конструкцијама и принципи постројења за климатизацију – Елементи климатизационог постројења циљевима и исходима наставе, односно учења,
ма рада постројења и уређаја – препознаје основне елементе уређаја и – Клима комора планом рада и начинима оцењивања
за климатизацију постројења за климатизацију – Приказ процеса обраде ваздуха у клима комо
– Стицање знања о радним – објасни принцип рада елемената ри у hx-дијаграму Облици наставе
процесима на којима се система за климатизацију – Системи климатизације Модул се реализује кроз следеће облике
заснива функција постројења – врши избор и повезивање елемената у – централни наставе:
за климатизацију функционалну целину – зонски – Вежбе (60 часова)
– Стицања знања о расхладним – локални
флуидима Место реализације наставе
– Стицање знања о радним – Вежбе се реализује у специјализованој учио
процесима на којима се ници (кабинет)
заснива функција постројења Подела одељења на групе
за климатизацију Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
– Вежби

паровима
Оцењивање
праћење остварености исхода
– Физика
Назив предмета: ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ И КЛИМАТИЗАЦИЈУ

НАСТАВА
у блоку
IV 93 93
– Стицање знања о врстама, конструкцијама и принципима рада постројења за вентилацију и климатизацију и њихових уређаја;
вих уређаја;
1. Експлоатација и одржавање постројења за вентилацију 53
2. Експлоатација и одржавање постројења за климатизација 40
Назив модула: Експлоатација и одржавање постројења за вентилацију
стању да:
– Стицање неопходних знања о – познаје поступке експлоатације по – Експлоатација постројења за вентилацију На почетку модула ученике упознати са
експлоатацији и одржавању стројења за вентилацију – Одржавање постројења за вентилацију циљевима и исходима наставе, односно учења,
постројења за вентилацију – познаје поступке одржавања по – Прописи и техничка документација за планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самостал стројења за вентилацију експлоатацију и одржавање постројења за
но руковање постројењем за – изведе поступке: вентилацију Облици наставе
вентилацију – пуштање постројења у рад Модул се реализује кроз следеће облике
– регулисања параметара радног медија наставе:
у систему – Практична настава (53 часа)
– провере рада система за вентилацију – Радионица у школи/предузећу
– разликује елементе система за
аутоматску регулацију система за Подела одељења на групе
вентилацију Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
– објасни улогу и задатке елемената ком реализације наставе
система за аутоматску регулацију
система за вентилацију Препоруке за реализацију наставе
– користи дијаграме и шеме система за – Користити одговарајућа учила и стручну
вентилацију литературу
паровима
Оцењивање
Назив модула: Експлоатација и одржавање постројења за климатизација

стању да:
– Стицање знања о врстама, – познаје поступке експлоатације по – Експлоатација постројења за климатизацију На почетку модула ученике упознати са
конструкцијама и принципи стројења за климатизацију – Одржавање постројења за климатизацију циљевима и исходима наставе, односно учења,
ма рада постројења и уређаја – познаје поступке одржавања по – Прописи и техничка документација за планом рада и начинима оцењивања
за климатизацију стројења за климатизацију експлоатацију и одржавање постројења за
– Стицање знања о основним – разликује елементе система за климатизацију Облици наставе
принципима оптимал аутоматску регулацију система за Модул се реализује кроз следеће облике
ног рада постројења за климатизацију наставе:
климатизацију са гледишта – објасни улогу и задатке елемената – Практична настава (40 часова)
ефикасности, економичности система за аутоматску регулацију
и сигурности система Место реализације наставе
– Развијање интересовања за – безбедно и сигурно обавља поступке – Радионица у школи/предузећу
струку и практичну примену експлоатације и одржавања по
знања стројења за климатизацију Подела одељења на групе
– користи дијаграме и шеме система за Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
климатизацију ком реализације наставе

паровима
Оцењивање
– Физика
Назив предмета: АУТОМАТИЗАЦИЈА ПОСТРОЈЕЊА

НАСТАВА
Теоријска настава Вежбе Практична настава Вежбе у блоку
IV 93 30 123
– Стицање знања о управљању и системима аутоматског управљања
– Стицање знања о својствима система аутоматског управљања
– Стицање знања о регулисању и систему аутоматског регулисања
– Стицање знања о својствима система аутоматског регулисања
– Стицање знања за примену аутоматизације у постројењима за грејање, хлађење и климатизацију
1. Системи аутоматског управљања (САУ) 43
2. Системи аутоматског регулисања (САР) 80

Назив модула: Системи аутоматског управљања (САУ)
стању да:
– Стицање знања о управљању – наведе поделу САУ – САУ и његове компоненте На почетку модула ученике упознати са
и системима аутоматског – објасни начин рада САУ – Својства САУ циљевима и исходима наставе, односно учења,
управљања – објасни конструкцију и начин рада – Алгебра блокова планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања о својст компоненти у САУ – Појачавање система
вима система аутоматског – повеже компоненте у САУ: Облици наставе
управљања – сензор Модул се реализује кроз следеће облике на
– елемент за задавање и меморисање ставе:
величине – Вежбе (43 часа)
– претварач
– појачивач Подела одељења на групе
– преносник сигнала Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– корекциони орган ком реализације:
– прати и анализира рад САУ на – Вежби
уређајима за грејање, хлађење и
климатизацију Место реализације наставе
– користи техничкотехнолошку доку – Вежбе се реализују у специјализованој учио
ментацију ници (кабинет) и у предузећима

уређаје
паровима
– Користити САУ на постројењима у предузећу
– Проблеме везивати за постројења за грејање,
хлађење и климатизацију
Оцењивање
– демонстрацију
Назив модула: Системи аутоматског регулисања (САР)

стању да:
– Стицање знања о регули – дефинише величине процеса – Регулисање и САР На почетку модула ученике упознати са
сању и систему аутоматског – прати рад САР преко величина – Регулатори циљевима и исходима наставе, односно учења,
регулисања процеса: – Стабилност система аутоматског регулисања планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања о својст – притиска – Аутоматска контрола
вима система аутоматског – температуре – Сигнализација Облици наставе
регулисања – нивоа течности – Аутоматско регулисање величина процеса Модул се реализује кроз следеће облике на
– Стицање знања о значају – протока – Аутоматско регулисање рада постројења ставе:
аутоматског регулисања по – броја обртаја – Вежбе (50 часова)
стројења за грејање, хлађење – влажности – Вежбе у блоку (30 часова)
и климатизацију – брзине струјања
– објасни начин експлоатације по Подела одељења на групе
стројења у САР Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– прати рад САР према ефикасности ком реализације:
рада постројења: – Вежби
– котла – Вежби у блоку
– клима коморе
– чилера Место реализације наставе
– пумпе – Вежбе се реализују у специјализованој учио
– компресора ници (кабинет) и у предузећима
– вентилатора
– сплит система Препоруке за реализацију наставе
– користи техничкотехнолошку доку – Користити учила, мерне инструменте и
ментацију уређаје
паровима
– Користити САР на постројењима у предузећу
– Проблеме везивати за постројења за грејање,
хлађење и климатизацију
Оцењивање
– демонстрација

– Хидраулика и пнеуматика

НАСТАВА
у блоку
I 175 60 235
– Упознавање радног окружења и радног места
– Oспособљавање за примену мера заштите на раду
– Oспособљавање за руковање алатима, прибором и предметом рада
– Развијање осећаја за тачност израде радних предмета према техничкој документацији
– Развијање одговорности за извршавање постављених задатака
– Оспособљавање за самосталну израду радних предмета према техничко технолошкој документацији.
– Оспособљавање за мерење и контролисање радних предметима
– Oспособљавање за израду дневника рада практичне наставе и прављење извештаја контроле
1. Упознавање радног окружења и радног места, мере заштите на раду 20
2. Мерење и контролисање 30
3. Оцртавање и обележавање, турпијање, сечење и одсецање 60
4. Обликовање лимова и профила, закивање, меко лемљење, лепљење 80
5. Обрада бушењем и резање навоја 25
6. Термичка и термохемијска обрада, површинска заштита 20
Назив модула: Упознавање радног окружења и радног места, мере заштите на раду
стању да:
– Упознаје радионицу и радно – познаје алате, машине и уређаје у – Алати, машине и уређаје у радионици На почетку модула ученике упознати са
место радионици – Прописи и мере о заштити на раду циљевима и исходима наставе, односно учења,
– Упознаје се са правилима и – примени правила одржавања и – Мере и средства за пружање прве помоћи планом рада и начинима оцењивања
обавезама на радном месту чишћења машине, алата и прибора – Значај заштите животне средине
– Примена мера заштите на – примењује мере заштите на раду – Поступци сакупљања и одлагања штетних Облици наставе
раду и развијање одговор – поштује правила технолошке дисци материја Модул се реализује кроз следеће облике
ности и осећаја за тимски плине наставе:
рад – објашњава прописе из подручја – практична настава (20 часова)
– Упознаје се са прописима о екологије
заштити на раду – одлаже отпадне материјале Подела одељења на групе
– Упознаје се са узроцима – рационално користи материјал и Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
повреда на раду енергију ком реализације:
– Наводи мере и средства за – пружи прву помоћ – практична настава
пружање прве помоћи
– Објашњава значај заштите Место реализације наставе
животне средине – радионица
– Објашњава поступке са
купљања и одлагања штетних Препоруке за реализацију наставе
материја – Примењује мере заштите на раду
– Демонстрира рад са мерним инструментима
– Објашњава поступак мерења и контролисања
дефинисан технолошким поступком
му на грешке при раду
Оцењивање
– тестове практичних вештине – мерне листе
Назив модула: Мерење и контролисање

стању да:
– Оспособљавање ученика за – изврши мерење и контролисање: – Поступак мерења и контролисања дужинских На почетку модула ученике упознати са
самостално мерење и кон дужинских мера, углова, положаја и мера циљевима и исходима наставе, односно учења,
тролисање радних предмета облика и храпавости – Поступак мерења и контролисања углова планом рада и начинима оцењивања
према захтевима ручне и – рукује мерним алатима, прибором и – Прављење извештаја мерних листа контроле
машинске обраде предметом рада – Чување и одржавање мерила Облици наставе
– реши постављене задатке према Модул се реализује кроз следеће облике
техничко-технолошкој документацији наставе:
– попуњава мерну листу и оцењује – практична настава (30 часова)
властити рад
– примени правила одржавања и Подела одељења на групе
чишћења машине, алата и прибора Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– примењује мере заштите на раду ком реализације:
– практична настава

– Оцењивање обухвата израду четири мерне ли
сте за радне предмете различите сложености и
мерење радног предмета
Оцењивање
– тестове практичних вештина – мерне листе
Назив модула: Оцртавање и обележавање, турпијање, сечење и одсецање

стању да:
– Оспособљавање ученика – одабере прибор за стезање и придр – Мере заштите на раду На почетку модула ученике упознати са
за самостално обављање жавање – Прибор за стезање и придржавање циљевима и исходима наставе, односно учења,
послова оцртавања и обеле – изведе поступке обраде: оцртавања – Оцртавање и обележавање планом рада и начинима оцењивања
жавања, турпијања, сечења и и обележавања, турпијања, одвајање – Турпијање
одсецања сечењем и резањем – Одвајање сечењем и резањем Облици наставе
– демонстрира оштрење алата за оцрта – Одсецање тестерама Модул се реализује кроз следеће облике
вање, обележавање и раздвајање – Оштрење алата наставе:
– реши постављене задатке према – Израда радних предмета – практична настава (32 часа)
техничко-технолошкој документацији
– измери и контролише израдак Подела одељења на групе
– попуњава мерну листу и оцењује Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
властити рад ком реализације:
– примени правила одржавања и – практична настава
чишћења алата и прибора

– Оцењивање обухвата израду два радна пред
мета различите сложености која у себи садрже
следеће операције: оцртавање и обележавање;
турпијање, сечење или одсецање
Оцењивање
Назив модула: Обликовање лимова и профила, закивање, меко лемљење, лепљење

стању да:
– Оспособљавање ученика – изводи поступке исправљања мате – Мере заштите на раду На почетку модула ученике упознати са
за самостално обављање ријала – Исправљање материјала циљевима и исходима наставе, односно учења,
послова обликовања лимова – изводи савијање у топлом и хладном – Исправљање трака, лимова и шипкастих планом рада и начинима оцењивања
и профила стању разних материјала материјала
– Оспособљавање ученика за – изводи поступак закивања – Савијање у хладном или топлом стању Облици наставе
самостално обављање посло – објасни припрему материјала и алата – Врсте закивања. Алати за закивање Модул се реализује кроз следеће облике
ва закивања, меког лемљења, за меко лемљење – Ручно закивање лимова наставе:
лепљења – изводи поступак меког лемљења лимо – Припрема лимова и алата за меко лемљење – практична настава (20 часова)
ва или предмета израде – Припрема лимова и алата за лепљење – блок практичне наставе (60 часова)
– изводи поступак лепљења лимова или – Израда радних предмета
предмета израде Подела одељења на групе
– реши постављене задатке према Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
техничко-технолошкој документацији ком реализације:
– измери и контролише израдак – практична настава
– попуњава мерну листу и оцењује
властити рад Место реализације наставе
– примени правила одржавања и – радионица
следеће операције: обликовање лимова или
профила и закивање; обликовање лимова или
профила и меко лемљење
Оцењивање
– тестове практичних вештина-мерне листе
Назив модула: Обрада бушењем и резање навоја

стању да:
– Оспособљавање ученика – изабере прибор за стезање и придр – Прибор за стезање и придржавање На почетку модула ученике упознати са
за самостално обављање жавање – Обележавање циљевима и исходима наставе, односно учења,
послова обраде бушењем и – изводи поступке бушења, упуштање и – Бушење, упуштање и резање навоја планом рада и начинима оцењивања
резање навоја резање навоја – Оштрење резног алата за бушење
– изводи оштрење резног алата за – Израда радних предмета Облици наставе
бушење и развртање Модул се реализује кроз следеће облике
– користи мере заштите на раду наставе:
– рукује машинама, алатима, прибором – практична настава (25 часова)
и предметом рада
– примени прописане режиме обраде Подела одељења на групе
– реши постављене задатке према Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– измери и контролише израдак – практична настава
чишћења машине, алата и прибора
– Демонстрира рад на машини и радном месту
им на грешке при раду
(машину, припремак, алат, прибор и потребну
техничко технолошку документацију)

– Оцењивање обухвата израду два радна
предмета различите сложености која у себи
садрже следеће операције: бушење, упуштање
и резање навоја
Оцењивање
Назив модула: Термичка и термохемијска обрада, површинска заштита

стању да:
– Оспособљавање ученика – покаже како се врши припрема повр – Корозија. Врсте корозије На почетку модула ученике упознати са
за самостално обављање шине за заштиту од корозије – Припрема површине за заштиту циљевима и исходима наставе, односно учења,
послова термичке и термохе – користи мере заштите на раду – Каљење планом рада и начинима оцењивања
мијске обраде и површинске – изведе каљење једноставних ручних – Жарење
заштите алата – Отпуштање Облици наставе
– одабере поступак термичке обраде – Цементација Модул се реализује кроз следеће облике
– одабере поступак термохемијске – Нитрирање наставе:
обраде – Каљење једноставних ручних алата у води – практична настава (20 часова)
– да примени правила одржавања и и уљу
чишћења машине, алата и прибора Подела одељења на групе
Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– практична настава

– Демонстрира рад на поступцима термичке и
термохемијске обраде
(припремак, прибор и потребну техничко
– Оцењивање обухвата каљење два једноставна
ручна алата у води и уљу
Оцењивање

НАСТАВА
у блоку
II 210 60 270
– Овладавање вештинама у руковању алатима при обликовању лимова, профила, цеви и др. и растављању, састављању машинских
подсклопова и склопова постројења за климатизацију и грејање;
– Развијање осећаја за тачност израде радних предмета према техничкој документацији;
– Развијање одговорности за извршавање постављених задатака;
– Оспособљавање за самосталну израду радних предмета према техничко технолошкој документацији;
– Стицање знања и навика за практично коришћење средстава заштите на раду;
– Oспособљавање за израду дневника рада практичне наставе и прављење извештаја контроле.

1. Мерење основних грејних и расхладних параметара 30
2. Спајање материјала заваривањем и тврдим лемљењем 60
3. Припрема и израда цевне инсталације 60
4. Припрема грејних и климатизационих компонената за уградњу и уградња 60
5. Монтажа и демонтажа опреме цевне инсталације 60
Назив модула: Мерење основних грејних и расхладних параметара
стању да:
– Оспособљавање ученика за – познаје мерне уређаје и инструменте – Мерни уређаји и инструменти На почетку модула ученике упознати са
самостално мерење и контро – изврши мерење и контролисање – Поступци и методе мерења и контролисања циљевима и исходима наставе, односно учења,
лисање радних параметара – рукује мерним алатима, прибором и – Мерење величина: планом рада и начинима оцењивања
према захтевима рада предметом рада – притисак
– Примена мера заштите на – решава постављене задатке према – температура Облици наставе
раду и развијање одговор техничкотехнолошкој документацији – проток Модул се реализује кроз следеће облике
ности – развија аналитичност и прецизност – електроотпор наставе:
– попуњава мерну листу и оцењује – Прављење извештаја мерних листа контроле – практична настава (30 часова)
властити рад – Чување, одржавање мерила и одлагања
– примени правила одржавања, мерног алата Подела одељења на групе
чишћења и одлагања мерног алата Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– примењује мере заштите на раду ком реализације:
Практична настава


– Оцењивање обухвата израду четири мерне ли
сте за радне предмете различите сложености и
мерење радног предмета
Оцењивање
– тестове практичних вештина – мерне листе
Назив модула: Спајање материјала заваривањем и тврдим лемљењем

стању да:
– Оспособљавање ученика – познаје поступак, опрему , уређаје и – Мере заштите на раду На почетку модула ученике упознати са
за самостално обављање извођење гасног заваривања и резања – Припрема материјала за заваривање циљевима и исходима наставе, односно учења,
послова заваривања и тврдог – познаје поступак, опрему, уређаје и – Гасно заваривање и резање, прибор и опрема планом рада и начинима оцењивања
лемљења извођење електролучног заваривања – Техника рада гасног заваривања и резања
– Примена мера заштите на – познаје поступак, опрему , уређаје и – Тврдо лемљење, прибор и опрема Облици наставе
раду и развијање одговор извођење електроотпорног заваривања – Техника рада тврдог лемљења Модул се реализује кроз следеће облике
ности – објасни припрему материјала и алата – Електролучно заваривање, наставе:
за гасно заваривање и резање – Техника рада електролучног заваривања – практична настава (60 часова)
– познаје поступак, опрему, уређаје и – Електроотпорно заваривање
извођење тврдог лељења – Припрема материјала за заваривање Подела одељења на групе
– реши постављене задатке према – Израда радних предмета Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– измери и контролише израдак практична настава
– примењује мере заштите на раду Препоруке за реализацију наставе

Оцењивање
Назив модула: Припрема и израда цевне инсталације

стању да:
– Припрема и израда цевне – сече материјал (челичне, пластичне, – Сечење материјала На почетку модула ученике упознати са
инсталације грејања, клима керамичке, бакарне, алуминијумске и – Ручно и машинско савијање црних и обојених циљевима и исходима наставе, односно учења,
тизације, цевне инсталације цеви других врста материјала) ручним цеви и лимова планом рада и начинима оцењивања
ниског притиска, алтернатив и машинским маказама и тестером – Спајање материјала,
них извора топлотне енергије за метал – Методе и поступци спајања материјала Облици наставе
(система соларних колектора, – савија и исправља лимове (челичне, – Изолација цеви Модул се реализује кроз следеће облике
топлотних пумпи и геотер бакарне, месингане и алуминијумс – Контрола израдка наставе:
малних извора енергије) ке), траке, жице и остале профиле у – практична настава (30 часова)
– Примена мера заштите на топлом и хладном стању – блок практичне наставе (30 часова)
раду и развијање одговор – буши, упушта и разврће слепе и
ности пролазне рупе Подела одељења на групе
– ручно урезује и нарезује навој у про Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
лазним и слепим рупама ком реализације:
– реши постављене задатке према Практичне наставе
техничкотехнолошкој документацији Блок практичне наставе
– измери и контролише израдак
– попуњава мерну листу и оцењује Место реализације наставе
властити рад – радионица
– примени правила одржавања и
чишћења алата и прибора Препоруке за реализацију наставе
– примењује мере заштите на раду – Користи стручну литературу
– Демонстрира рад на машини и радном месту
(машину, припремак, алат, прибор и потребну
техничко технолошку документацију)
– Оцењивање обухвата израду два радна
предмета различите сложености која у себи
садрже следеће операције: бушење, упуштање
и резање навоја
Оцењивање
Назив модула: Припрема грејних и климатизационих компонената за уградњу и уградња

стању да:
– Оспособљавање ученика – изврши припреме и састављање греј – Мере заштите на раду На почетку модула ученике упознати са
за самостално обављање них елемената у грејно тело. – Грејна тела и уградња циљевима и исходима наставе, односно учења,
послова припрема грејних и – изведе уградњу арматуре у грејно – Елементи клима уређаја и уградња планом рада и начинима оцењивања
климатизационих компонена тело. – Клима канали
та за уградњу и уградња – изради заптивача и изведе поступак – Компоненте за проветравање Облици наставе
– Оспособљавање ученика за заптивања – провера на притисак. – решетке Модул се реализује кроз следеће облике
уградњу грејних тела – да угради грејна тела у систем – жалузине наставе:
– Оспособљавање ученика за – припрем климатизационе компонената – анемостати – практична настава (60 часова)
уградњу клима уређаја за уградњу
– Оспособљавање за примена – изведе састављање и растављање
мера заштите на раду и делова клима уређаја.
развијање одговорности
– изради и изведе састављање канала у Подела одељења на групе

климатизацији. Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– монтира компоненте за проветравање ком реализације:
(решетки, жалузина, анемостата итд.). Практичне наставе
– примењује мере безбедности и здра
вља на раду Место реализације наставе

следеће операције: оцртавање и обележавање,
Оцењивање
Назив модула: Монтажа и демонтажа опреме цевне инсталације

стању да:
– Оспособљавање ученика за – познаје елементе цевне инсталације – Мере заштите на раду На почетку модула ученике упознати са
самостално обављање по – уграђује, монтира и демонтира – Елементи цевне инсталације циљевима и исходима наставе, односно учења,
слова монтаже и демонтаже елементе цевне мреже инсталација за – Вентили планом рада и начинима оцењивања
опреме цевне инсталације грејање и климатизацију – Пумпе
– Примена мера заштите на – припрема елементе цевне инсталације – Фина арматура Облици наставе
раду и развијање одговор грејања и климатизације – Припрема елемената цевних инсталација Модул се реализује кроз следеће облике
ности – припрема заптиваче и изводи поступак – Провера цевне инсталације на притисак наставе:
заптивања цевне инсталације – практична настава (30 часова)
– испитује инсталације за грејање – блок практичне наставе (30 часова)
проветравање, ваздушно грејање и Подела одељења на групе
климатизацију Одељење се дели на групе до 10 ученика прили
– реши постављене задатке према ком реализације:
техничко-технолошкој документацији Практичне наставе
– измери и контролише израдак
– попуњава мерну листу и оцењује Место реализације наставе
властити рад – радионица
– примени правила одржавања и
чишћења алата и прибора Препоруке за реализацију наставе
– примењује мере заштите на раду – Користи стручну литературу
Оцењивање

НАСТАВА
Теоријска настава Вежбе Практична настава Практична настава у блоку
III 210 60 270
– Стицање знања о примени савремених техничких достигнућу у области грејања и климатизације;
– Стицање знања о врстама, конструкцијама и принципима рада постројења за вентилацију и климатизацију и њиховим уређајима;
вим уређајима;
1. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за грејање 60
2. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за хлађење 45
3. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја топлотне пумпе 30
4. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за вентилацију 54
5. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за климатизацију 81
Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за грејање
стању да:
– Стицање знања о експлоата – познаје поступке експлоатације опре – Експлоатација опреме и уређаја котловског На почетку модула ученике упознати са
цији и одржавању опреме и ме и уређаја за грејање постројења циљевима и исходима наставе, односно учења,
уређаја за грејање – познаје поступке одржавања опреме и – Одржавање опреме и уређаја котловског планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самостал уређаја за грејање постројења
но руковање постројењем за – изведе поступке: – Одржавање притиска у систему грејања Облици наставе
грејање – избора и уградње грејног тела – Прописи и техничка документација за експло Модул се реализује кроз следеће облике
– пуштање постројења у рад атацију и одржавање постројења за грејање наставе:
– регулисања параметара радног медија – Практична настава (30 часова)
у систему – Блок практичне наставе (30 часова)
– праћења рада котловског постројења и Место реализације наставе
утврђивање режима рада – Предузећеу
– заустављање постројења
– провере рада опреме и уређаја за Подела одељења на групе
грејање Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
– користи техничкотехнолошку доку ком реализације наставе:
ментацију постројења за централно – Практична настава
грејање – Блок практичне наставе

– Користити одговарајућу опрему, уређаје и
паровима
Оцењивање
– тестове практичних вештиина
Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за хлађење

стању да:
– Стицање знања о експлоата – познаје поступке експлоатације опре – Експлоатација постројења за хлађење На почетку модула ученике упознати са
цији и одржавању опреме и ме и уређаја за хлађење – Одржавање постројења за хлађење циљевима и исходима наставе, односно учења,
уређаја за хлађење – познаје поступке одржавања опреме и – Одржавање параметара у систему за хлађење планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самостал уређаја за хлађење – Прописи и техничка документације за експло
но руковање постројењем за – изведе поступке: атацију и одржавање постројења за хлађење Облици наставе
хлађење – избора и уградња расхладне опреме Модул се реализује кроз следеће облике
и уређаја наставе:
– пуштање постројења у рад – Практична настава (45 часова)
– регулисања параметара радног медија
у систему Место реализације наставе
– праћења рада расхладног постројења и – Предузеће
утврђивање режима рада
– заустављање постројења Подела одељења на групе
– провере рада опреме и уређаја за Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
расхладу ком реализације наставе
– користи техничко технолошку доку
ментацију постројења за расхладу Препоруке за реализацију наставе
паровима
Оцењивање
Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја топлотне пумпе

стању да:
– Стицање знања о експлоата – познаје поступке експлоатације опре – Експлоатација топлотне пумпе На почетку модула ученике упознати са
цији и одржавању опреме и ме и уређаја топлотне пумпе – Одржавање топлотне пумпе циљевима и исходима наставе, односно учења,
уређаја топлотне пумпе – познаје поступке одржавања опреме и – Одржавање параметара у систему са топлот планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самос уређаја топлотне пумпе ном пумпом
тално руковање опреме и – изведе поступке: – Прописи и техничка документације за Облици наставе
уређаја топлотне пумпе – избора и уградња опреме и уређаја експлоатацију и одржавање опреме и уређаја Модул се реализује кроз следеће облике
топлотне пумпе топлотне пумпе наставе:
– пуштање постројења у рад – Практична настава (30 часова)
– регулисања параметара радног медија
у систему Место реализације наставе
– праћења рада опреме и уређаја топлот – Предузеће
не пумпе и утврђивање режима рада
– заустављање постројења Подела одељења на групе
– провере рада опреме и уређаја топлот Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
не пумпе ком реализације наставе
– користи техничкотехнолошку доку
ментацију постројења за расхладу Препоруке за реализацију наставе
паровима
Оцењивање
– тестове практичних вештиина

Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја постројења за вентилацију
стању да:
– Стицање неопходних знања о – познаје поступке експлоатације – Експлоатација опреме и уређаја постројења за На почетку модула ученике упознати са
експлоатацији и одржавању опреме и уређаја постројења за вентилацију циљевима и исходима наставе, односно учења,
постројења за вентилацију вентилацију – Одржавање опреме и уређаја постројења за планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самос – познаје поступке одржавања опреме и вентилацију
тално руковање опремом уређаја постројења за вентилацију – Прописи и техничка документација за Облици наставе
и уређајима постројења за – изведе поступке: експлоатацију и одржавање постројења за Модул се реализује кроз следеће облике
вентилацију – пуштање постројења у рад вентилацију наставе:
– одржавања притиска у систему Место реализације наставе
– заустављање постројења – Предузеће
– провере рада система за вентилацију
– Практичне наставе
– Блок практичне наставе

паровима
Оцењивање
– тестове практичних вештина,
Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за климатизацију

стању да:
– Стицање знања о врстама, – познаје поступке експлоатације по – Основи технике климатизације На почетку модула ученике упознати са
конструкцијама и принци стројења за климатизацију – Елементи климатизационог постројења циљевима и исходима наставе, односно учења,
пима рада опреме и уређаја – познаје поступке одржавања опреме и – Клима комора планом рада и начинима оцењивања
постројења за климатизацију уређаја за климатизацију – Приказ процеса обраде ваздуха у клима комо
– Стицање знања о основним – разликује опрему и уређаје система ри у hx-дијаграму Облици наставе
принципима оптималног за аутоматску регулацију система за – Системи климатизације Модул се реализује кроз следеће облике
рада опреме и уређаја климатизацију – централни наставе:
постројења за климатизацију – објасни улогу и задатке елемената – зонски – Практична настава (66 часова)
са гледишта ефикасности, система за аутоматску регулацију – локални – Блок практичне наставе (15 часова)
економичности и сигурности система
– Развијање интересовања за – безбедно и сигурно обавља поступке Место реализације наставе
струку и практичну примену експлоатације и одржавања опреме и – Предузеће
знања уређаја постројења за климатизацију Подела одељења на групе
– користи дијаграме и шеме система за Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
климатизацију ком реализације:
– Практичне наставе

паровима
Оцењивање
– тестове практичних вештина,
– Техничка физика –Т
ермодинамика
– Техничка механика –Т
ехника мерења и аутоматизације
– Електротехника и електроника –Т
ермоенергетски процеси
– Хидраулика и пнеуматика –А
утоматизација постројења

НАСТАВА
Теоријска настава Вежбе Практична настава Практична настава у блоку
IV 186 60 246
– Стицање знања о примени савремених техничких достигнућу у области грејања и климатизације.
– Стицање знања о врстама, конструкцијама и принципима рада постројења за вентилацију и климатизацију и њихових уређаја;
вих уређаја;
1. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за грејање 69
2. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за хлађење 54
3. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за вентилацију 45
4. Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за климатизацију 78
Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за грејање
стању да:
– Стицање знања о експлоата – познаје поступке експлоатације опре – Експлоатација котловског постројења На почетку модула ученике упознати са
цији и одржавању опреме и ме и уређаја за грејање – Одржавање котловског постројења циљевима и исходима наставе, односно учења,
уређаја за грејање – познаје поступке одржавања опреме и – Одржавање притиска у систему грејања планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самос уређаја за грејање – Прописа и техничка документација за експло
тално руковање опреме и – изведе поступке: атацију и одржавање постројења за грејање Облици наставе
уређаја за грејање – пуштање постројења у рад Модул се реализује кроз следеће облике
– одржавања притиска у систему – Блок практичне наставе (15 часова)
– заустављање постројења
– провере рада система за грејање Место реализације наставе
– разликује елементе система за ауто – Радионица у школи/предузећу
матску регулацију система за грејање
– објасни улогу и задатке елемената сис Подела одељења на групе
тема за аутоматску регулацију система Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
за грејање ком реализације наставе:
– користи дијаграме и шеме система за – Практична настава
грејање – Блок практичне наставе

– Користити одговарајућу опрему, уређаје и
паровима
Оцењивање
– провера практичних вештина
Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја за хлађење

стању да:
– Стицање неопходних знања о – познаје поступке експлоатације опре – Експлоатација постројења за хлађење На почетку модула ученике упознати са
експлоатацији и одржавању ме и уређаја за хлађење – Одржавање постројења за хлађење циљевима и исходима наставе, односно учења,
опреме и уређаја за хлађење – познаје поступке одржавања опреме и – Одржавање параметара у систему за хлађење планом рада и начинима оцењивања
– Стицање знања за самос уређаја за хлађење – Прописи и техничка документације за експло
тално руковање опремом и – изведе поступке: атацију и одржавање постројења за хлађење Облици наставе
уређајима за хлађење – пуштање постројења у рад Модул се реализује кроз следеће облике
– одржава притисак у систему – Блок практичне наставе (15 часова)
– заустави постројења
– контролише рада система за хлађење Место реализације наставе
– разликује елементе система за ауто – Предузеће
матску регулацију система за хлађење
– објасни улогу и задатке елемената сис Подела одељења на групе
тема за аутоматску регулацију система Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
за хлађење ком реализације наставе:
– користи дијаграме и шеме система за – Практична настава
хлађење – Блок практичне наставе

паровима
Оцењивање
Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја постројења за вентилацију
стању да:
– Стицање неопходних знања о – познаје поступке експлоатације – Експлоатација постројења за вентилацију На почетку модула ученике упознати са
експлоатацији и одржавању опреме и уређаја постројења за – Одржавање постројења за вентилацију циљевима и исходима наставе, односно учења,
опреме и уређаја постројења вентилацију – Прописи и техничка документација за планом рада и начинима оцењивања
за вентилацију – познаје поступке одржавања опреме и експлоатацију и одржавање постројења за
уређаја постројења за вентилацију вентилацију Облици наставе
– изведе поступке: Модул се реализује кроз следеће облике
– пуштање постројења у рад наставе:
– провере рада система за вентилацију – Предузеће
– разликује елементе система за
аутоматску регулацију система за Подела одељења на групе
вентилацију Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
– објасни улогу и задатке елемената ком реализације наставе:
система за аутоматску регулацију – Практична настава
система за вентилацију – Блок практичне наставе
– користи дијаграме и шеме система за
вентилацију Препоруке за реализацију наставе
паровима
Оцењивање
Назив модула: Експлоатација и одржавање опреме и уређаја постројења за климатизација

стању да:
– Стицање знања о врстама, – познаје поступке експлоатације по – Експлоатација постројења за климатизацију На почетку модула ученике упознати са
конструкцијама и принципи стројења за климатизацију – Одржавање постројења за климатизацију циљевима и исходима наставе, односно учења,
ма рада постројења и уређаја – познаје поступке одржавања по – Прописи и техничка документација за планом рада и начинима оцењивања
за климатизацију стројења за климатизацију експлоатацију и одржавање постројења за
– Стицање знања о основним – разликује елементе система за климатизацију Облици наставе
принципима оптимал аутоматску регулацију система за Модул се реализује кроз следеће облике
ног рада постројења за климатизацију наставе:
климатизацију са гледишта – објасни улогу и задатке елемената – Практична настава (63 часа)
ефикасности, економичности система за аутоматску регулацију – Блок практичне наставе (15 часова)
и сигурности система
– Развијање интересовања за – безбедно и сигурно обавља поступке Место реализације наставе
струку и практичну примену експлоатације и одржавања по – Предузеће
знања стројења за климатизацију
– користи дијаграме и шеме система за Подела одељења на групе
климатизацију Одељење се дели на групe до 10 ученика прили
ком реализације наставе:
– Практична настава

паровима
Оцењивање
– тестове практичних вештина, мерне листе

Циљеви предмета – Развијање пословних и предузетничких знања, вештина и понашања
– Развијање предузетничких вредности и способности да се препознају предузетничке могућности у локалној средини и делује у складу са тим
– Развијање пословног и предузетничког начина мишљења
– Развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној орјентацији
– Оспособљавање за активно тражење посла (запошљавање и самозапошљавање)
– Оспособљавање за израду једноставног плана пословања мале фирме
– Мултидисциплинарни приступ и оријентација на праксу
– Развијање основе за континуирано учење
– Развијање одговорног односа према очувању природних ресурса и еколошке равнотеже.
ИСХОДИ
у стању да:
Предузетништво и – Разумевање појма и зна – наведе адекватне примере преду – Појам, развој и значај предузетништва На уводном часу ученике упознати са
предузетник чаја предузетништва зетништва из локалног окружења – Профил и карактеристике успешног циљевима и исходима наставе / учења,
– Препознавање особено – наведе карактеристике преду предузетника планом рада и начинима оцењивања/
сти предузетника зетника – Мотиви предузетника обавезом ученика да у току наставе
– објасни значај мотивационих – Технике и критеријуми за утврђивање редовно формирају радну свеску
фактора у предузетништву предузетничких предиспозиција Облици наставе
– доведе у однос појмове ино Вежбе (62 часа)
вативност, предузимљивост и
предузетништво Методе рада:
– препозна различите начине Радионичарски
отпочињања посла у локалној (све интерактивне методе рада)
заједници
Одељење се дели на 2 групе ( 2
наставника)

Вежбе се реализују у кабинету /
учионици

Предузетништво и предузетник 6
часова вежби
маркетинг план 14 часова вежби
Управљање и организација 24 часа
вежби
Економија пословања 10 часова вежби
Ученички пројект–презентација
пословног
плана 8 часова вежби
Оцењивање
– активност ученика на часу
– редовност и прегледност радне свеске
– израду практичних радова (маркетинг,
организационо-производни и финан
сијски план)
– израду коначне верзије бизнис плана
– презентацију
Предузетништво и предузетник: Дати
пример успешног предузетника и/или
позвати на час госта – предузетника
који би говорио ученицима о својим
искуствима или посета успешном
предузетнику;
Развијање и процена – Развијање способности – примени креативне технике – Трагање за пословним идејама Развијање и процена пословних идеја,
пословних идеја, за уочавање, формули избора, селекције и вредновања – Процена пословних могућности за маркетинг план: Користити олују идеја
маркетинг план сање и процену послов пословних идеја нови пословни подухват и вођене дискусије да се ученицима
них идеја – препозна садржај и значај бизнис – swot анализа помогне у креативном смишљању
– Упознавање ученика са плана – Структура бизнис плана и маркетинг бизнис идеја и одабиру најповољније.
елементима маркетинг – истражи међусобно деловање плана као његовог дела Препоручити ученицима да бизнис
плана фактора који утичу на тржиште: – Елементи маркетинг микса (5П) идеје траже у оквиру свог подручја рада
– Развијање смисла за цена, производ, место, промоција – (производ/услуга, цена, канали али не инсистирати на томе. Ученици
тимски рад и личност дистрибуције, промоција, личност) се дела на групе окупљене око једне
– прикупи и анализира – Рад на терену-истраживање тржишта пословне идеје у којима остају до краја.
информације о тржишту и – Презентација маркетинг плана за Групе ученика окупљене око једне
развија индивидуалну маркетинг одабрану бизнис идеју пословне идеје врше истраживање
стратегију тржишта по наставниковим упутствима.
– развије самопоуздање у Пожељно је организовати посету малим
спровођењу теренских предузећима где ће се ученици инфо
испитивања рмисати о начину деловања и опстанка
– самостално изради маркетинг тог предузећа на тржишту.
плана у припреми бизнис плана
– презентује маркетинг план као
део сопственог бизнис плана
Управљање и орга- – Упознавање ученика – наведе особине успешног – Менаџмент функције (планирање, Управљање и организација:
низација, са суштином основних менаџера организовање, вођење и контрола) Препоручене садржаје по темама ученик
правни оквир за ос- менаџмент функција и – објасни основе менаџмента услу – Појам и врсте трошкова, цена коштања савладава на једноставним примерима
нивање и функцио- вештина га/производње – Инвестиције уз помоћ наставника
нисање делатности – Упознавање ученика са – објасни на једноставном примеру – Преломна тачка рентабилности Методе рада :
специфичностима уп појам и врсте трошкова, цену – Менаџмент производње – управљање Мини предавања
рављања производњом/ коштања и инвестиције производним процесом/услугом Симулација
услугама и људским – израчуна праг рентабилности на – Управљање људским ресурсима Студија случаја
ресурсима једноставном примеру – Управљање временом Дискусија
– Упознавање ученика – објасни значај производног плана – Инжењеринг вредности Давати упутстава ученицима где и како
са значајем коришћења и изради производни план за соп – Информационе технологије у посло да дођу до неопходних информација.
информационих ствену бизнис идеју у најједнос вању Користити сајтове за прикупљање ин
технологија за савреме тавнијем облику (самостално или – Правни аспект покретања бизниса формација (www.apr.gov.rs. , www.sme.
но пословање уз помоћ наставника) gov. rs. и други).
– Давање основних упут – увиђа значај планирања и одабира Основна пословна документација: CV,
става где доћи до неоп људских ресурса за потребе молба, жалба, извештај, записник...
ходних информација организације Посета социјалним партнерима на
– користи гантограм локалном нивоу (општина, филијале
– објасни значај информацио Националне службе за запошљавање,
них технологија за савремено Регионалне агенције за развој малих и
пословање средњих предузећа и сл.)
– схвати важност непрекидног ино
вирања производа или услуга
– изабере најповољнију организа
циону и правну форму привредне
активности
– изради и презентује организа
циони план за сопствену бизнис
идеју
– самостално сачини или попуни
основну пословну документацију
Економија посло- – Разумевање значаја – састави биланс стања на најјед – Биланс стања Економија пословања, финансијски
вања, финансијски биланса стања, биланса ноставнијем примеру – Биланс успеха план
план успеха и токова гото – састави биланс успеха и утврди – Биланс токова готовине (cash flow) Користити формулар за бизнис план
вине као најважнијих пословни резултат на најједнос – Извори финансирања Националне службе запошљавања.
финансијских извештаја тавнијем примеру – Институције и инфраструктура за Користити најједноставније табеле за
у бизнис плану – направи разлику између прихода подршку предузетништву израду биланса стања, биланса успеха
– Препознавање профита/ и расхода с једне стране и прили – Припрема и презентација финан и биланса новчаних токова.
добити као основног ва и одлива новца са друге стране сијског плана Обрадити садржај на најједноставнијим
мотива пословања на најједноставнијем примеру примерима из праксе
– Разумевање значаја лик – наведе могуће начине финанси Методе рада :
видности у пословању рања сопствене делатности Мини предавања
предузећа – се информише у одговарајућим Симулација
институцијама о свим реле Студија случаја
вантним питањима од значаја за Дискусија
покретање бизниса
– идентификује начине за одржа
вање ликвидности у пословању
предузећа
– састави финансијски план за соп
ствену бизнис идеју самостално
или уз помоћ наставника
– презентује финансијски план за
своју бизнис идеју
Ученички пројект- – Оспособити ученика да – самостално или уз помоћ на – Израда целовитог бизнис плана за Ученички пројект-презентација
презентација посло- разуме и доведе у везу ставника да повеже све урађене сопствену бизнис идеју пословног плана: Позвати на јавни час
вног плана све делове бизнис плана делове бизнис плана – Презентација појединачних/групних успешног предузетника, представнике
– Оспособљавање ученика – изради коначан (једноставан) бизнис планова и дискусија школе, локалне самоуправе и банака за
у вештинама презента бизнис план за сопствену бизнис процену реалности и иновативности
ције бизнис плана идеју бизнис плана. Према могућности награ
– презентује бизнис план у оквиру дити најбоље радове. У презентацији
јавног часа из предмета преду користити сва расположива средства за
зетништво визуализацију а посебно презентацију у
power point-у.
1. Сви стручни предмети
Б: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ
Назив предмета: АЛТЕРНАТИВНИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

Годишњи фонд часова: 70/62
Разред: трећи/четврти
Циљеви предмета: – Схватање потреба за електричном енергијом, њеног значаја и улоге за развој друштва.
– Упознавање са неконвенционалним методама производње електричне енергије.
– Упознавање алтернативних-обновљивих енергетских извора.
– Стицање знања о штедњи и рационалној потрошњи енергије.
– Развијање интересовања за што ширу примену алтернативних енергетских извора.
ИСХОДИ
у стању да:
Основни појмови о – Стицање знања о зна – дефинише појам и поделу енер – Извори енергије и њихова подела На почетку теме ученике упознати са
енергији и изворима чају и улози енергије за гетских извора –Е нергетска ефикасност циљевима и исходима наставе/учења,
енергије развој друштва – уочи повезаност планом рада и начинима оцењивања.
– Стицање знања о зна – енергије са свим гранама при Облици наставе
чају и појму енергетске вреде Предмет се реализује кроз следеће
ефикасности – објасни значај за планирање раз облике наставе:
воја енергетске ефикасности – теоријска настава (70/62 часа)
– објасни значај и улогу енергетске
ефикасности за развој друштва Подела одељења на групе
Обновљиви и – Стицање знања о енер – разликује обновљиве и необно – Енергетске резерве Одељење се не дели на групе.
необновљиви извори гетским резервама вљиве изворе енергије – Обновљиви извори енергије
енергије – Стицање знања о карак – разликује карактеристике обно – Складиштење енергије Место реализације наставе
теристикама и потен вљивих извора енергије : – Теоријска настава се реализује у
цијалима обновљивих – соларна енергија учионици
и необновљивих извора – фотонапонска конверзија Оцењивање
енергије – енергија ветра Вредновање остварености исхода
– хидроенергија вршити кроз:
– геотермална енергија 1. Праћење остварености исхода
– биомаса 2. Тестове знања
– анализира начине складиштење 3. Семинарски рад
– енергије
– развија осећај одговорности
према енергетским изворима
– развија осећај за очување еколо
гије и животне средине
Постројења за – Стицање знања о – разликује начине трансформације – Постројења за експлоатацију алтерна
експлоатацију ал- постројењима за експло енергије из алтернативних извора тивних извора енергије :
тернативних извора атацију алтернативних енергије – соларна енергија
енергије извора енергије : – развија осећај за очување еколо – фотонапонска конверзија
– соларна енергија гије и животне средине – енергија ветра
– фотонапонска конвер – хидроенергија
зија – геотермална енергија
– енергија ветра – биомаса
– хидроенергија
– геотермална енергија
– биомаса
Рационално ко- – Стицање знања о – упоређује специфичне топлотне – Енергетска ефикасност у зградарству
ришћење енергије у eнергетски ефикаснoj потребе од старих кућа до савре – Т ермоизолациони материјали
зградарству градњи мених пасивних кућа
– Стицање знања о – разликује факторе који утичу на
термоизолационим енергетски биланс куће
материјалима – упоређује карактеристике термо
– Стицање знања о изолационих материјала
енергетској ефикасности – упоређује топлотне карактеристи
прозора и врата ке различитих врста стакала
– Стицање знања за – развија осећај одговорности
повећање енергетске према енергетским изворима
ефикасности у кућама – развија осећај за очување еколо
гије и животне средине
Назив предмета: ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ

Годишњи фонд часова: 70/62
Циљеви предмета: – Схватање потреба за електричном енергијом, њеног значаја и улоге за развој друштва.
– Познавање врста електрана и начина производње електричне енергије.
– Упознавање са неконвенционалним методама производње електричне енергије.
– Стицање знања о ограниченим конвенционалним енергетским изворима.
– Упознавање алтернативних обновљивих енергетских извора.
– Стицање знања о штедњи и рационалној потрошњи енергије.
ИСХОДИ
у стању да:
Енергетска ефикас- – Стицање знања о – препозна енергетски ефикасне – Енергетски ефикасни уређаји На почетку теме ученике упознати са
ност електричних начинима уређаје – Означавање енергетске ефикасности циљевима и исходима наставе/учења,
апарата и уређаја – уштеде електричне – изврши избор штедне сијалице уређаја планом рада и начинима оцењивања.
енергије у домаћинству према намени просторије Облици наставе
коришћењем енергетски – развија позитивну оријентацију Предмет се реализује кроз следеће
ефикаснијих уређаја према занимању облике наставе:
– Стицање знања о – теоријска настава
изворима светлости са (70/62 часа)
смањеном потрошњом Подела одељења на групе
електричне енергије Одељење се не дели на групе.
Енергетска ефи- – Стицање знања о – објасни ефикасност система за – Ефикасност система за грејање и
касност техничких ефикасности система за грејање и хлађење хлађење Место реализације наставе
система грејање и хлађење – објасни ефикасност система за – Ефикасност система за вентилацију и – Теоријска настава се реализује у
– Стицање знања о – вентилацију и климатизацију климатизацију учионици
ефикасности система за – објасни контролу и управљање – Контрола и управљање потрошњом Оцењивање
вентилацију и клима потрошњом енергије у објектима енергије у објектима Вредновање остварености исхода
тизацију вршити кроз:
– Стицање знања о – Праћењеостварености исхода
начинима и уређајима за – Тестове знања
контролу и управљање – Семинарски рад
потрошњом енергије у
објектима
Енергетска ефикас- – Стицање знања о – објасни примену: – Енергетска ефикасност у домаћинству
ност у домаћинству примени : – соларних колектора у
– соларних колектора за домаћинству
домаћинство – фотонапонских панела
– фотонапонских панела – ветрогенератора за напајање
– ветрогенератора за објеката
напајање објеката
Назив модула: МЕХАТРОНИКА

Трајање модула: 70/62 часa
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
стању да:
– Оспособљавање ученика – разликује и постави мерне претвараче – Конструкција, карактеристике и – На почетку модула ученике упознати са
да самостално одабере и – провери исправност и замени не намена мерних претварача: циљем/циљевима и исходима, планом и начи
постави мерне претвараче и исправне мерне претвараче – отпорни нима оцењивања.
утврди њихову исправност – подеси параметре мерних претварача – капацитивни
– врши избор мерних претварача из – индуктивни Облици наставе
– Оспособљавање ученика каталога – индукциони Модул се реализује кроз следеће облике
да према конструкцији и – припреми извешај о извршеном – оптоелектронски наставе:
намени разликује, одабира мерењу – пиезоелектрични – Теоријска настава (70/62 часова)
и повезује регулаторе и – постави интерфејс према рачунару – механички
сервосистеме А/Д, тајмер, бројач, сва мерења преко – електромагнетни Подела одељења на групе
рачунара, примени рачунар у мерењу – хидраулични Одељење се не дели на групе, приликом реали
– објасни улогу појединих елемената из – пнеуматски. зације наставе
система управљања – Принцип рада мерних претварача:
– постави задате вредности у систему – помераја Место реализације наставе
управљања на основу жељених излаз – брзине (тахогенератор, енкодер) – Настава се реализују у школској учионици
них величина – силе и напрезања
– предвиди промену излазних величина – температуре Оцењивање
у систему управљања на основу – притиска Вредновање остварености исхода вршити кроз:
задатих вредности и одабере потребан – нивоа – Праћење остварености исхода
регулатор – протока – Тестове знања
– разликује утицај пропорционалног – положаја (механички претварачи, фото 3. Семинарски рад
(П), интегралног (И) и диференцијал електрични, индуктивни и капацитативни
ног (Д) дејства на систем управљања сензори) .
– уочи доминантно дејство ПИД регула – Провера и подешавање параметара мерних
тора на основу понашања стања излаза претварача
система управљања
– повезује елементе сервосистема и – Блок-шемe система аутоматског управљања и

врши њихово подешавање улога појединих елемената
– повезује елементе система аутоматске – Аналогно и дигитално управљање
регулације и врши њихово подеша тока, нивоа, влажности, осветљености итд.
вање – Тест функције и одзив система
– ПИД управљање
– Релејни контролери
– Oсновни појмови о fuzzy логици
– Сервосистеми:
– позициони
– брзински
– Регулација процесних величина: температуре,
притиска, про
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА / МОДУЛИМА
Назив предмета: УПРАВЉАЊЕ СИСТЕМОМ КВАЛИТЕТА

Годишњи фонд часова: 70/62 часова
– Стицање знања о концептима управљања квалитетом.
– Стицање знања о међународним стандардима ISO 9000.
– Стицање знања о ТQМ концепту и моделима ТQМ.
– Стицање знања о алатима квалитета.
Циљеви предмета: – Стицање знања о менаџмент техникама које утичу на квалитет.
– Стицање знања о националној стратегији одрживог развоја.
– Стицање знања о усклађености националне стратегије управљању отпадом са директивама ЕУ.
– Стицање знања о усклађености националног програма заштите потрошача са директивама ЕУ.
– Овладавање стручном терминологијом неопходном за комуникацију у струци.
ИСХОДИ
ТЕМА По завршетку теме ученик ће бити
у стању да:
Концепт управљања – Стицање знања о про – препозна промене у пословном – Концепт управљања квалитетом На уводном часу ученике упознати са
квалитетом менама у пословном ок окружењу и утицај технолошког – Менаџмента у управљању квалитетом циљевима и исходима наставе / учења,
ружењу и опис утицаја развоја на пословање планом рада и начинима оцењивања/
технолошког развоја на – разликује везе између пословних обавезом ученика да у току наставе
пословање функција и значај квалитета за редовно формирају радну свеску
– Стицање знања о тржишну позицију
повезаношћу пословних – препозна улогу и значај менаџ Облици наставе
функција и дефинисање мента у управљању квалитетом Предмет се реализује кроз следеће
значаја квалитета за облике наставе:
тржишну позицију теоријска настава (70/62 часа)
– Стицање знања о значају
менаџмента у упра Место реализације наставе
вљању квалитетом Настава се реализују у учионици
Међународни стан- – Стицање знања о серији – препозна улогу и значај примене – Међународни стандарди ISO 9000 Оцењивање
дарди ISO 9000 стандарда ISO 9000 серије стандарда ISO 9000 – Карактеристике менаџмента квалитета Вредновање остварености исхода
– Стицање знања о – објасни опште карактеристике (QМS) вршити кроз:
општим карактеристи менаџмента квалитетом (QМS) – Трошкови квалитета и предности уве 1. Праћење остварености исхода
кама менаџмента ква – утврди трошкове квалитета и деног система управљања квалитетом 2. Тестове знања
литетом –QМS [QМS= предности уведеног система 3. Семинарски рад
управљање системом управљања квалитетом
квалитета, (Quality
Management Systems)]
– Стицање знања о
трошковима квалитета
и предностима уведеног
система управљања
квалитетом
Концепт и модели – Стицање знања о – препозна настанак и развој ТQМ – Концепт и модели управљања тотал
управљања тотал- настанку и развој ТQМ концепта ним квалитетом
ним квалитетом [ТQМ=управљање – разликује различите моделе ТQМ
(ТQМ) тоталним квалите – упоређује јапански, амерички и
том (Total Quality европски модел ТQМ
Management)]
концепта и потребу за
унапређењем знања
настанку различитих
модела ТQМ
јапанском, америчком и
европском моделу ТQМ
Алати за утврђивање – Стицање знања о – анализира принципе управљања – Алати за утврђивање квалитета:
квалитета принципима управљања квалитетом (узроковање, разла – дијаграм тока процеса,
квалитетом (узроковање, гање и распознавање података) – листа за прикупљање података,
разлагање и распозна – анализира основне алате ква – хистограм
вање података) литета: дијаграм тока процеса, – парето дијаграм
– Стицање знања о основ листа за прикупљање података,
ним алатима квалитета: хистограм и парето дијаграм
дијаграм тока процеса,
листа за прикупљање
података, хистограм и
парето дијаграм
Менаџмент технике – Стицање знања о развоју – препозна развој нових – Менаџмент технике које утичу на
које утичу на ква- нових менаџмент –м енаџмент техника и управљања квалитет
литет техника и управљања квалитетом – Модели унапређења задовољства
квалитетом – препозна модел унапређења корисника
– Стицање знања о моделу задовољства корисника
унапређивања задо
вољства корисника
Стратегија одрживог – Стицање знања о – препозна значај националне стра – Стратегија одрживог развоја и упра
развоја и управљања националној стратегији тегије одрживог развоја вљања отпадом
отпадом одрживог развоја – препозна значај усклађености
– Стицање знања о националне стратегије управљања
усклађености национал отпадом са директивама ЕУ
не стратегије управљања
отпадом са директивама
ЕУ
Програм заштите – Стицање знања о – препознаје значај усклађености – Национални програм заштите пот
потрошача усклађености национал националног програма заштите рошача
ног програма заштите потрошача са директивама ЕУ
потрошача са директи
вама ЕУ
Сви стручни предмети
5 ПРОГРАМ
На основу члана 62. став 2. и члана 65. став 2. Закона о сред СТРУЧНЕ МАТУРЕ И ЗАВРШНОГ ИСПИТА
њем образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 55/13
и 101/17), Циљ програма стручне матуре и завршног испита
Циљ доношења програма стручне матуре и завршног испита
П РА В И Л Н И К је да припреми ученика, школу и остале учеснике у овом процесу
за спровођење и полагање испита стручне матуре и завршног ис
о Програму стручне матуре и завршног испита пита.
Језик полагања стручне матуре и завршног испита

Члан 1.
Овим правилником утврђује се Програм стручне матуре и за Језик полагања стручне матуре и завршног испита је језик на
вршног испита. коме је ученик стицао средње стручно образовање и васпитање.
Програм из става 1. овог члана одштампан је у прилогу овог Ученици који су средње стручно образовање и васпитање стицали
правилника и чини његов саставни део. на српском и страном језику, тј. двојезично полажу стручну матуру
или завршни испит на српском језику.
Члан 2. Ученик који је образовање и васпитање стицао на језику на
Ученици који заврше четворогодишње средње стручно обра ционалне мањине може изабрати да стручну матуру, у целини или
зовање и васпитање полагаће стручну матуру по програму који је њен део, као и завршни испит, полаже на српском језику.
утврђен овим правилником почев од школске 2020/2021. године,
а ученици који заврше трогодишње средње стручно образовање и СТРУЧНА МАТУРА
васпитање полагаће завршни испит средњег стручног образовања
и васпитања по програму који је утврђен овим правилником почев Циљ стручне матуре
од школске 2019/2020. године.
Стручном матуром проверава се да ли је ученик, након завр
Члан 3. шеног четвртог разреда средњег стручног образовања за образов
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављи ни профил, стекао стручне компетенције прописане стандардом
вања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гла квалификације, односно знања, вештине и ставове за рад и наста
снику”. вак школовања, а у складу са наставним планом и програмом.
Број 110-00-276/2017-04 Право на полагање стручне матуре
Министар, Ученик полаже стручну матуру у складу са законом. Струч
Младен Шарчевић, с.р. ну матуру може да полаже ученик који је завршио четири разреда
средњег стручног образовања по наставном плану и програму/ На матурском практичном раду ученик извршава радне за
плану и програму наставе и учења за образовни профил за који се датке којим се проверавају стручне компетенције, односно стечена
школује. знања, умења и вештине.
Ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом полажу За проверу стручних компетенција, односно стечених знања,
стручну матуру у складу са њиховим моторичким и чулним могућ умења и вештина утврђује се листа стандардизованих радних за
ностима, односно условима које захтева одређена врста инвалиди датака од које се сачињава одговарајући број радних задатака за
тета, у складу са законом. матурски практични рад.
Завод за унапређивање образовања и васпитања – Центар за
Структура и садржај стручне матуре стручно образовање и образовање одраслих припрема стандарди
зоване радне задатке за практични рад и упутство за оцењивање.
Стручна матура коју полажу ученици, након завршетка чети На основу листе радних задатака, школа формира школску
ри разреда средњег стручног образовања, има сертификациони ка листу у сваком испитном року. Број радних задатака у школској ли
рактер и састоји се од три испита. Поред ова три испита, ученик сти мора бити најмање за 10% већи од броја ученика у одељењу
има право да полаже и додатне (изборне) испите. који полажу матурски практичан рад.
Стручна матура укључује три испита. Сваки ученик је у Оцену о стеченим стручним компетенцијама, односно зна
обавези да положи сва три испита да би сертификовао одређени њима, умењима и вештинама даје трочлана испитна комисија. Ко
програм средњег стручног образовања, и то: мисију чине два наставника стручних предмета, од којих је један
1. Српски језик и књижевност, односно матерњи језик и књи председник комисије, и представник послодаваца, стручњак у да
жевност, тој области рада.
2. Математика (осим за образовне профиле који немају мате Сагласност на чланство представника послодаваца у коми
сији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије, односно
матику у последње две године, они бирају предмет са Листе оп
Привредна комора Србије, односно одговарајуће стручно удруже
штеобразовних предмета на којој је понуђена и математика),
ње или комора.
3. Стручни испит (испит/тест за проверу стручно-теоријских Када ученик оствари најмање 50% од укупног броја бодова
знања и матурски практични рад). на сваком појединачном радном задатку, сматра се да је показао
У оквиру стручне матуре, ученик полаже испите из општео компетентност.
бразовних наставних предмета истог садржаја и структуре тестова Матурски практични рад спроводи се у школи и просторима
као и ученик општег средњег образовања и васпитања. где се налазе радна места и услови за реализацију матурског прак
Стручни испит се састоји од теоријског дела (тест/испит за тичног рада.
проверу стручно-теоријских знања) и практичног дела (матурски
практични рад) и заснован је на компетенцијама које су дефини ***
сане стандардом квалификације, односно садржајима стручних
предмета у складу са наставним планом и програмом. Ученик је положио стручни испит ако је из појединачних де
Садржај стручног испита прописују се одговарајућим пра лова испита добио позитивну оцену.
вилником за сваки образовни профил.
Додатни (изборни) део стручне матуре истоветан је са из Начин полагања стручне матуре
борним делом опште матуре.
Ученик полаже испите из општеобразовних наставних пред
Структура и садржај стручног испита мета на исти начин као и ученик општег средњег образовања.
Стручна матура се полаже на целој територији Републике Ср
Тест за проверу стручно-теоријских знања бије у исто време, а план полагања се утврђује школским календа
ром за средње школе. План полагања стручне матуре подразумева
Циљ овог дела стручног испита је провера стручно–теориј два редовна испитна рока: јунски и августовски. Ученици који не
ских знања неопходних за обављање послова и задатака за чије се положе стручну матуру у редовном року, полажу у следећем ис
извршење ученик оспособљава током школовања. На испиту се питном року, у складу са прописаним календаром.
проверавају знања из стручних предмета значајних за образовни У истом дану ученик може да полаже само један део матур
профил. ског, односно стручног испита.
Тест се полаже писмено и садржи највише 50 задатака. Уче Сваки ученик је у обавези да у календаром прописаном року
ник је положио тест ако је остварио минимално 50,5% укупног поднесе пријаву школи за полагање стручне матуре. Пријава са
броја бодова. држи списак испита из обавезног дела стручне матуре и, уколико
Тест и кључ за оцењивање теста припрема Завод за унапре ученик жели да полаже изборни део стручне матуре, списак на
ђивање образовања и васпитања – Центар за стручно образовање и ставног/-их предмета изборног дела стручне матуре.
образовање одраслих. Ученик има право да одустане од изборног дела стручне ма
Тест садржи задатке којима се испитује достигнутост исхода туре у року који је прописан календаром.
Ученик је положио стручну матуру када положи све испите
учења прописаним планом и програмом наставе и учења, односно
из обавезног дела.
циљева и задатака у складу са наставним планом и програмом за
Ученик који је на једном или два појединачна испита стручне
образовни профил. Тест је конципиран тако да обухвата све нивое матуре добио недовољну оцену, упућује се на полагање поправног
знања и све садржаје који су процењени као темељни и од суштин или поправних испита.
ског значаја за обављање послова и задатака у оквиру занимања, Након положених свих испита ученику се издаје јавна испра
као и за наставак школовања у матичној области. ва о положеној стручној матури за одговарајући образовни профил
Комисију за преглед тестова чине три наставника стручних и додатак дипломи.
предмета. Ученик са положеном стручном матуром може да се упише
Стручни предмети обухваћени тестом прописују се одговара на високошколску установу под условима које та установа пропи
јућим правилником за сваки образовни профил. сује, односно у складу са законом.
Матурски практични рад ЗАВРШНИ ИСПИТ
Циљ матурског практичног рада је провера стручних компе Циљ завршног испита
тенција прописаних Стандардом квалификације, односно стечених
знања, умења и вештина у складу са наставним планом и програ Завршним испитом проверава се да ли је ученик, по успешно
мом за образовни профил. завршеном трогодишњем стручном образовању за одговарајући
образовни профил стекао стручне компетенције прописане стан школе. План полагања завршног испита подразумева два редовна
дардом квалификације, односно знања, вештине и ставове у складу испитна рока: јунски и августовски. Ученици који не положе завр
са наставним планом и програмом. шни испит у редовном року, полажу у следећем испитном року у
складу са прописаним календаром.
Право на полагање завршног испита Сваки ученик је у обавези да у календаром прописаном року
поднесе пријаву школи за полагање завршног испита.
Ученик полаже завршни испит у складу са законом. Завршни На завршном испиту ученик извршава један или више радних
испит може да полаже ученик који је завршио три разреда сред задатака којима се проверавају стручне компетенције, односно сте
њег стручног образовања по наставном плану и програму/плану и чена знања, умења и вештине.
програму наставе и учења за образовни профил за који се школује. За проверу стручних компетенција, односно стечених знања,
Ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом полажу за умења и вештина утврђује се листа стандардизованих радних за
вршни испит у складу са њиховим моторичким и чулним могућно датака од које се сачињава одговарајући број радних задатака за
стима, односно условима које захтева одређена врста инвалидите завршни испит.
та, у складу са законом. На основу листе радних задатака, школа формира школску
листу у сваком испитном року. Број радних задатака у школској ли
Структура и садржај завршног испита сти мора бити најмање за 10% већи од броја ученика у одељењу
који полажу завршни испит.
Завршни испит који полажу ученици, након завршетка три раз Оцену о стеченим стручним компетенцијама, односно зна
реда средњег стручног образовања, има сертификациони карактер. њима, умењима и вештинама даје трочлана испитна комисија. Ко
Реализује се кроз практични испит који се састоји из једног мисију чине два наставника стручних предмета, од којих је један
или више стандардизованих задатака којима се проверавају струч председник комисије, и представник послодаваца, стручњак у да
не компетенције прописане стандардом квалификација, односно тој области рада.
стечена знања, умења и вештина у складу са наставним планом и Сагласност на чланство представника послодаваца у коми
програмом. сији, на предлог школа, даје Унија послодаваца Србије, односно
Завод за унапређивање образовања и васпитања – Центар за Привредна комора Србије, односно одговарајуће стручно удруже
стручно образовање и образовање одраслих припрема стандарди ње или комора.
зоване радне задатке за практични рад и упутство за оцењивање. Када ученик оствари најмање 50% од укупног броја бодова на
Садржај завршног испита прописују се одговарајућим пра сваком појединачном радном задатку, сматра се да је показао ком
вилником за сваки образовни профил. петентност и положио завршни испит.
Завршни испит спроводи се у школи и просторима где се на
Начин полагања завршног испита лазе радна места и услови за реализацију завршног испита.
Након положеног завршног испита, ученику се издаје јавна
Завршни испит се на целој територији Републике Србије по исправа о положеном завршном испиту за одговарајући образовни
лаже у терминима прописаним школским календаром за средње профил и додатак дипломи.
НОВО ИЗ ПРАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ

ЕДИЦИЈА ЗАКОНИ И ПРОПИСИ
ЗАКОН О ВИСОКОМ
ОБРАЗОВАЊУ
Према стању
законодавства од 7.
октобра 2017. године
Ово издање садржи Закон о ви-

соком образовању усвојен у На-
родној скупштини 27. септембра
2017. године, а који је ступио на
снагу од 7. октобра исте године
(„Службени гласник РС“, број
88/17).
ЦЕНА:
275,00
РСД
Посетите
Посе
По сети
ите Гласникове
Глас
Гл асни
никокове
ве ммалопродајне
алопродајне објекте ши
ал широм
иром Србије, наручите у Служби
прод
пр одај
ајее на ттел.:
продаје ел.:: 011 3
011 0 60 5
30 78, 30 6
78
578, 0 580; prod
60 daja@slgl
prodaja@slglasnik.com или
on-line: www.slglasnik.com и www.kl lubglasn
www.klubglasnik.net
НОВ
О!
SVETISLAV
BASARA
NOVA SRPSKA TRILOGIJA:
USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI, DNEVNIK MARTE KOEN I
POČETAK BUNE NA DAHIJE
цена:
1.430,00 РСД
3u1
Romani koji su uzdrmali Srbiju!
JP Službeni
Sl žb i glasnik
l ik
U svim knjižarama Službenog glasnika
www.slglasnik.com i na telefone 011/30 60 578, 30 60 589,
www.klubglasnik.net e-mail: prodaja@slglasnik.com
БРАНКО ЋОПИЋ:
КУЈЕМ СВОЈУ ЖИЦУ
приредила Олга Красић Марјановић
НОВО!
Његов животни пут кретао се од

омиљеног режимског писца до
дисидента. Тај парадокс пратио
га је до самог краја: ни власт која
га је прозивала, саслушавала,
пратила, није могла да потамни
и пренебрегне славу писца
широке читалачке публике. Ова
књига, ослањајући се на многа
документа, прати и књижевно
дело писца и његову животну
судбину.
цена:
1.375,00 РСД
Највернији портрет о једном од омиљених

писаца у бившој Југославији
U svim knjižarama Službenog glasnika

www.slglasnik.com i na telefone 011/30 60 578, 30 60 589,
www.klubglasnik.net e-mail: prodaja@slglasnik.com

SG 1-2018 (Eit)

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

SG 1-2018 (Eit)

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

ISSN 0354-2246

1. Правилник о допуни Правилника о наставном плану и програму општеобразовних предмета сред-

Издавач: Јавно предузеће „Службени гласник”, Београд, Јована Ристића 1

Штампа: ЈП „Службени гласник”, Штампарија „Гласник”, Лазаревачки друм 13–15

о до­пу­ни Пра­вил­ни­ка о на­став­ном пла­ну и про­гра­му оп­ште­о­бра­зов­них пред­ме­та сред­њег струч­ног ­

Б: Листа изборних предмета према програму образовног профила

Остали обавезни облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Остваривање школског програма по недељама

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Подела одељења у групе

годишњи фонд часова

II. САДРЖАЈИ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА

А1: ОБАВЕЗНИ ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

– Код глаголског вида увежбавати

Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

Oспособљавање за – правилно употребљава именице – Именице: Место реализације наставе

Изузетну пажњу треба посветити

Назив предмета: СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: С обзиром на то да је основни циљ

Назив предмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

Mорфосинтаксички и фонетски садржаји

Наставци именица и придева

Назив предмета СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

III. ГЛАГОЛСКА ГРУПА

Назив предмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ТРЕЋЕГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

Пасивне конструкције са и без агенса

Назив предмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ЧЕТВРТОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – пореди различите приказе истог

II. ИМЕНИЧКА ГРУПА

III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Назив предмета ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Подела одељења на групе

Школско такмичење (одељење,

– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору)

Назив предмета ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

5. Вратило Минимални образовни захтеви

– СПОРТСКА ИГРА (по избору) – I разред до 12 km (укупно у оба

Назив предмета: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

5. Вратило Праћење, вредновање и оцењивање

Школа организује и спроводи спортска

Назив предмета ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

– Правила игре и суђење. Праћење, вредновање и оцењивање

– Борилачке вештине БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ

– Школа организује и спроводи спортска

о допуни Правилника о наставном плану и програму општеобразовних предмета средњег стручног

– Код глаголског вида увежбавати

Oспособљавање за – правилно употребљава именице – Именице: Место реализације наставе

Оспособљавање ученика – комуницира на српском језику у – Тематика: С обзиром на то да је основни циљ

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ – пореди различите приказе истог

– Спортска игра (по – СПОРТСКА ИГРА (по избору)

– СПОРТСКА ИГРА (по избору) – I разред до 12 km (укупно у оба

– Правила игре и суђење. Праћење, вредновање и оцењивање

– Борилачке вештине БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ

– Школа организује и спроводи спортска

– Проширивање знања – израчуна одређени део неке – Размера и пропорција

Обртна тела – Елементи финансијске математике:

– исправљање грешака у формулама и тексту – Форматирање ћелија обрађивати током два

– преузима садржаје са веба – преузимање садржаја са веба (снимањем веб

– Разумевање појма – разликује периоде у којима су – Средњовековна култура Срба (језик

– Стицање нових и – одреди у геолошком саставу – Геолошки састав и постанак основних

– опише антропогеографска обе – Антропогеографска обележја.

– Проширивање и – анализира утицај природних и – Развој, размештај и основне каракте

– дефинише појам релативне Препоруке за реализацију наставе

– Разумевање односа – објашњава периодичну промену – Стабилност атома племенитих гасова

– испита међусобни положај праве Оквирни број часова по темама

– Живот у српским градовима и селима – за сваку тематску целину дати су

– Стицање знања о – разликује појмове температура и – Температура, унутрашња енергија,

Оквирни број часова по темама

– Структура и основна својства чврстих

Логичке грешке – Оспособљавање ученика – разликује случајне од намерних – Паралогизми и софизми

– објашњава области примене информаци – анализира захтеве корисника и израђује

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

– Проширивање знања – схвати појам наелектрисања и – Наелектрисавање тела. Закон о одр

– Усвајање основних – објасни појам кванта и појам – Појам кванта. Фотон.