You are on page 1of 1

Najteze je nama sa sebi samima.

Posmatramo sebe a pritom se veoma


slabo vidimo. U masi stvari uopste ne znamo sta hocemo.Onaj ko je u
stanju da nabroji bar 5,6 stvari za kojima tezi.. svesno ili ne.. taj vec
zna nesto..Poznavalac je samoga sebe.Velika vecina nesto zeli a
uopste ne zna kako do toga da dodje. Spremni su da dobiju sve a da
pritom ne daju nista...ili uopste to cak i ne zele...vec samo zato sto to
obicno imaju svi osim njega. Ne bi smeli da zelimo zbog ljubomore..
sujete.. kolekcionarstva i da ne nabrajam. To su zelje za necim
iskljucivo materijalne prirode.. a ne iz duse. Kada bi se ljudi barem
malo okrenuli ne materijalnom.. daleko bi nam svima bilo bolje. Sto je
interesantno.. prvo bi njima samima bilo bolje..i ne bi dolazili do
sindroma komsijine krave..Ovde bih zavrsila.. jer osecam da negde iz
dubine nailazi strahovit potencijal za elaborat. Mislim da sam i ovim
dovoljno rekla.