UZ NASLOVNU STRANU

POHVALA SRPSKOJ MAJCI

Humanitarno dru{tvo za pomo}
porodiqama i odoj~adi ,,Srpska
majka” osnovano je 1911. godine
inicijativom poznatog ginekologa
aku{era i zdravstvenog
prosvetiteqa dr Jovana Jovanovi}a
(1870-1923).
Naro~ito posle ratova, balkanskih
i Prvog svetskog, pod rukovodstvom
dr Nade`de Stanisavqevi} je
razgranalo svoju veliku aktivnost
i okupqqalo mnogo uglednih `ena.
O dvadesetpetogodiwici dru{tva
sve~anu besedu koju je naslovila –
Pohvala srpskoj majci, odr`ala je

I
Isidora Sekuli}.

zraz ~uvati dete sasvim je poseban

izraz na{eg jezika i na{eg shvatawa stvari.
Na{a, srpska majka, izabrala je taj izraz
mesto ~itavog niza pojmova u vezi sa oth-
rawnjivawem, nadziravawem, vaspitawem,
zabavqawem, razumevawem, i voqewem dete-
ta. Ka`e na{a `ena, punih usta, s
ozbiqno{}u na primer:
Sasvim mlada ve} sam ~uvala dvoje
dece. Ili:
^uvala sam sina mog kao dete sve do
dvadesete wegove godine. Ili:
]erino dete ~uvamo ja i moj starac.
Ili:
Nema jadni~e ni oca, ni majke, pa ga
~uvamo.
Lepa je to re}i te{ka je to re~. Jedna
re~ dovoqna za deset. [iroko ose}awe dete-
ta pokazuje taj izraz, {iroku zajednicu
matere sa du{om i pesmom deteta.
Podrazumeva se u toj re~i da je tako re}i
mala stvar hraniti i odevati dete, a glavno
~uvati ga od opasnosti, pravih i
uobra`enih. Od ozleda; od zle namere
drugih qudi; od mraka i senki i ,,kurjaka”
koji tako zagonetnu ulogu imaju u du{i

E 5
 UZ NASLOVNU STRANU
detiwoj; od nagona koji se polako di`u; od
ma{te koja rano buja i tera cve}e i korov;
od misli koje dete prisvaja ~uvaju}i ih,
poga|aju}i ih, ~itaju}i ih iz novina i kwiga
de~ijih i drugih.
^uvati dete, mogao je kao obele`je
radwe kazati samo neko duboko ~ove~an. Jer,
nigde vi{e pogre{nih, nepravednih i
svirepih udaraca nego kada gde udare dete, i
gde se udara po detetu. Dete tako ~esto udari
onoga koga voli: i ba{ onaj koji dete voli
ho}e ~esto nepromi{qeno da udari i po
telu i po du{i detiwoj. Biva to otuda {to
qubav kao takva nije samo vrlina, nego je i
strast, i prevra}a se ponekad u sebi~nost,
qubomoru, gnev.
Svi znate pri~u o Arapinu koji je,
srdit, svom mnogovoqenom kowu – koji mu je
bio mesto deteta – po`eleo da prebije
ki~mu, i kow je prebio. Koliko puta dete,
koliko puta majka ka`e te{ku neodgovornu
re~. Majka dakle ima da ~uva dete i od svojih
udaraca.
U na{em narodu je oduvek te`ak bio
`ivot i dr`avni, i gradski, i seoski, i
porodi~ni, i detiwi. Zato je i odnos matere
i deteta oduvek bio mnogo slo`en, promen-
qiv, zavisan od svega i sva~ega. ^ovek
~oveka uop{te te{ko shvata i nikad do
kraja ne razume. Te`we qudi se retko kad
sla`u i sastaju. A istorija odnosa na{ih
ba{ prema onima koje najvi{e volimo, pre-
puna je nesporazuma, sukoba. Istorija
odnosa matere i deteta ponajslo`enija je.
Oni se vole i tra`e, ali `eqe wihove tako
~esto idu u raskorak, i te{ko se vra}aju i
sastaju.
Pitawe deteta je ogromno, pitawe
detiwstva do krajnosti delikatno. Jer je sve
kolebqivo, a sve suvi{e impulsivno u ono
detiwe doba kada je mlado bi}e sposobno za
punu sre}u, neumorno da bude veselo i
ispuweno poverewem u svakoga i sve; a, s
druge strane, `ivo osetqivo, nekad stradal-
no osetqivo za jad nesre}nih qudi ~ak i iz
kwiga i sa slika.
Na{a `ena ima retko dobar stav pred
tom velikom komplikacijom. Ko je dobro
posmatrao najvi{e zastupqeni tip srpske
majke, zna da je ona u odnosu sa decom ne{to
kratka i uzdr`ana, ponekad i malo suva.
Nije romanti~na; a kad je, wena romantika je
humor, liri~an ili ironi~an. Srpska majka
ne pravi se mudra kao Salamon, ni ~arobna
kao vila. Ona staje pred dete skoro
À
tako kao i pred odrasla ~oveka. Nije mnogo
sklona da se detiwi, da izmi{qa bajke ili
ih prepri~ava. Ona prepri~ava svoje selo,
svoje detiwstvo, karakteristi~ne pretke i
ro|ake i razne istaknute i originalne qude
i `ene. Rano uvla~i dete u bitnost rase, u
bitnost dru{tva, i u }udi `ivota. Jednom
re~ju, wu odlikuju dve naoko sitne odlike,
ali koje zna~e velike kvalitete: ~ove~nost
i ozbiqnost.
Se}am se iz detiwstva jedne majke
koja je nekoliko avlija punih dece dr`ala u
federaciji divqewja dostojnoj. Deca su
zasluge svojih drugova priznavala po{teno,
~esto do suza po{teno; verno su ostajala pri
u~iwenom izboru igara i vo|a; a kad je
dolazilo do razmirica, sva|ala se nekako po
,,punktovima”, po nekom ustavu. Jedna kolek-
tivna svest je osu|ivala velike krivce, i do
batina nije nikada dolazilo.
I dan danas se se}am te majke. Ne po
nekoj wenoj an|eoskoj dobroti, ili po daru
ma{tawa, ili po lepoti i sre}i. Prosto po
~ove~nosti wenoj, ozbiqnoj ~ove~nosti
wenoj. Wen `ivot ho}ete da znate? Evo ga u
nekoliko jakih poteza. Jedno joj se dete
rodilo, drugo po{lo u {kolu, tre}e se
razbolelo. Kada je ustao od te{ke i retke
bolesti taj mali{an, majka, jednog dana, bez
svake patetike, uze ~etvrto dete s ulice.
Na{li ga qljudi kod crkvenog zida, kao {to
se na|e kqu~ koji ostaje ve~ita tajna: [ta je
otkqu~avao i zakqu~avao. Pa su godine pro-
lazile. Jedan sin se o`enio, drugi poginuo,
jedna k}i se uporno opirala svakom vo|ewu
i savetovawu i mnogo gre{ila. Pa onda,
najstariji sin obudove, i doneo materi svoje
dete: da ga ~uva{ majko. Pa onda, jedna udata
k}i, ono naho~e, nije nikako htela da da ima
dece. A druga je imala decu, ali se nije wima
bavila rado. Nekako je mnogo mislila uvek
na sebe. Majka se dr`ala ~ove~no. Nije se
unosila u tu|e `ivote. Ali je ne~im, u sebi
konservativnim, ipak upravqala `ivotom i
savestima svoje dece i ispravqala te
`ivote i te savesti. Ona k}i bez dece,
po{to je zakasnila da ima svoju decu, u{la
je, naposletku, uz pomajku u dru{tvo za
~uvawe tu|e dece. A ona druga k}i je
do`ivela da su sva wena deca pristala uz
babin sistem i babin pogled na stvari, i,
premda su mater svoju voleli, babu su daleko
vi{e cenili, iznad matere, a to su i govo-
rila materi. Nije to bilo lako slu{ati. U
posledwe vreme, i ta se majka mnogo
6
 UZ NASLOVNU STRANU
trudila u dru{tvu za ~uvawe tu|e dece.
Qudi, progresivni i moderni, stoje
danas malo neodlu~ni prema tipi~nim
karakterom srpske majke. Dodu{e, kada
pogledaju u ku}e koje na{e `ene podigo{e, i
dr`e i vode – i to bez velikih kriza, i bez
ikakvih pronevera i sebi~nosti – qudi
umuknu i dive se. I pravo je da se dive. S
druge strane, misle ipak da bi tip na{e
majke trebao da evoluira, da bi majka tre-
bala da uzme vi{e li~ne slobode za sebe, i
da daje vi{e li~ne slobode deci. Ovo je
jedno mi{qewe koje nije do kraja
domi{qeno. Deca, ranije ili kasnije, uzmu
sama ovu slobodu, i uzmu je prirodno, s
preimu}stvom novog `ivota nad onim koji
prolazi. A majka, ne mo`e imati punu i
pustu slobodu, kao {to je ne mo`e imati
niko ko je uzeo neki zadatak ne od danas do
sutra, nego od danas do groba.
Srpsku majku karakteri{e ono {to je
od dva vida ozbiqniji vid karaktera i
odluke. Srpska majka je progresivna, ali
~ove~na ostaje onim {to se ne mewa, ve~nim
crtama ~oveka i `ene. Progres je stvar
nu`na i lepa, ponekad blistava, ali u
svakom progresu ima eksperimenata, razbi-
jenih i polomqenih stvari koje se odstrawu- Isidora je sahrawena kod
ju i bacaju. Dobro radi na{a `ena kada od Top~iderske crkve u Beogradu
bitno ~ove~nog ne odstupa. Ina~e, od sveg
wenog truda i svih muka {ta bi ostalo?
,,Progres” se i po dva puta promeni dok
majka sina ili k}er do samostalnosti ,,Umirawe i smrt, posledwa borba
do~uva. A sem toga, kako smo ve} koju svako mora sam izdr`ati. Posle
napomenuli, po{to majka savlada dete, izdisaja {to ostane, to vi{e nije
dolazi red da dete savlada majku u ime novog
`ivota, i u tome je i tragedija i juna{tvo niko, i zato nad najprostijim
majke. U svesti srpske majke ima vrlo mnogo pogrebom treba da vlada najpotpunija
od tog znawa, i zato u figuri, dr`awu i gov- ti{ina. Molim, stoga, da se moj le{
oru srpska majka ima tako mnogo izmireno zavije u ~ar{av iz mog domazluka, da
~ove~nog i savladano dostojanstvenog. Ona
srpska majka koju sam ne{to malo opisala, i se polo`i u najprostiji ~amov
koja mi ~esto staje pred o~i, ~ini mi se, sanduk, i spusti u sirotiwsku raku,
ovako na razmak i u simbolu, kao neka vrsta po redu na grobqu. Bez ikakve
moralne otaxbine ~itavoj jednoj dr`avi i aran`irane sahrane, bez govora i
generaciji.
Ovo nekoliko redaka predajem, s
venca, bez novinskih ~lanaka.
po{tovawem i s divqewem, marqivim Sve{tenik }e me ispratiti i
~lanicama Dru{{tva Srpska majka koje o~itati nad grobom dragu mi prostu
srda~no i svesno ~uvaju decu. molitvu Gospodwu. Sem sve{tenika,
(1936)
moji najbli`i prijateqi koliko
Isidora SEKULI]
Preuzeto iz kwige Mire Sofronijevi}: mognu i htednu”.
“Humanitarna dru{tva u Srbiji”, Biblioteka Grada
Beograda, 2003, str. 147 – 150.

Å 7