Sie sind auf Seite 1von 5

TRAGIČNA SUDBINA PORODICE HERCL

/ Vizionar države (Hozeh Ha’Medina, ‫ )המדינה חוזה‬/

Dražen P.

N akon više od 155 godina od rođenja Teodora Hercla (Benjamin Ze’ev Hercl, ‫זאב בנימין‬
‫)הרצל‬, režiserka Jael Zarecki (Yael Kipper Zaretzky) kompletirala je svoje neobično putovanje u
potrazi za rodbinom i porodičnom istorijom vizionara moderne Jevrejske države (Medinat
Israel, ‫)ישראל מדינת‬. Želela da istraži Herclovu dinastiju koja je, na žalost, tragično završena i
iščezla, a sve to pod teškim okolnostima koje to vreme sa sobom nosilo. Ipak, ostaje nesaglediv
značaj Teodora Hercla za istoriju Jevreja, kao i celokupnu savremenu istoriju, koji svakako nikada ne
može niti će biti zaboravljen. Televizijska emisija u četiri nastavaka emitovana na Kanalu 1 (Channel
1) pod nazivom ”Herclovi (The Herzls)” otkriva da današnji potomci Teodora Hercla – neki dalji, neki
bliži – danas žive među mnogobrojnim građanima Tel Aviva, Jerusalima, Ramat Gana, Arada i drugih
gradova širom Izraela. Drugi su, pak, locirani u Evropi, u Beču – živeći ne tako daleko od Herclovog
doma u Srbiji, Zemunu. Neke od tih porodica su skrivale, ili i dalje kriju, njihovu rodbinsku vezu sa
Herclovima.
Sudbina Teodora, kao i čitave porodica Hercl, po značaju veoma podseća na biblijskog Mojsija
(Moše, ‫)משה‬, a po snazi lične i porodične tragedije možda je i nadmašuje. Mojsije je darovao
Jevrejskom narodu njegov identitet primanjem Zakona, Tore (Tora, ‫)תורה‬, dok je Hercl, par hiljada
godina kasnije, udario temelje za povratak Jevreja u zemlju odakle su davno, po ko zna koji put bili
proterani i rasuti po galutu (dijaspora, ‫)גלות‬. Na kraju, ni Mojsije ni Hercl nisu dočekali kraj svog puta
i vizije koja ih je za života krasila i vodila ali su za sobom ostavili zdrave temelje za druge velike ljude
da ostvare taj san.
No, država Izrael je nastala.

Teodor Hercl rođen je u Pešti, delu Budimpešte, u sekularnoj Jevrejskoj porodici poreklom iz Zemuna,
od majke Žanet (Jeanette) i Jakoba Hercla. Njegov otac Jakob Hercl bio je rođen u Zemunu u kojem je
i živeo njegov otac, Teodorov deda, Simon Leb. Uz Zemun veže se i ime tamošnjega rabina Jehude
ben Šlomo Haj Alkalaja (po kome danas jedna od ulica u Zemunu nosi naziv – Rabina Alkalaja i u kojoj
se još uvek nalazi zgrada stare sinagoge koja je, na žalost, pretvorena u kafanu) koji je još tada
smatrao da se Jevreji mogu spasiti samo povratkom u domovinu (Erec Yisrael, ‫)ישראל ארץ‬, te se
uzima da je upravo rabin Alkalaj začetnik ideje povratka Jevreja u Erec i da je u velikoj meri uticao na
kasnije Herzlove ideje, te razvoj svetskog cionizma (cionut, ‫)ציונות‬.
Tako je dobar deo svojih ideja o okupljanju Jevreja i osnivanju države Izrael Hercl začeo upravo u
tadašnjoj Srbiji, pod uticajem rabina Alkalaja. Kasnije je Hercl izabran i za prvog predsednika Svetske
cionističke organizacije (Ha’Histadrut Ha’Cionit Ha’Olamit, ‫)העולמית הציונית ההסתדרות‬, a u
svom dnevniku je već u septembru iste godine zabeležio kako su upravo na njemu ”postavljeni temelji
moderne jevrejske države”, kako će se to i videti za pedeset godina.

Porodica Hercl
Pola veka kasnije, 14. maja 1948. godine, proglašena je Država Izrael, a Hercl se aktivno zalagao za
podršku velikih sila za ostvarenje ideje jevrejske države i susretao se sa svetovnim i verskim
poglavarima.

Hercl danas nema direktnih potomaka. Njegova žena Džuli (Julie Naschauer) umrla je 1907. godine,
tri godine nakon smrti Teodora Hercla, posle višestrukih bolničkih intervencija uzrokovanih
zdravstvenim problemima i zavisnosti od lekova. Njihov sin Hans, koji je izvršio konverziju u
hrišćanstvo, izvršio je samoubistvo 1930. godine na dan sahrane njegove sestre Pauline. Pauline je
takođe patila od problema mentalne prirode i od zloupotrebe narkotika od rane dobi. Umrla je u 40.
godini od predoziranja.
Herclova najmlađa kćer, Margaret (Trude), koja je imala jako malo kontakta s ostalom braćom i
sestrama, takođe je bila bolešljive prirode, koja očigledno nije štedeli porodicu Hercl. Umrla je u
logoru Tereizenštat 1943. godine. Njen sin Stefan Teodor Nojman (koji je kasnije tokom Drugog
svetskog rata hrišćanizovao svoje ime i promenio u Stiven Norman), Herclov jedini unuk, izvršio je,
takođe, samoubistvo skokom s mosta u Vašingtonu, SAD, 1946. godine nakon saznanja o smrti svojih
roditelja tokom Holokausta (Ha’Šoa, ‫)השואה‬. Bio je jedini cionista od Herclovih potomaka, koji je čak
u jednom momentu posetio i Palestinu 1945. godine, pre nego što je sebi oduzeo život.
No, kroz rad na emisiji ”Herclovi” koji je potrajao oko pet godina i tokom opširnih istraživanja
otkriveno je da se drama porodice Hercl nastavila i mnogo posle Teodorove smrti. Jedna od epizoda
fokusira se na tragičnu sudbinu Frederike (Pnine) Hercl, bliske rođake. Frederika je rođena 1933.
godine u Beču od oca Maksa Hercla, a 1938, kada je imala pet godina, njeni roditelji su je iz straha za
njenu bezbednost pod nacističkim režimom, kao devojčice Jevrejskog porekla koja nosi prezime Hercl,
poslali ujni njene majke u Čehoslovačku. Naredne godine s invazijom nacista na Prag njeni roditelji
potpisuju fiktivni akt o usvajanju da bi Frederika mogla da imigrira u Izrael sa njenom ujnom i ujakom
kao fiktivnim roditeljima.
Potom njeni biološki roditelji uspevaju da izbegnu naciste i prežive Holokaust i 1948. godine takođe
pristižu u Izrael, sa sudskim nalogom o poništenju prethodno odrađenog usvajanja. Ali kada su
zatražili poništenje te odluke i da im se dete vrati, dobili su negativan odgovor vlasti. Rane 1948, pre
proglaženja nezavisnosti države Izrael, događa se ružna i teška zakonska borba oko devojčice, koja je
samo dodatno pogoršala i narušila reputaciju porodice Hercl u javnosti. Pravni spor porodice dobija
novinski epilog, Haarec izveštava 24. februara 1948. godine o sudskom postupku pod naslovom –
Tragedija porodice Hercl.

Dodatni materijali:

Jehuda Alkalaj
Preporođeni ivrit
Država Izrael

Usvojioci devojčice rekli su da dele zabrinutost da bi se biološki roditelji vratili u Beč sa svojom
ćerkom, te je sud naložio biološkim roditeljima da dete mogu samo s vremena na vreme viđati. Tako
da se umesto ponovnog zbližavanja i ujedinjenja porodice desilo upravo ono suprotno – ti povremeni
susreti samo su pojačali patnju njenih bioloških roditelja, kao i detetovu apatičnost prema njima, da bi
dete naposletku svoje biološke roditelje doživelo kao svoje kao rođake.

Godine 1949. Okružni sud u Tel Avivu doneo je odluku da Frederika može provoditi praznike sa svojim
biološkim roditeljima, ”ali su se i ti susreti potom pretvorili u još jednu tragediju sa kojom njeni
roditelji nisu mogli da se izbore, razbolevši se” – kako su tada prenosili novinski mediji. Kada je
napunila 18 godina 1951, Frederika je izrazila želju da osveži odnose sa njenim biloškim roditeljima i
sretne ih. Iako je taj čin njene roditelje veoma usrećio, ta sreća nije bila dugog veka jer je to bio i
njihov poslednji susret.
Maks Hercl umire 1952. godine ”teško poražen situacijom u kojoj je nalazila njegova porodica”,
izvršivši samoubistvo. Kasnije je i Frederika takođe pokušala sebi da oduzme života, ali je na vreme
hospitalizovana, ali pod promenjenim imenom njenih usvojitelja. Nakon toga gubi joj se svaki trag.
Tek se mnogo godina kasnije, za vreme istraživanja priče za televizijski program, došlo do podatka da
se Frederika vratila u Beč i radila kao bibliotekarka. Njena prošlost bila je dobro poznata lokalnoj
Jevrejskoj zajednici u kojoj je živela u Austriji. Preminula je 2009. godine i niko od njenih rođaka u
Izraelu za to nije znao.
Grobno mesto Teodora Hercla u Jerusalimu
Režiserka Jael Kiper Zarecki izjavila je za čuveni Ha’Arec (‫)הארץ‬:
Pročitala sam puno knjiga napisanih o Herclovima, ali knjiga koja je na mene najviše uticala bila je
”Iluminacije prošlosti”, objavljena 1961. godine od strane istoričara Jozefa Nedava, koji se takođe
bavio pričom o Herclovima. Knjiga prikazuje težak psihološki put Herclove dece.
Danas kada na ulicama širom Izraela pitate prolaznike o njima, o njihovoj priči, reći će vam da su oni
svi bili ludi. Ali to nije tako jednostavno kao što izgleda. U serijalu pokušavam da predočim dug i težak
put kojim su koračali sve do samog i takođe teškog kraja te priče.

Godine 1949. posmrtni ostaci Teodora Hercla premešteni su u Izrael iz Beča, na večni počinak na
jerusalimskoj gori koja nosi njegovo ime – gori Hercl (odnosno Planini sećanja, Har Hercl, ‫)הרצל הר‬.
To je nacionalno groblje Izraela koje se nalazi u zapadnom delu Jerusalima i na istom groblju
sahranjivani su Izraelci stradali u mnogim sukobima i ratovima. Zapadno od gore Hercl nalazi se i Jad
Vašem (‫)ושם יד‬, muzej posvećen Holokaustu.
To nije bila povorka ožalošćenih na polaganju posmrtnih ostataka Hercla u Jerusalimu, već pobednički
marš, velika pobednička vizija koja je pretočena u stvarnost čiji smo i mi deo. – izjavio je tadašnji
premijer Izraela David Ben Gurion.

56 godina kasnije, 2006. godine, dvoje njegove dece, Pauline i Hans, ponovo su sahranjeni pokraj
Hercla, svoga oca. Godinu dana kasnije, posmrtni ostaci njegovog unuka doneti su takođe u Izrael, a
2013. podignuta je i memorijalna ploča Džuli Hercl, koja je na njen zahtev kremirana i čiji je pepeo
nestao tokom narednih godina.

Krug je bio zatvoren. Celokupna porodica Hercl konačno je ujedinjena, čak iako samo simbolički. –
izjavio je prof. Ariel Feldstin, čijom je zaslugom i organizovano prenošenje posmrtnih ostataka
Herclove dece u Izrael, kao i podizanje pomenute memorijalne ploče.
Ali danas, dana 26. jula 2018. godine, opština Zemun grada Beograda preimenovala je ulicu Prilaz
(ranije Jakuba Kuburovića) i ulicu Teodora Hercla i na taj način zaokružila priču o ovom čudesnom
čoveku, odnosno o njima dvojici, jer osim Hercla, nekoliko desetina metara dalje, nalazi se i ulica
Rabina Alkalaja. Tako njihova imena ostaju javno zapisana, da podsete svakoga ko njima prođe ko je
još tuda hodao i kakve su sve ideje na tom mestu bivale pretvarane u stvarnost, ma koliko to
nemoguće izgledalo.

Teška sudbina loze Hercl samo je jedna od mnogih sudbina i porodičnih priča koje su skončale na
strašan način usled okolnosti koje su prevalizalile sve granice i okvire racionalnog.