Časopis TREĆI PROGRAM Br. 143-144, III-IV / 2009

T RE]I PROGRAM
B R. 143–144, III– IV/ 2009.
U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

Tre}em programu Radio Beograda.
Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u
20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298
m) i preko mreè ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji
97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar
na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz,
Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh
(Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6
MHz, Crveni ôt na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.
sadràj
KORNELIJUS KASTORIJADIS: ÊTIRI PREDAVANJA

9 Anti~ka demokratija i njen zna~aj za nas
38 Ekologija i politika
51 Pseudo-haos, haos i svet
69 Obrazovanje i demokratija
OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

83 KOSTAS DUZINAS
Paradoksi ljudskih prava
100 ENTONI PAD@EN
Ljudska prava, prirodna prava i imperijalno nasle|e Evrope
130 HAJNER BILEFELT
Zapadna koncepcija ljudskih prava protiv islamske?
O JAVNOSTI I PAM]ENJU
POLITIKE PAM]ENJA U SRBIJI 1989–2009
163 GORDANA \ERI]
(Ne)politi~nost kolektivnog pam}enja: kako smo pojeli 20 godina?
170 MILAN SUBOTI]
Individualna se}anja i politike kolektivnog pam}enja u
postkomunisti~kom stanju
181 IVANA SPASI]
O problemu dostupnosti „privatnih“ se}anja, na primeru
bombardovanja Srbije 1999. godine
195 ALEKSANDAR MILANOVI]
Jugoslovenizmi izme|u pam}enja i zaborava
IMPERIJALNI NARATIVI
203 MILAN SUBOTI]
Rusija izme|u imperije i dràve-nacije: jedno tuma~enje
243 ALEKSEJ MILER
Istorija imperije i politika pam}enja
STUDIJE
261 ALEKSANDAR MOLNAR
Advokat sabljonosca: Karl [mit 1912–1919.
307 ANA TRBOVI]
Pravni kontekst raspada Jugoslavije: suverenitet i
samoopredeljenje naroda
365 IRINA DERETI]
Diskontinuitet sa zlatnim dobom kao po~etak politi~kog i
istorijskog: Platonov mit u Dràvniku (268d-274d)
REFLEKSIJE O MUZICI
375 ALEKS ROS
Ples Zemlje – Posve}enje, folklor, le Jazz
HRONIKA
Festivali
425 ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI]: Opasno je u teatru igrati se
pojmom krize
440 BILJANA SRE]KOVI]: 41. Beogradske muzi~ke sve~anosti
Knjige
448 PREDRAG KRSTI]: Oboljevanje i filozofija
452 VLADAN RADOVANOVI]: I-mejl art i knji{ka struktura
Li~nosti
454 ALEKSANDAR BO[KOVI]: Kraj jedne epohe – Le{ek Kolakovski
457 BOJAN JOVANOVI]: Vek Kloda Levi-Strosa
TRE]I PROGRAM
a quarterly publication by Radio Belgrade containing a selection from the broadcasts
of the Third Program
No. 143–144, III–IV/ 2009
CONTENTS
CORNELIUS CASTORIADIS: FOUR LECTURES

9 Hellenic Democracy and its Significance for Us
38 Ecology and Politics
51 Pseudo-Chaos, Chaos and the World
69 Education and Democracy
OCCIDENTALISM AND HUMAN RIGHTS

83 COSTAS DOUZINAS: Paradoxes of Human Rights
100 ANTHONY PADGEN: Human Rights, Natural Rights and Europe’s Imperial
Legacy
130 HEINER BIELEFELDT: “Western” Versus “Islamic” Human Rights?
ON THE PUBLIC AND MEMORY

THE POLITICS OF REMEMBRANCE IN SERBIA 1989–2009
163 GORDANA \ERI], MILAN SUBOTI], IVANA SPASI], ALEKSANDAR MILANOVI]
IMPERIAL NARRATIVES
203 MILAN SUBOTI]: Russia between Empire and Nation-State: an Interpretation
243 ALEKSEJ MILER: The History of Empire and Politics of Remambrance
STUDIES
261 ALEKSANDAR MOLNAR: Sabre Wielder’s Solicitor: Karl Schmitt 1912–1919.
307 ANA TRBOVI]: The Legal Context of Yugoslavia’s Breakdown: Sovereignty and
National Self-determination
365 IRINA DERETI]: Discontinuity with the golden age as the beginning of the
Historic and Political Time: Plato’ Myth in the Politicus (268d-274d)
REFLECTIONS ON MUSIC
375 ALEX ROSS: The Dance of the Earth – Consecration, Folklor, le Jazz
CHRONICLES
Festivals
425 ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI]: It’s Dangerous to play with the Notion of Crisis
in the Theatre
440 BILJANA SRE]KOVI]: 41. Belgrade Music Festival
Books
448 PREDRAG KRSTI]: Contracting a Disease and Philosophy
452 VLADAN RADOVANOVI]: E-mail Art and the Structure of a Book
Persons
454 ALEKSANDAR BO[KOVI]: The End of an Epoch – Leszek Kolakowski
457 BOJAN JOVANOVI]: Claude Lévi-Stross
kornelijus
kastorijad
is: ~etiri
predavanj
a
tre}i program LETO–JESEN 2009.
8
Tre}i program Radio Beograda
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 321.15(38) 9
304.9:141.7 ; 502.1:141.7
111:113/119 ; 124.1:141.319.8
101:37.01 ; 37.035:172
KORNELIJUS KASTORIJADIS
ANTI^KA DEMOKRATIJA I NJEN

ZNAÂJ ZA NAS1
1. Anti~ka Gr~ka: seme a ne uzor

Mo`da ne bi bilo besmisleno da uzgred napomenem kako je moje inte-
resovanje za starogr~ku demokratiju i starogr~ko stvaranje uop{te – ve-
oma staro interesovanje – ponovo oìvelo tokom razvoja moje misli, a
naro~ito posle kritike kojoj sam podvrgao tradicionalnu revolucionar-
nu ideologiju, konkretnije – marksizam. Ovo oìvljavanje posledica je
priznanja da su neki osnovni elementi prvi put stvoreni u staroj Gr~koj.
Ti elementi su nestali s propa{}u anti~kih polisa, s usponom i vladavi-
nom Rima, s pojavom i zasnivanjem hri{}anstva. Ponovo, me|utim, na-
staju u zapadnoj Evropi pred kraj srednjeg veka kada se stvaraju grado-
vi (polis), kao u staroj Gr~koj, dakle zajednice koje su iznova poku{ale
– u potpuno druga~ijim uslovima nego {to je to bio slu~aj u staroj Gr~-
koj – da same, koliko je to mogu}e, upravljaju sobom bore}i se protiv
feudalizma, protiv crkve, protiv apsolutne monarhije, uspostavljaju}i
naizmeni~no savezni{tva s jednom ili drugom silom kako bi uop{te mo-
gle da preìve kao, do izvesnog stepena, politi~ke zajednice koje upra-
vljaju samima sobom.
Ovi gradovi su tvorevina gra|anske klase. Koristim ovaj pojam u
njegovom prvobitnom zna~enju, jer ozna~ava prve gra|ane, prve indu-
strijalce i trgovce, „odbegle najamnike sa feudalnih poseda“, kako ih je
nazivao Marks, koji su pronalazili slobodu i za{titu unutar zidova ne-
1 Predavanje, odràno u Leonidiju, 17. 8. 1984. godine. Tekst predavanja je

ispravljen, dopunjen i oboga}en kra}im poja{njenjima 1985. godine i kasnije
objavljen kao posebna knjiga. – Prim. prev.
10 kog grada. Grad je, u me|uvremenu, polako dobijao izvesne povlastice

od postoje}ih vlasti koje sam pomenuo: od kralja, od feudalaca i od cr-
kve i time osvajao slobodu.
Prema ovom mi{ljenju karakteristika evropske renesanse – bar u
po~etku – jeste ponovno stvaranje jedne stvarne politi~ke zajednice, po-
liti~ke ne u sada{njem smislu, izvinite, lova na glasove, zakulisnih ma-
nevara i pompeznih predizbornih obe}anja, ve} u velikom i va`nom
smislu koji se odnosi na samoinstitucionalizaciju i praksu ljudske zajed-
nice ~iji ~lanovi zaista èle da preuzmu odgovornost u ure|ivanju dru-
{tvenih odnosa i koji, na neki na~in, èle da budu autonomni.
Takva politi~ka zajednica je, prvi put, stvorena u staroj Gr~koj. Sta-
rogr~ka demokratija i starogr~ko stvaranje uop{te, i danas su zna~ajni
za nas.
@eleo bih odmah, na po~etku, da razjasnim svoju poziciju kako bi-
smo otklonili svaku mogu}nost za nesporazum. Ne vidim, kao {to mi-
slim da niko ne moè da vidi – osim ako nije potpuno }udljiv, ili ako ni-
je omamljen precima – staru Gr~ku kao uzor koji bi bilo dovoljno pre-
kopirati kako bismo prona{li slobodu, pravdu, jednakost i vrlinu.
Anti~ka Gr~ka nije uzor, niti model koji treba imitirati, kao {to to
ne moè da bude nijedno istorijsko delo u bilo kojoj oblasti. Smatram,
me|utim, da za nas ona moè da funkcioni{e kao plodonosno seme
ukoliko pretpostavimo da nam omogu}ava da u svojoj genezi vidimo
obilje uvek savremenih elemenata – ona moè i treba da bude za nas
podstrek, nadahnu}e i izvor ideja.
2. Po~etak sumnje
Redak i jedinstven fenomen koji se moè uo~iti u staroj Gr~koj, pretpo-
stavka i rezultat jednog drugog, druga~ijeg razumevanja sveta (kao {to
}u to pokazati u nastavku), jeste sumnja u tradiciju: dru{tvo ne ostaje
~vrsto vezano za tradicionalne institucije, za ono {to nam je ostalo od
na{ih o~eva, za re~ i zapovesti Jehove, ili za bilo koji drugi spolja{nji i
vandru{tveni princip ili izvor institucionalnosti. Dovode se u sumnju
tradicionalne institucije, pre svega kao zakoni u uskom, sada{njem smi-
slu, dakle kao politi~ki zakoni, ustavni zakoni, konstitucionalni zakoni
politi~ke zajednice, zakoni koji jednom za svagda odgovaraju na pita-
nje: ko vlada? (kralj i aristokratija prema tradiciji, ili demos u skladu s
novom institucionalno{}u), ali i kao dru{tvene predstave (slike) sveta,
dakle institucionalizovane predstave na kojima se odgajaju deca i od
malih nogu u~e {ta je dobro, {ta je zlo, {ta je svet, za koju stvar vredi ì-
veti ili umreti.
Ovu dvostruku sumnju u nasle|ene institucije danas smo u poziciji
da smatramo, na neki na~in, samorazumljivom, kao ne{to {to se podra-
KASTORIJADIS: ÊTIRI PREDAVANJA
zumeva. Tako|e, u poziciji smo da smatramo samorazumljivim, ili kao 11

ne{to {to se podrazumeva, odre|ene ideje koje vladaju dru{tvenom or-
ganizacijom uop{te, na primer ideju socijalne, ili samo jednostavno
pravde, ideju jednakosti i tako dalje.
Onaj ko veruje da su ove ideje, kao regulativna zna~enja dru{tve-
nog ìvota, postojale i vaìle svuda i oduvek, duboko se vara. Ukoliko
se osvrnemo na ljudsku istoriju u celini, utvrdi}emo da ove ideje nika-
da i nigde nisu postojale, nikada i nigde nisu vaìle osim u dva izuzet-
ka: prvo u staroj Gr~koj i, mnogo kasnije, u zapadnoj Evropi i u dru-
{tvima na koja je ona uticala.
U svim ostalim poznatim dru{tvima podrazumevao se nastavak ì-
vota onako kako je bio zate~en i odràvanje svakoga na svom mestu.
Za klasi~ne Jevreje podrazumevalo se prilago|avanje zapovestima Je-
hove, a ne traganje za slobodom, ili za jednako{}u, ili za pravdom. Za
jednog hri{}anina, ako je zaista hri{}anin, ono {to je va`no nije sudbina
dru{tva, ve} spas du{e i osvajanje ve~nog ìvota. Ono {to se podrazu-
meva za jednog Indusa, ~ak i danas, jeste o~uvanje sopstvene pozicije
unutar postoje}ih dru{tvenih kasta. Najniù kastu ~ine robovi; ~lan vi-
{e kaste }e se isprljati, zaraziti, samo ako ih dodirne, pa zato postoji ~i-
tav niz pravila koja ure|uju odnose izme|u kasta. Danas, leta gospod-
njeg 1984, posle svega {to se dogodilo – izme|u ostalog i u Indiji, koja
se zbog populacije, naravno, naziva „najve}om demokratijom na svetu“
– robovi ostaju robovi. Ovo se ne postiè oruànom pretnjom nekih ge-
nerala, CIA, KGB, ili indijske policije, ve} ube|enjem samih ljudi da se
nalaze na mestu koje im u dru{tvu pripada. Veoma mali broj ljudi koji
bi èleli da promene svoju sudbinu, ne stvara revolucionarnu partiju,
niti podiè revoluciju: jednostavno prelaze u islam, religiju koja tako|e
postoji u Indiji, ali koja nema robove.
Ovim èlim da kaèm da takozvana klasna borba (ovde ne mogu
detaljno da ulazim u ovu temu), kao aktivna reakcija klase ili klasa ko-
je trpe ugnjetavanje i izrabljivanje, predstavlja izuzetak u ljudskoj istori-
ji. U ve}ini slu~ajeva jedino {to uo~avamo jeste individualna ({to se
podrazumeva) reakcija ugnjetenih individua; gotovo nikada, osim u
starogr~kom demosu i na zapadnoevropskom prostoru (koji je danas
poprimio svetske razmere), ugnjetavani slojevi ne postavljaju kao svoj
cilj promenu dru{tvenih institucionalizacija. âk i u najuspe{nijem
ustanku robova u starom svetu, a naro~ito u rimsko vreme, cilj robova-
ustanika bio je promena mesta i uloge unutar postoje}eg dru{tvenog si-
stema. U dva slu~aja, na Siciliji i u Maloj Aziji, robovi su odmah po us-
postavljanju nezavisne zajednice izabrali kralja koji se, potom, odmah
okruìo slugama i robovima. Dakle, ovaj ustanak se okon~ava u ponov-
nom uspostavljanju iste, stare situacije bez ikakvih promena. Navedeni
12 primer pokazuje da dublji cilj ~itavog pokreta nije bio promena institu-
cija, ve} promena individualne situacije ljudi unutar istih institucija. (U
nekim drugim slu~ajevima jedino {to su pobunjeni robovi traìli bilo je
da se vrate u svoju domovinu.)
3. Istorija kao stvaranje. Slabost uzro~nih obja{njenja

Pominjao sam starogr~ko stvaranje (demiourgia). Re~ stvaranje je za
mene veoma va`na. Smatram da je ona klju~ za razumevanje ~itave isto-
rije. Moja pozicija se moè saèti na slede}i na~in: svako dru{tvo se sa-
mo-stvara, samo-institucionalizuje, a to ne zna – i, po pravilu, pokriva
ovu ~injenicu ukazivanjem na neki vandru{tveni entitet.
Istorijsko stvaranje moè se razumeti, lak{e ili teè, jer je ve} okon-
~ano. Pojedini stvarni uslovi oteàvaju njeno razumevanje, a da nije
mogu}e neko uzro~no obja{njenje. Ne moèmo da prona|emo zakoni-
tosti, uzroke ili nu`nosti i dovoljne uslove koji bi u svakom slu~aju pro-
izveli jevrejski monoteizam u XII veku pre nove ere u tom delu sveta i
samo na tom mestu i samo u tom periodu, {to je nuàn zahtev svakog
autenti~nog uzro~nog obja{njenja fenomena.
Ukratko }u ispitati tri glavna problema uzro~nih interpretacija fe-
nomena „starogr~ka demokratija“: a) geografsko odre|enje, b) na~in
proizvodnje, i, naro~ito, postojanje ropstva i c) hoplitska falanga. U na-
stavku }u pomenuti neobi~nost gr~kih kolonija.
a) Smatralo se da je raspar~ana geografska organizacija zemlje, koja
spre~ava konstituisanje jedinstvene dràvne vlasti, bila naklonjena stva-
ranju autonomnih zajednica koje su u nastavku prerasle u demokratije.
U odnosu na ovu tezu, navodim dva zapaànja:
1. Geografska organizacija je bila i ostala, ~ak i danas, ista. Me|utim,
ni danas, ni 1480. godine nove ere a ni 1200 pre nove ere, nije se poja-
vio dru{tveno-politi~ki fenomen analogan demokratiji u doba Perikla.
2. Primer Nema~ke do 1870. godine dozvoljava da zaklju~imo da
je – iako je njena geografska struktura olak{avala zasnivanje jedinstvene
dràve – zemlja bila izdeljena na male zajednice, ~injenica koja, me|u-
tim, nije dovela do pojave demokratskog ure|enja. Nasuprot tome, u
mnogim drugim slu~ajevima, „male“ politi~ke zajednice, „geografski“
definisane ili nedefinisane, ostale su monarhije ili oligarhije (na primer,
feni~anski gradovi).
Dakle, ne ostvaruje se nu`no ono {to navodno „dozvoljava“ ili „ne
dozvoljava“ geografska morfologija (male politi~ke zajednice ili jedin-
stvena dràva), niti formiranje malih nezavisnih zajednica nu`no vodi
ka demokratskoj organizaciji tih zajednica.
Mislim da je o~igledno da ne moèmo ozbiljno uzeti u obzir takvu 13

vrstu obja{njenja, kao {to tako|e ne moèmo ozbiljno uzeti u obzir, u
skladu s onim {to }u u nastavku poku{ati da pokaèm, ni dominantno
shvatanje nekih marksista ili levi~ara da
b) proizvodni odnosi i naro~ito postojanje ropstva obja{njavaju staro-
gr~ku demokratiju.
Ropstvo je, naravno, postojalo. Postoji konkretno shvatanje {ta je-
ste i {ta treba da bude politi~ki subjekt, dakle gra|anin kao individua
koji moè i koji je duàn da u~estvuje u „su|enju i vlasti“ (kriseos kai
archis). (Aristotel, od koga i poti~e ovo odre|enje, predlaè „sud, su|e-
nje“ (krisis), dakle u~e{}e u sudskoj vlasti, i u „vlasti“ (arche), dakle
u~estvovanje u vladanju, i to zato {to u Atini ~etvrtog veka – poredak
koji poznaje i u kome Aristotel ìvi – sudska vlast zaista ima tendenciju
da postane prva, jer ima mogu}nost da u praksi ili potvrdi ili poni{ti
~ak i odluke Eklisije.2 (U pitanju su, naravno, narodni a ne profesional-
ni sudovi.)
Mislim da }emo se, s obzirom na postojanje ropstva, svi saglasiti da
su stari Grci, demos3, demokratski polisi, imali, za nas, neverovatno
usko poimanje ko jeste a ko nije gra|anin. Me|utim, ovde ne raspra-
vljamo o tome. Raspravljamo da li je ropstvo bilo nuàn i dovoljan
uzrok za postojanje demokratije. Istorija pokazuje da ono nije bilo ~ak
ni dovoljan uzrok. Ropstvo nije postojalo samo u Atini. Cvetalo je u
Aziji. Gde je demokratija u Aziji? Ropstvo je postojalo i u Rimu, u ko-
me, bez obzira na borbe plebejaca protiv institucionalizovanog reìma,
nikada nije postojala prava demokratija. Rim je, od po~etka do kraja,
ostao oligarhija. Borba plebejaca uspela je da donekle ograni~i vlast ari-
stokratskih porodica, koje su uvek ostajale vladaju}e, i da promeni ob-
lik te vlasti. Koren nasilja i name{tanje glasanja – veoma dobro poznata
osobina na{eg politi~kog ìvota – ne nalazi se u staroj Gr~koj, ve} u Ri-
mu: izborno telo i uticaj patricija bili su organizovani tako da su, nu-
`no, i plebejci glasali za predstavnike aristokratije. Tako|e, niko se nije
potrudio da utvrdi za{to u istoj toj Gr~koj, u kojoj postoji ropstvo, po-
stoje polisi – ~iji je najkarakteristi~niji primer, naravno, Atina – koji sti-
ù do demokratije, a i neki drugi, Sparta, koji sve vi{e tonu u oligarhi-
ju. Od svih zemalja starog sveta koje su poznavale ropstvo (dakle goto-
vo sve) samo je jedna stvorila demokratiju. Prema tome, ropstvo nije ni
nuàn ni dovoljan uslov.
Na ovom mestu skre}em pa`nju na jedno ~udno savezni{tvo mark-
sista-levi~ara i reakcionara. I jedni i drugi prihvataju da je zaista posto-
2 Ekkliseia tou demou – skup{tina op{tine. – Prim. prev.

3 Demos – op{tina, skup gra|ana. – Prim. prev.
14 jala demokratija u Atini, za otprilike 30000 gra|ana u trajanju od tri

veka, koja je ostavila za sobom velika i vredna dela koja su do danas sa-
~uvana u svim oblastima. Da je ropstvo bilo nu`na pretpostavka te ~i-
njenice, koje bismo politi~ke zaklju~ke danas mogli da izvedemo? Mo-
èmo dobro da razumemo koji politi~ki zaklju~ci proizlaze iz pozicije
reakcionara. A za marksiste?
Jedan danas gotovo nepoznat, ali veoma vaàn nema~ki sociolog i
filozof iz XIX veka (kaèm nepoznat jer mnogi brbljaju o njemu, a ma-
lobrojni ga shvataju), koji se zove Karl Marks, sve to je dobro znao i
napisao je u Kapitalu da je stvarna dru{tveno-ekonomska osnova anti~-
ke demokratske dràve bila zajednica nezavisnih malih privrednika, a
ne ropstvo. Kada se u gr~kom polisu pojavljuju prve tendencije Demo-
sa da se bori protiv oligarhije i aristokratije, gradovi ne ìve od ropstva.
U pitanju su poljoprivredne oblasti – dolina Leonidija, na primer – ma-
nje-vi{e samodovoljne u smislu poljoprivredne proizvodnje, koje se {ire
oko grada (asty), oko utvr|enog polisa zanatlija, vlasti, politi~kog cen-
tra i jednog broja hramova (drugi deo hramova nalazio se izvan grada i
defini{e epikratiju – epikrateia).
Pojedina doma}instva (oikos), koja su ~inila ukupno radno stanov-
ni{tvo, imala su 1–2–3 roba. U trenutku velike demokratske revolucije
u Atini pod vo|stvom Klistena (508–506) dru{tvo se nije oslanjalo ~ak
ni ekonomski na ropstvo, ve} na rad nezavisnih malih proizvo|a~a – se-
ljaka, zanatlija i trgovaca.
c) Tre}e uzro~no obja{njenje oslanjalo se na fenomen hoplitskih4 fa-
langi. To zna~i da je demokratija produètak, u politi~kom prostoru,
nove vrste vo|enja rata u kome borba nije „niz duela“, ve} sudar dve
disciplinovane i ujedinjene grupe hoplita, gde borbeno telo nije ograni-
~eno na plemi}e-konjanike, ve} ga ~ine gra|ani svrstani u borbeni stroj
falange. Ovaj fenomen ne poti~e, me|utim, od primene nekog tehnolo-
{kog otkri}a. Naoruànje hoplita u falangi ne razlikuje se drasti~no od
naoruànja gladijatora-heroja. Ujedinjenje falange je dru{tvene, socijal-
ne prirode (a ne tehni~ke), {tavi{e dru{tveno-politi~ke: ono pretposta-
vlja imaginarno dru{tveno (politi~ko) zna~enje jednakosti politi~kih za-
jednica kao ratnika, njeno ostvarenje u jedinstvu i uzajamnoj zavisnosti
hoplita u falangi i nestajanje „gladijatora-heroja“. Drugim re~ima, uje-
dinjenje falange ne samo da ni{ta ne obja{njava ve} se i ona sama ne
moè interpretirati druga~ije nego kao neodvojiv deo stvaranja polisa.
Jedan drugi fenomen od velikog zna~aja jeste gr~ka kolonizacija.
Prva kolonizacija u Joniji po~inje u XI veku pre nove ere. Drugi talas se
{iri na obale celog Mediterana, a naro~ito na ju`nu Italiju i Siciliju. Naj-
4 Hopliti – te{ko naoruàna pe{adija koja se bori u stroju. – Prim. prev.

starije kolonije nastaju 770 ili 776 godine pre nove ere, dakle u vreme 15
kada i Homerovi epovi.
Stari Grci nisu jedini narod koji je imao kolonije. Postoji, me|utim,
jedna posebna karakteristika gr~kih kolonija koja ih razlikuje od kolo-
nija drugih naroda. Feni~anske kolonije, na primer, prenose identi~ne
zakone metropola kao {to se i u kolonijama jevrejskih zajednica nalaze
identi~ni zakon Jehove i navike tradicionalnog na~ina ìvota.
Nasuprot tome osnivaju se, kako prve tako i druge, gr~ke kolonije
tako {to svaka za sebe bira svoje zakone i svoje zakonodavce, obavezu-
ju}i se da napi{e zakone koji }e biti u skladu sa situacijom.
Veza demokratskog stvaranja s pojedinim fenomenima koji se poja-
vljuju od prvog momenta, kao {to su falange ili kolonije, jeste, pre sve-
ga, veza smisla, koja nas upu}uje na ispitivanje novih odnosa, predstava
i zna~enja sveta koji zamenjuju stare.
4. Gr~ko shvatanje sveta: osnovna imaginarna zna~enja

Institucionalizacija dru{tva je svaki put institucionalizacija magme soci-
jalnih imaginarnih zna~enja koja moèmo i koja treba da nazovemo
svetom (kosmos) imaginarnih zna~enja.5
Naàlost, moram da se ograni~im na pojedine osnovne ideje koje
}u na brzinu formulisati.
a) Interpretacija koja je ranije dominirala i koja je vaìla za staro-
gr~ki svet i ~oveka, kao svet i ~oveka harmonije i mere, detinjasto je na-
ivna, idili~na projekcija zapadnih shema i nostalgija XVIII i XIX veka.
Harmonija i mera za stare Grke nisu date, ve} su problemi i svrhe – nji-
hovo je ostvarenje uvek nesigurno i neizvesno kada je re~ o ljudskom
ìvotu.
b) Osnovna ideja za starogr~ko shvatanje jeste ideja Haosa. Za He-
sioda (Teogonija, 116) sva bi}a (bogovi i ljudi, „stvari“, „fenomeni“ i
„sile“) ra|aju se iz haosa, dakle ni iz ~ega, iz praznine, iz ni{tavila (hai-
no): „Na samom po~etku bi Haos“. Ovaj Haos nema nikakve veze s ka-
snijim pojmom haosa kao zabune, zbrke, uop{te ne-reda. Me|utim,
ipak u samoj Teogoniji postoji poslednje mesto ili dubina, jedna obrnu-
ta strana sveta, koja je Haos u kasnijem smislu tog pojma: pesnik mu
daje konvencionalno i simboli~ko ime Tartar (stihovi 717–720,
722–723, 724–730, 731–735). „Koreni“ sveta – „zemlje i neplodnog
mora“ – izlaze iz tog ogromnog }upa, ~iji grli} obavija „trostruka no}“.
„Koreni“ sveta – svet = red – njegova „druga strana“, jeste ovaj mon-
5 Dru{tvo dovodi do toga da postoji jedan svet zna~enja i samo dru{tvo posto-
ji u odnosu na jedan takav svet.

16 struozni prostor. Samo na ovoj strani (u kojoj i mi ìvimo) vlada – za

sada – Zevs i ~ini je, na neki na~in, svetom.
c) Svet nije napravljen za ljude niti se interesuje za njih. Uop{teno,
prema starogr~kom shvatanju ìvota, ne postoji nikakva transcenden-
talna izvan-svetovna sila koja se zanima za ljude, a jo{ manje koja ih
„voli“. Bogovi se me{aju samo kada ih neko o{teti, ili ih ne po{tuje, i
tome sli~no. Osim toga, ni bogovi nisu svemogu}i, podlo`ni su bezli~-
noj Sudbini (Moira), koja je prvo donela Uran, zatim Kronosa, pa tek
potom Zevsa. Prometej, u istoimenoj Eshilovoj tragediji, {alje poruku
Zevsu, preko glasnika Hermesa:
„Vi novi, novu vlast posedujete i mislite
Kako stanujete u nepristupa~nim za bol palatama: nisam li mo`da
Video
Do sada pad sa trona dva tiranina?
Tako }u i tre}eg, sada{njeg gospodara, videti
Da pada ru`no i vrlo skoro.“
Okovani Prometej, stihovi 955–959
d) Bar do kraja V veka – i ovo je period koji me zanima, dakle
VI–II–V vek – za starogr~ko shvatanje ìvot posle smrti ili ne postoji ili,
ako i postoji, gori je od ovozemaljskog ìvota. To se jasno isti~e u Odise-
ji kada se Odisej sre}e sa senkom mrtvog Ahila u Hadu, koja mu kaè:
„Smrt mi nemoj slaviti Odiseju sjajni.
Radije bih na zemlji radio, sluga nekog
Siroma{nog seljaka malog imanja,
Nego da vladam svim onim ugaslim mrtvima.“
Odiseja, XI pevanje, stihovi 488–491
Dakle, ovo je zakon postojanja Bi}a: zakon ra|anja i propadanja,
povratka u haos, ako tako mogu re}i, i ponovnog stvaranja sveta od ha-
osa. Ideja nekog istorijskog zakona, garanta nekog idealnog dru{tva, ne-
poznata je Grcima, kao {to su im nepoznati mesijanstvo, ili mogu}nost
izvansvetovnog bega. Ova teorija inspiri{e poziciju prema kojoj ono {to
treba da se dogodi dogodi}e se ovde. Ono {to se ne doga|a ovde, ne do-
ga|a se za nas, ne ti~e se nas, doga|a se negde drugde, izme|u bogova,
ili u korenima haosa. Ono {to je va`no za nas de{ava se ovde, zavisi od
nas i mi smo ti koji }emo to u~initi. To ne}e u~initi ni Bog, ni istorijska
nu`nost, nikakva politi~ka snaga, posednik nau~ne mudrosti u politi~-
kim pitanjima. To }emo u~initi mi, ljudi – ako je mogu}e, i ako nam to
Sudbina dozvoli – ili je to nemogu}e. Mi znamo da smo podlo`ni istom
zakonu koji vlada i ostatkom sveta, zakonu ra|anja i propadanja.
Haos imamo i u sebi samima u obliku hybrisa, dakle neznanja ili
slabosti da uvidimo granice svog delovanja, jer da su granice bile jasne
i prepoznatljive a priori, ne bi postojao hybris, postojali bi samo pre- 17

stup i greh, pojmovi bez ikakve dubine.
Ovo je, uostalom, i jedna od poruka tragedije koja je direktno po-
vezana sa filozofijom i koja je oplo|ava. Kao politi~ka institucija trage-
dija je institucija samoograni~enja. Ona stalno podse}a atinske gra|ane
da postoje a priori nepoznate granice deluju}eg subjekta, koji deluje od-
govorno shvataju}i opasnosti svojih dela. Niko ne moè da mu ukaè
na njih a priori. On sam treba da ih razume ili da ih predoseti.
Ove ideje nazvao sam osnovnim imaginarnim zna~enjima. One su
na~in osmi{ljavanja stvarnosti, ljudskog ìvota i sveta. Nalazimo ih od
stvaranja, prvobitnog uspostavljanja, gr~kog sveta, ve} od Homera i u
mitologiji. Zna~enje sleda Uran, Kronos, Zevs, kako je opisan u mitovi-
ma, izraàva istu onu filozofsku percepciju koju sam ukratko poku{ao
da formuli{em. Zato bi se moglo re}i da postoje mnoge i lepe mitologi-
je. Me|utim, samo je jedna istinita – starogr~ka. Istinita u smislu da svi
mitovi imaju jednu zna~enjsku osnovu, oslonac, u kome se odraàva
na{ ìvot, svaki ljudski ìvot.
Gr~ki svet gradi se na svesti da ne postoji beg od ovog sveta i od
smrti, da je ~ovek smrtan. Na ovom mestu bih se usudio da ispra-
vim jednog velikog gr~kog pesnika Andreasa Empirikosa.6 Pesmu Na
putu filhelena7 Empirikos zavr{ava èljom: „da bude Š...¹ sveljud-
ska, slava Grka, koji su prvi, verujem, na ovom svetu donjem, stra-
hom od smrti nadahnuli ìvot“. Ja bih rekao: nadahnu}em ìvota
do{li do znanja o smrti.
Strah od smrti obuzimao je svuda i oduvek sve smrtnike. Mo`da
nas on spre~ava i danas, kao {to je mnogo puta u pro{losti spre~avao
ljude, da do|emo do tako potrebnog nadahnu}a za ìvot, da imamo,
dakle, svest da smo zaista smrtni i da ono {to treba da bude, neka bude,
dogodi}e se ovde, mi }emo to ovde u~initi.
5. Unutra{nji odnos demokratije i filozofije

Polis se stvara u VIII veku pre nove ere. U jednom kratkom periodu, od
ovog trenutka, uo~ava se neverovatno stvaranje koje obuhvata sve gra-
ne politi~kog ìvota. U ovaj period se sme{taju i kona~an oblik Home-
rovih epova i Hesiod.
Na po~etku VII veka, negde oko 680–670, pi{e i veliki lirski pesnik
Arhiloh, ~iji su fragmenti, iako malobrojni, sa~uvani. Me|u sa~uvanim
6 Andreas Empirikos (1901–1975), gr~ki pesnik, sledbenik hiperrealizma, i je-
dan od pionira hiperrealizma u poeziji u Gr~koj. – Prim. prev.

7 Philhellene – philos + hellen = prijatelj Gr~ke. – Prim. prev.
18 fragmentima postoji jedan neverovatan i neshvatljiv za bilo koje drugo

dru{tvo:
[tit moj neki Saj sad uìva, onaj
nov novcati {to ostavih pored nekog `buna nevoljno;
Spasoh me|utim ìvot svoj. [ta me se ti~e onaj moj {tit?
Nestani! Bolji od tebe drugi }u kupiti.
Fragment 13
I ovo otvoreno govori i doprinosi Arhilohovoj slavi, u jednom dru-
{tvu kao {to je gr~ko u kome su se li~na hrabrost i vojni~ka ~ast veoma
cenile. Da li iko moè da zamisli Jevrejina ili hri{}anina ne samo da pi-
{e: „Pa {ta ako sam Biblijom nos svoj obrisao? Bolji primerak drugde }u
prona}i“ ve} da postane slavan zahvaljuju}i tim svojim stihovima?
Od samog po~etka, naravno, ova politi~ka zajednica poseduje ube-
|enje da ne moè da se odrì kao zajednica ako je ne brane gra|ani ko-
ji je sa~injavaju. Utoliko ona odaje naro~itu po~ast hrabrosti. Me|utim,
zadivljuju}e je da istovremeno pesniku daje mogu}nost da slobodno ka-
è: „Pa {ta ako sam ostavio svoj {tit, bolji od tebe drugi }u kupiti, a svoj
sam ìvot spasao.“
Osporavanje, ~ije prve temelje vidimo na ovom mestu, jeste zajed-
ni~ki koren i demokratije i filozofije. Kao {to sam ve} naglasio na po~et-
ku, osporavanje zakona, u sada{njem smislu tog pojma, izraàva se pi-
tanjima: Ko je gospodar? Ko upravlja polisom? Ovo vodi ka dru{tvenoj
borbi protiv aristokratije {to kao rezultat daje demokratiju. Osporava-
nje (sumnja) institucionalizovanog dru{tvenog predstavljanja poprima
za svet oblik filozofskog pitanja. Postavlja se pitanje: [ta je svet? [ta
zna~i kada kaèmo da ne{to jeste? Koja je razlika izme|u bi}a i mi{lje-
nja? [ta je istina, a {ta naprosto mnjenje?
Tales, jedan od prvih koji su postavili ova pitanja i koji je poku{ao
da na njih odgovori, a da do tada vaè}a ube|enja nije smatrao za mite-
me, smatrao je da je svet stvoren od jednog elementa koji je nazvao vo-
da (hydor). Sledi Anaksimandar koji ta~no, prema mom mi{ljenju, sma-
tra da je svet stvoren od jednog beskona~nog elementa (apeiron), ali ne
u smislu kvantitativno beskona~nog, ve} u smislu neograni~enog.
Na taj na~in ra|a se filozofija, ovo beskrajno i bezgrani~no traga-
nje. Njeno ra|anje je neodvojivo od zapanjuju}eg otvaranja unutar sta-
rogr~kog dru{tva, koje se javlja s osporavanjem tradicionalnih predsta-
va i tradicionalnih institucija. Svoj jedinstveni karakter ona duguje
upravo tom jedinstvenom kontekstu u kome se stvara.
Mnogi su navodili da postoje i druge filozofije osim gr~ke. Zaista, i
u Indiji i u Kini postojala je neka vrsta filozofije. Da, ta~no, odgovorili
su drugi, ali filozofija u pravom smislu, postojala je samo u anti~koj
Gr~koj, tamo gde je i po~ela.
Postoje mnogobrojni i razli~iti argumenti kojima se podràva ova- 19

kvo mi{ljenje, a ve}ina se odnosi na pitanje sadràja filozofije. Prema
mom mi{ljenju, osnovni argument je u ~injenici da je filozofija u anti~-
koj Gr~koj bila filozofija gra|ana koji razgovaraju na agori s drugim
gra|anima, dok je filozofija u Indiji ili u Kini ostala filozofija sve{teni-
ka ili filozofija dvora i mandarina. Uzajamna oplodnja politi~kog po-
kreta i filozofskog pitanja jeste onaj element koji karakteri{e ~itavu ovu
epohu i koji je zape~atio jedinstvenost kako demokratskog polisa tako i
filozofije koja se razvija unutar njegovog konteksta. S jedne strane, filo-
zofi se bave politi~kim pitanjima ({to se moè videti jo{ od Heraklita) a,
s druge strane, sam politi~ki ìvot, na neki na~in, primorava da se tra-
ganje produbljuje. Ne postavlja se jednostavno pitanje ko vlada, nego i
pitanje: kako moè da se opravda to ko vlada? Rasprava se, naime, pro-
{iruje na pitanje legitimiteta politi~ke vlasti i politi~kih reìma. Da li je
pravedno da vlada manjina ili ve}ina? [ta zna~i pravedno? To pitanje
se, prema tome, susre}e s filozofskim: [ta je pravo, a {ta je pravda? –
pitanje koje ima isti karakter kao i prvobitno filozofsko pitanje: [ta je
svet i kakav je?
6. Samo-institucionalizacija
Pojavljivanje svih ovih pitanja u anti~kom demokratskom polisu (veliki
broj polisa postaje demokratski u periodu od VIII do IV veka pre nove
ere, ni jedan od njih ne potresaju politi~ke borbe, osim Sparte koja je
poseban slu~aj) dovodi do sna`nog pokreta samoinstitucionalizacije
dru{tva, koji ponovo iz temelja revidira kako politi~ki ìvot polisa tako
i predstavljanje sveta koji poseduje.
Karakteristi~no je da se samoinstitucionalizacija ne ostvaruje u
konkretnom i kona~nom politi~kom obliku, to jest ona se ne uobli~ava
jednom za svagda. Politi~ka istorija Atine, od njenog osnivanja (dakle,
od trenutka kada se nasledni vladari zamenjuju izabranim, u po~etku
samo iz redova aristokratije s doìvotnim mandatima, kasnije u trajanju
od deset godina i tako dalje) sve do faze koju opisuje Aristotel u Atin-
skom ustavu (oko 340 godine p.n.e), dakle, malo pre nego {to make-
donska dominacija ne obori nezavisnost polisa, jeste politi~ka istorija
stalnog stvaranja. Samoinstitucionalizacija nije stanje, ve} procedura
koja se izraàva kao aktivnost promene „osnovnih“, „organskih“,
„ustavnih“ zakona (dràve Špoliteia¹ dakle) i drugih institucija, a ne
svih u celini i istovremeno, ve} postepeno, u skladu s potrebama i okol-
nostima.
Aristotel (~ije su politi~ke ideje, uzgred, inspirisale mnoge gluposti
razli~itih komentatora) kaè za svoju epohu:
20 Demos je postao gospodar svih i svime upravlja glasanjem i sudovima

gde i sam poseduje vlast. Zaista, i odluke koje su nekada bile u nadle-
`nosti skup{tine pre{le su u ruke demosa. I u ovome se ~ini da su is-
pravno postupili (dokousi poiein orthos), jer lak{e se dobitima i poklo-
nima korumpiraju samo neki, a ne mnogi.
Atinski ustav, XLI,2
Dokousi poiein orthos: Aristotel, jedini filozof koji ima phronesis,

ne kaè da je narod nepotkupljiv. Veruje da ga je mogu}e potkupiti po-
klonima i raznim koristima (ili predizbornim obe}anjima). Me|utim,
on kaè da ga teè potkupljuje manjina.8
Jedan od najneverovatnijih trenutaka ove procedure samoinstituci-
onalizacije svakako je slavna Klistenova reforma (508–506). Prvi put u
istoriji svedoci smo da se jedan politi~ki pokret ne suo~ava olako sa re-
formom dru{tva iz koga je ponikao, niti je to dru{tvo ne{to {to se iz ne-
kih razloga ne moè dota}i, ve} je ono materija politi~kog delovanja,
ne{to {to moè i treba da se promeni da bi se institucionalizovali novi,
korisni politi~ki oblici.
Klisten ponovo organizuje ati~ka plemena; od ~etiri nastaje deset,
i, kao {to pi{e Aristotel, mogao je da stvori 12, tako da bi vreme pred-
sedni{tva (prytanaeia) svakog plemena odgovaralo kalendarskim mese-
cima. Me|utim, on to ne ~ini jer {to bi se u tom slu~aju novostvoreno
pleme poklapalo sa starom tre}inom (tre}inom starog plemena, dakle
dvanaestinom ukupnog stanovni{tva) i {to bi dru{tveno-politi~ke grupe
ostale iste. Da bi ova radikalna promena i reorganizacija postala op{ta
svest on razvrstava gra|ane (politi~ki, a ne kolonijalno; on nije Pol Pot)
u deset plemena i deli politi~ki kalendar na odgovaraju}i broj meseci
(od 35 ili 36 dana). Na taj na~in pokazuje da celokupan dru{tveni ì-
vot, do izvesne mere (jer, naravno, nije u pitanju potpuna reorganizaci-
ja svega) moè da postane objekt politi~kog delovanja.
7. Demos
Osnovna karakteristika demokratske procedure je ~injenica da demos
stavlja samog sebe u centar svega. Svi atinski zakoni po~inju frazom:
edoxe ti boyli kai to demo. To nas podse}a da glasanje koje sledi ne pro-
isti~e iz neke „nau~ne“ analize, niti ga je izveo ra~unar. Ne{to je odlu-
~eno onako kako je odlu~eno jer se to demosu ~inilo ispravnim (edoxe).
a) Ko je demos
Demos se sastoji od svih punoletnih slobodnih mu{karaca Atinjana.
Za nas, naravno, u ovoj definiciji postoje nedopustive stvari. Na pri-
8 Eudiafthoroteroi gar oi oloigoi ton pollon.

mer, „slobodnih“, {to isklju~uje robove, „mu{karaca“, {to isklju~uje è- 21

ne. „Punoletnih“ je jo{ problemati~nije jer nas direktnije upu}uje na
osnovno pitanje politi~ke filozofije i politi~ke prakse: pitanje osniva~-
kog trenutka kada jedno telo odlu~uje da „smo mi gospodari koji, tako-
|e, odre|uju ko jo{ u~estvuje u ovoj vladavini“. Ovo }e pitanje uvek
postojati. Mi, ili bar ja danas, kaèmo da svaka punoletna osoba treba
da u~estvuje u svim politi~kim vlastima sa apsolutno jednakim pravima.
U pitanju je pozicija koju mi formuli{emo u odnosu na konstituciju vla-
daju}eg tela i koja se ne dokazuje ni na jedan nau~ni na~in. U pitanju je
politi~ka pozicija, o kojoj odgovorno odlu~ujemo i usvajamo je, znaju}i
pri tom da nam ona ne re{ava sve postoje}e probleme.
âk i u najslobodnijem, najautonomnijem multietni~kom dru{tvu,
treba da se odlu~i o sastavu izbornog tela. Na primer, treba odlu~iti da
li }e na izborima za demos jednog polisa pravo glasa imati svi oni koji
se u trenutku izbora zateknu u njemu. Ako je odgovor negativan treba
odlu~iti koja je najmanja duìna boravka kao uslov da bi neko imao
pravo da glasa. Ovu odluku treba da donese zajednica koja }e preuzeti
odgovornost i konsekvence takvog definisanja. Stav „ja sam ljudsko bi-
}e i glasam u dru{tvu u kome ne postoji diskriminacija“ moè da se pre-
tvori, i pretvara se, u suprotnost onome {to bi èleo da bude. Instituci-
ja izbora ismeva se ako bilo ko, bez ikakve pretpostavke, bez ikakvog
u~e{}a u politi~kom ìvotu grupe o kojoj je re~, bez ikakvih mogu}no-
sti da snosi posledice svog glasa, ipak glasa. „Glasam“ zna~i potpuno
u~estvujem u konkretnoj politi~koj zajednici koju treba, na neki na~in,
i ograni~iti. Nije mogu}e da milijarde stanovnika na zemlji zajedno i
istovremeno odlu~uju o svim temama bilo gde da se one javljaju. Treba-
lo bi da postoji podela na manje zajednice i neki statut, pravilnik koji bi
regulisao teme koje se odnose na te zajednice, da odre|uje politi~ko te-
lo i od kog uzrasta se u njemu u~estvuje. (Za{to da to bude od 21. ili
18. godine ìvota, kako je to odlu~ila desnica u Francuskoj, smanjuju}i
granicu punoletstva?) U svakom slu~aju treba doneti odluku koja se ne
moè dokazati i koja je, do nekog stepena, arbitrarna.
b) Na koji na~in se ispoljava vlast demosa

Ona se ispoljava kao neposredna demokratija, dakle, bez „pred-
stavnika“.
Pre nego {to politi~ki filozofi po~nu da raspravljaju o politi~koj po-
deli vlasti, Tukidid je jednom re~enicom definisao koje su tri osnovne
politi~ke vlasti. Kada èli da polis okarakteri{e kao slobodan, on ga na-
ziva „autonomnim, samo-sudskim (aytodike) i nezavisnim (aytoteles).
I. Autonoman, zna~i da sam sebi daje svoje zakone. Moglo bi se re-
}i da je u vreme atinske demokratije, Eklisija (Ekklisia) demosa svojim
22 glasanjem, posle razgovora u Skup{tini, odlu~ivala po zakonima, a na-

ro~ito po osnovnim statutarnim zakonima. Kao {to to nedvosmisleno
kaè Aristotel, u 4 veku p.n.e, u su{tini se o svemu odlu~ivalo glasa-
njem Eklisije.
II. Samo-sudski (aytodike) zna~i da su njegovi sudovi odlu~ivali o
svim osporavanjima i sumnjama koje su mogle da iskrsnu. Na ovom
mestu treba naglasiti da sudovi u Atini nisu bili profesionalni. Sudije su
birane izvla~enjem. Ideja profesionalnog sudije jednom starom Grku ~i-
nila bi se suludom. Od trideset hiljada punoletnih Atinjana svake godi-
ne bi se izvla~ilo {est hiljada mogu}ih sudija u jednom vrlo komplikova-
nom sistemu koji se stalno pobolj{avao s ciljem da se spre~i bilo kakva
mogu}nost prevare, me{anja, ili uticaja na 501, 1001 ili 1501 ~lan – u
zavisnosti od situacije – koji su sa~injavali odre|eni sud. Na taj na~in,
slu~ajan uzorak naroda, koji je bio zakonodavan jer je glasao za neki za-
kon, bio je pozvan, u zvanju sudske vlasti, i da ga primeni. Tako nije
postojala opasnost da se neki zakon izglasa s ciljem da se donese kon-
kretna odluka.
III. Nezavisan, {to je i najva`nije, zna~i da polis upravlja sam so-
bom, u pravom smislu upravne vlasti i funkcije. To se ogleda, izme|u
ostalog, i u ~injenici da osnovne odluke politi~kog ìvota zajednice, bi-
lo unutra{nje bilo spolja{nje prirode, donosi Eklisija demosa: rat, mir,
savezni{tvo, javni radovi, izgradnja Partenona i tako dalje. Na ovom
mestu isti~em slede}e:
– Prvo, kvalitet donetih odluka. Za vreme Peloponeskih ratova
atinski demos imao je trideset hiljada punoletnih Atinjana. Prema mom
mi{ljenju, ali i, prema mi{ljenju mnogih drugih, na skup{tinama je u~e-
stvovao veliki broj ljudi, bez obzira na udaljenost koju su ati~ki seljaci
morali da prevale. Kada je trebalo raspravljati o krajnje ozbiljnim tema-
ma na Eklisiji, bilo je prisutno, najverovatnije, dve tre}ine, ili polovina
gra|ana. Skoro dva veka, Eklisija demosa, dakle, zanatlije i seljaci koji
su je ~inili, donosila je odluke od kojih su 9/10 bile potpuno ispravne.
Donosila je, naravno, i kriminalno lo{e, kao {to je bila presuda vojsko-
vo|ama u pomorskoj bici kod Arginuse. Donosila je i pogre{ne, na pri-
mer, pohod na Siciliju, odluka koja je za ono vreme bila ravna putu na
Mesec. Donosila je i odli~ne, stvaranje flote, {to je bila Temistokleova
ideja i njegov doprinos pobedi kod Salamine. Treba naglasiti da dve po-
slednje odluke pripadaju kategoriji koju mi danas, iz gluposti, prepu{ta-
mo profesionalcima, od ~ijeg suda zavisimo. Ove je odluke u anti~koj
Gr~koj donosio demos.
– Druga se odnosi na nezavisan karakter upravne vlasti. Sada{nja
politi~ka filozofija i filozofija prava predstavljaju kao osnovne funkcije
dràvne vlasti zakonodavnu, sudsku i izvr{nu vlast. Ovo je neka vrsta
nenamerne prevare, ili obmane, jer se tako pre}utkuje osnovna vlast – 23

upravna, koja se ni na koji na~in ne moè nazvati „izvr{nom“. Kada ne-
ka vlada upravlja, ona ni na koji na~in ne izvr{ava. Kada objavljuje rat,
na primer, ne izvr{ava zakone, u smislu da upravnik drugog odeljenja
izvr{ava neki zakon konkretizuju}i pojedine detalje koje zakonodavac
nije mogao da odredi ili predvidi. Kada neka vlada izazove rat, to je po-
litika, dakle ona upravlja (dobro ili lo{e, to je drugo pitanje). Kada ne-
ka vlada stvara, predlaè i uti~e na Skup{tinu da izglasa Budèt, ona ta-
da vlada. Ovde je u pitanju stvarna vlada politi~ke zajednice i stvarna
vlast koja, na neki na~in, ne postoji ni u savremenim pravnim rasprava-
ma, ni u savremenoj politi~koj filozofiji, ali se skromno (i obmanjiva~-
ki) naziva izvr{nom. Izvr{na vlast ~ak nije ni vlast, ona je samo trenutna
uprava koja je u staroj Gr~koj, u najve}oj meri, bila prepu{tena robovi-
ma. Usudio bih se da kaèm da smo ìveli u anti~koj Gr~koj, upravnik
Narodne banke Gr~ke bio bi neki ume{ni rob, Feni~anin, Sirijac ili Grk,
koji se, u svakom slu~aju, ne bi smatrao ni malo va`nom osobom, jer bi
njegov posao jednostavno bio izvr{ni.
Sve to, naravno, ne zna~i da u neposrednoj demokratiji ne postoji
uprava, odnosno da ne postoje, ~ak, bez obzira na to {to ova re~ moè
da zasmeta, upravnici: dakle, gra|ani koji imaju neki javni zadatak od-
re|enog trajanja, s odre|enim pravima i du`nostima koji mu pripadaju.
U ve}ini slu~ajeva, upravnik se bira izvla~enjem. Veoma mali broj
koji se bira ne samo da je odgovoran – naravno – ve} se moè opozvati
(jo{ jedna gr~ka tvorevina) za vreme trajanja mandata, na primer, voj-
skovo|e. Ako bi Eklisija ustanovio da je neka optu`ba protiv nekog
upravnika osnovana, on bi bio smenjivan sa funkcije.
8. Pore|enje s novijim shvatanjima

Na ovom mestu moèmo uo~iti najmanje tri osnovne razlike u odnosu
na novija, ili savremena shvatanja.
a) Zastupanje
Stari Grci nisu poznavali licemerni i obmanjiva~ki pojam zastupa-
nja naroda kao {to ga ne poznaju ni noviji politi~ki filozofi, uklju~uju}i
i Rusoa. Za stare Grke to uop{te nije bio problem, a razlog tome je o~i-
gledan. Od trenutka kada neko neopozivo i za izvesno vreme (na pri-
mer, od pet godina) poverava vlast odre|enim ljudima, on se sam poli-
ti~ki otu|io. Ruso je pisao o Englezima (jer je tada jedino Engleska ima-
la Parlament) da misle da su slobodni jer biraju svoje poslanike; oni su
slobodni jedan dan u pet godina. Na ovom mestu Ruso je, naravno, po-
malo popustljiv, jer ni jedan dan u pet godina Englezi nisu slobodni:
24 ono o ~emu neko misli, izbor koji pravi tog dana, ve} je determinisan (i
danas mnogo vi{e nego pre) prethodnim godinama, izbornim zako-
nom, postoje}im strankama, kandidatima i tako dalje.
Na ovom mestu postoji osnovno politi~ko otu|enje koje stari Grci
nisu ~ak ni imali kao politi~ku mogu}nost, s obzirom na to da su sma-
trali da niko ne moè da zastupa gra|anina na Eklisiji demosa. Drugim
re~ima, nije postojala teolo{ka ideja prema kojoj se dominantna sup-
stanca naroda, posle neke misteriozne hemijske procedure, zgu{njava
jedne nedelje i spu{ta s neba i pronalazi svoje telo me|u 300 ljudi, koji
ga onda odràvaju i otelotvoruju u slede}ih pet godina, dok se ne poja-
vi ponovo za pet godina, kada se opet zgu{njava i prenosi na 300 ljudi
i tako dalje.
b) Izbori
Druga osobina }e se mo`da nekima u~initi paradoksalnom, a mo`da
}e neke i razdraìti – utoliko bolje. Za stare Grke, princip i ideja demo-
kratije nisu ono {to pod tim podrazumevamo danas – dakle izbori.
U pitanju je glas, naravno – glasali su za razli~ite teme ili protiv raz-
li~itih tema. Me|utim, nisu smatrali da se arhonti biraju. Osim nekih
izuzetaka, o kojima sam govorio, arhonti su se birali izvla~enjem. Od
Herodota do Aristotela smatrali su – molim vas da posebno obratite
pa`nju na ovo mesto – da su izbori aristokratska institucija. I ako o to-
me dobro razmislimo, stvar je o~igledna. Neko bira one koje smatra
najboljima (aristos), dok istovremeno svaki kandidat poku{ava da ube-
di bira~e da je najbolji. Naravno, re~ najbolji (aristos) ima dvostruko
zna~enje – zna~enje porekla i zna~enje uro|enih vrednosti pojedinaca
Me|utim, za stare Grke, izbor je, u osnovi, aristokratski princip.
Na ovom mestu se pojavljuje i drugo kapitalno pitanje – pitanje
kompetencije. U Staroj Gr~koj nije bilo kompetentnih u politici – mi-
{ljenje svih imalo je podjednaku teìnu. Ne postoji nauka ili tehnika –
gde navedene pojmove treba razumeti u starogr~kom smislu – politi~ke
stvari ~ije znanje bi dozvolilo onima koji ga imaju da se smatraju bolji-
ma kao vladari. U oblastima u kojima se nesumnjivo zahtevala tehnika
ili specijalno znanje, Atinjani su organizovali izbore. Na primer, svake
godine biralo se deset generala za vojna zvanja. U toj oblasti zaista je
trebalo izabrati najbolje, onoga koji se isti~e i onim {to je u~inio, tj. po-
na{anjem i tome sli~no. Uzimaju}i u obzir zna~enje koje su tada imali
ratovi, generali su, naravno, imali i politi~ku ulogu.
Me|utim, va`no je starogr~ko shvatanje prema kome se pitanje iz-
bora postavljalo samo na onom mestu za koje je bila potrebna tehni~ka,
zanatska kompetencija, pa samim tim je imalo smisla da se izaberu naj-
bolji tehni~ari, zanatlije.
Iz toga proisti~e pitanje: ko je bio kompetentan da izabere najbolje 25

zanatlije? Ono {to je dobro jeste da je odgovor na ovo pitanje, koje se
uvek iznova javlja, isto i za zajedni~ko mi{ljenje gra|ana i za reakcio-
narnog i apsolutno antidemokratskog filozofa kao {to je Platon – kom-
petentan da izabere najboljeg zanatliju nije neki drugi zanatlija, ve}
onaj koji koristi proizvod njegovog rada. Konjanik je kompetentan da
izrazi mi{ljenje o tome ko je najbolji potkovi~ar ili sedlar, a ne neki dru-
gi potkovi~ar. Prema tome, onaj ko je ozna~en da izabere najboljeg po-
liti~ara jeste onaj koji koristi svoje politi~ke sposobnosti, dakle narod.
Sude}i prema rezultatu, dakle, prema izborima koje su organizovali
Atinjani, mogu}e je razumeti da su bili u pravu kada su ove ideje spro-
vodili u delo. Izabrali su ljude kao {to su Temistokle ili Perikle, nagradi-
li su tragedije kao {to je Antigona i tako dalje.
c) Dràva
Tre}a stvar koju treba dota}i jeste slavni pojam dràve. Starogr~ki
polis ne moè se nazvati dràvom u smislu koji dràva danas ima, dakle
u smislu nekog nezavisnog mehanizma odvojenog od dru{tva. Starogr~-
ka zajednica jeste polis, politeia, a ne dràva (kratos). Kada su sada{nji
Grci uz pomo} sila za{titnica i Bavarske osnovali savremenu gr~ku dr-
àvu (kratos), preuzeli su iz starogr~kog ovu re~ koja zna~i, jednostav-
no i logi~no, brutalno, golo nasilje.
Strani filolozi, a naro~ito Nemci, prevode}i Platonovu Politeia kao
Der Staat izazvali su veliki nesporazum. U septembru 1939. godine
Waffen-SS su objavile nema~ki prevod Periklovog Epitafa, najve}eg de-
mokratskog teksta koji je ikada napisan. U tom prevodu zamena re~i
polis re~ju dràva (kratos) bila je dovoljna da se tekst protuma~i kao na-
cisti~ki. Perikle kaè: „Ovi ljudi su `rtvovali sebe za polis“. [ta je polis?
Prema Tukididu andres gar polis, dakle, polis su Atinjani. Prema tome,
Periklov stav zna~i da su ovi ljudi `rtvovali sebe za druge, za ostale ~la-
nove zajednice. U nema~kom prevodu to mesto glasi: „@rtvovali su
sebe za dràvu.“
Sli~no vaì i za slavnu Aristotelovu knjigu Ustav atinski, otkrivenu
u XIX veku. Profesori univerziteta, helenisti, koji mnogo bolje od me-
ne znaju gr~ki, prevode Politeia ton Athinon, {to je materijalna gre{ka
zbog koje se obaraju studenti na ispitu na prvoj godini, a koja, u stvari,
proizlazi iz projekcije odre|enih govornih struktura prevodilaca karak-
teristi~nih za odre|enu epohu. Za anti~ke Grke ne postoji Politeia ton
Athinon. Atina je geografski pojam, izraz. Polis su Atinjani, andres gar
polis. Tukidid nikada ne govori o Atini ili o bilo kom drugom polisu.
Kada je u pitanju polis on kaè Atinjani, Korin}ani, Mitilinejci. Kaè
Atina, Korint, i tako dalje kada je u pitanju mesto (topos). Polis, dakle,
26 nije geografsko odre|enje. Pre pomorske bitke kod Salamine, Temisto-

kle, u o~ajanju {to ostali Grci ne prihvataju argumente da se bitka po~-
ne na ovom mestu, preti govore}i: „Mi (koji imamo najvi{e brodova)
}emo oti}i i stvori}emo neki drugi grad negde drugde, u Italiji“. Time
on misli da }e Atina biti negde drugde, da }e Atina biti tamo gde su Ati-
njani, a ne da su Atinjani tamo gde je Atina. Me|utim, Bog zna da li su
Atinjani bili vezani za svoju zemlju. Smatrali su sebe jedinim autohto-
nim Grcima, smatrali su da su iznikli iz zemlje sami od sebe. Teritorijal-
no shvatanje politi~ke zajednice je savremeno shvatanje. Ono po~inje
od rimskog doba i svoj vrhunac dostiè u feudalizmu.
Na ovom mestu }u se zaustaviti iako bih imao jo{ mnogo toga da
dodam. Poku{a}u samo u nekoliko re~enica da objasnim razloge za{to
smatram da je ova tema i dalje izuzetno zna~ajna i savremena.
Podseti}u da je svaki put kada se javljao neki stvarni demokratski
politi~ki pokret u poslednjih nekoliko vekova – {to vaì i za po~etke
radni~kog pokreta – ponovo pronalazio, ponovo smi{ljao i ponovo
stvarao neke od osnovnih ideja o kojima smo danas govorili.
Ideju neposredne demokratije moèmo svakako prona}i u ameri~-
koj revoluciji iz 1776. godine. Takozvane Town Hall Meetings, dakle,
skup{tine svih gra|ana koji zajedni~ki odlu~uju o u~e{}u u ratu protiv
Engleza, o porezima, o Ustavu dràve, ili Konfederaciji, od velikog su
zna~aja. âk i danas, ova institucija se odràla u savremenoj Americi, u
obliku neposrednog u~e{}a gra|ana u odlu~ivanju organa lokalne sa-
mouprave.
S ovim elementima sre}emo se jo{ ~e{}e u pravilima koja su uspo-
stavili engleski sindikati u prvih 50, 60 godina postojanja. ^lanovi sin-
dikata zauzimali su najodgovornije pozicije sistemom rotacije. Ne samo
da nisu postojale stalne vo|e – koje }emo kasnije s pravom nazvati sin-
dikalnim birokratama – ve} nisu bile ~ak ni izabrane. êlnici su rotaci-
jom dolazili na to mesto.
Treba re}i da je Lenjin u jednim od svojih mladala~kih radova ova-
kav na~in organizacije nazvao primitivnom demokratijom. Kasnije, u
Dràvi i revoluciji, koja na neki na~in predstavlja odbranu neposredne
demokratije, on slavi ovakav na~in organizacije i naziva ga neposred-
nom demokratijom. Tre}i ~in drame je, naravno, ono {to je Lenjin sam
u~inio posle Oktobarske revolucije, gde nije postojala ni neposredna ni
predstavni~ka demokratija, ali to je sasvim druga pri~a.
Drugi element: opoziv. Opozivanje odgovornih bio je jedan od
principa Pariske komune i jedan od razloga {to ju je Marks toliko ce-
nio. To, u stvari, zna~i da bilo koga ko je izabran na neku poziciju mo-
gu u bilo kom trenutku da opozovu oni koji su ga izabrali, nezavisno
od slede}ih izbora i tako dalje.
Opoziv, tako|e, postoji u principu izbora predstavnika u Sovjete, 27

ali stvarne Sovjete, pre nego {to ih je u potpunosti porobila Partija. Va-
ìo je i u radni~kim savetima u Italiji i Nema~koj dvadesetih godina,
kao i u Ma|arskoj 1956. godine.
Na kraju, iako na to ne treba podse}ati, samouprava, dakle ukida-
nje suprotnosti izme|u dràve – nezavisnog mehanizma – i dru{tva,
stvaranjem jedne stvarne politi~ke zajednice, jedne dru{tvene grupe ko-
ja je u stanju da sama sobom upravlja, kojoj nije potreban neki spoljni,
specijalizovani mehanizam optere}en svojim specijalisti~kim delom, bi-
la je i ostala jedan od glavnih ciljeva svakog pokreta koji je teìo radi-
kalnoj reorganizaciji dana{njeg dru{tva, a u smeru autonomnog dru{tva
u kome autonomno ìve ljudi.
RASPRAVA
PITANJE: Rekli ste da su stari Grci verovali u haos i beskona~no i na-

veli ste primere iz Hesioda i Anaksimandra. Prvi put ~ujem ovakvu tezu.
Postoje argumenti, kako kod Teodorakopulosa9 tako i kod nekih drugih
autora, koji zastupaju potpuno suprotno mi{ljenje. Postoji ~ak i jedno
mesto kod Platona prema kome to da neko smatra svet beskona~nim je-
ste „znak neznanja“. Osim Anaksimandra i Hesioda ni jedan drugi Grk
ne voli pojam beskona~nog.
KORNELIJUS KASTORIJADIS: Problem je zaista ozbiljan. Prvo, ni-
sam rekao da su stari Grci „verovali“ u pojam beskona~nog. Rekao sam
da postoji jezgro, centralna osnova u starogr~kom razumevanju sveta,
koje je potpuno suprotno od, na primer, logocentri~nog modela koji
postoji kod savremenih mislilaca.
Pomenuli ste Platona. Platon je, istovremeno, i najvi{e i najmanje
Grk od svih starogr~kih filozofa. On dolazi posle demokratije i mrzi
demokratiju i sve ono {to se sa njom dogodilo. Ovo je jasno; on sam je
to jasno napisao. Mnogo toga bi se moglo re}i za Platona, za njegov od-
nos prema istini i stvarnosti dru{tva koje ima pred sobom. Govorim o
onome {to se dogodilo izme|u VIII i V veka.
Kod zapadnih filozofa susre}emo ideju prema kojoj, jer postoji Bog
i taj Bog je duh, svet nu`no treba da je stvoren prema a, b, ili c na~inu
(Dekart, Hegel) i nu`no je, tako|e, da postoji zna~enje ljudskog ìvota
koje je srodno (u etimolo{kom smislu srodno) ukupnom tkivu (tekstu-
ri) sveta i Boga koji ga je stvorio.
9 Ioannis Theodorakopoulos (1900–1981), filozof, rodom iz Sparte, profesor
Univerziteta i ~lan gr~ke Akademije nauka i umetnosti. – Prim. prev.

28 Po~nimo od poslednje konstatacije. Za stare Grke, od Homera do

tragi~ara, ne postoji ni jedno zna~enje ljudskog ìvota. Kada Solon raz-
govara sa Krisom, kaè mu: „Nikoga sre}nim ne smatraj pre kraja.“ Pri-
meri sre}nih ljudi koje mu kasnije navodi odnose se na ljude koji su
umrli u nekom sre}nom trenutku – Telos Atinjanin, Kleobije i Beton, i
tako dalje. Kada su Dijagorini sinovi pobedili na Olimpijadi jedan od
onih koji su bili svedoci te pobede rekao je Dijagori: „Umri sada Dija-
gora, ne}e{ se popeti na Olimp.“ Dakle, {ta jo{ o~ekuje{ od ìvota. Svi
ovi sre}nici su prestali da ìve u jednom trenutku vrhunca, posle koga,
neizbe`no, stvari nisu mogle a da ne propadnu. Naravou~enije tragedi-
je je slede}e: ljudski ìvot nema nikakav smisao, svet u kome ìvimo ne-
ma nikakvo zna~enje i drugi, bolji svet za nas ljude, ne postoji. Molitve
za mrtve, ponude za mrtve, pojavljaju se tek posle IV veka.
Pojam beskona~nog je vi{ezna~an. Ono {to je sjajno kod starih Gr-
ka, a {to i dalje nastavlja da postoji i kod Platona i kod Aristotela, jeste
ideja beskona~nog kao neodredljivog, dok je ono {to traìmo kraj, gra-
nica (to peras). Traìmo poznato, poznato treba da ima oblik, a da bi
ne{to imalo oblik mora da ima kraj, granicu. [ta je to {to kraj ima? Ma-
temati~ke veli~ine, jer su odre|ene i definisane, kao {to su to i geome-
trijski oblici i brojevi.
I ovde po~inje problem koji postaje filozofski skandal, kada se, po-
sle Pitagorine teoreme, otkriva da dijagonala kvadrata nije simetri~na
stranicama, to jest da njihova veza nije „logi~na“, eksplicitna. Kasnije
su matemati~ari dokazali da su ne samo kvadratni koren iz 2 ili 3, 5 ili
11, kao i beskona~no mnogo drugih brojeva, iracionalni, transcendent-
ni brojevi, ve} da to, u stvari, zna~i da beskona~no kohabitira s kona~-
nim, ono postoji unutar kona~nog, granice.
Tako i Platon, idealista Platon, koji bi èleo da je sve kraj, da sve
ima granicu, kaè u Filebu za sva bi}a: „da u svojoj prirodi imaju spoj
granice i beskona~nog“ Š16c-d¹. Sve ovo poku{avaju da odbiju i isklju-
~e teolozi-filozofi.
PITANJE: Govorite o neposrednoj demokratiji. Kako je mogu}e njeno
funkcionisanje u dru{tvima koja su doìvela velika klasna i ekonomska
raslojavanja svojih ~lanova? Da li nas ova neposredna demokratija mo-
`da vra}a korak unazad? Kao {to verovatno znate iz istorije, postojale
su zajednice u Filadelfiji i drugde u Americi koje su poku{ale da stvore
jednu takvu vrstu demokratije koja, me|utim, nije preìvela.
Tako|e, pomenuo bih i partijske mehanizme koje niste pomenuli i
koje najverovatnije odbijate. Kako je mogu}e da jedan partijski mehani-
zam napreduje bez takozvanih ~lanova partije? I neki drugi su poku{ali
da primene ono o ~emu ste govorili, pa u tome nisu uspeli. Oni narodu
nisu bili va`ni. Da su zaista re{ili probleme naroda, tada bi ih narod
sam promovisao. Me|utim, ne postoji ni jedno mesto na svetu da je ono 29

o ~emu govorite zaìvelo. Dakle ìvot, stvarnost, pokazali su koje stvari
nas vode napred. Mo`da govorite utopijski, mo`da se ponovo vra}amo u
rano detinjstvo demokratije?
K. K.: Mo`da i govorim utopijski. To, naravno, nije a priori isklju~eno.
Problemi kojih ste se dotakli su veoma va`ni. Za mene, naravno, oni su
re{eni, {to ne zna~i da su re{eni za ~itav svet.
Za stare Grke problem mogu}eg politi~kog raslojavanja ~lanova
dru{tva, kao aporija (pitanje) ekonomskog raslojavanja (ovde }emo do-
nekle izostaviti pitanje slobodnih gra|ana i robova i bavi}emo se pita-
njem raslojavanja izme|u slobodnih gra|ana) nije se postavljalo, ili se
bar sa njim nisu suo~avali na isti na~in kao {to smo mi danas du`ni da
~inimo. Mi smo tako|e du`ni da se suo~imo s problemom mogu}nosti
politi~ke jednakosti u jednom dru{tvu u kome postoji specijalizovana
politi~ka organizacija.
Problem ekonomske nejednakosti se na izvestan na~in javlja u sta-
roj Gr~koj u VI veku sa Solonovim reformama. Ekonomsko raslojava-
nje je bilo dostiglo takav stepen da su bogati zemljoposednici pretili da
postanu vlasnici svega: pozajmljivali su siroma{nim seljacima koji su
pod hipoteku stavljali svoja tela. U slu~aju da nisu bili u stanju da otpla-
te dugove postajali su robovi. Solon je sisahtijom10 otpisao ve}inu du-
gova i zakonom zabranio pozajmice koje kao hipoteku imaju telo. Solo-
nova reforma, zajedno s peripetijama Pizistrata i njegovih sledbenika,
okon~ava se sa Klistenom. Stvaranjem raznih institucija Atinjani ogra-
ni~avaju politi~ku mo} bogatih i poku{avaju da umanje ekonomsku ne-
jednakost, tako {to name}u bogatima odre|ene izdatke: sponzorstvo,
odràvanje triirisa11, odràvanje ratnog konja i tome sli~no.
Ovo se odnosilo na Atinjane i za nas danas nema veliki zna~aj.
Ovim {to sam rekao ne ignori{em savremeni svet i iskustvo dru{tva u
kome ìvimo. S druge strane, jedna od stvari sa kojom nisam saglasan
sa Hanom Arent, a koja se posebno bavila Gr~kom i koja je o njoj pisa-
la mnogo i ta~no, jeste {to potcenjuje ~injenicu da je u savremenoj epo-
hi socijalni problem, u stvari, politi~ki. Ona tvrdi, otprilike, slede}e:
ono {to je va`no kod starih Grka jeste to {to je centar njihovog zanima-
nja bio politi~ki, a ne socijalni problem. Me|utim, jedno dru{tvo u ko-
me se uo~ava veliko, ili zna~ajno ekonomsko raslojavanje, nije u stanju
da stvori politi~ku jednakost.
10 Seisaxtheia (seio + axthos) = Solonova odluka ili zapovest o rastere}enju
kojom su svi dugovi bili smanjeni ili otpisani. – Prim. prev.

11 Triiris (lat. triremis) – vrsta galije sa tri potpalube vesla~a, ~est ratni brod
kod starih Grka. – Prim. prev.

30 Smatram da se problem neposredne demokratije u politi~kom smi-

slu moè da postavi jedino kao problem samouprave ljudi u svim sekto-
rima i, posledi~no, u proizvodnji putem podru{tvljavanja va`nih sred-
stava proizvodnje i kolektivnim upravljanjem proizvo|a~a proizvod-
njom.
Zapitali ste se nije li ovo korak nazad i navodite za to primer par-
tijskog mehanizma, partijskih struktura i ~lanstva. Mislim da je ovaj
primer reductio ad absurdum. Naravno, to zavisi od procena i vredno-
vanja stvarnosti i razli~itih fenomena. Me|utim, upravo ovi partijski
mehanizmi, stalni partijski ~lanovi, Lenjinovi profesionalni revolucio-
nari iz 1903. godine, {ta nam u stvari daju? Daju partijsku birokratiju
koja u slu~aju socijalnih promena postaje vladaju}a klasa koja zauzima
mesto starih kapitalista. Vidimo da jedan partijski mehanizam, jedna
partijska struktura, zajedno sa svojim ~lanovima, koji nisu ~ak ni profe-
sionalci, ve} su samo stalni, ve} stvara embrion nove klasne organizaci-
je koja }e, bez obzira na dru{tvenu promenu, stvoriti situaciju analognu
prethodnoj, ili ~ak i goru od prethodne.
Od trenutka kada postoje ljudi na stalnom mestu u vlasti – kao {to
su to nu`no ljudi koji se sistematski biraju u ~lanstvo u Centralnom ko-
mitetu, u politbiro, u sekretarijat Komunisti~ke partije, ili na bilo koje
mesto u partiji – kako je mogu}e da zahtevate od tih ljudi, naro~ito ako
verujete u istorijski materijalizam, da ignori{u svoju stvarnu egzistenci-
ju. înjenica je da neki od njih imaju privilegije i da mogu da ih uve}a-
ju i pro{ire. Ovaj privilegovani sloj u Rusiji iznosi 15–20% od ukupnog
stanovni{tva i sadrì u sebi svu partijsku birokratiju, vi{e funkcionere
ekonomskih i tehni~kih struktura, inteligenciju i vojsku. Na taj na~in
dolazimo na isto. Prema ovom mi{ljenju, lekcija iz savremene istorije je
da uop{te nismo iskora~ili iz antidemokratske vlasti i da re{enje ne
predstavljaju profesionalni politi~ari i da su to jo{ manje profesionalci
partijskih struktura.
Re{enje mo`da i ne postoji: niko nam nije obe}ao da }emo jednog
dana sti}i u obe}anu zemlju i tu nisam saglasan s Marksom. Smatram
da ovo re{enje zavisi od samih ljudi, od njihove èlje i njihove stvarne
snage da sami upravljaju.
Ako, me|utim, postoji re{enje, onda je ono samouprava. Svako dru-
go bi nas vra}alo nazad, u smislu da u savremenoj epohi i s tehni~kim
sredstvima koja postoje, ne moèmo a da ne idemo sve vi{e ka oblicima
politi~kog otu|enja, birokratske diktature, bilo otvorene, kao {to je to
slu~aj u isto~nim zemljama, bilo kapitalisti~ko-birokratske zapadnih ze-
malja.
Ne znam da li sam vas zadovoljio odgovorom.
ISTI SAGOVORNIK: Va{ odgovor je nekako pesimisti~an... 31
K. K.: Nije pesimisti~an. Do{li smo u situaciju da svaku poziciju koja

kaè: „Pazite ljudi, niko vam nije obe}ao da na kraju ìvota postoji raj“,
smatramo pesimisti~kom.
PITANjE: Danas se u Gr~koj podrazumeva jedna vrsta logike koja nas
determini{e, defini{e. Treba da postoji jedinstveni pokret koji bi u svom
centru imao neposrednu demokratiju i jednu vrstu anti-logike. Moj pro-
blem je u tome {to se neki pokreti marginalizuju dok, istovremeno,
obeshrabrenje vodi ka inerciji. Ose}am neku vrstu pasivne inercije koja
me veoma zabrinjava.
K. K.: Ne mogu vam odgovoriti na ovo pitanje. Ono se odnosi na
ukupnu politi~ku zajednicu. Samo je ona kompetentna da na njega od-
govori, a ne jedan teoreti~ar ili intelektualac.
Naravno, u pravu ste kada ovo napominjete i potpuno vas razu-
mem. U delu sveta u kome ìvimo – bez obzira na unutra{nje podele –
postoji jedno preovladavaju}e stanje koje ima svoju logiku, a koje bi-
smo mogli da sa`memo u slede}e: potro{nja, blaga manipulacija ljudi-
ma, privatizacija. Ovo stanje se sve vi{e {iri u zapadnim dru{tvima.
Ako se ovaj trend nastavi tada sve ono {to se desilo u XVIII i XIX
veku, 1936, 1968, {ezdesetih i sedamdesetih godina u Francuskoj, Ne-
ma~koj, Italiji, Americi moè da se izgubi, da nestane.
Nisam u stanju da odgovorim {ta }e se dogoditi, naro~ito ne u Gr~-
koj, bez obzira na to {to je u pitanju svetski fenomen. Tako se ponovo
vra}amo na mesto koje sam pomenuo na po~etku svog izlaganja kada
sam rekao da smatramo da se podrazumeva da se pitanja slobode, prav-
de i jednakosti postavljaju u svetskim razmerama. Kao {to sam ve} re-
kao ovo se uop{te ne podrazumeva.
Pre dve godine bio sam u Brazilu kada je situacija tamo po~ela da
se menja. Ono {to je jasno uo~ljivo, bez obzira na siroma{tvo, jeste da
postoji sna`na budu}nost koja se moè saèti u tri re~i: fudbal, samba i
makuba.12
Postoji sna`na budu}nost gr~kog dru{tva koja se moè saèti u tri
re~i: fudbal, skiladiko13 i kumkan.14 Narastaju}u privatizaciju na neki
na~in pokre}e sam sistem. Kada kaèm „pokre}e je sistem“ to ne treba
shvatiti kao neku teledirigovanu zaveru koja se smi{lja u podrumima
12 U pitanju je crna magija koju je konsultovao predsednik Narodne banke
Brazila da bi saznao da li treba da devalvira valuta i koliko. – Prim. K. K.

13 Skiladiko (àrgon, {tenara) – vrsta veoma popularnih no}nih klubova sa
novogr~kom turbo-folk muzikom. – Prim. prev.

14 Karta{ka igra, sli~na preferansu, koja se moè igrati u novac. – Prim. prev.
32 Pentagona ili General motorsa, ve} kao uro|enu logiku sistema koji vo-
di ka ovakvom rezultatu.
Me|utim, da li je shvatljivo neograni~eno {irenje privatizacije? Da
li je mogu}e funkcionisanje jednog dru{tva u kome se stvari sve vi{e
kre}u u ovom pravcu? Da li postoji neka granica koja treba da se pre|e
da bi do{lo do neke reakcije? Ovo je jedno od va`nih pitanja.
Drugo pitanje odnosi se na stvaranje jedinstvene anti-logike koju
ste pomenuli. Na neki na~in ova jedinstvena anti-logika postoji. To je
anti-logika kolektivne organizacije, odgovornosti, kontrole, ne-ravno-
du{nosti. Pitanje je da li moèmo da je ostvarimo ako ljudi po~nu da
prave poku{aje u ovom pravcu. Ovo nije tema koja dozvoljava teorijski
odgovor. Ovo je tema koju ljudi poku{avaju da shvate, ili je uo~avaju.
înjenica je, na primer, da su ljudi u Poljskoj pod veoma te{kim uslovi-
ma mogli da krenu u ovom pravcu, od avgusta 1980. do diktature Jaru-
zelskog (koga „socijalisti~ki“ mediji u Gr~koj nazivaju „poljskim vo-
|om“, suprotstavljaju}i ga ~ileanskom diktatoru Pino~eu). Za{to se to
dogodilo tamo, a ne negde drugde? Na ovo pitanje ne postoji a priori
teorijski odgovor. Jedino {to moèmo da kaèmo jeste da, na neki na-
~in, imamo elemente, ali sam problem se, na kraju, uo~ava u prakti~noj
aktivnosti ljudi koja se kre}e u ovom pravcu.
PITANJE: Neposredna demokratija gr~kog polisa – ovo malo i lepo –
bilo je stvaranje kojim su se i sami Grci ponosili i koje je ostavila dela
kojima se divi ceo svet. Pitam se, me|utim, kako je mogu}e da jedan ta-
kav sistem preìvi u potrebama sada{njeg ìvota, da se odbrani od tehni-
~ara koji sami za sebe mogu da stvore razorno oru`je kakvo god èle?
Kako je mogu}e da gra|ani ta~no kontroli{u vlast bez uplitanja partij-
skih mehanizama ili stranaka ili grupa koje zamenjuju prisustvo gra|a-
nina kao pojedinca i koje ga zastupaju u organima koji donose odluke,
poni{tavaju}i na taj na~in neposrednost njegovog u~e{}a?
Ne bi trebalo da zaboravimo, dodao bih, i primer stare Gr~ke u ko-
joj je demos postao plen demagoga.
K. K.: Stari Atinjani su se zaista ponosili mogu}nostima stvaranja i svo-
jim polisom. Ovo je veoma uo~ljivo u Periklovom Epitafu – tekst koji bi
trebalo da se ~ita {to vi{e, ali ne u prevodu – gde vidimo da sam Perikle
opisuje narod re~ima (parafraziram): pogledajte kako smo mi organizo-
vali polis, pogledajte {ta smo sve uradili, pogledajte ko smo, kako ìvi-
mo i kako, istovremeno, polis ima zakone i svi se zanimamo za op{te
dobro, niko ne stvara probleme drugima, svako radi {ta èli, a da ne na-
nosi {tetu celini.
Re~eno je da je navodno starogr~ka demokratija ugnjetavala poje-
dinca, da nije postojala individualna sloboda i tako dalje. Sve su to pra-
ve gluposti. U ìvotu Atine, kao {to proizlazi iz Epitafa, pojedinci se 33

ostvaruju kao individue u~estvuju}i u ìvotu zajednice, ili u socijalnom
ìvotu. Da nije tako, pojedinac bi bio nedovr{ena, nedovoljna, jadna
osoba, ili bi, u najboljem slu~aju, bio neshva}eni ili ignorisani veliki
umetnik, koji stvara sam nadaju}i se posthumnoj slavi. U staroj Gr~koj
nije postojao taj savremeni fenomen neshva}enih, ili ignorisanih umet-
nika. Postojali su veliki umetnici kojima je narod aplaudirao i koje je
nagra|ivao, ili ih je birao da vajaju skulpture na Akropolju. Istovreme-
no, Aristofan – tako|e veliki umetnik – ismeva i izvrgava satiri nagra-
|ene umetnike, Euripida na primer, i sam biva za to nagra|en. Pi{e Ko-
njanike, najo{triji mogu}i napad na jednog popularnog politi~kog vo|u
– Kleona (danas bi to bio Andreas Papandreu)15, koriste}i najuvredljivi-
je i ~esto poniàvaju}e izraze. I {ta onda? Pa, Aristofan dobija nagradu
za ovaj komad, a Kleon je ponovo izabran. Ovo je demokratija: narod
je izabrao Kleona, a istovremeno ne samo da dozvoljava Aristofanu da
ga kritikuje ve} ga zbog toga slavi. (Ovo je naravno nemogu}e od tre-
nutka kada su nagrade u nadle`nosti raznih ministarstava kulture.)
Pre moje reference na Kleona i Andreasa Papandreua i nezavisno
od nje, govorili ste o demagozima i pomenuli opasnost da demos pad-
ne u njihove ruke, da postane njihova `rtva. Da nije mo`da gr~ki na-
rod, kao i drugi narodi danas plen demagoga? Ali da ne ulazimo dublje
u temu demagogije. Recimo samo da se od jednog trenutka pa nadalje,
za vreme Peloponeskog rata, promenio kvalitet atinskog ìvota. To je
posledica rata. Kao {to divno pi{e Tukidid, rat korumpira sve, ~ak i
zna~enje re~i. I to zato {to rat nije bio spolja{nji, nego politi~ki, u su{ti-
ni gra|anski. Re~i su postale slogani, kao {to je to i danas. Demokrati-
ja, kaù jedni, demokratija, kaù i drugi. Svaki afri~ki desetar koji sa ~e-
tiri dìpa i pet mitraljeza uvodi svoju diktaturu, diktaturi daje ime: no-
vi demokratski socijalisti~ki revolucionarni pokret Dàbigue. Ovakav
razvoj stvari postojao je zaista i u gr~kom politi~kom ìvotu.
Dolazim sada do najva`nijeg: uop{te nisam pristalica malog i lepog
– to je shvatanje kome se suprotstavljam – prvo zato {to verujem da su-
kob zajednica od 50 ili 100 ljudi nije politi~ko re{enje, ve} utopija. Nije
mogu}e da takve zajednice autonomno preìve ukoliko ostatak ~ove-
~anstva i dràva ostanu onakvi kakvi jesu. Drugo, zato {to je za mene
polis – ne polis-~udovi{te, ve} ljudski polis – velika tvorevina ~ove~an-
stva od koje svako moè mnogo da nau~i. Istovremeno, smatram da bi
to bilo neverovatno osiroma{enje ako bi se on ograni~io na krug od 30
ili 50 ljudi. Tre}e, politi~ki problem nije samo kako }e vladati 20 ili 30
15 Andreas Papandreu (1919–1996) – politi~ar i ekonomista, osniva~ partije

PASOK (Svegr~ki socijalisti~ki pokret), premijer Gr~ke (1981–1989, 1993–1996).
– Prim. prev.
34 ljudi (ovo se re{ava ili se ne re{ava, nije ovde od velikog zna~aja). Stvar-
ni problem je kako }e samo-upravljati jedan narod od deset, pedeset ili
dvesta miliona i, na kraju, kako }e ti narodi sti}i dotle da smatraju sebe
jedinstvenom politi~kom zajednicom, jednim politi~kim ~ove~anstvom.
To je za mene problem.
[ta na ovoj skali velikih politi~kih zajednica zna~i neposredna de-
mokratija? Zna~i da odbijamo re{enja koja, mogu}e je, vode otu|enju
politi~kih struktura i da traìmo re{enja koja daju najve}u mogu}u vlast
zajednicama ~ije dimenzije dozvoljavaju neposredno samo-upravljanje,
ili re{enja koja pove}avaju u~e{}e gra|ana u odlu~ivanju i kontroli onih
koji su u vrhu vlasti u zajednicama ~ije dimenzije (ili za probleme ~ija
priroda) ne dozvoljavaju neposredno samo-upravljanje.
Uzmimo na primer Francusku koja ima socijalisti~ku vladu (socija-
listi~ku treba staviti najmanje 25 puta pod znake navoda) u kojoj je
ustavom zagarantovan referendum. Ne tvrdim da je referendum ideal
neposredne demokratije; smatram samo da je to jedan od na~ina da se
narod izrazi.
Socijalisti~ka partija se godinama protivi nuklearnoj politici pret-
hodnih vlada, to jest gradnji nuklearnih elektrana. Podràva aktivnosti
i proteste ekologa protiv izgradnje novih nuklearnih objekata itd.
Maja 1981. godine Socijalisti~ka partija formira vladu i, naravno,
odmah izraàva svoje namere da nastavi s programom i politikom pro-
izvodnje nuklearne energije prethodnih vlada. Nastavlja s tom politi-
kom ignori{u}i mini (ili pseudo) pobunu jednog dela socijalisti~kih po-
slanika, prisiljavaju}i poslanike da izglasaju relevantne kredite. Uop{te
ne pomi{lja na referendum, iako bi politika nuklearne energije dobila
podr{ku, uzimaju}i u obzir savezni{tvo desnice i komunista koji su se
izjasnili za takvu politiku. (Dakle, vlada bi dobila izme|u 50–60% gla-
sova za.)
Ali kuda to idemo, ako mi socijalisti po~nemo da organizujemo re-
ferendume, ako po~nemo da pitamo narod za mi{ljenje? Kaète da bi
trebalo prona}i na~ine. Ali, za{to se ne primenjuju na~ini koji ve} po-
stoje?
Naravno, referendum, kao i svako drugo glasanje, moè da bude
komedija, i to ne samo u slu~aju Francuske. Referendum ima zna~enje
samo ako se narodu zaista pruè mogu}nost da se informi{e i da save-
sno sudi o temama za koje se poziva da odlu~i. Referendum ne moè i
ne treba da poprimi oblik navijanja za jedan ili drugi fudbalski klub. On
pretpostavlja da sredstva javnog informisanja rade svoj stvarni posao,
dakle posao koji kontroli{e.
Za{to se to ne doga|a? [ta je ko~nica? Za{to se tamo gde je mogu-
}a mnogo ve}a samouprava ona ne ostvaruje? Za{to lokalna samoupra-
va, op{tine, oblasti, okruzi, ne mogu da imaju stvarna prava? Kako je 35

mogu}e da imamo ve}e u~e{}e gra|ana ako oni znaju da se, bilo da se
interesuju, bilo da se ne interesuju, ni{ta ne}e promeniti? Svaki gra|a-
nin }e po~eti neposredno da u~estvuje ukoliko zna da je njegov odla-
zak, ili neodlazak na Skup{tinu, od zna~aja.
Ne verujem da su mogu}e ove promene u homeopatskim dozama.
Pitam, me|utim, vas i svakoga: za{to se ove homeopatske doze ne uzi-
maju? Verujem da unutar sada{njeg sistema – bilo da govorimo o desni-
ci bilo o levici – postoji reìmski interes i, jo{ dublje, jedna logika siste-
ma koja se protivi svakoj demokratizaciji i vodi ka sve ve}em politi~-
kom otu|enju ljudi.
PITANJE: Na po~etku svog izlaganja pomenuli ste robove u staroj Gr~-
koj. Interpretiraju}i taj fenomen rekli ste: „To {to su postojali neki robo-
vi nije toliko va`no.“ Tako|e ste rekli da su robovi, za vreme pobuna,
imali na umu da pohvataju druge i da ih u~ine robovima. Me|utim, vi-
dimo da se ne{to tako nije dogodilo i da je robovlasni{tvo ukinuto. Ta-
mo gde su robovi bili pod kontrolom vlasnika, dakle u robovlasni~kom
reìmu, nisu mogli da budu objekti kupoprodaje. Posle ovog dolazi je-
dan drugi reìm, kapitalizam. Ovde bih èleo da dotaknem i va{e pozi-
vanje na marksizam: mislim da je veoma riskantno da se neko uzgred
poziva na marksizam, kaè dve-tri re~i o njemu i odbaci ga. Marks je,
ako ni{ta drugo, imao neku teoriju. Govorio je da je klasna borba to~ak
istorije: ropstvo je ukinuto jer su se robovi borili, feudarhija je ukinuta
jer su se borili kmetovi. Kasnije su se borili radnici – u savezni{tvu sa se-
ljacima i intelektualcima – i stvorili su socijalizam. Sve to ima jedno lo-
gi~no obja{njenje. Kakvo logi~no obja{njenje vi moète da date za kurs
istorije, u skladu sa saznanjima do kojih ste do{li?
Tako|e, pokazali ste posebnu osetljivost za demokratije zapadnih
zemalja i podrugljivost prema demokratijama isto~nih, socijalisti~kih
pod znacima navoda. Hteo bih da vas pitam slede}e, a {to je u vezi s
tvrdnjom da su zapadne zemlje u velikom stepenu o~uvale starogr~ku
demokratiju: stari Atinjani su odlu~ili, kao {to ste rekli, o pohodu na Si-
ciliju, a dana{nji Amerikanci su tako|e svi zajedno odlu~ili o ratu u Vi-
jetnamu? Britanci su svi zajedno odlu~ili o Foklandskom ratu?
K. K.: Nikada nisam rekao da „nije va`no“ {to su postojali robovi. Raz-
matrao sam ropstvo iz dve perspektive. Prvo, kao „obja{njenje“ atinske
demokratije. Rekao sam da je ropstvo ne obja{njava, jer je ropstvo po-
stojalo u svim zemljama starog sveta, a da one nisu imale demokratiju.
Podsetio sam na ono {to je i sam Marks nagla{avao, da je osnova staro-
gr~kog polisa bila nezavisna mikro proizvodnja. I drugo, kao instituci-
ju. Rekao sam da su za stare Grke postojala ograni~enja u razumevanju
ko je bio gra|anin. Gra|ani su bili slobodni punoletni mu{karci, i to su
36 ograni~enja koja su za nas nedopustiva. Dakle, ne moète da tvrdite da

ja smatram kako „nije va`no {to je postojalo ropstvo“. Naravno da je
va`no, i to veoma. Razlika je, me|utim, u tome {to vi traìte kalupe ko-
je moète da primenite, dok ja, suprotno tome, traìm elemente koji
mogu da pokrenu moju misao kao i razmi{ljanja drugih. U staroj Gr~-
koj zaista pronalazim neke elemente koji pokre}u moju misao.
Kaète da Marks ima teoriju i pomenuli ste borbe robova, i tako
dalje. @ao mi je, ali ne poznajete dobro ni Marksa, a ni istoriju. Nikada
Marks nije rekao da je ropstvo ukinuto zato {to su robovi borili.
ISTI SAGOVORNIK: Ukinulo se samo od sebe? Kako to tuma~ite?
K. K.: Nije re~ o tome kako ja to tuma~im, ve} {ta se zaista dogodilo.
Ropstvo nije ukinuto zato {to su se robovi pobunili traè}i da postanu
robovlasnici. Tako ne{to se nikada nije dogodilo. Ropstvo je ukinuto u
trenutku kada je prestalo da bude profitabilan na~in proizvodnje za vla-
daju}e klase. Gde vidite borbu robova? Tako|e sam rekao da postojanje
klasa koje podrazumeva eksploataciju niti zna~i niti podrazumeva da te
klase postavljaju pitanja promene dru{tvenog zakonodavstva ili pravde
ili jednakosti.
Ni feudalizam nije ukinut zato {to su se kmetovi borili. Ukinuto je
u trenutku kada je gra|anskoj klasi bilo u interesu da postoje slobodne
selja~ke ruke koje su, jer ne mogu da ìve od obrade zemlje, primorane
da idu u fabrike.
Ovo je marksisti~ka interpretacija koja otprilike odgovara istorij-
skoj stvarnosti. A istorijska stvarnost je, naravno, nekonzistentna s ide-
jom da se svaka ugnjetena klasa bori, obara vladaju}u klasu i dolazi na
njeno mesto.
ISTI SAGOVORNIK: Mo`da imate na umu sabotaè koje su robovi ~i-
nili nad sredstvima za proizvodnju da bi dobili slobodu?
K. K.: Jasno sam malopre govorio o ovoj temi. Vi znate za sabotiranje
proizvodnje radnika u isto~nim zemljama, o kra|ama u fabrikama, {to
potvr|uje ~injenicu da rade za sebe, tako {to proizvode predmete koje
prodaju na trì{tu koriste}i dràvna sredstva? Oni su primorani da ko-
riste ta sredstva da bi nekako ograni~ili eksploataciju kojoj su izloèni.
Ovo je, me|utim, klasna borba u ~isto individualnom obliku i ne
vodi nigde. Da bi vodila negde ona mora da se omasovi i da postavi se-
bi druge ciljeve, da ima druge te`nje od jednostavne individualne za{ti-
te radnika. U kapitalizmu sve dok se radnik odupirao hipereksploataci-
ji ~isto individualnim sredstvima, dakle sabotaòm ili uni{tavanjem ma-
{ina, njegova odbrana nije mnogo odmicala. Po~ela je da odmi~e kada
su radnici mogli da se organizuju, da postave kolektivne ciljeve i aspira-
cije. Ovo se nije dogodilo, niti je moglo da se dogodi u robovlasni{tvu. 37

I trenutno, naàlost, ~ini se da ne moè da se dogodi ni u Rusiji.
O pitanju obja{njenja koje dajem toku istorije danas ovde ne mogu
da raspravljam. Mogu samo da vas obavestim da ne dajem nikakvo ob-
ja{njenje u smislu u kome ga vi traìte.
Zavr{io bih osvrtom na problem koji ste poslednji pomenuli. Pripi-
sujete mi ideju da su zapadne zemlje o~uvale mnoge elemente anti~ke
demokratije: jedna vrlo ~udna ideja, ni malo naivna, irelevantna, u sva-
kom slu~aju, za ono {to sam tvrdio i koju nikako ne usvajam.
Rekao sam da u ameri~koj revoluciji iz 1776. godine ponovo pro-
nalazimo neke elemente anti~ke demokratije, {to obja{njava preìvlja-
vanje pojedinih institucija koje i danas sre}emo u Americi, kao {to je
velika op{tinska ili lokalna autonomija. To ni na koji na~in ne zna~i – a
to nisam ni rekao – da dana{nje zapadne zemlje ~uvaju mnoge elemen-
te anti~ke demokratije.
Rekao sam, i ponavljam, da svaki put kada se javljao stvarni pokret
– kao {to je to bila ameri~ka revolucija ili radni~ki pokret – ponovo ot-
krivamo iste principe neposredne demokratije u obliku opoziva odgo-
vornih, njihovog izbora itd.
Zapadne zemlje zaista ~uvaju, {to je posledica borbi koje su se u
njima javljale i koje se hronolo{ki sme{taju u period od kraja srednjeg
veka, gomilu demokratskih pravila, koja, me|utim, nisu dovoljna da te
zemlje okarakteri{imo kao demokratske u pravom smislu te re~i. Ja ih
nazivam liberalnim oligarhijama. Naravno, u ovim zemljama vlada ma-
njina. Istovremeno, postoje liberalne institucije, otpad i ostatak borbi iz
pro{losti; narodnih borbi u kojima je naj~e{}e radni~ka klasa igrala
ogromnu ulogu.
Me|utim, to ne zna~i da u ovim zemljama postoji demokratija u
smislu da narod vlada i da sam donosi odluke.
U vezi sa va{om poslednjom opaskom: saglasan sam, naravno, da
niko nije pitao ameri~ki narod da li èli da ide u Vijetnam, kao {to niko
nije pitao ruski da li èli da ide u Avganistan.
Razlika je, me|utim, u tome {to je ameri~ki narod, kada je kona~-
no odlu~io da se povu~e iz Vijetnama, mogao da raznim protestima, de-
monstracijama i akcijama primora svoju vladu da okon~a rat, {to ruski
narod danas nije u poziciji.
Postoje i druga pitanja, ali ovde }u se zaustaviti, jer kao {to je jed-
nom rekao Danijel Kon-Bedit, moj sindikat mi zabranjuje da radim po-
sle 12 i 20.
S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis
38 UDK: 304.9:141.7
502.1:141.7
EKOLOGIJA I POLITIKA1
Ne moèmo govoriti o politici i ekologiji, a da ih ne uvrstimo u op{tiju
strukturu, {to bi ovoga trenutka, ali i kroz storiju, bila njena osnovna
karakteristika koju sam nazvao kapitalisti~kim imaginarnim elemen-
tom. O ~emu je, zapravo, re~ i {ta, pre svega, èlim da kaèm govore}i
o imaginarnom elementu? Svako dru{tvo kroz svoje institucije artikuli-
{e pojedina socijalna imaginarna zna~enja. Drugim re~ima, ona ih ne
preuzima iz prirode, niti ih stvara prema logici (niti ih, preciznije, pro-
izvodi prema logici), ona ih jednostavno stvara: one su tvorevina sva-
kog dru{tva i svake istorijske epohe. Bez njih, dakle, bez ovih socijalnih
imaginarnih zna~enja, ne bi postojali ni dru{tvo ni istorija. Ona socija-
lizuju individue, daju im identitet, kriterijume, pravila, vrednosti,
usmerenja, smisao, i ona objedinjuju zapanjuju}e mno{tvo, sinergiju i
ravnoteù institucija unutar jednog dru{tva.
Da bih bio razumljiviji nave{}u primer klasi~nog jevrejskog dru{tva
koje odgovara Starom zavetu: u njemu jasno i kategori~no vidimo da
centralna imaginarna zna~enja organizuju ukupan ìvot ovog neobi~-
nog dru{tva. Ova zna~enja su: postojanje Boga, Jehove, pojedine osobi-
ne ovog Boga, zakon koji je ovaj Bog dao, Mojsijev zakon koji anticipi-
ra sve {to se odnosi na ìvot Jevreja i tako dalje. Za{to ovo zna~enje na-
zivam imaginarnim? Zato {to nas ovde ne zanima filozofsko pitanje po-
stojanja ili nepostojanja Boga, ve} nas zanima njegova socijalna stvar-
nost: Jehova je stvaran za Jevreje i ako me|u vama postoje materijalisti
ne ljutite se na mene kada ovo kaèm; setite se jedne poznate Markso-
ve re~enice iz njegovih ranih spisa u kojoj kaè da je Apolon iz Delfa
bio u ìvotu starih Grka stvarna sila kao i bilo koja druga. (Ovde se
Marks zaista dotakao ne~eg zna~ajnog.) U starogr~kim dru{tvima, u
starogr~kim polisima, osim, naravno, svih religijskih imaginarnih zna-
~enja, postoje i druga koja su za nas mnogo va`nija. Pre svega, sam po-
lis koji je istovremeno i institucija i imaginarno zna~enje, zatim nezavi-
snost polisa i sloboda gra|ana, pravilo, norma dobrog gra|anina. Iz
svega toga vidimo jedno socijalno imaginarno zna~enje koje po~inje,
koje se uobli~ava i koje }e postati veoma vaàn ideal u istoriji ~ove~an-
stva, naime, vidimo {ta zna~i autonomija, kako individua tako i zajed-
nice. Kada pogledamo jo{ dublje vidimo i neka druga veoma karakteri-
sti~na i va`na socijalna zna~enja kao {to je smrtnost. A starogr~ki je je-
1 Predavanje održano 19. februara 1993. godine na Filozofskom fakultetu,
Aristotelov univezitet, Solun, na poziv odeljenja za hemiju.

dini jezik za koji znam u kome su re~i smrtnik (thnitos) i ~ovek (anthro- 39
pos) sinonimi. Re~ smrtnik koristi se i u zapadnoevropskim jezicima, ali
se koristi u metafori~nom, ili u poetskom smislu kao, na primer, mortel
u francuskom. Me|utim, kada stari Grci kaù smrtnik, oni misle – ~o-
vek; i magarci su smrtni, ali oni ne misle na magarce, misle na ljude ko-
ji su principijelno smrtni. Dakle, smrtnost (thnitotis), hibris (hybris),
nemesis, pravda (dike) i tako dalje.
U X i XI veku u zapadnoj Evropi – i ovo je tre}i primer koji nas
jo{ direktnije zanima – u borbi gradova koji se stvaraju i borbi prvobit-
nih gra|ana za samoupravu, ponovo se javlja i kao socijalno imaginar-
no zna~enje i kao ideal, pa makar i u embrionalnom obliku, ideja auto-
nomije. Ovaj novi istok, ako tako mogu re}i, kao i u staroj Gr~koj pod-
razumeva, na druga~iji na~in, naravno, i politi~ku i duhovnu renesan-
su.2 Pri tom ne mislim na renesansu XV i XVI veka. Ukratko re~eno,
ova renesansa dovodi u pitanje institucije ustanovljene i u politi~kom i
u intelektualnom i u duhovnom polju, tako da se ustanovljene i namet-
nute ideje i predstave ne prihvataju vi{e bespogovorno. Na Zapadu,
me|utim, od XVII veka pa nadalje, ova sumnja, ovo dovo|enje u pita-
nje i ~itav pokret koji se pri tom stvorio, okuplja se, na neki na~in, oko
ideje ratio. Koristim ovde latinski termin jer njegov gr~ki par zapravo
ne postoji. Dakle, ratio u smislu racionalni (orthos) logos. Naravno, ko-
reni ovog zna~enja nalaze se u anti~koj Gr~koj, u onom ~uvenom dava-
ti logos (logon didonai). Me|utim, u staroj Gr~koj, do Stoika barem,
ovo logon didonai koegzistira s priznavanjem i sve{}u o granicama ljud-
skog saznanja i ljudskog razuma (logos). Ovo bismo mogli da pro{irimo
i ovde }u, u tu svrhu, navesti samo jedan primer. Platon, koji u Timaju
ne govori o ljudima, ali govori o tvorcu, o Bogu, o zanatliji koji stvara
svet, jasno pokazuje da Bog nije svemogu}, iako je veoma mo}an, nego
je neko ko se, u poku{aju da stvori svet (kosmos), jednu artikulisanu ce-
linu, susre}e s ograni~enjima. Najva`nije od svih ograni~enja ono je {to
Platon naziva „ono {to prima“ (dehomenon)3 ili prostor (chora)4, a {to,
otprilike, odgovara onome {to }e kasnije Aristotel nazvati materijom
(hyle). Na ovaj na~in stvarna mo} mudrosti Tvorca negde prestaje. Pla-
tonov Bog, tvorac u Timaju, stvara jedan svet dobar i lep, ali kako kaè
Platon, onoliko koliko je to mogu}e, dakle ne apsolutno, od materijala
koji poseduje i koji nije sam stvorio.
2 Gr~ka re~ anagennesis (ana + gennao) zna~i ponovo se roditi, ponovo stvo-
riti, i koristi se, naj~e{}e, u bukvalnom smislu, a ne u smislu preporoditi se kao {to
bi to bilo u srpskom. – Prim. prev.
3 To dehomenon je kod Platona ono {to prima na sebe ili u sebe forme ili
stvari; bukvalno: posuda, sud. – Prim. prev.

4 Chora zna~i jo{ i prazno mesto, amorfno mesto (u smislu mesta koje jo{ nije
zadobilo oblik, formu). – Prim. prev.

40 Na Zapadu se, u odnosu na judeo-hri{}ansko nasle|e, doga|a zao-

kret za koji bi se moglo re}i da poseduje dve zna~ajne karakteristike.
Prvo, prema judejskoj i kasnohri{}anskoj teologiji, onako kako su je ob-
radili crkveni gr~ki i latinski oci, kao i hri{}anski filozofi, Bog stvara
svet ex nihilo, ~ak i ako se to ne slaè sa tekstom Starog zaveta, dakle
stvorio je i materiju sveta. Ova materija, posledi~no, ne moè da bude
nikakva granica, nikakvo ograni~enje za logiku. Sama materija se moè
promi{ljati – u su{tini ona nije ni{ta drugo do jedna materijalizovana
misao Boga, ako se tako moè re}i.
Drugo, pojavljuje se ideja beskona~nog (apeiron) u jednom potpu-
no novom smislu. Naravno i stari Grci su znali za beskona~no, ali je
vladaju}a struja u starogr~koj filozofiji, koja }e trijumfovati kod Aristo-
tela, odbacivala beskona~no kao beskona~nu delotvornost (energeia) i
prihvatala je samo kao mogu}u beskona~nost. Za Aristotela ni{ta nije
beskona~na delotvornost; stvarno beskona~no postoji samo kao mo-
gu}nost, na primer, kada delimo jedan vektor, ili kada beskona~no de-
limo jedan broj na sve manje i manje delove, tako da, naravno, nikada
ne}emo mo}i da stignemo do te bekona~nosti. Imajte u vidu da dolazi-
mo do sli~nog zaklju~ka i u savremenoj matematici.
Judeo-hri{}anski Bog je beskona~an i svemogu} i premudar, {to,
kao {to znate, u starogr~koj filozofiji nije bilo prihva}eno i upravo }e
ovi elementi igrati zna~ajnu ulogu od XIV do XV veka nadalje. Me|u-
tim, obratimo pa`nju na istorijske veze i istorijske posledice ovih teolo-
{kih ideja. Ovaj Bog, premudar, svemogu}, predobar i beskona~an po-
stoji petnaest vekova na Zapadu i devetnaest vekova na Istoku, a da
uop{te ne uti~e na ono unutar-svetovno. Ho}u da kaèm, beskona~no
ovde ne postoji, ono postoji negde drugde; ono je van-svetovno, izvan
ovog sveta, beskona~no i nema nikakve veze s ovim svetom. Tako|e i
logi~ka tekstura sveta, koja je nu`ni zaklju~ak racionalne prirode Boga,
nikada ne vodi racionalizaciji onoga {to znamo o prirodi. Ovo }e se do-
goditi tek u XVII veku sa Galilejem, Njutnom, Dekartom i tako dalje.
Ovo govorim protiv dve ideje koje su u poslednje vreme veoma u
modi. Naime, na{i, pravoslavci, „moderni“, imaju ideju koja je, prema
mom mi{ljenju, potpuno pogre{na, naime da je katoli~anstvo vrlo usko
povezano s modernizmom i s kapitalizmom. Me|utim, katoli~ki srednji
vek nema nikakve veze ni s racionalizmom, ni s modernizmom, niti s
kapitalizmom. Vekovima su ova dru{tva bila isto toliko zatvorena kao i
vizantijsko. Druga ideja odnosi se na neke savremene pravce u Francu-
skoj, koji predstavljaju hri{}anstvo kao da je u vezi s individualizmom
ili s demokratskim pokretom. Ni{ta takvo ne moè se videti na Zapadu
sve do, recimo, XI veka, niti u pravoslavnom svetu sve do danas. Mi-
slim da ovde vaì upravo suprotno.
Doga|a se, u stvari, ne{to drugo: od odre|ene epohe, pa nadalje, 41

stvara se na Zapadu jedan novi pokret koji, naravno, ponovo koristi i
ponovo interpretira za sopstvene svrhe sve hri{}anske zalihe i koji }e,
neminovno, u nekom trenutku po~eti da koristi za sopstvene potrebe i
svrhe sve rimske i, posebno, sve gr~ke zalihe interpretiraju}i ih, narav-
no, na svoj na~in. Dakle, od odre|enog trenutka pa nadalje, emancipa-
torski pokret, koji po~inje na Zapadu kao pokret prvobitnih gra|ana u
gradovima, ili pokreti seljaka, poziva se na Jevan|elje, na jednakost ili
na Stari zavet – dok je Adam kopao, a Eva {ila, gde su bile gazde?, pita-
ju se, na primer, seljaci, i tome sli~no. Me|utim, oni razmi{ljaju o ovom
pitanju i sli~nim pitanjima posle vekova i vekova hri{}anske poroblje-
nosti koja je, istovremeno, i mogu}nost jednog novog istorijskog po-
kreta koji se stvara, a ~iji je po~etak polis, prvobitna gra|anska klasa iz
koje se ponovo javlja ideal autonomije, kako dru{tvene tako i individu-
alne. Ovo se, tako|e, veoma brzo povezuje s racionalizmom i s invazi-
jom beskona~nog na ovaj svet u kome ìvimo. Karakteristi~na imena u
filozofiji koja zastupaju ovakvo mi{ljenje jesu Dekart – ~ija poznata re-
~enica „da postanemo vladari i vlasnici prirode“ kao da je stvarna pro-
gramska parola modernog kapitalizma – i Lajbnic, na drugi, mo`da ~ak
i dublji na~in. U stvari, ove filozofske tendencije izraàvaju, a ne odra-
àvaju, na polju filozofije jedno op{tije socijalno imaginarno koje je
odavno po~elo da se pojavljuje i razvija. U pitanju je imaginarno neo-
grani~enog {irenja racionalne vladavine, koje se pojavljuje ve} od XIII
do XIV veka. I pre nego {to uop{te postoji zna~ajan razvoj materijalnih
proizvodnih tehnika zapazi}emo, na primer, razvoj banaka, cvetanje tr-
govine, geografska otkri}a, „racionalisti~ko“ stvaranje javne uprave u
apsolutisti~koj monarhiji i tome sli~no.
Ovaj pokret koji, dakle, kombinuje dve tendencije: autonomiju i
„racionalizam“, dostiè svoj vrhunac u revolucijama XVIII i XIX veka i
nastavlja se s radni~kim pokretom. Me|utim, kao pokret koji naginje
ka individualnoj autonomiji jednog dru{tva – nazovimo ga ovde demo-
kratskim pokretom u jednom dubljem i radikalnijem smislu – doìvlja-
va vrlo rano neku vrstu zaga|enja mehanicisti~kim racionalizmom ka-
pitalizma. Ovo moèmo da uo~imo ve} u francuskoj revoluciji i u kapi-
talisti~kom imaginarnom neograni~enom {irenju jedne racionalne vla-
davine, koja, naravno, pronalazi svoje prvo mesto, svoj prvi prostor u
tehnici i organizaciji proizvodnje, ali i koja se postupno pro{iruje u sve
sfere dru{tvenog ìvota. Ovo zaga|enje je o~igledno (na ovo }u se vra-
titi ne{to kasnije) i kod Marksa i u marksizmu uop{te i u revolucionar-
nom pokretu.
Govorio sam o racionalizmu, o neograni~enom razvoju jedne raci-
onalisti~ke vladavine. Kada bi bilo vremena mogli bismo se pozabaviti
intrinsi~nom kritikom racionalizma i neograni~enog {irenja racionali-
42 sti~ke vladavine na polju tehnike, ekonomije, ili na polju dru{tvene or-

ganizacije. To ovde ne}u u~initi, ali vas molim da obratite pa`nju na
svetsku ekonomsku situaciju kako biste videli ~emu, u stvari, odgovara
ovaj kapitalisti~ki racionalizam, ili tendencija ka navodnoj racionalnoj
vladavini ljudi i prirode.
Ovo moèmo da uo~imo i ako posmatramo neke „prizemnije stva-
ri“, i time dolazimo do na{e dana{nje osnovne teme, dakle, ako posma-
tramo posledice ovog razvoja na prirodnu okolinu u kojoj ìvi ~ove~an-
stvo. Ovde se vidi kako se iluzija svemo}i jednog neograni~enog nago-
milavanja i {irenja navodne mo}i ljudi menja u potpuno odsustvo snage
i kako sobom donosi rezultate za koje ~ovek ili nije znao, ili ih nije è-
leo, ili su u suprotnosti sa njegovim ciljevima, ili uni{tavaju pretpostavke
unutar kojih jedino moè da postoji. Istovremeno se otkriva da ono {to
preovla|uje uop{te nije svemo} jer se ne moè uvideti ko sprovodi mo},
koji ~ovek, koje udruènje, koja dru{tvena klasa. Nasuprot tome uvi|a
se da postoji osamostaljivanje pokreta tehno-nauke kojim je protkana
ekonomija i tehnika i kojim niko ne vlada niti ga bilo ko usmerava.
Vratimo se sada Marksu. Dakle, sam Marks ve} potpuno u~estvuje
u kapitalisti~kom imaginarnom. I za njega, ali i za vladaju}u ideologiju
njegove epohe, sve zavisi od pove}anja proizvodnih snaga. Marks sma-
tra da }emo, kada proizvodnja dostigne zadovoljavaju}e visok nivo, ta-
da mo}i da govorimo o istinski slobodnom dru{tvu, o istinskoj jedna-
kosti ljudi, i tako dalje. Ako je ovo tvrdio Marks 1850. godine imaju}i
u vidu tehni~ka dostignu}a svoje epohe, devedesetih godina i sa sada-
{njim tehi~kim dostignu}ima trebalo bi da smo pre{li u najvi{i stadijum
komunizma, dodu{e ne znam u koji, a ne da se nalazimo u haoti~nom
kapitalisti~kom dru{tvu. Istovremeno se kod Marksa ne moè na}i ni-
kakva kritika kapitalisti~ke tehnike kao tehnike proizvodnje, niti kao
relevantne za prirodu proizvoda. Dakle, za Marksa kapitalisti~ka tehni-
ka i njeni proizvodi predstavljaju neizbeàn deo ljudskog razvoja. Na-
ravno, Marks se kriti~ki ne odnosi ni prema organizaciji ljudskog rada
unutar fabrike. On svakako kritikuje neljudske strane ove organizacije,
ali organizacija kao takva za njega je potpuno racionalna; ona mu se ~i-
ni kao ostvarenje Logosa u istoriji. Njegova kritika odnosi se isklju~ivo
na kori{}enje, na upotrebu ove tehnike i ove organizacije kapitalizma
jer s kapitalizmom, prema Marksu, kapital je usmeren samo ka pove}a-
nju dobiti, umesto da od ove proizvodnje ima dobit ~itavo ~ove~anstvo.
Drugim re~ima, Marks ne vidi da postoji endogena i intrinsi~na
kritika koja treba da se primeni na samu tehniku i na organizaciju pro-
izvodnje u kapitalizmu. Ova Marksova amnezija veoma je ~udna i po-
kazuje u kom stepenu se on nalazi pod kontrolom kapitalisti~kog ima-
ginarnog, jer u istom periodu, kod mnogih drugih autora, nailazimo na
kritiku kapitalisti~kog razvoja tehnike, ekonomije i dru{tva. Ovde ih 43

ne}u navoditi, ali }u vas podsetiti na jedno potpoglavlje, iako mla|e ge-
neracije vi{e ne ~itaju ove knjige, na Jadnike Viktora Igoa. Kada @an
Valàn, da bi ga spasao, odvodi Marija sa barikade koja je opkoljena
vojskom i kada kilometrima pe{a~e kroz priljav{tinu kanalizacionih ka-
nala Pariza, i tako dalje, Igo u stvari koristi ovu scenu da bi napravio di-
gresiju, koja mu se toliko svi|a, kako bi govorio o kanalizaciji Pariza.
Naravno, ono o ~emu govori trebalo bi da se zasniva na prora~unima
velikih hemi~ara njegovog doba – ~ini mi se da je to Nemac Libih ve}
pominjao – u svakom slu~aju Igo tvrdi da 1832. godine, i to je hrono-
logija doga|aja (roman je napisan 1862), da ve} tada Pariz baca u mo-
re, kroz kanalizacione kanale, iznos jednak sumi od petsto miliona zlat-
nih franaka. Danas bi to odgovaralo sumi od deset miliona dolara godi-
{nje, mo`da ~ak i ne{to vi{e ako uzmemo u obzir da vrednost iznosa u
zlatu ne odgovara stopi rasta cena. Tako|e, Igo jukstaponira kanalizaci-
ju Pariza s pona{anjem kineskih seljaka koji |ubre zemlju sopstvenim
izmetom i zato je „kineska zemlja danas isto toliko plodna koliko i pr-
vog dana njenog stvaranja“. Drugim re~ima, Igo zna ono {to Marks ne
zna – da su tradicionalisti~ke ekonomije bile ekonomije recikliranja,
dok je kapitalisti~ka ekonomija – ekonomija rasipanja.
Postojala su, a i danas postoje sela u Gr~koj, u kojima recikliranje
nije ni{ta novo. Postoji jedno selo na ostrvu Tinos, koje leti pose}ujem,
za koje je veliko pitanje da li 5 ili 10% nacionalnog proizvoda, ako ta-
ko mogu re}i, odgovara uvozu-izvozu. Sve ostalo je reciklaà: proiz-
vodnja-samo-potro{nja i recikliranje stvari koje nemaju direktnu potro-
{a~ku vrednost. Ali i na svakom drugom mestu ljudska su plemena, lju-
di uop{te, imali naivnu, ali stabilnu svest o sopstvenoj zavisnosti od
okoline. Jedan predivan japanski film o Sibiru koji se zove Dersu-Uza-
la5 to pokazuje na vrlo dobar na~in. To se promenilo s kapitalizmom i
sa savremenom tehno-naukom koja se zasniva na konstantnom i brzom
razvoju proizvodnje i potro{nje, a koja podrazumeva katastrofalne re-
zultate po zemaljsku biosferu. Ako nas nau~ne rasprave s ovom temom
zamaraju, dovoljno je samo da pogledamo na{e plaè ili atinski vazduh.
Danas ne moè da postoji politi~ka vrednost bez jednog centralnog
elementa, a koji se odnosi na ekologiju. Ili, druga~ije, da bi ovaj element
postao politi~ki ne moè da bude samo nau~ni. Nauka kao nauka bez ob-
zira na to da li je uvr{}ena u celokupan kapitalisti~ki sistem, nije u stanju
da sama odredi svoje granice, niti svoje ciljeve. Ako bismo traìli od nau-
ke da nam kaè koja su najuspe{nija i najekonomi~nija sredstva za uni{te-
nje ìvota na Zemlji, nauka kao nauka du`na je da nam na to pitanje nau~-
5 Dersu Uzala film Akira Kurosave iz prve polovine sedamdesetih godina, po
motivima istoimene knjige Vladimira Arsenjeva. – Prim. prev.

44 no odgovori, {to je na neki na~in ona ve} u~inila pravljenjem atomskih

bombi. Kao nauka ona nema ni{ta da kaè o dobrim ili lo{im osobinama
ove ideje – da se uni{ti ìvot na Zemlji. Naravno, trebalo bi – i to bismo
morali da uradimo – da mobili{emo nauku kako bismo istraìli posledice
ove ili neke druge proizvodne energije na okolinu i da bismo, bar pone-
kad, bili u stanju da spre~imo neèljene efekte. Me|utim, odgovor, na kra-
ju krajeva, ne moè a da ne bude politi~ki. Kada kaèm politika, ne mislim
na demagoge, u Gr~koj ili bilo gde drugde, ve} mislim na veliku politiku.
I jo{ ne{to u vezi sa naukom. Pre godinu dana, pre sastanka na vr-
hu u Riju, koji sam nazvao karnevalom u Riju, objavljen je hajdelber{ki
apel koji bih nazvao nirnber{kim apelom. Oni koji se se}aju {ta je bio
Nirnberg shvati}e o ~emu govorim. Dakle, hajdelber{ki apel koji su
potpisali mnogi nau~nici, od kojih je vi{e od 60 dobitnika Nobelove
nagrade, ako se dobro se}am, govori o toliko tu`nih stvari. Izme|u
ostalog, u njemu se navodi da nauka i samo nauka moè da re{i sve
probleme i da ekologija direktno vodi u fa{izam i da je ona opskurna,
mra~na ideologija. Ovi ljudi o~igledno niti misle o tome {ta rade, niti o
rezultatima onoga {to rade, niti poseduju bilo kakvo istorijsko se}anje.
Jer, poslednjih 10–20 godina, ljudi kao {to su Openhajmer i Zaharov,
dakle veliki nau~nici, javno su izrazili svoje àljenje, protestvovali su
nagla{avaju}i svoju nevinost, objavili su svoje kajanje i tako dalje. Za-
{to? Zato {to, naravno, bez njih ne bi postojalo nuklearno oru`je. Nisu
filozofi ti koji su konstruisali hidrogensku bombu, ve} nau~nici. Me|u-
tim, nisu nau~nici odlu~ili da se ona upotrebi. Njima je re~eno: „napra-
vite hidrogensku bombe“. I oni su je napravili, s obe strane, kao {to su
napravili i hemijsko oru`je. îni se da su zalihe hemijskog oru`ja u
svim zemljama, a naro~ito u Rusiji, ogromne.
Ovo direktno proizlazi iz osamostaljivanja nau~no-tehin~kog raz-
voja i iz ~injenice da se nau~nici kao nau~nici ne pitaju o kori{}enju i
usmeravanju ovog razvoja, kao {to se o tome ne pitaju ni „dru{tveno“.
Za{to kaèm da se ni „dru{tveno“ ne pitaju? Zato {to su u stvari oni
koji danas odlu~uju birokrate i politi~ari, i ako bi neki nau~nik hteo da
podrì nau~no usmerenje, on to ne moè da u~ini kao nau~nik. Moè
da ga podrì samo ako i sam u|e u tehno-strukture, u birokratske ili
politi~ke strukture. I na ovom mestu bismo mogli op{irno da komenta-
ri{emo ulogu nau~nika koji savetuju vlade.
No, vratimo se na{oj temi. Ono {to tako|e danas znamo zahvaljuju-
}i nau~nicima jeste da postoji jedan ogroman procenat nesigurnosti u
pogledu ~injenica i perspektiva razvoja ljudske okoline, ili, preciznije,
zemaljske okoline, i ono {to je najva`nije taj ogroman procenat nesigur-
nosti postoji s obe strane. Da objasnim: postoji poznati fenomen stakle-
ne ba{te, koji, kao {to znate, moè da ima katastrofalne posledice (podi-
zanje nivoa okeana usled otapanja leda na polovima, {irenje okeana 45

usled porasta temperature itd.). Za koliko godina? Pretpostavimo da
najbolja procena danas moè da bude: za ~etrdeset godina. I sada „kon-
zervativni“, anti-ekolo{ki nau~nici dolaze i kaù: ova procena je nesigur-
na, vreme moè da bude duè, recimo 60 ili 80 godina. Mogu}e. Ali isto
tako je mogu}e da se gre{ka pojavi na njihovoj strani i da je period 30 ili
20 godina. Svaka statisti~ka nesigurnost u nau~nim procenama podrazu-
meva jedno plus–minus. Dakle, mogu}e je da ove procene precene brzi-
nu katastrofalnih fenomena, ali je isto tako mogu}e i da je potcene. Ono
{to jedino znamo u ovom trenutku jeste da postoji ogroman problem i
da je jedini stav prema ovom problemu, jedini logi~an stav diligens pater
familias, razboritost doma}ina koji, me|utim, ne razmi{lja kao kockar,
iako je ulog ogroman – otprilike, postojanje samog ìvota. âk iako {an-
se imaju veliki procenat nesigurnosti, on se pona{a s najve}om mogu-
}om razborito{}u i mudro{}u, a ne kao da se ni{ta ne de{ava.
Bilo bi dobro da napravim digresiju na ovom mestu, koja se odno-
si na biolo{ko bogatstvo zemlje. Neko bi trebalo da podseti Nobelovce
koji su potpisali „nirnber{ki“ apel da, pre svega, niko ne zna koliko vr-
sta danas ìvi na planeti. Mo`da }e vas ovo iznenaditi, ali procene bro-
ja ìvih vrsta kre}u se izme|u deset i trideset miliona. Ozbiljni biolozi
predloìli su ~ak i sto miliona. Od ukupnog broja ìvih vrsta poznajemo
samo jedan mali deo. Ono {to, me|utim, znamo s relativno velikom ve-
rovatno}om, jeste broj ìvih vrsta koje uni{tavamo svake godine, koje
nestaju, koje poni{tavamo – naro~ito s uni{tavanjem tropskih {uma.
Profesor Vilson6 sa Harvarda procenjuje da smo za 30 godina uni{tili
20% postoje}ih biolo{kih vrsta. Uzmimo ovde najmanju procenu, dakle
da postoje deset miliona ìvih vrsta, 20% je dva miliona ìvih vrsta.
Uni{tenje dva miliona ìvih vrsta za trideset godina daje nam u proseku
sedamdeset hiljada vrsta godi{nje, dakle 200 vrsta dnevno. Od kako
sam po~eo da govorim s lica zemlje je nestalo 3 do 5 vrsta.
Kao {to znamo uni{tenje samo jedne vrste moè da izazove kata-
strofu ravnoteè ~itavog jednog ekosistema, jer ova vrsta moè da bude
najva`nija karika u lancu metabolizma unutar ekosistema.
Ono {to treba da shvatimo jeste da danas postoji suluda trka izme-
|u ogromnog demografskog rasta, nekontrolisanog razvoja samostalne
tehno-nauke, s jedne strane, i osetljivost ljudi za ovu situaciju, s druge
strane. Me|utim, ovakvo shvatanje, ovakva svest, treba da se uvrsti u
jednu politi~ku premisu. Ono nu`no i umnogome prevazilazi ekologiju,
zbog razloga koji su o~igledni i koje }u poku{ati da objasnim.
6 Edward Osborn Wilson, poznati insektololog, profesor na odeljenju za bio-

logiju na Harvardu, poznat i po interesovanju za probleme nestajanja vrsta. – Prim.
prev.
46 Na primer, ako ne bude postojao neki novi pokret, bu|enje demokrat-

ske premise, ekologija se lako moè uvrstiti u jednu neofa{isti~ku ideologi-
ju. Moète svakako da zamislite, a pojedini pisci nau~ne fantastike su to i
opisali, veliku ekolo{ku katastrofu na zemlji, ~iji }e rezultat biti nametanje
diktature, autarhi~nih i mo`da totalitarnih vlada koje }e uspani~enom i
apati~nom stanovni{tvu nametnuti neizbe`na drakonska ograni~enja.
Za{to je potrebno da se ekologija uvrsti u politi~ki program? Zato
{to ne moèmo da se suo~imo na pravi na~in s ekolo{kim problemom,
a da ne dovedemo u sumnju vrednosti i smerove savremenog dru{tva.
To u stvari zna~i: bez potpune kritike kapitalisti~kog imaginarnog o ko-
me smo govorili. Drugim re~ima, u pitanju je kolektivna revolucija, ne
u smislu reka krvi ili zauzimanja Zimskog dvorca, ve} u smislu duboke
promene psiho-socijalne organizacije savremenog zapadnog ~oveka u
njegovom odnosu prema stvarima, prema drugima, prema ìvotu, da-
kle, jednostavnije re~eno, duboka promena onog imaginarnog savreme-
nog ~oveka. Potrebno je napustiti ideju da se jedina svrha ìvota sastoji
u tome da proizvodimo i da tro{imo sve vi{e i vi{e. Ova ideja je, pre
svega, kao takva suluda, a drugo, to je veoma poniàvaju}a ideja koju
neko moè da ima za jedno ljudsko bi}e. Tako|e, potrebno je napustiti
kapitalisti~ko imaginarno pseudoracionalisti~ke pseudovladavine nad
prirodom i neograni~eno {irenje. Naravno, to ne moè da u~ini pojedi-
nac, ili neka mala grupa ljudi – to su du`nosti jednog novog dru{tvenog
pokreta koji treba da po~ne iz po~etka. Me|utim, taj dru{tveni pokret
moèmo da obogatimo onim {to govorimo i onim {to ~inimo.
Jedna od ta~aka u kojoj se ekolo{ki problem susre}e s politi~kim
problemom uop{te i sa svetskim problemom, jeste problem odnosa iz-
me|u Severa i Juga. [ta se de{ava ovoga trenutka? Hvala bogu, u svim
na{im bogatim zemljama, a i Gr~ka je bogata zemlja u tom smislu, go-
tovo u svakom domu postoji televizor. I {ta gledamo na televiziji? Gle-
damo uglavnom fudbal ili ko{arku, poneko gleda Dalas, poneko Dina-
stiju, poneko gleda porno filmove. Ali ponekad pogledamo i vesti. I vi-
dimo da neki Somalijci umiru od gladi. I posle toga je na programu no-
va fudbalska utakmica.
Koliko dugo moè ovo da traje? Ne kaèm koliko dugo moè da po-
traje u smislu osetljivosti na{eg uva, koja je, kako se ~ini, vrlo kratkotraj-
na, ve} u smislu koliko }e to stvarno da traje. Ve} ovoga trenutka stvari
su po~ele da se menjaju. Na koji na~in? Ne u smislu da je civilizovani i
razvijeni Sever razvio Jug ili da ga je spasao; stvari su po~ele da se menja-
ju emigracijom naroda, koja se trenutno nalazi u za~etku, ali se razvija
sve vi{e i vi{e. Godinama postoji stalni priliv Meksikanaca u Ameriku, i
uskoro to vi{e ne}e biti samo Meksikanci. Amerika, i pored ogromnih
tehni~kih i vojnih sredstava koja poseduje, nije u stanju da kontroli{e ulaz
Meksikanaca i, uskoro, ni drugih Latinoamerikanaca. I u zapadnoj Evro- 47

pi postoji stalni, vrlo organizovan priliv emigranata, iz Afrike. Trenutno
se odvija samo preko Gibraltara, jer je na tom mestu udaljenost preko
mora samo tridesetak milja, ali i zahvaljuju}i velikim ~amcima Maroka-
naca iz Tangera koji prevoze ljude u [paniju. Ljudi koje prevoze nisu Ma-
rokanci – Marokanci su relativno dobrostoje}i – ve} su to Afrikanci iz
Etiopije, Senegala, Nigerije, Konga, koji su platili razne kamiondìje eks-
ploatatore da ih prevezu kroz ta ogromna prostranstva da bi stigli u Tan-
ger, gde ostavljaju svoj poslednji novac da bi pre{li preko. Ljudi su sprem-
ni da izdrè sve mogu}e nesigurnosti, da bi se kona~no obreli u [paniji.
Njih ne zanima toliko [panija, Prado, Toledo i Greko, ne idu tamo iz tih
razloga. Oni èle da u|u u zapadnu Evropu. Ovo se tako|e de{ava, i de-
{ava}e se sve vi{e i vi{e, na celoj teritoriji Mediterana i njenih desetina hi-
ljada kilometara obale koji je êr~il nazvao donjim stomakom Evrope.
Odavde }e po~eti priliv emigranata, a ve} smo bili svedoci epizode izme-
|u Gr~ke i Turske oko ilegalnih emigranata iz Iraka. Ovi ilegalni emi-
granti su ve} u [vedskoj – postoji uàsna mafija koja ih, preko Rusije,
prebacuje u Nema~ku, [vedsku i druge skandinavske zemlje u kojima je
lako da se u svakom trenutku izgube u gomili. Uskoro }e situacija postati
jo{ ozbiljnija jer }e po~eti priliv ogromnog broja emigranata na Zapad iz
isto~nih zemalja, iz Albanije, Poljske, Rumunije, Rusije i tako dalje. Ovo
je nemogu}e izbe}i – jedino ako bi se podigao ogroman zid sa bunkerima
i mitraljezima koji bi spre~avao ljude da ulaze na ovu sme{nu, malu geo-
grafsku povr{inu koja se zove zapadna Evropa, uklju~uju}i i Gr~ku, gde
skoro svi ljudi mogu i da jedu i da piju, da kupe televizor i automobil.
Dakle, sada{nji sistem je pokazao da ne moè da ispravi ovu veliku
neuravnoteènost izme|u Severa i Juga. Jedino {to je sada{nji Zapad
uspeo da sa~uva u nerazvijenim zemljama, a koje su to, sa svoje strane
prihvatile, s ogomnom lako}om i time se koriste s neverovatnom bru-
talno{}u, jesu mitraljezi, dìpovi, policijska mu~ili{ta, diktatorski reì-
mi, upotreba televizije za zaglupljivanje i debilizaciju stanovni{tva i za
{irenje laì. Sve ovo je prihva}eno. Nasuprot tome, Zapad nije mogao
da prenese ni habeas corpus, ni religiozni karakter politike i dru{tva, ni
jednakost polova, ni jednakost individua, ni slobodu mi{ljenja, izraà-
vanja i tako dalje. Ali je sve zapisano na papiru zapadnih ustava.
Ova situacija nije mogla da se popravi kapitalisti~kim razvojem
ovih zemalja. Za{to? Da biste ove zemlje, dakle tri-~etiri milijarde ljudi,
doveli na nivo Amerike, ili, jo{ bolje, Gr~ke ili Portugalije, trebalo bi da
pomnoìte nacionalni dohodak po glavi stanovnika sa pedeset. Me|u-
tim, ako okolina ve} s te{ko}ama izdràva katastrofu koju joj name}u
razvijene zemlje, kako bi uop{te bilo mogu}e da izdrì katastrofu dve
stotine puta ve}u, koja ima stopu rasta 2, 3, ili 4% godi{nje koliko je
nu`no za kapitalisti~ku ekonomiju i du{tvo da bi bilo u stanju da nasta-
48 vi da daje hleba i igara, da bi ga zadràlo u okvirima poretka, kao {to je

to slu~aj u Gr~koj, Francuskoj, Americi ali i u drugim bogatim kapitali-
sti~kim, „liberalnim“ dràvama?
Ekologija je zaista subverzivna i revolucionarna jer dovodi u sum-
nju kapitalisti~ko imaginarno koje je ovoga trenutka dominantno. Ona
je revolucionarna jer uni{tava centralni element ovog imaginarnog, da-
kle ideju da je na{a svrha da stalno pove}avamo proizvodnju i potro-
{nju. Ona pokazuje katastrofalne posledice kapitalisti~ke logike prime-
njene na prirodnu okolinu i na ljudska bi}a. Ova logika je apsurdna,
iracionalna sama po sebi i vodi nemogu}nosti, jer sama uni{tava pret-
postavke na kojima moè da se bazira. Ovde ne govorim samo o nepo-
vratnom rasipanju okoline i nenadoknadivim resursima. U pitanju je
antropolo{ka katastrofa ljudskih bi}a, koja su se transformisala, ili ima-
ju tendenciju da se transformi{u, u proizvodne i potro{a~ke ìvotinje,
katastrofa dru{tvenih oblika. Nave{}u jedan primer: gradovi – koji su
jedan od najlep{ih i najinteligentnijih izuma ~ove~anstva i koji po~inju
da se pojavljuju na kraju neolitske epohe, koji su nam dali remek-dela
poput Firence, Pariza, Bangkoka (pre sada{nje katastrofe), gradovi se
danas sve vi{e dele na bogata predgra|a i geta za siroma{ne gde slu`be
i prodavnice zamiru posle 8 sati uve~e.
Ovde nije re~ samo o pastoralnoj odbrani prirode ve} o borbi da se
spasu samo ljudsko bi}e i njegova ku}a. Ovo spasavanje nije kompati-
bilno s o~uvanjem postoje}eg sistema i pretpostavlja trajnu reorganiza-
ciju dru{tva koje }e stvoriti pravu demokratiju, demokratiju koja ne}e
ostati samo na re~ima. I na ovom mestu su ekolo{ki pokreti, tamo gde
postoje, veoma slabi i razo~aravaju}i.
Me|utim, iza ovih o~iglednih stvari ponovo se ra|aju i pojavljuju
sve teà i dublja pitanja. êsto sam govorio o osamostaljivanju tehno-
nauke koja okre}e naopa~ke i naglavce ono {to je Marks naivno nazvao
„intrinsi~nom primenom nauke na proizvodnju“. Danas se moèmo za-
pitati da li postoje potrebe koje treba zadovoljiti; svi oni koji se bave
ovim poslom pitaju se da li je odre|en nau~ni ili tehnolo{ki pronalazak
mogu}. Ako je mogu}, on se primenjuje, i tek kasnije }e se prona}i ono
„za{to“. Se}am se jednog razgovora sa Testarom, francuskim lekarom i
biologom koji je odigrao zna~ajnu ulogu u domenu ve{ta~ke oplodnje
koji je napustio ovaj posao jer nije èleo da nastavi s monstruoznostima
koje se de{avaju u toj oblasti. U istom periodu objavljena je knjiga Ba-
denterove koja je smatrala da mu{karci treba da zatrudne kako bi po-
stojala potpuna jednakost polova – {to je danas „napredno“ mi{ljenje.
Novinar je tim povodom pitao Testara da li }e to ikada biti mogu}e i da
li je tehni~ki mogu}a trudno}a mu{karaca, to jest da li je mogu}a im-
plantacija embriona u testise, ili bilo gde drugde. Testar mu je otprilike
odgovorio, prema mom mi{ljenju, potpuno ispravno: „Ne znam da li je 49

tehni~ki mogu}e, ali budite sigurni u jednu stvar: ako je tehni~ki mogu-
}e to }e biti u~injeno i niko se ne}e pitati da li treba ili ne treba to u~i-
niti.“ Ovo je situacija koju danas imamo u svim domenima, gde se ne-
èljeni efekti, negativne posledice gotovo nikada ne uzimaju u obzir.
I na ovom mestu po~inju te{ka pitanja. Svi èlimo, u svakom slu~a-
ju ja kaèm da èlim, razvoj nau~nog znanja. Na primer, èlimo, ili ja
èlim – jer mi je hobi kosmologija – da se razviju sateliti za astronom-
sko posmatranje i da se kona~no re{i problem antimaterije koja postoji,
ili ne postoji u svemiru. Ali da bi postojao i funkcionisao jedan astro-
nomski satelit, to pretpostavlja celokupnu dana{nju nauku: metalurgiju,
hemiju, elektroniku itd. @elimo jedno, a da li èlimo i ono drugo? To
drugo je ono {to istovremeno daje i hidrogenske bombe i bojne otrove
i sada, u skladu s biolo{kim istraìvanjima, i mogu}nosti promene ljud-
skih gena, ili gena uop{te. Naravno, postoje i himere, ali i nove razlike
i tome sli~no. @elite da va{e dete bude dobar matemati~ar, ili mo`da
èlite devoj~icu koja }e odli~no da svira klavir, mo`da èlite da bude
usredsre|eno na seksualnost, ili da bude potpuno „hladno“, kakvim ga
èlite – takvim }emo ga napraviti. Za{to da ne? Ovakve mogu}nosti po-
stoje, one nisu ne{to {to se dodaje, one su intrinsi~ne nau~nom razvoju.
O tome je govorio Testar, a hidrogenska bomba je dokaz. Rasprava se i
danas nastavlja za{to je Nemci nisu napravili i da li je zaista Hajzen-
berg, kako tvrdi, sabotirao njihove poku{aje. Zamislite samo {ta bi se
dogodilo da su Nemci, to jest nacisti, u tome uspeli.
I evo kako glasi tragi~na dilema u kojoj se nalazimo: ne moèmo,
naravno, raspravljati o ograni~enju slobode mi{ljenja i saznanja, ali
istovremeno granice izme|u ~istog saznanja i njegove primene, koja se
moè pokazati kao fatalna, potpuno su nejasne ako ne i nepostoje}e.
Nave{}u ovde jedan primer, jednu zgodnu anegdotu. Jedan veliki mate-
mati~ar koji se bavio ~istom teorijom brojeva napisao je veoma dobru
knjigu Apologija jednog matemati~ara, koju toplo preporu~ujem, u ko-
joj kaè da je odlu~io da postane matemati~ar, jer je to bila jedina nau~-
na disciplina koja ne pomaè i ne dozvoljava ubijanje ljudskih bi}a. Pri-
mer pokazuje kako moè da se bude veliki matemati~ar, ali i naivan
istovremeno. Atomsko oru`je ne bi bilo mogu}e napraviti da se u Los
Alamosu nisu nalazili fon Nojman, Ulam i mnogi drugi veliki i ~isti ma-
temati~ari. Nije potrebno da se vra}amo na Arhimeda koji je konstrui-
sao oru`je protiv Rimljana u opsadi Sirakuze, dovoljno je da se setimo
jedne od prvih diferencijalnih jedna~ina koje se u~e u diferencijalnom
ra~unu, takozvane „jedna~ine artiljeraca, ili artiljerije“. U stvari, u pita-
nju je jedna~ina koja vam dozvoljava da, izra~unavaju}i paraboli~ne pu-
tanje granate, granatirate s neverovatnom precizno{}u. Ovo je matema-
tika koja se upotrebljava da bi se ubijali ljudi.
50 Gde je, dakle, granica? Ovo je prvi put da se u jednom dru{tvu ko-
je nije ni teokratsko ni religiozno suo~avamo s pitanjem: mo`da razvoj
saznanja treba da bude pod kontrolom? – to jest kako je mogu}e da bu-
de pod kontrolom, a da ne do|emo do diktature?
Mislim da s tim u vezi, moèmo da uspostavimo neke jednostavne
principe. Pre svega, ne èlimo i ne treba da èlimo neograni~eno i ne-
promi{ljeno {irenje proizvodnje. @elimo takvu proizvodnju i takvu
ekonomiju koje }e biti sredstvo, a ne svrha ljudskog ìvota. Drugo, èli-
mo slobodan razvoj saznanja, ali vi{e nemamo prava da ne znamo da
ovaj razvoj sadrì opasnosti koje ne moèmo da defini{emo a priori. Da
bismo se suo~ili s ovim opasnostima potrebno je ono {to je Aristotel na-
zvao mudro{}u (phronesis) – jedna predivna starogr~ka re~ ~ije se polje
zna~enja suzilo. Phronesis je subjektivna snaga koja omogu}ava da pro-
na|emo ta~an odgovor, ili najta~niji mogu}i odgovor u situacijama u
kojima samo jedan ~isto logi~ki prora~un to nije u stanju, ve} nam daje
300 mogu}nosti. Potrebna je, dakle, phronesis, a iskustvo pokazuje da
je phronesis poslednja stvar koju dana{nja tehno-birokratija poseduje,
jer je i sama obuzeta delirijumom neograni~enog {irenja.
Jedini odgovor, prema mom mi{ljenju, jeste stvarna demokratija,
ustanovljavanje procedure kriti~kog mi{ljenja i rasprave {to je mogu}e
{ire i {to otvorenije, u kojoj }e u~estvovati svi gra|ani. To je mogu}e sa-
mo ako gra|ani imaju prave informacije, stvarno obrazovanje, a ne sa-
mo „znanje“, i ako se gra|anima pruàju mogu}nosti da u praksi dono-
se i iznose svoje sudove, svoju phronesis. Poslednjih decenija sve refor-
me obrazovnog sistema su, prema mom mi{ljenju, ako ne sme{ne, ono
svakako iracionalne, iako, naravno, odgovaraju logici sistema. Sve {to
su postigle bilo je da uve}aju znanje, jedno fragmentarno i instrumen-
talno znanje, i da konstantno smanjuju obrazovanje studenata u su|e-
nju, u phronesis. Na ovo èlim da ukaèm u ovom obra}anju. Deca tre-
ba da u~e ono {to im je potrebno kako bi se orijentisala unutar prosto-
ra u kome se nalaze i da ve`baju sopstveno su|enje.
Demokratsko dru{tvo zna~i autonomno dru{tvo. Autonomno zna~i,
pre svega, dru{tvo koje se samoograni~ava ne samo u smislu mogu}ih po-
liti~kih zloupotreba (na primer, ve}ina bi mogla da ne po{tuje prava ma-
njina) nego u smislu koji se odnosi na dela i svrhe koju predlaè samom
sebi. Te granice ne moèmo a priori zacrtati pa je zato potrebna phrone-
sis, ali mi znamo da one postoje i kada shvatimo da smo ih prekora~ili po
definiciji je ve} kasno, kao {to junaci starogr~ke tragedije shvataju da se
nalaze u hybris, da preteruju, tek onda kada nastupi katastrofa.
Zavr{io bih time da se dana{nje dru{tvo nalazi unutar hybris i da je
su{tinski nepromi{ljeno. Hvala vam.
UDK: 111:113/119 51
124.1:141.319.8
PSEUDO-HAOS, HAOS I SVET1

Tema o kojoj }u danas govoriti i koja vas, paradoksalno, nije upla{ila,
koliko mogu da vidim, jeste „Pseudo-haos, haos i svet“. Tema je veoma
sloèna i sadrì i neke tehni~ke elemente, za koje se bojim da }e biti za-
morni, naro~ito onima koji stoje. Me|utim, mislim da je nu`no da ih
sve pro|emo ako èlimo da govorimo strogo i ozbiljno, a jedan od raz-
loga za{to je potrebno da ozbiljno raspravljamo o ovoj temi, bez obzira
na tehni~ke te{ko}e i detalje, jeste {to se ona odnosi na ljudsku slobodu
i ljudsko individualno i kolektivno stvaranje. Nadam se da }e ovo po-
stati jasno u toku ovog izlaganja i na njegovom kraju.
Odavno takozvane prirodne, egzaktne nauke poku{avaju – sukcesiv-
no, periodi~no – da prisvoje za sebe prostor filozofije, dru{tva i istorije,
dakle dru{tveno-istorijski prostor i prostor du{e. Poslednji primer tih
poku{aja su takozvane teorije haosa koje se, prema mom mi{ljenju, od-
nose na ono {to sam nazvao pseudo-haos.
Termin haos u upotrebi je u poslednjih ~etrdeset godina, ta~nije od
1963. godine. On se koristi s velikim nabojem, sadrì mnogobrojne zah-
teve i mnoga obe}anja koja, naàlost, nije u stanju da ispuni. Pod tim iz-
razom su nauke èlele da stvore pojam relevantan za jedan metod, ma-
nje-vi{e sistemati~an, dakle matemati~ki, koji bi se odnosio na sva polja
i koji bi se, najverovatnije, odnosio i na jezgro jedne nove filozofije.
Ovde ne}u da {tedim izraze divljenja za radove i nova dostignu}a fi-
zi~ara i matemati~ara koja mogu da objasne, do izvesne granice, mno-
{tvo fenomena i koja mogu da prona|u sli~nosti u pona{anju ~injenica
koje pripadaju podru~jima koja samo uslovno nemaju nikakve me|usob-
ne veze, na primer, fenomeni turbulencije u hidrodinamici, koncentraci-
ja asteroida u sun~evom sistemu ili meteorolo{ki fenomeni. Moja kritika
se odnosi, pre svega, na pitanja koliko ovi novi radovi nude ne{to odista
su{tinsko. Drugo, ona se ti~e njihovog filozofskog opsega i, tre}e, odno-
si se na isticanje zahteva za op{tost i naro~ito zahteva da se ovi metodi
pro{ire i na psihi~ke, dru{tvene i istorijske fenomene.
Pre svega, razmotrimo novine koje ova dostignu}a donose sa so-
bom. Kao uvod, za one koji to mo`da ne znaju, hteo bih da objasnim
{ta nau~nici prirodnih nauka danas podrazumevaju pod pojmovima ha-
oti~ni fenomeni, fenomeni haosa, ili haos. Pre svega, podrazumevaju
procedure vremenske evolucije, koje su neverovatno osetljive i koje za-
1 Predavanje odràno 20. februara. 1993. godine na Filozofskom fakultetu,

Aristotelovog Univerziteta u Solunu po pozivu Odeljenja za filozofiju, Filozofskog
fakulteta.
52 vise od prvobitnih uslova. Klasi~an i pojednostavljen primer tih feno-

mena je ono {to se naziva „efekat leptira“ koji je prvi otkrio, rade}i s
kompjuterima, meteorolog Lorenc. Su{tina se, ukratko, sastoji u slede-
}em: kada danas jedan leptir zamahne krilima u, recimo, Solunu, rezul-
tat }e biti, posle trideset dana, oluja na Floridi. Kompjuterski prora~u-
ni dokazuju da to zaista jeste tako. Drugim re~ima, mnogi faktori igra-
ju va`nu ulogu u meteorolo{kim fenomenima. Zatim, va`na je njihova
ekstremna zavisnost od prvobitnih uslova koji na prvi pogled kao pot-
puno neva`ni detalji ~ine i zauvek }e ~initi nemogu}im dugoro~ne me-
teorolo{ke prognoze koje bi prevazilazile period od pet ili deset dana.
Ovo bi mogao da bude dokaz da se u dana{nje ra~unare moè smestiti
ogroman broj varijabli pomo}u kojih je, za samo nekoliko sati, mogu}e
prora~unati sloène vremenske procedure za koje su ina~e potrebni me-
seci, godine, ~ak i vekovi.
U pitanju je, zapravo, ekstremna zavisnost procedura od prvobitnih
uslova. Ako je to zaista u pitanju, ideja, naravno, kao {to znamo, nije no-
va. Postoji jedna ~uvena Paskalova re~enica izre~ena negde oko 1650.
godine, koja kao da dokazuje da ta ideja postoji otkad je ljudi: Da je Kle-
opatrin nos bio samo ne{to malo manji, istorija sveta bi bila druga~ija.
Jer da je Kleopatrin nos bio ne{to manji ili ne{to ve}i, Kleopatra ne bi
bila toliko lepa, posledi~no ona ne bi o~arala Antonija, posledi~no Anto-
nije ne bi ratovao sa Oktavijem, posledi~no, posledi~no i tako dalje.
Naravno, tu misao izneveravaju i hegelijanci i marksisti, ali u njoj je
sadràna jedna velika istina koju poznajemo i u drugom smislu. Ukoliko,
na primer, ne dogodilo se, doìvimo saobra}ajnu nesre}u, nemogu}e je a
da ne pomislimo: „Samo da nisam zaboravio klju~eve, da se nisam vra-
tio ku}i da ih uzmem i da sam, posledi~no, krenuo pet minuta, ili tri se-
kunde ranije, ne bih se na{ao na ovoj raskrsnici na kojoj me je udario,
iako nije imao prvenstvo, onaj koji se Boga ne boji. Dakle, imamo sao-
bra}ajnu nesre}u sa ljudskim `rtvama, mo`da i sa vi{e ljudskih `rtava,
koje zavise od razlike u prvobitnim uslovima procedure, a koja moè bi-
ti samo razlika od nekoliko sekundi, ili desetine sekunde, u, recimo, ko-
~enju automobila i tome sli~no.
Ukoliko se osvrnemo na istoriju nauke, sve navedeno poznato je i za-
beleèno u jednom naturalisti~kom i ta~nijem smislu. Na primer, veliki
engleski fizi~ar Maksvel, koji se smatra tvorcem kineti~ke teorije gasova,
koja ~ini osnovu termodinamike, kao i teorije elektromagnetnog polja,
na koju su se kasnije oslonili Ajn{tajn i mnogi drugi nau~nici, napisao je,
oko 1860. godine, u tekstu pod naslovom „Nauka i slobodna volja“ sle-
de}e: „U svim slu~ajevima ove vrste – u pitanju je eksplozija topovskog
baruta, koji je tada otkriven, to jest eksplozija velike koli~ine topovskog
baruta do koje dolazi sudarom – postoji zajedni~ki postulat. Sistem koji je
u pitanju, tvrdio je Maksvel, sadrì veliku koli~inu potencijalne energije 53

koja moè da se pretvori u kretanje samo kada sistem dostigne odre|enu
konstituciju ili stanje, {to stvara rad koji moè da bude beskona~no veliki
ili beskona~no mali u odnosu na koli~inu energije koju osloba|a.“ Kao
primere Maksvel navodi stenu, ili gomilu snega koja gotovo da se odvo-
jila od planine, ali koja se jo{ uvek nalazi u stanju nestabilne ravnoteè.
Me|utim, dovoljno je da preko stene, ili gomile, pre|u tri-~etiri mrava i
da ona po~ne da se kotrlja. Potom, navodi malu iskru koja je u stanju da
zapali veliku {umu. Ili – ~est slu~aj da su veliki nau~nici bili veliki talenti
za pisanje – pa bi njihove varnice zapalile poàr rata. Kao primer on da-
lje navodi oklevanje koje spre~ava ~oveka da radi ono {to bi èleo, klicu
koja uni{tava ~itav prinos krompira, najmanju }eliju koja nas ~ini ili filo-
zofima ili glupacima. Svaka egzistencija, tvrdi Maksvel, ima svoje singu-
larne ta~ke i {to je ve}e polje na kome se nalazi ta egzistencija, brojnije su
te ta~ke i sna`niji uticaji na njih. Dimenzije tih uticaja su isuvi{e male da
bismo mogli da ih uzmemo u obzir, ili da bi ih jedno kona~no uzelo u ob-
zir, ali su u stanju da proizvode ogromne u~inke.
Posle Maksvela, mnogi pisci, a naro~ito veliki matemati~ari Adamar,
Poenkare, Ruel i drugi koji su nam bliì, na primer, Rene Tom i njegova
teorija katastrofa, insistirali su na ovoj osetljivoj zavisnosti, ili, precizni-
je, na ekstremnoj zavisnosti razli~itih procedura, koje su karakteristi~ne
za mnoge fenomene i mnoge vremenske evolucije, po~ev od prvobitnih
uslova. Posledi~no, ideja nije nova. Ono {to je zaista novo jeste da se, od
trenutka kada su uvedeni ra~unari, pojavljuje veliki broj fenomena – ko-
jima se do tada fizi~ari nisu bavili jer nije bilo mogu}e da njima ovlada-
ju. Oni postaju predmet interesovanja, predmet jedna~ina, a zahvaljuju-
}i mogu}nostima ra~unara daju rezultate. Jedna mala digresija. Postoji
poznata, donekle sme{na pri~a veoma zna~ajna za epistemologiju. To je
pri~a o ~oveku koji u tami, o~igledno pijan, ne{to traì ispod uli~ne sve-
tiljke. U jednom trenutku pri|e mu drugi ~ovek, koji nije pijan, i upita
ga {ta traì. Prvi ~ovek mu odgovori da traì klju~eve koje je izgubio. Ta-
da ga drugi ~ovek upita da li je klju~eve izgubio ba{ tu, ispod svetiljke.
„Ne“, odgovori prvi, „siguran sam da sam ih izgubio na nekom drugom
mestu, daleko odavde“. „Za{to ih onda traìte ovde?“, upita ga drugi.
Kao da je re~ o najlogi~nijem odgovoru, prvi mu kaè: „Pa zato {to sa-
mo ovde ima svetla.“ Tako je, otprilike, i sa svim prirodnim naukama.
Drugim re~ima, fenomeni koje su istraìle prirodne nauke spadaju u do-
men fizike; ona moè da bude plodna ne samo u svojim teorijskim nego
i u svojim prakti~nim rezultatima. Druge fenomene ona izostavlja. Da-
kle, {ta se de{ava s ra~unarima? Veliki broj fenomena, kao {to smo rekli,
nisu do tada bili predmet istraìvanja, niko nije shvatao ~injenicu da je
54 potrebno ne samo napraviti sisteme nego i re{iti, primera radi, sisteme

od deset hiljada ili sto hiljada jedna~ina kako bi uop{te postali predmet
istraìvanja. Sve do uvo|enja ra~unara to je bilo nezamislivo. Sli~ni fe-
nomeni ulaze u oblast prirodnih nauka koje, kao nekim ~udom, otkriva-
ju da su se do tada bavile samo fenomenima koji odgovaraju stabilnim
situacijama, dakle situacijama koje termodinamika i fizika nazivaju situ-
acijama „ravnoteè“ u jednom op{tijem smislu – u smislu da ove situaci-
je po svojoj prirodi traju i da se, samim tim, mogu i uo~iti i meriti. Da-
kle, ve}ina fenomena su do tada bili fenomeni situacija ravnoteè, stabil-
nih, idealnih situacija. U stvari, mnogo ve}i broj fenomena su fenomeni
ne-ravnoteè, koje prirodne nauke nisu mogle da ukrote i koji su na ne-
ki na~in postali dostupni zahvaljuju}i mogu}nostima koje poseduju ra-
~unari. Jedna od tih mogu}nosti, kao {to sam ve} rekao, jeste da za sa-
mo nekoliko sati zgusnemo prora~une i procedure za koje, ina~e, treba
mnogo vi{e vremena. Postoji jo{ ne{to, mada skriveno. Danas govorimo
o funkciji fenomena haosa, o osetljivoj zavisnosti, ili ekstremnoj zavi-
snosti od prvobitnih uslova. Prema mom mi{ljenju, ovaj pojam se ne
moè razumeti druga~ije do kao izraz jednog ne-kontinuiteta, diskonti-
nuiteta koji treba bliè odrediti, ali za koji ve} znamo da poseduje hao-
ti~ne fenomene, ili ekstremnu zavisnost, to jest kada i najmanja razlika u
prvobitnim uslovima, u grani~nim uslovima, uzrokuje ogromne razlike
u evoluciji fenomena, ili u kona~nim posledicama. Drugim re~ima, ako
se tako moè re}i – izvinite {to koristim tehni~ku terminologiju – mate-
mati~ka funkcija koja izraàva fenomene nije kontinuirana. Ove ne-kon-
tinuirane matemati~ke funkcije matemati~ari znaju ve} 150–200 godina
i neke od njih su ta~no opisane. Nema razloga da vas ovde njima zama-
ram. Ono {to èlim da kaèm jeste da ne sadrè ni{ta novo. One otkriva-
ju da se prirodni fenomeni ne podudaraju s op{tim zahtevom za konti-
nuitetom. Na primer, doda}u 5% soli vi{e u jelo. Jelo ne}e biti 5% slani-
je ve} uop{te ne}e mo}i da se jede, odnosno 5% vi{e soli ~ini jelo neje-
stivim. [ta je iza ovoga? Ideja da se prirodni fenomeni podvrgavaju uslo-
vima kontinuiteta, tj. linearnim matemati~kim vezama. Dakle, onoliko
koliko neki procenat uti~e na uzrok, toliko taj procenat uti~e, ~ak i dva
ili tri puta vi{e, i na posledicu. Me|utim, ne u smislu da procenat koji
menja uzrok, ili uti~e na njega, daje posledicu koja se prvi put menja mi-
lion puta, tre}i put pedeset {est miliona puta, i tako dalje, dakle ne u
smislu potpuno diskontinuiranog razvoja.
[ta stoji iza ovog zahteva za kontinuitetom? Ono {to fizi~ari nika-
ko ne èle da priznaju: iza njihovih teorija, naravno, stoji metafizika.
Metafizika dokazuje da su svi fenomeni s kojima se sre}emo u svemiru
kontinuirani i svi podleù analogijama izme|u uzroka i posledice. Da-
kle, ako malo preteramo, ne bih èleo da izvodim sada celokupan pro-
ces, ceo svemir je jedna beskona~na tautologija. Dakle, dolazimo do to- 55

ga da nigde nema pukotina, nigde nema prekida. Naprotiv. Sve se raz-
vija u skladu s odre|enim analogijama – konsekventno, ako su nam po-
znati prvobitni uslovi moèmo da predvidimo ono {to }e se dogoditi.
Navedeni zahtev je ve} doveden u sumnju, pa ne}u ulaziti u detalje,
u kvantnoj mehanici sa [redingerovim jedna~inama. Ono {to se dogo-
dilo u poslednjih dvadesetak godina, kao {to sam rekao, prvo dokaz je
da su ove situacije ne-kontinuiranosti, ne-linearnosti ~este, dakle ~e{}e
nego {to se pretpostavljalo i, drugo, u ve}ini slu~ajeva ove fenomene
mogu}e je prou~avati zahvaljuju}i ra~unarima.
Iz toga pojedini filozofski nastrojeni fizi~ari izvode ~udne zaklju~-
ke, analogno svojim skrivenim filozofskim ube|enjima. Na primer, po-
jedinci tvrde da je oborena ideja potpune uzro~nosti prirodnih fenome-
na. Moja filozofija je protiv ideje jedne op{te uzro~nosti, ali mi se tako-
|e dopada i logi~ka strogost. Naravno, ovi fenomeni uop{te ne poni{ta-
vaju ideju prirodne uzro~nosti, zato {to moèmo da ih reprodukujemo
jednom potpuno uzro~nom ma{inom kao {to je ra~unar, u kojoj ne po-
stoji nikakva naprslina, nikakav prekid deterministi~kog kontinuiteta,
dakle sve se de{ava u skladu sa strogim zakonitostima.
Drugi fizi~ari poku{avaju da dokaù kako fenomeni za koje smatra-
mo da ne podleù uzro~nosti, u stvari, podleù, samo {to tu uzro~nost
jo{ nismo prona{li jer je veoma komplikovana. Kao {to ste mogli da
pretpostavite ovaj argument se stalno pojavljuje u raspravama koje se
odnose na biolo{ke fenomene, a naro~ito na dru{tveno-istorijske, ili
psihi~ke fenomene. Na primer, u ekonomiji se ~esto moè ~uti slede}a
misao: u ovom trenutku na{e znanje je nesavr{eno, ali sutra... Isto vaì
i za dana{nju neuropsihologiju i za takozvane saznajne nauke. Ovaj ar-
gument, koji postoji jo{ od Dekarta, dakle argument ovog sutra, podse-
}a na poznatu pri~u o berberinu koji je u izlog radnje stavio natpis:
„Sutra {i{amo besplatno.“ Iz dana u dan su mu dolazile mu{terije i nisu
pla}ale. Kada ih je berberin upitao za{to ne pla}aju, odgovorili su mu,
pa zbog natpisa u izlogu. „Aha“, re~e im tada berberin: „Pa na natpisu
pi{e sutra {i{amo besplatno.“ Fizi~ari ovo rade ve} tri veka i teorijom
haosa poku{avaju da dokaù kako }e se sutra dokazati kako su psihi~ki
fenomeni, ili kako su istorijski fenomeni, haoti~ni fenomeni u ovom
smislu, dakle – pseudo-haoti~ni. Mirno i strpljivo ~ekam dan kada }e se
pojaviti jedna~ine nekog metemati~ara-istori~ara koje }e dokazati da
kakav god da je bio Kleopatrin nos istorija bi se odvijala na isti na~in
(~ak i da Kleopatra nije imala nos, da su joj ga odsekli, dogodilo bi se
isto), ili }e dokazati da ako pretpostavimo da je Kleopatrin nos bilo za
toliko manji, ili za toliko ve}i, dogodilo bi se to i to – na primer, u rim-
skom carstvu, u Francuskoj revoluciji, na dana{njem Kastorijadisovom
predavanju u Solunu i tako dalje.
56 Dakle, da bi se govorio o op{tosti ovih ideja o haosu – i ovde dola-

zimo do tre}e ta~ke – trebalo bi da neko ozbiljno tvrdi kako }emo jed-
noga dana mo}i da postavimo matemati~ke jedna~ine, ne-linearne na-
ravno, koje upravljaju, na primer, centralnim nervnim sistemom i ne sa-
mo njime ve} i vezom centralnog nervnog sistema s endokrinolo{kim si-
stemom, ili sistemom za varenje, ili s telom uop{te, ili s mi{ljenjem koje
je nu`no povezano za centralni nervni sistem, ili da postavimo jedna~ine
koje su upravljale padom rimskog carstva, recimo, ili padom sovjetskog
reìma, ili koje bi predvidele ~ak i ~injenicu da }e Jelcin danas biti pred-
sednik i tako dalje.
Razlog za{to spokojno ~ekam taj trenutak je slede}i: ni prirodnim ni
dru{tveno-istorijskim fenomenima ne moèmo da nametnemo jednu od
tri osnovne matemati~ke strukture. Prva struktura je matemati~ka – al-
gebarska. Po~inje sabiranjem i nastavlja se u beskona~nost. Druge struk-
ture nazivaju se topolo{kim. Pojam kontinuiranih funkcija, o kojima sam
govorio, nu`no se poziva na topologiju i koristi se njome. Topologija se
bavi pojmovima kao {to su bliè-dalje, kontinualnost-nekontinualnost,
uniformnost-neuniformnost i tako dalje. Na kraju, postoje strukture re-
da (poretka). Mislim da je pojam sam po sebi dovoljno jasan: ono {to
prethodi ne~emu, {to prethodi drugom i tako dalje, prema nekom odre-
|enom zakonu. Ne vidim kako je mogu}e da psihi~ki i dru{tveno-istorij-
ski fenomeni poprime ovakve strukture. [ta bismo mogli da kaèmo?
Da je, na primer, Romeova ljubav prema Juliji i, obrnuto, sna`nija ili sla-
bija od ljubavi Tristana prema Izoldi? Ko se vi{e voleo? Ili bismo mogli
da kaèmo da su se istim àrom voleli? I da li }e ovo imati bilo kakvog
smisla? Mislim da to nema nikakvog smisla. Ili, da li bismo mogli da ka-
èmo, na primer, da je Betovenova muzika blià Mocartovoj, ili je Hajd-
novoj? Betovenova muzika ima ne{to od obojice i ona je svakako pove-
zana i s jednom i s drugom, ali kojoj je muzici blià? Koliko blià? I ka-
kvog smisla ima to pitanje? Raspravljamo li ikad o ovim pitanjima na
ovakav na~in? [ta ako bi nam neko rekao: „Da, Betoven je za tri milime-
tra (metafori~ki) bliì Hajdnu nego Mocartu.“ [ta bi nam to zna~ilo?
Sve i da je tako, {ta s tim? Ovo nas zanima? Ili, mogao bi, recimo, neko
da se zapita koje nasle|e je va`nije – judeo-hri{}ansko ili gr~ko-rimsko –
za vladaju}a dru{tveno-imaginarna zna~enja koja su stvorila zapadno-
evropski svet, od njegovog razvoja od X i XI veka, do danas? Za{to je
va`nije? Ovo pitanje nema smisla i na njega je nemogu}e odgovoriti
ukoliko se postavi u ovom obliku. Mi moèmo da opi{emo elemente ko-
ji poti~u iz gr~kog, ili rimskog nasle|a, moèmo da opi{emo ogromnu
transsupstancijalizaciju ovih formacija istorijom i novim stvaranjem Za-
padnog sveta, ali nikada ne moèmo da ih izmerimo, niti da ih izrazimo
u procentima, niti da ih podvrgnemo nekoj od matemati~kih struktura 57

koje koristi fizika.
Dolazimo sada do onoga {to smatram da je stvarni haos i {to je, pre-
ma mom filozofskom shvatanju, apsolutno centralni pojam, jer postoji
(metafori~no) u centru Bi}a. Ali, pre toga, malo etimologije. Kao {to je
poznato, prvobitno re~ haos kod Hesioda ne zna~i ono {to danas pod
njom podrazumevamo kada kolokvijalno kaèmo „ovo je haos“ ili „ha-
os“ u smislu matematike ili fizike, dakle ne{to {to je mnogo komplikova-
no, bez reda, {to je gotovo nemogu}e definisati i tako dalje. Re~ haos
poti~e od glagola hasko ili haino i zna~i „otvoren sam“, „prazan sam“ i
koristi je Hesiod u prvim stihovima Teogonije: „na samom po~etku rodi
se Haos, a zatim Geja {irokogrudni svima sigurni dom, pa Eros“
(115–117). Na ovom mestu imamo ne{to vrlo karakteristi~no? Hesiod
ne kaè da je prvo postao haos, kaè na samom po~etku rodi se, bî haos,
sam od sebe – niko ga, naravno, nije stvorio. Dakle, bî ni{ta, bî nula, bî
ne-bi}e, bî praznina. Zatim bî Geja {irokogrudna, {irokih grudi, pa Eros.
Mislim da ovde Geju treba shvatiti metafori~no; ona je na neki na~in
ono postoje}e, ono legitimno i stalno postoje}e. Ovo je prvi smisao ha-
osa koji postoji u Hesiodovoj Teogoniji. Me|utim, kasnije postoje drugi
stihovi u kojima Hesiod ne koristi re~ haos, ali opisuje neki haos. On
opisuje ono {to }e se kasnije nazvati haosom u dana{njem smislu i govo-
ri o jednom beskrajnom mestu na koje je Zevs posle pobede bacio Tita-
ne, koje nema ni po~etak ni kraj, u kome u su{tini ne postoje pravci, me-
sta na horizontu kroz koje duvaju sna`ni vetrovi koji se me|usobno su-
daraju i ukr{taju. Ovo je nali~je, kao {to to kaèmo za neku tkaninu, na-
li~je vidljivog svemira (sympan)2. To nali~je niko ne vidi, ali Zevs zna da
ono postoji i u njega baca pobe|ene Titane. Me|utim, ono se kao takvo
nikada ne pojavljuje. U starogr~koj mitologiji, koja je starija od filozof-
skog mi{ljenja, ~esto se javljaju oblici koje moèmo naknadno da inter-
pretiramo kao oblike koji, ako tako moèmo re}i, predstavljaju haos u
svetu (kosmos). Na primer, Meduzina glava bi bila tako ne{to.
U jednom drugom smislu moglo bi se re}i da Platon u Timaju govo-
ri o haosu, a da ne upotrebljava tu re~, kada govori o tvorcu (demiurgos)
koji poku{ava da napravi svet (kosmos). Tvorac deluje racionalno i kori-
sti matematiku da bi stvorio svet ili da bi stvorio elemente od kojih }e
biti stvoren svet, ali – i na ovom mestu Platon ostaje Grk, iako po~inje
da biva ne-Grk – ovaj tvorac nije ni sveznaju}i ni svemogu}i, jer se sre}e
2 Ovde treba voditi ra~una o re~ima koje upotrebljava Kastorijadis, a koje u

sebi sadrè odre|enu distinkciju. Gr~ke re~i sympan i kosmos su u naj{irem smislu
sinonimi i zna~e svemir, kosmos. Me|utim, re~ kosmos ima i jedno uè, specifi~ni-
je zna~enje – svet, koje je va`no za razumevanje Kastorijadisove teze. – Prim. prev.
58 sa dva ograni~enja koja mu ne dozvoljavaju da stvori apsolutno savr{en

svet, ve} stvara svet onoliko savr{enim koliko je to mogu}e (kata to
dynaton), kao {to to tvrdi Platon.
Jedno od ovih ograni~enja odnosi se na neposredno. Prvo, tvorac
dela na onome onim {to Platon naziva chora ili dechomenon, a {to je ne-
ka vrsta apsolutno neodredive smese koja je istovremeno i prostor i ma-
terija unutar tog prostora i koja se nalazi u trajnom bivstvuju}em. Za
Platona bivstvuju}e nije isto {to i za dijalekti~ki materijalizam; na po~et-
ku Timaja Platon suprotstavlja beskona~no Bi}e (aei on) beskona~nom
Bivstvuju}em (aei gignomenon). Beskona~no Bi}e je ono {to je apsolutno
odre|eno prema mogu}im odre|enjima i ta njegova odre|enja nikada se
ne menjaju – to je beskona~no Bi}e ili ve~no Bi}e (ontos on) – dok je
beskona~no Bivstvuju}e, prema Platonu, ono {to nikada nije (medepote
medame) isto (ni u jednom trenutku, ni na koji na~in nije odre|eno na
isti na~in); ono je, dakle, gotovo neshvatljivo, ako tako moèmo re}i, jer
ne moèmo da shvatimo ne{to {to ni jednog trenutka i ni na koji na~in
nije odre|eno. Recimo, ~ak i jedan haoti~an gas je odre|en, on zauzima
odre|eni prostor, ima odre|enu temperaturu i tako dalje. Chora na ko-
joj dela tvorac ima takvu, gotovo neshvatljivu teksturu kojoj tvorac po-
ku{ava, onoliko koliko je mogu}e, da dâ oblik i da stvori svet. Nave{}u
samo uzgred i jedno drugo ograni~enje s kojim se sre}e tvorac, a koje je,
me|u filozofima koji su komentarisali Timaj, malo ko uo~io. Naime,
drugo ograni~enje s kojim se sre}e tvorac u racionalnom stvaranju sveta
– koje svakako nije „stvaranje“, jer tvorac kod Platona, kao i kod drugih
starogr~kih mislilaca, u stvari zna~i zanatlija, majstor – dakle, ovaj zana-
tlija koji je Bog zaista je zanatlija, radi kao zanatlija, dakle ima kalup,
model, kako kaè Platon, u svojoj glavi (kao {to zanatlija ima u glavi ka-
lup, model ljudskog tela, ili stola i tome sli~no) i prema tom modelu po-
ku{ava da stvori, onoliko koliko moè, najbolji mogu}i svet. Dakle, ima-
mo beskona~no postoje}u (aei ousa) i istinski postoje}u (ontos ousa) ide-
ju sveta koju tvorac poku{ava da imitira {to savr{enije, onoliko koliko je
to mogu}e, a to mogu}e ograni~eno je iracionalnim karakterom materi-
je, chora, s jedne strane, i iracionalnim elementom koji postoji i u najra-
cionalnijoj od svih stvari – u samoj matematici, s druge strane.
Ako pro~itate ili ponovo ~itate Platonovog Timaja – zaista vredi –
vide}ete da Platonov tvorac poku{ava da stvori ~etiri elementa od kojih
}e postati svemir (sympan), dakle zemlju, vodu, vazduh i vatru, i sam
svet (kosmos) od pravilnih mnogouglova (poliedara) za koje je, u njego-
vo vreme, ve} dokazano da ih je pet i samo pet – apsurdno matemati~-
ko dostignu}e – dakle kvadar, kocka, oktaedar (osmougao), dodekae-
dar (dvanaestougao) i ikosaedar (dvadesetougao). Ne postoje i drugi
pravilni poliedri (mnogouglovi), tako da, prema Platonu, svaki element
odgovara jednom od ~etiri poliedra, a sâm poliedar predstavlja ukupnu 59

strukturu sveta. U nastavku ove pri~e nailazimo na poku{aj da se ovi
poliedri stvore od jednakostrani~nih trouglova. Kada se jednakostra-
ni~ni trouglovi podele na dva daju dva pravougla trougla, a na provou-
gli trougao se primenjuje Pitagorina teorema. Ve} je za Platona, ali i pre
njega, Pitagorina teorema bila ne{to skandalozno; kao {to znate odnos
hipotenuze prema stranicama nije eksplicitan, nije apsolutan broj, pa su
kategoriju ovih brojeva nazvali transcendentalnim brojevima, dakle
onih koji se ne mogu iskazati jer su to brojevi koji imaju, kao na primer
kvadratni koren broja 2, beskona~ni decimalni niz. Dakle, matematika
spre~ava tvorca da stvori svet koji bi bio onakav kakvim ga èli Platon,
tj. u skladu s idejom matemati~kog savr{enstva. Ovo je veoma zanimlji-
vo jer na drugom mestu moèmo na}i ovaj iracionalni karakter, dakle
haoti~an onako kako ja to razumem, u najnovijoj matematici. Me|u-
tim, ne}u se ovde time baviti.
Dolazimo sada, usudio bih se da kaèm, do pozitivnih pozicija. Mi-
slim da je nemogu}e da ozbiljno po~nemo ontologiju, ili da nastavimo sa
njom, ako ne priznamo da unutar univerzalnog postoji ne{to {to je no-
vo, novo u apsolutnom smislu. Radikalno novo – ne{to {to, dakle, pred-
stavlja apsolutni prekid s onim {to je do tada postojalo, u smislu da ne
moè ~ak ni da se od toga sastoji. Radikalno novo ne zna~i samo ne{to
{to se ne moè predvideti, {to je ne-predvidivo. Broj koji izlazi bacanjem
kocke, ili broj koji izlazi na ruletu, ljudi ne mogu da predvide. [ta god
da je kocka, ili broj na ruletu, to ne zna~i da je radikalno novo. Tako|e,
radikalno novo ne zna~i su{tinsku neodredivost. Na primer, kvantni fe-
nomeni su neodredivi, ali nisu radikalno novi; ono {to svaki put proizla-
zi iz jedna~ina ne{to je {to znamo. Kao {to se moè zaklju~iti, nova ne-
mogu}nost je produkcija i redukcija, dakle nemogu}nost da stvorimo
odre|eni fenomen, ili odre|eno bi}e, bilo logi~ki bilo stvarno, neko X,
tako {to }emo po~eti od ukupne situacije koja je postojala pre. Drugim
re~ima, ta ukupnost situacije koja je postojala pre, kada se stvara ne{to
novo, daje nam samo zbir nu`nih uslova, eidos u Platonovom smislu;
ono je stvaranje ex nihilo i ne zna~i in nihilo ili cum nihilo. Novo se
stvara, naravno, unutar ne~ega {to oduvek postoji, kori{}enjem eleme-
nata onoga {to ve} postoji, ali kao oblik (morphe) ono je ne{to novo i
ovaj oblik (oblik ne zna~i samo figura, zna~i i organsko jedinstvo izme-
|u onoga {to, usu|ujem se da kaèm, postoji u svim slojevima iza onoga
{to se vidi) poti~e od ex nihilo, ni od ~ega. Nazva}u haosom ili ambisom
to osnovno odre|enje Bi}a, koje je, s jedne strane, ono neiscrpivo Bi}a,
a, s druge strane, mo} stvaranja, ili latinski vis formandi. O tim dvema
osobinama mogli bismo dalje da raspravljamo, ali to ne}u u~initi. Tvr-
dim samo da ako postoji ne{to novo, postoji stvaranje, i obrnuto. Dakle,
60 oni koji ne priznaju stvaranje kao stalno stvaranje – ne govorim ovde o

postanju iz Starog zaveta, da ne bi bilo zabune, ve} o stvaranju koje pri-
pada Bi}u kao njegova osnovna karakteristika – suo~avaju se sa slede-
}om dilemom: ili postoji stvaranje pa, posledi~no, postoji i ne{to novo, i
obrnuto, ili ne postoji stvaranje pa, posledi~no, ne postoji ni{ta novo.
Oni koji tvrde ovo poslednje du`ni su da dokaù da je, na primer, sadr-
àj na{eg ve~era{njeg razgovora ve} postojao u prvim ljudskim genima,
dakle pre dve milijarde godina, ili preciznije, ve} je sadràn u beskona~-
no zgusnutoj materiji koja je postojala u trenutku Big Benga, u milijardi-
tom delu sekunde pre Big Benga. Sve ovo je ve} postojalo. Postojala je
boja okeana, ovo {to govorim, muzika, krokodili, dinosaurusi, galaksije,
sve ono {to sutra moè da pomisli neki filozof, {ta }e se dogoditi sto hi-
ljada godina posle Hrista – sve ovo je ve} bilo u njemu. Ovo je ~udovi-
{na metafizi~ka pozicija koja podrazumeva negiranje stvaranja kao stal-
no stvaranje i postojanje novog, stvarno novog.
Haos jeste Bi}e jer je stvaranje oblika ni iz ~ega, ali iz istog razloga
je Bi}e svet (kosmos), dakle poredak, ukupnost (olotis) oblika, mnogo-
brojnih oblika, koji je i sam manje ili vi{e organizovan kao ukupnost. Po-
sledi~no, moja tvrdnja podrazumeva da postoje fenomeni koji su, rekli
bismo, ne-poslati (ovo je vrlo lep neologizam3, moglo bi se banalno re}i:
ne-svodivi), da su slojevi sveukupnosti ne-poslati i da ne mogu da se sve-
du jedan na drugi, niti je mogu}e svesti nove oblike na one koji su ve}
postojali.
Umesto apstraktne rasprave poku{a}u da ovu tezu upotpunim pri-
merima koji nisu samo primeri jer se nad njima treba zamisliti; zamisli-
ti se nad bogatim primerima zna~i do}i do zaklju~ka o op{tim idejama.
Odabrao sam dva. Jedan se odnosi na ìvot, ìva bi}a, a drugi na ljud-
ske du{e. Ovde jednostavno èlim da pokaèm slede}e: u oba slu~aja,
dakle i za ìvo bi}e i za du{u – koja je, naravno, kategorija ìvog bi}a,
ali u jednom drugom sloju, na drugom nivou – postoji ne{to novo ~ega
nema unutar prirodnog sveta. To novo je smisao. Jedno ìvo bi}e, koli-
ko god bilo jednostavno, ìvi i funkcioni{e unutar neke vrste primitiv-
nog, nesavr{enog smisla. Na primer, ono svrstava stvari sa kojima se
sre}e u kategorije: recimo u kategoriju hranljivog uop{te – apsorbuje ih
i one su deo njegovog metabolizma – ili ne-hranljivog koje odbacuje.
3 Kastorijadis koristi pridev aperistaltos i to je zaista neologizam u gr~kom je-

ziku. Etimologija re~i je slede}a: a (negacija) + stelno (glagol slati). Da bi se razu-
mela su{tina ovog neologizma treba re}i da je kombinacija negacije i izvedenog
prideva neuobi~ajena. Aludira se i na jedan drugi pridev theostaltos {to zna~i po-
slat od Boga, ili, metafori~no, neo~ekivan a preko potreban u nekoj situaciji. –
Prim. prev.
Druga~ije re~eno, svako ìvo bi}e stvara od sebe, za sebe, jedan svet 61
unutar kojeg postoji, unutar kojeg postoje odre|ene veze, uzajamne po-
vezanosti, ~ak i uzro~ne veze koje su korisne za njegovo preìvljavanje,
za njegov opstanak. Dakle, svet ìvota jeste svet smisla. Ovo se moè
uo~iti i kod iskrenih neo-darvinista koji su primorani da ispituju neku
temu po~inju}i od svrhe promene nekog organizma. To da se pitamo za
svrhu u stvari zna~i da je svaki ìvi organizam entelehija (enteleheia), da
upotrebimo Aristotelov izraz. Dakle, ima neku svrhu, njegova svrha je
samoodrànje i o~uvanje vrste – da ne idemo dalje – ali da bi mogla da
se ostvari ta svrha potrebno je da postoji uzajamna povezanost koja ima
funkcionalni smisao, a na takvu uzajamnu povezanost sa funkcionalnim
smislom ne nalazimo u prirodnom svetu. Kada kaèmo da je ìvot stva-
ranje, dakle samo-stvaranje, ne mislimo, poput nekih starih vitalista, da
ìvot stvara nove hemijske supstance. Naravno da stvara hemijske sup-
stance, ali kao {to je dokazao Veler, mislim 1832. godine s ureom, sup-
stance koje stvara ìvot moèmo da stvorimo i u laboratoriji. Me|utim,
ono {to stvara ìvot, a ~ega nema u prirodnom svetu, jesu ove funkcio-
nalne uzajamne veze. Ni jedna planina ne poku{ava da sebe o~uva i
odrì kao planinu. Ni jedna galaksija ne poku{ava da o~uva sebe kao
galaksiju. Ona postoji, ona se odràva, potpada pod odre|ene zakone i
u nekom trenutku propada, ali ne postoje unutra{nje uzajamne veze
koje su, sve, usmerene ka nekoj svrsi i koje nemaju nikakvog smisla ako
nisu povezane s ovim smislom.
Toliko o ìvom bi}u kao stvaranju. Ako sada pogledamo du{u vide-
}emo da i du{a, od po~etka, postoji u svetu smisla (smisao o kome govo-
rim nije nebeski, ideokrati~an; ovaj smisao zna~i uzajamnu povezanost
koja prevazilazi prirodne zakone, i ta uzajamna povezanost stvara jednu
sveobuhvatnu situaciju koju poku{ava konstantno da odrì).
Ovo je smisao ìvota. U du{i, ako tako mogu re}i, te stvari se menja-
ju – na pitanje razlike izme|u du{e i tela, razlike koja je, u jednom smislu,
~ak nemogu}a, vrati}u se ne{to kasnije. Dakle, u du{i uo~avamo da smi-
sao i dalje postoji, ali se pod tim podrazumeva ekstremna razlika u odno-
su na smisao ìvog bi}a, naime smisao du{e nije vi{e funkcionalan. Ono
{to predstavlja smisao za du{u, u svim njenim slojevima, ne sluì vitalnim
funkcijama ìvog bi}a, kao {to je to slu~aj sa ìvotinjama, i moè da ne
sluì nikakvoj drugoj svrsi osim postojanju smisla. Kada jedan ~ovek, na
primer, ubija ili je ubijen za, recimo, veliku Srbiju ili nezavisnu Bosnu, u
tome ne postoji nikakva biolo{ka funkcionalnost, niti bilo kakva kolek-
tivna ili individualna funkcionalnost. Jedina psihi~ka funkcionalnost koja
postoji, u meri u kojoj postoji, jeste da se taj ~ovek, dakle du{a tog ~ove-
ka, toliko poistovetio s dru{tveno imaginarnim zna~enjem naroda, nacije,
religije (pravoslavne, islamske), srbizmom, helenizmom, pravoslavnim
62 helenizmom i tako dalje, da je u stanju da `rtvuje svoje biolo{ko postoja-

nje za spas tog smisla, mo`da i realno, ali svakako u sopstvenim o~ima u
trenutku autodestrukcije, u trenutku kada ga ubiju u ratu.
Osnovna karakteristika ljudske du{e je njena ne-funkcionalnost, ili,
ako ho}ete, njena funkcionalnost u odnosu na samo jedan smisao. Ovaj
smisao naj~e{}e postaje dublji smisao od svih ostalih koje du{a moè da
predloì samoj sebi. Na primer, seksualno zadovoljstvo, ili bilo {ta drugo.
Kao {to sam rekao, haos je direktno povezan sa ~injenicom da je Bi-
}e konstantno stvaranje. Stvaranje ~ega? Stvaranje sveta i stvaranje sve-
tova i stvaranje oblika. I rekao sam da se ovi oblici ne mogu svesti jedan
na drugi. Poku{ao sam da ovo pokaèm na primerima ìvog bi}a i du{e.
Pozabavi}u se sada jednim drugim slu~ajem, naime slu~ajem slojeva
prirodnog bi}a. Ovo je jedna stara pri~a u filozofiji koju je znao jo{ i De-
mokrit kada je rekao da toplo i hladno postoje po zakonu, po dogovo-
ru, ugovoru (dogovor, ugovor ovde ne treba shvatiti u banalnom smislu,
ve} je to ne{to {to zavisi od pozicija subjekata). U su{tini Demokrit kaè
da ne postoji ni{ta drugo osim atoma i praznine.4 Ne{to sli~no moèmo
da kaèmo i za savremenu fiziku – samo {to nas to moè odvesti preda-
leko. Na primer, vidimo boje. Naravno, boje ne postoje u prirodi fizi~a-
ra. U prirodi fizi~ara postoje talasne duìne. Dakle, talasi nisu obojeni;
~injenica da jedna talasna tuìna iznosi 4 nanometra, a druga 8 nanome-
tara, nije razlog zbog koga jedan vidimo kao plav a drugi kao crven. Pla-
vo i crveno smo sami stvorili. Nismo ih stvorili arbitrarno, ve} na neki
na~in bez razloga, dakle ne postoji ni{ta – i na ovom mestu u su{tini do-
ìvljavaju brodolom svi poku{aji svo|enja ljudskog sveta na prirodni
svet – ne postoji ni jedno razumljivo obja{njenje, ni jedno razumljivo
matemati~ko obja{njenje koje kaè: „s obzirom na ~injenicu da postoje
talasne duìne od 4 nanometra i s obzirom na to da je mre`nja~a oka ta-
kva, nu`no vidite plavo“, takvo obja{njenje ne moè da postoji. Mogli
bismo da vidimo neku neimenovanu boju.
Ono {to se biolo{ki moè objasniti jesu postoje}e reakcije organi-
zma, u meri u kojoj postoje }elije koje ose}aju talasne duìne. Jer posto-
je i druge talasne duìne koje ne ose}amo – radio talase, na primer, ne
ose}amo, potreban je aparat da bismo ih osetili i, od 1886. godine, ako
se ne varam, to nam je omogu}io Herc; ili, ultraviolentne i druge zrake
ose}amo samo kao katastrofalne posledice, {to nema nikakve veze s na-
{im ~ulima kao takvim. Dakle, od trenutka kada postoje }elije koje su
osetljive na odre|ene talasne duìne – i, naravno, to ima neku biolo{ku
funkcionalnost – logi~no je da neko tvrdi kako }e neki ìvi organizam
4 Nomo thermon, nomo psyhron etei de atomon kai kenon.

videti razli~ite stvari analogno razli~itim talasnim duìnama. Me|utim, 63

nije logi~no da tvrdi kako bi trebalo da vidi ta~no ono {to mi nazivamo
plavo ili crveno, ili obrnuto, ili neke druge boje za koje nismo ni ~uli.
Ove boje, takve kakve jesu, koje je filozofija oduvek prezirala kao „su-
bjektivne“, zato {to su „slavni“ sekundarni atributi, upravo jesu tvorevi-
ne biolo{kog bi}a koje se razlikuju od biolo{kog bi}a do biolo{kog bi}a,
jer nam je poznato da postoje vrste koje vide ultravioletne zrake, ali i
neke druge – na primer p~ele i kornja~e – koje vide polarizovanu sve-
tlost koju mi ne vidimo i za koju su nam potrebni, da bismo je videli,
specijalni aparati ili opti~ka pomagala i tako dalje. Dakle, postoji jedan
sloj u kome me vi ovde vidite, ja vidim vas, postoje boje, crni sako, sve-
tlo, sto, sto je ~vrst i tako dalje. Ovo je svakodnevni svet, svet svakodne-
vice u filozofskom smislu. Za klasi~nog fizi~ara ovaj svet ne postoji, ili
ima postojanje niè vrednosti. Ono {to postoji jesu talasne duìne koje
nisu ni crveno ni ni{ta, jednostavno su talasne duìne; ili ovaj sto, kao
{to bi to rekao Edinkton u predivnoj knjizi Priroda prirodnog sveta
(1927), ovaj sto nije ni{ta do praznina. Unutar te praznine, na razdalji-
nama koje su na ovoj skali astronomske (odgovaraju udaljenosti Sunca
od planeta), s vremena na vreme postoje naelektrisane ~estice koje na-
draùju moje taktilne }elije i zato {to su moje taktilne }elije grube, ose-
}am ovu povr{inu kao konstantnu i ~vrstu stvar, a koja je u stvari kao
zvezdano nebo u minijaturi.
Dakle, {ta da kaèmo? Da je fizika redukovala svakodnevni svet,
svet fenomena, svet koji opaàmo i da nam poru~uje kako je sve to, ako
ne iluzija, onda svakako samo subjektivni doìvljaj, dok objektivno po-
stoje samo talasne duìne, ~estice i tako dalje? Ovo bi bila velika filo-
zofska gre{ka, ali velika gre{ka i same fizike. Jer, kao {to je to uo~io ve-
liki fizi~ar Hajzenberg – oko 1935. godine, sve ono {to otkriva klasi~na
fizika treba da se potvrdi i obistini u svetu svakodnevnog iskustva. Da-
kle, fizi~ar tvrdi „ovo je talasna duìna talasa, koja odgovara plavoj bo-
ji“, ali da bi to otkrio, da bi to potvrdio i dokazao treba da pogleda ska-
le koje se kre}u na malim instrumentima. Na isti na~in i teoreti~ar op-
{teg relativiteta, da bi dokazao da je prostor ili prostor-vreme ~etvoro-
dimenzionalnog svemira zaista zakrivljen, treba da koristi instrumente
koji su konstruisani u skladu s Euklidovom geometrijom, a ne u skladu
s nekom drugom. Da bi njegovi dokazi bili ispravni ovi instrumenti tre-
ba da budu {to je mogu}e vi{e euklidovski. Dakle, povratak u svet sva-
kodnevnog iskustva u kome postoje boje, temperature, ~vrsta tela; koji
je, do izvesne granice, euklidovski, jer stvarni svet u kome svakodnev-
no ìvimo nije zaista euklidovski – postoji perspektiva; kada posmatra-
te vozne {ine, paralelne linije {ina se seku u daljini – i to je svet svako-
dnevnog iskustva.
64 Ovaj svet – za koji bi neki nepristojni klasi~ni fizi~ar rekao da ne

postoji – postoji po istom pravu po kome postoji i klasi~ni prirodni
svet; postoji i prema epistemologiji, jer klasi~ni prirodni svet zavisi,
njegov dokaz zavisi, od sveta svakodnevice, kao {to sam to poku{ao da
pokaèm; postoji i prema ontologiji, jer postoji jedan sloj, sloj unutar
koga ìvimo, za koji ne moèmo da kaèmo da je nepostoje}i, niti da je
jednostavno iluzija, niti da ima drugorazrednu vrednost u ontolo{kom
smislu, vrednost koju ima sloj u kome postoje molekuli i atomi. Mole-
kuli i atomi tako|e ne postoje u nekom osnovnom sloju, ako se tako
moè re}i, koji ima, recimo, kvark. Dakle, svi ti slojevi su u stvari sloje-
vi Bi}a koji imaju isto ontolo{ko pravo postojanja i ne mogu se svesti je-
dan na drugi, iz razloga koje sam poku{ao da objasnim.
Mislim da sada moèmo da kaèmo kako znamo da je Bi}e haos ili
ambis, pre svega zato {to je neiscrpno i zato {to njegovo slojevito uob-
li~avanje pretpostavlja neprestano stvaranje iz ne-bi}a. Sada je pitanje –
ako mogu da upotrebim jednu metaforu – za{to se u ovom haosu pre-
napreè jedan svet i kako se taj haos prenapreè u jedan svet, u staro-
gr~kom smislu, dakle u jedan sveukupan red, poredak?
Pre svega, „objektivno“, zato {to je stvaranje o kome govorimo
upravo stvaranje oblika, a ne bilo ~ega; to je svaki put stvaranje nekog
oblika i to nekog oblika koji je relativno odre|en. Drugo, „subjektiv-
no“, zato {to, bilo kako bilo, ono {to moèmo da shvatimo shvatamo u
stepenu u kome oblikujemo ono {to shvatamo. Me|utim, da bismo ga
oblikovali – i to je samo na prvi pogled paradoksalno – ono treba da
bude ve} oblikovano samo od sebe, u svakom slu~aju do stepena koji se
moè oblikovati. Nave{}u primer iz Kantove filozofije – mislim da ve}i-
na ovde prisutnih slu{alaca jesu filozofi ili da bar prate predavanja iz fi-
lozofije – koja je uloìla veliki napor da pokaè kako nikada redukci-
jom ne bismo mogli, ni na koji na~in, da izvedemo iz fenomena, reci-
mo, ideju jedinstva ili ideju kauzaliteta. Dakle, da bismo mogli da govo-
rimo o fenomenima, treba da kaèmo da postoje mnogi fenomeni. Ako
kaèmo da postoje mnogi fenomeni, to zna~i da ve} imamo kategorije
jedinstva ili mno{tva koje koristimo. Isto bi moglo da se kaè i za kate-
goriju kauzaliteta, zato {to imamo jednozna~nu ideju nu`nog sleda u
vremenu, koju nikada ne moèmo redukcionisti~ki da shvatimo kao
ideju nu`nog sleda. Reducionisti~ki ovde zna~i da najvi{e {to bismo
mogli da kaèmo jeste da to vaì za 99 od 100 slu~ajeva. Ili, da u svim
slu~ajevima koje smo uo~ili b sledi iz a, ali ne}emo mo}i da tvrdimo da
je a uzrok b.
Za sada je sve u redu. Pretpostavimo sada da smo kantovski subjekt
smestili u dechomenon ili u chora iz Platonovog Timaja, dakle, u ve~no
bivstvuju}e. Drugim re~ima, u okolinu u kojoj nikada ni{ta ne}e biti de-
finisano na isti na~in. Da li bi neko mogao ne{to da u~ini s kategorijom 65

jedinstva za koju se pretpostavlja da je ima u glavi? Na koji na~in bi mu
posluìla kategorija kauzaliteta? Ni na koji. Dakle, polovina koja nedo-
staje Kantovoj filozofiji je slede}a: naravno da su i jedinstvo i su{tina i
kauzalnost zaista oblici a priori na{eg mi{ljenja, ali ovi oblici a priori ne
bi imali nikakvog zna~aja da ne postoji ne{to u fenomenima {to kore-
spondira sa oblicima, u fenomenima koje ti oblici organizuju i koji, da bi
ih ovi oblici mogli da organizuju, treba da budu mogu}i-za-organizova-
nje sami po sebi, {to zna~i da nisu Platonovo ve~no bivstvuju}e, nisu, da-
kle, jednostavna i ~ista neodre|enost. Oni su ve} definisani sami po se-
bi, do odre|enog stepena. To ne zna~i da ih sve na isti na~in defini{emo.
Saznanje je upravo poku{aj da se ono {to mislimo, na neki na~in, susret-
ne sa onim {to je ve} po sebi definisano u Bi}u, a ne odraz onoga {to mi-
slimo u onome {to jeste, ili bar neko slaganje onoga {to mislimo i onoga
{to jeste. Ovo iznosim u prilog ideji da postoji svet i da taj svet nije stvo-
rilo na{e mi{ljenje a priori, niti oblici na{e introspekcije, jer nikada ne bi
bilo mogu}e da ga stvore.
Zavr{io bih jednim primerom – nadam se da vas nisam mnogo za-
morio, naro~ito vas koji stojite – koji }e vam biti ilustrativniji od pret-
hodnih, naime primerom ljudske du{e. Naravno, kada govorim o du{i,
govorim o du{i kod Heraklita ili kod Frojda, a ne o du{i kod biheviori-
sta ili neurofiziologa ili kod predstavnika dana{njih takozvanih „saznaj-
nih“ nauka. Govorim o du{i za koju je Heraklit rekao: „Granice du{e u
hodu na}i ne}e{, makar pregazio svaki put: toliko dubok (bathyn) logos
ima.“ Taj duboki logos je haoti~ni karakter du{e i istovremeno njen anti-
funkcionalni karakter.
Za{to moèmo da govorimo o haosu kada govorimo o du{i? Prvo,
zato {to ovde imamo, kao {to sam to ve} nagovestio, pojavljivanje ni iz
~ega, dakle, stvaranje ljudske du{e uop{te kao polja toliko razli~itog u
odnosu na biolo{ku du{evnost (jer svakako postoji neka biolo{ka du-
{evnost kod ìvotinja, bar kod primata – dodu{e – smatram da ona po-
stoji kod svih ìvih bi}a, kao {to je to, uostalom, smatrao i Aristotel), ali
i u odnosu na centralni nervni sistem. Kada je o centralnom nervnom
sistemu re~ ovde imamo pojavljivanje smisla i smisla za sebe, kao {to
sam ve} rekao. U vezi sa tim da se du{a ìvotinje razlikuje, treba dodati
~injenicu da je smisao za sebe disfunkcionalan, drugim re~ima, nije vi{e
funkcionalan. To odgovara jednom novom obliku. (Naravno, ~itava
ova rasprava po malo je paradoksalna jer smo primorani da u termino-
logiji koristimo uobi~ajene re~i, pojmove i slike za stvari za koje tvrdi-
mo da se ne mogu izraziti ovakvim re~ima ili slikama.) Dakle, pojavlju-
je se novi oblik haosa kao ekstremna imaginacija unutar ljudske du{e,
kao neprekidni tok predstava, ose}anja i èlja.
66 ôvek i ljudska du{a nisu logi~ko bi}e kako neki tvrde. Naravno, je-
ste jedno bi}e koje govori, ali je uglavnom du{a, a du{a je taj neprestani,
neprekidni tok predstava, ose}anja i èlja. Ovaj tok je nemogu}e zausta-
viti ma {ta ~inili, ~ak i kada mislite logi~no i kada poku{avate da spremi-
te neku raspravu, recimo, ili neki ra~un, odjednom vam pada na pamet
ne{to drugo. Odakle vam to dolazi? Ne dolazi vam spolja, ne pada sa ta-
vanice; iz vas dolazi jo{ ne{to, to prekida tok predstava i donosi sa so-
bom drugu predstavu i, odjednom, a da niste svesni predstave koja vam
je pala napamet i koja je povezana s ovom promenom, odjednom ste
melanholi~ni, a bili ste veseli; menja se va{ thymos5, kako bi to rekli sta-
ri Grci, menja se va{e raspoloènje (Stimmung) i tako dalje. Za{to? Za-
to, i nastavlja da te~e i teku}i teku predstave, teku èlje, teku ose}anja.
Ovo {to se pojavljuje na ovaj na~in i {to je po sebi i za sebe haoti~no
kao stalno stvaranje, pojavljuje se iz jednog ambisa (ono „{to nam pada
napamet“, {to „nam dolazi“ ra|a se iz ambisa) i ne moè da postoji dru-
ga~ije ve} samo daju}i i sebi i onome {to mu pada napamet (jedna veo-
ma lo{a metafora) neki oblik. Bilo bi dobro da ovo potkrepimo kratkim
povratkom u istoriju ovog bi}a i njegove su{tinske momente.
Ovo bi}e se ra|a kao posebno, jedinstveno ljudsko bi}e, kao du{a i
telo. Ve} ovde postoji ne{to {to prevazilazi i najelementarnije logi~ke
kategorije. Za{to? Zato {to ne moèmo da kaèmo da se telo moè
odvojiti od du{e, niti da kaèmo da je neodvojivo. Mislim da sli~na si-
tuacija, bar koliko znam, ne postoji ni u jednom drugom polju Bi}a.
Za{to su telo i du{a neodvojivi? Prvo, zato {to postojanje du{e zavisi od
postojanja tela i uop{te i apsolutno (ako uni{tim ne~ije telo, uni{ti}u i
njegovu du{u). Ali nije samo to u pitanju. Sadràj du{e i njeno funkcio-
nisanje zavise od funkcionisanja tela. Ako nekome damo neki narkotik,
ili ga napijemo, kao {to to znamo od davnina, po~e}e da ~ini stvari ko-
je ina~e ne bi ~inio. [ta zna~i napili smo ga? Stavili smo odre|ene mo-
lekule alkohola u krv i ti molekuli su se sreli s ne~im, s centralnim ner-
vnim sistemom, i onda? [ta se doga|a? Niko ne zna {ta se doga|a. Ti
molekuli nai{li su na ne{to {to nije molekul. Gde su se sreli, na kom
ta~no mestu i za{to, i za{to imaju takvo dejstvo a ne neko drugo – mi-
slim da nemamo odgovore niti da }emo ih ikada imati.
Postoji, dakle, totalitet definicija, {to zna~i da su du{a i telo neodvoji-
vi i da se, s druge strane, moèmo uveriti – paradoksalno – da su, na neki
na~in, razdvojivi. U ovo se moèmo uveriti ve} kod beba u nekim patolo-
{kim slu~ajevima – patolo{ki ili nepatolo{ki u pitanju su stvarni slu~ajevi –
gde se beba okre}e u sebe, oboleva od psihi~ke anoreksije: odbija hranu
protiv svih telesnih i biolo{kih zakona. Postoji ne{to psihi~ko {to pretvara
5 Du{a. – Prim. prev.

ono {to kod drugih beba dovodi do pla~a i do toga da traè hranu, u ne- 67
{to {to uti~e na to da beba ne èli da jede, tako da moramo da je hranimo
ve{ta~kim putem; ili, kasnije, odbijanje kontakta s okolinom, kod autisti~-
ne dece. Me|utim, u ovo se moèmo uveriti i u drugim, poznatijim slu~a-
jevima. Na primer, kada se neko odupire mu~enju, {to se, naravno, razli-
kuje od ~oveka do ~oveka. Postoje ljudi koji ni pod najgorim mukama ni-
su priznali, nisu odali policiji, nisu promenili uverenja. \ordano Bruno je
tvrdio da se zemlja okre}e, sve dok ga nisu spalili. Ali, ima i nekih drugih,
kao {to je bio Galilej, koji su u~inili suprotno, koji su se predali.
Dakle, postoji ono neshvatljivo za kategorije klasi~ne logike – odvo-
jivo i neodvojivo. Ako sada pogledamo du{u kao takvu, {to bez sumnje
predstavlja suptraktivno razmatranje, uo~avamo da se Bi}e pojavljuje kao
psihi~ka monada koja je zatvorena u samu sebe. Kao takva ona predsta-
vlja elementarnu organizaciju. Dakle, sadrì i stvara svet po sebi i za sebe.
Ova je organizacija veoma paradoksalna jer se kao prvobitna psihi~ka
monada moè okarakterisati ono {to se ~ini razvijenim i celim, ono {to iz-
gleda kao jedinstvo i apsolutni identitet. Dakle, ako se usudimo da hipo-
teti~ki rekonstrui{emo psihi~ko stanje, recimo, novoro|en~eta, ali i svih
nas, u dubini du{e, tamo gde ne dopire logos – samo poku{avamo da do-
premo do nje posredstvom lo{e stvorenog jezika – vide}emo da je du{a
zatvorena sama u sebe, da je svemo}na. Ona nije svemo}na u smislu „ja
sam svemo}an“, ve} „ja sam svemogu}“; ova svemo} i ja (ego) su neodvo-
jivi. Ne kaè ego „imam predstave“, ve} ja jesam ovaj stalni razvoj pred-
stava; ne „èlim“, ve} jesam èlja koja se istovremeno pojavljuje u repre-
zentaciji i ostvaruje se u njoj, kao {to se kasnije ostvaruje, bar delimi~no,
u snu. Dakle, ovde je u pitanju ne{to {to ne moèmo da mislimo druga~i-
je nego kao razli~ito, ali {to koegzistira ispod ta~ke identiteta unutar pr-
vobitne du{e koja i dalje postoji u du{i svakog od nas. Na{i snovi, na pri-
mer, pokazuju da ideja svemo}i nastavlja da postoji i samim tim pokazu-
ju apsolutnu egocentri~nost, jer u snovima – bar je to slu~aj u snovima
gde se ostvaruju èlje – svi ostali su, na neki na~in, igra~ke na{ih èlja, jer
~inimo bez ikakvog odupiranja sve {to èlimo i tako dalje.
Ovaj prvi svet, na neki na~in neopisiv, koji se stvara, raspada se de-
lovanjem i telesnom dimenzijom, potrebom (ona nije apsolutna kao {to
to pokazuju anoreksi~ne bebe) i socijalnim faktorom, dakle prisustvom
drugog, prisustvom majke (ni to nije apsolutno, kao {to pokazuju auti-
sti~na deca; me|utim po pravilu to je tako, ~ak i ako nije, interveni{e
Darvin, jer da to nije slu~aj ova ìva vrsta bi prestala da postoji i ne bi-
smo bili ovde da govorimo o njoj). Izme|u ~itavog niza lavirinata i
avantura, koji su manje-vi{e poznati, stièmo do jedne nove organizaci-
je: organizacije socijalizovane individue. Ova socijalizacija i sama po-
stoji zahvaljuju}i delovanju jednog drugog haoti~nog sveta na haoti~ni
svet du{e, to jest dru{tva, zajednice, institucionalizovanja dru{tva, dru-
68 {tvenih imaginarnih zna~enja, kao {to je, za novoro|en~e i bebu, majka

zastupnik toga sveta, ona je ambasador dru{tva i istorije, a ne samo ne-
`no lice koje daje mleko, ona je svakom svojom re~i predstavnik ~itave
istorije humanizovanja ljudske vrste, tri miliona godina, civilizacije...
Ova nova organizacija dru{tvene individue i sama je, opet, istovreme-
no haoti~na. Svako od nas je i svet i haos: Svet – zato {to smo relativna or-
ganizacija, haos – zato {to svakog trenutka postoji mogu}nost pojavljiva-
nja druga~ijeg. Ova organizacija sveta nije formalnologi~ka organizacija. U
ovom svetu postoje razli~iti oblici, manje-vi{e definisani, na primer, razli-
~iti psihi~ki principi o kojima je govorio Frojd, svesno-nesvesno, ego–su-
perego–id, ili razli~ite vrste kategorija, na primer razli~ite lingvisti~ke ka-
tegorije i tako dalje. Koegzistencija svih tih oblika ra|a ovaj novi oblik –
ìvo ljudsko bi}e, koje istovremeno ra~una i sanja, odraslo je i ludo i hoda
i pretpostavlja i peva i baca novac u vazduh i voli i ubija, a njegovi snovi,
kao {to to ta~no kaè Frojd, nikada ne}e mo}i u potpunosti da se analizi-
raju. Postoji veoma lep odlomak u Tuma~enju snova, koji }u parafrazirati,
u kome se kaè da ~ak i u snovima koji su izanalizirani i istuma~eni na naj-
bolji mogu}i na~in, postoji uvek jedno mesto koje treba da ostane mra~no,
zato {to u toku tuma~enja uvi|amo da na tom mestu postoji klupko ideja
sna, koje ne moèmo da razmrsimo i koje, tako|e, ne doprinosi o~igled-
nom sadràju sna. To mesto Frojd ljupko naziva „pupkom“ sna. (Naravno,
nije u pitanju anatomski pupak, ve} mislim da je Frojd mislio na delfski
pupak.) Dakle, ovaj pupak sna je, u jednoj re~enici – koju potpisujem, a da
se to ne smatra nadmeno{}u – mesto na kome se san oslanja na nepozna-
to. Ispod tog mesta postoji haos, postoji okean ~iju dubinu ne moèmo iz-
meriti; na tom mestu prestaje tuma~enje snova.
[tavi{e, i na tom mestu imamo jo{ jedan raskid sa onim {to znamo
iz fizike i iz biologije, ta apsolutna jedinstvenost svakog ljudskog bi}a
koegzistira s oblicima koji su manje-vi{e op{ti ili univerzalni. Postoje
snovi, svi mi, na primer, sanjamo ispite, u kojima se vra}amo na trenu-
tak u kome odgovaramo u {estom razredu osnovne {kole, ili polaèmo
prijemni ispit, ili branimo doktorsku disertaciju, i tome sli~no, to je
uobi~ajen san koji sanjamo svi bez obzira na svoju jedinstvenost. Posto-
je kategorije ljudi, postoje ljudi koji imaju manje-vi{e opsesivno-kom-
pulsivni karakter, koji imaju manje-vi{e histeri~an karakter a da nisu hi-
steri~ni ili opsesivni, kao {to me|u psihoti~arima postoje shizofreni~ari,
paranoici i drugi. Dakle, nejedinstvo i apsolutno jedinstveno koegzisti-
raju na na~in koji nema nikakav primer ni u jednoj drugoj sferi Bi}a –
ni u galaksijama, ni u bakterijama. Upravo to jeste najkarakteristi~nija
posebnost ljudskog haosa i sveta.
UDK: 101:37.01 69
37.035:172
OBRAZOVANJE I DEMOKRATIJA1
@eleo bih da govorim o temi koja bi trebalo da se odnosi na sve nas,
kako duhovno tako i politi~ki, naime o temi obrazovanja unutar jed-
nog demokratskog dru{tva. Najpre, jedno obja{njenje pojma obrazo-
vanje (paideia): da govorim na nekom stranom jeziku, a ne na gr~kom,
rekao bih kultura, ali ovaj pojam je i tu|ica i nekako lo{e zvu~i na gr~-
kom, a poslednjih godina je po malo na lo{em glasu. [ta podrazume-
vam pod re~ju obrazovanje objasni}u kasnije, ali dozvolite da vas pod-
setim da ni{ta ne bi trebalo da bude razumljivije od teme ovog na{eg
razgovora.
Da ìvimo u jednom demokratskom dru{tvu zna~i da se pitamo za
sve ono {to nas okruùje unutar tog dru{tva, pa se, prema tome, pitamo
i za na{e obrazovanje. Upravo to pitanje je deo obrazovanja i kao pro-
cedure i kao etosa (ethos). Naravno, ~im izgovorimo re~enicu: mesto
obrazovanja unutar jednog demokratskog dru{tva, odmah je jasno da
ona proizvodi mnoge probleme: {ta podrazumevamo pod re~ju obrazo-
vanje, {ta pod re~ju dru{tvo i {ta, kona~no, podrazumevamo pod re~ju
demokratija? O svemu tome ne}u govoriti; samo }u ta pitanja dodirnu-
ti. @eleo bih, me|utim, da istaknem da je centar na{e teme pitanje: {ta
je to {to ~ini posebnim obrazovanje u jednom demokratskom dru{tvu i
njegovu vezu u odnosu na samo to dru{tvo i na demokratiju, u pore|e-
nju s drugim dru{tvima koja su sva, ~ak i ona najprimitivnija, imala ono
{to èlim da nazovem obrazovanjem, ili jednim oblikom civilizacije.
Nazva}u obrazovanjem sve ono {to u odre|enom dru{tvu, unutar nje-
govog javnog prostora, prevazilazi ono {to je jednostavno funkcional-
no, ili instrumentalno i ima – i to je ono najva`nije – jednu nevidljivu
dimenziju u koju ~lanovi dru{tva pozitivno ulaù. Drugim re~ima, ono
{to se odnosi na javnu pojavu onog imaginarnog – u strogom smislu –
toga dru{tva i imaginarnog poetskog – u {irem smislu – onako kako se
to poetsko imaginarno otelotvoruje i uklapa u dela, u pona{anje i prak-
su koji prevazilaze funkcionalno i instrumentalno.
Pomenuo sam nevidljivu dimenziju. Kada imamo pred sobom neku
knjigu, ili partituru, ili kada slu{amo ono {to je na toj partituri napisa-
no, ili kada gledamo sliku, skulpturu, spomenik, bez obzira na to {to je
sve vidljivo, ono {to nas zanima i ono {to nas privla~i upravo je ta nevi-
dljiva dimenzija s one strane vidljivog, ili ne-perceptivna dimenzija iz-
1 Predavanje odràno 24. februara 1993. godine u Aleksandrupoliju na

sve~anoj ceremoniji inauguracije Kornelijusa Kastorijadisa u po~asnog doktora
Demokritovog univerziteta Trakije.
70 van onoga {to se direktno ~uje – ona, naravno, ne moè da postoji dru-
ga~ije nego kroz vidljivo, ~ujno ili taktilno – ali za koju je ova vidljivost,
ili ~ujnost, ili taktilnost samo pretpostavka.
Demokratija je svakako pojam koji, po svojoj prirodi, zahteva {iru
raspravu, jer se od davnina, vekovima i milenijumima izlagao opasnosti
kroz rasprave i politi~ke borbe. Dodajmo, i zato {to je decenijama u za-
padnom svetu bio prostituisan, umereno ili nasilno. Ne zaboravimo da
je jedna od najgorih tiranija koju je ~ove~enstvo ikada upoznalo i drà-
va koja je bila najuspe{nija u svojoj tiraniji, sve do svog raspada, u
svom nazivu imala ~etiri re~i koje su u stvari bile ~etiri laì: Savez So-
vjetskih Socijalisti~kih Republika.
Da bismo se izvukli iz ove kakofonije vrati}emo se etimologiji. De-
mokratija je dràva demosa, dakle, na novogr~kom, vlast naroda. Na-
ravno, filologija nam ne dozvoljava da razre{imo politi~ke probleme,
ali nam dozvoljava da se bar zapitamo: gde, u kojoj se zemlji danas usu-
|uje bilo ko da tvrdi da je ostvarena vlast naroda? Me|utim ova vlast je
upisana u ustave zapadnih zemalja, u koje se ubraja i na{a, imenom na-
rodnog suvereniteta. Ne obaziru}i se, za sada, na delimi~no licemerje
ove fraze, osloni}u se na nju da bih izveo njeno zna~enje koje se ne mo-
è tako lako osporiti. Unutar neke demokratije narod je suveren, dakle,
narod donosi zakone i Zakon, ili, druga~ije re~eno, dru{tvo stvara svo-
je institucije i svoju instituciju. Dru{tvo je autonomno, samouspostavlja
se o~igledno i ekspilcitno, dakle, samo uspostavlja svoja pravila, svoje
vrednosti, svoj zna~aj. Autonomija ili sloboda, koja podrazumeva auto-
nomiju, koja je pretpostavka autonomije, ili, druga~ije, individulna slo-
boda je istovremeno nemogu}a bez autonomije. Upravo je ova autono-
mija glavni cilj na{eg politi~kog programa. Me|utim, autonomija koja
je, bar formalno, zagarantovana zakonom, ustavom, deklaracijama o
pravima ~oveka i gra|anina, na kraju krajeva se zasniva de jure i de fac-
to na kolektivnom zakonu, jednom Zakonu u konvencionalnom, ali i
nekonvencijalnom smislu.
Stvarna individualna sloboda – ne govorim ovde o filozofskoj ili
psihi~koj slobodi ve} o slobodi koju moèmo da ostvarimo u na{em
li~nom, individualnom ìvotu i u na{em socijalnom delovanju – treba
da bude predmet odluke i obezbe|ivanja zakona koji ni jedna indivi-
dua ne bi mogla sama ni da stvori ni da izvr{i. Unutar ovog zakona in-
dividua, sa svoje strane, moè da defini{e i utvrdi pravila, vrednosti,
zna~aj na kojima i sa kojima }e poku{ati da usmeri svoj ìvot i da mu
podari smisao. Autonomija, ovo eksplicitno samouspostavljanje, kao
{to je svima poznato, pojavljuje se prvi put u gr~kim demokratskim
polisima. Kasnije se ponovo javlja u savremenom zapadnom svetu u
jednom druga~ijem smislu – prema nekim mi{ljenjima u {irem, prema
nekima u uèm – i na druga~iji na~in. Dakle, ova autonomija ozna~ava 71

raskid sa svim prethodnim dru{tveno-istorijskim reìmima i za posle-
dicu ima stvaranje demokratije. Kaèm raskid sa svim prethodnim dru-
{tveno-istorijskim reìmima zato {to su ti reìmi u stvari reìmi institu-
cionalizovane heteronomije, dakle u njima se izvor i temelj zakona, ali
i izvor i temelj svakog pravila, svake vrednosti, svakog zna~aja, odre-
|uju kao transcendentalni u odnosu na dru{tvo. Transcendentalni u
jednom apsolutnom smislu kao u monoteisti~kim dru{tvima, transcen-
dentalni, na ovaj ili onaj na~in, u odnosu na realnost ìve zajednice,
kao {to je slu~aj u mitskim ili primitivnim zajednicama. Mitske zajed-
nice ovde ne treba razumeti u smislu zajednica o kojima govore mito-
vi, ve} u smislu da su to zajednice ~ija se institucionalizacija zasniva i
oslanja na mitove. Tako heteronomija koegzistira sa ne~im {to je za
nas izuzetno va`no i {to }u, samo trenutno, nazvati suàvanje zna~e-
nja. Dakle, re~ (logos) Bog, ili zapovesti koje su uspostavili na{i preci,
ne dovode se u pitanje. One su determinisane jednom zauvek. U hete-
ronomnim dru{tvima to vaì i za pojedince. Smisao njihovog ìvota je
dat, on je utvr|en a priori i na taj na~in je ne{to zagarantovano. Samim
tim nije mogu}e dovesti u pitanje institucije; nije mogu}e dovesti u pi-
tanje niti sumnjati u ono {to je va`no ili neva`no, u dobro ili zlo, u ono
{ta treba ili ne treba da ~inim.
Na taj na~in, unutar nekog heteronomnog ili tradicionalisti~kog
dru{tva, suàvanje zna~enja ili mo}i ili vrednosti podrazumeva da je ne
samo politi~ko ili filozofsko pitanje zatvoreno a priori ve} i da je ono
estetski, ili ~ak i eti~ki problem zatvoren a priori. Ono {to treba da ka-
è svako u bilo kojoj situaciji diktirano je, bez mogu}nosti prigovora,
zakonom i kolektivnim pravilima i ni{ta se u tome ne menja kada se, na
primer, pojave veliki, delikatni, mudri i bezbrojni komentari zakona u
Talmudu, u hri{}anskoj ili islamskoj teologiji.
To vaì i za obrazovanje u smislu u kome ga ja shvatam. Nesumnji-
vo, heteronomna dru{tva su proizvodila, stvarala besmrtna dela koja bi
bilo nemogu}e i po malo beskorisno nabrajati. Me|utim ta dela, ti spo-
menici, u op{tem smislu, uvek se nalaze unutar horizonta instituciona-
lizovanih imaginarnih zna~enja. Ta dela se, na kraju krajeva, nalaze u
ravni sa svetim, s boànskim, s posve}enim, bilo da sveto, boànsko ili
posve}eno razumemo u uobi~ajenom smislu, bilo da sveto ili posve}eno
razumemo u okviru prostora politike. Ova dela oja~avaju instituciona-
lizovana zna~enja bilo da se odnose na oboàvanje boànskog, bilo da
se odnose na apoteozu ili obogotvorenje heroja ili hrabrosti predaka i
tako dalje. Naravno, ovo je samo jedan vrlo grub opis, ali u pitanju je
su{tinsko jezgro velikih dela koja su nam ostavili na{i preci, velike tra-
dicionalne isto~ne monarhije, evropski srednji vek i isto~ni i zapadni,
kao i tradicionalni islam.
72 Ako su ova dela i njihovi stvaraoci, kao {to je re~eno, u slu`bi in-
stitucionalizovanih zna~enja, publika u njima nalazi potvrdu i obogo-
tvorenje svojih zna~enja, svojih vrednosti, koje su, u stvari, kolektiv-
ne i tradicionalne vrednosti. Ovo je, sa svoje strane, prilago|eno i
uskla|eno s posebnim na~inom civilizacijske temporalnosti dru{tava,
dakle s jednim neverovatno sporim ritmom promene i jednim pod-
zemnim, skrivenim karakterom alternacije pojavnosti, stila i sadràja.
Tako|e je i u skladu s nemogo}no{}u individualizacije stvaralaca, ko-
ja uop{te ne proizlazi iz nedostatka informacija. Za vreme dinastije
Tang u Kini slika se na jedan na~in, a ne na drugi – druga~ije je neza-
mislivo. U vreme dvadesete dinastije Faraona vaja se na jedan na~in, a
ne druga~ije, i potrebno je da ste veliki stru~njak kako biste mogli da
razlikujete dela iz dinastije Tang, od dela dinastije Song ili Ming, dela
nastala za vreme dvadesete dinastije od onih iz dvadeset prve ili de-
vetnaeste. Postoje utvr|eni i kanonizovani oblici, kanonizovane for-
me. Kao i na vizantijskim ikonama, u dugom periodu, svaki pa i naj-
manji detalj bio je crkveno kanonizovan, ako je u pitanju bio, recimo,
ìvot jednog sveca, ili neki odre|eni trenutak u ìvotu device Marije.
Tako|e, nije mogu}e pome{ati stih Sapfo i Arhilohov stih. Nije mogu-
}e, bez obzira na ~injenicu {to nismo filolozi, ali znamo da ~itamo, da
jedan Eshilov stih pripi{emo Sofoklu ili, da se vratimo modernoj epo-
hi, nije mogu}e da ne razlikujemo Bahovu muziku od Hendlove, bez
obzira na to {to su obojica Nemci, {to su savremenici i {to komponu-
ju koriste}i kontrapunkt. Stvaranje demokratije, pojava premise auto-
nomije u istoriji, ~ak i kao seme, kao ne{to nesavr{eno, radikalno me-
nja prethodno opisanu situaciju.
Ovde je nu`na kratka filozofska digresija. Kada na neki na~in misli-
mo, razmi{ljamo ili prosu|ujemo ono o ~emu moèmo da mislimo, raz-
mi{ljamo ili prosu|ujemo, dolazimo do zaklju~ka da je Bi}e haos, am-
bis, bez temelja, ali da je istovremeno i stvaranje (demiourgia); ono je
vis formandi, sila (dynamis) oblikovanja/obrazovanja2 ili uobli~avanja,
koja nije unapred odre|ena i koja, ako tako mogu da kaèm, napada
haos, napada kosmos u starogr~kom smislu te re~i, dakle jednu op{tost,
celinu koja je manje ili vi{e organizovana i ure|ena.
Na sli~an na~in, kada prestanemo da mislimo, ako je uop{te mogu-
}e da prestanemo, da razmi{ljamo, da prosu|ujemo ljudsku oblast, do-
lazimo do zaklju~ka da je ~ovek u op{tem, kolektivnom smislu, drugim
re~ima, istovremeno i kao dru{tvo i kao individua koja prirodno u~e-
2 Gr~ka re~ morphosis (imenica izvedena od glagola moprhono) ima dvostru-

ko zna~enje: doslovno, i zna~i: oblik, oblikovanje, uobli~avanje i metafori~no, i
zna~i: obrazovanje, u smislu paideia. – Prim. prev
stvuje u Bi}u, tako|e i sam ambis, haos i bez temelja. To je zato {to je 73
~ovek bi}e imaginacije i imaginarnog – gde je imaginacija individualna
a imaginarno kolektivno i socijalno – i kao bi}e imaginacije i imaginar-
nog sam ~ovek je sila oblikovanja/obrazovanja (vis formandi). Me|u-
tim, on je, naravno, i ne{to {to ne moèmo – ili ipak moèmo? – da ka-
èmo za Bi}e uop{te, on je libido formandi, on je eros i pathos obliko-
vanja/obrazovanja i uobli~avanja, on je sila stvaranja, ali i èlja stvara-
nja, oblikovanja/obrazovanja i uobli~avanja.
Ova sila, ili èlja, ili pathos, jeste ono {to nazivam poetskim ele-
mentom ~oveka, poetskim elementom ~iji i sam Logos nije ni{ta drugo
do njegov potomak. Logos je poetska kreacija ~oveka. Smisao koji ~o-
vek èli i nu`no, svaki put, treba da uloì u svet, u dru{tvo, u sebe i u
svoj ìvot, nije ni{ta drugo do upravo ovo oblikovanje/obrazovanje u
prvobitnom smislu, a ne obrazovanje u konvencionalnom smislu, ili, na
nema~kom, Bildung (podsetimo da Bild zna~i slika, oblik), stalni poku-
{aj da se unutar jednog poretka, jedne organizacije, jednog sveta, obu-
hvati sve ono {to se pojavljuje i sve ono {to sam ~ovek omogu}ava da se
pojavi. Dati oblik haosu, oblikovati haos – mislim da je to najbolja mo-
gu}a definicija obrazovanja (paideia) koje se, naravno, moè mnogo ja-
snije uvideti na primeru umetnosti. Oblik koji dajemo haosu jeste smi-
sao i zna~enje, ali takav smisao i takvo zna~enje koji, naravno, nisu jed-
nostavno pitanja ideja ili predstava, ve} treba da, jo{ jednom, obuhvate
zajedno, dakle da ob-jedine unutar jednog oblika, unutar jedne forme i
predstavu i èlju i ose}aj.
Ne moèmo, naravno, tvrditi da je ovo ~inila od samog po~etka
svaka religija. Religija ima dve prirode; ovo proizlazi iz ~injenice da
ona poku{ava da dâ oblik i smisao haosu, ambisu, onom bestemeljnom,
ali to ~ini na na~in koji samo ograni~ava haos, ambis, daju}i im tako sa-
mo jedan oblik, jednu sliku, jedno ime, jedan Logos, pojedine zapovesti
ili pojedina svojstva koja }e verovatno nazvati Bogom. Ono {to nas ov-
de naro~ito zanima, jer ne govorimo toliko filozofski koliko dru{tveno-
-istorijski, jeste ~injenica da religija moè da uspe u tome, i to je jedna
od njenih osnovnih karakteristika, jedino ako istovremeno ponudi i ve-
è oblik, koji daje haosu, kako s transcendentalnom sigurno{}u zna~e-
nja – sigurno{}u, {to je o~igledno, koju ljudska bi}a pohlepno traè –
tako i sa suàvanjem, ograni~enjem koje se pojavljuje samo kao
isto-supstancijalno (homoousian)3 s idejom smisla. Ova sigurnost i ovo
suàvanje, ograni~enje, zasniva religiju – ovde ne mislim samo na mo-
noteisti~ke religije – ne dozvoljavaju}i pri tom ~ove~anstvu mogu}nost
3 Homoousian = homou + ousian zna~i biti iste prirode kao i neko drugi,
imati istu supstancu ili su{tinu kao i ne{to drugo ili neko drugi. – Prim. prev.
74 stvaranja smisla. Jer, za svaku religiju smisao je stvoren jednom zauvek

i stvoren je negde drugde; ~ovek, u najboljem slu~aju, moè samo da ga
prihvati.
Na taj na~in stvarala~ka sila, odnosno vis formand, ograni~ava se i
rasipa, ako tako mogu da kaèm, na odre|eni na~in, kao {to se ograni-
~ava i rasipa pathos oblikovanja/obrazovanja, koje se od sada ograni~a-
va na radost prethodnih kreacija ne znaju}i da su to, u stvari, ~ovekove
kreacije, jer ih pripisuje jednom transcendentalnom bi}u.
Me|utim, demokratsko stvaranje odbacuje svaki transcendentalni
izvor zna~enja, bar kada je u pitanju javna sfera, i dodao bih, ako je
potpuno, odbacuje ga i u privatnoj sferi individue. Lomi se ograda zna-
~enja i na taj na~in se ìvom dru{tvu, ljudima koji postoje „sada i ovde“
vra}a mogu}nost da razmi{ljaju o svojoj stvarala~koj sili, o vis formandi
i da pu{taju da radi libido formandi, pathos i ~e`nja (pothos) oblikova-
nja/obrazovanja i stvaranja. Ovo se de{ava ne samo u javnoj sferi ve} i u
privatnoj, ako prihvatimo da je demokratsko dru{tvo, kao {to smo re-
kli, nezamislivo bez stvarne individualne autonomije i, posledi~no, ne-
zamislivo bez mogu}nosti da svako za sebe stvara smisao svog ìvota.
Naravno, to pretpostavlja filozofsku poziciju koja, na neki na~in, pred-
stavlja dodirnu ta~ku filozofije i politike, ili, ako ho}ete, filozofije i de-
mokratije. Ovo }e vam se mo`da u~initi paradoksalnim, ali zaista mi-
slim da je tako. Obe, naime, pretpostavljaju priznavanje ~injenice da ne
postoji zna~enje Bi}a koje kao skriveno blago treba da se prona|e, ono
ne postoji u Bi}u, u svetu, u istoriji, niti u na{em li~nom ìvotu. Obe
pretpostavljaju da mi stvaramo zna~enje i smisao na osnovu onoga {to
nema osnovu, oslanjaju}i se na ono {to nema temelj i na taj na~in, na-
{im mi{ljenjem, na{im delovanjem, na{im delima, dajemo oblik haosu i,
posledi~no, to zna~enje nema nikakvu spolja{nju garanciju ili sigurnost.
Na isti na~in kao {to ni Grekova Sahrana grofa Orgata ne crpe svoju le-
potu iz neba koje postoji na gornjem delu slike, ve} iz ~itave slike i iz
samog slikarstva.
To zna~i da smo sami u Bi}u, sami, ali nismo solipsisti. Paradoksal-
no, sami smo ve} zato {to govorimo i zato {to govorimo jedni drugima,
dok Bi}e ne govori ~ak ni kad objavljuje Sfinginu enigmu. Me|utim, ni-
smo solipsisti zato {to se na{e stvaranje, ~ak i na{ govor, oslanjaju na Bi-
}e, zato {to neprestano iska~e iz suo~avanja sa Bi}em, odràvaju}i tako
u kretanju ovaj govor i stvaranje u poku{ajima da oblikuju/obrazuju
ono {to se samo prolazno i fragmentarno nudi oblikovanju/obrazovanju
i {to tako moè, ponekad trenutno, ponekad trajno, ali nikada bez opa-
snosti, da oblikuje/obrazuje ono {to se pojavljuje.
Ako je tako, onda se u demokratskom ili civilizovanom ili obrazo-
vala~kom – ako mogu da se usudim da upotrebim ovde jedan takav
neologizam – dru{tvu, na{e stvaranje pojavljuje kao ne{to potpuno iz- 75

menjeno u odnosu na pre-demokratska dru{tva, i tako kona~no stièmo
do na{eg glavnog pitanja. Ukratko, delo se vi{e ne upisuje unutar polja
zna~enja koja su ve} bila kolektivno prihva}ena i institucionalizovana.
U tom polju ne nalazi vi{e ni pravila svog oblika, niti svoj sadràj, kao
{to ni njegov stvaralac vi{e jednostavno ne moè da crpe iz ovog polja
pravila svog dela, materiju dela, niti metode svog rada, kao {to ni publi-
ka ne moè da priznavanje novog dela osloni na ne{to {to je jednostav-
no dato.
Zajednica, dru{tvo, sami otvoreno stvaraju svoja pravila i svoja
zna~enja i na taj na~in individua se poziva da stvori smisao svog ìvota,
bar de jure, unutar konteksta koji je, ako ni{ta drugo, gotovo neograni-
~en. Oni sami prosu|uju, na osnovu sopstvenih kriterijuma, civilizacij-
ske tvorevine koje su im ponu|ene. Naravno, ovaj prelaz ne treba mi-
sliti kao da je u pitanju apsolutan prelaz, jer uvek se nalazimo i uvek }e-
mo se nalaziti, ~ak i u jednom autonomnom dru{tvu, unutar jednog so-
cijalnog polja zna~enja koje nije samo formalno. Uvek }emo imati neku
vezu sa tradicijom, koju ne moè niko da izbegne, ~ak ni najoriginalni-
ji umetnik. Ono {to je mogu}e, me|utim, jeste u~estvovanje u njegovoj
stvarala~koj promeni. I upravo se ove su{tinske osobine polja menjaju
kada se zasniva jedno demokratsko dru{tvo, ili kada su zasnivana bar
ograni~ena demokratska dru{tva u dvema fazama istorije koje sam pret-
hodno pomenuo: u anti~koj Gr~koj i u zapadnoj Evropi.
U ovo moèmo da se uverimo vrlo jasno u anti~koj Gr~koj, ali ne-
}u vam govoriti o njoj, jer mislim da vam je ona bliska, ve} }u govori-
ti o slu~aju zapadne Evrope. Pretpostavimo zato strogo modernu fazu
zapadnog sveta: recimo od sredine osamnaestog veka sa prosvetitelj-
stvom i posle velikih demokratskih revolucija i relativnog zalaska reli-
gija, u smislu politi~ke i socijalne sile, pa do pedesetih godina dvadese-
tog veka – dakle hronologija koja je, naravno, potpuno simboli~na, ali
posle koje je, smatram, mogu}e da se uverimo da ulazimo u jednu no-
vu fazu.
Koje je polje zna~enja ne~uvenog i neverovatnog civilizacijskog
stvaranja koje karakteri{e ova dva veka? Po|imo od mi{ljenja stvaraoca.
Ali ko je ovde stvaralac? Nije u pitanju vizantijski agiograf, ili graditelj
poput Isidora i Antemija kada grade Svetu Sofiju, niti je u pitanju neki
nepoznati, anonimni zapadni umetnik koji tako|e pravi velika re-
mek-dela kao {to su gotske katedrale, neko ko radi za slavu svoga Bo-
ga. Jer veliki umetnici koje znamo u ovom trenutku nemaju nikakve, ili
imaju malo veze s religijom. Gde je onda ovaj umetnik? Smatram da je
ono {to ga pokre}e i ono {to ga ~ini ìvim upravo ono {to }u nazvati
trezvenim pijanstvom slobode. Pijanstvo istraìvanja, slobode za stvara-
76 nje novih oblika, oblika za kojima se traga kao takvim. Novi oblici se,
naravno, pojavljuju i u drugim fazama istorije, romanti~ni stil nasle|u-
je gotski, ali ovi novi oblici se pojavljuju, ako se tako moè re}i, neka-
ko uzgred, bez neke apsolutne nu`nosti. U modernoj epohi imamo ovu
slobodu traganja za novim oblicima kao takvim. Me|utim, ova sloboda
ostaje vezana za svoj objekat, ona je, dakle, traganje, ali je, na izvestan
na~in, i zasnivanje nekog smisla u novom obliku. Naravno, umetnik
traì, kao i stari Grci, ~ast i slavu. Ali, jedan veliki umetnik, Marsel
Prust, rekao je da postoji razlika izme|u onoga {ta neko moè da misli
i onoga {ta treba da misli. Sama praksa, samo delovanje dovoljno dubo-
ko menja umetnika tako da ni on sam, a ni mi, vi{e ne obra}amo pa`nju
na njegove motive. Jer, kao {to kaè Prust, umetnik je po~eo da radi za
slavu i toliko se u tom poslu zaboravio da ga slava vi{e ne zanima. Mi-
slim da je ovo stvarna osobina pravog, istinskog umetnika, kao i istin-
skog politi~ara, ili istinskog filozofa. Ostvarenje slobode i ostvarenje vis
formandi i libido formandi jeste sloboda stvaranja pravila, stvaranja
paradigmi, kao {to ta~no uvi|a Kant u Kritici mo}i su|enja. I upravo
kao stvaranje paradigmi ona je osu|ena da traje.
Ovo je slu~aj i sa modernom umetno{}u koja, u poslednja dva ve-
ka, istraùje i stvara oblike, u strogom smislu te re~i, i rekao bih da je
ona upravo zato demokrati~na, dakle osloba|aju}a, ~ak i kada su njeni
predstavnici, kao {to je to bio slu~aj, reakcionarni. Prisetimo se samo
[atobrijana, Balzaka, Flobera, Dostojevskog, Rilkea i drugih. Me|utim,
sam umetnik je vezan za jedan objekat. Moderna umetnost je prestala
da bude religiozna, ali je postala filozofska. Ona je istraìvanje i, narav-
no, nije isto {to i filozofija, ali je filozofsko istraìvanje zato {to istraù-
je sve novije slojeve du{e, dru{tva, vidljivog, ~ujnog. Naravno, cilj ovih
istraìvanja je na~in na koji umetnost, na jedinstven na~in, daje oblik
haosu.
Jo{ jednom treba re}i da to ne zna~i da je umetnost filozofija, ali da
umetnost ne moè da postoji kao umetnost ako ne stvara smisao. Za
razliku od, na primer, religiozne umetnosti koja nije obavezna da stva-
ra smisao. Ona svoj smisao dobija iz religiozne vere i iz sadràja religi-
je. I ovde }u se jo{ jednom setiti Prusta, jer je upravo to tema dugog
razmi{ljanja i dijaloga umetnika sa samim sobom koji na kraju svoga
dela Le temps retrouvé, u vremenu koje je ponovno na|eno, samom se-
bi predlaè cilj, citiram, „da na|e su{tinu stvari“.
Iz toga sledi da je Kant uvideo ne{to veoma zna~ajno – iako ga je
deformisao, ako tako mogu da kaèm – kada je rekao da je umetni~ko
delo pojava unutar intuicije ideja uma. To je pojava haosa ili ambisa ili
onog bestemeljnog, kojima daje oblik. Kroz pojavu umetnost postaje
neka vrsta prozora prema haosu, a kroz ovaj prozor ukida za sve nas
uko~enu i glupu sigurnost na{eg svakodnevnog ìvota. Ona nas podse- 77

}a da uvek ìvimo na ivici ambisa, {to je upravo prvo i poslednje sazna-
nje jednog autonomnog bi}a. To je saznanje koje ga ne spre~ava da ìvi
kao, i ovde }u se tre}i i poslednji put pozvati na Prusta, „bezbo`ni
umetnik [...] koji samog sebe obavezuje da stalno iznova zapo~inje, po
dvadeset puta, jedno isto delo, znaju}i pri tom vrlo dobro da }e divlje-
nje koje }e mo`da izazvati to delo, njegovo telo ostaviti potpuno ravno-
du{nim crvima. Kao i mali deo ovog ùtog zida koji je sa toliko mudro-
sti i fino}e oslikao neki slikar koji }e nam zauvek ostati nepoznat i ko-
ga danas ozna~avamo imenom Vermeer“.
Publika, sa svoje strane, u na{oj epohi direktno u~estvuje, posred-
stvom umetnika, u ovoj slobodi. Me|utim, njega samog prevazilazi no-
vi smisao koji dobija njegovo delo. To se de{ava zato {to je ova publika,
bez obzira na inertnost, na zaka{njenja, na odupiranja, dakle, zapadna
publika ova dva veka, kada se sve kaè i kada se ispostave svi ra~uni,
isto tako stvarala~ka. Priznavanje, prihvatanje jednog novog dela nika-
da nije i nikada ne moè da bude jednostavno pasivno prihvatanje; ono
je ponovno stvaranje, re-kreacija. Ljudi koji su prvi put shvatili i aplau-
dirali, na primer, Vagnerovoj muzici iz drugog perioda posle Tristana, ti
ljudi su na izvestan prirodan na~in ponovo stvorili ono {to shvatamo
pod muzikom, ono {to jeste muzika.
Na taj na~in i sloboda umetnika i njeni proizvodi, i njena dela soci-
jalno su protkana. Zavr{avam pitaju}i se: @ivimo li i dalje u ovoj epo-
hi? To je opasno pitanje koje, me|utim, ne}u poku{ati da izbegnem.
Mislim da, bez obzira na fenomene, ovom ukidanju ograni~enja koje su
ostvarili veliki demokratski i politi~ki pokreti u periodu od dva veka,
od 1750. do 1950. godine, preti smrtna opasnost prikrivanja. Ukoliko
pogledamo stvarno funkcionisanje dru{tva uvi|amo da se vlast naroda
koristi kao zavesa za prikrivanje mo}i i vladavinu novca, tehno-nauke,
partijske i dràvne birokratije, sredstava javnog informisanja. Ukoliko u
to uklju~imo i individue vidimo da se stvara novo ograni~enje koje do-
bija oblik op{teg konformizma. Smatram da ìvimo u jednoj od najkon-
formisti~kijih faza gr~ko-zapadne istorije. Kaù nam da je svaka indi-
vidua slobodna, dok, u stvari, svi ti pojedinci samo pasivno prihvataju
jedini smisao koji im predlaù institucije i socijalno polje i koji im se u
su{tini name}e. Taj smisao bi se mogao nazvati tele-potro{nja, ne u smi-
slu televizije, ve} u smislu potro{nje koja je i sama tele-potro{nja jer se
njen objekat stalno udaljava.
Osvrnimo se sada na civilizacijsko stvaranje gde su sudovi jo{ nesi-
gurniji i jo{ otvoreniji za raspravu, jo{ opasniji. Mislim da je nemogu}e
da potcenimo neverovatan uspon eklekticizma, kolaà u jednom op-
{tem smislu, jednog beski~menog konzervativizma, a naro~ito ne treba
78 potceniti gubitak objekta i gubitak smisla koji ide zajedno s napu{ta-

njem traganja za oblikom. Pojam oblik i {ta je on, u stvari – mo`da su
neki od vas to razumeli – koristio sam u ovom govoru ne u pukom for-
malisti~kom smislu, ve} u smislu platonisti~kog, ili aristotelovskog
eidos, dakle, jedinstva jedne pojave sa onim {to ta pojava izraàva. Vik-
tor Igo je za oblik rekao da je dubina koja se penje na povr{inu, i mi-
slim da se ovoj njegovoj dubokoj misli ne moè ni{ta dodati.
U tom smislu svi pesimisti~ki proroci, ali i proroci savremene epo-
he, ove moderne epohe, otprilike su u pravu. Od Tokvila koji je govo-
rio o mediokritetima, o mediokritetskoj vrednosti onoga {to je nazvao
demokratska individua, dakle savremena individua, preko Ni~ea i nihi-
lizma koji je na pitanje {ta je nihilizam rekao da je on, u stvari, prezira-
nje najvi{ih vrednosti, nedostatak svrhe, nedostatak odgovora na pita-
nje „za{to“, sve do [penglera i Hajdegera. Mo`da su sva ta proro~an-
stva, u stvari, izokrenuta, u smislu da postaju predmet teoretizacije
unutar apsurdne tendencije koja se danas naziva postmodernizam i ko-
jom se samohvalisavo slavi epoha, i, ako tako mogu da kaèm, ni{tav-
nost epohe.
Ne èlim da vas zamaram vi{e nego {to je to potrebno, dozvolite mi
da naglasim jo{ jednom da takozvani atomizam – ~iju trijumfalnu pe-
smu pevaju razni novinar~i}i i politikanti – danas nije, niti moè da bu-
de, prazan oblik, jer individue ne ~ine ono {to èle, ve} ono {to im pro-
pisuje konstituisano dru{tvo, ili institucionalizovano dru{tvo, re~ju po-
redak. Jedan pravi atomista nikada ne moè da bude prazan oblik ato-
mizma, kao {to ni jedna prava demokratija ne moè nikada da bude sa-
mo proceduralna. Demokratske procedure se danas, na primer, kao ob-
lik, kao forma, ispunjavaju oligarhijskim sadràjem savremene socijalne
formacije, dok se atomisti~ki oblici ispunjavaju kapitalisti~kim imagi-
narnim neograni~enog {irenja proizvodnje, potro{nje i jedne pseudolo-
gi~ne, pseudoracionalne pseudovladavine nad stvarima i nad ljudima.
Ako su ova zapaànja makar i delimi~no ta~na, moèmo re}i da je
obrazovanje u jednom takvom demokratskom dru{tvu u najve}oj opa-
snosti. Ne mislim, naravno, na pseudoobrazovanje koje zadobija oblik
mnogoznala{tva ili muzejskog ili turisti~kog znala{tva, u kome ljudi s
istim raspoloènjem i s istom ozbiljno{}u pose}uju Akropolj, ili hramo-
ve u Kambodì, ili Svetu Sofiju i restorane. Dakle, ne govorim o tome,
ve} o onome {to se odnosi na njegovu stvarala~ku su{tinu. Smatram,
bar za ono {to me se neposredno ti~e, da se moè po}i od toga da dru-
{tvo obuhvata jedno „sve“ – koje je, naravno, raspar~ano, i naravno hi-
per-komplikovano i naravno enigmati~no – na isti na~in na koji i dana-
{nji razvoj obrazovanja nije irelevantan za politi~ku i socijalnu inerciju i
pasivnost, {to su osobine na{eg doba, na isti na~in i renesansa ìvotno-
sti neodvojivo je vezana za renesansu jednog novog, velikog politi~- 79

ko-socijalnog pokreta koji }e preporoditi demokratiju i istovremeno joj
dati i oblike i sadràje koje zahteva ideja demokratije.
Naravno, neko bi mogao da me pita {ta je sadràj jednog takvog
novog stvaranja, ali se bojim da je takvo pitanje iracionalno. Kada su
Klisten i njegovi drugovi zasnivali demokratiju nisu predvideli, niti su
mogli da predvide, niti je, uostalom, bila njihova stvar da predvi|aju,
Eshila, Sofokla, Euripida, ili Partenon i ogromno stvaranje Atine koje je
usledilo. Kao {to ni francuski Constituants ili Dèferson i drugi Ameri-
kanci, kada su zasnivali demokratska dru{tva, ili predznake demokrat-
skih dru{tava, nisu mogli da predvide, niti je to bio njihov posao, da }e
se posle 20, 30, 40 godina pojaviti ljudi kao {to su Stendal, Balzak, Flo-
ber, Po, Melvil ili Vitmen.
Filozofija ukazuje, i time zavr{avam, da bi bilo apsurdno i iracio-
nalno da verujemo kako bismo ikada bili u stanju da iscrpemo ono mi-
sle}e, ono delatno ili ono oblikuju}e, kao {to bi na isti na~in bilo ap-
surdno i iracionalno da postavimo granice sili oblikovanja/obrazovanja
koja uvek postoji u psihi~koj imaginaciji individue i u kolektivnom dru-
{tveno-istorijskom imaginarnom. Me|utim, filozofija nas ne spre~ava
da se uveravamo u to da je ~ove~anstvo ve} pro{lo periode pada i letar-
gije, kao {to je, na primer, bio vekovni period Rimskog carstva, {to su
periodi mnogo perfidniji od onih koje obi~no nazivamo periodima ma-
terijalnog blagostanja. Ali u manjoj ili ve}oj meri u kojoj to zavisi od
nas – a naro~ito od nas koji mislimo i poku{avamo ne{to da ~inimo,
ukoliko to {to mislimo, to {to poku{avamo da ~inimo i da pokaèmo
drugima, ostaje verno ideji ljudske autonomije – to bi mogao da bude
doprinos, ako ni{ta drugo, {to ve}em skra}ivanju ove faze usporene le-
targije. Hvala vam.
80
okcidenta
lizam i
ljudska
prava
82
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 341.231.14:141.7 83
172.1/.4
KOSTAS DUZINAS
PARADOKSI LJUDSKIH PRAVA*
Tekst nastoji da razradi „aksiom ljudskih prava“ kojim se tvrdi da ljudska

prava gube svoju svrhu kada postanu oblici politi~ke ideologije ili idolatrije
neoliberalnog kapitalizma. Autor se upu{ta u razradu sedam teza, koje izlaù
istorijske i teorijske okolnosti nastanka i razvoja pojma „~ove~anstva“,
preispituju svojstva poretka nastalog posle 1989. godine i biopoliti~ke
reìme mo}i. U zaklju~ku autor upozorava na kosmopolitizam neoliberaliz-
ma i imperije, nude}i umesto toga obe}anje kosmopolitizma koji dolazi.
Klju~ne re~i: ljudska prava, ~ove~anstvo, kosmpolitizam, neoliberalizam.
Anglosaksonski model kapitalizma, deregulisan, pohlepan, utemeljen

na slobodnom trì{tu i finansijskom hazardiranju, jeftinim kreditima i
neobaziranju na ikakve druge vrednosti osim profita, udario je o zid to-
kom prethodne godine. Finansijsko spasavanje kompanija, nacionaliza-
cija i regulacija zadale su teàk udarac idolatriji slobodnog trì{ta. Upr-
kos tome, veoma se malo govorilo o dubljim afinitetima tih institucio-
nalnih politika (policies) prema juridi~kim i politi~kim strategijama, ili
o {irim reperkusijama propasti neoliberalizma.
Uspon neoliberalnog kapitalizma poklopio se s pojavom dva va`na
trenda: humanitarizma-kosmopolitizma i postpoliti~kog obrta. Postoji
li veza izme|u novije moralisti~ke ideologije, pohlepnih ekonomskih
institucionalnih politika i biopoliti~kog guvernmentaliteta? Moj odgo-
vor je nedvosmisleno potvrdan. Kada je re~ o nacionalnoj ravni, biopo-
liti~ka forma mo}i uve}ala je nadzor, disciplinovanje i kontrolu nad
ìvotom. Moralnost i prava su oduvek pripadali dominantnom poretku,
* Tekst je autorizovani prevod predavanja koje je Kostas Duzinas (Costas Do-

uzinas) odrào 21. januara 2010. godine u Zadu`bini Ilije Milosavljevi}a Kolarca u
Beogradu. Zahvaljujemo autoru koji je integralnu verziju ovog predavanja ustupio
Tre}em programu Radio Beograda za objavljivanje.
Apstrakt, rezime i oprema teksta redakcijski (Prim. red.).
84 po{to su u uskoj vezi s oblicima mo}i koji su odlikovali odre|ene epo-

he. Odnedavno su, me|utim, prava mutirala: ako su ranije predstavlja-
la neku vrstu odbrane od mo}i, danas su modalitet njenog funkcionisa-
nja. Ako prava izraàvaju, promovi{u i legalizuju individualnu èlju,
ona su postala kontaminirana nihilizmom èlje. Na internacionalnom
nivou pak, modernisti~ko zdanje podriveno je kada je okon~anje proce-
sa dekolonizacije i relativno uve}anje mo}i sveta u razvoju uticalo na
stvaranje perspektive uspe{ne odbrane sopstvenih interesa. Zapadna
hegemonija poku{ala je ponovo da se nametne naturanjem ekonom-
skih, kulturnih, pravnih i vojnih polisa.
U ekonomskom smislu, kada je postalo jasno da se ne moè nadme-
tati u manufakturnoj proizvodnji zbog tro{kova rada, Zapad se okre-
nuo finansijskim trì{tima i najjeftinijem na~inu pravljenja novca: nudi
pozajmice koje nisu namenjene ulaganju nego potro{a~ima. Svetska tr-
govinska organizacija i MMF nametnule su „va{ingtonski model“ na
globalnom nivou: izvr{ile su pritisak na dràve da otvore svoj finansij-
ski sektor smanjuju}i istovremeno tro{kove za socijalnu pomo}. Na to
se nadovezuje potro{a~ki bum {irom sveta koji je proizveo ultrabogate
elite koje podrivaju razvoj. Jaz izme|u severa i juga i bogatih i siroma-
{nih nikada nije bio ve}i. Oxfam je pro{le godine izvestio da vi{e od
jedne milijarde ljudi nema dovoljno sredstava za hranu i ìvi u stanju
krajnjeg siroma{tva. Na severu Evrope o~ekivani ìvotni vek iznosi 80
godina, dok u podsaharskoj Africi on ne prema{uje 33 godine. Godi{nji
dohodak per capita jednog Palestinca iznosi 680 dolara, a jednog Izra-
elca ~ak 26 000 dolara.
Ako se moè re}i da je globalizovani kapitalizam ekonomski ujedi-
nio svet, politi~ke, pravne i ekonomske strategije zajedni~ki su konstru-
isale simboli~ki, ideolo{ki i institucionalni okvir. Taj trend ubrzava po-
novno isticanje zna~aja me|unarodnog prava i institucija, lokalnih i
me|unarodnih nevladinih organizacija i globalnog civilnog dru{tva.
Ljudska prava su sudbina postmodernosti, ideologija posle kraja, poraz
ideologijà. Ona ujedinjuju, makar na povr{ini (delove) levice i desnice,
sever i jug, crkvu i dràvu, ministra i pobunjenika.
U odsustvu politi~kog plana za tu novu ekonomsku, dru{tvenu i
politi~ku konfiguraciju, kosmopolitizam, anti~ka filozofska ideja, muti-
rala je u kosmopolitiku koja se promovi{e kao kantovsko obe}anje ve~-
nog mira. Kosmopolitski kapitalizam predstavlja se kao globalizacija s
ljudskim likom: kosmopolitizam humanizuje kapitalizam, ublaàva ne-
èljene efekte globalizacije, ograni~ava tla~iteljske i totalitarne reìme.
Uprkos tome, time nisu otklonjene mnoge sumnje. Ako smo pri-
hvatili neki zajedni~ki svetonazor, da li time prestaju klasni, ideolo{ki i
nacionalni sukobi? O~igledno ne: to zna~i da ljudska prva nemaju op{te
zna~enje ili da taj termin opisuje radikalno razli~ite fenomene. No, ima 85
u tome jo{ ne~eg: ljudska prava su mo`da najva`nija liberalna instituci-
ja. S druge strane, liberalna pravna i politi~ka filozofija doìvela je pri-
li~no veliki neuspeh. Dve stotine godina dru{tvene teorije i tri glavna
„kontinenta“ misli uop{te ne ulaze u anale zakonodavstva: Hegel,
Marks i dijalektika borbe; Ni~e, Fuko i mo}; psihoanaliza i subjektiv-
nost. Shodno tome, napredno zakonodavstvo vra}a se XVIII veku, mo-
dernizuju}i dru{tveni ugovor „izvornim pozicijama“, kategori~ki impe-
rativ „idealnim govorom“, pravim odgovorima i individuama koje ima-
ju punu kontrolu nad sobom.
Kriza ekonomskog modela pruà nam jedinstvenu priliku da ispita-
mo totalitet aran`mana nastalog posle 1989. godine. Najbolje vreme za
demistifikaciju ideologije nastupa onda kad ona upadne u krizu. U toj
ta~ki ona se uzima zdravo za gotovo, kao ne{to prirodno, a njene nevi-
dljive premise izlaze na povr{inu i postaju opredme}ene i prvi put se
mogu razumeti samo kao ideolo{ki konstrukti. Svaka od glavnih tema
teorije ljudskih prava mora se ponovo razmotriti. U tom smislu, izne}u
aksiom i sedam teza, koje na druga~iji na~in opisuju ortodoksnu teoriju
prava.
Aksiom ljudskih prava. Cilj ljudskih prava je otpor javnoj i privat-
noj dominaciji i tla~enju. Ona gube taj cilj kada postanu politi~ka ideo-
logija ili idolatrija neoliberalnog kapitalizma ili savremene verzije civili-
zuju}e misije.
1. ôve~nost nije svojstvo koje delimo. Ona nema fiksirano zna~enje i
ne moè da posluì kao izvor moralnih ili pravnih pravila. Istorijski
posmatrano, ideja „~ove~nosti“ kori{}ena je kao strategija ontolo{ke
klasifikacije onog potpuno ljudskog, manje ljudskog i neljudskog.
2. Mo} i moralnost, imperija i kosmopolitizam, suverenost i prava, za-
kon i èlja nisu fatalni neprijatelji. Umesto toga, istorijski specifi~an
amalgam mo}i i moralnosti formira strukturni poredak svake pojedi-
na~ne epohe i dru{tva.
3. Poredak nastao posle 1989. godine kombinuje ekonomski sistem ko-
ji generi{e ogromne strukturne nejednakosti i tla~enje s juridi~ko-po-
liti~kom ideologijom koja obe}ava dostojanstvo i jednakost. Ta te-
meljna nestabilnost vodi ga njegovoj propasti.
4. Umesto da se univerzalizam i komunitarizam suprotstavljaju, njih
treba posmatrati kao dva tipa humanizma koji zavise jedan od dru-
gog. Njima se suprotstavlja ontologija singularne jednakosti.
5. U naprednim kapitalisti~kim dru{tvima, ljudska prava se koriste da
bi se depolitizovala politika i da bi postala strategija za objavu i lega-
lizaciju (nihilisti~ke i neutoljive) individualne èlje.
86 6. Biopoliti~ki obrt pretvara ljudska prava u oru|e za kontrolu uz obe-

}anje slobode.
7. Suprotno kosmopolitizmu neoliberalizma i imperije, kosmopoliti-
zam koji dolazi nudi poznomoderni princip pravde.
1.
Ako je ~ove~nost normativan izvor moralnih na~ela i pravnih pravila,
moèmo li re}i da znamo {ta je ~ove~nost? Ovde }emo na brzinu pre-
gledati istoriju ~ove~anstva u ~etiri koraka.
Pojam ~ove~anstva je izum modernosti. I Atina i Rim su imali gra-
|ane, ali nisu imali „ljude“ u smislu predstavnika ljudske vrste. Slobod-
ni ljudi su bili Atinjani ili Spartanci, Rimljani ili Kartaginjani, ali ne
osobe (persons); bili su Grci ili varvari, ali ne ljudska bi}a (humans).
Re~ humanitas prvi put se pojavila u rimskoj republici. Re~ je o prevo-
du gr~ke re~i paideia, obrazovanje, u zna~enju eruditio et institutio in
bona artes (podu~avanje i pouka u dobrom vladanju). Rimljani su na-
sledili ideju ~ove~anstva iz helenisti~ke filozofije, posebno iz stoicizma,
koriste}i je da bi razlikovali homo humanus, obrazovanog Rimljanina, i
homo barbarus. Ili, Ciceronovim re~ima, „jedino oni koji se saobraà-
vaju izvesnim standardima odista su ljudi u pravom smislu te re~i, i sa-
mo njima odgovara epitet ljudski i atribut ~ove~nost“.
Tvrdnja svetog Pavla da nema Grka ili Jevrejina, mu{karca ili ène,
slobodnjaka ili roba (Gala}anima 3:28) uvela je univerzalizam i duhov-
nu jednakost u zapadnu civilizaciju. Svi ljudi su u jednakoj meri deo ~o-
ve~anstva; oni mogu biti spaseni prema Bo`jem planu spasenja, no, sa-
mo ako prihvataju veru jer za nehri{}ane plan provi|enja ne vaì. Na
toj radikalnoj podeli i isklju~ivanju zasnovana je ekumenska misija i
prozelitski poriv crkve i carstva. Hristov zakon ljubavi preobratio se u
borbeni pokli~: privedimo pagane Bo`joj milosti, nametnimo poruku
istine i ljubavi ~itavom svetu. Klasi~no razdvajanje Grka (ili ljudi) i var-
vara zasnivano je na jasno ozna~enim teritorijalnim granicama. U hri-
{}anskom carstvu, granica je interiorizovana, dele}i poznati svet dijago-
nalno na veruju}e i nevernike. Varvari se vi{e nisu nalazili s one strane
polisa, po{to se grad pro{irio toliko da uklju~i ~itav svet. Oni postaju
„neprijatelji iznutra“ koje valja popravljati kako dolikuje, ili uklanjati
ako bi uporno odbijali duhovno ili sekularno spasenje.
Zna~enje ~ove~nosti je sna`no osporeno u jednoj od najva`nijih
rasprava u istoriji. [panski kralj Karlo V je 1550. godine sazvao dràv-
ni savet u Valjadolidu da bi se raspravljalo o {panskom stavu prema
meksi~kim Indijancima. Filozof de Sepulveda i biskup Bartolomeo de
las Kasas zauzeli su suprotne strane u sporu. Sepulveda je tvrdio da
„[panci imaju savr{eno pravo da vladaju nad varvarima koji su u razbo-
ritosti, talentu, vrlini, ~ove~nosti inferiorniji od [panaca, kao {to su de- 87

ca inferiornija od odraslih, ène od mu{karaca, divlji i surovi od blagih
i otmenih, kao, takore}i, majmuni od ljudi“. [panci mogu porobiti sta-
rosedeoce, tretiraju}i ih kao divlje varvare i robove da bi ih civilizovali
i preobratili.
Las Kasas se s tim nije saglasio. Indijanci imaju ustanovljene obi~a-
je i na~in ìvota, imaju sposobnost da organizuju porodicu i gradove.
Oni su „neznaju}i“ hri{}ani, poput Adama pre pada. Njegovi argumen-
ti kombinovali su hri{}ansku teologiju i politi~ku korist, {to po sebi
predstavlja rani primer multikulturalizma. Po{tovanje lokalnih obi~aja
spada u dobar moral, ali i u dobru politiku: Indijanci }e se preobratiti u
hri{}anstvo ({to je za Las Kasasa najva`nije), ali }e tako|e prihvatiti
krunu i napuniti {panske kov~ege blagom, ako se nagnaju da doìve ka-
ko se njihove tradicije, zakoni i kulture po{tuju. Ali ovaj Las Kasasov
hri{}anski univerzalizam je bio, poput svih univerzalizama, isklju~iv.
On neprestano osu|uje „Turke i Mavre, prave varvarske izop{tenike
nacija“, po{to se na njih ne moè gledati kao na „neznaju}e“ hri{}ane.
Sukobljena tuma~enja Sepulvede i Las Kasasa pokazuju kakva je
dominantna ideologija zapadnih carstava, imperijalizama i kolonijaliza-
ma. S jedne strane (verski ili rasni), drugi je neljudsko ili podljudsko
bi}e. To opravdava njihovo porobljavanje, grozote koje im se mogu na-
neti, ~ak i iskorenjivanje, kao strategije civilizuju}e misije.
2.
Krajem XVIII veka, utemeljenje ~ove~nosti prenosi se s Boga na (ljud-
sku) prirodu, pojavljuje se pojam „~oveka“ koji ubrzo postaje apsolut-
na i neotu|iva vrednost oko koje se okre}e ~itav svet.
Velike deklaracije XVIII veka proglasile su prirodna prava neotu|i-
vima po{to ona nisu zavisila od vlasti, vremenskih i prostornih faktora,
nego su u pravnoj formi izraàvala ve~na prava ~oveka. No, i ova tradi-
cija humanizma koja je na kraju dovela do savremene kulture ljudskih
prava, ponavlja isti gest.
Francuska deklaracija je sasvim kategori~na kada je re~ o izvoru
univerzalnih prava. Razmotrimo na kratko njenu strogu logiku. Prvi
~lan tvrdi da se „ljudi ra|aju i ostaju slobodni i jednaki u pravima“;
~lan dva kaè da je „cilj svakog politi~kog udruìvanja odrànje prirod-
nih i neotu|ivih prava ~oveka“, a tre}i ~lan dalje defini{e to udruìva-
nje: „Princip sve suverenosti po~iva u naciji.“
Ovde imamo tipi~no performativno delovanje jednog deklarativ-
nog skupa iskaza. Deklaracija stvara ono za {ta tvrdi da ga samo obzna-
njuje. Prava se izri~u u ime univerzalnog „~oveka“, no, njih tek taj ~in
progla{avanja stvara, stvaraju}i, prvo, nov tip politi~kog udruìvanja,
88 naciju i njenu dràvu koja postaje suvereni zakonodavac i, drugo, jed-

nog sasvim odre|enog „~oveka“, gra|anina nacije koji postaje ba{tinik
prava. Od te ta~ke, dràvnost, suverenost i teritorija prate nacionalni
princip i pripadaju dvojnom vremenu. Ova Deklaracija je, prema tome,
inaugurisala modernost, ali je tako|e dala zamaha nacionalizmu i svim
njegovim posledicama: genocidu, etni~kim i gra|anskim ratovima, et-
ni~kom ~i{}enju, pojavi manjina, izbeglica, osoba bez papira (the state-
less). Ustavi su uveli istorijsku teleologiju koja je obe}avala jedinstvo
nacije i ~ove~anstva u budu}nosti. Dve varijante koje su se pojavile ve}
u doba rimskog carstva ovde su sasvim o~igledne: re~ je o imperijali-
zmu, o~iglednom u Napoleonovim ratovima tokom kojih se nacija po-
stavlja kao izraz ~ove~anstva koja osvajanjem i okupacijom {iri svoj ci-
vilizuju}i uticaj u svetu, i o po~ecima novog kosmopolitizma, koji je vo-
dio ukidanju ropstva i davanju politi~kih prava kolonizovanim narodi-
ma na odre|eno vreme posle Revolucije. U to doba javlja se te`nja ka
tome da ~ove~anstvo prevazi|e nacionalne razlike i konflikte u global-
nom gra|anskom dru{tvu.
„ôvek“ funkcioni{e kao ontolo{ki princip modernosti, kao imagi-
narni omota~ koji se obavija oko gra|anina nacije koji je jedini stvarni
posednik prava. Nacionalna dràva postaje isklju~ivanjem drugih ljudi i
nacija. Moderni subjekt doseè svoju ~ove~nost sti~u}i politi~ka prava
koja proishode iz gra|anstva, {to mu jem~i pristup univerzalnoj ljud-
skoj prirodi isklju~ivanjem drugih iz tog statusa. Tu|in je, kao negra|a-
nin, varvarin. On nema prava, po{to nije deo dràve i u manjoj je meri
ljudsko bi}e, jer nije gra|anin. Neko je ~ovek u manjoj ili ve}oj meri za-
to {to je gra|anin u manjoj ili ve}oj meri. Tu|in je jaz izme|u ~oveka i
gra|anina. Najgora sudbina koja nekog moè da zadesi u globalizova-
nom svetu jeste da nema gra|anski status, da bude izbeglica. Ljudska
prava ne postoje: ako su data na osnovu ~ove~nosti a ne pripadnosti
nekoj posrednoj grupi, onda bi izbeglice ili zato~enici Gvantanama,
logorà za internirana lica i vrhunski obezbe|enih zatvora morali da ih
imaju. No, oni ih nemaju: oni su goli ìvot, homines sacres novog svet-
skog poretka.
Te dve definicije (ne)~ove~nosti i dalje su aktivne. „Osa zla“, „od-
metni~ke dràve“, „ne~asni reìmi“, „bagdadski kolja~“, „beogradska
zver“, „pseudoizbeglice“, svi oni predstavljaju savremene naslednike
Sepulvedinih „majmuna“, epohalne reprezente ne~ove~nosti. S druge
strane, bespomo}nost, pasivnost, nerazvijenost `rtava prirodnih i onih
katastrofa koje su izazvali ljudi, koje popunjavaju na{e humanitarne
kampanje, pretvara te ljude u odoj~ad ~ove~anstva koja mi pora|amo.
Oni su `rtve na{eg radikalnog zla; ali ih mi i spasavamo pomaù}i im
da rastu, da se razvijaju i da nam postanu sli~ni.
3. 89
Kako se i za{to pojavila ta kombinacija neoliberalnog kapitalizma i hu-

manitarizma? Ljudska prava i njihova diseminacija nisu naprosto rezul-
tat liberalnih ili nekakvih milosrdnih dispozicija Zapada. Globalna mo-
ralna i gra|anska pravila nisu nuàn pratilac stvaranja sveta neoliberal-
nog kapitalizma. Tokom poslednjih tridesetak godina, globalna pravna
pravila regulisala su ulaganje, trgovinu, pomo} i intelektualnu svojinu.
Robert Kuper (Robert Cooper), savetnik u britanskoj vladi, nazvao je
to dobrovoljnim imperijalizmom globalne ekonomije. „Treba nam, da-
kle, neka nova vrsta imperijalizma, kakav bi bio prihvatljiv svetu ljud-
skih prava i kosmopolitskih vrednosti.“
S tim moèmo na}i paralele u pojavi ranog kapitalizma. Pravni si-
stem je prvo razvio pravila koja su bila neophodna za regulisanje kapi-
talisti~ke proizvodnje, uklju~uju}i i za{titu svojine, ugovor i razvoj
pravne i korporativne li~nosti. Gra|anska pravila su se javila tek kasni-
je, uglavnom zajedno s gra|anskim i politi~kim pravima, koja su vodila
stvaranju modernog subjekta i gra|anina. Sli~no tome, danas su pravila
novog dobrovoljnog imperijalizma suplementirana raznim sporazumi-
ma o pravima koji pripremaju gra|anina sveta, visoko moralizovanog i
regulisanog, ali i izuzetno materijalno diferenciranog uprkos op{tim
pravima koja bi svako od Helsinkija do Hanoja trebalo da uìva.
(Implicitno) obe}anje svetu u razvoju glasi da }e nasilno ili dobro-
voljno prisvajanje neoliberalnog modela, orijentisanog ka trì{tu, do-
broj upravi i ograni~enim pravima, neumitno voditi zapadnim ekonom-
skim standardima. To je obmana. Istorijski posmatrano, zapadnja~ka
sposobnost da za{titu formalnih prava pretvori u ograni~eno jemstvo
materijalnih, ekonomskih i dru{tvenih prava, bila je zasnovana na
ogromnim transferima iz kolonija u metropole. Iako univerzalna mo-
ralnost govori u prilog obrnutim tokovima, zapadna institucionalna
politika koja se odnosi na pomo} zemljama u razvoju i dug Tre}eg sve-
ta, ukazuje na to da ovo nije politi~ki odrìvo. Sukcesivne krize i rea-
ranìranje neoliberalnog kapitalizma rezultuju li{avanjem imovine i iz-
me{tanjem porodi~nog poljoprivrednog biznisa, {to pak vodi prisilnoj
migraciji i urbanizaciji. Ti procesi uve}avaju broj ljudi li{enih bilo ka-
kvih ve{tina, statusa ili osnovnih potreba za ìvot. Oni postaju ljudske
krhotine, ìvot na otpadu, ona milijarda na dnu.
Re~ima Imanuela Valerstina (Immanuel Wallerstein), „ako svi ljudi
imaju jednaka prava i ako svi narodi imaju jednaka prava, onda ne mo-
èmo zadràti ovu vrstu neegalitarnog sistema koju kapitalisti~ka svet-
ska ekonomija predstavlja i kakva }e ona uvek biti“. Kad nepremosti-
vost jaza izme|u misionarskih iskaza o jednakosti i dostojanstvu i su-
morne stvarnosti skaradne nejednakosti postane o~igledna, ljudska prava
90 }e – pre no eliminacija rata – voditi novim tipovima tenzija i sukoba

koji se ne mogu kontrolisati. [panski vojnici su do~ekivali Napoleono-
vu vojsku uzvikom „Dole sloboda!“ Nije te{ko zamisliti kako ljudi „mi-
rovnjacima“ Novih vremena dovikuju „Dole s ljudskim pravima!“
Ljudska prava i humanitarizam postali su oru|e biopoliti~kog funk-
cionisanja mo}i koje najbolje saìma sviftovski skromni predlog na{eg
doba, predstavljen u jednom novijem ~lanku u Harvard Journal of Hu-
man Rights: „pojedinci mogu biti namerno ubijeni ako njihovu o~ekiva-
nu smrt kompenzuje Šsic¹ ve}a mogu}nost o~ekivanog uìvanja ljudskih
prava“. Prema toj humanitarnoj kalkulaciji uìvanje nadma{uje smrt;
meta mo}i je upravo ìvot. Ubijeni ste da biste zauvek ìveli sre}nije.
Dru{tveni i politi~ki sistemi postaju hegemoni pretvaraju}i svoje
ideolo{ke prioritete u univerzalne principe i vrednosti. U novom svet-
skom poretku ljudska prava su savr{en kandidat za tu ulogu. Njihovi
klju~ni principi, interpretirani negativno i ekonomski, promovi{u neo-
liberalni kapitalisti~ki prodor. Ukoliko se druga~ije konstrui{u, njihove
apstraktne odredbe mogle bi dovesti do toga da se nejednakosti i ne~o-
ve{tvo poznog kapitalizma izloè sna`nom napadu. No, to se ne moè
dogoditi sve dok ih koriste dominantne sile da bi {irile „vrednosti“ ni-
hilisti~ke ideologije. Kritika nepravde ne moè se formulisati u svetlu
diskursa koji podupire aran`mane koji proizvode nepravdu.
Uprkos sadrìnskim razlikama, kolonijalizam i pokret za ljudska
prava formiraju kontinuum; to su epizode iste drame koja je po~ela ot-
krivanjem novog sveta, a danas se nastavlja na ulicama Iraka: i dalje se
varvarima donosi civilizacija. Uverenje da svetom {ire razum i hri{}an-
stvo dalo je zapadnim imperijama ose}aj superiornosti i univerzalizuju-
}i pogon. Taj poriv nije nestao; ideje su definisane ne{to druga~ije, ali je
vera u univerzalnost na{eg pogleda na svet ostala jednako sna`na kao
vera kolonijalista. Mala je razlika izme|u nametanja razuma i dobre
uprave i preobra}enja u hri{}anstvo i stvaranja privrènika ljudskih pra-
va. I jedno i drugo je deo kulturnog paketa Zapada, koji je u isti mah
agresivan i iskupljuju}i.
4.
Rasprava o zna~enju ~ove~nosti kao temeljnog, normativnog izvora da-
nas se vodi izme|u univerzalista i komunitarista. Univerzalista tvrdi da
bi kulturne vrednosti i moralne norme trebalo da pro|u test univerzal-
ne primenjivosti i logi~ke doslednosti, i ~esto zaklju~uje da ako postoji
jedna moralna istina, uz mnogo gre{aka, oni koji u nju veruju imaju
du`nost da je name}u drugima.
Komunitaristi po~inju od o~iglednog zapaànja da su vrednosti od-
re|ene kontekstom i nastoje da ih nametnu onima koji nisu saglasni s
opresivno{}u tradicije. Srbi su na Kosovu i Metohiji masakrirali u ime 91

ugroène zajednice, dok su saveznici bombardovali u ime ugroènog
~ove~anstva. Kad postanu apsolutne su{tine i kad bez ostatka defini{u
zna~enje i vrednost ~ove~nosti, oba principa mogu lako da odbace sve
{to im se suprotstavlja. Obe pozicije predstavljaju primer, iako na razli-
~ite na~ine, savremenog metafizi~kog poriva: donesene su aksiomati~ne
odluke o tome {ta uspostavlja su{tinu ~ove~anstva, i te odluke nu`no
prati tvrdoglavo neobaziranje na suprotne argumente.
Individualizam univerzalnih principa zaboravlja da je svaka osoba
svet i da je egzistencija koju dobija ro|enjem zajedni~ka i drugima, to
jest da smo svi mi u nekoj zajednici. Bivanje u zajedni{tvu integralni je
deo bivanja sobom: sopstvo je izloèno drugom, postavljeno je u spo-
lja{njost, a drugi je deo intimnosti sopstva. Moje lice je „uvek izloèno
drugima, uvek okrenuto drugome i suo~eno s njegovim licem, nikad s
mojim sopstvenim“.
Me|utim, bivanje u zajednici s drugima suprotno je nekom op{tem
bi}u ili pripadnosti nekakvoj su{tinski odre|enoj zajednici. Ve}ina ko-
munitarista, sa svoje strane, defini{e zajednicu posredstvom zajedni~ke
tradicije, istorije i kulture, dakle, posredstvom raznih procesa kristali-
zacije u pro{losti ~ija neizbe`na teìna odre|uje na{e sada{nje mogu}-
nosti. Su{tina komunitaristi~ke zajednice, izme|u ostalog, da se ljudi
nagnaju da shvate ili da im se „omogu}i“ da na|u svoju „su{tinu“, „~o-
ve~nost“ koju dele u duhu nacije ili naroda ili vo|e. Moramo pratiti
tradicionalne vrednosti i isklju~iti ono tu|e i drugo. Takva zatvorena
zajednica (communion) prihvata ljudska prava samo u meri u kojoj ona
pomaù da se „ja“ izgubi u „mi“, sve do same smrti, do ta~ke „apsolut-
nog zajedni{tva“ s mrtvom tradicijom.
Iz na{e perspektive, ~ove~nost ne moè da posluì kao normativan
princip, nihilisti~ki ili mitolo{ki. ôve~nost nije svojina koju delimo.
Nju moèmo opaziti u neprestanim iznena|enjima koje prire|uje ljud-
sko stanje i njegova izloènost nere{enoj, otvorenoj budu}nosti. Njego-
va funkcija ne po~iva u filozofskoj su{tini nego u njegovoj nesu{tini ko-
ja je u beskrajnom procesu redefinisanja i nu`nom, ali nemogu}em po-
ku{aju da se umakne spolja{njoj determinaciji. ôve~anstvo nema te-
melj i krajeve, ono sàmo je definicija neutemeljenosti.
5.
Prava su teren na kojem se ljudi raspodeljuju prema tome da li vladaju
ili se njima vlada ili su isklju~eni. Uo~i}emo kako mo} funkcioni{e ako
otkrijemo kojim ljudima se na odre|enom mestu i u odre|eno vreme
daju ili uskra}uju prava. U tom smislu, ljudska prava mogu da ponude
samo paradokse. Marks je bio prvi koji je to shvatio. Prirodna prava su
92 se pojavila kao simbol univerzalne emancipacije, ali su ona istovremeno

bila mo}no oru`je u rukama kapitalisti~ke klase u usponu i institucija
koje obezbe|uju i naturalizuju dominantne ekonomske i dru{tvene od-
nose. Ona su kori{}ena da bi se centralne institucije kapitalizma, poput
svojine, ugovornih odnosa, porodice i religije, izuzela iz sfere politi~-
kog ~ime se postiè njihova najbolja mogu}a za{tita. Kada se tuma~e
re~nikom prava, ideologije, privatni interesi i egoisti~ke brige deluju
prirodno i normalno u kontekstu javnog dobra.
Istovremeno, prostori, slobode i prava koja osvajaju pojedinci u su-
kobima s dràvnom mo}i „pripremili su pre}utni, ali sve sna`niji upis
ìvota pojedinaca u dràvni poredak, ~ime je omogu}en nov i stra{niji
temelj za samu suverenu mo} od koje su èleli da se oslobode“.
Ako su klasi~na prirodna prava {titila svojinu i religiju pretvaraju}i
ih u ne{to „apoliti~no“, glavni u~inak ljudskih prava je depolitizovanje
same politike. Uvedimo sada klju~no razlikovanje novije politi~ke filo-
zofije izme|u politike (la politique) i politi~kog (le politique). Prema
[antal Muf (Chantal Mouffe), politika je teren rutinskog politi~kog ì-
vota, debata, lobiranja, pregovora, koji se odigrava na mestima oko
Vestminstera i Vajthola. „Politi~ko“ se, s druge strane, odnosi na to ka-
ko se uspostavlja dru{tvena veza i na duboke pukotine u dru{tvu. Poli-
tika organizuje prakse i ustanove posredstvom kojih se poredak stvara,
normalizuju}i dru{tvenu koegzistenciju u kontekstu sukoba koje omo-
gu}uje politi~ko.
Politi~ko shva}eno kao dimenzija antagonizma na kojoj se temelji
dru{tvo u skladu je s tezom Karla [mita (Carl Schmitt). Re~ je o neu-
klonjivom antagonizmu koji sluì kao uslov mogu}nosti ograni~enih i
kanalisanih borbi u doma}oj i me|unarodnoj politici. Alen Badju
(Alain Badiou) tako|e tvrdi da u svakoj politi~koj situaciji postoje dve
mogu}nosti delovanja: obi~na politika je podru~je gde etablirani inte-
resi, prihva}ene razlike i odobreno znanje vode uvaàvanju identiteta
i postoje}ih raspodela mo}i i hijerarhija. No, svaka situacija podrazu-
meva i „prazninu“ (void), mogu}nost radikalnog prekida. Ti prekidi
ili jedinstvene inovacije nazivaju se „doga|ajima“. Mesta gde ove isti-
ne mogu da iskrsnu bliska su najanonimnijim i najranjivijim ljudima,
jer su to mesta koja dominantne sile smatraju praznima ili li{enim sa-
drìne.
Francuski filozof @ak Ransijer (Jacques Rancière) uvodi sli~no raz-
likovanje. Svrha normalne politike (ili „policije“, kako je on naziva)
jeste (pre)raspodela dobiti, nagrada i poloàja, uz nastojanje da se time
ne poremeti op{ta dru{tvena ravnoteà. Taj tip politike ima dva domi-
nantna pristupa. Ekonomski: ovde je politika polje gde se razra|uju,
opisuju i okupljaju pregovori i kompromisi me|u silama koje se nad-
me}u. Individue i grupe deluju kao oni koji racionalno idu za svojim in- 93
teresima, a politika se pretvara u aktivnost koja podse}a na pijacu. Pre-
ma deliberativnom modelu, politika prati argumentativnu i komunika-
tivnu etiku i postaje polje gde se moè do}i do racionalnog konsenzusa
o javnom dobru. Time se veoma pribliàvamo habermasovskoj „situaci-
ji idealnog govora“.
Ako su, me|utim, sukob i razdor ne{to {to je u ìvotu neizbe`no,
poku{aj da se politika podredi moralnim na~elima ili da se ona odrede
jedino u skladu s instrumentalnom racionalno{}u, postaje deskriptivno
neta~an i politi~ki sumnjiv. Zamena sukoba kolaboracijom prosve}enih
birokrata ili liberalnih multikulturalista ima stra{ne posledice. Dràva
postaje telohranitelj trì{ta u unutra{njem smislu, i povr{ni tolerantni
sprovodnik humanitarizma u spolja{njem. Ali kad se politi~ko izmesti iz
simboli~kog domena i kad napusti politiku, ono se vra}a u realno kao
radikalno zlo, rasisti~ko nasilje, krajnji i destruktivan fundamentalizam.
Sukob ne nestaje. Antagonizam je posledica napetosti izme|u struk-
turiranog dru{tvenog tela, u kojem svaka grupa ima svoju ulogu, funk-
ciju i mesto, i onog {to Ransijer naziva „ulogom onih koji nemaju ulo-
gu“. Takve grupe su radikalno isklju~ene iz dru{tvenog poretka; one su
nevidljive, izvan ustanovljenog smisla onog {to postoji i {to je prihva-
tljivo. Politika u pravom smislu te re~i izbija samo kada isklju~eni deo
zahteva da bude uklju~en i kada se moraju menjati pravila uklju~ivanja
da bi se to u~inilo. Kada u tome uspeju, uspostavlja se nov politi~ki su-
bjekt u odnosu na hijerarhizovane i vidljive grupe, a podela se javlja u
„zdravorazumskom“ klju~u u odnosu na dato, u odnosu na okvir u ko-
jem ne{to posmatramo kao dato.
Da}u vam neke primere ovog procesa koji su podrazumevali radi-
kalan izazov i promenu „reìma vidljivosti“ odre|enog dru{tva i epohe:
proleterijat u marksisti~koj teoriji (politi~ka organizacija radni~ke kla-
se), feminizam, borba crnaca u Ju`noj Africi. U decembru pro{le godine
ne{to sli~no se dogodilo tokom pobuna u Atini. Kada radikalno isklju-
~eni protestuju zbog zla koje trpe, oni se predstavljaju kao reprezenti
~itavog dru{tva, kao primerci univerzalnog. Mi, koji smo niko, tvrde
oni, sve smo protiv onih koji zastupaju samo svoje odre|ene interese.
Politi~ki sukob okuplja strukturiranu celinu i isklju~ene reprezente uni-
verzalnog na jednom mestu, iznova pi{u}i pravila uklju~ivanja i isklju~i-
vanja. Pre transformacije, politi~ka promena je stvar nadzora i konsen-
zusa. Posle promene, politika se vra}a normalnosti; njen se teren, me-
|utim, modifikovao uklju~ivanjem nove grupe ili subjekta i redefinisa-
njem pravila politi~ke legitimnosti.
Uloga zahteva za sticanjem prava pre se moè videti kao osnaìvanje
statusa quo no kao izazov koji mu se upu}uje. Prvo, time se prihvata
94 ustanovljena mo} i na~in njene distribucije. Politi~ki zahtev se preobra-

àva u traènje pristupa zakonu. Uloga zakona je transformisanje dru-
{tvenih i politi~kih napetosti u skup re{ivih problema koji se reguli{u
pravilima i prepu{taju stru~njacima. U svakodnevnoj rutini prava imaju
ulogu oru|a za izraàvanje i promovisanje ustanovljenih politi~kih
aran`mana i socioekonomskih raspodela. Osoba koja tvrdi da polaè
pravo na pravo je suprotnost disidentima i revolucionarima, ~iji je za-
datak da promene sveukupni izgled zakona. U tom smislu, njeno delo-
vanje napu{ta onu izvornu stranu prava koja podrazumeva otpor i pro-
tivljenje tla~enju i dominaciji. Te „suvi{ne“ subjekte koji predstavljaju
univerzalno iz pozicije isklju~enosti, zamenile su dru{tvene i identitet-
ske grupe koje traè priznanje i ograni~enu redistribuciju.
U novom svetskom poretku, me|utim, isklju~eni i dalje nemaju pri-
stup pravima jer se u tome sputavaju politi~kim, pravnim i vojnim sred-
stvima. Ekonomski migranti, izbeglice, zarobljenici rata protiv terori-
zma, `rtve torture, stanovnici afri~kih logora, svi ti „ljudi za jednu upo-
trebu“ nuàn su uslov ljudskih prava i istovremeno ìvi – ili pre umiru-
}i – dokaz njihove nemogu}nosti. Uspe{ne borbe za ljudska prava bez
sumnje su pobolj{ale ìvot ljudi marginalnim rearanìranjem dru{tvenih
hijerarhija i neugroàvaju}im preraspodelama dru{tvenog proizvoda.
No, njihov u~inak je depolitizovanje sukoba i poni{tavanje svake mo-
gu}nosti radikalne promene.
Moèmo zaklju~iti da ljudska prava prikrivaju i afirmi{u dominant-
nu strukturu, ali da tako|e mogu da otkriju nejednakost i tla~enje i po-
mognu da im se suprotstavi. To udvojeno delovanje upu}uje ponovo na
razlikovanje ontolo{kog (politi~ko) i onti~kog nivoa (rutinska politika).
Na tragu @an-Lika Nansija (Jean-Luc Nancy), politi~ko je tamo gde se
bi}e otvara i otkriva, „mesto gde se zna~enje tog biti zajedni~ko otvara
za definisanje“. U tom smislu, politi~ko je drugo ime ontolo{ke zajed-
ni~kosti ljudi, ono {to okuplja jednu zajednicu (koja dolazi). Politika je,
s druge strane, „igra sila i interesa uklju~enih u sukob oko predstavlja-
nja i upravljanja dru{tvenom egzistencijom“.
Politika ujedno {iri jaz i gradi mostove; tu reprezentacije skrivaju i
otkrivaju bi}e u poslovanju, pregovorima i opravdanjima rutine svako-
dnevnih transakcija. Taj nam pristup omogu}ava da razumemo gre{ku
koju su napravili Karl [mit i njegovi sledbenici. Kada je re~ o me|una-
rodnoj ravni, [mitovo nagla{avanje odnosa prijatelja i neprijatelja veo-
ma je korisno. Ali isticanje odnosa prema spolja{njem neprijatelju staje
na put razumevanju dominacije i stalne borbe u okvirima samog dru-
{tvenog tela. Moderni suveren tvrdi da je svemo}an i nastoji da doseg-
ne poziciju svemo}i (mo}i da suspenduje pravo) upravo zato {to domi-
naciju koju on reprezentuje i podupire ugroàvaju unutra{nje dru{tvene
sile. Uspostavljanje politi~kog proèto je inherentnim antagonizmima, 95

koje politika na dnevnom nivou i otkriva i prikriva.
Zar ljudska prava ne funkcioni{u na isti na~in? Zahtevi i borbe u
ime ljudskih prava na povr{inu iznose isklju~ivanje, dominaciju i eksplo-
ataciju i neizbeàn razdor koji proìma dru{tveni i politi~ki ìvot. Ali u
isti mah oni skrivaju duboke korene razdora i dominacije, predstavljaju-
}i borbu i otpor u svetlu pravnog i individualnog obe{te}enja koje, bude
li uspe{no, vodi pobolj{anju situacije malih ljudi i marginalnom rearan-
ìranju dru{tvenog zdanja. Da li politika ljudskih prava moè da omogu-
}i da se zahtevi prazne univerzalnosti otvore za pojedina~no? Intrinsi~na
veza ranih prirodnih prava i (religijske) transcendencije otvorila je tu
mogu}nost. Ona je i dalje aktivna u delovima sveta koji nisu sasvim in-
korporirali biopoliti~ko funkcionisanje mo}i. Ali samo tamo. Metafizika
na{eg doba je dekonstrukcija su{tine i zna~enja, ukidanje podele na ide-
alno i realno, podre|ivanje univerzalnog dominantnom pojedina~nom.
Ekonomska globalizacija i semioti~ki monolingvizam sprovode taj zada-
tak u praksi, a njihove intelektualne apologete sprovode ga u teoriji. Po-
liti~ka i moralna du`nost kriti~ara je da odràva jaz otvorenim, da otkri-
je transcendenciju u imanenciji i da se bori za nju.
6.
Biopoliti~ka organizacija mo}i o~igledna je u svim va`nim politi~kim
fenomenima, od rata protiv terorizma do masovne migracije i instituci-
onalne politike prema izbeglicama; od inicijativa u domenu zdravstve-
nog osiguranja do demografskih intervencija; od bezbednosti i polisa
osiguranja u ~uvenom dru{tvu rizika u kojem navodno ìvimo do usva-
janja zakona po hitnom postupku i takozvanog bezbednosnog aspekta
me|unarodne politike.
Biomo} je sprovo|enje mo}i na bios, ìvot, disciplinovanje dru{tve-
nog tela kontrolom ìvotnih procesa. Ona se {iri iz dubina svesti na telà
stanovni{tva, na kolektivnu egzistenciju dru{tvenih grupa koje se odre-
|uju u svetlu rase, etniciteta, veroispovesti ili roda. Te tehnologije mo-
}i dopunjene su tehnologijama sopstva ili modusima subjektivacije, pre-
ma kojima se individue mogu nagnati da rade na sebi posredstvom
praksi i tehnologija sopstva u ime individualnog ili kolektivnog ìvota
ili zdravlja.
Ljudska prava iz pro{losti predstavljaju istorijske pobede dràvne
mo}i grupa i pojedinaca, ali, re~ima Vendi Braun (Wendy Brown), ona
su „istovremeno pripremila pre}utni, ali sve sna`niji upis ìvota pojedi-
naca u dràvni poredak, ~ime je omogu}en nov i daleko stra{niji temelj
za samu suverenu mo} od koje su èleli da se oslobode“. Umnoàva-
njem biopoliti~kih regulativnih propisa, beskrajno namnoàvanje prava
96 na paradoksalan na~in uve}ava ulaganje mo}i u tela. Takav razvoj se

odraàva na funkcionisanje pravnog sistema. U komplementarnom
procesu, podru~ja privatnih aktivnosti sve su vi{e regulisana, jer se jav-
ne slu`be osloba|aju svojih redistributivnih namena i okre}u disciplina-
ma privatnog profita i trì{ta. Shodno tome, moderni pravni sistem na-
pu{ta svoju nerealisti~nu tvrdnju prema kojoj je on konzistentan sistem
normi, i po~inje da podse}a na eksperimentalnu ma{inu „punu delova
koji su do{li s nekog drugog mesta, ~udnih spojnica, slu~ajnih odnosa,
{rafova i poluga koji nisu povezani, ne rade, a opet nekako proizvode
sudove, zatvorenike, sankcije i tako dalje“.
Paralelni procesi proizvodnje juridi~kog domena i deregulacije zna-
~e da su formalni izvori normativnosti ozbiljno oslabljeni. Pravila vi{e
ne izraàvaju demokratsku suverenost ili liberalnu formalizaciju moral-
nosti. Zakonodavci i gra|ani tretiraju ih ~isto utilitaristi~ki. Zakoni su
okviri za organizovanje privatnih aktivnosti, redukovanje trì{ne neiz-
vesnosti i umanjenje tro{kova transakcije. âk i Jirgen Habermas o~aja-
va: „U postpoliti~kom svetu multinacionalna korporacija postaje model
sveukupnog pona{anja. Impotentnost normativno vo|ene politike... sa-
mo je poseban slu~aj jednog op{tijeg razvoja. On se okon~ava potpuno
rasredi{tenim svetskim dru{tvom koje se cepa u neure|enu masu funk-
cionalnih sistema koji se od sebe pokre}u i reprodukuju.“ Prema Svet-
skoj banci, vladavina zakona neophodna je u zemljama u razvoju „da bi
se stvorili dovoljno stabilni uslovi za ekonomske aktere – preduzima~e,
poljoprivrednike i radnike – da bi se procenile povoljne ekonomske
prilike i rizici, da bi se ulagalo u rad i stvarao kapital, da bi se pravile
poslovne transakcije i da bi postojala osnovana sigurnost ili pribeì{te
od arbitrarnog me{anja ili prisvajanja“. Ovo je tuàn ostatak ~asne tra-
dicije vladavine zakona koja je oduvek bila pomalo predimenzionirana
u svojim sadrìnskim zahtevima, ali je bila korisna zbog svoje formalne
organizacije.
Sve klju~ne teme u sferi legalnosti dovedene su u pitanje. Pravo se
{iri, ali je cena tog {irenja njegova otvorenost, decentriranost, fragmen-
tiranost, maglovitost i mnogoobli~nost. Izuzme li se pravno-ornamen-
talni karakter centralne mo}i, pravo je sve vi{e pravo samo zato {to se
tako naziva. Njegova legitimnost na ulici zasniva se na njegovoj sposob-
nosti mobilizacije znakova legalnosti i snaga policije. Bri`ljiva regulaci-
ja koja emanira iz lokalnih, nacionalnih, nadnacionalnih i internacio-
nalnih izvora prodire u sve domene i aspekte ìvota. Nijedan domen,
od onih najintimnijih ili unutra{njih dràvnih odnosa do globalne eko-
nomije i procesa komunikacije, nije imun na dràvnu ili trì{nu inter-
venciju. Sve, od sastava konzervisane hrane do osloba|anja Iraka i tor-
ture, nalazi svoje mesto u (javnom ili privatnom) zakonu. No, to je za-
kon koji ima silu, ali ne i validnost.
Da}u vam nekoliko primera iz me|unarodnog ekonomskog prava. 97

Svetska banka koristi ljudska prava radi biopoliti~kog me{anja u biv{im
komunisti~kim dràvama i dràvama Tre}eg sveta. „Obrazovni paketi“
treba da podu~e „kulturnim, politi~kim, nacionalnim vrednostima“ tr-
ì{nog kapitalizma i da obu~e ve{tinama efikasnog rada i povla|ivanja.
Reprodukcija, zdravlje i sanitarni sistem, ishrana, razvoj omladine,
kontrola stanovni{tva i HIV/AIDS, okuplja me|unarodne ekonomske
ustanove, nevladine organizacije i borce za ljudska prava na zajedni~-
kom projektu biopoliti~ke kontrole siroma{nih. U dràvama Tre}eg
sveta, „~itavi segmenti stanovni{tva se nadziru, a kriterijum njihove se-
lekcije odre|uje se prema tome da li je ne~ijoj zajednici ili demograf-
skoj grupi namenjen neki projekt pomo}i“. Ljudska prava osnaùju
proces normalizacije podre|uju}i sve aspekte tela politi~koj kontroli,
od privatnog i intimnog do javnog ìvota i rada.
Sva{to`derska – javna ili privatna – regulatorna aktivnost podrazu-
meva da neki pravni iskazi imaju normativnu formu – „trebalo bi“; naj-
ve}i broj njih je deskriptivan u skladu s nekom nau~nom ili politi~kom
ekspertizom. Ako moderno pravo tvrdi da reguli{e svet, postmoderno
pravo ga samo podraàva. Mitski kartografi carstva u Borhesovoj (Bor-
ges) pri~i su, kad im je zatraèno da naprave najta~niju mogu}u mapu,
na kraju napravili mapu koja je bila iste veli~ine kao teritorija koju je
mapa predstavljala. Pravo ponavlja taj poduhvat; ono je na sebe preu-
zelo da obavi najta~nije mapiranje dru{tva, a taj se proces moè zavr{iti
time {to pravo i prirodni ìvot dru{tva, ili poredak i èlja, postaju koek-
stenzivni i savr{eno sinhroni. Moderno pravo (i metafizika modernosti)
stvarali su distancu, koja je ponekad bila neznatna, izme|u sebe i poret-
ka sveta. Sada ta distanca brzo nestaje u ogromnom prostranstvu ìvota
prava. No, to je pravo koje ima silu, ali nema vrednost ili normativnu
teìnu, pravo koje uspostavlja i ograni~ava, ali ne ozna~ava. „Ni{ta nije
sumornije“, pi{e \or|o Agamben (Giorgio Agamben), „od tog bezu-
slovnog bivanja na snazi koje vaì za juridi~ke kategorije u svetu u ko-
jem one vi{e ne odraàvaju nikakav razumljiv eti~ki sadràj: njihovo bi-
vanje na snazi je istinski besmisleno“.
Uprkos iluzijama liberala, i gra|anski status i autonomija se povla-
~e, a na obzorju se ne pojavljuje nikakva alternativna globalna vizija.
Gra|anski status definisan je u kontekstu nacionalne dràve posred-
stvom ograni~enog u~e{}a u vr{enju suverene vlasti. Autonomija je ima-
la moralni element koji je povezivao osobu s javnim sensus communis-
om drugih sli~nih racionalnih i moralnih bi}a. Danas se ljudi sve vi{e
udaljavaju od solidarnosti koju su nudile nacionalne demokratije, a
autonomija je postala amoralna, sinonim za privatnu slobodu i izbor.
Pravo izgleda najimperijalisti~nije upravo u ~asu kada gubi svoju speci-
fi~nost. Prava, koliko i regulatorne norme, napu{taju svoju normativ-
98 nost da bi normalizovala. Pravna vladavina imperije: sve {to se doga|a

je potencijalno legalno; kad se ni{ta ne bi dogodilo, i to bi bilo legalno.
7.
Suprotstavljaju}i se imperijalnoj aroganciji i kosmopolitskoj naivnosti,
moramo insistirati na tome da su globalni neoliberalni kapitalizam i
ljudska prava za izvoz deo istog projekta. Te dve stvari moraju se neka-
ko razdvojiti; ljudska prava malo mogu da doprinesu borbi protiv kapi-
talisti~ke eksploatacije i politi~ke dominacije. Na~in na koji ih promo-
vi{u zapadne dràve i humanitaristi pretvara ih u palijativ: korisna su za
ograni~enu za{titu individua, ali mogu da otupe politi~ki otpor. Ljud-
ska prava bi mogla da povrate svoju iskupiteljsku ulogu u rukama i ma-
{ti onih koji bi ih vratili tradiciji otpora i borbe protiv saveta propoved-
nika moralizma, napa}enog ~ove~anstva i humanitaristi~ke filantropije.
Liberalno definisana jednakost, kao regulativan princip, nije uspela
da poni{ti jaz izme|u bogatih i siroma{nih. Jednakost postaje aksiomat-
ska pretpostavka: ljudi jesu slobodni i jednaki; jednakost nije u~inak
ve} premisa delovanja. Svaki iskaz koji pori~e ovu prostu istinu daje
nam pravo i du`nost da pruàmo otpor. Jednakost pravno odre|enih
prava dosledno je podupirala nejednakost; aksiomatska jednakost (sva-
ko se ra~una kao jedinka u svim relevantnim grupama) predstavlja ne-
mogu}u granicu u kulturi prava. Ona podrazumeva da zdravstvena za-
{tita pripada svakom kome je potrebna bez obzira na njegova sredstva;
da pravo na boravi{te i rad pripadaju svima koji se na|u u nekom delu
sveta bez obzira na njihovu nacionalnost; da se u politi~ke aktivnosti
mogu upu{tati svi bez obzira na gra|anski status i protivno eksplicitnim
zabranama zakona ljudskih prava.
Spoj jednakosti i otpora projektuje generi~ku ~ove~nost koja se su-
protstavlja i univerzalnom individualizmu i komunitaristi~kom zatvara-
nju. To je obe}anje kosmpolitizma koji dolazi. U eri globalizacije, glo-
balnih komunikacija, mondijalizacije, mi patimo od siroma{tva sveta.
Svako od nas je kosmos, ali mi vi{e nemamo svet ve} samo niz nepove-
zanih situacija. Svako je svet, ta~ka u kojoj se upli}u doga|aji iz pro{lo-
sti i pri~e, ljudi i susreti, èlje i snovi. To je tako|e ta~ka ekstaze, otva-
ranja i pomeranja, mi smo besmrtni u svojoj smrtnosti, simboli~ki ko-
na~ni, ali beskona~ni u uobrazilji.
Kapitalisti kosmopolite obe}avaju nam da }e nas na~initi gra|anima
sveta u sistemu globalne suverenosti i dobro definisanog i grani~nog ~o-
ve~anstva. Ovo je univerzalizovanje manjka sveta, imperijalizam i empi-
rizam na kojem pada svaki kosmopolitizam. Moramo biti budni u odno-
su na stoi~ke, rimske i hri{}anske filijacije sa njihovim patrijarhalnim i
kolonijalnim ba{tinama. Ali ne treba da odustanemo od univerzalizuju-
}eg podsticaja imaginarnog, kosmosa koji ~upa korene svakom polisu, 99

remeti svaku filijaciju, osporava svu suverenost i hegemoniju. U evrop-
skoj genealogiji kosmopolitizma moramo izumeti ili otkriti sve {to ga
nadilazi i ide protiv njega, moramo na}i princip njegovog ekscesa.
Kada govorimo o kosmopolitizmu koji dolazi ne govorimo o naci-
jama niti o savezu klasa, iako on uzima iz riznice solidarnosti. Nezado-
voljstvo nacijom, dràvom i internacionalom dolazi iz bliske veze sin-
gularnosti koje se ne mogu pretvoriti ni u zajednicu ni u dràvu. Ko-
smos koji dolazi je svet svakog jedinstvenog bi}a, bilo kog; a polis su
beskona~ni susreti tih singularnosti. Ono {to mene danas povezuje s ne-
kim Ira~aninom ili Palestincem nije pripadnost nekoj svetskoj dràvi ili
zajednici nego protest protiv gra|anskog statusa, protiv ~lanstva u za-
jednici ili politi~kom entitetu, a tu blisku vezu ne mogu sadràti tradici-
onalni pojmovi zajednice, kosmosa, polisa ili dràve.
Costas Douzinas: Paradoxes of Human Rights

Summary: The paper seeks to elaborate the „axiom of human rights“ which
states that human rights lose their end when they become forms of political
ideology or idolatry of neo-liberal capitalism. This is being done through
elaboration of seven thesis, ranging from the historical and theoretical
remarks on the concept of „humanity“, questioning the debate between uni-
versalists and communitarians, reviewing the qualities of the post-1989
order and biopolitical regimes of power. In concluding remarks, the author
warns against the cosmopolitanism of neo-liberalism and empire, offering
instead the promise of the cosmopolitanism to come.
Key words: human rights, humanity, cosmopolitanism, neo-liberalism.
S engleskog prevela Adriana Zaharijevi}

Br. 143–144, III–IV/2009
100 UDK: 172.4:141.7 100

341.231.14:141.7
340.122:141.7
ENTONI PAD@EN*
LJUDSKA PRAVA, PRIRODNA PRAVA I

IMPERIJALNO NASLE\E EVROPE
O pravima ~oveka postoji toliko teorija; valjalo bi

mo`da obratiti malo pa`nje i na njihovu prirodu i
osobine. Trebalo bi da vas zanimaju konkretni ljudi,
obi~an ljudski ìvot i delovanje.
Pisma Edmunda Berka (Edmund Burke)
[arl-@an-Fransoa Depon (Charles-Jean Francois
Depont)1
Godine 1947. delegacija Saudijske Arabije uputila je protest komitetu
koji je pisao nacrt Univerzalne deklaracije ljudskih prava jer je „gotovo
isklju~ivo uzeo u obzir standarde zapadne civilizacije“, uz opomenu da
zadatak komiteta nije da „potvrdi superiornost jedne civilizacije nad
svim drugima, niti da uvede jednoobrazne standarde za sve zemlje sve-
ta“.2 Od tada sli~ne kritike postaju op{te mesto. Rasprostranjena islam-
ska kritika ideje „ljudskih prava“, kao i primedbe nekih azijskih despo-
ta, naro~ito singapurskog Li Kuan Jua (Lee Kuan Yew), insistira}e na
priznavanju postojanja posebnog skupa „azijskih vrednosti“, koje na-
vodno postavljaju dobrobit zajednice iznad dobrobiti individue. Kritika
* Anthony Padgen (2003), Human Rights, Natural Rights and Europe’s

Imperial Legacy, Political Theory, Vol. 31, No. 2, April: 171–199.
1 Letter to Charles-Jean-Francois Depont, u Daniel E. Ritchie (ur.) Further
Reflections on the Revolution in France, Liberty Fund, Indianapolis, 1992, 13.

2 Citirano prema: Michael Ignatieff, Human Rights as Politics and Idolatry,
Amy Gutman (ur.), Princeton University Press, Princeton and Oxford, 2001, 59.
Videti i: Glen Johnson i Janusz Symonides, The Universal Declaration of Human
Rights: A History of Its Creation and Implementation, 1948–1998, UNESCO, Pa-
ris, 1998. Primedba Saudijske Arabije odnosila se na ~lan 16, koji je propisivao
ènama slobodu da izaberu svoje bra~ne partnere, i na ~lan 18, koji je propisivao
slobodu verskih uverenja.
ideje „ljudskih prava“ javlja se i u zapadnom, dominantno liberalnom i 101

akademskom okviru, gde se ukazuje na njenu zavisnost od preuske
francuske, britanske i ameri~ke pravne tradicije.3 Donedavno se i kato-
li~ka crkva sna`no protivila trijumfu lai~kog individualizma nad vred-
nostima hri{}anske zajednice, a u izvesnim papisti~kim krugovima to
protivljenje ni danas ne prestaje.4
Svim navedenim kritikama zajedni~ko je priznanje ~injenice – i pri-
govor toj ~injenici – da su „prava“ kulturni artefakti, maskirani u uni-
verzalne, nepromenljive vrednosti. Prava su, pre svega, tvorevine jedne
posebne pravne tradicije, starorimske, {to se posebno odnosi na spise
velikih rimskih pravnika od II do VI veka, iako su i ideja i kulturni
okvir iz kojih je ta tradicija ponikla ustanovljeni ve} tokom rane Repu-
blike. Ne poznajemo nijednu koncepciju prava koja bi bila nezavisna od
te kulture. To je mo`da i o~igledno. Me|utim, dok za kriti~are ideje to
predstavlja o~igledno pobijanje bilo kakve vrste univerzalnog ili prirod-
nog prava, pobornici tradicije prava, naro~ito koncepta „ljudskih pra-
va“, preko njegove istorije neretko prelaze u ti{ini.
U svom ~uvenom radu o prirodnim pravima H. A. L. Hart (H. A.
L. Hart) tvrdi:
Mogu postojati pravila pona{anja koja nazivamo moralnim pravilima...
kod kojih se ne polazi od ideje prava, i nema ni~eg protivre~nog ili ap-
surdnog u moralnim pravilima koja bi se sastojala isklju~ivo od propisa, ili
u kodu koji propisuje samo {ta treba da se uradi da bi se do{lo do sre}e ili
do nekog ideala li~nog savr{enstva.
Hart isti~e da ni kod Platona ni kod Aristotela, niti kod bilo kog
drugog helenskog pisca, nema termina koji bi se mogao prevesti kao
pravo, {to pak ne vaì za termin pravda. Gr~ko pravo i zakonodavstvo
3 Videti na primer: A. Pollis i P. Schwab (ur.), Human Rights: Cultural and

Ideological Perspectives, Praeger, New York, 1979. Sve tri kritike citirane su u: Ig-
natieff, Human Rights as Politics and Idolatry, 58–95.
4 Tek je tokom Drugog vatikanskog koncila 1965. godine Crkva versku slo-
bodu prepoznala kao pravo, a ne kao pitanje razboritosti. Dokument koji je Pap-
ski savet za pravi~nost i mir (Iustitia et pax) odobrio 1975. godine, nazvan „Cr-
kva i prava ~oveka“, priznaje zna~aj ideje ljudskih prava i poku{ava da ih predsta-
vi kao neodvojiv deo istorije hri{}anstva. Papska enciklika iz 1991. godine, Cen-
tesimus annus, predstavila je sopstvenu listu prava gde se, uprkos uklju~ivanju
prava na slobodu govora i na slobodno udruìvanje, nagla{ava i „pravo na odra-
stanje u jedinstvenoj porodici“ i pravo na „stvaranje porodice“. (Poslednje pravo
je verovatno bilo odgovor na kineska ograni~enja broja ~lanova porodice i, uop-
{te uzev, na sve vrste kontracepcije.) Od tada, papa je ~esto koristio ideju ljudskih
prava, naro~ito protiv nehri{}anskih dru{tava. Videti Les droits de l’homme et
l’Eglise, Vatikan, 1990.
102 najve}im delom spadaju u kategoriju propisa i pravila o tome kako da

se dostigne najve}e dobro. Budu}i da je Hart taj ~lanak napisao 1955.
godine, smatrao je da bi se ta pravila najbolje mogla opisati kao „nesa-
vr{ena“.5 Posle vi{e decenija rasprava o kulturnom i moralnom plurali-
zmu, mnogi moderni teoreti~ari bi se ~ak i toga klonili. Ipak, poku{aj
da se izbegne rasprava o kulturnim specifi~nostima, utkanih u samu sr`
poduhvata definisanja prava, odve} je ~esto zavr{avao shvatanjem da
stvaranje jedne specifi~ne kulture (osobito zato {to je tu re~ o mo}noj
zapadnoj kulturi) nikako ne moè da vaì za sve druge kulture, {to nas,
ukoliko se shvati ozbiljno, li{ava svih sredstava pomo}u kojih usposta-
vljamo zajedni~ke moduse pona{anja me|u razli~itim narodima. Ne-
sporno je da „me|unarodna zajednica“ u ovom trenutku izvodi svoje
vrednosti iz jedne verzije liberalnog konsenzusa, koji u su{tini predsta-
vlja sekularizovano prevrednovanje hri{}anske etike, bar onog {to se
odnosi na ideju pravà.6 To, me|utim, ne poni{tava tvrdnju da su ove
vrednosti od dugoro~nog interesa za najve}i deo ljudskog roda. Kada
bismo se posluìli kantovskom ra~unicom, mogli bismo razumno da
pretpostavimo da bi sve individue u svim zajednicama mogle da kaù
da razumeju zna~enje termina ljudskih prava, iako u ovom trenutku za
tu ideju mo`da ne znaju ili je ne prepoznaju. Istorija „ljudskih prava“
moè da posluì kao podsetnik da svaki put kad èlimo da potvrdimo
svoju veru u univerzalno, moramo po~eti izjavom o spremnosti da pret-
postavimo i branimo bar neke vrednosti izrazito specifi~nog na~ina ì-
vota. Jer oklevanje da se prihvati ta, za mnoge neprijatna ~injenica, sla-
bi argumente protiv onih za koje su vrednosti moderne liberalne tradi-
cije, a kamoli ne{to {to podse}a na kategori~ki imperativ, naprosto be-
mislene. (Ili protiv onih, poput mladog Karla Marksa, koji „prava ~ove-
ka“ odbacuju kao izraz interesa jedne odre|ene klase, „egoisti~ne“ bur-
òazije.)7
Pobornike teorije prava koji su osetljivi na kulturne razlike, istorija
prava, iura, stavlja u dvostruko nelagodan poloàj: ne samo {to su pra-
5 H. A. L. Hart, Are There Any Natural Rights?, The Philosophical Review
LXIV (1955): 175–91.

6 Tokom poslednjih dvadeset godina rimokatoli~ka crkva je napustila ovakav
opis istorijskog porekla „ljudskih prava“, nastoje}i da izbegne neke od {tetnih im-
plikacija ve}ine teza o ljudskim pravima. O ovom pitanju videti: Leonard Swidler,
Diritti umani: una panoramica storica, Concilium, Rivista internazionale di teolo-
gia 26 (1990): 27–42.
7 Najozbiljniju i najelokventniju kritiku Marksove pozicije, iako sada done-
kle zastarelu, nudi Claude Lefort, Droits de l’homme et politique, u: L’Invention

démocratique, Fayard, Paris 1981, 45–83. O netrpeljivosti levice prema ideji indi-
vidue videti: Francois Furet, La gauche et la révolution au milieu du XIXe siècle,
Hachette, Paris 1986.
va tvorevina rimske pravne tradicije nego {to su svoj savremeni oblik 103
dobila u kontekstu imperijalisti~kih zakonodavnih praksi, ostaju}i ~vr-
sto povezana s imperijalnom ekspanzijom i njenim posledicama sve do
kraja XIX veka. Mo`da bi nam poku{aj verodostojnog opisa veze prava
i evropskih imperija u razvoju omogu}io poziciju sa koje }emo lak{e
razumeti za{to i dalje verujemo da se „na{e“ vrednosti podudaraju s
vrednostima ljudskog roda u celini, i da li je to {to radimo opravdano.
I
Engleska re~ pravo (right) iako nema~kog porekla, zapravo je prevod
latinskog termina ius. U rimskom pravu se pod tim podrazumevala pre-
raspodela dobara prema tome koliko kome pripada, Suum ciuque tri-
buere.8 Ius je tako|e ne{to objektivno. Drugim re~ima, verovalo se da
je re~ o ne~em saznatljivom. (Zava|ene strane su se zaklinjale u pravi~-
nost svojih tvrdnji, od kojih je jednu podupirao vi{i red ili neki drugi
natprirodni sud. Presuda je bila ius. Zbog toga se tokom srednjeg veka
termin ius koristio kao sinonim za zakon, lex.) Rano rimsko pravo ne
poznaje ideju prava sli~nu na{oj. Ius je pokrivao i pravo i du`nost, po-
{to je odre|ivao stvar koja se smatrala obavezuju}om. Rimsko pravo u
po~etku tako|e nije pretpostavljalo postojanje neke prirodne, odnosno
univerzalne kategorije. Pojedinci su mogli da se pozivaju na iura po za-
konu. Ali niko ih nije imao na osnovu svoje ljudskosti, iako su posle
Karakalinog edikta iz 212. godine n. e., prava priznata na osnovu gra-
|anskog statusa u carstvu, {to je u nekim slu~ajevima izgledalo kao ista
stvar. No, odluke Corpus Iuris Civilis uvek su se ticale samo gra|an-
skog zakona, i stoga se nisu pozivale na neki prirodni ili univerzalni po-
redak. Me|utim, car Justinijan }e u VI veku uvesti pojam prirodnog za-
kona. To je bila pravna artikulacija stoi~ke ideje koinos nomos, odno-
sno zajedni~kog poretka za ~itav svet ({to se nije nu`no odnosilo na je-
dinstven gra|anski zakonik, a jama~no ne na op{ti korpus iura). Ono
{to mi nazivamo „ljudskim pravima“ razvilo se iz ovih prava koje su
rimski pravnici i njihovi pravni i teolo{ki naslednici nazvali „prirodnim
pravima“, a prirodna prava su bila najva`nija komponenta tog prirod-
nog zakona – ius naturae – koji je postao jedan od najuvijenijih, najo-
sporavanijih i najmo}nijih jezika u istoriji zapadnoevropskog politi~kog
i pravnog mi{ljenja do kraja XVIII veka.
Prema Justinijanu prirodni zakon se odnosio na one proste obrasce
pona{anja – prokreaciju, ishranu itd. – koje su delila sva ìva bi}a. Kasni-
ji pravnici }e, me|utim, redukovati prirodni zakon na forme pona{anja
8 Videti Michel Villey, Philosophie du droit, Dalloz, Paris, 1982, I, 65.

104 koje prili~e samo ljudima (ili ~ak, prema mi{ljenju pravnika Gaja iz II
veka n. e., jedino hri{}anima), da bi ga u XIII veku Toma Akvinski tran-
sformisao u skup univerzalnih i uro|enih principa koji treba da sluè
kao most izme|u ljudskog i boànskog.
Rimskim pravnicima, koliko paganskim, toliko i hri{}anskim, bilo
je zajedni~ko shvatanje univerzalnog ljudskog roda, ~ak i neke vrste
univerzalnog svetskog ordo, koji je Ciceron nazvao „republika celog
sveta“ (respublica totius orbis). Taj je poredak donekle bio odraz – a u
hri{}anskom carstvu o njemu se neretko govorilo i kao o samoj su{tini
– prirodnog zakona. No, njime je upravljao i korpus zakona zasnovanih
na obi~ajnom pravu – takozvani „zakon naroda“ (ius gentium). U po-
~etku se pod tim mislilo samo na odnos Rimljana i svih stranaca (gens)
s kojima su stupali u dodir. Do XIII veka, me|utim, ova se ideja tran-
sformi{e u sloèn skup propisa koji reguli{u odnose me|u nezavisnim
dràvama. Po{to se zajednica celog ljudskog roda smatrala starijom od
nacije, ius gentium sti~e ve}u pravnu snagu od lokalnih zakonodavnih
praksi pojedina~nih naroda, tako da, re~ima {panskog teologa iz XVI
veka, Franciska de Vitorije (Francisco de Vitoria, c. 1485–1546), nijed-
no „kraljevstvo ne moè da odlu~i da zanemari taj zakon naroda“.9 Ta-
ko|e bi se moglo tvrditi da je svaki vladar koji je radio u ime zakona
naroda posedovao nadnarodni autoritet, to jest „autoritet celog sveta“,
kako ga naziva Vitorija pozivaju}i se na Cicerona. To je, naravno, zna-
~ilo da je zakon naroda podjednako vaìo i za hri{}ane i za nehri{}ane,
kao i prirodni zakon (no suprotno bilo kom ~isto gra|anskom zakonu).
Me|utim, budu}i da nije postojalo politi~ko telo koje bi delovalo u ime
„jedinstva i dobrobiti celog sveta“, javio se problem odre|ivanju sadr-
àja tog zakona. U toj ta~ki bilo je te{ko razdvojiti – u meri u kojoj je
te{ko razgrani~iti „prirodno“ i ono {to se takvim ne smatra – lokalne
norme od onih koje bi se mogle ubrojiti u norme koje su dovoljno „ute-
meljene na razumu“ da bi se mogle usaglasiti sa „zajedni~kim dobrom
celog ~ove~anstva“.
Otuda je bio potreban samo jedan korak da se i prirodni zakon i
zakon naroda smatraju saglasnim s bogomdanim instinktima univerzal-
ne ljudske prirode, te da se samim tim sva iura, bilo da pripadaju jed-
nom bilo drugom zakonu, tako|e ozna~e kao prirodna. Neki pravnici
su govorili o „zakonu Prirode i Naroda“, isti~u}i da zakon naroda daje
sadràj prirodnom zakonu. (Kasnije }e, u XVII veku, neki teoreti~ari
poput Grocijusa ŠGrotius ¹ i Pufendorfa ŠPufendorf ¹, nastojati da me|u
njima o~uvaju razliku govore}i o primarnom i sekundarnom zakonu
9 „On Civil Power“ 3.4, Vitoria Political Writings, Anthony Pagden i Jeremy
Lawrance (ur.), Cambridge University Press, Cambridge, 1991, 40. Sve kasnije re-
ference odnosi}e se na ovo izdanje.
prirode.) U tom kontekstu, prirodna prava postaju osnova svih raspra- 105
va koje su se naknadno vodile o odnosima me|u narodima.
Kasniji problemi s definicijom iusa i uvo|enje ~uvene razlike me|u
subjektivnim i objektivnim pravima, mnogo duguju raspravi o ekviva-
lentnosti dominiuma i iusa proistekloj iz franciskanskih debata sredi-
nom XIII veka o njihovom pravu na posedovanje svojine.10 To je, me|u-
tim, druga pri~a. Ono {to me ovde zanima jesu subjektivna prava, prava
koja osobe imaju zato {to su subjekti koji, po definiciji, pripadaju ljud-
skoj zajednici. Takvo shvatanje prava saìma ~uven i sveobuhvatni opis
Mi{ela Vilea (Michel Villey), koji ga predstavlja kao „svojstvo subjekta,
jedno od njegovih sposobnosti, ili preciznije slobodu (franchise), mogu}-
nost delovanja (une possibilité d’agir)“.11 Takva prava su o~igledno, bar
od XII veka, shvatana kao oblik svojine (dominium) i stoga su, prema
re~ima Vilijema Okama (William Ockham), onome ko ih je posedovao
davala mo} (potestas) – Vilieovo possibilité d’agir.12
O~igledno je da bi, prema takvoj definiciji, stvorenje koje nije u po-
sedu svojih prirodnih prava, moralo biti toliko ozbiljno o{te}eno da se
za njega ne moè smisleno re}i da je svesno bi}e. Mnogi pravni pred-
stavnici rane modernosti bili su spremni da se saglase s tim da ~ak i de-
ca mogu da poseduju prava nezavisno od svojih staratelja, iako se u na-
~elu smatralo da imaju, Aristotelovim re~ima, „nedovoljno razvijenu“
mo} odlu~ivanja. To je vaìlo i za osobe neizle~ivo poreme}ene duhom,
jer „ludak tako|e moè biti `rtva nepravde (inuria); te stoga moè ima-
ti i zakonska prava“. Iz toga su jedino bili isklju~eni insensati, istinski
neljudi.13
Definicija „ljudskih prava“ danas, naravno, nadilazi granice koje su
rimski pravnici i njihovi naslednici namenili „prirodnim pravima“. Pre-
laz s „prirodnog“ na „ljudsko“ odraàva modernu nelagodu prema ideji
10 O ovom pitanju videti klasi~no delo: Richard Tuck, Natural Rights Theori-
es, Cambridge University Press, Cambridge, 1979, i Annabel Brett, Liberty, Right
and Nature, Cambridge University Press, Cambridge, 1997.
11 „Une qualité du sujet, une de ses facultés, plus précisément une franchise,
une liberté, une possibilité d’agir.“ U: La genèse du droit subjectif chez Guillaume
d’Ockham, Archives de la philosophie du droit 9 (1969): 97–127, i rasprava u:
Brett, Liberty, Right and Nature, 4. Ovo je vrlo blisko tvrdnji Ignjatijeva da je
Univerzalna deklaracija ljudskih prava „trebalo da vrati individualno delovanje na
scenu“. Videti: Human Rights as Politics and Idolatry, 5.
12 Tuck, Natural Rights Theories, 7–9, 12–13. Brett, Liberty, Right and Natu-
re, 10–48.
13 Videti, na primer: Francisco de Vitoria, On the American Indians,
1.4:20–23, u Vitoria Political Writings, 247–249. „Iracionalna bi}a o~igledno ne

mogu imati dominium, jer je dominium pravno pitanje (dominium est ius).“
106 esencijalizovane prirode i, naro~ito od ga{enja prirodnopravne tradici-

je kod Kanta, u odnosu na to da postoje vode}i prirodni principi.
Odvajanje „ljudskog“ od „prirodnog“ omogu}ilo je da ne govorimo sa-
mo o pravu osobe na vlasni{tvo ({to se kao ideja prvi put javlja 1789.
godine u Déclaration des droits de l’homme) ve} i na, recimo, pristojno
obrazovanje ili odgovaraju}u ishranu; obe navedene stvari mogle bi se
verodostojno podvesti pod Vilieovo possibilité d’agir, iako bi za ranije
pravnike vaìlo da neobrazovana ili gladna osoba, ili osoba bez pokret-
nih dobara na neki na~in i nije bila osoba.14 Nadalje, moderna koncep-
cija „ljudskih prava“ u bliskoj je vezi sa skupom ~isto politi~kih zahteva
koji se postavljaju u ime politi~ki nedovoljno predstavljenih grupa. Na
taj na~in koncipirale su ih i Déclaration des droits de l’homme i Univer-
zalna deklaracija o ljudskim pravima, {to je vaìlo i za sve kasnije spo-
razume i konvencije o ljudskim pravima. I premda se ~esto koristio u
eksplicitno politi~kim raspravama (primera radi, oko osetljivog pitanja
legitimnosti okupacije Amerike od raznih evropskih sila), pojam prirod-
nog prava retko se, ako i ikada, shvatao kao sredstvo odre|enja na~ina
ìvota koji bi pojedinci trebalo da vode, ~im bi bio ostvaren njihov vrlo
ograni~en zahtev – za possibilité d’agir – koji im po prirodi pripada.
II
Prirodna prava su se naravno primenjivala na sve oblasti ljudskog ìvo-
ta. No, po{to je rat ekstremno stanje u kojem, kako bi rimski pravnici
rekli, osoba moè da pretrpi nepravdu, diskusije o zna~enju i implikaci-
jama prirodnih, pa i ljudskih prava, naj~e{}e su se javljale u vezi s ratom.
Rat je tako|e stanje koje na najbezo~niji na~in ru{i granice izme|u razli-
~itih naroda, a time i izme|u razli~itih gra|anskih zakonika. Rimljani
koji su, za razliku od svojih gr~kih prethodnika, ose}ali potrebu za prav-
nim sistemom koji bi vaìo u stanju rata, bili su nagnani da pro{ire po-
jam iusa kako bi mogao da obuhvati prekora~enja kulturnih granica.
Ratno stanje u Rimu bilo je regulisano u skladu s dva op{ta zakona:
ius ad bellum, koje je agresoru davalo pravo da po~ne rat, i ius in bello,
koje je definisalo na~ine vo|enja rata i povlastice na koje je pobednik
imao pravo.15 Rat je, posebno u rimskom svetu, bio neminovnost, ali je
ve}ina rimskih pravnika insistirala na tome da rat bude poslednja opci-
ja jer se ljudska bi}a razlikuju od ìvotinja upravo po sposobnosti da
sporove re{avaju dogovorom a ne silom. „Najbolja dràva“, kako pri-
14 O „osnovnim pravima“ videti Henry Shue, Basic Rights: Substance, Afflu-
ence, and U. S. Foreign Policy, Princeton University Press, Princeton Nj., 1980, 23.
15 Videti: S. Albert, Bellum Iustum, Frankfurter Althistorische Studien 10,
Lassleben, Kallmunz, 1980.

me}uje Ciceron, „nikada ne kre}e u rat osim da bi o~uvala veru ili da bi 107
branila sopstvenu bezbednost“.16
Uop{te uzev, ve}ina hri{}anskih dràva koje su nastale iz Rimskog
carstva prihvatila je to osnovno na~elo. Pravedni su oni ratovi, rekao je
Avgustin u paragrafu koji se naj~e{}e navodi koji osve}uju nepravdu
izazvanu kada narod ili civitas koja je planirala rat, zanemari obe{te}e-
nje nezakonitih radnji koje su po~inili njeni ~lanovi, ili povra}aj nepra-
vedno oduzetog.17
To zna~i da se jedino moè ratovati u odbrambene svrhe i s ciljem
kompenzacije za izvesni, po pretpostavci, ~in agresije, bilo protiv Ri-
mljana bilo protiv njihovih saveznika – socii ili amici.
Tako se prirodna, odnosno ljudska prava prvi put pojavljaju u kon-
tekstu onog {to je u praksi bila agresivna i ekspanzionisti~ka sila, u ~vr-
stoj vezi s istan~anom pravnom kulturom. Uop{te uzev, to vaì za sve
evropske imperije nastale posle propasti Rimskog carstva. Te su se im-
perije (zanemarimo li Karla Velikog i Sveto rimsko carstvo) u jednoj va-
`noj stvari ipak razlikovale od svojih prethodnika. Re~ je, naime, o pre-
te`no pomorskim dràvama, dok se mo} rimskog sveta najvi{e bazirala
na kopnenim snagama. Usled toga vi{e nije bilo lako pozivati se na za-
kon o „susedstvu“ (argument po kojem moj sused ima pravo da zahte-
va pomo} u nevolji, zato {to delimo zajedni~ki ìvotni prostor). Kada
je, primera radi, Francisko de Vitorija poku{ao da utvrdi da bi [panci
intervenisali kako bi spre~ili ljudsku `rtvu i kanibalizam u Americi, po-
{to je u pitanju odre|ena forma ratovanja vladara nad podanicima, te
da su [panci zato du`ni da podanicima pomognu jer su „varvari na{i
susedi“, on u stvari pro{iruje ideju vicini na celo ~ove~anstvo, u ~emu
prepoznajemo oblik kosmopolitizma na koji se rimski zakon o sused-
stvu jama~no nije mogao da primeni.18
Potreba da se opseg pojma prirodnog prava pro{iri toliko da se mo-
è re}i da ravnomerno obuhvata narode koji su me|usobno tako raz-
dvojeni kao starosedeoci Amerike i [panci, Holan|ani i Indoneàni,
Britanci i Mongoli, dovela je do formiranja jedne nove vrste univerzali-
zma (ili je bar uticala na njen nastanak), koja }e ponuditi temelj za pret-
postavku kojoj do tada nije mnogo toga i{lo u prilog, po kojoj se za-
konski okviri na koje odre|ena kultura polaè pravo mogu pro{iriti na
sve narode sveta, ~ak i ako ti narodi zvani~no nisu u dodiru s njenim
zakonodavstvom.
16 Cicero, De Republica 3.34. Upor. Ciceron Marko Tulije (2002), Dràva,
prev. Bojana [ija~ki-Manevi~, Beograd: Plato.

17 Augustine, Quaestiones in Heptateuchem 6.10.
18 Vitoria, On the American Indians, 3.5:15, u: Vitoria Political Writings,
287–288.
108 Taj univerzalizam se u na~elu javljao u dva oblika. Prvi koji poti~e
neposredno iz aristotelovsko-tomisti~ke tradicije izvodi zaklju~ke iz
shvatanja prirodnog zakona kakvo nalazimo kod hri{}ana, a naro~ito
kod Tome Akvinskog i njegovih sledbenika. Prirodni zakon, prema To-
minoj definiciji, suprotno pozitivnom zakonu, predstavlja „u~e{}e raci-
onalnih stvorenja u ve~itom zakonu“.19 Budu}i da se nedvosmisleno ti-
~e jedino ljudskih bi}a, prirodni zakon se manje moè odrediti kao ius
u smislu koji su mu pridavali rimski pravnici nego kao deo saznajnog
aparata. Istina je, dodu{e, da je Ciceron o pravdi govorio na gotovo isti
na~in. Me|utim, Tomini sledbenici su, ako ne i sam Akvinski, od ius
naturae stvorili korpus uro|enih, pa samim tim i o~iglednih principa
koje je Bog tokom stvaranja usadio „u srca ljudi“. Utoliko tu „na delu
nije volja Š{to bi s istinskim iusom morao da bude slu~aj¹ ve} razum i
prosve}enje“, kako o tome govori Vitorija.20 Upravo se na ovome te-
meljila jedna od najbe{njih i najduìh rasprava o pravima – neizbe`no
prirodnim – neevropskih naroda, rasprava {panskih kolonista u Novom
svetu i njihovih zagovornika u mati~noj zemlji, s jedne strane, i teologa,
civila i predstavnika kanonskog prava iz takozvane „[kole iz Salaman-
ke“, s druge strane. Rasprava je polazila od pretpostavke da sva ljudska
bi}a poseduju prava na temelju svoje ljudskosti, po{to su takva prava
uistinu upisana u ljudsku prirodu, a nema tog pojedinca, ~ak ni grupe
pojedinaca, ~iju bi prirodu mogla da modifikuju njihova verovanja ili
obrasci pona{anja, ukoliko nemamo neki poseban razlog da pretposta-
vimo da su oni toliko ekstremni da ih se ljudska bi}a istinski ne bi mo-
gla da pridràvaju. Ovde se nije raspravljalo o pravima koja ameri~ki
Indijanci jesu ili nisu imali, ve} o tome u kojoj se meri o njima moè
misliti kao o li~nostima po prirodnom zakonu.
Drugi tip univerzalizma delom nastaje kao direktan odgovor na ne-
ke navodne mane aristotelovsko-tomisti~kog odre|enja prirodnog za-
kona; delimi~no kao poku{aj usagla{avanja kalvinisti~kih shvatanja mi-
losti (nasuprot tomisti~kom razumevanju zakona) s potrebom za posto-
janjem neke vrste prirodnog zakona; delom kao sredstvo legitimacije
suverene vlasti koja bi iza{la u susret sumnjama skeptika o postojanju
smislenog obrazloènja o jedinstvenom ljudskom identitetu; delom
usled neodlo`nih i svakodnevnih briga oko za{tite od rata, a delom i
kao mogu}e oru`je u ideolo{kom arsenalu novih evropskih uljeza na
Atlantskom i Indijskom okeanu krajem XVI veka: Engleske i Holandi-
je. Ovde, naravno, upu}ujem na Hobsovo (Hobbes) i Grocijusovo shva-
tanje po kojem se prirodni zakon moè svesti na proste principe bez-
19 Aquinas, Summa theologiae, Ia. IIae. q. 91 arts 1. 2.

20 Francisco de Vitoria, On Law, 121, u: Vitoria Political Writings, 126.
bednosti. Prema Hobsu svim ljudskim bi}ima zajedni~ko je samo jedno 109
kretanje, „~ija se sila moè uporediti sa silom kojom kamen pada nado-
le“, a to nije ni{ta drugo do te`nja svakoga da izbegne smrt. „Stoga nije
apsurdno“, pi{e Hobs u tekstu De Cive
niti se moè prekoriti, niti je protivno razumu da osoba u~ini sve {to mo-
è da ne bi stala u odbranu svog tela i udova od smrti, i da bi ih o~uvala u
ìvotu. A svi su saglasni da je ono {to se ne protivi zdravom razumu, pra-
vedno u~injeno i po Pravu.21
Ova teza, valjalo bi primetiti, predstavlja ishod niza potpuno nega-
tivnih iskaza. „Ne bi bilo apsurdno“ pretpostaviti da sva ljudska bi}a
svuda zapravo èle da odbrane „svoje telo i udove od smrti“, a prihva-
timo li tu premisu, nu`no sledi da se za ono {to „nije protivno razumu“
moè re}i da konstitui{e pravo. Hobs je zapravo poku{avao da prona|e
najsvedeniju mogu}u tvrdnju, jer bi se samo takva tvrdnja mogla brani-
ti od skepti~kih prigovora koje je, izme|u ostalih, i sam upu}ivao su-
{tinski tomisti~koj ideji da „zdrav razum“ postoji u rerum natura jer,
kako Hobs prime}uje sa sebi svojstvenim sarkazmom, oni „koji obi~-
no... pozivaju zdrav razum da presudi u nesporazumima, zapravo misle
samo na sopstveno vi|enje stvari“.22
Grocijusovo gledi{te je neodre|enije, te nas teè navodi na zaklju-
~ak da je o~uvanje sopstvenog bi}a jedina distinktivna odlika koju svi
ljudi nesumnjivo dele kao pravo.23 I on je, me|utim, jednako odlu~an u
nameri da razgradi sholasti~ko zdanje aristotelovskih prirodnih vrlina u
korist skupa prostih, nesvodivih moralnih propisa. Ono {to su neoto-
misti nazivali primarnim „zapovestima“ zakona prirode, prema Groci-
jusu vi{e nisu nalozi da se bude dru{tven, na ~emu insistiraju katolici:
„voli bli`njeg svog kao sebe samog“ i „~ini drugima ono {to èli{ da
drugi ~ine tebi“ zamenili su iskazi: „bi}e dozvoljeno braniti sopstveni
21 Thomas Hobbes, De Cive 1.7; On the Citizen, Richard Tuck i Michael Sil-
verthorne (prev. i ur.), Cambridge University Press, Cambridge, 1998, 27. Upor.
Hobs Tomas (2006), ôvek i gra|anin, prev. Natalija Mi}unovi}, Beograd: Hedone.
22 Thomas Hobbes, The Elements of Law, Natural and Political, ed. Ferdi-
nand Tönnies, drugo izdanje (London: Frank Cass, 1969), 188–89. Upor. Hobs
Tomas (2006), De corpore politico ili elementi zakona, moralnih i politi~kih
(1640), prev. Adriana Zaharijevi}, Tre}i program 129/130.
23 Uprkos o~iglednim razlikama izme|u Hobsa i Grocijusa, postoji izvestan
stepen ta~nosti u Rusoovoj tvrdnji u Emilu da kada su u pitanju osnovni principi

„oni su jedno isto, razli~iti su samo na~ini izraàvanja. Razlikuju se i u metodu:
Hobs se oslanja na sofizam a Grocijus na pesnike; sve ostalo je isto“. Emile, Book
V, u: Oeuvres complètes (Paris: Bibliothèque de la Pléiade, 1964), IV, 836. Upor.
Ruso @an-@ak (1989), Emil ili o vaspitanju, prev. Du{an Tamindì}, Valjevo:
Estetika.
110 ìvot i kloniti se onog {to preti da se pokaè opasnim“ i „bi}e dozvolje-
no ste}i i zadràti one stvari koje su nu`ne za ìvot“.24 Prema Grocijusu
ova pravila su toliko temeljna da ih niko ne moè osporiti, a da „ne u~i-
ni nasilje nad sobom“. Premda Grocijus tvrdi da ljudi imaju i neke oba-
veze prema bli`njima, te se obaveze formuli{u samo u svetlu uzdràva-
nja od toga da se nekome u~ini naào. Prirodni zakon, uz koji je neka-
da i{la sloèna argumentacija u korist ljudske dru{tvenosti, sada se mo-
gao redukovati na minimalno moralno jezgro s kojim se, prema Groci-
jusu, svaki razuman ~ovek morao saglasiti, nezavisno od svojih verskih
ube|enja, lokalnih obi~aja i preferencija. Tome je Grocijus dodao svoju
~uvenu (ili ne~uvenu) tvrdnju – etiamsi daremus* – po kojoj takvi zako-
ni obavezuju ~ove~anstvo „~ak i ako bismo prihvatili ono na {ta se bez
velike zlo}e ne bi moglo pristati, da nema Boga, ili da ga ljudski poslo-
vi uop{te ne zanimaju“.25 Ukoliko, me|utim, pretpostavimo, {to mora-
mo, postojanje svemogu}eg boànstva, zakon prirode i dalje ostaje ne-
promenjen „u onom smislu da ga ni sam Bog ne moè promeniti“.26
Naravno, Bog je mogao da stvori alternativni univerzum u kojem bi, na
primer, vrane bile bele, ali to ne bi bio ovaj univerzum u kojem vlada
ova priroda. Argument kojim se Grocijus ovde koristi kao i u ve}ini
svojih spisa, zapravo ostaje na tragu konvencionalne sholasti~ke tvrdnje
da bi zakon prirode vaìo ~ak i ako, per impossible, Bog ne bi postojao.
Grocijus je uloìo znatan napor da dokaè kako su Bo`ji zakoni obave-
zni, te da se prirodni zakon, koji poti~e iz su{tinskih crta koje su u ~o-
veka usa|ene, „s pravom pripisuje Bogu, jer je on hteo da te crte u na-
ma postoje“.27 Tvrdnja Etiamsi daremus je zapravo izazvala toliko za-
prepa{}enje, po{to ju je Grocijus uspe{no koristio da bi razorio ideju o
tome da bi u svetu moglo biti nekog ure|enog telosa. Kako prime}uje
\anbatista Viko (Giambattista Vico), jedan od najpronicljivijih kriti~a-
ra Grocijusovog dela, on je tim potezom uspe{no odbacio shvatanje o
milosrdnom provi|enju u ljudskoj istoriji.28
24 De corpore politico ili elementi zakona, 173.

* Argument Etiamsi daremus (non esse Deus) glasi: ~ak i ako se dopusti da
nema Boga, prirodni zakon bi ipak vaìo. Drugim re~ima, prirodni zakon ne zavi-
si od volje svemo}nog bi}a, te se na taj na~in li{ava veze s teolo{kom tradicijom.
(Prim. ur.).
25 De iure belli ac pacis libri tres, dvojezi~no izdanje, Francis W. Kelsey (ur.),
Carnegie Institution of Peace, Washington, DC, 1913–1925, I, 13.

26 Ibid., 40.
27 Ibid., 14.
28 Videti: Anthony Pagden, Ley y sociabilidad en Giambattista Vico: hacia
una historia crítica de las ciencias humanas, Agora papeles de filosofía 16/2
(1997): 59–80.
Grocijusovi i Hobsovi (~ak i Lokovi) poku{aji da redefini{u prirod- 111

ni zakon u velikoj meri su po~ivali na pri~i o nastanku ljudskog roda iz
prirodnog stanja i o njegovom postepenom i nesigurnom napretku ka
gra|anskom dru{tvu. Isto vaì (iako u ne{to manjoj meri) za aristote-
lovsko i tomisti~ko shvatanje. Klju~na je razlika me|u njima u tome {to
je za Aristotela i Akvinskog, kao i za njihove sledbenike, ljudska dru-
{tvenost prethodila individualnom, pa je stoga u velikoj meri bila neza-
visna od ljudske volje, kao {to je dru{tvenost nekih ìvotinja, mrava i
p~ela, na primer, potpuno nezavisna od logosa. Za Grocijusa i Hobsa
je, s druge strane, gra|ansko, te samim tim istinski ljudsko dru{tvo, is-
klju~ivo stvarala~ki ~in volje. Iako su obojica donekle, uostalom kao i
Lok i kasniji teoreti~ari prirodnih prava, poput Pufendorda i Volfa
(Wolff), priznavali izvestan stepen prirodne dru{tvenosti u stanju priro-
de, njoj je pripadala sekundarna uloga, a ne uro|ena kao kod tomista.
Ljudi se sastaju na istim mestima, razgovaraju i trguju, i to je deo iden-
titeta koji svi dele u jednakoj meri koliko i ~injenica da hodaju usprav-
no i da im tela (uglavnom) nisu dlakava. No, suprotno aristotelovcima,
takozvani „moderni“ teoreti~ari prirodnih prava u ovome ne vide ni{ta
{to bi nu`no vodilo stvaranju dru{tva. Samo bi osnovni instinkt odrà-
nja, jedini nagon koji pripada ~oveku i svakom ìvom bi}u sposobnom
za osete, mogao da ima takav u~inak.29
Aristotelovsko shvatanje porekla ljudskog dru{tva utoliko predsta-
vlja opis istorijskog procesa koji neumitno vodi vi{em dobru, eudamo-
niai koja je mogu}a jedino unutar polisa, izvan ~ijih granica, ~uvenim
Aristotelovim re~ima, mogu da postoje samo zveri i heroji – ìvotinje i
bogovi, ali ne i ljudi. Nasuprot tome, pri~e o „prirodnom stanju“ kakve
nalazimo kod Hobsa, Grocijusa ili Loka, treba da pokaù kako je ne{to
nastalo, a lako je moglo biti druga~ije, i {to je u izvesnim delovima sve-
ta, posebno u Americi i Africi, odista i bilo druga~ije. Ta definicija pri-
rodnog zakona, {to su mnogi kriti~ari od [aftsberija (Shaftesbury) do
Habermasa (Habermas) pokazivali, nudi krhko obja{njenje ljudske pre-
istorije, ~ak i da je ono prvobitno bilo u neskladu s ~injenicama. Ne sa-
mo {to je zavisna od pretpostavke da rane oblike ljudskog roda krasi
sposobnost racionalnog prora~una nego polazi i od izuzetno svedenog
shvatanja ljudske psihologije, a samim tim i ljudske mo}i delovanja.30
29 Videti: Richard Tuck, The ’modern’ theory of natural law, u Anthony Pag-
den (ur.) The Languages of Political Theory in Early-Modern Europe, Cambridge
University Press, Cambridge, 1987, 99–119.
30 Jürgen Habermas, Theorie und Praxis. Sozialphilosophische Studien
(Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1978), 78–79. Upor. Habermas Jirgen (1980),

Teorija i praksa: socijalnofilozofske studije, prev. Dubravko Kolendi}, Beograd:
BIGZ.
112 Me|utim, ta je ideja opstajala, delom zbog svog krajnjeg realizma,

a delom i zato {to je proizvodila u~inke koje su (protestantske) imperi-
jalne sile od nje traìle. Ona se li{ila ~isto eti~kih normi koje su bile
neodvojive od svih prethodnih rasprava o pravima, ili ih je bar svela na
najmanju mogu}u meru. Identitet ~oveka odre|uje se kao identitet
autonomne individue koja poseduje prava, ~ime nestaje ~ovek ~iji je
identitet bio identitet politi~ke ìvotinje.
III
Oba na~ina razumevanja izvora ljudske dru{tvenosti i odnosa ~ove~an-
stva i prirodnog sveta – aristotelovski i Grocijusov – nude strukturu na
osnovu koje su evropske imperijalne sile formulisale svoje tvrdnje po
kojima polaù pravo na zemlju, dobra, a ponekad ~ak i na li~nosti pro-
tiv kojih su po~eli rat, odnosno, kako je Ciceron rekao, da bi „o~uvali
veru ili odbranili bezbednost“.
Uz verovatno neizbeàn rizik da }emo se upustiti u preterano po-
jednostavljivanje, u ovom kontekstu je mogu}e razlikovati tri op{te ka-
tegorije „prirodnih“ prava na koje su se pozivale sve imperijalne sile u
ovom ili onom trenutku. To su (1) pravo na preventivni napad, (2) pra-
vo na kori{}enje „neiskori{}ene“ zemlje i (3) pravo na ka`njavanje onih
koji kr{e zakon prirode. Prvo od njih se sasvim jasno odnosi na reali-
sti~ki argument o delotvornosti odbrane. Ako je o~igledno da postaje{
ja~i od mene, imam pravo napada pre nego {to bude{ u mogu}nosti da
udari{ na mene. Ovde, naravno, polazim od pretpostavke da si potenci-
jalno agresivan jer mo} postoji da bi se koristila, a kad si mo}an, ti po-
staje{ agresor.31 U pitanju je jedna varijanta argumenta koju su Rimljani
koristili otkako je Scipion Afrikanac prvi put napao teritorije seleukid-
skog vladara Antioha III 190. godine p.n.e., a obilato }e ga rabiti goto-
vo svaka evropska kolonizatorska sila od XVI do XIX veka, kako pro-
tiv nepokornih starosedela~kih zajednica, tako i u me|usobnim sukobi-
ma. Ovaj je argument, naravno, i danas uveliko prisutan.
Druga i tre}a kategorija prava, me|utim, uvode ne{to sasvim novo u
me|unarodne odnose. Obe pretpostavljaju da se rat moè voditi i protiv
31 Ova tvrdnja ne moè se na}i u Rolsovoj podeli na „dobro ure|ene narode“
i „dràve bezakonja“. Ma koliko narod – ne dràva u ovom slu~aju – bio dobro

ure|en, ~injenica da je ozbiljno naoruàn moè ure|enost ~initi mnogo manje vi-
dljivom, naro~ito onima koji s razlogom veruju da su ba{ oni klasifikovani kao pri-
padnici „dràve bezakonja“ (a ne naroda u ovom slu~aju); videti John Rawls, The
Law of Peoples, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1999, 94. Upor. Rols
Dòn (1995, 1996), Zakon naroda, prev. Ivana Marde{i}, Beograd: Beogradski
krug.
pojedinaca i protiv dru{tava ne samo na temelju njihovog opho|enja 113

prema potencijalnim neprijateljima u ratu nego i na osnovu potpuno
bezopasnih obi~aja koje praktikuju. ûveni jezuitski metafizi~ar Franci-
sko Suarez (Francisco Suárez) (1548–1617) poku{ao je da uvede ne{to
{to bi se moglo svrstati u tre}u kategoriju: ideju „~ove~nosti“ nad kojom
se moè izvr{iti prestup i koja se moè „ugroziti“, te je stoga treba brani-
ti od ~inova agresije kakve su ljudska `rtva ili kanibalizam. No, ta ideja
je bila odve} sloèna i zahtevala je nedvosmisleno razumevanje humani-
tas, da bi nai{la na {iroko prihvatanje. Malo je bilo onih, recimo u Fran-
cuskoj, koji su smatrali da se njihova ~ove~nost dovoljno kompromituje
pona{anjem starosedelaca Amerike da bi oni mogli da opravdaju {pan-
ska osvajanja Amerike. Ono {to je Suarez nazivao respublica humana bi-
lo je potpuno nejasno da bi imalo ve}u politi~ku teìnu, naro~ito kada se
postavljalo spram interesa nastaju}ih evropskih nacionalnih dràva.32
Pravo na neiskori{}enu zemlju – koncipirano na osnovu teze rim-
skih pravnika po kojoj sve stvari na koje niko ne polaè pravo (res ili
terra nullius) postaju posed onih koji ih prvi upotrebe – ~esto su kori-
stili Britanci u Severnoj Americi, a potom i u Australiji. Tokom osamde-
setih godina XX veka na isto se pravo pozivala i norve{ka vlada protiv
Sama, polunomadskih sto~arskih zajednica s Arktika. Ono je i dalje u
sredi{tu dugove~nog spora oko prava starosedela~kih zajednica. Prime-
ra radi, tri predstavnika naroda Meriam koji ìvi na ostrvima Mer u To-
resovom moreuzu pokre}u 1982. godine spor pred Vrhovnim sudom
Australije protiv dràve Kvinslend, suprotstavljaju}i se argumentu terra
nullius, koji je upotrebljen 1788. godine da bi se njihovi preci li{ili pra-
va na svojinu. Vrhovni sud je 1992. godine doneo presudu u njihovu
korist ~ime je ukinuta suverenost Australijskog komonvelta ne samo na
ostrvima Mer nego i na ~itavom kontinentu.33
Argument terra nullius u na~elu implicira da je mirna saradnja zemljo-
radni~kog doseljeni~kog stanovni{tva i starosedela~ke nomadske zajedni-
ce, kakva je postojala tokom prvih godina doseljavanja Engleza na ameri~-
ko tlo mogu}a bar u teoriji (paradoksalno je, me|utim, da je u Americi to
bilo mogu}e samo zato {to su starosedeoci zaista obra|ivali zemlju). âk
je i Kant, koji se èstoko protivio svakom argumentu da Evropljani imaju
32 Disputatio xii. De Bello, iz: Opus de triplice virtute theologica, fide spe et
charitate, Paris, 1621, {tampano u Vol. 2 Luciano Pereña Vicente, Teoria de la gu-
erra en Francisco Suárez, 2 vols., Consejo Superior de Investigaciones Cientificas,
Madrid, 1954, 158–161. U ovom slu~aju, autoritet koji bi mogao da utvrdi da li je
do{lo do povrede ~ove~nosti nalazio se u onome {to je Suarez nazvao „prirodna
mo} i jurisdikcija republike ~ove~anstva“.
33 U pitanju je ~uveni „Slu~aj Mabo“, Commonwealth Law Reports (Aus)
175 (1991–1992).
114 bilo kakvo pravo da osvoje druge ili da ih li{e svojine, smatrao da zemlju
koju isprva niko ne zauzima mogu da poseduju oni koji su sposobni i volj-
ni da je iskoriste na dobar na~in.34 Sli~ne te{ko}e javile su se u pogledu
prava evropskih monarha na „jalove“ zemlje koje su koristili za lov.
Kako je pravo na zaposednutu zemlju bilo upravo prirodno pravo,
svaki poku{aj poro~nih starosedelaca da stanu na put njegovom sprovo-
|enju u delo, predstavljao je kr{enje prirodnog zakona. Starosedelac
stoga moè da bude, kako glasi ~uvena Lokova optu`ba, „uni{ten kao
lav ili tigar, kao jedna od ovih divljih zveri sa kojima ljudi ne mogu da
imaju ni dru{tvo ni sigurnost“. A u svetlu ius ad bellum potencijalni do-
seljenici mogu da u|u u rat protiv takvih naroda, „kako bi dobili od{te-
tu za svaku nepravdu koju im ovi nanose“.35
Nadalje, moglo bi se tvrditi da ~ak i ako nisu pruàli nikakav otpor
pri otimanju njihove zemlje, starosedeoci nisu uspevali da se ostvare
kao ljudi jer nisu mogli da sprovedu u delo svoja prirodna prava na na-
predovanje. Svaki opis progresije ljudskog dru{tva drì da stalno una-
pre|ivanje sredstava za proizvodnju, {to uklju~uje eksploatisanje poten-
cijala prirodnog sveta kojeg je Bog podario ljudima, predstavlja klju~nu
ljudsku odliku. Oni koji se ne sluè prirodnim izvorima, koji odlu~uju
da i dalje budu lovci-sakuplja~i ili sto~ari iako mogu pre}i na zemljo-
radni~ki na~in ìvota, ne ispunjavaju obaveze koje imaju sami prema se-
bi. To je implicitno prisutno ve} kod Loka, a sasvim ga eksplicitno na-
lazimo u izuzetno uticajnom delu Emerika de Vatela (Emeric de Vattel)
Le Droit des gens ou principe de la loi naturelle, objavljenom 1758. go-
dine, koje tokom druge polovine XVIII veka postaje ud`beni~ki prikaz
prirode prirodnih prava. „Obrada zemlje“, pi{e Vatel:
34 Veoma mali broj onih koji koriste argument terra nullius pravi bilo kakvu
razliku izme|u okupacije i suverenosti. Na primer, kod Loka je o~igledno da po{to

starosedeoci Amerike ne obra|uju zemlju ne mogu ni da traè pravo vlasni{tva ili
suverenitet nad tom zemljom. Me|utim, nisu svi pravnici bili spremni da to prihva-
te. êsto se tvrdilo da su Evropljani mogli da zahtevaju velike delove teritorije Oto-
manskog carstva koji nisu bili delotvorno kori{}eni, na osnovu argumenta terra nul-
lius. Me|utim, ~ak i izuzetno uticajni zastupnik internacionalizma, Alberiko \enti-
li (Alberico Gentili) (1552–1608), koji je, uop{te uzev, bio spreman da prizna da
Evropljani imaju ve}a prava od neevropljana zbog svoje ve}e tehni~ke osposoblje-
nosti, smatrao je da bi takva okupacija bila legalna pod uslovom da naseljenici pri-
hvate suverenost sultana. Videti: Benedict Kingsbury, Confronting Difference: The
Puzzling Durability of Gentili’s Combination of Pragmatic Realism and Normative
Judgment, American Journal of International Law 92.4 (1998): 713–723, 723n.
35 Second Treatise 12, u: Locke’s Two Treatises of Government, drugo izda-
nje, uvod i komentare napisao Peter Laslett (ur.) (Cambridge: Cambridge Univer-
sity Press, 1967), 292. Upor. Lok Dòn (2002), Dve rasprave o vladi, prev. Kosta
âvo{ki, Beograd: Utopija, 241.
ne samo da zasluùje pa`nju vlade zbog svoje izuzetne koristi, ve} je to i 115
obaveza koju priroda name}e ~oveku Škurziv dodat ¹. Svaka nacija je pri-
rodnim zakonom obavezana na obradu zemlje koja joj je pala u deo (...)
Oni narodi, poput starih Germana i nekih modernih Tatara koji, iako pre-
bivaju na plodnoj zemlji, zanemaruju njeno obra|ivanje i umesto toga bi-
raju plja~ka{ki ìvot, ne uspevaju da ispune du`nosti prema sebi, nanose}i
{tetu svojim susedima zbog ~ega zasluùju da budu istrebljeni kao divlje
zveri (...) I dok je osvajanje civilizovanih carstava Perua i Meksika bila ne-
popravljiva otima~ina, dotle bi ustanovljenje raznih kolonija na severnoa-
meri~kom kontinentu moglo biti sasvim zakonito, pod uslovom da se
sprovedu u pravednim okvirima. Narodi tih ogromnih plodnih prostran-
stava lutali su njima umesto da ih nastane.“36
Kako, dakle, nisu uspeli da ispune du`nost prema sebi, Indijanci su
pre{li iz druge u tre}u kategoriju.
Postojali su dakako i drugi, neposredniji na~ini protivljenja bo`jem
planu o izgledu ljudskog roda, odnosno kr{enja prirodnih zakona, {to je
dovelo do uspostavljanja kategorije bi}a kojem su se prirodna prava mo-
gla odre}i. Po{to prirodni zakon nema o~iglednih ograni~enja, svako od-
stupanje od centralnih normativnih pravila po kojima ìve civilizovana
bi}a moglo se tuma~iti ne samo kao druga~ije nego i kao neprirodno.
Naprosto, argumenti su se svodili na tezu po kojoj ako ljude ne krasi
kultura kakvom je mi smatramo moèmo ih li{iti svih njihovih prava.
Razmotrimo li to pa`ljivo, uvi|amo da se „prirodna“ prava mogu na
pravi na~in definisati jedino prema merilima civilizovanosti. U toj ta~ki
se, na razli~ite na~ine, ukr{taju i tomisti~ka i hobsovsko-grocijevska od-
re|enja prirode i porekla prirodnog zakona i zakona naroda. Uprkos to-
me {to su ovi drugi insistirali na tome da se za svaki narod moè re}i da
prepoznaje prirodni zakon ukoliko ìvi u dru{tvu koje pruà minimum
nu`ne za{tite, ~injenica je da je bilo malo takvih dru{tava koja su to zbi-
lja mogla da pruè, a da istovremeno ne stvaraju neku vrstu politi~kog
poretka koji, prema aristotelovcima, defini{e sadràj prirodnog zakona.
Upravo je zato Grocijus tvrdio da se svi narodi sveta moraju voditi onim
{to on naziva obi~ajima „najcivilizovanijih naroda sveta“.37 Kako su se
36 Emeric de Vattel, Le Droit des gens, et les devoirs des citoyens, ou principe
de la loi naturelle, Nimes, 1793, I, 149–50. Videti i: Richard Tuck, The Rights of
War and Peace, Political Thought and the International Order from Grotius to
Kant, Oxford University Press, Oxford, 1999, 195.
37 Samuel Pufendord se kasnije protivio ovome, tvrde}i da je Grocijus pome-
{ao obi~aj koji uvek pripada pojedina~noj grupi, s prirodnim zakonom koji, ako
ve} èlimo da ima ikakvu svrhu, mora „biti koristan celoj ljudskoj rasi“. Stoga, bi-
lo je potpuno irelevantno „da li Persijanci ène svoje majke ili Egip}ani svoje se-
stre“. Citirano prema: Samuel Pufendorf, On the Duty of Man and Citizen accor-
ding to Natural Law, James Tully (ed.), Cambridge University Press, Cambridge,
1991, xxvii–xxviii.
116 ta~no definisali „najcivilizovaniji narodi“ zavisilo je od radnih teza onih

kojima je pripao posao definisanja. Izgleda, me|utim, o~igledno da su
lovci-sakuplja~i ili polunomadski narodi, koji prema ve}ini Evropljana,
nezavisno od njihovih verskih uverenja, nisu ìveli gra|anskim ili poli-
ti~kim ìvotom, neizbe`no bili isklju~eni bar iz onih stroìh definicija
tog pojma. Uprkos tome {to su i aristotelovci i moderni teoreti~ari pri-
rodnog zakona nastojali da odvoje osnovne elemente prirodnog zakona
– pa samim tim i prirodnog prava – od ~isto lokalnih politi~kih i dru-
{tvenih aran`mana – odnosno od politike – politika je odnekud uvek
uspevala da se prikrade. Jedino bi tvrdnja da postoji neko svemogu}e
boànstvo koje zapoveda da njegova kreacija poseduje izvesna transkul-
turna i nepromenljiva prava, mogla osigurati da ta prava ostanu neizme-
njena istorijom bi}a koje ih je posedovalo. Ni aristotelovci ni moderni
teoreti~ari prirodnog zakona nisu bili spremni za tu vrstu krajnje volun-
taristi~ke perspektive. Vide}emo da su teoreti~ari modernih ljudskih
prava suo~eni s potpuno istim problemom.38
IV
Od XVI do XIX veka postepeno se razvijala ideja o civilizaciji sveta ko-
ju ~ine razli~ita dru{tva, od kojih se sva povinuju odre|enim „prirod-
nim“ pravilima i obrascima i teè izvesnim „prirodnim“ ciljevima na
osnovu kojih se odre|uje razumevanje „prirodnih prava“. Time se, me-
|utim, otvara prostor za jo{ jedno „prirodno“ pravo koje se na razli~i-
te na~ine moè razumeti kao neophodan uslov za pravo terra nullius,
~ije su implikacije bile potencijalno nepregledne. Ono bi se moglo opi-
sati kao pravo na slobodni prolaz.
Tomisti~ko obja{njenje porekla gra|anskog dru{tva, kao i aristote-
lovsko, pretpostavlja da je podela sveta na razli~ite narode dovela do
nestanka mnogih drevnih sloboda ljudskog roda, mada ne svih. Franci-
sko de Vitorija, a potom i ve}ina neotomista, polaze od toga da je ~ove-
~anstvo zadràlo ono {ta Vitorija naziva „pravom na prirodno udruì-
38 Treba naglasiti da je Havijer Mugerca (Javier Muguerza) istakao da ljudska
prava ne mogu proizlaziti iz prirode, jer priroda, odnosno biolo{ko stanje ~oveka,
nije u stanju da stvori prava bilo koje vrste. Umesto toga, ljudska prava proizlaze iz
„ljudskog stanja“ koje je nesumnjivo dru{tveno-istorijska kategorija; La lucha por
los derechos (Un ensayo de relectura libertaria de un viejo texto liberal), Revista
internacional de filosofía política 15 (2000): 43–59, 53. Nedavno su mnogi teolo-
zi razli~itih hri{}anskih provenijencija poku{ali da prisvoje koncept insistiraju}i na
tome da bez utemeljenja u nekoj vrsti boànskog, koncept ljudskih prava kao raz-
li~it od gra|anskih nema mnogo smisla. Videti: Ignatieff, Human Rights as Politics
and Idolatry, 82.
vanje i saobra}anje“ (naturalis societas et communicationis)39. U pita- 117

nju je sloèn skup tvrdnji podeljen u pet podgrupa. Ovde je, me|utim,
re~ o aluziji na anti~ko pravo na gostoprimstvo, koje }e Vitorija iz gr~-
kog obi~aja transformisati u pravo po zakonu naroda. „Svaki narod“,
pi{e on, „drì da je lo{e opho|enje prema putnicima bez nekog poseb-
nog razloga ne~ove~no, a da je gostoprimljivost prema strancima hu-
mano i odgovorno pona{anje“.
„U po~etku sveta“, nastavlja on,
kada su sve stvari bile zajedni~ke, svakome je bilo dozvoljeno da pose}uje
zemlje i putuje gde god da poèli. To pravo o~igledno nije oduzeto pode-
lom svojine (divisio rerum); ta podela nikada nije navela narode da stanu
na put slobodnom op{tenju me|u ljudima.
Pravo na gostoprimstvo, a naro~ito na pomo} u opasnim situacija-
ma, zasniva se na pretpostavci o identitetu koji pripada svim ljudima.
„Priroda je ljudima“, kaè Vitorija, „dodelila izvesno srodstvo“. ôvek
nije „~oveku vuk, homo homini lupus, kako tvrdi Ovidije, ve} rod“. To
sa sobom ne donosi samo pravo na „slobodno me|usobno op{tenje“
nego i du`nost prijateljstva, jer je „drugovanje me|u ljudima deo pri-
rodnog zakona“. Zbog toga su svi ljudi du`ni da ìve u stanju uzajam-
nog prijateljstva. Indijanski „prin~evi“ bili su, dakle, „obavezani prirod-
nim zakonom na ljubav prema [pancima, te im stoga bez opravdanog
razloga ne mogu zabraniti unapre|enje vlastitih interesa“.
Vitorija je u stvari izneo argument koji bi, ukoliko bi svi nu`ni uslo-
vi bili ispunjeni, mogao i}i u korist [pancima koji su tvrdili da je njihov
rat u Americi opravdan. Kako su indijanski prin~evi o~igledno ispoljili
vrlo malo ljubavi prema [pancima, u~iniv{i sve {to im je bilo u mo}i da
stanu na put sprovo|enju njihovog prava na „prirodno udruìvanje i
saobra}anje“, [panci su na to uzvratili svojim pravom da im oduzmu
dobra. Ako je ta teza trebalo da posluì kao opravdanje za osvajanje
Amerike, ona se te{ko mogla uklopiti u realne okolnosti, jer [panci, {to
isti~u i neki Vitorijini savremenici, svakako nisu oti{li u Ameriku kao
putnici i trgovci koji pronose mir. „Ne bismo bili spremni“, suvo pri-
me}uje teolog Melhor Kano (Melchor Cano), da „Aleksandra Velikog
opi{emo kao obi~nog putnika“.40
39 Vitoria, On the American Indians, 3. 1, Vitoria Political Writings, 278. Iz-

gleda da je ovakvo odre|enje isklju~ivo Vitorijina kreacija. Avgustin je doista rekao
da spre~avanje prava na prolaz moè biti dovoljan razlog (injuria) za po~injanje
pravednog rata. Ali ta teza nema strukturu Vitorijinog argumenta. (Quaestiones in
Heptateuchum, IV. 44; Decretum C.23. 2.3).
40 Tvrde}i da Indijanci onemogu}avaju}i [pancima da slobodno pristupaju
njihovoj zemlji, zapravo kr{e prirodno, pa tako i ljudsko, pravo [panaca, i da to

118 Ali je ta teza imala {ire posledice. Vitorija ovde govori o onom {to
je, prema njegovom mi{ljenju, pravo [panaca, odnosno bilo kojih Evro-
pljana, da „posete“ i putuju kroz Ameriku. U prvoj fazi, to pravo spada
u ius gentium i prirodno je jer jednako vaì za sve narode, po{to opsta-
je iz vremena primitivnog ljudskog dru{tva, te ga stoga ne moè ukinu-
ti ljudsko delovanje.
Re~ je o onome {to je pravnik Vaskez de Men~aka (Vázquez de
Menchaca) – ~ije }e misli presudno uticati na Huga Grocijusa – nazvao
liberrima facultas, ius absolutum, apsolutnim pravom u koje se nijedno
ljudsko dru{tvo ne moè da me{a.41 Odatle sledi da ako Indijanci ne
mogu da spre~e [pance da ih pose}uju, ni Francuzi ne mogu „spre~iti
[pance da putuju ili ~ak ìve u Francuskoj, i vice versa“.42 Klju~ni deo
Vitorijinog argumenta bila je teza da je pravo na saobra}anje i udruì-
vanje opstalo i posle divisio rerum, ba{ zato {to su ljudi po prirodi bi}a
koja me|usobno saobra}aju, te bi osporavanje prava na udruìvanje
podrazumevalo da se ljudima osporava njihov identitet.
Vitorijina tvrdnja da sva ljudska bi}a imaju prirodno pravo na slo-
bodno (mirno) kretanje po celom svetu, oslanja se na dugu anti~ku i
humanisti~ku tradiciju, koja je, kao i prirodni zakon, stoi~ka po pore-
klu. Bogovi, tvrdi Seneka, nejednako su raspodelili svoja dobra {irom
zemlje kako bi ljude primorali na to da saobra}aju me|u sobom. Na taj
na~in, re~ima Libanija, gr~kog retori~ara iz IV veka, „ljudi bi mogli da
neguju dru{tveni odnos jer }e jednom biti neophodna pomo} drugog“.
Da bi ljudima olak{ali, bogovi su bili dovoljno mudri da stvore vetrove
koji duvaju u razli~itim pravcima, ~ime su omogu}ili plovidbu. Trgovi-
na je otuda izraz, re~ima Filona Aleksandrijskog, „prirodna te`nja za
odràvanjem dru{tvenih veza“. „Ukoliko uni{tite trgovinu“, tvrdio je u
I veku istori~ar Lucije Anej Flor, pod ~ime je mislio na ne{to {to nadila-
zi obi~no trgovanje, „ru{ite savez koji spaja ljudski rod“. Ne treba, da-
kle, da nas ~udi {to je atinski dekret kojim je Megaranima zabranjivana
trgovina u bilo kom delu atinskog carstva vodio Peloponeskom ratu,
niti {to je Agamemnon otpo~eo rat s kraljem Mizije kada je poku{ao da
ograni~i prolaz drumovima koji su vodili kroz njegovo kraljevstvo.
Navedeni tekstovi nisu nasumi~no izabrani. Sve njih, uz Vitoriji-
nu formulaciju argumenta, Grocijus je upotrebio u svom naj~itanijem
tekstu De mare liberum iz 1607. godine, traktatu napisanom s ciljem
predstavlja dovoljan povod za rat, Vitorijin argument zaista podse}a na argumente

savremenih pobornika ljudskih prava koji tvrde da postoji pravo intrevencije u
„dràvama bezakonja“, jer one neprekidno kr{e ljudska prava. Na primer, videti
argumente u: Rawls, The Law of Peoples, 78–81, 99–112.
41 Vidi Brett, Liberty, Right and Nature, 205–206.
42 Vitoria, On the American Indians, 3. 1, Vitoria Political Writings, 278.

da se ospori pravo Portugalcima da trguju u Indijskom okeanu. Me- 119

|utim, princip „prirodnog udruìvanja i saobra}anja“ imao je {ire im-
plikacije.43 Sme{taju}i slobodu mora i pravo na slobodno kretanje bez
obzira na nacionalne granice u prirodu, ovaj princip iznosi na videlo
i prirodno pravo za koje se tvrdi da je nezavisno od politi~kih i kul-
turnih ograni~enja. Jasno je da su pojedinci, koliko god da je njihovo
pona{anje bilo varvarsko i divlje, imali neotu|ivo pravo da saobra}a-
ju s pripadnicima svoje vrste. To je istorijska podloga savremenog
shvatanja slobode govora. înjenica da se taj tip saobra}anja tretirao
i kao sredstvo civilizovanja varvara, ni na koji na~in nije izmenila
njen status prava.
Iako nisu imali nikakvog dodira s pripadnicima „[kole iz Salaman-
ke“ ili sa njihovim delima, mnogobrojni kasniji autori ponudili su argu-
ment sli~an onom koji je formulisao Vitorija, a prihvatio Grocijus, ute-
meljen na tezi o prijateljstvu me|u ljudima, zbog ~ega se moè re}i da on
u sebi zadràva na~elno hri{}anski (i stoi~ki) smisao za univerzalnost ~o-
ve~anstva. On odzvanja u pojmu civitas maxima Kristijana Volfa (Chri-
stian Wolff), kao i u onom {to Vatel naziva „vezama univerzalnog dru-
{tva koje je priroda ustanovila me|u ljudima“. Ipak, njegov najupadljivi-
ji i najuticajniji odjek svakako je Kantov pojam ius cosmopoliticum.44
Kantova „univerzalna kosmopolitska egzistencija“ bila je, njegovim
re~ima, „najuzvi{enija svrha prirode“ i „obrazac na osnovu kojeg se mo-
gu razviti svi izvorni potencijali ljudske rase“.45 Odnosno, kako navodi u
svojoj Metafizici morala: „Ova umna ideja mirne, ~ak i ako nije prijatelj-
ska, celovite zajednice svih naroda na zemlji... nije filantropsko (eti~ko)
na~elo, ve} na~elo koje se ti~e prava“. „Svi narodi“, pi{e on dalje:
43 Njime je implicirano i pravo slobodnih osoba da me|usobno komuniciraju.

Jezik je od antike bio klju~ni deo istorijskih opisa postanka dru{tva, i sposobnost
govora nije bila samo odre|uju}a osobina ~ove~anstva ve} osnova svakog oblika
prirodne dru{tvenosti. O ovom pitanju i vezi sa jezikom prirodnih i ljudskih prava
pogledati: Victoria Kahn, Early Modern Rights Talk, Yale Journal of Law and the
Humanities, 13 (2001): 391–411.
44 Vattel, Le Droit des gens, et les devoirs des citoyens, ou principe de la loi
naturelle, I, 50; ChristianWolff, Jus gentium methodo scientifica pertractatum,

Clarendon, Oxford, 1934, II, 9–10; Kant, Prolegomena. Upor. Kant Imanuel
(2005), Prolegomena za svaku budu}u metafiziku, prev. Boìdar Zec, Beograd:
Plato.
45 „Idea for a Universal History with a Cosmopolitan Purpose,“ u: Kant Po-
litical Writings, prevodioci i urednici: Hans Reiss i H. B. Nisbet (Cambridge:

Cambridge University Press, 1991), 51. Upor. Kant Imanuel (1974), Ideja op{te
istorije usmerene ka ostvarenju svetskog gra|anskog poretka u: Um i sloboda, vi-
{e prev., Beograd: Ideje.
120 imaju izvorno zajedni{tvo nad zemljom, mada ne i nad pravednim zajed-
ni{tvom svojine (communio) pa tako ni nad njenom upotrebom; umesto
toga, narodi su povezani mogu}no{}u fizi~kog saodno{enja (commerci-
um), odnosno celovitog odnosa jednog prema svim drugima gde svako
svakome moè da predloì trgovanje.
„Kako se ti~e mogu}e unije svih naroda s obzirom na izvesne uni-
verzalne zakone o me|usobnoj trgovini, to se pravo moè nazvati ko-
smopolitskim pravom (ius cosmopoliticum)“.46 Pokaza}e se da se Kant,
poput Vitorije47, u velikoj meri oslanja na isto stoi~ko shvatanje saobra-
}anja kao osnove dru{tvenosti. Dru{tva ne mogu da napreduju ako su
me|usobno izolovana, jo{ manje ako se me|usobno preziru. Kod Grka
se mogla prepoznati te`nja ka izolaciji od ostatka ~ove~anstva, koje se
onda skupno odbacivalo zbog svog varvarstva, te`nja koja predstavlja
„savr{en izvor koji je doprineo padu njihovih dràva“.48 Za razliku od
ius gentium, ius cosmopoliticum se ipak odnosi samo na pravo intersu-
bjektivne razmene, koju je po pretpostavci podrivala distinkcija Gr-
ci/varvari. U Ve~nom miru objavljenom 1795. godine, Kant ga ograni-
~avana na „uslove op{teg hospitaliteta“. Kant vrlo precizno defini{e
sopstveno shvatanje „gostoprimstva“. U pitanju je, kao i kod Vitorije,
drevno pravo svih osoba na slobodan pristup bilo kom delu sveta. Ta-
ko, svi gra|ani imaju pravo „posete, koje pripada svim ljudima kao dru-
{tvenim bi}ima“.49 Dakle, da posete, no ne i da nastane, a jo{ manje da
pokore. Ovo pravo, pi{e u nastavku,
omogu}ava Šstrancima¹ da stvore razli~ite vrste veza sa nativnim ìteljima.
Na ovaj na~in, udaljeni kontinenti mogu da uspostave mirne uzajamne
odnose koji kasnije mogu biti ure|eni javnim zakonima, {to ljudsku rasu
~ini sve bliòm kosmpolitskoj egzistenciji.
46 The Metaphysics of Morals, ur. Mary Gregor (Cambridge: Cambridge Uni-
versity Press, 1991), 158. Pogledati: Daniele Archibugi, „Le utopie della pace per-
petua,“ Lettera internazionale 22 (1989): 55–60. Upor. Kant Imanuel (1993), Me-
tafizika morala, prev. Du{ica Gute{a, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdava~ka knji-
àrnica Zorana Stojanovi}a.
47 Pogledati komentare u Martha Nussbaum, „Kant and Cosmpolitanism“, u:
Perpetual Peace: Essays on Kant’s Cosmopolitan Ideal, ur. James Bohman i Mathi-
as Luz-Bachman (Cambridge and London: MIT Press, 1997) 36–37.
48 Kant, Metaphysik der Sitten Vigilantius, Bermerkungen aus dem Vortrage
des Herren Kant uber Metaphysik der Sitten, Angefangen den 14 Okt. 93/94 (ko-
mentare Kantovih predavanja napisao Vigilantius) u: Kants gesammelte Schriften
vol. 27, Königlich Preussichen Akademie des Wissenschaften, Reimer, Berlin,
1907–1922, 674.
49 „Perpetual Peace a Philosophical Sketch“ u: Political Writings, 106–107;
cf. The Metaphysics of Morals, 158–159. Upor. Kant Imanuel (1974), Ve~ni mir.
Filozofski nacrt, u: Um i sloboda, vi{e prev., Beograd: Ideje, 148.
Ovo se sna`no suprotstavlja „neprijateljskom pona{anju civilizova- 121

nih dràva na{eg kontinenta, naro~ito usmerenih ka trgovini, zbog ne-
pravdi koje nanose kada pose}uju strane zemlje i narode ({to je u njiho-
vom slu~aju isto {to i osvajanje)“. [ankar Mutu (Sankar Muthu) je ne-
davno istakao da je uprkos tome – ili upravo stoga – {to je ius cosmo-
politicum prolaz ka „obrascu po kojem se mogu razviti svi izvorni po-
tencijali ljudskog roda“, pravo koje, kako je Kant uporno tvrdio, vaì
za pojedince u jednakoj meri u kojoj vaì i za dràve:
pravo gra|ana sveta, i pojedinaca i dràva Škoji su ¹ u poziciji da zvani~no
uti~u jedni na druge, jeste da budu tretirani kao gra|ani jedinstvene drà-
ve ~ove~anstva (ius cosmopoliticum).
Univerzalna kosmopolitska egzistencija ostaje za budu}nost. Kako,
me|utim, kosmopolitsko pravo moè biti pravo samo po prirodi, to
nam nudi kona~no jemstvo da takva budu}nost nije utopija, nego joj se
„neprekidno pribliàvamo Šte stoga ¹ ne samo da je zamisliva“, ve}
predstavlja i moralnu du`nost.50
V
Tradicija prirodnog zakona, a s njom i shvatanje „prirodnog“ prava, za-
vr{ava se s Kantom. Po~etkom prve decenije XIX veka prirodna prava
uistinu postaju „besmislica na {takama“, kako glasi ~uvena fraza Dère-
mija Bentama (Jeremy Bentham) (va`no je, me|utim, naglasiti da je
Bentamov napad usmeren ka oslabljenom pravnom naturalizmu Dekla-
racije o pravima ~oveka i gra|anina iz 1789. godine, pre nego na ranu
modernu tradiciju prirodnog zakona). Kantovska vizija kosmopolitskog
sveta tako|e je posrnula pred plimom novog nacionalizma, ~ije se na-
predovanje u velikoj meri moè pripisati upravo onim imperijalisti~kim
ambicijama za koje se Kant nadao da su kona~no napu{tene. înilo se
da je to bio pravi trenutak da se odbace apstrakcije na kojima su po~i-
vala prirodna prava i da se, kao {to je Edmund Berk zahtevao od svog
mladog francuskog kolege, u ljudskim bi}ima vi{e ne posmatraju pri-
rodni ~inioci ve} „konkretni ljudi“ koji u~estvuju u zajedni~kom ljud-
skom ìvotu.51 Izme|u Kanta i Berka se, naravno, nalazi Francuska re-
50 The Conflict of the Faculties, ur. Mary Gregor (Lincoln: University of Nebra-
ska Press, 1992), 167. Sankar Muthu, Justice and Foreigners: Kant’s Cosmopolitan
Right, Constellations 7 (2000); od istog autora videti: Enlightenment against Empi-
re, Princeton University Press, Princeton, Nj, u pripremi, chap. 5. Upor. Kant Ima-
nuel (1974), Spor me|u fakultetima, u: Um i sloboda, vi{e prev., Beograd: Ideje.
51 Naravno, za Berka je „prirodni“ zakon propisivao samo neophodnost po-
{tovanja autoriteta Boga i gra|anskog prava. Prema njegovom mi{ljenju, francu-

ska Deklaracija nije predstavljala samo sprovo|enje „entuzijazma“ rimskog prava
122 volucija, a upravo se revolucija u na~elu ozna~ava kao trenutak u kojem

nastaje moderna koncepcija „ljudskih prava“ – „prava ~oveka“.
Koncepcija prirodnih prava implicirala je ne{to {to bismo mogli opi-
sati kao negativno udruìvanje s gra|anskim ili ljudskim zakonom, u
tom smislu da se nije mogao doneti nijedan zakon koji bi bio otvoreno
protivan prirodnom zakonu, niti bi savest ijedne osobe bila obavezna na
po{tovanje takvog zakona. Kako bilo da bilo, nijedno prirodno pravo ne
podrazumeva udruìvanje s bilo kakvim politi~kim ~inom ili odre|enim
politi~kim poretkom, iako su, naravno, neki politi~ki ~inovi – rat je naj-
o~igledniji primer – o~ekivana posledica kr{enja prava utemeljenog u
prirodi.52 Déclaration des droits de l’homme et du citoyen iz 1789. godi-
ne ozna~ava prekid s takvim na~inom razmi{ljanja. Kao {to isti~e Nor-
berto Bobio (Norberto Bobbio), prva tri ~lana Deklaracije ponavljaju
Rusoovo shvatanje o stvaranju dru{tvenog ugovora: prvi se odnosi na
~ovekovo prirodno stanje, drugi na ciljeve gra|anskog i politi~kog dru-
{tva, a tre}i na „princip legitimnosti mo}i koja po~iva u naciji“.53 Me|u-
tim, nasuprot verziji koju nudi Dru{tveni ugovor, Deklaracija ne treba
da bude istorijski narativ, po{to sva prava koja ova stanja po pretpostav-
ci prenose, postoje istovremeno. „Prava ~oveka“ su stoga i dalje prirod-
na prava, po{to su „neotu|iva i sveta“ i po{to su svi ljudi „ro|eni i ìve
slobodno i jednaki u pravima“; mora se, {tavi{e, pretpostaviti da ona
ostaju prirodna ~ak i po{to je dru{tvo ustanovljeno.54 Te teze, prema
Marksu, umnogome predstavljaju prvobitno poricanje ~injenice da je
u praksu ve} je bila i poku{aj napu{tanja „predrasuda“ na kojima je ono po~ivalo.

Pisao je: „Ako prona|u ono {to traè, a retko u tome ne uspevaju, smatraju da je
pametnije da tu predrasudu, s rezonom koji ima, ne diraju, nego da skinu ogrta~
predrasude ne ostavljaju}i ni{ta osim golog rezona.“ Upor. Edmund Berk (2001),
Razmi{ljanja o revoluciji u Francuskoj, prev. Ljiljana Nikoli}, Beograd: Filip Vi-
{nji}, 104.
52 Po ovom pitanju, Ignjatijev ispravno kaè: „Prava su neizbe`no politi~ka,
jer pre}utno podrazumevaju konflikt izme|u onoga koji ima pravo i onoga koji to
pravo uskra}uje, postojanje neke instance protiv koje onaj ko poseduje prava mo-
è da se pobuni sa razlogom“; Human Rights as Politics and Idolatry, 67.
53 Norberto Bobbio, L’età dei diritti, Einaudi, Torino, 1990, 103.
54 Les droits naturels, inaliéables et sacrés de l’homme (Preambule); „Les
hommes naissent et demeurent libres et égaux en droits“ (~lan 1), u: Luicen Jau-
me (ur.), Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946, Flam-
marion, Paris 1989, 12. Sli~ne tvrdnje se mogu na}i u Poveljama o pravima drà-
va Virdìnije, Merilenda i Masa~usetsa. Me|utim, dok je ameri~ko dru{tvo osmi-
{ljeno eudemonisti~ki, kroz „op{te dobro“, „dobro svih“, „zajedni~ki boljitak“,
francusko razumevanje dru{tvenog poretka, uprkos o~iglednom uticaju Rusoa na
neke delove ustava, pre svega je individualisti~ko. „Svrha svakog politi~kog udru-
ìvanja je o~uvanje prirodnih i neotu|ivih prava ~oveka“ (~lan 2).
ljudski identitet nu`no i neizbe`no politi~an. No one se ne izri~u u ko- 123

rist ~itavog ~ove~anstva, ve} u ime suverenog naroda, „ustanovljenog u
nacionalnoj skup{tini“. Nadalje, ta osnovna prava za koja se kaè da su
sveta i neotu|iva, sasvim su izri~ito gra|anska i politi~ka, uprkos tome
{to nastaju na tragu Hobsove i Grocijusove koncepcije prirodnog zako-
na.55 Ona proisti~u iz gra|anskog statusa njihovih nosioca, ali primenu i
zna~enje ne mogu imati u kontekstu pukog gra|anskog dru{tva ve} jedi-
no u kontekstu dru{tva koje je konstituisano kao nacija. Ona, drugim re-
~ima, ne podrazumevaju samo izokretanje sholasti~kog nego i grociju-
sovskog shvatanja ius naturae, kao zakona na koji podela ~ove~anstva na
nacije nu`no ne sme uticati. Uklju~ivanje prava na svojinu, koje je u sre-
di{tu ~itavog potonjeg revolucionarnog zakonodavstva i koje ostaje cen-
tralno za svako naknadno moderno promi{ljanje prirodnih prava, uspe-
{no poni{tava ~itavo ranomoderno podvajanje prirodnog i gra|anskog,
po{to se deljenje Adamovog nasle|a nekim narodima sveta tuma~ilo kao
prva prilika u kojoj je postignut dru{tveni ugovor. Revolucija je, Tokvi-
lovim (Tocqueville) re~ima, mo`da i posmatrala „~ove~anstvo“ nezavi-
sno od dru{tvenih, pravnih i normativnih svetova kojima su ljudi nu`no
konstituisani, i njemu se zaista moglo ~initi da je revoluciju „vi{e podsta-
kla èlja za obnavljanjem ljudskog roda nego za reformisanjem Francu-
ske“. No, Deklaracija je, uprkos tome, uspostavila siguran most izme|u
one vrste apstraktnog mi{ljenja koje Tokvil naziva „religijskim“, i kon-
kretnih, nacionalnih, politi~kih ambicija koje }e dominirati raspravom o
pravima tokom celog XIX veka.56
Zanemarivanje ranije koncepcije „prirodnog“ u modernom razu-
mevanju „gra|anskog“ i „politi~kog“ postaje nagla{enije u velikom
broju nacrta raznih deklaracija o pravima ~oveka, pisanih po nastanku
Republike. Na primer, 1793. godine, Kondorse (Condorcet) pi{e
Déclaration des droits naturels, civils et politiques des hommes. Godinu
dana kasnije, Varle (Varlet) pravi nacrt svoje Déclaration des droits de
l’homme en l’état social koja, uprkos tome, ta prava defini{e kao „izve-
dena iz prirode koja je uvek jedna i nepromenljiva“ i „stara koliko i
svet sam... sveta, neotu|iva i neprenosiva“.57 Kasnije se jezik jo{ menja
55 „To su pravo na slobodu, vlasni{tvo, bezbednost i otpor tla~enju“ (~lan 2).

56 Tocqueville, L’Ancien régime et la révolution, ur. Francoise Mélonio (Paris:
Flammarion, 1988), 107–108, knj. I, gl. III. Upor. Tokvil Aleksis de (1994), Stari
reìm i revolucija, prev. Aljo{a Mimica, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdava~ka
knjiàrnica Zorana Stojanovi}a.
57 Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946, 240,
269. ^lan 1 Kondorseovog predloga glasi: „Les droits naturels, civils et politiqu-
es des hommes, sont la liberté, l’égalité, la sûreté, la propriété, la garantie sociale,
et la résistance à l’oppression.“
124 tako da „prava ~oveka“ postaju specifi~no ograni~ena na ona prava ko-
ja pojedinac ima kao gra|anin, iako se njihovo poreklo i dalje rutinski
sme{ta u prirodu ~ove~anstva.58 Fraze koje su odre|ivale prirodno po-
reklo tih prava – „droits des peuples“, „droits de l’homme en société“ –
postaju op{te mesto i ponavljaju se u nacrtima deklaracija „sestrinskih
republika“ kao {to su Ligurija, Batavska republika (Holandija), Rim i
Napulj.59 Stanje se, me|utim, izmenilo do 1848. godine, o ~emu svedo-
~i Ustav Druge republike koji, premda pominje „prava i du`nosti koje
su starije i nadmo}nije od pozitivnih zakona“, ta prava ne kvalifikuje
kao „prirodna“ niti ih, {tavi{e, opisuje kao „droits de l’homme“, ve} sa-
mo kao „droits de citoyens“.60 Odbacivanjem samog pojma „prirodnih
prava“ u intelektualnim miljeima, koncepcija prirodnog zakona je u
potpunosti napu{tena. Prava ~oveka vi{e nisu prava koja ~ovek moè
posedovati bez obzira na dru{tvo ili u me|usobno razli~itim dru{tvima.
Od sada je re~ o onim pravima koja se mogu imati samo u dru{tvu, i to
samo u dru{tvu koje je ure|eno kao republikansko, demokratsko i
predstavni~ko.
Prirodna prava, koja su u izvesnoj meri nudila mogu}nost ograni-
~enja pona{anja evropskih kolonijalnih sila, sada su transformisana u
poseban skup politi~kih prava koja su se, kao {to je Kant uo~io, mogla
razumeti jedino u kontekstu jednog posebnog politi~kog poretka: u
kontekstu republikanske, i kasnije predstavni~ke, vlasti.61 Me|utim, u
procesu njihove transformacije u politi~ka prava koja se mogu posedo-
vati samo unutar posebnih politi~kih reìma, prava ~oveka postaju sve
beskorisnija u me|unarodnim ili interkulturnim odnosima. Liberali ko-
ji su pripadali generaciji Dòna Stjuarta Mila (John Stuart Mill) i Tokvi-
la, o pravima su mogli da govore samo u okviru onog {to }e se nazivati
58 Videti Olympe de Gourges, Les droits de la femme (1791) (Les Déclarati-
ons des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946, 198–209) gde se tvrdi da: „la
femme naît libre et demeure égale à l’homme en droits.“ Ipak, trebalo je sa~ekati
1946. godinu da bi ovaj princip bio inkorporiran u Ustav êtvrte republike.
59 Kao {to je Pjer Manen (Pierre Manent) istakao, Deklaracija iz 1789. godine
odnosila se na: „Des droits de l’homme et du citoyen, on pourrait dire que les dro-
its du citoyen l’avaient emporté sur ceux de l’homme.“ Me|utim, do kraja XIX ve-
ka: „on s’intéressa davantage à l’inscription politique des droits humains dans le
cadre d’un État national qu’à l’affirmation générale des droits en tant que tels“; Pi-
erre Manent, Cours familier de philosophie politique, Fayard, Paris, 2001, 165.
60 Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946,
321–322.
61 Naravno, za Kanta ne i demokratske. Iako je Kantova ideja predstavni~ke
vlasti ekskluzivna, pa stoga i antirusoovska, zasnovana je na tezi da samo repre-

zentativni sistem dozvoljava punu autonomiju ~oveka. Videti Daniele Archibugi,
La democrazia nei progetti di pace perpetua, Teoria politica 6 (1990): 122–136.
„civilizacijom“, {to se u krupnim obrisima odnosilo na vrednosni si- 125

stem evropskih naroda. Distinkcija izme|u prirode i dru{tva, i izme|u
prava koja osoba moè imati kao individua i onih koja moè imati kao
~lan date zajednice, koju su i tomisti i moderni teoreti~ari prirodnog
zakona nastojali da o~uvaju, premda s ograni~enim uspehom, sada se
uru{ava. Oni koji su verovali da spadaju u civilizovane, imali su obave-
zu da se prema „nazadnim“ ili „varvarskim“ narodima ne pona{aju
okrutno i „nehumano“. U slu~aju napada agresora, Varvarin se, me|u-
tim, nije mogao da pozove ni na jedan prirodni zakon, ni na jedan kor-
pus prava. Kako je Mil rekao, varvari „nemaju prava kao nacije“. I sa-
mo su pripadnici nacija uop{te mogli da imaju prava.
VI
Do kraja Drugog svetskog rata takvo shvatanje je u potpunosti napu{te-
no. Zverstva po~injena u njegovo ime podrila su svako odrìvo uvere-
nje o postojanju neke op{te „civilizacije“. Postalo je, {tavi{e, o~igledno
da biv{e evropske imperije, koje su od XVI veka nudile kontekst za ras-
pravu o svim me|unarodnim odnosima i svim razmatranjima me|una-
rodnog zakona i prava, prolaze kroz proces ubrzanog raspadanja. Ono
{to je bilo potrebno bio je nov konsenzus. I upravo je to trebalo da po-
nudi Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine. Da bi
to u~inila, me|utim, ona je morala da odbaci specifi~no politi~ku kom-
ponentu na kojoj su zasnivana „prava ~oveka“. Na tom se mestu sada
nalazi mo} delovanja individue koja se moè potvrditi ~ak i nasuprot –
u ve}ini slu~ajeva naro~ito nasuprot – politi~koj zajednici kojoj indivi-
dua pripada. U tom pogledu, ona raskida s tradicijom koju po~inje
Déclaration des droits de l’homme i, kao {to isti~e Majkl Ignjatijev
(Michael Ignatieff), ozna~ava „povratak evropske tradicije ba{tini pri-
rodnog zakona“.62
S kona~nim porazom komunizma – poslednje velike zajednice na
zapadu koja je pruàla postojane ideolo{ke prigovore ideji ljudskih pra-
va – ona postaju „moralni i politi~ki referentni okvir zapada“, re~ima
Pjera Manena (Pierre Manent)63: „Postav{i to, ona su uvek, {to je vero-
vatno i neizbe`no, tako|e postajala i platforma za jedan nov, oslabljeni
koncept ’civilizacije’“. Tako se moderni teoreti~ari ljudskih prava suo-
~avaju s gotovo istim problemom kao i rani moderni teoreti~ari prirod-
nih prava. Zato oni na izvestan na~in ponavljaju istu istoriju koja ide
od „prirode“ do „kulture“, svojstvenu i njihovim prethodnicima. Uko-
liko se ne prihvati ideja na kojoj insistiraju pojedini moderni teolozi, o
62 Ignatieff, Human Rights as Politics and Idolatry, 5.

63 Manent, Cours familier de philosophie politique, 163–164.
126 tome da postoji transcendentno boànstvo koje nam je naprosto dalo

prava koja postaju na{e vlasni{tvo kao {to nas je opremilo rukama i
sposobno{}u govora, pojam translokalnog, transkulturnog ljudskog
prava ima smisla jedino u kontekstu koncepcije „~ove~anstva“, kako je
pak ~ove~anstvo, empirijski i istorijski, dru{tveno, ono moè imati smi-
sla samo u kontekstu postoje}ih shvatanja o tome {ta dru{tvo treba da
bude.64 Podru~ja u kojima je bilo mogu}e biti „ljudsko“, ali ne i „dru-
{tveno“ bi}e, svi rani teoreti~ari prirodnih prava smatrali su istorijskim.
Svi oni su verovali da prirodna prava opstaju i posle stvaranja gra|an-
skog dru{tva i da se mogu iskoristiti da bi se poni{tio autoritet vladara
kada bi ih osporavao. Videli smo, me|utim, da su ~ak i oni bili prinu-
|eni da izmene svoje poimanje prirodnog zakona u skladu sa {irokim
kontekstom postoje}e koncepcije „civilizacije“ i posebnim, „evropo-
centri~nim“ istorijskim narativom, koji je pretpostavljao da su kulturni
i tehnolo{ki napredak i usavr{enost ljudi me|usobno zavisni. Moderni
teoreti~ari ljudskih prava suo~eni su s gotovo istom dilemom. Svi, u na-
~elu, prihvataju da su ljudska prava prava ljudskog bi}a u dru{tvu. Ni
jedan jezik ljudskih prava koji je danas u upotrebi – koji polazi od mo-
}i delovanja i ljudske li~nosti – ne bi imao smisla u nekoj modernizova-
noj verziji prirodnog stanja, ~ak i ako bismo to uop{te mogli da u~ini-
mo uverljivim. Dru{tvo prepoznaje osnovna ljudska prava, pa stoga je-
dino ono i ima mo} da ih podari, {to su Francuzi shvatili 1789. godine.
Razlika je u tome {to je suverena nacionalna dràva zamenjena {irom
politi~kom sferom koja se uop{teno naziva „me|unarodnom zajedni-
com“. No, ~ak i nju odlikuju gotovo ista svojstva koja je Déclaration
des droits de l’homme prenela francuskom narodu. âk i Rolsovi
(Rawls) „narodi s prikladnim hijerarhijama“ – koji ne bi prihvatili mno-
ge odredbe originalne Déclaration – prepoznaju bar neka ljudska prava.
To je nuàn uslov „prikladnosti“.65 Budu}i da to rade, moramo pretpo-
staviti da i ona pripadaju „me|unarodnoj zajednici“. One koje to ne ra-
de, pripadaju dràvama „bezakonja“ ili „odmetni~kim“ dràvama. To
su, re~ima Dòna Stjuarta Mila, „varvari“.
Pobornici ljudskih prava su od 1848. do 2001. godine i{li unatrag
kako bi doku~ili odlike te nove „civilizacije“. Dok su sholasti~ari, kao i
64 U pitanju je, re~ima Kloda Lefora (Claude Lefort), „trostruki paradoks“

prisutan u Déclaration des droits de l’homme. Prava ~oveka su mo`da obznanjena
(énoncés) kao prava ~oveka individue, a ipak deklaraciju donose ljudi uronjeni u
dru{tveni sistem. Upravo je ovaj paradoks naveo @ozefa de Mestra (Jozef de Mai-
stre) da izjavi da iako je sretao Italijane, Ruse, [pance, Engleze i Francuze i iako je
„zahvaljuju}i Monteskjeu“ znao da postoje stvorenja kao {to su Persijanci, nikada
nije susreo „ôveka“; Droits de l’homme et politique, 64–67.
65 Rawls, The Law of Peoples, 78–81.
njihovi kriti~ari koji su bili na Hobsovom i Grocijusovom tragu, polazi- 127

li od pojma ~ove~nosti iz kojeg su dedukovali prirodna prava ~oveka,
potpisnici ljudskih prava polaze od pojma pravà da bi dosegli shvatanje
o tome {ta bi li~nost mogla da bude. Njihov se rezultat ne udaljava, me-
|utim, previ{e od antiminimalisti~kog konsenzusa ~iji sam nacrt izneo
u prvom delu ovog teksta. „Zar se ta nova faza u me|unarodnom pra-
vu“, pita se Norberto Bobio, „ne bi mogla prema Kantu nazvati ’ko-
smopolitskim pravom’?“66 Njegov predlog bi trebalo prihvatiti. Izvesno
je da su osnovni principi na kojima po~iva Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima zasnovani upravo na „zapadnim“ shvatanjima ljudske
mo}i delovanja, {to su Saudijci ispravno uo~ili. Ta koncepcija, poput
Kantovog razumevanja prava na gostoprimstvo, zavisi od shvatanja
osoba kao komunikativnih bi}a, bi}a koja su sposobna da uspostavljaju
me|usobne odnose dijalogom i razumnim argumentima. Klasifikacija
godi{njeg izve{taja Ministarstva inostranih poslova Sjedinjenih Ameri~-
kih Dràva iz 1999. godine, koja pokazuje da je jezik ljudskih prava,
pored „novca i interneta“, jedan od tri univerzalna jezika ~ove~anstva,
zbog toga se ne moè posmatrati kao bezobzirna promocija vrednosti
poznog kapitalizma, kao {to se umnogome pretpostavlja.67
Ljudska prava su kosmopolitska i u kantovskom smislu, po{to se
njihova implementacija, kao i implementacija ius cosmopoliticuma, u
Kantovom slu~aju eksplicitno, u ve}ini modernih zahteva za ljudskim
pravima implicitno, moè na pravi na~in ostvariti jedino u specifi~nom
politi~kom poretku. Taj politi~ki poredak je, prema Kantu, „republi-
kanska predstavni~ka vlast“. A u najve}em broju teza o ljudskim pravi-
ma, re~ je o demokratiji. Jer, koliko god autori poput Dòna Rolsa è-
leli da insistiraju na tome da su mogu}i reìmi koji su dovoljno „pri-
kladni“ da uvaè ljudska prava iako istovremeno odbacuju demokrat-
sko ure|enje, ~injenica je da sada takvi reìmi ne samo da ne postoje u
zbilji nego danas najve}i broj sastavlja~a novih konvencija o pravima
smatra da su govor o ljudskim pravima i demokratija nerazdvojivi.68 Ejmi
66 Bobbio, L’età dei diritti, 153.

67 Prema Ignatieff, Human Rights as Politics and Idolatry, 7.
68 Dòn Rols veruje da mogu biti. Njegovi fiktivni „dobro-ure|eni“, neliberalni,
pa time i nedemokratski narodi moraju prihvatiti neku vrstu ideje o ljudskim pravi-
ma ili napustiti svoj status „dobre ure|enosti“. Nejasno je da li takav narod uop{te
moè da postoji. Svakako, Rolsova tvrdnja da religiozna dru{tva mogu samostalno
da uvedu ustavni demokratski reìm ~ini se malo verovatnom. âk i ako njegova ide-
ja i ideja Abdulah Ahmed An-Naima (Abdullahi Ahmed An-Na’im) da [erijat moè
biti revidiran tako da dopu{ta pravo na izbor verskog uverenja i ravnopravnost èna,
po~etni impuls i jezici kojima bi revizija svetog zakona mogla da bude izvr{ena nu`no
bi poticali izvan islama. U tom slu~aju te{ko da bi zakon i dalje mogao
128 Gatman (Amy Gutman) je u pravu kada insistira na tome da „ljudska

prava ne treba poimati kao jemstvo socijalne pravde ili sveobuhvatnih
koncepcija dobrog ìvota“, no, u odsustvu takvih koncepcija nije jasno
kako bi ih trebalo formulisati, niti odakle crpeti ikakvu njihovu stvarnu
imaginativnu snagu.69 Poput Kantovog pojma predstavni{tva, te{ko je
zamisliti vrednosni sistem, politi~ki ili moralni – drugim re~ima, „civili-
zaciju“ – koji bi u isti mah uvaàvao potrebu za ve}inom prava koja su
uklju~ena u Univerzalnu deklaraciju, i negirao autonomiju svojih gra|a-
na. Kao {to i Kant uo~ava, svetski poredak koji bi odgovarao ius co-
smopoliticumu ili ljudskim pravima nikako ne moè nastati samo na te-
melju pravnog sistema, {to svakako ne bi bilo mogu}e na osnovu onog
pravnog sistema koji, prema njemu, reprezentuju „tu`ni ute{itelji“ ljud-
skog roda: Grocijus, Pufendorf i Vatel. Kantov prigovor argumentima
me|unarodnog prava, doba kojem je pripadao upravo je onaj koji upu-
}uju mnogi koji sumnjaju u efikasnost zakonodavstva univerzalnih de-
klaracija: u odsustvu bilo kakvih sredstava da stupe na snagu, to su sa-
mo puke re~i, sporazumi nastali „bez ma~a“70, kako bi rekao Hobs.
Svaki poku{aj da se nedemokratskoj kulturi (kulturi koja ne prihvata
osnovni princip autonomije) nametne ideja ljudskih prava, dalekose`no
gledano, mora da propadne. „Danas je“, pi{e Norberto Bobio, „ideja
demokratije sama po sebi neodvojiva od ideje ~ovekovih prava“.71 Ko-
liko je to ta~no moè pokazati dokument pod naslovom „Na{e global-
no susedstvo“, koji su 1995. godine objavile Ujedinjene nacije. Doku-
ment je sastavio me|unarodni tim, a na njegovom po~etku je uvod Nel-
sona Mendele (Nelson Mandela). On utoliko ne predstavlja o~igledan
proizvod „zapadnog imperijalizma“. Autori dokumenta nastoje da po-
kaù da je me|unarodno pravo („pravo naroda“), premda je u istorij-
skom smislu „stvoreno u Evropi, iz pera evropskih pravnika i u slu`bi
evropskih ciljeva“, „zasnovano na hri{}anskim vrednostima i na~injeno
da bi se pomogla zapadna ekspanzija“, ipak uspelo da dâ ispravne od-
da se smatra svetim. Liberalna demokratska islamska dràva je oksimoron. Takva

dràva bi mogla biti stvorena jedino odvajanjem sekularnog od religijskog, {to ne
predvi|aju ni Kuran ni islamski zakoni. Postoje dru{tva koja su islamska u smislu
da ve}inski deo njihovog stanovni{tva ~ine muslimani – Turska, Maroko, Irak i Tu-
nis su o~igledni primeri. Ali ova dru{tva nisu islamska u smislu rukovo|enja [erija-
tom. Rawls, The Law of Peoples, 151, nadovezuje se na Abdullahi Ahmed An-
Na’im, Toward an Islamic Reformation: Civil Liberties, Human Rights, and Inter-
national Law, Syracuse University Press, Syracuse, 1990.
69 „Introduction“, Ignatieff, Human Rights as Politics and Idolatry, x.
70 Na primer, videti komentare Ejmi Gatman u: Ignatieff, Human Rights as
Politics and Idolatry, vii-x.

71 Bobbio, L’età dei diritti, 155.
govore, po{to je, uprkos svom poreklu, odgovorno za nastanak univer- 129
zalne koncepcije osobe. I nikakvo drugo razumevanje prava, od kojih je
ve}ina naj~e{}e po~ivala na nedokazivim èljama neverovatnih boàn-
stava, do toga nije dospelo. Zato, insistiraju oni, „vi{e nije prihvatljivo
da dràva okrene le|a me|unarodnom pravu, samo zato {to ono nagi-
nje evropskim vrednostima i uticaju“. Da bi ostvarila taj varljivi, ali
bezvremeni san o „ve~nom miru“, ljudskoj vrsti je sada neophodno je-
dno „globalno gra|anstvo“, zasnovano na „~vrstoj posve}enosti princi-
pima jednakosti i demokratije utemeljene na gra|anskom dru{tvu“.72
Mogu}e je da su i oni, poput Kanta, samo preterano optimisti~ni. Me-
|utim, oni, kao i Kant, tako|e znaju da }e me|unarodno pravo i ljud-
ska prava koja su sada postala njegov najmo}niji deo, imati dejstvo tek
kada taj pravni, politi~ki i kulturni poredak bude ostvaren. I, kao i
Kant, oni znaju da }e to ostati uslov za budu}nost.73
S engleskog prevela ârna Brkovi}
72 Our Global Neighbourhood: The Report of the Commission on Global
Governance, s uvodom Nelsona Mandele, Oxford University Press, Oxford,

1995.
73 Videti: Kant e la Rivoluzione francese, u Bobbio, L’età dei diritti,
142–154.
Br. 143–144, III–IV/2009
130 UDK: 342.7:172.1/.4

341.231.14:141.7
341.231.14:28-74
HAJNER BILEFELT
„ZAPADNA“ KONCEPCIJA LJUDSKIH PRAVA

PROTIV „ISLAMSKE“ KONCEPCIJE?1
Kritika kulturnog esencijalizma u raspravi o ljudskim pravima*
1. „Zapadni“ pojam
„Ljudska prava: zapadna konstrukcija ograni~ene primene“ naslov je
polemi~nog ~lanka Adamantije Polis i Petera [vaba (Adamantia Pollis i
Peter Schwab), dvoje predstavnika kulturnog relativizma koji tako|e
spadaju u one najdirektnije kriti~are univerzalnih ljudskih prava.2 Polis
i [vab tvrde da je pojam ljudskih prava u su{tinskoj vezi s kulturnim i
filozofskim shvatanjima koja pripadaju okcidentalnoj tradiciji – i da je
njima su{tinski ograni~en, s obzirom na to da je njegovo poreklo, isto-
rijski gledano, zapadnoevropsko i severnoameri~ko. Sli~nog su mi{lje-
nja i drugi teoreti~ari koji predstavljaju razli~ite discipline. Nema~ki fi-
lozof Piht (Picht), primera radi, tvrdi da ideja ljudskih prava proisti~e iz
anti~kog stoicizma, jer se tu, prema njegovom mi{ljenju, stvorila meta-
fizi~ka osnova za shvatanja ljudskog dostojanstva i ljudskih prava. Pola-
ze}i od toga da konkretne ideje stoi~ke filozofije – koje danas ~ak i u
Evropi gube osnovu – nikada ne}e biti usvojene na globalnom planu,
Piht skepti~no zaklju~uje da je „utopija globalnog poretka ljudskih prava
1 Ovaj ~lanak se u velikoj meri zasniva na petom poglavlju moje knjige

Philosophie der Menschenrechte. Grundlagen eines weltweiten Freiheitsethos,
Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1998). Zahvaljujem izdava~koj
ku}i na dopu{tenju da se ovaj tekst objavi na engleskom jeziku.
* Heiner Bielefeldt (2000). „Western“ Versus „Islamic“ Human Rights
Conceptions?: A Critique of Cultural Essentialism in the Discussion on Human
Rights. Political Theory 28 (1): 90–121.
2 Pollis Adamantia i Peter Schwab (1979), „Human Rights: A Western Con-
struct with Limited Applicability“, u: Adamantia Pollis i Peter Schwab (ur.), Hu-
man Rights: Cultural and Ideological Perspectives, New York: Praeger, 1–18.
samo prazna iluzija“.3 Nema~ki pravnik i istori~ar Fikent{er (Fi- 131

kentscher) sme{ta istorijsko poreklo ljudskih prava u Holandiju XVI
veka, to jest u kontekst holandskog protestantskog pokreta za oslobo-
|enje koji se javlja kao reakcija na {pansku katoli~ku okupaciju. Ukazu-
ju}i na izvorno hri{}anske motive u korenu borbe Holan|ana za prava
i slobode, Fikent{er ironi~no tvrdi da „’zapadni’ reformisti, uglavnom
sekularne orijentacije“, nesvesno propagiraju hri{}anske vrednosti u
tre}em svetu: „ne znaju}i {ta rade, oni u stvari nastavljaju rad hri{}an-
skih misionara“.4 Me|utim, najistaknutiji savremeni predstavnik esen-
cijalisti~kog „zapadnja~kog“ razumevanja ljudskih prava i dalje je Han-
tington (Huntington), koji je proro~ki govorio o „sukobu civilizacija“.
Na njegovoj globalnoj politi~koj mapi, ljudska prava – kao i demokra-
tija, liberalizam i politi~ki sekularizam – pripadaju isklju~ivo zapadnoj
civilizaciji.5 Hantington je ube|en da je univerzalnost ljudskih prava
osu|ena na propast. Da bi imali potpuni pristup ljudskim pravima,
predstavnici drugih civilizacija moraju da usvoje su{tinski „zapadne“
vrednosti, ~ime se implicitno preobra}aju u Zapadnjake.
Pretpostavka da su ljudska prava su{tinski „zapadni“ koncept moè
imati razli~ite prakti~ne posledice. Kulturni relativisti, kao {to su Polis i
[vab na levoj strani, i Hantington na desnoj strani, odbacuju univerzal-
na ljudska prava kao manifestaciju evrocentri~ne arogancije ili kao iluzi-
ju osu|enu na propast. Drugi teoreti~ari, poput Fikent{era, brane ideju
da Zapad ima globalnu misiju koju mora da ispuni. Tibi (Tibi) pominje
~ak i Hegelovu metaforu o „lukavstvu uma“ kojom èli da potvrdi kako
je evropski kolonijalizam, uprkos svoj svojoj nepravi~nosti, doneo i ne-
ke pozitivne rezultate. Tibi pi{e: „Re~ je takore}i o nusproizvodu evrop-
skog pohoda na ostatak sveta, nusproizvodu kakav prepoznajemo u He-
gelovom ’lukavstvu uma’, koji dovodi do rasejavanja evropskog kultur-
nog nasle|a. A klju~ni element tog nasle|a upravo su ljudska prava.“6
Nasuprot esencijalisti~kim tvrdnjama sa „Zapada“, u me|uvremenu
su se razvile i alternativne koncepcije, koncepcije koje izri~ito govore o
3 Picht Georg (1980), „Zum geistesgeschichtlichen Hintergrund der Lehre

von den Menschenrechten“, u Hier und Jetzt: Philosophieren nach Auschwitz und
Hiroshima, Stuttgart: Klett-Cotta, 127.
4 Fikentscher Wolfgang (1987), „Die heutige Bedeutung des nicht-säkularen
Ursprungs der Grundrechte,” u: Ernst-Wolfgang Böckenförde i Robert Spaemann

(ur.), Menschenrechte und Menschenwürde: Historische Voraussetzungen - säkulare
Gestalt – christliches Verständnis, Stuttgart: Klett-Cotta, 64.
5 Huntington Samuel (1996), The Clash of Civilizations and the Remaking of
World Order, New York: Simon & Schuster, 70–72. Upor: Semjuel P. Hantington
(2000), Sukob civilizacija, prev. V. Gligori}, Podgorica: CID.
6 Tibi Bassam (1994), Im Schatten Allahs: Der Islam und die Menschenrechte,
Munich: Piper, 33–34.

132 nezapadnom kulturnom i religijskom poreklu ljudskih prava. Primera

radi, neki muslimanski autori i organizacije odnedavno objavljuju islam-
ske deklaracije o ljudskim pravima, koje na svoj na~in odraàvaju kultu-
ralizam svojstven „zapadnim“ esencijalisti~kim tuma~enjima, po{to
islamske deklaracije tako|e ~esto tvrde da imaju ekskluzivno pravo na
kulturno i versko nasle|e ljudskih prava. Jedan od najranijih zastupnika
te nove tendencije je Mavdudi (Mawdudi), islamisti~ki pisac iz Pakista-
na, koji ùstro napada zapadnu aroganciju u kontekstu ljudskih prava.
Aludiraju}i na istoriju zapadnog kolonijalizma i imperijalizma, Mavdudi
pi{e: „Ljudi na zapadu imaju naviku da sve dobre stvari pripisuju sebi,
poku{avaju}i da dokaù da je ~itav svet blagosloven zbog njih.“7 Suprot-
no standardima ljudskih prava Ujedinjenih nacija, koje je, prema njego-
vom mi{ljenju, jednostrano oblikovala „zapadna“ filozofija, Mavdudi
sastavlja specifi~no „islamsku“ koncepciju ljudskih prava koja se pre sve-
ga temelji na Kuranu i (sunitskoj) muhamedanskoj tradiciji.
Podela ideje ljudskih prava na „zapadnu“, „islamsku“ i druge kultur-
no definisane koncepcije, vodi kraju pojma univerzalnih ljudskih prava.
Jezik ljudskih prava bi se time pretvorio u retori~ko oru`je u jednom in-
terkulturnom nadmetanju. U ovom eseju }u poku{ati da prona|em izlaz iz
neprilike koju name}e su~eljavanje kulturnog relativizma i kulturnog im-
perijalizma. Prema mom mi{ljenju, neophodno je kriti~ki braniti univer-
zalna ljudska prava, da bi ostalo prostora za razli~ite kulturne i religijske
interpretacije i da bi se, u isto vreme, izbegle zamke kulturnog esencijali-
zma. U prvih nekoliko odeljaka (poglavlja II do V), bavim se odnosom
ljudskih prava i onog {to se obi~no naziva „zapadnom“ tradicijom. Potom
se okre}em raspravi o razli~itim „islamskim“ tuma~enjima ljudskih prava
(poglavlja VI do X). ^lanak se zavr{ava opaskama o ljudskim pravima kao
o sredi{tu me|ukulturnog „preklapaju}eg konsenzusa“ (poglavlje XI).
2. Humanitarni motivi u evropskoj kulturnoj istoriji

Ljudska prava se jama~no nisu razvijala u kulturnom vakuumu. Budu}i
da se njihov prodor istorijski odigrao u Severnoj Americi i zapadnoj
Evropi, postoje dovoljno dobri razlozi za pretpostavku da se razvoj ideje
o ljudskim pravima na ovaj ili onaj na~in moè dovesti u vezi s religij-
skim, filozofskim i kulturnim izvorima okcidentalne tradicije. Ta tradi-
cija odista nudi veliki broj humanitarnih, emancipatorskih, egalitarnih i
univerzalisti~kih motiva koji su mogli pomo}i pri oblikovanju moder-
nih na~ela ljudskih prava.8 înjenica da se mno{tvo takvih motiva moè
7 Mawdudi Abul A’la (1976), Human Rights in Islam, Leicester: Islamic Foun-
dation, 13.
8 Oestreich Gerhard (1978), Geschichte der Menschenrechte und Grundfrei-
heiten im Umriss, 2 izd., Berlin: Duncker & Humblot.

ustanoviti, istovremeno nas podse}a i na to da je okcidentalna tradicija 133

samo apstraktan pojam koji pokriva druga~ije, a ~esto i suprotstavljene
struje i pokrete.
Verski i eti~ki motiv koji se ~esto navodi kao osnovni izvor ljudskih
prava jeste biblijska ideja po kojoj su sva ljudska bi}a „stvorena jednako
po liku Bo`jem“ (Postanje 1:27), ~ime im je podareno neotu|ivo dosto-
janstvo. Isti~u}i da je svaka li~nost stvorena po „liku Bo`jem“, Biblija ka-
è da se prolivanje ljudske krvi mora smatrati jednim od najstra{nijih
zlo~ina (Postanje 9:6). U osmom psalmu peva~, preplavljen emocijama i
o~aran veli~anstveno{}u stvaranja, u ~udu se okre}e Bogu: „[ta je ~ovek,
da ga se se}a{, ili sin ~ove~ji, da ga pohodi{? Umanjio si ga zamalo od
An|ela, slavom i ~a{}u ven~ao si ga. I postavio si ga nad delima ruku
Tvojih, sve si pot~inio pod noge njegove.“ (Psalam 8:4–6). U Novom za-
vetu princip jednakosti pred Bogom nadilazi dru{tvene i etni~ke razlike.
Tako sveti Pavle nagla{ava: „Ne postoji ni Jevrejin ni Grk, ne postoji ni
sloboda ni ropstvo, ne postoje ni mu{karac ni èna: jer ste vi svi jedno u
Isusu“ (Gal 3:28). Sli~ne ideje duhovnog jedinstva ~itavog ljudskog roda
tako|e se pojavljuju i izvan judeo-hri{}anskih svetih spisa, na primer, u
spisima stoi~kih filozofa. Rimski car Aurelije, jedan od najistaknutijih
stoika, podu~ava da ljudski duh izni~e iz boànskog. On uz to dodaje da
su sva ljudska bi}a u intimnom srodstvu. To nije porodica kojoj jedin-
stvo pruàju seme i krv, ve} zajedni~ko u~e{}e u boànskom logosu.9
Judeo-hri{}anski, stoi~ki i drugi motivi zajedno su formirali evrop-
sku prirodno-pravnu tradiciju koja se proteè od antike do moderne.
Princip prirodnog prava ima razli~ite konotacije. S jedne strane, tradi-
cija prirodnog prava isti~e bezuslovni autoritet nekih bazi~nih norma-
tivnih principa koji po pretpostavci prethode ljudskom zakonodavstvu,
te su u tom smislu „prirodni“ a ne artificijelni. Sofoklova Antigona je
rani primer takvog ube|enja, po{to evocira „nepisane zakone“ ~ije je
vaènje ve~no. S druge strane, ideja prirodnog prava tako|e konotira
autonomiju od isklju~ivo teokratskih osnova dru{tva i prava. U tom
kontekstu, po{to se normativna na~ela mogu razumeti i bez eksplicit-
nog pozivanja na boànsko otkrovenje, ona se smatraju „prirodnim“
na~elima, te su samim tim primenljiva i na ljude izvan dominantne (to
jest hri{}anske) verske tradicije. Pod tom pretpostavkom je Bartolomeo
de las Kasas (Bartolomé de las Casas), ~lan dominikanskog reda, postao
9 Marcus Aurelius Antoninus (1987), The Communings with Himself. Revidi-

ran tekst i prevod na engleski C. R. Haines, Cambridge/Mass.: Harvard University
Press, 335. „A ti zaboravlja{ koliko je sna`no srodstvo ~oveka i ~ove~anstva, jer to
nije zajednica korpuskula, semena ili krvi, ve} razuma. A zaboravlja{ i to da je ra-
zum svakog ~oveka bog i da je njegova emanacija.“ Upor. Marko Aurelije (1998),
Samom sebi, prev. A. Vilhar, Gornji Milanovac: Milprom.
134 vatreni branilac „prirodnih prava“ Indijanaca u Ju`noj Americi, optu-

ùju}i evropske konkvistadore za ubistva, plja~ke i genocid, to jest za
brutalne zlo~ine koji kr{e prirodno pravo.10 Zbog toga se prirodno-
pravna tradicija ~esto svrstava u jedan od najva`nijih izvora ljudskih
prava u zapadnoj tradiciji.
Drugi teoreti~ari sme{taju istorijsko poreklo ljudskih prava u pro-
testantsku reformaciju. U tom doga|aju Hegel je video ro|enje moder-
nosti i moderne slobode. U svojoj filozofiji istorije, on pi{e da je refor-
macija barjak slobodarskog duha oko kojeg se okupljaju moderne naci-
je.11 Tri generacije posle Hegela, Jelinek (Jellinek, 1895) i Trel~ (Tro-
eltsch, 1911) tvrde da je isticanje slobodne savesti pojedinca koja se
predstavlja kao bitan uslov autenti~ne vere u protestantizmu, u istorij-
skom smislu utrlo put priznanju individualnih ljudskih prava.12 Va`ni
koraci za razvoj ljudskih prava predstavljaju i dekreti „Petition of
Rights“ iz 1628. godine i „Habeas Corpus Act“ iz 1679. godine. Sma-
tra se da je doprinos britanske tradicije obi~ajnog prava u tome {to je
ponudila uvid da prava zahtevaju pravni lek da bi postala delotvorna,
jer „tamo gde nema leka, nema ni prava.“13
3. Ljudska prava nisu „prirodan“ u~inak okcidentalne

tradicije
Lako bismo mogli dodavati primere tradicionalnih humanisti~kih moti-
va koji su bili povezani s razvojem ljudskih prava. Me|utim, nije nepro-
blemati~no tvrditi da takvi i sli~ni motivi okcidentalne tradicije predsta-
vljaju neposredne istorijske prete~e moderne ideje ljudskih prava. Stro-
go govore}i, ti motivi nisu „izvori“ ili „koreni“ iz kojih su se ljudska pra-
va razvila na manje ili vi{e prirodan na~in. Kori{}enje teleolo{kih meta-
10 O Las Casasu vidi Höffner Joseph (1972), Kolonialismus und Evangelium:

Spanische Kolonialethik im Goldenen Zeitalter, 3. izd., Trier: Paulinus, 243 i dalje.
11 Hegel Georg Friedrich Wilhelm (1986), Vorlesungen über die Philosophie
der Geschichte, Werke 12, Frankfurt: Suhrkamp, 496. Upor. G. V. F. Hegel (2006),
Filozofija istorije, prev. B. Zec, Beograd: Fedon.
12 Jellinek Georg (1974), „Die Erklärung der Menschen und Bürgerrechte,”
u: Roman Schnur (ur.), Zur Geschichte der Erklärung der Menschenrechte, 2. izd.,
Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1–77; Troeltsch Ernst (1911), Die
Bedeutung des Protestantismus für die Entstehung der modernen Welt, Munich: R.
Oldenbourg, 60–62.
13 Nav. prema Stourzh Gerald, „Die Begründung der Menschenrechte im en-
glischen und amerikanischen Verfassungsdenken des 17 und 18 Jahrhunderts,” u:

Böckenförde and Spaemann (ur.), Menschenrechte und Menschenwürde: Histo-
rische Voraussetzungen–säkulare Gestalt–christliches Verständnis, 81.
fora kao {to su „izvor“ i „koren“ krije u sebi opasnost od kulturnog 135
esencijalizma. Problem s kulturno-esencijalisti~kom perspektivom je u
tome {to izlazi da ljudska prava poti~u iz „kulturnih gena“ izvesne kul-
ture ili religije koja, prema tome, polaè pravo na to da tvrdi kako su
ljudska prava ekskluzivan rezultat njenog nasle|a. Indijski filozof Kavi-
rad` (Kaviraj) kritikuje ovaj esencijalist~ki stav na slede}i na~in:
Iako je u predmodernoj istoriji Evrope postojala povr{na ideja o subjektu
kao nosiocu prava, te su se ideje razvijale u specifi~nom istorijskom kon-
tekstu da bi proizvele modernu koncepciju gra|anskog dru{tva i gra|an-
skih prava. Uistinu, jedna od mogu}ih opasnosti preteranog u~itavanja
ove ideje u evropsku pro{lost u tome je {to podsti~e esencijalisti~ko mi-
{ljenje. Dostignu}a nekog gra|anskog dru{tva dovode se, naime, u vezu sa
misterioznom i nedefinisanom odlikom evropske kulture ili „zapadnog
duha“, koja se smatra dokazanom i pre no {to je rasprava po~ela, ~ime se
predstavljaju kao ne{to {to nadilazi kulturna sredstva drugih dru{tava da
stvore sli~ne institucije.14
Upustimo li se u bliè razmatranje, postaje nam jasno da se ranije po-
menuti humanitarni motivi ne mogu proglasiti predmodernim ekvivalen-
tima modernih ljudskih prava. Dobro je, primera radi, poznato da biblij-
ska tvrdnja po kojoj je svaka li~nost „lik Bo`ji“, nije i{la u korak sa zahte-
vima o jednakosti pred zakonom. Premda sveti Pavle isti~e duhovnu jed-
nakost slobodnjaka i roba, on se nikada ne upu{ta u kritiku institucije
ropstva koja pripada dru{tvenoj stvarnosti, ve} umesto toga savetuje:
„Svaki neka ostane u onom zvanju u kome je priznat“ (I Kor 7:20). Pavle
}e ~ak oterati odbeglog roba Onisima njegovom gospodaru Filimonu.15
I Aurelije se, sli~no tome, uprkos svom insistiranju na eti~kom jedinstvu
svih ljudi u ljudskoj porodici, ne suprotstavlja ropstvu kao takvom. Aure-
lije uzdiè skromnost svoga oca govore}i da on nikada nije obra}ao pa-
`nju na „pristojnost svojih robova“.16
Toma Akvinski ropstvo prepoznaje kao posledicu prvobitnog greha
Adama i Eve. âk bi i u raju, tvrdi Akvinski, ljudi ìveli u odnosu politi~-
ke dominacije i podre|enosti. Ne samo {to je nejednakost pred zakonom
odlika prirodnog prava koje je posledica „pada“ ve} ona pripada savr{e-
14 Kaviraj Sudipta (1993), „Universality and the Inescapability of History:

How Universal Is a Declaration of Human Rights,“ u: Hans May and Sybille
Fritsch-Oppermann, Menschenrechte zwischen Universalisierungsanspruch und
kultureller Kontextualisierung: Loccumer Protokolle 10/93, Rehberg-Loccum:
Evangelische Akademie Loccum, 81.
15 Pavle moli Filemona da primi Onisima kao brata – „ne vi{e kao roba nego
vi{e od roba“ (Filemon 16) – i da ga ne kazni. Ideja duhovne jednakosti pred Bo-
gom je utoliko odista imala eti~ke posledice. Ali se Pavle u politi~kom smislu nika-
da nije suprotstavio ropstvu.
16 Aurelius Antoninus, The Communings with Himself, 19.
136 nom boànskom poretku i pre pada.17 Nejednakost, u {ta spada i nejed-
nakost me|u ljudima koja se ogleda u njihovom dru{tvenom i pravnom
statusu, u srednjovekovnoj je kosmologiji u samom temelju lepote hije-
rarhijskog poretka stvari. Jasno je da je za taj hijerarhijski pogled na svet
od samog po~etka neprihvatljiva ideja ljudskih prava u smislu u kojem ih
danas shvatamo kao prava na jednake slobode i u~e{}e u politi~kom ìvo-
tu. Hijerarhijsko shvatanje stvaranja uti~e ~ak i na smisao koji u srednjem
veku ima pojam ljudskog dostojanstva. Uistinu je zna~ajno da se u sred-
njovekovnoj filozofiji termin dostojanstvo koristio u mnoìni, ~ime se
ukazuje na razlike u ljudskom dostojanstvu u skladu s razlikama koje je u
feudalnom dru{tvu donosio stale`, dru{tveni red i imetak.
Tako|e treba izbe}i prenagla{avanje uticaja protestantske reforma-
cije na istorijski razvoj ljudskih prava. Nema sumnje da je reformacija
ozna~ila preokret u teolo{kom mi{ljenju, po{to se suprotstavila hijerar-
hiji klera u srednjem veku. Me|utim, Luterovo (Luther) isticanje du-
hovne slobode svih hri{}ana i duhovne jednakosti svih vernika nije tre-
balo da dovede u pitanje postoje}i dru{tveni i politi~ki poredak. Upra-
vo je suprotan slu~aj: Luter je ~inio sve da ne pome{a duhovno oslobo-
|enje i politi~ke i pravne zahteve, pribojavaju}i se da bi to dovelo do
neke nove pravne doktrine koja bi podrila osloba|aju}u teolo{ku poru-
ku jevan|elja. Prema tome, ukoliko uop{te moèmo govoriti o vezi iz-
me|u reformacije i moderne ideje ljudskih prava, ona mora biti samo
posredna. Trel~ na tom tragu isti~e da prihvatanju verskih sloboda u an-
glo-saksonskim zemljama put ne utire glavna struja protestantizma ko-
liko „pastorci reformacije“ (to jest pojedina~ni disidenti i marginalizo-
vane protestantske denominacije)18.
Najzad, ni engleska tradicija obi~ajnog prava ne vodi direktno ljud-
skim pravima. O tome nam pre svih moè posvedo~iti Berk (Burke) ko-
ji tradicionalna prava Engleza suprotstavlja po pretpostavci apstrakt-
nim, univerzalnim pravima kakva je propagirala Francuska revolucija.
Pozivaju}i se na „Petition of Rights“ iz 1628. godine, Berk isti~e da en-
gleska tradicija tretira prava kao posebno nasle|e koje se prenosi s ge-
neracije na generaciju:
U ~uvenom zakonu iz tre}e godine vladavine ârlsa I, koji je nazvan Peti-
cija prava, parlament kaè kralju: „Va{i podanici su nasledili ovu slobo-
du“, zahtevaju}i svoje povlastice ne na osnovu apstraktnih principa „kao
17 Engelhard Paulus (1993), „Was kann die Ethik des Thomas von Aquin zur
kritischen Klärung und Begründung der Menschenrechte beitragen?“, u: Johannes
Schwartländer (ur.), Modernes Freiheitsethos und christlicher Glaube: Beiträge zur
Bestimmung der Menschenrechte, Mainz: Grünewald, 138–164.
18 Troeltsch, Die Bedeutung des Protestantismus für die Entstehung der moder-
nen Welt, 62.

prava ~oveka“, ve} kao prava Engleza i kao o~evinu koju su im ostavili 137
njihovi preci.19
Berk tvrdi da se prava na slobodu nikada ne mogu stvoriti ve{ta~ki
na temelju univerzalne jednakosti ve} se na njih mora gledati kao na
posebnu istorijsku ba{tinu u okviru odre|ene nacije, kao na partnerstvo
„ne samo izme|u ìvih ve} i izme|u onih koji su umrli i onih koji }e se
tek biti ro|eni“.20
Berkova polemika o Francuskoj revoluciji predstavlja rani primer
kritike ljudskih prava. Takva kritika pripada istoriji Zapada jednako koli-
ko i sama ideje ljudskih prava. U skladu s Berkovim zaklju~cima, @ozef
de Mestr (Joseph de Maistre) ironi~no tvrdi da nikada nije video taj su-
bjekt ljudskih prava, to jest, ~oveka kao takvog.21 Kritikuju}i Francusku
revoluciju, i Hegel }e sli~no tome èstoko napasti „apstraktnost liberali-
zma“.22 Iz levohegelovske perspektive, Marks (Marx) nagla{ava da Fran-
cuska deklaracija iz 1789. godine propagira samo prava izolovanog i se-
bi~nog pojedinca. „Ali ~ovjekovo pravo na slobodu ne bazira se na vezi
~ovjeka s ~ovjekom, nego naprotiv na odvajanju ~ovjeka od ~ovjeka. To
je pravo toga odvajanja, pravo ograni~ena, na sebe ograni~ena individuu-
ma.“23 [mit (Schmitt), pravnik i desno orijentisani hegelovac, u ljudskim
pravima tako|e vidi manifestaciju buròaske ideologije koja podriva soli-
darnost zajednice. Budu}i da su u istorijskoj vezi sa puko privatnom mo-
ralno{}u pojedinaca i liberalnom ekonomijom, individualna ljudska pra-
va su, kaè [mit, element dezintegracije: „Svi ovi elementi dezintregacije
jasno ciljaju podre|ivanju dràve i politike ili individualisti~koj i privat-
noj moralnosti ili prvenstvu ekonomske ra~unice.“24 Ponekad se ~ak ~ini
19 Burke Edmund (1910), Reflections on the Revolution in France. Uvod A. J.

Grieve, London: Dent, 1910, 30. Upor. Edmund Berk (2001), Razmi{ljanja o re-
voluciji u Francuskoj, prev. Ljiljana Nikoli}, Beograd: Filip Vi{nji}, 42–43.
20 Ibid., 116.
21 Valadier Paul (1994), „Aktuelle Gefährdungen der Menschenrechte“, u
Walter Odersky (ur.), Die Menschenrechte: Herkunft-Geltung-Gefährdung, Düssel-

dorf: Patmos, 25.
22 Hegel, Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte, 535.
23 Marx Karl (1970), „Zur Judenfrage“, u: Marx-Engels Werke, tom. 1, East
Berlin: Dietz, 364. Upor. Karl Marx (1989), „Prilog jevrejskom pitanju“, prev.
Stanko Bo{njak, u: Rani radovi, Zagreb: Naprijed, 75.
24 Schmitt Carl (1963), Der Begriff des Politischen, Berlin: Duncker & Hum-
blot, 71. Upor. Karl [mit, „Pojam politi~kog“, prev. Danilo Basta, Tre}i program II-
1995, br. 102:27–82. Videti i Bielefeldt Heiner (1996), „Deconstruction of the
’Rule of Law’: Carl Schmitt’s Philosophy of the Political,“ Archiv für Rechts und So-
zialphilosophy 82: 379–396; Dyzenhaus David (1997), Legality and Legitimacy:
Carl Schmitt, Hans Kelsen, and Hermann Heller in Weimar, Oxford: Clarendon.
138 da se i Hana Arent (Hannah Arendt) priklju~uje kritici ljudskih prava.

Osvr}u}i se na situaciju u izbegli~kim logora posle dva svetska rata, Arent
isti~e da ljudi vi{e èle da budu prepoznati kao pripadnici posebnih kul-
turnih i politi~kih zajednica nego kao apstraktna ljudska bi}a.25
Konzervativan kriti~ki stav prema ljudskim pravima bio je raspro-
stranjen me|u hri{}anskim crkvama u zapadnoj i centralnoj Evropi.
Traumatizovana antiklerikalnim radikalizmom jakobinske faze Francu-
ske revolucije, katoli~ka crkva je vi{e od jednog stole}a imala ulogu naj-
uticajnijeg protivnika ljudskih prava uop{te i verskih sloboda poseb-
no.26 Po~ev od protestnog pisma pape Pija VI protiv Gra|anskog ustroj-
stva francuskog sve{tenstva iz 1791. godine, objavljen je veliki broj an-
tiliberalnih papskih dokumenata, {to doìvljava vrhunac sa „Syllabus
Errorum“ 1864. godine. U tom dokumentu papa Pije IX o{tro osu|uje
slobodu veroispovesti i slobodu {tampe, navode}i ih kao primere
ozbiljnih gre{aka modernog doba. Posle perioda pa`ljivog pribliàvanja
stavova koji po~inje krajem XIX veka, katoli~ka crkva kona~no prihva-
ta ljudska prava i verske slobode na Drugom vatikanskom saboru, od-
nosno tek {ezdesetih godina XX veka.
înjenica da je katoli~ka crkva, kao i ostale hri{}anske crkve, pri-
li~no dugo odbacivala ljudska prava, ukazuje nam na to da se ljudska
prava ne mogu prikladno opisati kao „organska“ posledica okcidental-
ne istorije i kulture u celini. Ljudska prava nisu „prirodan rezultat“ hu-
manitarnih ideja koje su duboko ukorenjene u kulturnim i verskim tra-
dicijama Evrope. Naprotiv, Zapadnjaci su tako|e morali (i jo{ uvek mo-
raju) da se izbore za po{tovanje svojih prava. Bore}i se za svoja ljudska
prava, suo~avali su se s otporom koji nisu pruàle samo tradicionalno
privilegovane grupe poput aristokrata, ve} i zagovornici autoritarne dr-
àve. Antiliberalne struje bile su jake i me|u predstavnicima crkava ko-
ji su se pribojavali da }e emancipatorski duh ljudskih prava razoriti mo-
ralno tkivo hri{}anskog dru{tva i hijerarhijsku strukturu sve{tenstva.
Zenghas (Senghaas) s pravom odbacuje kulturno esencijalisti~ko tuma-
~enje ljudskih prava. On isti~e da su ta prava „dostignu}a do kojih su
doveli dugotrajni politi~ki sukobi tokom procesa modernizacije Evro-
pe. Ona nipo{to nisu ve~no nasle|e nekog izvornog evropskog kultur-
nog zave{tanja.“27
25 Arendt Hannah (1974)t, Elemente und Ursprünge totaler Herrschaft, 2.
izd., Munich: Piper, 466. Upor.. Hana Arent (1998), Izvori totalitarizma, prev.
Slavica Stojanovi} i Aleksandra Bajazetov-Vu~en, Beograd: Feministi~ka 94.
26 Hilpert Konrad (1991), Die Menschenrechte: Geschichte- Theologie-
Aktualität, Düsseldorf: Patmos, 137 i dalje.

27 Senghaas Dieter (1994), Wohin driftet die Welt? Über die Zukunft friedlic-
her Koexistenz, Frankfurt:: Suhrkamp, 112.

4. Retrospektivna kriti~ka veza izme|u ljudskih prava i 139

zapadne tradicije
Ljudska prava podrazumevaju dalekose`ne normativne promene u razu-
mevanju politike i zakona. Suprotno onima koji su ìveli u premoderno
vreme, ljudi u modernim dru{tvima vi{e ne mogu da pribegnu nekim
manje ili vi{e neupitnim autoritarnim tradicijama da bi dobili normativ-
no usmerenje. Na normama se, umesto toga, aktivno radi; njih na snagu
stavlja ljudsko zakonodavstvo, te im se stoga moè i suprotstaviti i upu-
titi kritika. Habermas otuda sugeri{e da ljudska prava pripadaju „post-
tradicionalnom“ normativnom rezonovanju koje je, kako on isti~e, za-
menilo tradicionalne forme etike ~iji su koreni u religiji ili metafizici.28
Termin posttradicionalno ispravno ukazuje na to da se u modernim
okolnostima normativno opravdanje ne moè obezbediti pukim poziva-
njem na tradicionalne autoritete. Termin nas, me|utim, moè dovesti i u
zabludu, po{to potkrepljuje ideju da posttradicionalna ljudska prava
zahtevaju potpun raskid s tradicijom. A to bi bila problemati~na teza.
Kada bi ljudska prava implicirala apstraktno podvajanje tradicije i mo-
dernosti, onda bi oni koji i dalje neguju svoje verske i kulturne tradicije
bili pojmovno isklju~eni i uskra}eni za pun pristup ljudskim pravima.
Drugim re~ima, krug ljudi koji prihvataju ljudska prava bio bi, bar na-
~elno, ograni~en na one koji implicitno ili eksplicitno prekidaju vezu sa
svojim verskim, filozofskim ili kulturnim tradicijama. Univerzalna ljud-
ska prava bi se na kraju, u skladu s ovom dihotomijom, izgubila u ideo-
logiji progresa, ideologiji koja u svojim ishodima verovatno nije ni{ta
manje isklju~iva od esencijalisti~kog izjedna~avanja ljudskih prava sa od-
re|enom listom ekskluzivno „zapadnih“ ili „hri{}anskih“ vrednosti. Rad
hri{}anskih ili okcidentalnih misionara bi se zamenio modernisti~kom
mission civilisatrice koja je namenjena „premodernim“ kulturama i po-
gledima na svet. Zapravo, ve} postoje teoreti~ari koji odobravaju takav
dihotomni stav. Nema~ki filozof Ebeling (Ebeling), na primer, zagovara
ideju da bi ljudima koji reprezentuju „premoderne“ kulture i religije,
posebno muslimanima, trebalo oduzeti pravo da imigriraju i da uzimaju
politi~kog u~e{}a u evropskim dru{tvima.29 Aludiraju}i na bitku kod Tu-
ra i Poatjea 732. godine kada su Franci stali na put muslimanskoj invazi-
ji, Ebeling zahteva novu intelektualnu borbu zapadne modernosti protiv
priliva „premodernih“ muslimanskih imigranata i azilanata, koji u ovom
trenutku, prema njegovom mi{ljenju, osvajaju zapadna dru{tva.30
28 Habermas Jürgen (1992), Faktizität und Geltung: Beiträge zur Diskurstheo-

rie des Rechts und des demokratischen Rechtsstaats, Frankfurt: Suhrkamp, 129.
29 Ebeling Hans (1994), Der multikulturelle Traum: Von der Subversion des
Rechts und der Moral, Hamburg: Europäische Verlagsanstalt.

30 Ibid., 75.
140 Suprotno toj vrsti apstraktnog podvajanja tradicije i „posttradicio-

nalnih“ ljudskih prava, smatram da se ljudska prava mogu smisleno i
produktivno povezati s razli~itim tradicijama. Za to nam slikovit pri-
mer ponovo pruà katoli~ka crkva. Posle dugog perioda koji odlikuje
odbojnost, ako ne i otpor ljudskim pravima, katoli~ka crkva ih na kra-
ju ipak prihvata, zajedno s verskim slobodama.31 Dignitatis humanae,
deklaracija nastala tokom Drugog vatikanskog sabora 1965. godine,
eksplicitno izraàva uvaàvanje modernog shvatanja ljudskog dostojan-
stva, zasnovanog na ljudskoj slobodi i odgovornosti. Me|utim, iako se
moè nedvosmisleno tvrditi da je deklaracija Drugog vatikanskog sabo-
ra prelomna ta~ka u istoriji crkve, ona ne predstavlja potpun raskid s
katoli~kom tradicijom. U ljudskim pravima katoli~ka crkva zapravo po-
~inje da prepoznaje moderan na~in za{tite onog bezuslovnog dostojan-
stva koje pripada svakom ljudskom bi}u i koje je oduvek bilo deo hri-
{}anske poruke. Iako predstavlja noviju pojavu, posve}enost crkve ljud-
skim pravima otuda nije u neskladu s hri{}anskom tradicijom, to jest,
da budemo precizniji, s revidiranom i modernizovanom verzijom hri-
{}anske tradicije koja vi{e odgovara ìvotu hri{}ana u modernom dobu.
Protestantske denominacije danas tako|e razumeju i podsti~u ljud-
ska prava u skladu s biblijskim zapovestima i hri{}anskim pregnu}ima.
Crkve Luteranske svetske federacije odràle su 1977. godine konferen-
ciju na kojoj je ustanovljeno da se sekularna ljudska prava mogu uvaà-
vati sa stanovi{ta hri{}anske Reformacije, jer je „namera reformatora
bila da ~ovek nau~i da treba pustiti Boga da bude Bog, kako bi ~ovek
mogao postati ~ovek, a da svet ostane svet“.32 Radni materijal koji je
objavila Svetska asocijacija reformisanih crkava 1976. godine isti~e pra-
vo na otpor kao doprinos kalvinisti~ke tradicije razvoju ljudskih pra-
va.33 Povezivanje ljudskih prava s humanitarnim elementima zapadne
tradicije nije, naravno, privilegija koju imaju jedino hri{}ani. Tako|e bi-
smo se mogli pozvati i na anti~ku gr~ku filozofiju, renesansu, engleski
princip „vladavine prava“, ranomoderno prosvetiteljstvo i druge struje
zapadne istorije koje, na ovaj ili onaj na~in, daju povoda za „kulturnu
enkulturaciju“ ljudskih prava. Po{to takva mogu}nost postoji, ljudska
prava ne mogu biti „posttradicionalna“ u smislu prostog raskida s kul-
turnom i verskom tradicijom.
Bilo bi, me|utim, problemati~no ako bi ovaj tip enkulturacije i{ao
ruku pod ruku s tvrdnjama o ekskluzivnoj kulturnoj ba{tini, tvrdnjama
31 Hilpert, Die Menschenrechte, 146–148.

32 Lutheran World Federation (1977), ur., Theological Perspectives on Human
Rights, Geneva: Lutheran World Federation, 41.
33 Moltmann Jürgen i Jan Milic Lochmann (ur.) (1976), Gottes Recht und
Menschenrechte: Studien und Empfehlungen des ReformiertenWeltbundes, Neu-

kirchen-Vluyn: Neukirchener Verlag, 66.
koje proisti~u iz teleolo{kog shvatanja istorije kakvo je kritikovao Kavi- 141

rad`. Osvr}u}i se na pro{lost, svi lako postajemo „hegelijanci“ koji u lan-
cu istorijskih doga|aja otkrivaju neki skriveni istorijski plan, plan po ko-
jem ve} u antici postoje „kulturni geni“ ne~eg {to }e kasnije sazreti, dose-
gav{i svoj vrhunac u modernom dobu. Tako nam deluje da moderna de-
mokratija ima korene u gr~kom polisu. Sli~no tome, ~ini se da su moder-
ni standardi ljudskih prava utemeljeni u osnovnim izvorima okcidentalne
kulture, religije i filozofije. âk se i modernom sekularizmu moè u}i u
trag u Bibliji {to, na primer, pravdaju Isusove re~i: „Caru carevo a Bogu
Bo`je“ (Mateja 22:21). Takav hegelijanski na~in mi{ljenja lako nas moè
navesti da pretpostavimo kako se ono {to svoje „korene“ nalazi u izvori-
ma neke kulture moè legitimno smatrati eksluzivnom ba{tinom te kultu-
re. Nasuprot tom obliku esencijalisti~ke aproprijacije, nu`no je razmi{lja-
ti o kontingentnosti ljudske istorije, istorije koja se ne odvija kao „priro-
dan razvoj“ preegzistentnih kulturnih potencijala. Pozivanje na nepredvi-
dljivost ljudske istorije predstavljalo bi prvi korak prema napu{tanju
esencijalisti~kog prisvajanja ljudskih prava koja po sebi ne mogu biti jed-
nostavno i isklju~ivo izvedena iz „gena“ neke od specifi~nih kultura.
Tako|e bi trebalo uzeti u obzir hermeneuti~ko stanovi{te s kojeg po-
smatramo istoriju. Povezivanje ljudskih prava i humanitarnih elemenata
jedne verske, filozofske ili kulturne tradicije mogu}e je jedino sa stano-
vi{ta modernosti. Samo, naime, s modernog stanovi{ta moèmo otkriti
humanitarne motive iz tradicije koji nam omogu}uju da izgradimo most
izme|u sada{njeg i pro{log. Dakle, samo u retrospektivi moèmo videti
analogiju izme|u modernih ideja o ljudskom dostojanstvu i biblijske po-
ruke po kojoj je ~ovek lik Bo`ji. Gledaju}i u pro{lost, mi moèmo u}i u
trag genezi „vladavine prava“ ve} u Velikoj povelji sloboda iz 1215. go-
dine i u drugim srednjovekovnim i anti~kih dokumentima. Samo u per-
spektivi ima smisla porediti moderne principe slobode i ravnopravnosti
s Luterovim u~enjem o slobodnoj religijskoj savesti i duhovnoj jednako-
sti svih vernika pred Bogom. U retrospektivi je mogu}e dovesti u vezu
~ak i sekularna ljudska prava sa aspektima ra{~aranosti kosmosa koje na-
lazimo jo{ u Bibliji. Uop{teno govore}i, hermeneuti~ka svest bi trebalo
da nas podu~i da prethodno pomenute tradicionalne ideje nisu „koreni“
ili „izvori“ u kojima je sadràn potencijal modernih ljudskih prava, po-
tencijal koji sazreva postepeno tokom istorije. Stvari su upravo suprot-
ne: moderna ideja ljudskih prava odlikuje stanovi{te od kojeg retrospek-
tivno moèmo otkriti humanitarne motive koji olak{avaju kriti~ku re-
konstrukciju kontinuiteta izme|u sada{njosti i pro{losti.
U jednoj takvoj hermeneuti~koj perspektivi, valjalo bi uzeti u raz-
matranje aspekte kontinuiteta, ali i iskustva diskontinuiteta i promena.
Hri{}anske crkve do dana dana{njeg imaju tendenciju da ne obra}aju
dovoljno pa`nje na promene kojima su morale podle}i da bi mogle da
142 usvoje ideju ljudskih prava i verskih sloboda. Umesto da ignori{emo i

harmonizujemo tradicionalne konflikte, bilo bi prikladnije da uvaìmo
~injenicu da je prihvatanje ljudskih prava u crkvama zapravo rezultat
sloènog i dugotrajnog procesa u~enja.34 Samokriti~an osvrt na taj pro-
ces koji podrazumeva sve nesporazume, polemike i reforme koje su ne-
izbeàn deo takvog procesa, pruì}e nam izvrsnu osnovu za me|ureli-
gijski i interkulturni dijalog o ljudskim pravima.
5. Evropska istorija ljudskih prava kao primer

Vratimo se na{em prvobitnom pitanju: jesu li ljudska prava „zapadni
konstrukt ograni~ene primene“, da citiramo Polisa i [vaba? O~igledno
je da odgovor zavisi od toga {ta podrazumevamo pod „zapadnim pore-
klom“ ljudskih prava. Smatram da ljudska prava nisu ni prirodna posle-
dica evropske kulture i istorije, niti su sasvim odvojena od okcidentalne
tradicije. S jedne strane, ideja ljudskih prava nije „zapadna“ u smislu da
vu~e korene iz gena op{te okcidentalne kulture. S druge pak strane,
prihvatanje ljudskih prava ne zahteva da napustimo celokupnu tradici-
ju i usvojimo „posttradicionalno“ stanovi{te, stanovi{te koje bi od „Za-
pada“ na~inilo samo geografski termin bez ikakvog kulturnog zna~enja.
Pre }e biti da se pod „zapadnim poreklom“ ljudskih prava misli na pro-
stu ~injenicu da se o ideji univerzalnih prava na slobodu i jednakost,
bar koliko nam je poznato, prvi put govorilo u zapadnoj Evropi i Sever-
noj Americi. Ukoliko se upustimo u podrobnije ispitivanje ove istorij-
ske ~injenice, moèmo otkriti razli~ite – politi~ke, ekonomske, kulturne
i religijske – faktore koji su na ovaj ili onaj na~in pomogli da se ljudska
prava razviju. Me|u te faktore, bez sumnje, spadaju i va`ne struje filo-
zofske i verske tradicije Zapada. Treba ipak imati na umu da se istorij-
ski prodor ljudskih prava dogodio u vreme kada je tradicionalno
evropsko dru{tvo bilo u dubokoj krizi, krizi koju je podstakao raskol
evropskog hri{}anstva u osvit reformacije, kao i decenijski gra|anski
ratovi izme|u sukobljenih verskih i politi~kih struja. Kriza tradicije ne
zna~i nu`no njenu propast ili jo{ gore zatiranje. Me|utim, svaka kriza
donosi ozbiljnu transformaciju tradicije. Iskustva strukturne nepravde –
gra|anski ratovi, verska netolerancija, proizvoljna hap{enja i drugi ~i-
novi dràvne represije – dali su povoda dalekose`nim politi~kim i kul-
turnun reformama. Ljudi su, dakle, postepeno u~ili kako da postignu
mirnu koegzistenciju i saradnju u modernom pluralisti~kom dru{tvu na
temelju jednakih sloboda i u~e{}a u vlasti, to jest u normativnim okviri-
ma ljudskih prava i demokratije.
34 Hilpert, Die Menschenrechte, 161–162

Moderna svest o slobodi ima eti~ko jezgro u afirmaciji ljudskog do- 143
stojanstva. Kantovsko shvatanje ljudskog dostojanstva kao moralne
autonomije koja se povezuje s univerzalnim pravima na slobodu i u~e{}e
u javnom ìvotu, svakako predstavlja specifi~no moderno dostignu}e.35
Me|utim, uprkos svoj novini univerzalnih ljudskih prava, temeljnu afir-
maciju dostojanstva odista moèmo smisleno dovesti u vezu s Biblijom,
stoi~kom filozofijom i drugim klju~nim spisima zapadne tradicije, kako
je obi~no nazivamo. Iako se ne mogu prosto izvesti iz ove tradicije na
deduktivan ili esencijalisti~ki na~in, ljudska prava jama~no nisu ni „post-
tradicionalna“ u smislu da je neophodno pokidati sve veze koje postoje
izme|u koncepcija modernih prava i tradicionalnih eti~kih principa.
Ukoliko se prou~i evropska istorija ljudskih prava, sti~u se dva si-
stemati~na uvida koji mogu biti od pomo}i u me|ukulturalnom norma-
tivnom dijalogu. S jedne strane, evropska istorija pokazuje da su ljudi
koji su se borili za svoja osnovna prava ~esto nailazili na mnoge otpore.
Nije ovde re~ samo o politi~kom nego i o kulturnom i religijskom otpo-
ru, za {ta je paradigmati~no protivljenje hri{}anskih crkava koje su pri-
li~no dugo bile nerade da stanu uz moderne principe politi~ke emanci-
pacije. S druge strane, u evropskoj istoriji postoji i mogu}nost kriti~kog
pomirenja modernosti i tradicije, pomirenja koje danas nedvosmisleno
uklju~uje i crkve koje su u me|uvremenu postale revnosni pobornici
ljudskih prava.
Istorija ljudskih prava na Zapadu ne predstavlja obavezuju}i „model“
koji omogu}ava da predvidimo kakvi su izgledi za ljudska prava u ostalim
delovima sveta, niti bi zapadna istorija trebalo da bude prekrivena „ve-
lom neznanja“ u ime toboè neutralnog stanovi{ta u me|ukulturnim ras-
pravama. Istorija ljudskih prava na Zapadu moè dati primer – ne para-
digmu kao takvu, ve} puki primer – razli~itih prepreka, nesporazuma,
procesa u~enja, dostignu}a i poraza u dugotrajnoj borbi za ljudska prava.
Takvo samokriti~no shvatanje istorije moglo bi da uve}a na{u osetljivost
na probleme, bili oni razli~iti ili sli~ni, s kojima se pobornici ljudskih pra-
va tako|e suo~avaju u „nezapadnim“ kulturnim kontekstima.
Mo`da je jo{ zna~ajnija ~injenica da je samokriti~an stav Evropljana
i Amerikanaca prema vlastitoj sloènoj i zamr{enoj istoriji ljudskih prava
nuàn uslov da se prevazi|e sumnja brojnih ljudi da „Zapadnjaci“ bor-
bom za ljudska prava naprosto poku{avaju da nametnu vlastite kulturne
vrednosti i norme na imperijalisti~ki na~in. Ta je sumnja veoma raspro-
stranjena u muslimanskim zemljama ~ije je stanovni{tvo bilo pogo|eno
evropskim kolonijalizmom, zemljama koje i dalje ugroàva zapadni im-
perijalizam. Budu}i da smo suo~eni s prili~no rasprostranjenim nepove-
35 Bielefeldt Heiner (1997), „Autonomy and Republicanism. Immanuel Kant’s
Philosophy of Freedom“, Political Theory, Vol. 25: 524–558

144 renjem, veoma je va`no razjasniti ~injenicu da ljudska prava nisu skup
nekih su{tinski zapadnih vrednosti koje treba izvoziti {irom sveta. Na-
protiv, u temelju ljudskih prava nalaze se iskustva strukturne nepravde
koja kulminira „varvarskim delima“ koja su, kako se navodi u preambu-
li Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine, „povredi-
la savest ~ove~anstva“.36 Da bismo ozbiljno razmotrili to temeljno isku-
stvo, moramo se upustiti u zajedni~ki proces u~enja koji vodi usposta-
vljanju delotvornih mehanizama ljudskih prava, proces u kojem tvrdnje
o kulturnoj ba{tini vi{e ne bi imale dominantnu politi~ku ulogu.
6. Sukob izme|u {erijata i ljudskih prava

Trivijalna je opaska da je religija samo jedan faktor u nizu politi~kih,
ekonomskih, dru{tvenih i kulturnih faktora koji staju na put ili idu u
prilog implementaciji ljudskih prava. Me|utim, kada govorimo o
islamskim zemljama taj truizam nije lo{e pomenuti po{to se islamska re-
ligija i kultura ~esto predstavljaju kao glavna prepreka uklanjanju ne-
prilika s ljudskim pravima s kojima se susre}u neke od tih zemalja. Ana-
liza Fata i Matesa (Faath i Mattes), na primer, pokazuje suprotno tome
da najve}i broj slu~ajeva kr{enja ljudskih prava na podru~uju severne
Afrike ne odlikuju specifi~no „islamske“ karakteristike.37
S druge strane, te{ko se moè pore}i da je veza izme|u islama i
ljudskih prava sloèna i da daje povoda velikom broju problema. Ti
problemi ne poti~u iz islama kao takvog ve} iz islamskog {erijata, to jest
iz tradicionalnih i fundamentalisti~kih tuma~enja {erijata koja ga pre-
tvaraju u sveobuhvatni sistem normativnih regulacija koje mogu da
imaju politi~ku primenu. Imamo li na umu da se osnovne odlike {erija-
ta javljaju ve} tokom prvih vekova istorije islama38, a da se istorijski
prodor ljudskih prava odigrao gotovo milenijum kasnije, uop{te ne bi
trebalo da nas iznenadi {to izme|u ta dva normativna sistema postoje
razlike i konflikti. Konkretni sukobi se uglavnom usredsre|uju na pita-
nje rodne ravnopravnosti i verskih sloboda. Iako u ènama prepoznaje
pravne subjekte, tradicionalni {erijat ne uklju~uje princip jednakosti u
pravima za mu{karce i ène. Rodne razlike u zakonskom smislu poseb-
no su istrajne u pitanjima braka, porodi~nog ìvota, razvoda i nasled-
stva. Utoliko, ukoliko se polazi od moderne koncepcije ljudskih prava,
36 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojena 10. decembra 1948,
Ujedinjene nacije 217 A.

37 Faath Sigrid i Hanspeter Mattes (ur.) (1992), Demokratie und Menschen-
rechte in Nordafrika, Hamburg,: edition wuquf, 133.

38 Coulson Noel James (1964), A History of Islamic Law Istorija islamskog
prava, Edinburgh: Edinburgh University Press.

te se odlike {erijatskog prava zaista moraju shvatiti kao oblik diskrimi- 145
nacije nad ènama.39 Nadalje, uprkos islamskoj tradiciji koja neguje
versku toleranciju, neki oblici diskriminacije prema verskim manjina-
ma, poput ograni~enja koja se name}u brakovima parova koji ispoveda-
ju razli~ite vere, danas su jo{ uvek na snazi u ve}ini savremenih islam-
skih zemalja. Jo{ jedan oblik kr{enja verskih sloboda odnosi se na {eri-
jatske zabrane „apostaze“. Manji broj islamskih zemalja, poput Irana,
Sudana i Saudijske Arabije, i dalje preti smrtnom kaznom otpadnicima
od islama. No, ~ak i u „umerenijim“ zemljama u kojima vi{e nema
smrtne kazne zbog prelaska iz islama u neku drugu veroispovest, druge
pravne sankcije, poput prinudnog razvoda braka otpadniká od islama,
suprotne su ljudskom pravu da ~ovek slobodno odlu~uje o pristupanju
religiji.40 Pored rodne ravnopravanosti i verskih sloboda, moèmo go-
voriti i o {erijatskom krivi~nom zakonu na snazi u nekoliko islamskih
zemalja, kojima se dozvoljava telesno ka`njavanje poput {ibanja ili am-
putacije odre|enih delova tela. Sa stanovi{ta ljudskih prava, ove se ka-
zne moraju odbaciti zbog svoje okrutnosti i poniàvanja ka`njenika.41
Suo~eni s ovim konfliktima, postavlja se pitanje da li moèmo do}i
do prakti~nih re{enja i kakvim re{enjima raspolaèmo. Postoji nekoliko
pozicija koje se nude kao mogu}i odgovor na to pitanje. Uprkos broj-
nim preklapanjima, mogu}e je razlikovati ~etiri osnovne pozicije koje
obeleàvam kao „islamizaciju“ ljudskih prava (poglavlje VII), pragma-
ti~ne pristupe (poglavlje VIII), liberalnu rekonceptualizaciju {erijata
(poglavlje IX) i sekularne pozicije (poglavlje X)42.
7. „Islamizacija“ ljudskih prava

Jedan od na~ina na koji se moèmo baviti odnosom islamskog {erijata i
ljudskih prava jeste da naprosto pori~emo da me|u njima ima ikakvih
problema. Predstavnici tradicionalisti~kih ili fundamentalisti~kih struja
u islamu po pravilu tvrde da je islamski {erijat oduvek priznavao ljud-
ska prava i da, usled svog boànskog porekla, nudi apsolutni temelj za
za{titu prava i du`nosti svakog ljudskog bi}a. Jedan od najranijih pri-
mera ove tendencije predstavlja Mavdudijeva knjiìca, Ljudska prava u
39 Za detaljniju analizu koja se odnosi i na tradicionalni {erijat i na pravnu si-
tuaciju u savremenim arapskim zemljama, vidi, Abu-Sahlieh Sami A. Aldeeb

(1994), Les Musulmans faxe aux droits de l’homme: Religion & droit & politique,
Étude et documents, Bochum: Dr. Winkler, 159 i dalje.
40 Za pitanja o slobodi veroispovesti i ravnopravnosti izme|u muslimanskih i
nemuslimanskih manjina, ibid., 87 i dalje.

41 Ibid., 59 i dalje.
42 Sli~an pregled moè se na}i u Stahmann Christian (1994), ”Islamische
Menschenrechtskonzepte”, Zeitschrift für Evangelische Ethik 38: 142–192.

146 islamu. Iako usvaja jezik modernih prava, Mavdudi se nikada kriti~ki
ne osvr}e na ranije pomenute sukobe {erijata i ljudskih prava. [tavi{e,
odeljak „Jednakost ljudskih bi}a“ otkriva jedno prili~no ograni~eno
shvatanje jednakosti. Premda odbacuje „sve razlike koje se zasnivaju na
boji koè, rasi, jeziku ili nacionalnosti“43, na njegovom spisku nediskri-
minatornih kriterijuma ne nalaze se rod i religija, dva najva`nija pitanja
oko kojih se spore tradicionalni {erijat i moderna ljudska prava. Mav-
dudijev pristup, na kraju krajeva, vodi povr{noj i nekriti~koj „islamiza-
ciji“ ljudskih prava, odnosno idelo{koj koncepciji koja, dakako, nije ni-
{ta manje esencijaisti~ka od „zapadnih“ ili „hri{}anskih“ interpretacija
ljudskih prava. Rasprostranjena tendencija, prisutna u zapadnim kon-
cepcijama ljudskih prava, da se njihovi „koreni“ pripisuju okcidental-
noj tradiciji moè se, dakle, uporediti s esencijalisti~kim islamskim tu-
ma~enjima koja za~etak ljudskih prava nalaze u Kuranu i Suni.
Radikalni primer esencijalisti~kog islamskog prisvajanja ideje ljud-
skih prava nude neki iranski predstavnici IV Nema~ko-iranske konfe-
rencije o ljudskim pravima, koja je odràna u novembru 1994. godine u
Teheranu.44 Na otvaranju konferencije, ajatolah Taskhiri (Taskhiri) iz
svetog grada Kum predstavlja konzervativnu islamsku ideju ljudskih
prava i zaklju~uje da njihovo potpuno razumevanje pripada isklju~ivo
muslimanima. Pristupaju}i ovom pitanju ekskluzivisti~ki i dogmatski,
ajatolah }e kompromitovati ~ak i ideju univerzalnog ljudskog dostojan-
stva, napraviv{i razliku izme|u „potencijalnog“ i „aktualnog“ dostojan-
stva. Pod pretpostavkom da su sva ljudska bi}a pozvana da vode ìvot
nadahnut vrlinom kako bi udovoljila Bogu, svi ljudi su, prema njego-
vom mi{ljenju, „potencijalno“ jednaki u svom ljudskom dostojanstvu.
Taskhiriju je, me|utim, jasno da onom ko svoju du`nost ispunjava u ve-
ri na kraju pripada vi{i stepen „aktualnog“ dostojanstva nego onom ko
ne uspeva da iza|e u susret verskim standardima, da ne govorimo o
onom ko potpuno odbija da prihvati svoje boànsko pozvanje. To pak
zna~i da ovaj dogmatski tip upu}ivanja na boànski temelj ljudskog do-
stojanstva vodi koncepciji dostojanstva koja, u o{troj suprotnosti s pr-
vim ~lanom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, sluì kao od-
brana ljudske nejednakosti umesto kao opravdavanje univerzalne jedna-
kosti svih ljudskih bi}a u dostojanstvu i slobodi.
Tendencija da se ljudska prava esencijalizuju na „islamski“ na~in u
me|uvremenu pronalazi izraz u brojnim poluzvani~nim dokumentima
o ljudskim pravima koje izdaju razne islamske organizacije.45 Na pri-
43 Mavdudi, Human Rights in Islam, 13.

44 Vidi moj izve{taj s konferencije (na nema~kom) ORIENT: Zeitschrift des
Deutschen Orient-Instituts 33 (1995): 19–27.
45 Uporediti sa zbirkom tekstova (prevedenih s arapskog na francuski) u Abu-
Sahlieh, Les Musulmans faxe aux droits de l’homme, 461 i dalje.

mer, zaklju~ci sa seminara o ljudskim pravima u islamu, odrànog 147

1980. godine u Kuvajtu, podrazumevaju i slede}e: „Islam je prvi pri-
znao osnovna ljudska prava i pre gotovo (~etrnaest) vekova za to ponu-
dio jemstva koja su tek nedavno usvojena u Univerzalnoj deklaraciji o
ljudskim pravima.“46 Sli~no tome, uvod u „Univezalnu islamsku dekla-
raciju ljudskih prava“ (1981), iza koje stoji Islamski savet Evrope (ne-
vladina organizacija koju sponzori{e Saudijska Arabija), po~inje na sle-
de}i na~in: „Pre hiljadu i ~etiristo godina, islam je ~ove~anstvu podario
idealni kodeks ljudskih prava.“47
Noviji primer te esencijalisti~ke tendencije predstavlja deklaracija
„Ljudskih prava u islamu“, koju su usvojili ministri spoljnih poslova
Organizacije islamske konferencije na godi{njem sastanku ove organi-
zacije u Kairu 1990. godine.48 Dokument u celini svedo~i o centralnoj
ulozi islamskog {erijata koji se pojavljuje kao referentni okvir i uput-
stvo za tuma~enje deklaracije iz Kaira, {to se posebno manifestuje u po-
slednja dva ~lana: „Sva stipulirana prava i slobode u ovoj deklaraciji
podre|ena su islamskom {erijatu. Islamski {erijat je jedini referentni iz-
vor za obja{njenje svih ~lanova ove deklaracije.“49 U prvom ~lanu de-
klaracije iz Kaira nagla{ava se da su sva ljudska bi}a „jednaka po pitanju
elementarnog ljudskog dostojanstva i osnovnih du`nosti i obaveza, bez
diskriminacije na osnovu rase, boje koè, jezika, pola, verskih uverenja,
politi~kih naklonosti, dru{tvenog statusa ili po drugim osnovama“. Ta-
kva koncepcija o~igledno prevazilazi Mavdudijevo i Taskhirijevo shva-
tanje jednakosti, ali ostaje i prili~no nejasna jer jednakost u dostojan-
stvu nije u jasnoj vezi sa zahtevom za jednakim pravima. Na isti pro-
blem nailazimo i na po~etku {estog ~lana ove deklaracije iz Kaira. Iako
isti~e jednakost u dostojanstvu mu{karca i ène, ~lan zaklju~uje tvrd-
njom koja o~igledno podupire tradicionalnu podelu uloga me|u supru-
`nicima: „Suprug je odgovoran za izdràvanje i dobrobit porodice.“ U
46 International Commission of Lawyers, Human Rights in Islam 45. Izve{taj

sa seminara odrànog u Kuvajtu u decembru 1980. Geneva: International Com-
mission of Lawyers (1982), 9.
47 Navedeno iz francuskog prevoda originalnog arapskog teksta Abu-Sahlieh,
Les Musulmans faxe aux droits de l’homme, 481. Postoji engleska i francuska ver-
zija Univerzalne islamske deklaracije ljudskih prava koju je objavio islamski Savet
Evrope. Ovaj prevod se ipak veoma razlikuje od originalnog arapskog teksta.
48 Deklaraciju, me|utim, jo{ uvek nije zvani~no potvrdila Islamska konferen-
cija. Vidi Müller Lorenz (1996), Islam und Menschenrechte: Sunnitische Muslime
zwischen Islamismus, Säkularismus, und Modernismus, Hamburg: Deutsches Ori-
ent-Institut, 120.
49 ^lan 24 i ~lan 25 Deklaracije u Kairu, nav. u Conscience and Liberty: Inter-
national Journal of Religious Freedom 3 (Spring 1991): 90–95.

148 petom ~lanu koji se tako|e bavi pitanjima porodice, posebno je upadlji-
va formulacija da pravo stupanja u brak i osnivanja porodice ne sme bi-
ti ograni~eno prema kriterijumima „koji se ti~u boje koè, rase ili naci-
onalnosti“. No, u toj formulaciji nedostaje odbacivanje ograni~enja ko-
ja se odnose na verska uverenja. Utoliko tradicionalne {erijatske pre-
preke ostvarenju me|ureligijskih bra~nih zajednica ostaju netaknute.
Jo{ vi{e nevolja donosi deseti ~lan u kojem se islam ne predstavlja samo
kao privilegovana, superiornija religija, ve} se njime staje na put misio-
narskom radu me|u muslimanima. Taj ~lan glasi: „Islam je religija neis-
kvarene prirode. Zabranjeno je na bilo koji na~in prinuditi ~oveka ili
koristiti njegovo siroma{tvo ili neznanje da bi se preobratio u drugu re-
ligiju ili u ateizam.“ Za{tita islamske religije kakvu zahtevaju tradicio-
nalna tuma~enja {erijata, otuda o~igledno odnosi prevagu nad verskom
slobodom pojedinca i nad principom ravnopravnosti me|u razli~itim
religijama. Ukratko, deklaracija iz Kaira predstavlja jednostrano i ne-
kriti~ko islamizovanje jezika ljudskih prava na {tetu njihovog univerza-
lizma i emancipatorskog duha.
8. Pragmati~ne reforme {erijatskog okvira

I premda konzervativni muslimani ~esto nemaju volje da se upuste u
otvorenu kritiku tradicionalnog {erijata, to ne zna~i da su sve promene
u kontekstu modernih ljudskih prava isklju~ene. Odavno su islamski te-
oreti~ari morali da se suo~e s tim problemom, po{to pravne norme i in-
stitucije neislamskog porekla u muslimanskim dru{tvima nekad igraju
prili~no va`nu ulogu. Da bi se uhvatili u ko{tac s tim problemom, mo-
rali su da integri{u pravne elemente neislamskog porekla u obuhvatniji
okvir {erijata, upu}uju}i, primera radi, na op{te principe kao {to je op-
{te dobro (maslaha). Prema tome, sve {to moè biti korisno za dru{tvo
moglo bi se opravdati time da je u skladu s {erijatom ili da je njegov
deo. Istovremeno, pragmati~no se staje na put onim elementima {erija-
ta ~ije bi sprovo|enje moglo da ima neèljene posledice. Ukazuje se na
to da je potpuna i temeljna implementacija {erijata izvodiva samo u ide-
alnim uslovima kao {to je bio slu~aj s prvobitnom islamskom zajedni-
com u Medini. Kao {to [aht (Schacht) prime}uje: „Sve dok se sveto
pravo formalno priznaje kao religijski ideal, ono se ne mora u potpuno-
sti primeniti u praksi.“50 Osim u pojedinim „puritanskim“ {kolama {e-
rijata, fleksibilna tuma~enja i prakti~ne primene normativnih pravila
oduvek su ostavljale prostora za umerene reforme. Shodno tome, unu-
tar mnogih {kola {erijata razvio se tradicionalni humanitarni pragmati-
50 Schacht (1964), An Introduction to Islamic Law, Oxford: Clarendon, 84

zam koji olak{ava mogu}nost posredovanja vrednosnih iskaza zasnova- 149

nih na religijskom otkrovenju i prakti~nih potreba svakodnevnog ìvo-
ta. îni se da i sam Kuran opravdava takav stav, imaju}i na umu da su-
ra 2:185 nagla{ava: „Bog vam èli lahko}u, a ne èli vam te{ko}u.“ Hu-
manitarni pragmatizam, tipi~an za brojne struje u islamu, danas tako|e
omogu}ava kretanje u pravcu postepenog pomirenja s modernim ideja-
ma slobode i jednakosti, iako se konceptualne razlike izme|u {erijata i
ljudskih prava i dalje smatraju nere{enim.
Kada je re~ o ka`njavanju amputacijom, primera radi, mnogi musli-
mani pominju presedan koji je sproveo drugi kalif Omar, za koga se ka-
è da nije dozvoljavao kaznu amputacijom zbog plja~ke u vreme gla-
di.51 Od tog presedana, ~ak i mnogi konzervativni muslimani ~esto za-
klju~uju da tako surove oblike telesnog ka`njavanja ne treba primenji-
vati ukoliko i sve dok se ne ostvari idealno pravedno dru{tvo. Drugim
re~ima, ~ak i oni muslimani koji u teoriji ne pori~u validnost o{trih ka-
zni koje propisuje {erijat ~esto odbacuju njihovu primenu pozivaju}i se
na nepremostive prepreke njihovoj prakti~noj primeni. Takav na~in
razmi{ljanja nije u potpunosti nov. Kao {to [aht nagla{ava, oduvek je
postoja „sna`na tendencija da se ograni~i primenljivost hadd kazni [ka-
zni koje su zasnovane na boànskom provi|enju] {to je vi{e mogu}e“.52
Da bi se postigao taj cilj, tradicionalne {erijatske {kole uvode uske defi-
nicije takvih zlo~ina, zakonska ograni~enja i veoma visoke dokazne
zahteve. înjenica je da najve}i broj savremenih islamskih dràva ne
navodi {erijatske kazne u svojim krivi~nim zakonima o~igledno ne
predstavlja problem za islamsku populaciju. Sasvim suprotno, mnogi
muslimani, u koje spadaju ~ak i umereni konzervativci, veruju da
okrutni na~ini telesnog ka`njavanja koji se pominju u Kuranu sluè kao
eti~ki ukor, te ne treba da budu deo vaè}ih krivi~nih zakona.53
Pragmati~no tuma~enje {erijata tako|e je doprinelo stvaranju tradi-
cije verske tolerancije. Nema, dakako, sumnje da se ta tradicionalna
islamska tolerancija ne moè izjedna~iti s verskom slobodom, shva}e-
nom u modernom kontekstu ljudskih prava, po{to ona ne podrazume-
va jednakost u pravima. Ipak, va`no je naglasiti da je „muslimanski
svet, posmatran prema standardima vremena, u na~elu pokazivao ve}u
toleranciju i humanost u svom opho|enju prema verskim manjinama
51 Al-Ashmawy Muhammad Said (1989), L’islamisme contre l’islam, Paris: la
découverte, 50.
52 Schacht, An Introduction to Islamic Law, 176.
53 Mayer Ann Elizabeth (1993), „A Critique of An’Na’im’s Assessment of Isla-
mic Criminal Justice,“ u: ed. Tore Lindholm i Kari Vogt (ur.), Islamic Law Reform
and Human Rights: Challenges and Rejoinders, Copenhagen: Nordic Human
Rights Publications, 58.
150 od hri{}anskog Zapada“, kako kaè Elizabet Mejer (Elisabeth Mayer)54.

Iako u teoriji samo „ljudi knjige“ (to jest vernici monoteisti~kih religija
otkrovenja) mogu da ra~unaju na toleranciju, u su{tini je suìvot musli-
mana i predstavnika drugih veroispovesti, poput Hindu religija u Indi-
ji, tako|e mogu}.55 Iako se u teoriji apostaza smatra zlo~inom prvog
stepena, u novije doba ima malo primera pogubljenja zbog otu|enja od
islama. Za vreme Otomanskog carstva, poslednja smrtna kazna zbog
apostaze navodno je sprovedena 1843. godine.56 Kada je u januaru
1985. godine muslimanski reformista iz Sudana, Mahmud Muhamed
Taha (Mahmoud Muhammad Taha), javno pogubljen kao „jeretik“,
mnogi sudanski muslimani bili su {okirani. Kako izve{tava Mejer:
„Zgroènost i bes zbog pogubljenja i televizijskog prenosa su|enja za
jeres prevagnuli su u dru{tvu, ~ak i me|u sudanskim muslimanima koji
nisu imali li~no razumevanje za Tahine teolo{ke pozicije.“57
Pragmati~ne reforme mogu}e su ~ak i u domenu delikatnih pitanja
{erijatskog porodi~nog prava. U svojoj studiji o Zakonskoj reformi u
muslimankom svetu, Anderson (Anderson) predstavlja veliki broj im-
presivnih primera na tom polju. Otomanski zakon o porodi~nim pravi-
ma iz 1917. godine, na primer, trebalo je da stane na put poligamiji
zvani~nim priznanjem odredbi koje bi se, na voljnoj osnovi, mogle
uklju~iti u bra~ni ugovor, koje bi ènama dodelile pravo na sudski raz-
vod u slu~aju da se njen suprug oèni i nekom drugom ènom.58 I dok
je validnost poligamije u teoriji ostala nepromenjena, praksa se u izve-
snoj meri mogla suzbijati. Istovremeno, ta je reforma donekle uve}ala
mogu}nosti èna da na sudu dobiju pravno vaè}e razvode. U tom kon-
tekstu tako|e bi valjalo pomenuti da je na kraju XIX veka ~uveni mu-
slimanski reformator Muhamad Abdo (Muhammad Abduh) tvrdio da
Kuran implicitno zabranjuje poligamiju, jer dozvola da se mu{karac
oèni sa vi{e èna u teoriji podrazumeva da }e mu` mo}i da bude pra-
vedan prema svim svojima ènama (Sura 4:3), a taj je uslov prema sa-
54 Mayer Ann Elizabeth (1991), Islam and Human Rights: Tradition and Poli-
tics, Boulder, CO: Westview, 148.

55 Mottahedeh Roy P., „Toward an Islamic Theology of Toleration“, u: Lind-
holm i Vogt (ur.), Islamic Law Reform and Human Rights, 26.
56 Johansen Baber (1986), „Staat, Recht, und Religion im sunnitischen Islam:
Können Muslime einen religionsneutralen Staat akzeptieren?“ Essener Gespräche

zum Thema Staat und Kirche 20: 45–46.
57 Mayer, Islam and Human Rights, 186.
58 Uporedi sa ~lanom 38 Otomanskog zakona o porodici iz 1917. godine:
„Ako èna stipulira u svom bra~nom ugovoru da njen mu` ne moè da se oèni
drugom ènom i da }e se, ako on to u~ini, ona ili druga èna razvesti, taj je ugovor
vaè}i i odredba se priznaje.“ Nav. prema Anderson James Norman D. (1976),
Law Reform in the Muslim World, London: Athlone, 49.
mom Kuranu te{ko ispunjiv: „A ne}ete mo}i jednako postupati me|u 151
ènama, makar èljeli“ (Sura 4:129)59. To je jo{ jedan primer novog tu-
ma~enja {erijata koji moète voditi postepenim reformama, a da isto-
vremeno ne ukine teorijsku vrednost tvrdnji tradicionalnog {erijata.
9. Kriti~ka rekonceptualizacija {erijata

Iako treba uzeti u obzir mogu}nosti pragmati~nih reformi samog {erija-
ta, tako|e treba biti svestan granica tog pragmati~nog pristupa. Sve dok
se superiornost {erijata kao boànskog i nepromenljivog skupa pravnih
normi u teoriji ne dovodi u pitanje, legitimnost ljudskih prava ne moè
biti osigurana. Tada ili trpe ljudska prava zato {to se ne smatraju legi-
timnim u pravom smislu te re~i, ili se javlja opasnost da }e se konceptu-
alne razlike izme|u {erijatskog prava i ljudskih prava tako uskladiti da
}e na kraju nu`no iznedriti neku „islamizovanu“ verziju ljudskih prava.
Liberalni muslimanski intelektualci se zato ne zadovoljavaju pred-
laganjem pukih pragmati~nih reformi. Oni zahtevaju hrabru i iskrenu
kritiku islamskog {erijata, kritiku koja, premda ne mora nu`no da pozi-
va na rastakanje {erijatske tradicije, treba da vodi potpunoj reviziji
shvatanja osnovnih izvora {erijata, Kurana i Sune. Liberalni reformato-
ri smatraju da se kriti~kim preispitivanjem {erijat moè osloboditi mno-
{tva srednjovekovnog pravnog cepidla~enja, koje je tokom vremena ne-
pravedno zastrlo su{tinsku normativnu poruku Kurana i Sune.60
Imaju}i na umu Kuran i Sune, Rahman (Rahman) isti~e progresivne
tendencije koje svoj izraz nalaze u izvornim normativnim idejama vodi-
ljama islama, tendencije koje su kasnije u velikoj meri izgubljene. Prema
tome, nije nam potrebno slepo ili pasivno podvrgavanje datim legali-
sti~kim pravilima, ve} aktivan i odgovoran tip pokoravanja koji nastoji
da zahvati dublje zna~enje principa iz Kurana, i da ih primeni na potre-
be i okolnosti ljudskog dru{tva koje se stalno menjaju. Rahman pi{e:
Iako je u duhu zakona Kurana o~igledno usmerenje ka progresivnom ote-
lovljenju osnovnih ljudskih vrednosti slobode i odgovornosti kakvo nalazi-
mo u novijim zakonodavstvima, postoje}a kuranska zakonodavstva su mo-
rala da prihvate postoje}a dru{tva kao svoj referentni okvir. To jasno uka-
zuje na ~injenicu da se ni u samom Kuranu nije moglo misliti da bi posto-
je}e kuransko zakonodavstvo moglo biti u doslovnom smislu ve~no.61
59 Esposito Joseph L. (1991), Islam and Politics, 3, izd., New York: Syracuse
University Press, 51.

60 Mahmasani Subhi (1982), „Adaption of Islamic Jurisprudence to Modern
Social Needs,“ u: John J. Donohue i John L. Esposito (ur.), Islam in Transition:

Muslim Perspectives, Oxford: Oxford University Press, 181–187.
61 Rahman Fazlur (1966), Islam, Chicago: University of Chicago Press, 39.
152 Pojedini reformatori idu i korak dalje, uglavnom dovode}i u pita-

nje juridi~ke konotacije {erijata. A{mavi (Ashmawy), poznati egipatski
sudija, nagla{ava da termin „{erijat“ etimolo{ki ne ozna~ava „zakon“ ili
„jurisprudenciju“; njegovo prvobitno zna~enje bi se moglo razumeti
kao „put ka izvoru u pustinji“, {to onda predstavlja metaforu za versko
i eti~ko vo|stvo u naj{irem smislu.62 A{mavi stoga insistira na tome da
se {erijat ne moè izjedna~iti s tradicionalnom jurisprudencijom (fikh),
{to je ~esto slu~aj. On ~ak optuùje one koji zamagljuju granicu izme|u
vo|enja ka otkrovenju i istorijskih oblika jurisprudencije, da se pribli-
àvaju politeizmu po{to dovode u pitanje jedinstvenost boànskog ot-
krovenja, me{aju}i ga s rezultatima ljudskog zakonodavstva.63 Jasnim
razlikovanjem {erijata i fikha, u korpusu normi koje su se obi~no nazi-
vale „islamskim pravom“ moè se prepoznati skup kontingentnih rezul-
tata ljudske istorije. To otvara konceptualni prostor za istorijsku kritiku
kao i za politi~ke reforme u skladu s demokratskim principima i mo-
dernim standardima ljudskih prava.
Liberalni muslimani potom tvrde da se na~ela ljudskih prava i de-
mokratije mogu dovesti u smislenu vezu s duhom {erijata, pod uslovom
da se {erijat prvenstveno razume kao eti~ki i verski, a ne kao legalisti~ki
pojam. Kuran koji je glavni izvor {erijata, na mnogim mestima isti~e do-
stojanstvo ljudske li~nosti. Prema suri 2:30, Bog je pozvao Adema da
bude njegov zastupnik (khalifa) na zemlji, ~ime mu je dao poseban status
u odnosu na ostala bi}a. Bog ~ak i an|elima nare|uje da se poklone ~o-
veku (sura 2:34). Slede}i sli~nu misao, sura 17:70 nagla{ava da je Bog
u~inio ~asnim decu Ademovu. Sura 33:72 govori o tome da je Bog na
samom po~etku vremena ponudio boànsko poverenje (amana) nebesi-
ma, zemlji i planinama, a da su svi oni ustuknuli u strahu od njegove po-
nude. S druge pak strane, iako je bio slab i ranjiv, ~ovek se pokazao do-
voljno hrabrim da svojom voljom preuzme boànsko poverenje, dokazu-
ju}i time da je nadmo}an u odnosu na najmo}nije stvari u prirodi uklju-
~uju}i i nebo i zemlju.64 Rifat Hasan (Riffat Hassan), islamska feminist-
kinja, ove i druge stihove iz Kurana ~ita kantovski, kao islamsku osnovu
za tuma~enje dostojanstva svake li~nosti kao „svrhe po sebi“.65
62 Ashmawy, L’islamisme contre l’islam, 124–125.

63 Ibid., 101.
64 Komentari{u}i ovaj stil, Fazlur Rahman nagla{ava da, „te{ko da postoji
prodornija i efektnija karakterizacija ljudske situacije i ~ovekove krhke i posrnule

prirode, ipak unutra{nja hrabrost i èlja da se prevazi|e o~igledno i stremljenje ka
idealnom ~ine njegovu neponovljivost i veli~inu“ (str. 35).
65 Hassan Riffat (1982), „On Human Rights and the Qur’anic Perspective,“
u: Arlene Swidler (ur.) Human Rights in Religious Traditions, New York: Pil-
grim, 56.
Veoma hrabro i istovremeno veoma kontroverzno tuma~enje Kura- 153

na nudi sudanski teoreti~ar An-Naim (An-Na’im). Na metodolo{kom
tragu svog u~itelja Tahe, An-Naim uvodi sistematsku razliku izme|u su-
ra otkrivenih u Meki i sura otkrivenih u Medini. Ova se razlika oduvek
priznavala u islamskoj egzegezi. U An-Naimovom pristupu je novo
shvatanje da izme|u dva stupnja otkrovenja postoji teolo{ka hijerarhija
u rangu: dok sure iz perioda Meke sadrè ve~ne teolo{ke poruke isla-
ma, delovi Kurana iz Medine se uglavnom odnose na specifi~ne potre-
be i okolnosti prvih islamskih zajednica, te se ne mogu direktno prime-
niti na moderno dru{tvo.66 Iako An-Naim ne pori~e boànski karakter
Kurana u celini, on uvodi kriterijume po kojima se moè praviti razlika
izme|u razli~itih stepena vrednosti u samom Kuranu. Dok po An-Nai-
movom mi{ljenju neki kuranski principi odista imaju vanvremenu vred-
nost, u nekima su sadràna pravila koja se mogu uvaàvati samo kao
primeri islamskog na~ina ìvota u odre|enom istorijskom kontekstu, te
stoga ne mogu biti neposredno obavezuju}i za savremene muslimane.
Na taj na~in, An-Naim èli da razvije modernu verziju islamskog prava
koje }e biti u skladu s me|unarodnim standardima ljudskih prava.
An-Naim nije jedini savremeni muslimanski teoreti~ar koji zahteva
novi hermeneuti~ki pristup ~itanju Kurana, premda je malo onih koji su
sa njim saglasni oko metodolo{kog pristupa.67 Rahman, na primer, kri-
tikuje uobi~ajenu egzegezu Kurana kao „fragmentarnu, ad hoc i veoma
~esto ekstrinsi~nu“.68 Kori{}enje moderne hermeneutike da bi se posti-
glo istan~anije razumevanje teksta, prema tome, predstavlja neodlo`nu
potrebu. Norani Otman (Norani Othman), predstavnica malezijskih
„Sestara u islamu“ (liberalne islamske nevladine organizacije posve}ene
promovisanju ènskih prava), upu}uje na razliku izme|u doba otkrove-
nja i dana{njice, razliku koju uvek moramo uzeti u obzir da bi se pri-
kladno razumeo kuranski tekst. Ona kaè:
Mi danas moramo ~itati te tekstove da bismo ih uop{te razumeli; ali na-
stoje}i da ih shvatimo, mi – kao i svi muslimani tokom istorije – u svoje ~i-
tanje tih pro{lih tekstova unosimo okvir sopstvenog vremena i prostora.
Mi glasove iz pro{losti koji nam se obra}aju ~ujemo kao da nam govore
jezikom koji poznajemo, takore}i na{im sopstvenim jezikom. Mi tako
uvek, poput svih velikih ulama pro{losti – ~ak i kada toga nisu bili svesni
66 An-Naim Abdullahi Ahmed (1990), Toward an Islamic Reformation: Civil

Liberties, Human Rights, and International Law, New York: Syracuse University
Press, 54 i dalje.
67 Za kritiku An-Naimove metodologije, vidi Ahmed Ishtiaq, „Abdullahi An-
-Na’im on Constitutional and Human Rights Issues,“ u: Lindholm i Vogt (ur.),

Islamic Law Reform and Human Rights, 61–74.
68 Rahman Fazlur (1982), Islam & Modernity. Transformation of an Intellec-
tual Tradition, Chicago: University of Chicago Press, 4.

154 – u~itavamo sada{njost u pro{lost iz koje traìmo vo|stvo za na{ savreme-

ni ìvot, ostavljeni s problemom... kako da odlu~imo na koji na~in da to
sprovedemo u delo ili kuda da krenemo s onim {to smo shvatili.69
Svest o istorijskoj distanci, tvrdi Otman, jedan je od na~ina da bu-
demo pravedni prema tekstu Kurana. Ova hermeneuti~ka svest istovre-
meno pomaè da se izborimo s isku{enjem da naprosto „primenimo“
toboè vanvremene kuranske principe na druga~ije dru{tvene okolnosti
u trenutku ulaska u XXI vek.
Profesor Abu Zaid (Abu Zaid) ima sli~no mi{ljenje. Cilj njegovog
predloga nove hermeneutike jeste da kriti~ki izvu~e vode}e principe
Kurana iz mnogih istorijskih detalja koji spadaju u okolnosti otkrove-
nja, ali se ne odnose na su{tinske poruke Kurana. On na taj na~in èli
da unese nov ìvot u duh pravde koji, prema njegovom mi{ljenju, leì u
su{tini eti~kih principa Kurana. Pored drugih stvari, Abu Zaid zahteva
reformu islamskog zakona o nasle|ivanju, jer veruje da je na~elna ten-
dencija kuranske pravde uspostavljanje jednakosti me|u svim ljudskim
bi}ima. Abu Zaidu je bitno da Kuran ènama garantuje dostojanstvo i
po{tovanje i da im pruà pravni status koji nisu imale u predislamsko
doba. Bilo kako bilo, konkretni detalji, kao {to su razlike me|u mu-
{karcima i ènama po pitanju nasle|ivanja, trebalo bi posmatrati kao
primenu ove na~elne tendencije u istorijskom kontekstu. Ti istorijski
detalji ne bi trebalo da spre~e moderne muslimane da nastave u smeru
pravde i jednakosti, kao {to je re~eno u Kuranu.70
Rifat Hasan nudi nedvosmisleno feministi~ko ~itanje Kurana. Ona
prvenstveno upu}uje na strogu monoteisti~ku veru koja je u teolo{kom
smislu sr` islama. U svetlu islamskog upozorenja da transcendenciju bo-
ànskog tvorca nikada ne smemo spojiti s onim {to stvara, Hasan tvrdi
da se izgovor koji Boga koristi da bi se legitimizovali zemaljski odnosi
mo}i mora odbaciti kao kr{enje islama. Ona naro~ito napada tradicio-
nalnu rodnu hijerarhiju koja suprugu ~esto pruà kvaziboànski autori-
tet. Prema njenom mi{ljenju, to versko opravdanje dru{tvenog autorite-
ta grani~i se s bogohuljenjem. Ona zato sarkasti~no isti~e:
Mu` se, u stvari, posmatra kao ènin ulaz u raj ili pakao i kao sudija o nje-
noj kona~noj sudbini. Da takva ideja moè postojati u okvirima islama –
koji u potpunosti odbacuje ideju iskupljenja i bilo kakvog posredovanja
izme|u vernika i tvorca – istovremeno je i veoma ironi~na i tragi~na.71
69 Othman (1994), „The Sociopolitical Dimensions of Islamization in Ma-
laysia: A Cultural Accommodation of Social Change?“ u: Norani Othman (ur.),

Shari’a Law and the Modern Nation-State: A Malaysian Symposium, Kuala Lum-
pur, Malaysia: Sisters in Islam Forum, 128.
70 Abu Zaid Nasr Hamid (1996), Islam und Politik: Kritik des religiösen Dis-
kurses, prev. s arapskog na nema~ki Chérifa Magdi, Frankfurt: dipa, 179–180.

71 Hassan, „On Human Rights and the Qur’anic Perspective“, 63.
Argumentacija Rifat Hasan dokazuje da se islamsko u~enje o stro- 155

gom monoteizmu, isto ono u~enje iz kojeg fundamentalisti~ki autori
poput Mavdudija izvode autoritarne politi~ke posledice, moè shvatiti i
u emancipatorskom smislu, po{to monoteizam pruà teolo{ku osnovu
koja se suprotstavlja odnosima apsolutne mo}i me|u ljudskim bi}ima.
Talbi (Talbi), tuniànski teoreti~ar i posve}eni borac za ljudska pra-
va, tako|e upu}uje na monoteisti~ku veru, kada poziva na punu imple-
mentaciju verske slobode, koja prevazilazi granice tradicionalne islam-
ske tolerancije. On je ube|en da po{tovanje nedoku~ive boànske volje
podrazumeva i po{tovanje unutra{njih uverenja drugih ljudskih bi}a,
jer se niko ne moè pretvarati da zna kakav je boànski plan kada je re~
o pojedina~nim li~nostima. Talbi zaklju~uje da:
iz muslimanske perspektive... verska sloboda u su{tinskom i krajnjem isho-
du predstavlja ~in po{tovanja boànskog suvereniteta i nedoku~ivosti nje-
govih planova koji se ti~e ~oveka, kojem je data velika privilegija da na
sopstvenu odgovornost gradi svoju sudbinu na zemlji i u slede}em ìvotu.
Najzad, po{tovanje ljudske slobode zna~i po{tovanje boànskog plana.72
10. Politi~ki sekularizam u islamu

Islamski monoteizam koristi se i kao argument za promovisanje svetovnog
razumevanja prava i politike. Politi~ki sekularizam ne predstavlja popular-
nu poziciju u mnogim islamskim zemljama.73 âk i liberalni muslimani
uglavnom pruàju otpor svetovnim koncepcijama, jer ih ~esto vezuju za
antireligijsku ideologiju. Uop{te uzev, izgleda da u islamskom kontekstu
ne postoji izraèna svest o temeljnoj razlici izme|u politi~kog sekularizma
zasnovanog na verskim slobodama, i ideolo{kog oblika sekularizma koji
stremi proterivanju religije iz javne sfere.74 Uprkos tome, postoji izvestan
broj muslimanskih mislilaca koji se eksplicitno zalaù za svetovne politi~-
ke i pravne reforme i upu}uju na izvorno teolo{ke argumente.
Jedan od prvih branitelja politi~kog sekularizma u islamu bio je
Abdarazik (Abdarraziq), profesor presti`nog univerziteta Al-Azhar u
Kairu, koji je u svojoj ~uvenoj knjizi Islam i osnove mo}i (1925)75 po-
72 Talbi Mohamed, „Religious Liberty: A Muslim Perspective“, Conscience
and Liberty:International Journal of Religious Freedom 3 (Spring 1991): 31.

73 Wielandt Rotraud (1982), „Zeitgenössische Ägyptische Stimmen zur Säku-
larisierungsproblematik“, Die Welt des Islams, The World of Islam, 22: 117–133.
74 Zbog ovog neslaganja vidi Bielefeldt Heiner (1996), „Secular Human
Rights: Challenge and Opportunity to Christians and Muslims“, Islam and Chri-
stian-Muslim Relations 7, No. 3: 311–325.
75 Francuski prevod ove knjige (L’islam et les bases du pouvoir), originalno na-
pisane na arapskom jeziku, dostupan je u Revue des Études Islamiques, Vol. 7

(1933), str. 353–391, i Vol. 8 (1934), str. 163–222.
156 zdravio ukidanje kalifata, {to je uzburkalo emocije u ~itavom islam-

skom svetu. Abdarazik isti~e da Kuran ne sadrì nijedan razra|eni savet
o tome kako treba graditi i voditi dràvu. Ako je istina da je Kuran ko-
na~na i potpuna knjiga otkrovenja u {ta veruju muslimanski vernici, on-
da sledi da dràvna politika ne moè biti deo su{tinske poruke islama.
Shodno tome, Abdarazik povla~i jasnu pojmovnu razliku izme|u Mu-
hamedove proro~ke i politi~ke uloge. Dok Muhamed predstavlja bez-
vremeni verski autoritet kao „pe~at proroka“, njegova uloga politi~kog
vo|e u stvari spada u skup istorijskih okolnosti kakve su zatekle prvu
islamsku zajednicu u Medini.
Tokom celog ìvota, prorok nije pravio aluzije ni na {ta {to bi se moglo zva-
ti „islamskom dràvom“ ili „arapskom dràvom“. Bilo bi bogohuljenje uko-
liko bismo mislili druga~ije. Prorok nije napustio ovu zemlju sve dok nije is-
punio misiju koju mu je Bog poverio, sve dok svom narodu nije u potpuno-
sti objasnio pravila religije, ne ostaviv{i ni{ta nejasno ili dvosmisleno.76
Abdarazik nadalje tvrdi da se kalifove pretenzije na to da bude ver-
ski autoritet, {to kulminira njegovim zvanjem „Bo`je senke na zemlji“,
svode na idolopoklonstvo koje u islamu predstavlja jedan od najteìh
zlo~ina. Otuda poti~e i njegov zaklju~ak da se kraj kalifata moè sma-
trati osloba|anjem islama, a ne propa{}u religije: „Muslimani su slo-
bodni da uni{te ovaj istro{eni sistem (kalifatski) pre nego {to se unize i
ponize. Oni su slobodni da ustanove osnove svog kraljevstva i da orga-
nizuju svoje dràve na temelju najnovijih koncepcija do kojih je do{ao
ljudski duh.“77
Na Abdarazikovom tragu, A{mavi zbrku religije i dràvne politike
naziva „perverzijom“78, jer je destruktivna za oba; ona obesmi{ljava re-
ligiju pretvaraju}i je u instrument svakodnevne politike mo}i, i nu`no
dovodi do sakralizacije politike {to je, samim tim, {titi od kritika u jav-
nom diskursu. Dok se teokratija u kojoj zemaljski vladari tvrde da im
pripada kvaziboànski autoritet, pribliàva politeizmu79, monoteisti~ka
islamska dogma, prema A{maviju, zahteva da se dràva i religija jasno
razgrani~e u pojmovnom i institucionalnom smislu. To podvajanje
otvara prostor za politi~ke i pravne reforme u ime ljudskih prava ~ija se
osnovna normativna ideja, priznanje neotu|ivog dostojanstva svakoj
osobi, istovremeno uklapa u eti~ka u~enja Kurana.
Zakaria (Zakariya), drugi egipatski teoreti~ar, u antitezi „boàn-
skog zakona“ spram „ljudskog zakona“ prepoznaje ideolo{ku konstruk-
76 Abdarraziq Ali, „The Caliphate and the Bases of Power“, u: Donohue and
Esposito (ur.), Islam in Transition, 34.

77 Ibid., 37.
78 Ashmawy, L’islamisme contre l’islam, 11.
79 Ibid., 34, 85.
ciju. Oni koji se pozivaju na boànski zakon da bi legitimizovali sop- 157

stvene politi~ke pozicije i interese u stvari su kona~na ljudska bi}a. Me-
|utim, oni odbijaju da priznaju svoju kona~nost i da svoje politi~ke
projekte prepuste otvorenoj demokratskoj kritici. Zakaria pi{e:
Prava alternativa nije izbor izme|u boànskog... i ljudskog zakona. Re~ je o
alternativi izme|u dve verzije ljudskog zakona, od kojih jedna otvoreno
priznaje da je ljudskog porekla, dok se druga pretvara da govori u ime bo-
ànskog otkrovenja. Ta druga verzija ljudskog zakona je opasna jer neke od
svojih pozicija teì da zasnuje na boànskom zakonu, a time svojim strasti-
ma i gre{kama pripisuje svetost i nepogre{ivost na koje nema pravo.80
Nasuprot takvoj idelo{koj opsadi boànskog zakona, politi~ki seku-
larizam poku{ava da bude pravedan prema kona~noj prirodi ljudskih
bi}a. Istovremeno, politi~ki sekularizam se moè shvatiti i kao izraz po-
{tovanja prema transcendentnosti jednog Boga ~ija se nedoku~iva volja
nikada ne sme instrumentalizovati radi politike mo}i.
11. Zaklju~ak: ka me|ukulturnom „preklapaju}em

konsenzusu“ o ljudskim pravima
I u zapadnim i u islamskim zemljama, ljudska prava su postala predmet
kontroverzi i rasprava. Mno{tvenost pozicija koje se iznose u tim ras-
pravama kre}u se od liberalizma do konzervativizma, od libertarijan-
stva do socijalizma, od teokratskih tvrdnji do otvoreno sekularnih ide-
ja. Prema tome, ne postoji tako ne{to kao {to je zapadni ili islamski
koncept ljudskih prava po sebi. Istorijska analiza pokazuje da su ljudska
prava zaista oduvek bila politi~ko pitanje, a ne prirodna posledica bilo
kakvog „organskog“ razvoja zasnovanog na odre|enim kulturnim geni-
ma. Stoga bi svako kulturno esencijalisti~ko zauzimanje, poput „okci-
dentalizacije“ ili „islamizacije“ ljudskih prava, trebalo odbaciti.
Odbacivanje kulturnog esencijalizma, me|utim, ne implicira pot-
puno obesmi{ljavanje kulturnih aspekata. Suprotno tome, kultura i re-
ligija zaista mogu biti, {to ~esto i jesu, sna`ni motivi koji nas podsti~u
da se borimo za ljudska prava, motivi koji zasluùju istorijsko priznanje
i politi~ko uvaàvanje. Otuda se name}e pitanje kako da odrìmo vezu
izme|u ljudskih prava i verske ili kulturne tradicije, ne upadaju}i pri
tom u zamku kulturalisti~ke zablude.
@eleo bih da predloìm da razumemo ljudska prava kao sredi{te
me|ukulturnog „preklapaju}eg konsenzusa“ o osnovnim normativnim
standardnima u na{im dru{tvima koja su sve multikulturnija. Dobro je
80 Zakariya Fouad (1989), Laicité ou islamisme: les arabes à l’heure du choix,
Paris: la découverte, 115.

158 poznato da je termin „preklapaju}i konsenzus“ skovao Rols (Rawls)81.

Uvode}i ovaj pojam, Rols èli da pojasni sloèn odnos izme|u vode}e
ideje politi~ke pravde u modernom liberalnom dru{tvu, i raznovrsnosti
verskih ili filozofskih ube|enja pripadnika tog dru{tva. Iako Rolsova
razmatranja ne upu}uju na me|unarodna pitanja niti pokrivaju pitanja
multikulturalizma, neki od njegovih uvida mogu biti korisni za analizu
me|unarodnih ljudskih prava u me|ukulturnoj perspektivi. Preuzimam
tri aspekta Rolsove teorije i ukratko ih primenjujem na teoriju ljudskih
prava: (1) aspekt izvorno normativnih i kriti~kih tvrdnji politi~ke
pravde, (2) ograni~eni opseg politi~ke pravde u pore|enju sa „sveobu-
hvatnim“ pogledima na svet i (3) mogu}nost uvaàvanja politi~ke prav-
de iz razli~itih religijskih i filozofskih perspektiva.
1. Rols stalno nagla{ava da njegov koncept politi~ke pravde preva-
zilazi puki modus vivendi; to jest da on mora biti vi{e od kompromisa
izme|u svih tih normativnih ube|enja koja postoje u datom dru{tvu.
Liberalni principi politi~ke pravde uklju~uju pravu normativnu su{tinu
i samim tim se moraju suprotstaviti, na primer, autoritarnim vrednosti-
ma ili rasisti~kim politi~kim programima. U takvom konfliktu, principi
politi~ke pravde imaju prakti~ni prioritet nad tim vrednostima i ube|e-
njima. Rolsov „preklapaju}i konsenzus“ utoliko nije samo deskriptivni
pojam ve} politi~ki izazov. Nije u pitanju fakti~ki ve} normativni kon-
senzus, budu}i da ljudi imaju razli~ita ube|enja i da bi trebalo da ipak
mogu da se saglase oko nekih osnovnih principa pravde da bi oblikova-
li zajedni~ki ìvot i saradnju na temelju jednakosti i slobode. Tako je
„preklapaju}i konsenzus“ ideal za moderna pluralisti~ka dru{tva, a ne
opis statusa quo. S jedne strane, on nudi konceptualni prostor za plura-
lizam razli~itih pogleda na svet, ideologija, religija, politi~kih doktrina i
tako dalje. S druge strane, „preklapaju}i konsenzus“ defini{e granice
politi~ke toleranicije u liberalnom dru{tvu.82
Na sli~an na~in, univerzalna ljudska prava poseduju kriti~ku norma-
tivnu snagu budu}i da mogu da stvore politi~ki i pravni poredak koji se
zasniva na slobodi i jednakom u~e{}u. Kako su u moralnom smislu zah-
tevno koncipirana, ljudska prava nisu od samog po~etka bila kompati-
bilna sa svim religijskim i filozofskim u~enjima ili s na~inom ìvota jed-
ne kulture. Hauard je u pravu kada kaè: „Za kulturu i zajednicu koja se
zasniva na sistematskoj degradaciji moraju postojati izazovi; ako indivi-
dualna prava prete takvom dru{tvu, to bolje. Ljudska prava ponekad
81 John Rawls (1993), Political Liberalism, New York: Columbia University
Press, 133 i dalje. Upor. Dòn Rols (1998), Politi~ki liberalizam, prev. Ljiljana Ni-
koli}, Beograd: Filip Vi{nji}, 169 i dalje.
82 Rolsovim re~ima, „nerazumske doktrine“ su isklju~ene iz „preklapaju}ih
konsenzusa“. Ibid., 58 i dalje.

zahtevaju da do|e do kulturnog preloma.“83 Nijedno dru{tvo, kultura ili 159

religija ne moè da tvrdi da je u saglasnosti s ljudskim pravima ako ne
postoji spremnost da se sprovedu politi~ke ili intelektualne reforme. Ni-
je slu~ajno, na primer, da je priznanje ljudskih prava od Katoli~ke crkve
teklo paralelno s dalekose`nim promenama doktrine, uklju~uju}i i na-
pu{tanje tradicionalnog koncepta dràvne religije. Shodno tome, da bi
se postiglo kriti~ko pomirenje ljudskih prava i islamske tradicije, neop-
hodno su reforme i priznanje rodnih ljudskih prava. Nema sumnje da
univerzalna ljudska prava i tradicionalno kastinsko dru{tvo ne idu zajed-
no. Prema tome, „preklapaju}i konsenzus“ o ljudskih pravima mora preva-
zi}i najmanji zajedni~ki imenilac me|u postoje}im tradicionalnim vred-
nostima razli~itih kultura.84 Ljudska prava su normativno izazovni kon-
cept koji zaista zahteva promene, samokriti~nost, i reforme koje bi do-
vele do toga da se ljudi me|usobno priznaju na temelju jednakosti.
2. Da ovde ne bismo prenaglasili normativnost ljudskih prava, vredi
nazna~iti da je njihov normativni opseg ograni~en. To je drugi aspekt koji
bih preuzeo od Rolsa. Njegovim re~ima, ideja politi~ke pravde nije „sveo-
buhvatna doktrina“ ve} se usredsre|uje na „osnovnu strukturu dru{tva“.85
Politi~ke i pravne institucije na kojima dru{tvo po~iva tako|e mogu biti
bazi~ne, ali se te{ko mogu nazvati sveobuhvatnim Weltanschauungom.
To vaì i za ljudska prava. Iako uspostavljaju politi~ke i pravne
standarde, ona ne mogu posluìti kao dobar primer o tome kako vodi-
ti ìvot kao individua i kao deo zajednice. Ljudska prava ne daju nika-
kve odgovore na egzistencijalna pitanja o zna~enju ìvota i smrti. Njih
tako|e ne prate nikakvi rituali i simboli pomo}u kojih ljudi mogu da iz-
raze me|usobno po{tovanje i uvaàvanje van sfere politike i prava.
Ukratko, ljudska prava niti su „sveobuhvatna doktrina“, niti su neka-
kav obuhvatan eti~ki kodeks vladanja. Ona se ne mogu nadmetati s kul-
turnim i verskim tradicijama, iako imaju zna~ajne u~inke po interpreta-
ciju i razvoj tih tradicija.
Ljudska prava se fokusiraju na politi~ku pravdu i pravednost zako-
na. Premda emancipatorski duh ljudskih prava upu}uje izazov autoritar-
nim tradicijama, mno{tvo religijskih i nereligijskih pogleda na svet, indi-
vidualnih na~ina ìvota i ìvota u zajednici, i obilje razli~itih kulturnih
izraza, ostaje mogu}e. Ljudska prava ne uspostavljaju nekakvu sveobu-
hvatnu „globalnu etiku“ ili globalno obavezuju}u „gra|ansku religiju“.
83 Howard Rhoda E. (1995), Human Rights and the Search for Community,
Boulder, CO: Westview, 9.

84 Ovo, me|utim, izgleda kao na~elo preuzeto od Renteln Alison Dundes
(1990), International Human Rights: Universalism versus Relativism, Newbury

Park, CA: Sage.
85 Rols, Politi~ki liberalizam, 11.
160 Posve}enost me|unarodnim ljudskim pravima ne treba opaàti ili pro-

pagirati kao moderan oblik misionarskog rada, da ne pominjemo nove
krsta{ke ratove. Ideja „preklapaju}eg konsenzusa“ oko ljudskih prava od
nas ne zahteva da se zalaèmo za svetsko ekumensko pomirenje me|u
svim religijama i ideologijama, jer su ljudi slobodni da defini{u svoje (in-
dividualne i zajedni~ke) identitete – jedni u odnosu na druge, pod uslo-
vom da po{tuju univerzalnu jednakost ljudskog dostojanstva i prava.
3. Rols tako|e isti~e da njegova ideja politi~ke pravde, iako ne pred-
stavlja „sveobuhvatnu doktrinu“, ne isklju~uje {ire poglede na svet. On
tvrdi da se osnovna ideja politi~ke pravde moè smisleno uvaàvati u
kontekstu raznovrsnih filozofskih i verskih doktrina. Isto se moè pri-
meniti i na ljudska prava. To se posebno odnosi na ideju ljudskog dosto-
janstva koja ljudska prava moè dovesti u vezu s razli~itim verskim, filo-
zofskim i kulturnim tradicijama, po{to je shvatanje neotu|ivog dosto-
janstva svakog ljudskog bi}a u osnovi eti~kih principa ljudskih prava i
centralni element u~enja razli~itih religija i filozofija. „Projekt o religiji i
ljudskim pravima“, baziran u Njujorku, zaklju~uje da „u gotovo svim
verskim tradicijama postoje elementi koji podràvaju mir, toleranciju,
slobodu savesti, dostojanstvo i ravnopravnost ljudi i socijalnu pravdu“.86
Me|utim, moramo biti obazrivi da nas uvaàvanje ljudskih prava sa
stanovi{ta razli~itih religija i kulturnih tradicija ne odvede formama
esencijalisti~kih pozicija. Bilo bi veoma problemati~no „zasnovati“ ljud-
ska prava na Bibliji, Kuranu, hinduisti~kim svetim spisima ili u~enju
Konfu~ija. Usled takvih deduktivisti~kih i esencijalisti~kih pristupa, ide-
ja univerzalnih ljudskih prava mogla bi se lako izgubiti u mno{tvu ver-
skih i kulturnih koncepcija koje se nadme}u oko prvenstva. Ono {to sam
istakao u vezi sa „zapadnom“ tradicijom utoliko se moè primeniti i na
druge tradicije: uvek treba imati na umu hermeneuti~ki problem da se
most izme|u modernih ljudskih prava i izvora verske ili kulturne tradi-
cije moè izgraditi jedino u retrospektivi. Ta hermeneuti~ka svest najbo-
lji je na~in da se borimo protiv esencijalisti~kog prisvajanja ljudskih pra-
va, ~ime se njima oduzima inherentni univerzalizam zbog sukobljenih
tvrdnji o tome koja kulturna ba{tina na njih polaè najvi{e prava.
S engleskog prevela Anica Milenkovi}
86 Kelsay John i Sumner B. Twiss (ur.) (1994), Religion and Human Rights,
NewYork: Project on Religion and Human Rights, 116.

o javnosti
i pam}enj
u
* U ovom tematu objavljujemo prilago|ene verzije za {tampu izla-
ganja sa konferencije O javnosti i pam}enju. Politike pam}enja u
Srbiji 1989–2009, odràne 17. decembara 2009. godine u
Beogradu, u organizaciji Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju.
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 316.75(497.11)"1989/..." 163
930.1:316.75(497.11)"1989/..."
GORDANA \ERI]
(NE)POLITI^NOST KOLEKTIVNOG PAM]ENJA:

KAKO SMO POJELI 20 GODINA?1
U radu se ukazuje na probleme politika pam}enja u Srbiji u vezi sa doga-

|ajima iz poslednjih dvadeset godina savremene istorije. Autorka ukazuje na
odsustvo jedinstvenog narativa o tim doga|ajima, usled ~ega se u Srbiji te{ko
moè govoriti o nacionalnom pam}enju ovog perioda. Kulturno, kao i ko-
munikativno pam}enje Srbije karakteri{u, pre svega, partikularnost i pode-
ljenost, a ~esto i duboka suprotstavljenost o mnogim pitanjima.
Klju~ne re~i: dru{tveno pam}enje, kulturno pam}enje, komunikativno pam-
}enje, nacionalno se}anje, jedinstveni narativ.
Ovo je prva konferencija iz okvira projekta Spinning out of control:

rhetoric and violent conflict. Representations of ’self ’ – ’other’ in the
Yugoslav successor states koju organizujemo isklju~ivo za akademsku
zajednicu Srbije. Rade}i ~etiri godine na ovom projektu imala sam uti-
sak da uprkos srazmerno najvi{oj participaciji istraìva~a iz Srbije u od-
nosu na druge partnere sa kojima smo realizovali ovaj projekt2, na{a
akademska zajednica, pa i sam Institut, nedovoljno u~estvuju u osvetlja-
vanju pokrenutih pitanja. Pored obaveze predstavljanja dosada{njih re-
1 Tekst uvodnog izlaganja sa konferencije O javnosti i pam}enju. Politike

pam}enja u Srbiji 1989–2009, odràne 17. 12. 2009. u organizaciji IFDT.
2 Projekt Spinning out of control: rhetoric and violent conflict. Representati-
ons of ’self ’ – ’other’ in the Yugoslav successor states realizovali su Institut za filo-
zofiju i dru{tvenu teoriju, Katedra za knjièvnost, oblasne studije i evropske jezi-
ke Univerziteta u Oslu i Medija centar iz Sarajeva.
164 zultata3 sa ovog projekta, bio je to najva`niji razlog zbog koga sam po-
novo poku{ala da na|em sagovornike o temama odnosa javnosti i do-
ga|aja koji su obeleìli prethodne dve decenije, kao i o temama zvani~-
nog i nezvani~nog zapam}ivanja tih doga|aja i tog vremena.
Ostali razlozi pokretanja pitanja politika pam}enja eksterne su pri-
rode i oni su do{li kao posledica rada na tematski srodnim projektima
koji se odvijaju u regionu. Nastoje}i da odgovorim temi skupa Kultura
se}anja: 1992. godina u pam}enju nacija ispostavilo se da uprkos ~inje-
nici velikog broja doga|aja i mogu}ih uobli~avanja njihovih zna~enja u
poslednje dve decenije, u srpskom slu~aju te{ko moèmo govoriti o na-
cionalnom pam}enju ovog perioda. Nepostojanje jedinstvenog tuma~e-
nja najbliè pro{losti evidentno je u onom smislu i funkciji zbog koje se
kolektivnom se}anju daje presudan zna~aj: mislim na nacionalno se}a-
nje u njegovoj funkciji potvr|ivanja politi~ki aktivnog identiteta nacije-
-dràve. înjenica da se}anja na ovaj period svakako postoje kao broj-
na individualna i grupna, ~esto konkurentska se}anja, i dalje nije odgo-
vor na glavno pokrenuto pitanje – {ta nove nacije-dràve nastale jugo-
slovenskim raspadom èle da pamte iz svoje najbliè pro{losti i kako to
~ine. Teorijski, ova ~injenica mu je suprotstavljena jer je za dru{tveno
pam}enje zajednice relevantno samo ono se}anje koje ona izdvoji i ~ija
zna~enja, smisao ili pouke zajednica zvani~no proglasi vrednim, nedvo-
smislenim. Zato, iz perspektive uobi~ajenih izvora u kojima se izraàva
a potom i istraùje kultura se}anja, poput praznika, komemorativnih
manifestacija, nastave istorije, deklaracija, povelja, mesta se}anja i sli~-
no – Srbija nema nedvosmislen odgovor. Ukoliko se taj odgovor ne mo-
è na}i ni u njenom dràvnom kalendaru, ni u ud`benicima istorije,
re~ju, ni u jednom od tipi~nih ~uvara ili ozna~itelja nacionalnog se}a-
nja, onda je u pogledu osmi{ljavanja svoje najbliè pro{losti Srbija i da-
lje na po~etku, otvorena za razli~ite na~ine uslovno shva}enog zapam-
}ivanja i zaboravljanja.
Kao {to je poznato, nema ne~eg poput kolektivnog se}anja u ~i-
stom, bukvalnom vidu, jer su se}anja varljiva, mnogolika, neretko
opre~na, ali kada o se}anju govorimo u kontekstu nacionalne dràve
onda govorimo o njenom radu na javnom se}anju kroz procese uobli~a-
vanja i ujedna~avanja predstava o pro{losti. Ako se ima u vidu da ti
procesi podrazumevaju i aktivno zaboravljanje i potiskivanje nepriklad-
3 To su zbornici radova Intima javnosti. Okviri predstavljanja, narativni obra-

sci, strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upe~atljivim doga|ajima tokom
razgradnje biv{e Jugoslavije: {tampa, TV i film (G. \eri}, ur.) Beograd, Fabrika
knjiga/IFDT, 2008; Pam}enje i nostalgija. Neki prostori, oblici, lica i nali~ja (G.
\eri}, ur.) Beograd, IFDT/IP „Filip Vi{nji}“, Media Discourse and the Yugoslav
Conflicts: Representations of Self and Other (P. Kolsto, ur.) Ashgate 2009.
nih sadràja, jasno je da je re~ o poslu bez kraja i konstrukciji u ~ije se 165
odrànje stalno i mnogo mora ulagati. U okviru istorijske nauke dru-
{tveno pam}enje ima funkciju ideologije jer, pre svega, konstrui{e i sle-
di dru{tveno motivisan pogled na pro{lost, kojim se oblikuju najva`niji
domeni javnog ìvota. Politi~ka instrumentalizacija pro{losti mo`da je
najkra}a definicija dru{tvenog pam}enja. Kako god posmatran, uobi~a-
jeni proces oblikovanja dru{tvenog pam}enja u nacionalnim dràvama,
koji je neretko u sukobu sa faktografijom i ’istorijskom ta~no{}u’, za
posedicu ima ’istinu’ kojoj, s novim potrebama, treba do{minkavati li-
ce. To je vera, istorijska, pa i dru{tvena, koja se obra}a ~ovekovoj psi-
holo{koj potrebi za sigurno{}u, redom i {irom pripadno{}u, kojoj jed-
nako sluè izabrane tradicije, ’stvarne’ ili ’izmi{ljene’, nostalgija ili àl
za pro{lo{}u i naracije o napretku, tj. boljitku nacije. Treba re}i i to da
ova jedinstvena istina promenljivih lica, ili dru{tvena vera, i dalje naila-
zi na plodno tlo, kako u tzv. starim nacijama, ’sigurnim u svoj identitet’
(Kroko), tako i u ovim tzv. novim, postkomunisti~kim.
Rad na nacionalnom pam}enju, u smislu stalnog napora za ovlada-
vanjem kolektivnom memorijom kroz traènje {to primenljivije verzije
pro{losti za sada{njost ili projektovanu budu}nost, neprestano je nad-
metanje razli~itih interpretacija onoga {to se dogodilo, njihovo usagla-
{avanje (ili uzajamno potiskivanje) i stavljanje u funkciju sada{njih i bu-
du}ih potreba zajednice. Re~ je o dogovornom (ili nametnutom) se}a-
nju – zbiru postupaka i procesa usredsre|enih na pro{lost i angaòvan
odnos prema njoj, koji bitno uti~u na poimanje identiteta zajednice i
stvaranje unutra{nje kohezije. U te`nji da od pro{losti napravi zaokru-
ènu, skladnu celinu, zajednica se tim postupcima istovremeno osmi-
{ljava kao posebna u odnosu na druge. Zato se u teoriji obi~no kaè da
kao svest o zajedni~kom prostoru, ciljevima i interesima, nacionalni
identitet ima mogu}nost da nastane tek kada razli~ite dru{tvene grupe
raspravljaju i, naravno, kada se spore oko osmi{ljavanja zajedni~ke bu-
du}nosti i tuma~enja zajedni~ke pro{losti.
Takve rasprave, osim sporadi~no i o partikularnim pitanjima ili do-
ga|ajima, kao {to znamo u srpskom dru{tvu jo{ nema, pa je te{ko o~e-
kivati da postoje zvani~ni izvori u kojima bi se reflektovala neka od
usagla{enih verzija pro{losti. Otuda ne iznena|uje ni rezervisanost poli-
tike nacionalne istorije, vidljiva u istorijskim ud`benicima. Njena opre-
znost u odnosu na ovaj period delimi~no je posledica politike osamde-
setih i devedesetih godina, koja je zanemarila ili nije registrovala zna~aj
doga|aja iz 1989. godine i onda i{la mimo dominantnih, tipskih smer-
nica (o~ekivanih i uglavnom sprovedenih u novim nacijama-dràvama),
koje su iz dana{nje perspektive i konteksta o kome govorimo zna~ile
ubrzanje osmi{ljavanja/izmi{ljanja nacionalnih se}anja, s istovremenom
ili naknadnom ’evropeizacijom’ tih istih se}anja, tj. uskla|ivanjem naci-
166 onalnih se}anja s vrednostima koje proklamuje Evropska unija.4 Srbija

je, ogrnuv{i se jugoslovenskim imenom, koje je ve} zna~enjski ispra-
`njeno posle osamostaljenja Slovenije, krenula u druga~ijem smeru.
Zvani~na nacionalizacija njenih se}anja veoma je kasnila u odnosu na
Sloveniju i Hrvatsku, na primer, te{ko je usvajala dràvne simbole, spo-
ro i pod pritiskom pre{la s jugoslovenskog imena na srpsko, a po mno-
gim bazi~nim pitanjima do danas nije uspela da izgradi ono {to se sma-
tra uslovom nacionalne dràve, a to je mit Jedinstva. U takvoj situaciji
pasivnost nacionalne istorije u pogledu tematizovanja najbliè pro{losti
o~ekivana je posledica, pa }e i politika izgradnje njenog ’novog pam}e-
nja’ morati da bude (i ve} jeste) netipi~na u kontekstu drugih postko-
munisti~kih dràva.
Kao i kulturno pam}enje Srbije, tako i komunikativno koje je za
na{u temu va`nije, odlikuje partikularnost i podeljenost, a po mnogim
pitanjima duboka suprotstavljenost. I to je o~ekivano, jedino {to u kon-
tekstu pam}enja nacionalne dràve odsustvo jedinstvenog narativa
(’majstorske pri~e’) nije pravilo nego izuzetak. I tu se otvara {iroko po-
lje za istraìvanje i propitivanje pluralnih naracija koje su obeleìle
prethodni period, i koje su, uprkos njihovoj politizovanosti, rezultova-
le nejasnim ’reìmom istine’ u srpskom slu~aju ili njenom (ne)politi~no-
{}u. To je, iz vizure {kolski shva}ene politike pam}enja u nacijama-dr-
àvama, ’vi{ak’ od koga ’glava boli’. Nema tu velikih nepoznanica: iz-
me|u pluralnih, jednakovrednih se}anja i amnesti~ke bezvrednosti istih
put nije dug, jer svako se}anje podleè zaboravu ukoliko neku od verzi-
ja pro{losti zajednica ne akcentuje i ne proglasi vrednom ~uvanja, tj.
kolektivnog zapam}ivanja. Ono {to naizgled ovaj posao unapred obe-
smi{ljava kao ve} ’zavr{en’, suvi{an ili uzaludan, jeste ~injenica da je
novija srpska istorija medijski ’zapam}ena’ uporedo sa njenim odvija-
njem. Kasnije je to ’pam}enje’ pre{lo u domen filmske industrije, me|u-
narodnih sudova, televizijskih prenosa su|enja i u brojne druge oblasti
koje sve zajedno, ovako ili onako uslovljavaju individualna se}anja na
pro{lost i njeno prosu|ivanje. Takva situacija, u kojoj svako ima svoju
verziju kolektivne pro{losti, tradicionalno shva}enoj istoriji i odmaè i
pomaè, ali je ni u kom slu~aju ne osloba|a njenog posla, jer se o ka-
rakteru bilo kog dru{tva najbolje prosu|uje upravo iz njegovog odnosa
prema pro{losti, tj. iz onoga {to dru{tvo kao njene vrednosti prenosi u
budu}nost i ~emu u~i svoju decu. Drugim re~ima, kolektivni identitet
najneposrednije se iskazuje kroz zajedni~ko pam}enje formulisano u
4 To je bio, iz dana{nje perspektive, predvidiv proces, koji je i{ao negde teè

negde lak{e, na primer u Sloveniji, ali ~ak i u tom, naizgled lakom slu~aju, kako po-
kazuje tekst Veronike Bajt, to nije bio nimalo lak, i nije bio posao koga su se istori-
~ari rado prihvatali. Videti.: Bajt, u \eri}, Pam}enje i nostalgija, 2009: 83–115.
istorijskim ud`benicima, tj. u pri~i kojom zajednica osmi{ljava samu se- 167
be kroz vreme. I ako je zajednica ono {to o sebi pamti, na{a zajednica u
poslednjih nekoliko decenija te{ko da postoji kao zajednica. Ona je, su-
de}i po onome {to zvani~no (ne) pamti ili, preciznije, po odsustvu je-
dinstvenog narativa o svojoj najbliòj pro{losti, zajednica nesigurnog ili
nezrelog identiteta.
S pro{lo{}u se moè postupati na razli~ite na~ine. Jednakovredne
strategije u tom smislu su sve u {irokoj skali kombinacija ’pam}enja isti-
ne’ (izabrane, usagla{ene, nametnute i sl.) i ’kolektivnog zaboravljanja’,
tj. prekida s delom pro{losti, njegovog ’brisanja’ koji je sastavni deo te
’istine’ i bez koga ona ne bi bila ista. Nekada su u javnom jeziku o
ovom pitanju kategorije pam}enja i zaboravljanja radikalno suprotsta-
vljene, mada je jasno da se uzajamno uklju~uju. Predlaèm da i jednu i
drugu uslovno shvatamo. Pitanje njihovog saodnosa u glavnoj, sveobu-
hvatnoj pri~i, prave mere nagla{avanja i potiskivanja izabranih segme-
nata, pored ~vrste strukture, pretpostavljenog cilja i ~injenice dràvnog
autoriteta koji je plasira, jeste ono {to ovu naraciju ~ini, ’velikom’,
’majstorskom’.
Slika pam}enja nacije konstrui{e se kao istorija registrovanja ’jakog
vremena’ (bilo da je ono ’zlatno doba’ bilo da je ’pad’) i ’neutralnog
sektora’. U srpskom slu~aju, izbor mogu}ih opcija iz rezervoara onoga
{to je za dru{tvo va`no da naglasi ili potisne, tj. izme|u kategorija
’pam}enja’ i ’zaboravljanja’ koje u ~istom, samorazumljivom vidu ne
postoje, nije neograni~en. înjenica da kontekstualni okvir nasle|a
ipak postoji, umanjuje mogu}nosti manevrisanja u ’izmi{ljanju pro{lo-
sti’ i njenoj umetni~koj obradi. Ipak, odsustvo politike pam}enja, bar
kroz prizmu njenih tipi~nih ozna~itelja, tako|e je politika. Utvr|ivanje
njenih ograni~enja i/ili dometa glavna je tema koju sam danas htela da
pokrenem, jer je pitanje mogu}ih politika pam}enja najbliè pro{losti
{ire i va`nije od pitanja suo~avanja sa njom {to je, tako|e, nezaobilazna
tema u ovom kontekstu.5 I kad smo ve} tu, kod teme suo~avanja s
5 Proces suo~avanje s pro{lo{}u u Srbiji nije mnogo druga~iji nego drugde, bar
na nivou retorike. Komparativno ili direktnom analogijom, ali i prate}om frazeo-
logijom, na nivou jezika proces suo~avanja s pro{lo{}u naj~e{}e se dovodi u vezu sa
slu~ajem posleratne Nema~ke, ali se retko kada govori o dugotrajnosti, komplek-
snosti i te{ko}ama odvijanja ovog procesa u toj zemlji, o ~emu svedo~e i nema~ka
knjièvnost, kroz dela Bernarda [linka, i nema~ka teorija preko istraìvanja Hel-
muta Dubila. Pod okriljem ove teme u Srbiji se su~eljava nekoliko tipova diskursa,
koji delom poti~u od dràve (preko sudskih procesa optuènima za ratne zlo~ine i
javnih izvinjenja najvi{ih dràvnih predstavnika susedima za patnje u minulim ra-
tovima), delom od pojedinih nevladinih organizacija i manjih politi~kih partija i
kona~no od medija i, s druge strane, verbalnog neslaganja s takvim zahtevima, uglav-
nom predstavnika Srpske radikalne stranke ili, jo{ {ireg, }ute}eg neodobravanja i
168 ’devedesetim’, ne moè se re}i da su pri~e o njima tabuizirane ili izbri-

sane, naprotiv, ima ih previ{e, ali kao da nas ni~emu ne u~e. Utisak je
da nas za sada samo spoti~u. O politici pam}enja, kao {to razumete, go-
vorile bi njihove pouke.
S druge strane, ~injenica da je te{ko identifikovati na~in na koji
zvani~na Srbija raspolaè svojom najbliòm pro{lo{}u ili ~injenica ne-
postojanja organizovanog nacionalnog se}anja ovog perioda u nekom
od uobi~ajenih izvora, ne zna~i da se}anja na ovu pro{lost nema ili da
ono nema snaàn polemi~ki potencijal. Tako|e, ~injenica nepostojanja
jedinstvenog narativa ni u kom slu~aju ne zna~i da javno se}anje u Srbi-
ji nije ’nacionalizovano’ ili da nije ’evropeizovano’ u poslednje dve de-
cenije; jedino {to je ovaj proces, kako sam ranije rekla, kasnije krenuo
nego u drugim postkomunisti~kim zemljama i {to su izvori za njegovo
istraìvanje ne{to {iri, raznovrsniji, zahtevniji za analizu od onih u koji-
ma se ono obi~no izraàva. Utoliko su, verujem, i zanimljiviji za istraì-
vanje. Evo jednog od brojnih vezanog za 1989. godinu. Naime, uprkos
neshvatanju zna~enja 1989, pada Berlinskog zida, i praznom mestu
ovog doga|aja u se}anju ve}ine gra|ana, po~etkom novembra u Centru
Sava, uz prisustvo najvi{ih dràvnih zvani~nika, proslavljena je dvade-
setogodi{njica ovog doga|aja, {to jeste tipi~an i nedvosmislen simboli~-
ki pokazatelj namere evropeizovanja kolektivnog se}anja. Ovaj primer
tako|e pokazuje da se ’se}anje’ konstrui{e, da se moè naloìti ’odo-
zgo’, te da je potpuno nezavisno od iskustva u individualnim se}anjima
gra|ana. Primera za nacionalizovanje se}anja, kako uspe{nih tako i ne-
uspe{nih, ima mnogo vi{e u naj{ire shva}enoj javnosti, o ~emu }e biti
re~i tokom na{eg drugog panela danas, u knjièvnosti, jeziku, ali o~i-
gledno je iz najavljenih priloga, i u nauci o jeziku. Ukratko, {iroko je
polje za upisivanje se}anja, kao i za registrovanje promena u njemu, sa-
mo treba istraìvati.
Mi smo to poku{avali da radimo na nekoliko vrsta izvora i dosada-
{nje na{e analize ({tampe, televizije, filma, knjièvnosti, imejlova i sl. iz-
neshvatanja poziva o potrebi za suo~avanjem. Naime, iz ~injenica da su Srbi ve}in-

ski proterani iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova i Metohije, odnosno ~injenice da Srbi-
ja ima najve}i broj izbeglica u regionu, izvodi se zaklju~ak da su Srbi i najve}a `r-
tva raspada biv{e dràve. U tome se, pored vremenske bliskosti doga|aja i razli~i-
tih vrsta sankcija me|unarodne zajednice s kojima su gra|ani Srbije bili suo~eni to-
kom dve decenije, mogu traìti razlozi {to zahtevi za suo~avanjem s pro{lo{}u ne
nailaze na ve}insko odobravanje i {to uglavnom poja~avaju frustracije. Ipak, upr-
kos negodovanju, kao i ~injenici da bolna pitanja devedesetih ma kako bila tretira-
na, prema re~ima novinara, smanjuju tiraè (zbog ~ega oni izbegavaju da ih dono-
se na prvim stranama), ona su kontinuirano prisutna u javnosti od dvehiljadite go-
dine na ovamo, posebno u elektronskim medijima i kroz vidove koji su ve} nave-
deni, ali i rasprave koje neretko ostaju na ritualnom plasiranju ve} poznatih fraza.
vora) predstavljene u zbornicima Intima javnosti i Pam}enje i nostalgi- 169

ja pokazale su, bar delimi~no, da se pro{lost nikada ne nudi kao objek-
tivna datost ve} kao niz interpretacija ili interpretativnih rekonstrukci-
ja, i da jedan isti doga|aj moè biti pam}en na onoliko na~ina koliko
ima zainteresovanih aktera. Nadam se i prièljkujem da sli~nih istraì-
vanja u budu}nosti bude vi{e. Uostalom, cilj dana{njeg skupa jeste da za
ovu temu zainteresujemo i nove istraìva~e u Srbiji. @ao mi je ako ni-
sam odgovorila pitanju koje sam ovom temom postavila, i zato vas raz-
o~arala, jer znam da je lak{e formulisati teme i pitanja nego davati od-
govore. A opet, kako kaè Erik Hobsbaum, mo`da postavljanje pitanja,
naro~ito o iskustvima koja teìmo da uzmemo zdravo za gotovo, nije
bezvredno zanimanje. Mi plivamo u pro{losti kao riba u vodi i ne mo-
èmo pobe}i od nje. Ali na~in na{eg ìvota i kretanja u tom mediju zah-
teva analizu i diskusiju.
Gordana \eri}:
(Non)political Character of Collective Memory
Summary
The paper discusses the politics of remembrance in Serbia, relating to the
events of the last two decades of contemporary history. The author suggests
that there is an absence of the uniform narrative of those events, which is
why one can hardly speak of the national memory of this period in Serbia.
Cultural, as well as communicative remembrance of Serbia is primarily char-
acterized by particularity and division, and often deep opposition regarding
many issues.
Key Words: social remembrance, cultural remembrance, communicative
remembrance, national memory, uniform narrative.
Br. 143–144, III–IV/2009
170 UDK: 930.1:316.75(4-664)"198/..."

316.7:159.953(4-664)"198/..."
MILAN SUBOTI]
INDIVIDUALNA SE]ANJA I POLITIKE

KOLEKTIVNOG PAM]ENJA U
POSTKOMUNISTI^KOM STANJU*
U ovom prilogu diskusiji o odnosu istorije i pam}enja tematizuje se status

pro{losti u se}anjima pojedinaca koji ìve u savremenom postkomunizmu.
Autor polazi od teze da se socijalisti~ka politika pam}enja oslanjala na ma-
ster-narativ koji je predstavljao ~vrst „socijalni okvir“ za konstrukciju i arti-
kulaciju autobiografskih naracija. Njegovim nestankom pro{lost je postala
neizvesnija od budu}nosti, a kolektivna i individualna se}anja morala su biti
rekonstruisana. Ozna~avaju}i ovu situaciju „postkomunisti~kim stanjem“,
autor ukazuje na proces „nacionalizacije pro{losti“ kao klju~nu karakteristi-
ku nove „politike pam}enja“ – skupa praksi i normi kojima se reguli{e kolek-
tivno pam}enje. S obzirom na to da se naj~e{}e oslanja na esencijalisti~ki
shva}eni kolektivni identitet, postkomunisti~ka politika pam}enja je po svo-
joj rigidnosti sli~na onoj iz perioda komunizma. Pripadnici generacija socija-
lizovanih u prethodnom sistemu suo~avaju se sa zadatkom redefinisanja i re-
konstrukcije sopstvene pro{losti kako bi uskladili „komunikativno“ i (novo-
uspostavljeno) „kulturno pam}enje“. Autor u zavr{nom delu rada skicira raz-
li~ite strategije re{enja ovog zadatka – od „amnezije“ do „nostalgije“.
Klju~ne re~i: istorija, kolektivno pam}enje, politika pam}enja, postkomuni-
zam, identitet.
Govore}i o individualnom i kolektivnom pam}enju obi~no gubimo iz

vida ~injenicu kako zapravo }utanje i zaborav predstavljaju podrazume-
vanu, polaznu i naj~e{}e nereflektovanu pozadinu na{eg govora i se}a-
* Rad je napisan u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 149026)

koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. Kra}a verzija ovog teksta izlo-
èna je na nau~noj konferenciji „O javnosti i pam}enju“, odrànoj 17. 12. 2009.
godine u Institutu za filozofiju i dru{tvenu teoriju povodom objavljivanja dva zbor-
nika radova koje je priredila Gordana \eri}: Intima javnosti, Beograd: Fabrika
knjiga, IFDT, 2008; Pam}enje i nostalgija, Beograd: IFDT, Filip Vi{nji}, 2009.
nja.1 Naime, da bismo ne{to (za)pamtili ili ne~ega se (pri)se}ali, mnogo 171
toga prethodno moramo da zaboravimo: „Tema zaborava uvek prati te-
orije i tehnike pam}enja, a zaborav poput senke isti~e tamne strane i di-
leme pam}enja“ (Esposito, 2008: 181). Pjer Nora, svakako najzaslu`ni-
ji autor za uvo|enje teme pam}enja u teorijski diskurs, s dozom rezig-
nacije isti~e kako se danas „toliko mnogo govori o pam}enju upravo
zato jer je tako malo od njega ostalo“ (Nora, 1989: 7). Ali, uprkos
„ubrzanju istorije“ i svesti da je borba protiv zaborava unapred izgu-
bljena, na{ napor da se pro{lost u pam}enju sa~uva i u se}anju prizove
predstavlja svojevrsni sekularizovani oblik ispoljavanja te`nje ka ve~no-
sti. U Ki{ovoj Enciklopediji mrtvih ona je opisana u pri~i o snu u kome
celokupni ìvot svakog ~oveka biva negde ne samo precizno i iscrpno
dokumentovan ve} i potpuno o~uvan u svoj svojoj doga|ajnoj i emoci-
onalnoj puno}i. Oni koji su optuìvali Ki{a za preuzimanje tu|ih ideja i
tekstova nisu u ovoj pri~i prepoznali osnovnu zamisao „filozofije zajed-
ni~kog dela“ Nikolaja Fjodorova, ruskog filozofa koji je verovao da je
jedan od uslova ljudske pobede nad smr}u i budu}eg vaskrsnu}a mrtvih
sakupljanje dokumentacije i svedo~anstava koja materijalizuju njihova
se}anja. Vek kasnije, jedna verzija ove Fjodorovljeve ideje ostvarena je u
Moskvi kada je radi sakupljanja i ~uvanja li~nih svedo~anstva, biografija,
pisama, fotografija i drugih dokumenata iz pro{losti „obi~nih ljudi“
osnovan 1988. godine pod nazivom „Narodni arhiv“. Ne pozivaju}i se
na veru u „vaskrsnu}e mrtvih“, osniva~i ovog arhiva ipak su isticali da se
njihovim poduhvatom ostvaruje „pravo na besmrtnost svakog ~oveka“
jer se sva~ija li~na iskustva i se}anja „upisuju u istoriju“ i, na taj na~in,
~uvaju od zaborava (videti: Paperno, 2002). Hegelijanska ideja prema
kojoj „Svetski duh“ u svom samorazvoju odre|uje istorijski tok i ljudski
ìvot u njemu, opravdava napor autobiografske refleksije da se sopstve-
na ìvotna pri~a „(u)pi{e“ i uklopi u op{ti, istorijski meta-narativ. Tako
je u kulturi devetnaestovekovnog „istoricizma“ li~no prvo postalo isto-
rijsko, a zatim, u svojoj dvadesetovekovnoj marksisti~koj verziji, pre-
tvoreno u politi~ko.2 Tu ~injenicu posebno su nagla{avale teorije „tota-
litarizma“ koje su „komunizam“ definisale te`njom dràvno-ideolo{kih
1 „To je zato jer je svet dru{tvenog pam}enja u neraskidivoj vezi sa onim {to se
èli ili mora zaboraviti. I nasuprot naloènom zaboravu, koje je op{te mesto sva-
kog promenjenog sistema, dru{tveno pam}enje je zabranjeni zaborav“ (\eri},
2009: 172).
2 „Hegelov istoricizam poja~an je marksisti~kim scenarijom koji istoriji za-
daje strogo odre|en tok sa brzo pribliàvaju}im krajem – beskona~nim utopijskim

carstvom komunisti~kog reìma. Taj scenario ~oveku dodeljuje jasno odre|enu
uloga pori~u}i individualnom iskustvu svaku izvan-istorijsku dimenziju“ (Paper-
no, 2002, 589).
172 aparata ka ostvarenju ne samo potpune kontrole nad tokovima dru{tve-

nog ìvota ve} i nad li~nim ìvotom svakog pojedinca. Uspeh tog nasto-
janja komunisti~ke dràve bio je, prema ra{irenom uverenju, ograni~en
– uprkos masovnom javnom pristajanju, ljudi su uspevali da izgrade i
sa~uvaju „individualni subjektivitet“, tako {to su se intimno („duboko u
sebi“), opirali i protivili spolja nasilno nametanim normama, pravilima
i vrednostima.3 Ipak, na osnovu analiza autobiografskih zapisa i brojnih
memoara sakupljenih upravo u „Narodnom arhivu“, istori~ari Helbek
(Jochen Hellback) i Halfin (Igal Halfin) nedavno su doveli u pitanje
ove pretpostavke totalitarne paradigme, te su u svojim radovima teì{te
sa „represivnosti“ komunizma pomerili ka istraìvanju njegovog „pro-
duktivnog“ uticaja na oblikovanje subjektiviteta (individualnog sop-
stva) sovjetskih gra|ana. Prema Helbekovom nalazu: „Pisci sovjetskih
dnevnika otkrivaju te`nju da upi{u sebe u dru{tveni i politi~ki poredak,
traè da sebe ostvare kao istorijske subjekte koji su odre|eni svojom ak-
tivnom pripadno{}u zajedni~koj revolucionarnoj stvari. Njihove li~ne
pri~e tako su ispunjene vrednostima i kategorijama sovjetske Revoluci-
je da se ~ini kako oni bri{u svako razlikovanje izme|u domena privat-
nog i javnog“ (Hellback, 2006, 5).
Nezavisno od teku}ih teorijskih sporova o interpretacijama komuni-
zma4, danas se o njemu misli i govori samo iz perspektive njegovog kraja.
Drugim re~ima, na njega gledamo kao na okon~anu epohu ~iji je ideal-
tipski oblik za nas vi{e objekt istorijskog istraìvanja nego deo ìvog, „ko-
munikativnog pam}enja“. Savremenost odre|ujemo „postkomunisti~-
kim“ atributom koji, nagla{avaju}i vremensku distancu, ipak implicira
postojanje elemenata kontinuiteta s prethodnom epohom. Jezikom poli-
tike i ekonomije, „postkomunisti~ka dru{tva“ su „tranzitorna“ – s odre-
|enim pravcem kretanja i ciljem, ona teè osloba|anju od institucional-
nog i ideolo{kog nasle|a (komunisti~ke) pro{losti. Ovde ne nameravam
da razmatram socijalno-ekonomsku i politi~ku dinamiku tog procesa, pa
stoga u naslovu ovog rada ne pominjem „postkomunisti~ko dru{tvo“, ve}
„postkomunisti~ko stanje“ – sintagmu kojom ozna~avam skup diskurziv-
3 „Kada razmi{ljamo o ispoljavanju li~nosti u Staljinovoj Rusiji obi~no misli-
mo da je dràva svoje gra|ane li{avala mogu}nosti da izraze sebe i da su istinske

misli i te`nje pojedinaca izraàvane samo u sferi privatnosti za{ti}enoj od nametlji-
vog pogleda dràve. Mislimo da su se sovjetski gra|ani kao privatne li~nosti kvali-
tativno razlikovali od na~ina na koji su se ’slu`beno’ predstavljali. Na te ljude gle-
damo kao na liberalne subjekte: pojedince koji teè autonomiji koja neguje privat-
nost kao sferu samoodre|enja. Tako gledano, sovjetski gra|ani su bili u opoziciji
prema sovjetskoj dràvi koja je bila re{ena da ukine njihovu autonomiju i privat-
nost“ (Hellbeck, 2006, 2–3).
4 Op{irnije o razli~itim teorijsko-istorijskim pristupima komunisti~koj pro-
{losti videti u: Suboti}, 2009, 9–174.

nih praksi pomo}u kojih osmi{ljavamo, obja{njavamo, artikuli{emo i 173

opravdavamo procese „transformacije“. Prema nema~kom istori~aru An-
dreasu Langenolu (Andreas Langenohl): „Postkomunisti~ki svet ne treba
razmatrati samo sa stanovi{ta sociolo{kih, politikolo{kih i ekonomskih
procesa ve} i kao diskurzivnu formaciju koja je u odnosu me|uzavisnosti
sa institucionalnim procesima transformacije. Re~ju, ’postkomunisti~ki
svet’ ima dve dimenzije: prvu, sama postkomunisti~ka dru{tva – dru{tve-
ni ’postkomunizam’; drugu – diskurzivnu dimenziju koju moèmo ozna-
~iti terminom postkomunisti~ko stanje“ (Langenohl, 2004).
Lako uo~ljiva analogija ove sintagme sa Liotarovim „postmoder-
nim stanjem“ ne ograni~ava se samo na jezi~ki izraz. Naime, slede}i Li-
otarovo saèto odre|enje „postmodernog stanja“ kao nestanka „velikih
pri~a“5, moèmo „postkomunisti~kim stanjem“ nazvati situaciju u kojoj
smo se obreli posle nestanka komunisti~kog master-narativa. Formuli-
san jezikom nauke i ideologije on je pretendovao na sveobuhvatnost,
pa su posledice njegovog nestanka, tako|e, mnogobrojne i raznovrsne.
Ovde me zanimaju one koje se odnose na diskurs istori~nosti – odbaci-
vanja prethodno dominantnog shvatanja istorijskog toka kao progresiv-
no usmerenog sleda dru{tveno-istorijskih formacija usmerenih ka „ko-
munizmu“ kao krajnjem telosu koji daje smisao ~itavom procesu. U in-
teriorizaciji ovog narativa shvatanje „istorijskih zakona“ bilo je va`nije
od (ne)verovanja u ostvarenje samog „komunizma“ – „istorijskim mate-
rijalizmom“ pro{lost je tuma~ena kao zakonomerni tok {to, samo po
sebi, nije podrazumevalo ne~ije prihvatanje aktivnog u~estvovanja u
njegovom okon~anju. Drugim re~ima, istorijski materijalizam funkcio-
nisao je kao obavezuju}i kanon socijalne konstrukcije pro{losti, nezavi-
sno od ne~ijeg usvajanja ideala komunisti~ke budu}nosti.6 Nesebi~nim
zalaganjem dràve-partije7 taj kanon tuma~enja pro{losti, sada{njosti i
budu}nosti uspostavljen je kao ~vrsto „kulturno pam}enje“ koje je raz-
li~ite oblike individualnih i grupnih „kontra-se}anja“ uspe{no potiski-
5 „Ako se izrazimo krajnje upro{}eno, ’postmodernim’ se smatra nepoverenje
prema metanaracijama“ (Liotar, 1988, 6).

6 Ilustracije radi, ova predstava istorijskog razvoja ~esto je simbolizovana
metaforom „to~ka istorije“ – kako kod onih koji su verovali u njegovo nezausta-
vljivo kretanje, tako i kod onih koji su sebe smatrali „pregaènim“ ili teìli njego-
vom „zaustavljanju“. Nimalo slu~ajno, Solènjicinova knjièvna freska koja pri-
kazuje nastanak i uspostavljanje komunizma u Rusiji nosi naziv Crveni to~ak.
7 Podse}anja radi: „U socijalisti~kim dràvama istorija je igrala centralnu ulo-
gu u legitimizovanju partijske vladavine. Unutar op{teg okvira Staljinove verzije

istorijskog materijalizma, komunisti~ke partije su verovale da su one te koje
ostvaruju objektivne zakone istorije. One su imale dovoljno mo}i da stvore kanon
tuma~enja pro{losti: mediji, u~itelji i istori~ari bili su prisiljeni da istoriju prezen-
tuju na osnovu tog kanona“ (Wemheuer 2009, 34).
174 valo iz javne sfere u veoma ograni~ene privatne (individualne i grupne)

ni{e „komunikacijskog pam}enja“.8 Hegemoniju tog diskursa tokom
„herojskog doba“ komunizma nije potrebno posebno dokazivati – obi-
lje autobiografskih svedo~anstava (uklju~uju}i i one koji su pisali „disi-
denti“), ilustruje njegovu uspe{nu „kristalizaciju“ kako u ~vrste topose
(„mesta pam}enja“ – institucije, monumente, rituale), tako i u simboli~-
ke prakse pomo}u kojih se individualne istorije oblikuju, samorazume-
vaju i „sme{taju“ u svetsko-istorijski tok. Moè se zaklju~iti kako je ja-
sno odre|ena i upro{}ena koncepcija tog toka („reìm istori~nosti“) de-
cenijama uspe{no funkcionisala kao „socijalni okvir“ pam}enja (videti:
Halbwachs, 1980) koji je presudno uticao na (re)produkciju se}anja
grupa i pojedinaca.
Ne razmatraju}i uzroke i dinamiku napu{tanja komunisti~kog me-
ta-narativa, ovde }u ukazati samo na neke od u~inaka nestanka deceni-
jama oficijelno nametnute „kulture pam}enja“. Na prvi pogled, njena
erozija, dekonstrukcija i delegitimizacija odvijala se u formi ponovnog
otkrivanja („alternativne“) pro{losti i trijumfa decenijama potiskivanog
„kontra-pam}enja“. Tako su, iako me|usobno o{tro suprotstavljena,
dva vode}a dru{tvena pokreta koja su krajem osamdesetih godina u So-
vjetskom Savezu osporavala zvani~nu verziju pro{losti apelovala upra-
vo na „pam}enje“ koje su, poput zastave, istakli u svojim nazivima
(Pamæm i Memorial). Prema ra{irenom uverenju, na Istoku smo bili
svedoci „ponovo na|enog pam}enja“ (Brossat, 1990), a komunisti~ka
opsednutost budu}no{}u okon~ana je svojevrsnom „osvetom pro{losti“
(Suny, 1993). Iako su nazvane (demokratskim) „revolucijama“, prome-
ne real-socijalisti~kih reìma bile su nadahnute sasvim „antiutopijskim“
ciljevima – te`njom ka dostizanju sada{njosti savremenih zapadnih dru-
{tava („normalni svet“) i idejom obnove sopstvene pretkomunisti~ke
pro{losti. Stoga, obrtom komunisti~ke eshatologije, iz nove postkomu-
nisti~ke perspektive budu}nost je bila u pro{losti, pa je obnova se}anja
na nju postala su{tinski va`na. Devedesete godine su zato bile obeleè-
ne umnoàvanjem i bujanjem razli~itih se}anja – ne samo onih koje su
popunjavale brojna „bele mrlje“ slu`bene istoriografije ve} i onih koji
su se poduhvatali op{tije interpretativne revizije komunisti~ke epohe.
8 Koriste}i Asmanovo razlikovanje dve vrste pam}enja èlim da naglasim kako
je epoha komunizma, uprkos tome {to je vremenski obuhvatala period karakteri-

sti~an za „komunikativno pam}enje“, uspela da se artikuli{e i nametne u formi kul-
turnog pam}enja. Prema Asmanu: „Pojam kulturnog pam}enja uklju~uje skup ~e-
sto kori{}enih tekstova, predstava i rituala ~ijim negovanjem svako dru{tvo i epo-
ha u~vr{}uju i prenose sopstvenu sliku o sebi; kolektivno znanje prete`no (ali, ne
isklju~ivo) o pro{losti na kome svaka grupa zasniva svoju svest o jedinstvu i poseb-
nosti“ (Assman, 1995, 132).
Kada se tome doda poplava svedo~anstava koja su bila motivisana po- 175
trebom izno{enja li~nih ìvotnih pri~a, „polje pro{losti“ postalo je nalik
Gelnerovoj metafori „divlje ba{te“, a brojni spolja{nji posmatra~i od-
mah su zaklju~ili kako (postkomunisti~ki) „Istok“, gotovo neizle~ivo,
boluje od „vi{ka istorije“9. Paradoksalno, ova „dijagnoza“ ~esto je bila
pra}ena pozivima na „suo~avanje sa pro{lo{}u“ kojim bi se, poput pro-
laska kroz ~istili{te, gra|ani postkomunisti~kih zemalja oslobodili ne-
gda{njih grehova. Izme|u amnezije i „divlje pluralizacije“ predstava o
pro{losti, srednji put vodio je traganju za novim kanonom koji bi, za-
meniv{i istorijsko-materijalisti~ki, uneo red u postkomunisti~ku inter-
pretaciju istorije. U toj potrazi, postoje}a akademska istoriografija bila
je od male pomo}i – njen najve}i deo bio je zato~enik marksisti~ke pa-
radigme, dok su mla|e generacije istori~ara ve} usvojile savremene teo-
rijsko-metodolo{ke pristupe (kulturne i socijalne istorije) koji program-
ski odustaju od formulacije nekog upotrebljivog „meta-narativa“. Stoga
je povratak na dorevolucionarni narativ nacionalne istoriografije bio
korak koji je omogu}avao konsolidaciju kolektivnog pam}enja „nacije“
kao glavnog aktera postkomunisti~ke stvarnosti. Uprkos teorijskoj ana-
hronosti, procesom „nacionalizacije istorije“ artikulisana je i osmi{ljena
pri~a pomo}u koje su postkomunisti~ke nacije potvr|ivale svoju drev-
nost, se}ale se svoga „zlatnog doba“ i oplakivale „pad“, da bi, posle no-
vog „bu|enja“, iznova osvojile i slavile svoju dana{nju slobodu i nacio-
nalni suverenitet: „Postkomunisti~ki istori~ari prikazivali su nove i sta-
re nacionalne mitove i konstruisali nacionalne istorije kako bi, poziva-
ju}i se na slike njihove sjajne pro{losti, legitimisali mlade nacije i nove
nacionalne dràve. Kontinuiteti dràvnih tradicija, nacionalnih elita i
nacionalnih kultura izmi{ljani su ili ponovo otkrivani. ’Zlatna doba’ u
dalekoj pro{losti ili srednjem veku slavljena su, a protagonisti nacional-
nih kultura i pokreta pretvarani su u heroje“ (Kappeler, 2003, 38–39).
Teleolo{ka struktura starog istorijsko-materijalisti~kog narativa
o~uvana je u postkomunisti~koj „nacionalizaciji pro{losti“, ali su izme-
njeni njeni nekada{nji akteri (klase) i cilj (komunizam) – istorija je sada
shva}ena kao zakonomerni proces ka konsolidaciji i trijumfu nacije i
njene dràvnosti. U novonastalim postkomunisti~kim dràvama „istori-
ja naj~e{}e sluì kao projekcija u pro{lost savremenog stanja ili èljene
budu}nosti, pa je Valen{tajn u pravu kada kaè da je pro{lost zato~enik
9 „Ako je oskudica pam}enja bila problem zapadne Evrope, problem u drugoj

polovini kontinenta bio je obrnut. Tu je bilo tako mnogo pam}enja, tako mnogo
pro{losti koju ljudi, obi~no kao oru`je, mogu da upotrebe protiv pro{losti nekog
drugog… Za isto~ne Evropljane pro{lost nije samo neka ’druga zemlja’, ve} jedan
stvarni arhipelag ugroènih istorijskih teritorija koje moraju biti ~uvane od napada
i pretenzija stanovnika susednih ostrva pam}enja... “ (Judt, 2004,172)
176 sada{njosti, a ne obrnuto“ (Miller, 2004, 7). Osim {to je etabliran kao
novi „socijalni okvir“ kolektivnog pam}enja, ovaj romantizovani nacio-
nalni narativ omogu}avao je efikasnu „eksternalizaciju“ odgovornosti i
krivice za sve nevolje komunisti~ke pro{losti: „Elementi takvog nacio-
nalnog ponovnog pisanja istorije o~igledni su {irom centralne i isto~ne
Evrope. Po pravilu, u njima se nacije tog regiona prikazuju kao nevine
`rtve drugih nacija u nizu herojskih, ali nu`no, tragi~nih (ranije vo|e-
nih) borbi za nacionalnu nezavisnost. Te nacije su ~amile u tami ino-
strane okupacije sve dok im svetlost oslobo|enja nije povratila njihovo
dugo gaèno dostojanstvo. Jedan rumunski pisac je iskovao termin la-
krimogenezis za taj istoriografski ànr“ (Hagen, 1995, 665).
Nepotrebno je ovde navoditi primere kojima bih ilustrovao domi-
nantni nacionalni narativ postkomunizma10 – zna~ajnije je ukazati na
njegovo funkcionisanje u takozvanoj „politici pam}enja“. Tim pojmom
ozna~avamo skup dru{tvenih praksi i normi koje reguli{u kolektivno
pam}enje, poput odre|ivanja dràvnih i nacionalnih praznika, izgrad-
nje spomenika i praksi komemoracija, menjanja naziva ulica i gradova,
podsticanja istraìvanja odre|enih istorijskih tema, izdavanja {kolskih
programa i ud`benika, otvaranja arhiva itd. Drugo lice „politike pam-
}enja“ je „politika identiteta“ – identitetski diskursi po~ivaju na tuma-
~enju onih sadràja „kolektivnog pam}enja“ koje merama dràvne poli-
tike afirmi{emo kao simboli~ki va`ne za neku zajednicu. Stoga, esenci-
jalisti~ka odre|enja (nacionalnog ili uè-grupnog) „identiteta“, po pra-
vilu bivaju pra}ena supstancijalisti~ki definisanom, pa stoga restriktiv-
nom i strogom, koncepcijom „politike pam}enja“. Pojednostavljeno,
ako smo uvereni da znamo „pravu su{tinu“ neke „Mi-grupe“ i posedu-
jemo politi~ku mo}, onda na osnovu tog znanja opravdavamo sopstve-
nu politiku pam}enja pozivaju}i se na neophodnost afirmacije, u~vr{}i-
vanja i za{tite njenog „identiteta“. Nasuprot tome, konstruktivisti~ko
shvatanje identiteta kao promenljivog, relacionog i „otvorenog“ kon-
cepta ne isklju~uje „politiku pam}enja“, ali je ~ini predmetom javne de-
bate dru{tva ~iji rezultat nije unapred fiksiran i metafizi~ki izveden iz
uvida u samo „bi}e nacije“. Drugim re~ima, demokratske dràve „poli-
tikom pam}enja“ tako|e reguli{u odnos prema sopstvenoj pro{losti, ali
one ne pribegavaju merama nametanja jedino ispravne interpretacije
10 Detaljnije o tome videti u novijim zbornicima radova: Narratives unbound:
historical studies in post-communist Eastern Europe (edited by Sorin Antohi,

Balázs Trencsényi and Péter Apor), Budapest: CEU Press, 2007; Past in the ma-
king: historical revisionism in Central Europe after 1989, (edited by Michal Kope-
cek), Budapest: CEU Press, 2008; A laboratory of transnational history: Ukraine
and recent Ukrainian historiography, (edited by Georgiy Kasianov and Philipp
Ther), Budapest: Central European University Press, 2009.
istorijskih doga|aja11, niti direktnoj intervenciji politi~kih elita u sferu 177

istoriografskih rasprava. Upravo da bi se napravila razlika izme|u ovih
razli~itih praksi „politika pam}enja“ poslednjih godina uveden je ter-
min „istorijska politika“ kojim se ozna~ava direktna instrumentalizacija
istorije radi osvajanja ili odrànja vlasti politi~kih partija i novih elita u
postkomunisti~kim dràvama.12
Variraju}i staru Renanovu ideju o konstitutivnoj funkciji zabora-
vljanja u stvaranju nacionalne svesti i jedinstva13, ma|arski istori~ar
I{tvan Rev (István Rév) isti~e: „Istorijska naracija nikada nije plod samo
se}anja – zaboravljanje i isklju~ivanje elemenata koji ne mogu da se
uklope u novu istoriju isto su tako deo njene rekonstrukcije koliko i se-
}anje“ (cit. prema: Esbenshade, 1995, 86). [ta se de{ava sa individual-
nim i grupnim se}anjima koja se „ne uklapaju“ u novi, postkomunisti~-
ki narativ? Za generacije ~ije je pam}enje oblikovano u drugim socijal-
nim okvirima, se}anje je poput te{kog tereta koji bi bilo najlak{e zbaci-
ti s le|a. Ali, izbor „amnezije“ kao radikalne strategije „brisanja se}a-
nja“ li{ava ih sopstvene pro{losti, pa „rad na pam}enju“ biva usmeren
ka reinterpretaciji istorije kojom se stara se}anja sme{taju u novi okvir
(reframing) „kolektivnog pam}enja“. Selektivnost pam}enja olak{ava
redefinisanje li~nih i grupnih identiteta, uspostavljanje novih linija kon-
tinuiteta i u~vr{}ivanje uverenja „da je oduvek bilo tako kako sada iz-
gleda da je bilo“. Sada{njost odre|uje pro{lost, a usvajanje novog jezika
kojim se izraàvaju se}anja daje im ~vrstinu i uverljivost. Ipak, pojava
nostalgije za „starim dobrim vremenima“ ukazuje na àl za dobom u
kome su li~ne biografije bez napora formulisane „jezikom epohe“. Ose-
}anje nostalgije prema tom dobu ìvi i u pam}enju njegovih kriti~ara,
onih koji su sebe odre|ivali opozicijom prema komunisti~kom reìmu –
nestankom predmeta kritike i sami su se na{li u „praznini“ sada{njosti.
Prkosni otpor pak nalazimo kod pripadnika starijih generacija koji, po-
11 Problem zakonske zabrane negiranja Holokausta ostavljam po strani kao
zasebnu temu koja zasluùje detaljnije razmatranje.

12 „Istorijska politika“ (Geschichtspolitik), za razliku od „politike pam}enja“
(Erinnerungspolitik), ozna~ava direktno kori{}enje simboli~kim resursima pro{lo-

sti radi politi~ke borbe – npr. zakonsko normiranje interpretacije istorijskih doga-
|aja (glad u Ukrajini kao „genocid“; pobeda SSSR u Drugom svetskom ratu – Ru-
sija), osnivanje Instituta nacionalnog pam}enja koji kontroli{e partija na vlasti
(Poljska), zloupotreba Dràvnih arhiva u politi~koj borbi itd. O „istorijskoj politi-
ci“ videti tematske brojeve ~asopisa Pro et Contra, Moskva, 13 (3–4), 2009; Ab
Imperio, 2009 (3).
13 U slavnom predavanju iz 1882. godine Renan nagla{ava da su „zaborav i...
istorijska gre{ka, bitni faktori u stvaranju nacije“, te zaklju~uje kako je „su{tina

nacije da pojedinci imaju mnogo toga zajedni~kog, ali tako|e i da zaborave mno-
ge stvari“ (Renan, 1996, 50; 51).
178 put jednog pisca autobiografskog svedo~anstva iz Staljinovog doba, u

intervjuu Helbeku, izjavljuje: „Kategori~ki odbijam klevetni~ku tvrdnju
kako je na{a generacija svoj ìvot navodno ìvela uzalud“ (Hellbeck,
2001, 359). Ironijom sudbine, poput ruskog dràvnika iz doba Katari-
ne Velike, autor ovog stava prezivao se Potemkin. Ovaj inènjer i u~e-
snik sovjetske industrijalizacije nije se mogao pomiriti s mi{lju da je ~i-
tav njegov ìvot bio samo jedno „Potemkinovo selo“ – propagandisti~-
ko-ideolo{ka kulisa koja se raspala pod naletom dru{tvenih promena i
otkrila pusto{ surove stvarnosti koju je decenijama skrivala. Poput frag-
menata razbijenog ogledala, njegove uspomene odraàvale su sliku pro-
{losti koja je nekada bila fiksirana u ~vrstom ramu komunisti~kog nara-
tiva o borbi, socijalisti~koj izgradnji i dru{tvenom napretku. Slom tog
„rama“ doveo je u pitanje smisao njegove li~ne istorije i zna~enje se}a-
nja na nju, pa je njegovo gr~evito drànje za nekada{nji „socijalni okvir
pam}enja“ psiholo{ki sasvim razumljivo. U tome su mu mogli pomo}i
materijalni ostaci pro{le epohe koji su mu kao svojevrsni „spomenici“
sovjetske industrijalizacije („mesta pam}enja“) svedo~ili da „nije ìveo
uzalud“.14 Ali {iri kontekst „sveta ìvota“ ovog sovjetskog inènjera –
onaj koji obuhvata dominantni jezik, memorijalne komplekse, dràvne
praznike, kolektivne rituale, nazive gradova i ulica, ìvotnu svakodne-
vicu – izmenjen je gotovo do neprepoznavanja. U „postkomunisti~kom
stanju“ upravo ova svest o socijalnoj uslovljenosti proìvljenog indivi-
dualnog iskustva „epohe socijalizma“ predstavlja problem u reproduk-
ciji se}anja na pro{lost: da li je na{ li~ni Amarcord poput luka koji, ka-
da odstranimo sve njegove slojeve, ostaje prazan u svom jezgru? Mo`da
nas upravo strah od ove praznine podsti~e na uverenje da su na{e uspo-
mene ipak sa~uvane u nekoj intimnoj, li~noj „kapsuli“ koja je za{ti}ena
od uticaja socijalne konstrukcije pro{losti? Stoga, nalaze}i se na „ni~ijoj
zemlji“, izme|u istorije i pam}enja, neizvesnu budu}nost moèmo me-
njati za pro{lost bogatu zna~enjima.
14 Videti razlikovanje koje, koriste}i kompjutersku terminologiju, Aleksandar

Etkind pravi izme|u „mekog“ i „tvrdog“ pam}enja (hardware and software): „Tvr-
do pam}enje ~uva se u materijalnom supstratu koji duè traje – pre svega, u spo-
menicima i drugim trajnijim memorijalima; drugo ima tekstualni karakter i ìvi u
teku}em javnom diskursu... Ova dva oblika istorijskog pam}enja me|usobno se
dopunjuju i neophodni su jedan dugom kao hard disk i virtualna memorija u radu
kompjutera... Da bi se aktuelizovali u svesti savremenika sadràji ’tvrdog se}anja’ –
poput spomenika – zahtevaju interpretaciju koja se odvija u sada{njosti. S druge
strane, da bi se sa~uvali u budu}im generacijama, sadràji ’mekog pam}enja’ – dru-
{tveno mnjenje, istorijske debate, knjièvne fikcije – zahtevaju fiksaciju u nekom
supstratu. Klju~ni zna~aj nemaju ovi odvojeni oblici pam}enja ve} upravo prelazi
jednih od drugih, njihova me|usobna zamenljivost i relativna prozirnost“ (Etkind,
2004: 38).
Milan Suboti}: 179

Individual recollections and the politics of collective
memory in the postcommunist condition
Summary
Intended as a contribution to the discussion on the relation between history
and memory, the paper tackles the status of the past in the recollections of
individuals living in present-day post-communism. The author starts from
the premise that the socialist politics of memory relied on a master narrative
which provided a firm „social frame“ for constructing and articulating auto-
biographical narratives. Once this master narrative was gone, the past
became more uncertain than the future, while collective and individual
memories had to be reconstructed. Dubbing this situation the „postcommu-
nist condition“, the author discusses the process of the „nationalization of
the past“ as a key feature of the new „politics of memory” – a set of prac-
tices and norms regulating collective memory. Since it is usually based on an
essentialist understanding of collective identity, the postcommunist politics
of memory is in its rigidity comparable to the one from the communist peri-
od. People belonging to the generations socialized in the previous system are
facing the task of redefining and reconstructing their own past in order to
harmonize „communicative memory” with the (newly established) „cultural
memory”. In the concluding section of the paper different strategies for ful-
filling this task are outlined – from „amnesia“ to „nostalgia“.
Key words: history, collective memory, politics of memory, post-communism,
identity
Literatura
Assmann, Jan (1995), „Collective Memory and Cultural Identity“, New German Criti-
que, 65: 125–133.
Brossat, Alain (Ed.) (1990), A l’Est, la mémoire retrouvée. Paris: La Découverte.
\eri}, Gordana (ur) (2009), Pam}enje i nostalgija. Neki prostori, oblici, lica i nali~ja.
Beograd: IFDT, IP Filip Vi{nji}.
Etkind, Alexander /Ætkind, Alehandr / (2004), Vremð sravnivatú kamni. Postrevo-
l÷cionnð kulútura politi~eskoñ skorbi v postsovetskoñ skorbi v postsovet-
Esbenshade, Richard (1989), „Remembering to Forget: Memory, History, National

skoñ Rossii, Ab Imperio, 2: 33–76.
Identity in Postwar East-Central Europe“, Representations, 49: 72–96.

Hagen, Mark von (1995), „Does Ukraine Have a History?“ Slavic Review, 54 (3):
658–673.
Halbwachs, Maurice (1980), The collective memory, New York: Harper & Row
Colophon Books.
Hellbeck, Jochen (2001), “Working, Struggling, Becoming: Stalin-Era Autobiographical
Texts“, Russian Review 60: 340–359.
Hellbeck, Jochen (2006), Revolution on my Mind: Writing a Diary under Stalin,
Cambridge: Harvard University Press.
Judt, Tony (2004), „The past is another country: myth and memory in post-war
Europe“, Memory and Power in Post-War Europe (ed. Jan-Werner Müller),
Cambridge: Cambridge University Press, pp. 157–183
180 Kappeler, Andreas (2003), „The Russian Empire and Its Nationalities in Post-Soviet
Historiographies“, The Construction and Deconstruction of National Histories
in Slavic Eurasia, (Hayashi, Tadayuki. ed.), Sapporo: The Slavic Research Center
of Hokkaido University, pp. 35–51.
Langenohl, Andreas / Langenoú, Andreas/ (2004), „Obåestvennað pamðtú posle smenù
i postkolonialùh stranah“ (prevod s nemeckogo), Ab Imperio, 1 (internet doku-

stroð: shodstva i razli~ið me`du praktikami pamðti v postkommunisti~eskih
ment: abimperio.net).
Liotar, @an-Fransoa (1988), Postmoderno stanje, Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo (prev. s
francuskog Frida Filipovi}).
Miller, Alexei (2004), „Russia, Eastern Europe, Central Europe in the Framework of
European History“, Beyond the Nation: Writing European History Today,
Schenk, Frithjof Benjamin (ed.), Bielefeld, St. Petersburg: ZDES Working Papers
No. 1, pp. 7–14.
Nora, Pierre (1989), „Between Memory and History. Les Lieux du Mémoire“,
Representations, (26): 7–24.
Paperno, Irina (2002), „Personal Accounts of the Soviet Experience“, Kritika, 3(4):
577–610.
Renan, Ernest (1996), „What is a Nation?“ reprint u: Nationalism in Europe 1815 to the
Present. A Reader, Woolf, S. (ed.) London: Routledge, pp. 48–61.
Suboti}, Milan (ur.) (2009), „Budu}nost sovjetske pro{losti“, Tre}i program Radio
Beograda, (141–142): 9–174.
Suny, Ronald Gregor (1993), The Revenge of the Past. Nationalism, Revolution, and the
Collapse of the Soviet Union, Stanford:. Stanford University Press.
Wemheuer, Felix (2009), „Regime Changes of Memory. Creating the Official History of
the Ukrainian and Chinese Famines under State Socialism and after the Cold
War“, Kritika, (1): 31–59.

Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 316.728:316.75(497.11)"1999" ; 181
355.469.2(497.11)"1999"]:316.728:159
IVANA SPASI]
O PROBLEMU DOSTUPNOSTI „PRIVATNIH“

SE]ANJA, NA PRIMERU BOMBARDOVANJA
SRBIJE 1999. GODINE
(Povodom zbornika radova Pam}enje i nostalgija)1
U ovom ~lanku, jedan tekst objavljen u zborniku Pam}enje i nostalgija iskori-

{}en je kao povod da se iznova tematizuju se}anja na bombardovanje Srbije
1999. godine. Ona se, s jedne strane, posmatraju kao mogu}i, a dosad uglav-
nom zanemarivani, predmet prou~avanja doma}e dru{tvene nauke a, s dru-
ge, kao empirijska prizma za ponovno sagledavanje odnosa izme|u „privat-
nih“ i „javnih“ se}anja kao teorijskog i metodolo{kog problema. Ukazuje se
na neodrìvost ove distinkcije u njenom apsolutizovanom i romanti~nom vi-
du. Istovremeno, na osnovu pore|enja nalaza iznetih u citiranom tekstu i na-
laza kvalitativnog istraìvanja „Politika i svakodnevni ìvot“, ukazuje se na
neophodnost uvaàvanja nesvodljivosti „vernakularnog“ pam}enja, jer se u
protivnom gubi iz vida kriti~ka refleksija koja je ~esto prisutna na ovom ni-
vou memorije, a koja moè biti i politi~ki zna~ajna.
Klju~ne re~i: bombardovanje Srbije 1999, kolektivno se}anje, privatno se}a-
nje, trauma, naracija, refleksija.
Me|u prilozima veoma dobrom zborniku Pam}enje i nostalgija, koji je

priredila Gordana \eri}, nalazi se i tekst Kristine Rac „Trauma ili zaba-
va? Se}anje na bombardovanje u diskursu ’Simpoziona’“ (Rácz 2009).
Rac pi{e o grupi mla|ih ljudi, knjièvnih stvaralaca i humanisti~kih in-
telektualaca, okupljenih oko ~asopisa Simpozion koji na ma|arskom je-
ziku izlazi u Novom Sadu. Tema teksta jeste njihov doìvljaj bombardo-
vanja Srbije 1999, kojem se pristupa kroz analizu e-mail poruka razme-
1 Rad je prvobitno saop{ten na skupu O javnosti i pam}enju. Politike

pam}enja u Srbiji: 1989–2009, IFDT, Beograd, 17. 12. 2009, i predstavlja rezultat
rada na projektu br. 149029 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki
razvoj Republike Srbije.
182 njivanih tokom samog doga|aja, i intervjua s nekima od u~esnika vo|e-

nim deset godina kasnije. Ovaj zanimljivo postavljen ~lanak naprosto
poziva na dijalog, te }u u onome {to sledi izneti neke svoje reakcije, mi-
sli i dileme na koje me je on inspirisao. Pri tom }e mi namera vi{e biti
da ukaèm na pravce daljeg razmi{ljanja koje on otvara nego da ponu-
dim zaokruène odgovore.
Posmatrana grupa ljudi – koju autorka poima kao „zajednicu se}a-
nja“ – jeste, u izvesnom smislu, dvostruko manjinska: kao pripadnici
ma|arske nacionalnosti, oni su manjina u odnosu na etni~ku ve}inu u
Srbiji, a zahvaljuju}i svojoj liberalnoj ideolo{koj orijentaciji, oni su su-
protstavljeni konzervativnom politi~kom vo|stvu sopstvene nacionalne
zajednice. Obe ove karakteristike Kristina Rac smatra relevantnima za
njihovo iskustvo doga|aja o kojem je re~, doga|aja koji je – hteli mi to
ili ne – u svojim uzrocima, toku i posledicama bio duboko proèt „naci-
onalnim“ problemom. Kao etni~ka manjina, oni se nisu ose}ali direktno
upletenima u me|unacionalni sukob (kosovski rat) koji je bio neposre-
dan povod bombardovanju. S druge strane, kao „manjina u manjini“,
ovi ljudi, moèmo pretpostaviti, nisu bili skloni da se oslanjaju na goto-
va obja{njenja i sudove o razvoju doga|aja, koje su ispostavljali njihovi
etni~ki lideri. Stoga se za njih moè re}i da su, uz viktimizaciju i trauma-
tizaciju koja je vaìla za sve pogo|ene gra|ane Srbije, bili dodatno „pre-
pu{teni sami sebi“ u simboli~kom i emotivnom pogledu. Polazi{te za
analizu Kristine Rac jeste da ova specifi~na pozicija uslovljava kod tih
ljudi osoben doìvljaj bombardovanja: sme{teni „izme|u osu|ivanja i
podr{ke vazdu{nih napada“, oni su bili predodre|eni da budu „zastup-
nici neke tre}e, nejasne, ~esto nelogi~ne i kontradiktorne perspektive“
(str. 223). Ovu tezu }u i ja uzeti kao polaznu ta~ku, na~elno se sagla{a-
vaju}i sa njome, ali i osporavaju}i njena samopostavljena ograni~enja.
Ono pak {to Rac pi{e u nastavku iste re~enice – „... koja Šperspektiva¹
pak svojim diskursom uveliko doprinosi shvatanju kompleksnosti situa-
cije i nijansama njenih tuma~enja“ (ibid.) – sasvim je neosporno.
Ovako formulisana tema – koja je, ina~e, u tekstu obra|ena anali-
ti~ki skrupulozno, te teorijski i politi~ki senzitivno – podse}a, najpre,
na jednu neobi~nu ~injenicu: bombardovanje 1999. retko je bilo pred-
met dru{tvenonau~nih prou~avanja ne samo doma}ih nau~nika ve} i
stranih istraìva~a koji rade na na{em terenu, a koji su, ina~e, tokom
poslednje dve decenije, ~esto bili prvi koji su nama samima ukazivali na
zna~aj i plodotvornost tema koje su nam bile suvi{e blizu da bismo ih
valjano uo~ili. Ne mislim ovde na politi~ke ocene tog doga|aja – njego-
vih povoda, opravdanosti, posledica i sli~no, davane „odozgo“ i uvek u
sklopu nekih zainteresovanih ideolo{kih ili prakti~nopoliti~kih agendi;
niti na uop{tene i ritualne lamentozne reference na njih u konzervativ-
nim i nacionalisti~kim parapoliti~kim diskursima. Mislim na detaljno,
sistematsko, podrobno ispitivanje, izbliza i s pa`njom prema detalju, 183

doìvljaja bombardovanja – na~ina na koji je srpsko dru{tvo, shva}eno
kao raslojena i heterogena, tek delimi~no integrisana zajednica pojedi-
naca i grupa, bilo pogo|eno tim doga|ajem, kako ga je doìvelo, s ka-
kvim je tragovima iz njega iza{lo, i kakva se}anja je o njemu ponelo u
post-milo{evi}evsku budu}nost.
Dva su osnovna razloga zbog kojih to moè biti va`no. Jedan je vi-
{e teorijski: bombardovanje Srbije 1999. neuobi~ajeno je pogodan isku-
stveni slu~aj za prou~avanje, nazovimo ga tako, problema „privatnih“
se}anja. Odnos „privatnog“ (li~nog, individualnog) i „javnog“ (zvani~-
nog, dràvnog, kolektivnog) u sferi pam}enja i komemoracije predsta-
vlja jednu od krupnih tema u brzo rastu}em polju studija o „kulturi se-
}anja“ (Kulji} 2006). Ovde je re~ o jednom dramati~nom iskustvu, koje
je vremenski zaokruèno, skora{njem – tek je deset godina od njega
proteklo, dakle svedoci su jo{ tu i se}anja su sveà. Dalje, re~ je o (po-
tencijalno) traumati~nom iskustvu, koje otvara, ili zao{trava, ~esto po-
stuliran jaz izme|u „privatnog“ i „javnog“ nivoa se}anja. Ovo je pogo-
tovo zanimljivo s obzirom na onda{nji politi~ki kontekst, budu}i da je
Milo{evi}ev reìm, upravo u vreme tog doga|aja, i dobrim delom uz
njegovu pomo}, po~eo sna`no da steè svoj obru~ nadzora i terora nad
srpskim dru{tvom. Nadalje, to je doga|aj koji po svojoj politi~koj logi-
ci „ispada“ iz standardnih okvira: njegov scenario pre pripada tzv. „Tre-
}em svetu“ (najmo}nija vojna ma{inerija sveta, predvo|ena jedinom su-
persilom, napada malu, vojno i ekonomski inferiornu zemlju s autori-
tarnim vo|stvom, pod izgovorom spre~avanja kr{enja ljudskih prava), a
odvija se u {irem kontekstu isto~noevropske postsocijalisti~ke tranzici-
je. Kada te karakteristike ovde navodim, ponovo, ne posmatram ih kao
bitne na uobi~ajeni na~in – u me|unarodnopoliti~koj, pravnoj itd. rav-
ni – ve} kao okvir koji je predodre|ivao i sam subjektivni doìvljaj po-
go|enih aktera i kulturna kodiranja pomo}u kojih se zbivanjima poku-
{avao dati smisao.
Drugi razlog iz kojeg bi podrobnije bavljenje bombardovanjem Sr-
bije 1999. godine bilo zna~ajno jeste empirijski i politi~ki: postoje, nai-
me, osnove da se veruje kako je njegovo doìvljavanje na „privatnom“,
individualnom nivou bilo znatno {ire, raznolikije, nedogmatskije, pa i
racionalnije no {to se to vidi ako se taj nivo zanemari u korist nivoa jav-
ne interpretacije, vazda lak{e dostupnog i „glasnijeg“. O tome govore
neki od nalaza istraìvanja Politika i svakodnevni ìvot, zasnovanog na
intervjuima sa tri stotine obi~nih ljudi u Srbiji (Golubovi}, Spasi} i Pavi-
}evi} /ur./ 2003; tema bombardovanja obra|uje se u delu: Spasi} 2003:
133–139). U intervjuima je, izme|u ostalog, pokretano i pitanje bom-
bardovanja 1999, a vo|eni su krajem 2001. i po~etkom 2002, dakle
nepune dve godine posle doga|aja.
184 U tim kazivanjima, prvo pada u o~i velika raznolikost subjektivnih

doìvljaja o kojima sagovornici izve{tavaju: za neke je tih jedanaest ne-
delja vazdu{ne opasnosti bilo krajnje traumati~no, ali za mnoge nije. Ili
bar – da anticipiram ne{to {to }u kasnije tvrditi – odabrali su da na taj
na~in o tome pri~aju. Nadalje, uo~ljiva je i slojevitost kazivanja: u mno-
gim slu~ajevima naporedo postoji vi{e registara diskursa o istoj temi,
od egzistencijalno-telesnog nivoa ugroènosti, brige i straha, preko pr-
vih uop{tavanja i {irih ocena, do apstraktne refleksije o me|unarodnoj
i doma}oj politici, ali i smislu ìvota, duhovnosti i kosmi~koj pravdi.
Zanimljivo je {to je, bar u trenutku u kojem su intervjui ra|eni, u pri~a-
ma ispitanika ta vi{estrukost diskursivnih tokova opstajala kao paraleli-
zam me|usobno bezmalo nezavisnih registara, od kojih je svaki, da ta-
ko kaèm, teìo da uspostavi sopstvena pravila i nije se uvek saobraà-
vao ostalima. Dok je subjektivno-doìvljajni nivo ~esto bio, kao {to se
moè o~ekivati, emotivno obojen, nivo politi~kog suda i procene budu-
}ih posledica doga|aja u neuporedivo je manjoj meri pokazivao dejstvo
afekata. S obzirom na povod za samo bombardovanje – rat na Kosovu i
za Kosovo, za „svetu srpsku zemlju“ ~ija se etni~ka ve}ina sada borila za
nezavisnost od Srbije – posebno je upe~atljivo koliko su malo naracije o
bombardovanju me|u ispitanicima bile pod uticajem nacionalno-mito-
lo{kih obrazaca. Najmanje su tome bile podlo`ne naracije na onom li~-
nom, doìvljajnom planu, ali i uop{tenije vaì da su gotove formule, je-
zi~ki obrti i fraze u~estali u medijskom diskursu i u nastupima autorita-
tivnih aktera, poput vlasti ili crkve, iznena|uju}e retko kori{}eni. Kada
je re~ o politi~kim komentarima, njihov ton je bio prevashodno racio-
nalan, uglavnom li{en strasti i sentimentalnosti – {to iznena|uje, s obzi-
rom na to da je re~ o ozbiljnoj viktimizaciji, od koje nije proteklo mno-
go vremena.
Ovo poslednje se najneposrednije odnosi na najavljeni „politi~ki“
zna~aj li~nih se}anja na bombardovanje: u njihovoj raznolikosti, sloje-
vitosti, nekolonizovanosti odozgo nametanim matricama sadràvao se,
mo`da, izvestan pozitivan politi~ki potencijal. Takva se}anja i takav na-
~in govora o jednom te{kom iskustvu, nedugo posle samog iskustva,
kazuju, ~ini se, ne{to dobro o gra|anima Srbije: upravo u trenutku do-
ticanja dna, u nadiru jedne mu~ne i iscrpljuju}e decenije, oni su bili u
stanju da svoju najdirektniju traumu racionalizuju i, donekle, pobede.
Na jednoj strani, umesto da se prepuste zagrljaju okamenjenog kolekti-
va koji je, kroz usta onda{njeg reìma, nudio gotovu ~itavu pri~u o to-
me {ta se, kako i zbog ~ega dogodilo, te kako oni treba da se u vezi sa
tim ose}aju, ljudi su radije birali neizvesnost i preispitivanja vlastitih
doìvljaja. Na drugoj strani, umesto da se trauma direktno „izlije“ u nji-
hove politi~ke stavove, boje}i mr`njom i gnevom njihov odnos prema
zapadnim vinovnicima, gra|ani Srbije su, u velikom broju, uspevali da
ta ose}anja, u meri u kojoj ih je bilo (a bilo ih je), drè podalje od sop- 185
stvenih politi~kih zaklju~aka i vizija budu}nosti Srbije.2 Kao da su po-
sredi bila dva razli~ita, relativno nezavisna koloseka – jedan, emotivno-
-li~ni i drugi, realisti~no-politi~ki. Koliko je ta razdvojenost koloseka
o~uvana u me|uvremenu predstavlja, ~ini se, jedno od va`nih i nedo-
voljno tematizovanih pitanja razvoja politi~ke kulture Srbije posle
2000. godine.
Na ovom mestu moèmo se vratiti problemu nazna~enom u naslo-
vu ovoga rada, problemu „privatnih“ se}anja. Kada se stvari postave
onako kako sam to dosad ~inila – govore}i o li~nim se}anjima obi~nih
ljudi koja se tvrdoglavo odupiru kolonizaciji i sl. – podela na „privat-
na“ (li~na/individualna/vernakularna) i „zvani~na“ (javna/kolektiv-
na/nacionalna/dràvna) jednostavno se podrazumeva, kao manje-vi{e
jasna i neproblemati~na. No, u ovom momentu èlim da tu podelu pot-
kopam, postavim pitanje njene odrìvosti. Jer, njen uobi~ajeni balast je-
ste romantizacija subjekta se}anja („obi~nog ~oveka“), precenjivanje
njegove/njene sposobnosti odupiranja nametnutim obrascima, postuli-
ranje jedne sumnjive „autenti~nosti“ ~ije se poreklo ne ispituje, ve{ta~-
ko presecanje unutra{nje veze izme|u kulturnih (dakle, kolektivnih)
simboli~kih kodova i njihove individualne i mikrosocijalne realizacije.
U literaturi o kolektivnom se}anju nije retka kritika ove podele, poseb-
no kako se ona koristi u velikom delu literature „usmene istorije“
(Green 2004). Po{to sam uverena da je na{ slu~aj, se}anja na bombar-
dovanje Srbije 1999, veoma podesan da se ovo sloèno klupko pitanja
iznova razmotri usredsre|ivanjem na jednu prepoznatljivu empirijsku
ta~ku, poku{a}u da se u daljem izlaganju, ako mogu tako re}i, kre}em u
oba smera: i u~vr{}uju}i i osporavaju}i polaznu poziciju.
Ovde, zapravo, govorimo o dva nivoa pojave. Imamo, najpre, pri-
vatni doìvljaj, a potom privatno se}anje na taj doìvljaj. Pogledajmo
prvo doìvljaj: da li se moè govoriti o potpunoj nederminisanosti po-
jedina~nih iskustava spolja{njim okvirima? Nije li, recimo, u ovom slu-
~aju, li~ni doìvljaj bombardovanja bio „naddeterminisan“, kako bi to
strukturalisti rekli, politi~kim stanovi{tem subjekta – koji, opet, ima
smisla jedino u okvirima jedne konkretne zajednice i njenog politi~kog
trenutka? Nije li prili~no o~igledno da ni taj li~ni doìvljaj ne moè biti
politi~ki nevin? Ako se, mi koji smo bombardovanje neposredno iskusili,
2 Paralelna razmatranja, mada u uop{tenom teorijskom kontekstu i bez refe-

rence na konkretni slu~aj, mogu se na}i kod Todora Kulji}a: „Pitanje je... da li je
uop{te mogu}e se}ati se bez osvete ili drugih nastojanja za obe{te}enjem?“. On ipak
ne èli da isklju~i „mogu}nost nekonfliktnog kriti~kog se}anja“, a vaàn doprinos
ostvarenju te mogu}nosti vidi u tome da „treba skrenuti pa`nju na vi{edimenzional-
nost li~nog i grupnog pam}enja i se}anja“ (Kulji} 2006: 5–6, podvukla I. S.).
186 vratimo u se}anju na taj period i poku{amo da rekonstrui{emo vlastiti

doìvljaj i emocije, ko bi od nas mogao da tvrdi da ti doìvljaji i emoci-
je nisu imali veze s onim {ta smo mislili o Milo{evi}evom reìmu, ratu
na Kosovu ali i prethodnim ratovima u biv{oj Jugoslaviji, sa celokupn-
im srpskim udelom u njima, mestu Srba me|u susednim narodima, ali i
u op{tim geopoliti~kim mreàma, te politici Zapada prema Balkanu
uop{te i „nama“ posebno i tako dalje i tako dalje? Svakako, ta veza ni-
je bila ni prosta ni neposredovana; ali to ne zna~i da je nije bilo, ili da
je zanemariva.
Na slede}em nivou, govorimo o (ne)postojanju privatnih se}anja.
Tu se problemi usloàvaju. Koliko dugo se posle iskustva jo{ moè zate-
}i „autenti~no“ privatno se}anje? Ne ume}e li se, na odlu~uju}i na~in,
javni govor o doga|aju, koji se ispreda u me|uvremenu, izme|u subjek-
ta i njegovog pretpostavljenog izvornog doìvljaja? Ne pruàju li javni
narativi, naro~ito ako su {iroko prihva}eni, onu neophodnu strukturi-
ranost i ~vrstinu, koja je „izvornom“ doìvljaju, u njegovoj konfuznoj
traumati~nosti, ~esto i obesmi{ljenosti, nedostajala? Tako jedan od no-
vijih teorijskih pristupa koji tematizuju se}anja – preciznije, odnos iz-
me|u se}anja i kolektivnog identiteta – naime, teorija kulturne traume
(Alexander et al. 2004), tvrdi da su „privatni“ doìvljaji i se}anja,
premda mo`da postoje, krajnje nezanimljivi u sociolo{kom i istorio-
grafskom pogledu: ono {to je bitno jeste kulturna trauma – ishod sloè-
nog i u potpunosti dru{tvenog „traumatskog procesa“ kojim se polazno
iskustvo (koje ~ak ne mora ni biti realno u standardnom smislu) kon-
strui{e kao traumati~no i zna~ajno za kolektiv.3 Preko praksi „kodira-
nja, odmeravanja i pripovedanja“ (Alexander 2004a: 202), odre|uje se
priroda nanete povrede, karakter `rtve i po~ionica, te odnos izme|u `r-
tve i {ire publike.
Kod oba nazna~ena nivoa, i „doìvljaja“ i „se}anja“, javlja se te-
meljno metodolo{ko pitanje: kako dopreti do njih, pod pretpostavkom
da postoje? Koji medijum se moè uzeti kao adekvatan za njihovo iska-
zivanje, uz o~uvanje „autenti~nosti“ – drugim re~ima, kroz koji kanal se
ona mogu u~initi intersubjektivno dostupnima, dakle pristupa~nima is-
traìva~u, a da se ne izgubi izvornost? Da li su, na primer, e-mail poru-
ke takav izvor, kada je u pitanju doìvljaj? Contra tome moè se prime-
titi da e-mail komunikacija, makar i u vanrednim okolnostima, ostaje to
{to jeste – komunikacija; a odavno znamo da, kada je o komunikaciji
re~, nije na delu tek transparentna „razmena informacija“ ve} slojevita
3 „Postoji interpretativna re{etka koja posreduje sve ’~injenice’ o traumi, u

emocionalnom, kognitivnom i moralnom smislu. Ta re{etka ima nadindividualni,
kulturni status; ona je simboli~ki strukturisana i sociolo{ki determinisana“ (Ale-
xander, 2004a: 201).
interaktivna izvedba samopredstavljanja i tuma~enja predstavljanja, 187

ulan~avanje govornih ~inova i njihovih performativnih efekata. (Jasno
je, na primer, da se ne pi{u iste poruke razli~itim primaocima, makar
bile i „o“ istim stvarima.) Za intervjue, koji su kandidati za adekvatan
izvor kada je re~ o se}anjima, to vaì mo`da i vi{e, jer je tu uvek re~ o
interakciji izme|u ispitanika-subjekta se}anja i istraìva~a, {to je speci-
fi~an dru{tveni odnos za koji se nikako ne moè re}i da omogu}ava
proziran, neiskrivljen pogled u ispitanikove mentalne sadràje. Figura
istraìva~a, kao nosioca odre|ene dru{tvene uloge, u tom odnosu naj-
~e{}e nosi atribute autoriteta, superiornosti, predstavljanja „zvani~nih“
dru{tvenih instanci itd., {to ne moè a da ne uti~e na na~in na koji ispi-
tanik sebe izraàva tokom te interakcije. On/ona tako|e, manje ili vi{e
svesno, igra odre|enu ulogu, prikazuje se na odre|eni na~in i projektu-
je odre|eni lik – bilo u pravcu saobraàvanja onome {to se zami{lja da
je dru{tveno poèljno, bilo u pravcu namernog suprotstavljanja.
Vratimo se tekstu Kristine Rac. U njenom prikazu, se}anjima na
bombardovanje 1999. kod ~lanova „Simpoziona“ dominira jedan mo-
tiv: nezaboravno druènje. „Umesto pri~a o strahu i traumi koje sam
o~ekivala“, pi{e ona, „od svojih prijatelja i poznanika ~ula sam prise}a-
nja na velike ùrke koje sam na svoju nesre}u propustila“. Pri~e o tom
vremenu svodile su se „na prepri~avanje vremena zabava, pijanki, dru-
ènja, lakih droga, izlazaka u kafane...“ (Rácz 2009: 223). Tuma~e}i
ovaj iznena|uju}i nalaz, Rac zaklju~uje da je ta vrsta pripovedanja sred-
stvo prevladavanja traume: „Diskursivni obrasci kao {to su pretvaranje
traume u {eme humora i ironije“, odnosno „usmeni i pismeni narativi o
preìvljavanju bombardovanja kroz diskurs zabave, druènja i trivijalne
svakodnevne aktivnosti zapravo su transformacija potencijalno trauma-
ti~nog doga|aja u prihvatljive obrasce“, oblik njihove „normalizacije“
(str. 246, 225). Trauma nije prihva}ena ni deset godina kasnije: i danas,
upitani o tome u intervjuima koje je sa njima vodila Kristina Rac, sim-
pozionovci „tvrde da situaciju ne smatraju traumati~nom i da su se do-
bro zabavljali s prole}a 1999“ (str. 233). [tavi{e, re~ je ne samo o preo-
braàju nego i o potiskivanju, brisanju traume, o kojoj se ne èli govori-
ti da se ne bi sa njome suo~ilo: „Sve ove narativne {eme jesu zamena za
nepostoje}i diskurs o traumi, strahu i opasnosti“ (str. 245, kurziv I. S.)
Dve su stvari ovde zanimljive: pretpostavljeni manjinski status
ovakvih se}anja i problem „traume“. Najpre, pitanje manjine i ve}ine.
Da podsetim, Kristina Rac polazi od toga da je grupa koju ona prou~a-
va (dvostruko) manjinska, te da, sledstveno tome, njihova se}anja na
bombardovanje predstavljaju druga~ije, alternativno, eventualno su-
protstavljeno vi|enje u odnosu na neko postulirano ve}insko, hegemo-
no se}anje na isti doga|aj. To drugo, „dominantno“ se}anje Rac u svo-
joj analizi ne na~inje – ono je prisutno tek kao neka vrsta pretposta-
188 vljenog kontrapunkta. Autorka, istina, ne kaè izri~ito da su ta dva ko-

memorativna okvira me|usobno suprotstavljeni, niti da je nacional-
no/etni~ko odre|enje za njih presudno, ali implicira i jedno i drugo.
Pred kraj teksta, na primer, zapaà da „kao bitno iskrsava pitanje od-
re|enja granice izme|u ’zvani~ne’, naj~e{}e dràvne, komemoracije, i
alternativnih se}anja“, granice koja „nikad ne}e biti jednosmislena“
(str. 246), a poslednja re~enica ~lanka glasi: „Bilo Šbi¹ va`no ispitivanje
doìvljaja i strategija konstruisanja kolektivnog zapam}ivanja bombar-
dovanja ve}inske, srpske zajednice, ili bar njene intelektualne elite, ka-
ko bi ovo istraìvanje dobilo uporednu perspektivu“ (str. 247, svi kur-
zivi I. S.). Iako sam potpuno saglasna s poentama koje Rac ovde izvo-
di – o fluidnosti granice izme|u zvani~nog i nezvani~nog, te o potrebi
uporedne perspektive – upitnim mi se ~ine ona alternativnost i ono
kolektivno zapam}ivanje na strani srpske zajednice. [ta je, u ovom slu-
~aju, bilo alternativno ~emu, i da li se zaista moè govoriti o homoge-
noj „srpskoj“ memoriji bombardovanja?4
Drugo, problem traume. Da li je, naime, diskurs zabave (bio) zame-
na za verbalizaciju traume i suo~avanje sa njom? Kada Rac kaè da ni
danas, deset godina kasnije, akteri njene gra|e ne prihvataju traumu,
moè se uzvratiti pitanjem: za{to se pretpostavlja da je traume bilo? Za-
{to bi moralo da je bude? Mo`da je na neki na~in preobraèna jo{ dok
se doga|ala, te nije ni ostavila trag koji se o~ekuje? I za{to bi to {to nje-
ni subjekti tvrde, da su se dobro zabavljali, bilo tako nemogu}e, tako
apriorno sumnjivo – uostalom, jesu li zabava i trauma me|usobno is-
klju~ive?
U najavljenom kriti~kom dijalogu s tekstom Kristine Rac, pre ne-
go nasuprot njemu, iznela bih nekoliko vlastitih hipoteza o doìvljaju
i memoriji bombardovanja. Po{la bih od toga da ona „tre}a perspekti-
va“ o kojoj Rac govori na po~etku, pripisuju}i je svojim ispitanicima
– stanovi{te „izme|u osu|ivanja i podr{ke vazdu{nih napada“ – uop-
{te nije morala da bude vezana za manjinsku etni~ku pripadnost ve} je
obeleàvala subjektivni stav ve}ine protivnika Milo{evi}evog reìma.
Opredeljeni opozicionari su se svakako najintenzivnije ose}ali ste{nje-
ni „izme|u ~eki}a i nakovnja“ – ubistvom Slavka ]uruvije, metafora
je poprimila zlokobnu doslovnost – odnosno, iznevereni od Zapada i
prepu{teni rastu}em dràvnom teroru. [tavi{e, nije se ~ak moralo biti
ni osve{}eni opozicionar; bilo je dovoljno ne biti Milo{evi}ev odu{e-
4 Kako kaè jedna istaknuta autorka na polju studija kolektivnog se}anja: „Ne
zna~i da sva dru{tvena se}anja, zato {to su kolektivna po prirodi, moraju nu`no bi-
ti jednoobrazna. Naprotiv, na{e razumevanje kolektivnog, ili dru{tvenog, se}anja
uvek }e presudno zavisiti i od uvo|enja u igru pitanja: ’~ije se}anje’“ (Zelizer
1995: 235).
vljeni pristalica pa gajiti ozbiljne sumnje u ispravnost politike koju je 189

on u tom trenutku vodio i u zvani~ne teze da je NATO jedini i isklju-
~ivi krivac za bombe koje su padale na gra|ane Srbije. „Tre}a“ per-
spektiva je, isti~em s podozrenjem, bila mo`da i najrasprostranjenija
od svih.
Nadalje, moja je hipoteza da je „nezaboravno druènje“ uop{te naj-
~e{}i okvir se}anja na bombardovanje, nevezan ni za Ma|are niti za li-
beralnu politi~ku orijentaciju, pa ~ak mo`da ni za bilo kakvo neslaganje
s Milo{evi}evom politikom. Taj je motiv dominirao u pomenutim inter-
vjuima vo|enim 2001–2002, a isto se ~esto ~uje u neformalnim svako-
dnevnim razgovorima, kada se povede re~ o periodu bombardovanja. U
intervjuima za „Politiku i svakodnevni ìvot“, sasvim sli~no kao kod
Kristine Rac, ispitanici su tako|e najvi{e govorili o ùrkama, kartanju i
ispijanju kafe s kom{ijama i poznanicima. Razlika je mo`da u tome {to
Rac prou~ava jednu integrisanu grupu, pa je kod nje naglasak vi{e na
intenzivnom druènju me|u prijateljima, a u ovom drugom istraìvanju
uzorak je bio mnogo raznolikiji te se ~e{}e govorilo i o jednoj {iroj, di-
fuznoj solidarnosti i iznenadnoj bliskosti koja je u tom periodu usposta-
vljana i me|u ljudima koji se nisu poznavali. „Nesre}a nas je zbliìla“,
govorili su ispitanici. „Ljudi su se mnogo manje sva|ali“; „Postojalo je
neko razumevanje me|u ljudima“.5 Ponekad kroz ta kazivanja probija
takva sentimentalnost i àl za „tim danima“ da se ovi diskursi, paradok-
salno, na neki na~in pribliàvaju „strukturalnoj nostalgiji“ o kojoj go-
vori Majkl Hercfeld.6 Paradoksalnost je, dakako, u tome {to se àli za
jednim nesre}nim i tragi~nim razdobljem, ali jo{ vi{e u tome {to se àli
ne za dalekom, ta~nije izmi{ljenom pro{lo{}u – kao u uobi~ajenom, pa
i Hercfeldovom, shvatanju „nostalgije“ – nego za ne~im {to je bilo tek
tu, nedavno. No, su{tina metafore glasi: u oba slu~aja, imaginira se ne-
ka vrsta spontane dru{tvene integracije – „nevini“ me|uljudski odnosi,
u kontekstu koji je oslobo|en sebi~nosti, kriminala, trì{ta i dràve (u
hercfeldovskoj nostalgiji, zami{lja se vreme pre dràve; u memoriji
bombardovanja, dràva je stavljena van snage).
5 Rac (2009: 238–239) tako|e uzgred ukazuje na ovu {iru solidarnost – mada
ne ispituje njene posledice po svoju argumentaciju – kada kaè da su, nasuprot

spoljnim strahovanjima da }e bombardovanje pretvoriti vojvo|anske Ma|are u `r-
tvene jarce, ispitanici izve{tavali o smanjivanju me|uetni~ke distance i porastu ose-
}anja zajedni~ke pripadnosti Ma|ara i Srba u tom periodu opasnosti.
6 Strukturalna nostalgija je „kolektivna predstava o jednom rajskom poretku –
o jednom vremenu pre vremena – kada uravnoteèno savr{enstvo dru{tvenih od-

nosa jo{ nije bilo izloèno propadanju koje poga|a sve {to je ljudsko... vremenu
kada me{anje dràve nije bilo neophodno za vo|enje pristojnog dru{tvenog ìvo-
ta“ (Herzfeld 1997: 109).
190 Okvir se}anja „bombardovanje kao zabava“ iznikao je spontano i

spontano se odràva, mada se moè pretpostaviti da vremenom slabi. On
mo`da jeste – ako je moja hipoteza ta~na – naj~e{}i, ali to ne zna~i da je i
dominantan memorijski okvir za poimanje bombardovanja, u smislu kul-
turne i politi~ke hegemonije. No, mo`da doista prevladava na nivou ono-
ga {to Jan Asman (Assman 1995) naziva „komunikativno“ ili „svako-
dnevno se}anje“: se}anje koje se reprodukuje neposrednim i neformal-
nim interakcijama me|u svojim nosiocima, bez institucionalne potpore i
bez pomo}i objektivacije u zapisima, spomenicima i organizovanim ko-
memoracijama.7 U tom smislu, „diskurs zabave“ bi se mogao ozna~iti kao
vernakularan, druga~iji, nezvani~an; no, te{ko da bi se mogao nazvati i
„alternativnim“ ili „opozicionim“. Bio je alternativan – mada najverovat-
nije ne svesno – jedino zvani~noj interpretaciji doga|aja dok se on odvi-
jao, koju je, kao sveprisutnu i skoro obavezuju}u, nametao onda{nji re-
ìm. Taj interpretativni okvir, isklju~ivo satkan od mitolo{kih i martirolo-
{kih obrazaca tradicije koju je instrumentalizovao, nastojao je da jednu
apsolutizovanu verziju epske „kosovske etike“ direktno prevede u poli-
ti~ki jezik. Uspeh je, me|utim, bio veoma delimi~an.8
Sada se moèmo jo{ jednom pozabaviti pitanjem „traume“, odno-
sno tezom Kristine Rac da je „diskurs zabave“ sluìo njenom brisanju,
nekoj vrsti samozavaravanja kojim je izbegavano suo~avanje. Ako se bli-
è pogledaju citati iz gra|e koje navodi sama autorka, vidi se da se u nji-
ma zapravo dosta govori o opasnosti i strahu, ose}anju bezna|a i nemo-
}i, o utisku „i{~a{enosti“ situacije u kojoj se ljudi nalaze – koji se nipo{to
ne konstatuje uvek s veseljem. Dakle, te{ko da bi se moglo govoriti o
uo~ljivom zaobilaènju i pre}utkivanju traumati~nih aspekata ratne sva-
kodnevice. Nadalje, u meri u kojoj je „traume“ bilo, ona se ne moè sve-
sti samo na izloènost bombardovanju; godina 1999. je do{la na kraju
dugog niza r|avih zbivanja, kao naopaka kulminacija jedne naopake de-
cenije, u kojoj je traumâ za gra|ane Srbije bilo na pretek. Ima osnova da
se zaklju~i kako su oni bombardovanje 1999. godine tako i doìvljavali:
7 Uzgred, ovde moèmo postaviti jo{ jedno zanimljivo metodolo{ko pitanje:
da li je za o~uvanje „komunikativnog se}anja“ neophodna po obimu ograni~ena i

interaktivno kohezivna mala grupa – „zajednica se}anja“, kakvu pronalazi Kristina
Rac (up: „... ŠS¹tvara Šse¹ zajednica se}anja ~iji ~lanovi dele na~in na koji se odno-
se ka traumati~nom doìvljaju i koja pomaè njegovoj normalizaciji“ (str. 225);
kao i: „Po{to su ovi obrasci zajedni~ki i usvojeni od svih ~lanova zajednice se}anja,
oni postaju formativni u stvaranju kolektivnog se}anja i zajedni~kog diskursa“ (str.
245)); ili se pak ono moè odràvati i u {irem, difuznom, razu|enom dru{tvenom
miljeu, kroz fragmentarnu i sporadi~nu komunikaciju o predmetu se}anja?
8 Nedeljkovi} (2007: 46–51) detaljno analizira mitske formule u zvani~nim
prikazima sukoba Srbije sa NATO paktom, ali i njihovo krajnje ograni~eno dejstvo
na ciljnu populaciju.
ne kao izdvojeni doga|aj nego kao deo ve}e celine.9 Ne treba zaboraviti 191
da je upravo u to vreme, uporedo s eskalacijom kosovskog rata po~ev od
1998. godine, reìm iz autoritarizma, za mnoge prili~no podno{ljivog,
progresivno klizio ka otvorenoj diktaturi, gde je malo ko mogao da se
ose}a sigurno. U ukupnoj traumati~nosti prole}a 1999. te{ko je odvojiti
spolja{nju pretnju od unutra{nje ugroènosti. Ako se ovo ima u vidu,
postaje razumljivije za{to gra|ani Srbije – i „simpozionovci“ i drugi –
nemaju potrebu da posebno govore o specifi~noj traumi izloènosti
NATO projektilima. Napokon, „diskurs zabave“ moè biti, zaista, oblik
neutralisanja traume, ali ne nu`no u smislu njenog poricanja – tvrdnje
da traume nije bilo – nego u smislu prevladavanja, pobede nad njome;
mo`da se time èli re}i: evo, preìveli smo, i fizi~ki i psihi~ki, bili smo
ja~i od traume, ona nas nije slomila. Humor i ironija ne moraju zna~iti
odbacivanje realnosti, samoobmanu, guranje glave u pesak; oni tako|e
mogu biti oblik omo}avanja subjekata – otpor onih kojima je malo {ta
drugo preostalo; {to ga, me|utim, ne ~ini manje vrednim.
U ovom kontekstu ponovo postaje zna~ajna ranije pominjana teori-
ja kulturne traume, jer je ona posve}ena upravo ispitivanju mehaniza-
ma nastanka „zna~ajne“ traume, traume koja se ugra|uje u same teme-
lje kolektivnog samopoimanja jedne zajednice. Bombardovanje Srbije
1999. godine bilo je, po svemu, dobar kandidat za tako ne{to, a bilo je
i onih koji su poku{avali da sprovedu „traumatski proces“ koji opisuju
Aleksander i njegovi koautori. No, ipak bi se reklo da pretvaranje bom-
bardovanja u kulturnu, identitetsku traumu nije uspelo. Uz jednu bitnu
ogradu: traumatski proces je ne{to {to traje, ponekad i decenijama, ta-
ko da ne moèmo biti sigurni kuda }e on u ovom slu~aju odvesti; a na-
~in na koji se poslednjih meseci u javnosti raspravlja o pristupanju Srbi-
je NATO-u daje razloga da se pomisli kako mo`da i nije bio tako neu-
spe{an kao {to je doskora izgledalo. Dok ~ekamo na razre{enje tog pi-
tanja, na{ empirijski slu~aj moèmo iskoristiti za neku vrstu unutra{nje
kritike teorije kulturne traume, jer se uz pomo} njega jasnije sagledava
jedna njena manjkavost. Naime, ako se saglasimo s osnovnom tezom
teorije, da je poreklo traume dru{tveno i kulturno, uvi|amo da ona
propu{ta mogu}nost, otvorenu ovakvim polazi{tem, da razvije suptilne
teorijske instrumente za promi{ljanje odnosa izme|u „privatnog“ i „ko-
lektivnog“ nivoa (traumatskih) se}anja. Teorija dopu{ta (ali ignori{e)
postojanje individualnih, privatnih doìvljaja, pa i trauma, ali nam ne
pomaè da promi{ljamo kapacitet takvih se}anja da, pod odre|enim
uslovima, povratno uti~u na dru{tveno-kulturne kodove. Konkretno: u
9 Ovim nipo{to ne tvrdim da su gra|ani Srbije uo~ili i shvatili politi~ku vezu

izme|u Milo{evi}eve politike, po~ev od kasnih osamdesetih pa nadalje, i onoga {to
se njima de{avalo tog prole}a 1999. Mislim samo na doìvljaj.
192 slu~aju bombardovanja Srbije 1999, nije re~, kako bi teorija kulturne
traume htela, o „borbi se}anja“, kao zaokruènih, diskurzivno uobli~e-
nih proizvoda, koje razli~ite „grupe nosioci“ zastupaju, takmi~e}i se u
javnom polju dok neko od tih se}anja ne zagospodari. Re~ je o rastresi-
tom materijalu napola artikulisanih, napola skrivenih uspomena koje
jesu individualne u smislu da ih njihovi pojedina~ni nosioci doìvljava-
ju kao „svoje“, ali nisu sasvim privatizovane jer osim individualne psi-
hologije, telesnog doìvljaja ugroènosti, li~nog biografskog kontinui-
teta i sli~no, odslikavaju i razli~ite potencijalnosti prisutne u zajedni~-
kom, intersubjektivnom kulturnom i politi~kom univerzumu. Kada se
stvari tako posmatraju, pitanje nad pitanjima postaje ne „koja se}anja
pobe|uju“ nego koja se}anja dobijaju samu mogu}nost da se artikuli{u,
iskaù, zabeleè i, na taj na~in, uop{te postanu prepoznatljivi entiteti u
kolektivnoj zalihi kulturnih zna~enja.10
Posle smene reìma 2000. godine nikada, zapravo, nije formulisana
jedna, iole koherentna i jedinstvena, „zvani~na“ interpretacija bombar-
dovanja; dràva je uglavnom }utala, uz poneku minimalisti~ki obeleènu
godi{njicu.11 Mnogo su glasnije od nje bile nevladine instance, poput cr-
kve i sa njome povezanih glasila, udruènja i grupa, kao i druge nacio-
nalno opredeljene organizacije. Takvi su akteri zapravo preuzeli „brigu“
o pripovedanju o bombardovanju, pridavanju smisla i zna~enja doga|a-
ju, te davanju smernica kako u vezi sa njime treba ose}ati, i kako ga se
se}ati.12 [tavi{e, dràva je ove nevladine aktere na neki na~in servisirala,
10 Ovde ne pomaè mnogo ni ina~e korisno Olikovo (Olick 1999) metodolo-
{ko razlikovanje izme|u collected i collective memory – {to bi se eventualno moglo

prevesti kao sakupljeno i skupno se}anje: ono prvo sa~injava agregat individualnih
se}anja ~lanova grupe, zasnovan na individualisti~kim na~elima ~istog zbrajanja;
ovo drugo pak predstavlja doslovnije kolektivno se}anje, koje prevazilazi pojedin-
ca i zasniva se na kolektivnosti, trajnosti i autonomiji jezika i drugih kulturnih ko-
dova (ànrova, tradicija itd.), te na dru{tvenim tehnologijama pam}enja, koje poje-
dincima kao takvima nisu dostupne. Ne pomaè, zato {to se bavi samo pravljenjem
distinkcije, a ne i povezivanjem njenih dveju strana.
11 Kada jedna usmena istori~arka kritikuje, kao previ{e sociologizovanu, izve-
snu studiju o ratnim se}anjima, u kojoj se, prema njenom mi{ljenju neopravdano,
tvrdi da su „se}anja na rat... oblikovana ’matricama’ ratnog pam}enja... kulturnim
narativima, mitovima i tropima... kroz koje se konflikti razumevaju“ (Green 2004:
37), mi se sa svoje strane pitamo – da li je u slu~aju ovog „rata“ uop{te formirana
„matrica ratnog pam}enja“?
12 Danas se, pri pretrazi interneta po relevantnim pojmovima (bombardova-
nje, Srbija, 1999), na vrhu liste pojavljuju desetine sajtova ~ije je politi~ko stanovi-
{te manje-vi{e istovetno, a njihov diskurs o doga|aju uniforman – nacionalan, `r-
tveni i ekstremno antizapadni. To {to su ovi sajtovi naj~e{}i, me|utim, zna~i samo
to da zastupnici takvih stanovi{ta najvi{e pi{u o re~enom doga|aju, a ne i da se svi
koji ga se se}aju – se}aju na ovaj na~in.
budu}i da su se – u odsustvu „zvani~ne linije“ – dràvni funkcioneri in- 193

dividualno, i u skladu s li~nim politi~kim uverenjima, u~estvovali, ili ni-
su, u komemoracijama u reìji nedràvnih organizacija. Tek je pro{le,
2009. godine deseta godi{njica bombardovanja obeleèna na najvi{em
nivou, posebnom sednicom Vlade, {iroko medijski razgla{enim protoko-
lom celodnevnih obeleàvanja i specijalnim izjavama svih najzna~ajnijih
funkcionera. I toga je puta, me|utim, bilo belodano da dràvi nije na sr-
cu ni bombardovanje, ni negovanje se}anja kao takvo ve} politi~ka upo-
treba tog povoda za sprovo|enje vlastitog teku}eg dnevnog reda.13 Sto-
ga je i novoponu|eni „zvani~ni“ okvir delovao neubedljivo i te{ko je ve-
rovati da }e na bilo ~ija se}anja imati sna`niji uticaj.
U takvim uslovima, te{ko se moè govoriti o zvani~nom se}anju:
njega, naprosto, nema. A ako je ve} tako, da li bilo koje drugo se}anje
moè biti „vernakularno“, „alternativno“, a pogotovo „opoziciono“?
Nije li postojanje zvani~ne interpretacije, koju name}u nosioci mo}i, lo-
gi~ki i sociolo{ki preduslov za smisleno formiranje ovih drugih, po pret-
postavci nemo}nih, potisnutih i marginalizovanih memorijskih okvira?
Kako se teorijski postavljamo u situaciji kada tog preduslova nema?
îni se, ipak, da na{ empirijski slu~aj moè, i treba, da se upotrebi
za podupiranje stanovi{ta koje ina~e uglavnom zastupa usmena istorija:
stanovi{ta da postoji izvesni nesvodljivi „talog“ privatnih se}anja, onog
individualnog, koje, iako pod uticajem {irih kodova i konvencija, ipak se
u njima ne iscrpljuje. I koji je, {tavi{e, sam po sebi dovoljno vredan da bi
bio dostojan analiti~ke pa`nje. Brane}i poziciju metodolo{kog individu-
alizma od narastaju}e strukturalno-kolektivisti~ke plime, Ana Grin upo-
zorava da se ne sme zatvoriti onaj „prostor svesne refleksije pojedinca,
ili udela iskustva u menjanju pogleda na svet“. Tek ako, kao istraìva~i,
umemo da uzmemo za ozbiljno svu raznolikost individualnih se}anja vi-
de}emo na delu „sposobnost pojedina~nih ljudi da se kriti~ki i konstruk-
tivno pozabave nasle|enim idejama i verovanjima“ (Green 2004:
35–36). Slojevitost, originalnost i autonomija li~nih kazivanja o bom-
bardovanju Srbije prikupljenih u projektu „Politika i svakodnevni ì-
vot“, ili onih o kojima izve{tava Kristina Rac, svedo~e upravo o tome.
13 U skladu s glavnim tonom srpske politike poslednjih meseci, su{tina tog
dnevnog reda bila je u poku{aju mirenja unutra{njepoliti~kih i spoljnopoliti~kih

imperativa. Tako je predsednik Tadi}, prema izve{tajima agencija, „povodom godi-
{njice naglasio da srpska politika vi{e nikad ne sme da zemlju i njene gra|ane do-
vede u koridore opasnosti. ... Deseta godi{njica bombardovanja Šje¹ prilika za se}a-
nje na sve `rtve i istovremeno prilika za Srbiju i njene gra|ane da izvuku pouke i
postave temelje mirovne politike“. Premijer Cvetkovi} je, sasvim sli~no, ustvrdio
da „zbog budu}nosti na{e dece nikada ne smemo dozvoliti da se tako ne{to pono-
vi. Na to nas obavezuju `rtve, pro{lost i budu}nost“.
194 Ivana Spasi}:

On the Problem of Availability of “Private” Memories, the
Example of 1999 NATO Bombings
Summary
This paper takes as its starting point one of the contributions to the volume Me-
mory and Nostalgia, using it as a cue to reconsider the memories of the 1999
bombing of Serbia. These memories are on one hand seen as a possible, and by
now largely neglected, subject of social scientific study, and on the other hand
as an empirical focus through which to reexamine the relation between „priva-
te“ and „public“ memory as a theoretical and methodological problem. This
distinction, in its absolutist and romanticist version, is shown to be untenable.
But at the same time, on the basis of comparing the material presented in the
quoted article and the findings of the qualitative study „Politics and Everyday
Life“, it is argued that some recognition of the irreducibility of „vernacular“
memory is necessary. Without it, critical reflection often at work at this level of
memory, with possibly significant political repercussions, remains out of sight.
Key words: 1999 bombing of Serbia, collective memory, private memory, tra-
uma, narrative, reflection
Literatura
Alexander, Jeffrey, Ron Eyerman, Bernhard Giesen, Neil J. Smelser and Piotr Sztompka.
2004. Cultural Trauma and Collective Identity, Berkeley: University of Califor-
nia Press.
Alexander, Jeffrey 2004a. „On the Social Construction of Moral Universals: The ’Holo-
caust’ from War Crime to Trauma Drama ”, u: J. Alexander et al. Cultural Trau-
ma and Collective Identity, Berkeley: University of California Press, str. 196–263.
Assman, Jan. 1995. „Collective Memory and Cultural Identity“, New German Critique
65, str. 125–133.
Golubovi}, Zagorka, Ivana Spasi} i \or|e Pavi}evi} (ur.), Politika i svakodnevni ìvot:
Srbija 1999–2002, Beograd: IFDT.
Green, Anna. 2004. „Individual Remembering and ’Collective Memory’: Theoretical Pre-
suppositions and Contemporary Debates“, Oral History, Vol. 32, No. 2, str. 35–44.
Herzfeld, Michael. 1997. Cultural Intimacy. Social Poetics in the Naton State. New
York&London: Routledge.
Kulji}, Todor. 2006. Kultura se}anja, Beograd: îgoja.
Nedeljkovi}, Sa{a 2007. âst, krv i suze, Beograd: Zlatni zmaj/Odeljenje za etnologiju i
antropologiju Filozofskog fakulteta.
Olick, Jeffrey K. 1999. „Collective Memory: The Two Cultures“, Sociological Theory,
Vol. 17, No. 3, str. 333–348.
Olick, Jeffrey K. and Joyce Robbins. 1998. „Social Memory Studies: From ’Collective
Memory’ to the Historical Sociology of Mnemonic Practices“, Annual Review of
Sociology, Vol. 24, No. 1, str. 105–140.
Rácz, Krisztina. 2009. „Trauma ili zabava? Se}anje na bombardovanje u diskursu Simpo-
ziona“, u: Gordana \eri} (ur.), Pam}enje i nostalgija, Beograd: IFDT/IP „Filip
Vi{nji}“, str. 223–248.
Spasi}, Ivana. 2003. „Se}anja na nedavnu pro{lost“, u: Zagorka Golubovi}, Ivana Spasi}
i \or|e Pavi}evi} (ur.), Politika i svakodnevni ìvot: Srbija 1999–2002, Beograd:
IFDT, str. 99–139.
Zelizer, Barbie 1995. „Reading the Past against the Grain: The Shape of Memory Studi-
es“, Critical Studies in Mass Communication Vol. 12 No. 2, str. 214–239.
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 811.163.4'373.4(497.1)"196/199" 195
811.16'272(497.1)"196/199"
ALEKSANDAR MILANOVI]
JUGOSLOVENIZMI IZME\U PAM]ENJA

I ZABORAVA
U radu se analiziraju jugoslovenizmi, tj. sve jezi~ke jedinice, pre svega na lek-
si~kom nivou, koje su u epohi SFRJ postale integralni deo govora velikog
broja dana{njih govornika srpskog standardnog jezika kroz jezi~ke kontakte
sa govornicima postoje}ih ili novonastalih standardnih jezika na tlu zajedni~-
ke dràve: Hrvatima, Slovencima, Makedoncima i dr. U pitanju su i jezi~ke
jedinice koje su se integrisale u jezi~ki sistem govornika, ali i one koje su na
nivou stranog jezika u{le u govornikove jezi~ke navike ili u njemu ostale na
nivou prepoznavanja.
Klju~ne re~i: leksika, arhaizam, istorizam, neologizam, jugoslovenizam.
Isklju~uju}i donekle àrgon odnosno sleng, svi jezi~ki idiomi predsta-

vljaju, izme|u ostalog, svojevrsni oblik kolektivnog pam}enja jedne je-
zi~ke zajednice. To vaì za standardni jezik, sociolekte i dijalekte. Ko-
lektivno pam}enje ~uva se, pre svega, u leksici, tj. re~niku jednog jezi-
ka. Tako|e, u leksici se ~uva i kolektivni zaborav, pre svega u zastareloj
leksici – arhaizmima (leksemama potisnutim novijim, sinonimnim) i
istorizmima (leksemama koje obeleàvaju pojmove nestale iz savreme-
nog ìvota). Ovi op{tepoznati lingvisti~ki pogledi, vezani za aksiom –
da se svaki prirodni jezi~ki idiom neprestano menja, nude i mogu}nost
stvaranja modela analize pam}enja zasnovanog na empirijskim leksi~-
kim podacima.
S druge strane, i pojam javnosti moè se obra|ivati kao lingvisti~ki,
pre svega u kontekstu analize tzv. javnog jezika, koji je teorijski osmi-
slio Dubravko [kiljan ([kiljan, 1998). U njegovoj studiji Javni jezik ispi-
tuju se domeni i diskursi javne kominakcije: retori~ki domen (diskurs
politike, administrativni diskurs, pravni diskurs, diskurs medija, diskurs
novih medija), poetski domen (poetski i religijski diskurs) i logi~ki do-
men (nau~ni i obrazovni diskurs).
196 U na{em referatu pa`nja je usmerena ka fenomenu jednog segmen-

ta na{eg pam}enja u nau~nom diskursu, vezanog za epohu postojanja
SFRJ. Naslov referata donosi jedan nepostoje}i lingvisti~ki termin – ju-
goslovenizmi. Pod njim podrazumevam sve jezi~ke jedinice, pre svega
na leksi~kom nivou, koje su u epohi SFRJ postale integralni deo govo-
ra velikog broja dana{njih govornika srpskog standardnog jezika kroz
jezi~ke kontakte sa govornicima postoje}ih ili novonastalih standardnih
jezika na tlu zajedni~ke dràve: Hrvatima, Slovencima, Bo{njacima,
Makedoncima, Albancima... Va`no je ista}i da su u pitanju jezi~ke jedi-
nice koje su se integrisale u jezi~ki sistem govornika, ali i one koje su na
nivou stranog jezika u{le u govornikove jezi~ke navike ili u njemu osta-
le na nivou prepoznavanja.
Zanimljivo je da pitanje jezi~kih kontakata govornika nekada{njeg
srpskohrvatskog standardnog jezika s govornicima drugih jezika s tla
SFRJ nije zavredelo ve}u pa`nju srpskih, hrvatskih, bo{nja~kih i crno-
gorskih sociolingvista, tako da mnoge pojave nisu obra|ene u nau~nim
raspravama niti imaju primerenu leksikografsku obradu.1 Nikada, na
primer, nije sprovedena anketa me|u govornicima nekada{njeg srpsko-
hrvatskog (dana{njeg srpskog i hrvatskog) jezika koliko znaju re~i iz
slovena~kog, makedonskog ili albanskog jezika.
Pojavu jugoslovenizama u srpskom jeziku uslovila je najpre masovna
kultura, {to je podatak koji je u vezi sa zaklju~cima vrlo inspirativne stu-
dije Predraga J. Markovi}a „Emocionalna topografija se}anja“ jugono-
stalgije: primer Leksikona YU mitologije (Markovi} 2009). Osim pop i
rok muzike, preuzimanju ili makar pam}enju pojedinih leksema iz drugih
jugoslovenskih standardnih jezika, iz druge (hrvatske, zagreba~ke, zapad-
ne) varijante srpskohrvatskog jezika ili iz njegovih drugih nare~ja (kajkav-
skog, ~akavskog), doprinosili su jo{ i stripovi (ve} je istaknut zna~aj Ala-
na Forda), sport (pre svega, neoficijelna, navija~ka terminologija) i vicevi.
[teta je {to nikada nije ra|eno sociolingvisti~ko istraìvanje, npr.,
na uzorku moje generacije (1968), koliko leksema iz drugih jezika i na-
re~ja sa tla zajedni~ke dràve smo znali tokom osamdesetih godina
pro{log veka, i koliko toga koristimo ili pamtimo danas. Pretpostavljam
da bi potencijalno istraìvanje pokazalo da su govornicima srpske (beo-
gradske, isto~ne) varijante srpskohrvatskog jezika klju~ni prenosioci je-
zi~kih uticaja bili hrvatski, slovena~ki i makedonski bendovi (pop i rok
grupe) i peva~i.
Tako smo saznanja o ~akavskom nare~ju pre svega sticali preko pe-
sama dalmatinskih pop peva~a (Olivera Dragojevi}a i dr.). O kajkav-
1 Na nepostojanje leksikolo{kih rasprava i studija o leksici iz epohe SFRJ ve}
je ukazao Ivan Klajn u zborniku Srpski jezik na kraju veka.

skom nare~ju nau~ili smo najvi{e iz tekstova Dònija [tuli}a (Klin~ek 197
stoji pod oblokom, Mamica su {trukle pekli i sl.), o slovena~kom jeziku
iz tekstova Pankrta ili La~nog Franca... Za pop i rok (sub)kulturu manje
zna~ajni uticaji makedonskog ili albanskog jezika stizali su u vidu beza-
zlene i nemotivisane {ale preko Idola (Jedina, malena, volim te, sakam
te) ili u vidu promi{ljenog marketin{kog i politi~kog poteza Gorana
Bregovi}a i njegovog Bijelog dugmeta (Roka mandoljina).
Zanimljivo je da je i rok novinarstvo dalo svoj doprinos jezi~kom
jugoslovenstvu: tako je u beogradskoj rok kritici forsiran termin novi
val za muzi~ki pravac po~etkom osamdesetih godina, iako su bendovi
nazivani isklju~ivo novotalasnim. Mnogi moji prijatelji i danas govore
o beogradskom novom valu, a ne o novom talasu, kada govore o ben-
dovima Idoli, Elektri~ni orgazam i drugima. Van ovog konteksta, na-
ravno, re~ val nije u njihovom aktivnom re~niku.
Dok je o uticaju prevoda Alana Forda pisano samo publicisti~ki u
Leksikonu Yu mitologije (setimo se, npr., izraza piletina u hladetini i
sl.), sociolingvisti su van svog fokusa ostavili i uticaj viceva iz epohe
SFRJ. Me|u njima do danas se u mojoj generaciji pamte dve serije {a-
blonizovanih viceva: prvi bi mogli da imaju radni naslov Kako su Slo-
venci sinhronizovali pojedine filmove2 i Kako su Makedonci preveli na-
slove pojedinih filmova ili rok pesama.3 Oni govore o uticaju filma i rok
muzike, s jedne strane, ali i o zanimanju, makar {aljivom, za druge jezi-
ke me|u beogradskom omladinom tokom osamdesetih godina XX ve-
ka. Efekat vica, u kojem je strano i nepoznato izraàvanje istovremeno
i sme{no, sme{tan je u nezlobiv karakterolo{ki kontekst, gde su Sloven-
cima i Makedoncima pripisivane stereotipne osobine.
Sportski àrgon u funkciji neslu`bene sportske terminologije veoma
lako se {irio u zajedni~kim ligama: fudbalskoj, ko{arka{koj, rukomet-
noj... Izrazi kao Zmaj~eki (igra~i ili navija~i Olimpije iz Ljubljane, u {i-
rem sportskom kontekstu: Slovenci), tekma (utakmica) ili trica (pogo-
dak za tri poena u ko{arci, naspram srpskog àrgonskog ekvivalenta
trojka) u{li su i u beogradski navija~ki diskurs, obi~no ocenjivan kao ul-
tranacionalisti~ki. I danas ~ak i „najtvr|i“ navija~i „Zvezde“, „Partiza-
na“ ili „Rada“ ~esto govore da idu na tekmu, a ne na utakmicu, dok je
ko{arka{ki termin trica vremenom potisnut, osim u generaciji koja je
ko{arku pomno pratila tokom osamdesetih godina.4
2 ûven je, npr., bio vic sa izmi{ljenim obra}anjima Dòna Vejna drugim kau-
bojima oko vatre, koje je sinhronizovano na slede}i na~in: Fantje, na oro`je! Indi-
janeri prihajaju!
3 Na primer, Ribata koja nu spasuva Pitsburga.
4 Isti navija~i nekada{njeg igra~a zagreba~ke Cibone i sada{njeg trenera Alek-
sandra Petrovi}a i dalje zovu Aca Trica, po njegovom preciznom {utu za tri poena.
198 Osim uticaja masovne kulture, pri opisu geneze i ustaljivanja jugo-
slovenizama u izrazu govornika srpskog jezika nikako se ne sme prene-
bregnuti ni uticaj zvani~nih institucija SFRJ: vojske, tj. JNA u ve}oj me-
ri, i {kole u manjoj.
U JNA su u komunikaciji zapravo postojala dva paralelna koda:
oficijelni jezik i kasarnski argo. O drugom je pisano, dodu{e nesrazmer-
no malo u odnosu na uticaj koji je ovaj idiom imao na sve vojno spo-
sobne mu{karce, i pri tom veoma davno (jedan rad Ljubomira Popovi-
}a u stru~nom ~asopisu), dok je oficijelna komunikacija izme|u vojnika
i stare{ina ostala potpuno zanemarena iako pruà fantasti~nu sociolin-
gvisti~ku gra|u. Kao primer izdvoji}emo ~etiri lekseme iz slu`bene ko-
munikacije u vinkova~koj kasarni „\uro Salaj“ 1987–1988. godine:
plahta, marenda, spavaona i vojnikinja.
Prve tri do~aravaju nameru vojnog vrha da se i u vojni~koj termi-
nologiji izvede poduhvat sli~an onome u pravopisnoj (o sudbini srpskih
pravopisnih termina zapeta, sveza, gra|enje re~i videti naveden Klajnov
rad), sve s ciljem ujedna~avanja srpskih i hrvatskih termina, odnosno
stvaranja ravnoteè u zastupljenosti onih sa srpske i hrvatske strane,
koju je valjalo oja~ati neutralnim imenovanjima.
Uglavnom neuobi~ajene lekseme plahta (umesto ~ar{av ili pokri-
va~) i marenda (umesto uìna) odoma}ile su se u re~niku svih pripadni-
ka JNA, za {ta u literaturi ne moèmo na}i bilo kakvu potvrdu. Lekse-
ma plahta navodi se u svim relevantnim re~nicima srpskohrvatskog je-
zika kao nemarkirana, tj. bez bilo kakvog kvalifikatora, ali se ni iz jed-
nog primera ne vidi i njena upotreba u vojnoj terminologiji. Leksema
marenda je i u RMS i u RSANU odre|ena kao pokr. (pokrajinska) i kao
tal. (talijanizam), ali je u slu`benoj upotrebi gubila svoj pokrajinski ka-
rakter, pa se mogla ~uti, na primer, i u kasarni u Vinkovcima
1987/1988. godine i u mnogim drugim kasarnama {irom Jugoslavije.5 I
u ovom slu~aju primeri iz re~nika ne potvr|uju takvu upotrebu, ve} sa-
mo pokrajinsku, dijalekatsku. U RSJ ove lekseme i nema iako je u jezi~-
kom ose}anju ogromnog broja (gotovo po pravilu mu{kih) govornika
srpskog jezika. Kao slu`beni termin u JNA potvr|ena je, dodu{e, u Lek-
sikonu YU mitologije, a re~ni~ki ~lanak glasi: „Marenda = gablec =
uìna. Marenda je naziv za obrok koji je padao izme|u doru~ka i ru~ka.
Bio je to, po pravilu, suhi obrok. Naj~e{}e, jedna konzerva ribe ili jedan
narezak na dva vojnika, ili, u najboljem slu~aju, neki keksi i sok. Rije~
je, dakle, o uìni koju su u zavisnosti od toga gdje si imao sre}u da te
’baci’ – zvali i gablec. S lingvisti~kog stajali{ta, veoma su zanimljivi gla-
5 Prema autorovoj anketi sa mnogim biv{im vojnicima koji su odsluìli JNA.

goli nastali od tih radnji, npr. ’Hajdemo marend{ov}ati!’, ili ’Sada }e- 199
mo gablati’ i sl. anonim“ (LjM 2005: 243).
Leksema spavaona zasluùje poseban komentar jer se pojavljivala
naporedo, u okviru istog semanti~kog polja i istog tvorbenog tipa, sa
izvedenicom u~ionica, u kojoj imamo konkurentski tvorbeni formant,
tj. sufiks (-ona : -nica), {to je mo`da najbolji primer ve{ta~kog srp-
skohrvatskog terminolo{kog jedinstva u Jugoslovenskoj narodnoj armi-
ji. Zanimljivo je da leksemu spavaona nemamo potvr|enu ni u RMS
1967–1976 ni u RSJ 2007 (u RMS se ~ak navodi Andri}ev primer za
vojni~ku spavaonicu: „îm stignu u kasarnu, odu u spavaonicu“).
Mada je uvedena u oficijelnu terminologiju JNA za ène koje sluè
vojni rok, u sva tri relevantna re~nika (RMS 1967–1976, RSJ 2007,
RSANU 1959–2007) lekseme vojnikinja tako|e nema, kao ni u najbo-
ljem postoje}em re~niku neologizama (Klajn 1992). Registrovana je sa-
mo u studiji Rod i jezik (RiJ 2009: 125), ali i tamo samo s odrednicom
pas. (pasivna leksika) i bez upu}ivanja na njen nekada{nji terminolo{ki
status.
Obrazovni sistem sasvim umereno je upu}ivao na druge jezike i
druga nare~ja u okvirima SFRJ. Otuda je {kola najmanje uticala na po-
javu jugoslovenizama. Sopstveno pam}enje, koje se moè smatrati rele-
vantnim na nivou slu~ajnog uzorka, vodilo me je, zapravo, jedino do
pesmice sa ~asova muzi~kog vaspitanja (Sol~ence zahaja).
Ukoliko, dakle, re~nike uzmemo kao oblike zapisanog i javnog
pam}enja, u {ta bi se mogle uvrstiti i lingvisti~ke studije, moè se za-
klju~iti da pam}enje jugoslovenizama polako prerasta u jezi~ki i ne sa-
mo u jezi~ki zaborav. Time moè biti stvorena la`na slika o jezi~koj si-
tuaciji u jednoj epohi i jednoj dràvi.
Tako temu ovog izlaganja moèmo razloìti na dva novoa analize,
budu}i da se zapravo moè govoriti o dvostrukom pam}enju (odnosno
zaboravu): s jedne strane, moèmo analizirati kako smo i koliko kao
govornici upotrebljavali ili upamtili rezultate, pre svega leksi~ke, jezi~-
kih kontakata u minuloj epohi, {to bi predstavljalo nivo privatnog; s
druge strane, valjalo bi analizirati i kako smo takve tragove nau~no ob-
radili u studijama i re~nicima, {to ve} spada u domen javnog.
Ovi zadaci i dalje se postavljaju ne samo pred (socio)lingvistima i
leksikografima. [to vreme bude vi{e prolazilo, sve }emo biti dalje od
valjanih nau~nih rezultata.
200 Aleksandar Milanovi}:

Jugoslavenisms between Memory and Oblivion
Summary
The paper analyses "yugoslavenisms" in contemporary Serbian language, i.e.
words which were in common usage during the SFRJ era that became part of
Serbian language through the linguistic contacts with speakers of other lan-
guages in ex-Yugoslavia.
Key Words: lexicon, archaism, historicism, neologism, yugoslavenism.
Literatura
Klajn 1992: Klajn, Ivan, Re~nik novih re~i, Novi Sad.
LJM 2005: Leksikon YU mitologije, Beograd – Zagreb.
Markovi} 2009: „’Emocionalna topografija se}anja’ jugonostalgije: primer Leksikona
YU mitologije“, u: Pam}enje i nostalgija (ur. Gordana \eri}), Beograd.
RiJ 2009: Rod i jezik (priredile S. Savi} i dr.), Novi Sad.
RMS 1967–1976: Re~nik srpskohrvatskoga knjièvnog jezika, 1–6, Novi Sad – Zagreb.
RSANU 1959–2007: Re~nik srpskohrvatskog knjièvnog i narodnog jezika, 1–17, Beo-
grad.
RSJ 2007: Re~nik srpskoga jezika, Novi Sad.
[kiljan 1998: [kiljan, Dubravko, Javni jezik, Beograd.
imperijalni
narativi
202
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 930:316.75(470)"199/..." 203
93/94 Милер А.
94(470)
MILAN SUBOTIĆ
RUSIJA IZMEĐU IMPERIJE I DRŽAVE-NACIJE:

JEDNO TUMAČENJE*
U ovom radu razmatraju se problemi istoriografskog tumačenja komunističke prošlo-

sti nakon raspada Sovjetskog Saveza. U prvom delu studije autor prikazuje „imperi-
jalni obrt“ u savremenoj istoriografiji, kao i tendenciju ka „nacionalizaciji istorije“ u
novonastalim postkomunističkim državama. Središnji deo rada posvećen je interpre-
taciji stavova Alekseja Milera, ruskog istoričara koji se bavi teorijsko-metodološkim
problemima odnosa između istorije imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza, te stu-
dijama nacionalizma. Prikazujući Milerove radove autor nastoji da ukaže na komplek-
snost odnosa između koncepata „imperije“ i „nacije-države“, kao i na različite pristu-
pe u tumačenju „nacionalne politike“ tokom komunističkog perioda. U završnom de-
lu, istaknuto je kako dilema pred kojom se Rusija našla sredinom XIX veka – izbor
između očuvanja imperije i izgradnje nacije-države – nije ni danas do kraja razrešena
u ruskoj samosvesti
Ključne reči: Rusija, imperija, nacija, istorija, nacionalizam
„Kao i Nemci pre njih, Rusi su onaj drugi veliki evropski narod
koji je nesposoban da dâ smisao svom XX veku i zbog toga je nesi-
guran u vezi sa čitavom svojom prošlošću“
(Fire 1996: 8)
1.
Oni koji su rođeni u godini raspada Sovjetskog Saveza sada su već punolet-
ni, pa o „prvoj zemlji socijalizma“ mogu, osim iz porodičnih priča i starih fil-
mova, nešto da nauče samo na časovima istorije. Ono što tamo uče u velikoj
meri zavisi od toga u kojoj od država bivšeg „nerazrušivog saveza“ žive.
* Rad je nastao u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 149026) koji
finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. Autor duguje zahvalnost kolegi Milošu
Adžiću za pomoć u nabavci neophodne literature.
204 Iako su sadržinski različiti, istoriografski narativi novih nezavisnih država

imaju jednu opštu odliku koja je plod marljivog rada na „nacionalizaciji pro-
šlosti“: „S obzirom na to da se savremene političke vođe i partije okreću
prošlosti da bi legitimizovali svoje nove državne institucije i, što je još zna-
čajnije, apeluju na sećanje naroda trudeći se da ga istovremeno oblikuju,
istoričarima i samoj istoriji namenjena je suštinski važna uloga staatstragende
Elemente“ (Hagen 1995: 664). Uporedo s privatizacijom materijalnih dobara,
u postsovjetskom periodu „privatizovana“ je i zajednička istorija – ona je sa-
da postala „vlasništvo“ suverenih nacija koje, po uzoru na devetnaestove-
kovnu romantičarsku istoriografiju, svoj današnji status retroaktivno projek-
tuju u bližu i dalju prošlost. Ova „suverenizacija istorije“ tumači prošlost kao
teleološki usmeren proces ka sadašnjici, a sećanja na „zlatno doba“, udes gu-
bitka nezavisnosti, „tuđinsku vladavinu“ i vekovni otpor, sazrevanje i nacio-
nalno „buđenje“ koje rezultuje sticanjem sopstvene države – predstavljaju
lako uočljive zajedničke elemente postkomunističkih nacionalnih istoriograf-
skih narativa.1 Teorijska anahronost ove istoriografije ne umanjuje njenu le-
gitimacijsku funkcionalnost, a dominantni diskurs samoviktimizacije pretpo-
stavlja identifikaciju nekog „Drugog“ kao vinovnika sopstvene tegobne isto-
rijske sudbine.2 „Komunizam“ samo delimično ispunjava ovu ulogu jer kao
ideološko-politički koncept „prevazilazi“ logiku novouspostavljenog diskur-
zivnog okvira – u nacionalizovanom istoriografskom narativu „neprijatelji“
moraju dobiti „nacionalno lice“ te, na taj način, biti postavljeni u istu ravan s
„nacijom“ kao subjektom tog narativa. Zato se univerzalnost (internacional-
nost) „komunizma“ najčešće tumači kao puka ideološka „maska“ koja je
1 „Istoričari su predstavljali nove i stare nacionalne mitove i konstituisali naci-

onalne istorije kako bi, pozivajući se na slike njihove sjajne prošlosti, legitimizovali
mlade nacije i nove nacionalne države. Kontinuiteti državnih tradicija, nacionalnih
elita i nacionalnih kultura izmišljani su ili ponovo otkrivani. ’Zlatna doba’ u dalekoj
prošlosti ili srednjem veku su slavljena, a protagonisti nacionalnih kultura i pokre-
ta pretvarani su u heroje. S druge strane, periodi patnje pod stranom, posebno ru-
skom ili sovjetskom vlašću, predstavljeni su u formi nacionalnih martirologija.
Udžbenici su se morali ponovo pisati, a popularna književnost, novi istorijski spo-
menici, novčanice i simboli morali su u širokim slojevima stanovništva raširiti naci-
onalne istorijske mitove“ (Kappeler 2003: 38–39).
2 Prema Marku fon Hagenu: „Elementi takvog nacionalnog ponovnog pisanja
istorije očigledni su širom centralne i istočne Evrope. Prema pravilu, u njima se na-
cije tog regiona prikazuju kao nevine žrtve drugih nacija u nizu herojskih, ali nužno,
tragičnih (ranije vođenih) borbi za nacionalnu nezavisnost. Te nacije su čamile u ta-
mi inostrane okupacije sve dok im svetlost oslobođenja nije povratila njihovo dugo
gaženo dostojanstvo. Jedan rumunski pisac iskovao je termin ’lakrimogenezis’ za taj
istoriografski žanr“ (Hagen 1995: 665)
samo skrivala i opravdavala faktičku dominaciju određenog nacionalnog par- 205

tikulariteta. Nije teško uvideti da upravo tu ulogu dominirajućeg „Drugog“ u
istoriografijama postsovjetskih država imaju „Rusi“ kao „vladajuća nacija“
ne samo tokom imperijalne epohe, već i u decenijama „komunizma“.
Uprkos tome što je formulisana iz zastarele perspektive „primordijali-
stičkog“ shvatanja (porobljenih, probuđenih i konačno oslobođenih) „naci-
ja“, ova teza o kontinuitetu vladavine Romanovih i vlasti boljševika je, bar na
prvi pogled, saglasna s jednom od ključnih postavki takozvanog „imperijal-
nog obrta“ (imperial turn) koji je tokom poslednje decenije „u oblasti ruskih i
evroazijskih studija doveo do eksplozivnog rasta istraživanja onoga što se
može nazvati imperijalnom dimenzijom ruske i sovjetske istorije“ (Kritika 2006:
706). Teza o kontinuitetu te istorije, tj. odbacivanje shvatanja Revolucije kao
radikalnog „reza“ (kojim ne počinje samo nova istorijska epoha, već se i
konstituiše predmetno polje „sovjetskih studija“), služi kao polazište brojnih
istraživanja „imperijalnosti“ kao njene ključne karakteristike „dugog traja-
nja“. Ironijom istorije, ovaj povratak starog koncepta „imperije“ u sferu na-
učnog diskursa bio je podstaknut slomom političkog poretka koji je po svo-
jim izvornim intencijama i ideološkom samorazumevanju bio „antimperijali-
stički“3. Jer, kako to primećuje Ronald Suni, Sovjetski Savez nije formiran
kao imperija, već je to naknadno nastao, da bi post festum, samim svojim slo-
mom, dodatno potkrepio svoju „imperijalnu prirodu“ (videti Suny 1995).
Veza između nove političke realnosti (raspada SSSR) i promene istoriograf-
ske paradigme („imperijalnog obrta“) lako je uočljiva: „Raspad Sovjetskog
Saveza i okončanje sovjetske kontrole nad istočnom Evropom doveli su u
pitanje tvrdnje o nestanku imperija i predstavljali su potencijalno plodotvor-
no tlo za ozbiljno promišljanje tog koncepta. Sovjetski kolaps nije bio pra-
ćen samo eksplozijom nacionalizma i antiimperijalne mobilizacije, već je ta-
kođe uticao na buran rast naučne literature o imperijama – kako one o tome
šta su, kako nastaju i raspadaju se, tako i one o tome šta sledi posle njih (Be-
issinger 2005: 15). Ono što je u političkom diskursu uoptrebljavano samo
kao stigmatizujuća etiketa („Imperija zla“ koju je u svojim nastupima kori-
stio Ronald Regan), unapređeno je u teorijsko-analitičku kategoriju kojom se
objašnjava slom komunizma, pa su „u vreme kada su ruski političari ponovo
3 Kako ističe Teri Martin u svojoj knjizi o nacionalnoj politici Sovjetskog Sa-
veza kao „imperiji pozitivnog dejstva“: „Lenjin i Staljin su veoma dobro shvatali
opasnost od etikete ’imperije’ u dobu nacionalizma. Nacionalne krize i konačni
slom Habzburške monarhije veoma su uticale na Lenjina i Staljina koji su to videli
kao pravu lekciju koja im je pokazivala opasnosti od toga da vas stanovništvo per-
cipira kao ’imperiju’. Kao rezultat toga, Sovjetski Savez je postao prva multietnička
država u svetskoj istoriji koja je sebe definisala kao anti-imperijalističku državu. Oni
nisu bili ravnodušni prema reči ’imperija’ – eksplicitno su je odbacivali“ (Martin 2001: 19)
206 počeli upotrebljavati termin deržava (velika sila) da bi predstavili viziju buduć-
nosti Rusije, zapadni autori obnovili metaforu ’imperije’ da bi opisali bivši
Sovjetski Savez, pa čak i postsovjetsku Rusiju“ (Suny 2001: 23).
Dodatni podsticaj za teorijsku reanimaciju koncepta „imperije“ došao je
iz razvoja „studija nacionalizma“ koje su, pod uticajem sada već klasičnih ra-
dova o nacijama Gelnera, Andersona i Hobsbauma, osamdesetih godina sna-
žno obeležile razvoj društvenih nauka. Rasprave o „naciji“ i „nacionalizmu“
kao produktu modernosti i „naciji-državi“ kao rezultatu raspada tradicional-
nog imperijalnog poretka vođene su paralelno s realnim slomom kako „Istoč-
nog bloka“, tako i samog Sovjetskog Saveza. Stoga se nametala direktna ana-
logija između istorijskih primera raspada starih kontinentalnih imperija i sa-
vremenog procesa razgradnje Sovjetskog Saveza koji je, uz pomoć komuni-
zma, samo za sedam decenija produžio „život“ prethodne imperije Romano-
vih.4 U tom pravcu, formulisani su mnogobrojni pokušaji da se urušavanje
komunističkog sveta interpretira i objasni u široj, komparativnoj istorijskoj
perspektivi iz koje se sagledava nastanak, razvoj i slom „imperija“5. Oslanjaju-
ći se na istoriografiju XIX veka, mnogi savremeni istoričari pokušavali su da
razviju jednu opštu „teoriju imperija“ koja bi, obuhvatajući i sovjetski slučaj,
otkrila strukturne karakteristike političkih zajednica koje se razlikuju od mo-
dela „nacije-države“, definisala ciklus njihovog formiranja, razvoja i sloma, te
identifikovala činioce koji na tu dinamiku utiču.6 Ovaj „objektivistički pri-
stup“ polazi od metodološke pretpostavke prema kojoj deskripcijom i anali-
4 Pionirsku ulogu u utemeljenju ove analogije imala je knjiga nemačkog istori-

čara Andreasa Kapelera (Kappeler), Russland als Vielvoelkerreich, 1992 (engleski pre-
vod: The Russian Empire: A Multiethnic History, Longman 2001). U jednom kasnijem
osvrtu na svoj rad, Kapeler eksplicitno ističe: „U široj perspektivi, slom Sovjetskog
Saveza predstavlja deo univerzalnog procesa sumraka višeetničkih imperija i njiho-
vog deljenja na nacionalne države – fenomena koji se u Evropi manifestovao pri-
merima Habzburške i Otomanske imperije s kraja XIX i početka XX veka, a izvan
Evrope – u procesu dekolonizacije. Posmatrano iz tog stanovišta, Oktobarska revo-
lucija i sovjetska vlast su za nekoliko decenija zadržali prirodni raspad Ruske imperije“ (Кап-
пелер 2000).
5 Videti zbornike radova: After Empire: Multiethnic Societes and Nation-buil-
ding. The Soviet Union, Russian, Ottoman, and Habsburg Empires, (Edited by
Karen Barkey and Mark von Hagen), Westview Press, 1997; The End of Empire?
The Transformation of the USSR in Comparative Perspective (Edited by Karen
Dawisha and Bruce Parrott), Armonk, NY: M. E. Sharpe, Inc. 1997; Imperial Rule
(Edited by Alexei Miller and Alfred J. Rieber), Budapest: Central European Univer-
sity Press, 2004; Российская империя в сравнительной перспективе (rед. А.
Милер). Москва: Новое издательство, 2004.
6 U obimnoj literaturi, karakteristične su knjige Dominika Livena (Lieven 2000)
i Aleksandra Motila (Motyl 2001), kao i studija Alfreda Ribera (Рибер 2004: 33–70).
zom „imperija“ kao objektivno postojećih istorijskih entiteta možemo izdvo- 207
jiti njihove ključne karakteristike, te na osnovu njih, prosuditi „imperijalnost“
neke (na primer, sovjetske) države.7 Slična pretpostavka, pre formulisanja
modernističkih teorija nacionalizma i „jezičkog obrta“, ležala je u osnovi broj-
nih radova o „nacijama“, da bi, posle osamdesetih godina, bila odbačena
tvrdnjom da „jedna, univerzalna teorija nacionalizma nije moguća“ (Hall
1995: 8). Usmeravanjem istraživačkog interesovanja na diskurzivno-praktični
status i funkciju „nacionalizma“, te „naciju“ kao istorijsko-socijalni konstrukt
(„zamišljenu zajednicu“), istaknuta je važnost „subjektivističke perspektive“
kako za razumevanje njenog konstituisanja, tako i za izbegavanje zamke njene
naknadne „ontologizacije“ i „esencijalizacije“. Sličan zaokret od „objektivi-
stičke“ ka „subjektivističkoj“ (konstruktivističkoj) perspektivi odvija se i u sa-
vremenim teorijama o „imperijama“: „Ovaj zaokret od čisto strukturalnog ili
transistorijskog razumevanja imperije ka onom poimanju koje u središte sta-
vlja pretenzije na imperijalni status (claims-making) i identitet, paralelan je s
trendovima u studijama nacionalizma u kojima se nacija ne shvata više kao
neka vanvremena zajednica ili substantivna realnost, već pre, prema Brubej-
kerovim rečima, kao ’institucionalizovana forma, praktična kategorija i kon-
tingentni događaj’. U stvari, paralele između studija nacionalizma i studija imperijali-
zma su mnogo dublje nego što se to obično smatra“ (Beissinger 2005: 18–19).
Posle dominacije „strukturalističkog“ pristupa, sada se pažnja istoričara
više usmerava ka istraživanju pluralnosti i raznolikosti „imperijalnih tvore-
vina“, njihovoj istorijskoj kontekstualizaciji, jezičkoj praksi upotrebe tog
koncepta, kao i isticanju kontinuuma koji postoji između „imperija“ i „naci-
ja-država“, ranije shvaćenih kao „ideal-tipski“ suprotstavljene istorijsko-po-
litičke kategorije.8 Takođe, početni entuzijazam za imperijalni „ključ“ koji
7 Kako to ističu dvoje ruskih kritičara ovakvog pristupa: „Prvo se na osnovu

nekih opštih kriterijuma (teritorijalna prostranost, autoritarnost, militarizam, eks-
panzionizam) država počinje karakterisati kao ’imperija’, a zatim se na osnovu
frontalne i neizbežno površne komparativne analize ’destiluju’ crte koje su prisutne
u ’svim imperijama’ – iste one koje su od početka bile položene u proces klasifika-
cije“ (Герасимов; Могильнер 2007: 224).
8 „Kao ’ideal-tipovi’ nacija-država i imperija su polarne suprotnosti – prva
otelotvoruje, a druga poriče pravo na nacionalno samoopredeljenje. S obzirom na

činjenicu da je to pravo savremeni izum, ta činjenica objašnjava prihvaćenost impe-
rije kao potpuno normalnog tipa političke zajednice tokom mnogih vekova koji su
prethodili epohi nacionalizma... Ali, reč je samo o idealnim tipovima, dok je u
stvarnom svetu bilo mnogo političkih entiteta koji su se odlikovali crtama i jednog
i drugog... Pre nekoliko decenija Frederik Herz (Frederick Hertz) potpuno je
opravdano primetio da su sadašnje nacije-države nekadašnje imperije koje su bile uspe-
šne u spajanju različitih naroda u jednu celinu – naciju“ (Becker 2000: 334–335).
208 otvara razumevanje sloma Sovjetskog Saveza postepeno je potisnut uvidom

u kompleksnost imperijalne tematike koja zahteva teorijski sofisticiranije
programe istraživanja9. Taj uvid nije samo rezultat teškoća povezanih sa ko-
rišćenjem „imperijalne paradigme“ u objašnjenju sovjetske prošlosti, već je
u velikoj meri posledica proširenja i redefinisanja koncepta „imperije“ iza-
zvanog njegovom primenom u analizi savremenih političkih procesa i od-
nosa. Jer, kada se danas govori o „imperijama“ ne misli se samo na prošlost,
već i na sadašnjost i budućnost sveta obeleženog krizom „nacije-države“,
procesima regionalno-političkih integracija i, naročito, političkom i vojnom
hegemonijom SAD kao nove i „usamljene“ globalne „imperije“. Uprkos to-
me što je interesovanje za „imperije“ bilo oživljeno raspadom Sovjetskog
Saveza, ono je takođe, „pod uticajem krize nacionalne države izazvane tako
različitim pojavama u savremenoj politici i ekonomiji kakve su globalizam,
regionalizam ili lokalna istorija i konfederalizam“ (Рибер 2003: 33). Stoga
se čini sasvim opravdan zaključak da savremena „imperiologija“ nadilazi
strogo istoriografske granice, te da je „čitava ta oblast pod velikim uticajem
političkih debata o sadašnjem statusu SAD kao svetskog hegemona, poja-
vom ili obnovom regionalnih sila (poput Ruske federacije), kao i evolucijom
formi političke organizacije koje, poput EU, predstavljaju izazov za istorij-
ski oblik i ideal nacije-države“ (Semyonov 2008).10
Izložene napomene o „povratku imperije“ u istoriografski diskurs ne-
maju za cilj iscrpniju analizu obimne i raznorodne literature u kojoj se „doba
imperija“ često, s jedne strane, evocira s nostalgijom za „dobrim, starim vre-
menima“ idiličnog „suživota“ etničkih zajednica pod okriljem suverene vla-
sti carskog doma ili, s druge, osuđuje kao mračno doba „tamnice naroda“.
9 Da je taj entuzijazam često počivao na cirkularnoj argumentaciji skreće pa-

žnju Mark Bejsindžer: „Stvoren je opšti konsenzus po kome je Sovjetski Savez bio
imperija i zbog toga se raspao. Istovremeno, Sovjetski Savez se obično označava
imperijom upravo stoga što se raspao“ (Beissinger, 1995: 155). Tautološki karakter
ovog objašnjenja ističe i Teri Martin: „Ova tautologija – imperije se raspadaju po
nacionalnim linijama; Sovjetski Savez se raspao po nacionalnim linijama; dakle, on
je bio imperija i to objašnjava zašto se raspao po nacionalnim linijama – teško da je
obećavajuće polazište za teorijsku analizu“ (Martin 2002: 91).
10 Na sličan način tekući „zaokret“ od studija nacionalizma ka istraživanju „im-
perija“ objašnjavaju Miler i Riber u predgovoru zbornika o „imperijalnoj vladavini“:

„Jednim delom, ova promena interesovanja usledila je usled teorijske zamorenosti
posle perioda veoma različitih interpretacija nastanka, razvoja i krize nacije-države.
Bez sumnje, on takođe reflektuje aktuelni interes za složene političke formacije po-
put EU, pojavu transnacionalnih organizacija, korporacija i nevladinih organizacija,
kao i nastanak novih oblika imperijalne dominacije izraženih u tekućoj ekspanziji
vojne, političke i ekonomske nadmoći SAD“ (Miller and Rieber, 2003: 1).
Takođe, nemam nameru da se uključim u tekuće debate o prirodi, smislu i 209

granicama imperijalnih pretenzija SAD, tj. u političku i pravnu raspravu o
„imperijalizmu ljudskih prava“ koja se, po okončanju Hladnog rata i bipo-
larne strukture međunarodne moći, vodi s nesmanjenom emocionalnom
žestinom. Ni rasprave o Sovjetskom Savezu kao „imperiji“ koje su više od
decenije u središtu istoriografskih sporova i koje zahtevaju posebnu studi-
ju, nisu predmet ovoga rada. On je koncipiran sa znatno ograničenijom na-
merom prikaza i komentarisanja pristupa imperijalnoj tematici jednog
autora koji, na primeru imperije Romanovih, nastoji da problematizuje tra-
dicionalno razumevanje njene istorije i ponudi jednu „novu istoriju imperije“
koja bi, po svojim teorijskim i metodološkim stavovima, bila relevantna za
širu oblast „studija nacionalizma“ u kontekstu „imperijalne epohe“. Reč je
o radovima Alekseja Milera (1959), naučnog savetnika u jednom od institu-
ta Ruske akademije nauka (INION RAN) i profesora Centralnoevropskog
univerziteta u Budimpešti. Za razliku od direktora „Gazproma“ istog ime-
na i prezimena, istoričar Miler poznat je samo u akademskim krugovima,
mada poslednjih godina nastoji da učestalijim javnim nastupima (intervjui-
ma i predavanjima) izvrši izvesni uticaj na širu publiku. Kako sam ističe, u
tim nastupima on se trudi „da održi pregradu koju je digao kako bi odvo-
jio svoje poslove istoričara od aktivnosti čoveka koji učestvuje i u razma-
tranju savremenih problema“ (Миллер 2008a), te da, na taj način, izbegne
praksu svojih brojnih kolega koji „umesto da pišu politikološki (ili prosto
politički) tekst o savremenim problemima koji ih zanimaju, pokušavaju da
na njih, na ovaj ili onaj način, reaguju u svojim istoriografskim radovima“
(Miller 2008: 17).
U akademskim krugovima Aleksej Miler je, pre svega, poznat kao autor
dve knjige koje su objavljene na ruskom i engleskom jeziku,11 kao organiza-
tor više međunarodnih konferencija i urednik nekoliko tematskih zbornika
radova12, te kao pokretač i redaktor zapažene edicije knjiga o istoriji perifer-
11 Алексей Миллер, „Украинский вопрос“ в политике властей и русском обще-

ственном мнении (вторая половина XIX в.), СПб.: Алетейя, 2000; Miller, Alexei, The
Ukrainian Question: The Russian Empire and Nationalism in the Nineteenth Century , Bu-
dapest–New York: CEU Press, 2003; Алексей Миллер, Империя Романових и на-
ционализм: Эссе по методологии исторического исследования, Москва: Новое литера-
турное обозрение, 2006; Miller, Alexei, The Romanov Empire and Nationalism: Essays
in the methodology of historical research, Budapest, New York: Central European Uni-
versity Press, 2008, p. 250 (izmenjeno i dopunjeno rusko izdanje).
12 Австро-Венгрия: опыт многонационального государства (редакторы Т. М.
Исламов, А. И. Миллер), Москва: Ин-т славяноведения и балканистики РАН,

1995; Центральная Европа как исторический регион (редактор А. И. Миллер), Мо-
сква: Институт славяноведения и балканистики РАН, 1996; Россия – Украина:
210 nih oblasti Ruske imperije („Окраины Российской империи“)13. Osim u

ruskim, on često radove objavljuje u vodećim međunarodnim časopisima,
pa se može steći utisak da je njegov ugled u svetskoj naučnoj zajednici veći
nego u ruskoj. Već povodom prve Milerove knjige o „ukrajinskom pitanju“
u ruskoj politici i javnom mnjenju druge polovine XIX veka, Džon-Pol
Himka je s pravom uočio kako je to „knjiga koja povezuje rusku nauku sa
trendovima američke i evropske nauke“, te da je pisana pod uticajem savre-
mene zapadne literature – „teorijskih radova o nacionalizmu, studijama ru-
ske, sovjetske i ukrajinske istorije na engleskom i nemačkom jeziku, kao i
modernih klasika istoriografije i društvene teorije“ (Himka, 2002: 323)14. U
tom pogledu, Milerovi radovi predstavljaju dobru ilustraciju stanja onog de-
la ruske društvene teorije i istoriografije koji se, posle krize i odbacivanja
sklerotične marksističke paradigme, „otvorio“ prema spoljnim uticajima i
upustio u traganje za novim teorijskim stanovištima. Tokom protekle dece-
nije ovaj proces doveo je do uspostavljanja plodnog dijaloga u kome su ru-
ski istoričari uspeli da izbegnu početnu funkciju arhivskih istraživača i prire-
đivača „empirijskog materijala“ za teorijska uopštavanja svojih zapadnih ko-
lega. Može se tvrditi da su upravo „ove transnacionalne diskusije između
ruskih (native) naučnika i njihovih inostranih priljatelja i kolega ubrzale i
obogatile rekonceptualizaciju imperijalne prošlosti“ (Burbank and Ransel
1998: xii). Primer provincijskog časopisa Ab Imperio (Kazanj, Republika Ta-
tarstan, RF) koji je od 2000. godine postao jedan od svetski afirmisanih fo-
ruma istraživača imperijalne problematike u kome, pored domaćih autora,
история взаимоотношений (редакторы: А. И. Миллер, В. Ф. Репринцев, Б. Н.

Флоря), Москва: Языки русской культуры, 1997; Нация и национализм (Миллер
А. ред.). Москва: ИНИОН, 1999; Imperial Rule (Edited by Alexei Miller and Al-
fred J. Rieber), Budapest–New York: CEU Press, 2004; Российская империя в сравни-
тельной перспективе, (Ред. А. Миллер), Москва: Новое издательство, 2004; Росси-
йская империя в зарубежной историографии: Работы последних лет. (П. Верт, П. Ка-
бытов, А. Миллер, сост.), Москва: Новое издательство, 2005; Наследие империй
и будущее России, (редактор А. И. Миллер), Москва: Новое литературное обо-
зрение, 2008.
13 Knjige su objavljene u biblioteci Historia Rossica (izdavač: Новое литера-
турное обозрение): Западные окраины Российской империи, (сост. М. Долбилов, А.

Миллер), 2006; Сибирь в составе Российской империи (сост. Л. М. Дамешек, А. В.
Ренев), 2007; Северный Кавказ в составе Российской Империи (сост. В. О. Бобров-
ников, И. Л. Бабич), 2007; Центральная Азия в составе Российской империи (сост.
С. Н. Абашин, Д. Ю. Арапов, Н. Е. Бекхаманова), 2008.
14 Istim povodom, Mark fon Hagen takođe naglašava važnost Milerove uloge
„prenosnika u rusku naučnu sredinu ideja i literature o nacionalizmu koju su dru-

štveni naučnici napisali u posleratnom periodu XX veka, posebno Andersenovih
Zamišljenih zajednica“ (Hagen 2001).
objavljuju radove vodeći inostrani autoriteti, svakako je u tom pogledu pa- 211
radigmatičan. Iako Aleksej Miler ne pripada autorskom kolektivu urednika
časopisa Ab Imperio (koji zaslužuje posebnu pažnju), on sa njima (uprkos iz-
vesnim teorijsko-metodološkim razlikama i implicitno-polemičkom odno-
su)15, čini deo zajednice onih ruskih „istoričara-inovatora“ koji se opiru, ka-
ko dominacji popularnijih i uticajnijih „nacionalizujućih“ tako i obnovi tra-
dicionalnih „imperijalnih narativa“. Ali, kao i u drugim postkomunističkim
istoriografijama, u ruskoj istoriografiji takođe je uočljiva „paradoksalna situ-
cija“ – „oni istoričari koji ne pišu u žanru nacionalnog narativa, te u tom
pogledu pripadaju svetskom mainstreamu, marginalizovani su u okviru svog
nacionalnog miljea koji je pak marginalan u odnosu na savremenu istorio-
grafiju“ (Miller, 2008: 14). Ovi neujednačeni tokovi razvoja istoriografije ni-
su plod samo različitih socijalnih perspektiva i teorijskih tradicija, već i poli-
tičko-legitimišuće uloge istorije u (novostvorenim) postkomunističkim dr-
žavama u kojima se proces izgradnje „nacija“ (nation-building) odvija u epohi
koja se karakteriše dovođenjem u pitanje ne samo klasične romantičarske
funkcije istoričara kao „očeva nacije“, već i same moderne, neodvojive od
„nacionalizama“ i „nacije-države“. Razmatrajući stanje ukrajinske istorio-
grafije, ovaj paradoks na sličan način objašnjava Georgij Kasjanov: „Projekt
modernosti koji sada privlači većinu istoričara, ostvaruje se u epohi domini-
ranja globalnih tendencija drugačijeg karaktera, što savremene (ukrajinske i
šire, postkomunističke – M. S.) istoričare osuđuje ili na ponavljanje već vi-
đenog stanja iz prošlosti (déjà vue), ili, kada su u pitanju oni istraživači koji iz-
laze iz okvira standardnih patriotskih shema, na ozbiljniji metodološki su-
kob s okruženjem“ (Касьянов 2003).
Istoričari koji su se kritički odnosili prema obnovi devetnaestovekovne
(nacionalne) istoriografije koja je nasledila odbačenu marksističku paradig-
mu, bili su primorani da tragaju za novim teorijsko-metodološkim osmišlja-
vanjem i utemeljenjem sopstvene profesije. Kao savremenici potiskivanja
„socijalne istorije“ u korist multidisciplinarnih „kulturnih studija“ i svedoci
naglašenog interesovanja za „fragmentarnost“ i „raznolikost“ istorijskih for-
mi i iskustava, neki od njih su u predmodernom konceptu „imperije“ potra-
žili „meta-narativ“ koji bi omogućio artikulaciju „postmoderne“ nelinearno-
sti i kompleksnosti istorije.16 Kako su to istakli urednici časopisa Ab Imperio:
15 Vid. spor o terminologiji („nova imperijalna istorija“ ili „nova istorija impe-
rija“) i njenim teorijskim pretpostavkama u: Герасимов; Могильнер, (2007: 233) i
Miller (2008: 37).
16 Zato je opravdan zaključak da su devedesetih godina, osim radikalne izme-
ne političkih okolnosti, „drugu vrstu inspiracije za novu istoriju Rusije predstavlja-

le burne opšte promene u samim istorijskim studijama. Najupadljiva promena unu-
tar profesije... ticala se postepenog obrta ka kulturnim studijama i udaljavanju od
212 „Rast interesovanja za imperiju i ’imperijalnost’ tokom poslednje decenije u

velikoj meri bio je rezultat očiglednog iscrpljavanja resursa konceptualnog
aparata modernosti kojim je trebalo opisati procese ’post-moderne’ ere... Na
fonu globalizacije i ranije nezamislivog jačanja kontakta među različitim kul-
turama, kategorija ’imperija’ sve češće se javlja kao polusvesni pokušaj kori-
šćenja pre-nacionalne kategorije za označavanje stvarnosti nastajuće post-
nacionalne situacije koju karakteriše hijerarhijski konsolidovan sistem suve-
reniteta političkih zajednica, specifični ekonomski režimi, kao i mnogostruke
etno-konfesionalne oblasti i subkulture u okviru jednog političkog prostora“
(Gerasimov et all, 2005). Zapadne „post-kolonijalne studije“, inspirisane ra-
dovima Saida i Fukoa, postkomunističku istoriografiju dodatno su usmera-
vale upravo ka tom pravcu, a kriza u kojoj su se obrele „sovjetske studije“
pošto su izgubile predmet svog istraživanja, stavila je u sličnu situaciju njiho-
ve kolege sa zapadnih univerziteta: „Kraj Sovjetskog Saveza i njegovog pro-
širenja kao evropske i azijske imperije – zajedno sa tim povezanom i još ne-
izvesnom transformacijom globalnog rivaliteta (poznatog pod nazivom
Hladni rat) u novi geopolitički poredak – izazvao je niz kriza identiteta isto-
ričara tog regiona koji pokušavaju da svoj predmet istraživanja sada pozicio-
niraju u širi intelektualni kontekst menjajuće akademske istoriografske kultu-
re“ (Hagen, 2004: 445)17. „Studije imperije“, čvrsto oslonjene na razvijenije
„studije nacionalizma“, predstavljale su ne samo mogućnost izlaska iz krize
(zapadne) „sovjetologije“, već i „epistemološku šansu“ za onaj deo ruske
istoriografije koji ne samo da je težio izbegavanju dominacije „nacionalizuju-
ćeg diskursa“, već i integraciji u savremene teorijske tokove. Sud o dometima
i teškoćama skiciranog „imperijalnog obrta“ možemo doneti na osnovu in-
terpretacije različitih projekata njegove artikulacije, a ovom prilikom, za to
nam mogu poslužiti radovi Alekseja Milera.
2.
U naslovima obe Milerove monografije figuriraju dve ključne reči – „nacio-
nalizam“ i „imperija“. Prva je posvećena istraživanju odnosa ruske vlasti
(„imperije“) i javnog mnjenja prema (ukrajinskom) „nacionalizmu“ u XIX
socijalne istorije kakva je bila definisana sedamdesetih i revidirana osamdesetih go-

dina. Dva pristupa su bila posebno produktivna za istoričare imperijalne Rusije: in-
terdisciplinarno istraživanje i kulturološke analize“ (Burbank and Ransel, 1998: xii).
17 Aleksandar Semjonov s pravom ističe sličnost situacije u kojoj se našla ru-
ska i zapadna (američka) istoriografija: „Pokazalo se da su prethodnim razvojem

istoriografije i dominacijom paradigme modernizacije u društvenim naukama i ru-
ski i američki istoričari-slavisti bili nepripremljeni za suočavanje s problemom im-
perije, nacionalizma i mnogonacionalne strukture Rusije“ (Семенов, 2001).
veku18, dok se u drugoj tematizuje opštiji problem odnosa „imperije Roma- 213
novih“ i „nacionalizma“. U žanrovskom smislu one se razlikuju – prva je
klasična istoriografska monografija, dok je druga zbornik autorovih radova
posvećenih, pre svega, problemima metodologije proučavanja prošlosti im-
perija i nacionalizma.19 Čitane uporedo, one čine celinu u kojoj je, s jedne
strane, „ispričana priča“, a s druge strane su, korišćenjem obimnijeg istorij-
skog materijala, razmotrena i eksplicirana pravila njene kompozicije. Ta
„pravila“ (teorijski osnov i konceptualni aparat istoriografskog narativa) ko-
ja su formulisana i u uvodnom delu knjige o „ukrajinskom pitanju“, u dru-
goj knjizi razrađena su u sedam studija koje su po svom zahvatu šire od
„ukrajinske problematike“, te obuhvataju sledeće teme: obim i strukturu
„imperijalne paradigme“ (1. poglavlje); imperijalnu jezičku politiku (2. i 3.
poglavlje); istoriju („ruskih“) Jevreja (4. poglavlje); kao i razmatranja odno-
sa imperije, „oficijelnog“ i narodnog nacionalizma u proces izgradnje „ru-
ske nacije“ (5–7. poglavlje). U zaključnom delu ove knjige Miler razmatra
problem (dis)kontinuiteta Imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza, te se
uključuje u tekuće rasprave o imperijalnom nasleđu koje, poput „sedimen-
tarnih slojeva“20 ili dvostrukih „ruina“, utiču na političku i socijalnu konso-
lidaciju savremene Rusije (vid. Miller, 2008: 216)21. Jasno distanciran spram
ideološko-političkih poziva na „obnovu imperije“, Miler naglašava „otvore-
nost“ budućeg razvoja Rusije: „Nacija-država – kao identifikacija građana i
sistem predstava, a takođe i kao skup određenih praksi, mehanizama i insti-
tucija – još је daleko od kraja svog formiranja u Rusiji“ (Миллер 2008: 21). Reč-
ju, on je uveren da proces „izgradnje nacije“ (nation-building) u Rusiji još nije
18 Ruski i engleski naslov ove knjige se razlikuju – u engleskom prevodu: „The
Ukrainian Question: Russian Empire and Nationalism“, dok je u ruskom izvorniku

naslov formulisan bez pominjanja „imperije“ (’Ukrajinsko pitanje’ u politici vlasti i ru-
skom javnom mnjenju).
19 „U fokusu knjige su metodološka pitanja sa kojima se srećemo kada istražu-
jemo istoriju nacionalizma u Ruskoj imperiji“ (Miller, 2008: 1)

20 Metaforu „sedimentarno društvo“ formulisao je Alfred Riber u svojoj ana-
lizi imperijalne Rusije. Ovom (geološkom) metaforom on je izrazio tezu prema ko-
joj su se „tokom moderne ruske istorije sukcesivno akumulirale serije društvenih
formi od kojih je svaka činila sloj koji pokriva celo društvo ili njegove velike seg-
mente, a da prethodne, starije forme koje su ostale da leže ispod površine nisu izmenjene“ (Ri-
eber, 1991: 362).
21 U zaključnom poglavlju ruskog izdanja („Mnogoslojnost imperijalnih ruina.
Sovjetsko nasleđe ’imperije pozitivnog delovanja’“) Miler jasnije formuliše svoju

nadu da „razumevanje prirode i složenosti konstrukcije ruina koje smo nasledili od
imperija, neće biti suvišno pri razradi strategija za principijelno novu situaciju u ko-
joj se našla Rusija“ (Миллер 2006: 219).
214 okončan, jer se tokom XIX i XX veka on odvijao u okvirima tradicionalne

i sovjetske imperijalne strukture. Iz ovog uverenja sledi teza o suštinskoj
„slabosti ruskog nacionalizma“ (kao tvorca nacije-države) kojom se dovodi u
pitanje u literaturi raširen stav o njegovoj vladajućoj i ugnjetačkoj funkciji
kako u Imperiji Romanovih, tako i u Sovjetskom Savezu22. Ova, na prvi po-
gled, paradoksalna teza zahteva dodatno obrazloženje koje se zasniva na in-
terpretaciji ključnih teorijskih koncepata koje Miler koristi u svojoj istorio-
grafskoj analizi – „nacije“, „nacionalizma“ i „imperije“.
Tokom devedesetih godina Aleksej Miler je brojnim radovima i priređi-
vanjem tematskih zbornika nastojao da rusku naučnu javnost upozna sa
razvojem (zapadnih) „studija nacionalizma“ (Миллер 1999), te diskusijama
o „simboličkoj geografiji“ i regionalnom pristupu u savremenoj istoriografi-
ji (Миллер 1996). Sopstveno istraživanje „ukrajinskog pitanja“ koncipirao je
polazeći od konstruktivističkog shvatanja nacije kao „zamišljene zajednice“
(Anderson) i teze o nacionalizmu kao „diskursu“ različitom kako od starog
(religijskog ili dinastičkog), tako i novijeg „diskursa klase“23. Centralno me-
sto simbola „nacije“ u diskursu nacionalizma (u okviru koga je ona, prema
Ketrin Verderi, „osnovni operator socijalne klasifikacije“ i označitelj senti-
menata koji emocionalno ispunjavaju, a politički usmeravaju ljudsko delanje)
ne pretpostavlja njen „ontološki“ primat u odnosu na „nacionalizam“ – u
skladu sa modernističkim teorijama koje Miler usvaja, „nacionalizam“ stvara
„naciju“, a ne obrnuto. Proces tog stvaranja koji rezultuje formiranjem mo-
derne nacije-države nije, kako se to post festum interpretira u nacionalnim isto-
riografskim narativima, linearno determinisani proces ostvarenja „vekovnih
22 Tradicionalni pristup polazio je od primordijalističke teze o davno formira-

nim „nacijama“ koje je tokom imperijalnog i sovjetskog perioda „na okupu“ repre-
sijom držala najveća među njima – vladajuća „ruska nacija“. U pogledu imperijalne
Rusije, ovaj pristup je ponavljao Lenjinovo razlikovanje nacionalizma „ugnjetačke“
i „ugnjetenih“ nacija, ali je, u okviru sovjetološke „totalitarne paradigme“ (npr., Pi-
pes, 1997), taj odnos ekstrapoliran i na čitav sovjetski period: „Podrazumevalo se
da je država, nezavisno od njene konkretne istorijske forme (monarhističke ili so-
vjetske), bila spremna da sprovodi politiku potčinjavanja, asimilacije ili terorisanja
neruskih nacionalnosti kako bi one priznale rukovodeću ulogu centra“ (Wortman –
u: Семенов, 2001). Upravo takav pristup ponovno je osnažen u okviru dominant-
nih nacionalizujućih narativa postkomunističkih istoriografija koje, ne obzirući se
na promene u studijama nacionalizma, polaze od modela „tamnice naroda“.
23 „Interpretacija nacionalizma kao diskursa važno je polazište ovog rada... Po-
jam diskursa uključuje socijalno prihvaćene načine viđenja i interpretacije sveta ko-
ji nas okružuje, kao i delovanje ljudi i institucionalne oblike društvene organizacije
koji nastaju upravo iz te vizije sveta“ (Miller, 2003: 7). Na drugom mestu, Miler is-
tiče: „Diskurs se ispoljava u raznolikim (ne samo verbalnim) praksama, pa stoga ne
samo odražava svet već ga projektuje i stvara“ (Миллер 1997а).
težnji“ drevnih „nacija“. Duže vreme posle „zamišljanja“ nacije (konstrukci- 215
je slike „idealne otadžbine“ u redovima elite, širenja tih predstava u masama,
formiranja nacionalnih pokreta i konsolidovanja „nacionalnog identiteta“)
ispunjen je sukobima s rivalskim nacionalnim projektima i ima neizvesan
(politički) ishod. Zadatak istoričara stoga obuhvata deskripciju prošlosti
(„onoga što se dogodilo“) koja, iz interpretativno-eksplanatornih razloga,
upravo polazi od rekonstrukcije društveno-istorijske situacije koja sadrži raz-
ličite mogućnosti (window of opportunity) kasnijeg razvoja. Nacionalni istorio-
grafski narativi – usled njihove „teleološke strukture i želje da se istorija vi-
di kao nužni tok koji vodi trijumfu neke određene nacije“ – upravo to one-
mogućavaju: „Njima istorija služi kao projekcija u prošlost savremenog sta-
nja stvari ili željene budućnosti. Valenštaj je bio u pravu kada je rekao da je
prošlost zatočenik sadašnjosti, a ne obrnuto“ (Miller, 2004: 7).
Pluralizam mogućih i neizvesnih pravaca procesa izgradnje nacija koji je
posebno naglašavao Gelner, Miler ograničava karakteristikama postojećih
„etnija“ koje „nacionalističkim preduzimačima“ služe kao zatečeni demo-
grafski „materijal“ od koga se stvaraju (buduće) nacije.24 Ipak, za istoriograf-
sku rekonstrukciju nastanka neke nacije manje je važan sam etnicitet i opšte
(„transistorijske“) tipologije nacionalizama od detaljne istorijske kontekstua-
lizacije procesa njenog formiranja. Prema Milerovom uverenju, u metodolo-
škom pogledu, umesto klasifikacija i analiza nekog pojedinog (najčešće, re-
trospektivno-homogeno shvaćenog „nacionalizma“), mnogo produktivniji
je „situacioni i komunikativni pristup“ koji omogućava istraživanje „strukture in-
terakcija različitih nacionalizama, kako na nivou njihovih ideoloških konfron-
tacija i uticaja, tako i na nivou političkog međuodnosa različitih nacionalnih
pokreta, te tih pokreta i državnih struktura“ (Miller, 2003: 10). Okvir za ta-
kvo istraživanje su prednacionalne političke zajednice – imperije – koje se raz-
likuju po stupnju ekonomsko-društvenog razvoja, političkoj strukturi, geo-
grafskim odnosima „centra“ i „periferije“ (kontinentalne i prekomorske), ni-
vou etno-kulturne i religijske heterogenosti. Posmatrano u dijahronoj per-
spektivi, uprkos ovim i drugim razlikama, sve ove političke zajednice bile su
suočene s pojavom moderne „epohe nacionalizma“ u kojoj „nacija postaje
sekularizovani Bog našeg doba“ (Llobera, 1994: 221). Rečju, u različitim
periodima i društvenim, ekonomskim i političkim okolnostima, imperijama
se nužno nametalo rešavanje „problema političke konsolidacije i kulturne
24 „Etničke i kulturne karakteristike stanovništva koje postaje objekt nadmeta-
nja različitih nacionalnih aktivista imaju značajni uticaj na njihove koncepcije naci-
je i tok borbe. U tom pogledu, više sam na strani Antonija Smita nego radikalnog
moderniste Ernesta Gelnera koji je tvrdio da početni etnički materijal praktično ne
ograničava kreativnu slobodu nacionalista u njihovim projektima izgradnje nacija“
(Miller, 2003: 5–6). Više o sporu Gelnera i Smita, videti u: Subotić, (2007: 45–79).
216 homogenizacije nacije-države“ (Miller, 2003: 14). Načini rešavanja tog zadat-
ka i konačni ishodi bili su različiti ali, nezavisno od toga, sam proces izgrad-
nje nacija moramo interpretirati polazeći upravo od ove šire, „imperijalne“
problemske perspektive: „Pomeranje fokusa komparacije s tradicionalnih
elemenata i karakteristika imperija na poređenje različitih načina njihovih
odgovora i adaptacija na izazove moderne, predstavlja osnovnu metodolo-
šku inovaciju savremenih istraživačkih pristupa“ (Miller, 2007: 20).
Izbegavajući dualnu tipologiju nacionalizama („zapadni“ i „istočni“) ko-
ja, osim „geografske obojenosti“, implicira esencijalističku homogenost na-
cionalnih projekata25, Miler, pozivajući se na Andersona i Grinfildovu, ipak
ističe „sekundarni, imitativni karakter“ centralnoevropskih i istočnoevrop-
skih nacionalizama čiji su nacionalni pokreti kao svoje „uzore“ prihvatali u
zapadnoj Evropi već formulisane koncepte „nacije“. Raznolikost ovih preu-
zetih ideoloških „modula“ u kombinaciji s postojećom etničkom i religij-
skom heterogenošću, ekonomskim zaostajanjem, skromnim komunikacij-
skim, obrazovnim i administrativno-institucionalnim resursima usložnjavala
je kako sam istorijski proces izgradnje nacija u imperiji Romanovih, tako i
njegovo istoriografsko objašnjenje. Za razumevanje tog procesa u imperiji
Romanovih korisnija je komparacija s kontenentalnim imperijama Habzbur-
govaca i Otomana, nego sa (zapadnim) „morskim imperijama“ u kojima se
proces izgradnje nacionalnih država odvijao u imperijalnim središtima (impe-
rial core), bez nastojanja i potrebe da se projekat (nacionalne) integracije pro-
širi i na kolonijalne „periferije“. Ipak, ovo sužavanje komparativnog okvira
ne pretpostavlja „esencijalizaciju“ razlika između dva pomenuta tipa imperi-
ja, niti njihovu vrednosnu hijerarhizaciju – raznolike strategije i prakse njiho-
ve „nacionalizacije“, u različitim proporcijama, s neujednačenim tempom i
uspehom, odvijale su se kako u kontinentalnim, tako i morskim imperija-
ma.26 Tako, na primer, uspešni proces „pretvaranja seljaka u Francuze“ (We-
25 „U okviru široko shvaćenog nacionalističkog diskursa postoji interakcija i

takmičenje različitih interpretacija nacije i nacionalnih interesa koje se veoma razli-
kuju po stepenu svoje agresivosti, ksenofobije ili tolerancije. To znači da bi bilo ne-
korektno govoriti o francuskom, ruskom, poljskom ili ukrajinskom nacionalizmu
kao nečem homogenom. Pravo pitanje je koja od interpretacija nacije i nacional-
nog interesa postaje dominantna u određenom trenutku u nekom posebnom dru-
štvu, u kojim socijalnim slojevima i zašto. Ako pitanje postavimo na taj način, od-
ričemo se tradicionalne klasifikacije i periodizacije nacionalizma koju su koristili
Kon, Plamenac i Gelner, te u kojoj su različiti tipovi nacionalizma na rigidan način
povezani sa geografijom“ (Miller, 2003: 8). Opširnije o dualnim tipologijama: Su-
botić, (2007: 81–135).
26 Ronald Suni podseća na često zaboravljenu činjenicu: „Mnoge, ako ne i sve,
od najstarijih nacija-država našega doba svoju istorijsku evoluciju započele su kao

ber 1976) nije bio suštinski različit od nekih (neuspešnijih) strategija procesa 217
„rusifikacije“ imperije Romanovih, kao što ni neuspeh Britanske imperije u
integraciji Irske (paralelan s uspešnom „inkluzijom“ Škotske), nije osnov za
pravljenje direktne analogije s „ukrajinskim slučajem“.27 Sklonost istoričara
„reifikaciji“ i apsolutizaciji teorijskih tipologija pokazuje svoja ograničenja na
konkretnim istorijskim primerima koji se (poput slučaja dve „morske impe-
rije“, Španije i Francuske, u kojima se tok i rezultati izgradnje nacija tako raz-
likuju da u pirinejskom pograničnom pojasu, s jedne strane, danas žive Kata-
lonci, a s druge Francuzi katalonskog porekla), ne uklapaju u polazni „ideal-
ni tip“. Niz sličnih primera, posebno u područjima istorijski promenljivih
granica kontinentalnih imperija, uticao je na usmeravanje istraživačkog inte-
resovanja prema konceptu „istorijskih regiona“ koji presecaju granice bivših
imperija i savremenih država-nacija.28 Regionalnim pristupom teži se izbega-
vanju kako tradicionalnog imperijalnog narativa fokusiranog na političku
istoriju i institucije središnje vlasti, tako i nacionalnog narativa sa njegovim
već pominjanim nedostacima. Paralelno sa jačanjem političkih i ekonomskih
procesa „regionalizacije“ u okviru novih nadnacionalnih zajednica (ili, bar
„prekogranične saradnje“ između nacija-država), danas istraživanja istorije
regiona (oblasti „srednjeg nivoa“) u velikoj meri potiskuju raniju istoriograf-
sku fiksaciju na (makro)istoriju imperija i nacionalnih država.29 Prema jednoj
heterogeni dinastički konglomerati sa karakteristično imperijalnim odnosom metropo-

le i periferije. Tek nakon teškog rada državnih vlasti na nacionalizaciji i homogenizaci-
ji, hijerarhijski strukturisane imperije pretvorene su u relativno egalitarne nacije-države
zasnovane na horizontalnom konceptu jednakosti građanstva“ (Suny, 2001: 27).
27 Kritikujući stav o suštinskoj razlici zapadnog (prekomorskog) i ruskog (azij-
sko-kontinentalnog) koncepta „imperije“, Bejker ističe: „Rusija se u XIX veku suo-

čila sa onim istim opštim problemima sa kojima su se Britanija i Francuska suočile
vekovima ranije i koje one nisu u potpunosti rešile ni u XIX veku“ (Becker, 2000:
339). Noviji istoriografski radovi su, prema Milerovoj oceni, „porušili ’Berlinski
zid’ koji je u komparativnim studijama postojao između morskih i kontinentalnh
imperija, te su na taj način povećali heuristički potencijal komparativnog pristupa
istoriji imperija, uključujući i istoriju imperije Romanovih“ (Miller, 2008: 33).
28 Kao što to naglašava Andreas Kapeler: „Čini mi se da će u budućnosti regi-
onalni pristup istoriji imperije biti posebno inovativan. Prevladavajući etnocentri-

zam nacionalno-državnih tradicija, on omogućava da se karakter polietničke impe-
rije istražuje u okviru različitih prostornih oblasti. Za razliku od nacionalne istori-
je, u takvom pristupu ne apsolutizuju se etnički i nacionalni faktori, a uporedo sa
etničkim konfliktima, razmatra se i više ili manje mirni suživot različitih religioznih
i etničkih grupa. Ova promena perspektive prekida, pre svega, vakovnu tradiciju
centralističkog pristupa istoriji Rusije koji je sebe iživeo“ (Каппелер 2000).
29 Mark fon Hagen ističe upravo ovu paralelnost između savremenog politič-
kog razvoja i promene istoriografske optike: „Sub-nacionalni, transnacionalni i

218 oceni, upravo nam „proučavanje regiona, na očigledne i mnoge još neshva-
ćene načine, danas pomaže u održavanju dugog i produktivnog perioda de-
konstrukcije do sada postojećih istorijskih narativa od kojih je glavni onaj
modernizacijski“ (Applgate, 1999: 1182).
O metodološkim pretpostavkama i krajnjim dometima „istorije regio-
na“ ne postoji opšta saglasnost – Aleksej Miler upozorava da, uprkos „flek-
sibilnosti“ regionalnog pristupa, on nije lišen kako teorijsko-konceptualnih
teškoća, tako ni elemenata „ideološke pristrasnosti“.30 „Region“ kao prostor-
ni-teritorijalni koncept zahteva definisanje „granica“ čija arbitrarnost često
nije ništa manja od one koja se očituje u slučaju „nacije-države“, dok njego-
vo neteritorijalno određenje pretpostavlja izdvajanje skupa trajnijih struktur-
nih karakteristika i kohezivnih procesa koji ga čine posebnom celinom. Na
taj način, opasnost od esencijalizacije koja karakteriše nacionalni narativ če-
sto biva reprodukovana i u okviru regionalnog pristupa – tako nam se ono
što smo želeli da izbacimo kroz vrata, vraća sada kroz prozor! (vid. Todoro-
va 2005: 65)31. S druge strane, činjenica neodređenosti „regiona“ primorava
istoričara da koristi zatečene „mentalne mape“ koje nisu lišene ideološko-
političkih konotacija. Naprotiv, kao što su to pokazali autori poput Saida,
Vulfa i Todorove, iza brojnih toposa „simboličke geografije“ (istorijski na-
stalih predstava o prostoru koje sadržinski određuju naš način percepcije ne-
kog regiona) kriju se upravo odnosi moći i dominacije32. Nekritička upotreba
internacionalni procesi koji karakterišu postmoderni politički razvitak ne zahtevaju

ništa manje zanimanje istoričara, društvenih naučnika i ’kulturologa’, od onih koji
su ranije proučavani kao nacionalni“ (Hagen, 1995: 670).
30 „Dobra stvar u regionalnom pristupu je njegova fleksibilnost. Za razliku od
granica država, granice regiona nisu nužno linije na mapi. Veoma često možemo
raditi s prelaznim graničnim zonama ili graničnim oblastima (borderlends) koje iz-
dvajamo iz različitih istraživačkih ciljeva i koje se delimično poklapaju. Možemo is-
traživati mikro-regione koji pripadaju nekoj državi ili ih preseca državna granica.
Takođe, možemo se baviti makro-regionima koji pokrivaju teritorije nekoliko sa-
vremenih država ili njihovih delova. Ali, takođe je izvesno da koncepti regiona ni-
su slobodni od ideoloških predrasuda“ (Miller, 2004: 9)
31 „Zato je teško očekivati da regionalni pristup može biti svemoćni lek za nedo-
statke nacionalnog narativa; naprotiv, što regionalna paradigma bude više esencijali-
stička, očiglednije će reprodukovati slabosti nacionalnog narativa“ (Miller, 2008: 11)
32 „Razmišljanje o regionima kao o sistemima kategorija vodi nas do jednog
drugog pojma u kome su, manje ili više simbolički, sadržani regioni – do kategori-
je mentalnih mapa. Te mape mogu biti shvaćene kao nešto što različiti naučnici de-
finišu kao recepte, kalupe ili shemate u koje, pokušavajući da tokom života unese-
mo značenje i red u svet, uklapamo svoje utiske. Kao što to čak i geografi i karto-
grafi priznaju, merenje u mapiranju nije samo matematičko, ono može jednako bi-
ti i duhovno, političko ili moralno“ (Todorova 2005: 64). Opširnije o „simboličkoj
zatečenih „mentalnih mapa“ pretvara istoriografski regionalni pristup u ele- 219

ment političkog diskursa kojim se učvršćuju ili osporavaju „identiteti“ razli-
čitog opsega, te legitimišu procesi njihovog isključivanja/uključivanja u neki
vrednosno shvaćeni širi okvir. Dodatna opasnost od ove nove politizacije
istoriografije plod je činjenice postojanja i jačanja „regionalizma“ kao savre-
menog političkog pokreta33, pa Miler zaključuje: „U izvesnom smislu, regio-
nalni narativi nisu sasvim tako različiti od imperijalnih ili nacionalnih. Prvi su
tokom XVIII i XIX veka imali zadatak da legitimišu neku imperiju; drugi su
ne samo legitimisali nacije tokom XIX i XX veka, već su i pomagali da se
one izgrade. Ako regionalni istoriografski narativi nastave da služe savreme-
ne političke interese na sličan način, nema razloga da očekujemo da će oni
biti manje tendenciozni od svojih ’prethodnika’“ (Miller, 2008: 17).
Uprkos kritičkim primedbama upućenim konceptu i metodologiji „regi-
onalne istorije“ (kako lokalne istorije – краеведение, tako i istorije širih regio-
na – kategorija ’mentalnih mapa’), Miler je, pre svega, istoričar upravo (za-
padnih) „graničnih oblasti“ (borderlands; окраины) imperije Romanovih. Pred-
met svog istoriografskog istraživanja (multietnički i multikonfesionalni pro-
stor sa obe strane istorijski „pomičnih“ granica kontinentalnih imperija) on
ne opisuje pomoću jezika imperije ili nacije, te njegova naracija nije fokusira-
na nitu na centralnu vlast, niti na „nacije“ čije se sadašnje postojanje projek-
tuje u proučavanu prošlost. Istovremeno, područje koje istražuje nema sta-
tus „zatvorenog“, samodovoljnog „regiona“ čija bi istorija bila nezavisna od
vanregionalnih, spoljnih faktora. Ako istoriografske narative, polazeći od nji-
hovih teorijsko-metodoloških pretpostavki, podelimo na klasično-imperijal-
ni, nacionalni i regionalni, onda se postavlja pitanje karakterizacije Milerovog
pristupa istoriji zapadnih ’krajina’ imperije Romanovih. On sam ga određuje
uz pomoć sintagme „situacioni pristup“ (situational approach), a njegove me-
todološke karakteristike obrazlaže u prvom poglavlju svoje knjige, dok u
ostalim studijama demonstrira njegov učinak na konkretnim primerima –
tumačenju jezičke i nacionalne politike imperije, te istoriji (ruskog) nacionali-
zma. U krajnjoj liniji, „situacioni pristup“ trebalo bi da omogući formulisanje
geografiji“ videti u: Subotić, (2007: 7–44). Primer „Centralne Evrope“ kao elemen-
ta „mentalne kartografije“ u istoriografskom i političkom diskursu Miler posebno
analizira u: Миллер, (1996); (2001) i Miller (1999); (2004).
33 „Kao ideološki i politički pokret, ’regionalizmi’ iz prošlosti su legitimni
objekti istraživanja; savremeni regionalizmi svakako imaju pravo na postojanje –

on nisu ništa ni bolji ni lošiji od bilo kakve druge političke tendencije. Ali, stav ko-
ji istoričar zauzima prema regionalizmu mora biti isti kao stav prema nacionalizmu
– on mora počivati na najvećem oprezu da bi se izbegao pad u esencijalizam jer
agenda ideologije koju istražujemo ne može postati agenda samog istraživanja“
(Miller, 2008: 16).
220 jedne „nove istorije imperije“ koja bi se bavila: istraživanjem „kompleksnog tka-
nja“ interakcija imperijalnog centra i različitih lokalnih zajednica; analizom
odnosa različitih aktera unutar imperije kao multietničke i multikonfesional-
ne političke tvorevine; kontekstualizacijom tih odnosa u širem okviru ma-
kro-sistema kontinentalnih imperija, te interpretacijom rivalskih nacional-
nih projekata kao odgovora na izazove koje modernizacija nameće politici
imperije (Miller, 2008: 2–3). Ovaj dugoročni i ambiciozni istraživački proje-
kat eksplicitno polazi od stava da „Ruska imperija predstavlja okončanu pro-
šlost“, te, na taj način, teži da izbegne zamku istoriografskog „servisiranja“
savremenih političkih interesa – kako onih koji se hrane nostalgijom za im-
perijalnom moći, tako i onih koji podstiču „egzistencijalni strah malih naro-
da“ (Ištvan Bibo) od mogućeg „povratka imperije zla“.34 Ali, upravo opa-
snost od prakse politizacije prošlosti svedoči da po svom značaju i posledi-
cama istraživanje problema odnosa nacionalizma i imperije Romanovih
prevazilazi okvire striktno akademske teme udaljene od političkih strasti i
interesa savremenosti. Stoga se istoričar mora podvrgnuti „samoanalizi“, tj.
reflektovati problem uticaja savremenosti na izbor sopstvenih istraživačkih
strategija. Takođe, imajući na umu da „istorija ne može služiti kao opravdanje
loše politike, a da racionalnoj politici nisu neophodni istorijski argumenti“, on
se mora truditi da održi distancu između sopstvenog zanatskog umeća i sa-
vremenog političkog diskursa (Miller, 2008: 17). Prema Milerovom uvere-
nju, upravo „situacioni pristup“, znatno više od imperijalnog, nacionalnog i
regionalnog, olakšava istoričaru izbegavanje selektivne identifikacije sa isto-
rijskim akterima („svojima“ koji stoje nasuprot nekim „drugim“), te omo-
gućava uvid u složenost istorijskih okolnosti neredukovanih u determini-
stički koncipiranom istoriografskom narativu formulisanom iz perspektive
„svojih“: „Situacioni pristup eliminiše tendenciju koncentracije na jednog
pojedinačnog aktera koja karakteriše kako istoričare nacionalnih pokreta,
tako i tradicionalno centralistički pristup u istraživanju imperijalne politike...
Upravo logika situacionog pristupa oslobađa istoričara od njegove svesne ili
nesvesne identifikacije sa ’svojim’ akterom i njegovom ’istinom’, dajući mu
mogućnost da sagleda ’istine’ i drugih aktera“ (Miller, 2008: 18).
34 Stavom da Ruska imperija pripada prošlosti (te je stoga, kategorija istorije, a
ne politike), Miler nastoji da „relaksira“ savremene debate ispunjene nadama i stra-

hovima od njenog obnavljanja. Mark Bejsindžer je nedavno istakao da je „jedna od
zagonetki u istraživanju postsovjetskog (evroazijskog) prostora u tome da se ovde
imperija stalno iznova koristi kao praktična kategorija politike, bez obzira na to što je re-
gion ne jednom bio svedok kolapsa imperije“. Prema njemu: „Moramo priznati da stre-
mljenje da se bude imperija, sećanje na nju i strah od nje – sve vreme postoji u tom
regionu. Ova stremljenja, sećanja i strahovi produžavaju da formiraju kulturu i po-
litiku regiona i tu socijalnu činjenicu treba objasniti “ (Бейссингер 2008: 158; 160).
S obzirom na nehomogenost imperije kao političke zajednice, broj 221

istorijskih aktera (različitih vrsta grupa – etničkih, religijskih, staleških, pro-
fesionalnih) čije intencije, delanje i posledice istoričar nastoji da razume i
objasni znatno je veći od onog koji sadrži kliše istorije imperije kao „drame
sa dva glumca“ – „rusifikatorske države nasuprot onih koji se opiru rusifi-
kaciji (u primitivnoj verziji nacionalnih narativa), ili države koja prosvećuje
zahvalno lokalno stanovništvo (u primitivnoj verziji ruske istoriografije)“
(Miller, 2008: 19). Mozaičnost imperijalnog prostora i broj istorijskih aktera
naročito raste udaljavanjem od „imperijalnog jezgra“ ka „obodnim krajevi-
ma“ čiju istoriju ne možemo razumeti bez uzimanja u obzir šireg okvira –
susednih imperija koje kao „spoljašnji akteri“ utiču na procese izgradnje na-
cija u proučavanom prostoru.35 Tim pre, što su granice na imperijalnim pe-
riferijama najčešće delile etničke i religijske grupe, a imperijalni centri, pozi-
vajući se na religijsku ili etničku srodnost, nastojali su da postanu „pokrovi-
telji“ delova stanovništva u drugim imperijama: „Važno je imati na umu da
su mnoge etničke ili etno-religijske grupe bile podeljene između dve, tri ili,
poput Jevreja, četiri imperije. Zato je u mnogim slučajevima rezultat proce-
sa formiranja identiteta i stvaranja predstava o nacionalnim teritorijama u
velikoj meri zavisio od interakcije koja se odvijala u okviru makrosistema
kontinentalnih imperija“ (Miller, 2008: 22). Vremenom, važnost ovog šireg
kontesta povećavana je uporedo s jačanjem nacionalnih pokreta i njihovom
instrumentalizacijom u odnosima imperijalnog rivaliteta i bespoštedne bor-
be za teritorije. Prema Milerovom mišljenju, raspad imperija u velikoj meri
bio je upravo posledica kratkovide političke podrške imperijalnih centara
nacionalnim pokretima pre Prvog svetskog rata i tokom njega: „Potencijali
imperija, izuzev možda Otomanske, nisu još bili iscrpljeni početkom rata.
One su se prilagođavale izazovima modernog sveta tako da je pravilnije go-
voriti o njihovoj krizi nego o propasti. Samo u pripremama za veliki evrop-
ski rat i tokom njega, imperije su, napuštajući ranija ograničenja, počele da
protiv svojih suseda aktivno igraju na etničku kartu i konačno su razorile
kontinentalni imperijalni makrosistem koji je imao stabilizujuću ulogu, te su
tako sebe učinile plenom istorije“ (Miller, 2008: 26–27)36.
Osim uvida u brojnost istorijskih aktera, „situacioni pristup“ u rekon-
strukciji procesa izgradnje nacija u okviru imperija zahteva istraživanja
35 „Prema tome, u proučavanju nacionalne politike i procesa izgradnje nacija,

bar u dugom XIX veku, veoma je važno imati na umu čitav skup (makro-sisterm)
kontinentalnih imperija Romanovih, Habzburga, Hoencolera i Otomana“ (Miller,
2008: 20).
36 „Na taj način, u izgradnji nacija i nacija-država imperije nisu bile samo po-
zadina ili smetnja – u stvarnosti, one su bile važan, ako ne i glavni, učesnik tog pro-
cesa“ (Миллер, 2008b: 122).
222 struktura njihovih interakcija: „Središte pažnje prenosi se na poseban sistem

etno-kulturnih, etnokonfesionalnih i međuetničkih odnosa (kao i različitih
drugih aspekata njihove interakcije, poput ekonomskih i administrativnih), s
ciljem da se identifijuju učesnici i razume logika njihovog delovanja, te što je
moguće potpunije rekonstruiše kontekst njihovih međuodnosa“ (Miller,
2008: 18). Upravo ovo usložavanje i proširenje obuhvaćenog (političkog, me-
đunarodnog, religijskog itd.) konteksta istraživanja predstavlja jednu od najva-
žnijih „korekcija“ u odnosu na klasični „regionalni pristup“.37 Istovremeno, ta
kontekstualizacija nas vraća ključnom okvirnom konceptu – samoj „imperi-
ji“. Čitaoci Milerovih radova, uprkos činjenici da u njima „imperija“ ima sta-
tus „ključne reči“, ne nalaze definiciju tog koncepta koja bi sadržala eksplicit-
no naveden skup njegovih „objektivnih karakteristika“.38 U tom pogledu, čini
se da „imperija“ i „imperijalnost“ dele sudbinu „nacije“ i „nacionalizma“ –
opšteprihvaćena određenja ovih pojmova ne postoje. Po uzoru na studije na-
cionalizma, savremena „imperiologija“, prema Milerovom uverenju, mora da
odustane od pokušaja formulisanja opšte i na sve istorijske slučajeve primen-
ljive definicije „imperije“. Ipak, to ne znači da se neke od deskriptivnih karak-
teristika političkih zajednica koje nazivamo „imperijama“ ne mogu identifiko-
vati kao neka vrsta zajedničkih crta ili skupa „porodičnih sličnosti“. Već po-
minjana multietničnost i multikonfesionalnost svakako je jedna od takvih ka-
rakteristika „imperije“ kao heterogenog političkog prostora.39 Takođe, nerav-
nopravnost statusa „centra“ (imperijalnog jezgra) i „periferije“ u imperijama
prevazilazi uobičajene razlike u stepenu (ne)razvijenosti unutar nacija-država,
te nije, sve do epohe nacionalizma, bila praćena formulisanjem programa i
strategija njihovog izjednačavanja i homogenizacije. Sama struktura tog
prostora nalik je točku bez čvrstog obruča – sva periferna područja poveza-
na su sa centrom, sa slabim međusobnim direktnim vezama (Motyl, 2001: 4).
37 „Prednosti koje pristalice regionalnog pristupa ističu – npr., usmeravanje

pažnje ka lokalnim akterima i procesima; napuštanje na imperiju i naciju centrirane
perspektive – još bolje se obezbeđuju situacionim pristupom. Pored toga, taj pri-
stup omogućava izbegavanje onih opasnosti koje karakterišu regionalni pristup –
poput esencijalizacije regiona, oslanjanja na problematične geografske granice,
marginalizacije aktera izvan regiona“ (Miller, 2008: 20).
38 U diskusiji povodom zbornika Nasleđe imperije i budućnost Rusije jedan od uče-
snika (istoričar D. Furman) pitao je Milera da li može ukratko da kaže šta je impe-
rija. Milerov odgovor bio je kratak: „Ne mogu“ (Круглый стол, 2008).
39 Tako, na primer, Dominik Liven ističe: „Pod ’imperijom’ podrazumevam,
prvo i pre svega, veoma veliku državu koja obeležava međunarodne odnose svoga
vremena. Takođe, ona označava političku organizaciju (polity) koja vlada obimnim
teritorijama i mnogim narodima jer je način upravljanja prostorom i multietnično-
šću jedna od večitih dilema imperija...“ (Lieven, 2000: xiv).
Sistem upravljanja i kontrole imperijalnog centra nad periferijama pretežno je 223

indirektan i zasnovan je na davanju povlastica lokalnim elitama koje, zauzvrat,
iskazuju lojalnost suverenu.40 Sama reč − imperium − izvorno označava suve-
renu moć, pa u skladu s određenjem Majkla Dojla, imperiju možemo da od-
redimo kao „sistem interakcije dva politička entiteta od kojih jedan, vladajuća
metropola (nosilac efektivnog suvereniteta), ima i političku kontrolu nad unu-
trašnjom i spoljnom politikom drugog entiteta – podređene periferije“
(Doyle, 1986: 12). Ipak, pomenute i brojne druge definicije ne vode konsen-
zualnom usvajanju jedne, koja bi sadržala skup „objektivnih karakteristika“
primenljivih na sve slučajeve i oblike „imperija“ tokom ljudske istorije. Miler s
pravom ukazuje na činjenicu da pomenuti elementi „imperijalnosti“ mogu da
budu i samo pomoćno, heurističko sredstvo u istraživanju konkretnih istorij-
skih epoha i analize pojedinih imperijalnih političkih praksi.
Tezu o imperijama kao „inkubatorima“ modernih „nacija-država“ Miler
koristi u tumačenju nastanka i dinamike razvoja ruskog nacionalizma, te nje-
govog neuspeha u konsolidovanju nacionalne države unutar „jezgra“ imperi-
je Romanovih. Podsećajući čitaoce na terminološku distinkciju između „im-
perije Romanovih“ i „Ruske imperije“, on ističe razlikovanje tradicionalne
kontinentalne imperije zasnovane na lojalnosti prema dinastiji koja svoju vla-
davinu zasniva na „božanskom pravu“41, od imperije koja se u sklopu mo-
dernizacije počinje „nacionalizovati“, tj. pozivati se na princip „narodnosti“
(народность) kao na jedan od tri konstitutivna principa „Ruske imperije“ (po-
red tradicionalnih, samodržavlja i pravoslavlja)42. Navedeni konstitutivni
40 U naglašavanju razlikovanja između „indirektne“ i „direktne“ vlasti koja ka-

rakteriše imperije i nacije-države, Miler se oslanja na definiciju imperija Čarlsa Tili-
ja: „Imperija je velika složena politička zajednica čije delove centralna vlast povezu-
je indirektnom vladavinom. Centralna vlast primenjuje vojnu i fiskalnu kontrolu u
svakom od segmenata svog imperijalnog domena, ali toleriše dva glavna elementa
indirektne vladavine: (1) zadržavanje ili stvaranje posebnih, različitih sporazuma o
upravljanju svakim od segmenata; (2) primenu vlasti pomoću posrednika koji pose-
duju značajan stepen autonomije unutar svog domena, a za uzvrat isporučuju po-
kornost, danak i vojnu saradnju sa centrom“ (Tilly, 1997: 3).
41 Sve do vladavine Aleksandra II (1857–1881) Romanovi su svoju vlast legiti-
mizovali pozivanjem na inostrano, a ne na rusko poreklo. U tome su sledili pret-

hodnu dinastiju (Rjurike) koji su svoj rodoslov (prema Степенной книге царского ро-
дословия iz 1580-ih godina) izvodili od rimskog imperatora Avgusta – njegovog bra-
ta Prusa od koga se direktno nižu „sedamnaest pokoljenja“ (stupnjeva) Rjurikoviča
i formiraju „čvrstu lestvicu do neba“ (Когут, 2001).
42 Promena u „legitimacijskoj formuli“ jasno je naglašena 1864. godine u tek-
stu istoričara Pogodina: „Ruski suveren (gospodar) rodio se i izrastao na ruskoj

zemlji i sve oblasti zadobio je sa ruskim narodom, ruskim radom i ruskom krvlju.
224 principi Ruske imeprije formulisani su u poznatoj „trojedinoj formuli“ mi-

nistra prosvete za vreme vladavine Nikolaja I, grofa Sergeja Uvarova
(1786–1855), autora teorije koja se obično naziva „oficijelnim nacionali-
zmom“ (теория официальной народности; official nationality). Tumačenju zna-
čenja Uvarovljeve formule Miler posvećuje jedno poglavlje svoje knjige jer
u njoj vidi početak ne samo procesa „nacionalizacije“ imperije već i pro-
gramske obrise budućeg imperijalnog projekta izgradnje „ruske nacije“:
„Uvarov je bio prvi u višim ešalonima ruske birokratije koji je shvatio va-
žnost nacionalizma kao nove ideologije i novog političkog principa. On je
mnogo potpunije od svih drugih shvatao mnoge opasnosti sa kojima će se
kasnije suočiti imperija i dosledno se trudio da razvije strategiju usmerenu
ka budućnosti, te da nađe načine da iskoristi elemente nacionalističke politike u kon-
solidaciji položaja imperije“ (Miller, 2008: 153). Kao i kasniji razvijeniji pokuša-
ji formulisanja programa ruskog nacionalizma, Uvarovljev je takođe bio
„reaktivan“, tj. predstavljao je svojevrsan „odgovor“ na izazove pred koji-
ma je imperijalno samodržavlje stavljenom, s jedne strane, svojom afirmaci-
jom u međunarodnom „merenju snaga“ (pobedom nad Napoleonom), a s
druge strane, pobunom Dekabrista (1825) i Poljskim ustankom
(1830–1831). Usmeren pre svega ka održanju ili „konzerviranju“ postojećeg
samodržavnog poretka43, Uvarov je, pored tradicionalnog religijskog oprav-
danja vlasti („pravoslavlje“), u principu „narodnosti“ video drugo, savreme-
nije sredstvo učvršćivanja imperije. Za razlku od druga dva principa trijade,
„narodnost“ nije bila jasno određena, ali je samo njeno uvođenje u „legiti-
macijsku formulu“ otvorilo mogućnost društvene debate i artikulacije razli-
čitih shvatanja „nacije“ i „nacionalnih interesa“.44
Šta je u autokratskoj monarhiji Romanovih sa njenom staleškom struk-
turom, etničkom i verskom raznolikošću na ogromnom prostoru nastalom
Kurlandija, Imeretija, Aleutija i Kurilija su u suštini znaci na njegovoj rizi, velovi nje-
gove odore, a njegova košulja je sveta Rusija... Ne videti u suverenu Rusa, već čove-
ka sastavljenog od svih nacionalnosti koje žive u Rusiji je apsurd koji nijedan pravi
Rus ne može da sasluša bez osećanja indignacije“(cit. prema: Miller, 2008: 144).
43 Centralno mesto koje u trijadi ima „samodržavlje“ kao presudan za održanje
celovitosti i snage imperije, vidljivo je iz Uvarovljevih reči: „Ako prihvatimo čudovi-

šne ciljeve ograničenja vlasti monarha, jednakost u pravima svih slojeva, nacionalno
predstavništvo prema evropskom maniru i tobožnju konstitucionalnu formu vlada-
vine, Kolos (tj. imperija) neće potrajati ni dve nedelje. Štaviše, imperija će propasti
pre nego što te lažne promene budu okončane“ (cit. prema Miller, 2008: 142).
44 Poznati spor „slovenofila“ i „zapadnjaka“ može se interpretirati kao debata
koja je omogućena tim „okvirom“ – kao rasprava o značenju, sadržini i konstitutiv-

nim principima „ruskosti“ ili, drugim rečima, kao spor oko definisanja ruskog na-
cionalizma.
ekspanzijom Moskovske kneževine, mogla da znači „nacija“ i „nacional- 225

nost“? Dva međusobno suprotstavljena odgovora na ovo pitanje ideološki
su artikulisana u slovenofilskom i zapadnjačkom pokretu ruske inteligenci-
je, ali su oba bila u sukobu sa samodržavljem kao nosećim elementom im-
perijalne konstrukcije. Prvi je idealizacijom „naroda“ (slovensko-seljačkog
elementa s religijsko-metafizičkom osobinom ’sabornosti’) dovodio u pita-
nje čitav poredak novovekovne (post-Petrovske) imperije i suočavao je sa
problemom redefinisanja njenih teritorijalnih granica (sužavanjem na etnič-
ko-ruski ili proširenjem na panslovenski prostor). Drugi, „zapadnjački“ pra-
vac artikulacije „nacije“ kao političke zajednice pretpostavljao je postojanje
institucije (nacionalnog) političkog predstavništva i autonomije „društva“
što je bilo u suprotnosti sa principom samodržavlja. „Srednji put“ koji je,
prema Milerovom mišljenju, Uvarov samo trasirao, a reformska politika
Aleksandra II nastojala praktično da ostvari, bio je motivisan međusobno
ograničavajućim i teško ostvarljivim ciljevima – zadržavanju (tradicional-
nog) principa samodržavlja, uz istovremeno stvaranje (moderne) „ruske na-
cije“. Rešavanje ovog svojevrsnog problema „kvadrature kruga“ u drugoj
polovini XIX veka nije, kako se to često u literaturi sugeriše, počivalo na
nerealističnom, utopijskom programu asimilacije svih podanika ruske impe-
rije u „rusku naciju“, te stvaranju jedinstvene „nacije-države“ na celokupnoj
teritoriji Ruske imperije.45 Naprotiv, kao i u slučajevima drugih imperija u
okviru kojih su nastale nacije-države, Ruska imperija je, ne odustajući od su-
vereniteta nad celokupnim svojim prostranstvom, nastojala da definiše i po-
stepeno proširi svoje uže, „nacionalno jezgro“ iz koga, opirući se na tradici-
onalne imperijalne metode, upravlja različitim „periferijama“ s nejednakim,
asimetričnim statusima. Dvostrukost ovog zadatka, otežavala je njegovo re-
šavanje, a u promenljivim unutrašnjim i spoljno-političkim okolnostima, eli-
ta samodržavne vlasti kolebala se između izbora prioriteta – stvaranja naci-
onalne države i očuvanja imperije. Ipak, suočena s porazom u Krimskom
ratu, novim Poljskim ustankom, ujedinjenjem Nemačke i Italije, kao i pro-
blemima koje su imali Habzburgovci, ruska imperijalna politička elita nije
mogla da zanemari važnost nacionalnog pitanja. U jednom od brojnih ras-
prava o rusko-poljskom pitanju 1861. godine, saradnik najuticajnijeg tada-
šnjeg ruskog časopisa (Русский вестник) je istakao: „Pitanje nacionalnosti je
veliko, strašno pitanje! Ono je Arhimedova poluga kojom se diže celi glo-
bus, čitava istorija preokreće... Mapa Evrope iznova se iscrtava, buka oružja
45 „Ova teza da Rusi nisu pravili razliku između imperije, nacionalne države i
nacije više puta je ponavljana u različitim radovima, navodeći mnoge istoričare na

zaključak kako program ruskog nacionalizma nije bio ništa drugo do očigledno ne-
realističan projekat pretvaranja imperije u nacionalnu državu“ (Miller, 2008: 163).
226 ne prestaje, a otkrivaju se novi razlozi za međunarodno neprijateljstvo... Mi

vidimo te činjenice, ali ih još ne možemo dobro objasniti: Šta čini suštinu
nacionalnosti? Šta je njen, da tako kažemo, bazični element? U kakvoj obla-
sti deluje ta kohezivna moć kada privlači ljude i ujedinjuje ih u grupe nazva-
ne nacijama? Konačno, šta je to nacija?“ (cit. prema: Renner, 2003: 669).
Na ova pitanja postavljena 1861. godine nema jednostavnih odgovora
ni danas, naročito u situaciji izbora između različitih tumačenja značenja
„nacije“ koja često imaju suprotstavljene političke implikacije. Milerove
istorijske analize pokazuju da kao što je bio veoma mali broj onih koji su u
XIX veku „rusku naciju“ faktički poistovećivali sa celokupnom „imperi-
jom“ (bez obzira na to da li su „naciju“ shvatali kao „političku“ ili „etničku“
kategoriju), još malobrojniji su bili oni koji su zamišljenu rusku nacionalnu
državu poistovećivali s teritorijom koju naseljavaju etnički „Velikorusi“
(Miller, 2008: 164). Oba stanovišta (maksimalističko i minimalističko) bila
su na marginama diskursa ruskog nacionalizma, dok je dominantno mesto
zauzimalo određenje „ruske nacije“ kao zajednice tri istočno-slovenske
„grane“ ili ruska „plemena“: Velikorusa, Malorusa i Belorusa.46 Oslanjajući
se na tezu o njihovom zajedničkom etničkom poreklu, veri, jezičkoj srod-
nosti i istorijskoj tradiciji, ruski nacionalizam je na svojim „mentalnim ma-
pama“ jasno razlikovao „idealnu otadžbinu“ ove „opšteruske nacije“ od te-
ritorije same imperije koja je uključivala niz oblasti u kojima su živeli narodi
koji nisu ulazili u ruski „nacionalni korpus“.47 U tom pogledu, on se nije su-
štinski razlikovao od drugih nacionalizama u „jezgrama imperija“, pa autori
(poput Hansa Rodžera, Romana Šporluka i Džefrija Hoskinga) koji u samoj
46 „Pojam Rus bio je širi od onog koji ima u današnjem značenju. Odnosio se
na sve istočne Slovene i njim je označavan cilj projekta izgradnje ruske nacije koji
ćemo uslovno nazvati ’velikom ruskom nacijom’ ili ’sveruskom nacijom’. Pošto je u
pitanju etnički koncept koji je pravio oštru razliku između Rusa i drugih naroda
imperije, taj projekat je istovremeno negirao postojanje kvalitativne različitosti iz-
među veliko-, malo- i belo-Rusa jer je sve njih uključivao u jedan etnički entitet“
(Miller, 2003: 26).
47 Kao ilustraciju razlikovanja „idealne otadžbine“ i teritorije imperije mogu se
navesti stavovi Ivana Aksakova iz njegovih Pisama porodici (Письма к родным

1849–1856) u kojima, hvaleći vegetaciju Povoložja, ističe da se on tamo, okružen
„azijatskim plemenima“, „oseća kao da nije u ruskoj zemlji“, te da ga progoni
„mučno osećanje daljine, udaljenosti od ljudi, od sveta na koji je navikao i bez koga
ne može živeti“. Za razliku od toga, „U Malorusiji čovek nema to osećanje... Tu se
više nego bilo gde osećaš Rusom, čuješ svoju vezu sa prošlošću, sebe vidiš kao čla-
na opšteruske porodice, osećaš svoje srodstvo sa svim njenim razdvojenim delovi-
ma – malorusima, belorusima i ostalim. Svi ti delovi su kao članovi jedne porodice
koji su se, živeći već odavno odvojeni, opet okupili zajedno u kući gde su proveli
svoje detinjstvo, gde su živeli pre nego što su se razišli“ (Аксаков, 1994: 281; 255).
činjenici postojanja „imperije“ vide ključnu prepreku procesu izgradnje ru- 227
ske nacije gube iz vida da ideologija i politički program izgradnje „opšteru-
ske nacije“ nije nužno nespojiv s održanjem imperije. Istina, za razliku od
drugih imperijalnih nacionalizama, projekat „opšteruskog nacionalizma“
pretpeo je istorijski neuspeh koji se decenijama manifestovao jačanjem ri-
valskih, užih nacionalnih projekata (formiranjem posebnih nacionalnih
identiteta) da bi, konačno, slomom imperije u Prvom svetskom ratu i Revo-
luciji, bio – kako se to onda govorilo – odbačen „na đubrište istorije“.
Posmatrano iz savremene perspektive, jedan od paradoksa projekta iz-
gradnje „opšteruske nacije“ leži u činjenici da je osnov za njegovo istorij-
sko-ideološko utemeljenje potekao upravo s teritorije današnje Ukrajine,
dvadeset godina posle „pripajanja“ ili „ponovnog ujedinjenja“ teritorije het-
mana Bogdana Hmeljnickog imperiji Romanovih (1654). Naime, u „Sinopsi-
su“ (Kijev 1674) izložena je koncepcija jedinstvene istorije „slovensko-ru-
skog naroda“ koja je poslužila kao polazište imperijalnog istoriografskog
„velikog narativa“ (grand narrative) koji je „objedinio dinastičku, religijsku,
imperijalnu i rusku nacionalnu istoriju s ciljem predstavljanja praktično ne-
prekidne hiljadugodišnje istorije ’Rusije’ i ’ruskog naroda’... Upravo u okvi-
ru ovog narativa, Ukrajinci i Rusi su razmatrani kao izdanci jednog naroda
koji dele zajedničko istorijsko nasleđe, pravoslavnu veru i, zato, zajedničku
nacionalnu sudbinu“ (Когут 2001).48 Ovu tezu o kontinuitetu istorije i je-
dinstvu istočnih Slovena, oslobođenu religijskog jezika i letopisnog stila,
kao i fokusiranosti na dinastičko-državnu istoriju, u prvom službeno odo-
brenom udžbeniku ruske istorije formulisao je tridesetih godina XIX veka
istoričar Nikolaj Ustrjalov. Njegov „pragmatični sistem ruske istorije“ ozna-
čava prelazak na nacionalni istoriografski narativ u čijem središtu je istorija
„sve-ruske nacije“, uključujući i one delove koji u prošlosti nisu bili obuhva-
ćeni granicama imperije: „Tvrdnja da Malorusija i Belorusija ne pripadaju
samo Imperiji, već da su to ruske nacionalne teritorije od tada je postala
doktrina ruskog nacionalizma, neizmenjena sve do XX veka“ (Miller 2008:
145)49. U njenoj pozadini bio je spor s poljskim težnjama za obnovom gra-
48 „Mnogi autori Sinopsis smatraju prvim istorijskim udžbenikom napisanim u

Rusiji. Ovo delo bilo je veoma popularno – do 1836. godine štampano je u oko tri-
deset izdanja, od kojih je dvadeset jedno izašlo u Sankt-Peterburgu. Mada su se ka-
snije ruski istoričari kritički izjašnjavali o Sinopsisu kao istorijskom tekstu, njegova
centralna koncepcija nastavila je da služi kao osnova ruske imperijalne istoriografi-
je i obezbeđuje imperiji istorijsku i političku legitimnost“ (Когут, 2001).
49 „Ustrjalovljeva shema poslužila je kao principijelni model većine kasnijih
opštih radova o istoriji Rusije u kojima se prošlost ukrajinskih, beloruskih, litvan-

skih i čak nekih poljskih etničkih teritorija razmatrala kao deo ’ruske’ istorije“ (Ко-
гут, 2001).
228 nica iz 1772. godine: „Poljska predstava ’idealne otadžbine’ uključivala je

znatan deo teritorija s većinskim istočno-slovenskim stanovništvom (savre-
menu Belorusiju i deo moderne Ukrajine) koje su u ruskoj društvenoj svesti
smatrane ’iskonsko ruskim’. Ovo preklapanje ’idealnih otadžbina’ činilo je
rusko-poljski sukob nepomirljivim, a koncepcija sve-ruske nacije koja je
ujedinjavala Veliku, Malu, Belu i Crvenu (Червонную) Rusiju sa njenim kore-
nom u Kijevskoj Rusi (Русь), bila je glavni ideološki osnov ruske pozicije u
tom konfliktu“ (Miller 2003: 25). Formulisan u sukobu s poljskim nacional-
nim pokretom koji se zalagao za obnovu imperijalnih granica Poljsko-li-
tvanske unije, a kasnije dodatno artikulisan u debati s ukrajinskim naciona-
lizmom, koncept „ruske nacionalne teritorije“ ne samo što se nije poklapao
s teritorijom imperije već je pomerao te granice ka oblastima Habzburške
monarhije naseljenim istočnim Slovenima (Istočna Galicija; Bukovina i teri-
torija današnje zakarpatske Ukrajine)50.
Nezavisno od razmatranja razvoja i dinamike suprotstavljenosti dva
preklapajuća (rusko-poljska) „nacionalna projekta“, kao i sistema „spojenih
sudova“ kontinentalnih imperija, Milerova istoriografska rekonstrukcija ru-
skog nacionalizma druge polovine XIX veka može biti svedena na isticanje
razlike između „Ruske imperije“ i „(sve)ruske nacije“, s jedne strane, te di-
ferencijaciju verzija samog tog „nacionalizma“, s druge strane.51 Polazeći od
metodologije „situacionog pristupa“ istoriji izgradnje nacije u imperijalnom
„jezgru“, Miler je ruski nacionalni narativ morao da interpretira ne samo
kao reakciju na imperative modernizacije imperije već i kao odgovor na ri-
valske nacionalne projekte. Pošto se situacionim pristupom istražuju „razli-
čite forme socijalnog uzajamnog delovanja“, ruski nacionalni projekat tumači
se sa stanovišta njegovog odnosa spram drugih nacionalnih pokreta kako
na obodima imperije, tako i izvan njenih granica. U knjizi o „ukrajinskom
pitanju“ upravo su struktura uzajamnih odnosa i dinamika razvoja različitih
formi ruskog i ukrajinskog nacionalizma bili u fokusu Milerove pažnje. Jer,
uprkos raširenom uverenju da je ukrajinski (maloruski) nacionalni pokret
bio samo plod „poljske intrige“ (Katkov), elite etničkih grupa „zapadnih
50 Polazeći upravo od takvog koncepta ruske nacionalne teritorije kao jezgra

imperije („velike Rusije“), Petar Struve je kao jedan od ratnih ciljeva 1914. godine
istakao „ponovno ujedinjenje i sjedinjavanje u imperiji svih delova ruskog naroda“,
tj. aneksiju „ruske Galičine“ (Galicije). Istovremeno, on se, sasvim konzistentno,
zalagao i za „obnovu Poljske kao posebnog nacionalnog (ne imperijalnog – M. S.) or-
ganizma“ (Miller, 2008: 172).
51 U prikazu Ukrajinskog pitanja Mark fon Hagen opravdano ističe: „Miler insi-
stira na razlikovanju između oficijelnog nacionalizma autokratije i nacionalizma ko-

ji artikulišu elite izvan državnih struktura – iako su ta dva fenomenabila tesno po-
vezana, u izvesnoj meri sledili su autonomne puteve razvoja“ (Hagen, 2001).
krajeva“ imperije uporno su insistirale na njihovoj posebnosti i različitosti 229

od „Velikorusa“. Pored poljskog, formirani su nacionalni pokreti maloru-
skog (ukrajinskog) i beloruskog stanovništva koje je s oficijelnog stanovišta
smatrano delom „opšte-ruske nacije“. Različite forme ukrajinskog naciona-
lizma – od „ukrajinofilije“, preko zahteva za kolektivnim kulturnim pravima
(priznanje jezika, nacionalne kulture i posebnog unutar-ruskog identiteta)52,
do zahteva za posebnim političkim statusom Ukrajine te, na kraju, separati-
tizma – predstavljale su, nasuprot opšteruskom, alternativni projekat iz-
gradnje posebne ukrajinske nacije. Politika imperijalnih vlasti prema ukra-
jinskom nacionalizmu bila je, prema Milerovoj oceni, nekonzistentna i pre-
težno restriktivna, te nedovoljno usmerena ka realizaciji nekog celovitog,
dugoročnog i pozitivnog programa izgradnje (opšteruske) nacije.53 Posledi-
ce restriktivne jezičke politike54 bile su kontraproduktivne jer se njima sna-
žio sam ukrajinski pokret, a nedosledno sprovođeni planovi „rusifikacije“
Zapadnih oblasti bili su u unutrašnjoj protivrečnosti s dominantnim narati-
vom o „iskonskoj ruskosti“ tih krajeva. Komentarišući administrativne me-
re usmerene ka potiskivanju „poljskog“ i jačanju „ruskog elementa“ u seve-
ro-zapadnim gubernijama (litvansko-beloruskim oblastima), čak je i mini-
star unutrašnjih poslova Valuev uviđao pomenutu protivrečnost: „Postoji
suprotnost između priznavanja te oblasti kao istinsko i istorijski ruske... i
mera koje se predlažu. Ako je dopušteno da tako radimo u ruskoj oblasti,
šta ćemo činiti u onim koje nisu ruske? Takođe, postavlja se pitanje i o use-
ljavanju ruskih elemenata i izbacivanju svih nezadovoljnika i pobunjenika iz
52 Ako je u samodržavnoj imperiji moguće govoriti jezikom „individualnih

prava“, onda se mora imati na umu ocena Andreasa Kapelera da u imperiji Roma-
novih nije bilo diskriminacije pojedinaca zbog njihovog ukrajinskog ili beloruskog
porekla i pripadnosti: „Za Ukrajince i Beloruse koji su zvanično smatrani Rusima,
bila je u principu otvorena svaka vrsta karijere – pod uslovom da su ovladali ru-
skim jezikom.... Ukrajinci nisu bili izdvajani niti diskriminisani na konfesionalnom
ili rasnom osnovu. Ipak, to ne znači da su ukrajinski jezik i kultura, kao i ukrajinski
etnos kao zajednica uživali veliko poštovanje – naprotiv, njihova samobitnost nije
priznavana, a njeni protagonisti ismejavani su kao hohli (seljaci) ili se vlast protiv
njih borila kao sa mazepincima (izdajnicima, po imenu Mazepe koji je prešao na stra-
nu Šveđana u ratu sa Petrom Velikim – M. S.) (Каппелер 1997).
53 Slično stanovište zastupa Mihail Dolbilov: „Mnoge od mera rusifikacije (u
najširem značenju tog termina) nisu odražavale šire i promišljenije strategije asimi-
lacije“ (Dolbilov, 2004: 247).
54 Rešenje o zabrani latinice za ’maloruska narečja’(1859); „Valuevski cirkular“
o zabrani štampanja udžbenika i naučno-popularnih knjiga na ukrajinskom jeziku

(1863); „Emski ukaz“ o zabrani uvoza knjiga iz Galicije i izvođenja pozorišnih
predstava na ukrajinskom (1876).
230 te oblasti. Jer, kako se Rusi mogu uvoditi u oblast koja je već ruska?“ (cit.
prema: Dolbilov, 2004: 249)55.
Ambivalentnost procesa „nacionalizacije“ imperije Romanovih i pro-
tivrečnosti politike vlasti u Zapadnim oblastima manifestuju se na primeru
istorije Jevreja koji su, posle treće podele Poljske, postali „najveća nesloven-
ska i nehrišćanska etnička grupa u imperiji“ (Nathans, 2002: 4)56. Stoga, ni-
malo slučajno, Miler najduže poglavlje svoje druge knjige posvećuje razma-
tranju problema odnosa imperije Romanovih i Jevreja (Miller, 2008:
93–138). Emocionalna opterećenost „jevrejskog pitanja“ tokom „dva veka“
u kojima su rusko-jevrejski odnosi prolazili kroz različite faze, čini od ove
teme istraživački izazov pogodan za „testiranje“ autorove metodologije „si-
tuacionog pristupa“. Oslanjajući se na niz novijih radova o ruskom jevrej-
stvu57, Miler ne nastoji samo da izbegne „diskurs viktimizacije“ koji karak-
teriše tradicionalnu jevrejsku istoriografiju, već i da istovremeno kritički
razmotri niz zakonodavnih i političkih mera imperijalne vlasti, te osudi po-
jave antisemitizma u ruskom društvu: „Narativ jevrejske patnje i ugnjetava-
nja u imperiji Romanovih uključuje neosporne činjenice i odražava duboke
emocionalne traume... Imperijalne vlasti nisu uspele da stvore i primene
efektivne političke mere za emancipaciju i uključivanje Jevreja u imperijalno
društvo, a poslednjih decenija postojanja imperije nisu uspele ni da obezbe-
de sigurnost svojih jevrejskih podanika. Uprkos tome, taj narativ mora biti
dopunjen i ispravljen“ (Miller, 2008: 126). Jedan od ovih korektivnih, do-
55 Poput Valueva, slično je razmišljao i liberalni publicista i istoričar Pipin:

„Čudno je bilo čitati da mi moramo izvršiti rusifikaciju oblasti koje su ruske, one
iste oblasti čiji su stanovnici protiv poljskih pretenzija isticali da je čisto ruska, sa
svim ’drevnim osnovama ruske narodnosti’, da bi se odmah zatim ispostavilo da je
toliko neruska i toliko iskvarena poljskim uticajem da je bilo potrebno tu oblast
popraviti i istinski rusifikovati“ (cit. prema: Горизонтов, 2001: 147–148).
56 „Jevreji su ’prešli’ u Rusiju, ne mičući se sa mesta. Kao posledica podela
Poljske 1772, 1793 i 1795. godine, imperija u kojoj ranije u principu nije bilo do-
zvoljeno useljavanje Jevreja, neočekivano je postala država sa najbrojnijim jevrej-
skim stanovništvom na svetu. U 1880. godini jevrejsko stanovništvo Rusije je čini-
lo gotovo četvrtinu (22,8%) svih Jevreja na svetu, 1834. godine nešto manje od po-
lovine (46,9%), a vrhunac je dostinut 1880. godine – 53, 4%“ (Миллер, Долби-
лов, 2006: 3003)
57 Videti, na primer: Nathans (2002); John Klier, Russia gathers her Jews: The Ori-
gins of the ’Jewish Question’ in Russia, 1772–1825 (Northern Illinois University Press,
1986) i Imperial Russia’s Jewish Question, 1855–1881 (Cambridge, 1995); Michael Sta-
nislawski, Tsar Nicholas and the Jews: The Transformation of Jewish Society in Russia,
1825–1855, (Philadephia: The Jewish Publication Society, 1983); David E. Fis-
hman, Russia’s First Modern Jews: The Jews of Shklov (New York and London: New
York University Press, 1995).
punskih pravaca je u istraživanju karakteristika (tradicionalizma) ruske je- 231

vrejske zajednice koje su, same po sebi, otežavale proces integracije – Miler
se poziva na istoričara Jakova Kaca koji je u svojim radovima pokazao da su
se „zidovi geta gradili sa obe strane“ (Миллер, Долбилов 2006: 309)58. Ce-
lovitije sagledavanje istorije ruskih Jevreja pretpostavlja njenu kontekstuali-
zaciju u širi okvir istorije „imperijalne periferije“, te posebno „poljskog pro-
blema“59 i dinamike odnosa Rusije prema susednim imperijama. Kao i u slu-
čaju drugih nacionalnih grupa i pokreta, Miler na primeru ruskih Jevreja po-
kazuje neophodnost istraživanja razvoja i unutrašnje pluralizacije grupe, jer
je to sredstvo odbrane od iskušenja esencijalizacije istoriografskih narativa.
Ne ulazeći ovde u izlaganje različitih aspekata „jevrejskog pitanja“ u imperi-
ji Romanovih, opravdani zaključak da imperijalne vlasti nisu uspele da od ru-
skih Jevreje učine „verne podanike“ (Keisertrau), mora da bude dopunjen uvi-
dom u uspeh ruske kulture da ih privuče i učini ih „vernim Puškinu“ (Pus-
hkintreu). U krajnjoj liniji, to je bila jedna od posledica „rusifikacije“ – pojma
koji označava široki spektar, često suprotstavljenih, fenomena – od admini-
strativne i prinudne asimilacije koja pripadnike neke etničke zajednice nasto-
ji da pretvari u „Ruse“, do nečijeg aktivnog usvajanja i prihvatanja vrednosti
ruske kulture.60 Stoga Miler o „rusifikaciji“ piše u množini61, tj. kao o različi-
tim praksama (državnih i društvenih) aktera koje mogu da budu usmerene
kako ka „akulturaciji“, tako i ka „asimilaciji“ neke grupe. Jezička, verska i
obrazovna politika, administrativno-upravna i politička unifikacija imperijal-
58 Ne ublažavajući ocenu nesposobnosti imperijalnih vlasti, Miler ističe: „Pro-
blemi su bili komplikovaniji usled činjenice da (ruski) Jevreji nisu bili poput onih u
zapadnoj Evropi koji su u velikoj meri u XVIII veku integrisani u lokalne zajedni-
ce, već tradicionalistički izolovani – Jevreji koje su ubrzo nazvani Ost-Juden, nasu-
prot njihovoj akulturisanoj zapadnoevropskoj braći po veri“ (Miller, 2008: 94).
59 Na „poljski faktor“ u ruskoj imperijalnoj politici prema Jevrejima skreće pa-
žnju Džon Klir: „Mnoge mere koje se smatraju ’antisemitskim’ nisu bile izvedene
toliko iz neprijateljstva prema Jevrejima, koliko iz straha od Poljaka“ (Kiler, 2003).
60 Ovo drugo značenje „rusifikacije“ može se primeniti na veliki deo jevrejske
omladine koja je prošla državne škole, napustila tradicionalno okruženje svojih ro-
ditelja (shtetl) i otišla na univerzitete: „Preobraćanje u Puškinovu veru značilo je na-
puštanje roditeljskog doma. Ako je za njih ruski svet simbolizovao govor, znanje,
slobodu i svetlost, onda je jevrejski svet predstavljao tišinu, neznanje, ropstvo i ta-
mu. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka revolucija mladih Jevre-
ja protiv sopstvenih roditelja širila se Rusijom – konačno u formi marksizma, ali
neposrednije, kao frojdovska porodična romansa“ (Slezkine, 2004: 136).
61 „Verujem da je pravilnije govoriti o rusifikaciji u množini nego u jednini, tj.
o ’rusifikacijama’ kao celom skupu različitih procesa i odnosa koji se često ne raz-
likuju samo u detaljima manifestovanja opšteg principa, već samoj njihovoj unutra-
šnjoj logici i prirodi“ (Miller, 2008: 45).
232 nog prostranstva, planska kolonizacija i migracija stanovništva − predstavlja-

ju glavna sredstava pomoću kojih su imperijalne vlasti prvo težile podstica-
nju i učvršćivanju lojalnosti svojih podanika, a znatno kasnije, i uticaju na nji-
hovu etnokulturnu samoidentifikaciju.62 U kulturno heterogenim sredinama,
„akulturacija“ (usvajanje dominantnog kulturnog modela od strane neke
grupe) nije nužno morala da se prati promenom obrasca njene (etničke ili
nacionalne) samoidentifikacije: „Akulturacija ne vodi promeni identiteta,
dok je uspešna asimilacija upravo takva promena. Reč ’rusifikacija’ koristi se
bez razlikovanja u opisu obe forme društvene interakcije“ (Miller, 2008:
49)63. Stoga, prema mišljenju Andresa Kapelera, „pojam ’rusifikacija’ ne opi-
suje adekvatno raznoliku nacionalnu politiku Ruske imperije“ (Каппелер
1997), naročito ako se njime označavaju mere koje za cilj imaju etničku asimi-
laciju njenih neruskih podanika, jer „Ruska imperija nije imala ni totalitarne am-
bicije, niti resurse koji su svojstveni savremenim državama“ (Pearson, 1988:
86). U imperiji Romanovih koja je krajem XIX veka obuhvatala stotinak raz-
ličitih etničkih grupa tako koncipirana „rusifikacija“ bila bi potpuno nereali-
stična i nesaglasna s imperijalnom ideologijom koja je bila bazirana na kon-
ceptu političke lojalnosti prema dinastiji i staleškoj socijalnoj strukturi, a ne
na modernom nacionalizmu.64 Predstava o imperiji kao „tamnici naroda“ u
kojoj vladajuća „ruska nacija“ represivnim merama ugnjetava sve druge „na-
cije“ plod je naknadnih nacionalnih istoriografskih narativa, a ne deskripcija
62 „Uopšten pojam ’rusifikacije’... zahteva pažljivu i diferenciranu primenu.

Naročito treba razlikovati administrativnu rusifikaciju (tj. unifikaciju upravnih in-
stituta i procedura po obrascu onih koji već postoje u unutrašnjim, velikoruskim
regionima imperije) i rusifikaciju kao etnokulturnu ili kulturno-jezičku asimilaciju“
(Долбилов, 2001).
63 S druge strane, sama ta reč na ruskom jeziku imala je dvostruko značenje
koje je bilo i ortografski razdvojeno: „rusifikacija“ (обрусение) je označavalo uticaj

na individuu ili grupu s ciljem da budu „učinjeni Rusima“; ista reč, samo pisana na
drugi način, (sa starim „jat“ - обрусъние), značila je nečije aktivno prihvatanje i usva-
janje „ruskosti“ (Miller 2008: 50).
64 „Caristička politika prema neruskim periferijama (borderlands) zasnivala se na
principu saradnje sa lojalnim domaćim elitama čije su privilegije bile potvrđivane i

koje su obično kooptirane u imperijalno plemstvo u meri u kojoj su bile u skladu sa
obrascem ruske zemljoposedničke više klase. Zauzvrat, one su održavale zakoni-
tost i poredak u svojim oblastima, te služile caru u vojsci i birokratiji. Stoga, ne sa-
mo baltički Nemci i Finci koji su govorili švedski već su i viši slojevi poljskog
plemstva bili kooptirani u rusko plemstvo. Ovaj tradicionalni obrazac saradnje pr-
vi put se pokazao neuspešnim sa Poljskim pobunama 1830. i, posebno, 1863. godi-
ne... Zato je tada imperijalna vlast potražila nove metode i instrumente integracije i
stabilizacije zapadnih oblasti kojima je poljsko plemstvo dominiralo vekovima“
(Kappeler, 2004: 293–294).
istorijske stvarnosti u kojoj su se, na primer, ruski seljaci-kmetovi (uprkos 233

svojoj „ruskosti“) često nalazili u težem socijalnom položaju od etnički-ne-
ruskih „državnih seljaka“ u istočnim ili zapadnim oblastima imperije.65 Ako
se ima u vidu da je još 1897. godine „stepen urbanizacije i obrazovanja Rusa,
upoređen s drugim etničkim grupama imperije, bio na srednjem nivou“, on-
da se čini sasvim opravdanim Kapelerov zaključak da „vladajući narod nije
imao pravne, ekonomske i socijalne privilegije kao što je to bio slučaj u za-
padnim kolonijalnim imperijama“ (Каппелер, 1997). Ipak, posle jačanja
procesa administrativno-pravne integracije imperije (od vladavine Katarine
Velike), u drugoj polovini XIX veka, prevashodno u zapadnim oblastima,
preduzimane su mere kulturne i jezičke „rusifikacije“ kojima se nizom re-
strikcija (pitanje jezika, upotrebe latiničnog alfabeta) težilo suzbijanju kultur-
nog, verskog i političkog uticaja (imperiji sada nelojalnih) poljskih i nemač-
kih elita na „istočnoslovenske“ i litvanske (seljačke) mase. Kako to pokazuju
Miler i Dolbilov, negativna antipoljska komponenta ovih mera u strategiji
vlasti bila je spojena sa pozitivnim potvrđivanjem izvorne „ruskosti“ seljač-
kih masa pomoću kulturnog idioma „obnove“: iskonski rusko (istočno-slo-
vensko) stanovništvo zapadnih oblasti merama „rusifikacije“ samo je obna-
vljalo svoju „pravu prirodu“ uklanjanjem „površnih nanosa“ poljskog i ne-
mačkog uticaja (Долбилов, 2001). Ostavljajući po strani opis ovih admini-
strativnih mera i njihovo „situaciono“ objašnjenje, možemo tvrditi kako je
ključno pitanje njihove (ne)efikasnosti bilo u velikoj meri povezano sa sa-
mim konceptom „ruskosti“ koji im je bio u osnovi. Rečju, preduzimane me-
re „rusifikacije“ morale su sada počivati na jasnom konceptu „ruske nacije“,
a ne na tradicionalnim imperijalnim idejama lojalnosti dinastiji, vernoj službi
samodržcu ili pripadnosti plemstvu kao imperijalnoj eliti.
Središnji problem svakog nacionalizma jeste definisanje obima i sadrža-
ja koncepta „nacije“. U ruskom slučaju, čitave biblioteke knjiga napisane su
o različitim pokušajima određivanja kriterijuma „ruskosti“, definisanju „ru-
ske ideje“ ili „suštine“ ruskog naroda. Jedna od prednosti prednacionalnih,
imperijalnih epoha je to što nas one oslobađaju od muke definisanja nacija
– u njima, nasuprot „vladaru“ postoje njegovi podanici čiji ukupni (pro-
menljivi) zbir predstavlja „narod“, tj. sve stanovnike u domenu vlasti suve-
rena. Odvajanjem ideje suvereniteta od „vladara“ i njenim izvođenjem iz
„naroda“, dobija se politički pojam „nacije“ kao zamišljene (tj. samo „po
definiciji“) socijalno i kulturno inkluzivne kategorije koja se poklapa sa zbi-
65 „Duže nego u većini evropskih država dinastija Romanovih opirala se ’naci-
onalizaciji’, a imperijom je dominiralo multietničko plemstvo. Dugo vremena ruski

seljak je mogao biti, a često je i bio, u kmetskoj zavisnosti od neruskog, nepravo-
slavnog i, čak, nehrišćanskog plemića. ’Nacija’ nije vladala i nije imala sistem poli-
tičkog predstavništva“ (Miller, 2008: 164).
234 rom građana jedne države. U idealno-tipskom smislu, svi imperijalni poda-
nici („narod“) na taj način postaju članovi „nacije“ (građani), a „imperija“
se pretvara u „naciju-državu“. Ruska imperija (Российская империя) bi se tada
transformisala u „Rusiju“ (Россия) čiji bi svi građani (российский народ), bez
obzira na etničke i kulturne razlike, bili članovi političke, ne etno-kulturne
(русскый) zajednice koju nazivamo „nacijom“ (российская нация)66. Privrže-
nost građana toj naciji-državi i identifikacija sa njome bili bi artikulisani u
formi „ruskog nacionalizma“ (российский национализм) koji je širi od oseća-
nja pripadnosti ruskoj (русский национализм), ili nekoj od brojnih drugih et-
no-kulturnih zajednica. Prema hijerarhiji identiteta, širi politički identitet bi
obuhvatao niz užih etno-kulturnih identiteta koji bi se ispoljavali u drugoj,
nepolitičkoj ravni. Ali, čitava ova konstrukcija dovedena je u pitanje upravo
činjenicom nepostojanja autonomne „političke sfere“ u samodržavnoj im-
periji u kojoj, bez političkog predstavništva, samo „car definiše naciju“. Sto-
ga se motiv osporavanja samodržavlja od strane „društva“ (inteligencije) u
ime „naroda“, lako kombinovao s nemačkim (romantičarskim) konceptom
nacije (Volk) po kome svaki „narod“ poseduje ne samo kulturnu „samobit-
nost“, već i pravo na njenu afirmaciju u političkoj formi države67. U tom
smislu, ruski narod nije izuzetak – naprotiv, filozofska tumačenja „ruske
ideje“ logički vode problemu njene „političke ipostaze“, tj. pitanju politič-
ko-državne forme egzistencije „ruske nacije“. Ako sada po strani ostavimo
ekstremne filozofsko-političke oblike ruskog mesijanizma (ruska nacija kao
sredstvo ostvarenja „opšteljudske harmonije“ u hrišćanskom ili komunistič-
kom smislu), onda nam ostaju otvorene dve osnovne mogućnosti rešavanja
političkih zahteva „ruskog nacionalizma“ (русский национализм). Prva je u
ostvarenju njegove pretenzije na identifikaciju s teritorijom istorijske „jedne
i nedeljive“ imperije, tj. u brisanju razlike između русский i российский; druga
je u odricanju od teritorija naseljenih etnički „tuđim“ narodima, te „ruskom
separatizmu“ kojim bi se na delu imperije stvorila ruska „nacija-država“.68
66 „Na ruskom jeziku – za razliku od engleskog jezika (srpskog, takođe – M. S.

) – može se napraviti razlika između Rusa kao kulturno-etničke kategorije (русскый)
i kao političko-geografske oznake (российский) (Weeks, 2006: 27).
67 Od tri moguća pravca u kojima se Uvarovljev princip „narodnosti“ (народно-
сть) mogao razvijati – u značenju političkog, etnokulturnog i populističko-revolu-

cionarnog koncepta – „najupadljivija je relativna slabost ’naroda’ kao političke na-
cije. Dok su Rusi bili u stanju da prihvate i integrišu nemački ideal ’naroda’(Volk)
kako su ga predstavljali Herder i njegovi sledbenici, koncept nacije kao izvora i
skladišta narodne suverenosti ostao je zatomljen“ (Knight, 2000: 59).
68 Ovom drugom rešenju, uz „etničko čišćenje“ nacionalne teritorije, pribegao
je „mladoturski nacionalizam“ Kemala Ataturka u situaciji suočenosti sa nepovrat-

nim raspadom Otomanske imperije.
Kao što je Miler pokazao, ove dve pominjane ekstremne opcije, uprkos nji- 235
hovoj „glasnosti“, sve do kraja imperije nisu shvatane kao realne i „životno
sposobne“ alternative. Središnja strategija „ruskog nacionalizma“ (kako u
njegovoj oficijelnoj, kasno-imperijalnoj formi, tako i u liberalno-građanskoj,
posle 1905. godine) temeljila se na ideji konsolidacije (istočnoslovenske)
„sveruske nacije“ koja bi, kao snažno nacionalno jezgro, integrisala čitavu
„mnogonarodnu“ teritoriju imperije i, u krajnjoj liniji, pretvorila je u „naci-
onalnu državu“ (российское государство).
Dokaz neuspeha ove strategije manje je u manifestaciji težnje ka odvaja-
nju od imperije onih teritorija koje su i sami (sve)ruski nacionalisti smatrali
etnički „tuđim“, nego u činjenici da je projekat „sveruske nacije“ odbačen
od etničkih grupa koje su smatrane njegovim sastavnim delovima. Paradok-
salno, proces izgradnje sveruske nacije više je imao uspeha u akulturaciji i in-
tegraciji (etnički udaljenih) „tuđih“ elemenata, nego u asimilaciji etnički bli-
skih (ukrajinskih, beloruskih) „svojih“.69 U nastojanju da objasni slabosti i
neuspeh projekta konsolidacije opšteruske nacije Aleksej Miler upućuje na
dve osnovne grupe faktora. Prvi su „objektivni“ i odnose se na ekonomske i
socijalne „zaostalosti“ imperije Romanovih koja nije posedovala kapacitete
neophodne za uspešno stvaranje nacije: „Nijedna od institucija koju je Fran-
cuska koristila u uspešnom sprovođenju projekta izgradnje nacije – škola, ar-
mija, lokalna administracija – u Rusiji nije bila ni po svom statusu, ni po fi-
nansijskom stanju sposobna da izađe na kraj sa sličnim zadacima“ (Miller,
2003: 255). Politički sistem samodržavlja svakako je bio jedna od objektivnih
prepreka na putu procesa izgradnje nacije jer taj proces pretpostavlja napu-
štanje staleške, vertikalne strukture „društva“ i njegovo uključivanje u kon-
strukciju horizontalnih veza „bratstva“ i „solidarnosti“ koje karakterišu „na-
ciju“ kao „telo“ konstituisano u „homogenom praznom prostoru“ (Suny
69 Uobičajeno isticanje snage partikularnih nacionalizama kojom se objašnjava
ovaj neuspeh projekta sveruske nacije Miler dovodi u pitanje kao naknadnu „stili-
zaciju“ samih nacionalnih istoriografija. Prema njegovoj oceni, ukrajinski nacional-
ni pokret se nije odlikovao posebnom snagom: ono što Hroh smatra prelazom iz
prve u drugu fazu nacionalizma – standardizacija jezika, izdavanje rečnika i formu-
lisanje nacionalnog istorijskog narativa – desilo se tek na prelazu XIX u XX vek.
Takođe, nasuprot tezi o „posebnosti maloruskog seljaštva“ (njegovoj snažnoj veza-
nosti za zemlju kao prepreci njegovoj asimilaciji), Miler naglašava da je „asimilaci-
ona barijera“ između Velikorusa i Malorusa bila niska. Tradicionalno isticanje
„poljskog faktora“ kao snažne brane asimilaciji teško može biti prihvaćeno kao ob-
jašnjenje jer su za ukrajinske seljake „Poljaci“ (plemstvo) bili veći „neprijatelji“ od
samih „Velikorusa“. Miler dovodi u pitanje i presudnost uticaja Galicije koja je bila
izvan vlasti Petrograda, jer se pokazalo da Galicija nije baš prikladan primer „pije-
montske uloge“ (vid. Miller, 2003: 251–254).
236 2001: 43–44). Bez donošenja jasne odluke o promeni tipa konstitucije poli-
tičke zajednice (dvoumeći se između tradicionalne imperije i njene nacionali-
zujuće varijante) vladajuće elite su sa zakašnjenjem pristupile procesu stvara-
nja opšteruske nacije čiji je asimilacioni potencijal od samog početka bio
oslabljen formulisanjem alternativnih projekata. Ipak, Miler glavne razloge
neuspeha identifikuje u subjektivnim slabostima ruske vladajuće elite koja je
bila nesposobna da osmisli dugoročne asimilacione projekte, već se ograniči-
la na restriktivne mere više usmerene ka odbrani imperije, nego ka pozitivno
formulisanom i dugoročno sprovođenom programu izgradnje (opšte) ruske
nacije. Stoga on zaključuje: „Ako je moguće razlikovati ’jake’ i ’slabe’ nacio-
nalizme, onda ruski nacionalizam pre pripada ovoj drugoj kategoriji – kako
u organizacionom, tako i u emocionalnom pogledu“ (Miller, 2008: 55)70.
*
* *
Ruski XX vek obeležen je slomom dve imperije koje su, na različite načine,
smatrane „ruskim“ – nestankom imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza.
Razumevanje ovog dramatičnog istorijskog iskustva predstavlja izazov ne
samo za rusku već i svetsku istoriografiju koja, sledeći Hobsbauma, čitav
XX vek vremenski omeđava ratnim krahom imperije i mirnodopskim slo-
mom njenog komunističkog naslednika. Poslednjih godina koncepti „impe-
rije“ i „nacionalizma“ u središtu su brojnih radova posvećenih ruskoj i so-
vjetskoj istoriji. U jednom od njih, nastojeći da objasni sovjetsku nacional-
nu politiku zasnovanu na etno-teritorijalnom federalizmu, Jurij Sljoskin se
poslužio efektnom metaforom „zajedničkog stana“ (коммунальная кварти-
ра)71. Prema njemu, imperija Romanovih, ta nekadašnja „tamnica naroda“,
preuređena je posle Revolucije u prostranu „komunalku“ u kojoj, svako u
70 Ova karakterizacija ruskog nacionalizma nema status vrednosne (negativne

ili pozitivne) ocene – njome Miler samo dijagnostikuje slabe integracione i mobili-
zacione kapacitete tog nacionalizma. Tom činjenicom mogu se objašnjavati kako
srazmerno mala sposobnost Rusa za političko i društveno organizovanje, tako i re-
lativno nizak nivo ksenofobije i etničke agresije. Obe ove karakteristike (negativna
i pozitivna) su, u krajnjoj liniji povezane sa „slabošću“ ruskog nacionalizma (Miller,
2008: 63). Njegova slabost je još očiglednija u ograničenim integrativnim kapacite-
tima u odnosu na etničko rusko seljaštvo koje je sve do početka XX veka bilo pot-
puno „rusifikovano“, tj. nije sebe smatralo delom političke nacije u savremenom
smislu te reči (Миллер, 1997).
71 O Sljoskinovom tumačenju odnosa boljševizma i nacionalizma, kao i Marti-
novom konceptu Sovjetskog Saveza kao „imperije pozitivnog delovanja“, videti

opširnije u: Subotić, (2007): 155–170.
svojoj „sobi“, ravnopravno žive mnogobrojni narodi i narodnosti „prve ze- 237
mlje socijalizma“ (Slezkine, 1994: 414). Boljševička partija je kao vlasnik tog
„zajedničkog stana“ dodeljivala životni prostor raznorodnim etničkim gru-
pama, rušila stare i gradila nove zidove, te brinula o „kućnom redu“ koji su
svi stanari morali da poštuju. Vremenom, vlasnik stana je ostario, njegova
kontrola je oslabila, a korisnici su sve više shvatali da svoje sobe i život u
njima mogu da urede po sopstvenom ukusu. Sedamdeset godina posle use-
ljenja, stanari su poželeli da postanu punopravni vlasnici, te su zazidali vra-
ta koja su povezivala njihove sobe i otvorili nova, na mestima gde su neka-
da bili prozori. Tada se postavilo pitanje šta će biti sa onim stanarima koji
su naseljavali i koristili centralni deo nekadašnjeg zajedničkog stana – kuhi-
nju, hol i veliki hodnik koji je povezivao sve druge prostorije. Naravno, reč
je o Rusima koji su (kako u sopstvenim, tako i u tuđim očima) decenijama
izgledali kao „najvažniji stanari“, da bi se iznenada probudili u nefunkcio-
nalnom „stanu“, različitom od svih ostalih zasebnih „soba“. Novi „kućni
red“ ih je stavio pred težak izbor: „Treba li da pokušaju da povrate svoje
stvari? Da li da sruše zidove? Da ukinu snabdevanje gasom? Ili, da svoj ’ži-
votni prostor’ konačno pretvore u pravi stan?“ (Slezkine, 1994: 452).
Sljoskinova metafora nam nije od pomoći samo u interpretaciji prošlo-
sti, jer nas svojim zaključnim delom upućuje na problem konstituisanja sa-
vremene Rusije koja je istovremeno i naslednica i negacija imperijalne i so-
vjetske forme ruske državnosti. Jer, posle punoletstva „Ruske federacije“, u
ruskom društvu i političkoj eliti još ne postoji nedvosmisleni i čvrst konsen-
zus o načinu na koji bi taj deo bivše sovjetske „komunalke“ trebalo urediti.
Da li savremena Rusija treba da bude „nacija-država“ ili je ta državno-nacio-
nalna forma za nju „tesna“, pa ona nužno mora težiti povratku na status im-
perije?72 S druge strane, da li težnja ka obnovi tog statusa, pored uvećanja
spoljnopolitičke moći, podrazumeva promenu postsovjetskih državnih gra-
nica („rušenje zidova“) u cilju obnove (bar u „skraćenoj“ verziji) starog So-
vjetskog Saveza, ili samo „okupljanja svih ruskih zemalja“?73 Ova druga mo-
72 „Nema saglasnosti o tome da li treba Rusiju smatrati nacijom-državom i tre-

ba li uošte težiti da ona to postane. Jasno je artikulisana pozicija prema kojoj Rusi-
ja nije samo bila imperija, nego je predodređena da to i ostane, pa zato i ne treba da
gradi nacionalnu državu. Postoji i takvo stanovište prema kojem Rusija mora da
traga za nekakvom principijelno novom političkom konstrukcijom jer su i tradicio-
nalna forma imperije i nacija-država zastarele“ (Миллер, 2007: 10–11).
73 „Mnogi smatraju da je neophodno težiti širenju granica Rusije, bez obzira
na to da li pod zastavom ’obnove SSSR’; zastavom neke novoprojektovane imperi-

je ili pozivanjem na ruski iredentizam koji bi ujedinio sa današnjom Rusijom terito-
rije sa velikim brojem ruskog stanovništva, poput Krima ili severnog dela Kazah-
stana“ (Миллер, 2007: 11).
238 gućnost otvara problem određenja „ruskih zemalja“ s jedne strane, kao i pi-
tanje statusa današnjih „neruskih“ federalnih jedinica Rusije, s druge strane.
Jer, osim koncepta „proširenja Rusije“, u opticaju je i suprotan stav po kome
bi današnju federaciju trebalo teritorijalno smanjiti i pretvoriti u „rusku naci-
onalnu državu“ putem „amputacije“ onih njenih federalnih jedinica u kojima
su (neruske) etničke grupe već formirale nacionalističke pokrete i istakli se-
paratističke ciljeve. Konačno, oni koji se, poput Milera, zalažu za očuvanje
postojećih granica i transformaciju Rusije u „normalnu“ naciju-državu74, če-
sto se razilaze oko pitanja koncepta „nacije“ koji bi bio polazište te državno-
pravne konstitucije. Naime, stara dihotomija između građanskog i etnokul-
turnog koncepta „nacije“ (российская i русская нация), tj. spor oko poimanja
„ruskosti“, obnavlja se i u diskusijama o strategiji izgradnje nacije u savreme-
noj Rusiji. Upoznat sa teorijama nacionalizma, Miler s pravom ističe da je u
savremenoj društvenoj teoriji napušteno suprotstavljanje „građanskog“ (za-
padnog) i „kulturnog“ (istočnog) nacionalizma, jer: „u svakom nacionali-
zmu, u svakom ostvarenom projektu nacije tesno su povezane građanska i
kulturna komponenta“ (Миллер, 2007: 11). Stoga, prema njegovom mišlje-
nju, ruski slučaj nije i ne treba da bude izuzetak – on obuhvata kako drža-
vljansku (političku) koncepciju nacije (российская нация) kao zajednice svih gra-
đana, ali i kulturnu komponentu – faktor „ruskosti“ (русскость) – ovaploćenu
u činjenici kulturne osobitosti Rusa kao najbrojnijeg i kulturno najuticajnijeg
naroda u skupu naroda koji formiraju polietničku „rusku (građansku) naci-
ju“. Koncept „ruskosti“, uz suštinski važan uslov da se ne definiše u katego-
rijama etniciteta (krvi i porekla) već u kategorijama kulture, inkluzivan je i
istovremeno, ako je praćen zakonodavstvom i praksom poštovanja manjin-
skih prava75, nije sredstvo nasilne „rusifikacije“: „’Ruskost’ kao otvorena ka-
tegorija predlaže svima koji to žele strategiju asimilacije. Istovremeno, ’ru-
skost’ ne može biti sveobuhvatni koncept pošto milioni građana Rusije ne
žele da se asimiluju i da se identifikuju kao ’Rusi’. Jednakost njihovih građan-
skih prava sa Rusima i udobni život sa njima u zajedničkoj državi obezbeđu-
je koncepcija ruske građanske nacije (российской нации)“ (Миллер, 2007: 15).
Skicirana politička Milerova uverenja o mogućnosti rekonstrukcije sa-
vremene Rusije u demokratsku naciju-državu koja bi kombinovala opšte
74 Prema Milerovom eksplicitno formulisanom stavu: „Savremenu Rusiju u te-

ritorijalnom smislu treba shvatiti kao trajno stanje, a planovi njenog uređenja mo-
raju počivati upravo na tom postulatu“ (Миллер, 2008: 6)
75 „Sovjetska tradicija izražava se i u jeziku savremenog ruskog Ustava: u nje-
mu se govori o ’mnogonacionalnom narodu’, a ne o mnogonarodnoj ili polietnič-

koj naciji. U tom kontekstu, federativni karakter Rusije shvata se kao federacija na-
cionalnih teritorija... Moramo krajnje pažljivo prevladavati nasleđe sovjetske institucionaliza-
cije etniciteta, zamenjujući je zaštitom prava manjina“ (Миллер, 2008:15; 16).
principe građanskog nacionalizma sa uže-ruskim, kulturnim „sadržajem“, 239

nisu direktna posledica njegovih teorijsko-istoriografskih opredeljenja. On
je sklon da se često poziva na već pominjanu „prepreku“ koji bi trebalo da
odvoji posao istoričara od njegovog angažovanja u savremenim političkim
debatama. Ipak, kao i u slučaju drugih istoričara, ni u slučaju Alekseja Mile-
ra ta prepreka nije nepremostiv zid koji raspolućuje svetove prošlosti i sada-
šnjosti. Jer, čak i kada se trudimo da kao istoričari savremenost ne projektu-
jemo u prošlost, ipak nam razumevanje prošlosti daje važne orijentire pri
formulisanju stavova o sadašnjosti i budućnosti. Istoriografija ne može da
dâ rešenje problema savremenosti, ali nam može biti od pomoći u razume-
vanju pitanja koja su u prošlosti vodila pogrešnim odgovorima.
Literatura
Applegate, Celia. 1999. A Europe of Regions: Reflections on the Historiography of Sub-National
Places in Modern Times, American Historical Review, Vol. 104: 1157–1182.
Becker, Seymour. 2000. Russia and the Concept of Empire, Ab Imperio, Kazan, 3–4: 329–342.
Beissinger, Mark. 2005. Rethinking Empire in the Wake of Soviet Collapse, in: Zoltan Barany and
Robert G. Moser (Eds.), Ethnic Politics and Post-Communism: Theories and Practice. Ithaca, NY:
Cornell University Press, 14–45.
Beissinger, Mark. 1995. The Persisting Ambiguity of Empire, Post-Soviet Affairs, Vol. 11, 2:
149–184.
Burbank, Jane and Ransel, David (Eds.), 1998. Imperial Russia: New Histories for the Empire. Bloo-
mington: Indiana University Press.
Dolbilov, Mikhail. 2004. Russification and the Bureaucratic Mind in the Russian Empire’s Nor-
thwestern Region in the 1860s, Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History, Vol. 5,
No. 2: 245–271.
Doyle, Michael. 1986. Empires. Ithaca, New York: Cornell University Press.
Djordjevich, Dušan. 2003. Clio amid the Ruins, in: Naimark, Norman and Case, Holly (Editors),
Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s. Palo Alto, CA: Stan-
ford University Press, 3–21.
Gerasimov et all. 2005. In Search of New Imperial History. Ab Imperio, 1; (internet izdanje:
www.abimperio.net).
Fire, Fransoa. 1996. Prošlost jedne iluzije. Komunizam u dvadesetom veku. Beograd: Paideia (prevod sa
francuskog Vera Ilijin).
Hagen, Mark von. 1995. Does Ukraine Have a History? Slavic Review. Vol. 54, 3: 658–673.
Hagen, Mark von. 2004. Empires, Borderlands, and Diasporas: Eurasia as Anti-Paradigm for the
Post-Soviet Era. American Historical Review, Vol. 109, 2: 445–468.
Hall, John. 1995. Nationalisms, Classified and Explained. In: Sukumar Periwal (ed.), Notions of
Nationalism. Budapest: Central University Press, 8–33.
Himka, John-Paul. 2002. The Ukrainian Idea in the Second Half of the 19th Century. Kritika: Ex-
plorations in Russian and Eurasian History, Vol. 3, 2: 321–335.
Kappeler, Andreas. 2003. The Russian Empire and Its Nationalities in Post-Soviet Historiograp-
hies. In: Hayashi, Tadayuki. (ed.), The Construction and Deconstruction of National Histories in
Slavic Eurasia, Sapporo: The Slavic Research Center of Hokkaido University, 35–51.
240 Kappeler, Andreas. 2004. The Ambiguities of Russifcation, Kritika: Explorations in Russian and
Eurasian History, Vol. 5, 2: 291–297.
Kasianov, Georgiy and Ther, Philipp.(Editors). 2009. A Laboratory of Transnational History: Ukraine
and Recent Ukrainian Historiography, Budapest-New York: Central European University
Press.
Klier, John. 2003. Why Were Russian Jews Not Kaisertreu? Ab Imperio, 4 (internet izdanje:
www.abimperio.net)
Knight, Nathaniel. 2000. Ethnicity, Nationality and the Masses: Narodnost’ and Modernity in Im-
perial Russia. In: Hoffmann David and Kotsonis Yani. (Eds.) Russian Modernity: Politics,
Knowledge, Practices, New York: St. Martin Press, 41–64.
Kritika. 2006. The Imperial Turn (From the Editors), Kritika: Explorations in Russian and Eurasian
History, Vol.7, 4: 705–712.
Lieven, Dominic. 2000. Empire: The Russian Empire and Its Rivals, London: John Murray.
Llobera, Josep. 1994. The God of Modernity. The Development of Nationalism in Western Europe. Ox-
ford: Berg Publishers.
Martin, Terry. 2002. The Soviet Union as Empire: Salvaging a Dubious Analytical Category, Ab
Imperio, 2: 91–105.
Martin, Terry. 2001. The Affirmative Action Empire: Nations and Nationalism in the Soviet Union,
1923–1939, Ithaca: Cornell University Press.
Miller, Alexei. 1999. Central Europe: A Tool for Historians or a Political Concept? European Revi-
ew of History-Revue europeenne d’Histoire, Vol. 6, 1: 85–89.
Miller, Alexei and Rieber, Alfred. (Eds.), 2003. Imperial Rule, Budapest-New York: Central Euro-
pean University Press.
Miller, Alexei. 2003. The Ukrainian Question: The Russian Empire and Nationalism in the Nineteenth Cen-
tury , Budapest–New York: CEU Press.
Miller, Alexei. 2004. Russia, Eastern Europe, Central Europe in the Framework of European Hi-
story. In: Schenk, Frithjof Benjamin (ed.), Beyond the Nation: Writing European History Today.
Bielefeld, St. Petersburg: ZDES Working Papers No. 1: 7–14.
Miller, Alexei. 2007. The Value and the Limits of a Comparative Approach to the History of
Contiguous Empires on the European Periphery. In: Kimitaka Matsuzato (ed.), Imperio-
logy: From Empirical Knowledge to Discussing the Russian Empire. Sapporo: The Slavic Research
Center of Hokkaido University, 2007: 19–32.
Miller, Alexei. 2008. The Romanov Empire and Nationalism. Essays in the Methodology of Historical Rese-
arch, Budapest–New York: Central European University Press (English translation by Ser-
guei Dobrynin).
Motyl, Aleksander. 2001. Imperial Ends: The Decay, Collapse, and Revival of Empires, New York: Co-
lumbia University Press.
Nathans, Benjamin. 2002. Beyond the Pale: The Jewish Encounter with Late Imperial Russia. Berkeley:
University of California Press.
Pearson, Raymond. 1989. Privileges, Rights, Russification. In: Crisp and Edmonton (Eds.), Civil
Rights in Imperial Russia. Oxford, Oxford University Press, 85–102
Pipes, Richard. 1997. The Formation of the Soviet Union: Communism and Nationalism, 1917–1923.
Cambridge MA: Cambridge University Press, (rev. edition – first ed. 1954).
Renner, Andreas. 2003. Defining a Russian Nation: Mikhail Katkov and the ’Invention’ of Natio-
nal Politics. The Slavonic and East European Review, Vol. 81, 4: 659–682.
Rieber, Alfred. 1991. The Sedimentary Society. In: Edith Clowes, Samuel D. Kassow, and James L.
West (Eds.), Between Tsar nad People: Educated Society and the Quest for Public Identity in Late Im-
perial Russia. Princeton: Princeton University Press, 343–366.
Semyonov, Alexander. 2008. Empire as a Moving Target. Ab Imperio, 2 (internet izdanje:
www.abimperio.net)
Slezkine, Yuri. 1994. The USSR as a Communal Apartment, or How a Socialist State Promoted
Ethnic Particularism. Slavic Review, Vol. 53, 2: 414–452.
Slezkine, Yuri. 2004. The Jewish Century. Princeton: Princeton University Press. 241
Subotić, Milan. 2007. Na drugi pogled: Prilog studijama nacionalizma. Beograd: IFDT i Filip Višnjić.
Suny, Ronald Gregor. 1995. Ambiguous Categories: States, Empires, and Nations. Post-Soviet Affa-
irs. Vol. 11, 2:185–196.
Suny, Ronald Gregor. 2001. The Empire Strikes Out: Imperial Russia, ’National’ Identity, and
Theories of Empire. In: Martin and Suny (Eds.), A State of Nations: Empire and Nation-Ma-
king in the Age of Lenin and Stalin, New York: Oxford University Press, 23–66.
Tilly, Charles. 1997. How Empires End? In: Karen Barkey and Mark von Hagen (Eds.) After Em-
pire: Multiethnic Societies and Nation-Building the Soviet Union and Russian, Ottoman, and Hab-
sburg Empires. Westview Press, 1–11.
Todorova, Maria. 2005. Spacing Europe: What is a Historical Region? East Central Europe, Vol. 32,
1–2: 59–78.
Weber, Eugen. 1976. Peasants into Frenchmen: The Modernization of Rural France, 1870–1914. Stan-
ford: Stanford University Press.
Weeks, Theodore. 2006. Managing empire: tsarist nationalities policy. In: Lieven, Dominic. (Ed).
The Cambridge History of Russia, Vol. II: Imperial Russia, 1689–1917. Cambridge University
Press, 27–44.
* * *
Аксаков, Иван. 1994. Письма к родным. 1849–1856, Москва: Наука (Серия Литературные па-
мятники).
Бейссингер, Марк. 2008. Феномен воспроизводства империи в Евразии. Ab Imperio, Казань,
1: 157–176. (перевод М. Лоскутовой).
Герасимов, Илья; Могильнер, Марина. 2007. Что такое ’новая имперская история’, откуда
она взялась и к чему она идет? Логос, Москва, 1: 218–238.
Горизонтов, Л. Е. 2001. ’Большая русская нация’ в имперской и региональной стратегии
самодержавия. Пространство власти: исторический опыт России и вызовы современности:
Сборник статей, Москва: Московский общественный научный фонд, 129–150.
Долбилов, Михаил. 2001. Культурная идиома возрождения России как фактор имперской
политики в Северо-Западном крае в 1863–1865 гг. Ab Imperio, 1–2. (интернет издање:
www.abimperio.net)
Каппелер, Андреас. 1997. Мазепанцы, Малороссы, Хохлы: Укаинцы в этнической иерар-
хии Российской империи. У: Миллер (ред.) 1997.
Каппелер Андреас. 2000. Россия — многонациональная империя: некоторые размышления восе-
мь лет спустя после публикации книги. Ab Imperio. 1 (Перевод А. Каплуновского),
интернет издање: www.abimperio.net
Касьянов, Георгий. 2003. Современное состояние украинской историографии: методоло-
гические и институциональные аспекты. Ab Imperio, 2 (Перевод Ксении Булгако-
вой), интернет издање: www.abimperio.net
Когут, Зенон. 2001. Истоки парадигмы единства: Украина и создание русской националь-
ной истории (1620-е – 1860-е гг.). Ab Imperio, 1–2 (www.abimperio.net)
Круглый стол. 2008. Круглый стол ’Наследие империй и будущее России’. Фонд «Либеральная мис-
сия», Москва, 16. 12. 2008. (интернет издање: (http://liberal. ru/Discussions_Dis-
playDiscussion. asp? Rel=241)
Миллер, Алексей. (ред.) 1996. Центральная Европа как исторический регион, Москва: Институт
славяноведения и балканистики РАН.
Миллер, Алексей. 1996. Об истории концепции ’Центральная Европа. У: Миллер, (ред.)
1996: 4–25.
Миллер, Алексей. 1997. Россия – Украина: история взаимоотношений. Отв. редакторы: Миллер
А. И., Репринцев В. Ф., Флоря Б. Н., Москва: Школа „Языки русской культуры“,
1997. (http://litopys.org.ua/vzaimo/vz.htm)
242 Миллер, Алексей. 1997а. О дискурсивной природе национализмов. Pro et Contra. Москва,
Год. 2, 4. (http://www.carnegie.ru/ru/pubs/procontra/55643.htm)
Миллер, Алексей. (ред.) 1999. Нация и национализм. Москва: ИНИОН РАН.
Миллер, Алексей. 2001. Тема Центральной Европы: История, современные дискурсы и ме-
сто в них России. Политическая наука, РАН: ИНИОН, 18–33.
Миллер, Алексей. (ред.) 2004. Российская империя в сравнительной перспективе. Москва: Новое
издательство
Миллер, Алексей; Долбилов Михаил. 2006. Западные окраины Российской империи. Москва: Но-
вое литературное обозрение.
Миллер, Алексей. 2007. Нация как рамка политической жизни. Pro et Contra. Москва: Мо-
сковский Центр Карнеги, Том 11, 3: 6–20.
Миллер, Алексей. 2008. Наследие империй: инвентаризация. У: Наследие империй и будущее
России, (редактор А. И. Миллер). Москва: Новое литературное обозрение, 5–22.
Миллер, Алексей. 2008a. ’Историческая политика’ в Восточной Европе: плоды вовлечен-
ного наблюдения. Лекция, 24. апреля 2008 – http://www.polit.ru/lectures/2008/
05/07/miller.html).
Миллер, Алексей. 2008b. История империй и политика памяти. Россия в глобальной политике,
Mосква, Июль – Август 2008, 4: 118–134.
Рибер, Альфред. 2004. Сравнивая континентальные империи. у: Миллер, 2004: 33–70.
Семенов, Александр. 2001. Интервью с Марком фон Хагеном и Ричардом Уортманом о
проблеме нового курса по истории России. Ab Imperio. 1–2. (интернет издање:
www.abimperio.net).
Milan Subotić:
Russia between Empire and Nation-State: an Interpretation
Summary: This article deals with problems of historyographical interpretations of the
communist past after the fall of the Soviet Union. Within the first part of this study,
the author is reviewing ’the Imperial Turn’ in contemporary history as well as ten-
dencies toward ’nationalization of the past’ in the newly established post-communist
countries. The central part of the study refers to interpretations of some theoretical-
methodological attitudes of Alexei Miller – a Russian historian who deals with prob-
lems of the relationship between the Romanov Empire and the Soviet Union, as well
as with nationalism studies. Analyzing Miller’s works, the author particularly stresses
the complexity of relation between two key historical concepts – „Empire“ and
„Nation“. Also, different approaches in interpretations of the „national politics“
during communist period remain in the focus of the author’s attention. In the con-
cluding part of the study, it is pointed out that the Old Russian dilemma – choice
between Empire and Nation – continue to be unsolved in Russian self-consciousness
until today.
Key words: Russia, Empire, Nation, History, Nationalism.
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 94(470):930 243
94:316.75(470)
ALEKSEJ MILER
ISTORIJA IMPERIJE I POLITIKA PAMĆENJA*
U ovom radu Aleksej Miler, ruski istoričar i profesor CEU u Budimpešti, daje opšti
pregled savremenih istoriografskih debata o konceptima „imperije“ i „nacije-države“.
Ukazujući na složenost teorijskog određenja njihovog odnosa i razumevanja procesa
transformacije imperijalnih tvorevina u moderne nacionalne države, autor u drugom
delu rada komentariše različite interpretacije istorije Sovjetskog Saveza kao „imperi-
je“. U završnom delu Miler razmatra „politiku pamćenja“ kao skup društvenih prak-
si i normi kojima se reguliše kolektivno pamćenje, razlikujući je od „istorijske politi-
ke“ kao raširene tendencije ka direktnoj političkoj (zlo)upotrebi istorije. Kritikujući
primere jednostranih i politički motivisanih predstava zajedničke prošlosti u nekim
od bivših republika Sovjetskog Saveza, Miler istovremeno ukazuje na neophodnost
ruskog kritičkog suočavanja sa sopstvenom prošlošću.
Ključne reči: Imperija, nacija, istorija, politika, pamćenje, boljševizam
Raspad Sovjetskog Saveza propraćen je komentarima kako poslednja impe-

rija odlazi u prošlost. Još pre dvadeset godina činilo se da je sve jasno u ve-
zi sa imperijama: ova zastarela forma političke organizacije u XX veku
ustupa mesto novoj – nacionalnoj državi. Krah imperija objašnjavao se nji-
hovom nesposobnošću da se menjaju i prilagođavaju zahtevima moderno-
sti, kao i pritiskom nacionalno-oslobodilačkih pokreta koji su bili oličenje
progresa i pravičnosti. Danas se istorijska uloga imperija ozbiljno preispitu-
je – kako s obzirom na pozitivne ili negativne ocene, tako i u okviru važni-
je teme razumevanja njihovog mesta u istorijskom procesu.
Imperije kao inkubator Moderne

Počnimo od toga da ne postoji opšteprihvaćena definicija imperije. Trudeći
se da opišu taj pojam, naučnici ističu heterogenost imperija; neravnoprav-
* Izvor: Алексей Миллер „История империй и политика памяти“, Россия в

глобальной политике, Mосква, Июль – Август 2008, 4: 118–134.
244 nost u odnosima između centra i periferija; specifičnost organizovanja pro-

stora strukturisanog prema modelu točka bez obruča, tj. prostora u kome
su sve periferne zajednice povezane s centrom, ali su nedovoljno ili nikako
međusobno direktno povezane. Mnogo pažnje posvećuje se istraživanju
odnosa direktnih i indirektnih formi upravljanja periferijama (direct and indi-
rect rule), pri čemu se ističe kako je za imperije karakterističnije indirektno
upravljanje s osloncem na lokalne elite. Naglašava se uloga imperija kao va-
žnih aktera u međunarodnim (tačnije, među-imperijalnim) odnosima, kao i
njihova sposobnost mobilizacije resursa za učešće u toj igri – što se smatra
jednim od ključnih zadataka imperija i kriterijumom njihove uspešnosti.
Danas se napušta normativni pristup po kome je Rimska imperija sma-
trana klasičnim modelom, dok su se ostale imperije procenjivane sa stanovi-
šta njihove sličnosti u odnosu na taj, nužno nedostižni, obrazac. Istoričari
sada napuštaju i predstavu o imperijama kao naročitom predmodernom ob-
liku političke organizacije koji je smenila moderna država.
Suprotstavljanje moderne države tradicionalnoj imperiji nije lišeno do-
brih razloga. O državi se nije mislilo kao o nekoj univerzalnoj strukturi, već
kao o nečemu što je odvojeno od društva. Istovremeno, država (ili, tačnije,
uređena policijska država – Polizeistadt), zasnivala se po pravilu na direkt-
nom upravljanju i kontroli, za razliku od imperija koje su se oslanjale na in-
direktne oblike kontrole i upravljanja. Savremeni sistem oporezivanja, mo-
nopol na vojnu mobilizaciju, stabilna birokratija, postepena zamena elita po
rođenju elitama po obrazovanju, moderno shvatanje zakonodavstva i prav-
ne države (rule of law) – sve to, kako se smatra, nije bilo svojstveno imperi-
jama, a predstavlja karakteristike moderne države.
Postoji paradoks u činjenici da se moderna država rađa u jezgru impe-
rija, u velikoj meri kao reakcija na probleme nastale u kontekstu suparništva
imperija, pre svega u vojnoj sferi. Nisu sve predmoderne imperije uspešno
rešile zadatke izgradnje države, ali one koje su u tome uspele (Britanija, Pru-
ska/Nemačka, Francuska) nisu zbog toga prestale da bude imperije. One, a
za njima i njihove zaostale suparnice (Rusija, Austrija, Španija, Osmanska
imperija), stremile su – svaka na svoj način – da nađu pogodnu kombinaci-
ju tradicionalnih imperijalnih mehanizama sa formama i metodama upra-
vljanja moderne države.
Pokazavši da putevi koji vode u Modernu mogu biti različiti, istoričari
su suštinski korigovali ranije predstave o modernizaciji kao procesu pona-
vljanja etapa i oblika razvoja vodećih zemalja Zapada. Neuspeh u moderni-
zaciji značio je krah imperije – kao što se to desilo s unijom Poljskog kra-
ljevstva i Litvanskog knjaževstva (Rzeczpospolita – Žeč Pospolita) koja je po-
sle podele njenih teritorija nestala krajem XVIII veka. Otomanska imperija
koja je kasnila s promenama bila osuđena na propast već u XIX veku, ali je
njena povoljnija geopolitička situacija omogućila Visokoj Porti da zadugo 245

nadživi Poljsko-Litvansku uniju. Praktično, sve imperije Novog doba već u
XIX veku nisu odgovarale klasičnom obrascu tog političkog ustrojstva. Pre-
življavajući krizu prilagođavanja na nove metode upravljanja i oblike politič-
ke organizacije, one smisao svog postojanja više nisu videle u sopstvenom
očuvanju i prostoj reprodukciji, već u razvoju i ’progresu’. To je, u pravom
smislu te reči, bila „kriza“ – siže s neizvesnim krajem.
Stanje u istoriografiji početkom XXI veka veoma je dinamično. Iako je
postkolonijalni diskurs u kome pojam imperija ima jednoznačno negativno
značenje još uvek uticajan (uključujući i područje istočne Evrope), sve više
postaje očigledna njegova jednostranost. Ipak, moramo imati na umu da je
jednostranost postkolonijalne škole mišljenja u velikoj meri bila reakcija na
raniju apologetiku imperija ili prećutkivanja tamnih strana njihovih istorija.
(Apologetika imperija nije retkost ni danas. Ali, dok su knjige Nila Ferguso-
na bar zanimljive, čitanje domaćih „trubadura imperije“ ne samo da izaziva
otpor, već je i dosadno.)
U stremljenju ka opravdanju imperija nagomilalo se toliko laži i farisej-
stva, koliko i u legitimisanju nacije-države. Imperije su, kao i nacije-države,
pretendovale na zvanje nosilaca slobode i ’progresa’. Takođe, one su sebe
predstavljale kao garante mira. Kao što to obično biva, takva tvrđenja su
delimično tačna, a delimično lažna. Po želji, iz istorije se može izabrati do-
sta primera za odbranu kako imperijalne, tako i nacionalističke ideje. Jedino
ne podleže sumnji da je ljudima najgore u prelaznim periodima, u vremeni-
ma kada se uspostavlja neka imperija ili nacionalna država.
Pre deset godina bila je sasvim tačna tvrdnja Frederika Kupera (Frede-
rick Cooper) i En Lore Stoler (Ann Laura Stoler) da „u koncepcijama
evropske istorije od kraja XVIII veka ’nacionalna država’ zauzima suviše
mnogo mesta, a ’imperija’ veoma malo“1. Danas naučnici, shvatajući ključ-
nu ulogu imperija u istoriji, rasuđuju o njima kao složenim, nejednoznačnim
pojavama koje su ostavile ne samo negativno, već i pozitivno nasleđe, te na
njih gledaju više s respektom, nego s osudom.
Međusobni odnos imperije i nacije-države predstavlja jedan od aspekata
paradoksa odnosa imperija i modernih država uopšte. Stvar je u tome što
projekat nacije-države sa njegovim stremljenjem kulturnoj i jezičkoj homo-
genizaciji stanovništva takođe sazreva u okviru imperija. Francuska, kao
uzorni primer nacije-države, bila je jezgro imperije. Štaviše, ona je prešla put
gušenja lokalnih kultura i jezika u svom kontinentalnom šestougaoniku, da
1 Videti: Tensions of Empire: Colonial Cultures in a Bourgeois World, (Edited by Fre-
derick Cooper and Ann Laura Stoler), University of California Press, 1997. – Prim.
prev.
246 bi nametnula dominirajuću kulturu i jezik centralne, pariske oblasti (Île-de-

France). Pri tom, taj projekat je formulisan u vreme vladavine Napoleona I
koji je, od francuskih kraljeva nasleđenu, teritoriju šestougaonika smatrao
osnovom buduće panevropske imperije. U mnogome osobene, ali po nizu
pokazatelja slične projekte izgradnje nacije u jezgru imperija vidimo na Bri-
tanskim ostrvima i u Španiji. To se odnosi i na većinu kontinentalnih imperi-
ja, mada je u njima izdvajanje jezgra koje je trebalo da postane centar izgrad-
nje nacije bilo mnogo složeniji zadatak. U imperiji Romanovih projekat stva-
ranja ruske nacije formulisan je između tridesetih i šezdesetih godina XIX
veka i uključivao je Velikoruse, Beloruse, Maloruse i Finsko-ugarske narode
Povoložja. Zbog niza razloga u Habzburškoj imperiji nije formulisan proje-
kat izgradnje austrijske nacije, ali je posle zaključivanja ustavne nagodbe o
stvaranju dvojne monarhije (1867) veoma energično ostvarivan mađarski
plan izgradnje nacije u „Krunskoj zemlji Sv. Štefana“ (Transleithanien).
Uspesi imperije pomagali su formiranje nacije, tj. manje već postojeće
nacionalne države stvarale su imperije, koliko su imperije stvarale nacije-dr-
žave. Nije slučajno španski projekat izgradnje nacije zapao u duboku krizu
na prelazu XIX i XX veka upravo u vezi sa gubitkom imperijalnog statusa,
a u drugoj polovini prošlog veka to se iz istih razloga dogodilo s britanskim
i, delimično, francuskim projektima. Proces formiranja ruske nacije takođe
je preživeo ozbiljne krize – s početka, kao rezultat Prvog svetskog rata i Re-
volucije, a zatim kao posledica raspada Sovjetskog Saveza.
Na taj način, može se govoriti o dvema principijelno različitim paradig-
mama izgradnje nacije-države. Izvorni zapadnoevropski projekat ostvarivao
se u centru imperija i nije bio usmeren ka njihovom rušenju. Modeli moder-
nih nacija-država postale su upravo Velika Britanija i Francuska. Izgradnja
nacija u jezgru imperija u velikoj meri je potisnula periferne projekte nacio-
nalne izgradnje koji su se s novom snagom ispoljili već u XX veku u Kata-
loniji, Baskiji, Škotskoj itd. (Slični projekti u Francuskoj – bretonski, pro-
vansalski – ’istrošeni’ su).
Početkom prošlog veka u istočnoj Evropi uspesi nacionalnih projekata
koji su se opirali imperijama bili su skromniji, pošto su države tog regiona
izgubile Prvi svetski rat. Posle okončanja rata tu su ostvareni periferni pro-
jekti nacionalne izgradnje koji su razorili imperijalnu strukturu. Etnički mo-
tiv u tim nacionalnim pokretima bio je snažnije naglašen nego u onim koji
su se ostvarivali u imperijalnim centrima. Ipak, ovi periferni projekti u mno-
go čemu nisu bili samo negacija imperije, nego i plodovi imperijalne poli-
tike. Tako su Bugarska, Rumunija i Srbija dobile nezavisnost još pre velikog
rata usled kompromisa hrišćanskih imperija oko pitanja kontrole nad peri-
ferijama smanjujuće Otomanske imperije. Letonija, Litvanija, Poljska, Ukra-
jina i Estonija nastale su (na duže ili kraće vreme) kao plod suparništva
evropskih imperija u Prvom svetskom ratu i podržavanja perifernog nacio- 247

nalizma u taboru protivnika. Ovo suparništvo uklonilo je ranije postojeća
ograničenja kojih su se imperije, deleći Poljsko-Litvansku državnu zajedni-
cu, pridržavale kada je bilo reči o korišćenju karte nacionalizma u međusob-
nim sukobima. Na taj način, u izgradnji nacija i nacija-država imperije nisu
bile samo pozadina ili smetnja – u stvarnosti, one su bile važan, ako ne i
glavni, učesnik tog procesa.
Evolucija imperija i njihovo usvajanje novih metoda upravljanja i kon-
trole nad stanovništvom imale su i mnoge druge aspekte. Rečju, imperije su
se menjale, postajući veoma različite u odnosu na tradicionalne obrasce. U
dvadesetom veku, a posebno posle Drugog svetskog rata, pravac te evoluci-
je radikalno je izmenjen. Prethodna dva veka imperije su težile da u znatnoj
meri zamene indirektne forme vladavine (indirect rule – koje Čarls Tili smatra
rodnom karakteristikom imperija)2 formama direktne vladavine i metodama
kontrole koje karakterišu modernu državu. Sada su metode indirektne kon-
trole nad periferijom ponovo izbile u prvi plan. Takozvane „narodne demo-
kratije“ istočne Evrope nisu bile deo Sovjetskog Saveza, ali su svakako bile
deo „imperije Kremlja“. Takav oblik vladavine uopšte nije nov. Majkl Dojl
(Michael Doyle), autor važnog teorijskog rada o imperijama3, smatra da je
Atina imala ulogu imperijalnog centra u savezu grčkih polisa. Formalno, oni
su bili nezavisni, ali Atina je mogla dovoljno efektivno da kontroliše ne sa-
mo njihovu spoljnu politiku već, u izvesnom stepenu, i unutrašnju politiku.
Slučajevi kada su antička Atina, posleratna komunistička Moskva ili savre-
mene SAD bili prinuđeni da pribegavaju direktnoj vojnoj intervenciji da bi
zadržale svoju kontrolu nisu bili toliko apoteoze njihove moći, koliko neu-
spesi uobičajene politike indirektne kontrole. Može se reći da je krajem XX
veka Sovjetski Savez postao anahron i da je njegov raspad kao imperije za-
snovane na direktnoj kontroli centra nad periferijom bio zakonomeran.
Istoričari poslednjih godina sve više pažnje posvećuju pojmu „imperi-
jalna vlast“. On je širi i elastičniji od pojma „imperije“ jer obuhvata različite
primere neravnopravnih odnosa centra i periferija – kako u slučajevima for-
malne uključenosti u imperiju, tako i u slučajevima očuvanja državne „neza-
visnosti“. Između ostalog, reč „imperium“ izvorno je označavala suverenu
vlast na nekoj teritoriji. U tom smislu, plodotvorno je poređenje postimpe-
rijalnih problema Rusije sa iskustvom upravo onih zemalja koje takođe ima-
ju tradiciju imperijalnih metropola i odgovarajuće koncepcije suvereniteta.
2 Videti: Charles Tilly, „How Empires End?“, After Empire: Multiethnic Societies
and Nation-Building the Soviet Union and Russian, Ottoman, and Habsburg Empires. (Edited
by Karen Barkey and Mark von Hagen), Westview Press, 1997. – Prim. prev.
3 Videti: Michael W. Doyle, Empires, Ithaca, New York: Cornell University
Press, 1986. – Prim. prev.

248 Sama činjenica da je Rusija bila imperija ne objašnjava one teškoće koje je
ona imala i ima sa ostvarenjem modernizacije i demokratizacije, a napušta-
nje imperijalne prošlosti, mada stvara nove mogućnosti za rešavanje tih za-
dataka, uopšte još ne garantuje uspeh. Imperijalna uloga Rusije, sama po se-
bi, takođe ne fiksira niti njen lik „krivca“, niti „dobročinitelja“ u odnosima
sa susedima.
Sovjetski Savez kao imperija

Prošlo je više od petnaest godina od nestanka Sovjetskog Saveza. Uprkos
tome, primeri ozbiljnog promišljanja sovjetskog iskustva nacionalne politi-
ke nisu brojni. Možda je distanca još suviše mala, a suviše mnogo sovjet-
skog nasleđa u toj oblasti još ostaje deo savremenog života.
U celini, jedno od važnijih dostignuća savremene istoriografske analize
perioda prvih decenija dvadesetog veka povezano je sa prevladavanjem
hipnotičkog uticaja 1917. godine kao granice posle koje počinje „druga
istorija“. Piter Holkvist (Peter Holquist) je u studiji o mehanizmima kontro-
le društvenih stavova koje je koristio boljševički režim ubedljivo demonstri-
rao plodotvornost takvog pristupa.4 On je pokazao da u razumevanju dina-
mike promene politike države prema kontroli raspoloženja masa uobičaje-
no poređenje 1913. i 1920. godine (s pretpostavljenim kardinalnim rezom u
1917. godini), nije sasvim odgovarajući pristup. Jer, od početka Prvog svet-
skog rata u svim zaraćenim zemljama ispoljavao se porast interesovanja dr-
žave za stavove društva (kao i povećanje aparata koji je pozvan da se time
bavi), te to uopšte nije bio specifično ruski rezultat boljševičke revolucije.
Takav pristup primenljiv je na mnoge druge aspekte istorije Rusije s
početka XX veka. On omogućava da se pokaže u kojoj meri su moderne
tendencije kasnog imperijalnog perioda našle svoje produženje, makar u ve-
oma izmenjenim formama, u sovjetskoj politici. Na paradoksalan način,
upravo u razmatranju imperijalne problematike i nacionalnog pitanja ten-
dencija isticanja ne samo elemenata kontinuiteta već i odsustva principijel-
nih razlika između imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza ima dugu tradi-
ciju u „nacionalnim“, pre svega, emigrantskim istoriografijama.
Među istoričarima već je formiran sasvim čvrst konsenzus u pogledu
ocene da su godine Prvog svetskog rata veoma osnažile značaj etničkog fak-
tora u istočnoj i centralnoj Evropi. Boljševici su se nužno morali baviti tim
nasleđem, kao i rezultatima nacionalnih pokreta na periferijama imperije u
4 Videti: Peter Holquist, „’Information is the Alfa and Omega of our Work’:
Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context“, Journal of Modern History,

Vol. 69: 415–450. – Prim. prev.
završnoj fazi rata i prvim posleratnim godinama. Takođe, ne podleže sum- 249
nji da su mnogi eksperti koje je sovjetska vlast uključila u razradu različitih
aspekata nacionalne politike profesionalno formirani tokom predrevolucio-
narnog perioda. Ulozi takvih eksperata-etnografa u formulisanju sovjetske
nacionalne politike velikim delom posvećena je nedavno objavljena knjiga
Frensin Herš (Francine Hirsch), Imperija nacija. Etnografsko znanje i stvaranje
Sovjetskog Saveza.5 Iako ovo istraživanje sadrži mnogo vrednih informacija,
važno je istaći konceptualnu slabost ove knjige koja nam može poslužiti kao
upadljiv primer naznačene tendencije ka preuveličavanju uloge nasleđa Ro-
manovih u sovjetskoj politici. Govoreći o „evolucionističkom“ shvatanju
nacije „imperijalnih etnografa“, o sličnosti Sovjetskog Saveza s drugim mo-
dernizujućim imperijama, te o nepostojanju elemenata „pozitivne diskrimi-
nacije“ u sovjetskoj politici dvadesetih godina prema nacionalnostima koje
su ranije bile ugnjetavane na račun Rusa, Frensin Herš polemiše sa knjigom
Teri Martina (Terry Martin)6. On pak Sovjetski Savez opisuje kao novi oblik
imperije, a sovjetsku nacionalnu politiku kao radikalni raskid s politikom
Romanovih. Martinova pozicija čini mi se mnogo ubedljivija jer je u njoj,
potpunije nego bilo gde drugde, poređenjem s politikom imperije Romano-
vih izražena principijelna originalnost pristupa boljševika nacionalnoj pro-
blematici. U knjizi Imperija afirmativne akcije Martin na osnovu različitih izvo-
ra prati evoluciju politike sovjetske vlasti u dvadesetim godinama, tj. u dece-
niji koja obuhvata formiranje SSSR i politiku koja je dobila opšti naziv „ko-
renizacija“.
Uporedo sa solidnom analizom onoga „kako je bilo“, Martin predlaže
interesantna i povremeno veoma radikalna teorijska razmišljanja o tome
„šta je to bilo“. On izdvaja četiri ključne ideološke pretpostavke koje su bi-
le u osnovi sovjetske nacionalne politike. U trenutku osvajanja vlasti među
boljševicima je već postojala saglasnost o tome da je nacionalizam veoma
opasna mobilizujuća ideologija koja može da formira nadklasno jedinstvo u
borbi za nacionalne ciljeve. Iskustvo građanskog rata još ih je više ubedilo u
to da je nacionalizam glavni konkurent njihovoj mobilizujućoj ideologiji ko-
ja se obraćala klasama. Sledstveno tome, jednostavni zaključak koji je for-
mulisao Georgij Pjatakov, svodio se na to da nacionalizam mora biti progla-
šen apsolutnim neprijateljem, te da je neophodno voditi beskompromisnu
borbu protiv njega. Ipak, Lenjin i Staljin su predložili drugačiju taktiku. Ako
5 Videti: Francine Hirsch, Empire of Nations. Ethnographic Knowledge and the Ma-
king of the Soviet Union. Ithaca and London: Cornell University Press, 2005. – Prim.
prev.
6 Videti: Martin Terry. The Affirmative Action Empire: Nations and Nationalism in
the Soviet Union, 1923–1939. Ithaca: Cornell University Press, 2001. – Prim. prev.
250 sovjetska vlast dopusti nacionalne forme, tj. ako u određenom stepenu za-
dovolji zahteve nacionalizma, onda ona može da razbije nadklasno jedin-
stvo nacionalnih pokreta, neutrališe privlačnost nacionalističkih parola i, na
taj način, stvori bolje uslove za pojavu klasnih protivrečnosti i prihvatanje
boljševičke ideologije. Takođe, u okviru takve politike bilo je moguće insi-
stirati na principijelno novoj, neimperijalnoj prirodi političke tvorevine koja
je ponikla na razvalinama Ruske imperije. Boljševici su oštroumno smatrali
da žig imperije u dvadesetom veku može imati negativne posledice za so-
vjetsku vlast.
U nastavku, Martin analizira boljševičku koncepciju modernizacije.
Boljševici su smatrali da nacije nastaju u vreme kapitalističkog razvoja i da
predstavljaju istorijski prolaznu pojavu. Nacionalnu svest su smatrali nu-
žnom fazom u razvoju društva, fazom koju svi narodi moraju da prevlada-
ju na putu ka internacionalizmu. Buduće jedinstvo svih nacija moguće je
samo kroz potpuno oslobođenje ugnjetenih naroda. Kako iskustvo
Austrougarske, tako i snaga nacionalnih pokreta posle sloma Ruske impe-
rije, ubedili su boljševike da je nacionalna konsolidacija neminovna i pod
socijalizmom. Staljin se pozivao upravo na iskustvo Mađarske u kojoj su
gradovi koji su u XIX veku u većini bili nemački, postali mađarski, dokazu-
jući neizbežnost ukrajinizacije i belorusizacije pretežno ruskih gradova u
tim sovjetskim republikama. U istočnim oblastima Sovjetskog Saveza, u
kojima je nacionalizam bio mnogo slabiji, nacionalna izgradnja se proglaša-
vala delom socijalističke modernizacije i smatrana je ne ustupkom, već de-
lom pozitivnog programa.
Treća pretpostavka boljševičkog pristupa nacionalnom pitanju bila je
ubeđenje da je nacionalizam neruskih naroda prvenstveno nastao kao reak-
cija na ugnjetavanje carističkog režima, te da predstavlja izraz njihovog ne-
poverenja prema Velikorusima. Lenjin je smatrao da je nužno razlikovati
nacionalizam ugnjetenih i ugnjetačkih nacija iz čega je, sasvim u duhu anti-
kolonijalnog diskursa, izveo tezu da, u poređenju s nacionalizmom ugnjete-
nih nacija, najveća opasnosti preti od „velikoruskog šovinizma“. Staljin je
predložio razradu tog principa ističući da su gruzijski i neki drugi nacionali-
zmi takođe potčinjavali i eksploatisali slabije narode. Svoje napade na veli-
koruski šovinizam on je stalno dopunjavao upozorenjima o opasnosti, ma-
kar i manjoj, od lokalnih nacionalizama.
Četvrti važan faktor u planiranju sovjetske nacionalne politike bila je
njena povezanost sa spoljnom politikom. Teri Martin, sledeći ukrajinskog
boljševika Nikolaja Skripnika, nazvao je „pijemontskim principom“ uvere-
nje da će politika pozitivne diskriminacije prema etničkim grupama koje su
podeljene zapadnom granicom SSSR (pre svega, reč je o Ukrajincima, Belo-
rusima, a takođe i Poljacima, Fincima i Jevrejima) na stranu Sovjetskog Sa-
veza privući njihove sunarodnike van sovjetskih granica. To bi, s druge stra- 251
ne, povećalo mogućnost uticaja Moskve na njene zapadne susede. Takođe,
pozivi na ustanak ugnjetenih naroda Istoka praćeni su oslanjanjem na so-
vjetsku politiku pozitivnog delovanja prema istočnim narodima u SSSR.
Stvarajući teritorijalne jedinice na osnovu nacionalnog kriterijuma so-
vjetska vlast je odbacivala austro-marksistički princip individualne kulturne
autonomije, a takođe, ometala proces asimilacije disperzivno naseljenih et-
ničkih grupa. Umesto toga, već sredinom dvadesetih godina nacionalno-
teritorijalni sistem bio je proširen „naniže“ – sve do nacionalnih okruga,
seoskih sovjeta i kolhoza, što je rezultovalo „nicanjem grandiozne pirami-
de nacionalnih sovjeta na hiljadama nacionalnih teritorija“. Martin ističe da
ta politika nije predviđala istinsku federalizaciju. Iako su formalno i Ruska
socijalistička republika i Sovjetski Savez bili federacije, realna vlast uvek je
bila koncentrisana u centru. Sovjetski „federalizam“ nije značio podelu i
prenošenje političke i ekonomske moći na federalne jedinice. Važan mo-
menat u razvoju sovjetske nacionalne politike bilo je zatvaranje istočnih
perifernih predela za rusku poljoprivrednu kolonizaciju koja je aktivno raz-
vijana pre Revolucije. U nizu slučajeva, na Kavkazu, Kazahstranu i u Sred-
njoj Aziji, pod parolom dekolonizacije sprovođeno je iseljavanje sloven-
skog stanovništva.
Martin je predložio da se sovjetska nacionalna politika nazove „interna-
cionalističkim nacionalizmom“ ili „pozitivnim delovanjem“ (affirmative ac-
tion), tj. politikom pozitivne diskriminacije koja se primenjuje prema ranije
ugnjetenim grupama stanovništva. U suštini, boljševici su preuzeli vođstvo
u rešavanju nacionalnih zadataka karakterističnih za sve etape u razvoju na-
cionalnih pokreta. Oni su stvarali nacionalne elite tamo gde ih nije bilo ili
gde su bile slabe; širili su u masama i podržavali različite forme nacionalne
kulture i identiteta tamo gde je taj zadatak bio na dnevnom redu. Oni su
potpomagali teritorijalizaciju etniciteta i na različitim nivoima stvarali nacio-
nalne tvorevine. Na kraju, oni su u tim nacionalnim tvorevinama, uzdiza-
njem novih nacionalnih elita i nametanjem novih službenih jezika, rešavali
neke zadatke koji su karakteristični za nacionalne ili nacionalizujuće države.
Neutralnost u odnosu na nacionalna pitanja koja je predstavljala princip
boljševika pre Revolucije sada je odbačena, a posebna pažnja usmeravana je
upravo ka „pozitivnom delovanju“ – sve do odlučnog neprijateljstva čak i
prema dobrovoljnoj asimilaciji.
Boljševička politika „pozitivnog delovanja“ ili pozitivne diskriminacije
neruskih naroda nužno je pretpostavljala vršenje izvesnog pritiska na rusko
stanovništvo, kao i spremnost Rusa da se žrtvuju radi interesa drugih nacio-
nalnosti. Takva politika očitovala se tokom nacionalnog razgraničavanja, pri
određivanju granica saveznih republika (posebno su u tom pogledu karakte-
252 ristične nove istočne granice Belorusije). Njen odraz vidimo u odricanju od
prava na nacionalnu autonomiju u predelima saveznih republika u kojima
žive kompaktne grupe ruskog stanovništva (to pravo su Rusi dobili u nekim
od republika samo 1926. godine), ili od prava proporcionalnog predstavlja-
nja u strukturama vlasti autonomnih republika. Pri tom, ruska kultura je
osuđivana kao buržoasko-plemićka, imperijalna kultura ugnjetača.
Predloženo određenje Sovjetskog Saveza kao „imperije pozitivnog de-
lovanja“ predstavlja pokušaj nalaženja novog termina za označavanje speci-
fičnog, ranije nepostojećeg tipa političke organizacije. U najvećoj meri cen-
tralizovana država koja je težila mešanju u sve sfere života i koristila eks-
tremne oblike nasilja, bila je formalno strukturirana kao federacija suvere-
nih nacija. Ta država koja je ponikla kao naslednik Ruske imperije, ponovo
je osvojila većinu njoj pripadajućih perifernih oblasti, ali je zatim otpočela
da jača neruske nacionalnosti i da ih stvara i tamo gde one, u suštini, nisu ni
postojale. Prema Teriju Martinu, pojam „imperija pozitivnog delovanja“
treba da istakne originalnost sovjetske nacionalne politike upoređene sa ko-
lonijalizmom i imperijalizmom prošlosti, kao i različitost Sovjetskog Saveza
u odnosu na imperije Novog doba, uključujući i imperiju Romanovih. Pro-
jekat opšteruske nacije koji je činio noseći deo konstrukcije ruskog naciona-
lizma u imperiji Romanovih bio je jednostavno odbačen, mnoga njegova
dostignuća bila su svesno demontirana, a ukrajinska i beloruska nacija su in-
stitucionalizovane kao odvojene nacije sa sopstvenim teritorijama.
Istraživanja sovjetske nacionalne politike u Rusiji su još na samom po-
četku. Možda su, samo deportacije – taj tako tragičan element te politike –
istražene dovoljno podrobno. Uloga nacionalnog faktora u represijama tek
zahteva pažljivije istraživanje. Bez sumnje, taj faktor bio je veoma važan, a u
nekim slučajevima staljinski teror je sigurno dobijao formu genocida. Tako,
na primer, od sto trideset hiljada sovjetskih građana poljskog porekla uhap-
šenih u Lenjingradu 1937. godine (hapšeni upravo i samo zato što su Polja-
ci), više od sto deset hiljada ih je streljano tokom nekoliko meseci. Zanimlji-
vo je primetiti da insistirajući na priznanju ubistva poljskih oficira u Katinu,
Mednom i drugim mestima 1940. godine kao aktu genocida (što je, u naj-
manju meru, sporna kvalifikacija tog zločina), poljski aktivisti „istorijske po-
litike“ mnogo manje pažnje posvećuju potpuno nespornom aktu genocida
Poljaka iz 1937. godine. Poslednjih godina, isticana je važnost nacionalnog
faktora u brojnim raspravama povodom istorije kolektivizacije i gladi
1932–1933. godine. Istoričari ozbiljno raspravljaju o njegovom značenju,
uključujući i pitanje koliko je on bio značajan pri donošenju odluka u Mo-
skvi. Nažalost, radovi nekih ruskih autora koji pokušavaju da učestvuju u
toj diskusiji imaju karakter otvorene „narudžbine“ i ne mogu izdržati profe-
sionalnu kritiku. Međutim, za nas same i za naše odnose sa susedima, veo-
ma je važno pažljivo izučavanje i produbljeno društveno shvatanje represiv- 253

nosti ruske i – u neizmerno većem stepenu – sovjetske imperije, uključujući
i sferu nacionalne politike.
Politika prošlosti
Savremeni mentalitet i istorijsko pamćenje Rusa imaju (ili su bar do nedav-
no imali) jednu, u krajnjoj liniji, veoma suštinsku razliku u odnosu na men-
talitet i istorijsko pamćenje njihovih suseda – kako onih koji danas žive u
nezavisnim državama, tako i građana Rusije. U eseju „O bedi malih istočno-
evropskih država“ mađarski mislilac Ištvan Bibo (István Bibó)7 istakao je
posebnu psihološku crtu naroda tog regiona – egzistencijalni strah koji se
doživljava na kolektivnom nivou, pred licem realne ili zamišljene opasnosti
od propasti nacionalne zajednice kao posledice nepostojanja državne samo-
stalnosti, asimilacije, deportacije ili genocida. Početno, ta vrsta straha bila je
povezana sa Turcima, zatim sa Nemcima, u nekim slučajevima sa Poljacima,
a kasnije sa Rusijom. Posle Drugog svetskog rata Nemačka nije tretirana
kao neposredna opasnost, a Turska ni mnogo ranije. Taj egzistencijalni
strah, nadahnut vekovima neizvesnog, često katastrofičnog razvoja, posled-
njih pola veka bio je koncentrisan na Sovjetski Savez, da bi posle 1991. go-
dine, prenesen na savremenu Rusiju.
Do poslednjih godina, za Ruse nije bio karakterističan motiv etničke
viktimizacije. Oni su se uvek osećali žrtvama ugnjetavanja, ali od strane dr-
žave koju nisu shvatali kao etnički tuđu. Fenomen o kojem je govorio Bibo,
Rusima je u izvesnom stepenu psihološki stran, te stoga, nerazumljiv. Ko-
lektivne egzistencijalne strahove teško je ubrojati u karakteristike zdravog
psihičkog stanja, pa mi ne bi trebalo da gajimo psihologiju tvrđave pod op-
sadom ili osećanja straha za samo postojanje ruske (kako etničke, tako i po-
litičke) nacije – psihologiju koju nam poslednjih godina tako uporno name-
ću neki naši publicisti.
U mnogim susednim državama postoje političke snage koje potpuno
svesno teže da istoriju pretvore u oruđe političke borbe (u Poljskoj su za tu
tendenciju smislili poseban termin – istorijska politika). U međunarodnim
odnosima ove snage streme da za neku državu, pre svega Rusiju, fiksiraju
ulogu „krivca“, a za svoju zemlju – ulogu „žrtve“ – računajući da će tako
steći izvesnu moralnu prednost. Zahtevajući od Rusije pokajanje i nadokna-
de za realne i fiktivne grehe, opisujući je kao neizlečivo agresivnu imperijal-
nu državu i stvarajući predstavu Rusije kao konstituirajućeg i neprijatelj-
7 Videti: Ištvan Bibo, Beda malih istočnoevropskih država, Novi Sad: IK Zorana
Stojanovića, 1996. – Prim. prev.

254 skog ’Drugog’ – pobornici „istorijske politike“ našu zemlju smatraju po-
godnim instrumentom za formiranje sopstvenog nacionalnog identiteta. Taj
instrument takođe deluje efikasno u borbi s političkim oponentima, u mar-
ginalizaciji nekih grupa stanovništva, uključujući i rusku manjinu ako tamo
postoji.
Nemoguće je sporazumeti se sa onima koji svesno koriste „istorijsku
politiku“ za ostvarenje sopstvenih ciljeva. Ali, to ne znači da saznanje sop-
stvenih istorijskih grehova, njihovo javno razmatranje i priznavanje, ide, ka-
ko se to trude da nas uvere mnogobrojni ruski publicisti i političari, „u ko-
rist neprijatelja Rusije“. Stvar je u tome da u svim zemljama sveta postoji
mnoštvo ljudi koji uopšte ne teže pretvaranju istorije u instrument neprija-
teljstva. Oni se sećaju trauma prošlosti, ali su spremni za pomirenje. U od-
nosima sa Rusima ništa ih više ne vređa od odsustva našeg znanja i razume-
vanja tamnih strana prošlosti. Nesposobnost da se razumeju strahovi suse-
da, da se zamislimo o ozbiljnosti uzroka tih strahova, ne može se smatrati
vrlinom – naročito u slučaju nacije kojoj je veoma nužno kritičko osmišlja-
vanje sopstvene istorije, uključujući i istorije odnosa s drugim narodima.
Upravo sa time je, u velikoj meri, povezana kriza razumevanja i poverenja
koja karakteriše odnose savremene Rusije sa susedima. Svakoj od strana tek
predstoji da prođe svoj deo puta u prevladavanju te krize. Rusima, između
ostalog, predstoji potpunije osmišljavanje represivnosti imperija čiji su oni,
kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu, naslednici. S druge strane,
našim susedima predstoji da shvate kako su i Rusi često bili žrtve imperija
koje su izgrađene zahvaljujući iskorišćavanju njihovih snaga, trpljenja i tale-
nata. Takođe, da nasleđe imperija, uporedo sa traumama i tragedijama, sadr-
ži i mnogo toga drugog.
U samoj Rusiji možemo posmatrati oštru borbu oko interpretacije
istorije. Među temama koje figuriraju u društvenim diskusijama jeste i tema
tobože nepromenjivih i trajnih, suštinskih karakteristika ruske istorije. Na
primer, dugotrajna imperijalna tradicija tumači se, zajedno sa despoti-
zmom, kao iznova obnavljano svojstvo ruske vlasti. Istorija Rusije predsta-
vlja se kao potpuno jedinstveni i, u suštini, bezizlazni niz reinkarnacija te
despotske vlasti. Zemlja se kreće u začaranom krugu iz koga je izlaz ili ne-
moguć, ili vodi u pravcu radikalne borbe s državom, kroz revoluciju koja iz
osnova ruši stari svet. Tu tradiciju možemo prepoznati u boljševičkom po-
gledu na istoriju, a njene verzije se do danas sreću i u sredini koja sebe opi-
suje kao liberalnu – razlika je samo u tome što je u boljševičkoj verziji Ok-
tobarska revolucija označavala izlazak iz tog kruga, a u liberalnoj verziji –
njegovo produžavanje i produbljivanje. Iste te karakteristike ruske istorije
apologeti imperije smatraju zalogom njenog povratka na „pravi“ put: „Ru-
sija može biti samo imperija, ili je uopšte neće biti“; „Bez imperijalne misi-
je ruski narod se muči besmislenošću svog postojanja“. Sa tim je povezan i 255

drugi karakteristični motiv naših debata – binarne opozicije: loša država i
dobra inteligencija (ili, obratno), loši nacionalisti i dobra centralna vlast (ili,
obratno) itd.
Još jedna tema često se sreće u savremenim diskusijama – težnja ka
„normalizaciji“ istorije Rusije. Govoreći o tradicionalnoj i savremenoj borbi
između težnje ka „normalizaciji“ ruske istorije i nastojanja da se ona razma-
tra kao jedinstvena istorija na koju se ne mogu primeniti kategorije nastale
pretežno na osnovu zapadnoevropskog iskustva, Marija Todorova tačno
primećuje da je sadržaj te polemike pre politički, nego naučni.8 Sa stanovi-
šta nauke, izbor u korist bilo koje od tih tendencija praćen je gubitkom: ili
„semiotičkom nejednakošću“ pri izboru uopštavajuće paradigme, ili napu-
štanjem komparativnog pristupa u korist isticanja „unikalnosti“. Istoričari
se stalno vraćaju izboru između tih strategija, svaki put iznova procenjujući
njihove prednosti i nedostatke.
Rusija je dugo vremena (ne decenijama, već vekovima) bila objekt dis-
kursa ne prosto Drugog, već, kako taj pojam definiše Iver Nojman, „tuđeg
i opasnog, konstituišućeg Drugog“9. Strana istoriografija je veoma aktivno
korišćena za opsluživanje tog diskursa. U onoj meri u kojoj to savremena
tendencija ka „normalizaciji“ istorije Ruske imperije označava dekonstruk-
ciju tendenciozne, negativne „unikalnosti“, ona zaslužuje svaku podršku.
Istovremeno, metodološki osmišljena istraživanja koja na ovaj ili onaj način
akcentuju specifičnost ruske istorije apsolutno su legitimni deo istoriografi-
je, bez obzira na to da li su delo domaćih ili stranih istoričara. To je, doda-
jem, normalno jer je „normalna istoriografija“ – pluralistička istoriografija.
Ali, ako ova dilema između „normalizacije“ i „unikalizacije“ odražava
politiku, onda se izbor pravi izvan granica nauke. Todorova je poredila sa-
vremene debate o ruskoj istoriji sa nedavnim diskusijama o „posebnom ne-
mačkom putu“ (Sondreweg). Pristup koji je istoriju Nemačke razmatrao kao
otklon od evropskog modela razvoja bio je aktuelan sve dok se ona nije
uključila u zajedničke evropske strukture. Sada se te iste osobenosti tumače
kao jedna od verzija evropske istorije, akcenat se stavlja na zajedničke ka-
rakteristike, pa se i istorijski razvoj Nemačke, na taj način, „normalizuje“.
Isti takav mehanizam deluje i na primeru Rusije: problem „unikalnosti“ nje-
ne istorije ostaće aktuelan (tačnije, politički aktuelan) sve dok se ne definiše
8Videti: Maria Todorova, „Does Russian Orientalism Have a Russian Soul? A

Contribution to the Debate between Nathaniel Knight and Adeeb Khalid“, Kritika,
Bloomington, 2000, Vol. 1, 4:.717–727. – Prim. prev.
9 Videti: Iver Neumann, Uses of the Other. The ‘East’ in European Identity Forma-
tion Minneapolis, MN: University of Minnesota Press. – Prim. prev.

256 mesto Rusije u evropskim i svetskim strukturama. Ovo je tačno i u velikoj

meri pravovremeno opažanje Marije Todorove jer mi sada možemo videti
promenu političkog konteksta i uticaj tog faktora na naučni diskurs istorije
Rusije. Postoji velika opasnost od uplitanja u neproduktivne diskusije o gra-
nicama „evropskog modela“ istorijskog razvitka. Danas se i u samoj Evrop-
skoj uniji kao i na njenim periferijama, razmišljanja o istoriji nekog regiona
ili nacije (kao „evropske“ ili „neevropske“) otvoreno koriste kao argument
u debatama da li su taj region ili ta nacija dostojni da budu članovi ujedinje-
ne Evrope. Diskusija koja bi bila usmerena ka širenju naših predstava o
evropskom modelu (u stvari – mnogolikih i veoma različitih modela) istorij-
skog razvoja bila bi veoma korisna, ali taj put vodi još jednom ponavljanju
konflikta istorije i politike. Danas je očigledno formiranje istorijskog mita o
evropskom jedinstvu, mita koji opslužuje Evropsku uniju.
Na putu ka „normalizaciji“ istorije Rusije vrebaju nas i druge, još opa-
snije zamke. Takva normalizacija se može ostvarivati, kao u slučaju Nemač-
ke, isticanjem jednih i retuširanjem drugih sižea i aspekata istorije. U tom
slučaju, „normalizacija“ se pokazuje istom takvom žrtvom naučnosti radi
politike, kakva je bila i pređašnja „unikalizacija“. Normalizacija nemačke
istorije, svakako u normativnom nemačkom diskursu, nipošto ne pretposta-
vlja napuštanje priznanja o izuzetnosti nacističkih zločina, već nacistički pe-
riod tumači upravo kao propast i narušavanje mnogovekovne nemačke
istorije, a ne, kako su to pisali nemački liberali pedesetih i šezdesetih godina,
kao njen logički rezultat. Kod nas je već danas vidljiva tendencija da se teror
od 1920. do 1950. godine interpretira ne kao propast, već kao norma, kao
nužni element ubrzane modernizacije zaostale poljoprivredne zemlje. U
okviru takve logike ukida se neophodnost izricanja moralne ocene stravič-
nih događaja iz prošlosti. Aleksandar Filipov, autor nedavno objavljenog
udžbenika novije istorije Rusije, istakao je u jednom intervjuu kako se on
nije trudio da moralno sudi o događajima koje izlaže, već da ih razume. Kao
profesionalni istoričar, saglasan sam s tim da je zadatak istoričara upravo ta-
kav. Ali, s jednom važnom ogradom. Istoričar se odriče moralnih sudova i u
svojim monografijama i studijama teži razumevanju događaja iz prošlosti, a
kod autora udžbenika slična strategija previše očigledno ukazuje ili na pot-
puno nepoznavanje „zakona žanra“ ili, govoreći ublaženo, na lukavstvo.
Profesionalna istoriografija nastala je početkom XIX veka upravo kao
deo poduhvata izgradnje nacija i umnogome takva i ostaje. Zato je u dana-
šnjoj Rusiji pažnja koju vlast, otvoreno zabrinuta problemom nacionalne
konsolidacije, pokazuje prema udžbenicima istorije i, šire, istorijskom pam-
ćenju društva – sasvim razumljiva stvar. Ali, čitava stvar je u tome kako se
ta pažnja manifestuje. Očigledna je tendencija ka konstruisanju „slavne pro-
šlosti“, ali to ne može da izbegne nijedan nacionalni istorijski narativ. Pita-
nje je samo koga prvenstveno vaspitavamo – vojnika ili građanina? Nacija 257
kao zajednica građana ne formira se samo na sećanjima o slavnim delima
već i na uviđanju grešaka i zločina prošlosti. Osmišljavanje tragedije Rusije
u dvadesetom veku može imati konstruktivnu ulogu ako pomogne da se
shvate vrednosti ličnih prava i sloboda, vrednosti nacionalne zajednice i ži-
vota pojedinačnog čoveka. U tom kontekstu, ostaje nejasno šta je značila
prošlogodišnja poseta predsednika Putina Butovskom poligonu10 – početak
tradicije učešća najvišeg predstavnika države u pomenu žrtvama boljševič-
kog terora ili samo jednu epizodu predizborne kampanje? Državna politika
prema tom ključnom pitanju istorijske svesti društva do danas nije jasna.
Uopšteno, istorija ne daje proste odgovore na probleme savremenog
života, kao što i ne određuje sve u budućem razvoju. Ipak, ona ostavlja
mnoga važna pitanja otvorenim, nad kojima se moramo zamisliti. Kako da
se naučimo da cenimo državu, a da ne upadamo u vazalstvo i pokornost?
Kako da se naučimo društvenom, građanskom aktivizmu i prevladamo sa-
moživi individualizam za koji nas je vaspitao sovjetski komunizam i postso-
vjetska epoha divljeg kapitalizma? Kako da sjedinimo strpljivost i delovanje,
jer je kod nas često tako da onaj ko je strpljiv – nije aktivan, a onaj ko je de-
latan – često nije strpljiv? Na ta pitanja nema jednostavnih odgovora, ali sa-
mo razmišljanje o njima na istorijskom materijalu moglo bi da bude veoma
plodotvorno.
S ruskog preveo Milan Subotić
10 Butovski poligon – mesto u Moskovskoj oblasti, gde je streljano i sahranje-
no oko 20000 žrtava „Velikog terora“. Memorijalni kompleks „Butovki poligon“

posetio je tadašnji ruski predsednik Putin 2007. godine, na „Dan sećanja na žrtve
političkih represija“ koji se u Rusiji obeležava od 1991. godine, svakog 30. oktobra.
– Prim. prev.
258
studije
260
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 141.7 [mit K. ; 321.01:929 [mit K. 261
321.01(430)"191/193"
ALEKSANDAR MOLNAR
ADVOKAT SABLJONOSCA: KARL [MIT 1912–1919.
Autor smatra da je Karl [mit sebe uglavnom doìvljavao kao advokata. Tu

posve}enost ne treba shvatiti u doslovno pravno-tehni~kim kategorijama.
Advokat Karl [mit je hteo da bude mnogo vi{e savetnik u ustavnim stvarima
nego obi~an pravni pomaga~: njegov posao je bio vi{e politi~ka nego pravna
praksa. A njegov klijent se menjao tokom vremena. Od 1912. do 1919, a po-
gotovo tokom njegove vojne slu`be od 1915. do 1918. godine – on je sluìo
nema~kog cara (ali ne toliko kao svog vrhovnog komandanta koliko kao
„du{u sveta“, istorijsku li~nost sli~nu Napoleonu Bonaparti, velikog sabljo-
nosca). Karl [mit se nikada nije pomirio sa ~injenicom da je Vilhelm II abdi-
cirao i ostavio nema~ki tron prazan. Zato je u slede}em periodu
(1919–1933) traìo politi~ara kome }e punim srcem sluìti kao advokat u
nameri da postane novi nema~ki sabljonosac. Na{ao ga je u generalu Kurtu
fon [lajheru, sivoj eminenciji Vajmarske republike u njenim poslednjim dani-
ma i poslednjeg kancelara pre uspostavljanja Tre}eg rajha. [mit se nije lako
oporavio od ovog politi~kog udarca, ali je na kraju ipak ponudio svoje uslu-
ge novom gospodaru Nema~ke – biv{em vojniku iz Prvog svetskog rata, ko-
ga se najvi{e pla{io (po{to ga nije obuzdavao sabljonosac), ali ga je priznao
kao mogu}eg i prihvatljivog klijenta. Iako je imao sre}e u prvim godinama
Tre}eg rajha, vladaju}i, nepredvidljivi i nepristupa~ni „vojnik“ na kraju se
pokazao nevoljnim da prihvati njegove usluge i 1937. godine. [mit je bio
prinu|en da odustane od svog advokatskog nagnuća.
Klju~ne re~i: pravo, politika, rat, advokat, dràva, vojska.
Ideolo{ko „bu|enje“ nema~kog pravnika i filozofa Karla [mita po~elo je

istovremeno kada je ro|ena Vajmarska republika. Istina, u prve ~etiri
godine Vajmarske republike, kako je to dobro primetio jedan od njego-
vih najvernijih u~enika, Ginter Ma{ke, on je nedovoljno obra}ao pa`nju
na nju, pripremaju}i jedan op{ti politi~ki i pravni okvir – o kojem svedo-
~e sva tri centralna dela ovog perioda: Politi~ka romantika iz 1919, Dik-
tatura iz 1921. i Politi~ka teologija iz 1922. godine (Maschke, 2005:
xxvii) – unutar kojeg }e u narednim godinama uslediti èstok i direktan
napad, i to ne samo na Vajmarsku republiku nego i na „Versajski“
262 me|unarodni poredak, ~iji je ona bila sastavni deo. Sve to govori u pri-
log ideolo{ke celovitosti faze koja je u [mitovom ìvotu i stvarala{tvu
po~ela stvaranjem Vajmarske republike koja je trajala sve do uspostav-
ljanja Tre}eg rajha u prvoj polovini 1933. godine.
Kakvo je bilo ideolo{ko opredeljenje Karla [mita pitanje je oko ko-
jeg se u savremenoj literaturi i dalje vode sporovi. Sporna je kako [mi-
tova orijentacija ka politi~kom katolicizmu, tako i njegovi afiniteti pre-
ma italijanskom fa{izmu i nema~kom nacionalsocijalizmu. êsto pribe-
gavanje kvalifikaciji „konzervativnog revolucionara“ pri tom vi{e zama-
gljuje problem nego {to ga rasvetljava1, po{to se osnovno pitanje upra-
vo i sastoji u tome gde se [mit moè pozicionirati u {irokom duhovnom
spektru XX veka, u kojem su se revolucija i konzervacija ne samo su-
protstavljale nego i preplitale, dopunjavale, pa i stapale. U pojedinim
fazama svog ìvota i stvarala{tva Karl [mit ne samo {to je jasno i nedvo-
smisleno pokazivao afinitet prema svim pomenutim ideolo{kim opcija-
ma nego je bio angaòvan i u politi~kom procesu ostvarivanja njihovih
politi~kih programa – kao pisac ekspertiza za katoli~ku centruma{ku
partiju u Vajmarskoj republici i kao ~lan NSDAP i „krunski pravnik
Tre}eg rajha“.2 Ipak, po{to je [mitov teorijski i politi~ki anga`man od
1919. do 1945. godine (nasuprot prili~no konzistentnoj „katoli~ko-od-
metni~koj“ karijeri u posleratnom periodu 1945–1985) bio sasvim spe-
cifi~an – osciluju}i od intencionalne vi{ezna~nosti i tendenciozne neor-
todoksnosti do slepog „glajh{altovanja“ – ni malo ne ~udi ~injenica {to
se danas razli~ito gleda i na njegov katolicizam i na njegov nacionalso-
cijalizam (dok je jedino njegov entuzijazam prema italijanskom fa{izmu
ostao neupitan, nedvosmislen i kontinuiran, mada nikada sasvim
autohton i zaokruèn).
No, da bi se uop{te postavilo pitanje ideologije kojoj se Karl [mit
priklonio tokom Vajmarske republike mora se odgovoriti na prethodno
pitanje: za kakvu ideologiju ga je njegovo ìvotno sazrevanje opredeli-
lo, odnosno kakve duhovne temelje je formirao pre nego {to se uop{te
ideolo{ki profilirao. To, pak, name}e preusmeravanje pa`nje ka pret-
1 Kako je s pravom primetio [tefan Brojer, „konzervativna revolucija“ ne
predstavlja nikakav „samostalan pravac u politi~koj misli XX veka“ i primenjuje se

na mislioce – me|u kojima i na [mita – koji su me|usobno imali krupna teorijska
razmimoilaènja (upor. Breuer, 1990: 603).
2 Hitlera, me|utim, nikada nije li~no upoznao. Na drugoj strani, kada je
1936. slu`beno posetio Italiju, [mit je imao prilike da upozna Musolinija i da sa

njim provede neko vreme u ugodnoj i „prijateljskoj“ atmosferi. Po povratku u Ne-
ma~ku [mit je objavio ~lanak u Deutsche Juristenzeitung, u kojem je zagovarao za-
jedni~ki front Italije i Nema~ke u „sredini Evrope“ protiv liberalizma Zapada i ko-
lektivizma Istoka (Koenen, 1994: 778).
STUDIJE
hodnoj fazi, ka prvih 30 godina [mitovog ìvota, koje je proveo u Dru- 263
gom rajhu i tokom kojih je po~ela njegova nau~na i nastavni~ka karije-
ra. Stoga }e u ovom poglavlju biti re~i o [mitovom intelektualnom for-
miranju, naro~ito u periodu 1912–1919 (tj. od mesta referendara u
Okru`nom sudu u Diseldorfu do okon~anja ratnog anga`mana u Min-
henu i objavljivanja Politi~ke romantike) kako bi se dobio uvid u „start-
nu poziciju“ od koje je po~elo njegovo teorijsko stvarala{tvo, ali i poli-
ti~ki anga`man u Vajmarskoj republici i Tre}em rajhu.3 Najva`niji izvor
za rekonstruisanje ìvotnih dilema, intelektualnih preokupacija i moral-
nih isku{enja sa kojima se [mit suo~io posle sticanja nau~nog zvanja
doktora pravnih nauka predstavljaju njegovi dnevnici i drugi va`ni ma-
terijali iz pomenutog perioda, koji su odnedavno dostupni {iroj javnosti
kao dvotomna publikacija (Schmitt, 2005c; Schmitt, 2005d)4. Oni nu-
de klju~ne informacije o [mitovoj samoidentifikaciji kao advokata koji
je izgubio svoju raniju ~vrstu („mladala~ku“) katoli~ku veru5 i pred ko-
jim se, kao osnovni politi~ki zadatak, postavio anga`man za odgovara-
ju}eg politi~kog „klijenta“ (ako ve} ne i te~enje samostalne politi~ke
karijere). Me|utim, po{to [mit, uprkos svojoj preovla|uju}oj pasivno-
3 Na zaokruènost te, pripremne faze u ìvotu Karla [mita upu}ivao je i Niko-

laus Zombart. Ipak, Zombart je dao druga~iju periodizaciju [mitovog ìvota i stva-
rala{tva od one koja }e se u ovom radu zastupati. On, naime, nije smatrao da je
Tre}i rajh bitno naru{io kontinuitet druge faze u [mitovom ìvotu i stvarala{tvu,
faze „opsednutosti dràvom“, pa ju je stoga protegao sve do 1942. godine i vezao
za smrt njegove majke. Smrt majke obeleìla je, prema Zombartu, po~etak tre}e i
ujedno poslednje faze, tokom koje se [mit okrenuo od dràve ka „novim carstvi-
ma“ (Sombart, 1997: 20).
4 [mit je prve dnevni~ke zapise na~inio oktobra 1912. i sa tom praksom je na-
stavio – sa nekim prekidima – do 1934. godine. Dnevnik je vodio i u jednom kra-

}em periodu posle rata, od 1947. do 1951, ali se te dnevni~ke bele{ke umnogome
razlikuju od prvih. Dok su najstariji dnevnici ìvi odraz [mitovih realnih patnji i
objektivne duhovne rastrzanosti, poslednji su intencionalno pisani za objavljivanje
(kona~no su objavljeni posthumno, pod naslovom Glossarium. Zapisi iz godina
1947–1951) i u njima je [mit mahom poku{avao da za sve zlo koje se u protekle
tri decenije desilo njemu, Nema~koj i celom svetu optuì sve druge – Jevreje, pro-
testante, liberale itd. – samo ne sebe samog. A kada je o njemu samom bilo re~, on-
da je [mit traìo pribeì{te u onoj istoj liberalnoj dràvi, koju je za ìvota demoni-
zovao, i u njenim osnovnim pravima, me|u kojima je, kao najzna~ajnija, isticao
pravo na politi~ku gre{ku, pravo na religioznu gre{ku (Schmitt, 1991a: 6) i pravo
na ~uvanje tajni (Schmitt, 1991a: 16). Veliki pobornik javnosti u javnosti nije go-
vorio o svojim gre{kama (a pogotovo ne o svojoj odgovornosti ili krivici), nego
uvek samo o gre{kama drugih – onih koji nisu imali pravo na ~uvanje tajni.
5 [mit je ro|en 1888. godine u malom mestu Pletenburg na zapadu Nema~ke,
kao sin èlezni~kog ~inovnika, koji je do kraja ìvota bio ~lan katoli~kog Centra i
koji je najzaslu`niji za striktno katoli~ko obrazovanje sina.
264 sti, nikada nije bio spreman da svoje advokatske usluge stavi na raspo-
laganje bilo kom politi~kom akteru, te se, pre ili kasnije, moralo pred
njim nametnuti pitanje opredeljenja za ideologiju koja bi ga su{tinski
povezala s politi~kim klijentom. Na narednim stranama bi}e re~i o sa-
zrevanju [mitove svesti o potrebi da s politi~kim klijentom stupi u po-
slovni odnos ne na osnovu nedostatka ube|enja, nego upravo obrnuto,
na osnovu ideolo{ke srodnosti.
Duhovno nasle|e pruskog militarizma

Najiscrpniji poku{aj (psiho)analiti~kog osvetljavanja [mitove li~nosti i
uticaja koji je njegova duhovna ambivalencija ostavila na njegovo stva-
rala{tvo preduzeo je Nikolaus Zombart, sin uticajnog pravnika, ekono-
miste i sociologa Vernera Zombarta. Nikolaus je kao mladi} (pre nego
{to je 1942. poslat na front – prvo u Francusku, a zatim u Rusiju) imao
prilike da [mita dobro upozna prilikom poseta salonu koji je dràla
njegova majka u Berlinu, kao i prilikom {etnji u koje su i{li samo njih
dvojica. Taj kontekst Nikolaus Zombart je opisao u svojoj knjizi Mla-
dost u Berlinu. 1933–1943. Jedan izve{taj. U ovoj knjizi nalazimo i nje-
gove prve poku{aje da kroz Karla [mita portreti{e celu generaciju ro|e-
nu oko 1888. godine i da u njoj dijagnostikuje onaj „simptom“ bolesti
koja je Nema~ku, a sa njom i ceo svet, odvela u strahote dva svetska ra-
ta.6 Po{to je svoju argumentaciju 1988. godine dalje razradio u ~lanku
„Karl [mit – jedna nema~ka sudbina“, Nikolaus Zombart je svoju po-
slednju re~ o ovoj temi izrekao 1997, u knjizi Nema~ki mu{karci i nji-
hovi neprijatelji. Karl [mit, jedna nema~ka sudbina izme|u Männer-
bunda i mita o matrijarhatu.
Zombartova osnovna teza glasi da je za [mita presudno bilo isku-
stvo ìvota u Drugom rajhu i pogotovo trauma njegove propasti no-
vembra 1918. godine „Centralna egzistencijalna tema njegovog ìvota
je caristi~ka Nema~ka. Gnev zbog propasti, nepriznavanje poraza, ima-
ju korene u tom mnogo dubljem bolu zbog ’beznade`nosti ove politi~-
ke tvorevine’“, koja je ’kao dràvna konstrukcija bila samo reìm’ bez
’~vrstog ustavnog poretka’“ (Sombart, 1997: 11). Kao „epigon vilhel-
minske ere“ i „poslednji bizmarkovac“ (Sombart, 1988: 20), [mit se ne
6 Iako se analize Nikolausa Zombarta odnose, pre svega, na generaciju kojoj
su, osim [mita, pripadali Adolf Hitler, Ernst Jinger, Martin Hajdeger itd., o{trica
njegove kritike implicitno je uperena i protiv njegovog oca Vernera, ~ija je knjiga
Trgovci i junaci iz 1915. godine spadala me|u najvatrenije ratno-hu{ka~ke pam-
flete objavljene tokom Prvog svetskog rata i koji se, ba{ kao i njegov mla|i kolega
sa Univerziteta u Berlinu, spremno i bez odlaganja stavio na raspolaganje Hitlero-
vom reìmu.
STUDIJE
moè razumeti iz perspektive Vajmarske republike, a pogotovo ne iz 265

perspektive Tre}eg rajha i uloge koju je odigrao u njima; kao i sam Tre-
}i rajh (pa donekle i Vajmarske republika), i njegova misao je razumlji-
va tek iz procesa koji su zapo~eli u Drugom rajhu i iz èlje da se uzroci
propasti Drugog rajha sagledaju kako bi se izbegli u novom dràvotvor-
nom poku{aju.
Formativno iskustvo ìvota u Drugom rajhu opredelilo je [mita,
tvrdio je Zombart, za ideal „vojni~ke dràve“ nalik pruskom modelu
(Sombart, 1997: 24), koji je najbolje ovaplo}en u li~nosti Fridriha II
Hoencolerna (Sombart, 1997: 161). [mit je taj ideal nosio duboko u
sebi, i zastupao ga u svom stvarala{tvu tokom Vajmarske republike, ali
ga nije podrobnije i sistemati~nije eksplicirao. A iz opredeljenja za
ideal, sledilo je i uobi~ajeno obja{njenje za njegovu propast u okrutnoj
realnosti: uni{tio ga je „gra|anin“. „Gra|anina“ je [mit slavno doì-
vljavao kao militaristi~ki vrh Drugog rajha – kao principijelnog neprija-
telja „vojni~ke dràve“, koji se bori podmuklim oru`jem kao {to su
osnovna prava ~oveka, liberalizam, parlamentarizam ili demokratija.
Ve} 1923, u godini u kojoj je zapo~eo njegov frontalni napad na Vaj-
marsku republiku, [mit je u Prilogu duhovnoistorijskom poloàju parla-
mentarizma tvrdio da je gra|anin jo{ 1848. bio „odavno poznat kao fi-
gura vredna mr`nje“ i da ve} u to vreme nije bilo iole ozbiljnijeg pisca
koji ga nije pogrdno nazivao burùjem (Schmitt, 1969: 71). U tom kon-
tekstu, [mit je hteo samo da relativizuje zna~aj Marksovog „nau~nog“
otkri}a klasne suprotnosti (u kojoj su neprijatelji bili gra|anin i prole-
ter), ali je, iz njegovog kasnijeg rada, indikativno da je u Marksovoj
konstrukciji proletarijata (i pogotovo njegove komunisti~ke avangarde)
prepoznavao samo jedan u ~itavom lancu poku{aja legitimiranja „racio-
nalisti~ke diktature“. Njegov neposredni prethodnik bio je Georg Vil-
helm Fridrih Hegel, koji je 1806. godine, u viziji „du{e sveta“, prepo-
znao „savez filozofije sa sabljom, samo sa strane sablje“ i potrebu da se
taj savez nametne svim narodima i dru{tvenim grupama (Schmitt,
1969: 70), pa tako i svakom „gra|aninu“. Napredak od Hegela ka
Marksu po~ivao je samo u „logi~kom pojednostavljivanju“ svetskoisto-
rijskog antagonizma, kako bi se stvorila efikasnija predstava („gra|ani-
na“ kao) neprijatelja, protiv ~ije dominacije je „proleter“ trebalo da us-
postavi „svoju“ diktaturu, i predstava „avangarde, koja je imala pravo
na delo, zato {to ima ispravne spoznaje i svest“ (Schmitt, 1969: 70).
U svom prikazu [mitovog intelektualnog sazrevanja, Zombart je
posebno insistirao na tome da je [mit prakti~no i{ao Marksovim stopa-
ma, samo {to je umesto „proletera“, odavno omrznutom „gra|aninu“
suprotstavio „vojnika“. [mit je, prema Zombartovom shvatanju, „vo-
leo“ nema~kog „vojnika“ Drugog rajha i smatrao ga svojim „prijate-
ljem“, ali je morao da konstatuje da se on pokazao kao preslab da odo-
266 li stra{nom „gra|aninu“, koji ga je sve vi{e uvla~io u svoju zamku kon-
stitucionalizma, traìo sve vi{e koncesija, podrivao njegovu mo} sve do
kona~ne katastrofe – do poraza u Prvom svetskom ratu i dràvnog pre-
vrata (Sombart, 1997: 25). Najuverljiviji dokaz za to Zombart je prona-
{ao u [mitovoj knjizi Dràvno ustrojstvo i propast Drugog rajha. Pobe-
da gra|anina nad vojnikom iz 1934. godine. Ve} sam naslov prvog po-
glavlja ove knjige bio je indikativan: „Nepomirljiv konflikt vojni~ke fi-
rerove dràve i gra|anske pravne dràve“ (Schmitt, 1934c: 7)7. I zaista,
u tom poglavlju [mit je pisao o nepomirljivim protivre~nostima koje su
se pojavile ve} u „konstitucionalnoj Prusiji“, da bi ih nasledio (jo{
„konstitucionalniji“) Drugi rajh: vo|stvo versus ustav, vlada versus par-
lament, dràva versus dru{tvo, vojska versus privreda, vojnik versus
gra|anin (Schmitt, 1934c: 7). Raspolu}enost Nema~ke po~ela je da ne-
staje tek 1917, ali samo da bi postoje}e zlo smenilo ne{to jo{ gore: libe-
ralno gra|anstvo je da sve sna`nije podrivalo slavu vojni~ke dràve
(Schmitt, 1934c: 37), da bi 1919. uspostavilo Vajmarsku republiku, u
kojoj su nestali svi „nekonstitucionalni“ elementi, usled ~ega se nije
mogao javiti nijedan „politi~ki zahtev za vo|stvom“ (Schmitt, 1934c:
49). Dràva stvorena na temelju Vajmarskog ustava, tvrdio je [mit, nije
mogla da opstane na duì rok i zato je, u odlu~uju}em trenutku nezadr-
ìvog dràvnog propadanja, Nema~ku spasao istinski „vojnik“ Hitler,
koji je jednom zauvek porazio i likvidirao „gra|anina“. Iz svega toga,
Zombart je izvukao zaklju~ak da je osnovna konstanta [mitove misli od
Drugog do Tre}eg rajha bio mit o duhovnoistorijskoj sukobljenosti
„vojnika“ i „gra|anina“ (Sombart, 1997: 27).
Potajna [mitova èlja da, posle epohalnog sloma marksisti~ke teo-
rije, sam postane deo „avangarde, koja ima pravo na delo, zato {to ima
ispravne spoznaje i svest“ nije se obistinila (Sombart, 1988: 20). Ume-
sto da bude deo napreduju}ih snaga, [mita je njegova teorija opredelila
da neprestano kaska za doga|ajima i da se, na kraju krajeva, uvek na|e
na poraènoj strani – i u Drugom rajhu, i u Vajmarskoj republici, i u
Tre}em rajhu. Zombart je i taj momenat proglasio klju~nim u intelektu-
alnom formiranju Karla [mita: „Sukcesivne etape njegovog ìvota bile
su etape sve bezizglednijih borbi pri uzmaku. On razmi{lja iz o~ajni~ke
pozicije i sam je o~ajnik“ (Sombart, 1988: 20). A kao misao o~ajnika,
7 êtiri godine ranije, u spisu posve}enom Hugu Projsu, [mit nije pisao o
„nepomirljivom konfliktu vojni~ke firerove dràve i gra|anske pravne dràve“,

nego o „genijalnom kompromisu [Bizmarkove monarhije¹ sa nacionalnom demo-
kratijom“ (Schmitt, 1930: 16) ili samo o „kompromisu protivre~nih principa
[monarhije i demokratije¹ koji su po~ivali na suspenziji politi~ke odluke“
(Schmitt, 1930: 7). No, zaklju~ak je bio isti: „gra|anin“ je u{ao u Rajhstag, pred
kojim je Bizmarkova vlada „uvek bila u defanzivi“ (Schmitt, 1930: 8).
STUDIJE
njegova misao i nije mogla da bude ni{ta drugo do „simptom jedne bo- 267
lesti“, zajedni~ke celoj njegovoj generaciji oboàvalaca „vojni~ke drà-
ve“ koja je donela strahote dva svetska rata (Sombart, 1988: 21).
Bolest na koju je Zombart referirao bila je neuroza, koja se {irila od
cara, preko kancelara i oficirskog kora, na niè e{alone Drugog rajha –
drugim re~ima, me|u onima koji su sebe smatrali najmuèvnijim mu-
{karcima Nema~ke, me|u „vojnicima“ – i koja se sastojala u tome {to
je, kao reakciju na teskobni ose}aj ugroènosti sa svih strana, pokretala
na stvaranje planova za uvo|enje vanrednog stanja, na izdavanje nare-
|enja da se otvara vatra na neprijatelje reìma, kao i na produkovanje
svakovrsnih vizija obra~una, krvoproli}a i smrti (Sombart, 1997: 168)8.
Iza „vojni~ke dràve“ pomaljali su se obrisi „nasilni~ke dràve“ koju je
neuroti~no stanje njenih ~elnih ljudi spre~avalo da racionalno obuzda-
va impulse agresije. Drugo, veoma vaàn izvor neuroze leào je u neo-
bi~no ambivalentnom stavu prema homoseksualnosti, koji je Nema~ku
onog vremena izdvajao od drugih evropskih zemalja: s jedne strane, na
stub srama pribijana je latentna, „ènskasta“ i „romanti~arska“ homo-
seksualnost, dok je – pogotovo u samoj vojsci – visoko favorizovan
Männerbund, zajedno sa njegovom „muèvnom“ homoseksualnom ko-
notacijom. „Dru{tveni (i pravni) prezir prema homoseksualnosti i{ao je
ruku pod ruku sa jednom preispoljenom dispozicijom za homoerotske
obrasce odnosa“ me|u mu{karcima (Sombart, 1997: 52). Sve je to, pre-
ma Zombartu, bio nezdravi supstrat „vojni~ke dràve“ koji mladi [mit
nije propustio da interiorizuje i da kasnije prevodi u kategorije svoje
politi~ke teorije. „Karl [mitova teorija politike je teoretiziranje neuroze
’nema~kih mu{karaca’ par excellence“ (Sombart, 1997: 120) i zato da-
na{nji prou~avaoci u njoj ne treba da traè toliko eksplanatorni poten-
cijal, koliko elemente za razumevanje duha vremena. „U svom mani-
festnom sadràju, ona je za nas istorijski materijal kao i bilo koji drugi.
Njena heuristi~ka vrednost leì tamo gde svojom sopstvenom struktu-
rom reflektuje strukturu nacionalnog samorazumevanja, za koje se mo-
è re}i da je predstavljalo dostatan osnov nema~kog zastranjivanja (Fe-
hlentwicklung) od 1871“ do 1945. godine (Sombart, 1997: 12).
U toj ta~ki „dijagnostikovanja“ [mitove teorije kao „simptoma jed-
ne bolesti“ Zombart se osetio upu}enim na psihoanalizu. Po{to je u
8 Zombartovi opisi ove neuroze nalikuju opisima histerije, koje je u nema~-
kom vrhu „dijagnostikovao“ I{tvan Bibo, u svojoj knjizi Nema~ka histerija (napi-
sanoj 1942–1944). Histeri~no dru{tvo, kakvo je bilo nema~ko, prema Bibou nije
u stanju da trezveno sagleda svoje probleme i da se bori sa njima, ve} upravo uz-
mi~e pred problemima. „Ovi histeri~ni fenomeni obi~no se ispoljavaju u postoja-
nom strahu od zavera, invazija ili neprijateljskih koalicija i neumoljivom progonu
umi{ljenih ili stvarnih politi~kih neprijatelja“ (Bibó, 1991: 22).
268 „njegove su{tinske crte spadalo to da se ceo ìvot protivio psihoanali-

zi“, [mit se opirao iskrenoj samorefleksiji, pa samim tim i samoizle~e-
nju, zbog ~ega „njegov afekt protiv Frojdovog u~enja pripada istom sin-
dromu kao i stvaranje njegove teorije“ (Sombart, 1997: 18). înjenica
da je [mit imao probleme sa katoli~ki veoma pobo`nim ocem i bio
„opunomo}enik“ blage majke9 (~esto je govorio: „Mojoj majci dugu-
jem sve“), bila je prema Zombartu jednako zna~ajna kao i ~injenica da
se iza ìvog oca, sve do samog cara, dizala ~itava kula institucionalizo-
vanih i internalizovanih figura otaca, koji su dominirali u dru{tvu Dru-
gog rajha (Sombart, 1997: 108). Iako breme takvog multiplikovanog
o~inskog autoriteta [mit nije mogao da izdrì i iako se na kraju morao
opredeliti za poslu{nost ocu (time {to je postao „advokat ’nasilni~ke dr-
àve’“), on je sve vreme ostao i dalje ’opunomo}enik’ majke“ i ose}ao
„~e`nju za matrijarhatom“ (Sombart, 1997: 121). Tako je [mit, kao ~o-
vek i mislilac, ostao zarobljen u „fundamentalnoj dihotomiji: polaritetu
izme|u mu{ke silni~ke vladavine i jednog drugog, ’matrijarhatskog’
dru{tva, u kojem vlada ènski princip. Njegova dvoli~nost odraàva
dvostrukost mi{ljenja na granici“ (Sombart, 1984: 278–279). Jedini
istinski poku{aj da iskora~i iz te dvostrukosti bio je njegov decizioni-
zam: rukovode}i se nesvesno logikom ambivalentnosti u odnosima ne-
emancipovanog deteta prema ocu i majci, [mit je teìo da celokupno
podru~je seksualnosti, kao oblasti iz koje izviru najve}e opasnosti po
dràvu10, potisne tako {to }e afirmisati odluku (Entscheidung) i njome
ukinuti rascep, procep, vulvu (Scheidung), a sa njima i sam ènski prin-
cip, koji mu{karcu obe}ava ne samo seksualnu, nego i svaku drugu slo-
bodu (Sombart, 1997: 177 i dalje). Decizionizam ostaje naposletku mu-
{ki pobedni~ki princip, koji rascep nije prevladao nego ga je samo zato-
mio, pla}aju}i za to nekontrolisanim homoerotskim impulsima iz sfere
ratni~kog Männerbunda.
Zombartov psihoanaliti~ki portret [mita nesumnjivo poga|a su{ti-
nu njegove duhovne ukorenjenosti u mentalitet i atmosferu Drugog raj-
ha, ali pokazuje i izvesna, nezanemarljiva ograni~enja. Pre svega, [mit je
9 [mitova majka, katolkinja, Francuskinja, bila je mnogo realisti~niji i nekon-
vencionalniji vernik nego njen mu`. Po{to je njen ujak sav novac posle smrti osta-
vio katoli~koj crkvi, ona je smatrala da je oduìo dug cele porodice prema crkvi.
Taj njen stav [mit je isticao kao vrlo bitan za sopstveni stav prema katoli~anstvu
([mit, 2005: 23), a – moglo bi se dodati – i prema ìvotu uop{te.
10 Jedino mesto u celom [mitovom opusu na kojem se pominje „seksualnost“
nalazi se u knjizi Levijatan u dràvnom u~enju Tomasa Hobza (Sombart, 1997:

98): najve}i problem sa kojim se dràva u svojoj izgradnji suo~ava jeste prema
[mitovom mi{ljenju, sam pojedinac koji „se ne odri~e svoje seksualnosti i time za-
dràva svoj celokupni pobunjeni~ki individualizam“ (Schmitt, 1938: 58).
STUDIJE
bio previ{e stra{ljiv, slab i „gra|anski“ dobro vaspitan da bi mogao da 269

bezrezervno introjektuje vojni~ki etos Drugog rajha. I sam Zombart na-
vodi njegovu nejaku konstituciju i nizak rast, zbog kojih je bio oslobo-
|en vojne slu`be i zbog kojih su ga drugi, jo{ od {kolskih dana pa do voj-
no-politi~kih krugova sa kojima je sara|ivao u vreme Vajmarske republi-
ke, posprdno nazivali „prerano odraslim Karl~i}em“ (Sombart, 1997:
102). Takva konstitucija doprinela je stvaranju vrlo nestabilne i fragilne
psihe. Prema re~ima Armina Molera, „svi koji su ga li~no upoznali zna-
ju da je bio obazriv, pa i boja`ljiv ~ovek“ („Aussprache“, 1988: 68). Stra-
{ljivost se sa godinama pove}avala, da bi pod stare dane dobila parano-
i~ne crte u verovanju da ga horde SS-ovaca progone i opkoljavaju mu
ku}u (Müller, 2003: 194). Svi ovi biografski podaci upozoravaju da se
malo bolje prou~i poruka koju je [mit utkao u svoju knjigu Dràvno
ustrojstvo i propast Drugog rajha. Pobeda gra|anina nad vojnikom.
Iz ~injenice da je [mit u Vajmarskoj republici duboko mrzeo i pre-
zirao „gra|anina“ i da je u Tre}em rajhu ontologizovane statuse „vojni-
ka“ i „gra|anina“ postavio u o{tru opoziciju prijatelja i neprijatelja ne
zna~i da je [mit tokom ìvota konstantno „voleo“ i kao „prijatelja“ do-
ìvljavao „vojnika“, niti da je u „gra|aninu“ prepoznavao neprijatelja
par excellence. U razmi{ljanjima posle Drugog svetskog rata, nalazi se
jedna vrlo zanimljiva [mitova misao: „Koga mogu priznati kao svog ne-
prijatelja? O~igledno samo onoga ko me dovede u pitanje. Time {to ga
priznajem za neprijatelja ja priznajem da me moè dovesti u pitanje. A
ko me stvarno moè dovesti u pitanje? Samo ja sam. Ili moj brat. To je
to. Drugi je moj brat. Drugi se pokazuje kao moj brat, a moj brat se po-
kazuje kao moj neprijatelj. Adam i Eva su imali dva sina, Kaina i Avelja.
Tako po~inje istorija ~ove~anstva. Tako izgleda otac svih stvari. To je
dijalekti~ka napetost koja pokre}e svetsku istoriju“ (Schmitt, 1950a:
89). Osnovno neprijateljstvo javlja se u sferi privatnosti, u okviru poro-
dice, izme|u bli`njih, „svojih“, ili, jo{ ta~nije, izme|u bra}e, koju pove-
zuje strasna ambivalencija11, i manifestuje se kao bratoubila~ki rat
11 Originalni strasni naboj obe relacije – primarne isprepletenosti prijatelj-

stva i neprijateljstva – [mit je nazvao „prvom bra~nom no}i suprotnosti, heraklit-
skom orgijom“ (Schmitt, 1991a: 157). Iz orgasti~ke kopulacije tokom te „prve
bra~ne no}i“ dolazi do kona~ne separacije, koja je u isti mah i ro|enje novih, za-
sebnih i emotivno ohla|enih entiteta – prijatelja kao takvog i neprijatelja kao ta-
kvog. Konstrukciju neprijatelja a priori (Papcke, 1985: 112), kao uostalom i pri-
jatelja a priori, [mit u svoju teoriju inkorporira upravo pod pretpostavkom okon-
~anja „heraklitske orgije“. Pojavljivanje pretnje gra|anskog rata zato ne zna~i tek
obi~nu „kulminaciju“ neprijateljstva zato {to neprijatelj postaje apsolutan i mora
biti uni{ten (Hoerl, 1999: 96), nego ozna~ava kvalitativnu promenu neprijatelj-
stva, njegovo postepeno re-amalgamiranje sa prijateljstvom i vra}anje u prvobitno
stanje „heraklitske orgije“.
270 (upor. i Hoerl, 1999: 100)12. Tek kasniji tok „svetske istorije“ ublaàva
ovo izvorno neprijateljstvo, i to tako {to „brata“ kao principijelnog ne-
prijatelja smenjuje „gra|anin“, dok se „brat“ sada okre}e ka njemu i u
borbu protiv njega ulazi kao „vojnik“.13 Tek je time ispunjen uslov, ko-
ji je [mit postavio u Pojmu politi~kog, da nastane „politi~ko“14, da pri-
12 [mit je u svom Glossariumu upotrebio figuru „neprijateljstva bra}e“ da bi

opisao odnos izme|u Nemaca i Jevreja (Schmitt, 1991a: 254), {to je dalo povoda
za diskusiju da li oba rekursa na brata kao neprijatelja treba shvatiti kao ograni~e-
ne na Jevreje i zapravo kao izuzetak od op{teg pravila da neprijatelj moè biti sa-
mo javan (upor. Bojani}, 1995: 187). Dovo|enje u vezu oba mesta na na~in da se
figura brata kao neprijatelja rezervi{e samo za Jevreje (i da se neprijateljstvo
odvoji od svake veze sa privatnom sferom) pokazuje se, pri boljem razmatranju,
kao neosnovano, s obzirom na to da ranija tvrdnja iz Ex Captivate Salus ima ne-
dvosmisleno univerzalan svetsko-istorijski zna~aj i da ju je [mit vezao za Jevreje
(Kain i Avelj su Jevreji) samo zbog hronologije, ne navode}i nikakve razloge da se
ona ne primeni i na druge narode. Rimljani su, primera radi (a primer je plauzibi-
lan s obzirom na to da je [mit uvek nagla{avao da je katolicizam rimski), imali
istovrsan mit o bratoubistvu osniva~a grada (Romul je ubio Rema). [tavi{e, upo-
redi li se [mitov opis Kainovog ubistva Avelja vide}e se da je on blizak opisu Ro-
mulovog ubistva Rema, koji nalazimo u Avgustinovoj Dràvi Bo`joj. Ipak, za raz-
liku od Avgustinovog insistiranja na svetsko-istorijskom zna~aju razdvajanja drà-
ve Bo`je (Avelj) od dràve zemaljske (Kain), koji dolazi do izraàja u jevrejskom
mitu (dok je u slu~aju rimskog mita re~ samo o podeli unutar dràve zemaljske –
upor. St. Augustine, 1987: 601), [mit vi{e nema takvih iluzija: za njega je rele-
vantna jo{ jedino dràva zemaljska koju uvek razjedinjuje bratska nesloga i u ko-
joj je nebitno koji brat }e ìveti, a koji umreti. Jevreji, Rimljani, Nemci – svaki od
tih naroda bili su ugroèni bratoubila~kim ratovima, a to {to je u poslednjem slu-
~aju pojam bratoubila~kog rata („mr`nje“) mogao da se protegne i na Jevreje, sa-
mo svedo~i o njihovoj dobroj uklopljenosti u nema~ki narod.
13 Transfer neprijateljstva sa „brata“ na „gra|anina“ (pogotovo ako se nalazi iz-
van granice dràve) ima i to pozitivno dejstvo {to osloba|a od straha. Ko god da po-
stane novi neprijatelj on vi{e ne izaziva takav strah kao ona ambivalencija bliskosti i
opasnosti, nezatomive podlo`nosti zovu krvi i predose}anja erupcije nagomilanog
nasilja, koje postoji na relaciji me|u bra}om; {tavi{e, odre|enje neprijatelja (pogoto-
vo ako je pra}eno promptnom mobilizacijom i slanjem novoobu~enog „vojnika“ na
front) po~inje da deluje kao prava katarza. [mit je u tom smislu do{ao do zanimljivog
zapaànja „da neodre|enost neprijatelja stvara strah (ne postoji drugi strah i u su{ti-
ni straha je da sluti neodre|enog neprijatelja); tome nasuprot, stvar je uma (i u tom
smislu visoke politike) da odredi neprijatelja ({to je uvek i samoodre|enje), a sa od-
re|enjem prestaje strah i ostaje najvi{e bojazan“ (Schmitt, 1991a: 36).
14 Specifi~nost [mitovog shvatanja „politi~kog“ leàla je u njegovoj emancipo-
vanosti od svih ekonomskih, religioznih, moralnih i drugih ~inilaca. Zbog toga je je-
dino u okvirima „politi~kog“ bio mogu} „~ist“ decizionizam (Frye, 1966: 824), od-
nosno sloboda vladara da donosi odluke po svom naho|enju, shodno aktuelnoj „pri-
jatelj-neprijatelj“ konstelaciji i bez obzira na bilo kakve moralne skrupule i obzire.
STUDIJE
vatnog neprijatelja (inimicus) – koga „ima smisla voleti“ – potisne javni 271
neprijatelj (hostis), koga „nema potrebe [...¹ li~no mrzeti“ (Schmitt,
1940c: 65) i prema ~ijoj sudbini je najbolje biti ravnodu{an. Nakon {to
je opasnom, divljem i nekontrolisanom „bratu“ nekako oduzeta njego-
va primarna bratoubila~ka strast, trebalo je pustiti da se njegovo nasilje,
sada ve} kao „vojnika“, obru{i na „gra|anina“ kao „hostisa“15, u bilo
kojoj formi i sa bilo kojim rezultatom – od „realne mogu}nosti fizi~kog
ubijanja“ (Schmitt, 1940c: 66), preko „vra}anja u njegove granice“
(Schmitt, 1940c: 66), pa do sumnji~avog priznavanja za neutralnog
„svog“16 i uvr{}ivanja u granice „velikog prostora“ (o kojem }e [mit
naveliko pisati u Tre}em rajhu), kako bi bio sistematski eksploatisan i
upripodobljen da na druge na~ine zadovoljava destruktivnu poùdu ra-
tobornih vojnika. [mit se kasnije s pravom protivio onim tuma~ima
njegove postavke „politi~kog“ koji su iz nje i{~itali nu`nost „fizi~kog
ubijanja“ neprijatelja (upor. Bojani}, 2005: 43 i dalje). Su{tina [mito-
vog „politi~kog“ zaista i nije bila u prebrzom, preobimnom i pre-efika-
snom likvidiranju neprijatelja; njegova su{tina bila je u tome da se mno-
goliki Kain, taj biv{i „brat“, a sada{nji „vojnik“, za duè vreme, per-
spektivno zauvek, zabavi nano{enjem svakovrsnog nasilja nad „gra|ani-
nom“ – i to od „gra|anina“ koji ìvi unutar granica iste dràve, do
„gra|anina“ koji ìvi van tih granica, ali u istom „velikom prostoru“,
tom mra~nom rezervatu za odgoj svakovrsnih `rtvi „vojnika“ – i da na
miru pusti reinkarnacije nesre}nog Avelja, koji je ro|en sa hendikepom
neuvojni~ivosti. âk i u nostalgi~nim spisima nastalim posle Drugog
svetskog rata, u kojima je [mit stvarao jednu potpuno iskrivljenu sliku
sre}nog srednjeg i ranog novog veka, u kojem su apsolutisti~ke dràve
vodile umerene ratove, principijelno obuzdane uz pomo} me|unarod-
15 Mogu}enost realnog civilizovanja, a time i uvid u svu „ozbiljnost“ zadatka

izlaska iz stanja divlja{tva, kako je dobro primetio Johan Hojzinga, ostala je pot-
puno izvan horizonta [mitove teorije (Huizinga, 1962: 209–210).
16 Analizom [mitovih upotreba dualizama prijatelj-neprijatelj i svoj-stranac
(Eigene-Fremde), Dirk Spren je do{ao do zaklju~ka da je [mit imao izrazitu potre-

bu da identifikuje neprijatelja i stranca, {to je rezultiralo ne samo izrazitim belici-
zmom nego i ksenofobijom i paranojom permanentne izloènosti {pijunaì, izda-
ji, rovarenju i drugim delatnostima koje upu}uju na to da se i me|u mnogobroj-
nim „svojim“ tako|e kriju „stranci“, a samim tim i „neprijatelji“ – unutra{nji ne-
prijatelji zbog kojih vanredno stanje mora biti permanentno (Spreen, 2006: 97).
Lomnost kategorije „svog“ i sveprisutna opasnost od ukazivanja „stranog“ (u vla-
stitim redovima) ukazuje na neprevladivu suprotnost izme|u vojnika i gra|ana,
koju nijedna (pa ni nema~ka) narodna zajednica nije u stanju u potpunosti da po-
miri i koja u histeri~noj potrazi za etni~kim homogenitetom otkriva podozrivost,
ako ne i strah brata-vojnika od lukavstava brata-gra|anina.
272 nog prava zasnovanog na ius ad bellum17, jasno se nazirala biblijska po-
zadina zajednice vladara, koji se uz pomo} sekularizovane re~i Gospod-
nje (ius publicum Europaeum), dinasti~kog pravila primogeniture i ~i-
tave mreè rodbinsko-tazbinskih veza pretvaraju u pitome naslednike
Avelja, drè}i, svaki uz pomo} svoje „policije“ (a ne vojske!), u potpu-
noj pokornosti svoje „gra|ane“ – koji mo`da sami po sebi i nisu bili
ubila~ki i krvoèdni naslednici Kaina, ali su ga uvek prizivali kada bi se
oslobodili policijskih stega, oformili svoje narodne vojske i poèleli da
stvore svet zasnovan na jednakosti, slobodi i bratstvu. Moderna epoha
bila je otuda epoha propasti jer su, prema [mitu, jednakost, sloboda i
bratstvo bili upravo znakovi povratka Kaina, obnove onog mitskog
17 U srednjovekovnom poretku katoli~ke crkve, prema [mitu, bila je o~uva-
na ideja poretka unutar kojeg je mogu}e razlikovanje izme|u javnog neprijatelja

(hostis publicus) i neprijatelja celog ~ove~anstva (hostis generis humani). Ista ide-
ja krasila je i me|unarodni poredak suverenih apsolutnih dràva (ius publicum
Europaeum), koji je po{tovao i iusta causa belli i iustus hostis, a samim tim i raz-
liku izme|u neprijatelja i zlo~inca (Schmitt, 1950a: 71). Bes gra|anskog rata, ko-
ji je sa konfesionalnim ratovima u XVI i XVII veku prodro u Evropu, pravnici su-
verenih apsolutisti~kih dràva odstranjivali su iz javnog evropskog prava, ali su
naposletku i sami bili zahva}eni „prosvetiteljstvom i napretkom“, {to ih je na du-
gi rok onemogu}ilo da u potpunosti spasu i evropsko pravo, i suverenu apsolutnu
monarhiju i razlikovanje neprijatelja i zlo~inca (Schmitt, 1950a: 72). Ovakvi i nji-
ma sli~ni [mitovi opisi sigurnosti, moralnosti i nenasilnosti me|unarodnog prava
katoli~ke crkve i apsolutnih monarha, koje je bilo navodno u potpunosti zasnova-
no na ius ad bellum, iusta causa belli i iustus hostis, predstavljali su veliko iskri-
vljavanje istorijske realnosti. Jer, svi ti monarsi (uklju~uju}i i papu) su „frekvent-
no razvijali planove i projekte da doslovno raskomadavaju jedni druge. To je bila
praksa ’podele’, eufemizma za predatorstvo. [...] Mnogi od monarha nastojali su
da uni{te jedan drugog i da sre}a [...] i sistem saveza nisu tako dobro funkcionisa-
li da o~uvaju nezavisnost mnogih dràva, neki od glavnih aktera bili bi eliminisa-
ni iz sistema dràva“ (Holsti, 1991: 94) upravo onako kako je eliminisana Poljska
1795. godine. Ono {to je obuzdavalo monarhe u ovom periodu svakako nije bilo
postojanje ni ius ad bellum, ni iusta causa belli ni iustus hostis, nego slabe finan-
sije, „{ljam“ koji je popunjavao pla}eni~ku vojsku, relativna nerazvijenost uni{ta-
vala~kih tehnika, pa na kraju krajeva i ona zahva}enost „prosvetiteljstvom i na-
pretkom“ o kojoj se [mit izraàvao samo sa najdubljim prezirom. A to {to je u
XIX veku okon~ana skoro hiljadugodi{nja epoha evropske istorije, u kojoj su ra-
tovi vo|eni tako da je njima bio pogo|en ìvot manjine stanovni{tva i bez raspiri-
vanja strasti, zasluga je upravo javljanja „nacionalne ideje“, koja je opredelila da
se ratovi vode na na~in pobunjenog naroda protiv tiranina/agresora i da se mirov-
ni ugovori zaklju~uju u formi odmazde (Bibó, 1991: 104 i dalje). I upravo je afir-
maciji te i takve „nacionalne ideje“ [mit posvetio ve}i deo svog stvarala{tva, da bi
potom, kada je to dovelo do katastrofe i Nema~ke i celog sveta, odbio da na sebe
preuzme odgovornost za izgovorenu i napisanu re~ i krivicu odmah prebacio na
sve druge, na protestante, na monarhomahe, na prosvetitelje itd., itd.
STUDIJE
usuda da je jedino brat bratu pravi neprijatelj, neprijatelj na smrt, ne- 273
prijatelj do smrti.
Drugo, vladavina „vojnika“ nije isto {to i vladavina napoleonovske
„sablje“ (~ijoj je falusnoj simbolici Zombart ina~e posvetio mnogo pro-
stora u svojoj knjizi), na koju je [mit referirao u svom prikazu diktator-
skih ambicija Hegelove filozofije. „Vojnik“ se nalazi u sferi izme|u „sa-
blje“ i „bodeà“: on je isuvi{e „elementaran“ i brutalan da bi se vinuo
do numinozne „sablje“, ali mu nedostaju podlost, lukavost i moralna
izopa~enost (sve osobine koje krase „gra|anina“) da bi spao na rukova-
nje „bodeòm“.18 U tome se krije i njegova najve}a opasnost: kao sila
slepe destrukcije, on uni{tava sve pred sobom i nije sposoban za bilo
kakvu drugu odgovornost osim pred sabljonoscem. Da bi obuzdao i vo-
dio „vojnika“ onaj koji drì „sablju“, bio on herojski Napoleon, ostare-
li Vilhelm I, bilo „politi~kim romantizmom“ inficirani Vilhelm II, ne
moè biti tek drugi takav „vojnik“, nego mora biti ne{to mnogo vi{e od
njega, mora biti „du{a sveta“.19 Carska numinoznost imala je svoju sna-
gu jo{ i na sam Dan Potsdama (21. marta 1933), kada je general Hin-
denburg, ne vi{e kao predsednik republike, nego pre kao reprezentant
nedostaju}eg cara, one udaljene ali ipak nekako ponovo prisutne „du{e
sveta“, dao blagoslov „vojniku“ Adolfu Hitleru da zada smrtni udarac
Vajmarskoj republici. U tom kontekstu, zao{travanje polarizacije izme|u
18 Zanimljivo je da je u svojim se}anjima na srpsku juna~ku pesmu „Marko

Kraljevi} i Musa Kesedìja“, koju mu je ispri~ao Ivo Andri}, [mit izostavio najbit-
niji momenat: da je „Marko Kraljevi}, junak srpske sage“ (Schmitt, 1950a: 33)
Musu Kesedìju uboo mu~ki, kada je ve} leào na zemlji pobe|en, koriste}i se bo-
deòm „iz potaje“ (Karadì}, 1969: 292). Po{to je te{ko poverovati da je taj bitan
momenat zaboravio, [mit ga je mo`da izostavio zato {to mu se ~inilo da je neve-
rovatno da neko ko se moè proglastiti vanserijskim „vojnikom“ za svoja juna~ka
dela upotrebljava bode`.
19 Iako nikada nije podlegao, u ekstremnim desni~arskim krugovima tog vre-
mena ina~e veoma popularnoj mitologiji „germanskog hiljadugodi{njeg carstva“,

vladara-spasioca i grala (upor. Goodrick–Clarke, 2004), [mit joj je uvek bio du-
hovno blizak – prvo isticanjem posebnosti vladara-sabljonosca, a kasnije misti~-
nim zazivanjem katehona. Sli~nu logiku sledio je, primera radi, i Julije Evola ka-
da je opisivao numinozna svojstva vladara u „gibelinskoj tradiciji carstva“: „Lav,
ma~ i golubica pripadaju simbolima grala. Ma~, odnosno ~istu ratni~ku silu, lomi
oslobo|ena mo} [lava, odnosno gibelinskog cara] vezana za ’Izvor’. Kriza je pre-
vazi|ena tek kroz golubicu [s maslinovom gran~icom], koja [s u romanima o gra-
lu] ponekad povezuje s misterijom obnove snage samog grala“ (Evola, 2007:
165). Ba{ kao i Evolin gibelinski car, i [mitov sabljonosac je uvek bio, u krajnjoj
liniji, upu}en na neku misti~nu snagu („Izvor“), bez koje ne bi bio u stanju da skr-
{i sirovu „ratni~ku silu“ vojnika, kao i na mirotvornu ideologiju („golubica“ s
„maslinovom gran~icom“), bez koje ne bi mogao da uspostavi mir unutar granica
svog carstva.
274 „vojnika“ i „gra|anina“ moglo je da bude znak [mitovog oportunizma

i prilago|avanja duhu vremena, a ne i nu`no izraz njegovog pravog
ube|enja. [tavi{e, kao {to }emo u nastavku videti, [mit je imao sve raz-
loge da u „vojniku“ vidi figuru koja nasle|uje i bliskost i krvolo~nu pri-
rodu „brata“ i koju pod kontrolom moè da drì isklju~ivo neka o~in-
ska figura „sabljonosca“. Kao {to je Tre}i rajh u sebi, na jedan hegeli-
jansko-dijalekti~ki na~in, konzumirao istoriju Drugog rajha i Vajmarske
republike, tako se i u pobedonosnom liku „vojnika“ (sada ve} kao fire-
ra) mogao raspoznati dijalekti~ki hod kroz istoriju neprijatelja, koji je s
eliminacijom unutardràvnog „gra|anina“ uni{tio i blokadu povratka
„brata“ kao arhetipskog ugroàvaoca, ne nalaze}i vi{e prepreke u ne-
kom nadre|enom „sabljonoscu“ – tom obuzdavala~kom pandanu hera-
klitovskog „oca svih stvari“ – koji je u stanju da spretno sublimira po-
novo oslobo|enu bratoubi~ku te`nju i da je preusmeri ka bilo kome ko
ne stoji sa njim u zajednici krvi i tla (u najboljem slu~aju, ka vandràv-
nom „gra|aninu“).
Problemati~na je, na drugoj strani, i Zombartova identifikacija
„maj~inskog“ i „ènskog“ principa, sa svim propratnim mizogini~nim
implikacijama koje je on prona{ao u [mitovoj teorijskoj misli (a koje
kulminiraju u anti-vaginalnim konotacijama decizionizma). [mit je jed-
nostavno ùdeo za jakim „saboljonoscem“, ne kao mizogini~nim falo-
kratom, nego kao o~inskom figurom koja mora na svaki na~in da obu-
zda pobedni~kog „vojnika“ i koga u tome ne smeju da ometaju nikakva
seksualna isku{enja. Nesporna kapitulacija pred ocem i vezanost za
majku odrazila se na [mitovu teorijsku misao u vidu doprinosa potiski-
vanju seksualnosti i njenom optuìvanju za izvor svih pobunjeni~kih
impulsa protiv dràve, ali nije proizvela mizoginiju, niti je na bilo koji
na~in stajala pod homoerotskim uticajem ratni~kih Männerbundova.20
Zombart gre{i kada smatra da je u [mitovoj psihi Hitler omogu}io „po-
vratak potisnutog“ ènskog principa, pojavljuju}i se kao imago zle maj-
ke, koji osloba|a od krivice zbog mr`nje prema ocu (Sombart, 1997:
355). Hitler svakako nije imao ni{ta sa ènskim principom, a pogotovo
20 Iako su pobornici nema~kih ratni~kih Männerbundova delili [mitovu fa-

scinaciju suverenitetom i suverenom vla{}u, oni su zapravo bili mnogo vi{e okre-
nuti njenoj zlo~ina~koj, nedràvnoj strani i nisu imali nikakve ambicije da hvale
njene zasluge u odràvanju bilo kakvog poretka (upor. Brunotte, 2004: 101). To
je logi~no proisticalo iz fundamentalne neuklopivosti ratni~kih Männerbundova u
bilo kakav dràvni poredak, kao i iz njihove radikalne suprotstavljenosti svim re-
liktima hri{}anske religije, pa samim tim i njenom moralu (upor. detaljnije Mol-
nar, 2006). Tako daleko [mit nikada nije ni pomislio da ide. Svaka participacija u
nekom istinskom ratni~kom Männerbundu za njega je bila prava no}na mora, dok
je na homoerotski habitus njihovih ~lanova njegova katoli~ki fundirana patrijar-
halnost mogla da reaguje samo s najve}im stidom i strahom.
STUDIJE
nije mogao biti imago zle majke, ve} je ostao samo beskrupulozni, asek- 275
sualni „vojnik“ koji je spreman na svakovrsno nasilje i koga ostareli i
senilni Hindenburg vi{e nije bio u stanju da obuzdava. On je bio onaj
~isti, pravi „neprijatelj“ od koga je mogu}e spasiti se samo ako se nje-
gova pa`nja okrene ka nekom drugom „gra|aninu“ u nekoj drugoj ze-
mlji, ka „strancu“, ka onome ko nije pripadnik zajednice krvi i tla.21 Taj
egzistencijalni uàs diktirao je su{tinsku aseksualnost [mitove politi~ke
teorije: ona je politi~ki supstrat rasteretila svih seksualnih sadràja, pa
samim tim i ènskog principa, i vezala ga isklju~ivo za stanje egzistenci-
jalne ugroènosti, koje se dijalekti~ki razvija od „brata“, preko „gra|a-
nina“ i „vojnika“ – nazad ka „bratu“.
Obrnuto, maj~inski princip u [mitovoj politi~koj teoriji igrao je
bitnu ulogu, jer je „sabljonosca“ postavljao u {iri ideolo{ki poredak,
unutar kojeg on tek moè da se prepozna kao „du{a sveta“. Kao {to su
se u [mitovim „mu{kim fantazijama“ figure oca i cara stapale u jednu
nerazmrsivu celinu podvrgnutu o~inskom principu, tako je i maj~inski
princip pokretao projekcije majke na nadpersonalne instance, od kojih
je prva svakako bila katoli~ka varijanta hri{}anstva. Ostaci ovih projek-
tivnih mehanizama prisutni su u [mitovoj knjizi Rimski katolicizam i
politi~ka forma iz 1923: u katolicizmu je „crkva majka vernika i neve-
sta Hrista“ (Schmitt, 1984: 13), a katoli~ki narodi su prete`no selja~ki
i imaju svoj na~in da vole „maj~insku zemlju“ (Schmitt, 1984: 18)22.
[tavi{e, i samo katoli~anstvo je portretisano kao maj~inski predusretlji-
vo i ènski neodlu~no, kao complexio oppositorum, kao zbir protivre~-
nosti koje se prihvataju, amalgamiraju i na kraju ne nalaze razre{enje23;
21 Istina, ~injenica da se Hitler uzdigao do poloàja firera, govorila je o zapo-

~injanju procesa njegovog distanciranja od ostalih vojnika – {to je bilo naro~ito
vidljivo 30. juna 1934. godine, kada je pobio Rema i njegove drugove, kao one
najpronosiranije „vojnike“ Tre}eg rajha – i o tinjaju}oj nadi da bi mo`da jednom,
u nekoj nedefinisanoj budu}nosti, mogao da doìvi transformaciju u „sabljono-
sca“. Ta nada je dràla [mita i pokretala ga je na to da, {to se vi{e bliìo Drugi
svetski rat, sve vi{e apeluje na svojevrsnu racionalizaciju neprijateljstva i ratova-
nja, za koju je bio sposoban samo novi „sabljonosac“, a nikako stari „vojnik“.
22 [mit je posle Drugog svetskog rata nastavio sa poistove}ivanjem katoli~ke
crkve s majkom. U jednom drugom kontekstu, on je tvrdio da je otac Evropljana

bilo rimsko pravo, a majka katoli~ka crkva i da su krajem srednjeg veka evropski
vladari po~eli da zaboravljaju na majku i da se drè samo oca (Schmitt, 1950a: 72).
23 Nema protivre~nosti koju katoli~ka crkva u svojoj doktrini nije obuhvati-
la: sve dràvne oblike (monarhiju, aristokratiju i demokratiju), „sposobnost za

mu{ki otpor i ènsku popustljivost“ itd. Na svako ili-ili, ona uvek odgovara sa i-i
(Schmitt, 1984: 12). Zbog toga i ne ~udi {to svako moè da „iz duhovnog promi-
skuiteta“ napravi neku sintezu s katoli~kom complexio oppositorum i da veruje
kako je konstruisao samu sr` katoli~anstva (Schmitt, 1984: 15). U XVIII veku je
276 drugim re~ima, upravo onako kako su je pre [mita opisivali njeni naj-
ve}i kriti~ari iz redova nema~kih protestantskih teologa: Adolf fon
Harnak, Fridrih Hajler i Rudolf Zom (Dahlheimer, 1998: 90).
Nevolja sa katoli~kim „maj~instvom“ bila je u tome {to ga je milita-
rizmu (i njegovim simbiozama sa protestantizmom, nacionalizmom, pa
~ak i rasizmom) skloni dràvni vrh Drugog rajha jednostavno prezirao,
preferiraju}i „nema~ku majku“. Iako je Kulturkampf (1872–1887) za-
vr{io pobedom katolicizma, posledice stvorenog jaza opstale su do kra-
ja Drugog rajha. Ostareli [mit je tvrdio kako je u mladosti imao jak
ose}aj pripadanja katoli~anstvu, {to ga je „distanciralo od vladaju}eg
sloja“ (cit. prema: Dahlheimer, 1998: 413) i odbilo od liberalne atmos-
fere na Univerzitetu u Berlinu, na koji se 1907. upisao (Dahlheimer,
1998: 416). Me|utim, na kraju su imaginarni pruski otac i nema~ka
majka pobedili i potisnuli [mitove istinske katoli~ke roditelje, dok je
katoli~anstvo polagano ali sigurno dobijalo status neupotrebljive, pa i
remetila~ke religije. U ~lanku „Dràvna etika i pluralisti~ka dràva“ iz
1930. godine [mit je optuìo katoli~ku doktrinu da je, najkasnije od
Tome Akvinskog, propagirala princip „maxima unitas destruit civita-
tem“, uzdigla crkvu (kao autonomnu societas perfecta) u rang dràve i
prakti~no trasirala put kasnijim teoreti~arima pogubnog pluralizma
(Schmitt, 1940f: 137). Kada je osuje}ena u svom matrijarhatu, crkva
nije umela da prizna patrijarhalni primat dràve, nego je po~ela s pod-
riva~kom pluralisti~kom doktrinom, koja je u XX veku skoro uni{tila
dràvu. Zato je bilo sasvim razumljivo {to se pruska dràva okrenula
onome {to je Hegel nazivao „objektivnim duhom“ i {to nije postala „~i-
sta dràva, nego je, uprkos svoj konfesionalnoj neutralnosti, u svojoj
istorijskoj stvarnosti preuzela funkcije jedne crkve“ (Schmitt, 1930:
23). Glavna funkcija crkve, na koju je [mit ovde mislio, ticala se njene
reprezentacije: crkva je izvorno imala uspeha u tome da „jedan nevidlji-
vi bitak na~ini vidljivim i opredeme}enim kroz javno prisutni bitak“
(Schmitt, 1957: 209), a kada je taj uspeh izostao, dràva je morala na
sebe da preuzme funkciju prizivanja nevidljivog vi{eg entiteta – sada u
formi Hegelovog „objektivnog duha“ – u javni diskurs i svest svih gra-
|ana.
~ak bilo poku{aja da se katoli~anstvo pome{a sa prosvetiteljstvom – usled ~ega je

do{lo do sve brojnijih poku{aja da se katoli~ka vera izloì i objasni racionalno –
ali je u XIX veku, kako je to ve} Sorel primetio, katoli~anstvo doìvelo „prepo-
rod“ kada je shvatilo da je takav ingredijent u complexio oppositorum ipak preve-
lik i kada je ponovo postalo potpuno iracionalno (Schmitt, 1984: 23), odnosno
verno sopstvenom racionalizmu, koji leì u institucionalnom ustrojstvu crkve i
prevashodno je pravnog karaktera (Schmitt, 1984: 23).
STUDIJE
Iako je [mitovo pozivanje na Hegelov „objektivni duh“ ostalo bez 277

svake dalje razrade24, nema sumnje da je o~inska pruska (a kasnije i ne-
ma~ka) dràva, po svom ustrojstvu, mogla da se obrati samo kvazireli-
gioznom duhu militarizma, vojni~kom duhu patrijarhata, usmerenom
ka sakralizovanom „sabljonoscu“ i celom nema~kom narodu, kojeg
(upravo kao jedan „nevidljivi bitak“ u transcendenciji) on treba da re-
prezentuje, uvojni~uje i kroz bitke sjedinjuje sa „du{om sveta“. I zato,
kada je [mit u Politi~koj teologiji napisao da su „[s]vi pregnantni poj-
movi moder[ne dràve [...] ekularizovani teolo{ki pojmovi“ (Schmitt,
1934a: 49) on time nije hteo, kako to danas nastoje da pokaù njegovi
apologeti, da razdvoji dve ravnopravne oblasti politi~kog mi{ljenja –
politi~ku teoriju i politi~ku teologiju – ome|avaju}i zabran za svoj poli-
ti~ki katolicizam (upor. npr. Ulmen, 1991: 254; Meier, 2006: 13 i da-
lje), nego, upravo suprotno, da i teolo{ki legitimi{e nastanak pruske dr-
àve-crkve (zajedno sa njenim monarhijskim suverenom-„sabljono-
scem“ i njegovim decizionisti~kim legitimitetom)25 iz duha militarizma
(po{to je tradicija politi~ke teologije katoli~ke crkve doìvela istorijski
bankrot na po~etku novog veka). Bez toga bi ostalo potpuno nerazu-
mljivo [mitovo kasnije progla{enje Hegela (ili, ta~nije, celokupne poli-
24 Na jednom drugom mestu, na kojem je govorio o Rusiji i Italiji kao najja-

~im totalnim dràvama moderne epohe, [mit je napisao da je viziju jedne ~vrste,
jake i u sebe zatvorene dràve imao ve} Hegel. Iako je sa àljenjem konstatovao
da je Hegel danas otpisan kao zagovornik zasterele Obrigkeitsstaat (Schmitt,
1940e: 112), [mit je svakakvo znao da ceni Hegelov prototalitarizam i da u nje-
mu pronalazi inspiraciju za konstrukciju „objektivnog duha“ koji povezuje ne-
konstitucionalizovanu Prusiju s Drugim rajhom, Vajmarskom republikom, pa i
Tre}im rajhom.
25 [mitovo vi|enje odluke suverena kao „apsolutnog po~etka“, kao £rc», iz
kojeg proisti~e svaki poredak (Schmitt, 1934b: 23–24), ima svoje nerazmrsive ko-
rene kako u starozavetnoj slici Bo`je kreacije (odnosno ~uda uop{te – upor. i
Kalyvas, 2004: 324), tako i u pruskoj apsolutisti~koj tradiciji. Taj duhovni hibrid
ve} je, pre [mita, nadahnuo i Hegelovu politi~ku filozofiju. Kao i [mitu, i Hege-
lu je bio „stvarno potreban iz stare teologije samo jedan element, kojim se suprot-
stavlja svakom obliku deizma i panteizma: element apsolutno suverene li~nosti –
Boga.“ I Hegel i [mit su prihvatili politi~ki aksiom prema kojem „apstraktno i
utoliko bestemeljno samoodre|enje volje, u kome leì ono poslednje odluke, kao
apsolutno odlu~uju}i momenat celine [treba da] bude u jednom pojedincu, mo-
narhu i tako da se po~etno apstraktna volja ’zgusne’ i time istorijski zadobije kon-
kretan sadràj“ (Blumenberg, 2004: 80). S druge strane, postoji i zanimljiva teza
da se [mitov decizionizam – upravo posredstvom politi~ke romantike, koju je to-
liko kritikovao i u duhu fa{isti~ke estetizacije politike – ponajvi{e nadovezao na
Kantovu estetiku, postuliraju}i dràvni vrh kao politi~ki ekvivalent kantovskog
genija koji sam sebi postavlja pravila (Bürger, 1986: 173).
278 ti~ke i politi~ko-teolo{ke tradicije pruskog militarizma) mrtvim 26 i

okretanje ka Tre}em rajhu, upravo kao novoj, jo{ boljoj dràvi-crkvi,
dok bi povratak pod skute katolicizma (posle 1945) mogao da se obja-
sni jo{ samo „epimetejevskom“ reakcionarno{}u i „kasparhauzerov-
skom“ dezorijentisano{}u u modernom svetu.
Iako tokom dvadesetih godina nije mogao lako da se i{~upa iz ka-
toli~kog miljea – bio je egzistencijalno upu}en na name{tenje na Uni-
verzitetu u Bonu, {to je impliciralo participaciju u katoli~kim krugovi-
ma, pa i obavljanje nekih pravnih poslova za politi~are Centra – [mitu
nikada nije palo na pamet da sledi svog oca, u~lani se u Centar i priklo-
ni se nekakvoj katoli~koj politici. Preme{tanjem iz Bona u Berlin, veze
sa katoli~kim krugovima po~ele su da slabe, da bi 1932. godine, [mit
otvoreno po~eo da sledi politi~ku liniju koja je bila suprotstavljena cen-
truma{koj. Zbog toga je maj~inski princip u [mitovoj misli sve to vre-
me bio vi{e utemeljen u nema~koj naciji nego u katoli~koj crkvi. Maj-
~insko krilo, sastavljeno od krvi i tla, bio je onaj ideolo{ki okvir, unutar
kojeg je pruski militarizam mogao napokon da na|e svoje najprivla~ni-
je lice – lice o~inskog cara-„sabljonosca“ kao „du{e sveta“. A kada je
ono 30. januara 1933. godine (sa Hitlerovim postavljanjem za kancela-
ra) unakaèno, da bi 30. juna 1934 (sa ubistvom Kurta fon [lajhera) i
definitivno oti{lo u grob, maj~inski princip je ostao jedini koji je pri-
padnike krvi i tla mogao da za{titi od gneva „vojnika“ i da njegovo na-
silje preusmeri ka „gra|anima“ u svim ostalim dràvama – i, pogotovo,
ka jevrejskom „bratu“ koji je u biblijskoj slici Avelja na{ao svoje arhe-
tipsko ovekove~enje.
Takvo stanje se ne}e bitno promeniti sve do kraja Tre}eg rajha (ili
do 1942, ako se prihvati Zombartova teza o zna~aju maj~ine smrti za
javljanje [mitove potrebe za radikalnijim ideolo{kim promenama, a pre
svega za udaljavanjem od diskursa centriranog ka dràvi). Iako se u
ovom radu ne}e govoriti o [mitovom mnogo kompleksnijem i vi{e-
zna~nijem odnosu prema hri{}anstvu u poslednjem periodu njegovog
ìvota i stvarala{tva, zato {to izlazi iz okvira rasprave, on zasluùje da
26 Hitlerovo naimenovanje za kancelara 30. januara 1933. godine [mit je
smatrao za ta~an datum smrti Hegela – ili, ta~nije, pruske tradicije koja je „sabljo-
noscu“ davala sakralnu mo} da obuzdava „vojnika“. I na samom kraju svog ìvo-
ta, u poslednjem intervjuu koji je dao, [mit je Hegela video kao utemeljiva~a spe-
cifi~no nema~ke „tre}e religije“ (razli~ite i u odnosu na katoli~anstvo i u odnosu
na protestantizam), u kojoj je dràva bila predmet oboàvanja (Lankester, 2005:
20–21). Naravno, [mit je u me|uvremenu bio zaboravio razloge zbog kojih je i
sam isprva bio vernik ove „tre}e religije“, {ta je ta~no bio njen kanon i zbog ~ega
se Hitlerova vladavina vi{e nije uklapala u taj kanon (udaraju}i temelje „~etvrtoj
religiji“?).
STUDIJE
bude makar lapidarno pomenut. Od zavr{etka Drugog svetskog rata 279

[mit je, kako svedo~e njegova razmi{ljanja zapisana u Ex Captivate Sa-
lus i Glossariumu, po~eo da razvija identifikaciju sa „hri{}anskim Epi-
metejem“: za sebe je tvrdio da je „lo{, nedostojan ali ipak autenti~an
slu~aj hri{}anskog Epimeteja“ (Schmitt, 1950a: 12)27. Centralna kate-
gorija vezana za figuru hri{}anskog Epimeteja je nada28, koju ovaj zadr-
àva uprkos nesre}nom sticaju okolnosti koji ga upli}e u izlaganje sveta
na milost i nemilost zlih duhova iz Pandorine kutije. Ostareli [mit je
verovao da je celu svoju politi~ku i spisateljsku karijeru posvetio „kato-
li~kom zao{travanju“29, za koje se ispostavilo da je bilo Pandorina kuti-
ja: na kraju se u zlo izrodilo sve ono ~ime je svet nastojao da pobolj{a.
U toj ta~ki se figura „hri{}anskog Epimeteja“ pretvara u novu figuru, u
novog „Kaspara Hauzera“. Shodno zapisu od 10. novembra 1950. go-
dine, koji su inspirisali boravak u zatvoru u Nirnbergu i razmi{ljanja o
tvrdnjama psihoanaliti~ara Aleksandera Mi~erli~a30, [mit je kod sebe
otkrio postojanje „kompleksa“ Kaspara Hauzera. Nasuprot „Edipovom
kompleksu“, na kojem insistiraju ortodoksni psihoanaliti~ari i kroz ko-
ji se navodno izraàva nemogu}nost da dete iza|e na kraj sa ~injenicom
da su ga napustili roditelji, „kompleks Kaspara Hauzera“ se, prema
[mitu, odnosio na potpunu egzistencijalnu dezorijentisanost i ose}anje
„napu{tenosti“ metafizi~kih razmera. Tvrde}i da „~ovek na{eg vremena
27 Tokvilu nije po{lo za rukom da postane „hri{}anski Epimetej“ navodno sa-

mo zato {to je napustio hri{}ansku veru svojih otaca i prihvatio nau~ni agnostici-
zam svog vremena. Na taj na~in on je, prema [mitu, izgubio veru u katehon i dao
se u potragu za pametnim kompromisima (Schmitt, 1950a: 31).
28 Sa figurom hri{}anskog Epimeteja [mit je bio odavno upoznat. Jo{ 1920.
godine on je upoznao {vapskog katoli~kog pesnika Konrada Vajsa, koji je na nje-

ga ostavio dubok utisak i koji je prvi po~eo da spominje hri{}anskog Epimeteja.
Vajs je 1933. ~ak objavio i knjigu pod naslovom Hri{}anski Epimetej, u kojoj je
poku{ao da kroz ovu mitsku figuru predstavi dana{njeg hri{}anina, a pozivao se i
na svog starog prijatelja [mita. Osnovne crte hri{}anskog Epimeteja, kako ga je
Vajs video, bile su sasvim konzervativne: „Epimetej ne gleda napred i naviru}u
nadu meri samo prema onome {to se dogodilo“ (cit. prema: Nyssen, 1988: 190).
29 „Tajna klju~na re~ moje celokupne duhovne i publicisti~ke egzistencije:
borba za autenti~no katoli~ko zao{travanje (protiv neutralizatora, estetskih dem-

belana, protiv onih koji vr{e poba~aje, koji spaljuju le{eve i pacifista)“ (Schmitt,
1991a: 83).
30 Mi~erli~a je Lekarska komora tri okupacione zone Nema~ke postavila
1946. godine za rukovodioca Komisije za posmatranje procesa koji su se u Nir-

nbergu vodili protiv nacisti~kih lekara angaòvanih u koncentracionim logorima.
Na osnovu svega {to je imao prilike da vidi i ~uje, Mi~erli~ je marta 1947. objavio
dokumentaciju pod naslovom Diktat prezira ~oveka: Nirnber{ki proces protiv le-
kara i njegovi izvori.
280 u velikoj meri pati od ìvotne sudbine koja se preklapa sa onom Kaspa-
ra Hauzera“ (Schmitt, 1991a: 312), [mit je sebe stavio u zanimljivo
dru{tvo istorijskih li~nosti koje su, prema njegovoj proceni, tako|e pa-
tili od istog kompleksa: Isusa Hrista i Artura [openhauera. Smisao po-
vezivanja svoje sudbine sa sudbinom Isusa Hrista otkrivaju zapisnici sa
saslu{avanja kojima je [mit bio podvrgnut u Nirnbergu. Na primedbu
ispitiva~a da je njegovo traganje za spoznajom zavr{ilo „ubistvom mili-
ona ljudi“ [mit je spremno odgovorio: „Hri{}anstvo je tako|e zavr{ilo
ubistvom miliona ljudi“ ([mit, 2005: 13).
To je ujedno bila i kona~na samostilizacija Karla [mita: kao i Isus
Hrist, i [mit je nameravao da svetu donese samo dobro i bacio se na
„katoli~ko zao{travanje“, da bi na kraju bio pribijen na krst, a njegovo
u~enje zloupotrebljeno kako bi se izvr{ilo „ubistvo miliona ljudi“. Ne
znaju}i kako je do toga svega do{lo, [mit je po~eo da ose}a „kompleks“
Kaspara Hauzera i da se nada da je spas jo{ mogu}. A spas je leào u ne-
kom neidentifikovanom katehonu, koji }e na kraju uspeti da skr{i zla
„mehanicisti~kog duha“31 i spasi svet od dolaska Antihrista.32
Ma koliko bila indikativna za duhovno stanje u kojem se [mit nala-
zio posle Drugog svetskog rata, cela ova naracija nema mnogo veze s
ideolo{kim transformacijama kroz koje je on prolazio u sve tri ranije fa-
ze svog ìvota i stvarala{tva (1912–1919, 1919–1933. i 1933–1945).
Jer, kao {to smo imali prilike da vidimo, u celom tom periodu za [mita
je katoli~anstvo bilo su{tinski nebitno i on ga se doticao samo onoliko
31 Su{tina mehanicisti~kog duha sastoji se u tome {to se „um osloba|a svih
okova i nesmetano prati vlastiti racionalizam; njegov cilj je da spozna Zemlju ka-
ko bi je podjarmio“ (Schmitt, 1991c: 66). Taj cilj on postiè sveop{tom relativiza-
cijom, potkopavanjem savesti i, na kraju, uni{tenjem hri{}anstva (Schmitt, 1991c:
68), po{to se u vremenu u kojem vlada duh mehanicizma vi{e ne moè razlikova-
ti Hrist od Antihrista (Schmitt, 1991c: 70). Tehnika, kao ovaplo}enje mehanici-
sti~kog duha, predstavlja ishodi{te ~ovekovog bega od slobode (Schmitt, 1991a:
134), {to se odràva i na sposobnost razlikovanja prijatelja od neprijatelja. Posled-
nja re~ [mitove teorije politi~kog bila je da je zapravo tehnika (a preko nje „me-
hanicisti~ki duh“, kao autenti~no delo Antihrista) glavni krivac za rastu}u moral-
nu diskvalifikaciju neprijatelja u modernoj epohi (Schmitt, 1991a: 7), a samim
tim i za pogubnu totalizaciju rata i neprijateljstva.
32 Polaze}i od re~i apostola Pavla (2. Poslanica Solunjanima, 2), [mit je svu
svoju nadu u razumevanje istorije – a pogotovo istorije Nema~ke u prvoj polovini

XX veka – uloìo u mitsku predstavu katehona: „verujem u katehon; on je za me-
ne jedina mogu}nost da kao hri{}anin razumem istoriju i da joj na|em smisao“
(Schmitt, 1991a: 63). Za [mita je klju~no pitanje glasilo ko je danas katehon, ko
~uva svet od najezde Antihrista. „Mesto nikada nije bilo nepopunjeno jer nas u
suprotnom ne bi bilo. Svaki veliki car hri{}anskog srednjeg veka smatrao se u pu-
noj veri i svesti katehonom, a to je i bio“ (Schmitt, 1991a: 63).
STUDIJE
koliko je to zahtevao imperativ socijalne promocije i participacije u po- 281

liti~ki uticajnim krugovima. Mesto katolicizma, kojem je bio sklon u
mladosti, zauzeo je nacionalizam, ~ija je – „svetska“ – du{a bilo duhov-
no nasle|e pruskog militarizma i ~iji }e zov po~eti da oslu{kuje i sledi
anga`manom u nema~koj vojsci tokom Prvog svetskog rata.
Gubljenje katoli~ke vere i advokatska samoidentifikacija

Prire|iva~ [mitovih dnevnika, Ernst Himert, sasvim je lapidarno u
predgovoru konstatovao da je [mit svoju veru izgubio tokom Prvog
svetskog rata (Hümert, 2005b: 3). Konstatacija je, me|utim, nepreci-
zna, pa i neta~na, budu}i da dnevnici svedo~e o stabilnoj razgradnji
[mitovog katolicizma u celom periodu od 1912. do 1914. godine Pro-
ces dostiè kulminaciju neposredno pre po~etka rata, {to pokazuje da
[mitovo odvra}anje od katolicizma zapravo s ratom nema nikakve ve-
ze. Povodom saznanja da mu je jedan prijatelj doìveo nesre}u i da ne-
}e preìveti [mit je 13. juna 1914. godine napisao: „Nemam vere, ne
ose}am o~ajanje, bes, srd`bu, samo jadno ni{ta. Mogu da verujem u sve
i u ni{ta. [...] Uni{ten sam, postao sam ni{ta [...]. Kuda da pobegnem; u
katoli~ku crkvu. Ali ne mogu. Kao kada bih oti{ao velikom Dalaj Lami
na Tibet ili nekom meksi~kom bogu“ (Schmitt, 2005c: 157).
[mitov gubitak vere napaja se, pre svega, njegovim ìvotom u – iz
perspektive katoli~ke doktrine posmatrano – neprekidnim gresima he-
donizma (me|u kojima su dominirali seks, alkohol i ~okolada), o ~emu
dnevnici pruàju neiscrpni materijal. Boemski ìvot u Kelnu i Diseldor-
fu, u ~ije je sredi{te brzo dospela „{panska ,kafanska, igra~ica“ (koja se
kasnije po~ela izdavati za „srpsku aristokratkinju“ – sic!) Paulina („Ka-
ri“) fon Doroti}33, i ~ija su raznovrsna intelektualna i umetni~ka isku{e-
nja postala neodoljiva (ve} 1912. godine [mit je s trojicom prijatelja
po~eo da pi{e dadaisti~ki roman o apsurdnom liku [nekeu), stvarao je
neotklonjive napukline u [mitovom katoli~anstvu, a samim tim i u nje-
govom identitetu. Iako je [mit ose}ao krivicu zbog takvog na~ina ìvo-
ta i poku{avao da svoju sve slabiju veru podupre Svedenborgovim mi-
33 Iako ni danas nije rasvetljen pravi identitet Pauline fon Doroti}, van svake
sumnje je da ona nije bila nikakva plemkinja, pogotovo ne srpska. S obzirom na
to da je raspolagala falsifikovanim ispravama ({to je [mit saznao tek prilikom raz-
voda), veliko je pitanje i da li je uop{te bila Srpkinja. Pravoslavna u svakom slu~a-
ju nije bila, po{to je sa [mitom upra`njavala katoli~ke obrede. Bernd Riters je na
jednom mestu svoje knjige Degenerisano pravo izneo tvrdnju da je re~ o „}erci za-
natlije iz Nirnberga“ (Rüthers, 1994: 166).
34 Za [mita je naro~iti zna~aj moralo imati mesto iz spisa Nebo i pakao, na
kojem je Svedenborg pisao: „Svi koji se nalaze u paklu, ìve u zlu i lo{em koje
282 sti~nim u~enjem34, stilizuju}i sebe kao gre{nika koji zbog svojih greho-
va ve} za ìvota ìvi u paklu (Schmitt, 2005c: 159), on je na kraju od
takve interpretacije morao da digne ruke, do{av{i do jednog, u su{tini
jereti~kog uverenja, prema kojem ceo svet po~iva na krajnje rigidnoj,
paklenoj predeterminaciji, a celokupna istorija nije ni{ta drugo do vrzi-
no kolo u kojem je svako ko mu pristupi prinu|en da mehani~ki repro-
dukuje zlo. Ako ~ovek ho}e da izmakne ovoj opakoj „ma{ineriji“, on
mora da se skloni u svoju najdublju privatnost: „Ne postoji slu~aj i ne
umi~e se krivici. Ne preostaje ni{ta drugo nego biti dobar ~ovek. Bes-
pomo}no smo izgubljeni u jednoj brutalnoj ma{ineriji ako se ozbiljno
ne odlu~imo za samopo{tovanje. Uvek je u pitanju borba sopstva sa
spoljnim svetom oko pitanja da li }e ~ovek odrediti svoju sudbinu ili }e
joj se predati. [...¹ zato je Kant ve}i od Napoleona i Nostradamus je mo-
gao da predvidi Napoleonovu sudbinu, ali nije mogao i{ta da zna o
Kantu“ (Schmitt, 2005c: 26). Kant i Napoleon predstavljaju dve kraj-
nosti borbe ~ovekovog „sopstva“ sa sudbinom: prvi je snagom svog ka-
raktera ostao veran svom „sopstvu“ i nije se upleo u istorijski proces,
dok je drugi, ponet èljom da ovlada istorijskim silama, u{ao u prede-
terminisanu „ma{ineriju“ i postao njena `rtva ({to je navodno lako pro-
zreo Nostradamus dva i po veka pre toga)35.
Ipak, [mitu je bilo jasno da on nije tako moralno sna`na osoba kao
{to je bio Kant. Njegova jedina {ansa da ga istorijska „ma{inerija“ ne
pregazi leàla je u preslabom, a ne u prejakom subjektivitetu. O tome je
[mit vi{e puta razmi{ljao tokom rata, veruju}i da {ikaniranje koje trpi
od pretpostavljenih ima svoju dobru stranu u tome {to ga uop{te niko
ne shvata ozbiljno (iako on sve „bolje zna“): „Kroz sve ovo prolazim
kao dete; preda mnom se razdvaja Crveno more zla, zato {to sve bolje
znam i nemam snage za paktiranje. Nisam uop{te ugovorna strana u
o~ima ovog sveta. Svet me ne}e i odbacuje me; zato ostajem po{te|en
od njega“ (Schmitt, 2005d: 34). Me|utim, to tuma~enje je po~ivalo na
klimavim nogama i [mit je to dobro znao.36 Uprkos intelektualnoj su-
odatle dolazi, i niko ko se tamo ne nalazi ne obitava istovremeno i u zlu i u istina-

ma; najve}i broj zlih ljudi na Zemlji poznaje duhovne istine, koje su zapovesti cr-
kve, jer ih je u detinjstvu nau~ilo. [...] Ipak, oni me|u njima koji su stalno u sebi
druga~ije mislili i samo se zbog gra|anskih zakona, svog ugleda, ~asti i koristi
ustru~avali da ~ine zlo kojem su teìli, u srcu su zli, a istinitom i dobrom teè sa-
mo telom, a ne i duhom“ (Swedenborg, 2005: 353).
35 [mit je istinski verovao u mo} astrolo{kog predvi|anja. Tako je 10. decem-
bra 1914. godine, pod utiskom nekih astrolo{kih prognoza koje su govorile da }e
rat trajati 32 godine, pisao da ga je obuzeo „jeziv strah“ (Schmitt, 2005c: 270).
36 I ranije je [mit posezao za ovim strategijama samoumirivanja i samozavara-
vanja. Po{to je 8. oktrobra 1914. godine saznao za smrt prijatelja Frica Ajzlera,
STUDIJE
periornosti, [mit je svoju pasivnost – upravo tu svoju osobinu da kroz 283

ìvot ide „kao dete“ – doìvljavao kao istinski izvor vlastitog zla. „ê-
`nja za majkom, nemoralna. Lo{ prema èni. ôvek ho}e da bude dete,
ni{ta, lenjivac, da se izvla~i od obaveza, zao“ (Schmitt, 2005d: 45). Ako
ljudi poput Napoleona doìvljavaju propast zato {to su hiperaktivni i
{to olako ulaze u istorijsku „ma{ineriju“, rukovo|eni zabludom da mo-
gu njome da ovladaju, istu sudbinu doìvljavaju i oni koju su previ{e
pasivni, koje blokira „maj~inski princip“ i koji ne mogu da pruè otpor
ni vlastitom zlu, a kamoli istorijskim silama. Tokom rata, izloèn najve-
}em naletu tih sila, [mit je u dnevniku 29. marta 1915. godine, zapisao
svoj najpregnantniji sud o sebi samom: „Me|u ljudima, lo{ sam i zao
jer sam poslu{an i kukavica; bojim ih se“ (Schmitt, 2005d: 36). A iz ta-
kve perspektive zla i kukavi~ka – sledio je najlucidniji [mitov autore-
fleksivni zaklju~ak – ni svet se ne moè druga~ije ukazivati nego kao su-
{tinski lo{: „U svetu vidim samo zlo i pakost, verovatno samo zato {to
u meni samom ima mnogo zla i pakosti“ (Schmitt, 2005c: 161).
Dijalektika zla u ~oveku i zla u svetu vrhunila je u dràvi. Sude}i po
dnevni~kim zabele{kama, [mit je u vreme kada je pisao knjigu Vrednost
dràve i zna~aj pojedinca imao najpogubnije mi{ljenje o dràvi: „Drà-
va, ta urlaju}a pozicija prose~nosti, osrednjosti, bornirane negacije sve-
ga samostalnog. A u ratu ona pokazuje svoju niskost, ìvotinjsku jezi-
vost; skoro da postaje impozantno“ (Schmitt, 2005c: 38)37. U samoj
knjizi, koja je objavljena po~etkom 1914. godine, nije bilo ni traga od
takvog shvatanja. Usled kukavi~luka, [mit nije napisao ono {to je stvar-
no mislio o dràvi, nego upravo ono suprotno, zadràvaju}i se u nega-
tivnom sudu samo na ljudima, svojim savremenicima i vremenu u ko-
jem ìvi. Moderni ~ovek, gotovo se izrugivao [mit, misli da je njegovo
doba slobodno, skepti~no, neprijateljsko prema autoritetu i tradiciji i
nadasve individualisti~ko (Schmitt, 2004: 11), ali je prava istina da je
moderan ~ovek prazan i zato nesposoban da u vremenu ostavi svoj pe-
~at. U masi individua koje jure za svojim malim, privatnim i bezna~aj-
nim interesima nikada ne moè da samostalno nastane bilo kakav pore-
dak, pa samim tim ni ne{to epohalno (Schmitt, 2004: 85). Modernom
~oveku je zato neophodna dràva kako bi dobio neki smisao i bio (sre}-
no?) uklopljen u nekakav poredak. Dràva je stoga ono {to je [mit u
on je utehu prona{ao u spisima Serena Kjerkegora i u nekoj vrsti misti~ne samo-

zatajnosti: „Ipak ose}ao sam se vrlo sigurno i jako i verovao sam da sam sjedinjen
sa svojom sudbinom. Dakle, treba uvek mirno sa~ekati; nekako }e{ biti zbrinut.
Sve tvoje ’htenje ~ina’, sve to ne donosi ni{ta“ (Schmitt, 2005c: 223).
37 Na drugom mestu [mit je pisao da najvi{e strahuje od policije, pa samim
tim i od dràve: „Veliki strah imam zapravo samo od ljudi, posebno od policije i
hap{enja. Sve }u podneti, ali se ljudima sklanjam s puta“ (Schmitt, 2005d: 57).
284 osvit Prvog svetskog rata javno obznanio kao glavno obele`je i jedinu
pravu „veli~inu“ svog vremena.38
Inspiraciju za ovu glorifikaciju dràve [mit je pronalazio u vlastitoj
profesiji – pravu. Jer, superiornost dràve temeljila se u superiornosti
prava, koje je zadràlo numinoznost „Bo`jih zapovesti“ i koje je pred-
stavljalo najbolju aproksimaciju kantovskog kategori~kog imperativa
(rezistentnog na sva astrolo{ka predvi|anja!). Uzdizanje dràve [mit je
tako pravdao njenom posreduju}om ulogom izme|u normativnog sve-
ta prava i konkretnog sveta ìvih ljudi, stvaraju}i prvi u nizu svojih tri-
hotomnih modela: pravo–dràva–pojedinac. [mit pri tom nije krio da
je ovaj model konstruisao kao pandan modelu Bog–crkva–vernik39, ta-
ko da je dràva, kao jedini pravni subjekt (u specifi~nom smislu subjek-
ta koji je neposredno ovla{}en i obavezan pravom), mogla da svoje „za-
povesti“ u potpunosti poistoveti s pravom (kao svojevrsnim pandanom
„Bo`jim zapovestima“). Za [mita je „pravo ono {to dràva zapoveda, i
to samo zbog toga {to je dràva ta koja zapoveda“ (Schmitt, 2004: 51),
a osnov za{to dràva moè da zapoveda je u tome {to predstavlja „je-
dinstvo koje se dobija samo uz pomo} vrednuju}ih kriterijuma“
(Schmitt, 2004: 52). To je ujedno bilo i najneprozirnije mesto knjige
Vrednost dràve i zna~aj pojedinca: dràva je svakako predstavljala je-
dinstvo pojedinaca u pravu, ali je njeno pravo o~igledno bilo upu}eno
na ispunjavanje i nekih dodatnih „vrednuju}ih kriterijuma“. Insistiraju-
}i na tome da se pravo razlikuje od policijskog reglemana po tome {to
se zasniva na nedràvnom pravu – na „prirodnom pravu bez naturali-
zma“ (Schmitt, 2004: 77) – [mit je od{krinuo vrata prirodnog prava,
ali je odmah na njihovom pragu zastao, i to zato {to ni sam nije mogao
da se opredeli za jednu od dve alternative: za podvrgavanje dràve i
njenog prava katoli~kom ius divinum (koje mora da vaì ne samo u cr-
kvi nego i u dràvi) ili za luteransko odvajanje (svake) crkve od dràve,
zbog ~ega dràvno pravo mora biti konsekventno sekularizovano i o~i-
{}eno od primesa crkvenog prava (Schmitt, 2004: 82) i zbog ~ega pita-
38 Polaze}i od aksioma da „na{e vreme nije individualisti~ko“ (Schmitt,
2004: 13), [mit je stvorio teoriju u kojoj za pojedinca nije bilo mesta sve dok mu
dràva ne bi dodelila neki zadatak. Kao obi~na funkcija dràve, li{ena svake auto-
nomije, pojedinac ima vrednost samo dok ispunjava zadatke koje mu dràva do-
deljuje. Ne samo {to dràva nije nikakva konstrukcija, nego je dràva ta koja od
svakog konkretnog pojedinca pravi konstrukciju (Schmit, 2004: 92), da bi onda,
„kroz priznavanje nadpersonalnog dostojanstva dràve [...¹, pojedini konkretni
pojedinac nestao“ (Schmitt, 2004: 86). Time se individua ne uni{tava, tvrdio je
[mit, nego dobija novo dostojanstvo – zaogr}e se dràvnim dostojanstvom.
39 Paralela crkve i dràve sastoji se najpre u tome {to [mit pravo shvata kao
prethode}e dràvi i ono {to joj je zadato: dràva ostvaruje pravo kao {to crkva
ostvaruje svoj ideal (Schmitt, 2004: 49).
STUDIJE
nje sadràja „prirodnog prava bez naturalizma“ ostaje otvoreno (upor. i 285
Dahlheimer, 1998: 52). U kasnijim razradama svoje pravne teorije [mit
vi{e nije govorio o „prirodnom pravu bez naturalizma“ (bilo u njegovoj
katoli~koj, bilo u njegovoj protestantskoj verziji), nego je na njegovo
mesto stavljao sociolo{kopravne entitete poput ìvog prava naroda,
„konkretnog poretka“ i sli~no (upor. Molnar, 1994).
Sve {to je do sada re~eno upu}uje na dva zaklju~ka. Prvo, [mit je
do po~etka Prvog svetskog rata imao tendenciju da i na sebe i na svet
gleda u najcrnjim bojama i da „zlo“ u sebi i van sebe prepoznaje kao de-
lovanje jedne jedinstvene „ma{inerije“ koja u sebe sve usisava i podvr-
gava se jedino vlastitom determinizmu. S druge strane, jedinu mogu}-
nost spasa od takve „ma{inerije“ video je u pravu, odnosno u dràvi
koja je u stanju da se s pravom poistoveti – u „pravnoj dràvi“. Kao
doktor prava, koji je od 1912. godine radio kao referendar u Okru-
`nom sudu u Diseldorfu, [mit je ose}ao da je i sam, ma koliko kukavan
i lo{ bio, izloèn tom blagotvornom izvoru idealizacije, ispunjavaju}i
praznu formu svog ishlapelog katoli~anstva novim sadràjem, trihoto-
mijom pravo-dràva-pojedinac. ûdotvorno dejstvo prava sada je tre-
balo da spase prvo dràvu (na~iniv{i je „pravnom“, a samim tim i pod-
vrgnutom „prirodnom pravu bez naturalizma“), a zatim i sve pojedince
koji je ~ine – od onih koji drè vlast do onih koji se toj vlasti pokorava-
ju. A veliko polje izmirenja, idealizacije i sveop{teg preporoda predsta-
vljala je dràva. [ta god [mit kao pojedinac – i to „lo{“ pojedinac – o
dràvi mislio, iz perspektive njegove teorije ona se ukazivala kao jedina
slamka spasa za nekoga ko nije hteo da bude politi~ki vo|a (u Vredno-
sti dràve i zna~aju pojedinca [mit je tvrdio da je „moderan ~ovek“ ve}
kao takav prazan i zato nesposoban da bude vo|a nalik Napoleonu),
niti je imao moralnu autonomiju da se suprotstavi spolja{njem autorite-
tu (kako je to Kantova filozofija navodno nalagala).
Ipak, [mit je bio nepoverljiv prema rezultatima do kojih ga je dove-
lo njegovo teorijsko razmi{ljanje. Iako je ve} bio autor tri omanje knji-
ge (Vrednost dràve i zna~aj pojedinca bila je poslednja i ujedno najam-
bicioznije zami{ljena), s izvesnim renomeom koji mu je pruào nade u
akademsku karijeru, [mit se bojao toga da }e njegova teorijska aktiv-
nost biti nova posledica vlastite pasivnosti i izolovanosti od sveta: „Ili
}u postati teoreti~ar? Zna}u sve i ne}u mo}i ni{ta. Bi}u samo vre|an,
jer sve razumem, pa ~ak i u svakoj uvredi nalazim ne{to ispravno. Ne-
mam samopo{tovanja“ (Schmitt, 2005d: 24)40. Biti samo teoreti~ar, ~i-
40 Kada je, posle Drugog svetskog rata, retrospektivno sagledavao glavni tok
svoj ìvota, [mit je mogao da zaklju~i da se taj mladala~ki strah u velikoj meri is-
punio. „Moja gre{ka je bila dobrohotnost mojih prilago|avanja, moja nesposob-
nost da ljude drìm za onoliko glupe i ordinarne koliko to oni jesu i koliko mi
286 nilo se [mitu kao najgora mogu}a ìvotna opcija. Ali, kombinovanje te-
orije i prakse, naro~ito politi~ke teorije i politi~ke prakse, budilo je ve}
nade u ne{to sasvim drugo, u otvaranje perspektive istinskog spasa. To
je onaj dublji smisao dnevni~ke zabele{ke od 9. februara 1914. godine:
„Planovi: ho}u da postanem politi~ar i uticajan ~ovek“ (Schmitt,
2005c: 151). Biti politi~ar (ili na neki drugi na~in „uticajan ~ovek“)
zna~ilo je za [mita biti upravo funkcioner ove „pravne dràve“ i uz po-
mo} nje se iskobeljati iz zastra{uju}e istorijske „ma{inerije“. Idu}e godi-
ne [mit je objasnio i {ta ga najvi{e privla~i u pozivu politi~ara. Politi~ar,
naime, ne posmatra svet i ne analizira ljude psiholo{ki ({to je sve [mit
~inio u svom dotada{njem ìvotu), nego dela, i to tako {to proizvodi
„za~u|uju}e“, nepredvidljive rezultate: „Videti ljude kako ne{to ~ine, i
to neku za~u|uju}u sintezu, politi~ku kombinaciju, to me uzbu|uje“
(Schmitt, 2005d: 40). Najnepredvidljiviji rezultati nastajali su, prema
[mitovom tada{njem shvatanju, upravo u striktnoj primeni prava, u do-
slednom funkcionisanju pravne dràve. Me|utim, na kona~no pitanje o
sadràju tog prava, koji bi svojim idealitetom oplemenio najpre dràvu,
a zatim i sve pojedince u njoj, razo~arani katolik [mit nije mogao da
prona|e nikakav odgovor, {to je perspektivu politi~ke karijere ~inilo
upitnom. I upravo na tom mestu po~inje njegova samoidentifikacija
kao advokata, kao pravnika koji nije politi~ar zato {to sam nema ube-
|enje koje moè da pretvori u politiku i koji je zato upu}en na drugoga,
na klijenta, na „stranu stvar“. „Karakterolo{ki gledano, ja sam advokat.
Zalaèm se za strane stvari. Samo njih mogu da obra|ujem i sprovodim
bez griè savesti. Advokati su svi odreda ljudi svesni krivice. Sva moja
teorija o predavanju jednoj ideji po~iva na ovoj karakterolo{koj osobini
predavanja jednoj stvari, jednoj ideji, ~iji se advokat postaje odustan-
kom od sopstvene li~nosti“ (Schmitt, 2005c: 42). Po~etak Prvog svet-
skog rata [mit je do~ekao rascepljen izme|u katoli~ke krivice i boem-
skih izvora uìtaka, izme|u pravni~kog poziva i filozofske samoreflek-
sije, izme|u samooptuìvanja za nesposobnost da se odupre „zlu“ i na-
de u spasenje, izme|u varljive èlje da postane politi~ar (u pravnoj dr-
àvi) i trezvene samosvesti da ~ovek njegovog karaktera najbolje oba-
vlja posao advokata – advokata ne~ije tu|e politike.
svakodnevno dokazuju“ (Schmitt, 1991a: 91). Ono {to je mladi [mit neuvijeno
nazvao odsustvom samopo{tovanja i spremno{}u na prihvatanje uvreda i ponià-
vanja od strane drugih (mo}nijih) ljudi, stari [mit je eufemisti~ki progla{avao
„dobrohodno{}u mojih prilago|avanja“. Pri tom je uverenje u intelektualnu su-
periornost u odnosu na druge ljude – uklju~uju}i i one od kojih se primaju uvre-
de, odnosno prema kojima se ravnaju „prilago|avanja“, kod [mita ostalo trajno i
nepokolebano.
STUDIJE
Po~eci ratnog anga`mana 287
[mit je vrlo brzo po zapo~injanju Prvog svetskog rata morao da uvidi

da, uprkos svim njegovim naporima da odrì svoju staru svakodnevicu,
ni{ta vi{e ne}e biti onako kao {to je bilo. Prvo ga je duboko potresla
smrt njegovog najboljeg prijatelja – ina~e Jevrejina – Frica Ajzlera. Iako
je imao sli~nu mladala~ku skepsu u pogledu zapadnog racionalizma
(bio je koautor ve} pominjanog dadaisti~kog romana o [nekeu), Ajzler
je ve} do po~etka rata postavio temelje za vrlo uspe{nu karijeru: poti-
~u}i iz bogate jevrejske porodice, doktorirao je prava i po~eo da radi
kako u praksi, tako i na Univerzitetu u Strazburu – kao asistent profe-
sora Frica fon Kalkera (kod koga je, ba{ kao i [mit, doktorirao). Ni pr-
vi profesionalni uspesi, ni ~injenica {to ga je vojna lekarska komisija
proglasila nesposobnim za vojnu slu`bu Ajzlera nisu spre~ili da se do-
brovoljno prijavi u rat, da se bori kao obi~an vojnik i da pogine na za-
padnom frontu ve} 27. septembra 1914. godine. Ajzlerova smrt dodat-
no je emocionalno destabilizovala [mita, ali mu je donela i nove nevo-
lje s novcem. Naime, [mitovo prijateljstvo sa Ajzlerom po~ivalo je na
jednoj emotivnoj ambivalenciji, u kojoj je novac igrao vrlo bitnu ulogu,
i koja je oscilovala od zahvalnosti za finansijsku pomo} do straha od fi-
nansijske zavisnosti – koja se od Ajzlera {irila na sve Jevreje i tako for-
mirala sr` [mitovog doìvotnog antisemitizma (ili, ta~nije, antijudai-
zma)41. Ajzlerova smrt suo~ila je [mita sa akutnom potrebom za nov-
cem, koju je on prvi put u ìvotu poku{ao da namiri posredstvom po-
slovnih {pekulacija. S ocem jednog drugog preminulog prijatelja [mit je
u{ao u jedan {pekulantski posao nabavke materijala za {ivenje uniformi,
koji mu je u narednim mesecima prouzrokovao mnogobrojne nevolje,
ali iz kojeg je na kraju uspeo da izvu~e spasonosnih 2 000 maraka
(Hümert, 2005a: 14). U me|uvremenu je [mit uspostavio prijateljstvo
sa Georgom, bratom Frica Ajzlera, tako da je finansijska podr{ka poro-
dice Ajzler obnovljena u novoj formi. Ipak, [mit }e i ubudu}e – s ciljem
smanjivanja svoje finansijske zavisnosti od „Jevreja“ – posezati za {peku-
lantskim aktivnostima: kada bude stekao pristup informacijama iz nepri-
jateljskih novina, po~e}e da ih ilegalno prodaje (Hümert, 2005b: 1).
Iz turobne situacije [mita je februara 1915. godine spasio poziv ko-
ji mu je iz Minhena uputio profesor Kalker, sada vojno raspore|en u
Generalnu komandu I bavarskog armijskog korpusa. Kalker, sa kojim
su i [mit i Ajzler imali odli~no iskustvo prilikom izrade svojih doktor-
skih radova, nudio je sada [mitu mogu}nost da bude vojno angaòvan
u pozadini, ali i mogu}nost da poloì asesorski ispit i tako otvori vrata
41 Tako je jo{ pre po~etka rata [mit u svom dnevniku pisao o svom „strah[u¹
od Jevreja, od Ajzlera“ (Schmitt, 2005c: 140).

288 svoje nau~ne karijere. Na lekarskom pregledu [mitu je konstatovana

nesposobnost za oruànu borbu, ali mu je pruèna mogu}nost da kao
dobrovoljac obavlja pozadinske zadatke. Mart i april 1915. godine bili
su verovatno najdepresivniji period u celoj [mitovoj karijeri zato {to je
prvo morao da pro|e kroz op{tu vojnu obuku, a zatim i da se sna|e u
prili~no neprijateljskoj sredini Generalne komande. Njegovo ose}anje
da ga sudbina ka`njava zbog grehova samoìvosti i servilnosti prema
dràvi sada je jo{ vi{e intenzivirano: sama vojska je postala nova kazna
za [mita i on je samo jo{ mogao da se nada da }e postati dobar ~ovek i
na taj na~in okon~ati tu kaznu (Schmitt, 2005d: 44). Pri tom je [mit
bio potpuno svestan mogu}nosti da mu se kazna i poo{tri. Slika odlaska
na front – a onda i sudbina koja je sna{la Ajzlera – lebdela mu je kao
najcrnja avet pred o~ima i nagonila ga da svoju situaciju prihvati ako
nikako druga~ije a ono kao podno{ljivu. Tako je 26. marta 1915. [mit
zapisao u dnevnik svoj najve}i strah: „Imam stalni strah da }e me naju-
riti ’iz Generalne komande’ jer sam suvi{an. A onda moram u rat“
(Schmitt, 2005d: 34). Taj strah }e opstati i kasnije u nesmanjenom in-
tenzitetu: iako su ga najstra{nije poniàvali, [mit je ube|ivao sebe da
mora da bude sre}an „da me ne odvedu i da ne crknem negde u nekom
rovu“ (Schmitt, 2005d: 103). Iz tih pritisaka i du{evnih razdora, [mit
je po~eo da ose}a prve nalete paranoje, koja }e se potpuno razviti pri
kraju njegovog ìvota, kada }e verovati da ga SS-ovci traè kako bi ga
ubili. U jednoj dnevni~koj bele{ci nalazimo [mitovo priznanje da mora
da tro{i 9/10 svoje snage da bi obuzdao ludilo u sebi (Schmitt, 2005d:
113), dok se u drugoj nalazi jedan od najpotresnijih zapisa: „Poludeo
sam, ve} vidim crna stvorenja, crne ljude kako tr~e oko mene, spremni
da me napadnu, a onda opet marionete, maju{ne, vidim sve ljude kao
odvratnu prljavu rulju“ (Schmitt, 2005d: 118). Sve je crno, nema per-
spektive spasa, a izgubljenost u ratu nacija postaje neizbe`ni usud: „I
nikada ne}u pobe}i iz tog zatvora, jer je militarizam sve ja~i. Bi}e sve
gori. Cela Zemlja }e biti podvrgnuta ovom jezivom sistemu“ (Schmitt,
2005d: 131). Na krhotinama pravne dràve po~ela je da se pomalja
jedna nova slika sveta – sveta zapaljenog ratom i proètog logikom sa-
svim druga~ijom od prava, logikom militarizma.
Iz sudara ovih egzistencijalnih strahova ro|eni su prvi impulsi za
[mitovo identifikovanje principijelnog neprijatelja u figuri „vojnika“:
on je, ~ak i u pozadini, brutalan, nasilan i nemilosrdan, da bi se njego-
va razobru~enost na liniji fronta udruìla sa aveti sveprisutne smrti.
Iako je bilo sasvim o~igledno da je „vojnik“ bio obi~an produkt „jezi-
vog sistema“ militarizma, koji je [mit znao da u najlucidnijim momen-
tima o{tro osu|uje, naposletku je sve to zaboravio zarad privilegovane
pozicije koju mu je u zahuktaloj ratnoj ma{ineriji mogla da pruì milost
nadre|enih. Agresija koju su svi „vojnici“ trpeli od militaristi~kog siste-
STUDIJE
ma na ~ijem se ~elu nalazio car je zaboravljena, da bi se naposletku kao 289

neprijatelj pojavio samo obi~an „vojnik“ od kojeg je [mita trebalo da
spa{avaju o~inske figure oficira, koji su, poput samog Kalkera, cenili
njegove pravni~ke kvalitete i mogu}nosti da na drugi na~in, a ne ratni~-
kom aktivno{}u, doprinese naporima dràve da savlada sve ratne te{ko-
}e. A na vrhu oficirskog kora, te piramide stare{inskih autoriteta, stajao
je sam car, agresor s kojim se [mit po~eo identifikovati42 i ~ije je „jezi-
vo“ militaristi~ko lice po~eo da postepeno zasenjuje sjaj sabljonosca, u
kojem obitava „du{a sveta“ i od ~ije milosti poti~e sve dobro {to se u
vojsci (i dràvi uop{te) moè iskusiti. Temelji [mitove posleratne poli-
ti~ke teorije nastajali su upravo iz ovih dramati~nih iskustava ratnog
anga`mana u pozadini, u neprijateljskom okruènju, ali uz prisustvo
o~inski predusretljivih carevih opunomo}enika.
[mit je zaista bio nagra|en kao {to se i nadao. Ne tako brzo i pot-
puno, dodu{e, ali ipak zadovoljavaju}e. Ve} posle jednomese~ne vojne
obuke i jednomese~nog privikavanja na pravila rada u Generalnoj ko-
mandi, [mit je, kao Kalkerov {ti}enik, po~eo da dobija sve ve}e privile-
gije. Osim elementarne ~injenice da je mogao da ìvi ako ve} ne mirno-
dopskim, a ono barem lagodnim „pozadinskim“ ìvotom, [mit je dobio
pravo neograni~enog izlaska i stanovanja u svom stanu sa Kari fon Do-
roti}, koja se u me|uvremenu tako|e doselila u Minhen i sa kojom je
on stupio u brak 13. februara 1915. godine Iako je to nesumnjivo bio
pozitivan potez, on se na [mitov ìvot veoma brzo odrazio sasvim ne-
gativno. Naime, trzavice koje su i do tada pratile njihovu vezu, u Min-
henu su eksplodirale, daju}i novi podsticaj [mitovom ube|enju da ìvi
u Svedenborgovom paklu na zemlji i da kazne za njegove grehe nisu vi-
{e toliko dràva i vojska (koje su, s promenom [mitovog statusa, posta-
jale zapravo sve podno{ljivije i prihvatljivije), koliko brak sa Doroti}e-
vom (Hümert, 2005b: 1).
Problemi su se u [mitovom ìvotu pojavili iz jo{ jednog neo~ekiva-
nog smera. Naime, konsolidacija njegovog poloàja u vojsci pla}ena je
novim izvorom moralnog propadanja, borbom sa save{}u, koja je iza-
zvana ~injenicom da je postao ratni cenzor, s posebnim teì{tem na
spre~avanju pacifisti~ke propagande.43 Po~inju}i da radi kao ratni cen-
42 Zato nije u pravu [tefan Brojer kada [mitovu sklonost ka „identifikaciji sa

agresorom“ prepoznaje tek u periodu posle 1936, kada je i sam postao `rtva pro-
gona SS-a (Breuer, 1995: 174). Ose}aj progonjenosti [mit je imao ve} 1915, ta-
kore}i od momenta stupanja u vojsku, a celokupna njegova kasnija politi~ka teo-
rija moè se smatrati upravo kao jedna od trajnih posledica „identifikacije sa
agresorom“, koja je ve} od tada bila prisutna u njemu.
43 Kao cenzor, [mit je dobio zadatke u oblasti pra}enja i zabranjivanja pacifi-
sti~kih ~asopisa i nadzora nad korespondencijom gra|ana osumnji~enih za pacifi-

zam (Hümert, 2005b: 2).
290 zor, [mit je inicijalno svoju savest opteretio novim grehom: gledao je
kako se postupa s pismima (precrtavanje svega i sva~ega) koje vojnici
{alju s fronta i nije mogao da se otme utisku „jezivog silovanja“
(Schmitt, 2005d: 58). U svetlu takvog „jezivog silovanja“ [mit je osetio
da se ljulja njegova vera u pravo, kao i u mogu}nost da dràva bude
ukro}ena pravom (na na~in koji je opisao u knjizi Vrednost dràve i
zna~aj pojedinca). Zato on u dnevnik 22. septembra 1915. zapisuje:
„Strah me je od samovolje; vidim na milost kakvih sam ljudi upu}en.
Kako mi lako preti pretres stana, sumnja, presuda, kako je sve to sme-
{no i kakva je slam~ica pravo! O Boè, sav drhtim od straha“ (Schmitt,
2005d: 134). Nekoliko dana kasnije sa Georgom Ajzlerom je razgova-
rao o „dràvi i ni{tavnosti prava i slobode“ (Schmitt, 2005d: 140). Sve
njegovo mirnodopsko zagovaranje trihotomnog obrasca pravo-dràva-
pojedinac, {tavi{e, celokupan njegov teorijski projekat pravne dràve,
koji je leào u osnovi knjige Vrednost dràve i zna~aj pojedinca, do kra-
ja 1915. godine bio je razbijen u parampar~ad.
Me|utim, [mit tada jo{ nije mogao znati da je ovo uni{tavanje ima-
lo i svoju dobru stranu: ono je stvorilo mogu}nost da ve} od 1917, ka-
ko bude odmicao rad na Politi~koj romantici, po~ne da radi na jednoj
novoj teoriji, koja }e mu doneti mnogo ve}i ugled i presti`. Klju~na
pretpostavka za to bi}e pretvaranje svih njegovih negativnih ratnih is-
kustava u pozitivne. I zaista, paralelno sa tokom njegove identifikacije
sa agresorom i zaboravom zala militarizma pod uticajem nade u milost
s najvi{eg mesta, [mit je otkrivao svoju rastu}u sklonost novom poslu
cenzora. Skrnavljenje prava na slobodu mi{ljenja i intimnost drugih
(„vojnika“) po~elo je da mu se ukazuje u ambivalenciji greha i uìtka.
„êsto se prepadnem kada pomislim na to {ta u me|uvremenu radim.
Ono {to sam ~esto potajno èleo, da {pijuniram, nadgledam, da imam
tajnu mo}, sve to sada imam“ (Schmitt, 2005d: 79). Tu su koreni [mi-
tovog puta ka vrhu, ka sticanju mnogo ozbiljnije mo}i i onog politi~kog
uticaja koji je odavno prièljkivao.
Ratni doìvljaj advokata

Tokom celog ìvota [mit je bio u neprestanoj potrazi za odgovaraju}im
figurama, kroz koje bi izrazio su{tinske procese i tvorevine vremena u
kojem je ìveo. Figura kroz koju bi se mogao predo~iti njegov sopstve-
ni ìvotni, profesionalni i politi~ki anga`man – od poslednjih godina
Drugog rajha, preko Vajmarske republike, do Tre}eg rajha – bila je ne-
sumnjivo figura „advokata“.44 Na prvi pogled, ~ini se da se ta figura na-
44 U poslednjim godinama Vajmarske republike [mitova „advokatska“ ak-
tivnost poprimala je otvoreno destruktivne crte, koje su kasnije tuma~ene kao

STUDIJE
likovala od nekih drugih figura, koje su u istom periodu igrale klju~ne 291
li~nosti politi~kog i intelektualnog ìvota Nema~ke. Na osnovu izlaga-
nja na drugom mestu (Molnar, 2006), ovde se mogu navesti neki od
najva`nijih primera. Ernst Rem bi predstavljao najbolji primer figure
„votanisti~kog ratnika“: posle iznuruju}eg i razo~aravaju}eg „rata
materijala“, u kojem je u~estvovao od prvog do poslednjeg dana,
odmah po uspostavljanju mira je pri{ao novouspostavljenim
Männerbundovima, kako bi kroz njih rasplamsavao gra|anski rat i do-
lazio do autenti~nog ratni~kog uìtka – u uli~nim borbama s neprijate-
ljem „od krvi i mesa“ ni{ta manje nego u homoseksualnim odnosima sa
svojim „prijateljima“. Nastaviv{i s tom praksom i posle uspostavljanja
Tre}eg rajha, postao je smetnja novim vlastima i bio likvidiran kao jedi-
ni istinski nosilac principa ekstati~kog ratni{tva. Adolf Hitler najuspe-
{niji je reprezent figure „mesije“, koji je tako|e u~estvovao u celom Pr-
vom svetskom ratu, ali je brzo zamrzao pravu fizi~ku borbu i kao kurir,
koji neprekidno izbegava smrti, razvio svest o misiji koju mu je sudbina
dodelila u nekoj budu}oj Nema~koj. Ube|en u svoju misiju, Hitler je
mogao ozbiljno da pristupi poslu politi~ara i da Vajmarsku republiku
preobrazi u Tre}i rajh, kao odsko~nu dasku za preduzimanje novog rat-
nog poku{aja da se Nema~koj obezbedi odgovaraju}e „mesto pod sun-
cem“. Tre}i slu~aj ustrajnog ratnika Prvog svetskog rata zavr{ava se, vr-
lo brzo po potpisivanju mira, u figuri „odmetnika“: Ernst Jinger u Vaj-
marskoj republici i Tre}em rajhu beskrajno kontemplatira o svom rat-
nom doìvljaju, poku{avaju}i da ga razume i objasni, i pri tom se pot-
puno udaljava od svake politike i zavr{ava kao razo~arana opozicija
svakoj vlasti, pa na kraju krajeva i svakom ratu (koji je izgubio sposob-
nost da u sebi ovaploti homerovske vrline). êtvrta figura odnosi se na
~oveka koji nije uspeo da ode u rat iako je o tome najstrasnije ma{tao:
telesno slaba{ni Hajnrih Himler je 1918. godine zavr{io srednju {kolu i
uporno poku{ao da iskoristi o~eve veze kako bi ipak oti{ao u rat, ali ga
je nema~ka kapitulacija na kraju u tome spre~ila. Isprva ~vrsto katoli~-
ko ube|enje Himler je zamenio novopaganskim, ali mu to nije omogu-
}ilo otvaranje puta ka „votanisti~kom ratniku“, ve}, upravo suprotno,
„mefistovelovske“ (Mommsen, 1974: 408) ili kao „grobarske“. Zanimljivo je da

optu`be da je bio „grobar Vajmarske republike“, [mit nije potpuno odbacio, ve}
ih je samo korigovao: „Ako sam ja bio grobar, onda je ona [Vajmarska republika¹
pre toga morala umreti ili ju je neko morao ubiti“ (cit. prema: Rüthers, 1994:
104). Ovim ograni~avanjem „grobarskih“ aktivnosti na ukopavanje le{a (Vajmar-
ske republike) [mit je èleo da negira svoju ume{anost u neposrednom „usmr}iva-
nju“ Vajmarske republike (za koju su, prema njegovom ube|enju, bile krive poli-
ti~ke partije, pogotovo liberalne i radni~ke), ali je time ostavio neosporenom
upravo glavnu o{tricu kritike: da je njegova „advokatska“ aktivnost u vreme Vaj-
marske republike imala osnovno „grobarsko“ usmerenje.
292 „birokratskom organizatoru“ nove dràve (Tre}eg rajha), njene udarne

pesnice (SS-a) i njenog genocidnog pohoda na novopagansku varijantu
„armije Antihrista“ (Jevreje). Naposletku, najbolji primer figure „juri-
{nika u nebo“ pruà Martin Hajdeger, koji zbog telesne slabosti, uprkos
vatrenoj èlji, tako|e nije mogao da uzme u~e{}e u frontovskim borba-
ma Prvog svetskog rata, nego je kao pozadinski cenzor po~eo da razvi-
ja predstave o filozofiji kao popri{tu duhovnog rata, u kojem }e se od-
lu~uju}e borbe voditi kroz metafizi~ke juri{e na nihilisti~ke bedeme.
Iako spreman da sve svoje usluge ponudi Tre}em rajhu, brzo je otpisan
kao upotrebljiv nacista, koji vi{e smeta nego {to pospe{uje univerzitet-
sko glajh{altovanje.
U literaturi su najvi{e isticane upravo sli~nosti izme|u Hajdegera i
[mita.45 Obojica su ponikli iz „katoli~ko-konzervativno ustrojenog mi-
ljea malog grada“, da bi kasnije raskinuli sa katoli~anstvom; obojica su
poticala iz skromnih porodi~nih uslova, ali su, kao prvi u svojim poro-
dicama, po{li u gimnaziju, a zatim i na fakultet i na kraju postali profe-
sori, da bi potom svoje nau~ne spoznaje pretvorili u impuls za u~e{}em
u promeni celog sveta; obojica su, napokon, ose}ali potrebu za firerom,
koja je opredelila sli~nosti u njihovim karijerama u Tre}em rajhu, obo-
jica su izabrali 1. maj, internacionalni praznik rada, da postanu ~lanovi
NSDAP (Rüthers, 1990: 37–42); obojica su, {to je mo`da i najbitnije,
bili vojni cenzori u Prvom svetskom ratu, {to je presudno delovalo na
formiranje submisivnog i autoritarnog stava koji }e dominirati njiho-
vom kasnijom teorijskom mi{lju. Ipak, sve te sli~nosti pokazuju se kao
su{tinski nebitne sa stanovi{ta formiranja dve figure i logike njihovog
delanja u narednim godinama: odmah po zavr{etku Prvog svetskog ra-
ta, „juri{nik u nebo“ i „advokat“ morali su da po|u razli~itim putevi-
ma, da bi im se samo jednom – u prvim godinama Tre}eg rajha – ìvot-
ni putevi ukrstili. Njihove sudbine posle Drugog svetskog rata tako|e
pokazuju indikativne razlike: dok je Hajdeger izabrao „obrazac jedne
normalnosti zasnovane na potiskivanju i }utanju“ i nastavio da „kao za-
sluàn profesor […] predaje do 1967“, [mit je izabrao put „neke nove
konspiracije i inicijacije, koje su stvarale utisak jednog podzemnog i
subverzivnog kretanja u istoriji ideja Savezne Republike“ Nema~ke
(Habermas, 1995: 143). Dok je, drugim re~ima, Hajdeger nastavio da,
u bitno promenjenim okolnostima, odràva barem kakav-takav privid
„juri{nika na nebo“, [mit je ostao bez klijenta koga bi kao advokat mo-
gao da zastupa i opredelio se za samoizolaciju u krugu svojih sledbeni-
ka i posve}enika, u sekta{koj atmosferi svog doma u Pletenburgu.
45 Paralele su mogu}e i izme|u [mita i Jingera, iako je izme|u njihovih ìvot-

nih iskustava jaz neuporedivo ve}i. [mit se, sli~no Jingeru, posle Drugog svetskog
rata samodefinisao kao „odmetnik“ koji ~uva svoje dostojanstvo iako ga tretiraju
„kao stoku“ (Schmitt, 1991a: 32).
STUDIJE
Tako|e ne postoji nikakva unutra{nja srodnost izme|u figure 293

„advokata“ sa preostalim pomenutim figurama. Pre svega, dok se [mit
kao advokat „spoznao“ jo{ pre Prvog svetskog rata, za sve druge figure
je presudni uticaj imao „ratni doìvljaj“ – zapravo ratna frustracija u
periodu 1914–1918, neposredni odgovor na nju i kasnije strategije su-
blimiranja te frustracije u novim (samo prividno „mirnodopskim“) is-
poljavanjima jedne te iste figure. Drugo, [mit i nije osetio nikakav „rat-
ni doìvljaj“ koji bi bio uporediv sa onim {to su iskusili Rem, Hitler,
Jinger, pa ~ak i nesu|eni ratnik Himler. Kada se kasnije se}ao svog an-
ga`mana u Prvom svetskom ratu, [mit je za sebe govorio da je bio „~i-
novnik za vreme ovog sukoba“ ([mit, 2005: 33). Jedna od najve}ih
gre{aka Zombartovog psihoanaliti~kog portreta Karla [mita leì upra-
vo u tome {to je olako pretpostavio da je po~etak Prvog svetskog rata
kod njega probudio patriotski zanos intelektualaca i omogu}io fascina-
ciju pruskim militarizmom (Sombart, 1997: 28). Upravo suprotno, Pr-
vi svetski rat je intenzivirao [mitove „civilne“ strahove i dao mu pod-
sticaj za razmi{ljanja koja su, u pogledu koncentracije „izdajni~kih“ i
„defetisti~kih“ sadràja, u njegovom celokupnom ìvotu ostala bez
premca. Reaguju}i ve} na vest o ubistvu Ferdinanda u Sarajevu, [mit je
u dnevniku zapisao da ose}a neko uzbu|enje, ali da ~ak i u takvim po-
tresnim situacijama „misli na svoju korist“ (Schmitt, 2005c: 163), tj.
ostaje veran „zlu“ egoizma u sebi. [tavi{e, [mit je otvoreno priznavao
da nema dovoljno motivacije ni da mrzi neprijatelja: utonuo u slado-
strasnu vezu sa „srbijanskom aristokratkinjom Kari fon Doroti}“, [mit
je ve} 3. avgusta 1914. godine u dnevnik zabeleìo kako su mu Rusi
simpati~ni (potvr|uju}i to kupovinom knjiga Tolstoja i Dostojev-
skog)46. Naposletku, tre}e, iako je osetio neku vrstu privla~nosti u sa-
mim ratnim zbivanjima i u militarizaciji svojih sunarodnika, [mita su
kolone vojnika, koje su odlazile na front, neprestano podse}ale na stra-
hote koje }e uslediti po njihovom povratku i razobru~ivanju njihovih
vojni~kim drilom zatomljenih strasti. „Kada vidim masu vojnika da
mar{evskim korakom prolazi pored mene i pomislim da }u jednog da-
na i ja biti sa njima, osetim jako uzbu|enje pa ~ak i ushi}enje; ali poje-
dinci su mi svi odbojni pa i u masi odvratni. Prepoznajem njihovu zlob-
nost; ako oni pobede posta}e sirovi, a njihov neukus vi{e ne}e imati
granica, njihova bahatost bi}e nepodno{ljiva, a njihov naivni, lagodni,
bornirani egoizam posta}e istinski nezatomiv; [...¹ Bolje da rat bude iz-
gubljen nego dobijen“ (Schmitt, 2005c: 175). Jo{ ne spoznav{i spaso-
nosnu ulogu sabljonosca, [mit je na po~etku Prvog svetskog rata mogao
46 Mesec dana kasnije (13. septembra 1914) [mit je bio revoltiran likvidaci-
jama ruskih zarobljenika: „Vo|enje rata je ~ist genocid. Jednostavno se uni{tava.
Rusi su u hiljadama naterani u more i ma{inkama ubijeni“ (Schmitt, 2005c: 198).
294 da u potpunosti razvije svoj fundamentalni egzistencijalni strah od figu-

re „vojnika“, koju }e kasnije, naro~ito na po~etku Tre}eg rajha, uzvisiti
u samo naizgled privla~nu opoziciju „gra|aninu“.
Prva reakcija [mitovog „zlog“ egoizma na Prvi svetski rat bila je,
dakle, nepatvoreni defetizam. A u strahu od pobede Nema~ke u Prvom
svetskom ratu [mit je ponovo bio sklon da prepozna jednu „vi{u prav-
du“, okrutni retributivni refleks, dejstvo neke slepe ka`njavaju}e „ma{i-
nerije“, koja }e se na njega obru{iti upravo da bi mu pokazala kakva je
realnost ideala koji je zazivao u knjizi Vrednost dràve i zna~aj pojedin-
ca: „Kako }e se zavr{iti Svetski rat. Nema~ka }e postati zemlja pravde,
uni{tenja pojedinca, realizova}e upravo ono {to sam u svojoj knjizi o
dràvi postavio kao ideal. (Katoli~ka crkva to nije mogla jer nije imala
realnu mo} ili nije umela da sprovede, zato {to je bila previ{e majka.)
To je uàsno. U me|uvremenu sam postao `rtva, proklet sam zbog to-
ga; to je jezivo. Blagi Boè, pomozi mi. A kao suprotan pol mo`da }e
opstati Rusija, Sloven. Moja je èna Slovenka“ (Schmitt, 2005d: 24).
„Pravedna nema~ka dràva“ koja iza|e kao pobednica iz Prvog svet-
skog rata zapravo ne}e biti nikakva „pravna dràva“, kojoj se [mit pre
rata nadao, nego dràva (okrutni otac) koja svoj raison d’être pronalazi
u „uni{tavanju pojedinca“ (nevine dece, koju je, uzgred, napustila i nji-
hova majka – Katoli~ka crkva) i ~iji }e ovozemaljski etatizam ispunjava-
ti metafizi~ku svrhu ka`njavanja nesre}nih pojedinaca zbog njihovog
beznade`nog egoizma. Svrhu na kojoj se slomila katoli~ka crkva („zato
{to je bila previ{e majka“) nastavi}e dalje da sprovodi hladni i nemilo-
srdni (protestantski i militaristi~ki) otac. Ukazivanje na (maj~icu?) Rusi-
ju, koja bi mo`da tako|e iza{la (kao pobednica?) iz rata, otkrivalo je
[mitovu – ponovo „egoisti~nu“ – nadu da „maj~inski princip“ ne}e biti
sasvim dotu~en ratom, da }e u „slovenstvu“ („maj~ica Rusija“) nastavi-
ti da postoji i da }e i on sam, preko svoje ène („moja èna je Sloven-
ka“) mo`da osetiti njegovo blagotvorno dejstvo.
Ova razmi{ljanja ponajvi{e izlaze u susret osnovnoj tezi Nikolasa
Zombarta o [mitu kao ~oveku koji je bio zarobljen u fundamentalnoj di-
hotomiji izme|u mu{ke silni~ke vladavine i jednog drugog, „matrijar-
hatskog“ dru{tva, u kojem nesre}nu decu spasava ènski princip. Na po-
~etku Prvog svetskog rata Rusija i „èna Slovenka“ su jo{ uspevale da
odràvaju kakvu-takvu ravnoteù, koja se ispoljavala od prièljkivanja
nema~kog ratnog poraza do nade da }e, ako stra{na o~inska nema~ka
dràva ipak preìvi, preìveti i ne`na maj~inska ruska dràva. Takva raz-
mi{ljanja su, me|utim, vrlo brzo nestala i na mesto spasonosnog lika è-
ne-Srpkinje-Ruskinje-Slovenke stupio je nema~ki car-sabljonosac. Ipak,
ta razmi{ljanja su bila vrlo zna~ajna zato {to su odraàvala [mitovo ra-
pidno gubljenje vere u to da se dràva moè obuzdati, da moè biti pod-
vrgnuta pravu ili bilo kojoj drugoj (maj~inskoj, slovenskoj itd.) instanci:
STUDIJE
ogoljena ratni~ka dràva sada je stupila na istorijsku scenu, pozivaju}i 295

svoje „sinove“ da joj se pridruè – na frontu ili i u pozadini – ako ne è-
le da iskuse njen bes i ako èle da budu u njenoj milosti. Osnovno pita-
nje vi{e nije bilo kako dràvu zauzdati (jer je ona bila „suverena“, a to
zna~i nepodlo`na bilo kakvom spolja{njem uticaju), nego kako se spasiti
od njenog nasilni{tva i voluntarizma. Kao i glavni junak romana Mla-
di}47, i [mit je odjednom „dobio oca“ koji je bio grub, bezobziran i spre-
man na svako nano{enje bola i patnje, ali koji je svejedno obeleìo nje-
gov celokupan ìvot, a pogotovo onaj njegov deo koji je tek sledio. Kao
i Dolgoruki, i [mit je mogao da napi{e: „Ne znam da li sam ga mrzio ili
volio, ali on je napunio sobom cijelu moju budu}nost, sve moje ìvotne
ra~une“ (Dostojevski, 1964: 25). Kao i Dolgoruki, i [mit je ose}ao da
ìvot treba da posveti jednoj ideji, ili ta~nije, „jednoj ideji, ~iji se advokat
postaje odustankom od sopstvene li~nosti“, kao i njenim ponovnim za-
dobijanjem kroz bezrezervnu identifikaciju sa brutalnim ocem, sa drà-
vom, sa agresorom kao, paradoksalno, najpoèljnijim „klijentom“.
Opasnosti politi~ke romantike

U svojoj knjizi Doba nervoze. Nema~ka izme|u Bizmarka i Hitlera Joa-
him Radkau je izloìo svoje zapaànje da je veliki broj Nemaca koji je
1914. godine imao nedvosmislenu „individualisti~ko-hedonisti~ku“
orijentaciju i po~eo da pati od „nervne slabosti“ – izlaù}i se opasnosti
od dobijanja stigme „mlitavka (Schlappi)“ – bio zapravo `rtva jedne du-
hovne klime koja je ljudima onemogu}avala da iz te`nje za ìvotnim
uìcima izvuku pacifisti~ke, „mirnodopsko-politi~ke konsekvence“, ne-
go ih je, upravo obrnuto, upu}ivala na poistove}enje uìtka s ratova-
njem. „Prou~avanje vilhelminske nervoze pokazuje koliko je jo{ u ono
vreme bilo rasprostranjeno ovo ’individualisti~ko-hedonisti~ko’ ìvot-
no opredeljenje, ali tako|e i koliko je malo donelo svoje samosvesti i
svog ìvotnog ume}a i koliko je lako zavr{avalo u nesigurnosti i frustra-
ciji“ (Radkau, 1998: 399). U svetlu svojih dnevnika, Karl [mit nam se
ukazuje upravo kao jedan od mnogih takvih Nemaca s velikom nesigur-
no{}u u izboru ìvotnog puta48 i s prete`no „individualisti~ko-hedoni-
47 Iz dnevni~kih beleàka se vidi da je [mit 12. aprila 1915. godine po~eo da

~ita ovaj roman Dostojevskog i da se odmah prepoznao u liku Dolgorukog, koji
traì samostalnost i ima te`nju da se pobuni protiv dràve, dru{tva i, prvenstveno,
o~evog autoriteta. Opaskom da u romanu nema ni~eg specifi~no ruskog (Schmitt,
2005d: 47), [mit je èleo da dodatno naglasi mogu}nost da se kao Nemac identi-
fikuje s glavnim junakom jednog ruskog romana.
48 Ve} prilikom izbora zanimanja 1907. godine [mit je pokazivao onu, za nje-
ga karakteristi~nu slabost volje. Posle se opredelio da studira filologiju, dopustio

296 sti~kom“ ìvotnom orijentacijom, koji je do 1914. godine nekako uspe-

vao da se nosi sa svojom sve slabijom katoli~kom save{}u (pla}aju}i ce-
nu za to u svojoj teoriji – kako je to dobro pokazivala knjiga Vrednost
dràve i zna~aj pojedinca) – da bi potom vrlo brzo podlegao vladaju}oj
duhovnoj klimi, radikalizovanoj ulaskom Nema~ke u Prvi svetski rat. I
zaista nije dugo potrajalo, a u [mitovim dnevnicima su po~ela da se
mnoè zapaànja koja su ukazivala na dugoro~no odustajanje od njego-
ve ranije „individualisti~ko-hedonisti~ke“ orijentacije, kao i na postepe-
no otkrivanje „dobre strane“ rata. Tako se, npr., javljaju prvi znaci ko-
lektivisti~kog ose}anja zajedni~ke sudbine naroda: „Verujem da ose-
}am: postoje dani u ~ove~jem ìvotu kada je svakom pojedincu u ruke
poloèna sudbina ne samo sebe samog, nego i njegovog naroda i milio-
na ljudi. Dani brzo prolaze. A onda se ima op{ti ose}aj krivice“
(Schmitt, 2005c: 177). Iz te perspektive, samoodricanje i zadovoljava-
nje funkcionalno{}u svog mesta u velikom zara}enom narodnom orga-
nizmu postaje ne{to vredno „zavisti“: „Zavidim ljudima koji hrabro u
odli~nom raspoloènju, bez pri~e o ’va`nim’ stvarima, samo misle na to
da dobro opsluùju topove i da propisno raspaljuju“ (Schmitt, 2005c:
196). Naposletku, marta 1915. godine [mit se, vajkaju}i se po ko zna
koji put na svoju duhovnu pasivnost i lo{e psihi~ko stanje, izrazio ne-
dvosmisleno pozitivno o svom boravku u vojsci, o~ekuju}i od nje pre-
vaspitavaju}i efekat. „Vojno obrazovanje bi}e od velike koristi za moj
karakter“, sklon nervnoj prenadraènosti, ali i romanti~arskoj slabosti
(Schmitt, 2005d: 23). Ako je svet zapaljen ratom i proèt logikom mili-
tarizma ve} bio usud, onda je [mit, ako je uop{te hteo da preìvi, mo-
rao da mu se „dobrohotno prilagodi“, a prvi korak u tome sastojao se u
otkrivanju njegove „dobre strane“.
A kao najupe~atljivija „dobra strana“ militarizma nametala se nje-
gova temeljna suprotstavljenost svemu onome {to je predstavljalo sr`
„individualisti~ko-hedonisti~ke“ orijentacije. Izgledalo je kao da je mi-
litarizam inkompatibilan sa svakim egoizmom – ratni uìtak u tom
kontekstu uop{te nije problematizovan – i da nu`no afirmi{e vrednosti
kolektivizma, po`rtvovanosti i otvorenosti za religiju ili neki od njenih
savremenih nadomestaka. Potpadaju}i pod uticaj „~ari“ militarizma,
[mit se zgraàvao nad defetizmom koji je izbijao iz pisama koje je cen-
zurisao (Schmitt, 2005d: 58), pa se ~ak i sam sebi ukazao kao „izdaj-
nik“ (Schmitt, 2005d: 74). Naposletku je njegova adaptacija na svet
militarizma poprimila tolike razmere da vi{e i nije sebi mogao da pred-
stavi mirnodopski ìvot: „Ne bih znao {ta da radim kada bi iznenada
izbio mir. Uop{te ni{ta ne znam. @ivim besciljno, od dana do dana. To
je da ga u poslednji ~as ujak nagovori da upi{e prava – i to ne na nekom od pora-

janskih univerziteta, nego u Berlinu.
STUDIJE
je neizdr`ljivo“ (Schmitt, 2005d: 141). Izgubljen u ratnom haosu, ali 297

za{ti}en svojim cenzorskim poslom i milo{}u o~inskih oficira poput
Kalkera, [mit je pronalazio vi{i smisao u logici militarizma, u iskore-
njivanju egoizma, ublaàvanju izvorno katoli~ke predstave greha i su-
protstavljanju onome {to su ga vojne vlasti nau~ile da je sveprisutni ne-
prijatelj – „gra|anin“ kao nosilac „pacifizma“. Nema~ka je imala sa-
svim konkretnog neprijatelja – u silama Antante – ali joj je mnogo ve-
}i neprijatelj bio onaj unutra{nji, onaj koji je tvrdio da je rat besmislen,
pozivao na obustavu ratovanja, pa ~ak i na dalja konstitucionalna
ograni~enja vlasti cara i na taj na~in potkopavao celokupan zahuktali
militaristi~ki sistem. To ube|enje je do{lo do izraàja u jedinom govo-
ru koji je [mit odrào u svojstvu cenzora, na konferenciji za novinare
u maju 1918. godine. Iako se propaganda pacifisti~kog pokreta i sila
Antante razlikuju, [mit je tom prilikom tvrdio, obe su sklone istom ci-
lju, a to je da „u nema~kom narodu prodube suprotnosti. Oni poku{a-
vaju dalje da se poveù sa sli~nim strujama, da religiozna (humanisti~-
ka) i unutra{njopoliti~ka (liberalna, demokratska, socijalisti~ka) nasto-
janja identifikuju sa svojim sopstvenim i da uz pomo} takvih pojmov-
nih podvala ne{to postignu“ (Schmitt, 2005d: 399). Kritika pacifizma
u svojstvu cenzora, dovela je [mita do klju~nog teorijskog zaklju~ka,
kojeg }e braniti razli~itim strategijama u Vajmarskoj republici, Tre}em
rajhu, ali i u Bonskoj republici. Svojim beskompromisnim zagovara-
njem iskorenjivanja svakog rata, pacifizam se uklju~uje u politiku, gde
stvara haos i dezintegri{e glavnu liniju sukoba (izme|u sila Osovine i
sila Antante). Osim te, glavne zablude da je mogu}e iskoreniti rat, pa-
cifizam je {irio i drugu veliku zabludu, a to je da je mogu}e stvoriti na-
rodno jedinstvo protiv rata, a samim tim i dràve koja rat vodi. Tako
ne{to je nemogu}e, zbog ~ega pacifizam uvek zavr{ava kao sila razdo-
ra u narodu, kao dràvni neprijatelj i, u krajnjoj liniji, kao manje ili vi-
{e samoosve{}ena snaga politi~ke revolucije. Naposletku, tre}a velika
zabluda pacifizma bila je negacija onoga {to }e [mit kasnije nazvati
primatom politike – primatom rata koji svaka dràva mora da vodi, bi-
lo sa spoljnim bilo sa unutra{njim neprijateljem – i samim tim teorijsko
zamra~enje „ve~ne istine“ da alternativa ratu sa spoljnim neprijateljem
(~emu pacifizam teì) moè biti jedino otvaranje frontova u samom na-
rodu, izme|u snaga lojalnih dràvi i revolucionarnih snaga, izme|u
„vojnika“ i „gra|ana“. To su saznanja koja su se u [mitu formirala po-
stepeno tokom rata i koje je on po~eo da artikuli{e 1918: od izlaganja
na pomenutoj konferenciji za novinare maja 1918. do kona~ne verzije
Politi~ke romantike, godinu dana kasnije (Hümert, 2005b: 9) i koja na
sebi nosi – kako }emo niè mo}i jo{ da vidimo – odgovaraju}i pe~at
razmi{ljanja o pacifizmu.
298 Najbolju potvrdu tih svojih shvatanja [mit je mogao da li~no iskusi
u vojno-politi~kom haosu koji je zahvatio Bavarsku posle ratnog pora-
za i koji ga je lako mogao ko{tati ìvota. Naàlost, taj doga|aj [mit ni-
kada i nikome nije èleo da prepri~a49 i zato nisu poznati nikakvi deta-
lji – zapravo jedine – ìvotne opasnosti kojoj je [mit – jo{ uvek kao ak-
tivan vojnik pri Generalnoj komandi – bio izloèn od po~etka Prvog
svetskog rata. Bilo kako bilo, [mit je i (izvorno gra|anski) pacifizam i
komunizam – koji su ideolo{ki inspirisali progla{enje kratkotrajne Re-
publike saveta 7. aprila 1919. godine – tada mogao da dovede u direkt-
nu vezu s razbijanjem narodnog jedinstva i osporavanjem dràvnog
autoriteta. [mitu je izgledalo kao da se potvr|uje njegovo predvi|anje
da je, u jednom svetu u kojem je militarizam preplavio celu zemlju, gra-
|anski rat jedina alternativa me|unarodnom ratu. [tavi{e, istinitom mu
se ~inila i njegova vi{egodi{nja manje ili vi{e artikulisana sumnja da je
nestanak religioznog jedinstva – koje je hri{}anski svet zadesio u XI ve-
ku, dok njegov zapadni deo potresa prakti~no neprekidno od XVI veka
naovamo – stvorio ono plodno tle na kojem su uvek iznova bujali paci-
fisti~ki pokret, {to u krajnjoj liniji zna~i protivdràvni. Negacija dràve
i negacija hri{}anske (katoli~ke) crkve i{li su nekako ruku pod ruku i
Nema~ka (ili, ta~nije, dva nema~ka rajha) je – u celom periodu od
1517. do 1919. godine – izgledala kao najve}a `rtva, kao mesto na ko-
me se slomila sva teìna te pogubne dijalektike. U narednom periodu,
[mit }e isprobavati razli~ite modele obja{njenja kako superiornosti
srednjovekovlja u odnosu na novi vek, tako i pravu prirodu propada-
nja, koju je Evropa (a potom i ~itav svet) iskusila s pojavom protestan-
tizma (i njegovih naslednika u komadanju jedinstva zapadnohri{}an-
skog sveta). Na kraju, posle propasti Tre}eg rajha i gubitka svake nade
da moè imati bilo kakvu politi~ku ili univerzitetsku ulogu u Bonskoj
republici, [mit se opredelio za dualizam Rajha (kao katehona) i Kato-
li~ke crkve (kao religioznog stuba), koji su novonastale monarhijske dr-
àve ve} krajem srednjeg veka po~ele da uni{tavaju, da bi ga dokraj~ili
konfesionalni ratovi XVI i XVII veka, koji su doneli autenti~ni bes gra-
|anskog rata (Schmitt, 1950a: 72).
No, put do takvog shvatanja je bio dug i krivudav – naro~ito za
vreme Tre}eg rajha – a na njegovom po~etku stajala je [mitova dilema
o tome {ta da uradi sa svojim trihotomnim obrascem pravo–drà-
va–pojedinac po{to je idealizacija pravne dràve definitivno napu{te-
na. Prvi ~lan ove trihotomije se [mitu – sada kao ratnom cenzoru – ~i-
49 Kasnije se [mit zadovoljavao time da slikovito opisuje kako je tri puta bio
„u stomaku ribe“: 1919. u Republici saveta, 1936, kada je na njega nasrnuo SS i
1945–1947, kada su ga zatvorili i ispitivali Amerikanci i Rusi (Schmitt, 1991a: 8,
81 i 158; upor. i Hümert, 2005b: 13).
STUDIJE
nio suspektnim, a otvoreni povratak katoli~anstvu i dalje nije dolazio 299

u obzir. Paralelno sa porastom „razumevanja“ za militarizam i sprem-
nosti na obra~un sa pacifizmom, do kojeg je tokom Prvog svetskog ra-
ta do{lo, [mit je po~eo da se otvara za nove religiozne sinteze, koje bi
bile u stanju da obnove onu supremaciju koju je katoli~anstvo nekada
imalo u zapadnoevropskom hri{}anskom svetu. Tako|e je bio sve uve-
reniji da je zlom ~oveku skepsa samorazumljiva kao {to je dobrom ~o-
veku samorazumljiva vera (Schmitt, 2005d: 171) – koja god bila, kato-
li~ka ili neka druga. Dobar ~ovek mora biti vernik, ali da bi bio dobar
vernik on mora da spozna i prihvati upravo onu religiju koja ima naj-
ve}e {anse da se nametne i pobedi svoje konkurentkinje. Iako je i sam
isprobavao razli~ite, mahom gnosti~ke, puteve nazad u naru~je hri-
{}anske religije (Hümert, 2005b: 3–4), [mit ipak nije daleko stigao u
izgradnji sopstvene, individualne religioznosti, ali ga to nije spre~ilo
da priziva neku novu, prihvatljivu i novom dobu primerenu narodnu
religiju. Jula 1916. godine on u tom smislu ispisuje indikativno zapa-
ànje: „Samo je religiozan narod slobodan narod. Narod koji nije po-
boàn odmah pada u najstra{nije ropstvo. Ko na taj na~in to ne shvati
nema mu pomo}i. Ne àli se na stravi~an pritisak pod kojim ìvi{, ne-
go znaj da je za to kriva tvoja bezbo`nost, tvoj protestantizam, rasni
misticizam, relativizam, bezbo`ne obmane s logikom, kantijanstvom,
vagnerizmom i drugim prevarama“ (Schmitt, 2005d: 176). Pada u o~i
da [mit na ovom mestu nije pomenuo katoli~ku (pa ni hri{}ansku uop-
{te) religiju ni kao jedinu istinsku religiju, ali ni kao jednu u nizu „bez-
bo`nih“ opcija. Njegov je naglasak sada bio na pluralizmu narodnih
religija u svetskim razmerama, koje bi tek trebalo da se profili{u (u
svakom narodu ponaosob) i otresu svih balasta bezbo`ni{tva, koji su se
nagomilali u protekla ~etiri veka (ili jo{ duè?). Tek na taj na~in bila je
mogu}a rehabilitacija poloàja majke i obnova njenog uticaja na ozlo-
gla{enog oca. Na taj na~in se pomaljala i nova trihotomija – narodna
religija–dràva–pojedinac – koja je izlazila u susret [mitovoj potrebi da
usaglasi dobrotu majke, nasilnost oca i poslu{nos deteta.
Pacifizam nije bio jedina opasnost za ovu, ponovo zadobijenu po-
rodi~nu sre}u. Za njega je podjednako opasna bila i ideologija koja je u
Nema~koj imala dugu tradiciju spre~avanja uspostavljanja maj~inski
blagorodne narodne religije, borbe dràve protiv spoljnih i unutra{njih
neprijatelja, pa i nastojanja pojedinca da bude dobar vernik i podanik.
U pitanju je bio romanti~arski misticizam ili politi~ka romantika, kojoj
je [mit posvetio svoju prvu knjigu u Vajmarskoj republici.
Politi~ka romantika nije imala nikakve veze s literarno-esteti~kom
debatom o romantici, po{to su potpuno neosnovani bili svi [mitovi na-
pori da osnovni pojam defini{e kroz „okazionalizam“, proizvoljnost sa-
dràja i formi (upor. detaljnije: Groh, 2004: 26 i dalje), kao, uostalom,
300 i kroz politi~ku pasivnost (Schoonmaker, 1988: 132)50. Tako|e, iako je

ovom knjigom [mit zapo~eo svoj obra~un s liberalizmom – koji se pre-
vashodno ispoljavao u defetisti~kom opredeljenju za pregovaranje, za
odugovla~enje i izbegavanje dono{enja odluke, za pretvaranje neprija-
telja u konkurenta (protivnika), za pretvaranje „egzistencijalnog smi-
sla“ u „normativnosti“ itd. (Kroko, 2001: 38) – politi~ka romantika
svakako nije bila isto {to i liberalizam. Ono {to je [mit èleo da postig-
ne svojom knjigom bila je kritika one nema~ke slabosti koja je imala
svoju ideolo{ku artikulaciju i tradiciju i koja je imala vrlo va`ne dodir-
ne ta~ke s liberalizmom, ali se nije mogla izjedna~iti sa njim. Zna~aj te
slabosti u vreme nastanka (1917–1919) bio je o~igledan: u njemu su se
ogledali uzroci sloma Drugog rajha u Prvom svetskom ratu i udaljava-
nje od trihotomne harmonije narodne religije–dràve–pojedinca.
Veliki broj kriti~ki opredeljenih prou~avalaca [mitovog dela prepo-
znali su u Politi~koj romantici [mitov obra~un s politi~kim romanti~a-
rem, s „okazionalistom“ u samom sebi.51 Tako je, npr., katoli~ki sve{te-
nik-pesnik Johanes Kir{veng ve} 1926. napao [mita da je upravo on taj
politi~ki romanti~ar koji kritikuje ono ~emu sam najvi{e teì. Svoj na-
pad Kir{veng je zavr{io predvi|anjem, koje se, u svetlu kasnijih lomova
u [mitovoj karijeri, u velikoj meri pokazalo kao proro~ansko: „Veruje-
mo da }e ovaj advokat jednog dana napustiti sudnicu pokrivene glave,
jer bi se ina~e morao bojati da ne bude postavljen na optuèni~ku klu-
pu i jer na duì rok niko ne moè biti izdajnik sebe samog“ (cit. prema:
Dahlheimer, 1998: 77)52. I teza Nikolausa Zombarta bila je da o{trica
knjige Politi~ka romantika nije usmerena toliko ka samom Adamu Mi-
leru53, koliko „prema Adamu Mileru u Karlu [mitu“ i da je glavni smi-
sao bio u [mitovom obra~unu („egzoricizmu“) sa „brbljivo-ènskim“
principom, koji se manifestuje kroz panteizam, anarhiju i promiskuitet
50 [tavi{e, [mitov portret politi~kog romanti~ara predstavljao je „previ{e

dramatizovanu karikaturu ozbiljnog problema u Nema~koj: politi~kog otu|enja
mnogih intelektualaca“ (Schoonmaker, 1988: 132).
51 [mitov „okazionalizam“ je tako|e ozna~avan i kao razlog zbog kojeg on
nikada nije postao sistemati~an mislilac (Taubes, 1987:63). Jedino njegovo delo
za koje bi se eventualno moglo re}i da je bilo sistemsko bilo je Ustavno u~enje
(Altmann, 1988: 29).
52 Uop{te uzev, stvaranje o{tre suprotnosti izme|u romantike i katoli~an-
stva bilo je protivno duhu nema~kog katoli~anstva na po~etku XX veka, jer je

ono tada ve} imalo mnogo razumevanja za neke aspekte romantike (Dahlhei-
mer, 1998: 66).
53 Zombart je insistirao na tome da je na [mitovoj knjizi ostavio traga strah
od homoseksualnosti (otelovljen u „pederastom lepom duhu“ Adama Milera, ko-

ji se nikada nije ènio i uvek ìveo u zajednicama s mu{karcima).
STUDIJE
(„sveto trojstvo vladavine ène“) i koji u svakom slu~aju vodi feminizi- 301
ranju mu{karaca („nemuèvnoj pasivnosti“) (Sombart, 1997: 33). U
svetlu dnevni~kih zabele{ki iz proteklog perioda, te{ko je na}i upori{te
za neki [mitov strah od feminizacije, ali je nesporno da je sebe doìvlja-
vao kao pasivnog romanti~ara (jednog u nizu u porodici po maj~inoj
strani) i da je jedan aspekt knjiga svakako leào u obra~unu sa sobom,
sa „starim“ sobom, koji je vapio za radikalnom promenom.
Me|utim, jedan drugi aspekt knjige je mnogo va`niji i njega je
Zombart mnogo bolje prozreo. Naime, u vreme pisanja Politi~ke ro-
mantike car Vilhelm II je ve} izgubio kontrolu nad dràvom i ratova-
njem, tako da je fakti~ki uspostavljena diktatura vojnog vrha: generala
Hindenburga i, pre svega, Ludendorfa. Ozloje|eni carevom rastu}om
pasivno{}u i nesnalaènjem u novonastalim okolnostima, mnogi su –
naro~ito u vojsci, u kojoj se i [mit nalazio – tvrdili da rat tako traljavo
ide (kasnije i da je Prvi svetski rat izgubljen) zato {to se na ~elu Nema~-
ke nalazio jedan „politi~ki romanti~ar“, koga su krasile osobine „brblji-
vosti“, „mlitavosti“ i „pasivnosti“ i koji zato i nije bio sposoban za
„pravu“, „mu{ku“ i „o~insku“ politiku (u koju spada i vo|enje rata)
(Sombart, 1997: 35). [to je jo{ gore, Vilhelm II je najurio Bizmarka i
okruìo se „kamarilom“ sebi sli~nih savetnika, tako da je celokupan po-
liti~ki vrh (onaj locus decisionis) postao u nekim, a pogotovo vojnim
krugovima, suspektan kao „politi~ki romanti~an“. Uzimaju}i u obzir
ovaj kontekst u kojem je nastala, Politi~ka romantika se ukazuje kao de-
lo koje nije bilo tek jedna u nizu knjiga o istoriji ideja, nego je imalo ve-
liku politi~ku aktuelnost, referiraju}i zapravo na ono „predvorje mo}i“
Rajha na kojem }e [mit tako sna`no insistirati posle Drugog svetskog
rata i jednog posve druga~ijeg iskustva sa Adolfom Hitlerom. Sve u sve-
mu, politi~ka poruka koju je [mit odaslao svojom knjigom objavljenom
1919. bila je da „prava“, „mu{ka“ politika u budu}nosti ne sme imati
nikakve veze s politi~kom romantikom (Sombart, 1997: 35–36)54.
Pri tom se opasnosti od politi~ke romantike za [mita svakako nisu
iscrpljivale u („ènskastoj“) „brbljivosti“ i neodlu~nosti. Njegov napad
na politi~ku romantiku bio je dalekose`niji i zapravo bi se moglo re}i
da je prevazilazio domen politike i vrhunio u domenu religije. Naime,
[mit je insistirao na tome da je nema~ki romanti~arski misticizam na-
stao prvo u sferi umetnosti, da bi se vrlo brzo preselio i u politiku, ali i
u religiju, gde je naposletku po~eo da poprima najraznovrsnije oblike:
„u misti~noj religiji socijalisti~kog klasnog pokreta proletarijat postaje
jedini proizvo|a~ privrednih vrednosti; izabranoj rasi naposletku sluì
misti~na rasna romantika kao osnov njenom zahtevu za vladavinom
54 Ujedno, smatrao je Zombart, to je bio dokaz same [mitove muèvnosti,
kompenzacija za njegovo zakazivanje kao ratnika (Sombart, 1997: 56)

302 nad celim svetom. Ludilo postaje ~udovi{ni izvor energije i pokre}e po-
jedine ljude kao i cele narode na preterane nade i dela“ (Schmitt, 1925:
38). Iza ovih stavova provejavao je konzervativni, dobrim delom i dalje
katoli~ki intonirani, [mitov animozitet prema romanti~arskim religio-
znim sintezama (komunizam, rasizam itd.), koje su kod ljudi budile
„preterane nade“ i pokretale ih na (samo)ubila~ka dela. Nevolja je, me-
|utim, bila u tome {to je i sam [mit u to vreme ve} poku{avao da traga
za nekom novom narodnom religijom, a ta ga je potraga nu`no vodila
natrag na tle „politi~ke romantike“, kojoj su svi odavali priznanje da je
uop{te „otkrila“ narod na po~etku XIX veka (pa samim tim i da je in-
spirisala nacionalisti~ke inovacije i u religiji i u politici). [mit je stoga
nameravao da to ospori i afirmi{e stav, prema kojem je narod jedan re-
alitet koji ne podleè nu`no romanti~arskoj obradi. „Ali ne sme se novi
realitet ’narod’ me{ati sa romanti~arskim objektom ’narod’, a romanti-
~ari progla{avati za otkriva~e novog narodnog ili nacionalnog ose}anja,
jer su oni teìli da realitet brzo romantizuju“ (Schmitt, 1925: 101), a to
je za [mita zna~ilo da ga li{e politi~ke su{tine, da pacifikuju njegovu re-
alnu potrebu da se kroz dràvu obra~una sa svim unutra{njim i spolja-
{njim neprijateljima. [mit je, drugim re~ima, optuìvao nema~ku poli-
ti~ku romantiku za sklonost da sve sukobe, kontradikcije i distinkcije
estetski relativizuje i uklopi u transcendentnu predstavu „celine“ (ko-
smos, ~ove~anstvo, humanitet itd.), kojoj ùdi i koja u krajnjoj liniji pa-
sivizuje ljude u njihovom delanju (pogotovo onom koje dràva od njih
zahteva). Polaze}i od introspektivnog uvida (koji je ovekove~io u ve}
pomenutoj dnevni~koj zabele{ci iz marta 1915. godine) u romanti~ar-
sku slabost vlastitog karaktera, za koju je verovao da }e nestati pod uti-
cajem vojnog drila, [mit se u Politi~koj romantici zalagao za o~uvanje
politi~ke sfere od romanti~arskih uticaja (Schmitt, 1925: 225), kako bi
se nema~koj dràvi ostavile odre{ene ruke da ratuje protiv svojih nepri-
jatelja i da realnu snagu za to prona|e u nema~kom narodu i njegovoj
(novoj, jo{ uvek neobjavljenoj) religiji. Za nema~ku dràvu je, drugim
re~ima, bilo nade samo pod dva uslova: da ne prekida borbu protiv
svojih neprijatelja i da prona|e novu narodnu religiju, koja bi jedino bi-
la u stanju da upotpuni novu trihotomiju: narodna religija–dràva–po-
jedinac. Iako u [mitovoj zaostav{tini iz onog vremena nema nikakvih
direktnih upu}ivanja na bu|enje nekog novog nema~kog hri{}anstva,
nema tako|e ni tragova {irenja njegovih interesovanja izvan horizonta
hri{}anstva – sve novopaganske religiozne opcije, koje su u to vreme
bujale u Nema~koj, [mit je ve} ionako proskribovao kao „politi~ku ro-
mantiku“.
Uprkos svom inicijalnom katoli~anstvu, [mit je tokom Prvog svet-
skog rata do{ao do temeljnog uverenja o potrebi postojanja pluralizma
narodnih dràva i religija u svetu, pri ~emu je sve ~vr{}e verovao da
STUDIJE
Nema~ka tek treba da prona|e svoj idealni spoj dràve i religije. A tu se 303
borba za politi~ki i religijski preporod vodila na dva fronta: na jednom
protiv pacifizma i politi~ke romantike (koji su nerealno zagovarali stva-
ranje beskonfliktne op{te~ove~anske „celine“), a na drugom izme|u
konkurentskih shvatanja Boga i dràve. [mit je dobro znao koju stranu
da zauzme u borbi na prvom frontu, znao je kako mora da se opredeli i
na frontu u kojoj se nema~ki car (qua dràva sama), sa njemu lojalnim
patriotskim snagama, borio protiv spoljnopoliti~kog (sila Antante) i
unutra{njopoliti~kog neprijatelja (liberalizma, demokratije i socijali-
zma), ali je postajao sve vi{e svestan da je ta borba dugoro~no osu|ena
na poraz, ako nema~ka dràva ne dobije nove religiozne i nacionalno-
-politi~ke (odnosno ideolo{ke u naj{irem zna~enju te re~i) temelje. Rat
i, pogotovo, gra|anski rat u Bavarskoj, toliko su promenili [mita da on
vi{e nije imao razloga da se raduje porazu nema~ke dràve (koji je
1914. prièljkivao), nego da ga tuma~i u klju~u po~etka vanrednog sta-
nja, tokom kojeg nema~ka dràva, dodu{e, i dalje opstaje, ali samo kao
entitet bez supstance, pokreta~ke snage i identiteta, kao haos politi~kih
elemenata koji se ne}e smiriti u „jedinstvu“ novog dràvno-politi~kog
ure|enja sve dok nema~ki narod ne dobije svoju novu, vremenu prime-
renu religiju. A ta nova narodna religija, kada jednom bude objavljena,
vi{e ne}e morati da se optere}uje ostacima staroreìmske legitimacije
(hoencolernovske provenijencije), animozitetom prema demokratiji i
klerikalnom tradicijom. Propast cara u Prvom svetskom ratu bila je u
[mitovim o~ima istovremeno i tragedija i {ansa. Sa njim je, na nesum-
njivo tragi~an na~in, nestala ona uzvi{ena figura koja je bila nosilac
„mu{ke“ i „o~inske“ aure u sferi politike i kvintesencija stra{ne, tla~i-
teljske, o~inske mu{ke dràve; me|utim, njegovom abdikacijom i be-
gom u Nizozemsku upra`njeno je mesto za nove dràvotvorne pojedin-
ce, za neimare pravog politi~kog „jedinstva“ i vizionare „istinske celi-
ne“ – imune na kritike za „politi~ku romantiku“ – nema~kog naroda. U
tome se ukazivala {ansa i za samog [mita. Domovina ga je napokon tre-
bala – ili je barem on to tako shvatio – kao advokata.
Literatura
Altmann, Rüdiger (1988): „Analytiker des Interims. Wer war Carl Schmitt, was ist von
ihm geblieben“, u: Hansen, Klaus i Lietzmann, Hans (ur.): Carl Schmitt und die
Liberalismuskritik, Opladen: Leske + Budrich.
„Aussprache zu dem Referat von Ernst Rudolf Huber“, u: Quaritsch, Helmut (ur.):
Complexio oppositorum. Über Carl Schmitt. Vorträge und Diskussionsbeiträge
des 28. Sondersemnars 1986 der Hochschule für Verwaltungswissenschaften
Speyer, Berlin: Duncker & Humblot.
Bibó, István (1991): Die deutsche Hysterie. Ursachen und Geschichte, Frankfurt am
Main i Leipzig: Insel Verlag.
304 Blumenberg, Hans (2004): Legitimnost novog veka, Sremski Karlovci i Novi Sad:
Izdava~ka knjiàrnica Zorana Stojanovi}a.
Bojani}, Petar (1995): Prijatelj-neprijatelj. Karl [mit i @ak Derida, Novi Sad: Svetovi.
Bojani}, Petar (2005): „Mad dog: poslednji neprijatelj ([mit sa Hermanom Helerom)“,
Nova srpska politi~ka misao, god. 12, br. 1–4: 39–50.
Breuer, Stefan (1990): „Die ‚Konservative Revolution’ – Kritik eines Mythos“, Politische
Vierteljahresschrift, god. 31, br. 4: 585–607.
Brunotte, Ulrike (2004): Zwischen Eros und Krieg. Männerbund und Ritual in der
Moderne, Berlin: Verlag Klaus Wagenbach.
Dahlheimer, Manfred (1998): Carl Schmitt und der deutsche Katholizismus 1888–1936,
Paderborn itd.: Ferdinand Schöningh.
Dostojevski, F. M. (1964): Mladi}, u: Odabrana djela, knj. 9, Rijeka i Zagreb: Otokar
Ker{ovani i Nakladni zavod Matice Hrvatske.
Groh, Andreas (2004): Die Gesellschaftskritik der Politischen Romantik. Eine
Neubewertung ihrer Auseinandersetzung mit den Vorboten von Industrialiserung
und Modernisierung, Bochum: Verlag Dr. Dieter Winkler.
Habermas, Jirgen (1995): „Potreba za nema~kim kontinuitetom“, Tre}i program Radio
Beograda, br. 102, str. 140–159.
Hoerl, Eric (1999): „Die Privatisierung des Politischen bei Carl Schmitt“, u: Pirchner,
Wolfgang (ur.): Gegen den Ausnahmezustand. Zur Kritik an Carl Schmitt, wien i
New York: Springer.
Holsti, Kalevi J. (1991): Peace and War: Armed Conflits and International Order
1648–1989, Cambridge itd.: Cambridge University Press.
Hümert, Ernst (2005a): „Einführung“, u: Schmitt, Carl: Tagebücher. Oktober 1912 bis
Februar 1915, Berlin: Akademie Verlag.
Hümert, Ernst (2005b): „Einführung“, u: Schmitt, Carl: Die Militärzeit 1915 bis 1919.
Tagebuch Februar bis Dezember 1915, Aufsätze und Materialien, Berlin:
Akademie Verlag.
Karadì}, Vuk Stef. (1969): „Marko Kraljevi} i Musa Kesedìja“, u: Srpske narodne
pjesme, knj. 2, Beograd: Prosveta.
Koenen, Andreas (1994): Der Fall Carl Schmitt. Sein Aufstieg zum ’Kronjuristen des
Dritten Reiches’, Doktor Dissertation, Westfälische Wilhelms Universität
Münster.
Kroko, Grof Kristijan fon (2001): O nema~kim mitovima. Retrospektiva i perspektiva,
Novi Sad: Svetovi.
Lankester, Fulio (2005): „Pravnik suo~en sa samim sobom (razgovor sa Karlom
[mitom)“, Nova srpska politi~ka misao, god. 12, br. 1–4: 19–38.
Maschke, Günter (2005): „Vorwort“, u: Schmitt, Carl: Frieden oder Pazifismus? Arbeiten
zum Völkerrecht und zur internationalen Politik 1924–1978, Berlin: Duncker &
Humblot.
Meier, Heinrich (2006): Was ist politische Theologie?, München: Carl Friedrich von
Simmens Stiftung.
Molnar, Aleksandar (2006): Rasprava o demokratskoj ustavnoj dràvi. 5. Rat. Od kulta
Votana do holokausta, Beograd: Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju i Fabrika
knjiga.
Müller, Jan-Werner (2003): A Dangerous Mind. Carl Schmitt in Post-War European
Thought, New Halen i London: Yale University Press.
Nysen, Wilhelm (1988): „Carl Schmitt ’der schlechte, unwürdige und doch authentische
Fall eines christlichen Epimetheus’“, u: Quaritsch, Helmut (ur.): op. cit.
Papcke, Sven (1985): „Der gewolte Feind. Zum Weltbild bei Carl Schmitt“, u: Guha,
Anton-Andreas i Papcke, Sven (ur.): Der Feind den wir brauchen. Oder: Muss
Krieg sein?, Königstein: Athenäum.
STUDIJE
Rüthers, Bernd (1990): Carl Schmitt im Dritten Reich. Wissenschaft als Zeitgeist- 305
Verstärkung, München: Verlag C. H. Beck.
Rüthers, Bernd (1994): Entartetes Recht. Rechtslehren und Kronjuristen im Dritten
Reich, München: Deutscher Taschenbuch Verlag.
Schmitt, Carl (1912): Gesetz und Urteil. Eine Untersuchung zum Problem der
Rechtspraxis, Berlin: Verlag von Otto Liebmann.
Schmitt, Carl (1925): Politische Romantik, München i Leipzig: Verlag von Duncker &
Humblot.
Schmitt, Carl (1930): Hugo Preuss. Sein Staatsbegriff und seine Stellung in der deutschen
Staatslehre, Tübingen: Verlag von J. C. B. Mohr (Paul Siebeck).
Schmitt, Carl (1934a): Politische Theologie, München i Leipzig: Verlag von Duncker &
Humblot.
Schmitt, Carl (1934b): Über die drei Arten des rechtswissenschaftlichen Denkens,
Hambrug: Hanseatische Verlagsanstalt.
Schmitt, Carl (1934c): Staatsgefüge und Zusammenbruch des zweiten Reiches. Der Sieg
des Bürgers über den Soldaten, Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt.
Schmitt, Carl (1938): Der Leviathan in der Staatslehre des Thomas Hobbes, Hamburg:
Hanseatische Verlagsanstalt.
Schmitt, Carl (1940a): „Die politische Theorie des Mythus (1923)“, u: Positionen und
Begriffe im Kampf mit Weimar-Genf-Versailles 1923–1939, Hamburg:
Hanseatische Verlagsanstalt.
Schmitt, Carl (1940b): „Der Gegensatz von Parlamentarismus und moderner
Massendemokratie (1926)“, u: ibid.
Schmitt, Carl (1940c): „Der Begriff des Politischen (1927)“, u: ibid.
Schmitt, Carl (1940d): „Der Völkerbund und Europa (1928)“, u: ibid.
Schmitt, Carl (1940e): „Wesen und Werden des faschistischen Staates (1929)“, u: ibid.
Schmitt, Carl (1940f): „Staatsethik und pluralistischer Staat (1930)“, u: ibid.
Schmitt, Carl (1950a): Ex Captivate Salus. Erfahrungen der Zeit 1945/47, Köln: Greven
Verlag.
Schmitt, Carl (1950b): Der Nomos der Erde im Völkerrecht des Jus Publicum
Europaeum, Köln: Grevin Verlag.
Schmitt, Carl (1957): Verfassungslehre, Berlin: Duncker & Humblot.
Schmitt, Carl (1969): Die geistesgeschichtliche Lage des heutigen Parlamentarismus,
Berlin: Duncker & Humblot.
Schmitt, Carl (1984): Römischer Katolizismus und politische Form, Stuttgart: Klett-
Cotta.
Schmitt, Carl (1991a): Glossarium. Aufzeichnungen der Jahre 1947–1951, Berlin:
Duncker & Humblot.
Schmitt, Carl (1991b): Völkerrechtliche Großraumordnung mit Interventionsverbot für
raumfremde Mächte, Berlin: Duncker & Humblot.
Schmitt, Carl (1991c): Theodor Däublers „Nordlicht“. Drei Studien über die Elemente,
den Geist und die Aktualität des Werkes, Berlin: Duncker & Humblot.
Schmitt, Carl (2004): Der Wert des Staates und die Bedeutung des Einzelnen, Berlin:
Duncker & Humblot.
Schmitt, Carl (2005a): „Über das Verhältnis von Völkerrecht und staatlichem Recht
(1940)“, u: Frieden oder Pazifismus? Arbeiten zum Völkerrecht und zur interna-
tionalen Politik 1924–1978, Berlin: Duncker & Humblot.
Schmitt, Carl (2005b): „Strukturwandel des Internationalen Rechts (1943)“, u: ibid.
Schmitt, Carl (2005c): Tagebücher. Oktober 1912 bis Februar 1915, Berlin: Akademie
Verlag.
Schmitt, Carl (2005d): Die Militärzeit 1915 bis 1919. Tagebuch Februar bis Dezember
1915, Aufsätze und Materialien, Berlin: Akademie Verlag.
306 Sombart, Nicolaus (1984): Jugend in Berlin. 1933–1943. Ein Bericht, München i Wien:
Hanser.
Sombart, Nicolaus (1988); „Carl Schmitt – Ein deutsches Schicksal“, u: Hansen, Klaus i
Lietzmann, Hans (ur.): Carl Schmitt und die Liberalismuskritik, Opladen: Leske
+ Budrich.
Sombart, Nicolaus (1997): Die deutschen Männer und ihre Feinde. Carl Schmitt, ein
deutsches Schicksal zwischen Männerbund und Matriarchatsmythos, München:
Hanser.
St. Augustine (1987): City of God, Harmondsworth itd.: Penguin Books
Swedenborg, Emmanuel (2005): Himmel und Hölle nach Gesehenem und Gehörtem,
Wiesbaden: Marix Verlag.
[mit, Karl (2005): „Karl [mit u Nirnbergu 1947. godine (tri saslu{anja)“, Nova srpska
politi~ka misao, god. 12, br. 3–4: 7–17.
Taubes, Jacob (1987): Ad Carl Schmitt. Gegenstrebige Fügung, Berlin: Merve Verlag
Ulmen, G. L. (1991): Politischer Mehrwert. Eine Studie über Max Weber und Carl
Schmitt, Weinheim: VCH Acta humaniora.
Aleksandar Molnar
The Lawyer of the Saber-Carrier: Carl Schmitt 1912–1919
Abstract: The author argues that Carl Schmitt perceived himself mainly as
lawyer. This devotion was never to be understood in pure legal-technical
terms. The lawyer Carl Schmitt wanted to be was much more the councilor
in constitutional matters than mere legal adviser: his job was practice in pol-
itics, as well as in law. His client, however, changed in course of time. From
1912–1919 – and especially during his military service from 1915–1918 –
he served German Kaiser (although not as his superior commander, but as
„the soul of the world“, as the historical person similar to Napoleon
Bonaparte, as great Saber-Carrier). Carl Schmitt never came to terms with
the fact that Wilhelm II abdicated and left the German throne empty. So, in
next period (1919–1933) Schmitt looked for the politician whom he can
wholeheartedly serve as lawyer in order to become new German Saber-
Carrier. He found him in the person of general Kurt von Schleicher, the gray
eminence of Weimar Republic in its last days and the last cancelor before the
establishment of Third Reich. Schmitt recovered this political blow not easi-
ly, but finaly offered his services to the new master of Germany – the former
soldier from the WWI, whom he feared mostly (while not restricted by the
supreme powers of Sabre-Carrier), but whom he acknowledged as his possi-
ble and acceptable client. Although he had some luck at the beginning of the
Third Reich, the ruling, unpredictable and unapproachable „soldier“ at last
prooved reluctant to accept this services and in 1937 Schmitt was forced to
forget his lawer-designs.
Key worfds: Law, politics, war, lawer, state, army
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 341.218.6 307
ANA TRBOVI]
PRAVNI KONTEKST RASPADA JUGOSLAVIJE:

SUVERENITET I SAMOOPREDELJENJE NARODA*
Uvod
Pri~a o raspadu biv{e Jugoslavije je pri~a konteksta, spoja istorijskih do-
ga|aja i politi~kog kompromisa dva klju~na pravna na~ela – suverenite-
ta i samoopredeljenja naroda. Glavni cilj ovog dela jeste da utvrdi na
koji na~in je me|unarodni odgovor na jugoslovensku ustavnu krizu,
koja je nasilno buknula 1991. godine, uticao na razvoj nedovoljno ja-
snog na~ela prava naroda na samoopredeljenje i na njegov odnos pre-
ma suverenitetu.
Prvenstveno, priznavanjem prava na nezavisnost biv{ih jugosloven-
skih republika, me|unarodna zajednica priznala je pravo na otcepljenje
u slu~aju raspada Jugoslavije. Takva politika predstavljala je skoro pot-
puni zaokret u odnosu na praksu posle Drugog svetskog rata1 koja je
zabranjivala otcepljenje2 i podsticala re{avanje etni~kih sukoba unutar
granica neke postoje}e dràve. îni se da je u slu~aju Jugoslavije naru-
{eno osnovno na~elo teritorijalne celovitosti3 koje se nalazi u osnovi
me|unarodnog prava.
* Izvornik: Ana S. Trbovich, A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegra-

tion, Oxford University Press, 2008, 1–63.
1 Izuzetak je slu~aj Banglade{a, koji se otcepio od Pakistana 1971. godine. Vi-
deti u nastavku ovog poglavlja.

2 Izraz otcepljenje u ovom zna~enju, ne obuhvata proces dekolonizacije koji se
odigrao posle Drugog svetskog rata. Odnosi se na entitete koji se izdvajaju iz me-
|unarodno priznatih dràva.
3 Povelja UN, ~lan 2 (4): „Svi ~lanovi se u svojim me|unarodnim odnosima
suzdràvaju od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalne celovitosti ili politi~ke
nezavisnosti svake dràve, ili od upotrebe sile na bilo koji drugi na~in koji nije sa-
glasan sa ciljevima Ujedinjenih nacija.“
308 Povrh toga, me|unarodna politika u slu~aju biv{e Jugoslavije dopu-

stila je otcepljenje du` unutra{njih granica komunisti~kih republika,
iako su te granice bile administrativne prirode, osmi{ljene od strane ko-
munisti~kog rukovodstva Jugoslavije posle Drugog svetskog rata. Kao
posledica toga, Slovenci, Hrvati i Makedonci4 stvorili su svoje nacio-
nalne dràve, dok su bosanski muslimani izvr{ili otcepljenje Bosne i
Hercegovine, kojom sve vi{e dominiraju. Istovremeno, Srbima koji su
ìveli u republikama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ili Hrvatima iz
Bosne i Hercegovine, nije bilo dodeljeno jednako pravo na samoopre-
deljenje.
Tokom 1991. godine, nepotpuno jugoslovensko rukovodstvo nije
osporavalo otcepljenje Slovenaca i Hrvata kao naroda, ve} uklju~ivanje
oblasti naseljenih Srbima5 u otcepljene dràve. Srbi su uporno tvrdili da
Hrvati mogu na miran na~in da ostvare svoje pravo na samoopredelje-
nje tako {to }e napustiti Jugoslaviju – ali samo ukoliko omogu}e Srbima
da ostvare isto pravo ostaju}i u Jugoslaviji unutar teritorije koju su ve}
naseljavali. Me|utim, hrvatski teritorijalni zahtevi obuhvatali su ~itavu
teritoriju Socijalisti~ke Republike Hrvatske6, a dva opre~na tuma~enja
u vezi sa pravom na samoopredeljenje koje su zastupali Srbi i Hrvati
ubrzo su dovela do rata.
Obja{njenje koje stoji iza me|unarodnog odbijanja srpske èlje da
se sa teritorijama naseljenim Srbima izdvoje iz SR Hrvatske i SR Bosne
i Hercegovine, sastoji se u tome da se me|unarodna zajednica oprede-
lila da pravo na samoopredeljenje tuma~i kao pravo koje se odnosi na
odabranu teritoriju pre nego kao pravo naroda. Ovo je u suprotnosti s
pravnom odrednicom7, koja upu}uje na to da narodi a ne teritorije
imaju mogu}nost da odrede svoj status. Stoga, me|unarodna zajednica
ne samo da nije dala prednost na~elu samoopredeljenja naroda nad na-
~elom teritorijalnog integriteta ve} je i selektivno tuma~ila i primenjiva-
la na~elo samoopredeljenja u slu~aju biv{e Jugoslavije. Pozadina pore-
kla ovih politi~kih odluka nalazi se u istoriji jugoslovenskog raspada,
koji se de{avao paralelno s razvojem zna~ajnijih svetskih doga|aja, kao
{to su kraj Hladnog rata i ponovno ujedinjenje Nema~ke. Da bi se usta-
novio uticaj me|unarodne politike na razre{enje jugoslovenske krize,
neophodno je prvo izloìti razvitak i trenutno zna~enje dva pravna na-
~ela u pitanju, koja predstavljaju stubove savremene dràve: suverenitet
i samoopredeljenje naroda.
4 To podrazumeva stanovni{tvo Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije

(BJRM), koju su me|unarodno priznale kao Makedoniju mnoge dràve.
5 Slovena~ka teritorija, s neznatnom srpskom manjinom, nije bila sporna.
6 Sve republike biv{e Jugoslavije nosile su naziv Socijalisti~ke republike.
7 Povelja UN, ~lan 1 (2).

STUDIJE
1.2. Suverenitet: razvoj pravnog zna~enja i prakse 309
Na~elo o suverenoj jednakosti i njegova ishodna na~ela o teritorijalnom

integritetu i neme{anju ~ine osnovu me|unarodnog prava prema Pove-
lji Ujedinjenih nacija.8 Me|unarodno pravo je pravo koje upravlja od-
nosima izme|u dràva, a to zna~i da me|unarodni pravni sistem ne bi
funkcionisao da se dràve ne smatraju jednakim pred zakonom. Isto-
vremeno, me|unarodno politi~ko ure|enje ne bi bilo uravnoteèno da
pravo ne {titi definisanu teritoriju, koja predstavlja osnovno svojstvo
jedne dràve. Zato je na~elo teritorijalnog integriteta bri`ljivo za{ti}eno
u svim zna~ajnim pravnim dokumentima. Povelja UN upu}uje dràve
da se uzdrè od „pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog in-
tegriteta ili politi~ke nezavisnosti svake dràve“9 i suprotstavlja se upli-
tanju samih Ujedinjnih nacija u „pitanja koja se po su{tini nalaze u unu-
tra{njoj nadle`nosti svake dràve“.10
Uprkos svom politi~kom zna~aju ili mo`da upravo zbog njega, iz-
raz „suverenost“ ostaje bez definicije s kojom bi se me|unarodni prav-
nici mogli da saglase. Ipak, iako ne postoji saglasnost u vezi sa definici-
jom suverenosti, op{te je prihva}eno da: „samo dràve mogu biti suve-
rene“.11 Kao {to je Me|unarodni sud pravde zaklju~io, suverenitet je
„celovitost me|unarodnih prava i obaveza priznatih me|unarodnim
pravom“ u okviru jedne nezavisne teritorijalne jedinice – dràve.12
Pravno na~elo suvereniteta razvilo se sa savremenim poimanjem
me|unarodnog prava kao odvojenog od etike i teologije. Pre usposta-
vljanja ovog na~ela, preovla|uju}i stav Zapada bio je da je svet jedna
zajednica, kojom upravlja prirodno pravo. Smatralo se da hri{}anski
kraljevi svoju mo} dobijaju neposredno od Boga, a najmo}niji me|u
njima tvrdili su da vladaju celim svetom. Mnogi filosofi osporavali su
ovaj stav, ali je @an Bodin bio prvi koji je uvideo potrebu za nekom
novom vrstom prava13 – me|unarodnog prava – kao sistema za odrà-
vanje ravnoteè izme|u zasebnih teritorijalnih jedinica koje su postale
poznate kao „dràve.“ Bodin je 1576. godine naveo u De la républi-
que, da je neumesno nametati stav da je neki car u svom dobu bio i
8 Isto, ~lan 2(4), 2(7).

9 Isto, ~lan 2(4).
10 Isto, ~lan 2(7).
11 Hurst Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination: The
Accommodation of Conflicting Rights, (Philadelphia: University of Pennsylvania

Press, 1996), 15.
12 Reparation for Injuries suffered in the Service of the United Nations,
Advisory Opinion, ICJ Reports 1949, 174, 180.

13 Francis H. Hinsley, Sovereignty (New York: Basic Books, 1966), 180.
310 gospodar ~itavog sveta „kada rimski imperatori nikada nisu vladali
nad vi{e od tridesetine sveta, a Nema~ko carstvo nije ~inilo ni desetinu
Rimskog carstva“.14
Na~elo suvereniteta i pozitivisti~ki pristup me|unarodnom pravu
koji nagla{ava saglasnost dràve i shodno tome sporazum ili ugovor
kao glavni pravni modus operandi, stavljeni su u upotrebu Vestfalskim
mirom skoro vek kasnije.15 Vestfalski mir ozna~io je „kraj bo`jeg zako-
na, verskih i dinasti~kih poimanja... koje zamenjuje stanovi{te da je po-
liti~ki svet organizovan u vidu „dràva“, ~iji je me|usobni odnos seku-
laran i ne zasniva se na prihvatanju nikakvih odre|enih verskih spisa ili
ustanova kao izvora vlasti ili supstantivne vladavine prava.16
Do po~etka XIX veka, suverenitet je bio sredi{nje na~elo evropske
spoljne politike. Hinsli ozna~ava Be~ki kongres kao „prvi moderni me-
|unarodni politi~ki sporazum... koji, pored toga {to prvi put uvodi na-
~elo o slobodnoj plovidbi me|unarodnim rekama i {to uspostavlja pravi-
la koja i dalje ure|uju poloàj diplomatskih izaslanika, odre|uje granice
za gotovo svaku dràvu u Evropi i pruà svakom potpisniku pravo da
za{titi dogovoreno, bivaju}i smatran jedinstvenim pravnim sredstvom,
~iji nijedan deo ne moè biti prekr{en a da se ostalo ne u~ini ni{tavim“.17
Me|utim, prihvatanje pravnog suvereniteta nije automatski podrazu-
mevalo i potpuno uvaàvanje teritorijalnog integriteta drugih dràva, bu-
du}i da se pravo na vo|enje rata smatralo su{tinskim delom suvereniteta.
âk i danas, kada se izvu~e iz istorijskog konteksta, suverenitet se svodi na
„na~elo politi~ke nadmo}i“, a suverena dràva na „politi~ku jedinicu u
kojoj vlasti poseduju isklju~ivo pravo na zakonitu upotrebu sile“.18
Nedoumica o tome da li ograni~iti dràvni suverenitet me|unarod-
nim poretkom kako bi se spre~io rat i dalje postoji. Prvi ju je opazio
Imanuel Kant, koji je:
14 Isto, 179–180.
15 Vestfalski mirovni sporazum [Mirovni sporazum izme|u cara Svetog rim-
skog carstva i kralja Francuske i njihovih doti~nih saveznika¹, 24. oktobar 1648.
16 Alfred P. Rubin, Ethics and Authority in International Law, ur. James
Crawford, Cambridge Studies in International and Comparative Law (Cambridge:

Cambridge University Press, 1997), 18.
17 Hinsley, Sovereignty, 207. Napomena: Autor se gre{kom poziva na
„Vikunski kongres“ („Congress of Vicuna“), ali sadràj citata se odnosi na Be~ki

kongres [Op{ti sporazum izme|u Velike Britanije, Austrije, Francuske, Portugalije,
Pruske, Rusije, [panije i [vedske, potpisan 9. juna 1815, ~lan 1, prikazan u
Edward Cecil Hertslet, The Map of Europe by Treaty (1875), 208.¹
18 James Mayall, Nationalism and International Society, Cambridge Studies in
International Relations 10 (Cambridge, England; New York: Cambridge

University Press, 1990), 36.
STUDIJE
tokom sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka, jasno sri~u}i po- 311
ruku da bi mir sada mogao biti zasnovan isklju~ivo na samonametnutom
pobolj{anju delovanja jedne nezavisne suverene dràve, bio prvi koji je to-
me dodao i upozorenje i razlog za optimizam, a na osnovu odre|enog
uvida u istoriju i prirodu zajednice i dràve.19
Nastoje}i da postigne politi~ki kompromis u pogledu ove nedou-
mice, Povelja UN strogo odre|uje izuzetke20 na~elima koja su kamen
temeljac suvereniteta – teritorijalni integritet i neme{anje u unutra{nje
nadle`nosti dràva. Udaljavanje od ovih osnovnih pravnih normi moè
biti opravdano samo iz razloga samoodbrane21 i „pretnje miru, povrede
mira ili agresije“,22 ali isklju~ivo ili kroz zajedni~ko delovanje od strane
neke priznate me|unarodne organizacije ili od strane ~lanica UN po
usvajanju posebne rezolucije.23 Istovremeno treba imati na umu i da
odredbe Povelje UN nisu uvek po{tovane i da njihovo tuma~enje povre-
meno izlazi iz datih okvira. Ovaj trend bi se mogao nastaviti, sude}i po
porastu uticaja zastupnika prirodnog prava i pobornika takozvanih hu-
manitarnih intervencija u nejasnim pravnim okvirima. Mnogi pravnici
tako|e pozivaju na izri~ito pravo na otcepljenje u izvesnim slu~ajevima,
odnosno u slu~aju krajnje represije.24 Njihov stav zasniva se na predu-
slovu demokratske dràve da njome upravlja narod, a tu se suverenitet
susre}e sa samoopredeljenjem.
Posle Ameri~ke i Francuske revolucije, suverenitet naroda je za ve-
}i deo sveta postao jedina legitimna osnova moderne dràve. Suvereni-
tet koji je proiza{ao iz volje naroda uticao je na uspostavljanje kako na-
~ela teritorijalne celovitosti, tako i ne~ela samoopredeljenja. Savremene
demokratije nastojale su da na|u ravnoteù izme|u tih dvaju na~ela,
odri~u}i se svog unutra{njeg suvereniteta radi demokratske vladavine, a
spoljnog zarad mira i napretka. Kao {to je generalni sekretar UN Butros
Butros – Gali svojevremeno izjavio: „Vreme potpunog i isklju~ivog su-
vereniteta... je pro{lo; teorija iza ovog suvereniteta nikada nije bila usa-
gla{ena sa stvarno{}u.“25
19 Hinsley, Sovereignty, 212–13.

20 Povelja UN, ~lan 2 (7).
21 Isto, ~lan 51.
22 Isto, ~lan 39.
23 Pojedina~na vojna intervencija odobrava se bez posebne rezolucije Saveta
bezbednosti samo u slu~aju samoodbrane, a pre nego Savet bezbednosti donese

takvu odluku. Videti Povelju UN, ~lan 51.
24 Videti raspravu koja sledi kasnije u radu.
25 An Agenda for Peace, Izve{taj generalnog sekretara Savetu bezbednosti, UN
Doc. A/47/277-S/24111 (1992), odeljak 17.

312 Istovremeno treba naglasiti da su dràve ~esto konzervativnije od

pravnih stru~njaka, iz jednostavnog razloga jer se njihov opstanak
ugroàva osporavanjem suvereniteta. Iako se suverenitet i nezavisnost
~esto dovode u pitanje, oni su i dalje sastavna gra|a me|unarodnog po-
retka. U me|unarodnom pravu kao i u praksi, suverenitet ostaje neop-
hodno, obavezno svojstvo za punopravno ~lanstvo u me|unarodnoj za-
jednici. Stoga, glavno pitanje nije da li }e preovladati na~elo o teritori-
jalnoj celovitosti ili o samoopredeljenju naroda, ve} na koji na~in se oni
me|usobno ograni~avaju.
Na~elo samoopredeljenja: razvoj pravnog zna~enja i

praksa
Na~elo samoopredeljenja tesno je povezano s pojmovima nacionalizma
i nacionalne dràve, koji su nastali krajem osamnaestog i po~etkom de-
vetnaestog veka, stvaranjem modernih dràva u Evropi. Me|utim, defi-
nicija naroda ili nacije26 ostala je sporna, jer sadrì i objektivna i subjek-
tivna svojstva, kao {to je naveo Dèjms Kelas:
Nacija (narod) je grupa ljudi koja se ose}a kao zajednica koju veù istori-
ja, kultura i zajedni~ko poreklo. Nacije imaju „objektivna“ svojstva, koja
mogu podrazumevati teritoriju, jezik, veru ili zajedni~ko nasle|e (iako sve
ovo nije uvek prisutno), i „subjektivna“ svojstva, zapravo neku svest naci-
je i naklonosti ka njoj.27
Misaoni proces sadràn u nacionalizmu obja{njava za{to je subjek-
tivni deo definicije nacije (naroda) jednako vaàn kao njena takozvana
objektivna odli~ja. Kao {to isti~e Benedikt Anderson, ~ak i pripadnici
najmanje nacije nikada ne mogu upoznati ve}inu svojih sunarodnika, „a
ipak u mislima svakog ìvi predstava o njihovoj povezanosti.“28 Voker
Konor tako|e nagla{ava va`nost uverenja u odnosu na postoje}e istorij-
ske ~injenice, opisuju}i naciju kao „grupu ljudi koja veruje da je veè
poreklo...; najve}i skup ljudi koji deli takvo uverenje.“29
U ranoj etapi nacionalizma, na~elo samoopredeljenja odnosilo se
samo na one narode, odnosno nacije, koje su smatrane odrìvim – u
26 Engleska re~ nation na srpski jezik prevodi se i kao narod i kao nacija, te }e
se koristiti oba izraza. – Prim. prev.

27 James G. Kellas, The Politics of Nationalism and Ethnicity (New York: St.
Martin’s Press, 1991), 2.

28 Benedict R. O’G Anderson, Imagined Communities: Reflections on the
Origin and Spread of Nationalism (London: Verso, 1983), 15.

29 Walker Connor, „From Tribe to Nation,“ History of European Ideas 13
(1991), 5–18: 6. [naglasila autorka¹

STUDIJE
kulturnom i svakako ekonomskom smislu.30 U praksi to je zna~ilo da se 313

za nacionalni pokret o~ekivalo da bude pokret za nacionalno ujedinje-
nje ili pro{irenje, kao i da postoji odre|eni prag veli~ine dràve i sta-
novni{tva kao bitan uslov za stvaranje dràve.
Ovo „na~elo postavljanja praga“ napu{teno je u drugoj etapi nacio-
nalizma (1880–1914), kada je svaka grupa naroda koja je sebe smatrala
nacijom mogla da zahteva pravo na samoopredeljenje, koje je tada pod-
razumevalo pravo na odvojenu, suverenu i nezavisnu dràvu na njiho-
voj teritoriji. Etni~ko poreklo i jezik postali su sredi{nje, sve vi{e pre-
sudno ili ~ak jedino merilo za mogu}e stvaranje nacije.31 Umesto da
prate ujedinjenje, kao u slu~aju ranih nacionalnih dràva Francuske i
Italije, gde je jezik standardizovan posle stvaranja ovih dràva, kriteri-
jumi etni~kog porekla i jezika sada je trebalo da prethode stvaranju na-
cionalne dràve, kao u slu~aju Nema~ke. Ipak, u praksi vojna sila je
uvek bila preovla|uju}i kriterijum. Sna`nije dràve gomilale su teritori-
je, dok su ve}e dràve i carstva nastavile da homogenizuju razli~ite et-
ni~ke grupe.
U srednjoisto~noj Evropi, romanti~arski, nema~ki model etni~kih
grupa u potra`nji za svojom dràvom, preovladao je nad takozvanim
klasi~nim modelom gra|anskog samoopredeljenja povezanog sa stvara-
njem Francuske i Italije.32 Godine 1848, zastupnik austrougarskih Srba
stoga je odredio naciju kao „rasu koja ima svoj jezik, obi~aje i kulturu i
dovoljno svesti da ih o~uva“.33 U jednom sporu sa vo|om ma|arske re-
volucije, Lajo{em Ko{utom, srpski zastupnik je diplomatski tvrdio da
„jedna nacija moè ìveti pod razli~itim vlastima, a da opet, nekoliko
nacija moè obrazovati jednu dràvu“, na {ta je Ko{ut hitro odgovorio
da svaka nacija mora imati i sopstvenu vladu.34
30 Eric J. Hobsbawm, Nations and Nationalism since 1780: Programme,

Myth, Reality (Cambridge, England; New York: Cambridge University Press,
1990), 32.
31 Isto, 102.
32 Moè se tvrditi da je gra|anski nacionalizam bio uspe{an u Francuskoj i
Italiji jer se odvijao u jednom ranijem istorijskom periodu, kada ideja etni~kog
porekla nije bila razvijena. Vi{e o ovome videti Walker Connor, „From Tribe to
Nation“, History of European Ideas 13 (1991), 5–18. Napomena: Konor tako|e
nagla{ava da su ameri~ki doseljenici „obi~no sebe poistove}ivali s lokalnim,
regionalnim, oblasnim i sli~nim oznakama“ i poziva se na dana{nje Hrvate koji su
tada sebe opisivali kao Dalmatince, Istrane ili Slavonce, ali ne kao Hrvate (14).
33 Navedeno u Carlile A. Macartney, National States and National Minorities,
Royal Institute of International Affairs (London: Oxford University Press H.

Milford, 1934), 117.
34 Isto.
314 Ernest Gelner upozorava na opasnost koju prouzrokuje ovaj roman-

ti~arski nacionalizam, u vidu netrpeljivosti prema drugim nacijama:
Neki ljudi romantizuju svoju stvarnost ili tobo`nju zajednicu predaka, i
istovremeno se suprotstavljaju etni~kim predrasudama i èle da budu pra-
vi~ni prema svima. Ali to zaista ne moète posti}i istovremeno. Lagodna
starinska zajednica bila je etnocentri~na, i ako èlite da je volite i oveko-
ve~ite onakvu kakva je zaista bila, predrasude prema ljudima sa strane
moraju biti deo romanti~arske nagodbe. Problem sa nacistima bio je u to-
me da su oni bili samo previ{e dosledni po ovom pitanju.35
Sam broj nacija onemogu}ava priliku da sve imaju zasebne nacional-

ne dràve. Otuda zahtev jedne nacije za nezavisno{}u neminovno ugro-
àva druge nacije. Neusagla{enost romanti~arske teorije o samooprede-
ljenju s na~elom suvereniteta predstavlja predmet mnogih istraìvanja.
Istovremeno, klasi~na teorija o samoopredeljenju, koja je u skladu s na-
~elom teritorijalnog integriteta zato {to se proces odvija unutar granica
jedne dràve, uglavnom je hvaljena kao demokratska i napredna. Politi-
kolozi i pravnici nerado priznaju da gra|anski nacionalizam ponekad
moè prikladno da posluì kao maska za kulturnu asimilaciju.36
Svaki narod ima pravo da bira oblik suvereniteta pod kojim }e ìveti.37
(Vudro Vilson)
Poreklo savremenog na~ela o samoopredeljenju zasniva se na de-
mokratskim idealima Vudroa Vilsona, progla{enim u êtrnaest ta~aka
koje se odnose na novo evropsko ure|enje posle Prvog svetskog rata.
Klju~ za razumevanje Vilsonovog poimanja samoopredeljenja nalazi se
u ~injenici da je ono za njega u potpunosti ishod demokratske teorije38,
{to vodi ka {irenju demokratije u svetu i stabilizaciji svetskog poretka.
Samoopredeljenje, kako ga je Vilson poimao „bilo je jedna neodre|ena
me{avina nekoliko niti misli, od kojih su neke dugo povezivane u nje-
govoj svesti s idejom o ’samoupravi’ (ili ’samovladavini’) dok su druge
proiza{le iz ratnih de{avanja, ali sve su bile proète op{tim duhom de-
mokratije“.39
35 Ernest Gellner, Culture, Identity, and Politics (Cambridge: Cambridge

36 Videti kasniju raspravu, posebno str. 45–56.
37 U. S. Congressional Record, 27. maj 1916, tom 53, deo 9, 8854
38 Alfred Cobban, The Nation State and National Self-Determination, pon.
izd. (London: Collins, 1969), 63.

39 Vudro Vilson, navedeno u Michla Pomerance, Self-Determination in Law
and Practice: The New Doctrine in the United Nations (The Hague; Boston: M.
Nijhoff, 1982), 1.
STUDIJE
Vilsonovi demokratski ciljevi postavili su visoke standarde za svet ko- 315

ji je izlazio iz jednog od najkrvavijih ratova. Naàlost, njegove ideje bile
su previ{e napredne za to doba, kada su ih mnogi politi~ari smatrali naiv-
nim. Iako su se mnoge svetske vo|e saglasile sa stavom da praksu uve}a-
vanja imperija treba prekinuti i da se samouprava mora omogu}iti mno-
gim nacijama, poricali su univerzalnu primenljivost ovoga na~ela. Kritike
su dolazile ~ak i od Vilsonovih bliskih saradnika. Robert Lansing je prosu-
dio da je samoopredeljenje samo puko redefinisanje izraza „saglasnost po-
danika“, smatraju}i da su oba izraza „nepodesna sveop{toj nameni“.40 On
dalje opisuje ovo na~elo kao ono koje „sna`no poziva na ~ovekov uro|en
ose}aj moralnog prava i na njegovo poimanje prirodne pravde, ali koje,
kada se poku{a primena u svakom slu~aju, postaje izvor politi~ke nestabil-
nosti i unutra{njih nemira i neretko uzrok za pobunu“.41 Kona~no, Lan-
sing tvrdi da je Vilson li~no „u pariskim pregovorima i u odre|ivanju
spoljne politike Sjedinjenih Ameri~kih Dràva... svojim postupcima pore-
kao postojanje ovoga prava izuzev kao izraza moralnog nastojanja, pred-
meta èlje, ali obi~no nedosti`ne u ìvotima nacija“.42 Ocena ârlsa Veb-
stera i Sidnija Herberta tako|e je bila negativna: „Re{enje jedne grupe
problema manjina moè dovesti do stvaranja drugih, sa mra~nom mogu}-
no{}u zapo~injanja novog kruga sukoba, pobuna i rata.“43
U praksi, Velike sile su èlele da o~uvaju uticaj u raznim manjim dr-
àvama i da nastave da iskori{}avaju kolonije, pa su zato i odlu~ile da za-
drè kontrolu nad time kojoj teritoriji }e biti odobrena nezavisnost. One
svakako nisu mogle da zamisle da se pravo na samoopredeljenje moè
primeniti na njihovoj sopstvenoj teritoriji i ~ak su razmi{ljale o o~uvanju
neprijateljskih imperija iz strate{kih razloga. I sam Vilson je prvobitno
planirao da zadrì Austrougarsko carstvo kao branu od Nema~ke i {ire-
nja komunizma, dodeljuju}i samo manjinska prava raznim nacijama
unutar Carstva, kao {to se navodi u Ta~ki 10 iz êtrnaest ta~aka: „Naro-
dima Austrougarske... trebalo bi dodeliti najslobodniju mogu}nost za sa-
mostalni razvoj (odnosno razvoj autonomije, prim. prev.)...“ U po~etku
je sli~na sudbina bila predodre|ena i velikom delu Otomanskog carstva
(ili Osmanskog carstva, prim. prev.), prema ta~ki 12:
Turskim delovima sada{njeg Otomanskog carstva trebalo bi jam~iti sigu-
ran suverenitet, a drugim nacionalnostima koje su sada pod turskom vla-
davinom trebalo bi zagarantovati nesumnjivu za{titu ìvota i potpuno
neometanu mogu}nost samostalnog razvoja.
40 Robert Lansing, The Peace Negotiations: A Personal Narrative (1921), 96

41 Isto, 102.
42 Isto 98.
43 Charles K. Webster and Sydney Herbert, The League of Nations in Theory
and Practice (London: G. Allen & Unwin, 1933), 206.

316 Nasuprot tome, Amerikanci poljskog porekla uspe{no su se zaloì-

li za nezavisnu Poljsku: „Trebalo bi stvoriti nezavisnu dràvu Poljsku
koja bi obuhvatala teritorije nastanjene isklju~ivo poljskim stanovni-
{tvom“ (Ta~ka 13)44. Me|utim, raspad Austrougarskog i Otomanskog
carstva bio je neminovan. Kao {to Asbjorn Eide zaklju~uje:
Kraj Prvog svetskog rata predstavljao je u srednjoj i isto~noj Evropi, na
mnoge na~ine, pobedu nacionalizma devetnaestog veka nad carstvima ko-
ja su vladala evropskim narodima, ali ve}ina kolonijalnih imperija ostala
je netaknuta.45
U tokovima prakti~ne, real politike, na~elo o samoopredeljenju iz-

ostavljeno je iz Pakta Dru{tva naroda i primenjeno je samo na poraène
dràve i odre|ene nove dràve. ûveni ~lan 1046 nacrta Pakta, koji
predstavlja Vilsonov poku{aj da pomiri na~elo teritorijalnog integriteta
s na~elom samoopredeljenja, sveden je na o~uvanje teritorijalne celovi-
tosti „protiv spoljne agresije“.47 Drugim re~ima, posle Mirovnog spora-
zuma u Versaju, pravo je ostalo ono {to je bilo i ranije – pravo na pre-
vrat, odnosno revoluciju. Sli~no tome, Vilsonova beseda ostala je u gra-
nicama idealizma. Ipak, iako je na~elo samoopredeljenja upotrebljeno
posle Drugog svetskog rata da bi se odredile granice u slu~ajevima kada
su se preklapale s ostalim politi~kim interesima – odnosno, ovo na~elo
je kori{}eno isklju~ivo selektivno i nikad protiv pobednika – Vilsonova
je zasluga {to se to na~elo prvi put primenilo na delu kako bi se opcrta-
la nova politi~ka mapa Evrope:
44 Woodrow Wilson, The Messages and Papers of Woodrow Wilson, ed. Albert
Shaw (New York: The Review of Reviews Corporation, 1924), 468–470.
45 Asbjørn Eide, „In Search of Constructive Alternatives to Secession,“ u
Modern Law of Self-Determination, ur. Christian Tomuschat, Developments in

International Law (Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 149–150.
46 „Sile potpisnice zajedni~ki jam~e jedne drugima politi~ku nezavisnost i te-
ritorijalnu celovitost; ali se me|u njima podrazumeva da teritorijalna preure|iva-

nja, ako ih bude bilo, ukoliko u budu}nosti postanu neophodna iz razloga prome-
na u sada{njim rasnim okolnostima i stremljenjima ili sada{njim dru{tvenim i poli-
ti~kim odnosima, shodno na~elu samoopredeljenja, kao i teritorijalna preure|i-
vanja koja mogu prema sudu tri ~etvrtine delegata biti zahtevana radi dobrobiti i
izraàvanja interesa naroda kojih se ti~u, mogu biti izvr{ena, ako su prihvatljiva za
te narode; i da te teritorijalne promene mogu pravedno uklju~iti materijalnu
nadoknadu. Sile potpisnice prihvataju bez ograde na~elo da je svetski mir po svo-
joj va`nosti iznad bilo kojeg pitanja vezanog za politi~ku nadle`nost ili za granice.
Preuzeto iz David Hunter Miller, The Drafting of the Covenant, 2. tom (New
York: Putnam’s, 1928), tom. 2, 12–13.
47 ^lan 10, Pakta Dru{tva naroda (Uklju~uju}i amandmane usvojene do
decembra, 1924).
STUDIJE
Tokom tog rata dva kretanja su se podudarila: raspad evropskih carstava 317
kroz nacionalnu borbu i napredovanje demokratije. Nacionalizam i de-
mokratija bili su isprepleteni. Podsticanje ova dva kretanja, koja su izgle-
dala kao sijamski blizanci, bilo je povezano u retorici zapadnih sila, a po-
sebno u govorima predsednika Vudroa Vilsona, na nejasan na~in kada su
oblikovala politi~ko stanovi{te na osnovu kojeg je vo|en rat i gra|eni pla-
novi za posleratna re{enja.48
Vilsonovo vi|enje samoopredeljenja naroda nastavilo je da ìvi. Po-
sle Drugog svetskog rata, poku{aji izrade doslednog skupa pravnih na-
~ela i zdravog me|unarodnog pravnog poretka postali su sve izraèniji
me|u vode}im svetskim vladama, a na~elo samoopredeljenja na{lo se u
prvom ~lanu Povelje Ujedinjenih nacija. Me|utim, nejasno}a odrednice
ukazivala je na to da je njegov politi~ki sadràj, kao selektivno prime-
njeno na~elo, bio i dalje ja~i od njegove upotrebe kao jedno zakonsko
pravo:
Cilj Ujedinjenih nacija je:
... 2. razvijanje me|u nacijama prijateljskih odnosa zasnovanih na po{to-

vanju na~ela ravnopravnosti i prava na samoopredeljenja naroda, i predu-
zimanje drugih odgovaraju}ih mera radi u~vr{}enja op{teg mira.... [nagla-
sila autorka¹.
Na~elo o samoopredeljenju tako|e je obuhva}eno ~lanom 55 Pove-
lje, ali ponovo u sklopu razvoja „prijateljskih odnosa me|u dràvama“
i u neposrednoj vezi s na~elom „ravnopravnosti... naroda.“ Me|utim,
tri godine kasnije, u Op{toj deklaraciji ljudskih prava iz 194849, napo-
mena o samoopredeljenju je izostavljena, uprkos tome {to se u pream-
buli poziva na razvoj prijateljskih odnosa me|u nacijama, prouzrokuju-
}i jo{ jednu nedoslednost u razvoju ovog na~ela.
Pravo na samoopredeljenje pojavilo se u kontekstu ljudskih prava u
Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima (Pakt o gra-
|anskim pravima)50 i u Me|unarodnom paktu o ekonomskim, socijal-
nim i kulturnim pravima (Pakt o ekonomskim pravima)51, koji su usvo-
jeni na Generalnoj skup{tini UN tokom 1966, a stupili na snagu u na-
rednoj dekadi. Op{ti ~lan 1 u oba pakta glasi:
48 Eide, „In Search of Constructive Alternatives to Secession“, 149.

49 Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III), 10. decembar 1948.
50 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), od 16. decembra 1966.
godine. Sporazum o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. marta 1976.

godine.
51 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), 16. decembra 1966. go-
dine. Sporazum o ekonomskim pravima stupio je na snagu 31. januara 1976.

godine.
318 Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na osnovu ovog prava oni
slobodno odre|uju svoj politi~ki poloàj i slobodno sprovode svoj pri-
vredni, dru{tveni i kulturni razvoj.
U stvari, to je i dalje jedino pravo naroda koje je izri~ito i posebno
ugra|eno u jedno obavezuju}e pravno sredstvo pod okriljem Ujedinje-
nih nacija52 i pored toga {to ta dva pakta izbegavaju da razjasne {ta je
narod i {to se pozivaju na proces dekolonizacije, koji predstavlja osnov-
ni postulat za primenu ovog prava.
Prema ~lanu 40 Pakta o gra|anskim pravima, dràve su pozvane da
Odboru za ljudska prava podnesu periodi~ne izve{taje o merama koje
su usvojile, radi ostvarivanja prava priznatim u Paktu. Naàlost, „ve}i-
na zemalja ili nisu izve{tavale posebno u vezi sa ~lanom 1 ili su to ~ini-
le toliko uop{teno da nisu doprinele spoznavanju njegovog sadràja“.53
Tuma~enje predmeta samoopredeljenja, navedenog kao „narodi“ u
ovom dokumentu, razlikovalo se od dràve do dràve, u zavisnosti od
vode}eg nacionalnog interesa. Na primer, Indija je iskazala rezervu pre-
ma ~lanu 1 Pakta suziv{i njegovu primenu samo na „narode pod stra-
nom vladavinom“, a ne na „suverene nezavisne dràve ili na neki deo
naroda ili nacije“, {to je prema zauzetom stavu Indije „su{tina nacional-
nog integriteta“.54 Velika Britanija je tako|e zauzela dvosmislen stav u
pogledu prava naroda, tvrde}i da }e obaveze prema Povelji UN, naro~i-
to one koje se odnose na teritorijalni integritet dràva, preovladavati u
njihovoj politici.55 Sovjetski predstavnik sumnjao je u primenu ovog
prava unutar njihovog dràvnog ure|enja, navode}i kako bi bilo „neza-
mislivo da neke republike poèle da se otcepe, s obzirom na to da ~vr-
sta i nepokolebljiva veza objedinjuje sve narode i nacije Saveza“.56 Isto-
vremeno, Jordan se opredelio za takozvanu unutra{nju primenu „na~e-
la samoopredeljenja [kao¹ trajnog procesa [koji¹ se ne zavr{ava progla-
{enjem nezavisnosti“.57
52 David Makinson, „Rights of Peoples: Point of View of a Logician“, u The

Rights of Peoples, ur. James Crawford (Oxford, England; New York: Clarendon
Press; Oxford University Press, 1988), 73.
53 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination: The
Accommodation of Conflicting Rights, 41.
54 Deklaracije, Indija, Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), od 16.
decembra 1966. godine.

55 Deklaracije, Velika Britanija, Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200
(XXI), od 16. decembra 1966. godine.

56 Izjava predstavnika SSSR Odboru za ljudska prava, 42 U. N. GAOR, Supp.
(No. 40), UN, Doc. A/42/40 (1987), 106.

57 Jordan, ~lan 40 Sporazuma o gra|anskim i politi~kim pravima Izve{taj
[Covenant on Civil and Political Rights (CCPR)¹, UN, Doc. CCPR/C/1/Add.55

(1981), 2.
STUDIJE
Dràve ~lanice UN nisu mogle da postignu dogovor o ta~nom zna- 319

~enju prava na samoopredeljenje. Odbor za ljudska prava kasnije je iz-
dao „op{te komentare“ u vezi s odre|enim odredbama Ugovora, ali nji-
hovo op{te tuma~enje ~lana 158 nije objavljeno do 1984. godine i jo{ ni-
je rasvetlilo zna~enje „samoopredeljenja“.59 Neki ~lanovi Odbora pre-
do~ili su da pojam samoopredeljenja nije ograni~en na kolonijalni kon-
tekst, ali nedostatak op{te saglasnosti jo{ jednom je onemogu}io da se
opseg ovog prava odredi s vi{e preciznosti.60
Niko nije mogao da odlu~i ko su narodi. Kao {to je ser Ajvor Dè-
nings napomenuo 1956. godine, „na prvi pogled to je izgledalo razum-
no: neka narod odlu~i. U stvari to je bilo besmisleno, jer narod ne mo-
è da odlu~i sve dok neko ne odlu~i ko je narod.“61 âk se i Robert
Lansing, desna ruka Vudroa Vilsona, pitao da li je jedinica na koju je
mislio Vilson bila „neka rasa, teritorijalna oblast ili zajednica“.62 To pi-
tanje nije re{eno do dana{njeg dana jer zadire u sr` stare rasprave o to-
me koje je na~elo primarno – teritorijalni integritet ili samoopredelje-
nje naroda. Generalna skup{tina UN nije dala smernice za usagla{ava-
nje ovih suprotstavljenih na~ela. Umesto toga, kao {to Pomerans obra-
zlaè, „Ona je jednostavno parafrazirala postoje}e probleme, nenamer-
no isporu~uju}i politi~ku municiju dràvama da nastave raspravu o od-
re|enim slu~ajevima“.63
Deklaracija o prijateljskim odnosima i saradnji izme|u dràva, u sa-
glasnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija (Deklaracija o prijateljskim od-
nosima), koju je Generalna skup{tina UN usvojila oktobra 1970. godi-
ne, podjednako je nejasna i protivre~na jer progla{ava da:
Ni{ta u prethodnim odeljcima ne sme da se tuma~i kao odobravanje ili
podsticanje nikakve delatnosti koja bi dovela do raspada, ugrozila, potpu-
no ili delimi~no, teritorijalnu celovitost ili politi~ko jedinstvo suverenih i
nezavisnih dràva koje se pona{aju u skladu s na~elima ravnopravnosti i
samoopredeljenja naroda opisanih gore a kojom upravlja vlada koja pred-
58 Op{ta napomena 12, odeljak 6, Odbor za ljudska prava, Odbor usvojio na

svom 516. zasedanju 12 aprila 1984; ponovo objavljeno u Manfred Nowak, U. N.
Covenant on Civil and Political Rights: CCPR Commentary (Kehl am Rhein: N P
Engel, 1993), 856–857.
59 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination, 42.
60 Isto, 44.
61 Ivor W. Jennings, The Approach to Self-Government (Cambridge: Cam-
bridge University Press, 1956), 56.

62 Robert Lansing, „Self-Determination“, Saturday Evening Post, 9. april
1921, 7, navedeno u Pomerance, Self-Determination in Law and Practice, 2.

63 Pomerance, Self-Determination in Law and Practice, 43.
320 stavlja ceo narod koji pripada njenoj teritoriji bez razlike na rasu, veru ili
boju (koè)64.
Iako insistira na teritorijalnom integritetu, Deklaracija o prijatelj-
skim odnosima iznosi jedan nuàn uslov: teritorijalna celovitost samo
za one dràve „koje se pona{aju u skladu s na~elima ravnopravnosti i
samoopredeljenja“ bi}e za{ti}ena. Me|utim, ~ak je i ovaj uslov proble-
mati~an jer obuhvata nejasno pravno izraàvanje kao {to je ’ceo narod’.
Piter Radan nudi slobodnije tuma~enje Deklaracije i zaklju~uje da
„stavovi koje proizlaze iz razmatranja odeljka 7, tj., prvo, jedan narod
nije odre|en kao celokupno stanovni{tvo neke dràve, i drugo, odred-
nica naroda podrazumeva grupu koja se defini{e kao nacija“, iz ~ega
sledi da „ako su grupe izloène diskriminaciji, imaju pravo da se otce-
pe“.65 Prema Radanu, Deklaracija o prijateljskim odnosima pruà „pra-
vo na ’predstavni~ku vlast’“.66 Da bi poja~ao svoje tvrdnje, Radan pro-
nalazi primere razli~ite upotrebe re~i rasa i nacija, navode}i na zaklju-
~ak da izraz rasni u Deklaraciji o prijateljskim odnosima tako|e obu-
hvata etni~ku diskriminaciju.
Iako sam saglasna da je Deklaracija o prijateljskim odnosima proiz-
vela moralno pravo na samoopredeljenje, odre|uju}i da ono moè da
dovede do „uspostavljanja suverene i nezavisne dràve, slobodnog
udruìvanja ili sjedinjavanja s nekom nezavisnom dràvom ili nastanak
bilo kog drugog politi~kog oblika koji slobodno odre|uje jedan na-
rod“67, sklonija sam jednom konzervativnijem tuma~enju. Na prvom
mestu, veoma je te{ko izjedna~iti rasnu diskriminaciju s etni~kom dis-
kriminacijom. Antonio Kaseze, na primer, umesto toga izvodi zaklju~ak
da Deklaracija o prijateljskim odnosima ograni~ava pravo na „unutra-
{nje“ samoopredeljenje naroda pod rasisti~kim reìmima.68 Sli~no to-
me, @an Somon nagla{ava: „ni{ta nije re~eno o drugim kriterijumima
diskriminacije kao {to je politi~ko mi{ljenje“.69 Posle razmatranja ra-
64 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV), 24. oktobar 1970
[naglasila autorka¹.
65 Peter Radan, The Break-up of Yugoslavia and International Law, Routledge
Studies in International Law (London, New York: Routledge, 2002), 52.

66 Isto, 53.
67 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV), od 24. oktobra 1970.
68 Antonio Cassese, „The Helsinki Declaration and Self-Determination“, u
Human Rights, International Law and the Helsinki Accord, ur. Thomas
Buergenthal (New York: Universe Books, 1977), 90.
69 Jean Salmon, „Internal Aspects of the Right to Self-Determination: Towards
a Democratic Legitimacy Principle?“, u Modern Law of Self-Determination, ur.

Christian Tomuschat, Developments in International Law (Dordrecht; Boston: M.
Nijhoff Publishers, 1993), 268.
STUDIJE
znih rezolucija Generalne skup{tine UN, on zaklju~uje da se smisao iz- 321

raza narodi sadrì u onome {to on naziva isklju~ivo trojstvo:
a) narodi pod kolonijalnom upravom (uglavnom teritorije koje ne-
maju samoupravu i teritorije koje se nalaze pod sistemom stara-
teljstva);
b) narodi podre|eni stranoj okupaciji i
c) narodi pod rasisti~kim reìmima.70
Drugo, Deklaracija o prijateljskim odnosima, kao i svaka druga re-
zolucija koju usvaja Generalna skup{tina, nema istu zakonodavnu mo}
kao konvencija ili druga vrsta sporazuma. To je verovatno razlog {to
„primenu ove odredbe nikad nije preduzeo neki organ UN“.71
Donald Horovic se tako|e zalaè za ograni~eno tuma~enje Dekla-
racije o prijateljskim odnosima i tvrdi da se ovaj dokument mora sagle-
dati u datom istorijskom kontekstu. Usvajanje Deklaracije usledilo je
posle neuspe{nog rata Biafre za otcepljenje od Nigerije, u kojem je ni-
gerijska vlada navodno po~inila te{ke ratne zlo~ine. Prema Horovicu,
~injenica da Biafra nije priznata u situaciji koja je mogla biti opisana
kao primena krajnje represije pobija ovakvo tuma~enje Deklaracije.72
Svakako, neko bi tako|e mogao da ospori i Horovicovo mi{ljenje i da
tvrdi da Deklaracija o prijateljskim odnosima predstavlja odstupanje od
takve politike. Mada bliè odre|ivanje merila nediskriminacije moè
biti nejako i nejasno, prisustvo ove norme dovoljno je da poljulja ~vrsto
tuma~enje g. Hektora Grosa Espela, specijalnog izvestioca UN, da od-
govaraju}i stavovi o teritorijalnoj celovitosti u Deklaraciji o prijatelj-
skim odnosima i Deklaraciji o kolonijalizmu podrazumevaju „neprizna-
vanje prava na otcepljenje“.73 Deklaracija se moè navesti kao jedan ko-
rak, ~ak i ako je to samo jedan mali korak, prema ve}em po{tovanju
ljudskih prava:
70 Isto, 256.
71 Isto 268.
72 Donald L. Horowitz, „A Right to Secede?“, Secession and Self-
Determination, ur. Stephen Macedo and Allen Buchanan, Nomos XLV: Yearbook
of the American Society for Political and Legal Philosophy (New York, London:
New York University Press, 2003), 50–76: 61–62. Vi{e o ovom pitanju u: Thomas
D. Musgrave, Self-Determination and National Minorities (Oxford: Clarendon
Press, 1997), 195–199.
73 Héctor Gros Espiell, Specijalni izvestioc, Implementation of United
Nations Resolutions Relating to the Right of Peoples under Colonial and Alien
Domination to Self-Determination, Study for the Sub-Commission on Prevention
of Discrimination and Protection of Minorities of the Commission on Human
Rights, U. N. Doc. E/CNA/Sub.2/390 (i Ispravka 1 Dodatak 1), 22. jun 1977, 17,
odeljak 74); 1978 Gros Espiell Report 1 (U. N. Doc. E/CNA/Sub.2/405, 20. jun
1978), 38, odeljak 85).
322 Novina u deklaraciji zasniva se na njenom posrednom prihvatanju ograni-

~enja u vezi sa po{tovanjem teritorijalne celovitosti dràva – ograni~enja
koja proizlaze iz obaveze dràva da obezbede demokratsku vladu i za{titu
osnovnih ljudskih prava.74
U suprotnosti s odredbom u vezi sa samoopredeljenjem, podr{ka
teritorijalnoj celovitosti i uzdràvanju od upotrebe sile je izri~ita i ne-
dvosmislena:
Nijedna dràva ili grupa dràva nema pravo da se me{a, direktno ili indi-
rektno, bez obzira na razlog, u unutra{nje ili spoljne poslove neke druge dr-
àve. Shodno tome, oruàna intervencija i svi drugi oblici uplitanja ili predu-
zimanja pretnji protiv identiteta Dràve ili protiv njenih politi~kih, ekonom-
skih ili kulturnih odli~ja, smatra se kr{enjem me|unarodnog prava.75
Ipak, ~ak je i ova odredba propra}ena jednim neodre|enim progla-
som, koji posredno obuhvata pravo na samoopredeljenje: „upotreba sile
kako bi se narodi li{ili svog nacionalnog identiteta“ re~eno je da pred-
stavlja „kr{enje neotu|ivih prava [naroda¹, kao i na~elo neme{anja“.76
Naredna nejasna izjava u pogledu na~ela samoopredeljenja i terito-
rijalne celovitosti moè se prona}i u Jednoglasnoj definiciji agresije, ko-
ja u preambuli kaè da je „obaveza dràva da ne koriste oruàne snage
radi li{avanja naroda njihovog prava na samoopredeljenje, slobodu i ne-
zavisnost, ili radi naru{avanja teritorijalnog integriteta“.77
Godine 1996, Odbor za ukidanje rasne diskriminacije (CERD)78/
Kancelarija visokog komesarijata UN za ljudska prava izdala je op{tu
preporuku za pravo na samoopredeljenje, prave}i razliku izme|u „unu-
tra{njeg vida ovog prava, koje obavezuje vlade „da predstavljaju ~itavo
stanovni{tvo bez obzira na razlike kao {to su rasa, boja koè, nasle|e ili
nacionalno ili etni~ko poreklo“ i „spoljnog aspekta samoopredeljenja“,
koje „podrazumeva da svi narodi imaju pravo da slobodno odrede svoj
politi~ki poloàj i svoje mesto u me|unarodnoj zajednici zasnovano na
na~elu jednakih prava, a predstavljeno kroz osloba|enje naroda od ko-
lonijalizma i zabranu da se narodi podvrgnu stranoj podre|enosti, do-
minaciji i iskori{}avanju“.79 Izrazom „predstavljeno“ u ovom tekstu po-
74 Buchheit, Secession: The Legitimacy of Self-Determination, 94.

75 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV), od 24. oktobra 1970.
76 Isto.
77 Rezolucija Generalne skup{tine UN 3314, (XXIX), od 14. decembra 1974
[autorka naglasila¹.
78 CERD je telo nezavisnih stru~njaka koji nadgledaju primenu Sporazuma o
spre~avanju svih oblika rasne diskriminacije od strane dràva potpisnica. Videti

tako|e str. 50.
79 Kancelarija visokog komesarijata UN za ljudska prava, Op{ta preporuka br.
21: Pravo na samoopredeljenje, od 23. avgusta 1996 [naglasila autorka¹.

STUDIJE
novo je uvedena dvosmislenost kroz nagla{avanje ali ne i ograni~avanje 323

slu~ajeva u kojima bi spoljno pravo na samoopredeljenje moglo biti pri-
menjeno.
Mi{la Pomerans je deklaracije i proglase Generalne skup{tine UN
koji sadrè dva va`na na~ela opisao kao „neku tr`nicu ili prodajni kata-
log“, opre~an skup na~ela „predstavljenih bez bilo kakvog nagove{taja
o tome na koji na~in bi se me|u njima mogla uspostaviti dobra ravno-
teà“.80 Pri traganju za tom ravnoteòm u praksi, prvo bi trebalo prou-
~iti izraze samoopredeljenja i ograni~avaju}u mo} prate}eg na~ela teri-
torijalne celovitosti, prvenstveno kroz proces dekolonizacije, ali tako|e
i u slu~ajevima otcepljenja i takozvanih unutra{njih oblika samooprede-
ljenja, kao {to su autonomija, prava manjina i ljudska prava.
Dekolonizacija
Godine 1960, dve va`ne rezolucije Generalne skup{tine UN (151481 i
1541)82 usvojene su83, ali uprkos pozivanju na samoopredeljenje „svih
naroda“, u praksi je pravo na samoopredeljenje ograni~eno na koloni-
jalne prilike ili kolonijalne „narode“.84 Uprkos tome, Rezolucija Gene-
ralne skup{tine UN 1514, Deklaracija o pruànju nezavisnosti koloni-
jalnim zemljama i narodima, mada pravno neobavezuju}i dokument
sam po sebi, „postala je kamen temeljac ne~emu {to bi se moglo nazva-
ti ’Novi zakon UN o samoopredeljenju’“.85Ova deklaracija je postavila
teorijsku osnovu za dalji, op{ti razvoj na~ela u zakonodavstvu i politici,
{ire}i revolucionarni uticaj kroz „poku{aj da se Povelja revidira na oba-
vezuju}i na~in“.86
80 Pomerance, Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in
the United Nations, 46.

81 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV), od 14. decembra 1960
(tako|e nazvana i Deklaracija o kolonijalizmu).

82 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1541 (XV), od 15. decembra 1960.
83 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV) usvojena je jednoglasno, sa
89 glasova bez ijednoga glasa protiv i devet uzdrànih (Australija, Belgija,

Dominikanska Republika, Francuska, Portugalija, [panija, Ju`noafri~ka unija,
Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Ameri~ke Dràve). Rezolucija Generalne
skup{tine UN 1541 (XV) usvojena je prebrojavanjem glasova od 69 prema 2 (Por-
tugalija, Ju`noafri~ka unija), i 21 uzdràn (Albanija, Australija, Belgija, Bugarska,
Belorusija SSR, Kina, êhoslova~ka, Dominikanska Republika, Francuska,
Ma|arska, Italija, Luksemburg, Holandija, Novi Zeland, Poljska, Rumunija, [pani-
ja, Ukrajina SSR, SSSR, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Ameri~ke Dràve).
84 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination: The Accommo-
dation of Conflicting Rights, 46.

85 Pomerance, Self-Determination in Law and Practice, 12.
86 Isto, 11.
324 Dok je Rezolucija Generalne skup{tine UN 1541 manje sna`na i gla-

sna u odnosu na hitnost sprovo|enja dekolonizacije, Deklaracija 1514
koristi ~vrst, nipoda{tavaju}i jezik u vezi sa kolonijalizmom, nadaju}i se
da }e u~initi nezakonitim ono {to su mnogi dràvnici smatrali nemoral-
nim. Izri~ito se progla{ava da „pot~injavanje naroda stranoj podre|eno-
sti, dominaciji i iskori{}avanju predstavlja uskra}ivanje osnovnih ljudskih
prava, {to je u suprotnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija i ometa u~vr{}e-
nje svetskog mira i saradnje“.87 Deklaracija o kolonijalizmu unapredila je
na~elo samoopredeljenja u „pravo na samoopredeljenje“88, i izjedna~ila je
to pravo s „potpunom nezavisno{}u“.89 Iako se Deklaracija poziva na Po-
velju UN u nekoliko navrata90, politika koju zastupa u stvari je u suprot-
nosti s Poveljom koja isti~e postepen, progresivan razvoj u smeru pove}a-
ne samouprave, uzimaju}i u obzir „posebne okolnosti svake teritorije“.91
Prema osniva~kom dokumentu UN, kolonijalna vladavina se nije smatra-
la preprekom u o~uvanju mira, sve dok se sprovodi na na~in koji „razvi-
ja me|unarodni mir i bezbednost“.92 Iz tih razloga, ve}ina pravnika,
uklju~uju}i i Dèningsa, Rezoluciju 1514 vidi kao jedan „u su{tini... poli-
ti~ki dokument“.93 Neki su, kao Rigo Sureda, ~ak i smeliji jer opisuju Re-
zoluciju 1514 kao izvesno protivljenje ne samo kolonijalizmu nego i
evropskom kolonijalizmu: „tuma~enje kolonijalizma kao pot~injenosti
prema stranoj vladavini [je zavisilo¹ ne od toga da li je vladar stranac, ve}
od toga da li je pored toga {to je stranac... i Evropljanin.“94
Uop{teno govore}i, Deklaracija o kolonijalizmu (UN Rezolucija
1514) je pove}ala nejasno}e u pogledu odnosa izme|u na~ela samoo-
predeljenja naroda i teritorijalnog integriteta. Uprkos liberalnijem tu-
ma~enju samoopredeljenja kao prava, Deklaracija potvr|uje prvenstvo
na~ela teritorijalnog integriteta:
Svaki poku{aj koji je usmeren prema delimi~nom ili celovitom naru{ava-
nju nacionalnog jedinstva i teritorijalnog integriteta jedne zemlje nepri-
meren je ciljevima i na~elima odre|enim Poveljom Ujedinjenih nacija.95
87 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV), od 14. decembra 1960,

odeljak 1.
88 Isto, odeljak 2 [autorka naglasila¹.
89 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV), od 14. decembra 1960,
odeljak 4.
90 Isto, Preambula, odeljak 1, odeljak 6 i p odeljak 7.
91 ^lan 73 i 76, Povelja UN
92 Isto.
93 Robert Y. Jennings, The Acquisition of Territory in International Law
(Manchester: Manchester University Press, 1963), 83.

94 A. Rigo Sureda, The Evolution of the Right of Self-Determination: A Study
of United Nations Practice (Leiden, AW Sijthoff, 1973), 16.

95 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514(XV), od 14. XII 1960, odeljak 6.
STUDIJE
Naredni odeljak ove deklaracije je jo{ neodre|eniji, pozivaju}i sve 325

dràve da slede Povelju Ujedinjenih nacija, Op{tu deklaraciju ljudskih
prava i Deklaraciju o kolonijalizmu „na osnovu... po{tovanja prema su-
verenim pravima svih naroda i njihovom teritorijalnom integritetu“.96
Pomerans nudi dva razli~ita tuma~enja ovih propisa. Prvo gledi{te „za-
stupa da je cilj odeljaka 6 i 7 bio da spre~i budu}e poku{aje da se naru-
{i teritorijalna celovitost nekih novonastalih dràva ili dràva koje su
tek ostvarile nezavisnost, te da prethodna teritorijalna potraìvanja nisu
za{ti}ena“.97 S druge strane, naredno tuma~enje nalazi da nema vre-
menskog ograni~enja polaganju prava na teritorijalni integritet, imaju}i
u vidu da je svako vra}anje pre|a{njeg suvereniteta i pravno i moralno
opravdano.
Prema Pomeransu98, sudska i li~na uverenja u slu~aju Zapadne Sa-
hare ~ini se da ne isklju~uju nijedan pristup „pitanju teritorijalnog inte-
griteta“, mada u posebnom slu~aju Zapadne Sahare, ogromna ve}ina u
Sudu nije na{la zahtev Maroka i Mauritanije za vra}anje suvereniteta
osnovanim.99 UN je na isti na~in odbila potraìvanja Gvatemale prema
Belize100 i Iraka prema Kuvajtu.101 Nasuprot tome, Generalna skup{tina
pozvala se na odeljak 6 kao osnovu polaganja prava [panije na Gibral-
tar102 i nije se protivila sjedinjavanju Goe sa Indijom 1952, niti Ifnisa s
Marokom 1969. godine.
Druge nedoslednosti u radu UN, koje su povezane sa kolonijali-
zmom, tako|e su primetne. Na primer, UN su u nekoliko slu~ajeva do-
pustile delovima nekada{njih kolonijalnih jedinica da pojedina~no od-
rede svoju budu}nost. Ruanda – Urundi ostvarila je nezavisnost103 u
okviru dve zasebne dràve, Ruanda i Burundi, gde su zasebno preovla-
davali Huti i Tutsi ({to je propra}eno me|usobnim pokoljima koji su
kasnije ponovljeni). Britanski Kamerun tako|e je podeljen. Severna
oblast postala je deo Nigerije, a ju`na deo Francuskog Kameruna.104
Ostrva Gilbert i Elis podeljena su na dve nezavisne dràve – Kiribati i
96 Isto, odeljak 7.
98 Isto.
99 Western Sahara, Savetodavno mi{ljenje, Izve{taj Me|unarodnog Suda
Pravde 1975, 12.

100 Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/20, 11. novembar 1980.
101 Rezolucija Saveta bezbednosti UN 660, 2. avgust 1990, Rezolucija Saveta
bezbednosti UN 661, 6. avgust 1990.

102 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2353 (XXII), 19 decembar 1967.
103 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1746 (XVI), 27. jun 1962.
104 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1608 (XV), 21, april 1961.

326 Tuvala105, dok su Severna Marijanska ostrva106 odvojena od Makrone-

zije i pripojena Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama.107
Istovremeno, drugim kolonijama nije dozvoljeno da pojedina~no
odrede svoj budu}i poloàj. Shodno tome, Generalna skup{tina nije
odobrila Britanskom Togu da bude podeljen na ~etiri plebiscitarne jedi-
nice, {to je dovelo do neèljenog pripajanja ju`nih oblasti Gani.108 Jo{
je sporniji slu~aj ostrva Majot, gde je ve}ina stanovni{tva prilikom ne-
koliko izja{njavanja ~vrsto odbacila ponudu za pridruìvanje ostatku
arhipelaga Komoro u vidu jedne nezavisne dràve, izraziv{i èlju da
umesto toga ostanu povezani sa Francuskom. Ipak, Francuska nije bila
u mogu}nosti da ubedi ve}inu u Generalnoj skup{tini da podrì otce-
pljenje Majota. Umesto toga, Skup{tina je donela nekoliko rezolucija
nagla{avaju}i potrebu da se po{tuje nacionalno jedinstvo i teritorijalna
celovitost Komora.109
Rasprava o pravu stanovni{tva Majota na samoopredeljenje dobar
je primer prakti~nih te{ko}a prilikom primenjivanja na~ela samoopre-
deljenja u sponi s na~elom o teritorijalnom integritetu. Francuska je bi-
la zaprepa{}ena da je teritorijalnom na~elu data prednost nad „slobo-
dom“, naro~ito kada su prvobitne granice odre|ene po osnovu stranog
osvajanja. Ovo tuma~enje prestra{ilo je mnoge afri~ke zemlje, posebno
105 Rezolucija Generalne skup{tine UN 3288 (XXIX), 13. decembar 1974,

Rezolucija Generalne skup{tine UN 3433 (XXX), 9. decembar 1975.
106 Registar rada organa Ujedinjenih nacija dopuna broj 7, tom 5, ~lan 76.

108 Rezolucija Generalne skup{tine UN 944 (X), 15. decembar 1955,
Rezolucija Generalne skup{tine UN 1044 (XI), 13 decembar 1956.

109 Rezolucija Generalne skup{tine UN 3161 (XXVIII), 14. decembar 1973,
Rezolucija Generalne skup{tine UN 3291 (XXIX), 13. decembar 1974, Rezolucija

Generalne skup{tine UN 31/4, 21. oktobar 1976, Rezolucija Generalne skup{tine
UN 32/7, 1. novembar 1977, Rezolucija Generalne skup{tine UN 34/69, 6. decem-
bar 1979, Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/43, 28. novembar 1980, Rezo-
lucija Generalne skup{tine UN 36/105, 10. decembar 1981, Rezolucija Generalne
skup{tine UN. 37/65, 3. decembar 1982, Rezolucija Generalne skup{tine UN
38/13, 21. novembar 1983, Rezolucja Generalne skup{tine UN 39/48, 11. decem-
bar 1984, Rezolucija Generalne skup{tine UN 40/62, 9. decembar 1985, Rezo-
lucija Generalne skup{tine UN 41/30, 3. novembar 1986, Rezolucija Generalne
skup{tine UN 42/17, 11. novembar 1987, Rezolucija Generalne skup{tine UN
43/14, 26. oktobar 1988, Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/9, 18. oktobar
1989, Rezolucija Generalne skup{tine UN 45/11, 1. novembar 1990, Rezolucija
Generalne skup{tine UN 46/9, 16. oktobar 1991, Rezolucija Generalne skup{tine
UN 47/9, 27. oktobar 1992. i Rezolucija Generalne skup{tine UN 48/56, 13.
decembar 1993.
STUDIJE
Tanzaniju i Keniju, koje su bile zabrinute zbog posledica svakog slobod- 327
nog tuma~enja samoopredeljenja.110 Naime, ve}ina dràvnih granica
stvorena je kao posledica ratnih osvajanja i granice koje su jednom me-
|unarodno priznate jednako su neprikosnovene.
Ujedinjenim nacijama je tako|e nedostajala doslednost u sprovo|e-
nju referenduma s ciljem utvr|ivanja èlje stanovni{tva, a najekstremni-
ji je bio slu~aj Zapadnog Iriana.111 Umesto primene pravila „jedan ~o-
vek, jedan glas“, nije ni bilo op{teg izja{njavanja. Indonezija je nastavi-
la da primenjuje sopstveni musdàvara112 sistem za sve izbore, gde su
odlu~ivali regionalni saveti koji su bili posebno pro{ireni sa tri vrste
predstavnika: regionalni, neposredno izabrani predstavnici; organizaci-
oni ili funkcionalni predstavnici i „tradicionalni“ (tj. plemenski) pred-
stavnici. U~e{}e UN bilo je bezna~ajno. Krajnji ishod bio je zvani~no
sjedinjenje Zapadnog Iriana s Indonezijom.113 Strate{ka va`nost Indo-
nezije na sli~an na~in odloìla je pravo Isto~nog Timora da upra`njava
samoopredeljenje na referendumu sve do 1999. godine.114
îni se da politi~ki interesi u praksi obi~no preovladaju nad pra-
vom, a taj zaklju~ak moè da se primeni i u slu~ajevima otcepljenja i
drugih oblika izraàvanja samoopredeljenja: „identitet polaga~a prava
– ~iji teritorijalni integritet je suprotstavljen ne~ijem samoopredeljenju
– ostaje prelomni, ako ne i odlu~uju}i ~inilac.“115
Otcepljenje
Otcepljenje je proces na osnovu kojeg jedan narod nastoji da dobije
svoju nacionalnu dràvu ili da se pridruì ve} ustanovljenoj dràvi sa
svojom teritorijalnom postojbinom, utemeljenoj na odre|enim istorij-
110 Isto, 60–61.

111 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2504 (XXIV), 20. novembar 1969.
112 Musjawarah – arapska re~ koja zna~i postizanje dogovora, prim. prev.
113 Isto, 33.
114 S/RES/384, 22. decembar 1975, S/RES/389, 22. april 1976, S/RES/1236,
7. maj 1999, S/RES/1246, 11. jun 1999, S/RES/1257, 3. avgust 1999, S/RES/1262,
27. avgust 1999, S/RES/1264, 15. septembar 1999, S/RES/1272, 22. oktobar
1999, Rezolucija Generalne skup{tine UN 3485 (XXX), 12. decembar 1975, Re-
zolucija Generalne skup{tine UN 31/53, 1. decembar 1976, Rezolucija Generalne
33/39, 13. decembar 1978, Rezolucija Generalne skup{tine UN 34/40, 21. novem-
bar 1979, Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/27, 11. novembar 1980, Rezo-
lucija Generalne skup{tine UN 36/50, 24. novembar 1981, Rezolucija Generalne
54/194, 17. februar 2000.
115 Isto, 44.
328 skim i/ili demografskim osnovama.116 Ve}ina otcepljenja je etni~ke pri-

rode i predstavlja „pokret koji uspostavlja etni~ku saglasnost u zajedni-
ci du` geografskih granica, na teritorijalnoj osnovi“.117 Neka otceplje-
nja se nazivaju iredentizmom jer proizlaze iz teritorijalnih zahteva jed-
ne suverene dràve prema oblasti koja se nalazi unutar druge dràve,
obi~no podrànih istorijskim i/ili etni~kim argumentima.118 Ime je na-
stalo od italijanske re~i, irridenta, {to zna~i „nepovra}ena“ i prvobitno
se odnosila na teritorije Trent, Dalmaciju, Trst i Rijeka, koje su, mada
kulturolo{ki italijanske, ostale pod austrougarskom ili {vajcarskom vla-
{}u i tako bile „nepovra}ene“ posle ujedinjenja Italije.119 Ovde je va`no
naglasiti da otcepljenje nije jedini izraz samoopredeljenja. Svakako, ono
je njegov najpoznatiji i najekstremniji oblik.
Norma u delovanju dràva u oblasti samoopredeljenja, u smislu od-
nosa prema otcepljenju, ustanovljena je neposredno posle Drugog svet-
skog rata, kroz odluku o slu~aju Olandskih ostrva, koja se odnosila na
zahtev {vedskih ostrvljana da se otcepe od Finske i pridruè [vedskoj u
vreme odvajanja Finske od Rusije.
Komisija pravnika, koju je imenovao Savet Dru{tva naroda da ispi-
ta pravne osnove slu~aja, osporila je postojanje samoopredeljenja kao
zakonskog prava:
Iako na~elo o samoopredeljenju igra va`nu ulogu u savremenoj politi~koj
misli, naro~ito posle Prvog svetskog rata, treba naglasiti da o njemu nema
pomena u paktu Dru{tva naroda. Priznavanje ovog na~ela u jednom broju
me|unarodnih sporazuma ne moè se smatrati dovoljnim za njegovo po-
stavljanje na isti nivo kao prvostepena odredba Prava naroda.120
116 S druge strane, Dèjms Kroford tuma~i otcepljenje kao „stvaranje dràve
putem upotrebe ili pretnje silom bez pristanka pre|a{njeg vladara“. James
Crawford, The Creation of States in International Law, drugo izdanje (Oxford:
Clarendon Press, 2006), 375.
117 Abeysinghe M. Navaratna-Bandara, The Management of Ethnic Seces-
sionist Conflict; the Big Neighbor Syndrome (Aldershot: Dartmouth Publishing

Company, 1995), 2.
118 Neki nau~nici, kao Tomas Ambrozio, ne uklju~uju iredentizam u tuma-
~enje otcepljenja i razlikuju iredentizam od otcepljenja kao pokret koji pre pod-
sti~u dràve nego neke grupe [videti Thomas Ambrosio, Irredentism: Ethnic Con-
flict and International Politics (Westport, CT: Praeger Publishers, 2001), 2¹. Prema
mom mi{ljenju ova razlika ~esto se ne uo~ava u praksi.
119 Mayall, Nationalism and International Society, 57. Napomena: Zanim-
ljivo je da je ve}ina ovih teritorija bila deo biv{e Jugoslavije, a sada je u sastavu
nezavisne dràve Hrvatske.
120 Izve{taj me|unarodnog odbora pravnika naloìo je Savet Dru{tva naroda
sa zadatkom da pruà savetodavno mi{ljenje o pravnim aspektima pitanja o

Olandskim ostrvima. League of Nations Official Journal, Special Supplement No.
3 (oktobar 1920), 5.
STUDIJE
Ona je potom u potpunosti osudila svaki secesionisti~ki poku{aj i stavi- 329

la na~elo teritorijalne celovitosti iznad na~ela samoopredeljenja a pita-
nje otcepljenja u okvire unutra{nje politike.
Odobravanje ili odbijanje prava stanovni{tva da odredi sopstvenu politi~ku
sudbinu posredstvom plebiscita ili nekim drugim metodom isklju~ivo je
obele`je suvereniteta svake dràve koja je u potpunosti uspostavljena.121
Komisija izvestioca, kasnije imenovana da istraì osnovanost zahteva
ostrvljana ~vrsto se saglasila s navedenim:
Da li je mogu}e dozvoliti kao jedno bezuslovno pravilo da manjinsko sta-
novni{tva neke dràve, koja je u potpunosti uspostavljena i kao takva pot-
puno sposobna za izvr{avanje svojih obaveza, dobije pravo da se iz nje iz-
dvoji u nameri da se priklju~i drugoj dràvi ili da objavi svoju nezavi-
snost? Odgovor moè biti samo odre~an. Da se odobri manjinama, bilo
jezi~kim bilo verskim, ili bilo kojim grupama stanovni{tva pravo da se po-
vuku iz zajednice kojoj pripadaju, zato {to je to njihova èlja ili njihova
dobra volja, predstavljalo bi uni{tavanje poretka i stabilnosti unutar drà-
va i uspostavljanje bezakonja u me|unarodnim razmerama; predstavljalo
bi podr{ku teoriji koja je neusagla{ena sa samom idejom dràve kao teri-
torijalne i politi~ke jedinice.122
Kasnije je odluka o Olandskim ostrvima ~esto citirana zbog potpunog
uskra}ivanja prava na otcepljenje. Radan smatra ovaj pristup pogre-
{nim i nagla{ava da zna~aj spora oko Olandskih ostrva leì u mi{ljenji-
ma Pravne komisije koja zaklju~uje da se na~elo o nacionalnom samoo-
predeljenju, usagla{eno s drugim na~elima, primenjuje u revolucionar-
nim okolnostima:123
Nove te`nje izvesnih segmenata jedne nacije, koje su ponekad zasnovane
na starim tradicijama ili na zajedni~kom jeziku i civilizaciji, mogu izbiti na
povr{inu i proizvesti posledice koje moraju biti uzete u obzir u interesu
unutra{njeg i spolja{njeg mira nacija. Na~elo priznavanja prava naroda da
odrede svoju politi~ku sudbinu moè biti primenjeno na razne na~ine:
najva`niji od njih je, u jednu ruku stvaranje neke nezavisne dràve, a s
druge strane, pravo na izbor izme|u dve postoje}e dràve... Na~elo da na-
cije moraju imati pravo na samoopredeljenje nije jedino koje treba uzeti u
obzir. âk i kada bi se ono smatralo najva`nijim na~elom koja upravljaju
stvaranjem dràva, geografski, ekonomski i drugi ~inioci mogu na~initi
prepreke na putu ka njihovom potpunom priznavanju.124
121 Isto.
122 The Aaland Islands Question, Izve{taj koji je Komisija izve{ta~a podnela
Savetu Dru{tva naroda, Dru{tvo naroda, Doc. B.7.21/68/106 (1921), 27
123 Radan, The Break-up of Yugoslavia and International Law, 30.
124 The Aaland Islands Question: Izve{taj Pravne komisije, League of Nations
Official Journal, Special Supplement No. 3 (oktobar 1920).

330 Hurst Hanum125 i Mi{la Pomerans126 dalje napominju da bi slu~aj

Olandskih ostrva mo`da mogao da se sagleda kao dozvoljavanje otce-
pljenja u slu~aju „jasno iskazane, produène zloupotrebe suverene mo-
}i na {tetu jednog dela stanovni{tva neke dràve“127, na {ta je Pravna
komisija odbila da pruì jasan odgovor, nagla{avaju}i da to pitanje osta-
je u domenu unutra{njeg zakonodavstva.128
Bez obzira na to, va`no je ista}i da je Komisija izvestioca potvrdila
kako ugnjetavanje moè biti izuzetna okolnost koja jednoj manjini
omogu}ava da se otcepi u vidu „poslednjeg uto~i{ta kada dràvi nedo-
staje volja ili snaga da deluje i dodeli pravedne i delotvorne garancije
verskih, jezi~kih i dru{tvenih sloboda“.129 Finska je bila prisiljena da
ponudi garancije u obliku Zakona o autonomiji, 7. maja 1920. godine.
Garancije su smatrane dovoljnim u slu~aju Olandskih ostrva, uz nekoli-
ko preporuka koje je Komisija izvestioca pridodala da bi pobolj{ala
predloène zakonske propise.130 Svakako, ~injenica je da ovaj deo slu-
~aja nije dobio dovoljno pa`nje, a da je umesto toga bio citiran skoro is-
klju~ivo kao dokaz pravnog gnu{anja prema otcepljenju. Glavna prime-
na prava na samoopredeljenje posle Drugog svetskog rata bila je ogra-
ni~ena na dekolonizaciju.
Pravno ograni~avanje otcepljenja bilo je potkrepljeno kroz op{te
na~elo pacta sunt servanda, koji se svodilo na na~ela suvereniteta i teri-
torijalne celovitosti. Na~elo samoopredeljenja primenjivalo se u sponi
sa ta dva na~ela posle Drugog svetskog rata, nedopu{taju}i bilo kakvo
menjanje spoljnih granica. Pravni izvori i praksa obi~no nastoje da po-
tvrde da pravo na otcepljenje nije postojalo u slu~ajevima koji nisu bili
povezani s dekolonizacijom, kao i da se ono ne primenjuje na etni~ke
125 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination: The Accom-
modation of Conflicting Rights, 471.


127 The Aaland Islands Question: Izve{taj Pravne komisije, League of Nations
Official Journal, Special Supplement No. 3 (October 1920)

128 Napomena: Pravna osnova ovog slu~aja bila je zasnovana na mi{ljenju da
Finska u to doba nije smatrana potpuno konstituisanom dràvom.

129 The Aaland Islands Question, Izve{taj koji je Komisija izvestioca podnela
Savetu Dru{tva naroda, Dru{tvo naroda, Doc. B.7.21/68/106 (1921), 28.

130 Isto. Dogovorene garancije za autonomiju i {vedski karakter Olandskih su
bile pridodate Rezoluciji Saveta Dru{tva 24. juna 1921, a Ugovor o demilitarizaci-
ji i neutralnosti Olandskih ostrva sklopljen je 20. oktobra 1921. godine. Vi{e o
ovome, Laura Hannikainen i Frank Horn, ur. Autonomy and Demilitarisation: The
Aaland Islands in a Changing Europe (The Hague: Kluwer Law International,
1997).
STUDIJE
grupe unutar dekolonizovanih dràva. Kao {to Ditrih Murzvik navodi, 331
„Upravo u onim rezolucijama u kojima Generalna skup{tina Ujedinje-
nih nacija isti~e pravo naroda da slobodno odrede svoj politi~ki poloàj
~vrsto se pori~e pravo na otcepljenje.“131
Ve}ina pravnika upozoravala je da bi savetodavna mi{ljenja Me|u-
narodnog suda pravde izme|u 1961. i 1990. godine trebalo tuma~iti u
sklopu dekolonizacije i politike Hladnog rata. To se odnosi i na odgo-
varaju}e odluke u Savetodavnom mi{ljenju o Namibiji132 i Savetodav-
nom mi{ljenju o Zapadnoj Sahari133, koje su samoopredeljenje odredile
pre kao pravo nego kao politi~ko na~elo, ali prilikom razmatranja pita-
nja vezanih za teritorije koje ne uìvaju samoupravu. Izjave koje su tada
objavljene podràvaju takvo gledi{te. Elenor Ruzvelt, predstavnik SAD
u Ujedinjenim nacijama, 1952. godine nije prihvatila da na~elo samoo-
predeljenja u sebi sadrì i pravo na otcepljenje:
Da li samoopredeljenje zna~i i pravo na otcepljenje? Da li samoopredelje-
nje podrazumeva pravo na komadanje ili opravdava komadanje dràva?
Da li samoopredeljenje zna~i i pravo jednog naroda da raskine vezu sa
drugom vlasti bez obzira na ekonomske posledice po obe strane, bez obzi-
ra na posledice po njihovu unutra{nju stabilnost i spoljnu bezbednost, bez
obzira na posledice po njihove susede ili na me|unarodnu zajednicu? O~i-
gledno da ne.134
Godine 1970, tada{nji generalni sekretar Ujedinjenih nacija, U
Tant, izjavio je sli~no:
Po pitanju otcepljenja odre|enog dela jedne dràve ~lanice, stav Ujedinje-
nih nacija je nedvosmislen. Kao jedna me|unarodna organizacija, Ujedi-
njene nacije nikada nisu prihvatile, ne prihvataju i ja ne verujem da }e ika-
da prihvatiti na~elno otcepljenje jednog dela njene dràve ~lanice.135
Pre raspada Jugoslavije, pravo na samoopredeljenje, osim u koloni-
jalnim prilikama i u slu~aju Banglade{a, bilo je ograni~eno na re{enja
unutar granica doti~ne zemlje. Pri tom ~ak ni Banglade{, koji se otcepio
od Pakistana 1971, ne moè biti naveden kao presedan za pravo na ot-
cepljenje. Umesto toga, kako Heraklidis ukazuje, ovaj poseban slu~aj
moè da posluì kako bi se u~vrstilo prethodno tuma~enje na~ela samo-
opredeljenja, budu}i da su isto~ni Pakistanci koji su se otcepili ~inili
131 Dietrich Murswiek, „The Issue of a Right of Secession,“ u Modern Law of

Self-Determination, ur. Christian Tomuschat, Developments in International Law
(Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 23.
132 Namibia Case, Advisory Opinion, ICJ Reports 1971, 16.
133 Western Sahara, Advisory Opinion, ICJ Reports 1975, 12.
134 (1952) Department of State Bulletin 917, 919.
135 United Nations Monthly Chronicle, br. 2 (februar 1970), 36.

332 ve}inu stanovni{tva Pakistana“: „[Otcepljenje Banglade{a¹ igrom slu~a-

ja se dobro uklapa sa osnovnom su{tinom ovog na~ela: da se ono odno-
si samo i isklju~ivo na ve}ine.“136 Najt je saglasan s ovim tuma~enjem i
iznosi da samo ve}insko mi{ljenje, koje podrazumeva „slobodan izbor
ve}ine ukupnog stanovni{tva odre|ene dràve od ~ije teritorije bi se iz-
vajala nova dràva, a ne samo manjinske grupe koja je traìla odvaja-
nje“137, moè da prevagne nad na~elom teritorijalne celovitosti.
Odluka ve}ine je sr` odrednice na~ela samoopredeljenja prema Ro-
zalin Higins: „Samoopredeljenje se odnosi na pravo ve}ine da vr{i vlast
unutar neke op{te prihva}ene politi~ke jedinice.“138 Takvo tuma~enje je
u su{toj suprotnosti sa Kobanovim liberalnim gledi{tem, koje samoo-
predeljenje opisuje kao „ube|enje da svaka nacija ima pravo da obrazu-
je nezavisnu dràvu i sama sebi izabere vladu.“139 Alen Bjukenan zauzi-
ma konzervativniji stav i tvrdi da na~elo samoopredeljenja predstavlja
„jedno od poslednjih mogu}ih opravdanja“ za otcepljenje.140
Kada su biv{e afri~ke kolonije postale nezavisne dràve, one su u
potpunosti podràle ovaj stav, uprkos ~injenici da dekolonizacija obi~-
no dovodi do suprotnog ishoda, jer razdvaja iste narode u razli~ite dr-
àve i spaja razli~ite narode u jednu dràvu. Povelja Organizacije afri~-
kog jedinstva (OAJ)141 stoga progla{ava da }e dràve ~lanice „{tititi i ja-
~ati te{ko ste~enu nezavisnost, kao i suverenitet i teritorijalni integritet
svih na{ih dràva“142, dok je jedna od namera Organizacije da „brani
njihov suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost.“143
136 Alexis Heraclides, The Self-Determination of Minorities in International

Politics (London; Portland, Or.: F. Cass, 1991), 24.
137 David B. Knight, „Rethinking Territory, Sovereignty, and Identities“, u
Reordering the World: Geopolitical Perspectives on the Twenty-First Century, ur. George
J. Demko i William B. Wood (Boulder, Colo.: Westview Press, 1999), 218–219.
138 Rosalyn Higgins, The Development of International Law through the
Political Organs of the United Nations (London, New York, Toronto: Oxford Uni-
versity Press, 1963), 104.
139 Cobban, The Nation State and National Self-Determination, 39.
140 Allen Buchanan, „The Morality of Secession,“ u The Rights of Minority
Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 350.
141 Povelja Organizacije afri~kog jedinstva, 479 U. N. T. S. 39, stupila je na
snagu 13. septembra 1963. Molim obratite pa`nju da je Organizacija afri~kog

jedinstva preimenovana u Afri~ko jedinstvo na samitu u Durbanu 9. jula 2002
[The Durban Declaration in Tribute to the Organization of African Unity and on
the Launching of the African Union, ASS/AU/Decl. 2 (I)¹.
142 Uvod, Povelja Organizacije afri~kog jedinstva 479 U. N. T. S. 39, stupila
na snagu 13. septembra 1963. godine.

143 ^lan 2, Povelja Organizacije afri~kog jedinstva 479 U. N. T. S. 39, stupila
na snagu 13. septembra 1963. godine.

STUDIJE
^lan III Povelje dalje navodi da ~lanice „sve~ano potvr|uju i izja- 333
vljuju da }e slediti“ na~ela „neme{anja u unutra{nje poslove drugih dr-
àva“ i „po{tovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake dràve
i njenog neprikosnovenog prava na nezavisno bitisanje.“ Deklaracije iz
Povelje OAJ o neprikosnovenosti teritorijalnog integriteta dodatno su
poja~ane Rezolucijom OAJ o grani~nim sporovima iz 1964. godine,
shodno kojoj se sve ~lanice OAJ „obavezuju da }e po{tovati granice
koje su nastale kao tekovina njihove nacionalne nezavisnosti“144, kao i
Rezolucijom OAJ o situaciji u Nigeriji iz 1967, u kojoj je ~lanstvo OAJ
objavilo svoju „osudu otcepljenja u bilo kojoj dràvi ~lanici“.145
Secesionisti~ki pokreti bili su isklju~eni iz prava da traè i obezbede
podr{ku „uprkos njihovoj tvrdnji da se poloàj u kojem se nalaze u su-
{tini ne razlikuje od nekada{nje ustoli~ene vladavine i iskori{}avanja od
strane tu|ina“.146 Takvo razlikovanje dekolonizacije i otcepljenja ~isto
je politi~ke prirode prema mi{ljenju Li Bjukajta:
Uzalud se traga za... bilo kakvim principijelnim obja{njenjem za to za{to
kolonijalni narodi koji èle da odbace prevlast svojih vladaoca imaju sva-
ko moralno i zakonito pravo da to u~ine, ali neka jasno uo~ljiva manji-
na... mora zauvek ostati van dosega na~ela samoopredeljenja.147
Ve{ta~ka podela izme|u procesa dekolonizacije i otcepljenja, koja
delotvorno vezuje pravo na samoopredeljenje za odre|enu teritoriju a
ne narod, proizlazi iz èlje da se odrì stabilnost me|unarodnog prav-
nog poretka, koji je podre|en dràvama, a ne narodima. Kao {to Ha-
num zaklju~uje:
Afrika je mo`da jednostavno iskrenija od ostatka sveta u priznavanju da je
samoopredeljenje dràva zamenilo teoretsko samoopredeljenje naroda
koje, ako je svedeno na svoj logi~ni ishod, moè u nekim slu~ajevima do-
vesti do otcepljenja.148
U praksi, nezavisnost se moè odobriti samo jednom i isklju~ivo za
neku koloniju, zato {to kada jednom postane dràva, otcepljenje je za-
branjeno: „kada god nastane neka dràva, etni~ke zajednice unutar te
dràve su pravno osuje}ene u izja{njavanju kao naroda“.149 Dejvid Najt
144 Skup{tinska rezolucija OAJ, Grani~ni sporovi me|u afri~kim dràvama,
odeljak 2, [AHG/Res. 16(1), First Ordinary Session, Kairo, 17–21. jul 1964¹.
145 Skup{tinska rezolucija OAJ, Grani~ni sporovi me|u afri~kim dràvama, ode-
ljak 2 [AHG/Res. 51(4), Fourth Ordinary Session, Kin{asa, 11–14. septembar 1967¹.
146 Mayall, Nationalism and International Society, 56.

149 Christian Tomuschat, „Self-Determination in a Post-Colonial World“, u
Modern Law of Self-Determination, ur. Christian Tomuschat, Developments in

International Law (Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 16.
334 je ustanovio da „pravilo“ za odobravanje prava na samoopredeljenje sa-

mo jednom „narodu“ u okviru bilo koje teritorije proizlazi iz ograni~a-
vanja ovog na~ela „od strane dva preovla|uju}a, va`nija na~ela – suve-
reniteta i teritorijalnog integriteta“.150
Ipak, godine 1992, Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, na-
uku i kulturu (UNESCO) izdala je druga~ije saop{tenje za Potkomisiju
UN za spre~avanje diskriminacije i za{titu manjina i objavila da samoo-
predeljenje „nije ograni~eno na pravo koje bi upra`njavali samo neka-
da{nji kolonizovani narodi. To nije pravo koje se samo jednom upra-
`njava da bi onda bilo zauvek izgubljeno“.151 Pored toga, Vrhovni sud
Kanade je 1998. godine razmatraju}i pitanje eventualnog poku{aja ot-
cepljenja pokrajine Kvebek, tako|e priznao pravo na samoopredeljenje
kao op{te na~elo me|unarodnog prava, koje se u izvesnim okolnostima
moè pro{iriti i na otcepljenje van kolonijalnog konteksta, preovla|uju-
}i nad na~elom teritorijalnog integriteta.152 Mnogi pravni stru~njaci su
zaklju~ili da preterano ugroàvanje ljudskih prava zavre|uje otceplje-
nje. Oto Kiminih, na primer, odlu~no tvrdi, „Suprotno verovanjima
onih koji èle da o~uvaju surove reìme, upra`njavanje prava na samo-
opredeljenje nije ograni~eno na jednokratnu upotrebu“.153 Drugi po-
znavaoci prava, kao Hanum, ne legalizuju otcepljenje tako izri~ito, ali
tvrde da „gde se uporno uskra}uje mogu}nost sudelovanja, stanovni-
{tvo o kojem je re~ moè u krajnjem slu~aju pribe}i na~elu samoopre-
deljenja s namerom da osigura svrsishodno sudelovanje u dru{tvu u ko-
jem se nalazi“.154 Kroford tako|e ukazuje na to da bi se me|unarodno
pravo moglo razviti na na~in koji omogu}ava da pravo na samooprede-
ljenje bude primenjeno u slu~ajevima krajnje lo{e vldavine, odnosno, u
okolnostima koje mogu biti opisane kao carence de souveraineté.155
150 Knight, „Rethinking Territory, Sovereignty, and Identities,“ 218–219.

151 U. N. doc. E/CN.4/Sub.2/1992/6, odeljak 3(d).
152 Prema Vrhovnom sudu Kanade pravo na spoljno samoopredeljenje proizlazi
iz „okolnosti u kojima su bile biv{e kolonije; gde je neki narod ugnjetavan kao, na
primer, prilikom strane vojne okupacije; ili gde je nekoj odre|enoj grupi onemo-
gu}en smislen pristup vlasti radi ostvarenja politi~kog, ekonomskog, dru{tvenog i
kulturnog razvoja“. Mi{ljenje u vezi s otcepljenjem Kvebeka [Reference re: Secession
of Quebec¹ (1998) 2 S. C. R. 217, 161 DLR (4.) 385 (odeljak 138). Videti, Glavu 4
ove knjige: Me|unarodno priznanje (biv{ih) jugoslovenskih republika.
153 Otto Kimminich, „The Issue of a Right of Secession“, u Modern Law of
Self-Determination, ur. Christian Tomuschat, Developments in International Law

(Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 90.
154 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination, 115–116.
[autorka naglasila¹.
155 Crawford, The Creation of States in International Law, 2 izdanje, 111,
126–127.
STUDIJE
Razne nevladine organizacije dekadama se zalaù za mnogo slo- 335

bodnije tuma~enje prava na samoopredeljenje. Na primer, Op{ta dekla-
racija o pravima naroda iz 1976. godine, usvojena na skupu nevladinih
organizacija u Alìru, zastupa mi{ljenje da:
svaki narod ima pravo na demokratsku vlast koja zastupa sve gra|ane bez
obzira na razlike u pogledu rase, pola, vere ili boje koè, i koja moè da
obezbedi delotvorno po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve
gra|ane.
...
... Svaki narod ~ija su osnovna prava ozbiljno naru{ena ima pravo da ih
primeni... ~ak, u slu~aju krajnje nu`de, uz pomo} sile.
...
... Ova prava [manjina¹ treba da budu sprovo|ena uz du`no po{tovanje le-
gitimnih interesa zajednice kao celine i ne mogu dozvoliti naru{avanje te-
ritorijalnog integriteta i politi~kog jedinstva dràve, ukoliko dràva deluje
u skladu sa svim na~elima navedenim u ovoj deklaraciji.156
Hanum tvrdi da Alìrska deklaracija izri~ito podràva pravo ma-
njinskih grupa da se otcepe od ve}e politi~ke celine ukoliko su im us-
kra}ena ljudska prava i uslovljava pravo na teritorijalnu celovitost sle-
de}om odredbom: „ukoliko dràva deluje u skladu sa svim na~elima
navedenim u ovoj deklaraciji.“157 Me|utim, iako ova deklaracija stavlja
moralni pritisak na dràve da razvijaju pravo na samoopredeljenje, ona
ima nedovoljnu pravnu vrednost.
Dràve su sklone da se vi{e zalaù za na~elo teritorijalnog integrite-
ta, {to je tako|e uo~ljivo u ustavnom pravu. Samo mali broj ustava po-
sle 1915. godine priznao je pravo na otcepljenje u izvesnim okolnosti-
ma, ~ak su i onda ove odredbe bile nejasne i bezuspe{ne u praksi.158 Tri
156 Op{ta deklaracija o pravima naroda, Alìr, 4. jul 1976.

158 Ustav Sovjetskog Saveza ~lanu 72 dodelio je ’pravo da se slobodno otcepi’
svaka Savezna republika, ali nije dodelio sli~no pravo autonomnim jedinicama.
Ipak, ni republikama nije omogu}eno da primene ovo pravo u praksi, {to su i
iskusile Gruzija i druge Savezne republike tokom ranog doba Ruske revolucije.
Jugoslovenski ustav je bio manje tolerantan i na papiru i na delu i odredio je da
samoopredeljenje obuhvata otcepljenje, ali nagla{ava da su teritorijalne izmene
mogu}e samo uz saglasnost svih {est republika i autonomnih pokrajina. Najzad,
odre|eni ideolo{ki sastojak nalazio se u oba ustava, kao {to je Lenjin objasnio;
„Iako priznaje jednakost i jednako pravo na nacionalnu dràvu, [proleterijat¹ pri-
daje vrhovnu va`nost savezu proleterijata svih nacija i sagledava svaku nacionalnu
te`nju, svako nacionalno razdvajanje, iz ugla klasne borbe svih radnika.“ Vladimir
Ilyich Lenin, „The Right of Nations to Self-Determination“ [Pravo nacija na
samoopredeljenje¹ Lenin Collected Works 20, 393–453, prvi put objavljeno u
aprilu–junu, 1914. u Posveshcheniye, br. 4, 5, i 6.
336 takva ustava okon~ana su raspadom dràve – u slu~ajevima Jugoslavije,

Sovjetskog Saveza i Etiopije – dok je odredba u vezi sa otcepljenjem159
uklonjena iz Ustava Burme 1974. godine, uprkos sloènim procedural-
nim pravilima koja je svakako trebalo da u~ini ovo pravo gotovo nepri-
menljivim.160
Posle otcepljenja Eritreje, Vlada Etiopije je jo{ jednom poku{ala da
zakonski dozvoli otcepljenje, ali ovog puta donose}i jasna uputstva o
tome na koji na~in se pravo moè sprovesti u delo. Prema Ustavu iz
1994. godine izri~ito se dopu{ta pravo na otcepljenje161 u slede}im
okolnostima:
(a) kada je zahtev za otcepljenje potvr|en dvotre}inskom (2/3) ve}inom
zakonodavnog tela nacije, narodnosti ili naroda na koji se odnosi;
(b) kada Savezna vlada unutar perioda od tri godine po dobijanju odluke
zakonodavnog tela nacije, narodnosti ili naroda koji zahteva otceplje-
nje organizuje referendum za naciju, narodnost ili narod koji zahteva
otcepljenje;
(c) kada je zahtev za otcepljenje podràn od proste ve}ine glasova na refe-
rendumu;
(d) kada Savezna vlada prenese ovla{}enje skup{tini nacije, narodnosti ili
naroda koji se opredelio za otcepljenje i
159 Ustav Burmanskog saveza, 24. septembar 1947, poglavlje X: „Pravo na
otcepljenje“:
201. Osim ukoliko je izrazito navedeno u ovom Ustavu ili u bilo kojem skup{tin-
skom zakonu sa~injenim prema odeljku 199, svaka dràva ima pravo na otce-
pljenje od Saveza u skladu sa ispod propisanim uslovima.
202. Pravo na otcepljenje ne}e biti upra`njavano u periodu od deset godina od
datuma kada ovaj Ustav stupi na snagu.
203. (1) Svaka dràva koja èli da upra`njava pravo na otcepljenje treba da donese
jednu rezoluciju s tim u vezi u njenom Dràvnom savetu. Nijedna takva
rezolucija se ne}e smatrati usvojenom sem ako ne manje od dve tre}ine od
celokupnog broja ~lanova doti~nog Dràvnog saveta glasa u njenu korist.
(2) êlnik doti~ne dràve treba da obavesti predsednika o svakoj takvoj
rezoluciji koja je usvojena u Savetu i da po{alje kopiju takve rezolucije koju je
overio Predsedavaju}i saveta u kojem je usvojena.
204. Predsednik }e zatim naloìti da se sprovede javno izja{njavanje s ciljem
utvr|ivanja volje naroda doti~ne dràve.
205. Predsednik }e imenovati Plebiscitarnu komisiju sastavljenu od jednakog broja
~lanova koji predstavljaju Savez i dràvu na koju se odnosi kako bi se vr{io
nadzor javnog izja{njavanja.
206. Predmet odredbi ovog poglavlja, kao i sva pitanja u vezi sa upra`njavanjem
prava na otcepljenje bi}e ure|ena zakonom.
160 Ustav Socijalisti~ke Republike Saveza Burma, 3. januar 1974.
161 „Svaka nacija, narodnost i narod u Etiopiji ima}e neograni~eno pravo na
samoopredeljenje sve do otcepljenja“, ~lan 39, odeljak 1, Ustav Etiopije, 8. decem-

bar 1994.
STUDIJE
(e) kada je imovina podeljena u skladu sa zakonom.162 337

Entiteti koji uìvaju pravo na otcepljenje navedeni su u ~lanu 47.1,
ali bez ograni~enja: „Nacije, narodnosti i narodi unutar dràve prema
pod~lanu (1) ovog ~lana ima}e pravo da uspostave, u bilo kom trenut-
ku, sopstvenu dràvu.“163 Tvorci Ustava nisu zaboravili da defini{u iz-
raz „nacije, narodnosti i narod“ koji opisuju kao „zajednicu“ sa slede-
}im osobinama:
Narod koji ima zajedni~ku kulturu koja odraàva o~iglednu jednolikost ili
sli~nost obi~aja, zajedni~ki jezik, veru u me|usobnu povezanost i identi-
tet, kao i zajedni~ku svest ve}ine koja ìvi unutar zajedni~ke teritorije.164
Ustav Etiopije istovremeno jem~i izda{na prava manjina, po svoj
prilici s namerom da se izbegnu poku{aji otcepljenja.165
Na sli~an na~in, Ustav Sv. Kitsa i Nevisa jem~i pravo Nevisa da se
otcepi od federacije ukoliko dve tre}ine ve}ine ostrvskog stanovni{tva
na lokalnom referendumu glasa u korist nezavisnosti.166 Desetog avgu-
sta 1983. godine, referendum o odvajanju Nevisa od Svetog Kitsa imao
je za ishod 2 427 potvrdnih glasova i 1 498 protiv, ne uspev{i da ostva-
ri potrebnu dvotre}insku ve}inu.
Razlog zbog kojeg su novi Ustav Etiopije i Ustav Sv. Kitsa i Nevisa
iz 1983. godine ipak bili izuzeci i zbog ~ega su dràve nesklone da odo-
bre ~ak i neko ograni~eno pravo na otcepljenje, ogleda se u strahu da,
kada jednom po~ne, taj proces bi mogao da se nastavi u nedogled i da
prouzrokuje nestabilnost i sasvim izvesno da pove}a broj etni~kih suko-
ba. Duh Pandorine kutije bila je naàlost stvarnost u slu~aju biv{e Jugo-
slavije, poja~avaju}i strahovanja dràva od otcepljenja, koja se ironi~no
nazivaju i balkanizacijom:
Postoji mnogo va`nih razloga zbog kojih bi samoopredeljenje trebalo od
sada zauvek da ostane ograni~eno na kolonijalne entitete. Ukoliko bi se
vratilo svom izvornom smislu kao prevashodno pravu na otcepljenje, mo-
glo bi da ohrabri zahteve za otcepljenjem ad absurdum, {to verovatno ne
bi ostavilo nijednu postoje}u dràvu netaknutom. Ishod bi mogao biti ha-
oti~an.167
162 ^lan 39, odeljak 1, Ustav Etiopije, 8. decembar 1994.

165 ^lan 39, odeljak 5.1–5.4, Ustav Etiopije, 8. decembar 1994.
166 Odeljak 113 (1) Ustava isti~e: „Zakonodavstvo ostrva Nevis moè da pre-
duzme mere da ostrvo Nevis okon~a postoje}u federaciju sa ostrvom Sveti

Kristofer i shodno tome da prestane dejstvo ovog ustava na ostrvu Nevis“. Videti,
The Federation of Saint Christopher and Nevis Constitutional Order of 1983.
167 Heraclides, The Self-Determination of Minorities in International Politics, 27.
338 Bjukajt je razradio mogu}e negativne posledice otcepljenja. Pored

pravnih argumenata protiv otcepljenja, slede}e razloge je pridodao
strahu od balkanizacije:
– strah od beskrajnog deljenja, s obzirom na to da je tek nekolicina drà-
va etni~ki homogena, a to ~esto nisu ni same secesionisti~ke teritorije;
– strah od toga kakve bi posledice takvo pravo moglo imati na demokrat-
sko ure|enje, pruàju}i manjinama priliku za stalno ucenjivanje – pret-
nju otcepljenjem ako se njihove èlje ne usli{e;
– opasnost od ra|anja neodrìvih i naro~ito malih entiteta koji bi se osla-
njali na zna~ajnu me|unarodnu pomo};
– strah za manjine zarobljene unutar dràve koja se otcepljuje, a koje se
potom verovatno ne mogu otcepiti;
– strah od ’nasukanih ve}ina’ u slu~ajevima gde je teritorija koja se otce-
pljuje ekonomski ili strate{ki presudna za prvobitnu dràvu.168
Pravnici su zauzeli opre~ne stavove prema ustavnom ure|ivanju ot-
cepljenja. Danijel Vajnstok podràva razvoj ustavnog prava na otceplje-
nje, propra}en razra|enom procedurom koja bi priznala „stabilnu, izra-
zitu ve}inu... ali koja bi mogu}im secesionistima oteàla ili poskupela
upu{tanje u borbu za otcepljenje kada takve okolnosti nisu na snazi“.169
Prema Vajnstokovom mi{ljenju, ustavno pravo na otcepljenje donelo bi
dve osnovne dobiti. Prvo, umanjilo bi mogu}nost otcepljenja i otkloni-
lo jedno od glavnih izvora nezadovoljstva koje nacionalne manjine gaje
prema dràvi kojoj pripadaju, „naime da im ona osporava dru{tveni po-
loàj koji bi im omogu}io da sami za sebe odlu~e da li da ostanu ili da
se otcepe.“ Drugo, time bi se omogu}ilo „sredstvo za nadgledanje pro-
cesa koji bi se i u suprotnom svakako desio na mnogo manje kontroli-
san, i mogu}e razorniji na~in“.170
S druge strane, Kas San{tajn ukazuje na to da bi „samo postojanje
prava na otcepljenje podstaklo secesionisti~ke pobude – ~ine}i polaga-
nje prava na prepu{tanje teritorija verovatnijim i u~estalijim“.171 San-
{tajn tvrdi da bi ustavno ure|enje prava na otcepljenje:
pove}alo rizike od etni~ke i frakcijske borbe; smanjilo izglede za kompro-
mise i dogovore u vladi; dramati~no pove}alo uloge u svakodnevnim po-
168 Buchheit, Secession: The Legitimacy of Self-Determination. Bele{ka:
Bu{etov stav je ovde saèo Heraklidis The Self-Determination of Minorities in

International Politics, 28.
169 Daniel Weinstock, „Constitutionalizing the Right to Secede“, Journal of
Political Philosophy 9, br. 2 (2001), 182–203: 196–197.

170 Isto, 202.
171 Cass R. Sunstein, „Should Constitutions Protect the Right to Secede? A
Reply to Weinstock,“ Journal of Political Philosophy 9, br. 3 (2001), 350–355:

355.
STUDIJE
liti~kim odlukama; uvelo neodgovaraju}a i nelegitimna razmi{ljanja u ove 339

odluke; stvorilo opasnost od ucene, prora~unatog pona{anja i iskori{}ava-
nja; i, najuop{tenije govore}i, ugrozilo mogu}nosti za dugoro~no samou-
pravljanje.172
Prema mom mi{ljenju, ustavno pravo na otcepljenje moglo bi da
ima koristi koje je prikazao Vajnstok i da izbegne opasnosti koje je rea-
listi~no prikazao San{tajn ukoliko se procedura pa`ljivo objasni.173 Do-
dala bi kao rezervu i zahtev da vlada u svim pogledima po{tuje Ustav.
Ukoliko vlada prekr{i Ustav u bilo kojem podru~ju, autoritet koji nosi
odredba o otcepljenju tako|e se krnji, a uz to i sposobnost vlasti da
pravno kontroli{e postupak otcepljenja.
Dràve, zastupaju}i konzervativni stav, nisu prihvatile izazov za
ozakonjavanje otcepljenja. Umesto toga, one obi~no sputavaju razvoj
na~ela samoopredeljenja u op{teprihva}eno na~elo ostavljaju}i glavni
sastojak njegove odrednice – „narode“ – nerazja{njenim. Politi~ke po-
sledice na~ela o samoopredeljenju u korenu su njegove nejasne pravne
formulacije. Kao {to Hanum prime}uje:
Verovatno nijedna savremena norma me|unarodnog prava nije bila tako
energi~no promovisana i {iroko prihva}ena kao pravo svih naroda na sa-
moopredeljenje. A opet zna~enje i sadràj tog prava i dalje su jednako ne-
jasni i neprecizni kao kada je ono progla{eno od strane predsednika Vu-
droa Vilsona i drugih u Versaju.174
Istovremeno, Bjukenan tvrdi da „moralna privla~nost na~ela o sa-
moopredeljenju zavisi upravo od njegove neodre|enosti“,175 a da oni
koji se pozivaju na „pravo“ na samoopredeljenje zgodno postaju nesve-
sni ~injenice da samoopredeljenje ne mora da podrazumeva potpuni su-
verenitet. Takvo Bjukenanovo realisti~no tuma~enje navelo je Patrika
Tornberija da kritikuje svaki razvoj prava na otcepljenje:
Za ve}inu grupa otcepljenje je neki neostvarivi san, a me|unarodna na~e-
la koja navodno podsti~u otcepljenje imaju suprotno dejstvo: ona ugroà-
172 Cass R. Sunstein, Designing Democracy, What Constitutions Do (New

York: Oxford University Press, 2001), 95.
173 Ovo mi{ljenje delio je i Vejn Norman: „Ako }e se secesionisti~ka politika
svakako desiti, bolje je da se to dogodi u okviru vladavine prava – naro~ito ukoliko

dobro sro~ena odredba o otcepljenju zaista otkloni motivaciju za priklanjanje sece-
sionisti~koj politici.“ Wayne Norman, „Domesticating Secession“, Secession and
Self-Determination, ur. Stephen Macedo i Allen Buchanan, Nomos XLV: Yearbook
of the American Society for Political and Legal Philosophy (New York, London:
New York University Press, 2003), 193–237: 210.

175 Buchanan, „The Morality of Secession“, 352.
340 vaju vlasti i odvla~e pa`nju od mnogo korisnijih mehanizama za za{titu

grupnih prava.176
Mnogi drugi zastupnici ljudskih prava i prava manjina tako|e su se
usredsredili na nesecesionisti~ke oblike na~ela o samoopredeljenju, vra-
}aju}i se na Vilsonovu viziju o unapre|ivanju demokratije kroz samoo-
predeljenje.177
Kao {to je prethodno izneto, takva primena na~ela o samooprede-
ljenju je bila op{ta praksa dràva. âk je i Me|unarodni sud pravde u
Savetodavnom mi{ljenju za Zapadnu Saharu izbegao pominjanje neza-
visnosti, dok je samoopredeljenje jasno odredio kao potrebu da se
obrati pa`nja na slobodno izraènu volju naroda.178 Sud je dalje prihva-
tio da „pravo na samoopredeljenje dopu{ta Generalnoj skup{tini jednu
meru diskrecije u odnosu na oblike i procedure putem kojih to pravo
treba moè biti ostvareno“.179
Nesecesionisti~ki oblici samoopredeljenja kao {to su ljudska prava i
grupna prava razvili su se brzim koracima posle Drugog svetskog rata.
Poseban napredak je ostvaren tokom dve prethodne dekade u sklopu
Saveta Evrope i Evropske unije (EU), {to je od zna~aja za biv{u Jugosla-
viju, ~iji su raniji pripadnici postali ~lanovi Saveta Evrope i teè da se
pridruè Evropskoj uniji.
Prava manjina
Pravno gledano manjine nisu narodi, izuzev u nejasnoj pravnoj oblasti
unutra{njeg samoopredeljenja, koju je Pomerans opisao kao „izbor è-
ljenog sistema vlasti“.180 Kaseze na sli~an na~in obja{njava unutra{nje
pravo na samoopredeljenje, dodaju}i da narod ne bi trebao biti u mo-
gu}nosti samo da izabere, ve} i da zadrì oblik uprave koji je oda-
brao“.181
Sudija Higins iz Me|unarodnog suda pravde poricala je pravo ma-
njina na samoopredeljenje, tvrde}i da „’narode’ treba shvatiti u smislu
176 Patrick Thornberry, „The Democratic or Internal Aspects of Self-

Determination with Some Remarks on Federalism“, u Modern Law of Self-
Determination, ur. Christian Tomuschat, Developments in International Law
(Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 118–119.
177 Videti raspravu koja sledi.
178 Zapadna Sahara, Savetodavno mi{ljenje, ICJ Reports 1975, odeljak 59; i
videti odeljke 54–59, 162.

179 Isto, odeljak 12.

181 Cassese, „The Helsinki Declaration and Self-Determination“, 89.
STUDIJE
svih naroda na odre|enoj teritoriji“, zbog ~ega „manjine kao takve ne- 341
maju pravo na samoopredeljenje“.182 Mnogi pravnici su kritikovali ovaj
stav, a on je i u suprotnosti s odlukom Vrhovnog suda Kanade iz 1998.
godine koja se temelji na pretpostavci da je „potpuno jasno da narod
moè obuhvatati samo deo stanovni{tva postoje}e dràve“, dalje ukazu-
ju}i da stanovni{tvo francuskog govornog podru~ja iz Kvebeka deli
mnoge zajedni~ke osobine, kao {to su op{ti jezik i kultura, koje se mo-
gu uzeti u obzir prilikom utvr|ivanja da li se odre|ena grupa smatra
narodom.183
Ova linija razdvajanja – bila ona stvarna ili zami{ljena – izme|u na-
roda, „nosioca politi~kih prava na samoopredeljenje“ i manjina, „su-
{tinskih nosioca samo kulturnih prava“,184 izaziva ve}inu secesionisti~-
kih sukoba. Izu~avanje razvojnog puta prava manjina stoga moè da
omogu}i bolje razumevanje zahteva za otcepljenje, uz mogu}nost dobi-
janja uvida u na~ine re{avanja etni~kih sukoba unutar postoje}ih grani-
ca jedne dràve.
Ne postoji op{teprihva}ena definicija „manjina“. âk ni Deklaraci-
ja UN iz 1992. godine o Pravima pripadnika nacionalnih ili etni~kih,
verskih i jezi~kih manjina185, nije pruìla definiciju, ve} je jednostavno
opisala „manjinu“ pridevima „nacionalna ili etni~ka, verska ili jezi~ka“.
Razumska definicija bila bi jedna broj~ano manja, nepreovla|uju}a gru-
pa koja se odlikuje zajedni~kim etni~kim, rasnim, verskim i jezi~kim
osobinama.186 Zauzvrat, pravo manjina moglo bi se objasniti kao pravo
na samoodrànje – koje sadrì fizi~ku i kulturnu komponentu: „dva za-
jedni~ka prava koja su prema op{tem me|unarodnom zakonu istovetna
za sve manjine: pravo na fizi~ko postojanje i pravo na o~uvanje poseb-
nog identiteta“.187
Istorija je ta koja neprestano isti~e va`nost zajedni~kih prava. Sve-
do~anstva iz pro{losti su sramotna, u kojima genocid nad Jevrejima i
Jermenima predstavlja neke od najpotresnijih primera. Narod bri`ljivo
neguje kulturu zato {to je ona su{tinski deo identiteta koji je zasnovan
182 Rosalyn Higgins, Problems and Process, International Law and How We
Use It (Oxford: Clarendon Press, 1994), 124.
183 Reference re: Secession of Quebec (1998) 161 DLR (4) 437, odeljci
124–125.
184 Christian Tomuschat, ur., Modern Law of Self-Determination, Developments
in International Law 16 (Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 15.

185 Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992. godine.

187 Yoram Dinstein, „Collective Human Rights of Peoples and Minorities“,
International and Comparative Law Quarterly, br. 102 (1976): 118.

342 na „pripadnosti, a ne na... dostignu}u“.188 Ova se}anja su toliko jaka da

su ljudi spremni da `rtvuju ne samo svoju li~nu slobodu, ve} i sopstve-
ni ìvot kako bi spasili svoje istorijsko nasle|e i sa~uvali svoj etni~ki ka-
rakter. Kao {to Avi{i Margalit i Dòzef Raz obrazlaù, nedovoljno uva-
àvanje jedne kulture ugroàva dostojanstvo i samopo{tovanje njenih
pripadnika:
Li~no dostojanstvo i samopo{tovanje zahteva da grupe, ~ijim ~lanstvom se
doprinosi ose}aju identiteta pojedinca, budu op{te uvaène a ne da posta-
nu predmet poruge, mr`nje, diskriminacije ili progona.189
Manjine su se na{le u opasnosti prilikom uspona nacionalnih drà-
va koje su ustanovile vladavinu ve}ine. Kao {to Karlajl Mekartni zastu-
pa: „Problemi na{eg doba proizlaze iz savremenog poimanja nacional-
ne dràve: iz poistove}ivanja politi~kih ideala stanovnika jedne dràve
sa nacionalno-kulturnim idealima ve}ine.“190 Dodatna modernizacija
dràve, dok ja~a vladavinu ve}ine, tako|e podsti~e pokret za unapre|i-
vanje prava manjina.
Prava promena kod manjina dogodila se kada je vladavina plemstva okon-
~ana i zapo~eo postupak planske centralizacije. Objedinjene nacionalne
institucije koje su tada zaìvele bile su, naravno, oblikovane na osnovu
potreba ve}ine, a od manjina se zahtevalo da svoje obi~aje prilagode dru-
gima.191
Me|unarodna za{tita manjina vu~e korene od Augsburg{kog mira
iz 1555.192 i Vestfalskog mira iz 1648. godine koji su odobrili odre|e-
ne verske slobode.193 Be~ki kongres iz 1815. godine194 i Berlinski
188 Avishai Margalit i Joseph Raz, „National Self-Determination“, u The

Rights of Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford
189 Isto, 87.
190 Macartney, National States and National Minorities, 450.
191 Isto, 40.
192 Janusz Symonides, „A Protective Framework“, UNESCO Courier, jun
1993, 44.
193 Videti Mirovni sporazum izme|u Svetog Rimskog carstva i Kraljevine
Francuske i njihovih saveznika [Peace Treaties of Westphalia¹ 24. oktobar 1648.

godine.
194 Be~ki kongres navodi se kao primer prvog zvani~nog priznavanja
odre|enih ’nacionalnih’ prava; ’Poljaci, koji su podanici Rusije, Austrije i Pruske,

dobi}e Predstavni{tvo i Nacionalne isnstitucije, prilago|ene prema stepenu odre-
|enog politi~kog zna~aja, tako da }e svaka Vlada kojoj pripadaju prosuditi na koji
na~in i koje pogodnost da im odobri’. Op{ti sporazum izme|u Velike Britanije,
Austrije, Francuske, Portugalije, Pruske, Rusije, [panije i [vedske, potpisan 9. juna
1815, ~lan 1, ponovo prikazan u Edward Cecil Hertslet, The Map of Europe by
Treaty (1875), 208
STUDIJE
ugovor iz 1878. godine195 tako|e su obezbedili neku vrstu za{tite za 343

manjine196, ali sveobuhvatnije mere razvijene su tek sa osnivanjem
Dru{tva naroda i usvajanjem pojedinih „manjinskih sporazuma“ kra-
jem Prvog svetskog rata.
Zakonodavne mere s ciljem za{tite manjina nametnute su nekolici-
ni odabranih dràva, neobavezuju}i nijednu od Velikih sila. Za{tita je
obuhvatala verske, jezi~ke i kulturne aktivnosti197, nepodrazumevaju}i
nikakvu {iru politi~ku autonomiju, osim u posebnim slu~ajevima Dan-
cinga, Memela i Gornje [lezije.198 Velike sile imale su isklju~ivo pravo
da same odlu~e o na~inu sprovo|enja prava na samoopredeljenje.
Sistem sporazuma o manjinama uveden posle Prvog svetskog rata
bio je nedelotvoran, s obzirom na to da manjine nisu imale locus standi
pred Savetom i nisu mogle li~no da iznesu svoj slu~aj pred Dru{tvom
naroda. Predate peticije su retko razmatrane – „ukupno 521 peticija je
primljeno u periodu od 1929. do 1939. godine, od kojih je 225 bilo ne-
prihvatljivo za razmatranje“.199 Poslednje godine (1939), primljena su
samo ~etiri zahteva, od kojih su tri bila odba~ena zbog neosnovanosti
za razmatranje. Smanjenje broja peticija „odslikavalo je i slabljenje sa-
mog reìma sporazuma o manjinama“.200
Stalni sud me|unarodne pravde (SSMP) pri Dru{tvu naroda, obja-
vio je vi{e mi{ljenja navode}i gde su dràve prekr{ile na~elo o jednako-
195 Sporazum izme|u Velike Britanije, Austrougarske, Francuske, Nema~ke,
Italije, Rusije i Turske (Berlin), 13. jul 1878, 153 CTS 171–191.
196 Videti, na primer, ~lan XLIV Sporazuma izme|u Velike Britanije,
Austrougarske, Francuske, Nema~ke, Italije, Rusije i Turske (Berlinski ugovor), 13.

jul 1878: „U Rumuniji razlike u verskim ube|enjima i ispovestima ne}e biti nave-
dene protiv bilo koje osobe kao osnov za izuze}e ili nepodobnost u pitanjima
vezanim za uìvanje odre|enih gra|anskih ili politi~kih prava, dobijanje javnih
poslova, poloàja ili po~asti, ili za bavljenje drugim zanimanjima i delatnostima, na
bilo kom mestu ma koje ono bilo.“
197 Videti, na primer, ~lan 8, Sporazuma izme|u Saveznika i udruènih sila, s
jedne strane, i Dràve Srba, Hrvata i Slovenaca, s druge strane [Sporazum o ma-
njinama u Jugoslaviji¹ (Sen @erman-en-Le, 10. septembar 1919, stupio na snagu
16. jula 1920): „Srpsko-hrvatsko-slovena~ki gra|ani koji pripadaju rasnim, ver-
skim ili jezi~kim manjinama uìva}e isti odnos i sigurnost u zakonu i na delu kao i
drugi srpsko-hrvatsko-slovena~ki gra|ani. U su{tini, ima}e jednaka prava da
uspostave, rukovode i nadgledaju o sopstvenom tro{ku dobrotvorne, verske i
dru{tvene ustanove, {kole i druge obrazovne ustanove, sa pravom da koriste svoj
jezik i da u tom pogledu slobodno upra`njavaju svoju veru.“
198 Versajski mirovni sporazum, 28. jun 1919 (videti naro~ito odeljke VII,
VIII, X i XI).
199 Jones, 614.
200 Musgrave, Self-Determination and National Minorities, 55.

344 sti, od kojih su najpoznatiji slu~ajevi Nema~kih naseljenika u Poljskoj201

i Manjinskih {kola u Albaniji.202 Naàlost, u ve}ini slu~ajeva kada su na-
rodi dolazili u sukob sa dràvom, pomerali su se ljudi a ne granice. Po-
sle Prvog svetskog rata, do{lo je do zamene gr~kog i turskog stanovni-
{tva, a nakon Drugog svetskog rata Nemci su izba~eni iz ve}ine isto~no-
evropskih dràva. Odre|eni bilateralni sporazumi o za{titi manjina,
kao {to je sporazum izme|u Austrije i Italije u vezi sa obla{}u Ju`nog
Tirola203 ili sporazum izme|u Italije i Jugoslavije u vezi sa Slobodnom
teritorijom Trsta204, sklopljeni su posle Drugog svetskog rata, ali su svi
oni bili kratkog veka. Jugoslavija, koja se tada zvala Kraljevina Srba,
Hrvata i Slovenaca, svojevremeno je odbila da obezbedi manjinsku za-
{titu za Rumune iz timo~ke doline i za Italijane s dalmatinske obale, ali
je prihvatila „da svojim muslimanima dopusti da re{e pitanje porodi~-
nog prava i li~nog poloàja u skladu sa njihovim obi~ajima, da osigura
naimenovanje za Reis-Ul-Ulema, i da za{titi dàmije, groblja i drugo, da
prizna i obezbedi objekte za postoje}e vakife, te da dopusti uspostavlja-
nje novih ustanova ove vrste“.205
Prema Vilu Kimliki, i liberalni individualizam i socijalisti~ki inter-
nacionalizam doveli su do uskra}ivanja odre|enih prava manjinskim
kulturama, „{to je pogor{ano kroz etnocentri~ko omalovaàvanje ma-
njih kultura, i verovanje da napredak zahteva njihovo utapanje u ve}e
kulture“.206 Kimlika citira Dòna Stjuarta Mila i Fridriha Engelsa kako
bi potkrepio svoje tvrdnje. Mil hvali asimilaciju „jednog inferiornog i
mnogo nazadnijeg dela ljudskog dru{tva“ navode}i primer kako su Bre-
tonci stekli francusku nacionalnost ili Vel{ani i [koti postali ~lanovi bri-
tanske nacije.207
Engels govori sa jo{ vi{e nipoda{tavanja o manjim nacijama i nazi-
va ih „etni~kim otpadom“ ~ije postojanje predstavlja „protest protiv ve-
like istorijske revolucije“.208 Efraim Nimni saìma Engelsov pristup na
201 (1923) Izve{taj SSMP, Serija B, br. 6.

202 (1935) Izve{taj SSMP, Serija A/B, br. 64.
203 Sporazum Gruber – De Gasperi, septembar 1946.
204 Sporazum o miru sa Italijom, Pariz, 10. februar 1947; Osimski sporazum,
1975.
205 Macartney, National States and National Minorities, 248–252.
206 Will Kymlicka, ur., The Rights of Minority Cultures (Oxford, New York:
Oxford University Press, 1995), 5.
207 John Stewart Mill, „Considerations on Representative Government“, u
Utilitarianism, on Liberty, Considerations on Representative Government, ur. H.

B. Acton (London: J. M. Dent and Sons, 1972), 395.
208 Friedrich Engels, „Hungary and Panslavism,“ u Marx and Engels, the
Russian Menace in Europe, ur. Paul Blackstock and Bert Hoselitz (Glencoe: Free
Press, 1952).
STUDIJE
slede}e: „Dràvna centralizacija i nacionalno objedinjavanje uz dosled- 345

nu asimilaciju manjih nacionalnih zajednica bili su jedini odrìvi put ka
du{tvenom napretku“.209 Ipak, Erik J. Hobsbaum upozorava da bi bilo
koje kritikovanje ovog uverenja bio ’~ist anahronizam’210, jer je ono
predstavljalo preovla|uju}i stav tokom XIX veka. Otuda proizlazi za-
klju~ak da je etnocentri~ki nacionalizam, pre nego ideologija, spre~ila
raniji razvoj manjinskih prava.211
Povelja UN ne sadrì nijednu odredbu koja se izri~ito bavi pravima
manjina i nagla{ava (pojedina~na) ljudska prava i zajedni~ka prava svih
„naroda“ na samoopredeljenje.212 Ni Op{ta deklaracija o ljudskim pra-
vima, koju je Generalna skup{tine UN usvojila 1948. godine213, ne po-
minje izri~ito prava manjina i podraàva op{ti stav da se ovo pitanje na-
lazi u domenu pravne nadle`nosti svake dràve.
Zapravo, ~lan o manjinama nije bio obuhva}en nacrtom deklaraci-
je, s obzirom na to da je Komisija za ljudska prava glasala protiv ovog
propisa uprkos tome {to su upotrebljeni blaì pravni izrazi:
U naseljenim dràvama sa jasno odre|enim etni~kim, jezi~kim ili verskim
grupama koje se o~igledno razlikuju od ostatka stanovni{tva i koje èle da
im se posveti druga~iji odnos, osobe koje pripadaju takvim grupama ima-
}e pravo sve dok je u saglasnosti s javnim poretkom i redom da uspostave
i neguju svoje {kole i kulturne ili verske institucije, i da koriste sopstveni
jezik i pismo u {tampi, na javnim skupovima, i pred sudovima i drugim
nadle`nim organima dràva, ako tako odaberu.214
Ovaj ~lan je zaìveo tek pola veka kasnije kao Preporuka o pravima
manjina koju je donela Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope.215
Predstavnik Jugoslavije obrazloìo je da se manjine moraju za{tititi
od opasnosti od ’gubljenja svojih nacionalnih osobina’, tvrde}i da poje-
dinac ne moè da uìva ljudska prava u bilo kojem sadràjnom smislu a
da nije na odgovaraju}i na~in priznata etni~ka zajednica kojoj pripa-
da.216 U svetlu kasnijeg raspada, krajnje je ironi~no da je Jugoslavija
209 Ephraim Nimni, „Marx, Engels, and the National Question“, u The Rights
of Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University
Press, 1995), 61.
210 Eric J. Hobsbawm, Nations and Nationalism since 1780: Programme,
Myth and Reality, Cambridge: Cambridge University Press, 1990, p. 35.

211 Videti Kymlicka, ur., Introduction, The Rights of Minority Cultures, 6.
214 UN, Doc E/CN.4/SR.52, 9.
215 Recommendation 1134 (1990) on the Rights of Minorities, Council of
Europe, Parliamentary Assembly, 1. oktobar 1990 (~etrnaesto zasedanje).

216 OR-GA, Prvo zasedanje, Deo II, Pregled zapisa sa zajedni~kog zasedanja
Prvog i [estog odbora, 25. novembar 1946, 9.

346 uvek bila na braniku za{tite ljudskih prava, a da je nekada{nji Sovjetski

Savez izneo predlog za uklju~ivanje na~ela o samoopredeljenju u Op{tu
deklaraciju o ljudskim pravima UN, koji je bio odbijen, i uklju~ivanje u
Me|unarodni ugovor o dru{tvenim i politi~kim pravima, koji je bio
prihva}en zahvaljuju}i podr{ci afri~kih, azijskih i latino-ameri~kih drà-
va, a uprkos protivljenju kolonijalnih zemalja kao {to su Francuska, Ve-
lika Britanija i Belgija.217
Dok je Sovjetski Savez podràvao prava manjina, Sjedinjene Ameri~-
ke Dràve su predvodile zemlje koje su se protivile zasebnim manjinskim
pravima, ~emu se pridruìla i ve}ina zemalja Ju`ne Amerike, Zapadne
Evrope i Britanskog Komonvelta.218 Ove takozvane useljeni~ke zemlje
tvrdile su da nemaju manjine i da po{to manjine ne predstavljaju op{ti
problem takvo pravilo ne bi trebalo da bude uklju~eno u Deklaraciju.219
Fizi~ko, ali ne i kulturno odràvanje manjina ustanovljeno je Kon-
vencijom o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida, koja je usvojena
1948. godine, a stupila na snagu 1951.220 ^lan II Konvencije {titi „na-
cionalne, etni~ke, rasne ili verske grupe“ od genocida.
UNESKO je 1960. godine usvojio Konvenciju protiv diskriminacije
u obrazovanju221, priznaju}i pravo ~lanovima nacionalnih manjina da
imaju svoje {kole, kao i da koriste ili drè nastavu na svom jeziku. Ipak,
~ak je i ova konvencija imala ograni~avaju}u klauzulu, stupaju}i na sna-
gu samo ako to dozvoljava prosvetna politika doti~ne dràve:
217 Videti, Musgrave, Self-Determination and National Minorities, 67;
Antonio Cassese „The Self-Determination of Peoples“, The International Bill of

Rights: the Covenant on Civil and Political Rights, ur. Louis Henkin (New York:
Columbia University Press, 1981), 92.
218 Inis L. Claude, National Minorities; an International Problem (New York:
Greenwood Press, 1969), 166.

219 Thornberry, International Law and the Rights of Minorities, 136. Napo-
mena: Francuska je tako|e tvrdila da nema manjine pri kasnijem ogra|ivanju u

odnosu na ~lan 27 iz Ugovora o gra|anskim i politi~kim pravima: „^lan 2 (Ustava
Francuske) objavljuje da }e Francuska biti Republika, nedeljiva, sekularna, demo-
kratska i gra|anska. Da }e osigurati jednakost svih gra|ana pred zakonom, bez
razlike... ili porekla, rase ili vere. Da }e po{tovati sva uverenja. Zbog toga {to
osnovna na~ela javnog prava zabranjuju pravljenje razlika izme|u gra|ana na
osnovu njihovog porekla, rase ili vere, Francuska je zemlja u kojoj nema manjina i,
kao {to je istaknuto u Francuskoj deklaraciji, ~lan 27 nije primenjiv sve dok se ti~e
Republike.“ CCPR/C/22/Add.2.
220 Rezolucija Generalne skup{tine UN 260 (III), 9. decembar 1948, stupila
na snagu 12. januara 1951. godine.

221 Generalna konferencija Ujedinjenih nacija o obrazovnim, nau~nim i kul-
turnim organizacijama, Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju, usvojena

14. decembra 1960, na snagu je stupila 22. maja 1962.
STUDIJE
Neophodno je priznati pravo pripadnicima nacionalnih manjina da spro- 347

vode sopstvene obrazovne aktivnosti, uklju~uju}i rukovo|enje {kolama i,
u zavisnosti od prosvetne politike svake pojedina~ne dràve, da koriste ili
drè nastavu na svom jeziku.222
Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine223, koja je jednogla-
sno usvojena i od tada je potpisalo 194 zemlje224, tako|e pominje obra-
zovanje. ^lan 29 usmerava obrazovanje deteta ka „razvoju po{tovanja
prema detetovim roditeljima, njegovom ili njenom kulturnom identite-
tu, prema nacionalnim vrednostima zemlje u kojoj dete ìvi, zamlje iz
koje on ili ona mo`da vodi poreklo i prema civilizaciji razli~itoj od sop-
stvene.“225 Konvencija tako|e podsti~e toleranciju prema razli~itosti:
„Priprema deteta za odgovoran ìvot u slobodnom dru{tvu, u duhu
razumevanja, mira, trpeljivosti, jednakosti polova, i prijateljstva me|u
svim narodima, etni~kim, nacionalnim i verskim grupama, kao i prema
domoroda~kom stanovni{tvu.“226
Jedini pravni dokument koji posebno obra}a pa`nju na pitanje pra-
va manjina jeste ~lan 27 Pakta o gra|anskim pravima, iz 1966. godine.
U stvari, posle gotovo pedeset godina, to je jedina ugovorna odredba
UN koja se bavi pravima manjinskih grupa:
U dràvama gde postoje etni~ke, verske ili jezi~ke manjine, lica koja pripa-
daju tim manjinama ne mogu biti li{ena prava da imaju u zajednici s dru-
gim ~lanovima grupe, sopstveni kulturni ìvot, da ispovedaju svoju vero-
ispovest i obavljaju verske du`nosti, ili da upotrebljavaju svoj jezik.227
Izraz koji se ovde koristi „lica koja pripadaju tim manjinama“ odra-
àva preovla|uju}e individualisti~ko gledi{te po pitanju prava manjina.
Tako|e, ovaj ~lan ne pominje politi~ka prava.
Nastoje}i da stvori mnogo delotvorniju zakonsku podlogu u vezi sa
pravima manjina, Ujedinjene nacije su ustanovile Potkomisiju za spre~a-
vanje diskriminacije i za{titu manjina, koja je kasnije predloìla pipre-
mu izrade Deklaracije o pravima manjina. Jugoslavija je 1979. godine
podnela Komisiji nacrt Deklaracije. Taj nacrt je potom prepravljen i
222 Isto, ~lan 5(v) [naglasila autorka¹.

223 Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/25, 20. novembar 1989, stupila na
snagu 2. septembra 1990, u skladu sa ~lanom 49.
224 Sjedinjene Ameri~ke Dràve i Somalija nisu potvrdile Konvenciju, a
Somalija je najavila da }e to uraditi.

225 Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/25, 20. novembar 1989, stupila na
snagu 2. septembra 1990, u skladu sa ~lanom 49, ~lan 29 (d).

226 Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992.
227 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), 16. decembar 1966.
godine. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. marta 1976. godine.
348 iznova podnet 1981. godine, kada je prosle|en radnoj grupi Komisije,
koja nikada nije postigla saglasnost u vezi s definicijom manjine.
Najzad, godine 1992, Generalna skup{tina je usvojila Deklaraciju o
pravima osoba koje pripadaju nacionalnim ili etni~kim, verskim ili je-
zi~kim manjinama.228 Ova deklaracija utvr|uje odgovaraju}e obaveze
za dràve da za{tite manjine stvaranjem uslova u kojima manjine mogu
da o~uvaju i dalje razviju svoj identitet229, „izuzev gde odre|ena delo-
vanja kr{e nacionalno pravo i u suprotnosti su sa me|unarodnim stan-
dardima.“230 [tavi{e, Deklaracija upu}uje na u~e{}e manjina u politi~-
kom i privrednom ìvotu dràve:
... 2. Osobe koje pripadaju manjinama imaju pravo da delotvorno u~e-
stvuju u kulturnom, verskom, dru{tvenom, privrednom i javnom ìvotu.
3. Osobe koje pripadaju manjinama imaju pravo da delotvorno u~estvuju
u odlukama na nacionalnom i, gde je to prikladno, oblasnom nivou koje
se ti~u manjine kojoj pripadaju ili oblasti u kojoj ìve, na na~in koji nije u
neskladu s nacionalnim zakonodavstvom.231
Jedini izuzetak u jedinstvenom pristupu ove Deklaracije jeste ~lan 1:
Dràve }e za{tititi postojanje i nacionalni, etni~ki, kulturni, verski, i jezi~-
ki identitet manjina na pojedinim njihovim teritorijama, i stvara}e uslove
za unapre|enje tog identiteta.232
Ostala pravna sredstva UN koja se odnose na za{titu manjina uklju-
~uju i Me|unarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskrimi-
nacije233, koja je stupila na snagu 1969. godine i koju su potpisale 173
dràve, i Deklaraciju o ukidanju svih oblika netrpeljivosti i diskrimina-
cije zasnovane na veri ili uverenju, koju je Generalna skup{tina UN
usvojila 1981. godine.234
Uz to, prava manjina su za{ti}ena na osnovu vi{e op{tih propisa o
ljudskim pravima. Svojinska i ugovorna prava pojedinaca, na primer,
mogu se iskoristiti da se uspostave kolektivna prava koja zajednici mo-
gu da pruè zna~ajan stepen kontrole nad zemljom i prirodnim bogat-
stvima.235 Posrednu za{titu manjina pruà i zakonodavstvo koje podrà-
va demokratizaciju. Primer toga je ~lan 21, odeljak 3 Op{te deklaracije
o ljudskim pravima:
228 Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992. godine.

229 Isto, ~lan 1.
230 Isto, ~lan 4.
231 Isto, ~lan 2.
232 Isto, ~lan 1.
233 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2106 (XX), 21. decembar 1965.
234 Rezolucija Generalne skup{tine UN 36/55, 25. novembar 1981.
235 Buchanan, „The Morality of Secession“, 359.
STUDIJE
Volja naroda }e biti osnova za autoritet jedne vlasti; ova volja }e biti izra- 349
èna putem povremenih i verodostojnih izbora, koji }e po{tovati op{te i
podjednako pravo glasa, i koji }e biti odràni putem tajnog glasanja ili
jednakih, slobodnih glasa~kih procedura.236
Na sli~an na~in, razni ~lanovi Pakta o gra|anskim pravima237 uka-
zuju na pojam ’demokratskog dru{tva’, i obezbe|uju jednakost pred su-
dovima i tribunalima (~lan14), pravo na mirno okupljanje (~lan 21),
pravo na slobodu udruìvanja (~lan 22), i pravo na slobodu izraàvanja
(~lan 19).
Somon tvrdi da je demokratija napravila „prodor kao pravni po-
jam“238 ranih devedesetih godina. âk i ako ne postoji potpuna sagla-
snost o ovom pitanju, moè se samouvereno tvrditi da je na~elo demo-
kratije zadobilo znatno ve}u pravnu pa`nju posle Hladnog rata. Prvi
vaàn dokument u tom pogledu, kako Somon isti~e, sastavljen je na
Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS)239 29. juna
1990. godine, kao zaklju~ak Kopenha{kog sastanka prilikom Konferen-
cije o ljudskoj dimenziji.240 U ovom tekstu se tvrdi da je „demokratija
sastavni deo vladavine prava“ (~lan 1, odeljak 3), i podrobno razra|uje
razna prava koja su neophodna za delovanje demokratije, obezbe|uju}i
da volja naroda sluì kao osnova za autoritet vlasti“ (~lan 1, odeljak 7).
Dva druga zna~ajna dokumenta su Pariska povelja za Novu Evropu241
iz 1991. godine i Be~ka deklaracija i program za delovanje242 iz 1993.
godine. Be~ka deklaracija je usvojena jednoglasno posle Svetske konfe-
rencije o ljudskim pravima, na kojoj su u~estvovale dràve ~lanice UN i
mnoge nevladine organizacije. Odeljak 1 predvi|a da „... uskra}ivanje
prava na smoopredeljenje... [predstavlja¹ ugroàvanje ljudskih prava...“

237 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), 16. decembar 1966. go-
dine. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. marta 1976. godine.
238 Salmon, „Internal Aspects of the Right to Self-Determination: Towards a
Democratic Legitimacy Principle?“ 270 [naglasila autorka¹.

239 Prvog januara 1995, KEBS je pretvoren u Organizaciju za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS). Poja~avaju}i KEBS, Budimpe{tanske odluke, Prema

iskrenom partnerstvu u novom dobu, Konferencija o bezbednosti i saradnji u
Evropi, Samit 1994, Budimpe{ta, 5–6. decembar 1994. godine.
240 Dokument Kopenhagenskog sastanka Konferencije o ljudskoj dimenziji,
Konferencija za bezbednost i saradnju u Evropi, Druga Konferencija KEBS o ljud-

skoj dimenziji, Kopenhagen, 5–29. jul 1990. godine.
241 Konferencija za bezbednost i saradnju u Evropi, Pariska povelja za Novu
Evropu, Samit 1990, Pariz, 21. novembar 1990. godine.

242 Be~ka deklaracija i program za delovanje, Svetska konferencija o ljudskim
pravima, 25. jun 1993. godine.

350 i pro{iruje definiciju predstavni~ke vlade iz Deklaracije o prijateljskim

odnosima iz 1970. godine, opisuju}i dràve koje deluju u skladu sa sa-
moopredeljenjem kao da poseduju „...jednu vladu koja predstavlja ~itav
narod koji pripada toj teritoriji bez razlika bilo koje vrste“.243 Drugi iz-
vori koji povezuju ljudska prava i demokratiju obuhvataju deklaracije
Me|unarodne konferencije o stanovni{tvu i razvoju odràne u Kairu
1994. godine,244 Svetski samit za dru{tveni razvoj odràn u Kopenhage-
nu 1995. godine245, i êtvrtu svetsku konferenciju o ènama organizo-
vanu u Pekingu iste godine.246
Posebno vaàn aspekt demokratije u smislu primene na~ela o samo-
opredeljenju je pravo na u~e{}e naroda u vlasti, jer „biti samooprede-
ljen u ve}em dru{tvu iziskuje neko merilo politi~ke mo}i, a to podrazu-
meva uklju~ivanje u politi~ki proces jedne nacije“.247 Uprkos brojnim
deklaracijama, sadràj ovog prava i dalje je nejasan. Onako kako je iz-
raèno u ~lanu 21 iz Op{te deklaracije o ljudskim pravima248 i ~lanu 25
iz Ugovora o gra|anskim i politi~kim pravima249, ono „bi trebalo biti
tuma~eno kao da podrazumeva vi{e od jednostavne vladavine ve}ine
putem izbora“.250 Na mnogo na~ina, to pravo odraàva unutra{nji vid
samoopredeljenja, koji je od presudnog zna~aja i za politi~ku demokra-
tiju i za ekonomski razvoj.
Studija Generalnog sekretara UN o u~e{}u gra|ana251 iz 1985. go-
dine, ura|ena na zahtev Komisije o ljudskim pravima, zaklju~ila je da
ovo pravo jo{ nije izri~ito uklju~eno u op{te mehanizme ljudskih prava,
243 Isto, odeljak I.2 [naglasila autorka¹.

244 Program delovanja Me|unarodne konferencije UN o stanovni{tvu i razvo-
ju, Kairo, 5–13. septembar 1994. godine.
245 Kopenhagenska deklaracija o dru{tvenom razvoju i Program delovanja
Svetskog samita za dru{tveni razvoj, Kopenhagen, mart 1995. godine.

246 Pekin{ka deklaracija i platforma za delovanje, êtvrta svetska konferencija
o ènama, Peking 1995. godine.

247 Chandran Kukathas, „Are There Any Cultural Rights?“ u The Rights of
Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press,
1995), 235.
249 „Svaki gra|anin ima}e pravo i mogu}nost, bez bilo kakve diskriminacije
pomenute u ~lanu 2 i bez neosnovanih ograni~enja: (a) da u~estvuje u javnim po-

slovima, bilo neposredno, bilo preko slobodno izabranih posrednika; (b) da bira i
da bude biran na verodostojnim, povremenim, op{tim, jednakim i tajnim izborima,
koji }e obezbediti slobodno izraàvanje volje bira~a; (v) da bude primljen, pod op-
{tim jednakim uslovima, u javne slu`be svoje zemlje“.
251 Istraìvanje generalnog sekretara o u~e{}u gra|ana, UN Doc. E/CN.4/
1985/10 (1985).
STUDIJE
ali da su „glavni elementi prava na delotvorno u~e{}e gra|ana u proce- 351

sima dono{enja politi~kih i ekonomskih odluka vlasti zajam~eni kroz
srodna prava i slobode“.252 Savet bezbednosti UN je 1994. godine odo-
brio me|unarodnu vojnu intervenciju na Haitiju pod vo|stvom UN s
ciljem hitnog povratka „zakonski izabranog predsednika“, koji je dr-
àvnim udarom zba~en sa vlasti.253 Ipak ovo je bila jedina takva vojna
operacija do sada koja je pridobila me|unarodnu podr{ku, a treba ima-
ti u vidu i da ona nije uspela da okon~a nasilje i Haitiju pruì mogu}-
nost da uìva u prednostima miroljubive demokratije.
Mnogo odre|eniji propisi o demokratskoj vladavini postoje u ustav-
nom pravu. Jedna od omiljenih politi~kih odrednica izgleda da je konso-
cijalizam (zdruèno delovanje) ili podela vlasti. Prema tom sistemu:
Svakoj grupi je osigurano mesto u vrhu vlasti, koja otuda postaje jedna ’ve-
lika koalicija’, upravo kao i stepen srazmernosti u drugim oblastima poli-
ti~kog i birokratskog procesa. Pri tom, manjinske grupe imaju pravo veta
na odre|ena osnovna pitanja koja uti~u na njihove su{tinske interese.254
Svakako, ovaj sistem moè da postane nedemokratski i iskvaren jer
„zahteva da neko odlu~i koje su pogodne grupe i ko pripada kojoj gru-
pi“.255 Dobra strana ovog sistema je u tome {to grupama pruà ve}i uti-
caj unutar osnovnog zakonodavstva, umesto da dodeli nacionalnim ma-
njinama vi{e vlasti da same sobom upravljaju odvojeno i van osnovnog
zakonodavstva.256 Ovaj sistem je bolji od sistema prekomerne zastuplje-
nosti, prema kojoj grupe dobijaju vi{e politi~kih poloàja nego {to su
izdejstvovali na neposrednim izborima. Za razliku od prekomerne za-
stupljenosti, sistem podele vlasti garantuje zastupni{tvo, autonomiju i,
u slu~ajevima kada je to potrebno, mogu}nost da manjine upotrebe ve-
to.257 Mogu}e je razviti mno{tvo takvih propisa kako bi se obezbedila
odgovaraju}a politi~ka zastupljenost za manjine, od zasebnih izbornih
procedura do zvani~nog priznavanja u pogledu jezi~kih interesa manji-
na u Vladi.258
252 Isto.
253 Rezolucija Generalne skup{tine UN 940 (1994).
254 Kymlicka, ur., The Rights of Minority Cultures, 176.
255 Isto.
256 Will Kymlicka, „Introduction“, u The Rights of Minority Cultures, ur. Will
Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 17.

257 Arend Lijphart, „Self-Determination Versus Pre-Determination of Ethnic
Minorities in Power-Sharing Systems,“ u The Rights of Minority Cultures, ur. Will

Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 286.
258 Videti Claire Palley, Constitutional Law and Minorities, Minority Rights
Group Report, br. 36 (1978).

352 U praksi, posebni manjinski propisi su se pokazali mnogo delotvor-

nijim od uop{tenijih propisa o ljudskim pravima, pori~u}i uobi~ajenu
„pretpostavku... da se grupna prava re{avaju automatski kao posledica
za{tite prava pojedinaca“.259 Neki interesi se jednostavno ne mogu sve-
sti na interese pojedinca, zbog ~ega je posredna za{tita – obezbe|ena
kroz osnovna gra|anska i politi~ka prava za sve pojedince bez obzira na
pripadnost odre|enoj grupi – ~esto nedovoljna. Model nediskriminaci-
je, koji preovla|uje u me|unarodnom pravu, posebno posle Drugog
svetskog rata, treba da zameni mnogo postojanijim pravima za manjine.
Drugi nisu saglasni s navedenim, uklju~uju}i Dèremija Voldrona,
koji brani ’kosmopolitsku alternativu’ i pravo naroda da bira oblike
razli~itih kultura umesto da radi na o~uvanju sopstvene:
Nama je kultura potrebna, ali nam nije potreban kulturni integritet. Po{to
nikom od nas ne treba istovetni kulturni obrazac ili celovitost odre|ene
grupe zna~enja, niko od nas ne mora da utone u jednu od malenih zajed-
nica.260
Kimlika, tvrdi Voldron, ne razume sna`nu potrebu manjina da ne-
guju svoju kulturu i da potom u~estvuju u kulturnoj razmeni. Saglasna
sam sa Kimlikovim stavom, smatraju}i da o~uvanje kulture i ’kosmopo-
litska alternativa’ ne moraju biti uzajamno isklju~ive. Ovo je su{tina
sloènosti manjinskih prava koju ~ini odnos izme|u prava manjina i
pojedina~nih prava. Kao {to je Lesli Grin utvrdio, „prava manjina ima-
ju vi{e slojeva nego {to se ~ini na prvi pogled. Ljudi imaju prava kao
~lanovi neke manjinske grupe, ali ~lanovi manjine imaju i prava kao
pojedinci i ponekad tako|e i kao ~lanovi neke unutra{nje manjine.“261
Kimlika ispravno tuma~i Grinove liberalne argumente, kojima se u
stvari objedinjuju grupna i pojedina~na prava: „Ba{ kao {to manjinske
kulture treba da budu za{ti}ene od pritiska da se utope u ve}insku kul-
turu, tako unutra{nje podgrupe ne treba prisiljavati da se povinuju tra-
dicionalnim normama i pona{anjem grupe.“262 Postoji prava opasnost
da pojedina~na prava mogu biti izbrisana kroz isklju~ivu primenu ma-
njinskih prava:
259 Ian Brownlie, „The Rights of Peoples in Modern International Law“, u
The Rights of Peoples, ur. James Crawford (Oxford, England; New York:
Clarendon Press; Oxford University Press, 1988), 2.
260 Jeremy Waldron, „Minority Cultures and the Cosmopolitan Alternative“,
u The Rights of Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford
261 Leslie Green, „Internal Minorities and Their Rights“, u The Rights of
Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press,
1995), 269.
262 Kymlicka, „Introduction“, 15.
STUDIJE
Utemeljivanje liberalizma na toleranciji predstavlja odricanje od tradicio- 353

nalne brige liberala za slobodu izbora svakog pojedinca i preti da osudi
pojedince ili podgrupe unutar manjinskih kultura na tradicionalne uloge
koje mogu biti nezadovoljavaju}e i zapravo ugnjetavaju}e.263
Unutar ve}e zajednice moè da postoji podela izme|u podgrupa,
kao {to postoje podele izme|u elita i masa, koje mogu imati druga~ije
interese, i moramo im omogu}iti da se izraze. Kada {titimo prava grupe
moramo imati na umu da su to prava i èlje grupe koju {titimo, a ne
odre|eno stanje grupe zarobljeno u vremenu. Kao {to nas ândran Ku-
katas podse}a, grupe su „promenljive istorijske formacije – udruènja
pojedinaca – ~iji zahtevi podleù etni~koj proceni [koja¹ na kraju mora
uzeti u obzir kako oni uti~u ili mogu uticati na stvarne pojedince, ume-
sto da apstraktno sagleda interese grupe“.264 Kona~no, pojedinci mora-
ju imati slobodu da napuste grupu, slobodu koja je obezbe|ena kroz to-
lerantno, demokratsko dru{tvo:
Najva`niji uslov koji omogu}ava su{tinsku slobodu da se napusti zajedni-
ca je postojanje jedne {ire zajednice koja je otvorena za pojedince koji è-
le da napuste svoje lokalne grupe.265
Evropska unija se na vi{e na~ina suo~ila sa svim ovim izazovima, iz-
rastaju}i u organizaciju koja ima najnaprednije nadnacionalno zakono-
davstvo za za{titu prava manjina i ljudskih prava, koja su oba oblici
upra`njavanja samoopredeljenja.
Savet Evrope usvojio je 1992. godine Povelju za za{titu regionalnih
i manjinskih jezika266, a 1995. godine i Okvirnu konvenciju za za{titu
nacionalnih manjina267, kojoj je do sad pristupilo 39 dràva.268 Kao i
Deklaracija UN o pravima manjina, potonji dokument u uvodnim ~la-
novima naizmeni~no koristi izraze „za{tita nacionalnih manjina“ (~lan
1) i „svaka osoba koja pripada nekoj nacionalnoj manjini“. Razlog za
takvu nedoslednost u pravnim dokumentima koji se bave za{titom ma-
njina je ponovo politi~ki, dovode}i do krhke ravnoteè izme|u pojedi-
na~nih i grupnih prava. Evropska okvirna konvencija za za{titu nacio-
nalnih manjina uprkos tome predstavlja napredan dokument, koji ure-
|uje mnoga zna~ajna pitanja izvan takozvanih tradicionalnih, osnovnih
propisa u vezi sa jezikom, obrazovanjem i verom manjina. Uspostavlja-
njem Kancelarije Visokog komesara OEBS za nacionalne manjine 1992.
263 Isto.
264 Kukathas, „Are There Any Cultural Rights?“, 234.
265 Isto, 252.
266 ETS br.: 148, 05/11/1992, na snazi od 1.3.1998. godine.
267 ETS br.: 157, 01/02/1995, na snazi od 1.2.1998. godine.
268 Stanje 28.2.2008, prema Savetu Evrope (videti http://conventions.coe.int).

354 godine ostvaren je bitan doprinos u re{avanju sukoba koji sadrè pita-
nja prava manjina, kao {to je sukob u Makedoniji.269
1.3.4. Ure|enje ljudskih prava u Evropi

Evropsko zakonodavstvo koje ure|uje ljudska prava dobilo je zamah
posle usvajanja Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim
slobodama270 u novembru 1950. godine, od kada je potvr|ena u 47 dr-
àva. Mada ne pruà izri~ite garancije za prava manjina, ~lan 14 Kon-
vencije zabranjuje diskriminaciju na osnovu „veze sa nekom nacional-
nom manjinom“. ^lan potom predvi|a da se „uìvanje prava i sloboda
predvi|enih ovom konvencijom obezbe|uje bez diskriminacije po bilo
kom osnovu kao {to su pol, rasa, boja koè, jezik, veroispovest, politi~-
ko ili drugo mi{ljenje, nacionalno ili dru{tveno poreklo, veza s nekom
nacionalnom manjinom, imovinsko stanje, ro|enje ili neki drugi sta-
tus“. Propisi koji se odnose na nediskriminaciju ne podrazumevaju po-
zitivno delovanje u ime odre|enih dràva, kao {to je opaèno u Belgij-
skom lingvisti~kom slu~aju.271
Povelja Evropske unije o osnovnim pravima, zvani~no progla{ena
na sastanku ~lanica EU u Nici decembra 2000272, ide korak dalje. Ona
ne samo da se zalaè za jednakost svih ljudi pred zakonom (~lan 20) i
zabranjuje diskriminaciju po bilo kojoj osnovi (~lan 21) ve} tako|e zah-
teva neposredno od „Unije“ da „po{tuje kulturne, verske i jezi~ke razli-
~itosti“ (~lan 22). Ipak, Povelja prvenstveno ima deklarativni karakter,
bez odgovaraju}eg mehanizma prinude.273
I pored toga, u toku poslednje dve dekade, mnogobrojni va`ni pro-
pisi o ljudskim pravima utkani su u osnovne dokumente Evropske uni-
je. Ugovor o Evropskoj uniji (tako|e nazvan Ugovor iz Mastrihta) na-
269 Misija Visokog komesara za nacionalne manjine je „da prepozna i na|e

rano re{enje za etni~ke tenzije koje mogu da ugroze mir, stabilnost ili prijateljske
odnose izme|u dràva ~lanica OEBS“. Napomena: Tako|e se moè kazati da
Visoki komesar nije bio uspe{an u va`nim pitanjima kao {to je obezbe|ivanje
pa`nje politi~ara da politi~ki re{avaju kosovsku krizu pre nego su kosovski Albanci
preduzeli oruàna dejstva 1998. godine.
270 ETS br.: 005, 04/11/1950, na snazi od 3. 9. 1953. godine.
271 Case Relating to Certain Aspects of the Laws on the Use of Languages in
Education in Belgium Merits, Evropski sud za ljudska prava A, br. 6, Sudska odlu-
ka od 23. jula 1968.
272 Povelju Evropske unije o osnovnim pravima, potpisali su i proglasili
predsednik Evropskog parlamenta, Savet i Komisija na sastanku Evropskog saveta

u Nici 7. decembra 2000, Official Journal of the European Communities 2000/C
364/01, 18. decembar 2000.
273 Videti Poglavlje br.7: Zaklju~ak: Evropske integracije biv{e Jugoslavije.
STUDIJE
vodi razvoj i ja~anje „demokratije i vladavine prava, i po{tovanje ljud- 355

skih prava i osnovnih sloboda“ kao jedan od ciljeva Zajedni~ke spoljne
i bezbednosne politike Unije.274 Slede}i Ugovor iz Amsterdama, koji je
stupio na snagu 1. maja 1999275, dodaje novi ~lan 6 na Ugovor o
Evropskoj uniji i potvr|uje da je Unija „zasnovana na na~elima slobo-
de, demokratije, po{tovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, vladavi-
ni prava, na~elima koja su zajedni~ka svim dràvama ~lanicama“. Pri
tom, Ugovor iz Amsterdama upozorava da dràve ~lanice koje naru{a-
vaju ova na~ela na jedan „ozbiljan i dosledan“ na~in mogu da rizikuju
privremeno obustavljanje odre|enih ~lanskih prava.276 Ova odredba
daje ve}e pravno dejstvo deklaracijima koje je usvojio Evropski savet,
odnosno Deklaraciji o ljudskim pravima iz juna 1991. godine277 koja,
inter alia, traì „op{te po{tovanje ljudskih prava“, ili Rezoluciji o ljud-
skim pravima, demokratiji i razvoju iz novembra 1991. godine278 koja
postavlja smernice, procedure i prioritete za unapre|enje doslednosti i
usagla{enosti razvojnih inicijativa.279 Odlu~nost Evropske unije potvr-
|uje se u Deklaraciji prilikom proslave pedesetogodi{njice Op{te dekla-
racije o ljudskim pravima, koja predvi|a da politika EU u oblasti ljud-
skih prava mora biti „postojana i, kada je to neophodno osnaèna i
unapre|ena“.280 Deklaracija sadrì {est prakti~nih koraka koji vode ja-
~anju politike EU u oblasti ljudskih prava.281
274 Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta), Natpis V, ~lan J.1, 7. fe-
bruar 1992. godine.

275 Ugovor iz Amsterdama, Official Journal C 340, 10. novembar 1997, stu-
pio na snagu 1. maja 1999. godine.

276 Isto, ~lan F.1.
277 Deklaracija o ljudskim pravima, Zaklju~ci Evropskog saveta iz Luksembur-
ga, 29. jun 1991.

278 Rezolucija o ljudskim pravima, demokratiji i razvoju, Savet i dràve ~lani-
ce, sastanak unutar Saveta, 28. novembar 1991. godine.

279 Isto, odeljak 10.1: „Zajednica i njene dràve ~lanice izri~ito }e uvesti pita-
nje ljudskih prava kao bitan ~inilac njenih odnosa sa zemljama u razvoju; ta~ke o
ljudskim pravima bi}e uklju~ene u budu}e sporazume o saradnji. Odràva}e se pe-
riodi~ne rasprave o ljudskim pravima i demokratiji, unutar okvira za razvoj sarad-
nje, sa ciljem pronalaènja boljih re{enja.“
280 Deklaracija Evropske unije prilikom proslave pedesetogodi{njice Op{te
deklaracije o ljudskim pravima, Be~, 10. decembar 1998. godine.

281 Isto, IV:
1. pove}ati sposobnosti za zajedni~ko procenjivanje stanja ljudskih prava u

svetu uz pomo} te{nje saradnje i na druge na~ine osigurati da sva prikladna
sredstva za delovanje budu dostupna u okviru Unije, uklju~uju}i mogu}e iz-
davanje godi{njeg izve{taja UN o stanju ljudskih prava;
356 Povelja o osnovnim pravima iz 2000 godine, predstavlja poku{aj da

se uskladi unutra{nja i spoljna politika Unije u oblasti ljudskih prava.
Od ranih devedesetih, a dosledno od 1995. godine, Evropska unija je
uvela i takozvanu odredbu o ljudskim pravima u svoje bilateralne spo-
razume o trgovini i saradnji sa tre}im zemljama, uklju~uju}i i sporazu-
me o pridruìvanju potpisane s potencijalnim ~lanicama. Pored toga {to
po{tovanje ljudskih prava i demokratije postavlja kao jedan od uslova
za pristupanje EU ili jednostavno za trgovanje sa dràvama ~lanicama
EU, Unija je neposredno finansirala razne programe koji unapre|uju
ljudska prava i demokratiju u tre}im zemljama. Evropska inicijativa za
demokratiju i ljudska prava, uspostavljena 1994. godine, uz pomo}
Evropskog parlamenta, a s ciljem da potpomogne ljudska prava i demo-
kratiju u tre}im zemljama, ima ~etiri tematska prioriteta:
(a) podr{ka ja~anju demokratizacije, dobre vladavine i vladavine prava;
(b) delatnosti koje vode ka ukidanju smrtne kazne;
(v) podr{ka borbi protiv mu~enja i nemogu}nosti ka`njavanja, za me|una-
rodne tribunale i krivi~ne sudove i
(g) borba protiv rasizma i ksenofobije i diskriminacije manjina.282
U okviru ove inicijative, u junu 2002. godine EU je {irom sveta po-

krenula niz regionalnih Radionica o ljudskim pravima. Unapre|enje
ljudskih prava izvan Evropske unije postala je zvani~na politika EU.
Shodno tome, „EU }e nastojati da pitanje ljudskih prava, demokratije i
2. dalje razviti saradnju u oblasti ljudskih prava, na primer, kroz obrazovanje

i obuku, zajedno s drugim odgovaraju}im organizacijama, te obezbediti na-
stavak Magistarskog programa o ljudskim pravima koji izvodi petnaest
evropskih univerziteta;
3. razmotriti korisnost organizovanja povremenih rasprava o ljudskim pravi-
ma uz u~e{}e institucija EU, kao i predstavnika akademskih ustanova i
NVO;
4. oja~ati sposobnost brzog odgovora na zahteve za me|unarodne vojne ope-
racije u oblasti ljudskih prava i demokratizacije, na primer, kroz mogu}e
uspostavljanje zajedni~kog spiska evropskih stru~njaka u oblasti ljudskih
prava i demokratije, bavljenja ljudskim pravima na terenu i za podr{ku i
nadzor izbora;
5. negovati razvoj i u~vr{}ivanje demokratije i vladavine prava, kao i po{tova-
nje ljudskih prava i osnovnih sloboda u tre}im zemljama, a naro~ito zalaga-
njem za {to je mogu}e ranije usvajanje nacrta propisa koji se trenutno raz-
matraju u okviru EU, o primeni zajedni~kih dejstava i
6. obezbediti sva sredstva za postizanje uskla|enog ostvarivanja ovih ciljeva,
uklju~uju}i i razmatranje ja~anja odgovaraju}ih struktura EU.
282 Videti http://europa.eu/pol/rights/index_en.htm.
STUDIJE
vladavine prava bude uklju~eno u sve budu}e skupove i rasprave s tre- 357
}im zemljama na svim nivoima.“283
Da bi se obezbedila efikasnost zakonodavstva u oblasti ljudskih
prava, osamnaest ~lanica Saveta Evrope osnovalo je maja 1990. godine
Evropsku komisiju za demokratiju putem prava – Venecijansku komisi-
ju, ~ije je polje delovanja odre|eno kao „garancije koje nudi pravo u
slu`bi demokratije“284. Od februara 2002, neevropske dràve tako|e
mogu biti ~lanice Venecijanske komisije285, koja je od tada izrasla u ne-
zavisni pravni institut sa slede}im zadacima:
– unapre|enje razumevanja pravnog poretka zemalja u~esnica, prvenstve-
no sa ciljem njihovog pribliàvanja;
– podsticanje vladavine prava i demokratije i
– izu~avanje problema nastalih tokom rada demokratskih institucija i nji-
hovo ja~anje i razvoj.286
Venecijanska komisija deluje kao savetodavno telo za ustavna i dru-
ga pitanja koja se odnose na ljudska prava i daje mi{ljenje na zahtev Mi-
nistarskog odbora, Parlamentarne skup{tine, Kongresa lokalnih i regio-
nalnih vlasti Evrope, Generalnog sekretara ili neke dràve ili me|una-
rodne organizacije ili tela koje u~estvuje u radu ove komisije. U slu`be-
nom jeziku, Venecijanska komisija:
doprinosi {irenju evropskog ustavnog nasle|a, zasnovanog na osnovnim
pravnim vrednostima kontinenta i ujedno nastavlja da obezbe|uje ’ustav-
nu prvu pomo}’ pojedina~nim dràvama. Venecijanska komisija tako|e
igra jedinstvenu i nenadma{nu ulogu u bavljenju krizama i spre~avanju su-
koba kroz ustavnu nadgradnju i savetovanje.287
Venecijansku komisiju i dalje podràva Savet Evrope, organizacija
koja obuhvata ve}inu evropskih dràva i koja je bila na pramcu promo-
visanja demokratije i ljudskih prava jo{ od osnivanja 1949. godine. Sta-
283 Smernice Evropske unije o dijalozima u vezi sa ljudskim pravima, Savet
Evropske unije, 13. decembar 2001. godine.

284 Statut Evropske komisije za demokratiju putem prava, Prilog Rezoluciji
(90) 6 o delimi~nom sporazumu za uspostavljanje Evropske komisije za demokrati-

ju putem prava (usvojio Ministarski odbor 10. maja 1990 na 86. zasedanju), ~lan 1.
285 Sve dràve ~lanice Saveta Evrope jesu i ~lanice Venecijanske komisije; po-
red Kirgistana koji je pristupio Komisiji 2004. godine. Belorusija je pridruèna ~la-
nica, dok su Argentina, Kanada, Vatikan, Izrael, Japan, Kazahstan, Republika Ko-
reja, Meksiko, Sjedinjene Ameri~ke Dràve i Urugvaj posmatra~i. Ju`na Afrika ima
poseban status saradnika sli~an onome koji imaju i posmatra~i. Evropska komisija
i OEBS/Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, u~estvuju u plenar-
nim sednicama Komisije.
286 Statut: Rezolucija (2002) 3: Prepravljeni Statut Evropske komisije za de-
mokratiju putem prava (koji je usvojio Ministarski odbor 21. februara 2002. na
784. zasedanju zamenika ministara), ~lan 1.
287 Internet prezentacija Venecijanske komisije, http://www.venice.coe.int.
358 tut Saveta288 u drugom odeljku preambule ponovo potvr|uje stav drà-
va potpisnica o „posve}enosti duhovnim i moralnim vrednostima koje
su zajedni~ko nasle|e njihovih naroda i istinski izvor li~ne slobode, po-
liti~ke slobode i vladavine prava, na~ela koja oblikuju temelje svake
istinske demokratije“. ^lan 3 Statuta zahteva da „svaka ~lanica... mora
da prihvati na~ela o vladavini zakona i o uìvanju ljudskih prava i
osnovnih sloboda za sve osobe unutar njihove nadle`nosti“. Savet Evro-
pe u svom sastavu ima dva tela za sprovo|enje svojih propisa u delo –
Komisiju i Sud za ljudska prava, koje Alfred Rubin hvali kao retke „iz-
vanredne primere“ gde su se dràve saglasile oko institucionalne struk-
ture „koja bi zaista primenjivala dogovorena na~ela ljudskih prava“289.
Pravni tekstovi i instrumenti EU u oblasti prava manjina i ljudskih
prava su od ogromnog zna~aja jer su unapredili delotvornost za{tite
manjinskih i ljudskih prava na delu, istovremeno slabe}i moralno
opravdanje za mnogo ekstremnije oblike samoopredeljenja, kao {to je
recimo otcepljenje.
Dva kraja spektra?

Na~ela suvereniteta i samoopredeljenja naroda obi~no se prikazuju kao
dva kraja jednog spektra, jer suverenitet obuhvata pravo na o~uvanje
teritorijalnog status quo, dok je na~elo o samoopredeljenju barem po-
tencijalno usmereno ka teritorijalnoj promeni. Pre|a{nje izlaganje na-
stojalo je da ukaè da ova dva na~ela ne moraju biti me|usobno isklju-
~iva. U jednoj savremenoj dràvi i na~elo o suverenitetu i na~elo o sa-
moopredeljenju naroda zasnivaju se na volji naroda, odnosno na demo-
kratskoj vladavini. Kao {to Tornberi predlaè:
Mogu}e je tuma~iti samoopredeljenje kao da ono ne nalaè ni otcepljenje
ni ve{ta~ku homogenost dràva, ve} kao mogu}e spajanje po{tovanja i
me|usobnog slaganja izme|u ~itavih dru{tava i njegovih sastavnih grupa,
koje se izraàva kroz raspravu i sprovo|enje ljudskih prava.290
S druge strane, mnogi poznavaoci prava pitaju se da li su prava ma-
njina i ljudska prava deo prava jednog naroda ili su pak dopunska gru-
pa prava. Oba vi|enja se mogu podràti sude}i po postoje}oj pravnoj
literaturi. Kao {to Hanum navodi, „ni evropska ni ameri~ka konvencija
o ljudskim pravima ne sadrè u sebi posebno priznavanje prava na sa-
moopredeljenje“291, dok se Afri~ka povelja o ljudskim pravima i pravi-
ma naroda uveliko poziva na ovo pravo:
288 CETS 001, Statut Saveta Evrope, London, 5. maj 1949. godine.
289 Rubin, Ethics and Authority in International Law, 170–171.
290 Thornberry, „The Democratic or Internal Aspects of Self-Determination
with Some Remarks on Federalism“, 138.

STUDIJE
1. Svi narodi imaju pravo na postojanje. Imaju neosporivo i neotu|ivo 359

pravo na samoopredeljenje. Slobodno odlu~uju o svom politi~kom sta-
tusu i oblikuju svoj privredni i dru{tveni razvoj u skladu s politikom
koju su slobodno izabrali.
2. Narodi koji ìve pod kolonijalnom vla{}u ili tiranijom imaju pravo da
se oslobode okova strane vladavine sluè}i se svim sredstvima koje pri-
znaje Me|unarodna zajednica naroda.
3. Svi narodi imaju pravo da ih dràve potpisnice ove Povelje politi~ki,
ekonomski ili kulturno podrè u njihovoj oslobodila~koj borbi.292
Pri tom, va`no je naglasiti da, iako je mo`da politi~ki popularno da
se govori o ljudskim pravima, primena ovih prava na delu je krajnje ne-
zadovoljavaju}a. Ljudska prava ~esto ostanu samo moralne izjave a da
se ne razviju u punovaè}a zakonska prava, imaju}i u vidu da pravo
„podrazumeva zakonsku mogu}nost nosioca tog prava da, prema svom
naho|enju, pozove pravne institucije koje obezbe|uju primenu tog pra-
va da pokrenu postupak“.293 Problem s me|unarodnim ljudskim pravi-
ma u kontekstu samoopredeljenja mo`da prouzrokuje sama priroda
me|unarodnog prava, koje ne priznaje „narode“ kao svoj subjekt. Kao
{to Kiminih tvrdi, „pravo na samoopredeljenje zauzima ’jedinstveno
mesto’ u me|unarodnom pravu ’zato {to se dodeljuje entitetu koji nije
pravno lice prema me|unarodnom pravu’“.294
Zaista, kada se pravo na samoopredeljenje izvu~e iz retorike u sfe-
ru prakse, jasno je da je ono strogo ograni~eno:
UN i praksa dràva od 1960. godine priznaju samo jedno veoma ograni-
~eno pravo na 1) spoljno samoopredeljenje, odre|eno kao pravo na oslo-
ba|anje od nekada{njih kolonijalnih sila i 2) unutra{nje samoopredeljenje,
odre|eno kao postizanje nezavisnosti ~itavog stanovni{tva dràve od stra-
nog me{anja ili uticaja.295
Ovaj stav deli i Antonije Kaseze, koji zaklju~uje da su Paktovi o gra-
|anskim i ekonomskim pravima296 dopunili odredbe Povelje UN koje
292 ^lan 20, Afri~ka [Bandùl¹ Povelja o ljudskim pravima i pravima naroda,
usvojena 27. juna 1971, OAU Doc. CAB/LEG/67/3 rev. 5, 21 I. L. M. 58 (1982),

stupila na snagu 21. oktobra 1986. godine.
293 Rubin, Ethics and Authority in International Law, 31. Rubin zasniva svoje
tuma~enje na delu Veslija Hohfelda koji analizira pravno zna~enje ne~ijeg prava.
Videti Wesley Hohfeld, Fundamental Legal Concepts (New Haven, CT: Yale
University Press, 1923), posebno str. 6–10.
294 Kimminich, „The Issue of a Right of Secession“, 86.
296 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), 16. decembar 1966.
godine. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. marta 1976; Rezolucija
Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), 16. decembar 1966. godine. Pakt o ekonom-
skim pravima stupio je na snagu 3. januara 1976. godine.
360 se odnose na samoopredeljenje u svojstvu na~ela koje poziva na demo-

kratsko upravljanje: „...nema samoopredeljenja bez demokratskog od-
lu~ivanja“.297 Kaseze zaklju~uje da predmet samoopredeljenja „moè
imati u vidu samo ~itavo stanovni{tvo u nezavisnim dràvama ili drà-
vama koje tek treba da postignu nezavisnost i stanovn{tvo koje ìvi pod
stranom okupacijom“, posebno izuzimaju}i podesnost ovoga prava u
slu~aju manjina.298 Kao {to je izloèno, ovo nije stav koji je zauzeo Vr-
hovni sud Kanade.
Pravnici kao {to su Kroford i Kaseze299 odaju priznanje univerzal-
nosti na~ela o samoopredeljenju, kako je utvr|eno ~lanom 1 Pakta, ko-
ji je prema njima okon~ao do tada ograni~enu primenu na~ela na kolo-
nijalne prilike. Me|utim, mnogo vatrenija rasprava vodila se u vezi sa
odre|ivanjem kriterijuma pod kojima se moè upra`njavati spoljni deo
prava na samoopredeljenje. U jednoj realisti~koj proceni, Bjukajt pri-
znaje mogu}nost za secesionisti~ko tuma~enje ovih paktova, ali i nalazi
da su dràve uglavnom nesklone prema takvoj upotrebi ovoga na~ela:
Jetkost rasprave o uklju~ivanju bilo kakvog pomena samoopredeljenja u
ove pravne instrumente, upotpunjene nelagodno{}u koje separatisti~ki
nagove{taj ovog ~lana proizvodi kod mnogih u~esnika koji su generalno
bili saglasni sa njegovim uklju~ivanjem, vodi do uverenja da se ~lan 1 iz
Pakta pojavljuje uprkos mogu}em secesionisti~kom tuma~enju, a ne kao
potvrda takvog tuma~enja.300
Uprkos nedore~enosti koja okruùje ostvarivanje na~ela o samoo-
predeljenju, prethodna analiza razvoja prava na samoopredeljenje beleì
zna~ajan napredak u definisanju i primeni prava manjina i ljudskih pra-
va. Istovremeno, {iri okvir primene spoljnog prava na samoopredeljenje
onemogu}en je razmi{ljanjima real politike, uz istinsko zanimanje za sta-
bilnost me|unarodnog pravnog poretka. Ovde se mora naglasiti da se
argumenti, koje koriste „liberali“ ili „popravni“ liberali“ kao {to je Bju-
kajt, uglavnom temelje na moralnim normama koje je te{ko prevesti u
nepristrasne, primenljive pravne norme.301 Naime, pravni dokumenti
297 Antonio Cassese, Self-Determination of Peoples: A Legal Reappraisal

(Cambridge: Cambridge University Press, 1995), 5.
298 Isto.
299 James Crawford, „Outside the Colonial Context,“ u William J. Macartney,
ur. Self-Determination in the Commonwealth (Aberdeen: Aberdeen University

Press, 1998), 5–6; Cassese, Self-Determination of Peoples, 48–52.
300 Buchheit, Secession: The Legitimacy of Self-Determination, 83–84.
301 Heri Beran nudi najradikalniju liberalnu teoriju otcepljenja. Pretpostavljaju}i
da je osnovna liberalna vrednost autonomija pojedinca, Beran prosu|uje da svako

moè da napusti dràvu i da pravo na otcepljenje pripada ve}inskom stanovni{tvu
dràve, bez obzira na opravdanost razloga za otcepljenje. Videti Harry Beran, „A
Liberal Theory of Secession“, Political Studies 78 (1984): 21–31.
STUDIJE
koji odobravaju izuzimanje iz op{te zakonske zabrane za promenu me- 361

|unarodnih granica, kao {to je Deklaracija o prijateljskim odnosima, to
~ine uz najneodre|eniji jezik i stoga uz sumnjivu pravnu primenu. Kao
zaklju~ak, pravo na samoopredeljenje moè biti tuma~eno samo kao
„unutra{nje“ pre nego kao „spoljno“ pravo u pravnom sistemu, izuzev u
slu~ajevima dekolonizacije i u posebnim slu~ajevima Banglade{a i biv{e
Jugoslavije – sem ako se ovo poslednje shvata kao presedan.
Praksa dràva u razdoblju pre raspada Jugoslavije bila je verna Vil-
sonovom vi|enju samoopredeljenja, primenjuju}i ovo na~elo kao na~e-
lo koje poziva na demokratiju kao na~in vladavine, a ne na nezavisnost
za svaku etni~ku grupu – onda kada se na~elo poklapa sa strate{kim po-
liti~kim interesima. Kao {to Bjukajt zaklju~uje, politi~ki oportunizam je
predstavljao jedino neosporno merilo:
Mo`da jedina sigurna pouka koju izvla~imo iz sagledavanja dràvne prak-
se u odnosu na secesionisti~ko samoopredeljenje jeste da, uzev{i u obzir
prisutni nedostatak ijednog neosporovanog pravila me|unarodnog prava,
odgovor dràve na odre|enu situaciju naj~e{}e }e biti odre|en isklju~ivo
na osnovu sopstvenih politi~kih interesa.302
Jedino me|unarodno priznanje, samo po sebi politi~ki ~in, moè
u~initi odre|eno otcepljenje uspe{nim, budu}i da otcepljenje „nije za-
konito niti nezakonito prema me|unarodnom pravu, ve} predstavlja je-
dan pravno neutralni ~in sa posledicama koje se re{avaju na me|una-
rodnom planu“303.
Kroford ispravno zaklju~uje da, uprkos tome {to me|unarodno
pravo priznaje na~elo o samoopredeljenju, ono nije op{te primenljivo
zakonsko pravo. Umesto toga, „ono se ostvaruje u vidu zakonskog pra-
va samo nakon odre|ivanja jedinice samoopredeljenja“.304 Slaù}i se sa
tvrdnjom da je ovaj postupak, pre svega, stvar politi~kog izbora, Kro-
ford navodi slede}e jedinice samoopredeljenja:
(a) teritorije pod starateljstvom i mandatom, i teritorije koje se smatraju
za nesamoupravne u Poglavlju XI Povelje UN;
(b) dràve, izuzimaju}i za svrhe pravila o samoopredeljenju one delove
dràva koji su sami po sebi jedinice samoopredeljenja kao {to je defini-
sano;

303 Crawford, The Creation of States in International Law, 2nd ed, 390.
304 James Crawford, The Creation of States in International Law (Oxford:
Clarendon Press, 1979), 101. Kroford dalje tvrdi da pravo na samoopredeljenje

nastavlja da bude „a lex obscura… veoma sporan pojam u odnosu na prakti~no
svaki slu~aj u kojem se priziva“. James Crawford, „The Right to Self-Deter-
mination u International Law: Its Development and Future“, People’s Rights, ur.
Philip Alston (New York: Oxford University Press, 2001), 7–68: 38.
362 (c) druge teritorije koje obrazuju odre|ene politi~ko-geografske oblasti,

~ije stanovni{tvo je proizvoljno isklju~eno iz svakog udela u vlasti ili iz
regije ili iz dràve kojoj pripadaju, s ishodom da teritorija biva, u stva-
ri, u odnosu na ostatak dràve, nesamoupravna i
(d) bilo koje druge teritorije ili okolnosti na koje se primenjuje samoopre-
deljenje od strane zainteresovanih kao prikladno re{enje.305
Ova analiza ukazuje na zaklju~ak da, van konteksta kolonijalne vla-
davine, otcepljenje postaje mogu}e samo „kada su stanovnici proizvolj-
no isklju~eni iz svakog udela u vlasti ili iz regije ili dràve kojoj pripa-
daju“, kao {to je nagla{eno u predhodnom odeljku (v). Uzimaju}i u ob-
zir te{ko}e u utvr|ivanju ovakvog stanja306, Radanovi argumenti da
„teritorijalna definicija ’naroda’ ~ini otcepljenje nezakonitim i baca pod
noge op{te prihva}eni stav u me|unarodnom pravu da otcepljenje nije
ni zakonito ni nezakonito“307 tako|e su ubedljivi, ali samo ako se teri-
torijalna definicija ne pro{iri na na~in da „obuhvati stanovni{tvo fede-
ralne jedinice neke me|unarodno priznate i nezavisne dràve“, {to on u
stvari kaè da se dogodilo kao posledica me|unarodne politike prema
jugoslovenskom raspadu tokom devedesetih godina.308 Uz to, rastu}e
prihvatanje prava manjina i ljudskih prava kao oblika izraàvanja samo-
opredeljenja tako|e je doprinelo primeni ovog na~ela kao {to je prvo-
bitno zacrtano – da pripada narodu, a ne teritoriji.
Dràve su ~ini se zloupotrebile nedore~enost pravnog zna~enja iz-
raza „narod“ u korist reìma na vlasti, koji se generalno protivi otce-
pljenju i drugim eventualno separatisti~kim oblicima samoopredelje-
nja. Sve do skoro, one su se sna`no opirale razvoju prava manjina i
ljudskih prava i nastavljaju da ga podozrivo motre. Svejedno, iako vla-
sti {irom sveta i dalje manipuli{u re~nikom ljudskih prava u politi~ke
svrhe, mnogi su tako|e shvatili da izvestan stepen preno{enja suvere-
niteta, moè, u stvari, da posluì za za{titu teritorijalnog integriteta.
Kao {to nas Tornberi podse}a, „samoopredeljenje i prava manjina su
zarobljeni u odnos koji predstavlja sastavni deo konstrukcije nacional-
ne dràve, s obzirom na to da kad god se skuje dràva, ishod je stvara-
nje manjina“.309
U praksi, manjinsko-ve}inski sukob svodi se na pitanja jezika, pro-
svete, pristupa dràvnim slu`bama ili kontrole nad prirodnim bogat-
305 Crawford, The Creation of States in International Law, 2 izd., 127.

306 Osim toga, kao {to Robert Evin ukazuje, „secesionisti moraju biti u stanju
da ukaù na nepravdu koju su prethodno pretrpeli i da obezbede da niko,
uklju~uju}i i one koji ne èle da se otcepe, ne}e patiti nakon otcepljenja“.
307 Radan, The Break-up of Yugoslavia and International Law, 4.
308 Isto.
309 Thornberry, International Law and the Rights of Minorities, 13.

STUDIJE
stvima, {to su sve nali~ja predstavni~ke vlasti koja ~esto mogu biti re{e- 363
na preno{enjem ovla{}enja na lokalni nivo. Op{ta ljudska prava i prava
manjina mogu biti dovoljna u ve}ini slu~ajeva, dok u drugim moè biti
nophodna {ira politi~ka autonomija. Kako se Tomu{at zalaè:
Da je samoopredeljenje bilo upotpunjeno jednom do sada nedostaju}om
dimenzijom politi~ke autonomije, ili da je oti{lo sve do federalne dràv-
nosti unutar date dràve, izgubila bi se rigidnost o{tre linije koja deli na-
rode, nosioce politi~kog prava na samoopredeljenje, i manjine, su{tinski
nosioce samo kulturnih prava.310
Slede}i ovaj pravac rasprave, Kirsten Porter ukazuje na to da prava
manjina mogu biti za{ti}ena i unapre|ena unutar sistema koji odobrava
neteritorijalnu autonomiju za nacionalne manjine dok istovremeno
odràva administrativno jedinstvo multinacionalne dràve.311 Jedan od
prvih takvih predloènih obrazaca smislili su 1902. godine Karl Raner i
Oto Bauer, austrijski politi~ari i nau~nici koji su verovali da nacional-
no-kulturna autonomija moè da ublaì etni~ke tenzije unutar Austrou-
garske.312 Razmi{ljaju}i danas o razvoju na~ela o samoopredeljenju, na-
u~nici kao {to je Dònatan [el vra}aju se obrascima koji omogu}avaju
istovremeno izraàvanje vi{estrukih kulturnih identiteta unutar jedne
dràve:
Samoopredeljenje... mora ustuknuti pred samoopredeljenjem i brojnim
samoopredeljenjima, odnosno, pred spoznajom da se za vi{e od jedne na-
cije moè na}i izraàj unutar granice jedne dràve, a da pojedinci i grupe
polaù pravo na vi{estruke identitete.313
Mada se dràve obi~no opiru prihvatanju novih pravila koja mogu
da ugroze njihov opstanak, ~ini se da je sve vi{e u njihovom interesu da
razviju pravo na samoopredeljenje, uspostavljaju}i kriterijume za zako-
nitost i legitimitet izazova koji prete jedinstvu dràve, a koji }e prosudi-
ti o zakonitosti zahteva za zasebnu dràvnost, federalnu dràvnost ili
prostu autonomiju. Ukoliko se prava manjina na odgovaraju}i na~in re-
{e unutar dràve, svaki zahtev za nezavisnost bio bi neopravdan.
310 Tomuschat, „Self-Determination in a Post-Colonial World“, 15.

311 Videti, Kirsten Porter, „Realisation of National Minority Rights“, Macqu-
arie Law Journal 3 (2003), 51–72.
312 Videti Ephraim Nimni, ur., National Cultural Autonomy and its Contem-
porary Critics (New York: Routledge, 2005); Stéphane Pierre-Caps, „Karl Renner
et l’Etat Multinationale: Contribution Juridique á la Solution d’Imbroglios
Politiques Contemporains“, Droit et Société 27 (1994), 421–441; Tibor Várady,
„Collective Minority Rights and Problems in their Legal Protection: The Example
of Yugoslavia,“ East European Politics and Societies 6 (1992), 260, 271.
313 Jonathan Schell, „The Unconquerable World,“ Harper’s Magazine 306
(2003), 53.
364 Me|utim, uprkos sna`nom optimizmu koji su izrazili neki pravni i

politi~ki stru~njaci da se opseg prava na samoopredeljenje razvija u
ovom smeru, mo`da }e biti neophodan dug period pre nego {to se po-
stigne saglasnost oko jednog tako kontroverznog pitanja. U me|uvre-
menu, uloga dràve, mada sve vi{e slabi, nastavi}e da bude presudna,
poja~ana preovla|uju}im pravnim i politi~kim nepoverenjem u na~elo
samoopredeljenja, koje je i Kroford ispoljio tokom 1970. godina:
Samoopredeljenje kao zakonsko pravo ili na~elo predstavljalo bi izrazito
slabljenje na~ela suvereniteta. To je jedno energi~no na~elo koje, ako se
dosledno primenjuje, moè da proizvede zna~ajne promene na politi~koj
mapi sveta. To je jedno otvoreno politi~ko na~elo, koje postavlja va`na pi-
tanja o prirodi me|unarodnog prava i pravnom re{avanju politi~kih spo-
rova. I, za na{e namene, ono bi bilo najva`niji izuzetak tradicionalnom
stanovi{tu da je stvaranje dràva pitanje ~injenica a ne prava.314
Analiza raspada Jugoslavije, postavljena u poseban okvir admini-
strativnih (unutra{njih) granica, ukazuje na ulogu koju je ovaj sukob
igrao u razvoju prava na samoopredeljenje.
S engleskog preveli Zoran Jo{i} i autorka
314 Crawford, Creation of States in International Law, 1. izd., 85.

Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 176044556 365
IRINA DERETI]
DISKONTINUITET SA ZLATNIM DOBOM KAO

POÊTAK POLITI^KOG I ISTORIJSKOG:
PLATONOV MIT U DR@AVNIKU (268d–274d)
U ovom radu autorka se bavi Platonovim mitom u dijalogu Dràvnik, nasto-

je}i da pokaè da je razlika izme|u Kronovog i Zevsovog doba jo{ ve}a nego
{to se obi~no pretpostavlja. Smisao diskontinuiteta izme|u ta dva vremena,
prema njenom mi{ljenju, sastoji se u potpunom nedostatku politi~kog i isto-
rijskog u Kronovoj epohi, a {to je konstitutivno za formiranje ~oveka na{eg
Zevsovog vremena. Autorka teì da obrazloì i tezu po kojoj je Platonov opis
ìvota toboè zlatnih ljudi Kronovog perioda kriti~an i ironi~an, ~ime zapra-
vo pokazuje kako je sporna svaka glorifikacija ~ovekovog prirodnog, predi-
storijskog stanja.
Klju~ne re~i: Platon, Dràvnik, mit, diskontinuitet, istorija, politika.
Platonov mit o zlatnom Kronovom dobu i njegovoj propasti iz poznog

dijaloga Dràvnik jeste razu|ena, sloèna pripovest, koja ima svoj ko-
smolo{ki, politi~ki, istorijski i antropolo{ki aspekt. On se sastoji iz raz-
li~itih, ali me|usobno povezanih pojedina~nih pri~a, i pored narativ-
nog, sadrì interpretativni sloj. Poput mnogih drugih Platonovih mito-
va i ovaj nadilazi konkretnu svrhu, zbog koje se u dijalog uvodi, tako
{to teì da pruì obja{njenje sada{njeg stanja, u kome se svet nalazi, ot-
krivaju}i na posredan na~in i tajnu o ljudskoj prirodi.
Osnovni motiv tog mita nije platonisti~kog porekla, o ~emu svedo-
~i i to da je ve} poznat u~esnicima dijaloga.1 O zlatnoj ljudskoj rasi
Kronovog doba, koja nije znala za bolove i ubogu starost, pripoveda
nam Hesiod u Poslovima i danima.2 Ipak, potrebno je ista}i da je nara-
tivno-interpretativna obrada ovog duga~kog mita u Dràvniku neo-
1 Up. Plt. 269b1.

2 Up. Hes. Op. 109ff.
366 sporno platonisti~ka. Sam mit se sastoji od opisa prvog kosmi~kog ci-
klusa, njegovog propadanja i formiranja drugog kosmi~kog perioda.
Pandan prvom kosmi~kom periodu jeste Kronovo doba, u kojem upra-
vlja ovaj bog ljudima razli~itim od nas, dok je pandan drugom kosmi~-
kom dobu Zevsova vladavina nad ljudima kakvi smo mi.
U ovom radu prvo }u ukazati na op{tu razliku izme|u mitskog i
istorijskog vremena koja je va`na za razumevanje kako ovog, tako i sva-
kog drugog gr~kog mita. Zatim }u detaljnije analizirati prvo pojam ko-
smi~kog vremena, i njegov uticaj na rast i razvoj tada{njeg ~oveka, i
drugo prirodu „zlatnih“ ljudi i njihovu povezanost s ostalim ìvim bi}i-
ma. Na tre}em mestu nastoja}u da pokaèm za{to je Kronovo doba su-
{tinski razli~ito od na{eg, Zevsovog doba, i koji je smisao tog diskonti-
nuiteta izme|u dveju epoha, ~ije posledice uti~u na formiranje nas ona-
kvih kakvi doista jesmo.
Namera ovog rada nije ~isto egzegetska, {to zna~i da mi nije cilj da
doku~im i razotkrijem sve slojeve ovog mita, nego da poku{am da upo-
redim Kronovu sa Zevsovom vladavinom, te da objasnim prirodu radi-
kalnog prekida sa zlatnim, Kronovim, predistorijskim dobom. Ovaj ko-
smi~ki diskontinuitet trebalo bi, ukoliko je moje tuma~enje Platona na
ovom mestu ta~no, da pokaè kako dolazi do ~ovekove emancipacije,
{to predstavlja preduslov oblikovanja njega kao politi~kog i istorijskog
bi}a, re~ju, kao bi}a kulture.
Po~nimo od prve teme mitskog i istorijskog vremena koju }u izloì-
ti samo u nacrtu kao uvod u glavnu temu ovog rada. U literaturi se s
pravom isti~e da se mitsko vreme razlikuje od istorijskog vremena.3
Dok istorija nastoji da objasni jednu pojavu tako {to je sme{ta u neki
vremenski sled, pitaju}i se {ta je bilo pre nje, a {ta posle, {ta joj je pret-
hodilo, a {ta posle nje sledi, mit predstavlja vreme i doga|aje na bitno
druga~iji na~in. On poreklo neke pojave „obja{njava“ tako {to njen na-
stanak sme{ta u neko neodre|eno, davno pro{lo vreme, koje zapravo
predstavlja apsolutni, bezvremeni po~etak, iza koga nije bilo ni~ega.
Neoplatoni~ar Salustije iz II veka nove ere kaè: „Mitovi ne prikazuju
ono {to se dogodilo, ve} ono {to uvek jeste“.4 Uprkos tome {to se ~esto
koristi gramati~kim perfektom ili prezentom, mit pripoveda o nekom,
da se paradoksalno izrazim, nevremenskom vremenu, od koga nastoji
da rekonstrui{e poreklo ili prirodu neke pojave.
3 M. Erler, M. Erler, “Presens divinum. Mytische und historische Zeit in der

griechischen Literatur“, in: Platon als Mythologe. Neue Interpretationen zu den
Mythen in Platons Dialogen, hrsg. von M. Janka und Ch. Schäfer, Darmstadt,
2002, S. 86–7.
4 Up. Salustius, De dis et mundo IV 9. Cit. po M. Erler, “Presens divinum.
Mytische und historische Zeit ind er griechischen Literatur“, S. 87.

STUDIJE
I zlatno doba Kronove vladavine tako|e je sme{teno u davno pro- 367

{lo, a zapravo neistorijsko doba, pre koga nije bilo neko drugo doba.
Tada je Bog, koga ne treba poistoveti ni sa jednim pojedina~nim olimp-
skim bogom, pa ni s Kronom – koga Platon naziva theos5, pater6, demi-
ourgos7 – upravljao svime, pa i kretanjem, kao i vremenom koje je po-
trebno da bi se to kretanje izvr{ilo8, i to na taj na~in {to se sve kru`no
kretalo, ali u suprotnom smeru u kome se kre}e u na{em kosmosu, na
primer, suprotno od kretanja kazaljki na satu.
To obrnuto kosmi~ko kretanje i vreme uzrok je obrnutog rasta i
razvoja ìvih bi}a. U pomalo bizarnom opisu9, koji po svojoj neverovat-
noj ma{tovitosti podse}a na savremene nau~no-fantasti~ne filmove,
Platon predstavlja neobi~na ljudska bi}a koja su se ra|ala iz zemlje, i to
tako {to bivaju oìvljeni od mrtvaca. Njihov ìvot je poput kosmi~kog
kretanja obrnut od rasta sada{njih ìvih bi}a, te iz zemlje ro|eni starci
rastu postaju}i sve mla|i, da bi, postepeno se smanjuju}i, na kraju ne-
stali u zemlji. Ovako predstavljen ìvotni vek jeste proces suprotan sa-
da{njem ìvotu, te ono {to je u na{oj li~noj, ljudskoj istoriji „pre“, od-
nosno detinjstvo i mladost, to je u njihovoj „posle“, odnosno starost i
vice versa. îni se da je li~na „istorija“ tih ljudi izokrenuta istorija da-
na{njih ljudi, te da u ovom pogledu Kronovo doba ne predstavlja dis-
kontinuitet s na{im, Zevsovim dobom, nego samo obrnuti poredak ka-
ko na kosmi~kom, tako i na istorijskom planu.
U daljem toku rada nastoja}u da pokaèm kako ovakav interpreta-
tivni zaklju~ak nije ta~an. Da bih to pokazala, potrebno je da unesem u
svoje tuma~enje druge va`ne elemente ove ~udnovate pri~e. @ivotom
ljudi iz Kronovog doba upravljali su i vladali sam Bog i demoni, Bogu
sli~na bi}a, obezbe|uju}i ljudima mir, sre}u i harmoniju kako me|usob-
nu, tako i s ostalim ìvim svetom. Nisu znali za bolesti, ni za nezadovo-
ljene prohteve, jer im je svaki bio odmah zadovoljen. Hranu su imali u
izobilju. Nisu se hranili drugim ìvotinjama10, ve} su s njima ìveli u
harmoniji, a erotski nagon – koji sem stvarala~ke, ima i svoju destruk-
tivnu stranu, te naro~ito ako je frustriran sna`no motivi{e ljude na na-
silje, razdor i ubijanje – „zlatni“ ljudi nisu ni posedovali.
Upravo zato {to su demoni upravljali njima, i to na bolji i pravedni-
ji na~in nego {to su oni to ikada bili u stanju, „zlatni“ ljudi nisu obrazo-
5 Up. Plt. 269c-e.

6 Up. Ibid. 273b.
7 Up. Ibid. 270a, 273b.
8 Up. Ibid. 269c4 ff.
9 Up. Ibid. 271a-c5.
10 Up. Ibid. 271e2–4.
368 vali ni vlastite porodice, ni politi~ke zajednice. Oni nisu brinuli ni o ~e-
mu, pa ni o sebi, jer se neko drugi stalno brinuo o njima. Nije li ovo
stanje ve~nog mira, harmonije i blagostanja, u kome ni{ta ne radimo, a
sve imamo, ve~ne neslobode i nezrelosti, u kome se neko drugi, pamet-
niji i bolji od nas, brine za nas i odlu~uje umesto nas ve~ni, neostvareni
ljudski san svih istorijskih epoha? îni se da Platon upravo to verova-
nje, koje je prisutno u svim civilizacijama i dobima, ho}e da dovede u
pitanje. Naime, i kroz pripoveda~ki i kroz interpretativni deo ovog mi-
ta prepoznaje se ironi~ni momenat uperen protiv njega samog. I taj
imanentno kriti~ki ton govori u prilog interpretativnoj hipotezi, Platon
ovde ho}e da kaè da ~ovek treba samostalno da prosu|uje i odlu~uje,
a ne da bude marioneta u tu|im rukama, makar one bile i boànske. Pri
tom treba imati u vidu da se u mitu ne osporava toliko teza, po kojoj je
postojalo neko predistorijsko doba, ve} verovanje po kome je to doba
bilo zlatno doba. Ali, vratimo se na{oj glavnoj temi ovog rada, a to je
odnos izme|u dve epohe, pri ~emu }emo nastojati da pokaèmo da ovo
na{e, Zevsovo doba, ne predstavlja samo izokrenutu Kronovu vladavi-
nu, nego radikalan raskid sa njom.
Prva su{tinska razlika izme|u dveju epoha jeste potpuni nedosta-
tak politi~kog u Kronovo doba, ili, preciznije, to {to tada{nji ljudi nisu
bili konstituisani kao politi~ka bi}a, odnosno kao bi}a koja se samo-
stalno udruùju i obrazuju vlastite zajednice. Ukoliko po|emo od Pla-
tonove teorije o nastanku dràve iz druge knjige dijaloga Dràva11 –
prema kojoj se ljudi udruùju u zajednice, zbog vi{ka potreba, a manj-
ka sposobnosti, odnosno zato {to nisu sami u stanju da zadovolje svo-
je brojne potrebe – onda postaje jasno za{to pod Kronovom vla{}u ni-
je bilo polisa.
Tada su, naime, sve nu`ne potrebe bile automatski zadovoljene, te
nije postojalo i{ta {to bi tada{nje ljude nagonilo da se me|usobno pove-
zuju, razmenjuju znanja i ve{tine i obrazuju zajednice. Sem toga, sti~e se
utisak da „zlatni“ ljudi ne samo da nisu stvarali politi~ke nego ni bilo
kakve druge oblike zajednice, jer ljudska zajednica za te ljude nije bila
na~in na koji se realizuje njihova posebna ljudska priroda. Ono {to pak
konstitui{e ljudsku zajednicu na{eg, Zevsovog doba, i ~ime se, da para-
fraziramo Aristotela, razlikuje od pa{e krava na istoj livadi, jeste razme-
na re~i i misli.12
Zanimljivo je primetiti i to da mit vi{e pripoveda o komunikaciji
„zlatnih“ ljudi i bogova, kao i ~oveka s drugim ìvotinjskim vrstama13,
11 Up. Resp. 369b-c.

12 Up. Ar. NE 1170b
13 Up. Plt. 272c ff.
STUDIJE
nego {to govori o me|uljudskim odnosima. Opisuje se idili~na komuni- 369

kacija ~oveka sa ìvotinjama. Taj opis je podstaknut pitanjem da li je
rod tada{njih ljudi bio sre}niji od na{eg. Platonov odgovor je pozitivan,
ali samo pod pretpostavkom da su se oni sluìli pogodnostima te ko-
munikacije u razvijanju vlastitih umnih sposobnosti, kao i u otkrivanju
posebnih sposobnosti svake od tih ìvotinjskih vrsta ponaosob zarad
njihove zajedni~ke dobrobiti. A ìvot „zlatnih“ ljudi nije, prema Plato-
novom mi{ljenju, sre}niji, ukoliko su se oni zajedni~kim jezikom kori-
stili u neumske svrhe, radi puke pri~e ili ~ulnih uìvanja. Ovaj njegov
opis „zlatne“ komunikacije u „zlatno“ doba, koji je proèt sarkazmom,
ima i jednu ne{aljivu poruku da jedinstvo ~oveka sa svojom faunom ni-
je garant njegove sre}e, ve} je to, pre svega, razvijanje, kultivisanje nje-
gove racionalne prirode i to, dodajemo, radije s drugim ljudima, nego
sa ìvotinjama.
U tom dobu nije bilo ni nepravde, ali ni ljudske pravednosti, niti bi-
lo koje druge vrline, budu}i da se vrline isklju~ivo pripisuju bogovima i
demonima. Drugim re~ima, tada{nji ljudi su ìveli u „izobilju prav-
de“14, ali ne zato {to su sami bili pravedni, ve} zato {to im je pravda da-
rivana. Pri tom se postavlja pitanje da li ~ovek, posmatrano iz platoni-
sti~ke ili uop{te gr~ke perspektive, moè biti eudaimon ukoliko nije u
stanju ili nema potrebu da delaju}i realizuje svoje vrline. Jedino aktiv-
nim upra`njavanjem vrline, smatrali su Grci, ~ovek moè da bude istin-
ski sre}an i blizak bogovima.
Iz svega re~enog proizlazi da su u Kronovom dobu njegovi vaspita-
nici bili potpuno apoliti~ni, {to zna~i da nisu imali ni potrebu, ni èlju
da obrazuju politi~ke zajednice, u kojima bi se bilo pisanim bilo nepisa-
nim zakonima ustanovio odre|eni poredak. Njihova apoliti~nost ne sa-
stoji se samo u tome {to nisu formirali politi~ke ustanove, ni donosili
zakone nego i u tome {to nisu obrazovali bilo kakav oblik udruìvanja,
te stoga nisu ni razvili specifi~ne ljudske vrline poput pravednosti,
umerenosti, mudrosti na kojima bi svaki polis trebalo da po~iva.
Drugi vaàn element ovog mita, u kome se o~itava razlika izme|u
Kronovog i Zevsovog doba, jeste to da se „zlatni ljudi“ iz zemlje iznova
ra|aju ne se}aju}i se svog prethodnog stanja.15 Ovo zaboravljanje mo-
glo bi se protuma~iti na dva na~ina, prvo, kao zaboravljanje onoga {to
14 Up. Lg. 713e. Ina~e o Kronovoj vladavini pripoveda i Platonov Atinjanin u

Zakonima bez ironi~nog tona i isklju~ivo u pozitivnom kontekstu. U okviru ovog
kratkog osvrta na Kronovu vladavinu, uzornu u svakom pogledu, naro~ito se isti-
~e mi{ljenje prema kome ~ovek nije u stanju da upravlja neograni~eno nad drugim
ljudima, a da ta vladavina bude pravedna, dodajemo, zbog nesavr{enosti svoje pri-
rode.
15 Ur. Plt. 272a 1–2.
370 se dogodilo na li~nom planu, i drugo, kao zaboravljanje onoga {to se

zbilo na kolektivnom planu.
Po|imo prvo od li~nog plana. Kontinuitet se}anja jeste ono {to
konstitui{e identitet svakog pojedinca. Bi}e, koje odmah zaboravlja ono
{to mu se dogodilo, i to ne povremeno, nego kontinuirano i stalno, i
nije ~ovek. îni se da Platon ovde misli na jedan drugi kontinuitet se}a-
nja. On ho}e da kaè da ljudi iz zemlje ro|eni u potpunosti zaboravlja-
ju svoj prethodni ìvot, odnosno znanja koja su stekli u toj egzistenciji.
Dana{nji ljudi pak, smatra Platon, nisu sasvim zaboravili onoga {to su
nekada znali u svojoj prethodnoj egzistenciji, jer se toga mogu prise}a-
ti, {to predstavlja zna~ajnu i vrlo detaljno razvijenu temu njegovih dija-
loga Menon i Fedon.
Modernijim jezikom kazano, prema Platonom mi{ljenju, postoji
znanje recimo o jednakom po sebi, velikom po sebi itd. koje nije ni is-
kustvenog porekla, niti se ~ulnim iskustvom moè potvrditi ili opovr}i.
Prise}anje zna~i zapravo „izvla~enje na povr{inu“16 latentnog ili neo-
sve{}enog znanja koje svaki pojedinac uvek poseduje zato {to je ~ove-
kova du{a besmrtna. Kognitivna sposobnost anamnesisa, odnosno pri-
se}anja jeste, prema Platonu, konstitutivna za funkcionisanje ljudske in-
teligencije, iz ~ega sledi – ako razmi{ljamo konsekventno – da ljude iz
zemlje ro|ene te{ko moèmo smatrati inteligentnim bi}ima, koja mogu
da artikuli{u i operi{u pojmovima vi{eg reda, te stoga o njihovim ko-
munikativno-filozofskim potencijalima Platon govori u formi dvostru-
kog kondicionala.17 Ovako opisana egzistencija pre je vegetativna, nego
{to bi se mogla smatrati inteligentnom, a kamoli refleksivnom ili kon-
templativnom.18
Zaboravljanje „zlatnih“ ljudi moèmo protuma~iti i kao zaboravlja-
nje onoga {to je bilo „pre“ njih kao pojedinaca, {to implicira da oni nisu
imali istoriju, budu}i da je kolektivno se}anje uslov za formiranje istorij-
ske svesti. Mo`da su i zato „zlatni“ ljudi sre}ni, jer su se oslobodili te-
{kog bremena se}anja, misli, svojih predaka i naroda, pa poput stoke,
kako bi Ni~e rekao, na ispa{i bezbri`no i sre}no uìvaju u sada{njosti.
Bilo kako bilo jedno vreme se smatra istorijskim ako postoji konti-
nuitet pam}enja onoga {to se u njemu dogodilo, kao i onoga {to ga po-
vezuje s drugim vremenima, a po{to u „zlatno“ Kronovo doba takvog
kontinuiteta nema, onda njega nikako ne moèmo okarakterisati kao
istorijsko doba. Time sam negativno odgovorila na pitanje postavljeno
16 Up. Platon, Menon, prev. i pri. F. Grgi}, Zagreb 1997, str. 160.
17 Up, Plt. 272c-e.
18 Up. S. Rosen, Plato’s Statesman. The web of Politics, New Haven and Lon-
don, 1995, p.56.

STUDIJE
na po~etku rada o tome da li je na{a epoha samo izokrenuti Kronov po- 371
redak. Naime, razlika izme|u Kronove i Zevsove epohe je velika, sko-
ro nepremostiva, jer je to razlika izme|u neistorijskog i istorijskog vre-
mena, izme|u jedva naziru}ih tragova o pro{losti i kontinuiranog
upam}ivanja doga|aja, koji ~ine na{u zajedni~ku sudbinu.
Zevsova epoha u Platonovom mitu ne nastupa njegovim prevratom
protiv oca, Krona, kao {to se pripoveda u nekim drugim verzijama mi-
ta o Kronu i Zevsu. Kraj Kronove vladavine nastupa kada do|e do
„najve}eg i najpotpunijeg preokreta od svih koji se odvijaju na nebu“19,
{to dovodi do destrukcije svega, pa i ìvih stvorenja, ali i do po~etka
novog, rotiraju}eg kretanja obrnutog u odnosu na prethodno kretanje.
Ovim svojim op{irnim i slikovitim opisom sveop{teg uni{tavanja – koji
ne}emo detaljnije pratiti – po Platon se smatra prete~om teorije o de-
struktivnom, kosmi~kom ~i{}enju.20
Ne ulaze}i u kosmolo{ki aspekt ovih destruktivnih procesa poku{a-
}u da protuma~im smisao po~etka istorijskih doga|aja ~iji su za~etnici
neki novi ljudi koji su se poput nas seksualno razmnoàvali, rasli, stari-
li i umirali. Bez pomo}i boànstava, pripoveda Platon, ljudi su ostavlje-
ni slabi i bespomo}ni da se svojim telima brane, ili da proizvode hranu
i oru|e, koja im se nije vi{e sama od sebe pruàla. Sem toga, oni su bili
pod stalnom pretnjom divljih i njima antagonisti~ki nastrojenih ìvoti-
nja, te su postajali njihov lak plen.21 Ipak, boànska briga i tu nije sa-
svim izostala, a ona se sastoji u tome {to su bogovi novim ljudima po-
darili ono {to im je omogu}ilo da preìve, Prometej vatru, a Hefest i
Atena razli~ita ume}a.22
Prvi put u istoriji filozofije na ovako pregnantan na~in u Platono-
vom mitu o Dràvniku opisan je ~ovek kao bi}e nedostatka, koji, budu-
}i da je biolo{ki slab, biva primoran da razvija inteligenciju i pravi oru-
|a i oru`ja kako bi se nahranio, za{titio i opstao, misao koja je inspiri-
sala antropologe vekovima, te je na svojevrsan na~in razvijena i elabori-
rana u radovima dvadesetovekovnog filozofa Arnolda Gelena.
Prema ovom Platonovom mitu ~ovek nije izba~en iz raja, jer ga je
kaznio Bog zbog svojih grehova kao u pri~i o postanju iz Biblije, nego
19 Up. Plt. 270b9-c1.

20 U literaturi postoji rasprava o tome da li se mit iz Dràvnika sastoji iz dve
ili tri faze, pri ~emu bi tre}a predstavljala period izme|u kraja Kronove i po~etka
Zevsove vladavine. S tim u vezi uporediti dobrim argumentima potkrepljen i akri-
bi~an tekst K. D`. Roua (Ch. J. Rowe), „Zwei oder drei Phase? Der Mythos im Po-
litkos), in: Platon als Mythologe. Neue Interpretationen zu den Mythen in Platons
Dialogen, S. 160–175.
21 Up. Plt. 274b–c4.
22 Up. Ibid. 274c5–d2.
372 je prestao da uìva boànsku milost, jer je to nu`na posledica, kako ka-
è stranac iz Dràvnika, kosmi~kog kretanja u drugom krugu. îni se
kao da je ~ovek bez krivice postao kriv za ovo {to sada jeste. Ukoliko
malo slobodnije protuma~imo ovu Platonovu misao, mogli bismo re}i
da Bog nije napustio ~oveka kako bi se ovaj vlastitom snagom formirao
i emancipovao od njega, nego od prirodnog sveta s kojim je „zlatni“
~ovek bio toliko srastao tako da je pitanje da li se od tog sveta uop{te i
razlikovao. Drugim re~ima, Bog je napustio ~oveka, kako bi ovog pri-
morao da sam sebe kreira kao bi}e sposobno da preìvi, i da prvo so-
bom zavlada, pa tek onda drugim ljudima.
ôvek Zevsove epohe je sasvim drugi ~ovek od „~oveka“ Krono-
vog carstva, te je, izme|u ostalog, i to jo{ jedan razlog u prilog tezi da
je ta epoha u diskontinuitetu s prethodnim predistorijskim dobom. Ali,
ne sasvim! Istorija nas u~i da nijedan diskontinuitet s prethodnim peri-
odom, ma koliko revolucionaran bio, ne predstavlja potpuno poni{ta-
vanje njega samog, nego novo vreme, koje ru{e}i staro, ~uva neke nje-
gove momente koji katkada izmi~u povr{nom i nedovoljno o{trom uvi-
du. Isto tako i Zevsovo doba sadrì ili bi pak trebalo da sadrì ne{to iz
prethodne Kronove epohe. A to je da bolji i mudriji treba da vladaju
nad onima koji to nisu, i da su{tinu na{e ljudske prirode ne ~ini njen ì-
votinjski momenat, ve} ono boànsko u nama, tako da, ukoliko zaista
ho}emo da budemo ljudi u pravom smislu te re~i, treba da svesno do-
nesemo odluku da to bolje, mudrije i boànsko vlada kako u nama tako
i nad nama.
Irina Dereti}
Discontinuity with the golden age as the beginning of the Historic
and Political Time: Plato’ Myth in the Politicus (268d-274d)
Abstract: In this paper the author deals with Plato’s myth in the Politicus, at-
tempting to demonstrate that the difference between Cronus’ and Zeus’ age
is even more substantial then it is commonly assumed. Her main claim is that
the time of Cronus is characterized by a total absence of politics and history,
which are constitutive for the forming of human beings of our Zeus’ epoch.
Additionally she argues that Plato’s description of the life of so called golden
human beings of Cronus’ time is highly critical and ironical. In doing so Pla-
to shows how contentious may be any glorification of the human natural,
pre-historic state.
Key words: Plato, the Politicus, myth, discontinuity, history, politics.
refleksije
o muzici
374
Br. 143–144, III–IV/2009
UDK: 78.036:111.852 375
ALEKS ROS
PLES ZEMLJE – POSVE]ENJE, FOLKLOR, LE JAZZ*
Dvadeset deveti maj 1913. godine bio je neobi~no topao dan za Pariz u
prole}e: temperatura je dostizala ne{to manje od trideset stepeni.1 Do
kasnog popodneva publika se sakupila ispred Teatra [anzelize, na Ave-
niji Montenj, gde je Ruski balet Serà Djagiljeva odràvao svoj prole}ni
gala. „Tamo su se, za iskusno oko, nalazili svi elementi skandala“, se}ao
se @an Kokto (Jean Cocteau), tada dvadesettrogodi{njak.2 „Otmena pu-
blika u dekolteima, ukra{ena biserima, s perjem na glavi, nojevim per-
jem; a, rame uz rame sa tim repovima i perjem, àketi, trake oko glave,
upadljive krpe toga soja esteta, koji nasumice progla{avaju novo da bi
iskazali mr`nju prema loàma (loges)... hiljadu nijansi snobizma, hiper-
snobizma, antisnobizma...“. Dobrostoje}i deo ovog dru{tva umorio se
od metodâ Djagiljeva. Uznemiruju}e glasine kruìle su o novom muzi~-
kom delu na programu – Posve}enju prole}a, mladog ruskog kompozi-
tora Igora Stravinskog – a tako|e i o odgovaraju}oj koreografiji Niìn-
skog. Pozori{te [anzelize, tada sasvim novo, izazvalo je i samo skandal.
Zbog ~eli~no-betonske spolja{njosti i rasporeda sedenja kao u amfitea-
tru, smatrali su ga isuvi{e strogim, isuvi{e germanskim. Jedan komenta-
tor uporedio ga je sa cepelinom usidrenim nasred ulice.3
Djagiljev je, u najavi za {tampu, obe}ao „novo uzbu|enje koje }e
bez sumnje podstaknuti usijanu raspravu“4. Nije lagao. Program je po-
* Alex Ross, Dance of the Earth: The Rite, the Folk, le Jazz u: The Rest is
Noise: Listening to the Twentieth Century, Farrar, Strauss and Giroux, New York,
2007, str.74–120.
1 Truman Campbell Bullard, „The First Performance of Igor Stravinsky’s Sac-
re du Printemps“, tom 1, doktorska disertacija, Eastman School of Music, 1971,

str. 136.
2 Jean Cocteau, Le Coq et l’Arlequin, u: Oeuvres complètes de Jean Cocteau,
tom 9, Marguerat, 1946-51, str. 46–47.

3 Thomas Forrest Kelly, First Nights: Five Musical Premieres, Yale UP, 2000,
str. 277.
4 Truman Campbell Bullard, op. cit., tom 3, str. 1.
376 ~eo bezopasno, obnovom baletske fantazije Silfide na [openove teme.

Posle pauze, sala se ponovo zamra~ila, a tonovi fagota, visoki, nalik
falsetu, isplovili su iz orkestra. Níti melodije uplitale su se kao rastinje
koje izbija iz zemlje – „sveta strava na podnevnom suncu“5, tako ih je
nazvao Stravinski, u opisu koji je {tampan toga jutra. Publika je slu{a-
la uvodni deo Posve}enja u relativnoj ti{ini, iako su sve ve}a gustina i
disonantnost muzike izazivali mrmljanja, prigu{en smeh, zvi`duke i
uzvike.6 Zatim, na po~etku drugog dela, igre devojaka pod nazivom
„Prizivanje prole}a“, stigao je ~etvorostruki {ok, u vidu harmonije, rit-
ma, slike i pokreta. Na po~etku ovog odseka, guda~i i horne izvode
{kripavi disonantni akord, sastavljen od trozvuka Fes-dura i malog
durskog ~etvorozvuka od es iznad njega. Udaljeni su za polustepen
(po{to je fes isto {to i e), i sudaraju se na svakom ~vori{tu. Ustaljeni
puls pokre}e ovaj akord, ali akcenti padaju raznoliko, ~as na jak, ~as
na slab taktov deo:
jedan dva tri ~etiri pet {est sedam osam
âk je i Djagiljev mal~ice uzdrhtao kada je prvi put za~uo ovu mu-
ziku. „Ho}e li ba{ dugo i}i ovako?“, upitao je. Stravinski je odgovorio,
„Do kraja, dragi moj“.7 Akord se ponavlja nekih dve stotine puta. U
me|uvremenu, koreografija Niìnskog odbacila je klasi~ne pokrete za-
rad izrazu koji je teìo anarhiji. Kao {to to istori~arka baleta Lin Gara-
fola (Lynn Garafola) kazuje, „Plesa~i su treperili, tresli se, drhtali, topo-
tali; skakali neuskla|eno i pomamno, kruìli scenom u neukrotivim ho-
rovodima“.8 Iza plesa~â nalazili su se paganski pejzaì, delo Nikolasa
Reriha (Nicolas Roerich) – brda i drve}e u ~udesno jarkim bojama, ob-
lici iz sna.
Hûk nezadovoljstva uzdigao se iz loà, gde su sedeli najimu}niji
gledaoci. Odmah zatim, estete sa balkona i mesta za stajanje odgovorili
su hu~anjem. Bilo je u tim postupcima odjeka klasne borbe. Ratoborni
kompozitor Floran [mit (Florent Schmitt) ~uo se kako uzvikuje ili:
„Za}utite, ku~ke iz sezjema!“, ili: „Dole sa bludnicama iz sezjema!“ –
5 Richard Taruskin, Stravinsky and the Russian Traditions: A Biography of the
Works Through „Mavra“, tom 2, University of California Press, 1996, str. 1000.
6Alfredo Casella, Music in My Time, prev. Spencer Norton, University of
Oklahoma Press, 1955, str. 108–9.

7 Iz intervjua sa ovim kompozitorom, uklju~enog u Sony Classical Igor Stra-
vinsky Edition vol. 4 (SM2K 46 294).

8 Lynn Garafola, Diaghilev’s Ballets Russes, Da Capo, 1998, str. 68.
REFLEKSIJE O MUZICI
provokaciju za velike dame iz {esnaestog arondismana.9 Pokroviteljka 377

knjièvnog salona, @an Milfeld (Jeanne Mühlfeld), da je ne bi nadmu-
drili, prasnula je u smeh pun prezrenja.10 Posle toga malo se toga ~ulo
od partiture. „ôvek bukvalno nije mogao, tokom celog trajanja izvo-
|enja, da slu{a zvuke muzike“, prise}ala se Gertruda [tajn (Gertrude
Stein), bez sumnje preteruju}i, radi boljeg efekta. „Pa`nju nam je stalno
prekidao ~ovek u loì do na{e, ma{u}i svojim {tapom, i kona~no, u ù-
stroj raspravi sa jednim entuzijastom u susednoj loì, {tap mu je ispao i
ulubio cilindar koji je neko stavio na glavu u znak protesta. Sve je bilo
neverovatno divlje“. 11
Ova scena je naizgled podsetila na [enbergov „skandal koncert“,
koji je zatresao Be~ u martu iste godine. Ali ludnica na Aveniji Montenj
bila je tipi~an pariski doga|aj, onakav kakav se de{avao jednom ili dva-
put godi{nje; orgazmi~ki Preludijum za „Popodne jednog fauna“ Niìn-
skog izazvao je sli~ne neprilike prethodne sezone. Ubrzo su pariski slu-
{aoci shvatili da im jezik Posve}enja nije tako nepoznat; vrveo je od
prostodu{nih melodija narodnih pesama, uobi~ajenih akorada u suprot-
stavljenim slojevima, sinkopiranjâ neodoljive snage. Za nekoliko dana,
konfuzija se pretvorila u zadovoljstvo, „ua“ u „bravo“. âk i na prvom
izvo|enju, Stravinski, Niìnski i plesa~i iza{li su da se poklone ~etiri ili
pet puta radi onog dela publike koji je aplaudirao.12 Naredna izvo|enja
bila su prepuna, i na svakome se protivljenje smanjivalo. Na drugom,
bilo je àmora samo u toku kasnijeg dela baleta; na tre}em, „snaàn
aplauz“ i malo protesta. Na koncertnom izvo|enju Posve}enja, godinu
dana kasnije, „odu{evljenje bez presedana“ i „groznica oboàvanja“
preplavili su publiku, a oboàvaoci su kasnije opkolili Stravinskog na
ulici, u meteù ushi}enja.
Posve}enje prole}a, ~iji se prvi deo zavr{ava stampedom za celo-
kupni orkestar, naslovljenim „Ples Zemlje“, najavio je jedan novi tip
popularne umetnosti – pri zemlji, a ipak sofisticirane, otmeno divlja~ne,
9 Igor Stravinsky i Robert Craft, Expositions and Developments, Doubleday,

1962, str. 164. Videti: Doris Monteux, It’s All in the Music, Ferrar, Straus and Gi-
roux, 1965, str. 90 radi: „A bas des grues du 16ème!“. Tako|e videti: Igor Stra-
vinsky, An Autobiography, Norton, 1962, str. 47.
10 Lynn Garafola, op. cit., str. 294.
11 Selected Writings of Gertrude Stein, prir. Carl Van Vechten, Vintage, 1972,
str.129. [tajnova kaè da je prisustvovala drugom izvo|enju, ali je verovatnije da

se njen opis odnosi na premijeru od 29. maja.
12 Truman Campbell Bullard, op. cit., tom 2, str. 31–32. Za kasnija izvo|enja
videti: Ibid., str. 91 i 107; Stephen Walsh, Stravinsky: A Creative Spring: Russia
and France, 1882–1934, Knopf, 1999, str. 232; i Richard Taruskin, op. cit., str.
1032.
378 prepleta stila i snage. To je bio ideal „druge avangarde“ u komponova-

nju klasi~ne muzike, postdebisijevsku te`nju da se umetnost istrgne iz
faustovskih „novih sfera“ i ubaci u fizi~ki svet. Tokom ve}eg dela de-
vetnaestog veka, muzika je bila teatar uma; sada bi kompozitori stvara-
li muziku tela. Melodije bi pratile obrasce govora; ritmovi bi odgovara-
li energiji plesa; muzi~ki oblici bili bi saètiji i jasniji; zvu~anja bi pose-
dovala grubost ìvota, onakvog kakav se odista ìvi.
Falanga evropskih kompozitora – Stravinski u Rusiji, Bela Bartok u
Ma|arskoj, Leo{ Jana~ek tamo gde }e nastati êska republika, Moris
Ravel u Francuskoj, Manuel de Falja u [paniji, da imenujemo neke od
vode}ih – posvetili su se narodnoj pesmi i drugim muzi~kim ostacima
predurbanog ìvota, poku{avaju}i da odbace ugla|enosti gradskog sta-
novnika. „Na{a slaba tela ne mogu se sakriti u ode}i“, kazuje tekst Bar-
tokove Cantata profana, basne o divljim de~acima koji se pretvaraju u
jelene. „Moramo se napojiti, ne iz va{ih srebrnih pehara, ve} iz hladnih
planinskih izvora“.13
Iznad svega, kompozitori iz romanskih i slovenskih nacija – Fran-
cuske, [panije, Italije, Rusije i iz zemalja Isto~ne Evrope – naprezali su
se da odbace nema~ki uticaj. Stotinu ili vi{e godina, majstori iz Austrije
i Nema~ke uterivali su muziku u udaljene oblasti harmonije i forme.
Njihovo napredovanje odvijalo se paralelno sa sazrevanjem nema~ke
dràve-nacije i njenim usponom kao svetske sile. Francusko-pruski rat
iz 1870–1871. godine podigao je uzbunu me|u ostalim evropskim na-
cijama oko toga da novo nema~ko carstvo namerava da bude vi{e od
velikog igra~a na me|unarodnoj sceni – da ima planove za supremaciju.
Tako su Debisi i Sati po~eli da traè izlaz iz glomazne tvr|ave betove-
novskog simfonizma i vagnerijanske opere.
Ali pravi prodor je stigao sa Prvim svetskim ratom. âk i pre nego
{to je okon~an, Sati i razni mladi Pariàni odrekli su se sve~ane ozbilj-
nosti fin-de-sièclea i usvojili melodije mjuzikla, regtajma i dèza; a ta-
ko|e su preuzeli i buka~ki duh dade, koji je tokom rata davao ìvot Ci-
rihu. Njihova sirovost je bila urbana, ne ruralna – frivolna sa militant-
nom o{trinom. Kasnije, tokom dvadesetih, kompozitori vezani za Pariz,
uklju~uju}i i Stravinskog, okrenuli su se predromanti~arskim formama;
pro{lost je sluìla kao druga vrsta folklora. Da li je uzor bila transilva-
nijska narodna melodija, hot jazz ili Pergolezijeve arije, tevtonizam je
bio zajedni~ki neprijatelj. Muzika je postala rat koji se nastavljao dru-
gim sredstvima.
13 Prema prevodu Tomasa Landa (Thomas Land), pridruènom snimku Pjera
Buleza Cantata profana (DG 435 863–862).

REFLEKSIJE O MUZICI
U potrazi za realnim: Jana~ek, Bartok, Ravel 379
Van Goga (Van Gogh), u njegovom vrtu u Arlu, proganjala je ideja o to-
me kako su ga konvencije slikanja spre~avale da uhvati stvarnost pred
sobom. Isprobao je apstrakciju, kako je pisao Emilu Bernaru (Émile
Bernard), ali je naleteo na zid. Sada se borio da grube ~injenice iz priro-
de stavi na platno, da dobro predstavi maslinovo drve}e, boje tla i ne-
ba. „Velika je stvar“, izjavio je, „crpeti novu snagu iz realnosti, bez ika-
kvog prethodnog plana ili pariske predrasude“.14 Ovo je bila su{tina na-
turalizma u umetnosti poznog devetnaestog i ranog dvadesetog veka.
Ispoljavao se u radovima tako raznovrsnim kao {to su bile Moneove
(Monet) transcendentne vizije èlezni~kih stanica i bâla sena, Sezanove
(Cézanne) izuzetno ìvopisne mrtve prirode, i Gogenove (Gauguin)
uzavrele vizije Tahitija. Tako|e je podsticao takve kulturne fenomene
poznog devetnaestog i ranog dvadesetog veka kao {to su Zolini (Zola)
romani o rudarima i prostitutkama, temeljni opisi ìvota seljaka Maksi-
ma Gorkog, i slobodno, antiformalno plesanje Isidore Dankan. U kome
god mediju to bilo, umetnici su radili na tome da odagnaju ve{tinu i
prenesu materijalnost stvarî.
[ta bi zna~ilo za muziku da izraàva ìvot „ba{ takav kakav jeste“15,
prema Van Gogovim re~ima? Kompozitori su vekovima razmi{ljali o
tom pitanju, a, u razli~itim prilikama i na razli~ite na~ine, utapali su
svoj rad u ritmove svakodnevnog ìvota. Filozof iz doba prosvetitelj-
stva Johan Gotfrid fon Herder (Johann Gottfried von Herder), predlo-
ìo je da kompozitori nalaze inspiraciju u Volkslieder, ili narodnim pe-
smama – izraz koji je on skovao. Nebrojeni kompozitori iz devetnae-
stog veka ugradili su teme nalik na narodne u simfonijske i operske for-
me. Ali oni su teìli da svoje melodije preuzimaju iz objavljenih zbirki,
provode}i ih pri tom kroz konvencije muzi~ke notacije – durske ili mol-
ske lestvice, pravilne taktne crte, strog ritam i ostalo. Pri kraju devetna-
estog veka, nau~nici iz jedne oblasti u nastajanju, etnomuzikologije, po-
~eli su da primenjuju preciznije, kvazinau~ne metode do{av{i do spo-
znaje da je zapadna notacija neprimerena tom zadatku. Debisi, prebira-
ju}i po zvucima razli~itih kultura koji su predstavljeni na Svetskoj izlo-
`bi u Parizu 1889. godine, primetio je kako je muzika upala me|u pu-
kotine zapadnog sistema notacije.
Prispe}e vo{tanog valjka fonografa zna~ilo je da istraìva~i nisu vi-
{e morali da se oslanjaju na papir kako bi sa~uvali pesme. Mogli su da
na~ine snimke muzike i prou~avaju je dok ne uvide kako funkcioni{e.
14 Herschel B. Chipp, Theories of Modern Art: A Source Book by Artists and
Critics, University of California Press, 1968, str. 44.

15 Ibid., str. 45.
380 Ta ma{ina je promenila na~in na koji su ljudi slu{ali narodnu muziku;

u~inila ih je svesnima dubokih kulturnih razlika. Naravno, ma{ina je
pomogla da se te razlike izbri{u, {ire}i pop muziku u ameri~kom stilu,
koja postaje globalna lingua franca.
Persi Grejndèr (Percy Grainger), pijanista i kompozitor, otpadnik,
ro|en u Australiji, bio je me|u prvima koji su primenili znanje sa ~aso-
va rukovanja fonografom. U leto 1906. godine, Grejndèr se zaputio
prema malim gradovima u engleskoj unutra{njosti, s jednim Edison-Bel
fonografom16, zabavljaju}i me{tane svojom nabusitom, neobi~nom li~-
no{}u. Kod ku}e je pu{tao svoje snimke iznova i iznova, usporavaju}i
ponavljanja kako bi uhvatio detalje. Obra}ao je pa`nju na netempero-
vane tonove – na promene intonaciji, reskost zvu~ne boje, ubrzavanje i
usporavanje pulsa. Zatim je poku{ao da ponovi tu slobodu u svojim
kompozicijama. Godine 1908. ~uo je jednog mornara iz Devona kako
peva mornarsku pesmu uz rad (sea shanty), „Shallow Brown“, i kasnije
na~inio od nje pesmu za sopran, hor i kamerni orkestar, jedinstvenog
sastava koji je uklju~ivao i gitare, ukulele i mandoline. Ansambl stvara
fantasti~ni simulakrum mora, upe~atljiv kao bilo koji odeljak Melvilo-
vog Mobija Dika. Tremola guda~a se uzburkavaju kao talasi, visoki dr-
veni duva~ki instrumenti kri~u kao galebovi, dublji instrumenti pruàju
nagove{taje uàsnih bi}a u dubinama. Glas plovi iznad svega toga, pre-
livaju}i se preko taktnih crta, kako bi potvrdio emociju: „Shallow
Brown, you’re going to leave me...“. Na svakom izvo|enju, Dòn Pering
(John Perring), ~ovek koga je Grejndèr izvorno snimio svojim cilin-
drom, ponovo peva svoju pesmu, a orkestar ~uva karakter (grain) glasa
tako, kako ma{ina nikada ne bi mogla.
Najbolji na~in da se usvoji jedna kultura jeste da se iz nje poti~e. Tri
velika „realista“ u muzici ranog dvadesetog veka – Jana~ek, Bartok i
Ravel – ro|eni su u selima ili udaljenim gradovima svojih zemalja, re-
dom: Hukvaldi u Moravskoj, Na|sentmiklo{ u Ma|arskoj i Sibur u ba-
skijskoj oblasti Francuske. Iako su se {kolovali u gradovima, i ostali
gradski stanovnici ve}im delom ìvota, ovi kompozitori se nikada nisu
oslobodili ose}anja da su do{li odnekle drugde.
Jana~ekov otac je sluìo kao kantor – u~itelj i horovo|a – u udalje-
nom zaseoku Hukvaldi. Kako Mirka Zemanova (Mirka Zemanová) pi-
{e u biografiji Jana~eka, te{ko da mu je bilo bolje nego seljanima koje je
podu~avao; porodica je ìvela u jednoj prostoriji u vla`noj, oronuloj
16 John Bird, Persy Grainger, Oxford UP, 1999, str. 121–122. Tako|e videti:
Gwilym Davies, „Persy Grainger’s Folk Music Research in Gloucestershire, Worce-
stershire, and Warwickshire, 1907–1909“, Folk Music Journal, 6:3, 1992, str.
339–358.
REFLEKSIJE O MUZICI
{koli.17 Kada mu je bila jedanaesta godina, Jana~ek je dobio stipendiju 381

da poha|a peva~ku {kolu u Brnu, a njegovi roditelji su to prihvatili, jer
nisu mogli da priu{te da hrane svu svoju decu. Oti{ao je da studira u
Prag, Lajpcig i Be~, nadokna|uju}i svoje skromno poreklo ùstrom rad-
nom etikom. Tokom osamdesetih godina devetnaestog veka osnovao je
orgulja{ku {kolu u Brnu, koja je kasnije postala Konzervatorijum u Br-
nu, i po~eo da uìva u lokalnom uspehu kao romanti~arsko-nacionalni
kompozitor.
Potom je, na povratku ku}i 1885. godine, Jana~ek ~uo uli~nu mu-
ziku svoga sela na potpuno nov na~in. U jednom kasnijem napisu, se-
}ao se: „Razmetljivi pokreti, lica lepljiva od znoja; vriska, dovikivanje,
èstina muzike violinistâ: bilo je to kao slika zalepljena za providnu, si-
vu pozadinu.“18 Kao Van Gog, slikao bi seljake onakvima kakvi su bili,
a ne u njihovom najboljem izdanju.
Kada je Jana~ek po~eo da sakuplja ~e{ke, moravske i slova~ke na-
rodne pesme, on ih nije slu{ao u potrazi za sirovim materijalom koji se
moè „oplemeniti“ unutar klasi~nih formi. Umesto toga, hteo je da
oplemeni sebe. Melodija, odlu~io je, treba da odgovara intonacijama i
ritmovima obi~nog govora, ponekad doslovno. Jana~ek je istraìvao u
kafeima i na drugim javnim mestima, transkribuju}i na notni papir raz-
govore koje je ~uo oko sebe. Na primer, kada student kaè: „Dobrý ve-
~er“, ili: „Dobro ve~e“, svome profesoru19, on koristi jedan silazan
obrazac, jedan visok ton pra}en jo{ trima, sa niòm intonacijom. Kada
isti student izgovori isti pozdrav lepoj sluàvci, poslednji ton je malo vi-
{i od ostalih, jer nagove{tava naizgled skrivenu familijarnost. Takve sit-
ne razlike, mislio je Jana~ek, mogle bi da podstaknu novi operski natu-
ralizam; mogle bi da pokaù „celokupno bi}e u jednom fotografskom
trenutku.“20
Najstariji od glavnih inovatora u muzici ranog dvadesetog veka, Ja-
na~ek, imao je gotovo pedeset godina kada je zavr{io svoje prvo remek-
delo, operu Jenufa, iz 1903. godine. Kao Peleas ili Saloma, napisani u
tom istom periodu, Jenufa je direktna muzi~ka postavka proznog tek-
sta. Melodije ne samo da podraàvaju uspon i pad konverzacijskog go-
vora ve} tako|e ilustruju karakteristike svakoga od likova u drami. Na
primer, postoji primetna muzi~ka distinkcija izme|u Jenufe, seoske de-
vojke ~iste i donekle budalaste nevinosti, koja dobija vanbra~no dete sa
17 Mirka Zemanová, Janá~ek: A Composer’s Life, Northeastern UP, 2002, str. 12.
18 Ibid., str. 60.
19 Leo{ Janá~ek, Letters and Reminiscences, prir. Bohumír [tedron, prev. Ge-
raldine Thomsen, Artia, 1955, str. 94–95.

20 Janá~ek and His World, prir. Michael Beckerman, Princeton UP, 2003, str.
246.
382 lokalnim razvratnikom, i Kostelni~ke (crkvenjakinje), njene pobo`ne

ma}ehe, koja kona~no ubija dete, u nastojanju da o~uva porodi~ni
ugled. U uvodnoj sceni drugog ~ina, Kostelni~ka peva u isprekidanim i
o{trim frazama, ponekad prave}i velike intervalske skokove, a ponekad
brbljaju}i na jednom tonu. Jenufine melodije, naprotiv, slede jednostav-
nije, lepr{avije konture. Iza individualnih karakterizacija nalaze se kru-
`ni obrasci koji imitiraju okretanje obli`njeg mlinskog to~ka, precizno
delovanje dru{tvenih pravila, ili `rvanj sudbine. Harmonije su ~esto uz-
nemiruju}e sjajno satkane od ble{tavog diskanta i tutnjaju}eg basa. Ko-
egzistencija ekspresivne slobode i strogosti notnog zapisa, u izvo|enju
sugeri{u seoski ìvot u svoj njegovoj sloènosti.
Jenufa deluje kao predodre|ena da se zavr{i u tragediji. Dete hero-
ine prona|eno je ispod leda u lokalnoj reci; seljani kre}u na nju u
osvetni~koj nameri. Tada Kostelni~ka priznaje da je ona izvr{ila delo, a
oni preusmeravaju svoj gnev. Jenufa je ostavljena sama sa svojim ro|a-
kom Lacom, koji ju je }ute}i voleo dok je ona i{la za ni{tavnim [tevom.
Jana~ek na trenutak zaustavlja vreme: orkestar uranja u osnovnom, ba-
zi~nom C-duru. Zatim, preko pulsiraju}ih akorada, nalik uzdasima, vi-
oline i sopran po~inju da ispévaju novu melodiju gravitiraju}i B-duru –
za zadrìcom sledi treperava figura, koja se kre}e kao ptica u letu, leb-
de}i, lepr{aju}i krilima, poniru}i i ponovo se uzdiù}i. To je momenat
kada rezignirana Jenufa iz ljubavi dopu{ta Laci da se udalji od rugobe
kojom je okruèna. Jo{ jedna tema se pojavljuje, kre}u}i se niz oktavu.
To Laca odgovara: „Podneo bih mnogo vi{e od ovoga za tebe. Od ka-
kvog je zna~aja svet, kada mi imamo jedno drugo?“. Njih dvoje razme-
njuju svoje melodije, njihove melodije se stapaju i opera se zavr{ava u
blje{tavoj tonalnosti.
Jana~ek, kao Maler, govorio je o slu{anju akorada iz prirode. Dok
je radio na svojoj kantati Amarus, zapisao je: „Bezbrojni tonovi zvone
mi u u{ima, u svakoj oktavi; imaju glasove poput malih, tihih zvona te-
legrafa.“21 Ovi prirodni zvuci povezani su sa sirovom emocionalno{}u
ove opere, s te{ko ste~enom ljubavlju mu{karca i ène, u osvit jednog
uàsnog zlo~ina. Nije ~udo {to je publika u Be~u i drugim evropskim
prestonicama bila ganuta Jenufom, onda kada je ona kona~no iza{la
van ê{ke, 1918 godine. Posle ratnih razaranja, Jana~ek je oslobodio
prasak nade.
Bartokov otac, kao i Jana~ekov, bio je u~itelj koji je radio sa seo-
skim stanovni{tvom, vode}i jednu poljoprivrednu {kolu, koja je teìla
uvo|enju modernih metoda poljoprivrednog uzgoja u ma|arska sela.
21 Leo{ Janá~ek, „How Ideas Come About“, u: Janá~ek’s Uncollected Essays
on Music, prir. i prev. Mirka Zemanová, Marion Boyars, 1989, str. 69.
REFLEKSIJE O MUZICI
Umro je mlad, a Bartokova majka je izdràvala porodicu drè}i ~asove 383

klavira u gradovima {irom Ma|arske. Stidljivo i bole{ljivo dete, Bela je
nalazio pribeì{te u muzici ~ak i pre nego {to je mogao da govori. Do
svoje ~etvrte godine, navodno, mogao je da svira ~etrdeset narodnih
pesama na klaviru, sluè}i se jednim prstom.22
Godine 1899, kao osamnaestogodi{njak, Bartok se preselio u Bu-
dimpe{tu da bi studirao na Kraljevskoj muzi~koj akademiji. Istakao se
prvo kao pijanista mo}ne tehnike i profinjenog izraza; njegove prve
kompozicije imitirale su Listove, Bramsove i [trausove, ~iji je @ivot ju-
naka transkribovao za klavir. Ali njegovi muzi~ki prioriteti izmenili su
se kada je pro~itao pri~e Maksima Gorkog, u kojima seljaci, dugo isme-
vani ili ulep{avani u literaturi, postaju ljudi od krvi i mesa.23 Sa jo{ jed-
nim darovitim mladim ma|arskim kompozitorom, Zoltanom Kodajem,
Bartok se upustio u stvaranje novog tipa muzi~kog realizma, zasnova-
nog na folkloru.
Isprva su dvojica mladih Ma|ara sledili utvr|enu formulu, saku-
pljaju}i narodne melodije i smi{ljaju}i prigodnu pratnju za njih, kao da
ih pripremaju za izlo`bu. Zatim, posle nekoliko istraìva~kih putovanja
u unutra{njost, Bartok je uvideo jaz izme|u onoga {to su gradski slu{a-
oci smatrali narodskim – kada neki profesionalni ciganski sastav svira
~arda{, na primer, – i onoga {to su seljaci zaista pevali i svirali. Odlu~io
je da mora da se udalji {to je mogu}e vi{e od onoga {to }e kasnije na-
zvati „destruktivnim urbanim uticajem“.24
U radu sa folklornim materijalom, Bartok je oti{ao dalje od Jana~e-
ka, koji je smatrao da su i gradska i seoska tradicija podjednako auten-
ti~ne. Bartokova filozofija imala je izvesne odlike fanatizma; kao {to na-
u~nica Dùli Braun (Julie Brown) zapaà, njegova dijagnoza kontamini-
raju}eg uticaja kosmopolitske kulture bila je samo korak ili dva od ne-
zdrave rasisti~ke teorije koje je bilo à la mode u Bajrojtu.25 Upravo je od-
luka da ne veè muzi~ke istine za jedno mesto spasla Bartoka od rasisti~-
kog zastranjivanja; jednako ih je ~uo u Ma|arskoj, Slova~koj, Rumuniji,
Bugarskoj, Srbiji, Hrvatskoj, Turskoj i u severnoj Africi. Obele`je auten-
22 Malcolm Gillies, Bartók Remembered, Faber, 1990, str. 6–7. Za ostale deta-
lje videti: Kenneth Chalmers, Béla Bartók, Phaidon, 1995; i Halsey Stevens, The
Life and Music of Béla Bartók, Clarendon, 1993.
23 Documenta Bartókiana, Akadémiai Kiadó, 1964–1981, tom 4, str. 38–40.
24 Béla Bartók, predgovor za Rumanian Folk Music, Martinus Nijhoff,
1967–1975, tom 1, str. 4–5.

25 Julie Brown, „Bartók, the Gypsies, and Hybridity in Music“, u: Western
Music and Its Others: Difference, Representation, and Appropriation in Music, prir.
Georgina Born i David Hesmondhalgh, University of California Press, 2000, str.
119–142.
384 ti~nosti nije bilo rasno ve} ekonomsko; obra}ao je pa`nju uglavnom na
ljude sa dru{tvene margine, na one koji su ìveli najteìm ìvotom.
Bartokov najupe~atljiviji susret sa narodom odigrao se 1907. godi-
ne, kada je oti{ao u isto~ne Karpate, u Transilvaniju, da sakuplja pesme
od seljaka koji su govorili ma|arski, iz sela Sekelj. Li~no uzbu|enje po-
dudarilo se sa neodlo`no{}u misije; kompozitor se zaljubio u devetnae-
stogodi{nju violinistkinju [tefi Gejer (Steffi Geyer), koju su njegova
udvaranja isprva zbunjivala, a potom i uznemiravala. Pisma koja je toga
leta pisao Gejerovoj, kao i njegove bri`ljive zabele{ke o transilvanijskim
pesmama, odaju utisak da se jedna du{a li{ena stega otvara prema hao-
su spolja{njeg sveta.
Kao i Grejndèr u Engleskoj, Bartok je sa sobom doneo jedan Ediso-
nov fonograf i pa`ljivo je slu{ao dok je ma{ina beleìla. Pratio je fleksi-
bilni tempo pevanih fraza, na~in na koji se ubrzavaju u ornamentalnim
pasaìma, a postepeno nestaju pri krajevima. Uvideo je da su fraze retko
simetri~ne, da se jedna ili dve metri~ke jedinice mogu dodati ili oduzeti.
Uìvao je u tonskim odstupanjima – ornamentalnim sen~enjima iznad ili
ispod datog tona – i u „netemperovanim“ tonovima, koji su ~inili sve
privla~nim i uzbudljivim. Razumevao je kako ukrasne figure mogu da
prerastu u nove teme, kako zajedni~ki ritam vezuje sasvim razli~ite te-
me, kako se pesme kre}u kru`no, umesto da idu od ta~ke A do ta~ke B.
Me|utim, tako|e je uvideo da folklorni izvo|a~i mogu da sviraju u ap-
solutno strogom tempu onda kada to prilika zahteva.26 Po~eo je da shva-
ta seosku muziku neku vrstu arhai~ne avangarde, kroz koju je mogao da
prkosi svakoj banalnosti i konvenciji.
Emotivno odbijanje moè da ima radikalizuju}i efekat, kako poka-
zuje [enbergova biografija iz 1907. i 1908. godine. Bartok se, ~eznu}i
za nedostupnom [tefi, udaljio od romanti~arske tonalnosti tokom tih
istih godina. Violinski koncert br. 1, njegovo glavno delo toga perioda,
pokazuje da je i dalje pod velikim uticajem estetike Riharda [trausa, s
temom od pet tonova na po~etku kompozicije, koja predstavlja njegovu
voljenu. Predvideo je, ali nije komponovao, tre}i stav, koji bi pokazao
„mrsku“ stranu nesre}ne devojke.27 Ne{to od te negativne energije pre-
liva se u êtrnaest bagatela za klavir, napisanih u prole}e 1908. godine.
Pojavljuje se svojevrsna zamene za predmet ljubavi: na mestu [tefinog
lajtmotiva sada se nalazi istro{ena krhotina folklorne melodije, koja po-
kazuje uticaj transilvanijskoga putovanja i drugih terenskih istraìvanja.
@ena postaje Narod.
26 Videti: „Béla Bartók Replies to Persy Grainger“ (1934), u: Béla Bartók Es-
says, prir. Benjamin Suchoff, Bison Books, 1992, str. 224.

27 Günter Weiss-Aigner, „The ’Lost’ Violin Concerto“, u: The Bartók Compa-
nion, prir. Malcolm Gillies, Amadeus, 1993, str. 469.

REFLEKSIJE O MUZICI
Prva Bagatela po~inje radikalnim harmonskim rascepom: desna ru- 385

ka svira pribli`no u cis-molu, dok leva svira u ne~emu nalik na c tona-
litetu (u frigijskom modusu). Ovo je „politonalnost“ ili „polimodal-
nost“, jukstapozicioniranje dveju ili vi{e tonskih oblasti, a igra}e zna-
~ajnu ulogu u muzici s po~etka i sredinom dvadesetog veka. Bartok je
verovatno izveo ovu praksu od [trausa i Debisija, a tako|e je voleo da
je pripisuje folklornim izvo|a~ima, koji su povremeno slobodno lutali
u odnosu na harmonsku pratnju.
Bagatele, zajedno s narednim delima kao {to su Dve elegije, Allegro
barbaro, Prvi guda~ki kvartet i opera Zamak Plavobradog, pribliàvaju se
atonalnosti. êsto koriste [enbergov opori za{titni akord, sastavljen od
dve kvarte odvojene tritonusom. Ali Bartokovo odu{evljenje folklornim
melodijama spre~ilo ga je da zakora~i u atonalnost. Kao {to muzikolo-
{kinja Judit Fri|e{i (Judit Frigyesi) prime}uje, ma|arski modernisti nisu
bili skloni uni{tavala~kom besu be~kog tipa; umesto toga, tragali su za
vi{im jedinstvima, za transcendentnim pomirenjima. Filozof i kriti~ar
\er| Luka~ (Georg Lukács) izrekao je na slede}i na~in: „Su{tina umet-
nosti je forma: poraziti opozicije, osvojiti suprotstavljene snage, ostvari-
ti usagla{enost iz svake centrifugalne sile, iz svih stvari koje su bile dubo-
ko i ve~ito tu|e jedna drugoj pre ove forme i izvan nje. Stvaranje forme
je kona~ni sud nad stvarima, stra{ni sud koji iskupljuje sve {to je moglo
da se iskupi, koji prinu|uje na spasenje sve stvari boànskom silom.“28
Bartok je, sli~no, govorio o „najvi{im emocijama“, o jednoj „velikoj re-
alnosti“. Umetnik u svojoj usamljenosti ne mora da izazove antagonizam
nalik onom be~ke {kole ili skandal; umesto toga, pi{e Fri|e{i, on moè
da zastupa ~ove~anstvo, postaju}i „metafora za celovitost“.
Bartokova potraga vodila ga je dalje. Po~etkom juna 1913, godine,
ukrcao se na parobrod u Marselju, i krenuo put Alìra. Njegovo krajnje
odredi{te bila je Biskra, na severnoj ivici Sahare, gde je, sedam godina
ranije, Anri Matis prona{ao inspiraciju za svoj sirovi, senzualni Plavi
akt. Put je trajao samo dve nedelje: kompozitor se razboleo, dobio je
groznicu i morao je da se vrati u grad Alìr. Nadao se povratku nared-
nog leta, i prou~avao je reìme ishrane koje bi mu omogu}ili da ostane
zdrav. Ali po~etak Prvog svetskog rata zaustavio je njegove planove.
Njegove snimke severnoafri~ke muzike na vo{tanim valjcima ~uvao je
kao dragocenost i oni su doveli do etnomuzikolo{kog eseja koji je ozna-
~io prekretnicu. Oni su tako|e ponudili nove kompozicione ideje, po-
sebno u oblasti ritma. Bartok je pisao iz Alìra: „Arapi prate gotovo sve
svoje pesme na udara~kim instrumentima; ponekad u veoma kompliko-
vanom ritmu (uglavnom se u okviru istih taktnih podela javljaju razli~iti
28 Judit Frigyesi, Béla Bartók and Turn-of-the-Century Budapest, University of
California Press, 1998, str. 163–164. Za naredne citate videti strane 148, 121 i 204.
386 akcenti, {to ostvaruje razli~ite ritmi~ke obrasce)“.29 Ovo bi moglo da

posluì kao opis „Prizivanja prole}a“ u Stravinskovom Posve}enju, ~ija
se prva postavka jo{ uvek izvodila za prevrtljivu parisku publiku onda
kada se Bartok zaputio u Afriku.
Moris Ravel je poseban slu~aj me|u „realistima“ s kraja XIX veka.
Bio je i gradski ~ovek i gra|anski ugla|en, nesklon da luta po planin-
skim krajevima, s Edisonovim fonografom na le|ima. Ipak, u toku svo-
je kratke i blistave karijere, koristio je prili~no veliku i raznovrsnu bi-
blioteku folklornih materijala: {panskog, baskijskog, korzikanskog, gr~-
kog, jevrejskog, javanskog i japanskog.30 On je tako|e slu{ao fonograf-
ske zapise, osetljiv na mikroskopske detalje fraziranja, teksture i pulsa.
Kao gospodin dokoni {eta~ (flaneur), neobi~ne empatije, Ravel je mo-
gao da provede vreme me|u obi~nim svetom, a zatim da rekonstrui{e
to iskustvo u privatnosti svoga potkrovlja.
Obi~no smatran najfrancuskijim me|u kompozitorima, Ravel je za-
pravo bio neka vrsta kulturnog me{anca, pola Baskijac–pola [vajcarac.
Iako je stigao u Pariz kada je imao ~etiri meseca, njegovo baskijsko po-
reklo odlu~uju}e je uticalo na njegovu imaginaciju, a veza je o~uvana
preko pesama koje mu je pevala majka. Manuel de Falja je ocenio Ra-
velova dela sa {panskim temama kao „suptilno autenti~na“31, {to je do-
bar opis muzike ovoga kompozitora u op{te. Ravelov otac je bio {vaj-
carski inènjer koji je, iako to nije op{tepoznato, pomogao da se utre
put, automobilu; Ravelov prototip automobila na gas nestao je u ne-
ma~kom bombardovanju Pariza u Francusko-pruskom ratu. Na izve-
stan na~in Ravelova muzika pomirila je razlike izme|u svetova njego-
vih roditelja – maj~inih se}anja na narodsku pro{lost, o~evih snova o
mehanizovanoj budu}nosti.
U nizu klavirskih dela u prvoj deceniji novoga veka, Ravel je izveo
neku vrstu pli{ane revolucije, obnavljaju}i jezik muzike bez reme}enja
glavnih konvencija. U Igri vode, melodija i pratnja se dematerijalizuju u
pr{tave, nepostojane linije, podraàvaju}i kretanje vode u fontani. U
„Dolini zvonâ“, iz ciklusa Ogledala, nova notacija upotrebljena je kako
bi poja~avao utisak o zvonima koja odzvanjaju u prostoru: muzika je
ra{irena na tri, a ne na dva notna sistema, tako da se svaka linija kre}e
u zasebnom tempu. U komadu „Ve{ala“, iz Gaspara no}i, avetinjske fi-
gure se uzdiù i spu{taju oko kontinuirane zvonjave tona B – struktura
29 Béla Bartók Letters, prir. János Demény, prev. Péter Balabán i István Farkas,
St. Martin’s, 1971, str. 122.

30 Videti Robert Orledge, „Evocations of Exoticism“, u: The Cambridge Com-
panion to Ravel, prir. Deborah Mawer, Cambridge UP, 2000, str. 30–31.
31 Gerald Larner, Maurice Ravel, Phaidon, 1996, str. 12.
REFLEKSIJE O MUZICI
koja je po sebi bila nova vrsta muzi~kog narativa, onoga protominima- 387
listi~ke repetitivnosti. De Falja, u svojim napisima o flamenku32, isti~e
da melodije tipa „duboke pesme“ (cante jondo) ~esto kruè oko jednog
opsesivno ponavljanog tona, a komadi kao „Ve{ala“ mogu da aludiraju
na poznati andaluzijski ples, mada obrazac od jednog tona moè isto ta-
ko da pristiè i iz gregorijanike. Nekoliko godina kasnije u svom uzor-
nom delu iz 1928. godine, Boleru, Ravel }e estetiku repeticije dovesti
do vrhunca: petnaest minuta orkestar neumorno ponavlja jednu temu u
C tonalitetu.
Ravel je svoje {pansko-baskijsko poreklo ponosno istakao u orke-
starskoj sviti [panska rapsodija, prvi put predstavljenoj 1908. godine.
Rapsodija priziva eksplozivne boje slika fovista, posebno ranih radova
Matisa. Ponovo, harmonsko kretanje zamrzava se na stati~nim zvu~a-
njima; narativ pokre}u transformacije teksture i ritma. Na vrhuncu
„Ferija“, festivalskog finala Rapsodije, Ravel stvara dinami~an efekat
ritmi~kog naslojavanja, istovremeno izlaè pet razli~itih pulsacija: dva
prema tri prema ~etiri prema {est prema dvanaest.
U pretposlednjem taktu, usred naleta zvuka u celom orkestru,
tromboni stvaraju jednu praskavu sirovu buku – slajd glisando, postup-
no spu{tanje s jednog tona na drugi. Ovaj efekat je prvi popularizovao
Artur Prajor (Arthur Pryor), slajd trombonista u orkestru Dòna Filipa
Suze (John Philip Sousa), koji je nastupao u numerama poput „Coon
Band Contest“ (1900) i „Trombone Sneeze“ (1902). Kako biva, orke-
star Suze putovao je svuda po Evropi tokom 1900. i 1901. godine, ma-
lo pre nego {to su se glisando efekti po~eli da koriste u kompozicijama
klasi~ne muzike. [enberg i njegov {urak Zemlinski bili su prvi koji su
uneli prava trombonska glisanda u orkestarska dela, u svojim simfonij-
skim poemama Peleas i Melisanda i Sirena, iz 1902. i 1903. godine.
U [enbergovih Pet komada za orkestar glisando je ekspresionisti~ki
jecaj, zvuk koji stiè s onu stranu. Ravel uspeva da zadovolji obe kraj-
nosti; njegov glisando u [panskoj rapsodiji ima bujnost dèza koji pri-
stiè, ali skriva i jednu opasnu, opojnu energiju, kao da }e se na orke-
star sru~iti udarac stranih hordi.
Stravinski i Posve}enje prole}a

U leto 1891. godine francuski brodovi uplovili su u rusku mornari~ku
bazu u Kron{tatu, gde su ih do~ekali po~asni plotuni, a ne neprijatelj-
ska vatra. Car Aleksandar III, ~iji je deda-stric suprotstavio Napoleono-
32 Kako je navedeno u: Federico García Lorca, „Deep Song“, u: Deep Song
and Other Prose, prev. Christopher Maurer, New Directions, 1975, str. 26.
388 voj invaziji, zdravicom i „Marseljezom“ pozdravio je francuske morna-

re. Ovo su bili prvi javni znaci tajne vojne konvencije izme|u Francuske
i Rusije, koja je ratifikovana naredne godine. Pakt je dràn u tajnosti,
ali su se prijateljski gestovi izme|u dveju zemalja razmenjivali pred o~i-
ma javnosti. Kada je Djagiljev po~eo da izvodi koncerte ruske muzike,
1907. godine, njegove predstave bile su poluzvani~ni doga|aji, zajam-
~eni novcem dinastije Romanov.33 Do 1909. godine, odnos Djagiljeva
sa carskim krugom se pogor{ao, ali je do tada ova pariska operacija –
sada pro{irena tako da uklju~i i balet – osvojila odu{evljene poklonike
u Francuskoj. No}no poha|anje Ruskog baleta zamenilo je hodo~a{}a u
Bajrojt, kao obavezna moda me|u francuskom aristokratijom i visokom
buròazijom.
Onda kada su francuski brodovi prispeli u Kron{tat, jedan nema~ki
posmatra~ je skepti~no zapisao da }e civilizovani Francuzi na}i „malo
podudarnosti sa varvarskom Rusijom“.34 U stvari, naklonost je ve} po-
stojala, a kompozitori su igrali ulogu u njenom razvijanju. Debisi je po-
setio Rusiju ve} 1881. godine, kako bi podu~avao decu ruske pokrovi-
teljke muzike Nade`de fon Mek. Mogu}e je da se na tom putovanju pr-
vi put susreo sa celostepenom lestvicom, posredstvom delâ Mihaila
Glinke. Osam godina docnije, na koncertu na pariskoj Svetskoj izlo`bi,
Debisija je op~inio Rimski-Korsakov, koji je radio u jo{ jednom novom
modusu, u osmotonskoj lestvici sastavljenoj od sleda polustepena i ce-
lih stepena. Vokalne linije nalik na govor u Borisu Godunovu Musorg-
skog uticale su na muzi~ko oblikovanje teksta u Peleasu. U prvoj dece-
niji novoga veka, najnovija francuska dela po~ela su da putuju na istok.
Ravelova [panska rapsodija, koja se oslanjala na [panski kapri~o Rim-
skog-Korsakova, postala je predmet oboàvanja me|u u~enicima stari-
jeg kompozitora, od kojih je jedan bio mladi Stravinski. Zatim je Stra-
vinski oti{ao na zapad sa svojom @ar-pticom, Petru{kom i Posve}enjem,
a Rusi su jo{ jednom oma|ijali Francuze.
Tokom kasnijih godina, Stravinski je sebe rado opisivao kao moder-
nistu bez korena, trgovca apstrakcijama, a donekle se trudio da skrije
svoj raniji entuzijazam za narodnu muziku. Kako Ri~ard Taraskin (Ric-
hard Taruskin) pokazuje, u svojoj obimnoj i izvanrednoj knjizi Stravinski
i ruske tradicije35, kompozitor je namerno prikrivao podatke – „lagao“
nije prejaka re~ – o izvornoj gra|i Posve}enja, tvrde}i da se u baletu na-
lazi samo jedna narodna pesma. Na isti na~in, rugao se Bartokovoj „na-
33 Lynn Garafola, op. cit., str. 167–173.

34 „Busy Kaiser Wilhelm“, New York Times, 26. jul 1891.
35 Richard Taruskin, Stravinsky and the Russian Traditions, University of Cali-
fornia Press, 2006.

REFLEKSIJE O MUZICI
klonosti prema rodnom folkloru“.36 U stvari, mladi Stravinski je zara- 389

njao u ruski materijal, teè}i da postane steci{te primitivnih energija.
Jednom prilikom je svoju zemlju opisao kao silu „divnog, zdravog var-
varstva, punog semena koje }e oploditi svetsku misao“.37
Jajolike glave, buljavih o~iju i velikih usta, Stravinski je imao pomalo
insektoidnu pojavu. Pona{anje mu je bilo elegantno, ode}a besprekorna,
{ale ubita~ne. Na svaki na~in, personifikovao je Remboovu izreku: „Il fa-
ut être absolument moderne“.* Ako je bilo ne~ega od dendija ili estete
kod Stravinskog, uìvo on nije delovao izve{ta~eno. Um mu je bio u savr-
{enom skladu sa telom, koje je odràvao u odli~noj gimnasti~koj formi.
Njegov prijatelj i kolega kompozitor, Nikola Nabokov (Nicolas Nabo-
kov), jednom je zapisao: „Njegova muzika odraàva njegov naro~ito ela-
sti~an hod, sinkopirano klimanje glavom i sleganje ramenima, i one nagle
pauze usred razgovora kada se, kao plesa~, iznenada zamrzne u pozi po-
put baletske i naglasi svoj argument {irokim i sarkasti~nim kezom“.38
Stravinski je ro|en 1882. godine. Njegovi preci bili su aristokrate
zemljoposednici, pripadnici stare poljske i ruske vladaju}e klase, koja je
kontrolisala dobar deo zapadne Rusije. Mladi Igor je proveo mnoga le-
ta na ujakovom prostranom imanju u Ustilugu, blizu dana{nje poljsko-
ukrajinske granice. Tu bi slu{ao narodne pesme i igre iz tog kraja, koje
su donekle podse}ale na muziku koja je privukla Bartoka i Jana~eka.
Ustilug leì na oko trista kilometara od Jana~ekovog rodnog mesta Hu-
kvaldi, i ne mnogo dalje od Karpatskih planina, gde je Bartok doìveo
svoje otkrovenje folklorne muzike. Ali senzibilitet Stravinskog bio je
podjednako formiran i sofisticiranom atmosferom Petrograda, koji je,
na prelasku vekova, doìvljavao svoje „srebrno doba“, pri ~emu je nje-
gova umetni~ka produkcija konkurisala onoj fin-de-sièclea Be~a i Pariza
po sjajnosti povr{ine i intenzitetu ose}anja.
Otac Stravinskog, Fjodor, bio je zapaèni bas-bariton u carskom
teatru Marijinski. Njihov dom je bio udoban, iako je Fjodorova hlad-
na, stroga li~nost bacala na njega senku. Igor se pribliìo bratu Guriju,
koji mu je pruào onu meru emotivne topline, koja je ina~e nedostaja-
la u doma}instvu. Iako je Igor veoma rano po~eo da ~ita partiture i
improvizuje na klaviru, kasno je po~eo da komponuje, a ispoljio je
istinsku ambiciju tek 1902. godine, posle o~eve smrti. Po~ev od te go-
dine, uzimao je ~asove kod Rimskog-Korsakova, a njegove studentske
36 Igor Stravinsky i Robert Craft, Conversations with Igor Stravinsky, Double-

day, 1959, str. 82.
37 Romain Rolland, Journal des années de guerre, 1914–1918, Michel, 1952,
str. 59.
* „ôvek mora biti apsolutno moderan.“ – Prim. prev.
38 Nicolas Nabokov, Old Friends and New Music, Little, Brown, 1951, str. 210.
390 ve`be bile su uglavnom blede i podraàvala~ke. Prve iskre genijalnosti

stigle su tek 1907. i 1908. godine, u uzornim kratkim orkestarskim
komadima Fantasti~ni skerco i Vatromet, od kojih su oba spajala fran-
cuske i ruske zvuke. Ova dela privukla su pa`nju Djagiljeva, impresari-
ja Ruskog baleta, koji je tragao za talentovanim mladim kompozitori-
ma. U sezoni 1910. godine, Djagiljev je nameravao da zadivi svoju pa-
risku publiku jednom multimedijalnom fantazijom s temom narodne
legende o àr-ptici, i kada ga je jo{ nekoliko slavnih imena odbilo, pre-
uzeo je rizik sa po~etnikom.
@ar-ptica je bila magi~na me{avina: rusko muzi~ko ~arobnja{tvo,
prekriveno francuskim efektima, oìvljeno iks-faktorom dara Stravin-
skog. Partitura vrvi od upu}ivanja na dela Rimskog-Korsakova, a
umnogome se oslanja na u~iteljevu stepen-polustepen skalu. Ali Stra-
vinski ostavlja svoj pe~at u sferi ritma. U „Demonskoj igri“, na vrhuncu
dela, u kojem se podanici zlog Ka{~eja na|u pod ~inima àr-ptice, prvi
put se pojavljuju prodorni akcenti Stravinskog. Timpani grade postoja-
ni ostinato brzog pulsa. Fagoti, horne i tuba izvode jednu skakutavu te-
mu, u kojoj akcenti padaju izme|u jedinica metri~kog pulsa u taktu. Ta-
da, na kraju fraze, akcenat se menja, i pada na dobe: uho je navedeno
da pomisli da su akcenti izme|u dobi u stvari regularna pulsacija, a da
je osnovna metri~ka pulsacija – sinkopiranje. Trostruki forte celog orke-
stra nalik na udar bi~a razre{ava ovu situaciju.. Ovakva sinkopiranja ni-
su bila retkost u muzici devetnaestog veka, a Stravinski je mogao ~uti
ne{to nalik na njih u ruskim seoskim igrama. Ali u njima tako|e odzva-
njaju neka od Ravelovih omiljenih sredstava, a poslednjih nekoliko tak-
tova „Demonske igre“ u osnovi su preuzeti iz [panske rapsodije.
Preko no}i, pod pokroviteljstvom Djagiljeva, nepoznati kompozi-
tor postao je fenomen. U danima uo~i premijere @ar-ptice, Stravinski je
susreo Prusta, @ida, Sen-Dòn Persa, Pola Klodela, Saru Bernar i sve
zna~ajne kompozitore. „Ovo ide dalje od Rimskog-Korsakova“, napi-
sao je Ravel jednom kolegi posle slu{anja @ar-ptice. „Do|i brzo“.39
Ohrabren pariskom atmosferom i svojim impresivnim novim oboàva-
ocima, Stravinski je po~eo da radi na drugom baletu, Petru{ki, pri~i o
oìvljenom lutku, koji nastupa na ruskom seoskom va{aru. Neobi~ne
zamisli pojavljivale su se u njegovim razgovorima s intelektualcima iz
Ruskog baleta. Koreograf Mi{el Fokin govorio je o sceni ispunjenoj pri-
rodnim, te~nim pokretima, antitezi akademskom baletu. Stravinski je
odgovorio partiturom ushi}uju}e neposrednosti: fraze se pojavljuju ni-
otkuda, prelamaju se u vazduhu, naglo se zaustavljaju, postepeno odu-
miru u malaksalom drhtaju. Scenograf Aleksandar Benua zamolio ga je
39 Jann Pasler, „Stravinsky and the Apaches“, Musical Times 123, jun 1982,
str. 404.
REFLEKSIJE O MUZICI
da napi{e jednu „simfoniju ulice“, jedan „kontrapunkt od dvadeset te- 391

ma“, ispunjen karuselima, kon~ertinama*, praporcima i popularnim
melodijama.40 Stravinski je odgovorio periodi~nim eksplozijama diso-
nanci i ritmi~kim usloàvanjem, {to opona{a energiju moderne urbane
gomile.
Sofisticirani mladi Pariàni, za koje je Debisijeva muzika uvek bila
isuvi{e mutno misti~na, obradovali su se. Bilo je kao da su sva svetla
uklju~ena u jednoj vagnerovskoj sobi. @ak Rivijer (Jacques Rivière),
uticajni urednik Nove francuske revije (Nouvelle Revue Française), na-
pisao je o Petru{ki: „On potiskuje, on poja{njava, on poga|a samo dej-
stvene i jezgrovite tonove“.41 Kompozitor je uspeo da izvede Vagnerovu
„sintezu umetnostî“ bez pribegavanja vagnerijanskoj maniji veli~ine.
Stravinski se nikada ne bi mogao opisati kao skroman ~ovek, a ipak bi-
lo je ne~ega nesebi~nog u na~inu na koji je sebe pretvorio u jednog sa-
radnika me|u saradnicima, razmenjuju}i zamisli sa Fokinom, Benu? i
Djagiljevim, prilago|avaju}i svoju muziku njihovim potrebama. Nije to
bio mudrac sa planine, ve} svetski ~ovek s kojim su pisci, plesa~i i slika-
ri mogli da uspostave kontakt. Ezra Paund jednom je rekao: „Stravinski
je jedini ìvi muzi~ar od koga mogu da u~im sopstveni posao“.42
Jedne no}i 1910. godine, Stravinski je sanjao mladu devojku kako
se plesom iznuruje do smrti, i ubrzo potom po~eo je da smi{lja Vesnà
svja{~enaja, ili Sveto prole}e. (Standardni zapadni nazivi ovoga baleta,
Le Sacre du printemps i The Rite of Spring, izostavljaju element „sveti“,
pagansko oboàvanje.) Taraskinov Stravinski i ruske tradicije sadrì naj-
potpuniji opis nastanka baleta. Za pomo} u razradi scenarija, Stravinski
se obratio Rerihu, slikaru i slovenskom guruu, koji je sastavio jedan niz
istorijski vernih prole}nih rituala. Stravinski se udubio u folklorne izvo-
re43, inspiri{u}i se jednom knjigom litvanskih svadbenih pesama, fol-
klornim aran`manima Rimskog-Korsakova i sopstvenim se}anjima na
seoske peva~e i profesionalne izvo|a~e balada iz Ustiluga, gde je 1908.
godine izgradio sopstveni letnjikovac. Mogu}e je da je tako|e imao
uvida u besprekorno pripremljene narodne zbirke Jevgenija Linjova,
notografisanih uz pomo} fonografa. Stravinski te{ko da je mogao da
* Starija vrsta harmonike. – Prim. prev.

40 Richard Taruskin, op. cit., tom 1, str. 672 i 682.
41 Jacques Rivière, „Petrouchka“, Nouvelle Revue Française 33, 1911, str. 377.
42 Ezra Pound, „Tibor Serly, Composer“, navedeno u: György Novàk,“ ’I am
a Vi====olerplayer’ (sic): Pound and Serly in the Early 1930s“, Americana 2:1,
www.arts.u-szeged.hu/american/americana/volIIno1/novak.htm (pristupljeno 20.
jula 2006).
43 Richard Taruskin, op. cit., tom 1, str. 891–923.
392 parira Bartoku po temeljitosti u svojim istraìvanjima, ali je pa`ljivo

razmi{ljao o tome koja bi pesma najbolje odgovarala, daju}i prednost
geografskim oblastima u kojima je paganizam opstao najduè i isti~u}i
pesme s temom prole}a.
Po{to je sakupio svoje narodne melodije, Stravinski je nastavio da
ih rastavlja na motivske ~estice, da ih gomila u slojeve, i da ih ponovo
okuplja u kubisti~ke kolaè i montaè. Kao u Bartokovim bagatelama,
folklorni materijal ulazi u genetski kôd muzike, upravljaju}i svim
aspektima tog organizma. Bartok je bio slu{alac koji nije imao te{ko}a
da razazna {ta je Stravinski nameravao. U predavanju na Harvardu iz
1943. godine, nazvao je Posve}enje „jednom vrstom apoteoze ruske se-
oske muzike“ i objasnio kako je njegova revolucionarna konstrukcija
bila povezana s izvornim materijalom: „âk i poreklo rastresite, krte i
}udljive muzi~ke strukture, podràne ostinatima, koja je tako razli~ita
od bilo kog strukturalnog postupka iz pro{losti, moè se prona}i u ru-
skim seoskim motivima kratkog trajanja“.44
Jednom zvu~nom frazom, Taraskin naziva Posve}enje „velikom fu-
zijom“ nacionalnog i modernog zvuka.45 Njegove narodske i avangard-
ne crte podupiru jedna drugu. Pogledajte taj perkusivni, o{tri akord u
„Prizivanju prole}a“, taj koji spaja durski trozvuk sa susednim domi-
nantnim septakordom. On nije bez prethodnika: ne{to sli~no njemu
pojavljuje se u Salomi, uz stih: „Ti zaista jesi dete svoje majke“.46 Ali
svrha ovog postupka nije da nadma{i Nemce u trci za totalnom diso-
nancom. Umesto toga, on isti~e odnose izme|u jednostavnih narodskih
obrazaca koji ga okruùju. Neposredno pre nego {to akordi otpo~nu
svoj te{ki hod, violine izvode jednu malu figuru koja odgoneta deo onaj
deo harmonije koji zahvata Es dur. Drveni duva~ki instrumenti preuzi-
maju tu figuru malo kasnije. Posle nekoliko takvih oscilacija, uho lako
moè da razabere tonalne komponente unutar svake disonance.
Ako su drugi kompozitori oti{li dalje u revolucionarnom unapre|i-
vanju harmonije, nijedan nije parirao Stravinskom na podru~ju ritma.
Akcenti izvan taktovih dobi pojavili su se u @ar-ptici i u Petru{ki, mada
su tamo sinkopiranja obi~no pratila jedan utvr|en obrazac. U „Prorica-
nju prole}a“ nema na~ina da se predvidi gde }e pasti naredni akcenti.
Kako je kompozitor-kriti~ar Virdìl Tomson (Virgil Thomson) jednom
objasnio, telo teì da se kre}e gore i dole u sinkopiranoj ili poliritmi~-
noj muzici, jer ho}e da naglasi glavni otkucaj, koji akcenti u odstupanju
prete da uni{te. „Jedan nemi akcenat je najja~i od svih akcenata“, napi-
44 Béla Bartók Essays, str. 360.

45 Richard Taruskin, op. cit., str. 965.
46 Videti akord sastavljen od dominantnog septakorda u cis i trozvuka D-du-
ra, u taktu 299 Salome.

REFLEKSIJE O MUZICI
sao je. „On primorava telo da ga zameni pokretom.“47 (Pomislite na 393

„Bo Diddley“ Boa Didlija, sa njegovim „bomp ba-bomp bomp (umf!)
bomp bomp“.) U „Proricanju prole}a“ pozicija „bompova“ i „umfova“
menja se skoro iz takta u takt, tako da glavni otkucaj gotovo nestaje, i
sinkopiranja imaju ovo polje za sebe.
U „Povorci posve}enja“, Stravinski kre}e u drugom pravcu: u odse-
ku na vrhuncu, od osam taktova, svaki instrument izvodi jedan pravilan
obrazac, ali se gotovo svaki obrazac izdvaja. Tube izvode jednu figuru
od {esnaest otkucaja tri puta; horne izvode jednu frazu od osam otku-
caja {est puta; guiro izvodi osam udaraca po taktu; timpani izvode dva-
naest pulseva po taktu i tako dalje. To je [panska rapsodija uzdignuta
na n-ti stepen, a parira najzamr{enijim strukturama zapadnoafri~kog
sviranja bubnjeva. Kao i u mnogo afri~ke muzike, asimetri~ni „hrono-
lo{ki“ obrasci sudaraju se sa jednim skrivenim osnovnim pulsom.
„Une musique nègre“*, tako je Debisi nazvao Posve}enje prole}a.48
Nema dokaza da je Stravinski poznavao afri~ku muziku, iako nekoliko ra-
nih etnografskih studija iz te uglavnom nepoznate oblasti, kao {to su Pe-
sme i pri~e iz Ba-Ronge (Les Chants et les contes des Ba-Ronga) Anri-Alek-
sandra @inoa (Henri-Alexandre Junod), jeste bilo dostupno. Taraskin is-
ti~e da su nepravilni ritmovi tako|e bili trajna odlika ruske narodne mu-
zike. Ali njegova zamisao o „velikoj fuziji“ u Posve}enju mogla bi kona~-
no da se pro{iri tako da obuhvata ne{to vi{e od temeljne asimilacije fol-
klornih motiva u modernoj muzici. Ovi ritmovi su globalni po dosegu, a
u to vreme bili su globalni i po uticaju. Dèz muzi~ari su obratili pa`nju
onda kada je zapo~elo izvo|enje muzike Stravinskog: progovorio je ne-
~im bliskim njihovom jeziku. Kada je ârli Parker stigao u Pariz 1949.
godine, obeleìo je tu priliku uvode}i prve tonove Posve}enja prole}a u
svoj solo u numeri „Salt Peanuts“.49 Dve godine kasnije, nastupaju}i u
„Birdlendu“ u Njujorku, majstor bi-bapa spazio je Stravinskog za jednim
od stolova i momentalno uveo jedan motiv iz @ar-ptice u „Koko“, pri-
morav{i kompozitora da u ushi}enosti prolije svoj viski.50
Prvi deo Posve}enja, koji se zavr{ava zahuktalim kre{endom „Plesa
Zemlje“, duboko je uzbudljiv, ~ak slavljeni~ki. Drugi deo je grublji, i
47 A Virgil Thomson Reader, Houghton Mifflin, 1981, str. 16.

* „Crna~ka muzika“. – Prim. prev.
48 Igor Stravinsky i Robert Craft, Memories and Commentaries, Doubleday,
1960, str. 77.

49 Carl Woideck, Charlie Parker: His Music and Life, University of Michigan
Press, 1996, str. 162.

50 Alfred Appel Jr., Jazz Modernism: From Ellington and Armstrong to Matis-
se and Joyce, Yale UP, 2002, str. 59–60.

394 kre}e se izme|u iznemoglosti i nasilja. Debisijev uticaj je primetan na

po~etku: puze}e sekstolske figure u drvenim duva~kim instrumentima i
zloduhe skakutave figure u guda~ima u „Introdukciji“ pristiù iz Debi-
sijevih Nokturna, kao i vijugava melodija flaute u „Ritualnoj igri preda-
ka“. Ali Stravinski te{ko da je ostao bez originalnih ideja. Na kraju
ovog drugog dela bas-klarinet izvodi meki, brzi, jezivi solo – niì drve-
ni duva~i periodi~no se pojavljuju u partituri, poput kabaretskih vodi-
telja odevenih u crno, koji na sceni objavljuju naredni skandal – i final-
ni „@rtveni ples“ po~inje. Jo{ jedno sredstvo za podsticanje pokreta na-
stupa: na mestu pravilnih otkucaja u simultanim slojevima nalaze se
promenljive ritmi~ke „}elije“ koje se {ire ili skupljaju. Kako je Bartok
primetio, ove crte tako|e su i etnografski precizne; izrazite ritmi~ke i
metri~ke asimetri~nosti uobi~ajene su u ruskoj i isto~noevropskoj na-
rodnoj muzici.51 Ukupni utisak je utisak iscrpljenosti, a ne poja~anja in-
tenziteta. Kakva god bila pulsacija, ona vodi ose}aju zastoja. îni se
kao da zemlja sebe iscrpljuje, kao {to se mlada devojka plesom iznuruje
do smrti. Na kraju nastupa jedan morbidan gr~.
Zamisao o ènskoj `rtvi bila je poseban doprinos Stravinskog. Ka-
ko Lin Garafola isti~e, nijedan paganski narod osim Asteka nije zahte-
vao `rtvovanje mladih devojaka.52 Stravinski se oglasio ne u ime drev-
nih nagona, ve} u ime krvoèdnosti savremenog Zapada. Na prelasku
vekova, navodno civilizovana dru{tva odvajala su `rtvenu jagnjad koja
bi se mogla okriviti za bolesti modernosti: ruski gra|ani sprovodili su
pogrome nad Jevrejima, ameri~ki belci lin~ovali su mlade crnce, a, bli-
è ku}i, obitavaoci {esnaestog arondismana podràvali su antisemitsku
kampanju protiv jevrejskog patriote, Alfreda Drajfusa. Na toj pozadini,
urbana buka u partituri Stravinskog – zvuci kao podizanje i spu{tanje
pistonâ, piska zvi`dukâ, topotanje gomile – bude predstavu o jednom
sofisticiranom gradu koji doìvljava atavisti~ku regresiju.
Dosta ljudi napustilo je premijeru, uzbu|eni i sle|eni ovim isku-
stvom. @ak Rivijer, koji je tako uìvao u Petru{ki, nije ni{ta manje ushi-
}eno govorio o Posve}enju prole}a, ali je na kraju klonuo duhom. „Po-
stoje dela preplavljena optu`bama, nadama, podsticajima“, pisao je Ri-
vijer. „Vi patite, àlite, ohrabrujete se uz njih; ona sadrè sva ona divna
uznemirenja duha; predajete im se kao savetodavcu ili prijatelju; ona
imaju jedan moralni kvalitet i uvek saose}aju sa vama.“ Posve}enje, pri-
znao je, nije se nalazilo me|u njima.53

53 Jacques Rivière, „Le Sacre du printemps“, Nouvelle Revue Française 59,
novembar 1913, str. 730.

REFLEKSIJE O MUZICI
Rat 395
Kada su topovi zapucali avgusta 1914. godine, francuski, ruski i engle-

ski kompozitori bili su obuzeti istim patriotskim àrom koji je ovladao
i njihovim austrijskim i nema~kim kolegama. Dugogodi{nja ozloje|e-
nost zbog tevtonske hegemonije u klasi~nom repertoaru, rascvala se u
mr`nju. U Londonu, [trausov Don @uan skinut je sa repertoara Proms
festivala. „Liga za odbranu francuske muzike“ nastojala je da zabrani
„infiltrations funèstes“ ili fatalne infiltracije, neprijateljskih kompozito-
ra.54 Manuel de Falja je nagovarao kolege da odbace svaku „univerzal-
nu formulu“, ~ime je, po svoj prilici mislio na, kako kaè njegova bio-
grafkinja Kerol Hes (Carol Hess), „~isto muzi~ki“ etos nema~kog kano-
na.55 Po{to su Sjedinjene Ameri~ke Dràve u{le u rat 1917. godine, Vag-
ner je nestao sa pozornice Metropoliten opere, a Betovenove simfonije
sa programa u Pitsburgu. Karl Muk (Karl Muck), dirigent Bostonskog
simfonijskog orkestra, nema~kog porekla, poslat je u zatvor na osnovu
la`nih optu`bi da je odbio da diriguje „The Star-Sprangled Banner“*.
Kruìle su pri~e kako je Muk komunicirao s podmornicama iz svoje
male vile u Sil Harboru, u dràvi Mejn.56
Tako apsurdna kako sada izgleda, ova muzi~ka paranoja pokrenuta
je dubokim zaprepa{}enjem izazvanim nema~kim sprovo|enjem total-
nog rata. Nekoliko zna~ajnih kompozitora izgubilo je ìvot na na~ine
koji su isticali novu definiciju borbe, koja je tada nastajala. Alberik Ma-
njar (Albéric Magnard), kompozitor ~etiri re~ite francuske simfonije,
spaljen je ìv zajedno sa jednim brojem svojih dela, jer je pucao na ne-
ma~ke vojnike marodere, s prozora svoga doma.57 Rafinirani katalonski
kompozitor, Enrike Granados (Enrique Granados), udavio se nasred
Atlantika, po{to je putni~ki brod na kojem se nalazio torpedovala jedna
nema~ka podmornica. Engleska je oplakivala gubitak Dòrdà Bater-
vorta (George Butterworth), koji je radio uz narodske kompozitore po-
put Grejndèra, Gustava Holsta (Gustav Holst) i Ralfa Vona Vilijamsa
(Ralph Vaughan Williams). Batervortova specijalnost bio je Moris
54 Jane Fulcher, „Speaking the Truth to Power“, u: Debussy and His World,
prir. Jane Fulcher, Princeton UP, 2001, str. 207.
55 Carol A. Hess, Manuel de Falla and Modernism in Spain, University of Chi-
cago Press, 2001, str. 67–69.

56 Glenn Watkins, Proof Through the Night: Music and the Great War, Univer-
sity of California Press, 2003, str. 304.

* Tada popularnu ameri~ku patriotsku pesmu, koja }e 1931. zvani~no postati
dràvna himna Sjedinjenih Ameri~kih Dràva. – Prim. prev.
57 Ibid., str. 433.
396 ples*, i na svojim istraìva~kim putovanjima u unutra{njost on je na~i-

nio precizne zabele{ke poput ovih:
Obe {ake dodiruju donji deo grudi

’’ ’’ ’’ gornji ’’ ’’
tap{anje
udarac u suprotnu ruku**
Zatim uzvik Hej58
Ubijen je avgusta 1916. godine, u trideset prvoj godini, tokom jednog
ranojutarnjeg napada na nema~ki rov u bici kod Pozijera.***
Moris Ravel gotovo da je poginuo u isto vreme. Kompozitor slabi-
je telesne konstitucije trebalo je da bude po{te|en vojne obaveze, ali,
razjaren bombarovanjem Remsa, prijavio se da bude voza~ kamiona.
Do prole}a 1916. godine, Ravel je bio raspore|en odmah iza linija
fronta, i postao je svedok jezivih posledica bitke kod Verdena. êsto je
morao da krivuda po izrovanim putevima, dok su svuda okolo padale
granate. Jednom se na{ao u napu{tenom gradu, po sun~anom danu, ko-
ra~aju}i praznim, tihim ulicama. „Ne verujem da }u ikada iskusiti du-
blje i ~udnije ose}anje od ove vrste nemog uàsa“, zapisao je.59 Drugi
put je u{ao u napu{teni zamak, nai{ao na dobar „Erarov“ klavir, i seo
da odsvira ne{to od [opena.
Takva nestvarna iskustva pruàju klju~ za klavirski ciklus Kuprenov
grob, Ravelovo glavno delo iz ratnih godina. U kontekstu svoga vreme-
na, Grob moè delovati kao izdvojen iz realnosti, kao da odvra}a po-
gled od krvoproli}a. Ne samo naslov ve} i nazivi stavova – „Preludi-
jum“, „Fuga“, „Forlana“, „Rigodon“, „Menuet“ i „Tokata“ – osvr}u se
na francuski barok, ~ine}i oma` svitama za ~embalo Kuprena i Ramoa.
Ali, kao i uvek kod Ravela, emocija tinja ispod besprekorne povr{ine.
Svaki komad posve}en je prijatelju koji je poginuo u borbi; stari stilovi
promi~u kao povorka duhova. Javljaju se i nagove{taji snage, odsjaji ~e-
lika. Glen Votkins (Glenn Watkins), u svojoj studiji o muzici tokom Pr-
vog svetskog rata, dokazuje da metalno strujanje tona u „Tokati“ treba
* Stari engleski narodni ples. – Prim. prev.

58 Russell Wortley and Michael Dawney, „George Butterworth’s Diary of
Morris Dance Hunting“, Folk Music Journal 3:3, 1977, str. 204.
** Mogu}e je da se odnosi na udarac {akom jedne ruke o koleno suprotne no-
ge. – Prim. prev.
*** Francusko selo Pozijer (Pozières), gde se u leto 1916. godine vodila dvo-
nedeljna bitka za selo i rtanj na kojem po~iva. – Prim. prev.
59 Arbie Orenstein, prir., A Ravel Reader, Columbia UP, 1990, str. 162–163;
tako|e str. 168.

REFLEKSIJE O MUZICI
da uputi na rotaciju borbenog aviona.60 Ravel je sanjao da bude avijati- 397

~ar, usamljeni heroj na nebu.
Stravinski je proveo rat u neutralnoj [vajcarskoj, podsti~u}i ~ove-
~anstvo da se odupre „nepodno{ljivom demonu ove dìnovske i prètile
Germanije“61, ali uronjen u muzi~ki posao. Tvorac Posve}enja ulazio je
u period eksperimentisanja, nesiguran {ta slede}e da u~ini. Nikada do
kraja siguran u svoju reputaciju vo|e modernista, osvrtao se naokolo,
da vidi {ta rade njegovi suparnici. Tokom posete Berlinu 1912. godine,
prisustvovao je jednom od ranih izvo|enja Pjeroa mese~ara, i iza{ao im-
presioniran ekonomi~no{}u [enbergove instrumentacije, kori{}enjem
jednog dèpnog orkestra od dva duva~ka instrumenta, dva guda~ka i
klavira.62 U pore|enju sa orkestrom Posve}enja, vagnerijanske veli~ine,
sastav za Pjeroa bio je kao motorni automobil koji ubrzava pored loko-
motive. Stravinski je uspe{no podraàvao [enberga u drugoj i tre}oj od
Tri japanske pesme, napisanih posle posete Berlinu.
Ukoliko je Ri~ard Taraskin u pravu, Stravinski je nau~io lekciju iz
kriti~kih ocena Posve}enja, i iz Pariza i kod ku}e, u Rusiji.63 Pariàni su
cenili ne samo neobuzdanost muzike ve} i njenu preciznost i jasno}u.
Uro|eno puni razumevanja za antiromanti~arski stav Stravinskog, oni
su aplaudirali njegovoj obilnoj primeni drvenih i limenih duva~kih in-
strumenata i njegovoj relativno skromnoj upotrebi guda~kih instrume-
nata. @ak Rivijer, u svom prikazu u Novoj francuskoj reviji, istakao je
ono {to Posve}enje nije bilo – nedostajalo mu je „za~ina“ i „atmosfere“,
odbacilo je „debisizam“, odbilo da se pona{a kao konvencionalno
„umetni~ko delo“.64 U maloj kubisti~ki-orijentalnoj operi Slavuj, koju
je Stravinski po~eo 1908. a zavr{io 1914. godine, Rivijer je ~uo za~etke
jedne nove vrste nesentimentalne, apstraktne muzike, u kojoj }e „svaki
objekat biti odvojen od drugih, kao da je okruèn belim“.65
U me|uvremenu, u Petrogradu i u Moskvi, ruski kriti~ari i muzi~a-
ri otpisali su Posve}enje prole}a kao i mnoge druge vrste muzike u tren-
du. Taraskin napominje da je spoj hvalospeva iz inostranstva i kritike
koju je primao kod ku}e, primorao Stravinskog da prekine veze sa
60 Glenn Watkins, Ibid., str. 176–190.

61 Romain Rolland, Ibid., str. 61.
62 Igor Stravinsky i Robert Craft, Dialogues and a Diary, Doubleday, 1963,
str. 53; Vera Stravinsky i Robert Craft, Stravinsky in Pictures and Documents, Si-
mon and Schuster, 1978, str. 91.
63 Richard Taruskin, op. cit., tom 2, str. 988–1006.
64 Jacques Rivière, „Le Sacre du printemps“, str. 706–707.
65 Jacques Rivière, „La saison russe“, Nouvelle Revue Française 67, jul 1914,
str. 155.
398 domovinom i da postane zapadnoevropski kompozitor: „Gotovo ne-

primetno, po~eo je da li~i na svoje doma}ine i eksploatatore.“66
Proces „progresivne apstrakcije“, kako ga naziva Taraskin67, upra-
vljao je narednim velikim projektom Stravinskog, Les Noces ili Svadba.
Ideja o plesnom spektaklu s temom bu~ne ruske seoske svadbe pojavila
se prvi put jo{ 1912. godine. Do vremena kada je Stravinski po~eo da
skicira tu muziku, u leto 1914, izgubio je interesovanje za rasko{na
sredstva iz Posve}enja, i razmi{ljao o jednom vi{e ograni~enom orke-
stru, od {ezdeset izvo|a~a. Kako su godine prolazile, ~ak je i taj an-
sambl izgledao previ{e ekstravagantno. U kona~noj realizaciji, koja se
pojavila 1923. godine, Svadba je napisana za peva~e, hor, udaraljke i
~etiri klavira. Kriti~ar Emil Vijermoz (Émile Vuillermoz) nazvao je re-
zultat „ma{inom koja udara, ma{inom koja {iba, ma{inom koja proiz-
vodi automatske rezonance“.68 Zvuk Svadbe nije neadekvatan de{ava-
njima: on nagove{tava grubu istinu o ìvotu pre dvadesetog veka, koji
je bio takav da je ve}ina brakova bila ishod unapred zami{ljenog rodi-
teljskog plana, a ne spontanog romanti~nog ose}anja.
Kona~no ostvarenje o{trog i tvrdog stila Stravinskog bila je Simfo-
nija za duva~ke instrumente (1920) – devetominutni niz àlobnih vapa-
ja, vijugavih melodija i akordskih blokova. Bila je zami{ljena kao se}a-
nje na Debisija, koji je umro pre kraja rata. Posveta je ironi~na, jer se
Debisiju nisu svideli prvi poduhvati Stravinskog u sferi „objektivne“
kompozicije. Rusi su gubili svoju ruskost, àlio se Debisi 1915. godine;
Stravinski se „opasno nagnuo na [enbergovu stranu“.69 Kasnije istoga
meseca, Debisi je poslao svom kolegi jednu zajedljivu pohvalu: „Cher
Stravinski, Vi ste veliki umetnik! Budite, iz sve snage, veliki ruski umet-
nik! Dobra je stvar biti iz svoje zemlje, biti vezan za tlo kao najskrom-
niji seljanin!“.70
Stravinski je ~vrsto odlu~io da napusti svoju pro{lost. Kako poka-
zuje Taraskin71, Simfonija za duva~ke instrumente zasnovana je na ope-
lu ruske pravoslavne crkve, ~iji sve~ani napev moè zna~iti da kompo-
zitor ritualno sahranjuje svoje staro rusko ja, uz telo Debisija. Niz kata-
strofalnih doga|aja – nestanak caristi~ke Rusije, po~etak ruske revolu-
cije, rana smrt njegovog voljenog brata Gurija – zna~ili su da je do kraja
66 Richard Taruskin, op. cit., str. 1006.

67 Ibid., naslov tre}eg dela.
68 Drue Fergison, „Bringing Les Nosces to the Stage“, u: The Ballets Russes and
Its World, prir. Lynn Garafola i Nancy Van Norman Baer, Yale UP, 1999, str. 185.
69 Claude Debussy, Correspondance, 1884–1918, prir. François Lesure, Her-
mann, 1993, str. 358.

70 Ibid., str. 361.
71 Richard Taruskin, op. cit., str. 1486–1499.

REFLEKSIJE O MUZICI
1918. godine svet detinjstva Stravinskog bio prakti~no zbrisan. Imanje 399
u Ustilugu, gde su politonalni akordi Posve}enja bili skovani, pre{lo je u
ruke poljskih zemljoradnika.
Debisi je mnogo patio u svojim poslednjim godinama, i telom i
umom. Oboleo je od raka debelog creva i ponekad gotovo da nije mo-
gao da se pomera od bola. Drànje Nema~ke tokom rata beskrajno ga
je ljutilo; u pismu Stravinskom izjavio je da se „austro-{vapske mijazme
{ire kroz umetnost“, i predloìo je protivnapad, u izrazima pozajmlje-
nim iz nove ve{tine hemijskog ratovanja: „Bi}e nu`no da se ubije ovaj
mikrob la`ne veli~anstvenosti, organizovane ru`no}e“.72 Poslednja dva
izraza po svoj prilici ozna~avaju [trausa i [enberga. Izvesni ledeni bes
poseduju Debisijeve izuzetno virtuozne Etide za klavir, kao i njegov ko-
mad za dva klavira U belom i crnom (En blanc et en noir), sa eksplicit-
no ratnom temom. Usledio je zna~ajan preokret. Odustaju}i od svog ra-
nijeg protivljenja kori{}enju kanonskih klasi~nih formi, Debisi je po~eo
da radi na ciklusu od {est sonata za razli~ite instrumente, a doìveo je
da zavr{i tri – jednu za violinu, jednu za violon~elo, i jednu za flautu,
violu i harfu. Bile su sastavljene u saètom, pevljivom stilu, i odavale su
miris pompezne atmosfere francuskog baroka. Nova lepota treba da is-
puni vazduh – rekao je Debisi Stravinskom – onda kada topovi utihnu.
Dvadeset tre}eg marta 1918. godine73, dan pred Cveti, Nemci su
otpo~eli dvostruku kampanju terora nad Parizom. „Gota“ avioni bez-
o~no su napali po danu, usmrtiv{i nekoliko ljudi u jednoj crkvi. Krupo-
vo najnovije remek-delo, „pariski top“, po~eo je da puca na grad sa
udaljenosti od sto dvadeset kilometara. Pariz je preplavila buka: tutnja-
va granata na svakih petnaest ili dvadeset minuta; policajci koji daju
signale upozorenja udaraju}i u bubnjeve; crkvena zvona koja zvone i
trube koje tre{te onako kako se avioni pribliàvaju; regruti koji pevaju
na ulicama, {kolarci koji pevaju „Marseljezu“, ljudi koji prkosno uzvi-
kuju „Vive la France!“ s prozora. Smrt A{il-Kloda Debisija, narednog
ponedeljka, pro{la je gotovo neprime}eno.
[estorica i le jazz
U vrlo zanimljivoj studiji o uticaju rata na muziku dvadesetog veka,
kompozitor Volfgang-Andreas [ulc (Wolfgang-Andreas Schultz) prime-
}uje da su ose}anja „preterane budnosti, distance i emocionalne hlad-
no}e“ ~esto obuzimala one koji su preìveli stra{ne doga|aje.74 Kao {to
72 Debussy, op. cit., str. 361.

73 Razli~iti ~lanci iz New York Timesa, 24–30. mart, 1918.
74 Wolfgang-Andreas Schultz, „Avant-Garde and Trauma: Twentieth-Century Mu-
sic and the Experiences from the World Wars“, neobjavljeni engleski prevod, str. 10.
400 traumatizovan um podiè branu prema naletu nasilnih ose}aja, tako

umetnici nalaze uto~i{te u nesentimentalnosti, kako bi sebe za{titili od
daljeg povre|ivanja. Postavka o „tvrdoj“ estetici koju Stravinski usvaja
posle 1914. godine, ukazivala je na dublji obrt koji se odvijao u evrop-
skoj svesti – odvra}anje od luksuznih, misti~nih, maksimalisti~kih stre-
mljenja u umetnosti na prelasku stole}a. To je bio jedan aspekt posle-
ratne stvarnosti. Drugi je bio uspon popularne muzike i masovne teh-
nologije – bioskop, fonograf, radio, dèz i Brodvej.
Pariska publika osetila je nagove{taj „burnih dvadesetih“ („Roaring
Twenties“) u prole}e 1917. godine, tokom jednog od najkrvavijih rat-
nih perioda, kada su saveznici pokrenuli nepromi{ljenu Nivelovu ofan-
zivu, a Nemci odgovorili ubistvenom odbrambenom strategijom nazva-
nom „Operacija Alberih“ (po gospodaru patuljaka u Prstenu). Osamna-
estog maja, ta~no {est godina posle smrti Gustava Malera, Ruski balet
je jo{ jednom {okirao grad, predstavljaju}i jednu provokativnu postav-
ku nalik na cirkus, pod nazivom Parada. U~estvovala je sjajna grupa lju-
di: Erik Sati napisao je muziku, @an Kokto sastavio libreto, Pablo Pika-
so osmislio scenografiju i kostime, Leonid Masin koreografiju, Gijom
Apoliner napisao programske napomene (izumev{i usput re~ „nadreali-
zam“), a Djagiljev je bio zaduèn za skandal. Kako govori Fransis Steg-
miler (Francis Steegmuller), veliki impresario je neko vreme gajio strast
prema ruskoj revoluciji, i na ve~ernjem izvo|enju Ruskog baleta koje je
prethodilo, razvio je crvenu zastavu iza scene. Po{to su bolj{evici u to
vreme navijali za rusko povla~enje iz rata, francuske patriote su nego-
dovale zbog revolucionarnog simbolizma Djagiljeva i pojavili su se na
Paradi uzvikuju}i: „[vabe!“.75
Radnja Parade, takva kakva je, bavi se aktuelno{}u: kako moè jed-
na starija umetni~ka forma, kao {to je klasi~na muzika ili balet, da i da-
lje privla~i publiku u eri pop muzike, bioskopa i gramofona? Na jed-
nom pariskom va{aru, upravnici putuju}eg pozori{ta razme{taju razli~i-
te varijetetske izvo|a~e – akrobate, kineskog ma|ioni~ara, malu ame-
ri~ku devojku – ne bi li privukli prolaznike. Ali ta prate}a de{avanja po-
kazuju se u tolikoj meri zabavna, da publika odbija da u|e unutra. Za-
bavlja~ka kultura na taj na~in postaje glavna atrakcija. Kokto je za Sati-
ja zabeleìo nekolike primedbe u kojima je opisao pseudoameri~ku
estetiku koju je imao na umu:
Titanik – „Nearer My God To Thee“ – elevatori – sirene iz Bulonje
– podmorski kablovi – kablovi: brod-obala – Brest – katran – pre-
maz – parobrodska oprema – Njujork herald – dinamo-ma{ine –
75 Francis Steegmuller, Cocteau: A Biography, Nonpareil Books, 1986, str.
186. Za ostale detalje videti str. 175 i 187.

REFLEKSIJE O MUZICI
vazduhoplovi – kratka strujna kola – rasko{ni bioskopi – {erifova 401

k}i – Volt Vitmen – ti{ina stampedâ – kauboji u pantalonama od
kravlje i kozje koè – telegrafistkinja iz Los An|elesa koja se na
kraju udaje za detektiva...76
Satijeva partitura ocrtava jednu novu vrstu muzi~kog kolaà: ìvah-
ne melodije ne odvajaju se ba{ od zemlje, ritmovi se prepli}u i prekla-
paju i zastaju i kre}u, ubrzani celostepeni pasaì zvu~e kao muzika za
crtane filmove Vorner Braders, koji tek treba da nastanu, gorki korali i
iskrivljene fuge ukazuju po~ast pro{losti koja bledi. Epizoda „Ameri~ka
devojka“ sadrì jednu luckastu parafrazu „That Mysterious Rag“ Irvin-
ga Berlina, sa segmentom ozna~enim kao „spolja i u patnji“.77
Fransis Pulenk prise}ao se ushi}enja koje je osetio kao mladi} pri-
sustvuju}i Paradi: „Prvi put – posle toga se to ~esto de{avalo, Bog zna –
mjuzik-hol je vr{io invaziju na Umetnost sa velikim U“.78 Pulenk je
predstavljao novu rasu kompozitora dvadesetog veka, ~iju svest nije ob-
likovala estetika fin de sièclea, ve} energi~ni stilovi ranog modernisti~-
kog perioda. Taj mladi ~ovek prou~io je Posve}enje, [enbergovih [est
malih komada za klavir, Bartokov Allegro barbaro, i dela Debisija i Ra-
vela. Tako|e je upio francuske popularne pesme, narodne pesme, nu-
mere iz mjuzik-hola, ljupke operetske arije, de~je pesme i popularne
melodije Morisa [evalijea.
Pulenk je bio jedan od onih mladih kompozitora koji su se obru{ili
na scenu posle rata, sprovode}i smenu generacija u francuskoj muzici.
Ostali su bili Darius Mijo, Artur Honeger, Luj Direj, @ermen Tajfer i
@or` Orik. Godine 1920. dali su im naziv „[estorica“. Sati je bio njihov
kum, ili, ta~nije, njihov zabavni ujak.
Kokto se proglasio glasnogovornikom grupe i ponudio manifest u
pamfletu iz 1918. godine, „Petao i Arlekin“. Prvo na dnevnom redu bi-
lo je osloboditi se Vagnera i Debisija. „Slavuj lo{e peva“, podsmehnuo
se Kokto, poigravaju}i se stihom: „Slavuj }e pevati“ iz Verlenove pesme
„En Sourdine“, za koju je Debisi dva puta komponovao muziku.79 Stra-
vinski, koji ~etiri godine ranije nije uspeo da odgovori na Koktoov
predlog za balet o Davidu i Golijatu, tako|e se na{ao na udaru kritike;
Posve}enje je bilo remek-delo, da, ali takvo koje ispoljava simptome
76 Frederick Brown, An Impersonation of Angles: A Biography of Jean Cocte-
au, Viking, 1968, str. 128.

77 Videti: Nancy Perloff, Art and the Everyday: Popular Entertainment and
the Circle of Eric Satie, Clarendon, 1991, str. 133; i: Steven Moore Whiting, Satie
the Bohemian: From Cabaret to Concert Hall, Oxford UP, 1999, str. 477–479.
78 Steegmuller, op. cit., str. 185.
79 Jean Cocteau, op. cit., str. 16 ; za ostale citate videti str. 39 i 26.
402 „teatarskog misticizma“ i drugih vagnerovskih bolesti. „Dosta nuages

(oblaka), talasa, akvarijuma, ondines (ondina), i no}nih mirisa“, nagla-
sio je Kokto, namerno citiraju}i naslove komada Debisija i Ravela, koji
je izgubio svoju o{trinu. „Nama je potrebna muzika na zemlji, MUZI-
KA ZA SVAKI DAN. Dosta vise}ih leàljki, venaca, gondola! Ho}u da
mi neko napravi muziku u kojoj mogu da ìvim kao u ku}i“. Uprkos
svoj kolokvijalnoj uop{tenosti, Kokto je uspeo da izrazi duh toga tre-
nutka: posle duge no}i ratovanja, kompozitori su raskinuli sa onim {to
je Ni~e nazvao, u svojoj kritici Vagnera, „la` velikog stila“.80
Pariz dvadesetih ispoljio je jednu kontradiktornost. S jedne strane,
prihvatao je sve modne hirove burnih dvadesetih – mjuzik-hol, ameri~-
ki dèz, kulturu sporta i razonode, buku ma{ina, tehnologije gramofo-
na i radija, muzi~ke pandane kubizma, futurizma, dadaizma, simultani-
zma i nadrealizma. Ipak, ispod ultramoderne povr{ine odràvala se jed-
na devetnaestovekovna struktura organizacije umetni~kih aktivnosti.
Kompozitori su i dalje gradili imena po pariskim salonima, koji su pre-
ìveli op{te posleratno slabljenje evropske aristokratije, delom jer je
mnogo starih bogatih porodica uspelo da se kroz bra~ne veze domogne
novog industrijskog novca.
Vode}i doma}ini i doma}ice Pariza, poput grofa de Bomona (Beau-
mont), vikonta i vikontese de Noaj (Noailles), vojvotkinje de Klerman-
Toner (Clermont-Tonnerre), i princeze De Polinjak (Polignac), ro|ene u
Americi, bili su èljni, ~ak nestrpljivi, da svake sezone prikazu nove
trendove. Prednost salonske kulture bila je u tome {to je bacala svetlo
na veze me|u umetnostima; mladi kompozitori mogli su da razmenjuju
ideje sa svojim istomi{ljenicima slikarima, pesnicima, dramskim pisci-
ma i majstorima svih zanata poput Koktoa. Mana je bila u tome {to se
to povezivanje de{avalo daleko od „stvarnog ìvota“. ^lanovi „[estori-
ce“ pisali su „MUZIKU ZA SVAKI DAN“, koju su ljudi svakodnevice
imali malo prilike da ~uju.
Prva velika moda bio je le jazz. Pariz je stekao naklonost prema
afroameri~koj muzici ve} 1900. godine, kada je Suz? bend izvodio kej-
kvok* tokom svoje prve evropske turneje i Artur Prajor paradirao svo-
jim trombonskim slajd glisandima. Debisi je odgovorio „Golivogovim
kejkvokom“, iz svite De~ji kutak (1906–1908)**, u kojem se reg ritam
80 Fridrih Ni~e, Slu~aj Vagner, prev. Mirjana Avramovi}, Grafos, Beograd,
1988, str. 8.
* Cakewalk, igra koja poti~e od nadmetanja u ve{tom hodanju, gde se kao na-
grada davao kola~. – Prim. prev.
** De~ji kutak je zapravo zbirka klavirskih komada, mada ga Ros naziva svi-
tom (suite). – Prim. prev.
REFLEKSIJE O MUZICI
prepli}e sa deformisanim citatom po~etnog motiva iz Tristana i Izolde. 403

Godine 1917. i 1918, ameri~ke trupe u{le su u Pariz i dovele orkestre
kao {to su bili „Kraljevi dèza“ Luisa Mi~ela (Louis Mitchell) i „Pakleni
pe{adinci iz Trista {ezdeset devete evropske“ Dèjmsa Riza (James Ree-
se). Avgusta 1918. godine grof De Bomon priredio je jednu no} dèza u
svojoj gradskoj rezidenciji; afroameri~ki vojnici-muzi~ari svirali su naj-
novije plesne melodije, dok je Pulenk predstavio svoju obe{enja~ki za-
nosnu Rapsodie nègre, punu pseudoafri~kog blebetanja, otprilike kao:
„banana lu ito kus kus/ pota la ma Honolulu“.81
Nema potrebe tro{iti re~i na ~injenicu da je le jazz bio snishodljiv
prema svojim afroameri~kim izvorima. Kokto i Pulenk uìvali su u za-
bavi za jednu no} sa tamnoputom formom, i nisu imali bilo kakvu na-
meru da narednog jutra sa njom zapo~nu razgovor. Barokni pasti{i, ku-
bisti~ka geometrija ili muzika ma{ina mogle su podjednako dobro da iz-
raze moderne, urbane, ne-tevtonske vrednosti, {to je razlog zbog kojeg
se ludovanje brzo istro{ilo, barem me|u pariskim kompozitorima.
Ipak, oni su iz dèza izvukli zna~ajne pouke, iako je njihova muzika sa-
mo nalikovala na pravu stvar.
Me|u {estoricom, najraspoloèniji za le jazz bio je Darius Mijo, ì-
vahan ~ovek {irokih shvatanja, koji je napisao memoare s neverovatnim
naslovom Moj sre}ni ìvot. Poslednje godine Prvog svetskog rata Mijo
je proveo u diplomatskoj misiji u Brazilu, gde je redovno u~estvovao u
bogatom no}nom ìvotu Rio de @aneira, koji ga je nau~io kako „umet-
ni~ki“ i „pop“ motivi mogu da se pomire. Tokom tih godina, mladi bra-
zilski kompozitor Eitor Vila-Lobos me{ao je ritmi~ke zamisli iz Stravin-
skog sa sloènim obrascima koje je uo~io u afrobrazilskoj muzici. U
partiturama novog primitivizma, kao {to su Amazonas i Uirapuru, Vila-
Lobos je napisao deonice za perkusije visokog intenziteta; Mijo, isto ta-
ko, nije koristio manje od devetnaest udara~kih instrumenata u svom
blistavo obojenom baletu ôvek i njegova èlja. Sa~inio je tako|e dve
sjajne fantazije na brazilske motive, Brazilske tugovanke i Vo na krovu.
Kao {to su latinoameri~ki muzi~ari za~eli mnoge od sloènih ritmo-
va koji su se pojavljivali u ranom dèzu, Mijo je lako pre{ao na pisanje
zasnovano na dèzu. Kada se vratio u Pariz, godine 1919, zadrào je
naviku da sedmicu okon~a no}nim provodom u gradu. Pozvao bi kole-
ge kompozitore i umetnike istomi{ljenike u svoj dom na subotnju ve~e-
ru, zatim ih izvodio napolje, u divljinu modernog grada – „vrte{ke po-
kretane parom, tajanstveni {atori, K}i Marsa, streli{ta, igre na sre}u,
menaèrije, buka elektri~nih orgulja ~iji perforirani cilindri izgledaju
81 Glenn Watkins, Pyramids at the Louvre: Music, Culture, and Collage from
Stravinsky to the Postmodernists, Harvard UP, 1994, str. 105.

404 kao da vrte istovremeno a nepomirljivo sve one napadne melodije iz

mjuzik-holova i sa revija“.82
Kada je dru{tvo za subotnje ve~eri postalo preveliko, Mijo je pre-
mestio svoj soare u jednu vìnariju u ulici Difo, u odaju nazvanu Bar Ga-
ja. Pijanista @an Viene (Jean Wiéner), koji je radio u no}nim klubovi-
ma, stvarao je atmosferu sviraju}i muziku nalik na dèz, sa afroameri~-
kim saksofonistom, Vensom Lorijem (Vance Lowry)83. Uskoro je publi-
ka ponovo bila prevelika, i klub se na{ao u ulici Buasi d’Angla, gde je
dobio ime „Vo na krovu“, u ~ast Mijoovog najboljeg dela iz brazilskog
perioda. Virdìl Tomson opisao ga je kao jedno „zanimljivo mesto, ko-
je pose}uju boemi iz engleske vi{e klase, bogati Amerikanci, francuske
aristokrate, lezbejske spisateljice iz Rumunije, {panski prin~evi, otmeni
pederasti, figure od zna~aja u savremenoj knjièvnosti i muzici, bledi i
delikatni mladi mu{karci, istaknute diplomate koji dovode radoznalu
omladinu“.84 Svako, od Pikasa do Morisa [evalijea, pridruìo se tom
veselju. Kokto je ponekad nastupao na bubnjevima.
Na po~etku 1923. godine, Mijo je prvi put otputovao za Ameriku.
Rasko{ni orkestarski dèz Pola Vajtmena (Paul Whiteman) bio je u to
vreme senzacija u ameri~kom visokom dru{tvu, ali Mijo ga je izbegavao;
poput Bartoka na Karpatima, tragao je za originalnim materijalom. U
harlemskom lokalu pod nazivom „Kapitol palas“, gde su strajd-pijanisti*
Vili Smit, zvani „Lav“ (Willie „The Lion“ Smith) i Dèjms Pi Dònson
(James P. Johnson) bili angaòvani, a mladi Djuk Elington ubrzo uveden
u harlemsku elitu, Mijoa je zadivila nepatvorena snaga bluza. Od peva~a
koji su se u tom periodu nalazili u gradu, velika Besi Smit (Bessie Smith)
najbolje odgovara opisu iz kompozitorovih memoara: „Nasuprot udar-
cima bubnjeva, melodijske linije su se ukr{tale bez daha u jednoj figuri
izlomljenih i izvijenih ritmova. Crnkinja, ~iji je hrapavi glas zvu~ao kao
da dolazi iz dubina vekova, pevala je pred razli~itim stolovima. S o~aj-
ni~kim patosom i dramskim ose}anjem pevala je iznova i iznova, do is-
crpljenosti, jedan isti refren, za koji je melodijska figura iz orkestra, stal-
no se menjaju}i, tkala kaleidoskopsku pozadinu.“85
82 Darius Milhaud, Notes Without Music: An Autobiography, prev. Donald
Evans, Knopf, 1953, str. 93.

83 Jean Wiéner, Allegro appassionato, Belfond, 1978, str. 43.
84 Selected Letters of Virgil Thomson, prir. Tim Page i Vanessa Weeks Page,
Summit, 1988, str. 54.

* Poseban vid dèz sviranja na klaviru, u kojem se levom rukom izvode akor-
di u smeni sa pojedina~nim tonovima u basu. – Prim. prev.
85 Darius Milhaud, op. cit., str. 136–137. Za Elingtona u „Kapitol palasu“, vi-
deti: Reminiscing in Tempo: A Portrait of Duke Ellington, prir. Stuart Nicholson,

Northeastern UP, 1999, str. 29–31.
REFLEKSIJE O MUZICI
Ovaj jezik toliko otkriva: mogao bi opisati i Posve}enje prole}a. Za- 405
ista, Mijo ponavlja, svesno ili ne, jednu frazu iz Koktoovog opisa ovog
baleta: „Kratke melodije dospevaju iz dubina vekova.“86 Tako|e dosta
govori i ~injenica da Mijo nije zabeleìo ime peva~ice.
Mijo je sabrao svoje egzoti~ne avanture u afri~ki {ik spektakl Stva-
ranje sveta, koji je {vedski balet predstavio u Parizu 1923. godine, pre-
ma scenariju pesnika simultanizma Bleza Sandrara i u scenografiji i ko-
stimima kubisti~kog inovatora Fernana Leèa. Nijedan od u~esnika nije
znao ni{ta o Africi, ali Mijoova partitura uzdiè se iznad stereotipa art
nègre snagom elegantnog preplitanja Baha i dèza: u uvodnom delu
uvertire, trube lagano ple{u preko baroknog kontinua koji ispredaju
saksofoni. Na svojim latinoameri~kim putovanjima, Mijo se susretao sa
muzikom kubanskog danzón kompozitora Antonija Marije Romeua
(Antonio María Romeu)87, koji je rado postavljao sinkopirane plesove u
okvir bahovskog kontrapunkta. Mogu}e je da je tako|e ~uo i Vila-Lo-
bosa kako razmatra zajedni~ke crte brazilske narodne muzike i klasi~-
nog kanona – to je zamisao koja }e na kraju proizvesti veliki ciklus Bra-
zilske Bahijane.88 Kasnije, misao o panistorijskom dijalogu izme|u Baha
i dèza preuze}e muzi~ari poput Bada Pauela (Bud Powel), Dòna Luisa
(John Lewis), @aka Lusijea (Jacques Loussier) i Dejva Brubeka (Dave
Brubeck), od kojih je ovaj poslednji u~io kod Mijoa i inspirisao se nje-
govim delom. Mijo je postao karika u jednom dugom lancu, koji pove-
zuje vekove tradicije s novim popularnim formama.
Stravinski je tako|e na~uljio u{i prema dèzu. Njegov vodi~ bio je
dirigent Ernest Anserme, koji je putovao kroz Ameriku na turneji s Ru-
skim baletom 1916. godine, i uzbu|eno pisao Stravinskom o „muzici o
kojoj se jo{ nije ~ulo“, a koju je sretao u kafeima.89 (Upravo kada je Ru-
ski balet pristizao zbog turneje, Kreolski orkestar, pioniri i populariza-
tori Nju Orleans dèza, nastupao je u „Zimskoj ba{ti“ u Njujorku. Ka-
snije te godine, kako otkriva istori~ar dèza Lorens Ga{i (Lawrence
Gushee), i Ruski balet i Kreolski orkestar nastupali su iste ve~eri u
Omahi, Nebraska.)90 Anserme je doneo nazad u [vajcarsku jednu hrpu
snimaka i nota, uklju~uju}i, mogu}e, i „Jelly Roll Blues“ Dèli Rol
86 Jean Cocteau, op. cit., str. 45.

87 Darius Milhaud, op. cit., str. 91.
88 Videti: Gerard Béhague, Heitor Villa-Lobos: The Search for Brazil’s Musical
Soul, University of Texas at Austin, 1994, str. 5–6; i Eero Tarasti, Heitor Villa-Lo-
bos: The Life and Works, 1887–1959, McFarland, 1995, str. 169–180.
89 Correspondance Ernest Ansermet – Igor Strawinsky (1914–1967), tom 1,
prir. Claude Tappolet, Georg, 1990–92, str. 48.

90 Lawrence Gushee, Pioneers of Jazz: The Story of the Creole Band, Oxford
UP, 2005, str. 160 i 193.

406 Mortona.91 Stravinski je svirao ne{to od toga za Romena Rolana, naziva-

ju}i to „muzi~kim idealom, muzikom spontanom i ’nekorisnom’, muzi-
kom koja ne èli ni{ta da izrazi“.92 („Ples ne treba ni{ta da izraàva“, na-
pisao mu je Kokto 1914. godine.)93 Ako ni{tavilo i nije istinski bilo ono
{to je Dèli Rol imao na umu, ipak je obja{njavalo za{to je tako mnogo
ljudi reagovalo na dèz tokom poslednjih krvavih godina Prvog svetskog
rata: ponudio je novi po~etak jednoj iz temelja uzdrmanoj kulturi.
Godine 1918, Stravinski je napisao komad za lutkarsko pozori{te
nazvan Pri~a o vojniku, koji je imao odlu~uju}i uticaj na mla|e kompo-
zitore u Francuskoj, Americi i Nema~koj. To je jedna trezvena faustov-
ska pripovest o vojniku violinisti koji prodaje svoju du{u |avolu u za-
menu za basnoslovno bogatstvo. Kasnije, Stravinski }e govoriti njujor-
{koj {tampi da je instrumentacija preuzeta od dèz ansambala, a, zaista,
kombinacija violine, korneta, trombona, klarineta, fagota, kontrabasa i
udaraljki podse}a na sastav Kreolskog orkestra (koji je imao gitaru
umesto fagota).94 Prva scena Pri~e po~inje jednostavnim pulsom: jedan-
dva-tri-~etiri, koji nastaje okidanjem ìce. Violina se naglo za~uje i pre-
uredi puls, po~inju}i na ~etiri, pa na tri, pa na dva, u triolskom pokre-
tu, zatim u frazama od pet i od tri, a onda u jo{ sloènijim frazama sa
neparnim pulsacijama. Sadejstvo pulsiraju}e figure u basu i slobodnih
instrumentalnih sola podse}a na izvo|enje jednog kafe-orkestra, ako ne
i na sam dèz.
Kako je kasnije priznao Stravinski, Pri~a je bila san o dèzu jednog
ruskog emigranta, pre nego odraz prave stvari. Naravno, i Posve}enje je
napisao na isti na~in, sastaviv{i jedan fantasti~an svet iz segmenata sve-
do~anstava.
Prema op{tem mi{ljenju, le jazz je trajao ~itave tri godine. Kokto ga
je opozvao 1920. godine, objaviv{i „nestanak oblakodera“ i „ponovnu
pojavu ruè“.95 Iste godine Orik je objasnio na stranicama ~asopisa Pe-
91 Gabriel Fournier, „Erik Satie et son époque“, La Revue musicale 214, jun
1952, str. 130. „Compositions de Jelly Roll Morton“ na koje se ovde upu}uje mo-
gu samo da se poveù sa „Jelly Roll Blues“, koji je objavljen u îkagu 1915. godi-
ne; ni{ta drugo Dèli Rola nije u to vreme bilo u opticaju.
92 Romain Rolland, op. cit., str. 852.
93 Francis Steegmuller, op. cit., str. 95.
94 Richard Taruskin, op. cit., str. 1301–4, pruà dokaze protiv uticaja dèza,
govore}i da je instrumentacija bliska onoj isto~noevropskih ciganskih i klecmer or-

kestara. Tako|e videti i: Igor Stravinsky i Robert Craft, Expositions and Develop-
ments, str. 103–104. Radi sastava Kreolskog orkestra, videti fotografiju na naslov-
noj strani Ga{ijevih (Gushee) Pioneers of Jazz. Pionirska grupa Badija Boldena
(Buddy Bolden) imala je isti sastav oko 1900. godine.
REFLEKSIJE O MUZICI
tao kako je njegov komad Adieu New-York, fokstrot za klavir, bio opro- 407
{taj od dèza, koji je odsluìo svoje. Orikov novi slogan bio je „Bonjour
Paris!“.96 Do 1927. godine, ~ak je i Mijo izgubio interesovanje za miste-
rije Harlema. „Uticaj dèza ve} je minuo“, pisao je, „poput blagotvorne
oluje, koja za sobom ostavlja vedro nebo i stabilno vreme“.97
[ta potom? Lin Garafola je uvela dva korisna termina za opis mu-
zike i plesa u dvadesetim: „istorijski modernizam“ i „modernizam ì-
votnog stila“.98 Istorijski modernizam ukazuje na upotrebu preromati-
~arskih stilova, posebno urednog i otmenog baroka. Ta tendencija se
ve} razvijala u Parizu s kraja veka, kada je Debisi uzdizao Ramoa, Sati
oìvljavao gregorijansko pevanje, a Rejnaldo Han, Prustov ljubavnik,
pisao novohendlovske arije. Ali ovaj retrospektivni impuls poja~ao se
posle rata, mo`da kao na~in da se pobegne od nedavne pro{losti. Djagi-
ljev, ne Kokto, preuzeo je vo|stvo u promociji istorijskog modernizma:
sakupljao je raskupusane partiture autora poput îmaroze, Skarlatija i
Pergolezija, i po~eo da ih prire|uje za moderna izvo|enja, unajmljuju}i
omiljene kompozitore da ih orkestriraju. Godine 1920, Djagiljev je za-
molio Stravinskog da aranìra muziku za balet iz sve`nja partitura pri-
pisanih Pergoleziju. Stravinski je u~inio vi{e od aranìranja: produàva-
ju}i i krate}i note tu i tamo, uvode}i prekide, nepravilnosti, zao{trava-
nja i anomalije, pojavio se sa Pul~inelom, jednim novim modelom iz ul-
tramoderne konfekcije Stravinski.
Stravinski je ve} krenuo ka klasi~noj pro{losti posredstvom jednog
manje slavnog gurura. Bila je to princeza De Polinjak, ro|ena kao Vina-
reta Singer, naslednica bogatstva „singer“ ma{ina za {ivenje, ~ija je pri~a
zabeleèna u knjizi Silvije Kahan (Sylvia Kahan) Music’s Modern Muse.
Prva strast Singerove bio je Vagner, da bi je kasnije obuzela ljubav
prema Bahu. Ona formuli{e uro|enu melanholiju istorijskog moderni-
zma, pi{u}i da Bahov koral „ponovo uspostavlja pro{lost, i dokazuje
nam da imamo razloga da ìvimo na ovome kamenu: ìvimo u prele-
pom kraljevstvu zvukova“.99 U njenim salonima, nova dela ~esto su se
uparivala s Bahovim, i po~ela su da li~e jedna na druge. Neobi~no je da
je princeza dobila podsticaj od Riharda [trausa, ~ija joj je upotreba or-
kestra od trideset {est instrumenata u Arijadni na Naksosu dala ideju da
96 Nancy Perloff, op. cit., str. 173–75.

97 Darius Milhaud, Études, Aveline, 1927, str. 22.
* Aluzija na re~i koje Hrist upu}uje apostolu Petru: „(...) ti si Petar, i na ovo-
me kamenu sazida}u crkvu svoju (...)“, Jevan|elje po Mateju 16,18. – Prim. prev.
99 Sylvia Kahan, Music’s Modern Muse: A Life of Winnaretta Singer, Princesse
de Polignac, University of Rochester Press, 2003, str. 363.

408 su „dani velikih orkestara pro{li“.100 Odmah je zamolila Stravinskog za

jednu partituru za trideset do trideset i {est instrumenata, ~ak ta~no od-
re|uju}i instrumentaciju, mada je mudro pre}utala {trausovski uticaj.
(Decenijama kasnije, Stravinski je prasnuo pred Robertom Kraftom:
„Voleo bih da po{aljem sve [trausove opere u bilo koje ~istili{te u ko-
jem se ka`njava nadmena vulgarnost“.)101 Izdvojena, intelektualka, skri-
vena lezbejka, Singerova je i sama imala umetni~ki senzibilitet. Sedela
je u stolici s visokim naslonom nasuprot ostatku publike, da je ne bi uz-
nemiravali.102 Mnogo toga joj se nije dopadalo, ni{ta je nije iznena|iva-
lo. Kada su instrumenti za Svadbu dopremljeni u njenu ku}u na aveniji
Anri-Marten, jedan batler je objavio uàsnutim tonom: „Gospo|o prin-
cezo, ~etiri klavira su stigla“, na {ta je ona odvratila: „Pusti ih da
u|u“.103
Ako je salon Singer-Polinjak bio kliring-haus104 za istorijski moderni-
zam, a punokrvniji saloni – Etjena de Bomona, [arla i Mari-Lor de No-
ail, Elizabet de Klerman-Toner, i skandalozne Natali Barni – hranili su
modernizam ìvotnog stila duhom visoke mode, popularne kulture i
seksualne igre. Pravila je postavio Ruski balet, koji se 1922. godine pre-
selio u prestonicu plejbojâ – Monte Karlo, i po~eo da uìva podr{ku
Udruènja Ben d’ Mer (Bains de Mer). Uzorna postavka modernizma ì-
votnog stila bio je Plavi voz (Le Train bleu), nazvan po vozu koji je pre-
vozio mondenske Pariàne od prestonice do Rivijere. Radnja je uklju~i-
vala ìgola, neiskusno devoj~e, igra~a golfa, tenisku {ampionku – sve obu-
~ene u sportsku ode}u Koko [anel. Od Mijoa, koji je napisao muziku,
traèno je da ublaì svoje politonalne harmonije, kako ne bi uznemirio
publiku iz visokog dru{tva.105 „Plavi voz je vi{e od frivolnog dela“, rekao
je Kokto. „To je spomenik frivolnosti!“106 Tako|e je bio i spomenik lepo-
ti jednog de~aka, oli~enog u Antonu Dolinu. Djagiljev je dugo uga|ao
gej subkulturi, ali sada je postao prili~no otvoren, a svoje omiljene igra-
~e odevao je u tesne kupa}e kostime ili minijaturne {ortseve.
U ovoj raskala{noj atmosferi, Pulenk je kona~no do{ao na svoje.
„Ono {to je dobro u vezi sa Pulenkom“, rekao je Ravel, „jeste to {to on
100 Ibid., str. 177–178.

101 Igor Stravinsky i Robert Craft, Conversations with Igor Stravinsky, str. 83.
102 Jean Wiéner, op. cit., str. 57.
103 Sylvia Kahan, op. cit., str. 235.
104 Clearinghouse, u naj{irem smislu, jeste ustanova koja se bavi sakupljanjem
i distribucijom informacija, a moè delovati u razli~itim domenima: finansijskom,

informati~kom, saobra}ajnom, i sli~no.
105 Darius Milhaud, Notes Without Music: An Autobiography, str. 159.
106 Paul Collaer, Darius Milhaud, prev. Jane Hohfeld Galante, San Francisco
Press, 1988, str. 78.

REFLEKSIJE O MUZICI
izumeva svoj folklor“.107 Pulenk je tako|e bio gej, i odrào je kaming aut 409
zabavu uz pomo} baleta Ko{ute (Les Biches) koji je napisao za Djagiljeva.
Prili~no je lako ~itati izme|u redova njegovog potonjeg opisa scenarija,
kao „modernih fêtes galantes, na selu, u jednoj velikoj sobi za primanje,
svoj u belom, s ogromnom sofom u Lorensen108 plavoj boji kao jedinim
komadom name{taja. Dvadeset {armantnih i koketnih èna zabavljalo se
s tri zgodna, stamena momka, koji su bili obu~eni kao vesla~i“.109 Origi-
nalna koreografija Bronislave Niìnske, kako je opisuje Lin Garafola,
u~inila je te nagove{taje prili~no eksplicitnima: stameni mladi momci
provodili su vi{e vremena gledaju}i jedan drugog nego u ène, a Hoste-
sa je poku{avala da revalorizuje svoju lepotu poziraju}i sa de~acima.
Mora da je postojala opasna razdvojenost izme|u moderno narci-
sti~kih plesova Niìnske i Pulenkovih napadno arhai~nih ànr-slika.
Muzi~ki, stvari izmi~u kontroli ve} na po~etku, s iskrzanim ljupkim to-
novima poput napuklina u glasu; zatim – jedan ~isti durski trozvuk u
klarinetima i fagotima; i kona~no – glavna tema, u pokretu nalik na
gimnasti~ku „zvezdu“. Pulenk }e pisati ozbiljnije partiture – imao je
najbogatiju, najmanje o~ekivanu karijeru od bilo koga iz [estorice – ali
Ko{ute ostavljaju utisak opore zavodljivosti i posle svih ovih godina.
* * *
Stravinski je dostigao vrhunac popularnosti. Pisao je manifeste, davao
vatrene izjave („Branite me, [panci, od Nemaca, koji ne razumeju i ko-
ji nikada i nisu razumeli muziku.“)110, ìveo na baskijskoj i azurnoj oba-
li, dirigovao, nastupao na klaviru, susretao poznate li~nosti, prisustvo-
vao zabavama. Dogodio se i flert sa Koko [anel; dogodila se i duga afe-
ra sa ~e{kom emigrantkinjom Verom Sudejkinom, koja je kona~no po-
stala i njegova druga èna. Njegove premijere bile su doga|aji koji se
nisu propu{tali, na kojima su se okupljali slavni iz sveta umetnosti i
knjièvnosti. Dòjs i Prust su se jedini put susreli na ve~eri posle premi-
jere Lija iz 1922. godine, mada su jedva uspevali da prona|u temu za
razgovor. @ivot Stravinskog nalikovao je na „selebriti“ status Endija
Vorhola, {to je o~igledno u pitanjima koja je Robert Kraft postavljao u
prvoj od svojih „knjiga razgovora“ s kompozitorom:
Bili ste prijatelj Danuncija jedno vreme, zar ne? ... Poznavali ste
Rodena, zar ne? ... Nije li bio po sredi i Va{ portret, koji bi izradio
107 Renaud Machart, Poulenc, Seuil, 1995, str. 18.

108 Marie Laurencin (1883–1956), francuska slikarka.
109 Francis Poulenc, My Friends and Myself, Dobson, 1978, str. 43–44. Za da-
lji opis videti: Lynn Garafola, op. cit., str. 129–132.

110 Carol A. Hess, op. cit., str. 170.
410 Modiljani? ... Jednom sam ~uo kako opisujete kako ste upoznali
Kloda Monea ... Bili ste ~esto u dru{tvu sa Majakovskim prilikom
njegovog ~uvenog pariskog putovanja iz 1922? ... Da li biste opisa-
li svoj poslednji susret sa Prustom? ... êsto Vas ~ujem kako govo-
rite o svom divljenju prema Ortegi i Gasetu. Da li ste ga dobro po-
znavali? ... Kako je do{lo do toga da je \akometi pravio crteè sa
Va{im likom?111
Prijem posle izvo|enja Svadbe odràn je na jednoj barì na Seni.
Stravinski je sko~io kroz venac, Pikaso je na~inio jednu skulpturu od
de~jih igra~aka, a Kokto se {etao u kapetanskoj uniformi, govore}i:
„Tonemo“.112
Za sve to vreme, Stravinski je prili~no malo komponovao. Njegovo
produkcija velikih dela od 1921. do 1925. godine sastojala se od krat-
ke opere Mavra, Okteta, Koncerta za klavir i duva~ke instrumente, So-
nate za klavir i Serenade za klavir – u ukupnom trajanju kra}em od de-
vedeset minuta. Kompozitor je izgleda provodio isto toliko vremena u
tuma~enju svoje muzike koliko i u njenom stvaranju, a zabavljao se ko-
riste}i ravnodu{ni bezizraàjni àrgon istraìva~a koji brani svoje ekspe-
rimente pred kolegama stru~njacima:
Moj Oktet jeste jedan muzi~ki objekat. Taj objekat ima formu i na
tu formu uti~e muzi~ka materija od koje je sa~injen... Moj Oktet
nije „emotivno“ delo, ve} muzi~ka kompozicija zasnovana na
objektivnim elementima koji su sebi dovoljni... Moj Oktet, kako
sam ranije rekao, jeste jedan objekat koji ima sopstvenu formu.
Kao i svi drugi objekti ima teìnu i zauzima mesto u prostoru...113
Stravinski je dalje tvrdio da nikada nije uradio ni{ta drugo do stva-
rao „objekte“ ove vrste. „âk i u ranim danima, u @ar-ptici“, rekao je
jednom engleskom novinaru 1921, „bavio sam se ~isto muzi~kom kon-
strukcijom“.114 Neku godinu kasnije izjavio je: „Smatram da je moja
muzika po svojoj prirodi nemo}na da bilo {ta izrazi: ose}anje, stav, psi-
holo{ko stanje, prirodni fenomen itd.“115 Ovaj {ik formalizam odjeki-
vao je kod Koktoa („Ples ne treba ni{ta da izraàva“), koji je verovatno
111 Igor Stravinsky i Robert Craft, Conversations with Igor Stravinsky, str.
94–101.
112 Calvin Tomkins, „Living Well Is the Best Revenge“, New Yorker, 28. jul
1962, str. 44–46.

113 Eric Walter White, Stravinsky: The Composer and His Works, University of
California Press, 1979, str. 574–575.

114 „Interview with Stravinsky“, Observer, 3. jul 1921.
115 Igor Stravinsky, Chroniques de ma vie, Denoël/Gonthier, 1962, str. 63.

REFLEKSIJE O MUZICI
to preuzeo od Oskara Vajlda („Umetnost nikada ni{ta ne izraàva sama 411

po sebi.“).116 Nova objektivnost bila je stari esteticizam.
Stravinski je odbacio svoje staro rusko „ja“, ali jo{ nije skovao novi
identitet. S jedne strane, veliki deo toga {to je napisao tokom dvadesetih
spada u „istorijski modernizam“. Mavra je ljubavno pismo ruskom car-
skom stilu iz devetnaestog veka, posebno âjkovskom. Oktet uznemireno
tumara kroz starinsku umetnost sonatnog oblika, teme i varijacija i modu-
lacije kroz durske i molske tonalitete. Umireni spori stav Klavirskog kon-
certa otvara se kao neka arija Baha ili Hendla, prepun dugih, pevnih me-
lodija i dostojanstvenih ritmova procesija. Istorijski modernizam u muzici
nazvan je neoklasicizmom, i ima}e veliki uticaj i u drugoj polovini veka.
Manuel de Falja je bio jedan od prvih sledbenika, koji je ostavio po
strani bavljenje flamenkom kako bi napisao koncert za ~embalo, dosti-
gav{i Stravinskog po ozbiljnosti metoda i o{trini tona.
Ipak, Stravinski nije zanemario moderni svet. Bolji od gotovo sva-
kog kompozitora svoga doba, shvatao je kako }e radio, gramofon, me-
hani~ki klavir i drugi mediji transformisati muziku. Kada je prvi put
~uo pianolu, u Londonu 1914. godine, bio je opijen mi{lju da bi mogao
da elimini{e nepouzdanost svojstvenu ìvim izvo|a~ima. Kasnije, u Pa-
rizu, potpisao je ugovor sa „Plejelom“, kompanijom za proizvodnju
mehani~kih klavira, da se zabeleè njegove kompozicije, i neko vreme
je ~ak radio u studiju u fabrici „Plejel“. Tako|e je prilagodio nekoliko
dela potrebama gramofona. Tokom svoje prve posete Njujorku, godine
1925, snimio je neke kratke klavirske komade u „Bruswick Records“
studiju117, gde }e, naredne godine, Djuk Elington sastaviti „East St. Lo-
uis Toodle-oo“. Svaki stav Serenade in A mogao je da stane na jednu
stranu diska.118 Jedna od prednosti neobarokne estetike bila je ta {to su
njena uzburkana ostinata i arpe|a jasno upu}ivala na ma{ine u pokretu.
Za Stravinskog, kao i za mnoge druge kompozitore, tehnologija je po-
stala nova vrsta folklora, jo{ jedna infuzija realnog.
Politika stila
Godine 1919, na Mirovnoj konferenciji u Parizu, Vudro Vilson je formu-
lisao san Lige naroda – harmoni~ni novi svetski poredak „otvorenih spo-
razuma, do kojih se otvoreno dolazi“.119 Godinu dana kasnije, na festivalu
116 Oscar Wilde, „The Decay of Lying“, u: The Complete Works of Oscar Wil-
de, Perennial Library, 1989, str. 991.
117 Stephen Walsh, op. cit., str. 406.
118 Ibid., str. 412.
119 Margaret MacMillan, Paris 1919: Six Months That Changed the World,
Random House, 2001, str. 57.

412 muzike Gustava Malera u Amsterdamu, jedna internacionalna grupa

kompozitora objavila je manifest pozdravljaju}i priliku „da pruè ruku
svojoj bra}i po umetnosti, bez obzira na nacionalnost i rasu“, i da „obno-
ve poru{ene duhovne mostove me|u narodima“.120 U tom smislu, nadali
su se „jednom velikom me|unarodnom festivalu ili muzi~kom kongresu
... na kojem svaka muzi~ka nacija sveta moè da predstavi svoje poslednje
i najbolje doprinose umetnosti, i na kojem pregaoci muzi~ke estetike i
kritike mogu da razmene misli i rezultate svojih istraìvanja“. Zamisao
muzi~ke Lige ostvarila se dve godine kasnije, formiranjem Me|unarod-
nog dru{tva za savremenu muziku. Festivali ovog dru{tva – u Salcburgu
1923, Salcburgu i Pragu 1924, Pragu i Veneciji 1925, Cirihu 1926, i
Frankfurtu 1927. godine – bili su izuzetno zna~ajni za muziku dvadesetih
godina pro{log veka, a ova organizacija postoji i danas.
Posleratni duh prijateljskog uvaàvanja doveo je do neobi~nih save-
za, ali nema neobi~nijeg od onog kratkotrajnog izme|u [estorice i Dru-
ge be~ke {kole. „Arnolde [enbergu, {est muzi~ara ti kli~u!“, napisao je
Kokto 1920. godine.121 Mijo je dirigovao deo Pjeroa mese~ara decem-
bra 1921, a celo delo predstavio tri puta tokom naredne godine.122 [en-
berg je, sa svoje strane, uvrstio dela Debisija i Ravela u svoju seriju „Pri-
vatnih muzi~kih izvo|enja“ u Be~u. Kada su se dve grupe kona~no su-
srele, [enberg je nazvao Mijoa „finom osobom“123, dok je Pulenk pro-
glasio Veberna „jednim izuzetnim de~akom“.124 Kao {to se i o~ekivalo,
ova usiljena razmena ljubaznosti nije potrajala. Do polovine dvadesetih
godina, Me|unarodno dru{tvo za savremenu muziku po~elo je da se
deli na suprotstavljene tabore, jedan se grupisao oko [enberga, drugi
oko Stravinskog. Stari francusko-nema~ki muzi~ki rat se nastavljao.
Dvadesete su bile godine inflacije koja se otela kontroli, nepouzda-
nih berzanskih {pekulacija i brzog boga}enja. Istori~ar Erik Hobsbaum,
u svojoj knjizi Doba krajnosti pi{e da je brzi ekonomski razvoj bio u
najve}oj meri iluzija, zasnovan na nesigurnoj mreì me|unarodnih zaj-
mova i podriven nezaposleno{}u ogromnih razmera.125 Muzika se, ta-
120 Paul Op de Coul, „Modern Chamber Music at the 1920 Mahler Festival:
A Prelude to the International Society for Contemporary Music“, u: Gustav Ma-
hler: The World Listens, Het Concertgebouw, 1995, str. I 84.
122 Jean Wiéner, op. cit., str. 50–51.
123 Arnold Schoenberg: Letters, prir. Erwin Stein, prev. Eithne Wilkins i Ernst
Kaiser, University of California Press, 1987, str. 69.

124 Francis Poulenc, Correspondance, 1910–1963, prir. Myriam Chimènes,
Fayard, 1994, str. 170.

125 Eric Hobsbawm, The Age of Extremes: The Short Twentieth Century,
1914–1991, Abacus, 1995, str. 90.

REFLEKSIJE O MUZICI
ko|e, ~inila zarobljenom u nestabilnoj ekonomiji; jedan kompozitor je 413

mogao da stekne ime nekolicinom zapaènim gestovima, ali je imao ve-
}ih te{ko}a da odrì karijeru. Publicitet je bio zagarantovan za svako
delo koje je spajalo klasi~na sredstva s modernim temama. Honeger se
pokazao vi~an tom triku, pi{u}i dela pod nazivom Ragbi, Klizali{te, i
~esto izvo|eni Pacifik 231 (parna lokomotiva sa dve prednje, tri glavne
i jednom zadnjom osovinom). Mladi ~e{ki kompozitor Bohuslav Marti-
nu126 stvarao je dela koja do~aravaju fudbalski me~ (Halftime), mase
koje slave Lindbergov let (La Bagarre), kuhinjsko posu|e koje ple{e uz
dèz (La Revue de cuisine), Satanu kao crnca biciklistu (The Tears of the
Knife), i balet o samoj muzici (Revolt), u kojoj se klasi~na muzika bori s
plesnim hitovima, gramofoni diù bunu protiv svojih gospodara, kriti-
~ari izvr{avaju samoubistvo, Stravinski beì na pusto ostrvo, a jedna
moravska narodna pesma donosi spas.
Festivali tokom dvadesetih bili su prvo veliko popri{te onoga {to je
kriti~ar Bernard Holand (Bernard Holland) nazvao „politika stila“ dva-
desetih godina.127 Kompozitori se nisu samo upu{tali u ve{ta~ke igre;
oni su postavljali zna~ajna pitanja o tome {ta je umetnost zna~ila i kako
se odnosila prema dru{tvu. Ipak, u salonima Pariza, ta rasprava o muzi-
ci i modernosti odvijala se unutar nerealnog ekosistema koji je bio uda-
ljen od svakodnevnog ìvota. Publika na festivalima nove muzike bila je
jedan raznoliki skup elite – predvodnici dru{tva zaduèni za izgradnju
kulture, ameri~ke naslednice u potrazi za sticanjem evropskog statusa,
estete snobovi bez nekih neodlo`nih obaveza, pripadnici novih doko-
nih slojeva. Obi~ni ljudi nisu mogli da rezervi{u na nedelju dana hotel
u Veneciji ili u Cirihu. Publika na jednom prose~nom pretplatnom kon-
certu simfonijskog orkestra bila je socijalno raznovrsnija; oni na gor-
njim galerijama zara|ivali su skromno i dolazili su jednostavno iz ljuba-
vi prema muzici. Ali ve}ina je èlela da ~uje Bramsa.
* * *
„Nije to zemlja za starce“, vapio je Vilijem Batler Jejts u „Jedrenju u Vi-
zantiju“.128 Najmla|i kompozitori, deca iz 1900, najlak{e su se prilago-
dili trka~kom tempu dvadesetih; imali su metabolizam za preradu no-
vih paradigmi preko no}i. Oni stariji suo~ili su se s mu~nim privikava-
njem – a biti star u tom vremenu opsednutom mlado{}u zna~ilo je biti
126 Brian Large, Martinu, Holmes and Meier, 1975, str. 39–40.
127 Bernard Holland, „Bringing Sibelius out of Bleak Oblivion“, New York Ti-
mes, 8. decembar, 1997.
128 William Butler Yeats, „Sailing to Byzantium“; prevod Milice Mihajlovi}, u:
Antologija savremene engleske poezije (1900–1950), priredili Miodrag Pavlovi} i

Svetozar Brki}, Nolit, Beograd, 1957, str.106.
414 stariji od ~etrdeset godina. Bartok je, po svoj prilici, govorio u ime
mnogih kada je u pismu iz 1926, iz godine Jejtsove pesme, napisao:
„Da budem iskren, u poslednje vreme ose}ao sam se tako glupo, tako
zbunjeno, tako praznoglavo, da sam istinski sumnjao da sam sposoban
da i{ta vi{e novo napi{em. Sva ta zamr{ena pometnja oko muzike dana-
{njice, koju muzi~ki ~asopisi ubrzano izbacuju iz svoje utrobe, te{ko me
je pritiskala: re~i u modi, linearno, horizontalno, vertikalno, objektiv-
no, impersonalno, polifono, homofono, tonalno, politonalno, atonalno
i ostalo...“.129 Stravinski je zga|eno kriknuo u jednom pismu Ansermeu
iz 1922. godine: „Evo me na ~elu moderne muzike, kako kaù i kako
verujem, evo me sa ~etrdeset godina – evo me kako me izostavljaju iz
nagra|enih na ’velikom me|unarodnom kongresu’ u Salcburgu... Ko-
mitet je rezervisao najistaknutija mesta na programu za Dariusa Mijoa,
Ernesta Bluka (sic), Riharda [trausa (verovatno Korngolda (sic), Kaze-
lu, Varezea (sic), tako|e)* – sve same muzi~are me|unarodnog ugle-
da... Ah, ti konzervativci“.130
Ravelov trenutak krize nai{ao je onda kada je izvodio svoju novu
baletsku partituru La Valse za Djagiljeva 1920. godine. „Ravel, ovo je
remek-delo, ali nije balet“, rekao mu je impresario. „To je portret bale-
ta, slika baleta.“131 O~igledno, Djagiljev je govorio da Ravelovoj parti-
turi nedostaje neumoljivi elan koji je zahtevala posleratna era.
Presuda je bila bizarna, jer je La Valse istovremeno i sjajna inkarnaci-
ja dvadesetih, i sjajna satira o njima. Po~inje nostalgi~nim putovanjem u
trodelnom ritmu, Stara Evropa koja igra uz valcer u sumrak. Postepeno
poja~avanje disonance i dinamike sugeri{e tek minulu silinu rata, ven~a-
nje aristokratskog ponosa sa ma{inerijom destrukcije. U poslednjim tre-
nucima, uz reànje trombonâ i ~eketanje udaraljki, muzika postaje gruba,
drska i ùstra. Odjednom izgleda kao da smo se na{li usred razuzdane pi-
janke – a nema razloga da osetimo trzaj prilikom ovog prelaska, jer se u
osnovi „burnih dvadesetih“ nalazilo isto ono bogatstvo kojim su finansi-
rani predratni balovi. To je dru{tvo koje se otima kontroli posr}u}i od
uàsâ nedavne pro{losti prema onima u bliskoj budu}nosti.
129 David E. Schneider, „Bartók and Stravinsky: Respect, Competition, Influ-
ence, and the Hungarian Reaction to Modernism in the 1920s“, u: Bartók and His
World, prir. Peter Laki, Princeton UP, 1995, str. 186.
* Stravinski oznakama „sic“ isti~e gre{ke u pisanju imena kompozitorâ, koji
su se na{li na programu pomenutog kongresa: Ernesta Bloha (zapisano je „Blook“
umesto „Bloch“), Eriha Volfganga Korngolda (zapisano je Corngold) i Edgara Va-
reza (Varèse, dok je u doti~nom programu prezime dato bez akcenta). – Prim. prev.
130 Correspondance Ernest Ansermet – Igor Strawinsky (1914–1967), tom 2,
str. 21.
131 Gerald Larner, op. cit., str. 172–173.
REFLEKSIJE O MUZICI
Bartokova zbunjenost i{la je dalje od pitanja stila: njegov li~ni ìvot 415
umnogome je prebrisan u kartografskim promenama iz mirovnih ugo-
vora. Smanjenje ma|arske teritorije posle propasti Austrougarske care-
vine zna~ilo je da je Na|sentmiklo{, rodno mesto ovog kompozitora,
pripao Rumuniji, a da je Poùn, u kojem je i dalje ìvela njegova majka,
postao ~ehoslova~ki.
Bez obzira na to, Bartok je ostao lojalan pejzaù svojih snova –
skrivenom carstvu muzike seljaka, koje se prostiralo sve do Turske i se-
verne Afrike. Kako se Ma|arska kretala ka fa{izmu pod autoritarnim
reìmom Miklo{a Hortija, takav multikulturalizam privla~io je sumnju;
nacionalisti su doìvljavali Bartoka kao nekoga kome nedostaje pravi
ma|arski duh. U isto vreme, njegova odanost folkloru u~inila ga je ~ud-
nom, anahronom figurom u me|unarodnim krugovima nove muzike.
Bio je i suvi{e kosmopolita kod ku}e, i suvi{e nacionalista van zemlje.
On je, me|utim, pronalazio ravnoteù za kojom je oduvek tragao, iz-
me|u lokalnog i univerzalnog. Manje okupiran ~uvanjem granica izme-
|u ànrova, prestao je da se zalaè protiv pretpostavljene kontaminaci-
je ciganske muzike; ma|arski Ciganin koji svira na violini pojavljuje se
na mnogo mesta u njegovim dvema Rapsodijama za violinu i u njego-
vom Drugom violinskom koncertu. Povremeno, ~ak se malo prepu{tao i
dèzu.132 Kako je Dùli Braun istakla, Bartok je na uspon genocidnog
rasizma reagovao veli~anjem „rasne ne~istote“ – migracije stilova, me-
{anja kultura.133
U prvim godinama posleratnog perioda Bartok je nastojao da obez-
bedi svoje modernisti~ke akreditive. Kada je danski kompozitor Karl
Nilsen stigao u Budimpe{tu 1920. godine, Bartok ga je upitao da li mi-
sli da je njegov Drugi kvartet „dovoljno moderan“.134 Balet ûdesni
mandarin, zavr{en prethodne godine, odgovarao je politonalnoj èstini
Posve}enja prole}a, s nagove{tajem futurizma u zvucima sirene u pred-
stavi grada, u preludijumu („’stilizovana’ buka“, kako ju je nazvao Bar-
tok).135 Nametljiva o{trina dveju violinskih sonata, Klavirske sonate,
klavirske svite Napolju, Prvog klavirskog koncerta i Tre}eg kvarteta, svih
komponovanih po~etkom ili sredinom dvadesetih, stekla je po{tovanje
132 Videti: Béla Bartók Essays, str. 350, za kratko pominjanje dèza iz 1941.
Kako Bendàmin Sa~ov (Benjamin Suchoff) prime}uje u svojim bele{kama, Mikro-

kosmos br. 151 otvoreno je napisan u ger{vinovom stilu. Kontrasti, napisani za Be-
nija Gudmena 1938. godine, imaju dèzerske trenutke, kao i reminiscencije na ga-
melansku muziku Balija.
133 Videti: Béla Bartók Essays, str. 31; i Julie Brown, op. cit., str.132.
134 Jan Maegaard, „1923 – the Critical Year of Modern Music“, u: The Niel-
sen Companion, prir. Mina Miller, Amadeus, 1995, str. 106.

416 [enbergovog tabora. Ali Bartokove melodije su zadràle jedan narodski

oblik, a harmonija se ponovo zaustavila nadomak potpune atonalnosti.
Ova dela koriste simetri~ne skale koje se kre}u oko jednog „tonalnog
centra“, jedine tonske visine koja zvu~i nekako „kako treba“ kad god se
pojavi. U obimnom êtvrtom kvartetu, napisanom 1928. godine, diso-
nantne igre okruùju jedan eteri~ni lagani stav koji klizi oko tonaliteta
E-dura, a da ga pritom zapravo ne dotakne. U finalnom tranquillo od-
seku, violina izvodi jednu ljupku narodsku melodiju, blisku „Pesmi pa-
una“ iz ma|arske tradicije.136 Kompozitor se vratio prvobitnim princi-
pima.
U nekoliko remek-dela Bartokovih poslednjih godina – Muzika za
guda~e, udaraljke i ~elestu (1936), Drugi violinski koncert (1937–1938)
i Koncert za orkestar (1943) – ponavlja se ceremonija povratka ku}i.
Poslednji stav svakog dela donosi jasno ose}anje oslobo|enja, kao da
kompozitor, koji je posmatrao seljake sa stidljivom izdvojeno{}u, ko-
na~no baca svoju bele`nicu i pridruùje se gu`vi. Guda~i podiù oblake
pra{ine oko nogu, uùrbanih u igri. Limeni duva~ki instrumenti izvode
svetovne korale, kao da sede na izlizanim stepenicama male naherene
crkve. Drveni duva~ki instrumenti kri~e kao uzbu|ena deca. Bubnjevi
odaju pijanu poùdu mladih mu{karaca u sredi{tu te gomile. Nema
podno{enja `rtvi u ovim neoprimitivnim scenama, ~ak i ako neki odla-
ze sa modricama. Ovaj ritual povratka je najizrazitiji u Koncertu za or-
kestar, koji je Bartok napisao u ameri~kom egzilu. Transilvanija je tada
bila jedan ~isto misaoni prostor po kojem je mogao da ple{e s kraja na
kraj, ~ak i kada ga je bolest potpuno paralisala.
Bartok i Jana~ek susreli su se dva puta tokom dvadesetih. Drugi
put, godine 1927, Jana~ek je, kaù, uhvatio Bartoka za ramena i odvu-
kao ga u jedan miran ugao. Potomstvo bi rado èlelo da ima bri`ljiv za-
pis tog razgovora, ali izve{taj o~evica frustriraju}e je impresionisti~ki:
„fascinantna razmena... jedan vatromet li~nostî...“.137 Da li je Jana~ek
naveo Bartoka da bude veran svom nacionalnom, narodskom „ja“, kao
{to je Debisi navodio Stravinskog?
Do tada duboko u svojim sedamdesetim, moravskog majstora vi{e je
zabavljala nego zastra{ivala kultura festivalâ; pri~ao je pri~u kako je po-
ku{ao da prona|e put do scene, da bi se poklonio na festivalu Me|una-
rodnog dru{tva za savremenu muziku iz 1925, pa je otvorio pogre{na
136 Na ovu sli~nost ukazali su ~lanovi ma|arske folklorne grupe „Muzsikás“,
koji su svirali ma|arske pesme i igre uz Bartokov êtvrti kvartet na koncertu kvar-
teta „Takács“, u Zankel Holu u Njujorku, 13. februara 2004. godine.
137 Documenta Bartókiana, tom 3, str. 122. Prvi susret 10. januara 1925, dru-
gi 16. oktobra 1927. godine.

REFLEKSIJE O MUZICI
vrata i na{ao se na ulici.138 Kasni internacionalni uspeh Jenufe ulio mu je 417

pouzdanje da ostane na stazi koju je nazna~io pre prelaska u novi vek.
Jana~ekovo stvarala~ko miholjsko leto ~esto se pripisuje njegovoj za-
netosti Kamilom Steslovom (Kamila Stösslová), jednom mladom udatom
ènom, koju je upoznao 1917. godine. Bogato osmi{ljeni ènski likovi
naseljavaju njegova poslednja dela: „tamnoputa mlada Ciganka“ koja za-
vodi selja~kog sina u ciklusu pesama Dnevnik nestalog; Katerina, tragi~na
heroina opere Katja Kabanova, koja se baca u Volgu da bi pobegla od
mu~ne pravi~nosti svoje svekrve; lisica u sredi{tu basne Mudra lija, koja
pronalazi ljubav u {umi, a onda pada od pu{ke lovokradice; i neverovat-
ni protagonista iz Afere Makropulos, 337 godina star operski peva~, koji
je postao besmrtan po cenu toga da postane „hladan kao led“.
Jana~ekov kasni stil je saèt i snaàn. Melodije su svedene, ali ne
gube dra`. Ritmovi se kre}u kao igla na gramofonu, preska~u}i kao da
su se zaglavili u brazdi, ili usporavaju}i kao da se neko poigrava brzi-
nom. Njegov karakteristi~ni zvuk je sirovo tre{tanje truba, koje uvodi i
u rusti~nu vojni~ku Simfonijetu, i u Glagolja{ku misu, omuzikaljenje
stare slovenske liturgije. U misi, liturgijske fraze kao {to su: „Gospode,
pomiluj“, „Raspet za nas“, „Vjeruju“ i „Jagnje Bo`je“ povezane su s
promenljivim vremenom na selu: ki{nim pljuskom, munjom, vedrim
nebom, mese~inom, krezubim suncem koje se probija narednog dana.139
Hri{}anstvo i paganizam su pomireni.
Mudra lija, istovremeno draga pripovest za decu i duboka alegorija
modernog ìvota, mo`da je Jana~ekovo najve}e dostignu}e. Po~inje naiv-
no, kada skromni stari {umar – kao de~ak, Jana~ek je sanjao da postane
{umar140 – uhvati mladun~e lisice i donese ga ku}i. Ona podivlja, pobije
pili}e, pa je proteraju u {umu. Tamo nai|e na nao~itog ljubavnika i udva-
ra mu se uz muziku koja parodira postvagnerijansku operu, posebno
[trausa u njegovom ki~astijem izdanju. U tre}em ~inu, liju obara hitac iz
pu{ke, i opera dobija sasvim druga~iji ton. U poslednjoj sceni {umar izla-
zi iz svoje uloge u~esnika u narodnoj pripovesti i razmi{lja o prolaznosti
vremena. îni se da razmatra i samu operu u kojoj se nalazi: „Da li je ovo
bajka ili stvarnost? Stvarnost ili bajka?“. [umar utone u san, a kada se
probudi, okruùju ga ìvotinje iz {ume. On ugleda mladun~ad lisice i
shvata da su to lijina deca. Zatim hvata jednu malu àbu u ruku, misle}i
da vidi isto „malo meko ~udovi{te“ s kojim se sreo u prvoj sceni opere:
[UMAR: Odakle dolazi{?
@ABA: To nisam bila ja, to je bio deka! Rekli su mi sve o tebi.
138 Mirka Zemanová, op. cit., str. 201–202.

139 Janá~ek’s Uncollected Essays on Music, str. 111–113.
140 Mirka Zemanová, op. cit., str. 20.
418 Drugim re~ima, ìvotinje iz {ume pri~ale su pri~e o {umaru tokom

svog kratkog ìvota, kao da je bio neki junak iz davnine. U toj razdvo-
jenosti vremena kod ljudi i kod ìvotinja, mi doìvljavamo njega – i se-
be same – u jednom ogromnom prostoru. „Dobro i zlo se u ìvotu stal-
no iznova okre}u“, zapisao je Jana~ek u svom sinopsisu.141
[umar se osmehne i nastavi da spava. Pu{ka mu isklizne iz ruku. Liji-
na muzika se vra}a, uzdignuta do izuzetne siline u tre{te}im limenim du-
va~ima i pulsiraju}im udaraljkama. Jedan kru`ni motiv za~uje se dva pu-
ta preko akorada Des-dura, zatim modulira u E-dur; kona~no, kada se
harmonija vrati u Des-dur, melodija zazvu~i na svojim visinama u E-duru,
stvaraju}i jednu bogatu modalnu zvu~nost, jedan bluz septakord. To
priziva zavr{etak Jenufe, ulazak u raj. „Morate mi ovo odsvirati kada
budem umro“, rekao je Jana~ek svom producentu.142 To su i u~inili, av-
gusta 1928. godine.
Stravinski je doìveo duboku uznemirenost kada je izvodio svoju
Klavirsku sonatu na festivalu Me|unarodnog dru{tva za savremenu
muziku1925. godine, u Veneciji. Jana~ek je tako|e bio tamo, kao i Dja-
giljev, Honeger, princeza De Polinjak, Kol Porter, Arturo Toskanini i
[enberg, sa svojim crvenim pogledom*. Mnogi su dovodili u pitanje
novi neoklasi~ni stil Stravinskog; kruìle su glasine o tome kako on ni-
je vi{e „ozbiljan“, kako je postao pasti{er. [enberg je navodno iza{ao
napolje. Stravinski je sigurno bio svestan skepti~nosti kojom je bio
okruèn; nesigurnost, pi{e njegov biograf Stiven Vol{ (Stephen Walsh),
bila je „demon koji je neprestano vrebao iz unutra{njih prostora svesti
Stravinskog“.143 Mu~ile su ga i emotivne napetosti. Jekaterina Stravin-
ski, njegova èna, doìvela je slom kao posledicu tuberkuloze. Jekateri-
nina privrènost ruskom pravoslavlju izgledala je kao tihi otpor dendi-
jevskom na~inu ìvota njenog muà, da ne pominjemo njegovu tada-
{nju aferu sa Verom Sudejkinom.
Nekoliko dana pre koncerta, Stravinskom se na desnoj ruci pojavio
apsces. Donekle i na sopstveno iznena|enje, oti{ao je do crkve, spustio
se na kolena i zamolio za bo`ju pomo}. Neposredno pre nego {to je po-
~elo izvo|enje, pogledao je ispod zavoja i video da je apsces nestao.144
141 John Tyrrell, Janá~ek’s Operas: A Documentary Account, Princeton UP,

1992, str. 296.
142 Mirka Zemanová, op. cit., str. 191; i Zdenka Janá~ková, My Life with
Janá~ek, prir. i prev. John Tyrrell, Faber, 1998, str. 238.

* Crveni pogled (Der rote Blick) naziv je [enbergovog autoportreta iz 1910.
godine, na kojem je predeo oko o~iju upadljivo obeleèn dvama crvenim krugovi-
ma. – Prim. prev.
144 Vernon Duke, Passport to Paris, Little, Brown, 1955, str. 200.
REFLEKSIJE O MUZICI
Ovo iznenadno izle~enje Stravinski je doìveo kao ~udo, i po~eo je po- 419
novo da se religijski budi. Njegov „povratak pri~esti“ dogodio se godi-
nu dana potom, za vreme Strasne sedmice 1926. godine, kada je javio
Djagiljevu da posti „iz izuzetne umne i fizi~ke potrebe“.145 Negde u isto
vreme, Stravinski je napisao jednu kratku, sna`nu kompoziciju na sti-
hove O~ena{a na staroslovenskom. Tokom narednih pet godina napi-
sao je trilogiju sve~anih i eksplicitno religioznih dela: Car Edip (Oedi-
pus Rex), Apolon (Apollon) i Simfonija psalama. Religija je bila njegova
nova „stvarnost“, njegovo novo na~elo; ona je dala smisao njegovoj po-
sve}enosti pro{losti i, ne slu~ajno, usmerenje njegovom umereno razu-
zdanom ìvotu.
U ponovnom otkrivanju religije, Stravinski je, paradoksalno, sledio
modu. Godina 1925. bila je godina novootkrivene trezvenosti u francu-
skoj kulturi. Mnogi su prou~avali opro{tajni tekst tada nedavno premi-
nulog @aka Rivijera o „krizi pojma literature“146; kriti~ar je ponudio te-
zu da su u poslednje vreme umetnosti postajale i suvi{e nezainteresova-
ne, i suvi{e „nehumane“, a „muziku objekata“ Stravinskog uvrstio je
me|u simptome jednog moralnog i duhovnog opadanja. Kokto je, po-
sle smrti svog maloletnog ljubavnika Rejmona Radigea (Raymond Ra-
diguet), zapao u opijumsku zavisnost, i doìveo halucinacijsko otkrove-
nje u Pikasovom liftu, te se vratio katoli~anstvu u junu te godine. Kok-
toov guru bio je neotomisti~ki filozof @ak Mariten (Jacques Maritain),
koji je verovao da se moderna umetnost moè pro~istiti i pretvoriti u
sliku Bo`je istine, u ne{to „dobro sa~injeno, potpuno, doli~no, trajno,
po{teno“.147
Stravinski je tako|e potpao pod Maritenov uticaj, mo`da podstak-
nut kada je ovaj filozof kritikovao zamisao „umetnosti koja ne sluì ni-
~emu, ni~emu osim sebi samoj“. Po{to se neko vreme nosio mi{lju da li
napisati operu ili oratorijum o ìvotu Svetog Franje Asi{kog, Stravinski
je razvio jednu temu iz anti~ke tragedije, i zamolio Koktoa da napi{e
francusku preradu pri~e o Edipu. Zatim je dao da se Koktoov tekst pre-
vede na latinski. „Izbor (latinskog)“, zapisao je kasnije Stravinski,
„imao je veliku prednost pruìv{i mi jedan medijum koji nije bio mrtav,
ve} okamenjem i time monumentalizovan, tako da je postao imun na
sve opasnosti od vulgarizacije“.148 Partitura je poru~ivala: „Pomeraju se

146 Jacques Rivière, „La Crise du concept de littérature“, Nouvelle Revue
Française 125, februar 1924, str. 159–170.
147 Jacques Maritain, Art and Scholasticism and The Frontiers of Poetry, prev.
Joseph W. Evans, University of Notre Dame Press, 1974, str. 104. Radi „umetnosti
koja ne sluì ni~emu“ videti str. 92.
148 Igor Stravinsky, An Autobiography, str. 125.
420 samo njihove ruke i glave. Treba da odaju utisak ìvih statua.“ Time je
obeleèno posve}enje Rivijerovom projektu duhovne obnove, i Marite-
novoj filozofiji o umetnosti kao svetom delu.
Koktoovo u~e{}e je zna~ilo da Edip ne moè u potpunosti da se
pribliì sve~anoj ozbiljnosti. Latinske deklamacije bile su povezane s
namerno satiri~no-pompeznom naracijom svojstvenom francuskom je-
ziku. Koktoov narator je toliko okupiran svojim literarnim dostojan-
stvom, da ponekad ne uspeva da opazi de{avanja na sceni. „A sada }ete
~uti slavni monolog ’Boànstvena Jokasta je mrtva’“, objavljuje on – ali
nikakav monolog ne sledi potom.
Mogu}e je da su tako samosvesni postupci pretvorili Edipa u jo{
jedno kemp oru`je. Ali Stravinski je bio ozbiljan. „Kaedit nos pestis“ –
„Preti nam propast“ – peva hor na po~etku, iznad pet bu~nih akorada u
b-molu. Sama po sebi, ova harmonska progresija zvu~ala bi pomalo
kre{tavo i stereotipno. Ono {to dodaje dramatiku jeste linija basa, koja
se drì tonova trozvuka b-mola, ali se sudara s promenama u gornjim
akordima. Utisak, na ovom mestu i u toku dela, jeste utisak jedne o{te-
}ene i opadaju}e veli~anstvenosti – kao kada kiselina na~ne mermer ka-
tedrale. Ipak, Edip je ìva statua, kako upu}uje partitura. Pa`nja Stra-
vinskog prema ritmu re~i poverava udar i dejstvo arhai~nom latinskom
tekstu. Re~ „moritur“, pojavljuju}i se na zavr{ecima triju po~etnih od-
seka, pokre}e milozvu~nu trodelnu figuru koja vodi delo sve do kraja.
Balet Apolon predvodnik muza (Apollon musagète), drugi panel u
duhovnom triptihu Stravinskog, jeste jedan sve~ani spektakl umetnosti
koja kontemplira o sebi: mladi bog Apolon sazreva i ovladava ve{tina-
ma u dru{tvu muza Kaliope, Polihimnije i Tepsihore. Instrumentacija za
guda~ki orkestar, preokre}e trend nastao posle Posve}enja prole}a za
upotrebom sna`nog zvuka drvenih i limenih duva~kih instrumenata.
Stravinski, u tipi~nom napadu drskosti, kudi svoje savremenike za nji-
hovu preteranu upotrebu. („Zamah klatna bio je previ{e silovit“, zapi-
sao je u svojoj Autobiografiji, kao da je neko drugi pokrenuo to klatno.)
Apolon plovi na neposrednim harmonijama durskog tonaliteta i provla-
~i nit jedne ne`ne melodije; kola`ni rezovi i slojevitost povla~e se pred
glatkom, celovitom povr{inom.
U prethodnoj sezoni Ruskog baleta, pro~i{}ena koncepcija „belog
baleta“ mo`da je nervirala svojim savr{enstvom. Dolaskom @orà Ba-
lan{ina (Georges Balanchine), Stravinski je ipak prona{ao svoju drugu
stvarala~ku polovinu. Balan{inova zamisao da ponovo uhvati ravnoteù
klasi~nog baleta posredstvom moderne koreografije – ponekad atlet-
ske, ponekad apstraktne – {to je bio odraz u ogledalu novog stila Stra-
vinskog. Jedinstvo plesa i muzike najavilo je jedno vi{e jedinstvo tela i
duha. Boris de [lecer (Boris de Schloezer), koji je ranije tokom te dece-
REFLEKSIJE O MUZICI
nije napao kompozitora zbog prestupni~kih muzi~kih {ala, dobro je 421

opisao tog novog Stravinskog: „Logi~no, posle Apolona, morao bi da
nam podari jednu misu“.149
To je Stravinski manje-vi{e i u~inio, u stanju àlosti. Avgusta 1929.
kompozitor je preneraèn iznenadnom smr}u Djagiljeva, svog otkriva-
oca, za{titnika i zamene za oca, a nesre}u je uve}avala ~injenica da nije
imao prave prilike da se oprosti; ta dva ~oveka su se ne{to pre toga pre-
pirali i zavadili. U me|uvremenu, Jekaterina je bila sve bolesnija i sve
pobo`nija. Ikone i sve}e ispunjavale su dom Stravinskih, a bilo je govo-
ra o izgradnji privatne kapele.150 Iz te grozni~ave atmosfere nastala je
Simfonija psalama.
Tekstovi poti~u iz Psalama 38, 39 i 150 u latinskoj Vulgati, ali mu-
zika ima ne{to neuhvatljivo a sli~no ruskom pravoslavlju. Za ameri~kog
kriti~ara Pola Rozenfelda (Paul Rosenfeld), ona je „prizivala prizore
unutra{njosti vizantijskih kupola ukra{enih mozaicima... sa ~ijih svodo-
va Hrist i njegova Majka gledaju bez saàljenja na prokleti ljudski
rod“.151 Prvi akord zadovoljava Rozenfeldovu metaforu katedrale: to-
novi trozvuka e-mola u basu i sopranu pore|ani su oko tonova g u
srednjim registrima, koji podse}aju na stubove. U daljem toku, po navi-
ci ekonomi~an kompozitor, uve}ava ose}aj prostora. Muzika za Psalm
150. („Hvalite Boga u svetinji Njegovoj, hvalite Ga na tvr|i slave Nje-
gove“) odaje utisak ve~nosti u trajanju od dvanaest minuta.
Simfonija nije samo zamrznuta arhitektura. Ritmovi, obele`je Stra-
vinskog, diskretno se pojavljuju. U jednom trenutku u Psalmu 150, hor
lagano sinkopira frazu „Lau-da-te do-mi-nuumm“, gde „do“ pada iz-
me|u druge i tre}e dobe, a poslednji slog se produàva da bi dopunio
takt – bezmalo kao ~arlston. A u duboko kontemplativnoj kodi, timpa-
ni ponavljaju obrazac od ~etiri tona u toku ~etrdeset dva takta, kvazi-
minimalisti~ki ostinato koji stvara gotovo neprimetnu napetost s prete-
`nim metrom od tri udara po taktu – jedan titraj eteri~ne, nematerijal-
ne vrste.
Gotovo od po~etka, slu{aoce je zabrinjavalo to {to je genijalna
ostvarenja Stravinskog nagrizala jedna unutra{nja hladno}a. Ned Ro-
rem (Ned Rorem), ameri~ki kompozitor ~vrsto privrèn „francuskoj“
pre nego „nema~koj“ politici stila, upitao se: „Da li se divim Stravin-
skom kao {to se divim drugima koji su mo`da manje neodoljivi – Ra-
velu, na primer, ili Pulenku? Zasenjen sam njegovom inteligencijom i
149 Lynn Garafola, op. cit., str. 140.

151 Paul Rosenfeld, Discoveries of a Music Critic, Vienna House, 1972, str.
196.
422 upla{en njegovom snagom, ali mi srce nije dirnuto“.152 Ukoliko i{ta
kod Stravinskog moè da dirne srce, to je Simfonija psalama. Veliki
protivnik izraàjnosti i tvorac objekata napu{ta svoj odbrambeni stav,
otkrivaju}i na{em pogledu svoje uàse i ùdnje. Obratite pa`nju na to
{ta nam odaje ponavljanje re~i u prva dva psalma koje je Stravinski
odabrao za komponovanje: „Slu{aj molitvu moju, Gospode, i ~uj jauk
moj... Dugo ~ekah Gospoda, i saè se k meni, i ~u viku moju.“* Vili-
jem Dèjms je u knjizi Vrste religioznog iskustva (The Varieties of Reli-
gious Experience) napisao da stanje o~ajni~kih intelektualnih muka ~e-
sto uvodi u duhovni preporod: „Sr` religijskog problema je u ovome:
Upomo}! Upomo}!“.153
Upomo} – u ~emu? Biografija Stravinskog pruà mnogo materijala
za razmi{ljanje, ali kao osnovna sila mo`da deluje jedna rastu}a nela-
godnost u odnosu prema samoj modernosti – pani~ni strah od brzine i
buke. Stvarnost, u koju je toliko umetnika ùdelo da uroni, ukazala se
kao medij koji usisava. Mlade estete su krenule u rovove Prvog svet-
skog rata u nadi da }e ste}i oreol mu{kosti; oni preìveli bili su pre slo-
mljeni nego osnaèni tim isku{enjem. Mo`da su iz tog razloga oni koji
su ranije poku{ali da pobegnu iz hrama „~iste muzike“, sada poku{ava-
li da na|u put natrag. Kona~no, germanska filozofija muzi~kog univer-
zalizma, prema kojoj bi nekoliko formi i procedura sluìlo kompozito-
rima svih nacija, jo{ jednom je posluìla kao bedem naspram sve malo-
du{nije kulture. Kao u Jejtsovoj pesmi, evropski kompozitori su prihva-
tili sublimnost ve{tine, „da pevaju/ Gospodi i damama Vizantije./ O
onom {to je bilo, {to biva il’ {to }e do}i“.154
S engledkog prevela Ana Markovi}
152 Ned Rorem, „Stravinsky at 100“, u: Setting the Tone: Essays and a Diary,
Limelight, 1984, str. 191.

* Psalmi 39,12 i 40,1. – Prim. prev.
153 William James, The Varieties of Religious Experience, Penguin, 1958, str.
149.
154 William Butler Yeats, „Sailing to Byzantium“; prevod Milice Mihajlovi}, u:
Antologija savremene engleske poezije (1900–1950), priredili Miodrag Pavlovi} i

Svetozar Brki}, Nolit, Beograd, 1957, str. 107.
hronika
424
HRONIKA
FESTIVALI ve} o svesti stvaralaca da ono {to imaju

re}i o svetu i stvarnosti kojoj pripadaju
425
zavisi od sfere koja pripada ekonomiji.

Drugim re~ima, tematsko odre|enje
ovogodi{njeg Beogradskog internacio-
nalnog teatarskog festivala, definisano
OPASNO JE U TEATRU podnaslovom koji je glasio Kriza kapi-
IGRATI SE POJMOM tala – umetnost krize, ma koliko poku-
KRIZE {avalo da svede ekonomsku sferu na ne-
{to uù oblast oli~enu pojmom kapital,
Opasno je u teatru igrati se pojmom kri- te da na taj na~in sugeri{e veze savreme-
ze. Ona je, naime, nezaobilazni pratilac nog teatra sa aktuelnom svetskom eko-
pozori{ta jo{ od njegovih po~etaka, a te- nomskom krizom, pre deluje kao ustu-
{ko da je postojao i jedan period u isto- pak ovom vremenu i kao dobra doset-
riji ove umetnosti koji u ve}oj ili manjoj ka, no {to nam su{tinski omogu}ava da
meri nije obeleèn krizom. Uostalom, bolje i ta~nije razumemo dana{nji pozo-
teatar je i nastao – barem onaj kojem ri{ni trenutak.
pripada zapadnoevropska tradicija – *
kao izraz krize odre|enog religijskog * *
koncepta koji je u ritualu poku{ao da Sve~ano otvaranje 43. Bitefa sre}no je
prona|e re{enja kakva u stvarnosti, du- spojilo nekoliko raznorodnih elemena-
boko proètoj mitski utemeljenim po-
ta. S jedne strane, organizator Bitefa è-
gledom na svet, nije bilo mogu}e pro-
leo je da otvaranje bude u Centru „Sa-
na}i.
va“, u reprezentativnom ambijentu,
S druge strane, ako istoriju pozori-
pred oko tri hiljade gledalaca, na dru-
{ta sagledavamo iz nimalo filozofskog
goj strani postojala je ideja koja se prak-
ugla, dakle u prakti~noj ravni, ekonom-
ti~no provla~i od prvog organizovanja
sku krizu prepoznajemo kao ve~itog
ovog festivala, da istraìvanje novih tea-
pratioca teatarske umetnosti i perma-
tarskih tendencija uvek valja po~eti od
nentni usud pozori{nih stvaralaca. Ka-
analize stvarnih ili potencijalnih korena
da je to tokom istorije, osim naravno u
scenskih umetnosti, dok je na tre}oj
kratkim vremenskim razdobljima u ko-
strani bila aktuelna popularnost razli~i-
jima su pojedini pozori{ni stvaraoci ra-
tih elemenata isto~nja~ke kulture i uti-
dili pod direktnom za{titom bogatih i
mo}nih mecena, pozori{te bilo li{eno fi- caja koji na Zapad stiù s Istoka.
nansijskih problema, i da li smo ba{ si- Uzimaju}i u obzir tri pomenute smer-
gurni da i tada pozori{na umetnost, ko- nice, verovatno da nije bilo mogu}e na~i-
ju su stvarali miljenici dvorova i vladara, niti bolji izbor kada je re~ o predstavi ko-
nije bila odraz krize – unutra{nje, katja }e otvoriti ovogodi{nji Bitef. Naime,
kad duboko potiskivane, prikrivene? spektakl Sutra intrigantno{}u predstave
Nije ovde re~ jedino o ceni koju su bazirane na drevnim tehnikama borila~-
dramski tekstovi i predstave nastale na kih ve{tina zagonetnih {aolinskih mona-
osnovu njih, nu`no morali da pla}aju da ha, koji je „pro~i{}en“ koreogafskom po-
bi se dopali onima koji su davali pare, etikom Sadi Labri [erkauja, umetnika
belgijsko-marokanskog porekla, unapred
* 43. Beogradski internacionalni teatarski
je garantovao ogromno interesovanje do-
festival (BITEF), 15–25. septembar 2009. go- ma}e publike. One autenti~no pozori{ne,
dine. ali i specifi~no bitefovske, koja je vazda
426 bila „pro{arana“ neizbe`no prisutnim Virtuoznost samog izvo|enja mladih

snobovima. A njih, kao {to znamo, teatar monaha ovde ni jednog ~asa, razume se,
prvenstveno, ako ne i isklju~ivo, zanima nije pod znakom pitanja, ba{ kao ni
kao dru{tveni doga|aj. igra~ko ume}e samog autora koreogra-
U isti mah, neki od elemenata koje fije i plesa~a Sadi Labri [erkaujia. Pod
sobom podrazumeva predstava Sutra {i- upitnikom nije ni temeljna ideja kojom
roko otvaraju mogu}nost raspredanja se ovaj umetnik rukovodio kada je utvr-
vi{e ili manje dobro poznatih pri~a s te- dio koncept predstave. U njegovu iskre-
mom specifi~nosti isto~nja~kog odnosa nost ne treba sumnjati, a o njoj, izme|u
prema stvarnosti i eventualnih pore|e- ostalog, svedo~e i dnevni~ke i druge be-
nja s tradicijom i pogledom na svet Za- le{ke, publikovane u Katalogu ovogodi-
pada. Ove teme su, uostalom, na Zapa- {njeg Bitefa.
du prisutne kao alternativni, rubni fe- Ipak, problem postoji i mogu}e ga je
nomeni, jo{ od kraja {ezdesetih godina detektovati na razli~itim planovima
pro{log stole}a, a svoj odraz su povre- predstave Sutra, a pre svega u domenu
meno nalazile u mnogim predstavama istinskog pronicanja u duhovne aspekte
koje smo imali priliku da vidimo tokom onoga o ~emu Sutra govori. Ve} i sam
~etrdesettrogodi{nje istorije Beograd- naslov predstave sugeri{e vezu izme|u
skog internacionalnog teatarskog festi- atraktivnog sistema scenskog pokreta
vala. Sada, me|utim, ova pri~a prvi put utemeljenog na drevnoj borila~koj ve-
u na{ pozori{ni ìvot stiè u formi bori- {tini, s jedne strane, i termina „sutra“
la~kih ve{tina, ali je i dalje bazirana na koji ozna~ava „bilo koju od propovedi
isto~nja~koj potrebi da celokupnost po- ili pisanih Budinih pripovesti“, s druge
javnog sveta, a najpre prirodu, ne po- strane. Ne ulaze}i u unutra{nje aspekte
smatra odvojeno od onoga {to bi bilo motivacije kojima su se rukovodili ko-
mogu}e definisati kao unutra{nji univer- reograf i izvo|a~i predstave, snaàn je
zum svakog pojedinca. utisak da njen rezultat nije dosegao ve}i
Ipak, treba imati na umu da je ova nivo od onoga {to je mogu}e definisati
tradicija kompletna do nas dospevala kao propagiranje kung-fua za po~etni-
posredstvom filmske umetnosti, u for- ke, istina „umivenog“ specifi~nim kore-
mi takozvanih kung-fu filmskih ostvare- ografskim prosedeom, koji je ublaìo
nja, te da je kulminirala baroknom stili- èstinu autenti~ne borila~ke ve{tine i
zacijom kakvu je ponudio Tarantinov prilagodio je zapadnja~kom ukusu.
filmski serijal Kill Bill. Ovaj podatak No tu se ponovo suo~avamo s isku-
moè da bude od velikog zna~aja zato stvom koje ve} imamo sa terantinov-
{to upravo tarantinovska estetika posta- skom estetikom koja je u svesti ovda-
je svojevrsni filter kroz koji na{a publi- {njih gledalaca odavno uspostavila znat-
ka, sada i ovde, prihvata scenska de{a- no vi{e kriterijume (naravno, na planu
vanja u predstavi Sutra. A taj „filter“ ne tehni~ko-tehnolo{kih mo}i i mogu}no-
samo {to uslovljava horizont o~ekivanja sti sasvim druga~ijeg medija – filma), te
gledalaca ve} uti~e i na distancu koja se uticala na to da predstavu Sutra najpre
tokom predstave uspostavlja izme|u ak- doìvimo kao efektan marketin{ki po-
tera predstave i publike. S jedne strane, duhvat u kojem su ideologija i pogled
ova distanca se odnosi na borila~ke teh- na svet {aolinskih monaha mnogo vi{e
nike {aolinskih majstora, a s druge, na izgubili nego {to je pozori{te dobilo.
nagla{eno stilizovanu prezentaciju tih Na drugoj strani, 43. Bitef je ovom
ve{tina, dakako u kontekstu koreograf- predstavom dobio priliku da bude sve-
skih re{enja. ~ano otvoren uistinu spektakularnim
HRONIKA
scenskim de{avanjem, te da nas podseti atarski festival morao odre}i da bi iz 427

da elemente teatarske umetnosti moè- Kveneka u Beograd doveo Lepaòvu
mo (i moramo) da prepoznajemo i u postavku Plavog zmaja, nastalu za trupu
prostorima i oblastima gde nam to do Eks Makina, ali nema sumnje da je to
sada nije padalo na pamet da ~inimo. morao biti pozama{an broj. Naime, u
svakom trenutku trajanja svima u gleda-
* li{tu Jugoslovenskog dramskog pozori-
* * {ta, gde su Kana|ani izveli ovu predsta-
Kada bi u ovoj dràvi i dalje postojalo vu, bilo je jasno da prisustvuju atraktiv-
ozbiljno novinarstvo nema sumnje da bi nom doga|aju, izuzetno zahtevnom u
posle Bitefove premijere Plavog zmaja tehni~ko-tehnolo{kom smislu. Valja ta-
na naslovima dnevnih izdanja prestoni~- ko|e napomenuti i da na ovakav utisak
ke {tampe velikim slovima bio ispisan nimalo nije uticala ~injenica da u pred-
naslov Lepa` kona~no u Beogradu! Ka- stavi nastupa samo troje aktera – dve
ko se, me|utim, izve{tavanjem o ovda- glumice i glumac.
{njem pozori{nom ìvotu uglavnom, Pri~a Plavog zmaja je krajnje jedno-
stavna. Prema mnogim elementima ona
osim ~asnih izuzetaka, bave pripravnici,
bi mogla da posluì i kao scenaristi~ki
a teatar je izjedna~en s pija~nim baro-
predloàk za kakvu ameri~ku „sapunsku
metrom, malo ko od novinara }e biti u
operu“ ili, jo{ bolje, za klasi~nu latinoa-
stanju da posvedo~i da Bitef odavno è-
meri~ku seriju. Glavni akter drame je
li i poku{ava da ugosti kanadsku redi-
pedesetogodi{nji umetnik, nesiguran u
teljsku zvezdu Roberta Lepaà, ekstra-
svoje umetni~ke potencijale koji, odlazi
vagantnog umetnika ~ije predstave duè
u savremenu Kinu razapetu izme|u so-
od decenije predstavljaju hit svakog in-
cijalisti~kog nasle|a i imperativa moder-
ternacionalnog pozori{nog festivala ko-
nizacije, kao u dobrovoljni egzil. Tu je i
ji iole drì do svoje reputacije. njegova biv{a supruga koja iz Kanade u
Ovako laskav status Lepa` je sticao Kinu dolazi da bi usvojila dete, naivno
smelim iskorakom u multimedijalne te- veruju}i da je to u ovoj mnogoljudnoj
atarske vode, prave}i izuzetno skupe zemlji jednostavan posao. Trougao za-
projekte koji, me|utim, nisu raskidali ni tvara mlada kineska umetnica koja se po
s dramskim pozori{tem, a u kojima je raznim osnovama i na sve mogu}e na~i-
lepota vizuelne komponente uvek bila ne, vezuje za glavnog junaka, te otuda
uskla|ena s osnovnom rediteljsko-dra- ostaje u drugom stanju, {to sa stanovi{ta
matur{kom idejom. tamo{njih rigidnih zakona, uslovljenih
Razume se da je pomenuta fasci- upravo ogromnim natalitetom, nije ni-
nantna likovnost Lepaòvih inscenacija malo poèljno.
bila utemeljena na najsavremenijim teh- Jednostavnost osnovnog zapleta pri-
nolo{kim dostignu}ima koja ovaj Kana- ~e ne}e biti naru{ena elementom koji bi
|anin, koji neprestano insistira na svom sugerisao naknadno produbljivanje slo-
kvebe{kom poreklu, nije tretirao po ènih individualnih psiholo{kih stanja
lart-pur-lartisti~kom principu, kao vred- koji usmeravaju radnju komada ka
nost po sebi ~iji je temeljni cilj fascinira- ozbiljnijoj psiholo{koj drami. Socijalna
nje gledalaca, ve} je vazda uspevao da potka pri~e, zasnovana na komplikova-
prona|e odgovaraju}e dramatur{ke i re- noj dru{tvenoj i politi~koj situaciji ka-
diteljske razloge njihove upotrebe. rakteristi~noj za dana{nju Kinu, tek je
Nije poznato koliko se drugih pred- nazna~ena na fin i nepretenciozan na-
stava 43. Beogradski internacionalni te- ~in, taman u meri koja obezbe|uje ve-
428 rodostojnost kompletnoj pri~i, i ~ini da diteljski prosede koji je Lepa` primenio
rezonovanja i akcije pomenute trojke dobija pravi smisao i pri~a biva u pot-
budu opravdane i razumljive. punosti zaokruèna. Kada odgledamo
[tos je u tome {to Lepa` ovako po- ovu predstavu svakako ne}emo postati
stavljeni scenario, do zla boga banalan, pametniji, a ni mudriji; ona nam, dakle,
upotrebom vizuelnih sredstava i jedno- ne}e promeniti ìvot, ali }e njena atrak-
stavnih ali genijalnih rediteljskih re{e- tivna lepota i fascinantna jednostavnost
nja, sme{ta u bajkoviti kontekst, tran- nesumnjivo ostaviti u nama odgovara-
sformi{u}i banalnost stvarnosti u ~aroli- ju}i trag. Neko }e re}i da smo i bez nje-
ju koja ìvotnoj svakodnevici posve ga mogli da nastavimo da ìvimo, i ve-
obi~nih ljudi obezbe|uje novu, druga~i- rovatno }e biti u pravu. No, istina je i
ju i u prravom smislu re~i oneobi~enu da svako od nas tek treba da vidi {ta }e
dimenziju. ubudu}e s takvim tragovima. U svakom
Lepaòva predstava ima apsolutno slu~aju, Lepa` se napokon na{ao na Bi-
sve {to je potrebno: i ogromne blje{te}e tefu, i to je odli~na vest.
terminale koji na monstruozno velikim *
internacionalnim aerodromima naja- * *
vljuju sletanja i poletanja aviona, i deta-
lje svojstvene atmosferi sama~ke umet- Tek ~etvrtom premijerom, izvo|enjem
nikove mansarde locirane u skromnoj predstave Airport Kids, 43. Bitef nas je
~etvrti tipi~noj za zapadnja~ke metropo- na najdirektniji na~in smisleno suo~io sa
le, a sada prilago|enoj okolnostima ka- svojim ovogodi{njim podnaslovom Kri-
rakteristi~nim za savremenu Kinu, i am- za kapitala – umetnost krize koji je, va-
bijet koktel barova koji su danas svuda u lja po{teno priznati, u prvi mah vi{e de-
svetu isti, i kineske verzije televizijskih lovao kao iznu|eni ustupak aktuelnoj
spotova koji reklamiraju tipi~no ameri~- svetskoj ekonomskoj krizi, no {to je u
ke trì{ne brendove, ali i nagla{ene lir- sebi sadràvao istinske provokativne na-
ske prizore snovi|enja koji, oslikavaju}i boje umetni~ke provenijencije.
drevnu kinesku plesnu tradiciju, zapra- Problem je, pre svega, u tome {to je
vo relativizuju sliku odve} surove stvar- fenomen krize kapitala odavno na{ao
nosti. Sve je, dakle, tu i sve savr{eno svoje konkretne reflekse u „umetnosti
funkcioni{e uklju~uju}i, naravno, i troje krize“, a pozori{ni umetnici ve} deceni-
odli~nih glumaca ~ija je scenska akcija jama na razli~ite na~ine tretiraju ovu te-
hirur{ki precizno uklopljena u tehni~- mu, izme|u ostalog, i tako {to predsta-
ko-tehnolo{ku simfoniju kojom reditelj vama, ili samim svojim postojanjem, od-
odre|uje kontekste prizora u pojedinim nosno na~inom rada, ukazuju na ono
scenama. {to je ve}ini ìtelja ove planete postalo
A onda, na samom kraju predstave, o~igledno tek slomom Berze u njujor-
najjednostavnijim rediteljskim postup- {kom Vol Stritu. To zna~i da je i neki od
kom, zasnovanim na fragmentarnoj dra- prethodnih Bitefa – ako }emo pravo,
maturgiji, samo jednim potezom – pogotovo od svog nastanka – komotno
navljanjem iste scene sa tri razli~ita zavr- mogao da plasira isti podnaslov.
{etka, Lepa` uspeva da potvrdi vlastitu A kada je Kriza definitivno postala
umetni~ku superiornost nad svim pomi- transparentna – kako bi se to moglo de-
njanim banalnostima, sugeri{u}i gleda- finisati savremenim politi~kim re~ni-
ocima da stvarnost nikada nije jedno- kom – tj. kada je bolno po~ela da se od-
stavna. Tek u tom momentu sve postaje nosi na svakog od nas, zastra{uju}i me-
o~igledno i jasno; tek tada celokupni re- hanizam funkcionisanja torture kapitala
HRONIKA
dobija dimenziju neposredne aktuelno- beì~nim internet vezama, opskbljeni sa 429

sti, a predstave s ovom temom naj{ira po nekoliko paso{a razli~itih dràva i
publika prepoznaje na druga~iji na~in znanjem nekoliko svetskih jezika (uz
no {to je to do sada bio slu~aj. maternji, s kojim naj~e{}e ne znaju {ta
Predstava Airport kids autorskog }e), iz nu`de prerano osposobljeni da
tandema Lola Arias i [tefan Kegi, kojeg sami krstare svetom i snalaze se kako
beogradska pozori{na publika pamti po znaju i umeju, ova deca su prakti~no za-
predstavi Kargo Sofija trupe Rimini pro- to~enici aerodrodroma na kojima su za-
tokol izvedenoj na 40. Bitefu, ne bavi se boravljeni. Tu, u prostranim aerodrom-
direktno krizom kapitala, ali je zato pot- skim holovima, na pokretnim trakama
puno zaronjena u jedan od njenih mo- za transport bagaà, u halama za sme-
gu}ih aspekata. Opisuju}i sudbinu dece {taj karga, u ogromnim kontejnerima
onih ~iji dru{tveni poloàj, politi~ka koje aerodromske slu`be pretovaruju iz
funkcija ili opis radnog mesta defini{u jedne u drugu letelicu, aerodromski
samu sr` korporativnog kapitalizma, klinci ìve vlastitu stvarnost.
osobe koje su u realnom ìvotu postale Ti njihovi svetovi, ma koliko bili
personifikacija onoga {to se naj~e{}e autohtoni, bez obzira na to koliko su
podrazumeva pod pojmom „globaliza- izolovani od uobi~ajenih tokova ìvota,
cija“, Ariasova i Kegi indirektno otkri- nu`no su na~injeni od pabiraka stvarno-
vaju pravu sliku dehumanizovanog svesti koja im je iskustveno poznata, ali i
ta u kojem smo do pre nekoliko meseci od onoga {to pamte iz najranijeg detinj-
ìveli s neprikrivenom rado{}u. stva ili onoga {to su nasledili ro|enjem.
Airport kids je pri~a o k}erima i si- Pa~vork su, dakle, fragmenti se}anja –
novima uglednih diplomata, top-mena- na roditelje i najbliè ro|ake, jezike na
dèra multinacionalnih kompanija ili kojima su im pevane prve uspavanke, na
funkcionera svetski mo}nih banaka i izbledele mirise hotelskih apartmana
monetarnih sistema, dakle, onih koji su koji im nikada nisu bili dom, na atmos-
ìla kucavica strukture mo}i koja upra- feru internacionalnih {kola i internata u
vlja svekolikom stvarno{}u kojoj pripa- koje su ostavljani. U njihovoj kaleido-
damo. I dok roditelji ovih klinaca ne- skopskoj stvarnosti me{aju se uobi~aje-
prestano i neumorno cirkuli{u „krvoto- ne potrebe svakog normalnog deteta, je-
kom“ ovog sveta, njegovim venama i ar- zik bajki koje su jednom negde ~uli i
terijama iscrtanim mar{rutama avion- korporativni re~nik savremenog biznisa
skih letova, dotle njihova deca ostaju za- i aktuelne diplomatije.
robljena u specifi~noj pukotini izme|u Vo|eni vi{e ili manje preciznim in-
svetova, u stvarnosti koja egzistira u strukcijama koje im roditelji saop{tava-
prostoru sme{tenom izme|u pojedinih ju u elektronskoj formi, posredstvom
destinacija upisanih u rokovnike njiho- SMS, video-linka i raznih varijanti ~eto-
vih roditelja. Metafora tog me|usveta vanja, ovi mali{ani lutaju bespu}ima ma-
su aerodromi, zra~ne luke koje prepo- |unarodnih aerodroma oli~avaju}i „tre-
znajemo kao ~vori{ta u kojima se ukr- }u kulturu“, koja na monstruzan na~in
{taju tokovi svetske mo}i, ali i sudbine defini{e nali~je onoga {to s toliko ~e`nje
mali{ana koji su postali kolateralne `r- prièljkujemo – sveta bez granica, naci-
tve monstruoznog sistema od kojeg za- onalnih odre|enja i jezi~kih barijera,
visi funkcionisanje Planete. stvarnost utemeljenu na slobodnom me-
Naoruàni platinastim i zlatnim kre- {anju razli~itih tradicija, neoptere}enu
ditnim karticama, mobilnim telefonima dominacijom odre|enog kulturnog mo-
najnovije generacije, noutbukovima i dela.
430 Nastala kroz formu teatarske radio- nostavna. Kontrolisani i ure|eni haos
nice, workshopa tokom kojeg su Ariaso- me|unarodnog aerodroma, sa svim pra-
va i Kegi zajedni~ki s autenti~nom te}im objektima, hangarima, pokretnim
„aerodromskom decom“ stvarali tekst i kru`nim trakama, kontejnerima, termi-
formirali konkretne scenske situacije, nalima i „gejtovima“, u predstavi je pri-
predstava Airport kids je zapravo nasta- kazan bezmalo kao verna kopija origi-
vak svojevrsne radioni~arske igre. Jer na nala. Arasova i Kegi nam omogu}avaju
igri ili, ta~nije, na simulaciji igre, baziran da u isti mah budemo i u aerodromskim
je i ìvot ovih klinaca. Sve {to rade u prostorima namenjenim putnicima, ali i
predstavi, ba{ kao i sve {to im se de{ava da zavirimo u prostorije odvojene od
u ìvotu, zapravo je oblik igranja – mu- „javnog dela“ vratima na kojima pi{e
zika koju sviraju, razgovori koje izme- „Samo za osoblje“. I svi ti razli~iti pro-
|u sebe vode i odnosi koje uspostavlja- stori ovde postaju jedinstveni poligon za
ju jedni s drugima. Iz te i takve „igre“ de~ju igru. Zastra{uju}i mehanizmi
postepeno }e se formirati njihov pogled mo}nih dizalica, teretnih liftova, besko-
na svet, iz nje }e nastati njihov budu}i na~nih kru`nih traka ili pokretnih ste-
ìvot, ona }e ih, najverovatnije, docnije penica, sada }e biti svedeni na specifi~-
definisati kao aktere jo{ jednog novog nu meru deteta, odre|enu potrebama
svetskog poretka, kao gra|ane sveta u nevine i naivne vizure mali{ana koji u
kojem, osim monetarnih, poslovnih, svemu, ma koliko to uistinu bilo kom-
kulturnih, jezi~kih i nacionalnih barije- plikovano, prepoznaju jednostavnost
ra, ne}e biti ni najelementarnije ljubavi, igra~ke. Otuda je njihova pozicija teà i
one koja se ra|a iz odnosa roditelja pre- mu~nija; ba{ zato je njihova usamljenost
ma svojoj deci. ve}a, me|usobna solidarnost – zna~aj-
Ipak, Arasova i Kegi ne prave mra~- nija, a prijateljstva koja poku{avaju da
nu ili pateti~nu predstavu zloupotreblja- izgrade i o~uvaju – vrednija.
vaju}i tu`nu sudbinu zlosre}nih de~aka i Po{to smo videli predstavu Airport
devoj~ica kojima je uskra}eno normal- kids sigurno ne}emo biti nimalo pamet-
no odrastanje. Njih ne zanima da se po- niji, ali }emo mo`da na svet u kojem ì-
igraju ovom „aerodromskom pri~om“ vimo gledati druga~ijim o~ima. Smemo
kao metaforom sveta u kojem prepo- li od pozori{ta da o~ekujemo vi{e.
znaju globalnu ~ekaonicu, niti se upu-
{taju u polemiku s pobornicima i akteri- *
ma procesa globalizacije, a nije im na-
* *
mera ni da nas s visina moralisti~kih Uprkos ~injenici da smo podigli svoju
propovedaonica podu~e o }orsokacima dràvnu ku}u nasred druma, te nepre-
u koje je ovaj svet odavno zalutao. stano imamo probleme s istorijom, ~ija
Njihova predstava je, naprotiv, jed- nas nijedna dosada{nja traumati~na si-
nostavna poput prave de~je igrice, topla tuacija nije zaobi{la, mi u Srbiji ne mo-
je, ne`na i dirljiva kao {to je to i sudbi- èmo uporediti ni jednog ovda{njeg pi-
na dece koja u njoj u~estvuju, a provo- sca sa slu~ajem Knuta Hamsuna, norve-
kativna je u meri u kojoj su njeni gleda- {kog spisatelja, dobitnika Nobelove ne-
oci sposobni (i slobodni) da se, makar grade 1920. godine, koji je propagirao
na tren, distanciraju od vlastite stvarno- nacisti~ke ideje, sna`no podrào Vidku-
sti i dozvole da ih empatija uklju~i u na Kvislinga, vo|u norve{ke Nacional-
igru koja se na pozornici doga|a. socijalisti~ke stranke i njegovu pronaci-
Pozori{na sredstva kojima je sve ovo sti~ku vladu tokom Drugog svetskog ra-
postignuto, me|utim, nisu nimalo jed- ta, pa je ~ak 1943. godine Jozefu Gebel-
HRONIKA
su poklonio svoju Nobelovu medalju, a Trauma zvana Knut Hamsun i danas 431
posle Hitlerove smrti napisao je i obja- je aktuelna u Norve{koj. Jo{ uvek se
vio nekrolog u kojem je pokojnika na- njegovo ime u ovoj dràvi pominje s
zvao „ratnikom za ~ove~anstvo“. mnogo rezervi. Ideja grupe politi~ara da
Istini za volju, Ivi Andri}u je ozbilj- ulica u Oslu dobije Hamsunovo ime
no zamerano {to je u ime Kraljevine Ju- bespogovorno je odbijena 2007. godine
goslavije potpisao na{e pristupanje Troj- jer su se pobunili gra|ani, a njegove
nom paktu, ali je on to u~inio u svojstvu knjige su tamo godinama bojkotovane.
diplomatskog predstavnika Jugoslavije Tek ove godine, kada se navr{ava sto
u Berlinu, a Nobelovu nagradu je dobio pedeset godina od ro|enja ovog pisca, u
posle rata. Ta~no je da se Milo{ Crnjan- Hamareju, rodnom Hamsunovom gra-
ski i Jovan Du~i} nisu vratili u domovi- du, bi}e otvoren njegov centar.
nu po zavr{etku Drugog svetskog rata i Autori dramskog predlo{ka na osno-
pobede Titovih komunista, ali se Cr- vu kojeg je nastala predstava Pisac, iz-
njanski docnije vratio u SFRJ i bio je dovedena kao peta premijera ovogodi{njeg
~ekan s du`nim po{tovanjem. Dragi{a Bitefa, Ulrike Kvadi i Jo Stremgren po-
Vasi} je posle rata progla{en za kolabo- {li su od teze da je pro{lo dovoljno vre-
racionistu jer se pridruìo Draì Mihaj- mena, te da je sazreo trenutak da se jav-
lovi}u, no Vasi} nije do~ekao oslobo|e- no, u pozori{noj formi, napokon pro-
nje pa samim tim mu nije ni su|eno. govori o norve{kom Nobelovcu i da s
Istina, Slobodan Jovanovi} je bio u iz- ovolike vremenske distance budu prei-
begli~koj vladi u Londonu, ali je bio na- spitani njegov ìvot i politi~ki stavovi.
cionalna ikona, ponos svetske i doma}e Provokativnost ovog projekta nije
literature, iako nije oven~an Nobelo- jedino u izboru teme predstave, ve} i u
vom nagradom. ~injenici da je Jo Stremgren Norveànin
A Hamsun je upravo bio sve to. a Ulrike Kvadi Nemica, tako da su sud-
Otuda je i reakcija s kojom su ga suo~i- bina Hamsuna i njegova politi~ka aktiv-
li njegovi sunarodnici posle rata bila to- nost sagledani ne samo s ozbiljne vre-
liko èstoka. Hamsunove knjige su jav- menske distance nego i iz razli~itih
no spaljivane na ulicama ve}ih norve- uglova odre|enih razli~itim nacional-
{kih gradova, protiv njega je podignuta nim predznacima.
optu`nica zbog izdaje; ona je docnije Tekst drame Pisac nagla{eno je poe-
povu~ena ali je pokrenuta gra|anska ti~an i ve} u samom startu sugeri{e spe-
parnica, bilo mu je su|eno, morao je da cifi~an rediteljski prosede. Mlada Nemi-
plati ogromnu nov~anu globu, jedno ca, koja istraùje Hamsunov ìvot i de-
vreme je, poput Krleè, hospitalizovan lo, priziva mrtvog Nobelovca i po~inje
u du{evnoj bolnici gde je sme{ten pod polemiku s njim, ponudiv{i mu da naj-
dijagnozom „permanentnog o{te}enja zad sam kaè istinu o sebi. U isti mah s
mentalnih sposobnosti“, u dubokoj sta- Hamsunom na scenu stupa i junak nje-
rosti – a umro je 1952. u 92. godini – govog autobiografskog romana Glad,
doìveo je potpuni prezir Norveàna. U jednog od prvih dela kojim je privukao
memoarima koje je napisao pred kraj ì- pa`nju stru~ne i ~itala~ke javnosti, svo-
vota, Hamsun se nije pokajao zbog svojevrsni pi{~ev alter ego. On }e u dramu
jih politi~kih ube|enja, a bezmalo do uneti silovitost neobuzdane mladala~ke
danas u Norve{koj bezuspe{no traje po- pobune samog Hamsuna, èstinu odlu~-
traga za bilo kakvim dokumentom, pisa- nosti i beskompromisnog stava umetni-
nim tragom koji bi ukazao na Hamsu- ka koji ne moè da utoli svoju ogromnu
novo pokajanje. glad – za hlebom, ljubavlju, ali i za svim
432 onim {to angaòvani umetnik moè da zapravo doga|a u glavi mlade Nemice,
o~ekuje od budu}nosti. da je deo njenih ma{tarija i snovi|enja
Na jednoj strani je, dakle, Hamsun u kojima ona poku{ava da razre{i misteri-
dobi od {ezdeset godina, maju{ni starac ju Knuta Hamsuna, a zajedno sa njom i
piskavog, uzdrhtalog glasa, katkad re- jednu od osnovnih dilema sa kojima se
zigniran, ponekad naivno detinje jogu- neprestano nose i ìvot i teorija umet-
nast u svojoj spisateljskoj sujeti, zbunjen nosti, a koja glasi: da li ~injenice iz ìvo-
zbog iznenadne i neo~ekivane prilike ta umetnika treba odvojiti od njegovog
koja mu je pruèna – da se ispovedi, da dela.
vlastiti ìvot sagleda post festum iz ugla Erotika u ovoj predstavi, nijansirana
poprili~ne vremenske razdaljine. Na u zavisnosti od toga da li je glavna ju-
drugoj je pak neustra{iva mladost puna nakinja u raspravi sa starcem ili mladi-
snage i energije, ambicioznih planova, }em, diskretno ukazuje na snagu erosa
ali i optere}ena senkom patologije koju kojom mo}no umetni~ko delo poku{ava
jo{ nije mogu}e precizno dijagnostiko- da za sebe izbori pravo na apsolutnu
vati kao posledicu fizi~ke gladi i iznure- autonomiju u odnosu na sve ~injenice iz
nosti zbog napornog rada, ili kao crtu sfere takozvane ìvotne stvarnosti, ali
karaktera koja }e Hamsuna docnije od- ~vrst stisak ogromne {ake monstruozno
vesti na stazu nacionalnog izdajnika. velike Hamsunove lutke, u kojem juna-
Na ovu dramsku provokaciju Strem- kinja zajedno sa dve lutke ostaje zaro-
gren rediteljski odgovara naizgled jed- bljena na kraju predstave, ba{ kao i po-
nostavnim re{enjem – Hamsuna i njego- gled Hamsunovih o~iju ~iji sjaj nikada
vog literarnog junaka predstavlja kao ne}e da zgasne jasno pokazuju da pri~a
lutke. Ovo re{enje podrazumeva izuzet- o sudbini ovog pisca nije zavr{ena.
no zahtevan scenski anga`man Ulrike Pedeset sedam godina, koliko je pro-
Kvadi, jer ona u predstavi glumi Nemi- teklo od Hamsunove smrti, sasvim je
cu koja istraùje Hamsunov ìvot, ali dovoljan period da se druga~ije pristupi
istovremeno i animira obe lutke (pokat- analizi ovog problema. S jedne strane,
kad u isti mah), pozamljuju}i obema jo{ su ìva se}anja na strahote koje je
svoj glas. Ovaj zadatak Kvadijeva mae- po~inila Hitlerova Nema~ka, dok je, s
stralno re{ava, nimalo optere}ena po- druge strane, Hamsunovo delo sa~uvalo
trebom da se skriva, da bude u drugom status knjièvne klasike, te o ovom pi-
planu, neprime}ena, ~ak se na momen- scu moèmo da razmi{ljamo kao {to su-
te poigrava lutkama na na~in svojstven dimo o umetnicima o ~ijim ìvotnim
deci. Ovakav postupak, jo{ vi{e nagla- sudbinama znamo vrlo malo, ili nas ono
{en docnijim uvo|enjem tre}e lutke – {to znamo, a nije im sluìlo na ~ast, ni-
monumentalne leè}e figure umiru}eg malo ne poga|a.
Hamsuna, kao i scenografijom koja su- Ako smo svesni da se u autobiografi-
geri{e da se radnja predstave de{ava u ji Hamsun nije pokajao zbog svog kvi-
svetu ma{te, rezultira stvaranjem poseb- slin{kog anga`mana, onda mnoge iskaze
ne vrste za~udnosti koja potencira ne- u drami Pisac pripisane njemu moèmo
stvarnost situacije i upu}uje na njenu da shvatimo jedino kao rezultat umet-
bajkovitost. ni~ke slobode i naknadnih domi{ljanja
Ovo rediteljsko-scensko re{enje do- dvoje autora, kao pretpostavke do ko-
bija specifi~an smisao u ~asu kada shva- jih su Kvadijeva i Stremgren do{li prou-
timo da se kompletan dijalog izme|u ~avaju}i Hamsunovu literaturu. No, oni
dramatis persona, sloèna rasprava u nisu ni poku{ali da sebi i Hamsunu
kojoj u~estvuju ostareli i mladi Hamsun, olak{aju poloàj i prona|u opravdanje
HRONIKA
za pi{~eve postupke. Istina, u jednom dalaca ne moraju ni da vode ra~una iz 433

~asu ostareli Nobelovac, povratnik iz jednostavnog razloga {to ve}i deo scen-
sveta mrtvih, kaè kako je Hitler ponu- skih doga|anja snimaju minijaturnom
dio nadu malom i nepravedno istorijski kamerom, a snimak se u direktnom pre-
skrajnutom narodu, kakav su Norveà- nosu emituje na platno posredstvom vi-
ni, koji je nekada davno imao slavnu, deo-projektora.
herojsku pro{lost. Ve} u slede}em tre- Na taj na~in pozori{na publika, sme-
nutku, me|utim, razjareni Hamsunov {tena u sali, sti~e mogu}nost dvostrukog
dvojnik, raspaljen mladala~kom silovi- uvida u radnju „predstave“: gledaoci vi-
to{}u i romanti~arskim zanosom, uzvi- de da se na sceni ne{to doga|a, naziru
kuje: „Ro|eni smo da bismo bili neraz- osnovne konture radnje, nu`no zama-
boriti, nepredvidivi, ludi, a ne da gradi- gljene velikom distancom izme|u po-
mo neku jebenu naciju“. zornice i gledali{ta, no u krupnim ka-
Drama i predstava Pisac, dakle, osta- drovima televizijskog prenosa jasno sa-
ju razapete izme|u dveju krajnosti – ne- gledavaju [TA se zapravo krije iza te
izre~enog kajanja zbog politi~kih stavo- „zamagljene“ vizure. A de{ava se svako-
va i ose}anja apsolutne nesputanosti dnevna logorska rutina jezive torture.
svojstvene genijalnom umetniku. Pisac Doga|aju se najraznovrsniji oblici re-
ne nudi kona~ne odgovore i definitivna presije, masovna pogubljenja u gasnim
re{enja, ve} poziva na ponovno ~itanje komorama, spaljivanja le{eva, javna ve-
opusa nesumnjivo zna~ajnog pisca i no- {anja uprili~ena kao uàsni hepening
va razmi{ljanja o staroj temi odnosa ì- uokviren muzikom koju svira logorski
votne realnosti i umetni~ke stvarnosti. orkestar. Svedoci smo samoubistava
o~ajnika koji se bacaju na bodljikavu ì-
* cu kroz koju je pu{tena struja, surovih
* * prebijanja do smrti, prisilnog rada logo-
„Sve bi ovo bilo ~arobno da se radnja ra{a onemo}alih od gladi i logorskih
predstave ne odvija u koncentracionom uslova ìvota. Re~ju, pred nama je ma-
logoru“, re}i }e jedna od posetiteljki 43. nifestovana potpuna dehumanizacija ì-
Bitefa koja je gledala Logor holandske vota i apsolutno poniènje ljudskosti.
trupe „Hotel Modern“. De{ava se, dakle, ono o ~emu smo
I zaista, na vizuelnom planu atmos- ve} ~uli da se doga|alo u nacisti~kim
feru predstave odre|uju maju{ne stilizo- koncentracionim logorima i {to smo ve}
vane lutke ~ijoj veli~ini su primerene videli u mnogobrojnim igranim ili do-
makete zgrada, uski prolazi izme|u njih kumentarnim filmovima. Ipak, holand-
osvetljeni malenim banderama o koje su ski pozori{ni stvaraoci su svoje scensko
oka~ene minijaturne sijalice {to bacaju delo uprili~ili na posve druga~iji na~in,
uske trake svetlosti na taljige, zapre`na formuli{u}i ga, zahvaljuju}i neobi~noj
kola, kamion~i}i i si}u{ne figure ljudi kombinaciji stilizacije i dokumentarno-
koji vredno rade. Sve u prvi mah uka- sti, kao zastra{uju}e upozorenje.
zuje na bajkovitu stilizaciju univerzuma Za razliku od ~uvene predstave Sta-
namenjenog deci i njihovoj igri. ljingradska bitka, izvedene pre nekoliko
Me|utim, na sceni nema dece, ve} godina na Belefu a docnije i na Bitefu, u
se lutkicama „igraju“ tri odrasle osobe kojoj su strahote Drugog svetskog rata,
koje, ba{ kao i mali{ani kada se zaigraju, tako|e uz pomo} lutaka, sagledane kroz
ne haju da li }e svojim poloàjem u pro- nagla{eno poetsku vizuru, {to je jezivoj
storu ometati one koji bi mogli da budu sudbini ljudi, ali i ìvotinja, dalo novu
potencijalni gledaoci. Oni o vizuri gle- dimenziju uverljivosti, holandski Logor
434 je svesno depoetizovana predstava u ko- maketi koncentracionog logora zapravo

joj je dokumentarnost televizijskog prevode animatori, a ~iji su akteri, pored
nosa do maksimuma poja~ana ~injeni- lutkica logora{a, i figurice njihovoh ~u-
com da akteri doga|anja ovog prenosa vara – isto tako bezli~nih i deformisa-
nisu ljudi ve} lutke, ~ija je ode}a izra|e- nih izraza lica? O automatizovanoj, ru-
na minuciozno precizno i ta~no, no ~ija tinskoj svakodnevici logorskog ìvota
su lica iskrivljena i deformisana, po mo- kojom dominira smrt?
delu koju nudi poznata Munkova slika Ne, pre }e biti da holandska pred-
Krik. stava demonstrira savr{enu jednostav-
Upravo }e takav odnos izme|u rad- nost tog uàsavaju}eg mehanizma i, {to
nje koja se doga|a u stilizovanoj stvar- je mnogo va`nije i za nas sada i ovde
nosti sveta lutaka, s jedne strane, i ono- zna~ajnije, Logor nas suo~ava s pitanjem
ga {to u krupnim kadrovima vidimo kao na koji na~in prihvatamo i informacije
„direktan prenos“ logorskog ìvota na koje se ne ti~u pro{losti, one koje ne
video bimu, s druge strane, postati klju~ pripadaju fundusu povesti, ve} su deo
za razumevanje umetni~kih i svih dru- aktuelne stvarnosti. Koje su, dakle, deo
gih intencija grupe holandskih pozori- svakodnevice koja do nas dopire u for-
{nih stvaralaca. mi televizijskih i drugih medijskih izve-
^lanovi teatarske trupe „Hotel Mo- {taja o zbivanjima koja su uvek negde
dern“ slede tvrdnju @ana Bodrijara da se drugde i vazda se najneposrednije ti~u
danas doga|aji mogu proveriti jedino na nekog drugog.
televizijskom ekranu, ali da su oni u tom Ako parafraziramo konstataciju gle-
kontekstu degradirani informacijom ko- dateljke s po~etka ovog teksta, zaklju-
ja ih sme{ta u fundus podataka koji }e ~ak bi mogao da glasi: sve bi ovo bilo
ubrzo biti isprani i zaboravljeni, kao {to ~arobno da se radnja predstave Logor
je to slu~aj sa svim drugim spektaklima. ne odnosi i na nas. Pitanje je samo kada
Otuda autori ove predstave informaciji o }emo toga postati svesni.
logorskoj torturi sistemati~no oduzima-
*
ju svaki element spektakularnosti i svode
* *
je na meru „upotrebne vrednosti“ tipi~-
no hladnog medija – televizije. Uzmemo li u obzir podatak da su auto-
Tako dobijena „slika“ postaje neu- ri predstave Karl Marks: „Kapital“, prvi
poredivo sna`nija od, recimo, mnogo- tom Helgard Haug i Danijel Vecel, te da
brojnih diskusija koje smo upravo ovih je Haugova ponikla u trupi Rimino pro-
dana imali priliku da gledamo na svim tokol, onda odmah postaje jasan prose-
ovda{njim televizijama, s temom Povor- de primenjen u procesu rada na realiza-
ke ponosa koja nije odràna u Beogra- ciji ovog projekta, ali je obja{njiva i ve-
du, jer ledenim „re~nikom“ televizijskog za koja Kapital povezuje s predstavom
direktnog prenosa saop{tava istinu o Aerport kids koja je u reìji Lole Arias i
kona~nim konsekvencama rigidnog sta- [tefana Kegija tako|e izvedena na 43.
va zasnovanog na neuvaàvanju razli~i- Bitefu.
tosti. Ponovo je, dakle, potvr|ena do- Teatrolozi i kriti~ari znaju koliki je
bro poznata tvrdnja da je slika bolje i zna~aj i uticaj Rimini protokola, grupe
uverljivije svedo~anstvo od hiljadu re~i. veoma mladih umetnika okupljenih oko
No, o ~emu svedo~i slika u predsta- specifi~ne teatarske ideje. Na~in na ko-
vi Logor? O patnjama lutkica ~ija su lica ji pristupaju fenomenu pozori{ta, na ko-
izgubila fizionomiju ljudskosti? O naiz- ji stvaraju predstave i angaùju saradni-
gled bezazlenoj „igri“ koju na ogromnoj ke koje smatraju „stru~njacima za sva-
HRONIKA
kodnevni ìvot“, specifi~an na~in na kova~a Socijalisti~ke studentske organiza- 435
ji tretiraju „dokumentaristi~ki teatar“, cije Komunisti~ke fondacije Zapadne
{to }e provocirati novu definiciju eks- Nema~ke i nekada{nji pomo}nik glav-
perimentalnog pristupa pozori{tu – sve nog urednika Radio Pekinga u Kini, kao
to }e tvorce Rimini protokola svrstati u i mladi belgijski anarhista, te slepi tele-
kategoriju verovatno najprovokativnijih fonista iz ureda za zapo{ljavanje u Mar-
pozori{nih stvaralaca dana{njice, ali }e burgu i Nemica koja je prevela Jeljcino-
im 2008. godine doneti i ugledno privu biografiju.
znanje – Evropsku pozori{nu nagradu Svako od njih je sa svog stanovi{ta i
za „Novu stvarnost“. vlastitog ìvotnog i profesionalnog isku-
U osnovi je i ova scenska verzija stva pristupio Kapitalu, i svako je u
Marksovog Kapitala nastala na sli~an predstavu uneo pone{to od sopstvenog
na~in kao i Aerport kids: prvo na teme- specifi~nog pogleda na ovo delo. Razli-
lju opse`nih i obimnih razgovora sa ~itost ovih diskursa u~ini}e da se u nji-
„ekspertima za svakodnevni ìvot“, oso- hovoj interpretaciji Marksove kritike
bama koje su na razli~ite na~ine vezane politi~ke ekonomije prepli}u teorijsko
za temu koja }e im postati temelj budu- utemeljeni stavovi, intimisti~ki intonira-
}e predstave, zatim kroz postepeno for- na priznanja sopstvenih zabluda i razli-
miranje teksta predstave i, napokon, ~ite li~ne ispovesti, poku{aji formulisa-
kroz docniji ìvot same predstave ~ije je nja vi{e-manje naivnih politi~kih mani-
svako izvo|enje druga~ije. Posebnost festa, duhovite anegdote...
svake scenske interpretacije ne zavisi, Postepeno }e na sceni biti formirana
kako se u prvi mah ~ini, od improvizaci- slika na~injena od mno{tva fragmenata
ja njenih aktera, ve} je zasnovana na ~i- koji svedo~e o vi{edecenijskoj dramati~-
njenici da neposredna ìvotna realnost noj podeljenosti izme|u Istoka i Zapa-
o kojoj svedo~e glumci-eksperti svaki da, o Berlinskom zidu koji je bio me|a
put na druga~iji na~in uspostavlja ko- koja razdvaja razli~ite univerzume. Da-
munikaciju s konkretnim gledali{tem, a bome da je ta podela bila, izme|u osta-
samim tim i sa aktuelnom stvarno{}u. log, zasnovana i na ideolo{kim premi-
I dok su Lola Arias i [tefan Kegi sama koje proizlaze iz razli~itih tuma~e-
glumce za svoju predstavu regrutovali iz nja Marksovog Kapitala. No, u predsta-
redova autenti~nih aerodromskih klina- vi se pomalja i slika aktuelne stvarnosti
ca, dotle su Helgard Haug i Danijel Ve- u kojoj je o~igledno sazrelo vreme da se
cel aktere Kapitala birali iz razli~itih ovom delu i njegovom autoru pristupi
dru{tvenih miljea. na nov na~in.
Tako su se u ovoj grupi na{li: po- Autori predstave evidentno èle da
slednji direktor Instituta za ekonomsku u svakom pogledu demitologizuju jed-
istoriju Akademije nauka Nema~ke De- nu od knjiga koja je imala ogroman uti-
mokratske Republike i istinski Marksov caj na sudbinu ~ove~anstva, no koju je,
po{tovalac koji napamet zna svaku re~ nema sumnje, istinski ~itao (i pro~itao)
zapisanu u ovoj teorijskoj raspravi, zamalo ko. Poruka koju nam {alju Haugo-
tim biv{i aktivista alternativnih politi~- va i Vecel veoma je jednostavna: tek ka-
kih pokreta Savezne Republike Nema~- da (i ako) budu razbijene predrasude ve-
ke, pa kockar koji je morao da se le~i zane za Kapital, posta}e mogu}i poku-
od ovog poroka, pa fenomenu novca i {aji istinskog razumevanja Marksa; tek
robe pristupa sa specifi~nog stanovi{ta, kada uzmognemo da se slobodno i ras-
zatim istori~ar iz Rige koji se bavi sni- tere}eno poigravamo razli~itim ideolo-
manjem filmova, potom jedan od osni- {kim, politi~kim, ekonomskim, dru{tve-
436 nim ili li~nim aspektima uticaja marksi- ovo pojavljivanje zagreba~ke trupe pred
zma na na{a dru{tva, na{e ekonomije pa beogradskom publikom pra}eno silnim
i na nas same, bi}emo u stanju da istin- poku{ajima medijskih mistifikacija, lai~-
ski kriti~ki razmatramo ono {to u ovoj kim komentarima i proizvoljnim tuma-
knjizi pi{e. ~enjima. Tim pre {to je ve}ina komenta-
Pri tom, autori predstave Kapital ne- tora uporno insistirala na ~injenici da je
maju nameru da zauzmu direktan anga- svakom od nekoliko izvo|enja Odmora
òvani ideolo{ko-politi~ki stav, ve} pa- od povjesti na 43. Bitefu moglo da pri-
`nju usredsre|uju ka iskreno, otvoreno- sustvuje tek dvadesetak gledalaca (i to u
ispovednom tonu „eksperata za svako- leè}em poloàju, opruènih na kreveti-
dnevni ìvot“, otvaraju im mogu}nost ma preuzetim iz poljskih bolnica), te da
da sa scene dejstvuju vlastitom naivno- je predstava igrana u mraku, a da su se
{}u i odsustvom glume. akteri publici obra}ali {apatom, pa su
U konkretnom slu~aju rezultat je Baca~i sjenki tako svrstani u kategoriju
predstava koja pleni pa`nju tek tokom tipi~no bitefovskih ekstravagancija.
prvih petnaestak minuta trajanja, sve do Pre }e, me|utim, biti da je, barem
~asa kada gledaocima postanu jasne napo iskazima teatarski pouzdanih svedo-
mere autora i kada po~nu da se pona- ka i bele{ci iz Kataloga ovogodi{njeg Bi-
vljaju sredstva kojima se te namere rea- tefa, ali i jo{ pre na osnovu ranijih isku-
lizuju. Ostalo }e biti konstrukcija; pa- stava s pomenutim autorima, re~ o zani-
metno smi{ljena, na momente duhovi- mljivom i pozori{no provokativnom
ta, ali ipak – konstrukcija. O njoj }e se preispitivanju teatarskih granica, da su
na stranicama Kataloga ovogodi{njeg Katarina Pejovi} i Boris Bakal, u meri u
Bitefa pohvalno izraziti i Hans-Tis Le- kojoj je to bilo mogu}e, simulirali zapra-
man, istaknuti teoreti~ar postdramskog vo nerealnu situaciju apsolutne izolacije
teatra. I premda }e svaka njegova kon- u koju su postavili publiku svoje pred-
statacija zvu~ati krajnje uverljivo, njegov stave da bi ukazali na su{tinski zamor
esej, pa i oni njegovi delovi u kojima savremenog gledaoca od svega {to ~ini
autor lucidno i ta~no sugeri{e paralelu aktuelnu stvarnost, a {to se bez izuzetka,
izme|u rediteljskog prosedea Haugove i u svakom konkretnom slu~aju, transfor-
Vecel te Brehrovih teorijskih na~ela, nemi{e u materijal istorije koja nas vazda
}e nam pomo}i da u dizeldorfskoj pred- melje i ~ije smo ve~ite `rtve.
I ma koliko smo mi s ovih prostora,
stavi uìvamo.
koji je u najnovije doba definisan poj-
Razlozi njenog pojavljivanja na 43.
mom Zapadni Balkan, navikli da sebe
Bitefu osta}e, naime, pre svega u dome-
smatramo sredi{tem Vasione, nema
nu naslova Marksovog dela i vezama
sumnje da su Baca~i sjenki Odmor od
tog naslova s temom ovogodi{njeg Bite-
povjesti namenili mnogo {irem auditori-
fa Kriza kapitala – umetnost krize.
jumu, ta~nije ciljnoj grupi znatno ve}oj
* od one koju podrazumeva publika s te-
* * ritorije nekada{nje Jugoslavije. Otuda
Da odmah razjasnimo stvari: predstavu akteri predstave teme svog {apata prila-
Odmor od povjesti zagreba~kih Baca~a go|avaju prilikama u dràvi, gradu, pa i
sjenki – dramatur{kinje Katarine Pejo- konkretnom trenutku u kojem prezen-
vi} i reditelja Borisa Bakala – potpisnik tuju Odmor od povjesti. U slu~aju beo-
ovih redova NIJE USPEO DA VIDI. gradskog izvo|enja, u predstavi su na
Ipak, u ovom prikazu neophodno je pravi na~in mogli da uìvaju ne samo
pomenuti i tu predstavu budu}i da je i oni sre}nici koji su uspeli da se izbore
HRONIKA
za ulaznice nego zapravo oni me|u nji- pirane slike ovog dela sveta i snovi|e- 437
ma koji su bili spremni da poveruju iz- nja, Slobodan Unkovski je scenski obli-
vo|a~ima, istinski se opuste i, makar na kovao Bure baruta kao predstavu koja
trenutak, odustanu od politi~kog, politi- se savr{eno poigravala tipi~nim mrakom
kantskog ili teatrolo{kog mudrovanja. ljudske du{e koju kolokvijalno defini{e-
Sre}om stru~ni ìri je prepoznao mo pojmom balkanski mentalitet.
pravi smisao Odmora od povjesti te je Moglo bi se, sa ove distance, zaklju-
ovom projektu dodelio Specijalnu na- ~iti da Unkovski nije pre}utao ni jednu
gradu Festivala. neprijatnu i bolnu istinu o nama, ali i da
* je svaku od tih istina umeo ve{to da
* * „upakuje“ u proziran teatarski celofan
koji je svaki gledalac, naknadno, u svo-
Kada se 1995. godine drama Bure baru-
joj glavi trebalo da razmota da bi se su-
ta Dejana Dukovskog pojavila na sceni
o~io sa sadràjem. Bilo je to, naime,
Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u
autenti~no pozori{te, uzbudljivo, i
Beogradu, u reìji Slobodana Unkov-
umetni~ki i ìvotno ta~no, satkano od
skog, na trenutak se u~inilo da su i promi{ljeno probranih citata i paracita-
autor teksta i reditelj uspeli u nekoliko ta, postmoderno i aktuelno.
{irokih poteza da defini{u dijagnozu Mnogo godina posle praizvo|enja,
onoga {to se u vidu gustih, tamnih obla- drugi Balkanac, Dimitri Go~ev, Bugarin
ka nadvilo nad nekada{njom Jugoslavi- koji je svoju karijeru uspe{no gradio u
jom, a {to }e ubrzo pretvoriti Zapadni Nema~koj – prvo Isto~noj, a zatim i Uje-
Balkan u mra~nu ta~ku Starog konti- dinjenoj – re{io je da i sam zaviri u Bu-
nenta, u „{upak Evrope“, kako to na re baruta iz kojeg je ponikao, no to je
jednom mestu u svom komadu veli Du- u~inio na potpuno druga~iji na~in u od-
kovski. nosu na onaj Unkovskog.
Fenomen silovitog ispoljavanja ener- Go~evljev pristup je u potpunosti
gije koja pripada sferi iracionalnog, za- minimalisti~ki, krajnje sveden, odre|en
odenutog poznatim balkanskim {armom je gabaritima potpuno prazne scene sa
koji neo~ekivano, iznenada dobije oblik kosinom koja se spu{ta od rikvanda pre-
derta da bi se u trenu transformisao u ma proscenijumu, ispred kojeg je uzani
karasevdah koji na kraju rezultira mani- bazen do vrha ispunjen vodom. U pred-
festovanjem nepatvorenog zla, dobio je stavi, sastavljenoj od niza fragmenata,
konkretne obrise upravo u ovoj drami i sedmoro glumaca igra veliki broj dra-
inscenaciji Unkovskog. Nismo jedino mi matis persona, a grupa muzi~ara, posta-
odavde na taj na~in razumeli ovaj ko- vljena u dubini pozornice, ni jednog tre-
mad indikativnog naslova, jer Jugoslo- nutka tokom predstave ne}e napustiti
vensko dramsko pozori{te je upravo s scenu.
ovom predstavom gostovalo {irom be- Ako vam neko pri~a o veli~anstve-
log sveta u doba kada je malo kome u nim predstavama savremenog svetskog
tom svetu bilo jasno {ta se zapravo de{a- teatra bez dekora, budite uvereni da ne-
va na Balkanu, ko sve koga i za{to pre- dostatak scenografije kompenzuje vr-
zire, mrzi i ubija. hunski dizajnirano svetlo. Nemcima
Finom ironijom i suptilnom stiliza- ovaj trend, razume se, ne pada te{ko jer
cijom, koju su maestralno artikulisali vr- imaju ma{tovite reditelje, vrhunske di-
hunski glumci, izuzetnom rediteljskom zajnere svetla i najsavremeniju scensku
duhovito{}u, neprestano balansiraju}i opremu. To je slu~aj i sa Buretom baru-
na samoj ivici izme|u realisti~ki konci- ta koje je reìrao Dimitar Go~ev.
438 Dakle, Go~ev naizgled veoma jedno- Ogoljena, svedena, usredsre|ena na

stavnim scenskim re{enjima i ve{tom glumca i njegove mo}i, Go~evljeva
upotrebom svetla boji atmosferu ispra- predstava otkriva novi pogled ne samo
`njene pozornice na kojoj glumci, uz ne- na dramu Dejana Dukovskog nego i na
prestanu podr{ku muzi~ara, grade op- sam Balkan te na mit o ovom delu sve-
skurnu sliku balkanske stvarnosti. ta kao „buretu baruta“. Jednom defini-
Gledalac koji poznaje dramski tekst sana na taj na~in (be{e li to definicija
Dukovskog i se}a se inscenacije Unkov- koju je izrekao Vinston êr~il?), pred-
skog odmah zapaà da u scenskoj pri~i stava o Balkanu kao eksplozivnoj smesi
Go~eva nema opasnih tipova ~ija pojava razli~itosti koja u svakom trenutku mo-
podiè tenziju – i kod ostalih likova i è da eksplodira, nastavila je da egzisti-
kod publike. U predstavi berlinskog ra i zamagljuje realan pogled na ono {to
Doj~es teatra ni jednog ~asa zapravo ne- se svakodnevno doga|a u ovim krajevi-
}emo ose}ati bilo kakvu napetost ina~e ma, pretvaraju}i ìtelje ovih prostora u
tako svojstvenu drami, svim dosada- dobrovoljne izgnanike koji ne samo {to
{njim scenskim postavkama pa i filmu se mire sa svojom sudbinom ve} i u njoj
Gorana Paskaljevi}a. perverzno uìvaju.
Naprotiv, nepredvidive Balkance, vi- A uìvljavaju}i se u ovaj mit, postali
olentne tipove, siledìje vazda spremne smo nesposobni da komuniciramo sa
da potegnu no` ili utoku, zamahnu {a- ostatkom sveta i pri tom izgubili nit s bal-
kom, ali i da iz nasilni~ke razjarenosti kanskim tragedijama i nasle|em koje je
na mah po~nu da pla~u, ispovedaju svo- ukorenjeno u tradiciju civlizacije koja je
ju najdublju intimu, mole za opro{taj ili za~eta ba{ na Balkanu i kojoj, makar i
se u o~ajanju ubiju, Go~ev prikazuje kao oficijelno, itekako pripadamo. Primitivi-
groteskne, nemo}ne da se odupru vla- zam, pojednostavljeni pogled na svet i
stitoj predstavi o tome ko su i kakvi su. stvarnost, bahatost i patolo{ko samoza-
On efektno demistifikuje balkanskog dovoljstvo zbog vlastitog vazda nesre}-
ma~o mu{karca, destruira sliku ovda- nog usuda, zapravo postaju elementi sli-
{njeg patrijarhalnog univerzuma zasno- ke u koju se savr{eno uklapamo. Ironija
vanog na dominaciji iracionalnog, a ak- ovakvog Go~evljevog uvida nije, me|u-
tere balkanske stvarnosti prikazuje kao tim, u ovoj predstavi saop{tena s nedo-
slabi}e koji uìvanju u iskrivljenoj i ne- sti`nih evropejskih visina ili iz superiorne
ta~noj predstavi koju imaju o sebi. pozicije, ve} je prepoznajemo kao samo-
Poentu svake scene reditelj ne razre- ironi~nu ispovest Bugarina koji i u boga-
{ava scenskom akcijom. Klju~ni obrt, toj, teatarski mo}noj Nema~koj uporno
koji kod Dukovskog svakom deli}u slo- nastavlja da traga za istinom o sebi.
ène fragmentarne strukture obezbe|u- Muzika je izuzetno vaàn element
je puni smisao, kod Go~eva, naprotiv, ove predstave; ona je svojevrsna zamka
doznajemo zahvaljuju}i naratorovoj in- koju reditelj postavlja ne samo junaci-
tervenciji, opisom koji ~ujemo iz offa. I ma drame nego i gledaocima predstave.
na taj na~in reditelj tako|e ukida rasplet Muziku uìvo na sceni izvodi Balkan or-
do kojeg se stiè kroz suspens, poni{ta- kestar Sandija Lopi~i}a, ina~e stalni sa-
va pi{~evo insistiranje na apsurdu, a for- radnik Dmitrija Go~eva. Kompozicije,
sira specifi~no komi~ko razigravanje ko- koncipirane u duhu aktuelnog world
jim, kroz scensku stilizaciju i teatraliza- music trenda, muzi~ki aran`mani tradi-
ciju, uspostavlja brehtovsku distancu i cionalnih melodija ovog podneblja – da-
sugeri{e ironi~no intoniranu poentu. bome ponajpre makedonskog melosa –
izraz su arhetipskog, dakle onog {to
HRONIKA
pothranjuje mitsku potku ovda{ne sva- vlja pozori{nom svetu. A njega u Beo- 439
kodnevice, ali su svojom autenti~no{}u, gradu, svake jeseni tokom trajanja Festi-
lepotom i snagom u isti mah i znak spe- vala, reprezentuju gosti iz inostranstva
cifi~ne duhovnosti koja isklju~uje banal- – kriti~ari, teatrolozi, ali i direktori po-
nost, primitivizam i sve {to se iz muzi~- zori{ta, selektori me|unarodnih festiva-
kog nasle|a ra|a kao tipi~no balkanski la, producenti.
dert za koji znamo kuda vodi. îni se, me|utim, da ni na tom pla-
Zanimljivo je da ovo Bure baruta na- nu ove godine nismo ostali previ{e us-
staje kao koprodukcija koju je, pod okri- kra}eni jer su doma}i teatar uspe{no za-
ljem Evropske komisije, podràla Evrop- stupale dve predstave: Muzilovi Sanjari
ska mreà izvo|a~kih umetnosti, afirmi- Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u
{u}i „novo stvarala{tvo i unapre|enje reìji Milo{a Loli}a i Brod za lutke Mile-
umetni~kih koprodukcija“, a „razvojna ne Markovi}, predstava koju je u Srp-
linija ovog projekta odnosi se na unapre- skom narodnom pozori{tu reìrala Ana
|enje pedago{ke i istraìva~ke aktivno- Tomovi}. Prvoj je ìri Bitefa u sastavu
sti u oblasti izvo|a~kih umetnosti“. Patris Pavis, teatrolog, Vladimir Aleksi},
Premda izvedena van konkurencije, glumac, Oliver Frlji}, reditelj, Maja Pe-
posle progla{enja laureata 43. Bitefa, levi}, spisateljica, i Roland [imelfenig,
nema~ka verzija Bureta baruta pokazala pisac, dodelio Grand pri „Mira Trailo-
se kao odli~no finale ovogodi{njeg Beo- vi}“, dok je druga, posle dva festivalska
gradskog internacionalnog teatarskog izvo|enja i prakti~no beogradske pre-
festivala. mijere, ispra}ena ovacijama odu{evljene
Sasvim je izvesno da Go~evljeva publike, pozitivnim kritikama stru~ne
predstava nije direktan odgovor na za- javnosti i pozivima na nekoliko inostra-
datak koji je pred u~esnike 43. Bitefa nih festivala i gostovanja.
postavio podnaslov Kriza kapitala – Ma koliko za poslednjih dvadesetak
umetnost krize, ali njegovo Bure baru- godina ovda{nja glad za informacijama
ta, s druge strane, jeste svojevrsna ras- o zbivanjima u svetskom teatru bila ne-
prava o temi umetnosti krize. Ta~nije, utoljiva, iskustvo govori da je mnogo
ona podsti~e mogu}i disput o tome ka- bolje program Bitefa koncentrisati i sve-
ko umetnost reaguje na krizu. S obzi- sti na manje predstava, nego se prepu-
rom na to da Balkanu nije bio neopho- stiti razu|enoj selekciji u kojoj se po
dan ekonomski krah njujor{ke berze da pravilu na|e izvestan broj teatarskih
bi se suo~io s krizom, jasno je da je Go- „{kartova“ ~ije je prisustvo na Festiva-
~evljev poziv na razmi{ljanje i preispiti- lu, zbog njihove li{enosti pravih i su{tin-
vanje pozicije, smisla i razumevanja bal- ski umetni~kih razloga, ranijih godina
kanskog bureta baruta uvek aktuelan. bilo te{ko objasniti i opravdati.
A kako }e slede}e godine izgledati
* 44. Bitef po svoj prilici }e nam biti jasno
* * tek kada se direkcija i selektori Festiva-
Pokaza}e se da je ovogodi{nji Bitef naj- la definitivno budu suo~ili s posledica-
ve}u u{tedu ostvario ukidaju}i jedan od ma svetske ekonomske krize.
svojih prate}ih programa – Showcase,
reviju doma}ih pozori{nih ostvarenja ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI]
kojima se Srbija kao doma}in predsta-
440 41. BEOGRADSKE organizatori su, predvo|eni po tre}i put

MUZI^KE umetni~kim direktorom Sretenom Kr-
SVEÂNOSTI* sti}em, na vi{e na~ina nastojali da istak-
nu uobi~ajenu atmosferu i skromne pri-
like, pozivaju}i se na nedostatak materi-
Pro{logodi{nje obeleàvanje jubileja Be- jalnih sredstava i posledice izazvane
ogradskih muzi~kih sve~anosti predsta- svetskom ekonomskom krizom. [tavi{e,
vljalo je vaàn trenutak u istoriji posto- ova globalna pojava promovisana je ~ak
janja ovog muzi~kog festivala. Osvrta- kao jedna od dominantnih okosnica fe-
njem na protekle ~etiri decenije odrà- stivala. Na ovo, najpre, simboli~no uka-
vanja organizatori, hroni~ari i pokloni- zuje sam slogan manifestacije „Crossing
ci ove manifestacije mogli su da sumira- october“ koji, s jedne strane, podse}a da
ju klju~ne domete dotada{njih izdanja je ovaj mesec tradicionalno posve}en
Bemusa, ali i da predvide pravce njego- Bemusu, a s druge strane, izaziva nedvo-
vog budu}eg razvoja. Tako smo se po- smislenu asocijaciju na aktuelan dru-
sle zavr{etka 40. Beogradskih muzi~kih {tveno-politi~ki govor, ~esto zasnovan
sve~anosti nadali da }e se dalji ìvot na raspravama o prevazilaènju krize.
ovog festivala odvijati u smeru precizni- Odabirom navedene propagandne pa-
jeg profilisanja repertoara, u~vr{}ivanja role organizatori su, reklo bi se, poku{a-
koncepcijskih na~ela, pobolj{anja i obo- li da promovi{u ovogodi{nji festival kao
ga}enja programa, a u skladu sa aktuel- doga|aj tokom kojeg }e biti demonstri-
nim muzi~kim de{avanjima, ali i idejnim rane potencijalne strategije snalaènja u
principima postavljenim jo{ od osniva- te{kim uslovima, istovremeno koriste}i
nja, 1969. godine. Me|utim, ispostavilo svetsku ekonomsku krizu kao za{titni
se da navedeni parametri nisu predsta- paravan od mogu}eg neuspeha i nega-
vljali temelje ovogodi{njeg Bemusa i da tivnih kritika. Iako je ta~no da posledi-
se o~ekivanja nisu ispunila. Naprotiv, ce krize nisu zaobi{le ni ovaj Bemus –
41. Bemus pokazao se kao degradiran, {to se najpre manifestovalo redukcijom
regresivan i nekonsekventan u odnosu budèta i odsustvom sponzora, a potom
na prethodne, zbog ~ega, ~ini se, nije i transformisanjem ustaljenog, gotovo
ostavio primetan, a jo{ manje postojan kanonizovanog izgleda festivala i samih
trag u muzi~kom i kulturnom ìvotu koncerata – ipak smatramo da je ova-
prestonice. Osiroma{en sadràj, zna~aj- kvo stanje bilo mogu}e prevazi}i ve}im
no smanjen broj koncerata i koncepcij- kreativnim naporima i zalaganjima, a ne
ska nekonzistentnost jesu najuo~ljivije priklanjanjem globalnom trendu skriva-
odlike ovogodi{njeg festivala koje su nja, pravdanja i pronalaènja izgovora
u~inile da on ne deluje kao jasno osmi- iza govora o finansijskoj oskudici. Ima-
{ljen doga|aj, utemeljen na ~vrsto po- ju}i u vidu da su okolnosti izazvane eko-
stavljenim idejnim platoima, kako bi se nomskim i dràvnim krizama, kao i dru-
o~ekivalo u petoj deceniji njegovog po- {tveno-politi~kim promenama ~esto bi-
stojanja, ve} kao prili~no konfuzna male propratni, a ponekad i dominantni
nifestacija ~iji je sve~ani festivalski ka- element u ìvotu Bemusa, pitamo se za-
rakter ozbiljno doveden u pitanje. {to je 2009. godine, dakle posle 40 go-
Umesto ostvarivanja festivalskog, dina postojanja, „diskurs krize“iskori-
sve~arskog i prazni~nog raspoloènja, {}en kao opravdanje za opadanje kvali-
teta idejnog nivoa celokupnog festivala.
* 41. Beogradske muzi~ke sve~anosti, 3–19. Bez obzira na mogu}e odgovore, koji
oktobar 2009. godine. svakako jesu mnogostruki, ovogodi{nji
HRONIKA
Bemus je, naàlost, potvrdio tezu o opa- sans), u nekim drugim ovaj ~in je delo- 441
danju kvaliteta, {to se reflektovalo na vao kao neuspe{an poku{aj problemati-
nekoliko punktova. zacije i kontekstualizacije istorijskih ~i-
Prvo, bilo je dvostruko manje konce- njenica, tj. kao popunjavanje prostora iz-
rata nego prethodnih godina. Publika je, me|u dveju ta~aka (na koncertu ansam-
naime, imala priliku da ~uje premijerno bla Solisti Sankt Peterburga). Ipak, najve-
samo njih osam, u razdoblju od isto toli- }e razo~aranje za posetioce i najja~i na-
ko dana, s pauzama neuobi~ajenim za pad na Bemus kao presti`nu instituciju
Bemus od jednog ili dva dana izme|u na- bila je odluka da sve~ani koncert povo-
stupa. Ako tome dodamo i dva reprizna dom zatvaranja Bemusa, planiran za 19.
programa (nastup grupe Stomp), kao i oktobar u Centru Sava, bude odloèn „za
dva nastupa predstavljena u okviru ve} neko drugo vreme“. Ovoga puta publi-
tradicionalnog programa Bemus deci (an- ka je mogla da ~uje novi izgovor – nai-
sambl Scholares minores pro musica anti- me, da zbog posete ruskog predsednika
qua), dolazimo do broja od dvanaest mu- Dmitrija Medvedeva i sve~ane akademi-
zi~kih doga|aja, {to je ponovo znatno je, koja }e biti odràna dan kasnije na
manje nego u dosada{njim izdanjima fe- istom mestu, ne postoje uslovi za izvo|e-
stivala. Evidentno je da su ovakvom ras- nje dela Stravinskog (Igor Stravinsky):
podelom koncerata samo formalno zadr- Posve}enje prole}a i koncertnu verziju
àne konture festivala, u smislu po{tova- Svadbe sa ~etiri klavira. Da li je publika
nja datumskog okvira, dok je unutra{nja poverovala da u Beogradu zaista ne po-
struktura izgubila svoju kompaktnost i stoji odgovaraju}i prostor u kojem bi se
pregnantnost. Razu|eni festivalski dani odloìla ~etiri klavira? Da li je mogu}e
naru{ili su tako kontinuitet i dramatur- da su organizotori festivala, pretposta-
giju Bemusa, te auditorijumu oteàli re- vljamo najbolji poznavaoci istorije Bemu-
cepciju i formiranje jasne slike o celokup- sa, zaboravili da je 1976. i 1995. godine
noj manifestaciji. Mada je nedostatak u okviru ovog festivala izvedeno ostva-
materijalnih sredstava zasigurno predo- renje Svadba, upravo u verziji sa ~etiri
dredio ovakvu koncepciju, izgleda da je klavira i to na sceni Kolar~eve zadu`bi-
„cepanje” festivalskog prostora moglo da ne? Na kraju, da li je mo`da tom odlu-
se spre~i umetanjem doga|aja koji nisu kom najavljena nova koncepcija Bemusa
produkcijski zahtevni, poput koncerata kao svojevrsnog dela u nastajanju ili
doma}ih interpretatora – manjih kamer- otvorenog dela, {to bi zna~ilo da 41. Be-
nih sastava, resitalskih koncerata ili seg- mus jo{ uvek traje? îni se da su odgo-
menata posve}enih neafirmisanim mla- vori odri~ni, te da se iza ovih okolnosti
dim izvo|a~ima, a sve to je u skladu s do- i pitanja ponovo krije govor o ekonom-
sada{njom praksom. Uz to, pomenimo skoj krizi i nedostatku materijalnih sred-
da posetiocima tri koncertna prostora – stava, ali i o funkcionalnom kori{}enju
Kolar~eve zadu`bine, Centra Sava i Po- raspoloìvih sredstava. Ovaj problem se
zori{ta na Terazijama – naj~e{}e nije bio u budu}nosti svakako mora pa`ljivije is-
obezbe|en detaljan {tampani program pitati s ciljem o~uvanja kredibiliteta fe-
koncerata, ve} je ovaj nedostatak nado- stivala, ali i istrajne publike prema kojoj
me{ten direktnim obra}anjem izvo|a~a su organizatori navedenim gestovima
ili oficijelne spikerke publici. Dok je u ukazali nepo{tovanje, dozvoliv{i da ne-
nekim slu~ajevima ovaj postupak imao verica i nezadovoljstvo budu dominantni
efekta i doprinosio komunikaciji i inter- utisci auditorijuma. Na navedene reakci-
akciji izme|u interpretatora i publike je zasigurno je dodatno uticao i izosta-
(npr., u slu~aju koncerta ansambla Rene- nak nastupa Beogradske filharmonije –
442 prvi put u istoriji Bemusa, zbog, kako je mantizma, do muzike XX i XXI veka,
selektor Krsti} objasnio, nesporazuma i sa akcentom na srpsku i hrvatsku scenu,
„privatno-tehni~kih razloga”. Dozvoliv{i pri ~emu su bila obuhva}ena polja vo-
da Bemus, kao najzna~ajniji i najpresti`ni- kalno-instrumentalne i instrumentalne
ji festival u zemlji i kao institucija od op- muzike – simfonijske, koncertantne i
{teg kulturnog zna~aja, bude mesto za pri- kamerne za ve}e sastave. Za razliku od
vatne razmirice, organizatori su izvr{ili jo{ prethodnih godina, ove godine se na re-
jedan atak na njegov ugled, ostaviv{i pro- pertoru nisu na{la dela za solo instru-
stor da ovo pitanje, koje se u pro{losti lament, kao ni za manje kamerne sastave,
tentno pojavljivalo, eskalira do krajnje ta~- niti ostvarenja iz ànra opere i baleta. U
ke. Na taj na~in postignut je kontraefekat skladu s navedenim ànrovskim usmere-
u odnosu na godinama zastupljenu te`nju njima, opseg izvo|a~kih medija obuhva-
tvoraca Bemusa usmerenu ka pobolj{anju tao je: kamerne orkestre koji su nastupi-
komunikacije sa ve} poznatom publikom li bez soliste ili sa njim (Solisti Sankt Pe-
i prema pridobijanju novih poklonika fe- terburga i violinista Mihail Gantvarg
stivala, a pod okriljem ve} dobro poznate /Mikhail Gantvarg/; Beogradski guda~-
ideje „za svakoga po ne{to“. ki orkestar Du{an Skovran i sopran Ka-
tarina Jovanovi}); simfonijski orkestar
* (Kraljevski Konserthebau orkestar), od-
* *
nosno simfonijski orkestar uz nastup so-
No, i pored pomenutog u~inka, potreba lista i hora (Hor i simfonijski orkestar
da se zadovolje razli~iti ukusi bila je jed- Radio televizije Srbije u saradnji sa pija-
na od ideja vodilja i ovogodi{njeg Be- nistkinjom Lidijom Bizjak), te specijali-
musa. Me|utim, ispostavilo se da se do zovane ansamble (ansambli Baltazar
ove, u osnovi efektne zamisli, do{lo vi{e Nojman, u saradnji sa sopranom Vero-
kroz poku{aje uspostavljanja kompro- nik @ans /Véronique Gens/; ansambl za
misa izme|u budètskih ograni~enja, or- ranu muziku Renesans; Cantus i ve}
ganizacionih mogu}nosti, ure|iva~kog pomenuti de~ji sastav). Ve} ovde je ja-
usmerenja festivala i li~nog senzibiliteta sno da prvobitna ideja o raznovrsnosti,
umetni~kog direktora, nego bri`ljivim radi zadovoljenja razli~itih muzi~kih
planiranjem. Tako je makroforma festi- ukusa, nije u potpunosti realizovana,
vala bila osmi{ljena u dva idejno, sadr- budu}i da je broj ponu|enih ànrova i
àjno i tematski nekompatibilna seg- izvo|a~kih sastava bio brojno sveden i
menta, koji se ~ak mogu pojmiti kao prete`no ograni~en na dominaciju gu-
dva razli~ita doga|aja, posebno ako se da~kog i kamernog zvuka. Tako|e, ide-
uzme u obzir vremenska pauza od jed- ju o raznolikosti omela je i ~injenica da
nog dana umetnuta izme|u njih. su predstavljeni izvo|a~i imali sli~na po-
Prvi segment, sa~injen od prvih lja interesovanja. U tom smislu, mogu}e
osam koncerata, bio je u osnovi konci- je povu}i paralele izme|u ansambala
piran u skladu s bazi~nim programskim koji tragaju za autenti~nim izvo|enjima,
nitima Bemusa koje podrazumevaju: me|u kojima su Baltazar Nojman, Re-
predstavljanje muzike razli~itih stilova, nesans i, iako je u pitanju de~ji sastav,
epoha i ànrovskih usmerenja; nastupa- ansambl Scholares minores pro musica
nje doma}ih i inostranih izvo|a~a; obe- antiqua koji je pokazao da je u potpu-
leàvanje godi{njica; afirmisanje doma- nosti dorastao zadatku tuma~enja rane
}eg stvarala{tva. Tako su se na progra- muzike Evrope. Ovome treba dodati i
mu na{la dela autora od srednjeg veka i podatak da su ta~ke susretanja bile us-
renesanse, preko baroka, klasicizma, ro- postavljene i pri izboru programa, pa
HRONIKA
smo tako u okviru dve ve~eri mogli da stup ovog ansambla idejno, ànrovski i 443
slu{amo arije iz Hendlovih (George Fri- stilski bio druga~iji od svega do tada
deric Handel) opera. Evidentno je da je prezentovanog, ovde se moè ozna~iti
ovakav izbor deo aktivnosti posve}enih najve}i stepen diskrepancije u reperto-
obeleàvanju 250 godina od smrti ovog arskom planiranju. Re~ je o svojevr-
kompozitra, a u skladu sa ~injenicom da snom vi{emedijskom spektaklu zasnova-
su godi{njice vaàn segment politike nom na istraìvanju granica izraàvanja
planiranja programa festivala jo{ od nje- telom koje, koriste}i se predmetima i si-
govog osnivanja. Ipak, smatramo da je tuacijama iz svakodnevnog ìvota, u~e-
na~injen izbor prikladniji nekom Hen- stvuje u stvaranju bogatih ritmi~kih situ-
dlovom festivalu, nego Bemusu koji te- acija osmi{ljenih na popularan i lako
ì da pokrije razli~ita poeti~ka polja, te prijemi~iv na~in. Iako su u ostvarivanju
da su organizatori morali na to da skre- ovog koncepta ~lanovi trupe zadivili
nu pa`nju umetnicima prilikom formi- kvalitetom interpretacije, prikazav{i iz-
ranja programa koncerata. Bez obzira vo|a~ku preciznost, predanost, inven-
na istaknut propust, doslednost u po{to- tivnost i smisao za humor, njihova te-
vanju na~ela obeleàvanja zna~ajnijih ju- `nja da komuniciraju sa {irokim masa-
bileja jedan je od principa Bemusa, zbog ma deklarisala ih je kao ansambl koji se
~ije postojanosti svakako moramo oda- po idejnom usmerenju ne uklapa u kon-
ti priznanje, {to je ove godine i potcrta- cepciju Bemusa. Uvo|enjem komercijal-
no celove~ernjim koncertnim omaìma nog sadràja, koji je zauzeo najve}i deo
posve}enim stogodi{njici ro|enja kom- festivalskog prostora i zavidan tretman
pozitorke Ljubice Mari} i proslavi 40
u medijskoj kampanji, naru{eni su neki
godina od osnivanja ansambla Renesans.
od osnovnih prinicipa programske poli-
Pored toga, nije zanemarena ni praksa
tike, a s ciljem prenagla{ene potrebe da
premijernog predstavljanja dela i popu-
se pridobije {to ve}i broj poklonika fe-
larizacije doma}eg stvarala{tva, ~ime je
stivala. Mada je osvajanje novog audi-
Bemus donekle ipak uspeo da odrì od-
torijuma strate{ki va`na ta~ka za dalji
re|eni nivo ekskluzivnosti. Tako su na
razvoj Bemusa, ostaje utisak da su or-
ovogodi{njem Bemusu uprili~ene tri
granizatori plan popularizacije festivala
svetske premijere – ostvarenje Tu`bali-
sproveli u pogre{nom pravcu, teè}i
ca, Pastorala i Himna Ljubice Mari} iz
govornog oratorijuma Slovo svetlosti, a stvaranju spektakla za {ire slu{ala~ke
u redakciji Mirjane @ivkovi}; Koncert mase promovisanjem „lakih” sadràja.
za guda~ki orkestar flautistkinje i kom- Nadamo se da ovo ipak ne}e biti razvoj-
pozitorke Dijane Bo{kovi} koje je reali- ni put budu}eg Bemusa, te da }e biti
zovano prema porud`bini Bemusa; o~uvan njegov status elitnog, a ujedno i
kompozicija Dra{ka Adì}a Dva privi|e- pristupa~nog muzi~kog festivala isklju-
nja pod jasikom, ~ije je stvaranje pod- ~ivo konstantnim radom na unapre|e-
stakao hrvatski ansambl Cantus. nju kvaliteta programa i angaòvanjem
Posle ovog segmenta Bemusa od ve}eg broja renomiranih umetnika.
osam koncerata, koji su, ma koliko neu-
*
mreèni, ipak bili predstavljeni u okviru
* *
jedinstvene konceptualne platforme,
usledilo je intenziviranje nivoa hetero- Kako bi, na kraju, ovaj kriti~ki osvrt bio
genosti i disparatnosti tokom tri zavr- kompletan, posle sagledavanja makro-
{ne ve~eri kada se predstavila trupa per- forme festivala potrebno je osvrnuti se i
kusionista-plesa~a Stomp. Kako je na- na pojedina~ne segmente i razmotriti na
444 koji na~in su gra|ene mikroprogramske festival ne umanjuje kvalitete ansambla

strukture, odnosno apostrofirati nave- koji je upravo zbog specifi~nog instru-
dene probleme i osobene pojave i iz ove mentarijuma publici predstavio nesva-
vizure. kida{nje interpretiranje, barem za na{e
Prvo festivalsko ve~e ukazalo je na podru~je, opusa pomenutih autora. Pro-
transformaciju koncepta sve~anog otva- mi{ljeno koncipiranim programom,
ranja i otklon od ustaljene prakse Bemu- znala~kim tuma~enjem klasi~nog prose-
sa koja je podrazumevala, u manjoj ili dea, te istraìva~kim pristupom u obli-
ve}oj meri, razvoj ideje o ekskluzivnosti. kovanju sonornosti, nastup ovog an-
Prethodnih godina ovo je uglavnom sambla svakako }e ostati upam}en kao
ostvarivano promocijom doma}eg stva- jedna od svetlih ta~aka 41. Bemusa.
rala{tva i izvo|a{tva, tj. osmi{ljavanjem Dva va`na teì{ta ovogodi{njeg fe-
interesantnog i atraktivnog programa stivala ~inili su koncerti odràni drugog
naj~e{}e sastavljenog od monumentalni- i tre}eg festivalskog dana posve}eni afir-
jih dela, simfonijskih i koncertantnih misanju i odavanju po~asti srpskom mu-
ostvarenja, ~esto primera remek-dela zi~kom stvarala{tvu obeleàvanjem zna-
klasi~ne muzike. Pa, iako je ove godine ~ajnih jubileja. Prvo je, dakle, bilo izgra-
po~etak Bemusa ozvani~io nastup veo- |eno na nastupu ovda{njeg najstarijeg
ma priznatog Ansambla Baltazar Noj- ansambla za ranu muziku Renesans, i
man pod upravom Tomasa Hengelbro- podse}amo, prvog ansambla za ranu
ka (Thomas Hengelbrock), a u saradnji muziku u jugoisto~noj Evropi. ^lanovi
s renomiranom umetnicom, sopranom ovog sastava pokazali su da su i posle
Veronikom @ans, sve~ana atmosfera ni- ~etiri decenije postojanja ostali verni pr-
je postugnuta. I pored toga {to je publi- vobitnoj ideji da tragaju za autenti~nim
ka imala priliku da se sretne sa izuzetna~inima izvo|enja srednjovekovne, re-
nim umetnicima ~ija je osnovna poeti~- nesansne i barokne muzike, te da su i
ka smernica zasnovana na traganju za dalje spremni da sa mnogo elana istra-
autenti~nim ~itanjima muzi~kih rukopi- ùju muziku ovih stilskih koordinata i
sa, odabrani program ipak nije bio u usavr{avaju na~ine njenog ~itanja i pre-
skladu s kontekstom u kojem je prezen- zentovanja. Ono {to je svakako dopri-
tovan. Drugim re~ima, ~ini se da je go- nelo ja~anju vitalnosti ovog ansambla je-
tovo kanonizovano repertoarsko re{e- ste uklju~ivanje novih, mladih ~lanova,
nje zasnovano na delima Hajdna (Jo- stasalih upravo kroz rad sa osniva~ima
seph Haydn) (Simfonija broj 56 u C-du- Renesansa na odseku za ranu muziku ~i-
ru i kantata Bereniche, che fai?), Beto- je su uvo|enje u muzi~ko {kolstvo upra-
vena (Ludwig van Beethoven) (scena i vo oni inicirali. Tako se druge ve~eri Be-
arija Ah! Perfido opus 65) i Mocarta musa beogradskoj publici prvi put pred-
(Wolfgang Amadeus Mozart) (Hafner stavio kao ~lan ansambla mladi umetnik
simfonija, broj 35 u De-duru, Kehlova Aleksandar Jovan Krsti} na blok flauti i
oznaka 385) bilo prikladnije za uobi~a- kornamuzi, a pored njega osveènje su
jen repertoarski koncert, nego za sve~a- uneli i afirmisani vokalni solisti, sopran
no otvaranje festivala. Stvaranje takvog Aneta Ili} i kontratenor Predrag \oko-
ugo|aja naru{ila je i ~injenica da je u pi- vi}. Renesans je tako|e pokazao da se
tanju orkestar koji kombinije istorijske i njihov klju~ uspeha i istrajnosti krije u
moderne instrumente, {to nije kao re- sposobnosti da nepretenciozno komu-
zultat dalo masivnu i gustu zvu~nu sli- niciraju s publikom, a to je pospe{io i
ku, ve} ne{to svedeniji zvuk. Odluka or- umetni~ki direktor Ljubomir Dimitrije-
ganizatora da na ovakav na~in zapo~nu vi} koji je tokom koncerta kao narator
HRONIKA
upoznavao publiku s programom, a ka- ostvarenje koje je istrgnuto iz ve}e celi- 445
ko smo naveli, u nedostatku program- ne. Upravo zbog nedostatka dramatur-
skih knjiìca. Ono {to je jo{ karakteri- {kog konteksta i razra|enije muzi~ke
sti~no za ovaj ansambl jeste promi{lje- ideje, ovaj triptih nije ostavio upe~atljiv
no formiranje programa koncerta, uz utisak, iako su u njemu zastupljene
~esto dosledno po{tovanje hronologije, osnovne kompozitorkine poeti~ke ideje
{to se moglo primetiti i ovoga puta. karakteristi~ne za zreli period njenog
Koncert je bio pa`ljivo i logi~no osmi- stvarala{tva. îni se da }e ovo ve~e ipak
{ljen kao svojevrstan presek ustaljenog vi{e biti upam}eno po osveènim tuma-
repertoara Renesansa – u prvom delu ~enjima antologijskih dela – Muzika ok-
predstavljena su ostvarenja iz perioda toiha 1, Vizantijski koncert i Pesme pro-
ars nove (anonimnih autora i Fran~eska stora. Hor i Simfonijski orkestar Radio
Landinija /Francesco Landini/) i rene- televizije Srbije, pod upravom Premila
sanse (Suzata /Tielman Susato/, Dau- Petrovi}a, pokazali su zavidan nivo an-
lenda /John Dowland/, Lucaskija /Luz- gaòvanosti i sposobnosti da prodru u
zasco Luzzaschi/ i Dalce /Joan Ambro- kompleksno tkivo kompozitorkinog ru-
sio Dalza/), dok je drugi deo posve}en kopisa. U ovome je naro~ito uspela pi-
Hendlovom opusu, instrumentalnim i janistkinja Lidija Bizjak u Vizantijskom
vokalno-instrumentalnim delima, a u koncertu, predstaviv{i zavidan nivo teh-
skladu sa velikom godi{njicom. Tako su ni~ke preciznosti i muzikalnosti, odno-
~lanovi ansambla Renesans pokazali da sno jedno od boljih tuma~enja klavirske
su ostali verni tradiciji i istrajni u po{to- deonice ovog dela, koja je u istorji Be-
vanju davno zacrtanih principa, ali i da musa, zanimljivo je re}i, uvek bila rezer-
su otvoreni za eksperimentisanje, istra- visana za pijanistkinje u usponu.
ìvanje i preispitivanje, za {ta im svaka- Posle dva prigodna koncerta, usle-
ko moramo odati priznanje. dio je i vrhunac festivala – nastup Kra-
Druga teì{na ta~ka bila je koncen- ljevskog orkestra Konserthebaua i diri-
trisana na obeleàvanje velikog datuma genta Danijela Hardinga (Daniel Har-
u istoriji srpske muzike i kulture uop{te ding). Renome koji nosi ime ovog sasta-
– sto godina od ro|enja Ljubice Mari}, a va vi{e od jednog veka, kao i delom
na liniji brojnih aktivnosti koje su ove atraktivan program s teì{tem na Male-
godine pripremane u ~ast kompozitor- rovoj (Gustav Mahler) simfoniji, ~ije iz-
ke. U skladu s povodom, ovaj koncert vo|enje u okviru Bemusa spada ve} u
predstavljao je prigodno mesto za pod- tradiciju, bili su faktori koji su postavili
se}anje na najzna~ajnija kompozitorkina visok prag o~ekivanja. Premda je u po-
ostvarenja, ali i za osvetljavanje nepo- ~etku postojala sumnji~avost zbog kon-
znatih segmenata i slojeva autorkinog cepcije programa oformljenog od diver-
opusa. Stoga, mnogi su s uzbu|enjem gentnih dela u pogledu kvaliteta i zahte-
o~ekivali premijerno izvo|enje Tu`bali- va – nedora|enih La{kih igara Leo{a Ja-
ce, Pastorale i Himne za me{oviti hor i na~eka (Leo{ Janá~ek) i remek-dela
kamerni ansambl u redakciji Mirjane muzi~ke literature, Prve simfonije Gu-
@ivkovi}, odnosno segment iz nedovr- stava Malera, poznatije pod nazivom Ti-
{enog oratorijuma Slovo svetlosti, na ko- tan – pokazalo se da je upravo ovakva
jem je Ljubica Mari} radila od 1962. do strategija dodatno potvrdila kvalitete
1966. godine. I pored uspe{ne redakcije, ansambla. Naime, ~lanovi ovog orkestra
nije se mogla prikriti ~injenica da je re~ o prikazali su podjednak nivo posve}eno-
nekoliko numera iz nedovr{ene partitu- sti i anga`mana u tuma~enju oba dela,
re za scensko delo, tj. da je u pitanju trude}i se da do maksimuma otkriju
446 potencijale skrivene iza notnog zapisa. bez po{tovanja hronolo{ke logike, ~la-
To je posebno do{lo do izraàja pri tu- novi ovog ansambla, jasno je, imali su
ma~enju Malerovog simfonijskog pr- nameru da ostave utisak dopadljivosti,
venca, ina~e naj~e{}e izvo|enog na Be- ali i da pokaù da se dobro snalaze u i{-
musu, koje je predstavljalo centralno ~itavanju razli~itih stilskih zahteva.
de{avanje i kulminaciju ve~eri. Iako se Upravo zbog poku{aja da se slu{aocima
o~ekivao visok nivo izvo|a~kih i umet- istan~anog uha pribliè lako prijem~i-
ni~kih kvaliteta, budu}i da Kraljevski or- vim repertoarom, kao i zbog ne previ{e
kestar Konserthebaua vaì za jednog od inventivnog pristupa, ovi umetnici nisu
najrelevantnijih tuma~a Malerovog sim- ostavili upe~atljiv trag na mapi ovogodi-
fonijskog opusa, ovi umetnici uspeli su {njeg Bemusa. U formiranju upe~atlji-
da na svim nivoima potpuno zadive pu- vog utiska nije doprinela ni ~injenica da
bliku – od znala~kog ~itanja orkestar- je upravo ovom ansamblu bilo povere-
skih situacija, izvo|enja adekvatnih dino izvo|enje poru~enog dela, Koncerta
nami~kih i agogi~kih re{enja, preko pro- za guda~e flautistkinje i kompozitorke
mi{ljenog fraziranja i tuma~enja formal- Dijane Bo{kovi}, ~ija je pojava zaintri-
nih obrazaca, do inventivnog predsta- girala, ali i za~udila mnoge. Jer, iako se
vljanja karaktera. Sve je, dakle, bilo pa- ova autorka ve} predstavila u okviru Be-
`ljivo isplanirno, a upe~atljiv utisak musa pre dve godine na koncertu pod
ostavila je i ~vrsta interakcija i intenziv- nazivom „Emigrantski valcer”, isposta-
na komunikacija izme|u izvo|a~a razli- vilo se da je ona malo poznata beograd-
~itih grupa instrumenata, a posbno iz- skoj publici. Ovo ne ~udi ako se ima u
me|u izvo|a~a i dirigenta. Posebne po- vidu da u proteklom periodu nismo
hvale zavre|uje Harding koji je demon- imali priliku da se sretnemo sa njenim
strirao izuzetnu angaòvanost i dinami~- stvarala~kim rezultatima, koji su prete-
nost, bezrezervno aktiviraju}i celo telo `no vezani za Nema~ku i Minhen kao
pri i{~itavanju partiture, a njegova izra- sredi{te njenog delovanja, pa je otuda i
èna harizma nije podstakla samo ~lano- razumljiva nepoverljivost auditorijuma
ve orkestra, ve} je inspirisala i publiku u prema odluci organizatora da se u prvi
procesu slu{anja. Zbog svega navedenog plan istakne gotovo anonimna autorka.
potvr|eno je da je koncert Kraljevskog Mada je jedna od va`nih smernica Be-
orkestra Konserthebaua predstavljao naj- musa promocija mladih i neafirmisanih
vi{u ta~ku umetni~kog dometa Bemusa, umetnika, ideja poru~ivanja dela naj~e-
tj. vruhnac ~itavog festivala, posle kojeg {}e je bila vezana za umetnike koji su
je usledio nagli pad. Naime, posle pauze ve} potvrdili svoje kompozitorske kvali-
od dva dana i predstave mladog, ve} po- tete i potencijale, a ne za kompozitore
menutog ansmabla ~ijim se nastupom koji su tek na putu formiranja osobenog
ovde ne}emo detaljnije baviti, usledila su izraza. Upravo smo ovakav vid umetni~-
dva doga|aja koja su izneverila visoka ke neoformljenosti mogli uo~iti u Kon-
o~ekivanja auditorijuma, podstaknuta certu za guda~e Dijane Bo{kovi}. Inspi-
zvu~nim imenima izvo|a~a. risana guda~kim korpusom u delima ru-
Prvi je bio u znaku ansambla Solisti skih kompozitora, kojima je ovo ostva-
Sankt Peterburga s umetni~kim rukovo- renje i posve}eno, Bo{kovi}eva je, kako
diocem violinistom Mihailom Gantvar- je sama istakla, kao osnovno teì{te de-
gom na ~elu. Raznovrsnim odabirom la postavila istraìvanje novih tehni~ko-
programa na kojem su se na{la ne{to -tonskih mogu}nosti guda~kog orkestra.
popularnija i lako prijem~iva dela nasta- Mada je ova ideja u osnovi veoma zani-
la od XVIII do XXI veka, raspore|ena mljiva, Bo{kovi}eva joj je pristupila isu-
HRONIKA
vi{e doslovno, nastoje}i da na relativno vremenu muziku, sa dirigentom i kom- 447

malom prostoru, u skra}enoj formi kla- pozitorom Berislavom [ipu{om na ~elu,
si~nog koncerta, demonstrira veliki broj predstavio se prezentuju}i osnovnu ide-
zahvata i tehni~kih aspekata guda~kih ju njihovog delovanja – promovisanje
instrumenata. Rezultat je fragmentarno savremene muzike od avangardnih
i razu|eno delo koje ne ostavlja utisak praksi XX veka do afirmisanja novih
promi{ljeno, logi~no i ~vrsto koncipira- opusa hrvatskih, ali i inostranih kompo-
ne celine, prili~no neve{to i neinventiv- zitora. Programom sastavljenim od
no realizovano. kompozicija savremenih hrvatskih auto-
Atmosfera velikog i{~ekivanja, a pora, starije i mla|e generacije (Silvija Fo-
tom i razo~aranja, pratila je nastup jo{ reti}a, Berislava [ipu{a, Dubravka De-
jedne umetnice, ovoga puta dobro po- tonija), klasika modernizma XX veka
znate publici. U pitanju je Katarina Jo- (Paula Hindemita /Paul Hindemith/,
vanovi} koja se predstavila sedmog fe- Edgara Vareza /Edgar Varèse/), i mladog
stivalskog dana, uz podr{ku Kamernog srpskog kompozitora Dra{ka Adì}a,
orkestra Du{an Skovran pod upravom ovaj ansambl je i potvrdio istaknutu ide-
{kotskog dirigenta i ~embaliste Kristija- ju. Angaòvanjem beogradskog kompo-
na Kernina (Christian Curnyn), izvode- zitora ~lanovi ansambla akcentovali su
}i kantatu Lukrecija i arije iz opera Ge- jo{ jedan vaàn punkt njihovog delova-
orga Fridriha Hendla (Julije Cezar, Al~i- nja zasnovan na povezivanju zemalja iz
na, Ariodante, Rinaldo). Ono {to se na- regiona, posebno Hrvatske i Srbije, {to
metnulo kao osnovni utisak jeste prete- je svakako praksa koju treba ohrabriva-
rano ekspresivno eskponiranje glasa Jo- ti i stimulisati, s ciljem da se takav vid
vanovi}eve koji je zbog toga gubio to- komunikacije ubudu}e nastavi i razradi
plinu i boju, prenagla{ena dramati~nost u oba smera. Recimo jo{ da su koncert-
i gotovo „veristi~ka” gluma neprimere- nom programu ~lanovi sastava Cantus
na baroknoj estetici, ali ni koncertnom pristupili veoma posve}eno i disciplino-
podijumi koji zahteva ne{to druga~ije vano, uz visok stepen invencije, ostva-
plasiranje glasa u odnosu na opersku riv{i ubedljivu interpretaciju usmerenu
scenu. U èlji da svojom pojavom i naka stvaranju stabilnih spona s publikom,
stupom publici pribliì Hendlovu „dra- koja zbog toga nije krila odu{evljenje,
mati~nost”, a mo`da i da prikrije gla- posebno u trenucima transformisanja
sovne nedostatke, Jovanovi}eva je zane- ansambla od ozbiljnog i strogog, do {ar-
marila jedno od bazi~nih izvo|a~kih na- mantnog i duhovitog.
~ela – pa`ljivo i{~itavanje kodova epo- I pored kvalitetnih i uspe{nih kon-
he u kojoj su dela nastala, te uskla|iva- certnih nastupa, ovogodi{nji 41. Bemus
nje i prilago|avanje li~nih afiniteta u ne moèmo ozna~iti kao vrhunski i
odnosu na stilske zahteve. Bez obira na progresivan festivalski doga|aj, ve}, na-
prate}u ulogu orkestra, publika je ipak protiv, kao manifestaciju koja je donela
prepoznala sposobnost prodiranja an- intenziviranje nekoliko godina unazad
sambla Du{an Skovran u sr` tuma~enja zabeleènog pada kvaliteta. S jedne stra-
Hendlove muzike, ~emu je zasigurno ne, to je bez sumnje bilo uslovljeno re-
doprineo i sam Kernin, vrsni poznavalac strikcijom finansijskih sredstava, kao ne-
barokne opere i Hendlove poetike. izbe`nom konsekvencom nepovoljnih
Na kraju, neophodno je pomenuti i ekonomskih i finansijskih okolnosti.
nastup hrvatskog ansambla Cantus koji Me|utim, pokazalo se da je potencira-
je doneo osveènje i iznena|enje u sa- nje govora o krizi bio samo mehanizam
moj zavr{nici Bemusa. Ovaj sastav za sa- za prikrivanje krize u kojoj se Bemus
448 nalazi, na {ta su ukazali smanjen broj reorganizacije Bemusa, u nadi da }e na-
koncerata, skroman sadràj, izrazita stavak pete decenije postojanja ovog fe-
koncepcijska nekonzistentnost, izosta- stivala doneti preispitivanje, su~eljava-
nak sve~anog zatvaranja i nastupa Beo- nje s problemima i, kona~no, njihovo
gradske filharmonije. Stoga, radi o~uva- prevazilaènje.
nja kredibiliteta festivala iskoristimo na-
vedene pasuse kao opomenu i povod za BILJANA SRE]KOVI]
preduzimanje neizbe`ne revitalizacije i
KNJIGE ca moderne i savremene filozofije

(Kant, Hegel, Rozencvajg, Levinas, De-
rida) autor uverljivo prikazati da medi-
cinska dimenzija ili mo`da fascinacija,
opsesija podzemno i utoliko ja~e preì-
vljava u njoj, ali i da ima konstitutivne
OBOLJEVANJE I u~inke u njenom oblikovanju. Re~ je,
FILOZOFIJA* naravno, o tom esnafskom nasilju, ali i
nasilju uop{te; pre svega o nasilju koje
Petar Bojani} je napisao ve} nekoliko je (tradicionalna) filozofija u naporu do-
neobi~nih i lepih knjiga (Od svoje prve, kazivanja svoje supremacije sprovodila
Prijatelj – neprijatelj: Karl [mit i @ak prema onom ne-filozofskom ili ne-um-
Derida, 1995, do one poslednje koja se nom, kao {to je re~ i o onome {to je
dok ovo pi{emo nalazi jo{ u {tampi, usledilo potom, sa uvidom u insuficijen-
Granica, znanje, `rtvovanje, 2009). Ali ciju paradigme svesti i istovremenim
one koje odnedavno izlaze pod uredni- osve{}ivanjem o ogre{enje koje je odatle
{tvom Jovice A}ina u edicijama „Slu`be- ishodilo: o ispostavljanju ra~una tog ne-
nog glasnika“ izgleda da imaju posebnu prepoznatog i nepriznatog u vidu onih
zavodljivost i poseban zna~aj. I kao {to neobra~unatih tro{kova koji samu filo-
je i pro{li put dekonstruisana istorija in- zofiju dovode u pitanje i to upravo u na-
stituta provokacije (Provokacije = pro- silni~kom karakteru njenog mi{ljenja.
vocatio: vokativ ius revolucija, 2008), Neodoljiva klini~ka terminologija
tako i sada imamo posla sa jednim sa- pojavljivala se u filozofiji dok jo{ nije bila
mo naizgled za mi{ljenje Drugog margi- strukom etablirana i dok nije u{la u po-
nalnim sklopom pojmova, pobo~nim u pularnu upotrebu. Iskrsavaju tokom ~i-
odnosu na magistralnu liniju filozofske tave knjige njene lozinke koje izme{taju
predaje. i prepli}u svoja zna~enja – homeopatija,
„Samo naizgled“, kaèmo, jer }e na hipohondrija, alergija, ali i (auto)imuni-
primerima najreprezentativnijih mislila- zacija, prevencija, vakcinacija, dijeteti-
ka, makrobiotika – obasjane svetlom fi-
* Povodom knjige Petra Bojani}a Homeo-
lozofske refleksije koja vi{e ne}e da ih
patije: Horror autotoxicus, Slu`beni glasnik, ignori{e ili podrazumeva. S druge stra-
Beograd, 2009. ne, ili za uzvrat, filozofi se pojavljuju
HRONIKA
kao „ljudi, bolesnici, ludaci, smrtnici prema medicini ishodi iz slutnje da bi 449
itd.“. I jedno i drugo izlaganje odvija se ona mogla da poremeti njenu prevlast i
u koliko retkom toliko i dragocenom dovede u pitanje uverenje da duh (moè
ambijentu solidarnog po{tenja jedne da) uti~e i na vitalne funkcije svog „bo-
(pot)pune i izri~ite svesti o tome da ni le{ljivog dugove~nog tela“. Njegova
sam autor ne moè uma}i vlastitom eks- apologija dijetetike ili prevencije pred
poniranju dok u sublimnoj misaonoj atakom èstoko nastupaju}e „puko em-
preadaptaciji ispreda zatajenu povest pirijske i mehani~ke“ terapeutike zaklju-
(pred)razumevanja bola i bolesti. ~uje se u svirepom nasilju kriti~ke filo-
Prema ovoj inerpretaciji ili ovom pa- zofije koja je i dalje uverena da je u sta-
ralelnom narativu novije filozofije, Kant nju da spre~ava bolest i da le~i, da od-
otvara proces inkorporacije bol(est)i u gurne, odloì ili poni{ti patnje tela. Jer,
njen korpus, u njeno telo koje je ili mi- filozof odvajkada svojim na~elom, koje
slilo da je imuno na nju ili je ~ak svojim je preraslo u obavezuju}i gest, smatra tr-
zadatkom smatralo da joj bude protivo- pljenje bol(est)i: „zalud se trudi{, boli“ –
trov. Svojom uzornom upu}eno{}u i ne- prema Ciceronovom svedo~enju, koje
uporedivim stilom Bojani} na „slu~aju Bojani} priziva kao Kantovu sliku filo-
Kant“ prati postajanje hipohondra filozofa, sliku Kanta filozofa u suo~avanju s
zofom iz duha one karakteristi~ne sklo- tim podmuklim spolja{njim remetila~-
nosti filozofa da nadzire i objektivizuje kim faktorom, s podumnom napa{}u ~i-
sebe i sve izvan sebe. On, kaè se, „’za- je prevazilaènje i nepriznavanje za zlo
stu-pa’ ili ’proizvodi’ jednu izvanrednu i tek ~eli~i snagu misle}eg dostojanstve-
vrhovnu instancu koja je uvek apsolut- nika – veli Posejdonije, jednako nasta-
no dominantna u odnosu na telo (ili na vljaju}i da filozofira u samrtnim muka-
svest, du{u, duh, drugoga, ku}u, dràvu ma. Nadmo}, neprikosnovenu mo} fi-
ili svet)“, insistiraju}i na filozofiji i nje- lozofije garantuje kona~no tek jedan
nim mo}ima. To provereno drànje fi- dvostruki militarizam koji se detektuje
lozof(ij)a, ta rezervisanost i otklon pre- kod Kanta: prevashodstvo filozofskog
ma medicini, ~ak omraza na nju, {to ànra u odnosu na sve druge ànrove
proishodi iz uverenja da su bol i umi- (medicinski, ali i pravni, teolo{ki,...),
{ljenja ili stvarna oboljenja ipak prevas- ànra unutar kojeg ne vlada mir nego
hodno nadle{tvo filozofije ili da, u sva- „otvoreni rat“, a ukoliko je re~ o kriti~-
kom slu~aju, njihov medicinski aspekt koj filozofiji samog Kanta, prioritet jed-
ne (sme da) naru{ava njenu autonomi- nog nadànra u hroni~nom ratnom sta-
ju, razotkriva se kao simptom u jednoj nju spram drugih filozofskih ànrova i
simptomatologiji volje za „nadziranje i {kola – ~ija naoruànost i naba`darenost
samonadziranje“ koja se preobra}a u na polemiku upravo predstavlja onu
„vladanje (i upravljanje) nad onim {to je pretpostavku ~iji je neposredni u~inak
’podvrgnuto’ i ’pot~injeno’“. I utoliko „op{ti mir i zdravlje unutar filozofije
je ono politi~ka i ~ak policijska stvar, a uop{te, unutar dru{tva, me|u dràvama
ovi eseji o boljkama, para-boljkama, le- i u svetu“.
~enju, izle~enju i prividima zdravlja jesu Trud i dug filozofa da bude, re~eno
politi~ka analiza strategija kontrola i sa- prodorno primerenim Bojani}evim ko-
mokontrole koje uvek podrazumevaju lokvijalizmom, „sam svoj majstor“ mora
izvesne ekonomije nasilja. da se potvrdi i u bolovanju: u samora-
Bojani} sugeri{e da kombinovanje zboljevanju, u hipohondriji kao utvarnoj
autobiografskog i asketsko-vojni~kog bolesti koja to i jeste i nije, u produkci-
tona prokazuje da Kantovo podozrenje ji subjekta onog drugog sebe samoga.
450 Prema ~uvenom Hegelovom stavu, sva- Bojani} uo~ava da sablasna analogi-
ka bolest postaje „hipohondrija organi- ja bolesti kruì kod Hegela izme|u
zma“ – ukoliko prethodno ustanovimo „ve~nih bolesnika“ animalnog organ-
da je „muèvna hrabost“, da je re{enost skog tela i suverene dràve, biopoliti~ki
dovoljna da nadvlada „detinjastost“ tako odre|uju}i i medicinsku praksu. Jo{ je
shva}ene hipohondrije, ukoliko stoi~ku, smelija i inspirativnija tvrdnja da home-
protiv-prirodnu, normom rukovo|enu, opatija, svojom istovremenom magij-
protiv sebe usmerenu strategiju odvra- skom militantno{}u i uzvi{eno{}u, svo-
}anja pa`nje od bolnih ose}aja samopo- jim besprekornim uticajem drugoga i, u
stavljanjem Drugog smatramo jedino de- isti mah, alergiji u odnosu na drugo, u
lotvornim antidotom, ukoliko ne samo Hegelovom sistemu predstavlja onaj te-
{titimo, imunizujemo nepomutivost pro- rapijski dodatak ili onu promenu para-
jekta (kriti~ko-)filozofskog ve~nog mira, digme, ~ija teorija moè da razre{i pro-
nego i drìmo da se neposredne tegobe bleme (ne)razlikovanja istog i drugog,
nasilja neke bolne uobrazilje spasavamo kao i da, korekcijom razumevanja bole-
jedino novim nasiljem uobrazilje i ma- sti kao neprevladanog neorganskog sa-
kar selektivnim anesteziranjem. Nateg- dràja u organizmu, locira mesto za izla-
nuto nadmetanje s medicinom nudi lek zak iz sebe u „svet“ i za pridolazak dru-
filozofiji, ostvarenje ~ije se pretenzije na gog jednom sada iznutra rascepljenom i
delotvornost mogu meriti samo njego- dupliranom organizmu. Prema ovoj su-
vom pretenzijom na moralnost. Suprot- gestiji, tu se ve} izumeva ideja aspsolut-
stavljanje lekovitosti umskog filozofira- no Drugog, drugog kao laksativa koji is-
nja lekarskoj, apotekarskoj ili hirur{koj klju~ivo inicira, provocira i utoliko kon-
praksi kona~no se instalira kao homeo- stitui{e subjekt koji, ipak, ne moè ni da
patija: otrov a ne melem filozofije doda- ga pojede ni da ga posvoji. Jer, kod po-
je se bolesnom telu da vida i pobedi ra- znog Hegela postoji neorgansko koje vi-
tovanjem, a ne ublaàvanjem patnji koje {e ne moè da bude do kraja inkorpori-
mu neprijatelj – bolovi, raspadanje i smrt rano ili asimilovano, postoji disfunkcio-
– zadaju. nalan i inkalkulatibilan ostatak ili otpa-
To dodato, otrovno i lekovito dru- dak, ekskrement sistema ili organizma
go, pa onda i nasilje i suverenost koji is- koji ipak nije njegov deo, ve} je neka-
hode iz njegove ratoborne invazije or- kvo vlastito drugo, postoji najzad ono
ganizma ili dràve koje, sa svoje strane, analogno spolja, pridolaze}e kao lek,
tako|e nisu bez otpora, time postaju stranac, otrov, neprijatelj, virtualnost,
transparentna alergolo{ka figura. Ona koje organizam ne moè da asimiluje,
se problematizuje kao jedna sumnjiva svari i pretvori u deo vlastitog organ-
bio-analogija i, kroz ~etiri „analogne inskog. To signalizira mogu}i zastoj u onoj
tervencije“ i „raznorodne akcije“, tema- proizvodnji uvek ve} pripadaju}eg i/a
tizuje se onaj „uslov hroni~ne bolesti“ neprijateljskog objekta, drugog, materi-
koji joj leì u osnovi: „Hegelova bolest jalnog koju sprovodi „militaristi~ki co-
suverenosti i njegova homeopatska stra- gito“ u re{enosti da ga uni{ti i utelovi u
tegija, Rozecvajgove (Rosenzweig) tera- sebe, mogu}u pirovu pobedu nad tim
pije i infuzije u bolesno i paralizovano drugim koji ga, makar i objavom njego-
telo filozofa, Levinasovo otkri}e da je ve smrti, afirmi{e.
poreklo i ro|enje filozofije u alergiji, Tu dodatnu mogu}nost koju otvara
Deridini epiteti i atributi nasilja i njego- Hegel, Bojani} nalazi u otporu prema
va konstrukcija o imunitetu i autoimu- onome {to hegelijanstvo predstavlja i u
nitetu kao temeljima zajednice“. obrtanju njegovih figura, {to svojim im-
HRONIKA
plicitnim homeopatskim konstrukcijama tematizovanje za koje mu se ~ini da }e 451

razvijaju Rozencvajg i Levinas. Levinas uvek zavr{iti u hegelovsko-levinasovskoj
nastoji da razvrgne savez filozofije sa dr- supsumciji pod igru me|usobno krepe-
àvom i medicinom za ra~un jedne alter- }ih (duplih) negacija. Subjekt, i onaj ne-
nativne alergologije, koja bi da se su- alergi~ni, jeste nasilan; makar i jedno iz-
protstavi i oprezno umakne alergijskom dvojeno nasilje koje prethodi svakom
diskursu prema Drugom uvek alergi~- mogu}em nasilju je nu`no; u op{toj
nog subjekta i uvaì Drugog u njegovoj ekonomiji nasilja mogu se samo potraì-
razlici, ne svode}i ga prethodno na isto. ti njegovi, odbranom Drugog ili Tre}eg,
To apsolutno drugo vi{e ne bi da ima opravdani i podno{ljivi atributi.
granicu sa Istim, niti bi da bude skandal I Derida zato radije zamenjuje aler-
uznemirenja stranim koji }e um, ve} giju jednom drugom i od nje ne sasvim
pretpostavljaju}i mirnu identi~nost jednostavno razlu~ivom „retkom bole-
Istog, da stavi u dijalekti~ki pokret. Aler- {}u“, koja avanzuje do sindroma, do
gijom menjaju}i Hegelovu homeopatiju, metafore: „autoimuno{}u“. Kako god
Levinas sada i u Hegelovoj terapiji pro- stajala stvar sa medicinskom nomenkla-
nalazi bolest: umesto da u drugom vidi turom, Bojani} drì da je tek onaj pre-
neprijatelja, „alergija podrazumeva nje- fiks, ono „auto“, „istinski Deridin do-
govu ne{kodljivost i nevinost, a antialer- datak Levinasu“. Umesto da {titi organi-
gija zahteva ispitivanje tajne fikcije i fan- zam koji je deo s povla{}enog mesta gde
tazije o opasnom i otrovnom drugom“. se prepoznaje drugi i gde se predo~ava
To ispitivanje }e demontaòm vlastitog vlastita granica, imuno-sistem kao pod-
otpora i alergije prema (i kod Levinasa sistem sloènog sistema tu „proizvodi
kao i kod (samo)revidiranog Hegela) ne- drugog u sebi i od sebe (horror autoto-
svarivom drugom – sada upravo da ga xicus), i onda ga uni{tava“. Autoimu-
oslobodi i „ostavi na miru“. nost ili, kod Deride vazda u proces, u
Bojani} lucidno prime}uje da bi i desupstancijalisti~kom smislu, autoimu-
ovo preokretanje i odmicanje od Hege- nizacija (i) ovde postaje jedna „biolo-
la moglo da bude krivotvoreno usvaja- {ko-medicinska“ konstrukcija, ~ija se za-
njem i redukovanjem (na poznato, na stra{uju}a logika proteè na onaj poli-
Hegela, na figuru kriti~kog filozofira- ti~ko-pravni prostor iz kojeg je i nastala,
nja) Levinasovog nastojanja protiv nasi- instaliraju}i se kao elementarni ili nu`ni
lja alergije, da bude jedna regeneracija obrazac funkcionisanja zajednice. Za{ti-
hegelovske filozofije i degeneracija nje- ta protiv za{tite ìvog organizma, uni-
govog udela. To podvo|enje pod nepre- {tavanje njegovih vlastitih odbrambenih
kidni i ne~asni rad ma{ine filozofije, mo}i iznutra, informativna zabuna na
pod reìm filozofskog ~itanja bi, poput }elijskom nivou koja remeti identitet i
Deride, prepoznalo Hegela upravo u destabilizuje pojam preìvljavanja, onda
onim Levinasovim pasaìma u kojima vaì i za dràvu kao „simultanog samo-
ovaj misli da mu je najradikalnije su- za{titnika i samouni{titelja, lek i otrov“.
protstavljen, progla{avaju}i alergiju na Farmaceutika se tu, me|utim, sudara sa
alergiju ostajanjem u alergijom beznade- granicom onog vi{ka nasilja koji se ne
`no inficiranom maniru mi{ljenja. Deri- moè budètirati ili s kojim se ne moè
da bi, naime, da to apsolutno Drugo kalkulisati. Jastvo, ego, ono „autos“,
ostavi van svake objektivacije, van ika- sam onaj „ipseitet“ koji se povre|uje
kvog predstavljanja, van totalizuju}eg autoimuno{}u ne samo da se ubija nego
pojma odnosa uop{te, i da se radi njega uru{ava sopstvo samoga samoubistva,
ograni~i na njegovo prizivanje, a ne na kao i svako samo-upu}ivanje, upu}ivanje
452 na ma kakvo „sebe“, na ma kakav pret- isplata u toj moneti ~ini ne samo pre-
postavljeni vlastiti integritet. skupom nego i neprihvatljivom (samo
Filozofska avantura ili avantura „fi- sada kome, i s obzirom na {ta?), tek ta-
lozofskih“ bolesti i terapija se tako, na- kvim dovo|enjem u pitanje obolelog,
izgled, zaklju~uje upravo u suprotnom vazda nedovoljno rezistentnog sebe, do-
od onoga od ~ega je po{la ili ~emu je vo|enjem u pitanje koje ukida granicu
smerala: u `rtvovanju subjekta (nosioca Istog i Drugog, mogao bi se zatvoriti i
bolesti, bola, ali i izle~enja, klicono{e i onaj krug nasilja nad Drugim koji ono
spasonosca) do mere njegovog potpu- ina~e neprekidno emituje.
nog raspada. Ali, bez obzira na to {to se
PREDRAG KRSTI]
I-MEJL ART I KNJI[KA Neposredno posle svog nastanka u

STRUKTURA* vidu i-mejl arta, Mala no}na po{ta se po-
javljuje i u vidu kvalitetno opremljene i
od{tampane knjige koju je izdao Centar
Delo Mala no}na po{ta Zorana Spasoje-
slobodarskih delatnosti iz Kragujevca.
vi}a prvi put sam primio, pro~itao i pre-
Postavlja se pitanje da li to {to se ta knji-
gledao u vidu i-mejl arta. Kao takvo,
ga poziva na digitalnu internet strukturu
ono verovatno predstavlja prvi primer
a pojavljuje se u ruhu knji`ne strukture
te vrste u na{oj sredini. Ina~e, slovi da je
predstavlja protivre~nost? Predstavlja –
u svetu Alehandro Vigilante „otac“ i-
-mejl arta, a ubrzo su se toj podvrsti in- jer delo u vidu knjige, iako na njoj pi{e
ternet arta pridruìli i Dèni Holcer, da je i-mejl art, budu}i knjiga nije vi{e i-
Ken Fridmen, Sajmon Feitful i drugi. In- mejl art. Me|utim, osim te protivre~ne
ternet art uop{te i u svim svojim vidovi- naznake na knjizi, nema nikakve smet-
ma nastaje u jeku tehnolo{kih pro{irenje da Mala no}na po{ta postoji dvovi-
nja medija. Doprinos interneta ne leì u do: i kao i-mejl art i kao knjiga. To ~ak
pove}anju kvaliteta prenosa slike, mu- smatram povoljnim za profil kulture za
zike, semantizovanog govora, pokreta, koji se zalaèm. A zalaèm se za aditivnu
nego u brzini prenosa poruke, doma{a- a ne za supstitutivnu kulturu. Gutem-
nju najudaljenijih tehnolo{ki ekvivalent- bergovska knji`na struktura treba i dalje
nih ta~aka prostora, responzibilnosti, da postoji, dok nova medijska i tehno-
istovremenom vi{estrukom ali bezdodir- lo{ka prezentacija moè da egzistira pa-
nom op{tenju i – {to se danas veoma ce- ralelno s knji`nom strukturom.
ni – mogu}nosti interakcije. Sva ta svoj- Spasojevi}eve table postavljaju ve}e
stva obeleàvaju i i-mejl art, analogon zahteve nego {to je puko vizuelno uob-
starijeg mail-arta, umetni~kog usmere- li~enje. Ne samo {to se njegovo delo s
nja nièg tehnolo{kog nivoa. obzirom na fizi~ka konstitutivna sred-
stva preklapa medijski s knji`nom struk-
turom i kompjuterskom umetno{}u, ne-
* Zoran Spasojevi}, Mala no}na po{ta
(e-mail art), Centar slobodarskih delatnosti, go se po svojoj vi{emedijnosti preklapa
Kragujevac, 2009. i s vokovizuelom kao umetno{}u koja
HRONIKA
objedinjuje vizuelno, govorno-zvu~no, ~oveka koji brzo izmi~e monstrumu da 453

kineti~ko i prostorno pod okriljem oba- mu ne postane hrana. Obamina glava na
veznog zna~enja. Otuda i ovi vi{emedij- krovu Bele ku}e indukuje valersku kon-
ski radovi uklju~uju vizuelno, sugestiju verziju iste ku}e kroz dobrodo{licu
pokreta i tekst koji je semanti~an. Ta~ni- „Welcome to the Black House“. Mo`da
je, budu}i da nije zastupljen samo brea- nekolikim radovima s temom seksa ne-
lovski odnos re~i i zna~enja, nego su dostaje malo „izostavljanja“ da bi se
upotrebljeni i vizuelni aluzivni i ideo- ublaìla izvesna bukvalnost. Ipak, ~ini
gramski konvencionalni znaci – pre se se bitnim da su sva zna~enja koja rado-
moè re}i da je zna~enje sveg pokrenu- vi ove knjige uspostavljaju, bez obzira
tog vizuelnog materijala semioti~ko. na njihovu humornost ili potresnost,
Mada i malobrojni ~isto likovni Spasoje- uvek ubedljivo sapeta s oblikom. Vero-
vi}evi radovi uspe{no opstaju kao ~iste vatno se jedino na taj na~in mogu sa~u-
vizualije, ve}ina radova, opremljena vati i vrednost dela i zna~aj zna~enja ko-
oru|em zna~enja, raspolaè uslovima i ja ne smemo da zaboravimo, niti uzro~-
za kriti~ku ubojitost. Kritika je uperena nicima nekih od njih imamo prava da
na razli~ite oblasti: politiku, ekologiju, oprostimo.
seks. Najo{trije strele su s pravom upu- Zavo|enju na nepodno{ljivu lako}u
}ene ameri~koj administraciji, iako je stvaranja koje omogu}uje digitalno
dobro poznato da je ona samo mario- krupnosegmentno kolaìranje, klipinzi
neta ~ije konce vu~e ja~i centar mo}i. – Spasojevi} se odupro dono{enjem, re-
Nisu zanemarljivi ni umetni~ki protesti klo bi se, ve}e gustine li~nih umetni~kih
protiv blièg evropskog politi~kog okru- odluka nego {to je to uobi~ajeno za i-
ènja i, posebno, protiv metafizi~kog mejlovski medij, kao prvi vid postojanja
zla. Pod sloganom „Arbeit macht frei“ Male no}ne po{te. Ipak, s obzirom na vi-
na kapiji konclagera instaliran je am- soko razvijenu digitalnu simulaciju teh-
blem Evropske zajednice. Nadrealisti~ki nika likovne umetnosti, ne moè se
horor pleni u prizoru otimanja dve mr- uvek znati da li je odre|eni pojedina~ni
tva~ke glave oko banane. Ve} i samo po- rad proizi{ao iz autorskog odlu~ivanja
minjanje mesta i vremena – „Kragujevac o najsitnijim pojedinostima izvo|enja,
21. oktobar 1941 / 21. oktobar 1944.“ ili u njemu preteù krupnosegmentno
– predstavlja vrhunac uàsa, a u ovom kolaìranje i „kliping“. Iako stepen
radu se jo{ uspostavlja i vaènje vreme- autorstva zavisi od toga, mo`da ovaj
na za mrtve. Mo`da povodom nekih te- moj kriterijum nije umesno potegnuti u
ma nije pristojno praviti poente, zato je, pogledu i-mejl vida ovog dela, jer za taj
valjda, u jednom bomb-artu samo dat medij nije bitno razotkrivanje porekla
prizor atomske bombe i ljudske glave. egzekucije, pa nije toliko vaàn ni ste-
U radu „Bau-bau“ su ru~na bomba i Ze- pen autorstva za koji se zalaèm. Me|u-
mlja pribliène po strukturnoj isparceli- tim, mo`da se Mala no}na po{ta ne{to
sanosti, s tim {to je Zemlja „inficirana“ vi{e bliì kriti~noj zoni problema autor-
svojstvom bombe. U}utkana Srbija, za{i- stva kada se okolnosti i-mejl medija pro-
venih usta, istovremeno je i Srbija nase- jektuju na status knjige. Jer, po svoj pri-
ljena Munkovim „Vriskovima“. Pored lici se i delimi~na neprozirnost egzeku-
sveg crnila, radovima ne nedostaje hu- cije tako|e projektuje na knjigu. Uprkos
mor, ali sli~nog tamnog „valera“. Smi- neprozirnosti egzekucije u meri u kojoj
sao „Fast food“ doìvljava transformaci- ona moè biti presudna po autorstvo,
ju: uobi~ajeno zna~enje hrane koju ~o- ostaju brojna druga dejstva ovog dela,
vek moè brzo pojesti ovde se odnosi na bilo o kojem njegovom vidu da je re~,
454 koja svedo~e o zadovoljavaju}em stepe- nje uzdigne iznad obele`ja op{teg umet-
nu autorstva. Me|u tim dejstvima su or- ni~kog usmerenja, nije dovoljno da mu
ganizacija oblika u prostoru, iznalaènje samo pripada. Sa te ta~ke posmatranja,
prodornih veza izme|u oblika kao vizu- izvanredno svojstvo ovog dela jeste u
elnog znaka i zna~enja, opseg kardinal- tome {to ono opstaje bez obzira na to
nih tema koje se tretiraju, dosezanje po- kako je klasifikovano. To {to ono nudi,
eti~nosti posredstvom elipti~nosti koja ne izgleda podlo`no nekoj skoroj istro-
ne propada u nerazumljivost. {ivosti. Na fonu srodnih pojava u umet-
Imam utisak da listanje elektronske nosti, ova knji`na verzija Male no}ne
forme dela dozvoljava kra}e vreme zapo{te predstavlja}e zna~ajan doprinos
stajkivanja nego {to je to slu~aj s lista- u toj oblasti umetnosti i po svome umet-
njem dela u vidu knjige sa svim njenim ni~kom kvalitetu i kao prvo izdanje te
fizi~kim svojstvima. Tim povodom za- vrste.
paà se da Spasojevi}evi predlo{ci pose- Na kraju, pored odavanja priznanja
duju i znatnu brzinu dejstva, jer naj~e{}e Zoranu Spasojevi}u, svakako treba skre-
uspevaju da osvoje i u ne{tedrom „elek- nuti pa`nju i na hrabro poduzetni{tvo
tronskom“ trenutku. Ta brzina dejstva, urednika \or|a Savi}a i ista}i saradnike
me|utim, ne zavisi samo od Spasojevi- na grafi~koj opremi – Ivana \uri{i}a i
}evih projekata-projektila nego i od na- Radovana [arenca.
{e reagibilnosti.
Podrazumeva se da uvek postoji pre- VLADAN RADOVANOVI]
}utan zahtev da se pojedina~no ostvare-
LI^NOSTI Imaju li filozofi, i intelektualci uop{te,

domovinu? Pretpostavljam da je odgo-
vor na to pitanje povezan s ose}anjem
„pripadnosti“ – ose}anjem koje se mo-
è imati ili nemati. Po{to je Kolakovski
KRAJ JEDNE EPOHE – „zamoljen“ da napusti Poljsku 1968.
LESZEK KOLAKOWSKI godine, on je, na odre|eni na~in, i kao
(1927–2009) ~lan Ameri~ke akademije (od 1970) i
kao Fellow All Souls koledà na Univer-
Na{u modernost poku{avamo da po- zitetu u Oksfordu (u penziji od 2003), i
tvrdimo, a da Šu isto vreme¹ izbegne- jedan od najpoznatijih i najuticajnijih
mo njene posledice kroz razli~ite in- svetskih filozofa tokom prvih nekoliko
telektualne izume, da bismo ubedili decenija izgnanstva, ostao neko ko
sebe da se zna~enje moè ponovo na- „pripada isklju~ivo sebi sâmom“, ~o-
}i ili povratiti, odvojeno od tradicio- vek-za-sebe („ostrvo“, kako je sâm sebe
nalnog nasle|a ~ove~anstva i uprkos opisao u jednom intervjuu)1, sa speci-
destrukciji koju je modernost donela.
(Leszek Kolakowski, 1 „Volim Britance, naravno. Ali ne ose}am
Modernity on Endless Trial) se Britancem. Nisam oksfordovac. Britanija je

HRONIKA
fi~nim pogledom na svet, me{avinom {edecenijskoj skepsi u odnosu na njego- 455

sna`nih ube|enja ({ef katedre za istori- vo delo mislilaca takozvane „liberalne“
ju novije filozofije na Univerzitetu u orijentacije, Kolakovski je emigrirao sa
Var{avi od 1959, bio je ~lan KP Poljske, ve} izgra|enim filozofskim opusom, pa
odnosno PURP, dok ga nisu izbacili je, kao takav, bio mnogo prihvatljiviji.
1966. godine – mada je sve do 1968. Mada je tvrdio da je ostao (sve do
godine mogao da predaje na Univerzi- 1966) ~lan PURP jer je verovao da se
tetu), {to je uklju~ivalo i sna`na verova- stvari mogu promeniti iznutra, njegova
nja (poslednjih decenija svog ìvota je komunisti~ka pro{lost izgledala je ma-
bio pobo`ni katolik, mada je po pravi- nje sporna. Kao i Milo{, i Kolakovski je
lu odbijao da javno diskutuje sopstve- prezirao desni ekstremizam Poljske pre
na verska ube|enja), kao i odre|enu Drugog svetskog rata – uklju~uju}i tu
dozu konzervativizma (na primer, pro- nacionalizam, mr`nju prema drugima i
teste ameri~kih studenata protiv rata u antisemitizam. Za razliku od Milo{a,
Vijetnamu doìveo je kao „~isto varvar- poljski posleratni emigranti su mu to
ske“ – ali ne toliko zbog rata, koji je i za oprostili.
njega bio su{tinski pogre{an, koliko Ovu dvojicu velikana XX veka na-
zbog njihovog ube|enja da }e odlazak merno pominjem zajedno, jer je Poljska,
Amerikanaca iz Indokine automatski kao odre|en kulturni model, ali i kroz
doneti „slobodu“ i „demokratiju“ tom knjige velikog broja autora, kao i kroz
delu sveta). sindikalne pokrete kakva je bila Solidar-
Ovaj ose}aj „nepripadanja“ sli~an je nost3, veoma uticala na zbivanja u ne-
njegovom opisu jednog drugog velikog kada{njoj Jugoslaviji. Uostalom, Filozof-
poljskog emigranta, êslava Milo{a ski eseji Kolakovskog su 1964. godine
(Czeslawa Milosza, 1912–2005), koji je, bili jedna od prvih knjiga u sjajnoj No-
kako kaè Kolakovski, ose}ao duboku litovoj biblioteci „Sazve`|a“, a on je u
tugu zbog stanja u kome se svet nalazi. biv{oj Jugoslaviji objavljivan i posle emi-
Me|utim, za razliku od Milo{a, koji je griranja (na primer, 1972, 1981 – da ne
dugo morao da se bori s nepoverenjem pominjem mnogobrojne prevedene tek-
u svojoj novoj domovini (prvo Francu- stove u razli~itim stru~nim ~asopisima).
skoj, pa SAD), s obzirom na to da je od- „Otvaranje“4 jugoslovenskog dru{tva
mah posle Drugog svetskog rata nekoli- koje je usledilo posle Titove smrti 1980.
ko godina radio u poljskoj diplomatiji, godine podudarilo se s pojavom pokre-
razorna kritika modela razmi{ljanja ta Solidarnost, a uvo|enje ratnog stanja
unutar komunisti~ke verzije totalitari- u Poljskoj, krajem 1981, izazvalo je jav-
zma kakvu je briljantno opisao u knjizi ne proteste i u Beogradu (prilikom naj-
Zarobljeni um (1952)2, doprinela je i vi- masovnijeg, na tada{njem Trgu Marksa i
Engelsa, policajci u civilu hapsili su de-
jedno ostrvo. Oksford je jedno ostrvo u Britani- monstrante koji su odmah i osu|ivani ,
ji. All Souls Školed`¹ je jedno ostrvo u Oksfor- izme|u ostalih: Vesna Pe{i}, Branimir
du. A ja sam ostrvo u okviru All Soulsa. Ja sam
~etvorostruko ostrvo. Ali ne àlim se“ (Postel,
2005: 82). 3 Naravno, ovaj sindikalni pokret je kasnije
2 Milo{ je detaljno opisao na~in razmi{lja- prerastao u politi~ki, a Leh Valesa je kasnije po-
nja i delovanja u staljinizmu dok je Staljin jo{ stao i predsednik Poljske.
bio ìv, i to mnogo pre „destaljinizacije“ – a za- 4 S demokratizacijom koja se polako (mada
padnoevropski „levi~ari“ mu to nikada nisu pomalo nezgrapno) kretala i ka pluralizmu i vi-

oprostili. {epartizmu.
456 Stojanovi} i Boris Tadi}), zagreba~ka Humanizam Kolakovskog je, ma ko-

kultna new wave grupa Azra pevala je liko ponekad delovao anahrono u doba
pesmu „Poljska u mom srcu“, beograd- masovnih medija i blogova, bio jedna
ski SIC je objavio zbornik tekstova Polj- od osmi{ljenih brana ovakvom destruk-
sko pitanje, sredinom osamdesetih u tivnom na~inu razmi{ljanja. Kolakovski
Beograd je do{ao i sâm Milo{, a Zaro- je bio isuvi{e inteligentan, obrazovan i
bljeni um je objavljen na srpskohrvat- skepti~an da bi verovao u nekakvu
skom jeziku 1986. godine. Knjige ne- predodre|enu „ljudsku prirodu“ – zato
spornih poljskih religiologa i sociologa je stalno upozoravao kako na ono {to je
nazivao „preterivanjima“ modernog do-
bile su sastavni deo obavezne literature
ba, tako i na apsurdna preterivanja u
na jugoslovenskim fakultetima. Mada
„politi~koj korektnosti“, gde je, poseb-
zabranjene u dràvama Isto~ne Evrope,
no kod nedovoljno obrazovanih i malo
knjige Kolakovskog su ve} bile uveliko
vi{e frustriranih mislilaca novije genera-
prevo|ene i ~itane, a njegovi monumen- cije, mahom iz zemalja „Tre}eg sveta“,
talni (trotomni) Glavni tokovi marksi- ponekad takozvani „Zapad“ okrivljavan
zma su, izme|u ostalog, mojoj generaci- za sva pro{la, sada{nja i budu}a zla ovo-
ji (ro|enim ranih {ezdesetih; a posebno ga sveta. S druge strane, mada je posled-
studentima filozofije i sociologije) po- njih decenija objavljivao mnoga dela s
sluìli kao izvesna „crvena lampica“: s temom religije (1981, 1987), Kolakov-
jedne strane, godinama su nas ube|iva- ski je uvek zadrào i odre|eni kriti~ki
li u veli~inu, zna~aj i dubokoumlje tako- stav, stav intelektualca koji stalno propi-
zvanih jugoslovenskih „praksisovaca“ – tuje i zahteva da se sva otvorena pitanja
s druge strane, ~ovek koji je bio nespor- raspravljaju, ali i da se potreba kvalitet-
ni autoritet „glavnih tokova marksizma“ nog ljudskog ìvota stavi u sredi{te pro-
u svom referentnom delu5 tim navodno mi{ljanja (2004).
originalnim i fenomenalnim „praksisov- Zato je njegova smrt i simboli~an za-
cima“ posvetio je samo nekoliko strana, vr{etak jedne epohe, vremena u kome se
od hiljadu i po, koliko su ta tri toma za- (mo`da pomalo naivno i idealisti~ki) ve-
jedno imala… rovalo da je mogu}e u~estvovati u iz-
Paradoksalno, ba{ u vreme objavlji- gradnji novog, druga~ijeg i boljeg sveta
za sve, sveta u kome je pripadanje, pre
vanja Milo{eve knjige, demokratizacija
svega, zna~ilo pripadanje ljudskom rodu.
tada{njeg jugoslovenskog dru{tva je, za
razliku od Poljske i drugih isto~noe-
vropskih dràva, krenula put nacionali-
zma i destrukcije. Za razliku od dru{ta- Literatura
va koja su uvidela svoj interes u otvara-
Kolakowski, Leszek ŠKolakovski, Le{ek¹. 1964.
nju, demokratizaciji i trì{nim reforma- Filozofski eseji, preveo Milo{ Stamboli}, Nolit,
ma, srpska politi~ka elita je, s „doga|a- Beograd.
njima naroda“, pa preko Gazimestana, – 1972. Filozofija pozitivizma, preveo Risto Tu-
do Vukovara i Sarajeva, krenula na put bi}, Prosveta, Beograd
bez povratka. – 1980–1985. Glavni tokovi marksizma. 3 tom,
preveo Risto Tubi}, BIGZ, Beograd.
5 Iako napisan po~etkom sedamdesetih, ob- – 1981. Klju~ nebeski / Razgovor s |avlom. Pre-
javljen u engleskom prevodu jo{ izme|u 1976. i vele Slobodanka Po{ti} i Nade`da â~inovi}-
1978, The Main Currents of Marxism je i dalje -Puhovski, Grafi~ki zavod Hrvatske, Zagreb.
najbolji i najpotpuniji pregled istorije marksi- – 1987. Religija, preveo Vladan Peri{i}, BIGZ,
sti~kih teorija. Beograd.
HRONIKA
– 2004. Mini predavanja o maksi zadevah, pre- Postel, Danny. 1985. Dialogue between Leszek 457
vela Jana Unuk, [tudentska zalo`ba, Ljubljana. Kolakowski and Danny Postel: On exile, phi-
Milosz, Czeslaw. ŠMilo{, êslav¹ 1953 Š1952¹. losophy & tottering insecurely on the edge of
The Captive Mind, prevela Jane Zielonko, an unknown abyss. Daedalus 134(3): 82–88.
Martin Secker & Warburg Ltd, London. (Srp- Raj~i}, Biserka (priredila). Poljsko pitanje, Radi-
skohrvatski prevod: Zarobljeni um, prevela Bi- onica SIC, Beograd 1985.
serka Raj~i}, BIGZ, Beograd 1986.)
ALEKSANDAR BO[KOVI]
VEK KLODA nazijski nastavnik, a 1934. godine odla-

LEVI-STROSA zi u Brazil gde postaje profesor sociolo-
gije na univerzitetu u Sao Paolu. Njegov
put u etnologiju i antropologiju je bio
U subotu 31. oktobra 2009. godine
neobi~an, a po~etak bavljenja uro|eni~-
preminuo je Klod Levi-Stros, ~lan
kim kulturama umnogome podse}a na
Francuske akademije nauka i naj-
odluku svojevremeno veoma perspek-
ve}i antropolog dana{njice.
tivnog doktora fizike, Bronislava Mali-
Pro{la 2008. godina u vi{evekovnoj novskog, da se posle ~itanja Frejzerove
tradiciji Francuske akademije nauka bi- Zlatne grane stru~no preorijenti{e. Nai-
}e upam}ena po izuzetnom doga|aju me, po{to je Levi-Stros pro~itao Louvi-
vezanom za ìvot jednog od njenih ~etr- jevo Primitivno dru{tvo 1934. godine i
deset aktuelnih besmrtnika. Prvi antro- u~estvovao u etnografskim ekspedicija-
polog u istoriji ove ugledne nacionalne ma u unutra{njosti Brazila, njegovo in-
kulturne institucije, Klod Levi-Stros, po- teresovanje za antropologiju postalo je
stao je jedini od njenih dosada{njih broj- sve izraènije, tako da ve} 1936. godine
nih ~lanova koji je doìveo sto godina. objavljuje prvi rad posve}en dru{tvenoj
Taj izuzetan doga|aj dostojno je prosla- organizaciji Bororo Indijanaca. Iako
vljen kako u Francuskoj tako i u ~ita- obrazovno i stru~no ve} profilisan kao
vom svetu, a prigodnim skupovima, pravnik i filozof, on se ìvotno usmera-
~lancima i emisijama stogodi{njica veli- va ka drugom pozivu. Kada je 1938. go-
kog francuskog antropologa obeleèna dine napustio dotada{nju slu`bu i uz po-
je i u na{oj sredini. mo} francuske vlade organizovao ve}u
Naàlost, nepun mesec pre svog etnografsku ekspediciju u centralni Bra-
101. ro|endana 28. novembra, Levi- zil, njegovo opredeljenje za antropologi-
Stros je umro 31. oktobra 2009. godine. ju bilo je neopozivo.
Na tom dugom i sada zavr{enom ìvot- U Francusku se vra}a 1939. godine
nom putu najve}eg antropologa dana- da bi kao oficir za vezu na Maìno lini-
{njice, jasno su ozna~ene i one najbitni- ji u~estvovao u Drugom svetskom ratu.
je biografske odrednice. Posle kapitulacije Francuske 1940.
Ro|en 1908. godine u Briselu u godine zaposlio se na Liceju u Monpe-
umetni~koj porodici jevrejskog porekla, ljeu, ali je zbog donetih rasnih zakona
Levi-Stros je posle zavr{enih studija pra- otpu{ten iz slu`be. Pred opasno{}u ra-
va i odbranjene profesure iz filozofije na stu}eg antisemitizma emigrira i odlazi u
pariskoj Sorboni kratko vreme bio gim- Sjedinjene Ameri~ke Dràve. Najve}i
458 deo rata proveo je u Njujorku gde je za- Strukturalna antropologija dva (iz
jedno s ostalim intelektualnim emigran- 1973), Put maske (1982), Udaljeni po-
tima predavao na Novoj {koli za dru- gled (1983), Ljubomorna lon~arka
{tvena istraìvanja. Zajedno sa @akom (1985), Gledati, slu{ati, ~itati (iz 1993.
Maritenom, Anrijem Fosijonom i Ro- godine).
manom Jakobsonom, bio je jedan od Mada je isticao da su na njega utica-
osniva~a Slobodne {kole visokih studi- le geologija, psihoanaliza i marksizam,
ja, koja je bila neka vrsta ’univerziteta u najve}i zna~aj u formiranju Levi-Stroso-
egzilu’ za francuske studente. Druènje vih nau~nih pogleda imaju tada{nja ot-
s Jakobsonom i Boasom, bi}e presudno kri}a iz oblasti lingvistike, ruskog for-
za formiranje Levi-Strosovih antropolo- malizma, pra{ke {kole, a u tom smislu
{kih pogleda. posebno Jakobsonovi i Propovi rezulta-
Kratko je radio na mestu kulturnog ti dobijeni prou~avanjem folklora.
ata{ea u francuskoj ambasadi u Va{ing- Klju~ni pojam koji je obeleìo njegovo
tonu od 1946. do 1947. godine, a po- delo jeste struktura. Naime, za razliku
tom se vratio u Francusku. Doktorat je od promenljivosti oblika i sistema,
stekao 1948. godine na Sorboni, odbra- struktura je nepromenljivost koju je on
niv{i takozvane „male“ i „velike“ teze nastojao da otkrije u istraìvanju razli~i-
radove: Porodica i dru{tveni ìvot tih aspekata kulture, a posebno u ravni
Nambikvara Indijanaca i Osnovne ljudske komunikacije. Uzimaju}i jezik
strukture srodstva. Uklju~en najpre u kao osnov ljudske mentalne sloènosti,
rukovodstvo Muzeja ~oveka u Parizu, koja poni{tava svaku razliku izme|u lju-
Levi-Stros kasnije postaje i {ef katedre di, Levi-Stros ukazuje da odre|eni obra-
na Ekol pratik de-sot etids (Ecole prati- sci pona{anja i mi{ljenja odlikuju sve lju-
que des hautes etudes ). Od 1953. do de. Oni se ne razlikuju po svojim men-
1960. godine obavlja funkciju general- talnim sposobnostima, ve} samo po
nog sekretara Me|unarodnog saveta za konstrukcijama nastalim na osnovu pri-
dru{tvene nauke, a 1959. postaje profe- rodnih datosti, boje koè, izgleda i kul-
sor Socijalne antropologije na Kole` d turnih karakteristika.
Frans (College de France), gde je radio Motiv razmene u okviru poznatih
do penzionisanja 1982. godine. Za ~la- institucija tradicionalnog dru{tva iden-
na Francuske akademije nauka izabran ti~an je ekspresivnom motivu govora
je 1973. godine. kao va`nosti izraàvanja sebe, a ne kao
Od publikovanja svog prvog etnolo- prenosa odre|ene poruke. Iako svako
{kog ~lanka 1936. godine o dru{tvenoj izraàvanje sadrì odre|enu poruku, pa
organizaciji Bororo Indijanaca do po- i nesvesnu ekspresivnu poruku po{iljao-
slednjeg, iz 2002. godine, Levi-Stros je ca koji govorom izraàva prvenstveno
tokom vi{e od {est decenija neprekid- sebe, u samom ~inu komunikacije va`na
nog rada objavio veliki broj tekstova i je prvenstveno razmena a ne i njen sadr-
knjiga koje su obeleìle antropologiju àj. U tom smislu se i razmena re~i, do-
dvadesetog veka. Me|u njegova najzna- bara i èna iskazuje kao osnovno pravi-
~ajnija dela ubrajaju se: Osnovne struk- lo kulture.
ture srodstva (objavljena 1949), Rasa i Iako su ~etvorotomne Mitologike
istorija (1952), Tu`ni tropi (1955), njegovo najzna~ajnije delo, Divlja misao
Strukturalna antropologija (1958), To- je Levi-Strosova najpopularnija i teorij-
temizam danas i Divlja misao (1962), ski najva`nija knjiga u kojoj su izloèna
Mitologike (~ija su ~etiri toma objavljena njegova gledi{ta na osnovne fenomene
izme|u 1964. i 1971. godine), zatim tradicionalnih kultura. Mentalno ne
HRONIKA
manje sloèna od pojedina~nih oblika nog verovanja, ili je u pitanju odre|ena 459
savremene nau~ne misli, „divlja misao“, logi~ko-esteti~ka te`nja ~ovekovog du-
isti~e Levi-Stros, nije misao divljaka, ni- ha da na odre|en na~in, u vidu pojedi-
ti misao ~oveka arhai~nog ili prvobitnog na~nih grupa, shvati celinu.
dru{tva, ve} prvenstveno misao u ele- Polaze}i od pretpostavke da ukoliko
mentarnom stanju koja ne diferencira postoji neki logi~ki zakon funkcionisa-
trenutak posmatranja od trenutka tuma- nja ljudskog duha, onda se on moè
~enja, a razli~ita je od pripitomljene mi- proveriti u svim domenima kulture, Le-
sli koja je takva prvenstveno zbog ostva- vi-Stros je posle prou~avanja strukture
renja neke koristi. Svojstvenu svim ljudi- srodstva i otkrivanja pravila me|usob-
ma, divlju misao lako moèmo prona}i nih srodni~kih veza sa istim nau~nim ci-
u sebi, ali obi~no nastojimo da je pre- ljem pristupio istraìvanju totemizma i
poznamo u pripadnicima egzoti~nih za- mita. Ako su oblasti klasifikacije i mita
jednica. Projekcijom te elementarne for- oslobo|ene svake spolja{nje prinude,
me mi{ljenja u druge i kulturno razli~i- onda se delovanje pomenutih imanent-
te, uspostavljamo distancu prema njima nih zakona ljudskog duha ogleda upra-
da bismo ih ozna~ili intelektualno infe- vo u ovim aktivnostima.
riornijim od nas. Svojevremena op~injenost etnologa
Iskustvo ste~eno prou~avanjem ra- totemizmom navela ih je da ga, sa sta-
znih vidova „divlje misli“, posluìlo je novi{ta pogre{ne pretpostavke, poku{a-
Levi-Strosu ne samo da metodolo{ki ju protuma~iti kao najstariju religiju.
utemelji i usavr{i svoj nau~ni postupak, Mnoge od nekada{njih teorija o totemi-
ve} i da ispravi dotada{nje dominantno zmu samo su plod nau~nih nastojanja
gledi{te i pristup predmetu prou~avanja. da, u okviru svojih osnovnih pretpo-
U studiji Totemizam danas Levi Stros je stavki o kontinuitetu, uspostave i legiti-
upravo na primeru svog odnosa prema mitet istorijskog saznanja. Me|utim, sa-
totemizmu pokazao i su{tinu svog struk- gledavanjem osnovnih karakteristika to-
turalisti~kog metodolo{kog postupka. U temizma vezanih za diskontinuitet i ana-
Tu`nim tropima nagove{tenu va`nost logije, postaje jasno da je upravo u rav-
teorije klasifikacije u primitivnim zajedni vremena neodrìvo evolucionisti~ko
nicama, Levi-Sros }e celovito sagledati tuma~enje totemizma. Shva}en kao reli-
u delima Divlja misao i Totemizam da- gijski pojam, totemizam je bio, prema
nas. Me|utim, ve} u uvodnom tekstu Levi-Strosu, antropolo{ka iluzija, jer je
Strukturalne antropologije objavljene verovanje kojim se poreklo odre|ene
1958. godine, on je istakao te{ko}e et- dru{tvene grupe dovodi u vezu sa izve-
nolo{kog prou~avanja totemizma koje snom biljnom ili ìvotinjskom vrstom
se ogledaju prvenstveno u ~injenici da naknadni, sekundarni momenat totemi-
je nemogu}e na osnovu posebnih pristi~ke institucije. Potvrdu o tome da iz-
mera, u kojima se ispoljava institucija me|u ~oveka i prirode ne postoji direkt-
totemizma sa svim svojim karakteris- na veza ve} da je svaka relacija izme|u
tikama, formulisati jedan op{tiji zakon njih prvenstveno metafori~kog karakte-
religijske evolucije. Francuski antropo- ra, on pronalazi na primerima totemi-
log se jo{ tada zalagao za detaljno istra- zma australijskih i ameri~kih domoro-
ìvanje svake religijske ideje pa i tote- da~kih plemena. Razumevanje specifi~-
mizma, smatraju}i da je to jedini put nosti struktura biljnog i ìvotinjskog
pravilnog utvr|ivanja da li se verovanje sveta predstavlja mentalni preduslov pr-
vezano za odre|enu biljnu ili ìvotinj- vih logi~kih operacija i po~etak procesa
sku vrstu moè objasniti reliktom dav- socijalne diferencijacije. Odabrani tote-
460 misti~ki znak pokazuje se kao osnovni tivno odre|enje potvrdi druga~ije osim
pojmovni element kojim se obavlja lo- preko drugog, odabranoj biljnoj ili ìvo-
gi~ka operacija diferenciranja prirodnog tinjskoj vrsti ili izmi{ljenom mitskom
kontinuuma i ponovno formiranje celi- entitetu daje posebno zna~enje. Vera u
ne u sferi ljudske kulture. Zato je tote- taj identitet ~ini ga realnim u ravni soci-
mizam plod ~ovekove mentalne sposob- jalne diferencijacije i klasifikacije.
nosti za klasificiranjem, pri ~emu oda- Nastalo u vremenu karakteristi~nih
brani pojam ima funkciju socijalnog od- {ezdeseti godina dvadesetog veka, ma-
re|enja, zbog diferenciranja pojedinih da je zavr{ni tom objavljen u prvoj godi-
ljudskih grupa prema prirodnom mode- ni slede}e decenije, monumentalno ~e-
lu odre|enih biljnih ili ìvotinjskih spe- tvorotomno Levi-Strosovo delo Mitolo-
cija. Poimanje logi~ke strukture sveta gike spada u veoma ambiciozne i sloè-
predstavlja, dakle, osnov formiranja ne intelektualne tvorevine. Ambiciozne
dru{tvene strukture. zato {to su autorove pretenzije usmere-
Budu}i da pripada obliku „divlje mi- ne ka otkrivanju i utvr|ivanju univerzal-
sli“ koju karakteri{e princip analogije, nih zakona ljudskog duha, a sloène jer
totemizam ispoljava logi~ku mo} siste- su brojni mitovi razmotreni postupkom
ma imenovanja, koji je stvoren ekstra- strukturne analize. Me|utim, i pre nego
polacijom iz prirodnog sveta, ~iji se dije po~eo da sistematski prou~avanja mi-
ferencijalni sistem ogleda u funkciji us- tove, on je u svojim delima napisanim
postavljanja identiteta jedne socijalne pre Mitologika definisao osobenost mi-
zajednice. U tom smislu se i mogu razu- ta i izloìo osnove svog istraìva~kog
meti slu~ajevi postavljanja za toteme nepristupa. Mit je, tako, oblik „divlje mi-
kih nekorisnih biljaka koje nisu dobre sli“ stvoren u uslovima takozvanih
za jelo, ali su, kako isti~e Levi-Stros, do- „hladnih dru{tava“ koja svojim instituci-
bre za mi{ljenje. Metafori~nost totem- jama nastoje da neutrali{u mogu}i uti-
ske institucije izraàva samo jedan od caj istorijskih faktora na uspostavljeni
osnovnih na~ina jezi~kog uop{tavanja. kontinuitet kulturne tradicije i dru{tve-
Prevladavanje suprotnosti izme|u prinu ravnoteù. Zasnivaju}i delimi~no
rode i kulture odvija se unutar same svoje shvatanje mita na kritici naturali-
kulture, jer vitalnost ~ovekove duhovne sti~kog tuma~enja, Levi-Stros isti~e neke
kreativnosti po~iva na njegovoj mogu}- bitne osobenosti mitskog mi{ljenja. Za-
nosti samorazumevanja. Zato u samoj bluda naturalisti~ke {kole, prema nje-
logi~koj supstanci totemizma nema ni- mu, bila je u tome {to su njeni zagovor-
~eg dalekog i arhai~nog, budu}i da je nici poverovali u zna~aj samog sadràja
mentalitet koji stvara totemisti~ke crte mitskih pri~a smatraju}i da su prirodne
identi~an mentalitetu savremenog ~ove- pojave predmet mitskog obja{njenja.
ka. Postupak kojim se heterogeni ele- Me|utim, svi prirodni elementi su pr-
menti dovode u me|usobnu vezu, su- venstveno sredstvo pomo}u kojeg mito-
{tinski je istovetan u okviru logike men- vi tuma~e realitet ne prirodnog ve} lo-
talnih zakona ~ije funkcionisanje pred- gi~kog reda. Obja{njenja u mitovima,
stavlja samu osnovu ljudskog mi{ljenja. smatra on, nisu usmerena ka tuma~enju
Stoga se moè re}i da otkri}a elemen- prirodnih pojava, nego ka organizova-
tarnih struktura kulturnih fenomena nju jednog logi~kog reda koji ujedno
dovode do neposredne spoznaje i same ukazuje i na sam na~in na koji ~ovek do-
prirode ~oveka. Totemizam je arhai~an lazi do izvesnih saznanja o sebi i sop-
na~in definisanja identiteta, a nemogu}- stvenoj stvarnosti. Polazi{te mita je
nost da se Ja kao individualno ili kolek- struktura na osnovu koje se totalitet is-
HRONIKA
kustva jednog skupa doga|aja organizu- mitovi sebe misle u ljudima. Zato se i 461
je u koherentnu i logi~ku celinu posred- antropolog koji je protuma~io najva`ni-
stvom dostupnog i samog po sebi, ina~e, je poruke analiziranih mitova moè
nerelevantnog materijala. smatrati filozofom „divlje misli“.
Mogu}nosti strukturalisti~ke analize Na osnovu pretpostavke da je ljud-
mita, zasnovane na lingvisti~kim otkri}i- ski duh strukturalno sli~an u svakom
ma, bile su prekretnica u razvoju mo- periodu i u svakoj vrsti socijalne zajed-
derne antropologije. Levi-Strosovo mi- nice, francuski antropolog stvara pozna-
saono zdanje, nastalo produbljivanjem tu teoriju o mitovima koja je doprinela
primarnog otkri}a osnovnih struktura, razumevanju najbitnijih logi~kih osno-
stvarala~ki sinteti{e dotada{nje poku{a- va mitske misli. Mitovi su, prema Levi-
je tuma~enja mita. Njegove Mitologike Strosu, odre|eni osnovnom strukturom
su izgra|ene kao jedinstven sistem logi- univerzalnog ljudskog duha ~ije je jedno
ke mita koji utvr|uje kohezione princi- od glavnih svojstava vezano za te`nju
pe duhovnog univerzuma divljih pri~a. polarizovanja iskustva. S ciljem razume-
Koriste}i dragocene zapise mnogih vanja, tuma~enja sveta, osnovni isku-
prou~avalaca starosedela~kih kultura stveni elementi dele se u skupove su-
Severne i Ju`ne Amerike, autor je u vo- protnosti i klasifikuju u binarno opozit-
luminoznim ~etvorotomnim Mitologi- ne sisteme.
kama analizirao vi{e ode osamsto mito- Osnovne strukture su izgra|ene u
va i vi{e od hiljadu njihovih varijanata. vidu binarnih opozicija, kao {to je, na
Za razliku od analize strukture jednog primer, opozicija „presno–pe~eno“ koju
dela ili jednog mita, strukturalna anali- autor, na primer, i uzima za podnaslov
za koju primenjuje Levi-Stros zasniva se prvog toma Mitologika. Na osnovu iz-
na analizi vi{e razli~itih mitova u koji- vesnog broja mitskih struktura, Levi-
ma se otkrivaju njihove konstantne rela- Stros pronalazi veliki broj odnosa i ele-
cije. U mitskoj ravni potvr|uje se krea- menata kao posebnih obele`ja razli~itih
tivna mo} ljudskog duha da i od ograni- mitova kod ju`noameri~kih indijanskih
~enog broja elemenata stvara beskrajne plemena. Sposobnost prepoznavanja
kombinacije. Kako je svaki mit, u stvari, istovetne strukture ispod prividne nedo-
uvek na drugi na~in ispri~ana pri~a, raz- slednosti i kontradikcija je jedno od
lika izme|u sloènih oblika iskazuje se osnovnih svojstava domoroda~kog uma.
kao ishod igre tih osnovnih elemenata. Taj um, nimalo mentalno inferiorniji od
Pristupaju}i mitu kao neposrednom iz- na{e sposobnosti mi{ljenja, osnovni je
razu „divlje misli“, autor Mitologika predmet Levi-Strosovih prou~avanja.
utvr|uje delovanje osnovnih logi~kih Stavljaju}i u sredi{te svog interesovanja
zakona ljudskog duha i u oblastima ~o- mitotvornu svest kao pojavu, a ne sam
vekove mentalne aktivnosti oslobo|ene mit, francuski antropolog nastoji da do-
svih spolja{njih prinuda. Analizom ne kaè neke od svojih osnovnih nau~nih
pojedina~nih mitova, nego samih meha- pretpostavki.
nizama mitskog mi{ljenja, Levi-Stros ot- Utvr|ivanje zakonitosti jednog uni-
kriva dubinske logi~ke strukture, zatim verzalnog koda, koji integri{e i daje uni-
na~in na koji se binarne poruke prenose verzalno zna~enje razli~itim nesvesnim
nesvesnim putem i ~itav jedan sistem ar- tvorevinama umova me|usobno udalje-
hai~nog oblika filozofije nesvesnog. nih kultura, zadatak je koji prema{a ci-
Njemu je i bilo va`no da pokaè ne sa- ljeve svakog pojedina~nog istraìvanja.
mo kako ljudi misle u mitovima, ve} i Me|utim, ta namera je ve} jezgro jed-
da utvrdi kako u nesvesnom procesu nog novog mita, kao {to se i samo Levi-
462 Strosovo delo moè smatrati jednim mi- Rezultate prou~avanja osnovnih
tom. U tom smislu Mitologike predsta- struktura srodstva, dru{tvene klasifika-
vljaju, kao {to i njihov autor isti~e, je- cije i mitskog mi{ljenja Levi-Stros je is-
dan mit mitologije izgra|en u koherent- kazivao otkrivanjem odre|enih logi~kih
nu celinu nastalu kao rezultat njegovog pravila i nastojanjem da dokaè njihov
vi{egodi{njeg traganja za otkrivanjem vi{i smisao koji pretpostavlja i odre|eni
reda iza prividnog haosa mitskog mi{lje- cilj. Utvrdiv{i da je po{tovanje pravila
nja. Levi-Strosov sistem je konstrukcija sklapanja bra~nih veza zasnovano na
~ije odlike autor i priznaje, ali joj u kon- principu egzogamije i tabu incesta, koji
tekstu redefinisanog zna~enja mita daje predstavljaju uslov kulture u ravni us-
sasvim drugo obele`je. Njena logi~nost i postavljanja komunikacije i pridràva-
sistemati~nost samo su dosledno izvede- nja na~ela samoodricanja od neposred-
ni iz logike i sistema mitskog mi{ljenja. nog prirodnog zadovoljenja nagona, on
Uklapaju}i u svoj sistem ~esto i vrlo dokazuje da je i totemisti~ka klasifika-
opozitne ~injenice, koje u jednom poet- cija bitna za utvr|ivanje socijalnog iden-
skom rasponu asocijacija nikad ne do- titeta, a da se mitsko mi{ljenje odlikuje i
vode u pitanje njegovu glavnu teoriju, metafizi~kim aspektom ljudskog duha.
Levi-Stros dolazi do vrlo vrednih zapa- Premda nastalo u svom vremenu i u
ànja odnosa pojedinih mitskih sadràja okviru strukturalisti~kog pravca koji je
i njihovog mesta i uloge u tradicional- postao deo istorije, monumentalno Le-
noj kulturi ameri~kih Indijanaca. Njego- vi-Strosovo delo ni do danas nije izgubi-
ve asocijacije su izraz kreativnog ose}a- lo atraktivnost. Kao i u vreme svog ob-
ja za mogu}nost, koji postoji kao {to pojavljivanja ono moè biti zanimljivo da-
stoji i ose}aj za stvarnost. Nesumnjiva je na{njim ~itaocima spremnim na pusto-
te`nja autora Mitologika ne samo da lovinu upoznavanja ameri~kih mitova i
utvrdi logiku mita kao divlje misli nego njihovih tuma~enja. Na tom putu da is-
i da tu logiku predstavi atraktivno i matraju najvi{e }e im pomo}i sam autor
{tovito. U njegovom interpretativnoj Mitologika, jer je na~in na koji je napi-
strategiji va`nu ulogu ima literarna ima- sao i saop{tio rezultate svojih istraìva-
ginacija. Daju}i svojim tuma~enjima li- nja svakako vredniji od onoga {to se
terarnu dimenziju, Levi-Stros je Mitolo- moè smatrati spornim u ovom njego-
gikama stvorio autenti~no delo prepo- vom delu.
znatljivog autorskog stila.
BOJAN JOVANOVI]
TRE]I PROGRAM
Uredni{tvo ~asopisa
dr Petar Bojani}, mr Ivan Milenkovi}, dr Slobodan Samardì},
dr Karel Turza
Glavni i odgovorni urednik: Predrag [ar~evi}

Redakcija: Jovan Despotovi}, Vladimir Jovanovi}, Irina Maksimovi},
Ivan Milenkovi}, Ivana Neimarevi}, Iva Neni}, Olivera Nu{i}, Ksenija
Stevanovi}, Adriana Zaharijevi}
Operativni urednik: Du{an ]asi}
Spikeri: Marica Mil~anovi} Jovanovi}, Koviljka Pani}
Sekretarijat: Ksenija Vu~i}evi}, Ljiljana Tati}
Lektura i korektura: Milka Cani}
Likovno re{enje: Bole Miloradovi}
Izdava~: RDU Radio-televizija Srbije
Adresa redakcije: Tre}i program Radio Beograda, 11000 Beograd,
Hilandarska 2. Telefoni: 32 44 322, 32 47 157, 32 24 623,
faks: 32 42 648, centrala Radio Beograda 324 88 88, lokali: 265, 165,
109, 334, 156, 263
e mail: radiobg3@rts.rs
web site: http://www.radiobeograd.rs
@iro ra~un: 170-0000301031626-65, RDU Radio-televizija Srbije,
Beograd, Takovska 10 (za ~asopis Tre}i program)
[tampa: Ton plus, Beograd
[tampanje zavr{eno maja 2010. godine
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
08
TRE]I PROGRAM / glavni i odgovorni urednik Predrag [ar~evi}. –
God. 1. br. 1 (juli 1969) – . – Beograd : Radio-televizija Srbije, 1969–
(Beograd : Ton plus). – 24 cm
Tromese~no
ISSN 0564–7010 = Tre}i program – Radio Beograd
COBISS.SR–ID 3311106
Uputstvo autorima i prevodiocima
Po{to je ~asopis Tre}i program stavljen na listu nau~nih ~asopisa u oblasti dru-
{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce da
se prilikom pripreme teksta pridràvaju slede}ih uputstava:
Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti
apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi-
{e od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do
2 200 slovnih mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e
je potrebno slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea,
dok }e o opremi prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili
zbornika radova brinuti redakcija.
Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate
unutar citata polunavode (apostrofe). Citate duè od dva reda treba praznim
redom odvojiti u poseban blok, bez navodnika.
Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predloèna
sistema:
1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima.
Bibliografska jedinica za knjige treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezi-
me autora, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i
broj stranice/a (bez skra}enice „str.“). Na primer: Marc Augé, Non-Places: In-
troduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso,
Paris, 1995, 23–24.
Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadrì: ime (ili inicijal imena)
i prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obeleìti italikom), naziv izda-
va~a, mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: Russell Hardin, Pu-
blic Choice versus Democracy, u D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.),
The Idea of Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993,
157–173.
^lanak u ~asopisu treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime auto-
ra, naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obeleìti italikom), godi{te (ako ima) i broj
~asopisa, mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj
stranice/a. Na primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 1–2, 1986, 13.
Ili: Gream Garard, Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program,
133–134, I–II, Beograd 2007, 17.
2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi
navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan
1986: 13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba
razdvojiti zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu
poziva na vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13;
Hardin 1993). Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo go-
dina i broj stranice (1986: 13).
U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pi-
sati na slede}i na~in:
Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u
italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Augé, Marc. 1995. Non-
Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies).
Paris:Verso.
Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) auto-
ra, godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u
italiku), mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, Rus-
sell. 1993. Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, J. Hampton i J. E.
Roemer (ur.), The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press,
157–173.
^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izda-
nja, naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto
izdanja (ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psi-
hoanalize. Theoria, 1–2: 3–25. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i
njegovi neprijatelji. Tre}i program, 133–134 (I–II): 9–28.
Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir pr-
vo slovo prezimena autora.

Časopis TREĆI PROGRAM Br. 143-144, III-IV / 2009

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Časopis TREĆI PROGRAM Br. 143-144, III-IV / 2009

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

T RE]I PROGRAM

B R. 143–144, III– IV/ 2009.

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

KORNELIJUS KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

CORNELIUS CASTORIADIS: FOUR LECTURES

OCCIDENTALISM AND HUMAN RIGHTS

ON THE PUBLIC AND MEMORY

ANTI^KA DEMOKRATIJA I NJEN

1. Anti~ka Gr~ka: seme a ne uzor

1 Predavanje, odr`ano u Leonidiju, 17. 8. 1984. godine. Tekst predavanja je

10 kog grada. Grad je, u me|uvremenu, polako dobijao izvesne povlastice

zumeva. Tako|e, u poziciji smo da smatramo samorazumljivim, ili kao 11

3. Istorija kao stvaranje. Slabost uzro~nih obja{njenja

Mislim da je o~igledno da ne mo`emo ozbiljno uzeti u obzir takvu 13

2 Ekkliseia tou demou – skup{tina op{tine. – Prim. prev.

14 jala demokratija u Atini, za otprilike 30000 gra|ana u trajanju od tri

4 Hopliti – te{ko naoru`ana pe{adija koja se bori u stroju. – Prim. prev.

4. Gr~ko shvatanje sveta: osnovna imaginarna zna~enja

ji u odnosu na jedan takav svet.

16 struozni prostor. Samo na ovoj strani (u kojoj i mi `ivimo) vlada – za

i prepoznatljive a priori, ne bi postojao hybris, postojali bi samo pre- 17

5. Unutra{nji odnos demokratije i filozofije

6 Andreas Empirikos (1901–1975), gr~ki pesnik, sledbenik hiperrealizma, i je-

dan od pionira hiperrealizma u poeziji u Gr~koj. – Prim. prev.

18 fragmentima postoji jedan neverovatan i neshvatljiv za bilo koje drugo

Postoje mnogobrojni i razli~iti argumenti kojima se podr`ava ova- 19

20 Demos je postao gospodar svih i svime upravlja glasanjem i sudovima

Dokousi poiein orthos: Aristotel, jedini filozof koji ima phronesis,

8 Eudiafthoroteroi gar oi oloigoi ton pollon.

mer, „slobodnih“, {to isklju~uje robove, „mu{karaca“, {to isklju~uje `e- 21

b) Na koji na~in se ispoljava vlast demosa

22 glasanjem, posle razgovora u Skup{tini, odlu~ivala po zakonima, a na-

nenamerne prevare, ili obmane, jer se tako pre}utkuje osnovna vlast – 23

8. Pore|enje s novijim shvatanjima

Iz toga proisti~e pitanje: ko je bio kompetentan da izabere najbolje 25

26 nije geografsko odre|enje. Pre pomorske bitke kod Salamine, Temisto-

Opoziv, tako|e, postoji u principu izbora predstavnika u Sovjete, 27

PITANJE: Rekli ste da su stari Grci verovali u haos i beskona~no i na-

9 Ioannis Theodorakopoulos (1900–1981), filozof, rodom iz Sparte, profesor

Univerziteta i ~lan gr~ke Akademije nauka i umetnosti. – Prim. prev.

28 Po~nimo od poslednje konstatacije. Za stare Grke, od Homera do

sam promovisao. Me|utim, ne postoji ni jedno mesto na svetu da je ono 29

10 Seisaxtheia (seio + axthos) = Solonova odluka ili zapovest o rastere}enju

kojom su svi dugovi bili smanjeni ili otpisani. – Prim. prev.

kod starih Grka. – Prim. prev.

30 Smatram da se problem neposredne demokratije u politi~kom smi-

ISTI SAGOVORNIK: Va{ odgovor je nekako pesimisti~an... 31

K. K.: Nije pesimisti~an. Do{li smo u situaciju da svaku poziciju koja

12 U pitanju je crna magija koju je konsultovao predsednik Narodne banke

Brazila da bi saznao da li treba da devalvira valuta i koliko. – Prim. K. K.

novogr~kom turbo-folk muzikom. – Prim. prev.

ve gluposti. U `ivotu Atine, kao {to proizlazi iz Epitafa, pojedinci se 33

15 Andreas Papandreu (1919–1996) – politi~ar i ekonomista, osniva~ partije

va, op{tine, oblasti, okruzi, ne mogu da imaju stvarna prava? Kako je 35

36 ograni~enja koja su za nas nedopustiva. Dakle, ne mo`ete da tvrdite da

cije. Ovo se nije dogodilo, niti je moglo da se dogodi u robovlasni{tvu. 37

1 Predavanje održano 19. februara 1993. godine na Filozofskom fakultetu,

Aristotelov univezitet, Solun, na poziv odeljenja za hemiju.

stvari; bukvalno: posuda, sud. – Prim. prev.

zadobilo oblik, formu). – Prim. prev.

40 Na Zapadu se, u odnosu na judeo-hri{}ansko nasle|e, doga|a zao-

Doga|a se, u stvari, ne{to drugo: od odre|ene epohe, pa nadalje, 41