Konrad Lorenc je jedan od najpoz­
natiJih savremenih etologa. Dr. Lo­
renc Je direktor lnstituta .,Ma�
Plank:"; dosad ;Je objavfo vl!e k:njtga
o mellantz:mima pona§anja Ljudi t .ri­
votinja.
Naki sociolO'lii smatiraju da je porodica
najprimitiv.niji oblik dru.Stvenog olru,plja­
nja i da su razni obJici zajednica -k od raz­
vijenijih Zivotinja dostignuti filogenetiC­
ki. T.a teorija moZe biti 1.aCna kad se pri­
meni na neke insekte, koji i.i.ve u zajed­
nicama, Jcao Sto su pCele, mravi i itermiti 1
pa i na neke majmune, ukljuCuju,ci i one
Kojima Covek pripada, ali io se ipak ne
moie uopstaya,ti. NajprimitLv.niji oblik
,,drustva" u na.}Sirem znaCenj,u tog pojmai
su ..anonimne .gomile, Ciji je najtipi�niji
primer jato okean:skih !fiba. Unutar Jata
ne postoji sbtrulkltiura bilo koje wste, nema
vod:e i nema voclenja, vec je 1 to ogroJIUla
kolek.cija ,sli6nih elemenata. Nar.a,vno, (PO·
stoji medusobni uticaj i, svalklalko, postoje
vrlo jednos tav:ni obtici ,.komuni,kacija" i.z­
medu j edinki jata. Kad jedna od njih
oseti Qpasnost i ilaene u beg, ona svojim
ponaSanjem urt.iCe i in.a sve chruge, ikoje
p,r,imete n.jen strah. Dolcle se u velilloom
j atu paniika moZe prostil,ati, i lkol'i.lro ona
mO'.l.e da uc'i ni da se celo j.ato [PrestraAi d
pobegne, ,u.glav.nom je tkiv:anJti.tativno pita­
nje na koje od.govor zavisi od toga ko­
lLko ,se jedinki 1UJ)la.Si :i pobegne j lk.oli!ko
intenzivno one to mogu da uCine.
Si-tuacije, ik.oje i�azivaju ,takvo .pona.Sa­
nje riba, mogu zavisiti od celog jruta, tak
i onda kada samo j edina jedinlka prlmi
o.pozoren;je. OdluCno plivanje jednog fila:na
j ata u od.ret1enom ,p11avou ll)Ovlati za so­
born i d.nuge ribe i onda je opet ik!vanti­
tativ.no pitanje : da Ii Ce celo jato ikrenuti
za njo.m .ili nece.
l'SklduCivo masovna i, u sU.St'ini demolk­
ratska akcij. a .tog iprocesa, 1k oji .SU i.50Cio­
lozi nazvali ,,dmcltvena indu:k!cij.a", poka­
z.uje da je jato ,r i'ba sastaviljeno od vel'ikog
broja jedinki male odluCnosti Ii d.a je ja:k
instiJd gomile. Riba, koja poci.Ilije, iz .bi.lo
kojeg razloga, da ,p11iva u odredenom prav­
ou, ,ne moZe na;p.usHti jato i i:zolovati se.be.
Tu ona potpada '.Pod uticaj svih ,stimula.n­
sa, iusmerenih ka tome da je vrait-e ·u j ato.
Sto veCi b-roj :riba ,pliv.a u odredenom
pravcu, :z.bog nakih egzogenih stimulansa,
to je i:z.vesnije da Ce one ,povuCi za sobom
celo j aito ; Sta je vece ja!to i njegovo pri­
vlaCenje, ,to Ce se jedinke manje udaljiti
od j ata, pre nego -Sto se ,povrart;e ,u njega,
priv:uCene kao magnetom. Veliiko jato ma­
lih i, u gomili izgublijenih, -riba predStav­
Lj,a tuznu \Slikru. neod1ulmosti. .Posmatra­
juCi te neocllu�e akcije Covek skoro poti­ ke gomile, jedinke nikad ne prhlaze jed­
nje da gubi verru u demolkil:ratiju i da n.a d.Ttugoj do .na minimalno od.redeno ra­
uOCava preimuCStvo autoritarne politike.
Vrlo j ednostawiim eiklsperimentom mOZe
se dokazati da su ov:a rtvrdenja tacna.
Erih fon Kdlst odstranio je :klenu onaj
deo mozga, u ikojem se na'lazi cen.tar za
�kup.n e _ "I:.ealkcije,. Klen je .g'l edao, jeo i
plivao 1kao i nol1IIlalne r:iibe, samo mu je du dve jedin'ke rta<'mo odgovara rastojanju
ponaSanje !bilo utoliko i2fillenjeno, Mo se
nije snebiv.ao da .na.p:usti jato, 1b ez dnu­
Stva drugih rLba. I.zgubio je onu razoca­
ranost noranalnth riba 1koj e, Cak i kada primete, pOCinju da .se udaljava,ju j edan
f.ai,ko Zele da pli.vaju u nekom pravou,
mora,ju da se vec ,pos'le prvih pokireta
okrenu i pogledaju u jarto 'i ·tako stave · Hajdeger. MoZemo .shvatiti taj prost-Or,
sebe pod uticaj .spremnosti drugih riba
da ih ·slede ili ne. OvQg rnema kod ribe rastojanjem, kao vrlo mali po ed, jer ,su
kojoj je odstranjen deo mOZiga: alko u,g­
leda hTanu ili aka ,postoji ibilo koj i drugi
razlog, ona od:LuCilo .zap1iva u odredenom mia l"lkaciju ieritor'lle. Postoji, ta1kode,priroJ
pravou - i nju ,sled'i celo j ato ! Zbog isvog na teorija u kolonijama gnezda bluna,
nedosilat!k.a, Zivotinje bez mozga mogu postignuta na isti. <naCin kao ikod onih
posurti dtkrt.atori !
VaZa:n efekat agresije unutaT jedne v.rs­
te, koji se ogled.a u odstranj i,vanj,u zivo­
tinje i.ste v.rste, �ti:nski je suprotan pri­
vlaCenju gomile. Sn.a.Zna agresija 1 vrlo
kompalktna gomil'a isk1ju0uju jedno dru­
go, a'1 i ma.n je eksbremno izraZena, ,ta d:va nisu ,sasvim inkompatibHni. Uol)Ste, tipiC-
Izmislili smo savrscne naCine da upraz­
nimo vreme zbog kojeg su izbija'l.L mnogi
sUikol::>i. Ranije je postojalo takozvano slo­
bodno vreme, koje je tokom cele na.Se i:s­
torije bilo uzrok velikih nedaCa. Sada je
ono ,postalo svo slo'bodno i svo upotreb­
ljeno - teskOCa isa !11.jim vi!e nema. Ne
mislimo na njega, radimo i - ispunjeno
j e.
O, da, vi Cete nam ireCi: glupi ste, za.
varavaite se, za,bluda je to tto • r adite j er
- pomrecert.e.
Razumlj ivo, pomrecemo, ali ba'S zarto
Sta Cemo pom.reti mi smo namerno glupi
i namerno faiemo sebe. Nismo ibesmrtn�
lkao vi, IJ}a da nam j e -svejedno. Vi ne
umirete; za vas inista nema vrednosti, a za
nas j e ,sive wednost lbaS zato smo sm.rtn:.
Tirazite od nas da podiiemo stubove za
nebo kako biste ponovo seli na svoje
prestolc i uZiva1i u svojim paikostima, za­
var1ujuCi nas i nudeti nam mesto pored
sebe. Pa'kost i surevnjivost na svoju moC,
to je jedini do.kaz vase egzistencije. Vi
po9tojiA.e u n aSoj prdlivenoj krvi i u na­
�lm paitnjama. Nlje If to smiisao va�e bes­
mrtnosti? Be-z rtoga, eto Sta ste postali!
Obuteni u Jjudski oblik, koji site stvorili
prema svom, ne jzgledate nimalo besmrt­
ni. Stojite i po.ffllatrnte kako mi radimo
i Cekate da se medusobno uni.§tavamo.
Cekajite, samo Cekajte, pal$,:osna gospodo
bogovi, dugo Cete Cekati.
Cudite se, a? Postajemo .zbog toga bi­
v.anje, trajemo, nismo vi�e ona biCa ' k oja
0 AGRESIJI
U PRIRODl
KONRAD LO RENC
meha�a ipona·fanj'a nisu inkompatibil­
na. Kod nek.ih 'Vl"Sta; ik.oje formiraju veli·
stojanje; uvelk .postoj i konstanlbna rrazda­
ljina iz.medu svaike dve Zivoitinjc. Cvorci,
koji poput zrina ogrlice sede .na telegraf­
skim Zicama na ta6no odredenom ra-sto­
janju, predstarV,lj.aju ddbar primer za ta­
kav IJ)rost.orni raspored. Rast,ojande i7Jtn.e­
koje dva Cvorlka mogu dosegnuti svojim
kl,Junovima ! Neiposredno ,poSlto slete, oni
sede bez odredenog •msporeda, ali Cim to
od ,drugog -dok ne postignu individualno
rastoj(l.nje, rk afko je to pogodno nawao
ciji je :r:adijus ,predstav,ljen .individualnim
o
mehanizmi ponasacn,ja, koji ga odrfavaju,
u osnovi isti 1kao i oni 'k oji izazivaju de­
Cvorak.a: mala teriitorija j ednog para blu­
na je taman 1.olika da je dve susedne
ptice, •k oje se nalaze svaka iu centru svoje
teritorije - to je 'k:ad one .sede na svo­
jim �eZJCiima - mogu saCtusvati od dola­
S1ka ·treCe, ta'ko Sta Ce ,se susedi dodirnutti
kljunovima, is:p.riUZivSi vrat koliko mogu.
Ja nisam ovde ,samo uzigred napomenuo
da druStvenosit i agresij a unutar V'l"Ste
ste vi sbvorili i o kojima govori i,Sitorij a ? !
Nastavite, Cudite se, a l i zna}te da smo
odavno uniStili poslednje bogorodice i
njihove izdan1ke.
U stvari, poSteno da vam kaZemo, mi
na zemlji nalazimo bogove. VI\Simo opiite
sa insektima ; uCimo ih da misle. 2.ivoti­
nje uCimo govoru. Znamo da je U2aludno.
j er pomreCemo, kao .§to i sami znate, a1i
svaka misao insekita radanj e je jednog
ljud.Slkog boga a rec Zivotinje podizanrj e
njegovog prestola.
Poznati .su vam dobro naSi uzaludni ve­
kovni pokuSaji da postanemo nebeski bo­
govi. TragiCno neopredeljeni mvi.Jkivali
smo : Sta nije uzalud! - i nismo saznali.
RazjasnivSi tajnu ,svih istorij,s!kih pdkolja
shvatili smo : nije to besmrtnost kojoj smo
teZili. Jer, Sta je ad pokolj a ostalo? -
Isitorija ? ! Poklanjamo vam je.
Bez istorije dopuStamo sva:kome ko ho­
Ce neka veruje u sivoju besmrtnos1:. lz­
vesni nam .koriste pa podrfavamo njihovu
veru. Neki misle da ,stvaraju nesto nova.
Govore ono �to je vec na ko zna koliko
naCina rec':eno, verujuCi da nije nijednom.
I u tome je na.Se slobodno vreme. Cinimo
ih besmritnim kaiko bismo mlade uputili
njihovim putem. Onemog,uC.a vamo nove
sukobe i zadovoljni smo.
Gledajte1 paZljivo, ljudi su ipostali sta­
do ovaca, pasu po plodnim ravnicama
svojih izuma i traju ! Smejete Ii se bogo­
vi?
Zanemeli pred sopstvenom optuZbom,
NSS, ljudski obtik liCnog prijateljstva
prect:stav1Ja Jed.nu od 111ajpomniJe negova­
Le./
no Copor.ativne Zivotinje ne poseduju ag­
res.ivn i instilkt 'i time 1bilo lkarkvo indivi­
dualno ['astojanj e. Haringe i sarani go­
m1laju se zajedno ,kad su uznemireni, a
i :lead P'OCivaju, skoro do stepena fiziC.kog
kontak:ta ; mnoge 1ribe, lkoje su veoma ag­
resivne u sezcrni razmnoZRvanja, prestaju
da se agresivno po.naSaju kad is e krecu
zajedno, u roju, van sezone oplodavanja.
'l'a:kode, lbrojne virste ptica imaju navi.klu
da se povlaCe iz jata van sezone parenj a.
· Najve<Si broj v.rsta ptica izgleda da ne
sitrepi od ind'ividualnog kont..akta. ObHk
njihovog drUStva obavemo poCiva ina pot­
punoj anonimnosti, tSvaka jedirtka se dru­
Zi na isti naCin sa svim pripad-nicima svo­
je vrste, i veze IiCnog prijateljstva, koje
nama iz.gledaju talk.a nU.Zne, 'kod pr'i.pad­
nilk a tih vr,sta jednostavno , n e pos:toje.
S.pone, koje dirze takvo anonimno j ato
na okupu, veoma se raZJ!ikuju od onih
koj e vezuju rt.aka snaZno i sigur-no naSe
s_opstveno dru.Stvo. lsto ta'k o, :ne moZe se
zamisliti d a ise JiCno prijatehjsitvo i ljubav
razvijaju u okviru miroljubivog anonim­
nog druStva. Anonimne g:rupn e fo11nacije
i. liC.no prij ateljstvo iskljuCuju jedno dru­
go u velikoj meri, j er liCI1o prijateljstvo
uvek je povezano sa agresijom. Nije nam
poznata nijedna Zivotinh�ka vrsta, kod
kojc vlada li6no prijatelj.stvo medu j e­
di·nJkama i kod koj e nema agresije.
bogovi ne mogahu c':ak ni da se smeju.
- Sia j e sa potornstvom PromOCej evim?
Zar je mogiUCe da kraj sveta moZe biti
ovako nezanimljiv i .glup? - pitahu se u
Cudu.
UvidevSi ipak da .su to bnjenice pro­
tiv kojih ne mogu niSta, podOSe u posetu
,,oholelom" ka1egi da ,g a obavesfe o ne­
p.ojm!jivoj promeni ,ljudi i da zajedno iz­
nadu neki naCi.n pomOCu koje,g bi poVTa­
tili autoritet bofanskoj moci i obavezali
ljude na raniju pokornost.
Medutim, dok su oni posmatrali prome­
ne na zemlji, njihov kolega postao je pod
u.ticajem bolesnLka zainteresovan za ze­
ma.1jska pitanj a, jer je shvatio da su ona
t E;� taiko ,nebeska. Bolesnika je, naime, bi­
lo mnogo, Sto njegove kolcge nisu male.
Sva n �k� d � nja ljudska stremljenja, du­
Sevna 1 J edma hrrana bogova, nalazila su
se o b u C e n a u nepri!klandna odela, pa
ih je za1o teliiko bilo prepoz.nati. Da nije
bio bog, on bi poverovao d· a ga j e s1ufaj
doveo na pravo mesto. U pogodnoj pri­
lici, ne dvoumeci se, veS'to ugrabi trenu­
tak prave lucidnosti bolesnika i dOSapnu
im da tra.Ze slobodu.
Tiho izgovorena rec probudi celu vasio­
nu iz UCmalosti. Namah sc svi ljudi se­
ti�e proSlosti i poCese gradenje stiubova
za nebo. BiWi bolesnici ozdravi.Se i podi­
gOSe na leda ,,bolesnog" bes.mrtnika, oCe­
kujuCi od njega uzorak slobode. SedeCi na
nj ihovim ledima bog je sa zna1ack.im os­
mehom posmatrao Cudnovato dejstvo svo-
nm vreo.nosci i sve druge d.rustvene or­
gamzac1.Je, K::>je se nisu 1zgradile na bazl
ucnog pr1jate.J.JS1Lva, mspin.Su nas hlad­
mm ooecanJem nenumanosti.
ualJe, Cak Jednostavm 1 nai:z.gled bezaz­
lem rnehamz.rru anonimnog ponasanja ja­
tenja mogu preti u ne.Sto :s oo mJe samo
nenumano Ve(! je i ui.asno, za1,sta. lJ lj ud­
sKom or,U.Stvu u mehanizmi ostaj u manje
111 vl.Se sk.riveni j er su potisnun neano­
nunnim, aobro orgamzovanim odnosima
izmec'lu j eainki. An, postoJi trenutak u
kojem oni iZibijaju snas;om vui.kana, kojJ
se ne maze kontrolisat1, 'kada preuz1maJu
potpuno vlast nad CoveKom, prouzrokuJu­
ci ponaSanje, 1koje se vise ne maze nazi­
va�1 ljudsk1m. ·1·0 uzasino ponovno j avlj a­
nJe practavnth menamzama grupnog po­
nasaIJJa nasioupa pri masovnoj pamci.
Suprot.stavio sam j ednostavnu onganiza­
dju Ja:ta anoniIIlllih j edinki d.ruStvenom
reau, 1zgrade-nom na hCnim odnos1m.a, to.­
ko oa ta dva mehaniuna drUStvenog po­
naSanja, j aKo 1sta�nU'ta, islmjU.Cuju Jeana
dru,go ; au, ,to J.Stovremeno ne znaci da
nema i drug1h t!J)Ov.a drUStvene O.l"gani­
zac1je. Med.u Zivotmjama postoJe druk.Ciji
odnosi izimedu odreo::enih JOO:inki, ,k oji in
ve.zuJu za du,g period, Cak i ;za ceo Zivot,
a aa se ipak ne rad1 o liCnim sponama.
ilas kao 1 u .l.judskom dnui>i.vu, postoje
pos1.0vni partine.ri koji, sre6ni, rade za­
rectno, ali ikoji ne bi mogI'i ni zamisliti
susret van tog radnog vremena; ,tako, kod
nekih Zivoti-nJis kih virsta 1 spone iz.med.u
jediniki prerastaju, samo kroz opSti inte­
res, u ,,preduzece:'.
!"ostoJi itip druStivene organi.zacije, koj i
j e okaralkterisan oblikom agresije, koji
JOS nismo istraZili : .k.ol�tivna agresija
J ed.ne zajednice protiv druge. PokluSaC!U
da pdka.Zem k.a'ko se ad ovog obli.ka veo­
ma specihOOe agresije dolazi do ,,zla" u
pravom znaCenju ,te reCi, i k.a ko ta vrsta
ar:U.Stvenog urectenja pre<l.stavl:ja model, u
kojem se mogu videti neke opasnosti po
nas same.
U svom ponafaaju iprema Clanovima
vlastite ,zajednice, Zivotinje su ovde opi­
sane kao modeli diiu.§tvenih vrJina, au se
one menj aju u UZasne griubijane Ciro opa­
ze clanove nekog dru,gog ®U.Stva, mada
pripadnike iste vwte. Zaj ednice ,t og tipa
sastaviljene su od .suviSe mnogo jedinki
Sta s_preCava n,jihovo medusobno liCno
poznanstvo, i najtesce, pripadnost odre­
denom drUStvu moZe se identifilkovati pc
mi.risu, 'koji je obele:Zje svi:h 6lanova.
VelLke zajednice insekata, koji iive u
dvuStvu, odavno je poznarto, :zasnovane su
na familijama, sastavljenim ad .Zenki ili
ad parova, lkoji Cine svoju lkoloniju. Po­
znato je da se kod JI)Cela, mrava i •termilta
Clanovi tako velikih klanova !J)repoznaju
po .karakterisitiCilom mirisu koSnice, gnez­
da ili mravinjaka, i da dolazi do ubija­
nja aka Clanovi strane kolonije prodriu u
gnezdo. Do masakra dolazi i · aJco tovek
- eksperimentator [lecoveono ipok:usa da
pomesa dve kOO.onij e.
Strejndzer je stavio pacove iz ,raznih
podruC.ja u velilk.i lkavez, koji je bio op­
remljen kom,pletnim prirodnim uslovima
za Zivot. Najpre su .p ojedine Zivotinje po­
kazivale strah jedna od dr,uge; nisu bile
agresivno rraspoloZene ali su grizle j edna
drugu ako su se sretale, naro�ito ako su
se dve ikretale j edna prema dru.goj du:Z
jedne strane 1kaveza, ta'ko da su se sukob­
ljavale pri kretanju. Medutim, postajale
su agresivne Cim bi poCelc d a zauzima.ju
oOredenru teritoriju. lstovremeno starto­
vale isu forr macije nepoznatih Zlivotinja sa
raz.liCitih podrui::ja. Pone'kad su se one
formirale istovremeno, ali ako bi se jed­
na formacija stvorila pre druge, 1t iranija
u)edinjenih ,snaga stirahovi-to je narastala.
Preveo s e n g l eskog
Slobodan R A K E T I C
j e reCi. Znao j e on da su ljudi uvek isti
i da ih ni.Sta 'Ile mo:Ze promeniti. Prime­
tiv.Si pod sobom svoje kolege, veoma ob­
radovane n.ovonas,ta:lom sibuacijom, osmeh
mu se sled1. - Zar uvek mora imati sebi
ravne? - Na osnovu nekalkvog prava ne­
razum.ljivog ljudisikom umu, oduzme im
besmrtnos!I: i predade ih vernicima na
slobodno raspolaganje. Odu.Sevljena masa
ne htede odmah uniStiti nemOCne stvoro­
ve:, _Bofa �vo na njihovim led:ima opo­
mtnJalo Je da estetski treba uZivati u
muka.ma svojih tilaCUelj a. Ova neobil-na
ljudska odlika spase bivSc bogove. Ose­
tivSJ se •UGamLjen nad tom ntljom, kole­
ga 1m povra-ii besmrtnost i pootavi ih 7.a
nadzornike radova na gradnji st.ubova.
Nas,t avljarlo se dogradivanje istorije -
puta na nebo utvrdivanog mineralnim sa­
stojcima graditelj sldh tela. Bog ponosno
zasede na ,svoj presto i pogledavSi mrko
na zemJ,jv. zartraZi poslUSnost. Nad.zomici
biCevima nateraSe ljude da kle!knu i da s
ljubavlju ponavJjaj u :
H VALIMO T E GOSPODE!
- Sala j e uspela, reCe bog smejuCi se
a .ta_j ? S �eh odje'knu -k ao grmljavina u
koJoJ lJud1 iprepoznaSe njegovu strahovitu
mOC.
Ah, boZe moj !
l l lja MOLJ KOV l t:
15