Drevni grad

Kao kada bi čovek, lutajući gustom šumom, ugledao stari put, drevnu stazu kojom su putovali ljudi
još u davnini. I on se njome zaputi. A idući njome naiđe na stari grad, staru prestonicu, koja je
nekad bila nastanjenu ljudima iz davnine, puna parkova, gajeva i jezera, opasana zidinama,
veličanstvena. I onda se on vrati i ode pred kralja, govoreći: ‘Vaše veličanstvo, treba da znate da
sam lutao gustom šumom, ugledao stari put, njime se zaputio i naišao staru prestonicu koja je nekad
bila puna parkova, gajeva i jezera, opasana zidinama, veličanstvena. Vaše veličanstvo, zašto ne
obnovite taj grad?’ I kralj obnovi taj grad, i on postane velelepan, bogat, poznat nadaleko, gusto
naseljen i prosperitetan.
Tako sam i ja, monasi, ugledao stari put, drevnu stazu kojom su putovali probuđeni još u davnini. A
šta je taj stari put, kojim su putovali probuđeni još u davnini? Upravo ovaj plemeniti osmostruki
put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delanje, ispravan život,
ispravan napor, ispravna svest i ispravna koncentracija. To je ta drevna staza kojom su putovali
probuđeni u davnini. I ja sam, sledeći taj put, stigao do neposrednog znanja o starosti i smrti, o
nastanku starosti i smrti, o prestanku starosti i smrti, o putu koji vodi do prestanka starosti i smrti. I
ja sam, sledeći taj put, došao sam do neposrednog znanja o rođenju, postojanju, vezanosti, želji,
osetima, kontaktu, šest područja čula, imenu-i-liku, svesti, izrazima volje, neposrednog znanja o
njihovom nastanku, o njihovom prestanku, o putu koji vodi do njihovog prestanka. Znajući sve to
neposredno, objasnio sam kasnije to svima. Tako je monasi, ovaj svetački život postao velelepan,
bogat, poznat nadaleko i objavljen među nebeskim i ljudskim bićima.”

Izvor: Samyutta nikāya XII.65, Nagara sutta