Географски факултет Универзитета у Београду

Семинарски рад из предмета екоменаџмент

Тема:

Процена утицаја бензинске пумпе

''Деспотовић''

Професор: Мишко Милановић Студент: Невена Ђурић 17/08

Асистент: Иван Самарџић Дијана Ђурић 12/08

Београд, 2011. године

 Садржај:

1. ОПИС ОБЈЕКТА, ДЕЛАТНОСТИ И АКИВНОСТИ...........................................3

1.1 Локација објекта.......................................................................................................3
1.2 Опис објекта..............................................................................................................4
1.3 Делатност д.о.о ''Деспотовић'' Бијељина................................................................6

2. ОСНОВНЕ И ПОМОЋНЕ СИРОВИНЕ, ОСТАЛЕ СУПСТАНЦЕ И

ЕНЕРГИЈА КОЈА СЕ КОРИСТИ У ПРОЦЕСУ...................................................8
2.1 Сировине...................................................................................................................8
2.2 Нафта и њени деривати............................................................................................8
2.3 Електрична енергија.................................................................................................9
2.4 Водоснабдевање........................................................................................................9
2.5 Канализација.............................................................................................................9

3. ПРЕГЛЕД ИЗВОРА ЗАГАЂЕЊА И МОГУЋИ УТИЦАЈИ НА

ОКОЛИНУ..................................................................................................................10
4. ОПИС СТАЊА ПРИРОДЕ И КОЛИЧИНЕ ПРЕДВИЂЕНИХ ЕМИСИЈА У
ЖИВОТНУ СРЕДИНУ.............................................................................................12
4.1 Ваздух.......................................................................................................................13
4.2 Вода..........................................................................................................................15
4.3 Земљиште.................................................................................................................17
5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ...........................................................18
5.1 Заштита ваздуха.......................................................................................................18
5.2 Заштита од буке.......................................................................................................18
5.3 Заштита вода............................................................................................................18
5.4 Заштита тла..............................................................................................................19
5.5 Зоне опасности за избијање пожара......................................................................20
5.6 Опште одредбе.........................................................................................................20
6. МЕРЕ НАКОН ЗАТВАРАЊЕ ПОСТРОЈЕЊА....................................................21
7. МЕРЕ ВЕЗАНЕ ЗА МОНИТОРИНГ......................................................................22
8. ПРИМЕЊЕНА ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА.......................................................23

2
 1. ОПИС ОБЈЕКТА, ДЕЛАТНОСТИ И АКИВНОСТИ

1.1. Локација објекта

Пословни објекат д.о.о."Деспотовић" којег чини бензинска станица са пратећим

садржајима изграђен је на грађевинском земљишту означеном као к.ч.1 бр. 882/2 и
уписане у з.к.2 уложак (план) 1097 к.о. Бијељина. Локација наведеног објекта се налази
на углу спајања ул. Цара Уроша и Сремске улице.

Сл.1. Локација

Сл.2. Изглед објекта

1
Катастарска честица
2
Земљишно књижни

3
1.2 Опис објекта

На основу урбанистичке сагласности у оквиру предметне парцеле изграђена је

бензинска станица са пратећим садржајима:

 Пословни објекат, димензија 19.45 x 10.50 (m), спратности П + Пр са

продавницом, кафе баром, радионицом, канцеларијом и мотелoм.
 Острво са аутоматима за гориво.
 Метална надстрешница изнад аутомата за сипање горива.
 Резервоари за складиштење горива - три резервоара капацитета по 100 (m3) и
један резервоар од 50 (m 3) .
 Сепаратор масти и уља са упојним бунаром.
 Манипулативне површине, улазне и излазне траке и прикључак на улицу Цара
Уроша и Сремску улицу.
 Пратећа инфраструктура, те хоризонтална и вертикална сигнализација.

Пословни објекат - продавница, кафе бар и котловница, ова три садржаја чине један
објекат: дужине 19,45 (m), ширине 10,5 (m) и унутрашње висине 3,15 (m). Садржаји су
међусобно одвојени зидовима од блок опеке, зидани су и двоструко малтерисани.
Објекат је покривен равним кровом.

Простор продавнице са канцеларијом, гардаробом и магацином смештен је у средини

објекта, а улаз у продавницу је са предње стране испред надстрешнице као и из
ходника који је повезује са кафе баром. У магацин продавнице улази се са предње
стране и смештен је у подрумским просторијама. Продавница заузима 20 (m2),
канцеларија заузима 7,8 (m2) и магацин са гардеробом заузима 10 (m2).

Кафе бар се налази на почетку објекта а улаз је са предње стране директно са вана, али
и из ходника који га дели од продавнице, површина ходника је 7 (m2). У кафе бару се
налази шанк с пићем, мини кухиња, магацин и простор за билијар. У подруму се налази
већи магацин површине 50 (m2). Уз кафе бар с налази мокри чвор са двије кабине и
једним предпростором, а намењен је за све посетиоце бензинске станице као и за
особље. Кафе бар заузима 42 (m 2), магацин уз кафе бар заузима 3,24 (m2) и мокри чвор
6,3 (m2).

4
Котловница се налази са десне стране објекта и има засебан улаз с улице, површине
5,54 (m2). Као енергент користи угаљ. Инсталисана је пећ за централно грејање целог
објекта.

Надстрешница изнад пумпи агрегата се наслања на објекат нижом страном преко АБ

стубова постављених на крову продавнице. Својом вишом страном надстрешница се
наслања на 2 АБ стуба који су темељни у острву и између њих се налазе аутомати.
Висина надстрешнице на најнижим мјестима је 4,5 (m), а највишем 11,13 (m).
Надстрешница је дужине 12,5 (m), а ширине 11 (m). Сврха надстрешнице је да омогући
физичку заштиту агрегата, возила и људи који обављају посао око точења течних
нафтних горива

Саобраћајни плато уз изграђене објекте. Саобраћајни платои уз бензинску станицу

су изграђени према пројектној документацији, а чине их :

 две везане траке ширине 5,50 (m) делимично одвојене острвом димензија 10,5 x
1,25 (m) и на њима су смештени агрегати за гориво,
 локални паркинг простор за 6 места ширине 5 x 2,5 (m),
 плато испред објекта радијалне ширине 1,5 (m) и на њему су смештене две
пумпе за гориво и резервоари за гориво,
 на месту бензинске пумпе према углу саобраћајница Цара Уроша и
магистралног пута Бијељина Брчко изведена су два острва која нису физички
одвојена и служе за регулисање саобраћаја на том дијелу.
Саобраћајне површине и раскршћа која се уклапају у постојећу саобраћајницу су
израђене од тампонских слојева (уваљан шљунак + песак) и бетонски елементи,
односно асфалтни слој. Острва на коме су смештени резервоари за горива ограђени су
ивичњаком 18-24 (cm) са видљиве стране 12 (cm). Плато испред објекта као и паркинг
простор ограђени су ивичњаком 18-18 (cm) видљиве висине 6 (cm).

Резервоари и аутомати за течна нафтна горива. За смештај горива изабрана су

четири резервоара са двоструким стијенкама ( ЈУС М З3.014) и то:

 3 x 100 (m3)и 1 x 50 (m3) за следеће врсте течних нафтних горива:

 1 x 100 (m3) за дизел гориво
 1 x 100 (m3) за МБ 98
 1 x 100 (m3) за лож уље

5
  1 x 100 [m3] подељен у три дела: 50 (m3) за МБ 98, 35 (m3) за МБ 86 и 15
(m3) за БМБ 95.
Резервоари су подземни, укопани у земљу са надслојем земље од 1 (m) изнад
резервоара, а један од другог су удаљени 0.5 (m), док су од саобраћајнице удаљени 1.5
(m). Материјал резервоара је челик, а облик и мере резервоара су у складу ЈУС М. З3.
0.14 стандардом. Јама за постављање резервоара за горива су урађене у складу са
грађевинским мерама са уграђеним темељним плочама, потребном арматуром и
танкерима, лимене траке димензија 100 x 10 (mm) са антикорозивном заштитом и
изолацијом од растопљеног битумена. Као додатна заштитна изолација постављен је
слој песка дебљине 30 (cm). Над отвором резервоара израђен је бетонски шахт од МБ-
20 према пројектној документацији. На шахт је уграђен метални поклопац од ребрастог
лима. Шахт је издигнут изнад терена мин. 15 (cm) да не би вода улазила. Резервоари су
у односу на своје отворе постављени у паду до 1 % . Треба нагласити да су темељне
плоче урађене по пропису, да својом тежином врше притисак на земљиште и у
условима већих киша или киша на дужи период, обзиром да је земљиште
водонепропусно може доћи до испливавања резервоара што се за 15-годишње
постојање није десило.

Издавање горива потрошачима се врши преко пумпних мјерних уређаја. На отоку су

смештени:

 Уређај дуплекс 2 x 90 l/min за дизел гориво и МБ 98 (2 ком),

 Уређај симплекс 1 x 50 l/min за лож уље (1 ком),
 Уређај дуплекс 2 x 50 l/min за МБ 86 БМБ 95 (1ком),
 Уређај симплекс 1 x 90 l/min за дизел гориво (1 ком).

1.3 Делатност д.о.о."Деспотовић" Бијељина

На основу Решења бр. FI-271/2000 издатог од стране Основног суда у Бијељини,

Д.о.о."Деспотовић" Бијељина регистрован је за обављање следећих делатности:

- 1421 Вађење шљунка и песка

- 26610 Производња производа од бетона за грађевинске сврхе
- 50100 Продаја моторних возила
- 50200 Одржавање и поправка моторних возила

6
- 50300 Продаја делова и прибора за моторна возила
- 50401 Продаја мотоцикала, њихових делова и прибора
- 50402 Одржавање и поправка мотоцикала
- 50500 Трговина на мало моторним горивима
- 5110 Посредовање у продаји пољопривредних сировина, живих животиња,
текстилних сировина и полупроизвода

- 51120 Посредовање у продаји горива, руда, метала и индустријских хемикалија

- 51130 Посредовање у продаји дрвне грађе и грађевинског материјала
- 51140 Посредовање у продаји машина, индустријске робе, бродова и авиона
- 51150 Посредовање у продаји намештаја, предмета за домаћинство и металне и
гвожђарске робе

- 51160 Посредовање у продаји текстила, одеће, обуће и предмета од коже и крзна

7
 2. ОСНОВНЕ И ПОМОЋНЕ СИРОВИНЕ, ОСТАЛЕ СУПСТАНЦЕ И
ЕНЕРГИЈА КОЈА СЕ КОРИСТИ У ПРОЦЕСУ

2.1 Сировине

Основне сировине у предметној бензинској станици представљају нафта и нафтни

деривати. На бензинској станици се ускладиштавају следећи нафтни деривати: Д2, ЕД,
МБ-98 и МБ-95 .

2.2 Нафта и њени деривати

Нафта припада групи природних течних горива, чијом дестилацијом се добијају

природни гас, пропан и бутан гас, петролеум, разна горива, тешка уља за ложење, уља
за подмазивање и др. Састоји се од различитих угљоводоника: алкана, циклоалкана,
аромата, а као нечистоће садржи сумпор, азот, кисеоник и метале. Нафта је лако
запаљива течност. Топлота сагоревања нафте је 43.534–46.046 (КЈ/kg). При сагоревању,
пламен нафте достиже температуру од 1.100 (ºC). Нафта је специфично лакша од воде,
због чега плива и гори на површини воде у случају излијевања у воду.

Уколико дође до пожара, за гашење пожара нафте користе се пена, суви прах, угљен-
диоксид, песак, земља, а вода се сме користити само у виду магле. Опасност по живот
и здравље при хаварији амбалаже са нафтом сведена је на опасност од пожара и
експлозије. Складиштење нафте врши се по пропису о складиштењу течних горива.

Дизел гориво је запаљива течност, карактеристичног мириса. Његове паре са ваздухом

су експлозивне. Основне физичко-хемијске карактеристике су:

 Запреминска маса 0,82 – 0,88 [g/cm3],

 Тачка кључања > 80[° C],
 Тачка паљења Д2 > 50[° C,
 Границе експлозивности 1 – 4 вол [%],
 Топлота сагоревања 43.200 [МЈ/t]
 Класа опасности Fx IIIBFy

8
 Табела 1. Потрошња течног нафтног горива на годишњем нивоу

Резервоар Врста течног нафтног Годишњи промет (l)

горива
Р-1 Д2(дизел гориво) 0
Р-2 Еуро дизел-БАС ЕН 590 622790
Р-3 Еуро супер 95 – ЕН 228 192888
Р-4 МБ 86 0
Р-5 БМБ 95 – БАС ЕН 228 261 603

Укупна количина 1077281

2.3 Електрична енергија

Сви објекти у поседу д.о.о."Деспотовић" Бијељина су прикључени на електромрежу

градског дистрибутера. Мерење утрошка електричне енергије се врши трофазном
мерном гарнитуром (уклопни сат и трофазно бројило) смештена у КПО који је
пломбиран од стране надлежне ЕД Бијељина.

2.4 Водоснабдевање

Објекти који припадају д.о.о."Деспотовић" Бијељина, као извор снабдевања водом

користе градску водоводну мрежу. Промер цеви на водоводној мрежи је стандардан.
Иста вода се користи као извор и за пожарне воде. Притисак у напојном воду
водоводне мреже је 10 бара. Обезбеђено је да притисак воде, у унутрашњој
хидрантској мрежи на највишем хидранту, за непосредно гашење пожара износи
најмање 2,5 бара.

2.5 Канализација

Канализациона мрежа се састоји из фекалне и кишне канализационе мреже, сепаратора

уља и мазива, септичке јаме и упојног бунара. Целокупна канализациона мрежа је
пројектована као водо–непропусна, а само пречишћена вода се испушта у упојни бунар
као крајњи реципијент.

9
 3. ПРЕГЛЕД ИЗВОРА ЗАГАЂЕЊА И МОГУЋИ УТИЦАЈИ НА
ОКОЛИНУ

Према Закону о заштити животне средине (Сл. гласник РС, бр. 28/07), процена утицаја
на животну средину подразумева утврђивање, опис и анализу директних и
индиректних утицаја неког објекта или делатности на људе, флору и фауну, земљиште,
воду, ваздух, климу, простор, материјална добра, културна наслеђа и др. Сваки објекат
без обзира на техничко-технолошка решења, може у одређеним случајевима
представљати опасност по животну средину и то у периоду градње објекта и у току
експлоатације, уколико се одступи од предвиђених мера безбедности.

Извори емисија у току експлоатације објекта

Током коришћења објекта очекују се уобичајене појаве испуштања загађења у

ваздух и земљиште, депоновање отпада, повремени раст нивоа буке као и у сваком
другом сличном објекту.

У предметном објекту се врши складиштење и дистрибуција нафте, нафтних деривата

који по својим особинама спадају у групу лако запаљивих и експлозивних материја. Из
тих разлога и пројектна и изведбена решења оваквог објекта морају бити усаглашена са
законом прописаним у условима за безбедну експлоатацију, што укључује и све мере
заштите од пожара и неконтролисаног истицања у животну средину.

За потребе рада бензинске станице се користи електрична енергија, неопходна за

покретање пумпи и осветљавање објекта и простора у непосредној околини истог. Из
разлога спречавања појаве варничења које би могло узроковати појаву пожара, сви
електро уређаји и инсталације су урађени са заштитом. У објекту се користи
санитарно исправна вода из градског водовода за потребе запосленог особља (мокри
чвор, бифе, хигијена и сл.).

Емисије које се могу очекивати из предметног постројења су следеће:

 Емисија продуката сагоревања горива из мотора возила, која буду у функцији

предметног објекта. Обзиром да се локација предметног објекта налази уз
магистрални пут, у непосредној околини се очекује већи утицај емисије од
возила из фреквентног саобраћаја, него од возила која буду у функцији
производње.

10
 Емисија продуката сагоревања угља који се користи као енергент у пећи за
централно грејање целог објекта.

 Загађење околног земљишта и подземних вода од повременог прања радног

платоа и спирања манипулативног платоа атмосферилијама. Предвиђено је
контролисано сливање отпадних вода са манипулативних површина испод
надстрешнице за точење горива, као и околног манипулативног платоа у
сливнике, те даље у трокоморни сепаратор уља и масти. Од ових отпадних вода
се не очекује прекодозвољено загађење, ако је сепаратор у функцији. Такође
отпадне воде са манипулативног платоа, код којих се могу очекивати
суспендоване материје од возила, у количини испод дозвољених граница, ће се
сводити у трокоморни сепаратор уља и масти. Изведба наведених решења и
одржавање сабирних шахтова, цјевовода и сепаратора, обезбеђује потпуну
заштиту од загађења околног земљишта и подземних вода.
 Бука која се шири од бензинске пумпе, обзиром на непосредну близину
магистралног пута са буком од саобраћаја високе фреквенције, у овом случају се
не истиче као извор загађења ове врсте који је значајан. Објекат је изграђен од
материјала са звучном изолацијом тако да се, од рада бензинске станице, у
непосредну околину неће ширити бука недозвољеног нивоа.

 Испарења нафте, нафтних деривата је у току пресипања из покретних ауто

цистерни у стационарне резервоаре, у току сипања у возила и из спојева
инсталација који би, евентуално били неисправни. Одржавање у исправном
стању спојева инсталација као и исправан начин рада у току пресипања и
сипања горива, ова испарења своде испод граничних дозвољених вредности.

 Емисија продуката сагоревања горива из мотора возила која се снабдевају

горивом на предметној пумпи. Обзиром да се локација пумпе налази на путном
коридору и непосредно уз магистрални пут, у непосредној околини пумпе се
очекује већи утицај емисије од возила из фреквентног саобраћаја него од возила
која долазе на пумпу.

 У фази експлоатације може се очекивати загађење вода, као последица

евентуалног изливања отпадних фекалних вода из мокрог чвора или
канализационог вода. Заштита подземних вода и земљишта од загађења
отпадном водом из мокрог чвора ће бити решена пречишћавањем отпадних

11
 вода путем предвиђене септичке јаме, а према Правилнику о третману и
одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне
канализације (Службени гласник Републике Српске, број 68/01). Овим
прописима ближе се одређују правила поступања физичких и правних лица, као
и надлежних органа управе при планирању, изградњи и надзору, те третману и
одводњи отпадних вода на подручју градова и насеља гдје нема јавне
канализације, као и технички услови за објекте те намене. Надзор квалитета
вода које се преливају из септика, сабирних јама и префабрикованих септичких
уређаја врше органи управе републичког и локалног нивоа који су надлежни за
спровођење надзора над извршавањем Закона о водама („Службени гласник
Републике Српске“, број 50/06) и осталих подзаконских прописа из области
водопривреде. Одржавање септика и сабирних јама у функционалном стању
потребно је вршити периодично, чишћењем сваких шест мјесеци, а најмање два
пута у току једне календарске године о чему се води евиденција.

Из предметне бензинске станице, према опису послова који се вршe, у складу са

Правилником о категоријама отпада са каталогом (Сл.Гл.РС број 39/05), могу се
очекивати сљедеће врсте отпада: отпадна моторна уља, садржај сепаратора уље/вода
(шифра 13 05), отпади од течних горива (шифра 13 07), отпад од амбалаже, апсорбенти
(шифра 15), муљеви из септичких јама (шифра 20 03 04).

Чврсти отпад, који ће настати радом предметне бензинске станице, одлагати у

одговарајуће контејнере за сакупљање разног комуналног отпада и контејнере редовно
празнити у сарадњи са надлежним комуналним предузећем.

4. ОПИС СТАЊА ПРИРОДЕ И КОЛИЧИНЕ ПРЕДВИЂЕНИХ ЕМИСИЈА

У ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Стање елемената и фактора животне средине даје се на основу извршених мјерења за

квалитет ваздуха и отпадних вода из бензинске станице "Деспотовић" Бијељина.

4.1 Ваздух
За оцену постојећег стања ваздуха извршена су испитивања у циљу утврђивања
емисије загађујућих материја у ваздух, сагледавање загађивања ваздуха околине и

12
сагледавање опасности које у погледу загађивања представљају испитивани емитери.
Испитивањем су обухваћене емисије загађујућих и прашкастих материја у отпадном
димном гасу (издувни гасови) из димњака котловнице, емисије загађујћих материја на
аутоматима за сипање горива, над подземним резервоаром и из сепаратора уља и
масти.

Извештај о мерењу емисије продуката сагоревања у отпадном ваздуху димног

канала котловнице предузећа " Деспотовић" д.о.о. Бијељина.

Мерења су обављена 05.08.2009. године од стране "ТЕМ - ИНЖЕЊЕРИНГ " д.о.о. из

Бања Луке у складу са Правилником о граничним вредностима квалитета ваздуха, Сл.
гл. РС бр. 39/05.

На основу обављених мерења емисије отпадних гасова дана 05.08.2009. године из

топловодног котла предузећа "Деспотовић" д.о.о. Цара Уроша 52, Бијељина може се
констатовати следеће:

 Концентрација угљенмоноксида у димним гасовима не прелази граничну

вриједност емисије која је прописана (Сл.гласник РС.бр.39/05), а која износи
150 (mg/m3).
 Емисија сумпорних оксида изражених као SO2 измерена у димном каналу котла
не прекорачује граничну вриједност (Сл.гласник РС.бр39/05) а која износи 400
(mg/m3) за ложиште на чврсто гориво.
 Емисија азотних оксида изражених као NOx не прекорачује граничну вредност
(Сл.гласник РС.бр39/05) а која износи 350 (mg/m3) за ложишта на чврсто гориво.
 Измерена концентрација гасних неорганских једињења флуора изражена као HF
не прекорачује граничну вредност (Сл.гласник РС.бр39/05), а која износи 5
(mg/m3).
 Измерена концентрација гасних неорганских једињења хлора изражена као HCl
не прекорачује граничну вредност емисије прописане чланом 11. Правилника о
граничним вриједностима емисије, начину и роковима мјерења и евидентирање
података ( Сл..гласник РС.бр39/97), а која износи 30 [mg/m3].
 Емисија укупних чврстих честица не прекорачује граничну вриједност емисије
(Сл.гласник РС.бр39/05), а која износи 150 [mg/m3].

13
На основу свега изнесеног, те чињенице да је топлотна моћ ложишта котла 70 KW, а по
важећим правилницима, није неопходно вршити стална мерења емисије из димњака
већ могућа мерења(у случају промјене врсте угља за ложење, нерегуларног
подешавања ложења котла и сл.) третирати као посебна мерења – мерења ради провере
података о вредностима емисије.

Извештај исптивања емисије гасова и пара са аутомата за точење течних нафтних

горива.

Мерења су обављена 29.08. 2007. године од стране "СИСТЕМ QУАЛИТА, С " д.о.о. из
Пала, ОЈ Испитна лабораторија у складу са Правилником о граничним вредностима
квалитета ваздуха, Сл. гл. РС бр. 39/05.

Резултати мерења приказани су у табели 2:

Резултати мјерења ГВ
Параметар Јединица
А1 А2 А3 μg/m3

Потрошња горива t/h - - - -

Излазна брзина гаса m∕s 1,0 1,0 1,0 -

Барометарски притисак kPa 102,3 103,1 102,7 -

Температура амбијенталног ваздуха °C 29,6 30,0 30,5 -

Температура гаса у каналу °C 27 27 28 -

Температура влажности °C - - - -

Концентрација О2 у димном гасу vol % 21,0 20,3 20,9 -

CO2 у димном гасу vol % 0,1 0,1 0,1 -

λ, коефицијент сувишка ваздуха - - - - -

Qa- губитак димних гасова % - - - -

Ета-ефикасност изгарања % - - - -

Концентрација прашине (ULC) у μg/m3 21 21 19 150

14
вазд – реф 3% О2 40

Концентрација CO у вазд – реф 3% 10000

μg/m3 510 450 360
О2 -

Концентрација NOx у вазд – реф 3% 60

μg/m3 15 14 14
О2 (свед. на NO2) 40

Концентрација SO2 у вазд – реф 3% 90

μg/m 3
35 30 28
О2 60

Концентрација бензена MDK

ppm <0,5 <0,5 <0,5
3 μg/m3

Чађ 1-10 0,5 0,5 0,5 1

MDK
NMHC(неметански угљоводоници) mg/m3 0,036 0,018 0,013
300

Специфични захтјеви - - - - -

На основу обављених мерења констатовано је следеће:

У односу на постављене циљане вредности, граничне вредности ( ГВ) за

специфициране параметре, као и МДК вредности за токсичне, запаљиве и експлозивне
материје, у време мерења није утврђено прекорачење лимитираних граница.

4.2. Вода

Простор није покривен канализационом инфраструктуром, што је карактеристика

града и приградских насеља Бијељине.

На предметној локацији и њеној широј околини нема карактеристичних

хидрогеолошких појава на површини терена. Посматрано у вертикалном профилу
регистровани су појава и ниво подземне воде. Ниво воде осцилира током године и овај
период карактерише више нивое. Последњих година присутне су велике осцилације у
климатском смислу, што се одражава и на стање режима подземних вода. У сушним
годинама које су карактеристичне у последње време ниво се спушта знатно ниже у

15
јесењем периоду. Према хидрогеолошким карактеристикама на предметној локацији,
заступљене глине су водонепропусни седименти са добрим изолаторским својствима,
те у погледу заштите животне средине, материјални састав терена до дубина слабо
водопропусних и водонепропусних глиновитих седимената имају повољне
карактеристике и представљају природну брану продору загађења у подземне воде.

Према Одлуци о заштити изворишта воде за пиће "Грмић", Сл. гл. Општине Бијељина
бр.6/06, предметна локација се налази изван заштитних зона изворишта.

Квалитет отпадних вода

Отпадне воде које настају на бензинској станици "Деспотовић" су отпадне санитарне

воде које се одводе у водонепропусну септичку јаму и воде настале приликом прања
возног парка и цистерни на манипулативним платоима и оборинске воде се одводе
преко сеператора уља и масти и упојног бунара.

Квалитет отпадних вода је испитан од 30.08. до 07.09.2007 године и о томе је

сачињен "Извештај о испитивању индустријске и отпадне воде" од стране "СИСТЕМ
QУАЛИТА, С " д.о.о. из Пала, ОЈ Испитна лабораторија.

На основу наведених резултата за појединачне параметре, и специфицираних

граничних вредности за квалитет необрађене отпадне воде (из процеса производње)
која се сме испуштати у канализациони систем, су у сагласности са захтевима
Правилника о условима испуштања отпадних вода у канализационе воде може се
закључити:

Утврђени квалитет испитане отпадне воде, одговара захтевима наведеног правилника и

може се испуштати у канализациони систем града, односно, могу се јаме исцрпати и
депоновати на градску депонију (услуге ЈП за комуналне делатности). Због повољних
климатских услова, земљишне честице која је пропусна, неопходно је вршити редовно
чишћење јама и водити рачуна да за време више кишних дана не дође до изливања
садржаја из колекторских јама и да заједно са изливеним осталим водама не доспеју у
површинске воде (канал Дашницу).

16
4.3. Земљиште

Терен морфолошки представља алувијалну зараван реке Саве, односно, у педолошком

смислу, најраспрострањенија су алувијална земљишта на равном или благо нагнутом
терену, настала дејством више педогенетских фактора (климе, матичног супстрата,
рељефа и др). Основну геолошку грађу чине речни седименти: шљунак, песак и глина,
исталожени у различито време. Седиментне творевине су представљене хетерогеним
глинама, шљунцима, песцима и алевритима. Исте су дебљине неколико десетака
метара. Према хидрогеолошким карактеристикама глине су водонепропусни седименти
са добрим изолаторским својствима. Шљунци су добро водопропусне стене и
представљају колекторе подземне воде. На стање земљишта одређени негативан утицај
има близина саобраћајнице и таложење загађујућих честица из саобраћајних средстава.
Исте су настале од сагоријевања нафтних деривата и делују директно на земљиште,
или индиректно, таложењем из ваздуха, путем атмосферских падавина, као и спирањем
загађујућих материја са коловоза. Обављање пољопривредне производње на мањим,
уситњеним парцелама, у власништву индивидуалног сектора, свакако има утицаја на
квалитет тла кроз примјену минералних ђубрива и средстава за заштиту биља. На
стање земљишта, такође, утицај има и начин решавања отпадних фекалних вода.
Педолошке карактеристике земљишта представљене су различитим земљиштима која
су настала узајамним дејством више педогенетских фактора: рељефа, климе, матичног
супстрата и старости терена. На ширем подручју заступљена су подзоласто-
псеудоглејна терасна тла и подзоласто-псеудоглејна оброначна тла (терасне и
оброначне прахуље). Оброначне прахуље су мање распрострањене од прахуља на
терасама. Морфологија им је скоро идентична, разлика је у нешто јаче еродираном
површинском хоризонту оброначних прахуља. Код површинских и подповршинских
хоризоната у механичком саставу преовладавају честице праха, а по текстури то су
иловаче и иловасте глине. Ова тла су кисела и сиромашна органским супстанцама,
претежно под пољопривредним културама или се користе као пашњаци и природне
ливаде.(Педолошка карта Југославије, 1: 50000, БиХ, Тла секције Бијељина 3, Завод за
агропедологију-Сарајево, 1972. године). У грађи терена, посматрано у вертикалном
профилу, појављују се глине, песци и шљунковити седименти. На предметној локацији
и њеној ближој околини нису вршени геолошки истражни радови. Подаци су преузети

17
са локација из шире околине (Фонд стручне документације Технички институт,
Бијељина.).

5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ефикасна заштита животне средине подразумева елиминисање или смањење, односно

довођење штетних утицаја на животну средину у прихватљиве границе прописане
стандардима и правилницима. У конкретном случају највећу пажњу потребно је
посветити: води, ваздуху, земљишту, флори и фауни као основним елементима и
факторима животне средине.

5.1. Заштита ваздуха

У раду котловнице користити фосилна горива (угаљ) која имају низак проценат
сумпора и сумпорних једињења. Према прeдлогу мониторинг плана у складу са
прописима и роковима за предузимање предвиђених активности и мера, обавеза
инвеститора је да једанпут годишње врши проверу емисије продуката сагоревања
димног канала котловнице.

5.2. Заштита од буке

Узимајући у обзир врсту технолошког процеса који се одвија на предметном објекту,

локацију и удаљеност у односу на суседне објекте и локалну саобраћајницу, не очекује
се прекорачење интензитета буке, која се од предметног објекта шири у околну
животну средину (у складу са важећим Правилником о дозвољеним границама
интензитета звука и шума, Сл.гласник РС, бр. 46/89).

5.3. Заштита вода

Као важна мера у превенцији настајања загађења земљишта и подземних водотокова

су изграђени следећи објекти:

1) за санитарне воде водонепропусна септичка јама запремине 18.5 [m3]

18
2) површинске и атмосферске воде са коловоза и тротоара одводе се преко сливника,
посебне канализационе мреже до сеператора а затим у упојни бунар.
3) систем одвођења са радних и манипулативних површина решен је изграђеним
трокоморним сеператором уља и масти који омогућава функционисање и
пражњење прикупљених нафтних деривата у посуду постављену у бочном шахту.

Неопходно је осигурати стално функционисање сепаратора. Рад и одржавање

сепаратора вршити на следећи начин:

 Сваких 15 дана, односно после сваке велике кише, отворити поклопац

сепаратора и извршити испуштање масноће-уља у посуду за талог.О томе
водити књигу евиденција са назначеном количином прикупљених масноћа,
дану пражњења, начином и местом одлагања зауљеног отпада.

 Сваких 6 месеци улазне коморе сепаратора очистити од чврстих материја

(земља, песак...).

 Када се посуда за талог напуни исту испразнити у за то припремљену

посуду у којој се зауљени отпад одвози на депонију одобрену за то од
надлежног органа.

 Поклопци сепаратора морају бити закључани.

 Видно таблом означити ˝Забрањен рад отвореним пламеном у близини

сепаратора.''

Одржавање септика и сабирних јама у функционалном стању потребно је вршити

периодично, чишћењем сваких шест месеци, а најмање два пута у току једне
календарске године о чему се води евиденција.

5.4. Заштита тла

Правилним третманом санитарне воде у водонепропусним септицима и пратећом

инсталацијом изграђеним од високо квалитетног бетона са додатком адитива за
непропусност, спречити загађење земљишта. Остали чврсти отпад одлагати у
одговарајуће контејнере за сакупљање разног комуналног отпада и контејнере редовно
празнити у сарадњи са надлежним комуналним предузећем.

19
5.5. Зоне опасности за избијање пожара

Простор на коме се врши ускладиштавање или претакање запаљивих течности и

гасова, у зависности од степена опасности, дијели се на три зоне:

1. Зона I (зона највеће опасности),

2. Зона II ( зона повећане опасности),

3. Зона III (зона опасности).

У зонама опасности односно, у фази експлоатације објекта, забрањено је:

 држање отвореног пламена;

 рад са отвореним пламеном ( заваривање и сл.) и са ужареним предметима;
 пушење;
 рад са алатом који варничи;
 постављање надземних електричних водова без обзира на напон,
 у зони II не смеју се налазити канализациони отвори за одвођење
атмосферског талога, јаме и отворени канали за каблове и цевоводе.
У зонама на видним местима морају се поставити натписи којима се упозорава на
наведене забране. При вршењу радова у зонама опасности, осим редовног текућег
одржавања, корисник постројења мора предузети прописане безбедоносне мјере.
Извођење електричних инсталација у зонама I и II врши се у складу са Правилником о
југословенским стандардима за протуексплозивну заштиту (˝Службени лист СФРЈ˝ бр.
18/81). Возила која имају мотор са унутрашњим сагорјевањем могу се употребљавати
на претакалишту само ако на издувним цијевима имају атестиран хватач варница.

5.6. Опште одредбе

У раду и експлоатацији и објеката, неопходно је пратити безбедно одвијање процеса и

смањивање негативних утицаја на минимум. Из тих разлога организовати спровођење
следећих мера:

20
  Запослена лица на ускладиштењу и претакању горива морају бити оспособљена
за руковање за наведене послове, као и за руковање средствима и опремом за
гашење пожара.

 Током експлоатације производног погона вршити редовно, у законским

роковима, прегледе средстава рада и опреме, електроинсталације и уземљења
од стране овлаштене институције и о томе водити евиденцију.

 Предметни објекат се штити од пожара хидрантском мрежом и апаратима за

почетно гашење пожара. Обавеза инвеститора је да обезбеди њихову
исправност, функционалност као и њихово редовно испитивање према
техничким прописима и упутству произвођача, о чему мора водити евиднцију.
Редовним одржавањем, исправности средстава рада и опреме и чистоће погона, уз
организовање високог нивоа радне дисциплине обезбедиће се потребне мере
сигурности и спречавање загађења животне средине.

6. МЕРЕ НАКОН ЗАТВАРАЊА ПОСТРОЈЕЊА

 Предузети све мере које су захтеване или ће се захтевати према законим који су
на снази или ће бити на снази.
 На еколошки прихватљив начин, користити све расположиве мере у циљу
уклањања постројења.
 У случају промене локације, инвеститор је дужан локацију довести у првобитно
стање.
 Отпад настао гашењем постројења адекватно збринути.

21
 7. МЕРЕ ВЕЗАНЕ ЗА МОНИТОРИНГ

Табела 3. План мониторинга

Начин вршења Време Разлог због

Параметар Место мониторинга вршења чега се
Предмет који се вршења одабраног мониторинга, врши
мониторинга осматра мониторинга фактора/врста сталан или мониторинг Одговорност
опреме за повремен одређеног
мониторинг мониторинг параметра

Извршити Емисионо Теренско Извођач/ фирма

анализе место, испитивање Да се специјализиране
Квалитет узорака испуст мобилном Најмање два утврди за мониторинг
воде отпадне воде након опремом и пута стварни вода
у складу са третмана у лабораторијско годишње утицај Надзор
Правилником сеператору испитивања на квалитет Инвеститора/
уља и масти параметара воде еколошки
квалитета воде инжињер

Извршити Узимање по Извођач/ фирма

анализе једног Најмање Да се специјализиране
узорака Емисионо узорка на два пута утврди за мониторинг
Квалитет ваздуха- место из терену на годишње стварни ваздуха
ваздуха емисиона котловнице свакој утицај Надзор
мерења из локацији и на квалитет Инвеститора/
котловског аутоматско ваздуха еколошки
постројења испитивање инжињер

22
Анализирани квалитет воде мора задовољити услове Правилника о условима
испуштања отпадних вода у канализационе воде (Сл. гласник РС, број 44/01). Програм
мониторинга отпадних вода вршити сходно чл. 20 а начин вођења, чувања и
саопштавања резултата мерења квалитета отпадних вода одређен је у члану 23
поменутог правилника

Анализирани квалитет ваздуха мора задовољити услове прописане Правилником о

граничним вриједностима емисије у ваздух из постројења за сагоријевање (Сл. гл. РС
бр. 53/02). Поменутим правилником су регулисане граничне вредности загађујућих
материја у ваздух, и то чланом 16. који прописује ограничење емисије сумпордиоксида
која користе гасовито гориво, као и чланом 17. који прописује граничне вредности
азотних оксида. Чланом 19. регулисана је гранична вредност емисије чађи, мерено
методом по Бакараку.

8. ПРИМЕЊЕНА ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА

 Закон о уређењу простора РС, Сл. гласник РС, бр. 84/02 (пречишћен текст)
 Закон о заштити животне средине РС, Сл. гласник РС, бр. 28/07 (пречишћен текст),
 Закон о заштити ваздуха, Сл. гласник РС. бр. 53/02,
 Закон о заштити вода, Сл. гласник РС, бр. 52/02,
 Закон о заштити природе, Сл. гласник РС, бр. 113/08,
 Закон о управљању отпадом, Сл. гласник РС, бр. 53/02,
 Закон о заштити на раду РС, Сл.гласник РС, бр. 01/08,
 Закон о заштити од пожара РС, Сл.гласник РС, бр. 6/09 (пречишћен текст)
 Закон о водама. Сл. гласник РС, бр. 50/06,
 Закон о стандардизацији РС, Сл. гласник РС, бр. 36/99,
 Закон о поступању са отпадним материјама, Сл. гласник РС, бр.25/96 и 26/96
 Одлука о заштити изворишта воде за пиће "Грмић" Бијељина (Сл. гл. општине
Бијељина бр.6/2006),
 Правилник о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља где
нема јавне канализације, Сл. гласник РС, бр. 68/01,
 Правилник о условима испуштања отпадних вода у површинске воде, Сл. гласник
РС бр.44/01,
 Правилник о граничним вриједностима емисије загађујућих материја у ваздух (Сл.
гласник РС бр. 39/05),

23
 Правилник о мониторингу загађујућих материја у ваздух (Сл. гласник РС бр. 39/05),
 Правилник о поступку и роковима превентивних и периодичних прегледа и
испитивања опреме за рад и превентивних и периодични испитвања услова радне
средине, Сл. гласник РС, бр. 66/08,
 Правилник о општим мерама и нормативима заштите на раду за грађевинске
објекте намењене за радне и помоћне просторије, Сл. лист СФРЈ бр. 27/67.
 Правилник о личним заштитним средствима, Сл. лист СФРЈ, бр. 35/69,
 Правилник о дозвољеним границама интензитета звука и шума, Сл. лист СР БиХ,
бр. 46/89,
 Правилник о изградњи станица за снабдијевање горивом моторних возила и о
ускладиштењу и претакању горива, Сл. лист СФРЈ, бр. 27/71,

 Правилник о југословенским стандардима за противексплозивну заштиту, Сл. лист

СФРЈ, бр. 18/81,

 Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и

претакању запаљивих течности, Сл. лист СФРЈ, бр. 20/71 и 23/71,

 Правилник о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона,

Сл.лист СФРЈ, бр. 53/88 и 54/88,
 Правилник о заштити на раду при кориштењу електричне енергије, Сл. лист СР
БиХ, бр. 34/88,
 Стандарди ЈУС за ову област.

24