You are on page 1of 8

PRES·LED

s« l-II~ Knj. II. God. 11. 1-11 1947

GOST RADIN] NJEGOV TESTAMENAT

Problem »bosanske crkve« postao je narocito aktuelan u poslednjim decenijama. Nekad je Fr. Rackj (1868 g.) -dokazivao da je ona bila [ereticka j stavio je u vezu sa po;kretom bogornrla na Balkanu i patarena - katara u Lombar dl]j i Jufnoj Francuskoj. To suo rnisljenje delili mnogi nasi istoricari, od Vj. Klaica do VI. Corovica i A. Babica, lstog SU misljen]a i evropski Istor icar i, pocev od K. Smita koji [e ptsao pre Rackog (l849) do francuskog pisca Giro-a (1935) i engleskog balkanologa Ransimana.')

Ali se k orl nas islo i drugim putern. Lokalne politicke sirnpatije i rasprc izbacivale su razlicita m@jenja, ad kojlh d-r Vaso Glusac narocito uporno br an! tezu da je »bosanska crkva« bila pravoslavna, nepravedno klevetana od papske kurije. S druge strane dokazlvalo se da su Bosna i Hum uvek spadale u jurisdikciju rimske crkve : iz toga SU neki izvodili da »bosansku crkvu« rnozerno srnatratl >katolicima grcJwg obreda« (AI. Hofer).

D· r . .Ja r p~1 a.vS_i dak leo jj je u p osle dnje v reme pet puta pisao 0 »crkvi bosanskoj«, veil da je proucavanju tog pitanja prisao sbez ikakvih aprioristickih rnisli« jOg 1932 g. On se posluzio uglavnom argumentima dora Glusca, da dokaze kako bosanska crkva nije bila Ierettcka. A~i je iz istih argumenata izveo zakljucak : da ·je to bila l>sasvlm samostalna krscanska crkva koja nije priznavala papin pr imat. al i se ni]e srnat r ala ni djelorn ist o cne crkve«, dakle nesto nalik na »starokatolike« XIX veka.

Cir o TruheJJ{air:oji -je- ranije smatrao s-crkvu bosansku« bogo~~~Iskom, prisao je pod utlcajern Istlh argurnenata misljenju da se

') Steven Runciman, The medieval M<lllichec~Cllrnbridge 1947.

3·2

, -----=-p regle d

dadu svecano obecan]e (convenienza) da ce u svernu sl~sati »savr~enf¢ i da ce se pred smrt pckajati i pri,mit_i duh~yno krstenle (c?~solame'l1., tum). Tada oni prelaze u red savrsenih, L ujihovc ce dusc bib spascn~. To je ucenje Ibilo rado p~ihv-aceno od ,pro~~nsalsk~ vlast~le; ODO .Je nju osloboctayalo ad ka~ohckog m~)fala, ~ ~Ij,e sputavalo ni ka~arskl.~ moralom kOji -obavezuje sarno elitu kOJoJ ce se feuda1ac pridrufiti

pred smrt.") ,

Sve se to moze primeniti i na »bosansku crkvu« i objasniti, ' 1 zanQ._§e._1:lg~an*a vlastela tvrdokorno drzi te c~~~, zaHQ, je unistila

, crkveni zemljeposed nekad darovan od bana Ma.t_lJe l')fll"}~o.slava kate-

J Ht.kWi~.crk\iaina, zasto oua ratuje, ide it lov, stice imanja i potvrduje i svo j~ u~?~.r-?r~j. povelje or.to~Q~sujI1l. ,z~.k~e,tv.!!~ a. .. lsto ta~o .su radii!

r i mo~hl grolovi od Tuluze 1 od Faa (F6IX). 'OUt su obicni smrsnr

,,! 1judi«. prema izrazu Radinova testamenta, kojima [e sve dozvoijeno.

Oni se cesto prikazuju kao pravl katolici. .

Sarno izabrane skrstjane prave apostolske vere« obavezuje strogi asketski moral patarenskog ucenja. To su ,d~~o$i ... ~i« koji se

racunaju u »strojnike« (svestenstvo), i saVr§eni "ikristjank Njihov broj nije velik. Prema tacnlm podacima Rajnera Sakonijag. 1230. u svakoj od patarenskih eparhija bilo [e po nekoliko stotina »savrsenihc: (perfecti). Najvise ih je bilo u lornbardskoj eparhiji de Concorezzo - 1500, snafna Albizanska eparhija imala je sarno 500 savrsenih, a u cetiri balkanske eparhije, u koje, on racuna i Bosnu, bilo je ukupno 500 (on veli: ,»taj smo tatun proveravali nekoliko putae).

) Dakle, u Bosni bilo je nekotiko storina savrsenih »krstjana«; svi su ostali bili gresnt vernici, Prema tome. potpuno otpada J-ekonomski . razloge d-ra Sidaka koji dokazuje da »bosanska crkva« nije magis bfti bogomilska, jet u stocarskom kraju, kao sto je Bosna, ne bi

mo.g~O~l1a~(l4 da posti.') I Provansa je bila pretezno stocarska zernlja, ali narcd je mrsio, dok su sarno nekoliko stotina »krstjanae postlll, \ .. Q.1i lpak jeli ribu, kao sto tacno navodi Giro.

U te izabrane »krstjane« spadao je i gost Radin, ta] ugledni pretstavnik »bosanske crkve«, ciji se testamenat (objavljen g. 1911 ad C. Truhelke) toliko cesto spominje u poslednje vreme.

Licnost gosta Radina Je tipicna za poslednji vek zivota _"bosanske crkve«, kada je ona potpuno izgubila svoj prvobitnr: socijalni zarnah i, vezavsi se za klasne Interese feudalne vlastele, postala njezin saveznik u borbi protiv kraljeva i savetnik ne sarno u moralnim nego i

u novcanlrn pitanjirna.") < <,

4i}ie_ni ekonomske baze - snamog manastirskog i crkveoog .' zernljeposeda; bosanskl ostrojnicie su u. XV· veku Jesto' borllVilina ; fe:!!d,.alnim._dvQrq~i~a. izdri;~vali se od poklona velikasa i pravill ,'_mnoge kornpromise, otstupajuci od strogog asketskog m,?~".

0) G. 1230. vitez Oft de Niorth be~e. srn rtno ranjen, Katarski biskup Ic dosao ~a ~ekohko :i>'krstJaml'«. da mu podeli duhovno krstenie, Ali I,ad jc video da ranieruk mote -da ozdravi, proveo je 8 dana uz njegov krevet i otisao ne

pokrstivsi ~; je r ozdraveli vitez maze opet da grdi. Guiraud, st r, 135. •

1) .J. S~dak. Crkva bosanska, 126--127.

II) 0 tome vidi podrobniie u nasem Clanl,u sPostanak i pad bosanske crkvee 1..1 »Prosvletnom Radniku« Sarajevo 1947. br. 6 ~ 7.

~ .

Gost ~adin i njegov testamenat

3lj

Gost Radin spomlnje se prv] pu: g. 1422 u Dubrovniku, gde ga je poslao vojvoda Radoslav Pavlov;': kao svog -:.slugu Radina krstja .. nina« u vezi sa. pregovorima 0 proda]. Konavala sa seljacima dubro-

vacko] vlasteli.") 1 -.-~-.~--.--.-.-.-.--- --.-

- G. m3oil'o6et dolazi u Dubrovnik kao poklisar u drustvu ' »krstjanina¢ Tumarka i dvaju humskih knezova da okonca tu prodaju

i da primi poveliu kojom su Dubrovcani podelili Radoslavu svoje plemstvo. sZnacajnc [e, veli Truhelka, da se medu licnostirna, koje

se sa vojvodom Radoslavom na Boren zaklese na povelji izdatoj Duorovcanima, nalaze uz ostalu vlasteiu .i oba poklisara laika, doclm

se oba krstjanina Tumarko i Radin tu ne sporninju, a to kao da zasvjedoeava mnijenje da je patarenima (kao redovnicirna) zakletva bila zabranjeua, docirn je laicirna 1bi'la dozvoljena« (nav. tl. 359). To

je razlika izmedu vernika ko]] mogu - da - grese, i patarenske elite skrstjanae. Tim povodom je krstjanin Radln dobio od .dubrovacke vlastele, sretne 5tO je povecala svo] Ieudalnl zemljeposed, kao poklon

15 lakata finog firentrnskog iiukna., ,

Posle toga Radin opet dolazi g. 1432 kao poklisar da vodi pregovore; tim povodom dobija od Dulbrovnika sukna u vrednosti od 30 dukata.

Od g. 1437 Radin je ve¢ ~~Ja!ac~Jsto odgovara svesteniku) i sve cesce posecuje Dubrovnik kao poslanik novog gospodara, vojvode Stefana Kosace. On podiie veliko nasledstvo koje [e Stefanu ostalo od vojvode Sandalja - do 13 hiljada zlatnih dukata, zlatno i srebrno posude. On ostavlja hiljade vojvodinih dukata -na karnatu u Dubrovniku, kao poverljiv Ilnansiskl agent. Te hiljade zlatnih dukata koje on prenosi u »sakularnae (vrecama) na mazgama preko hercegovackih brda, koje on izbrojava pod svodovima dubrovacke blagajne, mame ga i opcinjavaju, On' postaje gramziv i zeljan zlata, Najb1iii savetnlk vojvode Stefana, on postaje podmit1jiv. Dubrovcanl mu poklanjaju tajno cas 200, cas 400 dukata s time da bion vrsio utica] na vojvodu, docnije hercega Stefana i zastupa dnbrovacke interese u medunarodnim pregovorima.

G. l445 on dolazi u Dubrovnik sa dva humska kneza, zahtevajuci ' -u ime vojvode, da se II Konavlje ne prirnl nikakav iselienlk iz Trebinja '. i Dracevice, nego da se svaki prebeglac vrati, Vidi Se da on u tim slucaru sUU interese feudalne v1astele protiv eksploatisanih seljaka.'

~'. 1450 on se ~~vqa u Dubro~niku ve.c kao ~s!.« (sto odgovara od prillke egzarhu ili vikarnorn episkopu) opet kao hercegov pokllsar, Herceg se setio da on irna u Konavljima kmetove, kao nasledstvo od vojvode Sandalja, i trafi da osim drugih daca ubere od njih porez _ po dukat godisuje od krnetskz kuce. AU su Dubrovcani nasH nacina da UP~i~isu na to~ .)ogla~n~~ s~vetnjk~~ hercegova, tajno su se.s njim sastali I na~ovoflh da stitinjehove interese. Sledece godine herceg Stefan r atuje s Dubrovnlkom, ali gost Radin stavlo se sasvim u sluzbu DUb.rovcana. Oni pisu 6 jula 1451 g. svorne poklisaru, neka S2. zahvali Radmu gostu za Ijubav sto je iskazuje Dubrovniku i neka mu obeca

D? c. Truhclka, Testa.menat gosta Rradj~'a'. P'rinos. patarcnskom pitanju. _ Gl asn jk ,zcm a-lJskog Muz.eJa XXIII (19Il), - 355---376. los Lt. Jos 0 testa rnentu gusta Radina i 0 patarenirna. Glasnik XXV (1913), 363-381.

3

314 PregleCl

------------~------~------~----------~----~----=--

»ne U ime place, nego u znak prijateljstvae 200 dukata i neka ga nagovori da se postara da ga herceg poslje kao poklisara u Dubrovnjk pa da digne te novce, a ako to ne bude moguce, neka po njih

po~lje pouzdana coveka. _

Herceg je gostu Radinu poverio sve pregovaranje 0 miru s dubrovackim poslanikom M. Dordicern koga nije pustao preda se, Ali \e gost Radin vodio te pregovore u korist Dubrovcana, kako svedoci kronicar Resti koji pise: »posto je taj savetnlk 'bio pridobijen za RcpulbHku, nlie bilo tesko utvrditi mir na uslovima skoro diktiranim od Repubike (con le -condizront quasi dettate dalla Reppublicaj.e'")

Ipak i posle toga gost: Radin nije izgublo poverenje hercega i vodi - istu dvolicnu igru.

G. 14-53 Dubrovcani opet obecavaju njemu 400 dukata, ako privoli ratobornog hercega na mir.

G. 1454 gost dolazi u Dubrovnik sa ocekivanom poveliorn 0 miru, ali je hcemerno krije od njih da izmarni sto vecu nagradu, Onda su oni obecali mu :;tsve stvari koje je on- zahtevao per interpositam personam - preko poverllivog Iica.e Vidi se da je glavni

savetnik postao u stvari placeni agent strane ddaVe. .

~ I gost Radin je uspeo da dobije sve sobecane stvarle, Sledece '; 1455 g. Dubrovcani izda]u povelju kojom ron obecavaju kucu u - Dubrovniku, »spenzue (izddavanje) i slobodu vere za njega i "nje-

- gove kucane i sluge e, ako mu bude potreba da se skloni u Du-

';'brovnik.ll~ -

Gost Radin se nastanl u Dubrovniku i pise tame svo] testamenat S januara 1466 g. aji -ostaje savetnik hercegov do same njeg-ove smrtl i spominje se kao svedok na hercegovom testamentu pisanorn 3 fe- bruara iste godine· u Hercegnovorn.

U Dubrovniku gost Radin i:l1njre.poc~t~om 1467 g. Onda su

njegovl naslednici uneli u notarsku knjigu njegovo-z3ve5lanjekoje

( nam prikazu]e neoceklvano veliko bogatstvo. Taj stareslna patarenskc crkve ko]a je nekada propoveda'la siromastvo i odricanje od zemaljskih blaga, ostavlja 5640 zlatnih dukata,") leJlU---.k!!~u. kon]e, bogRta odela vezena zlatorn i postavljena samufom i kovano (srebrcno i ztatno?) posude, tAlWstO!s.ko...ili:oma~tv.JU .postslo je prazna fr.E:?U~z sadrzine, kao sto je primetio e:rro-"Truhelka.

u tomere~ta'nienru Radin se prikazuje kao velikigospodin, ko]i se brine za svoju porodicu i okruzen je mnogobrojnim slugama,

,. Ta] hercegovacki sstrojnike pripada redu ~savr~enih krstjana« ~'0\1 SU negirali fenidbu i porodicne veze, a ostavlja 2900 dukata .H~dnoj snaji sa 3 unuka, jednoj cerci - 200 dukata, drtigoj cerci ~ 100 dukata, sinovcirna - 1000 dukata.") Uopste, .pcdelio je svojim

rOdacima 3710 dukata, .

-----.---

tu} Truheika, nay: d. 362.

H) »Da ne bude usilovan od nikogar iziti ~z viere koiu vlerujee, Mlklos-ich, ~1i1· Serh_ ·l71 .• lasno je da Radin nile l>kaotolik slovenskog 'obredae kojlh Je bilo

Jlth rovrnku, nego pristalica posebue VCft:. .

1~) Tn surna vredi 'Po svojoj kupovno] snazi oko lOmili'OtIa sadasnjih dinars. h 13) D-r J. gida'k obecao Je .,.dokazati -drugom l.lrilikom da rnisljenje Tru(Cn',e 0 braku >gostovac izvedeno iz teksta .Radin,'Ov.a testamenta. nije. ispravnoe \, rkv~ bOlla-nska,str. l lfl). Mol\da se RadLn zaredie k~~ UdO"8C? U svakom stu. - ~(lJU, JC Ii on bio ozenlen iii nile, on se brine za s\'o.ienajb1ife l'OdMte. .

......... r_ ......

Cost Radin i njegov testameriat

315

Zauzimanje polozaja u »bosanskoj crkvie izgteda da je postalo porodicna stvar: jedan je necak Radinov opet »gost<, jedan bratuced - isto. 1 oni raspolazu stotinarna ztatnlh dukara koie su dati gOSDU

.Radinu na crvanje iii ih primaju od njeg.a kao legate. .

Pada U oci veliki broj slugu u bogatoj kuci gosta Radina: on ima l>komornika« (kome zavestava 100 dukata), poverljivu sluzavku »mlajsu moju« (kojoj zavestava 60 dukata), citav niz muskih slugu (svakome ostavlja po 30 iii 20 dukata); zasebne .sluge sluze njegovu sestru i snaju, Truhelka je netacno izbrojao Radlnove sluge, Prema nasern racunu, u patrijarhalnoj kuci gosta Radina bito : je, pored

kornornika, 15 slugu za njega i njegovu porodicu: .

Gost Radin ostavlja novae i sirotin]i da se ona moll za .njegovu dusu.") Namenio je za tu svrhu 600 dukata koje je podelio u dva dela:

L Njegov necak gost Radin Seonicanin irna da primi od izvrsilaca testamenta dubrovackog vlastellna Tadije_ Marojevica i sinovca mu Maroja Naokovlca 300 dukata i da podeli opet u dva dela:

a) »pravlm krstjanima kmetem i pravirn kmeticam, prave vere apostolskee i ubogim, slepim iii hromim »od nasega' zakonae - po

3, 5, 6, 7 Hi 8 perpera, '

b) »takoder i mrsnirn Ijudem« (bolesnim; sleplrn, hrornlm, gladnim i iednim i starcern i staricarna) ima da podeli isto gost Radin Seonicanin na veltkeblage dane - nije naznaceno, koHko ima da podell svakome.

U. Drugih 300 dukata ima]u da prime dva dubrovacka vlastellna - Andrija Sorkocevic i Tadija Marojevlc, da razrede i podele »nistim i ubogtm, slepirn i hromim, sirotsm i udovicam da dele kako koga vide« po 3, 5. 6, 7 i 8 dinara svakome, t. j. 12 puta rnanje nego 5tO je obetano »pravim krstjanima«. Jasno je da dubrovacka vlastela ima da deli milostinju dubrovackoj, katolicko] sirotinji, G gost Radin Seonicanin - ),prav~m krstjanirnae j »mrsnim Ijudemc

u Hercegovi n i. .

Iz te odredbe· vidimo da se u bosanskoj crkvi drfala do sarnog njenog pada ona podela na dva sloja: >izat-rane< (electi ili perfecti) i oblcne vernike (credentes) koja je dobro 'poznata kod francuskih . i lombardskih patarena.

Pristalice bosanske crkve krajern XV veka strogo su podeljeni u dve klase: prva je elita :»pravi krstjani koji greha ne ljube« - to su oni koji vrse sve propise patarenskog ucenla, ne zene se i ne udaju se, ne polazu zakletvu i t. s1. Onl su »prave vere apostolske«."

Druga je klasa - »rnrsni ljudie ko]i ne poste j mogu da se zaklinju i da se zene.16)

Vidimo da broj savrsenih "krstjana« .nije velik. Njima je name".lena polovina prvih 300 dukata, 't. j. 150 dukata po 3 perpera =

li) Treba da se zaust avimo na tome Jer Je d~r V. Glusac pogresno procitao tekst zevestania j izveo iz njcga sasvim netacne zaklju~ke. v. Olusac, 'lstina 0 bogornilirna Bcogr<ld Hi4.S str 14:l.-1.1.C).

1&) Karla su se putar eni pojavm g. 1160 u Oksfordu, oni su na pitanle sabora Qc!govoriJj: "Christianos se esse et doctrinam apostolicem venerare.e J Guiraud p. 20.

11l) Gi ro navo di p'oucan sluca] kJa.lc;-o su dva "izabntn!le: sa svojirn pratiocirn a vc rniclma Pfutali u provanealskol .k-r~m.i; sami su ani postili, a svoie vernike ~;;.:; til! secev inom.

3*

= 450 perpera. Svakorne se obecava prosecno po 5 perpera, t. j. ta sumabfla bi .dovoljna za ]50 Ilea, ako svako prjml I?ilo~t'i-~ju s~III:0 jedan put. Ali je gost Radin racunao s tim da se mllostu~ja deli IZ godine u godinu tstim liclma, dakle rad-i se 0 20-30 »krstJana«.

MeduUm dubrovsckoj sirotinji obecava Sf. od 3 do ,8 dinara svakome (u perperu se broji 12' dinara). Suma od 300 dukata t. j. 10800 dinara moze da zadovoljl 2160· siromaha, ako se svakome da prosecno po 5 dlnara. Naravno, u Dubrovniku nije bilo toliko sirotinje, nego su izvrsioci testamentadelili milostinju godlnama :tU velike blage danee, Tako je Andrija Men~etjc izjavlo g. 1472 da je podello 100 dukata ad Radinova novca, a g. 1477 - jo§ 50 dukata.

Ista stroga razlika izmedu ,.izabranihc: i obiCnih vernika je sprovedena i U odnosu na rodake i sluge gosta Radina, sNaipre« ostavlja

legate l>krstjanima«, i to ovim redom: '

1. .N ajp J\I 0«:

1) V'llkavi :tStTStjanici« bratucedu rnl . . . . . . . . . • l50 dukata

2) g()Stu Radinu Seoni&'llinu, netfu rni , . . . . . .. . • . 100 d

3) dt"Ugoj VuJt;:.ovi krstjanici :tmlaj§o-j VuknitLo.j« • . . .•. 100 d.

4) Stojisavi »mlaj~oj roojoj« . . . . . . . . . • . " 60 T.

6) Vufitt cerci mojoj • . • . . . . . . • •. ' 200 d.

5) Vuknl sestri mojoj . . . . . .' . . . .• 60 d.

~rem krstjanom ko.i1 su za mnom po§1ic: n VukllJli • • • • • • • •

8) Radoiu .

9) MKisaw kffltianicj . . 10)'.11 Radanu krstjaninu

60 (I. SOd 20 d. 6[J d:

,

860 dukata Sva su navedena lica nesurnnjivo izhrani sprav] krstjanie. Pada u o~i sto Izmedu njlh [rna naimanje Radinovih rodaka: sarno Vukava »krstlanteae, necak Radin Seonicanln, posto je on ,.gost«, jedna . sestra i jedna 'cerka: obe su one neudate, nemaju dece j stoga dobijaju. male legate; ali peste su one prave skrstjanfcee koje l:uvaju svoje devicanstvo, one se navode na prvim mestima, dok udata i ozenjena rodbina dolazi mnogo docnije: ona uziva rnanj] ugled, ali dobija vece legate. Ta rodbina navodi se izmedu »proclhe t. j. ostalih, obicnlh vernika.

u. ~A od pr-ol:ijih«

a) :.najprijec: (rodacima):

1) Pavi nevesti rnojoj s bi sinovi . . . . . . . . . . . . 2000 dukata

2) a cerci mi Aline! (uda1oj) . . . . . . . • . . . . .. 100 d.

3) a slnovcu fllIi Vladislavu s sinovi . . . . . . . . . . . 1000 d.

4) a nevesti IJIl Kitavi . . • . • . . . , . • . . . . . .. 1000 d.

3200 d.

b) ~a slugaen moftm ko]i su za mnom PQ~li«: 1) lIajpri!e VUlOasu lcornornlku .•

2--3) Radosavu i bratu mu VUk1ClI . •

4) Radovanu Ostojicu ..•... .

5--8) teotirem GOitaJ;lDv.item .•.••.

9) Radon]t Vuikoticll . . . • . . . .

10) VukiCti Vuka§inovicu '. . • . . .

ll-J2) Obradu i M.iMd, slugam Pavinijern .]:

13-14) Durenu i I1iji • • • • • • • . • •

100 d. '60 d. 30 d. SO d. 40d 30 d. 10 d. 10 d.

360 d.·

Gost Radin i niegov testamenat

_L

317

Dakle ~rofijic:, obicni vernici pode1jeni 'su u dva razreda: u prvom su rodacl-svetovnjacl, Tim rodacima Radin zavestava ne sarno 3200 dukata, nego i konje i svite (odelo )IT) ostalo pokucstvo i imanje :t-u sudovirna Hi u kovu«. Ti su njegovl rodacl, bogsto obuceni i snabdeveni zlatnim dukatima, prava. vlastela u emigracijl.lf') Molemo tvrditi da i sarngost Radin potiee iz vlasteoske. pcrodice: . njegovi. rodaei nose gospodska imena: Tvrtko, Jura], Radjc i Vladislav.")

Testament gosta Radina je znacajan po tome sto flam on prikazuje podelu pristaiica sbosanske crkve« u dve klase: ).krstjana koji . greha ne Ijube~ i Qblcnih~ gresnih ,mrsnih«. ljudi.

. Znai:ajan [e i po tome sto nam prlkazu]e i moralni ·Uk tog herceg-ovackog . Tartifa ~ propovednika »apostolskog~ asketizma koji post! kroz ceo .tivot i zak1inje svog necaka - gosta spostom kojim on pestle, a medutim zudno gomila zlatne dukate primljene kao mito od Dubrovcana Ili kao poklon od vellkasa, dukate polivene seljackim znojem (sdukat od kmetske kuce godisnje<).

Tal sta resin a bosanske crkve blo je dvolican kroz ceo svoj zivot: ~ prema sistemu >duplog moralae dozvoljavao je velikasirna da grese kollko hoce, sarno da ga slusaju: vodio je duplu igru i sa - hercegom kao njegov savetnik, i sa Du"brovcanima kao njihovo poverljivo lice.

U Dubrovniku, u strogo katolicko] sredini, hteo je da se prlkaze

. kao dobar hriscanin. Stoga ostavlja veliku svotu novca katclicko] sirotlnji, moli da ona pall svece u dubrovackim crkvama za njegovu dusu, [er se boji strasnog suda.") Stoganareduje da se na njegovom grobu u Dubrovniku podigne kapela (ostavlja 140 .dukala »za hram i za grobe), Stoga dozvoljava da se na pocetku njegovog testamenta stavi znak krsta" koji inace ne nalazlmo na steccima bosanskim dedova i gostova, samo na vlasteoskirn.

Sve su to sporedne pojave, posledice predsmrtnih kompromlsa greJnog gosta Radina. Iz njih se ne mogu izvoditl nikakvl dalekosefni zaklju~ci 0 "pravoverju bosanske crkvec, kao sto to cine dr Glusac i dr Sidak.

Is-to taka i Hvalov rukopis iz g. 1404 [e plod kompromlsa. Treba se potsetiti da je g. 1403 vojvoda Hrvoje postao herceg s~itski, da

17) Jednu je ~~ubu postavllenu samurome Radin dobio od kraHa M:atije Ro rvma i isti taka" p'o.k Ion od kralja dobio Je 4 he rceg Stefan .

• 8) S tesramentom gosta Radina valla uporediti testJa,ment drug-og emlR"r~nt"a P~.e.ll$.a~ blago~dl_lika hercegova ?i~~n 1416 g. u Mleteima. TIOI.J vlastelin pobnnuo se 1 0 SVOJOJ blagajnl _. ost311',Ja p(t1Qdici 'oko 4400 dukata, moogo dra~Jja. ,~._.Mkcima. Nije satuvao svoju marodnue veru,

nego PGS1a9 'p'.rav~ kra.toHk. ~ . . .. . - .... ~

~ leK po!;le sluga navode se dva nregova ~prtJateJjac ~ duborQvoc.ki go. spodari, Jednome - knezu Tadiii Marojevicu ostavlja 200 dukats l subu drugome - ~nez~ ~ndrlJfku (Sorkoeevlcu) ~ 100 du·kata. OPtt, isto kao po~odom delcnia milostinje, prlstalice bosanske crkve, cak i obi~ni vernlci spominlu se

lspred katolika. ,I

'0). Pata ren i su ve rovali u strasn; sud i rado titali Apuk allpsu ,k.oja ga. p rik~jet ali nisu verovali u uskrsnuce tela, samo du~e.

~1) Pryi testamenat gDSta RGdina bio je plsan od njeg'O'Yog prija*e.Jj~, Dubr(lvtanma T. Ma-roje'liCa. Verovatno isto je lice. pis.aI-o i drug! ohiavlieni testament, sude~i po jeziku. Uostaiom, on jl;: saeuvan u notarsk'om' preplsu, a ne u '0 rzglna~u,

nperJleJl

~--------------------------------------------------

"

. sao u Split i .tu se prika~ivao kako ~e postaU debar ~at.olik. ~ Je 1°0 prij3telj splItskog nadoiskupa,") Bas posle toga Je taj siloviti POSd!lac narul:jo krstjaninu Hvalu jevande1je na narodnorn ieziku fell hram«, verovatno za dvorsku kapelu u Splitu, jevandelje ·po :tl~ero bi Wogan da. cita i katolicki kapelan, Istovremeno iii malo ~o~niie je .herceg Hrvoje narucio u Splltu glagdlski mlsal, bogata ukrasen sJikama svetaca, sarnog Hrvoja i njegovim grbcm, a taj je

:misa[ pisan _;tpo zak.c;nu nmskome.... .. .

Si10vit 1 prevrtljiv, herceg Hrvoje bio je ,.dvoJeverac« kao graf Rajmundo VI od Tuluze, koji se prikazivao kao katoHk kada mu je

bila potreba. .

U vezi sa svojim prilagodavanjern splitskorn ambijentu mogao . e herceg da naredi da se H valovom [evandetlu doda sto vise slil;:a ;vetac.a; kakve je vidio u Splitu. Gresni je Hval na to pristao i cak je rodoslov lsusov (u I glavi jev. po Mateju) preradio u katclickom duhu. AH ipak mu je dalje u »otena~u« (jev, po Luci XI, 3) ostao mistltkl izraz >helb nas inosusnie (panem nostrum supersubstantialem) kojj ima tol.ki znaca] za versko ucen]e patarenske crkve,

Hvalov rukopts, pisan za splitskog hercega, mozda cak u samom Splitu,2A) j Radinov testament pisan od Dubrovcanlna u Dubrovniku, u mnogorn su izraz prllagodavanja katolicko] sredlni, Stoga njlhovl podatci ne mogu bit] odlucnt u pitanju verskog ucenja »bosanske crkve«, Cisto njeno, beskomprornlsno ucenie nalazi se u spomenutim bosanskirn [evandelitma i u njihovim glosama, pa i u beckom rukopisu »tajne ·knjigeq:2f) i u znacajnorn objektivnom prikazu verske raspre izmedu nacitanog bosanskog jeretika i katollka, davno ()bja~ vlienom") a nedovoljno neiskoriscenom.

sto se ti~e. testamenta gosta Radlna, on nema toliko dogmatski koliko socioloski znaca], Ekonomski uspon i moralnl pad Radina gosta rasvetljavaju nam raspad i propast ,.bosanske crkvee, Nekad revoluclonarno, patarensko ucenie koje je u XII veku zatalasalo mase radnog naroda (otud nazlvl: les tisserands '~ tkaci. patareni ~ prnjari), postepeno je prema dijalektici [storlskog zbivanja presto u svoju negaci]u, Isto kao i u Provansi, ono je u Bosnl postalo u~enje sgospodske crkvee. Njene su staresine postale finanslskl i dtiplomatsib agenti feudalnih veiikasa i cak zastitnici njihovih lnteresa protiv seljaka.") Narod je postao ravnodusan prema toj crkvi U odsudnorn ~asu gost Radin [e pobegao sa svojim skrstjanimae u Dubrovnik, a narod je brzo poceo da prelazi u druge vere - pra-

.. voslavnu, katolleku i na islam.

»~q~~!l~~~·"cJkY_~~ j~ ... nestala zajedno .sa feudalnom drzavom za

koju se bila tesno ,p.~v.~zala. D-r Aleksandar SolovJev

~')·'F:·Si§ie, ''/ojvoda H~oje Vuk~ic-Hrvatinit> Zagreb 1902; str, 154.

r~ Upor, D. Prohaska, Das kroatisch-serbisches Schrifttum m Bosnien und

Herzcgcwina. Z;.Igreb 1!l1 L str, -'12,

") J. Ivanov, f»).gom il:;vkl knjigi i legendi, Solrja 1925, st f. 00 sled. 2~) stampao Fl. Ra~ki u .Sta-rinama« I (1869)) 109--138.

") Slufaj gosta Radina nije usamlien, Mnog.i drugi ~~stjani« dolaze u Dubrovnik kao poklisari Ieudalaca. A nedav-nopt'iOl.I'adelll grob gosta MilutlCla otUVB'O je ostatke bogatog odela od brokata vezenog ztatorn; na stecku tog goota ne yeli~aju se nikakve njegove hI'Hta{r~ke ,tas!uge, neg'!"' se 00 hvall sarno tim: :.a ijh 11 fasts bosanske g'Qspode, primitl oorove od bosanske velike gos:pod~ j vlasteo ! 'CId gr~e gospodec.