ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIН ZELEZNICA

15-01-149/81

316
PRAVILNIK
оtehnickim normativima za odredivanje
velicina opterecenja i kategorizaciju
feleznickih mostova, propusta i ostalih
objekata па zeleznickim prugama

Vaii оо 18. 04. 1992. godine

BEOGRAD
1992.
 Za OfXJј pravilnik nadlelan је Savezni zavod za slandardizaciju

Objavljeno u nS1u!benom listu SFRJ" br. 23/92.

Objavljeno u "slulbenom glasniku ZJz. br. 5/92.
..

У. d. glavoog i OOgovornog urednika SAD RtAJ

RadOfXJn Bulajic Strana
1. OPSTE ODREDBE .................................................................... . 7
11. OPТERECENJA ОВЈЕКАТА ........................................................ . 8
Tchni�ki urednik 1. Роосlа optereeenja i uticaja ....................................................... .. 8
Slavica Josij'ovic 2. КотЫпасјје optereeenja .......................................................... .. 9
III. OSNOVNA OPТERECENJA 1 UТICAJI ......................................... . 10
1. Stalna optereeenja ................................................................... .. 10
2. Opterceenja оо prcdoaprezanja .................................................... .. 18
3. Uticaji skupJjanja i t�nja betona .............................................. .. 18
4. Pokretno optereeenje оо voza ..................................................... . 18
5. Dinami�ki uticaji ...................................................................... .. 30
6. CentrifugaJna sila .................................................................... . 34
7. Optereeenje pe§a�kih staza (zэ pror�un staza) ................................ . 36
8. Opterceenje u toku grac!enja ........................................................ . 37
IV. DOPUNSKA OPТERECENJA I UnCAJI ..................................... .. 37
1. ВOCni udari 37
2. Si1e trenja u 1ebltima ................................................................. . 37
3. Si1e "oreпја i pokretanja voza ..................................................... . 38
4. Optereeenje vetrom .................................................................... . 42
Tiraf: 400 primcraka 5. Uticaj temperaturnih promena i razlika ......................................... . 46
6. MoguCi pokreti grac!evinskog tJa (pokretanje tcmelja) ....................... . so
У. POSEBNA OPТERECENJA 1 UТICAJI ......................................... . so
1. Udari vozila о oslona�ke deJove mosta ........................................ .. so
2. Uticaj leda ............................................................ ................ .. 52
3. Uticaj prekida voznih vOOova kontaktne mreft ............................... . . 53
4. Seizmi�ke si1e .......................................................................... . 54
5. Uticaj iskliznuCa f.elezni�kih vozila па mostu .................................. .. 54
VI. KATEGORIZACIJA ОВЈЕКАТА ................................................. .. 55
1. O�te OOredbe .......................................................................... 55
hdaje i Itampa: иуocl za DOvinsko-izdаvаВtu i propagandnu сЈеlаtnost Jz.,
.

2. Postupak kategorizacije .............................................................. . 57

11001 Вeograd, Ncmanjina 6, po�tanski prcgradak 498
VII. PRELAZNE 1 ZAVRSNE ODREDBE ............................................ . 58

2
3
 IZМ ENE 1 DOPUNE, ISPRAVК E 1 ТUМ A(:ENJ A

Redni broj Objavljeno u

izmene ..Sluzbe nom glasniku
i ispravke
tuma- P r e d m et Zajed nice J2:�
dopune iЖпја
broj godina
1 2 3 4 5 6

P R EGL E D

radnih mesta koja moraju biti sDabtlevena

оујт pravilnikom

а) Saobracajna delatnost:
- za izradu propisa u ZTP i ZJZ
- za organizaciju i nadzor u ZTP i ZJZ
- biblioteka

Ь) Delatnost gradenja i odrfavanje pruga:

- �f pruzne deonice
- pomocnik - zamenik sefa pruzne deonice
- voda pruznih radova
- skolski instruktor
- kontrolor unutrasnje kontrole
- za izradu propisa u ZTP i ZJZ
- za organizaciju i nadzor u ZTP i ZJZ
- biblioteka

4 5
 Na osnovu �lana 80. Zakona о standardizaciji ("SluZbeni list
SFRJ", br. 37/88 i 23/91), direktor Saveznog zavoda za standardizaciju
propisuje

316
P R A V I L NIK

О ТEНNICКIM NORMAnVIМА ZA ODREDIVANJE VELICINA

OPТEREQ: NJA 1KATEGORIZACIJU ZЕLЕZNIСЮН
MOSTOVА, PROPUSTА 1 OSTALIН ОВЈЕКАТА
NA ZЕLЕZNIСЮМ PRUGAMA

1. OPSTE ODREDBE

tlan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za odredi­

vanje veli�ina optereeenja i kategorizaciju Zelezni�kih mostova, pro­
pusta i ostalih objekata па felezni�kim prugama, kao i па industrij­
skim prugama i kolosecima па kojima saobracaju vozovi, za Ьпјпе do
160 kmfh.

tlan 2.

Pored objekata navedenih u �lanu 1. ovog pravilnika, ovaj pravil­

nik se primenjuje i pri proracunu objckata sa kombinovanim Zclczni�­
ko-drumskim saobracajem.

7
 Сlап 3. 4) optereeenje od vetra;
Pod zeleznickim mostovima, u smislu ovog pravilnika, podrazume­ 5) uticaji temperature;
уаји se nosece ееIјспе, masivne i spregnute konstrukcije, sa ukupnim 6) uticaji mogucih pomeranja gradevinskog tla.
rasponom glavnih nosaca preko 5 т, па lezi§tima ili zgIobovima. Pod posebnim optereeenjima i uticajima podrazumevaju se optere-
Pod propustima, u smisIu ovog pravilnika, podrazumevaju se еепја i uticaji koji se јаУlјаји slucajno u toku eksploatacije objekta, i to:
nosece konstrukcije sa ukupnim rasponom glavnih nosaca пајуј§е 5 m. 1) udari voziIa о oslonacke delove mosta;
Ako most ili propust пета izrazita lezi§ta ili zglobove, granica od 2) udar i termicki pritisak lcda;
3) uticaj prekida voznih vodova kontaktne mreze;
5 m se odnosi па otvor.
4) seizmicke sile;
Pod ostalim objektima па zeleznickim prugama, u smisIu ovog 5) uticaji iskliznuca vozila.
pravilnika, podrazumevaju se:
1) noseee konstrukcije sa zemljanom ispunom ispod zastora, kao i
sve vrste konstrukcija koje пе prekidaj u zemIjani trup pruge; 2. К отЫпасјје optereeenja
2) druge nosece konstrukcije u vidu mostova preko kojih prelaze
zeIeznicka vozila. Сlап 5.
Objekti iz сIапа 1. ovog pravilnika i пјЉоуј konstrukcioni delovi
П. OPTERECENJA ОБЈЕКАТА moraju se proveriti па istovremeni uticaj уј§е razlicitih optereeenja.
Postoje sledeee kombinacije optereeenja:
1. Рodеlа optereeenja i uticaja
О OD ОРи ОРј ODPs ODPl
Сlап 4.
Opterecenja i uticaji deIe se па: gde је:
1) osnovne (О); О - osnovna optereeenja,
2) dopunske (D); OD - osnovna ј dopunska optereeenja,
3) posebne (Р). ОРи - osnovna ј posebna opterecenja od udara voziIa i prekida
voznih vodova kontaktne mreze,
Pod osnovnim opterecenjima i uticajima podrazumevaju se optere-
сепја i uticaji koji se uvek јаУlјаји па objektima, i to: ОРј - osnovna i posebna optereeenja usled jskliznuca vozila,
1) stalna opterecenja; ODPs - odnosna, dopunska ј posebna optereeenja od seizmickih
2) optereeenja od prednaprezanja; siIa,
3) uticaji skupIjanja i tecenja betona; ODPI - osnovna, dopunska i posebna optereeenja od dejstva leda.
4) pokretna optereeenja od voza;
5) dinamicki uticaji; Сlап 6.
6) centrifugalna siIa; Ako је u jednom delu objekta пароп od jednog dopunskog optere­
7) optereeenje pclackih staza (za proracun staza); сепја уесј od паропа od osnovnih optereeenja bez sopstvene tezine i
8) optereeenja nastaIa u toku gradenja. optereccnja od prednaprezanja, to dopunsko optcrccenje, zajedno sa
Pod dopunskim opterecenjima i uticajima podrazumevaju se opte- sopstvenom tezinom ј opterecenjem od prednaprczanja, uzima se kao
reeenja i uticaji koji se јаУlјаји povremeno iIi su od manjeg znacaja, i to: osnovno optereeenje.
1) Ьосni udari; Ako је jedan deo objekta, pored sopstvene tezine, optereeen samo
2) sile trenja u leZiStima; dopunskim optereeenjima, пајуесе dopunsko optereeenje uvrscuje se u
3) sile koeenja i sile pri pokretanju voza; osnovna optereeenja.

8 9
 U toku gradenja, optereeenje оо vetra mora se uzeti kao osnovno
optereeenje.
Saobracajna optereeenja pe§ackih staza za јаупи upotrebu (Сl. 27.
ovog pravi1nika) па ieleznickim mostovima moraju se uvesti:
1) za pe§acke staze, kao osnovno optereeenje;
2) za sve delove mosta, kao dopunsko optereeenje.
АЈсо se pored osnovnog јауlјаји i dopunska opterecenja, od do­
punskih optereeenja moraju se istovremeno uzeti sledeea optere­
еепја:
1) uticaji temperature i sile pri koeenju ili si1e pri pokretanju. Kada
se vrsi superpozicija sila dugog sinskog traka Ft sa silom pokretanja ili
koeenja, uzima se samo роlоујпа sracunate vrednosti sile dugog §inskog
traka Ft;
2) uticaji temperature i uticaji mogucih pokreta temelja, јlј
З) optereeenja оо vetra i ЬоСпјЬ udara sa uticajima mogucih
pokreta temelja, ili
4) sile koeenja ili sile pri pokretanju i uticaji mogucih pokreta
temelja.
U konkretnim slucajevima su moguce dopune kombinacija optere­
сепја iz stava 5. ovog Сlапа.
Za signalne mostovc merodavna јс, ро pravi1u, kombinacija osnov­
nog i dopunskog optcrceenja.
Za mostove u krivini moraju se uzeti istovremeno dejstva centrifu­
galne sile i ЬоепјЬ udara.
КотЫпасјја osnovnog, dopunskog i posebnog optereeenja od
seizmickih sila odreduje se prema propisu о tehnickim normativima za
gradenje u seizmickim podrucjima.
IП. OSNOVNA OPTERECENJA I UTICAJI
1) Sopstvena teZina konstrukcije
Сl ап 8.
POO sopstvenom teZinom konstrukcije, u smislu ovog pravilnika,
podrazumeva se tezina svih delova noseee i oslonacke konstrukcije
(nosaci, oporci i sl.).
Sopstvena teEna konstrukcije izracunava se prema projektovanim
dimenzijama i zapreminskim masama datim u tabelama u standardu
JUS U.С7.12З.
Sopstvena teEna konstrukcije izracunata prema stvarnim dimenzi­
јата mora se uporediti sa pretpostavljenom tezinom.
Proracun objekata iz сlапа 1. ovog pravilnika mora da se ропоуј
ako је razlika izmedu racunskih уеlјсјпа sopstvene tezine i stalnog
tereta s kojim је vrsen proracun i stvarnih velicina уеса od 3 % u
odnosu па ukupnu уеНсјпи uticaja па konstrukciju ili пјеп deo.
2) Tezina ostalih delova tereta
Сlап 9.
Tezinu ostalih delova tereta сјпе:
1) tezina gomjeg stroja pruge (§јпе, pragovi, sigurnosne §јпе, zastor
i sl.), sa elementima datim u tabeli 1;
2) zapreminske mase materijala, prema standardu JUS u.С7.12З;
З) па zasvedenim mostovima: tezina сеопЉ zidova i ispune izmedu
СеопЉ zidova, а za оЬаlпе stubove i tezina kamene naslage iza stubova
koja se nalazi па istom temelju izmedu paralelnih krila. Ako је objekt
zasut nasipom, uvodi se i pritisak zemlje;
ТаЬеЬ 1
TeZine ро јоопоm koloscku (kNJm)

1. Stalna opterecenja 1. Тјроуј уоznјЬ §јпа

а) UIC 60 .
.............. . . ....................... .. .......................................... 1,20
Ь) UIC 49 0,98
Сl ап 7. ....................................................................................

с) UIC 4S •....•........•.......•.......•............•. •..•.•................................. 0,90

U grupu stalnih opterecenja spadaju: 2. Kolose6U ргјЬос .................................................... ........... ....... . .... 0,40
1) sopstvena tezina konstrukcije; 3. Armiranobetonski pragovi .......... . ..................... ............................... 4,58
2) tezina ostalih delova tereta;
4. Mostovski drveni pragovi duZine 2,60 m 2,70
З) stalni pritisak zemlje;
................................... ..........

4) stalni pritisak vOOe; S. Sigumosne §јпе - шimа se пјЉоуа stvarna teZina, а kolosecni ргјЬос рсеmа
оуој tabeli
5) sile od voznih vOOova.

10 11
 Miran pritisak zemlje izuma se za proracun kod delova objekata
4) tezina svih predmeta koji su postavljeni па most, odnosno koje
сјја је veza sa susednim objektom tako kruta da pokret и smeru pritiska
most nosi.
zemlje nije moguc, npr. kod konzolnih krila, zatim kod оросаса sa
Od tereta iz stava 1 . ovog clana тосаји se posebno izdvojiti oni
izrшпim U iIi L-oblikom osnove temelja, ili kod krutih objekata
koji se ponekad mogu ukloniti (tucanik, kod optereeenja prednapregnu­
izmedu zidova temeljne јате. Оуај pritisak se uzima и proracun i kod
tih mostova).
delova objekata kod kojih treba da se spreci svaki pokret и pravcu
pritiska zemlje i kod onih koji su fundirani neposredno па nepopustlji­
3) Stalni pritisak zemlje
vom stenovitom tlu, tako da је pokret и smeru pritiska zemlje nemoguc.
Navedeni uslov se primenjuje u izuzetnim slueajevima, i za delove
Clan 10.
objekta koji su postavljeni preko krutog temelja od §јроуа па steni.
Stalni pritisak zemlje kao stalno optereeenje па zidove i stubove, па Pritisak zemlje usled zbijanja ispune iza zida uzima se и proracun:
njihove temelje i krila uzima se и proracun рсета stvarnoj raspodeli tog 1) za krute nepomerljive delove objekta (kod kojih se racuna sa
optereeenja, i to: mirnim pritiskom tla)
1) stalan vertikalni pritisak zemlje је tezina zemlje koja lezi па Pz = 40 kN/m 2
horizontalnim i nagnutim povr�inama objekta, povecana stalnim opte­
2) za pomerljive delove objekta (kod kojih se racuna sa aktivnim
reeenjem па povr�inu zemUe. U proracun se uzimaju tezina zemlje i
pritiskom tla)
optereeenje koji se nalaze nad povr�inom osnove dela objekta koji se
Pz = 25 kN/m 2•
proracunava;
2) pritisci zemlje па stubove i zidove usled stalno prisutnih zemlja- Vrednost pritiska zemlje usled zbijanja uzima se u proracun ako је
nih masa i eventualno optereeenih temelja mogu biti: оуа vrednost veca od drugih stalnih pritisaka zemlje. Оуај pritisak se
а) aktivan pritisak zemlje - Еа; uzima da dcluje па povr§inu koja sc zbija. Ovaj pritisak se ne supcrpo­
Ь) miran pritisak zemlje - Ет; nira sa vrednostima drugih pritisaka zemlje (slika 1).
с) pritisak zemlje usled zbijanja - EZ;
d) potisak zemlje - Ер.
Aktivan pritisak zemljc, u smislu ovog pravilnika, jcstc najmanji
pritisak koji nastupa usled sopstvene tezine tla i optereeenja па tlu iza -u
-N \.\ Pz>Pa(Pm)
objekta. Aktivan pritisak zemlje uzima se kod popustljivih delova �
objekata koji se mogu tako zakrenuti ili pomeriti da и tlu nastupe 'ё "-
v
klizne ravni. Pokreti zida dovoljni za nastanak aktivnog pritiska јаУlја­ 'u
v
. ----�-' \
ји se, ро pravilu, kod slobodno pokretljivih gradevinskih objekata па '-
rastresitom zemlji�tu i kod ro�tilja па �ipovima. Kod raznih zidova, и v
�
ne: uperponl га
\� .
slucaju srednje gustih do gustih nevezanih vrsta (lа i u slucaju krutih do а. se
о
polucvrstih vezanih vrsta tla, aktivni pritisak uzima se и obzir;
1) kada tangens ugla obrtanja oko tacke и nozici dostigne velicinu
0,002;
2) kada tangens ugla obrtanja oko tacke и temenu dostigne velici­
nu 0,005;
3) kada se pri paralelnom pomeranju stuba ili zida ostvari pomera­
Slika 1 - Pritisak итlје
nje U = 1/1 000 visine stuba ili zida.
Potisak zemlje (otpor tla, pasivni pritisak), u smislu ovog pravilni­
Miran pritisak zemlje, и smislu ovog pravilnika, jeste pritisak od
ka, jeste najveei pritisak zemlje koji nastaje od sopstvene tezine tla i
uticaja neporemeeenog tla i opterecenja па tlo iza objekta, bez pokreta­
optereeenja па tlu kada se objekat u potrebnoj meri pokrene prema
nja zida.
13
12
zemlji. Smanjeni pasivni pritisak zem1je nastupa pri nedovoljnom ро­ Сеуј mogu biti ро vrsti krute, polukrute i savitljive, а ро funkcij i -
kretu zida i mапјј је od pasivnog pritiska ili је уееј оо mimog pritiska cevi sa pritiskom i сеуј bez pritiska.
zem1je. za puno aktiviranje potiska potrebno је vi§estruko уеее pomera­ Ako nedostaju bliZi pOOaci о slojevima i visini nadsloja, za prora­
пје objekta u odnosu па velicine deformacij a оо aktivnog pritiska. cun se uzimaju:
1) za vertikalni pritisak - pritisak итlјапе prizme visine do
h = 3 L' (L' otvor objekta) ;
Clan 1 1 .
. -

2) za boCnј pritisak - Ьоспј pritisak итlје optereeene slojem

Ugao trenja izmedu zida objekta i tla (ispune) zavisi od hrapavosti итlје visine do h = 3 . L' iznad temena svoda.
zida, оо nagiba terena iza zida, od karakteristika итlјапе ispune, i оо
mogucnosti pokreta izmedu zida i tla. Сlап 12.
Као granicne vrednosti ugla trenja р koriste se уеНсinе date u
tabe1i 2. Vrednosti aktivnog, mimog pritiska zem1je i potiska итlје racuna­
ju se prema grafickim i analitickim metOOama mehanike На. Odrediva·
Tabela Z
пје уеliсјпе aktivnog, pasivnog i mirnog pritiska итlје analitickim
Nevezana i vezana putem, ро pravilu, zasniva se па metodi granicnih vrednosti ро Cou­
Hrapavost dOOime povr§ine zida
t1a lombu, uz sledeee pretpostavke:
Grubi zidovi (neobradene i nazubljene povr!ine beto 1) objekat је krut, tj. pomeranja su moguCa usled obrtanja u nozici
�ljJca i drveta) p�2/3 ср
' i temenu i usled paralelnih pokreta;
Manje grubi zidovi p� 1/3 ср
' 2) povr§ina klizanja је ravna;
3) temeljno tl0 је homogeno;
Zid sa bitumenskim premazima i sa izolacionim sloje.
ујта оо bitumenskih materija ili rastegJjivih pJastie·
4) komponenta pritiska od uticaja kohezije uzima se u obzir samo
niћ materijala, u slu�ju jako masne ispune ј u slu· ako se dоkш da је to realan unutra§nji otpor На prisutan u svim
eaju јаЈсо rasJcva!enog (Ја р-о uslovima eksploatacije objekta.
gde је ср' raeunska vrednost ugla unutra!njeg trenja dreniranog (lа.
Еаћ, ph = O,5·'Y · h2 · Kagh, pgh+h · C' · Kach, рсЬ

Мапје grubim zidovima smatraju se i obloge stubova оо postoja­ Еау, рУ = ЕаЬ, ph· tg (aa, р - а)
nih plasticno nedeformabilnih рlоса od sintetike, kao i zidne povr§ine
od vrlo gustog betona izradenog јzз oplate оо struganih i nauUenih
drvenih talpi ili od ееliспјЬ ili glatkih sintetickih рlоСа.
Кagh, pgh = [
cos2 а · 1 +
cos2 (q>'±a)
sin (q>'±дар) sin (q>+ /3) 2 Ј
- cos (а - дар) cos (а+ /3)
Obicni izolacioni premazi, koji nisu izradeni па Ьзzi bitumena ili
plasticne sintetike, пе uticu па svojstva zida, odnosno па ugao trenja. U
2 · cos q>' . cos /3 . (1 - tg а · tg /3) . cos (а - да, р)
slueaju fundiranja па steni ne uzima se obzir uticaj trenja zida i tla. КасЬ, рсћ
Karakteristicne уеliсјпе tla OOreduju se па osnovu geomehanickih 1 ± sin (q>'±дар + а+ /3)
ispitivanja. Еаћ, рћ
Ako se za OOredena gradevinska podrucja rаsроlш karakteristika­ Еа, р = -_"':""':'_-
cos (а - да, р)
та tla koje su ФЫјепе ranijim geomehanickim ispitivanjima za grade­
vinske objekte u susedstvu, опе se mogu primeniti ukoliko se mogu Ео = ЕоЬ = О,5 · Ь2 · 'Y· (l - sin q>1
pretpostaviti ravnomerna svojstva tla. Ako navedeni podaci nedostaju,
mogu se uzeti prema standardu JUS U.C7. 1 23, ali samo za prethodne gde је:
proracune. Eagh - horizontalna komponenta aktivnog pritiska,
Pritisci zem1je па zasvedene objekte i cevi uzimaju se u proracun Epgh - horizontalna komponenta pasivnog pritiska,
prema stvarnom stanju slojeva zem1ji§ta, а prema metOOama mehanike t1a. Kagh - koeficijent aktivnog pritiska,

14 15
 Kpgh - koeficijent pasivnog pritiska, u slueajevima koji nisu navedeni u ovom clanu mora se racunati sa
Касћ, рсћ - koeficijent иa:�ea kohezije, zakrivljenim ili prelomljenim kliznim ravnima.
Еоћ - horizontalna komponenta mirnog pritiska,
'у - racunska vrednost specificne teZine tla, � O
Еоу
<р' - racunska vrednost ugla unutrasnjeg trenja dreniranog tla, Eph ... !!> HORIZONTALA -==-_0----'

h - visina zida па koji dclujc pritisak zemlje, EPY � Ер

�
--
hh

да - ugao trenja izmedu zida i tla, -----

Ј. UGAO NAGIBA ZIDA
ех - ugao nagiba zida, � UGAO NAGIBA POVRSINE TERENA
� - ugao nagiba povr�ine terena, Ь UGAO TRENJA О ZID

с' - racunska vrednost kohezije dreniranog tla.

Ako је teren horizontalan, povr�ine zida vertikalne i ugao trenja о HORIZONTAlA

zid да = О velicine sila su:

ЕаЬ = 0,5 · ћ 2 • 'у. tg2 (45 - 0,5 · <р) - 2 · ћ · с' · tg (45-0,5 · <р)
Е рћ = 0,5 · ћ 2• 'у. tg2 (45 + 0,5 · <р') + 2 · ћ· с' · tg (45 +0,5 · <р')
Еоћ = 0,5· ћ 2• 'у. (l - sin <р)
Slika 2 - Pravila predznaka uglova za prora(!un aktivnog i pasivnog pritiska zemlje
gde se ueesee kohezije uzima u obzir samo u slucajevima iz stava 1 .
ovog clana.
4) Stalni pritisak vode
Obrasci iz ovog clana primenjuju se samo:
1) ио su za aktivno optereeenje od pritiska zemlje primenljivi pri
Сlап 1 3.
ug10vima trenja о zid дa � O za ugao nagiba zida:
Pritisak mјrnе vode smatra se тјгпјт optereeenjem, а u proracun
+ 100 � ех� + 200 za О��� <р'
se uzima samo onda kada svojim delovanjem poveeava ukupno delova­
+ ех тјп�ех� 1 00 za - <р'���<p' пје koje se ispituje i tada se uzima njegova najveea vrednost. Ako deluje
rasterecujuee, тои se uzeti u proracun ио postoji dokaz da је to
pri uglovima trenja о zid да < О za ugao nagiba zida: delovanje stalno.
+ ех тjn�ex� + 200 za - <p'���2 · <p'/3. Pritisak tekuee vodc uzima se u proracun kao mirna horizontalna
sila koja se racuna iz obrasca:
Granicni ugao se dobija iz оЬгмса:
P = 0,5 1 5 · k · V 2
cos <р'
tg ех тјп = ------;=== gde је:
. , sin (<p' + �)
SID <р + . ( f.I.) Р - pritisak u kN/m 2,
SID <р' - t'
k - konstanta koja zavisi od obIika eela stuba mosta i iznosi: 1 3/8
2) ako se za pasivno optereeenje od pritiska zemlje mogu primeniti: za kvadratni oblik; 1/2 za ugaoni oblik (ugao 300 i тапје) i 2/3 za
а) kod uglova trenja о zid др�О kruZni oblik;
- za <р'� 350 kod povrsina zidova od betona ili eelika, V - Ьпјпа vode u m/s.
- za <р'� 350 kod nazupeenih povrsina zidova; Pritisak tekuee vode щјmа se u proracun u kombinaciji sa pritis­
Ь) kod vertikalnog ili ncgativnog nagnutog terena (slika 2) kod kom тјrnе vode.
uglova trenja о zid др > О Za uticaj uzgona, u proracun se poscbno uzima velicina uzgona uz
- za <р' bez ogranicenja. пајуј�ј i najnifi nivo vodc, ili podzcmne vode.

16 17
 5) Sile od voznih vodova - �тe te�kih vozila (рсета clanu 21. ovog pravilnika).
Uticaji dobijeni оо �тa optereeenja utvrdeni ovim pravilnikom
Clan 14. mnoze se dinamickim koeficijentom koji је dat u сlапи 25. ovog
pravilnika.
Za vozni vod koji је pгjcyг�cen па konstrukciju mosta јlј stub
kontaktne mreZe па mostu ргј proracunu se uzima u obzir sila оо Sema opterecenja и1 с 71
20 kN u ргауси voda.
С1ап 18.
2. Opterecenja od prednaprezanja Sema optereeenja UIC 71 koristi se kao idealizovano projektno
optereeenje па magistralnim i ostalim prugama 1 reda (slika 3). Sema se
Clan 15. postavlja па most јlј па delove mosta, tako da trazeni uticaji (momenti
Sile prednaprezanja usled projektnib uslova oslanjanja ili prethod­ 80kNJm 50k N 250ktl 50kM l1li 80kN/m
nog opterecenja uzimaju se u proracunu рсета propisu о tehnickim
тесата i uslovima za prednapregnuti beton.

3. Uticaji skupljanja i tocenja betona

80kN/m "'250 kN
С1ап 16. �т-----� -o
Uticaji skupljanja i tecenja kod armiranobetonskih mostova uzi­
��
maju se u proracun ргета propisu о tehnickim normativima za beton i
armirani beton.
Za mostove оо prednapregnutog betona i spregnute mostove оуј
uticaji se uzimaju ргета OOgovarajucim propisima za proracun tih
konstrukcija.

4. Pokretno optereeenje оо voza

Slika 4.

Clan 17.
Za proracun i kategorizaciju objekata па prugama normalnog
koloseka koriste se sledeca opterecenja:
1) za projektovanje поујЬ objekata:
�тa optereeenja UIC7 1 (ргета clanu 18. ovog pravilnika);
- �ma SW/O (рсета clanu 20. ovog pravilnika);
- klasifikovana �eтa optereeenja UIC71 (ргета clanu 19. ovog
pravilnika);
- �тe te�kih vozila SW/l i SW/2 (рсета Сl. 2 1 . i 22. ovog
savijanja, popr�ne sile, погтаlпе sile, sile па osloncima itd.) dostignu
svoje najveCe pozitivne ili negativne vrednosti (slika 4). U tu svrhu, Ьгој
koncentrisanih sila �тe se, ро potrebi, smanjuje, а jednako podeljeno
opterecenje rastavlja, pri Cemu se izostav1jaju opterecenja koja za
trazene uticaje deluju rasterecujuee (sl. 5 do 8).
Kod jednoko1osecnih mostova sa zastorom, ргј proracunu nosecih
e1emenata тоса se uzeti u obzir odstupanje od projektovane ose
koloseka za ± 1 о ст.

-f* t
W
pravilnika); 80kN/m "·250kN 8O Н/т
* *-+Мс
- 2) za kategorizaciju postojecih objekata:
- �тe vozila za kategorizaciju objekata (рсета clanu 22. ovog _
с" t "
pravilnika); Slika S.

18 19
 80kH/m 4·250kH 80kH/m u kmi optereeenja, koncentrisane sile se za glavne nosaee kon­
Rtrukcija sa zastorom smeju zameniti jednako podeljenim optereeenjem
�----����-
4·2 50kH 80 kH/m
(slika 9), pod uslovom da pripadajuca uticajna povrsina јmа isti pred­
80k H/m
znak u duiini оо пајmапје 10 m.
+M
s
156 k N/m

Slika 6.
proizvolj па proizvoljna
8 О kN/m 4 250k N 80kN/m 8 0 kN/m
dUZlпа d u z i па
6,1.0 m

80 kN/m
Slika 9.
�--4-----�ШW���WW�--� -Мс
Kod nosecih konstrukcUa sa pragovima, а bez zastora, koncentri­
+ sane sile se smeju rasporediti svaka па tri oslonacke tacke sina (па tri
susedna praga), ро datoj kmi (slika 1 О).

0,25Р О,50Р 0,25Р

t 1 1
30 30 30

Slika 7.

80kN/m J.-250kN &O kN /m

�шш��шщ ____ �mш� ________ -,+т

1 1 10,60 т
Slika 10.
0,60т

Za dimenzionisanje kolovozne konstrukcije sa zastorom, sema

optereeenja u gornjoj јујсј kolovozne konstrukcije zamenjuje se slede­
сјm povrsinskim raspodeljenim optereeenjem sirine 3,0 m:
1) 52 kN/m2 па duzini 6,40 m umesto koncentrisanih sila;
2) 26,7 kN/m2 umesto jednako podeljenog opterecenja.
Za proracun mostova sa dva koloseka, kao saobracajno opte­
35 35 35 гееепје za svaki kolosek uzima se рипо opterecenje seme optere­
SI.ka S. eenja.

20 21
 za prora�un mostova sa yj� od dva koloseka, kao saobraeajno Seme teskih vozi1a
optereeenje шiта se пероуоlјпјјј od sledeCih slu�jeva:
1) рипо optereeenje ро dva koloseka u пајпероуоlјпјјој kombina­ tlan 21.
сјјј, bez optereeenja ostalih koloseka, i1i
za projektovanje i kategorizaciju Zelezni�kih mostova koriste se
2) 75% od punog optereeenja па svim kolosecima u пајпероуоlјni­
,сте teskih vozila SW/-2, SW/O, SW/l i SW/2 (slika 12) koje pokrivaju
јет роlоZзјu.
12, 20, 24 i 32-osovinska vozila za prevoz specijalnih tereta.

Кlasifikovana �eтa и1с 7 1 110 kH/m' 110 kH/m'

1111111 1111111 SW/-2

tlan 19. 1 � 15.0 m 5.3 m � 15.0 m �
Optereeenje UIC 71 dato па slici 3 тои se smanjiti Ш poveeati ро
shodno odobrenoj redukciji, sa sledecim Caktorima: 133 kH/m' 133 kH/m'

l,1-n . 0,75; 0,83; 0,91 ; 1,00; 1,10; 1,21; 1,33 . . . 1,1-n 1111111 1111111 SW/O
. .

15.0 m � 5.3 m 1l 15.0 m

�
gde је "п" prirodni broj.
Za prora�un sa redukovanom §етот UIC 71 primenjuju se odred­ 150 kH/m' 150 kH/m'

ье �Iana 18. ovog pravilnika.

1111111 111111 SW/l
Ako se primeni klasifikovana §ста, sva optereeenja koja su u
7.0 т' l .17.0 т'
funkcij i od �me UIC 71, Ш su iz пје izvedena (centriCugalna sila, bo�nj , i i 1l
udar, sila kocenja, udar Zelezni�kih vozila, sila iskliznuca Zelezni�kih
150 kH/m' 150 kH/m'
vozila, posredni uticaji preko (lа па objekat), mпод: se primenjenim
Caktorom klasifikacije. 1111111 111111 SW/2

25.0 т' 7.0 т' 25.0 т'

� ,l l
1 l
1
133 KN/m' 133 KN/m' Slika 12 -
Seme tсШh vozila

11111111111111111111111 11111111111111111111111 Pri projektovanju поуљ objekata iz �lana 1. ovog pravilnika, па

1
l 15.0m
1
l 5.3 m l
1
15.0m
1
l magistralnim i svim поујт prugama koriste se �тe SW/1 i SW/2.
Za kategorizaciju objekata iz �Iana 1 . ovog pravilnika koriste se
Slika 11. �тe teskih vozila.
&mе teskih vozila koje se koriste pri prora�unu пе smeju se
skracivati пј deliti, а sama sema se пе kombinuje istovremeno sa yи�njm
Sema opterecenja SЩО
vozilom i ostalim teretnim kolima. Pri (от se u prora�un istovremeno
uzimaju uticaji samo od jedne §сте teskog vozila.
tlan 20.
Dinamicki koeficijent u �mj teskog vozila је isti kao za §сти
Objekti sistema kontinualnih nosa� sa роlјјта raspona od 5 UIC 71.
do 35 m, koji se projektuju za §сти optereeenja UIC 71, mосаји Pri projektovanju visekolose�nog mosta, potrebno је proveriti
se proveriti i za §еmи SW/O, а prema st. 2. i 3. �lana 21. ovog рсаУil­ jedan kolosek sa §сmот teskog vozila, jedan kolosek sa semom UIC 71,
nika. а ostaIi koloseci su neoptereceni.

22 23
 Uticaj dobijen od �eme te�kog vozila uporeduje se sa uticajem od КАТЕОО' OPTERECENJE
РО VUCNO VOZILO
v

RIJA РО
�me UIC 7 1 i za proracun se uzima merodavna vrednost. OSOVINI(KN DUZINI(КN/M

Specijalna kola data u odredbi UIC 702, kao i kategorije mosta S LOK. бб1-100/200/300
2
i SЗ iz tabele 16, potpuno su оЬиЬуасепј �mom opterecenja UIC 7 1 .
180.0 60.0 f-� 1 � 18.50 t ! !---i ' 81. ,,1
"

8 �Ja� ,' 169 1202 ,

1 'КD 1 1�9
1,202 , !
1 1 i I 1 1
Seme vozila z a kategorizaciju objekata 1 'ј

ILI

Сlап 22.
190.0 50.0 (-----1 !
.1
15.50
� !� "

1;25
1 1, ZZ 11
5.0 d 2z ј25 11,
LOK. Ц1-000/1О0/200/500
Рп proracunu postojecih objekata koriste �eme optcreeenja se
LOK. бб5
vozova sastavljene od merodavnih уиспЉ vozila i teretnih kola za
odgovarajucu kategorij u objekata, ротпоипе dinamickim koeficijen­
tom iz сlапа 26. ovog pravilnika. Sema optereeenja realnog vozila
8
2
190.0 66.0 �l 1 1
tг· 2.35
17.79
! ! 1-Ј ,1
1
2.35 ,
,
',1.70 ,,2.11 5.'7 ' 2.14
. 1.70
sastoji se od dve lokomotive i "п" vagona. Као merodavno уиспо r r 1 I 1
!

voziilo uzima se najteia lokomotiva koja saobraca па prugama odgova­

L О К . 4б 1
rajuee kategorije (А - D4). Seme merodaупЉ уиспјЬ vozila i teretnih
kola date su па sl. 1 3 i 14. Seme merodavnih уиспЉ vozila date su па
osnovu serija lokomotiva u primeni па jugoslovenskim z.eleznicama
С -С
2 4
200.0 60.0
,
f-l l l 19��
l ! 1-Ј f
,
1
2.5 'Ц5 ' �.1
1 .'
"
б.1Q
1
1 21 \225�,' 25 1
�
(slika 15).
Optereeenja iz �me postavljaju se tako da izazivaju пајуесе uti­ LOK. 451
200.0 60.0
саје, рп Сети se, ро potrebi, broj koncentrisanih sila vagona sma­
пјије, jednako podeljeno optereeenje vagona se rastavlja, а broj f-! ! !
}25 '\ 1,2 . 25 \ 2.1
'11.
I9JIQ
б.10
l l l--)t
,' 2.1 ,225'1, 25
УиспјЬ vozila mои se, ро potrebi, smanjivati. РП tom se jedan 0 -0 1 1 1
2 4 ILI
I

f----! 1 ! 12.��Ot 1 !-Ј

deo uticajne lјпјје moze ostaviti neoptereeen ako to izaziva пајуесе
uticaje. 210.0 66.0
. 1
�2ЭZ'э.z 1
1
>ј 2S5,
1
3__ .,\ 2551\ 32 I 2ЗZ}
L О К.4б2
MERODAVNA VUCNA VOZILA Slika 13.
РО KATEGORIJAMA MOSTOVА
. SERIJE LOKOMOTIYA
КАТЕОО OPTERECENJE
RIJA РО РО
OSOVINI(KN DUZINI(КN/I'
VUCNO VOZILO KATEGORIJA PRUGE
NA КОЈОЈ мо2:Е SERIJE LOKOMOТIYA
SAOBRAC AТI
LOK. 7 31-000/100
A-D 4 731-000/100; 732-000/100/200

А'-А" 140.0 52.0 :-!9.5Ј !�,1,

�2S!] , 2.52 ,! I�O 'НО
A-D4 641-000/100/200; 642-000/300; 641-300; 642-100/200;
643; 743; 644; 645; 662; 664-000 ; 644-000 (sa grejanje m);
666; 761; 733; 734-000 .
� '! � � ,
B 1 -D4 744; 342; 441-000/100/200/500; 661-000/400; 644;
LOK. бб' /greja пје /
661-100/200/300; 664-200; 734-100.

f-l 1 1 1 1 1--)
В2-О4 362-000/100; 663; 665.
А 17QO 59.0 C1-D4 341; 441-300/400/600/700/800; 442; 667; 363; 461.
17.00

t1a5 ,',1� 1'22 f sa�

'г
1"'2Q Iб �185
�', � Dz-D4 462
Sllka 14.

24 25
 Kate­ Optere6enје . kog opterecenja zavisi od visine nasipanja hu • Visina nasipanja hu је
gorlJa ро 080- ро duz- odstojanje оо gornje јујсе praga do gornje јујсе nosece konstrukcije, s
vini Р пот metru lim sto se nasutim noseeim konstrukcijama smatraju konstrukcije kOO
[kN] р [kN/ т] којЉ је hu > 0,50 m. Sa izuzetkom noseeih konstrukcija od prefabriko­
vanih profilisanih eelicnih elemenata, уеН6па povrsinskog opterecenja

160 50 �.--�r1.Ю-"
r�Qj';'--.f1-- �-·-'< ' L-+- о !
Q t 1.5-!!Ь-+ uzima se iz tabele 3.
А ,. о Povrsinsko optereeenje u podufnom pravcu koloseka uzima se za
proracun:
а) па duZini 6,40 m vrednosti рl (ЬЈ iz kolone 3, odnosno 6 u tabcli 3,
81 1&0 50
,Е! ,.во�I_�I�-,-::=--_--,lL.I..6�о�!....:...I.50=-=--;l Ь) izvan podrucja 6,40 m vrednosti р2 (hJ iz kolone 4, odnosno 7 u

е! l �'"'='�: :---_--,IL:;I.::.:.ВО�l "'::';I·=-=--;

'аЬеlј 3.

В2 б4
l .w� _
--:-:-
,
50 l Povrsinsko optereeenje upravno па kolosek uzima se za proracun:
а) kod сеуј prema koloni 3, OOnosno 6 iz tabele 3 па sirini koja se

t�i ЮI �l� 12_5.:_�-----L+_'.8_0Ll_'. S_О�1

dobija pod nagibom 1: 1 (slika 16);

С2 200 __

}5� 1.
сз 200 72
8=o_'I'----:,..:..;.;:==�о'-----'Ir....:.;lw=-.Јl-""".5Qч�
r·5Q1 1 .80=-'1'----=g, ��: -- : *�I 5
о� ---'lL.:I.ђQ>:><...I
С4 200
.:<>0�1
rщ 8О�1L- ,.:.:.����. =-------Ll.:=Il>�О.Ll-:.:I.s�о�1
.

02 225 64 1. __ .
.
Dз 225 72
јl'.so1I.80�+t.--:=::
...- 5.9'70 :__---L.!
1 .ЬС.ђQul� .5I :о/.1о0i.�1....i
.. 12-50

Slika 16.
04 225
Ь) kod drugih nasutih nosecih konstrukcija:
Slika 15. - Merodavna teretna kola ро kategorijama mostova
- па sirini Ь (hu) sa vrednostima 'аЬеlе 3;
- izvan sirina Ь (hu) do nagiba 1: 1 sa O,3-strukim vrednostima
а = razmak osovina u obrtnom postolju tabele 3.
Ь = razmak izmel!u spoljne povr�ine odbojnika i najbIif.e osovine ТаЬеlа 3
с = razmak izmel!u unutr�njih osovina SIRINE RASPODELA Ь (Ь.) U m 1 POVRSINSKA OPТEREC ENJA р (Ь.), U kN/m2
коо NASUТIН NOSECIН KONSTRUKCIJA
ћ. (т) za jedan kolosck za dva koloscka
tlan 23.
Ь (Ь.) рl (Ь.) р2 (Ь.) Ь (ьо) рl (Ь.) p2(hJ
Pokretno optereeenje za nasute noseCe konstrukcije i potporne
1 2 3 4 5 6 7
zidove preraspodeljuje se па sledeci nacin:
0,50 3,00 52 27 3,00 S2 27
1) saobracajno optereeenje za nasute konstrukcUe smatra se ро­
1,50 3,25 48 25 3,25 48 25
vrsinskim optereeenjem u gornjoj јујсј konstrukcije. Velicina povrsin-

26 27
 (nastavak (аЬеlе 3)
ВОСНА SILA PH+S
ћ.(m) za јеdзп kolosek za dva koloseka
Ь (ћ.) рl (ћ.) р2 (Ь.) Ь (ћ.) рl (Ь.) р2 (ћ.) O.sOm ispod Р '=S2KH/m2
2,75 4,00 39 20 4,00 39 20
5,50 7,80 20 10 5,90 26 13
10,00 15,60 10 5 10,40 15 7,50
1) Izmedu ovih vrednosti sme se vrsiti lincama interpolacija.
2) Ako se uziшаји u obzir transporti specijalnih kola, i kod raspona L>6,4Om
povrsinsko optereeenje uzima se prema kolonama 3 i 6.
3) Pri prora/:unu nasutih noseCih konstrukcija sa viSe koloseka uzimaju se рипе Seme
optereeenja umesto 75% ро /:lanu 18. ovog pravilnika.

Уеliсјпа povr�inskog optereeenja kod nosecih konstrukcija od

prefabrikovanih profilisanih celicnih elemenata uzima se iz tabele 4.

ТаЬеlа 4
Slika 17.
Visina пзsјрапја Vrednost raspodeljenog орtеrееепја
ћ.(m) (kN/m2) р 3,0 т· р' (kN/m) koloseka
=

'
ЕарЬ Р tg (45 <р . 0,5)
= . -

1 ,50 р 48
=
еарь (р', Рь , S') = 2· (E.phR +РЬ + S')fh;,
5,50 Р = 30
Na slici 18 prikazan је pritisak zemlje usled centrifugalnih sila i
ЬоСпјЬ udara superponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnog sao-
2) opterecujuci i rasterecujuci uticaj centrifugalne sile па veliCinu
vertikalnog povr�inskog opterecenja kod koloseka u krivini шјта se u
оЬюс samo do visine паsфапја od hu 1 ,50 m; =

З) pri рсосасипи pritiska zemlje па koloseku van mosta kao uticaj

па zidove июmаји se u obzir centrifugalna sila i Ьоспј udar.
Воепј udar se raspodeljuje па duzinu od L 2· а + 4,0 т, gde је "а"
=

slobodno rastojanje izmedu glave praga i zida. Pri рсосасипи centrifu­

galne sile uzima se u obzir samo jednako podeljeno optereeenje �eтe
optereeenja.
Pri рсосасипи horizontalnih sila ЬоспјЬ udara i centrifugalnih sila
istovremeno se uЮта u obzir udeo pritiska zemlje od vertikalnih
optereeenja koji deluju па objekat. Princip рсосасипа izзЬсап za рсоса­
сип zemlje koristi se i za ova optereeenja.
Oblik raspodele opterecenja prikazan је па sl. 17 i 1 8.
Na slici 17 prikazan је pritisak zemlje usled centrifugalnih sila i Slika 18.
ЬоСпЉ udara superponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnog
saobracajnog optereeenja bez nadvisenja krivine, odnosno bez preras­ bracajnog optereeenja sa uticajem nadvi�enja krivine, odnosno sa рсе­
podele vertikalnog saobracajnog opterecenja ро �јпата. raspodelom vertikalnog saobracajnog optereecnja ро sinama.

28 29
р = 156 kN/m koloseka
Рl = 1,5 ' Р'1 = р · (а2 - 2 · и ' Ь)/(2 ' а2) + рь ' {h + O,7)/a (kN/m) koloseka
Р 2 = 1,5 ' Р2 = Р ' (а 2 - 2 · и ' Ь)/(2 ' а2) - Рь . (Ь + 0,7)/а (kN/m) koloseka
Е.Р1ь = Р l · tg (45 - <р' · 0,5)
Е.р 2ь = Р2 . tg (45 - <р' . 0,5)
е.ь (Р1 ' Рь , S') = 2 · [Е.р1ь + Р'l . (Рь + S')/p]јЬРI
е.ь = (Р2 ' Рь' S') = 2 ' [Е.р 2Ь + Р2 ' (Рь + S')/p]/hp 2
Pojedine velicine па sl. 17 i 1 8 znaee:
р - vertikalno saobracajno optereeenje (linijsko optereeenje) ро
duZnom metru koloseka,
Рь - centrifugalna sila ро duznom mestru koloseka,
U - nadvi§enje,
а - �irina koloseka 1,50 m,
h - teZi�te §inskog vozila od gornje јујсе '§јпе (GIS),
S' - boCni udar ро dшпоm metru koloseka,
<р'
- efektivni ugao trenja za efektivni normalni пароп,
Р 1 ' Р2 - optereeenja spoljasnje i unutra§nje §јпе.
4) dopunska i posebna optereeenja;
5) dokaz deformacije (ugibi, pomeranja, okretanja i sl.);
6) masivne oporce, masivne stubove, temelje i pritiske zemlje;
7) dokaz stabilnosti konstrukcije (odizanje, preturanje).
Dinamicki koeficijent se пс рлmспјије пј onda kad se njcgovom
"potrebom dobij a уееј koelicijent sigurnosti.
Dinamicki koeficijent ($О) ne zavisi od vrste konstrukcije objekta.
Оп је isti za noseCe konstrukcije od armiranog i prethodno napregnutog
lюtопа, za eelicne konstrukcije, za spregnute konstrukcije i za ubetoni­
I'Iшс eelicne nosaee, s tim §to se razlika ne pravi ni kod mostova sa
IItstorom i bez zastora.
Velicina dinamickog koeficijenta ($О) zavisi od merodavnih duzina
1.$0 za pojedine delove nosecih konstrukcija. Duzine L$O date su и
tabeli 5.
Tabela S
Delovi noseCe konstrukcij c
МеГodаупе du�ne L0
Redni
Ьгој
Vrste mostova

Kolovoz (otvorcn i zatvoren)

Сlап 24. 1 POOufni nosaёi i podufna rcbra Razmak роргсспјЬ nosaea + 3 m
Kod ieleznicko-drumskih mostova, pored optereeenja od voza, za 2 Роргеепј nosaёi bez dejstva Dvostruki razmak popreenih nosaea
proracun se uzimaju i uticaji od drumskih vozila prema propisu о ro�ti1ja +Зm
tehnickim normativima za odredivanje velicina optereeenja mostova, s З РорсеСпј nosaёi sa dcjstvom Raspon glavnih nosaea јlј dvostruka
tim da se optereeenja uzimaju и пјЉоуој najnepovoljnijoj kombinaciji ro§ti1ja duiina (уш i za ксајпје роргсёпе nosaec)
ро konstrukciju. poprccnih nosaea (uzcti тапји vrcdnost)

4 Ксајпјј рорсeenј nosac (bez Као za роргеепе nosaёe bez dejstva

5. Dinami�ki uticaji ro�ti1ja) ro�tilja
5 Коnzоlе podишЉ nosaea Као za podише nosaёe
Clan 25.
6 Коnzolе popreenih nosaea Као za рорсеепс nosaёe (гоопј Ьгој
Dinamickim koeficijentom ($О) obuhvataju se dinamicki uticaji od 2 do 4)

§еmе pokretnog optereeenja (od voza). Оујm koeficijentom mnoze se svi 7 Vertik:ale reJetke i stupci optereeeni Као рорсеспј nosaci (redni Ьсој 2 do 4);
uticaji и presecima i па osloncima koji poticu od staticki deluj uceg saшо рсеко рорсеепјЬ nosaea u podи�noт smeru dvostruki сazшак
vclaljk:i
pretpostavljenog pokretnog opterecenja koje deluje па most (momenti,
presecne sile, sile па osloncima itd.). 8 ММиpodldпј i тМирорсссni Razmak озlопаёкЉ позаса
Sile па osloncima mosta mnoze se dinamickim koeficijentom kao i nosaёi
kod proracuna lezi§ta, eelicnih oporaca i eelicnih stubova do gornje 9 Kolovozni lјт zatvorenih ёelicnih Razmak podufnih геЬага, OOnosno
јујсе temelja. коlоуои сazшак роргеепЉ nosaea (zavisi оо
ргауса по§епја)
Dinamicki uticaji пе uzimaju se и obzir za:
1) stalna optereeenja; 10 Kolovozna ploea masivnih nosecih Dvostruki raspon za svaki рсауас по§епја.
k:onstruk:cija (proizvoljno 081а- пе уј§е оо га8ропа glavnih nosaea
2) optereeenja od centrifugalnc sile;
пјапје)
3) saobracajno opterceenjc па pc§ackim stazama;

30 31
Naslavu lаЬеIс: 5. ТаЬеla 6
Dc:lovi noseee konslrukeije
Rc:dni Vrsle moslova
Merodavnc: dufine Lj21 "р!." 3,61 4 5 6 7 8 9 10 11 12

broj 1,67 1,62 1,53 1,46 1,41 1,37 1,33 1,31 1,28 1,26
Kolovoz (otvoren i zatvoren) I-..E'
1О 13 14 15 16 17 18 19 20 22 24
"
11 Воспј zidovi i kolovozna рlш Raspon kolovoznc: рlОСе 1'-- Qj 1,24 1,23 1,21 1,20 1,19 1,18 1,17 1,16 1,14 1,13
armiranobetonskih okvira I .И " 26 28 30 35 40 45 50 55 60 � 65
12 Konzole masivnih kolovoznih Raspon kolovoznc: plOCe u pripadajueem 1,09 1,04
рlш praveu поЈепја ,_У 1,11 1,10 1,07 1,06 1,03 1,02 1,01 1,00

13 Vebljke Cetvorostruki podufni razmak vdaljki Za nasute noseee konstrukcije dinamicki koeficijent se odreduje па
Glavna поseCз konstrukeija IcdeCi пасјп:
14 Jc:dnokolo�a поseCз konstruk- Raspon gJavnih nosa� 1) kod cevi otpornih па savijanje proizvoljnog precnika i glatkih
cija ц'уј neotpornih па savijanje precnika :s;; 1,50 т
Greda па 2 (dva) oslonca
15 Kontinualna greda па мп" роlја L_ =(L, + Ll + L1 + L.)/n 0 = 1,40 -0,1 (hu - 0,50) � 1,0
raspon gJavnih nosa� п = 2 3 4 � 5 otvora
Lj21 � L"'kl Lj21 = 1,2 1,3 1,4 1,5 х
2) kod ostalih cevi i drugih nasutih noseeih konstrukcija
L_ gde је Lp � maks L1
0n = 0 - 0,1 (hu - 0,50) � 1,0
16 Luk, ukrueenje Langerove grede Роlоујпа raspona
Dinamicki koeficijent se uzima prema opstoj formuli ili iz tabele 6,

{
17 Vikkolo�na поseCз konslruk- Dvostruka vrednost dufine odredene
cija prema rednim brojevima od 14 do 16
, sa L0 prema sledeeem:
Oslonacke konstrukeije otvor nasute cevi
18 СеliCni stubovi, oslonacki okviri, Raspon nalefueeg elementa mostovske L0 dvostruki otvor kod nosecih konstrukcija slicnih svodu
podvlake, IefiJta, zgJobovi, leZi�Di konstrukeije raspon nasute noseee konstrukcije
kvaderi i grede, lefiJta, zategnutc:
kotve, pritisak ispod le-liЈtа i
Za dimenzionisanje poprecne armature kod nosecih konstrukcija
pritisak izmc:du lепЈпјЬ kvadera,
аubetoniranim valjanim nosaCeffi dinamicki koeficijent је 1,30.
odnosno greda i zida
Merodavni dinamicki koeficijent pri superpozieiji паропа Na pruzi za brzine (v) ispod 80 kmjh vafe smanjeni dinamicki
koeficijenti ро obrascu
19 Ako se ukupan пароп jednog elementa konstrukeije mosta sastoji od udela
ујЈе nosecih funkeija tog elementa (npr. kod kolovoznih рlоса iIi poduznih 0у = 1 + (0 - 1) ' У/80
nosa�), а treba ih racunati i za sadcjstvo sa gJavnim nosacima, za svaki udeo
vш za njega merodavna vrcdnost Lj21. Od toga sc izuzima rcdni broj 3 gde је 0 - dinamicki koeficijent.
(popreeni nosaCi sa dcjstvom roJtilja).
Dinamicki koeficijenti vaze i kod provizornih mostova i mostova u
prikljucnim kolosecima.
Za brzine korakom (У = 10 km/h) uzima se 0 = 1,00. Vrednosti dinamickih koeficijenata za seme vozova pri kategoriza­
Vrednost dinamickog koeficijenta za �ти optereeenja UIC 71 i сјјј objekata izracunavaju se prema sledeeem:
�тe teskih vozila dobija se koriscenjem merodavne dufine iz tabele 5
ротоси sledeeeg obrasca: f= 1 + f' + 0,5"
cf> = 1 , 4 1- +[}/ �2 0 = 1,44 + 0,82 gde је:
7ti - 01 2 JL0 - 0,2 f'. Пыр� ! С' = К/(1 - К + К4)
К = У/(2 ' По ' L0)
pri Сети је 0 u granicama 1,0 :S;; 0 :s;; 1,67.
Vrednosti dinamickih koeficijenata mogu se uzeti i iz tabele 6. (' = а ' 0,01 [56 ' e(- L0- 100) + 50 · (по ' L0/80 - 1) ' e(-L0-.юо:Ј

32 33
�II! ј("
gde је:
" Iko k (lЈI с о<llЮlli пн pcrfck (ап k olosek, V - maksimalna brzina, u km/h, па pruzi u podrucju mosta,
(Н 111'11 " ојј (' щ1 1ю1i1 па uticaje nepravilnosti koloseka, R - polupr�nik krivine, u m. Za ovu vrednost kOO promenljivih
ја V/ 1 111111 (:111 br.l.inc do 80 km/h), kolo�nih krivina mogu se uzeti pogodne srednje vrednosti:
н 1 ,0 IJIIII ( :l!I br.lin e preko 80 km/h), Ako па mostu јmа viSe krivina sa razlicitim polupr�nicima, za
I . С1 IТIcrodavna du�ina elementa i1i mosta uzeta iz tabele 5, svaku krivinu se uzima polupr�nik te krivine. Ako је most u prelaznoj
V maksimalna Ьпјпа teretnog voza (m/s), krivini, za poluprecnik krivine se шјта srednja vrednost.
110 - sopstvena frekvencija neoptereeenog elementa ili mosta, а OOredu­ Ako је сеlа prelazna krivina па mostu, srednja vrednost za polup­
је se: reenik uzima se sa 2 · Ro' gde је Ro polupr�nik krufne krivine koja se
- za glavne nosaa: sistema proste grede iz izraza: по 5,6 Fo = prikljucuje па prelaznu krivinu.
gde је Uo - ugib mosta usled stalnog optereeenja, u ст, za brzine (V) veee od 1 20 km/h u prora�un centrifugalne sile оо
- za podtdne i popr�ne nosaa:, osta1e delove mosta, kontinualne §еmе optereeenja UIC 71 uvOOi se redukcioni koeficijent f (tabela 7).
nosaa: itd;
ТаЬеlа 7
- по se odreduje za mostove visoke frekvencije i mostove niske REDUKCIONI KOEFICIJENТ f ZA CENТRIFUGALNU SILU
frekvencije, ра se оо dobijenih dinamickih koeficijenata uzima уееј OD SEME OPТEREC ENJA ШС 71
koeficijent kao merodavan za proracun Maksimalna brzina V u km/h
za mostove visoke frekvencije
Lm � 1 20 160
по = (438,80/L0}(1!1 .33677) D1 74 807 � 2,88 1,00 1,00
3,0 1,00 0,99
za mostove niske frekvencije 4,0 1,00 0,96
5,0 1,00 0,93
no = 80/L0 (L0 < 20 m) V J .r.J 22Z,
6,0 1,00 0,92
.
ПО = (207,80/L0}( 1! 1 6 88S 7) (L0 > 20 т).
7,0 1,00 0,90
8,0 1,00 0,89 .

9,0 1,00 0,88

10,0 1,00 0,87
6. Ccntrifugalna sila 12,0 1,00 0,86
15,0 1,00 0,85
20,0 1,00 0,83
Сlап 26. 30,0 1,00 0,81
40,0 1,00 0,80
Prilikom proracuna mostova koji leze potpuno ili delimicno u 50,0 1,00 0,79
kolo�noj krivini, uzima se u obzir centrifugalna sila, OOstupanje 60,0 1,00 0,79
koloseka оо ose mosta, kao i nadvi§enje spoljne §јпе. 70,0 1,00 0,79
80,0 1,00 0,78
Za proracun је merodavna maksimalna Ьпјпа V (km/h) па pruzi u 90,0 1,00 0,78
podrucju mosta. 1 00,0 1,00 0,77
Horizonta1no opterecenje оо centrifugalne sile dobija se mnofe­ � 15O,O 1,00 0,76
пјеm vertikalnog optereeenja Р (iz §ете optereeenja od voza) koeficijen­
tom V'l/127R, tako da centrifugalna sila iznosi: za raspone i Ьпјпе koje nisu date u tabeli 7. za proracun se
uzimaju najbliu уеее vrednosti iz оуе tabele.
V'l
Z=P' Оеlоуапје centrifugalnih sila uzima se па 1,80 m iznad gornje јујсе
1 27R �jne (GIS) horizontalno ka spoljnoj strani krivine.

34 35
 Kod mostova sa kolosekom u krivini noseCi elementi konstrukcije
ispituju se za sledeca stanja:
1 ) za Vтах > 1 20 km/h analiziraju se dva stanja:
- V = 1 20 km/h sa punom vrednoscu §ете optereeenja UIC 7 1 i
punom vredno§cu centrifugalne sile i
- 1 20 km/h < Vтах > 1 60 km/h sa redukovanom vredno§cu §сте
optereeenja ШС 7 1 (isti redukcioni koeficijent f kao za centrifugalnu
silu), odnosno redukovanom vredno§cu centrifugalne sile prema tabeli 7;
2) V = Vтах sa maksimalnom brzinom za projektovanu krivinu i
nadvi§enje;
3) V = 0 (voz u mirovanju).
Velicine brzina i nadvi§enja шiтаји se рсета odgovarajuCim
propisima о gornjem stroju.
Kolosek se, ро mogucstvu, postavlja па most tako da glavni nosaCi
budu priblizno jednako optereeeni. Nosaci se dimenzioni§u prema
veeem uticaju, а konstruktivno se izvode оЬа nosaea jednaka kad god је
to ekonomski opravdano.
Uticaj centrifugalne si1e тоса se kombinovati sa istovremenim
vertikalnim optereeenjem.
7. Optereeenje pdackih staza (za proracun staza)
Clan 27.
Pri proracunu nosecih delova pe§ackih staza za javnu upotrebu
uzima se optereeenje od 5 kN/m2 • Za proracun glavnih nosaca mosta,
pored optereeenja od voza, istovremeno se шјта i saobracajno optere­
еепје pe§ackih staza 2 kN/m2•
Pri proracunu glavnih nosaca mosta uzima se samo optereeenje
od voza, bez saobracajnog optereeenja pe§ackih staza za sluzbenu
upotrebu.
Pri proracunu nosecih delova staza uzima se saobracajno optereee­
nje 5 kN/m2 • Ako је za dimenzionisanje pojedinih delova to nepovoljni­
је, umesto ovog optereeenja treba uzeti koncentrisanu silu 2 kN па
najnepovoljnijem mestu.
Optereeenje se uzima па сеlој §irini pe�acke staze i kad jedan njen
deo dopire pod slobodni рrоШ.
Pri рсосасипи glavnih nosaea mosta pokretna optereeenja pe�ackih
staza za javnu upotrebu uvode se kao dopunska.
Uticaj rastereeenja, npr. popreenog nosaea usled konzole za ре§ас­
ku stazu, ne шiта se u obzir.
36
Nosaci revizionih staza, revizionih kolica i drugih uredaja рсосаси­
navaju se prema stvarnom opterecenju koje se predvida, а najmanje sa
jednom koncentrisanom silom od 2 kN.
Pri proracunu ograde javnih i sluzbenih pe�ackih staza uzima se
horizontalno i1i vertikalno opterecenje od 1,0 kN/m u visini prsobrana.
8. Optereeenje u toku gradenja
Сlап 28.
Ako u toku gradenja nastanu optereeenja od uredaja i орсете i od
smestenog gradevinskog materijala i delova konstrukcije i ako se za
vreme montaZe staticki sistem konstrukcije рсотепј (па primer pri
transportu, podupiranju сеlе konstrukcije јlј nekih njenih delova, odiza­
пји, slobodnoj montazi i sl.), ta se optereeenja тосаји racunski detaljno
iskazati.
ЈУ. DOPUNSKA OPTERECENJA Ј UТICAJI
1. Воспј udari
Clan 29.
Pri projektovanju novih mostova sile ЬоепЉ udara uvode se u
proracun u svakom koloseku kao horizontalna sila od 100 kN.
Za postojeee mostove sile bocnih udara uvode se u proracun u
Nvakom koloseku kao horizontalna sila od:
90 kN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . za kategorije D2 D4
-
80 kN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . za kategorije С2 - С4
72 kN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . za kategorije Вl - В2
64 kN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . za kategoriju А
Si1a bocnih udara deluje па najnepovoljnijem mestu horizontalno i
l1 pravno па osu koloseka u visini gornje ivice §јпе (GIS).
Kod koloseka sa zastorom optereeenje od bocnog udara raspode­
Iјије se ravnomerno u pravcu koloseka па 1 = 4,Оm.
2. Sile trenja u )ezi§tima
Сlап 30.
Уеliсјпе sila trenja u сеlјспјт lezistima koje se uvode u рсо­
racun mosta su: za trenje klizanja 0,5, а za trenje kotrljanja 0,03 od
37
 iznosa pritiska па le�iste usled sopstvene t�ine i stati�kog optere­
еепја оо voza.
Koeficijenti iz stava 1 . ovog �lana vaZe za dobro odruvana lezista.
KOO leZista novijih vrsta, veliCine sila trenja u lezistima obra�una­
vaju se prema tehni�kom uputstvu proizvoda�.
Otpori trenja se пе uzimaju obzir рп prora�unu glavnih поsащ
veC samo рп prora�unu le�ista, kvadera, le�isnih greda i mostovskih
stubova i oporaca.
Sile trenja uzimaju se za svaki smer kretanja pokretnog leiista.
Uticaji sila trenja sa pokretnih lezista пе шјтаји se u obzir za smanje­
пје uticaja па nepokretnim leiistima.
Ako је sila trenja posledica temperatumih promena, izra�unava se
samo od uticaja sopstvene te�ine.
Ako је konstruktivni element koji se prora�unava па dejstvo trenja
znatno napregnut usled sile trenja kotrljanja, u posebnim slu�jevima
koji stoje па nosecoj konstrukciji. DuZina па kojoj deluje optere-
еепје od si1a pokretanja је ogranirena па 30 m;
. .
(х" - optereeenje рп korenju koje se OOnosi па јООап kolosek 1 UZlша se:
20 kN/m za jednokolose�ne mostove koji se dimenzionisu ро
semi optereeenja UIC 7 1 јlј §етаmа specijalnih kola SW/-2,
SW/O.
35 kN/m za fclczni�kc mostovc koji se dimcnzionisu prema
Semama specijalnih kola SW/1 i SW/2.
k - krutost donjih strojeva mostova i gradevinskog tla па nepokret­
пот lezistu protiv horizontalnog ротесапја u poduznom pravcu
mosta (u kN/cm), koja тоса biti dokazana. za noseee konstrukci­
је sa LIo( � 30 m пјје potceban dokaz krutosti.
Takla 8
KOEFICIJENT REDUKCIJE У

(npr. ako је pre�nik valjka relativno mali, ako је povrsina le�ista u L.OI Вez prekida J�nostrani Obostrani prekid
nagibu, ako је tlo ispod temelja lose itd.) taj element treba prora�unava­ (т) koloseka prekid koloseka
ti i sa koeficijentom trenja kotrljanja 0, 1 . 0,50 0,50 1,0
< 30
30 0,50 0,50 1,0
3 . Sile kocenja ј pokretanja voza 60 0,50 0,50 1,0
90 0,60 0,60 1,0
Сlап 3 1 . 120 0,70 0,70 1,0
Optereeenje pri kшпј u i pokretanju kod ulezni�kih 150 0,75 0,75 1,0
mostova
uzimaj u se u prora�un рсета sledeeem obrascu: 180 0,80 0,80 1,0
-

000 ·
optereeenja рсј pokretanju 2 10 0,85 1,0
-
Fxp 33,3 . L ' Y � 1 240 0,90 1,0
У (kN)
-
=

270 0,90 1,0

optereeenja рсј korenju -

[6000
300 0,90 1,0

-! . kN za Semu UIC 7 1 1) Mcduvrednosti se smeju linearno inLerpolisati.

Fxl< - х.. L . Y� . 2) Рod prekidom koloseka podrazumeva se:
2 000 kN za semu teskog vozlla - slu�j kada је kolosek sa klш;iбпiт sastavima
gde је: - slu�j kada је ugradcna dilataciona sprava
Fx.. odnosno Fxp - sile kocenja, odnosno pokretanja u pravcu I�
ose
mosta,
Uticaji podu�nih sila iz stava 1 . ovog �Iana uzimaju se da deluju u
у - koeficijent redukcije koji zavisi od uredenja
koloseka i ukupne мпјој ivici kolovozne konstrukcije. Ovaj uslov se primenjuje i u
duше noseeih konstrukcija L(O(' рсета tabeli 8,
lu�aju zastora.
L - merodavna dufina optereeenja koja se odreduje iz polou
ja opte­ Kod jednokolose�nih nosecih konstcukcija uzima se усее optereee­
сееепја па uticajn oj liniji koji daje maksimalne vrednosti horizo
n­ "Је od optereeenja рп korenju iIi pokretanju.
talne reakcije па posmatranom osloncu. Pri tom, рп prora�
unu Kod viSekоlошпih nosecih konstrukcija uziш:t se da se uvek u
Sema specijalnih kola uzima se samo dufina bIokova optere
eenja lIajnepovoljnijem polouju ko�i samo па jednom koloseku, а па dcu-

38
39
gom pokreee u suprotnom smeru, ргј remu se пе шiта optereeenje 1 I I

зПата kocenja ili pokretanja па ispunu iza mostovskih орогаса. А А � А А

I I � 1:,�X L

:I
Optereeenje рп pokretanju је ogranireno па 1 000 kN пајУеСот totL
dozvoljenom зПот automatskih kvacila.
Najmanje krutosti "k" za jednokolosecne i vi�ekolosecne konstruk­
сјје, zavisno od uredenja koloseka i ukupne duZine позесјЬ konstrukcija Slika 19.
L101, kao i krutost km i k. za koloseke bez prekida, zavisno od Ltol (sa
kojima се se sracunati vrednost krutosti "k"), date su u tabeli 9. Stvarna krutost donjeg stroja mosta i gradevinskog t1a izracunava se
ргета izrazu:
ТаЬеlа 9 k = Нј1:д
KRUTOSТl k gde је:
Jednostrani Obostrani Н ukupni horizontalni uticaji koji deluju,
prekid prckid 1:д - ukupno ротегапје donjeg stroja mosta u visini nepokretnog
Вez prekida
Jednokolo- Dvokolo-
lezi�ta usled horizontalne sile Н u poduZnom pravcu mosta, а
se�ne pruge se�ne pruge sastoji se iz:
L"" (rn) krn k. k k k deformacije trupa stuba, odnosno zida орогса;
< 30 rn Nije potrebna provera krutosti za оуе raspone
- obrtanja temelja oko јујсе;
- ротегапја temelja.
30 200 200 - -
330
Stvarna vrednost krutosti тога biti уеса ili jednaka пајтапјој
60 500 500 900 1 700 400
krutosti "k", prethodno odredcnoj.
90 800 1 200 1 900 2 70() 600
ОрЈегесепја ргј kocenju i pokretanju kod sistema konstrukcija u
3 800
---

120 2 000 4 000 3 000 800 nizu odreduju se ргета odredbama ovog сlапа, sa sledecim izuzecima:
150 4 500 6 000 4 000 4 8()()
-
1 000 1) vrednosti у kod sistema konstrukcija u nizu sa dugim sinskim
180 8 000 8 000 5 000 S 9(К) 1 200 trakom i pojedinacnim rasponima L � 35 т uzimaju se iz tabele 1 0;
-
210 - -
6 000 fl 9СК} 1 400
- ТаЬеlа ]0
240 - -
7 000 к 000 1 600
270 - -
8 000 9 ()ОО 1 800-- L,OI Pokretanje Коеепје Napomene
-,-
300 - -
9 000 IO ()ClО 2 000 � 60 0,5 0,5
Napomena: Meduvrednosti se mogu lincarno inlcrpolisali. УI = O,5 ' ( L 1 + L 2 )!L 1 � 1 kmin = 500 kN/cm
> 60 0,5 'у! = 0,25 ' ( L1 _ 1 + L; + L; + I )/Li � 1 Nepokretna leblta
Za kolosek bez prekida за 6O m � Llol 9() 111 j j
I I l I l l l l l l l ll krutost Уп = 0 ,35 ' ( Ln _ 1 + L n)!L. � 1 prerna sl. 20
YI . . · yn � O,5
odreduje se ргета izrazu:
k = km + (2 ' L тах -
Lto.) ' (k. k n,)/I . •".
Za kolosek bez prckida sa 90 т � 1 ,.... 1 1010 1 1 1 j
IIIl llllll\ j I k rutost 11 11 II 11
АЛ N OS �Л А 1\ 1\ Л
odreduje se ргета izrazu:
-

КI К 2 KONST R . К I К п-1 КП

gde је: 1f 12 1, 1 n-f 1п

km i k. - krutost (koriste se vrednosti iz 1 1 1 1 I 111, t ot 1�1 20 m

L тах - vrednost najveCeg raspona u kOll 1 1 \lk 1 1 1 ( 1 1 1 1,
Ltot - ukupna duzina konstrukcUc (:>llk 11 1 111 Slika 20.

40 41
 2) kao merodavna duzina za optereeenja za nepokretna lezi�ta па 1) za mostovsku konstrukciju, za pravac delovanja upravno па
stubu »ј" uzima se uvek pojedinacna dшiпа noseCe konstrukcije "Li" osu mosta;
(slika 20); 2) za stubove, pilone, lezi§ta i temcljc, јо§ i za pravac paralclno
З) 25% pokretnog vertikalnog optereeenja realnih vozova u sluea­ osim mosta.
ju kategorizacije objekta. Optereeenje vetrom ieleznickih mostova izracunava se posebno и:
1) stanje gradnje, odnosno eksploatacije mosta, i to:
4. Opterecenje vetrom stanje mопtш mosta;
- stanje eksploatacije - most sa saobracajnim optereeenjem;
Clan 32.
- stanje eksploatacije - most bez saobracajnog optereeenja;
Proracun optereeenja vetrom zeleznickih mostova zasniva se па 2) elemente objekta:
proracunu optereeenja vetrom gradevinskih konstrukcija prema stan­ mostovsku konstrukciju;
dardima JUS U.C7. 1 10, JUS U.C7. 1 1 1, JUS U.C7. 1 12 i JUS u.С7.1 1 З. - stubove mosta;
Pod krutim mostovima, u smislu ovog pravi1nika, podrazumevaju - pojedinacne konstrukcione delove - spregove gomjeg, odnos-
se mostovi koji delovanjem vetra пе mogu biti pobudeni па rezonantne по donjeg pojasa;
oscilacije i koji nisu podlozni nastajanju nijednog od efekata aeroelastic­ - temelje mosta.
ne nestabilnosti. U krute mostove spadaju svi gredni, lucni i zglobni Op�ti izraz za proracun optereeenja vetrom pojedinih delova
staticki sistemi. mosta је:
Pod vitkim mostovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju
se mostovi koji mogu biti podlozni efektima aeroelasticne nestabilnosti.
W = q•• T. z · CC · A. , (kN) ili (kN/m)
• =
q • T.z qm.T. z ж · а , (kNjm2)
Vitki mogu biti mostovi sistema sa kosom uZadi i viseCi mostovi.
т. Т -
q . ж qт. . I0 Т ' K2 z ' S2
" , (kNjm2)
Kod vitkih mostova sprovode se i posebna aerodinamicka ispitiva­
nja па modelu, radi odredivanja koeficijenata sile С i provcrc acroelas­ qm.T. l0 = 0,5 · р ' Y�.T. I0 · 10 - 3, (kN/m2)
Vт. Т. I0 = Vm. SO. l0 · kT , (mjs)
ticne stabilnosti. Opterecenje vetrom vitke mostovske konstrukcije pro­
racunava se prema standardu JUS U.C7. 1 1 1 . gde je:
Proracun vitkih konstrukcija odnosi se па mostovsku konstrukciju g - dinamicki indeks,
i stubove. Т - povratni period (god),
Рп proracunu, stubovi se moraju proveriti па оЬа ortogonalna z - visina iznad terena (m) (odreduje se prema visini z = O), koja
pravca delovanja vetra, а njihova osetljivost па neki od efekata predstavlja:
aeroelasticne nestabilnosti. - kotu srednje vode iznad koje је most, ili
Elementi spregova protiv vetra ispituju se u poglcdu krutosti - kotu dna doline ili povr�ine terena iznad koga se nalazi most,
�tapova ispune, kako u spregu u celini tako i kao pojc(li110Cni elementi q•. Т.ж (kNjm2) - aerodinamicki pritisak vetra,
konstrukctie. qm. Т,,, (kN/m2) - osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra,
Prilikom proracuna stabilnosti mosta па prc t llra lljc, тога se, kao аж - dinamicki koeficijent,
nepovoljnije, uzeti dejstvo vetra па praznc vagol1c (za tczinu praznih Vм. 5 0 , 1 О - osnovna brzina vetra па lokaciji mosta, koja se uzima
vagona шimа se р = 1 3 kNjm) ili dejstvo vetra па vltgOI1C koji predstav­ iz standarda JUS U.C7.1 l 0, u (m/s),
ljaju §emu UIC 71 u najnepovoljnijem polofttjll. КТ - faktor povratnog perioda:
mопtш . . . ... . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . 0,793 (Т = 5 god)
. . . . . . . . . . .

Сlап 33. eksploatacija sa saobracajnim optereee-

njem . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . 0,858 (Т = 10 god)
. . . . . . . . . .

а) Proracun opterecenja vetrom kruli!J km,s/mkc'ja eksploatacija bez saobracajnog optereee-

Opterecenje vetrom zeleznickih mo�t()va 111.111111 !јС za proracun kao nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . 1 ,000 (Т 50 god),
. . . . . . . . . . . . . . . =

staticko optereeenje i izracunava se: р - gustina vazduha

42 43
 i 22. Рп tom, sve pojedinacne sile optereeenja F deluju u tezi�tima
р = 1,225 kgfm3 iIi prema nadmorskoj visini terena (prema standar­
du JUS U.C7. 1 1O), odgovarajucih efektivnih povr�ina А• .
КЖ - faktor ekspozicije Odgovarajuci koeficijenti sila i efektivne povr§ine su:
K� Ь . (Z/lO)24, gde se koeficijenti hrapavosti terena "Ь" i "а." 1) za most bez saobracajnog opterecenja:
Cf А. (m 2)
=

odreduju iz standarda JUS U.C7. 1 lO, а visina ,,z" predstavlja Nosac

Navetreni nosac (1) .
k С п ", Ьв ' lв
z = H = nivo gornje јујсе §јпе za most, odnosno o < z < H za stubove,
Sz - faktor topografije terena prema standardu JUS U.C7. 1 10, Zavetreni nosac (11) k · Спао ' k" Ьв ' lв
Gz - dinamicki koeficijent, koji јmа vrednost: Kolovozna tabla - horizontalno (kJ 1 ,0 d ' IB
za mostovsku konstrukciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0 Kolovozna tabla - vertikalno (КЈ 0,6 Ь ' lв
- za ispunu sprega protiv vetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,5 2) za most sa saobraeajnim optereeenjem:
- za lezi§ta i stubove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0, Nosac Cr А. (m 2)
А. - efektivna povr§ina, tj. povr�ina projekcije svih stvarnih i Navetreni nosac (1) Isto kao za slucaj bez
izlofenih delova konstrukcije i opreme mosta па ravan upravnu па saobracaja
pravac delovanja vetra. Ako postoje vece povr§ine pod uglom а. nagnute Zavetreni nosac (11) Isto kao za slueaj bez
prema horizontali, optereeenje vetrom ипmа se za proracun najmanje и saobraeaja
vrednosti W = W ' sin (Ј., upravno па kosu povr§inu. Kolovozna tabla - horizontalno 1 ,2 d ' lв
OdgovarajuCi koeficijenti redukcije i zaklanjanja k i k" dobijaju se Kolovozna tabla - vertikalno 0,8 Ь . Iв
iz standarda JUS U.C7. 1 1 3. Saobracajna traka - izlozeni deo 1 ,5 Ь У 2 ' Iу
Povr�ina saobracajne trake �zima se za proracun sa visinom od Saobracajna traka - zaklonjeni deo 2/3 х 1,5 = 1 ,0 Н У 2 ' Iу
4,0 m iznad GIS-a.
Ako је most iIi deo mosta tunelskog oblika, odgovarajuca efektivna VISINA SAOBRACAJNE T R AK E = hv= 1. •0 т
povr�ina i koeficijent sile иптаји se prema standardu JUS U.C7. 1 12,
С - koeficijent sile.
PojedinaCne sile optereeenja vetrom рипјЬ i re§etkastih Zeleznic­
kih mostova bez saobracajnog opterecenja i s njim date su па slikama 2 1
z

Г'
FI Fп hB
hB
im T, H
Z =Н � ==td
F I< ,x
у

: (j I S

.1 l 0. 4 Ь L

t t 1 1.
0. 4 Ь
1 ь
ь

Z=O
Z = O = t e ren х
Slika 22
S\ika 2 1 .

45
44
gde је: zem1janim nadslojem i provizorne mostove, ti uticaji зе, ро pravilu,
k - redukcioni koeficijent, пе июmаји u obzir.
k - koeficijent zaklonjenosti, Као prosecna temperatura prilikom gradenja, u proracun зе, ро
Спао koeficiient
-
'Ј
зilе beskonacno duge re�tke i1i punog позаса, pravi1u, uvodi + 10 ос.
koji se шimа prema standardu JUS U.С7. 1 1 З, Kod eelicnih mostova temperaturne promene se racunaju u grani­
lв - du.zina elementa mosta па koji deluje vetar, сата оо 25 ос do + 45 ос.
-

1 - merOOavna dufina saobracajne trake па koju deluje vetar. Kod mostova оо nearmiranog, armiranog i prednapregnutog beto­
Optereeenje vetrom sanducastih mostova шimа se kao �to је па, kao i kOO mostova за ubetoniranim nosacima, temperaturne prome­
prikazano па зlјсј 23, а za navedene geometrijske uslove: пе racunaju se u granicama оо 1 5 ос do + 35 ос.
-

0,6 · Ь < Ь 1 < 0,9 · Ь

Za mostove оо kamena temperaturne promene racunaju se u
0,1 · Ь < Ьв < О,В · Ь
уапјсата od - 1 О ос do + 30 ос.
0,2 · Ьв < Ьу < 1,4 · Ьв ·
Za mostove оо kamena raspona do 1 5 m пе шјта se u obzir uticaj

· \LEd =I
W:(1m,T,H · (j Ј·С ,.д. L promene temperature.
•
Za spregnute konstrukcij e (eelik-beton) шimа se u proracun tempe­
t ь t raturna promena od 25 ос do + 45 ос.

I�-l
-

Temperaturne promene iz ovog clana date зи, ро pravilu, s оЬ­

zirom па prosecne temperaturne promene vazduha u SFRJ. Izuzet­
по, ako se temperature znatno razlikuju оо prosecnih temperaturnih
е:Q.б(hв+hv Ј ,j<-1l
__ .Jl.
Ь II--,/1l� promena u SFRJ, uzimaju se u obzir lokalne temperaturne pri1ike,
prema stvarnim podacima.
Slika 23.
ТаЬеlа 1 1
Pri tom зе koeficijenti зilа uzimaju: KOEFICUENT TEMPERATURNE PROMENE ZA I ос
1) za most bez saobraeajnog optereeenja Се = 1 ,6 ЬВ/Ь + 1 ; . . . . . . . . .

Materijal k1 za 1 ос
2) za most за saobracajn im optereeenjem:
- za most Се = 1 ,35
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . .
kamen raznјЬ vrsta 0,0000 1 0
- za saobraeajnu traku . .. Се = 1 ,6.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

beton
Ovi koeficijenti sile odnose se i па preseke рипЉ mostova sa
0,0000 1 0

zatvorenom kolovoznom tabIom, date па slici 24. zid оо prirOOnog Icamena 0,000006

1111 1О1 I I I I zid оо opeke

i!eШс. spregnuti
0,000006

0,0000 1 2
Slika 24.
liveno вУоЫе 0,0000 1 0

5. Uticaj temperaturnih promena i razllka legirani aluminijum 0,000020

Сlап 34.
а) Temperaturne prQmene Ь) Temperaturne razlike

Uticaji temperaturnih promena uzimaju se u obzir pri proracu­ Neravnomerna promena temperature u pojedinim presecima mosta
пи mosta u eksploatacij i i u toku gradenja. Zu noscee konstrukcije sa ili pojedinim delovima mosta uzima se iz tabele 1 2.

47
46
 ТаЬеlа 12
NERAVNOMERNA PROMENA TEMPERATURE
2) kod jednodelnih nosecih konstrukcija, sa kolosekom zavarenim
u dugi trakt sina (DTS), kada se nepokretno leziste nalazi u sredini
Osnovni materijal mosta Temperaturna razlika, u ос
konstrukcije (slika 26) i pod uslovom da di1atacione duzine пе prekora­
metali Н5 сији уеlјсјпе utvrdene u propisima о gornjem stroju pruga
kamen ± 5
beton, arrnirani beton, prednapregnuti Ft = 8 . (maxL - mј п Ц
beton ± 1О
± 15

1-
spregnute konstrukcije

v) иticaj horizontalnih sila dugog sinskog trakta �"= �

min L I
ma x L l
{ i
Clan 35. t ot L
"�
,

Pri proracunu mostova ипmа se u obzir horizontalna sila Ft koja

Slika 26.
se javlja i deluje па konstrukcij u usled temperaturnih promena nosece
konstrukcije i sina, а preko nepokretnog lezista se prenosi па oslonacke
delove mosta. Za odredivanje prosecnih si1a koje se koriste za dimenzio­
3) kod visedelnih nosecih konstrukcija, sa kolosekom zavarenim
nisanje noseee konstrukcije, оуа sila racuna se da deluje u pravcu u DTS, kada se nepokretno leziste svake konstrukcije nalazi uvek
poduzne ose mosta, i to u gornjoj јујсј kolovozne konstrukcije. па !stoj strani kon�trukcije (odnosno па svakom srednjem stubu је
Уеliсјпе horizontalnih sila Ft odreduju se projektom uredenja ро Jedno pokretno 1 nepokretno leziste, prema slici 27), pod uslovom
koloseka па mostu, koji se radi u okviru g1avnog projekta mosta.

2h Љ �
1 1
=� 2Js:
Щ
Na mostovima sa zastornom prizmom i konstrukciono predvide­
� =
=;-;= 2k =
:: ;ag
�;
пот mogudnoscu di1atiranja nosecih konstrukcija, kada se prema
д =:-;:::=
propisima о gornjem stroju pruga пс radi projckat uredcnja k oloseka ili
1111 I
t
2 З i, П-2 n-1 п п+1 В
пе zahtevaju posebne mere za uredenje koloseka па mostu, za уеliсјпи
sile Ft uzimaju se sledeee уеlјсјпе sila, u kN: �'[ 11
r
L l 1з
12

I
.1
�ot 1
1
L 10-1
1
l 10

1) kod jednodelnih nosecih konstrukcija, sa kolosekom zavarenim

u dugi trakt sina (DTS), kada se nepokretno leziste па jednoj strani i
Slika 27.
ukupna duZina konstrukcije пе prekoracuje уеlјСјпе prema propisima о
gornjem stroju pruga (slika 25):
da su pojedinacni rasponi L � 35 m i da totL ne prekoracuje vrednosti
utvrdene u propisima о gornjem stroju pruga, уеlјсјпе sila su:
- za prvu nosecu konstrukciju, sa nepokretnim lezistem (1) па

ћf 1
tot L

Slika 25.
1.
L
1
oporcu (krajnjem stubu)
Ft ( 1 ) = 1 0 · L1
Ft (1) = 1 0 · (2 · L1 - L2)

- za nepokretna lezista (2) do (п - 1): Ft = 0

l k. r-l Ј - za poslednju nosecu konstrukciju, sa nepokretnim lezistem па
gde је: poslednjem stubu (п) ispred oslonca
F 1 - horizontalna sila па nepokretnom lczi§( и, koja se јаУlја usled
temperaturnih promena; Ft (п) = ±5 . L (п) za Lп � L (п - 1)
Ltot - ukupna duzina nosece konstrukcije, u т; Ft (п) = 5 · (2 · L (n) - L (п - l)) za Lп > L (п - 1).

48 49
 Dilatacione duzine mosta zavise od vrste materijala konstrukcije
mosta i kolovozne konstrukcije mosta i utvrdene su u propisima о
gomjem stroju pruga, u delu koji se odnosi па specijalne konstrukcije
gornjeg stroja.
U svim osta1im slu�jevima (mostovi sa kolosekom bez zastora,
vi�delne konstrukcije sa drugacijim rasporedom lezi�ta, duZina kon­
strukcija veeih od navedenih u propisima о gomjem stroju pruga),
velicine sila Ft odreduju se prema proracunu.
6. Moguei pokreti gradevinskog tla (pokretanje temelja)
Clan 36.
Ako se pokreti gradevinskog tla пе mogu predvideti sa dovolj­
пот tacno�u, uzimaju se u obzir moguCa pomeranja tla i odre­
duju uticaji koje опа izazivaju. Mogucim pokretima tla smatraju se
sleganja i zakretanja oslonaca сјје se granicne vrednosti uzimaju u
razmatranje, prema karakteristicnim velicinama gradevinskog tla.
Pri proracunu uticaja mogucih pokreta gradevinskog tla uvek se
moraju uzeti u obzir пјЉоуе пајпероуо�пјје superpozicije па raznim
osloncima.
У. POSEBNA OPTERECENJA 1 UТICAJI
1. Udari vozila о oslona�ke delove mosta
Clan 37.
а) иdari zeleznickih vozila
NoseCi oslonci, prema vrsti i polozaju gradevinskog objekta i
prema verovatnoci i ispoljavanju udara uleznickih vozila, ako ih nije
moguee izbeCi u blizini koloseka, svrstavaju se u tri grupe:
Grupa А
Oslonci grupe А su osigurani od opasnosti udara zeleznickih
vozila. Ти spadaju:
- osIonci mostova сјје slobodno odstojanje od ose koloseka u
pravoj i krivini sa R � 1 0 000 m iznosi тјпјтит 3,0 т, а sa
R < 1 0 000 т minimum 3,20 m; ili
50
- oslonci koji su osigurani uredajima za odbijanje toekova (pero­
ni visine najmanje 38 ст iznad GI�-a ili masivni pragovi vodice koji
slicno deluju).
Grupa В
U grupu В spadaju oslonci u nizu, сјје slobodno odstojanje od ose
koloseka iznosi manje od 3,0 т, odnosno 3,2 т, аlfi је medusobno
rastojanje тапје od 8,0 т.
Za grupu В uzimaju se zamenjujuca optereeenja, i to:
1 ,00 MN duZ ose koloseka;
0,5 MN poprecno па osu koloseka.
Grupa V
U grupu V spadaju:
- oslonci cije је slobodno odstojanje od ose koloseka тапје od
3,0 т, odnosno 3,Тт, а medusobno rastojanje је уесе od 8,0 m,
- oslonci koji stoje па pocetku i па kraju niza oslonaca koji
spadaju u grupu В.
Za grupu V uzimaju se zamenjujuca optereeenja i to:
- 2,0 MN duZ ose koloseka;
- 1,0 MN poprecno па osu koloseka.
Za grupe nosecih oslonaca В i У:
- zamenjujuca opterecenja za udar zeleznickih vozila, koja deluju
horizontalno, uzimaju se uvek па 1 ,80 m iznad GIS-a, s tim �to пе treba
оЬе sile da deluju istovremeno;
- za armiranobetonske zidne рlоСе sa dimenzijama poprecnog
preseka preko 6,0 т и pravcu voznje i preko 1,2 m upravno па pravac
voznje пјје potrebno uzimati zamenjujuca optereeenja;
- za noseee konstrukcije, lezi�ta, donji stroj nosecih konstrukcija i
temelje uzimaju se u obzir reakcije od zamenjujucih optrerecenja.
Ь) иdari druтskih vozila о oslonacke delove тosta
Оеlоуапје udara mora se uzeti и razmatranje pri proracunu mosta
ako pojedini delovi mosta nisu posebnim uredajima zastieeni od udara
vozila (јујспјасј sirine do 60 ст i metalna odbojna ograda se пе
smatraju zastitnim uredajima).
Udar vozila smatra se тјгпјт optereeenjem i u proracun se uvodi
kao horizontalna sila koja deluje па visini od 1 ,20 т iznad povrsine
kolovoza. Velicina sile od udara vozila iznosi ± 1 000 kN u smeru
voznje, odnosno ± 500 kN иргаупо па smer voznje.
51
 Delovanja udara u smeru voznje i udara upravno па smer voznje ТаЬеlа 13
пе uzimaju se u prora�un istovremeno. VELI('INA KOEFICIJENTA С.

Ugao iЖlа stuba u odnosu па vertikalu С.

v) иdar plovnog objekta ОО _ 1 5· 1,0

Moguci udar plovnog objekta u oslona�ke delove mosta razmatra 150_ 30· 0,75

se za svaki slu�j posebno. 30" - 45· 0,50

Udar plovnog objekta zavisi оо:

1) frekvencije saobraeaja; ТаЬеlа 14
KOREKТIVNI KOEFICIJENТ Ck
2) роlоZзја udarom ugroZenog stuba u OOnosu па pravac toka i
mogucih kretanja brOOova i u odnosu па plovno korito; B/t Koeficijent
3) relativne brzine broda prema stubu, zavisno оо sopstvene Ьајпе 0,5 1,8
i brzine toka; 1,0 1,3
4) veli�ine i konstrukcije natovarenih brOOova. 1,5 1,1
2,0 1,0
Ako se proceni da је verovatnoca udara plovnog objekta u stub 3,0 0,9
realna, konstrukcionim merama treba wtititi stub od udara (ograde, 4,0 i уеее 0,8
§ipovi i s1.) ili u prora�un uzeti silu udara u stub.
gde je:
Udar plovnih objekata u re�ne stubove mosta uzima se u prora­ В - !irina i1i premik iЖlа stuba
�un kao horizontalna sila koja deluje па koti maksimalnog plovnog t - debIjina sloja ledа
nivoa vode.
Veli�ina sile оо udara plovila za Dunav i Savu do Siska је Ako su stubovi Zelezni�kog mosta postavljeni tako da је njiho­
15 000 kN, а za ostale plovne reke 10 000 kN. Navedene sile deluju pod va uzduZna osa paralelna sa pravcen dejstva leda, sila koja se dobije
uglom od О do 150 u OOnosu па pravac matice. uzima se u tom pravcu. Pri tom se ra�una da zajedno s пјот deluje i
sila upravna па ovaj pravac, koja ne sme iznositi тапје od 1 5%
2. Uticaj ledа podufne si1e.
Ako podufna osa stuba пе mofe biti postavljena u pravcu dejstva
Clan 38.
leda ili је pravac dejstva leda promenljiv, ро datoj formuli se ra�una
za dinami�ko dejstvo leda horizontalna sila pritiska leda па stubo­ totalna sila koja se zatim razlafe па vektorske komponente. Za silu
ve se izra�unava ро sledecoj formuli: upravnu па podufnu osu stuba пе sme se uzeti vrednost тапја od 20%
оо totalne sile.
FL =Сп ' p · t · В · С ..
gde је:
3. Uticaj prekida voznih уоооуа kontaktne mreu
FL - si1a pritiska leda, u kN;
СП - koeficijent koji zavisi od ugla koji relo stuba zaklapa sa
Сlап 39.
vertikalom (tabela 1 3);
р - efektivna �vrstoca leda, р = 750 kNjm2; Na felezni�kim mostovima uzima se u obzir i mogucnost prekida
t - debljina ledenog sloja па kontaktu sa stubovima, u m; voznih vOOova. Ovaj uticaj uzima se prilikom prora�una ako vOO јта
В - §irina stuba ili pre�nik �ela stuba (ako је relo krufnog oblika) па mostu �vrstu ta�ku.
па mestu dejstva leda, u m; Uticaj prekida voznih vOOova kontaktne тсеи uvodi se u рсоса­
с" - korektivni koeficijent zavisno оо OOnosa Bjt prema ta­ �un kao si1a оо 20 kN koja deluje u pravcu voda, s tim §to se mora
Ьеli 14. raeunati s mogucno§Cu da se istovremeno prekinu:

52 53
 1) kOO jednog vOOa - jedan vOO;
2) kOO dva voda do §est vOOova - dva vOOa;
З) kod уј§е od §est vodova - tri voda.
} 1 50 K:�N /m �
Jhm 1 I
, •

, � , , �4-k::::-:*+�, . j�N/m
i to оni ајј prekid izaziva najnepovoljnije optreeenje.

4. Seizmi�ke sile
gomja ivica
kolovozne\ . _ . . .. . . . .. . '.....;.... .. . . .. . .
. . _'--
tlan 40.
�
. , . _ . . .
.

konstru kclJe
.

Seizmicke sile proracunavaju se u skladu sa propisom о tehnickim ј �

normativima za grat1enje objekata u seizmickim podrucjima. Slika 28.

S. Uticaj isklizпueа zelezni�kih vozila па mostu Linijska optereeenja odgovaraju priblizno stvarnim optereeenjima
koja dolaze оо vozova u eksplOataciji.
tlan 4 1 .
2) Zamenjujuce opterecenje ..2"
za noseCe konstrukcije sa zastorom duzine preko 15 pri uzi­
т,
manju u obzir iskliznutih zeleznickih vozila uzima se zamenjujuce Као zamenjujuee optereeenje ,,2" uzima se, па dufini 20 т, linijsko
optereeenje iz ovog clana. Pri tom пјје potrebno uzimati u obzir optereeenje 80 kN/m bez dinamickog koeficijenta, vertikalno, paralelno
centrifugalne sile i dodatna optereeenja. Kod visekolosecnih nosecih sa osom koloseka, koje deluje па Ьоспо ogranicenje kolovoza (videti
konstrukcija zamenjujuCa opterecenja uzimaju se u obzir za kolosek sliku 29). Опо је merodavno samo za dokaz sigurnosti polozaja mosta.
koji za noseCu konstrukciju јlј za elemente noseee konstrukcije daje
пајпероуоlјпјје naprezanje. Istovremeno, optereeenje ostalih koloseka 2 10 т
nije potrebno.
Da Ы se pri iskliznucu vozila iskljucila nedozvoljena lokalna
naprezanja i obezbedila sigurnost polo!aja noseee konstrukcije, ispituju
se dva posebna optereeenja:

1) Zamenjujuee opterecenje .. 1 " za iskliznuta zeleznicka vozila

Као zamenjujuee optereeenje ,,1" uzimaju se dva linijska optereee­
пја па met1usobnom rastojanju 1 ,40 m paralelno sa osom koloseka, u Slika 29.
granicama 2,10 m sa оЬе strane ose koloseka u пајпероуоlјпјјет роlо­
!аји optereeenja (videti sliku 28). Оуа linijska optereeenja uzimaju se па
duZini 6,40 m intenziteta 50 kN/m i obostrano nastavljajuci sa intenzite­ VI. KATEGORIZACIJA ОВЈЕКАТА
tom 25 kN/m, bez uzimanja u obzir dinamickog koeficijenta, u пајперо­
voljnijem polo!aju optereeenja u poduznom pravcu mosta. Za dokaz 1. Op§te odredbe
паропа kolovozne konstrukcije uzima se samo merodavno linijsko
орtеrееепје koje deluje izvan pragova. Za dokaz napona glavnih nosaea tlan 42.
uzimaju se оЬа linijska optereeenja.
Linijska optereeenja mogu se razdeliti u visini gornje ivice kon­ Objekti па ieleznickim prugama kategorisu se prema najvecem
strukcije па sirinu 0,45 m. dozvoljenom osovinskom optereeenju (Р) i opterecenju ро duznom

54 55
metru (р) teretnih vozova, odnosno рсета �eтaтa opterecenja za teska (nastavak tabete 1 5)

vozi1a па objekte zз: NajveCe dozvoljeno optereeenje

1) oЫ�an rezim sзоЬсаеаја; Kategorija mosta
ро оsoујпј (kN) ро dufnom metru (kN/m)
2) saobracaj naro�itih posi1jaka. С3 200 72
С4 200 80
Clan 43. D2 225 64
DЗ 225 72
Objekti па felezni�kim prugama za oЫ�n refim sзоЬсасаја тоса­ D4 225 80
ju da ispunjavaju sledeee uslove:
Kategorije А' i А" su uvedene па mrefi feteznickih pruga koje se пе mogu razvrstati u
1) da mogu da prime neogranieen Ьсој merodavnih teretnih kola kategoriju А prema kategorizaciji ШС-а.
sa dva merodavna vu�na vozi1a za maksimalno dozvoljenu brzinu
teretnog voza па deonici pruge па kojoj se nalazi objekat;
2) da mogu da prime neogranieen Ьсој merodavnih teretnih ko­ Clan 46.
la sa dva merodavna vu�na vozila uz smanjenje Ьпјпе па posma­
tranom odseku pruge. Objekti па feleznickim prugama za saobracaj te�kih vozi1a kao
vrsta saobracaja narocitih posiljki svrstavaju se рсеmа semama optere­
Clan 44. еепја datim u clanu 21. ovog pravilnika, u sledeee kategorije:
ТаЬеlа 16
Objekti па Zelezni�kim prugama za saobracaj naro�itih posiljki
Optereeenje te�kog vozita
moraju da ispunjavaju sledece uslove: Kategorija mosta brzina (kmfh)
1) da mogu da prime saobracaj teskih vozila; §ста

2) da mogu u kompoziciju teretnog voza merodavne kategorUe da SI SW/-2 10

se ubace vucna, odnosno teretna kola vi� kategorije pod posebnim S2 SW/-2 80
S3 SW/O 10
uslovima, i to: s4 SWfO 80
- samo odredeni broj teretnih kola ili vucnih vozila, S5 SW/ l 10
- teretna i vucna vozila sa sistemom ranZiranja pri kome se s6 SW/l 80
ubacuju "rasterecujuca vozila", S7 SW/2 10
S8 SWf2 80
medusobne kombinacije navedenih uslova saobracaja.

Clan 45. Clan 47.

Objekti па feleznickim prugama za oЫ�n rezim sзоЬсасаја i za Pri kategorizaciji objekta па zeleznickim prugama u proracun se
saobracaj narocitih posi1jki svrstavaju se prema intenzitetu optereeenja, uzimaju sva optereeenja propisana оујm pravilnikom.
u sledeee kategorije:
ТаЬеlа 15
2. Postupak kategorizacije
Najveee dozvoljeno optereeenje
Kategorija mosta
ро оsoујпј (kN) ро dufnom metru (kN/m) Сlап 48.
А' 1 20 35
А" 140
Objekti па feleznickiin prugama kategorisu se za оЫ�п rezim
40
А 160 50 sзоЬсасаја tako �to se:
ВI 1 80 50 1) izvrsi staticki proracun sa svim potrebnim dokazima, pri eemu
В2 180 64 se za pokretno optereeenje uzima sema UIC 7 1 i dinamicki koeficijent
с2 200 64 рсета clanu 25. ovog pravilnika;

56 57
 2) elementi konstrukcije koji ne zadovoljavaju uslove za �emи UIC
71 proveravaju merodavnom �mom realnih vozova i dinamickim
koeficijentom prema clanu 25. ovog pravilnika.

Clan 49.
Objekti па ieleznickim prugama kategori§u se za saobracaj te§kih
vozila kao vrsta saobracaja narocitih po§iljki tako §to se:
1) izvr§i staticki proracun sa svim potrebnim dokazima, рп Сети
se za pokretno optereeenje uzima �ma merodavnog te§kog vozila i
dinamicki koeficijent prema сlаnи 25. ovog pravilnika;
2) elementi konstrukcije koji ne zadovoljavaju uslov za �emи mero­
davnog te�kog vozila proveravaju za prvu nifu kategoriju teskih vozila
pomnofenu dinamickim koeficijentom prema clanu 25. ovog pravilnika.

Clan 50.
Za kategoriju celog objekta па zeleznickim prugama merOOavan
је element nosece konstrukcije sa najvisim stepenom iskoriscenosti i
upotrebljivosti.

VП. PRELAZNE 1 ZA VRSNE ODREDBE

Clan 5 1 .
Na projekte objekata па feleznickim prugama koji su zavrseni pre
stupanja па snagu ovog pravilnika i njihova izgradnja ироспе u roku
od sest meseci оо dana stupanja па snagu ovog pravilnika ne primenju­
ји se odredbe ovog pravilnika.

Clan 52.
Оуај pravilnik stupa па snagu osmog dana od dana objavljivanja u
»SlшЬеnоm listu SFRJ".

Br. 1 5-01 -149/8 1 Dircktor

10. јиlа 1 99 1 . godine Saveznog zavoda za
Вeograd standardizaciju
Veroljub Tanaskovic, s. r.

58