Biografija: pisac Branislav Nušić

Biografija: pisac Branislav Nušić

Branislav Nušić je srpski pisac romana, drama, priča i eseja i

začetnik retorike u Srbiji. Nušić je rođen 8. oktobra 1864, o umro je 19.
januara 1938. Takođe je radio kao novinar i diplomata.
Nušić je rođen u Beogrodu kao Alkibijad Nuša u cincarinskoj
porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Njegov otac je bio ugledni trgovoc žitom,
ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se
preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo i pohođao
osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Preselio se u Beograd, gde
je maturirao.
Kad je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u
Branislav Nušić. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1884.
godine. Tokom studija je proveo godinu dona u Gracu. Nušić se borio u
Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na služenju
redovnog vojnog roka. Nakon rato je objavio kontroverznu pesmu "Dva
raba" u Dnevnom listu, zbog koje je osuđen na dve godine robije. Pesma
je ismevala srpsku monarhiju, a posebno kralja Milana.
Državnu službu Nušić je dobio 1889. godine. Kao zvaničnik
Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju,
gde se i oženio 1893. godine. Na jugu Srbije i u Makedoniji proveo je
celu deceniju. Njegova poslednja služba u tom periodu bilo je mesto
vicekonzula u Prištini.
 Godine 1900. Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva
prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u
Beogradu. 1904. godine postavljen je za upravnika Srpskog narodnog
pozorišta u Novom Sadu. 1905. godine, napustio je ovu funkciju i
preselio se u Beogrod, gde se bavio novinarstvom. Pisao je pod
pseudonimom "Ben Akiba".

Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik, a 1913.

godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je
zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio je u Italiji,
Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata.
Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika Umetničkog odseka
Ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine.
Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se
1927. godine vratio u Beograd.
Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara
1933.
Iza Nušića, uprkos tome što mu se činilo do je "malo dao", ostao je
impozantan književni opus: komedije, celovečernje i jednočinke, drame u
užem smislu, istorijske i savremene, romani, pripovetke, novinske
kozerije, autobiografske knjige, putopisi, etnografski spisi, novinski
članci, predavanja... njegova Sabrana dela skupljena su u dvadeset
tomova, a izvan njih ostali su različiti tekstovi, koji bi, verovatno, mogli
ispuniti još desetak knjiga. Nušić je pretežno humoristički pisac, ali ima
nehumorističko delo obimnije no mnogi pisci koji nikada nisu napisali ni
jedan humoristički redak. Iako je, prevashodno, dramski pisac, njegovo
prozno delo je obimnije od dela mnogih pisaca koji su isključivo pisali
prozu. Njegovi članci, izjave, intervjui, predavanja razasuti po novinama,
kada bi se skupili, ispunili bi, po svoj prilici, više knjiga nego celokupni
opus mnogih pisaca. Nasuprot publici, kritika je prema Nušiću bilo
stroga, često nepravedna. Kao da je bila ljubomorna na Nušićevu veliku
popularnost ostvarenu mimo njenih procena, ona je, po pravilu,
zagovorala viša poetička, kulturna i moralna stanovišta, bez
razumevanja za Nušićevu osobenu književnu poziciju, njegovu
ukorenjenost u postojeću kulturu, prilagodljivost publici. Zbog svega
toga, Nušićevo delo je u najvećoj meri nastajalo u znaku kontroverze
između publike i kritike. Čini nom se da je tek u našem vremenu odnos
prema Nušićevom delu usaglašen, i to u slavu "pesnika smeha".
Najpoznatija književna dela Branislava Nušića
Drame: "Tako je moralo biti", "Jesenja kiša", "Iza Božjih leđa", "Pučina"
Komedije: "Protekcija", "Svet", "Put oko sveta", "Gospođa ministarka",
"Narodni poslanik", "Mister Dolar", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik",
"Sumnjivo lice", "Dr"
Romani: "Opštinsko dete" (u Sarajevu izdato kao "Opštinsko dijete"),
"Hajduci" (Ajduci)
Pripovetke: "Politički protivnik", "Posmrtno slovo", "Klasa", "Pripovetke
jednog kaplara"
Tragedije: "Knez Ivo od Semberije", "Hadži Loja", "Nahod"
Rasprave i udžbenici: "Retorika"