S.

Aljancic

VISI MAIIMIliKA II

Diferencijalne je~nacine

Ikstremumi funkcija vise promenljivih

Varijacioni raeun

 ~
/
VISA MATEMATIKA II
 posebnog poreza na po misljenju Repubiickog
sekretara za kulturu SR br. 413-1 od 9JU973.
 FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA - BEOGRAD

S.Aljancic

VISA MAUMAIiRA II

Diferencijalne je~naCine

lkstrelOulOifunkcija vise ~rolOenljivih

Varijacioni racon

Fakultetski udzbenici /21

Beograd 1974
 Glavn i i odgovorni urednik
Dragoslav RATKOVIC

Tehnicki urcdnik
Miloje PETROVIC

IBM slog
M.lfoslav PAVLOVrC

Korektor

hlka GRUBIC

Izdaje j stampa:
PRlVREDNO FINANSIJSKl VODIC
11090 Beograd - Rakovica, Patrijarha Dimi trija 24
Telefon 561-755 , 5 )1 - 778
 ZA j

PREDGOVOR , , ... , , , , .
uVOD
Euklidski prostor ..

I.

3.

14, Diferencne

II. EKSTREM{JMI

1. Osnovni pojmovi , , , , ... , .... , , , ............... .

2. Ekstremum u tack! ............. ',.. ... .,

 3. Uslovni ekstremum 189

4. Ekstremum u tacki ruba prvog kvadranta . _.............. _. 215

5. Uslovni ekstremum opsteg . . .. . .. . .. . . .. . . .. . . . . 228

m. VARlJACIONI

1. Problematika .................. . .................. . 277

2. NOTlnirani . . . . . . . . . . .. . .................... . 279

3. Funkcionela i njena prva i druga varijacija .. . ............ . 287

4. Ekstremumi funkcionele. Potrebni i dovoljni uslovi ..... . .. . 297

5. Najjednostavnija funkcioneia racuna i prva va

302

6. Varijacioni problem sa vezanim krajevima .............. _.. 305

7. sa slobodnim . . . . . . . . . . . . .. . Jl5
8. Varijacioni problem sa pokretnim ............... . 320

9. Izlomljene ekstremale i Weierstrass-Erdmannovi uslovi ., ... . 328

10. izvod funkcionele . . . . . . . .. . ............... . 343

11. problem .................... . ....... . 347

12. Invarijantnost Eulerove diferencijalne jednacine ............ . 353

13. Uopstenje na funkcionele koje zavise od vise funkcija.

1J1C'Ul'O!l1 .ol"unr"., ekstremuma . . . . . .. . ............ . 356

14. na funkcionele zavise od viSih izvoda ........ . 371

15. Parametarski oblik varijacionog problema ................. . 373

16. Varijacioni problem za dvostruke ................ . 381

17. Dovoljni uslovi za slab ekstremum ...................... . 384

18. Teorija i dovoljnj uslovi za i slab ekstremum ....... . 400

19. Weierstrassov, i lacobiev usIov .. " ..... 412

REGISTAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419

6
 PREDGOVOR

Elementi ekstremurna, kako numeric kih funkcija tako i .

funkcionela na funkcionalnim se javljaju u klasicnom
racunu, domet su ove knjige.
kako je za izlaganje racuna
poznavanje diferencijalnih jednaeina, to je u prvoj glavi data jedna
elementarna i zaokruiena
Isto tako, i Uvod, u je u najkraCim crtarna receno ono !ito je
o Euklidskom prostoru skupovirna u njemu,
pripremni dea za docnija izlaganja.
Lako ovladati izloienom WIn"'''',,/) - bar relativno lako to je zelja
udibenika. Ovde se je to zelelo postiCi nrfl1nlrn primerima i
i1ustracijama, a ne na ustrb neophodne
Originalni leks! proeitao je mr Aranaelavic i brojnim
kako u jasnace
izlaganja taka i u mt.[/O(:l1a. Na tome mu

najtaplije zahvaljujem.
Voleo bih, na kraju, da se zahvalim i kolektivu Privredno
a posebno clanovirna Miroslavu Pavlovicu, Miletu Petravi­
Cu, Nadi Be/h! i Jovanu Biljanovskom, bez cijeg zalaganja graficki teiak
teks! ne bi bio sloten na ovako zadovoljavajuCi naein.

l$eCH!1"CI.'a 5. decembra ] 973.

S. AljanCic

7
 U v 0 D

Euklidski prostor

(i) svih uredenih od k reaJnih ,x 2 .... ,

. nazivamo k-dimenzioni Euklidski prostor i oznacavamo ga sa
R k (k=l Uredena k-torka(x I'X 2 tacka ili vektor
su koordinate te tacke. Tacku (x I oznacava­
cemo slovom: x. Na slican nacin tacke ,Y2'''''Yk)'
(z l' zZ""'Zk)' ... oznacavacemo slovima Y,Z .... Dve tacke x i y se poklapaju
ako su im sve koordinate
SpecijaJno za k=1 imamo tacku na pravoj R(=Rl) odredenu jednim
reaJnim brojem, za k=2 tacku u ravni R2 odreoenu uredenim parom realnih
brojeva, za k=3 tacku u R3 odredenu uredenom trojkom reaJnih
brojeva. Za k>3 nemamo nikakvu geometrijsku interpretaciju ali nam to
niSta ne smeta da i tada govorimo 0 "tackama" i 0 "prostoru"

Oznake koje koristimo za koordinate tacaka u ~r,,<t ...w;~~

R3 nisu uobicajene za te prostore, ali su adekvatne kada govorimo uopste 0
k-dimenzionom prostoru ne precizirajuci koUko je k.
U Euklidski prostor moze se uvesti odredena struktura po
sa onom koja postoji ravni ili u
U su dva vektora i
vektora skalarom 1) .

razLikovanja i sto jednostavnijeg pisanja, vektore cemo oznacavati

slovima latin ice a skalare (ukoliko nisu koordinate kada su slovom u osnovi povezani sa
svojim vektoIom) slovima grcke azbuke.

9
a proizvod ax vektora i skalara a sa

ax=(ax l' ax 2 p'"

Na osnovu osobma realnih brojeva lako je nrr",,,,r.» da ove

izmeau inlaju sledece osobme:
1. x +y=y+x.
2.
3. Ako sa 0 oznacinlo tzv. nula-vektor, cije Sil sve koordinate
jednake nuli, tad a je x+O=O za svaki vektor x.
4. Svaki ) inla tzv. simetricni vektor
oznacavamo simbolom -x. Ocigledno vaii

5.
6. (a+~)x=ax+iJx.
7. a(iJx )=(af.l)x.
8. lx=x.
Svakom vektoru x pridruzuje se njegov intenzitet ill norma

IIx x~ }i/2
i= I 1

Pokazacemo da norma vektora inla sledece osobine:

L Ilxll~O,

2. IIx
3. lIax 11= lod IIx II,
4. 11.-; ; IIx 11+ l[y IL
Prve tri lako je proveriti. Sto se tice osobine 4., primecujerno, pre
svega, da se ona za k=2 i k=3 svodi na relaciju trougla: zbir dye strane II

2) Konvencijom umesto x+( -x) pisemo x-x,

10
 nikada nije od trece stranice. S obzirorn na norrne,
osobina 4. nije niSta drugo no klasicna Minkowskieva
k k k
L }1/2+ { L 01/2
{L j ,
i= I i= I i=

vazi za bilo k=l i bilo koja dva realna niza xl ,x 2 ""'X k

Y 1 ,y 2 , ... ,Y k' Minkowskieva nejednaciJla lako se izyodi iz Bunjakovski-­
Schwarzoye nejednacine

2 k 2 k 2
x 1') ~ LX. L y.,
i= 1 I i= I I i= I I

na sledeci nacin:

k k
~ X~+2L
i= I I ;=1

~(jfi=1 X~ +~)2.
;=1 I I

se na izraz za norrnu,

I !Ix II - II y II II .

(li) Iskustvom znamo sta je rastojanje izmedu dye tacke na pravoj, u

rayni ili u prostoru (trodimenzionorn). Ako su to tacke x i y (sa
koordinatama u R, R2 ili R rastojanje izrnedu d(x,y)
dato je sa

naR,

d(x,y)==+

11
 S obzirom na izraz za normu, ovi obrasci za u
odnosno R3 mogu se na nacin:

Ix-y 1/

No je norma defmisana za tacke u k-dimenzionom

obrazac maze Ham da njime "01'111100
dye tatke k-dimenzionom prostoru sa k>3. Kao
nazovemo tacaka x i y i
ove pripadaju k-dimenzionom prostoru sa u nedostatku
iskustva u takvom to sto izraz
od koliko je

2.

3. d(x,y)=d(y,x),
4.

koje, bar u prostorima R, R 2 i R 3 karakteriSu one 510 iskustvom nazivamo

Blagodareci uvedenom mogu se, u

k-dimenzioni prostor mnogi pojmovi koje znamo iz R, R2 i
R 3.
Neka je flksirana tatka u Rk j P broj.

K Ja,p [ =

je otvorena sa centrom u tacki a P. Za k= 1 to je

otvoreni razmak, za k=2 otvoreni krug (ij. bez periferije), za k=3 otvorena
(tj. bez ,sa centrom u tackia i poluprecnika p.

3) To je lako proveriti na osnovu osobina norme.

12
 : Ilx --a : Ilx-all=p}

nazivamo zatvorena kugla odnosno s centrom u tacki a poluprecnika

p.

Neka su a=(a 1 fiksir311e tacke URk.

tacaka
IJ [=0

)IPoreni razrnak sa centrom u tacki

Skup

(il,2,
je zatvoreni razmak.
Okalina tacke a - oznacavamo je sa je bilo otvorena
kugla ill bilo koji otvoreni razmak sa centrom u a4 )

Neka je A neki R k.Koristeci okoline mogu

se definisati razni tipovl tacaka u Od,llOSU Da A.
Za tacku (tEA kazemo da je
okolina tacke a svih unutraSDJih tacaka
skupa A obrazuje
Za tacku kazemo
okolini ima tacaka iz
mba moze ali ne mora da pripada svm tacaka mba
A rub
Za tacku A ako
okolina te tacke u kojoj, sem nje S3l11e, nema tach iz skupa
A.
okolinorn tacke 0 zoverno svaki skup koji saruzi jednu otvorenu
kuglu u kojoj lezi tacka o.

13
 Skup A je otvoren aka se sasiaji iz samih unutrasnjih tacaka. Skup A
je zatmren aka mu pripadaju sve tacke mba.
Citav prostor Rk je otvaren skup (a i zatvoren jer uapste nema
tacaka mba). Najjednostavniji otvoreni skupavi u Rk su atvorene kugJe i
otvoreru razmaci. (Dokazite!) Najjednostavniji zatvoreni skupovi su
zatvorene kugle i zatvoreru razmaci.
PRIMER 0.1. Svi navederu skupovi su otvoreni skupovi u ravni:
(0.1) {(X,y)ER2:X2 +y2 <I} ,
(0.2) {(x,y)ER 2 :1<x 2+y2<4},
(0.3) {(x,y)ER 2:x >1 } ,
(0.4) {(x,y)ER2 :x2+y2<! ili x>2},
(0.5) {(x,y)ER 2 : lYl> lxl}.
Prikazaill su redom na slici 0.1.

(03)
y

x x

(0,4) (0,5)

Slika 0.1

14
Ako svuda u (0.1-0.5) umesto znaka «» stavimo znak~) dobicemo
zatvorene skupove.

PRIMER 0.2. Sve tatke skupa

XI == {(X,y)ER2 :g(x,y)==O}

su tacke ruba tog skupa, ako je funkcija g takva da je jednacmom g(x,y)=O

definisana implicitna funkcija y==.p(x). Zaista, tada u svakoj (ma kako maloj)
okolini tacke (x, <,0 (x)EXI leze i tacke(x,y) koje ne pripadaju Xl'
Takve su sve one tacke (x,y) za koje je Y#<'oex).
No nisu svi podskupovi u R k tako jednostavne strukture. Ilustracije
navodimo

PRIMER 0.3. Neka je A pod­

skup u ravni koji sacinjavaju sve taeke Y
na vertikalama' j cdiniene duzine po­
dignutinl u racionalninl tackama od­
seeka ]0,1 [ apscisne ose (slika 0.2).
Skup A nije ni otvoren ni zatvoren.
Sve taeke kvadrata

{(x,y):O<;;X<l, O<y<l} o ,),1111]1 1 x

0432348

obrazuju rub skupa A. Slika 0.2

PRIMEDBA 0.1. Primecujemo da je pojam otvoren skup relativan

pojam, tj. vezan za prostor u kojem ga posmatramo. Na primer, razmak
]a,(5[ jc otvoren skup u prostoru R, ali to pjje u prostoru R2. U ovom
poslednjem, s obzirom na definiciju okoline u R2, nijedna njegova tatka nije
unutrasnja; sve su one tatke mba, tako da je rub skupa ]a,p[ U okviru
prostora R 2 zatvoreni razmak [a,f3].
Za otvoreni skup A kazemo da je povezl)/1 ako se bilo kojc dye tacke
iz A mogu spojiti poligonalnom linijom koja eitava lezi u A. Skupovi (0.4) i
(0.5) nisu povezani.
Svaki otvoren i povezan skup zvacemo oblast. Skupovi (0.1), (0.2) j
(0.3) su oblasti. Ako oblasti prikljucimo njen rub govoricemo 0 zatvorenoj
oblasti.
15
 Za oblast
zatvorena kriva leZi u ne
izlazeci iz svesti na jednu
(0,2) i (0,3), sarno su prva i treca povezane. to nije, jer
zatvorena kriva koja lezi u i obuhvata manji ne moze se
neprekidnom de formacijoffi , ne izlaze6i 1Z prstena, da svede na jedinu
tacku

16
 L D\FERENCIJALNE JEDNACINE

1. Famiiije krivih

(i) Neka je data jednacina

(1.1 ) ¢(X,y,C)=o

u kojoj x i y oznacavaju promenljive a C parametar koji uzirna vrednosti u

nekorn intervalu I. Ako za svako fik sirano C iz I jednacina (J . 1) odreauje
jednu krivu Jiniju u ravni Oxy, tada kazemo da je sa (l.J) data jedna
familija krivih.
y
Za farniliju krivih (J . I) ka ze­
rno da jednostruko po kriva neku ob­
las t T ravni Oxy ako kroz svaku ta cku
te oblasti proJazi jedna i sarno jedna
kIiva iz familije (1.1).
PRI.MER 1.1. lednac inorn

( 1.2) Y=(X _-C)3 ( - =<C< +00)

Slika 1.1
dat;) je farnil ija kubnih p,Jrab ola koja
jednostruko pokriva svaku oblast T
ravni Oxy(slika 1.1).

PRiMER 1.2 . Jednacinorn

( i.3 ) y=Cx (-<>e«C<+(0)

da ta je familUa pravih koja jednostru­

ko pokriva svaku oblast T koja ne

sadrzj koordinatni pocctak (slika J .2). Slika 1.2

17
fAKULTET E'(o~;J;(;~t.I:1 t:~UKA
:.) ;> i. 1 T
 PRIMER 1.3. Jednacinom y

(1.4) y=(x -- C)\-OO<C<+OO)

data je familija kvadratnih parJbola

(slika 1.3). Kroz ta cku (a,b) u ravni
prolaze dve, jedna iii nijedna kriva iz
famiLije prerna tome da Ii je b >0, b=O
ill b <0. Zaista, pri navedenim uslo­
Slika 1.3
virna jednacina

b=(a-C y2

irna po C dva, jedno iii nijedno resenje. Ne postoji, dakle , nijedna oblast 1I

ravni koju bi familUa (I .5) jednostruko pokrivala.

Medutim , ako se ogranicimo
Y
sarno na desne poiovine parabola i.l
familije 0.4), tj. na familiju krivih

ova jednostruko pokriva svaku oblast x

T koja lezi u gornjoj poluravni (y >0)
(slika 1.4).
Slika 1.4

PRIMEDBA I.!. Ako neka fa­

milUa diferencijabilnih krivih jed no- Y
struko pokriva neku oblast T, tada je
svakoj tacki te oblasti na jednoznacan
nacin pridruzen jedan broj: nagib kri­
ve u toj tacki. (Kod familije krivih iz
primera 1.3, koja dvostruko pokriva
gornju poluravan, nista a priori ne
ukazuje koji bi od dva moguca nagiba x
trebalo pridruziti tacki 1I kojoj se te
dye krive seku). Slika 1.5

18
 (ii) Neka familija krivih (1.1) jednostruko pokriva neku oblast T
ravni Qx-v bela parametar e varira u razmaku J i neka su parcijalni izvodi
cj) i (I' Ileprekidne funkcije na T Pretpostavimo jos da se za svako eEl
x y
odgovarajuca kriva iz familije (1.1) moze napisati u eksplicitnom obliku

(1.6) y=<P(x, C),

gde x varira u nekom razmaku X T c koji je odreden oblascu T i uocenom

vrednoscu parametra C (slika 1.5). '
Tada je

( 1.7) (l~x,y.er:'o na XT,c

kada ovde umesto y uvrstimo <p(x,C) (j (0 Z3 svako fiksirano e8).

Dlferencirajuci (l. 7) po x zakljucujcmo da je

(l.8) 1>x (x '-'

)' C)+1>y\IX ,Y , C)'},'=O na XT,c

kada u levu stranu umesto y i y' uVrstimo <p(x,C) odnosno <p' (x,C) (opet za
svako fikSlrano CEJ). Ponekad je moguce 1Z jednacina (1.7) i (1.8)
eliminisati parametar C i tako dobi ti jednu vezu izmedu x,y i y' J

(1.9) F(x,y,y')=O.

Iz nacin::t kako sma dosli do jednacine (1.9) jasno je da ce olla biti na X T, C

ldenticki zadovoljena kada u nju umesto y i y' uvrstimo «J(X,C) odnosno
«J'(x,C), ito za svako fiksirano CEl.

PRlMEDBA 1.2. Kako jednacina (1.9) ne zavisi ad parametra C

familije (1.1). to ana II izvesnom smislll karakterise sve krive te familije,
Preciznije, ako uocimo bilo koju krivu iz familije (1. 1) i bilo kOjll tacku
(x,y) na njoj, tad a trojka (x,y,y'), gdc je y' izvod krive u toj tacki,
zadovoljava jednacinu (1.9),

Familije krivih (1.2), (1.3) i (1.5) koje SOlO uveli u primerima 1,1-3,
zadovoijavaju sve postavljene zahteve na pocetku ovog pododeJjka, Kod
familije

y=(X-C)3

19
izvodna glasi

pa eliminacijom C dobijamo

(1.1

Na sliean naein dobili bismo da su familije (l i (1.5) okarak terisane

(1.11)

odnosno
2
(1.12)

(iil) Prethodna razmatranja odnosila su se na

zavis! od jednog takvih
imamo od n parametara
C 1 ·C2 •• .. ·Cn :
(1.13) .,n).

Ponekad je iz jednacine (1.13) i n jednacina

diferenciraju (1.13) n puta, eliminisati sve parametre i tako
dobitijednu vezu izmei:lu ,...•y(n):

(1.14)

Ova jednacina karakterise po!aznu familiju (1.13) u tom smislu sto svaka
kriva y:::"o(x,C (1.13) i prvih n izvoda identicki po
1
x zadovoljavaju (1.14) ito za sve dozvoljene vrednosti parametara

PPJMER 104. Kod dvoparametarske pravih

(US) y=C 1

eliminaciju C1 C 2 treba izvrsiti iz

20
Ovde je vee samim diferenciranjem izvrsena eliminacija parametara, tj.
jednacina

( 1.16) y"=o
karakterise posmatranu familiju.
PRIMER 1.5. Kod dvoparametarske familije krugova

( 1.17)

eliminaciju parametara treba izvrsiti izmedu date i dveju izvodnih jednacina:

Iz treee od ovih jednacina nalazimo

1+y'2
y-C = - - ­
2 "
Y
te onda iz druge sledi
1+y'2 ,
X-C j = - , -
, -y.
y
Kada ova dva izraza uvrstimo u jednacinu famijije nalazimo

(1.18)

2. Diferencijalne jednacine

(i) Svaka jednacina izmedu nezavisno promenljive x , neke funkcije y

odx, i njenih izvoda y',y", ... ,y(n):

(2.1) F(X,y,y,,....,y(n))-O
­

zove se dijerencijalrtli jednacina reda n.

U diferencijalnoj jednacini n-tog Teda obavezno figurise n-ti izvod
funkcije; svi ostali niii izvodi, sarna funkcija kao i nezavisno promenljiva
mogu izostati.

21
 lednacina (2.1) je impiicitni oblik diferencijalne jednacine II-tog
reda. Ponekad je moguce jednacinu (2. I) rcsiti po najvisem jl,vodu:

(2.2) y<n)=f(x,y,y' ,... ,y<n- I ) }.

Ovo je eksplicitni oblik diferencijalne jednacine n-tog reda.

Za funkciju <{J (x) kazemo da je re~'el1ie iJi integral diferencijalnc
jednacine n-tog reda na razmaku p,b[, aka ona i njeni izvodi do reda 11
zakljucno zadovoljavaju (2.1) (odnosno (2.2» za svako x E 1a, b [ (lj.
iden ticki na 1a,b[).

(ii) Koristeci ove nove pojmove, razmatranja iz odeJjka I rnozemo i

ovako iskazati :
Ako jednoparametarska familija krivih

(2.3) cr(X,y,C)=O (CEf)

zadovoljava izvesne uslove, njoj se moze odreaenim postupkom koordinirati

diferencijalna jednacina prvog reda

(2.4) F(x,y,y')=O.

Kazemo da je (2.4) dlferencijalna jednac ina familijc krivih (2.3) u tom

smislu, sto je svaka kriva iz familije (2.3) resenje diferencijalne jednacine
(2.4).
Opstije, n-parametarskoj familiji krivih <P(x,y,C 1 , Cz, ... ,Cn)=O u
istom smislu odgovara diferencijalna jednacina n-tog reda
F(x,y,y', ... ,y<n)=O.
No ne treba misliti da je korespondencija: familija krivih ­
diferencijalna jednacina, obostrano jednoznacna. Preciznije: Videli smo da
ako famiJija (2.3) zadovoljava izvesne uslove navedene u odeUku I (i) da njoj
tada jednoznacno odgovara diferencijalna jednacina (2.4). Medutim, obrnu·
to nije tacno: diferencijalna jednacina (2.4) moze imati kao resenje i krive
koje nisu obuhvacene familijom (2.3). Pokazacemo to na dva primera.

PRlMER 2.1. Diferencijalna jednacina familije krivih (stika 1.1)

(2.4) y=(X_C)3 (-c:oo<C< +00)

22
je, prema (I 10),

resenje ove je
pravay=O koja nije obuhvacena famili­
jom (2.4). viSe, ako su a i b dva
proizvoljna realna broja (a tada i
kriva

~
(X-a)3 za x:!{P,
Ya,b(X)= 0 za a~~b,

. ( x-b)3 za
x

(2.5). (Kriva ,r a
diferencijabilna za
sva ko x,

ci i tacke x=a i x:b. Slika 2. J

PRIMER 2.2, Diferencijalna jednacina farniJije krivih (slika 1.4)

(2,6)

prema (L12)

(2.7)

No nju, sem krivih iz familije y

zadovoljavaju i prava y=O i kriva

y (x) =
a .
r0
~
za x:!{P.
za
l
bez obzira je a oo<jJ< +(0) .
a
Ali ne sarno to: I svaka parabola iz
familije (J.4) 1.3) je
diferencijalne jednacine
Slika 2.2

(iii) Da bi smo bacili novo svetlo na odnos izmeau familije krivih i

njene diferencijalne jednacine, dacemo jednacini izvesnu
U tom cilju potrebna nam je

23
 je T neka oblast ravni p neb
definisana na T
Kazemo da je oblast T pokril'clla smerova, a za p da
smer

y
nademo vezom a=lgo:

se moze

trajcktorija
koja Slika 2.3

PRIMER 2.3. Na slici 2.4 prj·

kazano je odgovara
funkciji

(Sve tacke na istom krugu imaju isti

Uocimo sada diferencijalnu je­

dnacinu prvog reda u eksplicitnom
obliku

(2.8)

je definisana na Stika 2.4

nekoj oblasti T ravni
odredeno je poJjc smerova (T,f). obrnuto, polje smerova
odreduje (2.8).Drugim 0 diferenci·

24
 jednacini prvog reda u eksplicitnom obliku iii 0 polju
smerova, jedno je te isto. Jedino !ito u prvom slucaju do
a u drugom geometrijska strana istog neka
diferencijalne jednacine tada i sarno tada ako je
polja smerova Dakle, reci diferencijalne
jednacine (2.8) iii trajektorija polja smerova (TJ) , jedno je te isto.
Primeri 2.1 i 2.2 pokazuju da diferencijalna neke familije
krivih maze imati Pogledajmo
to sada u svetlu krivih s jedne strane i polja smerova
odgovara diferencijalnoj jednacini (i njegovih trajektorija).

PRIMER 2.4. krivih

(stika 1.1)

iz 2.1 ima diferencijalnu

nacinu

Polje smerova ove je dato na

slid 2.5. Postoji beskonacno mnogo
tog polja (tj. beskonacno

nisu obuhvacene datom fami­

lijom krivih. Slika 2.5

PRIMER 2.5. Familija krivih iz primera 2.2 1.4)

(x>C;

ima
y'2=4y.

Ako ovu pokusamo da u obliku (da bismo nasli

njeno polje smerova), vidimo da se tu radi, u stvari, 0 dye diferencijalne
jednacine

(2.9)

pa, prema tome, imamo dva polja smerova na slikama 2.6 i 2.7.

25
 to 1'1'1' l' f' 1'1' l' .,. 1'1' l'
l' l' l' l' l' l' ". 1­ .,. l' 1'1' l'
l' f' l' l' l' l' l' 1­ l' l' 1'1' l'
.,. f. l' .,. .,. .,. 1­ 1­ .,. .,. l' .,. l'

.,. .,. .,. l' l' .,. l' l' .,. 1'''' l'

l' .,. 1'''' .,. .,. .,. .,. 1'''' .,.

l' l' l' l' .,. "', l' l' 1'''' l'

Jf~ Jf llJfJf Jf Jf Jf

SlikJ 2.6 Slika 2.7

Su perpozicija ova dva polja smerova moze nam objasniti zasto

diferencijalnu jednacinu 4y=/2 zadovoljava familija parabola (1.4) (slika
J3), ali isto tako i posebne poteskoce koje donose impJicitne diferencijalne
jednacine u poreaenju sa onima koje su date ekspIicitno. Zato cemo se prvo
i baviti eksplicitnim diferencijalnim jedn3cinama.

J
(iv) Neka je funkcija f(x,y) definisana na oblasti T i neb je (xo,,J'
jedna ta cka iz T Osnovni problem teorije diferencijalnih jednacina moze se
ovako forillulisati: Postaji Ii resenje ",(x) diferenclj'alne jednaCine

(2.8) y '=f(x,y)

koje zadovoljava uslov

(2.10)

Ako postaji, koliko takvih resenja ima? Primeri koje smo do sada naveli ,
opravdavaju postavljena pitanja. Diferencijalna jednacina iz primera 2. lima
jedno jedino re se nje koje prolazi kroz tacku (x o'y 0) ako je Yo *0. a
beskonacno mnogo resenja ako je Yo=O. Obe diferencijalne jednacille u
(2.9) imaju tacno jedno, beskonacno mnogo iIi nijedno resenje kroz tacku
(x o'y 0) prema tome da li je yo>O,Yo =0 odnosno Yo <0.
Uslov (2 .10) cesto na zivamo pocetni uslov diferencijalne jednacine
(2.8). Ovaj naziv potice otuda sto u prime nama diferencijalnih jednacina u
mehanici , nezavisna promenljiva x ima ulogu vremena i njena vrednost Xo je
neko pocetno vreme.

26
 Umesto 0 ini i pocetnom uslovu (2,10),
cesto govorimo jednostavno 0 diferencijalnom zadatku

11 )

j 0 njegovim
taeke vee i
najinteresantniji kada dlferencijalni zadatak (2,11) ima jcdno
Zato je nas prvi da utvrdimo uslove treba funkcija
ispuni na oblasti T da bi kroz ;;vaku tacku prolazilo
iii, sto je isto, da bi skup svih resenja
citaFu oblast T

U jednom specijaJnom slucaju, naime kada funkcija ne Z<lvisi

od y vec sarno od x, odgovor nam je vee Rec je tad a 0
zadatku

12)

diferencijaJne nisu niSta no prlmitivne

funkcije od g. A je da kad god je funkcija g neprekidna na (a, b) da
ona tada ima beskonacno mnogo primitivnih jedna od data je
odredenim integralom
) dt
a
a sve ostale sa
) dt t C
a
je C proizvoljna konstanta. Prema tome: Ako je g
na (a,b), tada ima beskonaeno mnogo
i sva su data sa

13)
a

Zbog specificnog nacina kako se C javlja u ovoj familiji krivih

(translacija za velicinu ana jednostruko pokriva oblast
b) Drugim reeima, kroz svaku taeku (x o,y 0) ove oblasti
prolazi jedno i sarno jedno jednaCine y' =g(x) .

27
Vrednost parametra C odgovara tom odredena je sa

dt +C,
a
tako da je ono dato sa
dt +1'o-jOg(t) dt
a {}

14)
dt.
Xo
S obzirom da cemo se na ovaj cesto
formulisacemo ga u obliku stava.
LEMA 2.1. Ako je funkcija g neprekidna na (a, b) tada diferencijalni
zadatak (2.] je Ca, b), irna jednino i ono je dato
obrascem 1

(v) I sledece geometrijsko-intuitivno moze da

sagledavanju osnovnog problema diferencijalnih lvuua,.~·
na 0 kome je bilo reci.
prvog reda.

funkcija f defmisana u nekoj oblasti T ravni Oxy, neka je

,Yo) neka fiksirana tacka u T.
Oblast T pokrivena je poljem smerova
(T,n·Kroz tacku Mo povucimo
ravlI 6iji se poklapa sa smerom
polja u toj tacki. Na tako ()rI'r"l!pnt~l y

polupravoj izaberimo neku tacku M) i

kroz ovu pOVllcimo polupravu ciji se
poklapa sa smerom polja u tacki
M) . Na toj polupravoj izaberimo neku
tacku i nastavimo opisani
(slika Na taj nacin konstruisali smo
poligonalnu liniju M o,M1 ,M2 .... Tada je x
bliska pomisao da kriva linija
y koja tacku Slika 2.8

28
Mo=(xo'yo)' kojoj konvergira poligonalna linija M oM 1M 2 ... kada broj
UI'.QVUlCl. tacaka Mo,M; raste tako da duZine
stranica M OM J .M 1 M r " kie nulL Na osnovu toga kako smo konstruisali
poligonalnu MoMl sledilo bi onda da je kriva y(x)
trajektorija polja, tj. date

Ne treba misliti da izlozeno

kvalitativan karakter. Naprotiv, na njemu
priblizno diferencijalnih jednacina.

PRJMER 2.6. Odrediti priblizno ono y (x)

prolazi kroz tacku (0,0), tj. zadovoljava uslov

y(O)=o.

Za to ce nam polje smerova date

(slib 2.4) iii, krivih kOje u poIju
smera. U posmatranom slucaju to je famiJija krugova

(2.15)

Na slid 2.9 ucrtani su oni krugovi iz za

svakom u tacki gde on sece y--osu, nanet je
tacaka na tom krugu. (Za smela sluzi nam pomocna konstruk·
dja na levo] strani slike). Polazimo iz tacke (0,0) duz x-ose (nagib u tacki
(0,0) je nuIi) do sa prvim krugom. U presecenoj tacki
uzimamo odgovarajuci novi smer i idemo do Tu opet
smer, itd. itd. Dobivena kroz tacku (0,0)
i utoliko bolje ce zadatka liko­

29
 Slika 2.9

3.
diferencijalne jednacine prvog reda

0) Neka je funkcija f definisana na oblasti T ravni Oxy. Ka2emo da

j{x. y)zadovoJjava na T Lipschitzov uslov U odnosu na promenJjivu y aka
konstanta K tako da je

1) If(x'Y l

za svaki par tacaka (x, y I) i leze u oblasti T

uslov bice ispunjen ako f ima na T
delimicni izvod po y, tj. ako je

(3.2) Ify (x,y) I ~K za svako (x,y) E T

30
i ako oblasti T pripada duz koja spaja tacke (x,y 1) i (x'Y2).Zaista, na
osnovu Lagrangeove teoreme 0 srednjoj vrednosti je za neko 'T/(Y 1 <'T}<y 2)

f(x,y 1 )-f(x,y2)=(Y I -y 2)f)x,'T/) ,

pa (3.2) povlaci (3.1).

STA V 3.1 (Picard). Neka je T jedna obLast ravni Oxy i neka je na. fljoj
funkeija f(x,y)
1. neprekidna,
2. ogranicena., tf, I f(x, y) I ~ AI za svako (x, y) E T,
3. zadovoljava Uflsr/ritzol' usLov u oJnosu na. prom ellijivu y, tj.
If(x'Yl)-f(x'Y2)I~KIYI-Y21 za svako (x,y) i (X'Y2) u T

Neka je (x 0, Yo) proizvoljna tacka iz T i neka su brojevi a, b i [>, tako

izabrani da x 0 E Ja,b[ ida p:avougaonik
P= {(x,y):a<l'<b, Iy-yol <[>,}
eitav leti u oblasti T (slika 3.1). Ozna.cimo sa I ona.j deo intervala la, b [ na
kome je

(3.3)

Tada postoji jedna i samo jedna difereneijabilna. funkeija <.p (x)na I koja je re­
senje diferencijalnog zadatka
(3.4)

PRIMEDBA 3.1. a moze uzi­

mati i vrednost - 0 0 a b vrednost +00
DOKAZ pociva na tzv. metodi
sukeesivne aproksimaeije i sastoji se iz
nekoliko etapa: 1. konstruise se na
odreden nacin jedan niz funkcija
<.pn (x) na J; 2. pokaze se da taj niz na I
konvergira nekoj funkciji <.p(x); 3. da
b
je <.p(x) resenje posmatranog diferen
cijalnog zadatka i 4. da je <.p(x) njegovo
jedino resenje. Stika 3.1

31
 1. Za izabracemo konstantu .l' O. tJ.

Kako tatka (x,c,Oo(x)) P.

slozena funkcija

ima na osnovu leme 2.1, jellino

koje, (3.3), zadovoljava 1)

1==!rJ\t,c,OoV») 1<.6
Xo
Kako nejednacina
lezi u pravougaoniku P, to je slozena
Zato zadatak

ima na osnovu leme 2,1 jedino

(3.3), /:<'''"V,"

dt i<D
Xo
mozemo nastaviti ad infinitum Pretpostavimo da
sma za neko n~ I vee odredili funkciju na I prolazi kroz tacku
i zadovo~ava

(3.7 )
n

Kako
lezi u pravougaoniku P, to je na L
Zato zadatak

1) Razlikovati
na primedbu na kraju konstrukcije niza

32
ima na osnovu leme 2.1 jedno

fU,'-P II (t)) dr
Xo
koje, zbog zadovoljava

1 (x)-Yo 1=1 dt 1 (xEl).

Xo
Kako smo clanove niza '-Pn(X) definisali za kako
so, kada je (Il~ 1) vee definise to je
totalnom indukcijom definisan svaki clan nila '-Pn (x) (n= 1
da se ovaj
u izvesnom srnisJu moze prekinuti. Nairne, ako za neko
zadatak (3.5 +1) ima kao bas
no
<::/1 n +I ) svodi na
o o

tada ee se i sve sledece funkcije niza '-P (x) za

n
(x). No to ni:Ha ne srneta. jer tada 'Pno(X)
o
resenje i da prolazi kroz tacku (xo,yJ' pa je
konacno mnogo koraka nadeno resenje postavljenog diferenci­
zadatka.
2. Pokazacemo sada da nil na J nekoj funkelji
Za to nam je sledeea procena

(3.9)

koju cerna dokazati totalnom indukcijom.

Procena vail za n=O 5e IJVl"QIJa sa nejednacinom

(3 S1110 vee dokazali. Ostaje, dakie, da da ako (3.9) vali

za nekon=k da ce tada vaiiti i za n=k+ 1. Na osnovu 1) je za x>xo
 a uslova sledi
l(x)i~KfX dl~
+1
"'0
Kako smo vazl za n=k. dob icelTIo

2
(x-x

Slicno bismo za nasli

sto, sa prethodnom procenu za n=k+l.

Niz funkcija kao funkci"
onalni red
00

(3.10)

jer su delimicne sume ovog reda bas clanov! niza Oznacimo sa

razmak -p,x o+p[(p>O). Tada je prema

V+ I
_P_ za ,.." i za svako xEIn )
(v+ I )!

ired

Moo (I(p)v+ 1
I:~'­
K v--~o(v+ l)'
M K
konvergira (to je red -:::{r P-1) za svakoNa
K
osnovu red (3.10) tad a uniformno Knrl\lprm
In] p{Xo). Kako su clanovi reda 10) funkcije, to je i
suma oeprekidoa oa fnJp(xo). No kako p>O moze biti
proizvoljno veliko, odavde sledi da je neprekidna oa citavom
razmaku l.
Pokazali smo, dakle: Niz sukcesivnih aproksimacija ) konver·
gira funkciji oa razmaku 1.

3. Kako (3.7 n+ I ), fIksiranom vali za svako n=O,l ,... , to je

prelazom

34
 tj. tacka (x.,f{x») lezi u pravougaonniku p. sto znaci da je slozena funkcija
f(x. <P(x)) neprekidna na J. Pokazacemo da funkcija <{lex) zadovoljava na J
jednac inu

(3.1 I) <{l(x)=y o +r f(r .<{J(x ))dt

Xo
sto je, zbog utvrcene neprekidnosti funkcije f( x.<P (x)) ekvivaJentno sa

Funkcija 1,9 (x ) je, dakJe, resenje posmatranog diferencijaJnog zadatka.

(J ednac ina (3 . J 1) uzgred kazuje da <P(x) ima neprekidan izvod).
Jednacina (3.1 J) sJedi kada u (3 .6 n+l) pustimo da n-+ooJedino sto
treba pokazati jeste da tada desna strana u (3 .6n+ 1) tezi desnoj strani u
(3.11) za svako xEl. Zaista, na osnovu Lipschitzovog uslova i procene (3.9)
jeza x > xo

W
Xo
f(t.<P (t»dt-
n
rXo f(t .<{J(r))dt I ~
~r If(t.<P (t»-f(t.<iX.t)1 dt ~
Xo n

·.fK n + 1
~ _/ rJ_ _ (x-x )n +2-+0 (11-+00).
(n+2)' 0

Na isti nacin sledi tvrdenje kada je x<X '

o

4. Ostaje jos da pokazemo da je na J funkcija <{l(x) jedino resenje

posmatranog diferencijalnog zadatka . Pretpostavimo suprotno, tj. da ovaj
ima na J dva razlicita resenja <,?{x) i iJ;(x).Tada oba zadovoljavaju (3.11), te
je
x
(3.12) <{l(x)-I/;(x)= J [fCt.<P(!»)-f(t.I/;(t»]dt.
Xo
35
 Pokazacemo, prvo, da se.p j 1jJ- poklapaju na nekom dovoljno malom
razmaku i Po(xo)=[xo-po,x o+PoJ a zatim cemo videti kako se
moze prosiriti na citav razmak I. Neka je Po>O i tako malo da
je

(3.13)

gde je K konstanta iz uslova. Ako stavimo

14)

tada iz (3.12) sled! za

l.p(x)-· l/J(t»1 dt

W(t)ldt

smo redom koristili da je Mo supremum,

da xEJpo(x o ) i najzad 13). (Istu nejednacinu dobili bismo i
za No iz

l.p(x}-w(x) I za

sledi

sto, zajedno sa w(x) na J ).

po
Da bismo zakljucak na ci£av razmak I, postupicemo
ovako. Oznacimo x 0 +P0 sa x I . Svakako w(x) nil} (xo),
Po

36
Ako je broj P 1 >0 tako mali da je istovremeno
J p (XI )CI i PI .;;; _1_
I . 2K
i stavimo
X I
I )
PI = stiR l.,o(x)-!J;(x) I, a b
xEJ lxd
PI

tada je za xEJ (x I ) kao malopre Slika 3.2

PI

l.,olx)- !J;(x) 1= 1£: [f(t,.,o(t)-!(t, !J;(t»1dtl

==!( [!(t, .,o(t))--!(t,!J;(t))]dt!
Q( .;::1
~ll P I ""'2Pl .

Otuda opet zakljucujemo da je 111 =0,. tj. da je .,o(x)= !J;(x) na J pl (Xl).

Ponav~aluCi ovaj postupak najvise konacno mnogo puta (ne vise od
k=[~;o OJ puta l ), zakJjucicemo da je .,o(x)= 1J;(x) u bilo kojoj tacki x >xo
razmaka I Simetricnim razmatranjem, doSh bismo do istog zakJjucka i na
onom delu od I na kome je x<x o .

(ii) Stav.3.1 daje samo delimican odgovor na pitanje koje smo

postavili u odeljku 2(iv). Stay 3. 1 je, naime, lokalnog karaktera: on jedino
tvrlli da u nekoj okolini (odredenoj razmakom f) tacke x 0 postoji
jedinstveno resenje .,o(x) diferencijalnog zadatka

y'=!(x,y) , y(xo)=yo.

Oa Ii postoji resenje na citavoj oblasti T (a ne samo na onom njenom delu

koji odgovara razmaku f),o tome stav 3.1 nista ne govori. To se od slucaja
do slucaja mora posebno ispitati. Takvi iskazi ,Cglobalnog karaktera) koji
osiguravaju postojanje resenja na citavoj oblasti I su znatno komplikovanije
prirode. Sledece opste razmatranje daje samo ideju kako bi trebalo postupiti
da se resenje .,o(x) koje osigurava stay 3.1 produZi izvan razmaka I.

l) [x 1oznacava najveci ceo broj sadrzan u x.

37
 Neka je XI neka tacka iz I i neka je,
YI ). Tada tatka (X I ,Y 1 ) uvek !ezi
P), te postoje brojevi
(a l <X<h J ) i 6 1 tako da pravo­
,
--7
-
1'\ T

...i. p

Yo f /' I I ,II J

u T (slika Oznacimo sa 11 t:1

\'f Ji, I

,,
.1\, /,
onaj deo razmaka ]a 1, b I [ na kome je II , . ~ 1

"o.~a '0 a. ""'+M b, b ,

Slib .3.3

i pret postavi mo da razma!, J! ne lezl citav u razmaku 1. Na osnovu stava 3.1

tada jedina diferencijabilna funkcija 'PI (x) na II
zadovoljava diferencijalnu jednacinu (3.4) I kroz tacku ,YI)'
Kako je 'Ii (x) jedino na 1 iste koje
kroz tacku (x o, Yo), ali istovremeno i kroz tatku
(x I, Y z) XI to je (x) na zajednic korn deJu razrnaka I i I I .
'Ii (x) resenja'P (x) sa razmaka I na razmak
II -1. Ovaj postupak moze se, naravno, i tako dobiti nova
do mba oblasti T.

(iii) Ako u stava 3.1 ispustimo

slvari se bitno menjaju. Moze se pokazati, ali sasvim metodama, da
tada diferencijalni zadatak

uvek ima resenje ali ne vise jedno (Peanov Mi se u to

necemo upustati i zadovoljiCemo se sarno jednom i1ustracijom.
zadatak

15) y(O)=O

(primer 2.1) ima beskonacno mnogo resenja. To su krive

a~ i b#O. Kako je uslov dovoljan usiov
on u slucaju mora da bude narusen. Zaista, ovde je

38
 pa za YI =0 i Y2*0 Lipschit zov uslov nije ispunjen , jer tada faktor uz
(YI-Y) u posJednjcm izrazu , 3/vy";, nije ogranicen (Y2 moze biti
p'oizvoljno blisko nuli). Znaci, u okolini bilo koje tacke(x O'yo) kod kojeje
Yo=O, Lipschitzov uslov nije ispunjen pa se ne moze pozvati na stav 3.1.
Me<lutim svaka ta c ka (xO'Yo) sa Y o*O ima okolinu u kojoj je ispunjen
Lipschitzov uslov, pa za te tacke diferencijalni zadatak (3.15) ima
jedinstveno resenje. (Svi ostali uslovi stava 3.1 su ocigledno ispunjeni).

(iv) Stay 3. 1 je neosporno veoma znacajan sa teorijske tacke gledista ,

jer daje dovoljne uslove za egzistenciju i jedinstvenost resenja osnovnog
problema u teoriji eksplicitnih diferencijalnih jednacina prvog reda. Medu­
tim , ne manje je znacajan i postupak kojim je on dokazan - metoda
sukcesivnih aproksimacija. Ova nam moze posluziti da efektivno naoemo
resenj'e nekog diferencijalnog zadatka.

PRIMER 3. 1. Na osnovu stava 3.1 diferencijalni zadatak

y'=y, ,.'(xo)=Yo

ima jedno jedino resenje za svaku tacku (xo,Yo) ravni Oxy.

Zaista, ovde je [(x,y )=y, te.jf funkcija [ neprekidna i zadovoljava
Lipschitzov uslov sa konstantom K= II,J citavoj ravni Oxy. No kako ona tu
nije ogranicena , uocimo oblast T= {(x,y) : -oo<x < +oo,IY-Yol<c} na
°
kojoj je I[(x , y) I<M sa M =IY I+c. Za pravougaon ik P iz stava 3.1 uze~emo
c itavu oblast T Razillak f odreden je tada sa
6. c
Ix-xol < 'I'= - -
J_. lYol+c
< l.
Prva cetiri clana niza sukcesivnih aproksimacija su:

<po(x)=Yo
<P (x)=y +r<p (t)dt= y +y (x-x )=y "(1+(x-X O))
I 0 Xo 0 0 0 0 0 1"
39
 _ (1 +--+
-y
x-xo (x - xo)2 ~xQ) 3\
, + I'
o I! 2! 3!

Njihova struktura navodi nas na pretpostavku da je za svako 11:

( fx-x_) (x X )2
<P (x)=y ll+~+--=-o-+ ... +~
(x-x- )n)
(3.16)
n 0, I' 2' n!

Da je ona zaista tacna sledice tek ako pokazemo da kad god (3.16) vazi za
neko n=k (> 1) da tada (3.16) vazi i za n=k+l (totalna indukcija),
Pretpostavimo, dakle. da (3.16) vazi za neko n=":(> l).Tada je

<Pk + 1 (x)= Yo + rxo <Pk ( t) dt

'

I (x X )2 fx- X )k+ I)
=y +y t(x-x )+ - 0 +... +~_o_
o 0\ 0 2! -{k+I)!

_ (I+x-xo
-y - + (X_ XO)2+ .•• (x-xOl+l)
+"------>'-'-­
o I! 2! (k+l)!

!ito kazuje da (3 .16) va zi za n=k+ I.

Na osnovu dokaza stava 3 , I jedinstveno resenje posmatranog
diferencijalnog zadatka jc

<p(x)=lim <pn(x)
n-700

=y ( 1+~+
°
x-x
l'•
(x-x
')1
°f +...\ =y ex -- x o.I 0
.... . I

Stay 3.1 obezbeduje konvergenciju ovog niza (e>dnosno red a) na

razmaku /= {x : Ix-x o 1< 1 }.No to ne znaci da u konkretnim slucajevima ovaj

40
razmak ne rnoze bib i veti. U nasem prirneru razmak je titava
x-osa.
U 3.1 niza 'P,,(x)
No to da
napiserno clanova niza , ali sarno l!
izuzetnim umemo odatJe da naslut imo forrniranja
niza (kao sto smo to u primeru 3.1 na osnovu prva cetiri clana

No to i tako veliki nedostatak. ako naaemo, recimo, sesti

clan u nizu sukcesivnih aproksimacija, istina, nije tacno aJi je
resenje postavljenog diferencijalnog zadatka. No, reCi da je neko
priblizno ima sarno tada smisJa ako umemo da procenimo koliko ono
odstupa od tacnog A to smo u stanju ovde da ucinimo. Pokaza,;emo
da ako kao diferencijalnog zadatka uzmemo N . ,;Ian u
niZll sukcesivnili aproksimacija, da je njegovo odstllpanje uC
<,C(x) da to sa

17)

Kako avde desna strana tezi nuli kada N-+=. to za svako ma malo" >0
mozemo postiei da je

1< E na I

same ako N izaberemo dovoljno velika. rnetodorn sukcesiv·

nih mozerno diferencijalni zadatak priblizno resiti
sa svakom lIuapred datom ta6noscu.
Procenu 17) ovako cemo izvesti. S obzirom da je "o(x) suma red a
10), to je

I (x)-'P.,(x)]

41
 paje na osnovu (3.9)

18)
(v+ 1)1 V=N+l v!

Ako napisemo Taylorov red

clan n3 desnoj strani je njen

odgovarajuci ostatak. Ovaj ostatak moze se na osnovu obrasca
izrazi ti pre ko og izvoda nf"'''fj'.... A tj.

Z
V=N+ I (0<0<

Ako ovo sledice iz (3.18)

pa time i17) S obzirom da je 0<0< I.

PRIMER 3.2. Nati priblizno diferencijalnog zada tka

y(O)=O,

njegovo odstu

jalni zadatak ima jedno

Ixl<l, lYl I} funkcijaJl:x,y)=x2_y2
stantom i\1= I i zadovoljava Lipschitzov uslov sa konstantom K=2. Razmak
I 0 kome je rec u stavu 3.1 je, dakle, 1= {x: < I }.
Prva cetiri clana u nizu sukcesivnih aproksimacija su:

42
 2
<PI (x)=r[(t, <po(t»dt == r t 2 dt,-~ ,
o 0 3
J 7
<P 2(x)==r [(t,<PI(t)) dt ==.rx [t 2 _ (t 3 /3)2]dl ==x _ x
o 0 . 3 63'

<P 3(x)== r [(t.<P 2(t»dt == r 1(2-(13/3-/7/63)2 ]dt

o 0
X7 2Xll XiS
--+----­
3 63 2079 59535·

Ako kao priblizno resenje postavljenog difcrencijalnog zadatka uzmcrno

funkciju <P 3 (x), greska koju cinimo niic veta od 1/16 za Ix I< 1/2.. Zaista,
prema (3.17) za M= 1, K==2, Ix-x o I~~ je
L..

4. Metoda razdvajanja promenJjivih

(i) U odeljku 3 videli smo da se metodom sukcesivnih aproksimacija

moze ponekad efektivno a najcesce sarno priblizno (ali sa svakorn unapred
datom tacnoscu) resiti diferencijalni zadatak

(4.1)

ako funkcija [zadovoljava uslove propisanc stavorn 3.l.

Medutim, postoje i druge metode koje od slucaja do slucaja dovode
do resenja. To su tzv. clementarne metode integracije diferencijalnih
jednacina, medu kojima su najznacajnije metoda razdvajanja promenljivih,
metoda egzaktnih diferencijalnih jednacina i metoda diferenciranja. Ovde
njje dat nikakav manje iii vise pot pun pregled raznih tipova diferencijalnih
jednacina koje se mogu resiti ovom ili onom metodom. Za to postoje
specijalni prirucnici 1). Ogranicili smo se da ukratko izlozimo svaku od
navedenih metoda i da je iJustrujemo ponekim primerom. U ovom odeJjku
izlozicemo metodu razdvajanja promenljivih, a ostaJe dye u naredna dva
odeljka.
1).£. Kamke, DiffercntiaJgJeichungen reelJer Funktionen.

43
 Ako u jednacini I),

f(x ,Y) ima specijalnu strukturu proizvod je jedne

sarno od x i
koja zavisi samo od y - tj.

hev),

tada da su u njoj nrt:/n"'l1/J'/Vp razdvojene,

h stava 3.1 sledi
POSLEDlCA 4.1. Aka su
l. g(x) i heY) nG razmaku b [ odno SilO na
razmaku ]c,
I)
Ih(Yd--h(V2)1 Y 1 -Y2 1 za svako tada
::l.Idatak ima jedno jedino za svaku tacku
(xo'Y o ) kOla {eii u oblasti
T=T(a,b; }.

DOKAZ. Zbog I. lCx) i g bice i ogranicene na razmaku

J(/'. b' I odnosno
] c' ,d'[ i to za svako a' ,d' koje
odnosno <d Jasno je da a',b' ,d' mozerno izabrati
tako blisko a, b, C, d da svaka fiksirana tacka iz T lezi i u
oblasti

No na oblasti T' je
Lipschitzov uslov, tj. ispunjava sve zahteve stava 3.1. Na osnovu
ovog sledi onda posledice 4.1
Pokazacerno sad a kako se efektivno iznaJazi
jedinstvenost i postojanje posledica 4.1. To resenje je
na i diferencijabilna funkcija u nekoj okolini tacke x o .Kolika je ta okolina,
to nas trenutno ne Forrnalizarn nam omogucuje da efektivno
odredimo moze se ovako
Ako je' heY 0)=0, tada y=y 0 zbog je d instveno­
sti, i jedino difercncijalnog zadatka (4.2).

1) Uslov 2. ce sigurno biti ispunjen ako funkcija My) ima ogranicen uvod na

44
 Ako je, h(y o}#O, tada jc h(.,o(x)}#O u nekoj okolini tacke
, jer zbog neprekidnosti funkcija h i .,0 taLva je i slozena funkcija
, a prema pretpostavci je h(.,o(xo))=h(yo}#O. U toj okolini tacke
mozemo zato jednacinu (4.2) napisati u obliku

3)

I ntegracijom naiazimo

(44)

konstanta koju pocetni uslov )=y o

U svakom konkretnom sJucaju je na osnovu ,tava 3.!

odreuiti razmak 1 u kome je .,o(x) osigurano; sada, kada to
resenje umemo efektivno da iz njega samog vidi se u kojim
one ima smisla.

PRlMEDBA 4.1. Da bismo efektivno dobili

zadatka treba odrediti
Meautim, to je sarno u izuzetnim sJucajevima moguce. I pak se u teoriji
dlferencijalnih zadatak resen ako
je sveden na iIi viSe primitivnih funkcija. Jer, ovo
predstavlja problem sam za sebe.

PRIMER 4.1. Diferencijalna jednacina

(4.5)

razdvaja promenljive. Ovde je g(x)je neprekidna

na svakom razmaku la, b [ a funkcija h(y) je
neprekidna i La~'VV'Ul na titavom razrnaku
Prerna tome, kroz svaku tacku ravni koja ne .lezi na
prolazi jednacine (4.5).
virna za to da je

45
 Ako je Yo =0, tada je pa je prava

(4.6)

trazeno

Ako pak. Yo *0, tada, kao slO smo videli, jednacinu

(4.5) mozemo napisa Ii u obliku

2
lntegracijom nalazimo

] lrl == log
tj,

tome, sva ( 4.5)

(xo*o) data su sa
familija 4.1 ).
Pokazacemo kako se navedena mogu napisati na
jedinstven natin. Kako je, prema (4.7).
eCx za
{ -ecx za
to ako umesto c uvedemo novi C preko

c= {e_e C
,
c za
za x<o,
(4.7)

(4.9) za svako x.

Kada c varira u tada, prema (4.8), parametar C varira razmacima

]-oo,O[ i ]0,+00[, tj. za Ie vrednosti parametra C u (4.9) dobijamo sve krive
(4.9) svodi na (4.6), to se sva diferencijalne
prolaze kroz tatke (xo'Yo)(x o*0) mogu dobiti iz (4.9)
C varira u razmaku . Ako J i Yo
vrednost parametra C dobicemo kada u (4.9) stavimox=l i
y==2. Tako nalazimo pa je trazeno resenje

46
 (iii) Postoji citav niz tipova y
diferencijalnih jednacina kod kojih se
uvodenje 111 nove nezavisno promen ­
Ijive, nove funkcije iii nekom specijal ­
nom transfonnacijom mogu razdvojiti
promenljive. Navescemo samo najvaz­
nije.
x
Ako u diferencijalnoj jedn acini
(4.1) fllnk cij a f ima specijalnu struk­
tllru

govori mo 0 ho mogenoj diferencijalnoj

jednacini.

S l i~J 4. J
Neka je

T=T(a,b,c,d) = {(x,y) :a<x< b, c <y < d}

(-~a < b ';;; + oo)

i pretpostavimo da pravougaonik T neilla zajednickih tacaka sa y -osom , tj .

iii je a;;;'O iii b';;;O_ Neka za bilo koji polozaj tacke (x ,y) u T, vrednost
odnosa y/x lezi u intervalu ja,(1[ (a,m mogu biti i -ooodnosno +00) . Na
primer,ako pravougaonik T lezi kao na sJici 4.2 , tada za a i (1 mozemo
uzeti cl b odnosno d l a.
Na osnovu stava 3.11ako je zaklju c iti da vazi

POSLEDICA 4.2. Ako je fun­

k eija g(z)

I . lI eprekidna naja,N i
y
2. [g(z d - g(Z2 )!';;; K!z I -Z2!
za svako Z I ,z 2 Ej a, (1[, tada diferen­
/
cijalni zadatak

(4.10) y '--'g'x
rY ) , y (Xo )­-'Yo '

ima jedno jedino resenje za svako

(xo'Yo)ET(a,b,c,d) , gde je a;;;'O iii
b';;;O i a<l!..o <(1. Stika 4.2
Xo
47
 OOKAZ. Ncka je (xO'Yo) proizvoljna fiksirana [atka jz T Izabe­
rimo, kao u pododcljku (il), pravougaonik

T' = T (a', b',e' ,d')

dovoljno blisko pravougaoniku T cia tacka (x -Yo) [ezi i u T'. Tada
o
vrednosti odnosa kada tatka (x,Y) varira u, T' leze u n~kom intervalu
]a',/3'[ gde je a<a'</3'<{3. Zbog J. funkcijag je neprekidna i ogranicena na
Ja',13' [.
Pokazacemo da je na T' funkcija I(x,y) =g(L)neprekidna, ogranicena
x
i cia zadovoljava Lipschitzov uslov. Ona je ncprekidna i ogranicena kao
slo;~ena funkcUa: nairne, funkcija dveju promenljivih z(x,y)"'.~ jc neprekidna
na T i tu uzima vrednosti koje leze u Ja', {3'[, a funkcijJ g (z) jc neprekidna
i ogranicena na Ja',(3'[. Oa funkcija I(x,y )zadovoljava Lipschitzov llslov na
T u odnosu na promenljivu y, sledi jlrema 2. iz

I/(x,y )-/(x,y
1 2
)1~lgcYl)_g(Y2)I~KIYl_Y2\~K
X. X X x
lY --y
Ixl 1 2
1

jer je

K
-, Iv -y 2 I (a'>a~O),
a ' 1

prema tome da Ii pravougaonik l' lezi u desnoj iii kvoj poluravnL Funkcija
Izadovoljava, dakle, sve uslove stava 3.1.
Formalizam kojim dolazimo do resenja koje je osigllfano posledicom
4.2 mozemo ovako opisati: Ako u diferencijalnu jednacinu (4.10) uvedemo
novu funkciju z=z(x)sa

(4.11)

ova ce u nekoj okolini tacke x=xo(xo*O jer (xo'Yo)ET)biti diferencijabilna

jer je takva funkcija y(x)(kao resenje diferencijalnog zadatka (4.10»). Veza
izmedu njihovih izvoda je

./=z+xz' ,

48
pa z u okolini tacke jednacinu

(4,12)

i uslov da je

promenljive, pa pododeljku Oi) treba

Ako je g (zo) tada je, jedino

diferencijalne jednacine koje tacku (x o' zo)' Ovom

odgovara

13)
Xo
zadatka (4.10) pod uslovom da je g(""_Q)JO ,
Xo Xo
Ako je tj, g(z(xo))-z(xo}FO, bice i g(z(x»)-z
je zbog neprekidnosti na Ja,~[ !
okolini tacke xo' tu i funkcija (x»)-z(x)
okolini mozemo, dakle, diferencijalnu jednacinu (4.12)

odakle integracijom naJazimo

~--=log

Ako sa oznacimo primitivnu funkciju od u nekoj okolini tacke

1
xo (a lakv:.! postoj! je --r~- neprekidna u takvoj jednoj okolini), tada
uzima oblik
= log Ixl + c.
Vratimo Ii se na staru funkcijuy imacemo, ukoliko je gfo~-2..,
xo xo
(4.15) eeL)
x
= IxI+C,
49
 integraciona konstanta jednoznacno odredena
uslovom
Sve u svemu, kriva i 15) pokrivaju
T ako su is·punjeni uslovi posledice 4.2.

PRIMER 4.2. jednacina u zada tku

6)

je homogena. S oznakama 4.2 ovde je

g je izvod n3 svakom konacnom

razmaku la,!3[ Na osnovu pos!edice 4.2,
zadatak (4.16) za svako ukoliko je
XOTO.
Uvodeci novu z ( 4.1 diferencijalni zadatak
(4.16) u

17) -1,

je Razlikovacemo dva slucaja:

Ako je &(:0) , tj. Zo =+1 ili 1, tada diferencijalni zada­

tak 17) ima kao

z=+ 1 odnosno

prema Ovim diferencijalnog

zadatka

y=x odnosno r-x

zadatka 6), prema tome da Ii je ili je

tada diferencijalnu jednacinu
mozemo
dz dx
z2-1 x

50
 nalazimo

1=
vracajuci se na y, naJazimo

odnosno

Ako umesto c uvedemo pogodniju konstantu C

koja razmak -00«<+00 obostrano jednoznacno preslikava na razmak

CK C<+oo, imacerno

Ova jednacina se u dve:

kadaje

x+y C~ ~
kadaje

Resavajuci po y nalazirno konacno

x 2 -D
19) T-x-----,'=

Gdnosno

Sa (4.18), (4.19) i (4.20) dato je diferencijalnog zadatka

u zavisnosti od toga da Ii je [y 01 == Ix o!' Lv 0 1< ili > I.
da se oba 18) mogu dobiti iz (4.19) ili (4.20) za
O=Oodnosno
dobivene rezultate. Svaka kriva iz bilo koje od
ima jednostruku nulu za x=O (zakljucujemo iz prvog

51
izraza za (4.19) odnosno (4.20») , sve imaju pravll y=- x za kosu asimptotu
(drugi izraz.i) i pravu y=x za tangentll u tac ki 'x=O (prvi izrazi) , a za x=±C
familija (4.19)ima dYe nule a familija (4.20) dYe vertikalne asimptote (prvi
izrazi) . Sem toga je kod familije (4 .19)
ay _ 40 3
aC-(x 2+C2)2
tako da je za svako fik sirano x E )-oo, +cc[
ay
ac >O za x> O
odnosno
ay
- <0 za x <O.
ac
Prva od ove dye nejednacine kazuje da y , posmatrana kao funkcija od C,
monotono raste kada C varira u ) 0,+00[ , tj . da za svako fiksirano x>O kriva
koja odgovara parametru C (isprekidana kriva na slici 4.3) lezi efektivno
1
ispod krive koja odgovara parametru C (puna kriva na slici 4.3) kad god je
2
C <C. Druga od navedenih nejednacina kazuje da za x<O vazi bas
1 2
suprotno. Do analognih zakljucaka dolazimo i kod familije (4.20).
Na osnovu ovih podataka nacrtane su na slikama 4.3 i 4.4 po dye
krive jz familije (4.19) odnosno (4.20) . Familija (4. 19) jednostruko pokriva
deo ravni

{ (x,y): lYl<lxl }

a familija (4.20) dec ravni

{(x,y) : Iyl > Ixl }.

Zajedno sa pravama (4.18) ove famili­

je jednostruko pokrivaju citavu ravan
~ s izuzetkom y-ose . Kroz tacku
(1.2), na primer, prolazi ona laiva iz
familije (4.20) za koju je c=+$.
(Vrednost --J3ne dolazi u 0 bzir jer C
varira u )0,+ 00 [1

PRJ MER 4.3 . U diferencijal­

nom zadatku Slika 4.3

52
(4.21)

jednacina je homo gena. Ovde je

]+5Z2
3z

te g (slika 4.5)
lIslov posledice 4.:2 u svakom (i besko­
nacnom) razmaku ill koji ne sadrzj
nulu. Kod homogenih . pos­
toji uvek ogranicenje tj. tacka
ne sme lezati na ne sme biti Ili bi
i
tada odnos 0 bio jednak nuli a
o
g kao sto smo utvrdili, nije
u nub. Prema tome, kod zadatka tacka
obema koordinatnim osama, tj. mora istovremeno

Smena prevodi I) u

(4.22)

je ·Ovde su promenljive razdvojene i uvek je

1

pa se diferencijalna jednacina 1I (4.22) moze napisati U obliku

3zdz dx
1+222 X

bez integracijom
nalazimo

log /xl+c x
I
tj. I
I

Ako umesto c uvedemo

-1)
/l
integracionu konstantu C Slika 4.5

53
 e -=<c<+oo obostrano 10"1"'''1dna
vrJl!mo sc na y, lmacemo

c
ravni ne lezi na koordHlatnim osama
prolazi iz ove tj. svakoj tacki odgovara
C Tacki (1,1), na primer, odgovara
vrcdnost 0=3.

(iv) Ako u di (4.1 ) f ima specijalni

obUk
f (x,y)=-p(x )y+q(x )
o je homogena Iii
nehomogena prema tome da Ii je

Na osnovu stava 3.1 no da vail

POSLEDICA 4.3. Ako su jtlllkcije p(x) i q(x) neprekidne na
razrnaku ]a,b[, tada diferencijalni zadatak

)7 0 ,

irna jedno jedino za svaku tacku oblasti

.a<x<b,· <+co
OOKAZ. Zaista, ako je proizvoljna fiksirana tacka iz T, ona
lezi u nekom pravougaoniku

je, na osnovu ucinjenih

i zadovoljava uslov na T'.
PrimenjujuCi stav 3.1 dobijamo onda posledicu 4.3.
Oa bismo efektivl10 nasli resenje koje obezbeduje posledica 4.3,
postupicemo ovako.
Prvo cemo se lineamom

54
Ova promenljive. Zato dva
Ako je tada

jed no, a na osnovu pos!edice 4.3 i jedino kroz tacku (x

Ako je !ada u nekoj okolini tacke motemo
U obliku

odakle nalazjmo

+c
odnosno
p(;:)dx c

Ako umesto c uvederno novu konstantu C relacijom

C { e Cc za
za y

u kome varira c obostrano jednoznacno preslikava na

moterno napisati u obliku
)dx
),

kad god je (atimei

Medutim. (4.27) svodi se . na
Yo =0), Prema tome, (4,27) motemo
napisati u obliku

(4.28)

Prema posledici 4.3 sa ova familija krivih

oblast T
Predimo sada na nehomogenu linearnu
(4.23). Utvrdili smo da je (4.28) linearne

55
 (4.24) kad je C konstanta Za to je bliska
pomisao da ce nehomogena Iinearna jednacina
oblika

(4.29)

sto ovde umesto konstante C neka funkcija z od x. Da Ii je to

tako ili nije odlucicemo jednostavno na taj nacin 5tO cemo proveriti da Ii
izraz (4.29) za neku funkciju z zadovoljava diferencijalnu
(4.23).
Kako je

(4.30) _ze-Jp(X)dx p(x) ,

to kada (4.29) i (4.30) uvrstimo u (4.23) nalazimo

z'-q(x)eJp(X)dX =0,

5tO predstavlja diferencijalnu jednacinu prvog reda za funkciju z. Njeno

je
dx.

Prema tome, funkcija

1) y=e-Jp(X)dx(C+Jq(x)eJp(X)dX d:\;;)

z.adovoljava diferencijalnu jednacinu (4.23). Konstanta C jednoznacno je

odreaena uslovom da kroz tacku (x o,y 0)'
Postu pak kojim smo VVJ,a,,"vv, od homogene linearne
ne dosh do nosi ne bas
srecno izabran naziv metoda varijacije konstante.
PRIMER 4.4. U zadatku

(4.32) (l 1,

javlja se linearna jednacina kod koje je

x
p(x)= l-x2'

56
 P i q su u svakom razmaku ]ti, b[ ne sadrzi tacke
x=,-J i x=+ 1. Na osnovu posledice 4,3 imace diferencijalni zadatak (4.32)
jedno jedino resenje za svaku tacku (xo'Yo) za koju je 1,
Prema 1) se dobija dvema kvadraturama
dye primitivne Prvo je

1
logll-x21.

razlikovati dva I.
Za I je

(l-X2),
paje

( 4. fq(X)efp(X)dX

Obrazac (4.31) tada daje

<I,

Sheno se postupa kada je : dobicemo

Kroz tacku (0,1), na prolazi ona kriva (4.34) za koju

je C= 1.

S. Egzaktne diferencijalne jednaCine

(i) Neka je funkcija F definisana na oblasti T ravni Oxy. Ako F ima

delimicne izvode na T, tada je sa

FX(x,y)d;'(+Fy(x,y)

definisan totalni diferencijal dF funkcije F na T Formalno totalnim

su datoj F pridruzene dYe na T - njena dva
parcijalna izvoda

57
 No moze se Ako su date dye P
Q na T da Ii tada postoJi je

1)

totalni diferencijal, iIi, ~to je islO, da vazi

2.) «X,y)t:'l),

tada F zovemo

da
T vaz] na T, prvu
od ovih jednacina po po x, imali bismo

No, kao !ito je poznato, leve wane ovih jednacina su pod vrlo
uslovima jednake, pa zato biti i desne:

( 5.3) Qx (x,y) na T.

Evo, dakle, lIs10va da par funkcija (P,Q) ima primitivl1u

funkcija na T. Meoutim, sam za sebe ovaj usJov nije i U
nom j integralnom racunu dokazuje se sledeci

povezana oblast i neka su

neprekidne delimicne izvode na T Tada je
da par funkcija (P,Q)
na T funkcija F totalni al1ere'flC;rlal

dF:=P(x,y)dx+

Ako je(a, tatka u T tada je funkcija F data na T sa

(5.4) F(x,y)= ra P(x,y) dx+ P' Q(a,y)dy

b

iii sa

') F(x,y) = P'Q(x,y)dy dx,

b a

58
 Par (P,Q), ako uopste imll beskonacno mnogo primitivnih
one se medusobno za konstantu.
koordinatni pocetak lezi u T, je uzeti a=O i
b=O u ).

iz daju nam metodu za

cliferencijalne jednacine

f mozemo na bcskon3cno mnogo nacina u obliku

ti me di ferencijalnu

(5.6) Q(x.v)dy=O.

kazemo da je diferenci·

1. Pi Q neprekidne delimicne izvode na T,

2. pal Q) ima primitivnu na 1:
tj. Ftako
da je njen totaln1 diferencijal

dF(x,
(5.7)
=0.

tj. po x je identicki

F(x,

gde je C proizvoljna konstanta. Obrnuto, za svaku diferencijabilnu

grafik lezi uTi koja za neko C identicki po x zadovoljava
vazice i tj. funkcija je diferencijalne

59
 Mozerno, dakle, reCida sve integrale diferencijalne jednacine (5.6)
treba traziti medu resenjima po y jednacine

( 5.9) F(x,y)=C,

gde je C proizvoljna konstanta.

Poslednji zakljucak narnece pitanje kada je jednacinorn (5.9)
implicitno definisana funkcija y=<p(x) koja zadovoljava pocetni uslov
<P (xo )=y o«x o'Y o)E T). (Tada je, ocigledno, C=F(x o'Y 0)) ' To pitanje resava
Slav 0 egzistenciji irnplicitne funkcije: I) Kako je F (x,y)=Q(x,y) po
pretpostavci neprekidna funkcija .na T, to jedino jos treb~ pretpostaviti da je
;;~(x o,yo)= Q(x o,y 0)--t0; tada ce sa F(x,y) =F(x ooY o)u nekoj okolini tacke
Xo biti dcfinisana jedna jed ina funkcijay=<p(x) za koju je. <p(xo)=;Jo,Vazi,
dakle,

5T A V 5.2. Neka je T jednostruko povezana oblast ravni Oxy i neka

funkeije P i Q irnaju neprekidne delinzicne izvode na T. Uslov

(5.10)

{XJtreban je i dovoljan da je

(5.11 ) P(x,y)dx+Q(x,y)dy =0

egzaktna difereneljalna jednacina na T.

Ako (Xo'Yo)ET i Q(xo'yo)*O, tada difereneijalna jednacina (5.11)
irna jedno jedino resenje y=tp(x) kOje zadovoljava pocetni uslov <p(xo)=y o'

1) Ovaj glasi: Ncka je funkcija F(x,Y) definisana na oblasti T ravni oxy i neka
tacka (x O'y o)ET. Pretpostavimo da je F(x O,y 0)=0 i da su u nekoj okolini tacke
(xo ,Yo) izvodi Fx i F neprekidni i da je bar jcdna od vrednosti Fx(;.:o'yo) i
F (x ,y ) razlicita od mile. Ako je, recimo,F (xo'Yo)*'<)' tada postoje dovoljno mali
y 0 0 y .
brojevi 0>0 if >0 tako da u pravougaoniku {(x,y):Ix-xol<& ,[y-yol<e} sem tacke
(xO'y 0) postoji jos beskonacno mnogo tacaka koje zadovoljavaju jednacinu F(x,y)=O.
Prcciznije , da svakoj vrednosti xE {x: Ix-x 01< O)odgovara jedna i samo jedna vrednost
yE{y: [y-y ol<e} takva da tacka (x,Y) zadovoljava jednacinu F(x,y)=O. Tako definisa­
nu funkciju y=<{f,x) na {x: lx-xOI<E} nazivamo implicitna funkcija data jednacinom
F(x,Y)=O; za nju je F(x,<{f,x))=O za svako xE{x: Ix-xol<o}' Ona je na {x:Ix-xol<o}
neprekidna i ima ncprekidan izvod; ovaj poslednji datje sa '{)'(x)=-F (x,y) IF (x,y).
x y

60
Ono je

F(x,y)=F(xo'yo) ,

je F funkciia {'iii je totalni

F maze se izracunati po jednom ad obrazaca iii (5.4

PRlMER 5.1. Diferencijalna

(3x 2+6xy2)dx+(6x 2y+4y2)dx 0

je u citavoj ravni, jer

tu izvode j ovi zadovoljavaju (5.10). Primitivnu

funkciju F para (P,Q) izracunacemo prema obrascu (5.4) uzimajuci u ovom
a=b=O:

P(x,y)d.x+ JY
o

)dx+JY
o

Prema tome, da tu jednac inu ZaOlOV()l1 familija krivih

=c.

Kroz tacku (1,1), na primer, jedna kriva iz ove je

Q(1,1 0 to. Odgovarajuca vrednost konstante C je 1

egzaktna.

PRIMER 5.2. lednacina

12) +(1 =0

61
nije egzaktna, jer je ovde

P =2xy-3y 2
y

pa jedino nije ispunjen usJov (5. J 0) stava 5.2. MeClu tim, ako ovu jednacinu
pomnozimo sa I ,ona postaje
1
(5.13) (x-y)dx+(--x)dy=O
y2
i kao takva je egzaktna (P\ =Q.Y =... 1), PJ se moze resiti postupkom kojJ smo
gore opisali. .
Naravno, odmah se postavJja pitanje jesu Ii diferencijalne jednacine
(5.12) i (5.13) ekvivalentne, tj. imaju Ii obe ista resenja. One to jesu u svakoj
oblasti koja lezi u gornjoj ili donjoj poluravni, jer tu se razlikuju jedna od
druge samo za faktor koji je definisan i razlicit ad nulc. I)
Primer 5.2 ukazuje na sledeei opsti postupak. Ako diferencijalna
jednacina (5.t1) nije egzaktna na oblasti T zato stojedino uslov (5.10) nije
ispunjen, moze se postaviti pitanje postoji Ii funkcija p(x,y FO na T takva da
je jednacina

p(x,y)P (x,y) dx+p(x,y)Q(x,y)dy=O

egzaktna na T Takvu funkciju (kada postoji) nazivamo il1tegracioni

muftiplikator diferencijatne jednacine (5. I 1).

Ako su svi os tali uslovi ispunjeni (neprekidnost delimicnih izvoda od

P, Q i p na jednostruko povezanoj oblasti T), stav 5.2 kazuje da je za to
potrebno i dovolj no da vazi

tj.

(5,14) Qap_pa p +(a Q _ ap) =0

ax ay ax ay p .

1) Pri prelazu odjcdnacine (5.12) najednacinu (5.13) gubi se resenje y==O ali
ovo ne pripada ni gornjoj niti donjoj poluravni.

62
Na prvi pogled ne mozemo da budemo Oa bismo nasli
integracioni multiplikator diferencijalne (S.1I), trebalo bi resiti
diferencijalnu jednacinu (5. 14) koja je
diferencijalne jednacine (5. II), jer je to
dve nezavisno promenljive fl(X,y) (tzv. parcijalna diferencijalna
Meoutim, ono sto je nama ovde stvarno potrebno jedno
resenje parcijalne diferencijalne jednacine 14) koje ce nam zatim
da naaemo sva resenja diferencijalnc jednacine (S. 11). A to je
ostvarljivo ne pozivajuCi se ni na kakvu tcoriju parcijalnih diferencijalnih
jednacina.

Iz prethodnih razmatranja jedino sto mozemo zakljuci ti jeste da

izvesnim vrlo opStim uslovima svaka diferencijalna jednacina (S. 11) ima kao
integracioni multiplikator funkciju fl dve promenljive x i y (svako
diferencijalne jednacine II)). Meautim, to ne
da neka konkretna diferencijalna jednacina (S. J 1) lma
oni multiplikator koji zavisi sarno od jedne promenljive, recimofl=fl(Y). U
tom jednacina (S. 14) svodi se zbog fl x '" 0 na

Ij. na

po leva strana zavisi sarno od y, to mora biti slucaj i sa

desnom tj. 11) imace in tegracioni

ne zavisi od x vee samo od y.

Kod iz 5.2 je

63
te ona ima integracioni multiplikator koji zavisi samo od y Odredujemo ga
iz

')
-=-dy
fJ. y'
sto

log =-·2

pa za multiplikator mozemo uzeti fJ. '" 1/y2.

PRIMER 3.5. Diferencijalna (5.11) imace integracioni

rllultipliKator zavisi sarno od x,

zavisi same od x. je tada odreden dlferencijalnom

No ne moramo se na multiplikatore zavise

sarno od jedne od .- x ili y. opstije, traliti i
multiplikatore zavise od obeju promenljivih, ali su specijalne strukture:
fJ.(x 2 +y2),fJ.(xy),fJ.(YIx), itd. U kom obliku cemo ga za to ne
postoji nikakvo uputstvo. Treba

PRIMER 5.4. jednacina

l)dx =0

2
ima oblika fJ.(x

gde je JJ.' izvod funkcije promenljive WfJ.(u), diferencijalna

svodi se na

64
 ap\
ay)du,

Da bi postojao multiplikator navedenog oblika, mora izraz

da zavisi samo ad u -y2),Ovde je to zaista

2(xQ+yP)
paje
dlJ.=_ 2 du,
IJ. u-

taka da za multiplikator nalazimo 2

6. Implicitne diferencijalne

(i) Neka je data impJicitna diferencijalna jednacina

(6.1)

Pretpostavima da F tri promenljive x,y,y' 1) ima izvode

.F kada tacka
y y'
leli u oblasti T prostora Oxyy'. Ako
(x o,y o,y~)E T i za tu trojku brojeva vail

tada, na osnovu stava 0 funkcij4~) postoji U okolini O(XO,Yo)

tacke (xo,y 0) jedina neprekidna funkcija f(x,y) sa neprekidnim
izvodima Ix i Iy takva da je

I
I) Ovde, trenutno, Y uopste ne smatrati izvodom od y, vee,
jednostavno, kao oznaku neke trece promenljive uz promenljive x iy.
2) U detaljima on g1asi doslovce kao u fusnoti 1) na strani 60 jedino slo
je sada F funkcija tri a ne dva argumenta.

65
 za svako (x.y)EO(xO,YO)'

navedenim jednacinorn (6.1) je definisana

eksplicitna diferencijalna jednacina

(6.2) y'=f(x.y)

u okolini tacke (x o,y 0)' Sern 'toga, tada sve

uslove stava 3.1, tako da jednacina ima jedinstveno
(xo,yo)'
funkcija F zadovoijava navedene usiove, S
bi se srnatrati da je problem
(6.1) resen. Medutim, u to nije
","''''''''''' funkcije f to nikako ne
znaci da smo u stanju da nju efektivno i odredimo i time sa irnplicitnog
oblika (6.1) diferencijalne oblik
Zato je od in teresa metode implicitne
1""''''''-'''''' (6.1) i ne resavajuci ovu prethodno po je metoda
diferenciranja. Mi cerna je ilustrovati na dva tipa diferencijalnihjednacina ne
narocito na uslovima obezbeduju i jedinstve­
nost jer se ovi mogu, uslove,lako
specijalizirati.
Metoda diferenciranja se moze ovako opisati. U diferencijalnu
uvodimo parametar p stavijajuci Tako dolazimo do dye

(6.3) F(x,y,p)=O i

Ako prvu od ovih jednacina diferenciramo,

(6.4) dy+F
. p dp=O,

i vodimo racuna 0 moCicerno (6.4) da napisemo u jednom od sledeca

dva oblika:

66
 (Fx +Fy p)dx+Fp dp=O ,

Ako je eliminisati y i iz dobivene jednacine

izraziti x kao

x=r.p(P),

tada ce druga jednacina u dati

(6.8) y

diferencijalne

Slicno, ako je iz i (6.6) eliminisati x i iz dobivene

kao funkciju od p,

tad a ce druga jednacina u dati

Poslednje dye jednacine zajedno daju jednacine (6.1) u

parametarskom obliku.
Ovaj formalni zavisi od mnogih "ako", usJovljenih
izvesnID velicina odnosno mogucnos6u
nekih jednacina. Ovde necemo insistirati na dovoljnim uslovima koji bi
obezbedivali sprovodljivost Zadovoljicemo se da ga ilustrujemo na
nekoliko diferencijalnih kod dovodi do
cilja.

Oi) Clairot-ova diferencijalna je oblika

y=x/+f(y').
Polazimo od

(6.9)

67
 prvu i vodeci racuna 0 nalazimo

Ova raspada se u dye:

L sto daje pa je na osnovu prve jednaCine u

Clairot-ove jednacine. AVO je jedna pravih.

2. tako da zajedno sa prvom u (6.9) imamo
u parametarskom obliku:

(6.11) x=-/(p), y=-p/'(P)+I(P).

Pokazacemo da su resenja (6.10) i (6.11) u izvesnom geometrijskom

smislu povezana: Kriva (6.11) u svakoj tacki odredenu
od 10). ana dahle, obvojnica I ovih uocimo na
II) tacku koja odgovara vrednosti Po' U toj

~ -f(p)-p/,'(p)+/,(P)
~ -I "(P)

Lako je da prava (6.10) koja odgovara vrednosti

kroz tacku (xo'Yo) j u ima koeficijent pravca Po' tj. postoji
dodir izmeau nje i krive (6.11) u tacki.

PRIMER 6.1. jednacina

,
eY

1) Obvojnica f~ilije krivih F(x,y,C)=O je ona kriva koja u svakoj svojoj tacki
dodiruje jednu odredenu krivu iz te familije. Ako familija ima obvojnicu, ova se dobija
eliminacijom parametra C iz jednacina F=Q i

68
je Clairot-ovog tipa. Njena resenja su prave

(6.12) y =2Cx+e c

i njihova obvojnica . OVll poslednju mozemo dobiti rezonujuci kao pod 2. ili
koristeci postupak iz fusnotel) sa strane 68. Po ovom drugom, treba
paramelar C eliminisati izmeoll jednacine (6.12) i jednacine 0=2x+e C , koju
dobijamo diferencirajuci (6.12) po C. Tako nalazimo:

(6.13) y=2x[log (-2\")-1 J(x<O) .

Na slici 6.1 ucrtane Sll prave (6.12) i

njihova obvojnica (6.13) . Familij :1 pr:l­
"ih (6.12) pokriva jednostruko cit aVLl
desnu poluravan (x>O) i pozilivan
deo y -ose, a dvostruko pokriva oblast
iznad obvojnice u levoj poluravni
(x < O) . Kroz svaku tacku obvojnice
prolaze dva resenja diferencijalne jed­
nacine: po jedna prava i sarna obvojni­
ca. Kroz tacke koje leze ispod obvoj­
Stika 6.1
nice u levoj poluravni (x < O) i kroz
one koje leze na nepozitivnom delu y-ose ne prolazi ni jedno resenje
diferencijalne jednacine.

(ui) Lagrangenva diferencijalna jednacina je oblika

(6.14) y=xgCY')+fCY ').

Polazimo od

(6.15) y=xg(P)+f(P) dy=pdx.

Diferencirajuci prvu od ovih jednacina,

(6.16) dy=g(P)dx+xg'(P)dp+f(P)dp,

i koristeci drugu, nalazimo

(6.17) [p-g(p )Jdx=[xg'(p )+f(P) Jdp.

69
 Pretpostavimo da g(p)-p nije identicki jednako nuli. (U suprotnom
Lagrangeova jednacina svodi se na Clairotovu koju smo vee prollcili).
Razlikovacemo dva slucaja:

Ako je za neko P=Po g(po)-po=O,tada Lagrangeovajednacina ima

resenje

(6.18)

_ Zaista, ako (6.18) i njen izvod

/=g(po)

llvrstimo u Lagrangeovu jednaci!lu dobicemo

g(p o)x+f(P o)=xg(g(po) ]+f[g(p 0)],

sto je, z bog g(p 0 )=p 0' identicki zadovoljeno.

Ako je g(po)-Po*O, tada u nekoj okolini tacke Po jednacinll (6.17)
mozemo napisati u obliku

(6 .19) dx+4){i
dp g (P)-p
x+ t(P) =0
g(P)-p ,

sto predstavlja linearnu diferencijalnu jednacinll u kojoj je p nezavisno

promenljiva a x funkcija. Integrisuei OVU, dobicemo x=.p(p) sto zajedno sa
prvom jednacinom u (6.15) predstavlja resenje Lagrangeove jednacine u pa­
rametarskom obliku.

PRIMER 6.2. Diferencija1na jednacina

(6.20) 2y(y' +2)=/2 x

je Lagrangeovog tipa sa

p2
g(P)=2(p+2) f(P)=O (p=F-2).

Kako je
_ p2+4p
g(p )-p-- 2(p+2) ,

70
to jednacina (6.17) g1asi

1 x
(dx-- dp)=O.
2 p+ 2
Ona se raspada na tri:

Prva daje kao re~enje pravu

«(,.21)
druga pravu
(6.::2)
lnlegracijom trece nalazimo

log h:1=Iogip+21+c

odnosno

Ako umesto c uvedemo pogodniju konstantu C relacijom

za

za

dobicemo

).

Ova jednacina, zajedno sa

dnje resenje u parametarskom obliku. Medutim, parametar mozemo ovde

eliminisati i dobiti
O,+oo[).

Ovo je jedna familija kvadratnih parabola. Prave (6.21) i (6.22) su obvojnice

ove familije, kao !ito je lako proveriti 6.2).

71
 7. Singulami in tegrali

(i) Pocicemo opet od implicitne diferencijalne jednacine

(7.1) F(x,y,y')=O
ali ovoga puta, za razliku od razmatranja na pocetku odeljka 6, 0 funkciji
F necemo a priori ciniti nikakve pretpostavke koje bi obezbedivale da je
jednacinom (7.1) definisana eksplicitna diferencijaln, jednacina
(7.2) y'=f(x,y)
ida ova poslednja ima jedinstveno resenje za date pocetne uslove.
Pretpostavimo da je funkcija F(x,y,y') definisana na oblasti T
prostora Oxyy' I) . Uredena trojka brojeva (xo 'y o,y 0 ')ET je linijski element
diferencijalne jednacine (7.1) ako je

F(x o,y o,y~)= 0,

Tacka (xo'yo) je nosac linijskog elementa (xo,yo'Yo') . Istom nosacu mo ze

odgovarati jedan jedini, vise njih iii nijedan linijski element , prema tome da
Ii jednacina

ima jedno, vise iii nijedno resenje po y'.

Neka je (xo'y o,y 0 ') linijsk.i element jednacine (7. J) i pretpostavimo
da u nekoj okolini 0 ) tacke (x ,y ) postoji jedna jedina funkcija
( oY O,YO 0 0
f (x,y)takva da je

(7.3) f(xo'Yo)=y~

(7.4) F(x,y .[(x,y»=O za svako (x,y)EO( ).

Xo·Yo

Ovo poslednje znaci da je jednacinom (7.1) na 0 jednoznacno

(xo'Y o )
definisana eksplicitna diferencijalna jednacina

(7 .5) y'=f(x,y).

I) Vidi fusnotu 1) nn strani 60.

72
Slika 6.2

73
 uopste ima Tek ako pretpostavimo da je
obezbedena
). Zata je
razumljiva sledeca klasifikacija
Linijski element (x o'Yo'Y o ') diferencijalne jednacine 1) je regula­
ran ako u nekoj okolini 0CtO,yo) tacke (xo,v o ) postoji
nCf]r€kidna funkcija f(x,y) takva da je (7.3) i (7.4) istovremeno
r
sliprotnom sJucaju, tj. ako takve neprekidne funkcije nema iii ih ima viSe
od jedne, recicemo da je linijski elemen t (Xo,y G'Y 0 ') singularan. Skup $vih
nosaea singuJarnih elemenata je diskrimillantni
jednacine Svako diferencijalne jednaeine
mesto nosaca linijskih eJemenata, tj. lezi
u diskriminantnom zvacemo singulamo
jalne jednaeine 1).
PRIMER 7.1. Odredicemo prvo linijske elemente
jednaeine iz 6.2:

(7.6) 2y(y'+2)=xy'2.
Ako je =0 nosae (xo'Yo) ima beskonacno mnogo linijskih
elemena ta (x o'Y o'Y;) moze biti proizvoljan konacan braj.
Ako je i Yo #0O, takvi nosaci imaju sarno po jedan Iinijski
element, Oznacimo sa D skup tih nosaca.
Akoje ima realna

1/2
=L±v1(~)2
x x
+4L
X

kad god je
fY\2+4L ;;;,O.
lx) x
Prema tome, nosac (xo'Y o ) koji lezi u skupu

ima po dva

74
ima tacno jedan linijski element. Skup
B sacinjavaju tacke (x,y)(x:t:O) koje j

J
leze na pravama y=O i y=-4x, a skup ~D
A one koje ne leze nay-osi a zadovolja­ IIIc B
vaju
ill'
--B­
II t-­
A

y>O y>-4x, A \~.I c

odnosno

y<O y<-4x. D=t.;

I
III
Dakle , jed ino na skupu
Stika 7.1
c= {(x,y): {l.... \2 +41:'.<0}
\ x) x

nisu definisani Jinijski clementi jednacine (7.6). Sada cemo izvrsiti k!asiftka­
ciju postojecih linijskih elemenata.
Neka je (xoYo) tacka iz skupa A i neka je

(x ,y ,YO..L.. i£o\2+4lD\
\ 0 0 Xo 'Y\Xo/ x.ol
jedan od dva mogllca linijska elementa nosaca (xo,yo). Tada postoji jedina
neprek.idna funkcija f1 (x,y) , naime

f 1(x,y)=L+)L)2+4 L «x,y)EAUB).
. X IX X

koja zadovoljava oba uslova (7 .3) i (7.4). (Furikcija

f (X,Y)=:!::_J(0L\?'~4L «x,y)EA UB)

2 . x X7 x
ne zadovoljava prvi od ova dva uslova!). Znaci , (*) je regularan linijsk.i
element za svako (xo,yo)EA. Na slican nacin moze se pokazati (koristeci
funkciju f2 ) da je linijsk.i element koji dobijamo kada u t!") promenimo
znak pred kvadratnim korenom regularan za svako (xo,yo)EA. Tacke
skupa A SU , dakle , nosaci po dva regula rna linijska elementa.
Neka je (~o,Yo) tacka skupa B. Njoj kao nosacu odgovara jedan
jedini linijsk.i element :

75
U okolini tacke (xo'Yo)' meoutim, postoje dye neprekidne funkcije, II i
oba uslova (Prvi od ova dva uslova
jer je na B U'o / XO)2
Prema tome, sve tacke Iinijskih elemenata.
Neka je sada D. tj. neka je Xo =0 i Njoj
kao nosacu odgovara element (xo'Yo Da Ii je ovaj
iii singularan, odgovor na to ne mogu dati funkcije II I
one; na D nisll ni definisane. kako za

kada sa
<0
to ako za stavimo
za i x

-2 za (x,y)ED,

proveriti da
ona takva funkcija,
to su sve tacke skupa elemenata.
Polazeci od funkcije
nacin kao funkcija g 1
uvideli bismo da su sve tacke
elemenata. Dakle, skup D se iz samih nosaca regularnih
Iinijskih elemenata. razliku od A cija je svaka ta::ka nosac dra
linijska tacke D nosaci su sarno jednog
elementa). (Videti sliku
Najzad, tacka (0,0) je nosac Iinijskog elementa jer jedina
dva resenja jednacine (7.6), II ' koja su neprekidne
funkcije u desnoj (i poluravni nemaju vrednost kada
(x,y)->{O,O) kroz desnu 1) ,te ne moze funkcija
koja zadovoljava (7.6) istovremeno je neprekidna u tacki (0,0).

l)RadijaJne granice u tackl (0,0) zavise od ugla priblizavanja.

76
 Sve u svemu: Nosaci regularnih linijskih elemenata (7.6)
su tacke skupa A uD. Nosaci singuJarnih linijskih elemenata su tacke skupa
BU }; poslednji je, dakJe, diskriminantni skup date diferencijalne
Kako su prave y==O i y==-4x resenja (7.6)
leze u diskriminantnom skupu, to
(7.6). One su obvojnice tl
(videti sliku
mora uvek biti
kao sto to

PRIMER Diskriminantni
sve tacke na apscisnoj osi, jer kroz
beskonacno mnago neprekidnih
funkciJe b(x) sa
te jednacine. Dna je
krivih (24) koja zadovoljava tu
PRlMER 7.3. Kod diferencijalne il primera 4.1. linijski
elementi nisu definisani jedino za one nosace (xo,y 0) kod kojih je Xo =0 i
Nosac (0,0) ima beskonac no mnogo elemenata (y' moze biti
proizvoljan broj). Singularan je element (0,0,0), jer kroz nosac
(0,0) prolazi beskonacno krivih koje zadovoljavaju
uslove i (74) (prave
PRlMER 7.4. Kod y'2_4y 3=0 Iinijski
elementi definisani su sarno u i na apscisnoj osi. (Pre rna
uvek je Jedino y
na
a pscisnoj osi su singularni.
zbog ogranicenja ne moze se
uopste govoriti 0 okolini bilo
tacke na apscisnoj pa time ni 0
funkciji koja bi bila u
takvoj jednoj okolini. "yvv,.,,,u
Slika 7.2
1) Obvojnica familije krivih je kriva koja u svakoj tacki dodiruje neku krivu iz
familije. Otuda ona u svakoj svojoj tack[ ima isti Iinijski element kao neka krlva iz
familije, te je samim time i ona reSenje diferencijalne jednacine doticne famiJije krlvih.

77
dakIe,
svake od krivih iz zadovoljava
datu
postupaK za
odredivanje

(ij) U nismo cinili nikakve 0 kojom je

definisana diferencijaina (7.1). Sada cemo to uciniti u named da
damo dOlloljne uslove za regulamost, odnosno potrebne uslove za
nost nekog jednacine (7.1).
Polazeci od
) i
da vazi
STA V 7.1. Ako su F(x,y,y ) i njeni delimic'ni
F ., 'neprekidni U Ilekoj okolini tacke (xo,Yo, )
Y t f •

F(xo'yo'yo usloll Fy'(xo'Yo'yo )=FO Ie aOivOl,fal1 za

elementa (xo,yo'Yo') , F(x,y,/)=O. Samim tim, usloll
.(xo,yo'Yo')=O je potreban 7:a singularnost elementa (xo'Yo'y;)·
F zadovoljava navedene tacke diskrimi·
F(x,y,/)=O treba traziti meau oilim tackama (x,Y)
zadovoljavaju istovremeno
(7.7) F(x,y./)=O F y ,(xy /)=0.
"~,

Ako za jednacinu iz 7.1 napisemo sistem (7.7)

i eliminiSemo odavde velicinu ,dobicemo

y(L+4)=0
x '
sto vee nadene 1i
Medutim, treba voditi racuna bazira na
po!rebnim (a ne i dovoljnim) uslovima za nekog
elementa. Prakticno to znaci da ovim postupkom mozemo dobiti i neka
kriva koju dobijamo kao rezultat velicine /
iz sistema (7.7) ne mora da
jednacinu i tada ona nije ni njen "illl~U"'UU integral.

78
 PRIMER 7.5. Kod diferencijal- Y
ne jednacine 4y'2-9x=O,eliminacijom
velicine y' iz odgovarajuceg sistema
(7.7) dobijamo x=O. Ta kriva (y - OS;I)
uopste nije resenje dat e diferenc!jaln~
jednacine jer su Iinijski elementi ove u
svakoj tacki y-ose u pravni na tu osu x
(slika 7.3). S obzirom da familija
(y_C)2 =x 3 (----<><><'C< +00) zadovoljava
posmatranu diferencijaillu jednacinu ,
to je dobiveno parazif sko resenj e
gcome ~ rijsko mesto singularnih (po-
Slika 7 .3
vratnih) tacaka krivih iz Ie familij e.

8. Zavisnost od pocetnih vrednosti i parametara

(i) Ako funkcija f zadovoljava uslove stava 3.1 u oblasti T, tada kroz
svaku tacku (xo'y 0 )ET prolazi jedno jedino resenje diferencijalne jednacine

(8.1) /=f(x,y) .

Oznacavacemo ga sada sa <!i:x;xo'y 0) da naroc ito istaknemo njegovu

zavisnost od tacke (xo 'Y o)' jer zelimo da ispitamo kako se ono ponasa kada
tacka (xo'Yo) varira u T Specijalno nas interesuje da Ii su bliska jedno
drugom dva resenja <.p(x;x o'Yo) i I/lCx;.xo'yo)ako su tacke (xo'Yo) i (xo..Yo)
kroz koje prolaze bliske je dna drugoj . Drugim recima, pitamo se da li je
resenje <p(x;xo'Yo)' posmairano kao funkcija tacke (xo'Yo)' neprekidna
funkcija kada (xo'Yo) varira u T
STA V 8.1. N eka je dat diferencijalni zadatak

(8.2)

Ako funkcija f zadovoljava sve uslove stava 3.1, tada je resenje <!i:x;xo'Yo)

diferencijalnog zadatka (8.2), posmatrano kao funkcija tacke (xo' Yo)

neprekidna funkcija na T
79
 lskaz stava 8.1. motemo ovako formulisati: Pod navedenim
1) neprekidno zavisi od
pocetnih uslova.
DOKAZ. Neka su y:;,;;; i ;p resenja diferencijalne (8.1 )
redom prolazi kroz tacke (xO'yo),(xo,yo)i (xo.vo l.
Neka su I i rinterval! na
su stavu 3.1) definisana
y:; i <p. Oznac imo sa J presek
1 nr. Tacku (xo'Yo) izaberimo _tako
blizu tacki (xo'Yo) da ne sarno
nego da i interval r na kome
definisano ;p sadrzi tacku
Stavimo .Tada su na /*
nisana sva tri resenja ..p,;;; i <p.
Slika 8.1
Pokazacemo da je na 1*

(1:1.4) Iy:; 1<Mlx o-x0 1

gde su KiM konstante jz stava 3.1 i gde je a duzina intervaJa . Odavde ce
slediti

~(x) 1+1

sto znaci da se ltp(x)~4:i(x)1 moze lIciniti malim ako sarno tacku

(xo'Yo) izaberemo dovoljno blisko tacki (xo'Yo)' Dille,

lim
o)-+(x o'Yo)

ill, U

lim y:;(x;xo'Yo)=y:;(x;xo'Yo)'
0')' 0)

5to znaci da je y:;(x posmatrana kao

tacki (xo'Yo)'

80
 I. Dokaz nejednaeine da je x>xo j da xE
na sliean naein.

OznaCimo sa <Pn i :;in nizove sukcesivnih

odnosno ~ (stav 3.1). Tada je na osnovu obrazaca (3
staLno koristeCi nejednacinu dobivenu u prethodnom koraku:

If(t,<po(t) )-f(t,;;i
xo

<I)' -y
o 0
1 (It ~-Xo)
I!'
.

1+ rxO [f(t,,;? (t»-f( t,;;i

1 1 Idt

dt

• .-X-XO
(
1+1(- .... ­
1!

Na osnavu ave prve tri

(8.5)

81
Da bismo ova potvrdili totalnom indukcijom trebalo bi jos (5to ne
predstavlja nikakvu poteskocu), da ako pretpostavimo da
Il"'k( ~l) da ce tada (8,5) vaZiti i za n=k+J. Ako u (8,5) pustimo da 1l-+0Ci
dobicelTIo za

za x0 0 ' nalazimo
Pretpostavirno da je i da
postupa se sHeno,
nizovi sukcesivnih :; odnosno resenja i.{J.
koristeci nejednacinll prethodno dobivenu,

=1 o/(t';Po(t»dtl jer je /(t':;o(t»=/(t,i.{Jo(t»)

Xo

If 0 l(t,:; I (t»dt [f(t,:P I (t»~/(t,i.{J I (t» }dt I

Xo Xo

Xo
dt

82
 rxo

I:; /x)-<p/x ) I=W f(t.:P 2(t)dt- f(t.<P 2(t)dt I

xo
,;;; II;0 f(t.:P /t)dt 1+1 I~ [!(t.:p / t)-f(t..,o/t) ]dt I
Xo Xo

';;;M('\="o-xo)+K rXo 1:P/t)-.,o2(t) Idt

,;;;;M(xo-xo)+KM(xo-xo)r {l+Ktl~to }dt
xo .
- - - (x-xoP
';;;M(xo-xo)+KM(xo-x o ) {(x-xo)+K 2! }

';;;M(xo-x )
o
{1+Kx~,xO +K2(x;xO)":}.

Na osnovu posJednje tri nejednacine nasJucujemo da je za svako n= I ,2, ...

(R.6) /:p 11 (x)-.,o11 (x)/';;;

- .-x-Xo 2 (x-xoP '11- I (x- x o)l1- I 1

M(x -x ) {I+/\.- -+K - - .- + ... +1-.:- "----.
o 0 I! 2! (II -I ) ! .

Da bislllo ovo potvrdili totalnom indukcijom, trebalo bi jos pokazati da ako

pretpostavimo da (8.6) vazi za neko n=k( ~2) da tada (8.6) vazi i za n=k + I.
Pustimo Ii u (8.6) da /1-+00 dobicemo za xEJ* i Xo <Xo 0:

/:p(x)-,;G(x)/';;;M(x -x
o 0
)L/J= 0
K V (x-.xo) =M(x -x )eK(x-xo).
vi 0 0

Kombinujuci ovu sa nejednacinama koje odgovaraju drugim rasporedima

tacaka xo'xo i x nalazimo (8.4). Time je stay 8.1 u potpunosti dokazan.

(ii) Pretpostavimo da funkcija f sem od promenljivih x i Y «(x,y)ET)

zavisi jos i od parametra A koji varira u nekom otvorenom razmaku i\ ~ tj. da
je funkcija f definisana na Tx!\ (podsku pu trodimenzionog prostora Oxy A).
Tada diferencijalni zadatak

(8.7)

ima za neko fiksirano AE!\ jedno jedino resenje 'PCX,A) ako f, kao funkcija
od (x,y), zadovoljava na T sve uslove stava 3.1 za uoceno A, tj. ako je za to
A:
83
 l.
2.
3. I v 2) za svako (X,y J ),

VeUcine M i K se javljaju u uslovima 2. i 3. su konstante u

odnosu na promenljive x ali mogu se menjati sa A kada A vama u A, tj.
one su od A: lv/=M(A), Kao takve aile lie moraju bitl
lUYl1Yll,"Pl:'P kada A v:Jrira u /\.,

Nas ovde interesuje da Ii su bliska jedno dva resenja tp(X,A I)

i tp(x, A ) diferencijalnog zadatka ako ona odgovaraju dvema bliskim
2
vrednostima Ali A2 A, U slucaju to ne mora da bude.
Medutim, ako gore navedene uslove 1.-3. zamenimo strozim uslovima,
tp(x, A) zadatka bire neprekidna i po
A
STAY 8.2. Neka lunkcija l(X,y,A) ((x,y)ET, zadovoljava
sledece us/ove:
je neprekidna na TxA.
2. Il(x,y,

3.ll(x'YI I za svako (x,y I .A),(X, y 2' TxA.

Tada je A) zadatka (8.7) neprekidna lunkcija

tacke A).
Odavde specijalno sledi da resenje <.p(X.A) zavisi neprekidno od
parametra A.
PRIMEDBA 8.1. Svaki od uslova 1.-3. stava 8.2 je strozl od
u laista, ako je funkcija A) neprekidna po(x.y)
na T za svako fiksirano A iz A ona ne mora da bude po (x,y, A)
na TxA. Isto sama formuJacija usJova 2. i 3. stava 8.2 da
velicine KiM se u ne zavise kako od x i y tako i od A,
DOKAZ stava 8,2. Na osnovu stava 3.1 i ucinjenih u
stavu 8.2 <.p(x, A) zadatka definisano je za svako
xE/ i interval! je isH za svako AE A velie ina M koja ulazi u definiciju
intervala ! (3.4) ne zavisi od A). Oznacimo sa tpII (X,A) niz
sukcesivnih aproksimacija A):
tpO(X,A)=YO'

84
 I Ct , A),X)dt.
<PO(X,A) je na IxA. Zbog neprekidnosti
funkcija f j <Po blce, prema (8.9 d i funkcija <PI neprekidna na IxA
Ii da je I (x, X) neprekJdna na I x A za neko k ~2,

sledice iz (8.9J, zbog i5tih razloga kao maiopre, da Je i funkcija 'Pk(X,X)

neprckidna na IxA. TotaJnom indukcijom da je svaka
funkcija u nizu <p1/(x,A) na IxA
SHeno kao kod dokaza stava 3.1 male se sada zakJjuciti da red

10) 'P11 + I (,<,X)--'Pn (x, A) J

uniformno u svakom zatvorenom pravougaoniku koji lezi u IxA

velicine M i K ne zavise ni od Prema tome, <;?(x,i\) kao suma
uniformno konvergentnog reda (8. J neprekidnih funkcija na IxA i sama
je neprekidna funkcija na IxA.

9. DiferendjaJne reda

U ovom i u dva naredna odeljka bavicemo se

jednacinama reda. U ovom odeljku dacemo prvo stav egzistencije i
jedinstvenosti resenja eksplicitne diferencijaJne reda, a
zatim cemo navesti neke tipove diferencijalnih jednacina kod kojih se moze
sniziti red i tako uciniti korak napred ka rescnju. U naredna dva
odeljka izlozicemo teoriju linearnih teoriju lineamih
jednacina sa konstantnim koeficijentima.

(i) Kako je familije krivih u

opstem slucaju n--tog reda (odeljak
diferencijalne reda zavisiti ad 11 parametara. Da
bi5mo iz ovog mogli da jedno odreaeno mozemo, dahlc,
poslaviti n zahtcva. Ako se ovi odnose na vrednost funkcijc i prvih
1l-1 izvoda u istoj tack] x 0 govorimo a pocetnim uslovima

85
 I) 1)

Pitanje postojanja, jedinstvenosti i efektivllog iZllalazcllja resenja

jednacine
(n- 1
(9.2) """V
uz uslove (9.1), eesto nazivamo diferencijaJni zadatak sa pocetnim lIslovima.
umesto 11 zahteva (9.1) vezanih za istu tacku Xo, moglo bi se
u principu i II zahteva vezanih za dye ili vise taenb. Aku je rec 011
zahteva vezanih za dlle taeke i x '
O

- I )(xO)=y~k - I);

(k+l=n)
,,(1- I ),x-:- )=)"7 (1- I)
0 .... ··' ,,0. 0 '

koje treba da zadovolji resenje diferencijalne jednaeine (9.2), govorirno 0

zadatku sa grall/cnim lis/ali/rna.
Diferencijalni zadaci sa lIslovirna su znatno kornplikovaniji
od onih sa poeetnirn uslovirna. Neka teorija i ne postoji. Mi cerna se
ovde zadovoljiti same nekirn a docnije, II primenarna,
navescemo stay graniCnog zadatka za jednu
kJasll diferencijalnih jednaeina.

Oi) Neka jc funkcija fix,), 1 definisana na oblasti T

(n+ I )-dimenzionog prostora. Kazemo da zadovoljava na T
uslov II odnosu na promenljive l'1 ,1'" ako konstanta K tako da
je
If(x'YI'''' I)

za svake dYe tacke ! , ... ,y >i (X,), 1 , ... "vn)iz T

STA\,') .1. Neka je na oblasti T (n+ 1)-dimenzionog prostora

Junkcija J (x,y I '''. ,Yn)

1) Ovde y o,y~,,,·,y~n-l) oznacavaju neke brojeve, a izabrali smo za njih bas

takvc oznakc da ukazemo da je broj y~, na primer, vrednost drugog izvoda funkcijey
u tacki

86
 I. l1eprekidna,
2.ogranicena, ti 1 ""'Yn)I;:;;;'11 za svako
3. Lipsc/lirzov uslov Ii odl/osu Ila y 1 .. · .. 1'1/
Neka je (x o,Y o '< .
,y~l- 1 J) proizlla/jna tacka iz T i neka su brojevi a, b i
6>0 tako tako izabrani I) da je a<x <b ida pravollgaollik
o
~ {(x,y,y' 1<4... ,~,(" !)

citav feb u oblasti T OZllacimo sa f onaj deo razmaka !la kome je

Tada postoji jedna i samo jedna !lInkcija <p l1a f koja ima iZl'ode bar do reda
zakljucno i kOja je
17 di!erellcijablllg zadatka

-I)

Stay 9.1 necemo dokaziva ti kao sto cemo videti,

jednog stava 0 kome ce docnije biti reci.
I kod diferencijalnih reda moze se da pod
uslovima stava 9.1 resenje zavisi od pocetnih uslova. Isto tako,
pod adekvatnim uslovima (videO staY 8.2), resenje ce
parametra Uednog iii vise njih) koji figuriSu u

(iii) S teoretske tacke gledista stay 9.1 resava pitanje diferencijalnih

zadataka sa pocetnim uslovima kada je jednacina viseg reda. No time pitanje
ostaje otvoreno. I malo se 0 tome moze reci u
opstem slucaju, ako se izuzmu linearne 0 ce biti reci u
naredna dva odeljka. Ovde cemo jedino, docnijih primena. navesti dva
diferencijalnih reda koje se mogu svesti na
dveju diferencijalnih prvog reda. Rec je 0 diferencija]·
nim jednacinama drugog reda u kojima se eksplicitno ne javlja funkcija
odnosno nezavisno promenljiva.

J. Tip F(x,y',y")=O. Uvodeci umesto y novu funkciju p vezom

1) Pri tome a moze biti i -00, ab i + 00 .

87
(9.4)

imamo p' =y", pa se data diferencijalna jednacina svodi na jednacinu prvog

reda
F(x,p.p')=O.
Ako ovu umemo da nademo U obliku

),

tada (9.4) novu diferencijalnu prvog reda

cije resenje
)dx+

je j polazne diferencijalne jednaCine drugog reda.

:!. Tip Uvodeci novu [unkciju p vezom

,
(9 p=y
y novom nezavisno promenljivom, imamo
d

tako da se data jednacina svodi na prvog reda

F(y,p,p ~; )=0.

Ako ove nademo U obliku

tada (9.5) daje novu prvog reda

y ),
cije

predstavlja i resenje date diferencijalne drugog reda.

PRIMER 9.1. Diferencijalna jednacina
(l =0

88
je tipa I. Uvodeci novu funkciju . nalazimo

Ova jednacina promenljive i njeno je

arctgp X'" arctg I ,

odnosno

Odavde sledi za C1'oO.

pa integracijom nalazimo
I)

kao date diferencijalne jednacine. Ako su dati uslovi

/(0)= I i y(O)=O,

(9.6) i (9.7) daju

I
1=-­ odnosno + l) log
C
tako da za konstunte nalazimo vrednosti C= I i C 1 =0.

PRIMER 9.2.

je 2. Uvodeci novu funkciju p funkcijom od y

nalazimo

Za je,

log (1

89
UvodeCi umeslo C konstantu C vezom
( e C za 0,
J ~

C=l_e C za

imamo

odnosno
y'=p=~ I,

I ntegracijom nalazimo

(Iv) Problem diferencijalnog zadatka ilustrovacemo samo

na jed nom primeru. Docnije, u primenama, cesto cemo nailaziti na
diferencijalne zadatke.
PRIMER 9.3. Na osnovll stava 9.1 jednacina

ima jedino resenje us/ove

y'(x )=,,'
. 0"0

ma kakvi bili brojevi Yo i ukoliko je samo

Drukcije stoji stvar ako potrazimo njeno kOje zadovoljava
uslove
I'

S obzirom da za slucaj uslova ne nikakvim stavom

(I jedinstvenosti), ostaje nam jedino da efektivno potrazimo sva
resenja diferencijalne (9.8) da proverimo postoje Ii takva (i
koliko njih) koja zadovoljavaju uslove (9.9). (U ovom primeru to i
umemo da uradimo. ali to je redak Zato teoretska razmatranja imaju
veliki omogucuju da utvrdimo (i resenja
i kada ova ne znamobilo SIO ih efektivno nismo naW iii sto ih uopste ne
umemo da nademo).

90
 Uvodeci novu funkciju postaje

10)
Jedno njeno je, ocigledno,
111)
Ako pak, pi=O i (9.10) promenljive i njen
je
C
p=-­
X2

(911 ) i (911 ) nalazimo kao

1 2

I)
Ci=O

Krive iz familijc (9.1 ~2) mogll zadovoljavati lIslove (9.9)

jedino ako je Yo =y I
Sve krive iz familije(9.12 ) prekid 1I tac ki x=O. Ij. one su
diferencijalne jednacine iii u razmakll J Or iii u 10, +ool :
Prema granicnc llslovc (9.9) ako je
xo<O >0. U tom sillcajll uslovi (9.9) dajll sistem
Iinearnih

\I
13)
C !
I

Xl
+ := Yt I
prj cemu nepoznate C i C mogu uzet; svaku realnu vrednost, iskljucujuCi
I
nulu za nepozhatu C. Ovaj sistem ima jedno jedino ako je
determinanta sistema
1) ) mogli napisati najedinstven
(9.12 ) familija pravih, a
1
hiperbola, ovde geometrijski razlozi prcovladuju Ie ih piSemo

91
 D=

ako je zahlev otuda

slo

I I
1I
c=
D

d nul a je iskljllcena kao moguca vrednost npr>£'17'''' c

Ako je. pak '\O=XI [ada sis tern 13) nema tada
J'e obavezno I
(da bi (\' )'
. 0' I
) i (x V ) bile dye razlicite
I'" I
pa je
sistem (9.13) protivrecan,
Sve LI svemLl, postavljeni diferencijalni zadatak sa uslovima
ima tacno jedno resenje
1. ako SLI obe tacke (xo'Yo) i ,Y )$ iste strane F~ose >0)
1
j ne leze na istoj vertikali (ruperbole(9, I ) iii pravel2 »),
1
2. ako se nalaze s razlicitih strana y-ose <0) j leze na istoj
1
horizonatli (prave (9, 121 )),
On nema resenja
3, ako su obe tacke s iste strane y~ose i leze na
4, ako SLI s razlicitlh strana y~ose i leze na razlicitim horizontalama.

10. Lineame

Ako su na razmaku Ja.bf,

tada diferencijalnu

(10.1)

nazivamo linearna l1~tog reda. Dna je homogena

odnosno neI1mnn.f!et!a prema tome da Ii je na ]a,bf funkcija q identicki
jednaka nuli ili to

92
 U odeljku 4(iv) videli smo da jednacina (l 0.1) za 11= I ima pod
navedenim uslovima jedno jedino resenje kroz svaku tacku koja lezi u
oblasti
T= {(x.y) :a<X<b. ----OO<y <+oo}

i da se to resenje moze dobiti dvema kvadraturama.

U ovom odeljku videcemo da analogan stav egistencije vazi i za
jednacinu (l O. 1) kada je 11> 1, ali da se njeno resavanje ne moze svesti na
kvadrature. Sta vise , videcemo da se samo u malom brojll slucajeva moze
efektivno naci resenje.
Zbog njihovog znacaja, razvijena je citava teorija linearnih diferenci·
jalllih jednacina. Posle osnovnog stava egzistencije u pododeljku (ii),
razmotricemo u narednim pododeljcima prvo homogene a zatim nehomoge·
ne Iinearne diferencijalne jednacine.

(ii) STAY 10.1. Neka su fUllkcije P,.P 2.··.Pn i q neprekidne l1a

Ja,br. Neka je xoE]a.b[ i /leka su yo,y~, ... ,y&"-') proizvoljlli brojevi.
Tada dlJerencijall1f1 jednacina (10.1) ima jedno jedil10 resel1je tp koje
zadovoljava pocetne uslove

(l0.:?)

i ana je definisano na Citavom razmaku Ja.b[.

PRIMEDBA 10.1. Stay 1001 sadrzi za n= 1 posledicu 4.30 Ali jos i

nesto vise: naime, poslednji zakljllcak stava 10.1 da je resenje <{J definisano
u citavom razmaku Ja,b [ . Ubuduce, treba dakle voditi racuna da su svi
integrali line arne diferencijalne jednacine definisani na iSlom razmaku i da
se ovaj poklapasa citavim razmakom na kome su funkcije PI,P2,0 .. Pn · iq
neprekidne.
StJV 10.1 je neposredna posledica stava 901 i jedino je vredan
pamje poslednji zakljucak stava 10.1. Ako Xo E]a,b [ tad a postoji i razmak
Ja',b' [ takav da je a<a'<.b'<b ida Xo jos uvek lezi u Ja',b'[o Prelaz sa
razmaka Ja,b [ na razmak Ja',b' [ cinimo da bismo obezbedili i ograruce·
nost funkcijap"o .. ,Pn' q na Ja',b'[ o Tada su, rna sta bilo 6>0, u
pravougaoniku

93
 I»: a'<X<b'.

ispunjeni svi uslovi stava 9.l. Zaista, sa oznakama iz stava 9.1 ovde je
[(x'Y I I +q(x)

pa f zadovoljava uslov U odnosu na

Kako je zb og funkcija Pl .... ,p/!.q

Ip,(x) l"A .... ,lpl1(x)!~I.. .. "q(x)l<A za a'<x<b'.

to je na pravougaoniku

(X)I(lY~1 I) .. +

"'+lYol+ 1
pa za w/lI1ak I l1a kome postoji trazeno <.p(x) mozemo lIzeti onaj
dec lIltervaia ]a',b ' [ na kome je

Ix-xol

Kako ovde /1 mozemo birati koliko god hocemo veliko. a izraz

ka 1/ IzA kada /1->00, to za dovoljno veliko /1 za I mozemo uzeti
dec razmaka ]a',b'l u kome je
1
1<---·
211A
dakle,
i to bez obzira
u pododeljku
konacno mnogo koraka ne vise od [(b-a)/3nA I + I) prosiriti na citav
razmak I ai, b'[. Kako svaka tacka x iz ja, b[ lezi u nekom razmaku la', b'[ sa
a< to resenje 'P (x) mozemo prosiri i na citav razmak Ja, b[ .

(iii) Sada cemo razmotriti sta se moze uciniti u pogledu efektivnog

Iinearne n-tog reda
stav 10.1. n=1 smo
kvadrature. Da ne bismo opterecivali pisanje mi
su u ionako sve sto je bitno za
cemo sarno rezimirati rezultate kada je 11>2.

94
 U 0'10111 a II narednom na
nehomogenoj !inearnoj
Neka je data Jinearn<l jednacina drugog reda

(J 0.3) 1 (x)y' +P2 (x)y=O,

Sli oe na ta,b[ Prema staVl! J O. I svaki njen

in nil ciwvom ra/lllaku la,bl
Sl.\V 10.2. Neka :,/1 .:'1 I ,dra

un! k(ll/I/ull:!'. (ada je i C

DOKAZ sled! .\ko

(x)

uvrslimo II jednacillll (10.3), dobicemo

ill;1 po x identicki za svako C , jer su i;au!.! \I

I
pu x identicki jedllaki nllii.

Za dva in tegrala <tJ. 1 ( 10 3) kazemo da su lil1eamo

zaliisni ako posloje konstan Ie C i od kojih je bar jedna razlicita od
I
nule, tako da je

na 1a,bl,
U

na la.bl =0,

kazemo da Sll
Ako su dva in tegrala jednacine (10.3) linearno nezavisna nijedan od
njih ne moze da bude identicki nuli na Ja,b[. Zaista. kad;] bismo
imali, 'P (x )=0 na Ja. bl, tada bi za neko 'i"{) i C =0 bilu
2
C1 (X)+C2'P2{X)=0 na] [.

!j . .pJ i 'P 2 bili bi linerano zavisni.

95
 Determinanta

WrollskieFO

linearnu
(10.4)
Zaista. kao su ..; 1 i to jc

",inn/e(j prvu sa 111

sto Lnaci da funkcija IVt"'t·<f2} zadovoljava jednacillll (I

Pokazacemo da ako je Wronskieva determinant;] u (x) ill YI i

nuh u tacki razmaka da je Olla tada
Iluli svuda na Zaista. ana je s (I
smo da je u(xo)=O. Na prvi poglcd je
zadatak zadovoljava funkcija je n3 ]u,b[ identicki
nuli. No ova je na OSI10VU stava jedinstvenosti (stav 10.1 sa 1/::: I i
i jedino posmatranog zadatka. Dakle,
Wronskiev3 determinanta u(x) jedllaka je nub svuda na ja,bl. Dokazanu
magli bismo i ovako iskazati: Aka je Wranskieva determinanta
razlicita od nule u bila tackj razlmb , ana je raz!icita od
svuda na Ja,b[.

STAY ]0.3. Wrol1skiem determinanta 'PI i jednacille

je na intervalu Ja.b[ lIuli za svako x iii ni za jedl1o.

STAY lOA. DlJa jedllaCine (10.3) Sll linearno l1ezavisnG

tada i sarno tada aka je WranskielJa determinanta razlicita ad nule

96
 DOKAZ. Neka su 'P I i 'P 2 dva jednatine (I
da je njihova Wronskieva determinanta

\0 I (x)
=0 svuda na ] [.
'P~(x)

Neka je proizvoljna ali fiksirana tatka iz ]a,b(. Izaberimo konstante

tako je

(l0.5)

i da je bar jedna od razlitita od nule. Takve uvek postoje je (10.5)

Na osnovu stava 1
pocetne uslove

Meoutim, isH pocetni uslov i ono jednacine (l0.3)

je identicki jednako nuli na jedinstvenosti (stav
10.1 sa n=2 i ova dva da se poklope,
Dakle, postoje konstante e l i C 2' od kojih bar
nuli, takve da je

svuda na ]

sto znac i da su in tegrali \0 I 1 'P 2 linearno zavisni.

Neka su \0 1
tj. neka postoje konstante eli c 2! od
takve daje

svudana Ja,b[.

97
Ako ovoj dodamo izvodnu .""aU',",li.

svuda na J [,
determinanta

dobivenog sistema od dye linearne algebarske po C i

I
C mora da bude sistem po pretpostavci ima netrivijalno
2
resenje po C i C No determinanta uocenog sistema niEta drugo no
Wronskieva '1'1 i . Time je stay 10.4 u potpunosti
dokazan.
STA V 10.5. Aka je '1'1 integral jednacine (l je razlicit od
nule na nekom otvorenom razmaku I ~ Ja,b[, tada je

(x)

takoaeintegraiod(lO.3)(naf),itpj itp2 sulinearnonezavisni

DOKAZ. Ako je u(x) Wronskieva determinanta dva linearno
nezavisna tj. u(x}tO na ]a,b[, tada se jednacina
U obliku

i ojen integral je

u(x)=e-fP 1 (x)dx.
Zbog oa/, imamo

odakle sledi obrazac U stavu 10.5.

ST AV 10.6. Aka su '1'1 i 'I' 2 dva linearno nezavisna integrala
(1 tada se svako njeno mote napisati u obliku

98
gde su konstante odredene uslovima

izraz C 1 \OJ integral

homogene linearne
PRlMEDBA 10.1. Na osnovu stava 10.1 (sa n=2 1 jednacina
(! 0.3) ima uvek par Iinearno nezavisnih integrala na razmaku Ja,b [
na kome su njeni PI i P neprekidni. Takav SU, na primer, ona
2
dva resenja <PI J zadovoljavaju pocetne uslove

jer je (stav lOA) Wronskieva deterrninanta bar u tacki

razlicita od nule:
o
=
o o
Znaci, homogena linearna (10.3) irna uvek opSii na ]a,b[.
DOKAZ stava 10.6. Neka je bilo koja tacka iz i neka su
i Y~ proizvoljna dva Tada prema stavu 10.1 (sa n=2 i
jed no jedino <P linearne jednacine (l 0.3)
uslove
(10.6)

Pokazacerno da njemu odgovara

\O{x)=C1 \0
lIslovi (10.6) zahtevaju

a ovo je po C i C sistern linearnih i on tina

1 2
za svako Y I i tada i sarno tada ako je determinanta

99
 lipl(x o )

Iipt/·~o)

razlicita od nule. uslov je ispunjen zato 5to su integrali <PI i <P2

hnearno nezavism, sto na osnovu stava 10.3 povlaci da je njihova
Wronskieva determinanta razlicita od nule za svako xE ]a,b(.
PRlMEDBA 10.2. Na osnovu stava J 0.6 iznalazenja svih
lineame homogene jednacine (1 svodi se na poznavanje dva
njena linearno nezavisna Ako se pozovemo na staY 10.5, za to
je dovoljno poznavanje jedinog integrala (10.3), tada
dnlgi (linearno nezavisan) mozemo odrediti kvadraturama. Sve u svemu
o$talo je otvoreno pitanje: kako naCi bar jedan integral nije
identicki nUli) linearne homogene (l Nazalost, na to
u nema "/1i'''''Ar<>
Na kraju, nekolil~o reci 0 reda
(n

(10.7) (x)y(n 1

su naJa,b[.
Za n 'P I ,'P2 .... ,'Pn kazemo da su lineamo nezavisni na
ako

na] ··=cn =0.

Oni su to tada i sarno tada aka je njihova Wronskieva determinanta

<p~n-l) <p~ 1) ... <p~n-l)

razlicita od nuJe na Ja,b[ je ekvivalentno zahtevu da je ana razlicita ad

nule u bar jednoj tacki razmaka). Tada je izrazom (tzv. opstim
integralom)

100
za pogodno izabrane vrednosti konstanata
(10.7). Konstante C 1 .C2 •...• Cn
pocetnim uslovima (l Ovi rezultati dokazujll se doslovce na isti nacin
kao kada je /1=2.

PozabaviCemo se sada nehomogenom linearnom jednacinom

drugog reda
( 10.8)

gde su f unkcije p I'P 2 i q neprekidne na ]a,b[.

I ovde cemo, kao kod """""'"'10''' linearne jednacine prvog reda

(odeljak 4(iv)poci od
(10.9)

odgovarajuce homogene

(10.10) y"+p 1(x)y'+P2(X)Y=0

tzv. metodu varijacije konstanata.

fecima, da z 1 (X) Z2 (x), kOje imaju

prva dva izvoda na la, b[. tako odredimo da izraz

(10.11)

zadovolji nehomogenu linearnu jednacinu (l0.8). Za dYe funkcije z 1 .i z2

dobicemo tako sarno jednu uslovnu jednacinu, te njihov izbor mozemo
lIciniti na beskonacno mnogo nacina. Izabracemo ih tako da njrnovi izvodi

(10.12)

izbor ucinice da se izvod od (10.1

svede na

(10.13)

a time i izraz za

(l0.14)

101
 Ako (10.11), (10.13) i (J 0.14) uvrstimo u (l 0.8) dobiCemo

sto se svodi na
(10.15)

SU <PI i <P2 integrall homogene jednacine (10.10).

Prema tome, za odredivanje z 1 i 22 imamo dye jednacine:
(10.12) i (10.1 S obzirom da one s algebarskog gledista predstavljaju
sistem linearnih po nepoznatim z'1 i i da je determinanta tog
sistema jednaka Wronskievoj de terminanti koja je po pretpostavci razlicita
od nule, postoji uvek jedno jedino

z' :=
I

tako da je

Na osnovll (10,11) daide,

(10.16) qr(x),
smo staviU

(10.

nehomogene jednacine (l 0.8) i to rna sta bile konstante C i

1
ist1 nacin kao kod dokaza stava 10.6 moze se pokazati da je (10.16)
integral (l0.8), tj. da je izrazom (10.16) za vrednosti
konstanata obuhvaceno svako jednacine (10.8). Vazi. dakle,

STAV 10.7. Opsfi iJ!tegral (l0.8) dat je

izrazima (10.1 6) i (10.1 u kojima su <PI i <P2 dva iineamo lIezavisno
Il1rpfYT'i1/O odgovarajuce homogene jednaL'ine (10. J 0)

Pokazacemo sada da je funkcija II' koja

(10.16) (10.8) i sarna
diferenciranjem nalazimo
102
 + tp2" -:-:-;--'-'-'~ dx + q,

i lako je proveriti da je 1"""'''''' (10.8) identicki kada u nju

uvrstimo izraze za qr, qr' i qrl!. Prema tome, opsti integral nehomogene
jednacine (l0.8) je zbir odgovarajuce homogene
(l 0.10) i specijalnog integrala qr nehomogene (I 0.8) je
induciran parom (tpl .<P 2 ) Vazi, medutim, i sledeCi
ST AV 10.8. Ops!i integral nehomogene jednaCine (l 0.8) je oblika
(l0.18)

gde je C I <PI (x)+C tp2(x) opSti integral odgovarajuce jednaCine

2
(10.10) a funkcija X je rna koji integral nehomogene jednacine (10.8).
Za X motemo uzeti funkciju qr datu obrascem (10.17)
(koja je inducirana parom (<PI )).
DOKAZ. Treba dokazati dye stvari: prvo, da izraz (l 0.18) za svako
C i i za svako X navedene osobine identicki zadovoljava nehomogenu
I
jednacinu (10.8) i, drugo, da je uz pogodan izbor konstanata C 1 i C2'
izrazom (IO.18) obuhvaceno svako nehomogene jednacine (10.8).
Prvo je obiene provere a drugo se dokazuje na isti nacin kao kod
dokaza stava 10.6.
konstanata moze se primeniti i kod
linearnih reda
y<n)+p 1 (x)y(n~. I )+P2(x)y(l1- 2)+_ •• +pn(X )y=q(X).

stava 10.8 on ostaje na snazi u opstem slucaju ako umesto

pisemo

11. Linearne diferencijalne jednacine sa konstantnim koeficijentima

0) U jednom specijalnom slucaju, naime kada su koeficijenti lineame

homogene jednacine konstantni, moze se uvek

103
sprovesti do kraja. Na osnovu stava 10.1 (sa svaki integral je tad a
deflnisan na razmaku ]-00,+00[.
Razrnatranja cerno opet vrsiti na linearnim jednacinama reda,
j to prvo za a zatim za nehornogene. Za reda viseg od 2,
sarno cerna navesti rczultate jer se oni dobivaju oa potpuno isti nacin.

(ii) Kod linearne hornogene jednacine prvog reda, s konstantim

e- lljX . To nas pobuduje da i kod linearne

dmgog reda sa konstantnim
(11.1 )

resenje potrazimo u obliku e'x gde je r neka zasad neodredena konstanta.

Da Ii takvo zaista postoji proveravanjem. Zaista, ako

funkciju e'x i njena prva dva izvoda re'x uvrstimo u levu stranu

jednacine (l L1) dobicerno

erX(r2+alr+o2)'

Kako je za svako r i x citav ovaj izraz moze biti jednak nuli,

identiCki po x, jedino ako je konstanta r izabrana tako da je

(11

No kako je ovo kvadratna jednacina po r, mogu nastupiti dva

1. koreni r r2 su razliciti
I
2. koreni su
I
U prvom funkcije

su integrali (1 J ). Oni su Iinearno nezavisni im je Wronskieva

determinanta

104
 Na osnovu stav(J 10.5, opsti (11.1) dakle,

(11 y=CI e'l

U drugorn slucaju
r =r
1

Jedan (11.1) je lincarno nezavisan od e r I x,

nalazimo na osnovu obrasca iz stava 10.4:

Prerna tome, u drugom (ILl ):

(! 1.4)

Obrascima (! 1 reseno je dakle pitanje integrala

linearne jednacine (11.1). Mozemo naglasiti da smo ga dobili cisto
putern - kvadratne (11 svog
ova nosi fme: karakteristicna ""u,,,emu linearne diferenci·

PRIMER ]1.1. Resiti diferencijalni zadatak sa pocetnim uslovima:

y(O)=O,/(O)=l
je A realni parametar
Ovde je karakteristicna

pa imamo dvostruko

r1 kada je ;\=0.
odnosno dva razlicita

U prvom slucaju integral je

105
 a pocetne uslove zadovoljava prava

(II y=x (1\=0).

Drugi motemo podeliti u dva: Ako je opst! integral je

x
I
Pocetni uslovi

tj.

tako da je trazeno

(11.6) sh x (A>O).

Ako je tada su eisto brajevi

pa se (11.6) moze naDisati u

(IJ sin x,

U zavisnosti od vrednosti para­

metra It, diferen­
cijaIni zadatak ima kvalitativno razIi­
e! ta za ~O ona su mono­
a za i\<0 periodicne
ILl ).

(iii) lspitacemo sada kakav ka­

rakter u slucaju
linearne jednacine reda u zavi­
SHosti od njenih koeficijenata a I i
a 2 . Razlikovacemo tfi sIucaja: 1.
koreni karakteristicne jednacine su
jednaki, 2. koreni su reruni i razlieiti,
3. koreni su konjugovano SJika 11.1

106
 Slucaj 1 (a ~ -4a 2 =0). Prema (11.4) opsti in tegral je

(1\.8)

Ako je " =0, resenje ocigledno ima mono ton karakter rna Sta bile
konstante C i C Ako J'e , *0 tada izvod
I 2' I'

y'=e'IX(C , x+C , +C )
2' " 2

menja najvise jednom znak u )-00,+00[, Svaka kriva iz familije (11.8) prelazi
najvise jednom od rascenja na opadanje ili obmuto. U svakom slucaju ona
ima monoton karakter za dovoljno velike vrednosti x. Ako je uz to " < 0,
tada ona tezi nuli kada x-++oo.
Slucaj 2 (a7-4a2>0) , Opsti integral datje prema (I 1.3) sa

(I I. 9)
te je

Ako su obe konstante C , i C 2 jednake nuli, tad a kriva (11.9) ocigledno ima
mono ton karakter. Pretpostavimo zato da je, recimo, C *0. Isto tako
2
mozemo pretpostaviti da je,2 *0. (Ako to nije slucaj, bice, zbog
"*'2' '1*0 pa cemo postupiti na slican nacin). Tada prvi izvod mozemo
napisati u obliku

Y
'=C
2'2e 'IX (;,e ('2-'I)X+ CC " ) (C..../..O
I ..../..0) .
2-r- " 2-r-
. 2'2

Odavde zakljucujemo da jedino faktor II zagradi moze anulirati prvi izvod , a

to ce bili slucaj sarno tamo gde funkcija

CI'I
uzima vrednost
- C '2 '
2

No funkcija /'2 - ,,)x strogo monotono raste odnosno opada (prema

tome da li J'e , >, ili J'e , <r) na citavoj realnoj osi, tako da vrednost
2 I 2'
-C , IC, uzima najviSe jednom. Prema tome, svaka kriva iz familije
'I 2 2
(1l.9) najvise jednom prolazi od rascenja u opadanje, ili obrnuto. Za

107
dovoljno veliko x ona je svakako monotona. Ako je uz to 'I <0 i '2 < 0,
olla tezi nuli kada x-++ oo .
Slucaj 3 Radi jednostavnijeg pisanja uvedimo oznake:

=a

odnos smo oznacili sa -(p, je on po pretpostavci negativan). Sa

oznakama je

r I / 2 =a± i {3 ,

tj. a i {3 su realrn odnosno imaginarni dec korena karakteristicne

pri tome je

Prema (11 integral mozemo U obliku

e )

koristeci Eulerov identitet

e±ix cos x±i sin x,

U obliku

(11.1 0) cos (3x+B sin (3x),

gde su A i B neke konstante (koje se mogu izraziti pomocu konstanata

C , ali to ovde od
2
Faktor u u (ILl 0) je superpozicija kosinusoide i jedne
sinusoide. No on se moze i kao sinusoida (iIi
kosinusoida). Zaista, kako je (rna Sta bile konstante A i B)

2 2
+ 1,

108
to postoji broj y tako da je

sin y i cosy,

paje
A cos (3 x+B sin +cos y sin

sin

Ako ovde jos stavimo C=-JA 2+B2, mocicemo (11.10) da ll<lJ.''''''IUV U

obliku

(l1.11) y= Ce Ox sin «(3x+y) ,

su C i'y konstante.

Razlikovacemo dva podslucaja. Ako je svaka kriva iz

(1Lll) je periodicna funkclja (sinusoida) C, i fazne
mlike y. Ako je hive u (1 J.J 1) vise nisu periodicne, ali
osci/atomi karakter: amplituda Ce ax je promenljiva i kada je a<O oscilacija
je amortizovana a kada je a.>0 ona je (kada x-++oo, tezi nuli
odnosno oscilira U beskonacnim Na slid 11.2 skicirani BU
dijagrami krive (11.11) U periodicnom i oscilatornom

/
y /

Slika 11.2

109
 PRIMER 11.2. Linearna hOlmogen jednacina

y"+y'+y==Q

ima
-
y=e

jer su koreni karakteristicne te u obrascu

(ll.IO) treba uzeti a=- 1

(iv) U slucaju, kada je n karakteristicna jednacina

linearne homo gene jednacine
in)+Gjy(n-l )+a i n
2
ima oblik
del
Pn(r) =,n+a l,n-I +a ,n-2 +... +a =0.
2 n

Ako ova ima n razliCitih korena '1"2""" n opsti integral je

Ako se s(l~s~n) korena poklapaju, tom s-tostrukom korenu'l

odgovara s linearno nezavisnih.
rjX qx
e ,xe

tako da i tada mozemo linearno nezavisnih integrala

diferencijalne to se moze proveriti
zamenom u vode6i racuna 0 tome da je
. Pn('j)::: ~(rI) .. = p<s-l)(, )=0 jer je, s-tostruka nula polinoma
n l' 1

P,/r)).

PRIMER 11.3. Lineama hornog:ena

/V -16y=O
una opsti in tegral
cos sin 2x,

jer su koreni njene karakteristicne 12 i2i

110
 PRIMER 1 1.4. Linearna homogena jednacina

ima karakteristicnu

Kako OVil mozemo napisati u obliku

,4(rt 1)3==0,
to jedan cetvorostruk koren , 1 0, kome odgovaraju
lineamo nezavisni

1, x,

trostruk koren linearno nezavisni

integral date dakle,

(v) U 10( iv) videli smo da se opsti

linearne jednacine moze izracunati bilo rnetodom
pozivajuci se na stay 10.8. Kod nell0Illoiger1e sa konstant­
nim koeficijentima

(11.12) "+anY=q(x)

ova aruga lako dovodi do kada su u neke specijaIne

klase funkcija q. Kod ovih, nairne, unapred znamo u korn obliku treba
traiiti partikularni (11.12).
Neka su Pn (x) i Q n (x) dati polinomi po x stepena n.
1. Ako je q(x)=P (x)e'Yx, tada polinorn takav da
n
jednacina (11.12) ima partikularni in tegral oblika
a) . XJx )=P (x) ukoliko se 'Y ne poldapa ni sa jednim korenorn
n
njene karakteristicne jednacine.

111
 e rX ukoliko se 1 poklopi sa jednim s~tostrukim
korenom
2. Ako je q(x)""'Pn (x) cos 8:\:+Q n (x) sin &;,
tada
p.n (x) i takvi da jednacina (11.12) ima partikularni
cos 8x+Qn(x) sin 8:\:, ukoliko se i{) ne poklapa ni sa
jednacine.
sin{)x), ukoliko se i {) sa
jednacine.
Dokaz ovih iskaza se u jednostavnom ali zamornom provera·
vanju. Zato ga ovde necemo ni izvoditi. Ovo tim pre sto kad god budemo
koristili neki od navedenih iskaza uvek cerna ga, u svakorn konkretnom
efektivno

PRIMER 11.5. Karakteristicna jednacina nehomogene line arne

(11.13)
je

r2 1. Opsti

Na osnovu gore recenog, partikularni integral (11.13) treba tratiti

u obliku

se ovde 1 poklapa sa korenorn r 2 Gednostrukim). Da takav

polinom zaista jednostavno na taj nacin
!ito cerno ga efektivno tj. odrediti konstante A i B. "-'aJ,l.\o'YUJ
X,X'iX" (11.13) nalazimo

Da bi ova bola identicki zadovoljena, mora, zbog c=#J, polinorn

prvog stepena na levoj strani da bude identicki polinomu prvog

112
 stranl. A dva polinoma su iden ticki jednaka aka su im
U ovom slucaju to daje

-2A==1 i 2A-B==O,
te je
1 B==-J

'Jednacina (11.1 partikulami integral

J
X J)e>'.
a prema stavu 10.8 integral je

y=C1 e 2X +C2 e>' -xC }x+ l)e>'.

PRIMER 11.6. Da ta je nehomogena iinearna

(I 1 14) y" +w 2Y == sin p x
su w i p parametri. Da bi izbegli trivijalnosti, nrptnrl<t da je
w*a i pica. Odgovaraj uca homogena jednacina ima

y=C 1 cos wx+C2 sin wx.

Partikularni integraljednacil1e (I 1.14) u od dva

oblika
(11.15) XI (x) = A cos (3x + Bsin ~x

odnosno
01.16) X2 (x) =x (A cos +Bsin

prema tome da )j je (p- ic w 2 ili je w2 •

rPicw 2. ZamenjujuCi izraz (1 izvod u
(11.14) nalazimo

cos
Da bi ova jednatina (po
cos (1x i sin {3x na levoj strani da se
strani. To daje

I,

113
te mozemo

A O,B

Prema tome, kada je (11. ima partikularni

integral
sin {3 x
_f32 •
a integral joj je
sin {3x
(! 1.17) . wx+
cos wx+ C2 sm 2 2
({32 ....L
T
W -{3
izraz (11.16) j njegova prva dva izvoda
u

-2A{3 sin + sin

odakle sIedi

.- 2A{3= 1

te je
1
B 0 A=--.

Prema tome, kada je (11.14) ima

.integral
x

xdx) = sin

a joj je
x
(11.18) cos sin wx--

Oba (lLl7) i (11.1 nastaju tri oscilacije.

u (11.17) sve trl imaju konacnu amplitudu, dok u
(ona koja ne zavisi od vrednosti konstanata C 1 i
amplitudu. Zato je (bez obzira sta su konstante eli
periodicnog karaktera a resenje (11 jedna eksplozivna ~v ••~~·~.,~
(kada x-;+oo kriva oscilira u beskonacnim granicalna). Na karakter resenja
jednacine (11.14) bitno dakle uticu parametri (3 i w: dokIe god su njihovi
kvadrati razliciti resenje je jednog !ipa, a kada se
karakter. mehanicke interpretacije koja se moze dati jednacini
(11.14) kazemo da kada se kvadrati nastupila

114
 (vi) Na cemo, ukazati na razliku koja
postoji izmeau pocetnih i diferencijalnih zadataka. Radi boljeg
resavacemo ovde granicni zadatak vezan za istu diferencijalnu
jednacinu za smo resavali zadatak u 11.1.

PRlMER 11.7. Dat je granicni diferencijalni zadatak

y" y(O)=O,y(n)=O.

U primeru 11.1 videli smo da je opsti jednacine dat sa

kadaje i\=0
odnosno sa

01.19) kadaje :\:;;=0.

Za i\=0 postavljeni zadatak ima jedno jedino resenje

pravu
Za ,40 uslovi daju

(1
e ~..fi.:rr =0.

Ovaj sis tern homogenih linearnih algebarskih jednacina ima uvek trivijalno
=0 i 0 za koje iz (11.19) sIedi y=O. postavljeni
ima za svako A kao pravu To je
tzv. trivijalno resenje.
Medutim, homogen sistem (11.20) maze imati po C i i resenja
1
koja nisu oba jednaka nulL Za to je potrebno da determinanta sistema

budejednaka tj. da je

uslov svodi se na

(11
115
Za ).>0 ova jednacina uopste nema resenja eksponencijalna funkcija
uzima vrednost 1 sarno za Za 1-<0 (lUI)
mozerno napisati u obliku

=1
ill, koriste6i Eulerov identitet, u obliku

(11. 22) cos i sin L

dva kompleksna znaci jednakast njihovih realnih i

delova, to je (11 ekvivalentna sa

cos (201T)= 1 sin

Oba uslova su ispunjena jedino ako je

,...)
tj.

Za te vrednosti I- (11.19) mozemo napisati u abliku

cos I1.x+B sin nx.

Da bisrno odredili konstante, koristicemo uslove.Ovi

A'" 0 A cos

te je odreuena jedino konstan ta A dok B neodredena.

Zakljucno materno reci: Postavljeni zadatak
ima za svako i\ trivijalno Sem ovog postoji resenje jOs jedino kada je
I-=-n 2 i za tu vrednost I- ima ih beskonacno mnogo: to je
B sin fL, • Vrednosti A za
granicni zadatak ima nazivarno sopstvenim vredn'iJstima
a odgovarajuca resenja sopstvenim funkcijama tog zadatka.

116
 12. Sistemi diferencijalnih jednacina

(i) Ako imamo n jednacina izmedu nezavisno x i n

funkcija ,y2""'yn i njihovih prvih izvoda /1 ,y~, ... ,y~

""'Y'1,y'l
(12.1) ""'Yfl,yll""'Y~)=O,

I· .. ·'Y~)=O.

govorimo 0 sistemu od n diferencijalnih jednaCina prvog reda u implicitnom

obliku. Ako se sistem (I 2.1) moze resiti po izvodima (recimo, ako su
ispunjeni uslovi za egzistenciju sistema od n funkcija)
, .....Y n ),
(1

Y~ =f'1(x,y I ,···.Y'1).
govorimo 0 sistemu od n diferencijalnih jednacina u obliku.
Ako su sve jednacine sistema (12.1) (odnosno (12.2)) identicki
kada u umesto Y I Y 2 ... ·.Yn i Y~,Y;,. : .,Y~ uvrstimo n
<PI (x),<P 2 (x ),... (x) i n]iho\le izvode <p', (x) <p~(x), ... '<P~ (x) ,
kaiemo daje sistem funkcija (<p j ,···,<p'1 ) (integral) sistema (l2.l)

(odnosno (1 Za sistem (l vaii sledeCi staY

nosti.

ST A V 12. I. Neka je n funkcija

f (X,y 1 ,... ,y ) definisano na oblasti T(n+ 11~"llrneflz proslOra Rn+ I
II n
i l1eka su one na T
I. neprekidne,
2. ogranicene. tj.

za sl1ako YI )E T.

3. LipschitzOl1 usloJ) it odnosu na promenljive Y j

tj.

Lf/x.Y j .... - I } (i= I .n)

117
 za Sl'aki par tacaka (x'Y j , •••• Y n )i(x'YI ,... ,yn)u T.
Neka x ,Y ... ,y ) lacka uTi neka su brojel'i a, b i t:,,>Otako
o 10 nO
izabrani do [ ida prallougaonik

P={ I<t:,,}

citw leti u oblasti T. OznaCimo sa / deo raz11Ulka 1a, b [ na

Tada postoji sistem od n diferencijabilnih funkcija

( <P I ' <P 2'" ·,<p ) na I koji je resenje siste11Ul ( u z usio l'e I)
n

(l

DOKAZ cerno za kada je n=2, vee tada dolaze do

sve osobenosti dokaza i opsteg slucaja. Uvescerno oznake su
adekvatne tom slucaju da bisrno broj indeksa sveli na sto rnanju rnem.
rec je 0 diferencijalnorn zadatku

y(xo)=Y o'
ig zadovoljavaju uslove stava 12.1.
Metoda dokaza je ista kao kod dokaza stava 3.1, sto sada
urnesto sa jednorn radimo istovrerneno s dye jednacine. Zato cerna u dokazu
sarno naznaciti najvaznije etape ostavljajuci citaocu da po ugledu na dokaz
stava 3.1 detaIje.
1. Niz sukcesivnih aproksimacija w ) defmisan je sa
n
<po(x)=Yo'
wo(x)=zo;
(12.4)
<pn(x)=yo +f~/(t,<pn I (t),W
n
_ J (t))

1 (t).W n-J (t» dt.

oznacavaju proizvoljne brojeve. lndeksi su tako

uvedeni da prvi je ree a drugi da se radi 0 njenoj vrednosti u
taeki

118
 2. Totalnom indukcijom dokazuju se
1 (x)-<pn(x) I l
1'1'n+ I (x)-\jfn(x)J

Poredeci sa odgovarajucom (3.9) u dokazu stava 3.1, vidimo

da se ovde na desnoj strani pojavljuje faktor 2n. To je zbog toga !ito je sada
uslov zadovoljen u odnosu na dve promenljive y i z pa kod
majoracije K+K 2K
Koristeci ove se da oba reda

['ll (x)-'l' (x)]

v+ 1 v
konvergiraju uniformno na / dvema neprekidnim funkcijama oznacimo ih
sa <P odnosno '1'.
3. Granicnim prelazom (n~) u (12.4) s1edi da funkcije I{) i 'it
zadovoljavaju

'll(x)=zo +rxo g(t,«(;(t),'it(t»dt

tj. da su diferencijalnog zadatka.
4. Najzad, da je par funkcija (I{), \jf) jedino datog diferenci·
jalnog zadatka se na analogan nacin kao odgovarajuCi dec u
dokazu stava 3.1.
PRIMEDBA 12.1. Stay 12.1 sadrZi kao slucaj stav 9.1 0
i jedinstvenosti diferencijalne jednacine n-tog reda

( 12.5)

uz pocetne uslove

-1
{l

Zaista, ako umesto y, y'P':' y(n n novih funkcija sa

119
 y! =y, I)

tad a je jednacina (l ekvivalentna sistemu ad n diferencijalnihjednacina

prvog reda

a uslovi (12.6) uslovima

I)

ko]i su oblika (1 jedino sto su ovde Yw oznaceni sa y~i)

1,... ,n-1).

PRIMEDBA 12.2. Prema primedbi 12.1 svaka ""'~LJW...HJ diferenci­

jaJna jednacina reda moze se svesti na sistem od n diferencijalnih
jednacina prvog reda. No vazi i obmuto. Naime, ako svaku jednacinu
sistema (12.2) diferenciramo n-l dobicemo ukupno n 2 jednacina
izmeau n(n+ 1) velieina

y(k) (y(O)=y., i=I I,... ,n).

I I I

Ako izmeau ovih n 2 jednacina eliminisemo (n-l) (n+ -1 velie ina

k=O,l, ... ,n),

dobicemo jednu jedinu jednacinu izmedu velicina (n) t'

l'''''y n ' J.
reda po funkciji y 1 .

(li) Na osnovu primedbi 12.1 i 12.2 bilo bi sa teoretske tacke

glediSta dovoljno se ili red a iii
sistemima od n jednacina prvog se s jednog oblika uvek moze preci
Medutim, pri efektivnom nekada je pogodnije raditi s
viseg reda a nekada sa sistemima. Nekakva teorija
posto]i jedino kod sistema lineamih jednacina (sto se moglo i ocekivati jer
takva po,toji i kod linearnih reda (odeljci 10 i I i 0 njoj
ce biti reci u narednom odeljku. Ovde na nekoliko primera, izloziti
kako se mogu resit! neki nelinearni sistemi diferencijalnihjednacina.
Svaku funkciju F(x,y 1,y 2''''Y n) koja duz integrala (1f'1
sistema (l sistema 12.1) uzima stalnu vrednost, tj. za koju Je

120
F(x.lP/x).IP/x) .... ,lPn(x)) = COIlSt nazivarno prvi integral sistema (12 .2).
Ako na neki nacin dodemo do n medu soboT}1 nezavisnih prvih integrala
sistema od n diferencijalnih jednacina prvog reda , time smO ovaj sistem u
potpunosti reSili. Medu tim. i poznavanje manjeg broja prvih in tegrala znaci
korak bliie potpunom resenju. Jer, ako poznajemo sarno jedan prvi integral
sistema, tada iz ovog, koristeci prvi integral. mozemo eIiminisati jednu od
funkcija i njen izvod i tako sistem od n diferencijalnih jednacina prvog reda
svcsti na isti takav od n-1 jednacine. Od koristi je, dakle, poznavati sto veci
broj prvih integraJa datog sistema.

Sistem (J 2.2) mozemo pisati i u obJiku

dYI dY2
(12.7) dx.
II (x,y I··· ··y n) 12 (x.y I····,y n)
Formalizarn resavanje 0 kome ce ovde biti reci moze se ukraL~ 0 ovako
opisati. Cilj nam je da razlicitim transformacijarna i eJiminacijarna iz (12.7)
dobijemo jednu vezu u kojoj ce figurisati sarno dye promenljive (funkcije iIi
nezavisno promenljiva). IntegriSuci takvu jednu integrabilnu kombinaciju
dobicemo jedan prvi integral sistema (12.7). Na primer, ako I zavisi sarno
. I
odxiy iliakol if zaviseobesamoody iy,tadasu
1 I 2 I 2

dy
~=dx
II (x.y I )
odnosno

dY I dY2

11(y,:Y2) I/YIY2)

integrabilne kombinacije.

Drugi nacin da se dpcle do nekog prvog integrala sistema (12.7) jeste

da se Illnozeci odnose 11 (12 .7) pogounim faktorima i sabiranjem dobijc
;\[ dYI +... + \YI/ +;\dx=O gde je leva strana to talni diferencijal neke
J
funkcije u(x.y I,"'')) 1) . Tada je u(x.y [ ,...•y n )=C jedan prvi in tegral sistema

- - - - au au au
1) Tj - =;\ -- =;\1 .. , A.. '\1'
.ax .ay I • vy
n
-

I 21
(12.7). Da bismo nasli resenje sistema (12.7) dovoljno je da odredimo n-l
prvih integrala (nezavisnih medu sobom).
Prikazacemo metodu na nekoliko primera.
PRIMER 12.1. Dat je sistem od dYe
dx dy zdz
x y xy
lednacina
dx dy
x y

je jedna integrabilna kombinacija i ona daje prvi integral

(12.8)
Ako ovaj iskoristimo u jednacini

dx zdz
-~=-
x xY'

dobicemo kombinaciju

xdx=zdz
iz sledi

(1

i (12.9) daju resenje uocenog sistema

PRIMER 12.2. Oat je sistem

elY
(12.10)
x y

Prva u (12.10) je integrabilna kombinacija i ana daje prvi integral

(12.1 I)

lz prve u (I 2.1 0) sledi na asnovu pravila a proporcijama

d(x+y)
x y x+y x+y
pa je na osnavu u (I 2.1 0)

122
 d(x+y) dz
x+y
sto predstavlja jednu kombinaciju koja prvi
(12.12)

(12.11) i (12.12) rescnje posmatranog sistema.

PRIMER 12.3. Dat je sistem
dx dy dz
z-y x-z y-x
Ako odnos oznacimo sa T, tad a je
dx+dy+dz
T
o
tj.

Kako je leva strana totalni to je

(12.13)
prvi integral sistema. Kako je

to je i
(12.14)

prvi integral sistema. (12.l3) i (12.14) zajedno predstavljaju

sistema.
PRIMER 12.4. Dat je sistem:
dx xy d)' Ii dz
y+ I).
dt z-t dr z-l dt
Aka ga U obliku
dx dy dz dt
(1 :::.15)
x-y x-y z-t

prva jednakost prvi

(12.
123
Koristeci (I2.16) treca UUW.'>.VJL u (12.15) novu kombina-

dz dt
(z-t)(C1+1) z-f
iz sledi nov
(12,17) 1)
Trcca integrabilna je
dz-dt
--=-.,.~----- ..- - - --~--
x-y l)~(z-t) (Z··f) (x-y)

i ona daje
(12.18)

i (l2.l 8) zajedno predstavljaju resenje

sistema jednacina.

(iii) Na nekoliko reci 0 H'V'5U"""U

sistema od n jednacina prvog reda (n= 1,2, ..,), Neka je
1) y=.p(x) sistema

(1/=2) Y=ip(x),z= 'if,; (x) sistema

(n=3) sistema

,z,u), u'=h(x,y,z,u);

(1/) sistema

Ako sistem od n interpretiramo u (n+ 1)-dimenzionom

prostoru, onda je za n=1 kriva u ravni ), za n=2 kriva u prostoru
za n interpretacije vise nema, ali opet dH<l,lVltlIV'
Rn+1

124
 Ako sistem od n jednacina interpretiramo u n-dimenzionom
prostoru kao putanju tacke u zavisnosti od proteklog vremena x,
onda za n=1 imamo putanju duzy-ose, zan=2 putanju u Oyz ravni, zan::3
putanju u prostoru Oyzu; za n;;;.4 ovakve mehanicke interpretacije vise
nema, ali analogijom 0 "putanji" u Rn.
mo da putanja u R2 i R3 nije nista drugo no kriva u parametarskom obliku
(parametar je x).

13. Sistemi lineamih diferencijalnih jednacina

(i) Ako su funkcije p IJ..(x) i q.(x) (i,j::::l

1
neprekidne na
razmaku ]a,b[, tada

+"'+p In (x)y n +q I

I (X)y 1

( 13.1)

y'n =pn 1(X)Yl +pn 2(X)Y2 +... +pnn (X)y n +q n (X),

obrazuje sistem od n linearnih diferencijalnih jednacina prvog reda. Ako su

sve funkcije q .(x) na ]a,b [ identIcki nuH govorimo 0 homogenom
I
inace 0 nehomogenom
Kao sto iz stava 9.1 sledi stay 10.1, slieno iz stava 12.1 sledi
STAV 13.1. Neka su i qi (x) ( )neprekidne
na 1a, Neka je a, b[ i neka su y iO (i= 1,2, ... ,n )proizvoljni brojevi

Tada je na citavom razmaku Ja, b ( definisan jedan jedini sistem od n

. diferencqabilnih funkcqa ('P I ''P 2 •... ,'Pn ) koji je sistema linearnih

diferencijalnih (13.1) i uslove

(1 10'

125
 PRIMEDBA 13.1. Lako je uveriti se da se sistem od n linearnih
linearnu jednacinu n-tog reda, i ohrnuto.
rnoze se ocekivati da kod sistema linearnih
teorija analogna onoj koju smo izlozili u
viseg reda. To je stvarno tako i mi
cerno je za sisteme od dye jednacine, jeT vee tada dolaze do
sve osobenosti vazi u opstem slutaju kada imamo n 2)
jednacina. Rezultate za slutaj na kraju cemo same rezimirati.
Prvo cerna se sisternom homogenih a zatim nehomogenih
jednatina.

(ii) Neka je dat sistem linearnih jednacina

(13.3)

gde su koeficijenti PI l' 112 ' naJa,b[.

sistema(l
Aka su C1 i dve DrlnZllOl,me lI-U'·'''',llftt

'PI

sistema (1
DOKAZ sled! proveravanjem. ako u sistem (13.2) uvrstimo
y=C 1 (x)

dobicemo

C 1 (,P'j (x)-P j 1 (x);p/X)-P j (x»+

+ (x)·-P j j
(>It'l (i)-p 21 (x )'P 1 (x )-Pn (x)w 1 (x»+

+ 2 (x) >It 2 (x )=0.

Obe ove jednatine su ]Xl x identicki nuli za svako je

svaki od izraza u zagradarna ponaosob identicki nulL

126
 Za dva integrala (<PI ,'-JI 1) i (<pz,'-JIz) sistema (13.3) kazemo da su
linearno zavisna ako postofe konstante C 1 i C 2 ,od kojih je bar jedna
razllcita od nu/e, tako da je

C 1 'PI (x)+ C2 <P/X}=O C 1 '-JI Jx)+C2 '-JI /x}=O svuda na j a,b [.

U suprotnom slucaju, tj. ako

C1 'PI (x)+ C2 'P/ X )=O J

svuda na ja,b[
C 1 '-JI I (x)+C2 '-JI /x)=O
kazemo da su resenja ('P j ,'-JI j) i (<P 2 , '-JI) lineamo nezavisna.
Ako su dva integrala ('P1,'-JI j ) i ('P ,'-JI ) iinearno nezavisna, tad a
Z 2
nijedan od njih ne moze imilti obe komponente identicki jednake null (tj.
uvekje 1'P1(x)I+I'-JIj(x)$O i I'P/x)l+1'-JI/x),W).
Determinantu

koju formiraju dva integrala('P1,'-JI j ) i ('P 2 ,'-JI 2 ) sistema (13.3) nazivamo

jednostavno determinanta integrala. Kao funkcija od x, determinanata
integrala ~x)=.6.('Pj' '-JI! ;'P 2 , '-JI 2 ) zadovoljava diferencijalnu jednacinu

(13.4)

Zaista, kako su ('PI ,'-JI 1 ) i ('P 2 ,'-JI 2

)resenja sistema (13.3), toje
'P'! (x)=p I /x)'P j (x)+p 1 /x)'-JI /x),

'1< (x)= P21 (x)'P/x )+p 2/x),-¥ 1 (x)

'P~(x)=p 11 (x)'P/x)+p 1 /x)'-JI /x),

"
'-JI~(X)=P21 (x)'P/ X)+p 2 /x)'-JI lex).
Pomnozimo li ove jednacine redom sa '-JI 2 ,-<p 2 ,- '-JI l' odnosno "'1
saberemo li ih, dobicemo

127
sto predstavlja diferencijalnu jednacinu (1
STAY 13.3. Detemlinanta integrala (,,01 ) i (,,02''11 ) sistema
2
(l je na I a, b [jednaka Huli u svakoj tacki iii ni u
DOKAZ. Videli smo vee da determinanta integrala v
jednacinu (1 Pretpostavimo da je ona nuE za
Ja,b[ , tj. da zadovoljava pocetni uslov .f}(xo)=O. No ovaj pocetni
i ono iJ jednacine (13.4) koje je identickijednako
nub na ] a,b [ . Medu tim na osnovu jedinstvenosti (stav 13.1 sa n= 1 i
qj ova dva v i iJ , mora da se poklope, tj, v(x)=Qsvuda na
1a, b[.
STAY 13.4. Dva integrala sistema (13.3) su linearno nezavisna tada i
sarno tada ako je njihova detelminallta razliCita ad nule (u bar jednaj tacki).

DOKAZ. Neka su (I?\,'it j ) i (,,02''11 2 ) dva sistema (13.3) i

pretpostavimo da je njihova detemlinanta

["oj(X) ,,02 (x) I =0

(l svudana ja,b[.
i'it1(x) 'it 2 (x) I
Neka je x proizvoljna ali fiksirana tacka iz Ja, b[. Izaberimo konstante
o.
i C tako da je
2

(13,6)

i da je bar jedna od razlicita od nule, Takve uvek postoje je (1

sistem homogenih linearnih jednacina po C1 i determinanta
mu prema jednaka null. Izabravsi tako i C 2' stavimo

(X)+C 2"o2(X),
(13.7)
W(x) WI W2 (x).

Na osnovu stava 13.2 i par (,,0,'11) je sistema (1 Zbog (13.6) ovo

pocetne uslove

128
 i ono resenje
(1 i ~ identieki jednake null na 1a, b[ ,
jedinstvenosti resenja 13.1 sa n=2 i
('P,W) i moraju se tj. <p(x)=O i
tome, iz (1 sledi da postoje konstante nije
jednaka nuli, tako da je

(13.8) svuda na [ .

8to znaei da su ,W 1) i ('P 2,W 2) linearno zavisni.

Obrnu t iskaz jednostavnije. pretpostavimo da su
integrali ) i (;P2'W 2) linearno zavisni, tj. da sistem (l ima po C i
1
C2 resenje trivijalno (tj. bar od velie ina i C 2 je razlicita
od nule). Otuda sledi da determinanta a to je determinanta (13.5),
mora da bude null. Time je stay 13.4 u potpunosti dokazan.

STA V 13.5. A ko su ('Pl' WI) i ) dva linearno nezavislUl

mT~'£YYnlflsistema (13.3), tada je sJlako njegovo resenje ob/ika

(13.9)

su konstante C; odredene uslovima

(13.10)

Zbog navedene osobine, par (1 nazivamo opSti sistema

linearnih

PRIMEDBA 13.2. Na osnovu stava 13.1 n=2 i q.(x)=<i 2 (x)=O),

sistem (1 ima uvek par linearno nezavisnih integral a na razmaku
la, l{ na kome su njegovi Pll' PI 2' l?, l ' neprekidne
funkcije.Takav na par integrala (;PI )i(;P2,'*'2)
pocetne uslove

1,

129
 je 13.4) determinanta t9(x) tog para bar u jednoj tacki razlicita od
nule:

=1.
(x o)
Prema tome, sistem linearnih ima. uvek opsti na
la, br.
DOKAZ stava 13.5. Neka je i neka su Yo Zo dva
proizvoijna n=2 i q 1 postoji
jedino '*') sistema (1 koje zadovoljava pocetni uslov
(J 3.1 0). Pokazacemo da ovom odgovara par brojeva (C1,Cz)
tako daje

({,(x)=C 1 <P j (x)+C 2 ({,/x),

<PI '*'2 (x).

Zaista, uslovi (13.1 0) povlace

<PI (xo)+Cz <P2 (X O)=Yo'

a ovo je po C I j sistem linearnih algebarskih jednacina i on po C 1 i C

2
ima jedino resenje za svako tada i sarno tada ako je
de te rmin an ta sistema

<P 1(x 0) <P2 (x 0)

'*' I (x 0) '*' /x 0)
razlicita od nule. No ovaj uslov je su integrali (if'1 ,,*, I) i
''*'
(<p z 2) po linearno nezavisni (stav 13.4).
Na kraju nekoliko reci 0 sistemu od n(~2) homogenih linearnih

I (x)y 1 +P I /x)y 2 +.• '+P1r/x)y n'

I (x)y 1 +P 2 /x)y 2 +••. +P2nP n (x)y n '

(13.11)

130
 1,2,... ,n) su neprekidne na razmaku
Pi;
la,b[. Zanjegovihn
( I I I)
'I' J ,'1'2""''1' n '
kazerno da su linearno nezavisna na ] a, b [ ako

cI
. ~
:~:~'~::::+c
2
..
2
..
~~
2
~ ...
n 2 ,"=0 )
~.~
svuda na ]a,b [< =} ::::0.

+... =0 J

Dna su to tada j sarno tada ako je njihova determinanta

I\( I 1, .jl n)
'-"\'1'1 " .. ,'1'w,,... , 'PI' " .. ,'I'n

'1'1 '1'2 ..
n n
razlicita od nule na la, b [ (5tO je ekvivalentno sa zahtevom da je ona
razlicita od nule u sarno jednoj tacki Xo iz ]a,b[).Tadaje sistemom
opstirn ('I'I je

'I'
I
=c I 'l'1+C
I
'1'2+ •••
2 1

+... +Cn'l'2
,f)n
'

'l'n

za pogodno izabrane vrednosti konstanata ,en obuhvaceno svako

sistema (13.1 Konstan te C I jednoznacno su odredene
uslovima (1

(iii) Pozabavicerno se sada sistemom od dye nehomogene linearne jed­

nacine

I (x)Y+P 1 (x),
(13.12)
z'=p 2 I (x)y+p 22 (x )z+q 2 (x).

131
1 ovde cemo primeniti metodu varijacije A"V"~"'''U'U, tj. resenje
sistema (13.12) u obliku
y=u I (x)'P 1(x )+u 2 (x )'P 2 (x),
(13.13)
(xN I
SU ,IVI ) i ('P2 .1V2) linearno nezavisni odgovaraj uceg sistema
homogenih (sistema (13.3)), a U I U2 dye diferencijabilne

koje treba bas tako odrediti da par (13.13) sistem

DiferencirajuCi prvu IvUJ'H'vlllU u (13.13) nalazimo s strane

(i3.14)
S u (13.12) uvrstimo (I 3.13) i vodimo
racuna da su nalazimo

+U 2'( 2)+P I 2(U 1 IV I +U 2IV 2)+q 1

(13.15) +p 12 )+U/p 11
I +' I +q
'PI U2'P2 l'
desne strane u (13.14) i (13.1
I
(13.16) 'P 1 u l
Polazeci od jednacine u (13.1 dosli bismo na sliean nacin
do
(13.17)
Sistem koji crne ]1::Q.nal:lllt: (13.16) i(13.17) ima po u; i u;
(13.18)

jer se determinanta sistema poklapa sa determinantom ('1'1' 'J!)

i('P ,'lt 2 ) pa je kao takva razlicita od nule svuda na ]a,b[. 1z (13.18)
2
nalazimo

(13.19)

'La tako odredene 3) predstavlja opSti integral

132
sistema nehomogenih linearnih jednacina (13.12), tj. njime je za pogodno
izabrane vrednosti konstanata C I i C2 obuhvaceno svako resenje sistema
(13.12). To se dokazuje na isti nacin kao kada je u pitanju homogen sistem
(stav 13.5). Vazi, dakle,
STAV 13.6. Opsti integral sistema nehomogenih jednacina (J 3.12)
dat je izrazom (13.13) u kome su funkcije u i u odredene sa (J 3.19). Pri
I 2
tome su (\OI''¥I) i (<P 2 ,'lt 2 ) dva linearno Ilezavisna integra/a sistema
odgovarajuCih homogenih jednaCina (13.3) .
Najzad, lako je pokazati da vazi
STAY 13.7. Neka je (.p,\li) jedan, ma koji, integral nehomogenog
sistema (13.12). Ako su (<PI ''¥I) i (\02 ''¥2) dva linearno nezavisna integra/a
odgovarajuceg homogenog sistema (13.3), tada je
y=C) \0 1 (x)+C2 <P2

(x)+<?(x) ,
z=C) 'It) (x)+C2 'It /x)+>lf(x),

opsti integral nehomogenog sistema (I3.12) .

Citaocu nece biti tesko da formulise analogon stavu 13.7, kada je u
pitanju op:;ti nehomogen sistem linearnih diferencijalnihjednacina:
Y~=Pil(x)y) +P i /x)Y 2 +···+Pin(x)Y n+qix ) (i=1,2, .. .,n).

(iv) U jednom specijalnom slucaju, kada su koeficijenti p .. sistema

IJ
(13 .11) konstante a .., moguce je ) naci n linearno nezavisnih integrala
'I
sistema (13.11) i tako formirati opsti integral.
Neka je dat sistem od dYe homogene linearne diferencijalne
jednacine sa kOl1stantnim koeficijentima
y' =a 1 )y+a 1 2 Z'
(13.20)
:'=a 21 y+a 22 z.
Pre svega, na osnovu stava 13.1 jasno je da ce resenja ovog sistema
biti definisana na citavom razmaku ]-00,+00 [ . Jedno (trivijalno) resenje
sistema (13.20) jer par funkcija (\O,'lt) koje su obe identickijednakc nuli na
]-00, +oo[ Netrivijalna resenja potrazicemo u obliku
(13.21) <p(x)=A(r)e'x, 'It(x)=B(r)e rx ,

I) Preciznije: odredjvanje n integrala svodi se na resavanje jedne a1gebarske

jednacine n-tog reda .

133
gde su r, A(r) i B(r) konstante koje tek treba odrediti s time da je
fA (r)I+IB(r)l*D (bar jedna od konstanata A (r),B(r) da je razlicita od nule).
Kada (13.21) UVfstimO u (1 dobicemo

(a ll-r)A(r)+a I
(13.22)
(r)+(a 22 --r)B(r)=O,

odakle treba odrediti r, A(r) i B(r). Kako je (I po A(r) i B(r) sistem

rnn,rtpn.h linearnih algebarskih jednacina a zelimo da on ima netrivijalno

(fA(r)I+IB(r)\i:O), to determinanta tog sistema mora da bude

jednaka nuE, tj.

(13.23) o.

Ovo je karakteristicna jednacina sistema (13.20) i ona je kvadratna po r. Za

one vrednosti r za koje vaii (I moze se iz sistema (13.22) odrediti
jedino odnos A(r):B(r) iii B(r):A(r) (vee prema tome da lijeB(r)=;i=O iIi
A(r}i:O). Prema tome, bilo AIr) bilo B(r) mozemo birati proizvoljno; kad
jedno izaberemo je odreaeno jednom od sistema
In",d~'"i""", da karakteristicna jednacina (13.23) ima dva razliCita
korena r
I
i r
2
neka su (A(r1),B(r 1)) i (A(r ),B(r » odgovarajuca
2 2
sistema (1 Tada je par funkcija

odnosno

sistema (13.20). po
(<P •W ) linearno nezavisni, tj. da
2 2

C 'P (x)+C 'P (x)=O }

(1 I 1 2 2 svuda na "'0.
C1 WI (x)+C 2 w2 (x)=O
Zaista, leva strana u (13.24) svodi se na
(l svuda na

134
 odnosno na

(13.26) svuda na

Kako su funkcije e f I x i e 2X (r j linearno nezavisne u smislu

<'lJrIW',/p U odeljku 10 1 to iz (1 i (13.26) slew
CjA(r t C2 A(r2 )=0
odnosno
C1 B(rl)=:oO i

Kako A(r I) i B(rI) nisu istovremeno nUli, to iz prve i trece od ovm

jednai.hna sledi C j =0. Slicno iz i cetvrte sledi C ==O, je
2
IA(r 2)1+IB(r)
Time smo da su (t,Ol'W 1 ) i(:,o2'W 2 ) Jinearno
n"zavisni. integral sistema (13.20) je dakle

(I

gde su C j i proizvoljne konstante.

Oblik (1 je adekvatan kada su koreni r 1 i r 2
raz!iciti i realni U slucaju kada su oni konjugovano tada su i
A(r 1) i A (r) odnosno B(r) i B(r 2) konjugovano kompleksni Ger su
koeficijenti G1 I ' C) 2 ' G2 I' a22 sistema (13.22) realni brojevi). Ako stavimo

'I iP,A('j/2) ±i B(rl /2)=b l ± i b2 ,

tada se, koristeci Eulerov (13.27) moze u
obliku
cos sin cos I sin px) }
(13.28)
z:::·e ax Dl(b j cos sin {3x)+D 2 (b 2 cos +b sin },
l

su D2 konstante (koje se jednostavno

i C2 ).
koreni karakteristicne poklope, jedan
par

135
Pitanje je sarno formalnog racuna da se da je tada par funkcija

(i 3.29)

linearno nezavisan integral sistema (13.20). Da bismo odredili cetiri

konstantea ,(3 ",0 treba (l uvrsti u skratiti saerp:(:¢:O), i
uz iste po x na levoj i strani. Kako su
po x, dobicemo tacno cetiri uslova.
PRlMER 13.1. Nab opsti

tratimo u rx Karakteristicna
na sistema je

~3~r ~l I ""
II ~l-r
koreni su '1
Za koren r 1=- 2 obe sistema (I svode se 11a

lzaberemo Ii sledice iz ove jednacirle 1, pa je jedan

datog sistema:
2x 2x
'PI
Kako je karen r =~ 2 dvostruk, trazicemo, prema (1
1
irltegral U obliku:

2x 2x
(,X+

Ako ovo uvrstimo u sistem i skratimo sa e- 2x dobicemo:

o.
polirloma prvoga na levim
odnosno desnim stranama, nalazirno
0;
0,

136
odakle sledi a= 1, 1. ,=-:-1, lFO. sistemaje,
l)e- 2x • 2x

Prema tome integral ima oblik

y= ] e -2x .

PRIlYlER 13.2. Naci opsti sistema

Karakteristicna je

1-7-r ~5-r I =r2+ 12r+37=0

koreni su r 1 6±i.
Konstante ) i B{r j) odreclene su sistemom (13.22):

I +i)A(r I )+B(r 1)=0.

lzaberemo li A(r 1 I, sledi6e B(rj)==l+i.

Konstante A(r;) i SU, kao sto smo
komleksne konstantama ), tj. 1 i B(rz)=l-i
Prema obrascu ( 1 sistema

COSX+D2 ,in x},

) COS x+(D 2 -D I) sin x }.

U slucaju sistema od It homogenih linearnih diferencijalnih jednacina

sa konstantnim

I+al +...

137
 je sistem od /I funkcija ('I'I ,'1'2,.",'I'n) oblika
YX
(1 1 (r)e-", '1'2 (x )=A /r)e ,""

je r karakteristicne

G11-r

ann -r

strana je sstepena po r), a konstanteA l(r),A 2 (r),

nCr) odredene su sistemom ad n homogenih linearnih algebarskih

2
(r)+'" +a Inn"
A (r)=O

2
(r)+··· +a 2n A n (r)=O '

an IA I (r)+a n ... +(a nn -r)A n (r)=O.

Aka karakteristicna 1" .... "a'''.1 ima n raz!icitih resenja r l ,r2 ,·.1n , svakom
ad njih odgovara jedan oblika ( 1 te je apsti in tegral sistema
dat sa
Yl=CIAI(rt)el

Y2=CIA/rl)erj

Aka je karen r dvastruk,

drugi oblika
rx rx rx

PRIMER 13.3. Nati opsti sistema

138
 Karakteristicna jednacina sistema je
l-r 1 1
1 -1-r
I 1 1-r

i njena su r I 1,r 2 =-2. vrednosti konstanata

Al (r), A /r) i A 3(r) nalazimo iz
l+r)A 1(r)+A 2 (r)+A
(13.31) Al (r)-(1 +r)A 2 (r)+A
Al (r)+A/r)+(l

Za =-1 uzecemo , pa jz prve dye u (13.31)

nalazimo ( -1)= 1 i (- 1.
Za r =2 izabracemo A I (2)= I, pa 1Z druge i trece II
(13.31) nalazimo A i A (2)=2.
3
=- 2, izabracemo Al , pa iz sistema (1

Taka sma naSh tri linearno nezavisna

(e- X , x, -e­
2X 2x
(e , e 2e 2X ),
,

2x, _e- 2x , 0),

paje opsti integral datog sistema:

14. Diferencne

(i) Ono :ito su diferencijalne za diferencijabilne funk cije,

to su diferencne jednacine za nizove brojeva (tj. funkcije definisane na
skupu prirodnih
Neka je jedan niz realnih brojeva. Nizove cerna

139
 Razlika

je prva diferencija niza (y ). Drugu i uopste vise diferencije niza (y )

n n
definisemo induktivno:

(14. 1 ) t-, 2Y n def t-,(t-,Yn)=t-,Yn+I-t-,Y n=Y n+2-2Yn+I+Yn,

(14 .1)) t-, 3Yn ~N...t-,2Yn)=t-,2Yn+I-t-,2Yn=Yn+3-3Yn+2+3Yn+l--:Yn·

Ako pretpostavimo da je t-,kY n vee defmisano za neko k sa

( 14. 1k ) t-, kYn-Y

- + - (k) + +( 1)k- 'k-I Y n + 1 +( - 1)kY n'
1 (. k )
n k 1 Y n + k - I ••• -

tada je

_(~\y
l)I. n+k
+(kl)y
n+k -1
-"'+(-I)k( k ),"
k-l " n+1
+(_l)k+l y
n

=y n+k+ C(kll )Y + +(k; I) Y n+k _1-" '+(-I)\kt l)y n+ 1+( -ll+ Iy n'
n k
jer je
k +(v)
(v+l) k = (k+
v+1I) (v = O.l.. .. ,k-I).

S obzirom da prvu diferenciju niza (y ) mozemo napisati u obliku

11

"
uy _Y-I1 -
- + I -Y n
--.
II (n+ l)-n
to ona za nizove predstavlja neku vrstu analogona prvog izvoda . Slieno se
vise diferencije mogu porediti sa visim izvodima. Medutim, ne treba izgubiti
iz vida da izmeQu diferencija i izvoda postoji bitna razlika : prve su kolienici '
konacnih a drugi infinitezimalnih promena . To cini rad sa diferencijama
manje-vise trivijalnim, kao sto ce to pokazati i razmatranja u ovom odeljku .
Sam formalizam rada sa diferencijama podseea na odgovarajuCi kod
izvoda. Na primer:

140
 6c=O (c=const), 6(ay n+bz n )=a6y n+b6z n }

6Yn +Yn+ I I 6yn+yn 6z n .

Svaku vew izmeuu n, niza y diferencija 6y n .6l y n ,... ,

n

(14.2)

nazivamo jednaCina k- tog reda. S obzirom na (14.1 ) (k= 1,2, ... ),

k
jednacina (14.2) moze se dovesti na oblik
(14.3) G (n,y n'y n+ 1""'Yn+k )=0,
kao veza izmedu n i y n ,y
VUJl\.dL,<lW
n+l
,... ,yn+k ,Kada je diferencna
data U obliku (14.3), njen red je odreiien kao razlika izmeuu
najviSeg i indeksa clanova niza u jednacini.

PRIMER 14.1. Sve diferencne

G I (n,y n'Y n+ I'Yn+

I'Y n'Y n+ 1
su drugog reda.
Niz (I;?n) je refenje diferencne jednacine (14.2) (odnosno (14.3» ako
je

F(n,1;? n , I;?
n
)=0 odnosno G(n,

za svako n=O,1 ,...

Sem oblika (14.2) (odnosno (I4.3», diferencne jednaci­
ne mogu irnati i eksplicitni oblik:
k
(14.4) 6 Y n=f(n,yn' 6yn )
odnosno
(14.5)
lednu vaznu klasu eksplicitnih diferencnih jednacina cine tzv.
linearne diferencne jednacine:
(14.6) 6 ky n +p
I
-Iy
n
+.. '+p k- 1
141
koje se rnogu, na osnovu (l4.l k)' prikazati i u obliku

(I

Ako SU SVI clanovi niza if ) na (14.7))

n
jednaki null govorimo 0 homogenoj diferencnoj jednacini. U
suprotnorn slucaju ona je nehomogena.
Koeficijenti n' u ( (odnosno
Qln' Q2n,··.,Qkn U (14.7») U opstern slucaju su i sami nizovi. Ako su
konstante a j ak (odnosno b l , b 2 " .. , U (14.7)) govorimo 0

linearnim diferencnirn sa konSlantnim Sarno

takve cerna ovde tretirati.

(ii) Prvo cerno se pozabavi ti linearnim diferencnim

jednacinarna sa konstantnim i to prvog, zatim
najzad rna reda. Pri tome cerno ih uzimati u obliku (14.7).
Ako u diferencnoj prvog reda

redom stavimo dobicerno

+bly o 0,

(14.9) y 2 +b l y j =0,

y 3 +b l y 2 =O,

pocetnom clanu Yo niza (v,) damo neku odreaenu vrednost

prvom od ovih bice odreaen clan
drugorn trecem y 3' itd. Uopste, ako srno za neko n vec odredili
Y n' dobicerno iz jednacine (14.8) clan y n+1 . Totalnorn indukcijom
dakle, niz (y ) odreaen.
n
Prerna tome, rnozerno reci: jedno jedino
jednacine (14.8) koje zadovoljava USiOli Yo =a o . (Stav 0
jedinstvenosti).
Da bismo to i efektivno prvih n
(14.9) U obliku (y 0*0):

142
(14.10)

=-b.

Izmnozimo Ii leve i desne strane ovih jednacina, dobicemo

Y1 Y 2 Yn
Yo
za ,sled!
(14.11 )

Ne predstavlja nikakvu teskocu da se pokaze da je

1 niz It resenje diferencne jednacine (
( -b I r diferencne (14.8), rna Sta bila
konstanta
)n opste diferencne (14.8), tj. da je
I
njime za izabranu vrednost konstante C obuhvacena svako
1
resenje te Ona koje pocetni uslov , dobija se
za C 1

(ill) Predimo sada na reda:

(14. =0

Stavimo Ii ovde redom n=O, 1r'" dobiCemo

Y2+blYI+b2YO 0,
(14.13)

0,
. ~ ~ . .. . . "

Ako clanovima Yo j Y I niza (y n) darno odredene vrednosti odnosno

aI' prvom od jednacina (14.13) bice odreden clan , zatim

143
drugom Clan Y 3' itd. Kao malopre, opet cemo zakljuciti da postoji jedno
jedino resenje diferencne jednacine (14 .12) koje zadovoljava pocetne uslove
Yo =ao'y I =a l · (Stav 0 egzistenciji i jedirlstvenosti).
Da bismo ovo resenje efektivno odredili, postuparno ovako. Oblik
resenja jednacine prvog reda (obrazac (14.11)) navodi nas da i resenje
jednacine drugog reda potrazimo u obliku
(l4.14)

gde parametar A treba tako odrediti aa bude zadovo1jena jednacina (14.12).

Uvrstimo li (l4.14) u (l4.12), dobicemo

An (A 2 +b l A+b 2 ) = O.

Kako je ·Ani=O za svako A i n, ova jednacina moze biti zadovoljena za

svako n, sarno ako je A tako izabrano da je
(14.15)

Ovo je tzv. karakteristicna jedn£lcina diferencne jednacine (14.12).

Pretpostavimo, prvo, da karakteristicna jednacina ima dva razliCita
korena AI i A2 · Tada jednacina (14.12) ima dva razlicita resenja A7 i x:;.
Pokazacemo da je niz

(14.16)

gde su C i C dye proizvoljne konstante, opsre resenje diferencne

I 2
jednacine (14.12). To znaci dye stvari:
1. Niz (14.16) je resenje jednacine (14 . 12) za sve moguce vrednosti
konstanata C I i C2 .
2. Ako su Cl<J i al rna koja dva realna broja, postoji meau nizovima
(14.16) (za pogodno izaQrane vrednosti konstanata C I i C2 ) jedan jedini
koji zadovoljava pocetne uslove Yo =a o i y I =a l ·
Tvraenje 1. je lako proveriti zamenjujuci (14.16) u (l4.12). Sto se
tice tvroenja 2. one se svodi na to da sistem
C I +C 2 =aO '
CI Al +C2 A2 =a l ,

ima jedno jedino resenje po C 1 i C 2 ma sta bili a o i al. Zbog AI *~, to je

stvarno tako jer je detenninanta ovog sistema

144
 'I' 1
P..I
Pretpostavimo sada da se koreni karakteristicne jednacine 5)
tad a je

(14.17)
2

ledno uvek
moze uzeti np..~ ako ovaj niz uvrstimo u
(14.1 dobicemo

) }=O,

sto je za svako n jer kao dvostruk koren karakteristicne

jednacine istovremeno zadovoljava 14.15) i (14.17»

=0.

Pokazacemo da je sada opste diferencne jednacine (14.12)

dato sa

(14.18)

tj. da gore nave dena 1. i 2. vaze i kad se u njima niz (14.16) zameni
nizom (14.1 Zaista, tvraenje 1. smo u stvari vee a tvruenje 2. se
svodi na to da sistem

ima po i C ,ma lita bilo a i a, jedino resenje. A to je ispunjeno

2 o
jer je determinanta ovog sistema jednaka 1.

l) S obzirom da je kad god je (<{In) reSenje i rna sta hila

konstanta C. to za drugo feiienje moierno uzeti i ""1!l!",'avn Medutim,
mi smo se opredeWi za ,jer se iakse pamt~ kao izvod po 11... To
je korisno pogotovo kada su koreni visestruki viSeg reda.

145
 (iv) Sve sto smo u (iii) rekli 0 jednacini drugog reda moze se uopstiti
na homogenu linearnu diferencnu jednacinu k-tog red a (k>2):

(14.19) Y n+ k +blY n+ k - 1+" '+b k -. IY n+ l+bkY n =0.

1. Ako su a o' a l , ... , ak_1Proizvoljni realni brojevi, tada postoji

jedno jedino resenje diferencne jednacine (14.19) koje zadovotjava pocetne
uslove
(14.20)
(Stav egzistencije i jedinstvenosti).

2. Ako karakteristicna jednacina

(14.21)

diferencne jednacine (14.19) ima k razlicitih korena AI' A2 ,... ,Ak tada je

(14.22)

opSte resenje diferencne jednacine (I 4.19), sto znaci, prvo, da je niz (14.22)
rna !ita bile konstante C 1 ,C2"",Ck resenje jednacine (14.19) i, drugo, da
rna kakvi bili pocetni uslovi (14.20) postoji jedan jedini sistem konstanti
C I , C2 "",Ck za koje ce niz (14.22) zadovoljiti te pocetne uslove.
Zadrzacemo se jedino na drugom tvrdenju u 2., S obzirom da prvo i
tvrdenje' 1. citalac moze izvesti bez ikakvih poteskoca. Treba, dakle,
pokazati da sistem jednacina

C1 +C2 +'''+Ck =,((0

(14.23) C I AI +C 2 A2 +"'+CkAk =((1

do koga dovode pocetni uslovi (14.20), ima jedno jedino resenJe po

C I , C 2 ,,,,,Ck rna sta bili brojevi ao,a l ,... ,ak_I.To je stvarno tako, jer je
determinanta sistema (14.23) razlicita od nule; njena vrednost je, naime,

146
 =
,k-I ).k-I ,k-I
1\1 ''2 .. ,I\k
(14.24)
= (1..2-\) (1.. 3-1.. 1) ... (A k _ 2 - \ ) (Ak_ 1~AI) (A k -AI)'
'(1..3 -1.. 2)(1.. 4 -1.. 2 ) .. . (Ak _ I -A 2)(\ -1.. 2),

,(\ -1.. 3) ("s -A) . .. (\ -1.. 3),

'(\-I- Ak_2) ( \ -\-2)'

'(Ak -Ak _ 1
)·

(tzv. Vandermondeova determinanta).

3. Ako karakteristicna jednacina irna sarno jedan viSestruk koren,
recimo, ako je \ =1.. 2 jedini dvostruki koren, tada ovom odgovaraju sledeca
dva resenja

diferencne jednacine (14.19). Njeno opste resenje je tada

(14.25)

Lako je proveriti da niz (14.25) zadovoljava jednacinu (14.19) rna sta bile
konstante C I , C2 , .. . ,Ck . Da je, obrnuto, nizom (14.25) obuhvaceno svako
resenje jednacine (14.19) rna kakvi bili pocetni uslovi (14.20), zakljucujemo
iz toga sto je determinanta sistema

C2 +C 3 +"'+Ck =ao,
C I +C 2 A2 +C3A3 +"'+Ck \ =ai,
2C 1''2
). +C2 A2+C2
A2 + .. ·+Ck 1..2k = a2,
3 3

CJk-l)A~- 2 +C2 A~- I +C3A~-1 +. "+CkA~-1 = a k -1'

razlicita od nule. Nairne, ova je jednaka

147
 0 1 ...

A2 A3 · .. ,
\
2
2;\,2 A2
2 A~ .... 11.k =

(14.26) = (A - A )2(A 4 -A 2 )2 .. '(\ _ I- A2)2(\ - A2 )2 0

3 2
0(A4 -A) (\--A) ... (\ -11. 3 )0
................... ..­
0( Ak _ 1
- \_ 2) ( \ - \ _ 2)0
0(A.k -A k _ 1
)·

(14.26) sledi b da jednakost (14.24) diferenciramo (obe strane, levu na

osnovu pravila za diferenciranje determinanata) po Al pa zatirn stavirno
;\ =A 2 . (Na levoj strani Sa.l1l0 prva kolona zavisi od AI' a na desnoj strani
sarno faktori koji se javljaju u prvom redu ; jedino kada diferenciiamo po
prvom od till faktora i zatirn stavimo Al =A 2 rezultatje razlicit od nule i
poklapa se sa nizom faktora u drugom redu).
Na slican nacin mogli bismo konstatovati da ako je Al =A =000 =
2
=A (~ k) jedini s- tostruk koren karakteristicne jednacine (14.21) , da
s
ovome odgovaraju s resenja diferencne jednacine (14.19)

,n n l\~n-l
As' s , II (1)~11-2
1/- 1\ s , . .. , n ( I ) ... ( I1-S+ l)~n
11- I\s­ s

ida je tada

y =C 1l(11-1) ... (I1-s+I)An - s +ooo+C nA,,-1 +C An+C XI +.oo+C All

n 1 s' s- 1 $ S S $+ 1 s+ 1 k k

opste resenje jednacine (14.19).

(v) U ovom pododeljku pozabavicemo se karakterom resenJa

homogene linearne difereIlc ne jednacine s konstantnirn koeficijentirna.

U (ii) smo videli da jednacina prvog reda

yn+1+b1yn=O

148
ima opSte

je konstanta. da je >0.
1. Aka je Ib I 1<1, tada Y n -+0 kada /1 400 . Pri tome za --1 <b 1 <0 nil,

(y,) monotono opada a za O<b niz (v n) alternativno menja znak.

2. Ako je Ib I ,tada 1-++00 kada n400. l' r i tome za <-1
niz (y ) monotono raste, a za b > 1 alternativno menja mak.
n I
3. Ako je Ib 1 1= 1, tada kada n 400 , Pri tome za b=~ 1 svi
Clanovi niza imaJ'u istu vrednost C a za b= 1 alternativno vrednosti
1'
i +C 1 .
Do simetricnih bismo dasH da sma da

y y

x x

SJika 14.1

149
 Sve u svemu, ako je b 1';;;0 resenje ima monoton karakter a za b I >0
alternativan karakter, tj. oba delimicna niza, onaj sa parnim i onaj sa
neparnim indeksima,(y ) i (y ) imaju monoton karakter (slika 14.1).
2k 2k+l '
Kod jednacine drugog reda

(14.27)

karakteristicna jednacincr moze imati: I. jedan dvostruk koren, 2. dva

razlicita i realna korena, 3. dva razlicita i konjugovano kompleksna korena.
Slucaj 1. Opste resenje je dato obrascem (14.18). Od izvesnog 110 pa
nadalje, resenje ima monoton karakter ako je ;\>0 a alternativan ako je
A2 <0. Kad god je IA21 < 1, resenje tezi nuli kada n--KJo.
PRIMER 14.2. Naci ono resenje diferencne jednacine

112v
,..... "+2-
2 P.Y,,+I +-0
Y,,- ,

koje zadovoljava pocetne uslove

Yo=p.,y.=n
y
gde je p. neki parametar.

Koreni karakteristicne jednaci­

ne se poklapaju,A =A =1/p., paje
1 2
ops te resenje date jednacine
4
Y =C n(l.)"-I+C {l.VI Ie.
" 1 /.l 2\p.7 .

Pocetni uslovi dovode do sistema

tako da je trazeno resenje

y"=(1-n)/.lI-,,.

Za {.J. ~ resenje je monotonog karak­

tera, a za i-t<0 altemativnog. Na slici
14.2 ucrtano je resenje za vrednosti
parametra{.J.= 2 odnosno {.J.=-2. Slika 14.2

150
 Slucaj 2. je dato obrascem (14.16). Od no pa
ima monoton karakter ako su oba korena AI i A2 pozitivna.
Ako je bar od njih ima alternativni karakter.
Resenje tezi nuli kada n-'>OO ako je

IA11<1 i 1<1.

PRIMER 14.3. NaCi one rese­

nje diferencne jednacine

1+ 2J.lY n=O

koje zadovoljava pocetne uslove

Yl
Ovde je J.l neki para me tar.
Koreni karakteristicne
ne su /'1 =2 i te je opste resenje
\'

'1/

lz pocetnih uslova sledi da je 1 i

, pa je trazeno

If
'n

Na slid 14.3 su ucrtana tri specijalna

/2 (monoton karakter) i
( alternativan

S/ucaj 3. Sasvim drugi karakter

ima kada su koreni razliciti i
konjugovano kompleksni, tj.
2

o 2 3
Ako ove u
skom obliku

All sin Slika 14.3

151
 je P modul i if' argument broja A , opste resenje (l4.16) mozemo
1
napisati U od oblika (videti i odeljak ll{iii) radi
su ovde U pitanju):
intp

(14.28)

sin 11.p)

gde su B, C i 'Y konstante koje se lako izrazavaju preko

konstanata C Ovde je zbog iskljucena da je .,0=0
1
odnosno .,o=IT, sto bi odgovaralo monotonom odnosno alternativnom
karakteru ( i m a oscilatomi karakter ito: L
t; 2. eksplozivan ako je p>l; 3. periodican ako je

PRlMER 14.4. Nati one rese­

diferencne y

=0

koje zadovoljava Llslove

karakteristicne su

govano kompleksni,

Kako je

i tp=arg A1 =rr /4, to je resenje,

prema (14.28),

Yn =(~ (A cos sin

SIika 14.4.

Pocetni uslovi zahtevaju

A=O, ¥(A cos B sni

sto A =0 i B= 1. Traieno dakle,

yn =(4)"sin
Zbog je amortizovana oscilacija (stika 14.4).

152
 PRIMER 14.5. Naci opste diferencne jednacine

l)y n+ 2
Ovde je karakteristicna jednacina
X3~(v'3+ 1),,2 +(yJ+ 1 1=0

resenja su Al = 1 i A / Za par konjugovanih korena je

2 3

1= I i pa je resenje dato sa

sin lit·
Bez obzira kolike su konstante ,ovoje

(vi) Sada cemo se pozabaviti nehomogenim diferencrtim jednacinama

s konstantnim Uocimo takvu reda:

(14.29) Yn+2+ b

Nekaje resenje odgovarajuce homogene jednacine

(J Yn + =0

od izraza (14.16) iii 18». Tada je resenje

jedllacilze (

(14.31) --F n \O)C 1 )+

je rna resellje (I
Dokazacemo ovo za siucaj kada jc <PnC'l ,C2 ) oblika (14.1 SUeno
se postupa akoje ,C ) oblika (14.18). Ako
2

(1 Yn t.'f + Xn

uvrstimo u (14.29) dobicemo

C1 (X;+b lA+b 2 )+C2 A:;

(
+ Xn +2 + b l + b 2 Xn O.

153
 CHav izraz na levoj strani jednak je nuli za svako i za svako n, jer su
oba izraza u jednaka nuli S obzirom su Aj koreni
karakteristicne jednacine, a dec leve strane u 04.33) se anulirajer
je Xn (
Neka su a o i a! realni Da je tada izrazom
(14.32) (za pogodno izabrane vrednosti konstanata C j i C2 ) obuhvaceno i
0110 diferencne (14.29) koje 7.a(lOV()Ea~ pocetne uslove
Yo =ao i Y I =a l ' sledi iz toga sto sistem

ima jedno jellino resenje po C rna ilta bilo Cl;),a j ,Xo ,Xl' Time smo
I
dokazali nase tvrdenje.
Ako je niz na desnoj strani u
je odrediti jedno resenje jednacirle (14.29). akoje

f =a" Pk (II).
/I

je Pk(n) polinom po 11 (14.29) imace

oblika

(14.34)

Isti taka v polinom, ukoliko je broj a razlicit od oba korena

jednacine. Ako se a poklopi sa od karena, tada
jednacina ( ima resenje oblika

Ako se a poklopi sa oba treba traZiti u obliku

(I

Sve ovo je lako proveriti. (Obrasci ( i (14.36) formalno slede iz

(14.34), kada se ovaj diferencira jednom odnosno dva puta po
. parametru a. Tako lako zapamtiti).

154
 PRIMER 14.6. Naci resenje diferencne

-Yn=3.
Opilte resenje homogene je

S strane data ne~lonlo2,enajednacina ima resenje oblika

(\4.37) . X n =nP0 (11):::::

gde je A konstanta koju treba odrediti. Sa ranije uvedenim ovde
je, naime a= 1, te se a pokJapa s od korena karakteristicne jednacine.
Ako (14.37) uvrstimo u jednacinu, dobicemo

A (11+2)­
odakle sledi da je Opste date nehomogene je,
dakle,

155
 n. EKSTREMUMI FUNKCIJA VISE PROMENLJIVIH

1. Osnovni pojrnovi

0)
Neka je funkcija f definisana na X k-dimenzionog
prostora
LU'''IlU'''''-''15 (k= 1,2, ...) i neka uzima vrednosti u skupu realnih
brojeva R, tj neka je ( S obzirom da je tacka x u prostoru
Rk konacan niz od k realnih (x I kad god je od
interesa da koordinate x1,xy .. ,x k tackex umesto
y=.ttx)

i govorimo da je f realna funkcija k realnih promenljivih

za obelezavanje koordinata tacke x koristimo uz
s1ovo x, to cemo, da bismo oznaciJi dye razlicite tacke u
XO i x I . Koordinate sa
000
x l 'X 2 ... ·, x k '
Sem ove standardne oznake (bez obzira koliko je k), "'Vl1~U"""'"
kada je k=2 ili i oznake z==.ttx,y) odnosno u=.ttx,y,z). No tada nema
potrebe da upotrebljavamo indekse za razlicitih tacaka;
u R2, na dye razlicite tacke oznacavacemo sa (xo'Yo) odnosno
(x I ).Ova poslednja primedba odnosi se ina k= 1.

DEFINIClJA 1.1. Tacka je apsoiutni (globalni) minimum

funkcije f:X-"'R ako je

(Ll)

.za svako xEX.

157
 DEFINICIJA 1.2. Tacka je relativni (lakalnO minimum
I:X-+R (XC;R k ) ako postoji (dovolj no okolina tacke
xO tako da (1.1) vazi za svako
DEFINICIJA 1.3. Ako u (Ll) umesto znaka ): znak >, uz
, tada kazemo da je tacka pravi minimum funkcije 1
(inate je nepravi). Dvaj fl'lOZe biti apsoiutan ili relativan.
Na simetrican nacin defmisu se apsolutni (g1obalni), relativni
(lokalni), pravi i nepravi maksimum. Zajednicko ime za minimum i
maksimum je ekstremum.
I1ustrovacemo na nekoliko primera navedene pojmove. Radi geomet­
rijske interpretacije ogranicicemo se na slucaj k=2.
PRIMER 1.l. (obrtni definisan
je na citavoj ravni 1.1). Dna u tacki (0,0) ima apsolutni pravi
minimum.

PRIMER 1.2. I(x,y)~ (cilindricna povrs cije su

izvodnice definisana je na skupu X= -oo<x<+00
Dna u svakoj tacki x-ose ima apsoiutni
a u tacki koja leZi na pravama y=-l i y= I

PRIMER 1.3. Ako se kriva

x(O<x 1(0)=0,
z
obrce oko z-ose, dobicemo obrtnu
povrs 1.3)

L
Ova ima u tacki (0,0) relativni
maksimum, a u svim tackama
=0.

leze na krugu 1/ e 2 apsolu tni

nepravi minimum.
Neka je Xl neprazan
Xi nekajel/X1 restrikcija lUUA\"'I,,f:X
-+R sa X na Xl' Slika 1.1

158
 z

Slika 1.2 Slika 1.3

DEFINICIJ AlA. Tacka Ina
X I ako je ta tacka ekstremum njene
Uslovni ekstremum funkcije I na X I ex moze da bude
reiativan, pravi ili nepravi, vee prema tome kakav je ekstremum odgovaraju.
ce restnkcije
umesto uslovni ekstremum na
USlOll . Ponekada, ako narocito zelimo da da ekstremum ne
nikakvom uslovu (tj. da su u konkurenciju sve taeke
definicionog funkcije) kazemo da je ree 0 bezuslovnom ekstremu·
mu.
PRIMER 104. (gomja polulopta) je
1.4). Ona ima u tacki
tackikruga x2+y2:::] apsolutni
(apsolutni
-1 =0 } , a isto tako i na

PRIMER 1.5. Funkcija' I xy (hiperbolicki paraboloid)

definisan je na ravni. Ona ncma ekstremuma (ni apsolutnih ni
relativnih). uz uslov (x,y)EX I {(x,y)ER 2 } ona u tacki
(0,0) ima apso!utni pravi minimum kada je O<a< +00, apsolutni
maksimum kada je ---<x>«a<O i apsolu tni minimum odnosno

1) da je kod uslovnog ekstremuma uslovni skup X Ideo

dellnicionog poclrucja X funkcije f, sarno je stVa! konvencije. Ukoliko su skupovi X j
XI neuporedivi, kazemo da je tacka uslovni ekstrernum funkcije f: X-tR
na skupu X I ako je ona ekstrernurn njene ""."trlKell" f: xnx I'
159
 "
Slika 1.4 Slib 1.5

maksimum kada je a=O i~=+oc. I ) Uz uslov {(x,y)ER 2

funkcija u tacki (a t2, apsolutni maksimum za svako -=<
2
uz uslov (x,y)EJ:3 = {(x,y)ER } ona u toj tacki ima samo
relativan pray! maksimum ito jedino za a>O.

Oi) Kod ekstremuma se l'ostavljaju dva pitanja: 1. da li funkcija

uopste ima ekstremum (apsolutni ill 2. ako ga ima kako ga
odrediti.
Ako je u pitanju ekstremum, na prvo pitanje odgovor
klasicni
BOLZANO-WEIERSTRASSOV ST AV. Aka je
neprekidna na zatvorenom i
na A irna apsolutlli minimum i rnaksimum.
Kako su uslovi koji se jav\jaju u Bolzano-Weierstrassovom stavu
dovoljni ali ne i potrebni za postojanje to oni ne
daju postojeci apsolutni ekstremum leii u A.
stoje stvari kod relativnih ekstremuma. Tu postoji citava
teorija koja obuhvata kako dovoljne tako i potrebne uslove za postojanje
1) Kako, kada 0:++00 prava y=ox irna kao granicni polozaj y-osu, to rnoze­
rno srnalrati da u farniliji y=OI +:x:; vrednosl parametra Q<=+OO odgovara
y osa.

160
 ekstremuma. Na ovim metode za
tacaka mogu biti relativni ekstremurni .u""."",~ a pm onda
da Ii su izdvojene tacke stvarno ekstremurni.
No, odmah valja da bitna razlika prema tome da li je
relativni ekstremum u nekoj tacki iii u tacki mba skupa X. Ako
je xO tacka ruba skupa X tada se u rna kako maloj njenoj okolinl
nalaze i tacke koje ne pripadaju te je u definiciji 1.2 zahtev "za svako
xEXnox 0" bitan. On se, moze zameniti zahtevom "za svako
xE 0 0" ako je xO unutrasnja tack a
x
X. Zaista, u tom slucaju
(dovoljno mala) ok olin a 0xo tacke koja citava lezi u X tako daje tada
Kao ove razlike javljaju se i razlicite metode
relativnih ekstremuma u odnosno tackarna cuba
skupa X. [sto vazi i kada je u pitanju uslovan relativan ekestrernum na
no tada je merodavno da Ii je relativni ekstremum iii
tacka ruba sk u pa
Ovu razliku ilustrovacemo na ekstremurnima funkcija iz 1.3
i 1.5.
Funkcija f iz koja je definlsana na skupu
X= {(x,y):x 2 +y2~4} ima bezuslovan relativan maksimum u
tacki (0,0), pa zato postoji okolina

citava lezi u X takva da je 1.6).

Stika 1.6 Sliko 1.7

161
 iz primera j.5 ima u tacna uslovan relativan
maksimum na skupu }. Kako je (a/2,a/2) tacka
ruba skupa ,to rna kako bila okolina

nejednacma
a
::j)

vazi sarno za one tacke (x,y) leze u a nx

(2 '2), 3'

(iii) Iz datm sledi da za moguce osobine ekstremuma vaZe

iroplikacije:
apsolutan ~ reiativan,
=> nepravi,
bezuslovan => uslovan.

(U slucaju podrazumeva se da je uslov takav da ne iskljucuje

tac!ru bezuslovnog ekstremuma). od ovm implikacija ne moze se
obrnuti u opSiem To je jedino u slucajevima.
Na ako je tacka XO uslovan relativan ekstremum na Xl eX
funkcije f: ona ce biti i njen bezuslovan relativan ekstremum ako je
x O unutrasnja tacka od (ona je tada i unutraSnja tacka od X). U
unutraSnjoj tacki uslovnog XI se, dakle, pojam
i uslovnog relativnog ekstremuma.
Manje je kojim uslovima se moze obmuti prva
od navedenih impJikacija. Najjednostavniji stay te vrste koristi pojam
KOIweKsflog sku pa i konveksne funkcije.
DEFINICIJA 1.5. Za funkciju kaZemo da je
konveksna na konveksnom skupu X ako je

(1 f(x l )+( l-t)f(x 2 )

za svako 0<1<1 i za svako i iz X.

Ako u (1.3) umesto ~ znak govorimo 0 striktno
funkciji.

162
 Obrtanjem znaka ""I"'"''''''''V;) ( ~ odnosno <) u (1.3) definise se
konkavna odnosno striktno konkavna funkcija na konveksnom skupu.
STA V 1.1. Neka je neprekidna no zatvorenom i ogra­
nicenom skupu A ~x. Relativan ekstremum A bice no A i apso!utan ako je:
1. A konveksan skup.
2. I konveksna na A u minimuma odnosno konkavna na A u
maksimuma.
DOKAZ cemo sprovesti za maksimuma. Neka je x apsolutan
maksimum a relativan od I na A. da tvraenje
stava tacno. daje

(J

konkavnosti funkcije I i (1 A) je zato

I( tx +( I-t)xo)~tl(x)+( 1
tj.
(J

Ma kako mala bila okolina 0xo tacke xo, uvek cerna moci da parametar t
izaberemo tako mali da tacka
x=tx+( I-t)xo E' 0 0'
x
No to znaci da u svakoj (rna kako maloD okolini tacke tacka x
taka da prema (1

sto da je xO reJativni maksimum f Timeje

staY dokazan.

Da ne bismo izrazavanje navodeci uvek tri U''''F.''''_'-'

karakteristike ekstremuma (apsolutni-relativni, pravi-nepravi, uslovni-be­

uvescemo sledecu konvenciju: Kad god je ekstremum relativan iii

neprav iii bezuslovan to necemo r/avoditi; medutim, uvek cerna

kada je on apsolutan iii uslovan ili pravi. Prema

"uslovan ekstremum" znacice ubuduce "uslovan relativan neprav ekstre­
mum", a "ekstremum" umesto "relativan, neprav i bezuslovan
ekstremum" .

163
 2. Ekstremum u unutrasnjoj tacki

(i) U ovom odeljku ispitacemo koji uslovi su potrebni a koji dovoljni

da bi funkcijaJ:X-+R(XC.-l{k) imala minimum I) u nekoj unutrasnjoj
tacki xO sku pa X. Prema onome sto smo videli u odeljku leu) za to mora da
°
postoji (dovoljno mala) okolina 0 x tacke xO tako daje

(2.1 )

Ako x prolazi neku okolinu 0 x °

tacke xO . prolazice tacka h=x-xo
odredenu okolinu 0 0 koordinatnog pocetka , i obrnuto. U tim oznakama
unutrasnja tacka xO bice minimum funkcije J ako postoji (dovoljno mala)
okolina 00 koordinatnog pocetka tako da je

(2.1')

iii, (dovoljno mali) pozitivan broj E tako daje

(2.1") J(x o+h )- J(xO y>O za svako Ilhll <E.
Velicinu h cesto nazivamo prirastajem nezavisno promenljive x u
tacki x O,
podrazumevaju6i pod time , u stvari, da su koordinate h 1 .h 2 •· ... h k
od h prirastaJ'i koordinata x l ' x 2 . ... . x k nezavisno promen1J'ive x u tacki
xO=(x~.x~ •...•xZ). U koordinatama onda uslov ( 2. J ") glasi:

(2.1/1')

za sve vrednosti brojeva h 1 .h 2 ... .. h k koje zadovoljavaju y'hi+h;+.·.+hi < E.

Specijalno, kada je J funkcija dye promen1jive uobicajene oznake u
koordinatama su nesto drugacije. Koordinate tacke oznacavamo slovima xi
Y. priraStaje slovima h i k. tako da tada uslov (2 .1"' ) glasi

za sve vrednosti h i k koje zadovoljavaju Vh2+k2 < E .

1) Ovde se misli na bezuslovan relativan nepravi minimum. Vid eti konvenciju u

odeljku l(iv}. No isto ce vaiiti i\ ako je xO uslovan minimum na Xl ex. ukoliko je xO
unutrasnja tacka od Xl (videti odeljak l(iii)}.

164
 Ako iz okoline tacke xO sarno tacku xo
odnosno h""O), au (2.1) zamenimo znak;;;;; znakom> tatka xo bice pravi
minimum funkcije f
Obrtanjem znaka nejednakosti u dobijaju se odgovarajuce
za maksimum.

(ii) Prvo cemo se funkcijom jedne promenljive i

rum odnosno dovoljnim uslovima da ona u nekoj unutrasnjoj tacki ima
ekstremum. Ta razmatranja pocivaju na tzv. stavu 0 razlaganju. Ovaj, u
najjednostavnijem , samo prvog izvoda: Ako f
ima u tacki prvi izvod!(x o)' tada vaii

f(x o+h)-f(x o )=h!'(xo)+a(h) Ih I.

~ Ie funkcij a tezi nuJi kada h·-c{j. U opstem stay 0

STA V 2.1. Aka funkcija R) ima u tacki iZJ!od reda

II, I) tada vaii

kada 11-"0.
DOKAl. Stavirno

11" I i w

Lako je da je

<p(O)=<p'(O)='''=<p(n-1 \[1

Vodeci racuna 0 j sukcesivno Cauchyevu teoremu 0

srednjoj vrednosti, nalazimo

(0< I)

1) povlaci da f ima izvode do reda n--l zakljucno u nekoj okolini tacke xo·

165
Ako ovde uvrstimo izraze za II' i \{I i vodimo racuna da je

dobicemo

0.5)

= j<n - !ixQ.~'2IJ..=.t)_j<n- I )(xo)

1i"_1

Ako ! ima II-ti izvod u tacki x 0' tada ce. kada h-->O (a time i hn - I -+0) •
desna strana u (2.5) tezili ka fn)(x )' slo znaci daju je moguce napisati u
o
obliku f")(x )+{1 (h). gde {1 (h)-->O (Ii-+O). Time je stay (2.1) dokazan,
O II n
ukoliko {1n (h)hnllhl"l/l oznacimo sa a n (Ii).

PRIMEDBA 2.1. Aka sa d"f(h;xo) oznacimo n-li diferencijal od!

u tacki Xo pri prirastaju h, tad a razlaganje (2.3) mozemo napisati u obliku

Prednost pisanja pomocu diferencijala (a ne izvoda) lezl u tome sto, kao sto
cemo docnije videti, (2.3') zadrzava formalno isti oblik i kadajef funkcija
vise promenJjivih.

PRIMEDBA 2.2. Pod nesto strotim uslovima razlaganje (2.3) sledi

neposredno iz Taylorovog obrasca

(2 .6) f(x +h)-f(xo)=f(xo) h-rL'(xO) h 2 + .. . +j<n- J )(xo) h n - I +R n ,

o
I! 2! (n-I)!

166
 je ostatak dat u Lagrangeovom obliku

(2.7)

Pretpostavimo Ii, naime, da funkcija f ima izvod n-tog reda koji je

U tacki Xo
np71N',(lfilln ostatak mozemo U obliku

Xo (h)}

f3n(h)-'>O kada 11-'>0, pa iz (2.6)

STAY 2.2. Neka funkcija F:X-+R(XS:R) ima prvi izvod u lacki xO'
Potreban uslov da je Xo ekstremum da je

.8) i'(xo)=o.

PRIMEDBA 2.4. lahtevom da u tacki funkcija ima izvod,

precutno smo pretpostavili da je Xo unutrasnJa taeka njenog definicionog
Svaka tacka u kojoj je (xo)=O je staciollarna tacka od]:
PRH'vlEDBA .5. S obzirom na prvog diferencijala od !.
staY :::.::: 1l10ZemO i ovako formulisati. Potreban uslov da f ima ekstremum u
tac Ki jestc da je df(h;x 0)=0 za svako h.
DOKAl stava 2.2. Pretpostavimo da je Xo minimum f
(slieno se pa ako je Xo maksimum). Tada postoji dovoljno maJo £>0
tako da

sto se, na osnovu ( svodi na

(2.9) Ihl<£ =>i'(xo)h+a(h)lhl~O.

lato sto je Xo tatka, uz (2.9) vaziee j

kada u (2.9) umesto h stavimo -h:
(2.10) \hl<l: =>-(xo)h+a(-h)lhl~O.
(2.9) i J0) zajedno

odnosno -a(h)q(xo)~a( -II),

prema tome da Ii je 11<0 ill Kako a(h)-'>O kadah-'>O, odavde sledi da

je

167
 U stacionarnoj tacki funkcija moze ali ne mora da ima ekstremufl1.
Da Ii ga ima i kod je (minimum ili maksimum), moze se jednostavno
utvrditi ako ima i izvod u tach

STAY 2.3. Neka ima dmgi izvod u stacionar­

noj tacki xO' Dovoljan uslov da je u Xo pravi minimum (maksimum) funkcije
f, jeste da je f"(i~»O( <0).
DOKAZ. Kako je stacionarna to je na osnovu (2.3) za
n=2:
(:::.11) f(xo+h)-[(x o ) J. 11 2 {f\,o
(3(h)-+O kada 17-+0. r(xo»o mozemo Ih I izabrati tako malo,
recimo Ih , da je

Zalh je izraz i"(x )+{3(h) > 0 , a

tada prema (2.11), i
o
f(x o +h)~f(xo)>O [\0 to znaci da lima u tacki Xo pray] minimum.
SUcno se dokazuje iskaz 0 l11aksimumu.
PRIMEDBA 2.6. S obzirom na definiciju od /;
stay 2.3 mozemo i ovako formulisati: Dovoljan uslov da f ima
minimum (maksimum) u stacionarnoj tacki jeste daje d 2f(h 0«0).
Moze se postaviti pitanje da Ii je dOlloljni uslov za minimum
(maksimum) koji stay 2.3. istovremeno i potreban. Odgovor je
kao sto to za ima
minimum a g Medutim, mada sam nije potreban, uslov stava 2.3 je
veoma blizak jednom uslovu 0 kome govori

STA V 2.4. Neka ima dmgi u stacionar­

noj tacki xo' Potreban usloll da je u Xo minimum (maksimum) funkcije f,
da je fJJ(x~);;;'O(';;;0)
DOKAZ sledi neposredno iz stava 2.3. Da bismo dokazali:

"X
o minimum od
da
"('(xo)<O =" Xo nije minimum od
na osnovu stava j"(xo)<O povlaci da je pravi maksimum od
f, 8to iskljucuje mogucnost da je minimum od f (cak i nepravi).

168
 Potreban uslov za minimum (maksimum) iz stava 2.4 nije istovreme­
no ] , kao sto to pamer funkcije za koju je
gll(XO)=O u stacionarnoj tack] a ova ipak nije ekstremum. Sve u
svemu, 0 karakteru stacionarne tacke xo ne moze se niSta reCi jedino ako je
!"(xo)=O. U tom informacije mogu viSi izvod ukoliko ih u
tack] xo funkcija/ima.
STA V 2.5. Neka /unkcija ima u tacki Xo izvode do
II-tog reda i lIeka je
.. j
(::'.12)
Ako je n neparan broj, /unkcija / /lema ekstremum u tacki x ,. Ako je /I
o
paran broj tada u x 0 pravi minimum odnosno pravi maksimum
prema tome da Ii je 1(1I)(xo»O fll)(xo)<O.
DOKAZ. da je )(xo»O.f" se posttqn ako je
1(I1\x )< 0). Zbog(2.12) iz sledi
o

.13)

p(h)->D kada 11-..0. Kako je /(II)(XO»O. to Ihl 1l10zemo izabrati

dovotjno malo, recimo III da je

).

Za Ih 1< e je tada 1 prema (2.1 di ferencija

/(x o+h)-/(x o) ima!i za liz isti zank kao hnfn)(xo)' Ako je n paran
broj, ovaj izraz je ako je n neparan izraz
ima negativan za h<O. Otuda Ivrdenje stava 2.5.
(iii) Kod funkcije vise promenljivih stvari se komplikuju. S obzirom
da se bitne javljaju vee kod funkcije dye promenljive, zadrzaeemo
se prvo na kako koju donosi sa sobom veliki broj
promenljivih ne bi otezao razumevanje sustine.

STAY 2.6. Ako /unkcija ima u tacki(xo,Yo)

neprekidne izvode n-tog reda l~ tada vati

(2.14) I(x o+h,yo+k)-/(xo·yo)=dl(h,k

I) znaci cia izvodi n -tog reda postoje i u nekoj okolini tacke (xo. Yo).

169
 ••• l,dllf(h,k'

a(h.k)~ kada (h,k)-;.(O,O).

DOKAZ. Prema obrascu za funkcije dYe ..,,~"'v.u je

(~.15)
+ + k (0<8<1),

su diferencijali dati sa

(2.16)
In m
L ( ) h V kin V
v=O V

Nekaje 10>0. neprekidnosti izvoda Il-tog reda imacemo za svako

je I 0v(h,k) 1<" kad god su Ih I i Ik I dovoljno mali. Na osnovu 16)je

zato za dovoJjno malo IIi I i I
n /1 V
dllf(h,k;x o+f:Jh,yo+f:Jk) = L C) h k!l
v=o V

i pri tome

< e (lhl+lkl)n ~ "

Kako E >0 moze biti proizvoljno malo, iz stava 2.6.
PRIMEDBA 2.7. 0 izvoda reda u

170
stavu 2.6 iskJjucivo izabranog nacina dokazivanja (videti
dokaz stava 2.1 i primedbu 2.2). Naime, kod funkcije dye promenljive sarno
izvoda n-tog red a nije dovoljno da bi va:Wo 14).
nl njihova neprekidnost nije potreban uslov za to. dye
promenljive za koje vaii razlaganje (2.14) pripadaju klasi koja lezi unutar
kJase koje imaju ll-te izvode a obuhvata kJasu kod koje 5U
ovi neprekidni. Zato se toj klasi ime, za n= 1
govorimo 0 kJasi diferencijabilnih funkcija u tacki (xo'YO)I) To su, dakJe,
one funkcije f dve promenljive zadovoljavaju

17) fix 0 +h,yo+k)-f(xo'Yo)=f)xo'Yo)h+f/xo,yo)k+a(h,k})h2+k2,

gde a(h,k)-+Q kada (h,k)-+Q.

STA V 2.7. Neka fUllkcija f:X -'>R(XC;;R 2) irna aba prva izvoda
11 unutra.fnjoj tacki (x 0, Yo) EX. POlreban us[ov da je Yo) ekstremurn
da je
(2.IS)
Za tatku (x o,), 0) za koju vazi uslov IS) kazemo da je staciOllama
Latka f
PRIMEDBA 2.S. Kod funkcije dye moze se govoriti 0
izvodima f x i I y u i kada ova nije
unutrasnja tatka njenog definicionog podrucja X. (Na primer, ako je
X= } f:X -'>R se maze tako definisati da u (0,0)
ima oba izvoda if).
y
Medutim, ako je funkcija dye promenljive
diferencijabilna u tacki (xo'Yo)' time je precutno pretpostavljeno da je
(xo'Yo) tacka njenog sa
funkcijom jedne Primedba 2.4).
PRIMEDBA 2.9. S obzirom na prvog
dve 16) za rn=I), stay 2.7 maze se i ovako
formulisati: Potreban uslov da f ima ekstremum u tacki (xo'y 0) jeste da je
df(h,k;xo'yo)=O za svako h i k.
DOKAZ stava 2.7. Ako funkcija f ima u tacki (x o'Yo) minimum,
tada je za svako malo Ih I i Ik I

1) Kod funkcije jedne promenljive klasa diferencijabilnih fllnkcija i klasa

fllnkcija koje imaju pry! izvod se poklapaju (stav 2.1).

171
 Ako specijalno uzmemo bite tim pre za dovoljno malo III i
f(x o +h,Yo)~1(xo'Yo);'O.
Uva poslednja da
g(x)=f(x,yo) ima minimum u tacki Na osnovu stava 2.2 mora,
da bude g '(xo)=f)xo'yo)=O. Na slican nacin bismo utvrdili i da je
Ako je tacka (xo'Yo) maksimum funkcije f se na

PRIMEDBA 2.10. Stay 2.7 bismo dokazati i oslanjajuci se na

"'''''''E,'''''I'' (2.14) za n=l na obrazac 1 po modelu dokaza stava
No tada bismo (da bi vazio obrazac) morali pretpostaviti da su izvodi
i fy neprekidni u tacki (xo'Yo) ili da je fbar difercncijabHna u toj tacki
(videti primedbu sto sma ovako
ST AV 2.8. Neka su SJli iZJlodi drugog reda
u stacionarnoj tacki
IWIIIV'CIlI"1l

razlitit od nule u Dovoljan uslov da

pravi ekstremum da je
(2.19) ixx(xo'yo »0
U tom je millimum ili nll.lksimum prema tome da Ii je
odnosno
DOKAZ. izvoda, iz 19) sledi'da je za
dovoljno malo IlL I i Ikl isto tako
(2.20) fn . fyy >0 0<1)
o+Ol/
... '\'0 +011

gde oznaka kazuje da se vrednosti u tacki

(xo+Oh,yo+Ok). Za te vrednosti h i k su, zbog oba izvoda
fx)xo +8h,yo +8h) i +8k) razlicita od nule i istog znaka.
Zato je na osnovu Taylorovog obrasca 15) za n=2

/(x 0 +h.y 0 +k )-1( x"Y O>=~(fx xh +'Ix yhk+ly/ ' )

2
IXo +8h

1 1 I yo+Ok

, yo+Oh·

172
Kako je pIVi sabirak u velikoj zagradi na desnoj strani nenegativan za svako h
i k, a drugi je zbog (2.20) pozitivan za dovoljno malo Ihl i Ikl, to u nekoj
okolini tacke (xo,J'o) diferencija f(x o' h,yo +k)-f(xo'y 0) ima isti znak kao .
fx/xo +8h,y 0 +8k) , a time, zbog neprekidnosti, i isti znak kao fx/xo'yo)'
U tacki (xo'Yo) postoji, dakle , ekstremum, i to minimum ili maksimum .
prema tome da Ii je fx/xoY 0) pozitivno odnosno negativno.

PRIMER 2.1. Za funkcijuf(x,y)=x2+y2 (slika l.l)jejedino resenje

sistema
f x (x,y)=O,!y (x,y)=O

dato sa x=O i y=O, tj. (0,0) je jed ina stacionarna tacka od f Kako je

to je
f xx (0,0) f yy (0.0)-1::
' xy (0,0)=4>0.
Tacka (0,0) je, dakle, ekstremum od f Ona je njen minimum jer je,
fxx (0 ,0)=2>0.

Uslov (2.19) je dovoljan ali ne i potreban da bi u stacionarnoj

tacki (xo'Yo) postojao ekstremum. To pokazuje sledeci
PRIMER 2.2. Za svako -=<xo <+00 je(xo'O) jedna stacionar­
na tacka funkcije f(x,y)=+-v'l=? (slika 1.2). Ovde je

f xx f yy _f2xy r (xo,O) =0 .

ali je lako proveriti da je

f(xo + h,k)-f(xo,O)~-I <O

za svako h i za svako k koje zadovoljava Ikl< 1. Tacka (xo'O) je ,

dakle, maksimum funkcije f i pored toga 5tO uslov (2.19) nije
zadovoljen.
Dovoljlli uslov iz stava 2.8, koji , kao sto smo bas videli, nije i
potreban, veoma je blizak jednom potrebnom uslovu 0 kome govori
STAV 2.9. Neka su svi izvodi drngog reda funkcije
f:X-+R(X~R2) neprekidni u stacionarnoj tacki(xo'Yo)EX i neka je

173
bar od njih razlicit od /lule u (xo'Yo).Potreban uslov da lunkcija
1 irna ekstremurn u tacki (xo'Yo) da je
("' Ix)xo'yo) -/~y(xo,yo

PRIMEDBA 2.11. Stay 2.9 se moz,' i 0vakO iskazati: Dovoljan

uslov do 1 n e rn a ekstrernurn u stacionarnoj tacki (xo, Yo) jeste da je

(2

DOKAZ stava 2.9 od formulacije

date u primedbi 1.10. Razlikovacemo dva slucaja: 1. oba izvoda
Ix)xo'yo) i Iyy(xo'yo) su jednaka nuli; 2. bar jedan od je
razlicit od nuJe.
1. Ako u (2.21) stavimo jednom k=h i put
dobicemo

odnosno

-21xy +fyy )1 (0<8 2

Yo-e 2 h

neprekidnosti izvoda i prct postavkc 0,

lim _ _ _ _ __
h-"O

lim ).
h-"O

Kako je, zbog i Ixx(xo'Y o ) lyy(xo'yo)=O, obavezno

1xy (xo'Y o) *0 , dobivena dva Iimesa su suprotnih znakova. su za
dovoljno malo Ii! I suprotnih znakova diferencije
174
 f(x o+h,yo +h)-f(xo'yo) i f(x o+h,yo -h)-f(xo'yo)'
U tacki (xo'y 0) ne moze, dakle, lezati ekstremum f.
2. Neka je, . Pokazacemo da tada u
svakoj okolini tacke diferencija
f(xo +h,yo +k)-f(xo'yo) uzima isti znak kao fxx(xo'yo) i tacaka u
kojima ona uzima znak suprotan znaku od fxx(xo'yo)'
Zaista, za k=O 1) se svodi na
I
f(x o+h,yo)-f(x o'Yo)=ih2 (u(x O+Oh,yo) (0< 0 < 1);
zbog neprekidnosti od leva strana ima za dovoljno malo Ih I isti
znak kao fx)xo'y 0)'
'S strane,za

se svodi na

f(x o+h,yo +k) f(x o,yo)=t I2 {f';y(xo'Yo)fu

-2fx/xo'Yo)(yjxo'Yo)fxy +f;x(Xo,Yo)fyy}1
xo+Oh
yo+Ok

da bismo izbegli u , svuda gde se pojavljuju, za

h i k treba podrazumevati vrednosti date sa (2.24). Kako, kada

fyy I
xo+Oh

;-+ fx)xo'yo),!XY(xo'yo),!yy(xo'yo)'

yo+Oh

to je

ovaj limes ima znak suprotan znaku od fx)xo'yo)'

odakle sledi da i diferencijaf(xo +h,yo+k)-f(xo'yo) za dovoljno malo
III (videti imaznak znaku od fxx(xo'yo)'

175
 PRIMER 2.3. ledina stacionarna tatka funkcije I(x,y)=xy
ka 1,5) je koordinatni (0,0). U toj tacki je

1(0,0) <0,

pa, na osnovu primedbe 2.11 ,fnema ekstremum u njoj.

Uslov je salllO potreban za postojanje ekstremuma ali

nije i dovoljan kao sto to pokazujc

y
PRiMER 2.4 (Peano), U

tacki (0,0) funkcija

Out svake prave kroz koordinatni

pocetak funkcija f uzima
Zaista, duz y~ose je x
1(0,Y)=y2>0 za duz x-ose je Shb 2,1
4
l(x,0),=4x >o za )(,;60, a duz prave
y=rn,x 1m je za CKIx I. I
nema mimmum u tacki (0,0), jer je u tacki (x, koja lezi na paraboli

za x*O. Nairne, I uzima iznad j obeju parabola

a izmedu njih vrednosti, tako da u svakoj
kako maloD okolini koordinatnog ima kako pozitivne tako i
negativne vrednosti 2.1).

Sve u svemu, na karaktera je stacionarna tacka (xo'Yo)

dye promenljive f, kada ova ima neprekidne druge izvode i bar
jedan od je razlitH od TIule u Yo),odgovor sledeca tablica:

(1) Ixx
r: > 0 ima ekstremum {
max za
'
l1lln za
I xx
<0,
> °
.
xy
{
< 0 nema ekstremum
176
 da su vrednosti izvoda /xy i uzete 1I tacki
za max odnosno min moze se f xx zameniti sa f yy .) Ako je
. /yy(xo'Yo)- f;y(xo'yo) o. nista se ne mDze kao sto
primeri 2.2 i 2.4: tada u tacki moze ali ne mora
ekstremum. Opsti u ovom izuzetnom slucaju
suptilnija koja izlaze iz okvira izlaganja.
Isto tako necemo se baviti kada su syi izvodi drugog reda 1I
tacki

obrascu
do prvog izyoda koji je u tacki razlicit od nule; ukoliko je ovaj
neparnog lako je kod dokaza stava 2.5, da
funkcija u toj tacki ne moze imati ekstremllm.
PRIMEDBA 2.12. Koristeci pojam kvadratne forme 1) • rezultati
tab lice mogu se i ovako iskazati: U stacionarnoj tacki (xo'Yo) /
una ili nema ekstremum prema tome da Ii je badratna
2
(2 Q(h,k)=/xx (x o,yo)h +2/xy (xo,yo)hk+/yy (xo'y 0 )k 2

iii illde/initna, ako je ova nista se ne moie rec'i.

Prj ispitivanjll ekstremuma !. kvadratna forma
prirodno se nameCe. Ako / tackl Yo) po
Taylorovom obrascu i ostatak posle clanova dmgog ona se
eksplicitno

je
1) Za kvadratnu fOfmu po promcnljivim h i k, (gde je
bar jedan od koeficijenata a, b i c razlieit od nule), kazemo da je pozitivno (negatil'no)
definitlla ako za svako h i k (h 2+k 2*0) uzima iskljucivo pozitivne (negativne)
VTednosti. Ona je pozitivno (negatiVllo) semidefinitna ako za neko hi k(h 2+ #00)
uzima i vrednos! nulu. Najzad, ako uzima vrednosti oba znaka kaiemo da je
indefinitna. Iz Linearne algebre je poznato da je kvadratna forma Q definitna,
semidefinitna odnosno indefinitna prema tome da Ii je Xl. "'0 ill je <0. Pri
tome, ako je detlnitna, ona je pozitivna odnosno negativna prema tome kog znaka su a
i c (koji su (ada obavezno istog znaka). Analogni pojmovi uvode se kod hadratnih
formi od vise od dye promenljive.

177
Ako, pak, u Taylorovom obrascu ostatak pisemo osmah posle linearnm
Clanova, imacemo

o +()k) (0<1)

gdeje

2 2
d1j'(h , k'x
, o+Oh.vo+()k)=f
· xx h +:/xy hk+fyy k

Pretpostavimo li da su ovde svi izvodi

imacemo'

[(x 0 +h.F 0+k)-f(x o·y 0) =

')

Uj (h,k),u/h,k),u (h,k)-'>O kada (I/,k) (0,0), tako da ce kvadratna

3
forma Q opet uticati na znak diferencije f(x o+Il,yo +k)-I(xo'yo)'

Bez obzira da Ii polazimo od obrasca (2.26) iii (2.27') I) sJedeci

je intuitivno blizak: Znak diferencije
jednak je znaku kvadratne forme Q(1l,k) za svako dovoljno malo III 1 i I.
Kada je rec 0 obrascu takav je plauzibilan
u d3f(xo+()h,yo+()k) dimenzije 3 po Ii i k,doksu oni u formi
Q (Il,k) 2. U obrascu '), takav zakljucakje blizak, se
lu 1 (Il,k)I,lu2 (Il,k)l. lu3 (h,k)1 mogu uciniti malim birajuci ihi
i Ikl malo.nijedan od ova dva zakljucka u

1) Prema tome da Ii funkcija ima i izvode treceg reda, ill samo neprekidne
izvode drugog reda.

178
slueaju nije taean , kao sto to pokazuje primer funkcije

u okolini taeke (0 ,0). Lako je konstatovati da je ova tacka stacionarna taeka

funkcije f i da je u njoj

Q(h,k)= 2e .

Ovde je Q(h,k»O za svako h i za svako k, ali je za k=h 2

tako da se (bar u nekim taekama (h, k» diferencija funkcije f, f(h ,k)-f(O,O),

ne ponasa isto kao kvadratna forma. S nasom intuicijom treba, dakie, biti op­
rczan . Meoutim, vazi sledeci iskaz: Ako je kvadratna forma Q(h, k) definitna ,
tada, za dovoljno malo \ 1h 1ilk I, d 3 f ne utic e na znak izraza

niti ostaci a" a 2 , a 3 uticu l1a znak izraza

oba imaju znak kvadratne forme Ql). U vezi s prethodnim prime rom nije
na odmet naglasiti da k 2 , kao kvadratna forma dve (Ui vise) promenljivih,
nije defjnitna vee sarno semidefinitna 2) . te se na nju , u tom slucaju, ne
odnosi gornji iskaz. (Funkcija k 2 , posmatrana kao kvadratna forma jedne
promenljive je , naravno , defmitna).

(iv) Neka je sada f realna funkcija k realnih promenljivih

x"xZ""'x k , tj,f:X--+R(XC-.Rk). Ako tacku u Rk cije su koordinate
promenljive x"xy",x k oznacimo sa x , tada za funkciju kpromenljivih

1) Dokaz drugog od ova dva iskaza, sadrzan je u dokazu stava 2.11 u kome je
ree 0 analognom pitanju za funkcije k promenljivih.
2) U Ohk ravni ona uzima vrednost nulu nc sa mo u taeki h=O, k=O vee i u svim
taekama na h-osi.

179
 mozemo koristiti i simbol I(x) (xERk), koji nije niSta
ali je kraci. Sta vise, tada sc Taylorov obrazac
bez ohzira na broj nezavisno promenljivih:

J d 2 J.(/.
::;-j I,X
0

1)

Ovde je Koristeci oz­

flake

01 =1 (x
Xi 1

izrazi za prva dva diferencijala giase:

dl(h'x)= (h -+h
a -a+...
k
z:: I (x)h.,
. ' lax 1 2ax i=! xi I
2

(a
d 2f(h;x)= h --+h--+"'+h
ax 1
1
a
2 aX 2 k

koordinatama II J '

n-tog reda forma n--tog reda po

reda u tacki xO. iz

Taylorovog stava

gde a(h)-'>O kada h->O.

DEFINICIJA l.Za I kazemo da je dilerencijabilna u
tacki xO aka za n 1:

180
 l(xO)h l

a1 kada h->{J,

STAV2,1O. k) ima sve izvode prvog reda

1.1 tacki xOEX. Potreban uslov da je Ii unutrasnjoj tacki xl? ekstremum
je da je XO stacionarna tj. da je

(:2,30)

Primedbe 2,8 i 2.9 sma ucinili kod funkcije dye promenljive

k promenljivih,
rezonovanje iz dokaza stava 2,7
svaku od koordinata panaosob. Ukoliko / ima
lZvode prvog reda u tacki
i rezonovati kao u dokazu stava 2,2 (videti i primedbu 2.10).
Kao sto smo vee istakli kod funkcija dye
2.11), dovoJjal1 uslov za ekstremuma Ll tacki
izrazava se preko kvadratnc forme drugih izvoda u toj tacki. { kod funkcija
proizvoJjnog broJi1 je to slucaj
ST A V 2.11. Neka su svi iZl'odi drugog rcda [X->R(Xr;.It )
I/cprekidni u tacki xOEX i lIeka je bariedan od /1jih razliCit ad
UUI/Ullil1'l usloll da /unkcija / ima u tach millimum
da je badratna
k
....
i,/= I
pozitivl1o (negalivno) de/inllna.
DOKAZ. Pre svega, svaka kvadratna forma
k
Q(h)= L a ,.h l!.
i,j= I 1/ I /
zbog svoje ima osobinu:
(2.31) Q~I:II) 1 Q(h)

Otuda sledi: Ako za dye kvadratne forme

181
za svako h na jedinicnoj sferi K= I }, tada vazi za svako
Zaista, na osnovu (2.31) i cinjenice da tatka h/llhll za svako
lezl na jedini cnoj sferi imamo

Qj Qj (II}~I »111z1l2 (11:/1 )=Q2(h)

sto je trebalo pokazati.
Ako u Taylorovom obrascu (2.28) ostatak vee Iinearnih
imacemo u stacionarnoj tack! xO

9h)(O< 0<1)

f
I XIX j
(xo+Oh)h.h,
I I

st~. neprekidnosti mozemo pisati U obliku

a.(h)h.f1 ..
I 'I I I

gde sve funkcije a.(Iz)~O kada h~.

IJ
Kao neprekidna . kvadratna forma Q(I!)
minimum na svdkom ogranicenom i zatvorenol11
ddkle i na jedinicnoj srcri K stav). ZnacL
m=min Q(/I) za neko
heA

Pretpostavimo Ii dJ jc Kvadratna forma Q(h) pozitivno definitna, bite i

minimum pozitivan, ti. m>O.
Funkcija
k
a(h)==J:; a ..(h)h. h.
i.j= I IJ I I

po obliku podseca na kvadratnu formu, ali to nije,jer su koeficijenti a ..(h) i

sami funkcije od h.. Medlltim, izrazom II
I
k
a (h)="2; a.. (y)h.h.,
Y i,j= I 1/ I J

je parametar y tatka iz neke dovoljno male okoline koordinatnog

pocetka U , definisana je kvadratna forma po h=(h ,h , ..• ,h ).(Sem sto
1 2 k
istom prostorll vektori y i h Sll medllsobno

182
 m>O i zbog a ..(y)-rO moguce je naci dovoljno
1/
malo 8>0 tako da u okolini VB'" fy vazi

za svako iJ= 1 k.

Zato je za

la .. (y)1 Ih.1/
i.j" I II

i.i= I
Ih.1
! 1
Ih. I
I
)2.
No kako je na osnovu Bunjakovski-Schwarzove nejednacine

k k
~ Ih i l L } 1/2.
'Vk.
i= I i= I i= J

to je Zd I'E: I () ,iii . ~ l i s obzirom na znacenje broja m

Svaka od k vadralni!J formi iz dakle,

ncjednacinu

slcri pa
i za SV<lko vaZi za svako
i za svako pa time i za ona izokoline Va'
Pokazali smo, dakle, da postoji dovoljno mala okolina koordinatnog
u tako da za i h:#J vazi

Q(h»lah(h )1=Ia(h)l,

a tim
Q(h)+a(h)>O.

Iz (233) onda sledi da funkcijafu tacki xO ima pravi minimum.

Na slican nacin dokazuje se i iskaz 0 maksimumu .
. Iz algebre poznato je da je kvadratna forma
k
L a .. hk (a ..=a .. )
i,j= 1 II I I 1J .II

183
pozitivno odnosno negativl10 dejinitna tada i samo tada ako pocetlli glavni
minori AI.Ay .. ,Ak determinante

a
tl
a l2 a
t3 a lk
a
21
a 22 a23 a 2k

a
31
a 32 a 33 a 3k

. . .... . . ..............

akl ak2 ak3 akk

a to su determinante

aI I a l2 a
l3
all a 12

A I=a" A2 =
A 3 = a 21 a22 a23
a 21 a 22 a
31
a 32 a 3J

A
k
=

zadovoljavajll u.slave

Ai>O odnosno (-l/Ai>O U=1,2 ,... ,k)

Kombinujuci ovaj rezultat Linearne algebre sa iskazom stava 2.11

dobijamo

S T A V 2.12. Neka su svi izvodi drugog reda funkcije

f:X ......R ( X~ R k) neprekidni u stacionamoj tacki xOEX i neka je bar jedan
ad njih razlicit od nule u xo . Dovoljan uslov da funkcija f ima u tacki Xo
pravi minimum odnosno maksimum jeste da su svi pocetni glavni minori
A j(xo)(i= 1 ,2, ... ,k) determinante

184
 I x 2 (XO)

p/rO)

odnosno da is!; znak kao ( -\)'

PRIMER 2.5. Odrediti ekstremume

2 + -x
Sistem je ovde

obzirom dn su svc tacke

to je tatKa

)== I,

to se determinanta ( svodi na

2 o
--I o
o o 2

Niz minora je, dakle,

~I
2 2 -~ I 0
A A -1 2 0 =6,
002

pa su ispunjeni dovoljni uslovi za postojanje minimuma u tatki

185
 PRIMER 2,6, Odrediti ekstremume funkcije

l(x,y,z)=4xyz-x 2 yz-xy2 z-xyz:

Sistem (2,30) svodi se ovde na

Ix =yz( 4- ~x ,- y - z)=0,
Iy =zx( 4- x- 2y- z)=0,
I z=xy(4-x-y- 2z)=0,

i medu njegovim resenjima su i tacke (I ,J ,1) i (0,0 ,0,),

U tacki(l,I,J)je

I xx =-;-, f'yy =-'1~ . f zz =-'1-, f'xy =-1 'yz

f =-1 f zx =-1
1

pa se determinan ta (2.35) svodi na

I -~ '. 1 --: I
I -I 'l ,. 1
I -1 ')
Odgovarajuci pocetni glavni minori su

- I I ~ -I - I
') I =3> U. /1 J= ~ -- 1 - - 4<0,
- ·-1 ')
-

tako da se znak od Ai poklapa sa znakolll od ( -I )i (i= 1 , ~ .3), Na osnovu stava

2,12. tacka (1 , 1,1) je maksimum funkcije f

U tacki (0,0,0) je

I xx -Iyy -fzz -fxy -fyz -fzx -0 '

pa se stay 2.12 ne moze uopste primeniti, Meautim, kako je,

I(x,y,z )=xyz(4-x-y-z),

a faktor 4-x-y-z je stalno pozitivan u nekoj dovoJjno mal oj okolini

koordinatnog pocetka, do znak od j{x,y,z )-j{0,0,0) zavisi od znaka faktora
xyz. A ovaj u svakoj okolini koordinatnog pocetka uzima i pozitivne i
negativne vrednosti. U tacki (0,0,0) funkcija f ne moze, dakle, imati
ekstremum,

186
 STA V 2.13. Neka su svi izvodi reda funkeije f:X-+R(X
neprekidni u tacki i neka ie bar od njih razlicit od l1ute iI xo.
Potreban us/ov da funkeija f ima minimum (maksimum) u tacki xo da
je kvadratna forma

pozitivl/o (negativl/o) semidefinitna.

PRIMEDBA'1 13. Stay 2.13 moze se i ovako iskazati: Dovoljan uslov
da funkcija f nema ekstremum u stacionarnoj tacki xo da je kvadratna
forma Q(lI) indefinitna. Zaista, reci da Q (h) semidefinitna. tj. da nije
stalno niti je stalno nepozitivna, isto je sto i reci da uzima kako
negativne tako i vrednosti, tj. da je indefinitna.
DOKAZ stava 2.13 dacemo polazeCi od II primedbi 2.13.

Neka dakle, kvadratna forma Q(fl) IIIlJL'finitna. T<lda postoje

vektori hi i;,2 takvi daje
Q(hl»O ! Q(h 2 )<0

Nekaic [11 malo t<lko do tackc

XO+flt I j )(°+111 2

uvek ieze 1I definicionom podrucju X f. Tada su definisane

funkcije promenlj Ive I:

Na osnovu pretpostavki 0 izvodima funkcije !, imace funkcije g I

odgovarajuce izvode. Kako je

to je

islicno

Zato sto je stacionarna tacka funkcije f, to je

187
tj. tacka t=O jc stacionarna tacka obeju funkcija gl ig 2 . Kako je

to je, na osnovu stava 2.3, tacka t~O minimum funkcije gl odnosno

maksimum funkcije g 2' Za dovoljno malo It I=FO je, dakle ,

sto i"skljllcuje 1l10gllCIlOSt da je tacka xO ekstremulll fllllKcije!

PRfMEDBA 2.14. Tcorija kojll smo izloziJi 1I 01'0111 odeJjkll sJlIzi kao
'ito smo naglasili odmah na pocetkll, Z3 odredivanje ek.strellluma fUllKCiJc II
neKoj unutrasnJoj tacki njenog definicionog podrll cja. Ona je. dahle.
maksimalno efikasna kada treba naci ekstrelllulll U nekoj oblasti (iii llopste 1I
nekom otvorenolll Skllpll). jer ova ima same lInlitrasnje tacke pa nam
nijedan ekstremum ne moze promaci. Mecllltim , kada trazimo ekstremume
funkeije na nekom skupu koji ima i tacke ruba, izlozena teorija je manje
efikasn.a , jer ako jc neki ekstremlll1l 1I tacki ruba ona ga nece otkriti. Na
primer, kod funkeije iz primera 1.2 metoda stacionarne tacke nece ukazati
na mi.n imume koji Jete dut prave y= I.
Odreaivanje ekstremuna koji lete u tackama ruba u opstem slucaju
znatno je zametnije od onog kada su u pitanju unutrasnje tacke. Nairne, u
opstern slucaju, tacka ruba moze biti ekstrernurn funkcije i kada nije njena
stacionama tacka. Ovo narn iz ruku uzirna mogucnost da jz definicionog
podrucja funkcije na vrlo jednostavan nacin izdvojirno jedan znatno uzi
sku p tacaka koje jedino dolaze u obzir kao ekstremumi funkcije. I pak u
jednom speeijalnom slucaju koji cemo razmotriti u narednom odeljku,
metoda stacionarne tacke efikasna je i kada su u pitanju tacke ruba jer su
ove posebnog tipa.

188
 3. Uslovni ekstremum

(i) Prema definiciji 1.4 R k) ima llslovni

ekstremum na ex II tacki xOEX I ako njena fiX ima
I
(bezus[ovni) ekstremum u tach Metodom stacionarne tacke 2)
moze se odrediti svih (bezllslovnih) ekstremuma od II X I odnosno
svih uslovnih ekstremuma na od I koji leze u skupa
Medutim, ova metoda je, kao sto smo vee istakli u primedbi 2.14, u opstem
ekstremuma koji leze na rubu Xl'
, kada je definisan

0.1 ) }

metoda stacioname tacke efikasna bez obzira sto su u pitanjll tacke

mba. Ovaj naziva se uslovni ekstremum Lagrangeovog
(s tim da joil neke uslove cemo
naknadno kojima je definisan uslovni skup
Xl mora da je manji od dimenzije prostora jer u protivnolll bi skup
X I mogao da sadrzi sarno izolovane tacke ili cak da je prazan.
Radi zadrzacemo se na tri
koji interpretacijll: 1. k=2, m=l; 2.
k=3, m= I; 3. k=3, m=2.
I . .slucaj m=ll) . Neka fllnkcije I j g imaju prve
izvode na Xt:;;R 2 j neka je

{(x,y)EX:g(x,y)=O} .

dajc tacka Xi da
je u izvoda i gy razlieit od nule. (Ovu poslednju
pretpostavku smo i ovako iskazati: matrica )J
je ranga jedan).
Ako recil11o, giXO'YO}FO, tada jc u okolini 0xo taeke
g(x,y)=O definisana implicitna y=.p(x) ima

je, daklc, 0 funkciji f koja je definisana na ravni i 0 ekstremumima koje

ana uzima duz neke krive u toj ravni.

189
 izvod u tacki i za je y(xo)=Y 0 o impJicitnoj
videti fufusnotu ll<l str(lni 60.
Prema imace uslovni ekstremum na Xl
u tacki ako restrikcija f I Xl ima (bezuslovni)
ckstremum odnosno ako promenljive ima
(bezuslovni) ekstrellllll1l II tacki

Pod navedenim pretpostavkama, tacka (xo'Yo) je tacka mba

podrutja restrikcije je takva svaka tatka
(Videti primer 0.2 Meautim, tatka Xo je
c'ka definicionog podrutja F (u okviru prostora R' ). Zaista.
okolini tacke xo. tu je
i zatC' 'to je ,Yo) unutrasnja tatka
mala okolina 0 tacke Xo takva da skup
Xo

citav lezl II X. Postoji, dakle okolina tacke Xo u je

Shlu 3.1 Stika 3.2

1) Ukoliko je tad a jc jcdnacinom g(x,y)=O dcfinisana implicitna

funkcija x=1/J (Y). pa korislcci ovu dolazlmo do odgovarajuce sloiene funkcije
(y),y) na kojoj vrsimo dalja razmalranja.

190
 Time smo problem uslovnog ekstremuma nl! I:X--+R.2
lIkoliko lezi medu unutrasnjim tackama skupa X I u kojima je g y *0,
sveli na problem odredivanja (bezuslovnog) ekstremll!11a funkcije F medu
unutrasnjim tackama definicionog podrucja. A ovaj
umemo da resimo metodom stacionarne tacke 2).
Zato je bliska pomisao da smo postavljeni uslovni ekstremurn
tipa reWi na zadovoljavajuci nacin (bar pod navedenim
Meoutim, s prakticne tacke to tako. Nairne,
sarno izuzetno smo u stanju da iz g(x,y)=O efektivno odredimo
funkclju 'P, bez obzira sto ona pod ucinjenim pretpostavkama postoji. A
bez nje ne moze se konstruisati slozena F. toga je od
neocenjive kodsti tzv. Lagrangeova metoda multiplikatora se i bez
poznavanja implicitne funkcije 'P mogu odrediti trazeni uslovni ekstremumi.
Na osnovu stava je usJov da F ima
ekstremum u unutrasnjoj tacki Otuda je

potreball US/VI' da f ima us/ovni ekstremum na II ullutraslljoj

lackt (xo'Yo) skupa X u kojoj je Pokazacemo da je tatka (xo,l'o)
resenje sistema

tad a i sarno tada ako postoji veHcina 1..0 takva da je tatka (xo'Yo' AD)
resenje sistema
1'«xo·Yo)+Aogx(xo'yo)=O,
(3.4) f

PRIMEDBA 3.1. Na pogJed izgleda da je teze resiti sistem (3.4)

no sistem (3 .3), jer u prvom imamo jednu nepoznatu (a i jednacinu) vise. Ali

1) Tacke A i B na slid 3.1 ne dolaze, dakle, U obzir kao mQguci ekstremumL

Kako se postupa kada su one u pitanju, videcemo, docnije, U odeljku 5.

191
 ni to ne mora da je tacno, jer u jednacinama (3.4) ravnopravno ucestvuju
obe promenljive x i y pa nije narusena eventualna simetrija izmedu
koordinata koja cesto olaksava prakt icni deo posia. Medutim, bitna
prednost sistema (3.4) nad sistemom (3.3) je u tome sto se u njemu uopste
ne javlja implicitna funkcija <p, vee same funkcija f ciji uslovni ekstremum
trazimo i funkcijag koja odreduje taj uslovni ekstremum.
Da bismo dokazali ekvivalenciju sistema (3.3) i (3.4) , primeeujemo,
pre svega, da shod no definiciji funkcije <p vazi
g(x,<p(x))=o
za svako x neke okoline tacke xO' Diferenciranjem stavljajuci x=xo'
odavde nalazimo
(3.5) g/x 'Yo)+gyCxo'y o)<P'(xo)=O.
Koristeei (3.5), iako je proveriti da vazi za svako xo'y 0 i Ao:
f/xo,yo)+J/xo'yo)<,?'(x o ) =
(3.6)

Na ovom identitetu pociva ekvivalencija sistema (3.3) i (3.4).

Pretpostavimo , prvo,da (xo'Yo) zadovoljava (3.3). Izaberimo onda
A. o tako da vazi (3.4 2 ), sto je uvek moguce jer je gy(xo'yo)*O Iz (3.6)
sledi ollda da (3.3 I) povlaci (3.4 1),
Pretpostavimo, obrnuto , da tacka (xo,yo ,Ao) zadovoljava sistem
(3.4). Tada iz (3.6) neposredno sledi da vazi (3.3 1 ),
PRIMEDBA 3.2. Do sistema (3.4) dosli smo preko sistema (3.3)
dakle, uz pretpostavku gyCxo'y 0)*0. No da smo poW od pretpostavke
g/xo'yo)*O , tada bismo umesto sistema (3.3) dobili sistem 1)

f/xo'yo) tJ;' (Yo)+f)xo'Yo)=O '

(3.7')
g(xo'yo)=O'

i na slican nacin dokazali da je ovaj ekvivaientan sisternu (3.4) . Prema tome,

sistem (3.4) kao takav postoji kada je (izmeau ostalog) bar jedall od uslova
gy(xO'yo)*O i g/xo'yo)*O ispunjen , ili, sto je isto , kada je matrica
[g/xo,yo ),g/xo'yo)] rangajedan .

J)Videtifusnolu 1) na strani 190

192
 Sistem uslova (3.4) lako je upamtiti ako uvedemo tzv. Lagrangeol'u
jilllkciju vezanu za posmatrani problem uslovnog ekstremuma:
L(x,Y;A) =f(x,y)+'Ag(x,y).

Uslovi (3.4) da je tatka (xo'y o' Ao) stacionarna tacka

funkcije L, tj. daje resenje sistema

(3.8) Lx

Prema tome, SI'i uslol'ni ekstremumi na X ICX funkcije f:X-+R(Xr:;;,R2) koji

lete medu onim unutrasnjim tac"kama skupa X u kojima je matrica
[gx ,gy 1 ranga mogu se dobiti stacionarnih tacaka odgovaraju­
ce Lagrangeove funkcije.

PRIMER 3.1.

uslovni ekstremum ako funkcija

F(x )==f(x, ax)==ax 2

ima (bezuslovni) ekstremum na Za OVil poslednju je x=O

stacionarna tacka i u njoj je F"(O)=a.Prema tome, tatka (0,0) je za
f uslovni pravi minimum na odnosno uslovni pravi maksimum na Xl
prcma tome da Ii je a>O ili je za a=O minimum (maksimum) je
(slika 1
Posmatrani reilili smo je bilo jednostavno naCi
implicitnu funkciju koja je definisana uslovnim skupom. Pokazacemo kako
se isti problem resava metodom multiplikatora.

Odgovarajuca funkcija je ovde

L(x,y,

i sistem se svodi na

L
x
(3.8') L y =X+A=O ,

193
Ovde je matrica [g x ] te je rang jednak u
svakojtacki ravni bez obzira koliko je a. S druge strane, definiciono
podrucje funkcije f (citava ravan) se iz samih unu trasnjill taeaka.
mogu dobiti sve taeke u
. Za a*O sistem ima je
moguci USIOVlli
ekstremum funkcije f Za a=O sistem ') ima beskonacno mnogo resenja
koja su data sa x=-il uslovni ekstremumi funkcije f leze u
tackama ,0) =<
Time sma metodom multiplikatora izdvojili u ravni
sve tacke u fun kcij a f eventualno ima uslavne ekstremume na
Da Ii ill ona u tim tackama stvarno i ima i koje vrste su, i to je
odluciti Lagrangeove Ali 0 tome bilo reei.

PRIMER 3.2. Funkcija ,koja je definisana na

ima uslovni ekstremum na

XI {x,y)EX:(x-l)2+(y+ -·1=0}.

ako' funkcija
F(x)=f(x,- -x

ima ekstremum na l 0,1]. ledina stacionarna tatka od F u razmaku [0,1 ) je

1 2 i u njoj, zbog J maksimum.
Prema tome,
Prave uslovne minimume koje f ima u tackama
(0,-1) i (1,0) (slika 1 ne mazemo nad na naein jer su x=O i x= lobe
tacke ruba ] funkcije Fzato sto su(O,-l) i(1,O)
X Ova poslednja primedba pokazuje da je u nasim
bilo pretpostaviti da je
obzira Slo je ona tacka mba uslovnog skupa X);samo
biti tacka podrucja F i
time ekstremuma kojl smo izneli u odeljku 2.
I ovaj problem resicemo i metodom multiplikatora.
Ovde je Lagrangeova

194
 L(x,y, +

a sistem svodi se na

x
(3.8") Lx

Matrica
j), 2(y+ 1)1

ima rang '" sem u tacki (1 ). No ova

jedinici u svim tackama~avni
tacka uopste ne Xl Ger ne lezi u X). U svim tackama skupa
Xl matrica dakle, ranga pa se meou sistema (3.8") ilaJaze
svi moguci usJovni ekstremumi funkcije f leze u unutrasnjim tackama
skupa X Deleci prve dye jednacine II sistemu (3.8"), i1alazimo

tj. x=-y,

tako da iz trece dobijamo za promenljivu x dva resenja:

Jedi~eSenje dolazi ovde u obzir (Xl ne leli u X), te je (1

~ 1+ 22 ) jedina unutrasnja tacka skupa X u kojoj funkcija f moze
uslovni ekstremum na X r Mada nam to za sada nije potrebno, primecujemo
cia za X2 c: 1 iz sistema .8") sledi za A vrednost

==.:L;;;;"""""",=r.(Ni ovim postupkom, naravno, nismo dobili tacke (O,~l) i

(l,0) u kojima funkcija f isto taka ima uslovne ekstremume na , kao sto
smo to gore vec
Kako se pomocu funkcije moze utvrdlti da Ii u tacki
(x ,y 2) funkcija f stvarno ima uslovni ekstremum na i ako ga ima koje
2
je vrste, na to cemo se docnije vratiti.

195
 2. Slucaj k=3, m=l I) . Neka funkcije I i g imaju neprekidne prve
izvode na X~R3 i neka je

XI = {(x,y,z)EX:g(x,y,z)=O}.

Za taeku (xo,yo,zo) pretpostavicemo da je unutrasnja taeka skupa Xi daje

u njoj matrica [gx,gy,gzl rangajedan.

Ako jc, recimo,2) g/xo'yo'zo)*O' tad a je u nekoj okoJini

O( ) taeke (xo,yo)jednaeinomg(x,y,z)=O definisana implicitna funkci-
xO,YO
ja z=.p(x,y) koja ima neprekidne izvode.px i.py u taeki (xo'y 0 ) i za koju
je .p(xo'y o)=z 0 (stav 0 implicitnoj funkciji).
Funkcija I imace uslovni ekstremum na XI u taeki (xo,yo,zo)EX I
ako u tOj taeki njena restrikcija II XI ima (bezuslovni) ekstremum odnosno
ako funkcija dye promenljive F(x,y )=/(x,y,.p(x,y» ima (bezuslovni) ekstre­
mum u taeki (xo,yo).

Slieno kao u slueaju I. moze se pokazati da je taeka (xo'y 0)

unutrasnja taeka definicionog podrueja funkcije F mada je taeka (xo'yo'zo)
taeka ruba definicionog podrueja restrikcije II X I ' Time smo problem
uslovnog ekstremuma na XI funkcije f:X--*R, ukoliko ovaj lezi medu
unutraSnjim taekama skupa X u kojima je gz *0 sveli na problem
odredivanja (bezuslovnog) ekstremuma funkcije dye promenljive F meau
unutraSrjim taekama njenog definicionog podrueja. Prema stavu 2.7,

F)xo'yo)=O i F/xo'yo)=O

su potrebni uslovi da funkcija F ima ekstremum u unutrasnjoj taeki

(xo,yo). Otuda su

Ix(xo'y 0' .p(xo'y 0»+ I/xo'y 0' .p(xo'yo».px(xo'y 0)=0,

(3.9)

[XJtrebni uslovi da lunkcija I ima uslovni ekstremum na X u unutrasnjoj

I
tacki (x 0' y 0' z)
0
skupa Xu kOjoj je gz *0 .

1) Rec je, dakJe, 0 funkciji f koja je definisana na trodimenzionom prostoru i 0

ekstremumima koje ona uzima duz neke povrsine tog prostora.

2) Na slican nacin postupamo ako je gy(XO,YO,zo)=tD iJi je gx(xo,Yo,zo)=tD.

196
 U posmatranom <>nD,p'l'd" metoda multiplikatora poe iva
na ekvivalenciji sistema

10)

i sistema

!~(xo,yo,ZO)+AogX(Xo'yo'ZO)=O,
j~(xo,yo,ZO)+Aogy(Xo'yo'zo)=O,
( I I)
)+Aogz{Xo'yo'zo)=O,
g(xo'yo'zo)=O,
Da bismo dokazali ovu ekvivalenciju primecujemo, pre svega, da
shodno definiciji vazi
g(x,y,

fa svako iz neke okoJine tacke (xo'Yo)' i stavljajuci

odavde sledl

(3, I ~)

sistema (3.10) i 11) poe iva na identitetima

(3.13)
!y{xo·Y o,zo)+!z(xo'yo,z o)<py(xo'Yo)=

=!y(xo,yo,zo)+\gy(xo'yo'zo)+

koje je lako na osnovu (3.1

Pretpostavimo, prvo, da tacka (x o'y 0,2 0 ) zadovoljava sistem (3.10).
Izaberimo AO tako da zadovoljava (3.11 3 ), sto je uvek jer je

197
 3) se onda vidi da (3.1 )i 102) povlace(3.1 J I)

Pretpostavimo, obrnuto, da tacka (xo'Yo' zO' Ao) zadovoljava sistem

(3.11). Iz .13) se vidi da tada (3.11 J .. ) zajedno povlace (3.10 J) i
(3.10 2)'
Uvedemo Ii odgovara

L (x,y,z, A)= f(x,y,z )+iIg(x,y.z).

sistem (3.11) niSta drugo no sistem

=0, =0. LA =0.

Otuda: Svi us/omi ekstremumi na X I fUl1kcije

medu ol1im ullurri)'~l/jill1 lackama XI/

je malricu
T(lIIga jedall mogll SI! dobiti
Slueiollamil! ta('akl1
/,agnlllgeove jilllkcije.

3. S/ucaj 111=2 I) . Neka j; gil! imaju neprekidne prvc

izvode na J l"neka je

h(x,y,z)=O }.

Za tacku ,Yo' z,) pretpostavicemo da.i e tatka Xi daje

u njoj matrica

ranga dva 2) .

1) Rec je, dakJe, 0 funkciji f koja je defmisana na trodimenzionom prostoru i 0

ekstrcmumima kojc ona uzima dui nckc prostorne krive linije.
2) Sto znaci da je bar jedna od 5ubdeterminanata

razlicita od nule u tacki (xo'yo,zo).

198
Ako je) recimo I)

g)xo'yo'zo) g/xo'yo'zo)
(3. J 4)
I\,(xo,yo,zo) hz(xo'yo'zo)

tada je u nekoj okoJini 0-'0 tacke Xo jednacinama g(x,y,z)=O i h(x,y,z)=O

definisan par implicitnih funkcija y=<p(x) i z=\Ii(x) koje imaju neprckidne
izvode za x=x i koje zadovoljavaju tp(x )=y i 1Jr(x )=z (stav 0 sistemu
o 0 0 0 0
implicitnih funkcija).

Funkcijafimace uslovni ekstremum na XI u tacki (xo'Yo,zo)ako u toj

tacki njena restrikcija XI ima (bezusJovni) ekstremum odnosno ako
funkcija jedne promenljivc F(x)=f(x, tp(x),\Ii (x») ima (bezuslovni) ekstre­
;,ilIi1l U tacki xo' Pri tome je, kao u slucaju J ,lako utvrditi daje tacka Xo

unlltrasnja tatka definicionog podrucja funkcije F bez obzira sto je

(xo'Yo,zo) tacka ruba definicionog podrucja restrikcije fiXI. Time smo
problem uslovnog ckstremullla na X fllnkcije f:X->R(X~3), ukoliko
I I g I
ovaj ICli Illedu onilll unutrasnjim tackama skupa X u kojimaje I~Y 1/1 =to,
sveJi na problem odrediv311JI (bezusJovnog) ekstremurna funkcij? FZmedu
unutrasnjim tackam3 njenog definicionog podrllcja. Prema stavu 2.2,
F'(xo)=O je potreban uslov da funkcija F ima ekstremum u unutrasnjoj
taCki xo' Otuda je

J)x 0' 'P(x 0)' \Ii(x 0»+ f)xO' <;(x 0)' \Ii (x o»tp '(x 0)+
(315)

potreban uslov da funkeija f ima uslovni ekstremum na X I II unutrasnjoj

tacki (xo'Yo' zo) skupa X u kojoj je determinanta

/:yy
!zl
z
=to.

Lagrangeova metoda multipJikatora pociva na sledecoj ekvivalenciji:

1) Ako je neka druga od subdeterminanata iz fusnote 2) na strani 198 razlicita od

nule dobi6emo druge parove implicitnih funkcija (po promenljivoj y odnosno z) ali
citav izloieni postupak ostaje isti.

199
(3.16) f)xo'yo'zo)+ f/xo,yo,zoho'(xo)+f/xo'y o'z o)\f1'(x o )=o,
g(xo'yo'zo)=o,

h(xo'yo'zo)=O
tada i sarno tada ako postoje velicine AO j Po takve da je tacka
(xo'y 0' zo' AO' po) sistema jednacina

17) fz(xo'y o'z 0)+ Aogz<Xo'y o'z o)+poh /xo,yo,zo)=O,

g(xo'yo'zo)=O,

h(xo'yo'zo}=O

Da to primecujemo da shod no definiciji funkcija 'P i 'lI

vazi

za svako x IZ Jlcke okoline tacke x ' tako da

o
nalazimo
o,zo)+ g )xo'y o,zo)<;' (Xo)+ gJxo'Yo'z0)\f1 '(xo )=0,
(3.18)
h)xo'y o'z o)+h/xo,yo,zo),o'(xo)+hz(xo'Y o,zo) \f1 '(xo)=O.
sistema (3.16) i (3.l7) poe iva na identitetu:
fX<xo'Yo,zo)+f/xo,yo,zo)'P'(xo)+fz(xo'Yo'zo)'lI

=f)xo'Yo,ZO)+Aogx (xo'Yo,Zo)+M o hx(xo'Yo'zo)

(3.19)
+[f/xo,yo,zo)+Aog/xo'Yo,zo)+Poh /xo'Yo,zo)]tp'(x o )

+[fz(xo'yo'z 0)+ Aogz(X O Y o,Zo)+Mo 'lI '(x o )'

Pretpostavimo, prvo, da tacka (x o'yo,z 0) zadovoJjava sistem (3.16).

Izaberimo AO i Po tako da (3.17 ) i (3.1\), sto je
2
u,v~;u""jervaZi(3.14). Iz(3.l9)seondavidida 16 l )povlaci 171 ),
Pretpostavimo, datacka (xo,yo,zo' Ao,M ) zadovoljava
o
sistem (3.17). Iz (3.19) se onda vidi da (3.17 ) zajedno povlace (3.16 ).
1-1 1

200
 Uvedemo Ii Lagrangeovu funkciju

L
sistem uslova (3.17) moze se napisati u obliku

(3.20) Ly L 0,

Prema tome, vodeci racuna 0 primedbi anaIognoj primedbi 3.2 kod

1, zakljucujemo: Svi uslovni ekstremumi j:X--'>R
tete medu onim ullutraslljim tackama skupa X u kojima je rnatrica
r/~\' %~ ft3
ranga dva mogu se dobiti preko staciol1arnih tacaka odgovara­
jUL'C Lagrallgeove junkcije.

tii) Posle ova trl Neka su funkcije

f I l,"Y...... ,II1<k) definisane f neb
I neka je
(3.21) XI'"

Za tatku I'X~, ... , prctpostavicelllo da jc

tatka sku pa X i da jc II njoj mat rica
I
I
(x o ) (xo) . ) l
(32:n

r:mga m. l ) tacke x moze

da je od nule razlicita bas ona reda m matri­
ce (fAr,HPm levom uglu:

g;2(xO) ..·g;m(xO)

. . g; m
(xo)

1) !ito po definiciji znaci da je bar jedna od njenih subdeterminanata m-tog

recla razlicita od nule.

201
 u (k-m)-dirnenzionorn prostoru -m okoJina o
tacke u kojoj je slstemom

definisano m

+2

( ,
+ !'

koje u idan izvod u tacki i za koje jc

1,2.. .,111)

(stav a sistema impJicitnih funkcija).

navedenim usJovima tacka xo, je po

pre X iSlovremeno tack;] mba skupa Xl'
Zaista. u poluprecnika E >0
postoje tacke xEX ne na primer. tacka x
su koordinate .x~ .. ., I<E , ana zbog
prvog ad navedenih zahteva ne XI' a zbag
drugog zahteva je
Kada tatka u prostoru
su dati

=!l (xm+ I

uzirna, dakle, na 0 0 iste na o. Zato,

y
shodno definiciji 1.4 uslovnog k prornenljivih
!(x j ,x 2 ,· .. ,X k ) na u tacki

202
Pokazace mo d a je tac ka I ' x~ .... sistema tada i
samo tada ako postoje vclicine A~, 'A~ takve da [,II':h.a , A0)=
=(yV ;A?.... ,X~) (k+m) prustora zadovoljava
sislem od k+m jednacina
f (xo)+Xo (xO)+;\0g2 (xo)+ •••
xI I I 2 xI

(3.

gl (xO)=O,
Prednost prve grupe uslova u (3 !lad prvom grupom, uslova u
je u tome sto se oni odnose direktno na funkciju f uslovni
ekstremum Iratimo i na funkcije koje
Pored toga, u njima ravnopravno XI 'X o ,.,.

ne samo one koje su time sio je subdelerillillanta (

matrice (3.22) razlicita od Ilule. Time se ne gubi eventualna simetrija
izmedu svih koordinata. sto cesto olaksava prakticni dec
sistema (3 i (3.28),
mo, pre svega. da 1.111+2 .. k) identiteta

( ,~.

su implicitne funkcije definisane sistemom (3.24» i stavljajuci

(y °=(xom+ I 2'"''
xo»
k
dobiJ'amo
(xO)w1 (Y0)+gl (xO),,,,z (Y0)+'" (xO)<I:: (Y0)+gl (;::0)=0,
I ' Xv x2 Xv Xv Xv

204
 ( !' " .. vO
,Ak) k ad go d f unkcija k m pro ivih
F(xm 1- 1 ,XIII + 2' .. X k ) ima (bezusJovni) ekstremum u tacki
In + 2 .""x2)·
Pri tome je yO unu trasnj a tatka de finicionog
F bez obzira sto je tacka tatka ruba deflnicionog
.
f/ X i ,Time smo uslovni ekstremum funkcije sarno
sveJi na ekstremum funkcije F, vee i da se ovaj
posJednji moze nati metodom stacionarne tacke, Na osnovu stava 2, 10 vazl.
dakle,
5T A V 3.1, Neka [unkcije [i gP (/1= 1 ,2, ... ,m<k) imaju neprekidne
prve izvode na XC;;R k i neka je Xl dal sa Neka je
{atka Xu kojoj je ispunjen uslov Tada su

(326)

putrebni uslovt da [ima u tacki us!ovl1i ekstremum IW

Time je uslovni ekstremull1 lipa resen

bar sa teoretske tacke
slozene sistema II

metoda lllultiplikatora. cemo sada

izloziti u obliku.
Prema onOJl1 slO smo ustanovili. svaki uslovni ekstremum
na jX-'>R, koji je istovremeno unutrasnja tacka skupa X i
takav da vati (3.23), naJazi se medu sistema od k jednacina:

203
 Ekvivalencija 0 kojoj je ree poe iva na identitetu

=[1 (XO)+;\0gl (XO)+AOg2 (xo)+---+AO tt; (XO)]<;:?I (yO)

Xl· I x I 2 x I m x I Xv

+[1 (XO)HOgl )+... (yO)

X2 I X2 v
(3.31)
+[1 (xo)Ho gl (XO)+AOg2 (xO)+"'Ho f!!1 (xo)]<;:?m (yo)
Xm I xm 2 xm m xm xI!

+[1. (XO)+AOgl (XO)+AOg2 "+AO f!!1(xO)]

Xv I Xv 2 X m Xv

(v=m+ I, m+2, ... ,k).

On se lako proverava: Leva strana mu se poklapa sa zbirom svih ciano va u

prvoj koloni na desnoj strani; pocev od svaka od kolona na desnoj
strani ponaosob je nuli na osnovu
.
Pretpostavlmo, prvo, da ta"'k a °
,x 2'''''x/c0) za d ovoJava
I' .
sistem
(3.27). Izaberimo velicine AOm tako vail m jednacina u
(3.28), 5to je zbog (3.23) uvek moguce. lz J) se onda vidi da II -ta
jednacina 1I (v-=m+ 1 k) povlaci v-tu 1I (3.28).

Pretpostavimo, obrnllto, da lacka , AO) = (xy. x~ .... ,

zadovoljava sistem Tada se iz 1) vidi da prvih m

(3.28) i v-ta u J. m+1, .... k) povlace v-tu

jednaeinll 1I Time je dokazana ekvivaJencija sistema (3.27) i (3.28).
pretpostavke u sistemu (3.27) povlascene su koordinate
!.x m + 2'.. ·.x/c. U sistemu (3.28), sve koordinate . x /c
su ravnopravne, sto znaci da bismo do sistema doW i da smo lImesto
pretpostavili da je u tacki I ) bilo od subdetermi·
nanata red a m matrice razlicita od TIllie. recima, do sistema
(3.28) moze se doci pod da je mat rica (3.22) ranga m.
dakle,

STAY 3.2. Neka realnelunkcije 1 i (J1==1,1, ... ,m) neprekid­

ne prve izvode na (k>m ) i /1eka je

(3.32) x I == (x)=o, g2(x)=0, ... , }.

205
Tada se ,A~, ... , A~) sistema od (k+m) jedllaci·
IUl

1,2, ... ,k),

, .:. ..... 111),

1II0gu dobiti sve locke I' 2 ,x~) u funkcija f ima uslomi

ekstremum na a koje 5U istovremeno Ullutrasnje lacke skupa Xu
matrica

irna rang m.

PRIMEDBA 3.3. UsJovne lako je zapamtiti. Ako

uvedemo funkciju )
,A2"",Am ) (odnosno k+m promenljivih),

L(x ;A)=f(x)+A 1 (X)+A 2g 2 (X)+'"

uslovi (3.33) nisu nista drugo no

(3. ~ 5) A)=O

Stay 3.2. tvrdi da se sve

USIOlllli l1a X I
m mogu nad staciol1arllih
Jilllkciji
u510VI1011l skupu Xl'
Medutim, jedno treba imati na umu: Na osnovu stava 2.10, us.lovi
su da Lima ekstremum u tacki (X,A).
No to ne znaci da su oni f imaJa usJovni ekstremum
na XI u tacki x; oni su to samo U okviru kolekcije onih unutrasnjih tacaka
iz Xu je matrica [~,(x)]
x,
ranga m.

(iii) nam je do sada

L cia
bismo sistem mogli napisati u obliku je
jednostavniji za Do punog ona, meautim. dolazi tek kada
treba formulisati sistema
zaista lezl usJovni ekstremum xO
ovaj.

206
 Neka dakJe, (xo,;,.o) sistema takvo da je
unutrasnja tacka Xi daje matrica [g~.cxO)l ranga m. Nas interesuje
koji su to uslovi pod je direrencUa f(xo+h)-f(xo) stalno
pozitivna (negativna) za svako dovoljno malo 1111 koje je uz to takvo da
Kako je
za svako i za svako /I.,

to je za i za svako /I.,

prenosi na funkciju L(x. /I.) i 113

znak po prvom argumentu. Zato cemo LV,:\) razvitl po
obrazac se na Clanovima reda.
Za proizvoljno x, A i Jz je
\
L (x+I1,:\)- L (x, /I.)=d L (x, :\)+21 +811,
(3.37) k
L 8< ll.

Stavimo Ii ovde x i 0
(xo, svi linearni Clanovi na desnoj pretpostavimo Ii jos da je
priras taj h takav da , sledice, prema (3.36)

Lk L
li"l XjXj
° °
(x +eh,:\ )11.11 ..
! I
Ovaj obrazac je za uslovnog ekstremuma u tacki xo, pri
cemu ne treba izgubiti iz vida da u njemu velieine 1 nisu hp=
medusobno zahtev , tj. zahtev da h sistem
jednacina

da koordinate h. h zadovo\javaju sistem homogenih

I
linearnih

koje dobijamo
Pretpostavimo da Lagrangeova funkcija ima neprekidne izvode
reda. Tada se moze pokazati (slieno kao kod bezuslovnog ekstre­

207
muma), da ce desna strana u (3.38) biti stalno pozitivna (negativna) ako je
takva kvadratna forma
k k
(3.40) Q(h)="L "L L . .(xO)h .h.,
j= I j= I x , x/ ' /

podrazumevajuci u oba slucaja da velicine h j zadovoljavaju uslove (3.39).

Time je problem uslovnog ekstremuma funkcije f sveden na problem kada je
kvadratna forma Q(h), uz ogranicenje (3.39), stalno pozitivna odnosno
stalno negativna. Ovaj poslednji problem resen je u Linearnoj algebri:
Neka promenljive h j kvadratne forme

k k
Q(h)="L "L a .. h.h. (a .. =a..)
i= I j= I '/ '/ '/ JI

zadovoljavaju sistem od m<k homogenih linearnih jednacina

k
~I b~ hj=O (p=I,2, ... ,m),
pri cemu je matrica [bill ranga m. Za te dopustene vrednosti promenljivih
I
h j (h=l=O) kvadratna forma Q(h) bice stalno pozitivna ako je za v=m+I,
m+2, ... ,k

b~ ... b~

b 2l b; . . . b~

> 0,

b": b~ ... b~ o 0 ... 0

a stalno negativna aka je

(-I)V6 v,m > 0 za v=m+I ,m+2 ,... ,k.

PRIMEDBA 3.4. Determinante 6 v,m (v=m+ I, m+2, ... ,k) koje se

javljaju u uslovima stava lako je zapamtiti polazeci od determinante

208
 I'" b~
b 22 . .
bl7l2

., . akk bkl .. b mk
Dk,m =
b 1l b kl 0 0 ., 0

b 2I b; .. . 0 0 .. .0
........ . . . . . . ~

b m1 bin
2"
bm
k
o 0 ... 0

je determinanta matrice dobijamo kada rnatriclI

k} oivicirno rnatricorn B=[b~ 1(i=l /1"" i ... ,m), transponovanorn rna·
tricorn B' i rnatricorn 0 mxm su svi elementi jednaki nuli:

Iz determinante Dk , m dobicerno deterrninantu 1,In ako u m

odstranirno k-tu koJonu i dobiCemo deterrninantu 1 m ako u

,m
odstranimo (k-l)-u i k-tu kolonu ired; ... , najzad,'dobiCemo
I,m ako U odstranimo , .... , k-tu kolonu i
,m
red.
Koristeci rezultat Linearne nepo­
sredno sledi

izvode

Neka je x O X takva da je rallg

jednak m ida postoji lacka A u R In °
iz stava 3.2· {ili, sto je isto,
sistema

209
 Pod navedenim uslavima funkcija fee imati u tacki xO uslavni
minimum na X aka J'e za v=m+ I
I '

,.. L
IX2 x IX

(3.41 )
.. , !f:1
Xv
r,m >0
o
o 0 o

o 0 o

a us/ovni pravi maksimum aka je

(3.42) IY L:lv,m >0 za v=m+ I,

Svi izvodi i i!Xi uzeti su za x=xo i

PRIMER 3.3. U primeru 3.1 videli smo da je tacka (0,0) jedini

moguci uslovni ekstremum na Xl f Ovde je k=2 i m= I,
pa se broj uslova obezbeduju ekstremum svodi na jedini: v=2
(=m+ l==k), U tacki (0,0) postojace uslovni pravi minimum ako je
(3.41') 1,) 1 >0
,I

odnosno uslovni pravi maksimum ako je

(3.42')

Ovde je oivicena determinanta

Lx/O,O) Lxy(O,O) g)O,O) -a

== ,
I Ly/O,O) Ly/O,O) g/O,O)
°
g/O,O) ° °
210
pa je za a><:l ispunjen uslov (3.41 , a' za a<O uslov (3.42'). Prema tome,
tacka je uslovni minimum ako je a><:l, a uslovni pravi maksimum
ako je jea::::O stava 3.3 nista ne kazuju.
PRIMER 3.4. U primeru 3.2 konstatovali smo da je tacka
unutrasnja tacka skupa X u
eventualno ima uslovni ekstremum na Xl' Pokazacemo da
tacki zaista ima ekstremum i to maksimum. Zaista.

L (x ,y) == - __
xy 2 2

gx(x 2 ,y)==2(x 2 -1)=-y'2,

gy(x 2 ,y 2)=2(y 2 -:- l)=y':f ,

Lxygx

Lyygy --->0
gx gy 0
te je ispunjen uslov (3.4t).
PRIMER 3.5. Odrediti uslovne ekstremume

na skupu
X=
1
+ -a=O}

Ovde je Lagrangeova

L(x. +

211
a sistem 13) svodi se na
=a l +A=O,
I

1 + x J -a=O.

Kako je u tacki matrica

ranga to se sistema (3.43) mogu dobiti sve tacke u

f eventualno irna ekstremum. Jedino resenje sistema (3,43) je
,.0
) ., 3

Ovde je k=3 i m=\, pa se uslova koji obezbeduju postojanje uslovnog

ekstremuma svodi na dva: j IF3. Oivicena determinanta u tacki
( xO xO xO t.O)J' e
l' 2' 3'

200
o2 0 =-12<0
002 I
o
odakJe, kada trecu kolonu i treci

2 0 I
,I
o 2 1 =-4<0.
o
Ispunjeni su, dakle, uslovi 1) stava
pravi minimum f na Xl'

PRIMER 3.6. Odrediti ekstremume

liZ uslove

212
Ovdeje funkcija
+

a sistem svodi se na

Matrica (3.34)

JC ranga dva u svil11 tackarna prostora R J

Kako od ovih tacaka ne oba
nc dolaze 1I ObZll' kao us!ovni ekstremumi. Zato sistema
mogu dobiti sve tacke u funkcija f eventual no
ima uslovni ekstremum.
1z l)i(3.44 2 )

Zamenjujuci ove vrednosti u (3.44 3 ) nalazimo

sto sa (3.44 4 ) i daje sistem od trijednacine po nepoznatim

X,Y,z. (3.44 5 ) po x:

3z
i smenom 11 os tale dye nalazimo

1.

213
lz prve je a zamenom u drugu i koristeci prethodne
postu pno nalazimo'

gde smo stavili

~-~.-'

Ovde je k=3 j m=2 tako da se broj usJova koji obezbeduju postojanje

ekstremuma svod! na jedan v ==3 tj .na samu oivicenu
determinantu u tacki (x 0' y 0' z 0,1\0'
' "'0/I)'.

L xy 2+2;\0 a o
L yy L yz gy h y I a 4+ 2A o o 2

L zy gz II z 0 a 6+2AO 3

gx gy 0 0 2yo a 0
hx hy hz 0 a ) 2 3 o at
Snizavajuci red ove determinante, dobijamo

0 0
4+2;\0 0 --4x o+2y o 0
o 6+2;\0 0
o 0
2 3 o 0

4+ 2Ao 0
0 6+2A O
:::
o
2 3 o
214
 12+1
24+20"'0
2
-(lX o
o o o

J 2+ 1 12+ I
12+ I 2"'0
o

Uvrstimo Ii ovde vrednosti za , dobiCemo

(5-3V2)(5+ 3y'2)(6+5V2)a 2 -

=72V2.

Ako u xo,Yo,zo i svuda uzmemo znak plus pred 0, biee 2>0

pa je uslov 1) stava 3.3 f ima tada u'slovni
pravi minimum u tacki (xo'Yo' zo)' Uzmemo Ii,
.,fi, biCe u odgovarajueoj tacki (x o'Y 0' z 0)
(3.42) stava 3.3 (sa m=2 i k=3); u tacki
uslovni

za minimum, kao 5tO sma vee naglasili, treba uzeti znak plus a za
maksimum znak minus pred .j2.

4. Ekstremum u tacki ruba prvog kvadranta

(0 Do sada smo se bavili iskljucivo ekstremumima (beZllslovnim ili

j:X·+R lete meau unutrasnjim tackama

215
definicionog podrucja X iJi uslovnog sku pa Xl CX. Cal< i u slucaju uslovnog
ekstremuma Lagrangeovog tipa kada se uslovni skup sastojao iz samih
tacaka ruba problem smo u krajnjoj liniji sveli na odredivanje ekstremuma
koji lezi u unutrasnjosti izvesnog transformisanog podrucja. Tu nam je
metoda stacionarne tacke bila od neocenjive koristi. Meolltim, i dalje ostaje
otvoreno pitanje kako u opstem sillcajll otkriti ekstremume koji leze medll
tackama ruba skupa X iIi uslovnog skupa Xl'
Na primer , bilo koja tacka kruga x2+y2=1 je minimum fllnkcije
f(x ,y )=+v'I-x 2 _y2 a istovremeno ta cka ruba njenog definicionog podrucja
(slika 1.4) ; no one nisu stacionarn e tacke. Isto tako , tacka (a I 2, a/2) je
uslovni pravi maksimum na X 3 = {(x,y) E R 2 :y+x-a ~O, (}> O} funkcije
j(x,y)=xy i istovremeno tacka ruba uslovnog skupa X (slika 1.5) ali niJe
3
stacionarna tacka od f
Pre svega , jedno je jasno: Svaki uslov koji je do pu/jall za postojanjc
ekstreJl1uma u nekoj unutrasnjoj tacki tim pre je dovoJjan ako je u pit anju
ncka tacka ruba. Kod potrebnih lIslova implikacija je obrnllta: svaki
pOlreblli uslo\' za postojanje ekstremul1la u tacki ruba. potreban je i kada je
u pitanju unutras nja tacka. Zato dovoljn e uslove za postojanj e ckstreJl1ullla
u unutrasnjoj tac ki 1110zemo koristiti i kao dovoljne u tacki ruba 1) . ali to
ne mozemo uciniti sa potrebnim uslovima . Drugim recima, za tacke ruba
moramo potraziti nove. ovima spe cificne, potrebne uslove za postojanje
ekstremuma.
Vee najjednostavniji slu caj kada je f funkcija jedne promenJjive je II
tom pogledu indikativan. Medutim, tek kod funkcije dye a tim pre vise
promenljivih dolaze do izrazaja poteskoce vezane za ispit ivanje u tackama
ruba. Zato cemo se prvo zadrzati na slucaju jedne i dye promenljive, pre no
sto predemo na opsti slucaj.
Neka funk cija jedne promenljive f ima izvod na [a,b]. 2) Tada je ,
kao sto znamo ,
(4 .1)

potreban uslov da f ima ekstremum u unutrasnjoj tacki Xo E[ a, b] .

Meoutim, u tackama ruba razmaka [a.b] potreban uslov je

1) Druga je stvar sto su oni tada sarno izuzetno efikasni.

2) U tacki a ree je 0 desnorn f~(a) , au taeki b 0 levom izvodu f~(b).

216
 za minimum

odnosl1o
za maksimum.

U desnom kraju razmaka b] potreban uslov za minimum (maksimum)

bi6e

PRIMEDBA 4.1. Bitna je I azlika kako se koriste ovi

uslovi: Uslov ) da bismo olknli tacku u kojoJ
eventualno ima ekstremum, a lIslov (4.2) da bismo proveri!i moze li
neka tatka ruba nam je a da bude minimum
iii ne. Ovi poslednji mogu, same eliminatorni
karakter: tacka ruba a otpada kao minimum (maksimum) ako usIov

PRIMEDI3A 4.2. Ako Je '0 tacka razmaka

I H11a sarno levi i desni izvocl. tada lakljllclIjemo,
ralillake (a, da SlI potrebl1l lIslovi da u tacki

Neka je sada f dve definisana na

X=

i neka ona na X
uslov da f ima ekstremum u unutrasnjoj
tacld pravougaonika X daje

1) U svim tackama pmve x=a ~d) postoji desni izvod

lim
h-++O h

a u svim tackama pnlve x=b levi izvod

f(x+h, y) f (x, yl
r; (x, y) = lim­
11+-0 h
Analogno vaii za izvod po y na pravim y=c i y=d (a ~b).

217
 (4.4)

Medutim, ako je neka taeka ruba pravougaonik~X, putrebni

lIslovi za ekstremum navedeni su u tabliei 4,1.

Tablica 4.1
Da to uvidimo, lIvedimo

g= II :a~x~b, c.dl)

h= J•

Ako [ ima minimum u tacki gde je c<j 0 <d. tada njena

g, kao sarno promenljive , mora imati minimum
1I tacki ruba X'-=(J, dok h, kao funkcija samo
promenljive yE[c,d], mora imati minimum u unutrasnjoj tacki
razmaka [c,d]. Prema (4.2) odnosno (4.1), to povlaei

odnosno II )=0,

sto je samo drugi nacin da se napise uslov 1. za minimum tablice 4.1. Na

slican nacin dolazi se ida ostalih uslova 2., 3. i 4. Tablice 4.1.
Aka u neko teme X, reeimo teme
(a,c), u prethodnom razmatranju treba uzeti sto u tiCe jedino na
oct uslova: tada tacka ruba podrucja II pa je

218
potreban uslov da u njoj postoji minimum: h'+(i::)~O. sag:(a)~O,
to predstavlja uslov 5. za minimum tablice 4.1. SHeno se dokazuju i uslovi
0.,7. i 8. tablice 4.1.
PRIMEDBA 4.3. U 1. tablice 4.1, od dva potrebna usJova
i =0. drugi sluzi da fiksiramo ordinatu ekstremuma (njegova
je unapred data), a prvi ima eliminatorni karakter: ako nije ispunjen
tacka otpada kao eventualni ekstremum (minimum odnosno maksimum).
Ako je u ugaona tacka polozaj samim time je poznat, pa
oba potrebna usJova u 5.-8. imaju eliminatorni karakter: ako bar jedan nije
ispunjen, nema minimuma (maksimuma).
PRIMER 4.1. Za funkciju

odrediti usJovne ekstremume na (slika 4.1).

I }.

Slika 4.1

219
 Kako je sistema

tacka tacka u uslovni

ekstremum na XI f Koristeci tablicu 4.1, prvo medu
tackama ruba one tacke u kojima
ekstremum na a zatim cerna proveriti u ekstrem.lm
stvarno postoji. da takvih mora bili na osnoVlJ Bolzano-·
Weierstrassovog stava (odeJjak I(ii)), funkcija f, je neprekidna na
ogranicenom i z(Jtvorcnom skupu Xl' nu njenlU svoj apsolutni
minimum i maksimum.
Prema 1. tablke 4.1 jedan od uslova da funkcija f i111a
uslovni ekstremum u tacki

:x=-I, 3 <1
jcstc da je

,
r (-I
)'

Jcdino ove jcdnacine je y=O, slo znaci da u skupu A nerna takvih

ckstre muma.
Na osnovu 4. tablice 4.1, jedan od uslova da je neka ad
tacaka
B= I,y=

uslovni ekstremul11 na

(x,
Jedino ove jednacine je x=O. Kako tacka (0,1) E:B. ona dolazi u
uslovni ekstremum na . Tim pre sto je u njoj i
uslova 4. tablice 4.1 za uslovnog maksimuma
1) No sve su to samo potrebni uslovi; u tack! (0,1)
nema uslovni maksimum na jeT njena

I l,y=l },

1) U tacki (0,1) funkcijafima izvodf

yl
paje u njoj i:.=f
Y y'
220
posmatrana kao funkcija promenljive x, ima minimum u tacki x=O. (Naime,
g(x)=x2+1 te je g"(O)=2>O).
1z razloga sirnetrije (iJi direktnim proveravanjem da Ii su ispunjeni
uslovi 2. tablice 4 . 1) sledi da nijedna tacka skupa
I
c= {(x, y ) :x=I ' :3<y<l}

ne moze biti uslovni ekstremum na X I funkcije f

Na osnovu 3. tablice 4.1, prvi od potrebnih uslova da je neka od
tacaka skupa
1
D= {(x,y):-I < x < I.Y=3}

uslovni ekstremum na X I funkcije 1 jeste

1
l/x'3)=O.
Ova jednacina ima x=O kao jedino resenje; rnedu elementima skupa D, tacka
(O,}) je, dakle, jedini moguci uslovni ekstremum na XI' Ona to stvarno i
jeste, i to uslovni pravi minimum, jer je

za svako hi za svako k>D , tako da je h 2 +k: *O.

Ostaje jos da proverimo ima Ii funkcija 1 neki uslovni ekstremum na
XI u jednom od temena pravougaonika XI ' (Kako smo do sada utvrdiJi
postojanje samo jednog minimuma na XI' a kako, kao sto smo napomenuli,
funkcija 1 postize svoj apsolutni minimum i apsolutni maksimum na XI' to
u bar jednom od cetiri temena 1 mora imati apsolutni maksimum). Teme
(l ,~) otpada kao uslovni ekstremum na XI jer je

1 1 2
1( 1-)=2 1(1-)=­
x '3 ' y '3 3

pa nisu ispunjena oba pOlrebna usJova 6. tablice 4.1 ni za minimum niti za

maksimum. Iz razloga simetrije isto vazi za teme ( -I , ~).
U temenu (1,1) je

J) 1,1 )=2, J~(I, 1)=2,

221
sto znaci da su ispunjena oba potrebna uslova za maksimum (7. tablice
4.1).U toj tacki f stvarno ima uslovni maksimum na

I +k)~f{l, I

za svako ~2<h<O i za svako ~-2<k<O za je

ill temenu ,I) f uslovni maksimum Xl'

U primenama, X ako je u pitanju uslovni

I
ekstremum) cesto je prvi kvadrant, tj.

} ,

Tada imamo dva tacaka ruba (xo,y 0):

L xo=O,Yo>O iii Yo=O,

2,

prema tome da li je
Potrebni uslovi da

2,

znaka ~, dobicemo odgovaraj uce usiove za

maksimum.
Kod funkcije prvi oktant, tj,

imamo tTi tipa tacaka ruba (xo'Yo'

1. xo=O, 20>0 iii zo=O, xo>O,

2, xo=O, iii xo>O Hi xo=O,

3. zo=O,

prema tome da Ii je ill su dye ill sve tri koordinate nulL Kao
kod dye promenljive lako je sastaviti tablicu potrebnih uslova da

222
funkcija [ima u tacki (xo'Yo,zo) minimum. Navescemo te uslove za po
jednog predstavnika svakog od tri tipa taeaka ruba :

I. x 0=0, Y 0>0, x 0> 0: I'; ,)<O'/y =O,/z =0 ;

2. xo=O' Yo=O,zo>O: 1';')<O , f:?O,!~=O;
3. xo=O'Yo=O. zo=O: I';')<O,J;,')<O,!,?O.

Tablica 4.3
Potrebne uslove za maksimum dobicemo obratnjem znaka nejednakosti.
Kod funkcije [: Q" -+R k promenJjivih, gde je Q" prvi kvadrant, tj .

Qk={xERk: XI ')<0, x 2')<0 ,... , xk')<O},

imamo k tipova tacaka ruba prema tome koliko od k koordinata je jednako
nuli (odnosno pozitivno) . Za taCku ruba XOEQk recicemo da je tipa p
(O';;;V';;;;k-l) ako ima p pozitivnih koordinata. Kao predstavnika tacke ruba
tipa p obieno uzimamo onu eijih prvih p koordinata je pozitivno. (Ostale se
onda dobijaju ciklicnom permutacijom koordinata). Primeeujemo da tacka
xOEQk tipa p=k rtije taeka ruba vee unutrasnja tacka od Qk, tako da kada
govorimo 0 tacki xOEQk tipa p (O,;;;p';;;k) time su obuhvaeene kako
unutrasnje tako i taeke ruba skupa Qk .
Pokazaeemo da su za taeku tipa
I. XOI , X20, ... ,xkO 1>O' Xk=O:[
- x I
=[
X2
= ... =[ =0
xk_I'
r:.;;:.o;
Xk
2. x~. x~ ... .. X~_2>o,Xk_l=xk=0:

[
XI
=[
X2
= ... =[
Xk-2
=0 , [+
Xk - l
.r:.Xk ')<0;

XOI=X02=···=XkO=0 : f':.
XI
.1'.X2 .... ,f':.Xk ,)<0;
potrebni usJovi za postojanje minimuma. Obrtanjem znaka nejednakosti
dobili bismo odgovarajuee usJove za maksimum.
Ako pazljivo proueimo ove uslove primetieemo da se oni mogu na
jednoobrazan nacin prikazati u sazetom obliku: I) .

1) Radi jednoobraznog pisanja, u tacki ruba x~ (x? x ~ .... .x %)E((' u kojoj je

x~=O , pod Ix ' IXO) podrazumcvacemo.t;. (xo) -·Znak disjunkcije V znaci da je
I I
ispunjen bar jedan od uslova koji su njime razdvojeni.

223
( *) fx(xOr~O 1,2, ... , k) s tim da je
I

svaki od uslova iz tabele deo

uslova za one
Prema tome, vail
STA V 4.1. Neka je realiza fl.lnkcija

i neka tu ima prve izvode. Potrebni uslovi da je xO minimum (maksimum)

funkcije f dati su sa
s time da je

PRIMEDBA 4.4. Aku Je

x~O
I
za svako i=1 k'

tj. ako je unutrasnja tatka skupa , tad a se uslovi stava 4.1 svode na

Stav 4.1 sadrii, stav 2.10 kao specijalan

DOKAZ stava 4.1. Ako f ima minimum u tacki xO

,tada 1,2, ... ,k)

kao funkcija koordinate ) ima minimum u tacki xO . Ako je

I
tacka i je unutrasnj a tacka podru aja g i'
pa je prema 1) usJov za minimum

sto je samo drugi nacin pisanja Z<l

Ako je, i =0, tada je x~ tatka i to levi razmaka [0,+00[' pa

je prema potreban uslov za minimum

1) U s!ozenom USIOVll (*) saddan je, implicitno, i tip tacke

224
 8to je isto,

PRIMEDBA 4.5. U pogledu prakticne primene, stay 4.1 se bitno

razlikuje prema tome da Ii je xO unutrasnja ili je tacka ruba skupa Qk. U
prvom slucaju svih k uslova stava 4.1 su (primedba 4.4) i medu
unu trasnjim tackama sku pa one zadovoljavaju sistem
IIO,",."""'.ll'" (tzv. stacionarne tacke) mogu biti ekstremumi funkcije f. Ako je,
pak, xO tacka ruba skupa Qk,recimo
x°>O
I
za iEl i X.=o
I
za

je I neki podskup skupaK= (1 ,2, ... ,kltada medu uslovima stava 4.1 ima
bar onoJiko koliko ima elemenata u 1. Iz ovih je onda
odrediti vrednosti koordinata

Preostali uslovi stava (oni koji odgovaraju indeksima

imajueliminatorni karakter: ako bar
ispunjen u tacki xO, ova ne moze biti minimum (maksimum)
Nezgoda ovog postupka je u tome sto mi a priori nemarno nikakve
''''U}.Aav'I'' U· kojim tackama ruba da trazimo ekstremume. Ostaje,

da proveru vrSimo u svim tackama ruba. Kako tacaka ruba vrlo

brzo raste sa uvecanjem dimenzije prostora (k), to ovaj postupak ima
prakticnu vrednost sarno za male vrednosti k. on zadrzava svoju
punu vrednost ako je jedino potrebno da utvrdimo da li neka konkretna
tacka ruba doJazi ill ne dolazi U obzir kao ekstremum.

PRlMER 4.2. Neka je funkcija f: defmisana sa

(*)

Odrediti ekstremume .1)

1) Dnigi nacin da se formuliSe isti problem jeste: Neka je funkcija f:

definisana sa (*). Odrediti njene uslovne ekstremume na

225
Kako je

x 1),

to f nema stacionarnu tacku u nema

ekstremum u skura

Tablica 4.4.

226
 U tablici 4.4 poredane su sve tacke ruba skupa Q4, sistematski po
tipovima. Potrebni uslovi za postojanje minimuma ispunjeni su jedino u
tacki (1,2 ,2 ,0) (red 4.) I) . U svim ostalim redovima uokviren.i su on.i
podaci, koji'pokazuju da odgovarajuci uslov nije ispunjen.
Iablica 4.4 se ovako konstmise : Prvo se unesu podaci koji odreduju
tip tacke ruba (masno odstampane nule u prve cetiri kolone). Ii podaci
odreduju koji od uslova 4.1 su jednacine (masno odstampane nule u sledece
cetiri kolone). Resenje tako dobijenog sistemajednacina moze da bude
(a) u suprotnosti sa zahtevom da tacka mba xO pripada skupu Q4
(u redu 1., na primer,f =0 daje x4=-1, sto protivureci da XOEQ4);
X4
(b) u suprotnosti sa uocenim tipom tacke ruba (u redu 2., na primer,
tacka ruba je okarakterisana sa x 2 =() a uslov Ix 3 =0 daje x 2 =2);
(c) u saglasnosti sa oba ova zahteva (u redu 4. ili u redu 7 ., na
primer).
U slucaju (a) i (b) funkcija I nema ekstremum u posmatranoj tacki.
U slucaju (c) ona ce ga eventual no imati , ako su u toj tacki ispunjeni jos i
preostali uslovi stava 4.1 - oni koji su u opstem slucaju nejednacine (u redu
4. ispunjen je jos i uslov lx/X), au redu 7. nisu ispunjeni ni oba potrebna
uslova za minimum n.iti oba za maksimum).
PRIMEDBA 4.6. Umesto na Qk ekstremume funkcije I mozemo
traziti ina skupu

gde je IC;;K= {l ,2, ... ,k}. Razlika prema prethodnom slucaju je u tome sto ce
neka tacka xO biti tacka mba sku pa Qk(J) jedino tad a kada se anulira neka
od koordinata xi ciji indeks i pripada skupu indeksa I. Lako je uvideti da
su
(a) Ixlxor;;.o(~ O) (iEf) s time da je x~=O V Ix/xO)=O,

(b) Ix.cXo)=O(iEK-J) ,
I

potrebni uslovi da bi lunkcija I imala minimum (maksimum) u tacki

xOEQk(J).

1) No u toj tacki [nema uslovni ekstremum na Q4 jer je za D<hQ ; [0,2+h,

2-h,0)=-h 2 +1 < 1 = [0,2,2,0).
227
 S. Uslovni ekstrernurn

(i) U ovom ode/jku bavicemo se uslovnim ekstremumom funkcije

k) kada je uslovni skup )

1) }.
nejednacma kojim je definisan uslovni Y a priori ne podleze
nikakvom ogranicenju. Naravno, od interesa su sarno takvi skupovi Y koji
nisu sto znaci da se u k-l od s nejednacina
mogu svesti na jednacine. Y definisan je sa m «k)
i t nejednacina je uslovm ekstremum
Lagrangeovog tipa koji smo tretirali u 3. Za m=O i kada je svm t==k
nejednacma specijalnog tipa

i X=R k, problem smo resavali u odeljku. Sada cemo, pre no

sto preaemo na uslovni skup tipa (5.1), prethodno razmotriti
uslovni ekstremum na skupu oblika (0<: m<k)2)
(5.2) X=
2 m; i=I,2,... ,k)}.

S obzirom da je

gdeje
(,u=1,2, ... , m)}

(i=1,2,... , k)},

to uslovni ekstremum na [:X-*R mozemo dvojako shvatiti:

1} To sto su sve nejednacine podjednako usmerene, ne predstavlja nikakvo

ogranicenje. sa -1, tame gde je to potrebno, to se uvek moze postici.

2) :)~~11'W11 slucaj kada je k=2 (a time m=1) prikazan je na slie! 5.1. Deo ravni
ogranicen zatvorenom krivom je skup X, kriva linija koja lezi u njemu je skup XI, a
njen deblje izvuc:eni deo je skup X2~

228
 (A) kao uslovni ekstremum na Qk njene restrikcije II X J iii
(B) kao uslovni ekstremum na XI njene restrikcije IIxn if.
Prihvatimo li ovu drugu interpretaciju , sveH smo posmatrani problem
na uslovni ekstremum Lagrangeovog tipa. A ovaj smo reSili u odeljku 3, bar
kada su u pitanju unutraSnje tacke defmicionog podrucja funkcije ciji
uslovni ekstremum trazimo 1) . To znaci da cemo sada umeti da nademo
one uslovne ekstremume na X 2 funkcije I koji leze medu unutrasnjim
tackama definicionog podrucja njene restrikcije II xn Qk (shodno inter·
pretaciji (B)) . (U specijalnom slucaju
y
kada je k=2 takve su sve tacke koje
pri pa daju unutrasnjosti SraflIanog
podrucja na slici 5.1). Medutim, ostaje
otvoreno pitanje kako otkriti uslovne
ekstremume na X ukoliko ovi leze
medu tackama ~ba skupa xnQk
g(x,y)=O

(tacke E,F,e,H na slici 5.1). x

S obzirom na ono Sto ima

mo u vidu zadovoljicemo se cak i Slika 5.1
skIomnijim ciljem: Kako otkriti uslovne ekstremume na X 2 ukoliko ovi leze
meau onim tackama mba skupa xnQ k koje su istovremeno unutrasnje
tacke skupa X, iii, sto je isto, meau unutrasnjim tackama skupa X Cija je bar
jedna koordinata jednaka nuli. (Na slici 5.1 to su tacke E,F,e ali ne i tacka
H. U opStem slucaju, to moze biti svaka od tacaka na odseccima AB i CD
iskljucujuci krajeve A,B,C,D) .
U ovom odeljku posmatracemo iskljucivo one tacke ruba skupa
X nQ k koje su navedene vrste, ne naglaSavajuci to uvek posebno. Za takvu
tacku ruba recicemo da je tipa p (OqJ<k-l) ako ima p pozitivnih
koordinata (iii , sto je isto, k-p koordinata koje se anufuaju).
Razmotricemo prvo tri specijalna slucaja: I. k=2,m= I; 2. k=3, m= 1 i
3 . k=3, m=2, kao i svojevremeno u odeljku 3. kada se radilo 0 uslovnom
ekstremumu Lagrangeovog tipa u unutraSnjim tackama defmicionog podr.
ucja funkcije. (Ovde je u pitanju definiciono podrucje xnQk restrikcije
1 1 =11 xnr;!. .
1) U kojima je jos i matrica (3.34) ranga m. Ovaj drugi zahtev, koji i dalje
smatramo ispunjenim, nismo ovde ekspiicitno naveli jer pri trenutnom razmatranju i
onako ne dolazi do izraiaja (stav 3.1 odnosno 3.2).

229
 L Slucaj k=2, m= 1. Oznake i pretpostavke su iste kao u odgovar­
ajueem slucaju u odeJjku 3, jedino sto sada , umesto na'

Xl ={(x,y)EX: g(x,y)=O},

posmatramo uslovni ekstremum funkcije j:x ~R(X<;R 2) na

X 2 ={(x,y)EX : x;;;.o, y;;;'O; g(x,y )=0 } .

Pri tome nas, kao sto smo vee istakli, interesuju samo oni uslovni
ekstremumi na X 2 (ukoliko takvih
.

uopste ima) koji leze medu onim

tackama ruba (xo'Yo) skupa X ilQ2 koje su istovremeno unutrasnje tacke

skupa X Takvih ima dva tipa: xo=O'Yo>O (odnosno xo>O 'Yo=O) i

Xo =O'Yo =0 (tip jedan odnosno tip nula). Ovaj poslednji postoji sarno
izuzetllo: ako jeg(O,O)=O.
Neka je (xo'Yo) tacka ruba i nekaje, recimo, xo=O,yo ;;;'O (time su
obuhvaeena oba tipa) (slika 5.2). Neka je, dalje, .,o(x) implicitna funkcija
definisana jednacinom g(x,y)=O u nekoj okolini tacke xo(.p(xo)=Yo) '
Polazeei od interpretacije '(A), zakljucujemo da funkcija f ima uslovni
ekstremum na X 2 u tacki (xo'y 0> ako funkcija F(x)=f(x,.p(x» ima uslovni
ekstremum na Q1il{x:.p(x);?:O} u tacki rubax o . l ) ,.Ako je tacka ruba
(xo'y 0)' tipa Xo =O ,y 0>0, tada je .p(x) ;;;' Ou nekoj (dovoljno maloj) desnoj
okolini tacke Xo (zbog .p(xo)=Yo:>O i neprekidnosti funkcije .p; slika 5.2).
Funkcija f imace zato u takvoj tacki tuba (xo'Yo) uslovni ekstremum na X 2
ako funkcija F u tacki ruba Xo ima uslovni ekstremum na QI 2). Ali, ako je
tacka ruba (xo'Yo) tipa Xo =O'Yo =0, tada ne mora postojati desna okolina
taCke Xo u kojoj je .p(x);;;.Q (slika 5.3)3), pa zato to sada moramo
:Jl'et[XJstaviti ako zelimo da izvedemo isti zakljucak kao malopre. S tim
ogranicenjem, bez obzira kog tipa je tatka ruba Xo =O,y 0;;;.0 u njoj ce

l) Zahtev .p(x)~ potice od uslova Y ~ u skupu X 2 . U slucaju prikazanom na

skup slicj 5.1 QI il{x; .,c(x)~} ne sadrfi odsecak FG.
2) Jer skup Q I il x: 'I'(x);;;'O tada sadrii jednu desnu okolinu tacke xo .
3) Slucaj kada je 'I' (x) < O u nekoj desnoj okolini tacke Xo nije od interesa, jer je tada (xo,
Y o) izolova na tacka skupa X 2 • a u izolovanoj tacki trivijalno je go voriti 0 relativnom ek­
stremumu. Ako, pak , u svakoj desnoj okolini tacke xo. 'I' (x) uzima vrednost oba znaka ,
stvari se ko mplikuju : i tada ek stremum od F u Xo na Ql povl aci ckstremum od f u (xo,
Yo) n a X 2 , aJ i obrnuto ne mora da vazi. (Na prim er. ako je X=R 2 , f(x , y)=xy i <p(x)=
x si n l l x , <p (0) =0.)

230
 f irnati uslovni ekstremum na aka je uta­
cki Xo irna uslovni ekstremum na Qt.

y y

Slika 5.2 Slika 5.3

Ako je tacka ruba tipa tada je, prema

uslov da u tacki F ima uslavni minimum (maksimum)

Otuda
Neka je (xo'Y 0) unutrasnja tacka skupa i istovremeno tac"ka
ruba xnQ2 u kojoj je i neka je g/xo'Yo}r':O. Tada je

(xo'Yo)+fy (xO'Yo):p'(xo)~

potreban uslov da funkdja f u tacki (xo'Y o ) irna uslovni

(maksimum) na
Isti uslov (5.3) vaii i kada je u pitanju neizolovana lacka ruba tipa
xo=O,Yo=O ukoliko je Ou desnojokolinitackexo·
PRIMEDBA 5.1. Treba uociti razIiku izmedu uslova kadaje u
i tog uslova u tacki
U prvom slucaju, vrednost .p'(xo)nicim nije
u obzir dolaze sarno vrednosti .p'(XO)~O.

1) Uporediti (3.2).
 <;o(x);:,() U okoliru tacke xo'

<;O(XoFY o=0 povlaci <;0' (Xo)~ 0), u drugom slucaju.

Primedba 5.1 dolazi do izrazaja pri odrei1ivanju uslova koji su

ekvivalentni uslovu .3) ali ne zavise eksplicitno od <;0. Kako oni
moraju bib ekvivalentni za svako dopusteno <;o'(XO)' to ce se razlika izrnedu
dva tipa tacaka pojaviti i eksplicitno. Pokazacem6':
1. Tacka mba tipa Xo =O'Yo>O zadovoljava sistern

fx<xo,Yo)+f/xo'Yo)<;O'(xo)~ (~O),
(5.4)
g(xo'Yo)=O,

tada i sarno tada ako postoji velicina AO takva da tacka (Xo'Yo,A )

o
zadovoljava sistem

fx(xo,Yo)+A~x(xo'Yo)~ (~O),
(5.5)
f/xO'YO)+Aogy(Xo'Yo)=O,

g(xo'Y0)=0.

2. Tacka mba Xo =O,y =0 zadovoljava sis tern (5.4) tada i sarno

o
tada ako postoji velicina Aa takva da tacka (x 0' Yo' AO) zadovoljava sistem
fx(xo·Yo)+Aogx(xo'Yo)~
(5.6) fy(XO'YO)+Aogy(Xo'Yo~(~O),
g(xo'Yo)=O
Dokaz oba ova tvri1enja pociva na jednakosti

(5.7)

.koja neposredno sledi iz

(5.8)

i vail za svako AO'

232
 Neka je, prvo, tacka ruba tipa xo=O'Yo>o.Na osnovu (5.7) uslovi
(5.5 I ) i (5.5 2 ) neposredno povlace (5.4 I).. Da bismo pokazali da vaii i
obrnuto, izaberimo velicinu ;\0 tako da vazi (5.5 2 ), (To je uvek moguce
zbog pretpostavke gy(xo'yo)*O)' Tada, opet na osnovu (5.7), uslov (5.4 )
1
povlaci uslov (5.\). (Primecujemo da oba zakljucka vaze bez obzira koju
vrednost ima 1P'(x o))'
Neka je, sada, tacka ruba tip a Xo =O'Yo=O. Na osnovu (5.7) i zbog
1P'(x~p.o, usloyj (5.6 1 ) i (5.~) opet povlace (5.4 1 ), No i obrnuto je tacno.
Zalsta, ako za ;\0 izaberemo
;\ =_ Ix-Iy
o gx-gy

tada se leva strana kako u (5.6 1 ) tako i u (5 .6 ) svodi na

2

Ix +lylP'
1+1P'
te sledi tvrdenje.
PRIMEDBA 5.2. Dokaz ekvivalencije sistema (5.4) i (5.5) u tacki
lipa Xo =0, Yo>O doslovce je isti kao dokaz ekvivalencije sistema (3.3) i
(3.4). To ~to su sada prve relacije u (5.4) i (5.5) nejednacine (a ne
jednacine) ne dovodi ni do kakve izmene. Medutim, dokaz ekvivalencije
sistema (5.4) i (5.6) u tacki tipa xo=O,Yo=O (koja sarno izuzetno mote
postojatij zahteva dopunske argumente koji bitno pocivaju na ogranicenju
1P'(x~);;;~Q.
Uvodeci Lagrangeovu funkciju

(5.9) L (x,Y. ;\Ff(x,y)+;\g(x,y),

adekvatnu posmatranom problemu, dobijene rezultate mozemo ovako

iskazati (yjdetii primedbu 3.2):
Neka je (xo'Yo) unutrasnja tacka skupa Xi istovremeno tacka mba
skupa X(')Q2 takva da je bar jedna njena koordinata jednaka nuli i da je u
njoj rnatrica [gx ,gy ] ranga jedan. Tada su, vee prerna tome kog tipa je tacka
(xo'Yo)'
1. xo=O'Yo>O: Lx;;;:Q (';;;0), Ly =0, L;\=O,
(5.10) ") xo>O'Yo=O: Lx =0, Ly~ (.;;;O),L;\=O,

3. xo=O,Yo=O: Lx~ (';;;0), Ly~ (';;;0), L;\=O,

233
 uslovni minimum
naX2
PRIMEDBA unutrasnja tacka skupa xnQ2
(odeljak 3) potrebni sluze za odredivanje
i ;'0-MeduUm, kada je (xo'Yo) tacka ruba navedenog
koordinata koja eventual no nula odreduje se iz uslova
sluzi za odredivanje Ao a drugi ima
u toj tacki nema minimuma

PRIMEDBA 5.4. Uslove lako je u pamtiti: lzvod Lagrangeove

nulL Od izvoda po
koordinatama tacke mba koje su

PRIMER 5.1. Odrediti uslovne ekstremume funkcije

na

u zavisnosti od vrednosti pozitivnog 0 . Ucini6emo to na dva

nacina - direktno i metodom multiplikatora.
Direktan nai'in. Skup .i> cine one tacke (x,y) na lJal,au,"'"

1)2
za je

b 8 =1+0 za 6>0.
za 0;;;:'1

Zato se svodi na uslovnih ekstremuma na

0] funkcije

{Jkoliko takvi postoje u unutrasnjosti razmaka ,b{; J ,oni se nalaze

Jedina stacionarna tacka od F je
{; 1 sarno aka je 1/2.

234
 U tackama mba x=a 0 i x=b 0
je y
, {1+20>O za O< o~ I,
F (a v==
3> 0 za 0;;;' 1
I
>O za 0<0 < I /2,
F'(bc)==1-2 0, ==0 za 0==1/2,
{
< 0 za 0>1/2.

Funkcija F ima, dakle, u tacki x=a(~

uslovni minimum nata o,b oj za svako
0>0, a u tacki x=b 0 ima uslovni
maksimum odnosno uslovni minimulll
na [a
o' b oJ prema tome da Ii je Slika 5.4
0~1/2 ilije 0>1/2.

Dobiveni rezultati , transkribovani za funkciju f, sadrzani su u tablici

5.1:

Parametar minimum maksimum minimum

0<0~ 1 /2 (1- 0,0) (1+8,0) nema

1 /2<0~ 1 (1-0 ,0) (3 /2 02 -1/4) (I + 0 ,0)

I ~< +oo
2 2
(0,0 -1) (3 / 2,0 -1/4) (I +0 , 0)

Tablica 5.1.

(Na slici 5.4 deblje su izvuceni oni delovi parabola koji za razlicite vrednosti
o.
parametra 0 sluze kao uslovni skupX Ucrtani sistem paralelnih pravih su
nivoske Iinije povrsine z=j(x,y) ; one omogucuju da pratimo promenu
vrednosti funkcije f dUl uocenih delova parabola) .
Lagrangeova metoda multiplikatora. Svi uslovni ekstremumi na X O
funkcije f, koji jete u unutrasnjosti prvog kvadranta Q2, mogu se dobiti
preko stacionarnih tacaka Lagrangeove funkcije

235
Jedino resenje sistema
Lx =1 +2A(x-I)=O,
L y =1 +/..=0,,
L/..=y+(x-l)2- 82 =0
je

pa je za 8> 1/2 tacka(x o' Yo) jedini moguci uslovni ekstremum funkcije f
na X 8 koji lezi u unutrasnjosti prvog kvadranta Q2. Da Ii to ona stvarno i
jeste i kog tipa je. utvrdicemo na osnovu stava 3.3. Oivicena determinanta u
tacki (~, 2
8 -}.1) ovdeje

Lxx L xy gx -2 0
[>;2 I :::
L yx L yy 0 0 2,
gy

gx gy 0 0

te je(-I?[>;2 1>0, sto znaci daje za8>1/2 tacka(2.,8 2 _ 1) pravi uslovni

maksimum na' X 8 funkcije f. 2 4
Uslove ekstremume funkcije f nax 8, koji leze na rubu prvog
kvadranta Q 2 (ukoliko ih uopste ima), trazicemo i proveravacemo
sistematski: prvo one cija je sarno prva koordinata jednaka nuli, zatim one
cija je jedino druga koordinata jednaka null i najzad provericemo tacku u
kojoj su obe koordinate jednake nulL
Na osnovu (5.1 0) potrebni uslovi da u tacki mba tipa (O'Yo)(Y 0> 0)
postoji minimum (maksimum) na jesu: xO
L x ~ (';;;:0) ' L'y =0 , L~1\=0.

TreCi uslov, zajedno sa x=O, daje

2
xo =0, Yo =8 -1,

a iz drugog dobijamo
"0=-1.
2
Tacka mba (0,8 -1) bite trazenog oblika 1) sarno ako je 8> 1 i tad a je

1) Tj. Yo> O.

236
sto znaci da je ispunjen prvi od uslova (5.10 1) za postojanje
minimuma.
Potrebni uslovi da u tacki mba
(maksimum) na XO
(5.1°2)

Prvi i dva
1
(l-8 ,0,+ 28)

Da bi tako dobivene tacke mba (1 0,0) i (l H,O) bile oblika

(xo>O) , kod prvog mora da je 0<1 a kod drugog pozitivni
pararnetar 0 ne podleze nikakvom Kako je

L y (1-0,0,+1

to je u tack! mba(1-b ,0) ispunjen drugi od potrebnih uslova (5.102) za

minimum za svako a:>o 1) •
1+0,0,-1

u tacki mba ,0) je potrebnih uslova (5.10) za

minimum (maksimum) ukoliko je
Potrebnl uslovi da je tacka (0,0) uslovni minimum (maksimum) na
X Ojesu:

(~),

Treei uslov ispunjen je sarno izuzetno: jedino za 0:::: 1. Kako je

=1-2i\ i =1+i\ ,

vrednosti
3
°
to su prva dva uslova (5.1 ) za minimum ispunjena za beskonacno mnogo
i\: za sve one vrednosti i\ koje leze u razmaku
[-1,1 ].

1) S time da je, prema vee utvrl!enom 0< 1.

237
 2. Slucaj k=3, m= 1. Oznake i pretpostavke su iste kao u odgovaraju·
cern slucaju u odeljku 3, jedino sto sada, umesto na

Xl = {(x,y,z)EX : g(x,y,z)=O},

posmatramo usJovni ekstremum funkcije f:X-+R(}{<;R 3 ) na

X = {(x,y,z)EX : x;xJ, y;xJ, z;xJ; g(x,y,z)=O} .

2

Pri tome nas interesuju samo oni uslovni ekstremumi na X 2 (ukoliko takvih
uopSte ima) koji leze medu onim tackama ruba (xo,yo,zo) skupa xnR 3
koji su istovremeno unutrasnje tacke skupa X. Takvih ima tri tipa :

Xo =o,yo>o ,zo>o;
z
Xo =o'Yo =o,zo>O;
x o=o ,yo=o,zo=o

(tipovi dva, jedan odnosno nula vee

prema broju pozitivnih koordinata) I)
Ovaj poslednji postoji samo izuzetllo ­ y

- ako je g(0,0,0)=0 .
x

Slika 5.5 Slika 5 .6

1) Druge tacke U okviru istog tipa dobijamo ciklicnom permutacijom

koordinata

238
 Neka je (xo'Y o' tacka cuba skupa XnR 3 i neka je, recimo,
Xo =O,y o~O,zo~ (time su obuh ;acena sva tri tipa Neb
je t(.! (x,y) implicitna funkcija definisana jednacinom
okolini tacke (xo'Yo) Polazeci od
da funkcija f ima uslovni ekstremum na u
ako fu y») ima uslovni ekstremum na
n .Ako je tacka ru ba tipa
Zo >0, tada uvek (dovoljno
O{ ) tacke (x o' Yo) takva da je t(.!(x,y)~O za svako
x~' YO
)'0) nQ (zbog ,o(x o' Yo)=zo>O i neprekidnosti funkcije ,0)
5.6 (a) i (b)). Funkcija/ imace zato u tacki mba (x 0, Yo, z 0) us­
lovni ekstremum na X 2 ako F u tacki ruba (xo, Yo) ima uslovni eks-
tremum na Q2 . Medutim, ako Je tacka ruba
ne mora da postoji okolina
(stika 5

obzira
,aka funkcija F u tacki (xo'Yo) ima uslovni ekstremum na

Ako je tacka ruba tipa xo=O'Yo>o,zo>O,tada SU, prema tablici

potrebni uslovi da funkcija F u tacki ru ba ima uslovni minimum

(maksimum) na Otuda zakljucujemo:

Neka je (xo,yo,zo) unutrasnja tacka skupa Xr;R3 llstovremeno

tac'ka ruba xnQ3 u kojoj je Yo>O, zo>O i neka je
g/xo' Yo'

l)Ako je '+' (x,

yo) izo!ovana tacka skupa X od in teresa kadaje u
tremum. Ako, pale, '+' (x, y) uzima vrednosti oba
nu O(
tada ekstremum od F u (xo, Yo) na
zo) n;;r2, obmuto ne mora da vaii.

239
 (~O),

[XYtrebni uslovi do funkcija f u tacki irna uslovni minimum

na

z
z

(0)

Slika5.7

Ovim uslovima moze se dati oblik. Nairne, tacka

(x o,y o,z 0) je resenje sistema .

(~O),

(5.11) f/xo'y o,z o)+fix o'y o'z 0)'P/x o'y 0)=0,

g(xo'yo'zo)=O

tada i sarno tada ako postoji velicina Ao takva da je tacka (xo,yo,zo,Ao)

sistema uslova

fx(xo,yo,zo)+A o gx(xo'yo'zo)~ (~),

f/xo,yo,zo)+Aogy(xo,yo,zoFO,
(5.12)
f/xo,yo,zo)+Aogz(xo'yo'zo)=O,

g(xo'yo'zo)=O.

240
AVO se dokazuje doslovce na isti naein kao !ito smo u odeljku 3 dokazali
ekvivalenciju sistema (3.10) i (3.11).
Ako je tacka ruba tipa xo=O,Yo =O,zo>O, tada su prema tablici 4.2
Fx(xo'yo};:;'O (~O) i F/xo'yo);;.o (~O)

potrebni uslovi da u tacki (x 0' Yo) funkcija F ima uslovni minimum

(maksimum) na Q2. Otuda ee sada u sistemu (5.11), i u drugoj relaciji,
umesto znaka = stajati znak ;' iii ~ vee prema tome da li'je ree 0 minimumu
ili maksimumu. Tako izmenjeni sistem (5.11), oznaeimo ga sa (5.1 1'),
ekvivalentan je sistemu (5.12') koji dobijamo iz sistema (5.12) kada u ovom
znak = u drugoj relaciji zamenimo znakom ;' (~. Ekvivalencija se i u ovom
s1ueaju dokazuje doslovce kao u prethodnom.
Ako je, najzad, tacka ruba tipa xo=O,yo=O,zo=O, tada su potrebni
uslovi da u njoj funkcija f ima uslovni minimum (maksimum) na X 2 dati
formalno istim sistemom (5 .12') kao kada je u pitanju taeka ruba tipa
Xo =0, Yo =0, zo>O' Meautim, postoji bitna razlika u ova dva slueaja. Nairne,
u taeki ruba tipa x =0 y =0 z =0 zbog pretpostavke
o ' 0 ' 0 '
<p(x,y);;.o za svako (x,y)EQ( )nQ2
xO,Yo
(gde je O(XO,Yo) neka dovoljno mala okolina taeke (xo'yo))' <p(xo,yo)=zo=O
povlaei <px(xo,yo);;.o i <p (xo,yo);.o. Otuda, sada, sistem (5.1!') neee biti
ekvivalentan sistemu (5 .12) (kao kad taeka ruba tipa Xo =O,yo =0, zo>O) vee
sistemu (5.12") koji dobijamo iz sistema (5.1 2) kada u ovom u drugoj i
treeoj relaciji znak = zamenimo znakom ;'(~. Da (5.12")"=> (5.1 t)
dokazuje se opet na osnovu identiteta (3.13),jedino sto se sada bitno koristi
<p/xo,yo);;;.o i <p/xo'y 0);.0· Da, obrnuto, postoji AO ER tako cia (5.11') =>
(5.12"), zakljueujemo na sliean nacin kao u slucaju I (k=2, m=I). Nairne,
za

je

f +~ g =/ +~og = f.+jz".,ox
x 0 x z z I +<Px '

241
 f Y +A0

pa su, na osnovu .11'), sve tIi nejednacine u (5.1 ispunjene bar za

jednu od vrednosti }:o i

Uvedemo li Lagrangeovu funkciju koja odgovara

problemu,
L(x,y,z, A)=f(x,y,z)+ Ag(x,y,z),

dobivene rezultate mozemo ovako iskazati 1):

Neka je(x,yo'zo) unutrasnja lacka skupa Xi istovremeno tacka
mba skupa XnQR takva da je bar jedna koordinata nuli i da
je u njoj rnatrica ] ranga jedan. Tada su, ved prerna tome
je tacka (xo,yo,zo)'

Yo>O'
(5.13)
yo=o,

uslovi da funkcija f ima u uslovni minimum

(rnaksimum) na X 2 == : x~O,

PRIMEDBA 5.5. Jednacine u (5.13 1 ) (uldjucujuci xo=O) odreduju

tacku (xo'Yo,zo) Ao; Lx;;:,o«O) je uslov eliminatornog
karaktera u smislu 5.3. Analogno vail za sistem uslova u (5.13 2 )
odnosno u (5.13 3 ),

3. Slucaj k=3, m=2. Oznake i pretpostavke su iste kao u

-M-l.L'-4j'U.~·V~'V"".U
3,jedino sto sada, umesto na
----
1) S obzlfom da su sistemi (5.12), (5.12') i (2.12") simetricni U odnosu na sve
tri koordinate, mogu S6 dobiti preko bilo koje od funkcija 'P, ljJ iIi x, koje nalazimo resa­
vajucig (x,Y. z) 0 redom po z, x odnosno y. Otuda, U duhu primedbe 3.2, pretpostav­
lea 0 rangu matrice [gx' gy' gz ] .

242
 XI {(x,y,z)EX : g(x,y,z)=O, },

uslovni ekstremum funkcije f: X--R na

::: {(x,y,z)EX : x?;D,y?;D, h (x,y,z )=O}.

Pri tome nas interesuju samo oni uslovni ekstremumi na (ukoliko takvih
ima) koji leze medu onim tackama ruba skupa xnQ3
istovremeno unutrasnje tacke
xo=O,Yo=O,
dva mogu izuzelno. tip jedan ako je
istovremeno g(O,O, Zo 0 i nul a ako je g(0,0,0)=0 i
h(O,O,O)==O.

Neka je (xo,yo,zo) tacka mba i neka je, fecimo,

Xo =0, yo?;D, Z0?;D (time su obuhvacena sva tri tacaka). Neka je
<;?(x), !/J (x) par implicitnih defjnisan jednacinama g(x,y,z)==O i
h(x,y,z)==O u nekoj okolini tacke .!/J (xo):::zo)' PolazeCi od
interpretacije (A), zakljucujemo da ima uslovni ekstremum na
u tacki (xo'y o,zo) ako funkcija <p(x), I/.t (x)) ima uslovni ekstre­
mum na Q1n{x:<;?(x);):0, !J; (x);):O}u tackix o . 1) Akoje tacka ruba tipa
yo>O, zo>O' tada je i I/.t (x)?;D u nekoj (dovoljno maloj)
desnoj okolini tacke Xo (slika 5.8 (a)), pa se navedeni uslovni ekstremum od
F svodi na uslovni ekstremum od F na Ql . Medutim, u tacki ruba tipa Xo 0,
Yo zo>O odnosno

moramo da
okolini tacke xo­
njem, bez obzira lacka mba x 0 :0, y o?;D, Zo?;D u
ja J imati uslovni ekstremum no X 2 aka Junkcija F u tacki Xo ima uslovni ek­
stremum na Ql . .

prema (4.2), uslov da u tacki Xo F ima mi­

nimum (maksimum). Otuda zakljucujemo:

Neka je unutrasnja tacka skupa X~R3 i istovremeno

u kojaj je xo=O,Yo>O' zo>O' i neka je u njaj

<p(x};):O i W(x};):O poticu od uslovay;):O i z;):O u X2

243
determinanta

uslov da funkcija f u tacki (xo,yo,zo) ima uslovni minimum

(mal<.simum) na X 2 "

Sl!ka 5.8

[sti usfov vati i kada je tacka ruba tipa Xo =0, Yo =0, iti tipa
xo=O, uko/ikoje odnosnotp(x);;(Ji w(x):;;'Ou
desnoj okolini tacke Xo"

PRIMEDBA 5.6. Na jedno treba obratiti paznju kada je u

usJov (5 Kod tacke ruba tipa dva vrednosti i l/J'(xo) ne
nikakvom Kod tacke

u nekoj okolini tacke x o'

tp'(xo)~' Kod tacke tipa nuJa, sem

imacemo i W'(Xo)~'
Pokazacemo da je sistem
f/xo,yo,zo)+f/xo'yo'zo)
(5.15)

244
ekviva1entan
1. sistemu

(5.1

g(x o,y 0,2 0)=0,

h(xo'yo'zo)=O,

kada je taeka mba tipa yo>O, zo>O;

2. sistemu (5.l6') kada je tacka ruba tipa
(5.1 se razlikuje od (5.16) u tome sto u (5.162
3. sistemu (5.16") kada je taeka ruba tipa
(5.16") se od (5.16) u tome sto u (5.16 2 ) i
(~)).
U taeki ruba tip a dva dokaz ekviva1encije sistema (5.15) i (5.16)
na identitetu 19) i doslovce je isti kao dokaz
i (3.17). U tackama tipa jedan i nula ekviva1encija
sistema UVJ\.Q.LUI''' se na sliean nacin kao u 1. i s tim ~to se
koristi odnosno

L (x,y,z, A,f.1)=/(x,y,z)+ Ag(X,Y,z )+f.1h (x,y,z).

dobijene rezultate mozemo ovako iskazati:
Neka je (xo'Y o' zo) unutrasnja tacka X i istovremeno tacka
mba skupa xnd takva da je bar jedna njena koordinata jednaka nuli ida
je u njoj matrica

ranga dva. Tada su, vee prema tome

17) xo=O'Yo=O. zo>O:

yo=O.

245
(maksimum) na }.

(li) Posle ova tri specijaJna sada na Neka su

funkcije f i fq;.
=1 definisane i neka imaju neprekidne izvode
prvog reda na X<;;:

(5.18) (i= 1 ).

Za tacku pretpostavicemo da je unutrasnja tacka skupa Xi

da je u njo] matrica [g~.]
, ranga m. Neka recimo, determinanta

(5.19) Ig~,(xo)I*O (i,p.= 1,2,,,.,m).

I

Tada kao u odeljku 3, jednacinama

(5.20) gil(x)=O

definisan sistem neprekidnih implicitnih

1,2,... ,m;y=(x m + l , +2'''·'x k »·

Trenutno nas interesuju sarno oni uslovni ekstremumi funkcije f na
X 2 (ukoliko takvih uopste 1ma) koji leze medu onim tackama ruba x O
skupa xnQk koje su istovremeno unutrasnje tacke skupa X. Takvih tacaka
mba imamo k vrsti: tipa p 1) je ona koja ima p pozitivnih
koordinata a ostaJih k-p se anuliraju. Kao predstavnika tacke tipa p
~ k-l). uzimacemo tacku kod koje je l )

1) ,,>() za i=1 za , p+2, ... ,k.

(OstaJe tacke tipa p dobijaju se ciklicnom permutacijom koordinata). Kod

problema U opstem slucaju tacke mba

jer U opstem slucaju ne mozemo ocekivati da se vise od

k-m koordinata anulira S obzirom da je uslovima m koordinata a
odredeno, Sarno izuzetno tacka mba moze biti tipa p<m (tj. da ima

1) Ovo ne predstavlja nikakvo ogranicenje opstos!i, jec pogodnom numeracijom

koordinata uvek mozemo postici da su pozitivne bas one koordinate koje nose prvih p
indeksa.

246
vise od k-m nula-koordinata). Tacku tipa p?J-m nazivamo regularnom, a
onu tipa p<m iregularnom.

PRJMEDBA 5.7. Formalno, moze se govoriti i 0 tacki xO tipa

No ova nije tacka ruba vee unutrasnja tacka skupa xnQk (jer je ona zbog
i >0 za svako i= 1 tacka kvadranta Qk a po pretpostavci
Prema tome, kada govorimo 0 tackama p
time su obuhvaeene njegove unutrasnje tacke i
neke tacke mba !ipa. Nase obuhvatice,
3 ako ovde dopustimo i tacke tipa
Neka je xO tacka ruba skupa tipa p k-l). Polazeei
od interpretacije (A), zakljucujemo da f ima uslovni ekstremum na
x 2 u tacki xO ako
(5.22)

+ I'

ima u tacki yO=(xOm+j' +y",xZ) uslovni ekstremum na

,2, ... ,m)l I),

je

}.

Ako je XO regularna tacka ruba, tj. p?J-m, tad a za sve indekse IJ.
(dovoljno mala) ok olin a 0 0 tacke yO takva da je
.J

svako IJ. ::::; 1 <p1J.(Y°)=xZ> 0 a <pfJ. je

U regularooj tacki ruba dakle, f uslavni ekstremum na
X 2 aka funkcija F u tacki yO ima uslavni ekstremum na .m(y). Ako je XO
tacka ruba, tj. 2) u opstem slucaju, (5.23) vazi sarno

I} Zahtcvi (y)?J-O pollcu od uslova u skupu X2 (j.Fl.2..... mJ.

2) Sto jc sarno izuzetno slucaj.

247
za iodekse p= 1 te se isti moze izvesti jedino ukoliko se
pretpostavi da je ~(x)~ za p=p+ 1,' p+2,...m. iz sto je tacka
mba XO uslovni ekstremum od f na ne mora da sledi da je tacka mba
yO slovni ekstremum od F oa Qk-m(y) (mada je obrnuto i tad a tacno).
(Videti kontraprimer u fusnoti 3) na strani 230. Na osnovu stava 4.1 1)
dakle,

STAV 5.1. Neka funkcije f j gP (p 1 ,2, ... ,m) imaju YlPT,YPhcWtlP

izvode na XS: Rk i neka je skup dat sa (5.1 Neka je
}(ilr:!
tipa koja je istovremeno unutrasnja tatka skupa X i u
vait (5 .19). Tada su
(y°)=O, '" ,
+1 +2
(5.24)
(y°)~O(~O),
I

je funkcija F definisana sa potrebni uslovi da funkclja tacki

xO ima uslovni minimum (maksimum) na 2)

PRIMEDBA 5,8. Za taeku rub a p<m vaze formalno isti uslovi

kao za tacku tipa p=m. Medutim, na jedno treba obratiti painju. Nairne, ako
jex O taeka mba tipa ~ (Y°»O, nijedan od

... ,k; p=1,2, ... ,m)

ne podJeze nikakvom Meoutim, ako je XO tacka mba tipa

p=m- I tada izvodi zadovoljavaju

zbog
za svako

Na sliean nacin

I) Jcr jc yO tacka mba kvadranta Q'c-m(y) kad god jc tacka mba skupa
xnc! tipa p (zato ;ito je, prema (5.21), bar jedna od koordinata °
x m+ 1,
x% jcdnaka nUIi).

2) Prvih p-m uslova u (5.24) Sll jcdnakosti. Za p=m !lema, daklc, medu
usloviilla (5.24) niJcdnc jednakos!l.

248
konstatovali bismo da ako je xO tatka ruba tipa da je tad a
-I
x
, m+2, ... ,k).
v

Najzad, ako je xO tatka ruba utvrdili bismo da su svi izvodi

I, ,k; p=1 .. ,m) nenegativni.

PRIMEDBA 5.9. Za svi uslovi u (5 su formalno

dobijamo uslove stava 3.1 (primedba
uslova u primeni izbecicemo uvode­
Laj~rallgeove funkcije, kao sto smo to cinili i u prethodnim

Prema stavu 5.1 svaki uslovni ekstremum na X funkcije

2
koji je istovremeno tacka ruba , unutraSnja tatka
X i takav da vail (5.19), nalazi se medu sistema od k uslova

kada je tatka ruba .... ,x~)

tada i

249
 sarno tad a ako postoje veJicine "A~, "A~, ... ,"A~ takve da tatka (xo, "A°)=(x~,x~,
,... , x2; "A~, "A~, ... , "A~)(k+m) -dimenzionog prost ora Rk +m zadovoljava sistem
od k+m uslova
f (xo)+"A0 gl (xO)+f..0g 2 (xo)+ ••• +"A0 ~ (xO)=O
xI I xI 2 xI m xI '

(5 .26)

Dokaz ekvivalencije sistema (5.25) i (5.26) formalno je isti kao

dokaz ekvivalencije sistema (3.27) i (3.28) u odeljku 3. Mi ga ovde ipak
dajemo u prvom redu da bismo ukazali na mesta na kojima ce doci do
odstupanja u dokazu ako je u pitanju iregularna tacka mba, tj. tacka tipa
p<m 1). U osnovi dokaza opet lezi identitet (3.31) (v=m+l ,... , k):

1) U tom slucaju sistern (5. 26) pretrpece izvesne izrnene: prvih m relacija nece
biti vise iskJjucivo jednacille ; sarno prvih p«m) bice jednacine a ostalih m-p bice
nejednac ine.

250
 Pretpostavimo, prvo, da tack a I zadovoljava sistem
(5 Izaberimo velicme A~.A~._ ... A~) tako da vail prvih m jednakosti
(5.26), ~to je 9) uvek kod tacaka ruba tipa p~m
ovih m relacija su sve redom jednakosti, pa su iz njih A~. A~ ,.... A~
odredeni. Kod tacaka ruba imali bismo menu prvih
m u (5 samo p i m-p nejednakosti, tako da se
AO,"O, ....
12m
"o mogu odrediti na beskonacno mnogo nacina). lz (3.31) se
onda vidi da v-ta reJacija u (5.25) 1, m+2, ... ,k) povlaci v-tu relaciju
u (5.26).

Pretpostavimo, obrnuto, da tacka

°
(X O. A }==(x~.

zadovoljava sistem (5.26). Tada se iz (3.31) vidi da prvih m

u (5.26) i v-ta relacija u (5.26)(v;m+l, m+2, ... ,k) povlace
v -tu reJaciju u (5.25).
Time' smo dokazali ekvivaJenciju sistema (5.25) i (5.26), u sJucaju
kada je tacka ruba tipa (Kada je ona tipa p<m, rasunivanje je
,pa ga
Zbog pretpostavke 19) u sistemu (5.25) povlascene su koordinate
I .xm + 2 ... ·,
. U sistemu (5.26), sve koordinate su
formalno ravnopravne. To znaci da bismo do sistema (5.26) dam i da smo
umesto (5.19) pretpostavili da je u tacki xO:::(x~.x~, ... ,x~) bila od
subdeterminanata reda m matrice [gJ.!..]
x, od nuIe, da je ova
matrica ranga m. dakle,
STAY 5.2. Neka realnefunkcijefi ,m)imaju neprekidne
prve izvode na (k> m) i neka je

:x }.

Neka je xO tacka ruba skupa Xnt;! koja je istovremeno unutrasnja lacka

skupa X i u kojoj je matrica [g~.l ranga m. Aka je tacka XO tipa p
. I
(0 1), t).

251
potreblli uslovi da funkcija f ima u njoj uslovni minimum (maksimum) na

PRIMEDBA 5.10. Vodeci racuna 0 tome kako je definisana tacka

tipa p, prva grupa uslova u (5.27), koji jedino zavise od tipa tacke, moze se i
ovako iskazati: 1)
f x,,(x °)+2:
mOil
11=1
Allr.cX
f" x,
0 .
)>0(:;:;;0) (/=1,2" .. ,k)

(5.27')
s time da je

Zaista, svaki od uslova (5.27 1 ) obuhvacen je sa (5.27/d, a (5.272\

precizira za koje vrednosti indeksa i ce u (5.27 ~) stajati znak jednakosti.
Prednost formulacije (5.27') prema onoj u stavu 5.2 je u tome sto ona
irnplicitno sadrzi tip tacke xc.
PRIMEDBA 5.11. Stay 5.2 vaZi i kadaje xO tacka tipap=k (tj. kada
je unutrasnja tacka skupa xnQk). Tada se on, ustvari, svodi na stay 3.2.
PRIMEDBA 5.12. Ako znamo da se koordinatex~+ l'X~+2"'" x~
tacke xO anuliraju, tada iz p+m jednacina koje figuriSu u uslovima (5.27)
mozemo u opstem slucaju odrediti i ostalih p+m velicina:

Preostalih k-p nejednacina medu uslovima (5.27) irnaju eliminatorni

karakter: ako bar jedna od njih nije ispunjena, tacka xO nije uslovni
x
minimum (maksimum) funkcije f na 2 , (Takvih eliminatornill usJova nema
jednino kada je p==k, tj. kada je xO unutrasnja tacka skupa xnQ\ toje, u
stvari, slucaj stava 3.2).

1) Simbol disjlln kcije V oznacava da je ispllnjrn bar jedan od uslova koji su

njimc razdvojeni.

252
 Na jedno treba ipak obratiti paznJu. Od p+m jednaeina za
odredivanje p+m velie ina x~,x~""X~;A~'A~' ... , A~ njih m u (5.272) mogu
posluziti jedino za odredivanje koordinata x~ ,x~ ..... x~ Uer velieine
A~, A~, ... , A?n u njima i ne figuriSu). Doklegod je xO regu]arna taeka ruba (tj,
p?:-m) , iz jednacina (5.27 2 ) moguce je odrediti m od koordinata
°1 ° ° I't
x ,X 2 , ... ,x ' apreostal11p-m
p
' 1'" \° \° \°
k oor d'm atalmvelcma!\I'!\2 .... '''n' mogu
se odrediti iz p jednacina u (5.27 1), Medutim, ako je xO iregularna tacka
ruba (tj. p<m), tada za odredivanje p koordinata x~,x~" .. ,x~ imamo viSe
od p jednacina (njih m > p,pa ce resenje postojati sarno izuzetno). Taj visak
jednacina ne mozemo upotrebiti za odredivanje velicina A~, ~, ... , A~ Uer
ove u njirna ne figurisu), tako da za ove preostaje sarno p«m) jedna6ina u
(527 1 ), Time neke od velicina A~' A~'''., A~ ostaju neodredene, pa treba
proveriti mogu Ii se one tako izahrati do. budu zadovoljeni svi uslovi
elirrtinatornog karaktera (nejednacine medu uslovima (5,27 1 », Ako je to
moguce, onda u opstem slucaju imamo beskonacno mnogo takvih izbora (tj.
neke od velicina A~, A~ ,... , A~ zadovoljavajuce nejednacine).
Nedostatak izlozene rnetode za odredivanje moguCih ekstremuma
meau tackama mba navedenog tipa je u tome sto unapred ne znamo kaje se
koordinate taeke xO anuliraju. Zato uslove (5.27) moramo da proveravamo
sistematski za svaki tip tacke mba ponaosob: za sve tacke mba koje imaju
sarno jednu koordinatu jednaku nuli, zatim za one koje imaju same dye
koordinate jednake nuli, itd. To iziskuje ogroman posao ako je broj
dimenzija (k) veliki. Istina, izvestan broj tipova tacaka mba moze se odmah
izbaciti iz konkurencije - one tacke mba koje ne zadovoljavaju drugu gmpu
uslova u (5.27).

PRlMEDBA 5.13. Uvodeci Lagrangeovu funkciju adekvatnu pos­

matranom problemu ekstremuma,

(5.28)

uslovi(5 .27)za uslovni minimum (maksimum) u tacki tipa p(O~k) mogu se

napisati u obliku

253
(5.29)

s obzirom na prilneclb 5.10, u obliku

s time daje v

u kome se 0 tipu tacke IlI.JIll'lIcHU vodi racuna.

PRIMER 5.2.

f(x)=f(x 1

-1,

defmisane su na R 4. Traii se uslovni ekstremum f nn skupu

(uporediti sa primerom

X=
2 +X4 1=0}.

je xnQ4=Q4, pa treba razlikovati uslovne ekstremume na

funkcije f koji leze u unutrasnjosti prvog kvadranta Q4 od onill koji leze na
njegovom rubu. Prime6ujemo daje u svim tackama skupa matrica

ranga 2.
Ovde je OOil!OV'aram Lagrangeova funkcija data sa,

254
 sistem

L x 1 =2x I =0, =0,

1,

nalazimo da je

/2, A~=O, A~=-l

njena stacion arn a tacka. Kako x4 I'X~,X~, ne

pripada skupu ,to nijedall uslovni na X 2
u unu trasnjosti . videti i 5.11). U tackama
ruba kvadranta Q4 funkcija f eventualno ima uslovni ekstremum na
kazuje, na osnovu stava 5.2, tablica 5.2.

Tablica 5.2

255
 Tablica .5.2 konstruiSe se na sliean naein kao tabIica 4.4. Prvo se
unesu u kolone za xi nule odstampane) koje odreduju tip tacke
ruba.Ove koji od uslova (5.29') su (masno
u kolonama za Prema .29~) u kolone za
(masno Tako u svakom redu imamo 6 jednacina
zaodredivanje6velicina I,X 2 ,X3'X 4 ,A 1 (primedba5.l UtabJici5.2
uokvire~i su oni podaci koji doticnu taeku ruba odbacuju kao moguci
ekstremum: Tacke iz reda 2. i reda 7. odbacene su uopste ne leze u
skupu Tacke iz reda 9. i reda II. odbacene su
eliminatorni uslovi. Tacka iz reda II. je iregularnog
5.12) i ni za jedno Al ne moie istovremeno vaziti
L ~o i L
XI x

(ill) Sada cemo preCi na slucaj na

sJucaj kada je uslovni skup definisan nejedllacinama(skupovi tipa (5.1)).
Jedan specijalan slucaj, kada se odnose na koordillate
tipa (5.2)) a ostali uslovi su tretirali smo u prethodna
slucaj moie svesti na ovaj

dakle, koji su uslovi da hi funkcija -+R

u tacki Xo irnaia uslovni ekstremum na skupu

,u=l 1,
J'

Ovaj problem resili smo vee: L ako je unutrasnja tatka skupa X3

(stav 2.10),2. ako je xo tacka ruba je bar jedna koordinata
nuli i ima (dovoljno okolinu 0
X
°taka da 0 onQk<;;:x 3
x
(Na primer, u specijainom slucaju kada Je A=2 i m=2 (slika 5 to
su one tacke ruba koje leze na odseccima AB i bez
tacka A, B, C i D). Prema tome, ostaje nam da postavljeni
one tacke ruba nemaju
takvu vee imaju, da ne postoji okolina a xO takva da
(Na slici 5.9 to su sve tacke na lukovima BC i DA,
To cerna uciniti transforrniSuCi ga na oblik 5.2

PRIMEDBA 5.14. USlOVllll a priori

nikakvom (Naravno,od interesa je X3
ruje prazan). Ne predstavlja nikakvo ogranicenje opstosti to sto su

256
nejednacine kod koordinata usmerene na jednu a one kod drugih uslova na
drugu stranu. To se uvek moze postici pogodnim mnozenjem sa -1.
U nasim buduCim razmatranjima moguce je jedino slucaju kada je
k=2 i m= 1 dati izvesnu geometrijsku interpretaciju i time moZda doprineti
boljem razumevanju citavog postupka. Zato cemo se prvo zadrzati na tom
specijalnom slucaju. Neka je, dakle,/: R2-7R i neka je

X3 ={ex,y)E:R2 :x~O,
(5.31 ) y ~ O,g (x,Y) ~ o} .
Uvedimo novu promenljivu z zalltevom
da je

(5.32) g(x,y)+z=O.

Slika 5.9
Zbog g(x,y)~, promenljiva z podleze
ogranicenju
z
z~o.

Interpretirajmo (x,y,z) kao tacku pro­ y

stora R2XR=R3. Funkciju f: R2
prosiricemo'na R2XR na taj nacin Mo B
Cemo propisati da u tacki (x,y,z), i
to za svako z,uzima istu vrednost koju
funkcija f: R2 uzima u tacki (x,y). To
OlbC~L=~A~-----------X
prosirenje oznacicemo sa fllR 2 XR. I)
Zbog toga ce, specijalno, funkcija
fliR 2 XR u tacki Slika 5.10

(x,y,z)E: Xf == {(x,y,z)E: R2 XR : x~, y~, z~, g(x,y)+z=O}

2
1) Drugim recima,fllR xR uzima u svim tackama na vertikali kroz tacku (x,y)
istu vrednost. U posmatranom slucaju (k=2) ne moze se dati geometrijska interpretacija

257
uzimati istu vrednost koju funkcijaf:R 2 uzima u tacki (x,y) . Prema to­
me, tacno on­
1)
uslovni ekstremum
Medutim, ovaj poslednji problem umemo da resimo
je (5
Mada nas, kao sto sma vee nag] sada u prvom redu
lislovni ekstremumi koji leze meau nekim specijalnim tackama mba skupa
X 3' sma opisali na pododeljka, ipak eemo, cia bismo
pokazali da je naSe u
pripustiti sve tacke skupa 1)) ima osam
vrsti tacaka: 2)_

I.

2.
3. z
4.
5.

tako dobivene funkcije jer

3
je njeno definiciono podrucje R , pa
bi za "dijagram" bio potreban prostor
od cellii dimcl1zijc. Medulim, za k= 1,
[ je funkcija jedne promenljive,
[(x), pa se funkcija [llRX-R maze gco­
melrijski intcrpretirati u prostoru
fllRxR je cilindricna povrs cija je J(

"Ddill:! kriva y=f(xl u ravni Oxy a

lzvodnica para!clna z-osi (vide!l sli­
ku). Prepofllcujcmo citaoeu da raz­
matranje koje u tekstu vrsimo za
slucaj k=2 (i nF'll sam sprovede i u
slucajll k= 1 (i m= 1).

1) U specijalnom slucaju k= i m=l (vide'l fusnotu I) na prethodnoj 'Irani)' to

S0 mot" i videti, jer tada postojl geomelrijska interpretacija ObCjll i Ji iR xl(
2) Tacke pod2. I 3. pripadaju istom tipu !acke ruba. lsto vall za tacke u 6. I 7.

258
 6. xo=O g(xo'yo)=O

7. xo>O g(xo'yo)=O
8. .v 0 =0

Prva,
i cetvrta kolona odgovarajuce tacke
koja funkcije
/ II XR na skupu je X;
L (x.y,z, X)=/(x,y)+ X(g(x,y )+z).

Prema onol11 5to smo videli u pododeJjku (i), 2 , Hi na osnovu stava

5.2 (sa 1<:=2 i m=l, i vodeci racuna j 0 5 11 i 5.
da su u zavisnosti od tipa tacke

+Zo

0 0 0 0
2. 0 0 0
3. 0 ;:;;'0 0 0
4. 0 0
5. 0 0 ;:;;'O(~O) 0
6. 0 0
7. 0 0
8. ;:;;'O(~O) 0

potrebni uslovi da bi funkcija XR imala u tacki (x o' us\ovni

minimum (maksimum) na

Da bismo za funkciju /: R2 dobili uslove za

postojanje minimum a (maksimuma) na X 3 • treba iz pIethodnih
uslova iskljuciti uvedenu promenljivu z. uslov iz

5e podrazumevll da su vrednosti oct Lx' Ly- LX uzele u lacki (xo. Yo,

ZOo 1\,). tj. vrednosli oct gx' g. Ix' Iy u tacki (xo, Yo)·

259
Dos,lednie kolone svodi se na g(xo'yo)";;O, s tim da jeg(xo'Yo)<O odnosno
g(xo'yo)=O prema tome da Ii je zo>O ill je Tako nalazimo da su

Xo g(xo'yo) (,,(xo'Yo)+ A-o

Aog/Xo'yo)

1.>0 >0 <0 o o o

0 >0 <0 ~«O) o o
3. >0 0 <0 o o
4. 0 0 <0 ~(";;O) o
5.>0 >0 0 o o ~(";;O)

6. 0 >0 0 o ~(";;O)

7.>0 0 0 o ~«O)
8. 0 0 0 ~(";;O)

uslovi da bi funkeija imala u tacki (xo'Yo) uslovni minimum

(maksimum) na
U uslovima 1, prepoznajemo potrebne uslove date stavom 2.7.
(Tacka Yo) tipa 1 naime, zbogg(xo, Yo)<O unutrasnja tacka skupa
X 3: tacka G na sliei 5.11). .
U us!ovima 2,-4·.
mo uslove sadrzane u tablici Slika 5.11
4.2 4. Ovde su, naime, u
pitanju tacke mba skupa X 3 Cija je
bar jedna koordinata nuli i
koje okolinu O( XO,YO ) takvu da
O( )nQ2t:::X3 (Na slici SolI tak-
0

xO,YO
ve su tacke ali ne i tacke C i

uslovi 5 -8. nel\to novo. Tu se fadi 0 onim

tackama mba koje nijednu koordinatu jednaku ili, ako takvu
imaju, tada ne postoji okolinao{x y) takva daO( )nQ2 lezi u
o. 0 xO,YO
(Na slici 5.11 takve su sve tacke na luku CDE, uk,ljucujuci Ci

260
 da tacku vrste 8 imamo same jedino ako je
&(0,0)=0 (tacka 0 na slici 5.12).
Ako pailjivo razmotrimo prethodnu tabelu uoCicemo da su svi uslovi
koji se u javljaju obuhvaceni sa

s tim 5to bar u jednoj od dye relacije jedna ispod druge znak
jednakosti. B1agodareci ovojprimedbi, dobivene rezultate mozemo na
nacin u slede·
cem sazetom obliku:
Neka funkcije fig imaju ne· y
pt'ekidne izvode ravni R 2. Potreb·
ni uslovi da u tacki (xo'Yo) u kojoj je
] ranga jedan funkcija
f ima minimum (maksimum)
na skupu x
R2 . y~,g(x,y~O}

jesu: Slika 5.12

(a) f)xo'Yo)+Aog/xo'yo)~O(~O)
s tim do je f/xO'YO)+Aog/Xo'yo} =0 V

fy{xo'yo)+ Aog/Xo'yo)~O(~O)

s tim doje f/xO'YO)+Aog/Xo'yo) =0 V yo=O;

(b) s tim da je AO=O V g(xo'yo)=O.

Odrediti uslovne ekstremume funkcije

f(x,y )=(x- 1)2

na skupu

{(x,y)ER 2 : -4~}
Ovde je
=2x , gy I),

261
 Ako je tacka (xo'Yo) vrste 1 (tj. unutrasnja tacka skupa X 3 ), tada,
zbog g(x o,y 0 uslov (b) "0=0. Time, a i uslov

Jedino ovog sistema je

No kako tacka (1,0) ne lezi u X 3' to znaci da f

uopste nema ekstremuma medu unutrasnjim tackama X 3' J) Ostaje
nam da ispitamo u tackama ruba funkcija Ima uslovni ekstremum,

Ako je (xO'Yo) tacke vrste 2 , tada, g(xoY uslov (b) daje

aizbogxo=O iyo>O, uslov(a)postajc

Kako je u pitanju tacka vrste 2 u je Yo>O, to drugi od ovih uslova nije

ispunjen. Funkcija f nema, uslovni ekstremum u tacki vrste 2,

ai
(a) postaju

Slik, IJ

Prvi od ovih uslova (zajedno sayo = 0) odreduju tacku kao

ekstremum tipa 3. Kako tacka (1,0) i 2)' to
ona ostaje medu kandidat ima Z3 lIsiovni ekstremum funkcije f na X 3

I) Kuko jc f neprckidna na X3 i oval skup jc zatvoren i ogwniccn, 10 nJ~n

apsolulni minimum i apsolutni maksimum moraju leiali ncgdc na rubu skupa X 3 ,

262
 Potrebni llslovi (a) i (b) da u tatki vrste 4 (xo=O'Yo=O) lezi uslovni
minimum (l11aksimum) funkcUe f na X) jesu:
f)xo'Yo)~ (~O), f/xo'Yo)~(~O).

U tatki (0,0) nije zadovoljena prva ali je zadovoljena druga alternativa u obe
nejednatine. To znati da u toj tatki funkcija sigtirno nema usJovni
minimum ali da moze da ima uslovni maksimum.
Ako je(xo'Yo) tatke vrste 5, tada,zbogxo>O iyo>O sjedne i
g(xo'yo)=O s druge strane, usJovi (a) i (b) gJase:

J)xo'yo)+ Aogx(x o'y 0 )~O,

(5.34) f/xo 'Yo)+Aog/xo')'o)=O,
AO~ (~O).

Prve dye jednatine, zajedno sa g(xo'yo )=0, daju sistem

(AO + l)xo-I=O,
(Ao-l)yo=O ,
x2+y2_4=0
o 0 .

S obzirom da je u pitanju tatka (x o' Yo) vrste 5 , sto znati da je Yo>O, to iz

druge od ovih jednatina sJedi iskljutivo AO = I. Prva i treca daju onda Xo =1/2
i yo ==VIS/ 2. Kako je AO>O, to zbog druge alternative u (5.34 ), tatka
3
(1/2, v'fS/ 2)ne moze da bude uslovni rnaksimum funkcije f na X . Ona,
3
medutil11, moze da bude uslovni minimum, jer je ispunjen potreban uslov
sadrzan u prvoj alternativi uslova (5.34).
Akoje(xo'Yo) tatkavrste 6, tada,zbogxo=O iyo>O sJednei
g(xo'yo)=O s druge strane, uslovi (a) i (b) gJase

(Ao+l)xo-I~(~O),
(5.35) (AO-J)yO=O,
AO ;;'O( ~O).

Polozaj tatke vrste 6 a priori je odreden sa xo=O i g(xO'yo)=O: takva je

jedino tatka (0,2). Zbog )'0 > 0 , iz (5.3\) sledi kao jedino resenje AO = I.

2(13
Kako
x o=0'Yo=2 , Ao=l,

ne zadovoljava drugu alternativu u (5.35 3 ) niti prvu u (5.3~ ), to tacka

(0,2) ne moze biti ni uslovni maksimum niti uslovni minimum funkcije 1 na
Xy
Ako je (x o' Yo) tacka vrste 7 , tada, kao sto je lako uvideti,uslovi (a)
i (b) postaju :
(Ao + l)x o -1 =0,
(5.36) (Ao -1)yo>O(";;;O),
Ao > O(";;;O).

Tacka (2 ,0) je jedina tacka vrste 7. Zbog xo>O, iz (5 .36 1 ) sledi kao jedino
resenje Ao ==-1/2.Kakoje za

zadovoljena druga alternativa u (5.36) i (5.363 ) a prva nije, to ako funkcija

1 u tacki (2,0) uopste ima uslovni ekstremum na X 3 , ovaj moze da bude
sarno uslovni maksimum.
Na kraju primecujemo da skup X3 uopste nema tacku vrste 8.
Sve u svemu, utvrdili smo da funkcija 1 moze imati uslovne
ekstremume na X 3 jedino u ovim tackama:

(1,0), (0,0) , (1/2, v'TS/2), (2,0).

Sem toga utvrdili smo da u drugoj i cetvrtoj od ovih tacaka ne moze biti
pravi uslovni minimum a da u trecoj ne moze biti pravi uslovni maksimum .
(Na slici 5.13 ucrtani su svi ti eventualni ekstremumi) .
S obzirom na

1(1,0)=0,/(0,0)=1 , IO/2,!f5/2)= - 7 / 2/(2 ,0)=I ,

ocigledno je da je u tacki (l / 2,y'iS / 2) apsolutni minimum au tackama

(0,0) i (2,0) apsolutni maksimum funkcije f na X 3' Otvoreno ostaje jedino
pitanje tacke (l,0) . Kako je za f > °
264
 f(l+€

to funkcija f uzima kako

tako i negativne vrednosti u onom
delu bilo okoline tacke (1,0) koji
lezi u prvom kvadrantu. Ona zato ne
moze imati uslovni ekstremum u toj
tacki. x
Na slid 5.14 ucrtane su nivoske
linije povrsine . Iz nji­
polozaja mogu se donositi za­
o i karakteru uslov­
nih ekstremuma funkcije
:::: (x-l)2 na Slika 5.14

Detaljno specijalnog slucaja k=2 i m= 1 iz prethod­

nog pododeljka, dozvoli6e nam da kada je u slucaj,
budemo kraci.
Neka su f i gil (}1=1,2,... ,m)definisane i
prve izvode na Rk. Neka je I)

,2,... ,m}.

uslove da bi funkcija f imala uslovni

ekstremum na
U tom cilju uvedimo m novil! promenljivih

,2, ....m)
zahtevom da je

(S

Zbog sve promenljive podlezu

Interpretirajmo (x I . 7
• ~ I•
7
~ 2 '." . z) kao tacku pro­
stora Rk+m. Funkciju na RJ.: XR m =Rk+m na taj nacin

1) Vidi i primcdbu 5. J4

265
sto cemo propisati da to tacki (x,z), i to za svako
m 1I
:ERIn. uzima istu Cunkcija f: Rk uzima u tacki xER k
Zbog ce,

.,k, Wi

Rk XR nl uzimati istu vrednost koju u tacki uzima

[: Rk . toga ce [: Rk imati u tacki uslovni
ekstremum na X3 ako i samo ako funkcija tacki (xO, ima

uslovni ekstremum na Kako je uslovni 1)

uslovi da na ekstremumi dati su stavom 5.2 i

primedbama 5.11 i 5.13.

Prilikom primene stava 5.2 (i primedbi 5.11 5.13) na

trenutno imamo u moramo voditi raCuna 0 sledecem:
I. Sada imamo k+m llmesto k koordinata. No stvar u broju
vee u tome da je njih k oznaceno slovom a nJih m
slovom (z/1)' Zata ce se prva grupa uslova II
(5.29') raspasti u dye.
2. kojih su definisane uslovne IvUW:U'V~ oznacene
su sa u stavu 5.2. Sada su one oznacene sa toga
odgovarajuca Lagrangeova sad a glasi
A" [g/1(x)+zlI]
/1'" 1 I-' I-'

P=l

je )
1 , da biSl110 razlikovali tipove tacaka
u x* 2) moramo uvesti za tacku
3
recicemo da je tipa (p,q)

x~>O, 2 =0, ... ,

+ I =0. 2-0
-' ". zO
m =0.

I) Tj., lhlova koji otino,i: na koordinatc. svi dall su jcdnacinama.

A lillIe i II X jer je, prcma (5.37),

~66
 Posle ovih primedbi je da su prema stavu 5.2 (i primedbama
5.1 Ii 5.13)

s tim da je )=0,

(5.38) (~O) s time da je v

1.2.

ima u tackj (xo. Llslovni

minimum na Xi· l/!:!Leni prcka prvobitnih fjg,ovi
uslovi nisu nista drugo no
m
J+L
P=l
s time ua ,.=0 V

(S38') ~O) s time da je V

Vracajuci se na prvobitno postavljeni problem uslovnog ekstremuma

funkcije na skupu potrebne usloV(' dobicemo iz
lIsJova (5 ako iz ovih eliminiSemo formalnu zavisnost od privremeno
uvedenih promenJjivih Kako uslov (5.38~) formalno ne zavisi ad
promenlji'llih zp' to on takav kakav Uslov (5 .38 ~ nam
da u (5.38'2) rdaciju z~=O zamenimo uslov
(5.38'~ je ekvivalentan sa

imaju neprekidne
prve izvode fla

1,2 ..... k; }.

Neka u tacki ima rang m. Tada SII

lime Ja ie V

I) Tip l"eke impiicilno je sudrtan u uslovim'l (5.38).

 s time da je A~=O V gP(xo)=O,

Wi

potrebni us/ovi da lunkcija lima u tacki uslovni minimum (maksimum)

ria
Uslov! su tzv. Kuhn-Tuckerovi us/ovi
PRlMEDBA 5.15. Stay 5.3 sadrii kao specijalne slucajeve stavove
10i4.1. nekaje unutrasnjatackaskupaX3 ,tj.

>0 zasvako i=I,2,... ,k

gP(xo)<O za svako 11'" 1,2, ... ,m

zbog (5.41), iz (5.39 ) sledi

2
(S.42) A~=O za svako 11"'1 ,2, ... ,m

tako da, vodeci racuna i 0 (5.40), iz (S .39 1 ) sledi

Ix .cxO)=O
I
za svako i= 1,2,... ,k,

s10 predstavlja p01rebne uslove za pos10janje ekstremuma u

tackixO (stav2.1O).
S druge strane ako je xO tacka ruba skupa takva da vazi (5.41),
opet ce slediti (5.42), pa iz (S .39 1 ) dobijamo

kao potrebne uslove za postojanje uslovnog ekstremuma u tack!

4.1).
Prema tome, stavovima 5.2 i 5.3 obuhvaceni su svi
rezultati, bar sto se tice potrebnih uslova za
(uslovnih ili bezuslovnih) meau tackama
jama: unutrasnje tacke, unutrasnje tacke u kojima je odreaena determinanta
razlicita od nule, tacke ltd.

PRIMEDBA 5.16. Uslovi (5.39 1 ) stava S.3 se sa uslovima

(S.27!) stava S.2 5.10). Prema ako i sad a kada je ree 0

268
 X3= {xEX : Xj;:?>O, gl1(X)«O (i= 1,2,... ,k; 11= 1,2, ... ,m)

uvedemo istu Lagrangeovu funkciju

L(x, i\)=f(x)+ i\1 gl (x)+ '2g 2(x)+" . +i\m gm(x)

kao kada je bilo reci 0 uslovnom ekstremumu na sku pu

X 2 ={xEX: Xj;:?>O, gil(x)=O (i=I ,2, ... ,k; WI ,2, ... ,m<k) }

ill klasicnom Lagrangeovom uslovnom ekstremumu na skupu

XI = {xEX: gil(x)=O (WI ,2, ... ,m<k)}

uslove (5.39) stava 5.3 mozemo pisati u obliku

LxJxo,i\o);:?>O(<(O) s time dajex~=O V Lx Jxo,i\o)=O,

I I

(5.39') i\~;;;.o(<(O) i gil(xo)«O s time daje i\~=0 V gil(XO)=O

(i=I,2, ... ,k; .u=1,2,... ,m)

PRlMER 5.4. Odrediti uslovne ekstremume funkcije (uporediti sa

primerom 5.2)
f(x)=f(x l'X 2 ,X3'x 4 )=(x 1 -I )2+(X2 -2)(X3 -2)+(x4 +1)2

na skupu

X3= {xER 4 : x 1;;;.0, X2;;;.0, X3 ;:?>0, X4 ;:?>0; gl=.x 2-x3 «0, g2=x 1+x4 -1«0}.

Lagrangeova funkcija posmatranog problema je (vidi primedbu

5.16)je

Sistem jednacina
L x 1=2x I -2+i\ 2
=0' L x2 =X 3 -2+i\ I
=0' L x3 =X 2 -2-i\ l
=0' L x4 =2x 4 +2+i\2
=0'

Li\ 1 =X 2 -x 3 =0 ' L,1\2

ima kao jedino resenje resenje x~=3 /2,x~=2,x~=2,x~=-I /2, i\~=0, i\~=-l.
Kako tacka (x~,x~,x~,x~)ne leZi u skupu X 3, to funkcijafnema u njegovoj

269
 nijedan ekstremum, U kojim tackama ruba skupa X3
f cventualno ima lIs10vni ekstremum na X 3 ' na osnovu stava 5,],
slcdeca tablica,

270
271

 U tablici 5.3. uneti su prvo karakteriSu vrstu tacke ruba

X (masno odstampane nule u prvih su u sledecih
3
sest kolona u komplementarnim poljima upisane
odreouju koji od uslova (5.39) su Tako smo u svakom redu
dobili po sest za odreoivanje !lest velicina

,A~
i primedbu 5.1 U tablici 5.3 masno su uokvireni oni podaci koji
doticnu tacku ruba odbacuju kao moguci ekstremum. Vaze i ostale
koje su tablicu 5.2. Sve u svemu, utvrdili smo da u tackama

272
(I,2,2,0) i (1,0,0,0) eventualno minimum au tackama
(0,0,0, 1) eventualno postoji maksimum.

PRlMEDBA 5.17. Ne treba. izgu biti iz vida da je stavom 5.2

obuhvacen i slucaj kada rub X3 ne sadrzi nijednu tacku mba prvog
kvadranta ct. Za k=2 mogu6i su, oblika na
slici 5.15. Tada vaze uslovi (5 y
relacija iz prve grupe uslova u (5.39)
s time sto znamo da se svaka
svodi najednacinu.
PRIMER 5.5. Odrediti ekstre­
mume
[(x -2)(x 2 l)
na Slika 5.15
{(XI,X)ER2, =1-x 1 <S:;o }.
Ovde je odgovarajuca J.A1:;.ta.J1l5"U funkcija
),
te su sistemom
L -·1
XI
=x l -2
(5.43)

LA2
odreoeni eventualni ekstrernurni tackama
X 3 • Kako sistem l' ,A~) takvo da tacka
(x~. Jezi u skupa [nema ekstremuma meou
unutraSnjirn tackama od X 3 ,
Potraiicemo sada ekstremume leze na mbu skupa
nema dela sa mbom prvog kvadranta (tj.x~>o
tacb mba (x~,x~»))prva grupa uslova u su same
drugoj grupi uslova treba razlikovati slucajeve

1.

273
Sastavicemo opet odgovarajucu tablicu gge su polazni podaci masno
odstampani.

I' gl
g2
LXI
L
X2 "-? "-~ x? x~ EVENTUAL
NO
- -
I
I 0 i-V2/ 2 0 0 I-v1 0 Vi V2/ 2 max
I

2 -5 / 4 0 0 0 0 1/2 3/2 3/ 2 ' min

i
0 0 0 0 -1/2 1/ 2 I 1 1 -
3
!

Tablica SA

Detalj no obrazlozenje tablice SA:

l. Pretpostavka: u tacki TUba (x~. x~) je gl =0 i g2 < 0. Uslovi (5.39)
tada daju sistem jednacina:

L
Xl
=0 ' L X =0
2'
gl=O ,°==0
, ''2 '

odakle nalazimo : x?=y'2,x~=v'2I 2, ~=I--J2i proveravamo da je zaista

g2 < 0. Kako su "-7 · i "-~ oba nepozitivni, to u tacki (x7. x~) eventualno
postoji maksimum.
2. Pretpostavka: u tacki ruba(x7. x~) je gl<O i g2=0. Uslovi (5.39)
tada daju sistem jednacina :

L
Xl
=0 } L X 2
=0' g2=0 , ,,-°==0
1 '

odakle nalazimo: x7=3/2,x~== 3/2 ,"-~=1 / 2i proveravamo da je zaista gl < O.

Kako su "-7 i "-~ oba nenegativni, to u tacki (x7,x~) eventualno postoji
minimum .
3. Pretpostavka: u tacki ruba(x7,x~)jegl=0 ig 2=0. Uslovi(5.39)
tada daju sistem (5.43) cije re~enje x7==1,x~=1,"-~=-1 /2 ,"-~=1 / 2 jedino
zadovoljava uslov da tacka (x~.x~) lezi u skupu X 3 · No u toj tacki ne moze
postojati minimum jer je "-~=-1 / 2<0 nitimaksimumjer je "-~=1 /2>O.

274
Na slici 5.16 ucrtan je polozaj dobijenih mogucih ekstremuma fun­

kcij e f na X 3 .

3/2
1

'/'L12 -

Slika 5.16

275
 III. VARIJACIONI RACUN

1. Problematika

Evo nekih najjednostavnijih problema varijacionog racuna:

(i) Izmedu svih 1) krivih u spajaju dye flksirane
tacke A i odrediti onu ima duzinu. Analiticki, problem se
ovako formuIiSe: Ako su (a, a I) i (b, b I) koordinate tacaka A i naci onu
glatku funkciju y(x) zaaovoljava uslove

i za koju integral
(Ll)
a
ima najmanju vrednost.
Izmedu svih glatkih krivih u ravni koje dve flksirane tacke
AiD, obe iznad ose, odrediti onu obrtanjem oko ose
obrtnu povrs minlinalne povrsine. Analiticki: Naci glatku funkciju y(x)
koja uslove

i za koju integral

a
ima najmanju vrednost.

1) Kriva (funkcija) je gla!ka ako ima neprekidan izvod.

277
 · (ill) Problem kao pod (i) sarno 8to tacka A i B nisu vee se
krivih . Analiticki: Ako su <PI
krivih odnosno f2' se svodi na
funkcije y(x) tako da je zadovoljen uslov

<PI (a.y(a»:=O, 4>2 (b,y(b »:=0,

ida integral u (1.1) uzima najmanju vrednost.

(iv) Izmeau svih glatkill krivih u ravni date duzine /, koje spajaju dye
fiksirane tacke A i B na apscisnoj osi, odrediti onu sa osom
obuhvata najvecu Analiticki: Odrediti funkciju y(x) koja
zadovoljava uslove
y(b)=O 1
a

i za koju
b
J y(x)dx
a
ima najvecu vrednost.

avo su neki ad varijacionog racuna. Svima njima

je da se u nekom skupu glatkih G traZi ona funkcija
za koju integral oblika

b ,
(J J F(x,y(x) , y (x»dx,
a

je F data funkeija tri argumenta, una najmanju .iIi najveeu vrednost. ad

problema do problema se skup funkeija G kOje dolaze u
konkureneiju. Tako u problemima (i) i (li) krive jz skupa G prolaze kroz dye
fiksirane tacke. U problemu (iii) krajevi krivih iz skupa G moraju da lete na
dvema fIksiranim glatkim krivim Najzad, u problemu (iv) one
moraju da prolaze kroz dye fIksirane tacke i, sem da imaju luk iste
duzine.
U svim gore navedenim nroOienm govorili smo da neka funkeija
(kriva) minimizira ili maksimira dati da ce bar
intuitivno, imati 0 tome neku predstavu. Meautim, ne treba izgubitiiz vida
da ovde rec 0 minimumu .iIi maksimumu (apsolutnom ill relativnom)

278
 neke realne
funkeije), jef one sto se u
n-torka brojeva), vec
G. (1.2) definisano je
svakom y iz G neki realan broj. Dille, ovde je rec 0 preslikavanju
! kod koga je dcfiniciono jedan skup funkeija, a
vTednosti skup realnih brojeva. Samim tim odmah se
znaci da takva funkeija!u nekoj tacki svog deflllieionog
G ima, reeimo, rclativan minimum? Ako se podsetimo kako stvari
kod realne funkeije realne bi bilo i ovde zahtcvati
da vazif(y};;?;! (yo) za svako y iz neke okoline tacke JO . I tu je novina.
prvo na sta cemo posmisliti je pitanje: Sta je to okolina tacke u nekom
kada skup tacaka na pravoj, ravni iIi u nekom
vee skup funkeija. Zato nas prvi eilj mora da
uvedemo nekakvu matematicku strukturu,
koja ce nam da i u definiSemo "okolinu" bilo koje funkeije.
A da i za preslikavanje f, cije je definiciono podrucje neki skup
funkcija, a podrucje vrednosti skup realnih uvedemo pojmove kao
sto su neprekidnost i kao sto znamo iz
numerickih funkeija, ovi pojmovi usko su vezani za ispitivanje ekstremuma.
naredna dva odeljka. U prvom uvodimo
6e nam ubudllce sluziti kao definieiona podrucja takvm
uW'''"'Ja, a u videcemo kako se i kod ovakvih mogll uvestl
koje smo do sada vezivali iskljucivo za numericke

(i) Euklidski
Uvodu mogu uvesti dye i i norma s
time da ove zadovoljavaju tame pobrojane osobine. Svi oni obuhvace.ni su
materna tick om strukturom se zove normirani vektorski prost or.
DEFlNICIJA 2.1. Neka je V neprazan skup eemo elemente
x,y,z,. .. nazivati vektorima ili tackama i neka je R skup svm realnihbrojeva

279
 cemo elemente a:, {3, "I, ,,' nazivati skalarima. Par (V,R) obrazuje
vektorski prostor ako je snabdeven sledeeom algebarskom strukturom:

1. Neka svakom uredenom paru (x,y) vektora iz V odgovara jedan

tree! vektor iz V-njihov zbir, koji oznacavamo sa x+yl). Operaciju koja
ureaenom paru vektora (x,y) pridruzuje vektor x+y nazivamo sabiranje

2. Neka svakom vektoru x iz Vi svakom skalaru ()( iz R odgovara

jedan vektor u V-proizvod vektora x i skalara a; koji oznacavamo sa 0lX I).
koja vektoru x i skalaru ()( pridruzuje vektor 0lX nazivamo
skalarom (vektora).
Za j skalarom vaze ovi aksiomi:
1) Sabiranje je komutativno,
Sabiranje je asocijativno, (x+y)+z=x+(y+x).
3) U V postoji vektor tzv. nula-vektor oznacavamo sa 0
taka v da je x+O=x za svako XE V.
4) Svakom vektoru xEV odgovara u V simetricni koji
oznacavamo sa -x, takav da je
Mnozenje skalarom je dvostruko distributivno u odnosu na sabiranje
(vektora odnosno
5) a(x+y) =OlX+Oly.
6)
7) skalarom je asocijativno: cx(/1')=(rxf3)x.

8) je 1 jedinica iz skupa skalara R.

Za vektora i za vektora skalarom koristimo i

termine unutra.fnja. odnosno spoljasnja kompozicija u vektorskom prostoru.
Nula-,vektor u Vi skalar nula u R oznacavamo istim simbolom,jer
paznju moze videti 0 kome je ree. umesto
x-yo Mada je vektorski prostor jedan par (V.R), ipak cemo
oznacavat! jednostavno sa V.

1) da zbiI dva vektora i mnozenje vektora skalarom oznacavamo na

isti nacin kao Zblf odnosno proizvod skalara (brojeva) ne moze da dovede do zabune.
jer za vektore koristimo slova latinicc, a za skalare grcka slova,

280
 1z aksioma slede neposredno sledeca pravila za
rad:
(2. [) x+y=x+z=-y=z,

Ox=O 'rJ xE V,
(2.4) a{):::::O'rJ~,
J
(2.6)
(2.7) ax=ay i
ax=O I x*<)=>a=O,

Pravilo I), na sledi na osnovu akcioma (J definicije 2.1

=> y=z.

Dokaz ostalih citaocu.

sebe vektorski
pastoji u V (a time i u
Podskup A V je njegov vektorski podprostor tad a i
sarno tada ako

za svaki par vektora i svaki par skalara AI' A2 .

(ii) Skup realnih brojeva R maze se shvatiti kao vektorski

(V,R) u kome se vektora V poklapa sa R, ukoliko za unutrasnju i
spoljasnju uzmemo odnosno mnozenje brojeva,
interpretirajuCi pri tome u zbiru aba sabirka kao vektore, a u proizvodu
jedan faktor kao skalar a kao vektar.

281
 Medutim, u realnih postoji i pojam apsolutne
vrednosti Ixl broja x, koja nam omoguclIje da uvedemo I dye
tacke x i y, a ovog i ·okoline bilo tacke na pravoj.
Tako nesto moze se uvesti i u vektorski prostor. Pri tome ce nam plltokaz
biti osobine koje ima apsolutna vrednost u skupu realnih brojeva.
DEFINICIJA 2.2. Za vektorski V kazemo da je IWrmiran
ako je na V definisana realna funkcija nazivamo je norma od x i
oznacavamo sa _. ovih osobina:

Vektorski snabdeven normom naziva se normirani prostor.

Iz 4. sled!

IllxlHlYll1

iz

sledi

i simetricno

sto zajedno predstavlja

PRIMER 2.1. U skupu realnih
prostor, vrednostje
PRIMER 2.2. ciji su elementi x konacrll nizovi (x!, X2, ; x k )
ad k realnih brojeva moze se snabdeti strukturom normiranog prostora, ako
unutraSnju kompoziciju dva vektora
X=(XI • X2, ... , x k ) iy=(y 1. Y2 ... ·.yk)

282
 mp(lPITII' sa

sa

a normu sa
k
flxll {L.;
I

normirani prostor oznacavamo sa . (Videti Uvod).

PRlMER 2.3. Neka je svih realnih neprekidnih
definisanih na zatvorenom razmakll [a,b].
snabedeti struktllrom ako
i spoljasnjll ~~""""V"""I

10)

odnosno sa
(ay) (x)=ay(x),

a normu sa
1) = max Iy(x)f.
a<x,,::;}}

Da je sa (2.10) zaista dcfmisana

da je sa y 1 i Y 2 element iz na osnovu ~lCl""VI4
stava elementarne analize da je zbir dye neprekidne funkcije neprekid.
na fllnkcija. Slicno sledi da je ayE qa,b] za svaki skalar 0:.
prepustamo da da ovako uvedena spoljasnja i
zadovoljava aksiome (1 defmicije 2.1 vektorskog nr('\~t('\,r"
da je nula-vektor u vektorskom prostoru e[a,b] funkcija kojaje
identicki jednaka nuli na razmakll [a,b]. Najzad, nije tesko proveriti da izraz
u (2.11) irna osobine 1 -3 norme. Sto se tice osobine 4 , ona sledi iz

'" max
a<x,,::;}}

283
S obzirom da ova nejednacina vazi za svako Xf [a,b]. Tako strukturiran skup

qa,b J zove se normirani prostor neprekidnih funkcija. Ako je iz konteksta

jasno da radimo u prostoru qa,bJ, onda umesto Ilxlle piSemo jednostavno
Ilxll.
PRIMER 2.4. Nekaje Dj[a,b] skup svih neprekidnih funkcijay(x)
na zatvorenom razmaku [a,b] koje tu imaju i neprekidan izvod y'(x) (tzv.
g1atke funkcije). U D j [a,b] unutrasnju i spoljasnju kompoziciju uvodimo na
isti nacin kao u qa,b j, a normu sa

Ily lin = max [y(x)l+ max ~/(x)l.

1 a~<h a<X<h

Kad god je jasno da radimo u prostoru Dj[a,bJ, pisacemo umesto IIYli

nI
jednostavno ILvll. D 1 [a, b 1je normirani prostor g1atkih funkcija.
PRIMER 2.5.Neka je Dk[a,b] (lr-2,3, ... ) skup funkcijay(x) koje su
na zatvorenom razmaku [a,b] neprekidne i tu imaju neprekidne izvode do
reda k zakljucno. U Dk[a,b] unutrasnju i spoljasnju kompoziciju uvodimo
kao u qa,b 1 a normu sa
k
Ilyiln -= 2: max . [y(v)(x)l.
k FO a<X<h
gdeje y<O)(x)==y(x).

Normirani prostori Cfa,b] i Dkla,b](lr-1,2,... ) su tzv,funkcionalni pros tori.

(Tako se ZOVU, jer su im elementi funkcije). Ovi, i njima slicni prostori
funkcija, imaju osnovnu ulogu u varijacionom racunu.

(iii) U normirani prostor V moguce je uvesti mnoge pojmove

analogne onima koji postoje u Rk.
DEFINICIJA 2.3. Neka je S proizvoljan skup, cije cemo elemente
oznacavati sa x,y,... Ako je na SxS definisana realna funkcija d(x,y), koja
ima sledece osobine:
1. d(x,y» 0,
2. d(x,y)=O¢>x=y,
3. d(x,y)=d(y,x),
4. d(x,y)';;;d(x,z )+d (z, y),

kazemo da je skup S snabdeven metrikom d. Par (S,d) nazivamo metricki

prostor, a d(x,y) rastojanje izmeou tacaka x iy.

284
 Lako je da je svaki normirani metricki
prostor, ako rastojanje uvedemo sa

d(x,y)=llx- yll.

U R2 R30sobina 4 rastojanja je poznata Dna to

ime nosi i u metrickom
DEFINICIJA 2.4. U normiranom prostofu V, kug/a sa centrom u
tacki a p, zatvorena ili otvorena, definiSe se sa

:1"__ 1111';;'1) ,
K[a,pj= ],

odnosno sa
Vllx-all<P

Dtvorenu Klx o.€[' nazivamo €-okolina tacke

U R €-okolini tackex o svodi se na otvoren u R2 na krug
bez periferije, u na kuglu I:!ez sve sa centrom u tacki.
U C[ a, b1 neka tacka y lezi u
c-okolini tacke Yo ako je
Il c <€'
sto se, s obzirom na .... CJ:llUO...'IU norme
u C[a,b], svodi na
y
(2.12) !y(x)-yo(x)I<€

za svakoxE[a,b],
U Dj[a,b] nekatackayleziu
€-okolini tacke ako je

IIDl <€
sto, S obzirom na definiciju norme u a b x
DI [a,b 1 povlaci (stika
!y(x)-yo(x)I<€
(2.13)
!Y'(x)-y~(x)I<€ Stika 2.1

285
 x

Slika 2.2

za svakoxE b 1. Jezi 1I E-okolini

Yo (x) u smislu okoline u prostoru Dl [a. b], tada su bliske ne sarno
vrednosti funkcija Yo(x) j y ) vee i vrednasti izvoda y~ (x) i
y I (x) za svako x jz [ a, b] .

PRlMEDBA 2.1. Neka je yo(x) jedna Mozema je

posmatrati kao tacku D 1 [a,b], ali Isto tako i kao tacku prostora
C[a, b]. Ako neka tacka y lezi u e-okollni tacke Yo u prostoru [a,b 1ona
'tada Jezi i u e-okolini tacke you prostoru je D 1 za
yEDl bJ pa je e[CKclYo'€ Obmuto U opstem slucaju nije
tacno. kad 0 E-okolini treba praviti
razliku izmeau
u okviru Obicno prvu nazivamo
njenom slabom e-okolinom.Ovi termini
C[a,b] od e-okoline uDj[a,b]
a obmuto ne da je tacno). Zato, 3.k:.o neka osobina Vali u jakoj
e -okolini neke tacke, vallee ana 1 u slaboj e-okolini te tacke; obmuto ne
mora da bude
Jasno je da 6e u normiranim Dk[a,b] (k=1,2, ... ) e-oko­
line biti sve I slabija sa rastueim k.

DEFINICIJA 25. Niz vektora kon)lergira vektoru

aka

286
 recirna, ako za svako €>O postoji prirodan broj N zavisi od €)
tako da

kazerno da konvergira ka -+ Xo kada n-+oo.

3. Funkcionela i prva i druga varijacija

(i) tp koja je de finis ana na proizvoljnom

vrednosti u realnih Rima
tp: S-+R. Numericke funkcije (tj. one kod sarno
funkcionela.
PRlMER 3.1. Svakoj na [a,b],
b
Jy(x)dx
a
pridruzen je neki realan broj. Ovo preslikavanje je, dakle, jedna funkcionela
tp:<7[a,b]-+R.
PRlMER 3.2. Neka jeyo(x) fiksirana izC[a,b]. Tadaje sa
b
= J yo(x)y(x)dx,
a
defmisana funkcionela tp: C[a,b ]-+R.
PRlMER 3.3. Nekaje Xo fiksirana tacka iz razmaka[a,b). Tadaje sa
tp(y)=y(x o)
defmisana funkcionela tp na prostoru C[a,b}.
PRlMER 3.4. Integralima koji se javljaju u problemima (i) i (li) iz
odeljka 1, definisane su funkcionele
tpj(y)
a a
na prostoru
PRlMER 3.5. NekajeFnep:ekidna na R3 Tadaje
b
:::: J F(x,y(x),y'(x))dx
a
jedna funkcionela na [a, b].

287
 (li) Od posebnog interesa su lineame i kvadratne funkcionele. One se
mogu definisati iskljucivo 'na veklorskim prostoriina. .
DEFINICIJA 3.1. Neka je V vektorski Funkcionela <.p: V-+R
je lineama na V ako za svaki par vektoraYI iyz iz Vi za svaki par skalara 0: 1
i O:z vaZi

Na realnoj R je (A=const) lineama funkcionela,

Funkcionele iz 3.1, 3.2 i 3.3 su linearne funkcionele na C[a,b j.One
lZ 3.4 i 3.5 to nisu.
DEFINICIJA 3.2. Neka je V vektorski prostor. Funkcionela l/I
(ye V, zeV)je bilinearna na V 'ko je

Specijalno, ako je z=y, govorimo 0 kvadratnoj funkcioneli

na V. Za
<Je (y )=1/J (y,y) ow
je

de (y). (Proveriti!).

PRIMER 3.6. Neka je a(x) fiksirana funkcija iz je, kada

y iz C [a,b],
b
l/I(Y,z) = f a(x)y(x)z(x)dx
a
a
b 2
X (y}=1/J(Y,y)= J a(x)y (x)dx
a
kvadratna funkcionela na
PRUvlER 3.7. Neka su a(x), i c(x) fiksirane iz C[a,b].
Tada kada y i z D I [a,b j,

l/I (y,z)=J[ a(x)y(x)z(x)+b(x) (y(x)z/ (x )+/(x)z(x» +c(x )y'(x)z'(x) Jdx

a

bilineama, a

288
 b 2 1 12
~(y,y)=J[a(x)y (x)+2b(x)y(x)y {X)+C(X)y (x)]dx
a
kvadratna funkcionela na D I [a,b l.

Da bismo defmisali funkcionele nije bitno da je

defmiciono podrucje vektorski J edino je neophodno da se
zna !ita su E-okoline pojedinih tacaka definicionog podrucja. Za to bi mogli
da posluze i drugi bpovi prostora I) a ne samo nOrmirani prostori s kojima
ovde radimo.
DEFINICIJA 3.3. Neka je V normiran Funkcionela..p: V4R
je neprekidna u tacki YOEV ako za svako E>O postoji broj 8>0 zavisi
od tako da
IlY-Y o ll<8=;>1..p(y}-..p(y0) <E.
una Je neprekidna na skupu A~ V ako je neprekidna u svakoj njegovoj tacki.
Ako u defmiciji 3.3 umesto ..p(Yo) stoji neki broj ct 2)i ogranicimo se
na tada kazemo da funkcionela I.{J ima u tacki Yo granii5nu vrednast
a i pisemo
kada y4yo

ill
lim ..p(y)=a...
y-ryo
Moze se pokazati da je defmiciji 3.3 ekvivalentna.
DEFINICIJA . Funkcionela I.{J : V-~R je >""" ....."a U tacki Yo
ako za svaki niz vektora (y n) koji ka Yo vaZi

1) lim 'f'(y /I) '" ..p(lim y /I) ("'I.{J(Y 0))'

n-+=> n-+=>

Kako su neprekidnost i granicna vrednost funkcionele na vektor·

skom prostoru formal no deflllisane na ish nacin kao neprekidnost i 1'>"'""''''''
vrednost numerickih funkcija, to za vaie i isti iskazi u
ill vrednosti zbira ill kao kod numerickih

1) Na primer, metricki, u kojima je E -okolina defmisana sa : d(x,a)<E}

2) Broj ct ne mora da ima nikakvu vezu sa ;P(Yo). Sta viSe, on moze postojati i
kada I.{J uopSte nije defmisana u tacki Yo­

289
 PRlMER 3.8. Norma je jedna funkcionela na vektorskom prostoru
V. Ona je neprekicina funkcija svog. ,argumenta. Zaista, ako je Yo
proizvoljna tacka Ii V. tada je

pa je uslov neprekidnosti ispunjen za svako E>O, ako izaberemo da je O=E.

Linearna funkcionela na R, <.p CY )=Ay, je neprekidna na R.
Funkcionela iz primera 3.1 je neprekidna na citavom prostoru
. C[a,b]. Zaista, ako je Yo proizvoljna tacka iz C[a,b] , tada je
b
!<.pCY)-<.pCY 0) j'=1 ~(y(x)-Yo(X))dX!~
b
';:;;fly(x)-yo(x) idx';:;;
a
b
~ max Iy(x)-yo(x) I- f dx=
G<;xQ a

pa je uslov neprekicinosti ispunjen za svako E> O ako izaberemo da je

o=E/(b-a)'Citaocu prepuHamo da pokaze da su i funkcionele iz primera 3.2
i 3.3 neprekidne na C[a,b~
Pokazacemo sada da je funkcionela <.p 1 iz primera 3.4 neprekicina na
D 1 [a,b]. Zaista, ako je YO proizvoljna tacka iz D 1 [a,b]. tada, koristeci
nejecinacinu 1)

dobijamo

b
.;:;; max lY'(X)_y~(x) I- f dx
a<XQ a

1) Ova neposredno sledi ako napiSemo reJaciju uougla za tacke (0,0), (l,a) i
(l,b) u ravni (Nacrtati!).

290
 Kako je
max Iy'(x)-y'o(x) I~11y-yo liD
a~~ l'

to je

sto znaci da ce uslov neprekidnosti bili ispunjen za svako 1">0 ako za (;

izaberemo
PRlMEDBA 3.t. Funkcionelu iz
shvatimo i kao funkcionelu defmisanu na onom delu G nrt'~t"r"
funkcije, tj. kao
tako shvatimo, onda ona vise nije neprekidna na G (koji
sa D I [a,b ]!). Nairne, ipl (yo) je duZina luka krive Yo,

tesko konstruisati glatku krivu Y I . koja leZi u € -okoIini krive (u smislu

okoline u prostoru C[a,b Di ciji je luk, recimo, sest veci hive

Yo (slika 3.1).
y
No, ne treba misliti da je ova
sarno kod ove konkretne funk­
cionele. Opslije, aka je rec a funkci­
oneli ip iz Primera 3.5, ova moze da
bude neprekidna na D I [alb], a da pri
tome nije neprekidna ako je shvatimo
kao funkcionelu na G u okviru presto­
ra C[a,b]. Obrnuto je jedino tacno: a b
ako je ip neprekidna u okviru
Slika 3.1
C[ a, b], onda je ona
[a,b]. To je tako zato sto krive sadrzi njenu slabu
okolinu {vidi primedbu funkcionele prevashodno
zavisi od toga sta je okolina u ''\T''~u\rl1 na kome je defmisana.
Funkcionela ip iz 3.5 je od

otezava analizu.
prednost nad prostorom

291
 (iv) Od posebnog znacaja su linearne i kvadratne funkcionale kojesu
neprekidne.
STAV 3.1. A ko je 'A: V ~R neprekidna linearna funkcionela i

o kada Y ~ 0,

tada je
(3.3) 'A(y) 0 zasvakoy€

DOKAZ. Zbog linearnosti funkcianele A je

tj. ona nula-vektor V u nulu Relaciju (3.3)

treba, dakle, dokazati sarno za y*<). To cerna uciniti na taj sto cerno
oolKaz:atl da ako (3.3) nije ispunjeno, da tada ne van ni (3.2).
Zaista, neka je A(yo)';tO za neko Stavimo :=yo/n. Tada
yn-+O, a

lim lim
n~ n-+oo

1) Na prvi pogled izgleda da pretpostavka 0 neprekidnosti funkcionele nije ni

potrebna, jeI se u dokazu slava nigde ne koristi. No to je sarno prividno jer je
neprekidnost irnpticitno sadrzana u pretpostavc! (3.2), Nairne, iz (3.2) sledi
A(y)-'o ()r'O), SIo, zbog linearnosti funkcionele A,povlac! A(y)~A(O) (v--<l). Funkcio­
nela i\ je, dakle, neprekidna u nula-vektoru. Lako je uvideti da ce ona tada biti
neprekidna u wakoj tacki y prostora V. Zaista, ako je (y ) proizvoljan niz vektora koji
n .
konvergira ka y, tada je zbog neprekidnosti funkcionele u nula-vektoru

odakle,zbog 1..(0)=0 i linearnosti funkcionele A sled:!

fto znaci da je ona neprekidna u tacki y E V.

292
 STAY 3.2. Ako je : V-"R neprekidna kvadratna funkcionela i
(~.4) x(y)
- - -"0 kada y->D,
IIyll2
tada je
(3.5) oe(y)=O zasvako YEV.

DOKAZ . Pre svega, po defiIliciji jex(Y)=tJ!(y,y), gde je tJ! neka

bilineama funkcionela na V. Zbog toga je

oe (0)= tJ!(O,O)=tJ!(y- y, 0)= tJ!(y,0)-tJ!(y,0 )=0.

Zato je dovoljno dokazati da (3 .5) vaZi za y;toO. Opet cerno
pretpostaviti da ne vaii(3 .5), pa cerno pokazati da tada ne vaii IIi (3.4).
Zaista, neka je V' o)'¢{) za neko Yo*O i stavirnoYn=Yo / y'n. Tada
y n ->D, a

. oe(Yn)
hm--=
n-700llY n 112

(v) Nekaje data funkcJOnela <p: V-"R i uocirno njen priraStaj

£..p=«J (y+ h )-<p (y),

kada iz tacke y preaerno u tacku y+h

~
(stika 3.2). Ako tacku Y flksiramo a
rnenjamo "priraStaj" h, onda je !::.«J,
posrnatrana kao funkcija od h, opet
jedna funkcionela na V. Oznacavamo

~
je sa !::.<p(ll), rnada bi ispravnije bilo SIika 5.2.

pisati (!::.<p) (h)

Funkcionela !::.<p u opstern sIucaju nije IIi lineama niti neprekidna, ali
ponekad je rnoguce aproksimirati je neprekidnorn lineamorn funkcionelorn.
U korn smisIu, kazuje
DEFINICIJA 3.4. Neka je «J funkcionela na normiranorn prostoru
V. Ako postoji neprekidna lineama funkcionela 'A naY takva da je

(3.6) , !::.«J(h)='A(h)+n(h)llhll ,

293
gde a(h)-70 kada kazemo da je X (prvi) diferencijal iii (prva) varijacija
funkcionele'P u tacki y i oznacavarno je sa ill, potpunije, sa o<p(h)
odnosno o'P(h,y).
sto smo linearnu funkcionelu 1\ nazvali prvim diferenci­
funkcionele <p mozemo naci u primedbi 2.3 iz dela II. Za
razllku od onog sto je uobicajeno kod numerickih funkcija, ovde, kod
funkcionela, uvodimo prvo pojam diferencijala pa tek onda pojarn izvoda
funkcionele (odeljak 10).
PRlMEDBA 3.2. Kako je, po pretpostavci, X neprekidna funkcione­
la, a zbog njene Iinearnosti 1\(0)==0, to l\(h)-70 kada h-70. Prema tome, kad
'P ima prvi tj. vaZi (3.6), imacemo
6.<p(h)-70 kada

tj.'P je funkcionela u tackiy. Obmuto ne mora da bude tacno.

PRlMEDBA 3.3. Relacija (3.6) ne sarno da razlika

/::;.'P(h)-X(h)-70kada h-70, vee da ova tezi nuli brze od
a(h)-70 kada h-70 1 ». Kako, na osnovu stava 3.1, svaka llnearna funkcionela
X(h), identicki nuli, ne moze teZiti nuH (kada h-70) brze
od Ilhll, to u razlaganju (3.6) prirastaja ~(h)deo I\(h) nazivarno glavnim
delom od ~(h) ostataka(h)llhll tezi null brze od Prema tome: Prvi
diferencijal (varijacija) funkcionele <p je gJavni linearni deo po h" kado
h-70, njenog priraStaja 6.'P(h).
PRlMEDBA 3.4. Ako funkcionela 'P ima prvi diferencijal ovaj je
jednoznacno odreden funkcionelom 'P. pretpostavimo suprotno, tj.
da dve razlicite neprekidne lineame funkcionele Al i 1\2 i
funkcionele 0: 1 i a2 koje sa h teze nuli, tako da je

1) Ako funkcije f(h) i g(h) teze null kada h-){), kazemo da f tezi nul~ bnl! od g
ako fI g-H) kada h-){).

294
Tadaje

i za neprekidnu linearnu funkcionelu "1 -"2 vaii

"1 (h)-,,/h)
-'-------"- -+
0 k a da h-rv.
,,",
11(i1i

Na osnovu stava 3.1 onda sledi da je "1

(h)-"2(h)=O za svako h, tj .
neprekidne line arne funkcionele i "I "2
pokJapaju se. Kontradikcija.

PRIMEDBA 3.5. Pretpostavimo da funkcionela <{) ima prvi diferenci"

jal u tacki y, tj. da vaii (3.6) sa ,,(h)=o<{)(h) kada h-->O rna kako. Tim pre ~e
" !1da vaiiti (3.6) ako h-->O na specijalan nacin: h=kt, gde je k fiksiran vektor
iz V, t-+R i t-->O. Tada se (3.6) svodi na

<{)(y+tk)-<{)(y)=to<{)(k)+ Itla (tk)llkll

pa prvi diferencijal mozemo izracunati granicnom vredno~cu

o<{)(k)=lim <{)(y +tk) - <{)(y~

(-->0 t

DEFINICIJA 3.5. Neka funkcionela <{): V-+R ima prvi difer~ncijal

(varijaciju) o<{) u tacki y. Ako postoji neprekidna kvadratna funkcionela de
na V takva da je
(3.7)

gde (3(h)-->O kada h-->O, kaiemo da je ~ drugi diferencijal ill druga varijacija
funkcionele <{) u tacki y i oznacavamo je sa 02<{) ill, potpunije, sa 0 2 <{)(h),
odnosno o2 <{)(h,y).

PRIMEDBA 3.6. Relacijom (3.7) prira~taj 6.p(h) funkcionele razIo­

zen je u tri dela od kOjih, kada h-->O, prvi ten nuli ne brze od Ilhll,drugi brze
ad Ilhll ali ne brze od IIhl1 (na osnovu priroedbe 3.3 i stava 3.2), a tre~i brze
2

od Ilhll 2 . .

PRIMEDBA 3.7. Pozivajuci se na stay 3.2, moze se pokazati da kad

god funkcionela <{) ima drugi diferencijal 02<{), da je ovaj funkcionelom 'P
jednoznacno odreden.

295
 PRIMEDBA 3.8. Nekoliko reci 0 tome zasto smo linearnu funkcio­
nelu A odnosno kvadratnu funkcionelu <Ie nazvali prvim odnosno drugim
diferencijalom funkcionele <{!: V---'>R. Nairne , u specijalnom slucaju kada je
V=R k (tj. kada je <{! realna funkcija k realnih promenljivih
<{! (x)==<{!(x l' X2 ... ·• Xk)) tada su lineama i kvadratna funkcionela A i (l! zaista
njen prvi odnosno drugidiferencijal. Da to utvrdimo za Iineamu funkcionelu
A, pokazaeemo, prvo, da svaka Iineama funkcionela A na Rk ima oblik

gde su CYl.a2 ... ·.CYk neki pogodno izabrani brojevi (u zavisnosti od toga koja
lineama funkcionela A je u pitanju). U tom cilju uvedimo jedinicne vektore
u prostoru Rk :
e =(1 ,0,0 .... ,0), e 2 =(0,1.0, ... ,0) ,... , e k =(0,0 ,0, .... 1).
1

Zbog lineamosti funkcionele A je zato

u cemu prepoznajemo naSe tvrdenje sa a;=A(e) (i=1.2, ... ,k).

Uslov (3.6), kada je upitanju prostor V=Rk. uzima, dakle, oblik

gde a(h)->O kada IIhllRk--->O' Pokazaeemo da je ai=<fJX / x ). Zaista, ako je

jedino i-ta koordinata hi razlicita od nule, (3.6') postaje
6<{! (h)=<{!(x 1 , .... x i _ l.x/h,.X i + 1 , ... ,xk)-<{!(X I'X2""'X k)=a,h/a(h)lhil.

i naSe tvrdenje sledi ako ovde pustimo da h=(O,.~.,O,h;,O, ...,O)--->D. Time smo
pokazali da je A zaista (totalni) diferencijal numericke funkcije<{!: Rk---'>R. I
na kraju, jos jedna primedba: za takve funkcije <{! usIov (3.6) znaci da je ona
diferencijabilnll u tacki x (videti primed be 2.3,2.7 i 2.12).

296
 4. Ekstremumi funkcionele, potrebni i dovoljni uslovi

(i) Neka je 'P funkcionela na nonniranom prostoru V

DEFINI~IJ A 4.1. Tacka Yo E V je apsolutni minimum funkcionele
'P na V ako je

T~cka Yo E V je apsolutni maksimum od 'P na V ako poslednja

relacija vazi sa obrnutim znakom nejednakosti.
Zajednicko irne za apsolutni minimum, odnosno maksimum je
apsolutni ekstremum.
DEFINICIJA 4.2. Tacka YoE V je relativni minimum funkcionele 'P
na V ako je

(4 .1)

za svako Y iz neke E-okoline tacke Yo'

Simetricno se definise relativni maksimum na V Zajednicko im je
irne relativni ekstremum.
Ocigledno je da je apsolutni ekstremum ujedno i relativni ekstre­
mum. Obrnuto ne mora da bude tacno.
Kad god nije eksplicitno specificiran, pod ekstremumom podrazume·
vacemo relativni (a ne apsolutni) ekstremum.
DEFINICIJA 4.3. Neka je G neki podskup od Vi nekaYoEG. Ako
(4.1) va.zi za svako yE G koje lezi u nekoj E-okolini tacke Yo' kazemo da je
Yo uslovni (relativni) minimum od 'P na G.
Simetricno se definise uslovni (relativni) maksimum od 'P na G.
Kraceg izraiavanja radi, umesto uslovni ekstremum na G govoricemo
jednostavno ekstremum na G.
Numericke funkcije (realne funkcije jedne iii vise realnih promenlji­
vih) su specijalan slucaj funkcionela, pa su gomjim definicijama obuhvaeeni
i odgovarajuci pojmovi kod takvih funkcija. Kod numerickih funkcija ne
postoji neka opsta metoda za odredivanje apsolutnih ekstremuma, ali je zato
razvijena, bar za funkcije koje imaju izvode do izvesnog reda , citava teorija 0
potrebnim ill dovoljnim uslovirna za postojanje relativnih ekstremuma. Tim
pre nista vise ne mozemo ocekivati kod funkcionela, tj . apsolutne
ekstremume ostavicemo po strani i baviti se iskljucivo relativnim ekstremu­

297
 ). Ispitacemo u kojoj se meri teorija vezana za relativne ekstremume
numerickih funkcija moze i na funkcionele.

(n) Neka je .p funkcionela na normiranom Vi pretpostavi­

mo da ona ima (varijaciju)
ST AV 4.1. Potreban usiov da funkcionela .p: V-;.R irna u tacki V
ekstremum (minimum iii maksimum) jeste da je u tacki prvi diferencijal
(varijacija).
za svako hE V 2)

DOKAZ. Neka funkcionela.p ima u tacki millimum, tj. neka je

.p(y 0 +h)-.p(y 0);;;;,0

za svako prema
3.4 prvog difElrerlciia
(4.3) o.p(h)+o;(h )llhll;;;;,o,

gde o;(h)~ kada h-;.O. Zamenimo Ii u (4.3) h sa -h (sto je dozvoljeno sa

Yo +h i Yo -h pripada okolini unutras.nje tacke Yo)' imacemo i

o.p( -h)+a:( -h)ll-hll;;;;,o.

tako da dobijamo

tj.
(4.3') o.p(h)-a:( -h)lIhll<:;;;O.

Iz(4.3)i ) zajedno sledi

Ilhll
za svako dovoljno malo Ilhll. Pustimo Ii da ovde h~, sledice

lim
h-;.Q

1) Na V ili na riekom delu G od V (tj. bezuslovnim ill uslovnim).

funkcionela <p definisana na l':itavom prostoru V, ~aka tacka njenog

defiinicion'Dg podrucja je njegova unutrasnja tacka.

298
odakle , na osnovu stava 3.I,zakljucujemo da je
o<p(h)=O za svako h

Slicno se dokazuje iskaz 0 maksimumu.

Pretpostavimo sada da funkcionela <p - sem prvog ima i drugi
diferencijal (varijaciju). Tada vazi
STAY 4.2 . Potreban uslov da je funkcionela <p: V ~ R ima u tacki
YoE V minimum (maksimum) jeste da je u tacki Yo drugi dlferencijal (varija­
cija)

(4.4)
DOKAZ . Ako <p ima ekstremum u tacki Yo , tada je na osnovu stava
4. 1 i defmicije druge varijacije

(4.5)

gde (3(h)~ kada h~.

Pretpostavimo da je Yo minimum od <p i da uslov (4.4) stava nije
ispunjen, tj . da postoji tacka ho tako daje

h=f.O i o2<p(h)<O(n=·1,2, ...).

Za niz tacaka hn = ho/I(fl(n = 1,2 ....) relacija (4.5) svesce se na

(4 .5')

Zato postoji dovoljno veliki prirodan broj N takav da

299
Prema tome, za uoceni nula-niz (h n ) iz (4.5') sledi
za svako

sto je u rnr.cr~ tI.,..",,", da je

minimum od <p.

deo stava koji se odnost na maksimum.

(iii) Neka je <p funkcionela na normiranom nrr.CTr.M Vi pretpostavi­

mo da ona ima prvi i diferencijal (varijaciju)
STAY 4.3. uslov da funkcionela <p u tacki Yo u kojoj je
o<p(h)=Oima minimum tako da je u tacki
Yo drugi diferencijal

(4.6)
za svako h iz neke okoline tacke h=O.
Slican iskaz vatt za maksimum aka IIhl1 2 umesta (4.6).
DOKAZ. Kako je
. <p(y 0 +h)-.p(y 0)=o2<p(h)+tJ(h)llhIl 2

gde 13(11)->0 kada izaberimo €>O tako malo da

(4.7)

Tada je za 111111 osnovu (4.6) i (4.7),

te je minimum od

(iv) U odeIjcima naSli smo za ekstremum funkcio~ele

tako i dovoljne uslove, izraiene preko njenog prvog i
(varijacije). Sa teorijske tacke mogli bismo time da
Ali s prakticne tacke S
jedne strane, treba umeti efektivno izracunati prvi i drugi diferencijal neke
konkretne funkcionele (tipova kakvi se javljaju u varijacionom racunu), as
proveriti da li oni
uslove. Ni jedno ni Zato cemo se u prvom
redu zadrzati na potrebnim uslovima ekstremuma kod raznih
a dovoljne cemo dati same kod najjednostavnijih. s
prakticne tacke glediSta, i nije tako veliki nedostatak, s obzirom da menu
ekstremumima koje nam potrebni uslovi cesto tesko

300
utvrditi, na osnovu prirode problema, da li je stvamo u pitanju ekstremum i
koji.
(v) U varijacionom racunu uglavnom se ispituju funkcionele koje su
defmisane na nekom skupu glatkih funkcija G. Kako skup G mozemo
shvatiti bilo kao deo prostora C[a,b] bilo kao deo prostora D I [a,b], to
problem (relativnog) ekstremuma funkcionele mozemo tretirati kako u
jednom, tako i u drugom od ova dva prostora. No, u zavisnosti od toga u
kome prostoru radimo, imaeemo dva razlicita tipa okolina - jaku i slabu ­
sto povlaci i neophodnost da se uvedu i tzv. jaki i slabi ekstremumi.
Preciznije:
DEFJNICIJA 4.4. Nekaje funkcionela <P definisana na nekom skupu
g1atkih krivih GC C[a, b]. Tacka Yo € G je jak minimum od <p na G ako je

<p(yr~<p(y 0)

za svako y €G iz neke € -okoline tacke You prostoru C[ a,b] Uaka okolina

giatke krive Yo)'
DEFINJCIJA 4.5. Neka je funkcionela <p definisana na nekom skupu
giatkih krivih GCD I [a,b]. Tacka Yo EG je slab minimum od <p na G ako je

<P(y)~<P(yo)

za svako yEG iz neke €-okoline tacke Yo u prostoru D I [a,b] (slaba

okolina glatke krive Yo)'
Simetricno se defmisu jak i slab maksimum funkcionele <p na G.
PRlMEDBA 4.1. Svaki jaki ekstremum je ocigiedno jedan uslovan
ekstremum, jer ne postoji okolina tacke YoEG u prostoru C[a,b] koja bi
citava lezala u skupu G (G je skup glatkih funkcija!). No i slabi ekstremum
je u opstem slucaju jedan uslovan ekstremum: sarno izuzetno ce postojati
okolina tackeyoEG u prostoru Dl [a,b] koja citava lezi u G.
S obzirom da je jaka okolina brojnija od slabe, to neposredno
zakljucujemo da je svaki jak .ekstremum istovremeno i slab, a da obmuto
ne mora da bude slucaj. Zato: 1. Ako je neki uslov dovaljan za postojanje
jakog ekstremuma, on je dovoljan i za postojanje slabog. 2. Ako je neki
uslov patreban za postojanje slabog ekstremuma, on je potreban i za
postojanje jakog ekstremuma. Otuda cemo, u prvom redu, traZiti.potrebne
uslove za slabi i dovoljne uslove za jaki ekstremum kod problema
varijacionog racuna.

301
 5. Najjednostavnija funkcionela varija(;ioJlOg
racuna i njena prva "<lr,,,,,',,

Neka je F(x,y,z) realna

izvode po svim
Najjednostavnija' funkcionela

b /
1) tp(y)=f F(x,y,y )dx.
a

Potraiicemo njenu prvu varijaciju kada y prolazi neki skup G krivih

prostora [a,b]. U torn cilju treba, shodno poci od prornene
funkcionele <p kada tacki damo neki prirastaj II. No, ocigledno,
h ne moze biti
kada je dat G, time je odreden tzv. UVI:JU~' "''''''
funkcija h

Pretpostavimo da je skup dopustenih krivih H G vektorski podpros.

tor od D1[a,bJ, tj. da

hi i h2 EllG :;. ('( I h !

za sve skalare a: I i ('(2' To je ispunjeno u dva vaina specijalna

koji se javljaju u primenarna:
'1. Kada se G poklapa sa citavirn nrr.<tr,r{):m Djla,b], je tada i
[a,b] .
2. Kada je G onih funkcija na [a,b] koje prolaze
kroz dye flksirane tacke A (a, a 1) i. b 1). U tom slucaju je skup
glatkih krivih h na koje zadovoljavaju uslove h(a)=O i h( b)0:=0,
Predimo sada na funkcionele (5.1). U
torn cilju u funkciji x, a promenljivimy i Z
dajrno S odnosno t. na osnovu Taylorovog obrasca za
funkcije dye prornenljive,
(5.2) F(x,y+s,z+t)-F(x,y,z )=sFy (x,y+ Oi,Z +8t) t)

je 0<0<1 i 0<9<1. Kako SU, po nrptnr.,<t

neprekidne funkcije, to je

302
(5,3) F(x,y+s,z+t)-F(x,y,z)=sF/x,y,z)+tFz(x,y,z) +se I (s,t)+te 2 (s,t),

gde 13 1 kada s-40 i tj. za svako e>O postoji

0>0 tako da

Neka je sada y neka kriva iz G i neka je He odgovarajuci skup

dopustenih funkcija h, neka i

y+hEG za svako hEHc '

Kako je

[F(x,y +h,y'+h')-F(x,y,y') Jdx,

11

to je na osnovu (5.3), argumente y i z treba zameniti sa y(x) odnosno

y'(x). a prirastaje sit sa hex) odnosno h'(x),
b , b "
i'.,<p(h)=f ,(x,y,y)]dx+f (h,h )+h €
11 11

s time da, prema (5.4), za svako 13>0 postoji 0>0 tako da

(5.7) ih(x)l<o i Ih'(x)1 i I
Ch,h')I<€ <e.

Kako je, s obzirom na norme u D 1 [a,b] ,

(5.7') Ih(x)1 ~llh liD i Ih'(x)1
I I
'0' xE[a,b 1,
to je, na osnovu (5.7), integral na strani u (5,6) po apsolutnoj
vrednosti manji od
b
(5.7") nlhl (h,h')I+lh'II€2(h,h')I]dx~€(b-a)llh
11

kad god je Ih(x)1 <0 i Ih'(x}l<o za svako dj. kad god je 1

<0
Prema tome, (5.6) maze se napisati u obliku
(5.8) i'.,<p(h)=J [hF (x,y,y')+h'F,(x,y,y')]dx+a(h)llh
/l Y Y I'

a(h)-40 karla Il h II Dl -40·

Pokazacemo da je

d fb, I ,
"A (h) e f [hF (x,y,y )+h F '(x,y,y)]dx
11 Y Y

neprekidna linearna funkcionela na H c'

303
 je linearna
A(O:Jh 1

[(0: 1 h h'
I
a
b
=O:IJ [hi
il

No, ona je i na He u smisJu metrike prostora Dj[a,bJ.

Zaista, ako su h J dYe glatke krive, tada je
F y (x,y,l)I+1
il

parcijalni izvodi 1
takve su i to su neprekidne i slozene
Fy'(X;Y(x),y'(x)), pa konstanta

IFy (x,y(x),y'(x»l<M i IFy l(x,y(x),y'(x))I~f.

Prema tome,

(I h I -h2i+lh~

.-;;;M( max
\a~QJ
~(b-a)Mllh I

Znaci, IA(hl )-A(h 2 )1 moze se uciniti malim ako se Ilh r- h 2 D 111

izabere dovoljno malo, tj. A(h) je nrplnro,,~ U okviru prostora D 1 [a.b].

Poredeci relaciju (5.8) sa UUl'UV,''''" u defllliciji
mo da vaii
STA V 5.1. Neka funkcija irna neprekidne izvode po sva tri
argumenta do redo zakljucno i neka je

il

1) Tu se jedino koristi pretpostavka da je vektorski prostor.

304
funkcwnela na D 1 [a, b]. Neka je G skup glatkih krivih u D1[a,bj
takaY da odgovarajuCi Hc funkelja h vektorski
1./V"UfI'.JSl!H od (a, b]. Tada funkcwnela <{! irna na G prvu D<{! i

b
D<{!(h)= f (x,y,y')+h'Fy'(x,y,y')]dx
a

6. problem sa vezanim 1,-,.".",,,,;111"1"

(i) Najjednostavniji varijacionog racuna jeste tzv. varijacioni

problem sa vezanim krajevirna.
Neka je F realna tri realne promenljive, ima
neprekidne delirnicne izvode po svim argumentirna do drugog reda
zakljucno. Neka je Go skup glatkib funkcija y(x) na razmaku [a,b]
uslov

I) y(a)=a 1, y(b)=b J •

Problem se sastoji u tome, da se na skupu Go odrede slabi ekstremurni

funkcionele

Prema onom sto smo rekli u odeljku 4, to znaci da odredirno ekstremume

funkcionele <{! na skupu u okviru D J (a,b].
Na osnovu stava 4.1, potreban uslov da funkcionela <{! ima u
ekstremum da je u toj tacki D<{!(h)=O za svako h. Ovde su zbog uslova
(6.1) dopustene one funkcije h lere u skupu tj. koje zadovoljavaju
uslove
(6.2) h(a)=O i h(b)=O.

Kako je, kao ~to smo to videli u odeljku 5, skup Hco vektorski podprostor
od D1[a,b], to na osnovu stava ina osnovu (6.2) nalazimo daje prva
funkcionele <{! na data sa

305
 b b
ol{!(h)=J hF dx+J ,dx
a Y a

b
d
=J h F ,dx
a a d'( Y

( 6.3')

Prema tome, potreban uslov da funkcionela I{! ima u skupu slab

ekstremum da je integral
b d '
J ~-F ')hdx::::O
a d" Y

zasvaku gJatku funkciju h koja zadovoljava (6.2).

bismo ovaj uslov sveli na za primenu koristicemo
sledeci pomoerd stall.

LEMA 6.1. Neka je f realna neprekidno ftmkcija no [a.b]. Ako je

b
(6.4) f
a

za svaku glatku TtJY.I!KNI1J h koja zadovo/java uslov tada za

svako xE[a,b].

DOKAZ. Pretpostavimo suprotno, tj. da postoji tacka Xo ~ ]a,b[ za

koju je f(xo)=f::O, recimo f(xo)=d.>O· neprekidnosti f postoji
tada i citav razmak ) b] u kome je f(x)~CtI2. Uocimo
funkciju (stika 6.1)

tako je utvrditi da je
i zadovoljava (6.2). Je
proveriti da se levi i desni jzvod u
tackama i Xo +0 poklapaju, tj.
da ovo nisuugaone I za nju
a x
bi, trebalo da vaZi (6.4); medu·
tim, Slika 6.1

306
5to protivureci usiovu (6.4).
Iz (6.3) sledi na osnovu Ierne 6.1 1) siedeCi
STAY 6.1. Nekaje
b ,
.p(y)=J F(x,y,y)dx
a

funkcionela definisana na D 1 [a,b 1 i neka je Go skup glatkih funkcija y koje

zadovolj(JJlaju granicne uslave
y(a)=al i y(b)=b 1 ·

Potreban uslov cia .p ima u tackiyEG o slab (a time ijakJ ekstremum na Go

jeste da funkcija y zadovolj(JJla Eulerovu diferencljalnu jednacinu

(6.5) F -
y
:!. F y' =0.
dx
U eksplicitnorn obliku Eulerova diferencijaIna jednacina glasi

(6.6) y "FY'y' +'F

Y yy' +Fxy' -Fy =0 .

1) Da bismo mogli primeniti Lemu 6.1 na integral (6.3), moramo pretpostaviti

neprekidnost funkcije

a time i neprekidnost drugog izvoda funkcije y. Na prvi pogled posmatrani varijacioni

problem ni~im ne opravdava oyu pretpostavku i izgleda da je ona uslovljena iskljucivo
izabranom metodom dokaza. Medutim, to nije baS tako, jer, mada postoje dokazi koji
ne koriste neprekidnost drugog izvoda, kada se jednom dode do Eulerove jedna~ine
moze se pokazati da je svako njeno rdenje y=y(x) neprekidno u svim tackama (x,y) u
kojima je 1 F,y,y,(;c J' J")#D.

307
Dna je drugog reda. Njena resenja ekstremalama funkcionele tp.
Resenje Eulerove jednacine u slucaju sadrZi dye
proizvoljne konstante. Ove treba odrediti tako da reSenje
zadovolji granicne uslo,ve
i y(b)=b j •

Kada je to rnoguce i kada postoji sarno jedno takvo re~enje kazuje

1
sledeci Bemsteinov ) stav, koji navodirno bez dokaza.
STA V 6.2. Neka su funkcije F, FYI neprekidne u svakoj IV.JJ'IU'-'''UJ
tacki (x,y) i za svako konacno y'. A ko postoji konstanta k>O i funkcije ~(x,
p(x,y);;.o, su u svakom konacnom delu ravni, tako
je
Fy (x,y,y'»k /F(x,y,Y')I~(x,y )y'2 +p(x,y),

tada kroz dve tacke (a,a 1) i (b,b I) (db) prolazi jedno i sarno
resenje Eulerove diferencijalne jednacine.

(ll) U nekirn specijalnirn Eulerova jednaci·

na ima integral, svodi se na cliferencijalnu jednacinu prvog reda.
1. Funkcija F ne tj.

F(x,y')dx.
a

Tada je Fy =0, pa se Eulerova diferencijalna jednacina svodi na

d

odakle nepiosneonosledi da je njen

Fy,=C.

PRIMER 6.1. Za funkcionelu

tpcy)=} y'(1+x2 y')dx

j

nati ekstrernale koje prolaze kroz tacke (l,3) i

1)Vidi: Uspehi mat nauk VIII (1941).

108
 Prema (6.7) je

Ova diferencijalna prvog reda promenljive, pa su

ekstremale date sa
C-J 1
Y=-Yx
jedina koja zadovoljava uslove Toje

2. Funkcija F ne zavisi ad x, tj.

b
;p(Y)=f
a
Eulerova diferencijalna jednacina svodi se na

Y"FY'y' +'F
Y yY' 0
=.
Kako je
i:l(y'F
dx y'

zbog Fx =0 (='.>Fy'x =F
xy'
=0), sledi

(y 'Fy' _17\- y y'y' +y '2Fy'y

• ,-y'''F == 0 ,

pa se (6.8), posle prethodnog mnozenja sa y', moze napisati u obliku

(y'Fy'
Njen prvi integral dakle,
(6.9) y'Fy,-F=C.

PRIMER 6.2. Za funkcionelu

1
;p(y)={ y dx

na6i ekstremale koje prolaze kroz tacke (0,1) i (1,2).

Kako F ne zavisi od x, Eulerova diferencijalna ierlnacina
ima prvi oblika (6.9), koji ovde glasi:

309
Ovajednacina ,,,,,,,.tV,,,,, 1-".VH.vHJ'I'

te nalazimo

Ekstremale su, dakle, Konstante C i odreaujemo iz uslova

Nalazimo i C=lNs, pa je jedina ekstremala posmatranog varijacio­

nog problema koja zadovoljava date uslove

3. Funke/fa F ne zavisi ad i,
b
..p(Y)=J F(x.y)dx.
a

Eulerova diferencijalna jednacina tada se svodi na

(6.10)

te uopSte nije diferencijalna vee obicna jednacina, koja odreauje jednu ill
vise krivih linija.
PRIMER 6.3. Za funkcionelu
b
..p(y)=J dx
a

naei ekstremale kroz tacke (a,a ) i (b. b l ).

l
Eulerova diferencijalna jednacina svodi se ovde, prema (6.1 0), na

.310
te je jedina njena ekstremala prava y=x. Ona moze zadovoljiti date granicne
uslove sarno ako je a I =a i u slucaju, kada ovi uslovi
nlsu zadovoljeni, postavljenl problem nema
4. Kada F zavisi od sva tri argumenta x, y i;/, Sarno od slucaja do
slucaja moguce je Eulerovu diferencijalnu svesti na jednacinu
prvog reda.

PRIMER 6.4. Za funkcionelu

(l2xy+y/+/2)dx

naci ekstremale koje

Eulerova OJl erenC1.]alIla
l
~H.''''''-','''' ovde

Ovo je homogena linearna diferencijalna jednacina reda s konstant­

nim Njeno opste je
y=x 3 +C1. x+C2

a kroz dye date tacke jedina ekstremala

PRIMER 6.5. Za funkcionelu

b
.pCY)=f
a

naci ekstremale koje prolaze kroz tacke (a,a l) i (b,b I) (0 )0, b I

1
Kako F ne zavisi od x, Eulerova diferencijalna jednacina
dopusta pm (vidi (6.9»)

(Ovde smo konstantu u (6.9) uzeli u obliku-v'Cumesto C, da

bismo pojednostavili pisanje). Opste je parabola .'

4C
311
 Granlcni uslovi svode se ovde na

(6.11) 4C2 +(C 1 C,

4c2+(C I -b)2=4b I C
Oduzimanjem druge od ovih jednacina od prve, dobijamo

odnosno
(b-a)(2C 1 ).

Ako prvu jednacinu u (6.11) transfonniSemo na pogodniji vidimo

da je sistem jednacina (6.11) ekYivalentan sistemu

c_ra 1) 2
\2 _a)2
+--'---:::: 1
a2 '
( 6.12) 1

--"'--"- C == a + b.
b-a
U koordinatnom fi OCC! prva od ovihjednacina elipsu sa
centrom u tacki t-:j,
i poluosama T
odnosno a 1 paralelninl C odnosno
C I-oSi, a pravu. Geometrijski je onda da sistem (6.12) ima ill
dva, ili jedno, ill postavljeni varijacioni problem ima dve,
jednu ill nijednu ekstremalu.
PRIMER 6.6. Za funkcionelu
a
.,,(y)=21l' f dx
-a

kroz tacke (-a,b) i (a,b) (a>O, b>O).

" ..'v/T ...... y ne zavisi od x, Eulerova

ima pm integral

tj.

312
 Integracijom nalazimo

odnosno
x-C
y= c eh ---=-.l.
C '
y

gdeje ehx=~(eX+e-X) hiperbolicki chx

kosinus (slika 6.2), Granicru uslovi daju

a-CI -a-C
b=C eh- - b=C eh _ _ I

2 ' 2

Kako je ehx pama fun k cij a koja

x
monotono raste u (O,~, iz

ehx t =ehx 2 (x l :;tx 2 )sledix 1 =-x 2 •

Slika 6.2
.Otuda' iz

a-C - a-C
eh -=---:..J.. =eh ----=...l

C C

sledi

Drugu konstantu C treba odrediti iz

1 c
b=C eh - •
C

S obzllom na dijagram funkeije C eh l/C Slika 6.3

za C>.O (stika 6.3), u zavisnosti od
toga koliko je b>O, imamo dva, jedno ill rujedno reSenje za C, pa prema
tome i dve,jednu iii nijednu ekstremalu za postavljeni varijaeioni problem.

(iii) Na osnovu stava 6.1, moguci ekstremumi funkeionele <p su

reSenja Eulerove difereneijalne jednacine (tzv. ekstremale) koje zadovoljava­

313
ju date granicne uslove. No da Ii su te ekstremale zaista i ekstremumi od <p i
koje vrste, 0 tome stav 6.1. nista ne govori . Docnije cemo , koristeci drugu
vatijaciju funkcionele , dati i dovoljne uslove za postojanje ekstremuma
(maksimuma ili minimuma). Meautim , cesto je i bez ovih moguce zaklju citi
da je neka ekstremala zaista ekstremum i koje vrste. Nairne, ako neki
varijacioni problem nije apstraktno postavljen vec ima neku geometrijsku ,
mehanicku, fizicku ili koju drugu interpretaciju, bas ova nam moze ukazati
da je neka od ekstremala stvarno ekstremum i da Ii je maksimum ill
minimum. llustrovacemo to na jednom jednostavnom primeru. Na druge
Cemo naici u narednim odeljcima.
PRIMER 6.7 . Za funkcionelu

<pcy)= J viI +y'2 dx

a
naci ekstremale koje prolaze kroz tacke (a,a I) i (b ,b I) '
Kako integrand ne zavisi od y, Eulerova diferencijalna jednacina ima
prvi integral ,
y C
v'I+r
tj.

y'=C,

pa su ekstremale date sa

y =Cx+C I •

Integracione konstante C i C odredujemo iz granicnih uslova

I
a l =Ca+C I ,
b l =Cb+C I ·

Ovaj sistem linearnih algebarskihjednacina ima jedno jedino resenje za C i

C jer je determinanta sistema
I

I: ~I
=a-b*O.
Postoji, dakle, jedna jedina ekstremala - prava kroz tacke (a,a ) i (b,b)S
l
obzirom da je geometrijska interpretacija funkcionele <p duzina luka krive,
to je jasno da je dobijena prava ekstremum i to minimum.

314
 7. Varijacioni problem sa slobodnim krajevima

Formulacija Neka je realna funkcija tri realne

promellijiye, ima Ul\:;1ULU1'" delimicne izvode po svim argumentima do
drugog reda zakljucno. Tada je
b I
tp(y)=f F(x,y,y )dx
a
jedna funkcionela na D [a,b 1.
I
Varijacioni problem sa slobodnim krajevima se u tome, da se
odrede slabi ekstremumi funkcionele <p ih ona ima) na
D J [a,b].
Ovaj problem razlikuje se od onog u odeljku 6 po tome, sto se sada
traii slabi ekstremum funkcionele tp izmedu svih g1atkih krivihy na [a,b l,a
ne sarno onih kroz dye unapred date tacke (a,a 1) i (b,b I ). Kod
varijacionog problema sa slobodnim krajevima dopustene SU, dakle, sve
krive ciji se mogu slobodno kretati po vertikalama x=a i x=b.
STAY 7.1. Neka je

F{x,y,/)dx

funke/aneta na prostoru D t [a,b Jsvih glatkih y na [a,b 1

Potreban uslov do tp ima za krivu y slab (a time i ekstremum na
D 1 [a.b] do ta funkcija y zadovoljava Eulerovu diferencijalnu jednacinu

Fy
i uslove
(7.1) Fyl(xyy')"x=a
t
1 =0 'F
1
(x vy') I'x=b =0 .
y' V J

DOKAZ. Na osnovu stava 4.1 potrebanuslov za postojanje ekstre­

muma otp(h)=O za svako dopu~teno h. Razlika prema prethodnom
slucaju, kada su krajevi bili vezani,je u tome stoje sada [a,bJ, tj.
kao priraStaji h dopustene su sve g1atke funkcije na [a,b].
(5 je zato

(hF +h'F ,)dx

a Y Y
(7.2)
a ' Y (rF--F
d
dx
)
y'

315
 pa DUrrt:OaI uslov da funkcionela <p ima ekstremum u tacki y

.2') J(FY dx~FY'))hdx

a

za SIIaku glatku h [a,b]. Ovaj uslov, mora da bude

ispunjen i za one h zadovoljavaju h No, za
ove poslednje on se svodi na

Ja (Fy !..F )hdX=O

dx y'
za svaku takvu funkciju II. Na osnovu Ierne 6.1 odavde sledi da y mora da
zadovolji Eulerovu jednacinu
d
- F =0
dx y' "
lj. da je jedna ekstremala.
Kada smo ovo utvrdlli, onda se uslov svodi na

h(b)-Fy.
za svaku glatku h, sto S obzirom da uzima proizvoljne
vrednosti za i x=a
F I =0 i F I '=0.
Y'x=a Y'x=b
Time je stay dokazan.

Prema stavu 7.1

slobodnim su ona Eulerove
I/,Iaml,;lm; uslove (7.1).

i1il,Ii:1l,;l,UUJ problem moze biti i da je jadan

slobodan. Ako je, recimo, kraj x=a vezan, a krai x=b slobodan,
!ada ekstremume treba traiiti medu ekstremalama koje zadovoljava­
ju uslove
y(a)=a 1 i F y ,

PRIMER 7.1. Za funkcionelu

b
!f!(y)=f
a
naci ekstremale Sll krajevi slobodni na vertikalama x=a i x=b.
Kako llH'OJ<;lll1IU ne zavisi od y, Eulerova u.,,"'''''''''' 1ma
pm (vidi 6.7)

316
lj.

pa su ekstremale

Uslov (7.1) svodi se ovde na

C C

odakle sledi dok C1 neodreaeno. Prema tome, imamo

beskonacno mnogo ekstremala sa slobodmm krajevima:
(7.3)

Posmatrani problem ima sledecu interpreta-

Funkcionela .p predstavlja duZinu krive y ciji jedan kraj lezi na
vertikali x=a a na x=b. A se da Ii postoji kriva y za koju ce .p imati
ekstremu vrednost (minimum ill maksimum). Po geometrijskoj prirodi stvari
.p ne moze imati maksimum Ger rna krivu sa krajevima na pomenutim
vertikalama uocili, uvek je moguce konstruisati drugu takvu krivu ce
duZina bib veta). Meautim, .p postize minimum za svaku horizontalnu duz
koja obe vertikale. Iz ovm sledi da je svaka
ekstremala iz (7.3) minimum za funkcionelu .p.
PRIMER
, 7.2. Za funkcionelu

---dx

nati ekstremale za je levi (0,0) vezan, a desni slobodan na vertikali

x=l.
Kako integrand ne zavisi od x, Eulerova diferencijalna jednacina ima
integral (vidi (6.9»
I . y' ~1+y'2
Y ..J2iY~1 +y'2
317
tj.
(7.4)

konstantu u prvom integralu izabrali smo u obliku -1/v'2KC

da bi jednacini daB sto jednostavniji Jednacina (7.4)

(7.5) e\ ry­
J .­
V C-y
Da bismo izracunali na strani uvodimo novu promenljivu

(7.6) y=C
2
Tadaje

f sint),

pa iz (7.5) slew

Ova jednacina, zajedno sa (7.6), daje ekstremala u parametarskom

obliku

(7.7) sint) ,
Ove krive poznate su kao cikloide.
Na levom ekstremala treba da je vezana u tacki (0,0). ad
1"'-1'«"''''''''' (7.7) za daje t=0, a onda iz prve za t=0 i x=::O sledi ::::O.Na
desnom kraju ekstremala treba da zadovolji usiov

~o se svodi na y'::::O za x= 1. Kako je

sint
cost

jednako nuli za t=rr, t=rr sledi

Prema tome, date granicne uslove.

318
To je 1
(7.8) y=-(l cost)
1T IT

Da li je ona ekstremum i zakljucicemo posmatranoj

funkcioneli '{J mehanicko tumacenje. Ako se neka tacka krece duz krive y,
onda je brzina jI jednaka izvodu predenog puta po vremenu, tj.
ds ~~12 dx
jI =y1+y-.
dt dt
Zamislimo da se kriva nalazi u nekoj ravni i da se tacka krece po
njoj jedino pod sile teze g teska tacka).
Iz mehanike je poznato da je tada a x
brzina data sa

Kombinuiuci ove ]eunac:me nalazimo

y

Slika 7.1
Prema tome, vreme 'f da teska tacka iz (0,0) po krivoj y do
vertikale x= 1 (vidi sliku 7.1) iznosi
~--dx .

Koliko ce iznositi to vreme '{J uvJI',l"'.ll,U

tacka krece.
Uocimo za trenutak pramen
Kakroz tacku (stika 7.2)
x
Vreme potrebno da
do vertikale x= 1 zavisi s

strane, od duzine

strane, od brzine

g. od projekcije sile teze g na pravac

kretanja komponenta sile).
Kada a raste od O. do duZina y
putanje raste od 1 do ooa aktivna
komponenta sile teze raste od 0 do g. Stika 7.2

319
U dva krajnja slucaja, kada je (FO vreme potrebno da tac­
ka putanju OA Q je beskonacno (tj. tacka nikad nece dospeti do
vertikale jer je u prvom slucaju brzina jednaka nuli (sila teze
ne deluje), dok je u drugom slucaju duZina putanje OA Q beskonacno
velika. Prema tome, vreme trajanja kretanja \(J kada Q varna od 0 do nl2
prvo opada od "", pa zatim raste do 00 , ~to znaci da za neko a:0 postize
najmanju vrednost. Tako stoje stvari kada se taeka kre6e duz pravih kroz
koordinatni pocetak. Intuicijom da slieno mora vaziti ako
da se tacka krece duz svih krivih koje pro/aze
duz koje 6e
za pravo da tvrdimo daje

8. Varijacioni Dr()bl,em s krajevima

(i) Formulacija problema: Neka je F(x,y,z) realna funkcija tri realne

promenljive koja ima delimicne izvode po svim argumentima do
drugog reda zakljutno. Neka su f{x) i g(x) dve flksirane glatke krive i neka je
funkcionela

Xl
\{J(y)=f

Xo

M.! I
0 Xo X1 x
ji se u tome da
ekstremumi funkcionele \{J. rta G 1 . Slika 8.1

Bima razlika ovog varijacionog problema prema dva je u

tome, sto se u kojim je defmisana funkcionela \{J menjaju ne sarno
funkcije y, vet i integrala Xo i Xl'

320
 Meautim, ne treba izgubiti iz vida da je varijacioni problem sa
slobodnim krajevima sarno specijalan slucaj varijacionog problema sa
pokretnim krajevima, kada se ovi kreeu duz pravih x=a i x=b.

(ii) Kako kod uocenog varijacionog problema glatka kriva y nije

vezana za fiksirani razmak,' vee joj se krajevi slobodno kreeu u ravni,
Y
rastojanje izmedu dye takve krive y i uvescemo na drugi nacin no sto smo
to do sada cinili. Ako su Ao (xo'Yo) i A I (x I' Y I) krajevi krive y, a
Ao(xo,yo)i Al (xl,y l ) krajevi krive y, rastojanje izmeau krivih y i
y,uvodimo sa

(8.1) d(y,y)=max ly(x)-y(x)l+max Iy'(x)-y(x) l+d(Ao,Ao)+d(A I ,AI)'

gdeje

rastojanje u rayni tacke Ao do Ao odnosno tacke A I do AI'

Kako su krive y i Y definisane na razlicitim razmacima (prva na

[xo' x I] a druga na [xO,xI D, to da bi u obrascu (8.1) prva dva sabirka imala
Y
smisla za svako dopusteno x, morarno krive y i produziti i izvan njihovih
defmicionih podrucja, tako da obe budu defmisane na nekom zajednickom
intervalu. Pri tome morarno da vodimo racuna da one ostanu glatke. To se
najjednostavnije moze postici na taj nacin, sto cemo ih na krajevima gde je
to potrebno produZiti t.angentama u tim krajnjim tackarna (vidi sliku 8.2).
No ne treba izgubiti iz vida da kod tako produzenih krivih y i Y
i dalje
smatrarno da su A 1 A odnosno A Y
o 1 0
i A njihovi krajevi!
I
PotraZimo sada prvu varijaciju
funkcionele <p u okviru prostora 2.)1 u
kome je rastojanje uvedeno sa (8.1):­
Neka je y glatka funkcija naIxo,x 1 J.
Dajmo joj kao prirastaj glatku funkci­ x, X; x
ju h definisanu na [xo +oxO,x l +ox I]' Slika 8.2 .

321
Ako je kao na slici 8.3 tj. oX l
formiramo y+h, produzicemo y tangentom na
na [xo,xo +oxol. Tako su obe y i y+h na zajednickom
razmaku [Xo' ] 1+ox I]' Prva ima krajeve u (XI'Yl)'
a u (x 0' +ox 0 i (x 1 +ox 1 ) Prema rastojanje
1 .
izmedu y i y+h dato je sa
d(y,y+h)=max Ih(x)l+max Ih'(X)I+v'(8x~T+(OYO)2 +V(ox 1)2 +(oy 1)2,

se maksimum uzima intervala +(;x ~ ].

Na osnovu defmicije 3.4 i pd·

medbe prva varijacija funkcio­
y
nele 'P je linearni deo po h,
(kada d(y,y+h)

~kada

Ovde je Slika 8.3

I (F(x,y+h,y' +h')~F(x,y,y') ]dx

(8.2) Xo
XI+DX j
+f
xl

Odredicemo za svaku od funkcionela .J2 i line ami

dec po prirastaju h y i po DXo i intervala
J i pokazati da odgovarajuci ostaci teze nuB brze od d(y,y+h) kada
d(y.y+h)~.

322
 Kako funkcionela ne zavisi od 5xoi ox! smatrati da ona
ima slobodne krajeve, te postupamo doslovce kao u dokazu stava 5.1,jedino
8tO sada, rastojanja, umesto imamo

Ih(x)l~d(y,y+h) i Ih'(x)l~d(y,y+h).

Tako nalazimo, analogno obrascu (5.8),

1 1 (hF +h'F )dx+Oi!d(y,y+h)

I y y'
(8
Xo 1
Xo
(F -:!..F
d
y
X
)hdX+hF
y,. y'
Ix~x -hFy ,
1
d(y,y+h).

gde Oil 4) kada d(y,y+h) 4).

Da bismo dobili '<U..l<'!5'''' 'J" za

.~."~.,,,. obrazac

f(a+s):::f(a)+s/(a+os) (0<0<1)
za funkciju
z
f(z)=f y'+h')dx i
xI
Kako je
r (z):::F(z,y(z)+h(z ),y'(z )+h'(z)),
to za J nalazimo
2
X +OX
1
f I
•F(x,y(x)+h(x) Jl'(x) +h'(x)) I ~ +ol:x'
X X lUI
XI

No kako su F, h i h' neprekidne GUF,,,.uUvu<,,,,,, a sa d(y,y+h) se

loxll, Ih(x)1 i IH(x) I mogu uciniti proizvoljno

(8.4) F(x,y,y')lx=x +a 2 d(y,y+h),

1

~ 4) kada d(y,y+h)-+O.
se tice integrala on se formalno moze dobiti iz 12 kada
umesto

(8.5)

d(y,y+h)-+D.
323
 Stavljajuci procene (8.3), (8.4) i (8.5) u (8.2) .... v,,,...... ,,'v dille,
l(F _ d F \hdx+
Y d y'J.
(8.6)
X o\ x /

Flx=x +o:d(y,y+h) ,
1

gde o:--a j +0: 3 -7{) kada d(y,y+h )-+0.

lz slike 8.4 vidi se da je

Zbog neprekidnosti y'i h' je zato

oy 1 )ox 1 +13 lOX 1 +h(x 1 )+h'(x1)Ox 1

13 1 -7{) i 13 2 -7{) kada ox I -7{). No kako je

IOXll~d(y,y+h) i Ih'(x)l~d(y,y+h),

to iz poslednje procene sledi

y
(8.7) h(x i -y'(x1)oxj+€d(y,

1+ lox 1 1+I€ 2 !-7{) kada d(y,y+h)-7{).

Slicno nalazimo za levi kraj

(8.8) h(xo)=oyo -y'(x~)oxo +€d(y,y+h

x o
gde €~ kada d(y,y+h)-7Q. Slika 8.4

Koristeci (8.7) i (8.8), procena (8.6) moze se U obliku

x
I(F
o
Ydx
~FY )hdX . oy
11

oXo +o:d(y,y+h) ,

gde Q:-4{) kada d(y,y+h)-7Q.

324
 Na osnovu deftnicije 3.4 van, dakle,

STAY 8.1. Neka je

I F(x,y,y')dx
Xo
funkcionela na prostoro J:)t glatkih funkcija ciji se krajevi (xo,yoh )
mogu slobodno kretati u ravni. rna od <p U okviro 01 je
data sa
hdx

(8.9) OX
l
I 1

-Fy' OYo -(F-y'Fy,)lx=x. 1 oX o '

PRIMEDBA 8.1. Izraz (8.9) za prvu varijacijll fllnkdonele sa

sadrzi kao spedjalan prvu varijaciju kako
funkcionele sa vezanim, tako i sa slobodnim krajevima. Kada su krajevi
tada je iz (8.9) sledi obrazac( 6.3')(sa
i Xl Kada Sll krajevi slobodni, tada je oXO=OXI pa iz (8.9) sledi
obrazac(7.2)(sa oYo=h(a)i oYl=h(b)).

(ill) U varijacionom problemll u (i), u

konkurenciju dolaze sve glatke krive Y leze na datim
krivim fig. Za taj slucaj izraz za prvu varijaciju iz stava 8.1 uzima
sledeci obli.k:

x
(F
\ y dx
~Fy')hdX
.
(8.10) °
+(g'F' +F-y'F )1
y" y' x=x 1
-ifFy' +F-y'
.

neprekidnosti

d(y,y+h) ,

325
 0:0 -?() i 0: -?(),
1
a
pa time i o ==
d(y,y+h)
0: -?()
0
i 0: = 0: -?(),
1 d(y.y+h) I
kada

d(y.y+h)....cJ. Ako ovo uvrstimo u (8.9), dobicemo (8.10).

Na osnovu stava 4.1, uslov za ekstremum je je
b<{l dato sa (8.1 0). Ako je kriva y ekstremum funkcionele u odnosu na sve
glatke krlve ciji se krajevi mogu slobodno kretati duz fiksiranih krlvih/ig,
ona je tim pre njen ekstremum u odnosu na sarno one glatke krive ciji se
poklapaju sa od y (koji su je y odreaena
kriva). No to znaci, na osnovu stava 6.1, da krlva y zadovoljava Eulerovu
diferencijalnu jednacinu, tj. da je jedna ekstremala. Za nju se onda, zbog
10), potreban uslov za ekstremum, brO, svodi na

bx-"~F'
I-V y' +F-
. Y 'Fy' )1 x=x
I 0

Kako su oxo i ox 1 meausobno 1It:,~aV.[SJlI to mora posebno da

bude

=0

ifFy' +F-y'F)1
y x=x
=0.
o
Vali, dakle,
STAV 8.2. Neka je
1 F(x,y,j) dx
Xo
funkcionela definisana no prostoru J) 1 i neka je Gt, glatkih /unkcija
ciji Jete no dverna glatkim krivim 1inijarna fig. Potreban
uslov da <{I irna za krivu yEGf, slab (a time i jak) ekstremum na jeste
,8
da zadavaljava Eulerovu di/erencljalnu
d
F-­
y dx

i tzv. uslave transverzalnosti:

(F+(g' -y')Fy,)lx=-x 1
(8.1 1)
(F+(/-y')Fy,)lx=xo=O.

326
 PRIMER 8.1. Za funkcionelu

nati ekstremale Giji levi kraj prolazi kroz tacku (0,0), a desni lezl na krivoj
=2-x.
Ovo je varijacioni sa jednim vezanim i
jednim pokretnim krajem.
Eulerova jednacina ima prvi

(8.12)

odakle za familiju ekstremala

Granicni uslov u levom kraju

C sin O.

Postoje dye 1. Ako je Cf:O tada je =0, pa je resenje

2. Ako je C=O tada je resenje za svako x.
Uslov transverzalnosti na desnom je

-::;-r7;;:~ ~y) y'lx-x,

8tO se, S obzirom na (8.12), svodi na

(8.13) =0.

U slucaju 1. kada je 8illX (CFO), relacija (8.13) postaje

C
2
te je
2 COSXI
C=-~===~

Eks tre mal a zadovoljava oba uslova

327
 y=- SiM.

za ova ekstremala i kriva

istu ordinatu, tj.

-==:-::'=- sinx I .

odnosno

3(x 1 -2) sin =0.

U slucaju 2. je y=O za svako x, pa je apseisa desnog kraja =2. Kako

je y'==O za svako x, drugi clan na levoj strani u (8.13) je oblika &,
pa je
potrebno detaljnije ispitivanje.

9. Izlomljene ekstremale i Weierstrass- Erdmannovi uslovi

(i) Uocimo varijacionl problem sa vezanim krajevima

'f'(y)= } y2(1-y')2dx,y(-1)=O,y(l)=1.
1

Ovde je Eulerova difereneijalna jednacina

y(yy"+y'2_1)=O,

i ona se raspada na dye Jednu algebarsku

(9.1) y=O

i drugu diferencijalnu
(9.2)

lednacinom (9.1) direktno je data jedna ekstre mal a, ali ona ne

zadovoljava oba granicna uslova.
Da bismo naAli diferencijalne jednacine (9.2), uveseemo novu
funkciju p=y' i y smatrati novom nezavisnom promenljivom. Tada je

328
 lid dp dy dp

y = dx P '= dy dx '= P dy ,

pa se (9.2) svodi na diferencijalnu jednacinu prvog reda:

dp
py-+p2-1=0.
dy
Akoje

(9.3) pi=±1 yi=O,

irnamo
pdp dy
--=-,
l_p2 Y

odakle slecti

tj.

8to je prvi integral jednacine (9.2). Novomintegracijom nalazimo

ydy
J---=Jdx-C
Jy2_~ I'

te su ekstremale date sa
(9.4)

Ovo je farnilija ravnostranih ruperbola i njihovih asimptota.

Kroz tacku (1,1) prolaze sve one ruperbole koje zadovoljavaju uslov

~+(CI_I)2 =1.

(Tacka sa koordinatarna (C1,C) lezinajectinicnom krugu sa centrom u tacki

(1,0) u ravni OC I C). Ekstremala kroz tacku (I ,1) ima, dakle, beskonacno
rllnogo (slika 9.1):
Medutim, kroz tacku (-1,0) prolaze sarno dye krive iz farnilije (9.4),
jer se granicni uslov svocti na

329
 y
sto daje

0=0 j C1 =-1.

Iz (9.4) sledi da su to prave

-1 x

(9.5) 1 i y=-x-l.

Prema tome, nijedna ekstrema­

la iz (9.4) ne zadovoljava oba Slika 9.1
granicna uslova.
da da nisu pretpostavke
ekstremalu (tj. reSenje Eulerove diferencijalne 1""'U"'-'liU" vee
smo videli da je to jedna ekstremala (obrazac (9.1». Ako

1,
lako je nr('IVf>"r da su prave

(9.6)

isto tako resenja diferencijalne jednacine (9.2), tj. ekstremale. No,

od ne zadovoljava oba uslova. Jedino prave

(9.7) Ii prolaze kroz tacku (-1 ,0)

a prave

(9.8) y=xi prolaze kroz tacku (1,1).

Sve u svemu utvrdili smo da su ekstremale krive (9.1), (9.4) i(9.6),

od njih ne zadovoljava oba granicna uslova. Znaci, uoceni
problem nema ekstremuma u skupu glatkih krivih koje
kroz tacke ( -1 ,0) i ( 1
Medutim, iz izraza za funkcionelu «J je da je «J(y);;;:{l za svaku
___ .____.,_ Y za koju «J ima smisla. Prema ona ce imati

330
minimum za neku funkciju zadovoljava ako je za
ovu takvu funkciju je konstruisati (slika 9.2):

0, ] ~x ~O,
Yo (x)=
[ x, O~x~l.

Oa Ii je Yo ekstremala? Nije, jer Yo ne zadovoljava Eulerovu dire­

na razmaku ,+ I J nema prvi izvod u tacki
pa se ne moze ni govorili lb JC
ona neke diferencijaine jedlla­
y
cine reda).

Do sada smo se da
ekstremume funkcionela trazimo is-
u okviru g1atkih fun­
kcija. S te tacke kao §to smo
konstatovali, uocena funkcionela ne­ -\ x
rna ekstremum, Ali ona ga ima (to je
bas funkcija Yo), ako ekstremum tra- Slika 9.2
zimo u okviru sireg skupa ­
funkcija u ponekoj tacki sarno levi i desnj izvod
za funkciju

Yo nije je g1atka u oba razmaka [-I

i [0,1] i u svakom od njih za(1ovoliava Eulerovu diferencijalnu jednacinu, jer
je "skrpljena" od ekstremale 1) i prve od ekstremala Ona
zadovoljava i oba uslova.
Sem funkcije Yo mogli smo y
funkcije, skrpljene od
zadovoljavaju date
IlIGlllH;1l1: uslove. l"lI:CllJflO,

prvu ad ekstremala (9.7) sajednom od

hiperbola (9.4) zadovoljava uslov
x
+(C1 -1)2:::1,
tj. prolazi kroz tacku (Ll) 9.3). Stika 9.3

Ova sto smo videli na Kako

ill obuhvatiti u opstem slucaju

331
 (ii) DEFINICIJA 9.1, Za neku funkciju y kazemo da je delimicno
glatka na razmaku [a,b], ako se razmak [a,b 1 moze podeliti na konacno
mnogo zatvorenih podrazmaka
lCi' ci+1](CO=a, c k + 1 , ... ,k)

tako da je y glatka u svakom od njih, a na citavom razmaku

neprekidna.
y' postoji svuda na [a,b J sem u konacno mnogo
tacaka c·I (i == 1, u Kojima sarno levi i desni izvod. To su tzv.
ugaone tacke od y.
Skup svih delimicno funkcija na [a,b 1 oznacavacemo sa
IiI[a,b J, On se moze snabdeti strukturom prostora, ako
unu trasnju i spoIjasnju kompoziciju i normu uvedemo na isti nacin kao u
[a,b] (primer s tim sto se u tackarna u ne postoji u
uzima vrednost i levog i izvoda.
/\
Neh je Go skup delimicno glatkih na razmaku [a,b] koje
zadovoljavaju uslove y(q)=a l' y(b )=b l ' Problem se sastoji u tome da se na
skupu ~ odredi slabi ekstremum funkcionele
b
<p()!)= f
a
sto se, wema 4, svo~a odredivanje ekstremuma funkcionele <p na
skupu t~ u okviru prostora D; [a,b].
Ako funkcionela <p ima ekstremum za funkciju y, tada je u toj tacki
y (stav 4.1)

je Hf: skup svih delimicno h koje zadovoljavaju uslove

h(a)=O, h(/irO. jednostavnosti radi, da funkcija y ima sarno
jednu recimo, za x=c (a<C<b). Tada <p mozemo

F(x,y,y')dx
a c
~
SU <PI i <P2 dye funkcionele na Dj [a,b].
Kako ako <PI i <P2 imaju diferencijale D<Pl i &<p. ,

332
(proverite, na osnovu definicije 3.4!), to na osnovu u posmatranoj
tacki y

Ovo, dakle, specijalno vazi i za svaku

funkciju h iz HI(] [a,b J koja je glatka y
(a inace proizvoljrPa) na [a,e]
nuli na [e,b] i na [a,b J
93a). Za takvu funkciju h je
O'P2 (jer O'P2 (h) je lineama fun·
kcionela na prostoru Tit a restrik a b
uocene h je nula-vektor
tog prostora), pa se (9.9? svodi na Slika 9.3a

(h)=O za svako hEHco{a,e],

je funkcije h na [a,e J glatka funkcija na

koja zadovoljava uslove h(a)=O, h(e)=O. Time je problem sveden na ona] iz
6(i), pa iz (9.9") sledi da funkcija y na razmaku [a,e] zadovoljava
Eulerovu diferencijalnu jednacinu. Na analogan uocivsi one ._.._._',_
h iz koje su nuli na [a,e] , glatke na i ne prekidne na
[a,b 1 bismo da funkcija y Eulerovu diferencijalnu
jednacinu na razmaku
Izracunaeemo sada prvu varijaciju funkcionela 'PI i 'Pz· Kod
funkcionele 'PI ree je 0 prvoj na skupu onilt glatkih funkcijay(x)
eiji je kraj vezan (y(a)= aJ a se moze slobodno kretati u ravni
Ger i ordinata ugaone tacke, e i y c' nicim nisu
Simetricno stoje stvari kada je u pitanju funkcionela 'P2' Zato je za
izracunavanje i o'Pz merodavan obrazac (8.9) s tim sto je u prvom
slucaju oxo=O, oYo=O, Ox l =oe,
=0. Vodeci racuna i 0 tome da
u kojoj 'P ima ekstremum Eulerove
ne u oba razmaka [a,e Ji ,iz (8.9) sledi

o De

333
odnosno

Uslov ) svodi se, na

Kako oy c i OC mogu bili proizvoljni, odavde sledi da je

-0
-Fy'
(9.10)

..:=c-o

Vati, dakle,
STAV9.1.Nekaje
b ,
.p(y)=f F(x.y,y )dx
a
/\
funkcionela na TJ! [a, i neka 'Go skup delimicno koje
zadovoljavaju granicne uslove

Potreban uslov da <{I irna u tacki (a time i jak) ekstremum na

do funkcija y Eulerovu diferencijalnu u svakom
od podrazmaka na je sem toga, tzv.
Weierstrass-Erdrnannove uslove (9.10) u svakoj svojoj ugaonoj tacki c.
Svaku delimicno glatku funkciju y koja zadovoljava Eulerovu
diferencijaInu jednacinu u svakom podrazmaku razmaka [a,b] u kome je
glatka, i Weierstrass-Erdmannove uslove u ugaonim tackama, naziva se
izlomljena ekstrernala .p).
ugaone tacke, tada u svakom od
k) imamo po Eulerovu
k+ 1 na broju, tako da u
konstante. 2k od njih odredujemo iz
WeieEstniSS--CluH...HHVYU, uslova u tackama c\ .... , ck . PreostaIe dye iz

334
 PRlMEDBA 9.2. Na prostoru [a,b] moze se tretirati i varijacioni
sa slobodnim krajevima; kao dolaze tada jos i
Weierstrass-Erdmannovi uslovi u U5.'U1l'UJ tacki. Analogno vaZi i za
problem sa pokretnim krajevima.
Na osnovu stava 9.1, mozemo sad a baciti novo svetlo na varijacioni
iz (i). Ovaj nema resenje u okviru [a,b], ali ga ima u
okviru prostora fYl
[a,b J, tj. resenje je dato jednom izlomljenom ekstrema­
10m. za krivu Yo vee smo konstatovali da zadovoljava Eulerovu
jednacinu u oba razmaka ,0] i (0,1]. Ostaje jos da
da je ona jedna tj. da zadovoljava
Weierstrass-Erdmannove uslove u tacki x=O:

-2yo 2 (--D) [ I l-y~(+O)J=O,

YB( --D) [ l-y~( --D)] 2 +2Y5( --D)y~( -0)[ I

-ya(+O)[l (+O)y~ (+0)[ I

Ovi uslovi su stvamo je yo( -O)=O,y~( -0)=0 ,Yo (+0)= I

i y~ (fO)= 1. Najzad, izlomljena ekstremala Yo z-adovoljava i
te je, kao sto smo to u (i) vee primetili, minimum posmatranog varijacionog
problema.
PRIMER 9.1 da Ii varijacioni problem

y( -1)=O,y(1)=I,

ima glatkih i
I"''''''''''"'''' glast
y(y/' +/2 + I )=0.
Potrazicemo prvo (glatke) ekstremale na [-I ,1]. Jedna je

(9.11) y=O,

a ostale su re~enja jednacine

yy" +/2 +I=0.

Smenom svodimo ovu jednacinu na I""''''''''''''" prvog reda

335
 dp
yp_+p2+ 1=0.
dy
Ova razdvaja promenljive (uvekje p2+1*0):
pdp dy
- f - =f - - logC,
p2+1 Y

pa integracijom nalazimo njen prvi integral

Nova integracija daje za (glatke) ekstremale familiju krugova

(9.12)

Ekstremala (9.11) ocigledno ne zadovoljava oba granicna uslova. Sto

se tice ekstremala (9.12), granicni uslovi svode se na
(9.13)

Prva od ove dye jednacine raspada se u dye, tako da imarno dva sistema
C-C 1 =1 , ~-(Cl -1)2=1

Prva ima resenje C=5/4,C =1/4, a drugi C=-5/4,C =1/4. Sarno prvo
resenje dolazi u obzir, jer C, kao poluprecnik familije krugova (9.12), mora
da bude pozitivno. Jedina (glatka) ekstremala koja zadovoljava granicne
uslove je,dakJe, krug (slika 9.4):
y
(9.14)

Ispitacemo sada da Ii postoje

izlornljene ekstremale koje zadovolja­
vaju granicne uslove. Da bi neki od
krugova (9.12) prolazio sarno kroz
tacku (I ,1), mora da bude zadovoljen -1 1/4 x
drugi od uslova (9.13):
(9.15) ~-(Cl_I)2=1. Slika 9.4

336
Tacke s koordinatama (C, C)), koje
zadovoljavaju ovu jednacinu, leze u
OCC[ na ravnostranoj hiperboli (slika
9.5). Nas trenutno interesuju samo oni
krugovi (9.12) koji odgovaraju taco
kama (C, C[ )kada C[ vanra u razma·
ku (1 / 4,00). Na osnovu (9.12) i (9.15)
familija tih krugova data je sa
(x - C d 2 +y2=J+(C) _1)2

tj. sa
Slika 9.5

(9.16)

Prime6ujemo da za C[=1/4 dobijamo bas glatku ekstremalu (9.14), koja

zadovoljava aba granicna uslova. Na slid 9.6 ucrtani su krugovi K; u ravni
Oxy koji odgovaraju tackama K; u ravni OCS(i=1,2,00.,6):

K) K2 K3 K4 Ks K6
C[ 1/4 1/ 2 I 3/2 7/4 3
C 5/4 5/2 I 5/2 5/4 5

Uocimo sada funkciju y c [ (x)

j
koja nastaje krpljenjem bilo kog kruga
iz farnilije (9.16) sa C) > 1/4 i ekstre·
.male y=O (obrazac (9.11))

gde je
Slika 9.6

leva od tacaka u kojim krugovi (9.16) seku apscisriu osu (slika 9.7). Kada
C[ varira od 1/4 do 00 ,presecena tacka x [ varira 0(},-1 do I, jer je

337
 +1)=

-1 x

;-,;:;==:=;<=.-1.

Slika 9.7

Kriva y C 1 je iz tj. ona

Eulerovu diferencijalnu jednacinu kako u razmaku ,Y I Jtako i u razmaku
[X I .f J.. Medutim, ona nije kao sto cemo odmah
videti, ne Weierstrass-Erdmannove uslove u tacki x=x I .Ovi se
u vv,,,,,,,'u slucaju svode na
(9 18)

19)

Kakoje (x)=O za svako

(9.20)
S druge strane

(9.21)

Ger krug pod pravirn uglom sece apscisnu osu u tacki x I se izrazi
, I i
Y C1 X=Xl+O 1+0

ne mogu izracunati kao

(Xl +O)Y~l (X 1 +0), 0dnosno +O)/~l (x! +0)

Ger se javljaju U obliku

lim Jim
X-l>X 1+ 0 'x-1>Xt +0

338
U tom cilju izracunacemo

lim (x) (x)

1+0
X-"X 1 +0

11m
X-"X 1 +0

Otuda je

(9.22)

a prema prvoj od reJacija (9.21),

(9.23) =y CI y~! Ix=xl +0 . 1+ 0

-0"'0.

Na osnovu (9.20), prve od relacija (9.21) i relacija i vidimo da

je Weierstrass-Erdmannov uslov (9.l8)~ zadovoljen, ali da se uslov
(9.19) svodi na

sto ill zajedno C 1 ne moze biti ispunjeno.

(iii) Samim tim Sto varijacione mozemo sad a tretirati kako

na skupu tako i na skupu delimicno namece se
pitanje odnosa izmedu ekstremala,
U opstem ako neka funkcionela '"
da tada Yo ne mora da bude i'
~"""W"~"~'" slucajtt

339
 DOKAZ. Neka recimo, Yo minimum funkcionele
da da u slaboj €-okolini 1) od Yo postoji delimicno
da je
(9

utvrdicemo da kad
delimicno glatka kriva y koja
okolini postoji i glatka kriva yrakva da
je
(9.25) ).

Meautlin, ovo je u sa orum od smo pos1i, nairne, da je Yo

slabi minimum funkcionele na skupu glatkih funkcija. Dakle, u svakoj slaboj
€-okolini glatke Yo ne moze delimicno glatka funkcija y
kOja zadovoljava Yo je minimum funkcionele cp i na preston!
Vda,bj.
Pretpostavimo, da delimicno glatka kriva Yu
slaboj
£-okolini od Yo koja ima sarno ugaonu tacku u x=c(a<c<b) i da je
za nju

(9.26) za neko 6>0.

9.8) prvih izvoda

y
ima ugaonu tacku u x=c, to izvod
ima u toj tacki prekid. Izaberimo na
:V'dye tacke A i B sa c-o i
c+o i spojimo ill
tako da:

(9.27) z len u traci sirine 2£ oko krive x

Slika 9.8

c+o
(9.28) J z(x)dx
c-6 c-6
ovorn pododeljku stalno je ree 0 slaboj e-okolini u prostoru

340
(Ovaj poslednji uslov geometrijski znaci, da su jednake povrsine koje kriva z
odnosno kriva )i' zaklapaju nad razmakom (e-a,eta)) .Za sada je kriva z
defmisana sarno na razmaku [e-a,etaJ. ProduziCemo je na citav razmak
[a,b] sa
(9.29) z(x)=y'(x) izvan razmaka [e-a, etaJ.

Prema konstrukciji, kriva z je neprekidna na [a,b].

Stavimo sada
~ x
(9.30) Y (x)=Yo (a)+ f z (t)dt.

Kriva y jeglatka, jer je Y'(x)=z(x) na

[a,b].
Prvo cemo pokazati da za dovoljno malo a>O kriva Y lezi u slaboj
3E-okolini krive Yo,tj. daje

ItYYOliD = max ly(x)-Yo(x)l+ max 1Y'(x)-y~(x)I<3E

I a~QJ a~QJ

za dovoljno malo a>o.

Zaista, prema (9.30), (9.27) i (9.29) i na osnovu pretpostavke daje
51' u slabojE-okolini tacke Yo . imarno
1Y'(x)-y~(x)l= Iz(x)-y~(x)I<E za svako xE[a,bJ.

Da bismo procenili i tY(x)-Yo (x)I, primecujemo, pre svega, da se

funkcija y(x) poklapa sa Ytx)na razmacima [a,c - a] i [eta,bJ; na razmaku
[e-a,cta lone se razlikuju. Zaista, za xE[a,c-a J je rf~ c,novu (9.29)

y(x)=Yta)+/ y(t)dt=y(x),
a

a za xE[cta,b] je
c-6 c+a x
y(x)=YCa) + f z(t)dt+ f z(t)dt+ f z(t)dt,
a c-a c+fj

pa je, koristeci (9.29) u prvom i trecem integralu a (9.28) za drugi,

~ c-o c+fj x
y(x)=Y'(a)+f y'(t)dt+f 'Y(t)dt+f 'Y(t)dt
a c-a c+fj

=y(a) +/ y'(t)dt=Y(x).

341
Meuutim, za xE[C-O,C+O] je na osnovu (9.29)

c-o x A x

y(x)::Yta)+f Y'(t)dt+ f . z(t)dt=y(c-o)+f z(t)dt.

. a c-o c- O
Prema tome,

IY(x)-Yo(x)I=I.Y'(x)-yo(x) I<E za xE[a,c-o] i xE[c+o,b],

jer, prema pretpostavci, y lezi u slaboj E-okalini tacke Yo .Meuutim, za

xE[c-o,c+o]
_ je x
y (x)-yo(x)=.Y'(c - o)+J z(t)dt-yo (x)::
c-o
x
=[)f(c-o)-Yo(c-o)j-Vo (x)-Yo (c-o)]+ f z(t)dt.
c-o
PO apsolutnoj vrednosti prvi sabirak na desnoj strani je < E Ger je slaboj yu
E-okolini tacke Yo), a drugi i treci mogu se uciniti proizvoijno malim,
recimo mmjim od E/2, birajuci 0>0 dovoljno malo, jer su Yo(x) i
x .
f z(t)dt neprekidne funkcije (x varira u razmaku [c-O,c+o]!) .Prema
c-o
tome, tY(x)-Yo(x)I<2E za svako xE[a,b] i dovoljno malo 0>0. Time smo
dokazali da se funkcija y nalazi u slaboj 3E-okoJini funkcije Yo.

Ostaje jo~ da pokaiemo da (9.26) povlaci

(9.31 ) -
'P(y )';;;'P(Yo) -I1 6
ida time douemo do kontradikcije (9.25). Pokazacemo, u stvari, da je
A_I
(9.32) 1'P(y)-.,o(Y)I~I6

odakle, zajedno sa (9.26), sledi (9.31):

cY)-.,oWl
'PcY)='PcY)+[ 'I'
- /\
='P(Yo )-6+ ['P(y )"':''PCY)] .
';;;'1' (yo )-6+ I'PcY)-'PW I
1 1
~'P(yo)-6+26= 'I' (yo) -2: 6 .

Da bismo (9.32), polaiimo od cinjenice da se y i Y' poklapaju

na[a,c-o] i [c+o,b].Zato je

342
 [F(x,y,Y)-F(x,y,y')]dx/

IF(x,y,y)-F(x,y,Y') Idx,
e &

a ovaj poslednji moze se uciniti proizvoljno malim pa time i manjim

od ako sarno &>0 uzmemo dovoljno malo.

to. _"jl __' _ ' _ izvod funkcionele

(i) U odeljku 3 definisali smo prvi diferencijal (varijaciju) funkcione-

Ie 'P na normiranom V kao lineamu funkcionelu za
KOju Vall
(10.1)

a(h)->O kada h->O.

Neka 'P realna funkcija k realnih promenljivih
,... ,Y ) na Euklidovom Rk.
k
1+h1,. .. ,yk+hk ) .tada ,... ,hk ).
Opsta prvog diferencijala (l 0.1) obuhvata i prvi diferencijal u
ovom specijalnom slucaju, kada je :p realna funkcija na R n (primedba 3.8).
Jedina razlika je sto smo da r e a l n e ; p na
oznacavamo sa a ne sa
Medutim, kod realnih funkcija 'P na ,sem pOjma prvog
postoji i pojarn uvoda od ;p po koordinati
tacke y. Kao Sio je poznato, on se uvodi na sledeci nacin: Ako jedino
koordmata tacke y prifaStaj hi' a ostale ostanu (tj.
tackey jeh=(O,...O, hi' 0», po definicijije

1,2,... ,k)

ill u sazetom obliku

lim ;p(y+h)-..p(y)
1,2
h.I

343
 (U Elementarnoj analizi, obieno prvo uvodimo delimicne izvode reatne
LUlI"''''I'' t(! na Rk, pomocu njih definisemo diferencijal

at(!
hi +... +
aYl aY k
pa onda, naknadno, proveravamo da je iinearan po h (odnosno po
hJ,,'" hk ) i da pod izvesnim lIslovima vazi (10.1),
Kod funkdonela na vektorskim lIveli smo do sada sarno
pojam prvog diferencijala. Ostaje da vidimo moze Ii se i kod njih uvesti nesto
sto bi bilo analogno delimicnim izvodima kod realnih funkcija
Ogranicicemo se tome na funkcioneie defmisane na prostoru
one su od interesa u varijacionom racunu,
Tacka Y u prostoru Rk odredena je svojim koordinatama
{! y u prostoruD l odredena je vrednostima
funkcija y(x) uzima na [a,b], tj. svojim koordinatama y(x)(xE[a,b])l)
Razlika je 06ita: tacka u ima konacno, a tacka u DI [a,b] ima
beskonacno mnogo koordinata. U Rk maze da se promeni samo
koordinata Y I.(/=1 ,2, ... ,k) tacke y, recimo za h., I
pa da tacka y+h (h=
(O, ...,O,h ,0, ... 0» jos uvek lezi u Rk. Ovo nam omogucuje da za realne
na R n definisemo delimicni izvod po
koordinati Y r kao Mo smo to malo pre videli. u prostoru [a,b]
je ta6ki Y dati takav priraStaj, koji bi izmenio samo
koordinatu racke y, reGimo njenu koordinatu y(xo )(xoE[a,bD. Tada bi,
nairne, priraStaj h morala da bude funkcija oblika (stika 10.1)

h
h(XO)=tO,

h(x)=

{ O,xi=xo,

tj. prekidna u tacki X=Xo. Sarnim tim

ne bi ona, a s njom nt y+h, lezala u Slika 10.1

prostoru [a,b].Da bismo ostali u prostoru DI [a,b] ,moramo, dakle, ako

koordinatu y(xo) tacke y istoVfemeno promeniti i one

1) Ovaj nov nacin izrahvanja pogodan je da se ukaie na anaJogiju sa tackarna

u

344
koordinate y(x) tacke y koje odgovaraju vrednostima x- a iz neke okoline
xo+8)od Xo. za funkcije y uzimacemo
funkciju h koja ispunjava sledece uslove (slika 1

h(x)>O za
(10,2) h(x)=O izv3n
{
h je na la,b].

Velicinu oCigledno
meri skup svih vrednosti koje h uzima b

na (xo Xo +8 ).Zato je intuitivno

Slika 10,2
bliska sledeca
DEFINICIJA 10,1. Neka je '" funkcionele na [a.b] i neka je h
funkcija koja zadovoljava uslove (10.2), Oznacimo sa povrsinu koju
!alva h sa x-osom. Granicna vrednost kolicnika

6.p
kada 6.p->O, ali tako da istovremeno h->O i 8->0 nazivamo J!arijacioni ill
delirnicni iZJ!od funkcionele '" po xo-toj koordinatiy(xo) funkciJe y,'
Oznacavamo ga simobolom
8",
ili
i:Jy(x o )
da je ~<P 'I
uy x~xo
varijacioni izvod funkcionele u tacki xo,
mada takav nacin izrazavanja nije adekvatan.
PRIMEDBA 10.1. Iz 10.1 neposredno sledi da je

+€}6. p .
-€ >O kada h->O i 0->0.
STAV 10.1. Neka funkcija irna pn!'pkirh", izvode po sJ!a tri
argurnenta do drugog reda zakljucno i neka je
b
",(y)=j
a
fimkcionela no D! [a,b].Njen J!arijacioni iZJ!od po koordinoti y(x)
fimkcije y sa

liy(x)

34S

 PRIMEDBA 10.2. Reci da je varijacioni izvod funkcionele ..p po svim

koordinatama y(x) (xE[a,b P funkcije y jednak nUli, ekvivalentno je, na
osnovu stava 10.1, s tim da funkcija y zadovoljava Eulerovu diferencijalnu
jednacinu na razmaku [a,b]. Prema tome, i Rod funkcionela na D 1[ a,b],
kao kod realnih funkcija na Rk, potreban uslov za postojanje ekstremuma
jeste da se delimicrti izvodi po svim koordinatama anuliraju.
DOKAZ stava 10.1. Na osnovu relacije (5.8) i h(a)=h(b)=O, prirastaj
funkcionele ..p moze se napisati u obliku

(10.3) 6..p(h)=J:(Fy - d: Fy~hdX+R(h,b-a)

gde smo ostatak R procertili izrazom

IR(h,b-a)l~b-a)al (h)llhll

gde Ql (hM kada h~O. (Za faktor (b-a) vidi prethodnu procenu (5.7")).
S obzirom na osobine (10.2) funkcije h. (I 0.3) se svodi na
d)
6..p(h)=JXo +b (F --F hdx+R(h,b)
xo-b y dx y
tako daje

(10A)
6..p(h) _ I XO+b(F _ !!. F)hdxtR(h,b)
-A--;::-J
up up x 0 -
<
u
Y dx y 6p

gdeje
xo+b
6p=J h(x)dx.
xo-b
Kakoje
min .. F - -dF) Jxo+b h(x)dx,;;;,
. 0

xo-b~~o+b (· dx yl xo-b

+8(
'X O
';;;'J
d )
'F - - F hdx';;;'
xo-b y dx yl
, ,
/ '. . d ) xo+b
,;;;, max · t F ---Fy. oJ h(x)dx,
xo-b~~o+b \ y dx xo-b
d
to, zbog neprekidnosti funkcije Fy - dx FyI

346
( 10.5) I '+0 ( F
xo-o \ y
d)'
-F hdx-+
dx y l ' ,Y
d) I
(F ---F
dx Y' X=Xo

kada l::,p->O 'tako da h ->0 i 0->0 istovremeno teze null.

S druge strane, moze se pokazati da

->0 kada
f::.p

Otuda, i na osnovu (10.5), iz (10.4) sledi da jc

ay(xo)
/
'F
d
\ Y dx I
X=Xo·

1L IZOl1lennletn problem

(i) Do sada smo ispitivali varijacione probleme na skupovima krivih

koje su bile ili delimicno a imale su vezane, slobodne ili
pokretne krajeve. Medutim, skup krivih koje dolaze u konkurenciju u
nekom moze da bude sem ovakvim i
uslovima sasvim drugog !ipa (vim, na primer, problem (iv) iz odeljka 1).
Formulacija problema: Neka F(x,y,z) i G(x,y,z) imaju
neprekidne druge izvode po svim argumentima, neka je Go sIrup
krivih sa vezanim krajevima

i neka je b I
1jJ(y)=f G(x,y,y)dx
a

neka funkcionela na Neka je GIjJ onaj deo skupa Go na kome

funkcionela IjJ ima stalnu vredrtost l. lzoperimetrijski problem je problem
odredivanja ekstremuma funkcionele

F(x,y,y')dx
a
no skupu GljI'

347
 Nazlv luka) potice otuda, sto je
l.j; uzirnana funkcionela
krive iste duzine luka l.
STA V Il.l. Ako je glatka kriva y ekstremum izoperimetrijskog
problema
b ,
(II tp(y)= f F(x,y,y )dx
a

(11
b
(I f
a
i nije ekstremala funkcionele
b I <

l.j;(y)=f G(x,y,y,)dx,
a

tada pastoji konstanta A takva da je kriva y ekstremala /unkcionele

b
(J I A) X 0') =1a [F(x,y.y')-fA G(x,y,y')] dx,

Ii. Eulerove rl,r."rpnrlml.",p jednaCine

d
F +AG
Y Y dx
PRIMEDBA 11.1. Na osnovu stava 11.1, resenJe posmatranog
zadatka treba traiiti medu ekstrernalama od funkcionela X i l.j;.
Eulerove , koja odgovara funkcioneli X
sadrziu opstem slucaju A i dye proizvoljne
konstante. Njih odredujemo iz usJova (11.3) i iz dva granicna usJova (11
DOKAZ stava 11.1. Neka je y kriva 0 kojoj stay 11.1. U

razrnaku 1uocirno dye tacke X I i X2 • Neka su hi dye krive,'

koje Sll razlicite od nule sarno u nekoj okolini -0 Ii' x 1+01) tacke XI od­
nosno(x2-02,X2+02)tackex2.Stavirno +,h2 ji
1+°1
/:"PI hi
XI-OI

Ako _ oznacavaju varijacione izvode po koordinatama

I) funkcije
X-X2
y(x d VWIV;:"'V y,
tada je na osnovu prirnedbe 10.1 i stava
10.1

348
( 11.5)

gde €I --7{) i , €2 --7{) kada 6.p 1 --7{) i 6.P2 ~o (tako da istovremeno

hi, h2' 0 I i 02--7{)),

Slican izraz imamo za funkcionelu If; :

(I 1.6) 6.1f;=1f;(y+h)-If;(y)=

= ((Cy - d: CyJ Ix=x I +€'~ 6tJI + ((Cy - d: CY ) /X=X2 +€;) 6.P2,

gde E'14) i €~ 4) kada 6.p 1 --7{) i 6.P2 --7{) . Prema (11.3) mora da vazi

1f;(y+h)=If;(y),
5to se na osnovu (11.6), svodi na

(11.7) 'lffcl' y -~C

dx Y''/ .\\ y -~C
l x=x) +€'I)6.PI+f!c
. )1_ X2 +€~)6.P2=O,
dx y'X-

Izaberimo tacku x2E[a,b]tako daje

(11.8) (c -~C )1 ' . :to

dx Y' X=X2 " .
y
Takva tacka X2 postoji uvek u [a,b J jer kada bismo imali
d '
C --C =0 za svako xE[a,b],
Y dx Y' ,

funkcija y bila bi ekstremala funkcionele W(vidi stay 10.1 i primedbi 10.2),

!ito smo iskljucili.
Zbog (11.8), uslov (11.7) mozemo napisati u 0 bliku

d)/ +€'
6.P2=-
«CY --C
dx Y' x=x 1 1
6.p"
(cY -~C \1
dx yi X=X2
+€~
349
odnosno

(I 1.9)

gde E'4) kada DPI4)·

Neka je konstanta A odreaena sa

(l1.10)

Ako u (11 uvrstimo (11.9) i vodimo racuna 0 (11.1 dobicemo

D'r;= {'~~F
\I Y dx Y]
J I
+A rc dxd
\'- Y I
}
(4) kada DPI 4). Kako je pm clan na desnoj stram linearan po h, a za
2o~I je
IDP11~ max h
a~Q

to on prvu varijaciju funkcionele tp uslovom (11

pretpostavili smo da je funkcija y ekstremum funkcionele tp pod navedenim
uslovom; prva varijacija mora, dakle, da bude nulL Kako je
DP I znaci da mora da bude

(1 1.1 1)
F
Y
_:3.-
dx Y
F +A
I·
_ d G \=0.
dx Y 'J .
ekstremala funkcionele 0IA).
PRIMER 11.1.Izmeau SM glatkih krivih konstantne duzine luka I,
koje leze u poluravni i kroz tacke (-1,0) i (1,0) odrediti onu
koja maksimalnu povrSinu sa x-osom. Ret je 0 izoperimetrijskom
problemu kod koga se traii maksimum funkcionele
1
tp(Y)~f

350
pod uslovima
y( -1)=O,y( 1)=0

(11.12) f
1
Vi~
+y dx=l.
2
-1
+1
Ekstremalefunkcionele Ij;(y)=f ~dx su prave ajedinakojaprolazi
-1
kroz tacke (-1,0) i (+ 1,0) je prava y=O . No ova ocigledno nije resenje
postavljenog izoperimetrijskog problema. lato, na osnovu stava ILl,
resenje treba traziti iskljucivo meau ekstremalama funkcionele
I
x(y)= f (y+A~)dx .
. -1

Kako integrand funkcionele X ne zavisi od x, Eulerova diferencijalna

jednacina ima prvi integral
AI
~ r.-:7'1. . I . Y C
y+!\y 1+y - y ,r;-;-:-:71 =
yl+y
~.

Ova jednacina razdvaja promenljive

te za ekstremale nalazimo familiju krugova

Gninicni uslovi daju

odakle sledi

Kroz tacke (-1,0) i (1,0) prolaze i lere u gomjoj polovini rami krugovi
(11.13)

351
 Geometrijski je jasno da mora
y
da bude I> 2 i da u familiji (I 1.13)
postoji jedan jetlini krug, ciji je luk od
tacke (-1,0) do tacke (I ,0) u gornjoj
poluravni duZine 1>2. Meautim, sarno
za I,;(rr je odgovarajuci krug definisan
x
na razmaku [-1,1], dok za I> rr
apscisa tacke na krugu varira u nekom
razmaku sirem no sto je razmak
[-1 ,I} (slika 11.1). Takve krive, cije
definiciono podrucje izlazi van raz­
Stika ILL
maka integracije integrala kojim je
definisana funkcionela ciji _::: ekstremum trati i cija jednacina se ne moze
dati jednom funkcijom y(x) I), do sada nismo uzimali u obzir, te ill zato
sada moramo jednostavno odbaciti. (Docnije , (primer 15.1) yjdecemo kako
se i one mogu uklopiti u posmatrani varijacioni problem). Drugim recima ,
resavacemo sada nas varijacioni problem sarno za 2 < 1,;( rr.
Ostaje da i analiticki utvrdimo da za svako 2</,;(rru familiji 01.13)
postoji jedan jedini krug koji spaja tacke (-1,0) i (I,O) kroz gornju
poluravan lukom duzine l. Dokazacemo da jednacina iskazana uslovom .
(11.12) ima jedno jedino resenje po A za svako 2< I,;(rr. Nairne, za svaki
krug iz familije (11.l3) je
1 1 dx 1
J ..JT+.?2 dx = 2AJ ~ 2
=2A ~rc sin--"':,
- l O A -x A
pa se uslov (I 1.12) svodi na jednacinu

(11.14) += sill }A '

1) Nairne, deo kruga (11.13) koji !eii u gornjoj po!uravni dat je jednorn
funkcijorn
y (x)=~ +~ zaxE[-A,A},
sarno dok rnu je )uk koji spaja tacke (-1,0) i (0,1) rnanji iIi jednak rr, Ij. dok rnu je
po!uprecnik A,;( 1. Za A>I, deo tog kruga koji lezi u gornjoj po!uravni i spaja
pornenute tacke, dal jc dvema funkcijarn a

yt<x)=~ +~ zaxE[-A,A]

Y2(x) = v?!=l- ~ za xE[ -A,-I] i [I, A} .

352
 ako stavimo na jednacinu

2 .
(11.15) IX == SIl1 X.

Ova poslednja (ako odbacimo re§enje

x=O za
jedno
jedino resenje X da je o<x<";'
Prema tome, I,,"UJ""'-'Ul" (11.14) imace
za svako 2<I<rr jedino resenje A Slika 11.2
takvo daje 1</...<00.

12. Eulerove diterencijairle jednacine

Neka je data glatka kriva r i

njena u Descartesovim koordinatama (x,y). Neka su (u,v) neke

druge koordinate povezane sa Deseartesovim preslikavanjem

(12.1)

Pretpostavljamo da funkcije x (u,v) j y (u,v) imaju neprekidne delimicne

izvode x u,x v,yu'Yv ida je funkcionalna determinanta

(1 *0.

Nekaje
v=v(u)

krive r u (u, v) koordinatama

353
 Ako u integraIu je definisana funkcionela
b I
cp(y)=f F(x,y,y)dx
a
umesto Descartesovih koordinata (x,y) uvedemo koordinate (u,v) preko
(12.1), dobicemo funkcionelu

Eulerove jednacine se u tome,

Sto ako funkcija y zadovoljava diferencijalnu jednacinu

d
(12.3) F- ,=0.
Y dx

tada funkcija v zacrOV.Oll£wa diferencijalnu

(12

Drugim recima, kriva r je ekstremaIa bez obzira u kojim koordinatama je

""'!'lOGU!" njena

Da to koristlCemo se "UII"...,IVIJLlJll izvodom funkcionele cp

i ljI. Ako funkciji y damo prirastaj h (10.2) u tacki x, odgovarace
ovome kod v k is tog u tacki u. Oznacimo sa /',P i
zakJapaju h i k sa odgovarajucom osom. Ako u

(l

pustimo da a time i /',q->-O, leva strana i prvi faktor na strani

teZice varijacionim izvodima funkcionele cp odnosno ljI u tacki x odnosno u
(vidi primedbu 10.1), a kolicnik /',q / /',p, kao sto je poznato iz elementarne
(1 je, po razlicita
od nule. Zato

8lj1
---=0 ¢;> --=0.
av(u)

354
Na osnovu primedbe 10.2, to znaci da ako
diferencijalnu jednacinu (12.3), tada funkcija v LdLIUV'UI
jednacinu (1 j obrnuto.
Invarijantnost Eulerove diferencijalne
koristi. Nairne, cesto da bismo resili Eulerovu
uvedemo nove promenljive. Eulerove
ljeno je tu zamenu promenljivih izVfsiti ne u samoj vee direktno u
je definisana funkcionela i za transformisani integral napisati
odgovarajueu Eulerovu jednacinu. Pokazaeemo to na primeru.
PRIMER 12.1 Naei ekstremale problema
b
tp(y)=J
a

Uvodeci poiarne koordinate

x=r cos (J. y=r sin (J,
prelazimo na varijacioni problem
(J'1
(12.6) I/I(r)= J d(J,
(J,

gde su () I ,f) 2. r I h odredeni sa

at hi
tg (JI tg ()2 ,'1
a b

Kako integrand funkcionele 1/1 ne zavisi od e,

to se odgovarajuca Eulerova
jednacina moze napisati U obliku 1 odeJjka 6).
d
d{) r
( 'Frr
te ima prvi integral
0:.

Ova diferencijaina jednacina prvog reda razdvaja promenljive,

dr

paje

{3 0: dt 1 t
(J ~- == - J --="C:= 2
=-arc tg - ,
2 2 t 2 +0: 2 0:

355
tj.
t T~
tg (2fJ-(3) =-= - - ­
a a
Koristeci identitet

konacno nalazimo

,2 co s (2fJ-{3)=a,

gde su a i (3 integracione konstante. Njih mozemo odrediti iz granicnih

uslova u (12.6), ali mozemo i da se prvo vratimo na stare pro menljive :

x 2 cos {3+2xy sin {3-y 2 cos (3=a,

pa da za njihovo odredivanje iskoristimo pprvobitno date granicne uslove.

13. Uopstenje na funkcionele koje zavise od vise funkcija

Lagrangeov problem uslovnog ekstremuma

(i) Do sada smo se bavili raznim varijacionim problemima vezanim

iskljucivo za funkcionelu
XI
(13 . 1) tp(y)= f F(x,y,y')dx.
Xo
U ovom i narednom odeljku tretiracemo analogne probleme za opstije
tipove funkcionela. S obzirom da dokazi odgovarajucih stavova ne zahtevaju
nikakva bitno nova rasudivanja, to cemo ih ili izostaviti ili sarno skicirati.
(li) Neka je F(x,y i' .. . 'Yn ,Zl ,... ,zn) funkcija koja ima neprekidne
izvode do drugog reda zakljucno po svakom od svojih 2n+ 1 argumenata.
Uocimo funkcionelu
X l , , ,
(13.2) <'o(YI'... 'Yn)= f F(x,YI ,···,Yn , YI,· ··,yn)dx
Xo
koja zavisi od n glatkih funkcija Y I (x) ,... ,y n(x) ciji krajevi se mogu slobodno
kretati u odgovarajucim ravnima OXYi(i=l, ... ,n). Funkcionelu tp(Yl, ... ,Yn )
mozemo shvatiti i kao funkcionelu definisanu na skupu

356
 su tacke Y konacni nizovi od n funkcija
da je Y krlva u D7. Reel da je Y jedna glatka kriva
glatke.
u tackama AOi odnosno All
1,""Yn ) i ,.."yn)uvescemo sa
n _ n
(l L max lY'.(x)-Yj(x)! + L max
i= I X I I X

gde je d(A,B) Euklidsko rastojanje u ravnl izmedu tacaka A j B. Da bi izraz

za dey,;) imao smisla, treba Yj i 1 na adekvatan nacin
tangentama u krajnjim tackama, tako da sve budu definisane nad
8). L>7 snabdeven
oznacavacemo sa:D 7.
Y damo prirastaj h, tj. f unkcijj
prirastaj hi i oznacimo sa OYto odnosno sa 1 ox
koordinata (xo,Y iO ) odnosno tacaka Yi' tada Se,
stavu 8.1, moze dokazati

STAV 13.1. Nekaje

I , ... ,y~)dx

fu,nkcioneia na prostoru:D n glatkih krivih y=(y b ... ,Yn) tako da se krajevi

) i (x lYiI) U=l Yj mogu slobodno kretati u (J(L!V{Hmn'J­
ravni OXYj' Prva varijaclja /unkcioneJe <,/l(y, ,... ,y n) U okviru prostora
:D n data je sa
1
XI n (
J ,L FYi hdx
j
Xo 1= I
n n
(1 L L: Ix=xo oxo
i= 1 i= I
n n
+2.: tX=XJ
+ L:/ IX=Xl OX,.
i= 1 i= 1 I

357
 Slicno kao za funkcionelu (13.1), mogu se i za funkcionelu (13.2)
raznovrsni problemi: 1. sa vezanim krajevima, 2. sa
slobodnim 3. sa pokretnim Ir,.~,pui,rn"

(iii) Neka su granice integrala u (13.2) fiksirane: =a j x I =b, i neka

je sku p onili krivih I""'Y,) II :n 7 1za je
(13.4) Yi i Yi(b)=b i 1.... ,n).1)
(Varijacioni sa vezanim krajevima).
Tada se funkcije ne pomerajll, tj. =oY/o =oYfl =0
(i= 1,... ,n), tako da u izrazu (1 za prvu varijaciju strani
sarno sabirak, tj.
II b
otp = ~ J
j"'·1 a

Pozivajuci se na stay 4.1 i koristeci JCIIlU 6.1, sledi

ST AV 13.2. Potreban uslov da funkcionela

b , I

tp(YI,.",y n ) J F(x,YI ....,YII,Y1'···.Yn)dx

a

irna na skupu Go CD~ (a,b 1 slab (a time i jak) ekstremum u tacki

... ·.Y /I) da funkcije Y I zadovoljavaju Euler-Lagrangeov
sistem diferencijalnih jednacina

d
(J 3.5) -F 0 l,... ,n).
dx Y1
Sva ovog sistema nazivamo ekstremalama
varijacionog problema.
PRlMEDBA 13.1. Kako se sistem (1 sastoji od n diferencijaJnili
njegovo ce u zavisiti od 2n
proizvoljnih konstanata. Ove odredujemo zahtevom da kriva Y=(:vl ..··,Y n)
lezl u Go,tj. da zadovoljava 2n uslova(13.4).
I

IU'''!::I''I'' u (13.2) flksirane: xo=a i XI

nikakva za ordinate funkcija y, .... ,
zax=a i za problem sa slobodnim krajevima).

1) Tada prostor 3) i [a., b1oznacavamo sa [0, b].

358
 Tada je sarno == ox 1=0 pa u izrazu (1 za prvu varijaciju
otpadaju treei i peti sabirak. se opet na stay 4.1, lemu 6.1 i na
proizvoljnost prirastaja iSYiO I kao kod dokaza
stava 7.1, da vaii

STA V 13.3. Potreban usiov da TllYi!K(',!nnPIfJ

b
f F(x'YI
a

ima na prostom [a,b J slab (a time i jak) ekstremum u

cia junkcije Y zadovoljavaju sistem
1
jalnih jednaCina
d
(13.6) == 0 O=I,... ,n)

i uslove
(13.7) o 1,... , n) .

PRlMEDBA 13.2. 2n proizvoljnih konstanata, koje se u opstem

s.Iucaju javljaju u sistema (1 odredujemo 1Z 2n uslova (13.7).

(v) problem sa pokretnim krajevima formulisaeemo sarno

za n=2 da bismo izbegli obrasce, a i zbog toga sto mu tada
mOiemo dati jednostavnu geometrijsku interpretaciju.
Uveseemo nove adekvatne umesto Y I i
Y2 funkcije oznaCieemo say i z. S tim oznakama funkcionela (13.2)

I t I
tp(y,z) F(x,Y,z,y ,z )dx,

a njena prva je (v. obrazac (1

I(F
d
- F
\
y'
hi dx + f Fz
Xl( dx
Xo y dx y Xo

+ 1 °YI +Fzt 1
OZ1 FyI Ix=xl oXJ
(13.8)
oYo i
o
OZ 0

359
 Pal 0',z) moze se u koordinatnom sistemu Oxyz
rati kao glatka prostorna kriva r cije su jednacine

,z=z(x).

z
Pretpostavlmo da krive
r Ieze na d vern a fiksiranim G
povfsima (slika 13.1)

ix=H0',z),

lj.daje y

S!ikJ ! 3.1

Ako su Gy,Gz,Hy i neprekidne funkcije, tada je, na osnovu

Taylorovog obrasca, glavni linearni deo prirastaja oxo odnosno ox! dat sa

(13.9)

odnosno sa

(13.10) aH! aHI y=y 1 OZI·

+-
Y=Yl az
I z=z! Z=zl

Ako (13.9) i (13.10) uvrstirno u (13.8), dobicerno da prvu

funkcioneJe <p(v,z) na skupu krivih r. lete na povrsima G
odnosno H izraz

d)
- - F hI dx+ fX10F
dx Y' Xo z
dx

·0
+ FY' + aH
ay (F-y'

360
Odavde, na osnovu stava 4.1, Ierne 6.1 i proizvoIjnosti prira~taja
SYo,SZO,SYl i SZI, sledi , zakljucivanjem koje je analogno onome u dokazu
stava 8.2,

STA V 13.4. Potreban uslov da funkcionela

Xl, ,
<,O(y,z) =f F(x,y,Z,Y ,z )dx,
Xo

ima na skupu glatkih krivih r=(y,Z) , ciji krajevi leie na povrsima

x=C(y,z) i x=H(y ,z) ,

slab (a time i jak) ekstremum za krivu (y,z) jeste da funkcije y i Z

zadovoljavaju Euler-Lagrangeov sistem diferencijalnih jednacil1a

d d
(13 .11) F - - F =0 F ---F =0
Y dx Y' ' z dx z'

i uslove transverzalnosti:

ac .,
~F
Y'
+-(F-y'F -z'F ))
ay Y' z' X=Xo
=0,

F +- ac (F -y ,F -z ,F )~I = 0,
Oz, . az Y' z' X=Xo

PRIMEDBA 13.3. Cetiri proizvoljne konstante, koje u opstem

slucaju sadrzi resenje sistema (13.11), odreauju se iz cetiri uslova
transverzalnosti.

361
 Za posmatranu funkcionelu mogli smo da definisemo i

drugi varijacioni problem. Nairne, mogli smo traiiti njen ekstremum na

glatkih krivih f'=(y, ciji krajevi leze na dvema fiksiranim glatkim

prostornim krivama 10 i /'1 su 13.2)

( 1'0) (x),

odnosno 1'0

(I'I I ,z=:gl (x),

Tadaje y

Kako je sada glavni Iinearni dec prirastaja

dat sa

(13.12) I,

to, kada (13.12) uVfstimo u (I dobijamo za prvu varijaciju funkcionele

.p(y,z) na sku pu krlvill r, leze na fIksiranim krivima 1'0
odnosno , izraz

dx + t(Fz dx
Xo

FYI z') oX l
1

-(F+(f~ y) FYI + go -
I ( I
Fz,)lx=xo

Na osnovu stava 4.1, Ierne 6.1 i

dakle,
ST AV 13.s. Potreban usIol' do fimkcionela
.X 1 I I
= f F(x,y,z,y,z )dx
Xo
362
ima na skupu glatkih krivih f=(y, z), ciji krajevi leie na glatkim prostomim
krivama
Y=fo(x) , z=go (x)

Y=fl (x),z=gl (x),

slab (a time i jak) ekstremum za krivu (J', z) jeste da funkcije Y i z

zadovoljavaju Euler-Lagrangeov sistem diferellcijalnih jednacina

d d
F
Y
-~F
dx y'
= 0 ' Fz --F
dx z,
=0

i uslove transverzalnosti:

(F+(f~-y')F +(g~-z')F )1 _
y' z, X-Xo = 0,

PRIMER 13.l.Naci najkraee rastojanje izmedu kruga

(fo)
i hiperbole

(slika 13 .3).
Duzina luka <.p prostome krivef,cijikrajevi(xo,Yo,zo)i(xl,YI,
z I) leze na krugu f 0 odnosno na hiperboli f I, data je sa

<.p(y,z) = tXo
../1+y'2+z '2dx.

Kako je

y'
F =0 F
Y , y'

363
 +
d
-F
dx Y'

I II
Y

to je prva od

funkcije F u odnosu na
j z', druga Euler-Lagrangeova
nacina je
(] +y'2).i"-Z'y'y"=O.

je jasno da kriva koja

nururruzlIa funkcionelu 'P mora da
y
bude neka prava koja spaja ro i r j .
lako je proveriti da familija

(13.13) , z=C 3 X+C4

Euler-Lagrangeov sistem.

krivih zadovo-

sistem nas ne
navedenih geometrijskih razloga). Slika 13.3
Sa oznakama iz stava 13.5 ovde je

paje
x
/o(x)=- ~ I g~(xy=O;
yl-x
x
g',(x)= ~.
yl+x

364
 S druge strane, za svaku pravu iz familije (13.13)
i z'(x)=C3 ,
te se uslovi tr~nO"Ar~·~1 svode na

tj,na

o I I +--:==-= 0

Da bi ovi bili ispunjeni, treba, uzeti

je Xo tacke na krugu ro, a XI tacke na r 1,

Uslove transverzalnosti dakle, prave
Yo ZI
y::::- , Z =--x+C4 •
Xo XI
No, one proiaziti i kroz tacke (xo,Yo ,zo) i (x I,Y I ,Z d. 8to daje

Yo ZI
Yo =-xo Zj = - - X !
Xo XI

(13.13')

fz prve i cetvrte od OVID jednacina sledi

C2 =O odnosno C4 =2z I .

Uslove transverzalnosti i uslov da

(X I ,Y l,z I) zadovoljavaju, prave
Yo
Y=-X, Z
Xo

365
za koje, prema od jednacina (13.1 vazi
(13.14)

(13.15) XOYI - X1Yo = O.

Kako tacke i (x I ,Y I ,Z I ) leze na r I .odnosno na hiperboli

r 1 ,to za velie ina xo,JO, ZO,Xl,Y I, uz (13. i (13.15),
imamo jos i

I, Zo =0

lz razloga simetrije ogranieiti se na deo na kome je

xo;;;;.o,Yo;;;;.o i na deo h'nprh,()1 na kome je Z 1;;;'1) tj. uzimacemo u obzir
sarno
(13.16)

Neposredno imamo: zo=Oi Yt =0. Preostale cetirijednacine svode se, zbog

redom na
xo=2x j , +y5=1,zr-xr=1.

od njih daje dye Hl,"I!';U',",UCJ~ x,=Oili Yo=O.Akoje Xl

(13.16), iz ostalm triju sledi xo=O. i Z I = 1 , tako da je

xo=O,yo=l, =1.

ostale tri jednaeine daju XO=J,x1 2 i ZI

2
resenje
(II) xo=l,yo=O,zo

Na slid 13.3 ucrtana su oba resenja. Minimum daje resenje (II) i

rastojanje je

366
 I izoperimetrijski problem (odelj ak II) moze se na
funkcionele opsteg (13.2).
Analogno dokazu stava II.l, moze se pokazati da vazi
STAY 13.6. Neka funkcije 1'... ,yn,ZI"" i Gj If
,z, (j=I, ... ,k) imaju neprekidne izvode drugog po svakom
argumentu. Ako je glatka kriva ,... ,y ) ekstremum izoperimerrijskog
n
problema

(13.17) y /b )=b i (i= 1,... , n),

b
(13.18) f G. I"'" Yn' y', ,.... y~)dx Ij (j=1 " .. ,
a J

ekstremala nijedne od funkcionela

k),

tada konstante Al takve da je kriva y ekstrem.ala funkcionele

tj. zadovoljava Euler-Lagrangeov sistem diferencijalnih jednacina

l,.... k)

gde i Gj OUUlcavaju delimicne izvode funkcije q po argumentu

Yi odnosno y'..
I

PRlMEDBA 13.4. sistema UlIiere:nC11Iat·

nih koj i funkcioneli X, sadrzi u slucaju k
parametara '\ i 2n proizvoljnih konstanata. odredujemo
iz k uslova (13.18) i 2n granicnih uslova (13.17).

367
 (vii) Izoperimetrijski problem je jedan problem uslovnog
ekstremuma, jer krive koje su pripustene u konkurenciju zadovoljavaju (sem
granicnih uslova) jos neke suplementarne uslove (v. (13.18». Ali to je sarno
jed an specijalan vid opSteg problema uslovnog ekstremuma - poznat jos kao
Lagrangeov problem.
Evo u cemu se ovaj sastoji: Treba naei ekstremum funkcionele

.pCY\,... ,yn)=fb F(xy\, ... , Yn,Yl,·

"
.. ,yn)dx
a
kada funkcije Y \ ,... , Y n zadovoljavaju k(<n) uslova

(13.19)

Ogranicenje na- k<ri uslova ?~ u opstem slucaju neophodno, jer kada bismo
imali n uslova i u njima ne bi figurisali izvodi y~ ,.,., y~, onda bi vee
sistemom (13.19) bile odredeI).e sve funkcije Y \ ,... , Y n' ukoliko su ispunjeni
uslovi za egzistenciju sistema n implicitnih funkcija.
Primeeujemo da kod izoperimetrij~og problema (stav 13.6) nema
ogranicenja k<n i da se on moze formulisati i za n= I (odeljak 11), sto kod
Lagrangeovog problema, zbog k<n, u principu nije moguce.
Lagrangeov problem je znatno komplikovaniji od izoperimetrijskog.
Posmatraeemo sarno slucaj kada je n=2, k= 1 i odgovarajuei uslov (13.19) je
holonoman, tj. u njemu se ne javljaju eksplicitno izvodi .
STA V 13.7. Neka funkcije Fig imaju neprekidne izvode drugog
reda po svim svojim argumentima. Neka je funkcionela
b , ,
.pCY,z) = f F(x,y,z,y ,z ) dx
a
definisana na skupu G glatkih krivih (y,z) kaje lete na pavrSi
(13.20) g(x,y,z) =0.

Aka je glatka kriva y=y(x), z=z(x) ekstremum funkcianele .p (y. z) na

skupu G i dut nje jer bar jedan ad izvada g y
i gz razlicit ad nule. tada
pastaji funkcija A (x) taha, da je ta kriva ekstremala funkcianele

b , , .
X(v.z) = f [F(x.y,z.y.z )+A(x)g(x,y.z)]dx.
a
tj. da funkcije y i z zadavaljavaju Euler-Lagrangeav sistem diferencijalnih

368
jednaCina

(l :::: O.

PRIMEDBA 13.5 Granicne uslove za krivu (y,z) ovde ne mozemo

proizvoljno birati. Preciznije, ako je, recimo gz *0, tada jedino mozemo
proizvoljno birati granicne uslove

za funkciju y. Kada je ova jednom odredena, time je i funkcija z potpuno

zbog gz*O, uslovom (13.20) z definisano kao
funkcija od x iy.
PRIMEDBA 13.6. Stay 13.7 vaii u slucaju kada umesto (13.20) ima­
mo uslov
(I g(x,y,z,y',z')=O
duz krive koja daje ekstremum funkcioneli <.p(y,z). Za uslov
(1 kazemo da Je neholonomnog tipa. U tom slucaju
funkcioneli X imaju oblik

d
+ .) 0,

Sada se za y uslovi na oba

mogu slobodno a za z sarno na jednom kraju, recimo

y na osnovu datih granicnih uslova vee

mozemo shvatiti kao diferencijal­
pojavljuje se sarno jedna
mozemo odrediti tako da bude ispunjen

DOKAZ stava 13.7. Neka funkcionela <.p(y,z) ima ekstremum za

krivu (y,z). Neka su i h2 da i kriva (y+hl' z+h 2 ) lev na
povrsi (13.20) i da su razlicite ad nule u nekoj oko­
lini (xo-o, x o +8) tacke xo(aGo

369
 Tada s jedne strane, zato sto krive
(13.20)
(1 [g 1, z+h 2 ) - g dx O.
a

S strane, primenjujuci TayJorov nalazimo

b
(13 f (g(X,y+hl ) g(xJ',z)Jdx=
a

[h )]dx
xo-o

Ako je, recimo tada iz (i3.24) i(13.23) sled!

Koristeci se varijacionim primedbom lO.1 i stavom lO.l,

nalazimo

) 'P(y,z)=

+ llPl

370
gde € 3 ,€ 4 i karla ->0. Ako u izraz za l¥ uvrstimo (1
dobicemo
/:'<{J (F _ d
\ Y dx
gde € 6 ->0 kada /:'Pl, i /:'P2 ->0. Da bi IJV~'V"'V Jinearni
deo

:= 0,

d d
(13

Ako odnos (1 postoji duz krive (y,z) i zavisi od x,

oznacimo sa l\(x),dobicemo sistem (13.21).

(viii) Za krivu ,... ,yn) kazemo da je delimicno g1atka, ako se

razmak [a,b 1 moze u konacno mnogo zatvorenih razmaka
C + J(co=a,
i 1
l'=b, ,... ,m),tako da su sve yl'....yn
na svakom od razmaka [c r I J i neprekidne na [a,b].

probleme funkcionele (13.2) mozemo tretirati i na skupu delimicno g1atkib

krivihY=(Yl ). Tada se, kao dopunski,javljaju Weierstrass-Erdmannovi
uslovi (v. odeljak 10). Recimo,ako je x=c(a<c<b) ugaona tacka krive
) (tj. tacka prekida bar jednog od izvoda y' 1 ,H.,y'n)' Weierstrass­
Erdmannovi uslovi u tOj tacki g1ase:

(
°n,
,..."n),

1: y.
o \iF- i= 1 I )Jx=c+o O.

14. Uopstenje na funkcionele koje zavise od visih izvoda

Neka (k+2) F(x'Yl 1) ima neprekidne

izvode po svakom argumentu do (k+ l)--og reda zakljucno. Uocimo
funkcionelu

371
 (14.1) ')-
<P()' - Jb FC
. x,y,y ' ,... , y (k»)d x
• a
na prostoru Dk[a,b] (v. primer 2.5) i skup C k _ 1 onih krivih iz Dk[a,b]
koje zadovoljavaju uslove
y (a) =- ai' y'(a) = a2 ,... , Y (k -I) (a) = a k ;
(14.2)

Ako funkciji y damn prirastaj h, da bi i funkcija y+h lezala u C k _ 1

mora da bude

h (a) = h'(a) = ••• = h(k-l)(a) = 0

h (b) = h'(b) = .•. = h(k-I)Cb) = o.

Postupajuci kao pri dokazu stava 5.1, nalazimo za prvu varijaciju funkeione­
Ie (14.1) izraz
b , (k)
o<p = fa (hFy +h Fy' +... + h ~v(k) )dx,

koji se, blagodareci (14.2), moze visestrukom parcijalnom integracijom do­

vesti na oblik
2 k
d d d
otp = f ab (.Fy - -F + - 2 F
dx y'dx y"
- ••• + ( - l l - k Fy(k») hdx.
dx

Primenjujuci staY 4.1 i lemu 6.1, zakljucujemo da vazi

STAV 14.1. Potreban usioJ! da jimkeioneia

tp(y) -_ f b F(x,y,y,I ... ,),(k»)

dx
a

ima na skupu C k _ 1 CDk [a,b J(k=2,3, ... ) u tacki yECk_/este da funkelja y

zadoJ!oljaJ!a Euier-PoissonoJ!u difereneijalnu jednacinu

d d2 • • dk
F --F +- F -···+(-I)k - k F (k) =0
Y dx y' dx 2 y" dx Y .

372
 PRIMEDBA 14.1. Euler-Poissol1ova diferencijalna
pa njeno u slucaju sadrzi 2k
konstanti. Ove odredujemo iz zahteva da pripada
2k uslova (14.2).
PRIMER 14.1. Odreditj ekstremume funkcionele

<p yfl2 dx

izmeau svih krivih jz D2 [OJ 1 zadovoljavaju uslove

yeO) 0,/(0)=1;
y O,y'(l)=l.

Ovde je pa Euler-Poissonova

lnacina ima oblik

te se, zbog

Fy' =OiFy" . -y
)1/
\
svodi oa

je

a granicne uslove zac[Ovoll:avajedino kriva

y:= 2x 3 - +x.

1S. Parametarski oblik var:iiac:iofIOg problema

Izlozicemo sada jedno same

varijacionih smo do sada sretali. Mada je to moguce uciniti i
za funkcionele kakve sma razmatrali u 13 i 14, iedlnostavll()sti

373
 fadi, se na najjednostavniju funkcionelu
b ,
;p 0') f F (x,y,y ) dx.
a

Varijacioni problemi vezani za funkcionelu ;p bitno su zavisili od skupa

krivih na kome smo trazili ekstremum. Pri tome smo pojam krive
jednostavno sa pojmom funkcije. Reei da je
funk cij a definisana na razmaku [a,b J znaci da je svakom x iz
jedan jedini grank funkcije, dakle, po ima osobinu
da ga svaka paralela ordinatnoj osi sece sarno u jednoj ta6ki 15.1).
pojam i krive. y
maci da smo a u konkurenclje
dopustili sarno kIive koje nave­

~·i
denu osobinu.
Ali ima i krivih ne mo­ I I'
raju 1mati tu ledna takva I I i
nacrtana je na slid 15.2. Da ne bi bilo I I!
zabune, ubuduce cemo takve krive a b x
zvati putanjama, a termin kriva zadr­ Slika 15.1
zati za one koje ordi­
y
natnoj osi seku u same jednoj tacki.
Po ovome, jedinicni krug sa cent rom u
pocetku kriva vee putanja.
on se ne moze jednom
funkcijom vec sa dve):

Yl (x) +

Slika 15.2

Za mnoge probleme varijacionog racuna pojam krive je nedovoljan

(v. primer 1l.1) i sasvim prirodno.§e k'inece pojam putanje. Zato cemo
navesti neke osnovne 0 putanjama.
Svaka putanja r moze se

(15.1)

374
 je t koji raste neke vrednosti t 1 do vrednosti
tatka (x,y) krece po rod tacke A do tackeB(sUka 1
je zatvorena ako se tacke A i B pokJapaju. Putanja je
delimicno glatka, prema tome da Ii su obe fig
ili delimicno No u poslednja d v a , zbog

~B
oba izvoda po parametru i i y,
ne A
biti istovremeno jednaka mill.
putanji beg­
konacno mnogo razlicitih parametar-
Stika 15.3
skih Ako je (1
delimicno putanje r,
jednac1nu dobijamo uvodenjem novog

(15 T = wet),

je w neka delimicno glatka) strogo monotona

na [t 1, t 2]' monotonije, w ima (neprekidnu,
delimicno glatku) inverznu funkciju w- i na ,72], gde je 71 ) i
72 wet 2 ).Stavljajuci

(15 w­ 1 (7)

u (I5 nalazimo

,72 ])

sto predstavlja neku parametarsku jednacinu putanje r.

resto se kao parametar uzima baS duZina s njenog luka,
merenog od iIi od neke njene tacke ako je ona .
zatvorena. U tom slucaju je

375
 dx • dx
x -= cos e, y =-- sin e,
ds ds
gde je e ugao koji tangenta na putanju sa x-osom.
PRIMER 15.1. Jedinieni krug sa centrom u koordinatnom poeetku
ima parametarske jednacine

x cost, y = sint, IE J-1T, 1T J.

No, i
x

istog sa jednih se prelazi na

(ii) Neka je G skup delimieno giatkih putanja r su jednacine

date sa (15.1) i uoeimo funkcionelu putanje

,
(Formalno, funkcionela .,o(r)je funkcionela koja zavisi od dye funkcije x i y;
v. odeljak 13). Sem uobicajenih pretpostavki 0 neprekidnosti ¢ i
njenih izvoda, sada oe funkcija 1> morati da neke specijalne
uslove, da bi funkcionela.,o zavisila iskljucivo od putanje (r) a ne i od toga
u kom parametarskom obliku smo ovu prikazaU. Drugim recima, ako su
(15.1) i (15.4) dye razliCite parametarske jednaeine r, treba da vazi

(J 5.5)

Da bismo steldi predstavu koje to uslove funkcija ¢ treba da zadovoljava,

pooimo od glatke krive r, koja, kao takva, ima i jednaeinu (x),i
od funkcionele
b I
(15.6) .,0 (r) =: J F (x,y J' ) dx.
a
Kako je svaka glatka kriva r istovremeno i glatka putanja, to ona ima i
parametarsku jednaeinu
(l x=x(t),y=y(t) (tl~t

376
Funkcionelu (15.6) mozemo onda u obliku

(15.8 ) \0 (r) = f
12 (. yet)) .
F x(t),y(t),-,- x(t) dt f
t2
¢ ,y) dt.

tI x(t) t 1

Odavde vidimo prvo, ¢ ne zavisi eksplicitno od t i

drugo, da ona, kao sto je lako proveriti, za svako pozitivno k zadovoljava
uslov
(x,y,x,y),

tj. da kako se to kaze, pozitivlUJ W1J..,,,C7pr,n prvog stepena u odnosu na

argumente xi;:.
Obrnuto, pretpostavimo da integrand ¢ funkcionele

/2 ¢ I dt
tI
ne zavisi eksplicitno od t da je ¢ prvog stepena u
odnosu na argumente X i Pokazacemo da tada funkcionela \0 (r)ne zavisi
od u kom parametarskom obliku smo prikazali r, tj. da vazi
navedenim je

dx dY ) T2 ( dx dt dy dt)
¢ (x,y; -~,- dT = f ¢ x,y,-' ,-' dT
dr dr TI' dt dr dt dT

dT ¢Ix,y, dx, dY)dt.

1 \~ dt dt

(Kod iskoristili smo homogenost sa k =dt jdr ;

. Vail, dakle,

STAV 15.1.Da bivrednostifunkcionele

t2 , -: •
\OCf) f 'P(t,x,y,x,y)dt
t1

zavisile sarno od putanje r, je u ravni data

jednacinama
x=x(t),y=y(t) (t I ),

377
ali ne i od izabrane reprezentacije, potrebno je i dovoljno da
1. <P ne zavisi eksplicitno od t,
2. <P je prvog stepena u odnosu na argumente X i
y.
(iii) Funkcioneli (1S Eulerova diferencijalna jednacina

d
(15.9 ) 0.

Ako je, pak, uvodeci (15.7) krive r , prevedemo na

oblik (IS.8), ona formalno sadrzi dye x i y, pa na osnovu stava
13.2odgovara <lOr',nO""" sistem od dye

d d
(15.10) =0, 0.

Ove dye diferencijaine biti ekvivalentne jednoj jednacini

(lS.9), jeT odreduju istu krivu r, bez obzira da li je ova data jednom
fllnkcijom y (x) ili sa dye x(t) i yet). Stv?mo za svako x i y vazi

(15.11)

Nairne, kada

<p(x,y,x,y) F(x,
.
=' Fx (x ' y , 4.)
x x= y'

. = Fy,(x,y,f) (- y x+
,(x,y,y') + y,y'),

<Py Fy (x,y'~)X=XFy(X'y,y')'
r Y) 1 •
<Pi == FY'I('Y'i ix=Fy,(x,y,y),
,

llVfstimO u levu stranu od (15.11), dobijarno

378
 Y(iF
Y
-~F )-i(iF -~(F-Y'F · )\=
dt Y' ' '\ x dt Y' ')

=y iF - -dF .dX)
- -i (
iF d dX)
- - (F-y'F)­
( Y dx Y' dt x dx Y' dt

I
= 2iyIF - -d F ) .
\ Y dx Y'
Na osnovu izlozenog zakJjucujemo da vazi
STA V 15.2. Neka funkcl/a ¢(x,y,x,y) ima neprekidne izvode drugog
reda po svim argumentima i neka je pozitivno homogena prvog stepena po X
i y. Potreban uslov da funkcionela
(15.12) 'P(r)=/2¢(x,y,i,y)dt
t1
na skupu glatkih putanja

koje zadovoljavaju granicne uslove

(15.13)

ima ekstremum za putanju (r),jeste da funkcije X(t) i yet) zadovoljavaju

Euler-Lagrangeov sistem diferencijalnih jednaCina
d d
( 15.14) ¢ - - ¢ -=0, ¢ - - ¢ - =0 .
x dt x • Y dt Y
PRlMEDBA 15.1. Resenje sistema (15.14) ima u op~tem slucaju
cetiri proizvoljne konstante. Ove se odreauju iz cetiri granicna uslova
(15.13) .
PRlMEDBA 15.2. Ako u konkurenciju pripustimo i delimicno glatke
putanje, ove moraju da zadovoljavaju u svakoj ugaonoj tacki (xo, yo)=(x(t 0)'
y (t)) Weierstrass-Erdmanove uslove.

379
 (15.15)
¢•
x -0

Ovo necemo vee sarno ucinitj Nairne, ako, kao

malopre, na skupu delimicno krivih tretiramo nail varijacioni
jednom u obliku (15 U obliku ( 15 .8) je
trenutno radimo sa krivama a ne putanjama), tada, kao sto znamo, U

prvom Weierstrass-Erdmannovi uslovi (v. obrazac (9.10»

I
, x=c
F
Y'
= 0,
(15.16)
(F-y' Fy ,) =0,

ako kriva ima ugaonu tacku za x=c.

Ako je, delimicno kriva data u obliku
x=x(t), y=y(t) i ugaona tacka x=c odgovara vrednosti to parametra, lako je
proveriti, koriste6i izraze za izvode " koje smo izveli dokazu
identiteta (15.11), da su tada 15 J 5) ekvivalentne sa (15.1
Na osnovu stava 13.6 sa tesko formulisati u
pararnetarskom obliku odgovarajuci stav za problem.
STAY 15.3. Neka !unkcijecp(x,y,x,y) ilj;(x,y,x,y) imaju neprekidne
izvode reda po svim argumentima i neka su
x
prvog stepena U odnosu na i y. Ako je glatka putanja ekstremum
izoperimetrijskog problema

y,x,y)dt
uz uslov

ekstremala

e(r) /2lj; y,x,y)dt,

tI
tada postoji konstanta A takva, cia je (x,y) ekstremala

t
t1
(¢+Alj;)dt,

380
 tj. ':'flrirn,n/j,'"Jfl Euler-Lagrangeov sistem d.iferencijalnih JP(l'nnr"'fl

d
+

16. Varijacioni ,,,,,hl,,,m za dvostruke integraJe

(i) Neka je L zatvorena glatka putanja u ravni Q>.:y i neka je K skup

tacaka koji lezi u i na L 16.1).
Za funkciju z dye
x i z=z(x,Y), reCicemo da je y
na K, ako su izvodi
neprekidne funkcije na K.
Uocimo skup D
funkcij a z na K. se
snabdeti strukturom pro­
x
stora,_ ako unutrasnju i spoljasnju
kompoziciju uvedemo na uobicajeni
Slika 16.1
naein, a normu sa

max 1z(x,y)1 + max Iz + max Iz Y)I.

K K x K Y
Neka ima izvode po syim
argumentima i uocimo funkcionelu

(16.1) Y,Z, dx
K
naDI (K).
jedna fiksirana glatka Oznacimo sa r
prostornu nastaje kao rp i cilindricne povrsi, cija
je vodilja putanja a izvodnica paralelne Z-081 16.2).
Neka je G onih funkcija iz Dl (K) imaju i druge izvode
neprekidne I) i kroz r, tj. koje duz konture L

1) I ovde bi se, kao kod funkcionela definisanih jednostI1lkim integralom,

mogla i bez o neprekidnosti drugih izvoda izgraditi, bar donekle,
odgovarajuca teorija ekstremuma, sarno uz znatno "UIHPljl\.U dokaze.

381
podrucja K unapred "rn,,,.c~n .. vrednost ¢.

STA V 16.1. Po trebar/ uslov da

z

r.p(z) y, z, dxdy
K

ima ekstremum na skupu G za

dju z da ta zadovoljava
ilifprI'nl'iinll?lI jed­

nacinu reda y

=en

Za dokaz stava 16.1 potrebna

sUtno kao lerna 6.1. narn je sledeca le- Slika 16.2
rna, koja se dokazuje
. LEMA 16.1. Neka je na K. Ako je
ff f(x, y) h(x,y) dx dy = 0,
K
za svaku funkciju h na K se anulira dui konture L od tada je
FO na citavom podrucju K.
DOKAZ stava 16.1. Neka je h=h(x,y) nUll'VI'" funkcija iz G koja
se anulira na L. Tada sa z i funkcija z+h
Ako zEG damn takav h, tada funkcionela !p
za
t::.!p +h)-!p(z)

dxdy.

Koristeci Taylorov moze se da je glavni Jinearni deo po h

ad dat sa
(16.2) = fHhFz + +hy FZy )dxdy.
K
Transformisacemo izraz za prvu varijaciju koristeci lJViCHal~U
vu formulu, dvostruki nad

382
krivolinijskirn Hl<'_1'.l';UVJ preko lJICI<U1'fO konture L:

(I 6.3) JJ oP Idx dy == + Qdy).

K I
Nairne, na osnovu (l je

ff (11 +hy FZy )dx dy =

K x

o o a o
=JJ (h +-(h
oy K (ox
h -F
Zx
+ F Zy )dX
K

loa
(hF
Zx
dy h dx) h(-F + \ dx dy,

K \ox Zx I

tako daje

(16.4) JJ(h x F Zx +hy FZy )dxdy !!-. FZy). dx

+ oy
K

dUl konture L funkcija h vrednost nulu. Kada (1 uvrstirno u

(16.2)
o \
oy FZy J hdx
stava (1 sledi onda na osnovu stava 4.1 i Ierne 16.1.

(ii) Analogna rnogu se sprovesti i ako funkcionela

zavisi od viSih izvoda z. Na nekaje

.p(z) F(x,y,z, dxdy

K
gde funkcija F ima neprekidne izvode reda po svirn
Moze se pokazqti da ako funkcija z irna neprekidne izvode do cetvrtog reda
i ako je z ekstrernurn funkcionele .p, da ona tada
parcijalnu jednacinu
a o 02 o.
F - --F +
x ax oy Zy

383
 17. Dovoljni uslovi za slab ekstremum

(i) Do sada smo za varijaciope probleme razlicitih tipova (sa

vezanim, slobodnim iii pokretnim krajevima; sa jednom ili vise funkcija ; sa
jednostrukim ili dvostrukim integralom) , definisane specijalnim funkcionela­
rna, utvrdili jedino potrebne uslove za postojanje slabog (a time i jakog)
ekstremuma. Svi ti uslovi zasnivali su ~e na opstem potrebnom uslovu za
postojanje ekstremuma bilo koje funkcionele: da je njena prva varijacija
jednaka nuli (stav 4.l). Istina. pomenuli smo i jedan potreban i jedan
dovoljan uslov za postojanje minimuma(maksimuma),oba izr azena preko druge
varijacije funkcionele (stav 4.2 i 4.3), ali ih nismo konkretizovaii za
specijalne funkcionele , koje se javljaju u razlicitim varijacionim problemima.
Sada cemo potraiiL Jovoljne uslo ve za postojanje slabog minimuma
(maksimuma) . Pri tome cemo se ograni citi na najjednostavniji problem varija·
cionog racuna :

b I
(17.1) <p(y) = f F(x, y, y ) dx
a
sa granicnim uslovima

(17.2)

Neka je Yo ekstremala funkcionele <p koj a zadovoljava uslove (17 .2)

i neka je h njen prirastaj koj i zadovoljava uslove

(17.3) h(a)=O , h(b)=O .

Ako funkcionela <p ima prvu o<p(h) i drugu vanJacIJu o2.p(h)u

prostoru Dl[a,b], tada je u tacki y=Yo, o,p(h)=O(stav 4.I), pa je (definicija
3.5)

(17.4)

gde ~(h)~ kada III! liD 1 ~.Kako je 0 2 <p(h) kvadratna funkcionela i ~(h)-+O,
to na znak razlike <P(Yo +h )--<p(Yo) prvenstveno utice prvi clan na desnoj
strani u (17.4). Zato je naS prvi cilj da izracunamo drugu varijaciju
funkcionele (17.1) u prostoru D, [a,b ].

384
 (ii) Ako u funkciji F(x,y,z) fiksiramo x i razvijemo je u odnosu na
promenljive y i z, Ima6emo:

F(x, y+s, F(x,y,z)=sFy(x,y,z)+tFz (x,y,z)

+-~- (S2 F (\x, v+as, z+et) + 2st F (x, y + as, z+Ot)

2' YY , yz

gde je 0< 0< I 1 0<6<1. Kako SU, po pretposlavci, F F iF neprekidne

YY yz zz
funkcije, to je

F(x, y+s, z+t)- F(x, y, z) == s Fy(x, y, z) + t Fz (x, y, z)

I
(17.5) +-(s2F (x,y,z)+2stF (x,y,z)+t 2 F (x,y,z»
2' yy yz zz
1
+-=--
2!
(S2(1 (s, t) + 2st (2 (s, t) + t 2 (} (s. t»,
gde ( I (s,t) , (2 (s,t) i (} (s, t)->D kada s-+O i t-+O nezavisno jedno od
drugog.
Potrazimo sada drugu varijaciju funkcionele <.p. Neka je skup
glatkih krivih koje zadovoljavaju (17.2); neka je yEG o · Da bi tada i kriva
y+h pripadala skupu Go i lezala u slaboj (-okolini hive y(x), mora da je h
glatka kriva, da je
(17.6) h(a)==h(b)=O

i daje

IlhlID= max Ih(x)l+ max Ih'(X)I<€.

1 a~x~b a~x~b'

Tadaje

b I I I
6<.p == <.p (y+h) -<.p(y) = J [F(x,y+h, Y +11) -F(x, y,y )] dx,
a

pa je na osnovu obrasca (17.5), u kome argumente y i z treba :larneniti sa

y(x) iy'(x), a prirastaje sit sa hex) i h'(x),

385
 b _ . I I
f'"tp = f [h(x)Fy(x, y, y') + h (x) Fyl(x, y, y )] dx
a
1 b
+ 2' fa [h 2(x)Fyy (x,y,y') + 2h(x)h'(x)Fyyl (x,y,y')+

h'2 (x) Fylyl(x, y, y')] dx

(17.7)
+ ~ / [h 2 (x)EI (h (x),h'(x)) + 2h(x)h'(X)E2 (h(x), h'(x)) +
L! a
h'2(X)E3 (h(x), h'(X))] dx,

gdeseT/i(h)= J!l~b IE/h(x), h'(x)) I (i=1,2,3)

a""'x"'"
malim, ako sarno max Ih(x)1 i max I h'(x) I izabererno dovoljno malo.
a~x~ b.. a~x~b
Kako je, s ob zirorn na definiciju IlOfme u DI [a, b], mogu utilliti proizvoljno

to je poslednji integral u (17.7) manji od

1 2 b I I I
- Ilh liD f [lEI (h(x), h (x))1+2IE2(h(x),h (x)) 1+ iE3(h(x),h (x)) I]dx
2! I a

1
~- (T/I(h)+2T/2(h)+T/3(h))(b-a)ll h llb =fj(h)lIhllb '
2 I I

gde fj(h)->-O kada IIhllD 1 -->0. Prema tome, imamo:

b

f'"tp=f [hFy (X,y,y') +h'Fyl(x,y,y')]dx

1 b

(17.8) +- f [h 2 Fyy (x,y,y')+2hh'Fyy' (x,y,y')+h'2Fy,y ,(x,y,y')]dx

2! a

+ fj(h) Ilhllb I'

gde fj(h~ kada II h liD I -->0.

386
 U odeljku 5 vee smo proverili da je prvi clan na
(17.8) neprekidna Iinearna funkcionela po h. Na osnOVll
clan na desnoj strani je kvadratna funkcionela po h, a
osnoVll neprekidnosti drugih izvoda Fyy,Fyy.,Fy,y,)da je ona i
Kako treCi clan na desnoj stram u (17.8) tezi nuli brze od II h I ' to jelib
prema defimciji 3.5 druga varijacija funkcionele ip u prostoru [a.b] data
sa
1 b
(17.9) /)2,f")(h)=:-J [F h2+2F hh'+F h'2]dx.
r 2 (J yy yy' y'y'

(iii) Sada, kada imarno izraz (17.9) za drugu varijaciju funkcionele

(17.1), (17.4) dobija oblik
1 b
(17.10) ip(vo+h)-ip(vo) -J (Ph 2 +2Qhh'+Rh'2)dx+{3(h)ll h
2 (J
llb ' I

sm.o radi pisanja stavili

:::: Fy/x, y~(x),Y~(x»; Q(x) =: Fyy,(x, Yo(x),Y~(x»,

(17.11)
R(x) = Fy,y,(x,yo(x),y~(x».

tacki Yo slab minimum

ip(voP?<-()(';;;;O) za svako h koje zadovoljava (17.3) i
je €>o neki mali broj, to morarno ispitati pod

1. kvadratna funkcionela

+2Q hil'+Rh'2) dx ;;. 0 (iii .;;;; 0)

(J

za svako takvo h, i
2. ako je to uslovima c~ tada bib i fj2ip(h)+(3(h)
;;.0 .;;;; 0), kojim uslovima ce znak desne strane u (17.1 0)
1
zavisiti sarno od prvog clana.
Prvo cerno se 1 " ali ne za kvadratnu
funkcionelu fj2ip0), vee za bilo
b
(17.12) J(h) J (Ph 2 hh'+Rh'2)dx
(J

387
gde su ~x),Q(x) i funkcije na J (a ne
one II a priori ne cinimo nikakve

DEFINICIJA 17.1. Neka je [a,b]. Kvadratna funkcionela

(17.12) je na H ako je

J 0 za svako h Ell.

Ona je pozitivno na ako je pozitivno semidefinitna na H i ako

iz

J(x) 0 h(x)=OV ].

Obrtanjem znaka nejednakosti, defmiSe se negativna

odnosno negativna definitnosl.
Dokazacemo prvo

STAV 17.1. Neka je funkcija iz 1koje

i h( b)=0. Potreban uslov da je kvadratna funkcionela
(negativno) na skupu jeste da je

(17.13) R(x) ~ 0 za svako x

DOKAZ. Dokazacemo iskaz 0 pozitivnoj semidefinitnosti. Prptn".<t

virno da (17. J 3) nije ispunjeno, tj. da postoj i J,tako da je

(17 R )<0.
Pokazacemo da tada kvadratna funkcionela nije pozitivno
semidefmitna, tj. da postoji funkcija daje J(hao)<O
za neko dovoljno malo
Ako je uzecemo 0>0 tako daje xo-o>a
i staviti (stika 17.1)

h (] = zaxo ~x +0,

o za x izvan [xo -0,

388
Naintervalu -a,x() +0 [je

a izvan ovog je haex)=O i

pa je zbog neprekidnosti funkcija
figuriSu u funkcioneli (17.12)
Slika 11.1

j (ho)1 I<Ph~dx I = I Xo «-a Ph~dx I,,:;; IP(x) I

(17.15)

,,:;; IQ(x)120-?()
a

+0
(J 7 J 6) Rdx -7 2R
o Xo-O

moze se dokazati pomocu teoreme 0 srednjoj vrednosti

racuna. Po je,

20 R(x) R (x) dx ~ 20

Xo 0 Xo +0

i tvrdenje jeT funkcije R(x),

R(x)-7R(xo) i R (x) -7 R
Xo x~xo+o Xo +0

S obzirom da je

irnamo
-70) ..

389
 Zbog pretpostavke (17.14) mOle se, dakle, naei dovoljno malo 00>0 ,
tako daje J(hoo)<O. Timeje stay 17 .1 dokazan ..
Sada eemo se pozabaviti pitanjem dovoljnih uslova da kvadratna
funkcionela J(/1) bude pozitivno definitna. Na osnovu stava 17.1 nesto vee
znamo: mora da bude R(x)~ za svako xE[a,b]. Kako je integrand
funkcionele J(h) po obliku kvadratna forma po promenljivim h i 11: to je
blisko napisati (pretpostavljajuei, naravno, da je R (x»O za svako xE [a, b])

J(h) = / R(~ h 2 +2 Q hh' +h'2) dx

a R R
i upitati se nije li izraz u zagradi pun kvadrat, tj. oblika
(Sh + 11')2

gde je funkcija Sex) izralena preko funkcija p(x), Q(x), R(x). Ako je to
slucaj, onda problema nema: J(h)~. U suprotnom, primeeujemo da je,
zbog (17.3), za svaku diferencijabilnu funkciju {) na [a, b] ,
d
Jb (h 2{)'+2hh'{))dx=Jb _(h2{))dx=h2{) h
=0,
I
a a dx a

pa se ovaj integral mOle dodati funkcioneli J(h) ne menjajuei time njenu

vrednost. Dakle,
. b
(17.17) J(h) =J [(P+{)')h 2 +2(Q+{))hh'+Rh'2]dx
a

za svaku na [a, b] diferencijabilnu funkciju {) . MOle Ii se ova izabrati tako da

integrand u (17.17) primi oblik R(Sh+h')2? Za to bi formalno trebalo da
bude

tj. funkcija. {) trebalo bi da zadovolji tzv. Legendreovu diferencijalnu

jednacinu
, (Q+{))2
(17.18) P+{) = - _ .
R

Pretpostavimo za trenutak da ova poslednja ima re~enje neprekidno

na citavom razmaku [a, b]. Ako tada izraz za P+{)', koji daje (17.18),

390
uvrstimo u (17.17), dobicemo

(17.19) J(h)=J R -
b (Q+!9
.
h+h'Y dx,
a R
odakle zbog R(x);;;. O neposredno sledi pozitivna semidefinitnost funkcionele
J(h).
Meoutim, stvari ne stoje tako jednostavno. Da bi Legendreova
diferencij a1na jednaeina imala neprekidno resenje na cit(Il!om zatvorenom
razmaku [a.b), oeigledno je neophodno da je R(x»O za svako xE[a,b ).Ali
to nije i dovoljno kao sto pokazuje sledeci primer:
Ako je P=-l , Q=O i R=l, tada je opste resenje jednaeine (17 .18)
familija funkcija~=tg(x-C) i ove nisu neprekidne na eitavom razmaku [a,b)
eim je njegova duzina b-a>rr (zbog toga sto funkcija tgx ima prekid za
; =IT/2 i periodu IT) .Prema tome, postavlja se pitanje pod kojim uslovima ce
Legendreova diferencijalna jednaeina imati resenje neprekidno na eitavom
razmaku [a,b], Sto bi omogucilo izlozenu transformaciju funkcionele J(h)
sa oblika (17.12) na oblik (17.19), iz koga je jednostavno izvuci zakljueak.
Da bismo odgovorili na to pitanje, transformisacemo Legendreovu
diferencijalnu jednaeinu. Ona je, nairne, jedna Riccatieva jednaeina , a svaka
Riccatieva jednaeina moze se prevesti u homogenu linearnu diferencijalnu
jednaeinu drugog reda. Zaista, ako u Legendreovu jednaeinu uvedemo novu
funkciju u preko

(17.20)

tj.

, (R ,)" '2
(17.21) () = -R~- Q i 19' =__ u_ + R~ _ Q'
u U u2 ,

ona postaje

(17.22) .- (Ru')' +(P-Q') u = O.

odnosno

(17.22') -Ru"-R'u'+(P-Q') u = O.

391
Ova je tzv. lacobieva diferencijalna jednacina vezana za kvadratnu funkcio·
nelu J(h). lacobieva je linearna i diferencijalna
0).
Da bismo mogli da ukazerno na
i lacobieve navescerno neke osobine
Jacobieve cerna se koristiti. Pre svega, lako je da
je u koja je identicki jednaka nuli jedno
(trivijalna Na osnovu stava I.1 0.1
Jacobieve jednacine zadovoljava
d(c)=O. aka je u neka netriviialno Jacabieve jednacine
zadovoljava usloll AJ::o pak, u neko
netrivijalno lacobieve uslave
u(a)=O i u(b)=O, tada njene linearnosti i homogenosti,waku
konstantu C7'{)) takvo jedno cerno izmedu njih izabrati
bas one za kOje je 1. (Takvo uvek postoji, bas smo
pokazali da je za netrivijalno zadovo1java u(a)=O uvek u '(a};t 0).
Vratimo se sada na odnos izmeau i 1acobieve
imace na citavom
, tada i same tada, ako Jacobieva nll tom razmaku
je svuda razlicito od nule. ako je u jedno takvo
J acobieve onda je prvom u (17.21) deflllisa.ilO
,Lt;j!',tl,lUllou,'c;jednacine na citavom razmaku [a,b].
No vaii i obmuto: ako netrivijalno u Jacobieve ima nulu za
x=c (cE b]), u roj nulije obavezno u'(c)*O, pa resenje Lagr~ngeovejedna·
cine {} nije neprekidno u toj tach
DEFINICIJA 17 .2. Za tacku c* kazemo da je konjugovana tacki c u
odnosu na kvadra tnu funkcionelu ako postoji netrivijalno u
odgovarajuce Jacobieve jednacine kome je tacka c jedna nub, a tacka c*
prva obliinja nula s desne strane Dakle:

u(c) O,u ::= 0, u(x)*O za C<x<c*.

Tacka c ne mora imati konjugovanih tacaka u odnosu na uocenu

kvadratnu funkcionelu.
Iskaz:
"U razmaku b] ne lezi nijedna tacki a tac­
(17 ka".

392
prema 17.2 znaei:
Jacobleve
(J 7 je svuda na razmaku [a, b J razlicito od nu­
Ie, scm u tackix=a".
sledi i nesto vise:
Jacobieve
(17 b] razlicito od nuJe"

iskaz (17.24) znac! da

u Jacobieve

(17.26) u(a) 0, u(a*) 0 i =F 0 (a<x<a* sa a*> b )

(i normirano sa u'(a}=l) (Slika 17.2). Ovo mozemo shvatni kao

Jacobieve Z3 pocetne uslove

(17 11 (a) '" 0 i u'(a) =: 1.

Prema jednom od osnovnih
stavova teorije

ako se ovi malo prornene i

se sarno malo I, odeljak
Prema tome, ako uslove
(l same l;laIO promeniruo, prela-
Zeel iz tacke x=a u tacku x=a- E za
neko dovoljno malo
jednaema imace neko Stika 17.2
redeno L1s1ovirna

blisko u, tj. i u 1 je netrivijaIno resenje i konjugovana tacka od

a-E len desno od b. vall iskaz (1
Sve u svemu, smo da ako je R(x)>O na [a,b] i u razmaku
[a,b 1 ne leZi nijedna tacki a konjugovana tack a (u odnosu na kvadratnu
funkcionelu J(h», da tada (17.18) ima

393
 na citavom razmaku [a,b] . Tada se, kao sto smo
funkcionela J(h) moze dovesti na oblik (17 J 9) i tako
semidefmitna.
Pokazacemo da je pod navedenim uslovima funkcionela J(h) cak
tj. da iz J(h)=O sledi da je h(x) identicni nuli na
tom cilju primecujemo da Jacobieva diferencijalna
niSta drugo no Eulerova diferencijalna jednacina koja
funkcioneli
b
J(h) = f (Ph 2+2Qhh'+Rh'2)dx.
a
ovdeje

h,h') P(x)h 2 +2Q(x)hh'+R(x)h'2:

pa se
d
dx
FhI =0

svodi na
d
2Ph+ (2Qh + 2Rh') == 0,
dx
tj. na

(17.28) + h O.

Kako se funkcionela J( h) nave denim uslovima moze svesti na

oblik

(17.19) J (h) Q + () h + h' :2 dx,

a R

tojeJ(h)~Ona .Ako
nimum a time i ekstremala
govaraju6u Eulerovu 1""11<"'"
ko je integrand u (17.19)
su neprekidne po

394
 cine), to na osnovu jednog 'pozna tog stava iz analize 1 )' iz
,
J(h)=0=>R(X)(Q(1(:~(X) h(X)+h'(x»)2 =O\1'xE[a,b].

No kako je R(x) >0 za svako xE(a, b],to mora da bude

Q(x)+l9(x) ,
- R (x) hex) + h (x) = 0 za svako xE(a, b].

Zbog h(a)=O odavde zakljucujemo da Je h' (a)=O. No kako je h reSenje

Jacobieve jednatine, iz h(a)=h'(a)=O sledi da je h identitki jednako nuli.
Time smo dokazali

STA V 17.2 . Ako je R (x) > 0 za svako xE[a, b] i ako u razmaku

[a,b] ne leli ni jedna tacki a konjugovana tacka u odnosu na kvadratnu
funkcionelu
j
b
J (h) =J (Ph 2 + 2Qhh' + Rh'2)dx,
a
tada je ova pozitivno definitna na skupu Ho glatkih krivih h na [a,b] kOje
zadovoljavaju uslove h(a)=O i h(b )=0.

(iv) Utvrdicemo sada, koristeci stay 17 .2, koji su dovoljni uslovi da

funkcionela.p data sa (17.1) ima slab ekstremum za ekstremalu Yo·
Funkcioneli .p odgovara kvadratna funkcionela odreoena njenom drugom
varijacijom u tatki Yo ,tj.
b
(17.29) 8 2.p(h) = J (Ph 2 + 2Qhh' +Rh'2)dx,

gde su P, Q i R dati sa (17.11).

U pododeljku (iii) svakoj kvadratnoj funkcioneli pridruzili smo
. Jacobievu diferencijalnu jednatinu . Za Jacobievu jednacinu

(17.30) - (Ru')' + (P-Q') u =0,

1) Ako je funkcija fix) neprekidna i nenegativna na [a,b]. tada'

b
J f(x) dx = 0 =>f(x) = 0\1' xE(a ,b l.·
a

395
 je funkcioneli 6 2 <p(h), recicemo da
je lacobieva jednaCina tako, da je c*
tacki c u odnosu na funkclOnelu <p, ako je ona takva u odnosu
na kvadratnu funkcionelu {) 2 <p.
STAY 17.3. Dopoljni uslovi da funkcionela
<p(y) y,y')dx
a
slab minimum za , kOja zadovoljava uslove
=0 1 i Yo (b}=b 1 ,jesu:
1. da je Yo ekstremala
2. da u razmaku [ tacki a nm'".n:~ny,'n tacka u
odnosu 11.0 <p.
3. da je
Yo > 0 za svako
Ako u 3. obrnemo znak lIejednakosti dobicemo uvvv',It,e us/ove za .
slab maksimum.
Zahtev 3. je kao strogi Legendreov a zahtev 2. kao
strogi lacohiev uslov.
DOKAZ. Na osnovu stava 17.2 i pretpostavki 2.13. stava 17.3 sledi
da je kvadratna funkcionela 0 data sa (17.29),
skupu Ho. prvo, da iz istih
definitnost kvadratne funkcionele

dx
(17.31) a
[Ph 2 + 2hh' + h'2] dx
a

kad god je
U tom i J acobievu asociranu kvadratnoj
funkcioneli K 0;( h):

(17 -(R-r?)u')'+(P-Q')ii O.

Prema 17.2 konjugovane Jacobiev uslov 2.

znaci da J acobieva jednacina (17.30) ima
uslovima i II (a)=I, na la, bl nulL Kako se

396
 (17.32) kvadratne funkcionele K Q( h) za <FO svodi na
(17.30) i kao sto Je iz
resenje jednacine (17.32),
pocetnim uslovima ua:(a)=O i I , neprekidno zavisi od parametra a:
(deo J, to ce ono za dovoljno male vrednosti parametra Q biti
jednacine (l tj i ono na ]a,b J nece bib
jednako nuli. recima, u razmaku [a,b 1 ne lez! tacki a
konjugovana tacka i u odnosu 11a kvadratnu funkcionelu Kcih). S
strane, kako je neprekidna na
prema strogom ona na [a,b 1 ima
minimum. Za na [
Prema tome, konstatovali smo da malo a->o i kvadratna
funkcionela Ka:Ch) strogi i strogi Jacobiev uslov. Na
osnovu stava 17.2 i ona je znaci pozitivno definitna na H o , tj.
dovoljno malo tako da je

(17.33) dx 0
a

za svako hEHo
A sada korak u dokazu. Ako je Yo ekstremala
funkcionele <{!, tada je na OSIlOVU obrasca (17.7)

(17.34)

smo stavili

+ )dx.

Ovde €l.€2 i €34) unifornmona [a,bJkada Ih 14) tj zasvako €>D

kako malo) postoji , tako da

(l

Kako je na OSIlOVU ""'Jv\.U"'''-'Ulv za

Ie svaku funkciju

b b b
1) J If(x)g(x)ldx~{f If(x)1 2 dx}1/2 {J Ig(x)12 dx}1/2
a a a
397
 x" ) x X
h2(X)= (J h'dx 2~J dx"J h'2dx=
a a a
(17.36)
X , b
~ (x-a) J h 2 dx ~ (x-a) J h'2 dx,
a a

to je
b (b.-a)2 b
(17.37) J h 2 dx ~-- J h'2 dx.
a 2 a

S druge strane je, opet na osnovu Bunjakovsh-Schwarzove nejednacine,

pa je zbog (1 7.3 7)
b b-a b
(I 7.38) J Ihh'ldx ~V2 J h'2 dx.
a a

Na osnovu procena (17.37) i (17.38) i na osnovu (17.35) nalazimo

{b
I'p(h)I ~ - J h 2 dx+2J Ihh'ldx+J h'2dx
E b b}
2 a a a

E {(b-a)2 b- a ) b
~- - - + 2 h + 1 J h'2 dx
2 2 y2 a

kad god je "h "D 1 <cS E" Ako pri tome uzmemo E>O jos i tako malo da je

E r(b-a)2 b-a }
- -- + 2- + 1 < ao2
2 2 .J2"
lmaeemo
Ip(h) 1< Q5 / h'2 dx,
a
te je
(17.39) Q5 / h'2 dx + p (h) >0
a

kad god je II h "D 1 <cS E"

Na osnovu (17.33) i (17.39) iz (17.34) konacno sledi
398
 ~2 tp(h) - 0:6 / h'2 + dx+p(h)) >0
\ a /
kad <0e.fh¥IJ), tj.Yo+h lezi u
I -OKOJll111 tacke Yo.
Kriva Yo slab minimum funkcionele tp.
PRIMER 17.1.
2 .
tp(y) = J y'(I dx
1
sa uslovima
yO) = 3,y(2) 5

ima kao ekstremaIu koja zadovoljava uslove pravu

4
Yo (x) = 7-­
x
(vidi 6.1). Pokazacemo daje ova njen slab minimum.
Ovde je
FYY' =0
. , F y,y,.

pasu (17.11) date sa

O,Q(x)=O,R(x}=

Znaci, je uslov 3. stava 17.3 na razmaku [I

Da bi da je ispunjen i uslov 2. stava 17 formiracemo
Jacobievu diferencijaInu (17.22) koja odgovara funkcioneli tp, tj.
pridruzenaje funkcioneli (j2tp:

Ova jednacina ima

=c
i njeno opste je
c
u - +C\
2x
Potraiicemo resenje pocetne uslove

u(I) O,u'(1) 1.

399
Ovi daju
C=2,C 1 =-1,

paje
1
u = 1 --.
x
Kako je x= 1 jedina nula funkcije u, to tacka x= 1 uopste nema konjugovanih
tacaka, tako da je uslov 2. automatski ispunjen .

18. Teorija polja i dovoljni uslovi za jak i slab ekstremum

(i) U odeljku 17 ~ ~li smo dovoljne uslove za postojaJlje sJabog

ekstremuma. Kako slab ekstremum ne mora da bude i jak, to posebno
moramo naci dovoljne uslove za postojanje jakog ekstremuma. Za to cemo
koristiti jednu bitno novu metodu koja je zasnovana na tzv. teoriji polja.
Tom metodom dobicemo i neke nove dovoljne uslove za postojanje slabog
ekstremuma razlicite od onih u stavu 17 .3.
I sada cemo se ogranlciti na najjednostavniju funk cioneJu varijaci­
onog racuna:

b _,
(18.1) <,.fl(y) =f F(x, y, y ) dx.
a

Pretpostavljacemo .j;', je rea/na funkcija F(x,y, z) de finisana za sve tacke

(x ,y) neke oblasti S ravni Oxy i za svako konacno z, 1 da ima neprekidne
druge izvode po svim argumentima.
Kao u odeljku 2 dela I, pod poljem smcrova podrazumevamo par
(T,p), gde je p funkcija definisana l1a oblasti T ravni Oxy. Ovde cemo
pretpostavljati da funkcija pima neprekidne izvode na T, tako cia kroz svaku
tacm (xo, Yo) polja smerova prolazi jedna jedina trajek torija poJja (stav
1.3.1 0 egzistenciji i jedinstvcnosti resenja diferencijalnog zadatka
y'=p(x,y),y(xo) " Yo)·

DEFINICIJA 18.1 . Polje funkcionele l{J je takvo polje smerova

(T,p), KS, u kome kriJ0linijski integral

(18.2) Hr = Ir r(F(x, y, p) - pFy,(x, y , p» dx + Fyr(x , y, p) dy]

400
asociran funkcioneli <p ne zavisi od r vee sarno od krajnjih
tacaka.
(18.2) je tzv. Hilbertov integral funkcionele <p u odnosu na
(T,p).
Da vidimo kOje su osobine polja funkcionele <p. Kao sto je poznato,
ako krivoHnijski ne zavisi od vee sarno od krajnjih
tada njegov integrand mora da bude totalni diferencijal. Ako to
iskoristimo kod (18.2) dolazimo do uslova
a a
a/F(x,y, p) pFy'(x,y, p»"'" a~ Fyl(x,y, p)
koji se svodi na
Op
( 18.3) +pF
. y,y
+ (-+p
ax
Ako je putanja r Hilbertovog neka polja (T,P)
funkcionele <P. tj.
r

Y
1
fa time y" =_ ap y' +p
\ ax ay ax
uslov (18.3) postaje
Fy Fy'x + y 'Fyly +Y "Fylyl'

sto Eulerovu diferencijalnu jednacinu funkcionele <p. Dakle,

trajektorije polja funkcionele <p su ekstrernale te funkcionele. Kako je
familija ekstremala funkcionele <p u
familija krivih Ger je Eulerova diferencijalna jednacina drugog reda), a
familija trajektorija polja funkcionele jednopararnetarska (jer je cine resenja
jednacine prvog reda), to se postavlja pitanje moze Ii se i kako
svih ekstremala funkcionele <p izdvojiti
familiju ekstremala, tako da ova bude fanlilija trajektorija nekog pofja
funkcionele . To je od vee zbog
<p, koja je istovremeno i te funkcionele,
njen Hitbertov integral irna istu vrednost leao funkcionela 'II za tu krivu. Zais·
ta, ako u integraIu (18.2) za putanju uzmemo neku

u dlloparametarskoj familiji krillih lispostallimo neku lIezu

izmedu parametara, dobicemo jednu iedJloo·arameitarsku familiju.

401
Y=Yo(x) polja tp, tadaje y~=p, pa se Hilbertov
svodi na
b
f F(x,yo, dx - dx + Yo,
a a a

te je
tp ).

Vratimo se sada na pitanje moze li se i kako konstruisati polje (T,p)

funkcionele tp od neke njenih ekstre­
mala:

(18.4) y 0·
Pretpostavimo da ova ekstremala jednostruko pokrfva neku oblast T
rdvni tj. da kroz svaku tacku te oblasti
ekstremala (18.4). To znaci da svakoj
tacki

u ravni oxe, a time

oblast R raV!11 Oxe, koju (l
tacaka se same ordinate!). Zato oblast R
(

STAY 18.1. NekaJe

(18A) y C)

neka jednoparametarska fami/ija ekstremala funkeionele

tp(y) = y, dx
a

koja /ednostruko pokriva neku oblast T ravni Oxy. Ako oblasti T, kao slief,
preslilwvanjem (18.4) odgovara u ravni axe oblast R kao. original, i ako je
1. R povezana oblast, 1 )
2. f fma neprekidne izvode na R,
3.fc *Ona

l)Videti Dvod.

402
 tada lamilija (18.4) generiSe poije (T,p) lunkcionele ip, pri cemu

p data sa

y)=:: (x,g y»,

gde je g implicitno funkcija od x i y r""",nYlnjednacinom (18.4).

DOKAZ. Neka je (x,y) data tacka u T. jednostrukosti

pokrivanja i 3. moZe se (I 8.4) re&iti po C

(18.5) C=g(x,y),
Cime sma dobih vrednost C za ekstremalu (I 8.4) prolazi
keoz tacku Odredimo nagib te ekstremale u tacki (x,y). Kako je

to je zbog (18.5)
y' g(x,y».

Pokazacemo da oblast T i funkcija p(x,y)::::fx(x,g(x,y»)

funkcionele ip. Kako uCinjene pretpostavke obezbeduju da funkcija pima
delimicne izvode na T, ostaje da pokaiemo da Hibelrtov
odgovara funkciji p,

([F(x,y'!x(x,g y» (x, g(x, y» Fy,(x, y, Ix (x, g(x, y)) ]dx

(18.6) + Y'!x(x, g (x, y»dy}

ne zavisi od putanje r, vee same ad njenih krajnjih taCaka.U tom cilju
je umesto promenljivih x i y uvesti promenljive x i C,
preslikavanja sa (18.4). Ovim krivoj ruT
odgovara kriva L u R, pa Hilbertov integral (18.6), g(x,j(x,C)),==C.
postaje
h {[F~x'!(x, c)Jx(x, C» -Ix(x, C) Fy,(x,!(x, c)Jx{x,C))]dx
(18 + Fy,(x,!(x, (x, C» (J~ (x, dx+ C) }

h [F(xJ(x, C);f;(x,C»dx + (x, C)dC

Kao ~to je integral. duz koja leZi u

nekoj oblasti nece zavisitj od putanje, vee samo od njenih keajnjih tacaka,

403
aka je ta ablast povezana i ako je njegav totahu
diferencijal. lata sma i jednastruku nl"l1'IP?~n('< oblasti R Ger u
njoj leli integraciona putanja L), te ostaje jedino da proverimo da je
u (18.7) totalni tj. da vaii

I(x, C)Jx(x, C)) J.

Diferenciranjem nalazimo
·F +/ +
Y'C
sto se, zbog Ic#J, svodi na
F F +F +F
y ylx Y'Y Y'Y'

Ovo je Eulerova jednaCina funkcionele '-P i ona je zadovoljena,

jer je I ekstremala funkcionele '-P.

funkcionele posmatramo kao funkciju

samo orr,rnf'O je po Taylorovom obrascu se na
kvadratnom clanu
q-z
F(x,y,q) F(x,y,z) (x,y,z)+
l'
(1
+ (0<&<

razliku izmeau leve strane i dela na desnoj strani nazivamo

Weierstrassova lunkcija funkcionele '-P i oznacavamo je sa Dakle,
(18.9) E(x,y,z,q)= F(x,y,q) -F(x,y,z)- y,
Koriste6i pojam polja funkcionele '-P i njenu Weierstrassovu funkciju
magu se formulisati dovoljni uslovi da funkcionela '-P za neku krivu
jak ekstremum.
STAY 18.2. LfU'YU,fll" usJovi da funkciDnela
b
=fF(x,y, dx
a
postiie jak (a time i slab) minimum za /delimicno Yo koja
zadovoljava uslove yo{a)=aJ! yo(b)=b 1

404
 1. da je Yo ekstremala funkcionele .p,
2. da se ekstremala moie okntiiti poljem, tj. da postoji polje
(T,p) funkcionele .p u kome ekstremala Yo i ova je tog po/la,
3. da u nekom dovo/lno ma/om delu To polla T, uvek sadrii

ekstremalu , vaiistrogi Weierstrassov uslov

y,P

za svaku tatku (x,y) iz i za svako konacno q.

Ako u (18.10) obrnemo znak nejednakosti, dobijamo iskaz
o maksimumu.
DOKAZ. Neka je Y' delimicno g1atka kriva kOja zadovo·
ljava uslove Y'(a)=al i b l i len u oblasti To, tj. u nekoj
okolini krive Yo . (Jer 09' niSta nismo pretpostavili sem da je J.\.Vl,'(l",Ul!
Pokazacemo da je tad a

(18.11) .p ),

sto stava.
Kako je po pretpostaV"Ci ekstremala Yo oznacimo je sa
trajektorija funkcionele .p, to je duz Hilbertov integral

H fo = .p(yo).
Ako krivu yoznacimo sa r, zbog nezavisnosti Hilbertovog integrala od puta­
nje bite

paje

.p(Yo) == [ F (x, p(x, »» (x,y)

Prema tome,

(18.12) y) F(x, P, p(x, y» ]dx

a

p dx.
a
405
 Kako je po To i))' to (18.11) sledi
na osnovu Wt>it>yctr",Ocr,'H"O uslova (18,10) sa
PRIMER 18.1. Nekaje data funkcionela
2, 2.'
= f Y (1 +x Y ) dx
1
sa granicnim usloVl1l1a
y(1)=3, y(2) 5.

OdgovaIajuca Eulerovajednacina ima prvi

c
i njeno resenje je familija ekstremala
C
x
Granicne uslove prava
4
y 7
x
U 17.1 pokazali smo da je ona slab minimum funkcionele I{), Sada
temo videti da je ona i njen minimum,

Ispitacemo PIVO da Ii se ova prava moze okruziti poljem funkcionele

<p. U tom cilju uocimo familiju ekstremala
4
y
x
ima smer p, se

4 4
y= y'
x
4
- , Trajektorije tog su ekstremale (*). Postoji oblast
Xl
T (slika 18. 1) kojajejednostruko DO~aivenaekstremalama(*),kojasadrzi
ekstremalu 4' i ova je trajektorija Ekstremala -:: moze
x
se, dakle, nekim poljem

406
 Slika 18.1

Welerstrassova funkcija funkcionele '-P data je sa

y,z,q)=q(1 z(l+x 2 z) (l

paje
2
)"p ;;;'0

za svako i za svako konacno q.. Ekstremala je,dakle, jak

minimum funkcionele 'P.
Primecujemo da smo mogE i od
ekstremala .
c
x
x
4
koje ona ';"'.'''U''V y 7
x
(iii) Kako je svakl jak ekstremum istovremeno i slab, to stay 1
kao sto smo vee daje i uslove za slabog
407
ekstrernurna. Meautirn, mogu se nati i blaii dovoljni uslovi za postojanje
no sto to oni iz stava 18.2. Takve
STA V 18.3. Dovolini us/a vi cia funkcionela
b
.p(y) f y,y')dx
a

slab minimum za krivu Yo, koia zadovo/java granicne uslove

yo(a)=il\ i Yo (b)=b I ,iesu:
I. da ;e Yo ekstremala
2. da se ekstremala Yo moie okruiiti pol;em funkcionele .p,
3. da vail strogi Legendreov us/ov:
(18.13) yo(x),y~(x)) >0 za svako xE[a, b].

Ako u (18.13) obrnemo zlUlk rteleUflw\.un dobicemo alUllogan iskaz

o maksimumu.
PRIMEDBA 18.1. Ako dovoljne uslove za postojanje slabog mini­
rnurna navodi stay 18.3 uporedirno sa onim iz stava 1 konstatovace­
rno da se oni razlikuju po drugom od uslova: u stavu 18.3 to je zahtev
da se ekstremala moze okruziti au stavu 17.3 zahtev da u razmaku
[a,b 1 ne lezi nijedna tack! a konjugovana tacka.

DOKAZ. Neka je y proizvoljna glatka. kriva jz slabe E -okoline

ekstremale Yo i neka je )f(a)=ill i 9(b}::::b 1 • Tada je, uslova 2, kao pri
dokazu stava 18.2:
A b A
(18.14) .p(y) .p(yo) f E(x,y, p y),)!') dx.
a

No, prema defmicijj Weierstrassove funkcije i prema obrascu (1 je

E(x,y,
(18.15)

Pokazaeemo da postoji dovoljno malo E >0, tako da je

(18.1 )1)]) ~ 0 (0<8 <1)

408
kad god je y U E-okolini krive Yo· Na osnovu (18.14) i (18.15)
sledice onda IjiCY);;;'IjiCYo) tJ. stava.
Kako je f~,y,(XlYO(X),y~(x)) neprekidna funkcija na zatvorenom
razmaku [a,b] ona prema strogom uslovu ( l I m a
minimum m na [a,b J, tj.

(18.1 Fy,y' ( X,Yo y~(x));;;' m > 0 'if b] .

S druge strane, kako jel~'YI(X'Yrt.~prekidna funkcija svih svojih

postojace dovoljno malo (j >. da je slozena
m
(18.18) F y1y ,(x,f(x),g(x»;;;' 2 'if b]
za sve g koje

(18.19) 1[(x)-yo(X) I I g(x)-y~(x)I;:;;(5 'if xE[a, b] .

Izaberimo tako malo, da je E;:;;8 ida svaka kriva y koja

pripada slaboj E-okolini krive Yo lezi uTi zadovoljava

(18.20)

Ovo poslednje moguce je ostvariti, jer je po 2. ekstremala Yo

trajektorija (T,p) funkcionele Iji, tj. locx' ) '" Yo (x»), paje (1820)
isto sto i
(18.21) I p(x,y) ­ b ].

MeauUm, kako je y u slaboj € - okolini krive Yo, tj.

(I IY(x) yo(x)I<€
'if xE[a. b],

to je funkcije p(x,y) uvek moguce izabrati

malo tako da (l (18.21).

[(x) == jI'(x)

g (x) p(x. Y'Cx)) +e [y(x) - p (x, y(x»] (0 < e < 1).

409
Tada jer Y leZl u slaboj €-okolinl krive Yo a i (1 s jedne
strane
If(x) - Yo(x)1 IP(x) Yo(x)1 <€ "'0 "i/ xE[a, b],

as strane
Ig(x) Yo(x)1 1(1 (P(x,:Y(x))-y~(x))+ecY'(x)

"'(1 Ip y(x» y~(x)1 + e I'Yo(x) - y~(x»)1

0+08=8.

Uvedene funkcije Ii g zadovoljavaju, dakle, uslove (18.19), paje na osnovu

(18.18)

Fy,y,(x, y(x),p(x, :Vex» +0 [-:y(x) b]

Tim pre onda vaZi (18.16). Time je stay (18.3) dokazan.

PRIMER 18.2. Neka je data funkcionela

sa granicnim uslovima
y(l) 0, y == 1.

Eulerove

12y'y"(xy'-y) °
je skup pravih

y =ex + C1 •

Granicne uslove zadovoljava prava

(18.23) y =x 1.

Ova ekstremala moze se okru­

Ziti poljem. Medutim, za to ne moze

410
posluziti polje koje gene riSe jednopa­ y
rametarska familija

y= Cx

(slika 18.2) , niti jednoparametarska

familija

(stika 18.3), jer ni jedna ni druga ne

sadIie ekstremalu (18.23) kao trajek­
tOriju . Ne mozemo poci ni od jedno­
parametarske familije
Slika l8.2
y=Cx-C

(slika 18.4), cije polje is tina sadrzi y

ekstremalu (I8.23) kao trajektoriju ,

ali ne postoji oblast T koja bi sadrza­
vala ekstremalu (18.23) (pre ciznije,
njen deo izmedu tacaka (I ,0) i (2, I)) i
koju familija ekstremala y=Cx...:C jed­ x
nostruko pokriva (kroz tacku (I ,0)
prolazi beskonacno mnogo ovih eks­
tremala!). Stika 18.3
Medu tim, jednoparametarska
familija ekestremala
y
(18.24) y=Cx-1 . ! I

ima sve potrebne 6sobine. Ona generi-

Se polje tako, da postoji oblast T koja -....
je jednostruko pokrivena trajektorija­ -­
rna tog polja (tj. ekstremalama x
(18.24)), koja sadrzi ekstremalu
(18.23) i ova je trajektorija tog polja
(slika 18.5). Stika 18.4

411
 Da bismo utvrdili da l:i je ekstremala (I slab ekstremum
funkcionele 'P, treba na osnovu stava 18.3 jos jedino proveriti da Ii je
'-""1,,"UUl<;UV uslov. Ovde jc

=1 ~ 12yy'
'y' ..

Yo(X)=x },
paje
')" (x, Yo(x),y~()(» =

12x - 12(x-l) 12> 0

duz ekstremale (1 Ova Slika 18.5

slab ekstremum i to minimum.

Primecujemo da i jednoparametarska familija ekstremala

y=x+

takvo polje funkcionele 'P kojim se moze okruziti ekstremala

(18.23).

19. Weiierstra~~~ov j Jacobiev uslov

U stavovima 17.3, 18.2 i 18.3 javlja se nekoliko uslova koji

uzeti dovoljan uslov da postoji slab, odnosno jak ekstremum.
To su (formulisani za rrrinimuma):

(E) Yo (x) je ekstremala (Eulerov uslov).

(L)Fy,y,(x, Yo(x),y~(x» > 0 za svako b] (steogi
uslov).
(J) U razmaku [a,b] ne leii nijedna tacki a konjugovana tacka
funkcionele (strogi Jacobiev uslov).
(P) Ekstremala moze se okruiiti po/jem funkcionele.
(W) E(x,y,p(x,y),q);-.. 0 za svako konacno q i za svaku tacku (x,y)
iz (To,p) koje okrutuje y() (x) '(strogi Weierstrassov
uslov).
412
 Za uslov znamo da je potreban za postojanje a time i jakog
minimuma. Pokazace se da su i ostala cetiri (svaki za sebe), istina u fiesto
isto tako potrebni. Ti oslabljeni oblici su:
(L*)FY'YI(x,Yo(x),y~(i»~Ozasvako bJ (oslabljeni
dreov uslov iii jedcnostavno
(1*) Urazmaku [a, b [ne feii nijedna tacki a konjugovana tacka 1)
(oslabJjeni Jacobiev uslov iIi Jacobiev uslov).
(W*)E(x,yo(x),y~(i),q) ~ Oza svako konacno q i za svako
(oslabljeni Weierstrassov uslov ili jednostavllo Weierstrassov uslov).
Ovde cemo jedino dokazatj da su i (W*) (svaki za sebe) potreb­
nj za postojanje slabog odnosno jakog ekstremuma.
STA V 19.1. Neka je data funkcionela
b ,
.p(y) = f F(x,y,y) dx
a
i neka je Yo njena ekstremala koja prolilzi kroz tacke (a, al) i (b.b!).
Potreban usloll da.p ima minimum za ekstremalu Yo da je
Weierstrassova funkcija
(19.1) E yo(x),y~(x),q)~O

za svako xE[a, i za svako konacno q.

Ako u (19.1) obmemo znak nejednakosti, dobicemo Od.£!Ollan1fu.ci
iskaz za maksimum.
DOKAZ stava 19.1. Pretpostavimo da je Yo jak minimum funkcio­
neIe.p i da uslov (19.1) nije ispunjen, tj. da je za neko konacno qo i za
neko bJ

(19.2)

Pokazaeemo da to dovodi do kontradikcije, jer tada u svakoj (rna kako

mal oj) okolini funkcije Yo postoj! potpuno odredena funkcija Ya za
koju je

pretpostavci daje Yo jak minimum od .p.

1) Znaci, desni kraj razmaka moze biti konjugovana tacka.

413
 Familiju funkcija (0)0) ovako cemo konstruisati: Ukoliko Xo odrede­
no sa (19.2) zadovoljava uzecemo 0>0 tako malo da je i Xo -0> a i
stavltl (slika 19.1):
Yo(x),xo~x ~b,
(19.3) Yo(x)= )+qo(x-x o ), Xo
{
Yo +m a~x -0.

Ovde je nagib m (=m( a), zavlsi od

0) odreden uslovom da poslednja dva
izraza istu vrednost za X=Xo -0,
. tj. sa

(19.4)

yo(xo-o)+ m (0)

Primecujemo da za 0=0 iz (19.4) slew Slika 19.1

m(O)=O, pa se za prema (19.3) za

0=0 poklapa sa Yo.

yaCxryo(x)(o..;.O) uniformno po xE[a,b],

to ce za davaljna malo 0> 0 Yo lezati u rna kako maloj jakoj Yo·

dakle, da da se 0>0 moze izabrati tako malo da je

Kako je to je dovoljno pokazati da je I:!.' (0)<0. tada postoji

(slika 19.2) neka desna okolina tacke 0=0 u je l:!.(o)<O.

je Xo"'l1, izvrsicemo simetricnu konstrukclju, po!azeci od kraja x=b.

414
Ako napisemo
o I
lICo} F(x,yo(x) + m (a)(x-a),yo(x)+m(o}) dx
a
Xo
+J y
Xo-O

Xo
+J Yo(x),y~(x»
a
x
a dvojako:

; tree}
Slika 19,2

+m (a»
xo-a
+f {Fy(x,yo(x) + m (0) (x-a),y~(x)+m(a» (x-a)m'(a)
a
+ Yo(x) + mea) (x-a) ,y'o (i") + m(a»m'(o)}dX

Vodeci racuna ° (19.4) imamo,

F(xo -0, Yo(x o ) - qo 0, (xo -0)+ mea»

+ m'Ca) Yo(x) + mea) (x-a),y~(X) + mea»~

+ Fy,(x, Yo(x) + mea) (x-a),y~(x) +m(a»

+ F(xo-a,yo(x o ) - qoo, qo)·

koristimo slede6e pravilo za diferenciranje integrala cije granice i

integrand zaviseod para metra:
d W(Y) ljJ(y) a , I '
- f 1 (x,y) dx = f - I (x,y) dx+f (w (y),y)w (y) - f C.p(y),y).p (Y),
dy .p(Y) .p(y)

415
Kako je prema (19.4) to je
6'(0) F(xo.yo qo) Yo
(
+ m'(O) {(x~a) yo(x), y~(x) + yo(x),y~(x)} dx.
a

No kako Yo kao ekstremala zadovoljava Eulerovu diferencijalnu

d
, .
dx

to je integral koji u (19.6)

d
yo(x),y~(x» + Yo(x).y~(x») } dx
a dx
Xo d
(19.7) f - {(x~a) yo(x),y~(x» dx
a dx

Fy' (x 0,

po 0 nalazimo

-0) + m'Ca) -m(a),

te je za a 0

(19.8) m'(O)

Koristeci izraz (I 9.7) za integral u (I 9.6) i vodeci racuna 0 (19.8), konacno

nalazimo

6'(0) == Yo(xo), Yo (xo). y~(xo))

- (qo » Yo(x),y~(xo))

E(xo.yo(x o ). qo),

te je prema ( 6'(0)<0.

416
 STAY 19.2. Potreban uslov da funkcionelll iz stava 19.1 ima slab (a
time i jak) minimum za ekstremalu Yo da vaii oslllbijeni Legendreov
uslov
(19.9)

. za svako b] .

Aka u (19.9) obrnemo znak nelea/1aKDSIL dobicemo odgovarajuCi

iskaz 0 sillbom fa time i jakom) maksimumu.

DOKAZ. da je Yo slab minimum funkcioneJe <P i da

Legendreov uslov (19.9) nije zadovo1jen, tj. da postoji tacka takva
daje
(19.10) Fy,y, (xo , Yo (xo),y~(xo»<O.

Pokazacemo da to dovodi do
Na osnovu (18.9) i (18.8), gde smo za x,y,z,q uzeti specijalno
Xo,Yo (xo),y~(xo). y~(xo)+ t (;>0), imamo

(xo ),y~(xo), y~(xo) +t)::=

et) (0<8< 1).

Odavde (19. i neprekidnosti funkcije Fy,y,(x,y,z)po tre6em

argumentu,daje za dovoljno malo t>O

Pokazacemo da ova dovodi do

Ya/x) funkciju Ya iz (19.3) kod koje je qo=y~(xo)+t !'ito ova sada
zavisi i od t, oznacili smo je sa Ya,r). Primetujemo da ovde, za raztiku od
onog sto smo imati kod dokaza stava 19.1. qo viSe proizvoljan konacan
broj (zbog je kriva Y a lezala u okoJini od Yo), nego qo moze biti
nr",'7u,{\lir", blisko vrednosti Y~ (ioJ za dovoljno malo t>O, tako da sada za
takvo t kriva leli u slaboj okolini od Yo. PonavljajuCi isti racun kao
kod dokaza stava 19.1, dobitemo da je za svako dovoljno malo t>O i a>O

, <P (Ya, r) < <P (y 0 ),

sto je suprotno oos;tavci da je Yo slab minimum funkcioriele <p.

417
 REGISTAR

Bunjakovski - Schwarzova
21

Bolzano Weierstrassov stay 160

jednacina 21

- Clairotova 67

57

eksplicitna 22

Eulerova 308

Euler Poissonova 372

- homogena 47

65

Jacobieva 392

Lagrangeova 69

390

linearna prvog reda 54

-linearna s konstantnim 103

, - linearna viSeg reda 92

diferencijalni zadatak 27

diferencna 139

diskriminantni skup 74

funkcionele 295

Ekstremala 308

izlomljena 334

ekstremum 158

Euklidski peostor 9

419
 krivih 17
funkcija, delimicno g1atka 277
180
glatka 277

- konkavna 163

- konveksna 162

homogena 377
funkcionela, bilinearna 288
kvadratna 288
definitna 388
- kvadratu, semidefinitna 388
-' Iinearna 288

Granicni uslovi 86

lWbertov integral 401

problem 347

62

Jacobiev uslov, 396

oslabljeni 413
Jednostruko pokrivanje 17,27

Karakteristicna 105
kriva linija 374
kugia, otvorena 12
zatvorena 12
Kuhn Tuckerovi uslovi 268
kvadratna forma definitna 177
- indefinitna 177

semidefinitna 177

Lagrangeova funkcija 193, 198,201,206

metoda multiplikatora 191

uslov, 396
- oslabljeni 413
linearna zavisnost 95

420
linearna nezavisnost in tegrala 95
linijski element 72
- regularan 74
- singularan 74
Lipschitzov uslov 31,87

Metricki prostor 284

min i max , apsolutni (globalni) 157 , 297
- bezuslovni 159
- Lagrangeov uslovni 189
- nepravi 158

- pravi 158

- relativni (Iokalni) 158 , 297

- uslovni 159,228,297

min i max (funkcionele) , jaki 301

-slabi301
Minkowskieva nejednacina 11

Norma 10
normirani prostor 282

Oblast 15
- jednostruko povezana 16
- zatvorena 15
okolina tacke 13
- jaka 286
- slaba 286
opsti integral 94, 102, 125

Picardov staY 31
/\
prostor delimicno glatkih funkcija D j [a,b] 332
prostor funkcija sa neprekidnim k-tim izvodom Dk [a,b] 284
prost or glatkih funkcija DI [a,b] 284
prostor neprekidnih funkcija C[a,b]284
prvi diferencijal funkcioriele
polje smerova 24

421
 uslovi 26, 86

putanja 374

Razdvajanje promenljivih43

otvoren 13

rastojanje 12

rub (skupa) 13

Singularan 74

sistem diferencijalnih jednacina 117, 125

368

zatvoren 14

- otvoren 14

povezan 15

sukcesivna aproksimacija 31

Tacka, izlovana 13

- konjugovana 392

- mba 13

stacionarna 167

unu trasnja 13

trajektorija polja 24

- funkcionele 40

UnutraSnjost (skupa) 13

u~ovi 326

Varijacija konstante 50

varijacioni izvod 343

vektor 9, 279

vektorski prostor 280

Weierstrass - Erdmannovi uslovi 334

Weierstrassova funkcija 404

Weierstrassov uslov, strogi 405

V"tau,"""u 413

Wronskieva determinanta 96

422

 FAKULTET fKONOMSKIH NAUKA

S P LI T

NASA Udibenici za fakullel organizacionih nauka

IZDANJA Zbirka propisa "PFV" ­ mese~no izdanje
Dr R. Hilferdlnl Finansijski kapital
Dr Z. Mrkusic Medunarodna Irgovina -
Teorija I polilika
Dr Z. Mrkuilc Noveano tdute
Dr Lj. Madiar Osnov! teorije proiz:vodnje
Or V. Raikovic SocioJogija rada
Or t . Mrkusic Teorijskl osnovl devunog sistema
OrO. Kovac Spoljno-ekonomska ravnoteia
I privredni rasl
Dr M. Kovacevic Faktori konkurenlnosti
jugoslovenskol uvoza
Dr B. Horvat Ekonomska anaJua I