Beruflich Dokumente
Kultur Dokumente
или
или
НАУКА О БОГОСЛУЖЕЊУ
И С Т О Р И Ј С К И Р А З В И Т А К И Б О Г О С Л У Ж Е Њ Е
ПРАВОСЛАВНЕ ИСТОЧНЕ Ц Р К В Е
П Р А З Н И К А П Р А В О С Л А В Н Е И С Т О Ч Н Е Ц Р К В Е
п и ш е
И з р а д и о
ЛАЗАР МИРКОВИЋ
ЛАЗАР МИРКОВИЋ
Б Е О Г Р А Д
1 9 6 1
, М н о г и славе празнике и з н а ј у њихо-
ва имена, а историју и прилике где су по-
стали, не з н а ј у . . . ш т о је за н а ј в е ћ у о с у д у
и веома за подсмех (Св. Јован Златоусти,
М 1 § п е, Р . 49, 365).
ПРЕДГОВОР
И з д а њ е
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИКОДА Писање литургике није лака ствар из више разлога. Навешћемо
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ само два од ових. Прво, нису свршени многи претходни радови за
њезино писање, затим градиво литургике је веома опсежно. Колико је
БЕОГРАД
оно опсежно види се по томе, што поједини одељци литургике могу
ул. 7 Јула бр. 5. бити засебне науке. Тако н. пр. овај одељак, Хеортологија, је читава
једна наука за себе, јер има да изложи постанак и историски развитак
празновања сваке успомене и свакога светога у години, и да изнесе
историски развитак б о г о с л у ж е њ а њихових празника према типицима
све до данашњег типика, а ми знамо да црква слави свакога дана у
години по неколико успомена светих, и знамо да има много грчких,
руских и српских типика, и да се они разликују између себе, од којих
Тираж 2000 наши стари типици још нису ни издани ни проучени. Уз то је хагио-
графски материјал и материјал с л у ж б и за израду хеортологије огроман.
Моје три до сада штампане књиге литургике су углавном превод
и не могу се више добити. О д њихова издања до данас литургичка
наука је далеко отишла и дала је многе нове научне резултате. Зато
овом књигом почињем да обрађујем литургику изнова, али сам при
њезиној обради употребио многе готове научне резултате и ишао по
од других утрвеним стазама, а тако мора бити у овој врсти научног
посла. Из појединих дела (КеНпег, Скабаллановичт. и други) узимани
су читави пасажи.
Да ова књига, намењена студентима Богословског факултега и
свештеницима Православне српске цркве, не би имала сувише велики
обим, нисмо у њу унели како се врши богослужење на 1 разнике по
гипику. Зато је потребно да сваки онај ко изучава литургику по овој
књизи, има при руци Велики типик или типик В. Николајевића, који је
извод из Великог типика.
Из истог разлога нисмо унели шта црква слави на поједине праз-
нике према житијима светих. Зато је потребно уз ову књигу имати
при руцн Житија светих Димитрија Ростовског или Охридски пролог
•гиископа Николаја, где је изложено разјашњење празника и житије
ркфичко ирсдузгће „ЛкпдсииЈв", Б е о г р о д — Тсл. 24-701 и 20-732
3 ХеортологиЈа
3 2Г*
светога. Код Б у г а р а издао је Христо ПОПОВБ, Ж И Т И И на светиит1з по~ 11а к р а ј у ове к њ и г е дајем свој п р е в о д латинског списа Реге^ппаНо
читани ОТЂ Праваславната ц р к в а , Софин, 1930. ЛсПкчЈае а ј 1оса бапс!а, као значајан за и з у ч а в а њ е Хеортологије,
Најпосле у з о в у к њ и г у треба проучити с л у ж б е у минеју, о д н о с н о пошто је у њему и з л о ж е н о празнично б о г о с л у ж е њ е ј е р у с а л и м с к е ц р к в е
гриоду за сваки празник. Ж и т и ј е и с л у ж б а н з ј б о љ е ће п о с л у ж и т и крајем IV века.
п р о п о в е д н и к у као извор где ће каћи с а д р ж и н у за п р о п о в е д на празнике. Ова књига з а в р ш е н а је п р е д п о с л е д њ и рат. Послератна литера-
Онога пак, к о ж е л и да се и н ф о р м и ш е о празницима и светима о т у р а ми, на ж а л о с т , није била Приступачна, иако ми је позната по
којима нема спомена у о в о ј књизи, у п у ћ у ј е м о на ж и т и ј а светих (Мака- АГС1ПУ {(1г Шиг§;1е\У155еп5сћа{1 и по в и з а н т о л о ш к и м часописима, н. пр.
ријевска, Димитрија Р о с т о в с к о г , Ас1а бапс(огиш Боландиста), на с л у ж б е Вугапћшбсће 2еИ5сћгј{{.
у рукописним и штампаним б о г о с л у ж б е н и м књигама, и на ова главна Р у к о п и с је л е ж а о д о сада, 1960. Њ е г о в а С в е т о с т Патријарх,
дела о њима: А р х. С е р г 1 и, ПолнмИ мћснцесловг. востока, ТОМЂ I Господин Герман са Св. синодом С р п с к е православне ц р к в е изразили
и II (прво и з д а њ е Москва 1875 и 1876). Д р у г о , п о п р а в љ е н о и јако с у спремност да га ш т а м п а ј у . Са највећом г о т о в о ш ћ у у с т у п и о сам
д о п у њ е н о и з д а њ е В л а д и м и р г , 1901, Томт> I X X I I , 732 и II, X X X , 798 и рукопис Св. синоду ради штампања.
700. Види о овом другом и з д а њ у ВизантШскш Временикт> V I I I (1901), Сматрам за угодну д у ж н о с т да изразим с в о ј у особиту захвалност
633—639). Г. С. Д е б о л Б с к Ј К , Д н и б о г о с л у ж е н Ј л прав. кае. вост. Њ е г о в о ј Светости П а т р и ј а р х у српском Господину Герману и Светом
церкви, Т О М Ђ I и II, изд. 8, 18б7. М ! с о 1 а и з Ш П е з 8. Ј . , Ка1епсЗа- а р х и ј е р е ј с к о м синоду, ш т о су одлучили да издаду о в у к њ и г у и финан-
п и т шапиа1е и1пизцие есс1е51ае 0Г1еп1аПз е! оссЈс1еп1зН8 (I изд. I к њ . с и р а ј у њено штампање.
1879, 1 изд. II к њ и г е 1881; II изд. I књ. О е ш р о п Ј е 1896. Види рецензију
ТћаШо!ег-а у Г И е г а т с ћ е КипсЈзсћаи, 1879, 391—394; 1882, 299 и Визан-
тЈИскЈИ Временник-в III, 705). А л е к с ћ и МалБцевЂ, Постнал и цвћтнаи
триоди СЂ воскресними пћснопћн1лми октоиха прав. кае. восточноЛ
ц е р к в и , Берлин-в, 1889, стр. XV—СХСУ1. Н. К е 11 п е г, Неог1о1о§Је
«к1ег сНе ^ебсШсћШсће Е п ^ ј с к ћ т ^ сЈез КЈгсћепјаћгез ипс! с!ег НеШ^еп-
{ез!е УОП с1ег аИез1еп 2еИеп ђјз гиг Ое§еп\уаг1, 1911 (II изд. 1906>
III изд. 1911). М и х а и л т> С к а б а л л а н о в и ч г , п р о ф е с о р К и ј е в с к е
д у х о в н е академије расправља о празницима и светима п р в о у с в о м е
д е л у ТолковБ1и ТБШИКОНЂ, В Б Ш . I, КЈев, 1910, а затим је к а о и з д а њ е
часописа „ПроповћдническШ листокт>" издавао з б и р к у : ХристЈанскЈе
праздники. Всесторонное освншенЈе к а ж д а г о изт> великихт> праздниковт>
со всћм-Б его богослуженЈемт>". У серији од дванаесг књига требали су
бити обрађени дванаест великих празника. О в д е се и з л а ж е о с в е ћ е њ е
празника са целим б о г о с л у ж е њ е м , р у с к о с л о в е н с к и т е к с т и руски п р е в о д
с л у ж б е са подробним р а з ј а ш њ е њ е м , историја догађаја и празновања,
с в е т о о т а ч к о у ч е њ е о празнику и њ е г о в у значају. Колико ми је п о з н а т о
д о 1916. године проф. Скабаллановичг, је издао у о в о ј з б и р ц и : Р о ђ е њ е
п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е , В о з д в и ж е н и ј е часнога крста, Ваведеније п р е с в е т е
Б о г о р о д и ц е , Р о ђ е њ е Христово, Педесетницу и У с п е њ е п р е с в е т е Б о г о -
родице. Одлична дела проф. Скабаллановича у п о т р е б и о сам оби но при
изради ове књиге, али нисам имао све празнике.
Код Срба су из ове области писали : М и х а и л о, митрополит
српски, Месецеслов, православне хришћанске, опште и српске цркве,.
Б е о г р а д 1898. Д и м и т р и ј е В и т к о в и ћ , Православна црквена година.
З а српску м л а д е ж православне вјере и за с р п с к е домове. Сријемски
Карловци, 1909. П р о ф . Ј. Ц в и ј е т и ћ, Из области, б о г о с л у ж е њ а пра-
нославне ц р к в е . А) Н е п о к р е т н и Господски празници и њ и х о в о богослу-
ж е њ е . В) П о к р е т н н Господски прззници и њихово б о г о с л у ж е њ е . Гласник
православне далматинске ц р к в е , год. 1909, З а д а р , стр. 5 и даље, и
год. 1910, стр. 5 и даље.
Д а љ е споменућемо Вгипо БОУПС, Неог1о1о^јја. буе1коуше О о з р о -
(Ппоуе и гарасЈпој 1 1б1обпој сгкуј, Вакоуо, 1913. буе!коуЈпе 51. О ј .
М а п ј е и г а р а Ј п о ј 1 Јб1одпој сгкуј, N18, 1927.
Ув о д
Хришћани су у време апостола проводили дане у поучавању од
апостола и у заједници, у л о м љ е њ у хлеба (евхаристија) и молитвама,
сваки дан беху непрестано једнодушно у храму, а ломљаху хлеб
(евхаристија) по домовима, примајући храну (агапе) у радости и про-
стоти срца (Дела 2, 42, 46).
Из овога видимо да су Хришћани у време апостола ишли у храм
на ј у д е ј с к о богослужење, а поред тога вршили су евхаристију са
агапом по домовима. Д а к л е чинили су оно исто што је чинио и Господ
Исус Христос, који је ишао у храм, а евхаристију је свршио у Сион-
ској горници.
Као што је Спаситељ извршио евхаристију увече, тако су је
вршили и Хришћани апостолског времена, и њом се завршивао ред
дневних молитава. По примеру Ј у д е ј а имали су и Хришћани апостол-
скога времена три дневне с л у ж б е : јутарњу, дневну и вечерњу (3. 6. и
9. часа дана). Хршћанска црква освећујући молитвом поједине часове
дана, везивала је за ове часове извесне успомене из економије спасења
и из Св. писма, које су се догодиле у ове часове.
Као што је хришћанска црква освећивала извесне часове дана
молитвом и везивала за њих извесне успомене, исто тако је освећи-
вала молитвом и поједине дане седмице и године, и за њих везивала
успомене у славу Б о ж ј у , из економије спасења, у част светих, на поје-
дине догађаје из хришћанске црквене историје, и посвећивала их је још
покајању живих и помињању умрлих. У везивању извесне успомене
:<а поједине дане седмице и године хришћанска црква се по могућству
лржала извеснога реда и принципа, у ж е љ и да догађаји који се славе
V току дана у години б у д у међусобно у логичној вези, и да се поје-
д и н и догађаји поставе у онај дан или оно време, када су се они дого-
лили. У седмичне и годишње дане вршен је низ дневних служби, са
уношењем односне успомене у њих, у чијем низу на к р а ј у беше евха
ристија.
Дани у току године регулисани од цркве, посвећени б о г о с л у ж е њ у
и извесним успоменама из Св. писма и црквене историје, зову се
спсГПа прсмена, иразници и сачињавају хришћанску црквену годину. Света
премена, т. ј. празнике имамо као нешто битно у свима религијама.
Осиоп хришћанској црквеној години положен је у апостолском
мремену, и она је изграђена на основу старозаветне суботе и староза-
иетних празника. Хришћанска црквена година израсла је из јеврејског
килсндара. Као што су апостоли и Хришћани из Јудеја апостолског
7 2Г*
ирсмсиа сиакодневно посећивали б о г о с л у ж е њ е у јеврејском храму у логнђаја из живота Спаситељева, успомени часнога крста и предмета
Јерусалиму, тако су славили и ј е в р е ј с к е празнике. Као доказ за ово коЈи су припадали Спасител^у (риза и др.). Пошто се величање Бога не
млм јс сн. апостол Павле који, поред све своје борбе за слободу <)| риничава на слављење самога Бога, но се п р о т е ж е и на поштовање
Хршпћана о д јудејског и законског ига, прекида своја мисионарска м сл.шл.ење Њ е г о в и х изабраних органа, светих, то имамо још празнике
пVI<>и.1 и..I и хита из Мале Азије и Грчке у Јерусалим, да тамо проведе у част мресвете Богородице и светих. У дане Богородичиних празника
мсликс јенрејске празнике (I Кор. 1 6 , 8 ; Дела 20, 16). сланимо успомену догађзја из живота пресвете Богородице, успомену
проналаска предмета који су припадали Богородици и њихово полагање
Али то не остаје дуго, и ова веза Хришћана са јеврејским празни-
у цркви на чување, празнике у спомен чудотворних икона Богоро-
цимп у нмостолском времену у б р з о престаје, и када за Хришћане из
дмчипих, празнике у спомен избављења појединих градова помоћу пре-
Јсшчништна није било обавезно обрезање, то тим мање беху за њих
свете Богородице. П о р е д Богородичиних празника имамо и празнике у
обпмсани јеврејски празници, и онај исти апостол Павле, који се ж у р и о
част бестелесних сила и у спомен разних чуда и избављења помоћу
мл јемрејске празнике у Јерусалим, у с к о р о проповеда потпуну слободу
бестелесних сила. Д з љ е имамо празнике у част светих, које делимо у
Хришћана и од јеврејских празника, када к а ж е :
разне врсте и рангове, према начину њихова живота, према позиву и
„Нека вас, нико не осуђује за јело или за пиће или за какав празник, м.иховим врлинама. Свете славимо у извесне дане или у групи (апостоли,
младину или суботу" (Кол. 2, 16. Види и Гал. 4, 8—11; Римљ. 14, 5—6). оци итд.) или појецинце. Усиомена појединих светих бива често дза
пута и више пута у години, тако што се у један дан слави успомена
Хришћански празници се д а љ е самостално и брзо развијају, тако смрти једнога светога, у други дан проналазак његовнх моштију. Св.
да је већ Тертулијан Хришћаннма свога доба, с обзиром на разноврсне Јован Претеча има више празника у години: дан зачећа, рођења, усе-
незнабошке празнике могао казати: „Наћез (иоз 1аб1о5". ковања, обретења главе итд. У дане празничне убрајамо и н е д е љ у ,
Циклусу годишњих празника дали су живот главни моменти из јер је она у почетку хришћанства била празник посвећен васкрсу
живота Спаситељева, и око њих су се груписали остали годишњи Христову, и што она води и п о к а з у ј е целу годину.
мразници са извесним успоменама, док се коначно у току векова, а под
руководством цркве, није развила црквена година у данашњем облику. Б о г о с л у ж е њ е у ове дане прослављања је свечано и торжаствено,
Радови обичнога живота за о д р ж а њ е тела и земаљских потреба и одговара успомени која се слави.
иотиснути су на празнике и врше се само утолико, уколико су потребни У дане кајања и поста, црква водећи рачуна о љ у д с к о ј слабости,
аа о д р ж а њ е физичког ж и в о т а и друштвенога поретка, а главна карак- притиче у помоћ људима палим у грех, и у те дане се кајањем и
теристика празника је одмор од рада, ради слављења и поштовања постом чисте од греха. Б о г о с л у ж е њ е ових дана је у складу са наменом
1>ога, ради спасења д у ш е и ради бриге за духовне потребе. Молитвено омих дана.
и побожно расположење Хришћана у празничне дане доноси д у ш и
радост, усхићење и радосно расположење. Са овим се слажу и имена У дане посвећене успомени мртвих Хришћани се моле Богу не
мразника; јеврејски се празник зове сћа§ од сћа§а§ = играти; у грчком само за себе, но и за д р у г е чланове цркве, па и за умрле у нади на
се празник зове ђ еодтт], која реч значи: свечаност, празник, славље, али наскрс и вечни живот.
и усхићење и задовољство, и тако ова реч поред појма празника садржи Према томе расправљајући о црквеној години и б о г о с л у ж е њ у у
у себи и појам усхићења и задовољства. И доиста сваког правог Хриш- м.ој, расправљаћемо:
Нанина обузима радост, расположење и о д у ш е в љ е њ е када се ближи
какав празник, и празници су са својим богослужењем још увек нај- 1) О недељи.
радоснији и најсвечанији моменти народног живота. Српски се празници 2) О Господњим и Богородичиним празницима, о празницима с в е т и х .
!ову овим именом зато, што су Хришћани у ове дане празни од посла, т.ј. 3) О данима кајања и поста.
ме раде физичке послове, но иду у цркву на б о г о с л у ж е њ е . Празници •1) О данима посвећеним успомени умрлих.
сс спеткују, т.ј. посвећују Б о г у .
Г.нрха празника и богослужења на празнике је иста са сврхом
Важност празника је велика, јер када црква на празнике у т о к у
б с г о с л у ж е њ а уопште.
годиме прославља најглавније догађаје из живота Спаситељева и нај-
I миније моменте Њ е г о в е спасоносне делатности искупљења, то црква Одељак литургике који расправља о празницима године и њ и х о в у
момоНу мразника спољашње манифестује свој дух. Празнично богослу- б о г о с л у ж е њ у зове се наука о празницима или хеортологија (од г р ч к е
м.см.с је мажан део хришћанског богослужења, и црква к р о з ово даје речи с^ртгј = празник).
мсрмима хришћанско о б р а з о в а њ е .
11еки празници, дани поста и успомене умрлих падају сваке годчне
.V годишњем кругу имамо дане са овим наменама: 1) дани про- V исге датуме, а други не падају у исте дзтуме године, јер њихови
сљшл.пн.а, 2) дани покајања и 3) дани за умрле. днгуми :1п»исе од датума Пасхе. Први празницн са сталним датумом
Дани мрослављања, свечани, посвећени су прослављању једног од снике године зову се зато непокретни празници, а други покретни
божннских лица Св. Тројице (Господњи празници), успомени важнијих Пршмици.
9
О д XI века утврдила се данашња подела на три врсте празника. иичног знака, имамо већином три стихире на Господи нознах, и клнои
У редакцијама јерусалимског и студитског устава одавно су постојала има у свакој песми до четири тропара. Но осим оних песама последи-
гри главна разреда празника : велики, средњи и мали. Састав и бого- нан.а овог разреда имају и друге песме. Типик не у к а з у ј с на њих т о ,
с л у ж е њ е ових празника колебао се, а исто тако није било пуне саглас- што се оне не налазе у сваком последовању овог разреда.
ности између устава у класификовању празника по ова три разреда.
Пикон Црногорац (XI век) даје нам најстарији познати покушај пуне 2) Мали празници са цриим знаком (:• или •:), одликују се тиме,
к псификације празника, и ако се упореди његова подела са данашњом, што имају шест стихира на Господи возвах (из минеја) и на јуШрсиу
нидеће се како се развила црквена година у том погледу од X—XI канон на шест из минеја, због чега се ови дани светих зону „шесп
нека. Никон даје таблицу празника по ова три разреда из разних устава ричним светима" *) или „светима на шест". Стихире на шест зону сс
(сгудитског, јерусалимског и светогорског), означујући велике празнике „шестерик". 2 ) О празницима са црним знаком (:• речено је у типшсу
крстом у кругу, средње крстом, а мале са три тачке. Због неслагања (гл. 47): „на лТтВргГи по чин8 оуставл". Под овим речима типик р ш у и с
устава у подели по овим разредима, Никон даје и д р у г у таблицу праз- то, да се а) на трећем антифону из минеја чита кадгод трећа, а кадгод
ника са разликама од прве таблице. трећа и шеста песма; б) ако је одређено да се чита на лигургији јенли
О данашњој подели празника у три разреда и о клрактеристици ђелије светоме, то у минеју бива прокимен, алилујариј и причасно.
богослужења ових разреда, говори 47 глава типика, која гласи: 3) Мали празници са црвеиим знаком (•: или •:) одликују сс у
„Гл. 47. О знацима Владичиних и Богородичиних празника, и светих. типику тиме, што имају на вечерњу обичну катизму,') на ГосИоди
Треба знати да су празници раздељени на велике, средње и мале. возвах стихире на шест, на јутрсн>у канон на шест, и велико с шпа
Велики празници Христови и Богородичини, и два Претечина: Рођење словље. Остала служба бива по уставу. Ови свети зову се у тимии,
и Усековање, и оба врховна апостола Петра и Павла, имају знаке: крст „свети са славословљем". Кад се поје (а не чнта) велико славослонл с,
о к р у ж е н ф (црвене боје). ГБима се свршава бденије и сва с л у ж б а тадз се поју нарочите песме, наиме стихире на хвалите, чије је П О Ј . Ш . С
празника по уставу. у тесној вези са појањем великог славословља. Празника оне врсчс,
Средњи празници светих имају два знака: а) крст са полукругом ^ т.ј. са црвеним знаком •:) има доста, но они су већином помесни нрп .
(црвене боје), којима се свршава бденије, а додаје се и канон Богоро- ници, т.ј. њихово се празновање врши тамо где су мошти или хрнм
дици на ј у т р е њ у по уставу; б) а други само крст | (црвене боје), тога светога. Празника пак ове врсте са црвеним знаком •:), који сс
којима се не свршава бденије. На вечерњу Блажен муж, први антифон, празнују у свима црквама, нема много, свега четрнаест. 4 ) Оних четр
и на Господи возвах стихире на 6, а по вољи и на 8, и три чтенија, наест празника са црвеним знаком можемо поделити у две врсте
и (стихире) на стиховње. На ј у т р е њ у полијелеј и еванђеље, канон на 8 1) који имају само наведена молитвословља карактеристична за милс
и велико славословље, и остала служба по уставу. празнике са црвеним знаком •:); и 2) који имају у својим последом.
вањима и нешто од онога, што сачињава особину средњих празниш см
Мали празници имају два знака: а) три тачке непотпуно о к р у ж е н е знаком -ј", наиме а) на вечерњу имају три чтенија (види 30. април,
(•: црвене боје. На вечерњу катизма обична, Господи возвах стихире св. Јаков) и на ј у т р е њ у канон на осам; и б) ако падну на празникс сн
на 6. На ј у т р е њ у канон на 6 и велико славословље, и остала с л у ж б а црвеним знаком •:) свети који немају никаквог знака, то се њихоис
по уставу; б) који имају знак (•: црне боје: на Господи возвах стихире с л у ж б е преносе на други дан или се поју на повечерју. Г | )
нн 6, на ј у т р е њ у канон на 6. На литургији по чину устава; в) празници
који немају знака, стнхире на 3, а канон на ј у т р е њ у начетири."
заједно тако, што иза стихира Једном светом долазс одмах стихирс другогн п к ч о м
Мали празници су тројаки: 1) без икаквог знака, 2) са знаком •:) итд., т.ј. поју се свакоме светом три стихире, дакле свега шест, и каион сплкнм нл
или (•:, т.ј. три црне тачке у црном полукругу, и 3) са знаком •:) или четири, дакле обојици на осам. У богослужбеним књигама и у типику опи < <
(•:, т.ј. три црвене тачке у црвеном полукругу. Ови знаци обележени датуми, када се поје служба двојици светих без икаквог знака, нс прибцоЈмп >|V
су у типику, месечном минеју и месецеслову, и по њима се углавном средњим празницима, но се само каже: , а к о су два света", то се служб« оилм*
врши. Ако су пак у минеЈу славе два света, од којих прлзновлн.е Једногл нримлнл
унапред зна какво мора бити богослужење. средњим празницима, а другога малим празницима, то се празник убрлЈл у г р п и м 1
1) Мали призници без икаквог празничног знака одликују се тиме, празнике.
*) Види типик 15 септембра о светнлнима после 9 песме канонл, гдг сгчЈи
што се у те дане поју: стихире на вечерњу на Господи возвах (из .снц« гл4г6л«их кс-км* ш|ст((1нчннм» стммж кх п»празднст«-к".
минеја) на три (с њима се поју стихире из октоиха на три), канон на 2
) Види тиник 17 новембра: .с»к«ршЛтсл свк*р» ?п1> (Никона Мудотиорцл) «|Атми
јутрењу иа четири (тип. гл. 47), и то из минеја (а с њима се везују Јг^, н кв храмЧ;: пвкс1«д8 ж« ц|«ст«рнкх, ко Ин» дннк".
тропари канона из октоиха на десет), и имају мало славословље. У 3
) Речи .обична катизма" речене су овде зато, што код средн.их прашика гл
носледовањима месечног минеја 1 ) у дане који немају никаквог праз- знаком •(• на вечерњу пиЈе указана обк'М1Л катизма.
<) Сситсмбра 13,23; октобра 18,23; децембра 9,26; Јлнуарл 7; марта 2(>; лнрилл ЗОј
') Често у месечном минеју под Једним датумом имамо два последовања, и оба ЈулиЈл 2 и 25; авгусгл 1, 16, 31.
гиститељима без знака у месецеслову. Оба се последовања врше при богослужењу ») Види тинии 25 Јули, 16 лигуст и 26 децемблр. Исто тлко бии« и сл служвом
мједно, као Једно, песме и молитве оба последовања штампају се у месечном минеју светомс коЈи имл •:) црни знлк, службл другом сиетом не иоЈе се, но сс нреиоси II«
монгчерЈе (пиди 2Н ноп.).
12
Средњи Празници. Средњи празници деле се у два разреда : 1) са С р е д њ и празници са знаком крста | су: празници сних 12 аио
зиаком крста •(• и 2) са знаком крста у полукругу стола. Д е в е т о р и ц а апостола 1 ) имају у типику с л у ж б у с полијелејеи, п
св. Јован Богослов има с л у ж б у са бденијем и знак Л (26 сентембри и
Средњи Празници са знаком крста | у богослужбеним књигама, 8 маја). Апостолима Петру и Павлу (29 јупија) поје се сва служби
о д л и к у ј у се у типику (гл. 47) од других празника тиме, што се на само апостолима, јер имају знак Затим празници овога разредн су
II.их не врши бденије, на вечерњу имају „Блажен м у ж " први антифон, прво, д р у г о и треће обретење часне главе Претечине (24 фебруара и
на Господи возвах имају шест стихира (из минеја), или по вољи осам, 25 маја), четрдесет севастијских мученика (9 марта), сн. пророк 11лијп
нмају три читања (паримеја) на вечерњу, стихире на стиховње. (20 јулија), св. Димитрије (26 октобра), Сабор арханђела Михаила (8 но-
11а ј у т р е њ у имају полијелеј и еванђеље, канон на осам, велико славо- вембра), цар Константин и царица Јелена (21 маја), итд.
словље, а осталу с л у ж б у по уставу. Свети који имају знак крста -ј- у
богослужбеним књигама, з о в у се „свети с полијелејем". Д а к л е с л у ж б е Срецњи празници са знаком крста у полукругу у богослужбеним
оних празника одликују се од с л у ж б е празника са црвеним знаком •:) књигама имају молитвословља назначена при свршавању бденија. Код
тиме: 1) што уочи празника бива велико вечерње, и на вечерњу после празника са знаком крста у полукругу речено је у типику (гл. -17)
„Блажен м у ж " , т.ј. после првог антифона (а не целе катизме) долазе „којима се бденије свршава, а додаје се и канон Богородице на јутрењу
стихире на Господи возвах, кадгод и на осам; 2) читају се три пари- по уставу" 2 ). У типику нема много празника у које је по устану олре
меја; 3) стихире на стиховње имамо у овим последовањима увек, а ђено свршавати бденије, и који су означени знаком крста у полукругу Ј ,
немамо их каткада у последовањима празника са црвеним знаком •:). а то су ови празници: 26 септембар — св. апостол и еванђелист Јонан
У неким последовањима која немају молитвословља за бденије, имамо Богослов, 13новембар — св. Јован Златоусти, 6 децембар — сн. I Јиколи,
стихире на литији 1 ). 4) На ј у т р е њ у пред еванђељем поје са полијелеј, 30 јануар — св. три Јерарха, 23 април — св. Георгије, 8 мај сн
и према томе имамо у минеју: а) сједалне светога са богородичнима, апостол и еванђелист Јован Богослов. Али у месечном мннеју имл
који се поју после полијелеја пред такозваним „чтенијем" (празника, доста велики број последовања, која имају у себи молитвословља ш
светога), иза кога се чита еванђеље. Ови сједални се у типику (гл. 3 бденије, јер последовањима ове врсте припадају: а) већи део и омих
и 4) зову „полијелејни сједални"; б) стихиру светоме, која се поје последовања, које се поју само тамо где су храм и мошти с в е т о м ,
после читања еванђеља, и која је већином узета из броја стихира које б) последовања којз у типику имају пред собом знак самог крста ј,
се поју тога дана на литији. 5) Канон бива не на шест, но на осам. но која се с в р ш а в а ј у са бденијем само онда „ако хоће настојател. да
се врши". О в д е имамо да приметимо, да су празници средњи са зиа
Наведена молитвословља поју се на б о г о с л у ж е њ у тада и оним све- ком самога крста •{• и празници са крстом у полукругу X често тако
тима, када „им се не свршавз бденије". Но ако се служба свршава са блиски и слични међу собом, да ако падне напр. цар Консгангин у
бденијем, онда се у том случају додају још посебна молитвословља. четвртак Вазнесења или седму недељу отаца, то се његона службн
И з р а з типика (47 гл.) ,,Тиж« вд^кни Н1 совцшштс/А" употребљен је, из- врши као Јовану Богослову (типик 21 мај) „по истим главама". Цар
међу осталога, зато што са знаком | у типику и у месечном минеју Константин има у типику знак самога крста, а св. Јован Богослон чнпк
имз много последовања са таквим молитвословљимз, која се поју а к о крста у полукругу Служба светоме са знаком крста у полукругу
се свршава бденије. 2 ) Ова молитвословља се онда поју, када „се свр- преноси се на други дан у том случају, ако падне у дане страсне
шава бденије, ако хоће настојатељ". У неким случајевима, дакле, в р ш е седмице или на саму Пасху, као што се у том случају препоси и
се с л у ж б е средњих празника оба разреда једнако, поред свега тога служба храму (храм. гл. 45 и 46). Тако напр. ако падне св. Георгијс
што имају разне знаке | и и што ови знаци означавају разне с л у ж б е , НЈ Велики петак или Велику суботу, или на саму Пасху, с л у ж б а сн,
један с л у ж б у с полијелејем, а други с л у ж б у са бденијем. Тако напр. 21. Георгију свршава се у понедељак светле недеље (тип. 23 април).
маја читамо у типику: „Ако падне успомена св. цара Константина у
чегвртак Вазнесења или у недељу седму св. отаца, његова се служба Велики празници са знаком крсШа у кругу © у богослужбеним
нрши по истим главама као и св. Јовану Богослову". Њ и х о в е пак књигама, имају у типику(гл. 47) ову карактеристику: „којима се бдениЈ'-
с л у ж б е нису једнаке, јер с л у ж б а св. цара Константина (31 маја) озна- и сва служба празника свршава по уставу". Ови су празници Христомн,
чена је знаком крста 1 и има полијелеј, а служба св. Јована Богослова Богородичини, два Претечина: Р о ђ е њ е ( 2 4 јунија) и Усекован.е (29 апгуста),
(8. маја) означена је знаком крста у п о л у к р у г у и има свеноћно празник врховних апостола Петра и Павла (29 јунија), днанаест великик
бденије. голишњих празника, од којих су девет непокретних: Рођен.е Богоро
1ицс К септембрв, Воздииженије часнога крста 14 септембра, Вход НреШПразисШво. Песме и молитне претпразнства спремају нсрнс ш
преснстс 1')огородице у храм 21 новембра, Рођење Христово 25 децембра, дојстојно сретање и провођење празника. Дани претпразнства могу
|>|||'0јнн;|1сњс Господње 6 јануара, Сретеније Господње 2 фебруара^ схватити као пророчко прообразовно старозаветно време, којс је пргт-
I. мгонсстн пресвете Богородице 25 марта, П р е о б р а ж е њ е Господње ходило и указивало на догађај којн се просливл.а. Има празника са
|> иигусгп, Уснење пресвете Богородице 15 августа, и три покретна: знаком крста у к р у г у ф који немају дана претпразнства. 1 ) Напротии
И . ч о д Господњи у Јерусалим, Вазнесење Господње и Педесетница. Знак неки од малих празника имају дан претпразнства. 2 ) Сви велики празници
псликих празника има још и О б р г з а њ е Господње 1 јануара. С л у ж б е имају по један дан претпразнства, само Рођење Христово има 5 дпна,
омм три покретна празника немамо у месечном минеју, но у триоду. а Б о г о ј а в љ е њ е 4 дана претпразнства. У последовањима минеја у дане
Иразник Пасха је највећи празник, и не убраја се у број дванаест претпразнства имамо молитвословља и песме празника који дол.ми
мсликих годишњнх празника. заједно са молитвама и песмама светих који падају у дане мретпразнстна.
Радосне молитве и песме претпразнства замењују собом тужно-покајпс
Одлика с л у ж б и великих празника од средњих, у које је одређено молитве и песме октоиха, које се не поје у дане претпразнстна, уопНе
л I се снршава бденије, састоји се (изузев посебне особине с л у ж б и з а м е њ у ј у Богородичне не само октоиха, но и минеја. Песме претпразнпм.>
нских велнких празника: Рождества Христова, Крштења Господњег, које з а м е њ у ј у октоих спајају се са песмама свегих у минеју по истом
Крстовдана и Благовести) у опћој карактеристици означеној у 47 гл. начину, којим се спаја октоих са минејем, наиме број песама октоихл
1нмика, наиме што се средњим празницима којима се свршава бденије при спајању са песмама минеја некад је већи, некад мањи, премл томс
м I ј у т р е њ у додаје и канон Богородици (обично на шест), а у велике ког је разреда празник минеја с којим се поје октоих. Исто тако и у
ирмзнике поју се нз ј у т р е њ у само празнични канони, а Богородичини дане претпразнства у последовањима минеја број песама претпразнстим,
к.шони не. Тако на празнике великих светих поју се оба канона све- које з а м е њ у ј у песме октоиха, није увек једнак у ове дане, у једмс јс
1мм;| (један на осам, други на шест), на празнике Господње оба праз- већи у д р у г е мањи, према томе ког је разреда празник светога с којим
мнчна канона, иа празнике Богородичине оба Богороднчина канона, но се спајају песме претпразнства.
имак празнична, тј. који прослављају Матер Б о ж ј у као узрочницу ПопразнсШво. Дани попразнства су п р о д у ж е њ е празника. И ч
догађаја тога дана. 1 ) После осме песме канона не поје се Ч(стн-&иш8|«, многих празника Господњих и Богородичиних попразнство се пре с и п п
1П) се место тога поје величаније (припев) и ирмос 9 песме. Место састоји у том, што се у први дан после дана празника спомин.у и про-
Достојно (на литургвји) поје се на свих дванаест празника „задостојник", с л а в љ у ј у учасници празничног догађаја. Тако се после Рођен.а пресм.
гј ирмос 9 песме канона. Богородице (8 септембра) празнују св. и праведни Богоотац Јоакмм м
Ана; после Рођења Христова (25 дец.) празнује се Сабор пресн. Бого
Велики Господњи празници о д л и к у ј у се од великих Богородичиних
родице; после Крштења Господњег (6 јануара) слави се св. Јовлн Нре
м снетих празника тиме, што се на празнике Господње када падну у
теча; после Сретенија Господњег (2 фебруара) слави се успоменл сн.
нсд»л>у изоставља васкрсна служба, а поје се само служба празника
праведног Богопримца и Ане пророчице; после Благовести преси
( т мннеја и триода), а на велике Богородичине празнике и светих када
Богородице (25 марта) празнује се Сабор архистратига Гаврила.') У
иадну у недељу, врши се њихова служба заједно са васкрсном. 2 ) На
последовањима минеја имамо у ове датуме песме ових празника. Заједно
литургији на дванаест Господњих празника поју се (место изобрази-
са овим песмама, или када после празника Господњег или Богородичног
тељних) антифони празнични, и говори се входное. Најпосле на вслике
нема таквих успомена, 4 ) заједно са песмама светоме у дане попразистнл,
I осподње празнике одређени су нарочити отпусти после служби.
долазе у месечном минеју песме сопствене попразнства, у којимп сс
Сви нелики празници Господњи, Богородичини и светих са знаком прославља догађај празника.
крста у кругу ® имају ту особину и одлику у месечном минеју, што Није увек једнак број попразнствених дана, и он бима заједмо < •
сс н.ихова молитвословља не ограничавају само на дан празника, но оданијем: један дан (после Благовести), четири дана (послс Рођсн.п
мм.|ју молитвословља и у последовањима неких претходних и следећих
/1ина. У претходним данима у месечном минеју су песме којима с е д о ч е - . 1) Напр. 1 октобар Покров пресв. Богородице има зпак крста у к р у г у , н<> нгмл
кује мразник, и ови дани се зову претпразнсШво. У данима пак иза претпразнства. Исти Је с л у ч а ј и са Обрезањем Господњим 1 Јануара.
празника у месечном минеју су молитве и песме, којима се п р о д у ж у ј е 2
) Тако Происхођење часних дрвета ж и в о т в о р н о г крста 1 авг. Је мллн ирл шик г»
слимл.счне празника. Ови дани се з о в у дани попразнсШва.
црвеним знаком •:), а има претнразнство 31. ЈулиЈа, Јер су о крсту билл пророштпа и
предслике. У цветном триоду има много празника са даннма попразнствл, л бс I ллнл
претпразнства, напр. недеља Томина, Мироносиц4 итд.
') Млко прлзпици О б р с з а њ а Господњег (1 јануара) и Покрова пресвете Богородице 3
) И после Покрова нресв. Богородице (1. окт.), прлзникл коЈи не снлдл у д ш н а с с т
(I октобрл) не приплдлЈу ка дванаест великих г о д и ш њ и х празника, и н е м а ј у пред- и иразника, идућег дана Је успомена блаж. АндриЈе Јуродиног, коЈи Јс видео И о к р о а
н о н р и н с т в л , то иилк имлЈу у типику знак великог празника ф , а то само зато, што с е
Богородичин над црквом.
у ТР прланикс ил Јутрсн.е поЈу канони само празника.
4
) Нлпр. после ВоздвижениЈл крстл Господн.ег (14 септ ), Входл пресв. Богоро
*) Пиди тиник 8 и 14 септсмбра, 6 лвгуста итд. дице у хрлм (21 нов.) и Преобрлжењл Господњег (0 лвг.).
17 2Г*
') ОнаЈ мараграф израђен ]е према Д . Р у в а р а ц, Како је постао данашњи броЈ Авг. 1, 6, 15, 29, 31. 2, 9, 16.
(лмоппцшх празника у Србаља. Х р и ш ћ а н с к и весник. 1888 и Летопкс Тимочке е п а р х и ј е ,
'27—11. У Летопису је прештампан онаЈ чланак из Хришћ. весника са додатком
ноних подитака. Види и Д р . М и т а К о с т и ћ , Гроф Колер као културно-просветни Међу овим празницима имамо само ове српске свеце: 11. нои.
меформатор код Срба у УгарскоЈ у XVIII веку. Београд, 1932, стр. {131—151, и Стефана Дечанског, 14. јануара св. Саву, 13 ф е б р у а р а св. Симеонл
1>. М и л. к о в и ћ, Календари. Алманаси. Народна Енциклопедија. (Немању), 28. октобра св. Арсенија, архиепископа српског, 16. ангугтн
') Срби су се од примањл хришћанства д р ж а л и т. зв. старог, ЈулиЈанског кален- преп. Јоакима Сарандапорског. Као незаповдни свеци заведени су III
нлра, ко|п Јс 45. год. пре Христа исправио рнмски цар Ј у л и ј е Ц е з а р , а који су усвоЈили
и Хришћпни од нрвог васељенског синода 325. године. О в а ј календар д р ж е православни октобра преп. Јован Рилски, 14. фебруара св. Кирил Филозоф и учитгл.
и умијати. Папл Григорије XIII (1572—1585) поправио Је 1582. године Јулијански календар, словенски.
л о ц | ) поправљени данлс се зове нови илн Григоријев календар. ОваЈ календар д р ж е
сни остлли Хришћлпи осим православних и унијата. Саборник Божидара Вуковића 1536—8. је празнични минеј, у н.ему
1'усн су од 1347 године почињали нову црквену годину 1. мартом, јер Је у то се не наводи како се имају празновати празници, само су у н.сму
н,)гмс „кЈчллесмтмП сккт* (пВ вилнлшК свткерж*" (Сл-кд. псалтнрк 1. марта), а те године Је штампане с л у ж б е већих празника, а вечерње и канони мањих празникп.
II-л. кнс ! ВасилиЈе ДимитриЈевић по савету московског митрополита КиприЈана з а п о в е д и о Сам избор празничних служби и мањих празника утицао је да се преми
ш почии.е I. сеитембра. А грађанска се све до 1497. почињала 1. мартом, а тада и она
(( мгсмбрл. Пл иконлмл и нл зидноЈ иконографији налазимо илустрован цео г о д и ш њ и њему образује број заповедних празника. У саборнику од 1536 Н.
»олгидпр, коЈи почин.е 1. мартом. Петар Велики заповедио Је 20. децембра 1699. да се имамо мање празника но у оном календару Малог зборника од 1520. г.
годннс нс броЈс од сгворсн.а света, него од Рођења Христопл, и да грађанска година о д Божидара Вуковића, а то с у :
почин.е I. Јлнулром. Ф р а н ц у а и су још 1564. почињали нову годину 1. Јануара по зано-
и сти Карлл IX.
20 2Г*
Већи празници: Мањн празници: Аустријска влада видећи ово, пошто је укинула и код римокаго-
Септ. 1, 8, 14, 26. —
лика многе празнике, хтела је то учинити и код православних Срба.
Зато је ц. к. комесар гроф. Хадик на народном сабору 1769 г. у сед
Окт. 6, 14, 26. 18. ници од 24. јулија изјавио ж е љ у царице Марије Терезије да сазна, који
се дани с в е т к у ј у и празнују код Срба. У седницн од 4. септ. исте
11он. 1, 8, 11, 13. 21. 14, 16.
године предадоше епископи комесару писмено број заповедних светаца,
Дец. 6, 13, 25, 26, 27. 5, 28, 29. и том приликом умолише епископи и сви посланици комесара да се нс
дира у постојећи календар, нашто им је комесар одговорио, да се
Јан. 1, 6, 7, 11, 14, 17, 20, 25, 30. 8, 9, 10, 12, 13. немају чега бојати и да царица не мисли у њихову закону никакно
Фебр. 2, 13, 24. 1, 13, 17. измене чинити, но само хоће да зна колико светаца православни свет
к у ј у у години. После избора епископа вршачког Јована ЂорђевиНа :м
Март 9, 26. — митрополита-архиепископа, и после његове инсталације, сабор будс
распуштен, и потом на о д р ж а н о м Синоду на жељу-заповест комесарч
Апр. 23. 25. укинути су 56 празника, а међу овима 27 руских. Ови укинути праI
Мај 8, 21, 25. —
ници наведени су и у Регуламенту од 1770. под Д. У Бечу је послс
тога изишао 7. јулија 1771. год. Мјесјацеслов у штампарији Јосифм
Јуни 24, 29. 11, 14, 30. Курцбека, у коме су црвеном звездицом забележени укинути празници,
у к о ј е није грех радити. У овом месецеслову наведени су као пра:»
Јули 20. 1, 2, 8, 15, 17, 27.
нични дани, који се дотле нису светковали, ови српски светител.и:
Авг. 1, 2, 6, 15, 29. —
сгихиру ошпту свјатитељем Сербским, коју је он сам и саставио. Митрополит Вићентије Јовановић Видак известио је снојнм лопи
Митрополит Ђорђевић могао је продрети у Синоду 1769. год. да се о д 20. марта 1775. епископе да је царица Марија Терезија 17. јану
оиоменути Срби свеци светкују и да уђу у споменути месецеслов од те године потврдила синодски закључак о унинућу празника, ге ил
1771. године зато, што је 1761. у Римнику у Малој Влашкој изишао уједно саопштио који су празници укинути, а који се имају свет
Србљак, што га је према раковачком писаном србљаку од 1714. (писао вати. Уједно им је доставио и царичин рескрипт од 19. јануара 17
гл у Ман. Раковцу калуђер Максим по заповести Теофила игумана по коме је парохијско свешгенсгво имало објавити народу: ,,ца јс сл
раковачког) приредио за штампу Синесије Живановић, епископ арадски, њење празника уследило формалним синодским решењем, да Синод и
с благословом митрополита Павла Ненадовића. право и власт смањити број празника рзди увећања радних дана,
ради одвраћања од нерада и пијанства, а дужност је народа да <
Када је 19. маја 1774. изабран епископ темишварски Вићентије покорава својим духовним власгима, да је св. Савз патрон српског,
Јовановић Видак за митрополита-архиепископа и после његове инста- а Константин и Јелена патрон грчкога народа, а остали народни свсти
лације, на Синоду држаном под председништвом ц. к. комесара тељи (српски) да се укину, и да је ц. к. величанство спремило за пра
барона Матезена, предложи комесар да се број заповедних празника вославне за 1776. год. календзр раздељен по седмицама, а који ће се с
још смањи, на што синод мораде пристати, и тако су укинути ови будућем празнику Васкрсења 1775. пустити у продају . . . Они пан
прааници: свештеници, који би се усудили прогивити смањењу празника, бићс
Септ. 23. <5ез милости лишени службе и звања."
Окт. 1, © , 23, П о м е н у т и к а л е н д а р и з ц а р и ч и н о г рескрипта д о и с г а је и з и ш а о 1776.
у К у р ц б е к о в о ј ш т а м п а р и ј н (4°, 18 л и с т и ) , са д о з в о л о м правитељстну
Нов. 14, 24. ј у ш ч и х , у к о м е је, п о р е д о с т а л о г , б и о н а в е д е н в и ш и к л и р правосланни
Дец. © , 9, 13. м и т р о п о л и т и с е д а м в л а д и к а . З а т и м м е с е ц и о д септембра по недељам,1
у р е ђ е н и , у к о ј и м а с у з а п о в е д н и п р а з н и ц и н а в е д е н и ц р в е н и м словим;/
Јан. 7, 17, 20, 27, 30. О в а ј ј е к а л е н д а р п о с л а н с и н о д у из Б е ч а , и с и н о д га је дао превести
на с л а в е н о - с р п с к и ј е з и к .
Фебр. (3>.
С у д е ћ и п о п а с х а л и ј и , и з и ш а о је 1777. г о д . у Б е ч у , у истој
Март
ш т а м п а р и ј н и д о з в о л о м календарић-мјесјацеслов, без ознаке године,
Апр. (мала 8°, 16 л и с т и ) . У о б а к а л е н д а р а 1776. и 1777. н а в е д е н и су сии
у к и н у т и С р б и с в е ц и , истина ц р н и м с л о в и м а , с а м о с у у последњем нане-
Мај 9, 10, 23. д е н и м е с е ц и по д а н и м а о д с е п т е м б р а .
Јуни © , 19. У Р е г у л а м е н т у од 1777. г о д . п о д Д ш т а м п а н ј е с л и с з к празник.1
Јули 25. к о ј и се и м а ј у и с м е ј у п р а з н о в а т и . У љ е м у ј е п о г р е ш н о н а в е д е н о 17.
ј у н и ј а у м е с т о 11. ап. В а р т о л о м е ј и В з р н а в а .
Авг. 1, 16, 31.1)
Д е к л а р а т о р и ј а о д 1779. у 65. § к а ж е : „ С а м о о н е п р а з н и к е , који су
у С и н о д у од 1 7 / 4 . год. (за Вићентија Ј о в а н о в и ћ а Видака) држаном
Д а к л е у к и н у т о је ј о ш 28 п р а з н и к а , м е ђ у њима и сви С р б и свеци,
осим св. С а в е . К а д а је с р п с к и н а р о д у У г з р с к о ј д о з н а о да о д 1775. п о т в р ђ е н и , и м а ј у н е у н и ј а т и (тј. п р а в о с л а в н и ) чувати. А у остилс
г о д и н е не сме в и ш е п р а з н о в а т и с в о ј е С р б е с в е ц е осим јединог светога п р а з н и ч н е дане, к о ј и су од р е ч е н о г а и томе н е п о с р е д н о пред-
С н в у , ј а к о му је б и л о неправо. 2 ) У познијим к а л е н д а р и м а и з о с т а в љ е н и и д у ћ е г (1769.) Синода р а з р е ш е н и , с в а к о м е з а п о в е д а м о , да д е л а с и ч ј л
су сасним С р б и с в е ц и , осим ј е д и н о г св. Саве, и т е к их је В у к у с в о ј о ј и п о т р е б е и з в р ш у ј е , и т а к о да се у з д р ж а в а од свакога светкошш.)
„ Д а н и ц и " за 1826 г. поново унео. празника".
Д а љ е се д о п у ш т а већ п р и м љ е н о с в е т к о в а њ е л о к а л н и х з а в е г н и х
') БроЈени у к р у г у су С р б и с в е ц и . патрона, за с е б е и за с а о ј е потомке, а забрањује се у з и м а њ е ноиих
'•') И о п о с а ђ а н и су 9. о к т о б р а 1777. п р е б а ц и л и м и т р о п о л и т у В и ћ е н т и ј у ЈовановиНу патрона за с е б е и с в о ј е потомке без д о з в о л е и благослова мнтрополиш,
Ипдаку и епископима МоЈсе)у П у т н и к у ( т е м и ш в а р с к о м ) и ВићентиЈу Поповићу ( в р ш а ч - а м и т р о п о л и т да не б у д е б р з у д а в а њ у о в е д о з в о л е ; а ако и.ч нажних
|<"М) ш т о су у к и н у л и срнске с в е ц е . В р ш ч а н и 26. о к т о б р а 1777. р е к о ш е вллдици с в о м е : разлога т а к в у м о л б у једне или д р у г е општине у в а ж и , т о нека нншем
. Ш т о си плм у к и н у о н а ш е с в е ц е " . Панченци у писму од 22. Јан. 1778. владици П у т н и к у
иротгстуЈу ш т о се забран.уЈе сллвл.ен.е С р б а светаца и да н е ћ е издангубити слављењем, в е л и ч а н с т в у објави својим путем.
п да с« »бог неслапл.ен.л од 1760. гнев БожЈи излива поплавом и неродицом, а потомци
нећс лл и,их знлти. Г.удимци, л слично и Вуковарци, 24. нов. 1778. протестуЈу вицишплну Ако је пак у неким местима у част неког од у к и н у т и х пра.чника
у Г.срклсоиу лбог укидлн.а Срба сиетитељл, да би деца заборавила зл н.их и дл би лодигнута и посвећена ц р к в а , то је с л о б о д н о празновати храм или
каборавила да су имала светс од сиог рода. патронство те ц р к в е .
24 2Г*
1786. године на Синоду укинути су следећи празници: литија не сме носити н преко међе сеоске. О в а ј интиматум је митро-
полит Мојсије Путник објавио 14. августа 1786. године.
Септ. 26.
А интиматумом од 16. авг. 1786. год. на молбу митрополита Мојсији
Окт. 6, 9, 18. Путника дозвољено је православнима да смеју на Крстовдан уочи
Богојављења водицу у цркви светити, који је интиматум Путник 16. окт.
Нов. 13,16,30.
исте године објавио.
Дец. — Митрополит Мојсије Путник 13. марта 1788. године издао је пононо
Јан. 18 св. Атанасије и Кирил, 25. протама циркулар, у коме их је позвао да настоје да се строго извриш
синодски закључак од 1786. у погледу празника, и да недељом народу
Фебр. — у цркви објаве, ако има који заповедни празник идуће недеље. Митро
полит Стеван Стратимировић, а и Карловачка конзисторија је неко
Март 9.
лико пута позивала свештенство да не допушта светковање укииутих
Апр. 25, 30. празника.
Мај — Овако је текао развитак броја заповедних празника у ПравосланноЈ
српској цркви у бившој Аустро-Угарској. Српски народ у Србији, и
Јуни 11. у осталим крајевима у којима ж и в е Срби, празновао је све оне п р т
нике, што их је празновао и српски народ у бившој Аустро-Угарској,
Јули —
а то стога, што је он зарана почео добијати српске календпрг од
Авг. 9, и трећи дан Д у х о в а . Срба из Аустро-Угарске, 1 ) и када је 1833. године изишао у Београиу
први календар „Забавник" Димитрија Давидовића и „Београдска л и р г
Д а к л е свега је укинуто 15 празника, а у заповедне празнике Глигорија Возаровића, а на Ц е т и њ у „Грлица" Димитрија Милакови1м,
упрштени су 30. јан. Три јерарха и 14. окт. св. Параскева. тада је већ увелико било примљено код свију Срба, да с в е т к у ј у спмо
оне свеце, који су у календарима изданим у Аустро-Угарској штаммани
И тако од тада (1786 г.) до данас није предузимано укидање праз- црвеним словима, 2 ) а који су према томе били штампанн црвсннм сло-
ника, те су и д а љ е заповедни празници: вима и у првим штампаним календарима у Београду и на Ц е т и њ у .
Јан. 1, 6, 14, 30; фебр. 2; март 25; апр. 23; мај 21; јуни 24 29; Тако је текло изједначење у празновању броја заповедних прл I
|ули 20; авг. 6, 15, 29; септ. 9, 14; окт. 14, 26; нов. 8, 21; дец. 6, три ника у српском народу.
дана Божића, 2 дана Ускрса, 2 дана Духова, Цвети, Спасовдан и Велики
иетак. Свега празничних дана 30 + 49 недеља (три се одузимају од 52,
т.ј. Цвети, Ускрс и Д у х о в и ) .
Тако је коначно установљен број заповедних празника. Установ-
л.ен.е броја заповедних празника и укинуће Синодом од 1786. годчнс
нских дотле празнованих празника, објавило је Кр. угарско намесничко
неНе интиматумом својим од 3. окт. 1786. г. бр. 42.852. жупанијама, кр.
слободним градовима и дијецезалним епископима. Исти синодски закључак
објавио је протама 3. окт. 1786. циркуларом и митрополит Мојсије
Петровић.
Кр. уг. намесничко веће поново је објавило 8.јануара 1787. закључак
синодски од 1786. године у погледу празновања празника и позвало све
иранославне да се имају придржавати реченсг закључка. Исто веће је
7. лвгуста 1787. издало наредбу, да се народу у недељне дане има обја-
иити ако идуће недеље падне који заповедни празник, „а да обикно-
нсное оглашеније дигнутих праздников, изостанет".
У XVIII веку јављају се с времепа на време календари штампани у Нспрнир
Пре тога, 15. јула 1786. г. бр. 29.127. исто Веће издало је интиматум Бечу и Б у д и м у . 1767. г. штампан је у Венецпји Славеносрпски восточнија церкве кллгпп ц
1784. Календар Вечни у Бечу, 1792. М]ес)ацеслов са два вечна календарл, 1791. К л л ш и л
иа основу придворног декрета од 12. маја исте године, по коме је дозво- серпски велики, 1795, Календар серпскн. Од почеткл 19. вска календари су чглиН!
л.ено православнима на молбу митрополита Мојсија Путника, да се у 1813. године изишла су три календард, 1 у Веиеци]и, л 2 у Будиму. После пгмиплм.
будуНе сме четири пуга носити литија, и то: 1) На Богојављење, 2) на штампариЈе код Срба 1831. Јавл.аЈу се калсндари у већоЈ мсри.
Ускрс, 3) на празник сн. Марка и 4) на празник храма, но тако да се 2
) О в о штампањс црвеним словима Јс мрсма богослужбеммм км.иглмл.
27
11ме недеље „даи Господњн", тјцера чирсоо, ^ е р а кор^ахгј, (Иеб Најстарије сведоџбе о с л а в љ е њ у недел>е потичу из јелинске срг
(1от1тсл''), потиснуло је код Грка и Римљана иначе обични назив (Иез дине Мале Азије и Сирије. П р в о одређено указивање о празновању
Код неких црквених отаца назива се недеља „царица дана", недеље имамо у 1 Кор. 16, 1—2 пнсаној 57. године. Апостол Павлс
|)<<кХ(ала тбју Ујц^ро^®), које име означава светињу и високо достојанство овде саветује Хришћанима из Коринта да у први дан седмице, тј. сваке
неделЈе, недеље, свако оставља милостиње (прилоге, дарове љубави) за свете
Писац Варнавина писма зове недељу „осми дан", гјцера бубслгј, у Јерусалиму, као што је апостол Павле то раније увео и у галатској
ос1ауин сЈЈез. Касније спомињу ово име и други писци. Осмим даном цркви. Овде имамо сведочанство да је недеља тада освећивана добрим
| »ис се недеља зато, што долази иза седмог дана суботе. делима милостиње. Д а љ е имамо у Делима (20, 6) сведочанство да је
Грчкн писци, као Јевсевије, поред Ускрса зову и недељу даном недеља освећивана и богослужбеним скупом. На повратку са треНег
иаскрса, ауаагаа^о? ^[лера или ^ ттјс е^аатааеа)? ^јцера. мисионарског пута у Јерусалим, з а д р ж а о се апостол Павле у Троадн
пре Педесетнице (58. године), и у прзи дан седмице у недељу, када су
Изгледа да су Хришћани из Јудејства у Јерусалиму и Палестини се ученици сабрали ради ломљења хлеба, намеравајући да отпутује
славили испрва и суботу и недељу (Јевр. 4, 9; Дела 13, 37; 18, 4) и идућег дана, беседио је ка њима, и п р о д у ж и о је проповед до поноћи
д.| нови хришћански празник недеље код њих није одмах сасвим (Дела 20, 7—8). Ово је богослужбени скуп због васкрсног дана у
потиснуо суботу. Јевсевије 7 ) каже о Евионитима, да су они називајући суботу ув?че ради вршења евхаристије (ломљења хлеба), која се тада
.шостола Павла одступником закона... чували суботу и живели уопште вечером вршила. У горници где беху сабрани беху многе свеће, пг
нлчином живота слично Јудејима, „а у осталом су празновали као и ми само због вечера и таме, но светло беше због празника, по примеру
н.кгкрсне дане, ради успомене васкрса Господњег". М о ж д а у овом оби- ј у д е ј с к е суботе. Б о г о с л у ж е њ е је трајало од вечера до свитања.
ч |ју Г.вионита имамо првобитну праксу Хришћана из Јудејства. Хриш-
|||ни пак из незнабоштва, д р ж е ћ и заповест Б о ж ј у да један дан у Поред свега тога што је ово најраније сведочанство о слављењу
ссдмици треба посветити Богу, празновали су хришћанску недељу са недеље богослужењем, биће да су апостоли празновали васкрсни дпн,
успоменом васкрса и доласка Христова, која је заменила суботу. Као недел>у, и пре 58. године, и да је слављење недеље апостолска устанонл,
нгго су на јерусалимском сабору били разрешени од терета староза- установљена од дванаесторице апостола пре њихове дисперзије. Карак
истног обредног закона (обрезања), тако су по речима св. апостола тер«стично је да апостоли и верни у прву Педесетницу после Вазнесеи.л
Иавла били ослобођени, поред осталог, и од слављења јудејске црквене Господњег, која је тада пала у први дан седмице, не иду ни у храм,
године и суботе. „Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће или на свечано јутарње приношење жртве, ни у синагогу, но д р ж е снојс
м какав празник, младину или суботу: ово је само сен од онога шго молитвене скупове у приватном дому.
Нс доћи, а тело је Христово" (Кол. 2, 16). Д а к л е јудејска година није
У другом столећу васкрсни дан, недеља сасвим потискује суботу
Гшла обапезна за Хришћане. Што се више ширило хришНанство међу
и спомиње се као празнични дан седмице у споменицима и код писацл
нпнлбошцима, утолико се више утврђивала недеља као дан васкрса, и
другог столећа. С у б о т у не само да не спомиње ниједан од ових, но се
исдел л је постепено потиснула суботу, тако да је субота као јудејски
д о к а з у ј е да је она у Новом завету замењена недељом, као и обрезан.с
ођичлј сасвим ишчезла, а на њезино место дошла је недеља, коју је
и жртве, које су установе изазване жестосердијем Јудеја.
V мконнла хришћзнска црквз, чији ауторитет почива на Господу Исусу
Хрисгу, који је Господ суботе (Марк. 2. 27—28). Нигде није пропи- Н е д е љ у као празнични дан спомињу у II столећу Варнава, Плн
(мно дл се прописи јудејске суботе од апостола преносе на хришћанску није, Јустин Мученик и Учење 12 апостола. Писац Варнавина писмл
пркиу, дочим имамо многобројне сведоџбе о укидању суботе 29. пра- {XI, 9) к а ж е : „Нису ми угодне садашње суботе, него онај сабат (олмор),
мило лаодикијског синода к а ж е : „Хришћани не смеју следити обичајима КОЈИ сам ја створио, у који ћу ја, доводећи дело до мира, почетпк
Јудејскнм и суботом почивати, него морају у тај дан радити; недељу осмог дана створити, тј. почетак једног другог света. Зато проводимо
11.)к морају особито шговати, и ако могу у з д р ж а в а т и се од радње као ми осми дан у радости, у који је Исус васкрсао из мртних, н
ХришНани, А који се затекну, да следе јудејским обичајима, нека су пошто се јавио (показао), узнео се на небо".
л н л т г м л од Христа". Слављењем недеље хришћанство је на неки начин С,в. Игњатије у писму Магнежанима (IX, 1) ставља недел.у шк у
к финитинно раскинуло са обичајима храма и синагоге, и недеља, као прот суботи и јудејским обичајима, као да је недеља била репрс и н
осиомл хришНанске црквене године, је постепено уклонила суботу и. тативна институција хришћанства, као што је то била субота Јудзнзмл.
Јудсјску црквену годину. Писмо Плинија проконзула Витиније цару Трајзну (112) о ХришНл
нима из Понта и Витиније к а ж е да се Хришћани купе у одређени ;1лн
(недељу) два пута, и то први скуп је пре зоре, то је бденије; а д р у | и
) Л и п Господњи* з о в у п е д е љ у ови ц р к в е н и о ц и : Т е р т у л и ј а н , Б е с о г о п а с. 3. скуп се разликује о а првог и бивао је, не каже се када, ради приман.а
Л.мшмкиЈс «41. к о р и н т с к и , Ер1б(. а Ј К о т а п о з ар. и Ј е в с е в и ј е , Нј.ч(. есс1. 1. IV, с. 23; 1 V, хране, просте и нешкодљиве, и тада је вршена евхаристија и агапл
| VI ( н ИриисЈ, Ер. а Ј . 8. У1с1ог Р а р . и О р и г е н , Н о т . 7. 1п ЕхосЈ. с. 15. У Учењу дванаесторице апостола к а ж е се да је недел.а (хиршхт!
Огецог. N«2. Ога(. <13. хорЈоо) била цан у који се вршило ломљење хлеба (евхаристија) у
' ) 111»1. есс1. III, 27 М 1 к п е , 20, 237, исповедање грехова.
2Г*
30
Јустин мученик у својој I апологији, писаној између 153—155- такође извештава о наредбама које је Константин Велики донео у
К)же: „ У дан сунца (тј. недељу) сви они који сганују у градовима и погледу недеље, и к а ж е како је Константин наредио: „да у дан звани
мол.имп скупл^ају се на исто место", и даље се описује б о г о с л у ж е њ е Господњи, онај који Ј у д е ј и називају први у седмици и који незнабошци
М1 овом скупу, које се састојало из читања апостолских и пророчких п о с в е ћ у ј у сунцу... имају да престану послови суђења и сви д р у | и
< 1иса, проповеди, молитава, приношења хлеба, вина и воде (евхаристија) послови, и да се с л у ж и Богу молитвама и прозбама. Он је поштонао
м мричешћа присутних, а одсутнима су носили причешће ђакони. Том недељу зато, што је у овај дан Христос васкрсао из мртвих..." и )
мриликом бивало је и скупљање прилога који су се предавали старе- Каснији цареви и касније светско законодавство понавлЈало јс
И1 шама, који су опет ове прилоге давали сиротима, удовама, болеснима наредбу одмора и забрану суђења у недељу, и свечаност празника
и другима, онима у узама, странцима, и свима који т р е б а ј у . И најпосле кедеље подвукли су забраном да Хришћани у недељу нису д у ж н и
лодлје Јустин: „А ми сви скупљамо се заједно у дан сунца (тј. недељу), плаћати дугове, да се у недељу не смеју држати позоришне предстане
јср је то први дан у који је Бог изменивши таму и материЈу створио и коњске трке, па чак ове се нису смеле д р ж а т и ни на дан рођен.л
с м е г , и пгго је Исус Христос наш Спаситељ у исти дан васкрсао из цара, ако би он пао у недељу. Исто тако забрањено је свако вођсн.е
мртних; јер у дан (тј. петак) пре дана Сатурнова (суботе) распеше Га,. процеса, трговине и склапање уговора. Тако су Аркадије и Хоноријс
а у дан иза Сатурнова дана, који је дан сунца, јавивши се апостолима законом од 27. авг. 399. забранили позоришне игре и коњске трке у
и ученицима, научио их је ономе, што смо и ми вама на расмотрење недељу — 1ис1ј 1ћеа1га1еб, е ^ и о г и т с е г Ј а т т а 1 2 ) . Валентинијан, Теодосијг
8
И 1ЛОЖИЛИ" ). и Аркадије забранили су 17. апр. 392. г. циркуске борбе у празничне
У III столећу недеља се слави б о г о с л у ж е њ е м и уздржавањем о д дане сунца ({езНб боПз (Неђиз о г с е п Н и т зип1 т ћ Љ е ш Ј а сег(атша'").
рлда, као што нам сведоче писци овога времена. Валентинијан и Валенс 21. апр. 365. з а б р а њ у ј у позивати Хришћане на суд
У IV и V столећу недеља је остала основом празника и када су у недељу 1 4 ). Грацијан, Валентинијан и Теодосије, законом проглашсним
сс празници стали више поштовати, то је у првом реду било са недељом. у Хераклеји о д 2 0 . маја 386. забраннли су јавне представе у дан сунц.)
Омо поштовање недеље и главних празника потпомогла је и светска (пиИит зоПз бје рори1о зрес1аси1ит ргаеђеа!, пес (Цујпат уепегаНопет
м 1.)ст тако, што је својим законима у недељу наређивала одмор од соп{ес!а зо1етпЈ1а!е соп1ип<ја1и>). И С Т И цареви едиктом од 11. новембрл
|мдл и послова, ради вршења богослужења и ради истицања светиње 386. забранили су у дан сунца, дан Господњи, вођење процеса, тргонину
псдел.е. Почетак је у овом погледу био Константин Велики. Према и склапање уговора ( о т п ш т о т п т о 1Шит, п е ^ о ћ о г и т , с о п у е п Н о п и т
< медоџби Јевсевија, цар Константин Велики је „за молитве одредио ^и езса! ЈпкпИо 1 6 ). Едиктом Теодосија Великог 389. последњи закон
длн Господњи. Зато је свима римским поданицима издао наредбу да у протегнут-' је и на страсну седмицу са пасхалном. Цар Валентинијан
дане истоимене Спаситељу (тј. Господње — недеље) остављају своја Старији издао је 368. године закон: „У дан сунца, који се издавнл
»лнимања. Што се тиче взскрснога, Господњег и првог дана, који се смагра радосним, нека се ни од једног Хришћанина не тражи дуг" 1 7 ).
негдс пазивао даном светлости и сунца, то је заповедио ревносно
чунлн.с онога дана и свима својим војницима, и онима који су примичи. Теодосије II п р о м Ј л г о в з о је у Цариграду 1. фебруара 425. закон, којим
г> »жлнску веру, давао је тога дана слободу од службе, да би без се з а б р а њ у ј у позоришне и циркуске игре у првом реду у недељу; и
сметње бдили у цркви Б о ж ј о ј , и да им нико не би бранио да тада затим на Епифанију, Пасху и у дане Педесетнице, а сви умови Хриш-
нрше сноје молитве. А другим војницима, који још нису примили ћана треба да су заузети поштовањем Бога 1 8 ). Ови закони су ушли у
божански закон (тј. који нису били Хришћани), прописао је нарочитим Собех Тћео^озјапиз, а одатле у Сос1ех 1изИпЈапиз. Цар Лав Мудри
п к о н о м да се у васкрсне дане купе у предграђу на отвореним пољима, (886—911) забранио је у недељу и пољске радове 1 9 ).
и дл тамо на дани знак сви заједно узносе Богу научену молитву" 9 ). Црквени писци IV и V столећа и црквено законодавство наглл
Ому је молитву саставио сам цзр Константин, и једну верзију ове шавају да недељу треба посветити Богу и богослужењу, а да брш л
молигве сачувао нам је Јевсевије. за живот, рад и забаве о с к в р њ у ј у недељу. Св. Јован Златоусти клжс
Дал.е, Константин је издао два закона 7. марта и 3. јулија 321.
године. У прном од њих наређује одмор „у часни дан сунца". Све
судиЈе, градско становништво н занатлије сваке врсте, нека почивају у 11) Н181. есс1. 1, 8. М Ј д п е , Р . д. 67, 881
мошгонања достојан дан сунца. Само у селима земљеделци нека без 12) СосЈ. Т ћ е о Ј . I I , V I I I , 23.
иргпреке и слободно раде, јер се често догоди да сутра није згодно 13) С о а . Тћео<1. I I , V I I I , 20.
с ф т и или ниноград садити, да се пропустивши згодну прилику не 1«) Сод. ТћеосЈ. X I , V I I , 10.
лише лгодног времена посланог небесним провиђењем 1 0 ). И Созомен » ) Сос1. Т ћ е о д . XV, V, 2.
1«) С о Ј . Тћеос!. V I I I , V I I I , 3, XI, V I I 13, Испор. I I , V I I I , 18 и С о Ј . 1паМп III
X I I , 6 (7).
«) М 1 к п е , Р . В. 6, 429—432. " ) Сос1. Тћеос1. V I I I , 8, 1.
•) 1)е у11а Сопа». 1. IV, с. 8—20. 18
) С о а . Тћеос1. XV, V, 5 .
">) <',ос1. 1и|(1п. III, Ш. XII, 1. 2 (3). 1
») Н о в е л а Л л в а 54.
Ј к д е љ а им.1 седам дана, ових седам дана Бог је разделио са нама Кесаријски у своме делу „О иразнику пасхе" говори о причсшНу у
|и гако, да би себи узео више, а нама дао мање, и чак није недељу: „А ми (припадници) Новог завета у снаки дан Господн.и сноју
р'идслио ни на ранно... но је теби дао шест дана, а себи је оставио пасху свршавајуНи, увек се насиНавамо тела Спаситељева, увек се при-
ц-дап дан"""). „Поставимо себи као непроменљиви закон за себе, за чешНујемо крвљу Јагњета" 2 5 ). А на другом месту истога списа каже:
шппс жене и децу , да један дан у недељи посвећујемо с л у ж е њ у и „Зато и у сваки осми дан, у спасоносни и Господњи дан снршавамо
стНању онога што смо слушали (у цркви)" 2 1 ). Сардички синод (343) празник наше пасхе, истинитог Јагњета којим смо ослобођени, славеНи
снојим 11. правилом уклања од опНења онога, ко живећи у граду у (вршећи) тајне" 2 6 ). Теб1атеп1ит Ооппш п. Јези СНГЈЗИ каже: „басп-
гри наскрсна дана у току три седмице не дође на црквени скуп. Ов'о НсЈит заћћа{оуе1 сИе (Зоппшса 1ап1ит оНега1иг е! бЈе јејипп". Апостолске
иранило сардичког синода погврдио је трулски синод својим 80. пра- установе сведоче да је недеља била посвећена васкрсењу, да се у
нилом и протегнуо на све чланове клира, од епископа па наниже, недељу свршавала евхаристија, као и да су у недељу вршена читан.л
наредивши, да када један епископ или презвитер или ђакон или други из пророка и еванђеља : „А особито у дан суботе и у васкрсни (дан)
клирик или који лајик без невоље изостану од цркве у три недељна Господа иајвредније потеците, хвалу узашил>ући Богу, који је кроз
дпна кроз три седмице, то се имају ако су клирици збацити са свога Христа све учинио, и који га је к нама послао и дозволио да пострада
достојанства, а ако су лајицн уклонити од опћења. Апостолске установе и који га је васкрсао из мртвих. Ј е р шта ће одговорити Богу они који
пропнсују обавезно посећивање опћег богослужења у суботу и недељу 2 2 ). се не састају у тај дан ради спасоносие речи о васкрсу, у који стојеПи
вршимо три молитве, у спомсн Онога, који је иза три дана васкрсао;
У IV и V веку у источној цркви коначно је утврђен обичај да у који бива читање пророка, и проповед (јављење) еванђеља и узно
прлчновање једнога дана почиње с вечера, и да се празнује од вечера шење жртве и дар свете хране" 2 7 ). У недељу су се и монаси при-
до нечера, „пошто је Бог извео народе из таме незнања и из сенке чешћивзли.
шкона на светлост богопознања и еванђеља; зато је веома сврховиго
У дубокој старини богослужење у недељу вршено је овако: У ноНи
прописао нама да се дан Њ е г о в а васкрса почне с вечером. а сврши у
је био први богослужбени скуп, бденије, на коме су читани псалми,
спстлости; јер не би ни мало доликовало да се дан Христа, истинитог
Св. писмо и молитве, и појаке песме. У време свитања, у првим часо-
< мс гилника, почиње са светлошћу, а савршава у тами" 2 3 ). Даљи све-
вима јутра, бивао је други богослужбени скуп ради вршења евхари-
доци трајања недеље од вечера до вечера су Касијан 2 *) и 90. правило
стије. Ова два богослужбена скупа у недељу спомиње већ Плиније у
грулског синода, које овако гласи: „...исказујемо, да од суботе после
своме писму цару Трајану (112), а оштро одељена имамо их у путопису
исчсрњега уласка свештеника у олтар, по утврђеном обичају, нико не
Етерије, у опису недељног богослужења. Недељно бденије је свакако
смс клечати до следеће вечери у недељу, и тада после вечерњега
најстарије бденије, из кога су се развила сва остала бденија. Оно је
уласка, почиње се опет клечати...; јер сматрајући ноћ после суботе,
сећало на взскрс Христов пре зоре, оно је у исто време спрема за
претечом васкрсења Спаситеља нашега, од тада духовно започињемо
коначни долазак Спаситељев, оно је најлепше представљало оно вечно
песме, и пренашамо празник из мрака у светлост, те тако сву ноћ и
бдење, које је Спаситељ препоручивао у вези са његовим последњим
дан сланимо васкрсење".
доласком, али које људска слабост не може да реализује дословно.
Монаси су проводили у молитви и подвигу ноћ суботе на недељу Према томе недеља је сматрана као свечан и радостан дан 3601
к ир.пник, и дочекивали су сунчану светлост са на молитву уздигнутим васкрса Христова. Варнава каже да Хришћани проводе осми дан у
рукама. радости (е^ еСгрроа1^т>) ради израза своје радосне наде на царство небеско,
Пичии славлења иедеље. Стари Хришћани нису сматрали недељу које ће по његову мишљењу настати у осми дан, и које су у то доба
сммо као дан одмора, но као дан интензивног поштовања Бога, празну- називали осмим веком 2 ; ). Видели смо да и Тертулијан говори о радости
|у1п! га пре свега учешћем на богослужењу, нарочито и редовно у „дан сунца". Према спису Дидаскалија из III века (с. XXI) чини
иршсњем енхаристије (Дела 20, 7 и даље; 1 Кор. 16, 2) и причешћем злочин онај. који недељу проводи у жалости и несрећи. Св. Јефргм
н.1 њоЈ. Дидахи (с. 14) и Јустин Мученик (Аро1о§. I, 67) говоре о саста- Сирски 2 9 ) упоређује радост овога дана са оном радошћу апостола кл/м
јии.у на богослужен.е у недељу, и према Дидахи средиште богослу- су чули вест о васкрсу. Теофило Александријски к а ж е : „И обичлј и
жсн.а је била евхаристија. Дидаскалија каже: „Какву извину имају код достојност тражи од вас да поштујете сваку недељу и да је свстку-
1>п1П опи који се у дан Господњи не састају да слушају реч живота и јете, пошто је у њу Господ наш Исус Христос испосредовао илма
/м сс хране божанском храном, која остаје вечна" (с. XIII). Јевсевије васкрсење из мргвих 8 0 ).
25
) М Ј г п е , Р. 24, 705
*") Зл»тоусти, Г>ес. на крштење. 151(1. Р. 8- 24, 701.
»') 1Јсс. на Мат. 5 2') Српк1. Ароз1. 1. II, с. 1ЛХ. М1епе, Р. I, 744.
и
») 1 Ж II, с. И Х . М1кпе, Р. в- 1. 774. 2«) Ер1в1. са!1). XV, 8.
«л) Р«. Л П н и и н К ж , Оиасз(. а Ј АпИосћ., М1впе, Р. в- 28, 631 8. Ерћгаеш! Зуг1 !)утп1 е( 5егтопе8, Т. I, 544
") 1 м Ш . 1. I I , с. X V I I I , М18пе, Р. 1. 49, 1 1 - 1 1 1 . »о) М1кпе, Р. 8. 65, 33.
3 ХеортологиЈа
34
11а литургији у н е д е љ у д р ж а н а је Проповед, о чему с в е д о ч и већ апостола гласи: „Ако с е који клирик затече да пости у дан Госмолн.
сн. Ј у с т и н М у ч е н и к : „У звани дан сунца, сви који с т а н у ј у у градовима или у с у б о т у (осим ј е д н е једине тј. В е л и к е суботе), нека б у д е снргну I
и селима с к у п љ а ј у се на ј е д н о место. Ч*итају се, у к о л и к о в р е м е д о п у с т и , а а к о је с в е т о в њ а к , нека се о д л у ч и " . Р а з л о г о в о ј забрани пост«
усиомене апостола или списи пророка. Када чатац престане, н а с т о ј а т е љ н е д е љ у био је у т о м е , ш т о су јеретици онога времена (маркиони п
у пша реч да опомене и позове да с л е д у ј е м о добрим примерима к о ј и манихеји, еустатијани, аеријани, присцилијанисте), поричући да |
су наведени"81). Христос рођен са истинитом ч о в е ч ј о м природом, мислили да насупро
19. правило Т р у л с к о г а синода к а ж е да предстојници ц р к а в а с в а к и православнима треба да посте н е д е љ о м . Где се није претпоставл.ал)
дан, а о с о б и т о у дане Господње, треба да п о у ч а в а ј у сав клир и н а р о д нагињање овим јеретичким м и ш љ е њ и м а , толериран је пост и недел.ом
речима благочастија, и з а б и р а ј у ћ и из божанственога писма мисли и расу- као ш т о сведочи Јероним. З а б р а н у поста у н е д е љ у п о н а в љ а ј у и Гангрск
ђинања о истини, д р ж е ћ и се у томе већ установљених граница и пре- (18. правило) и Т р у л с к и (55. правило) синоди. Видели смо да је Терту
д а њ а богоносних отаца. лијан р е к а о да је г р е х постити у н е д е љ у . Д а љ е с в е д о џ б е о забрин
Н е д е љ о м је в р ш е н о к р ш т е њ е , и то ноћу о д с у б о т е на н е д е љ у . поста у н е д е љ у имамо у Д и д а с к а л и ј и (с. XXI) и Апостолским устано
вама (1. V, с. XX), к а о и у списима Епифанија (Р.§. 42, 828), св. Јон.ш
Н е д е љ а је била дан опћег исповедења г р е х о в а и дан за к а ј а њ е .
З л а т о у с т а ( Р . д . 53, 92) и Паладија ( Л а в с а ј и к , 41). Монасима и аскегнм
Д и д а х и (XIV, 1—2) к а ж е : „ С к у п љ а ј т е се у дан Господњи, ломите х л е б
био је з а б р а њ е н пост у н е д е љ у .
и благодарите, п о ш т о сте прво исповедили грехе ваше, да би ваша
ж р т в а била чиста. Онај који има распру са својим другом, не треба да У н е д е љ у , дан радости, не в р ш е се парасгоси ни успомене умрлич
се п р и д р у ж у ј е вама пре но ш т о се помири, из страха да не б у д е про- Канон Хиполитов (арапски) к а ж е : „81 Ш ^ацгТЈ^с рго Пз ^Ш ЈеШпс!
фанисана ваша ж р т в а " . Д и д а с к а л и ј а (с. XI) п р е п о р у ч у ј у епископу да у зип1, р г ј т и т а Ш е ^ и а т сопзШеап! туз1ег1а з и т а п ! , пе^ие ( а т е п сПе рпиш
п о н е д е љ а к почне са р а с у ђ и в а њ е м распра, да би имао времена до с у б о т е , (РЈес1е1, 221).
да мири оне који су га молили, да би их измирио у н е д е љ у са пози- У н е д е љ у су у з е в х а р и с т и ј у д р ж а н е агапе и дељена је милостшт
нан.ем на реч Христову о потреби измирења при п р и н о ш е њ у дарова сиромашним Хришћанима, која је с к у п љ е н а после л и т у р г и ј е , и врннч
о л т а р у . Св. Ј е ф р е м Сирски к а ж е да је недеља најзгоднији дан за опла- је каритативан рад с в а к е врсте. Ј у с т и н М у ч е н и к у опису недел.но!
кинап.е грехова и м о љ е њ е о п р о ш т а ј а у молитви 3 2 ). евхаристијског скупа г о в о р и о редовним колектама, које треба к у м и п
У н е д е љ у као еминентно радостан дан због в а с к р с е њ а Хрнстова сваке н е д е љ е и о в а к о к а ж е : „Они који су у и з о б и љ у и који хоћс ;џ
не нрши се све оно ш т о се противи радости н е д е љ е . Т а к о је у н е д е љ у даду, д а ј у по с в о ј о ј вољи, сваки према с в о ј о ј намери. С к у п љ е н о шил.<
и:» д у б о к е старине забрањено клечање, као и у време од Ускрса д о се настојатељу (епископу), који п о м а ж е с и р о т е и удовице, болеснс I
11едесетнице, и у те дане се молимо стојећи, и з у з е в јавне п о к а ј н и к е . д р у г е потребне (сироте), з а р о б љ е н и к е и путнике, једном речју он ј<
( ) забрани клечења у . н е д е љ у г о в о р е многе с в е д о џ б е и црквена пра- т а ј који се брине за с в е који су у н е в о љ и " 8 5 ) . 16. канон св. Атанлсиј.
иилп. У 15. правилу П е т р а А л е к с а н д р и ј с к о г читамо: „ Н е д е љ у пак про- н а р е ђ у ј е епископу да чини милостињу сваке н е д е љ е и у све п р а з н и к е ' 0 )
подимо као дан радости, јер је у тај дан (Господ) васкрсао, и п р е д а н о Св. Јован З л а т о у с т и п р о п о в е д а ј у ћ и о милостињи, говори да је недел.1
п.1м )с да тога дана не т р е б а клечати 3 3 ). 20. правило I Н и к е ј с к о г синода најзгоднији дан за милостињу и позива с л у ш а о ц е да се о д а з о в у по шну
мОрам.ује к л е ч е њ е у н е д е љ у и у дане Педесстнице, као и 90. правило апостола у п у ћ е н о м Коринћанима, јер недеља је наш дан рођења и мсчмсм
Грулског синода. Т е р т у л и ј а н к а ж е : „ОЈе сЈопншсо Ш и п ш т пе!аз д и а т и з , ж и в о т а . Па када славимо земаљски рођендан, к о л и к о више треба (слл
V1-1 <1е в е п к и П з асЈогаге" 3 4 ). Василије Велики у 91. п р а в и л у тумачи и вити) н е д е љ у " 3 7 ) .
ди|с разлоге з а ш т о се у н е д е љ у молимо стојећи: 1) „што смо у с к р с л и Н е д е љ о м се вршила посета болесницима и заробљеницимн Тев1н
г,1 Христом и морамо т е ж и т и ономе што је г о р е : ; 2) да се с е ћ а м о ш е Ш и т О о т ј п ј к а ж е : „УЈзИе! (ер1зс0риз) ае^гоЈаз о т п ј сПе С 1 О П П И Ј С <
дпронне благодати; 3) ш т о се о в а ј дан п р и к а з у ј е као слика века, који з е с и т асШисепз сПасопит и п и т е! сЈиоз, е а з с к т ^ и е асЈјиуе!" , н ).
ми о ч е к у ј е м о ; 4) ш т о овај дан собом п о к а з у ј е стање, к о ј е ће наступити
мосле овога века, дан, коме никада неће бити краја, никада вечера, већ У н е д е љ у је вршено р у к о п о л о ж е њ е епископа, презвитера и ђлконп
онај, коме д р у г и неће следити, који ћ е свагда трајати, и који никада Ф а р и с е ј с к о п р а з н о в а њ е с у б о т е апсолутним одмором није сс м<н л<
неће о с т а р е т и " . примити у х р и ш ћ а н с т в у и за н е д е љ у 3 9 ) , п о р е д с в е сагллсностм д,1 у
Дал.е, у н е д е љ у је забрањен Пост према многим прописима канона н е д е љ у треба оставити све послове који с п р е ч а в а ј у верне дл похлђпју
и снедоџбама црквених писаца, а у манастирима у н е д е љ у је прекидан н е д е љ н о б о г о с л у ж е њ е , у првом р е д у радове робова и слугу, тј. пол.скс
пост и узимана је б о љ а храна, и прекидано је ћ у т а њ е . 66. правило с в , радове. Ц р к в е н о з а к о н о д а в с т в о је нарочито наглашавало да се р о б о
3!
•» I Аро1о({. с. [ . X V I I . М1кпе, Р . 8- 6, 429 ) I Аро1о§. с. 67.
" I I. 1,ишу, КрНглепН 5уг1 НутгН е( $егтопе$, МаНпех, 1882, Т. I. 542. «) Н1ес1е1, 01е К1гсћепгесћ($дие11еп... 54.
37
"") Милшм, Прлпила II, 327. ) 1п ер. I лс1 Сог. Н о т . Х и Н . п. 1 . Р . 61, 368.
" ) 1)е огаПопе, с. 23. М1цпс, Р. I. 1, 1298. Види још и сиедоџбе ЕпифаниЈа, Р. ц. 3
») I.. 1, с. 40. К а ћ т а и ! , р. 97.
42, Н2В и сн. ИасилиЈл Иеликог, Р. ц- 32. 192. зв
) 29. кан. ааод. синода.
36
Празник Ваиеденија почео је да се слави доста касно, јер се у (1328—1341), написао је славу и ниње на литији, и славу и ниње нл
споменицама јавл>а тек од VIII столећа. Тако имамо га у Синајском хвалите; Сергије Агиополит(1Х век),написаоје славу и ниње на стиховње;
прп шичном еванђељу писаном златним словима, које је даровао Василије Пагариот, архиепископ кесаријски X века, написао је д р у ш
синајском манасхиру цар Теодосије III (715—717), у коме су евчнђеља канон. Јосиф Химнограф, написао је канон претпразнства. Дакле немамо
и 12 неликих празника и на још 11 дана у години.'). Д а љ е спомиње ни једнога песника за овај празник раније од IX века.
се оиај празник у многим грчким месецесловима IX столећа, у коме је После благосиљања хлебова није прописано чтеније, после кати
столећу већ био свуда раширен. Али иако се у споменицима овај празник зама на јутрењу стоји: читања у тумачењу еванђеља, т.ј. тумачен.г
сномин.е, то нема обележје великих празника, но обичних успомена. јутарњег и литургијског еванђеља од Теофилакта. После 3. песме канопи
I мко напр. у Синајском канонару IX—X в., у коме су означена читања стоји само: чтеније, свакако наставак тумачења Теофилактова. После 6
и нрокимени уз њих за целу годину, па и код већине успомена светих, песме канона чита се пролог, т.ј. 1) синаксар, 2) слово о неиспитаним
то се код Ванеденија не наводе читања ни прокимени, но је празник судбама Божјим, како се неки монах молио да би сазнао судбе БожЈе,
о шпчеи само овим речима: „гђ; ау^а? ©еохохои, бте проаујуехб-г] ес; хбу уабм 3) слово св. Јована Златоустога.
»оО <-)«о0 хрсехђ оГва т.ј. (успомена) св. Богородице, када би донесена у Евергетидски типик XI столећа прописује ова читања: после вечерп.н
храм Божји, имајући три године" 2 ). А у типику Велике цариградске еу ХЈ_: лра^апоохоХф, после прве катизме е х тоО л р о х е ц Ј ^ у о о (ЗфХ^оо, после
пркне IX -X в. Патмоске библиотеке за овај дан није дана никаква друге катизме Хбуод хоп хороО Гешручои е?; бооес; ббо, који почињс речимл
служба, но је само обележен овако: хг]; ау:а$ ©еотбхои. 6'хе ^тхеббг)-^ КаХос^ •ђрЛ/ бпог^аес?, тражи у панигирику. Други део овог слона чита
(тб тМ уочкт аОт^?, тсроаауа/деГаа IV хф ^аф Кирсои хрсех^ооаа т.ј. Сабор се иза треће песме канона. Иза шесте песме канона из панигирика дил
( II. 1>огородице, када би предана од њезиних родитеља, доведена у слова Прокла и Германа. Богослужење Ваведенија види Ћ ш х а , I,
храм Господњи од три године 3 ). Пуно празнично богослужење, са пред- 262—265, 320—322, 487—489.
и попразнством за овај празник, означено је у Евергетидском типику
XI сголећа, које се приближује данашњем 4 ). У указу (конституцији)
т и а н гијског цара Манојла Комнена од 1166 године празник се спомиње
у броју дана у који се не суди, и то истога датума као и данас.
11а Западу уведен је овај празник заузимањем француског племића
РћШр (1е Маш&геб-а, који је 1371. године боравио као посланик кипар-
ског краља Гиз^пап-а на двору папе Гргура XI у Авињону. Он је папи
онисинао како је овај празник на Истоку веома свечан, поднео му је
и с л у ж б у за овај празник, и папа је наредио овај празник за папску
курију. Ускоро је овај празник слављен и на другим местима Запада,
гико у крал.евини №уагга 1374, у Тријеру 1381, у Мецу 1420, у Келну,
141> > у Британији, и на другим местима. У Риму га је увео Сикст IV
и чнн онога празника унео у римски бревијар, али није био обавезан
(!п1<ч 1с«1а ас! МћПиш е( рго ^ ш ћ и з ^ а т 1ос1б). Тек папа Сикст V про-
пис.10 1.1 је 1585. као обавезан за целу цркву, пошто је од папе Пија V
(1М6 1572) био привремено укинут 6 ).3а време папе Климента VIII
(II>'('.! 1605) служба је била прерађена. Како на Истоку тако и свуда
н.1 5нпаду овај празник је слављен 21. новембра.
Цркнене песме за овај празник написали су: Георгије, митрополит
никомндијски, IX века, раније хартофилакс храма Св. Софије у Цари-
гриду, нниисао је две стихире на литији и први канон; Лав Мајстор
(цаГашр цау(охшр = министар двора код византијског цара), т. ј.
•Маи Нардалис, који је вршио ову дужност за цара Андроника старијег
Литература;
К. П е р е в о з н и к о в Ђ , О в р е м е н и п р о и с х о ж д е н ! н п р а з д н и к а Успен1н п р е с в и т н м н
Богородицв1 ( Р у к о в о д с т в о длн селвскихЂ п а с т м р е Л , 1895, № 34. с т р . 369—375). П р а з н и к
УспениЈа постао на И с т о к у р а н и ј е од III века, а на З а п а д у у IV в е к у .
N 1 г з с ћ 1, Б а б Маг1еп§гаћ га Ј е г и з а 1 е т . ' О е г К а ( ћ о Н к 1895, II, 3 2 4 — 3 4 0 .
О а ћ г 1 6 1 о у ! с ћ , Е р ћ е $ е о и Ј е г и 5 а 1 е т . Т о т ћ е а и <Је 1а б а ј п ( е У ј е г ^ е , Раг1в, 1Н!>/.
М. С к а б а л л а н о в и ч Ђ , П р а з д н и к Ђ успен!н М а т е р и и успенскЈИ ПОСТЂ. Р у к о
водство дли селћскихЂ паствфеИ, 1898, № 33—38.
1,еоро1с1 Р о п с к , В е т е г к и п д е п г и Ј е п аКезЈеп Касћг1сћ(еп ићег с1аз МлМсм
8 г а ћ . 2е1(зсћг. (. ка(ћ. Тћео1. 22 (1898), 4 8 1 — 5 0 7 .
родица у Делима (1,12) код Л у к е , где се к а ж е како су се ученици Када се Богородица после молитве на Јелеонској гори вратили
после и а ж е с е њ а Спаситељева иа небо вратили са Јелеонске горе у кући, све се потресло од невидљиве силе Б о ж ј е и славе Господн.с, л
Јерусалим, како су проводили време једнодушно у молитви и молењу, лице њезино се просветлило светлошћу, и почела се спремати за својс
(м женама и Матером Исусовом, и са браћом Њ е г о в о м . За време успење. П р в о је о свему известила св. Јована Богослова и показвла
си1.»скл С н . Д у х а била је међу апостолима и Богородица, и на њу је му је рајску грану са завештањем, да се ова грана приликом погреба
сншио Св. Д у х и примила је дарове Д у х а Светога. Д а љ у судбину Бого- носи пред њезиним одром. Пошто је објавила и другима својим ближ
родице остављају еванђеља и Св. писмо у сенци, као и писци до IV. њима о своме успењу, спремила је све потребно за погреб, ТЈ'. спре-
ц|-ка. Ати када се хришћанско интересовање запитало о даљој судбини мила је своју горницу, окадила ју је, упалила је светилнике, украсилд
Г.огороднце, показало се да је предање о овом ж и в о и сачувано. Према је собу и спремила је одар. Св. Јован је о свему известио св. Јакопа
оиом предању, прво усменом а касније и писмено изложеном, апостоли брата Господњег и првог епископа јерусалимског, као и све остале о
су после силаска Св. Духа остали у Јерусалиму још 10 година (Дела успенију, а Јаков је известио околне Хришћане, те се многи Хришћани
8,1), сне до Иродова гоњења, када цзр И р о д положи р у к е да озлоби скупише на успење Богородице. Сада је опет Богородица објавила
неке, који су од цркве (Дела 12,1). За то време живела је Богородица свима своје успење, саопштила им је речи арханђела и показала им јс
у Јерусалнму у дому св. Јована Богослова, који је био на највишем рајску грану, завештала је да се сахрани у Гетсиманском врту на под-
месту Јерусалима на Гори Сиону. Апостоли су за то време виђали ножју Јелеонске горе, где је гробница њезиних родитеља Јоакима и
Богородицу и слушали од ње податке о ж н в о т у њезину и њезиног Ане и заручника Јосифа, а своје две хаљине, све своје имање, оста
Сина, а и многи су са стране долазили да виде Богородицу. Када су вила је сиротим удовицама које су је служиле.
насглла Иродова гоњења, склонили су се апостоли испред гоњења и
ннпустише Јерусалим, где је остао само Јаков брат Господњи као За време ових предсмртних распоређења, наЈеданпут се чуо шум
РПИСКОП. Пре но што ће се апостоли разићи из Јерусалима бацалн су као гром и облаци су о к р у ж и л и дом св. Јована. То су по заповести
коцку, где ће који од апостола проповедати еванђеље. Св. Јован Бого- Б о ж ј о ј анђели захватили апостоле који су се разишли на све странс
слов отишао је са Богородицом у Ефес, одакле је Богородица према васељене ради проповеди еванђеља, и на облацима их донесоше у
предању посетила св. Игњатија Богоносца у Антиохији, васкрслога Јерусалим, на Сион пред дом Богородице. Најпосле је дошао и св. апо-
Ллзлра, епископа на Кипру, и св. Гору Атонску, коју је благословила. стол Павле са својим ученицима Дионисијем, првим атинским еписко-
Потом се Дјева Марија поново настанила у Јерусалиму у дому св. Ј о - пом, Јеротејем, атинским епископом и Тимотејем, ефеским епископом,
нана Богослова, проводећи дане у молитви и посећујући места, која а ту су били и 70 апостола, сабрани Св. Д у х о м . 15-ог августа, у трећи
Је п.езин Син осветио својим пречистим стопама и где су се догодили час дана, у горници су били запаљени многи светилници, св. апостоли
најважнији догађаји из живота Спаситељева, као: Витлејем, Гетсиманију, су славили Бога, а Богородицз је лежала на украшеном одру, очеку-
Јелеонску Гору, Голготу и Гроб Христов. У овом имамо основ хриш- јући долазак Сина свога. Наједанпут је заблистала неисказана светлост
ћлнског хаџилука. Јудеји су м р ж њ у према васкрслом Христу пренели божанске славе, помрачивши светилнике. Кров горнице открио се и
и на Богородицу. Пошго су знали да Богородица сваки дан долази на сишао је сам Господ с небеса са анђелима, а Богородица је, видевши Синл
Голготу ка гробу Христову, поставили су на гробу Христову стражу где долази, ускликнула: , , Е м и ч и т х д8ша Ггда, и козрадевасл
дл никога не пушта ка гробу Христову, а Њ е г о в у Матер да убије.
<мои ш Еоз^к спаск .мое.их: гаки> прнзр^к на слшрешс рдвћ! С В О С А "
Бог је ударио с т р а ж у слепилом и стража није видела ко долази
(Лук. 1,46—7), и без болова предала је д у ш у своју у р у к е Господл.
на гроб.
У то време чуло се анђелско појање речи благовештенског поздранл:
Богородица је чесго посећивала и Јелеонску гору, место узнесења „ Р а д у и с А вллгодатнаА Гсд^ е* товом : влагословжа т м вх ж ж ф "
Христова, и овде се усрдно молила и горела је ж е љ о м да је Господ (Лук. 1,28), а апостоли су видели како анђели уз ову песму спроводс
шго пре узме к себи, да види Сина свога. И када се једном молила на д у ш у Богородичину, к о ј у је Господ узносио на небо. Лице Богороди
Јелеонској гори да би видела крај свога живота и да је Господ узме чино сијало се као сунце, мошти Богородице одавале су угодан мирш
к себи на небо, маслине су према њезину клањању и уздизању сави- и од њих се исцељиваху многн болни.
јале своје врхове и клањзле су се и уздизале, а пред њу је стао
лрханђел Гаврило, који јој је јавио Благовест, и објавио јој је да ће за Сада су апостоли понели тело Богородичино од Сиона у Гетсимл
три дина отићи ка Христу Богу, тј. објавио јој је час успења. У знак нију уз појање псалама и молитава, са свећама и кадионицама, а пред
победе над смрћу и телесне непропадљивости дао јој је арханђел рајску одром је ношена рајска грана. Над одром је пловио круг од светлог
грану, која се имала носити пред њезиним одром приликом погреба. облака до самог гроба, а у облацима се чуло појање анђела. Многи од
Богородица се испунила радошћу због скорог успења и желела је да Ј у д е ј а чувши и видевши све ово, ишли су са Хришћанима за одром,
мрг смрти види апостоле, који су се разишли по васељени ради про- поред свега тога што нису били Хришћани. Када су ово сазнали архи
понедања еванђел:>а, и молила је Господа да у часу своје смрти не види јереји и књижевници, разљутише се и послаше војнике и слуге да
кнсза гаме и његове страшне слуге, но да сам њезин Син прими њезину разагнају учаснике у погребу, да побију Хришћане и спале тело Бого-
д у ш у у своје руке. родице. Када су гонитељи стигли до погребне поворке, круг од облака
4 Хеортологија
50
51
систа, како сам Бог зна, који их је на тајанствен начин довео и скупио Историја празника Успенија. У почетку је славл.ен само Једггн
Н11 најсиетију свечаност успенија Богородице Матере своје, како су Богородичин празник уопште, а не Успеније, и то у вези са Рођен.ем
прославили хвалама Богородицу, како се јавио Христос Богородици, у Христовим, те Је овај општи празник Богородичин слављен одмах
чи|с јс руке нредала своју душу, како су апостоли и анђели на одру после Епифаније, која је славила Р о ђ е њ е Христово, а то је данашм.и
носили тело Богородице ка гробу и славили га химнама, како су га празник Сабор пресвете Богородице други дан Божића. Из овог општег
положили у гроб у Гетсиманији, како Богородица није видела пропад- празника Богородичиног развило се касније Успеније Богородице. Тако
л.ипости, и како ју је Христос подигао из гроба и узео себи 1 ). несторијевци су славили празник Маријин у петак после Епифаније, л
Мз VIII века имамо три беседе на Успеније Богородице од св.Андрије славили су га свакако пре одвајања од православних, Јер је тешко
Критскога ()• 720), а три од Јована Дамаскина (-ј- пре 745 2 ). Андрија веровати да ће они после овог одвајања од православних примити баш
Крнгски, као и Модест Јерусалимски, каже како нико није ништа пис- Богородичин празник. Јаковити су првобитно славили Маријин празник
мено оставио о успенију Богородице, и позива се у погледу успенија 15. Јануара, а касније 26. децембра. Копти су према једном календлру
иа сноменуто место из списа Рз. Дионисија Ареопагитског, иако је — VII столећа славили 16. Јануара Р1апс1иб (оплакивање) Оогшпае Мапае,
како се може видети — код њега мало што и неодређено о успенију а према Једном синаксару IX века истог дана славили су смрт и телесно
Богородице могао наћи. Андрија Критски уплиће у похвалу Богородици васкрсење Богородице.
оие слементе из историје успенија Богородице: да су се апостоли на Да је у Јерусалиму и у палестинским манастирима слављен празннк
облацима скупили око Богородице, да су принели похвале Богородици Богородице сваке године, видимо из панигирика монаха Теодорз, каснијсг
и сахранили је у Гетсиманији у пећини, да су гроб нашли празан, и епископа Петре, св. ТеодосиЈу, оснивачу свога манастира држаном
да се Богородица посред анђела узнела на небо 3 ). Јован Дамаскин у 11. јан. 530. године. У овом панигирику се каже да се дан успомене
својим беседама доноси све елементе из повести о Успенију Богоро- Богородице ( т ^ ©еотбхоо цуђцг]) у палестинским манастирима врши сваке
лице, иозивајућн се на историју некога Евтимија (е^^ор.са^ ^сторса, књ. III, године са великом свечаношћу 1 ). Овде се не каже кога датума се
1л. 40). У другој омилији на Успеније Богородице каже Јован Дамаскин слави ова успомена, као ни да ли је то успомена успенија, а изгледа
како је царица Пулхерија жена цара Маркијана (450—457) подигла у да ће то бити годишња општа успомена Богородице. Много се рас
11.фиграду неколико цркава Богородици (Одигитрије, Халкопратијску прављало да ли је ова успомена слављена 15. августа, а да Је она
и у ирсдграђу Цариграда Влахерне), а у последњу од ових хтела је доиста слављена 15. августа, можемо закључити из Једног старог јер-
ноложити земне остатке Богородице. Ради тога се обратиаа јерусалим- менског лекционара, где читамо: „Август 15. Је дан Марије Богородице.
ском архиепископу Јувеналу, који је тада био на халкидонском синоду. Код трећег камена коЈи означава миље на путу за Витлејем је (у
Јувенал је у главном ово рекао у своме одговору царици: Мада у Св. тамошњој цркви) читање Пс. 132, 8; Исаија 7, 10—15; Гал. 3, 29—4, 7.
писму нема ништа о успенију Богородице, ипак смо из старог и исти- Алилуја Пс. 110, 1; Л у к . 2. 1—7". Ни овде се ништа не каже о усие-
иитог предања примили, да се у време успенија Богородице из целог ниЈу Богородице, но су сва ова читања, као и место где су читана у
света скупили сви апостоли у Јерусалим, где су и анђели опевали вези са рођењем Христовим. Значи да је Јерусалим општу успомену
Богородицу, која је своју д у ш у предала Богу, а богопријемно тело Богородице са Јануара пренео на авгусг, али Још увек не везујући за
јс са анђелским и апостолским песмама ношено и у гроб у Гетсиманији њу успомену успенија Богородице. Везивање пак успомене успенија за
иоложено. На том месту чуло се анђелско појање три дана, иза чега 15. август у Јерусалиму извршено је у току VI столећа везиваи.ем
је престало. Ту су били сви апостоли, осим Томе, који је дошао после предања о успенију са старијом Богородичином ц р к в о м у Гетсиманији,
гри дана и хтео је да се поклони телу Богородице, отворише гроб, која Је према недавно откривеном грузинском преводу јерусалимског
и нигде нису могли наћи тело Богородице, само нађоше погребне канонара (типика) из VII века подигнута за цара Маркијана. У оном
пслене где леже, из којих је текао мирис. Апостоли су закључили да канонару VII века читамо код 15. августа: „У ГетсиманиЈи у грађевини
|г Господ тело узнео на небо. — Место тела послао је патријарх ( = базилици посвећеној Успенију) цара Маркијана успомена Богородицс
Јуиснал царици погребне пелене, која их је положила у Влахернску Тропар гл. 6: Егда преставиласн еси".. 2 ). Дакле у VII столећу у Бого
цркну. родичиној цркви Успенија Богородице у Гетсиманији 15. августа сллнило
се Успеније Богородице, а стара служба код треће миље у близини
Мпмлскина, односно Евтимија, понавља и Никифор Калист 4 ) у
Витлејема у вези са рођењем Христовим пренесена је у овом канонару
XIV ом неку 1 ),
сп 15. на 13. август. Из VII столећа имамо беседу на Успеније Модеста тога дана иде 1е1аша а НасЈпапо. Папа Л а в IV наредио Је око 847. у
натријарха Јерусалимског. базилици у предграђу к о д 5. Гогепго вигилију и октиву у овај празннк.
Увођење празника Успенија Богородице у Византији приписује се Али није цео Запад ишао у погледу датума за Римом, јер у готско
цару Маврикију (588—602). Историк Никифор Калист (XIV век) к а ж е галиканском мисалу (VII—VIII века) 18. Јануара се слави А з з и т р И о ћ. М. V.,
д.| јс цар Јустинијан први наредио да се свуда слави Сретеније, као дочим сакраментар манастира ГихеиП (VII век) слави тога дана уопште
што је цар Јустин (наредио слављење) Христова Рођења. А цар Маври- Богородичин празник. Синод у Мајнцу 36. каноном учинио је оиај
кије је не много касније наредио слављење Успенија пречисте Богоро- празник обавезним у франачкоЈ д р ж а в и (КеИпег).
дице у 15. дан месеца а в г у с т а 1 ) . Ова вест је истина доста позна, али Д а љ у историју овога нразника можемо пратити по типицима.
Је не треба одбацити. Могуће Је да је до Маврикија Успеније Бого- НаЈстарију с л у ж б у за овај празник имамо у грузинском преводу јеру-
родице бнло локални празник, па га је он из благодарности због победе
салимског канонара VII века. Код 15. августа стоји „У Гетсиманији у
15. ангуста над Персијанцима учинио обавезним за своју д р ж а в у . У то
доба у Цариграду је било много Богородичиних цркава, па би било грађевини ( = базилици у част Успенија) цара Маркијана ( п о г р е ш н о :
чудно да у њима није слављен о в а ј празник 2 ). Маврикија) успомена Богородице. Тропар гл. 6: б г д а прктакидас/мси..,
прокимен гл. 3.: Е|дичит|» д8ша ж о а Г с д а . . . , стих: икш призрк на
У VIII неку празник Успенија је већ свуда раширен и утврђен' сд1ирж1(.., читања: Прич. 31, 30—32 (о д о б р о ј жени); Јез. 44, 1 I
јср и:» оног столећа имамо многе беседе и химне на Успеније Богородице.
(затворена врата храма), Гал. 3, 24—29, Алилуја: Олкиии Дфи н киждк,
Тако имамо три проповеди Андрије Критскога (•}• 720), три Германа
па гриЈарха цариградског 3 ) (-ј- 733), три Јована Дамаскнна. О д ' ц р к в е н и х еванђ. Л у к . 1, 39—50 (посета Јелисавете ). (Тропар) на умивање р у к у :
песника Андрија Критски написао Је канон на Успеније Богородице, П<ШАТк т к о м Ец«, (тропар на п р е н о ш е њ у ? ) св. д а р о в а : Страшное н
који се сада не поје, Јер су га са празника истиснули на претпразнство славное.. . 1 ).
канони каснијих песника Косме и Дамаскина, као што то видимо у Д а љ е с л у ж б е овога празника види у старим типицима к о д
1 ; .не| гетидском типику XII века. Герман патријарх цариградски (•(• 740) А. Д м и т р Ј е в с к Ј И , Тктиха, I, 105, 220, 231, 487—489, 767—820, где
шшисао је четврту стихиру на лигији. Анатолије (IX век), написао је се излаже с л у ж б а овога празника у времену од IX—XII века. И з н.их
д р у г у стихиру на литији, Јован Дамаскин трећу стихиру на литији и видимо ,да Је у IX веку појан исти тропар и ипакој као и данас ( К *
д р у | и канон, Косма, први канон, Теофан исповедник (IX век) стихиру р о ж д с т к ^ д - к к с т к о . . . Б л а ж и м х ТА кси р о д к ! . . . ) , да је у XI столећу
(слана нл литији) и канон е^ гђу плччиуЈбл тТј? <*уро7тад према Еверге-
овај празник имао пред- и попразнство као и данас, да су се данашњс
гид» ком типику 4 ), а цар Лав Мудри ( | 9 1 1 ) написао Је стихиру после
стихире појале у XII столећу само другим редом, да је о в а ј празник
см.шђсл.а, са натписом Византијево, тј. Византијца, што је познати
пссидоним цара Лава Мудрога. слављен врло свечано. У неким типицима се спомиње да се г р о ж ђ е
благосиљало на овај дан, а не на П р е о б р а ж е њ е .
I (ео месец август био је у Византији посвећен Богородици и то
оч Лндроника II (1282—1328) (МЈ^пе, 161, 1095—1108). Сваки дан Помесне особине богослужења празника Успенија. НајсвечаниЈе
оио јс п|).11ник у д р у г о ј којој цркви. Три дана месеца августа била су се слави празник Успенија у подземноЈ базилици у Гетсиманији, у
нврочито одликована: 1. VIII у цркви Богородице Одигитрије, 15. VIII којој је гроб Богородице. У јерусалимском метоху гетсиманског мани
нглнки нр.пник у Св. Софији и 31. VIII у Влахернској цркви. стира чува се плаштаница са сликом Успенија Богородице, која се 12.
августа рано у ј у т р о у 2 сата свечано преноси из Јерусалима у Гетси
Дко упоредимо развитак писменогутврђења предања са историЈским манију, у спомен преноса тела Богородичина са Сиона у ГетсиманиЈу.
ршнитком ира:шика Успенија, видећемо да су они ишли р у к у под р у к у
Плаштаница се у Гетсиманији п о л а ж е . у каменој пећини на место гдс
н л.1 су сс развили у VI—VIII столећу.
је било положено тело Богородице, које је о б л о ж е н о белим мрамором
11н Нападу су вести о овом празнику веома ретке и датум Успе- 14. августа у јутро од 9—10 часова свршава се нарочита службн
ниј.1 на .Чападу колеба се између Јануара и августа. У старом римском погреба Богородичина, слична с л у ж б и погреба Спаситељева на јутрсн.у
нссидо-Јеронимову маргирологију (VII век) 18. јануара се слави <5ерозШо Велике суботе, а састављена је из 17. катизме са припевима и похиа
(смрт) ћеа!ае МагЈае, а 14. августа а б з и т р И о — узеће на небо. У другом лама, сличним онима на Велику суботу. С л у ж б у врши јерусалимски
Јрдном касннјем римском календару VIII столећа изостављен Је први патријарх, а слична је чину јутрења Велике суботе, по коме Је и
од диа празника, а задржан је под утицајем ВизантиЈе само други састављена. С л у ж б а почиње обичним почетком, на средину храмл
прпиник 15. августа, који се у Риму славио већ за папе Сергија I поставља се одар, а плаштаница се изнесе са гроба Богороднце и
((>Н7 701). И до њега Је слављен овај празник, а он је установио да постави на одар. Патријарх кади пећину гроба, а затим цео храм, ш
време чега се поје прва статија: „ Ж и з н к ко гроБ*к поаагаЈТСА'^ коЈа
') 111*1. ссс1. I. XVII, с. 28. М I 8 п е, Р. 147, 292, се з а в р ш у ј е Јектенијом и возгласом. Затим се поје друга статиЈн
а
) СклАллллноничт>, 86.
») М1цпе, Р. ц. 98, 339—372.
4
<) К. К е к е л и д з е , 1ерусалимск!Н канонарћ VII вћка (Грузинскан пе|>с1к)
) Димитр1епскН1, 'ГиткА, 487. Тифлис-в 1912, 123—124, по Скабалановичу 88.
56
Нлашганица остаје у Гетсиманској цркви све до оданија празника, Од Богородичиних празника споменућемо и празник Покроп.1
када се опет свечано преноси у Гетсиманско подворје у Јерусалим, на пресвете Богородице 1. октобра, у спомен догађаја који се догодио за
исги начин као што је и донесена. време внзантијског цара Лава Мудрог (886—911), о коме у житију
Онаки погребни чин на Успеније вршио се у Русији у Кијево- св. Андрије Христа ради јуродивог читамо ово:
нсчарској Лаври, у Костромском Богојављенском манастиру и у Гет-
„За време бденија, које се некада вршило код св. кивота који ј<
снманском скиту близу Тројице-Сергијеве лавре. Служба погреба Бого-
у Влахернама 2 ), ту се налазио блажени Андрија чинећи своје (тј. јурод
родичина у последњем штампаном грчком издању (Јерусалим 1885) има
ствујући). А беше ту и Епифаније, и један од ученика његових с
нлтпис: „Свештено последовање на престављење пресвете Владичице
њиме, и обично је стојао једном до поноћи, а други пут до јутра
ннше Богородице и увек Д ј е в е Марије", а ова служба у рукопнсима
У четврти час ноћи, угледа блажени Андрија св. Богородицу јасни*
| рчким и словенским није старија од XV века.
очима, веома високу у облику жене, како је дошла од царских врат.
Служба Успенија Богородице и чтенија у служби. У песмама (воде из нартекса у храм) са страшном пратњом, а међу њима бех)
успенске службе раскрива се догађај према писменом предању самога часни Претеча и Син громов, држећи је са сваке стране за руку, I
усненија. Затим се у служби излаже суштина догађаја, радост због многи свети у белим ризама иђаху пред њом, а други си ишли иза њ<
успснија, значај успенија у разним правцима, жалост апостола при са химнама и духовним песмама, А када дође близу амвона, приђ<
по1рсбу, и тумачи се чудо успења Богородице чудом натприродног
рођсп.а Исуса Христа од Богородице. Ј
) А р х. С е р г 1 И , П О Л Н Б Ј И м-ћсицословв востока Т. 2, 3 1 2 — 3 1 5 . Соколонч
Читања у служби успенској у типику и у минеју нису одређено АндреН Х р и с т а р а д и городивмИ. П р а в . с о б е с - ћ д н и к г , 1893. Г е о р г 1 в Г е о р М е в с к а г «
нн шачена, но се само каже: чт1ни ( са изузетком читања иза 6. песме РусскШ ли п р а з д н и к Ђ Покро†(Чтен1л в г обвд. лгоб. д у х о в н . просв. 1893. г. ноибр!
О т д . II, с т р . 6 2 6 — 6 3 9 . ( П р и к а з у Виз. В р е м . Т. III, 235). В. Г е о р г ! е в с к ! П, Свитм
клнона, где треба читати пролог. Ни стари типици нису јаснији, благов-ћрниИ велик!И к н в з в АндреИ БоголгобскШ, В л а д и м и р Ђ 1894. С л у ж б а СЂ а к а т и с т о м
но само к а ж у : „(ЧТЖТЈ) похвалное" (^ухшцса) или „С5 п о х в а л н к ) Х а " т ј . П о к р о в у пресвнтћш БогородицБ!, К1евЂ, 1894. X р. Л о п а р е в Ђ , С т а р о е свид-ћтелвство
проионеди св. отаца на Успеније, али какве не види се. У торжестве- п о л о ж е н ш р и з Б 1 БогородицБ1 во В л а х е р н а х Ђ В Ђ Н О В О М Ђ истолкован1и прим-ћнителнно к
нашећтв!го Р у с с к и х Ђ на Визант1го ВЂ 860 г о д у . Виз. В р е м . Т. II (1895), 5 8 1 — 6 2 8 . Ар*
нику, тј. зборнику уставних читања на велике празнике, на Успеније епископЂ ВладимирскЈИ С е р г 1 И . СвнтмИ АндреИ Х р и с т а р а д и городивБ|И и праздник
решена је ова недоумица, где је за Успеније одређена проповед св. П о к р о в а п р е с в н т н в Б о г о р о д и ц м . ( С т р а н н и к Ђ , С п б . 1898. с т р . 134. П р и к а з у Виз. Врем V
Андрије Критскога. Свакако је треба читати поделовима на благосиљање 207—210). А. П о н о м а р е в Ђ , АндреИ Х р и с т а р а д и городивмИ ( П р а в . Бог. З н ц и к л СШ
1900, Т. I, 770—776). Е. Г о л у б и н с к 1 И , И с т о р и н русскоИ ц е р к в и , М. 1904. т. 1, 2, ог|
хлебова, после 1. и 2. катизме, после полијелеја и после 3. песме канона. 3 4 6 — 3 5 2 . П р а з д н и к Ђ п о к р о в а пресвнтБЈИ Б о г о р о д и ц и (РусскШ п а л о м н и к г , 1913, № I
У прологу је на овај дан после катизама одређено да се чита 6 1 6 - 6 1 8 ) . Н . П. К о н д а к о в Ђ , Иконограф1л Б о г о м а т е р и , Том. II, Спб. 1915, 9'^ II)
Акатист П о к р о в у п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е . П р е в е о на с р п с к о х р в а т с к и језик п р о т а А Ж и и
слоно Андрије архиепископа јерусалимскога, а после 6. песме канона: новић, О с ј е к , 1930. О. 1.а1ћои(1, Г е 1 ћ е т е ј с о п о ^ г а р ћ ^ и е . Р о к г о У с!е 1а У1егце (I л
1) синаксар, 2) ,, Олово ГрТгорТа Дво«словца ц» Карп*к епЈскоп^к" и 3) ћухапИп с ћ е г 1е» 81ауе$, II, 2. Р а г и 1932, 302Ј.
,,||оИч1н1| на чктно« пр<ставл|'нТ» пр(стк!А ВцкЈ". у Никодимову преводу 2
) В л а х е р н е ( В Х а х е р г а О , место, к р а ј у Ц а р и г р а д у , у с е в е р о - з а п а д н о м у г л у Ц л р |
Јсрусалимског типика (1319) стоји да |се чита „чт!ни1е ® по^вдлк г р а д а , код З л а т н о г р о г а . Ц а р и ц а П у л х е р и ј а , ж е н а ц а р а М а р к и ј а н а ( | 453), поди! лл
овде з н а м е н и т у ц р к в у Б о г о р о д и ц е тзв. В л а х е р н с к е . Ц а р Л а в 1 В е л и к и (457—474) м > п
пра.чдника", „чт«ни1е кк лнтафрастоу, ЖИТИКЈЕогородицм". г а о Ј е у з ц р к в у с п о р е д н у ц р к в у , у к о ј у Је 469. г. п о л о ж и о у Ј е р у с а л и м у нађсму и
Ц а р и г р а д д о н е с е н у н е ш и в е н у р и з у Б о г о р о д и ц е , за к о ј у Је н а ч и н и о од с р с б р а и 1лл
в е л е л е п а н к о в ч е г (кивот), који је н а з и в а о св. гробом — а у ш д ошрб?. У г о р њ е м ж и г и
под св. г р о б о м т р е б а р а з у м е т н оваЈ св. гроб. О в д е се с в р ш а в а л о с в е н о ћ н о бдсмиЈг
част п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е уочи сваке с у б о т е . О в д е с е заЈедно са х а љ и н о м Б о г о р о л н !
') Н е к и р у к о п и с и у с и в а и ш т а м п а н и г р ч к и т и п и к д о д а ј у к томе к а д г о д Ј о ш : ч у в а о њ е з и н о м о ф о р и део поЈаса. П о д омофором т р е б а р а з у м е т и р а ф б р ш г , ж с н с !
чтен1е от1. М е т а ф р » с т о в « жит1и Б о г о р о д и ц и . В н н о г р а д о в т> В. проф., Уставнин г о р њ у х а љ и н у , о г р т а ч , који п о к р и в а и увиЈа г л а в у и уЈедно цело тело. Са оном горн.1
чтан1и, С е р г . пос. 1914, 172. х а љ и н о м п р и к а з а н а Је Б о г о р о д и ц а на свакоЈ своЈоЈ староЈ и к о н и .
пв
снгти (Андрија) ка Епифанију г о в о р е ћ и : „Видиш ли Госпођу и Влади- А он рече: „Видим Ј е часни Оче, и к а к о је покрила својим часним
чицу ( ( ( а р и ц у ) с в е т а " ? А о в а ј р е ч е : „Да, оче д у х о в н и " . И д о к су ови о м о ф о р о м , који се светли в и ш е о ц илектра (муње), и а р о д који је у
глед.1ли, 1">огородица приклонивши своја колена, на многи час ( д у г о ) се цркви".
молила, о б л и н а ј у ћ и сузама сноје боговидно лице. А после молитве д о ђ е Кад ч у х ово, п о м и ш љ а х : К а к о с т р а ш н о и милосрдно виђење, и
ка о . п м р у молеНи се тамо за н а р о д који је стојао. А када је с в р ш и л а Још наде и заступства нашега би (остаде) б е з празника? Уздам се, Блади
м ш ш г н у , с в о ј мафорион, који је носила на с в о ј о ј пречистој глави, бли- чице, на Т в о ј е милосрдне речи, к о ј е си р е к л а ка Сину Твоме, молећи
< | |н као муша, о д в и в ш и са свога сјајног достојанства, и у з е в ш и својим Га: „ Ц а р е небески, прими свакога ч о в е к а који Те слави и који призипа
прсччстим рукама, велики и страшан, р а ш и р и га изнад целога народа Т в о ј е име на светом м е с т у , и г д е бива успомена мога имена, освети
који је гамо стојао, који пречудни (Андрија и Епифаније) г л е д а х у доста оно место, и прослави онога к о ј и Т е п р о с л а в љ а мојим именом, прима
д у г о прострт изнад народа и к а к о сија с л а в у Б о ж ј у као муња. Д о к је јући сваку њ и х о в у м о л и т в у и о б е т " . У з д а ј у ћ и се у ове речи, хтедох
1ммо била пресвета Богородица, г л е д а х у и њега (мафориј), а када Она да не остане, П р е д о б р а , без празника ТвоЈ свети п о к р о в , но као што
ишчсзе, не нидеше ни њега. С в а к а к о га у з е са собом, а остави благодат Ти х о ћ е ш у к р а с и т и часни празник Твога п о к р о в а , свемилостива, украси,
онима који су били тамо" 1 ) да се и они који Те п р о с л а в љ а ј у у з з е с е л е , видећи к а к о се сијају Тноји
многоимени празници. И као ш т о си н а р о д е к о ј и су били тамо у цркни
Онај чудни догађај д о г о д и о се у првој половини X столећа, на
милостиво покрила, т а к о и нас г р е ш н е с л у г е т в о ј е покри к р о в о м крилл
к р а ј у жинота св. Андрије Ј у р о д и в о г а ( | о к о 936), кога ц р к в а слави
т в о ј и х , р у ш е ћ и савете и мисли оних који п о м и ш љ а ј у зло против нас.
и 1.1 11окрова, 2. октобра. У спомен овога догађаја, који се д о г о д и о
И спаси нас по милости Сина Твога у овом и б у д у ћ е м в е к у , и снс
перонатно у д р у г о ј четврти 10. века, после непуна два столећа иза
који са страхом и вером притичу ка Т е б и , и оне који се у з д а ј у на Те,
снмога догађаја, у в е д е н је у п о ч е т к у XII века празник П о к р о в а п р е с в е т е
б р з о наше з а с т у п љ е њ е и помоћ. Установи се т а к а в празник празноваги
Г.огородице, али не у грчкој ц р к в и г д е се догађај догодио, но у р у с к о ј
у први дан месеца о к т о б р а , на успомену св. апостола Ананије, у слаиу
цркни, где је било веома познато и поштовано ж и т и ј е св. Андрије
О ц а и Сина и Св. Д у х а " .
!уродиног н где су постојале ц р к в е посвећене Б о г о р о д и ц и В л а х е р н с к о ј ,
о д а к л е се овај празник раширио и у д р у г е православне ц р к в е , као И з овога се види да је празник П о к р о в а у с т а н о в и л о једно високо
н.| пр. у с р п с к у ц р к в у . Д а је празник у с т а н о в љ е н у р у с к о ј цркви, ц р к в е н о или с в е т о в н о лице у Р у с и ј и . Р е ч „тамо" мисли се на В л а х е р н с к у
НИ/1ИМО из саме с л у ж б е овога празника, написане у Р у с и ј и у XII в е к у ц р к в у и Византију, а под грешним слугама т р е б а р а з у м е т и Р у с е у
п н I старих поука на о в а ј празник. У старој редакцији с л у ж б е на рускоЈ цркви.
и р м ш и к П о к р о в а из XIV века, у осмој песми канона обраћа се писац
к.шона ка Б о г о р о д и ц и овим речима: ,,за нб1 гр&шнБш Б о г у помолисн, Истина у г р ч к о ј ц р к в и и грчким б о г о с л у ж б е н и м књигама (мино-
ТНОС10 П о к р о в а праздникг. вт> РОС1НСТ1ЈИ земли прославлБШ1Л". Осим л о г и ј у и синаксару) немамо с л у ж б е ни помена овога празника, али
то1 I у оној с л у ж б и г о в о р и се о кнези и граду, спомињу се неправедни мисао о п о к р о в у Б о г о р о д и ц е била Је жива и у г р ч к о ј цркви, ш т о нам
к н г ш н и , I моли се за нашега кнеза, под којим треба разумети једнога д о к а з у ј у грчки б о г о с л у ж б е н и текстови у којима се Б о г о р о д и ц а назииа
пслпиог.1 кнеза Р у с и ј е (неки мисле Д1 је то А н д р е ј Б о г о љ у б с к и ) . Град покровом. Осим тога оваЈ р у с к и празник П о к р о в а је, према Кондакону,
јс један од главних градова Р у с и ј е : Владимир-Б, КЈев-Б. У п р о л о ж н о м у н е к о ј вези са ч у д н о м п о ј а в о м која се збивала свакога петка н«
„С.чону па П о к р о в пресвете Б о г о р о д и ц е о в и ђ е њ у св. Андрије и Е п и ф а - ноћном бденију у В л а х е р н с к о ј цркви, коЈа се звала „обично ч у д о " , о
ниЈа" читамо: коме Ве1е1ћ у своме д е л у РаИопа1е б т п о г и т о Ш с ш г и т к а ж е ово
„Била је некада, у једној цркви, слика св. Д ј е в е , п р е д к о ј о м Је висио
. С г р а ш н о и ч у д н о в и ђ е њ е часних и светих отаца Андрије и Епи- п о к р о в , који ју је сасвим покривао. Али у петак на в е ч е р њ у о в а ј покрон
«|>;|ниј.1, к ако в и д е ш е на в а з д у х у св. Б о г о р о д и ц у , која је д о ш л а у се без ичијег садејства, сам собом и б о ж а с т в е н и м чудом, као п о д ш а о
Плпчсрну, у св. ц р к в у , са анђелима и П р е т е ч о м и са Ј о в а н о м Богосло- к небу, тако да су сви могли то јасно и п у н о видети, а у с у б о т у сс
ном, и са многим д р у г и м светима, д о к Је народ стојао у цркви, како п о к р о в с п у ш т а о на п р е ђ а ш њ е место до и д у ћ е г п е т к а " . О в о се односн
сс моли са сузама ка Сину с в о м е за цео свет. И рече Андрија ка Епи- на В л а х е р н с к у ц р к в у , где је с в а к а к о у о л т а р с к о ј апсиди на своду била
ф н н и ј у : „Нидиш лч Ц а р и ц у и Госпођу с в о ј у к а к о се моли за свет" ? слика Б о г о р о д и ц е Огапз о д мозаика, закривена завесом. Н е к с иконс
П о к р о в а Б о г о р о д и ц е п р и к а з у ј у „обично ч у д о " тј. Б о г о р о д и ц у у о л т а р
с к о ј апсиди к а к о се моли, а анђели д р ж е изнад Њ е р а ш и р е н у нелику
') Ж н т н Ј с си. АидриЈе написло Је Н и к и ф о р , п р е з в и т е р ц р к в е Св. СофиЈе у Ц а р и - завесу, а д р у г е п р и к а з у ј у виђење Андрије, наиме к а к о сама Б о г о р о
11II и у у нолониии X столећл (Ас(а 5 5 Мл1 б . А р е п Ј . 4—111. М ј § п е , Р. 111,625—888.) дица д р ж и с в о ј о м о ф о р , хаљину, а не завесу. Д а к л е к а о ш т о постоЈи
Ггкст ГЛ1ИС 25. и 26. д о и у п и о Је А. УавЈШеу, Апес(1о1а вгаесо-ђугапИпа, 1 (Москва),
ћ(1 • ЛН, ОиО ж и т и ј с с а д р ж и миоге чудновате податке, в и ђ е њ а , о т к р и в е њ а , пророштва и извесна веза у догађајима „обичнога ч у д а " и виђења св. Андрије, таки
мпрллмс слмкс опога добл. Микифор Је лично з н а о св. А н д р и ј у и био му Је б л и з а к , али је исто и у иконографији 1 ). Св. Андрија је у В л а х е р н с к о ј цркни нри
<>• I јг но гко) прилици нлпнсао п р в о б и т н о житиЈе св. А н д р и ј е , које је краЈем X или с у с т в о в а о б о г о с л у ж е њ у и „обичном ч у д у " свакога петка, к о ј е сс ол
ПОЧетком XI искл допун.ено, н р е р а ђ с н о и и з л о ж е н о од д р у г о г лица. О в о житиЈе нреве-
д с н о |с нл слоненскн у XI или у почетку XII века. Ниди К. К г и ш ћ а с ћ е г , О е б с М с И е с1ег
11у / I ШоаМи, 14/ м А. 11ом о м л р с в I., 771. V О и к о н о г р а ф и ј и П о к р о в а Богородице види код Кондакова.
60
КтериЈин када к а ж е да од времена освећења цркве Маг4угЈиш-а за видљивз сила задржала и ниЈе могао поћи даље, док није упозорен о д
нреме цара Константина „Јерусалимска црква слави овај празник сваке патријарха Захарија да Је Спаситељ у пониженом стању носио крст,
годинс и неома свечано, тако да се тада даје и тајна крштења и црк- те је скинуо инсигнија и бос понео крст у храм Васкрсења, где Је
иени скуиови се продужуЈу за осам дана; о овом празнику овде се стичу извршено у з д и з а њ е крста и п о к л о њ е њ е крсту.
ради посећивања св. места многи с к о р о из целе земље 1 "). Четрнаести Д о к Је до овог догађаја празник Воздвиженије часнога крста 14.
сспп-мбар, као дан успомене проналаска крста, био Је у почетку само септембра био, као што рекосмо, локални празник, то је иза оаога
ЛОК.1ЛНИ празник, који се славио у Јерусалиму, где су се догађаји враћања крста из Персије установљено да се он тога дана слави свуда
догодили, и у оним местима, где су чувани делови часнога крста, као по целом хришћанском свету, и зато се од тада зове овај празник
у Цнриграду, Апамеи. Да је овај празник слављен у почетку V столећа Всемирное воздвиженије, тј. свеопће, које се слави у свима црквама.
т иреме Јонана Златоустога у Цариграду 14. септембра сведочи нам Д а к л е у спомен овог д р у г о г догађаја, враћања крста из Персије није
жигиЈе си. Јована Златоустога од Георгија патријарха александријског 2 ), слављен на Истоку посебан празник, но је он везан и слављен заједно
.1 I иагриЈе 1 ) сведочи да је овај празник слављен у Сирији (Апамеа и са већ постојећим празником 14. септембра и од тада је овај празник
АнгиохиЈа) 540. године 4 ). Занимљиво Је да у IV веку у Јерусалиму на Истоку добио опће црквено поштовање, а на Западу је у спомен
иије нршсно клањање крсту 14. септембра, но на Велики петак. Већ враћања крста установљен посебан празник 3. маја, дочим је празник
у IV неку иостојао је у Јерусалиму посебан свештеник (отаороср6Ха|;), 14. септембра на Западу тек у 8. столећу постао познат и увођен Је
коме Је била поверена д у ж н о с т да чува св. Крст. Један такав био је полако и усамљено. 1 )
на пр. Порфирије, од 395. год. епископ Газе (А. 55. Рећг. III, 562).
Даља историја часнога крста. Када Је крст нађен, Јелена Је наЈ-
За нреме низантијског цара Фоке (602—610) напао је персиски цар главнији део часнога крста дала чувати у Јерусалиму, у сребрном
С1к>.1ГШ1 Низантију и побеђивао ју Је, заузевши Сирију, Месопотамију ковчегу 2 ) у цркви Васкрсења. Кирило Јерусалимски и Етерија сведоче
И Малу Азију. Ф о к у је свргао Ираклије (610—641), за чије време су да се часно д р в о крста у њихово време чувало у Јерусалиму и да се
Иерсијанци наставили са освајањем, и з а у з е ш е 611. г. Антиохију, Апа- клањало часноме крсту. Етерија спомиње и мере да се крст не дели и
мсу, 1'.месу, Кесарију Кападокијску, 613. г. Дамаск и 614. г. Јерусалим, не узима. Д р у г и део крста послала је Јелена своме сину цару Кон-
• где су учинили страховиту пустош и крвопролиће, разграбили сасуде стантину у Цариград, као и клинове којима је Спаситељ био прикован
и драгоцености храма Васкрсења, па и часно дрво крста однесоше у на крст, од којих је Константин направио у з д у за свога коња и шлем
Ктегифон, заједно са патријархом Захаријем и другим народом у ропство. (кацигу) за себе. а ) О д проналаска часнога крста, крст је био Једна од
Снмо је патриције Никита спасао св. сунђер и копље у Цариград. 619. најглавннјих реликвија Христових, и цркве као и појединци су тежили
годиис заузели су Персијанци Египат са АлександриЈом. Четрнаестгодина да набаве и имаЈу макар и најмањи делић крста ради поклоњења. Тако
био Јс часни крст у рукама Персијанаца, где су многи примили хриш- већ Кирило Јерусалимски сведочи да су у његово време делићи крста
Нанггао слушајући и видећи силу крста (види житије АнастасиЈа Пер- били распрострањени но целоме свету, 4 ) а св. Јован Златоусти гово-
сЈанина 22. јануара). Цар Ираклије је у више махова чинио безуспешне рећи о побожности Хришћана према крсту, сведочи о постоЈању тако-
иоходе нротин Персијанаца (622., 624. и 626. г.), д о к их наЈпосле није вих честица крста и к а ж е : „Многи обложивши златом честицу крста,
победио код Ниниве 627. г. Враћајући се у Цариград као победник, за носе при себи о врату" 5 ). Нарочито је Цариград т е ж и о да поред овога
ирсмеЈн.егова повратка бегое син Сћозгаи-а убно је свога оца 25. фебруара дела часнога крста, који је тамо био послан од Јелене, набави и остале
('»'.'8. I. и молио је мир од Ираклија 5 ). Ираклије Је из Персије вратио делове крста, д о к најпосле није Цариград у своје цркве и ризницс
чисно дрно крсга прво у Цариград, а идуће 629. године подузе поход прибавио све главне делове крста. Тако 547. године за цара Јустина II
у Сирију, носећи са собом часни крст, и сам га Је донео од Тиверије прибавио Је Цариград онаЈ део крста који се чувао у Апамеи. Судбину
у Јсрусалим 4 ), где га је, ако је датум тачан који извори означавају, часнога крста за време навале Персијанаца на Јерусалим изложили смо.
.1. ммј.1 предао патријарху Захарију. Предање још д о д а ј е да је Ираклије Када Је часно д р в о крста враћено из Персије у Јерусалим, мало јо
у царској одећи и са инсигнијама царског достојанства носио крст на времена остало у Јерусалиму, Јер га је Ираклије 638. године пренео у
снојим плеИима од Јелеонске горе до подножја Голготе, [где га је не- Цариград, бојећи се да ће тешко моћи задржати Сирију, коју су наиа
дали Арапи. Преносећи Ираклије „света дрвета" из Јерусалима у Цари
град, патријарх Сергије је примио часни крст код Влахерне и носио
<) Н1«1. есс1. 1, II, с. 26.
») М1цис, Р. 103, 355—56.
•) Н1|(. есс1. 1. IV, с. 26. ») К е 11 п е г, Н е о г М о ^ е , 525.
2
) О сребрном ковчегу у коЈи Је Јелена поставила део часног крста говоро
•) Жити)е Симсонл Јуродивог ( | 580. 21.Јули) и ЕвтихиЈа, патријарха цариград- Зосга(е», I, 17 и КиНп. НМ. есс1. I, 8. (М18пе, Р. в- 67, 120).
СК01 (| 582. 6. лприл) свсдоче такође о славл.сњу овог празиика. ») б о г о т . , Н1Ј1. есс1. II, 1 ( М ^ п е , Р. В- 67,733). 5осга1., НШ. есс1. 17 (М1цпс
•) Ирема К. К г и т ћ п с ћ е г , аезсћ1сН1е с1ег ћугап11п|8сћеп Ш е г а 1 и г , 9 4 7 . Р. 67, 120).
•) М п г л 11, Сћгопоег. Вуг. 1,272, 286. Тћеорћапез, е<1. Воп. I, 504 ас! апп. 6120. Ч Са1есћ. IV, 10, XIII, 4.
5
С т о п . ринсћ., ес1. Воп. I, 704 ас! апп. 6122, прича само о доношењу крста и тада се ) Н о т . 85 1п 1оћ. и Н о т . сопћа 1ис1. е! Оеп1. ^иос1 С ћ г И и з »II 1>еиа (М1кпе, 59
нрекицл текст. 461; 48, 826). О постоЈању честица крста види и Огек- И у и . 1->е VII« к. М»сг1н
(М1впс, Р. 46, 989).
А Хиоргологија
66 6
ц | је у литији у цркву Св. Софије, где је био извршен обред воз- сваком месту одгони од тебе п у к о в е бесова (демона). Буди ограђниа
днижеиија часнога крста. Т а к о је црква Св. Софије у Цариграду чувала силом његовом у векове, амин". 1 )
најглавније делове најдрагоценије хришћанске реликвије, где их је Стеван Првовенчани у ж и в о т у Симеона Немање описује долша
пидео у VII столећу хаџија АгсиИ. Крст (три дела, и то два дела ус- и дочек часнога крста у српској земљи. На Истоку се просветлил
пранног дрвета и један део попречног дрвета) је чуван овде у с е в е р - светлост као сунце, која је шиљала своје луче у васељену и освећинкл
нои делу цркве, у великом и лепом орману, у реликвијару од д р в е т а , цео свет зракама Распетога на њему, а Стеван је са архијерејим.
штнореном поклопцем. Када је отваран реликвијар, давао је угодан јерејима и монасима дочекао часни крст као највећу светињу.
мирис, а из чворова дрвета текла је мирисава течност слична уљу, која Д у б р о в н и к у , у доминиканском манастиру чува се крст српског крил.
)с имала и у најмањој мери целебну моћ за болеснике. Али делови Стефана Уроша и епископа рашког Григорија (око 1305) са честицо
часнога крста нису остали у Великој цркви — Св. Софији, и у XII часног крста. Краљица Јелена је дала Св. Тројици „оу Сопотах!." к|><
столећу нису већ били у цркви Св. Софије, него су византијски цареви, са пет комада часнога дрвета. У натпису дечанског крста стоји да с
дслом у т е ж њ и да што ближе уза се имају ову велику светињу, делом у њему налази „део часнога дрвета на коме се распе Господ наш Ису
и:1 бојазни да се ова светиња чува у отвореној и сваком приступачној Христос". И у другим многим српским натписама на крстовнма помип.
цркни, пренели часни крст из цркве Св. Софије у једну од многих се да с а д р ж е у себи д е л о в е часнога крста.
црклна царскога двора (који је био читав комплекс грађевина и цркава),.
и то у цркву Богорице Фарске. Према потреби богослужења и побож- Историја службе Воздвиженија часнога крста. Историју служб
ности изношено је из двора часно д р в о крста у д р у г е цркве Цариграда, можемо пратити од VII столећа, и то по Јерусалимском канонир
али је увек опет враћано у двор. Спомињу се три дела часнога крста (уставу) грузинске верзиЈе са праксом VII столећа, у рукопису X века*
у цркни Богородице Фарске, чија је ризница била најбогатија у свети- Овај устав даЈе чин уздизања часнога крста и литургије, без вечерн
н.ама. О к о 1200. године, чувар ове ризнице Никола Месаритис набраја и јутрења. На сам празник пре литургиЈе било је двократно уздиа.ш
богатства која је она садржавала, а неколико година касније, 1204- крста уз појање 50 пута КириЈе елејсон — Господи помилуј, у чсм
разграбљено је богатство ове ризнице од Латина. видимо основ сатницама. Тропар Спаси Господи . . . био је тада н<
написан, а по своЈој садржини је молитва да се Христов народ сп.к
Ј о ш од Византијаца дељене су реликвије страдања Христових у крстом, као што је њиме некада победио Константин.
мале делове, па и часни крст. Тако се спомињу многи делови часнога
крста који су чувани у великом б р о ј у реликвијара у разним црквама Д р у г и грузински споменик VII —VIII века, тј. рукопис Публичг
и ри шицама Истока и Запада, од којих неки још постоје, а остали су библиотеке из збирке еп. Порфирија № 11, IX века, даЈе нам већ цел
проплли. Ови реликвијари крстова, зову се ставротеке или ксилотеке,. с л у ж б у празника. 3 )
оташродђхои или ^иХо^ха^, су већином уметнички радови византијских Устав Св. С о ф и ј е цариградске сачуван у рукопису X века (Па
кујунџија и емаљера, украшени драгим камењем. Ставротеке чине моске библиотеке № 266), но коЈи даје праксу не старију од IX нек
једну од најзначајнијих серија међу византијским реликвијарима и даје нам чин уздизања часнога крста на Јутрењу. Патријарх је узла н
репрезентативна су дела царске византијске уметности. Када је визан- на амвон и узносио крст. 4 ) Моменат овог узношења крста од цар|
гијски цар ишао у рат, један функционер ишао је напред, носећи о градског патријарха на амвону Св. Софије приказан Је на једној миш
сноме врату с т а в р о т е к у . 1 ) Делови часнога крста чувани у Цариграду и Јатури славног минологија цара ВасилиЈа II, илуминираног краЈем X
однесени из Цариграда дељени су у честице, тако да се данас часни у почетку XI столећа. На овој минијатури свештеници стоЈе на степеш
крст чува само у малим честицима у разним реликвијарима и крстовима. цама амвона са обе стране, а на амвону патријарх врши у з н о ш е њ е к р п
који има две пречаге.
И српска црква је тежила да има честице часнога крста, к о ј е се
и код нас Срба спомињу. Тако је Немања носио о врату честицу Чтенија. У типику после вечерња стоји неодређено : „и чнтал
часнога крста и њиме побеђивао непријатеље, а затим га је по игуману слово о часном д р в е т у " . Ово је скраћено име чтенија, које у пуно!
Методију пред своју смрт послао своме сину Стевану Првовенчаном на овом месту доносе стари устави са овим насловом: „Слово иск>р
сл речима: „ О в а ј нека ти буде чувар и утврђење и победитељ и ческое похвала честному кресту Александра монаха (грчки писан VII н
номоћник у биткама против невидљивих и видљивих непријатеља, и које почиње овим речима : „Повел&ше вашего отечества преподоб
деци гвојој у векове, и исцелитељ телесним болестима и душевним пр1имг."6)Ј На Јутрењу у типику после катизама сједалних, после пол
ранлма, и земл>и твојој тврдо уточиште и стена (зид), и кнезови а
тиоЈим о ш т р о копље и воЈницима твојим штит вере и смела победа, и <) Списи св. Саве и Стевана Првовенчаног, превео Л . Мирковнћ, стр. 19Г>- '/.
2
мир и тишина ж и в о т у твоме, и да те непорочна доведе и постави пред ) Кекелидзе К. прот., (ерусалимскЈИ канонарв^УП в-ћка (груз. оерс1и), Тиф 1 •
Христов престо, разгонећи силом својом пред тобом ваздушне митаре, 1912, 130—132, 269—273. Према Скабаллановичу, 141—144.
3
и да ти назда помаже као Давиду и древноме цару Константину, и на ) Кекелидзе, Литургическ1е грузинск1е памитники, Тифлист., 1908, 369.
4
) ТиликЛ, I, 5. Д а љ е с л у ж б е ВоздвижениЈа види Т и т к Л , I и 11.
®) У Вел. ЧетБи-Миненхг, моск. митроп. Макар1и (изд. Археогр. ком., Снб 1Н
') (1|>ема Ј. Е ђ е г а о Н , 5апс(иа1гез <1е Вугапсе, 7—8. сентвбрћ, дни 14—24., со1. 684—763), где Је име автора прерађено у . Х р у с а у е л и н е ш ш п
Грчки М 1 к п е , Р. 8- 87, 4016—4088. По Скабалановичу 119.
II
Г>ојадос) при к р а ј у X столећа, и овде је после дугог богоудног и подобне и положите га на достојно место, јер је Бог хтео прославити
нобожно проведеног анахоретског ж и в о т а најкасније у почетку XI сто- на земљи рабу своју".
лећа умрла.
Исто тако му је и светла царица рекла:
Ч у в ш и у цркви речи еванђеља: „Ко хоће да иде за мном, нека се „ П о ж у р и да узмеш моје мошти и да их положиш на достојно
одрече себе" (Марко 8, 34), изишавши из цркве, често је давала евоју место, зато што ја не могу више трпети смрада од тога трупа.
хал.ину беднима. Родитељи св. Петке беху побожни и осим ње има- Ј е р и ја сам жена, и родбина моја је Епиват, где сада и ви живите".
ђиху и једног сина Евтимаја, касније епископ Мадитски (-[989—996) 1 ),
који је за живота и после смрти учинио много чудеса. После смрти Те ноћи имала је исто виђење и једна побожна жена, по имену
снојих родитеља, Параскева је почела живети животом скрби и одри- Евфимија. У ј у т р о они обоје испричаше о томе што су видели. Побожнн
цан.а, у посту и б д е њ у . Оставила је свет и отишла у Јорданску пустињу, народ са улаљеним свећама је отишао ка моштима преподобне Парас
где је почела живети анђелским животом. Хранила се пустињским кеве, и са п о б о ж н о ш ћ у их извадио из земље, радујући се као некој
растнњем, и то помало по заласку сунна. У пустињи је трпела врућину драгоценој ризници. Свете мошти су свечано положене у цркву сн.
VI шму, и живела у тузи и сузама, и разним подвизима. Лукави враг Петра и Павла у Епиватама, где су молитвама св. Параскеве многи
(внидео је њезиној врлини и хтео ју је уплашити маштањима и приви- болесници примили исцелење од њезиних моштију.
ђењима. Много пута се претварао у разне звери и устремљавао на њу, 1238. године цар бугарски Јован Асен, за владе крсташа у Цари-
да је одврати од пута подвига, али је она све то победила. граду, чуо је о месту где почивају мошти преп. Параскеве, и поручио је
Марку тадањем митрополиту Перејаславља да са многим епископима и
После дугог пребивања у пустињи, за време молитве јавио јој се
свештеницима пренесе ове часне мошти у Трнов. Када Турци за Бајазитл
у слици прекрасног младића анђео Б о ж ј и и рекао јој је: „Остави пустињу
заузеше Трнов, све црквене драгоцености и царски украси беху разграб-
и нрати се у своју отаџбину, јер тамо треба да оставиш тело на земљи,
љени. Тада св. мошти Параскеве одевене у г р у б у хаљину беху пренессн''
и душом да пређеш Господу". То је Параскева учинила. На путу у
у Влашку. Када Турци ударише и на Влашку 1396., кнегиња Милица их
отаџбину, дошла је Цариград, где је ушла у прекрасни храм Пре- измоли од султана и пренесе у Србију у Београд.
мудрости Б о ж ј е , а исто тако ишла је и у Влахернски храм, и покло-
нишпи се тамо чудотворној икони Богородице, отишла је у своје родно Када је султан Сулејман II 1521. год. узео Београд, однео је и
место Епивате, где је и умрла. Тело њено било је погребено од верних мошти св. Петке у Цариград, у свој двор, где се такође прославише
Хришћана. али не у опћем гробљу, као странкиња, пошто никоме није њезине мошти не само међу Хришћанима, но и међу муслиманима, који
камала ништа о себи откуда је. их дадоше цариградским Хришћанима, и ови их са чашћу положише
у патријарашку ц р к в у .
Бог, хотећи прославити своју угодницу, после много година открио
1641. год. молдавски војвода Василије Лупул, по дозволи цари-
јс њезине мошти на овај начин. Близу места где је била сахрањена
градског патријарха Партенија, у сагласносги са осталим клиром, пренео
прсподобна Петка, подвизавао се на стубу неки столпник. Када је слу-
је мошти св. Петке у свој град Јаши у цркву св. Три Јерарха, где и
чајно ту море избацило тело једнога бродара, који се за време плов-
сада почивају 1 ).
л.ења разболео од тешке болести и умро, леш је почео смрдети, да је
нсмогуће било проћи туда путем. Столпник је сишао са стуба и неким О овој Параскеви писали су у нас И. Р у в а р а ц 2 ) и С. Новаковић 1 ').
л.удима рекао да ископају д у б о к у јаму и у њу закопају тело које је И. Р у в а р а ц вели за ову Пераскеву о в о : „Свете моћи њене почивалс
смрдело. Приликом копања јаме нашли су у земљи тело и зачудили су су у отачаству јој, док их Јован Асен, цар бугарски, син старога Асена,
сс, али нису на то обраћали п а ж њ у , мислећи између себе овако : не испроси или купи од Латина, који су тада држали Цариград и око
„Када би то било свето тело, Бог би га открио каквим год чудима". лину му, те их из Епивата пренесе у престолни свој град Трнои
Гако су поново затрпали нетљено тело у земљу, бацивши ту и смрд- (између 1204—1230). Када Турци примише Трнов (по српским летопи
л.ино тело, и отишли су кући. сима 17. јулија 1393), пренесене су исте моћи најпре у Видин, а ио
кратком времену (1398. године) измоли их царица Милица у Видииу
Те ноћи неко од њих, по имену Георгије, видео је у сну неку од султана Бајазита и пренесе их у српску земљу, где су почивале до
царицу, која је седела на светлом престолу, а око ње беше множина г. 1521., када Турци Београд освојише. Из Београда пренесене су моћи
снетлих војника. О б у з е т страхом Георгије је пао на земљу. Тада је Петкине у Цариград, и т у су се чувале до г. 1641, а те године искупи
један од светлих војника узео Георгија за р у к у , подигао га и рекао: их Василије Л у п у л молдавски војвода, и пренесе их у свој престолпи
„Георгије, зашто сте ви тако презрели тело преподобне Параскеве град Јаш, где и данас почивају". Св. Петка се много славила и слани
и (аједно са њиме сахранили с м р д љ и в о тело? Одмах узмите тело пре-
>) Према ЖитиЈима светих.
2
) Летопис Матице српске, књ. 115, 173.
') О св. Нвтими)у епископу Мадитском и о похвали му од Григорија Кипарског 8
иатр. цариградског (1282—1289) види Вуг. 2е11хсћг1!1, II, 314—315. ) 51аг1пе, IX и Споменик XIX.
72 7.4
у православном свету, јер њене мошти по сведоџби добрих извора добном Петком Трновском 14. о к т о б р а , но их д р ж и за једну те исту
показаше више пута чудотворну моћ 1 ), о чему има спомена и у с л у ж б и личност, и као такву је слави у оба дана, наиме као преподобну Петку
преподобној Параскеви. И. Р у в а р а ц је разбио мишљење да је ова Т р н о в с к у Ј ) , и 26. јули зове „летњом св. Петком", а 14. октобар „јесењом
11араскева била Српкиња, и тврди да ће по свој прилици бити грчкога св. Петком". За ову мученицу П а р а с к е в у 28. октобра српски народ не
порекла, а споменуто мишљење утврдише до Руварца богослужбене зна и не слави је.
књиге (типик, минеј, пролог или синаксзр), научењаци и писци књига Да пак народ и 26. јулија слави преподобну Петку Трнонску
(Гаврило Стефановић, Асемани, Вићентије Ракић, Милош С. Милојевић) видимо из књиге: Обичаји народа српскога I, где на страни 140. стоји:
и црквени проповедници (Милутин Ратковић, Никола Беговић, Никола „Трнова-Трновска Петка (26. јула) не ради нико". У II књизи: Обичаји
Кокоговић) 2 ), а које мишљење прихватише и Руси, тако да још 1913. г. народа српскога, стр. 70. читамо: „26. јули: Св. Петка, Трнова Петка,
Н. С. Булгаков (Настолћнан книга, 411) за ову Параскеву вели да је Млада П е т к а " .
„родом и з г сербскаго селешн Епивагв".
Д а је наш народ у прошлости веома поштовао преподобну 11ар.1
Житије св. Петке је написао бугарски патријарх Јевтимије (према скеву, видимо из празничнога минеја Б о ж и д а р а Вуковића, у коме од
И. Р у в а р ц у 1385), и ово житије је по својој прилици допринело да се свију житија светачких имамо само два житија, и то житије св. Геор-
кпегиња Милица заинтересовала за мошти преподобне Петке и да их је гија и преподобне Параскеве, из чега Св. Новаковић з а к љ у ч у ј е , да је
измолила од цара Бајазита у Видину 3 ). О в о житије имамо штампано у преподобна Параскева у оно време достигла поштовање св. Георгиј.1').
празничном минеју Божидара Вуковића штампаном 1538. године у Мле-
цима, одакле га је Ст. Новаковић штампао у 3 1 а г т а т а IX. Као неки Преподобна Петка се спомиње у народним песмама међу „свима
наставак и п р о д у ж е њ е овог Јевтимијева житија је „Сказаше, како прине- свецима".
сена бв1ств преподнан Параскева ВБ славнук) сербскук) землго, списано „Сви се свеци редом посадили:
Григорјемљ Цамблакомг. (^ одмах после 1450) 4 ), које је у свима рукопи- Наврх софре Громовник Илија,
сима Параскевина житија одељено од житија речју „Цамблак, Цамблака, Насред софре Сава и Марија,
Цамблаково" ®). Григорију Цамблаку приписује И. Руварац и с л у ж б у
преподобне Параскеве, к о ј у имамо штампану у споменутом Б о ж и д а р е в у На дну софре Петка и Неђеља"®).
празничном минеју, где није у ш л о сказаше, но само житије и служба
преподобне П а р а с к е в е 9 ) . У грчким минејама немамо ове Цамблакове
с л у ж б е преподобној Параскеви, но само у словенским минејама.
Српски народ од ових трију Параскева највише и веома поштује
преподобну Параскеву Трновску, и обично је з о в е : Света Петка. Овом
нисоком поштовању св. Петке од народа по мишљењу Ст. Новаковића
нарочито је допринело житије Петкино од Јевтимија када је прешло у
српску књижевност, затим боравак моштију преподобне Петке у српским
земљама, и апокрифно житије св. Петке. Утврђено је да је култ поје-
диних светитеља у оним земљама и крајевима јачи био, куда су ишле
н.ихове мошти.
Но ово високо народно поштовање преподобне Параскеве није
увек сагласно са историјским подацима о преподобној Параскеви. Тако
наш народ не зна да Параскева 26. јулија није идентична са препо-
В ХеортологиЈа
82
Св. Н и к о л а има многе епитете (Аппсћ, 464), он н а т к р и љ у ј е с в е У спомен рођења Христова слави се празник Рођења Христон
снете, он је <Ш.о; ошттјр, а по небеском рангу долази одмах иза Бого- или Б о ж и ћ , бж« по плоти р ж с т в о Гсда Б г а и Опсд нашшш 1(<г
родице. Ц а р Василије подигао је величансгвен храм 1. маја 881. звани Хрста. Д о к се рођење Христово славило заједно са крштењем, ко,
N(•8, који је осветио патријарх Фотије, а који је био посвећен Спаси-
Грка овај празник се звао ^тифауеих, јављање, вгосрхша, Богојављеп.е
гељу, Богородици, арханђелу Михаилу, п р о р о к у Илији и нашем св.
еортгј тшу ср(1)тб)у, та срЛта, а када је о д е љ е н о Р о ђ е њ е Христово од Б о г о
11иколи. Д е с е т о столеће д а ј е последње класичне текстове о св. Николи
јављења, оно се звало та уе^&Хса, уеуев-Х(од ^цера, V) у^ут]ас$ ХрсотоО
и М е т а ф р а с т о в о ж и т и ј е св. Николе 1 ), које доноси познате ствари.
уеууоа, та Хрсатооуеууа, латински паИуИаб О о ш ј п ј . Празник рођења Хри
Велика цариградска црква славила је св. Н и к о л у у IX—X в е к у 2 ) : стова з в а о се у старини првим Б о г о ј а в љ е њ е м . Р о ђ е њ е Христово ј«
тоО 6о(ои гсатрб; тђцб^ N1x0X1x00 тоО 0аор.атоируоО, архсепсохолои Мбршу тгј<; најсвечанији празник од дванаест великих празника и данас се слаш
Лич(а; тоГ{ ХР^011^ Ксоуатаугвои тоО реуаХоо (ЗаасХесо?. У к о м п л е к с у ц р к в е 25. децембра.
Св. С о ф и ј е у Ц а р и г р а д у био је и ча&с; тсО с&усоо ИсхоХаоо, и в а ж и о је као
ааил (лроофбушу) Св. С о ф и ј е . За даља времена остаје св. Никола као Када се у старини почео Б о ж и ћ славити 25. децембра, д р ж а л о с<
један од највећих византијских светитеља, МсхбХао? б IV 1ерархо1? лрштеишу. да се Господ Исус Христос тога дана заиста родио. Међутим месец •
У Царнграду налазимо о д 10. века ц р к в е и манастире посвећене св. дан рођења Исуса Христа су непознати. 2 )
Миколи. И з Византије раширио се к у л т св. Н и к о л е по целом с в е т у . У прва три века није с л а в љ е н о р о ђ е њ е Христово. У набрајању
У нконографији слика се св. Никола од IX века. хришћанских празника к о ј е имамо к о д Тертулијана и Оригена не спо-
С в . Никола је општи помоћник Хришћана. Он спасава из с в а к е миње се Б о ж и ћ , а не спомиње се ни у спису Т е б 1 а т е п 1 и т О о т ш ј N
н е в о љ е : неправедно осуђене, заробљене, о д смртне опасности, од б у р е г Јеби СћпбИ, и тек у IV и V в е к у у в о д и се о в а ј празник у појединим
он у з д и ж е сиромашне, у к р а т к о он је опћи помоћник.
' ) Л и т е р а т у р а . — А н о н . , Н а в е ч е р ј е Р о ж д е с т в а Х р и с т о в а . Х р и с т . Ч т е н . 1829,
Култ св. Н и к о л е к о д С р б а је веома жив, и имамо о д XIII—XV XXXVI, 339. — А н о н., — Нед-ћлн предЂ Р о ж д е с т в о м т . ХристовимЂ. Х р и с т . Ч т е н . 1829,
века нодигнуте многе ц р к в е ( П у р к о в и ћ , 34—40). Стефан Дечански ј е XXXVI, 333. — Д о л о ц к Ш В. И.,Праздникт> Р о ж д е с т в а Х р и с т о в а . Х р и с т . Ч т е н . 181(1,
нарочито неговао к у л т св. Николе, једна од цркава у патријаршији у II, 432. — Т. К л н е в с к ! И , В м х о д м в и з а н т Ш с к и х Ђ и м п е р а т о р о в т , вт> ц е р к о в в св. Соф1и
Пећи је посвећена св. Николи, деспот Стеван Л а з а р е в и ћ подигао је у вт> праздникЂ Р о ж д е с т в а Х р и с т о в а н Богоивлен1н. Трудв1 К ј е в . Д у х . А к а д . 1872, № . Н
— 0 . А. С м и р н о в Ђ, Происхожден1е и з н а ч е н ! е п р а з д н и к а Р о ж д е с т в а Х р и с т о в а . Т р у л м
Б е о г р а д у ц р к в у св. Николи, а у српској црквеној иконографији имамо К!ев. Д у х А к а д . 1882, III, 294—335, 3 6 9 — 4 0 8 ; 1833, I, 6 6 — 1 1 8 ( о ш т а м п а н о и зассЛно
б е з б р о ј ликова св. Н и к о л е и многа илустрована житија св. Николе. КЈевЂ, 1883). — А н о н., П р а з д н и к Ђ Р о ж д е с т в а Христова ВЂ церковнв1ХЂ п-ђсноп1и|1и1
1087. године морнари из Барија подигли су у граду Мири мошти Х р и с т . Ч т е н . 1890, II, 529. — В 3 и ш е г, Оеа Ре$1 Ј е г О е ђ и г ! с1е8 Неггп 1п Ј е г а1(с1|г1».
си. Н и к о л е и однели су их у Бари у И т а л и ј у . Венецијанци су 1102. (Мсћеп и1иг§1е. КаЈћоНк, 1890,1, 1 . — К е к е л н д з е , КЂ в о п р о с у о в р е м е н и празднонаШн
Р о ж д е с т в а Х р и с т о в а ВЂ древнеИ ц е р к в и . Т р у д м К1ев. Д у х . А к а д . 4 6 (1905), I, 149— I:.м
однели из М и р е остатке моштију св. Н и к о л е . — Уа1Ш6,1п(го<1ис(1оп с!е 1а (е(е а е N061 а Ј б г и б а к ш , Е с ћ о з <1'Ог1еп1, VIII (1905), 2 Г ; - IН
— Р и п к , Оаа М е Ш п а с ћ М е б ! . Тћео1. 0иагКа15сћгШ, 88 (1906), 158. — К . Ш ћ е с к , 1>1с
Е1пГићгип§ с1еа \Уе1ћпасћ(5(еа(е5 1п Коп5(ап(шоре1. Н15(ог15Сће5 Ј а ћ г ћ и с ћ <Јег О0ггс\(.'с»г1
15сћа((, 28 (1907), 109—118. — О а 5 < о и 6 , Иое!. Раг15, 1907. — А. А. Д м и т р 1 е н < к I п.
П р а з д н и к Ђ Р о ж д е с т в а Христова ВЂ в е р т е п ^ виелеемскомЂ, 1907. — Е. Д 1 а к о н < и I п
ЦарскЈе часм Р о ж д е с т в а Христова и Богонвлен1н. Т р у д м К1ев. Д у х . А к а д . 1909, I. .111
— Н е г т а п п 1Ј 8 е п е г, Ц а з \Уе1ћпасћ(51е5(, II АиП., 1911. — П р о ф . М. С к а б л л л п
Н О В И Ч Б . Р о ж д е с т в о Христово, КЈевЂ, 1916. — Н . 1 - е с 1 е г с д , Л а ( | у | ( 6 с1е Ј с ч ш
01с(. с1'агсћ. сћг61. е( с!е III., Т о т е XII, 1 , 9 0 5 .
П р и и з р а д и овог п р а з н и к а у п о т р е б и о сам н а р о ч и т о С к а б а л а н о в и ч а и К е И п о ,
Неог(о1о21е, 1911.
') М18Ш," Р. 8- П6, 317-356. 2
) П и т а њ е о д а н у р о ђ е њ а Христова б и л о ј е с п о р н о . В и д и о овом Н . К е I I и <• г
») ТилнсА, I, 29. Неог»о1о{»1е, 1911, 108 и М . С к а б а л л а н о в н ч Б , Т о л к о в н И ТИПИКОНЂ, 300.
84
85
мроминцијама. Није слављено зато, што хришћански поглед на човека
и човечји живот није давао значај телесном рођењу и телесном животу, раније не зна се. Према другима (1Ј5епег) папа Либерије је устаноиио
к о л и к о духовном рођењу ( к р ш т е њ у ) и телесној смрти као рођењу за празник Рођења Христова у Риму 354. године. Д а је пак празник Рођен.а
вечни духовни живот, и смрт мученика звала се рођендан. Овим хоће Христова 25. децембра слављен у Риму 354 године, сведочи нам сигурио
ди се каже, да рођење није велика радост за свет и за онога који се један календарско-хронографски споменик доведен до 354. године, који
родио, јер се родио један грешник више, када се тај грешник не би у се цитира под разним именима, као: Либеријански календар, Апопушпа
сноје нреме поново родио крштењем. Када не би било тога духовног С и з р ш а ш , Са1а1о§иб Висћепапиз, календар Фурија Филокала, или
рођења, Хришћанин би о дану свога рођења могао казати са многостра- у к р а т к о Хронограф из 354. год. 1 )
двлним Јовом (3, 3): „Нека погине дан у који сам се ја родио и ноћ у У !овом споменику у о д е љ к у ОЈброзШопез шагЈугиш код VIII
коју је речено: Заче се човек". Такав презрив поглед на дан телесног календе јануара (25. децембар) стоји: „Дан роћења Христа у Витлејему"
рођсн.а био је близак ранијем хришћанству још у вишој мери, тако да (VIII ка1, 1ап. па4из СћгЈз1из 1п ВеИееш Јис1ае). Дакле рођење Христоно
су Хришћани дан рођења називали даном смрти човечје, а смрт муче- славило се у Риму 354. године 25. децембра, а у осталим цркиама
ника називана је рођендан (па1а1Ша). При таквом хришћанском схватању славило се 6. јануара.
Хришани су пре Божића славили Ускрс и недељу, као и Д у х о в е и
О д в а ј а њ е успомене рођења Христова од епифаније 6. јануара
прншике мученика. Па и к р ш т е њ е Христово је слављено пре рођења,
тумачи се на разне начине. Према једнима када су престала мучеништна,
а слављење крштења Христова изазвале су опреке са јеретицима.
почео се више ценити земаљски ж и в о т и почетак замаљског живота
Крштење Христово пре православних празновали су јеретици — гно-
(рођење), а према другима требало је насупрот незнабожачким празннцима,
стици зато, што су к р ш т е њ у Христову придавали највеће значење од
који су слављени пре 25. децембра и на сам 25. децембар, поставити хриш
снију догађаја из живота Христова, према свом јеретичком у ч е њ у да
ћански празник. Тако је у Риму од 17—23. децембра слављен празник
је Христос постао Син Б о ж ј и у време крштења и силаска Св. Д у х а на
8а1игпаПа, жалостан празник бога Сатурна или Хроноса (који про-
м. при крштењу, а да је до крштења био обичан човек приступачан
ж д и р е своју децу) са гладијаторским играма. Иза ЗаЈигпаПа нарочито
I реху. Климент Александријски као о с у ђ у ј у ћ и гностике, к а ж е : „Приста-
је у Риму слављен у то доба 25. децембра незнабожачки празник
лицс Иасилида празнују и дан Њ е г о в а (Спаситељева) крштења и про-
„непобедног сунца". О д цара Аурелијана д о Константина (274—323)
ноде сву ноћ пред к р ш т е њ е м свечано са читањем; они к а ж у да је оно
у Риму је слављен бог сунца као званични дворски и државни бог,
(крштење) било 15. године Тиверијеве владе у 15. дан месеца тибија
који се звао Зо1 т у т с 1 и з ИЛИ само 1пу1с1из. Нарочито је слављеи са
10. јануара), а неки од њих к а ж у да је оно било 11. истога месеца
великом свечаношћу за време цара Јулијана. Празник бога сунца слан-
6. јануара) 8 ). Противно овом у ч е њ у гностика, противно гностичком
љен је у Риму 25. децембра зато, што у то доба сунце, примегно
смислу слављења крштења, православна црква увела је празник крштења
за свакога, почиње да прави по небу веће к р у г о в е и јача топлином и
Псуса Христа са тим значењем и смислом, да је Спаситељ и до Крштења
светлошћу, што се сматрало као победа над тамом, рођендан сунца.
био Бог, само се том приликом у к р ш т е њ у и у догађајима при к р ш т е њ у
непобедног бога сунца, и у Филокаловом календару означен је 2.').
објанило, открило Њ е г о в о божанство, и зато је тај празник назван
децембар као рођендан непобедног бога сунца (На1аПз зоПз Ш У Ј С ( Ј ) .
Јтфс^гч«, •Зво<р6УЕ1а, јављање, Б о г о ј а в љ е њ е . Сада су се уз овај догађај
крштења груписали и други догађаји из живота Спаситељева у којима
сг открило Њ е г о в о божанство, као: рођење Исуса Христа са покло- ') ОваЈ спомеиик има разна имена зато, што су разни научењаци обЈављиипли
н.си.см мага, чудо у Кани, итд. тако, да је према овоме име овога делове овог споменика сачуваног у р у к о и и : у VII—VIII века. У овом споменику су иа
официЈелних извора узете хронолошке, историЈске и календарске б е л е ш к е за више чишш
нраапика гласило у множини -9госра7в1а. Ч е с т о се рођење Христово нике онога времена, а зове се ЛибериЈански календар, Јер је састављен у Риму
сммтри као најглавнија успомена слављења у овај дан и потнскује за папе ЛибериЈа. Јован Си$р(шапи5 (1475—1529) је у овом споменнку увидсо наЈглчнију
крштење. сачувану листу ионзула. У делу С о т т е п ( а г 1 и 5 <1е сопзиИћиз Когаап1« (1552, 1јазсл, п т пг
К у с п и н и ј а н о в е смрти) штампан је један део из овог спомепика. Ае§1с1ш$ ВисИег )г пг.јц
Дакле, на Истоку се првобитно к р ш т е њ е и рођење Исуса Христа вио Један део овог извора (половина XVII века) у своме делу Це с1ос(г!па (еич"
сланило заједно у један дан 6. јануара, који је дан био празник са Један д е о овог споменика Је написао и илустровао (портретима цезарл, алсгори|гкнм
сликама и сликама градова) Ф у р и ј е ДионизиЈе Филокал, према натписима у м»
нише успомена, а Рођење Христово засебно 25. децембра није слављено. калиграф папе Дамаса. Оригинални рукопис био Је посвећен неком Валентину и гл ип р
Сада се из епифаније 6. јануара као колективног празника излу> изгубљен. Б н в ш а царска библиогека у Бечу имала Је једну врло лепу копиЈу ш к и л
чује успомена рођења Христова и преноси на 25. децембар. Т о је нај- рукописа. Делове овога извора нздавалн су многи н а у ч е њ а ц и . Приличну цслнну ш и н л
рукописа штампао Је М о т з е п у АћћапсНипдеп с!ег 5асћ5|5сћеп Акас1ет1е сЈ»-г ••• п
раније извршено у Риму, другим речима: најраније је слављен Б о ж и ћ 5СћаКеп, 1850., а последње и наЈпотпуније изаање Је у М о п и т е п ( а О е г т а п . Н1»1»Плс,
одел.ено 25. децембра у Риму. Аис(огев апК^цј8«1тј, (. IX, УО1. 1, {азс. 1. Вего1. 1891. Слике из овог спомсника илдло |г
Према једнима (Оисћезпе, Бес1егс^) датум 25. децембра као празник Ј о5. 5 1 г г у \ у 8 к 1, О ј е Ка^епЈегћПЈег с1ез Сћгопо^га^еп у о т Ј . 354. МП 30 Г л И н
ВегПп, 1888. Садржина овога споменика су разни документи црквеног, х р и ш ћ л н г к о г ,
Рођен.а Хрисгона био је познат у Риму раније од 336. године, а колико незиабожачког и светског порекла, наиме: астрономски календар са у с к р ш њ о м таблицом,
таблица царских свечаности, па(а1еб (дани рођења) цезара, Један део списка кон «улл.
спнсак римских префеката 254—354. г., сЈеробШопеб е р ј б с о р о г и т , тЈ. дани смрти римгки«
•) 81гошн(а, 1. I, с. 21 М1рпе, р. с . 8, 888. епнскопа 254—354., (1еро$1(1опе$ т а г ( у г и т тЈ. дани погреба римских мученика сл подл
ииил о местимл где су сахрањени, и д р у г о Према К е П п е г , Неог(о1ок1е, 102—3 и
М. С к а б а л л л н о п и ч ) . , ТолковмП тнпикош., I, 299.
ж> 87
Култ сунца и његовог празника раширио се у римској империји са Григорија Назијанзина. Он је окупио православне у једној цркви т:ш
Пстока (Сирија, Египат). Противно својим претходницима, Константин Анастасија, која је кроз њега постална славна, д о к су остале цркнг
Нслики је почео одавати поштовање Богу, који је сунце створио, а д р ж а л и Аријевци до 26. новембра 380, када је цар Аријевцима о д у з е о
који се према пророку Малахији (4, 2) назива „сунце правде": „И за- посед цркава у Цариграду, и под заштитом о р у ж ј а увео св. Григоријн
у цркву св. Апостола, т а д а ш њ у катедралу. У овој цркви Анастасији
сијаће нама, који се бојите имена мога, сунце п р а в д е . . . " При таквом
прославио је Григорије празник Рођења Христова у Цариграду лрни
стан.у сгвари, Хришћанима онога времена само собом се наметало да
пут 25. децембра 379. године и о д р ж а о је у овој цркви 3 пропонеди
нн дан непобедног бога сунца помисле на рођење „сунца правде",
25 децембра 379, на празник Рођења Христова, 1 ) 6. јануара 380. годиие
истините светлости света, и да на тај дан поставе празник Рођења
на празник епифанију и 7. јануара омилију о крштењу. У д р у г о ј оми-
Исуса Христа, јер поред тога што пророк Малахија назива Месију
лији држаној 6. јануара он се обазире на прошли прослављени празник
„сунце правде", Он се од пророка слави као светлост у тами, као Рођења Христова и назива себе оснивачем (ејјархо;) тога празника.
аиеади од Лакова (IV Мојс, 24, 17), а Симеон Богопримац назива Пошто је Григорије у к р а т к о после II васељенског синода 381. године
Месију: ..Ок-ктк ко шкров('н?1 измкадкк" (Лук. 1. 32). Црквени писци због својих непријатеља морао одступити са свога места, могуће је да
гпкође често у п о р е ђ у ј у Христа са сунцем и деловање Христа са побе- је његова новина слављења Божића 25 децембра његовим одласком
дом снетлости над тамом, и називају Га сунцем, а иста таква упоре- пресгала, да се касније опет морала уводити. Тако нам постаје разум
ђен.а имамо у с л у ж б и претпразнс-тва Б о ж и ћ а и самога Божића. Тако љива једна истина доста позна вест (код Јована епископа Никејског,
Кипријан 1 ) назива Христа истинитим сунцем (зо1 уегиз), а у беседи IX век) 2 ), по којој је празник Рођења Христова у Цариграду у в е о цар
к о ј у једни приписују Амвросију 2 ), а други Максиму Туринском к а ж е Хонорије, када је једном посетио своју матер и свога брата Аркадија
се :<а Христа: „Ово је наше ново сунце". Слично називају Христа Гри- (395—408) у Цариграду и придобио их да славе празник Рођења Хри
горије 11азијанзин а ), Зенон Веронски 4 ) и други. У црквеној поезији стова по примеру римске цркве. То се могло догодити 395. године.
имамо слично. Јефрем Сирски пева у својим песмама : „Изишло је из
н.е (Богородице) сунце правде, које својим изласком просветљује цео У Кападокији према једнима (Скабаллановичт,, 300) у в е о је Рођеп.е
снет", У божићној с л у ж б и читамо: „Светлост нам засија"; „засијао си, Христово 25. децембра Василије Велики (371—374), јер од њега је сачу-
Христе, од Д ј е в е , разумно сунце п р а в д е . . . " ; „ . . . теби клањати се вана једна беседа на Рођење Христово, а према другима (КеНпег) одел.ен
сунцу правде" итд. је Б о ж и ћ тек после смрти Василијеве и то у Ниси 380, што КеПпег (99)
з а к љ у ч у ј е на основу беседе коју је св Григорије Ниски д р ж а о у спомен
Према свему овом разумљиво је што су Римљани Хришћани на
св. Василија 3 ), у којој се у уводу спомиње празник Рођења Христонн
днм који је у незнабожачком календару означен као рођендан бога
као установа која постоји. Цбепег (252—255) пак д р ж и да је у Ииси
сунца: №1аНб боПз ШУЈСП, поставили дан и празник рођења новог
слављен овај празник 383, на основу беседе св. Григорија Ниског
и истинитог сунца, тј. Христа. Према свему изгледа да се није
д р ж а н е 383. године на епифанију 4 ), у којој Григорије к а ж е : „Христос
морао иоставити празник Рођења Христова на 25. депембар ради поти-
је рођен пре мало д а н а . . . а крштава се данас од Јована". У једној пак
скинап.а незнабожачког празника, но је изгледа веза природне појаве
беседн на св. Стефана 5 ) 26. децембра обазире се Григорије на прет-
са духонном била од пресудног значаја да се на 25. децембар постави
ходни дан као на празник Рођења Христова.
празник 1'ођења Христова.
Слављење Божића 25. децембра у Антиохији завео је св. Јован Злн
Д о к је празник Рођења Христова у Риму 354. године слављен 25.
тоусти. Како је то било видимо из беседа св. Јована Златоустога. У једноЈ
децембра, на Истоку га у то доба на тај дан никако немамо, но се
проповедн држаној 20. децембра®) на дан успомене антиохиског мучг
сланн на епифанију 6. јануара, заједно са другим успоменама тога дана,
ника Филогонија, каже св. Јован ово:
и тек чн коју деценију ће да се постепено уводи Б о ж и ћ 25. децембра
и на Истоку у поједине цркве. Д о к је већину празника Запад примао „Долази празник, који од свију изазива највише страхопоштон.ш.а
си Пстока заједно са њиховим датумима, 25. децембар као датум Божића и светога страха, који се не м о ж е боље назвати него: мати спију
Исток је примио од Запада.
На Истоку Цариград је најраније примио празник Рођења Христова ' ) Н о ш . 38. 1п Тћеорћапја. М1§пе, 36, 349.
25. децембра, а увео га је св. Григорије Богослов. Када је иза смрти 2
) СошћеНб, Н1з1. ћаег. гаопо(ће1, РаНз, 1648, 306. О овом пононном упођгм.у
Паленса дошао на престо цар Теодесије Велики (19. јан. 379), одахнуше п р а з н и к а види ВаиШ81агк, Оје 2е11 <1ег ЕЈпШћгип^ де8 \Уе1ћпасћ15(ез1еб 1п Коп»1«(1поре1
и о ж и н е ш е православни од аријевских гоњења и добише за епископа Ог1еп8 СћПбИапи« II (1902), 441 и даље, и 1лЈћеск, Н|8(ог18сћеб Ј а ћ г ћ и с ћ , XXVIII ( 1 9 0 / ) ,
409 и даље. ј
биншег епископа Сасиме, а тадањег пустињака у Селевкији, у Исаврији, 3
) М1§пе, Р. 8. 46, 788, 701, 725.
4
) М1§[пе, Р. 46, 580.
') 1)е ога(. с)ош. 35. в
) М1(Јпе, Р . В- 4 6 , 7 0 1 .
») М1(Јпе, Р. I. 17, 637. •) Н о с т о ј е р а з н а м и ш љ е њ а о години када )е ову б е с е д у д р ж а о св. Ј о в а н З л а т о -
») ОгаНо 1п 8. 1шп1па. М ^ п е , Р. (Ј. 36, 336. усти, т а к о : КеПпег држи, да Је д р ж а н а 386, 1!аепег 388, СНп|оп387, С о ш ћ е П а , М о и Н а и с о н
4
) Н1с во1 по»1ег, «о1 уеги8. Р. I. 11. 417. и ТШегпоп« 386.
100
89
пралника. Који је то (празник)? Телесно рођење Христово. Јер од њега Спаситељево било је 8. новембра, а рођење 6. јануара, и према њему је
су празник Богојављења, св. Ускрс, Вазнесење и Д у х о в и примили епифанија била празник Рођења Христова, мага и чуда у Кани 1 )
узрок и садржину. Јер да се Христос није родио телом, то Он не би Почетком ^ - о г а столећа био је у Египту монах Јован Касијан и
био крштен, то је Богојављење; не би био распет ни васкрсао, то је своја опажања о у р е ђ е њ у египатских манастира изнео је (између
Ускрс; не би послао Св. Д у х а , то су Д у х о в и . Одавде су дакле, као 418—427) у својим СоПаћопез 2 ). Ту он к а ж е на основу личног посмл
реке које теку са једног извора на разне стране, ови празници нама трања да су епископи у Египту у његово време сматрали дан епифл
израсли". Зато св. Јован Златоусти поздравља и воли овај празник, и није даном рођења Господњег, а да није било одељеног празника Рођен.а
моли „да сви испразне своје куће да би видели Господа како л е ж и у Христова. Касијан овај обичај назива „старим предањем". О в о сгаро
Јнслима увијен у пелене и да на овај празник дођу у цркву, када је предање ускоро је измењено, јер када је за време патријзрха Кирила
Бог с нсба могао доћи радн нас и када су мази из Персије дошли да Александријског (412—444) дошао као гост у Александрију Панле
ниде Христа у јаслима." епископ из Емесе, о д р ж а о је у главној цркви Александрије једну про-
У беседи на Б о ж и ћ 1 ) 25. децембра овако к а ж е св. Јован Златоусти: повед на Рођење Христово 432. год. 29. египатског месеца хијака
„Одавно сам ж е л е о да доживим овај дан, и не само да га доживим, (25. децембра). Дакле 25. децембра 432. године слављен је у Александрији
по са тако многобројном опћином; и непрестано сам се молио да нам празник Рођења Христова и од тада је увек д р ж а н (КеНпег, 97).
се испуни слушаоница тако, као што се сада може видети да је пуна. Стари обичај слављења епифаније н а ј д у ж е се о д р ж а о на Истоку
Д о тога је сада срећом дошло. И нема још ни десет година да нам је у Јерусалиму.
дан постао видљив и познат. Али ипак, као да би он био од старине и У претпоследњем деценију IV века опис епифаније 6. јануара у Јеру-
од многих година овамо нама предан, тако је он процветао вашом салиму д а ј е нам Етерија. Није нам сачуван почетак описа овога празника,
ренношћу. Према томе могао би се празник згодно уједно назвати и јер баш тај лист у рукопису није сачуван. Аналогно опису литије у
ноним и старим: новим јер је он нама недавно постао познат; старим Витлејем уочи Вазнесења код Етерије, свакако је и уочи епифамије
и првобитним, јер се он брзо у једнаком достојанству п р и д р у ж и о ста- после 6. часа дана ишла литија (епископ Јерусалима, клир, монаси,
ријима и достигао их је. Ј е р као што племените биљке, једва спуштене народ) из Јерусалима у Витлејем (2 часа хода), где је у пећини рођења
у земл^у, брзо достижу велику висину и оптерете се плодом, тако је Христова те ноћи пред празником било бденије и затим литургија.
и овај празник код западњака већ из раније познат, али к нама је тек Сачувани део описа Етерије говори већ о враћању литије из Витлејема
сада донесен и пре не много година, и наједанпут је тако израстао и у Јерусалим, у з појање „ Б л а г о с а о в ж х г р д д и и во И<ИА ГСДНЈ" ИТД.
тнкове плодове донео, као што се сада може видети, где су околни (Даљи опис епифаније види у 25. глави списа Етеријина). Истина Ете-
ходници пуни и цела црква је и сувише уска за множину оних који су рија ништа не казује о предмету слављења епифаније, али се из везе
се скупили.
богослужења тога дана са Витлејемом. и што се према Етерији у четр-
111та желите ви данас да ч у ј е т е ? Шта друго, ако не о овом дану? десети дан после епифаније у Јерусалиму славило Сретеније, може
Ј е р знам да се многи још и данас о њему међу собом препиру, и једни закључити да }е главна успомена празника на епифанију 6. јануара у
I а корс, а д р у г у бране. И много се о данашњем празнику на свима Јерусалиму била рођење Христово.
мсстима говори, док му једни пребацују да је млад и нов, и тек сада Према проповеди Василија Селевкијског у Исаврији одржаној ни
упеден, други у одбрану к а ж у да је он стари и првобитни, јер су про- дан св. Стевана, 3 ) слављење рођења Христова 25. децембра завео је у
роци унапред прорекли о рођењу Спаситеља, и да је он од раније свима Јерусалиму пзтријарх јерусалимски Јувенал (425—458). 4 ) Василије је
од Гракије до Кадикса познат и истакнут празник б и о . . . " 2 ) био савременик Јувеналов и хвали Јувенала због увођења ове новинс.
Сп. Јован Златоусти још додаје да је 25. децембар доиста дан у Д о к једни 5 ) сматрају да је ово завођење празника било коначно,
који се Исус Христос родио, и то д о к а з у ј е са три доказа, који се не д р у г и 8 ) д р ж е да је било привремено, и да се још дуго у Јерусалиму
могу одржати. И з беседа св. Јована Златоустог најјасније се види како није утврдило Рођење Христово 25. децембра, и као доказ наноде
се о празнику Рођења Христова препире и како и када се он уводи 1) стари јерменски лекционар (око 460), према коме се у Јерусалиму
нн Истоку, специјално у Антиохији. 25. децембра славио празник Давида и Јакова у Сионској цркви, .1
Најкасније је примљено слављење Божића 25. децембра на Кипру, седмодневни празник Рођења Христова почињао је 6. јануара; 2) Косму
у Александрији и Ј е р у с а л и м у .
Кипар је још крајем IV столећа славио Б о ж и ћ по старом обнчају, >) Е р 1 р || а п 1 и 5, А<1у. ћаег. 2, 1; Наегез. 51. а1. 31, с. 16 н 24.
2
гј. 6. јануара, јер према Епифанију еп. Саламинском, који у п у ћ у ј е ) Со11. 10, с. 6, М1впе, р . 1. 49, 820.
нротип алога једну хронологију о ж и в о т у Исуса Христа, крштење ') МЈвпе, Р. к- 85, 469.
«) (Ј 8 е п е г, 333.
8
) С к а б а л л а н о в и ч Ђ , 1Ј5епег, 347.
') С Н г у > о • (., Н о ш . 1п па(1у. Ј. Сћг., М1гпе, Р. в- 10, 2. 351. ") К. Н о И , 01е Еп181е1шп({ (1ег у1ег Ра5(е1иеИеп 1п <Јег (ЈНссМвсћеп К1гс1|с,
») М1цпе, 49, 351—52. ВсгНп, 1824; 4.
100 90
Индикоплова 1 ) (око 530), који каже да док се Рођење Христово свуда и сви покушаји и списи против њих нису успели да они оставе свој
слави у децембру (25), једино га Јерусалимљани због вероватне слутње обичај. Када је са епифаније 6. јануара пренесена успомена рођења
(претпоставке) славе заједно са Богојављењем; 3) беседу Аврама Христова на 25. децембар, на Истоку је као главна успомена слављеи.а
Кфеског 1 ), који каже да се само Јерусалимљани и њима околни Араб- 6. јануара остало крштење Господа Исуса Христа.
Л..ШИ у погледу слављења Рођења Христова (тј. у погледу датума
25. децембра) не слажу са заједничким мишљењем. Но11 сматра да Да се празник Рођења Христова јавио у цркви касније од Ускрса
<е иест историка Никифора Калиста 8 ) (XIV век), према којој је Јустин II и Духова, сведочи нам и светско законодавство. Цар Валентинијан
(665—578) наредио слављење празника Рођења Христова, односи на издао је 7. августа 359. закон о данима у које се не суди, а то су:
инођење овога празника у првом реду у Јерусалиму 4 ). Једно касније недеља и Ускрс, заједно са страсном и светлом недељом. Дакле овде
снедочанство о слављењу Божића 25 децембра у Јерусалиму имамо у није означен 25. децембар нити епифанија као дан у који се не суди.
проповеди Софронија (634—638) на дан св. Петра и Павла 28. децембра 5 ). Исто тако ни редактори кодекса Теодосија II нису унели Божић међу
дане у које се не суди. Тек је Трибонијан на односном месту Јусти-
Каснија предања, анахронистична и сумњива, а сагласна са тиме нијанова кодекса 1 ) о д 5 3 4 . уметнуо у старо наређење празнике епифа
да је Јувенал увео празник Рођења Христова у Јерусалиму, образлажу није и Божића. Истина 400. године у закону цара Аркадија и Хонорија
одел.оње успомене Рођења Христова са 6. јануара на 25. децембар у спомиње се Божић међу данима у које није дозвољено држати цир
Јгрусалиму тиме, што када се у један исти дан слави и рођење и куске преставе.*)
кпштење Господње, није могуће Јерусалимљанима у један исти дан
Д а љ у историју празника и његове с л у ж б е можемо пратити према
иНн у Нитлејем и у Јерусалим, јер су Јерусалимљани обично славили
сачуваним типицима. Служба божићна у целини била је у минеју VIII
празнике литијом на оном месту, где се догађај појединог празника дого-
или VII века, који је припадао еп. Порфирију Успенском (сада у Публ.
дио. Према једном од ових предања 6 ), које имамо у писму Јована еп.
Пикејског (око 900. г.), писаном Јерменима (католикосу Јерменске библиотеци). 8 )
Јихарију) да приме слављење рођења Христова 25. децембра, обратио Даље, божићну с л у ж б у имамо у Јерусалимском канонару гру
( <• Кирило епископ јерусалимски 386), према другом 7 ) Јувенал, зинске верзије из VII века. По овом канонару богослужење Рођеп.а
спнскоп јерусалимски (425—458) писмом папи Јулију I (337—352), у Христова почиње од шестог часа 24- децембра и почиње литанијом у
коме га је молио да у библиотекама и архивама Рима, пошто је Тит Свету паству (Агиапимена). 4 ) Овде се свршавала служба, која је били
приликом разорења Јерусалима однео све књиге у Рим, исгшта дан састављена из јектеније, молитве, ипакоја са стихом, другог ипакоја
Рођења Христова, јер „ми не можемо једног истог дана стићи и на (тропара), друге јектеније и молитве, прокимна и еванђеља Лук. 2,
мссто рођења (Витлејем) и на место крштења (Јордан), јер Витлејем 8—10. Иза ове службе долазило је вечерње у витлејемској пећини,
лежи 3 миље јужно од Јерусалима, а Јордан 18 миља источно". Папа чији су саставни делови ово: тропар гл. 8. В с ј а ткари сод-ктм!« (тако
Јулије је препоручио праксу римске цркве, тј. слављење рођења Хри- данас почиње тропар на Нову |годину 1. септ.), прокимен са стихом,
стоиа 25. децембра. Када је у Јерусалиму пренесен Божић на 25. де- паримеј Ис. 23, 2—6, апостал Јевр. 1, 1—12, еванђеље Мат. зач. II,
цембар, то је у вези са тиме пренесена и литија у Витлејем на 24. песма на умивеније руку и (пренос) светих дарова: Что тебћ принесу
дсцембар уочи празника, а за 6. јануар првашњу епифанију остало је (сличан почетак 2-ој стихири на вечерњу Рођења Христова). — Од
сл.шљење крштења Господњег, са којом се успоменом везала литија поноћи почињала је нова служба, чији су саставни делови: кратки тро-
на Јордан. Етерија не спомиње 6. јануара литију на Јордан, само у пари слични прокимнима са стихом и читања, и то 11 на броју, у оном
Нитлејем, а Григорије Турски 8 ) 543) у VI столећу спомиње литију реду: тропар, стих, чтеније, тропар, стих, чтеније итд. Чтенија су сна
на Јордан тога дана. из Старога завета, већином из пророка. Иза једанаестог чтенија дола н<
Дакле празник Рођења Христова 25. децембра уведен је на Истоку прокимен са стихом, еванђеље Лук. : Б м е т к ж« во дни ТИА Аамд«
углавном од 380. године до половине V столећа, једино су Јерменн пов(И'кнТ| «) к к а р А . . . . јектенија и молитва. — На литургији тропар
остали при старом обичају слављења Божића на дан епифаније 6. јануара, Е С « А твдри ( прокимен са стихом, два читања из Старог завета, апостол
Јев. 1, 1 — 12, еванђеље Мат. зач. 9, тропари на умивање руку и (прежи )
св. дарова од јучерашњег дана. Овај типик нема попразнства. 26. децем-
') Торокг. сћг1з1. М1§пе, 88, 197. бра слави се успомена цара Давида и Јакова, брата Господњег*).
*) З с п п о 1п апп. Ос1рагае. В у г . 2 . XXII (1913), 527.
») XVII, 28. М1впе, Р. 147, 292.
4 1) Соа. Ји$Нп, 3, 12, 6.
) Види и У а М ћ б 1п(го<1ис11оп <1е 1а Ш е <1е N061 а Ј е г и 8 а 1 е т . Е с ћ о з <1'Ог1еп1, 2
VIII (1905), 2 1 2 - 2 1 8 . Ву*. 2 . XXII, 46. ) СосЈ. Тћео<1. 2, 8, 27, испор. закон од 425. год. 1ћ1<1. 15, 5, 5.
3
") М18пе, Р. 8- 87, 3, 3361. ) К. К е к е л и д з е, Г р у з и н . л и т у р г . памит., стр. 352. Према С к а б а л л а н о в н ч у , 82.
4
") С о т ћ е 11 5, Н1а1. ћаег. т о п о ( ћ . 314 А 4. М1впе, 96, 1141. ) П о д овим именом треба р а з у м е т и место у околини ВитлеЈема, Једну нрсту
источно од в и т л е ј е м с к е пећине, где се догодило Јављање а н ђ е л а пастирима. Ту је т л к о ђ с
' ) С о 1 е 1 е г I ч з, Ра1геа ци1 1отрог1ћи$ ароа(. (1огећап(. Ап(\у. 1698. С м и р н о в 1 > 8 1 .
била пећина, а над н>ом црква св. Ј о с и ф а и веома леп манастир у красном пол.у.
") М1гаси1огит 1, 88. М ^ п е . Р . 1. 71, 783.
•) К. К е к е л и д з е , Ј е р у с . к а н о н а р в VII в ћ к а , 143—45. С к а б а л а н о в и ч к 182—181.
92 93
и I ј( (ичпика и што је из њихова семена била Б о г о р о д и ц а , која је б е з Ц а р с к и часови на навечерје Р о ђ е њ а Х р и с т о в а имају псалме делом
ссмена родила Христа. С у б о т а п р е д Р о ђ е њ е м Христовим има нарочити обичне делом д р у г е , п р и к л а д н е п р а з н и к у Р о ђ е њ а Месије. Најстарији
• п о с т о л и е в а н ђ е љ е . У н е д е љ у св. отаца п р е д Р о ђ е њ е м Христовим у с т а в царских часова су њихова три т р о п а р а на сваком часу и чиган.а
цркна слави иста с т а р о з а в е т н а лица, као и у н е д е љ у праотаца са незнатним П р в о б и т н о се т а к в о п о с л е д о в а њ е с в р ш а в а л о на Велики петак, на нане-
р.| (ликама. У с л у ж б и недеље отаца не п о м и њ у се п о д р о б н о с т а р о з а в е т н а черје Р о ђ е њ а Христова и К р ш т е њ а , б е з в е з е са часовима, з а м с њ у ј у ћ и
лица, но се славе св. оци у целини или сродним групама, а као и њих, и такова последовања у ј е р у с а л и м с к о ј цркви спомиње Етерије у
нрс.шле н е д е љ е п о с в е ћ у ј е се нарочита п а ж њ а п р о р о к у Д а н и л у и т р о - IV в е к у . Редакција тога чина и с а с т а в љ а њ е с а д а ш њ и х тропара Рођења
јици младића. Христова и К р ш т е њ а у неким р у к о п и с и м а п р и п и с у ј е се св. С о ф р о н и ј у
ПретПразпсШво Рођења ХрисШова данас чине пет претходних дана. п а т р и ј а р х у Ј е р у с а л и м с к о м (VI в.), а В е л и к о г петка св. Кирилу Ал«к-
.V IX с т о л е ћ у , према у с т а в у Вел. цариградске цркве, Б о ж и ћ је имао сандриском или Ј е р у с а л и м с к о м (IV—V век). Ова последовања после с у
снега један дан п р е т п р а з н с т в а , а у XI с т о л е ћ у , према Е в е р г е т и д с к о м распоређена по часовима. У неким рукописима ови часови имају и јек-
п ш и к у , имао је већ свих пет дана. 2 ). тенија, малу п р е д паримејима, в е л и к у после псалама, п р о з б е н у после
еванђеља.
С л у ж б а претпразнства Р о ђ е њ а Христова има ј е д н у нарочиту карак-
На царским часовима на к р а ј у 9 часа налазимо у старим рукопи-
геристику: да се прилагођава с л у ж б и страсне седмице, т а к о сваки дан
прегпразнства на п о в е ч е р ј у има каноне с а с т а в љ е н е по о б р а с ц у канона сима многољетије за цара, а р х и ј е р е ј а и н а с т о ј а т е љ а : „И у ш а в ш и кано-
< трасне седмице. 20. децембра на п о в е ч е р ј у имамо два канона — три- нарх на с р е д и н у храма, м н о г о љ е т с т в у ј е за цареве, архијереја и насто-
песнеца, који се у г л е д а ј у на д в а канона — трипеснеца Великог поне- ј а т е љ а 1 ) . У Н и к о д и м о в у типику с т о ј и : и с л а в и л њ ц р г а и п р * к д с т а т « л м
дсл.ника и у т о р н и к а ; 21. д е ц е м б р а трипеснец се угледа на трипеснец п о о к к 1 ч ( а ) к > . У српском типику XIV века (ДмитрЈевскЈИ, ТоЈ^ча, II 469),
Велике с р е д е ; 22 д е ц е м б р а трипеснец се угледа на трипеснец Великога читамо: Затим ставши канонарх на с р е д ц р к в е прочита велегласно:
ч п и р т к а ; 23. д е ц е м б р а трипеснец се угледа на т р и п е с н е ц Великога Дн(е)св р а ж д а 1 е т с « . Затим слави цара т р и п у т , г о в о р е ћ и о в а к о : „Многа
иетка; 24. д е ц е м б р а на канон В е л и к е с у б о т е Волного м о р с к о г о . . . Д о к лета, нека сатвори Б о г б л а г о в е р н о м у и Богом д р ж а в н о м у и светоме
<•<• ирмоси канона на обичном п о в е ч е р ј у не поју, ирмоси ових канона ц а р у нашем С т е ф а н у (тј. Д у ш а н у ) . И такође краља (тј. Уроша) слани
поју се по два пута, к а к о се то чини само на велике празнике, а т р е ћ и и игумана ј е д а н п у т : ,,Спаси Христе Б о ж е преподобнога оца нашега и
пу г у с в о ј с т в у катавасије, к а к о се не чини ни у свих дванаест празника. у ч и т е љ а игумана ( р е к а в ш и име) са светим храмом овим, многа л е т а " !
Припен тропарима је исти к а о и на страсну седмицу: „Слава т е б ћ Последица тога што је Р о ђ е њ е Х р и с т о в о п о с т а в љ е н о на 25.
Б о ж е нашЂ, слава теб-ћ". Ова к а р а к т е р и с т и к а претпразнства Р о ђ е њ а д е ц е м б а р била је та, да се О б р е з а њ е Господње морало онда славити
Христона и сличност с л у ж б е њ е г о в е са с л у ж б о м страсне седмице потиче према Л у к . 2, 21 осам дана иза Б о ж и ћ а , д а к л е 1. јануара, Благовести
огули, ш т о се в а п л о ћ е њ е Сина Б о ж ј е г а сматрало као истофани, х^оот; д е в е т месеци раније, д а к л е 25. марта, а Р о ђ е њ е св. Јована П р е т е ч е
1,1 11>ега, као нека врста крста, и то први крст, ш т о долази до израза 24. ј у н и ј а . С р е т е н и ј е пак славило се 15. ф е б р у а р а д о к је Б о ж и ћ слаи
у г л у ж б и претпразнства изразима и речима из с л у ж б е страсне седмице љен 6. јануара, а када је Б о ж и ћ пренесен на 25. децембар, то сс
ирилпгођеним за догађај рођења Спаснтеља. М е ђ у песмама п р е т п р а з н с т в а м о р а л о и Сретеније преместити са 15. на 2. ф е б р у а р , јер је Спасител,
Риђеп.и Христова највећу в а ж н о с т имају т р о п а р и кондак п р е т п р а з н с т в а : као д е т е био д о н е с е н у храм према Л у к . 2, 22, у ч е т р д е с е т и дан после
Гот<Јкнгл 1'.нда<<.»и, и ш р з и с А кскмнх « д и Д в а днесх прв^кчно« рођења 2 ).
< .10110 КК |{|рТ1Н'к ГрАД«'тХ роднтн нжзр«ч«нно... Веома свечзно се прославља Б о ж и ћ на самом месту р о ђ е њ а Сп,<
ситељева у величанственој Витлејемској базилици (из времена Ј у с т и -
11а нпнечерје празника Р о ђ е њ а Христова с л у ж е се тзв. царски нијана и касније), у којој је код иконостаса с десне стране пећин.< у
чнсони,') с п о ј сна четири часа у једну с л у ж б у са д о д а т к о м изобрази- к о ј о ј се р о д и о Спаситељ. У пећину се спушта мраморним степеницам.1,
п л.не, која на неки начин з а м е њ у ј е л и т у р г и ј у , п о р е д свега тога ш т о и са источне стране у пећини је место рођења Спаситељева, п о к р и н е н о
сс он,I снршава тога дана, али по подне с вечерњем, и према томе мраморном плочом и о б л о ж е н о сребром у о б л и к у звезде, која имп
односи се на идући дан. О в а к в е часове имају на навечерје још Б о г о - латински натпис: „НЈс сЗе УЈг^гпе Маг1а Ј е з и з Сћпз1из па1из ез! 1717"
јанл.ан.е и Пасха (Вел. с у б о т а , ч и ј е је навечерје Велики петак) и имају Над овим местом је престо на коме с л у ж е православни, а изнад мес гн
п о р е д све снечаности п о л у ж а л о с н и к а р а к т е р . Ови часови имају паримеј рођења горе непрестано кандила. С ј у ж н е стране од места рођеи >
аиос гол, е в а н ђ е љ е и посебне т р о п а р е са стиховима. Е в а н ђ е љ у п р е т х о д и С п а с и т е љ е в а су јасле 8 ).
киђен.е и чита се ван олтара (као на л и т у р г и ј и ) .
г) Типик Велике ц а р и г р а д с к е цркве. А. Д м и т р 1 е в с к ј 8 , ТизпкЛ I, 162. Види и
стр. 814, к а о и Тадпка II, 36, 171—172, 320, 341—342, 353, 366, 412, 526, 584.
•) Д м н т р 1 е в с к 1 И , ТОЈПК&. I, 3 4 . 2
) К. К е П п е г , 01е Ве§1еШе81е <1ег \Уе1ћпасћ(. б ( 1 т ш е п аиа Маг1а-^аасћ, Г Х ^ П
*) Њ1<1, 3 1 5 . (1904), 538.
3
») Нлаив .плрски часови" имају ови часови само у слопенгким рукописима. У ) Видн о п ш и р н и ј е о свему овом и о б о ж и ћ њ е м б о г о с л у ж е њ у у в и т л е ј с м с к о )
Ниалншји су парени обаиеано присустнонали на оним часовима. б а а и л и ц и код А. А. Д м и т р 1 е в с к П 1 , Праздникт. Р о ж д е с т в а Христова ш . в е р г с и К
В н е л е е м с к о м г , Спб. 1907.
но
В ХеортологиЈа
98
сних имена, и сви Хришћани га са п о б о ж н о ш ћ у изговарају, д а ј у ћ и му тога, оци цркве као св. Григорије Ниски 1 ) и св. Григорије Богослои 3
божанску част. Господ је пак пре вазнесења прорекао својим учени- у својим беседама славе Василија као светога. Д и в љ е њ е Василијсно
цима да ће његовим именом изгонити бесове и вршити исцељења, што личности било је још за живота веома велико, а када је умро такођс
су доиста и чинили не само они који в е р у ј у , но и неверни (Марк, 16, жалост за њиме беше веома велика, јер множина је хтела да га ниди
I V ; Марк. 9 , 3 8 — 3 9 ; Дела 1 9 , 13).
мртва, да додирне његове о д е ћ е или одар, или да његова сенка падис
на њих. У стисци приликом његова погреба погибе не мало људи
Што се тиче старине овога празника, то за њега на И с т о к у имамо
и ови су сматрали као сретни ш т о су умрли заједно са великим
сигурне сведоџбе тек од 8. столећа, наиме омилију св. Андрије Крит-
епископом. 3 )
скога (740) на О б р е з а њ е и Василија Великога ( М Ј § п е Р . 47, 913—3 ?\
која нам сведочи да су у ово време обе успомене Обрезања и ск. Према овоме успомена св. Василија Великога 1. јануара била Су
Насилија биле спојене у један дан. О д интереса је да Константин VII старија од оне Обрезања.
I [орфрогенит у књизи Е)е с е г е т о п п з 1. јануара спомиње само успо- У прологу 30. јануара описан је изглед Василија Великога онако
мсну св. Василија без успомене обрезања. Тумачи ове књиге д р ж е да „Василије Велики беше узрастом висок, телом сувише сух, црн пс
О б р е з а њ е није имало карактер дворски. О в д е се спомиње храм св. изгледу. Лице му беше као ж у ч ј у помешано, и имао је грбав нос
Впсилија у д в о р у и тиме се тумачи изостављање Обрезања. На Западу обрве имађаше окружене, чело високо, лице д у г о и опаљено, а браду
први спомен овога празника имамо у 17. канону II т у р с к о г концила д о в о љ н о д у г у , и упола с е д у " . И д а љ е се овако за њега к а ж с : „Јс|
567. године. овај не само речима оне који су сада, но и старе превазиђе, прошашш
све науке; не само да се речју научио премудрости, но у свему врлину
Ј о ш пре увођења празника Обрезања црквени оци и проповед-
стече и од озе узишао је на визију. На престо би уведен од 40 година
ници обраћају с в о ј у п а ж њ у на овај дан (1. јануар) зато, ш т о су
и управљајући црквом пет година, отиде ка Г о с п о д у " .
Хришћани д р ж а л и овога дана паганске обичаје. Наиме Римљани су
1. јануара славили бога Јануса и главни дан 5а1игпаПа, као и о д времена П о р е д многих списа написао је Василије Велики и правила и
цирева почетак нове године, и проводили су овај дан са нарочитом монахе и ебх&^ 6сата1јес<; литургије која носи његово име 4 ). Трулски сино;1
снсчаношћу и весељем. Пријатељи и познаници шиљали су једни дру- 692. године у 32. кан. зна да је Василије писмено изложио чин литур
гима дарове, зване 51гепае, у част богиње 51гепа или 51геша, прире- гије. Литургија св. Василија врши се 10 пута у години, па и 1. јануара
ђииали су гозбе, ноћи су проводили у песми, игрању и позоришним ради свештене успомене св. Василија.
играма, и ово весеље је трајало више дана. Да не би Хришћани уче- У с л у ж б и 1. јануара с ј е д и њ у ј у се обе успомене, Обрезања и сн
сшовали у овом весељу, црквени оци и проповедници 1 ) протестују Василија, уједно, и разуме се да успомена Обрезања као Господња имг
нротив тога и наређују да Хришћани проводе овај дан у посту. Шести предност пред оном св. Василија. Отпуст свију с л у ж б и 1. јануара ј<
пак насељенски синод з а б р а њ у ј е у 62. канону вернима забаве на тзв. нарочити, и то Обрезања (служабник). Ако падне овај празник у нс
Ка1опс1ае (паганско празновање свакога првог дана у месецу), ^о1а дељу, онда васкрсна успомена има предност пред оне две успомснг
(паганско празновање бога Пана), Вгшпаћа !слављање бога сунца) и Успомену Обрезања у служби 1. јануара славе врло мало песама,
први дан месеца марта, јавне женске игре, облачење мушких у жгн- свега њих седам, д о к је већина песама у с л у ж б и овога дана посвећсма
ске хаљине и жена у мушке, итд. Са престанком незнабоштва пре- успомени св. Василија (око 24 песме). Канон имају обе успомене. Ол
Стадоше и незнабошки празници и изгреди у те дане, и Хришћани песама посвећених Обрезању има натпис само канон, који је напипк
иза гога нису постили 1. јануара, но су празник 1. јануара славнли Стефан Саваит (IX век), а од песама посвећених св. Василију н.их ниии
у радости 2 ). имају имена својих автора. Тако Анатолије (IX век) је написао стихиру
2. Св. Василије. Првога јанузра слави црква поред О б р е з а њ а и слава на Господи возвах, Герман — стихиру на литији, Византијс ('1|
успомену св. оца Василија Великога, архиепископа Кесарије у Кана- цао Лав М у д р и | 916) — једну стихиру на литији, једну на стихонп.с
докији 1. јан. 379). Црква је почела славити успомену св. Взсилија Василије монах — стихиру на стиховње, а св. Јован Дамаскин канок
спакако одмах или не д у г о после његове смрти, а то з а к љ у ч у ј е м о из св. Василију. -Мислимо да ове чињенице тј. већине песама поснсћснс
тога, што су помесне цркве, како се то види из календара, поред св. Василију у служби 1. јануара и већи број песама св. ВасилиЈа с.
сиојих мученика поштовали и успомену својих епископа, само дани именима аутора, поред реченога говоре за то, да је успомена см. Паси
н.има посвећени нису се звали па!а1Ша (дан рођења, иначе страдања), лија старија од успомене Обрезања.
нсго „успомене" или нреставл>ења. Према Созомену (Н1з1. есс1. I, 3), У с л у ж б и 1. јануара слави се св. Василије као учител* цркпс, као
снака самостална помесна црква' (нпр. Мајумска, Газска) свршава слзвља јерарх, као бранилац православља против јеретика, као заштитиии
(пху/Јубрец) мученика и успомене ( | т { а ; ) својих бивших јерараха. Осим
') М1(Јпе Р. в. 46, 788—817.
2
) М 1 к п е , Р. к- 46, 493—606. Д р ж а н а 381. или 392. г., најмлн.с дпе годин«
') Т«г(и111ап„ Ос 1<1о1о1. с. XIV н сп, Јоаам Златоусти, ХЛуо; га1? каКЛубшс;, после смрти ВасилиЈеие у Кесарији,* снакако у крлМсм облику, па касниЈе мр<мииргм1
М1цпс Р. 4«, «53—963. (Наг(1еп11е\усг, III, 177).
") Лнтсрлтуру пл онл) ирлиник нилн П1с1. <Гагс1|. с1н«!1. е1 <1е III., а, V. ИМе с1с !л ") О сп. НлсмлиЈу ниди Во11. ЈипН 1 о т . 2 рр. 2 9 5 - 4 3 6 .
с)гсопс1а1оп. 4
) Огс«. Млх, Ог. 43, 34.
100 103
сиротих и учитељ монаха. У служби има песама у којима се прослав- слоно (анонима) на Обрезање и св. Василија: ХхсАу цеу т®у (хеХХбутоу
л.ију обе успомене, Обрезања и св. Василија заједно. Тако у слави на &уа.д(лч. Ако се деси недеља . . . читана су тумачења и епитаф
стмховње на вечерњу се каже: „Телесно обрезање богочовечнога Слова (^ита-рсо?) светога (тј. Василија) е1<; тбу ОеоХбуоу . . . , а ако се не дес
и успомену Василија Великога штујући, поштујемо Богородицу". А у недељу његова успомена, чита се епитаф и недељу која је после
Јоиан Дамаскин у 5. песми канона каже : „Црква слави данас сугуб његове успомене, ако се не деси навечерје (тј ллрацбчг]) Богојавл.еп.и
и р а ш и к : О б р е з а њ а . . . и успомену раба мудра и преблажена" (тј.Васи- или сам дан празника Богојављења. Никодимов (1319) и Романов (1331)
лија). типик к а ж у о читању на јутрењу после д р у г е катизме: чпл« Ж1 мад-
Житије са чудима св. Василија и беседу на Обрезање и св. Васи- гровнос слово когословца и> сто/ик василии на д-ро.
лија написао је Амфилохије. Похвалу св. Василију написао је Рз. Јефрем
Сирски (ВНО, 37—39).
По казивању западних писаца тело св. Василија Великога пре- СВ. Т Р И Ј Е Р А Р Х А
нсли су крстоносци 1099. у Фландрију, а глава његова по сведочанству
Јована Комнена чувана је у атонској лаври св. Атанасија (Ка1. ишу. За време цара Алексија I Комнена (1081—1108) настао је у Цари
есс1ез. Аззешап! р. 7.8). Али јерођакон Зосима је 1420. године видео граду спор око ова три светитеља: Василија Великог, Јована Злато-
њсгову главу у Цариграду у ман. Панахран (Преч. Богородице) 1 устог и Григорија Богослова, наиме који је од њих већи по светости,
1200. године био је у Цариграду манастир св. Василија.* Василије учености, беседништву и животу, због чега је настао раздор, тако ди
јс умро 1. јануара 379. Погреб Василијев био је знаменити догађај, и су се једни звали Јованити, други Василијевци, а трећи Григоријснци.
у њему су узели учешћа не само Хришћани, но и Јудеји и језичници. Неко време иза тога када настадоше ови спорови, јавише се ови велики
п а погребу је био и Григорије Назијанзин и много оплакиваше свога светитељи, прво сваки засебно, а затим сва три заједно, и то не у сну,
друга. Св. Василија сахранише у цркви св. Евпсихија. — О. Вагдеп- но на јави, Јовану епископу евхаитском 1 ), човеку ученом и пуном
ћемег (Оезсћ. (1. аИсћгЈзИ. У1. II, 130) к а ж е : „Василије Велики, његов врлина, и рекоше:
пријатељ Григорије Назијанзин и његов брат Григорије Ниски сачиња- „Ми смо једнаки пред Богом, као што видиш, међу нама нема
нају славно трозвежђе на небу Кападокијске цркве. Они су у међу- дељења, нити какве год међусобне противности. Сваки од нас одељено,
собној вези за целу грчку цркву и на уобличавање (развитак) њених у своје време, потакнут божаственим Духом, написао је одговарајућс
особина у учењу, као и у животу снажан утицај извршили". поуке за спасење људи. Оно што смо научили скривено, то смо л.у
дима предали јавно. Међу нама нема ни првога ни другога. Ако се ти
Поред ове две успомене, 1. јануара се слави и 3. почетак грађанске
позиваш на једнога, ту су у том сагласна и остала двојица. Зато запонеди
године. Поред свега тога што црква почиње своју нову годину 1. сеп-
онима који се препиру око нас, да прекину спорове, јер као и у животу,
тембра, то она слави и почетак грађанске нове године, због важности
тако се и после смрти ми бринемо о томе, да крајеве васел>ене при
гриђанске нове године за јавни живот, и тога дана врши нарочито : ведемо ка миру и једномислености. Имајући ово у виду, сједини у
молебствТе на новнВ годт>, у коме црква благодари на д о б р у у про- један дан нашу успомену, и како теби приличи састави нам празничиу
шлој години и моли се да Бог благослови венац наступајуће године, с л у ж б у и другима предај, да бисмо код Бога имали једнако достојан
да даде плодну годину и да нас сачува од сваке невоље. Нова година ство. И ми ћемо онима који свршавају нашу успомену бити помоћници
почела је да се слави 1. јануара у Русији од 1701. године за време ка спасењу, јер се надамо да имамо неку заслугу код Бога".
11етра Великога, и према томе ова успомена је тек од тога времена
могла бити прикључена 1. јануара успоменама Обрезања и Василија Рекавши то епископу, они се почеше уздизати на небо, сијаЈући
Великога. неисказаном светлошћу и зовући један другога по имену.
Историју службе 1. јануара дају нам типици. У типику Велике Јован епископ је одмах умирио у Цариграду оне који су се спо
цариградске цркве (IX—X век) о служби овога дана каже се само ово: рили, установио је тамо празник три светитеља, као што му они шно
„Па входу и на 50. Пс. тропар гл. 1:Е?? тсааау у ^ , прокимен и апостол ведише, и завешга црквама да га празнују са потребном свечнношНу
нао и данас, алилуја гл. 8. Етбјха бсхаЕоо . . . причасно Абтросцу ал^атеЛе Празник у част три васељенска учитеља: Василија Великога, ГригорпЈн
К6р10{". Дакле у овом времену још немамо других песама. Евергетидски Богослова и Јована Златоустога установљен је 1084. године у Цари
типик (XII век) нам већ наводи већи број песама из данашње службе.
]
Г вергетидски типик спомиње Теофанов канон. У Евергетидском типику ) Јован, митрополит евхаитски, један од наЈзнаменитијих црквених пислпл и
означена су ова читања: „Чуда светога написана од Амфилохија епи- песника источне ц р к в е у XI веку, писао је похвална слова на п р а з н и к е (Богороиичинг,
Анђела, св. ГеоргиЈа, Три Јерарха и три Теодора), ц р к в е н е песме (службу Трн Јеркркл,
скопа иконијског: 'Ауапгј-соЈ, оОх ^ју <2п«1х6; (раздељена у два читања) и канон а н ђ е л у ч у в а р у , два канона Теодору Тирону у црквеним службама), 27 кпном«
С п а с и т е љ у (у службама један канон Исусу слачајшему), 67 канона Богородици (у слу
') О р г Ш , П О Л Ш Ј И М Г . С И Ц С С Л О П Т . В О С Т О К Л . ж б а м а 6 канона), 11 канона Претечи (у службама два канона). О в р с м с н у , сголнии
и списима Ј о в а н а Евхаитскога види М I § п е, Р. 8. 120, 1151—1158 и К. КгишћисМег,
*) Ј. ЕђсглоП, 5аие(иа1гев Је Вугапсе, р. 59. Никифор Грегора спомиње маиасгир
ОеасИ. а. ђ у г . Ш . 171. и 740. Види и М. Скабаллановичт., ТолковнИ Типиконт., I. 459
са. Василија (Кондакош., 79).
104
') О историЈи н р а з н и к а види А 8 5 ВоН. 1ип11 (ош. 3. р р . 4 1 3 — 4 1 6 . 2е11$с1|п11 >) Сопз(. А р о з ! . 1. V, с. 8, 33.
2
1(1г К а ( | | . Т11С01. 1894, 742—744. Р. Ј . Вга(51оП8, ' Н б к ! рЗоои ТТУ ежрјсио!? г т г ) 1 е о I, б е г т о 2. <1е Ер1рћ.
»рнбу 1 в р а р х т у . "Кл1тчр(5 Н а у в т п т . ' А ^ У Т У , 1939. ( Ј у л и - а в г у с т ) . а
) Ри1§еп(1из (еп. и з Р у с п е у сев. Африци), б е г т . М 1 § п е, 65, 732.
4
*) С т а р е с р п с к е б и о г р а ф и ј е XV и XVIII нека н р е в о д ] Л . М и р к о в и ћ а с т р . 8 5 — 6 . ) А т г а ј а п и « МагсеШпиб. 21, 2.
55
новс се и дан (празник) просвећеша, тђцера (4ортђ) хб^ ералшу, сИез 1и-
миииш, &у1а срЉха хб^ Јл^ау&ау1), јер се у старинн по примеру Списите- као што је Исток примио празник Рођења Христа 25. децембра са
л.сну крштанаху оглашени ноћу уочи овога празника, као и на Ускрс и Запада. Д о г о д и л о се дакле замена празника, која је извршена у IV
11едесетницу, а к р ш т е њ е се зове ср<б; и <рижор.6$, а крштени се по спа- столећу. 361. године слављен је овај празник у Галији, што нам по
соносном дејству крштења зову срсопатеухе?, срсох^б^о:, а д у х о в н о про- тврђује римски историограф А т п п а п и з МагсеШпиз (21, 2), који кажс
снсћење светлошћу Христовом у к р ш т е њ у символизовале су запаљене да }е Јулијан Апостата, да би сакрио своје отпадање од Христа, на
снсћс на к р ш т е њ у . Тако се субота и недеља пре и после Богојављења дан епифаније још једном у з е о јавно учешћа у хришћанском бого
•«)пу субота и недеља пре и после просвећења. с л у ж е њ у у Вијени. Филокалов календар од 354. године не спомин.е
епифанију, а слављена је у Италији о к о 400. године. У Африци су
Празник Богојављења почео се празновати у III столећу и по-
донатисте одбијали овај празник као новину. У Шпанаји сабор у Са
( го)бина овога празника је Исток, специјално Египат. Први спомен о
рагоси 380. (кан. 3) наређује слављење епифаније као један од најснс
оном празнику имамо к о д Климента Александријског ('(• о к о 2 1 5 . ) у
чанијих празника године. Крајем IV и почетком V столећа епифапија
спису 8(гоша1а. О сведоџби Климентовој говорили смо к о д празника
је примљена с в у д а на Западу, осим донатиста.
1'ођења Христова. Климент Александријски к а ж е да су присталице
гностичког сектанта Василида пре православних у Александрији сла- Аркадије и Хонорије забранили су 400, године циркуске нгре на
нили крштење Господње. М о ж е се претпоставити да су и православни празник епифаније, а Јустинијан је забранио рад и суђење у овај дан.' >
нн исгоку на супрот овим јеретицима установили свој празник кр- Са празником Богојављења 6. јануара није свуда и увек везивана
штсп.а са својим смислом и разлогом. Ориген, половином III столећа иста успомена. На Истоку је иза преноса успомене рођења Христона
у Александрији у броју хришћанских празника у своме спису Соп1га на 25. децембар као главна успомена за 6. јануар остало крштење Го
Сс1.чиш (8, 22) не спомиње овај празник. Спис Теб1атеп1иш О. п. спода Исуса Христа од Јована у Ј о р д а н у , и то је главна мисао целе
.1еми Сћг18(ј (I, 26—28) спомиње овај празник: „У осталом мистагогија богојављенске службе, а са успоменом рођења Христова на 25. децембар
сс не даје свагда, но само на Пасху, у дан субоТни, дан Господњи и пренесена је и успомена клањања мага новорођеном Спаситељу, која
у данс Богојављења и Пасхе". 304. године слављен је овај празник у долази до јасног и опширног израза у данашњој б о ж и ћ н о ј службн.
Тракији, што нам сведоче мученичка акта св. Филипа епископа Херак- Успомена на ч у д о у Кани ишчезла је у т о к у времена на Истоку и .
лејс ( ! 304)"). Из истог времена имамо и једну беседу св. Григорија празника Богојављења, а као трагове ове успомене овога дана можемо
I Кчжесаријског чудотворца ( | 270) на овај празник. У новије време узети то, што се у сирском чину освећење воде у чудима и дејствимн
ниђен је у некадашњој Арсиное (данас РаЈјИш у Египту) један папирус са водом из Старог и Новог завета спомиње и ч у д о у Кани, а у да
н I почетка IV века са текстом антифона (песме) одређеног за појце нашљој с л у ж б и наводе се речи Исаије ^тХтјаахе п б ш р , које је и Спа
нп спифанију (6. јануар), у коме се говори о р о ђ е њ у Христа у Ви- ситељ употребио у Кани. Али ипак остало је трага и у б о ж и ћ н о ј и
глсјсму, о звезди, о пастирима, а овај антифон је као у в о д за слав- богојављенској с л у ж б и о томе, да су ова два празника била тесно
л.см.с епифаније са успоменом крштења у Ј о р д а н у . У првој половини спојена и заједно слављена тако, што у б о ж и ћ н о ј с л у ж б и налазимо
IV нека Богојављење се већ свуда славило. Јефрем Сирски (-ј- 373) у мисли и изразе који д о л и к у ј у епифанији, а у богојављенској службн
снојим песмама на епифанију 6. јануара говори о овим успоменама: такове који д о л и к у ј у Б о ж и ћ у .
крштење и рођење заједно и ч у д о у Кани. Епифаније (-ј- 403) крајем На 9. часу навечерја Божића читамо: „ПОК/КЈНАЈЛКА рожд»стк8
IV нека спомиње ове успомене на е п и ф а н и ј у : Рођење Христово, маге тво«/и8 Х р 1 т : поклжи на<их и Вожествжнал Т В О А КОГОАКЛМПА'
(I ч у д о у Кани, а к р ш т е њ е Христово се по њему славило 8. новембра.
У трећој стихири на Господи возвах на Б о ж и ћ читамо: ,,кси> тк<$рк
Г/гсрија крпјем IV столећа к а з у ј е да је 6. јануара у Јерусалиму главна
успомена слављена рођење Христово. Апостолске установе говоре о проск'ктинх вси", а на Богојављење на и ниње на литији: ,,днеса ткарк
снифанији три пута (V, 13, 2; VII, 36, 2; VIII, 33, 7) и на сва ова три просв-кцштсА". Стихира на литији на Богојављење спомиње у ј е д н о
места предмет слављења је крштење Господа Исуса Христа, а 25. благовести, рођење, звезду и Јордан. У молитви освећења воде на
децсмбра (V, 13, 1) слави се рођење Христово. Д а к л е у Апостолским Богојављење спомиње се рођење и крштење у Јордану у п о р е д о у
устиновама је подела већ била извршена. Као што се види из реченог, овим речима: „Својим рођењем осветио си девојачку у т р о б у , свако
самостална историја овог празника почиње на Истоку иза издељења створење слави Д е б е који си се јавио. Ти си и јорданске струје
успомене рођења Христова са 6. јануара на 25. децембар. осветио. .
О д Грнгорија Назијанзина имамо беседу е^ буча сршха (МЈепе, Садржина отачких проповеди на овај дан је: манифестације Сини
I'. к- 36, 336). Б о ж ј е г а , просвећење љ у д и , које се састоји у познавању Бога, који сс
На западу не налазимо овога празника 6. јануара све д о IV сто- објавио Својим Сином; Христос просвећује свет и излива светлост у
лећа. З а п а д је примио овај празник Крштења 6. јануара са Истока, д у ш е наше, а јавивши нам се дао нам је у крштењу усиновљење Б о ж ј с
Садржина с л у ж б е богојављенске је расматрање догађаја крштен.а ш
') Огедог. N112. Ога(. 39. 1п хлпс(а 1пт1ил.
с п о љ а ш њ о ј страни како га је изнело еванђеље, и по у н у т р а ш њ о ј страни
"I 1<п1пл||, Ас(а 1плг(., Р « м 1 о I. РНШр! 1к>тгс1еспз1», р. 440, ». 2.
») Сос1. Тћеос!. 11, 8, 20, 25; V, 2, Сос1 ЈпзНп: II, 12, 6.
108 10!)
тј. плодоиима који су проистекли из њега. Наиме Христос је просве- Данас се на навечерје празника и на сам дан празника врши -чин
титсл. који просвећује свакога човека, освећење воде бива на очишћење великог освећења воде, који имамо у минеју тога дана и у великом н
душа у крштењу, а крштење бива наш усход Богу. У служби се спо- и малом требнику. У самом чину освећења овој води се приписују опи
мин.с и црпење воде (поцрпимо воду с весељем). дејства: пила се целе године и кропиле су се њоме куће ради осмс
ћења, заштита против демона и неприступна је противпим силамп,
У историји празника Богојављења на Истоку, дакле, можемо раз- исцељење од болести, очишћење од злих страсти, опроштај грсхона,
ликоиати три времена: прво време (III век), када је празник Богојав- извор непропадљивости, онима који се њоме кропе и који је пију биип
л.си.п прво славио као главну успомену крштење Спаситељево и са на очишћење душа и тела, итд. Према данашњем типику врши со осне
п.имс исзивао и друге успомене у којима се открило Божанство Хри- ћење воде два пута на празник, чему се даје тумачење да се прно
стопо, као: рођење Христово, клањање мага и чудо у Кани; д р у г о врши у спомен крштења оглашених, а д р у г о у спомен к р и т њ а Хри
нрсмс (IV вск) када је од свих ових успомена рођење Христово избило •стова. Међутим, тако није било у старини, но се вршило само јсдно
у прпи ред; и треће време (крај IV века па даље), када је успомена освећење воде на навечерје празника, а на сам празник Богојавл.еи.а
рођси.а Христова са клањањем мага издељена из епифаније 6. јануара није се вршило освећење воде. У грчком типику синајске библиогске
и прсиссспа на 25. децембар, а за 6. јануар је као главна и једина успо XII столећа каже се да се освећење воде врши само на навечерјо
мсна остала крштење Спаситељево и установљење тајне крштења. празника, а после јутрења: „Не врши се опет освећење (воде)". 1 ) ,У
типику патријаршиске библиотеке у Јерусалиму XIV века читамо: „Пи
. Јанад није толико наглашавао успомену крштења Христова на овај
треба и ово да знате, да се у типику Велике цркве једном проиису|с
иразник, но успомену која је у вези са рођењем Христовим, наиме
освећење воде, и то само на вечерњу, а слично кажу и типици добро
клаи.ан.е мага рођеном Спаситељу, и то ову успомену у првом реду,
уређених манастира, тј. Студијског и оних у Јерусалиму, увсчс и
пли порсд ове успомене није сасвим изостављено било ни крштење,
једно, прописују; а сада видимо неке да то чине и увече и ујутро,
чсму се додаје још и успомена чуда у Кани, а каткада се овом праз-
без писменог сведочанства, у осталом нетачно, јер Христос се једанпут
иику додаје и успомена исхране пет тисућа људи са пет хлебова.
крстио, а не два пута". 4 ) Ову примедбу о једном освећењу воде па још
Блажени Августин (8егш. 199—204) у својих пет беседа на Богојављење
и проширену налазимо и у многим другим грчким типицима.*) Два пнк
нс спомиње крштење, но само јављање звезде и поклоњење мага. Исто
освећења воде прописују: типик венецијанске библиотеке из 1387.
гако и Лав Велики у својих осам говора на овај празник. Максим
године (на навечерје и на јутрењу после великог славословља) 4 ) и типик
Турински (•(• после 465.) у својим омилијама на овај празник спомиње
руског Андрејевског скита у Св. Гори из XV века (на навечерје послс
три успомене: мази, чудо у Кани и крштење у Јордану. Тако чине и
заамвоне молитве и после отпуста јутрења). 5 ) У најстаријем српско-
лруги: Павлин из Ноле, С1кузо1ојЈиз из Равене и Исидор Севиљски.
словенском типику архиепископа Никодима (1319. г.) прописују сс
11о од свију ових успомена у западној цркви клањање мудраца је
два освећења воде, једно на навечерје иза заамвоне молитве у „купел.
гланна мисао празника 6. јануара, и пошто су према традицији мази
ници", а д р у г о после јутрења на извору воде. У хилендарском типику
били царсви, то се овај празник у римској цркви зове: празник три
српскословенске рецензије из времена цара Душана прописана су дна
краља, 1ез1иш 1пшп г е § и т , 1ез1ит М а § о г и т , 1ез1ит зЈеНае.1)
освећења, прво бива на навечерје после литургије, а друго бива после
11рема главној успомени Богојављења крштењу Спаситеља, вршило јутрења. 6 )
сс уочи тога дана ноћу у поноћ на Истоку освећење воде за крштење, Извесне цркве Запада такође су познавале обичај свечаног оснс
и крштавани су оглашени у спомен крштења Спаситељева. Сведоџбе ћења воде на празник епифаније. У латинском рукопису 820 Нацио
о чииу освећења воде на овај дан имамо из IV и V столећа, а он се налне библиотеке у Паризу, преписаном у XI веку, имамо латински
чссто приписује св. Софронију Јерусалимском, од кога имамо и неко- превод грчког чина освећења воде, какав налазимо у грчким евхоло
лико идиомела на овај празник. О освећењу воде на овај дан и о свој- гијима X столећа. Наслов аколутије гласи: ВепесНсНо а^иагит 5апс1омпп
стннма освећене воде каже нам св. Јован Златоусти у беседи на Јћеорћашагит бесипсЈит огсћпет ог1еп1аНит есс1ебјагит. Ово је поку
крштсње ово: „Јер ово је дан у који се (Христос) крстн и освети шај адаптације једне византијске аколутије у латинско богослужен «-,')
природу вода. Ради тога у поноћ на овај празник сви поцрпавши воду
Д а љ у историју празника можемо пратити у типицима. Г и п и к
носс кући и чувају је целе године од вода освећених данашњег дана;
и бина јавно знамење: природа ових вода не квари се дужином вре- Велике цариградске цркве IX—X века има суботу пре н послс про
мсна, но целе године, и често две и три године данас узета вода
остаје неповрсђена и свежа, и после толиког времена не уступа водама ') А. Дмитр1евск1К. Т м г к а , II, 37—38.
2
сада поцрпеним из извора". На Богојављење на Јордану у поноћ била ) 151(1. 201.
3
јс сисчаност и многи су се купали у Јордану, а ово купање спирало ) 151(1. 230, 324, 379, 412, 469.
4
је тслссне ране и душевне ране ( М Ј & п е , 71, 783). ) 1ћ1с1. 172.
6
) А. Дмитр1евск1И, Тмгисб, II, 281. Види и 586.
6
) 151(1. 469.
') О три крлл.л ниди К е М п е г , Неог1о1ок1е, 130. ') Н. 1 - е с 1 е г с ч , Ер1рћап1е. Б1с1. (1'агсћ. сћг61. е! (1е 111. Т. V, 1 раг1. 197—202.
110
1П
N ХоортологнЈа
59
100
по1|| ||,с очскинано! м Месије, чије је ваплоћење већ било извршено, али д о џ б е наводи Златоустове беседе на овај празник (ако су оне аутен-
)г )ош било тајно. тичне и ако З л а т о у с т о в о раније писање тумачења на Св. гшсмо, гдс
.V осми дан по рођењу Претече дошли су свештеници и рођаци се говори о рођењу Јована није у з е т о касније као омилија аа овпј
1.1 хмријс у дом његов ради учешћа у о б р е д у обрезања младенца, и празник). Ј е д н о од Златоустових слова на овај празник имамо у Ч е п . и
п 1и су гом приликом да му д а д у име очево — Захарија. Мати про- минеи и у прологу. На Западу празник Р о ђ е њ а Јована Претсче налази
се у најстаријем календару африканске цркве (V век), у реду празника
римки имдмхнутм хтела је да њезину сину надену име које је рекао
које наводи Регре1ииз еп. из Тура (еп. 461—491), као и у Маргироло-
анђсо, јср Захарије незана језика није јој то могао казати, и поуча-
гијима Јеронима (VII в.), Б е д е ( | 735) и Рабана Маура (-]- 856). Синод
нмнм сн. Духом, св. мати назива пророчки д е т е : Јованом. Тада свеште-
у А§с1е убројао га је у највеће празнике. О д Августина имамо бессду
пшш и рођаци стадоше знацима питати Захарију, како би хтео назвати
Б е па!а1е запсИ Јоћалпјз ВарИб1а. Д а је овај празник постао тек и:ш
младснц«, а овај у з е дашчицу и написа на њој : Јован му је име"
увођења Божића закључујемо из зависности датума овога празника од
(Ј|ук. 1,(>3). И тога часа отворише се Захарији уста од немоће и он датума Рођења Христова 1 ).
стмдс говорити прослављајући Бога. Ово се догодило у пределима
грмда Хснрона, у ком је био дом Захаријин. Хеврон се налазио на Црквене песме на овај празник писали с у : Д о м е т и ј е VI нск
нисоким горама и звао се „горњим градом", к о д Л у к е (1,39) в& горнАА. (кондак), Анатолије IX век (прва стихира на Господи возвах и сланп
на хвалите на јутрењу), Андрија Критски (4. стихира на Господи возиах,
С) чудном рођењу Јована чуо је и И р о д и дивио се говорећи : слава на литији и канон), Јован Дамаскин (стихире на Господи вознмх
„Шгм ће бити ово д е т е " ? Када се родио Господ Исус Христос а када и канон), монахиња Касија (слава на сгиховње), Византије, тј. цар Л.ж
су дошли мази и распитивали за новорођеног цара ј у д е ј с к о г , тада је М у д р и (слава на стиховње). Црквене песме славе догађај прагмикп
I | р о д послао војнике у Витлејем да побију сву м у ш к у д е ц у . Тада се Са разрешењем неплодства Јелисавете разрешава се неплодство цркпс
сстно и Јована сина Захаријина, о коме је слушао много чуднога, и од језичника многочадијем. У печаћењу уста Захарија, запечаћсн јс
је размишљати: „Н*ће ли он бити цар Ј у д е ј с к и " ? Растрзан зло- закон, пошто је д о ш л а благодат, Мојсије у ћ у т а . У сину благодаги
оом, послао је убице у Хеврон, у дом Захарије, али ови не нађоше Јовану узлази јутарња звезда, која иде пред сунцем благодати. У току
Јонанн. Када је почело у б и ј а њ е деце у Витлејему, глас о томе д о ш а о целе с л у ж б е црква више пута понавља са надахнутим старцем: „Блм
|с н до Хенрона. Јелисавета узе Јована и оде у пусте горе, да се сакрије, гословен Господ Бог Израиљев, јер посети и учини избављење л.удима
молсћи Бога да је заштити са дететом. Када је видела с висине горе својима" (Лук. 1, 68).
гдс долазе војници, обратила се каменој стени: „Горо Б о ж ј а , прими У типику Велике Цариградске цркве IX—X века 24. јуна на првом
матср са лететом". Тога часа растави се гора и прими Јелисавету са месту је "АЗХтЈа'.; тсО аус'оо (ларторо; 'Оре>т'оо ха1 тму абеХср<7)У абтоО (ссд
Јонаном унутра, и тако их сакри од убица који су долазили 1 ). Војници моро његове браће и њихова имена). И даље се к а ж е : 'Гђ абт^) <
нс нмшан кога су тражили, вратише се кућама празних р у к у . Тада И р о д тоО ПроброЈАоо хд улропо^оу уеуеОХсоу (Токсха, I, 82). Б о г о с л у ж е њ е прсмм
посла снога оружаника у храм Захарији (који се у то време налазио Евергетидском типику види Тошха, I, 462. У овом типику означено јс
у Јсрусалиму) и рече му: „ Д а ј ми твоје дете", који одговори: „Ја сада к а о ч и т а њ е : „'Еухсоц-.оу тоО Хроаоат6р.оо е?$ тб Геу&асоу тоО Пробрбр.оо (тражи
служим Господу Богу Израиљеву, а где је сада мој син — то не знам". у панигирику)".
П р о д се разгневи и заповеди убити Захарију, и војници га у б и ш е
Као читања на празник Рођења Јована Претече означена су код
нммсђу цркве и олтара (Мат. 23, 35). Проливена крв усиривши се
Ећгћагс1-а слова: Антипатра из Бостре, Аетија, презвитера цариградског,
осгадс на мрамору и скамени се, за сведочанство преступа Иродова и
Софронија Јерусалимског; енкомија: Јована Златоустога, Теодора Сгу
њсгове нечне осуде.
дита, Лава Мудрога, Леонтија монаха,- Теодора Дафнопатеса.
Јслисавета са Јованом, скривена, Богом пребивала је у гори. У
п.ој је била пећина са извором и финикова палма са плодом, која с е Усековање главе св. Јована Претече. Као што се Јонан родно нр«
смпијалм када су хтели да се нахране и потом се опет исправљала. Спаситеља, тако је и својом смрћу претекао смрт Сћаснтел.п, пн и
Чегрдесет дана после смрти Захаријине, света Јелисавета престави д у ш а м а у аду св. праотаца проповеда Господњи долазак"), јср сс ш 1>
сс у спомепутој пећини. О д тога времена св. Јована је хранио анђео. јавио у свету Месија који се чека. Као што Христос пострмди,
Д о јавл.пп.а Израил.у Јован је живео у пустињи. Тако је рука Б о ж ј а страдалничком смрћу умре и Претеча.
чунплн сн. Јонана да би ишао пред Господом, д у х о м и силом Или- И р о д Антипа, син старога Ирода који је побио децу нитлсјсмску,
Јииом, и да му спреми пут, који долази да спасе р о д љ у д с к и . четворовласник Галилеје, узе прво себи за жену кћер Аретс, цпра
Онај прпзник је такође у неразлучној вези са Р о ђ е њ е м Христовим, арапскога, и п о ж и в е с њ о м не мало време. Затим ранивши сс л ш о т о м
)ср сс слави шсст мсссци пре Рођеп.а Христова, 24. јуна. СергШ к а ж е
да снсдоџбс о оном празнику имамо на И с т о к у у IV веку, и као све- ') КсПпег, Меог(о1о§1е, 165—166.
2
) Једап икос кондака на Велику суботу казује да ја Јован проновсдао Христл у
лду ''АХХоу Нвбу уо|1(оа)|1вг Луврбцое топ; 6 Прбброцо; (РКга, Апа1и'(а
') () икпмш|)«ф||)и опог дог«ђл|«, пнди /I. М и р к о п и И , Млрков млилстир, 62. »асга, 1,488).
100 110
Иродијаде жене Филипа брата свога, и пошто је она пристала на тсло извучено из тамнице ученици њ е г о в и те ноћи узевши погребоше
н.сгову нечисту похоту, одагна своју прву закониту ж е н у , и узе против у Севастији, а Иродијада закопа главу у своме д в о р ц у д у б о к о под земл.у,
икона жену брата свога. Све да му је брат и умро, по закону не би на месту тајном и бесчасном. Како је одатле узета, д о в о љ н о о томе
могао узети љегову жену, јер је она имала кћер. Само у том случају говори синаксар 24. фебруара, у који се дан празнује обретење њсгонс
л.л она није имала деце, могао би је узети за жену. Међутим и брат часне главе. По смрти св. Претече, И р о д учини још и д р у г о не ман.с
је п.егов био жив, и тако је постао грабљивац и крвосмеша. зло, наиме поруга се Господу И с у с у Христу за време Њ е г о в а вољнога
Јован Претеча, ревнитељ закона Божјега, укоритељ грехоза љ у д с к и х страдања за нас, као што о томе говори еванђелист Л у к а (23, 11). Уко
и ироповедник покајања није могао да трпи безакоње И р о д о в о , но у ривши И р о д са својим војницима Исуса, и наругавши му се, обучс гп
лице обличиваше Ирода пред свима као прељубника грабљивца, који у светлу хаљину, и врати га Пилату. Казна Б о ж ј а стиже пророкоубицу
је отео жену брата свога, и говораше: „Не приличи теби имати ж е н у и ругатеља Христова. Арета цар аравитски удари на Ирода због ср.1
Фнлипа брата свога". И р о д не трпећи обличење, заповеди бацити моте нанесене њ е г о в о ј кћери, и победи сву силу Иродову, а сам Ирод
Јонана у тамницу везана у ланце. Нарочито се пак љутила Иродијада једва се спасе. Затим од римског кесара (Калигуле) лишен своје власти
нл снсгога Лована и хтела га је одмах убити, али није могла, јер јој је тетраха и свега богатства, би послан на заточење са прељубницом и
го И р о д бранио, и чувао је с у ж њ а од жене, која је дисала убиством, њезином кћерком у Л у г д у н (Лион) град галијски, затим одатле у
)ср јс И р о д знао да је Јован м у ж праведан и свети, кога и раније у И л е р д у , град у Шпанији, и тамо у тесноти и страдању скончаше,
сласт слушаше, и пазећи на Јованове речи, чињаше многа добра, те се видевши прво смрт играчице кћери своје, која погибе на овај начин:
бојлшс да га даде убити. А бојао се не тако Бога, као љ у д и , према „У зимско време због неке потребе хтела је прећи реку звану Сикорис,
рсчима еванђелиста Матеја (14, 5): „хоћаше га убити, побоја се народа, и када је ишла по леду, проломи се под њом лед, и потону д о врата.
]ср га д р ж а х у за пророка, да не устане на њега народ и подигне Б о ж ј о м одмаздом лед стисну њен врат снажно, и висаше тело у води,
метсж. З б о г тога није смео јавно предати на смрт пророка и крсти- а глава јој беше задржана на леду. И као што некада играше ногама
гсл.а, кога су сви волели и поштовали, но само га је тамницом мучио, по земљи, она њима не д о с н ж у ћ и дна у реци, отимаше се тслом,
хотсћи запушити неумучна уста свога обличитеља. У тамници проведе чинећи телом као игру у води, а бистрина речна ју је заносила, и нико
гн. Јован д у г о време, и скупљаху се к њему ученици његови које је он јој не могаше помоћи. И дотле је тако у води висила, д о к јој оштри
учио Божјем закону, јављајући им о Месији који је већ дошао на свет, л е д не пререза врат. Скверно тело њено, занесено под водом не нађе
п шил.аше их ка Месији (Мат, 1 1 , 2 — 3 ; Јов. 1,36). Када је дошао се, а глава ка И р о д у и Иродијади, као некада Претечина, донесс се,
П р о д о в рођендан, сабра своје кнезове и војводе и старешине, тетрархе просечена ледом, а не мачем. Тако одмери Б о ж ј е правосуђе играчицн,
цсле Галилеје, и приреди велики пир (гозбу), на коме је играла кћи која је скривила усековање часне главе св. Јована. Ирода пак и скверну
11родијадина, и угодивши И р о д у и онима који су били с њим за столом, И р о д и ј а д у земља живе прогута. А св. Јован као у ж и в о т у , тако и
молила је у њега, по науку своје злобне (зле) матере, главу св. Јована после смрти би Христу претеча у аду, и тамо бившима објави Бога у
Крстител.а, и доби што је молила. Јер јој се И р о д закле да ће јој телу, и обвесели св. праоце, с којима отуда после разорења ада у
дати, што узиште, па макар и д о по царства. И не хоћаше јадни васкрсење Христово би изведен, удостојив се царства небеснога, као
прсступити заклетве своје нити ожалостити играчице и њезине скверне девственик, пустиножитељ, учитељ и проповедник покајања, као пророк,
млтсрс, одбаци ону бојазан, којом се бојаше убити Јована, и заборави претеча и крститељ, и као мученик.
н.сгону светињу, и као пијан испуни се смелошћу на проливање невине Празник Усековања главе св. Јована Претече 29. августа сланио сг
крви. И одмах посла џелата у тамницу, заповедив посећи главу Јова- доста рано, тако имамо две беседе бл. Августина бегш. 307—308. нл
нону, и принети на б љ у д у . И тако Претеча Христов, због обличења овај празник. Затим овај празник се спомиње у коптским календарими
Лсзакоња Иродова са Иродијадом, би посечен у тамници, касно ноћу, к о д бе1(1еп-а, сирском, напуљском и мозарапском. Имамо га и у блсгн
пошто се и та мрска гозба-вечера протегла д у г о у ноћ, и када су већ шеп1агшт &е1азјапит (492—496) (КеИпег, Неог(о1о§1е, 166).
били иијани и када су се д о в о љ н о утешили играњем бестидне девојке,
Сведоџбе о овом празнику имамо у V веку у беседама ко]е су
глдл сс изнрши то неправедно убиство. И донесе се глава св. Јована
написали: Петар Хризолог еп. Равене (•)• 458), Хрисип, презнитср Јсру
па бл.уду носред оне гозбе, д о к је још крв капала, а усне су, као што
салимски (V век, написао похвалу), и Василије Селевкијски (458, Г.
нски кажу, исте обличитељне речи говориле И р о д у и после посечења:
85, 225—236). Д а љ е писали су беседе на овај празник Андрија Критски
.11»' приличи ти да имаш жену Филипа брата свога". И какав је тада
(Р. 97, 1110—42) и Т е о д о р Студит (Р. 99, 757—772). РаззЈо нили
страх о б у з е о оне који су били на оној вечери, када угледаше човечју
А. ВегепсКз, 01е ћапсЈзсћгШПсће ГЈећегИеЈегип^ (1ез 2асћапах нш1
глану где сс носи на б љ у д у као јело, из које иде крв, и чије се
Јоћаппез — Арокгурћеп. Тех1е ипбе 11п1егзисћип§еп, N. Р. XI, 3 (1904),
уснс још мичу и говоре речи. О в у главу играчица узевши небојажљивим
2—3, 41—47, 63—64 и А. УаззШеу, Апесс1о1а ј^гаесо — Шгапћпа, Мозс|ие,
пукама, однссе к матери снојој. А Иродијада узевши ју, бола је иглом
1893, 1—4.
|с 1ИК| који }е изобличнвао и.ихоно безакоње, и довољно наругавши се,
не дпдс јс иогрспсти заједно са телом, јср се бојаше да Јован не Црквене песме на Усековање написали су: Андрија Критски ( д р у г и
пискрспс, ако сс глапл ка телу дода, и да ће их опет обличинати. А канон), Јован Дамаскин (стихире на Господи возвах, слава на литији,
каион I), Гермаи, патријарх цариградски (стихире на литији). Енерге-
11» 119
тидски типик спомиње канон тоО Пробрбцоо е ^ V) ?јх 00 б'. по1г}\у.& се саберемо (после смрти) у т о р ж е с т в у ј у ћ о ј цркви, у храму нсруко-
ИЈ&бшрУјтои прштаот^хр^соо1), који данас немамо у богослужбеним књи- твореном, вечном, на небесима и да тамо слушамо глас оних који
гамп. У пссмама црква прославља Претечу као свештенопроповедника празнују и да свршавамо празник у част вечнога Богојављења. Тамо
покајања и царства Божија, као најчаснијег од пророка, зато што се се можемО наситити са Христом виђењсм лица Божјега, који се јасно
удостојио да у струјама крсти Проповеданога; као пророка, анђела, показује својим светима, и славити са свима небесним ликовима Оца
ппостола, мученика. Као пророк проповедао је Христа; као анђео био и Сина и св. Д у х а на векове, амин* (Четв мин. 7. јан.).
је нссник Месије и живео је анђелским животом; као апостола — јер Роман Мелод (VI век) има један кондак за овај дан, и означана
ц научио народе; као мученика — јер се његова глава посече за истину. га као кондак на Претечу, Богојављење и Адама: Мг^. Сау. С. Х О У Т Ж Х С О У
Данашњи кондак Усековања 'Н тоО Пробрб(лои ^бо^о; аттоторј спо- есЧ тбу Прбброцоу ха1 е2? тб Ратшоца хаI е^ тбу 'Абар., •ђх- (3. (рброу
мин.с гипик Велике цариградске цркве IX—X века (Тотхл, I, 496), <)схроат1Х'ба тоО тале^оО Ршр-аУоО.1)
н дпнашн.и г|)Оиар Мутјј1Г| бсхасои јлет' еухсоЈшоу спомиње канонар синај- Црквене песме на овај празник писали су песници IX века: Визан-
скс библиотеке X—XI века (Титха, I, 221). тије, тј. цар Лав Мудри (слава на стиховње), Теофан (канон), Анатолијс
I исрк-тидски типик прописује на Усекованије — 'Н алотојхт) тг]; и ниње на хвалите. У служби овога дана прославља се Јован у ве:ш
т1р,(«(, хираХУ); тоО ПробрбЈлоо, ова чтенија: Хбуо; тоО хороО 'А^бреоо т. ј. са крштењем Христовим и празник је као наставак Богојављења.
АндриЈе Критскога и после 6. песме канона Хбуо? тоО Хроооатбцоо, тражи У типику Велике цариградске цркве IX—X века (Токсха, I, 42)
V кн.иаи 'Г4 (1уоХоут)цата тоО Хроаоатб(1оо на крају (Тшиха, I, 496). Овај дан означен је у овај дан Хоуа^; тоО <&у(оо ЗатстсотоО, хаЕ тоО ссусоо алоатбХои
јр пост и нс једе се ни риба, а разлог поста наводи типик. Усековање 'АлоХХб). тбу Н' троларсоу г|Х' Р'- Прбброрсе п р о ^ х а ха1 тг^ Јрт)р.оо лол(та...
има једап дан претпразнства, а 30. августа песме овога празника поју Прокимен, апостол, алилујариј и еванђеље означено је као и данас.
сс сп снстима 30. августа. У синајском канонару (Тилсха, I, 210): Х ^ а ^ ? Чсоа^оо тоО раптсатоО ха1
Са/Јор св. Јовапа ПреШече 7. јануара. У први дан иза Богојављења ТШУ ^уса^ ТооХсауоО ха! ВааОаоас?. Евергетидски типик (Толсха, 1, 384)
цркна слани празник Сабора часнога и славнога пророка и претече означава друге песме за овај празник, а не данашње.
и крсгитсл.а Јована, што је послужио тајни божанскога крштења, Сказаније о десној руци св. Јована Претече, која је крстилп
иоложинши р у к у на главу Владике и погрузивши у водама Јордана. Господа (Четв Мин. 7. јануар).
11осле крштења исповедио је Јован Господа као Сина Божјега, а други После Усековања главе св. Јована од Ирода, тело св. Јована било
дап после овога опет угледавши Га, јавио је својим ученицима: „Гле је сахрањено од његових ученика близу гроба пророка ЈелисеЈа у
Јпгње Божје" (Јов. 1, 34—36). Према томе се одмах после празника Севастији (Самарија). Када је св. еванђелист Лука проповедајући Христа
крштен.а 1'осподњег саборно поштује и песмама слави Крститељ. обилазио крајеве и градове, дошао је и у Севастију, у намери да
|Ч*ч „сабор" значи да се народ сабира у цркву ради свршавања бого- одатле оде у свој отачаски град Антиохију. Том приликом хтео је
служсња у славу Бога и част и похвалу св. Јована. понети у Антиохију и тело св. Јована, које је било цело и нетљсно.
Онај празник Сабора свршавао се у свима црквама, али се са Пошто су житељи Севастије особито поштовали и чували мошти сн.
особигим сллнл>ем свршавао у црквама посвећеним Крститељу, тако Јована, то је св. Л у к а могао понети у Антиохију само десну руку
цркни н.егоној при Јордану, подигнутој на месту где је крстио св. Јована, која је крстнла Господа. Рука је извршила много чудсса.
ристп, у Сенасте (Самарија), где је био погребен иза усековања, После дугог времена Јулијан Отпадник гонио је цркву Б о ж ј у :
у Ангиохији, камо је прво била пренесена његова рука од св. евенђе- убијао је Хришћане, мошти светих вадио је из гробова и палио, и
листп Л у к е , у Цариграду, камо је после из Антиохије била пренесена спаљивао је цркве. Д о ш а в у Антиохију ради гоњења, Хришћани су
они рука, и где је особито свечано слављен сабор Крститеља, пошто је сакрили р у к у св. Јована у једну кулу Гонија да је Јулијан не спали.
н.егона рука била пренесена на само навечерје Богојављења, када бива Када је Јулијан дошао у Антиохију, учинио је многа зла Хришћанимп,
оснећење воде. Изгледало је као да је сам Крститељ невидљиво дошао и почео је тражити руку Крститељеву, и када је није нашао, запонсдио
н,1 освећење ноде, и беше велика радост цара и народа. Зато је тада је да се у Севастији спали цело тело св. Јована, без главе и рукг,
с.1 нсликим слављем био свршаван Сабор крститеља, други дан Бого- а гробница са храмом св. Јована била је разрушена и спаљсна, о чсму
Јављења, а слављен је и после тога. говоре Никифор Калист и Кедрин. Међутим Симеон Метафраст ка <уЈС
11а дан Сабора црква прославља Јована као најчаснијег пророка, да није било спаљено тело св. Јована, но неко д р у г о тело, јер патри
Јер сс удостојио да крсти Онога који је проповедан. Стога за истину јарх јерусалимски, сазнав за намеру Јулијанову, тајно узе мошти с»
ностраданши радујући се проповедао је и онима у аду Бога који се Јована из гроба и посла их у Александрију, а место н.их остннк
јпиио тслом, који узима грех света и који нам даје велику милост" кости неког мртваца, к о ј е су према Метафрасту биле спаљене са гро
(тропар). Даље црква призива Претечу да моли Христа Владику, „да бом и црквом.
После смрти цара Јулијана и када је истинита вера засијала, то је Реликвија руке није више била цела и неповређена, недостојали су јој
и рука сн. Јована изнесена из куле, а Хришћани су је поново пошто- прсти. Остатак руке окован је у злато. Антоније Новгородски означио
нали и од ње се поново чинила чудеса, као и раније. је већ 1200. г. један прст Претече у цркви св. Јована Претече Сту
Када су Арапи завладали Антиохијом, то им као плен припаде дијског. У цркви Богородице Перивлептос видео је почетком XV векп
и рука сн. Јована. Хришћански цареви трудили су се свим средствима С1аујјо десну р у к у св. Јована, од лакта па на ниже са дланом, она је
да узму из арапске власти ову руку, али узалуд. Тек је то успело била.потпуно д о б р о очувана и недирнута, и сва је била окована зла-
нпренима Константину Порфирогениту и брату му Роману. том, само на њој није био палац. Ова десна рука, која је остала у
Неком антиохијском ђакону Ј о в у било је Богом одрећено да св. Цариграду, пренесена је одатле на Родос, где ју је чувао орден сн.
руку сн. Јонана нзнесе из власти арапске. Рука је чувана у цркви Јована Јерусалимског, са Родоса пренели су је Јовановци на Малту,
сн ап. Пстра у Антиохији, при којој је служио Јов, који се д р у ж и о одакле је крајем XVIII века била послана у Русију, камо је доспела
( I скеаофилаксом ове цркве, да би лакше извео своју замисао. Ске- на овај начин (ЕћегзоИ, 80).
иофилакс се пак противио намери Јова. Тада Јов приреди гозбу, на Када је Наполеон освојио Малту и растерао орден св. Јована са
|н>|у је иознао и скевофилакса. Угостивши га усрдно, скевофилакс се Малте, орден је изабрао за великог магистра руског цара Павла. 3. авг.
пипи и мспа, а Ј о в тајно пође у цркву, откри кивот и узе руку св. Јована. 1799. у Петерхофу код Петрограда, били су примљени у аудијенцију
( кспофилакс се у ј у т р о пробуди, али није приметио нестанак руке. од цара Павла, као новоизабраног великог магистра ордена, депутати
Јон међутим хитно оде из Антиохије и пође ка Цариграду, бојећи се великог приорства: гроф Коловрат, ђенерал-поручник, и гроф Сен
потсрс. Под заштитом Б о ж ј о м и св. Јована стиже у Халкидон, и Жулен, ђенерал-мајор у аустријској служби. Том приликом они су
саопшти тамошњим Хришћанима какву је ризницу донео. То је јав- поднели акт о абдикацији (6. јула 1799. у Трсту) великог магистра
л.сно царсвима и они радосни одмах послаше своју царску лађу у барона Регс1тапс1-а Ношребсћ-а (1797—1798) и о предаји ове титулс
Хплкидон са патријархом и сенаторима ради сретања и доношења р у к е цару Павлу. Ношрезсћ је по заузећу Малте од Наполеона, 12. јуна
у Цариград. 1798, морао напустити Малту 17. јуна 1798. Њ е м у је било одобрсио
да понесе што хоће, али је он испросио од побс-дника три ствари, којс
Када се лађа враћала из Халкидона са св. руком, коју је д р ж а о су се као реликвије чувале у саборној катедралној цркви на Малти,
сам патријарх, то су цареви и цео народ изишли на обалу, као у орденској цркви св. Јована, у којој су чуване знамените ствари у
сусрет самоме Крститељу, са поштовањем и клањањем, песмама, упа- сакристији, с леве стране. Ове три ствари биле су : 1) честица живо-
л.сним снећама и кађењем. Цареви су руку унели у дворску цркву. творног крста Господњег, 2) десна рука св. Јована Претече и 3) чудо-
Оно преношење св. руке извршено је на навечерје Богојављења пре творна икона Богородице Филермске 1 ), коју је Лил-Адам (око 1530.
оснећења ноде. Тада је прослављено Богојављење, а за њим Сабор тадањи велики магистар) донео са Родоса на Малту. Ношрезсћ је затим
Крститсл.а са великим весељем. Д о к се ова рука чувала у Цариграду, послао руском цару Павлу ове три реликвије које је понео са Малте,
ишосио ју је на дан Рођења Претече за време богослужења патријарх које су као светиње чуване у дворској цркви Нерукотворног Спаса зим-
на амнон, ради показивања народу (Деб. 281). скога дворца. За ове реликвије дао је руски цар Павле израдити врло ску
Ону руку видели су у Цариграду у XIV и XV веку руске хаџије. поцене оквире.оцносно кивот од злата са врло скупоценим огромним бри-
Ондс је она била до 1484, када је била предана ритерима са Родоса, лнјантима, сафирима и рубинима. Цар Александар III и супруга му Марија,
коЈи Је пренесоше на Малту. 1799. пренеше је малтешки ритери у рођена данска принцеза, ишли су свакога лета са породицом у Гатчину,
Гатчину на дар цару Павлу I, одатле је пренесена у тадањи Петроград 50 км од Петрограда, и увек су тамо носили ове светиње, и тамо су оис
у цркву Нерукотворног образа Спасова у Зимском Дворцу. У спомен остале после Александрове смрти. У време између два велика рпти
овога догађаја слави се празник 12. октобра. 1 ) доспеле су ове светиње у Београд. Док није црква на Дедин.у билн
готова, оне су чуване у дворској цркви у старом двору, а затим су
ЕћегзоИ о руци св. Јована ово пише: пренесене и чуване у скривници цркве на Дедињу 2 ). Од 1941. нс шн
Р у к у св. Јована Претече донео је из Антиохије у Цариград се ништа о овој руци.
Након Јов, за владе Константина VII Порфирогените 956. године.
Она јс дочекана са великом свечаношћу од патријарха Поливекта, Осим ове десне руке св. Јована имамо још две сачунанс рукс
клира и сената, а затим је постављена у царски двор. Антоније Нов- св. Јована Претече, наиме у њима се налази свакако само један дсо
городски (1200) спомиње десну руку св. Јована Претече у цркви руке, рецимо палац или прст, или други део руке, па је та реликнија
Богородице Фарске (у царском двору), којом су се посвећивали цареви. окована у реликвијар, који има облик целе десне руке. Тако се једип
Рускс хаџије XIV и почетка XV века спомињу десну руку св. Јована десна рука св. Јована Претече чува у Сијени, на којој нмамо онпј
у манастиру Цогородице Перивлептос. Анонимни хаџија (1424—1453) српскословенски натпис: пр-ћдктшка д к н и ц а иимнока полгкнн аи сакВ
јс нс спомиње више у Перивлептос-у, него у цркви Спаситељевој. ар\ишископа срквскаго око лика св. Јована Претече.
Ч Чвтн мни. 7. Јаи. Повсст о прсносу десне руке написао Је очевидац Теодор. ') О ово) иконн види Г. С. Деболкск1И, Дни богослужен1е, Томв I, 153.
2
Дафнопат. ) К а к о су о в е реликвиЈе д о ш л е у посел ордена св. Јована Ј е р у с а л и м с к о г л , пиди
истори)у ордена св. Јована, штампана у Петрограду у 5 свезака, 1800. и 1801, св. III, 1Н(1,
199; V, 32, 369.
100 122
О а у руку набавио је св. Сава на својим путовањима по Истоку са телом светога, јер се Иродијада бојала, да ће Јован, ако се сахрани
и ч умана је у српским земљама. Најпосле је доспела у руке Јелене, тело његово заједно са главом, васкрснути и поново је обличити. Уче
тснс дсспота Лазара, сина деспота Ђурђа Бранковића, а кћери Томе ници су тајно узели тело св. Јована и ноћу сахранили (Мат. 14, 12;
11а.>|соло1 а, који је 1461. ову руку донео у Рим и предао ју је папи Мар. 6,29) у Севастији самаријском граду. А главу Претече је Иродн
Пп|у II (родом из Сијене), а папа ју је даровао катедрали у Сијени, јада д у б о к о закопала у своме д в о р ц у на тајном бесчасном месту.
I дс сс и данас налази. 1 ) Само је Јована, жена Иродова преставника Хузе, коју спомин.с снан
V Отоманском музеју у Истанбулу чува се данас једна десна рука ђелист Лука (гл. 8.31) знала то место. Ж а л е ћ и у срцу смрт св. про-
I м 1омама која благосиља, длан са малим делом руке према лакту, рска Јована и ругање над његовом часном главом, Јована је тајно ноћу
окомаиа у сребро или злато, слично руци св. Влаха у Дубровнику. узела ову главу, положила ју у земљани с у д и сахранила на гори
I 'м 1со сам фотографију ове руке, и на фотографији пише турски : Јелеонској у једном од добара Иродових. Међутим до Ирода је дошао
1м1.ш1)и1 1и(1ге1<5 гј ћег ћаккј шаћ{иг. По окову израђена је лоза са цвећем. глас о Исусу Христу. Он је заједно са својом женом Иродијадом
11а окону где би била манжета, о к о л о п и ш е : ј- аути (\)нр «ст1 |шн тоу почео мислити, да није то Јован, који је васкрсао из мртвих. Они су
почели тражити главу Јованову, и не налазећи је били су у недоумицн
клнтнгтоу Ово је рука Јована Крститеља. На горњој страни длана,
Тада је И р о д рекао својим домаћима о И с у с у : „То је Јован, чију сам
а прсма кажипрсту, на окову је натпис; о амнсс т о ? ву (Јов. 1,29) ја заповедио посећи главу. Сада је он васкрсао из мртвих, и зато сс
Ј ' л е јагње Б о ж ј е " . На окову је на кругу нејасан лик. На горњој кроз њега чине чудеса (Мат. 14,2; Л у к . 6,16).
сграии длана је четвртаст отвор 3—4 сш*', који затвара поклопац. Када
сс са отвора дигне поклопац, види се кост руке да се може целивати. Кроз много времена, неки веома знаменити велможа, по имсну
Она дссна рука изгледа како то слика каже. Инокентије поверова у Христа. Оставивши свет дошао је у Јерусалнм,
купио је на гори Јелеонској то место, које је некада припадало Ироду.
Лева рука св. Јована Претече, не цела, но само до лакта са дла-
подигао је тамо себи ћелију и постао инок, вршећи заповести Христонс.
ном и прстом, налазила се према Ои Сап^е-у у Севасти, одакле је
Желећи подићи за себе малу камену цр:;ву, почео је копати рон и
однесена у Регрј§пап, где је сачувана у цркви Доминиканаца. Стефан
темеље, и том приликом нашао је земљани суд са главом св. Јон.пи
11ом1 ородски потврђује међутим око 1360. да се десна рука св. Јована
Претече (I обретење). По разним знамењима и чудима и по откринсм.у
Прстече налазила у манастиру Перивлептос, и да лева рука није била
о д Бога дознао је да је. то глава св. Јована Претече и почео ју јс са
у Цариграду, но на Јордану 2 ).
побожношћу чувати код себе. Пред своју смрт у том крају распро
Реликвије св. Јована Претече спомињу се у Лавсаику поводом странило се неверовање, цареви су поштовали идоле место истинитош
јсдне цркве подигнуте од свештеника Инокентија на гори Јелеонској 3 ). Бога и свуда у Јерусалиму су поставили њихове слике и приносилм
Прво, друго и Шреће обреШење главе св. Јована ПреШече. Историја су им прљаве жртве. Видећи ово и предосећајући своју смрт, оиај
инок поново сакри у земљу св. главу Претече, да не би ко послс
моштију св. Јована Претече је доста нејасна. Еванђеље не каже ништа
његове смрти поступио са њоме непобожно. Он ју је сакрио где је била
о мссту где је Претеча посечен по наредби Ирода. Јосиф (АпНди. XXII, 7)
његова ћелија и црква. После његове смрти та црква је застарсла,
гнрди да је то било у Махеронту. Једна традиција поставља његов
разрушила се и сравнила са земљом, тако да нико није знао где сс
гроб у Севасте. налази глава св. Јована.
Иза Усековања главе св. Јована Претече судбина његове одсе-
чснс глане била је таква, да је његова глава била налажена у три Када је Јелена мати Константинова стала чистити и обнавл.аги
маха, који се догађаји прослављају празницима као прво и д р у г о (24. Јерусалимске светиње, у то време се два инока који су се подвиааналн
фсбруара) и треће (25. маја) обретење главе св. Јована Претече, а које на Истоку, договорише да иду заједно у Јерусалим, да се поклош
јс према ЧСТЈ.И минеи било овако: часном крсту и гробу Христову, које нађе Јелена. Овде се једном пд
Када је била усечена глава св. Јована Претече (Мат. 14, 11), њих у сновиђењу јави св. Јован Претеча, и откри место гдс је билп
гада ју је ћерка Иродијадина узела на б љ у д у и однела матери. погребена његова часна глава са заповешћу, да је извади и > зсм.ч.с
Опа разнратна нечестива жена бола је иглом језик светога, Пробудивши се инок је причао своме д р у г у о овом снониђсп.у, пли
којн јс обличивао њезино безакоње, и поругавши се над час- је овај то све сматрао за прости сан, и није веровао у то, и смом<
ном гланом, није дозволила да се преда на погреб заједно д р у г у је то исто саветовао. Идуће ноћи св. Јован се јавио ноноио
свакоме од инока одељено и рече:
') Плвле ПопопиН, О српском иатпису у Сијенн. Прилози за књижевност, Језик, „Устаните, оставите ваше неверовање и леност и учинитс шго
НсториЈу и фолклор, књ. XVI, св. II, 214—220. вам је јављено".
») () реликниЈама св. Ј о в а н а П р е т е ч е однесеним са Истока на Запад, види Еђег- Уставши, испричаше један другоме своја сновиђења, и затим по
10|(, 134—6. ђоше на место, које им је било указано у сновиђењу. Они почешг
Г«11л(11и1, (.еђеп <1сг НеШцсн УЖег, 44 (3. 94) ....црква коЈу Је он сам саградио тамо копати земљу и нађоше св. главу Јована Претече. Положинши
и у коЈо) ночннлју мошти Јонана Претсчс". је у врећу од камил.е длаке, пођоше својој кући.
100 124
V то мрсме једаи б е д н и л о н ч а р из града Емесе, био је присиљегс „18. ф е б р у а р а с р е д о п о с н е с е д м и ц е н е л и к с 40-це, нидео сам сн
/11 ц| 1н сногп сиромаштва остави своју о т а џ б и н у и да иде на д р у г у врата н а ш е о б и т е љ и о т в о р е н а , а к р о з врата се уливала река. Уз т<
• 11м11 \ 11,1 и у т у он се сретне са та два инока који су са с о б о м но- с а м ч у о глас многих чинова, који су са ш у м о м и ш л и по в о д и к шм>
• II ш I 1.1 иу сн. Јонана, и п р и д р у ж и се к њима и са њима настави с в о ј са истока. Сви с у они, сваки на свом ј е з и к у , у з г л а ш а в а л и : „ Е в о сс
н \ | Ии(|Ц|| пашавши сапутника, д а д о ш е му да носи в р е ћ у са главом јавља св. Јован, к р с т и т е љ Х р и с т о в " . Са т а к в и м узгласима они су ушли
||м1,пм Крститеља, а он није знао шта носи. Н а ј е д а н п у т му се јави у манастир. О б у з е т страхом у з и ш а о сам на в р х лествице. СтојеНи на
си ,1011П11 Претеча и р е ч е : њој, у ч и н и л о ми се да видим два д в о р а у о б и т е љ и , један на з а п а д у ,
д р у г и на ј у г у , а п о с р е д њих била је велика ц р к в а . Сваки чин у л а з е ћ и
„Остлви своје сапутнике и бежи о д њих са том врећом, к о ј у на западни д в о р , у п у ћ и в а о се ка ц р к в и . П о к л о н и в ш и се овде, излазио
д р ж и ш у рукама".
је к р о з ј у ж н а врата. Када се т о с в р ш н л о , п о н о в о сам ч у о глас д р у г и х ,
Снсти је о в о з а п о в е д и о зато, ш т о је в и д е о леност и небригу тих к о ј и су викали: „ Е в о св. велики Јован К р с т и г е љ " .
инпкл, који из почетка нису веровали њ е г о в о ј појави, а затим нису П о г л е д а в ш и в и д е о сам га у цркви, а са њ и м су стојали по страни
хтсли сами носити њ е г о в у главу. Н а ј п о с л е свети је хтео учинити д о б р о два м у ж а . У то в р е м е чини су стали прилазити св. Ј о в а н у и примити
лсло оном бедном ч о в е к у и у п у т и т и га на п у т д о б р о г а и б о г о у г о д - о д њега благослов. И ја сам наумио п р и с т у п и т и ка с в е т и т е љ у и д о
ногл жинота. Он остави своје сапутнике и однесе главу св. Јована бити од њега благослов. Са страхом и т р е п е т о м ја сам п о с л е д њ и
у сиој дом. Господ је ради главе св. Јована благословио д о м њ е г о в
у ш а о к р о з п о с л е д њ а врата, начинио земни п о к л о н п р е д Крстител>еи
спаким изобиљем, али се он није у з г о р д и о , но је д е л и о б о г а т о мило-
и д о т а к а о се његових ногу. А он ми з а п о в е д и да устанем, са љ у б а в л . у
стип.у ништима. З н а ј у ћ и да је он све ово постигао п о м о ћ у св. Јована,
сплгда јс п о ш т о в а о њ е г о в у св. главу, кадио тамјан п р е д њом, палио обухвати ме, д о т и ч у ћ и се мога лица, у з е о је с а с у д пун меда и д а о
спсНс и молио се Б о г у . Када је д о ш л о време његове смрти, по запо- ми га са р е ч и м а : „Прими благослов".
пссти сн. Јована п о л о ж и о је св. главу у један земљани с у д за в о д у , Р е к а в ш и то, он се у д а љ и о . Када сам ја п о ш а о за њим, приметио
и тај с у д је затворио у ковчег, и запечативши предао је ово својој сам огњени стуб, који је ишао пред светим. У у ж а с у од таквог виђењл,
ссстри. При том јој је п о д р о б н о рекао како се он ради ове часне главе п р о б у д и о сам се. И д у ћ е г вечера з а п о в е д и о сам братији да п о ј у сти
избавио о д беде и постао богат човек. С в о ј о ј сестри је ј о ш завештао хове псалама по обичном правилу. У време овога пјенија, један брат
дл снагда п о б о ж н о чува ову свету главу и да не отвара ковчега д о к по имену Исакије, погледавши горе в и д е о је к р о з окно, да у пештер-
јој то сам св. Јован не д о з в о л и . П р е д своју смрт д у ж н а је да ову ној цркви, где је била сакривена часна глава св. Јована, гори огањ.
ризпицу преда каквом г о д п о б о ж н о м човеку. Тако је глава св. Јована Видевши ово, повика:
прслашла д у г о времена о д једнога човека д о д р у г о г а , чувана о д
иобожних Хришћана. Најпосле је била предана неком свештенику „Оче погледај у св. пећини гори огањ". А ја му р е к о х :
Г.пстатију, који је ж и в е о недалеко о д Емесе у једној пећини и који „Не бој се, брате, прекрсти се и ћути о о в о м " .
јс био заражен јересју Аријевом и није имао страха Б о ж ј е г а . Болни су
Пет дана иза тога, када сам заспао шесте Ноћи, нека рука ме три
дола шли к њему и добијали исцељење од чудне благодати, која је
и.члазила из главе Јована Претече, коју је он д р ж а о тајно. Но Евста- пута такну у десни бок, и ч у х :
гије је почео слично крадљивцу да приписује себи и својој јереси ову „Ево ја сам дарован вама, у с т а ј иди за звездом, која ће ићи
бллгодат, трудећи се да сакрије од љ у д и истинити у з р о к ових исце- пред тобом, раскопај то место, где те она доведе, и наћи ћеш мене".
л.еп.а и многе је овим обратио у своју јерес. Али житељи Емесе нај-
Са трепетом и страхом устадох иза сна, и седећи на о д р у угледах
после сазнадоше његову злу веру. Кнез емески у д о г о в о р у са епи-
где пред вратима моје ћелије сија звезда. Ужаснух се, прекрстих сс
скопом заповедио је да га изагна из пештере и из предела те области.
и пођох за звездом, која ме д о в е д е у' пећину где се налазила глана
Гистатије је молио да га оставе још тај дан, обећавши да ће д р у г о св. Јована Претече, и ту звезда ишчезе. Ту падох на земљу и о д а д о х
јутро отићи. Када су се послани сагласили с тиме, он је ноћу скрио хвалу Господу. После д у г е молитве, упалих свећу, окадих тамјаиом
сисуд са св. главом д у б о к о под земљом у пећини, надајући се да ће и почех копати, призивајући име Господње., Када сам копао, ч у о сс
сс иослс извесног времена вратити, узети ову ризницу и уз помоћ велики шум и котрљање, а земља је била тврда као мед. После д у г о г
чуда од главе св. Јована поново утврђивати своју јерес. Нада му се труда најпосле нађох цигле. Уклонивши их, видех камену плочу, и
мсђутим није испунила, јер су се после његова одласка у пећину усе- када сам је извадио из јаме, нашао сам суд са часном главом св. Јонан.1
лили неки побожни иноци, тако да он није могао тамо доћи. Претече. Р а д у ј у ћ и се, а уједно и са ужасом узех суд и пононо по
кривши га, изишао сам из пећине. На изласку сретох архимандрп гм
Кроз неко време на том месту сабрала се братија, и био је осно-
нпн млнастир. Али нико није знао да се у овој пећини налази глава Генадија који је д о ш а о у нашу обитељ- Он ме уведе у пећину и по
си. Јована. После д у г о г времена открио ју је Маркел, архимандрит моливши се рече о своме виђењу:
онс смсскс обител^и, човек пун врлине, о чему он сам углавном „Ја видех да нас двојица стојимо на овом месту, где се и сада
опако прича: налазимо. О в д е је била множина јечмена хлеба, који је био чистнји
127
и снетлији од сунца. У пећину је улазило мноштво народа. који је из свога манастира на поклоњење часној глави, која је точила добро-
иримао хлеб из наших руку. Количина хлеба није се смањивала, но се мирисно миро, којим су свештеници помазивали главе људи који су
повећавала". се сабрали. Преп. Матрона узела је у мали ковчег неки део тога мира,
у намери да га однесе у свој манастир ради благосиљања. Али се
Ја с;.м разумео да визија Генадијева значи благодат Крститеља множина народа тискала око ње, јер су сви хтели да приме благослон
Чрнстова, која ће се на овом месту давати свима. Затим му ја рекох од свештеника и да б у д у помазани миром. Неки приметивши да преп.
<• снојој визији и показах му што сам нашао. Ми се договорисмо да Матрона у ковчегу носи миро, молили су је да их она помаже миром,
сисму нећемо никоме говорити, чак ни епископу емеском Уранију, јер никако нису могли доћи до свештеника, и она је извршила њихову
а да ћемо о свему прво казати старцу испоснику Стефану у Даромиј- молбу. У народу се налазио неки слепац од рођења. И он се обрати
ском манастиру, а да он саолшти о свему епископу. Када у Даромиј- преп. Матрони, да га она знаменује свештеним миром. Она му је по-
ском манастиру не нађосмо Стефана, потражисмо ђакона Киријака при мазала очи, и он тога часа прогледа. Тако каже св. Симеон Метафраст
саборном храму, који нам исприча своју визију, која је била једнака о обретењу главе Претече.
Гспадијевој. Тада му ми открисмо нашу тајну. Генадије и Киријак се
сложише да о свему треба известити епископа, чему сам ја био про- Кроз неко време св. глава Јована Крститеља била је пренесена из
тиван у намери да чекамо Стефана, који пет дана никако не долажаше. Емесе у Цариград. Овде на месту званом Хебдомон, по царској запо-
11аједном ја спадох с ногу и нисам се могао помаћи од неке болести, вести био је подигнут прекрасан храм, у који су положили главу св.
што је била казна и знак, да је о свему требало известити епископа. Јована. За време иконоборачке јереси, када су нконоборци спалили
Када и ја пристадох на то, ја оздравих. Ујутро пођосмо у град, где многе свете иконе, бацили их у море и реке и газили ногама и раа
нађосмо епископа када је после јутрење излазио из цркве и испри- лично бесчастили, тада неки побожни Хришћани бежећи из Цариграда
часмо му све о обретењу часне главе св. Јована. Он нам рече да о пуног јеретика, узеше са собом тајно главу св. Јована и пренеше је у
свему ником ништа не говоримо и да се вратимо у манастир. Ујутро Комане (град у провинцији Понту, на северо-истоку Мале Азије), гдс
дође он сам са презвитерима и ђаконима, и свршивши саборно божа- је некада умро св. Јован Златоусти. Овде је поново сакрише у земл.у
ствену литургију, он приступи ка томе месту, где се налазио суд са положивши је у сребрни сасуд. Ова драгоцена светиња чувала се овдс
часном главом. Када ђакон рече: ..ПршлонкшЈ кол^кна, Гд8 П О Л О Л И Л К А " , непозната до времена цара Михаила, сина Теофилова, и матере његонс
сви падоше ничице. Епископ Ураније је у ово време узносио молитву, царице Теодоре, која је поново утврдила православље. За време цара
и свршивши је, узе сасуд са часном главом и изнесе га из земље. Михаила ова светиња је била поново нађена по Божјем извољењу и
Један од презвитера који су дошли са епископом, по имену Малх, пренесена у Царнград од патријарха Игњатија. Ово је треће обретан.с
није овом веровао и рече: „Откуда се овде могла појавити глава главе св. Јована, које је било око 850. године, и које црква слави 2Г>.
Прстече"? И у неверовању дотиче се власи главе св. Јована, од чега маја. Глава св. Јована, поново пренесена у Цариград, прво је била
му се рука осуши због неверовања. Епископ Ураније са клиром узе положена у царску палату, а потом део њезин у Студијски Претечип
сн. сасуд са главом св. Јована, пренесе га у цркву и положи у ђако- манастир, где је врх главе видео хаџија Антоније 1200. године. Други
ник. Овде је ова светиња чувана дотле, док у Емеси није био подиг- део главе био је у Петри у манастиру Продром, који део крстоносци
иут нарочито веома украшен храм у част св. Јована. Приликом преноса пренеше у Амијен у Француску, а део од овога дела пренесен је у
споменути Малх исцелио се тако, што је дотакао руком сасуд са главом Рим, и налази се у цркви папе Силвестра. Други делови налазе се у
сн. Јонана". — Овако гласи повест блаженога Маркела. Д р у г о обре- Атонском манастиру Дионисија и угро-влашком манастиру „Калун".
тсњс главе св. Јована било је 452. године. По повести Маркела открила
му сс глава 18. фебруара, изнесена је од епископа Ураније 24. фебруара, Кондак на Обретење главе писао је Студит, а имамо га код
а 20. октобра исте године пренесена је у подигнуту цркву св. Јована. Питре 1 ): МтјУб? <ре|3рооар хб', хоубах^оу тг^ ебреспу ттј$ тср.са? хесраХ% тоо
Иробрбцоо, -?јх- б'. Хгоибстои. Питра доноси још шест стихира на Обрсте
није главе св. Јована Претече (Ое СарИе 8. Јоашиз ВарНз1ае). У
Симеон Метафраст (-ј- 940) пак у житију преподобне Матроне данашњим богослужбеним књигама канон 25. маја је написао Тарасијс
(| око 492., успомена 9. новембра) казује још ово о обретењу главе (По(тЈ|ха Тараа(оо).
сн. Јована Претече. У то време један човек, који је орао своје поље,
примстио је да на једном месту, наиме тамо где су некада били пеш- ЕћегзоИ према историским подацима овако пише:
тсра и манастир, излази огањ из земље. То је он видео више пута „Глава св. Јована Претече, која је била откривена у Јерусалнму
у гоку нише дана. У недељу, у коју Маркел, Генадије и Киријак и која је остала извесно време у Киликији, дошла је у једно се и> кп I
дођоше епископу, овај човек такође дође у Емесу, и исприча епископу Халкидона за владе Валенса (364—378), где је остала до 391. Оис
Уранију о чудном огњу. Епископ заједно са клиром пође на то место, године пренео ју је Теодосије Велики у Цариград. Он је ишао пргд
п то је била пећина, где је некада живео јеретик Евстатије. Помоливши
сс, епископ поче копати на том месту и нађоше тамо суд са главом
сн. Јонана Претечс. Глас о овом раширио се по Емеси и околним
градонима и селима. И прсп. Матрона са свима сестрама дошла је тамо ') Апа1сс(а аасга, I, 367—369.
128 129
8 Х«>ртологиј1
131
11»11 I у* | им (518 527) и наредио његово признање по целом земаљ- Праксапостола. После I и II катисме: Ч и т а њ е празника слово Методија
кругу. Изгледа да је овде замена имена ових царева. Кедрин Патарског на двоЈе.После полијелеја: Слово Богослова у Добротол>убл.у,
М1н|||г к и т с да га је унео цар Јустин и то 526 године. коЈе се наставља и после III песме. П о с л е шесте песме: ауауусоас«
Шмрси.г иризника на З а п а д у ишло је лаганије. У Риму је уведен тоО лрохесЈлеуоо (Зс(ЗХсоо.
М1Н1КШ још у V столећу, али још у VII столећу није свуда уведен. Празник Сретенија Господњег припада б р о ј у 12 празника, али не
ПроЦгеиЈу 2. фсбруара, као и на д р у г е велике Богородичине празнике, Господњих, но Богородичиних, Јер ако празник Сретенија Господи.сг
иији мно јс папа Сергије I (687—701), при чему су се носиле свеће, падне у недељу, то се служба васкрсна не з а м е њ у ј е с л у ж б о м праз-
чи)!' »с осисНеп.е датира о д X столећа. Папа Сергије Је о д р е д и о да се ника СретениЈа, како бива на Господње празнике, но се поЈе заједно
||ц Блпгонести и Рођење, на Сретеније (бапсИ бушеопјб, ^иос! УрарапЦ са њоме. Када један о д 12 Господњих празника падне у недељу, изо-
О т с с ! ирреПап!) нрши процесија од 3. Аћпапо ка 81а МагЈа М১шге. ставља се сасвим васкрсна служба и с л у ж и се само празнична. По
ОбичаЈ је Рима да се на овај празник врши литија са ношењем томе празник СретениЈе се назива и празником СретениЈа Пресвете
•аипл.ених снсћа. Овај обичај ношења свећа прешао је у б р з о из Рима Богородице. Но на Сретеније, као и на Господње празнике имамо:
II I Псток. У житију кападокијског испосника Теодосија, које је напи- 1) На литургији на малом в х о д у входни стих, као и на Господн.е
(1н» Кирило Скитопољски (половина VI века), говори се о богатој и празнике о д 12 празника. После входног стиха поје се тропар и кондак
ПоПожној Хикелији (^ЈсеНа или ^есШа) жени једног високог римског празника. Немамо празничне антифоне, но су указани изобразител.ни
чинонника, која Је у месту званом Ра1аЈоп Ка1ћ1зша на п у т у о д Ј е р у - са блаженима. После с л у ж б е имамо нарочити о т п у с т (служабник). Ако
силимп у |1итлејсм саградила велелепну цркву посвећену Б о г о р о д и ц и , празник Сретенија падне у недељу, то се обично говори васкрсни
н /1и јс она „ме1)у првима (у својој цркви) увела обичај да се празник отпуст, а на Јутрењу место припева поје се Ч е с њ е ј ш у Ј у . У том случаЈу
11урарнпИ слави са свећама" (чатббес1;гу IV гсрашзс? ]1ета хтјрссоу у^еа^ас тђу васкрсне песме поЈу се пред песмама Сретенија. Остало о б о г о с л у ж с њ у
6|||»иаугт)01У тоО ХсогђроЈ Оцбу беоО). 1 ) Овај обичај прешао је у Јерусалим Сретенија види у типику. Празник Сретенија има Један дан претпразн
п лруга мсста Палестине, ш т о потврђује и Софроније патријарх Ј е р у - ства и седам дана попразнства. Оданије бива 9. фебруара.
шлимски у снојој проповеди на овај празник.
У Алсксандрији о ношењу свећа на овај празник сведочи Кирило
Ллсксандријски (^ 444) у беседи о еванђељу доношења Исуса Христа
V н рпм, н у Анкири у исто време Т е о д о т Анкирски (•{• пре 446). Према
I пП11 ну снсће сс дају братији пред полиЈелејем и после 9. песме на
)утрењу.
Цнјнише проповеди на оваЈ празник даје нам Палестина. Тако о д
Хпихијп*) прсшитсра имамо наЈстарију сачувану проповед на овај
пршнин, од ТимотеЈа 8 ) и Софронија 4 ) патријарха јерусалимског. Д а љ е
5
н м п м о пропонеди на оваЈ празник о д Кирила Александријског ) и Тео-
Апкнрског"), АмфилохиЈа ИкониЈског, Методија Патарског,
1.111,111.1 »литоустогп, Кирила Јерусалимског, ГригориЈа Ч у д о т в о р ц а и
|||>|||н).1 11икомндијског. г ) Ц р к в е н е песме на оваЈ празник написали су
I грмпи т н р и Ј л р х , Јован монах, АнатолиЈе, АндриЈа Пир, Андрија Крит-
гки и Косма моиах (канон).
Типик иропнсуЈе на СретениЈе ова читања: После благосиљања
хлсбоил слмо сс к а ж е : читање. После полиЈелеЈа само: читање. После
шссгс пссмс: Пролог. У Евергетидском типику на панихиди: Читање
Духоиниј 1)јсстник, 1895, № 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13—14, 15, 18, У ову суботу црква се, како се т о каже у служби овога дана,
20, 21; 1896, № 2, 4, 5, 6). моли за све умрле од века по имену, који су са вером побожно жинсли.
У служби се хоће да обухвате сви људи целе земље и сви разни видони
Трсба прно да се чита месечни синаксар (тј. минејског дана) као и случајеви смрти. У служби се моли: за умрле у градовима, пусти-
што јс обичај, а потом овај (тј. триодски). њама, на земљи и на сваком месту; за цареве, свештенике, архијерсјс,
Канон у недељу митара и фарисеја написао је Георгије митрополит монахе, белце, браћу, другове, сроднике, за све узрасте рода човечјега,
ннкомидијски (860), панигиричар и црквени песник. У ову недељу са све четири стране земље; за умрле оцеве, праоце, дедове, прадедоне,
цркна почиње појати т у ж н е и поучне песме: Покајанија отверзи ми о д првих до последњих; за умрле младиће, старце, за све родове, старо,
дпсри . . . , На спасенија стези . . . и Множества содјејаних мноју љутих младо, децу, сисанчад —, укратко за све умрле љ у д е . Затим се песник
на јутрењу после 50. Псалма. у служби труди да наброји све разне врсте смрти, и моли се за све
умрле: што гроб покри, што вода покри, рат покоси, земљотрес обу-
Недеља блуднога сина. Успомена блуднога сина (Лук. 15, 11—12) хвати, убице убише, огањ спали ; који умреше у мору, на земљи, у
изгледа да је првобитно слављена, као и успомена митара и фарисеја, рекама, изворима и језерима, од зверова, птица, змија, у пустим местима;
у једну од недеља самога ускршњега поста, па је одатле пренесена који умреше од жалости или радости напрасно, које уби мач и коњ,
прсд сам пост и постала друга припремна недеља поста. Да је то тако град, снег, или земља засу; које убише чаробни напитци, отров; који
нидимо из Јерусалимског канонара VII столећа (Ши§е — Ваитб1агк, 213 падоше са висине, дрвета или погинуше од железа или камена; од
и дал>е) који у трећу недељу поста прописују читање еванђеља Л у к . грома, у пукотинама земље, од мора, од отровног уједа, коњског
15, 11—32. РНга (Апа1ес1а засга, I, 460—461) доноси четири песме о гажења, дављења или вешања.
блудном сину, које би се могле приписати Роману Мелоду (VI век),
Дакле, црква се укратко моли за све у д о б р о ј вери умрле људс,
од којих су прве две кондак и икос у данашњој служби недеље блуд-
о д какве год смрти умрли. Пошто су многи верни умрли изненада без
нога сина.
црквене молитве, без погреба, погребног чина и обичаја, то су св. оци
У типику Велике цариградске цркве IX—X века ова недеља се наредили да се овог дана врше опће или екуменске молитве за свс
зове тђ хоркххг] прб т ^ <*гсохр^ш, а посвећена је успомени блуднога сина, умрле Хришћане, у к љ у ч у ј у ћ и у овим опћим молитвама и мољења за
са истим апостолом и еванђељем као и данас (Тшиха, I, 111). оне, који су из каквог било узрока били лишени црквене молитве.
У Синајском типику X—XI столећа недеља пред месопусном посве- Затим пошто се у идући дан, тј. у недељу месопусну слави други
Нсна је успомени блуднога сина, али се не зове недеља блуднога сина, долазак Христов ради суђења, то се црква у ову суботу моли за све
110 хирсахг) гсрб <&гсохр1со и и м а е в а н ђ е љ е п о Л у ц и : Р е ч е Г о с п о д п р и ч у
верне, да им се смилује страшни праведни Судија, да их постави с
десне стране међу праведнике и да се удостоје небеснога царства.
о в у : Човек неки имађаше два сина (Тотчхб, I, 185). У истом овом типику
Најпосле хоће црквз сећањем на смрт и страшни суд да живе посети
друга недеља поста зове се недеља блуднога сина: Т^хир^**^ Р' на спремање против греха, да би се на страшном суду оправдали.
1[1бо|х6бо;, Ујуооу хирсахђ ТЂ? <&а<1)тоо х а ! ТТУ ^ р у а т б у и и м а т р и еванђеља:
М а р к . 2 , 1 — 1 2 , тбју §руатб>у, М а т . 2 0 , 1 — 1 6 , тоО <2асотоо и Л у к . 15, 1 1 — 3 2 Недеља месопусна посвећена је страшном суду. Роман Мелод
(Толсхб, I, 187). {VI век) написао је један кондак за недељу месопусну са садржином
о страшном суду. Ако је ово доиста кондак Романов, онда би се ова
Канон за ову недељу написао је Јосиф Студит. Типик прописује
недеља са овом успоменом славила већ у VI веку. Из овога кондака
•а ову недељу: „Читање у тумачењу еванђеља од Луке, прича о блуд-
проемион и први икос имамо у данашњој служби ове недеље као
ном сину, и остала торжаствена слова".
кондак и икос. Теодор Студит (VIII век) написао је канон за ову недељу.
Субота месоПусна је данас посвећена успомени умрлих. Када је Типик Велике цариградске цркве IX—X века има ову недељу тгЈ хорсах^
ова субота добила ову успомену, не можемо са сигурношћу казати. Акоу.ресо са истим прокименом и стихом, апостолом и еванђељем као
РИга (Апа1ес1а засга, I, 44) има један кондак у суботу сиропусну на и данас (Тшиха, I, 111). Исто тако је и у Синајском канонару X—XI
последовање умрлога монаха, који се у неким рукописима приписује века (Тогссха, I, 185). Месопусна се зове ова недеља зато што се њомс
Роману (VI век). И данас је субота сирна посвећена успомени свих свршава јело меса, а у идућој седмици јешће се сир, због чега се ова
нрсподобних отаца, који су просијали у подвигу. Када је сирна субота седмица зове сирна седмица.
посвећена умрлим монасима, можда је због тога субота месопусна Сирна седмица је последња припремна седмица за пост четрдессг
посвећена свима осталима „од века умрлима, православним Хришћанима, нице. Зове се сирна што се за време ове седмице не једе месо, но сир
оцима и браћи", у вези са страшним судом. Суботу месопусну са и уље, а сиропусна се зове зато што се њоме завршује јело сирис
данашњом успоменом имамо сигурно у 9. веку, јер у типику Велике хране пред четрдесетницом. Ова седмица се у својој служби назина:
цариградске цркве (IX—X век) тф аајЗјЗ&тсо тт); <2лохр|ц> имамо исти „преддверје покајања", „претпразнство уздржљивости", „преочисти-
апостол са стихом и еванђеље као и данас (Тотиха, I, 111). За ову тељна седмица св. поста", итд. Ове седмице се не врши тајна брака, а
суботу паписао је канон Теодор Студит са акростихом: недостојнога у среду и петак ове седмице не врши се литургија, но часови, као и
1 еодора.
10 Хеортологија
146 147
у чстрдесетницу, са поклонима и молитвом св. Јефрема Сирског. У" Успомене и богослужење недељних дана ускршњега носта нису осгалс
пстак сирни сећамо се страдања Христових, у суботу се слави успомена првобитне, јер су неке успомене из свештене и црквене историје каснијс
сннх си. преподобних мужева и жена, који су просијали постом. Као заузеле неке од недеља ускршњега поста.
шчо нојноде поукама и напоменама о војницима који су се одликовали Прва седмица поста зове се чиста. У песмама и молитнамл овс
храброшћу, одушевљавају војнике наоружане и спремне за битку, тако седмице чује се вапај д у ш е која се каје и оплакује своје грехе, и у
и цркна нас, који се спремамо за духовну борбу у св. четрдесетници,. њима црква учи верне да се одрекну греха у који су пали и изгубили
спажи за духовне подвиге примером св. подвижника. рај неуздржљивошћу прародитеља, и да у з д р ж љ и в о ш ћ у дођу до спа
сења и вечнога живота. У служби ове седмице, даље, препоручују сс
О старини богослужења сиропусне недеље можемо ово изнети г пост, молитва, сузе, покајање, духовни подвизи, чишћење тела и душе,
Јерусалимски канонар VII века у последњу недељу пред ускршњим одрицање од греха и страсти, а присвајање врлине и бдења, да бисмо
постом онако прописује: „У недељу месопусну, прокимен гл. 5: Да се достојно поклонили крсту и духовно прославили Христово васкрссп.е.
исполњатсја уста моја хваљенија (Пс. 70, 8), стих: На тја, Господи,,
упонах . . . (Пс. 70, 1). Читање Јерем. 81, 23—28, апостол Рим. 14, 14—21. За време поста молитве су д у ж е и свечаније, а читању је дано
више места но појању. Д у ж и н у молитава ове седмице повећава још
Алилуја гл. 2: Воскликните Богови, всја земља (Пс. 99). Еванђеље
више велики канон св. Андрије Критскога на повечерју прва четири
Мат. 6, 34—? (у недељу сирну), песма на прање р у к у : „Почнимо
дана поста. Пост прве и последње седмице је пооштрен, тако да сс
л.удијс пост без греха", на пренос дарова: И ж е херувими" (К1и§е —
прва два дана поста, а по могућству и четири дана ништа не јсдс.
Ваишз1агк, 211).
У типику Велике цариградске цркве IX—X столећа (Тшиха, 1,111—112) Богослужење великога поста у јерусалимској цркви крајем IV
иллржено је богослужење у среду, петак, суботу и недељу сирну. У среду столећа излаже нам Етерија у 27 и 28 гл. свога списа, а у VII столећу
и пстак прописује овај типик поред осталог литургију пређеосвећених јерусалимски канонар истога столећа (Бг. Тћ. К1и^е — Ог. А. Ваипз1аг1<,
дарона, а у суботу се слави Мугјц?) т6)7 бакич ха1 осах^тбју, аохомшу, 0иа(1га§езЈта ипс! К а т о с ћ е Јегиза1етз ј т зјећ!еп Јаћгћипс1ег1. ОгЈепх
1| р а р х ^ ш\ ирорартбригу, и има данашњи апостол и еванђеље. (Бого- СћпзИапиз, N. 3. V Вс1. II. НеН, 201—233) и даље типици почев од IX
служењс сирне седмице и недеље види још Тилсх«, I, 185—6, 506—512)* столећа (Види А. А. ДмитрЈевскШ, Тотиха, I и II, на своме месту).
Канон у недељу сирну написао је Христофор протосинкрит. Субота прве седмице слави св. великомученика Теодора Тиропа
у спомен догађаја изнесеног у синаксару овога дана. У петак на литур
На литургији у недељу сиропусну речима еванђеља (Мат. 6, 14—20) гији пређеосвећених дарова иза заамвоне молитве поје се молсбпи
црква нам проповеда о томе, шта је потребно да добијемо опроштај канон св. Теодору, према типику, састав св. Јована Дамаскина „прг
грсхова од Бога у време поста и како треба постити. Наиме да опро- дложивши кољиво", и чита се молитва на благосиљање кољива (у слу
стимо ближњима који су нам сагрешили и да постимо истинитим, а жабнику, чин освећења кољива на празнике). Успомена св. Теодора
нс лицсмсрним постом. Пустињаци египатски скупљали су се у последњи славила се у ову суботу у Јерусалиму у VII веку, као што нам то
дан сирнс недељне на молитву и измолили један од другог проштење сведочи Јерусалимски канонар VII века. У типику Велике цариградскг
и благослов, а затим су се после вечерња разилазили по пустињи све ц р к в е 1Х-Х века пИше за овај дан: МУТГЈЦТЈУ етитеХоО^ Т Т Ј ? аЗХтјоешс тоо
до цнстие педеље, када су се враћали у манастир. И данас се у недељу ау 1ои ©еобшроо ( Т о т ч а , I, 115, 518—19). Канон св. Теодору у суботу
нослс нсчерња верни у знак измирења целивају и бива проштење. на јутрењу написао је Јован, митрополит евхаитски (XI век), а за тра
пезом тога даНа чита се похвално слово о св. Теодору од Григорија
Ниског. Синаксар у суботу прве недеље поста, тј. Теодорову у глан
ном ово каже: У овај дан у прву суботу поста, празнујемо необично
СЕДМИЦЕ И НЕДЕЉЕ УСКРШЊЕГА ПОСТА ч у д о кољивом, св. и славнога великомученика Теодора Тиронл. Кндл
је Јулијан одступник од Христа прешао у идолослужење, замнслн дп
Хришћане некако тајно оскврни. Призвавши епарха града, запонеди да
(О сн. четрдесетници писали су: Анон., О читвфедеситницћ, Христ* се јела која се обично продају уклон?, а да се на тржиште изнссу
1 друга, тј. хлеб и храна, која је раније смешана са крвљу од жртан«,
11 сн. 1836,1,185. Анон., Богослужеше православноИ церкви вт> св.
чги.фсдсстнтницу. Христ. Чтен. 1846,1,239. Свшц- А. И. Парвовг., и која су оскврњена овом смесом, да би се купујући их у чистоти
П о с м . сн. чстиредеситницБГ по правиламг. древле каноническимт>, оби- још више оскврнили. Епарх одмах изврши заповеђено, и на цсло т р ж и
чпнм'1. дрсннихч. ХристЈант. и законамљ греко-римскихт>, императоровг* пгге изнесе јела оскврњена од жртава и крви. Али свевидећс око
Христ. Чтсн., 1863, I, 307. Анон., Н^ћчто о св. четвфедеснтницћ ст> Б о ж ј е посла градском архијереју Евдоксију свога великога страсто-
рслигјозноИ и архелогическоИ точко зр^ши. Христ. Чтен. 1890,1,305). тсрпца Теодора, званога Тирона, и јавно, а не у сну, ставши преда н.
11рслаасћи на седмице и недеље ускршњега поста истичемо да бого- овако некако рече: „Што пре уставши сабери Христово стадо и тнрдо
служгп.г оних седмица и недел.а мон<емо пратити из доста раних вре- заповедај да нико ништа од предложеног на тржишту не купи, јср јг
мсиа, Јср се ускршњи пост у данашњем облику образонао до IV вска* оно од нечастивога цара оскнрн.ено крвљу жртава". А оваЈ је у недо
н н 149
уиици питво: „Како би било м о г у ћ е о д изнесеиог на т р ж и ш т е не к у - чешк) устава б о г о с л у ж е н ј н прав. цсркни, 5 8 6 — 5 8 9 . Види ј о ш К. Никол!.-
|1иН1, п о ш т о у домовима влада о с к у д и ц а " . А свети д а в ш и к о љ и в о скЈИ, АнаеематствовинЈе (отлученЈе отљ ц е р к в и ) с о в е р ш а е м о е ВЂ
|м чг „ Ц е д о с т а т а к у т е ш и (попуни)". Д о к је овај био у н е д о у м и ц и и первук> нед^лго великаго поста. С П Б . и И с т и , Чинг. православш. Цср-
ии)г р.иуменао, питао је: „Шта би то било к о љ и в о " ? , а велики Т е о д о р ковши в ћ д о м о с т и , 1888, № 11. Арх. СергШ, Анаеема. С М Б Г С Л Ђ бого-
„Нареиа пшеница, јер т а к о ми у Евхаитама навикосмо гово- с л у ж е ш н , с о в е р ш а е м а г о ВЂ соборнБ1хт. ц е р к в а х љ вљ первое воскрс-
риги" Л п.пријарх испитиваше: „Ко је овај који п р о м и ш љ а за христо- сенје в е л и к а г о поста. С П Б . 1902). Осим д в е с у б о т е : месопусне и д у -
н а р о д " ? А свети опет р е ч е : „Теодор, Христов мученик, о д ховске, црква чини помен умрлих т а к о ђ е у с у б о т у д р у г е , т р е ћ е и четвртс
гпм м.1м сада послан као п о м о ћ н и к " . Патријарх одмах у с т а д е и седмице св. ч е т р д е с е т н и ц е . П о р е д осталих врлина к о ј е се в р ш е у посту:
МПП1ИМ.1 |пмн низију, и т а к о учинивши сачува стадо Х р и с т о в о непо- љ у б а в према свима, добра дела према б л и ж њ и м а , црква нас обавезујс
иргђсно о д испријатеља и преступника. А он у в и д е в ш и да је њ е г о в а да се молимо и чинимо д о б р о за д у ш е у м р л и х . З а т о су одређена
1,1мн,1 ш о б л и ч е н а и да није ништа свршио, д о в о љ н о п о с т и д е в ш и се горе споменутЈ три с у б о т е ч е т р д е с е т н и ц е . У о в е с у б о т е црква се моли
ишоисди да се о п е т на т р ж и ш т е за п р о д а ј у изнесу обична јела. А на- за о п р о ш т а ј „ п р е г р е ш е њ а вољних и невољних са в е р о м умрлим љ у д и м а "
р о д Христон, п о ш т о је прошла седмица, о д а ј у ћ и б л а г о д а р н о с т д о б р о - и за њ и х о в вечни п о к о ј са светима ( с л у ж б а II, III и IV с у б о т е четрдс-
тнору и м у ч е н и к у , у о в у с у б о т у р а д у ј у ћ и се к о љ и в о м у с т а н о в и ш е сетнице).
н.ггону у с и о м е н у . О д тада па све д о сада верни п о н а в љ а ј у ћ и ч у д о , У ове с у б о т е в р ш и се обично п о м и њ а њ е умрлих к а к в о бива нс-
лл ис би т о л и к о д е л о мученика временом било з а б о р а в љ е н о , п о ш т у ј е м о п р е к и д н о у времену ван поста ч е т р д е с е т н и ц е . У великом п о с т у се она
исликога Т е о д о р а к о љ и в о м . помињања на б о г о с л у ж е њ у не в р ш е зато, ш т о су она везана са врше-
Приа недеља ускршњега поста слави у с п о м е н у успостављања њем пуне л и т у р г и ј е , која се у п о с т у не в р ш и с в а к о г дана. Д а се пак
поштонан.а икона у 842. години за царице Т е о д о р е и патријарха М е т о - умрли не би лишили спасоноснога заступства ц р к в е , нарочито у четрдс-
дија, иосле д у г о г гонења икона у VIII и IX с т о л е ћ у , и зато се ова сетницу, у с т а н о в љ е н о је у време великога поста да се место свако-
нсдсл.а з о в е : недеља православља (види Анон., Н е д ћ л н православјн, дневнога с п о м и њ а њ а с в р ш а в а ј у т р и п у т васељенски помени у II, III и
Христ. Ч т е н . 1852,1,319), тј. праве вере. Како је то све било излаже IV с у б о т у поста, а у ове с у б о т е нарочито зато, ш т о су остале с у б о т е
синаксар ове н е д е љ е . У о в у н е д е љ у п о м и њ е се и ч у д н о д е ј с т в о које п о с в е ћ е н е нарочитим успоменама: прва — Т е о д о р у Т и р о н у , пета —
сс д о г о д и л о са царем Т е о ф и л о м гонитељем икона, коме с у о п р о ш т е н и похвали Б о г о р о д и ц е , шеста — в а с к р с е њ у Лазара.
грсси п о ш т о се покајао и црква молила за о п р о ш т а ј његових грехова.
Према т о м е ова недеља са овом у с п о м е н о м могла се јавити т е к иза Успомена друге недеље поста није била у в е к иста. Према јеру-
Н42. године. салимском к а н о н а р у ова недеља је у VII с т о л е ћ у била посвећена успо-
мени кајања б л у д н о г а сина из еванђелске приче.
Али нсће бити да је ова н е д е љ а са овом успоменом слављена
одмвх иза 842. године, јер типик Велике ц а р и г р а д с к е цркве 1Х-Х века У т и п и к у велике ц а р и г р а д с к е цркве IX—X века (Толша, I, 118)
у Ј о н у псдсл.у не с п о м и њ е иконе, но к а ж е : Му/јрју ЈгцтеХоОцеу тС^ с&усшу слави се у о в у н е д е љ у успомена св. Поликарпа епископа смирнског,
проФГјКбу Мшо4ш; ха^ 'Ааршу, жаХ д а к л е ова недеља је била по- а у Синајском канонару X—XI века успомена б л у д н о г а сина и радника
сисћсна успомени п р о р о к а Мојсија, Арона и Самуила. Синајски канонар (хорсахтј т&О (*аа>тоо ха1 т&ч еруатш^), апостол и еванђеље као и данас,
X XI нека т а к о ђ е у о в у н е д е љ у не говори ништа о п о ш т о в а њ у икона, а у Е в е р г е т и д с к о м т и п и к у XII века нема нарочите успомене, но пре-
но слично к а ж е : „У н е д е љ у прве с е д м и ц е п о с т а . . . с в р ш а в а м о успо- в л а ђ у ј у васкрсне песме.
мгпу си. пророка Мојсија, Арона и осталих п р о р о к а " . Т е к Е в е р г е т и д - У XIV в е к у добила је ова недеља ј е д н у нарочиту у с п о м с н у ,
ски гипик XII века за о в у н е д е љ у к а ж е : „ Н е д е љ а прва поста Право- наиме Григорија Паламе, архиепископа солунског и ч у д о т в о р ц а (•{-1368)
славл.а", и има неке песме о иконама које и данас појемо, као и да- и његова учења о н е т в а р н о ј б о ж а н с к о ј светлости на Т а в о р у , комс је
НЛПЈИ.И 'Геофанов канон. Али у Е в е р г е т и д с к о м типику се с л у ж б а ико-
за о в у н е д е љ у написао п о с л е д о в а њ е - с л у ж б у и похвалу Филотеј, патри-
нвмл меша са старом с л у ж б о м п р о р о ц и м а , као ш т о је т о и у д а н а ш њ о ј јарх цариградски (•]• 1386), у к о ј о ј се слави Г р и г о р и ј е као јерарх и
с л у ж б и онс н е д е љ е . Која читања п р о п и с у ј е Е в е р г е т и д с к и типик у о в у у ч и т е љ ц р к в е , п о б о р н и к п о б о ж н о с т и и цркве, као противник јеретикл,
нсдсл.у ниди Тогссча, I. п р о п о в е д н и к б о ж а н с к е светлости, ступ вере, пастир С о л у н с к е цркнс,
У ову н е д е љ у носле часова, а пре л и т у р г и ј е или п р е д крај литур- испосник који се контемплативним животом у з д и г а о д о крајности и
гијс свршава се у саборним храмовима о д архијереја тзв. Чин право- екстазе, и као писац који је својим списима побио противнике. У дв
сланп.а. А р х и ј е р е ј излази са с в е ш т е н о с л у ж и т е љ и м а на с р е д и н у храма, н а ш њ о ј с л у ж б и с л о в е н с к о г т р и о д а први канон (нема га грчки т р и о д )
при чсму свештеници износе иконе Спаситеља и Б о г о р о д и ц е и п о л а ж у говори о б л у д н о м сину, с т а р о ј успомени ове недеље, а д р у г и о снс
их пв аналогије. П о своме саставу овај чин је молбено и благодар- т и т е љ у Г р и г о р и ј у . У грчком т р и о д у за с л у ж б у ове недеље к а ж с с е :
стисно ијеније. Главна мисао овога чина је молба за о ч у в ње мира у „Песнсно п о с л е д о в а њ е светога, осим канона, сачини Филотеј патријарх
цркии и о б р а ћ а њ е з а б л у д е л и х на пут истине. ( С а д р ж и н у Чина право- 1368. године, када и празник њ е г о в би објављен д о д а н а ш њ е г дана.
сланл.а и н.егову а к о л у т и ј у ниди к о д К. НиколћскШ, П о с о б ј е кт, изу- Канон јс састав Георгија, као ш т о се то види из акростиха Б о г о р о
180 77 147
дичних". А у словснском триоду стоји само да је последовање д р у г е гије, као што је светлост на Тавору, та енергија (сила) и та свеглост
су различите о д суштаства Б о ж ј е г , али су у ј е д н о и нестнорене и нсраз
и е д е л . е п о с т а ,,сложжно» ш кскт^кишагиЈ патрмр^л Филоо«а".
дељиве од Б о ж ј е г суштаства, зависне о д Б о ж ј е г суштаства, па се
У ирној половини XIV века настао је хесихастички спор. Главни понекад називају „Богом" или „божанством". Ј е з г р о учења је у томе
по1)и хесихаста били су Григорије Палама и Никифор Грегорас. Место да не треба делити суштаство Б о ж ј е о д атрибута Б о ж и ј и х , али да без
и година ро1]сн.а главнога вође хесихаста Григорија није познато, био повреде јединства, ипак постоји разлика између суштаства и атрибута.
|< на цпрском д в о р у у Цариграду, одакле се повукао у Св. Гору, где (Јевсевије Поповић — Д р . Мојсије Стојков, О п ћ а црквена историја,
1< у п о ж а о мистику хесихаста, а када је спор избио, иступио ]е као 148—9. Види о Варлааму још старе српске биографије XV—XVII вска
Ораииллц нападнутих монаха у Солуну. По жељи цара Јована Канта- у преводу Л. Мирковића, Срп. књижевна задруга, књ. 265, стр.
к у к ч ш посвстио га је Исидор патријарх цариградски за архиепископа XXXIV—XXXVI и 9).
солунског (1349), Солун га није примио и повукао се на острво Лемнос.
|ЗГ>1. био је на синоду, који му је осигурао дефинитивну п о б е д у над Извесно у ч е ш ћ е у овом спору имао је и Стеван Дечански у Цари
н.сгоним противницима Варлаамитима. Умро је око 1360. године. г р а д у према њ е г о в у житију од Григорија Цамблака.
Протинник хесихаста био је монах Варлаам из б е т ш а г ј а у Кала- Трећа недеља поста. Када су верни на почетку поста св. четрдс-
брији, који је д о ш а о за време Андроника III у Цариград и овде исту- сетнице ступили у подвиге поста и кајања, биле су њихове снаге снежс
пио као нспријатељ Латина. За време свога бављења у Цариграду и крепила их је нада да ће у б р з о доћи успешан крај ових поднига.
усгао )с против мистике хесихаста и побијао ју је речју и списима. Међутим, сада у средини поста снаге су слабије у с л е д поста и подвига,
Осућен на јсдном синоду 1341. године, вратио се натраг у Италију, и у таквом стању својих верних црква им притиче у помоћ тако, што
ГДс ]С постао епископ 01егасј-ја у Калабрији (1348). Варлааму се при- их теши, храбри и бодри примерима побожног подвижништва, само-
кл.учио монах Григорије Акиндин, који се у с к о р о оделио од њега. одрицања и трпљења. Р у к о в о д е ћ и нас у м р т в љ е њ у страсти и похотс,
Спор јс достигао врхунац када као Варлаамови противници устадоше у трећој седмици поста црква нас учи да их победимо слично Гедеону
Пикифор Грегорас и Григорије Палама. О к о њих се начини група, и који је поразио Мадијамљане, да им одолемо као Сампсон, који јс
Паламнна је у овом спору надјачала (Према К. Кгитћасћег, Оезсћ. убио звер, да их умртвимо као Голијата, да их смиримо као што је
(1ег 1>уг. 1д1., 100). Данило у к р о т и о зверове у јами, и црква више хвали пост но што га
заповеда, више се описују његови плодови но што се о б н а ж у ј у нашс
Пски од хесихаста су веровали да се својим размишљањем и
греховне ране, које се лече постом. Јер пост крепи тело, просвећује
расматрањем, или својом контемплацијом могу тако приближити Богу,
ум и срце, кроз њега д у х о м вену страсти и чине се добра дела, ум
да могу физичким очима гледати б о ж а н с к у светлост; за ово су неки
се у з д и ж у на небо и исходи проштење у милосрднога Бога. А као
имали сноје прсебне методе: у к у т у своје ћелије, повучен у себе ту
утеху и б о д р е њ е оних који се кају, црква у трећу недељу великога
(< ди са очима упртим у једно место, најбоље пупак; испрва се не
поста особито у к а з у ј е на крст Господњи, о д у ш е в љ а в а ј у ћ и их примером
ииди Нншта, али касније види човек б о ж а н с к у светлост, к о ј у су апо-
распетога Господа и теши их тиме да се ближи празник славнога
(I оли нидсли на б р д у Тавору. Против ових монаха устао је Варлаам,
ускрса Христова. Крст претходи Пасхи, као што се носе победни знаци
о п т у ж у ј у ћ и их због лажног мистицизма и називајуђи их „омфалопси-
п р е д победником на триумфалном повратку. П р е д победитељем грсха
хигима", т). таковима, који у п у п к у прибирају своју д у ш у , дух, па у
и смрти иде знак Њ е г о в е победе: животворни крст. Тако ако ми стра
гомс т р а ж е своје просвећење.
дамо са Христом, то ћемо се са њиме и прославити, ако са п.имс
Палама је о д г о в о р и о : „Није немогуће гледати божанску светлост, умремо, то ћемо са њиме и васкрснути.
на и апостоли су је гледали на б р д у Тавору при п р е о б р а ж е њ у Хри-
стову. 'Га светлост је божанска сила ( ^ р у е с а ) која потиче из божан- Ради наше утехе, у ову недељу у служби сликају се страдан.п
стнп, пли се разликује од невидљивог божанског суштаства". Спаситељева заједно са његовим радосним васкрсом, што оснсжанн
Варлаам одговори да хесихасте на тај начин в е р у ј у у два Бога, верне, а то нарочито бива у пасхалним ирмосима канона крстопоклопс
нснидл.ино суштастно Б о ж ј е и видљиву силу, која потиче из божанског недеље на ј у т р е њ у . Ова особина богослужења, која по намери цркве
суштаства али се о д њега разликује, и к о ј у сачињава и божанска свет- има високу сврху, остаје непримећена, јер се пасхални ирмоси ретко
лост, д о к је мсђутим светлост к о ј у су апостоли видели на б р д у Тавору, где поју.
симо створена светлост. После великога славословља на јутрењу крстопоклоне недсл.с
Сабор у Ц а р и г р а д у 1341. донесе р е ш е њ е против Варалаама, који износи се часни крст ради поклоњења и целивања, према проиису
одс у Италију, пређе у римску цркву и постаде епископ. О д тада је типика, и због свега овога зове се ова недеља: крстопоклона, о чему
иолсмисао против своје пређашње цркве (•{• 1348). Њ е г о в ученик визан- разјашњава синаксар.
тијски 1'ригорије Акиндин наставио је б о р б у против хесихаста, и између Ова недеља није од увек била посвећена овој успомени, као што
1341. и 1351. д о ш л о је д о више мањих и већих сабора, чија су решења то виднмо из типика.
била уперенн против Акиндинита и Варлаамита, чије је учење про- Према јерусалимском канонару VII столећа: „У четврту недсл.у
глишсно за ]ерес. Цркнсно учење гласи: „Свакако има божанске енер- (бива) скуп у Католики. На литургији прокимен гл. 5: Услиши мја,
152 1баг
Господи, јако блага милост твоја (Пс. 68, 17). С т и х : Јако с к о р б љ у , докрсна или крстопоклона. Песме за ову седмицу написали су Јосиф
скоро услиши мја. Читање из Језек. 39, 25—29, Рим. 12, 16—2, Алилуја и Т е о д о р Студити и Теофан исповедник. П о ш т о нас крст учи смерности,
|-л. 2: 11а тја, Господи, уповах да не постижусја во вјек (Пс. 70, 1). зато се у служби ове седмице много спомињу митар и фарисеј.
Гиамђсл.е од Л у к . 18, 1—14 (о митару и фарисеју). Песма на нрање
руку. "Нисоки, Владико, ти знаш то . . .". Дакле у VII столећу у У четврту недељу поста поучавамо се у канону разјашњењем
служби оме недеље нема помена о крсту. еванђелске приче о човеку који је упао у р у к е разбојника, јер и греси
као и разбојници, остављају ране на телу и д у ш и . На ране душе
Тммик Нелике цариградске цркве IX—X столећа својим апостолом Господ Исус Христос излива спасоносно лековито уље. У осталим
и сианђсл.ем, који су исти као и данас, већ указује на данашњу успо- песмама слави се св. Јован Лествичник.
мсну крста. Д о к се у овом типику за трећу недељу наводи само
лпостол и снан!)еље, и ништа више од целе службе, то се успомена У ову недељу црква нарочито поучава оне који посте примером
крстп јлсно огледа у идућим данима иза ове недеље. Тако у уторник св. Јована Лествичника, који је написао спис: Лествица раја, са три
н 1и трсНс недел>е у овом типику као трећи тропар тгј? траоехтг)? се десет степеница, које узводе на висину духовног савршенства. Оиа
м.шоди: Кресту твојему поклањајемсја. . . и исте седмице поје се песма: књига по речима цркве даје увек цветне плодове учења, који наслађују
Сиаси Господи људи т в о ј а . . . (Тслсхое, I, 120). срца оних који их узимају трезвеношћу, јер лествица узводи душе од
земље ка небеској и вечној слави (кондак 30. марта).
Дакле овај типик већ посвећује трећу недељу и дане седмице иза
Биографију Јована Лествичника написао је Данило, монах манастира
оис нсдеље успомени крста, а и данас је цела четврта седмица (која
Рајита на Црвеном мору. Јован се зове: Схоластик, Синајит и Климакс
сс у споменутом типику Велике цариградске цркве зове ђ (ШЛЈ §(Збоцас)
тј. Лествичник. Рођен је 525. године, од 16 година ступио је у Синај-
носнсНсна поклоњењу животворног крста.
ски манастир, где га Мартирије и Анастасије (касније антиохијски
.V рукопису типика Велике цариградске цркве у Пантелејмонову патријарх) уведоше у монашки живот. После Мартиријеве смрти он
манастиру у Св. Гори као допуну имамо ово: „У недељу треће сед- изабра анахоретски живот и провео је четрдесет година у једној пећини
мице поста чинимо поклоњење часних древ. Када почне велико славо- на п о д н о ж ј у Синаја, много посећиван од аскета ради савета. Синајски
слонље, мењају се јереји и узима (архијереј) кадионицу и кади св. монаси позвали су га за старешину свога манастира, где је провео
трапезу и часни крст, затим га тако узима у своје руке и излази, а неколико година* а после се опет вратио у самоћу. Умро је 600. годинс
мрсд п.им се носи свећњак, и почињемо тропар: Спаси Господи . . . к (Према К-Кгишћасћег, Оезсћ. с!ег ћуг. и ћ ) .
и иоставља се крст пред св. дверима и одмах говоримо: Кресту тво-
јсму . . . и клањају се братија по своме реду, и појемо стихире идио- На молбу Јована из Рајита Јован је написао аскетско дело, којс
мсла док се сви не поклоне". је назвао КХ(р.а$ = Лествица, с обзиром на Јаковљеву лествицу и поделио
ју је на 30 одељака, према тридесет година сакривенога живота. Д е л о
Гнсргетидски типик XII века (Тсшха, I, 528) има већ скоро све има два дела. У првом (гл. 1—23) се расправља о похотама које су
као даиас. О износу крста у ову недељу Евергетидски типик каже противне хришћанском животу, а у другом (гл. 24—30) о моралним и
оио: „Док ми појемо Слава во вишњих Богу, поставља се т е т р а п о д . . . богословским врлинама. Ово дело је било омиљено код византијског
11ослс отпусног васкрсног тропара . . . одмах се почиње: Спаси Господи. монаштва и сачувано је у многим рукописима. И у српским манасти-
Када сс почне овај (тропар), узима јереј животворни крст са теком рима имамо многе рукописе Лествице. (На српски ју је превео еп.
(коичсжићем) и излази с десне стране, а пред њиме иде ђакон са кадио- Дионисије).
ннцом . . . По свршетку Спаси Господи, одмах почињемо Кресту тво-
Јерусалимски канонар VII века не спомиње Јована Лествичника у
ј с м у . . . и када јереј остави крст на тетрапод и отвори његову т е к у ,
ову недељу. Исто тако нема о њему помена у ову недељу ни у типику
клан.а се прво сам, а ми појемо три пута Кресту твојему, а свећњаци
Велике цариградске цркве IX—X века (Толсха, I, 122). Синајски кзнонар
ихода стоје тамо около. Затим се после јереја клања игуман, а затим
X—XI века такође нема помена о Јовану Лествичнику (Тшиха, I, 188).
остала братија по двојица, чинећи такође три поклона, затим целивајући
Евергетидски типик (XII век) такође не спомиње Јована Лествичника
члсни крст у реду . . . одлази свако на своје место у реду (Тотиха, I,.
у ову недељу, но има васкрсне песме (Топсха, I, 534). Дакле у XII нску
528). Прсма Евергетидском типику у ову недељу одређена су ова
још немамо успомене Јована Климакса у четврту недељу поста. Немамо
читпња: Слово св. Јована Златоустога о крсту, слово Теодора Студита
је ни у српском Никодимову типику 1319. године, преводу јерусалим
о крсту и слоно Јосифа Солунског.
ског устава манастира св. Јована Претече у Цариграду. Тек је налазимо
Теодор Студит написао је канон у ову недељу. у српском Романову типику писаном у Хиландару 1331. године: Недел.л
I (слс чстнрте седмице (у триоду се зове средња седмица ТЂ (ХЕОТЈ поста обична служба бденија, на коме појемо службу преподобногл
1р8о(1«{) наставља се поклоњење животворном крсту, које се свршава оца нашега Јована Лествичника.
у понедел.ак, среду и петак (на првом часу чинимо поклоњење час- Зашто је постављена успомена св. Јована Климакса у четнргу
иомс крсту, као и у недељу, појући Кресту твојему место Стопи моја). нсдељу поста? Свакако зато, што се у еванђељу ове недеље (Марк. 9,
У петак иослс отпуста часова и обичног поклона и целивања, крст се 17—31) каже да се неми дух може изагнати само молитвом и постом,
снсчано уноси у олтар. Отуда се цела ова четврта седмица зове сре,- чимс се истиче моћ молитве и поста, а као узор молитве и поста
184
постинл.а сс св. Јован Клнмакс. На крају пак синаксара ове недеље у На празник пошла је и Марија са њима у цркву и ушла је у
ф ч к о м триоду читамо: „ Њ е г о в а (Јована Климакса) успомена свршава притвор, и када је д о ш а о час узвишења часнога крста, покушала је да
сс .40. марта. А слави се и данас (тј. у четврту недељу поста) у ј е д н о са народом уђе у цркву, али никако није могла, јер ју је божанска
мто, ш т о се од почетка четрдесетнице обично почиње да чита у св. сила задржавала. Узалуд се она на прагу гурала да би ушла у цркву.
манастирима Лествица слова његових". Т о се поновило неколико пута. Очајна и постиђена стала је у угао
притвора и постало јој је јасно да не м о ж е да види часни крст и да
ПеШе седмице поста црква храбри и бодри оне који посте тиме« уђе у цркву због својих мрских дела. Тада је почела г о р к о плакати,
да су нсН прешли половину поста и подстиче нас да би ми "препло- уздисати о д срца и са ридањем бити се у г р у д и .
нишпи снсштени пут поста, радосно текли ка б у д у ћ е м васкрсу" (служба
пстс ссдмице поста) и да на крају поснога подвига у д в о с т р у ч и м о Тако плачући у притвору, подигла је очи, и угледала је икону
н о б у д е ка неослабљеном б о г о у г о д н о м ж и в о т у . Пете седмице црква Богородице, обратила се Богородици са молитвом и покајањем да уђе
глкође наставља да нам напомиње, да смо ми упали у грехе слично у цркву и угледа часно дрво, на коме је био распет Њ е з и н Син и
ономе који је упао у р у к е разбојника, у п у ћ у ј е нас да чекамо Б о ж ј е пролио своју крв за грешнике и за њу, да јој Б о г о р о д и ц а б у д е помоћ-
мнлосрђе. Песме ове седмице написали с у : Софроније Јерусалимски, ница пред Сином, да више не оскврни тело нечистотом блуда, и када
Андрија Критски, Ј о с и ф и Т е о д о р Студити. угледа крсно дрво, одрећи ће се света и његових саблазни и поћи ће
куда је Богородица поведе.
„Да се љ у д и , који су били лени за д у х о в н е подвиге, не би без-
брижно заборавили" (синаксар), црква у три дана пете седмице : Тада је могла ући у цркву, пала је на земљу и поклонила сс
чстнртак, с у б о т у и недељу износи особите п о б у д е ка подвизима. У часном крсту целовавши га са трепетом. Затим је изишла из цркве и
чстнртак на ј у т р е њ у произноси цео велики канон Андрије Критскога и опет се молила пред иконом Богородице, где је благодарила Богоро
житије преп. Марије Египћанке, због чега се ово б о г о с л у ж е њ е зове дици и Б о г у што је Бог примио њезино покајање, рекавши: „Извршићу
„стојање Марије Египћанке". обећање изречено пред Б о г о р о д и ц о м и води ме како б у д е Твоја вол.а,
и научи како да довршим спасење на путу покајања". После тога чула
Велики канон произноси се два пута у години: 1) на повечерју је глас: „Ако пређеш Јордан, наћи ћеш пуни мир". Када је чула овс
прва четири дана прве седмице ускршњега поста, и то раздељен на речи, кликнула је са сузама гледајући у икону Б о г о р о д и ц е : „Влади
чстири дела, и 2) у четвртак пете седмице поста цео канон са каноном чице, Богородице, не остави ме"1
гога дана. Велики канон се произноси полако са скрушеннм срцем и
Тако је отишла из притвора цркве, а на п у т у јој је неко дао три
гласом, чинећи на сваки тропар три метанија.
новца, рекавши: „Узми ово мати"! За тај новац купила је три хлеба и
У јерусалимском канонару VII века нема спомена о овим успоме- пошла је ка Јордану. Д о ш а в ш и д о цркве св. Јована Претече код рекс
нама у четвртак пете седмице поста, разумљиво, јер је Андрија Критски Јордана, помолила се у цркви, сишла је на Јордан и омила је водом
живео касније. Исто тако немамо их ни у типику Велике цариградске из свете реке Јордана руке и лице. Вративши се у цркву, причестила
цркне I X — X века (Тшича, I , 123), као ни у Синајском канонару X — X I се св. тајнама, потом је појела половину једнога хлеба, пила воде ил
нека ( Т О Ј П Х С « , I , 1 8 9 ) . Тек у Евергетидском типику X I I века имамо ове Јордана и заспала је на земљи. Рано ујутро нашла је чамац, прешлл
успомене у овај дан, и спомиње великн канон и чита се житије пре- је Јордан и обратила се Богородици са молитвом. Тако се удаљила у
подобне Марије раздаљено на три дела. Типик манастира Св. Николе пустињу, где је провела 47 година испоснички и у покајању, када ју
Казуланског (Сазо1е) 12. века к а ж е да се у четвртак пете седмице је нашао старац Зосима. За време првих 17 година палио ју је оган.
поста поје велики канон и чита житије преподобне Марије Египћанке блуда, мучило ју је што не једе месо и не пије вино и сећала сс
ра 1дел.ено на три дела. блудних песама. Све је т о савлађивала обетом Богородици и кајан.см,
а живела је нага.
Живот Марије Египћанке се приписује Софронију, а то већ чини Све ово исповедила је Марија старцу Зосими из јорданског маиа
сн. Јонан Дамаскин. Ж и т и ј е показује велико локално знање Св. земље
стира, када ју је он нашао у оваквом стању у пустињи и замолилл ГЈ
и нс може се одрећи Софронију, иако је у многим рукописима сачу-
је да јој на Велики четвртак донесе причешће, јер се није причестилл
нано апонимно.
још од преласка Јордана. Зосима се после сусрета са Маријом вратио
Марија је рођена у Египту, о д 12 година је напустила родитељски у манастир и никоме није ништа говорио. Када је д о ш а о Велики
дом п отишла је у Александрију, где се одала најгорем разврату и четвртак, узео је пречисто тело и крв Христа Бога, неколико сухих
с с д а м н л с с т година је бесплатно вршила б л у д са сваким. Једном за смокава и финика, и мало пшенице умочене у воду, позно пред всче
нрсме жстне је видела како многи Египћани и становници Ливије иду изишао је из манастира и сео је на обалу Јордана.
кл мору. Запитала је једнога од њих куда иду, а он јој рече у Јеру- Марија је прешла реку као по суху, и после символа нере и
сплим на празник Уздизања часнога крста. Са неким младићима пошла молитве Господње причестила се пречистим тајнама Христовим, и:»а
)с и Марија у лађи ка Јерусалиму, проводећи са њима б л у д на путу и чега је уздахнула и са сузама кликнула: Ниње отпушчајеши . . . Затим
у Јсрусалиму. јс замолила Зосиму да идуће године дође на овај поток где је пре
167 147
говорио са њоме. Зосима јој је још дао јело које је донео, а она је спасао Цариград од невоље и пропасти. Н а р о д је затим са свештсн-
у:»ела само три зрна пшенице. Марија се исто тако вратила по Ј о р д а н у г ством пробдео целу ноћ стојећи у Влахернском храму и појући песмс
као по суху. благодарности, а патријарх Сергије је — к а ж е се — испевао песму
И д у ћ е године нашао ју је Зосима на оном месту мртву са пре- Акатист пресветој Богородици.
крштеним рукама, са лицем окренитим према истоку, а изнад главе На сличан начин помоћу пресвете Б о г о р о д и ц е спасен је био Цари-
нашао је на земљи натпис: „Сахрани ава Зосима на овом месту тело град од Сарацена 670. г. за време цара Константина Погоната и 716.
смирене Марије, подај прах праху. Моли Бога за мене, у м р л у у месецу године за време цара Лава Исавријанина.
фармуту (април) у први дан, у ноћ спасоносних страдања Христових,
Грчка реч акатистос (химнос) значи неседална (песма), јер се за
после причешћа божаствених тајана".
време читања ове песме на б о г о с л у ж е њ у не седи, него стоји. На челу
Када је Зосима то видео, плакао је, прочитао јој је молитве и акатиста стоји кратка песма Возбраној војводје, која је као увод и
псалме погребне, и тада је у з помоћ лава (сам није могао јер је био предговор целој песми, а иза ње се нижу 12 кондака и 12 икоса наиз
стар) ископао јаму, у коју је сахранио њезино тело. Зосима се вратио менично. Кондаци се з а в р ш у ј у са Алилуја, а икоси ускликом: Р а д у ј ф
у манастир и причао је монасима о Марији, који установише празник невјесто неневјестнаја. Акатист се свечано чита на ј у т р е њ у у суботу
н.езина престављења, а њезино житије је написао Софроније Ј е р у с а - пете седмице ускршњега поста, које се ј у т р е њ е с л у ж и на бденију у
лимски. петак увече уочи те суботе. Ова субота се о д ове песме зове: похнала
пресвете Б о г о р о д и ц е и стојање. Акатист се на овом бденију прочита
У субоШу пете Седмице црква свршава молбено последовање Ака-
раздељен на четири дела, а пре и после с в а к о г дела поје се Возбраној.
ШисШа или похвале Одигитрији пресзете Богородице. Песму акатист
Иначе (после вечерња, на ј у т р е њ у после 6. песме канона) чита се цео
паписаоје, тако се држи, патријарх Сергије (610—638), сарадник визан-
акатист наједанпут.
тијског цара Ираклија (610—641), као песму благодарности пресветој
Богородици, која је као заштитница Цариграда спасла овај град о д Ову помоћ Цариграду од пресвете Богородице кроз икону Оди
силне непријатељске навале. То је било о в а к о : 626. године пође цар гитрију црква прославља у суботу пете недеље поста пре свега зато,
Ираклије да истера из свога царства персиског цара Хозроја (Сћобги) што се је прво избављење Цариграда д о г о д и л о око тога времена,
11, који му беше освојио већ велики део земље. У Цариграду је цар затим што Богородица утврђује у духовним подвизима оне који сс
Ираклије оставио патриција Воноса и патријарха Сергија да управљају к а ј у и њоме православни побеђују своје видљиве и невидљиве непри
Цариградом и целим царством. Д о к се цар Ираклије борио у Мидији, јатеље, као што је Марија Египћанка, која се спомиње у четвртак пете
месеца јунија стиже под Цариград једна персиска војска, поседне седмице поста и у недељу иза овога четвртка, победила свој грех,
Халкидон према Цариграду, а истога месеца дође у д о г о в о р у са Пер- и што Богородица никад не оставља оне који су у невољи. а који
зијанцима велика војска Авара и других народа са запада под Цари- т р а ж е њезине помоћи.
град и стадоше га бити н а ј ж е ш ћ е . Непријатељ је био много јачи, тако
Приликом опседања Цариграда ношена је за време литије неру-
да је на једнога Грка долазило 10 непријатеља. Д о к је тако граду
котворна икона Богородице, звана Одигитрија. Према старом предан.у,
претила велика опасност, патријарх Сергије је храбрио верне и бодрио
после Вазнесења Господњег свети Лука, који је знао да слика иконс,
их је вером у Бога и Б о г о р о д и ц у . У ту сврху узе патријарх Сергије
насликао је икону Б о г о р о д и ц е и показао ју је Богородици. Б о г о р о -
једнога дана из Влахернског храма нерукотворну икону, ризу Бого-
дица се сетила свога ранијег пророштва: „Од сада ће ме сматрати
родице и део часнога крста Господњег, те је с народом обишао два
блаженом сви р о д о в и " , и рекла је:„ Благодат моја нека б у д е са оном
пута по зидинама града Цариграда, молећи се Господу да разагна
иконом". Св. Л у к а је послао ову икону у Антиохију државном Тео-
цепријатеља, да ишчезну као дим и да се растопе као восак од огња
филу ( Л у к . 1,3), коме је он написао и послао своје еванђеље и књигу
(Пс. 67—1—3). Д о ш а в ш и с литијом д о морског залива, патријарх се
Д е л а апостолских. Из Антиохије, где су верни са великом побожношИу
дотакао ризом Богородичином тихе морске воде, иза чега узавре море
поштовали ову икону, после много година била је донесена у Јсру
и подиже се на мору бура, и потопи непријатељске бродове са свом
салим, затим ју је Евдокија, жена Теодосија II (408—450), која је пу
момчади која се хтела искрцати у град. Цариграђани охрабрени поразом
товала у Јерусалим на поклоњење св. местима, из Јерусалима послала
непријатеља на мору, навалише на непријатељску војску која је са суха
у Цариград сестри њезиног мужа св. Пулхерији, у знак мира и љубави.
онседала град, у к о ј у међутим беше у ш а о велики страх због оног по-
Ова је са р а д о ш ћ у примила икону и поставила ју је у Влахернску цркву,
раза на мору, те је д о ноге потукоше. Непријатељски војници касније
где се чувала и риза Богородице. Пулхерија је установила у Влахерн
приповедаху да су за време литије пратили Госпођу царског изгледа,
ском храму мољење Богородици и опходе са иконом Б о г о р о д и ц с
која је изишла из Влахернског храма па је онда нестала.
ОдигитриЈе сваке недеље у уторак. Ова икона у Влахернском храму
То је она војвоткиња (Богородица) која се борила за свој град, учинила је многа чуда. Тако се Богородица јавила једном двојици
0 којој се говори у у в о д у (проемиону) песме акатиста. ГБоме су се слепаца и довела их је у Влахернску цркву ка својој икони, и дала
одушенл.анали Грци за време борбе и она је спасла „Богом чувани им је вид. О д тада су почели звати ову икону Одигитрија-Путеноди-
град", како Грци тада називаху Цариград. Тако се помоћу Богородице тељница и т а ј назив остао јој је за свагда и утврдио се трикра гним
1Г)Н
иабављењсм Цариграда од непријатеља, која црква приписује невидљи- да б у д е унесен у б о г о с л у ж е њ е цариградске ц р к в е . Према томс не би
ном заступству Одигитрије, било искључено да је овај акатист написан п о в о д о м каквог каснијег
У Јерусалимском канонару VII века, разумљиво, нема спомена о ослобођења Цариграда од непријатеља (Руса?) помоћу Богородице, а не
акатисту овога дана. поводом онога ослобођења за Ираклија и патријарха Сергија.
У типику Велике цариградске цркве IX—X века у ову с у б о т у О д XII столећа па даље имамо акатисг у ову с у б о т у и у дру-
Н' ма спомена о акатисту, али иза последовања суботе имамо ову бе-« гим типицима.
л с ш к у : „и које седмице поста заповеди патријарх, било средње, било У пету недељу поста црква п о б у ђ у ј е верне на кајање причом о
у седмицу иза ње, бива бденија у Влахернима, где се врши вечерње, богаташу и убогом Лазару, која се р а з ј а ш њ у ј е у с л у ж б и (канону) онс
молуноНница и јутрење. На ј у т р е њ у се поју антифони: Благословен недеље, наиме да царство Б о ж ј е није јело и пиће, но правда и уздрж
на 50. Пс. тропар гл. 8: 'Н тсбХс; ооо, ©еохбхе, ђ еустосраосХебооаа, алилуја. љивост са светошћу, и зато ће ући у њега они, који своје богатство
гл. 6: Тђ? ©еотбхоо тј лоХс; т^ ©еотоу.ш, и даље се излаже последовање дају ништима (стихира на хвалите). Заједно са овом успоменом у ову
литургије, на којој се читају антифони са Молитвама Богородице, а недељу се врши и последовање преп. Марије Египћанке (на вечерњу
и песма: „Светија од херувима, виша о д небеса, свеопевана, Тебе као стихире, на јутрењу канон), у коме се износи образац истинитог пока-
Богородицу уистину исповедајући имамо ми грешни као заступство, јања и пример колико су неисказани ч о в е к о љ у б љ е и милост Божја
у опасности налазимо спасење, зато не престани молећи се за нас, према онима који се кају.
утврђење и уточиште д у ш а наших", еванђеље о д Л у к . гл. 3. Во дни
они, ностав Марија". Успомена о богаташу и убогом Л а з а р у у ову иедељу је веома
стара. Тако је имамо у јерусалимском канонару VII столећа: „У шесту
Д а к л е из свега видимо да је у Цариграду у IX—X веку било недељу на литургији прокимен гл. 6: Возвах всјем сердцем мојим,
бденије у Влахернском храму у част пресвете Б о г о р о д и ц е , али дан услиши мја (Пс. 118, 145). Стих: Возвах Ти спаси мја (Пс. 118, 146).
овога бденија није био утврђен, но је била утврђена само седмица, тј. Читање Исаије 46, 6—13. Апостол Ефес. 4, 25—5,2. Алилуја гл. 1,
„средња или она иза ње, а избор дана је остављен вољи патријарха. еванђеље о д Л у к е 16, 19—30 (о богаташу и у б о г о м Лазару). Песма
Песма акатист се не спомиње никако, али се из наведених песама, н а | п р а њ е р у к у гл. 6: „Стичи богатство".
у којима се Цариград назива градом Б о г о р о д и ц е , а Б о г о р о д и ц а : „за-
ступство, спасење у опасности, утврђење и у т о ч и ш т е " , види да је ово У типику Велике цариградске цркве IX—X века (Тоисха, I, 124)
бденије у вези са Влахернском црквом и да је установљено ради немамо ове успомене у ову недељу, но апостол Јевр. (<*рсагб<; парауеуб-
сећања на догађаје, у којима се Цариград као град Богородице спасао цеуо?) и еванђеље од Марк. 10,32 и додаје се: Ттј аоттј гјр.ера <Ш.г]ос;
(од непријатеља) заступством и помоћу пресвете Богородице, што све тоо <*ус'оо ук5срторо<; о^соо еу ЕохаГ?. Овај типик у ову недељу нема ни
јасније долази д о израза у акатисту, успомене Марије Египћанке.
Ч у д н о је да ово последовање бденија у Влахернској цркви ни Синајски пак канонар (Толсха, I, 189) у ову недељу има успомсну
једном једином речју не спомиње акатист пресвете Богородице, ако га богаташа и Лазара, а нема оне Марије Египћанке.
је написао Сергије патријарх цариградски у почетку VII века, као што Тек Евергетидски типик XII века (Тотссхос, I, 538) има обе успомснс,
то данас мисли већи део научењака (Кгишћасћег и други). тј. богаташа и у б о г о г Лазара и Марије Египћанке. Овај типик на ју
У синајском канонару X—XI века (ТоЈича, I 189) такође нема т р е њ у прописује читање слова Златоустова о покајању и о Ахаву,
помсна о акатисту у ову с у б о т у , а само се излаже последовање ли- слова Анастасија Синаита о скупу Свете (тј. Марије) и слова Злато
тургије у с у б о т у после средње седмице поста, апостол Јевр. 10, 19—31, устова о Богаташу и Лазару.
енанђеље Марк. 8, 27—31.
Д а љ е иза пете недеље у целу шесту седмицу поста још увск сс
Тек у Евергетидском типику XII века (Тошха, I, 537) у ову с у б о т у у с л у ж б и говори о богаташу и убогОм Лазару поред успомене о
на ј у т р е њ у бива Хбуо^ е{{ тбу <Јха\катоу, кондак Возбраној и 24. икоса Лазару, кога је Спаситељ васкрсао, а уједно се верни спрсмају и
дакле данашњи акатист и канон Б о г о р о д и ц е : ХрсатоО (ЗсјЗХоу еЈ1л1/ихоу- свечани улазак у Јерусалим. Уза све ово верни се подстичу на кајан.с
Цза шесте песме овога канона поје се кондак Возбраној и по четири и пост.
икоса, д о к се не сврше сва 24 икоса, за време чега сви стоје.
У пету недељу на вечерњу у стихири се к а ж е : „Почињући у ј е д н о
Типик пак Николе Казуланског из XII века к а ж е да се ђ ахагћато?
шесту седмицу часних постова, приносимо, верни, претпразнстпеио
>1'аХХ«та1 гсрб п ^ т е ^р^ашу тоО еОаууеХсвцоО... тгротсФ-етас ГЈ ^ауусоас? туј;
АхаМатоо... У Алексјејевском паку ставу XI—XII века имамо такође ака- пјеније ваја (гранчица) Ономе, који иде у слави, силом Б о ж ј о м у
тист у ону с у б о т у ( Л И С И Ц И Н Ђ , 199, 288—287). Јерусалим". Слично каже и други сједален на јутрењу у понедел.ак.
Она чињеница, да акатист имамо у б о г о с л у ж е њ у Цариграда тек И тако све бива д о петка, када се завршава св. четрдесетница у с к р ш
у XII неку, наводи нас на мисао, да акатист није написао патријарх њега поста, јер се у петак на јутрењу у стихири на стиховњс к а ж с :
Сергије, но да је он написан касније. Када би га написао Сергије у Д\ј-|ШП0Л13н8|« СОКЦЧНИВШЕ ЧЈТКЦНДКГаТННЦВ, и ст8к> « д л « и и , 8 стцлсти
почстку VII нека, не видимо разлога зашто би он чекао чак XII век ТКОЈА мрогн.нх кид'кти ч(лок'ккол1окч»".
160
82 147
Ова шеста седмица зове се ваш, цветоносна и цветна, од гран- Даље можемо пратити богослужење Лазарсве суботе по типику
чица које су носила деца при свечаном уласку Спаситеља у Јеруса- Велике цариградске цркве IX—X века (Тишха, I, 126—127). Послс ју
лим. Ове седмице црква се моли за онога који пости, да би и он трења бива читање Дела апостолских и бива крштење (оглашснич):
шједно са Лазаром четверодневним после четрдесетодневног поста по типику Синајском X—XI века (Титиха, I, 179) и по Евергетидском
плскрсао од греха који доноси смрт (стихира на Господи возвах у типику XII века (Ћлиха, I, 539—540). Евергетидски типик иронисујс
исдељу увече пете недеље поста и у 9. песми на јутрењу у понеде- на јутрењу читање: слова кир-Андрије на Лазара у три пута, а на
л>ак наШ). литургији место трисветога појање Јелици. (Види и прот. Мих. Бого
словскШ, Воскрсеше Лазарн. Недћлн ваш. Собвгпн вљ страснуго нед!>лк>.
Пошто је свршена четрдесетница у петак пред Лазареву суботу, Христ. Чтен. 1839, I, 382).
то се Црква од суботе шесте седмице великога поста до Ускрса на Страсна седмица. Као што се види из историје ускршњега поста
б о г о с л у ж е њ у сећа догађаја који су претходили и довели д о спасо- у овој књизи страсна седмица (о страсној седмици види популарни рад
смих страдања и смрти Господа нашега Исуса Христа и најпосле успо- А. Ј . Н И К О Л Б С К Ш , Страстнан и великан седмица. Евангелвскаи исторш
мене самих страдања и смрти Њ е г о в е . и богослужеше каждаго ен дни. Тула, 1895) се рано образовала и и»
Божанска слава учења и чуда Христових већ се свуда раширила ранога времена можемо пратити развитак богослужења страсне ссд
по Св. земљи и силно је наоружала против Њ е г а завидљиве старе- мице, тако у IV столећу у спису Етерије, у VII столећу у јерусалим
шине јудејскг, који су већ давно мислили да га предаду смрти. По- ском канонару и од IX столећа у другим типицима.
слсдњи полазак Христов на пасху још је већма објавио Христову Свечан улазак Христов у Јерусалим толико је озлобио јудејскс
божанску славу и уједно појачао завист књижевника према њему. старешине и књижевнике, да су решили да предаду смрти божанског
11рви догађај на томе путу, који је особито прославио Господа и по- учитеља.
јачао злобу јудејског синедриона, било је „васкрсење четверодневнога
После свога царског уласка у Јерусалим, Господ Исус Христог
Лазара, извршено пред многим народом и које је многе обратило ка
је до свога страдања „дању учио у храму, а ноћу је излазио и ноћи
нери у Исуса Христа (Јов. 9, 45).
вао на гори која се зове Маслинска. И сав је народ већ рано ујутру
Лазар је био брат двеју сестара Марије и Марте родом долазио к њему у храм да га чује" (Лук. 21, 37—28). При томс јг
из Витаније. За време свога земаљског живота, Господ је често чинио и чуда. У то време Спаситељ је између осталог изрекао и онс
одлазио у дом Лазарев, кога је са његовим сестрама волео и називао речи: „Чувајте, да вам како срца не отежају прејелом, пијанством и бри
га својим другом (Јов. 11, 3. 5. 11). Господ је допустио да он умре, гама овога с в е т а . . . бдите непрестано и молите се Богу да будет<
да се прослави Син Божји и да његови ученици верују (Јов. 11,4.15). кадри утећи од свега овога што ће се збити и стати пред Сина Човечјсг"
Када су јудејски првосвештеници и старешине чули за васкрсење ( Л у к , 21, 34—36). Тако је Спаситељ дане пред Пасхом осветио својим
Лазарево, говорили су о Исусу Христу: „Шта да радимо? Овај човек свакодневним пребивањем и својом проповеђу еванђеља народу у
чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће веровати у њега, храму и заповешћу да са побожношћу треба бдети нарочито у дане
доНи ће Римљани и узеће нам место и народ" (Јов. 11, 47—8). Архи- страсне седмице, у које је та заповест изречена, и најпосле је ове данс
јереј Кајафа дао је синедриону савет, који ]е послужио пророштвом лрославио својим спасоносним страдањима и смрћу.
о спасоносној сили крсне смрти Исуса Христа: „Ви не знате ништа и
Према примеру и учењу Господа Исуса Христа православна цркни
не мислите да је за нас боље да један човек умре за народ, него да
о д л и к у ј е страсну седмицу особитом побожношћу и назива је страсном
сан народ пропадне" (Јов. 11, 49—50). Зато су одлучили да убију
и великом. Св. Јован Златоусти разјашњава зашто се ова седмица зон<
Христа. Нарочито је васкрс Лазарев озлобио књижнике и првосвеште-
„велика", наиме не зато што су њени дани д у ж и и њезин број даш
нике, да су решили да убију не само Христа, но и васкрслог Лазара.
већи, но зато што је у њезине дане Господ наш извршио велика дела
11а прагу недеље страдања и смрти Господа, црква почиње свете успо-
разрушено је царство ђавола, уништена }е смрт, срушен је силни, ра I
мсне Лазаревим васкрсом, који је изазвао одлуку јудејског савета да
грабљено је његово оружје, побеђен је грех, скинуто је проклетстно
убију Спаситеља, па чак и Лазара.
отворен је рај и небо је постало приступачно људима. ЈБуди су с<
Богослужење овога дана можемо пратити од најстаријих времена. сјединили са анђелима, разрушен је и уклоњен преградни зид и Бо!
11рс свега богослужење овога дана износи нам Етерија у IV столећу мира је измирио небеско и земаљско. З а т о с е ова недеља назива Велик.
у сномс спису гл. XXIX. недеља 1 ). Слично Господу стари Хришћани проводили су страсну с< ц
мицу у нарочитој побожности, скупљајући се у цркву ради молитп
Затим имамо богослужење овога дана изложено у Јерусалимском и слушања поука 2 ). Св. Епифаније Кипарски каже: „У нас у дан
канонару VII века, и то у петак увече у девети час бива скуп у Сиону страсне седмице бивају лежања на земљи, омивања, одрицања, сухс
и иоју сс похвалне песме Лазару, а у шесту суботу бива скуп у Вита-
нији, а то је дан успомене Лазареве. Јерусалимски канонар даје по- Ј
даткс о читањима, прокимнима, стиховима, похвалним пссмама на овим ) Б е с е д а 30. на к њ . Б м т . 1.
2
богослужењима. ) 'Гертулијан О м о л и т в и ГосподњоЈ, XIV.
11 Хсортологнја
II >2
163
јидснија, молитве, бдења и постови. Једни целе те свештене седмице
проиоде без хране, други једу само у неке дане, а други вечером" и делима Господа, почев од рођења до његових вољних страдаи.а и
(О Јснрејима, XXIX, V). смрти. Цело четвероеванђеље прочита се у 9 читања: у понедсл.ак
еванђеље од Матеја и половина Марка; у у т о р а к друга половина од
11равославна црква од старине је освећивала велику страсну сед-
Марка и две трећине еванђеља о д Л у к е ; а у с р е д у остали део Л у к с и
мицу нарочитом п о б о ж н о ш ћ у . П о р е д учешћа у б о г о с л у ж е њ у , посту и
еванђеље од Јована д о половине XII главе.
подвигу побожности, стари Хришћани су страсне седмице нарочито
чинили милостињу ближњима у невољи, цареви су ослобађали с у ж њ е На Велики понедељак у црквеним песмама црква нас зове да идсмо
и у те дане се није судило. Улазећи у подвиге страсне седмице, црква у сусрет почетку страдања Христових и да заједно са Господом
позива „од грана и гранчица, као од божаственога празника, прешавши идемо на пут у Јерусалим, очишћена ума и умртвљених страсти. .V
у божасгвени празник, стецимо се верни ка часној и спасоносној тајни понедељак се приказују страдања, смрт и прослављање Господа у прет
Христових страдања, и угледајмо Овога к а к о за нас подноси вољно сликама живота Јосифова, који је због зависти браће био бачен у јаму,
страдања" (стихира на стиховње на вечерњу Цветне недеље). Почев о д затИм продан у Египат, а затим је владао над Египтом. Слично Јосифу
вечерња Цветне недеље, све песме поснога триода воде нас стопама Христос је био предан, осуђен и сахрањен, затим је васкрсао и влади
Господа који вољно прима страдања за нас. светом. П о р е д Јосифа црква се на велики понедељак сећа и смокнс
Дане велике седмице посветила је црква нарочитим успоменама која се осушила по речи Христовој (Мат. 21, 17—22; Мат, 11, 19—26),
и снаки се назива Великим. Које успомене црква прославља у дане јер није нашао на њој плода. Усахла смоква је слика јудејске синагоге,
страсне седмице казују нам синаксари у посном триоду. Синаксари су која је предала Господа на смрт. Све ово опширније излаже синаксар
кратки састави, у којима се тумачи установа, циљ и значења каквог великога понедељника, који каже да је суха смоква свака душа бса
цркненог празновања, или се укратко описују дела и подвизи св. у г о д - духовног плода. У грчком триоду пред синаксаром на Велики понс
ника Б о ж ј и х . дељак пише: На Велики понедељак чинимо успомену блаженог прс
красног Јосифа и смокве од Господа проклете и осушене.
Роман М е л о д написао је кондаке за поједине дане страсне седмипс
са истом садржином к о ј у имају и данашње с л у ж б е у посном триоду
Дани страсне седмице за поједине дане страсне седмице. Шта више Роман дели четрдесетницу
од страсне седмице, као што то чини и данашњи посни триод. Даклс
Узимајући жива учешћа у страдањима и смрти Исуса Христа, св. из овога би се могло закључити да су у време Романово (крај V и почстак
Цркна се у седмицу страдања и смрти Њ е г о в е облачи у тамне о д е ж д е VI столећа) поједини дани страсне седмице били посвећени истим успо
и д о в о д и у сагласност своја дела са тужним успоменама. На богослу- менама као и данас, и да је четрдесетница била одељена о д страсш
ж е њ у страсне седмице нарочито се чита еванђеље. Прва три дана седмице.
страсне седмице Црква свршава једнако б о г о с л у ж е њ е : велико пове-
Роман Мелод написао је за Велики понедељак ове три пссмс
черје, јутрење и литургију пређеосвећених дарова. По свом саставу
1) С у д б е Јосифове, 2) Ј о с и ф и Египћанка и 3) Ј о с и ф целомудрспи
б о г о с л у ж е њ е страсне седмице је д у ж е и свечаније од свакодневног
У првој песми се излаже историја Јосифа о д момента када је усни<
нсликопосног богослужења.
сан о сноповима и небесним светилима па д о пресељења Јаконл.сн.
Б о г о с л у ж е њ е м страсне седмице Црква нас чини учесницима крсног у Египат. (Све Романове кондаке за страсну седмицу превео јс ш
пута Христова и позива нас нарочиго на подвиг духовне бодрости руски П. Цв-ћтковг, Пћсни св. Романа Сладк01гћвца на страстпуи
према заповести Господа: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрече седмицу, Москва 1900).
себе и узме к р с т с в о ј " , и према д р у г о ј заповести изреченој од Господа
пред његовим страдањима, „да како не о т е ж а ј у срца ваша прејелом, Д р у г а песма „Јосиф и Египћанка" има два пролога, један дуЖ1
пијанством и бригама овога света" (Лук. 21, 34). П о б у ђ у ј у ћ и нас и други краћи. После похвале- љ у б о м у д р и ј у (<рсХоаоср(а), које је нссм
страсне седмице нарочито на д у х о в н у бодрост и делање добра са Спа- ломљиво о р у ж ј е д у ш а и наука над наукама, излаже се к а р а к т е р и п иш
ситсл.см, црква у прва четири дана ове седмице поје песму: „Ево Јосифа и Египћанке, како је Пентефријева жена горећи страшћу кушпл!
жсних иде у поноћ . . . к о ј а нас опомиње да б у д е м о будни и да се Јосифа и наговарала га на прељубу овим разлозима: 1) сви су л.уд|
ис предајемо греховном сну, који доноси смрт и о с у д у . У прва три једнаки, имајући заједничког оца Адама и заједничку матер Е н у ; 2) <
дана онс седмице црква је установила да се на б о г о с л у ж е њ у прочита п р е љ у б у неће знати љ у д и , и 3) није истина да Бог све ниди. Јосис!
цсо псалтир осим117. псалма, који се односи на Велику с у б о т у . пак на све ово одговара да је он дотле остао целомудрсн и да сп<
види недремљушче око Б о ж ј е . У овој песми се спомиње и бссплодн
Многократним читањима еванђеља на ј у т р е њ у , часовима и литур- смоква.
гији црква води верне за Спаситељем, који иде на вољно страдање. У
прна три дана страсне седмице црква је установила да посред ц р к в е Трећа песма говори о родитељима Јосифовим, о његовим младш
иа часонима проповеда вернима речи свих еванђелиста о животу, у ч е њ у годинама, о к у ш а њ у Јосифа од Пентрефијеве жене, о б а ц а њ у Јосиф
у тамницу, о с л о б о ђ е њ у и прославл.ању.
84 147
У сним овим песмама слави се Ј о с и ф као у з о р целомудрија, невини Б о г о с л у ж е њ е Великога уторка као и д р у г и х дана страсне сед-
страдалац и праобраз Исуса Христа. мице, можемо пратити према старим типицима у д е л у А. А. ДмитрГ
Црквене песме за Велики понедељак написали су Андрија Критски евскЈИ, Тилсха, I и II.
(трипеснец на повечерју), Јован Дамаскин, Косма Мајумски (трипеснец Велика среда. На велику среду помиње се у с л у ж б и жена греш-
на јутрењу). ница које је помазала миром Христа н а с у п р о т греху Ј у д е који се
Б о г о с л у ж е њ е Великога понедељника можемо прзтити према Јеру- одлучио да изда Учитеља. У еванђељима се на четири места гонори о
салимском канонару VII века (Ог. С ћ ш ћ N. 8. V В(Ј., II Не11, 221), помазивању Христа миром од ж е н е : Мат. 26, 6—13: Марк. 14, 3 9,
типику Велике цариградске цркве IX—X века, Евергетидском типику Л у к . 7, 36—50, Јов. 12, 1—8. Код Мат. се т о д о г о д и л о у Витанији у
( Гипсха, I, 127—8, 543), типику Јерусалимске цркве храма св. Васкрсења у д о м у Симона губавога. За ж е н у се не к а ж е да је грешница, но нска
И1 1122 године 1 ) и другим типицима. жена. Ученици н е г о д у ј у . Христос к а ж е да га је тиме спремила за
погреб и да ће се дело жене помињати по целом свету. Ј у д а се одлу-
Велики уторак. Ноћ на уторак провео је Исус Христос у Вита- чује да изда Христа. Еванђелист Марко понавља Матеја.
иији, и у уторак у ј у т р у д о ш а о је опет у храм јерусалимски и много Л у к а к а ж е да се то догађа у кући фарисеја. Ж е н а је грешница.
)е учио у храму и ван храма (Мат. 24, 1). Првосвештеници и старешине, Фарисеј негодује, а Христос му одговара причом о два дужника, в
слушајући његове приче и схватајући да Он говори о њима, гледали жени прашта грехе. О в о пак није било пред Пасху као код Мат. и
су да га ухвате и убију. Али су се бојали о д народа да Га отворено Марка, јер је Христос иза тога ишао по градовима и селима и пропо
нападну, јер Га је народ поштовао као пророка (Мат. 21, 46) и беше ведао еванђеље о царству небеском.
усхићен његовим учењем (Мар. 11, 18), и слушаше га у сладост Јован пак к а ж е да се догађа у Витанији, где је био Лазар,
(Мар. 12, 37). подигнут из мртвих. На вечери је Марија, сестра Лазарева миром пома-
О д еванђелских поука, које је Исус изнео у уторак, црква је зала ноге Христове. Ј у д а негодује, а Христос му одговара: .Останн
изабрала за п о у к у верних нарочито причу о десет девојака, као доличну је, нека сачува то за дан мога погреба".
нрсмену Велике седмице, у к о ј у нам нарочито треба бдети и молити Сада се питамо која се жена о д ових има на уму на Велику
сс. У грчком триоду пред синаксаром Великога уторка пише: На среду?
Велики уторак чинимо успомену приче о десет девојака из св. Роман М е л о д написао је кондак за Велику среду, чија је садржипц
снанђеља. еванђелско казивање по Л у к . 7, 36, а Симон је уједно и фарисеЈ.
Причом о десет девојака црква учи да увек треба да смо спремни Кајање ове жене није било изненадно. Под утиском речи Христоних и
на сретење небеснога жениха ц е л о м у д р е н о ш ћ у (невиношћу, телесном због страха о д адских мука, она је омрзнула своја гнусна дела, и њено
чистотом), милостињом и г о т о в о ш ћ у да чинимо и друга добра дела, кајање избило је у њ о ј са нарочитом снагом, када је Господ вечерао
која се разумеју под јелејем, који су спремиле мудре девојке (синиксар). у дому Симона. Купивши драгоцено миро, дошла је у дом Симона, и
припавши ка ногама Спаситељевим стала их је помазивати. Фарисеју
У сагласности са причом о д е с е т девојака црква нас у својим се није свидело присуство грешнице у његову дому, и он је почео у
пссмама у овај дан п о б у ђ у ј е на исправљање нашега живота и на цело- себи тајно да коре Господа и грешницу. Господ је п о ж у р и о да испрани
мудрије, особито представљањем изненадног доласка Христова да суди његове мисли причом о зајмодавцу, учећи да као што Господ Бог,
живима и мртвима. тако и љ у д и треба један другом да праштају и да се не хвале својом
Роман М е л о д написао је две песме на Велики уторак. У првом праведношћу, јер оправдање љ у д и је дело Б о ж ј е милости.
кондаку износи се значај љубави и милосрђа. На страшном с у д у неће У с л у ж б и Велике среде у данашњем посном триоду, жена јг
л>удс оправдати ни пост, ни девичанство, ни д р у г е спољашње врлине, блудница, купила је миро од продавца (помиње га и Роман), боји с<
но љ у б а в делатна, која је мисао изнесена у причи о десет девојака. суда и мука, долази у дом фарисеја, м(иро пре погреба приноси (Касија),
Господ тражи вољу, да човек хоће да учини добро, зато са благо- Насупрот жени грешници која се каје, износи се грех Ј у д е којн с<
паклоношћу гледа чак и на чашу студене воде, која се даје онима о д л у ч у ј е да изда Учитеља.
који су у невољи. Садржина д р у г о г а кондака је позив на кајање због Никифор Калист Ксантопул у синаксару на Велику среду расиранл.1
близинс страшнога суда. На то у к а з у ј у разне физичке и опће невоље, о женама из еванђеља које су помазале Христа и долази д о <н»<м
које су постигле љ у д е . Неопходно је да се покајемо д о к је још време, з а к љ у ч к а : „Зато се, дакле, ово мени чини и истинито, да је ( м и ш л . е н . с
д о к се за увек не затвори, као за л у д е девојке, небеска свечана двор- Златоустога најтачније, да се овде две жене рачунају: једна дакле, ка<
ница Христова. што је речено, у три еванђелиста, блудница и грешница, која јс и:»лил1
У посном т р и о д у за овај дан писали су песме Косма Мајумски миро на главу Христову; а друга у Јована, Марија сестра Л а з а р с м
(днопеснсц на ј у т р е њ у ) и Андрија Критски (трипеснец на повечерју). која је ово принела и излила на саме божаствене ноге Христовс".
У с л у ж б и Велике среде славу на јутрењу на стиховње написал
') 'IЈаЈгибблооКо; — КврацвС;, 'Аг&Хвкта (вроаоХоцткгј? атах^оХоуСа;;, Т б р . Џ',
је Касија монахиња, а трипеснец на повечерју Андрија Критски. 11
Вслику среду по свршетку часова црква завршује читање молитнс
85
133
11ослсдовање часова на Велики петак приписује се св. Кирилу На Велику суботу православна црква се сећа погреба Исуса Хри
Ллсксандријском и Софронију Јерусалимском. Часови на Велики петак ста и Њ е г о в а силаска у ад. Ј о с и ф и Н и к о д и м , скинувши пречисто
сиршавају сс овим редом: први, шести, девети и зову се царски (Види тело Господа са крста и обвивши га пеленама са мирисима, по обичпју
I ДЈаковскЈИ, Посл-ћдовани(е часовг. великоИ ПНТНИЦБ1. Трудвг кјев. Јудеја, положили су га у нови камени г р о б у врту Ј о с и ф о в у , који јс
дух. Лкад. 1909, I, 389), јер су византијски цареви присуствовали на био недалеко о д Голготе. На врата гроба навалили су велики комсн.
оним часовима у цркви, а после њих бивало је многољетије царевима. При погребу Исуса Христа биле су Марија Магдалина и Марија, мати
Када је Господ Исус Христос на крсту предао д у х свој Б о г у Јакова и Јосије.
Оцу, тајни ученици његови Ј о с и ф и Никодим, измоливши д о з в о л у у Првосвештеници и фарисеји су знали да је И с у с Христос прорс-
Пилата, скинули су са крста пречисто тело Господа ради погребз као своје васкрсење. Они у ово нису веровали, али су се бојали да
(Јон. 19, 8—40). Време смрти и скидања тела Господњег са крста апостоли не у к р а д у тело Исуса Христа и не к а ж у народу да је ускр
оснсћује православна црква вечерњим богослужењем, на коме црква сао из мртвих. Зато су у Пилата измолили војничку стражу, коју су
помиње искупна страдања Господња — смрт, као већ свршена и која су поставили к о д гроба, а сам гроб су запечатили (Мет. 27, 57 и 66; Јон.
Га прославила, јер на крсту је принесена жртва Б о г у за грехе и сте- 19, (39—42) и тиме су дали истини нову п о т в р д у .
чсно јс измирење са Њ и м е . На вечерњу — која се односи ка Великој Б о г о с л у ж е њ е Велике суботе је п о б о ж н о б д е њ е пред гробом
суботи — читају се паримеји, апостол и еванђеље, и износи се пла- Господњим. Сећајући се на Велику с у б о т у свих догађаја са погрсбом
штаница на средину храма ради поклоњења насликаноме на њој умрлом Исуса Христа, црква на ј у т р е њ у тога дана свршава слику погребл
Господу. После вечерња, на повечерју поје се канон о распећу Го- Христова. Зато пред гробом Господа, посред храма уз кађењс, уз
сподн.ем, у коме се изражава скрб цркве и плач пресвете Б о г о р о д и ц е д р ж а њ е свећа од свих присутних, произноси са слаткопјенијем нспо-
III распетим Сином, д е л о Симеона Логотета (X в.). рочне-стихире, којима претходе стихови из 118. Пс., раздељени на три
На Велики петак црква прописује најстрожији пост, п р о п и с у ј у ћ и статије. Ове стихире су Ж и з њ во г р о б ј е . . . , Д о с т о ј н о јест величати..
да се на Велики петак не једе, осим много немоћних и престарелих. и Р о д и вси п ј е с н . . . Исто тако и канон Велике суботе изражанл
Дионисије Александријски у једном правилу к а ж е : „Два дана Велики п о б о ж н о с т због непостижних тајана спасења света. Прве четири пссм<
петак и с у б о т у сви проводе без хране". канона написао је Марко, епископ идрунтски, а од шесте песме до
краја Косма Мајумски. Ирмосе пак канона Велике суботе написала јс
Роман М е л о д написао је за Велики петак песму — к о н д а к : П е - монахиња Касија.
грово одрицање (превео га др. Д р а г у т и н Анастасијевић у З б о р н и к у
Пран. богосл. факултета), међутим патмоски рукопис кондакарија га После канона и великог славословља, уз звоњење звона иде сс
о д р с ђ у ј е за Велики четвртак. Садржина овога кондака је одрицање око храма са плаштаницом, уз појање Свјати Б о ж е и ношење свсћи.
Пстрово према еванђелској повести, у коме се истичу ова три мо- По свршетку крснога опхода, пред плаштаницом на средини храма
мсита: 1) На речи Христове о одрицању Петар одговара да је т о чита се значајно п р о р о ш т в о Језекиља (37. гл.) о свеопћем васкрсеп.у
нсмогуће после толиких доброчинстава; 2) само одрицање Петрово мртвих. Затим се чита апостол о искупљењу љ у д и од клетве законн
било ЈС из страха, а не из недостатка љубави према Х р и с т у ; 3) жалост Исусом Христом, који је сам ради нас постао клетва (Гал. 3, 13) и
и кајање Петра пред апостолима после одрицања и најпосле Господ еванђеље о печаћењу и чувању гроба Христова војничком стражом
дајс Петру опроштај. (Мат. 17, 62—66).
Д р у г и кондак за Велики петак о д Романа има овај натпис: Сама смрт Господа, иза које је имало доћи његово славно наскр
О страдању Господа Исуса Христа и плач Богородице (РЛга, Апа1ес1а сење (Лук. 24, 7), је већ претпразнство или навечерје Пасхе. Смрт
насга, I, р. 101). Садржина овога кондака је дијалог Богородице са Христова ускрсла је многе мртве, који су изишли из гробова и јанили
Сином и Господом за време крсног хода. Пресвета Богородица казује се у Јерусалиму (Мат. 27, 52). Према томе б о г о с л у ж е њ е правосланпс
сноје скрбне недоумице у погледу страдања и крсне смрти, а Господ цркве на Велику с у б о т у је већ навечерје празника светлог васкрссн.и
јој разјашњава неопходност и значење своје смрти. Христова, нарочито литургија, која по самом времену свршаваи.а н.с
зина припада навечерју Пасхе. На Велику суботу вечерње је сиојспо
Уз ова два кондака написао је Роман за Велики петак и кондак са литургијом са. Василија Великог. На вечерњу се читају 15 пари
„Страдања Христова" (РЛга, Апа1ес1а басга, I, 10, 116). меја, у којима су пророштва о понижењу Господа, иза кога је д о ш л о
Осим ова три кондака написао је Роман кондак „Прослављање б о ж а н с к о прослављање.
крста", који према туринском рукопису кондакарија припада средо- Литургија на Велику суботу се свршава касније од литургнјс
носиој нсделш, а према рукопису Согзш( петку страсне седмице (РНга, у све остале дане и почетак је васкрсења Христова. Плаштаница у
Лип1ес1а засга, I, р. 53). Садржина овога кондака је прослављање крста средини храма означава пребивање Господа телом у г р о б у , али нам
Христона, управо дејство које је произвело распеће Господа на ад и у ј е д н о јавља да се приближује време васкрса Христова читањем апо
Вслијара. Ад персонификован одмах губи храброст, а Велијар се испо- стола, а нарочито после апостола појањем: Воскресни Б о ж е , суди
чстка храбри и хвали, а потом и он признаје силу крста и свој пораз« з е м љ и . . . За време ове радосне вести свештенослужителш с к и д а ј у <\
87 14 7
с е б е тамне о д е ж д е и облаче се у беле ризе, прелазећи о д у ч е ш ћ а с т а в ш и на врата св. Гроба, у з помоћ ђакона с к и д а митру, сакос, омо-
у н о н и ж е њ у С п а с и т е љ е в у на у ч е ш ћ е у њ е г о в о ј б о ж а с т в е н о ј слави ф о р и д а ј е ж е з а л , а остаје само у с т и х а р у . С к и д а ј у се печати са
која настаје. Вести о п о ч е т к у пасхалне р а д о с т и црква п р о д у ж у ј е врата Гроба и патријарх улази у н у т р а са с в е ж њ е м с в е ћ а и за н.им сс
читањсм еван1)ел>а о ј а в љ а њ у анђела на г р о б у Господа, који је јавио затварају врата. П о с л е ж а г о р а дотле, настаје гробна тишина. Мисли и
мироносицама да је васкрсао Г о с п о д и о ј а в љ а њ у васкрслога И с у с а . п о г л е д присутних верних у п р а в љ е н е с у у с а к р и в е н у д у б и н у ове нај
в е ћ е х р и ш ћ а н с к е светиње. Са т р е п е т о м сви о ч е к у ј у моменат појанс
У ц е л о ј години само се једина Велика с у б о т а не олакшава о д поста, огња из св. Гроба. П а т р и ј а р х се у пећини Г р о б а налази о к о 20 минута
и њезин пост у с у х о ј а д е н и ј у п р о д у ж а в а се не само д о вечера, као у у с р д н о ј молитви на месту г д е је три дана л е ж а л о т е л о Христоно,
у д р у г е дане ч е т р д е с е т и ц е , но д о с в р ш е т к а б о г о с л у ж е њ а - л и т у р г и ј е а т о је молитвеницима читава вечност. Н а ј е д н о м о в у т и ш и н у прекидају
иа Ускрс. звона ц р к в е Васкрсења и са о т в о р а к у в у к л и ј е ј а в љ а ј у се први свежи.и
П р е д П а с х о м о д најстаријих времена бива бденије. Н о ћ п р е д свећа са о г њ е м , к о ј и се за час рашири по ц е л о м храму. Екстаза и
снештеном Пасхом православни Хришћани п р о в о д е у п о б о ж н о м б д е њ у . д е л и р и ј у м с а д а захвата б о г о м о љ ц е и избија у р а д о с н и м уздасима и
З а славље Васкрсења Христова с п р е м а ј у се нарочито читањем Д е л а крицима: Кирије елејсон, а о в о о д у ш е в љ е њ е из храма ш и р и се на масу
аностолских, у којима имамо т в р д о с в е д о ч а н с т в о истине васкрсења народа о к о храма и по улицама. Монаси, деца и љ у д и разносе оган.
Христова. После прочитања Д е л а а п о с т о л с к и х на претпасхалном бде- по храмовима и домовима, у Витлејем и л а в р у св. С а в е Освећенога.
иију, у-поноћ храмови Б о ж ј и се по старом о б и ч а ј у о с в е т љ а в а ј у пуном Многи плачу о д радОсти, а неки егзалтирани пале с е б е овим огњем.
с в е т л о ш ћ у , бива свечано з в о њ е њ е и свршава се претпразнствена п о л у - З а све в р е м е војска т е ш к о о д р ж а в а р е д у маси света. ( О о б р е д у
ноћница, на к о ј о ј се понавља канон, који је наставак и с в р ш е т а к б о г о - „ Б л а г о д а т и св. о г њ а " у Ј е р у с а л и м у види рад п р о ф . А. А. О л е с н и ц к а г о
с л у ж е њ а Велике с у б о т е . у В о с к р е с н о е ч т е ш е 1879, № 14 и А. А. Д м и т р ј е в с к а г о , „Благодап.
У врсме појања канона, к о ј и и з о б р а ж а в а ј о ш пребивање Спаси- свнтаго огнн" на Ж и в о н о с н о м Г р о б ^ Господнемт. в г Великуго с у б
теља у г р о б у , св. плаштаница се преноси са средине храма у олтар б о т у , С П Б . , 1908. К1ате1ћ, Каг5атз1еиег-\Уипс1ег јп бег ћеШ^еп Огаћех-
на прссто, у знак тога, да се С п а с и т е љ у пострадалом, у м р л о м и ва- кнсће, Ш1еп 1913. В. З с ћ т Т , 01е РеЈег с1ез ћеШ^еп Реигез т с1ег
с к р с л о м „даде свака власт на небу и на з е м љ и " (Мат. 28, 18) и да је О г а ћ е з к и с ћ е , Ра1ез1тајаћгћисћ. Ј а ћ г § а п § 1915, 8. 85—118).
О н својим в а с к р с е њ е м постао за нас истинита храна и истинито пиће М о ж д а Ј е р у с а л и м с к и канонар VII века на В е л и к у с у б о т у у в е ч с
(Јон. 6,55). када с у н ц е з а ђ е д а ј е п р е т х о д н и степен д а н а ш њ е г у с к р ш њ е г ч у д а ватрс
у цркви св. Г р о б а у овом с т а в у : „Епископ б л а г о с и љ а свеће и пали
„Нлагодат св. огња" па живоносном Гробу Господњем на Велику
кандила. Е п и с к о п п о ч и њ е : „О Г о с п о д е повиках" са ј у т а р њ о м песмом
субоШу. На ж и в о н о с н о м Г р о б у Г о с п о д њ е м у Ј е р у с а л и м у бива празно-
гл. 8.: Свјетисја, свјетисја Ј е р у с а л и м е . Затим С в ј е т е т и х и ј . . . " итд.
нањс сн. огња, које нигде в и ш е не бива. О в а ј о г а њ о д св. Гроба пре-
посн сс по ц е л о ј Палестини и загрева и о с в е т љ у ј е све д о м о в е . П о ч е - Ј е р у с а л и м с к и типик из 1122. г о д и н е п р о п и с у ј е на Велику с у б о т у
гак појаве о в о г славља д о в о д и се у везу са зидањем С о л о м о н о в а в е ч е р њ е иза св. Гроба у тишини, на коме се „ Б л а г о д а т св. огн.а"
чрима у Ј е р у с а л и м у , г д е је на с п р е м љ е н е ж р т в е са неба пао огањ, овако в р ш и : „ Т а д а у з и м а ј у ипођакони кадионице о д а р х и ј е р е ј а и јсрсја
који су затим чували свештеници. На н о в о з а в е т н о ј светињи Г р о б у и сви улазе у олтар и п а т р и ј а р х почиње Кирије е л е ј с о н у с р д н о и
Г о с п о д њ е м на дан велике новозаветне ж р т в е С у н ц е правде — Христос непрестано. Тада патријарх излази из олтара сам са а р х и ђ а к о н о м и
ра н о р с в а новозаветни св. огањ, који о д г о в а р а с в е т о н о с н о м празнику п р о т о ђ а к о н о м , који д р ж е њ е г о в е р у к е са обе с т р а н е . . . Тада улали
наскрссња Христова. патријарх у св. Гроб и они с њиме, пада на лице три пута и моли
се за с е б е и за н а р о д . Т а д а п а т р и ј а р х пали свету с в е т л о с т и д а ј с ј<
I [онозаветни празник о г њ а видимо већ у првим вековима хриш-
архиђакону и архиђакон н а р о д у " . . .
ћаистна. П о и с т о р и к у Ј е в с е в и ј у п о в о д за у с т а н о в љ е њ е п о с л у ж и л о је
ч у д о које се д о г о д и л о за в р е м е ј е р у с а л и м с к о г патријарха Наркисоса,
када су у н е д о с т а т к у у љ а кандила била наливена в о д о м и запаљена
огп.см, који је ч у д н о сишао с неба, и горела као са у љ е м за в р е м е
пасхалне с л у ж б е . О старини обичаја у Ј е р у с а л и м у да се при св. Г р о б у
чуиа нсугасими о г а њ сведочи и Е т е р и ј а у своме п у т о п и с у . На Велику
с у б о т у у 2 часа по подне грчки патријарх у з п р а т њ у клирика и епи-
скона иде у олтар храма Васкрсења, облачи се у најсветлији чин,
(аједно са 12 а р х и м а н д р и т а и 4 ђакона, и сви з а ј е д н о и д у у з п о ј а њ е
Иоскресеније т в о ј е Христе С п а с е . . . ка Г р о б у - к у в у к л и ј и и чине три
о н х о д а о к о н.е. П о с л е т р е ћ е г о п х о д а , сви стану према св. Г р о б у и
по)у нсчсрн.у х и м н у : С в ј е т е т и х и ј . . . ( с в е д о ч а н с т в о да је ова литија
нскада улаанла у састав чина в е ч е р њ е г б о г о с л у ж е њ а ) . 11о с в р ш е т к у
онс химис, сисштенстно о д л а з и у олтар храма Васкрсења, и патријарх
173
(Ослобођсни из тамнице) ће доћи к вама, да би са вама б д е о и миро- грашп.ем всчном значен.у н.езину као и с к у п н о ј жртви Христоној. Ме-
иао. И када ви при појању петла моју агапу и моју успомену свр- литон описује доброчиистна Христова и с л е п у незахвалност Ј у д г ј а ,
шанате..." иако је то Христос био, који је Израиљ извео из Египта. Затим говор-
иик иредставља себи како васкрсли Христос говори:
(Аиостоли к а ж у ) : „Господе, зар Ти ниси свршио пиће Пасхе? Д а
'1и да је и ми опет вршимо? А он рече к њима: „Да, потребно је то, „Ко је то, ко ме суди? Он стоји преда мном. Ја сам ослободио
нанме све д о дана, када ћу од Оца доћи" . . . „Долазак ће бити између осуђене, ја сам дао мртвима живот, ја сам п о д и г а о сахрањене. Ко но
Д у х о в а и Пасхе" (тј. у време Педесетнице, време од педесет дана од д и ж е свој глас против мене? Ја сам савладао смрт, тријумфовао нлд
Ускрса д о Д у х о в а ) . нспријатељем, с т у п и о у доњи свет, везао јакога, подигао љ у д е на нс-
беске в и с и н е . . . Зато дођите овамо све љ у д с к е чете, који сте укал.ани
Према овој сведоџби празник Пасхе је заједнички празник успо-
грехом, и примите о п р о ш т а ј ваших грехова. Ја сам ваше отпуштањс,
мснс смрти Христове, коју апостоли славе заједно са вернима, и то
)а сам Пасха вашега спасења".
ноћу, тј. бива б д е њ е д о к не запоје први петао, а празник се з а в р ш у ј е
сихлристијом. Овај празник се има славити д о д р у г о г доласка Христова, О в о је проповед на Пасху. П о ш т о је Мелитон припадао квар
који ће такође бити у време Пасхе. П о р е д свега тога што се овде тодециманима, то су ови на своју Пасху славили не само смрт, но и
к а ж е да је Пасха празник успомене смрти Христове, из садржине маскрсење Христово 1 ).
нразника није искључена успомена васкрсења, само је смрт у првоме О д савременика Мелитонова Аполинарија епископа јеропољског
рсду, а то з а к љ у ч у ј е м о из новозаветних места, где се о смрти говори (друга половина II века) сачуван је у Сћгошсоп разсћа1е 2 ) један фраг
у нези са васкрсом, као и из места каснијих писаца где говоре о Пасхи. мснат из његове књиге О пасхи: „Има такових који се из незнап.и
Аилмнсза у литургији поред смрти ставља и васкрс. У овом спису се прспиру о том, што се д а д е опростити; јер незнање не заслужује
не говори о Пасхи као о новом празнику, но као о старом познатом о и т у ж б у , но треба поуке. Они к а ж у да је Господ четрнаестог ЈСИ
обичају, који се слави сваке године. П о ш т о се овде говори о слављењу јагње са ученицима, а на велики дан бесквасних хлебова (15-ог) сам
нразника Пасхе од апостола и верних заједно, то би овај спис из вре- је страдао, и они р а з ј а ш њ у ј у , Матеј к а ж е тако, као што су они себк
мена не д у г о иза апостола можда могао бити потврда за слављење измислили; зато њихова мисао није у сагласности са законом (који
у апостолском времену. О в д е се већ спомиње и Педесетница. налаже одмор 15. нисана) и еванђеља према њима нису сагласнл"
У Л а о д и к и ј н Мале Азије, око 170. године, „за време проконзула И д а љ е : „Четрнаести је истинита Пасха Господа, велика жртва, с л у п
Азије Сергија Павла настала је жива распра о Пасхи, која је по вре- В о ж ј и место јагњета, везани, који је везао јакога, осуђени, судија )«
мсну падала у оне дане" (тј. у дане мучеништва напред споменутог живих и мртвих, предани у р у к е грешника, да б у д е распет, у з н е с е т
Сагариса 1 ), епископа лаодикијског). Тако нас извештавају уводне речи на роговима једнорога, он, чије је свето ребро било прободено, к о ј |
дне књиге Мелитона из Сардеса: О Пасхи, које нам је сачувао Јев- је опет из својих ребара источио два средства очишћења: в о д у и кри
ссиије у својој №з1. есс1. IV, 26, 3. О чему се радило у овој распри Л о г о с и Пневма ( Д у х ) , на дан Пасхе сахрањени, пошто је камен лежа(
нс казује се, али ће бити да се ова распра тицала разлике у исказима на г р о б у " .
синоитичара и еванђелиста Јована у погледу дана смрти Спаситељеве, О в д е се ради о литерарном спору о времену Пасхе према казиваи.;
јср Аиолинарије Јерапољски, савременик Мелитонов у суседној и се- синоптичара и еванђелиста Јована. Аполинарије (као присталица Јон«
стринској цркви спомиње распру о Пасхи према синоптичарима и нова казивања) се овде бори против оних који се д р ж е казивања си
спанђелисту Јовану. Мелитон је свакако у погледу датума празника ноптичара, и који су светковали Пасху 15-ог нисана, јер су тврдил
жступао квартодециманску праксу према Јовану, јер у каснијем пасхал- да је Христос јео пасхално јагње 14. нисана на дан ј у д е ј с к е насхе
ном спору са Римом, Поликрат Ефески спомиње њега, као и спомену- а да је страдао 15-ог нисана.
гога Сагариса као заступника малоазијског погледа. Малоазијци нису били усамљени у своме погледу на Пасху и
Д а је хришћански празник Пасхе већ рано у себи поред успо- следовању традицији Јовановој, јер овај поглед заступа и Климсн
менс смрти Христове садржавао и успомену васкрсења, сведочи нам Александријски око 215), који је поводом Мелитонова списа о Пасх
јсдна ускршња п р о п о в е д Мелитона Сардскога (друга половина II века) написао дело Пер! тоО П а о ^ а ббо Хбуос, од кога су нам се сачунпл
нп паиирусу, недавно пронађена, чији текст још није објављен, али је само фрагменти, јер Јевсевије (Н. е. IV, 26, 4) нам овако к а ж е : „Он
и.с Н1Н проналазач СашрћеП Воппег објавио садржину ове проповеди, расправе (тј. Мелитонове о Пасхи) сећа се Климент Александријсн
која ночињс речима: ( | 217) у својој расправи о Пасхи, за коју он тврди да ју је написи
„Писмо јеврејског Исхода је прочитано и речи тајне су разјаш- поводом Мелитонова списа". А затим у Н. е. VI, 13,9 д о д а ј е : У сво)|
н.снс, како је јагње заклано и како се народ спасао", и д а љ е се у
оиој пропонеди говори о Пасхи према историјско-временском и уну-
') С а ш р ђ е 1 е В о п п е г , Тће Нош11у ои 1ће Ра»з1оп ћу МеШо, В1аћоп о1 X«
Л а ( А п п и а ћ е Ј е Пп$11(и( Ј е 1а Рћ11о1ов1е е( а'Н1з(о1ге ог1еп(а1ез е( 51ауез, (. IV |19.'»|
') Сагарис, епмскоп ЛаодикиЈе на Гусиз-у, погинуо |е мученички за проконзула |Ме1апкез С и т о п ! ] , 107—19. Све ово доносимо према Сазе1-у.
г
СгргиЈа Минлл око 167. ) М1цпе, Р . е- 92, 80.
12 ХепртологиЈа
178
расправи о Пасхи ои (Климент) признаје, да је на то био натеран о д ко)и други дан осим нсдеље и да ми само на тај дан треба да нршимо
својих пријатеља, да предања, која је он био чуо од старих старешина, прскидање пасхалног поста. Још данас је сачувано једно писмо од
потомству писмено преда; он се ту сећа Мелитона и Иринеја и неких тада сакупљених епископа Палестине, на челу којих стојаху Тсофило,
других, чија је излагања он навео". слископ цркве у Кесарији, и Наркисос, епископ јерусалимски; дал.с
Један пак фрагменат из Климентова списа у Сћгошсоп разсћа1е јсдно таково писмо у Риму сакупљених епископа по истом спорном
је за нас од важности и гласи: „У ранијим годинама Господ славећи питању, које носи име енископа Виктора; осим тога једно епискоиа
пасху јео је пасхално јагње жртвовано од Ј у д е ј а ; али после своје иа Понта, којима као најстарији на челу беше Палмас; такође јсдно
проповеди, Онај који сам беше Пасха, јагње божје, вођен на ж р т в у цркана у Галији, које је као епископ водио Иринеј; ка томе јсдан
као јагње, учио је одмах своје ученике символичкој тајни, у 13. дан (сабор) епископа Озроене и тамошњих градова, и једно лично писмо
(нисана), када су га они питали: Где хоћеш да ти спремимо пасхалну Вакхилоса епископа цркве у Коринту, и писма многих. Сви потврђи-
всчеру? Тога дана било је освећење бесквасних хлебова и спремање наху један исти поглед и одлуку, и доношаху исту пресуду" (Глана
празника. И Јован каже да је Спаситељ овога дана опрао ученицима XXVII). Даље, у глави 24. своје историје каже Јевсевије, како су сс
ноге, да их спреми за празник. А идућег дана је наш Спаситељ пре- спископи Азије, са Поликратом на челу, држали свога старога нреда
трпео (страдања), истинита Пасха, жртвовани од Јудеја". Мало даље ног им обичаја (тј. да д р ж е Пасху у 14. дан). Поликрат Ефески наии
каже: „Према томе нису ишли у 14. дан, дан његових страдања у ј у т р у сао је Виктору и римској цркви врло лепо писмо, у коме је изложио
првосвештеници и књижевници, када су Га водили ка Пилату, унутра предање које је до њега дошло овим речима: „Ми дакле не сллнимо
у преториум, да се неби оскврнили, но да би без препреке увече могли лакомислено дан (14-ти), нити додајући, нити одузимајући. Јер и у
јести пасху. Са овим тачним рачунањем дана слажу се сви списи, и Азији почивају велики основи, који ће васкрснути у дан парусијс
еванђеља су међусобно сагласна. Са тиме се слаже и сведочанство Господа, у који ће доћи са славом са неба и васкрснуће све светс:
васкрсења: Он устаде трећега дана, који беше првенац (жртве) седам Филип, један од дванаесторице апостола, који почива у Јерапол.у, и
седмица, у који то и по закону беше прописано свештенику, да при- његове две кћери које су остареле као девојке, и друга његова кћи,
несе класје" Ј ). Дакле и Климент Александријски сматра да је Христос која је проводила живот у Св. Д у х у (тј. у аскези), и која почина у
новозаветно пасхално јагње и новозаветна пасха, остварење староза- Ефесу. Затим и Јован, који је приклонио главу на груди Господа,
ветне пасхе као предслике, и са успоменом смрти Христове, која је у који постаде архијереј и који је носио петалон, мученик и учитсл.,
првом реду, на Пасху се славила и успомена васкрсења Христова. који је такође сахрањен у Е ф е с у ; затим и Поликарп, који је био у
Смирни епископ и мученик; и Трасеас, епископ и мученик Еуменије,
Д о к су досадање сведоџбе о празнику Пасхе кратке и непотпуне, који је сахрањен у Смирни. А шта треба говорити о Сагарису епископу
то нам црквени историк Јевсевије својим казивањем о распри о ускрш- и мученику, који је сахрањен у Лаодикији? А још и блажени Папирије
њем празнику у другој половини II столећа и од њега сачуваним пи- и Мелитон евнух (у смислу целибатер), који је у свему д р ж а о пра-
смом Иринеја епископа лионског (•(• 202) епископу римском Виктору вило Св. Духа, који почива у Сарду очекујући позив с неба, којим ћс
(189—198) даје драгоцене податке о празнику Пасхе и о времену васкрснути из мртвих. Сви ови држали су дан Пасхе четрнаестогл
празновања Пасхе у то време. Писмо Иринејево написано је поводом (нисана), према еванђељу, ништа не прекорачујући, него следећи закону
спорова о времену празновања Пасхе, који су почели још за време нере. А још и ја, најмањи од свију вас Поликрат, према предан.у
Поликарпа епископа Смирне (^ 167) и који су изазвали читав низ сродника мојих, од којих сам некима био ученик. Седам мојих рођака
сабора. бсху епископи, а ја сам осми, и моји сродници су свуда славили дан
Јевсевије пише (Н. е. V, 23—25): „У време ових мужева (Виктора (Пасхе), када је народ уклонио квасац. Ја, дакле, браћо, који имам 65
и других источних епископа) настала је једна тешка распра. Опћине лета у Господу, и који сам се саветовао са браћом из васељене, и којн
целе Азије мишљаху према старијем предању, да празник спасоносне сам прешао цело Св. писмо, не бојим се оних који хоће да ме заплашс.
Пасхе тоО асотгјрсоо паауа, &орт%) треба држати (славити) у 14. дан Јер већи од мене рекоше: „Треба више слушати Бога него љ у д с " .
месеца (нисана), у који је било заповеђено Јудејима да ж р т в у ј у јагње Могао бих споменути присутне епископе, које сте ви тражили дп и;ч
(пасхално); дакле тога дана, у који 10д би седмични дан он пао, треба сазовем, и сазвао сам. Када бих исписао њихова имена, био би вслики
извршити прекидање поста. За остале пак опћине у целој осталој васе- спнсак. А они видевши мене малога човека, сагласили су се са писмом,
л.ени није важио овај обичај, које су се држале према апостолском знајући да не носим узалуд седе власи, него да све што чиним, чиним у
прсдан.у онога обичаја, који се и данлс чува, да наиме само на дан Господу". Епископ римски Виктор незадовољан овим одговором, хтео )••
наскрсења нашега Спаситеља (тј. у недељу) треба прекидати пост. да екскомуницира све опћине Мале Азије, чему су се успротииили
Држани су сабори и опћа саветовања епископа о томе, и сви су једно- други епископи, а пре свих Иринеј епископ лионски, свакако :»ато,
л у ш н о саопштавали преко писма Хришћанима у васељени као црквену што је он као Малоазијац пореклом, као младић образован у Смирни
одлуку, да тајну васкрсења Господа из мртвих не треба славити ни у и учсник Полнкарпов имао разумевања за обичаје Мале Азије. У сноме
нисму молио је Иринеј Виктора да одустане од своје намерс. Иринсј
сс д о д у ш е слаже са Виктором да „тајну Господњег васкрсења треба
') 1ђ1(1. 81. држати само на дан Господњи" (тј. недељу), и даље д о д а ј е :
180
181
„Пе постоји само спор о дану (Пасхе), но и о начину његова
поста. Јер једни мисле да треба да посте један дан, други два (дана), ставак сланл.ења јудејске пасхе, нити какво год иагињањс ка Јудејстну,
.1 други и више (дана); а други израчунавају свој дан (у) четрдесет јср ни сн. Јован ни сн. Панле нису хтели да сачувају јудејску пасху
часона дневних и ноћних. Такова разноврсност у д р ж а њ у (поста) није у хришНанству. Напротин сланл.ен.см хришћанске пасхе зајсдно са
(тек) сада од нас настала, него још много раније од наших предака, Јудејском хтело се означиги да је старозаветна пасха, клање пасхалног
који, што је разумљиво, на нетачан начин држаху (свој обичај), и из про- )ц| н.етп, као тип остварена извршењем тина, кланЈем новозаветног пас-
стоте или незнања проистичућу праксу предаваху потомству. Ипак сви халног јагњета Господа Исуса Христа, и тако је Стари завст, који сс
су они живели у миру, и разноврсност у посту, упоставља јединство оснииао иа празнику пасхе, сада завршен и заједно са старозанетном
нере. Међу овима не држаху ни старешине пре Сотира, старешине иасхом уклоњен Новим заветом, који почива на искупној жртви Госнода
цркве коју ти држиш, Аникита, Пије, Хигинос, Телесфорос и Ксистос, Исуса Христа, новозаветној Пасхи. Дакле славл^ењем хришћанске Пасхе
пити сами, нити својим људима дозвољаваху то; али поред свега тога, виједно са јудејском хтело се нагласити да је старозаветна пасха као
оии који нису држали живели су у миру са онима, који су били из тип отпала, да је наша Пасха јагње Христос, да смо ми бесквасни, тј.
опћина у којима се држало, ка њима су долазили; и ипак беше држање чисти од греха, и да сада славимо сасвим нову, своју, а не јудејску
према онима који нису држали више предусретљиво. Никада није нико нпсху. Према таквом схватању тако рећи само собом је долазило до
•бог овога начина (слављена празника) искључен; него старешине тога, да се нова Пасха слави у исти дан када и стара, али у сасним
прс тебе, који нису држали, шиљаху опћинама оних који су држали другом смислу. Када је отпала старозаветна пасха са клањем и јслом
снхаристију, и када је блажени Поликарп у време Аниките био у Риму, пнсхалног јагњета, њезино место заузела је новозаветна Пасха са при
гада су они, који су се у другим тачкама разликовали, одмах ступили ношсњем на жртву и јелом тела и крви новозаветног пасхалног Јагњсти
у помирљиву заједницу, јер они о том питању нису између себе ни у снхаристији. У овом смислу говорили су и учили св. апостоли Јонан
расирављали. Јер нити је Аникита могао наговорити Поликарпа да не и Павле. Јовану је Христос „јагње Б о ж ј е које уништава грех свстп*
држи, што је он са Јованом учеником нашега Господа, и осталим (1, 19. 36; 1 Јов. 3,5), на коме се извршиле речи Исх. 12, 46 о пасхал
аносголима, са којима је он заједно живео, увек држао, нити је пак иом јагњету: „Ни једна кост од њега неће се сломити" (Јов. 19, 36).
Поликарп наговорио Аникиту да држи, који је рекао да се мора тврдо Зато Господ према Јовану није могао држати пасхалну нечсру, но
држати навике (обичаја) старешина пре њега. Пошто је ствар тако сноју последњу вечеру (13,1), зато је Јован нагласио моменат кнда )с
стојала, то су они ступили у међусобну заједницу, и у цркви допу- Госиод Исус Христос предан у смрт на крсту: „г)У лараох»и« тоО
сгио је Аникита Поликарпу из поштовања слављење евхаристије, и п<*о/а &ра {]У ехтт) — а беше дан уочи пасхе, око шестога часа", која
рн 1ишли су се у миру, јер је цела црква имала мир, како они "који ознака времена има свој необично д у б о к значај и нагласак. Оним Је
држс, тако и они који не д р ж е " . Тако нас извештава Јевсевије (Цркв. Јонан хтсо нагласити да је Христос предан на распеће, искупну смрт на
ист. V, гл. 24) о Иринејеву писму Виктору, а Иринеј је слично писао крсту у исти час када су свештеници у храму почели да кол.у пас-
и осталим епископима. Даље у гл. 25. V књ. спомиње Јевсевије писмо халне јагањце. Апостол Павле сматра Христа закланом пасхом (I Кор
ннлсстинских епископа, у коме к а ж у да њихов обичај у погледу Пасхе 5, 7), и н.ему су Хришћани бесквасни, тј. очишћени од грсха, и кио,
ночииа иа апостолском предању, у коме на крају још д о д а ј у : „Ми вам такови треба да „празнују (пасху)" своју. Само ово, тј. искупну смрт
спошптанамо да Хришћани у Александрији славе Пасху у исти дан Христову имали су у виду Малоазијци и квартодецимани када су Ппсху
кпо и ми. Јер од нас се шаље писмо њима, и од њих нама, тако сланили заједно са Јудејима, и зато нису чекали дан Господн.и, нсдсл.у,
д.| ми сагласно (у истом смислу) и заједно (у исто време) славимо да у њу славе своју Пасху. Квартодецимани су вероватно у ноћи 13/14
снсти дан". нисана држали пасхално бденије, 13-ог увече и ноћ 13/14 су постили
и овај пост су прекидали 14-ог нисана ујутру иза држан.а евхари
Дакле спор о Пасхи развијао се овако: 154. или 155. пада дола-
стијс, и тада су овакој Пасхи прикључивали Педесетницу, радосно
1ак Поликарпов у Рим, где је Поликарп са Аникитом расправљао о
време од 50 дана, у које су славили Ускрс, узвишење Христп и ши
Пасхи. Као што смо видели спор није решен, али је црква ипак жи-
л.ип.е Св. Духа, које је почињало евхаристијом на Пасху. Даклс кнарто
нсла у миру. О к о 170. године настала је једна распра о Пасхи у Лао-
дсцимани нису славили на Пасху само смрт Христову, него и иаскр
дикнји, а цео спор заоштрио се око 192. г. за папе Виктора.
ссње, али је успомена смрти била у првом реду.
Даклс ирема Јсвсевију спор о Пасхи био је у томе, да ли треба
Иасху заједно са Јудејима у 14. дан првог пролетњег ме- Квартодецимани су, дакле, називани они, који су сланили прпшик
п н.1 (нисннл) у који год дан седмице он пао, или у прву недељу иза Пасхе 14-ог нисана заједно са Јудејима, и који су се одслили из цркне,
14 ог. Оснм спора о датуму Пасхе спор је био и у томе, када треба пре- када јс донесена одлука да сви Хришћани имају славити Ускрс заједно
М1/1ЛП1 цасхалпн пост. Оба датума су имала за себе дубоке разлоге. у нсдел.у. Испрва је квартодецимански начин био сасним праносланпн
Илимс Малоазијци и кнартодецимани су имали на уму искупну смрт начин празнонања Пасхе, по коме су нски делони цркве славили Ппсху,
Господи Исуса Христа и моменат када се ова смрт догодила, и пози- нпр. Хришћани из Мале Азије. Црква никада није осудила онај иачии
пили су сс на спанђелиств Јована и апостола Павла. Њ и х о в о слављење слннл.сп.а Плсхс, који јс :>л ссбс и м л о дубокс догмптскс р а т л о г с , н
Пнсхс шјсдно са Јудсјима није никаква концесија Јудејству нити на- осуђинплп их јс тск иза донесенс одлуке да сни Хришћпни имају сла-
нити Ускрс у недел.у. А када их је осуђинала, није их осуђинала због
182 147
верности према старини, нити је осуђивала разлоге њихова начина иону традицију (био је из Мале Азије и ученик Поликарпов). У своме
слављења, но их је осуђивала због кидања црквеног јединства у погледу снису о Пасхи (IV т(а пер1 тоО п&ауа. Лбу<;>), где говори о забрани кле-
слављења Пасхе. М о ж д а је квартодецимански начин првобитни и нај- чања у дан Господњи, спомиње он и „Педесетницу, у коју ми не сани
старији начин поста и слављења Пасхе. За ово би говорио чак и данашњи јамо колена (тј. не клечимо), јер она има исто значење (Еообиуар.еС) као
црквени устав, који је сачувао трагове јединства успомене смрти и и дан Г о с п о д њ и " Ј ) .
наскрса у један дан, тј. на Велики петак. Вечерње Великог петка тре- О Педесетници у истом смислу говоре и новооткривени делови
бало би да је посно б о г о с л у ж е њ е , међутим оно има празнични карактер: Дсла Павлових (Прсс;в^ НабХоо из 190—200 год., према Тертулијану
нход, поредак јектенија, апостол и еванђеље, што на вечерњу имају 1)с ћар1. 19. малоазијског порекла). Павле је био свезан и осуђен на
само највећи празници. Ј у т р е њ е на Велику с у б о т у има не само праз- борбу са животињама; „али браћа, п о ш т о је била Педесетница, нису
нични карактер (велико славословље), него је и свечано, тако да по гужили ни клечали, него су се молили пуни радости (стојећи)".
свечаности уступа само ускршњем ј у т р е њ у . Најносле на ј у т р е њ у Велике
Д а к л е ив свих ових вести о Пасхи у д р у г о м столећу можемо
с у б о г е имамо чисто васкрсне песме: (? г Д а снизшел-Б е с и . . . АггелскШ
ссби представити како је црква гледала на празник Пасху и како га
соборт., васкрсни сједален: Гробт> твоИ Спасе, 2 васкрсна прокимна,
Је славила. И з д р у г о г столећа имамо три сведока о Педесетници:
алилујлриј: Да в о с к р е с н е г в Богт..
1грЈ8(о1а Аро81о1огиш, Иринеј, Дела Павлова (сви из Мале Азије), што
Оно се никако не слаже са постом и временом када је Спаситељ шачи да су Хришћани из Мале Азије иза прослављања нове Пасхс
још у гробу, али се слаже са квартодециманским начином слављења »лједно са Јудејима, настављали да славе Педесетницу, радосно врсмс
Ускрса. О в о јединство пасхе (смрти) и васкрса у један дан у старини, од педесет дана. Из овога можемо закључити да и квартодециманско
пренесено је и на празник Ускрса све д о данас, чије пасхално бденије слављење Пасхе у Малој Азији није искључивало из Пасхе успомену
је сасгављено из првог т у ж н о г дела и д р у г о г радосног дела. иаскрсења, но се је на дан смрти Спаситељеве прослављала успомена
распећа и смрти на крсту, и одмах иза тога настало је радосно врсмс
Они пак који су славили Пасху у недељу иза 14-ог нисана, имали
ускрса, које је почињано евхаристијом на Пасху.
су јак разлог за овај начин у томе, што су већ иначе славили у недељу
скрс Христов, па је недеља тако рећи привукла на себе празновање Тертулијан (220) спомиње више пута пост пред Пасхом, Пасху и
1асхе са осталих седмичних дзна. Они су славили Пасху на овај начин: Педесетницу (време од педесет дана) и излаже њихову садржину.
14-ог нисана (када су Малоазијци и квартодецимани свршавали свој Тертулијану је Пасха годишњи празник, коме се прикључује радосно
иост) почињали су пасхални пост, који је трајао д о и д у ћ е недеље нрсме Педесетнице 2 ). Пасхи претходи пост због смрти Христовс, и
Ускрса. У ноћи од суботе на н е д е љ у д р ж а л и су бденије, иза тога је почиње у петак (рагазсеуе) у часу смрти Христове и протеже се и на
у недељу у ј у т р у вршена евхаристија, иза које је прекидан пост и почи- с у б о т у , дакле траје два дана. О в д е се сећамо речи Иринеја у писму
н.ало је радосно време Педесетнице. Овај начин слављења Пасхе у папи Виктору, где се говори о посту о д два дана и од четрдесст
н е д е љ у тзв. доминикални, разуме се, јаче је од квлртодециманског сати. Тертулијан говови о (Нез рабсћае, где пасха има значење и садр-
начииа истакао васкрсење Христово, још више је у д а љ и о хришћанску жину поста, страдања и смрти Христове 8 ). Под речју пасха Тертулијан
Пасху од ј у д е ј с к е позадине, а још јаче је то учинило самостално, разуме и ноћно бденије уочи празника, 4 ) а ово бденије д о евхаристијс,
хришћанско израчунавање дана Пасхе, и истакло самосталну садржину која прекида пост, има покајни и т у ж а н карактер. На овом бден.у
хришћанске Пасхе, коју је она имала још од самог почетка. нрши се крштење, које је п о г р у ж е њ е у страдања Христова 5 ), а крштен.с
према Тертулијану врши се и у време Педесетнице (међувреме између
Д а к л е разлика између ова два правца у погледу слављења Пасхе Ускрса и Духова). Д а к л е Тертулијан под речју Пасха разуме страдањп
била је у датуму и у посту, а не у садржини и суштини празника. и смрт Исуса Христа, пост и бденије. О д Пасхе, иза Пасхе, почин.с
Оба пак правца слагала су се у овом: да је слављење Пасхе апостолска радосно време ускрса о д педесет дана, за које су уклоњени сни анаци
традиција, обе стране имале су пред празником пост и бденије, обе жалости и покајања, као: пост и клечање 6 ). Ових педесет дана смл
стране имале су иза бденија евхаристију, иза које је прекидан пост, на трају се као један проширен нарочито свечан дан, који се проноди у
обе стране је иза евхаристије долазило педесетодневно време у с к р ш њ е снакој радости. Садржина педесетнице је васкрсење, али не само оно,
радости. Обе стране славиле су спој: смрт и васкрсење, само су мало- но и посведочење васкрсења вишеструким јављањем, даровање Св. Духа
Ј П И Ј С К И Хришћани у овом споју стављали нагласак на смрт, а остали као у с к р ш њ и дар Христа, очекивање д р у г о г доласка Христова према
Хришћани су постављали нагласак на васкрсење. рсчима анђела при вазнесењу 7 ). Другим речима садржина Педесетницг
Осим података о Пасхи у писму Иринејеву сачуваном к о д Јевсе-
нија, Иринеј епископ лионски још на једном месту свога списа АсЈуегзиз ») Сазе!, 15.
ћаегсаев, IV, 101 говори о Пасхи, и каже како је Мојсије унапред видео г
) Б е је]ип1о а<1у. р з у с ћ к о « 14.
дан страдаи.а Христова, назвао га је пасха, и баш у тај дан претрпео »)
4
П е огаИопе 18. Ое ћар1. 19.
)с Господ страдања, пошто је он извршио пасху; а Мојсије није само ) А<1 ихогеш, II, 4.
») 1)е ћар1. 19.
описао дан (пасхе), но и место (Јерусалим) и касно врсме (дана) и •) 1)е ога(. 73.
анамсње помрачења сунца (Пон. зак. 16,6). Дакле Иринеј заступа Јова- ') Г)е ћар(. 19.
94 . '21 &
Ллижује. Седмица пре Ускрса и бденије уочи недеље је пост у спомен јима треба одбацити јер је рачунање лажно, к а ж е ТпсепНиз 8. 7, о томе
страдан.а Христових све д о 3. часа у недељу у ј у т р о . Пасхално бденије се на ради, „јер наша сврха није ништа д р у г о , него да прославимо
Јс поспсНено страдању и смрти Христовој и само му је крај радостан успомену његове смрти (тг^ ^уарлтЈСПУ тоО ттаб-оо? аотоО посеГа^ш)", и т о
у част васкрса. Тада (у 3. час у ј у т р о ) престаје пост и прелази се у стварни дан смрти Исусове, као што су га „очевидци" означили.
(насха) на слављење ускрса, које почиње евхаристијом и потом се Тпсепћиз припада дакле ка квартодециманима Јованове традиције. Али
јсдс и настаје радост због васкрсења Христова. Ноћ од суботе на из овога не треба закључивати да је Тпсеп1шз 14. нисана славио само
нсдељу је доиста пасха, тј. прелазак од поста и жалости у спомен смрт са искључењем васкрсења. ГБегово празновање ће сасвим пре
страдања и смрти, кроз к о ј у се прелази ка највећој радости васкрсења. томе одговарати, што ми налазимо на обе стране: Ж а л о с т се сврша-
Дакле, пасхално бденије има д в о с т р у к карактер, жалости и на крају вала мистеријом васкрсења и прелазила је у радост, која је тада тра
радости. Данашњи црквени устав са поразном верношћу р е п р о д у к у ј е јала 50 дана. Разлика ових Хришћана од других је само та, да су се
дух ове праксе, јер по данашњем типику пасхално бденије састављено они у датуму наслањали на јудејски календар, и према томе они су
јс и:» два дела, из страсне (канон велике суботе) и васкрсне (пасхално само један дан постили, д о к су д р у г е цркве постиле 2 дана или 40 сати,
јутрсње) службе, и оба ова дела пасхалног бденија су равноправна или д у ж е , и бденије преношаху у ноћ ка дану Господњем.
(Скабаллановичт>). Сада већ није далеко, када ће реч пасха, која је д о
Дионисије Александријски ( | око 264) у писму Василиду Пента-
сада означавала страдања и смрт Спаситељеву и пост у спомен ових,
пољском одговара о времену престанка пасхалног поста и о часу када
означавати и празник васкрсења. О д сада ће поред успомене страдања
треба почети радовање због васкрса Христова. Једни (Римљани) прс
Хрисгових у појам пасхе све више улазити успомена васкрсења Хри-
кидају пост (у недељу у ј у т р о ) када петли запоје, а други (Пентапољ)
стона. То ћемо одмах мало даље наћи к о д Кипријана.
(у с у б о т у ) у вече пред Ускрсом. Сви се слажу да д о момента васкр-
Стари поглед на пасху (као извршење старозаветне пасхе и пост сења треба држати д у ш е у смерности постом, а после овог момента
са успоменом смрти) изражен је још и у Ое разсћа сошри1из-у из треба започети светковање и весеље. Овај пак моменат у Св. писму
243. год., где се к а ж е : „Ми не славимо (пасху) у слици као они није тачно у сахат означен. Дионисије доводећи разне податке еван-
(Јудсји), него пасху у спомен страдања Сина Б о ж ј е г а " ђелиста у склад, казује да се васкрсење Христово д о г о д и л о свакако
између поноћи и свитања, и коре као непажљиве оне који престају
Д о к је к о д Тертулијана пасха означавала страдања и смрт Господа постити пре поноћи, а сматра оне који посте н а ј д у ж е , до четвртс
Исуса Христа, пост и бденије уочи Ускрса, и највише можда прелазну страже, племенитима и трудољубивима. Не осуђује ни оне који прс-
тачку од поста ка Педесетници (међувреме од педесет дана), то његов стају са постом између поноћи и четврте страже. Д а љ е говори Диони-
ученик Кипријан ( | 258) већ говори о „Пасхи, дану радости" (сПе 1еШЈае сије о разним начинима поста у шест дана пре пасхе 1 ).
рп«сће) в ), који означава недељу Ускрса и можда и д у ћ е дане иза њега,
ла можда и Педесетницу. У неким писмима (43, 1; 43, 7) употребљава Д а к л е Дионисије потврђује Дидаскалију у погледу д у ж и н е пас-
Кинријан сИез разсћае као ознаку термина. У писму 29,2 говори халног поста, наиме пост је средином трећег столећа већ п р о д у ж е н
Кипријан о читањима чаца на б о г о с л у ж б е н о м скупу „на дан Пасхе". на шест дана, а у Риму се васкрсна радост почињала у појање петлова
У писму 56,3 говори Кипријан о епископима, који сада скоро сви за у недељу у ј у т р о .
нрсмс у с к р ш њ е г празника који почиње (ш!ег разсћае р п т а з о 1 е т т а ) Ориген (•)• 254) набраја празнике свога времена: дан Господн.и,
бораве к о д куће (у својим дијецезама) код браће, и који ће к њему параскеву (тј. у с к р ш њ и пост), Пасху и Педесетницу, и тумачи њихон
доћи „када б у д у извршили слављење празника к о д својих" (зо1етш- крајњи унутрашњи смисао. Ориген у п о р е ђ у ј е незнабошке празнике са
Iа11 се1ећгап(1ае ари<3 зиоз заИзЈесепп!). О в д е је говор о празнику хришћанским празницима и к а ж е да су хришћански достојнији и да их
Ускрса, првим данима Педесетнице, а можда и о целој Педесетници. треба славити „у пневми", и према њиховој у н у т р а ш њ о ј суштипи,
Дакле код Кипријана налазимо већ данашње значење речи пасхе. нрема њиховој вишој стварности и у дело претворити. У спису Соп1ги
Се1зит VIII, 22. к а ж е како је слављење дана Господњег у томе, да је
У п р е д г о в о р у ка Сћгошсоп разсћа!е (еб. Ошс!ог1, I 8. 4) цитира се савршени Хришћанин увек у делима, речима и мислима Логоса Бога,
нски ТпсепИиз, кога је Петар Александријски (•{• 311) у спису „О пасхи" истинитог Господа, и тако треба увек да слави дане Господње. Пара
побијао"). На пребацивање, да његов обичај слављења Пасхе са Ј у д е - скева (пост пасхални) је у томе, да савршени Хришћанин себе спрема
(ларасхеоз^шу §аотоу) за виши истинити живот уздржавањем о д снет
ских радости, које варају многе, не угађањем телу, но мучен.ем и
>) СааеК 30. санлађивањем свога тела. Тако се стално слави параскева. Затим пош го
<*) Пнсмо 21, 2. он сазнаје, да је наша пасха Христос била заклана и да се мора сла
") ЛлгкслнлриЈскл хроннка, налваиа отуда Паскална хроника, редигована у Цари- иити кушањем тела Логоса, то он увек славн Пасху тј. празник прс
гриду око 030. год., салржн нише насажа Једне радње: О Пасхи, коЈу Је написао Петар л;па (бсарат^р^а) тако, што он увек свим својим мислима и делом од
Ллгк« лппрнЈскн (309—+ 312). Петар ЛлександрнЈски каже да ЈевреЈи г р е ш е што не
иоде рачуна о равноднгпнцн ппиликом периодичних годишњих умстака. Вели да су
м.поин нргцн увгк свгтконали Плсху после равподнсвице и да је цркпа дужна да се
у спаком случаЈу доАро чуна да њнх у том погледу превасходи. ' ) Е п. Н и к о д и м , Правила прав. цркве, II, 303—305.
1КН
(сенку); 2) црквено б о г о с л у ж е њ е , испуњење типа и Христа стварност,
стнлри сиета прелази ка Б о г у и ж у р и ка Њ е г о в о м граду (вишњем са земаљским символима; 6) вечни небески празник, у коме сс црквенн
Јерусалиму). Такав, тј. који тако чини, у истину м о ж е казати: „Ми развија у пуној стварности. Обоје је према типу стварност. Ориген не
смо са Христом васкрсли", „Он је нас са собом п р о б у д и о и посадио мисли да потцени б о г о с л у ж е њ е цркве, но га сматра символом и но-
са собом на небесима", такав је увек у данима Педесетнице. И када четком једино истинитог небеског б о г о с л у ж е њ а .
сс он као апостоли попне у горницу и тамо се помоли да се у д о с т о ј и Јевсевије, црквени историк, даје нам доста података о Пасхи,
снлжног дувања, које са неба долази и које тежи да из љ у д и уклони како се на њу гледало и како се славила. У катени епископа Никите
•ло и његове последице, постаје достојан огњеног језика који долази из Хераклеје (крај XI века) на Л у к у (Р. 24, 694—706), сачуван нам
од Бога". је један одломак из изгубљеног Јевсевијевог списа „О празнику Пасхе",
Дакле, Ориген сматра пост савлађивањем, ломљењем тела ради посвећеног око 332. године цару Константину. У овом о д л о м к у о Пасхи,
•ишега живота, а пасха је прелаз страдањем из овог света у б у д у ћ и , пошто је Јевсевије објаснио старозаветну пасху као тип, који је испу-
у царство Б о ж ј е ; са пасхом закланом, тј. Христом у тесној је вези њен у Христу јагњету Б о ж ј е м , наставља:
снхаристија, а примање страдања са Христом, и причешћем тела и крви „Нахрањени духовним месом ове Спасоносне заклане жртве, која
Христове васкрсавамо заједно са Христом, и са њиме се узносимо на је својом крвљу исцелила цео љ у д с к и род, тј. учењима и речју, које
небо у царство Б о ж ј е , и примамо силазак Св. Д у х а и огњене језике. наговештавају царство Б о ж и ј е , уживамо ми сада с правом у вечери
Садржина Педесетнице је Ускрс Христов, узношење, шиљање Св. Д у х а . Б о ж ј о ј . . . П о ш т о ми славимо празник прелаза (бихјЗаттјркх), трудимо се
Ориген се залаже за мистично, тајанствено празновање празника, ми да пређемо ка божанском, као они, који су некада из Египта
суштинско а не спољашње, али он тиме никако не о д б а ц у ј е чулно, прешли у пустињу. То идемо и ми на пут, који је множини непристу-
сполЈашње садашње б о г о с л у ж е њ е цркве. пачан и о д ње напуштен, чистимо из д у ш е старо кисело тесто без-
Ориген говори о два начина слављења празника, па и Пасхе, б о ж н е заблуде и једемо иститито горко зеље кроз један горак, пун
о Пасхи овога века на земљи и о Пасхи у б у д у ћ е м веку на н е б у , бола живот. И време празника сасвим доликује... Остаје радосно про-
када к а ж е : леће, које је према целој години што и глава према телу, пошто сунце
„Сваки истинити празник Господа, а један такав је Пасха, не слави ирви пут прелази, а месец са своје стране својим сјајем претвара ток
се у овом веку још на земљи, него ће се пуно славити у б у д у ћ е м ноћи у светао дан. Земља је у почетку створена са пролетњим укра-
• е к у на небу, када настане царство небесно" 1 ). сом. У ово време извршио је Спаситељ целога света тајну свога соп-
ственог празника, као што је некада у ово време слављен тип. Све
Али Ориген тиме неће да каже да слављење празника у о в о м
то испуњено је спасоносним празником. Јагње је био он сам у љубави,
• е к у није потребно, него да ће се слављење у оном веку савр-
коју је на себе узео. Он је био и сунце правде, пошто је божанско
шено испунити, што је већ сада у д у х у стварност, и вечно слављење
пролеће и спасоносни обрт живот човека о д горег ка бољем уздигао...
почиње већ сада.
Жетва нових плодова овенчава многоструким харизмама (благодатним
Ориген даље к а ж е да садашњу пасху треба разумети према ви- даровима) Светога Д у х а цркву Б о ж ј у . . . Ми смо на дан Б о ж ј и удо-
шсм, мистичном смислу 8 ). Даље, да у њој треба све д у х о в н о славити, стојени светлости сазнања. То су нова сазнања, о д старине сакривена
што је тамо соматски као празник заповеђено. Тамо бесквасни хлебови, символима, а сада су постављена на јасну светлост. И ми прослављамо
онде уклањање теста зла и лукавства и слављење у бесквасним чистоте годишње изнова почетак поста после цикличког оптока, преузимамо
и истине. Ко не мисли пневматски (духовно), не слави Пасху са Исусом на себе ради припреме четрдесетодневну вежбу као спремање за праз-
и не пије чашу Новога завета 3 ). н и к . . . и прослављамо увек опет сам празник у времену, које се увек
Ориген истиче тесну везу Пасхе са причешћем. Слављење Пасхе обнавља. П о ш г о предузимамо пут ка Богу, опасујемо чврсто бедра
је у з л а ж е њ е у горницу са Христом, где Христос даје своје тело и крв. везом невиности, осигуравамо кораке наше душе као сандалама, и тако
Узлажење у горницу је небеска пасха. Ориген као и горе, дели ово- се спремамо за течење небеског позива; употребљавамо палицу Логоса
страну црквену Пасху као симбол небеске и оностране Пасхе 4 ) Бога у снази молитава за одбрану од непријатеља, и идемо са сном
Педесетница је Оригену ослобођење од муке и радост. Зато се спремом ка прелазу, који води ка небу, пошто се ж у р и м о са земл>е
у те дане не пости и не клечи. Овострано слављење Педесетнице је ка небеском и од смртног живота ка бесмртном. Када смо ми ова)
симнол неликог слављења празника у б у д у ћ е м веку, чега је сенка био прелаз д о б р о и лепо извршили, то ће нас примити један други, нећи
Израиљ на земљи 6 ). Д а к л е Ориген разликује: 1) Старозаветни тип празник: Јевреји га зову Педесетница, он је слика царства небескога.
'Го смо ми преузели да славимо празник пуне радости, као такови који
смо са Спаситељем заједно ускрсли и који уживамо Њ е г о в о царстно.
') Тумачење на Јов. X § 67. Зато нам није дозвољено да се на овај празник мучимо, него смо
') XII омилиЈа на ЈеремиЈу. научени да на себи покажемо слику мира (одмора), коме се надамо на
») Коментар на МатеЈа 79, (IV, 4 0 5 - 9 ) . небу. Зато при молитвама не савијамо колена и не мучимо себе постом.
4
Ј ОмилиЈл XIX на ЈсремиЈу 13. Јер удостојени божанскога васкрса, не смемо ми више лежати на земл.и,
') Фрлгменат о 150 пслллмл.
190 97 . '21 &
н ослобођени од страсти не можемо више трпети као да смо заро- (<1>р6ато?) и да му је донесу. Када је то брзо извршено, усута је вода
бл.еници. Зато славимо ми после Пасхе Педесетницу, седам пуних у светиљке, помолио се Наркисос над водом и б о ж а н с к о м силом нода
седмица, пошто смо ранији век четрдеседневног вежбања пре Пасхе се претворила у уље. Браћа су сачувала мале д е л о в е овога ул>а све
у шест седмица храбро извојевали. Б р о ј шест припада дневном и де- д о Јевсевијева времена 1 ).
латном животу, због чега је и Б о г свемир створио у шест дана. А на Пасхална ноћ је према Јевсевију била осветљавана великом свет-
тај напор с правом долази други празник у седам седмица, пошто се л о ш ћ у . У спису УИа СопзЈапИш IV, 22. прича Јевсевије да је Констан-
мир (одмор), чији је символ број седам, умногостручава. Ипак број тин (пре крштења) ову ноћ претварао у дневну светлост тако, што
Педесетнице не остаје на томе, но прелази преко седам седмица и су за то постављени љ у д и по целом граду палили високе воштане
(апечаћава у на то следећем јединству (празнику, дану) свечани празник стубове, чији је пламен осветљавао свако место, т а к о да је ова тајан-
Узећа (Узнесења ^уаХ^феш?) Христа. Тако ми са правом у данима свете ствена ноћ постајала светлија од самог светлог дана. А када се јавила
Педесетнице приказујемо б у д у ћ и мир ( о д м о р ) ; наша д у ш а је пуна јутарња зора, то је он у подражавању доброчинстава Спаситељевих
радости и наше тело се одмара, јер ми смо сада заједно са младоже- отварао народима своју добротворну р у к у и даривао свима богате
њом и не можемо више постити. Исус је умро у оном часу, у који дарове 2 ).
је код Јудеја било клано јагње, што је било слика онога што долази. О Педесетници поводом крштења и смрти цара Константина каже
Зато се од тада (тј. од испуњења типова) код (Хришћана из) незнабо- Јевсевије, да се крштење Константиново догодило за време Педесетнице,
жаца спровело истинито слављење мистерија, а код Ј у д е ј а није више која је почаствована са седам седмица и запечаћена јединством, за време
чак ни успомена символа (V) [тј^т] тбју сгицрбХшу) с а ч у в а н а . . . које се д о г о д и л о вазнесење Спаситељево на небо и силазак Св. Духл
Присталице Мојсијеве клале су пасхално јагње једанпут сваке на љ у д е , а да је у последњи дан (Педесетнице), који се м о ж е назвати
године, 14-ог првог месеца пред вече; а ми из Новог завета прослав- празником празника, око подне узишао своме Богу 8 ). Према томе
л.амо сваког дана Господњег нашу Пасху и једемо увек од спасоно- Јевсевије сматра Педесетницу (време о д 50 дана) као јединствен праз
сног тела и пијемо од крви Ј а г њ е т а . . . Сваке седмице прослављамо ми ник о д седам седмица, за време које се осим ускрса Христова слани и
празник наше Пасхе у спасоносни дан Господњи, пошто славимо тајне вазнесење Спаситељево на небо и силазак Св. Духа. Последњи дан
истинитог јагњета, чиме смо с п а с е н и . . . " Педесетнице сматра Јевсевије празником празника и тако га нарочито
истиче. Д а к л е већ тада је последњи дан д о б и о извесно одликовањс.
Јевсевије затим још изводи, да Господ у време свога страдања
Атанасије Александријски (•)• 373) у својим пасхалним посланицама 4 )
није славио пасху као Јудеји, него ју је д р ж а о један дан раније у пети
даје нам податке о пасхалном посту (изнели смо их на свом месту у
дан седмице и при томе је рекао ученицима, да је то веома желео, овој књизи) и о начину слављења Пасхе, из којих видимо како сс на
да ову нову Пасху са њима једе. Пасху гледало у његово време. АтанаСије углавном овако к а ж е :
„Нову тајну Новога завета (гб бе хам&у џоахцрму насугЈс абтоб Насупрот обичном јагњету које се клало у сеновно време, заклано
бсаДгјхт]?), коју је Он дао својим ученицима, уистину је желео. Јер је истинито јагње, Господ наш Исус Христос. Ускрс се сада не слани
многи пророци и праведници пре њих чезнули су да виде тајне у старом киселом тесту, него у слатком тесту чистоте и истине, да би
Новога завета; и сам Логос, који увек жедни за опћим спасењем, пре- обновљени примили Св. Духа (26, 1365). СветО вече недеље слави се
дао је тајну, кроз коју сви љ у д и треба да славе, и признао је да је за (бденијем), на коме се евхаристијом прекида пост, а када се појани
оним ч е з н у о . . . Тајну спасења Новога завета, која је прикладна свима св. недеља (тфшахобато хирсач^ј Мат. 28, 1), од тада се слави седам
л>удима, са правом је ж е л е о " . седмица, и слави се и св. Педесетница, која је Јудејима некада сли-
За празник страдања ( т ^ бе т о о Ештгјрсои Ј г а З о и ? ^орхгју) Спасите^ ковито важила као празник седмица (Пон. зак.). Хришћани сланс
љевих каже Јевсевије да је провођен у посту, б д е њ у и читању божан- „велику недељу" (која овде значи у с к р ш њ у недељу заједно са Псдс
ских списа, а за бденија великога празника (та<^ ттЈ; [хеуоеХгјс еортђ? лач- сетницом) као слику б у д у ћ е г вечног живота и б у д у ћ е г вска, где ћс
уох^ба?) да су провођена у посту и у појању химни, које је један у се са самим Христом славити потпуни празник. За време Педесетницс
ритму и у реду појао, а остали су слушали, а само су крај химне слави се и Св. Д у х , као што нам је Он већ близу у Исусу Христу.
заједно појали 1 ). Пасхалне ноћи било је бдење са молитвама 2 ) и псал Света недеља п р о т е ж е се у благодати, која никада не престаје, кроз
модијом 8 ). Пасхалне ноћи вршило се освећење уља за светиљке, о чему свих седам седмица Педесетнице, у којој ми усхићујући се (насллђу
гонори и Хиполит, а могло се употребити и за болеснике. Јевсевије јући се) за све време треба да свршавамо слављење у с к р ш њ е г пра^
прича о ч у д у јерусалимског епископа Наркисоса (после 200. год.), које ника у Христу И с у с у . . . Д а к л е у с к р ш њ а недеља са успоменом васкр
јс извршио на бденију пасхалне ноћи. Наиме ђаконима је нестало уља, сења п р о д у ж у ј е се кроз целу Педесетницу и са њом чини јсдли
што је била за народ велика жалост. Наркисос је заповедио онима ускршњи празник.
који се брину око светиљака да нацрпу воде са оближњег извора
ч М I8 П е, Р. 20, 533—534.
2
') М1цпе, Р. к. 20, 183. ) М1кпе, Р. в. 20, 1169.
а
») М1«ие, 20, 596. ) М I (Ј п е, 20, 1220.
•) М1цпе, 20, 715. ') М1ц>пе, Р. 8 . 26. 1 3 5 1 - 1 4 4 4 .
192 98 . '21 &
I Јасхалнс посланице Атанасијеве на внше места доводе, преко у израчунавању Пасхе не ослањају на погрешно рачунање Јудсја,
јела пасхалног јагњета, у везу празник Ускрса са евхарнстијом, која прсма коме би се Пасха могла славити и два пута у једној години, но
чиии врхунац пасхалног бденија, као и целе Педесетнице. Насупрот да сами израчунавају време Пасхе према пролетњој равнодневници. И»
јудејском једењу пасхе, када сада ми једемо Реч (Логос) и са крвљу онога још видимо да се тада јављају тешкоће око одређивања дана
Ноног завета праг (1ађја) нашег срца печатимо, објављујемо ми од I Јасхе, што изазива потребу да се унапред одреди време Пасхе.
Спаситеља дани нам благодатни дар ( М 1 § п е , Р. 26, 1378). У евха-
ристији пењемо се у надземаљску дворницу са Господом, да би са Спис Теб1ашеп1иш Ооппш поз!п Јези СНпзИ 1 ) (из III века) дајс
њиме јели вечеру. нам ове податке о Пасхи у вези са крштењем оглашених:
Апостолске установе о празнику Ускрса к а ж у ово: „У суботу „У четрдесет дана пасхе (тј. пасхалнога поста) требанарод да остајс
постите д о појања петлова. А када сване први дан седмице тј. недеља, у цркви бдијући, молећи се и слушајући списе, химне и предаван.а. У
разрешавајте пост. Бдијући од вечера д о појања петлова и скупивши послсдњу суботу треба верни да бдију у цркви д о поноћи суботс,
се заједно у цркви, проведите целу ноћ у бдењу, молитвама и проз- док се врше ексорцизми над катихуменима" (II, 8). Д а љ е се описујс
бама ка Богу, читајући до појања петлова закон, пророке и псалме, и крштење, миропомазање и причешће катихумена.
крштавајући своје оглашене, и прочитавши еванђеље са страхом н „Разрешење пасхе (тј. пасхалног поста) бива у поноћ, која долл»и
трепетом и предложивши народу беседу о оном што се тиче спасења, иза суботе. У Педесетницу нека нико не пости и не клечи, јер су го
прекидајте своју жалост и молите се Богу, да би се Израиљ обратио дани одмора и радости" (II, 12).
и добио место покајања и проштења безбожности" (1. V, с. 19).
„У дане пасхе, особито последње, наиме у петак и у суботу,
„Зато, дакле, и ви, пошто је васкрсао Господ, принесите жртву дању и ноћу бивају како молитве тако и песме. Проповед бива д у м ,
вашу, о чему вам је заповедио кроз нас, говорећи: Ово чините у мој н читања разна и честа. Бденија и ноћне претходне службе свршанлју
спомен. Затим пост прекините, р а д у ј у ћ и се и празнујући, јер је залога се у добром реду" (II, 18). „Ђакони, који пролазе између жена (тј. ко|н
нашега васкрса Исус Христос, васкрсао из мртвих и то нека вам буде падгледају одељења где стоје жене), (пазе) да се не би нашли неуредпи
вечни закон, д о краја векова, док не дође Господ" (1. V, с. 19). младићи, а нека им помажу чаци. Исто тако нека им се нађу при руци
ипођакони. Не дозвољавају младићима да спавају. Јер она ноћ је, наро
Према апостолским установама одмор од рада држан је „у целој
чиго пак она која долази иза суботе, слика царства небеснога. Они
неликој (тј. страсној) седмици и у оној која иза тога долази (тј. светлој),
који раде и замарају се, замарају се до поноћи. Прво се отпуштају
јср једна је (седмица) страдања, друга васкрсења . . ( 1 . VIII, 33). Осми
катихумени, примивши благослов од ломљења хлеба (тј. еи1о§шш).
дан иза Ускрса, тј. Томина нед^ља је, према Ап. установама, частан
Вернн, када се отпуштају, иду у реду и скромно својим кућама, и не
празник (1. V, с. 19). „И опет (затим) бројте од првог дана Господњег
остављају молитве на својим гозбама. Свештеници не прекидају своје
четрдесет дана, од дана Господњег до четвртка, славите празник Ваз-
службе. Ж е н е се разилазе, свака пратећи свога мужа. А удовицс
нсс?ња Господњег, у који је Он целу економију и ред (бсатаЈ^) спа-
остају д о јутарњег времена у храму, добијајући тамо храну. Девојке
ссња испунио и вратио се ка Богу и Оцу, који га је послао, пошто се
гакође остају у храму, и епископ им помаже и води бригу о њима, л
поставио са десне стране моћи и сада чека док његови непријатељи не
ђлкони им служе. Презвитери остају код епископа све до јутарњег
б у д у положени код ногу Њ е г о в и х " (1. V, с. 19).
нремена, молећи се и одмарајући се. Исто тако и новокрштени. Д е в о ј к с
У погледу одређивања Пасхе казују Апостолске установе ово: невесте (веренице) прате своје матере и иду кући, јер тако је при
„И тако ви, браћо, који сте искупљени часном крвљу Христовом треба личније" (II, 19).
да са тачношћу и сваком бригом да чувате (славите) дане Пасхе после „Епископ заповеда да се објави, да нико ништа не окуси, док ис
равнодневнице, да не би успомену једног страдања свршавали двапут Оуде свршена жртва (евхаристија) и целокупно тело цркве не ирими
годишње, но да би Онога који је једанпут умро сећали се једанпут ноне хране. Тада се с почетка вечера крштавају они који треба дл сс
у години, и да не би не пазећи ред, празновали са Јудејима. Јер у крсте, после првог читања. Ако ко што једе пре но што прими снхл
нас сада нема никакве заједнице са њима, јер су они заблудели у свему рнстијско причешће, крив је, и не приписује му се ни у какву заслугу
и удалшли се од истине. А ви са тачношћу пазите равнодневницу пост, што га је постио. На оглашене, када се отпуштају, полажу сс
нролеНњег нремена, која бива у 22. дан 12-ог месеца дистроса (марта), руке. Ако ко од верних због болести остане код куће, ђакон му
шпећи до 21.месеца (тј. до 21. од младине), да четрнаести дан месеца одиоси жртву (тј. евхаристијско причешће). Ако презвитер не можс
(тј. пун месец) не би пао на д р у г у седмицу (но између 1 4 . - 2 1 . ) и да доћи у цркву, презвитер му односи причешће. Ако је жена болесни
погрешивши по незнању не бисмо свршавали Пасху два пута у години; брсменитошћу и не може де држи пост у она два дана (петак и суботу),
или да не би ми славили васкрсење Господа нашега у други дан, осим нека пости у други дан, и нека прими у први час хлеб и воду, и ако
у дан Господњи" (I. У, с. 17). Из овога видимо да Апостолске уста- нс може доћи (у цркву на причешће), ђакониса јој односи причсшћс"
ИОПС нарсђују да се Ускрс има славити увек у дан Господњи, недељу;
(II, 20). „О онима који су болесни нека извештавају епископа, да би
дн Хришћани никако не д р ж е Пасху заједно са Јудејима, као што
инглсда да су то чинили, истовремено или иза њихове пасхе, и да се
I) г.а. 1кпа1ш8 Е р ћ г а е ш II К а ћ т а п ! , МавипИае, 1899.
II Хаор гологкЈа
194
. '21 &
их еиископ по могућности посетио; јер велика је утеха за болесника, Да се врши бденије пасхалне ноћи остало је и у каснијим сто-
а нарочито ако је веран, када га се сећа највиши свештеник" (тј. л с ћ н м а ' ) д о данас. На овом б д е н и ј у пали се о б и л н о о с в е т љ е њ е , симнол
п ш с к о п ) (II, 21). нонога живота, као што је осветљавана и цела пасхална ноћ, о чсму
смо навели већ сведочанство Јевсевијево. И Г р и г о р и ј е Б о г о с л о в сведочн
Д а к л е , према спису Теб1ашеп1ит О о т т ј поб1п Јези С ћ т И постојао
о н о ш е њ у светлости и о с в е т љ е њ у пасхалне ноћи овим речима: „У нас
је пост о д ч е т р д е с е т дана (^иага§јп1а (1Је$ разсћае), к о ј е су време
јс синоћ било прекрасно н о ш е њ е светлости и о с в е т љ е њ е (ХацЈгро<рс/(Ла
катихумени ( з а ј е д н о са вернима) проводили у молитви, читању С в .
ка! цхотауоуЈа), које смо ми свршавали и посебно и јавно, с к о р о сан род
писма, појању химни и с л у ш а њ у проповеди и поука. О в о све, усиље-
л.удски и свако д о с т о ј а н с т в о , о с в е т љ у ј у ћ и ноћ обилним огњем, сликом
није и више вршено је последња два дана четрдесетнице, у петак и
ислике С в е т л о с т и . . Али данашња светлост ј е славнија и одличнија,
с у б о т у , д а њ у и ноћу, а нарочито су д у г е биле проповеди, а читања
1<-р ј у ч е р а ш њ а светлост била је весник велике Светлости која васкр-
су била честа. О в е ноћи с вечера, после свечаног заклињања, к р ш т а -
санн и као њезин радосни предзнак, а данас славимо сам васкрс, нг
нани су катихумени. Ова ноћ била је слика царства небеснога. П о с т
који се чека, но који је већ био и сабрао себи с в у в а с е љ е н у " 2 ) .
је, изгледа, пооштраван последња два дана, тј. није се ништа јело, а
р а з р е ш е њ е о д поста бивало је у поноћ између с у б о т е и н е д е љ е . На пасхалном б д е н и ј у вршено је к р ш т е њ е оглашених, које иам
Пасхално б д е њ е свршавало се евхаристијом и причешћем целога тела онширно п р и к а з у ј е и о п и с у ј е спис Т е з 1 а т е п 1 и т О о т т ј по.ч!п 1< ш
цркве. П р в о су се причешћивали катихумени, па верни. За п р и ч е ш ћ е О т з И . Паладије Хеленопољски у б и о г р а ф и ј и З л а т о у с т о г а (гл. 9.) опи
спремало се потпуним нејелом у петак и с у б о т у . О д с у т н и м болесни- с у ј у ћ и варварски напад на базилику за време пасхалног богослужгн.л,
цима н о ш е н о је причешће кући. Иза пасхалне ноћи настајала је Педе- дл би затворили З л а т о у с т о г а , к а ж е како су војници гонили необучгнг
сетница, време одмора и радости, за к о ј е се није постило ни клечало. жснске које су се скинуле за к р ш т е њ е и које су к р в љ у својих рлил
оцрвенеле в о д у у крстионицама, но ипак се те ноћи крстило ок<> трп
Етерија у своме опису не говори много о пасхалном бденију и о
гисуће љ у д и . Иза к р ш т е њ а вршена је одмах и тајна миропомл ми.л,
б о г о с л у ж е њ у Пасхе, тако да је опис у с к р ш њ е г б о г о с л у ж е њ а на бде-
и <а чега су н о в о к р ш т е н и довођени из крстионице у храм на вршгп.г
нију и на празник много краћи од онога на обичну н е д е љ у . Р а з л о г
снхаристије, да би се и причестили, и тако су одмах на почетку при-
томе ће свакако бити тај, ш т о се на Ускрс вршило б о г о с л у ж е њ е к а о
мали благодатне д а р о в е све ове три тајне, који су плодови економијг
и у н е д е љ у , па Етерија није сматрала за потребно да се понавља, па
снасења извршене о д Господа Исуса Христа кроз смрт и васкрсси.е.
чак у н е д е љ у имамо и у н о ш е њ е кадионице у ц р к в у Анастасис, т а к о
Зато је овај моменат у с к р ш њ е г а празника најприкладнији за крштанан.с
да се сва црква Анастасиса испуни мирисима (тамјана), а о с к у п љ а њ у
оглашених, како с обзиром на У с к р с и смисао његова слављења, тако
у н е д е љ у к а ж е Етерија да бива „као и о Пасхи". Уочи Пасхе бива
и на тајну к р ш т е њ а , јер тајна к р ш т е њ а је умирање са Христом (Рим.
бденије у М а р т и р и у м у , а новокрштени када се о б у к у одмах се у в о д е
гл. 6.) и васкрсавање са Христом- К р ш т е њ е је у вези и са евхаристијом,
о д епископа у ц р к в у Анастасис, одакле иду у Велику ц р к в у , где н а р о д
)ер на литургији имамо молитве за оне који се имгју крстити, као и
бди. Вршн се евхаристија и народ бди. Једна краћа литургија бива
»а оглашене (види старе литургије).
још и у Анастасису у рано ј у т р о . Осам пасхалних дана се нарочито
слаис и за тих осам дана иде се на разна св. места Јерусалима. Н е д е љ а Н а р о ч и т о је са Ускрсом у вези евхаристија, к о ј о м се о д унек,
иза Пасхе је Томина недеља. О д Пасхе д о П е д е с с т н и ц е се не пости. као ш т о се из н а п р е д и з л о ж е н о г м о ж е видети, почињало слављеп.с
У четрдесети дан иза Пасхе не слави се Вазнесење, нити се иде на Ускрса. Н а ј в е ћ е тајне страдања, смрти и васкрса Христова извршгнс
Ј е л е о н с к у Гору, но се иде у Витлејем, место рођења Христова. стнарно о д Христа о б ј а в љ у ј у се, о б з н а њ у ј у се у евхаристији, у којој
П о ш т о Етерија не истиче т у ж а н карактер пасхалне ноћи с ј е д н е као и на Ускрс, з а ј е д н о страдамо са Христом у м р т в љ е њ е м тела и
стране, а д о в о д и у везу у с к р ш њ е б о г о с л у ж е њ е са недељним, т о је ч и ш ћ е њ е м о д греха, т е заједно са Христом и васкрсавамо, и т а к о сс
пасхално б д е н и ј е везано са успоменом васкрсења, а т у ж а н карактер је нлјреалније спасавамо и спремамо себи улазак у царство небесно.
имала четрдесетница и у о в о ј нарочито велика (тј. страсна) седмица Сллвљење Ускрса о д стране цркве евхаристијом. није само сећлн.с
нре Пасхе. О б и ч а ј осветљавања пасхалне ноћи о д Константина д а в а о страдања и васкрса, но стварно понављање крсне ж р т в е и васкрсгн.л,
је о в о ј ноћи радостан карактер. Пасха није више прелаз у ранијем смислу, и стварно и з в р ш е њ е нашега спасења. Отуда потиче најтешњл н< ш
но прелаз на н е д е љ у празник Ускрса, који сада и с к љ у ч и в о за себе при- илмеђу Ускрса, Пасхе и евхаристије, и евхаристија има свој најдубл.и
незује име „Пасха", и ова недеља са својом седмицом је сада „лан < мисао на У с к р с , као тајна и с к у п љ е њ а к р о з смрт и васкрсење Госполм,
иаскрссња". И д у ћ е н е д е љ е (Томина) бива д р у г и Ускрс, који у н е к о л и к о као тајна вечнога ж и в о т а (Јов. 6). Према томе и евхаристија је слинл.сн.с
наткрилзује први. К о д Етерије Педесетница је ј о ш јединствена, из к о ј е сградања и ускрса.
она нећ и з д е љ у ј е педесети дан, који је посвећен силаску Св. Д у х а и Величанствена зграда х р и ш ћ а н с к е црквене године са својим бого
назнесењу. У с к о р о иза Етерија биће пренесена успомена вазнесења с л у ж е њ е м је достојна дивљења због своје логичне изградн.е. Целл
Христова са п е д е с е т о г дана на четрдесети дан Педесетнице, а Силазак
Си. Д у х а д о б и ћ е припремно време о д д е с е т дана и своју седмицу иза ') Ер1рћ. Кипарски, Излож. в^рвк 5 о с г а 1 е 8 , НЈ8<. есс1. VII, 5. АивихНнш,
Д у х о н а , и тако ће стара јединствена Педесетница са више успбмена ЧРППО 219.
бити разбијена и снедена на ч с т р д е с е т дана иза Пасхе. Д а к л е углавном ") М 1 в п е, Р. 2- 36, 612.
кио што јо т о и данас.
100
133
') П и с а ц о в и х редова је д о ж и в е о б у к в а л н о и з в р ш е њ е о в и х р е ч и : Б и л о је то
') Л и т е р а т у р а . А н о н., Празднован1е П а с х и . Христ. чтен. 1839,11,137, Б о г о с л о н с к I П
Јсдногл У с к р с а у С р е м с к и м К а р л о в ц и м а у Г о р њ о ј ц р к в и . Н а у с к р ш њ е м ј у т р е њ у иза
М и х. И з м., В о с к р е с е ш е Господне. Нед-ћлн а н т и - п а с х и . Преполовлен1е п и т и д е с н г н и ц м
о п х о д а са с в е ћ а м л , с в е т т е и и ц и и н а р о д стоЈали су п р е д з а т в о р е н и м з а п а д н и м в р а т и м а Христ. чтен. 1839, II, 119. О в р е м е н и празнован!и П а с х и — М а е е и В л а с т а р н . Г1р1и.
х р л м а , И поЈало с е : Х р и с т о с в о с к р с е . . . у з п р о и з н о ш е њ е с т и х о в а : Д а в о с к р е с н е г ћ Б О Г Ђ . . . О . б е с ђдникЂ, 1859, II, 162, 289. I.. Ц и с ћ е 8 п е, 1 а ^ие^Ноп де 1а Р ^ и е аи СОПсПс <1е
Н е д а л е к о од з а п а д н и х врата х р а м а , а с а с в и м б л и з у г о м и л е с в е т а , који Је д р ж а о у р у к а м а Мс(5е. К е у и е сЈез ^иебНопа ћ!51ог1цие8. О и 1 п г 1 е т е апп^е, Тоше у1п81-ћиШ6ше. Раг1а 18Н0,
с н с ћ е и иоЈао: Х р н с т о с в о с к р е с е . . . , на ј е д н о м н и с к о м д р в е т у ј о р г о в а н а б и о је славуЈ. .г| 12. А. Д м и т р 1 е в с к Ј И , Б о г о с л у ж е н Ј е страстноИ и пасхалноИ с е д н м и т . во сн
НиЈг се. п о п л а ш и о о д с в е т л о с т и спећа, с н а ж н е песме и многога с в е т а (иначе је он пла- ( • р у с м и м * I X — X в. КазанЂ, 1894. XVI + 426 + XVI. З а р в и ц к Ш , О б г оГЛвСВ
шл.ич, п не м о ж е му човск л о ћ и б л и з у ) , но је и он поЈао, и своЈу п е с м у Је с л и в а о са 1гл1.ном I. слов-ћ св. Ј о а н н а З л а т о у с т а на св. П а с х у . ДуховниИ В-ћстникЂ, 1896, № 12—13,
и е с м о м н а р о д а : Х р и е т о с в о с к р е с е . . . и са с т и х о в и м а к о ј е је г о в о р и о с в е ш т е н и к , и то '.'1.1 217. Г е о р г 1 И О р л о в Ђ , ОбЂлсненЈе пасхалвнаго богослужен1п и п а с х а л м и . и > .
ПОЈав !<• СМ )«че и Јаче, као да се н а т п е в а са н а р о д о м и с в е ш т е н и к о м . О в о ј е д о и с т а о б к и л е в Ђ . Москва, 1898. М а к с и м Т р п к о в и ћ , ПроЈекат за р е ф о р м у ЈулиЈанскш
Лило о с т и а р е њ е речи из у с к р ш њ е г к а н о н а : „ С в а к о с т в о р е њ е нека с л а в и п р а з н и к в а с к р - к а л е п д а р « . Г л а с н и к прав. ц р к в е ( а в г у с т — о к т о б а р 1900). И с т и , Ј е ли з а б р а њ е н о ира»н >
сен.а" н речи п с а л м о п е н ц а : „Г.слко! ди^н)« ЈЈМЛИТ* 1'САЛ . . .• О в а ) д о г а ђ а ј п р н м е т и л и су нкги У с к р с са ЈевреЈском пасхом, Б е о г р а д , 1901 (отштампано из Г л а с н и к а пран. цркие).
н и о с м а т р а л и су п р и с у т н н иерни са р а д о с н и м ч у ђ е њ е м , и м о ж е м о н а в е с т и с в е д о к е за И с т и, ПиЈе з а б р а њ е н о п р а з н о в а т и У с к р с у д а н пунога месеца. Г л а с н и к прап. и р к п с ,
ИСТИНИТОСТ оногл догађаЈл.
102
Текст одлуке Никејског синода о Пасхи, д у г о непознат, дошао је „Ако који епископ или презвитер, или ђакон буде светковао свети
д о нас благодарећи цариградском патријарху Јовану Схоластику 5/5.) дин Пасхе пре пролетње равнодневнице, заједно са Јудејима, нека се
и објавио га је Асемани (ВЉПо1ћеса 1иг18 0Г1еп1аПз), где ннко није ми- (нргне". И даље Апостолске установе 1. V, с. 17:
слио да иде да га тражи, док га је РПга поново нашао у једном грчком
рукопису у Паризу № 843, који потиче из Св. Горе и објавио га, „Треба, дакле, ви браћо, који сте искупљени часном к р в љ у Хри-
додајући текст а р а п с к е . верзије никејских канона. Ево текста који је < гоном да са сваком тачношћу и б р и ж љ и в о вршите (славите) дан Пасхе
РНга утнрдио према 6 рукописа и објавио га у своме делу Јигјз есс1е- носле равнодневице, да не би свршавали (славали) успомену једнога
.чја«ис1 Огаесогиш ћЈз1огЈа е! шопитеп1а, Т. I, 1864, р. 435: (традања (Христова) два пута у једној години. него једанпут годишње
(успомену) Онога који је једанпут у м р о ; (и) да не би не пазећи сла-
„(Одлука) св. сннода у Никеји о Пасхи:
иили (је) са Јудејима. Јер ми сада немамо никакве заједнице са њима,
Извршено је тако оно што су одлучили сви они који су скупљени |ср се они варају и у самом рачуну, који мисле вршити; тако заблу-
на св. синоду у дане богопобожног и великог Констангина, који не дсли у свему, удаљили су се и од истине. А ви пазите тачно равно-
само да је сакупио напред пописане епископе на једно (место), мир дисвицу пролетњег времена, која бива у 22. дан дванаестога месеца тј.
чинећи народу нашем, него и сам присутан скупу ових, истражује дистроса (марта), пазећи (посматрајући) до 21. месеца (тј. до 21. дана
са н.има оно што је од користи католичкој цркви. Када је даље испи- од младине, новог месеца), да не би четрнаести (дан) месеца (тј. пун
тивана ствар да сва поднебесна треба да сагласно слави Пасху, нашло мссец) пао у д р у г у седмицу 1 ); и да грешећи из незнања не бисмо
се да три дела васељене сагласно чине са Римљанима и Александриј- славили Пасху два пута у једној години; или да не би ми славили
цима, и да се противи само једна област Истока. иаскрсење Господа нашега у други дан, него само у недељу". О в д е се
Одлучено је после сваког испитивања и дискусије, да треба тако ирни пут јасно и потпуно у т в р ђ у ј е правило за празновање Ускрса.
да чине и они на Истоку, као што чине Римљани и Александријци и
сви остали, да би сви једногласно у исти дан узашиљали молитве Ово су, поред одлуке Никејског синода у погледу Пасхе, главна
у свети дан Пасхе. И потписаше источни, који се нису слагали са иривила о времену слављења Пасхе. Дакле по обз ова правила Пасха
другима" ^). има да се слави после пролетње равнодневице, јер ако се слави пре
Али нису сви Хришћани послушали о д л у к у Никејског синода у 1>лннодневице, онда може да се слави заједно са Јудејима и два пута
погледу Пасхе, јер су неки Хришћани и после Никејског синода сла- у току једне године, а страдања Христова била су једанпут. Апостолске
нили Пасху заједно са Јудејима. Против ових бори се антиохијски синод Установе даље о д р е ђ у ј у и датум пролетње равнодневипе, наиме 22. марта.
(341) у своме 1. правилу које гласи: Речи „пазећи (посматрајући) д о 21. марта (тј до 21. дана од младине,
„Сви они који се у с у д е повредити наредбу светог и великог новог месеца), да не би четрнаести (дан) месеца (тј. пун месец) пао у
сабора, који се скупио у Никеји у присуству благочестивог и Богу другу седмицу" нису сасвим јасне.
омиљенога цара Константина о светоме празнику спасоносне Пасхе, Њ и х је, мислим, тачно протумачио М. Трпковић рекавши: „да се
имају бити одлучени и искључени из ц р к в е . . . о в о је овде речено у Ускрс празнује после пролетње равнодневице, у недељу која пада од
погледу световњака. А ако се који из предстојника црквених, епископа, 14-01 искључно, до двадесет првог дана закључно од младине месечеве.
или презвитер или ђакон, после ове наредбе усуди на саблазан народа 11едеља Ускрса могла је дакле пасти само на један од ових седам
и на узнемирење цркава по своме поступати и светковати Пасху заједно длна; доња граница или међа била је 14. дан, а горња 22. дан младине
са Јудејима, таквога свети сабор још сада већ сматра одељеним од мссечеве. Иако се изрично не спомиње, шта се подразумевало под 14.
цркве . . . " . Св. Епифаније (375) у 70-ој јереси свога Р а п а п и т - а опширно дином младине, ипак је сада свуда уобичајено мишљење, да се под гим
распранл>а о секти једнога старога аскете из Месопотамије по имену: даном подразумевао пун месец" (Гласник прав. цркве, 797).
А и Ј ш з ИЛИ Ш о и о њихову пасхалном систему, која је славила Ускрс
у^исто време са Јудејима*). Из треће пак омилује св. Јована Златоус- Из свих ових правила црква је извела једно правило када има ди
тога против Јудеја, к о ј у је беседио у Антиохији пред почетак поста се слави Ускрс, наиме: у прву недељу иза првога пунога месеца који
387. године, види се да је у Антиохији још и у то време било Хриш- дође после пролетње равнодневице. Пошто је у време Никејског синода
ћана који су према јудејском рачунању пасхе славили Ускрс пре пролетња равнодневица спала на 21. март, то према наведеном правилу
осталих Хришћана, али не 14-ог нисана, нити по Мојсијеву обреду. Ове Ускрс м о ж е да падне најраније 22. марта, а најкасниЈе 25. априла. 2'2.
дисиденте, тзв. протопасхите, приказује св. Јован Златоусти као такове марта може најраније да падне пун месец, а ако је тај дан и недел.а,
који су у противности са Никејским синодом 8 ). 14» је онда тај дан Ускрс, јер св. Атанасије Александријски каже: „Али
Је одлучено да се Пасха има славити, кад се у том месецу сретну и
/(акле, одлука Никејског синода нам не к а ж е ништа одређено о
мссец (на небу) и дан, тј. кад је пун месец и недеља" (13е гаИоне
датуму и времену слављења Пасхе. О томе пре свега говори 7. апо-
разсћае, по Ј. Ж и в к о в и ћ у , Гласник, 1923). Али и поред свих ових правила
столско правило:
иије било сагласности у погледу датума код свих Хришћанз, јер је
') П1с», 1548—9.
') Писћеше, 2 9 - 3 1 . ') Склбаллановичт., 248. тЈ. да 14. нисан не би пао раниЈе од пролетње равно
") МошП. Л ( 1 т а и а с<ш ци! РазсНа ЈеЈиплм), Р. к- 48, 857. диевице, коЈа бива 22. дистроса.
208 209
пор1д датума равнодневице било п о т р е б н о тачно астрономски и мате- с т в о р е њ а света (узимајуМи да о д с т в о р е њ а света д о Р о ђ е њ а Христова
матски израчунати д а т у м пунога месеца после п р о л е т њ е равнодневице, има 5508 г о д и н а ) има чегрнаест.
њ т о није л а к о .
XI индиктион 188. год. д о рођ. Христова — 344. г. п о с л е р о ђ . Христоиа.
Д а би све ц р к в е славиле Ускрс з а ј е д н о , Н и к е ј с к и синод је уста- XII „ 345. „ после „ „ - 876. „
монио да александријска црква, где је астрономска наука цветала, сваке XIII „ 877. „ „ „ „ -1408. „ „
годиие у н а п р е д јавља римској цркви и осталим црквама д а т у м Ускрса. XIV „ 1409. „ „ -1940.,, „ .
Дли и п о р е д свега овога није било сагласности између цркава у п о г л е д у XV , 1941. „ „ -2472. „ „ „
дагума Ускрса. Из о д л у к е Н и к е ј с к о г синода могло би се з а к љ у ч и т и да
је била нотпуна сагласност између Рима и Александрије у п о г л е д у Ова хармонија и сагласност Истока и Запада у погледу празновања
иразновања Пасхе, међутим то није било т а к о , јер је између Рима и Пасхе прекинута је 1583. године, када је запад напустио Јулијански и
Александрије и остале ц р к в е у питању Пасхалије у то в р е м е постојало нримио Григоријански кзлендар. Православни И с т о к је наставио да
о с е т н о р а з м и м о и л а ж е њ е , к о ј е је било у о в о м : 1) У Р и м у је израчуна- слави У с к р с према великом индиктиону, а Западни су са новим кален-
нано доба месеца ц и к л у с о м о д 84 године, а у Александрији циклусом даром напустили индиктион, и поставили д р у г а правила за празновлње
о д 19 година. 2) Рим је о д б а ц и о Пасху 15. месеца, к о ј у је примала Ускрса, која се с л а ж у са 7. правилом апостолским и оним из Апостол
А л с к с а н д р и ј а ; Александрија је одбацивала П а с х у 22. месеца, к о ј у је ских установа, али која су повредила о д л у к у Н и к е ј с к о г сииода да сни
иримао Рим. 3) Месечни месец пасхални (нисан) м о ж е почети у Р и м у Хришћани имају да славе Ускрс у један дан. х ). Т а к о је, поред осталих,
5. марта, а у А л е к с а н д р и ј и он м о ж е почети пре 8. марта. настала још једна нова разлика између православне и римокатоличке
Св. Т е о ф и л о А л е к с а н д р и ј с к и саставио је 385. године једну пас- цркве. П о ш т о јулијански календар није сасвим тачан са асгрономским,
халну таблицу по а л е к с а н д р и ј с к о м к о м п у т у за године 480—520., која и Григоријански је тачнији, али о п е т не сасвим тачан, то је Свепрл-
је изгубљена. О в у таблицу примио је и развио је Кирило Алексан- нославни конгрес у Ц а р и г р а д у 1923. године р а с п р а в љ а о о р е ф о р м и
д р и ј с к и ()• 444) Ј ), који је на истоку последњи д а о коначну реч у јулијанског календара, наиме да се јулијански календар поправи према
и о г л е д у у т в р ђ и в а њ а датума Ускрса. К и р и л о в у пасхалну таблицу примио истрономској науци на најбољи начин, и да се при томе д а т у м и Пасхе
је и допунио је римски опат Дионисије Мали 526. године, и тако се о д у пасхалији подесе према изложеним правилима цркве. На овом кон-
тога времена у ц е л о ј х р и ш ћ а н с к о ј цркви славио Ускрс по т. званом гресу примљен је као најбољи, модификовани предлог српске делега-
насхалном к р у г у или великом индиктиону (или неисходимој пасхалији) ције,1 који је и з р а д и о члан српске делегације Д р . Милутин МиланковиН,
о д 532 године, по коме се к р о з сваких 532 године датуми Пасхе пкадемик и п р о ф е с о р Универзитета. Ова реформа јулијанског календара
в р а ћ а ј у на исте датуме. Б р о ј 532 д о б и в е н је т а к о ш т о је п о м н о ж е н примљена је у Грчкој и Р у м у н с к о ј цркви, а мислим да би се могла
19. годишњи к р у г месеца, у коме се по истеку ових година редом примити и у С р п с к о ј цркви. Примањем о в е р е ф о р м е наша земља имала
и о н а в љ а ј у месечне мене, са 28-годишњим циклусом сунца, у коме ои ове к о р и с г и : успоставила би се извесна хармонија православних
педелши дани после ових 28 година падају у исте д а т у м е у месецу цркава, и ових са римокатоличком у погледу календара, затим би пра-
(Н) 28 532). Велики индиктион с а д р ж и пасхалне д а т у м е за 532 године нославни и римокатолици празновали празнике заједно, ш т о би било и
плсхалног круга, и када се он сврши, датуми Ускрса се опет п о н а в љ а ј у од е к о н о м с к е користи за з е м љ у . П р и м а њ е реформе јулијанског калсн-
истим редом. лара о д С р п с к е православне ц р к в е не би било примање Григоријанског
календара, нити капитулација П р а в о с л а в љ а п р е д Римом, нити концесијл
Властар у с в о ј о ј синтагми овако пише о овоме. Риму, ј е р би т а ј реформисани јулијански календар био бољи о д Гри-
„ Ч е т и р и су о д р е д б е на к о ј е треба неопходно пазити у п о г л е д у горијанског и имао би и неке разлике о д Григоријанског, али би са
нлше пасхе, о д којих д в е с а д р ж и апостолско правило, а две воде с в о ј мллим изузецима још д у г о обе ц р к в е славиле заједно празникс, а клда
почстак из неписанога п р е д а њ а . Прво, ми морамо с в е т к о в а т и Пасху у том п о г л е д у настану разлике, западни би морали реформисати сној
после п р о л е т њ е равнодневице, д р у г о , не смемо је светковати з а ј е д н о Григоријански календар као погрешан. Уосталом ово питање имл ди
сл Ј у д е ј и м а , треће, не одмах после равнодневнице, него после првога реши ц р к в а . 2 ) .
нунога месеца који је после равнодневице, и ч е т в р т о , а после тог И т а к о је празник Ускрса, п о ш т о је везан за н е д е љ у , која зависи
нуног месеца не иначе, него у први дан с е д м и ц е " 2 ) . о/1 равнодневице и пунога месеца, т а к о рећи утиснут у космички гок
Т а к о је најпосле о д 5 2 6 . године успостављена давно ж е љ е н а и тра- к р е т а њ а ; т а к о је седмични дан н е д е љ а , дан Ускрса, у вези са т о к о м
жена хармонија између И с т о к а и Запада у погледу датума празновања мессца; т а к о је дневна литургија, с л а в љ е њ е смрти и васкрса Христона,
11.1схе, и о д тога времена с л а в љ е н је Ускрс према великом индиктиону у вези са дневним обртом з е м љ е ; тако су распеће Христово и васкр-
у целој х р и ш ћ а н с к о ј ц р к в и з а ј е д н о и у исте датуме, а он в а ж и и данас сен.е као највећи догађаји света и историје повезани са васељеном. С
у иравославној цркви. Пасхалних к р у г о в а или великих индиктиона о д л р у г е стране в р е м е : дан, седмица и година, од којих је п о с л е д њ а
Ч 1.ег1еггд, 01е1., 1554. ') Максим Трпковић, Је ли з а б р а њ е н о празновати Ускрс са јеврејском пасхом, 9— 10
*) Микодим, еп. лллматински, Правила православне цркве, II, 52. *) Ниди Милутин Миланковић, Реформа јулиЈанског каледара, Београд, 1923.
14 Хеортологнја
107 . '2 1 &
символ вечнога века Б о ж ј е г а , су т а к о ђ е везанн за главну х р и ш ћ а н с к у стадиј о д градских зидова, заузима место ц р к в е Богородичине Ж и в о -
истину: Р а с п е ћ е и в а с к р с е њ е Христово. Д а к л е и космос са својим током пријемног источника и старог двора Пиги (Ра1аНиш Р е ^ а п и т ) , и налази
к р е т а њ а и време, слика вечности, су повезани са највећим х р и ш ћ а н с к и м се на живописном месту са луговима, растињем и великим кипарисима,
истинама: распећем и в а с к р с е њ е м . камо и данас излазе становници И с т а н б у л а .
У петак светле седмице у цветном т р и о д у са пасхалном с л у ж б о м Е м а н у е л Филес (1275—1345) је написао четири стиха за икону
с ј е д и њ у ј е се с л у ж б а „на пресвету Госпођу Владичицу Б о г о р о д и ц у Б о г о р о д и ц е Ж и в о п р и ј е м н о г источника (е[$ еИхбуа т/ј? П Г Ј ^ Ј ) :
Ж и в о п р и ј е м н и источник", о чему типик ништа не зна, где је у петак
снетле седмице означена с л у ж б а као и у остале дане пасхалне седмице. Гледам на Т е б е , Д ј е в о , као на и з в о р ж и в о т а ,
Према цветном т р и о д у (не по типику) у н е к о л и к о се с к р а ћ у ј е пасхална Ти гасиш пламен погибли,
с л у ж б а овога дана, а неке пасхалне песме замењене су песмама с л у ж б е Ти ме о с в е ж а в а ш својим чудима,
„ Ж и в о н о с н о м источнику". С л у ж б а Ж и в о н о с н о м источнику м о ж е се Ј е р носиш у недрима својим и з в о р спасења.
сматрати локалном и за њ у к а ж е цветни т р и о д „не нађосмо у типику
о в а к в о г последовања, но се постави ради љ у б а в и п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е " . Према последњим речима икона п р и к а з у ј е Б о г о р о д и ц у са Христом
О н у с л у ж б у написао је Н и к и ф о р Калист Ксантопул (XIV в е к ) ради младенцем на грудима. (Према Н. К о н д а к о в г , ВизантШск1н церкни и
у с п о м е н е о б н о в љ е њ а (освећења) храма који се звао Ж и в о н о с н и источник намнтники Константинополн, ТрудБ1 IV арх. с к ћ е з д а вљ О д е с ћ (1884).
и ради изванредних и натприродних чуда која се д о г о д и ш е у овом х р а м у , Одесса, 1887, стр. 33, 162—3.). С в е т о г о р с к а сликарска књига има пропис
к а к о то к а ж е синаксар овога дана, у коме се и з л а ж е историја о в е за сликање Ж и в о п р и ј е м н о г источника ( О М г о п - б с ћ а к г , Б а з НашИшсћ
ц р к в е , које болести су лечене при и з в о р у у о в о ј ц р к в и и ко се с в е бег Ма1еге1 УОШ Вег^е А1ћоз, 284—5), у коме је и податак к а к о мртпи
исцелио ту. О в у ц р к в у подигао је цар Л а в Велики, звани Макел овим Тесалијац поливен водом са овог и з в о р а васкрсава (види синаксар).
н о в о д о м : На овом месту ш у м о в и т о м са разним д р в е ћ е м , где је била В у к Врчевић, П о м а њ е српске народне свечаности у з мимогредис
црква Ж и в о п р и ј е м н о г источника, нашао је Лав, пре но ш т о је постао народне обичаје, 1888, стр. 24—25 о в а к о пише о овом п р а з н и к у :
цар, једног слепог ч о в е к а , који није знао куда да иде. Л а в га је п о в е о
Источник исцјеленија зове народ светли петак (први по Ускрсу).
са собом и после неког времена слепи је молио в о д е од Лава, који
Тога дана верни излазе на н а ј б л и ж и и з в о р ж и в е воде са вером, гдс
иође у д у б и н у ш у м е да нађе воде, али је није могао наћи. Тада је
у м и в а ј у о б р а з , очи и главу (од г л а в о б о љ е ) . Том приликом понесе сс
Л а в ч у о глас: „Лаве, не малаксавај, јер је вода к о ј у т р а ж и ш б л и з у
јело и пиће, и у своје време поједине породице поседају о к о воде.
т е б е , окрени се да је нађеш". Л а в се о к р е н у о , али воде није нашао.
После ручка бива игра и песма, скромна и безазлена, и народне игре.
П о н о в о је ч у о глас: „ Ц а р е Лаве, уђи у у н у т р а ш њ и д е о ове ш у м е и
А када се пође при з а л а с к у сунца кући, ж е н с к и њ е у с п у т б е р у цпеће
узми својим рукама ове мутне в о д е , утоли ж е ђ слепога и помажи
да се не врати к у ћ и празних р у к у . Врчевић је питао старе л . у д с
н.егове помрачене очи, и одмах ћ е ш познати ко сам, и о д а в н о ж и в и м
о т к у д а о в а ј обичај, а они су о в а к о одговорили: „У Ц а р и г р а д у има
на оном м е с т у " . Л а в т а к о учини и слепи одмах прогледа. З а к р а т к о
једна вода, која се з о в е Б а л у к л и ј а , у к о ј о ј ж и в е н е к а к в е рибе полу
нреме Л а в је постао цар и на том месту к о д извора подигао је ц р к в у .
пригане, а полу непригане и да на о в а ј дан иду болесници те се овом
П о ш т о су се тамо догађала чуда, цар Јустинијан је после много година,
нодом к у п а ј у " .
п о ш т о се тамо исцелио о д водене болести, обновио, п р о ш и р и о и у к р а с и о
прву ц р к в у , јер је страдала о д многих земљотреса. Затим с у је о п е т О овим рибама — к а ж е Врчевић — народ овако приповеда: Кад
подигли цареви Василије М а к е д о н а ц и син му Л а в М у л р и . Синаксар, су јавили цару Константину да су Т у р ц и опколили Ц а р и г р а д , а он
дал.е, наводи лица која су се исцелила пићем воде о д Ж и в о п р и ј е м н о г потрчао на п р о з о р о д кухарнице, да Т у р к е види, па виде да к у н а р
источника, и то о д ових болести: з а д р ж а њ е воде, бесноћа, суха болест,. прига н е к о л и к о риба у тави, и иронично ћ е рећи: „Кад о в е рибс о п с т
рак, т е ч е њ е крви, разне грознице и врућице, неизлечиве ране, неплодство, у воду побегну, онда ћ е и Т у р ц и у Ц а р и г р а д ући".
б о л о в и у т р о б е , проказа, с к о р б у т , ж е н с к и тумори, д у ш е в н е и очне
Субота светле суботе. З а празник Пасхе спрема се хлеб (Дрто;),
болести, оспе и камен у т е л у .
артос, тј. „цела просфора са на њ о ј изображеним крстом (типик нослс
О в о ш т о је Н и к и ф о р Калист написао у синаксару је само и з в о д д о в а њ е н е д е љ е Пасхе и артоса) или васкрсом Христовим". Као ш т о < <•
из н.еговог опширнијег дела Пер1 аиахаашд тоО сејЗаоЈНои оГхок еу у Старом з а в е т у у спомен о с л о б о ђ е њ а народа јеврејског из фараонона
Км^атаут^оипбХес 2сооббхои Пт)уђ;, хаI тш4; IV а{>тф блерсрит^ теАезОе^тшу ропства к л а л о јагње, к о ј е је у ј е д н о било предслика Јагњета које узима
Оакца&шу, ш т о га је 1802. штампао Амвросије јеромонах, у коме се 1оехе света — Спаситеља, тако се и у Н о в о м завету у спомен васкрса
раснравл.а о самом извору, његовим лековитим својствима и чудесним д р и с т о в а , којим смо се избавили од вечног ропства непријатељу, при-
исцел.ењима (54 на б р о ј у ) о д времена Л а в а Макела па д а љ е . носи а р т о с — х л е б , који п р и к а з у ј е хлеб живота вечнога, који је сишао
с неба — тј. Господа Исуса Христа, и који нас је нахранио духонном
П о ч е в о д Прокопија па д о Кодина ц р к в а Ж и в о п р и ј е м н о г источ- чраном б о ж а с т в е н и х својих дарова. На т а к в о значење артоса у к а и у ј с
ника приписује се Ј у с т и н и ј а н у . Д а н а с капела Б а л у к л у иза Златних молигна на б л а г о с и љ а њ е артоса у н е д е љ у Пасхе (у дополнител.ном
прата, позната са снојих легсндарних красних рибица, удаЛ)ена један гребнику, где је и молитва на р а з д р о б љ е њ е артоса у светлу с у б о т у ) .
108
На сам дан Пасхе бива освећење артоса, који се доиоси у олтар (синаксар), које с л у ж и за утнрђинање вере у „животодавца Христа,
спсштенику после заамвоне молитве на литургији. Ђакон: Господу који је ради нас сишао у ад и собом све васкрсао" (величаније на
помолимсја, Господи иомилуј, и свештеник чита молитву „ Б о ж е все- јутрењу). Садржина богослужења ове недеље је јављање васкрслога
сил.ниј и Господи В с е д р ж и т е љ у " . . . , у којој моли да благослеви и Господа апостолима заједно са Томом "дверем закљученим", када је
оснети артос, а оне који га приносе, целивају и к у ш а ј у да учини уче- Христос разбио неверовање Томино показивши му с в о ј е ране ради
сницима небескога благослова. Затим свештеник кропи артос св. водом осјазања и уверио свет о своме васкрсу, похваливши блаженсгвом
гонорећи: „Благословљајетсја и освјашчајетсја артос сеј, кропљенијем веру оних који нису видели, а који су поверовали. О в а ј догађај са
иоди сеја свјашченија, во имја Отца, и Сина, и свјатога Д у х а , амин" Томом догодио се у осми дан иза васкрса Христова, тј. у прву недељу
(дополн. требник). На дан Пасхе и целе светле седмице поставља се после Пасхе.
артос или у олтару или у храму на за то нарочитом аналогнју, заједно
Цела пасхална седмица сматрана је као један дан Ускрса, као
са иконом Васкрсења Христова (типик, последов. Пасхе). Када верни
један празник, који се поново слави у недељу иза Ускрса. Ова недсл>а
илу по анафору, целивају прво празничну икону, затим артос. Свакога
има разна имена : 1) Антипасха-аут! пааха, место Пасхе, неделкз анти-
дана светле седмице после јутрења (типик, понедељак светле седмице,
пасхе — хор^ахтј тоО 'Аутспаох а . з а т о ш т о Ј е т о први од васкрсних дана иза
јутро) врши се крсни опход са заставама, иконама Христова васкрса
Ускрса, у који се понавља слављење васкрса. 2) Недеља обновљења
и Богородице, еванђељем и крстом, којом приликом се обноси и артос.
или само обновљење, гсрбтг) е^хагпацоО, бсахеуђасцо^, бухамосцо;, јер се V
Опход се у парохијским црквама обично врши после литургије. У ма-
овај дан обнавља празник васкрсења. 3) Недеља нова, V) V 1х хир1»к'ј
настирима после литургије иде се у трапезу са иконом Васкрсења
(РИга, Апа1ес1а засга, 140), као прва иза Ускрса којом почињу недсл.е
Христова,"са артосом, свећњаком, уз звоњење звона и појање Христос
иза Ускрса. 4) Осма и прва недеља, јер је осми дан Пасхе и нрна
носкрсе. Посае трапезе бива у з н о ш е њ е артоса слично у з к о ш е њ у пана-
недеља иза Пасхе, слика овог бесконачног дана у будућем веку, који
гије (чији је чин изложен у типику гл. 2. на к р а ј у : Чин о панагији бива-
ће бити један и први, који не прекида ноћ (синаксар). 5. Недеља Томина,
јсмиј во обитељех по всја дни), према Посљедованију артоса изложе-
од догађаја који се слави ове недеље. 6) Оопншса ш а1ћ1з, јер су
ном у типику на Пасху. Иза трапезе враћа се артос са иконом опет
крштени на Ускрс од тада па кроз седам дана носили белу хаљнну и
у цркву и поставља на своје место Овако бива у све дане светле
ове недеље су је остављали у цркви.
седмице до суботе. Према дополнитељном требнику у светлу суботу
после литургије артос се донесе у трапезу, поје се 3 пуга Христос Садржину слављења овога дана излаже синаксар, а богослужење
носкресе, Оче наш, и после благосиљања трапезе ђакон к а ж е : Господу типик.
помолимсја — Господи помилуј, а јереј чита молитву пред дробљењем Етерија крајем IV столећа спомиње слављење Томине недеље, у
артоса (у дополн. требнику), у којој моли да би с е сви који к у ш а ј у који дан се поново и на исти начин као и на сам Ускрс слави васкр-
артос удостојили телесног и душевног благослова, н здравља. Затим сење Христово. Према Етерији Ускрс се слави осам дана, сваки дан
се дроби артос, чиме се сећамо оних пет хлебова којима је Господ све се с л у ж и као и на Ускрс, а у ових осам дана улази и Томина
чудесно нахранио множину народа. У манастирима келар раздробивши недеља. Слично к а ж е и Григорије Назијанин 390) у свом говору иа
артос, који се узносио целе седмице, раздаје га братији пре обичног „нови дан Господњи": „Шта је то сада? рећи ће неко. З а р није био
њиховог јела, и затим братија седа и једе. Када се устане од трапезе, ирви дан Господњи (ускршња недеља) нови празник освећења (тб
бива подизање панагије према типику у овај дан. еухатоу), онај дан после свете ноћи и ношења светлости ? Али ти
дајеш данашњем дану ово достојанство. Ти славиш очевидно радо
Недеље после Ускрса. Недеље после Пасхе посвећене су успомени
празнике и измишљаш себи весеља. — Онај (дан Господњи) био је
наскрсења Христова, а поред тога и успоменама особитих догађаја,
онај који рађа спасење (тб оигпјр«™), а овај рођендан спасења (тбт% ашхтјрЈа;
у којима се открило божанство Исуса Христа, његова моћ и слава,
уе^едХ^); она је граница између гроба и васкрсења, а овај сасним при-
чиме се још више утврдила истина Христова васкрса. По овнм осо-
пада другом рођењу (тј. новом створеЉу и новом веку). Као п п о је
битим успоменама недеље после Пасхе имају своје име. У дане сед-
прво створење изишло из дана Г о с п о д њ е г . . . , тако мора опет и друго
мичне после Томине недеље до Вазнесења поју се пасхалне песме
изићи из истог"дана . . . " (Р. 36,607).
(истина мање но у недеље) и песме у част догађаја који се славе у
недељу која претходи седмичним данима. Према томе у последовањима Апостолске установе (V, 19) к а ж у : „А после осам дана (нза
седмичних дана Цветног триода имамо попразнствене песме. Ускрса), нека вам осми дан буде опет частан празник, у који се непсрни
Успомене ових особитих догађаја постављене су у недеље Педе- Гома увери о васкрсењу, показавши му места клинова и рану на р е б р у
сетнице тек иза IV столећа, јер смо видели к а к в о је било слављење од копља".
Псдесетнице за прва четири столећа. У IX—X веку (Ћлиха, I, 140—147) Св. Јован Златоусти (-Ј- 407) има беседу на Томину недел.у (Р. р.
недел.е од Ускрса до Д у х о в а славиле су скоро исте упомене као и 63, 997—30). Картагинско 61. правило (419) спомиње „осам дана си.
данас. Пасхе", дакле исто као и код Етерије. Блажени Августин (Ј- 430) у Н6.
У Орпу педељу после Пасхе, тзв. недељу ап. Томе, Томину недељу беседи (с1е сНуегб1б) говори у недељу Томину: „Празником овога дапа
„празнујемо о б н о в љ е њ е Христова васкрсења и осјазање св. ап. Томе" снршава се пасхално славље. Данас се мења одећа новопроснећених,
214 . '21 &
уосталом тако, што се белина, која се осгавља са одећом, свагда чувала Вечерње на Томину недељу је велико са великим прокименом.
у души". 60. правило VI васељенског синода (692) гласи : „Од светог У типику иза последовања овога вечерња пише: „Овакво последовање
дана васкрсења Христа Бога нашега па до нове недеље, уза сву сед- бива на вечерњу у све недеље св. Педесетнице". Међутим у идуће
мицу морају верни да у светим црквама непрестано проводе у псал- недеље не бива велико вечерње, као што видимо у недељу Мироно-
мима и појању и песмама духовним, радујући се у Христу и светку- сица (типик), није одређен вход ни велики прокимен, но се после тро-
јући, и да слушају читања из божанственог писма и да се наслађују пара говори јектенија, као и на свакидашњем вечерњу. Велики проки-
светим тајнама; јер ћемо тим начином заједно са Христом и ми ускрс- мни одређени су у служабнику после Томине недеље само на Вазне-
нути и узнети се. Нека зато никако не буду у споменуте дане ни коњ- сење и Педесетницу. Песме Томине недеље имамо и у последовањима
ске трке, ни д р у г е какве народне игре (Еп. Никодим, Правила, I, 551). целе идуће седмице, а оданије бива пред недељом Мироносица.
У седмом столећу у Јерусалиму ова недеља се зове „нова недеља". У понедељак иза Томине недеље бива мољење за умрле тако, што
Према Јерусалимском канонару 1 ) ова недеља је понављање Ускрса као се тога дана иза литургије иде на гробље, где се над гробовима врши
и код Етерије, тако рећи други Ускрс, јер се на литургији чита ускршње литија за умрле и преливају гробови, као и на задушнице. У типику
енанђеље. Према Етерији у 9. час (3 часа по подне) иде се на Имвомон, и цветном триоду нема помена ни прописа да тога, па ни идућих дана
где се врши све богослужење Ускрса по подне са том. разликом, што бивају молитве и помени за умрле. Ово је обичај руске цркве, одакле
се сада не чита еванђеље читано на Ускрс (Јов. 20, 19—25), но јављање је, вероватно, дашао и к нама. Разлози овога мољења за умрле су оии
Христово ученицима и Томи. Дакле, ова нова недеља је првобитно I) У служби Томине недеље поред главне теме како се ап. Тома увс
понанљање празника Ускрса, са читањем еванђеља о догађају који се рио о васкрсењу Христову спомиње се и славни силазак Исуса Христ,<
тога дана догодио, по коме је касније и ова недеља добила име Томина у ад (величаније), где је умрлима објавио своју победу над грехом и
недеља. Касније је (већ у VIII в.) догађај самога Васкрсења у служби смрћу и своје вечно прослављање (I Петр. 3, 18—19). 2) Д а би се ра
овога дана ступио нешто у позадину, и главно у служби је догађај дост васкрсења објавила и поделила са умрлима. 3) Мољењима <а
Јапљања ап. Томи, тако да се данас по типику : ,,У ову св. д р у г у умрле нема места у страсној и светлој седмици, која иза тога опет
недел.у Антипасхе не поју (песме) васкрсне (тј. октоиха), но све праз- почињу од понедељника Томине недеље, према речима типика (последње
ника, дакле као и на велике Господње празнике. На вечерњу се не зри недеље сирне на вечерњу): приношења и успомене умрлога (у току
поју пасхалне стихире са припевима, а на јутрењу се не поје канон, четрдесет дана) почињу од нове недеље" (тј. Томине). Овим мољењем
шго све иначе бива у идуће недеље, а то је све зато, да би се истакао за умрле почиње обично и стално мољење за умрле после страсне и
сам догађај празника, који је и сам у тесној вези са васкрсом и све- пасхалне седмице, у чије суботе се не врше помени за умрле.
доџба васкрса.
Код Руса овај дан помињања умрлих зове се „радоница", а Вук
У данашњој служби ове песме имају имена својих автора: Слава каже да се код Срба овај понедељак зове ружичало, побусани поне-
на Господи возвах и канон на јутрењу — Јована монаха; слава и ниње дељак, и да тога дана иду људи пре подне на гробље, те побушавају
нн литији — Анатолија. Проемион Романовог кондака на овај дан је гробове од оне године, деле за душу, а свештеници читају молитве
кондак у данашњој служби. Типик прописује ова чтенија: после ве- »а мртве.
черп.а — беседе Златоустога од почетка; после сједалних на јутрењу Недеља трећа после Пасхе — Недеља мироносица посвећена је
каже се само: чтеније, без ознаке које, али ће свакако бити наставак женама мироносицама и праведном Јосифу из Ар^матеје и Никодиму,
Члатоустога; после ипакоја: читање у Богослову (тј. Григорије Назн- сведоцима Христова погреба и васкрса. Мироносице су у први дан
јанзин), које почиње речима: Обновљенијем чтитисја ('Еухатж тф.ааЗа: недеље рано ујутру дошле на гроб Христов, желећи помазати тело
гсаХа1&{ угцо?). После 6. песме канона синаксар. После јутрења, а пре Господа, што нису успеле учинити приликом погреба, јер је требало
првога часа, бива литија у притвор, где се читају оглашенија Сту- журити са сахраном због сабата — пасхе. Када су дошле ка гробу од
дитона. анђела су чули вест о васкрсу Христову, а затим су и видели наскр
сла Христа, што су јавили апостолима. Мироносице су жене које су
У недељу Томину, као и на 12 великих празника, не поју се оставиле своје куће и ишле за Господом слушајући ГБегову науку
наскрсне песме, но све празника (типик). Под васкрсним песмама треба и служећи Господу, апостолима и сиротима. ГБихова имена су: Марија
разумети песме октоиха, а под „празннка" (тропар, стихира, канон- Магдалина, друга Марија, сестра матере Господа, жена Клеопова и мати
празника у типику и цветном триоду) не треба разумети пасхалне Јлкова млађег и Јосифа, Саломија жена Зеведејева и мати Јакова ста
песме ни песме октоиха, но празника цветног триода: св. Томе, миро- ријсг и Јована, синова Зеведејевих; Јована, жена Хузе, упранника
носица итд. днора Ирода Антипе, и друге, које спомиње синаксар.
Јосиф је био из малог града Раматаина, богат човек и члан синс
') Пг. Тћ, К1ч(?е — 1)г. А. Влитз1агк, 081ег — ипсЈ РНпв5Ие1ег Јеги$а1ет5 1 т $1е- дрнја, праведан и побожан, имао је посед за сахрањивање мртвих, тајни
Меп ЈаНгћипдеП. ОМепл СИгиНлпиз, N. 5 VI В<1., II НеИ, 232. Б о г о с л у ж е њ е у ову иристалица Христов, који је очекивао царство Месије. Никодим је прно
педсл.у у ддл.нм столеНнмл види код А. Димитр1евск1И, ТОЈПКЛ, I, 140, 177, 2 2 8 , 5 6 5 . нрииадао странци фарисеја, био је члан синедрија. Признао је Христа
110 . '2 1 &
као пророка послана од Бога (Јов. гл. 3), осујетио је једном приликом них стихира Анатолијевих на ј у т р е њ у су Мироносице, а не Раслабљени,
у синедрију о д л у к у против Христа (Јов. 7, 50—51). Најпосле је са тако да оне више д о л и к у ј у прошлој недељи Мироносица, но о в о ј Рл-
Јосифом извршио погреб Христов. Прззник Мироносица, Јосифа и Нико- слабљенога. Садржина канона с у : Васкрс Христов, Мироносице, Расла-
дима слави се целе те седмице и свршава се у идућу суботу. Где је бљени и арханђел Михаило. Да се у с л у ж б и о в е недеље заједно са
храм св. Мироносица, тамо се поје на ј у т р е њ у величаније, чији текст Господом који је исцелио Раслабљенога слави и арханђел Михаило то
имамо у типику и у цветном триоду« је зато, што је анђео Господњи силазио у бању и заталасавао воду
Целе ове седмице поју се тропари: Благообразниј Јосиф и Миро- (Јов. 5, 4).
носицам женам, који се поју и на Велику суботу. Али ови тропари нису Да се у ову недељу славе Миронссице је одјек старине, када још
једнаки на Велику суботу и ове седмице, јер сада ове седмице имају није било коначно утврђено у коју недељу се слави која успомена
на крају додатак у коме се говори о васкрсу Христову, а на Велику недеља после Пасхе.
суботу се поју без овог додатка. Успомена Раслабљенога у ову н е д е љ у сигурно се славила кло и
прошла Мироносица у IX столећу, а то з а к љ у ч у ј е м о из овога: 1) Што
Б о г о с л у ж е њ е ове недеље изложено је у типику.
у Јерусалимском канонару VII века еванђеље у ову недељу није о
У Јерусалимском канонару VII века ове недеље још се не слави Раслабљеном, но о Самарјанци (Јов. 4 , 4 — 4 2 ) ; 2 ) што од цркнсннх
успомена Мироносица, Јосифа и Никодима, јер еванђеље говори о чуду песама у ову недељу само стихире на Господи возвах имају нлгпис
у Кани Галилејској (Јов. 2, 1 — I I ) 1 ) . Песме на овај празник написали аутора, наиме Анатолија (IX век), али оне и не говоре о Р а с л а б л > с и о м ,
су Анатолије (IX век, игуман студијског манастира IX века или солун- но о васкрсењу Христову; 3) што ову успомену у ову недељу имлмо
ски епископ IX—X века, — стихире на Господи возвах, стихире на у типику Велике цариградске цркве I X — X века (Титха, I , 1 3 4 ) , јср
хвалите), Косма монах (око 743, слава на Господи возвах), Теофан прописује читање еванђеља о раслабљеном. У Синајском канонлру
(•(• после 843, канон богородичан). У с л у ж б и ове недеље опева се у ј е д н о X—XI века ова недеља се зове Т^ј хирсатсђ тгј? у'. ^Збор.або$ х^; Мезотиу-
крст и смрт Спаситељева и у ј е д н о славни васкрс његов, као и под- ттрсосхтј; ( Ћ Ј Л Г П М Е , I , 1 7 8 ) , али има еванђеље о Раслабљеном.
визи ученика и ученица Христових. У IX веку ова недеља је већ си-
гурно посвећена успомени „св. Јосифа из Ариматеје и Марије Магда* У среду четврте седмице после Пасхе, седмице Раслабљенога, рали
лине, и осталих ученика и ученица Господа", као што то каже типик почасти д в а ј у великих празника, тј. Пасхе и Педесетнице, јер су обоје
Велике цариградске цркве (ЋлиуД I, 142). Синајски канонар X—XI века целина и веза (синаксар), празнује се ПреВоловљење Педесетнице, које
(Титхсс, 178) пак код ове недеље к а ж е : „вршимо успомену светих сједињује два велика празника: Пасху и Педесетицу. „ П о ш т о је дошла
Јосифа из Ариматеје и Никодима и светих Мироносица жена и трију половина празника васкрса твога Христе и божаствевога доласка тнога
ученика Господњих". Св. Д у х а , саставши се опевамо тајне Твојих чудеса" — поје црква на
вечерњу у уторак недеље Раслабљенога. Празник има име Преполов-
Недеља Раслабљенога. У четврту недељу пос^ле Пасхе црква се љ е њ е од еванђелских речи, које каже да је Христос „в преполовл^еније
сећа чудесног исцељења раслабљенога, који је боловао 38 година (Јов. праздника" (сеница) узишао у храм и учио (Јов. 7, 14—36). У сномс
5, 1—14). У Ј е р у с а л и м у је била купка звана Овчија или јеврејски учењу Господ је открио своју божанску силу и славу, а када је народ
Витезда. У њој је било мноштво болесника који су чекали у з м у ћ е њ е то видео поверовао је у њега као Месију. У последњи дан прашика
воде. Анђео Господњи је сваке године силазио у к у п к у и мутио воду, сеница Христос „као цар и Бог" (сједалан на ј у т р е њ у у с р е д у Пре
и који је болесник после узмућења воде први улазио у воду, бивао половљења) великим гласом позвао је: „Ко је жедан, нека дође к мсни
је здрав. У притвору ове купке лежао је и раслабљени, боле- и пије"! У своме у ч е њ у Христос се показао као Месија, наш посредник
стан 38 година, јер није имао никога да га спусти у купку када се и измиритељ, законодавац и раван Б о г у (синаксар). Од овог божан
узмути вода. Спаситељ га је исцелио рекавши: „Устани, узми одар т в о ј ског учења Преполовљење је постало празник за цркну Хрисгону.
и ходи". Остало видети у синаксару. Последовање раслабљеном поје У своме у ч е њ у објавио је Христос да није далеко силазак Сн. Духл,
се у недељу, понедељак и среду. „кога су требали да приме они који в е р у ј у у Њ е г а " (Јов. 7,39).
Синаксар ове недеље о в а к о тумачи избор догађаја који се славе Песме на овај празник написали су Анатолије (слава на хналнтс),
у недеље Педесетнице: Тому и Мироносице празнујемо ради ув рења Андрија Критски (канон), Јован Дамаскин (стихире на стихови.е и јсдну
васкрсења Христова из мртвих, а Раслабљенога, Самарјанку и Слепога стихиру на ј у т р е њ у у четвртак) и Теофан (канон). РЦга (Апа1ес1л хлин,
зато што се ово догоди у време Педесетнице. I, 491—493) је објавио четири песме на овај празник. У песмама Прс
У исцељ°њу Раслабљенога црква види слику обновљења жив. та половљења изражава се благодарност васкрслом Христу и обсћан.с
оних који в е р у ј у кроз васкрсење Христово, Господ „хотећи ускрсну^и Господа да ће послати св. Д у х а .
пале л>уде, као човек обилазио је на земљи, исцељујући болести свих ! Успомену Преполовљења у ову с р е д у имамо већ у VII веку, Јср
(стихира друга на Господи возвах у недељу на вечерњу). У последо- Јерусалимски канонар (К1ие е "Ваип51агк, 325) у ову среду у к а з у ј с ип
вању ове недеље спомињу се и Мироносице. Тако садржина хвалит- читање еванђеља Јов. 7, 14—28. Затим је имамо у типику Вслике цари
градске цркве IX—X века ( Т и т ч а , I, 143), у Синајском канонару X XI
') К1ике—НанпиМгк, 234. века (Титиха:, I, 178—9) и у Евергетидском типику (Ћтх<*, I, 574—675).
111
Па П р е м о л о н љ е њ е н р ш и се в е л н к о в с ч е р њ е са п а р и м е ј и м а , са У с п о м е н а ч у д а н а д с л е п и м иросланл.а с е на б о г о с л у ж е н . у н е д е л . с ,
р е д о н н о м к а т и з м о м . На ј у т р е њ у нема п о л и ј е л е ј а , но се с а м о п о ј е в е л и к о н о н е д е љ н и к а , у т о р н и к а и у с р е д у . У ш е с т у н е д е љ у п о с л е П а с х е и на
с л а н о с л о в љ е . Катавасија на 1 1 р е п о л о в љ е њ е и на о д а н и ј е П р е п о л о в љ е њ а ОданиЈе П а с х е п о ј е се К а т а в а с и ј а : С п а с и т е љ у Б о г у ( т и п и к г л . 19). У
Је: „ М о р е о г у с т и л јеси . . ( т и п . гл. 19). На л и т у р г и ј и м е с т о Д о с т о ј н о < л у ж б и н и ј е д н а о д песама с л е п о м нема име а у т о р а , н о с у с в е а н о н и м н е .
поЈе се не „ С в ј е т и с ј а , с в ј е т и с ј а " , но имрос „ Ч у ж д е м а т е р е м " . П р е п о -
У ј е р у с а л и м с к о м к а н о н а р у је п р а з н и н а за о в у н е д е љ у .У т и п и к у
л о н љ е њ е се п р а з н у ј е 8 дана, о д с р е д е о в е д о с р е д е и д у ћ е седмице, у
Иглике ц а р и г р а д с к е ц р к в е I X — X в е к а ( Ћ ж с х а , I, 1 4 4 — 1 4 5 ) и м а м о о в у
к о ј у бива о д а н и ј е П р е п о л о в љ е њ а , и тада се м е с т о „ Д о с т о ј н о " поје
у с и о м е н у , ј е р је п р о п и с а н о д а н а ш њ е е в а н ђ е љ е . У С и н а ј с к о м к а н о н а р у
ирмос „ Ч у ж д е м а т е р е м " .
X XI в е к а (Тотиха, I, 179) о в а н е д е љ а т а к о ђ е има е в а н ђ е љ е о с л е п о м ,
Недела о Самарјанци. П о с л е с е ћ а њ а к а к о је Х р и с т о с у П р е п о л о в - л з о в е се хирсахтј р.ета тТј; Меоопеутсхоатт]!;. Е в е р г е т и д с к и т и п и к (Тотиха,
л.сње П е д е с е т н и ц е с т о ј е ћ и у х р а м у о б е ћ а о с в и м а в о д у , о д к о ј е о н а ј I, 582) н а з и в а о в у н е д е љ у хирсачгј тоО тисрХоО.
који пије неће никад о ж е д н е т и , у пеШу недељу после Пасхе ц р к в а се У с р е д у иза н е д е љ е с л е п о г а бива о д а н и ј е П а с х е , к о ј е с е с в р ш з в а
ссћа, к а к о је Господ, д о ш а в ш и у С и х а р на Ј а к о в љ е в с т у д е н а ц , у б е с е д и као и оданиЈе д в а н а е с т п р а з н и к а , са т о м р а з л и к о м , ш т о с в е ш т е н и к
<м С.амарјанком ( Ј о в . 4,5—42) д а о ј о ј „ ж и в у в о д у , к о ј а с у ш и и з в о р е нсчерње, ј у т р е њ е и л и т у р г и ј у п о ч и њ е к а о и на дан П а с х е п р и о т в о -
г р е х о н а " , о т к р и о јој да је он зналац срца и Јасно с е б е и с п о в е д и о д а рспим ц а р с к и м д в е р и м а са к а д и о н и ц о м и с в е ћ о м , и са п р о и з н о ш е њ е м
Је Месија. У с и н а к с а р у на П р е п о л о в љ е н и ј е п и ш е : „ С а д а њ и п р а з н и к (тј. • гихова: „ Д а в о с к р е с н е т Б о г " . С в е о с т а л о , к а к о се в р ш и о д а н и ј е П а с х е ,
11реноловљенија) п р а з н у ј у ћ и , о п е в а м о Христа М е с и ј у . . . Р а д и тога ниди у т и п и к у .
мислим слави се после њега и празник С а м а р ј а н к е , ј е р је и т а м о много
р е ч е н о о Христу Месији, и о води и о ж е ђ и " . Недеља Отаца. У с е д м у н е д е љ у п о с л е П а с х е , ц р к в а с п о м и њ е и
и р о с л а в љ а 318 с в е т и х б о г о н о с н и х о т а ц а п р в о г а в а с е љ е н с к о г а с а б о р а у
Н р к в е н е песме у о в у н е д е љ у писали с у А н а т о л и ј е (IX в е к , сти- I јикеји 325. г о д и н е за ц а р а К о н с т а н т и н а В е л и к о г , п р о т и в А р и ј а . С в р х а
хира Самарјанци на Господи в о з в а х и стихире в а с к р с н е на хвалите), празника св. с а б о р а је да се п р о с л а в е они к о ј и с у д о п р и н е л и да т р и у м -
Андрија Критски (канон П р е п о л о в љ е њ у ) , Ј о с и ф (канон Самарјанци). У ф у ј е х р и ш ћ а н с к а истина. С а д р ж и н у и у з о р а к с л а в љ е њ а о в е н е д е љ е
с л у ж б и се позива н е б о да се р а д у ј е и з е м љ а да се весели, ш т о је и \лаже с и н а к с а р , к о ј и к а ж е да је о в а ј с а б о р с в . отаца п р о п о в е д а о да
Христос, који је својом с м р ћ у избавио о д пропасти цело ч о в е ч а н с т в о , сс Г о с п о д И с у с Х р и с т о с о б у к а о у т е л о , к о ј и м је н е и с к а з а н о и з в р ш и о
жени Самарјанци дао и з в о р исцелења, као једини бесмртни, и моли е к о н о м и ј у спасења, и опет у з и ш а о ка О ч е в у п р е с т о л у , х о т е ћ и п о к а з а т и
се Господ да жеднима д а ј е в о д у живота, да не ж е д н е на в е к о в е . да ваистину Син Б о ж ј и постаде ч о в е к и с а в р ш е н ч о в е к у з н е с е се Б о г ,
С л у ж б а Самарјанци в р ш и се у о в у н е д е љ у и затим у ове седмнчне и с е д е с десне с т р а н е в е л и ч е с т в и ј а на висинама, и и с п о в е д и о Га да је
дане: четвртак, петак и с у б о т у , а у п о н е д е љ а к , у т о р а к и с р е д у о в е | с д и н о с у ш т а н и Јединочастан О ц у . З а т о је п о с л е В а з н е с е њ а у с т а н о в љ е н
седмице поје се с л у ж б а П р е п о л о в љ е њ у . оиај празник, коЈи п р о п о в е д а к а о и с а б о р т о л и к и х отаца, да је Х р и с т о с
•V календарима Самарјанка се з о в е Фотина или Фотинија. Засебну који се у з н е о истинити Б о г и у т е л у с а в р ш е н ч о в е к . У с и н а к с а р у се,
успомену њене мученичке смрти слави ц р к в а 26. ф е б р у а р а . длл.е, износи и с т о р и ј а првога в а с е љ е н с к о г синода, ж и в о т и ј е р е т и ч к о
учење Арија, састав и о д л у к е о в о г а синода ( о с у д а А р и ј е в а и њ е г о в а
Оиу успомену у пету н е д е љ у поста имамо већ у VII в е к у у ј е р у - јсретичког у ч е њ а , а против Арија и з л а ж е се п р а в о с л а в н о у ч е њ е , д в а -
салимском канонару, који о в у успомену има и у ч е т в р т у н е д е љ у иза цссет правила о ц р к в е н о м и с п р а в љ а њ у , символ вере д о : „И в Д у х а
Пасхе (данас Раслабљенога). Затим је имају типик Велике ц а р и г р а д с к е сијагаго", к а к о и када треба с в р ш а в а т и П а с х у , и не са Ј у д е ј и м а ) . У
цркие IX—X века (Титиха, I, 144). Синајски канонар X—XI века ( Ћ т х с е , синаксару се с п о м и њ е и визија П е т р а Александријског, к а к о је в и д е о
I, 17!) зове је хорсахтј ттј(; Меаопеуттјхоатгј;), Евергетидски типик XII нл св. ж р т в е н и к у Христа к а о младенца, о б у ч е н а у р а з д р а н у р и з у , и
некл (Тошха, I, 578), зове је хорсахтј тгј; Хар.арест1бо1;. клко Христос г о в о р и да ју раздра Арије. О в а ј призор се ч е с т о слика
у старим српским црквама к о д ж р т в е н и к а у .олтару. С и н а к с а р ј о ш к а ж е
Недеља Слепога. У ш е с т у н е д е љ у после Пасхе црква спомиње и о в о : „Када је с в р ш е н сабор, п о ш т о је већ с в р ш е н о и з и д а њ е Ц а р и -
чудесио исцелење слепога о д рођења од Исуса Христа у Ј е р у с а л и м у града, позвао је Константин Велики све оне свете м у ж е в е , к о ј и оби-
(Јов. 9, 1—38). О в о чудо, као и друга чуда која се спомињу у т о к у
шлвши цео г р а д и помоливши се д о в о љ н о за њега, у с т а н о в и ш е да
11сдссетнице, открива б о ж а н с к у силу и славу васкрслога Христа. О в о
Пуде царски (осталим) градовима и п о с в е т и ш е Ц а р и г р а д Матери тога
чудо озлобило Је Ј у д е ј е зато, што је извршено у суботу, иако је јасно
Слова, по заповести ц а р е в о ј " .
снсдочило о божанскоЈ сили Христовој (стихира 3. на стих. на ј у т р е њ у
у уторак шесте седмице). У синаксару недеље раслабљенога у к а з у ј е У с л у ж б и ове н е д е љ е , поред реминисценција о првом в а с е љ е н с к о м
се 11.) узрок постављања успомене чуда над слепим у дане Педесетнице. синоду и о АриЈу, славе се никејски оци као Христови проповедници,
ОдношаЈ успомене овога чуда према празнику Ускрса раскрива и св. орлниоци еванђелског учења и сигурни чувари апостолског предања и
цркна, када поЈе да слепи просветивши се сав, упознаје даваоца свет- имвју ове епитете: многосветле з в е з д е мисаоног фирмамента, н е о б о р и м е
лости и стнорител.а светлости, који је засијао тридневно из гроба и нуле тајанственога Сиона, рајски цветови који мирише на миро, нај-
оснстлио земл.у снојим васкрсењем. Остало излаже синаксар. \ллгиија уста Слова, похвала Никеје, у к р а с васељене. У с л у ж б и о в е
220 112 . '21 &
»едеље ниједна песма нема име аутора. РНга (Апа1ес1а засга I, 493) је рима Св. Горе у притвору или у трапезарији п р и к а з у ј у се на фрескама
објанио песме Р е запсИб ра1гЈ5из ИЈсаепЈз. свих седам васељенских синода. Светогорска сликарска књига има
Како се врши с л у ж б а у ову недељу отаца, види у типику. У пропис како се сликају синоди 1 ).
недељу на крају вечерња у типику пише „отдајетсја посљедоБаније
снјатих отец". СубоШа уочи Духова посвећена је успомени и м о љ е њ у за све од
века умрле благочестиве Хришћане, оце и браћу нашу зато, што је на
Као разлози зашто се слави успомена првог васељенског синода Д у х о в е искупљење света запечаћено силом Св. Д у х а , који се благо-
у дане Педесетнице наводе се: 1) што је сабор у то време (19. јуна) датно и спасоносно простире на живе и умрле. Зато се црква у суботу
отпочео рад; 2) што је сабор према синаксару утврдио да је Христос пред Педесетницом, као и на дан саме Педесетнице у молитвама на
Син Пожји и савршен човек, и као такав се узнео на небо; 3) што је вечерњу, моли за д у ш е раније умрлих благочестивих Хришћана, да их
сабор донео о д л у к у о једнобразном и истовременом празновању Пасхе. Бог упокоји на месту светлости, зеленила и о с в е ж е њ а , где нема бола,
У јерусалимском канонару VII века немамо овога празника у о в у жалости и уздисања, „јер мртви те, Господе, не хвале, нити се они у
недељу. У типику Велике цариградске цркве IX—X века (Тишха, I, 145) аду о с у ђ у ј у , да ти принесу исповедање, но ми живи те благосилзамо и
у ову недељу се слави успомена „св. 318 отаца у Никеји". Синајски молимо, и приносимо ти очиститељне молитве и ж р т в е за њихове д у ш е " .
канонар X—XI в. (Титиха, I, 181) к а ж е да у ову недељу „вршимо успо- О в а ј дан су задушнице за све умрле.
мену 318 св. отаца у Никеји". Исто тако и у Евергетидском типику У типику Велике цариградске цркве (Ћлиха. I, 147) IX—X века у
XII века (Тишха, I, 588—89) у ову недељу имамо успомену „св. отаца ову суботу нема успомене за мртве, а еванђеље у овај дан је Јов. 21, 15
никејских". Према овом типику на ј у т р е њ у после треће песме канона до краја. Исто тако немамо је ни у Синајском канонару XI—X века
чита се „историско слово о св. синоду, у коме је и делимично изла- (Тшиха, I, 181), а налазимо је тек у Евергетидском типику XII векл
гање живота Константина Великог". (Ћлиха, I, 592—593), у коме се к а ж е : „у суботу пред Педесетницом
У минологију цара Василија II Порфирогените (976—1025) успомена чинимо помен св. отаца и браће наше и свих благочестивих". У Енер
отаца првог Васељенског синода има сталан датум 29. маја. гетидском типику на вечерњу су означене песме за умрле, после
Остале васељенске синоде прославља црква у недељу н а ј б л и ж у вечерња врши се панихида на гробу св. браће, а на јутрењу су пссме
11. октобру и 16. јулу. 16. јула слављена је прво успомена 630 отаца за умрле ( у п у ћ у ј е типик на песме месопусне суботе) и чита се слово
четнртог васељеиског синода у Халкидону 451.године, з а ј е д н о са она З л а т о у с т о в о за умрле. После 6. песме канона иде се на гробове отацл
три пре њега, али у првом реду отаца IV васељенског синода, а после и браће, где се кади и пале свеће и кандила, и затим бива литургија
су овога датума слављени оци свих шест првих васељенских синода, за умрле. У зборницима читања прописује се у ову суботу као читан.е
и у с л у ж б и у канону патријарха Германа спомињу се оци свих шест Слово Андрије Критскога на умрле:
приих васељенских синода. 11. октобра слави се успомена отаца седмог Типик манастира Николе Казуланског 12. века у овај дан има
насел.енског синода у Никеји 787. године^против иконобораца.
успомену умрлих, а аколутнја вечерња и јутрења има да се тражи у
11. октобра и 16. јула одређено је слављење сабора у недељу. суботу месопусну.
.V гипику 16. јула имамо три прописа у коју недељу се слави успомена РМга (Апа1ес1а засга, I, 499) је објавио осам песама ©рђуо?, Јп
сабора: 1) ако 16. јули падне у педељу, то се ове недеље поје с л у ж б а заћћа1о ашшагиш, које изгледа да су написане за ову суботу иред
огаца; 2) ако у среду (исто тако у понедељак и уторак), служба отаца Духовима.
поје се у претходну н е д е љ у ; 3) ако у четвртак (исто тако петак и
суботу) служба њихова свршава се у у д у ћ у недељу. Успомену светога Типик овог дана у п у ћ у ј е да је сва служба за умрле овога дана
који падне у т а ј дан појемо на повечерју. на вечерњу и ј у т р е њ у иста као и у суботу месопусну. А к о д месо.
пусне суботе типик каже да служба тога дана непромењена бива и у
У типику 11. октобра имамо овај пропис у к о ј у недељу се слави суботу Педесегнице. Но ипак има разлике између ове две с л у ж б г ,
успомсна сабора: 1) после 11. дана овог месеца у идућу недељу сла- јер се у месопусну суботу узимају песме октоиха редовног гласа, који
нимо успомену светих отаца; 2) ако падне 11. у недељу, тога дана поје се поје у ту седмицу. Према томе не поју се сваке године у месопусну
се служба светих отаца. Д а к л е у типику нема одредбе о празновању суботу песме октоиха истога гласа. Зато је у последовању месоиусш-
рлније од 11. октобра, као код 16. јула. У минеју је пак одређено као суботе указано шта се поје из октоиха, а није дан текст песама и.»
и у типику 16. јула. С л у ж б а редовног светога оставља се, и поје се октоиха. Међутим у с у б о т у уочи Д у х о в а сваке године поју се песмс
клда одреди еклисијарх.
Васељенски синоди су били у великој части у хришћанској цркви.
I (ркнена уметност такође је величала св. саборе. У Милиону, једној
лгради према Св. Софији могло се до 766. или 767. видети приказивање ') О саборима као празницима види 5. 5а1ауШе, 1-а Ше <ји сопс11е <1е М с б е е1 1еч
|<Че» 0е сопсИех <1ап$ 1е П1 ђугапИп (Есћоз (ГОг1еп1, 1925, 447—470). Р1 <1е Мес»1ег, II
првих шест васел.енских синода. Слично приказивање красило је још <'опсШо <11 ^1сеа пе11а Шиг^Ја е пе11'1сопо8гарћ1а <1е11 Ог1еп1е сМзИапо. (Во11е11по рег 1л
у XVI веку зидове цркве Рођења Христова у Витлејему. У манасти- г о ш т е ш о г а Н о п е <1е1 XVI. сеп!епаг1о <1е1 сопсИо <И № с е а , № 4—1825, 128—132.
222
1
ВАЗНЕСЕЊЕ )
М н о г о б р о ј н е вести к о ј е г о в о р е о в а з н е с е њ у н е ј е д н а к о г о в о р е о
д а н у и д а т у м у в а з н е с е њ а . Ј е д н е г о в о р е о в ^ з н е с е њ у или о д м а х са
в а с к р с е њ е м , или за в р е м е ц е л е П е д е с е т н и ц е или у п е д е с е т и д а н си
празником Силаска Св. Д у х а . О вазнесењу после јављања ученицима
к р о з ч е т р д е с е т дана г о в о р е с а м о Д е л а 1, 3, д о к Л у к а у е в а н ђ е л . у
24, 3 6 — 6 3 не с п о м и њ е д а н в а з н е с е њ а , т а к о да би с е п о о в о м и з л а г а њ у
могло мислити да је в а з н е с е њ е б и л о о д м а х иза в а с к р с е њ а .
П р а з н и к В а з н е с е њ а з о в е се Уј есуаХтјфс? тоО хир 1ом тгјр.^ ЧУЈООО ХрсатоО
или само ауаХтјфс?, затим ^(лера <^аХт)фга)д ( п р е м а Л у к . 9,51). Г р и г о р и ј е
Н и с к и (395)*) к а ж е да с е о в а ј п р а з н и к у К а п а д о к и ј и з в а о тђ елсаш^орбрл)
( в а љ д а ^/р.ера), с р п с к и С п а с о в о , С п а с о в д а н , по с в о ј п р и л и ц и з а т о , игго
се у о в а ј дан д о в р ш и л о д е л о н а ш е г с п а с е њ а и и с к у п љ е њ а . И с т о т а к о
зову овај празник и св. Јован З л а т о у с т и и други писци. У А н г и о х и ј и
се ова реч д о д а в а л а ка н е д е љ и к о ј а п р е т х о д и В а з н е с е њ у и л и који
д о л а з и иза њ е г а . У с р п с к о с л о в е н с к и м т е к с т о в и м а о в а ј п р а з н и к с е »оис
п р е в о д о м г р ч к е речи ауаХтјфс?, наиме ккастТс тј. у з е ћ е , а н е г д е с е и
данас о т у д а з о в е о в а ј п р а з н и к „ в а з а м " . О в а ј ј д а н се з в а о ]ош и
>) Л и т е р а т у р а . Б о г о с л о в с к Ш М и х . И з м . , В о з н е с е н Ј е Г о с п о д н е и Пнтидеситнинл.
Х р и с т . ч т е н . 1839, III, 3 0 6 . — I I . Н е 1 з е п ђ е г 8 , 2 и г Р е ј е г УОП ^ е 1 ћ п а с Ш е п ипс1 Н 1 ш т е 1 -
Јаћг! 1 т а11еп Ј е г и з а 1 е т . В у г . 2 е И з с ћ г | Ц , X X I V ( 1 9 2 4 ) , 3 2 9 — 3 3 5 . — Р . С а 0 г о 1 , А ч с е п з Ш п .
П1с1. сГагсћ. сћг61. е( с!е 1»., Т. 1г. 2 9 3 4 — 2 9 4 3 . — Б. 5а1ауШе, Т е о о а р а к о о т ^ , АзсепИон
е( Р е п ( е с б ( е а и 1Уе з!6с1е ( Е с ћ о з с1'Ог1еп(, 3 2 ( 1 2 9 ) , 2 5 7 - 2 7 1 . - М . Н о 1 г ш е 1 з ( е г 8 , .1 ,
К е г Т а ц с1ег Н 1 ш т е 1 1 а ћ г ( с!ез Н е г г п ( 2 з с ћ г . к а ( ћ . ТћесЛ. 55 ( 1 9 3 1 ) , 4 4 — 7 2 ) .
а
) М 1 в п е , Р . 2- 46, 6 9 9 , 6 9 0 .
224 114 . '21 &
•мооарахоатт!) или четрдесети дан (5. канон никејског синода) 1 ). Ова реч О в о слављење вазнесења заједно са силаском Св. Духа у педесети
у оном канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четр- дан после Ускрса није још дуго иза Етерије потрајало, јер од св.
десстнице. Латински се зове овај празник А з с е п з т , Абсепзш О О Ш Ј П Ј . Грнгорија Ниског 1 ) и св. Јована Златоустога ( | 405) 2 ) имамо најстарије
ироповеди на овај празник. Дакле, крајем IV сголећа издељена ј е у с п о -
Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четр- мена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Ускрса и
десети дан после Ускрса, но је првобитно Педесетница, тј. време од дана Силаска Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети
иедесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успо- дан иза Ускрса. Тиме што је овај празник постављен у четрдесети дан
мена, а успомена вазнесења била је утопљена у Педесетницу, време од после Ускрса и добио своје попразнство, разбило се јединство и пуноћа
пслесет дана. Зато црквени писци III столећа, нпр. Тертулијан и Ориген старе Педесетнице, времена од педесет дана, а десет дана између Вал-
(Соп1га Се1зит 8,22), па ни спис Тез1атеп1ит О о т т ј поз!п Јези СћпзН несења и Духова постадоше спремање за дола^ак Св. Духа.
не спомињу овај празник. Затим се празник Вазнесења славио заједно
са Педесетницом тј. даном и празником Силаска св. Духа у педесети Историк Сократ 3 ) у почетку V столећа к а ж е да је празник Вазне-
дан иза Ускрса, поред свега тога што се Вазнесење према Делима сења слављен у Е1оеа, предграђу Цариграда у средини великога скупа,
догодило у четрдесети дан иза Ускрса. Сведоци за овакво празновање и назива га опћим празником, ла^бтјЈло; 1ортг). Апостолске устаноне
су Јевсевије и Етерија. Јевсевије сведочи да се у његово време Вазне- (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Ускрса славила као „досто-
сен.е славило у дан који је долазио после седам седмица иза Пасхе, јанствен празник" и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Гос
дакле у педесети дан пеутсхоатг) т ^ р а , којим се завршивао велики пас- подњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка
хални период. Дакле према Јевсевију Вазнесење се славило заједно са (тј. 40. дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и пл.ш
11сдесетницом, тј. даном Силаска Св. Духа и Јевсевије назива овај дан искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто сс јс
лау^орто? тђр.ера тгј; ХрсагоО ^аХтјфеш?.2) У истом смислу говори Јевсевије посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Њ е г о в и непри
дотичући се смрти Константинове. 3 ) Етерија не зове четрдесети дан иза јатељи положени код ногу његових". Овде се истина говори о периолу
Ускрса Вазнесење — азсепзЈо, но га назива само ^иа(1га§езјта, тј. четр- времена од 40 дана, тј. од Ускрса до Вазнесења, али на другом мссгу
десетн дан после Пасхе. Уочи тога дана још у среду било је бденије се говори као о празнику од једног дана, наиме VIII, 33, 3: „Одмор од
у Витлејемској пећини рођења Христова, на које се ишло из Јеруса- рада треба да се држи . . . на Вазнесење (^аХт)фк;) ради извршен.а еко
лима (епископ, клир и народ у процесији) после 6. часа, тј. 12 часова. номије спасења".
Другога дана, тј. на сам дан Вазнесења, била је овде у Витлејему На празник Вазнесења, поред споменутих, имамо беседе и од
литургија са проповеђу презвитера према дану и месту, тако да се вра- Епифанија Кипарског (1 403), 4 ) бл. Августина и Лава Великог. 6 ) Бл.
ћало ^у Јерусалим тога дана' ноћу (с. 42). Интересантно је и не може Августин у својим беседама ( б е г т о п е з 261—5) каже да овај празник
се разјаснити чињеницз, да се у време Етерије у Јерусалиму на дан почива на наређењу апостола или на закључку једног од васел.сн
Вазнесења није свршавала служба на Јелеонској Гори где се Вазнесење ских синода (уе1 аћ јрзјз Ароз1оНз уе1 р1епагПз сопсППз) 6 ) и да је оићс
догодило, но у Витлејему. Покушај МШеб-а4; и Оиегппј-а 5 ) да се ово признат и примљен.
протумачи тиме, што се на овај дан хтео довести у везу први датум
нашега искупљења (Рођење Христа у Витлејему) са последњим (Вазне- Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Ускрса ишло у
сење), не изгледа прихватљиво, јер су према благовештенском тропару Витлејем у процесији, тако се и у другим местима Истока, где се
Влаговести „т?ј; аштгјрсас Ујјшу тб хефаХеи™", а не Рођење. Саћго1 је поста- славило Вазнесење, излазило у процесији, тако нпр. у Цариграду
нио хипотезу да се овога дана у Витлејему славиле Благовести. 6 ) и Антиохији. Антиохијска опћина излазила је у село Р о т а п с ш ,
Дакле Етерија нам сведочи да се у њезино време Вазнесење још није где је Златоусти д р ж а о своју омилију на овај празник. 7 ) Ова) обичај
Слнвило посебно и у четрдесети дан иза Ускрса, а њој је педесети дан имамо и данас у православној цркви, па и у српској се у овај дан иоси
и:»а Ускрса, дакле Силазак Св. Духа, празник са успоменом вазнесења литија, а постојао је и у Галији и Немачкој у средњем веку. При уио
Господњег и силаска Св. Д у х а . Код Етерије долази вазнесење до ђењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег иодра
израза на Д у х ве по подне. Св. Амвросије говори у истом смислу о жавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду дн јс
Вазнесењу као и Етерија.
•) М 1 е п е, Р. в- 46, 689.
') 8. 8»1лу|11е, 1а Т е о о а р а к о о п } , с1и 5« сапоп (Је К1с6е, 325. Есћоз (1'ОгЈеп1, 1910. а
) М 1 в п е , Р. 50, 541—452.
О в д с |е ба1ауШе докдзао да теооаракоот^ у 5. канону Ннкејског синода не означава пост
четрдесетнице, но четрдесетн дан после Ускрса. Према томе ниЈе т а ч в о т у м а ч е њ е ») Н1з1. есс1. I. VII, с. 26. М 1 § п е, Р. 8- 67, 800.
Н. Милаша овога канона.
*) Н о т . 1п Абсепб. О о т . М 1 § п е , Р. 43, 480.
«) Пе 1о1ешпЦа(е рахсћаН. М I § п е, Р 24, 694.
•) 5 е г т . 73 Ое вбсепз. Оот.
•) [)е у|(а Сопа«. I. IV, с. 64. М 1 г п е, Р. 20, 1220.
в
<) Ка11епс1аг1иш и)г1и$цие Есс1е51ае, 1. II, р. 370. ) Аици5(. Ер1а(. ас1 Ј а п и а п и т , 54, с. 1. б е г т о 261—265.
•) 1.а 1е1(а с1е11а Аасеп51опе ае1 б ^ п о г е , 5ап(а СесШа, Тог1по, Ма1 1904, р. 183—185 ' ) Сћгуа. 5 е г т о 1п Аасепа. ес1. МопНаисоп II, 2, 420.
•) Аппонс1а(1оп. 1)1с(. сГагсћ. сћгс.4. е( с1е III., I , , 2244—5.
13 ХеортглогнЈа
226
23, 16 на пасху н педесетницу био је д у ж а н да се јави пред лице од тога дана почиње старозаветна црква, ипак овај дан није био по-
Нладике Господа сав мушки род Израиља. Св. Петар почиње своју свећен добијању закона, коме је унеколико био посвећен прашик
проповед побијањем мисли да су пијани, у к а з у ј у ћ и да је трећи час законске радости, б ш с ћ а ћ Тогаћ 23 тишрија, који је равинског по-
даиа, а тврдећи да је то испуњење Јоиљова пророштва о изливању рекла 1 ). Црквени оци повлаче паралелу између старозаветне педсссг
у последње дане Духа Б о ж ј е г а на свако тело. Затим је Петар про- нице и хришћанске, када је д о в р ш е н о оснивање цркве-').
понедао о Христу, о смрти, васкрсењу и вазнесењу Исуса Христа и о
послању Св. Д у х а , које су сви видели тада. Д а к л е према проповеди Св. апостол Павле у I Кор. 16, 8 и св. еванђелист Лука у Дсл.
сн. Петра основа нове вере је: Страдање, васкрсење, вазнесење 20, 16 спомињу празник Педесетнице, али није јасно и з р а ж е н о дп ли
Господа и шиљање Св. Д у х а . Реч св. Петра силно је утицала на слу- мисле на хришћанску или на ј у д е ј с к у Педесетницу. Тешко ће биги ди
шаоце, који су сазнавши грех што су га учинили распећем Исуса Христа, се овде има разумети хришћански празник Педесетнице, поред снегн
у коме су сада упознали Месију, питали: „Шта да чинимо"? А Петар их тога што Епифаније 3 ) и бл. Августин 4 ) овде разумеју хришћанску
]с упућивао да се покају и крсте у име Исуса Христа ради опроштаја Педесетницу.
грехова, и примиће дар Д у х а светога. Многи послушаше реч св. Петра Када се расправља о хришћанском празнику Педесетници, треба
и крстише се тога дана око три тисуће људи. разликовати д в о ј е : 1) време од педесет дана почев од Ускрса, и 2) праз
Силаском Св. Д у х а на апостоле завршено је оснивање цркве Хри- ник Педесетницу од једног дана, тј. празник Силаска Св. Д у х а на апо-
стове или царства Б о ж и ј е г на земљи од Господа Исуса Христа, Њ е г о - столе. О Педесетници као времену од педесет дана расправл.али смо
ном првосвештеничком, пророчком и царском службом, призивањем већ код Ускрса, и видели смо к о ј е су све успомене слављенс <н
ппостола и ученика, установљењем тајана. Сада су апостоли примили време Педесетнице, а међу њима и силазак Св. Духа. Педесстницу
Сн. Д у х а и постали су жива душа. О д тога момента црква Христова као време од педесет дана спомињу многи писци. Завршни даи Пс/н'
је почела да живи пуним животом и да расте примањем к себи других сетнице (времена од педесет дана) падао је увек у дан Господн п г|
душа, а о в о рашћење цркве, спољашње и унутрашње, у дубину и ширину, недељу, али о в а ј дан првобитно није био посвећен силаску Сн. Духи,
описују Дела у вези са силаском Св. Д у х а и оснивањем цркве (Дел. која успомена беше укључена у Педесетницу, време од педесст дпни
2, 42—43) (Према Скабаллановичљ-у). после Ускрса. Из јединственог монументалног времена Педесетницс < п
У спомен овог важног и знаменитог догађаја, снласка Св. Д у х а више посебних успомена и з д е љ у ј у се поједина времена и дани, и н<му)у
на апостоле и у част Св. Тројице, Бога у три лица, и посебно у част за себе поједине од ових успомена, према историском реду збинан.в.
Св. Духа, слави црква празник који се зове Педесетница, лгуттг.хосттЈ Тако се рано нарочито истиче и издваја педесети дан Педесетницс.
тј. чђц^ра, јер се слави у педесети дан после Пасхе, када су и Јудеји Ориген (•{• 254) говори о Педесетници и као времену од педессг л.ша
сланили своју Педесетницу. У хришћанској цркви овај празник зове се: и као о једном д а н у : „Ако се ко год скупи на наше недел.е, или
Дан силаска Св. Д у х а на апостоле, дан Св. Д у х а , тђцера Шеир.ато*;1), петке, Пасху и л и - П е д е с е т н и ц у " 5 ) . Сабор у Елвиру (око 300 г.) у 43.
I ројичин Д8н. Како у С. завету, тако и у хришћанској цркви празник канону 6 ) исправља обичај неких јеретика који су славили један празник
11едесетнице је један од највећих празника, један од дванаест великих (Педесетницу) у четрдесети дан, који одговара Вазнесењу, тако, шго
прпшика годишњих. Јевсевије Кесаријски га назива „најсвечанијим наређује да сви према Св. писму славе дан Педесетницу у педесеги
и иајсветијим празником, великим празником, празником над празницима". дан. О в а ј канон прописује да се пасхално време не свршава на Вллие
(1)е уПа Сопз1. 1. IV, с. 64). А св. Григорије Богослов к а ж е : „Ми сла- сење, но на Педесетницу. Да би нам овзј канон био јаснији, сетићемо
иимо Педесетницу — силазак Св. Духа, испуњење обећања, остварење се овде једног текста код Касијана 7 ) око 428. г. који заповедн дп сс
иаде, велику и часну тајну" (Оге^ог. № г . Ога1. 41. т Реп1ес. п. 4). од дана Вазнесења или четрдесетог дана не деле десет дана који ч<>
Оном високом достојанству празника потпуно одговара и начин слав- лазе од Вазнесења до Педесетнице, и да ових педесет дана имају Ј С Д И И
л.ен.а Педесетнице. ствен карактер празника.
О д хришћанских празника само Пасха и Педесетница имају свој Тертулијан такође спомиње Педесетницу, време од педесет дана и оии^
оснон у Старом завету. У Старом завету у педесети дан после Пасхе речима : „Језичнички прззници с в р ш а в а ј у се само Једанпут у години
сланљен је „празник седмица", јер је падао седам седмица после Пасхе и и у тебе се недеља обнавља сваких седам дана; сабери све језичничм
био је „празник почетка ж е т в е пшенице" (Број.34,2 2; Пон. зак. 16, 9—10).
Овај јеврејски празник звао се Педесетница 2 ). Према речима св. Л у к е
') Испор. С. Р. КеИ, НапсИшсћ (1ег ђЉПзсћеп Агсћао1ов1е, 444.
у Делима 2, 1: „Када се с в р ш и ш е дани Педесетнице" изгледа да се 2
) 1-ео М. б е г ш о 75. 1п Реп1ес. Аи^ивМп!, Ер1а1. 55. с. 16. А Ј 1п^и181(1опс» ЈаииаН
код Јевреја и време од Пасхе д о Педесетнице звало: Педесетница. 2. 218. Н Ј е г о п у т и « , 1Дћ. ехе^. а(1 Раћ1о1. 7.
Јудејска Педесетница је од почетка само празник жетве, и поред свега ®) Ер1рћ. АЈуега. ћаеге«. 11ћ. III ћаеге«. аЈуег5. Аег1ит, п. 7.
тога што је тога дана био Јудејима дан закон Б о ж ј и на Синају и што •) АигихНп!, Ое С1У. ОеГ Ић. 18. с. 54.
•) Аду. Се1$. VIII. 22.
М Огесог. N«2.. Ог*(. 41. 1п РеШес. •) ВИДИ КеПпег, Неог(о1ов1е, 84.
») II Мак. 12, 32; Дела 2, 1; Ј о з с р ћ . АпН. III, 10, 6.
' ) Со11а(., XX. Р. I. 49, 1193.
230 117 . '21 &
празнике, поређај их, и они неће биги у стању да испуне Педесетницу'). више последња граница овога времена, и преместио је место Вазнесења
11.1 другом месту каже Тертулијан: „Пасха је свечанији празник од са педесетог дана на четрдесети. Ево шта он к а ж е : Оиаге ј^Ниг 1о1а
крштења, јер она обухвата период времена већи од оног које спрема ОиЈп^иа^езЈша аћзШпепНае Г1§огеш ргапсШз ге1ахашиб, с и т и ^ и е Сћг1$1и8
<а крштење (40 дана), у које је много пута посведочено васкрсење ЧиасЈга^ЈпЈа 1ап1ит (ћећиз роз! гезиггесИопет с и т сПбариПз зиЈз ГиегИ
Господње ученицима и обећана благодат Св. Д у х а " а ) Спис ТезЈашепГит соттога1иб. Пошто Вазнесење завршава период пасхалне радости, зашто
1)опиш П081М Јези Сћг18и (II, 28) зна за Педесетницу у оба смисла, настављати овај карактер и на десет последњих дана, који следе овом
гј. и као период времена од педесет дана и као једнодневни празник, празнику?
са тако свечаном литургијом као и у суботу, недељу, на Пасху и Дакле, крајем IV и почетком V века издељена је успомена вазне-
Нпифанију. сења из Педесетнице и постављена на четрдесети дан у који се оно
Према Јевсевијеву спису Б е 5о1ешпИа1е разсћаП 3 ) (око 332. г.) педе- и збило.
сгти дан 11едесетнице, којим се свршавало време од педесет дана, био У Апостолским установама о празнику Педесетнице читамо о в о :
Јо носнећен Вазнесењу (пау^орто; тђ^ра тоб Хрсотоо ^аХт^фги)?). Овде чи- „Десет дана иза Вазнесења бива педесети дан од првог дана Господњег
гамо оно: „Ипак не задржава се број Педесетнице на томе; но шта (Пасхе), овај дан нека буде велики празник, јер је у трећи час овога
пише прелази седам седмица и меће печат на нато следећи последњи дана Исус послао дар светога Духа. Педесетницу празнујте Једну
снечани празник Вазнесења (а^аХтјфешг) Христова". Дакле у то време седмицу" 1 ). Дакле овде се говори о празнику Педесетнице као о
постојао је празник Педесетнице, у који се славиле заједно две успо- једном дану, чије је слављење трајало још Једну седмицу. Али Лно
мсне: Вазнесења Христова и силаска Св. Духа. Јевсевије нам још јед- столске установе (V, 20, 19 и VIII, 47, 37) говоре и о Педесетници као
ном у истом смислу говори, дотичући се смрти цара Константина: периоду времена од педесет дана. На другом месту Апостолских уста
„Сне ово (тј. крштење Константиново) извршило се за време великог нова, међу данима у које су робови били слободни од рада, послг
празника свесвете, поштовања достојне Педесетнице, која је почаство- Пасхе и Вазнесења спомиње се и Педесетница: „У Педесетницу слум-
ннпа са седам седмица и запечаћена јгдним празником, у којој се, као треба да су слободни од рада ради доласка Св. Духа, даног онима који
што божанска учења кажу, догодило вазнесење нашег заједничког су поверовали у Христа" 2 ). У \П-ом столећу написао Је Роман Мелод
Спасител.а на небо и силазак Св. Д у х а на људе. У то време удостојен кондак на Педесетницу 8 ). Из УН-ог столећа имамо најстарији чин бого
јс цар оних ствари, и у последњи дан, који се с правом може назвати служења Педесетнице у Јерусалимском канонару (устав) на грузинском
пр.чпик празника, око подне узишао је на небо" 4 ). Језику 4 ). У овом чину имамо литије као што су оне описане код Кте
рије. У празничном еванђељу VIII столећа писаном златним .словима и
Дакле, према Јевсевију Педесетница (време од педесет дана) се нађеном у Синајском манастиру, одређено је у реду свих дванаест
снришнлла-печатила једним празником, у који се славило вазнесење и (осим Цвети) и еванђеље на Педесетницу 5 ). Из УШ-ог столећа имамо
гил.пак Св. Духа. Овако се славила Педесетница све до краја IV сто- песме Јована Дамаскина и Косме Мајумског на овај празник. Из IX
лсНа, Јср Гтерија у своме спису казује исто. Д о к Етерија код четрде- столећа имамо пун чин богослужења на дан Педесетнице у Устану
С'гго| дана иза ускрса не говори ништа о вазнесењу нити да се иде на Велике цариградске цркве (Св. Софије) (Ћжпса, I, 147—151). Овде
1с.'н'опску Гору, но у Витлејем, то за Педесетницу (педесети дан) каже имамо опис чина крштења, који је вршио патријарх. Ништа се не каже
ди (т слаиила веома свечано и из њезина описа овога дана види се о вечерњу Педесетнице. Субота није била посвећена умрлима као данас,
|псно, да је у њезино време (око 380.) у Јерусалиму овај дан био а понедељак је био посвећен избављењу од земљотреса.
поснсћсн силаску Св. Духа и вазнесењу. У Јерусалимској цркви Педе-
сетница је имала по опису Етерије по дужини и свечаности богослу- Д а љ е богослужење на овај празник имамо изложено у овим старим
жсп.с нсликих празника. Нешто слично тј. такову множину литија гипицима: Евергетидском XI века 6 ), грузинском рукописном Атоно
имала је још само ноћ на Велики петак. инерском синаксару 7 ), Студијском руском рукописном уставу XI- XIII н.")
Цела служба Педесетнице Је веома свечана и узвишена, јер је у
Заједница ових успомена у овај један дан међутим није још дуго н.ој изнесено песничким речима учење о Св. Духу. Катавасија Педе
потрајала иза Етерија (380.), јер се празник Вазнесења ускоро (крајем
IV нска), као што смо видели код празника Вазнесења, изделио из !
) Соп5<. Ар. I. V, с. 20.
11едесетнице и славио у четрдесети дан иза Ускрса. Затим Јован Касијан 2
) Сопз(. Ар. 1.VI11, с. 33.
у сноме спису С.о11аћопез5), писаном 428. године, у периоду времена
') Ј. В. РКга, Апа1ес(а васга.
од педесет дана види продужен празник, али за њега Вазнесење није 4
) Кекелидзе К. прот., 1ерусалимск1И каноиарв VII века. ТифлисЂ, 1912, 1 0 8 - 1 1 0
') М. Скабаллановичт., Пндеситница, К1евт>, 1916, 164.
') 1)е 1с1о1. с. 14. «) ТиЈПка, I, 593—596.
•) Пе 1>лр1. с. 19. 7
) К. Кекелидзе, Литургическ1е г р у з . помнтники, ТифлисЂ, 1908, 302—304. По
") М I ц п е, Р. к. 25, 697. < каАлллановичу, 167—168.
') Ое у11а Оша1. I. IV, с. 44. М ^ п е , Р. в 20, 1220. «) Р у к о п и с и : Моск. типогр. библ. № 142, л. 17—19; Синод библ. № 3 8 0 , л. 60 -63.
•) XXI, п. 1 9 - 2 0 . М I к п е, Р. I. 49, 1 1 9 3 - 4 . Ники Скабаллановичт., 168.
232 118 . '21 &
сетницом нема места претпразнству. О в а ј недостатак се надомештава је у IV и V столећу обичај крштавања на Педесетницу. Бл. Августин
тиме, што се субота пред Педесетницом посвећује успомени умрлих. у слову на Педесетницу овако к а ж е новокрштенима: „Што видите да
Према томе Педесетница нема посебних стихира за мало вечерње, бива овде пред вама на олтару Б о ж ј е м , то сте ви већ видели и прошле
нс1о их узима из празничне с л у ж б е , а оригинална је само закључна ноћи" 1 ). Према овоме уочи празника Педесетнице било је бденије, на
стихира на Господи возвах: »Јегда Д у х а твојего", која слика унутрашњу ком се свршавало крштење. Цар Теодосије Млађи з а б р а њ у ј е позоришнс
страну догађаја. игре „на Пасху и Педесетницу, д о к се носе светле крсвице и чита
успомена апостолског страдања (тј.Дела а п о с т о л с к а ) " г ) .
За време Педесетнице тј. од Ускрса д о Педесетнице није се
постило, нити клечало, тј. због пасхалне радости у то време уклоњене У Типику Вел. цариградске цркве I X - X столећа читамо да крштење
су све радње и знаци покајања и жалости. Тако И р и н е ј г о в о р е ћ и о бива после јутрења: улази патријарх у баптистерију и крштава, и
празновању Педесетнице у њ е г о в о време (тј. крајем II столећа), каже помаже новопросвећене св. миром. (Тотиха, 1, 148). У спомен кршта-
да се за време Педесетнице као и на Пасху и васкрсни дан није кле- нања на овај празник и данас се на литургији место : ©КАТМИ Б Ж Г . .
чало. 'Гертулијан, споменувши о недозвољивости поста и клечања на поје &ииц|»1 во Христа КЈНСТИСТЈСА.
Ускрс, д о д а ј е : „овим се олакшањем (1ттипИа1е) ми веселимо (§ашЗеати$) Сион је име горе, или боље једна од четири хумке Јерусалима,
од Пасхе д о Педесетнице 2 ). Тертулијан на другом месту к а ж е : „ П е д е с е т којим се именом после означава цео св. град Јерусалим. У сионском
дана од Пасхе ми проводимо у свакој радости ( т о т ш ехикаНопе)'). делу -Јерусалима био је дом где је Спаситељ извршио тајну вечеру
Гпифаније Кипарски к а ж е : „У педесет дана Педесетнице не бива кле- и где се догодио силазак Св. Д у х а , у ком су се састајали ученици
чап.е, нити је заповеђен пост (оите тсрооетахтас")4). О в а ј обичај није Христови и после васкрсења. По предању записаном код Епифанија*)
снуда д р ж а н , јер I Васељенски синод у 20. правилу овако заповеда: у IV веку, на месту тајне вечере у Сиону начињена је у I столећу
„Пошто има неких, који преклањају колена и у дане Педесетнице, то мала црквица, коју је у IV столећу обвовила Јелена. Горње одел.сн.е
да би у свакој области све једнако било, свети синод установљује да или њена горница сматрала се мест.м где су се скупили ученици кад>
сс у те дане имају стојећи приносити молитве Б о г у " . Бл. Августин су се повратили са Јелеонске Горе, где су видели вазнесење. Према
к а ж е : „Не знам да ли се свуда д р ж и то, да се у те дане (тј. Педе- предању овај храм на Сиону на месту тајне вечере дуго је био једнн
сстнице) и у све недеље моли стојећи 5 ). По сведоџби Касијана у Египту ствен и главни храм Јерусалима. У IV столећу, према XVI беседи
„у сне дане Педесетнице нико не клечи и не д р ж и пост до 9. часа"; Кирила Јерусалимског, на овом месту било је већ веће свештено здан.с,
но Касијан није видео да се овај обичај тачно д р ж и у сирским мана- које је имало два спрата, и звало се „храм апостола". У VII веку па-
стирама. Ублажавање поста у Педесетницу изражавало се у египатским тријарх Софроније у једној од својих ода опева и прославља сионски
маннсгирима само у томе, да се храна примала уместо 9. часа у 6. час храм, и к а ж е о њему: „Ја ћу тебе угледати, нови украсе, б а ш л и к о ,
(подне), а количина и каквоћа јела није се мењала 6 ). По речима западне где хор монаха непрекидно врши ноћна појања песама; узићи ћу својим
хаџикс Ктерије у Јерусалиму од Пасхе до Педесетнице баш нико не ногама на Сион, где је у виду огњених језика сишла Б о ж ј а радост;
пости, на чак ни апотактити (тј. монаси). где је цар свега свршио тајанствену вечеру и умио ноге својих сапут-
Како Ускрс тако и цело време Педесетнице, као и последњи дан ника, учећи их смерности". За време крстоносаца разрушен је сионски
I Једесетнице било је време за к р ш т а в а њ е оглашених. Тертулијан ука- храм, и они су га поново подигли, а затим је ова црква носила име
|ујући које је време згодно за крштење, после Пасхе, најсвечанијег Св. Марија. Р у с к и хаџија игуман Данило из XI века видео је храм на
нремена за крштење, додаје о в а к о : „Веома значајно међувреме за Сиону и описује га овако: „Идући према југу, иде се по степеницама
к р ш т е њ е је Педесетница, када се васкрсли Господ налазио по с ред уче- као на горницу ; ту је „храмина" саздана красно као на стубовима,
ника н када је била дана благодат Св. Духа, и када је засијала нада на и са врхом, исписана мозаиком и поплочана красно и олтар има као цркву
други долазак Господа; јер тада, по вазнесењу Њ е г о в у на небо, казали нрема истоку, и то је била ћелија Јована. Богословца, и у тој ћелији је
су аиђели апостолима да ће Он истим начином доћи, како је узишао на нечерао Христос са својим ученицнма. А на том је месту био силалак
небо, наиме (доћи ће) на Педесетницу,, т ). Зато што је Педесетница Сн. Д у х а на апостоле у Педесетницу".
искл.учино дан Св. Д у х а и због везе крштења са миропомазањем постојао О д 1333. године Сионска црква припада Францисканцима, који су
дали цркви садашњи облик. Као и садашњи мечет, она је и тада ималн
дна спрата: нижи је имао три апсиде са олтарима на м е с т у : смрти
') Пссидо — Јустин, (ЗиаезПопез е( РезропЈЈопез а<1 огЊасЈохоз, Циаез!. 115. пресвете Д ј е в е , умивања ногу и јављања Спаситеља после васкрсења.
") 1)с сог. ш11. 3. Горњи спрат сматрао се горницом силаска Св. Духа и Тајне вечере.
1559. године за султана Сулејмана претворен је храм крстоносаца у
') 1)е 1(1. 14.
4
мечет и зове се Н е б и - Д а у д (пророк Давид, тј. гроб Давидов).
) Изл. в ђ р м , 22.
•) А<1 Јап. (119), с. 17. ') 5 е г ш о 262 лЛ 1п(ап1е$.
•) СоИаГ XX, 11, 23. ») Со«1. Тћеоаоз., 11ћ. XV (11. V. Ое 8рес1аси11з, 1ех 5.
') 1)е 1>«р1. 19. •) Ое шеп$иг1з, р. 170.
120
Данашњи мечет има два снрата, приземни са две собе: 1) у којој Јлатоустога 1 ) постојао је у његово време празник свих св. мученика
јс Спаситељ умио ноге ученицима, а у којој се налази сто, који се и славио се у недељу после Духова, а к о д Сираца у петак после
сматра трапезом Господњом; 2) место јављања Спаситеља после васкр- Ускрса. Св. Јован Златоусти у споменутој омилији к а ж е : „Није прошло
сења. На горњем спрату су две с о б е : 1)тајне вечере, 2) силаска Св. још 7 дана, како смо свршили т о р ж е с т в о Педесетнице, и опет нас је
Д у х а . Већи део данашњег Сиона је јерменски кварт, а остали део су преузео лик мученика, верни пук и војска, који ни у чем не устуиа
чришПанска гробља (православно, римокатоличко и протестантско) пуку анђела што га је видео Јаков, но који је саревновао и раван
(Према Скабаллановичу). овоме (тј. анђелском пуку)". Према једној песми св. Јефрема Сирског
Дан који долази иза Педесетнице, тј. понедељак, посвећен је све- једна традиција поставља успомену свих светих на 13. мај 8 ). Има једно
светом, животворном и свесилном Д у х у . Слично Р о ђ е њ у Христову и слово цара Лава Мудрог у недељу после 50-це у част свих светих
к р ш т е њ у и Педесетница осим попразнства има други дан празника, мученика 3 ). Успомена свих светих слави се иза недеље силаска Св. Духа
који је раван првоме. Као и у она два празника, и овде је овај праз- 1ато, што су се апостоли после силаска Св. Д у х а , снабдевени силом
ник посвећен узрочнику и главном учаснику у догађају Педесетнице, Св. Духа, разишли по целом свету да проповедају еванђеље, из чије
тј. божанској личности Св. Д у х а , чији се „собор" и свршава у други су проповеди као изданци никли и светитељи цркве Христове, који
дан Педесетнице. Свечаношћу својом, овај дан надмашава Сабор Бого- се за нас моле. У служби и синаксару ове недеље набрајају се разни
родице иза Б о ж и ћ а и Претече иза Богојављења, као што се то види рангови светитеља 4 ).
из вечерња тога дана, које је јединствено у години и које је тесно
незано са б о г о с л у ж е њ е м првога дана Педесетнице, јер се врши непо-
средно иза литургије. Св. Григорије Богослов назива овај дан „даном
Д у х а " 1 ) , а бл. Августин „празником силаска Св. Д у х а " 2 ) . Песме овога 1) 'Еук&раог е1с; гоЛс; Лушо^ ЈгЉ\-та$ 6Хш т ф кбаиш ^ а р ш р ^ а а у т в ^ . М I ^ п г,
дана су баш све од дана Педесетнице, само су читања апостола (Ефес. Р. 8. 50, 706.
5, 9—19) и еванђеља (Мат. 18, 10—17) друга, а која својим избором 2
) Т И а 1 ћ о {е « — Е Н е п ћ о Ј е г , НашЈћисћ (1ег ка(ћ. и(иг§1к, I, 715.
неома лепо сведоче о к р ш т е њ у на Педесетницу, а на повечерју се поје
3
канон у част Св. Д у х а . ) М 1 2 п е, Р. 107, 172.
рођен у Лиди 270, -ј- мученичкн у Никомидији 300, г. У Ас1а 8 5 Арг. III,
100—168 и XXI—XXXVIII имамо подробно изложење разних повесги
о св. мученику Георгију, о преносу његових моштију и о његовим
чудесима у каснијим временима. Св. Андрија Критски сведочи да је у
његово време поетојала историја сградања овога великомученика.
Први спомен имена св. Георгија налази се у једном натпису, по
свој прилици из 367, који сведочи о цркви св. Георгија и њсгоних
другова у Еассаеа у Ватачеји, која је подигнута трошком једнога епи
скопа Тиберина. У Ватанеји има и других натписа који сведочс о
градњи цркава посвећених св. Георгију. У Ашга (Ватанеја) су јсдан
презвитер и архиђакон заједно подигли цркву св. Георгију. Преми
једном натпису у близини Воз(га почива градитељ једне цркве посис
ћене св. Георгију, да Георгије заштити и моли за д у ш у његова умрлога
брата. У АигапШс1е 623. су један отац и син подигли цркву св. Георгију.
Из 515. године постоји у 2огауа (ТгасћопШз) натпис из једне д о
данас сачуване св. Георгију посвећене цркве, у којој је била положсна
и једна драгоцена реликвија св. Георгија,
Поред Аравије и Лида (ОЈозроНз) је било место култа св. Геор-
гија у VI веку, и о д тада је П(1(1а главно место поштовања св. Георгија.
Св. Георгије важи као помоћник и заштитник у рату и слика се
као н а о р у ж а н коњаник. Као такав спомиње се и у старим српским
биографијама 1 ).
К у л г св. Георгија био је раширен по целоме Истоку. У Ј е р у с а
салиму је био манастир св Георгија. У Сирији је такође био жин култ
св. Георгија. У Едеси је пре Јустинијана била црква св. Георгија. Затим
цркве св. Георгија имамо у Египту и Византији. Култ св. Георгија јс
био веома ж и в и к о д српскога народа и имамо многе цркве из XII XV
века посвећене св. Георгију 2 ). Путници, који су посетили Цариград прс
латинске окупације, спомињу цркву посвећену св. Георгију Мангап
ском, недалеко о д Велике палате, код палате Манганске. К о д ове цркнс
био је манастир истога имена. Била је једна од значајних цркава прс
стонице, а величанствено ју је реконструисао Константин Мономлх
(1042—1054). У С о л у н у је у V столећу такође била црква св. Георгија.
Међу црквеним песмама РИга (Апа1ес1а засга I. 596—598) је објанио
седам песама св. Георгију, а у петој о д ових каже сам Георгије да ]е
>) Д о м е н т и ј а н , 230—237.
*) М. П у р к о в и ћ , Попис цркава у старо) с р п с к о ј држави, 23—25.
240
10 Хоортологиј*
242 123 . '21 &
налазила у с т у д и ј с к и м минејима, т а к о у синод. минеју 12. века 14, Успомену МеШодија 6. априла имамо у о в и м споменицима:
ф е б р у а р а је с л у ж б а св. Кирилу, у ч и т е љ у словенском, а 6. априла Ки-
рилу и М е т о д и ј у . Али је ч у д н о в а т о да с л у ж б а К и р и л у и М е т о д и ј у , 1) месецеслов при г л а г о љ с к о м е в а н ђ е љ у Асеманија из XI »ека ;
која се налазала у с т у д и ј с к и м минејима, није унесена у минеје јеру- 2) месецеслов при ш и ш а т о в а ч к о м а п о с т о л у из 1324. г о д . ; 3) минеји четни
салимског устава и на тај начин је празновање ових светитеља б и л о словенски д о митрополита М а к а р и ј а ; 4) минеји словенски XII века у
н а п у ш т е н о у Р у с и ј и д о новијих времена 1 ). П о у к а з у св. С и н о д а , м о с к о в с к о ј С и н о д а л н о ј библиотеци. Успомену МеШодија 11 маја имаио
у спомен 1000-годишњице о д првоначалног освећења с л о в е н с к о г језика у у с т а в у 1246. године и црквеним календарима у т и п о г р а ф с к о ј библио
еванђељем и вером Христовом, 1863. г. у с т а н о в љ е н о је да се сваке теци XVII века.
г о д и н е 11. маја слави празник преп. Кирила и М е т о д и ј а , са с в р ш а в а њ е м
свеноћнога бденија, л и т у р г и ј е и м о л е б н о г пјенија, по с л у ж б и која им У з б о р н и к у апостолских и еванђелских читања за ц е л у годину,
је н а р о ч и т о састављена те године 2 ). почев о д Пасхе, у А т о н о - П а н т е л е ј м о н о в у манастиру, писаном у С к о п л . у
г р а д у , п о п у Г р в д о у , у дане к р а љ а Милутина (1275—1340) о д јереја
С л у ж б а рукописна српскога извода XIV века налази се у р у с к о м Н и к о л е , 14 фебруара је означена у с п о м е н а : „Кирнлд философа и Д 1 | т о -
П а н т е л е ј м о н о в у манастиру'), г д е имамо ј о ш један извод 4 ). ЛИИ. Т р о п . ГЛДС . Д . С5 П1Д»НК П(>ИЛ1ЖНО . Пр«Л»АДр0С С1СТ(»А С1В*к с т к в ц и
Успомену преподобних Методија 885) и Константина, названога ВГ0ГЛДС1 . ВИДНЕ№ ПроСвНбТЛА МК0 Д В А С Т А №ЖЕ ПрН81Д1 ШК0 ЗЛДТИ М 0 Н И С Т И .
Кирила 869) учитеља словенских 11. маја, имамо у овим споме- оумомк ДША сн. ишр^КТКСА д р о у г и КИРИЛ 3(Л4и в л ж н ! разоул)ол«к
ницима: им(1ел«к Т А Л»АДРК Л4ЛИ јја вл (л. 66 об.).
Само МеШодија: 1) у п р о л о г у XVI века С о ф и ј с к е б и б л и о т е к е ;
2) минеји XII века у м о с к о в с к о ј С и н о д а л н о ј б и б л и о т е ц и у с п е њ е 6. априла
са с л у ж б о м ; 3) месецеслов при ш и ш а т о в а ч к о м а п о с т о л у из 1324. г»
Обојице: 1) месецеслов у Р у м ј а н ц е в с к о м обБ1ход-ћ XII века у М о с к о в -
с к о м м у з е ј у ; 2) словенски пергаментски п р о л о г XIII—XIV века у Р у м -
јанцевском м у з е ј у 25. а в г у с т а ; 3) минеји митрополита Макарија XVI
века са два п р о л о г а ; 4) у с т а в јерусалимски из 1548. године у М о с к о в -
с к о ј синодалној библиотеци, итд.
У с п о м е н у п р е п о д о б н о г Кирила ф и л о с о ф а , у ч и т е љ а словенског
( I 869) 14 фебруара имамо у овим споменицима:
1) М е с е ц е с л о в О с т р о м и р о в а еванђеља 1057. г о д . ; 2) м е с е ц е с л о в
г л а г о љ с к о г еванђеља 11. в е к а ; 3) м е с е ц е с л о в у Р у м ј а н ц е в с к о м о б м х о д ћ
XIII в е к а ; 4) с л у ж е б н и минеји словенски XII века Синодалне м о с к о в с к е
б и б л и о т е к е ; 5) м е с е ц е с л о в с л о в е н с к о г апостола из О х р и д а XII века Ј
у с т а в ј е р у с а л и м с к и XIII и XIV века у м о с к о в с к о ј с и н о д а л н о ј би-
б л и о т е ц и ; 7) псалтир из 1481; 8) први штампани устав 1610., и д а љ е
1625. и 1639. г о д , ; 9) минеји XV и XVI века из Б ј е л о з е р с к е библио-
т е к е сада у л е њ и н г р а д с к о ј академији ; 10) минеји митрополита Мака-
рија XVI в.; 11) устав јерусалимски из 1548. у М о с к о в с к о ј синодалној
библиотеци.
на Иатиканском брегу, а св. апостол Павле близу Остијског пута, не цима као читање на овај празник, а које почињу овим ргчима:
далско од града. По опису Пруденција, који је посетио Рим 405. г. 1) Опрауоб хас угј?, 2) Петроу ха1 ПаОХоу, 3) 'О цахарСОЈ ПаОХо;, 4) ЛИЈЈКПУ
на празнике св. Петра и Павла, цео град је био у молитвеном покрету тбу (Јретбју). Иначе Златоусти има седам беседа у част св. Панла (у
(Когпат рег о т п е т сигзИап! огапЦие); велика гомила начинила је два једној о д њих се приписује ап. Павлу обраћање Рима у хришћанстио)
огромна таласа, који су се сливали у две цркве оба апостола (које су и једну „на Петра и пророка Илију", али се из њих не види да су
сс налазиле над њиховим грбовима и биле доста далеко једна од друге), д р ж а н е на овај празник. Максим Турински има 10 проповеди на она)
а у снакој од ових тога дана с л у ж и о је епископ 2 ). 30. јуна слави се празник ( Н о т . 68—73 и 5 е г т о 66—69, МЈ§пе, Р. 1. 57), а бл. Августип
успомена свих дванаест апостола. Међутим првобитно се славила успо- пет проповеди ( 5 е г т о XXV—XXIX бе запсИз). У њима се празник озна
мена апостола Петра и Павла одмах иза Рођења Христова, тако према чава као сИез {ез!из и зо1етпИаз 3 ).
1) пријском мартирологију 28. децембра, после св. Стевана, ап. Јакова У IV веку у Цариграду је била подигнута црква св. Петра и
и Јонана; 2) према старојерменском календару 27. децембра; 3) према Павла 4 ).
нссторијевском календару у други петак после Епифаније; 4) у Ниси,
]
) Оге§ог. 1^88., М 1 8 п е, Р . в- 46, 725, 787.
г
М П р е м а М. С к а б а л л а н о в и ч г , ТолковмИ ТИПИКОНЂ I, 310. ) ТћеоЈогиб 1*ес1ог, Н1б1. есс1. 2, 16. Т ћ е о р ћ а п е з , ас1 ап. 492.
а 8
) ВИДИ КеИпег, Неог1о1ое1е, 2 1 4 . $
) После бдениЈа светитед. с в р ш а в л свештенодеЈство зл Тибром. Потом се брзо
устргмл.лва овлмо и понлвл.а с л у ж б у . Р г и с Ј е п И и з , Рег1з1. XII, 2. 4
) 8О2ОШ., VIII, 17. О црквама св. Петра и П а в л а у Ц а р н г р а д у види К о н д а к о ш .
248
Као што је Господ својим п р е о б р а ж е њ е м хтео да охрабри своје т и п и к у XI века нема помена о б л а г о с и љ а њ у г р о ж ђ а . У Николо-Каау
учеиике када Га виде распета и када д о ђ у г о њ е њ а приликом њ и х о в е ланском типику XII—XIII в. (Тшиха, I, 820) читамо: „Нека се зна да ни
п р о н о в е д и , исто тако црква овим празииком т е ш и нас у т е ш к и м нево- Успеније пресвете Б о г о р о д и ц е 15. августа после б о ж а с т в е н е л и т у р г и ј с
л.ама овога живота, да нас после т р п љ е њ а и т р у д а овога живота чека јереј благосиља г р о ж ђ е и једемо га цета тб еа&ау тб хХаатбу у цркии,
слана и свстлост вечнога блаженства, и п р е о б р а ж е њ е Христово на по старом п р е д а њ у " . У т и п и к у Синајске б и б л и о т е к е из 1214. г о д и н е
Тапору је слика б у д у ћ е славе, у к о ј у ће се праведници о б у ћ и после к о д Успенија Б о г о р о д и ц е читамо: „У овај дан тршуореу г р о ж ђ е , благо
иаскрссња мртвих. словено о д јереја, као ш т о је обичај" (Толоса, II, 417). Благосиљан.о
г р о ж ђ а 15. августа п р о п и с у ј е и типик Л а в р е преп. Атанасија из 1322.
Празник П р е о б р а ж е њ а почео се славити на И с т о к у у времену о д године (ТотихсЕ, II, 159). Типик ман. С и м о н о - П е т р е из XVI века има:
VI VIII с т о л е ћ а . Најраније оригиналне б е с е д е па овај празник су о д „ П о с л е д о в а њ е , које бива на благосиљање новог г р о ж ђ а 15. а в г у с т а .
Андрије К р и т с к о г а . У VIII с т о л е ћ у празник је на И с т о к у већ с в у д а Треба знати да се после свршетка божанствене л и т у р г и ј е е^аауетас тб
сланљен, јер Јован Д а м а с к и н и Косма М а ј у м с к и написаше песме за овај с&ууесоу, на коме је г р о ж ђ е и кади га архијереј около, затим га крсти
празник и у њ и х о в о време редакција с л у ж б е на овај празник била је са свећама, и одмах к а ж е ђакон: Благослови Владико, говори јектенију
у главном завршена. На З а п а д у се празник на појединим местима слави (аоуалт/ју) Хелтђ сршугј, а архијереј чита ову м о л и т в у : ' 0 9ео(; Ештђр Т^ЉУ,
о д VII века и т о у разне д а т у м е , д о к није коначно и за цео З а п а д 6 еобох^са? всрлеХоу хХ7]Зтгјуас" (Тотиха, II, 383). Б л а г о с и љ а њ е г р о ж ђ а пак
установио свечано слављење овога празника 1457. године папа Калист III 6. августа п р о п и с у ј у : Типик XIII в. венецијанске библиотеке св. Марка
у сиомен хришћанске п о б е д е Јована Капистрана и Ђ о р ђ а Х у њ а д и ј а (Тогссха, II, 172), типик Синајске библиотеке, из 1464 год., који доносн
иад Турцима к о д Б е о г р а д а 6. августа 1456. године, а као датум овога и молитву над г р о ж ђ е м : „Кбрсе, 6 0е6? бцшу, б тсрсу тт^ тоГс,
празника о д р е д и о је 6. августа, а при избору овога празника било је 1&УЕОС хаХХштоаа?..., и канон о јелу г р о ж ђ а , ш т о све понавља и к о д
мсродавно то, ш т о су источне ц р к в е славиле П р е о б р а ж е њ е 6. августа. 15. августа, само је молитва д р у г а : ' 0 ©еб; б Хшттјр тђрлбу, б еобохтђоа«...
У данашњем типику п р о п и с у ј е се после вечерња читање слова
Анастасија Синајског, а на ј у т р е њ у т у м а ч е њ е еванђеља о д Л у к е , а
после полијелеја стоји само: чт«н!(. Евергетидски типик иза панихиде
прописује читање тљ Пра^агсоатоХср и католичке посланице св. Петра.
На ј у т р е њ у после катизама о д р е ђ у ј е : читање празника у панигирику.
Песме на овај празник написали су Косма монах тј. М а ј у м с к и
(стихире на Г о с п о д и возвах и први канон), Јован Дзмаскин ( д р у г и
кпноп), Анатолије (слава на Господи возвах) и Византије тј. цар Лав
Мудри (слава на хвалитним стихирама).
У особине празника спада благосиљање и освећење ирвих плодова,
|ј. грожђа к о д нас, а где нема грожђа, јабука. Благосиљање г р о ж ђ а
Лина на крају л и т у р г и ј е иза заамвоне молитве. Појци поју тропар праз-
мик.1, глЛка, и нин"к кондак, за време којих јереј кади г р о ж ђ е на тетра-
п о д у , а потом говори молитву над г р о ж ђ е м и кропи га освећеном
нодом. О с в е ћ е н о г р о ж ђ е се раздаје вернима са антидором. М о л и т в у за
б л а г о с и љ а њ е г р о ж ђ а имамо у великом и малом требнику. Н а д јабукама
сс не чита ова молитва за г р о ж ђ е , но молитва о приносАЦЈИ)(к. начатки
окоцмн у великом и малом т р е б н и к у . У т и п и к у има белешка о г р о ж ђ у ,
наиме према п р е д а њ у од светих отаца г р о ж ђ е се једе о д П р е о б р а ж е њ а ,
п о ш т о у ц р к в у д о н е с е н о г р о ж ђ е освети свештеник молитвом благо-
сиљања г р о ж ђ а . Ко о д братије (у манастиру) једе г р о ж ђ е пре П р е о -
б р а ж с њ а , з б о г н е п о с л у ш н о с т и казни се забраном јела г р о ж ђ а кроз цео
мссец август, као онај који је презрео заповеђени устав. О в о се односи
и на братију која чува виноград. После П р е о б р а ж е њ а г р о ж ђ е се на
грапсзи даје братији три пута недељно, и т о у понедељник, среду и
исгак. О в а ј устав бива и са осталим воћем када приспева.
Прсма д а н а ш њ е м т и п и к у г р о ж ђ е се благосиља и почиње јести на
I Јрсображење, а прсма неким старим типицима на Успеније Б о г о р о д и ц е .
У тииику Велике цариградске цркве IX—X века и у Е в е р г е т и д с к о м
255
Ускршњи пост м о г а о позивати на тих четрдесет дана; но научите се од мене, јер сам
кротак и смиран срцем. Чак напротив није рекао: постите, него све
Ускршњи пост 1 ) почиње у поиедељак иза сиропусне недеље и изчесено вам једите". Спаситељ је сам постио и препоручио је иост.
траје д о петка Лазареве суботе, када црква на ј у т р е њ у и вечерњу Дакле пост је остављен слободи Хришћана, али га је црква у с т а -
појс: „Свршивши д у ш и корисну ч е т р д е с е т н и ц у " . . . Сматра се од ста- новила по примеру Спаситеља (сам постио и препоручио пост) и апо-
риис као подражавање четрдесетодневном посту Спаситеља, који се стола, чији пример је обавезан за нас (Мат. 9, 15; I Кор. 7, 5), у д у х у
после крштења повукао у пустињу постећи четрдесет дана и ноћи, њихова учења, као и због корисних плодова поста. Нарочито су
да би се спремио за проповед и своју с л у ж б у (Мат. 4, 2). Са овим постили они који т е ж е савршенству, као монаси, и правила. монашка
постом везала је црква и пост страсне седмице, у спомен страдања и
с а д р ж е прописе о п о с т у .
смрти Господа Исуса Христа. Зато што је овај пост подражавање
посту Спаситеља о д четрдесет дана, сматран је од црквених писаца Пост четрдесетнице није ни апостолског порекла, поред свега
„божаственом установом", јер смо обавезни да се угледамо на пример тога што 69. правило апостолско') о с у ђ у ј е оне који не посте четрде-
Спаситељев. Тако Григорије Б о г о с л о в к а ж е : „У т о к у четрдесет дана, сетницу, јер ова правила, поред свега тога што верно изражавају д у х
по законима Цара Христа, предлаже се лекарство ради очишћења д у ш е " . 1 ) апостолског учења, нису могла постати раније о д 11 столећа, а мести
Лмвросије пак к а ж е да је Христос постио да би „нас научио корисном мично имају трагове праксе и III и IV столећа, и поред свега тога што
делу не само речима, но и примером, да би ми истим стопама, којима неки писци к а ж у да је овај пост апостолског порекла. Ако се код
течемо у вери, ходили и ка у з д р ж љ и в о с т и " . Петар Хрисолог назива неких (Јероним, Лав Велики) овај пост назива „апостолски", то оно
четрдесетницу „не човечанском, но божанском установом"'). Али значи да се он у цркви д р ж и о д старине. Када би овај пост био ано
поред свега тога, и п о р е д свега тога што се у црквеним песмама столског порекла, то би га апостоли свакако споменули у својим спи
(нпр. сирне седмице) и у синаксару сирне недеље говори како овај сима, али га не спомињу ни они, ни списи иза њих.
пост потиче од Спаситеља и апостола, немамо потврде да је Спаситељ Када је установљен велики у с к р ш њ и пост, не може се са потпу
заповедио овај пост. У погледу поста имамо од Спаситеља пример ном тачношћу казати. Сведоџбе о њему у т о к у црквене историје, нмј
четрдесетодневног поста и ове заповести и речи: „А ти када постиш јасније ће говорити о његову постанку, развитку, смислу, трајању и
памажи главу своју и умиј лице своје" (Мат. 6, 16—17) ; „Зар могу особинама. Најстарије сведочанство о овом посту имамо из краја II
снатови (апостоли) туговати д о к је са њима жених (тј. Исус) ? Н е г о столећа у писму св. Иринеја Л и о н с к о г (•(• 202) ка папи Виктору (1Н()
Нс доћи време када ће се отети о д њих жених и тада ће постити" 198) поводом спорова о времену празновања Пасхе, које доноси Јен
(Мат. 9,515); „А овај р о д (демона) не излази осим помоћу молитве и севије у својој Црквеној историји (V, 24, 11 —18), а које смо већ спо
поста" (Мат. 17,21). Спаситељ је свакако као и апостоли јео: класје, менули код празника Ускрса. Св. Иринеј овде о пасхалном посту
хлеб, саће меда, рибу и месо од пасхалног јагњета. Спаситељ је рекао к а ж е о в о : „Јер не ради се само о дану (слављења Пасхе), но и о том,
ссдамдесеторици апостола када их је послао на проповед: „Једите што се како треба постити; наиме једни мисле да треба постити само један
донссе пред вас", и да не погани човека што иде у уста, но што иде дан, д р у г и — два дана, други — још више; а неки набрајају тај сној
и I уста са злога срца, тако да св. Јован Златоусти тачно примећује : дан у четрдесет часова дневних и ноћних" (о1 б^ теоОарахоута &ра;
„Христос не говори да му треба подражавати у посту, иако би се Он те хаI ^охтерп/а; аоц^етроОас тт^ тђр^рау аОхшу). П р е м а о в и м р е ч и м а
у време Иринеја пасхални пост је трајао негде један, негде два дана,
') Литература за ускршњи пост: негде још више тј. три д о четири дана (а никако четрдесет дана); а
и е т ђ к е , 1)1е к1гсћПсћеп С2иа(1га2е5!гаа1[а51еп, РаЈегћогп, .1854. негде је овај пост обухватио четрдесет часова дневних и ноНних. Оно
ипаептауег, 0)'е Еп1\у1ск1ип§ с1ег кЈгсћНсћеп РазЈепсНз г1рПп ћ15 г и т сведочанство Иринејево о пасхалном посту је за нас врло важно, јер
КопгИ УОП К1с,1а, МЦпсћеп, 1877. нам казује какво је било језгро у с к р ш њ е г поста, тј. он је првобитно
М. В о з д в и ж е н с к Ш , О постахЂ, Прав. Обозр-ћн1е, 1883, № 11 и 12. трајао један дан, два или више дана, тј. три до четири, а неки су сној
И. Д. М а н с в е т о в г , О постахг правосл. восточноИ церкви, у Приб. к г твор. пост мерили часовима, а не данима, и то са четрдесет часова, а нс
о т ц о в г 1885, ч. XXXVI, 3 3 5 - 3 1 7 . дана. Подаци један, два дана и четрдесет часова одговарали би
I. X. Р и п к, П1е Еп1\у1ск1ипк (1ез Оз1ег1а51епз. К п с ћ е п 8е5сћ1сћН1сће АћћапсЈ- данашњем посту Великога петка и Велике суботе. Они који су свој
1ип(ЈСП ши1 11п1егзисћипксп, I В<1, 241 11. пост мерили часовима, свакако су имали намеру да број часова свога
А. П е т р о в с к 1 И , ПредпасхалнмИ постт, ВЂ истори его развит!и. Христ. Чтен.
1000, I (СС1Х), стр. 587—600. Овде су изнесени резултати рада Функова. поста д о в е д у у везу са бројем оних часова, за време којих је Спасител.
А. Д м и т р I е в с к I И, Тр1одв постнал-училише благочест!н. (О посгћ). КЈевЂ, 1904. био у гробу, тј. као жених узет, и то време су тачно хтели постити.
М . С к л б а л л а н о в и Ч Ђ , ВеликШ П О С Т Ђ . К1СВЂ, 1919, стр. 1 — 7 7 .
Спаситељ је испустио д у х на крсту на Велики петак у 9. час дана
К а г I Н о 11, П1е Епз1ећиипв с1ег у1ег Ра5(еп2е1(еп 1п <1ег вПесМзсћеп К1гсће. ВегИп.
1921. (Аиз <1еп А ћ ћ а п Л и п в е п с1ег ргеиз$15Сћеп Акас1ет1е (1ег М155еп5сћа11еп. Јаћгдапг 1923. 4
) „Ако који епископ или презвидер или ђакон, или ипођакон или читац, или
Рћ11.-Н1«1. 1с1а.ч5с № 5). појаи. не буде постио свету четрдесетницу пред Пасхом, или среду или петак, осим
В И Д И и 01с1. (1'агсћ. сћг6(. е1 с1е 111. а. V. С а г б т е и ЈеОпе. ако ни)е запречен телесном нсмоћу, нека буде свргнут; а ако је световњак, нека св
") Стихотворен1с . Н а постное молчаное". оилучи*.
") Слопо 11.
17 Х*ортолог*|а
258 . '21 &
\
(3 часа по подне) и био је у гробу д о око поноћи између суботе и кинути евхаристијом. Д а љ е Тертулијан спомиње у с к р ш њ и пост у спису
недел.е, што износи о к о 33 часа. А ако се томе д о д а д у 3 часа о д Ое Јешшо абуегзиз р з у с ћ к о з , сар. 2. 13. 14. На овим местима Тсрту-
распећа д о смрти, и три часа о д поноћи д о 3. часа у недељу ујутру,, лијан говори о пасхалном посту у спомен смрти Христове, и о в а ј пост
добије се 39 часова. Они који су постили више од два дана, тј. три почиње на параскеву (петак) у часу смрти Христове, а п р о д у ж у ј е се
или четири дана (највише можда седам дана), показивали су већ т е ж њ у и на суботу пре Ускрса, а о д свију субота само је ова једина посна.
да страсну седмицу обухвате постом. Према томе пасхални пост обухватио је петак и с у б о т у , два дана, што
О ускршњем посту од четрдесет дана у овом Иринејеву писму се потпуно слаже са постом од два дана и 40 часова у исказу Ири
нсма ни спомена. Најпосле из Иринејеве сведоџбе о ускршњем посту нејеву. Ова два дана проводили су се у посту зато, што је Спаситељ
иидимо да он већ свуда постоји, и да није новина. У вези са спором одредио када ће његови ученици постити, наиме када се о д њих одузмс
о 11асхи, Хришћани из Мале Азије су славили своју Пасху заједно са жених, а то је време од распећа и смрти Спаситељеве д о васкрссња.
јснрејском, као и квартодецимани, и постили су изгледа на Пасху к а о У овом смислу може се узети да пасхални пост потиче по наређсњу
и квартодецимани, тј. уочи 14. нисана био је пост који се протезао на самога Спаситеља, јер се према Тертулијану на основу споменутих
ноћ (13/14), и у поноћ или рано у ј у т р у пост је прекидан слављењем речи Спаситељевих д о ш л о на мисао да се у ово време пости. Терту-
свхаристије, којом је почињало слављење васкрсења Христова. М о ж д а лијан спомиње и начин поста: хлеб и вода, и да је он произвол.ан.
су квартодецимани сачували најстарији хришћански начин празновања Тертулијан спомиње и пост среде и петка.
Пасхе и д р ж а њ а поста на њу, наиме они су 14. нисана славили дан Апостолска дидаскалија (из прве или д р у г е половине III столсћп
искупне смрти Христове, тај дан био је и празник и пост, и он се звао у Сирији или Палестини, основа првих шест књига Апостолских уста
Пасха, којим се именом у старини и означава пасхални пост. Д а к л е нова) каже о овом посту о в о : „ О д 10-ог (дана месечног месеца), који
оваки пост од једног дана је најстарија језгра пасхалног поста. Остали је други дан седмице (тј. понедељак), у дане пасхе постићете, и у 'I,
Хришћани су постили од дана ј у д е ј с к е пасхе, тј. о д дана када с у час узимајте само хлеб, со и воду, и тако д о петог дана ссдмицс
Хришћани из Мале Азије прекидали свој пост, па све д о идуће н е д е љ е (четвртка); петак и суботу целу постите, ништа не к у ш а ј у ћ и " . Даклс
д о поноћи или рано у ј у т р у . П о ш т о од апостола и апостолских мужева овде видимо да је пасхални пост п р о д у ж е н на једну седмицу, која
д о Иринеја није протекло много времена, т о неће бити далеко о д одговара нашој страсној седмици. У прва четири дана овс ссдмицс
истине претпоставка, да је оваки пост, како су га д р ж а л и Хришћани постило се о хлебу, соли и води, а Велики петак и Велика субогл
и I Мале Азије, могао постојати и у апостолско време. проводили су се у потпуном нејелу. Д а к л е у времену између Тсргу
Занимљиво је да ми чак у данашњем б о г о с л у ж е њ у Великога лијана (•{• 202) и Сирске дидаскалије (друга половина III столећа) про
петка и Велике суботе имамо трагове оваквог јединства слављења д у ж е н је пасхални пост од два дана на једну седмицу. О в о место и I
11асхе и д р ж а њ а поста у један дан, тако, што вечерње Великога петка Дидаскалије прерађују Апостолске установе у 18. глави V кн.игс, и
има празнични карактер, јер има еванђеље, што је случај само код поред хлеба, соли и воде у прва четири дана страсне седмице д о з в о
нлјнсћих празника (Пасха, Рођење Христово и Богојављење), а ј у т р е њ е љавају и воће.
Нсликс суботе не само да има празнични карактер, но је и веома све- Како је било у Александрији са пасхалним постом, к а з у ј е нпм
ч 11ИО, скоро као и пасхално јутрење, а уз то има и чисто васкрсне Дионисије Александријски (-ј- 264—265). Запитан од епископа Василида
||с( мг Јсгда снизшел ј е с и . . . , Ангелскиј собор, васкрсни сједален, Пентапољског, када треба свршавати пасхални пост, да ли у суботу
иискрсин ирокимен са алилујаријем, што се не с л а ж е са временом када увече (Пентапољ) или у недељу у ј у т р у када запоју петлови, као што
С иасигсл. још л с ж и мртав у гробу, а што се пак потпуно слаже са се то чини у Риму, и у који час треба започети радовање своје о вас-
прнобитним начином слављења Ускрса код Хришћана Мале Азије и крсењу из мртвих Господа, изнео је Дионисије своје погледе на разнс
кплртодецимана. Споменуте особине богослужења Великога петка и рокове свршетка поста, а најпосле овако д о д а ј е :
Псликс суботе могу се сматрати као одјек старине, када је Пасха
слашл.сна по начину квартодецимана, када је Пасха била делом жалостан „Јер ни шест посних дана не проводе сви једнако и на исти начии,
дан због смрти Господа, делом радостан дан због васкрсења, а такав него једни, остајући без јела, пропуштају их све, други два, други
јс био и цео живот тадашњих Хришћана, који су на себи носили р&не опет три, други четири, а други ни један. Онима пак који су се много
• он.сн.а, а у себи п о б о ж н о усхићење од Христове љубави према свима трудили у одгађању дана без јела, пак су ослабили и готово изнемогли,
л.удима, посведочене ГБеговим распећем. треба снисходити, ако и раније што окусе. Оне пак, који не само што
нису пропустили ниједан дан без јела, него нису постили, шта нише
Тертулијан (•}• 220) нам даје даље податке о пасхалном посту према разблудно су провели четири прва дана, па када су дошли д о она дна
нракси римске и африканске цркве. У спису написаном у домонтани- носледња дана, и само та два дана, петак и суботу, провели су бсз
стичком периоду Ое огаћопе, 18, к а ж е Тертулијан: „То ми изостављамо Јела, и тиме већ д р ж е , да су учинили нешто велико и изврсно, такнс,
и на дан Пасхе, у који је д р ж а њ е поста опће и тако рећи јавно, са • к о баш и до зоре се у з д р ж е . не ценим да су издржали т р у д једнак
праном пол.убац м и р а . . П о љ у б а ц мира се вршио од старине између са онима, који су много дана себе савлађивали" 1 ). Д а к л е у времс
читања Св. писма и евхаристије, и овде, свакако за време пасхалног
бдспнја се изостављао због поста и жалости, који још нису били пре-
') Ниди Никодим, Прааила прав. цркве, II, 303—305.
132
Дионисија Алсксандријског у Егииту је, као и у Сирији према Дида- житељи Цариграда и околних мсста д о Феникије; за врсме тих шест
скплији, већ постојао једноиедељни пост пред 11асхом, тј. всН се обра- или више седмица неки посте три седмице са прекидима, други три
аонала страсна седмица. Али он још није био једнообразан и обавезан седмице без прекида пред празником, а други само две седмице, као
за сне, из чега се може закључити да је још био нов. О четрдесето- нпр. присталице Монтана" 1 ).
днснном посту пред Пасхом, још нема ни помена.
Из Александријске пак цркве имамо документе, на основу којих
Што се тиче рока када пост има да престане, Хиполитови канони можемо тачно одредити време, чак и годину, када се прешло од једно-
кажу да пост има да престане у недељу у ј у т р у на сунчаној зраци, недељног претпасхалног поста на пост од четрдесет дана. То су тзв.
Сирска дидаскалија у 3. час ноНи, а Апостолске установе у време по- „пасхалне посланице" (ЈтибтоХа! бортаотахаС, ер181о1ае ћеог1абИсае) св. Ата-
јан.а петлова. Према Јевсевију (на еванђ. Јов. 20, 1) једни су разреша- насија Александријског 2 ). У првој пасхалној посланици о д 329. годинс
иали пост у с у б о т у увече, д р у г и . у свитање недеље, раније или касније, стоји: „Почињемо св. пост 5. фармута (понедељак страсне седмице) и
а Грулски синод 692. у 89. правилу каже да се пости д о поноћи са овим сједињујемо шест оних светих величанствених дана, који су
Велике суботе. слика створења овога света, а завршујемо пост 10. фармута у сн.
Сигурие сведоџбе о четрдесетници, тј. о претпасхалном посту од суботу седмице, и засијаће нам св. недеља 11-ог истог месеца" 3 ).
четрдесет дана имамо у IV столећу. Четрдесетница се спомиње у 5. Дакле овде се говори о пасхалном посту од једне страсне седмице. У
пранилу I Никејског синода, и многи су узимали ово као сведоџбу за д р у г о ј посланици ндуће 330. године стоји: „А сада почињемо чстрде
ускршњи пост четрдесетнице, међутим ова сведоџба се не тиче поста сетодневно време 13. месеца фаменота, затим даље д р ж е ћ и посг почип.смо
четрдесетнице, јер у овом правилу четрдесетница значи четрдесети дан св. седмицу Пасхе (тј. страсну седмицу) 18. месеца фармути, и сврша
иза Пасхе 1 ). Јевсевије Кесаријски (•}• око 340.) несумњиво сведочи о вајући 26 пост, славимо дан Господа 24-ог, в е з у ј у ћ и са овим (седми
ускрсној четрдесетници када к а ж е : „Ми празнујемо Пасху, узимајући цама) седам осталих седмица велике Педесетнице". У овој пасхалној
на себе четрдесетдневни подвиг за спремање ка њ о ј " ; „до Пасхе шест посланици се први пут спомиње пост четрдесетница 4 ). У трећој посла
исдеља крепимо себе четрдесетодневним постом". 8 ) Атанасије Велики ници (331. године) 5 ) опет се слично говори о четрдесетници, да сг у
(•(• 373) спомиње четрдесетницу у својим пасхалним посланицама, и то четвртој (332. г.) и петој (333 г.ј 6 ) опет говори само о посту страсис
први иут 330. године, а затим и у осталима. Кирило Јерусалимски седмице, а не четрдесетнице. У шестој пак посланици па дал.с у оста
(ј- 38 >) више пута спомиње четрдесетницу у својим катихезама 3 ). Пра- лим стално се говори о посту четрдесетнице. У седмој пасхалној по-
вила (35. 49. 51) Л а о д и к и ј с к о г синода (око 343) такође спомињу четр- сланици спомиње Атанасије четрдесетодневни пост и затим још Ш С С Ј
дссетницу, као и св. Епифаније Кипарски око 375 4 ). Четрдесетницу спо- идућих дана „велика седмица страдања" (тђ р.еуалт) 1рбор,сс;) се пронодс
миње најпосле Етерија, и назива је сНез рабсћа1ез, који трају осам сед- у посту и бдењу, иза чега долази наслађивање у вече недеље (тј. у
мица пре Пасхе, јер се у суботе и недеље не пости, осим Велике ноћи после суботе) ( М 1 § п е Р. 26, 1936). Ово колебање измсђу
суботе и тако се добија четрдесет и један дан поста, који се дани једноседмичног поста и поста четрдесетнице пред Ускрсом у пасхалним
лоиу еог!ае (^ортас) 1<ј ез! ^иа сћа^езЈшае. На Западу прво сведочанство посланицама Атанасија Александријског је време преласка ускршњега
о чстрдесетници имамо касније. и то к о д св. Амвросија (•{• 397) 5 ), поста о д једноседмичног поста на пост од четрдесет дана. У писму
Аганасија Серапиону Тмуитском, писаном из Рима 340. године, када
О процесу и времену п р о д у ж е њ а претпасхалног поста од једне га је Серапион замењивао у управљању египатском црквом, овако
седмице д о четрдесет дана имамо драгоцене исказе од црквених исто- пише Атанасије: „Објави браћи четрдесетницу, и саветуј им да посте,
рика Сократа и Созомена. Сократ к а ж е : „Пост пред Пасхом д р ж и се да се, д о к цео свег пости, ми Египћани не би излагали подсмеху што
различито на разним местима; наиме у Риму пред Пасхом посте непре- не иостимо и што се у ове дане предајемо радости" 7 .) На крају по-
кидно три недеље, осим суботе и дана Господњег; а у Илирији, целој сланице (од 342. год.) објављује Атанасије четрдесегодневни пост и
Грчкој и у Александрији д р ж е пост шест седмица д о Пасхе, и нази- „свету седмицу велике у с к р ш њ е свечаности", у којој приличи са уздр-
нају га четрдесетницом; а д р у г и почињу постити седам седмица д о жавањем молити се и постити и бдети (страсна седмица)" (М ( е п е.
Плсхс"*). Млађи савременик Сократов, Созомен, к а ж е : „Тзв. четрдесет- Р. 26, 1371, 1376).
ннцу, која претходи празнику Пасхе, у коју народ пости, једни сма-
трају као шест седмица, нпр. Илирци и Хришћани који живе на Западу,
цсла Ливија и Египат са Палестином, други као седам (седмица), и то
») Н1з(. есс1. VII, с. 19.
Ј
) М 1 8 п е , Р. 8- 26, 1 3 5 1 - 1 4 4 4 .
') Види о овом п р а в и л у Још код празника Вазнесења у овој књизи.
») Њ1<1. 1366.
>) 1)1 $о!ешп. разсћ. с. 4, 5. М ј § п е, Р. 2- 24, 697.
4
') IV катихеза и IV мист. катихеза. ) 1ћ1<1. 1373.
4 !
) И з л о ж . в'ћрм. гл. 21. ) 1 Ш . 1371.
•) Пе № е е( а са с. 4. Ое ЕНа е( ЈеЈип. с. 10. 6
) ЊШ. 1379, 1383.
•) НИ(. есс!. V, 22. 7
) ЊШ. 1413.
262 133 . '21 &
Сада се поставља питање: Шта је могло из III столећа утицати ©светљење је слабије, отварање двери и кађење је ређе, и врши се
да се претпасхалии пост продужи од једне седмице на четрдесет дана? литургија пређеосвећених дарова. Богослужење је према томе у д е ш е н о
Можда силни развитак испосништва и отшелништва у Египту, Пале- да код Хришћана изазове скромност, жалост због греха и кајање. Зато
стини и Сирији, јер се црква на живим примерима уверила о благо- се у време четрдесетнице (осим суботе, недеље и Благовести) и не
тнорном дејстну поста. Можда се њиме хтело зауставити слабљење врши потпуна литургија као радост, но само литургија пређеосвећених
пређашње ревности код Хришћана услед утицаја световног живота. дарова (49. пр. лаодик. синода и 52. прав. VI вас. синода). Из истог
Али највероватније ће бити да је ово п р о д у ж е њ е поста у вези са разлога у четрдесетницу нису слављене успомене мученика, но у суботе
клтихуменатом. Наиме катихумени су се за крштење спремали д у г о и и недеље (51. прав. лаодик. синода), државни закони забрањиваку у
снсчано, па између осталог нарочито и постом. Већ Учење 12 апостола •старини за време четрдесетнице позоришне игре, забаве и вессл.а
тражи пост не само од оних који се спремају за крштење, но и од (Соб. Тћеоб. Ић. XV, Ш. V, 1ех 5). Када је престало свакодневно и
снештеника и неких других, тј. од цркве која их прима: „Пред крште- често причешћивање верних, четрдесетница је постала временом спре-
н.см нека пости онај који крсти (тј. свештеник) и који се крсти, и, ако мања и за ову тајну, и верни су се причешћивали или на Велики
могу, нски други; али онога који се крсти научи да би он постио пре четвртак или на Пасху, због чега је на Пасху и одређен причастси:
тога дан или два" (гл. VII). Јустин мученик пак тражи од катихумена Тјело Христово, које се отуда данас увек поје на причешћу световњака.
да би се они молили постећи и да би просили од Бога отпуштање Св. Јован Златоусти каже „Многи од старине приступаху тајнама бсл
пређашњих грехова; и ми се заједно са њима молимо и постимо •спремања и сада се догађа, а нарочито у време, када их је Господ
(Аро1о& II). О посту катихумена пред крштењем говоре и неке кати- установио. Када су оци видели штету која се отуда рађа, одредили су
хсзе св. Кирила Јерусалимског, држане за време четрдесетнице. једногласно четрдесет дана поста, молитве, проповедања речи Божјс
Чстврти картагински синод (399. године) у 85. правилу прописује да и милостиње, богослужења, зато се у ове дане ми сви молитном и
су они који се имају крстити „после давања им нмена примали кр- милостињом, постом и сузама и свим другим чистимо брижљиво, и
штење не одмах, но после д у г о г уздржавања од вина и меса, после тако према могућности приступамо чисте савести". (Сћгузоз!., Абуегнпч
полагања руку, и честог испитивања". Овде се не говори о четрде- ЈисЈаеоз огаИо 3. (ш ео цш р п т о разсћа јејипап!) с. 4. М I ц и с,
сстодневном року спремања за крштење, али папа Сириције 398) у Р. 48, 867).
јсдном писму примећује да се крштенима давало име за четрдесет дана
д о крштења и све то време они су се чистили заклињањима, свако- Данас претпасхални пост износи свега четрдесет и осам дана, и
днсвпнм молитвама и постом. то четрдесетница и страсна седмица. Оба поста као самостална сто)с
један поред другога. Између њих су Лазарева субота и цветни недсл.а
Данашњи устав сачувао је у четрдесетници много трагова у вези као самостални празници, који не улазе у број дана четрдесетнице, као
сл оглашснима и њиховим крштењем. Тако од среде четврте недеље ни у страсну седмицу. Али док се коначно није утврдио пост четрдс
постл на пређеосвећеним литургијама поред јектеније за оглашене сетнице у данашњем облику и трајању, имао је да прође извесно врсме
гопори се и јектенија „за оне који се спремају за просвећење" (тј. развитка и промена. Прво је пост трајао четрдесет дана, а ту се ура-
крштсњс), а према неким рукописним типицима ова јектенија се гово- чунавала и страсна седмица. Из наведених сведоџаба Сократа и Созо-
рила и на пуним литургијама св. Јована Златоустога и св. Василија мена можемо видети каква је пракса поста на појединим местима била.
Псликога ла нреме великога поста. На Лазареву суботу поје се Ј е л и ц и . . . , Шест недеља поста држало се у Риму, Илирији, Грчкој, Египту и
)ер сс тога дана вршило крштење после четрдесет дана спремања Палестини. Пошто је у четрдесетницу улазила и страсна седмица, то
постом ла крштење, јер од почетка поста д о Лазареве суботе има равно је онда отпадала прва седмица поста. Када се у недеље ускршњега
чстрдесет дана. На Велику суботу и целе пасхалне седмице на литур- поста није постило, то да би се добио приближан број од четрдесст,
ш ј и иоје се Ј е л и ц и . . . , а апостол Велике суботе је из чина крштења. продуживан је пост на седам седмица. Пошто је према многим одред
11л литургији Велике суботе има тако много паримеја између осталога бама (66. правило св. апостола, 55 правило трулскога синода) и субота
и злто, што је за време њихова читања према уставу Велике Цари- непостан дан, то је било потребно продужити претпасхални пост на
градске цркве из IX столећа патријарх свршавао к р ш т е њ е 1 ) . осам седмица. Разлика у бројању четрдесет дана ускршњега поста
постојале су д у г о не само између Истока и Запада, но и на самом
Са четрдесетодневним ускршњим постом црква је везивала и в е з у ј е Истоку *).
тајну покајања, д р у г о крштење, и имамо многе сведоџбе да су се
грешници кајали у ово време, због чега богослужење четрдесетнице и Апостолске Установе о ускршњем посту кажу ово: „Христос нам
има претежно покај ни карактер. Овај покајни карактер огледа се у је заповедио постити у ових шест дана (страсне седмице) због нспо
томе, што у време четрдесетнице на богослужењу имамо посебне божности и безакоња Ј у д е ј а . . . У среду и петак заповедио нам је Он
молитие, ноклоне, клечање, д у ж а богослужења, велико повечерје, више постити, у среду зато што су га тада предали, а у петак зато што ]с
читања, мањс појања, од одежда облачи се чешће само епитрахиљ
Џ
гпдп пострадао, а заповедио је разрешавати пост у седми дан, када Начин поста
шпојс пстао. А у саму суботу заповедио је он постити не зато ш т о
V с у б о т у треба постити, када је завршено стварање, но треба постити У Старом завету у завете одрицања спадао је и пост, који као
Сммо у т у суботу, у коју је Саздатељ још био под з е м љ о м . . . И тако израз покајања имамо скоро к о д свих народа. Ј у д е ј и су постили у
госбн гужити због њих (Јудеја) што нису поверовали Господу када је знак смирења пред Богом у тешким приликама живота, у жалости
<)н дошао, но су одбацили Њ е г о в о учење, сами признавши себе због несреће и смртних случајева, у очекивању Б о ж ј е казне, у всликим
нгдос гојним спасења" (1. V, с. 15). гресима и ради уклањања тешке несреће. Осим општих постова код
...V д;ше пасхалне (тј. страсне седмице) постите почињући д о Ј у д е ј а се спомињу и приватни постови. Мојсијев закон прописао јс
псгка и суботс шест дана, употребљавајући као храну само хлеб, со само један јавни, строги годишњи пост на велики дан измирења (Лев.
н ноће, в ш пиНе в о д у ; а од вина и меса уздржавати се у те дане, 16, 29. 31; 23, 27. 39; Бр. 29, 7). Осим овога поста теократске старе-
)• р су го дани жалости, а не празника. А у петак и суботу савршено шине су прописивале изванредне дане поста у тешким несрећама земље,
поститс, ко само може, ништа не к у ш а ј у ћ и до ноћног појања петлова; да се народ због својих грехова смири пред Богом и да уклони
.1 .1КО ко пе може да препости два дана непрекидно, то нека чува Њ е г о в гнев од себе, и опет прибави себи Б о ж ј у мил ст 1 ). Када јс
(постом) бар суботу. Јер Господ говори о себи на једном месту о в а к о : пост трајао само један дан, у з д р ж а в а л о се од сваког јела од вечера
Кнда сс узме од њих жених, тада ће постити у те дане, а Он је у те д о вечера, дочим се код д у ж и х приватних посгова уздрживало само
дннс био узет од нас од лажног имена Јудеја и прикован на крст и од неких јела. У знак јачег смирења д у ш е пред Богом у кајању г р е х о ш ,
урачунат (прибројан) са безаконицима". „Зато вас опомињемо да постите пост се појачавао облачењем у врећу, раздирањем одеће и посипањем
у тс дане д о вечера, као што смо и ми посгилн, када је он био узст главе пепелом 2 ). Облачење у врећу и посипање главе пепелом ост;мо
од нас. А у остале дане до петка нека свако једе у девети час или је и у хришћанству, јер Тертулијан спомиње да то чине и Хришћлни
мсчсром, или како ко може" (1. V, с. 18 и 19). „оденувши се у врећу и посувши се пепелом" (Аро1о§. 40'. Пост шо
стола и првих Хришћана свакако је био сличан посту Јудеја, тј. с а с т -
Данашњи облик четрдесетнице и страсне седмице развио се од јао се у пуном нејелу, и они су на Велики Петак, који је био најсга
V столећа, јер Апостолске установе прописују пост четрдесетнице од рији облик претпасхалног поста, постили тако, што нису нишга ј с ш .
чсгрдссет дана и страсну седмицу, а Епифаније Кипарски говори о Осим овог начина поста писац Јерма (из I столећа) зна и за други,
такном иосту као о опће признатом у цркви. Апостолске установе лакши начин поста: хлеб и вода. „У тај дан, у који постиш, ниппа нс
прописују у погледу четрдесетнице о в о : „После ових дана (тј. епифа- једи, осим хлеба и воде" — к а ж е Пастир Јермин. Из дал^нх иоука
пијс) д р ж и т е пост четрдесетнице у спомен живота Господњег и даног Пастира види се да он сматра као главни недостатак у тадашњој пракс и
пкопа. Д онај пост сс д р ж и пред постом Пасхе (тј. постом страсне поста отсуство „духовног поста", тј. уздржавања од грехона. Значи
ссдмицс). почињући од понедељника а завршавајући (га) у петак (прсд сад се почело зам њнвати пуно нејело са оскудном храном. Ова чамсча
/1,1 мрсном суботом). Када се сврши овај пост, почните св. седмицу јавила се још потребнијом, када се иретпасхални пост почео д у ж а т и
пн( чс, у којој сви са страхом и пажњом п о с т е . . . " (1. V, с. 13>., од једног дана па на више д о четрдесет дана, у које дане није било
I '.ми(|>(1није Кипарски о страсној седмици к а ж е : „Оних шест дана Пасхе
могуће пуно нејело.
(гј страсне содмице), цео народ нска проводи у ксирофагији (сухоја-
дсниЈу), тј. у јелу сухога, једући само хлеб са сољу и пијући воду, и Четрдесстницу су Хришћани постили на хлебу н води тј. сухоја
то унече; а још ревнији нека п р о д у ж у ј у пост кроз два, три или четири денијем, о чему имамо многе сведоџбе. Лаодикијски синод у 50. пра-
дмН1, а неки и кроз целу седмицу д о појања петлова уочи дана вилу к а ж е : „У четвртак последње седмице четрдесетнице не сме се
Ускрса"'). разрешавати пост, и тиме сву четрдесетницу вређати, него треба кроз
сву четрдесетницу постнти сухим". То исто прописују и Аппстолскс
Важност и значај поста четрдесетнице потврђује нам 69. апостолско установе (1. V, с. 1). Св. Јован Златоусти каже да су се неки у сву
пранило, које клирика избацује из чина, а мирска лица о д л у ч у ј е (од четрдесетницу хранили само хлебом и водом, или у крајњој мери нису
причсшћа д о исправљања) ако не посте у четрдесетницу. Амвросије употребљавали вино, у љ е и друга спремл>ена јела. Бл. Јероним к а ж с :
Милански ()• 379) к а ж е : „Ко од Хришћана не пости у св. четрдесетницу, „Најстрожи пост је употреба воде и хлеба". Али поред свега овога,
гаЈ показује вероломство и упорство. Какав си ти Хришћанин, када се још д у г о се у хришћанској цркви није могао пост д р у к ч и ј е замислити,
ирссиНујеш у то време.у које је Господ постио" (Слово 40. на крштење). но у потпуном нејелу д о вечера, па и онда, када је претпасхални пост
1>лажени Августин к а ж е : „Постити у д р у г е дане, јесте лекарство или п р о д у ж е н на четрдесет дана и када је такав пост постао веома тежак.
п с л у г а ; не постити у четрдесетницу — грех" (Слово 62. о врем.)
За нремс Иринсја пост од четрдесет часова био је у потпуном нејелу, употребљавају само рибу, а неки са рибом једу и птице, говорсћи да
и тако се и у IV и V столећу проводи и четрдесетница, тј. у нејелу су птице по Мојсијеву закону произишле такође из воде. Једни се
д о нсчера. Амвросије к а ж е : „Почекај мало (са храном), скоро ће крај у з д р ж а в а ј у чак и о д плодова и јаја, други се хране само сухим хлебом,
д а н а " ' ) . Василије Велики к а ж е : „Ти чекаш вече да би примио храну, а неки ни то не узимају, а други постећи д о 9. часа, једу затим сваку
цео дан проводиш у с у ђ е њ у " 2 ) , корећи своје слушаоце за време поста. храну". Коначно се под постом разуме у з д р ж љ и в о с т . од свега закланог
Сп. Јован Златоусти к а ж е : „Не мислимо да је само нејело д о вечера тј. меса, па су и птице отпале, а остала је само риба. Као разлог з а ш т о
донољно за спасење; каква је корнст од поста, кажи ми, ако ти по је риба посна наводи се: 1) да је проклетство Б о ж ј е после греховног
Ц|-ле дане не једеш, а предајеш се целе дане игри, шалама, чак к р ш е њ у пада било бачено на земљу, а не и на воду и њезине становнике; 2) риба
1лклетве и злим речима" 8 ). Тај пост у потпуном нејелу састојао се у припада елементу који је у вези са крштењем; 3) у историји створењл
гоме, што није било ручка, а јело се само у вече. Овај принцип поста света речено је: „ Д у х Б о ж ј и ношаше се поврх воде" (I Мојс. 1, 2).
сматра „једну трапезу", тј. примање хране само једанпут на дан, и то Вино је прво било на равној нози са месом, а касније је признато као
нс у време ручка и вечера, но између њих. Када има две трапезе на посни п р о д у к а т хране, као и риба, и вино и риба се од IX века једно-
дан, то устав не сматра постом, макар да је у тај дан забрањена риба гласно сматрају да не нарушавају пост. У погледу јела јаја и млека у
(види типик 24. дец. и 5. јан. када сочелник Рођења Христова или Бого- време поста, било је колебања, и римокатоличка црква и сада сматра
јављења падне у суботу и недељу). Једна трапеза на дан по уставу млеко и јаја посним јелима и дозвољава их у недеље великога поста.
одређена је само за те дане, када је прописано сухојаденије, и само О в а ј обичај о с у д и о је трулски синод у 56. правилу, које забрањујс
то устав сматра постом у правом смислу. Такав пост одређен је за пет јести сир и јаја у суботе и недеље четрдесетнице, као и све заклано.
дана у седмицама великога поста (осим прве и страсне седмице, када То су Јермени чинили. Клирици који прекрше ову забрану имају да сс
су прописана нарочита правила поста). У с у б о т у и недељу, када су свргну, а световњаци да се одлуче (од причешћа). Садашњи облик и
до шољене две трапезе, разрешава се на у љ е и вино, дакле нема поста. начин поста израђен је у основним цртама д о VIII столећа, а у појс
Такан поредак поста примљен је већ у IV веку. Сведоџбе о овом имамо диностима у типицима до XIV столећа, из којих можемо добиги пуну
код Амвросија који к а ж е : „у четрдесетницу пости се у све дане, осим слику развитка поста у току времена, јер они излажу праксу постл
субота и недеља". Св. Василије Велики каже да се у његово време свога времена.
постило само пет дана у т о к у четрдесетнице. Св. Јован Златоусти
иазива суботу и недељу данима одмора у посту подвижника. Субота О д правила св. апостола и св. отаца, о светој велнкој чстрдссет
и недеља чинили су извесне т е ш к о ћ е посту четрдесетнице зато, што ници, што је д у ж а н сваки Хришћанин брижљиво чувати (Типик гл. 32):
сс у њих не пости, а падају у пост четрдесетнице, која треба да је „У свету и велику четрдесетниџу, прве недеље први дан, тј. у
једна целина, који се не прекида у суботу и недељу. Да би се то све понедељак, не треба никако јести, тако исто и у други (дан, тј. уторак).
д о в е л о у склад, у суботе и недеље је одређен пост, али блажи пост, А у среду после свршетка (литургије) пређеосвећених (тј. дарова),
средина између сухојаденија и мрса. поставља се трапеза, и једемо топао хлеб, и о д топлих воћних јела, а
Паладије Хеленопољски у Лавсаику (19) за монахе к а ж е : даје се и у к р о п с медом. Они који не могу држати прва два дана,
једу хлеб и квас после вечерња, у уторак. Слично чине и стари. У
„У време четрдесетнице сваки монах полаже на себе различит
суботе и недеље разрешавамо само на јелеј (тј. варена биљна храна са
нодвиг, и један прима храну вечером, други кроз пет дана". Да су
уљем) и вино. А у остале седмице (тј. од понедељника д о петка)
стари Хришћани чврсто д р ж а л и пропис о посту у свету четрдесетницу
постимо д о вечера пет дана, и једемо сухојаденије (тј. хлеб, вода,
и да их нико није могао присилити да прекрше законе о овом посту,
воће, варено поврће на води без уља), осим субота и недеља; а рибе
пидимо из овога: Јустинијан је у оскудици јела заповедио да се д р у г е
у сву с в е т у четрдесетницу никако да се усудимо јести осим празникл
ссдмицс великога поста продаје месо, али га нико није хтео купо-
Благовести пресвете Богородице (ако не падну Страсне седмице) и
вати ни јести 4 ).
н е д е љ е Цветне. У петак прве седмице и у среду великога канона, и
Д о коначног утврђења једнообразности у посту постојали су на велики четвртак, ако неки устави и дозвољавају разрешити на јслсј,
разни начини поста, о чему нам сведочи историк Сократ (V, 22), али се не чини због часности дана. На навечерје празника Благовести,
„Има разнообразности не само у погледу броја посних дана, него и у пре суботе св. праведнога Лазара, разрешавамо на јелеј и вино. И ако
погледу схватања од којих се јела треба уздржавати, јер једни се монах свету четрдесетницу разори својим лакомством, тј. једе рибу,
у з д р ж а в а ј у од јела сваке врсте животиња, други од свега живога осим празника Благовести и Цвети, то нека се не причести на св. Пасху,
но д р у г е две н е д е љ е нека се покаје, а поклона на дан и ноћ (300)".
За време страсне седмице сухојаденије је у све дане, осим Великога
«) На Пс. 118. бес. 8. петка, када се ништа не једе. Многи од монаха, подражавајући Исусу
*) Бес. 1. о посту. Хрисгу, који се ради поста и молитве у д а љ и о у пустињу, одлазили
*) На Бмт. бес. 4. и 6. с у такође у дане четрдесетнице из својих обитељи у пустињу (Чсти
•) С е (1 г е п 1, СотрепсНиш аиђ аппо XIX Ји«11п1ап1. М с е р ћ . Са1. Н1$(. есс1. I. XVII, мин. 1 апр., 3. мај итд.)
жл. 23.
'208 269
Они прописи о посту четрдесетнице су прописани за манастир, постите једну (седмицу). Јер право }е и радовати се због дара Б о ж ј с г
али они наже и за сва мирска лица, а да је то тако, видимо из напред (силаска Св. Д у х а ) и постити иза олакшања (у Педесетници) 1 ). Из ових
нанедсног 69. правила св. апостола, а ни типик нигде не изузима мирска сведоџаба видимо да се у Александрији, Јерусалиму и Антиохијн
лица о д поста за време четрдесетнице. По потреби д а ј е се олакшање д р ж а о овај пост, да је он у вези са Педесетницом, а не са празником
поста у првз два дана поста, као што сведоче наведене речи из типика. св. апостола 29. јуна, који се нигде не спомиње, а као оазлог поста
Према 8. и 10. правилу Тимотија Александријског болеснима се даје наводи се враћање у з д р ж љ и в о с т и иза олакшања о д поста (тј. непош-
олакшање поста у овом в и д у : „Да ли жена која роди пред Пасху ћења) у Педесетници, дакле овај пост је био нека врста благодарности
мора постити и не пити вина, или се м о ж е разрешити од поста и за Педесетннцу. И з ових сведоџаба видимо д а љ е да је овај пост трајао
допустити вино пити? Пост је установљен ради умирења тела нашег. само једну седмицу, али није свуда почињао у исто време, јер док је
Кад је дакле тело умирено и немоћно, треба му давати јела и пића, у Александрији и у Јерусалиму почињао одмах иза Педесетнице, у
колико хоће и м о ж е да поднесе". „Ако неки болесник ради велике Антиохији се Педесетница славила једну седмицу, и тек иза ове седмицс
болести сасвим изнемогне, а приближи се дан св. Пасхе, да ли он мора слављења и радости почињао је пост од једне седмице. Д а к л е овлј
снакако да пости, или ће му свештеник допустити, да због болести пост је првобитно био у вези са Педесетницом, а не са празником сн
узме колико може вина и уља? Треба допустити да узме и јела и пића апостола, тј. гледао је у прошлост на Педесетницу, а не у б у д у ћ н о с т
колико може да поднесе, јер који је сасвим изнемогао, право је да на празник св. апостола. Сада је апостолски пост гледао преда сс и
употребљава у љ е " . Д з к л е болеснима се дозвољава олакшање поста постао је припремни пост за празник св. апостола као ускршп.и и
(сухојаденија) на у љ е и вино, а никако на месо, млеко, јаја, па чак ни б о ж и ћ њ и . Д о к је овај пост трајао четрдесет дана, он се неодређсно
на рибу. Взлзамон к а ж е : „Никоме се не дозвољава, чак ни у случају свршавао, а сада у вези са 29. јуном он зависи од Ускрса и само у
смртне болести, у четрдесетпицу јести месо, ми видимо да је о овом ретким случајевим д о с и ж е четрдесет дана.
у разна времена било питано на саборима, али није дана дозвола". А име „апостолски пост" добио је првобитно с обзиром на нрсмс
после Педесетнице и делатност св. апостола у овом времену, а тск
касније је ово име имао с обзиром на његов крај, празник св. апостолл
Пост св. апостола 29. јуна. Несторијевци су у VII веку имали четрдесетодневии пост и и
Духова и почињали су га са тзв. златним петком (сећање на прно ч у д о
апостола Дела, 3, 5 и даље). Јаковити су имали после Духова пост од
Д р у г и годишњи вишедневни пост устављен је у част св. апостола
педесет дана и једни су га почињали у понедељак иза Духова, а нски
11стра и Павла (29. јуни) и у част свију апостола, који се славе 30.
као и Ап. установе у понедељак иза недеље Свих светих. И једни и
јуна, и зато се овај пост зове пост апостолски или пост св. апостола,
други су га свакако узели о д православних пре VII столећа (По11).
и'1н летњи пост. Јермени и Несторијевци зову овај пост Илијин пост,
Јерусалимски канонар спомиње у понедељак после Д у х о в а само једиу
Јор као да је установљен по у г л е д у на пост св Илије. Траје од недеље
важну литију. Пост св. апостола спомињу и канони Никифора патри
( 1111 \ снетих иза Педесетиице д о празника св. апостола Петра и Павла
јарха цариградског (806—815) у гл. 20. Ипотипосис Теодора Студига
("». јуна). У овом року почетак поста је несталан и помичан,
спомиње четрдесетницу св. апостола овако : еГта Јтс&рхетас хас тј 4у(а
.1 крлј јс утврђен и непомичан. П о ш т о се почетак овога поста равна
тесаарахоатђ тбју ^уЕшу ^лоОтбХшу2). И з XI века имамо канон каптског
п|Х'м.| Педесетници, а ова се опет равна према Ускрсу, то овај пост
патријарха Христодула, који д у ж н о с т поста после Д у х о в а оснива с
граје д у ж с или краће, према томе да ли се Ускрс, а према њему и
обзиром на претходни празник Педесетнице. Копти, као и Јаконити
I јсдссетница славе раније или касније. Н а ј д у ж е може трајати овај пост
почињу пост у понедељак иза Д у х о в а .
шсст седмица, а најкраће једну седмицу и један дан. Овај пост је
установљен као благодарност за благодат Св. Д у х а , који је на чуд- Т е о д о р Валзамон патријарх александријски (XII век) каже: „После
иоиат начин сишао на апостоле, као и ради подржавања св. апостолима, седам дана и даље до празника св. апостола Петра и Павла сви нсрни
који су се после силаска св. Д у х а на њих спремили за проповед навикли су да посте, лајици и монаси, а који неће да посте и с к љ у ч у ј у
молитвом и постом (Дела 13, 2—3). се из скупа православних Хришћана').
11ајстарију сведоџбу о овом посту имамо од св. Атанасија Алек- О посту св. апостола Симеон Солунски (одг. на 54. питање) кажс
слндријског (•}• 373) који к а ж е : „У седмицу иза свете Педесетнице народ ово: „Пост апостолски установљен је у част апостола зато, што смо
постивши ишао је у цркву да се моли" 1 ). Етерија к а ж е : „А већ идућег се ми кроз њих удостојили многих добара и што с у нам они били
дана од Педесетнице сви посте по обичају као и сваке године, како вршиоци и учитељи поста, послушности д о смрти и уздржљивости.
ко може, осим дана суботе и недеље, у које се у овим местима никако О в о против воље сведоче и Латини, п о ш т у ј у ћ и постом апостолс у
нс ности" (сар. 44). Апостолске установе пак к а ж у : „Пошто сте ви,
дакле, прославили Педесетницу, славите једну седмицу, и после ње <) 1. V. с. XX (М 1 § п е, 1, 897).
2
) М 1 § п е, Р . 8- 99, 1708 В.
>) Ер1з(. а<1 АпНосћ. <1е ЈејипНз; ВИДИ и о д г о в о р на питање Марка иатр. алскслм
') Аро1о({. с!е 1ица зиа, с. 6. М I к п е, Р. ц- 25, 243. ариЈског.
270 . '21 &
данс м.ихове успомене. А ми у сагласности са Апостолским установама, незгоде посту Успенија чинио је празник П р е о б р а ж е њ а са својим д у г и м
које је саставио Климент, славимо ј е д н у седмицу после Силаска Св. попразнством, који пада п о с р е д успенског поста, у с л е д чега су се
Д у х а , а затим о д и д у ћ е за њом постом п о ш т у ј е м о апостоле, који су свакако и јављале н е д о у м и ц е о успенском посту.
нам предали постити". Д а љ у , веома значајну с в е д о џ б у о успенском посту д а ј е нам тбцо<
тгј? еусоабш; (Томос с ј е д и њ е њ а ) о д 920. године, који је издао тзв. сабор
П о с т св. апостола је б л а ж и пост о д 40-це, јер се у извесне дане сједињења п о в о д о м спора о д о з в о љ и в о с т и четвртог брака. Т о м о с к а ж е :
пости са уљем и вином, а у д р у г е дане се једе риба. Типик у гл. 33: „Само три пута г о д и ш њ е могу се они (тј. три пута о ж е њ е н и ) приче-
о овом посту п р о п и с у ј е да се у време а п о с т о л с к о г поста у три дана стити св. тајнама: први пут за спасоносно васкрсење Христа Бог«
(понедељак, с р е д у и петак) не једе у љ е и не пије вино, и да се пости нашега; д р у г и пут на Б о ж и ћ , и трећи п у т на Успеније преславне Бого-
д о 9. часа, и у овај час се једе само с у х о . У у т о р а к и четвртак не једе р о д и ц е ; јер овим празницима претходе п о с т о в и . . . ". Д о т л е је Цари-
се риба, само у љ е и пије се вино, а у с у б о т у и н е д е љ у једе се и риба. град, као ш т о смо видели, знао само за три поста, три четрдесетнице:
А а к о у понедељак, у т о р а к и четвртак у т о к у овога поста падне у с к р ш њ и , апостолски и божићни, а сада је Томос апостолски пост
свсти са великим славослављем, разрешава се пост на рибу, а а к о заменио успенским. Како се ово м о ж е разјаснити, када је апостолски
падне у с р е д у и петак разрешава се само на у љ е , у које се дане једе пост у то доба п о с т о ј а о ?
само ј е д а н п у т дневно. А ако у с р е д у и петак падне празник светитеља
са б д е н и ј е м и свети чији је храм, р а з р е ш у ј е се на уље, вино и р и б у . Неки мисле да се ово м о ж е разјаснити тако, што Томос нсм«
намеру да набраја све постове, но у овом конкретном случају казујс
у к о ј е постове се т р и п у т о ж е њ е н и имају причестити. Неки (НоИ) виде
у Т о м о с у потез против папе Н и к о л е I (858—867), који о њему онако
Успенски пост пише Б у г а р и м а : „Ове постове је примила св. римска црква о д старинс
и д р ж и : по 40 дана п р е д Пасхом, после Педесетнице, пред празником
Трећи вишедневни пост је Б о г о р о д и ч и н пост (чгјаша, ттј? ©еотохоо) Успенија св. Б о г о р о д и ц е и у в е к Д ј е в е Госпође наше Марије, а исго
или јесењи пост, у с т а н о в љ е н п р е д П р е о б р а ж е њ е м Господњим и Успе- тако п р е д празником Р о ђ е њ а Г о с п о д њ е г " (М1§пе, 119, 981). О в о сно
нијем пресвете Б о г о р о д и ц е , а п р о д у ж у ј е се за д в е н е д е љ е од 1 —15. мињање успенског поста о д папе Н и к о л е I је сумњиво, јер римскп
ангуста. Црква је установила овај пост по примеру пресвете Б о г о р о - црква никада није знала за успенски пост и никада га није п р о д у ж и
дице, која је време пре смрти проводила у сталном посту и молитви, вала 40 дана, но само четири дана.
и из љ у б а в и према пресветој Б о г о р о д и ц и . П о строгости овај пост Анастасије епископ Кесарије Палестинске ( ж и в е о око 1090) и
долази одмах иза великог у с к р ш њ е г поста. Типик у 33. гл. п р о п и с у ј е : Никон Ц р н о г о р а ц (988) за старину и законитост успенског поста нанодс
„У пост успенија св. Владичице наше Б о г о р о д и ц е , осим дана Преобра- писмо Јована митрополита никејског писано католикосу јерменском
жсња Христова, постимо д о 9-ог часа дана: понедељак, среда и петак, Захарију (855—876) против арцивуријевог поста, у коме се п о р с д
с у х о јести и чинимо приклањање колена, све д о причешћа. У у т о р а к осталих постова спомиње и пост т?]; бЈгереубб^оо веотбхоо. Ова сведоџба
и четвртак, вариво б е з уља. У с у б о т у и н е д е љ у вариво са уљем и говори да је у антиохијском патријархату у т о време успенски пост
пијемо вино, а рибе не ј е д е м о д о Успенија пресвете Б о г о р о д и ц е , но постојао 1 ). Никон Ц р н о г о р а ц (X век) говори о успенском посту и
само на П р е о б р а ж е њ е Христово, ј е д е м о рибу два пут на д а н " . к а ж е д а они, који га не ч у в а ј у немају за себе основа у старини, а
исто тако који га д р ж е , у т в р ђ у ј у се не на апостолском предању, нсго
Пост Успенија Б о г о р о д и ц е је много млађи о д самога празника на о б н ч а ј у потоњих времена, уосталом веома давном (Тактик. сл. 10.
Успенија, и млађи је и о д све три четрдесетнице тј. постова у с к р ш њ е г а , л. 54. и д.)
нпостолскога и б о ж и ћ њ е г . Историја овога поста није најјаснија. Први Д а љ а слика развитка успенског поста је оваква: Мада Томос зна
п у т спомиње се овај пост у спису ДсбаохаХса хро^схтј Т е о д о р а С т у д и т а само за три г о д и ш њ а поста са Успенијем, ипак он није искоренио
(•{• 826) о в а к о : „Исто тако треба д р ж а т и и пост Б о г о р о д и ц е , и с а м о апостолски пост, који је т о к о м времена, нарочито у манастирима 11 )
дан П р е о б р а ж е њ а р а з р е ш а в а м о на рибу и у љ е ; овај празник заслу- ухватио д у б о к а корена, а нови успенски пост без с т а р е традиције за
живао би још више, али је забрањено због поста". О в а ј спис ј о ш на собом није одмах ухватио корена, т а к о да су нпр. атонски монаси о к о
јсдном месту спомиње „свети пост Б о г о р о д и ц е " (ТТЈУ ТТЈ? 0еоцт)тбро; 1085. г о д и н е били у недоумици о овом посту и нарочито се препирали
&у1лV утЈотесау)'). М о ж д а је овај пост установљен зато, да би источна о њему, те су 1085. године у п у т и л и цариградском патријарху Николи
пркна као и западна имала постове четири г о д и ш њ а времена, које на Граматику (1084—1111) питање о постовима, међу којима их је особито
занаду спомиње већ папа Лав I. Источна црква ннје имала четврти смућивао успенски пост: „О посту који је месеца августа д о 15-ог
јссењи пост, а сада га је имала п р е д Успенијом Б о г о р о д и ц е . Извесне дана, налазимо у с и н о д у (тј. у Томосу), одржаном у Константинону
') V. О г и ш е I, Га ЈеОпе (1е Г А и о т р Н о п сЈапа ГЕрНзе ггесаие, бсћо« <ГОг1епГ ' ) Према Огите1-у.
1933, 162-194.
•) В И Д И ТоткА, I, 2 2 4 и т н м к царице Ирине гл. 40. М 1 Е П Е , 127, 1060 В.
272
273
граду о браковима, и у том не можемо да смо паметни, молимо се да
нас разрешиш од препираша". Патријарх Никола је поводом писања јарха Константинова града (II, 983—996) о четрдесетници Успсннја прс-
снетогораца на синоду расправљао питање: „Треба ли чувати пост свете Богородице. А ми имамо други пост, звани пресвете Богородицс,
месеца а в г у с т а " ? , и синод је о д г о в о р и о : „Пре се у то време постило, који почиње 1. дана месеца августа, који (пост) спомиње свети синод
али је тај пост пренесен (на д р у г о време) стога, да не падне заједно о сједињењу. Но први дан месеца августа не постимо због празника
са незнабошким постовима, који су у то време бивали. Уосталом и св. Макавеја, него од 2. дана августа (почињамо) установљени пост, и
сада многи од људи посге овај пост ради очишћења од болести" 1 ). последовање Преображења тј. осам дана све пуно појемо" (тј. бс:»
обзира на пост поје се у цркви служба Преображења осам дана са
Д а к л е овај синод није ништа одређено решио о успенском посту. претпразнством) 1 ). Али Огсотблоас; хл\ пер! ттј; (Зрбаесо; хх1 лбаесо;
Међутим много је одлучнији у погледу овога поста Анастасије кеса-
(нацрт и канон о јелу и пићу) овога типика не спомиње успенскога
ријски (крајем XI века), који је написао специјално дело о овом успен-
поста. Овај типик од 1174. године са својом сведоџбом о усненском
ском посту (М 1 § п е, 127, 521), у коме се залаже за овај пост, пози-
посту је још д у г о усамљен, јер други и каснији типици не спомип.у
вајући се на Томос сједињења, и у њему види д а је синод од 920.
овога поста. Не спомињу га Ипотопосис С т у д и ј с к о г манастира и Дија
године сматрао БогородичИн пост важнијим и од апостолског. А дело
типосис св. Атанасија Атонског (IX—X в.), који имају специјалну глану
„О св. три четрдесетнице" ф е вапсћз 1пћи5 ^иас1га§ез1гш5), које се
о јелу и постовима, и који од вишедневних постова помињу: велику
приписује Анастасију Синаиту патријарху антиохијском (561—600), а
четрдесетницу, четрдесетницу св. апостола и св. Филипа, и то у руко
које није старије од IX столећа, тврди да је према Апостолским
писима ових устава чак XIV столећа. У рукопису Дијатипосиса и»
установама од Педесетнице д о Успенија Богородице држан пост, и
XVI столећа у библиотеци Иверског манастира на пољима према глани
да је према томе било три поста, па је пост од Педесетнице до
о јелу има примедба: „Значајно је да се ништа не говори о иосту
Успенија због д у ж и н е раздељсн на два поста: апостолски и успенски 2 ).
Успенија". Евергетидски типик XI столећа у петој глави пролога гонори
У д р у г о ј половини XI века спомиње Исак католикос ( М 1 § п е 132, подробно о постовима, али спомиње само три поста без успенскога, а
1200 В/с) успенски пост када к а ж е : Апостоли и оци су предали четири њу имамо преведену и у Савином Хиландарском типику. Исто јс такп
поста: Велике четрдесетнице, страсне седмице, Рођења Христова, св. и у типику Пантократорова манастира у Цариграду из 1136. годинс.
апостола и Богородице. Никон из Раита ( М 1 § п е , 172, 525 О) каже
слично: „Католички постови Хришћана из св. списа с у : понедељак,
среда и петак целе године осим оправданог узрока, велика четрдесет-
ница и седмица страсти, четрдесетница Рођења Христова, св. апостола Божићни пост 2 )
и пресв. Б о г о р о д и ц е " (према Но11-у).
Коначно је утврђен успенски пост на цариградском синоду 1166. Четврти вишедневни пост је зимски пред Рођењем Господа Исусд
године за патријарха Л у к е Хрисоверга (1156—1169) и цара Манојла или Божићни пост, који представља Стари завет и сећа нас поста ста
Комнена (1143—1180). По казивању Валзамона говорили су неки на розаветних патријарха и праведника који су у посту и молитви очс
овом синоду, да је у одредби синода за патријарха Николе било спо- кивали долазак Спаситеља. Божићни пост има сврху да нас спреми за
менуто о преносу успенског поста на д р у г о време, и да зато нема достојно слављење Рођења Христова.
места посту у првој половини августа. Но пошто овај синод није озна- П о ш т о црквени устав сматра Р о ђ е њ е Христово као д р у г у Пасху'),
чио на које је време пост пренесен, а међутим синод ипак к а ж е да је то Б о ж и ћ има пред собом пост од четрдесет дана, као и Ускрс, који
пост у августу од старине д р ж а н , то је овај синод утврдио д р ж а њ е се такође зове четрдесетница, и то „мала четрдесетница", за разлику
овога поста. Валзамон је за своју патријаршију писао о к р у ж н е посла- од велике [четрдесетнице, ускршњега поста. По д у ж и н и и значсњу
нице са упуством да се д р ж и овај пост. 3 ) празника за који спрема, Божићни пост је први после ускршњега, али
П о р е д свега тога што се пост успенски спомиње у Томосу од п о ' с т р о г о с т и није, јер у том погледу уступа пред успенским постом,
920. године и што је на синоду од 1166. године коначно утврђен, ми и м о ж е се упоредити са апостолским. У божићњем посту типик (14. нов)
у типицима све д о XII столећа пе налазимо никаква спомена о успен- прописује најстрожији пост у понедељак, среду и петак (сухојаденије,
ском посту, па ни тамо где се говори о четрдесетницама у години и у з д р ж а в а њ е од куване хране, изузев воду, и једе се једанпут днснно);
о посту и храни. Први спомен о овом посту налазимо у типику мана- у суботу и н е д е љ у разрешава се пост на рибу; у уторак и четиртак
стира св. Николе Казуланског (сН Сазо1е) код Отранта у Ј у ж н о ј Ита- разрешава се на у љ е и вино. На Ваведеније бива разрешење на рибу
лији, најисточнијем крају Калабријског полуострва, из 1174. године, увек, и на неке д р у г е дане (на храмовни празник, 1 6 . 2 7 . 3 0 . нов., 5 , 6 .
где код 1. августа имамо овакву примедбу: „Николе најстаријега патри-
») Т о т к Л , I, 231, 252, 623—4, 668.
2
) М . С к а б а л л а н о в и ч Ђ , Ф И Л И П О В Ђ , ПОСТЂ. Руководство дли селвскихч. ил
•) Милаш, II, 543. стмреИ, 1907. № 52. У књизи С к а б а л л а н о в и ч а , Рождество Христово, К1ент., 1916.
*) М 1 в п е, 89, 1397 В/С. Један одељак говори о божићнем посту.
3
•) 1ером. АлексШ, Историч. р а з с у ж д . о посгћ, 34. ) У старим издањима типика и следовног псалтира коД 25. дсцембра има ирн
мсдбд: „Пасха. Празникт. тридневнвШ", коЈа се у новим издањима изоставл.а.
18 Хеортологија
274 . '21 &
9. 17. дец.), ако не падну у понедељак, среду и петак, у ком с л у ч а ј у њем посту нарочито се истиче успомена пророка Данила, који је тако
бива разрешење на вино у уље. О д 20—24. децембра пост п о с т а ј е тачно прорекао време рођења Месије и који је по времену најближи
оштрији и з а б р а њ у ј е се риба у сваком случају, тј. и у суботу и р о ђ е њ у Христову, и његова три друга, који су у огњеној пећи^про-
недељу када падну у ове дане, јер ови дани одговарају страсној сед- образили овај догађај. Тако они имају у недељу праотаца и отаца ип
мици. Најстрожији пост је 24. децембра, који се дан зове „сочелник",. рочите каноне, п о р е д свега тога што се делимично спомињу и у оппггсм
које је име д о б и о од хране, уставом одређене за тај дан. Сочелник је канону. У ове недеље међу праоцима Спаситеља њих четворо се наро-
иамсњено о д сочевник, које је пак име постало од сочиво (каша о д чито спомињу. Тропар недеље отаца прославља само њих, а поред
сушених зрна). У типику к а ж е : „Ако навечерје Рођења Христова падне свега овога имају и свој посебан дан 17. децембар.
у с у б о т у и недељу, онда се после литургије једе уломак хлеба и мало
од вина, и иде се у ћелије, а после вечерња тога дана иде се у тра- Д о к за историју овога поста имамо доста сведоџаба на З а п а д у
пезу и једемо савршено, а рибе не једемо, но са уљем, и сочиво оба- почев од V столећа па даље 1 ), то су сведоџбе о овом посту на Истоку
рено или кутија са медом (кољиво); и испијамо и вино у славу Б о ж ј у " * ретке и доста позне, тако да нам историја овога поста, као и апостол-
Ова о д р е д б а да се на овај дан једе кутија има свој д у б љ и значај. скога, није баш најјаснија. Но11 д р ж и да су се три четрдесетнице рам
11рема уставу кутија са медом тј. кољиво се благосиља за јело у дане виле најкасније д о VII века, и сматра да је овај пост у Антиохији у
успомене мученика и светих, и у дане успомене умрлих. То значи да почетку 6. столећа постојао и да је почињао 1. децембра 2 ), а у Јсру
се уочи слављења Рођења Христова већ сећамо да се божански мла- салиму да је око 500. године божићњи пост износио четрдесет дана"),
денац рађа зато да претрпи страдања и смрт ради искупљења наших а Скабалановичг каже да прве указе овога поста имамо у коптском
грсхова, иза које је д о ш л о васкрсење. 1 ) Копча ове две успомене рођења календару VIII века. У IX столећу имамо више сведоџаба о овом пос гу.
и смрти са ваекрсењем је недеља. Зато се када падне 24. децембар у Канони патријарха цариградског Никифора (806—815) у гл. 20. к а ж у :
нсдељу на ј у т р е њ у овога дана поју ирмоси Велике с у б о т е : Волнок) „У пост св. апостола и св. Филипа, монаси који седе у манасти|шм.1,
м о р с к о г о . . . С овом мишљу свакако је у вези и читање еванђеља о у среду и петак треба једанпут увече да једу, а они који раде трсбп
зрну горушичном на вечерњу (ако Бадњи дан падне у с у б о т у и недељу), после 6. часа да окусе и увече да вечерају" 4 ). У д е л у „ О три чстр-
као да се хоће да д о в е д е у вези Спаситељ и његова смрт и васкрс са десетнице" које се приписује Анастасију Синаиту патријарху антио
зрном у земљи према Јов. 12, 24. Ову, на први поглед мало необичну хијском (561—600), но које тешко да је раније од IX столећа (јср сс
мисао, да се већ код рођења и у веома раном детињству одмах ука- овде спомиње успенски пост, који није познат пре IX столећа), кажс
з у ј с на страдања и распеће имамо лепо изражену у иконографији Бого- се: „Једни се у з д р ж а в а ј у од меса, сира и јаја у току 18 дана; а други
родице, нпр. на иконама Богородице Страсне и Умиљенија. На првим се у з д р ж а в а ј у само од меса, а остали једу осим једног дана, а други
иконама анђели п о к а з у ј у Христу младенцу оруђа страдања, а на другим се на исти начин у з д р ж а в а ј у само 12 дана, други шест, други четири,
Богородица д р ж е ћ и младенца Христа на рукама има скрбан изглед од Н о апостоли су установили за све верне 40 дана поста и молитвс, и
ссћања на смрт њезина Сина, и п р и љ у б љ у ј е Га к себи, а Спаситељ то је било чувано од св. отаца и 7 васељенских синода, пошто јс
као дете осећа бол и т у г у своје Матере, и грли је и са љ у б а в љ у гледа одређен не на пет, осам или десет дана, но четрдесет" 5 ). А у т о р брани
у очи. Најпосле, рођење је било ради смрти и васкрса. У служби на апостолско порекло и обавезу поста позивањем на предање о апостолу
Ускрс црква се опет сећа рођења Христова. Филипу, које каже да је апостолу Филипу било откривено да у т о к у
четрдесет дана неће бити пуштен у рај зато, што је својим мучите-
Везивањем Рођења Спаситеља са смрћу и васкрсењем д о в о д и се љима пред своју смрт молио казну с неба, због чега је Филип молио
у чврсту и логичну везу цела црквена година, која има своју кулми- апостоле да посте за њега у ове дане 6 ). У Ипотипосису и Дијатипо-
национу тачку у Пасхи, смрти и васкрсу Христову. сису IX столећа имамо већ подробна упутства о храни у четрдесет-
Поред све аналогије и паралелизма између б о ж и ћ њ е г и у с к р ш њ е г ницу апостола Филипа 7 ). Цариградски сабор за Луке Хрисоверга (1166)
поста, ова аналогија није изведена д о краја и у свим појединостима. и цара Манојла Комнена (1143—1180), к а ж е да пошто овај пост нијс
Тако б о ж и ћ њ и пост нема недеље посвећене посебним успоменама са једнако д р ж а н (једни су постили седам, други више дана), т о је сабор
снојим службама, као што је то у ускршњем посту, осим недеље
ираотаца и отаца. Али зато божићни пост има знамените успомене
') Види С к а б а л л а н о в и ч Ђ , Толк. Т И П И К О Н Ђ , и Рождество Христово.
мучсника (Гурије, Симон, Авив, Евстратије, Екатерина, Варвара, Јули- г
) С е в е р у с из прве половине VI века, у IV омилији претпоставља припремно
Јана, Анастасија, Евгенија), пророка (Данила и три младића, Авдије, време за празник 25. дец. Код Јаковита Б а р — Х е б р е у с (1226) каже да су Једни почињлли
Анакума, Софоније), апостола (Матеја, Андрије), светитеља (св. Николе), пост 15. нов. дакле четрдесетодневни, а иеки 10. дец.
ирсподобних (Саве освећеног, Јована Дамаскина). О д пророка у божић- ®) Н а основу лекционара Јермени су у VII в е к у држали четрдесетодневни иост
пре Божића.
«) КћаИз—РоШз, IV, 428 I.
') Тарнлвски пак каже да се кољиво једе зато, да би се подржавало посту про- •) По С к а б а л л а н о в и ч у .
4
рокл Длнилл и т р и младиНа, коЈи се спомињу пред Божићем и коЈи су се х р а н и л п ) Со1е1егшз, Есс1. §гаесае т о п и т . III, 426—430.
^смал.ским семеном да се не о с к в р н е трапезом халдеЈскога цара (Дан. 1, 12). ' ) Т и т к Л , I, 234, 252.
276
молити се за мученике, за онога, чијим молитвама ми треба себе да молитве литургије, ми приносимо Христа који се жртвовао за нашс
нрепоручујемо. Јер он се подвизавао против греха д о к р в и " 1 ) . грехе и ми се тако предајемо милости Б о ж ј о ј за мртве, као и за иас
Апостолске установе још не знају за тако реску разлику између саме" Ј ). На надгробним плочама мртвих првих векова налазимо, као
светих и обичних умрлих када к а ж у : „ С к у п љ а ј т е се у усипалнице, д о п у н у за све речено, такође мољења за умрле, наиме да их поменс
иршсћи читан.а св. књига и појући псалме за умрле мученике и за све Господ, да упокоји д у ш у њихову, да им даде рајско освежен.с, и
сиете о д века и за браћу своју, умрлу у Г о с п о д у " 2 ) . најпосле ови натписи с а д р ж е исцрпне молитве за умрле, у з е т е из
Крајем IV столећа писмено су изложене литургије цркве и у њима литургичких текстова, нпр. из 344. године са нубијске границе о д 182Г>,
су молитве за умрле, чиме се потврђују историјски текстови. Јевсевије позната стела аве Шенуте има као натпис молитву: „ К О Ж Ј Д 8 ) ( « ) К * . "
каже да је 337. године тело Константина Великог бнло положено пред Треба разликовати помене умрлих и м о љ е њ е за њих код ноно
иресто, где свештеници и верни ириносе Б о г у молитве за у м р л е 3 ) . престављених од годишњих помена за умрле у опште. За ново пре-
Кирило Јерусалимски сведочи да се у његовој цркви „после споми- стављене се црква моли у трећи, девети, четрдесети и годишњи дан,
њања светих приноси жртва за оце, епископе и за све оне који почи- и затим сваке године у годишњи дан смрти. Помињање новопреставл.сних
нају међу нама, и вероваћеш да то треба да б у д е од велике користи у извесне дане православна црква чува делом по примеру старозаш тпс
д у ш а м а оних за које се чини та молитва" 4 ). Умрли епископи помињали цркве, у којој су за помињање и оплакивање умрлих били одрсђспи
би се из нарочитих спискова у цркви на с л у ж б и Б о ж ј о ј , о чему све- трећи, седми и тридесети дан после њихове смрти (Број 19, II Г.\
дочи 81. правило VII помесног сабора картагинског. Серапион Тмуитски 20, 29; Второзак, 34, 8; I Цар. 31, 12; Сир. 22, 11), делом због иажннх
у својој литургичкој збирци каже : „За све мртве које спомињемо, догађаја у царству благодати, који су се догодили у ове данс (ипр.
молимо се овако: Освети ове д у ш е , јер Ти их све знаш; освети све васкрс Спаситеља из мртвих у трећи дан, четрдесетодневно пргои
оне који почивају у Спаситељу и постави их у ред свих твојих светих вање Спаситеља са апостолима после васкрсења, итд.). Апостолскс
сила и д а р у ј им место и боравак у твоме царству". Исти Серапион установе у к а з у ј у на садање дане помињања и износе разлоге зашто сс
има и молитву за погреб : . . . „молимо те за покој д у ш е твога слуге; у ове дане помињу умрли, када к а ж у : „Свршавајте и трсћинс ( ;)
дај покој његову д у х у у месту зеленила и мира, и васкрсни тело у псалмима, читањима и молитвама због Васкрслога у трећи дан, дснс
н.сгово у дан који си Ти о д р е д и о " . У литургији VIII књ. Апостолских тине (е^ата) за спомен оних који су овде умрли, и четрдесетницс
установа стоји: „Молимо се за мир тога, да добри Бог примајући (теааарахо^та) по старом обрасцу, јер тако је народ израиљски опла
његову д у ш у , опрости му све погрешке вољне и невољне, и да га у кивао Мојсија, и годишњицу о успомени умрлога. И нека се раздајс
сноме милосрђу смести на место светих д у ш а . " Крајем IV века св. из његова имања ништима за спомен њ е г о в " 2 ) . Наводе се још и други
Јован Златоусти препоручује вернима приносе и молитве за умрле. разлози за помињање умрлих у ове дане. Тако деветине свршанамо
„Помозите им и помињите их. Када су се синови Јовови очистили што молимо Господа Бога, да се д у ш а престављенога, молитвама и
жргвом свога оца, з а ш т о сумњати да наши приноси (жртве) за посредовањем девет анђелских ликова, где су свети Божји, настани и
умрле н.има доносе неку утеху? Не оклевајте, дакле, да помогнете упокоји после васкрсења, и у д о с т о ј и блаженства и живота са овим
оиима који су отишли и принесите ваше молитве за њих" 5 ). Затим он анђелима 3 ). Четрдесетнине пак свршавамо абог свештене важности
иотнрђује „да су апостоли установили мољење за мртве, јер је т о овога дана. Ч е т р д е с е т дана трајао је потоп, Мојсије пре но што јс
н.има од велике помоћи и стварне користи 6 ) Св. Епифаније 7 ) к а ж е : примио закон, остао је на гори пред Господом четрдесет дана. Илија
„ Т'.л1 бе тфу теХеотгјаа^тшу е§ оубјшто^ р^гјца? лосоОУта:, лроаеох^С је четрдесет дана ишао до горе Б о ж ј е Хорива. Ж е н а се у четрдсссти
геХоОуте? хаI Хатреса? ха 1 оЕхоуорса?." Лавсаик спомиње у п о т р е б у евха- дан после порођаја чисти. Спаситељ је постио четрдесет дана у пустии.и,
ристијске агапе у египатским манастирима, не само у случају погреба и после свога васкрсења толико дана је остао са својим ученицима,
једнога од браће, него још и у трећи и четрдесети дан после његове уверавајући их о своме в а с к р с е њ у ; четрдесет дана поста предала нам
смрти (16, 22). О в о је ускраћено двема монахињама које су се убиле је св. црква ради очишћења од сваких нечистота. На тај начин цркнл
(33). Тимотије Александријски (канонски одговори) износи у овом хоће да к а ж е : као што се Мојсије четрдесотодневним постом прибли
поглсду праксу египатске цркве, која дозвољава да се приноси жртва жио Б о г у ради пријема закона, Илија д о ш а о д о горе Б о ж ј е за четр
за самоубице у л у д и л у . Кирило Јерусалимски к а ж е : „Приносећи ове десет дана, и Спаситељ победио ђавола четрдесетодневним постом,
тако се и умрли четрдесетодневним молитвама утврђује у благодати
Б о ж ј о ј , побеђује непријатељске силе и стиже пред престо Б о ж ј и , гдс
') Августин, Слово о речима апостолским, 17. станују д у ш е праведника 4 ).
г
) Соп$(. ароз*. VI, 30.
') 1)е у|(л Соп8(„ 1. IV, с. 1.ХХ1. М I в п е, Р. е- 20, 1225.
«) Са(есћ. т у а ( . V. 9. Р. 8- 33, 1116. 1) Са(. шу8(. V, 10. Р. е- 33. 1116.
») Н о т Н . 1п I Сог. Х И , 5. Р. 8- 61, 361. 2
) СопзЈ. ароа(. VIII, 42.
•) Нот11. 1п РћНрр. III, IV. Р. в- 62, 197. 3
) Каменђ в-ћри о благотвор. преставлмпимсн.
Т
) РапаПоп, III, II, 21. М 1ћШ.
282
Што сс тичс дана у које треба спомињати новопрестављене није под 1—4, говорили смо на своме месту к о д ускршњег поста, односно
било свугде сагласности, и било је д у г о колебања између 7. и 9.дана, к о д Педесетнице. Остаје нам да кажемо нешто о митровданским
и 30. и 40. дана, што је зависило од народности цркве. Св. Амвросије задушницама.
понодом четрдесетнине цара Теодосија Великог примећује: „једни су Митровданске задушнице су обичај руске цркве, одакле смо га и
ианикли да чувају трећи и тридесети, а други седми и четрдесети ми примили. Помињање умрлих православних војника у суботу митров
д а н " ' ) . Стари Грци приносили су жртве за умрле у 3. 9, и 30. дан, а данску пред 26. октобром установљено је у Русији у XIV веку. Дими
Римљани у 9. дан. Блажени Августин 2 ) одбија девети дан као незна- трије Јовановић Донски после одржане победе над Мамајем на Кули
божачки обичај, а у Палестини се још у VI веку чувао 7. дан 3 ). Сирци ковском пољу 8. септембра 1380. године, путовао је у московску
су по снедоџби Јефрема сирског држали тридесети дан 4 ). Постепено обител> Живоначалне Тројице, преподобном Сергију игуману ове оби
су на Истоку примљени и до данас остали 3. 9. и 40. дан за дане спо- тељи, из које су били и пали у битци два инока Александар ПресвГ.п.
мињнња умрлих, а на западу 3 . 7 . и 30. и годишњи дан 5 ). У трећи дан и Ослабз, и свршивши тамо помен погинулим војницима, предложио
бина мољење за умрле у славу Св. Тројице, од које потиче наше биће је цркви да чини овај помен сваке године у суботу митровданску. Од
и живот, а после смрти позив ка новом животу. У девети да би умрли тог времена црква је прибројала ову суботу родитељским. Затим )е
био прибројан чиновима анђела, којих има девет. У годишњи за знак црква уобичајила да се у ову суботу моли и иде на гробове не само
да је умрли вазда жив и да ће се савршено обновити у васкрсењу војника, но и у опште свих умрлих, и тако је ова субота посгалп
мртвих. За мртве црква се моли тако што врши за њих литургије, задушница за све мртве уопште.
плнихиде и литије за умрле. Као дан спомињања погинулих православних Срба у бици на
Осим мољења за новопрестављене у трећи, девети, четрдесети и Косову и затим у свима биткама одређен је у Православној српској
годишњи дан, црква се моли и за све умрле уопште. Тако у суботе цркви Видовдан.
сс црква у својим молитвама обраћа свима светима и сећа се свију Да мољење за умрле користи умрлима, било је откривено миогим
пранославних Хришћана, умрлих отаца и браће наше. Поред субота, у светима. За мртве се приносе евхаристијска жртва, молитве и добрп
којс се преимућствено над осталим данима свршава у православној дела ништима, што грешнима који су у покајању умрли доноси опро
цркни мољење за умрле у вери, црква врши у извесне дане црквене штај грехова и ослобађање од мука, а праведника који су имали до(>л|>
| одине опћи или универзални спомен свију умрлих, који требају наше крај доноси приближавање ка Богу и обилније просвећење Божјом
помоћи и молитве. Ови дани се обично зову: родитељски. Ови црквом светлошћу — како то каже Златоусти. Сваки верни чини велико добро
одрсђени дани су ово: 1) месопусна субота; 2) друга, трећа и четврта умрлом ближњем ако за њега приноси жртве и чини добра дела, којима
с у б о т а неликога ускршњега поста; 3) понедељак или уторак Томине се умилостивљује Бог. Честица која се на евхаристији вади са поми
псдсл.е; 4) субота пред Силазак Св. Д у х а ; 5) Михољске задушнице тј. њањем умрлога, сједињује га са Богом и невидљиво га доводи у зајед
субота пред 29. септембром (Преп. Кирјак отшелник, Михољдан); ницу са Христом.
(») субота пред Митровдан, тзв. митровданске задушнице. Ове суботе Михољске зацушнице. О овим задушницама писао је Бранко А.
к»ну сс: насељенске родитељске суботе, јер су одређене уставом васе- Цисарж 1 ), где се углавном каже ово: Михољске задушнице се наро
л.сискс цркве. Дани опћег помињања умрлих постоје од старине, тако чито празнују у крајевима бивше Карловачке митрополије. Православни
блажсни Августин указује да се врше успомене многих умрлих 6 ). у Србији нису имали ове задушнице, но митровданске, као ни осталс
Прсимућствено се васељенским суботама зову месопусна и духовска, православне цркве. Једни везују ове задушнице за дан преп. Кирјака
јср сс у ове суботе православни Хришћани нарочито скупљају на Отшелника 29. септембра, други за последњу суботу месеца септембра,
гробл.а, ради свечаног помињања умрлих. О мољењима и задушницама а трећи за суботу пре 29. сепгембра. Да би се унела једнпобразност
у д р ж а њ у ових задушница, Б. Цисарж предлаже да их треба унск
држати у суботу најближу 29. септембру, а ако овај падне у суботу,
') О смрти Теодосија, гл. 3. то на сам тај дан, дакле у суботу 26. септембра до 2. октобра. Ако
») Н а бмт. питање 172.
би Покров Богородице 1. октобра пао у суботу, онда се задушнице
преносе на претходну суботу (24. септембар).
") По сведочанству Теодора чатца у УИа Т ћ е о Ј о з н . Рппк, ОМахсаИа е! СОПЈ1.
ар. 553. Код ових задушница није јасно: њихово име, њихов постанак и
4
) Теа(аш. есЈ. А55ешап1, II, 401. и зашто су везане баш за 29. септембар, празник преп. Кирјака
п
) О 3. 9. 40. и годшњем дану сведоче Исидор Пелусиот, Ер. 114. Ј у с т и н и Ј а н Отшелника. Пошто се ове задушнице д р ж е у крајевима бивше Карло
МоуеИа, 133 с. 3. Ј о в а н Дамаскин, Ога11ос1е НсЈеПђиа <1е(илс11$. О 40 дану видн Ливсаик 26, вачке митрополије и у Босни, дакле у пределима који су били у састану
Тсодор Чтсц, УКа ТћеодозИ, е<1. (Јзепег, 1890, 22. О годишњем дану говори већ Терту- бивше Аустроугарске, то решење проблема ових задушница, мислим^
лиЈан 1 ) е сог. ш11. 3. Ое ГПОПОЈЈ. 10. О поуци ка чистоти, 11. О г о д и ш њ е м спомињу
АтлнлсиЈс Нел. (питање XXII) и ГригориЈе Богослов у похвалном слову б р а т у К е с а р и ј у
(Ога(. X). 1
) Михољске з а д у ш н и ц е . Православна мисао, Год. III (1960), 31—46. О в д с Је
") Соп1с5$. књ. VI, гл. и с ц р п н а л и т е р а т у р а о овим з а д у ш н и ц а м а .
824
1» ХеортологиЈа
90 291
илн поједине о д с е к е читају или говоре (поју) химне, све је ипак ноде- Поједини дани појединих седмица овако се п р о в о д е : У недељни
ш е н о према самом д а н у ; т а д а , п о ш т о је лнтургнја у цркви одржана, дан о д првог петла чита епископ у цркви Васкрсења из еваиђел.а
иде се по обичају са песмама у ц р к в у Васкрсеља и тамо бива о т п у с т место о васкрсу Господњем, као ш т о се то чини целе године у недел.ие
(гшнна) о к о 6. часа. И с т о тако у онај дан бива и увече према сваки- дане, и слично све д о свитања врши се у цркви Васкрсења и к о д
д а ш њ е м обичају. Крста (ас1 С г и с е т ) оно, ш т о се врши и целе године у недељне данс.
П о т о м се у ј у т р у чини процесија и врши као и у в е к у н е д е љ у у
У и д у ћ и дан тако исто се иде у исту ц р к в у на Голготи, а исто Великој цркви која се зове Мартириум, која је на Голготи иза цркш
т а к о и у трећи дан. К р о з сва та три дана с л у ж и се с великом р а д о ш ћ у Крста. И слично, п о ш т о б у д е о т п у с т из цркве, иде се у ц р к в у Васкр-
у цркви, коју је подигао Константин, све д о 6. часа. У 4. дан у Елеони, сења са химнама, као ш т о бива у в е к у недељне дане. Д о к сс омо
тј. у ирло л е п о ј цркви која је на Маслинову б р д у , све се исто т а к о догађа, п р и б л и ж у ј е се 5. час. В е ч е р њ е бива о в д е у своје време, као и
украшава и слави тамо; петог дана у Л а з а р и у м у (гроб Лазара у Вита- у в е к у цркви Васкрсења, и к о д Крста (асЗ С г и с е т ) , и на појединим
нији), који је о к о 1500 корака о д Јерусалима (удаљен); у шести дан св. местима. У недељни дан оно је у девети час Ј ).'Ј
на С и о н у ; с е д м о г дана у цркви Васкрсења, а осмог дана к о д Крста
ас1 Сгисегп. И тако се, дакле, к р о з осам дана сва ова р а д о с т и овај У д р у г и дан исто тако при првом појању петла, иде се у цркпу
у к р а с слави на свим светим местима, која сам горе именовала. Васкрсења као и целе године, и бива све ( б о г о с л у ж е њ е ) д о ј у т р а што
и у в е к . П о н о в о се о к о т р е ћ е г часа (9 сах.) иде у ц р к в у Васкрссњл и
У Витлејему пак за свих осим дана свакога дана с л у ж и се бого-
врши се ( б о г о с л у ж е њ е ) , ш т о се обично чини о к о 6. (часа) кроз цслу
с л у ж е њ е са истим украсом и истом р а д о ш ћ у о д презвитера и о д целог
г о д и н у , јер у дане четрдесетнице д о д а ј е се и то, да се и о к о т р е ћ м
клира истог места и о д монаха, који припадају оном месту. Ј е р о д
(часа) иде тамо. И с т о тако се о к о 6. и 9. часа и увече тако нршн
оног часа, у који се сви н о ћ у у Јерусалим враћају са епископом, тада
( б о г о с л у ж е њ е ) , као ш т о је обичај у в е к п р е к о целе године чинити ни
монаси онога места, к о л и к о г о д их је, б д и ј у све д о дана у цркви у
овим св. местима.
Иитлејему, химне или а н т и ф о н е појући, јер епископ овога дана у в е к
мора остати у Ј е р у с а л и м у . На свечаност и радост онога дана с к у п љ а ј у (Уторак). И с т о тако врши се све т р е ћ е г седмичног дана као и
се б е з б р о ј н е гомиле са свију страна у Јерусалим, не само монаси, но другог.
и лаици љ у д и и ж е н е . (Среда). Ч е т в р т о г дана слично иде се ноћу у ц р к в у Васкрса и
врши се оно, ш т о (се свршава) у в е к ( о д поноћи) све д о з о р е ; слично
и у трећи и у шести (час); у девети пак час, јер је обичај да се увск
Сретеније тј. целе године, у четврти и шести дан у девети час иде на Сион, јср
на овим местима, осим ако се д о г о д и д а н мученички, у в е к у четврти
и шести дан и катихумени посте, и т а к о се у девети час иде за Сиоп.
XXVI. 40. дан после Епифаније слави се о в д е са највећом ч а ш ћ у . Ј е р а к о случајно у 40-ницу падне дан мученика, у четврти и шести
1гр у она) дан је процесија у ц р к в у Васкрсења, и сви иду и по р е д у с е д м и ч н и дан ( с к о р о нико не пости) и не иде се на Сион.
сиомс с п р о в о д и се све са највећом р а д о ш ћ у као и о Пасхи.
За време дана четрдесетнице, као ш т о сам горе казала, у четврти
С.ии презвитери п р о п о в е д а ј у , а тако исто и епископ, расправља-
дан седмице о к о 9. часа иде се у процесији на Сион према обичају
|ући уиск о оном месту еванђеља ( Л у к . 2, 21—39), како су Ј о с и ф и
целе године, и врши се све ( б о г о с л у ж е њ е ) , као што је обичај чинитн
МариЈа у 40. дан д о н е л и Г о с п о д а у храм, и видели га Симеон и Ана
око 9. часа, осим приноса (литургије). А да би народ увек учио закон,
нророчица, кћи Фануилова, и о њиховим речима, к о ј е р е к о ш е видевши
епископ и презвитер непрестано п р о п о в е д а ј у . Када б у д е извршен о т п у с т ,
Господа, и о свом поклону, који д о н е ш е р о д и т е љ и . И п о ш т о се све
н а р о д са песмама прати епископа у ц р к в у Васкрсења, а тамо се т а к о
прослави по реду, како је обичај, в р ш е се тајне и бива о т п у с т (ппзза).
д о ш л о ( у д е с и се т а к о пут), д а када се улази у цркву Васкрсења, већ
је час вечерња. Тада се поју химне и антифони, говоре се молитве и
в р т и се вечерње б о г о с л у ж е њ е 2 ) у цркви Васкрсења и к о д Крста (ас1
Четрдесетница — ускршњи пост С г и с е т ) . Вечерње б о г о с л у ж е њ е у овим данима, тј. четрдесетнице, унек
бива касније него иначе преко целе године.
XXVII. Д а н и пасхални, када д о ђ у , славе се о в а к о : Као ш т о се к о д Четвртак. У пети дан (седмице) врши се ( б о г о с л у ж е њ е ) све слично
нас назе (тј. посте) 40 дана пре Ускрса, т а к о се и о в д е осам седмица као и у д р у г и и у трећи дан (седмице).
назе (посте) пре Пасхе. А з б о г тога се осам седмица посте, јер се у
с у б о т е и н е д е љ е не пости, и з у з е в ј е д н о г дана с у б о т е , у који бивају
пмсхална бдснија и треба постити. Д а к л е осим овог ј е д н о г дана, сасвим ') Према О а с ћ е з п е овде треба додати поп, дакле: попа поп Ш, и према томс
никада се о в д е целе г о д и н е . у с у б о т у не пости. И т а к о д а к л е о д осам , У н е д е љ н и дан не бива девети час."
ссдмица када се о д у з м у осам дана недеља и седам с у б о т а , јер п о т р е б н о 2
) г т з з а 1исегпаНа, према КрасносељиевЂ-у вероватно литургиЈа пређсосвећени!
)с да се једна с у б о т а пости, који се овде зову ^ортш тј. ч е т р д е с е т н и ц а . дарова.
297 . '21 &
Када се, дакле, сврши богослужење све по обичају у Великој цркви, стасис. А када се ступи у Анастасис, поје се једна химна, бива молшм ,
пре но што буде отпуст узглашава архиђакон и прво к а ж е : „За време благосиљају се катихумени, као и верни, и бива отпуст.
целе ове седмице тј. од сутрашњег дана, у девети час скупимо се сви XXXIII. Велики уШорак. Исто тако у трећи дан бива све слично,
у Мартириум, тј. у Велику цркву". Потом узглашава по други пут и као и други. Само се то додаје трећег дана, да ноћу касно, пошто
каже: „ Данас сви у седми час будимо спремни у Елеони (цркви на се сврши богослужење у Мартириуму и пошто се ишло у Анастасис
Маслиновој Гори)". Када је дакле свршен отпуст у Великој цркви, тј. и опет био у Анастасису отпуст, сви оног часа ноћу иду у цркну,
у Мартириуму, спроводи се епископ са химнама у цркву Васкрсења. која је на Гори Јелеонској. Када се дође у ову цркву, улази епископ
Када сс тамо сврши што је обичај да бива у недељне дане у цркви у пећину, у којој је пећини Господ обично учио ученике, и улнма
Впскрсења после отпуста у Мартириуму, тада већ сваки иде кући књигу еванђеља, и стојећи сам епископ чита речи Господње, кој< су
својој да брзо једе, да сви када иочне седми час б у д у спремни у цркви написане у Матејеву еванђељу (24, 4), тј. где каже: „Пазите да пас
која је на Елеони, тј. на Маслиновој Гори, где је она пећина, у којој нико не превари" и целу ову беседу прочита епископ. А када ју ЈС
је Господ учио. прочитао, бива молитва, благосиљају се катихумени, као и верпи, бина
XXXI. Око седмога часа, дакле, пење се цео народ на Маслинову отпуст и враћају се са горе сваки својој кући већ доста касно ноћу.
Гору, тј. у Елеону цркву, али и епископ; поју се химне и антифони XXXIV. Велика среда. Исто тако врши се све у четврти дан
према дану и месту, слично (читају се) и читања (9. час). А када почиње целога дана од првог петла, као и у други и трећи дан, али када <<
да бива 9. час, пење (иде) се са химнама у 1 т ћ о т о п ('Ер.ра)р.10у) тј. на отпуст сврши ноћу у Мартириуму и испрати епископ са химнамл у
оно место, са ког се Господ вазнео на небо, и тамо се седне (ради Анастасис, одмах улази епископ у пећину која је у Анастасису, и стоји
читања), јер целом народу увек у присутности епископа заповеда се иза решетке; један презвитер пак стоји пред решетком и узима спап
да седне, само што једини ђакони увек стоје. Поју се и овде химне ђеље и чита оно место, где је Јуда Искариотски ишао к Јудејнма (и)
или антифони према месту и дану; а слично су уметнута читања и одлучио, шта ће му дати да изда Господа (Мат. 26, 14). Када сс нро
молитве. Када је већ почео бивати 11. час (5. час по подне), чита се чита ово место, настаје такав крик и уздисање целог народа, да нгма
оно место из еванђеља, где су деца са гранчицама или палмама сре- никога ко не би у онај час био дирнут д о суза. Потом бива молитма,
тала Господа говорећи: „Благословен, који долази у име Господње" благосиљају се катихумени, потом верни, и бива отпуст.
(Мат. 21, 9). И одмах се д и ж е епископ и цео народ, и иду пешке XXXV. Велики чеШврШак. Исто тако врши се и у пети дан оно
одатле са најваћег врха Маслинове Горе. Цео народ иде пред њиме о д првог петла, што је обичај (чинити) све до у ј у т р у у цркви Васкрсси.а,
са химнама или антифонима увек одговарајући: „Благословен, који слично и у трећи и у 6. час. А у осми час по обичају скупља сс цсо
долазн у име Господње". И колико год је деце на оним местима, па народ у Мартириум, због тога раније но у остале дане, зато што
чак и она која не могу ићи ногом, јер су нежна, њих родитељи отпуст треба да буде раније. И тако, пошто се скупи цео народ, врши
н.ихови носе о врату, сва (деца) д р ж е у рукама гранчице, једни палми, се што треба да се врши; тога дана врши се принос (литургија) у
други маслина; и тако се спроводи епископ оннм начином, на који је Мартириуму и бива отпуст тамо око 10. часа. Пре но што буде отпуст
тада праћен Господ. И са врха горе све до града, и одавде у цркву узглашава архиђакон и говори: „У 1. час ноћи скупимо се сви у цркни,
Иаскрсења кроз цео град само пешке сви иду, па и отмене госпође и која је на Елеони, јер данас ове ноћи предстоји нам велики т р у д " .
нисока господа, тако прате епископа појући припев, и тако полако и Пошто је извршен отпуст у Мартириуму, иде се иза Крста — ров!
нолако, да се не умори народ, и већ увече стиже се у цркву Васкр- Сгисет 1 ), говори се овде само једна химна, бива молитва, и епископ
сења. Када се тамо дође, ма колико да је касно, ипак бива вечерње, тамо приноси принос (тј. свршава литургију) и сви се причешћују. Јср
бина опст молитва а<3 С г и с е т и отпушта се народ. са изузетком овог једног дана, целе године никада се не служи лигур
гија у цркви роз! Сгисет, осим овога дана само. Пошто, дакле, и ондс
буде отпуст, иде се у Анастасис, бива молитва, благосиљају се по
обичају катихумени и тако исто верни, и бива отпуст. И тако се свако
Страсна седмица жури да се врати својој кући, да једе, јер одмах чим су јели, сви иду
у Елеону, у ону цркву у к о ј о ј је пећина, у којој је тога дана Господ
XXXII. Велики понедељак. Исто тако врши се и идући дан, тј. био са апостолима. И тамо се до око 5. часа ноћи (11 сах.) непрестано
други дан, што је од првог петла обичај вршити све до јутра у цркви поју химне или антифони према дану и месту, а слично (читају се) и
Васкрсења, слично и у 3. и у 6. (час) врши се оно, што и целе четр- читања; бивају уметнуте молитве; а читају се и она места из еванђсл.а,
дссстнице. У девети се пак час скупљају сви у Великој цркви тј. у у којима је Господ говорио ученицима онога дана седећи у оној псћини,
Мартириуму, и тамо се све до првога часа ноћи (7. час увече) увек која је у овој цркви. И одатле већ о к о 6. часа ноћи (поноћ) иде сс
химнс и антифонн поју, и читају се читања према дану и месту; увек горе (на врх) на Имбомон са химнама на оно место, одакле се Господ
су уметнуте и молитве. Тамо се служи и вечерње када буде (дође)
нрсма томе; и тако бина дакле, да већ ноћу бива отпуст у Мартириуму.
Када се сврши отпуст, спроводи се епископ одатле са химнама у Ана- *) У нарочиту капелу где се ч у в а о крст Христов.
(
300 . '21 &
н;| шоо на нсбо. И тамо се опет исто гако читања и химне и антифони и запис (тј. дашчица са натписом). Када се дакле метнс па сто, епискон
нрема дану (читају, односно) поју, па и саме молитве које бивају, које седећи д р ж и крајеве св. дрвета својим рукама, ђакони пак, који около
гонори епископ, говори увек према дану и месту. стоје, чувају. Ово се пак због тога тако чува, што је обичај да цео
XXXVI. Велики петак. И тако када је почело појање петлова, народ један по један долази, како верни тако и катихумени, и клап.а
силази се са химнама са 1шђотоп-а и долази се д о оног места, где јући се к столу целивају св. дрво и (тада) одлазе. И пошто је, нс зиам
се Госиод молио као што је написано у еванђељу (Лук. 21, 41): „И сам када, к а ж у , неко зубима загризао и украо од св. дрвета, зато се т псо
одступи од њих колико се може каменом добацити, клекну на колена сада од ђакона, који у к р у г у стоје, чува, да се не би ко долазећи
и мољаше се Б о г у " (Лук. 22, 41) и остало. На овом месту је уметнички у с у д и о д а опет тако учини. Тако дакле пролази цео народ један по
нзрађена црква, у коју улазе епископ и цео народ, говори се тамо молитва један, сви клањајући се, прво челом д о д и р у ј у ћ и , а затим очима (посмд
прсма месту и дану, поје се и једна прикладна химна и говори се оно трајући) крст и запис, и тако целивајући крст одлазе; р у к у пак нико
м< сто из еванђеља где Христос каже својим ученицима: „Бдите (и молите не подиже да се дотакне. П о ш т о су дакле целивали крст и отишли,
сс) да не паднете у напаст" (Мат. 26. 41). Ц е л о ово место прочита се стоји ђакон, д р ж и прстен Соломонов и онај рог, иза кога су се помл
тамо, а затим бива молитва. И већ одатле сви са химнама, све д о нај- зивали цареви, целивају и рог, посматрају и п р с т е н . . . (овде је прекид
ман.ег детета, силазе пешке са епископом у Гетсиманију, где због текста).
неликог тискања народа и уморни о д бдења и свакидањег поста, јер О д д р у г о г д о 6. часа пролази цео народ, на једна врата улазНш
греба сићи са тако великог брега, лагано и лагано са химнама долази и на друга излазећи, пошто ово бива на оном месту, на коме је јучс,
се у Гстсиманију. Више о д две стотине светиљака спремљене су као тј. у пети дан (четвртак) била литургија. А када већ настане шести члс
снеглост целом народу. Када се дакле дође у Гетсиманију, бива прво (подне), иде се пред Крст — ап!е С г и с е т , била киша или врућинд,
1 Г О Д Н А молитва, затим се поје једна химна? потом се чита оно место јер ово је место откривено, тј. као веома велики и доста леп атриум,
и I енанђеља, где је Господ ухваћен. Када се чита ово место, такав који је између Крста и цркве Васкрсења. Тамо се, дзкле, скупл.а цсо
крик и уздисање целог народа бива са плачем, да се ваљда чак д о града народ, да се не м о ж е наћи празна места. Епископу се поставља катедра
чује плач целог народа. И већ о д овог часа иде се пешке са химнама пред Крстом — ап1е С г и с е т , и од 6. д о 9. часа ништа д р у г о не биид,
(натраг) у град, и долази се д о капије (градске) у онај час, у који само се читају читања, и то овако: чита се прво из псалама, где год
почиње чонек човека познавати; одатле средином целога града (иду) се говори о страдању; чита се из апостола или из посланице апостола
спи д о јсднога, велико и мало, богати, сироти, (и) сви (су) тамо спремни, или из Дела (апостолских), где год се говори о страдању Господн.см,
н.фочито у онај дан нико не изостаје од б д е њ а све д о у ј у т р у . Тако а из еванђеља читају се места где страда; затим се чита из пророка,
сс прати спископ од Гетсиманије све д о капије, и одатле кроз цео где су говорили да ће Господ страдати; затим се чита из еванђел.л,
ц м д свс д о Крста — ас1 С г и с е т . где се говори о страдању. И тако се од 6. д о 9. часа непрестано читају
Када се дође д о Крста — апЈе С г и с е т , већ почиње да бива јасна читања или поју химне, да се покаже целом народу, јер што год су
пи глост, Тамо се опет чита оно место из еванђеља, где је доведен пророци прорекли о страдању Господњем, показује се како се то
I кспод Иилату, и све што је написано да је Пилат говорио Господу извршило према еванђељима и списима апостола. И тако се за она три
илн''.1удсјима, све се чита. Тада говори епископ народу, бодрећи их, часа поучава цео народ, да се није ништа догодило, што није прорс
)ср су сс трудили целе ноћи и уз то имају да се т р у д е и тога дана, чено, и није речено, што се није потпуно испунило. Увек се пак у м е ћ у
дд пс малакшу, но да се уздају у Бога, који ће им за њихов т р у д молитве, које су и саме удешене према дану. Код појединих читања "и
нсНу награду дати. П о ш т о их је тако, колико сам може, охрабрио, молитава настаје таково у з б у ђ е њ е и у з д и с а њ е целога народа, да је то
гонори им: „Идите међутим сада сваки својој кући, с е д н и т е ( о д м о р и т е ч у д о ; јер сваки, било велико или мало, за ова три часа овога дана
сс) мало, и око 2. часа дана б у д и т е сви спремни овде, да би од оног толико плаче, да се не може замислити, што је Господ то за нас прс-
члса све д о 6-ог могли видети св. дрво крста, в е р у ј у ћ и да ће бити на трпео. После овога када већ почиње да бива 6. час, чита се сада оно
спас снакога о д нас. О д шестог часа опет сви имамо да се састанемо место из Јованова еванђеља (19, 30), где је (Спаситељ) испустио д у х ;
нл истом (овом) месту, тј. пред крстом — ап!е С г и с е т , да у читању када се ово прочита бива молитва и о т п у с т . Чим се сврши отпуст
и молитви проведемо све д о ноћи". испред Крста — ап(е Сгисеш, одмах сви у процесији иду у Велику
XXXVII. После овога, п о ш т о је учињен отпуст о д Крста — с!е цркву, ка Мартириуму и (тамо) се врши оно, што се обично врши
Сгисе, тј. пре но што сунце изиђе, одмах сви ревносни одлазе на Сион, ове седмице у 9. час, у који се скупља у Мартириум, све до вечерл
дл се моле к о д оног стуба, к о д кога је бичеван Господ. Одавде вра- ове седмице. Када се сврши о т п у с т , иде с е из Мартириума у цркну
гинши се седе мало у својим домовима (кућама), и одмах су сви спремни. Васкрсења. Када се т а м о дође, говори с е . о н о место из еванђеља, гдс
Сада се поставлЈа епископу катедра на Голготи, иза крста — роз! Јосиф моли тело Господње од Пилата и поставља га у нови гроб
Сгисеш, која и сада стоји. Епископ седа на катедру, пред њега се (Јов. 19, 38). Када се ово прочита бива молитва, благосиљају се огла
постанл.а закривен сто, у к р у г у о к о стола стоје ђакони, и доноси се шени и бива отпуст. А у овај д а н не узглашава (архиђакон) се да ће
од сребра, позлаћен ковчежић, у коме је св. дрво крста, отвара се бити бденије у цркви Васкрсења, јер се зна да је народ уморан; али
(кончсжић) и види се (крст), поставља се на сто како дрво крста, тако је обичај, да се тамо д р ж и бденије. И т а к о ко од народа хоће, или
. '21 &
302
Гшл.о који могу, б д е ; а који не могу, не бде тамо д о у ј у т р у , а кли- чита се оно место из еванђеља (Јов. 20, 19), где је у исти дан Господ
рици д р ж е бдење тамо, тј. који су јачи или млађи; и целе ноћи поју на истом месту, где сада стоји црква на Сиону, кроз затворена врата
се тамо химне и антифони све до у ј у т р у . Велика већина пак бди, једни у ш а о ка ученицима, тј. када један о д ученика тамо није био, то је
од всчера, д р у г и о д поноћи, како који могу. Тома, а када се вратио и када су му рекли остали ученици да су
видели Господа, он је р е к а о : „Не верујем, д о к т о не видим". Попгго
XXXVIII. Велика субота. У д р у г и пак дан, суботу, по обичају
се ово прочита бива опет молитва, благосиљају се катихумени, па
бива ( б о г о с л у ж е њ е ) у трећи, а исто тако и у 6. час; у девети пак час
верни, и враћа се свако својој кући касно око другога часа ноћи.
иећ не бива ( б о г о с л у ж е њ е ) у с у б о т у , но се спрема пасхално бденије
у Всликој пркви, тј. у Мартириуму. Ускршња пак бдења бивају тако,
кло и к о д нас (тј. на З а п а д у ) ; само овде ово још више бива, да се
дсца, када б у д у крштена и обучена, исто тако када изиђу из извора Томина недеља
(купке), заједно са епископом воде прво у цркву Васкрсења. Епископ
улази у р е ш е т к у цркве Васкрсења, поје се једна химна, затим чита ХБ. Исто тако у осми дан после Пасхе, тј. у недељни дан, одмах
сиископ једну молитву за њих, и тада дође са њима у Велику цркву, после 6. часа цео народ са епископом пење се ка Јелеонској ГОЈЈИ,
гдс по обичају цео народ бди. Т у се врши оно, што је обичај (да се прво се у цркви, која је тамо, неко време седи (одмара); поју с<
нрши) и к о д нас (на Западу), и пошто изврши принос (литургија), антифони према дану и месту, бивају молитве такође према дану и
бива отпуст. И п о ш т о б у д е свршен отпуст бденнја у Великој цркви, месту. Опет се одавде са химнама иде на Имбомон горе, слично и
одмах се са химнама долази у цркву Васкрсења, и овде се опет чита тамо бива исто, што и овде. А када дође томе време, већ цео ННЈ>ОЛ
оно мссто из јеванђеља о васкрсу; бива једна молитва, и опет тамо и сви апотактити прате епископа са химнама све д о цркве Васкрсем.л.
приноси епископ ж р т в у (евхаристију); али све бива брзо због народа, А у цркву Васкрсења долази се у онај час, када обично бива вечсрил
да се д у ж е не задржава, и тада се већ о т п у ш т а народ. У тај дан бива Вечерње пак бива како у цркви Васкрсења тако и у цркви Крста д<1
у исти час отпуст бденија, у који час и к о д нас. Сгисегп, и одатле цео народ сви д о једнога са химнама прате епископа
све д о Сиона. Када се тамо дође, слично се поју химне према мссту
XXXIX Ускрс. У вече пак, ови дани пасхални тако се славе, као и дану, чита се опет и оно место из еванђеља, где је Грспод ослм
и код нас (на Западу), и по свом р е д у бивају литургије за осам пас- дана после Пасхе ушао, где беху ученици (сакупљени), и у к о р е о Тому,
халних дана, као и свуда што бива на Пасху све д о осмог дана. О в д е што је био неверан. И тада се прочита цео тај одсек ; потом бива
јс пак исти украс и исти р е д ( б о г о с л у ж е њ а ) и за осам дана Пасхе, молитва; пошто б у д у благословени катихумени као и верни по обичају,
као и о Б о г о ј а в љ е њ у , како у Великој цркви, тако и у цркви Васкр- враћа се свако својој кући, као и у недељни дан Пасхе, око д р у г о м
сси.л, тако и к о д Крста — ас! Сгисеш ИЛИ у Елеони, па и у Витлејему часа ноћи.
и у Лазариуму и свуда, јер су то пасхални дани. Самога првог дана
у нсдсл.у чини се процесија у Велику цркву, тј. Мартириум, исто тако Х и . О д Пасхе д о Педесетнице, тј. Д у х о в а , овде баш нико ие
и у д р у г и (понедељак) и у трећи (уторак) дан, но ипак тако, да се пости, па ни сами апотактити. Јер у в е к за време ових дана, као и
уиск, пошто се сврши литургија, иде са химнама из Мартириума у целе године у цркви Васкрсења од првог петла све до у ј у т р у врше
цркну Васкрсења. У четврти дан иде се у процесији у Елеону — ц р к в у , се обична (богослужења), а слично и у шести час и увече. А у недел.не
л у псти дан у цркву Васкрсења, у шести на Сион, у суботу пред Крстом — пак дане увек се по обичају иде у процесији у Мартириум, тј. у
лм1с Сгисеш, а у н е д е љ у тј. осми дан опет у Велику цркву, тј. у Марти- Велику цркву, и одатле се иде са химнама у цркву Васкрсења. А у
риум. Зл ових пак осам пасхалних дана, сваки дан после ручка пењу се ка четврти и шести дан (седмице), пошто у ове дане баш нико не пости,
Г.лсони цркви епископ са целим клиром и свом децом, тј. који су били иде се на Сион, али рано. Бива отпуст п о своме обичају.
крштсни, и са свима апотактитима 1 ), људима и женама, и од народа Х Ш . А у четрдесети дан после Пасхе тј. у пети дан (седмице),
који хоће. Поју се химне, бивају молитве како у цркви која је на дан раније после 6. часа, тј. у четврти дан, сви иду у Витлејем због
Јелеонској Гори, у којој је пећина, у којој је Исус учио ученике, служења бденија. Бденије наиме бива у цркви у Витлејему, у којој је
тлко и у Имбомону тј. на оном месту, са кога се Господ узнео на цркви пећина, где је рођен Господ. А у други дан, тј, у пети дан
псбо. И пошто се отпоју псалми и изговори молитва, силази с е о д а т л е (седмице тј. четвртак) четрдесетих (тј. у четрдесети дан) служи се
сд химнама све д о цркве Васкрсења у вечерњи час. О в о бива к р о з литургија по свом реду, тако да и презвитери и епископ проповсдају
спих осам дана. У недељни дан, на Пасху, после вечерњег отпуста тј. говорећи према дану и месту, и потом се касно увече враћају сви у
0Д цркие Васкрсења, цео народ са химнама прати епископа на Сион. Јерусалим.
Када се тамо дође поју се химне према дану и месту, бива молитва и
Педесетница — Силазак Св. Духа
>) НтериЈл често с п о м и њ е . а и о т л к т и т е , т). п о л в и ж и и к е , коЈи су сматрали да ниЈе Х1ЛП. А у педесети дан, т ј . недељу, у који дан предстоји народу
дпанол.ено Јести месо и пити вино. Дпа укала ТеодосиЈсва из 381. и 383. проглашаваЈу
и* па Јсрстике (Со(1. Тћсос!. Ш. II, с, 7. 11). Е н и ф а н и Ј с (де Наегеа. с. 15) их т а к о ђ е убраЈа
велики т р у д , врши се све по обичају о д првога петла овако: д р ж н се
у Јеретике. б д е њ е у цркви Васкрсења, да епископ чита оно место еванђеља, којс
805
304
20 Х«ортологн|а
. '21 &
306
иска дође ка купки ( к р ш т е њ у ) " . Тако о мушкима, тако о женама испи- чути. Речи пак, које се тичу д у б љ е тајне, тј. самога крштен.а, нс
ту)уНи говори. можете (смете) чути, јер сте још катихумени. И да не мислите да што
Лко је пак ко странац и нема никаквих сведоџаба од оних који бива без разлога, када б у д е т е крштени у име Б о ж ј е , за осам даиа
би га познавали, не припушта се тако лако ка к р ш т е њ у . пасхалних после учињеног отпуста у цркви Анастасис чућете. Ј е р док
год сте ви катихумени, тајније ( д у б љ е ) тајне Б о ж ј е не могу вам сс
казати.
Поучавање катихумена
Поучавање неофита
XI.VI. Ово пак, госпође сестре, морала сам вам писати, да не
мислите да бива што без разлога. О в д е је наиме такав обичај, да се ХЦУН. А када д о ђ у дани Пасхе, за оних осам дана, тј. од Пасхс
над онима који прилазе к р ш т е њ у , за ових 40 дана, за (време) којих се д о осмог дана, пошто б у д е учињен отпуст из (Велике) црквс, идс сс
ности, прво рано ( у ј у т р у ) од клирика сврше ексорцизми, чим се сврши са химнама у Анастасис. Тада бива молитва, благосиљају сс верни и
јутлрњи отпуст у Анастасису. Одмах се поставља катедра епископу стоји епископ наслоњен на у н у т р а ш њ у ограду (решетку), која јс V
у Мартириуму, у Великој цркви, и сви, који треба да се крсте, седе пећини Анастасиса, и излаже све што се врши на крштењу. Јср у она|
у кругу око епископа, како љ у д и , тако жене; тако исто стоје (ту) и час не долази ни један катихумен у Анастасис, само неофити и псрии,
оцсни и матере (њихове), а и од народа сви који хоће. да слушају који хоће да ч у ј у поуку о тајнама, улазе у Анастасис. Затнар.му сс
ула (е и седају, али (само) верни. Катихумен пак не улази тамо тада, пак врата, да који катихумен не уђе. Д о к епископ у појединости рн<
гдс их епископ учи закон на овај начин: Почињући од књиге Постања правља и прича, такови су гласови оних који одобравају, дл сс ц.ишш
11 оних 40 дана прелази све списе (библијске), прво излажући их бук- ван цркве ч у ј у гласови њихови. Све тајне тако се у стнари тумач« . пл
нално и тада их тумачећи духовно. И о васкрсу, а слично и о вери никога нема, ко не би могао бити покренут на оно, што чујг ишо
свему уче се оних дана; ово се пак зове: катихеза. А када се наврше излагати. А пошто у овој провинцији један део народа и грчки и
пет седмица од почетка поучавања, тада д о б и ј а ј у они символ. сирски зна, а други део само грчки, други опет део само сирски, и
тако пошто епископ иако зна сирски, ипак само грчки увек гонори, н
Значење овог символа као и значење свију списа (библијских) никада сирски: то, дакле, увек стоји тамо презвитер који тумлчн
и (ллже им прво буквално у појединим беседама, и затим духовно, сирски оно што епископ говори грчки, да сви ч у ј у оно што сс и з л л ж с .
1нко излаже и символ. И тако бива, да на овим местима сви верни И читања, која се у цркви читају, пошто је потребно грчки читати,
слсдс (прате) списе (библијске), када се читају у цркви, јер се за оних увек стоји (неко) ко сирски тумачи због народа, да се увек учс. Л
10 дана сви уче, тј. од првог све д о трећег часа; јер три часа траје који су овде Латини, тј. који не знају ни сирски ни грчки, да не би
клгихсза (поука). Бог пак зна (тј. Б о г је сведок), госпође сестре, да били ожалошћени, и њима се излаже (тумачи), јер има друге браНс и
1< |лчс одобравање верних, који долазе и с л у ш а ј у катихезе, на оно сестара грколатина, који им латински излажу (тумаче). То пак је ондс
ш И1 гонори и излаже епископ, него када (иначе) седи и проповеда у пре свега веома у г о д н о и веома чудно, да увек како химна, тако
цркни о појединим (стварима), што се тако тумачи. А када већ око антифони, читања и молитве које епископ говори, такав смисао имају,
|||с||сг часа б у д е (крај) катихезе, одмах се одавде прати епископ са да су увек прикладне и сагласне како дану који се слави, тако и
химпом у Анастасис, и бива отпуст у трећи (час). Тако се три часа месту на коме се врше.
днсиио поучавају кроз седам седмица. Осме пак седмице четрдесетнице,
I ј. која се назива велика седмица, већ нема времена за њихово поуча-
нли.с, да се изврши оно, што је раније речено.
А када је већ прошло седам седмица, преостаје она једна пасхална Празннк освећења Велике цркве — Мартириума
седмица, коју овде називају велика седмица, већ тада долази епископ
рано у Велику цркву, у Мартириум. Позади у апсиди иза олтара ХГУШ. Тако исто се дани свечаног освећења називају, у које јс
ноставља се епископу катедра, и тамо један по један иде, мушки са света црква, која је на Голготи, коју називају Мартириум, посвећснл
снојим оцем 1 ), а женске са својом матером, и враћа епископу символ. Б о г у . Али и света црква која је код цркве Васкрсења, тј. на оном
Пошто врате епископу символ, ословљава их све епископ и к а ж е месту, где је Господ после страдања васкрсао, у исти дан је и сама
(гоиори): „За ових седам седмица поучени сте у целом закону списа посвећена Б о г у . Посвећење дакле ових светих цркава слави се са нлј
(Сн. иисма), а чули сте и о вери; чули сте и о васкрсу тела, и цео већом чашћу, јер је крст Господњи нађен у исти дан. И тако јс због
смисао символа, к о л и к о сте као катихумени д о сада могли (смели) овога тако одређено, да је баш дан, у који с у први пут горе описанс
свете цркве посвећене, био исти дан, у к о ј и је крст Господн.н био
нађен, и овај дан се слави са сваком р а д о ш ћ у . И ово се нашло кроз
') КрасноселћЦевг: кумом. свеге списе, да је овај дан посвећења т а к о ђ е онај (дан), у који јс
308