SPECIFIČNOSTI PROIZVODNJE RATARSKIH I POVRTARSKIH

BILJNIH VRSTA U USLOVIMA NAVODNJAVANJA

Doc. dr Borivoj Pejić
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
E-mail pejic@polj.ns.ac.yu
Navodnjavanje - dodavanje vode zemljištu sa ciljem povećanja njegove vlažnosti i
obezbedjenja biljaka lakopristupačnom vodom u slučajevima prirodnog deficita potrebne
vode

Zavisi od više faktora: klime, zemljišta, zahteva pojedinih biljaka za vodom, posebno od
uvodjenja odredjenih kultura i specifičnih vidova gajenja pojedinih useva

U Vojvodini je izgradjeno 94.000 ha zalivnih sistema (180-190), oko 53,4% (50.750 ha)
se nalazi u Bačkoj, 34,8% (33.100 ha) u Banatu, a samo 11,8% u Sremu (10.150 ha)

U odnosu na ukupnu obradivu površinu (1.646.507 ha) navodnjavana površina obuhvata

5,7%. Od izgradjenih sistema za navodnjavanje u funkciji je oko 57% (54.000 ha -
3,3%), a od toga u relativo ispravnom stanju 50-60% (27.000-33.000 ha -1,6-2,0%)
 Vodni bilans zemljišta (po metodi Thornthwaite-a) – prosečni podaci
za meteorološku stanicu Rimski Šančevi (1964-2003. god.)

Godišnje
Elementi I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
vrednosti

t (oC) - 0,7 1,5 6,2 11,2 16,6 19,6 21,3 20,7 16,8 11,5 5,6 1,6 11,1
I 0,00 0,16 1,39 3,39 6,15 7,91 8,97 8,59 6,26 3,53 1,19 0,18 47,72
(ETP) mm 0,0 3,7 22,2 46,9 77,0 94,9 105,4 101,6 78,1 48,5 19,6 4,0 601,9
ETP (mm) 0 3 23 53 99 122 138 123 81 46 15 3 706
P (mm) 37 32 38 47 59 85 70 59 41 43 50 48 609
∆ + 20 0 0 -6 - 40 - 37 - 17 0 0 0 + 35 + 45
r (mm) 100 100 100 94 54 17 0 0 0 0 35 80
ETR (mm) 0 3 23 53 99 122 87 59 41 43 15 3 548
m (mm) 0 0 0 0 0 0 51 64 40 3 0 0 158
v (mm) 17 29 15 0 0 0 0 0 0 0 0 0 61
 POTREBE BILJAKA ZA VODOM I EVAPOTRANSPIRACIJA
Evapotraspiracija – složen biofizički proces – zavisi od kompleksnog delovanja brojnih
činilaca:
- obezbedjenosti biljaka vodom u periodu vegetacije
- uslova spoljne sredine
- biljne vrste
- zemljišta i njegovih svojstava
- nivoa agrotehnike

Potencijalna evapotranspiracija (ETP) definiše potrebe biljaka za vodom – u vodnom

bilansu se pojavljuje kao stavka prihoda, a stvarna, realna evapotraspiracija (ETR) se u
vodnom bilansu pojavljuje kao ukupan rashod vode

Vrednosti ETP služe kao osnova svih obračuna u navodnjavanju – kao neophodan
elemenat u vodnom bilasu za utvrdjivanje deficita ili suficita padavina, odnosno vode u
toku vegetacije
Odredjivanje ETP vrednosti nije jednostavno – direktna merenja – indirektni metodi
odredjivanja

Direktna merenja: lizimetri i evapotranspirometri, utvdjivanje ETP proučavanjem

kolebanja podzemne vode, integralni metod, utvrdjivanje ETP metodom priliva i oticanja
vode, merenje ETP u poljskim uslovima na eksperimentalnim parcelama

Indirektni metodi odredjivanja: obračun na osnovu izmerene ili obračunate vrednosti

isparene vode sa slobodne vodene površine, obračun preko referentne
evapotranspiracije (Eto) - metod Penman-a, Thornthwaite-a, Blaney i Criddle-a, obračun
bioklimatskim postupkom primenom hidrofitometeoroloških indeksa
 Merenje ETP u poljskim uslovima na eksperimentalnim parcelama
Izbor lokacije eksperimentalnog polja – da podzemna voda nema uticaja na
snabdevanje biljaka – da nema uslova za oticanje padavina
Merenje ETP u poljskim uslovima primenom različite predzalivne vlažnosti zemljišta

Primer odredjivanja potreba kukuruza za vodom u poljskim uslovima (Bošnjak, 1987)

Potencijalnu evapotranspiraciju (ETP), odnosno potrebe biljaka za vodom predstavlja

bilans prihoda i rashoda vodne na varijanti sa predzalivnom vlažnošću zemljišta gde je
postignut najveći prinos
 Indirektni metodi odredjivanja ETP
Isparavanje sa slobodne vodene površine
Potrošnja vode od strane biljaka pri optimalnoj obezbedjenosti vodom i isparavanje sa
zemljišta i slobodne vodene površine podležu fizičkim zakonima isparavanja

Iako transpiracija neosporno zavisi od uslova spoljne sredine, isto tako zavisi i od
osobina biljke, i predstavlja u stvari biofizički proces, i zato ukupnu potrebu biljaka za
vodom (transpiracija + isparavanje) treba smatrati samo PRIBLIŽNO EKVIVALENTOM
ISPARAVANJU SA SLOBODNE VODENE POVRŠINE

PBV = Eo k

PBV = potrebe biljaka za vodom (mm)

Eo = evaporacija sa slobodne vodene površine (mm)
k = korekcioni indeks za obračun ETP u odnosu na Eo
Eo - evaporacija sa slobodne vodene površine može da se obračuna (Daltonova i
mnoge druge formule) ili direktno izmeri (evaporimetri, atmometri)
Eo = (es – ed) f (u)
Eo = evaporacija sa slobodne vodene površine
es = maksimalni pritisak vodene pare u vazduhu pri temperaturi
vodene površine
ed = pritisak vodene pare pri temperaturi tačke rose
f(u) = funkcija brzine vetra
Za merenje evaporacije koriste se različiti evaporimetri, ali su tri prihvaćena kao
standardi:
- evaporimetar Klase A (US Class A pan)
- evaprimetar Wild-a
- evaprimetar po Piche-u
Potrebe biljaka za vodom se obračunavaju množenjem izmerene Eo sa korekcionim
indeksom »k«
Korekcioni indeks »k« se odredjuje korelacionom analizom izmerene potencijalne
evapotranspiracije u poljskim uslovima, biološkim putem i izmerene Eo evaporimetara

ETP
k =
Eo
Korekcioni indeksi se odredjuju za vegetacioni period ili podperiode vegetacije
poljoprivrednih biljaka
Od velike su praktične vrednosti za pedoklimatske uslove u kojima su odredjeni i mogu
biti pouzdan oslonac u realizaciji racionalnog zalivnog režima gajenih biljaka
 Korekcioni indeksi ETP za kukuruz i soju u odnosu na Eo iz
evaporimetara (prosek za period vegetacije - Bošnjak, 1982)

Evaporimetar Korekcioni indeksi

tip lokacija kukuruz soja
meteorološka
Klase A 0,60 0,57
stanica
meteorološka
Wild-a 1,33 1,32
stanica
meteorološka
Piche-a 0,51 0,51
stanica
pored useva
Klasa A 1,71 0,71
kukuruza
u usevu
Klasa A 0,88 -
kukuruza
Klasa A u usevu soje - 0,73
Obračunate vrednosti ETP (mm) različitim metodama za Vojvodinu

Mesec Penman Blaney-Criddle Thornthwaite Alpatjev

IV 95,3 115,3 52,7 64,4

V 136,9 159,8 89,5 142,1
VI 158,7 187,4 100,6 126,7
VII 134,8 178,3 139,9 90,7
VIII 127,5 165,9 130,7 94,7
IX 89,5 134,6 96,1 85,8
Ukupno 742,7 941,3 609,5 604,4
 Metoda Thornthwaitea

(ETP) = 16 (10 t/I)a, I = Σ i, i = (t/5)1,514, a = 0,0016 I + 0,5, ETP = (ETP) k

(ETP) = nekorigovana mesečna potencijalna evapotranspiracija, mm

t = srednja mesečna temperatura vazduha, oC
I = godišnji termički indeks (predstavlja sumu mesečnih termičkih indeksa i)
k = korekcioni koeficijent za geografsku širinu

ETc = kc ETo
ETc = potrebe za vodom biljne vrste, mm
kc = koeficijent za biljnu vrstu,
ETo = referentna evapotranspiracija, mm
Krive podperioda u razviću biljaka i biljnih koeficijenata kc – Dorenbos i Pruit, 1977
 Hidrofitometeorološki indeksi za kukuruz (Bošnjak, 1982)

Relativna
Temperatura Def. zasićenosti vazduha Dužina Globalno
vl.
Mesec vazduha vodenom parom insolacije zračenje
vazduha
(°C) (mb) (h) (kJ/cm)
(%)
Maj 0,11 0,03 0,36 0,28 1,04
Jun 0,18 0,06 0,59 0,51 2,13
Jul 0,18 0.06 0,53 0,45 1,96
Avgust 0,18 0,05 0,55 0,44 2,11
Septembar 0,11 0,02 0,41 0,29 1,56
Prosek za
0,15 0,04 0,49 0,38 1,17
veg. period
Prosek za
jun, jul, avgust 0,18 0,06 0,56 0,47 2,07
 Obračun potreba biljaka za vodom bioklimatskim postupkom
primenom hidrofitotermičkih indeksa

ETP = hfti ∑t
ETP = potencijalna evapotranspiracija za period vegetacije, (mm)
hfti = hidrofitotermički indeks (mm/°C)
∑t = suma srednje dnevnih temperatura vazduha za period vegetacije, (°C)
Hidrofitotermički indeksi pokazuju koliko milimetara vode biljke troše na ETP za svaki
stepen srednje dnevne temperature vazduha
Kukuruz 0,15, soja 0,16, suncokret 0,16, šećerna repa 0,18, hmelj 0,18, lucerka 0,20
krompir 0,19, luk 0,19, kruška 0,16, jabuka 0,17, vinova loza 0,15-0,16
 Vodni bilans kukuruza za Vojvodinu u 2003. god.

Vegetacioni
V VI VII VIII IX
period
t (oC) 19,9 24,2 21,6 23,8 16,6 19,4
hfti 0,11 0,18 0,18 0,18 0,11
ETP (mm) 68 131 121 133 55 508
P (mm) 9 26 31 62 30 158
∆ -59 -1 0 0 0
r (mm) 60 1 0 0 0
ETR (mm) 68 27 31 62 30 218
m (mm) 0 104 90 71 25 290
v (mm) 0 0 0 0 0 0

t - srednja mesečna temperatura vazduha (oC)

hfti - hidrofitotermički indeks za kukuruz
ETP - mesečne vrednosti potencijalne evapotranspiracije (mm)
P - padavine (mm)
∆ - voda koja popunjava (+) ili se troši iz rezervi zemljišta (-)
r - predvegetacione rezerve lokopristupačne vode u zemljištu (mm)
ETR - mesečne vrednosti stvarne evapotranspiracije (mm)
m - deficit vode (mm)
v - suficit vode (mm)
 Potrebe ratarskih i povrtarskih biljaka za vodom
u klimatskim ulovima Vojvodine
Pšenica - 320-360 mm – u aprilu, maju, junu 200 mm

Kukuruz - 450-530 mm, april do 20 mm, maj 30-70 mm, jun 120-130 mm, jul 110-120
mm, avgust 100-120 mm, septembar 50-60 mm, oktobar do 30 mm. Prosečna dnevna
potrošnja vode na ETP kukuruza u periodu vegetacije 3-3,5 mm, maksimalna 5-7 mm

Šećerna repa – 550-560 mm, april 60 mm, maj 90 mm, jun 110 mm, jul 125, avgust 120
mm, septembar 50 mm – dnevne potrebe u proseku u I podperiodu (nicanje do kraja
juna) 2,7 mm, u II podperiodu (početak jula – druga dekada avgusta) 4,5 mm, u III
podperiodu (ostatak vegetacionog perioda) 2,5 mm

Soja – 450-480 mm, april 10-40 mm, maj 30-60 mm, jun 90-110 mm, jul 100-125 mm,
avgust 100-120 mm, septembar 50-80 mm - dnevne potrebe u proseku 1-4 mm, 3-4
mm u junu julu i avgustu, maksimalna potrošnja 5,5 mm
Suncokret – 450 mm

Lucerka – u prvoj godini iskorišćavanja 540-590 mm, u narednim godinama 670-730

mm – u pojedinim otkosima 140-170 mm - peti otkos 85-115 mm

Hmelj – 470 mm – mladi jednogodišnji 360 mm izbijanje izdanaka 23 mm, porast stabla
141 mm, formiranje zaperaka 78 mm, cvetanje 59 mm, poslecvetno mirovanje 38 mm,
porast šišarica 62 mm, tehnološko dozrevanje 48 mm

Krompir – 460-480 mm, prosečna potrošnja u periodu vegetacije 3,5 mm, jun –
polovina avgusta u proseku oko 5 mm, maksimalna 7-8 mm

Za klimatske uslove Vojvodine može se proceniti da su ukupne potrebe za vodom

povrtarskih biljaka kratke vegetacije koje se gaje rano u proleće ili jesenje zimskom
periodu od 150-200 mm (salata, spanać)

Kod vrsta čija je setva rano u proleće, a žetva kasno u jesen, ili kod vrsta koje se
proizvode iz rasada potrebe za vodom dostižu od 400-650 mm do 700 mm (paradajz
450-520 mm, paprika 530-630 mm, krastavac 250-400 mm, crni luk 480-490 mm)
 Zalivni režim ratarskih i povrtarskih biljaka

Odredjivanje vremena zalivanja gajenih biljaka, odnosno utvrdjivanje optimalnog ili

racionalnog zalivnog režima u odnosu na zemljište i klimatske uslove nivo agrotehnike i
biološke karakteristike gajenih biljaka – jedno od najvažnijih pitanja u praksi
navodnjavanja

Česta zalivanja bez stvarne potrebe: neracionalno trošenje vode, neželjene posledice
(zabarivanje, zaslanjivanje, ispiranje asimilativa i osiromašenje oranice, irigaciona
erozija), povećani troškovi

Redja zalivanja: efekat navodnjavanja je mali ili izostaje, prinosi su ispod očekivanih

Klimatski uslovi Vojvodine – semiaridni - semihumidni - velika variranja padavina tokom

godine, posebno u vegetacionom periodu i pojedinim mesecima – nemoguće predvideti
čvrstu šemu zalivanja
Postoji više metoda za utvrdjivanje potrebe za zalivanjem – jednostavnost postupka i
brzina odredjivanja

Svi metodi mogu da se podele u tri osnovne grupe:

1. Zemljište
a) prema stanju vlažnosti zemljišta
2. Biljka
a) prema kritičnom periodu za vodu i fazama razvića pojedinih biljaka
b) prema spoljašnjim morfološkim promenama na biljkama
c) prema unutršnjim fiziološkim pokazateljima
3. Evapotranspiracija
a) prema obračunu svakodnevnog utroška vode evapotranspiracijom - metod
bilansa vode, bioklimatski metod
b) prema odnosu utroška vode u lizimetrima, evapotranspirometrima
c) prema odredjenim turnusima
 Odredjivanje vremena zalivanja prema vlažnosti zemljišta

Odredjivanje vremena zalivanja prema vlažnosti zemljišta zahteva poznavanje vodnih

konstanti koje definišu raspon lakopristupane vode za biljke u zemljištu i praćenje
dinamike vlažnosti u njemu

Poljski vodni kapacitet (PVK) – gornja granica optimalne vlažnosti 0,3-0,5 b, pF 2,7-2,5
Vlažnost prekida kapilarne veze – 3,0 b, pF 3,5 (donja granica optimalne vlažnosti za
povrtarske biljne vrste)
Lentokapilarna vlažnost – 6,25 b pF 3,8 (donja granica optimalne vlažnosti za ratarske
biljne vrste)

A - kapilarna voda u užem smislu

B - kapilarna funikularna voda
C - kapilarna dodirna voda
Vlažnost zemljišta se odredjuje jednom od brojnih metoda – najčešće
termogravimetrijskom sušenjem uzoraka u sušnici na temperaturi 105-110oC
Učestalost merenja vlažnosti zemljišta zavisi od:
zalivne norme, veličine ETP, metode odredjivanja
Dubina: sloj zemljišta gde se nalazi osnovna masa korena (povrće–40 cm, ratarske
biljne vrste 50-70 cm
Donju granicu optimalne vlažnosti zemljišta u praksi navodnjavanja definiše termin –
tehnički minimum vlažnosti (TM) koji označava vlažnost zemljišta pri kojoj treba početi
sa zalivanjem

Tehnički minimum vlažnosti zemljišta izražava se u % od PVK

Na srednje lakim – srednje teškim zemljištima za ratarske biljne vrste iznosi 60-65% od
PVK, a za povrtarske 75-80% od PVK

Prikaz utvrdjenog tehničkog minimuma (TM) vlažnosti zemljišta za soju (Bošnjak, 1987)
Vrednosti tehničkog minimuma vlažnosti mogu da se izraze i u odnosu na ukupno
pristupačnu vodu za biljke u zemljištu – zalivati kada se utroši polovina do 2/3
pristupačne vode

TM = VTV + PVK-VTV/2

TM = VTV + PVK-VTV/3
PVK – poljski vodni kapacitet
VTV – vlažnost trajnog venjenja
 Odredjivanje vremena zalivanja prema kritičnim fazama
razvića pojedinih biljaka
Kritični periodi za vodu kod biljaka mogu da se koriste za odredjivanje šeme zalivanja

Efekat navodnjavanja po kritičnim fazama razvića uopšte, a posebno pojedinih zalivanja

u odredjenim fazama zavisiće od pedoklimatskih uslova pre svega od količine i
rasporeda padavina – metoda se ne može šablonski primenjivati – zalivanja ne mogu
biti kalendarski fiksirana

Klimatski uslovi Vojvodine:

– najpovoljnija šema zalivanja kukuruza: u fazi 7-8 listova, pred metličenje i po završetku
oplodnje, soje: cvetanje, formiranje mahuna, nalivanje zrna, krompira: butonizacija,
cvetanje, porast krtola
- u realizaciji zalivnog režima povrtarskih biljaka ova metoda nije prihvatljiva jer i
najmanje odstupanje od optimalnih vrednosti vlažnosti zemljišta vodi opadanju
produktivnosti biljaka i prinosa
 Odredjivanje vremena zalivanja obračunom svakodnevnog utroška vode
evapotranspiracijom - metod bilansa vode, bioklimatski metod

Primena vodnog bilansa - bioklimatskog postupka podrazumeva svakodnevno

bilansiranje sadržaja lakopristupačne vode za biljke u zoni aktivne rizosfere zemljišta sa
pozicija priliva i utroška u cilju odredjivanja vremena zalivanja

Za ovu namenu neophodno je poznavati ETP na dnevnom nivou koja se obračunava

bioklimatskim postupkom primenom hidrofitometeoroloških indeksa

Za obračun je najbolje koristiti temperaturu vazduha – visoka korelacija sa ETP – ne

varira značajnije u širem rejonu – do podataka se lako dolazi

Zavisnost ETP kukuruza od meteroloških elemenata, Bošnjak (1983)

Koeficijent
Meteorološki element Jednačina regresije
korelacije
Temperatura vazduha (°C) 0,890 ETP=-6,21-0,50 t
Relativna vlažnost vazduha (%) 0,676 ETP= 15,83-0,17 rv
Deficit zasićenosti vazduha (m/sec) 0,746 ETP= 0,02+0,52 dz
Brzina vetra (m/sec) 0.615 ETP=-1,27+2,04 v
Dužina insolacije (h) 0,713 ETP=-1,97+0,69 di
Globalno zračenje (kJ/cm) 0,809 ETP=-0,57+2,28 gz
Hidrofitotermički indeksi pokazuju koliko milimetara vode biljke troše na ETP za svaki
stepen srednje dnevne temperature vazduha

ETPd = hfti sdtv

ETPd = dnevna potencijalna evapotranspiracija, mm

sdtv = srednja dnevna temperatura vazduha, oC

Kukuruz 0,15, soja 0,16, suncokret 0,16, šećerna repa 0,18, hmelj 0,18, lucerka 0,20
krompir 0,19, luk 0,19, kruška 0,16, jabuka 0,17, vinova loza 0,15-0,16
15. VII je odredjena vlažnost zemljišta - 19,32 mas.%
tehnički minimum vlažnosti za soju - 16,00 mas.%
LPV - lakopristupačna voda u sloju zemljišta 0,6 m
LPV = 100 x 0,6 x 1,3 x 3,82 = 30,0 mm
hidrofitotermički indeks za soju 0,16 (prosečna vrednost za vegetacioni period)

Primer odredjivanja vremena zalivanja soje bioklimatskim postupkom

Srednja
Dnevni utrošak Padavine
dnevna Lakopristupačna Procedjena
Datum vode na ETP Zalivanje
temperatura voda (mm) voda (mm)
(mm) (mm)
(oC)
15. VII 30,0
16. VII 24,1 3,9 26,1
17. VII 22,1 3,5 13,3p 35,9
18. VII 23,5 3,8 32,1
19. VII 23,6 3,8 28,3
20. VII 23,4 3,7 1,7p 26,3
21. VII 24,0 3,8 22,5
22. VII 24,8 4,0 18,5
23. VII 25,4 4,1 14,4
24. VII 26,3 4,2 10,2
25. VII 22,8 3,6 40,0z 46,6
26. VII 18,0 2,9 21,8p 60,0 6,5
 Odredjivanje vremena zalivanja prema turnusima

Turnus je vremenski interval izmedju dva zalivanja:

- pediklimatski uslovi rejona
- potrebe gajenih biljaka za vodom

U uslovima aridne klime i zaštićenom prostoru zalivanje može da se vrši po turnusima i

time obezbedjuje normalan razvoj useva

U promenljivim klimatskim uslovima ne može se unapred predvideti šema zalivanja –

primena turnusa u modifikovanom obliku – uzimaju se u obzir padavine i po potrebi
produžuje turnus za nekoliko dana ili zalivanje u jednom turnusu potpuno izostavlja

Kod lokalnih navodnjavanja velikih površina turnusi se moraju poštovati – projektom

predvidjeno zalivanje odredjene površine u roku trajanja jednog turnusa (voćnjak AD
“Podunavlje” Čelarevo – 100 ha podeljen na 4 deonice od po 25 ha)
U povrtarskoj proizvodnji turnusi su kraći 4-5-7 dana i zalivanje po turnusima je lakše
primenljivo

Podaci o turnusima moraju biti provereni u konkretnim klimatskim i zemljišnim uslovima

– uvek treba imati u vidu fazu rasta i razvića useva i negove osobine – iskorišćavanje
padavina treba procenjivati u odnosu na temperaturu vazduha i ostale uslove za
potrošnju vode

U klimatskim uslovima Vojvodine turnus u modifikovanom obliku se uspešno primenjuje

kod useva postrne setve – malo padavina – visoke temperature vazduha

Zalivanje po turnusima uz uvažavanje navedenih principa može dati odlične rezultate

koji se ne razlikuju u odnosu na zalivni režim realizovan praćenjem dinamike vlažnosti
zemljišta
 Zalivna norma – obračun i primena

Zn = 100 h a (PVK – mv) = mm, m3/ha

Zn – zalivna norma, mm, m3/ha
h - dubina sloja zemljišta koji se prokvašava, m
a – zapreminska masa zemljišta, g/cm3
PVK – poljski vodni kapacitet, mas.%
mv – vlažnost zemljišta, mas.%

Vlažnost zemljišta pre zalivanja treba da je što bliža tehničkom minimumu vlažnosti (TM)

Navedeni obračun daje neto zalivnu normu koja mora biti uvećana za gubitke –
isparavanje vode sa površine zemljišta i navlaženih biljaka – bruto zalivna norma –
uvećana za 10-15% u zavisnosti od tehnike navodnjavanja i uslova pod kojima se
navodnjavanje izvodi
Zalivna norma mora biti uskladjena sa infiltracijom zemljišta – ne sme se javiti zaležaj
vode na površini zemljišta – neželjene posledice

U zavisnosti od načina navodnjavanja, gajenih biljaka i njihovih potreba za vodom

zalivna norma po veličini može biti:
- minimalna tehnički dozvoljena
- umanjena zalivna norma
- povećana zalivna norma

Ako se u profilu zemljišta koji se prokvašava javljaju slojevi različitog mehaničkog

sastava zalivna norma se obračunava korišćenjem srednjih vrednosti elemenata za
obračun
Zn = 100 hsr asr (PVKsr – mvsr) = mm, m3/ha
 Tehnika i načini navodnjavanja
U biljnoj proizvodnji primenjuju se četiri osnovna načina navodnjavanja:
- površinski (navodnjavanje brazdama, prelivanjem, potapanjem)
- podzemno navodnjavanje – subirigacija
- navodnjavanje kišenjem
- lokalni načini navodnjavanja (navodnjavanje kapanjem, navodnjavnje
mikrorasprskivačima)

U našoj praksi navodnjavanja uglavnom su zastupljeni navodnjavanje kišenjem i lokalni

načini navodnjavanja, najčešće kapanjem ili subirigacijom sa perforiranim trakama
ispod površine zemljišta

Subirigacijom, kontrolom nivoa podzemne vode otvorenom kanalskom mrežom –

navodnjava se jedan voćnjak (oko 40 ha) u PIK-u “Bečej” u Bečeju
 Kvalitet vode za navodnjavanje

Vode koje se koriste za navodnjavanje sadrže – rastvorene i suspendovane materije –

soli i nanos

Osnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta vode za navodnjavanje – analiza hemijskih

(kvantitativna i kvalitativna analiza soli) i fizičkih svojstava (temperatura vode i nanos)

Konačna ocena kvaliteta vode za navodnjavanje mora da uzme u obzir:

- osobenost navodnjavanih biljaka (tolerantnost prema solima)
- svojstva zemljišta (mehanički sastav, kapacitet adsorpcije, infiltraciju, dreniranost)
- klimu (padavine, da li postoje uslovi za prirodno ispiranje soli iz rizosfernog sloja zem.)
- agrotehniku (primenjivati agrotehniku koja doprinosi održavanju sonog režima zem.)

Nemoguće je predložiti jedinstvenu klasifikaciju – potrebno je poznavati više klasifikacija

i njihovih osnova da bi se u spornim situacijama mogla dobiti realnija ocena
Ukupan sadržaj soli u vodi može biti osnovni kriterijum za ocenu kvaliteta vode za
navodnjavanje – može da uštedi trud oko analiza ako se radi o malim količinama soli

- smatra se da je dozvoljena količina soli u vodi 1,1-1,7 g/l, a količina od 1,7-3,0 g/l
zahteva kvalitativnu analizu

- tolerantni sadržaj Na2CO3 do 1,0 g/l, NaCl do 2 g/l, Na2SO4 do 5 g/l

Rezultati hemijskih analiza vode za navodnjavanje mogu biti analizirani brojnim

klasifikacijama (promenljivost uslova – brojne modifikacije prihvaćenih metoda)

Irigacioni koeficijent po Stebler-u

Klasifikacija vode po Nejgebaueru
Klasifikacija Američke laboratorije za slatine (US Salyiniti Laboratory)
Modifikovana FAO klasifikacija
 Molarna masa, valentnost i ekvivalentna masa za neke
katjone i anjone

Hemijska Molekularna Ekvivalentna

Valentnost
oznaka masa masa
Ca 40,1 2 20,05
Mg 24,3 2 12,15
Na 23,0 1 23,00
K 39,1 1 39,10
HCO3 61,0 1 61,00
SO4 96,1 2 48,05
Cl 35,5 1 35,50
CO3 60,0 2 30,00
NO3 62,0 1 62,00

Ekvivalentna masa = molekularna masa/valentnost

meq/l = mg/l/ekvivalentna masa
Molarna koncentracija = koncentracija meq/l/valentnost, mmol/l

ECw = električni konduktivitet vode, dS/m

TDS = ukupno rastvorena suva materija u jedinici zapremine vode, mg/l
TDS = 640 ECw
Ecw = TDS/640
 Irigacioni koeficijent po Stebler-u

U zavisnosti od sastava soli rastvorenih u vodi, za odredjivanje irigacionog koeficijenta primenjuje

se jedna od sledećih formula:

k = 288 : 5r Cl, uslov primene rNa < rCl

k = 288 : (rNa + rCl), uslov primene rCl < rNa < rCl + rSO4
k = 288 : (10rNa – 5rCl – 9rSO4), uslov primene rCl + rSO4 < rNa

r = sadržaj pojedinih jona u meq/l

Klasifikacija vode za navodnjavanje prema Steblerovom

irigacionom koeficijentu

k Pogodnost vode Uslovi primene

Može da se upotrebljava, bez
> 18 Dobra posebnih mera za sprečavanje
nagomilavanja štetnih soli u zemljištu
Potrebne su posebne mere za spreča-
vanje zaslanjivanja, izuzev za
18 – 6 Zadovoljavajuća
zemljišta sa dobrom prirodnom
drenažom
Skoro uvek je potrebna veštačka
6 -1,2 Nezadovoljavajuća drenaža, povremena i stalna ispiranja
soli
< 1,2 Loša Nije pogodna za navodnjavanje
 Klasifikacija vode po Nejgebaueru

Osnova ove klasifikacije je stepen saliniteta, izražen preko suvog ostatka, kao pokazatelja
opasnosti od zaslanjivanja i odnos kalcijuma i magnezijuma prema natrijumu kao pokazatelja
opasnosti od alkalizacije zemljišta
Klasifikacija vode po Nejgebaueru
Klasa vode Podklasa Uslovi Upotrebljivost vode
S.O.<700 mg/l
a
(Ca+Mg):(Na+K)>3
I Besprekorne vode
S.O.<700 mg/l
b
(Ca+Mg):Na>3
S.O.<700 mg/l
II Dobre vode za navodnjavanje
(Ca+Mg):(Na+K)>1
S.O.700-3000 mg/l
a
(Ca+Mg):Na>3 Vode koje treba ispitati u
III
S.O.700-3000 mg/l našim uslovima
b
(Ca+Mg):Na>1
S.O.<700 mg/l
a
(Ca+Mg):Na<1
S.O.700-3000 mg/l
b
(Ca+Mg):Na<1 Vode nepogodne za
IV
S.O.>3000 mg/l navodnjavanje
c
(Ca+Mg):Na>3
S.O.>3000 mg/l
d, e
(Ca+Mg):Na>1
 Klasifikacija Američke laboratorije za slatine (US Salyiniti Laboratory)

Klasifikacija je zasnovana na vrednostima elektroprovodljivosti, kao pokazatelja

koncentracije soli i vrednosti SAR (Sodium Adsorption Ratio) kao pokazatelja relativne
aktivnosti natrijuma u izmenljivim reakcijama sa zemljištem, odnosno pokazatelja
potencijalne adsorpcije natrijuma
Elektroprovodljivost se meri posebnom elektrodom i standardnim konduktometrom, a
obeležava se kao EC25 i izražava u dS/m
SAR se definiše sledećom formulom u kojoj su koncentracije katjona izražene u (meq/l)

Na +
SAR =
Ca ++ + Mg ++
2

Ako je udeo natrijuma veliki - opasnost od alkalizacije velika, ako kalcijum i magnezijum
dominiraju opasnost od alkalizacije mala
Dijagram za klasifikaciju voda za navodnjavanje
 Klase vode prema opasnosti od zaslanjivanja
C1 - malo slana voda - može da se upotrebi za navodnjavanje svih biljnih vrsta na većini zemljišta,
sa neznatnim izgledom da će se problem zaslanjivanja pojaviti
C2 - srednje slana voda - može da se upotrebi za navodnjavanje ako postoje uslovi za ispiranje
srednjeg intenziteta. Biljke srednje tolerantne prema solima mogu da se gaje u većini slučajeva
bez posebnih mera za suzbijanje zaslanjivanja
C3 - slana voda - ne može biti upotrebljena na zemljištima slabe drenaže. Čak i kod dovoljne
drenaže posebne mere su potrebne za sprečavanje zaslanjivanja, a takodje i izbor biljaka visoke
tolerantnosti prema solima
C4 - vrlo slana voda - nije pogodna za navodnjavanje pod normalnim uslovima, ali može biti
upotrebljena samo pod specijalnim okolnostima. Zemljište mora biti dobre propustljivosti sa
odgovarajućom drenažom, pri zalivanju voda mora da se dodaje u izvesnom suvišku da obezbedi
ispiranje, a treba vršiti i izbor biljnih vrsta vrlo tolerantnih prema solima
 Klase vode prema opasnosti od alkalizacije

S1 - voda sa malim sadržajem natrijuma - može biti upotrebljena za navodnjavanje većine biljaka
sa malom opasnošću da će se pojaviti štetni nivo adsorbovanog natrijuma u zemljištu. Medjutim,
biljke osetljive prema natrijumu (koštičavo voće) pri intenzivnom navodnjavanju mogu da
akumuliraju štetne količine natrijuma

S2 - voda sa srednjim sadržajem natrijuma – predstavlja priličnu opasnost od alkalizacije za

zemljišta koja imaju visoki kapacitet adsorpcije, posebno u uslovima slabe dreniranosti i malog
sadžaja kalcijuma i magnezijuma. Može da se koristi na zemljištima grube teksture i dobre
dreniranosti
S3 - voda sa visokim sadržajem natrijuma – može da dovede do štetnog nivoa adsorbovanog
natrijuma kod većine zemljišta i zahteva specijalne mere - dobru drenažu, ispiranje, unošenje
organskih materija. Vodi se dodaju razna hemijska sredstva radi suzbijanja dejstva zamenljivog
natrijuma

S4 - voda sa vrlo visokim sadržajem natrijuma – uglavnom je nepogodna za navodnjavanje, izuzev

kod malo slanih, a možda i srednje slanih voda gde rastvor kalcijumovih soli iz zemljišta ili primena
gipsa i drugih sredstava omogućavaju primenu ovakvih voda
 Modifikovana FAO klasifikacija

Zasnovana je na opasnosti od zaslanjivanja, pri čemu se ukupan sadržaj soli u vodi za

navodnjavanje izražava u mg/l ili preko elektroprovodljivosti u dS/m

Opasnost od alkalizacije se izražava preko SAR vrednosti

Posebno se analizira uticaj soli na infiltraciona svojstva zemljišta. Brzina upijanja vode u
zemljište je obrnuto proporcionalna stepenu njegove zaslanjenosti i alkalizacije

Analizira se toksičnost pojedinih jona – Na, Cl, B koji se mogu akumulirati u osetljivim
vrstama, prvenstveno kod koštičavog voća, što može dovesti do oštećenja biljaka i
smanjenja prinosa

Analizira se i uticaj koncentracije azota – NO3 i HCO3 jona, čiji uticaj može biti
raznovrstan
Vode iz prve kategorije, kod kojih nema ograničenja upotrebe, mogu se koristiti za
navodnjavanje svih biljaka na svim zemljištima, bez posebnih opasnosti da će se pojaviti
neželjene posledice

U drugu kategoriju spadaju vode, koje se mogu koristiti sa slabim do srednjim, odnosno
rastućim stepenom ograničenja upotrebe. Mogu se primenjivati na lakim, srednje lakim
pa i srednje teškim zemljištima, koja imaju dobru prirodnu drenažu sa dubokim nivoom
podzemne vode. Kod težih zemljišta nižih filtracionih sposobnosti neophodna je
veštačka drenaža. U aridnim i rejonima sa malo prirodnih padavina neophodno je
povremeno pa i stalno ispiranje soli iz zemljišta iz zone aktivne rizosfere biljaka.
Posebnu pažnju treba obratiti izboru biljne vrste, jer se ovom vodom ne mogu
navodnjavati osetljive i srednje osetljive biljke prema solima

U treću kategoriju spadaju vode sa oštrim ograničenjima upotrebe. Mogu se koristiti na

lakim i srednje lakim zemljištima malog kapaciteta adsorpcije, sa visokom filtracionom
sposobnosti. Uvek je potrebna veštačka drenaža i neophodno je sprovoditi stalna
ispiranja soli iz korenove rizosfere uvećanim zalivnim normama. Neophodna je
permanentna kontrola sadržaja soli u zemljištu i ocena kvaliteta vode za navodnjavanje.
U takvim uslovima se gaje tolerantne biljke prema solima
 Tolerantnost poljoprivrednih biljaka u smislu relativnog opadanja prinosa
u zavisnosti od stepena zaslanjenosti zemljišta i vode za navodnjavanje

Tolerantne: šećerna repa, ječam, pamuk

Srednje tolerantne: pšenica, ovas, raž, soja, sirak

Srednje osetljive: kukuruz, suncokret, proso, krompir, bob, pirinač, kupus, karfiol, kelj, keleraba,
salata, spanać, paradajz, plavi patlidžan, tikve, dinje, lubenice, vinova loza

Osetljive: pasulj, mrkva, peršun, jagode, maline, jabuke, kajsije, višnje, trešnje, breskve kruške,
šljive
 Uputstvo za ocenu kvaliteta vode za navodnjavanje po
modifikovanoj FAO klasifikaciji

Mogući problemi tokom Potrebe za restrikcijom upotrebe vode

Jedinica
navodnjavanja bez umerena moguća
Salinitet (uticaj saliniteta na pristupačnost vode biljkama)
ECw ili dS/m <0,7 0,7-3,0 >3,0
Suvi ostatak mg/l <450 450-2000 >2000
Infiltracija (uticaj soli na infiltraciju vode u zemljištu)
SAR = 0-3 a ECw je dS/m >0,7 >0,7-0,2 <0,2
3-6 >1,2 1,2-0,3 <0,3
6-12 >1,9 1,9-0,5 <0,5
12-20 >2,9 2,9-1,3 <1,3
20-40 >5,0 5,0-2,9 <2,9
Specifični toksični joni
Natrijum (Na)
površinsko navodnjavanje meql/l <3 3-9 <9
veštačka kiša meql/l <3 >3
Hlor (Cl)
površinsko avodnjavanje meql/l <4 4-10 >10
veštačka kiša meql/l <3 >3
Bor (B) mg/l <0,7 0,7-3,0 >3,0
Mikroelementi
Ostali efekti
Azot (NO3-N) mg/l <5 5-30 >30
Bikarbonati (HCO3) meql/l <1,5 1,5-8,5 >8,5
PH Kreće se u granicama 6,5-8,4
 Fizička svojstva vode za navodnjavanje
temperatura vode i nanos
Niska temperatura vode nepovoljno utiče na porast i razviće biljaka naročito onih koje vole toplotu –
povrće, kukuruz

Hladna voda rashladjuje zemljište – smanjuje mikrobiološku aktivnost – manji je sadržaj hranljivih
elemenata u pristupačnom obliku i manje je njihovo usvajanje

Obzirom da su u periodu navodnjavanja uslovi za transpiraciju povoljni, a korišćenje vode iz

hladnog zemljišta smanjeno može doći do gubitka turgora iako je vlažnost u zemljištu povoljna

Smanjena apsorpcija vode uzrokovana je smanjenon propustljivošću membrane ćelija i povećanom

viskonosti vode

Smatra se da čak i najosetljivije biljke bez štete podnose temperaturu vode od 19-20oC kao
minimalnu i 34-35oC kao maksimalnu

Optimalna temperatura vode za navodnjavanje je 29-30oC, prema podacima iz SAD 27oC

Za navodnjavanje je od interesa i analiza nanosa u rečnim vodama – mehanički i hemijski sastav

Čestice veće od 0,10 i 0,15 mm nepoželjne – lako se talože, 0,10-0,005 mm povoljno utiču na
fizička svojstva zemljišta smanjuju vezanost – siromašna hranivima, 0,005 naročito manje od 0,001
mm – bogate hranivima ali u većim količinama smanjuju vodopropustljivost i aeraciju zemljišta