Autodesk Inventor 2011

SKRIPTA

Pripremio: Msc. Marija Karać

 SADRŽAJ
1. UVOD..................................................................................................................................................... 2
Kako je nastao inventor ............................................................................................................................ 2
Čemu težimo u ovoj skripti ....................................................................................................................... 3
Kratak pregled postupaka pomoću kojih nastaju delovi, sklopovi i pogledi ............................................. 3
2. POČETAK RADA, SKICIRANJE, ZADAVANJE GEOMETRIJSKIH USLOVA I KOTIRANJE .............................. 4
Radno okruženje programa Inventor 2011 ............................................................................................... 4
Podešavanje programa za rad................................................................................................................... 8
Pregled skiciranja ...................................................................................................................................... 9
Alatke za skiciranje.................................................................................................................................. 10
Radne ravni i ose ..................................................................................................................................... 13
Skica za deo (model) ............................................................................................................................... 13
Rad sa alatima za skiciranje .................................................................................................................... 14
Line-alatka za crtanje linija.................................................................................................................. 14
Komanda Polygon ............................................................................................................................... 15
Komanda Mirror.................................................................................................................................. 15
Komande Rectangular i Circular Pattern............................................................................................. 16
Komande Move i Rotate ..................................................................................................................... 17
Komande Fillet i Chamfer.................................................................................................................... 19
3. Skice za vežbanje................................................................................................................................. 20
4. Modeliranje u tri dimenzije................................................................................................................. 23
Alati za 3D modeliranje ........................................................................................................................... 24
Extrude ................................................................................................................................................ 24

1
 1. UVOD

Kako je nastao inventor

Autodesk Inventor je softverski proizvod firme AUTODESK koja je poznata i po svom programu
AutoCAD. Inventor je namenjen pre svega potrebama projektovanja u oblasti mašinstva. Za razliku od
AutoCAD-a inventor je program za parametarsko, zapreminsko (solid) modeliranje mašinskih delova i
sklopova. Osim modeliranja delova on omogućava i generisanje tehničke dokumentacije kao i različita
izračunavanja i simulacije. Trenutno aktuelna verzija programa je 2011 a u pripremi je i verzija 2012 ako
već nije i plasirana na tržište.
Šta je to parametarsko modeliranje? Parametarsko modeliranje omogućava da se geometrijski
model može opisati skupom geometrijskih i dimenzionih parametara. Parametri predstavljaju
promenljive veličine i svojim trenutnim vrednostima potpuno opisuju geometriju dela. Geometrijski
parametri su geometrijska ograničenja na modelu: paralelnost, normalnost itd. a dimenzioni parametri
su dimenzije modela: dužine, prečnici, radijusi, uglovi itd.
Inventor je nezavisan program koji se sastoji od sledećih modula:
MODELIRANJE DELOVA (PART MODULE): Modul za parametarsko,prilagodljivo modeliranje.
MODELIRANJE DELOVA KOJI SE PRAVE OD LIMA (SHEET METAL): Kreira parametarski i / ili prilagodljiv
deo od lima i razvijenu povrsinu dela.
MODELIRANJE SKLOPOVA (ASSEMBLY MODULE): Manipulisanje i postavljanje geometrijskih uslova
delovima u sklopu.

KREIRANJE PREZENTACIJE (PRESENTATION MODULE): Kreiranje rasklopnih pogleda i / ili animacija

sklopa, koje pokazuju kako se sklop sklapa ili rasklapa.
KREIRANJE CRTEŽA (DRAWING MODULE): Stvaranje 2-D crteža sa kotama i napomenama.

2
Čemu težimo u ovoj skripti

Namera je bila da se u ovoj skripti usmerite na savladavanje modeliranja delova, sklopova i

kreiranje pogleda. U vremenu kada se programi menjaju velikom brzinom, namera ove skripte je da
dobijete opšti pregled kako da dobijete maksimalne rezultate za što kraće vreme. Oblasti koje ona
pokriva omogućiće Vam da kreirate delove, sklopove i da ih označavate. Nije razmotrena svaka operacija
ili opcija, ali pošto savladate neku operaciju, stećićete dovoljno samopouzdanja da sami istražite ostale
opcije te operacije, koje nisu razmotrene. Koristite pomoć preko interneta, da biste dobili dodatne
informacije o nekim alatima. Ova skripta Vas vodi kroz postupke kreiranja 3D parametarskih i
prilagodljivih delova, kreiranje sklopova od pojedinačnih delova i kreiranje 2D pogleda na osnovu njih.

Kratak pregled postupaka pomoću kojih nastaju delovi, sklopovi i pogledi

Da biste bolje razumeli postupke koje ćete koristiti pri kreiranju delova, pri uklapanju
sa drugim delovima i kreiranju 2D crteza, proučite sledeće stavke. One samo predstavljaju
kratak pregled.
Nacrtajte skicu.
Dodajte geometrijske uslove i dimenzije.
Prevedite skicu u 3D deo, upotebom operacija Extrudeili Revolve.
Umetnite skicirane i karakteristične geometrijske oblike.
Prevedite delove u zajednički sklop.
Kreirajte poglede sa komentarima.

3
 2. POČETAK RADA, SKICIRANJE, ZADAVANJE
GEOMETRIJSKIH USLOVA I KOTIRANJE
Prvi korak u kreiranju 3D (trodimenzionalnih) parametarskih delova i njihovog spajanja u sklop
zapocinje crtanjem 2D (dvodimenzionalne) skice koja će biti prevedena u 3D deo. Većina 3D delova u
Autodesk inventoru nastace od 2D skica. Pre započinjanja kreiranja 2D skica pogledaćemo inventorov
korisnicki interfejs, opcije za podešavanjle programa, alatke (koman de) za pokretanje, a onda ćemo
prouciti tri faze kreiranja 2D parametarskih skica. Posle toga ćemo skicirati grubu 2D konturu dela, zadati
geometrijske uslove i odrediti parametarske veličine.

Radno okruženje programa Inventor 2011

Po startovanju programa pred nama će se pojaviti osnovni prozor programa prikazan na Slika 1.

Slika 1 Početni ekran Autodesk Inventor-a

4
 Nakon selektovanja ikonice New biće Vam ponuđeno da kreirate nov deo, sklop, deo od
lima iii crtež (Slika 2). Selektovanjem jezičaka kartica (English, Metric) možete da kreirate nove fajlove
koji se zasnivaju na drugim standardima.

Treba izabrati karticu Metric i u zavisnosti od toga šta treba da se radi bira se jedna o ponuđenih
opcija.

Slika 2 New File kartica

Na raspolaganju su nam sledeće opcije:

1. Modul za modeliranje delova (Part)

2. Modul za izradu sklopova (Assembly)

3. Modul za generisanje tehničke dokumentacije (Drawing)

4. Modul za izradu prezentacija (Presentation)

5
 Da bi smo mogli da izrađujemo sklopove,prezentacije ili crteže moramo prvo da izmodeliramo
jedan ili više delova. Početak rada delova zahteva da izaberemo modul za izradu delova a to je žuta
kockica ispod koje piše Standard (mm).ipt. Po izboru ove opcije pred nama će se naći osnovni prozor za
skiciranje. Treba napomenuti da je za modeliranje delova od značaja izrada skice od koje se različitim
komandama dobijaju zapreminski delovi koji se još nazivaju i part-ovi. Osnovni prozor programa za
skiciranje prikazan je na Slika 3. Na ovoj slici su pokazane osnovne palete koje bi trebalo uvek da budu
prisutne prilikom rada. Ukoliko se neka od paleta greškom zatvori ponovno otvaranje palete i
pozicioniranje na radnoj površini vrši se kao i kod ostalih windows programa. Desni klik na standardnu
paletu sa alatima i izabiramo onu opciju koja nam je potrebna.

Slika 3 Okruženje u sketch-u sa svim pripadajućim komponentama

Da bi smo mogli da kreiramo sklop potrebno je da imamo delove koji sačinjavaju taj sklop, a
kasnije od sklopa možemo kreirati prezentaciju. Generisanje tehničke dokumentacije moguće je od
pojedinačnih delova ili od sklopova. Moguće je kreiranje skopa i u samom modulu za izradu sklopova,
gde mi formirama deo po deo a sam program nam te delove snima kao pojedinačne. U okviru sklopa
moguće je vršiti i izmene već formiranih delova. Svaka izmena na delu (Part) automatski se odražava i na
sam sklop ili na već generisan tehnički crtež. Autodesk Inventor nam omogućava da na osnovu sklopa
generišemo sastavnice delova, revizione tabele i sve druge elemente tehničke dokumentacije.

6
 Nakon selektovanja ikonice Open biće Vam ponuđeno da izaberete i otvorite fajl Autodesk
Inventora. Dokument koji će se pojaviti definisan ie u Project fajlu. Možete otvarati fajlove i iz
direktorijuma, ali se to ne preporučuje pošto se međusobni odnosi, koji su uspostavljeni između delova,
crteža i sklopova, mogu izgubiti, što može izazvati poteškoće prilikom otvaranja sklopova.
Projektni fajlovi (Projects) su tekstualni fajlovi koji upućuju (određuju putanju) gde bi Inventor
trebalo da traži fajlove koji su potrebni za dati projekat. Bez ovih putanja Inventor ne bi mogao da
pronađe sve potrebne fajlove prilikom otvaranja sklopa, crtežia iii prezentacije. Ne postoji ograničenje
broja projektnih fajlova koji se mogu kreirati, ali samo jedan projektni fajl može biti aktivan u datom
trenutku. Nakon kreiranja projektnog fajla informacije su sačuvane u tekućem radnom okruženju, a
prečica do projektnog fajla je sačuvana u Vašem direktorijumu projekta. Pre kreiranja projektnog fajla svi
Autodesk Inventor fajlovi moraju biti zatvoreni. Prilikom otvaranja fajla, Inventor traiži fajl u
direktorijumima koji su navedeni u projektnom fajlu.

Nakon selektovanja ikonice pojaviće se okvir za dijalog, kao što je prikazano na Slika 4 .Okvir
za dijalog je podeljen na dve oblasti. U gornjem delu izlistani su projektni fajlovi koji su dostupni. Da bi
projekat bio aktivan kliknite dvaput na ime fajla. Kada je projekat aktivan, informacije o projektu će se
pojaviti na donjoj polovini okvira za dijalog.

Slika 4 Okvir za dijalog Project file

7
Podešavanje programa za rad

Autodesk Inventor može da se koristi i bez nekog dodatnog podešavanja a možemo izvršiti i
podešavanje prema ličnim afinitetima (npr. boja pozadine. snap opcija, mreža u radnom prostoru,
koordinatni sistem itd). Ono što treba obavezno da se podesi odnosi se na generisanje tehničke
dokumentacije (treba prilagoditi zaglavlja prema našim standardima).
Podešavanje programa vrši se na sledeći način: Sa menija Tools (Slika 5) izaberemo opciju
Application options. Zatim se pojavljuje dijalog Options koji je prikazan na Slika 6. Dijalog options sadrži
14 kartica pomoću kojih možemo vršiti podešavanje programa. Za naše potrebe koristićemo samo
kartice:
1. General
2. Colors (promena boje pozadine)
3. Display
4. Sketch
5. Part

Slika 5 Tools meni

Slika 6 Dijalog options

8
 U okviru kartice General treba da podesimo sledeće: veličinu undo opcije u MB, Show Startup
Dialog (da li da prikazuje početni prozor, slično kao kod Autocad-a), Show 3D Indicator (da bude prikazan
koordinatni sistem u donjem levom delu ekrana ili ne).

U okviru kartice Colors vršimo podešavanje boje pozadine.

U okviru kartice Sketch možemo podešavati sledeće:

1. u polje Constraint Placement Priority treba da podesimo koji metod ograničenja da bude
prioritetan (paralelnost i normalnost ili horizontalnost i vertikalnost),
2. u polje Display možemo podešavati:
 Grid Lines (mreža linija u radnom prostoru koja može biti manje ili više gusta što se
podešava iz opcije Tools→Document Settings i tu se u kartici Sketch podesi
 rastojanje po X i Y
 Minor Grid Lines (uključuje manje gustu koordinatnu mrežu na ekranu)
 Axes (uključuje i isključuje linije koje predstavljaju X i Y ose tekuće skice)
 Coordinate System Indicator (uključuje i isključuje ikonicu koja predstavlja X, Y i Z ose
sa koordinatama 0,0,0 na tekućoj skici)
3. Snap to Grid (početne i krajnje tačke vezivaće se za tačke preseka koordinatne mreže,
4. Automatic reference edges for new sketch (kada je ova opcija potvrđena ravan novoformirane
skice se automatski dovodi u položaj skiciranje,

U okviru kartice Part treba staviti potvrdu u polje Sketch on X-Y Plane.

Pregled skiciranja

Kao što smo na početku rekli, kreiranje 3D dela obično počinje kreiranjem 2D skice, konture
dela. Skica se može kreirati pornoću linija, lukova, krugova, splajnova iii njihovom kombinaciiom. U ovom
poglavlju biće obradene strategije, alati i tehnike za skiciranje.
Kada odlučite sa kojom konturom želite da počnete, analizirajte kako želite da izgleda završni
oblik. Potraižite oblik koji najbolie opisuje deo. Kada tragate za konturom probajte da krenele od neke
ravne stranice. Obično je lakše raditi sa ravnim površinama nego zakrivljenim, koje mogu predstavljati
problem za početnike. Međutim, kako budete sticali iskustvo u modeliranju, vratite se nazad na model
koji ste kreirali i razmislite o drugim načinima za dobijanje istog rezultata. Obično, postoji mnogo načina
da se kreira isti deo.
Dok skicirate, crtajle tako da skica izgleda približno željenom obliku i dimenzijama, ne treba
uzimati u obzir tačne dimenzije. Inventor dopušta postojanje ostrva unutar skice (zatvorene konture koja
se nalazi unutar druge zatvorene konture). Primer za to je krug ucrtan unutar pravougaonika. Kada se na
skicu primeni komanda Extrude ostrva će ostaviti prazninu u punom telu. Skica se može sastojati od
velikog broja zatvorenih objekata koji se poklapaju.

9
  Evo nekoliko smernica koje ce Vam pomoći da kreirate dobre skice:

1. Izaberite konturu koja najbolje predstavlja (oslikava) deo. Obicno je lakse početi sa ravnim
ivicama.
2. Crtajte skicu približno završnih dimenzija. Na primer ako zelite da nacrtate kvadrat stranice 20
mm ne crtajte stranice od 200mm.
3. Kreirajte skicu srazmerno dimenzijama završnog oblika. Kada crtate prvi segment koristite okvir
za precizan unos dimenzija da biste skicirali prvu liniju u pravoj velicini. Ovo ce Vam biti primer
za skiciranje ostalog.
4. Kada skicirate primetićete da se rastojanje i ugao objekta, koji se skicira, pojavljuju u donjem
delu ekrana. Koristite ovu informaciju kao vodilju.
5. Nacrtajte skicu bez preklapanja. Završna tačka nekog geometrijskog oblika treba da bude na
mestu početne tačke istog.
6. Ne dozvolite da skica ima praznine; sve povezujuće krajnje tačke treba da se poklapaju.
7. Neka skice budu jednostavne. Izostavite zaobljene i oborene ivice. One se lako mogu postaviti
kao umetnuti geometrijski oblici, nakon prevođenja skice u telo. Sto je skica jednostavnija to se
manje geometrijskih uslova i kota zahteva da bi se kreirao model. Ako želite da kreirate telo,
skica mora biti zatvorena kontura, ako nije formiraće se samo površina.

Alatke za skiciranje

Pre nego što počnemo sa skiciranjem dela, pogledajmo alatke za skiciranje koje su na
raspolaganju. Po unapred određenom podešavanju na panelu će biti prikazane alatke za skiciranje
(Sketch Tools) Slika 7.

Slika 7 Sketch Tools

LINE Ova komanda crta segmente linije. Segmenti luka mogu biti nacrtani tako da će poslednja
tačka linije biti početna tačka luka.

SPLINE Alatka za crtanje splajnova (krivih linija).

10
CENTER POINT CIRCLE Alatka za crtanje izborom centra kruga i tačke na kružnici.
TANGENT CIRCLE Alatka za crtanje izborom tri linije iii ivica koje su tangente kruga.

THREE POINT ARC Alatka za crtanje luka izborom krajnjih tačaka i tacke na samom
luku.
TANGENT ARC Alatka za crtanie luka koji je tangentan na postojeću liniju iii luk,
izborom tačke linije ili luka, a zatim izborom druge krajnje tačke
luka.
CENTER POINT ARC Alatka za crtanje luka izborom centra luka, zatim početne i krajnje
tačke.

TWO POINT RECTANGLE Alatka za crtanje pravougaonika izborom naspramnih temena.

Ivice pravougaonika biće horizontalne i vertikalne.
THREE POINT RECTANGLE Alatka za crtanje pravougaonika izborom dve tačke koje
određuju ivicu i izborom tačke koja određuje treće teme.

ELIPSE Alatka za crtanje elipse izborom centra, tačke na prvoj osi i tačke na elipsi.

FILLET Kreira zaobljenu liniju izmedu dve linije, dva luka, ili linije i luka sa određenim
poluprečnikom, ako Iinije nisu paralelne. Ako ste selektovali dve paralelne linije,
između njih biće kreirana zaobljena linija bez određivanja poluprečnika.
CHAMFER Kreira zakošenu liniju između Iinija. Postoje tri opcije za kreiranje zakošenih
linija:
sa jednakim odsecanjem na obe linije,
sa različilim odsecanjem na svakoj liniji,
iii definisanjem odsecanja i ugla.

POINT HOLE CENTER Kreira centar rupe koji će se koristiti za umetanje rupe, iii tačke, koja će se
koristiti kao teme za druge objekte. tj. krive Spline.
POLYGON Kreira upisan ili opisan poligon sa potrebnim brojem stranica.

11
 PROJECT GEOMETRY Selektovane ivice, temena i radni geometrijski oblici biće
projektovani na tekuću skicu. Projektovane ivice, temena i radni geometrijski oblici
mogu se koristiti kao delovi skice, ili se koriste za kotiranje. N a projektovane ivice,
temena i radne geometrijske oblike primenjeni su geometrijski uslovi u odnosu na
originalne ivice, temena i radne geometrijske oblike. Ako se objekat promeni ili
pomeri tada će se promeniti i projektovani objekat.
PROJECT CUT EDGES Ivice koje se nalaze na presečnoj ravni projektovaće se na skici
novog dela. Crtež se projektuje samo ako deo preseca skicu.
CONSTRAINTS Ovi alati (kojima se pristupa sa višenamenske ikonice) zadaju
geometrijske uslove crtežima.
SHOW CONSTRAINTS Nakon pokretanja alatke Show Constraints, izaberite
objekat (objekte) čije zadate geometrijske uslove želite da vidite. Kada su vidljivi,
oni se mogu izbrisati desnim klikom na određeni geometrijski uslov i
selektovanjem opcije Delete sa pomoćnog menija.

GENERAL DIMENSION Kreira ili edituje parametarske kote.

MIRROR Preslikava selektovane objekte u odnosu na osnu liniju. Na preslikane objekte biće
primenjen geometrijski uslov simetrije.

RECTANGULAR PATTERN Kreira pravougani niz skiciranih objekata sa određenim brojem redova i
kolona.

CIRCULAR PATTERN Kreira kružni niz skiciranih objekata sa određenim brojem kopija i rastojanja.

MOVE Pomera selektovane skice sa jednog mesta na drugo. Skica može biti kopirana selektovanjem
opcije Copy, sa okvira za dijalog Move. Ako se pomerena skica sastoji iz objekata na koje su
primenjeni geometrijski uslovi, oni će takođe, biti pomereni.

ROTATE Rotira selektovane skice oko određene tačke. Skica može biti kopirana selektovanjem
opcije Copy, sa okvira za dijalog Rotate. Ako se rotirana skica sastoji iz objekata na koje su
primenjeni geometrijski uslovi, oni ce, takođe, biti rotirani.

EXTEND Produžava selektovani objekat do sledećeg objekta koji pronađe. Selektujte kraj objekta
koji želite da produžite. Dok ste u komandi Extend, pritisnite i držite taster SHIFT da biste
odsecali objekte.

TRIM Odseca selektovani objekat do prvog sledećeg objekta. Selektujte kraj objekta koji želite da
odsecete. Dok ste u komandi Trim, pritisnite i drzite taster SHIFT da biste produžili objekte.

OFFSET Kreira kopiju selektovanog objekta na zadatom rastojanju. Po unapred određenom

podešavanju, na paralelno kopirane objekte primenjuje se geometrijski uslov jednakosti
odstojanja.
-Ovom komandom vršimo ubacivanje crteža iz AutoCAD-a.

12
Radne ravni i ose

Svaka skica se kreira u jednu radnu ravan. Radne ravni

mogu biti unapred definisane, to su YZ, XZ, XY radne ravni i
smeštene su u folderu Origin koji se nalazi u Browser baru Slika
8. Korisnik može i sam da definiše radne ravni u toku izrade
modela, a kao radne ravni mogu da se koriste i strane modela
(npr. ako smo izmodelirali kocku jedna strana-površina te
kocke može da se iskoristi za kreiranje skice tj. kao radna
ravan).

Slika 8 Panel Browser bar

Slika 9 Izgled radnih ravni sa skicom

Skica za deo (model)

Kreiranje nove skice može se vršiti na više načina:

1. Preko alatke Sketch . Zatim selektujemo radnu ravan ili stranicu dela. Ovo možemo uraditi i
obrnutim redom, selektujemo radnu ravan ili stranicu dela a onda izaberemo komandu Sketch,
2. Prečicom na tastaturi (taster S), a zatim izaberemo radnu ravan ili stranicu dela.
3. Desnim tasterom se klikne u prostor za crtanje i iz padajućeg menija izabere opcija New Sketch.

Slika 10 Padajući meni

Nakon kreiranja aktivne skice, u ravni će se automatski postaviti X i Y ose i onda se može početi
sa skiciranjem.

13
Rad sa alatima za skiciranje

Kad izaberemo alat za skiciranje treba da pratimo informacije koje nam inventor upućuje o tome
šta trebamo da uradimo. Ove informacije ispisuju se u polje Message na komandnoj liniji. Osim toga
treba da znamo i koje tipove linija možemo da koristimo dok stvaramo skicu konture dela od koje
nastaje 3D deo. Tipove linija koje možemo da koristimo su: Normal, Construction i Centerline. Skica od
koje treba da se formira deo treba da bude od Normal linija dok Construction linije koristimo kao
pomoćne prilikom skiciranja i one ne utiču na budući deo. Linije tipa Centerline koristimo kod
simetričnih rotacionih delova.

Slika 11 Izgled ikonica Construction i Centerline

Line-alatka za crtanje linija

Alatka line je jedna od najmoćnijih i najčešće korišćenih alatki za skiciranje. Ovom alatkom
možemo da crtamo linije i lukove koristeći krajnje tačke linija. Slično kao kod AutoCAD-a, nakon
pokretanja komande sledi zahtev za unos prve tačke. Nakon izbora početne (prve) tačke u prostoru za
crtanje sledi zahtev za unos druge tačke. Kada smo zadali i drugu tačku možemo nastaviti sa crtanjem
linije ili luka iz krajnje tačke linije.
Tokom crtanja na ekranu se pojavljuju isprekidane linije koje predstavljaju krajnje tačke linija i
lukova. Kako se približavamo ovim tačkama one će se vezivati za njih (Snap). Ako je to ono što želimo
izaberemo tačku a ako nije nastavimo sa pomeranjem miša dok ne dođemo u položaj koji nam odgovara.
U toku crtanja skice pojavljuju se mali simboli koji označavaju geometrijske uslove koji će biti primenjeni
na objekat. Geometrijske uslove možemo i naknadno da zadajemo. Na slici 15. prikazani su geometrijsku
uslovi koji se pojavljuju u toku kreiranja skice i pomoćna linija (isprekidana).

Slika 12 Geometrijski uslovi

14
Komanda Polygon

Komandom poligon crtamo pravilne mnogouglove. Po izboru komande Polygon otvara nam se
dijalog iz koga biramo da li je poligon opisan oko kružnice ili upisan u kružnicu i biramo tj. ukucavamo
broj strana poligona. Crtanje skice za navrtku ili glavu vijka obavićemo sa ovom komandom.

Slika 13 Dijalog Polygon

Komanda Mirror

Komandom miror (ogledalo) vršimo simetrično preslikavanje objekata u odnosu na izabranu osu
preslikavanja (slično kao kod AutoCAD-a). Po zadavanju komande otvara nam se dijalog prozor gde
biramo opcije za selektovanje objekata (dugme Select) koji će se preslikati i opciju pomoću koje
selektujemo liniju za osu simetrije (Mirror line) oko koje se vrši preslikavanje. Nakon toga idemo na
dugme Apply i ako smo završili sa ovom komandom idemo na Done.

Slika 14 Dijalog Mirror

15
Komande Rectangular i Circular Pattern

Pomoću ove dve komande pravimo pravougaone i kružne šablone, tj. kopiramo određene
elemente skice u određeni broj kolona i redova ili u krug oko zadatog centra. Kada izaberemo komandu
Rectangular Pattern ili Circular Pattern otvara nam prozor prikazan na Slika 15 i Slika 16. Iz ovog prozora
biramo dugme Geometry i onda selektujemo geometriju skice od koje demo praviti pravougaone ili
kružne šablone. Kada smo izabrali geometriju definišemo osu i smer (ili smerove) šablona i unosimo
vrednost za broj kopija i rastojanje između kopija, za pravougaoni šablon, i unosimo broj kopija i centar
oko koga se vrši kopiranje i ugao kopiranja, za kružni šablon. Postoji još i opcija Associative koja određuje
da li se promena na izvornom objektu koji je kopiran odražava i na iskopirane oblike. Kad je ova opcija
potvrđena sve promene na izvornom obliku odraziće se i na iskopirane a kad nije potvrđena promene na
izvornom objektu neće se odraziti i na iskopirane objekte.

Slika 15 Primena Rectangular Pattern-a (pravougaoni šablon)

Slika 16 Primena Circular Pattern-a (kružni šablon)

16
Komande Move i Rotate

Komandom Move vršimo pomeranje ili kopiranje objekata. Ako u dijalog prozoru koji se pojavi
nakon selektovanja komande move potvrdimo opciju Copy objekat koji je izabran biće kopiran na novu
poziciju. Da bi smo izvršili pomeranje ili kopiranje objekta potrebno je da prvo selektujemo objekat zatim
da odredimo početnu tačku (tačku na objektu) i krajnu tačku u koju će se pomeriti ili iskopirati objekat.
Po završetku komande kliknemo na dugme Done za izlazak iz komande Move.

Slika 18 selekrovanje geometrije i početne tačke Slika 17 selektovanje krajnje tačke

Komanda Rotate vrši rotaciju selektovanih

objekata (skice) oko određene tačke (Center Point) koju mi zadajemo. Kada smo selektovali skicu koja će
biti zarotirana zadajemo tačku oko koje se vrši rotacija, zadajemo ugao rotacije, potvrđujemo polje Copy
ako želimo da se objekat kopira i završavamo komandu na dugme Apply. Ako želimo da završimo sa
komandom Rotate kliknemo na dugme Done.

Slika 19 selektovanje skice (geometrije)

17
Slika 20 zadavanje tačke rotacije (Center Point)

Slika 21 završetak komande

18
Komande Fillet i Chamfer

Kao i kod Autocad-a i ovde komande fillet i chamfer služe za zaobljavanje i obaranje ivica. Nakon
zadavanja komande Fillet pojavljuje se prozorčić gde vršimo podešavanje radijusa jednostavnim
upisivanjem vrednosti radijusa, Slika 22. Kada smo upisali vrednost radijusa mišem selektujemo linije ili
ugao gde treba da napravimo radijus i kad se radijus pojavi samo kliknemo.

Slika 22 Dijalog prozor fillet

Slično je i sa komandom Chamfer. Kada zadamo komandu pojavljuje se prozor gde imamo
nekoliko mogućnosti slika 46.:

Primenom prvog uslova vršimo obaranje ivice na određeno rastojanje

tako da je to rastojanje jednako nad oba dve linije. Kod drugog uslova
možemo zadati različita rastojanja i kod trećeg uslova zadajemo jedno
rastojanje i ugao.

Slika 23 Primena komande Fillet i Chamfer

19
3. Skice za vežbanje

20
21
22
 4. Modeliranje u tri dimenzije
Po završetku crteža, kao osnove za nastajanje 3D modela, sledeći korak je zadavanje treće
dimenzije tom crtežu tj. prevođenje tog crteža u 3D deo. Za dodeljivanje treće dimenzije crtežu (skici)
koristi se veći broj alata. Alati za dodeljivanje treće dimenzije nalaze se na panel baru. Kada smo završili
crtanje skice, to programu treba i da sopštimo tako što ćemo iz padajućeg menija koji se dobija na desni
klik u prostoru za crtanje izabrati opciju Finish Sketch. Kada smo odabrali ovu opciju mi smo napustili
mod za skiciranje i ušli u mod za dodeljivanje treće dimenzije skici. Ikonice u panel baru su se promenile i
tu su sad alati kojima se vrši 3D modeliranje.
Alati koji se sad nalaze u panel baru prikazani su na Slika 24.

Slika 24 Panel Bar sa alatima za 3D modeliranje

EXTRUDE - izvlačenje skice

REVOLVE - rotiranje skice
HOLE - rupe i otvori
SHELL - formiranje tankozidih delova
RIB - izrada rebra
LOFT - kreiranje složenih oblika
SWEEP - izvlačenje skice po putanji
COIL - izrada zavojnice i opruge
THREAD - kreiranje navoja
FILLET - izrada zaobljene ivice
CHAMFER - izrada oborene ivice
FACE DRAFT - zakošenje izabrane strane
SPLIT - podela stranice na dve stranice

23
 Alati za 3D modeliranje

Extrude
Pomoću alatke extrude mi skici dodeljujemo treću dimenziju tako što je izvlačimo u pozitivan ili
negativan smer Z-ose (ispod ili iznad radne ravni u kojoj je skica nacrtana). Primenom ovog alata mi
možemo da dodajemo ili da oduzimamo materijal sa samog dela. Izbor alata extrude moguće je sa panel
bara, ako pritisnemo taster E ili iz pomoćnog menija koji se otvara kad se klikne desnim tasterom na
radnu površinu i izabere opcija Create Feature a zatim podopcija Extrude slika 48. (ovo je moguće dok
smo u modu za crtanje).

Slika 25 Izbor alata Extrude

Dijalog prozor alata extrude podeljen je na tri oblasti:

1. Shape
2. Operation (srednja kolona)
3. Extents

U oblasti Shape je opcija Profile pomoću koje vršimo selekciju skice koju
želimo da izvlačimo tj. nad kojom treba da primenimo opciju Extrude. Ako
su više skice mi treba da selektujemo samo onu ili one skice na kojima
treba primeniti opciju Extrude. Ako je na crtežu samo jedna skica ona de

Slika 26 Dijalog prozor Extrude biti automatski izabrana. U polje Taper možemo da unesemo vrednost
ugla pod kojim će selektovana skica biti izvlačena. Ako ostavimo vrednost

24
0 skica će se izvlačiti pod pravim uglom u odnosu na ravan u koju je nacrtana. Ugao koji unosimo može
biti pozitivan ili negativan. Ako je ugao pozitivan izvlačenje de se prema svom kraju širiti a ako je ugao
negativan deo de se sužavati.

Oblast Operation sadrži četiri dugmeta a to su odozgo na dole:

1. Join (označava dodavanje materija delu)

2. Cut (oduzimanje materijala)
3. Intersect (presek između postojedeg dela i dela koji se formira)
4. Surfaces (primenom ove opcije dobija se površina)

Oblast Extents određuje način i granicu izvlačenja. Prvo polje sadrži opcije: Distance, To Next, To,
Between i All. U tabeli koja sledi objašnjene su sve opcije koje je mogude primeniti prilikom
izvlačenja.
Distance Visina izvlačenja određena je rastojanjem koje zadajemo.
To Next Visina ili dužina izvlačenja određena je drugom ravni ili straniciom dela.
To Visina izvlačenja određena je selektovanom ravni ili stranicom dela.
Visina izvlačenja biće određena rastojanjem između selektovanih ravni ili stranica.
Between Selekcija ravni ili stranice vrši se pomoću dugmeta “Select Start Surface” za
početak izvlačenja i dugmetom “Select End Surface” za završetak izvlačenja.
All Visina dela koji se izvlači prostirade se kroz ceo deo u jednom pravcu.

Na Slika 26 u oblasti Extents nalaze se i četiri dugmeta koja predstavljaju

smerove izvlačenja. Prvo i drugo dugme označavaju pozitivan ili negativan smer izvlačenja, treće dugme
označava da će skica biti izvučena simetrično (u oba smera) i u pozitivnom i u negativnom smeru, dok
četvrto dugme označava da će skica biti asimetrično izvučena, i selektovanjem njega otvara se prozor na
slici.

Slika 27 Dijalog prozora Extrude sa označenim četvrtim dugmetom

25
Slika 28 Izvlačenje iznad radne ravni

Slika 29 Izvlačenje ispod radne ravni

Slika 30 Simetrično izvlačenje dela

26
 Slika 31 Izvlačenje sa uglom - pozitivan ugao

Slika 32 Izvlačenje sa uglom - negativan ugao

Pre primene alata Extrude nije loše da se skica prikaže u izometriji zbog preglednosti prilikom
izvlačenja. Izometrijski prikaz biramo iz padajućeg menija View→Isometric ili kad kliknemo desnim
tasterom i iz pomoćnog menija izaberemo Isometric View.

27
28
Primena alatke Revolve na skicu

Drugi metod za kreiranje dela je rotiranje skice oko prave ivice ili ose (osne linije). Alatku
Revolve možete koristiti za kreiranje cilindričnih delova ili geometrijskih oblika. Da biste primenili alatku
Revolve na skicu pratite ista upustva kao i kod komande Extrude (kreirajte skicu, dodajte geometrijske
uslove i kote), onda izaberite alatku Revolve sa panela, pritisnite R i ENTER, ili pritisnite desni taster miša
u prostoru za crtanje i, sa pomoćnog menija, izaberite opciju Create Feature""Revolve. Pojaviće se okvir
za dijalog Revolve (Slika 33). Okvir za dijalog Revolve podeljen je na tri dela (kolone): Shape, Operation
(srednja kolona) i Extents. Kada se izvrše promene (izabere se neka druga opcija ili se promene unesene
vrednosti) u okviru za dijalog, one ce se odraziti na samu skicu u prostoru za crtanje. Kada promenite
vrednost, unosom novih, i izaberete odgovarajuće opcije pritisnite dugme OK da biste potvrdili promene
i izašli iz komande.

Slika 1 Dijalog prozor Revolve

Oblast Shape u ovom slučaju ima dva dugmeta. Prvo dugme Profile služi nam da selektujemo
profil (skicu) koja će da se rotira oko ose. Drugo dugme je Axis i ono nam služi da selektujemo osu (prava
ivica ili osna linija) oko koje će se rotirati prethodno izabrana skica. Oblast Operation sadrži četiri
dugmeta a to su odozgo na dole:

1. Join (označava dodavanje materija delu)

2. Cut (oduzimanje materijala)
3. Intersect (presek postojedeg dela i dela koji se
1. formira)
4. Surfaces (primenom ove opcije dobija se površina)

Oblast Extents sadrži polje gde možemo da izaberemo opciju rotacije. Opcija Full označava da se
izabrana skica rotira oko izabrane ose za 360°. Opcija Angle služi nam da zadamo ugao za koliko da se
izabrana skica zarotira oko izabrane ose. Na sledećim slikama prikazani su primeri delova dobijeni
alatom Revovle.

28
Slika 2 Izbor skice za rotaciju

Slika 3 Izbor ose rotacije

29
 Slika 4 Deo dobijen alatom Revolve opcija Full

Slika 5 Deo dobijen alatom Revolve opcija Angle

30
Naknadno uređivanje skice ili dela

Nakon primene nekog od alata za dobijanje 3D dela (Extrude ili Revolve) dobijamo deo u tri
dimenzije. Ovako dobijeni deo je određen svojim dimenzijama i geometrijom skice. Međutim često je
potrebno da se izvrše neke ispravke na skici od koje nastaje 3D deo. Ispravka skice se vrši u modu za
skiciranja. Da bi smo mogli da vršimo ipravke skice treba da uradimo sledeće: desnim tasterom miša
izaberemo skicu ili tipsku formu kojom smo dobili 3D deo, u Browser Bar-u i iz pomoćnog menija
izaberemo opciju Edit Sketch slika 68. Kada smo odabrali Edit Sketch ta skica nam postaje aktivna u
modu za crtanje i možemo da je menjamo. Kad smo izvršili izmene samo izaberemo opciju Finish Sketch i
deo de automatski da bude ažuriran prema novoj skici.

Slika 6 Primer editovanja skice

Kao što vršimo uređivanje skice možemo vršiti i uređivanje samog dela (Feature). Umesto izbora
Edit Sketch biramo opciju Edit Feature. Kada smo izabrali ovu opciju možemo da menjamo ugao rotacije,
dubinu izvlačenja, da li se oduzima ili dodaje materijal, izvlačenje sa ili bez ugla itd.

31
Komande za manipulaciju modelom

Pan View (F2+levi taster) – Služi za pomeranje prikaza. Isto se dobija kad pritisnemo srednji
taster (točkić)

Alatka Zoom (više u nastavku)

Dynamic Rotate (F4+levi taster) – Da bi smo mogli slobodno da rotiramo deo (delove)
koristićemo ovu alatku.

Look At – Ovom komandom dovodimo ravan u kojoj crtamo skicu paralelno sa ravan
monitora. Kad izaberemo alat Look At onda možemo da selektujemo ili skicu ili ravan u kojoj
crtamo. Izbor ove komande moguć je i iz pomoćnog menija kad se klikne desnim tasterom.

Zoom In-Out (F3+levi taster) – Povedavamo ili

smanjujemo prikaz dela ili crteža .
Zoom All – Ovom alatkom prikazujemo kompletan deo ili
skicu na ekranu.
Zoom Window – Uvećavamo oblast koja je obuhvaćena sa
dve tačke. Kad selektujemo ovu komandu pojave se dve
končanice i oblast koju obuhvatimo pravougaonikom biće
maksimalno uveličana.
Zoom Selected – Objekat koji je izabran (selektovan) posle
primene ove alatke bide prikazan tako da zauzme ceo
ekran (biće maksimalno zumirana na ekranu).

32
Kreiranje nove skice na 3D modelu
Kad smo završili sa prvim izvlačenjem pomoću komande Extrude možemo dodavati ili oduzimati
materijal od formiranog dela. Da bi smo kreirali novu skicu treba da izaberemo radnu ravan ili stranu
dela za novu skicu. U našem primeru iskoristićemo stranicu dela za kreiranje nove skice. Kasnije ćemo
objasniti kako se kreiraju nove radne ravni. Izbor strane dela za skicu vršimo tako što se mišem
približimo strani gde treba da kreiramo skicu pritisnemo desni taster miša i iz pomoćnog menija
izaberemo opciju New Sketch ili selektujemo stranu dela levim tasterom i pritisnemo slovo S na tastaturi
kao skraćenicu za kreiranje nove skice.
Na Slika 39 prikazan je način izbora strane dela za kreiranje nove skice pomoću desnog tastera.
Površina na kojoj treba da crtamo novu skicu prilikom izbora promeniće boju. Kad smo izabrali stranu
dela i izabrali opciju New Sketch vraćamo se u mod za crtanje. Na panel baru promeniće se alati. Sad
možemo da nacrtamo novu skicu i formiramo novo izvlačenje koje možemo da dodamo ili oduzmemo od
prethodnog izvlačenja. Na slici 56 prikazan je deo u modu za skiciranje sa nacrtanom novom skicom
pomoću alata Offset.

Slika 7 Izbor strane dela za kreiranje nove skice

Slika 8 Nova skica na strani dela

33
 Kad smo završili sa crtanjem skice biramo alat Extrude i pomoću opcije Profile iz oblasti Shape
biramo skicu koja će biti izvlačena. Ovo izvlačenje možemo dodati ili oduzeti od prethodnog izvlačenja.

Slika 9 Primena alata Extrude opcija Join - dodavanje materijala

Slika 10 Primena alata Extrude (Cut do određene

dubine i Cut kroz ceo deo)

34
 1. PRAKTIČNE VEŽBE
Sledeća vežbanja treba da Vam pomognu da se osamostalite. U zavisnosti od vrste problema,
naći ćete se u situaciji da na više načina možete doći do rešenja. Na kraju, Vaše rešenje treba da se
poklopi sa skicom koja je prikazana.

Vežba1

Pomoću alatke Extrude napravite model zasnovan na Slika 43. U okvir za Dijalog Distance unesite
vrednost od 45mm.

Slika 11 Skica za vežbu 1

Vežba2

Pomoću alatke Extrude napravite model zasnovan na Slika 44. U okvir Distance unesite vrednost
20mm, a u polje Taper ugao od -5°.

Slika 12 Skica za vežbu 2

35
Vežba 3

Pomoću alatke Extrude napravite model prikazan na slici Slika 46 . Osnovna skica data je na Slika
45 Skica za Vežbu 3. Debljina modela je 10mm, dok su ispupčenja po 4mm.

Slika 13 Skica za Vežbu 3

Slika 14 Model za Vežbu 3

Vežba 4

Pomoću alatke Revolve napravite modele zasnovane na skici, i to tako da prvi model bude Full
zarotiran, drugi pod 270°, a treći pod 60°.

Slika 15 Skica za vežbu 4

36
 2. KREIRANJE I EDITOVANJE POGLEDA
Nakon kreiranja dela ili sklopa, naredni korak je kreiranje 2D pogleda na crtež koji predstavljaju
deo ili sklop. Da biste kreirali poglede, pokrenite nov fajl, selektujte 3D deo, ili sklop, na kome će se ovi
pogledi zasnivati, unesite ili kreirajte format za crtanje sa okvirom i zaglavljem, projektujte ortogonalne
poglede dela ili sklopa, a zatim postavite dodatne oznake pogledima, pogledi mogu da se kreiraju bilo
kada, posle kreiranja modela dela. Kreirani deo ne mora da bude gotov, pošto su deo i pogledi,
zasnovani na tom delu, uzajamno asocijativni. Ovo znači da, ako se promeni deo, kada se vratite
pogledu, on će se automatski ažurirati u skladu sa promenama na delu. Ukoliko se promene
parametarske kote na pogledu crteža, deo će se ažurirati pre nego što se ažuriraju pogledi.

Kreiranje crteža
Prvi korak u kreiranju crteža, od postojećeg dela ili sklopa, je kreiranje novog IDW fajla (Strana 6
ove skripte). Nakon pokretanja novog crteža, prikaz na ekranu će se promeniti da bi pokazao novo radno
okruženje.

Slika 16 Radno okruženje modula Drawing

37
Base View (osnovni pogled)

Prvi pogled izabranog dela, sklopa ili prezentacionog faila koji se kreira naziva se osnovni pogled.
Kada kreirate osnovni pogled, razmera se podešava u okviru za dijalog. Ostali pogledi mogu da se
formiraju na osnovu osnovnog pogleda. Projektovanje pogleda biće objašnjeno u narednom delu. Ne
postoji ograničenje broja osnovnih pogleda koji mogu da budu kreirani u crtežu ( koji se zasnivaju na
različitim delovima, sklopovima ili prezentacionim dokumentima). Kada kreirate osnovni pogled, njegova
orijentacija bira se sa sledeće liste (Slika 49): Front (pogled spreda), Current (odnosno trenutni položaj
dela, sklopa ili prezentacije), Top (pogled odozgo), Bottom (pogled sa donje strane), Left (pogled sleva),
Right (pogled sa desne strane), Back (pogled sa zadnje strane), Iso Top Right (izometrijski pogled, odozgo
i sa desne strane), Iso Top Left (izometrijski pogled, odozgo i sleva), Iso Bottom Right (izometrijski
pogled, odozdo i sa desne strane) i Iso Bottom Left (izometrijski pogled, odozdo i sa desne strane) i Iso
Bottom Left (izometrijski pogled, odozdo i sleva).

Slika 17 Okvir za dijalog Base View

FILE Svaki otvoreni fajl, koji sadrži deo, sklop ili prezentacioni fajl, pojaviće se na padajućem meniju.
Mozete i da kliknete na ikonu Explore directories da biste odredili putanju do fajla sa delom,
sklopom ili prezentacionim fajlom.

SCALE (RAZMERA) Unesite razmeru u kojoj će biti kreiran pogled. Vodite računa o tome da će crtež biti
plotovan u punoj razmeri (1:1) i da su pogledi crtani u željenoj razmeri. Razmera pogleda
može da se menja i nakon njihovog generisanja.

STYLE (STlL) U okviru Style, izaberite stil kojim će biti definisan način prikazivanja. Postoje tri stila:
Hidden Line (sa nevidljivim linijama), Hidden Line Removed (bez nevidljivih linija) i Shaded (osenčeno).

38
Grafički prikaz slike neće predstaviti rezultate izbora stila. Kada je pogled kreiran, pojaviće se i rezultati
izabranog stila. Stil može da se edituje nakon generisanja pogleda.

Projected Views (projekcije)

Projekcija može da bude ortogonalni ili izometrijski pogled, koji je projektovan iz osnovnog
pogleda (base view), ili bilo kog drugog postojećeg pogleda. Pri kreiranju projekcije, kako se mis kreće po
crtežu, pojavljuje se prikaz slike koji pokazuje vrstu pogleda koji će biti formiran. Ne postoji ograničenje
broja projekcija koje se mogu kreirati.

Slika 18 Generisanje pogleda opcijom Projected Views

Auxiliary View (dodatni pogled)

Dodatni pogledi se projektuju upravno na selektovanu ivicu ili Iiniju.

Slika 19 Auxiliary View Dijalog Box

39
Section View (presek)

Presek je pogled koji se kreira postavljanjem linije, ili više linija, kojima se definiše ravan, ili ravni,
pomoću kojih će biti presečen deo ili sklop. Pogledom će biti prikazana površina. Pri definisanju preseka,
crtaćete segmente koji mogu da budu horizontalni, vertikalni ili postavljeni pod uglom. Lukovi, krive i
krugovi ne mogu da se koriste za definisanje preseka. Kada crtate linije pceseka, automatski će biti
uspostavljene geometrijske uslovljenosti izmedu preseka i objekata u pogledu. Takođe, možete
upotrebiti karakteristične tačke (centre lukova, krajnje tačke linija i sl.) kao ispomoc, tako što ćete
pomerati pokazivač miša preko njih, a zatim, pomeranjem miša u stranu prikazaće se tačkasti trag, koji
označava da se nalazite u specifičnom položaju u odnosu na tu pomoćnu tačku. Da biste uspostavili
geometrijsku uslovljenost izmedu geometrije objekta u pogledu i linije preseka, kliknite na crtež kada se
pojavi zeleni kružić i videćete oznaku za geometrijski uslov. Ako ne želite da se na Iiniju preseka
automatski primeni geometrijski uslov, pri postavljanju, primenite sledeće: pritisnite taster CTRL dok je
postavljate (klikom birate tačke). Deo prikazuje deo objekta koji je presečen presečnom ravni,
automatski se šrafira.

Slika 20 Okvir za Dijalog Box Section View

Slika 21 Generisanje preseka

40
Detail View (detalj)

Detalj je pogled kojim se uvećava izabrana oblast postojećeg pogleda. Uvećana oblast se definiše
kružnicom (ili pravougaonikom) i može da bude postavljena bilo gde na crtežu.

Slika 22 Okvir za Dijalog Detail View

Kote za poglede

Kote za poglede nisu parametarske, ali jesu asocijativne, u odnosu na dužinu koju kotiraju na
pogledu. Kote za poglede se odnose na dužine geometrijskih oblika koje kotiraju. Ako se promeni
geometrijski oblik kome je pridružena kota za pogled, promeniće se i vrednost te kote.
Kota za pogled se dodaje alatkom Dimension, sa panela Annoation (Slika 55). Kreirajte kotu za
pogled, na isti način na koji kotirate parametarsku veličinu.

Slika 23 Panel Annotation

3. VEŽBE
1. Kreirajte nove crteže sa pogledima, presecima, detaljima i dimenzijama na osnovu
modeliranih part-ova u prethodnim vežbama.

Na narednih nekoliko stranica, nalaze se 2D crteži modela, koje možete izmodelirati i iskotirati,
baš kako je dato na crtežu.

41
 F-F ( 3 : 1 )
22
18

10

F F

: :

:
.

.
.
: :

C . . . :
 R2

15
52

14

8
16

15

: :

:
.

.
.
: :

C . . . :
 E-E ( 1,5 : 1 )
4

52

R2
18

52

E E

18

: :

:
.

.
.
: :

C . . . :
43