ERZA V LJUBLJANl

.RHEOLOŠKI SEMINAR

DRAGA ARANDJELOVIČ-GARAŠANIN

STARCEVACKA KULTURA

L J U B L J A N A 1954

1
 UNIVERZA VLJUBLJANI
ARHEOLOŠKI SEMINAR

DRAGA ARANDJELOVIČ-GARAŠANIN

STARCEVACKA KULTURA

LJUBLJANA 1954
 SADRŽAJ

Predgovor 5

Uvod 7

\ a s e l j e i grobovi
Naselje 14
Stan 17
Grobovi i način sahranjivanja 30
Nalazišta starčevačke kulture 34

Razne izradjevine
Orudje 48
Plastika 54
Keramika 62
A. Gruba keramika 62
B. Fina keramika 73
C. Slikana keramika 80

Hronologija 131

Zanimanje stanovništva 142

Zaključak 144

Excursus 146

I.ista skračenica 151

Resume 152
 SADRŽAJ

Predgovor 5

Uvod 7

Naselje i grobovi
Naselje 14
Stan 17
Grobovi i način sahranjivanja 30
Nalazišta starčevačke kulture 34

Piazne izradjevine
Orudje 48
Plastika 54
Keramika 62
A. Gruba keramika 62
B. Fina keramika 73
C. Slikana keramika 80

Hronologija 131

Zanimanje stanovništva 142

Zaključak 144

Excursus 146

I.ista skračenica 151

Resume 152
 PREDGOVOR

Kao predmet ovoga rada uzeta je starčevačka* kultura u Srbiji.

Rešavanje problema ove kulture ocl interesa je ne samo za arheo-
logiju naše zemlje zbog dosada neispitanoga materijala, vec i za
širu teritoriju Balkana, prvenstveno Bugarske, gde je, slično kao i
kod nas, na ovome problemu prilično malo radjeno. Dalje, obrada
starčevačke kulture interesantna je i zbog sličnih pojava u srodnim
kulturama u Grčkoj i Maloj Aziji, gde se na tlm problemima mnogo
više radilo i došlo do pouzdanih rezultata, te se rešavanjem odnosa
našeg materijala prema materijalu ovih kulturnih grupa dobija
jasnija slika o uticajima i vezama s jedne strane, i podaci za njeno
hronološko1 fiksiranje u okviru preistorije, a posebno preistorije
naše i susednih zemalja s druge strane. Medjutim, dok imamo na
severu dobro ispitanu Koros kultnru Madjarske, na jugu i istoku
takodje dobro ispitane i fiksirane kulture Grčke i Azije, dotle mo-
ramo reči da je naš materijal ostao tako reči nepoziiat i neobradjen.
Največi broj podataka kojima razpolažemo dobijen je na osnovu
kratkih izveštaja sa rekognosciranja ili materijala sakupljenog tom
prilikom. Iskopavanja lokaliteta o-ve kulture nisu dala velikih re-
zultata. Tako iskopavanja vodjena u Novom Selu na lokalitetu Bn-
banj kod Niša, otkrila su starčevački sloj na suviše malom prostoru
da bi se na osnovu dobijenih podataka mogli izvoditi dalekosežniji
zaključci.1 Iskopavanja u selu Pavlovcima, na jugu od Vranja, nisu
2
objavljena. Največa pak iskopavanja vodjena u samome Starčevu
1932 godine koja su pobudila interesovanje naiičnog sveta,3 objav-
Ijena su samo u preliminarnom izveštaju, tako da je material ležao
punih dvadeset godina neobradjen. Kratka publikacija radova M.
Grbiča iz 1928 godine4 na istome lokalitetu, iz istih razloga kao i
iskopavanja vodjena na Bubnju, ostaje više kao putokaz i ilustra-
cija šta se sa toga lokaliteta može očekivati, nego što daje materijal
* Naziv po največem nalazištu ove kulture Starčevu, koje leži na
levoj obali Dunava, 8 km ji. od Pančeva, i 14 km od Beograda.
1
A. Oršič-Slavetic, Bubanj, passim.
2
V. Milojčič, Chronologie, 65—67.
3
V. Fewkes, H. Goldman, R. Ehrich; Starčevo, 33—51.
4
M. Grbič, Ksiega, 111—112.
 PREDGOVOR

Kao predmet ovoga racla uzeta je starčevačka* kultura u Srbiji.

Rešavanje problema ove kulture od interesa je ne samo za arheo-
logiju naše zemlje zbog dosada neispitanoga materijala, vec i za
širu teritoriju Balkana, prvenstveno Bugarske, gde je, slično kao i
kod nas, na ovome problemu prilično malo radjeno. Dalje, obrada
starčevačke kulture interesantna je i zbog sličnih pojava u srodnim
kulturama u Grekoj i Maloj Aziji, gde se na tim problemima mnogo
više radilo i došlo do pouzdanih rezultata, te se rešavanjem odnosa
našeg materijala prema materijalu ovih kulturnih grupa dobija
jasnijci slika o uticajima i vezama s jedne strane, i podaci za njeno
hronološko fiksiranje u okviru preistorije, a posebno preistorije
naše i susednih zemalja s druge strane. Medjutim, dok imamo na
severu dobro ispitanu Koros kultnru Madjarske, na jugu i istoku
takodje dobro ispitane i fiksirane kulture Grčke i Azije, dotlc mo-
ramo reci da je naš materijal ostao tako reci liepoznat i neobradjen.
Največi broj podataka kojima razpolažemo dobijen je na osnovu
kratkih izveštaja sa rekognosciranja ili materijala sakupljenog tom
prilikom. Iskopavanja lokaliteta ove kulture nisu dala velikih re-
zullata. Tako iskopavanja vodjena u Novom Selu na lokalitctu Bu-
banj kod Niša, otkrila su starčevački sloj na suviše malom prostoru
da bi se na osnovu dobijenih podataka mogli izvoditi dalekosežniji
1
zaključci. Iskopavanja u selu Pavlovcima, na jugu od Vranja, nisu
objavljena.2 Največa pak iskopavanja vodjena u samome Starčevu
1932 godine koja su ]Jobudila interesovanje naučnog sveta,3 objav-
ljena su samo u preliminarnom izveštaju, tako da je material ležao
punih dvadeset godina neobradjen. Kratka publikacija radova M.
4
Grbiča iz 1928 godine na istome lokalitetu, iz istih razloga kao i
iskopavanja vodjena na Bubnju, ostaje više kao putokaz i ilustra-
cija šta se sa toga lokaliteta može očekivati, nego što daje materijal

* Naziv po največem nalazištu ove kulture Starčevu, koje leži na

levoj obali Dunava, 8 km ji. od Pančeva, i 14 km od Beograda.
1
A. Oršic-Slavetič, Babanj, passim.
2
V. Milojčič, Chronologie, 65—67.
:;
V. Fewkes, H. Goldman, R. Ehrich, Starčevo, 33—51.
4
M. Grbič, Ksiega, 111—112.
za rešenje pitanja i problema koje potstiče u vezi sa ovom kulturnom
grupom.
Smatrala sam da če obradom materijala otkopanog u Starčevu
1932 godine biti uneto mnogo više svetlosti u rešenje problema star-
čevačke kulture u Srbiji. Stoga sam se prihvatila pokušaja da
obradim ovaj materijal koji je od vremena iskopavanja ležao ne-
publikovan u depou preistoriskog odeljenja Narodnog muzeja. Ovde
je obradjen samo onaj deo ovoga materijala za koji smatram da je
od interesa za rešavaiije zadatka koji sam sebi postavila, a koji za
to pruža mogučnosti. Nisam se mecljutim upuštala u publikovanje i
obradu ostalog materijala dobijenog sa ovih iskopavanja; ukoliko
sam ga se dotakla, bilo je to samo od momentalnog, specijalnog
značaja.
Ukoliko su moje postavke u ovome radu iznete tačne, smatram
da ce time biti dat okvir i pravac daljeg rada na ispitivanju i reša-
vanju ovog važnog problema u našoj preistoriji, i da če se popuniti
jedna osetna praznina koja je tu postojala. Verujem da ce se do-
prineti i rešenju mnogih pitanja i problema nastalih i povodom
nedovoljne publikacije materijala u preliminarnom izveštaju, koja
je pružila široke mogucnosti pretpostavkama i hipotezama, koje za-
nimaju preistorisku nauku več punih 20 godina.
Obrada ovoga materijala bila mi je omogučena dobrotom dok-
tora Miodraga Grbica, prvog istraživača Starčeva, koji je takodje
prvi izvršio i njegovo' hronološko fiksiranje, a koji je na mene
preneo deo svog autorskog prava u obracli i publikaciji ovoga mate-
rijala sa poslednjili iskopavanja, za šta mu na ovome mestu izra-
žavam svoju zahvalnost.
Smatram za dužnost da zahvalim i Arheološkom Institutu Srpske
Akademije nauka, koji mi je omogucio da upotrebini ilustrativni
materijal spremljen za publikaciju dr. M. Grbica.
 UVOD

Starčevaeka kultura pretstavlja clanas pojam u našoj preistoriji.

Medjutim, pokušamo li da analiziramo ovaj pojam, videcemo da
nam nedostaje čitav niz elemenata koji ga kao takvog karakterišu.
Dugo je očekivano da se udovolji potrebi da se svi ti elementi
osvetle. Ovo medjutim, bilo je moguče jedino pregledom materijala
dobijenog sa sislematskih radova na vecem prostoru i na vecem
broju lokaliteta, na koji bi se način moglo dobiti više podataka koji
zanimaju današnju arheologiju. U vezi s tim potrebno je na prvom
inestu dati istorijat radova na ispitivanju ove kulture u samome
Starčevu, a zatim na ostalim lokalitetima ove kulture kod nas, kao
i na radu na ispitivanju srodnih kultura susednih zemalja.
Prvi objekti starčevačke kulture iz samoga Starčeva, dospeli su
u Narodni muzej zahvaljujuči radu jedne ciglane.1 Tom prilikom,
u useku se mogao videti kulturni sloj sa jamama, koje, kako kaže
M. Grbič, nisu sačinjavale jedan kompaktan horizontalan kulturni
sloj. Medju materijalom koji je tom prilikom dospeo u muzej nala-
zila se slikana keramika, kamene sekire i objekti od kamena i kosti.
Lepu zbirku materijala dobio je i pančevački muzej. Medjutim, sav
ovaj materijal lišen je naučne vrednosti, jer ne postoje nikakvi
podaci o stratigrafiji nalazaka. Prve sistematske radove na tome loka-
litetu preduzeo je 1928 godine M. Grbic, kojom je prilikom otkrio
2
7 jama sa kulturnim ostacima. Dve od OA*ih služile su po njemu za
stanovanje, dok su dve prvobitno takodje jame za stanovanje, doc-
nije upotrebljene za sahranjivanje. Publikacija ovih radova medju-
tim, i suviše je sumarno data, tako da i sa ovim materijalom ne mo-
žemo računati na neku vecu upotrebu u naučne svrhe. No, ovi radovi
obratili su pažnju arheologa preistoričara na ovaj lokalitet, tako da
je 1931 godine vršila ovde sondiranje američka arheološka ekspedi-
cija sastavljena od pretstavnika Univerzitetskog muzeja u Filadelfiji
i Peabody i Foggart Museum-a Harwardskog universiteta, pod voč-
stvom V. J. Fewkesa u zajednici sa M. Grbičem od strane Narodnog
muzeja u Beogradu. Posle rezultata ovih probnih radova, odlučeno
je da se na tome mestu pristupi iskopavanjima večega obima. Ovim
1
Starčevo, 33 i d.; M. Grbič, op. cii, 111—112; Nalazišta, 12—14, 93.
2
M. Grbič, op. cit. 111—112.
iskopavanjima pristupilo se 1932 gocline, a njima su rukovodili V. J.
Fewkes, Hetty Goklman, Robert Ehrich i M. Grbic. Kao rezultat
ovoga racla izišla je preliminarna publikacija, dok je detaljna obrada
izostala. Smrt rukovodioca ovih radova, kao i nepoznata sudbina
dnevnika i ostalog dokumentarnog materijala, dovela je u pitanje
mogučnost publikovanja ovoga materijala kao celine uopšte. No,
zahvaljujuči savesnom radu i solidnoj opremi otkopanoga materi-
jala, o čemu čemo docnije opširnije govoriti, bilo je moguče doči do
zakljueaka u pogledu relativno hronološkog odnosa materijala na
samom ovom lokalitetu.
Drugi lokalitet ove kulture na kome sa izvodjeni sistematski
radovi jeste Bubanj, koji se nalazi 5 km. zapadno od Niša, gde su
1934 godine vršena sistematska iskopavanja pod rukovodstvom A.
Oršiča-Slavetica.3 Ovim radovima otkrivene su 2 jame sa inventarom
kojim pripadaju starčevačkoj kulturi, a služile su kao jame za
otpatke.
Sistematska iskopavanja u Vinči kod Beograda takodje su ot-
krila u najstarijem sloju ostatke koji pokazuju odlike starčevačke
kulture. Elemente o\e kulture nalazimo u najstarijem sloju zemu-
nica, dok ih pojedinačno možemo pratiti čak do dubine od oko 8 m.4
Arheološka iskopavanja u Vučedolu takodje su otkrila na dubini
od 3,40—4 m starčevački sloj, sa tipičnim mventarom.5
U Sarvašu, prilikom arheoloških radova otkriven je starčevački
sloj od nekoliko horizonata, koji ide od dubiiie 8,20—4,90 m, dokle se
javljaju elementi ove kulture. 6
Probna iskopavanja n Bapskoj kod Iloka takodje su otkrila u
najstarijim slojevima starčevačke kulturne elemente.7
Ovim lokčilitetima treba dodati još lokalitet u Pavlovcima na
kome su takodje vršena iskopavanja, ali je materijal ostao ne-
publikovan.8
Sav ostali materijal sa teritorije Srbije dobijen je jedino sa
rekognosciranja. Ovde na prvom mestu treba pomenuti materijal iz
muzeja u Vršcu i Zrenjaninu, zatim u muzeju u Nišu i Be-ogradu.
U beogradskom muzeju sakupljen je materijal sa rekognosciranja
V. J. Fewkes-a, dok se u novije vreme nalazi i materijal sa planskog
rekognosciranja Srbije od strane Arheološkog instituta Srpske Aka-
demije nauka.
Prvu hronološku postavku starčevačke kulture izvršio je Mio-
drag Grbič, stavljajuči Starčevo na kraj neolita Srbije. Medjutim,
3
Bubanj, passim.
4
Samo manji deo toga materijala, ne izdvajajuči ga od yinčanskog,
objavio je M. Vasič, u svome delu Preistoriska Vinča I—IV, Beograd 1952,
1936. Uporedi M. Garašanin, Hronologija, 12—14.
5
R. R. Schmidt, Die Burg Vučedol, Zagreb 1945, 6 i d.
6
Ibidem, 127—131.
7
Ibidem, 121—125.
8
Chronologie, 65—67.

8
isti pisac u sledeeim publikacijama ispravlja ovo svoje gledište,
9
smatrajuči starčevačku kulturu. najstarijom fazom našega neolita.
Ovome mišljenju uglavnom su se pridružili i ostali arheolozi koji
10
su se ovim problemom bavili, na prvom mestu V. J. Fewkes. No,
ovo je gledište pretrpelo u novije vreme znatne korekcije, o čemu če
biti detaljnijeg govora u odeljku o hroiiologiji.
Sada čerao preči na istorijat radova u Madjarskoj na ispitivanju
srodne Koros kulture.
U ovome radu mogn se razlikovati, kako ,je to istakla I. Kutzian,
tri faze.11 Prva faza obeležena je ratloni Gyula Kisleghy Nagy koji
je ovaj materijal izdvojio iz okvira nalazišta koja je Tompa nazAao
docnije Tisza kulturom. Nagy je iskopavao u Bukova puszta i Obes-
senyo i okarakterisao ovu kulturu kao stariju neolitsku kulturu, u
kojoj je video uticaje sa jugoistoka, a lokalizovao je u oblast reke
Aranke. Docnije je Krecsmarik haž\ ao Koros kulturora. Nezavisnost
ove kulture bila je potvrdjena iskopavanjima Endre Krecsmarik-a
na nekoliko lokaliteta u Sarvašu, čime je proširena i oblast njenoga
prostiranja.
Prilikom svojih iskopavanja u Oszentivan 1926 i 1927 godine,
ustanovio je J. Banner keramiku s utiscima nokta, i on je smatrao
da ona prethodi materijalu bronzanog doba, ali da je istovremena sa
potiskom kulturom. Ovaj rad nastavio je Ferenc Tompa, ispitiva-
njem Biikk i Tisza kulture, i napredovao n izdvajanju Koros kulture.
Banner je nazvao ovu kulturu trecim periodoni Tisza kulture. Ova
greška bila je posledica nedostatka stratigrafije na madjarskim na-
lazištima. Tek posle publikacija materijala sa iskopavanja u Vinči,
izvršeno je definitivno pravilno datiranje ove kulture, Naime, Tompa
je datirao u prvi period Tisza kulture. Najzad, Banner čiji je rad na
ispitivanju ove kulture neobičiio značajan naročito po iskopava-
njima kod Hodmezovasarhely-a prihvatio ,je ovu Tompinu dataciju,
zamenivši naziv Koros grupa nazivom Koros kultnra.
Najzad treba pomenuti najnoviji rad na ovome polju koji je
značajan kao priručnik u kome se nalaze sakupljeni rezultati rada
na Koros kulturi kao i publikacija materijala sa velikog broja ovih
nalazišta, kao i katalog svih lokaliteta na kojima je ova kultura
otkrivena. To je rad Ide Kutzian pod naslovom Tlie Koros culture,
koji u suštini ne daje novili rezultata, sem publikovanja niaterijala
ove kulture koji se nalazio u muzejima u Madjarskoj, dok je njegov
veliki značaj baš u sakupljanju sveg materijala na jednom mestu i
9
Grbic, qp. cit. 112, Preistorisko doba Vojvodine, Vojvodina I, Novi
Sad 1939, 50—51; N. Vulic, M. Grbic, Corpus Vasorum Antiquorum fasc. III,
1937, 3—4.
10
Starčevo 48 i d.
11
The Koros Culture, 4—5.
definitivnom potvrdjivanju njegavih veza sa jugom kao i same nje-
12
gove proveniencije iz tih oblasti.
Rad na najslarijem periodu neolitske kulture u Bugarskoj sveo
se uglavnom na sakupljanje materijala. Največi rad u ovome pravcu
pretstavlja publikacija o bojenoj keramici sofijske kotline od N. Pet-
13
kova. Sintezu na ovome polju pružila j e najnovija publikacija
J. H. Gaul-a, The neolithic period of Bulgaria, gde je sakupljen sav
14
materijal poznat sa bugarskih nalazišta i sistematski razvrstan. Na
žalost nema na bugarskini nalazištima stratigrafskih podataka, dok
veči deo materijala potiče sa rekognoseiranja, te se ne mogu na
osnovu takvih podataka izvoditi zaključci koji ne bi pretendovali
na neminoviiu korekturu.
Pored toga veoma je značajan rad na najstarijem neolitskom
periodu u Tesaliji, koji je inače dobro poznat. U ovim krajevima
rad na ispitivanju preistorije počeo je H. Tsounta, koji je svoje re-
zultate objavio več 1908 godine. 1 5 Kasnije su ti rezultati revidirani
na osnovu novih ispitivanja Wace i Thonipson-a čije delo još uvek
pretstavlja osnovnu studiju o neolitu Grčke, a posebno Tesalije. 1 6
U novije vreme, rezultate rada Tsounta, Wace in Thompson-a rezi-
mirala je H. Hansen. 1 7 Najzad, u poslednjim godinama precl drugi
Svetski rat radio je na ispitivanju Tesalije Kimon Grimdmann, koji
je delom samo prikupljao materijal, a delom čak vršio i iskopa-
vanja. 1 8 Značajan je njegov rad na lokalitetu Hadzimisiotiki Magula.
No, rezultati K. Grundmann-a nisu uvek pouzdaui, naročito kada je
reč o importu iz Erdelja za Dimini, 1 9 kako ce se to1 videti vec iz izla-
ganja hronološkog odnosa Diminija, Cucutenija i Erosd-a na kraju
ove studije, gde je jasno pokazano da su Erosd i Ciicuteni mladji
od Starčeva, a u vezi sa tim i od Diminija.
Najzad da ukratko spomenemo rad na ispitivanju najstarijih
preistoriskih kultura u Maloj Aziji, Siriji i Mesopotamiji, koji su
dali nove momente, sa kojima se može povezati materijal naših kra-
jeva sa istoriskim datumima Istoka. No ne upuštajuči se detaljnije
u istorijat ovih radova poshižicu se rečima jednog medju najzasluž-
nijim ispitivaocima Male Azije K. Bittel-a koji kaže da su ovi radovi
12
Uporedi moju kritiku u: Arheološki vestnik II, 2, Ljubljana 1951,
256—259.
13
N. Petkov, Godišnik na narodnija biblioteka i muzej, Plovdiv, 1928—
—1929, 185—199.
14
Bulgaria, 10—51, T. I—XIII.
15
D. S. passim.
16
P. T. passim.
17
H. Hansen, Early civilisations in Thessaly, Baltimore 1933, passim.
18
Grundmann, Larissa, passim; Donaulandischer Import im steinzeit-
lichen Thessalien, Athenische Mitteilungen 59 1934, 123, 136; Hadži Missio-
tiki Magula, Athenisehe Mitteilungen, 62 1937, passim.
19
M. Garašanin, Ka problemu Dimini migracije, Glasnik Zemaljskog
muzeja VII, 1952, 27—40; V. Milojčič, Griechenland 65—66 I i dalje.

10
rezultat zalaganja naučnika skoro celog kulturnog čovečanstva. Ovi
radovi imaju ogromnog značaja za preistorisku nauku, i od njita se
očekuje rešenje mnogobrojnih problema, koje je olakšano velikim
brojem lokaliteta i širokim mogučnostima stratigrafskih kompa-
20
racija.
Ispitivanje najstarije neolitske kulture u Južnoj Italiji dalo je
podatke o keramici Molfetta tipa, koja po svojem načinu ornamen-
tike i fakturi odgovara skoro potpuno Koros i Starčevu, a koja se
može dalje pratiti preko Malte i Sardinije do severne Afrike.21
U vezi sa istorijatom radova na ispitivanju starčevačke kulture
i njoj srodnih kultura susednih zemalja, osvmučemo se na metod
upotrebljen u ovome radu.
Osnovni metod za utvrdjivanje hronolagije jedne kulturne
grupe pretstavlja stratigrafija. Ovo opšte pravilo ne može se zameniti
ni na koji drugi način, pa čak ni odlično datom tipologijom. U Star-
čevu je, medjutim, problem stratigrafije bio ispitivaocima veoma
težak. Na ovome lokalitetu radilo se, kako izgleda o veoma tankim
slojevima, ukoliko su oni mogli uopšte biti uočeni i izdvojeni. U
preliminarnom izveštaju obaveštavaju nas autori da su mogli usta-
noviti 14 slojeva koji su svedeni na četiri glavna. No, mada se vodilo
računa i o boji zemljišta, kao i o njegovoj čvrstini, ipak su strati-
grafske diferencijacije bile od malog značaja, jer je ukupna debljina
slojeva od kulturnog sloja do dna jama pretstavljala jedinstven
neprekidan period života. Dalje autori kažu da su stratigrafske
razlike u kulturnom sloju i u jamama pretstavljale samo pojedi-
načne slučajeve. Izuzetak je medjutim činila jama 5 A koja je imala
dva poda razdvojena i postavljena jedan nacl drugim.22
Pri ovakvom stanju stratigrafije na ovome lokalitetu. smatrala
sam da je jedina mogucnost da se dodje do izvesnih hronoloških
razlika, postojala u komparaciji materijala iz pojedinih jama. Moram
odmah reci da se ova moja pretpostavka potvrdila, jer se pregledom
materijala nadjenog u jamama moglo konstatovati da one uglavnom
čine jednu celinu, sem izuzetnih slučajeva o kojima ce docnije biti
govora. Srecna je okolnost, da su pojedine jame kao celine hrono-
loški diferencirane jedna ocl druge, te se moglo doci do zaključaka
u pogledu relativno hronoloških odnosa u starčevačkoj kulturi. Je-
dino se u jami 5 A mogla ustanoviti imutrašnja hronološka razlika.
20
K. Bittel, Grundziige der Vor- und Friihgeschichte Kleinasiens, Tii-
bingen 1945, 8—9; Chronologie, 14—32; R. Pittioni, Keramikum, 26—39.
Stratigraphie comparee et chronologie de L'Asie occidentale III et II
millenaire, od Claude Schaeffera, obuhvata uglavnom kasnije periode i
nije od primarnog interesa za ovu studiju.
21
Pia Laviosa Zambotti, Le piu antiche culture agricole europee,
Milano 1943, 15 i d.; Guido von Kaschnitz-Weinberg, u Handbuch der
Archaeologie IV Lieferung, 1950, 320, 329 i d., 339; M. Hoernes-O. Menghin,
Urgeschichte der bildenden Kunst in Europa, Wien 1925, 704—708.
22
Starčevo, 40.

11
Na taj način bilo je moguce upotrebiti i stratigrafski metod prilikom
obrade ovoga materijala.
Ovde se moramo osvrimti i na način na koji je materijal posle
iskopavanja opremljen, koji če takodje pomoči da se stekne slika
0 metodu rada i mogučnosti kontrole dobijenih rezultata. Sav ma-
terijal koji potiče sa radova 1932 godine spakovan je u platnene kese
od kojih svaka nosi oznaku rova, zone, koordinata i sloja kome ma-
terijal pripada. Posebnu čemo pažnju obratiti na materijal iz jama
koji je predmet našega ispitivanja mada je takodje detaljno pre-
gledan i materijal sloja iz koga su jame ukopavane (pit level) a
takodje pregledan i materijal iz sloja iznad ovoga (culture level),
zatim subhumus-a i humusa. Materijal iz jama na primer, nosi naj-
pre obeležje jame ili, kao što je slučaj sa jamom 10, gde ispred jame
stoji oznaka sonde u kojoj je svakako ova jama otkrivena. U samom
materijalu pojedinih jama izvršena je podela po zonama, ili po de-
lovima jame. Tako na primer imamo oznaku: pit 7 south, pit 7 north,
pit 7 center, ili na primer pit 6 northern extension. U jami 5 A gde
je izvršena veoma skrupulozno diferencijacija materijala, postoje
fledeče oznake za materijal iz pojedinih delova: Upper level, WeD T,
Burnt level, From the path to the well, Material between upper and
lower floors itd. Ove terenske oznake na primer u jami 7 potpuno
su otpale, jer materijal iz svih delova ove jame pretstavlja jednu
jedinstvenu celinu. Medjutim, kod jame 5 A, pomogle su oznake da
se izdvoji materijal iz najdubljih, srednjih i najgornjih slojeva ove
jame, kao i onaj koji čini prelaz izmedju jednih i drugih. Takodje
nece biti bez interesa da se kao način rada i potvrda o pedanteriji
1 skrupuloziiosti kojom su radovi na ovini iskopavanjima izvodjeni,
pomene i dalja diferencijacija koja je izvršena medju samim mate-
rijalom. pojedinih delova jedne jame. Medju materijalom izvršena
je pre svega podela, kako i autori pominju, na slikanu keramiku,
zatim na grub materijal, koji se dalje deli na grub gladak i grub sa
urezima, otiscima nokta itd., razvrstan ipo vrsti ornamentike, i zatim
na finiji materijal i najzad orudje. Dalje, kao što je materijal po
ornamentima podeljen i upakovan u posebne koverte sa oznakama,
koji su onda stavljani u platnene kese, izvršeno je još i dalje izdva-
janje po obodima i nogama sudova, pa čak donekle i po njihovoj
vrsti.
Pored toga, slikana keramika inventarisana je u terenski in-
ventar, čiji se jedan primerak nalazi u Narodnom muzeju, a mate-
rijal je spakovan po kovertima i kesama sa tačnim oznakama strana
i brojeva u inventaru. Kada se uzme u obzir ogromna količina otko-
panog materijala. mora se zaista istaci i pohvaliti ovakva organiza-
cija posla, bez koje bi obrada ovoga materijala pretstavljala neko-
liko puta veči trucl nego što je vec i ovako zahtevala. U isto vreme
mislim da če iznošenjem baš ovih momenata iz rada američke ekspe-
dicije, biti opovrgnuto nepoverenje koje je počelo kod izvesnog dela
arheologa da se pojavljuje u odnosu na ovaj materijal, a koje sva-

12
kako stoji u vezi sa njegovim dugogodišnjim ležanjem neiskori-
ščenog i neobradjenog. Ukoliko bi jednoga dana došlo do obrade
celokupnoga materijala pri čemu bi bili publikovani i podaci iz
dnevnika ovoni prilikom vodjenog, kao i svi ostali tehnički podaci,
zapažanja i snimci, pretstavljalo bi to svakako još potpuniju sliku
i za ovaj deo koji sam ja uzela u obradu. Medjutim, dok do ovoga
ne dodje, smatram da nam, bar za ovaj deo, oznake i podela materi-
jala koja se može uz sam materijal naci, pruža pouzdane podatke
koji se mogu upotrebiti za izvodjenjc zaključaka.
Kao što se iz izloženoga može videti, komparativnim metoclom
t. j . komparisanjem materijala iz pojedinih jania medju sobom s
jedne strane, a stratigrafskim metodom kod jame 5 A s druge strane,
mogli siho postici željene rezultate, koji su nam na primer pokazali
pojavu izvesnih elemenata ili njihov nedostatak u drugim jamama.
Naša zapažanja i zaključke mnogo je potpomogla okolnost da iz-
medju pojedinih jama postoji izvesna vremenska razlika.
Za relativnu hro-nologiju poslužili smo se naročito analognim
razvojem u Makedoniji 23 i naročito u Tesaliji. Ovaj razvoj potvrdjen
je pojavama u Prednjoj Aziji o čemu ce biti raspravljano u idučim
poglavljima.

23
P.M. 63—66.
 NASELJE I GROBOVI

Naselje

Položaj naselja najstarije neolitske grupe u našim krajevima

potpuno je sličan i ne može se skoro uopšte drukčije okarakterdsati
nego položaj u sledečoj, vinčansko-tordoškoj fazi našega neolita.
Sasvim sličiii životni uslovi, kao i slična ekonomska i socijalna raz-
vjjenost društvene zajednice u obema fazama, diktirala je nemi-
riovno i sliean izbor mesta pogodnog za nastanjivanje.
Prva zajednička karakteristika može se reci ne samo neolitskih
nego i ostalih poznijih nalazišta u našoj preistoriji, bila bi traženje
blizine tekuče vode ili izvora, zatim, kako je vec u svom iscrpnom
radu o ovome probleniu naglasio M. Garašanin,1 biranje uzvišenih
mesta usled bojazni od poplava, kao i mesta zašticenih od vetra, po
mogucstvu okrenutih jugu. Naselja starčevačke kulture ispunjavaju
uglavnom sve ove uslove. Tako na primer vidimo da su mnoga od
njih na obalama reka. Takva su naselja u Vinči,2 Bubnju, gde se
nalazi konglomerat starih rečnih terasa,3 zatim svi lokaliteti pod
imenom »Obala« i to Obala kod Kostola, Obala kod Korbova, kod
Velesnice, Obala Kusjak.4 Sva su ta naselja na priličnoj visini iznad
same reke. Ta se visina krece od 2 do^ 4 m, dok je naselje u Zemunu
još i više, na visokom lesnom bregu.5 Ovde treba dodati još i naselje
8
starčevačke grupe u Čoki, koje se nalazi u blizini Tise.
Vrlo često nalaze se naselja i na ušču. dveju reka. Takav je
slučaj pored naselja na Bubnju, još i sa naseljem u Makršanima, gde
se na uzvišenju iznad ušca Rasine u Moravu obrazovalo naselje naj-
starijeg neolita.7
1
Naselje i stan prvobitnog čoveka neolitskog doba u Srbiji, Istoriski
glasnik 1949, 2, 38—67, naročito 39—43.
- Ibid., 59.
;!
4
Bubanj, 4—5.
Fewkes, Proceedings, 337 i d.
5
Schmidt, op. cit., 119.
0
7
Koros culture (mapa i lista nalazišta), Nalazišta, 86—87.
Rekognosciranje ekipe SAN pod rukovodstvom M. Garašanina 1951
godine.

14
 Na staroj rečnoj obali nalaze se takodje naselja, i to Starčevo,
koje je od današnje obale Dunava na zapad i na jug udaljeno oko
8 9
3,5 km, ili Perlez, koji se nalazi na isušenom Bečkerečkom jezeru.
Takodje možemo nabrojati nekoliko naselja, koja su svakako
bila podignuta usred močvara, od kojih su bila zaštičena samom pri-
rodom svoga terena, koji u ovim slučajevima pretstavlja uzdignutu
10
tačku. Tako je na primer Bratmilovce na jednoj uzdignutoj gredi
na močvarnom terenu koji su stvarale Jablanica i Veternica. Loka-
11
litet Konjarnik u Moravcu stajao je kao uzdignut rt medju baru-
štinama koje su zaostajale tu za Moravom koja je menjala korito, i
gde se može pretpostaviti da je postojalo jezero. Najzad Idjoš12
takodje je izdignut usred močvara koje su na tome mestu takodje
morale postojati posle isušenih rečnih korita.
U ovome periodu kod nas nema namerno utvrdjivanih naselja,13
odnosno, pre se može govoriti o prirodno utvrdjenim položajima
zgodnim za odbranu. Tako na primer sam Oršič kaže da se za rov
o kome je reč u Bubnju, ne može tvrditi da li je pripadao najsta-
rijem naselju ili je nastao možda u poznijem periodu nastanjenosti
na ovome lokalitetu, te ostavlja rešenje ovoga pitanja za naknadna
iskopavanja.14 Medjntim, zato imamo drugih naselja koja su svakako
bila prirodno utvrdjena. Takav je slučaj na primer sa Pavlovcima15
koji se nalaze na levoj obali Morave i gde je naselje podeljeno
jednim potokom koji povremeno kroz njega protiče. U Makršanima
nalazimo sasvim sličan slučaj, na lokalitetu Ornice. Sredinom protiče
Makršanski potok koji ga, slično naselju u Pavlovcima deli na dva
dela. Na severu odatle teče Zapadna Morava gde se nalazi ušče Ra-
sine n Moravu, dok na jugu naselje prelazi u jednu kosu, te na taj
način ima prirodno dominantan položaj. Naselje u Stojkovcu10 je na
visokoj terasi iznad reke, i dominira na jugu Nakrivanjskom rekoin,
a na zapadu se nalazi iznad kotline na desnoj obali Veternice. Teren
pada na sve strane osim na severnu gde se produžava u jednu kosu.
Kao što se iz ovoga pregleda može videti, ako odbacimo moguč-
nost veštačkog utvrdjenja koja je dosta sumnjiva, a postoji, kao
što smo videli eventualno samo kod Bubnja, ostaje kao zaključak da
se naselja ovoga perioda podižu na obalama reka, bilo na samim
obalama ili na bregu iznad njih, na koji način položaj postaje od
prirode utvrdjen. Naselja pored starih rečnih korita ustvari pripa-
8
B. A. S. P. R. 9, 34—36.
9
Nalazišta, 103.
10
Rekognosciranje ekipe SAN pod rukovodstvom M. i D. Garašanin,
1951 godine.
11
V. nap. 7.
12
Nalazišta, 81.
13
M. Garašanin, op. cit. 40—41.
14
Bubanj, 5.
15
B. A. S. P. R. 12, 55 i d., Nalazišta, 32.
" V. nap. 10.

15
 daju prvoj grupi, jer su u dot>a njihove nastanjenosti tuda reke pro-
ticale, dok naselja usred močvara spadaju opet u drugu grupu, jer
je i močvara nesumnjivo pretstavljala prirodim prepreku za nesme-
tano prodiranje do naselja.
Pogledamo li na naselje iste kulturne grupe na teritoriji NR
Hrvatske, vidimo da se na primer ovde nalazi naselje ove grupe kod
17
Vukovara usred močvara, u okuci reke Vuke. Medjutim, naselje u
Bapskoj nalazi se na prirodno utvrdjenom brežuljku sa strmim
18
padom na sve tri strane. Dr. Z. Vinski smatra da je naselje u Bap-
skoj bilo veštački utvrdjeno još od najstarijeg neolita.19 Med.jutim,
ovaj podatak primila bih sa rezervom, jer se i na ovome naselju na-
lazilo više slojeva. Sličan slučaj bio bi i sa naseljem u Sarvašu,20 gde
takodje ima više slojeva, i gde je položaj vec prirodno utvrdjen.
I.okalitet leži na 15 m iznad Drave, tako da je na severu rukavac
Drave, a na zapadu se nalaze lesne doline. Kod Erduta postoji neko-
liko naselja na lesnim brežuljcima izdvojenih erozivnim dolinama.21
Susedna Madjarska pruža nam u svojim naseljima Koros grupe
sličnu situaciju kao što je imarao kod nas. I Kutzian saopštava da su
tako reči bez izuzetka ova naselja podignuta pored reka i potoka, i
na uzvišenjima.22 Za naselje preko puta Kokenydomb-a koje je isko-
pavaa Banner. kaže da je od prvoga (potiskog) bilo odvojeno rečnim
koritom širokim Vakm, koje je u doba nastanjenosti bilo puno vode.23
U Bugarskoj opet imamo veliki broj naselja najstarijeg neolita
ili na obalama reka i potoka, ili na prirodnim brežuljcima, odnosno
humkama. Takva su naselja na primer Kremikovci, Pobit-Kamak,
Miljkovica na obali potoka, zatim na obalama reka Ursol, Bukovo,
na desnoj obali Monastirskog Dola, Kremenica-Kurilo na Iskeru,
Rebrovo u klisuri Iskera, Lagitenjuvo na visokoj obali Strume kao
i Kodža Dermen-Mursalevo. Unio Alba nalazi se na visokoj obali
Dunava, kao i Naklata.24
Na prirodnim brežuljcima leže Crk^a sv. Bogorodice, na terasi
lcve obale Strume i Kara Bujuk-Diipnica, na visokoj terasi na desnoj
25
obali Džermena, na rtu ograničenom potokom Kobasina. Peruštica
je humka na mestu gde Vuča izbija iz karabalkanskog sektora Ro-
dopa, Banja Mogila je humka na reci Strnmi, a Kaleto velika humka
kod poznate tračke nekropole Duvanlija. Još jedno naselje na humki
26
jeste Brezova mogila.
17
Schmidt, op. cit., 125—126.
18
Ibid. 121.
19
.Historiski Zbornik II (1949), 432 i d., M. Garašanin, op. cit. 41.
20
Schmidt, op. cit. 127.
21
Ibid. 126.
22
Koros culture, 10—11.
23
Banner, Dolgozatok 9—10 (1933/34), 30 i d.
24
Bulgaria, pod imenima navedenih nalazišta.
25
Ibid.
26
Ibid.

16
 ^

Naselje u Karanovu utvrdjeno je, no kao i kod naselja u našoj

zemlji, i ovde je slučaj da se na lokalitetu nalaze i slojevi kasnijeg
perioda.27
U Bugarskoj imamo slučaj da je po nekoliko fragmenata najsta-
rijeg neolita nadjeno i u pečinama, no radovi na tim mestima nisu
preduzimani. Ukoliko se ovde radi o naseljima iz toga perioda, onda
bi tu postojala tri pečinska naselja i to Golemata Peštera, Deveta-
škata Peštera i Malkata Peštera, u blizini Goleme.28 Ove pecine
nalaze se takodje iznad reka.
Za Italiju imamo podatak da se naselje najstarijeg neolita u
Stentinello nalazi na jednoj terasi na steni i da je ogradjeno rovom,
oko suvog zida.29
Naselja najstarijeg neolita u susednoj Grčkoj, sva su podignuta
na uzvišenjima, mogilama. Jedini izuzetak čini naselje Hadžimisio-
tiki Magula, koje se nalazi na ostrvu na jednom jezeru u Tesaliji,
koje je kako izgleda bilo utvrdjeno još u Sesklo fazi.30 Samo pak na-
selje u Sesklu bilo je utvrdjeno tek u Dimini fazi.31
Posle svega što smo gore izneli, možemo kao zaključak uzeti da
je osnovna karakteristika svih naselja kakc naše tako i susednih
zemalja u periodu najstarijeg neolita, da su podignuta uglavnom u
blizini reka i gdegod je za to bilo mogučnosti, za naselje je biran
uzdignut, od prirode zaštičen teren. Medjutim, u mnogome je tu sva-
kako igrao ulogu i sam okolni teren gde se naselje podizalo, a za
čije su podizanje verovatno postojali i uslovi koji su za stanovnike
najstarijeg neolita za izbor takvoga mesta bili presudni. Možda je to
negde bio kamen za izradu orudja. Na taj način bih protumačila
naselja u pecinama u Bugarskoj.
Što se tiče naselja na Hadžimisiotiki Maguli, ono ostaje zasada
jedino veštački utvrdjeno naselje koje nam je poznato u ovome peri-
odu, pored Stentinello-a u Italiji.

Stan

Vrlo je mali broj podataka o obliku stana čoveka najstarijeg

neolitskog perioda u našoj zemlji, koji su dobijeni na osnovu siste-
matski vodjenih radova. I ovde se nažalost, isuviše oseča nedostatak
publikacije iskopavanja vodjenih u Starčevu. 1932 godine, koja su
svakako u ovome pogledu, kako se može videti vec iz samog prelimi-
narnog izveštaja, pružila zanimljive rezultate, utoliko interesantnije,
što su iskopavanja vodjena sa sredstvima i na način koji, po rečima
27
Ibid. 43 i d.
28
I b i d . 38—42.
29
Laviosa-Zambotti, op. cit., 15 i d.
30
Grundmann, Hadzimissiotiki Magula, Athenische Mitteilungen 62
(1937), 59 i d.
31
D. S. 69 i d.; P.T., 64,

il Starčevačka kultura y%
nekih od učesnika, ispunjava zahteve koje postavlja moderna arheo-
loška nauka. Neclostatak ovih podataka još je teži s obzirom na ve-
like dimenzije koje su ovi objekti morali imati, sudeci po ogromnim
1
količinama materijala koje iz pojedinih od njih potiču. No ipak,
lako ne možemo da vidimo na primer tačan raspored objekata medju
sobom, niti imamo preciznih podataka o svakome od njih, postav-
ljaju se u vezi sa njima neki problemi, koje čemo pokušati da na
ovome mestu razmotrimo ukoliko nam za to pruža mogucnosti kom-
paracija sa drugim ispitanim naseljima ove kulturne grupe.
Osnovni i najčešce upotrebljavani oblik stana u ovome periodn
jeste jama — zemunica. Ovakav stan vidimo u velikoj večini na-
selja u našoj zemlji, a takodje i u susednim zemljama. Kao izričito
četvorougla zgrada pominje se stan poznat sa naselja Kotacpart kod
Hodmesovasarhely-a u Madjarskoj, koje je otkopavao J. Banner.
Autor kaže da je kod ove kuče postojao kro\r na dve vode, koji je
počinjao neposredno' sa površine zemlje, dok je zgrada bila ustvari
trapezoidna.2
Poznate podatke o zemunicama starčevačke kulture imamo naj-
pre iz samoga Starčeva (iskopavanja M. Grbica 1928 godine),3 zatim
iz Sarvaša u Hrvatskoj, 4 gde slojevi I a i I b odgovaraju starčevačkoj
kulturi, zatim iz sloja zemunica u samoj Vinči.5
U Starčevu je otkrio M. Grbič prilikom prvih radova na ovome
lokalitetu, sedam jaraa, od kojih su neke bile kružnog, druge elipso-
idnog oblika. Prečnik ovih jama iznosio je 2—6 m. O njihovom obliku
dalje daje Grbic podatak da su bile »mit vertikalen Unterbrechun-
gen«, što nam nije potpuno jasno, ukoliko se ne bi radilo o jamama
sa više prostorija, o čemu medjutim pisac ne daje pomena.6
Medjutim, samo dve od pomenutih jama smatra Grbič zemuni-
cama, jer je jedino u njima našao tragove paljevine i ognjišta. Stoga
dalje tri jame u kojima nije nadjeno ovakvih tragova smatra ja-
mama za otpatke, a ostale dve jame, poslužile su kao grobovi, mada
su prethodno, po mišljenju autora i one služile za otpatke. O ovome
pitanju biče detaljnije govora u odeljku o grobovima i načinu sahra-
njivanja.
Dubina starčevačkih zemunica iznosi 1,20—2,50 m. No, iz teksta
nije jasno da li te cifre pretstavljaju dubinu do koje su jame bile
ukopane, ili je to dubina samih jama. Osvrcuči se na ove iste zemu-
nice docnije,7 podvlači isti pisac njiiiove male dimenzije, gde o
dubini kaže da odgo\rara visini čoveka u sedečem stavu, što bi go-
1
Up. o tome odeljak o keramici, naročito jama 5 A i 6.
2
Banner, Dolgozatok IX—X (1933/4), 74 i d. T. XII C
3
Grbič, Ksiega, loc. cit.; M. Garašanin, op. cit. 43 i d.
4
Schmidt,'op. cit. 127—131.
5
Vasic, Preistoriska Vinča II (1936), 8—9, 209, sl. 8, IV, 147 i d., sl. 239;
Up. M. Garašanin, op- cit. 44—47, sl. 1—3.
6
Grbič, op. cit. '
7
Isti, Preistorisko doba Vojvodine, Vojvodina I (1939), 50

18
 vorilo u prilog, da ranije pomenute dimenzije pretstavljaju celo-
kupne dubiiie od površine zemlje, pogotovu što vidimo da je debljina
sloja do zdravice do 2,40 m, na primer iznad jame 5 A prema podatku
8
iz Fewkes-ovog izveštaja. S obzirom na takve dimenzije, Grbič za-
ključuje da se život morao razvijati uglavnom izvan ovih jama, a da
su. one služile kao sklonište od nevremena. Do sličnog zaključka
dolazi i u svojoj publikaciji materijala sa neolitskog naselja Nebo
A. Benac. Naime, 011 u ovim kučama nije naišao na ognjišta, no je
9
naprotiv ognjišta našao izvan njih. Svakako da u oba slučaja ima
argumenata koji bi govorili za to da su stanovi ove vrste bili zaista
neugodni, i da se svakako mnogo vremena provodilo van njih.
Medjutim, postoje i drugi razlozi, pogotovu za starčevačke zemunice.
Pre svega, u njima se nalaze ognjišta. Zatim, one su neobično bogate
materijalom.Ovome govori još u prilog inventar zemunica otkopanih
u Starčevu 1932 godine, gde su pored keramičkog materijala nacljena
još i razna orudja od kamena i kosti. Ova poslednja verovatno su
služila za definitivnu obradu keramike, koja je u Starčevu zastup-
ljena u velikom broju. Obrada ovoga materijala, kao i glačanje
kamena, svakako da je bilo veoma dug posao za koji je bilo potrebno
mnogo vremena i istrajnosti, a mogao se obavljati u zgradi za stano-
vanje. Da su se oni zaista u njenoj unutrašnjosti i obavljali, govorili
bi otpaci od kamena, nukleusi, orudja, kao i izvesni nama dosada ni
sa jednog nalazišta poznati oblici od pečene zemlje, koje tumačimo
kao zemlju spremljenu za izradu suda. Kada nadjemo u jednoj jami
za stanovanje ovakve objekte, svakako da moramo pretpostaviti da
je i u njoj samoj morao se razvijati ako ne ceo proces stvaranja, a
ono bar delimične pripreme za proizvode domače radinosti ovoga
vremena.
Drugo je pitanje, da li je u ovom periodu postojalo specijalnih
jama u kojima su se ti tehnički poslovi isključivo obavljali. A. Benac
konstatovao je na naselju Nebo takodje dve jame manjih dimenzija,
koje smatra radionicama, prema relativno brojnim nalazima orudja
u njima, i njihovim malim dimenzijama.10 Ukoliko bi se ovakva
jedna pretpostavka uzela kao moguča, u Starčevu bi ovakvom slu-
čaju bila najbliža pojava jame označene kao 5 B i jama 9 u kojima
je nadjeno veoma malo keramike, i nekoliko primeraka orudja i
kugli od pečene zemlje.11 Medjutim, mcni ovakva pretpostavka ne
izgleda privlačna, jer ne vidim dovoljno jasno izražene karakteri-
stike ovakve jedne zgrade. Kada bismo imali zemunice potpuno li-
8
Starčevo, 39—40.
9
Preistorisko naselje Nebo i problem butmirske kulture, Ljubljana
1952, 13—23; isti, Način stanovanja u prehistoriskim periodima Bosne i
Hercegovine, Glasnik zemaljskog muzeja VII (1952), 122—127. Piščev za-
ključak ne može se proširiti na ceo kompleks našeg neolita. Po mome
mišljenju radi seo lokalnoj odlici bosanskih nalazišta.
10
Benac, Preistorisko naselje Nebo itd. 24.
11
Up, naročito odeljak o keramici.

2* 1 9
šene nedovoljno obradjenog, započetog materijala, i sa relativno
malim brojem orudja, bilo bi mnogo lakše prihvatiti ovakvu jednu
pretpostavku. S druge pak strane, neolitski oovek koji i u docnijim
razvojnim fazama, na primer u bandkeramici, neposredno pored kuča
ili čak u samim kucama ima jame u kojima se nalaze gomile mate-
rijala koje je odbacivao kao nepotrebne, a u koje spadaju svakako
i organski ostaci, malo je verovatno da je delio tako strogo svoje
dnevne funkcije i da je za dug i dosadan rad tražio mesto na kome
ne bi bio u zajednici sa svojim saplemenicima ili ukucanima.
Kako možemo zaključiti prema oznakama materijala, spisko-
vima i* terenskom inventaru, iskopavanjem 1932 godine otkriveno je
u Starčevu devet jama i to označenili kao »pit« 3, 4, 5 A, 5 B, 6, 7, 8.
9 i 10.12 Po ostacima lepa od zidova ili poda, mogli bismo, mada sa
rezervom, zaključiti o nekima od njih da su služile za stanovanje,
dok su neke, verovatno u sekundarnoj upotrebi, kao što je i Grbic
prilikom svojih radova ustanovio, poslužile za sahranjivanje, pošto
su prethodno služile za otpatke. O tome govore i ostaci ljudskih ko-
stura koji su tu nadjeni. No, bez daljih podataka ne smem izvoditi
nikakve zaključke.
Prema rečima Fewkes-a, Ehrich-a i Goldman-a, starcevačke jame
imale su oblike ovalnih ili četvorougaonih zemunica, sa tragovima
vertikalnih direka okolo njih kao i u samim jamama.13 Kako je
izgledala krovna konstrukcija tih jama nismo u stanju da kažemo,
jer nam nije poznat raspored kolaca, dok se za tragove u unutraš-
njosti zgrada može pretpostaviti, kao što to i čine autori, da su delovi
pregradnih zidova ili, što meni takodje izgleda vrlo verovatno, da su
neki služili i kao podupirači krovova tih zgrada.
Najinteresantniju pojavu medju starčevačkim zgradama, medju-
tim, pretstavlja jama 5 A koju pisci delimično i publikuju. Ova jama
imala je po autorima dva poda, koji, kako oni kažu, označavaju dva
potpuno od\ ojena stana.14 Ova se činjenica mogla konstatovati i na
materijalu, koji je odvojen po mestu nalaska. Presek ove jame koji
daju autori 15 izražen u merama, pružao bi sledecu sliku:
Posle sloja peska i lesa koji pretstavljaju dno jame, do debljine
od 0,64 m, ide sadržina jame ispod poda I. Sam pod I ima debljinu
0,20 m. Prostor izmedju poda I i poda II ima 0,25 m, dok je pod II
debeo 15 cm. Sloj iznad njega iznosi 0,40 m. No, neobičnu pojavu kod
ove jame pretstavlja bunar. Odnosno, kod jame 5 A i jame 6 nadjen
16
je po jedan bunar. Prečnici ovih bunara bili su 0,98 i 1,40 m, a nji-
hova dubina merena iz sloja iz koga su jame ukopane, iznosila je
12
U svome izveštaju V- Fewkes, H. Goldman i R. Ehrich ne daju po-
datke13 o broju jama. Up. Starčevo, passim.
11
Ibid., 41—42.
15
Ibid., 39 i d.
Ibid, T.VIb, 42, fig. I.
16
Ibid., 42. Po oznakama sortiranog materijala sa iskopavanja izgle-
dalo bi da su u jami 5a postojala dva bunara.

20
3,40 i 4,20 m. Bunar u jami 5 A išao je do nivoa vode, iznad koga se
neposredno nalazila platforma, sa koje se verovatno voda mogla
zahvatati. Do ove platforme dolazilo se kroz dva ulaza, do kojih se
opet dospevalo sa po dva stepenika. Ono što je naročito za nas zna-
čajno, put do ovih ulaza vodio je kroz oba poda jame.
Pitanje koje se u vezi sa ovakvom. konstrukcijom postavlja dvo-
jako je. Prvo, morali bismo se zapitati da li se tu uopšte radi o buna-
rima u onom smislu reči u kome ih mi danas shvatamo. A drugo,
ukoliko prihvatimo pretpostavku da je u pitanju bunar, ima li se
tražiti ovde neka hronološka razlika izmedju ovih dveju i ostalih
jama, s obzirom na potrebu večeg tehničkog iskustva i znanja koje
je morao iinati konstruktor ovakvog objekta. Koliko mi je poznato,
ovakvih pojava u neolitu nema zabeleženih,17 S obzirom da je bunar
prolazio kroz oba poda u jami, znači da je on bio upotrebljavan u
oba perioda stanovanja u istoj jami. Materijal iz jame pokazuje
izvesnu hronološku razliku, a sama komparacija materijala iz ove
jame u odnosu na materijal iz drugih jama, pokazuje da su njeni
horizonti stanovanja pouzdano mladji od jednog dela jama sa istog
nalazišta.
Medjutim, ne smemo preči preko jedne druge mogučnosti, da
pomenuti bunari pretstavljaju samo recentne poremečaje sloja, a da
ne stoje ni u kakvoj vezi sa objektima iz neolitskog doba. Pregledom
materijala nisam medjutim mogla dovesti u sumnju nastanak ovoga
objekta u vreme iz koga potiču i same jame. Kao što i Fewkes kaže,18
nadjeni materijal sav je tipično neolitski, bez intruzija, a tipični ma-
terijal iz jame, pored toga što je stratigrafski odvojen, mogao je
biti i relativno hronološki fiksiran. Koliko sam mogla ustanoviti,
ovde se ne vide nikakvi tragovi poremecaja koji su nastupili u
docnije doba.
Sigurne podatke o izgledu i čak medjusobnom odnosu zemunica
starčevačkog tipa medjutim, očekivali bismo iz Vinče. No, na žalost,
ni sa ovog lokaliteta ne posedujemo dovoljno podataka, narocito u
pogledu izgleda samoga naselja. M. Garašanin napravio je pretpo-
stavku o izgledu najstarijeg naselja u Vinči, smatrajuci da su sve
zemunice sačinjavale krug oko centralne zemunice Z, pod uslovom
da su one ležale u istom rasporedu i na onom delu naselja koji je
odnela voda.19 Medjutim, izgleda da je ovde M. Garašanin posma-
trao sve te zemunice kao istovremene, što pak nije slučaj. J. Korošec
izneo je vec ranije da u Vinči ne postoji nijedna zemunica koja bi
sadržala čist starčevački materijal. 20 Medjutim, V. Milojčič deli vin-
čanske zemunice iz najstarijeg sloja smatrajuci kao grupu čisto star-
17
Izuzetak čine pojave u Materi u Italiji. Laviosa-Zambotti, op. cit. 25
(Sera18 d'Alto).
16
Starčevo, 42.
20
Op. cit. 66.
Koros-Vinča pretpoviestna grupa. Glasnik hrv. zem. muzeja LIV,
(1942), 83.

21
 21
čevačkih zemunice B i Z i zemunicu sa dubine 9,51 m. Po njemu bi
ostale zemunice, sem zemunice M sadržale čist vinčanski materijal,
dok bi samo ova poslednja bila ispunjena mešovitirn ostacima obe
kulture. Ova konstatacija nije u skladu sa materijalom iz zemunica.
Pre svega nije tačno da samo zemunica M sadrži mešoviti materijal,
kao i da su zemunice B i Z čisto starčevačke, što važi samo za jamu
sa dubine 9,51. Tako, zemunici M trebalo bi dodati i zemunicu H i W,
koje takodje sadrže starčevačke kulturne elemente, kako to poka-
zuje fragmenat suda sa plastičnom pretstavom ljudske figure u
jami W, dok se u istoj zemunici nalazi inače i tipičan vinčanski ma-
terijal, na primer, bikonične zdele.22 U jami H nalazi se fragmenat
ravnog dna i dela trbuha suda sivkaste boje od peskovite zeralje, sa
ornamentikom prevlačenja izvedenog nekim orudjem. Pored toga, u
ovoj jami nalazi se i jedna duboka bikonična vinčanska zdela sive
boje, sa tragovima mehaničkog glačanja i bradavičastim drškama.2'"
Kako od pitanja da li je hronološki sloj zemunice u Vinči jedinstven
ili ne, zavisi i pitanje stana starčevačke kulture, odnosno njegove
slike koju možemo dobiti prema situaciji u Vinči, mi cemo preci na
pregled materijala u drugim jamama, odnosno pogledacemo da li se
u njima nalaze vinčanski elementi.
Tako^ vidimo da jama B porecl jednog sjajno uglačanog frag-
menta svetlomrke boje sa počecima kanelure i jednim bradavičastim
pojačanjem ima i jednu zdelu sive boje sa tragovima glačanja, biko-
ničnog vinčanskog oblika.2i Kosturnica, odnosno zemunica Z, pored
jednog fragmenta dna sjajno uglačane sivocrne površine, iznutra sive
boje i sivoga preloma, sa tankim gornjim slojem dobro pečenim,
crvenkaste boje, zatim jednog grubog fragmenta ukrašenog spolja
barbotine ornamentikom sa obodom sa utiscima noktom i unutraš-
njom stranom sivocrne boje i uglačanom sa tragovima rupica, i naj-
zad, dva poznata publikovana barbotine ornamentikom ukrašena
polulopasta suda,25 ima još jednu tipičnu vincansku figuru sa izvn-
čenim pljosnatim, skroz horizontalnim rupicama izbušenim potilj-
kom.26
27
U jami M, uz primerke keramike starčevačkog tipa, nalazi se
i tipična vinčanska keramika i to jedna zdela sa malim cilindričnim
21
Koros-Starčevo-Vinča, Reinecke Festschrift, Mainz (1950), 112—115.
22
Veliki deo materijala iz zemunica nalazi se nepublikovan u Arheo-
loškom muzeju univerziteta u Beogradu. Medjutim, navedeni materijal
iz jame W ipak je objavljen kod Vasica i to sud sa plastičnom pretstavom
u Preistoriska Vinča I (1932), sl. 94 (up. Preistoriska Vinča II, 114), a biko-
nični vinčanski sudovi u Preistoriska Vinča IV, sl. 11, 13.
23
Arheološki muzej Univerziteta, nepublikovano.
24
Isto.
25
Vasič, Preistoriska Vinča IV, sl. 1—2.
26
Isti, Preistoriska Vinča III, sl. 18.
27
Isti, Preistoriska VinČa II, sl. 215.

22
vratom, kao i tri fragmenta sa urezanim ornamentima koje prate
ubodi, ili urezanim bockanim trakama. 28
Ostaje nam još da pogledamo kakva je situacija sa jamom 9,51,
odnosno G 34 A 9,51, što znači u stvari na dubini 11,31. Ovde nalazimo
samo jedan fragmenat sjajno crvene površine, s ornamentom gir-
landa od dvojnih polukrugova uz ivicu, ispod kojih se nalaze sistemi
od po tri vertikalno paralelno postavljene trake. Ornamenat je iz-
veden ugasitomrkom, odnosno skoro crnom bojom.29 M. Vasič ne
pominje da je u ovoj jami koja je uostalom bila vrlo malih dimen-
zija (dubina 0,41 m), bilo makakvog materijala sem ovoga fragmenta,
nešto pcpela, ljuštura školjaka, puževa i otpadaka hrane. 30 Pri ovome
se verovatno misli na životinjske kosti. Stoga mislim da se s pravom
može smatrati jamom za otpatke.
Pored onih jama koje pominje Milojčič i ovih koje smo dodali,
a koje, kao što smo pokazali imaju sve u sebi vinčanskih elemenata
(osim jame 9,51 za koju ne smatram uopšte da se radi o stanu), u
Vinči se nalaze još i prave vinčanske jame, bez starčevačke pri-
mese.31 Medjutim, kada ove grupe jama odvojimo, ne možemo izvesti
nikakve zaključke u pogledu odnosa izmedju zemunica u samome
naselju, vec možemo posmatrati jedino ovu grupu jama za sebe i
osvrnuti se na njihov oblik, mada one u okviru staroevačke kulture
pretstavljaju jednu sasvim mladu fazu. Ovde vidimo zastupljena
dva tipa gradjevine. Tu bi spadale zemunice M, B, W i H sa jedne
strane i zemunica Z sa druge strane. Prve četiri zemunice prestav-
Ijaju »dvočelične« zgrade koje sadrže po dve prostorije, od kojih je
prva obično pliča. Zemunica B ima čak četiri pliča udubljena, pored
kojih još jedan dublji prostor.32 Verovatno da se ovaj tip zemunica
niože dovesti sa Grbičevim zemunicama »mit vertikalen Unterbre-
cliungen« u vezu.
Što se tiče drugog tipa, kome pripada zemunica Z, njegov se oblik
ne može sa sigurnošču opredeliti. M. Garašanin smatra da se ovde
radi o zemunici sa stepenastim prilazom, no autor je prevideo ovde
da su dalje nastavljena iskopavanja n Vinči pokazala da ovaj hodnik
33
stvarno ne postoji. Iz slike 210 u Preistoriskoj Vinči II, vidi se da je
ova zemnnica morala imati velike dimenzije i prilično nepravilan
oblik, ali uglavnom četvorougaoni. Iz opisa profesora Vasica34 poka-
zalo se da se teren stepenasto spuštao prema najdubljem delu. Prema
slici koju daju Fewkes, Goldman i Ehrich 35 izgledalo bi kao da je
28
Isti, Preistoriska Vinča IV, sl. 24, b, c, h.
29
Isti, Preistoriska Vinča II, 275. Primerak nalazi odlične paralele
medju belo i crno slikanom keramikom iz starčevačkih jama.
30
Ibid., 133.
31
U pitanju su jame koje nisu specijalno pomenute u ovom izlaganju.
32
Vasič, Preistoriska Vinča II, 8 i d.; M. Garašanin, op. cit. 45 i d.
88
Ibid., 45 i d.; Vasic, Preistoriska Vinča IV, 150—151.
34
Ibid.
33
Starčevo, 42, fig. I, presek A—B.
23
 sliean oblik sa stepenastim spuštanjem imala i zemunica 5 A u Star-
čevu, koja je takodje bila vrlo velikih dimenzija. Koliko se iz datog
plana može preračunati, prema datoj dubini bunara, zemunica 5 A
imala je u jednom pravcu prečnik oko 10 m.
Od ostalih naših lokaliteta koji pripadaju ovoj kulturnoj grupi,
o obliku stana imamo podatke na primer još iz Bubnja. U najsta-
rijem sloju u Bubnju otkrio je Oršič-Slavetič dve jame od kojih
prva pripada cela starčevačkoj kulturi, dok druga pripada ovoj kul-
turnoj fazi samo donjim delom debljine 0,60 m.36 Obe jame bile su
nepravilno kružnog oblika, a prva još i presečena poznijom jamom
G4, koja se oblikom više približuje elipsi i ima najveci prečnik
meren svakako u najgornjem njenom delu, u osovini istok—zapad
l,80m.Njena celokupna dubina iznosila je 1,56 m, dok medjutim sva-
kako nije mogla biti ustanovljena njena prvobitna dubina u starče-
vačkoj kulturi. Obe ove jame smatra Oršič-Slavetic, s obzirom na
njihove dimenzije i nedostatak ognjišta, izgleda opravdano, kao
jame za otpatke.
Ostali podaci sa iskopavanja bili bi jedino iz Pavlovaca, no za
ovaj lokalitet znamo jedino da su tu postojale plitke jame, koje su
se nalazile ispod kuča vinčanske kulture, te po tome Oršič zaklju-
čuje da su pripadale nosiocima slikane keramike. 37
Sto se tiče drugih podataka o obliku stana ovoga perioda, oni su
uglavnom rezultat rekognosciranja, i najčešče ne daju nikakvih zna-
čajnijih elemenata.
Na lokalitetu Obala kod Kostola zabeležio je Fewkes postojanje
jama, no pisac ih bliže ne odfedjuje.38 Na lokalitetu Obala severo-
istočno od Korbova, ustanovio je Fewkes opet jame, koje svojom
osnovom često dopiru do zdravice — peska, i koje su po njegovom
mišljenju zasnovanom prema ostacima pečenoga lepa, poda (kojih
kako kaže autor u nekim slučajevima ima i više od jednoga), sadr-
žini, medjusobnom odnosu itd. tipične jame za stanovanje.39
Na lokalitetu Glamija Obala kod Ljubičevca ustanovio je isti
arheolog jame sa ravnim ili okruglim dnom i ostacima kucnog lepa,
smatrajuci ih takodje kao stanove. Dubina ovih jama, koliko je
mogao izmeriti u profilu, ne prelazi 1,50 m.40
Lokalitet Obala kod Velesnice, kao i Obala Kusjak kod Prahova
pokazuje u svome profilu takodje jame. O jamama sa poslednjeg
lokaliteta kaže Fewkes da su večih dimenzija.41
Na lokalitetu kod Cesme video je Oršič-Slavetič takodje u pro-
filu jame.
36
Bubanj, 6—7, Abb. 2, 3.
37
Milojčič, Chronologie, 66.
38
Proceedings, 339.
39
Ibid., 340.
40
Ibid., 344. Nadjeni materijal, medju kojim ima barbotine keramike
govori za pripisivanje jama starčevačkoj kulturi.
41
Ibid., 342, i d., 345 i. d.

24
 LJ Bogojevu našao je Csirak takodje jednu jamu za stanovanje,
prečnika 2 m. Prema podatku iz 1900 godine, otkrio je isti na mestu
jedne ciglane »uske i niske« zemunice.42
U Monoštoru, na lokalitetu Opoljenik, ustanovio je K. Gubiiza
takodje plitke zemunice.43
Podaci koje daje R. R. Schmidt za oblik stana starčevačkog sloja
u Sarvašu, veoma su oskudni.44 No, i za sloj I A kao i za sloj I B,
navodi on kao oblik »Grubenhauser«, dakle zemunice. Na žalost ni
rezultati radova u Sarvašu nisu izišli pred javnost, tako da smo i
kod ovoga naselja lišeni svih podataka o obliku stana i naselja
perioda koji nas interesuje.
U neolitskom sloju u Vukovaru pominje Schmidt jame sa izdu-
ženom krivolinijskom osnovom, velikih dimenzija. No, treba napome-
nuti da je ovde zajedno sa starčevačkim nadjen i vinčanski mate-
rijal. 45
O obliku stana nosioca madjarske Koros kulture, dosta smo slabo
obavešteni. Pored več pomenute kuče u Kotacpart-u, nalazimo u Tis-
zaug (ne može se ustanoviti na kome od ova lokaliteta koje u ovome
mestu pominje I. Kutzian) jame u obliku košnice. Medjutim, kako
Banner kaže, za njih se ne može tvrditi da li su služile kao stanovi.46
Na ostalim nalazištima u Madjarsko j pominju se jame bilo kao
stanovi ili kao jame za otpatke, sa ostacima hrane, naročito ljuštura
školjaka, orudja, keramike i kostiju domacih i divljih životinja.47
Ni Bugarska nam ne pruža podataka za stan čoveka ovoga
perioda. Uzrok ovoj pojavi treba svakako tražiti u tome što materijal
sa bugarskih nalazišta ovoga perioda potiče od slučajnih površinskih
nalazaka, a sa Ginove mogile koja je iskopavana, ne raspolažemo
nikakvim podacima u ovome pravcu. To jest, Petkov navodi da je
»na raznim dubinama naišao na ostatke koliba«.48 Ovo naselje ima
medjutim tri sloja raznih kultura 49 te je prema tome podatak ne-
dovoljan.
U srodnoj kulturi Tesalije, u Sesklo fazi, na samom nalazištu
Sesklo, otkrio je H. Tsounta dve preistoriske jame za stanovanje.
Obe su nadjene pored akropole.50 Prva od njih bila je svega 0,30 m
duboka, a ispred nje nalazila se druga jama koja je mogla služiti
42
Banner, L'etat actuel de la recherche des habitations neolithiques
en Hongrie,
43
Archeologiai Ertesito IIIS IV (1943), 15 i d.
44
Ibid., 17.
43
Op. cit. 129.
46
Ibid., 126.
47
Banner, cnp. cit. 23; Koros culture, 46 no. 88—89.
48
Banner, op. cit., passim; Koros culture, 10—11.
Petkov, Ginova mogila do s. Čelopeč, Raskopki i proučvania I
(1948), 75. Za materijal iz Ginove mogile up. i Isti, Selišnata Ginova mogila
do s. Čelopeč, Godišnik na Narodnia arheologičeski muzei Plovdiv I (1948),
159—171.
49
50
Ibid.
D. S. 115 i d.; M. Garašanin, op. cit., 50—51.

25
kao predvorje.31 Prva je bila širine 2,80 m. Ove dve odaje bile su,
kako Tsounta pretpostavlja, odeljene uskim vratima, dok pregradnih
niti kakvih drugih zidova nije našao. Pisac zaključuje na osnovu
mnogobrojnih fragmenata keramike i idola koji su ovde nadjeni, da
se tu radi o zemunici. S obzirom na nedostatak zidova, kao i da
ognjište nije ustanovljeno, M. Garašanin ne smatra ovaj oblik zgrade
kao sigurnu jamu koja je služila za stanovanje/'2 Na ovo pitanje
vratičemo se na kraju ovoga izlaganja.
Druga zemunica otkrivena u Sesklu sastojala se od dve jame na
otstojanju od 0,60 m. Obe su vrlo plitke i sličnoga oblika. Moguče da
se ovde radi o zemunici sa dve odaje. U blizini ove iskopana je još
jedna zemunica čija je osnova bila komplikovanija i sastojala se od
jednog srednjeg prostora i triju pličih, od kojih su dva medju sobom
spojena. Dno srednjeg prostora ležalo je 0,25—0,40 m ispod površine,
a na jednom njegovom kraju smatra pisac da je otkrio ognjište.
Ostale tri jame ležale su 0,35 m dublje od srednje, a u jednoj je
takodje nadjeno dosta pepela. Sačuvani su zidovi jama u visini oko
0,60 m, koji su imali nagib ka unutrašnjosti zgrade kao krov. Ulaz
u ovaj stan nije nadjen, te Tsounta pretpostavlja da se mogao na-
laziti preko puta ognjišta. Prema nadjenom materijalu ove kolibe
pripadaju nesumnjivo najstarijem neolitskom periodu.53
Tsounta dalje ukazuje da je u Sesklo fazi nadjeno pored zemu-
nica i ostataka kuca. U Sesklu i Tsangliju postoje Četvorougaone
zgrade koje pripadaju mladjoj fazi Sesklo perioda.54 Medjutim, dok
je u Sesklu zgrada bila gradjena na nobičajeni način od pletera pa
oblepljena blatom, dotle su u Tsangliju osno\e od kamena, a zidovi
od nepečene cigle (cerpiča). I u Serviji nadjene su zgrade četvoro-
uglog oblika čija je osnova bila gradjena od kamena.55
U doenijoj, Diinini fazi, nailazimo vec na megaron.56
U Italiji, u najstarijem neolitu, koji bi odgovarao našoj starče-
vačkoj fazi, otkrivene su kolibe na površini zemlje, od kojih su neke
imale pod od nabijene zemlje.57 O obliku koji su one imale nedostaju
podaci. Medjutira, u južnoj Italiji, kod sela Terlici, otkopana je
jedna koliba ovalnog oblika, sa ostacima kolja okolo nje, i podom
od nabijene zemlje.58 Ovde je nadjena i jedna zgrada sa suvo gra-
djenim zidom, polukružnoga oblika, prečnika 5—6 m, sa dvostrukim
podom i pilastrom u sredini. U Molfeti, nadjene su kolibe kružnog
oblika na površini zemlje, kao i jedna Četvrtastog oblika, prečnika
51
52
D. S., 117, sl.26.
M. Garašanin, loc. cit.
53
D. S. loc. cit.
54
P. T., 64 (Sesklo); 115 i d., fig. 64 (Tsangli).
55
P. M., 43 i d. i odgovarajuče slike.
56
P. T. 64 i d.; 79 i d.
57
Laviosa-Zambotti, op. cit., 15 i d.
58
Ibid., 30. Materijal iz ovoga nalazišta pokazuje tesnu vezu sa grubom
starčevačkom keramikom. Ibid T. I. I.

26
3 X 4 m, sa ulazom širine 0,50 m.59 Ovde je nadjeno i kučnoga lepa.
Na ovome naselju moglo je biti ustanovljeno da su izmedju koliba
postojale i ulice široke 0,80—0,90 m. Docnijim radovima na istome
lokalitetu otkriveno je još tridesetšest sličnih koliba.
Prema dosada iznetom materijalu o obliku stana i medjusobnom
odnosu zgrada u naseljima starcevačke i njoj srodnih kultura, mogu
se izvesti neki zaključci, i pored toga, što nam, kako je več u više
mahova naglašeno, sa radova u Starčevu nedostaju beleške, a sa
radova u Vinči je nedovoljan broj otkopanih zgrada perioda koji nas
interesuje. Susedne zemlje čije su grupe ove faze najsličnije našem
materijalu, ne pružaju takodje skoro nikakvih podataka, bilo zato
što' je mali broj ispitanih naselja, ili što se prilikom raclova nije vo-
dilo račuiia o stratigrafskim podacima.
Porecl Grčke, najpotpunije podatke u ovome pogledu imamo iz
Italije. Medjutim, ovde se ne radi o identičnoj kulturi, vec možda pre
o konvergencama, jednom životu koji se razvija pod drukčijim uslo-
vima a nastao je sa jednoga izvora i pod jakim njegovim uticajima.
Kao najčešče zastupljen oblik stana u ovoj grupi kod nas mo-
žemo nesumujivo tvrditi da je zemunica, odnosno jama. Kako iz-
gleda, vecinom te su jame plitke, ali takodje ima ih i velikih dimen-
zija, kakve su svakako u samome Starčevu bile jame 6 i 5 A, a u
Vinči zemunica Z. Po obliku, videli smo da se one mogu podeliti u
dve vrste. No, moramo naglasiti, da su neke, na žalost ne znamo koje,
zemunice u Starčevu imale elipsoidan oblik, koji se približavao če-
tvorougaonom obliku. Ovo bi ih približilo pojavi u Kotacpartu u
Madjarskoj s jedne, i pojavi četvrtaste kuce u Grčkoj mladje Sesklo
faze s druge strane. Interesantna je činjenica, da se ove jame, pored
obične podele na jame za stanovanje i one za otpatke, upotrebljavaju
u sekiindarnoj funkciji kao grobovi.
Sve ove zemunice i jame imaju krov, a neke od njih i pre-
gradne zidove. Kakvog je oblika taj krov bio, i da li je polazio od
zemlje, za naša nalazišta nismo u mogučnosti da kažemo. Ovde cemo
se medjutim zadržati na dva pitanja. Prvo bi bilo, koji su elementi
presudni za odredjivanje jedne jame da li je služila za stanovanje
ili za otpatke. Pored vec ranije iznetih mišljenja M. Garašanina i
A. Benca, naveščemo takodje i u novije vreme izneto mišljenje koje
60
zastupa O. Paret. Ovaj pisac smatra da zemunice kao stanovi uopšte
ne postoje, več da su to ili obori za životinje, ili jame za otpatke, ili
pak jame za dobijanje zemlje potrebne za izradu, na primer, kera-
mike ili oblepljivanje zgrada. Medjutim, mada se ne slažem sa Pa-
retovom hipotezom koju smatram za preteranu, jer je jasno da je on
prevideo mnoge argumente o kojima se mora voditi računa, od kojih
na prvo mesto dolazi postojanje ognjišta u zemunicama, na šta je
59
Ibid., 32.
60
Das neue Bild der Vorgeschichte, Stuttgart (1946), 54—83.

27
 vec u naučnoj literaturi ukazivano,61 ipak moram reči da se za ka-
rakterisanje jedne jame kao ljudskoga stana ne sme uzeti šablonski
samo jedan elemenat, ria primer postojanje ognjišta. Primer naselja
kod Neba najbolje pokazuje da su mogle postojati jame koje su ne-
sumnjivo služile za stanovanje, a u kojima se ognjište nije našlo.62
U ovome pogledu najmerodavniji je po mome mišljenju karakter
samog materijala u njima nadjen, a to je ujedno i otežavajuča okol-
nost da se na osnovu preseka jame koji se vidi na primer u profilu
prilikom rekognosciranja, u ovome pogledu donose ma kakvi za-
ključci.
Drugo pitanje u vezi sa problemom stanovanja u jamama, bilo
bi mišljenje koje kod večine naučnika preovladava, da su zemunice
stanovi privremenog karaktera. 63 Medjutim, u tome slučaju intere-
santno je setiti se činjenice da jama 5 A u Starčevu ima dva poda,
kao i bunar. Postojanje dvojnog poda i bunara, smatram kao jedan
od najsigurnijih elemenata koji bi govorili protivu hipoteze da se
život u ovakvim zgradama odvijao kratko vreme, možda samo za
sezonu jedne žetve. Preistoriskom čoveku sa oskudnim alatom, nije
se moglo isplatiti da jedan tako veliki, dug i komplikovan posao kao
kopanje bunara vrši za stan koji je tako privremenog karaktera.
S druge strane, time objašnjavam i u dva maha upotrebljavanu od-
nosno obnavljanu istu zemunicu, što bi inače bilo neshvatljivo za ono
doba, kada je bilo dovoljno prostora i mogucnosti da se napusti jedna
primitivna zgrada, koja se uostalom upotrebom morala brzo i zaga-
diti, i da se izabere mesto u blizini za podizanje druge. Uzmemo li
u obzir Childe-ovu oštroumnu pretpostavku da su Ijudi morali me-
njati stalno zemlju koju obradjuju usled toga što su je stalnom upo-
trebom bez nadjubravanja brzo ispostili,64 mislim ipak, da je ta
promena nastajala u vecim, odnosno dužim razmacima, koji su mogli
obuhvatiti i period od po nekoliko godina. Ovde treba pomenuti i još
jedan interesantan zaključak do koga je došao analogijom sa da-
našnjim nomadskim plemenima E. Sangmeister. On tvrdi, da se ta
plemena, koja se bave primitivnom zemljoradnjom, sele sa mesta na
mesto u odredjenim razmacima, i po odredjenom planu, tako da se
u izvesnom periodu ponovo vračaju na svoja stara napuštena
65
ognjišta.
61
O. Menghin, Die Bauwerke der jiingeren Stein /und der Bronzezeit,
Handbuch der Archaologie IV Lief., Miinchen (1950), 111 i d.; M. Gairašanin,
op. cit. 51—52.
62
Up. nap. 9.
63
Up. naročito M. Garašanin, op. cit. 53. Protiv ovoga mišljenja, no
sama u odnosu na Bosnu ustao je A. Benac, Prehistorisko naselje Nebo
itd. 22.
64
Childe, Danube in Prehistory, passim.
65
E. Sangmeister, Zum Charakter der bandkeramischen Siedlung, 33
Bericht der Romisch-germanischen Kommission, 1943/50, 89—109, naročito
105—106.

28
 Najzad ne treba zaboraviti da je zemunica ipak po svojoj pri-
vremenosti oblik stana koji zauzima tek drugo mesto, i kome sva-
kako predhodi znatno pokretniji šator, koji svakako da nije tii u
ovome periodu bio potpuno napušten i zaboravljen.
Posmatramo li stan starčevačke grupe u odnosu na susedne
zemlje, vidimo da se na jugu javlja pre svega, komplikovaniji oblik
zemunice, sastavljen od večeg broja odaja, vezanih medju sobom, od
kojih dve čak eventualno imaju i ognjište. U istome nešto mladjem
sloju, nalazi se i četvorougaona kuča. U Madjarskoj pak vidimo isti
oblik stana kao kod nas, pored trapezoidne kolibe iz Kotacparta kod
koje se javlja mladji materijal ove faze, koji ima na primer nalep-
ljene plastične ljudske figure, i obeležava prema iome završetak ove
kulturne grupe (naše Starčevo III).
Medjutim, oblik zemunice kao stana nije tipičan samo za ovu
kulturnu grupu. Naprotiv, mi ga vidimo i u vinčanskoj kulturi kod
nas, i to čak u mladjoj njenoj fazi, za šta nam na primer pruža ma-
terijala mladji sloj na neolitskom naselju u Žarkovu koji odgovara
dubini 6,50—4 m u Vinči, zatim Pločnik itd.66 Kuča iz Kotacparta, u
stvari je slična našim starčevačkim zemunicama, koje takodje imaju
donekle kako kažu istraživači, skoro četvrtasti oblik.
U Italiji imamo medjutim kolibe kružnog oblika. Ovakav oblik,
uslovljen je svakako stenovitim terenom na kome je nastao. To
najbolje dokazuje pod u njima, koji je svuda od nabijene zemlje ili
šljunka, preko koga se opet nalazi zemlja. Sličan slučaj imamo sa
naseljem u današnjoj Makedoniji, gde se upotrebljava zbog terenske
uslovljenosti, za gradnju kamen i čerpič.
Mladji kulturni sloj u Grčkoj vidimo vec da ima megaron.
Posmatrajuči sve elemente, počev sa fakturom keramike, dola-
zimo do zaključka, da je ovakav oblik stana kakav nalazimo u star-
čevačkoj kulturi, nastao na jugu, a da se u istovremenim ili nešto
hronološki mladjim kulturama naše i susednih zemalja on duže i
zadržao, dok se u samoj Grčkoj več pred kraj iste faze zamenjuje
četvorouglom kučom. Ova ce pojava svakako stajati u vezi sa soci-
jalno-ekonomskim razvojem na jugu koji je blizak Orijentu, gde su
povoljniji klimatski i geografski uslovi znatno doprineli ovako in-
tenzivnom razvoju. Na ovu pojavu ukazao je i jasno je definisao
V. G. Childe.67 Na ovome se osniva i suprotnost gradskih i seoskih
kultura u unutrašnjosti Evrope i na Istoku.
66
Za Žarkovo (iskopavanja M. i D. Garašanin 1948) up. M. Garašanin,
op. cit, 84 i d. Za Pločnik M. Grbic, Pločnik-aneolithische Ansiedlung, Beo-
grad (1929), 9. Sličan slučaj postojao je i na nalazištima vinčansko-ploč-
ničke faze u Jablanici, Čaršiji, Malom Drumu i Gradcu kod Zlokučana,
up. M. Garašanin, loc. cit. O ovim se zemunicama medjutim, sem o ono j
iz Žarkova ne raspolaže dovoljnim i pouzdanim podacima.
67
Childe, The Dawn of European Civilization, London (19474), 330—336.

29
 Grobovi i način sahranjivanja

0 grobovima u ovome periodu podaci su prilično oskudni. Poč-

nemo li od samoga Starčeva, videčemo da je Grbic ustanovio u dve
1
jame ostatke dečjih skeleta. O njihovom položaju u grobu, ili even-
tualnim prilozima uz njih,pisac ne govori. Medjutim, on naglašava
činjenicu da su ove jame prethoclno služile za otpatke.
Iskopavanja vodjena 1932 godine, takodje nisu obogatila naše
znanje u ovome pogledu. Iz izveštaja se vidi da su nadjena tri neo-
litska groba sa zgrčenim skeletiraa i bez ikakvih darova. 2 Medjutim,
nedostaju podaci gde su se ti grobovi nalazili u odnosu na naselje.
Prilikom pregleda materijala vidimo da su u jami 3 nadjene ljudske
kosti. Medjutim za grobove obeležene kao »grob 5« i »grob 6«, ne
možemo da napravimo nikakvu pretpostavku, gde su se nalazili, jer
za to nikakvih indicija nemamo. Eventualno se grob 5 nalazio u naj-
gornjem sloju jame 5.3
Da vidimo kakve bi nam podatke u ovome pogledu mogla pružiti
»kosturnica« u Vinči, ili »grobnica sa dromosom«.
Osim nekoliko ljudskih lubanja sa raznih dubina i pod nesi-
gurnim okolnostima otkrivenih u Vinči, na torae nalazištu je jedino
na dubini 8,75 otkriven jedan ljudski kostur u zgrčenom stavu. 4
Medjutim nikakvi bliži podaci o obliku o-vo-ga groba niti darova u
njemu nisu navedeni. No, sudeci po dubini na kojoj je nadjen, ovaj
grob svakako je pripadao vinčanskoj fazi našega neolita. 5 Uostalom,
iz ove faze poznato nam je neolitsko groblje iz. Botoša, gde su iskopa-
vanjima L. Nikoliča i M. Grbiča, otkriveni takodje zgrčeni skeleti,
pored kojih, je L. Nikolic našao čak i objekata koji su svi tipični za
vinčansku-tordošku fazu vinčanske kulture. 6 Medjutim, ovde nam
nedostaju podaci u kojim je grobovima i u kakvom rasporedii ovaj
materijal nadjen. Ovde je važno naglasiti, da je nekropola u Botošu
van naselja. Što se tiče načina sahranjivanja, vidimo da je sasvim
1
Grbič, Ksiega, loc. cit.
2
3
StarČevo, 42.
Ovde su u garnjem sloju (upper level) i u spaljenom sloju (burnt
level) nadjeni ostaci dve lubanje. Treba medjutim pomenuti da ovi slojevi
ne pripadaju jami u užem smislu. Tako se burnt level nalazi u kulturnom
-sloju iznad jame, up. Starčevo, 39—40 (u okviru sloja koji pisci nazivaju
culture level), dok uipper level pretstavlja najviši sloj. Takodje je značajno
da več u burnt level postoji veča količina materijala vinčansko-tordoske
faze, te je pripadnost grobova starčevačkoj kulturi problematična.
4
Vasic, Preistoriska Vinča II, 35. sl. 55. Za ovaj grob i kosturnicu up.
takodje J. Korošec, A. Benac, M. Garašanin, D. Garašanin, Oko »proble-
matike« Vinče, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu N. S. VI (1951),
28—29.
5
M. Garašanin, Hronologija, 11—13 daje opšte podatke o stratigrafskim
granicama pojedinih kultura u Vinči.
6
Grbič, Neolitsko groblje u Botošu kod Velikog Bečkereka, Starinar
IIIS. IX—X (1933/34), 40—58. Materijal sa radova L. Nikolica još uvek je
nepublikovan. Up. Garašanin, op. cit. 71.

30
sličan onom pomenutom slučaju sa 8,75 m u Vinči, pogoiovu kada
znamo da je i M. Grbič jeclva eventualno u ponekom grobu našao
poneki sud kao dar. 7
U svojoj Preistoriskoj Vinči, medjutim, govori prof. Vasič o
grobnici sa dromosom, otkrivenoj 1931 godine. 8 O obliku ove grob-
nice, govorili smo detaljnije u odeljku o stanu ooveka starčevačkog
perioda, te se ovde nečemo na tome zadržavati. Ovde je dakle otko-
pano devet skeleta, koji su ležali jedni preko drugih. M. Vasic, koji
vidi neki red u njihovom rasporedu, ipak kaže da položaj ruku i
nogu kostura nije jasan. ! ) U vezi sa tim nije jasan ni položaj darova
otkrivenih u ovoj jami gde su kako izgleda medju kosturima na-
djena dva pršljena za vreteno, a kako kaže sam Vasic, iznad njih
dva suda poluloptastog oblika, koji pripadaju starčevačkoj fazi. 10
Kao što smo več napomenuli, ovde je nadjena i jedna tipičn.a vin-
čanska statueta, o čijem položaju medjutim nemamo nikakvih po-
dataka. 1 1 Kao što smo vec rekli, ovde se radi ustvari o jednoj velikoj
zemunici nepravilnog oblika koja nije otkopaiia u celosti, i koja je
^a osnovu nejasne slike dobijene nepotpunim iskopavanjem, nazvana
grobnicom sa dromosom. U docnijim radovima, odustao je izgleda i
sam prof. Vasič od gledišta da se ovde radi o grobnici s dromosom,
pošto reč dromos stavlja uvek pod znak navoda. Medjutim, on nigde
izričito ne ispravlja svoje ranije mišljenje, več i dalje govori pod
znakom navoda o grobnici vi vezi sa zemunioom Z. Kao što sam po-
7
Materijal koji je našao L. Nikolic medjutim je raznovrstan i bogat,
ali o uslovima nalaza nema bližih podataka.
8
Preistoriska Vinča II, 9 i d.; IV, 150 i d.
9
Ibid., 11, sl. 17. Ova konstatacija učinjena je u istom opisu u kome
se pokazuje postojanje reda u rasporedu skeleta.
10
Do ovoga zaključka dovodi analiza Vasičevih podataka. Tako ibid.
13 on navodi da su pršljeni nadjeni medju kostima što kasnije ponovo
potvrdjuje, up. Preistoriska Vinča IV, 151. Medjutim iz datog pregleda
stratigrafije vidi se da kosturi leže na dubini večoj od 11 m, a glava prvog
kostura (radi li se ovde o najplice postavljenom?) — leži na 11,03, Pre-
istoriska Vinča II, 10. Pomenuti sudovi nadjeni su na dubini 10,40 m., up.
Preistoriska Vinča IV, 7, sl. 1—3. Uostalom je veza ovih sudova sa »kostur-
nicom« nejasna i bez obzira na ovu razliku u nivou koja iznosi preko
60 cm. Sam Vasic na jednom mestu ostavlja otvoreno pitanje da li ovi
sudovi imaju veze sa grobnicom, ibid. 7, sl. 3, a zatim veli da su koščice
od dienjina nadjene na prostoru »izmedju grobnice (podvukla D. G.) sa
9 kostura i one dve vaze ...« (Ibid., 151), što bi značilo da vaze nemaju
veze sa »kosturnicom«, iako su nadjene u okviru zemunice Z. No, kasnije,
Vasič o istim sudovima govori da su oni nadjeni u kosturnici up. Barbo-
tine keramika, Starinar N. S. I (1950), 7, a u jednom nešto ranijem radu
ponovo potvrdjuje da sudovi nisu nadjeni u grobnici. no samo u istoj-
zemunici, Jonska kolonija Vinča, Zbornik, fil. fakulteta I (1948), 99. Iz teksta
na ovome mestu saznajemo i to da je kostur I stvarno najviši.
11
Iz jednog podatka kod Vasiča, Jonska kolonija Vinča, loc. cit. izgle-
dalo bi da ni ona nije u direktnoj vezi sa kosturima, vec da je njen položaj
sličan položaju pomenutih vaza.

31
 kazala, ovde smatram da ne može biti reči o grobu u vezi sa zemu-
nicom Z, vec je sama zemunica Z upotrebljena kao grobnica.12
Ovakve skupne grobnice nisu na našoj teritoriji bile dosada
otkrivene. Medjutim, kao što smo na jednom drugom mestu več
rekli, 13 slične pojave poznate su iz hronološki nešto mladje Micbels-
berg kulture. W. Kimmig obrača naroeitu pažnju na ove pojave i
kaže da je tu jednostavno vršeno saliranjivanje pokojnika bez nekog
odredjenog reda i bez darova. On dalje naglašava da su ovakve
pojave dosta česte u bandkeramici. Mislim da bi se ovim mogla
protumačiti i grobnica u zemunici Z u Vinči. Miclielsberg se može
hronološki paralelisati sa vinčansko-tordoškom fazom u Vinči, jer on
prethodi keramici tipa Aichbiihl na Goldberg-u, koja medjutim, ima
elemente vinčansko-pločnicke faze.14
O položaju grobalja u ovoj fazi na našoj teritoriji, crpimo1 po1-
datke u Monoštoru, gde na lokalitetu Opoljenik imamo grobove van
naselja.15
U Koros kulturi Madjarske vidimo medjutim, da nema, ili bar d o
sada nisu nadjena groblja koja bi bila izdvojena od naselja. I Ku-
tzian navodi da su često' kao grobovi upotrebljavane jame za oipatke,
pri čemu je nekada sahranjivanje izvršeno na ivicama tih jama.
Nekada su, kaže isti pisac, no na žalost bez citata, odredjeni delovi
naselja upotrebljavani za grobove, ali su ovi u tom slučaju ukopa-
vani u isti sloj u kome su otkriveni ostali nalazi. Tako ona navodi da
su skeleti groba 10 u Kotacpart-Vatafarm ležali na dnu jame za
otpatke, da je isti slučaj bio i u Hodmezovasarhelv, Nagyestep i u
Kopancs Kovacs Farm. Na krajevima jama za otpatke leže u Kotac-
part-u, dok su dva groba u samome naselju. Za grobove u Zoldosferi,
Hodmezovasarhely, Bodzaspart, Obessenyo, Sarvaš-Szapanos i Vas-
kut, navodi da su bili ukopani n sloj u jami, dok su grobovi u Endrod
nadjeni u naselju.16
Što se tiče položaja kostura, svi oni leže u zgrčenom stavu, bez
nekog pravila u orijentaciji, mada je izgleda veči deo orijentisan
prema istoku, sa manjim ili vecim devijacijama.17 U pogledu položaja
kostura na levu ili desnu stranu, takodje se nije moglo utvrditi ni-
kakvo pravilo. U pogledu darova, svega je u jednom uništenom grobu
18
u Kopancs-u nadjen jedan sud.
12
Korošec, Benac, M. i D. Garašanin, op. cit. 28.
13
D. Garašanin, Starinar N. S. II (1951), 344.
11
W. Kimmig, Probleme der jiingeren Steinzeit am Hoch- und Ober-
rhein, Jahrbuch der Schweizerischen Gesellschaft fiir Urgeschichte XL
(1949/50), 137 i d.
15
Koros culture, 11.
16
Ibid., 11—12.
17
Ibid., 11.
18
Ibid., 12, T. XX, 4. U pitanju je bombast sud sa vratom, na više nogu,
kakvi dosada nisu poznati u starčevačkoj kulturi naše zemlje.

32
 Za najstariji neolitski period Bugarske, nemamo nikakvih po-
dataka o načinu sahranjivanja niti o grobovima uopšte.
U najstarijem lieolitskom periodu u Tesaliji nije nadjeno osta-
taka grobova niti sahranjivanja.19 U nešto mladjem periodu pak,
vršeno je sahranjivanje u pitosima. Tojest, ispod poda jedne kuče
u Rakhmani nadjen je jedan pitos u kome je bilo sahranjeno jedno
dete. Pitos leži u neolitskom sloju, dok je kuča pripadala bronzanom
dobu. U severnom kraju istočnog zida iste kuče nadjen je još jedan
pitos sa kostima deteta. Ukoliko je ovaj grob istovremen sa kucom
— pripada periodu bronzanog doba. Wace i Thompson medjutim
sugeriraju da drugi grob pripada Dimini kulturi, no nisu u svom
stavu odlučni.20
U Italiji vrši se sahranjivanje takodje u kuči. U Trefontane su
nadjeni delovi skeleta u kolibi, te se po tome zaključuje da je sahra-
njivanje vršeno u kolibi i u njenoj blizini.21
U Molfetti medjutim, nadjeno je u prvoj kampanji nekoliko
grobova sa zgrčenim stavom pokojnika, koji su bili ogradjeni ka-
menjem. U docnijoj kampanji otkopano je još pedeset grobova. Rake
ovih groboAa mogu biti kružne, elipsoidne ili ovalne, sa dužom stra-
nom dugačkom oko 1 m.22 No, ovaj način pretstavlja nešto viši stu-
panj, koji odgovara i opštem višem kulturnom stupnju italijanskih
naselja ovoga perioda.
Ako sumiramo sve dosada iznete podatke, videcemo da se u
ovome periodu za sahranjivanje pokojnika ne upotrebljavaju niti
grade specijalne grobnice, več se sahranjivanje vrši u napuštenim
jamama, često u samom naselju, ili pak u odredjenim delovima na-
selja. Skeleti su zgrčeni, i obično bez darova, sa malim izuzecima u
oblasti Kčiros kulture, u Kopancs-n. Ovaj običaj sahranjivanja vi-
dimo da produžava da živi i u vinčansko-tordoškoj fazi našega
neolita, no ovde se uz pokojnike stavljaju več darovi.
Ovde izneti podaci o sahranjivanju u ovoj grupi, izgleda da se
mogu smatrati zaista zajedničkom odlikom ovoga perioda kod svih
srodnih kulturnih grupa na jugoistoku Evrope.

19
H. Hansen, Early Civilization in Thessalv, Baltimore (1933), 43.
20
P. T., 41; Hansen, op. cit. 67—68.
21
Laviosa-Zambotti, op. cit. 16 i d.
22
Ibid., 32.

3 Starčevačka kultura 33
 NALAZIŠTA STARCEVACKE KULTURE

U ramjim pogiavljhna izncli smo poclatke o obliku stana i na-

selja kao i o načinu saliraiijivanja nosilaca starčevačke kulture,
prvenstveno u našim krajevima, dok su takodje liavcclene i analo-
gije u susednim oblastima koje su manje ili više tesno vczanc sa
starčevačkom kulturom. Na ovonic mestu osvrmicemo se poijneJiee
na sve nama poznate lokalitete ovc kulture, kako iz NR Srbije tako
isto iz NR Hrvatske. NR Makeckmije i sa Kosmeta. Pri tome cc biii
navedena i ona nalazišta na kojima nisu vv.šena sistemaiska iskopa-
vanja. no, iako cc n ovom poglavlju biii iznete vrste matcrijala koje
su u njima nadjene, zaključci po pitanjiina pojedinili vrsia materi-
jala kojima je 11 nauci pfidavan veei ili manji značaj naročito za
hronologiju, biče detaljnijc prodiskvitovani u odeljkn o hronologiji.
Vecinom se radi o materijalu poznatom iz prilično oskudnili i>oda-
taka starije literature. Nova nalazišta sem onih u Hrvaiskoj. uglav-
nom sn rezultat rada na rekognosciranju \i Srl)iji i Makedoniji. koje
izvodi Arheološki institut SAN. Radove \i Makedoniji vršio jc po-
slcdnjih godina naročito M. Grbič. Ovde nisu Jiavedena nalazišta iz
Madjarske i Bugarskc za koja siiii) smairala da jt' dovoljno npntiti
na dela u kojima su ona .sakupljiMia i obradjrna i 1o IUI kalalogo
nalazišta kod I. Kutzian, Koros culiure, 45—46 i J. ii. Ganl, Bulgaria,
27 i d. Ova se nalazišta, odnosno kulturui kompleksi kojima ona
pripadaju prirodno nadovezuju na našu starčevačku kultuni, pri
čemu se, kako je to kroz ovaj rad i inače bila tendencija da se po-
kaže, prema severu oseca prelaz ka oblasti koja pretežno upotreb-
ljava grubu keramiku (slikana postaje izuzetua), a prema jugoisloku
i jugu, težnja ka bogatstvu i raznovrsnosti tehnika, ornaincntike i
boje. Ka prvom poinenutom kompleksn činila bi prelaz naša ]>a-
natska nalazišta, a prema jugu nalazišta iz našcg dela Makedouijc.
Medjutim u današnjem stanju ispitanosti lačne grauice ovili lokalno
izdvojenih i ograničenih grupa još se ne mogu sa punom sigurnošču
utvrditi.

1. B a ii j a , srez orašački. Sa jednog lokaliteta n ovom selu potičo

fragment keramike slikane belom bojoin na crven-om pozadju.1
1
Nalazišta, 50; Inv. Narodnog niuzeja 4245/1.

34
 2. B e l a n o v c e , lokalitet Dunjčiči i Crkvište, srez leskovački.
Naselje iznad doline Veternice, sa grubim materijalom starče-
vačkog tipa.2
B a r a k , v. Pavlovce.
B e l o B r d o , v. Vinča.
B i 1 j e v i n a , v. Ljubičevac.
3. B r a m i l o v c e , srez leskovački. Lokalitet leži na jednoj gredi
koja je svuda izdignuta iznad terena u samoj dolini Morave.
Verovatno je u preistorisko doba okolni teren bio pokriven
moevarama. Največi deo materijala sa ovog lokaliteta pripada
vinčanskoj kulturi, ali izvesni primerci imaju karakteristike
starčevačke keramike. Medju njima se naročito ističe jedna
gruba noga, šuplja, koničnog oblika, crvenkastomrke boje.3
B u b a n j , v. Novo Selo.
C i g a n s k i k l j u č , v. Trupale
C a r d a k , v. Donja Vrežina.
D u n j č i č i , v. Belanovce.
4. D u š a n o v a c , lokalitet Kusjak, srez krajinski. Fewkes pripi-
suje ovo nalazište starčevačkoj kulturi ne dajuči o njemu bliže
podatke.4
G 1 a m i j a O b a 1 a , v. Ljubičevac.
G u m n i š t e - C u k a r , v. Pavlovce.
K a v o l a k , v. Prokuplje.
K o d Č e s m e , v. Vrtište.
5. 6. K o r b o v o , lokalitet Obala I i Obala II. Fewkes navodi po-
stojanje dva lokaliteta »Obala« u ataru Korbova, i to Obalu
severoistočno i jugozapadno od sela.5 Tom prilikom je autor prvi
od ovih lokaliteta pripisao starčevačkoj grupi, navodeci da se na
njemu pojavljuje gruba keramika koju on naziva »barbotine«,
dok drugi smatra nasigurnim neolitskim naseljem. Docnije je
Fewkes oba nalazišta vezao za starčevačku grupu, nazivajuči ih
Obala I i II.6
K o n j a r n i k ili K o v a n 1 a k , v. Moravac.
K o v a n l u k , v. Malča.
7. K o s t o l , lokalitet obala, srez ključki. Po Fewkes-u postoji ovde
nalazište starčevačkog tipa sa grubom keramikom.7
K u s j a k , v. Dušanovac.
2
Rekognoscirala ekipa SAN 1951 pod rukovodstvom D. i M. Gara-
šanina.
3
Isto. Materijal sa oba poslednja nalazišta čuva se delom u Narod-
nom muzeju u Beogradu a delom u Gradskom muzeju u Leskovcu.
* Nalazišta, 41; B. A. S. P. R., 15 (1939), 11.
5
6
Fewkes, Proceedings, 340 i d., 352 i d.
7
Nalazišta, 38; B. A. S. P. R., 15 (1939), 11.
Proceedings, 337 i d.; Nalazišta, 38. Po podatku koji je ovde uzet iz
Fewkes, B. A. S. P. R. 11 (1935), 17 ne vidi se da se radi o nalazištu star-
čevačke kulture.

36
 8, 9. L j u b i č e v a c , srez ključki, lokalitet Biljevina. I ovaj loka-
8
litet pominje Fewkes kao nalazište neolita I. Tu je nadjeno
grube keramike starčevačkog tipa.
Lokalitet Glamija obala. Na ovom nalazištu ustanovljeno je po-
9
stojanje starčevačke keramike koju Fewkes naziva barbotine.
Verovatno je ovaj lokalitet identičan sa »Obalom« koju Fewkes
10
docnije pominje, ne dajuči o njoj bliže podatke.
10. M a r k š a n e , lokalitet Ornica, srez rasinski. Naselje starčevačke
11
kulture sa grubim materijalom tipičnih oblika i fakture. Na-
selje leži na jednoj visokoj gredi na samom ušcu Rasine u Mo-
ravu. 1 2
11. M a l č a , lokalitet Kovanluk, srez niški. Na ovom lokalitetu po-
stoji nalazište starcevačke i vinčanske kulture. 1 3 Tu postoji gruba
keramika sa zarezima noktom i udubljenim kružičima. Pored
toga pominje Fewkes i postojanje rukom glačane keramike.
12. N o v o S e l o , lokalitet Bubanj, srez niški. Naselje na kome je
iskopavanje vršio A. Oršic-Slavetic. Nadjena keramika pripada
grubom starčevačkom tipu kao i slikanoj keramici crnim na crve-
nom ili žutom, bez spirale. 1 4
O b a 1 a , v. Ljubičevac.
O b a ] a , v. Korbovo.
O b a 1 a , v. Kostol.
13. O s m a k o v o , lokalitet Strnjane, srez nišavski. Po Fewkes-u
postoji na ovome lokalitetu i materijal grube starčevačke kera-
mike. U Gradskom miizeju u Nišu nalazi se od toga materijala
jedan tipičan primerak sa utiscima noktom. 1 5 Fewkes pominje
takodje postojanje monohromne keramike žute, sive i mrke. Od
materijala koji je on naveo, mogao bi bar jedan primerak, prema
reprodukciji, pripadati starčevačkoj kulturi.
14. P a v 1 o v c e , lokalitet Barak ili Gumnište-Čukar. Na ovome
mestu vršio je A. Oršic-Slavetic iskopavanja pred II svetski rat.
8
9
Nalazišta, 38—39; B. A. S. P. R. 15 (1939). 11.
10
Proceedings, 344 i d., Pl. VI, 18—23.
11
Nalazišta, loc. cit.
12
Materijal u Narodnom muzeju u Beogradu.
Rekognoscirala ekipa Arheološkog instituta SAN, 1951 pod ruko-
vodstvom
13
M. Garašanina.
B. A. S. P. R. 12, 59—60, Pl. VIID (zajedno sa materijalom vinčanske
kulture);
14
Nalazišta, 48.
Bubanj, 8 i d., 26—29, sl. 15 (grub sud sa barbotine ornamentima),
16 (sud sa slikanim ornamentima geometriskog karaktera crno na crve-
nom), 17—18 (poluloptasti i bombasti glatki sudovi), T. I, 1—2, 3—4 (kre-
meni noževi), 5 (idol), 7 (spatula), 8—15 (fragmenti sa slikanim geometri-
skim motivima, izuzev 14 koji pretstavlja grub sud sa urezanim orna-
mentima).
15
Nalazišta 46; Fewkes, On the Interpretation and Dating of the Site
of Belo Brdo at Vinča in Yougoslavia, Proceedings, 75 (1935), 666. Gradski
muzej Niš, Inv. 1064.

37
 Ovim radovima potvrdjene su Fewkesove konstatacije, ali su
proširene time što je ustanovljen i sloj sa keramikom starčevač-
koga tipa. Ovaj materijal nalazi se u najdubljein sloju od 0,80 do
1,50 m dubine, najpre zajedno sa vinčanskom keramikom, a vi
nižim slojevima potpuno samostalno. Postoji gruba i slikana
keraniika starčevačka. Jzgleda da se radi o slikanoj keramici bez
spirale. 16
1 5 , ' P r a h o v o , lokalitet Obala Kusjak, srez krajinski. Neolitsko
naselje sa grubom keramikom starčevačkoga tipa. 17 Medju obli-
cima nalaze se bombasti sudovi i cilindrične i konične šuplje noge.
Ornamenti su izvedeni urezima, utiscima prstiju, zarezima noktoni
a postoje i plastične trake. Fewkes takodje pominje i jednu
vrstu finije keramike, koju naziva »burnished ware«.
16. P r o k u p l j e , lokalitet Kavolak, srez toplički. Važnije neolitsko
naselje starčevačkog tipa, na kome je pored grube keramikc
nadjeno i materijala sa slikanim ornamentima izvedenim crriim
na crvenom bez spirale. Sa istog nalazišta potiče i jcdna stubasta
statueta. 18
17. R a d i č e v a c , srez timočki. I na ovom lokalitetu navodi Fewkes
postojanje naselja starčevačke kulture, no bez bližih podataka.11'
18. S k e l a , srez posavski. Prilikom kopanja kanala u ovom selu
nadjeno je nekoliko predmeta starčevačkog tipa i to uglavnom
grube keramike i one sa crvenom prevlakom. 20 Frilikom rekogno-
sciranja 1949 godine, nismo mogli konstatovati mesto ovoga na-
lazišta.
19. S t r o j k o v c e , lokalitet Srednja Bila, srez leskovački. Sa ovog
nalazišta poznato je nekoliko fragmenata grube starčevačke ke-
ramikc. Lokalitet leži na jednoj terasi iznad Nakrivanjskc reke,
21
nedaleko od njenog ušča u Veternicu.
20. T r u p a 1 e , Iokalitet Ciganski Ključ, srez niški. O ovom nala-
zištu Oršič-Slavetic navodi da ima isti materijal kao Čardak u
Donjoj Vrežini, za koji samo kaže da je bio nastanjen od neolita
(starcevačkog doba). 22
10
Milojčič, Chrouologie, 68, Koros-Starčevo-Vinča, 110. Za ranije
poznate podatke o karakteru ovoga nalazišta up. Nalazišta, 32; M. Gara-
šanin, Hronologija 82, (oba sa navedenom literaturom).r
Materijal sa isko-
pavanja nalazi se u inostranstvu i nije publiko\ an.
17
Proceedings, 345 i d. Pl. III. 1—15; Nalazišta, 41.
18
B. A. S. P. R. 12, 58—59, Pl. VC, 1—11, Da—b; Koros-Starčevo-Vinča,
110 i d. Nalazišta 61—62.
19
Nalazišta 61; B. A. S. P. R. 15 (1939), 11.
20
21
Nalazišta, 55, Materijal u Narodnom muzeju u Beogradu.
Rekognoscirala ekipa Arheološkog instituta SAN 1951 pod ruko-
vodsivnm D. i M, Garašanina.
*'-' Oršič-iSlavetič, Starinar IIIS. X—XI (1935—36), 177 i d. Nalazišta 49.

38
21. V i ii č a , lokalitet Belo Brdo, srez beogradski. Najniži sloj ovog
naselja kome pripadaju zgradc u obliku zemunica, sadrži mate-
rijal starčevačke kulture kao i onaj vinčansko-tordoške faze.
Starčevački materijal naročito Koros, tipa, ili slikan, nalazi se i
23
u mladjim slojevima kroz celu vinčansko-tordošku fazu. O pi-
tanju hronologije starčevačkih nalaza u Vinči, govori se zasebno
u ovome radu (v. odeljak hronologija).
22. V r e ž i n a (D o n j a), lokalitet Čardak, srez niški. Po A. Oršic-
Slavetiču pripada nalazište starčevačkoj kulturi. Nažalost autor
ne daje o njemu bliže podatke. 24
23. V r t i š t e , lokalitet Kod Česnie, srez niški. Ovo nalazište pri-
vuklo je naročitu pažnju stoga što je na njemu nadjeno pored
grube i slikane starčevačke keramike sa krivolinejnim orna-
mentima.25
24 Z e m u n. Na preistoriskom lokalitetu na zemunskom groblju po-
stoji po R. R. Schmidt-u i sloj za starčevačkim materijalora, medju
kojim ima i slikane keramike. 26 Prilikom rekognosciranja na
ovome lokalitetu nisam mogla ustanoviti starčevački sloj niti sam
našla materijal ove vrste.27

Nalazišta u AP Vojvodini:
25, 26. A r a d a c , lokalitet Banteleki Part, srez tamiški. U preisto-
riskoj zbirci Gradskog muzeja u Zrenjaninu nalazi se nekoliko
preistoriskili objekata sa ovoga lokaliteta, medju kojima i jedan
fragmenat starčevacke keramike sa ornamentima utisnutim
noktom.
a
- Za stratigrafiju starčevačkog materijala u Vinči up. M. Garašanin,
op. cit. 12 i d.; za pojedinačne stareevačke elemonte u ornamentici grube
keramike ibid,, 36, 57. LJ Vasičevoj publikaciji Vinče materijal starče-
vačkog tipa nije u celini grupisan na jednom mestu. Za vinčanske zemunice
up. adeljak o stanu u ovome radu. Slikana starčevačka keramika objav-
ljena je u Preistoriska Vinča II, 120 i d., sl. 263—278.
24
Oršič-Slavetič, loc. cit. Nalazišta, 47.
-~° Oršič-Slavetič, op. cit., sl. 12; M. Garašanin, op. cit., Koros-Stax-
čevo-Vinča, 112; Nalazišta, 46—47. Na ovome lokalitetu nije nadjeno slikane
keramike sa čistim geometriskim ornamentima, čemu je ipripisan veliki
značaj za hronologiju. Medjutim moguce je da se ovde radi samo o slucaj-
nosti, jer na tome mestu uisu vršeni sistematski radovi. Za odnos geome-
triskih i spiralnih ornamenata v. odeljak o kronologiji.
20
Schmidt, Burg Vučedol, 119; Nalazišta, 25.
27
Pored dosada pomenutih nalazišta koja su sva sa teritorije Srbije,
pripisao je Fewkes, B. A. S. P. R., 15 (1939), 9—11, izvesne nalaze iz Ploč-
nika i Humske Čuke takodje starčevačkoj kulturi i to gruboj starčevačkoj
keramici (barbotine). M. Garašaniu pokazao je da se tu-radi samo o for-
malnoj sličnosti a da keramika o kojoj je reč pripada bubanjsko-humskoj
grupi. Slične pojave postoje i na Gradcu kod Zlokucana, up. M. Garašanin
Sveti Kirilovo — Bubanj, Starinar N. S. II (1951), 16 (sa navedenoir
literaturom).

39
 Izmedju Aradca i Elemira konstatovao je Š. Nadj još jedno na-
28
lazište sa grubom starčevačkom keramikom.
27, 28, 29. B a č k i M o n o š t o r , lokalitet Crna Bara, i Ciglana,
srez somborski. Prema podatku M. Parducz-a postojala bi ovde
29
nalazišta starčevaeke kulture.
Lokalitet Opoljenik. I na ovom lokalitetu postoji nalazište star-
Čevačkog tipa. I. Kutzian publikuje sa Opoljenika nekoliko frag-
menata grube keramike sa plastičnom trakom sa utisnutim ubo-
dima i kružnim plastičnim nalepcima, jedan pehar starčevačkog
tipa koji je, koliko se iz reprodukcije može videti, radjen u
boljoj fakturi, jednu statuetu životinje i tri statuete steatopignog
koroškog tipa. 30
30. B a n a t s k i M o n o š t o r , srez novokneževački. Sa jedne humke
u ovom selu potiče nekoliko fragmenata grube starčevacke ke-
ramike. 31
B a n t e l e k i P a r t , v. Aradac.
B a t k a , v. Perlez.
31. B o g o j e v o , srez odžački. I. Kutzian navodi Bogojevo (ma-
djarski Gombos), kao nalazište starčevačke kulture. No, kao
dokumentaciju svoje tvrdnje prikazuje samo dva tega specijal-
nog oblika »tomato shape«, koji po mome mišljenju nisu dovoljni
za izvodjenje pouzdanih zaključaka. 32 Medjutim u Bogojevu je
nadjen jedan primerak antropomorfne vaze starčevačkog tipa.
I. Kutzian publikuje ovaj primerak kao nalaz iz Ocsod (Szentes),
dok se u starijoj literaturi pominje kao nalazište ovoga objekta
Gombos, odnosno Bogojevo.33
32. B o t o š , lokalitet Duboki Do, srez tamiški. U Gradskom muzeju
u Zrenjaninu nalazi se nekoliko fragmenata grube starčevačke
keramike koji su nadjeni na ovom lokalitetu. Ovo se nalazište
mora odvojiti od Živaniča Dolje u istome selu, koju Milojčic
34
izgleda identifikuje sa Dubokim Dolom.
33. C r n a B a r a , srez novokneževački. I. Kutzian navodi Crnu
Baru kao nalazište Koros kulture. U pitanju može biti samo na-
lazište koje je ustanovio Julius Nagy i koje je po njemu dalo
identičan materijal neolitskog doba kao i ono u Bešenovu. Iz
28
Nalazišta, 102.
29
Nalazišta, 97, M. Parducz u časopisu Kalangya XII, II (1943), 521—523.
30
Nalazišta, loc.cit; Koros culture, T. XIII, 1—6, 8.
31
Nalazišta, 85.
32
Koros culture, 45 br. 17; T. XII, 9, 11.
33
Archaeologiai Ertesito, 1908, 284, sl. a, b; Koros culture, T. XII,
10 a—b.
34
Nalazišta, 102; Milojčič, Chronologie 79—80, ne razlikuje ovo nala-
zište od nekropole vinčansko-tordoške faze na Živanica Dolji.

40
 35
Milleker-ovog teksta ne vidi se o kakvom se tu materijalu
ustvari radi.
Č a t a g o š , v. Gorn ja Mužlja.
34. Č o k a , lokalitet" Kremenjak, srez novokneževački. Nalazište pri-
pada vineansko-tordoškoj fazi sa elementima potiske kulture.
Medju materijalom sa ovog lokaliteta postoji i jedna šuplja noga
pehara sa crvenom prevlakom, koju M. Garašanin pripisuje vin-
čansko-tordoškoj fazi, što verovatno nece biti tačno, kao i jedna
cilindrična gruba noga starčevačkog tipa. Stratigrafski odnos
ovoga materijala nije potpuno jasan. 3 6
D u b o k i D o , v. Botoš.
E l e m i r , v. Aradac.
35, 36. G o r n j a M u ž 1 j a , srez begejski. Na lokalitetima Čatagoš
u Mužljanskom Ritu, i na Krstičevoj humci, nadjeni su fragmenti
grube starčevačke keramike, koji se čuvaju u Gradskom muzeju
u Zrenjaninu. 37
G o v e d a r o v a H u m k a , v. Šurijan.
G r a d , v. Kovin, Starčevo.
G r a d i š t e , v. Idjoš.
37. G r g e t e g , lokalitet Bankovci, srez rumski. Sa ovog lokaliteta
objavio je A. Oršič-Slavetič nekoliko dosta loŠih crteža keramike
koja možda pripada grubom starčevačkom materijalu. 3 8
H e g e d i š , v. Mokrin.
38. I d j o š , lokalitet Gradište, srez kikindski. U neposrednoj blizini
lokaliteta Gradište na kome se nalazi zemljano utvrdjenje koje
je ispitivao M. Grbic, 39 postoji duguljasto uzvišenje na kome je
ustanovljeno naselje sa dva sloja, od kojih niži sadrži tipičnu
grubu starčevačku keramiku, kaa i bombaste sudove glatke po-
vršine bez prevlake. 4 0 Na gruboj keramici postoje ornamenti uti-
saka noktiju, štipanja i ureza.
39. J a š a T o m i c , srez Jaša Tomic. Berciu navodi da j e u Grad-
skom muzeju u Pančevu video jetlan fragmenat suda sa slikanim
35
Kdros culture, 45, br. 15; F. Milleker, Vorgeschichte des Banats,
Starinar III S. XIII (1938), 103, 104, 106. Up. Nalazišta, 86, gde se vidi da
na poznatom lokalitetu Prkos nema starčevačkih ostataka.
38
M. Garašanin, Hronologija, 78; Nalažišta, 86—87.
37
Nalazišta, 67. Podatak o nalazištu Čatagos, dao mi je Š. Nadj, koji
Je na tome lokalitetu vršio manja iskopavanja.
38
Moravski arheološki glasnik 1936, 1, 7—9 sa slikama. Nalazišta,
93—94.
39
Grbič, Gradište kod Kikinde, Starinar N. S. I (1950), 113 i d.; N. S. II
(1951), 132 i d.
40
M. Garašanin, Die Theiss-Kultur im jugoslawischen Banat, Bericht
der Romisch-germanischen Kommision 33 (1943—1950), 126, T. 5, 9—11; Nala-
zišta, 81.

41
 •ornamentima crnim na crvenom. Predmet je nadjen u Jaši To-
micu. Po istom piscu Jankulov je u Jaši Tomicu našao grobove sa
41
zgrčenim kosturima u kojima je bilo slikane keramike.
40. K o v i n , lokalitet Grad, srez kovinski. Milleker navodi da je na
kovinskom Gradu nadjen jedan loptast sud sa površinom crvene
boje. Po opisu se može smatrati da ovaj predmet pripada starče-
42
vačkoj kulturi.
K o z 1 u k , v. Vršac.
K r s t i č e v a h u m k a , v. Gornja Mužlja.
L u d o š - Č u r g a , v. Šupljak.
41. M o k r i n , lokalitet Hegediš, srez kikindski. U gradskom muzeju
u Zrenjaninu postoji nekoliko fragmenata grube starčevačke ke-
ramike sa ornamentima izvedenim utiskivanjem prstima ili nok-
tom. Sa istog nalazišta poznato je i nešto materijala vinčansko-
tordoške faze, no stratigrafski odnos ovih nalazaka nije jasan. 43
42. 43. N o v i B e č e j , lokalitet Silašpart, srez Begcjski. U Grad-
skom muzeju u Zrenjaninu nalazi se nekoliko fragmenata grube
starčevačke keramike koji su nadjeni na ovom mestu.4*
Berciu navodi starčevačke nalaze slikane keramike iz Novog
Bečeja, ali ne daje nikakve podatke o lokalitetu nalaza.43
44. O m o l j i c a , srez pančevački. Medju materijalom koji je na
ovom lokalitetu iskopao D. Karapandžič, nalazi se obilje prime-
raka starčevačke keramike. Očigledno se radi o posebnom sioju
iz koga nije publikovan nijedaii objekat.40 Kerainika je mahojii
gruba, sa tipičnom starčevačkom oramentikom a postoje i glatki
sudovi bez prevlake. Sličan materijal nalazi se i u Gradskom
muzeju u Zrenjaninu. Medju ovim predmetima postoji i jedan
primerak sa crvenom prevlakom i crnom pravolinejnom trakom.
Interesantan je gotovo potpuni nedostatak slikane keramike na
ovom nalazištu koje leži na maloj udaljenosti od Starčeva.47
45. O b r e ž , srez zemunski. Prema podatku Marije Slavnič, kustosa
Vojvodjanskog muzeja, nadjeno je na ovom lokalitetu slikane
keramike starčeAračkog tipa. Ornaraenti su izvedeni crnom i
41
D. Berciu, Desupre ceramica pictata din banatul jugoslav, Insemnari
arheologice (1941), 11 i d. Ove podatke kao i slične podatke istoga autora
o Vatinu i Novom Bečeju prima M. Garašanin sa velikom rezervom ističuči
da po Berciu postoji slična keramika istog karaktera i u Potpornju i na
Mesič Kanalu, što medjutim prema poznatom materijalu nije tačno;
Starinar N. S. II, 302—303.
42
Milleker, op. cit., 107—108; Nalazišta, 83.
43
M. Garašanin, Hronologija, 75; Nalazišta 81—82.
44
Nalazišta, 67.
45
46
Berciu, op. cit., 16.
Vulič-Grbič, Corpus Vusorum antiquorum 5, T. XX—XXIII, 1—8,
publikuju samo materijal vatinskog tipa.
17
Nalazišta, 92.

42
 taumomrkom bojom na crvenkastoj i žučkastoj osnovi. Motivi su
geometriski. Pored ovoga nalazi se i grub materijal.
O p o l j e n i k , v. Bački Monoštor.
46, 47. P e r 1 c z , lokalitet Batka, srez tamiški. Na ovom lokalitctu
koji leži na staroj obali bečkerečkog jezera, postoji niz preisto-
riskih naselja. Dva od njih pripadaju starčevačkoj grupi. Na
prvom od njih koje leži najdalje od sela Perleza, pored druma
za Stajičevo, na dužini oko 1 km, jasrto su se videle jame i gro-
bovi. Površinski materijal pripada gruboj keramici starčevačkog
tipa, kao i finoj sa glačanom crvenom prevlakom bez slikanja.
Nadjeno je i keramike glatke površine bez prevlake.
Na drugom lokalitetu koji zalivata jednu liumku na staroj obali,
kao i prostor neposredno kraj ove, takodje postoje jame i peči, a
površinski materijal je sličan kao na prethodnom nalazištu. Sli-
kana keramika nije ni na jednom od pomenuta dva ualazišta
konstatovana. 48
48. P o t p o r a n j , srez vršački. Na ovom nalazištu koje leži na pot-
.poranjskom groblju, nadjeno je i nešto grube starčevačke kera-
mike, kao i fragmenata sa plastičnim figurama, po čemu M. Ga-
rašanin pretpostavlja da je možda ovde postojao i zaseban sloj
koros kultnre. 49
S e 1 i š t e , v. Sremski Karlovci.
S i l o š p a r t , v. Novi Bečej.
49. S o n t a , srez somborski. Po Parducz-u postoji u ovome selu na-
selje sa keramikom Korbs tipa.r'u
50. S r e m s k i K a r 1 o v c i, lokalitet Selište, srez noA^osadski. Prema
podatku Mirjane Ljubinkovič, kustosa Narodnog muzeja, postoji
u Gradskom muzeju u Sremskim Karlovcima više fragmenata
starčevačke keramike, medju kojima i jedan tipičan primerak
noge starčevačkog tipa, crvene glačane površine. 51
51. S r p s k i K r s t u r , srez novokneževački. U ovome mestu postoji
nalazište starčevaeke kulture sa grubom keramikom i žrtveni-
cima Koros tipa, od kojih neke primerke publikuje I. Kutzian,52
i to jedan sucl na koničnoj nozi, žrtvenike, jedan fragmenat sa
ornamentima utisnutim noktom i jedan primerak spatule od
kosti.
52. S t a r č e v o , lokalitet Grad, srez pančevački. O ovom nalazištu
govori se specijalno i op.širnije kroz ovaj rad.
48
Ibid., 103.
48
Milleker, op. cit., 130, T. XX: M. Garašanin, op. cit. 76; Nalazišta, 75.
50
Parducz, loc. cit.; Nalazišta, 99.
51
Nalazišta, 88.
sa
Korčis culture, 46, br. 82, T. XXX, 6; XXXV, 10; XXXVI, 4, 8;
XXXVII, 3.

45
53—55. S u b o t i c a . U Gradskom muzeju u Subotici nalazi se mate-
rijal starčevačkog tipa sa lokaliteta Budžak, Nosa i Ludoš-Čurga,
ovo poslednje u ataru zaseoka Šupljaka kod Subotice. Na ovom
poslednjem lokalitetu vršila je probna iskopavanja O. Šafarik,
no radovi malog obima nisu pružili nikakvih stratigrafskih po-
53
dataka.
Ovde je nadjen materijal grubog starčevačkog tipa sivo crne i
mrke boje, sa otiscima noktiju, mrežastim urezanim ornamen-
tima, plastičnim trakama sa otiscima prstiju. Od oblika mogao
se ustanoviti tipični bombasti sud. Autor pripisuje lokalitet Koros
grupi. U izveštaju nema podataka o makakvim drugim kera-
mičkim vrstama sa tog lokaliteta.
Sa lokaliteta Budžak postoji u Gradskom muzeju u Subotici
fragmenat oboda starčevačkog suda crvene prevlake, kao i dva
fragmenta sa slikanim pravolinejnim mrkim •ornamentima na
crvenoj površini.54
Sa lokaliteta Nosa potiče obod starčevačkog suda sa crvenom
prevlakom, crnoga preloma. Pored ovoga, na oba lokaliteta
nadjeno je i grube keramike.
56. Š u r i j a n , lokalitet Govedarova humka, srez Jaša Tomic. Prema
opisu koji o nalazima sa ovog lokaliteta daje B. Jankulov, nala-
zište pripada starčevačkoj kulturi. Nadjeno je grubog starče-
vačkog materijala. 55
57. V a t i n , srez vršački. Po D. Berciu postoje u Vatinu iste vrste
nalaza kao u Jaši Tomiču.38
58. 59. V r š a c, lokalitet Kozluk. Ovo nalazište koje leži u dolini
Kozluk kod Vršca, na lokalitetu Kremenište, dalo je materijala
mahom grube starčevačke keramike. Pored toga postoje i glatki
fragmenti bez prevlake ili sa njom, no nema slikane keramike.
Materijal se čuva u Gradskom muzeju Vršac.57
Na lokalitetu Mesic Kanal postoji slično slučaju u Potpomju,
nekoliko fragmenata grube starčevačke keramike, koji se takodje
čuvaju u vršačkom muzeju.58
53
O. Šafarik, Probna iskopavanja kod Subotice 1948, Starinar N. S. II,
107—108, sl. 1.
54
Gradski muzej Subotica, Inv. br. 1461, A 52—352. Podatke sam dobila
od direktora muzeja dr. M. Šulmana, koji mi je ljubazno dao na uvid i sam
materijal.
55
Nalazišta, 80 (sa navedenom literaturom).
58
Berciu, cnp. cit., 15.
57
Nalazišta, 72.
58
M. Garašanin, op. cit., 73; Milleker, op. cit., 121, T. XIV (dole).

44
 Sa teritorije NR Hrvatske, koliko mi je poznato, postoje sledeča
nalazišta starčevačke kultnre:
60. A 1 j m a š. R. R. Schmidt navodi da se na ovome nalazištu mogu
pratiti iste neolitske kulture kao u Erdutu i Sarvašu. Kako je na
ovim lokalitetima dobro zastupljena starčevačka keramika, može
se smatrati da ona postoji i na tom poslednjem nalazištu.59
61. B a p s k a . Na prirodno utvrdjenom položaju postoji veliko pre-
istorisko naselje u čijim je najdubljim slojevima pored grube
nadjena i slikana keramika sa crnim motivima na crvenom ili
tamno mrkom pozadju. OAraj materijal ustanovljen je na dubini
5—4 m, dok se vec od dubine 4,50 m počinje pojavljivati i kane-
lovana keramika koja ce svakako odgovarati vinčanskoj.60
62. E r d u t Na prirodno utvrdjenim lesnim brežuljcima pored Du-
nava, postoji po R. R. Schmidtu nekoliko nalazišta sa keramikom
Koros tipa. 61
63. S a r v a š. Ovo je jedno' od najvecih preistoriskih nalazišta u
našoj zemlji na kome je R. R. Schmidt preduzeo' nažalost samo
manja iskopavanja. Stratigrafija koju je Schmidt ovde ustanovio,
bila bi po Milojčiču prilično nesigurna, jer je, po njemu, na mestu
iskopavanja postojao latenski rov koji je oštetio slojeve.62 Ugla^ -
nom se več u najdubljim slojevima pojavljuje gruba keramika
starčevačkog tipa sa ornamentima u barbotine tehnici. U nešto
kasnijoj fazi razvoja, počev od dubine 5,80 m javlja se slikana
keramika sa belim mrežastim i uopšte geometriskim motivima,
a ubrzo potom i ona sa istim takvim motivima slikanim tamnom
bojom. Uz njih se od dubine 5,40 m nalazi i fino kanelovana ke-
ramika a u sloju sa slikanom keramikom, na dubini 5,60 m
nadjen je i komacl sa plastičnom nalepljenom figurom.03
64. V u č e d o l . U najdubljem sloju ovoga nalazišta otkriveno je
takodje materijala starčevačke kulture. Ovde je nadjeiiO' grube
keramike, medju kojom postoje pehari na niskoj nozi i žrtvenici.
Sasvim neobičnu pojavu pretstavlja kombinacija u kojoj je
ustvari jedan pehar na nozi starčevačkog tipa, postavljen umesto
recipienta na jednom žrtveniku.64 Ovde je nadjeno i slikane ke-
ramike sa tamnim motivima na svetlom pozadju. Ornamenti su
slabo očuvani ali se ipak daju ustanoviti geometriski motivi, i to
paralelne trake i mrežasti ornamenti, odnosno mrežasto ispu-
65
njeni trouglovi.
59
60
Schmidt, op. cit, 127.
Ibid., 121—125; Nalazišta, 104, gde je ovaj lokalitet omaškom unet
medju
61
one sa teritorije N. R. Srbije.
62
Schmidt, op. cit., 126—127.
63
Milojčič, Chronologie, 82—83.
B4
Ibid., 127—131, sl- 7 4 — 7 4 A .
Schmidt, op. cit., T. XIX, 2.
65
Ibid., 6, 53—54; T. XIX.

45
65. Sa nalazišta na reci Vuki, kod bivše ciglane Eltza, poznata je
slikana keramika starčevačkog tipa sa crnim linearnim i šrafi-
66
ranim motivima na crvenom pozadju.

LJ NR Makedoniji postoje sledeca nalazišta stareevačke kullurc:

66, 67. B i t o l j , lokalitet Grgur Tumba. U Arheološkom muzeju u
Skoplju nalazi se četiri iragmenta slikane keramike sa belim
pravolinejnim i krivolinejnim. motivima, na crvenom pozadju.
Sa istog lokalitcta potiče i jedno dno sivag suda, tipično starče-
vačko-g oblika, koje medjutim ima otiske asure. 0 7
Lokalitet Mogila. Na ovom nalazištu nadjeiii su fragmenti jednog
velikog suda od koga je sačuvan izmedju ostalog i deo oboda.
Sud je od loše prečišcene zemlje, spolja kestenjaste, a iznutra
svetlocrvene boje. Ornamentika je izvedena u barbotinc tchnici,
sa manjim nalepcima i plastičnim trakama. Sa istog nalazišta
potiče i jedna antropornorfnci vaza i fragmentovana amfora, koja
u fakturi odgovara sudovima tesalskc grupe A l. 6 8

68. C r n o b u k i kod Bitolja. M. Garašanin navodi da je ovom nala-

zištu pored ostalog nadjcna i jedna cilindrična noga grubog star-
čevačkog suda (Arheološki vestnik, u štampi).
69. P r i l e p , lokalitet Markovo Kale. Na ovome lokalitetu nadjena
je jedna primitiviia stubcista statueta sa oštečeiiom glavom. Ona
pripada plastici starčevačkog tipa i može se vezati za jedan pri-
merak iz Servije. 0 9
70. 71. S u š i c a , lokalitet Gorenica. Ovde je nadjeua niska ciliii-
drična noga grubog suda, ukrašcna otiscima asure. 7 0
Lokalitet Vršnik. U Arheološkom muzeju u Skoplju nalazi se
nekoliko pximeraka keramike starčevačkog tipa nadjeiiih na
ovome nalazistu. Medju grubim sudovima nalaze se fragmcnti
sa ornamentima izvedenim iitiskivanjein prstiju, zarezima i
udubljenim kružicima. Ovde je nadjena i jedna kanična noga sa
crvenom prevlakom i tragovima crnog slikanog ornamenta.
60
Ibid., 125—126. ' •
u7
Arlieološki muzej Skoplje, nepublikovano.
68
Isto. Fragmenat antropomorfne vaze nije u ovom radu posebno
obradjen, jer po svojim odlikama on jasno istupa iz kompleksa starče-
vačke kulture u užem smislu, za koju se direktno od nalaza sa ovoga
lokaliteta vezuju samo fragmenti velikog grubog suda. Na pomenutom
fragmentu antropomorfne vaze konstatovao je M. Garašanin tragove
slikanja u tehnici Sesklo keramike. Najbližu analogiju za ovaj primerak
pretstavlja fragmentovana vaza iz Korinta, up. L. Walker — Kosmoipoulos,
The Prehistoric lnhabitation of Carynth I, Miinchen (1948), T. IVa.
00
Arlieološki muzej Skoplje, iuv. br. 69?. Up. P. M., 139, fig. 7 i.
70
Arheološki muzej Skoplje, nepublikovano.

46
72. S 1 a t i n a , lokalitet u Zelenikovu. Na Slatini nadjeno je više
fragmenata keramike slikane crnim geometriskim i spiralnim
ornamentima na crvenom pozadju. Ova keramika, kao i neki
71 72
di-ugi nalazi sa istog lokaliteta, irna bliske analogije n Olintu. '

Sa Kosineta poznato je dosada samo jedno ualazište starčevačke

kulture. To je:
73. V a 1 a č. Prema podatku M. Grbiča, kod same železničke stanice
u Valaču, postoji nalazište sa grubom i finijom starčevačkom
keramikom, no bez slikanih ornanieiiata. Ovaj lokalitet nema
niČeg zajedničkog sa onim na kome su nadjene neolitske sta-
tuete vinčansko-pločničke faze. 73

71
Isto; Up. P. M., 161, sl. 32, naročito a—c, g, h.
72
Od ovik lokaliteta pominje Milojčič samo Sušicu, na osnovu oskud-
nih podataka starije literature, Chronologie, 65. Na istom mestu on navodi
i pojavu slikane keramike na lokalitetima bitoljske okoline, no ne kaže
na koja nalazišta rnisli. Podatak o rano neolitskim idolima u tome kraju,
odnosi so na nalaze u Crnobuki i dat je prema pogrešnom opredeljenju
kod Fewkesa, jer sxi stvarno u pitanju statuete Rakhmani a ne starijeg tipa.
73
Rekognoscirao M. Grbič 1952 godine.

47
 RAZNE IZRADJEVINE

Orudje
i drugi objekti od kosti, kamena i pečene zemlje

Koštanog i kamenog orudja i drugih sitnijih objekata, nadjeno

je u jamama u Starčevu na iskopavanjima 1932 godine u relativno
malom broju. No. onoliko koliko ih je nadjeno, ne prnžaju nam ona
nažalost nikakvu hronološku diferenciju, več se moramo ograničiti
jedino na tipološko razmatranje. Tojest, u najdubljem sloju jame
5 A, kod koje možemo da izvedemo stratigrafske zaključke, nisu na
primer nadjene kamene sekire koje bi pripadale nekom odredjenom
tipu, dok se u najvišem sloju, u kome su nadjene, nalaze zajedno svi
poznati tipovi, koji čak idu i u viiičansko-tordoškii fazu, što uostalom
odgovara i materijalu ovoga dela jame.
Što se tiče vrsta objekta zastupljenih u neolitskim kulturama,
možemo reči da se sve nalaze zastupljene i medju materijalom iz
Starčeva. Kanieni naterijal naprimer, pored sekira pljosnatog tipa
i tipa u obliku obučarskog kalupa, ima takodje zastupljenu jednim
primerkom i malu trouglu sekiru od belog lakog kamena. Takodje se
nalazi, no u fragmentima, i sekira sa zatubastim zadnjim krajem.
(T I. sl. 1.)
Pored sekira koje su lepo uglačane, a za koje se upotrebljava
kamen sličan onoine u Vinči, nalazimo takodje i fragmente dleta, i
to kako normalne veličine, tako isto i minijaturnih, izradjenili ta-
kodje od sivkastog, sivocrnog kamena sa crnim žilicama. Ovde se
takodje nalaze i kameni noževi, tesani, oblika kao u Vinči, izduženi.
ali u mnogo večem broju manji, kao i oni nepravilnog oblika. Ta-
kodje ima i nuklea. Kremeni od kojih su ovi nožici tesani raznih su
boja, žuckaste, bele, crvene, svetlomrke itd. Ovi noževi svakako
pretstavljaju jedno iživljavanje paleolitske tehnike,1 koja se dugo
u neolitu zadržava, pa čak takve noževe nalazimo i u periodu me-
talnog doba.
1
Poreklo ovih tipova koji imaju izrazit karakter nožica moglo bi se
tražiti u paleolitu istočne Evrope i Prednje Azije, gde su razvijene t. zv.
Klingenkulturen. Up. O. Menghin. Weltgeschichte der Steinzeit, Wien
(19402), 254—255, Karte 2.

# 48 " '
 Protivno trvdjenju V. G. Childe-a i O. Menghin-a, da u starijoj
2
fazi vinčanske kulture nema opsidijana, možemo izneti činjenicu da
se opsidijan nalazi i u Starčevu, i to obe vrste, i prozračni i tamni.
Od drugih objekata od kamena možemo pomenuti skroz probu-
šene kamene kugle, koje su služile svakako kao orudje, a spadaju u
lnladju fazu, kao i jedan fragmentovani kameni pršljen od zelen-
kastog kamena, fino obradjen i skroz probušen. Takodje moramo
zabeležiti postojanje jedne pljosnate sekire, koja je takodje na
sredini probušena. Pojava ovakvog objekta prilično je začudjava-
juča, naročito s obzirom da je nadjena u jami 7, kod koje se kako
iz ostalog materijala zaključujemo, ne radi o poremecaju.
Koštanog materijala ima u priličnom broju, a takodje se tu na-
lazi i lepih i interesantnih objekata po obliku i tehnici obrade. Ovde
na prvo mesto dolaze dosta brojne spatule, kojih ima dva tipa (T. I, 2).
Jedan tip je nešto šire lopatice, koja se kod korena drške trouglo za-
vršava. No, ovaj je tip zastupljen svega jednim nešto vecim fragmen-
tovanim primerkom.3 Mnogo češče zastupljen ceo i u fragmentima,
bio bi tip spatule sa malom zaobljenom lopaticom, dok je drška malo
izvijena, i na kraju se završava malim usekom. Jedan tipičan pri-
merak ove vrste nadjeii je u jami 10 (T. II, 3) dok drugi potiče iz
jame 5 A.
Pored mnogobrojnih primeraka uglačane kosti, koji verovatno
pripadaju spatulama, treba pomenuti jedan od najlepših komada
koji pripadaju orudju za glačenje, a koji je nadjen u jami 5 A
(T. II, 4). To je jedna sasvim kratka, 6,2 cm duga gladilica, načinjena
od životinjskog zuba, svetložute boje. Drška ovog objekta završava
se u šiljak, a glavni deo koji je služio svakako za obradu keramike,
okruglog je oblika, ali sa sve četiri strane upotrebom istrošen, tako
d a m u površina nije ravna, vec ima oblik niske četvorostrane pira-
mide. Na gornjoj strani, nalazi se bliže drški malo udubljenje, koje
čini objekat vrlo zgodnim za držanje, kada se kažiprst stavi na mesto
udubljenja u kosti. Na taj način orudje se drži u ruci sigurno i
spretno.
Još jedan interesantan oblik orudja od kosti pretstavlja jedna
kost sa obe strane na taj način zaravnjena, da je pljosnata, kod koje
sn medjutim oba vrha sačuvana sa uzašnim iisekom, što čini zanimljiv
ali neobično tipičan oblik igle za pletenje mreže (T. II, 5/1), Ovaj
objekat potiče iz sloja iz koga su jame ukopane — pit level. Intere-
santno je medjutim, da pored velikog broja šila (T. II, 5/3, 4), raznih
poznatih oblika, valjkastih i pljosnatih, nije nadjena nijedna igla za
šivenje. To jest, nadjeno je dosta fragmenta koji bi mogli pretstav-
ljati donji deo takve jedne igle, ali nijedan koji bi imao rupico za
2
Ibid., 53, 355; Childe, Danube in Prehistory, 27 ponavlja isto mišljenje
i u poslednjem izdanju Dawn of European Civilization, London (19474), 88.
Na netačnost ovog tvrdjenja ukazao je M. Garašanin, Hronolagija, 8—9.
3
Postoji i nekoliko ovakvih primeraka sa Grbičevih iskopavanja, bez
bližih podataka o mestu i uslovima nalaza.

4 Starčevačka kultura ^Q
konac. Jedini tipični primerak potiče sa iskopavanja M. Grbiča
(T. II, 5/2).
Iz slojeva van jame potiče jedan interesantan objekat načinjen
verovatno od životinjskog zuba, dug 8,2 cm, sa šiljatom drškom i
delom proširenim u obliku dve kupe koje se osnovama dodiruju.
Verovatiio da se ovde radi o nekoj vrsti šila, mada analogija za ovaj
objekat nisam mogla naci (T. II, 5/5).
Pored mnogobrojiih fragmentovanih i celih prstenova od kosti,
životinjskih. zuba spremnih verovatno za obradu, delova rogova de-
limično ili potpuno obradjenih, treba naročito naglasiti jedan deo
velike kosti neke životinje, nadjen u jami 5 A, koja je nekim oru-
djem na vanredan način presečena, ali je to učinjeno tako, da se
nikakav trag orudja ne može zapaziti. Očigledno je da je orudje
išlo počevši sa spoljne strane istovremeno sa svih strana ka sredini
kosti, jer se oko cevastog otvora na kosti nalazi nejednako ispup-
čenje, koje pretstavlja svakako nepresečen deo kosti pri kraju, kada
je majstor smatrao da je dovoljno sekao, te da se kost može od-
lomiti. Još jednu potvrdu mojoj pretpostavki da je kost na ovaj
način sečena, pretstavljaju još dva žljeba, sasvim plitka, koja idu
kao prsten oko cele kosti, a koji pretstavljaju svakako pokušaje da
se kost preseče bliže zglobu, što umetniku iz bilo kojih razloga nije
pošlo za rukom, ili posao nije završio. Nije isključeno, da je ovakva
jedna kost služila kao materijal od koga su onda izradjivani drugi
objekti. Na sličan način vršena je obrada i jedne manje kosti iz
jame 6.
Od sitnijih objekata od kosti, pored dosta česte pojave male,
kratke kosti oblika zarubljene kupe, koja mi po svojoj nameni nije
jasna, a ne pretstavlja deo nekoga objekta, u jami 5 A nadjen je i
jedan koštani predmet mrke boje, loptastog oblika, sa izvučenim
uskim delom koji je skroz horizontalno probušen. Ovaj objekat
nije mogao imati drugu namenu, sem kao amulet ili kao dugme
(T. II, 6). Sličnih koštanih objekata nisam imala prilike da vidim,
osim kamenili dugmeta mnogo manjih dimenzija, u mladjem neolitu
kod nas. Jedinu analogiju za ovaj objekat našla sam u materijalu
Tesalije.
Što se tiče predmeta od pečcne zemlje, ovde na prvom mestu
treba pomenuti tegove, koji mogu biti okrugli i malo spljošteni,
redje bikonični, nekada nepravilnog oblika, boja koje idu od svetlo-
mrke (odlično pečenih) do sivkastih. Iako tegovi odnosno plovci nisu
zastupljeni u nekom veoma velikom broju, ipak pada u oči da su
vrlo retka pojava piramidalni skroz probušeni tegovi. Jedan pri-
merak nadjen je u jami 5 A. U istoj jami nadjeni su i još neki
objekti od pečene zemlje, čija nam namena nije potpuno' jasna.
Takav je na primer jedan fragmenat na pola prelomljen, koji ima
na gornjem delu dugmasto proširenje i skroz je hoTizontalno pro-
bušen, a daje utisak neke drške. Drugi sličan objekat nešto je širih

50
dimenzija. Takodje je čudan i jedan primerak valjkastog oblika, sa
jednim horizontalnim žljebom na gornjoj strani.
Več je bilo govora o specijalnom obliku od pečene zemlje koji
smatram da pretstavlja zemlju spremljenu za izradu suda, a koji je
nadjen u više jama (T. V, 7).
Ovde specijalno napominjem, da je u Starčevu nadjena samo
jedna pintadera od pečene zemlje (T. III, 8) i to van jama, dok su u
susednoj madjarskoj Koros kulturi ovi objekti veoma česta pojava.
Naš primerak je od sive zemlje, dosta rdjavo uradjen, visine 9,1 cm
prečnika donjeg eleptičnog dela 4,2 i 8,3 cm.4
U dosta lepom broju zastupljeni su pršljeni za vretena, često
veoma nepravilnog oblika, koji mogu nekada biti samo sa jedne
strane konični, dok je druga strana ravna, ili imaju običan, malo
spljošten oblik. U Starčevu je takodje nadjeno i fragmenata kera-
mike pravilno sečenih, kružnog oblika, sa skroz probušenom rupom
na sredini. Ne zadovoljava po mome mišljenju nijedno od dosada u
nauci datih tumačenja za ovu vrstu objekata, koji se smatraju za
objekat za poliranje keramike,5 ili za krpljenje slomljenih sudova,
niti pak kao dečiju igračku.6 Najpribližnije mi se ipak čini rešBnje
da su ovakvi objekti služili kao amuleti. Interesantno je da se oni
izradjuju uglavnom od keramike grupe B, dok se nalazi i jedan
komad od slikanog suda.
Ako predjemo na pregled materijala u susednoj Koros kulturi
Madjarske, videčemo da za skoro sve naše primerke imamo analo-
gije. Ukoliko ih na ovome mestu ne uzimam u obzir, to bi bilo iz
razloga što ti objekti kod nas poznati, ne potiču sa sistematskih ra-
dova, odnosno da su nepoznate proveniencije.
Na prvom mestu treba se osvrnuti na kameno orudje. Kao što je
vec ranije napomenuto, imamo u Starčevu zastupljene sve tipove
kamenih sekira. Iste tipove nalazimo i u Madjarskoj, no broj vari-
janata izgleda da je u Starčevu znatno veči. I. Kutzian napominje da
su u vecini sekire u obliku obucarskog kalupa.7 Medjutim, ona ne
reprodukuje nijedan primerak pljosnate sekire. Primerak repro-
dukovan u T. X, 16, koji bi bio približan ovome tipu, stavlja ona u
red trapezoidnih sekira. Pored toga I. Kutzian takodje govori i o
kamenim nožicima, kao^ i o opsidijanu.8
Što se tiče koštanog orudja, i za njega takodje imamo analogije
u Koros materijalu. Reč je bila na prvom mestu o spatulama. Medju
9
primercima koje publikuje I. Kutzian, onaj iz Kopancs Zsoldostanya,
4
Ova se pintadera koja je tipičnog oblika za Koros gruipu, po tipu
razlikuje ad one iz Vinče, up. Vasič, Preistorijska Vinča I, sl.47; M. Gara-
šanin,
5
op. cit. 49. Vinčanska pintadera je kaničnog oblika bez drške.
Cl. F. A. Schaffer, Ugaritica II, Paris (1949), 232, fig. 98, 1—12.
6
Za druga mišljenja up. Skutil, Sudeta (1939).
7
Koros culture, 9, T. VIII, 10—12 (Tiszaug Topart), X, 16, 21 (Vaskut).
8
Ibid.
9
Ibid, T. XLVIII, 17.
4
* 51
ukoliko je fotografisan u razmeri 1:1, grublji je od naših opisanih
primeraka, koji pretstavljaju najčešče zastupljen tip. Što se iice
ostalili oblika spatule, opet jedan primerak sa vec pomenutog nala-
zišta10 odgovara našem jecliiom primerku iz jame 6. Ostali primerci,
odnosno tipovi, koje I. Kutzian publikuje.11 kao što smo vec napome-
nuli, nalaze se sa ranijih radova u Starčevu.
Noževi od kosti, kako ih naziva I. Kutzian, sa jako zašiljenim
12
krajevima ne nalaze se kod nas. Medjulim, igla koja ne liči na
reprodukovanu iz Tiszaug Toparia 13 no veoma interesantna, sa ru-
picom na gornjem proširenom delu, koji je načinjen od ovčije kosti
te je ukrašen, potiče sa ranijih radova u Starčevu. Što se pak tiče
»ukrasne igle« iz Obesseny6,14 moram izraziti sumnju da se iu uopšte
radi o igli, več koliko se iz reprodukcije vidi, ovde je pre u pitanju
gladilica slična po obliku i dimenzijama našem opisanom primerku
iz jame 5 A. No, naš je primerak mnogo tipičniji i mnogo bolje
uradjen.
Prstenje od kosti, za koje I. Kutzian kaže da je slično onome u
Theiss kulturi 1 5 nalazi se u sasvim sličnim oblicima i u Starčevu. No
to svakako nije neki karakterističan elemenat za potisku kulturu
kao što sugerira I. Kutzian,16 vec za neolitski period uopšte. Medju-
tim u Starčevu nema objekta sličnog kao primerak iz Oszentivana,17
dok se životinjski zubi takodje nalaze.
Što se tiče školjaka, pominje I. Kutzian da se one u Koros kul-
turi nalaze u velikom broju »mnogo više nego u makojoj neolitskoj
kulturi«. 18 Ne mogu ulaziti u diskusiju da li je ova tvrdnja tačna,
jer znamo da se na našim lokalitetima nalaze školjke u veoma ve-
likom broju ne samo kao ostaci ljudske hrane, več upotrebljene i
kao nakit. Medjutim u StarČevu, nadjene su one, ili su nam saču-
vane u relativno malom broju. Ovo je dosta čudno kada se zna da je
lokalitet ležao pored same reke, i da su se stanovnici nesumnjivo
bavili ribolovom, za šta imamo dokaza.
U pogledu orudja od zemlje, več smo konstatovali kod nas skoro
potpuni nedostatak pintadera, koje su medjutim u Madjarskoj za-
stupljene n lepom broju i sa lepim ornamentima. Pri tome je intere-
santno zabeležiti zaključak I. Kutzian koja smatra da one nisu mogle
10
Ibid., T. XLVIII, 14.
11
Ibid., T.XLVIII, 15, 16, 18 (Kopancs-Zoldostanya); 19—20 (Kotacpart
—Vatatanya); T. XLVIII, 1 (Srpski Krstur); T. IX, 1—4, 7 (Tiszaug—Topart).
12
Ibid., 9, T. IX, 10 (Tiszaug — Topart); XLVIII, 9—10 (Kotacpart —
Vatatanya).
13
Ibid., T.IX, 11.
14
10
Ibid., T. XLVIII, 2ab.
Ibid., 9, T. IX, 5 (Tiszaug — Topart); XLVIII, 7 (Kotacpart — Vata-
tany a).
18
Ibid.
17
Ibid., T. XLVIII, 6.
18
Ibid., 9.
52
služiti za bojenje, jer je omament na njima negativan, vec da su
19
bile isključivo upotrebljene u kultne svrhe. Naš primerak, medju-
tim, kao što sam naglasila, dosta je loše radjen, te je malo verovatno
da je služio u kultu. Medjutira, nije isključeno, da je to nedovršen
objekat, s obzirom na grubu površinu koja je ostala, i nejednako,
odnosno nedovršeno pečenje, uslecl čega se na sivoj površini nalaze
crne mrlje.
Medju starčevačkim materijalom nisu nadjene ni zemljane
kašike, kakve vidimo u Koros kulturi. 20
Interesantno je zabeležiti da za pršljene za vreteno kaže I. Kut-
zian da su prilično retki, kao što je i kod nas slnčaj.21 Što se pak
tegova za mreže tiče, pominje I. Kutzian nekoliko tipova.22 Tip tega
u obliku »patlidžana« nismo našli u Starčevu, kao1 ni cilindrični, niti
u obliku špulne. Sve ove vrste medjutim nalaze se zastupljene u
Yinči,23 osim prve vrste, koja je izgleda specifično koroski oblik,
koji je dosta često zastupljen. Kod nas kao što je več rečeno, uglav-
nom se nalaze običniji tipovi. Interesantan je jedan objekat iz
Gyoma, koji I. Kutzian smatra za teg,24 no ne znam ukoliko je to baš
opravdano. Po fotografiji objekat bi pre ličio na deo neke steato-
pigne figure. Kao i u Starčevu, i na nalazištima Koros kulture retki
su piramidalni, odnosno kruškasti tegovi.25
Od keramičnih objekata go\ ori još I. Kutzian <o prstenu od ke-
ramike, kakav imamo mi takodje iz jame 6, kao i o kuglicama od
pečene zemlje.26 Interesantno je medjutim, da ne pominje fragmente,
odnosno objekte od keramike koji su uradjeni u tehnici suda, ili su
delovi sudova, a koji imaju horizontalnu rupu na sredini, o čijoj
sam nameni ranije govorila.
Spatule koje publikuje I. Kutzian iz Vinče27 sve pripadaju vin-
čanskoj kulturi; neke su na primer identične sa objektima iz Aradca,
i nemaju veze sa starčevačkom, odnosno Koros kulturom.
U pogledu analogija sa materijalom grčkoga neolita, vidimo da
se ipored mnogobrojnih zastupljenih kamenih noževa tipovi starče-
19
Ibid., 8.
20
Ibid., 8 i odgovarajuce table. Ne možemo iz podataka koje daje
Kutzian utvrditi da li je ovaj oblik u ovde zastupljenoj formi naročito
tipičan za Koros kulturu, utoliko pre što su kašike dobro poznate i iz
kasnijih neolitskih kultura.
21
Ibid., 9.
22
Ibid., 8.
23
M. Garašanin, op. cit. 49—50. Tip u obliku »špulne« je onaj koji je
poznat iz vinčanske zgrade sa monumentalnim pitosom, up. Vasič, op. cit.
II, sl. 70 a^—g. M. Garašanin ih naziva tipom sa presekom u obliku osmice.
24
Koros culture, T. XI, 2.
25
Ibid., 8.
26
Ibid., 9.
27
Ibid., T. LXIII, 7—14. Up. Vasic, op. cit. I, sl. 69 i d.; M. Garašanin,
op. cit., 49, 66.

53
vačkih kamenih sekira mogn uglavnom staviti u vezu sa primercima
28
iz Tesalije, grupisanim. od Wace i Thompsona u tipove A, B i D.
Od ovih tipova A je čest u svim fazama, to jest Sesklo, Dimini i
Rakhmani, clok je B i D čest u fazama Sesklo i Dimini, a redak u
završnoj fazi tesalskog neolita. Jedna sekira tipa F iz Rakhmanija
30
takodje odgovara u Starčevu zastupljenom tipu. Tip T je naročito
31
čest u periodu crusted ware, ali postoji i u dva prethodna perioda.
Koštani materijal, na primer spatule starčevačkog tipa, u Tesa-
liji su dosta retke, tako reči nema ih uopšte. Šila su medjutim za-
stupljena u velikom broju tipova. Neka od njih imaju na kraju
uzan usek, kao što je slučaj kod naše igle za ribarsku mrežu.33 Za
specijalnu gladilicu o kojoj je bilo reči u našem materijalu, takodje
nisam. u Grčkoj našla analogije u obliku. Medjutim, jedno kameno
dugme sasvim slično našem, nadjeno je u sloju Dimini faze u
Sesklu.34
Tegovi od pečene zemlje kao i piramidalni tegovi, zatim pršljeni
od pečene zemlje, odgovaraju našim tipovima.35 U Grčkom materi-
jalu mnogo je veči broj varijanata ukrašenih zemljanih pršljenova.36
U maloin broju takodje se nalaze i zaobljeni fragmenti keramike sa
rupom u sredini.37
Plastika

Nasuprot docnijoj fazi, najstariji neolitski period kod nas i u

susednim zemljama, nikako se ne bi moglo reci da obiluje bogatstvom
u plastičnim figuralnim pretstavama. Naprotiv, veoma je mali broj
idola nadjenih u ovome periodu u našoj zemlji.1 Medjutim, iako
28
P. T., 23.
-9 Ibid., 24.
30
Ibid., 42, 50, fig. 26 d.
31
Ibid., 24.
32
Ibid., 51, fig. 27 a (Rachmani); D.S., T. KLVIII, 6.
33
Napr. P. T., 148, fig. 92 c, d (Tsangli).
34
D. S., T. XLIII, 7.
35
D. S. 345 i d. sl. 276—277.
' M Ibid., T. XLIV.
37
Ibid.
1
U svom najnovijem radu Datovanje Starčeva, Starinar N. R. II, 3
i d., profesor Vasič nedostatak figuralne plastike u Starčevu upotrebljava
kao argumenat za dokaz da se Starčevo ima datirati na kraj vinčanskoga
sloja, tumačeči ga kao degeneraciju starijih elemenata. Sa ovim gledištem
ne možemo se složiti iz niza razloga navedenih u ovome radu, te ne sma-
tramo za potrebno da na ovome mestu to specijalno naglašavamo. Profesor
Vasič uzima u obzir degeneraciju, ne uzimajuci medjutim, u razmatranje
momenat nastajanja. Kraj neolitskog perioda i prelaz na drugi socijalni
stupanj u vezi sa drugim oblicima privredne delatnosti, vidimo da se
odražava i u izostajanju tolike brojnosti figuralne plastike u bronzano
doba. Medjutim, ona još uvek postoji, mada u specijalnom obliku. No,
i ovde kult plodnosti igra dominantnu ulogu, što se manifestuje prikazi-
vanjem čak i muških figura n ženskome odelu, t. zv. »robe cloche«. Za ovo
pitanje vidi i moj rad Prilog problemu Dupljaskih kolica, Starinar N. S. II,
270 i d.

54
nisu mnogobrojni, oni ipak imaju zastupljene sve tipove sa drugih
istovremenih lokaliteta susednih zemalja, što u mnogome doprinosi
rasvetljavanju odnosa izmedju njih i naše zemlje, i upotpunjava
sliku koja se o ovome periodu kod nas može dobiti.
Podela starčevačke plastike mogla bi se izvršiti prema vec ra-
nije načinjenoj tipološkoj podeli plastike Koros grupe koju je izvršio
Banner, a u odnosu na naš materijal revidirali J. Korošec, a zatim
M. Garašanin.2 Uzimajuči ovu podelu kao osnov, mogli bismo joj
dodati izvesne analogije koje nisu dotaknute, i izvršiti izvesna pro-
širenja u odnosu na materijal poznat iz Vinče, čiji je odnos i deli-
inični uporedni život sa starčevačkom fazom postao nesumnjiv tek
detaljnim pregledom starčevačkog materijala.
Na prvom mestu valja pomenuti glavu jedne figure otkrivene
prilikom radova M. Grbica u Starčevu 1928 godine, koju on samo
pominje.3 To je fragmenat stubastog oblika, žučkasto sive boje sa
zrnima peska, koji ima plastičan, izjedna, ne nalepljivanjem izveden
nos, bez pretstave usta. Oči i obrve kod ovoga primerka izvedene su
ukoso postavljenim dubokiin urezima. Figura takodje ima pretstavu
kose, koja je urezana na temenu i ledjima, a prelazi i na čelo figure.
Visina 3,5 cm, prečnik temena 1,6 cm. Prelom nešto ugasitije boje, no
dosta dobro pečen (T. III, 3). Postoji po mome mišljenju veča vero-
vatnoča da je ovo glava jedne steatopigne figure kao što je slučaj
kod primerka steatopigne figure iz Vinče o kojoj ce docnije biti
reči,4 no da je deo stubastog idola. Drugi sličan primerak pretsiavlja
jedna slučajno nadjena figura, takodje iz samoga Starčeva (T. III, 10),
koja se čuva u muzeju u Pančevu.5
Sa iskopavanja američke ekspedicije ne pominje se u izveštaju
nikakav nalaz plastike. Medjutim, medju materijalom se nalazi jedna
fragmentovana steatopigna figura iz humusa (T. III, 11), za koju je
čudno da je aulori nisu prilikom radova uočili.5a
Kao slučajan nalazak, potiče iz Starčeva i jedan veoma značajan
primerak statuete sa plastično pretstavljanim i jako naglašenim
grudima (T. IV, 12). Ova figura ima ornamenat izveden mrkom bojom
na beloj prevlaci. Ova figura, poznata kao Venera iz Starčeva, veoma
je značajna i za hronološko proučavanje materijala, na šta je vec ra-
6
nije ukazano. Za nju se, kao što se na navedenom mestu može videti,
2
Banner, Neolithische Ansiedlungen von Hodmezovasarhely-Kopancs
und Kotacpart und die III. Periode der Theiss-Kultur, Dolgozatok VIII, 1932,
39; I. Korošec, Kčiros-Vinča, predpoviesna grupa, Glasnik hrvatskih zemalj-
skih muzeja LIV, 1943, 61 i d.; M. Garašanin, Venera iz Starčeva, Naučni
zbornik Matice Srpske I, 1950, 267 i d.
3
4
Grbič, Ksiega, 110 i d. Narodni muzej inv. 3666.
3
Vasič, Preistoriska Vinča III, sl. 36.
5a
Gradski muzej Pančevo, nepublikovano, inv. 8. Vis. objekta 6,3 cm.
Primerak nosi oznaku »humus trench A«. Primerak je identičen sa
jednim
6
komadom iz Tordoša up. Koros culture, T. LII, 8.
M. Garašanin op, cit. Up. L. Nadlački u Moravski Arheološki glasnik I,
3 (1936), 38—39.

55
 pošto se ispravi proizvoljna rekonstrukcija, mogu nači odgovarajuče
analogije od presudnog značaja ne samo za njeno datiranje, več i u
odnosu na poreklo uticaja koji su u ovoj kulturi od največeg
značaja.
U Bubnju, u najstarijem sloju, nadjena je jedna stubasta, frag-
mentovana statueta, kod koje je očuvan samo vrat i glava sa velikim,
plastično pretstavljenim nosom. U jami G 1 pored ove figure, nadjena
je gruba keramika, a od primeraka slikane keramike, nadjena je
ona sa slikanjem linearnog ornamenta crnom bojom na crvenoj
podlozi.7
U Kavolaku kod Prokuplja, nadjena je takodje jedna stubasta
statueta, no kao slučajan nalazak. Na njoj se jedino nalazi pretstava
plastičnog nosa.8 Na ovome lokalitetu pored grube nadjena je ta-
kodje i fina keramika sa slikanim ornamentima sa linearnim moti-
vima, i to mrkom bojom na svetloj osnovi.9
Vinča pruža u svom starčevačkom sloju materijal sva tri tipa. Za
sieatopigne statuete Bannerovog tipa II, imamo vanredan primer u
vec pomenutoj steatopignoj figuri sa dubine 8,985. Figura je mrke
boje, glačana, sa plastičnom pretstavom stopala i kolena. Pretstave
lica nema, iako ima glavu naše pomenute glavice iz Starčeva. Na
glavi ima samo urezima pretstavljenu kosu. To je ustvari samo po j
lovina jedne steatopigne figure.
Stubastih figura Bannerovog tipa I, takodje imamo zastupljenih
u Vinči. Tu bi na primer spadala figura iz zemunice Z, raada bi ona
pre bila neki prelazan tip ka pravim vinčanskim statuetama, jer ima
več trouglo lice i malu steatopigiju.10 Kao takvu, nju navodi i I. Kut-
zian, smatrajuci je medjutim, kao tipičnu za Koros kulturu. 11 Medju-
tim, mi odmali moramo napomenuti, da zemunica Z ne sadrži isklju-
čivo starčevački materijal, vec da ona spada u red jama u kojima se
nalaze elementi vinčanske kulture pored tipičnih starčevačkih po-
java.
Bannerovom trecem tipu — steatopignih figura — pripadale bi
takodje možda još dve fragmentovane figure iz VinČe, i to jedna sa
12 13
dubine 9,4 i druga sa dubine 9,2. Na obema se nalaze ostaci pre-
vlake bele boje, dok je, kao što je vec rečeno, i starčevačka Venera
1
tako obojena. No, obe ove figure imaju nešto manje plastično izra-
žene dojke, nego što je to slučaj sa Venerom iz Starčeva.
Najzad treba postaviti pitanje Bannerovog četvrtog tipa, pljos-
natih statueta sa plastičnim grudima,14 koje se svojim oblikom jako
7
8
Bubanj, 11. 15.
9
Fewkes, B. A. S. P. R. 12, 1936, 59, T. V. C. 12.
10
Ibidem, 58 i d.
Vasič, op, cit. sl. 22. M. Garašanin, Hronologija 39, smatra je več vin-
čanskom
11
no ukazuje na njenu vezu sa Kdros grupom.
12
Kbros culture, 19, T. XLII, 5.
1S
Vasič, op. cit. sl. 25.
14
Ibidem, sl. 31.
Banner, op cit., T. IX, 1,

56
približuju docnijem vinčanskom tipu. Ovde bi spadale na primer
15 16
figure sa dubine 9,2, zatim dve sa dubine 8,5 i najzad jedna sa
17
dubine 8,3. Kako vidimo, ovaj tip produžava da živi i evoluiše dalje
u vinčanskoj kulturi, te se postavlja pitanje treba li ga uopšte sma-
trati oblikom Koros grupe kao što to čini Banner, ili ga, kao što je
moje mišljenje, moramo shvatiti kao prvu pojavu vinčanske kulture
koja produžuje dalji razvoj u Vinči, a u Madjarsku je dospela me-
djusobnim vezama koje su svakako u ovome periodu postojale i koje
još jednom govore o bar delimičnoj istovremenosti Korbs-a i Vinče.
Ovaj tip takod je smatra vinčanskim i M. Garašanin.18
Plastika koja se vezuje za starčevačku kulturu nadjena je još
na nekim lokalitetima. Tako je iz Vojvodine sa nalazišta Monoštor-
Opoljenik poznat tip steatopigne statuete. 18a U Makedoniji, gde kako
ce se iz daljeg izlaganja videti iakodje postoji materijal koji pri-
pada ovoj kulturi, nadjena je na Markovom Kalu kod Prilepa jedna
stubasta statueta, koja je inače po svojim odlikama veoma bliska
jednom primerku iz Servije, publikovanom kod Heurtley-a.19
Precičemo sada na pregled pojedinih vrsta figuralne plastike u
susednim zemljama.
Počnemo li sa Bugarskom, vidimo da Petkov samo pominje
idole, medjutim, sem što registruje njihovo postojanje, ne daje ni-
kakvih drugih podataka o njima, niti kakvih ilustracija.20 Stoga i
J. H. Gaul ostavlja otvoreno pitanje mogu li se te figuralne pretstave
pripisati njegovome kompleksu slikane keramike u Bugarskoj.21
Madjarska medjutim pruža potpuno drugu sliku. S obzirom na
veči broj plastike, posmatracemo je tipološki, prema nalazištima sa
kojih potiče, dajuci u isto vreme i karakter samoga nalazišta, što če
omoguciti i olakšati izvodjenje hronoloških i tipoloških zaključaka.
Od stubastih statueta pominje na primer Banner primerke iz
Obessenyo,22 Kopancs-Zsoldostanya,23 zatim iz Kopancs-Kovacsta-
nya,24 koje takodje reprodukuje i I. Kutzian. Još jedna stubasta
statueta nadjena je i u Szentes-Jaksorerpart.25 Sve pomenute figure
pretstavljaju ljudsku figuru neodredjenog pola, sem one iz Obes-
senyo, koja pretstavlja itifaličnu figuru.
15
Vasič, op. cit. sl. 27.
16
Ibidem. sl. 54, 55.
17
Ibidem. sl. 84.
18
M. Garašanin, op. cit. 38 i d.
is
a Koros culture, T. XIII, 5, 8.
19
Arheološki muzej Skoplje, inv. 697, nepublikovano. Up. P. M. 159,
fig. 7 i.
20
Petkov, Predistoričeska bojadisana keramika na sofiskata kotlovina,
Godišnik Plovdiv, 1928—29, 188.
21
Gaul, Bulgaria, 15.
- Banner, op. cit. T. XXIX, 3; Koros culture XLIV, 4.
23
Banner, op. cit. T. IX, 3, 5—8; Koros culture T. XLIII, 7—9, 11; XLIV, 9.
21
Banner, op. cit. T. VIII, 7; Korbs culture T. XLIII, 10.
25
Koros culture, T. XVII, 2.

57
 Pregledajuči publikovani materijal sa ovih nalazišta, dobičemo
sledeču sliku:26
O b e s s e n y o , gruba keramika, 110 medju materijalom nalazi
se i jedan sud sa više nogu.
K o p a n c s - Z o l d o s t a n y a , gruba keramika, sudovi sa orna-
mentom izvedenim nalepljivanjem, i sud na više nogu.
K 6 p a n c s - K o v a c s t a n y a , gruba keramika, noge od žrtve-
nika i jedan bombasti sud finije fakture na nožicama.27
S z e n t e s - J a k s o r e r p a r t , gruba keramika, žrtvenici, sud
sa ornamentom nalepljivanja.28
Dakle vec se odavde može izvesti zaključak da se stubasti idoli
u Madjarskoj pojavljuju sa najmladjim materijalom Koros kulture,
i to zajedno sa finim materijalom i keramikom sa ornamentom na-
lepljivanja plastičnih pretstava (Szentes-Jaksorerpart). U daljem iz-
laganju pokazacemo da sudovi na više nogu i sa plastičnim nalep-
cima pripadaju mladjoj fazi ove kulturne grupe (v. odeljak hrono-
logija).
Steatopigne figure nalaze se u Madjarskoj takodje prilično lepim
brojem zastupljene. Nalazimo ih na sledečim lokalitetima: Szolnok,
Kopancs-Zsoldostanya, Kotacpart-Vatatanya i H6dmezovasarhely-
Hamszaritokalom. S obzirom na materijal koji se na ovim nalazi-
štima pojavljuje, dobijamo sledeču sliku:
S z o l n o k , grub materijal.
K o t a c p a r t - V a t a t a n y a , opet grub maierijal, ali izvesni
oblici ukazuju na oštru profilaciju. Takav je na primer pehar na
nozi, koji oblikom zdele obeležava vec prelaz ka vinčanskih tipo-
vima.30
H o d m e z o v a s a r h e l y - H a m s z a r i t o h a l o m , grub materijal
medju kojim ima i sudova sa nalepljivanjem plastičnih figura.31
O karakteru materijala sa ostalih lokaliteta, bilo je govora
nešto ranije. Što se tiče materijala sa svih pomenutih nalazišta, sav
se on izuzev onaj iz Szolnoka može determinisati kao mladji, te se
i pojava ovih figura mora smatrati takodje mladjom. Ovo pogotovu
potkrepljuje i činjenica da steatopigna figura iz VinČe potiče sa
dubine 8,985, što znači iz rane vinčansko-tordoške faze.
Da predjemo sada na treci tip statueta koji se ovde pojavljuje,
koji cemo prema najtipičnijem primerku sa naše teritorije nazvati
tipom Venere. I o ovome tipu pruža nam Madjarska lepe podatke.
28
Ibid. (plates), passim.
27
Ibid., T. XXXIV, 4.
28
Ibid., T. XVII, 3.
29
Ibid., T.XIII, 7 (Szolnok); LXIII, 1, 5 (Kopancs Zoldostanya); LXIII,
2, 4 (Kotacpart Vatatanya); LXIII, 3 (Hodmezovasarhely Hamzaritohalom).
30
Ibidem, T. XXXI, 1.
31
Ibidem, T. XLI, 6.

58 -
 32
T. Kutzian publikuje jeclnu takvu statuetu iz Sovenyhaza koja je
po mome mišljenju najpribližnija i najbolja analogija za naš pri-
33
merak, koji mecljutim pisac ne poznaje. Na žalost, ni o ovoj figuri
iz Sovenyhaza pisac ne govori u tekstu, iako claje njenu reproduk-
ciju, tako da nain nedostaju podaci o tome da li se i na njoj nalaze
tragovi bojenja. Inače, na ovome nalazištu ima grubog i nešto finijeg
materijala, odnosno glatkog materijala Koros tipa.
Drugi primerak iz Mad jarske bio bi ona j iz K o t a c p a r t - V a -
t a t a n y a fragmentovan,34 na kome se takodje nalaze tragovi bo-
jenja crvenom bojom, i koja takodje pretstavlja odličnu analogiju
starčevačkoj Veneri. Dakle oba se primerka pojavljuju na nalazi-
štima nešto evoluisanog tipa Koros kutlure, kod kojih se materijal
Koros tipa vec meša sa vinčanskim.
Posmatrajuci materijal istim tipološkim redom, prelazeči na te-
ritoriju Grčke, vidimo odmah, da nam na primer za tip stubastih
figura, pruža GrČka veliko obilje, i to ne samo Tesalija, več i ostatak
grčkog kopna. Kod o-vih figura možemo pratiti čak i neku evoluciju
u razvoju.
Ovakve figure nadjeiie su u Zerelia,35 Tsangli (Karabairamion),36
Heroneji,37 Korintu,38 Drakmaniju u Beotiji,39 Hoirospiliji u Leu-
kadi,40 zatim Vardini i Ser^dji u Makedoniji, itd. 41 Od pomenutih
primeraka figura iz Zerelije i dve iz Tsangli pretstavljaju slučajne
nalaze. Figure iz Heroneje takodje su slučajni nalazi, no pisci pret-
postavljaju da su one možda glave za statuete tipa Venere. Isto tako
pretstavlja glavu i jedan primerak iz Servije.42 Ovaj primerak pri-
pada makedoiiskom neolitu, i odlikuje se nešto1 širim licem. Za figuru
nadjenu u Korintu nema podataka o sloju u kome je nadjena, ali je
Weinberg tipološki stavlja u Sesklo fazu. Statueta iz Vardine pripada
poznom neolitu, a ima pretstavu nosa i očiju. Medjutim, figura iz
Servije pripada ranom neolitu, i pretstavlja početni tip, ustvari samo
jedan stub bez ikakvog pokušanja pretstave, tako da je Heurtley
stavlja pod pitanje da li se tu uopšte radi o pretstavi statuete.
82
Ibidem, T. I, 6.
33
Figura je publikovana još 1936 godine u časopisu Moravski arheo-
loški glasnik. Up. D. Garašanin, kritika na delo I. Kutzian, Acta archaeo-
logica II, 2, 1951, 256 i d.
34
Kords culture, T. XLI, 5.
35
P. T., 162 i d. sl. 109.
36
Ibidem, 124, sl. 74, 127, sl. 77 e; sl. 224; Up. Banner, op. cit. T. X, 7;
P.T. 124, sl. 76 f; Up. Banner, op. cit. T. IX., 5, 6, 8.
37
P. T. op. cit. 200 i d., sl. 141 a—c.
38
S. Weinberg, Hesperia VI (1937), 523, sl. 42.
39
L. Franz, Mittelgriechische Steinzeitidole, IPEK, 1932—35, 42 i d.,
el. 10, 2, 4.
40
Kutzian, op. cit. T. LXIX, 8.
41
P.M. fig. 35 i (Vardina); fig. 7 b (Servia).
42
Ibidem, fig. 35 m.

59
 Kao što se iz navedenoga vidi, pojavljuju se u Grčkoj stubaste
statuete relativno dockan, i nalazimo ih u mladjira slojevima (Var-
dina, Tsangli), mada doživljavaju jednu evoluciju u razvoju. Figura
iz Tsangli pripada četvrtom sloju ovoga naselja, kraju Sesklo faze.43
Što se tiče steatopignih figura, ovde nam Grčka, tačnije Egeja,
takodje pruža jedan veoma interesantan primerak, koji pretstavlja
važan elemenat za datiranje ovoga tipa. To je jedan primerak nadjen
na Kritu, gde pripada kasnom neolitu.44 Kako se medjutim po novim
podacima pozna faza kritskog neolita može datirati prema egipat-
skom importu najranije oko 2700 pre n. e., značilo bi da se ova po-
java kod nas može staviti u nešto niladji period, oko 2600 godine
pre n. e.45 U ovo do-ba javlja se kod nas vinčansko-tordoška faza u
samoj Vinči.46 Ovakvu hronološku postavku potkrepljuje i naša
steatopigna figura iz Vinče sa 8,985, dakle negde sa početka ove faze
u Vinči. Iz ovoga proizlazi zaključak da su statuete ovoga tipa,
mladje, te bi se mogle uzeti kao kriterij za odredjivanje hronologije
pojedinih nalazišta Koros kulture.
I statuete tipa Venere takodje nalazimo zastupljene u Grčkoj.
Njih iialazimo u Tsangli, gde pripadaju III i IV sloju, zatim u Hero-
neji. Primerak iz Heroneje slučajan je nalazak, ali keramika ovoga
nalazišta ima zastupljene keramike Sesklo tipa, zatim keramike
bojene crnim na crvenom, kao i tamnim na svetlom, no bez spirale.
Ova figura bojena je crvenim na beloj prevlaci. Figura iz sloja III
u Tsangli takodje je bojena crvenim na beloj prevlaci, dok za onu
iz sloja IV pisci uopšte ne daju podatak da li je bojena ili ne.
Kao što se iz iznetoga može videti, pojavljuju se ove figure u
Grčkoj još u punoj Sesklo kulturi (Tsangli sloj III), a žive i dalje.
Za ovaj poslednji tip neolitske figure imamo analogije i iz Me-
sopotamije. Tako imamo na primer tipicnu pretstavu ove vrste u
Tepe Gavra, na lokalitetu koji pripada Tel Obeid kulturi i datira se
približno u IV milenium pre n. e.47
Italija nam ne pruža skoro nikakvog materijala za komparaciju.
Jedna statueta nadjena u Steiitinello, koja bi eventualno po načinu
obrade imala neke izvesne sličnosti sa našim stubastim figurama,
publikovana je kao glava psa.48
Vršeči komparaciju materijala koji smo pregledali, dolazimo do
izvesnih zaključaka koji se uglavnom mogu hronološki složiti i pru-
žiti nam dosta preglednu sliku o pojavi pojedinih tipova statueta u
iiajstarijoj fazi našeg neolita, i neolita susednih zemalja.
43
P. T. 127.
44
Childe, Dawn of european civilisation (1947), 4, 18, fig. 8, 5, 9 po
A. Evans.
45
Palace of Minos I, 1924.
46
Garašanin, Hronologija, 145 i d.
47
Garašanin, Venera iz Starčeva, sl. 2.
4S
Laviosa Zambotti, Le ^piu antiche culture agricole, sl. 1.

60
 Tako iz prednjeg izlaganja izlazi kao jasno da je tip tako zvane
Venere najstariji u ovoj kulturi, jer ga nalazimo još u Mesopotamiji
gde se može datirati negde pred početak III milenija. Ovaj tip
javlja se, kao što smo rekli i u trečem sloju u Tsangli.
Kao drugi tip pojavljuje se stubasta statueta koju nalazimo u
Tsangli u IV sloju, dakle krajem Sesklo kulture. On se pojavljuje
takodje u Makedoniji ranijeg i poznijeg neolita. U Madjarskoj
pojavljuje se ovaj tip sa najmladjim materijalom, a živi i dalje, sa
materijalom vinčanskog tipa. To se vidi u samoj Vinči, gde se, kao
šio je več rečeno, nalazi jedan primerak u zemunici Z. Ovaj pri-
merak spada u nešto mladje tipove.
Najzad, kao hronološki najmladji, javlja se tip steatopigne fi-
gure, gde nam primerak iz kritskog neolita, koji se datira oko 2700
pre n. e. pruža podatak takodje veoma važan za datiranje. Vre-
menski, 011 odgovara periodu Dimini faze, što takodje pokazuje da
je mladji, od početka ostalih tipova, koji padaju u Sesklo fazu.
Takodje je mlada i više puta pominjana figura iz Vinče, a ovo bi
potvrdjivala i statueta nadjena u Starčevu u sloju humusa, te bi na
taj način imali i stratigrafski i hronološki fiksiranu sliku o pojavi
pojedinih tipova figuralne plastike ove kulture. Ukoliko se pojedini
od ovih tipova razlikuju unekoliko po momentu svoje prve pojave,
dalji njihov život teče uporedo, tako da pojedini od njih doživlja-
vaju svoju evoluciju prelazeci dalje, kao^ što smo imali prilike da
naglasimo, u oblike plastike mladje faze, koja im sleduje kod nas, u
plastiku vinčanske kulture, i to faze Vinča-Tordoš. U prilog ovoga
govore uslovi nalaza pojedinih tipova u Kčiros grupi Madjarske i
kod nas. Ovaj pregled potvrdjuje ujeclno i činjenicu, da se takodje
plastika svojim karakterističnim elemeiitima može upotrebiti za iz-
vodjenje hronoloških zaključaka, uporedo sa ostalim elementima
tipičnim za pojedinu ograničenu celinu. Inače, malobrpjne plastične
pretstave u ovom periodu govore očigledno o ranim počecima upraž-
njavanja izvesnih privrednih grana u vezi sa kojima nastaju. U ovo
doba tek, počinju se Ijudi intenzivnije baviti zemljoradnjom, u vezi
sa čime prodire i kult plodnosti, koji se odražava naročito u plastici,
u prvom redu u prikazivanju ženskoga biča, a zatim jako izraženim
njegovim atributima. Ovome gledištu išlo bi u prilog i veliko obilje
plastike i jako razvijen kult plodnosti u našem srednjem neolitu, u
kome je na primer, samo u Yinči, nadjeno u jednoj kampanji 1928
49
statueta. U tome periodu več je zemljoradnja jako razvijena, za
50
šta nam govore mnogobrojni elementi.

49
Vasič, op. cit., XIII.
50
Nalazišta, 12 i d.

61
 Keramika

Mnogobrojna i veoma raznovrsna keramika koja je otkrivena

na nalazištima starčevačkog tipa, a naroeito u samome Starčevu,
pruža veliko polje za proučavanje, kako u pogledu same fakture i
telmike izrade i ornamentike, tako isto i u pogledu oblika. Baš to
obilje materijala pruža mogucnost za izvodjenje zakljueaka naro-
čito u pogledu geneze, koji če u mnogome razjasniti pojave konsta-
tovane u samoj Vinči, kao i neka piianja porekla izvesnih vrsta
ornamenata i oblika za koje se naslučivalo da im u ovome kompleksu
treba tražiti rešenje. Sama hronologija starčevačke grupe unutar nje
same, dovoljna je, u ovome obimu u kome smo u stanju da je osvet-
limo, da nam učini jasnijom sliku i udeo ove kulturne grupe kao
komponente drugih susednih nešto mladjih kulturnih grupa naše
zemlje i susedne Madjarske u prvom redu.
U broju od preko 50.000 koje fragmenata ili sudova koji se deli-
mično mogu rekonstruisati, koji su nam prošli kroz ruke, može se
konstatovati da se celokupan keramički materijal sa samoga Starčeva
rnože po telmici izrade podeliti u tri velike grupe, koje cemo obe-
ležiti u našem radu pismenima A, B, C, a koji če označivati grubu,
finu i slikanu keramiku. Kod svih triju vrsta pozabavičemo se najpre
tehnikom, zatim načinom ornamentisanja i oblikom. Odmah možemo
reci, da su po količini ove tri vrste keramike u gore postavljenom
redu i zastupljene. Mora se pri tome naglasiti da u jamama gruba
keramika čini 70 % celokupnog materijala, dok na slikanu otpada
nianje od 10 %}
A. Gruba keramika

a) F a k t u r a
Pod ovim nazivom podrazumevamo grubu keramiku takozvanog
3>starčevaekog tipa«, za koju se takodje, sa više ili manje opravda-
2
nosti, odomačio i naziv »barbotine«. Jedna detaljna studija o ovoj
vrsti materijala, medjutim, do sada nije data, mada je o njoj u više
mahova pisano, što je i dovelo uglavnom do toga da se zbog nagla-
šavanja jednih, na primer barbotine elemenata, izgubila slika o njoj
kao celini. Ovakva situacija potpuno je razumljiva kada se uzme u
obzir da je jedino na nalazištu u Starčevu iskopana ova vrsta kera-
1
Ova se podela uglavnom slaže sa onom koju su izvršili istraživači
Starčeva, up. Starčevo, 43 i d. No, iz dosadašnjih radova nije bilo moguče
dobiti tačnu sliku o medjusobnom odnosu pojedinih keramičnih vrsta.
Otuda je i došlo do pogrešnih pretstava arheologa o starčevačkoj kulturi.
Ustvari slikana keramika ne čini njenu glavnu odliku, več je srazmerno
retka2 pojava.
Fewkes je u stvari gotovo sve vrste grube keramike u Starčevu i
starčevačkoj kulturi obuhvatio pod zajedničkim imenom barbotina (up.
ibid.) što nije ispravno, jer pojam barbotine obeležava samo jednu odre-
djenu tehniku u ornamentici grube keramike.

62
mike u takvom obilju koje daje mogučnosti da se ona ozbiljno po-
smatra u svim detaljima i manifestacijama. Što to dosada nije uei-
njeno, zajednički je razlog koji je vezan za publikovanje materijala
sa ovoga lokaliteta uopšte.
Kao što smo več napomenuli, ova vrsta keramike pretstavlja
večinu keramičkog materijala otkopanog u Starčevu. Svakako je
opravdano da se ona prema tome može smatrati i tipičnim elementom
ove kulture. No, kao što čemo dalje pokazati, barbotine ornamentika
po kojoj često i sam Fewkes obeležava neko naselje kao starčevačko,
nije i jedina na ovoj vrsti keramike, mada je u velikom broju za-
siupljena.

Sl. 1. — Jama 5 A. Gruba keramika

(sloj ispod starijeg poda)

Po iiačinu izrade keramika ove grupe može se reci da ide od

veoma debelih zidova koji mogu dostizati i 3—4 cm debljine pa do
sasvim tankih od 0,5 do 0,6 cm debljine. No, zajednička je odlika ove
vrste da ,je zemlja od koje se sud pravi nedovoljno prečiščena ili
naročito kod sudova vecih dimenzija, namerno pomešana sa plevom,
kako bi se na taj način postigla veča čvrstina. Ova keramika može
se uglavnom podeliti na dve velike grupe — keramiku sa neravnpm
površinom na koju se zatim stavljaju tipični ornamenti o kojima če
docnije biti reči, i keramiku sa glatkom površinom, koja je ili bez
ikakvih ornamenata, ili pak ima neke specifične vrste koje se pored
prve grupe, i na ovu grupu stavljaju. Ovu vrstu keramike obeležili
su istraživači Starčeva kao »Intermediary«. Najzad, ovde se može
pomenuti i treca vrsta keramike, koja je medjutim tipična zbog
svoga načina ornameniisanja, dok fakturom pripada koliko grupi A,
toliko isto i grupi B — grupi finijih sudova. To bl bila grupa sudova
ukrašenih ornamentima urezivanja, udubljivanja prstom ili noktom.
Za keramiku grupe A ne bi se moglo reči da nije uradjena briž-
ljivo, nekada čak uložen je veliki trud kako u izvodjenju ornamen-

63
tike, tako i u obradi naroeito unutrašnje površine suda, koja je kod
velikog broja primeraka glačana do priličnog sjaja. Vredno je po-
mena da je boja takve uglačane unutrašnje površine suda uglavnom
sivkasta do sivocrne, bez obzira da li je spoljna površina suda svet-
lije ili tamnije mrka i crvenkasta, ili ima sivkastu nijansu. Ovo
glačanje svakako je stajalo u vezi sa upotrebom ovih sudova za
tečnost, jer se na taj naein sprečava tečna sadržina da nesmetano
prolazi kroz porozne zidove zemljanog suda, dok s druge strane,
verovatno da se ovim načinom postiže nešto i u pogledu čvrstine
zidova samoga suda.
Za grnbu starčevaeku keramiku grupe A u prineipu se ne može
reči da nije dobro pečena. Naprotiv, največi deo materijala koji
sačinjava 95 % od celokupnog broja fragmenata ove grupe, ima
svetlomrku do crvenkaste boju površine, dakle boju dobro pečene
keramike. Mnogo manji broj ima sivkastu površinu, dok sasvim mali
broj primeraka ima intenzivniju crvenu boju koju je stekao pro-
laskom kroz vatru — verovatno u požaru. Najzad, treba pomenuti
takodje malobrojnu keramiku žute boje, koja je radjena od zemlje
koja je ovu boju imala več pre pečenja, tako^ da se prelom ovih
sudova u boji ne razlikuje od njihove spoljne površine. Medjutim,
kod običnih grubih sudova, naročito onih jako debelih zidova, može
se videti prelom sivocrne boje. No, ako se za ovu vrstu keramike ne
može reči da nije dobro pečena, mora se priznati da je ona veoma
lako lomljiva. Karakteristično je da se medju ovim materijalom
nalazi nesrazmerno veci broj fragmenata trbuha sudova, nego onili
koji pripadaju karakterističnim delovima oboda i dna. Ista ova po-
java primecena je ranije i kod grube keramike Tesalije.3 Uzrok za
nju svakako treba tražiti u tehnici izrade ove vrste materijala.

b) O r n a m e n t i k a

Princip ornamentisanja gnibe starčevačke keramike može se

uglavnom staviti u dve grupe. Prvu, brojniju, sačinjavali bi orna-
menti koji se stavljaju ozgo na površinu suda, dok drugu vrstu sa-
činjavaju oni koji delovanjem na samu površinu suda rukom ili
orudjem vrše promene na samoj površini i na taj način je ukraša-
vaju. I u jednoj i u drugoj vrsti postoji veči broj varijanata, koje se
još mogu medju sobom i kombinovati, dok se i ornamentika obe
grupe no dosta retko, takodje može nači kombinovana.
Prvu grupu ornamentike sačinjavali bi tako zvani ornamenti
nalepljivanja, kod kojih na prvom mestu treba pomenuti barbotine
ornamentiku (T. V, 13). Suština ove vrste ornamentisanja sastoji se u
nalepljivanju u vodi razmucene zemlje na površinu suda. Na naj način
dobija se ornamenat neravne površine pokrivene vecim ili manjim
nalepcima potpuno nepravilnog oblika. Ovom tehnikom ukrašen je
3
D. S., 168 i d.; Grundmann, Larisa, 104.

64
veoma veliki broj sudova, što se može videti i iz priloženih podataka
o materijalu pojedinih jama. Medjutim, ovako razmucena i nabacana
zemlja može se preci vlažnim prstima, što takodje može biti činjeno
sa željom da se ornamenat malo razredi, odnosno skine preterano
veliko grumenje zemlje, koje sa suvoga suda lako otpacla, ili pak sa
željom da se da utisak nešto pravilnijeg ornamenta vertikalnih ka-
nelura, koje su kao i prvi pomenuti ornamenat, pored dekorativne
imale verovatno i praktičnu funkciju radi lakšeg držanja sudova.
Ove dve vrste ornamentisanja često se, naročito na manjiin frag-
mentima ne mogu bliže odrediti, naročito stoga što prilikom prevla-
čenja izinedju polustisnutih prstiju zaostaje nekada više, nekada

Sl. 2. — Jama 6. Gruba keramika. a) na gornjem delu uglačan

manje razmučene zemlje, tako da se na manjem fragmentu može

dobiti utisak da se radi o barbotine ornamentu, a ne o ornamentu
prevlačenja. Prevlačenje se vrši ozgo na dole, redje u horizontalnom
pravcu. Takodjc retko izvodi se prevlačenje menjanjem pravca, tako
da se dobija stepenasti ili cik-cak ornamenat u ovoj tehnici (T. V, 15).
Prevlačenje se -može izvoditi i orudjem, i to drvetom ili nekom
alatkom ravne površine. Još jedna vrsta ornamenta nalepljivanja
bila bi i stavljanje nalepaka na priličnoj udaljenosti jednog od
drugog, pri čemu su oni vecih dimenzija, ili pak pravilnog, skoro
kružnog oblika, i pokazuju izvesnu odredjenu tendenciju u svome
rasporedu (T. V, .1.6). U vezi sa ovim načinom ornamentisanja mora se
primetiti još jedna stvar, da se krupniji nalepci po pravilu stavljaju
na vrat suda, clok ornamenti barbotine i prevlačenja polaze vec ispod
samog oboda suda.
Što se tiče ornamenta prevlačenja, u daljem izlaganju pokaza-
cemo, da se na nešto finijoj keramici upotrebljava orudje kojim se
izvodi ornament širih ili dubljih kanelura, koje dalje preko ugla-
čanog materijala sa rebrastim kanelurama i ustalasanom nepravilno
kaneliranom sjajno uglačanom površinom, pretstavljaju čitav put
geneze docnije tipične vinčanske kanelure.

5 Starčevačka kultura 65
 Nalepci pak, mogu se u svojim dimenzijama toliko uvečati, da
pretstavljaju čitava bradavičasta pojačanja (T. V, 17), koja s jedne
strane mogu biti čisto praktičnog karaktera i služiti kao drške, dok
s druge strane mogn u nizovima od po nekoliko, činiti plastičnu
traku. Široka bradavičasta pojačanja često mo-gu biti ukrašena utis-
kivanjem prsta ili nokta u još vlažnu zemlju, tako da se dobija jedna
primitivna rozeta (T. VI, 18).
Ornamenat plastične trake veoma je rado i u raziiim varijan-
tama primenjivan na gruboj starčevačkoj keramici. Po svome polo-
žaju plastična traka može biti na vratu ili trbuhu suda. Po obliku,
ntože ona biti pravolinijska ili krivolinijska, i to postavljena hori-
zontalno, u polukrug, ili u obliku vertikalno postavljenog S. Što se
tiče pak njenoga načina izvodjenja može ona da se dobije več pome-
nutim putem niza bradavičastih pojačanja sasvim sitnih ili krup-
nijih, zatim sa nekoliko krupnijih ili sitnijih pojačanja ukrašenih
utiscima prsta ili nokta, koji nekada mogu imati i skoro pctpuno
četvrtasti, ili pak izduženi ili ovalni oblik. Nije redak sučaj da pla-
stična traka bude sasvim uzana, sa četvorougaonim ubodima, vero-
vatno izvedenim nekim orudjem. I ornameiit plastične trake izvodi
se takodje na grubom posudju ravne površine (T. VI, 19).
Druga grupa ornamentike zastupljena je kao najjednostavnijim
ornamentom urezivanja. OA-O urezivanje može se vršiti veoma oštrim
ili samo šiljatim orudjem, što dovodi do ureza sasvim tankih, izve-
denih kao najoštrijim nožem (T. VIII, 20), ili pak širim no nešto
dubljim, pri čemu se po ivicama zareza pomalo izdiže izbačena
zemlja (T. VI, 21). Urezi mogu biti bez nekog odredjenog reda i
ipretstavljati linije koje se seku u svim pravcima, ili pak mogu
biti grupisani u po dve paralelne linije na večem ili manjem
rastojanju. Takodj6 mogu biti, no redje, snopovi paralelnih, obično
pličih ureza koji se seku. Nekada se ima utisak sudova potiske
kulture (T. VI, 22). Ne isključujem mogucnost da se kod ovoga
ornamenta može tražiti zaista komponenta u njenom stvaranju. 4
Ovom vrstom ornamentike može biti ukrašena ne samo spoljna po-
vršina suda, vec i njegovo dno, i to najčešče ravna ili sasvim kratka
puna, široka cilindrična dna (T. VI, 23). Ovakvi urezi zadržali su
se svakako i dalje, te se možda imaju tražiti i medju tako zvanim
»znacima svojine«, koje vidimo na vinčanskoj keramici. Interesantno
je napomenuti da medju grubim starčevačkim materijalom kako iz
samoga Starčeva tako i onim iz cele Srbije nismo mogli konstatovati
mjedno dno na kome bi se videli otisci tkanine koji se inače dosta
često nalaze na materijalu iz Vinče, koji več pripada vinčanskoj
kulturi. Medjutim, na materijalu u Makedoniji, mogli smo konsta-
tovati ove ostatke. Ne bi bilo nemoguče zaključiti da je u starče-
4
Na postojanje starčevačke (Koros) komponenete u formiranju potiske
kulture posebno je ukazao J. Korošec, Arheološki Vestnik III, 1 (1952),
150—153.

66
vačkoj fazi našega neolita i tehnika tkanja, kao verovatno i zemljo-
radnja na šta smo se vec ranije osvrnuli (v. odeljak o plastici), u
povoju.
Ovde se nalazi takodje i ornamentisanje izvedeno nekim oru-
djem čiji je trag u obliku urezanih krugova5 (T. VI, 24).
Što se tiče podloge na kojoj se ova vrsta ornamentike izvodi, to
su uglavnom grubi sudovi samo ravne površine, a izuzetno se može
dogoditi i da je sud načinjen od finije prečišcene zemlje, veoma
tankih zidova, gladak, te iz bilo kojih razloga nije bio pogodan za
dalji postupak glačanja na njemu, več upotrebljen za ornamentiku
urezivanja.

Sl. 3. — Jama 7. Gruba keramika

Veoma je rasprostranjen na keramici grupe A način ornamenti-

sanja izveden utiskivanjem prsta ili nokta na još vlažnu povšinu
suda. Na ovaj način rado se na primer ukrašavaju sami obodi velikih
sudova (T. VI, 25), obično onih sa malo izvijenim cilindričnim vratom.
Zatim, kao što' smo gore pomenuli, utiskom prsta nkrašava se pla-
stična traka.
Ornamenat štipanja u stvari ne postoji. To su medjutim obično
po dva utiska noktom, i to vršena prstima obe ruke u isto vreme,
tako da se na taj način može izvesti čitava plastična traka, koju
sačinjavaju ispupčeni delovi zemlje koju su istisli svojim udublja-
vanjem nokti (T. VII, 26). Izgleda da je ovakav ornamenat Milojčic
nazvao ornament utiskivanog klasa (Koros—Starčevo—Vinča, 100).
Ovakav ornament može biti postavljen horizontalno ili vertikalno-
5
Slična ornamentika poznata je i sa grube keramike iz najstarijih
slojeva Vinče, up. Vasič, Preistorijska Vinča IV., sl. 6, odakle, mada retko,
prelazi i na kasnije sudove vinčanske-terdoške faze. Preistorijska Vinča II,
sl. 162. M. Garašanin nazvao je ovu tehniku žigosanjem, što je opravdano.
Up. Hronologija 34

5* 67
 na sud. Ubodi nokta mogu biti bez ikakvog reda izvedeni, i pokri-
vati celu površinu suda. U tom slučaju oni su obično dublji, tako
da ostaje i otisak prsta. Oni medjutim mogu biti i sasvim tanki
ocrtavajuči samo oblik polumeseeastog ureza kakavr ostavlja sam
nokat, ili neko fino orudje koje eventualno poclražava oblik nokta.
Medjutim, ornainenat noktom može biti izveden i po nekom odredje-
nom redu (T. YII, 27), i da, kao što imamo slučaj na jednom primerku
iz sloja iz koga su jame ukopane čini metope od sistema horizontahio
i vertikalno naizmenično ipostavljenih uboda nokta. Moramo reci da
ovakav način ornamentisanja vec po svojoj smišljenosii i ritmu odaje
jedan, makoliko to bilo u današnjem smislu reči možda preterano
reci, umetnički osečaj (T. VIII, 28).
Najzad, pored \ec pomenutih ornamenata prevlačenja koji se
izvode nekim orudjem, da pomenemo i ornament udubljivanja, od-
nosno bockanja nekim dosta tupini orucljem, koje ostavlja za sobom
jamice. Ovaj ornamenat imali smo prilike da posmatraino samo na
raalom broju primeraka, tako da nismo mogli izvesti nikakve za-
ključke u pogledu na njegov raspored (T. VIII, 29).
Sve pobrojane vrste starčevačke ornamentike na materijalu
grupe A mogu se, medjutim, javljati i u kombmaciji zajedno na
istom sudu. Tako nije redak slučaj kombinaeije ureza i plastične
trake, ureza i utiska noktom, ureza i barbotine, plastičnih nalepaka
i ureza itd. (T. VIII, 30, T. IX, 30). No, po mome mišljenju najin-
teresantniji i za nas najznačajniji primerak oniamentike. odnosno
kombinacije ornamentalnih motiva, bio bi kombinacija barbotine i
sjajjiog glačanja na površini jednog istog suda (T. IX, 31). Fragmenti
kod kojih je ovakvom tehnikom izveden ornamenat imaju svetlo-
mrku, sivocrnu ili ugasitocrveiiu bojn, i na najeklatantniji način
pokazuju kako se od iste faktare suda može specijalnom tehnikom
ipostici na jednom delu efekat sjajno uglačene površine, dok drugi
deo istoga suda ostaje grub i ukrašen najprostijim i najviše zastrup-
ljenom vrstoni ornamentike. Ovi primerci pokazuju i istovremenost
upotrebe posudja grupe A i B, kao i onoga grupe C, isključujuči
uz to i druge zaključke koji se u vezi sa tim mogu izvoditi. Jedan
neobičan nedavno izneti zaključak svakako bi pretstavljala no\o
izneta hipoteza profesora M. Vasiča.6 koji smatra barbotine keramiku
kao isključivo grobnu keramiku, oduzimajuči joj na taj način njeno
obeležje kao svakodnevne i široko rasprostranjene keramike naj-
starijeg neolita naših krajeva, čija se iživljavanja razumljivo moraju
pojavljivati i u doenije vrenie, jer se jedan tako omiljen i tako široko
upotrebljavaii ornamenat ne zaboravlja u nekoliko generacija, več se
svakako mora nači i u docnijoj upotrebi, kao što i jeste konkretno
slučaj sa ovom vrstom ornamentike kod nas.7 Zbog njenih spora-
6
Vasic, Barbotine keramika, Starinar N. S. I, 7—11.
7
Za kasnije pojave starčevačke i Koros ornamentike na gruboj kera-
mici ove faze vinčanske kulture up. M. Garašanin, op. cit, 36, 57.

68
 dičnih pojava u docnije vreme proglašava je on medjutim za kera-
miku kultnog značaja. Profesoru Vasicu svakako nije bio ni izdaleka
poznat materijal iz Starčeva, no utoliko je manje opravdano bilo sa
rijegove strane izvodjenje ovakvih zaključaka. Jer, preneto na star-
čevački materijal, njegovo bi gledište karakterisalo i samo Starčevo
i nalazišta na kojinia je ova kultura zastupljena kao nekropole.
Medjutim, kulturne jame u Starčevn po svome inventaru, nikako
se ne bi mogle proglasiti za grobove. Ukoliko je neka od njih even-
tualno naknadno, možda po napuštanju, poslužila za sahranjivan je,
ne bi to nikako bio znak da je sav materijal nadjen u takvoj jednoj

a b c d e f

(JffT 1

Sl. 4. — Jama 5 A. Finija keramika (sloj ispod starijeg poda).

c) svetlomrk; e) mrk, sjajno uglačan; f) siv

jami u kojoj se duži vremenski period razvijao život, tu isključivo

sakupljen u svrlie kulta pokojnika.8 U susednoj Madjarskoj, govori
]. Kutzian čak o odredjenim delovima naselja koji su iipotrebljeni
za sahranjivanje mrtvih. Pri tome ona nikako ne govori o nekoj
specijalnoj keramici koja bi služila u kultu mrtvih, koja se nije
upotrebljavala u svakodnevnom životu, a koja je otkrivena u ja-
1x1 ama koje su nesumjivo prethodno služile za stanovanje. Uostalom,
ni zasada poznate neolitske nekropole nešto mladje od perioda naše
starčevačke kulture, na primer kod nas u Botošu, nisu pokazale da
se uz pokojnike stavljao neki naročiti inventar ni po obliku ni po
tehnici. Gruba starčevačka keramika tipa A služila je svakodnevnoj
upotrebi, pored drugih vrsta keramičkog materijala koje su na
naseljima ove vrste takodje izradjivane, a o kojima če biti reči
nešto dalje.
8
Za Vasičeve interpretacije u vezi sa kultom mrtvih i njihovu kritiku
up. Korošec, Benac, M. Garašanin, D. Garašanin, Oko »problematike« Vinče,
passim.

69
 c) O b 1 i c i
(sl.1-3; 8; 11, 3)

Kao što smo več ranije napomemili, materijal grupe A sačuvan

nam je uglavnom u fragmeiitima, iako veoma mnogobrojnim no ipak
relativno nedovoljnim da bismo mogli izvesti sigurnije zaključke
o celim oblicima, a da se ne predje nesvesno u oblast hipoteze, za-
snovane na analogijama koje pruža materijal sa nalazišta susednih
zemalja. Objektivno posmatran materijal grupe A ne pruža veliko
obiilje oblika, kako bi se to moglo očekivati na jednom naselju dosta
dugo nastanjenom, kakvo je naoralo biti starčevačko. Naprotiv, ovde
imamo nekoliko osnovnih oblika i čitave nizove njihovih varijanata.
PVema obliku oboda mogu se razlikovati sudovi ravnog ili nešto
malo miazad posuvračenog oboda, koji najverovatnije pripadaju
posudju bombastog oblika. Ovi obodi mogu pri svome vrhu biti ili
manje zadebljani, elipsoidno^g ili četverouglog profila, koji blago
ili pod kosim oštrim zasekom preilaze u vrat ispod njih. Nešto manje
od ove vrste zastupljeni su obodi opet verovatno bombastih, odnosno
polulopatskih sudova, koji pokazuju tendeiiciju ka savijanju na unu-
trašnju stranu i često su na toj strani koso' zasečeni. Oni medjutim
mogu biti na taj način sa obe strane suženi, tako da daju skoro
trougli profil. Kod ove vrste oboda veoma su karakteristični oni
sa slabim zadebljanjem, veoma glatki, koji pak pripadaju obično
bombastim sudovima ukrašenim tehnikom prevlačenja. Oni medju-
tim mogu biti pri vrhu istanjeni, ili su potpiino ravne horizontalne
ivice, pri čemu se često ukrašavaju ubodima prsta ili nokta, te samim
tim dobijaju proširenje.
Najzad trecu vrstu činili bi viši ili niži cilindrični obodi, sa
završecima kao kod prvih dveju grupa, koji se pod blažim ili oštrijini
nagibom produžuju u trbuh suda. Redji je slučaj da se taj prelaz
vrši pod oštrijim uglom, no oni pretstavljaju prave cilindrične vra-
tove na sudovima koji su opet morali imati neki više ili manje
zadbljen tr^buh.
Ove pojave vrede za sve vrste grubog materijala, kako onog sa
glatkom tako i onoga sa neravnom površinom. Kod oboda ukrašenih
utiscima prsta ili nokta, može se jedino reči, da ukoliko su tanjih
zidova i finije fakture, više odgovaraju i po svome obliku sudovima
grupe B, o kojoj če nešto docnije biti reči.
Nijedna ova vrsta sudova ne pruža nam neko veliko obilje u
obJicima i varijantama. Največi broj oblika dna odgovara i logičnom
zakljucku koji se mora izvesti kada su u pitanju grubi sudovi
velikih dimenzija, kojima neminovno treba da odgovaraju i ma-
1
sivne i stabilne noge, odnosno dna. Vidimo da medju materijalom
preiežu ravna, puna, masivna cilmdrična Tiša ili niža dna. Pored
potpuno ravnih dna koja nisu tako brojna, cilindrična dna imaju
veliki broj varijanata. Redak je slučaj da njihovi zidovi idu verti-

70
kalno na gore. Ona imaju obično manje ili veče proširenje pri dnu,
koje je završeno ili inalim iskošenjem, ili oblim proširenjem. Dosta
često pojavljuju se i konična piina masivna dna, no pri tome treba
voditi računa da se tu radi o relativno niskim nogama suda. Najzad,
niedju ovim materijalom nalaze se prilično zastupljene i šuplje
cilindrične ili konične noge, koje mogu biti nekada završene na
donjem delu potpuno ravn-o, kao otsečeno. Konus ovih oblika nije
uvek pravilan — naprotiv, može se desiti da su ti zidovi blago ispup-
čeni na spoljnu stranu. Kako čemo docnije pokazati, konične šuplje
noge naročito su mnogo zastupljene medju materijalom grupe B i C,
a b c d e f g h i

Sl. 5. — Jama ?. Fina, sjajno uglačana keramika.

a) mrk, sjajno uglačan; b) zelenkastosiv, sjajno uglačan; c) crven-
kastomrk, sjajno uglačan; d) mrk, uglačan; e) svetlomrk; f) siv;
g) crnosiv; h) svetlomrk, sjajno uglačan; i) crven

no važno je naglasiti da ih ima i medju grubim sudovima, kojih je

znači takodje biJo na nozi.
Od celih sudova, odnosno onih koji su mogli kao celi biti rekon-
struisani, moramo na ovoin mestu pomenuti jedan barbotinom
ukrašen blago ispupčen, skoro bikoničan po utisku koji ostavlja,
sud iz jame 4. Noga ovoga suda ustvari je sasvim kratka, a vrat je
cilindričan i blago prelazi u rame suda (po obliku blizak, no bez
drški up. VII, 27). Kao drške na ovome sudu služe četiri bradavičasta
pojačanja postavljena po jedno na četiri strane suda. Drugi sasvim
sličan oblik sačuvan nam je kod jednog sudica iz northwestern
subpits jame 6, koji ima fine tanke zidove, a ukrašen je tehnikom
ureza (T. VIII, 20). Kod ovog sudiča drške ustvari imaju potpuno
ornamentalni karakter, a sastoje se od sistema sastav]jenih od po tri
u jednom nizu postavljenih malih bradavičastih pojačanja.
Treči oblik sačuvan iz samoga Starčeva nažalost samo deli-
Kiično, bio bi jednog suda iz jame 7, koji smo rekonstruisali sa
kratkim cilindričnim vratom, a koji ima bombast trbuh sa oetiri

71
vertikalno probušene izvučene bradavičaste drške i sasvim kratku
punu cilindričnu nogu, a ukrašen je barbotine ornamentikom.
Iz Vinče sačuvana su nam dva potpimo cela suda, poluloptastog
oblika, iskopana u zemunici Z, sa blago na unutra posuvračenim obo-
dima, bez vrata, ukrašeni oriiamentom prevlaeenja prstima, i rav-
9
noga dna.
Makoliko da nemani nikakvih elemenata na osnovu kojih bih
se usudila da tvrdim koji je od poznatih oblika sudova prvi postao,
moram konstatovati da su od najranijeg vremena upotrebljavani
uporedo kako oni sa ravnim pvmim masivnim dnom, tako isto i su-
dovi sa više ili manje izdignutom nogom koja može biti i šuplja, ali
mi se čini kao najtipičniji oblik poluloptastog suda, koji smatram
osnovnim oblikom, a koji po svojoj koncepciji odgovara najstarijoj
fazi neolita na jugu, kao što uostalom sasvim sličan oblik polulop-
tastog suda, bez obzira na tehniku izvodjena, pretstavlja u band-
keramici srednje Evrope takodje •osnovni oblik.10 Ova se pojava
nrože objasniti dvama skoro istovremenim, nezavisnim centrima koji
su usporedo primenili i razvili iste elementarne oblike posudja.
U ovoj grupi nalaze se takodje zastupljeni i žrtvenici, obično
sa četiri noge, povezane ravnim, horizontalnim delom na kome se
nalazi kružni recipijent. Noge i četverougaoni deo koji ih spaja
mogu biti ukrašeni ili ornamentom trouglih izreza, ili pak kosim,
r.ešto dubljim nrezima. Ipak su žrtvenici radjeni u uvoj tehnici rela-
tivno retka pojava, koja medjutim inia adekvatnih analogija inedjn
uiaterijailom Madjarske.
Najzad nam ostaje da pomenemo i oblike drški zastupljenih u
ovoj grupi. Pored bradavičastih pojačanja o kojima je opširnije bilo
reči u ranijem izlaganju, koja pored ornamentalnog karaktera sva-
kako da su imala i praktičnu namenu, veoma su mnogobrojne i može
se slobodno reci skoro jedini oblik, tunelaste horizontalno ili ver-
tikalno skroz probušene, trakaste drške. Nekada mogu ove drške
imati i dva otvora (T. IX, 32). Najzad i plastična traka verovatno da
je nekada takodje niogla poslužiti i u praktične svrhe.
Što se tiče upotrebe naših sndova grupe A, na osnovu njihovih
i onako oskudnih oblika kojima raspolažerao, ne bih mogla izvoditi
nikakve dalekosežne zaključke. Nesnmnjivo je da je tu bilo sudova
velikih dimenzija koji su svakako služili za veče zalihe hrane. Što
se pak ostalih vrsta sudova tiče, s^akako da su oni služili i za suvu
hranu kao i za tečnosti, što mi medjutim ne bismo odredjivali po
obliku, vec pre, kao što smo to vec imali ranije priliku da istak-
nemo, po tehnici izrade: to jest, da su sudovi sa uglačanom unu-
trašnjom površinom svakako bili pogodniji za tečnost. No, ne bismo
9
Vasic, Preistoriska Vinča IV, sl. 1—2.
10
Up. pregledne tabele oblika keramike ove kulture kod W. Buttler,
Der donaulandische und der westliche Kreis der jiingeren Steinzeit, Hand.
d. Vorg. Deutschlands 2, Berlin und Leipzig (1938), 24, sl. 16.

72
se mogli složiti sa nekim naučnicima koji na primer sud na nozi,
kao što to čini J. Banner, smatraju kao iskljueiv oblik suda za
mleko, i iz toga dalje izvode zaključak o pretežnom zanimanju
nosilaca Koros kulture kao stočara.11 Svoje zaključke, o njihovom
zanimanju iznecu na drugom mestu u ovome radu, no bazirajuci ih
na drugim elementima.
B. Fina keramika
a) F a k t u r a
Pod nazivom fine keramike, podrazumevam u Starčevu ustvari,
s obzirom na fakturu, nekoliko vrsta keramika. 12 To je na prvom
mestu keramika sa ravnom, uvek glatkom površinom, medjutim, sa

Sl. 6. — Jama 8. Fina. sjajno uglačana keramika

a) mrkosiv bez glačanja; b) svetlomrk bez glačanja; c) žutomrk, sjajno
uglačan; d) žut, sjajno uglačan; e) siv, sjajno uglačan
često veoma velikim razlikama u iiitenzitetu sjaja koji joj je majstor
dao, i uopšte stepena same uglačanosti. Ona se takodje razlikuje
i 11 debljini zidova, koja ide od onih koji se ne razlikuju po debljini
r
od keramike grupe A glatke po\ ršine, pa sve do sasvim tankih,
odlično pečenih i potpnno sjajno uglačanih primeraka. Medjutim,
izgleda da stepen i?glačaiija ne zavisi od debljine zidova, mada se
najsjajnije uglačtin primerci nalaze uglavnom medju keramikom
najtanjih zi-dova.
11
Banner, Die Ethnologie der Koros Kultur, Dolgozatok XIII (1937),
32—49. I J. Korošec smatra ovo Bannerovo gledište neprihvatljivim, Korbs
— Vinča,
12
85.
Ova keramička vrsta iz Starčeva dosada je najmanje obradjena, jer
je najviše interesa privukla gruba keramika svojom brojnošeu, a slikana
svojom senzacionalnošcu. Prikaz u Starčevo, 44, dat u svega nekoliko redi
ni izbliza ne iscnpljuje obilje varijanata u boji i tehnici ove keramike.
Vulič-Grbic pominju je takodje kratko kao »type intermediaire« koji je
obično žute boje, op. cit, 3, što ne odgovara stvarnom stanju. Ista karak-
teristika data je i kod Grbiča, Preistorijsko doba Vojvodine, 51.

73
 Može se reči da se keramika ove vrste deli ustvari na onu kod
koje je gilačanje izvršeno u toj meri, da su izravnata sva uzvišenja
koja bi stvarali kameneiči, pesak ili organske materije pomešane
prilikom pravljenja sudova. Na mesto ispalih zrnaca i ostataka, na-
laze se onda manje ili veče šupljinice nepravilnog više kružnog ili
pak jako izduženiog oblika, več prema obliku primese koja je to
mesto zauzimala. Kod ovakve keramike medjutim, nailazi se i na
veče površine bez ovih tragova, jer je nesumnjivo materijal od koga
je ona izradjivana bio mnogo bolje prečišcen, no što je to silučaj
kod keramike grupe A. Medjutim, takodje kod keramike sjajno
uglačane, naročito kod one koja ima ornamentiku koja dublje za-
dire u površinu samoga suda, kao na primer rebrasta kanelura, nije
retka pojava da se i na sjajno uglačanoj površini pojavi poneka
nepravilna jamica od ispalih primesa. Jedna se činjenica medjutim
mora naglasiti, a to je da neki primerci ove keramike, kao i sjajno
uglačane o kojoj cu odmah govoriti, imaju prevlaku koja je posle
još i glačana, dok kod drugih to nije slučaj. Ovde treba na primer
pomenuti crvenu keramiku, koje ima dve vrste. Jedna dosta gruba,
dobijena je svakako podešenim intenzitetom pečenja, dok jedna
druga vrsta takodje crvene keramike, češce tanjih no debljih zidova,
očigledno je prethodno dobila previlaku koja je onda uglačana. No,
lo ne znači da treba razumeti da i medju ovim materijalom nema
onih koji su uglačani na način i do stepena kao što sam gore
napomenula.
Najfinija, intenzivno- sjajno uglačana keramika, može biti, kao
što sam pomenula, veoma tankih zidova, čija debljina nekada jedva
prelazi 2 mm. Fragmenti ove keramike mogu nekada biti veoina
rnali, što je svakakoi posledica tankoče njenih zidova.
Bez obzira na debljinu zidova, keramika grupe B može se reci
da je dobro pečena. Medjutim, to ne iskljucuje da se čak i kod naj-
tanjih primeraka često nailazi na prelom crnosiv u sredini. No,
ovakav slučaj, kako' cu docnije pokazati, takodje se dogadja i kod
slikane keramike, kao što se vidi i iz njenih profila. Ovaj sluča.j
nije uopšte poznat kod primeraka svetlomrke odnosno žučkaste
keramike, koja je radjena od one iste žute zemlje, o kojoj je bila
reč i kod materijala grupe A, a koja u fakturi B daje fragmente
neobično čvrstih zidova dok se u grupi A oni nekada troše i ras-
padaju u prah.
Medjutim, dok kod grube keramike A grupe imamo relativno
malu skalu boja, dotle se kod keramike grupe B nalaze boje pocev
•od svetlomrke-žuckaste, pa preko tamnijih nijansa sa večom pri-
mesom sivoga u sve nijanse od svetlosivog do sivocrnog i crnog, a
dodavanjem okera pak u nijanse koje idu do keramike toplije i
ugasitije mrke boje, najzad do sasvim intenzivno uglačanih primeraka
keramike, prave mrke boje kožaste prevlake. O primercima crvene
boje bilo je vec reči, no ovde čemo dodati, da i ova boja ide od

74
sasvim svetlocrvene dodavanjem uigasitijih primesa do ugasito
crvene. Kao izuzetak u boji i sjaju moramo pomenuti jedan frag-
menat potpuno ravnog nešto minimadno zadebljalog oboda suda
maslinastožute boje, uglačanog do jednog masnog sjaja, i dobro
pečenog. Ovaj fragmenat nadjen je u jami 5 A.
Sve pobrojane vrste keramike razlikuju se u nekoliko i po
svojoj fakturi. Tako na primer crvena i sve nijanse sive keramike
mogu biti potpuno dobro pečene, sa prelomom svetlocrvenkaste,
odnosno svetlosive boje, ili pak sa sivocrnim prelomom. Crna kera-
mika, zastuipljena malobrojnim i za oblik netipičnim fragmentima,

Sl. 7. — Jama ?. Slikana keramika

(br. 561, 563, 565)

uvek j e odlično pečena, sa ujednačenim svetlosivim prelomom. Ovde

iiioram odmah naglasiti da nisam našila ni jednog primerka crne
boje, koji V. Milojčič opisuje da ispod crne prevlake ima mrk
prelom, i da se ta prevlaka ljuspa. 1 3 Medjutim u Starčevu se po-
javljuje jedna vrsta mrke keramike, tankih zidova, dobro pečene,
sa kožastom prevlakom sjajno uglačanom, koja ima crvenkasto mrk
preloin, koji može nekada u sredini biti i sivocrn. \J ovoj tehnici
postoji priličan broj fragmenata, a u njoj j e uradjen i jedan pehar
na nozi iz jame 6, koji je mogao biti poiizdano ceo rekonstruisan
(T. X, 35). Za ovu vrstu keramike može se reči ne da se ljuspa, no
da prevlaka otpada zajedno sa delovima površine suda. 1 4
Najzad da pomenem u ovoj grupi, ma da bi oni možda pre spa-
dali u grupu C, malobrojne fragmente mrke boje, kod kojih se
može videti da su premazivani četkom, što je karakteristično i naro-
13
Korors — Starčevo — Vinča, 110. Pri tome se verovatno u prvom
redu misli na primerak iz zemunice Z u Vinči, Vasič, Preistorijska Vinča IV,
sl. 7, up. i Milojčic, South eastern elements in the Neolithc Civilization
of Serbia, Annual of British School at Athens XLIV (1948), 262 i nap. 23.
14
Milojčič, op. cit., 110 tačno je primetio kožasti karakter ove prevlake.

75
čito se dobro može videti na unutrašnjem dalu ispod samog oboda
takvih primeraka. Mislim da ne grešim kada ovakve primerke
smatram da pripadaju tehnici neolitskog »Urfirnisa«.15

b) O r n a m e n t i k a

Nasuprot velikom obilju varijanata u smislu boje, sudovi

grupe B prilično su siromašni po ornamentici. To su uglavnom, kao
što se iz ranijeg izlaganja moglo videti, primerci kod kojih je
umetnik težio za postizanjem efekta s jedne strane u glačanju, a
s druge strane u veoma finom i raznovrsnom nijansiranju u bojama.
Nikak-o ne bih htela medjutim da budem afirmativna da je veliki
broj nijansa u jednoj boji uvek baš bio rezultat umetnikove želje
za njenim postizanjem, ili pre možda njegoAa nedovoljna umešnost
da pri izracli postigne uvek iste okolnosti, što je neminovno dovodilo
do postizanja raznih nijansa u boji. Jer, pri takvome radu trebalo je
svakako zadovoljiti mnoge uslove, od kojih je dovoljno pomenuti
samo dva: samu glinu od koje je sud radjen, i još više vatru,
odnosno okolnosti pod kojima je pečen. Medjutim, jedan sucl iz-
radjen \i odredjenoj boji, kao što smo imali prilike da vidimo na
malom broju primeraka koji su mogli biti rekonstrnisani ili su pak
pripadali vccim fragmentima, ne pokazuje u toj boji nikakvih ten-
dencija ka promeni na svojoj površini. Izgleda da je ovaj način
ornamentisanja iipotrebljavan tek u vinčansko-tordoškoj, dakle, sta-
rijoj fazi vinčanske kulture, za koju pretstavlja tipičan ornamenat.18
Ustvari jedini ornamenat koji se na ovoj grupi keramike javlja,
i koji je zaista imao izrazito ornamentalni karakter, jeste kanelura.
Medjutim, za stručnjake koji se bave srpskim neolitom. pod ovim
pojmom podrazumeva se uglavnom prava vinčanska kanelura, koja
je toliko usavršena i prefinjena u načinu izvodjenja, da se cak
i sama kanelura upotrebljava za dalje stvaranje ornamenata, na
primer prepleta. Starčevačka kanelura, medjutim, nesravnjeno je
primitivnija od vinčanske. To su ustvari glačanjem postignuta udub-
ljenja, veoma sjajna i koja odgovaraju potpuno koncepciji kane-
lure, ali kod kojih se ti tragovi rada isuviše dobro vide. Druga vrsta
kanelure pretstavlja ustvari nepravilno izvedene ornamente udub-
ljivanja, čiji se krajevi često završavaju u šiljčik, a tragovi orudja
takodje su vidljivi izmedju u pogledu pravca nepra\ilno postavljenih
kanelura (T. X, 34).
Još jednu vrstu kanelure pretstavlja rebrasta kanelura, koja
je upravo pre rebrasti ornamenat nego sama kanelura, jer su udub-
13
O karakteru one keramike iz Sarvaša koju Schmidt, op. cit, 130
naziva Urfirniss i veli da je identična sa tom vrstom iz Grčke, ne može se
doneti nikakav sud bez pregleda materijala, koji je danas nemoguč.
16
M. Garašanin, op. cit., 37.

76
ljena dosta široka i relativno plitka, clok su izdignuti delovi prilično
masivni.
Najzad kao najprimitivniji oblik kanelure, ustvari jedinu pravu
kaneluru, pretstavljaju orudjem postizana udubljenja, koja su oči-
glediio bila umetniku važnija od samoga ispupčenja, koje je osialo
ravno i neobradjeno, i često nejednake širine, dok su udubljenja
veoma pravilna.
Kao što sam vec ranije pomenula, smatram da se u ovoj vrsti
ornamentike u Starčevu može pratiti geneza prave vinčanske kane-
lure, a da se poreklo ovoga ornamenta uopšte ima možda videti u
ornamentici prevlačenja na keramici grupe A, za koju sam vrstu
ornamentike kazala takodje i svoje mišljenje da je prvobitno sva-
kako imala čisto praktični značaj.

/; c d
Jama 3. Gruba keramika. a), d) siv; b), c) svetlomrk
U elemente više ornamentalnog nego praktičnog značenja tre-
balo bi staviti i bradavičasti ornamenat dosta omiljen u ovoj grupi
keramike. Medjutim, nasuprot raznovrsnoj primeni bradavičastog
ornamenta kod keramike grupe A, ovde se bradavičasto pojačanje
npotrebljava isključivo kao samostalno i pojedinačno, odnosno po-
stavlja se na mesta na kojima obično dolaze drške sudova.

c) O b l i c i
(sl.4—6; 9—10; 11, 1, 2)
Registar oblika u keramici ove grupe takodje je mali. Obodi
uglavnom pokazuju tendenciju ka savijanju na unutrašnju stranu,
sa suženim završetkom. No, ne bi se moglo reči da li su to u torne
slučaju delovi bombastih odnosno polnloptastih sudova, ilj se pak
radi o dubokoj poluloptastoj zdeli koja ima ravno dno, mada, moram
odmah podvuči, broj fragmenata ravnih dna nije jako mnogobrojan.
Ova vrsta oboda takodje bi mogla pripadati i sudovima na visokoj
nozi, koji su, sudeči po ostatcima ovakvih nogu, bili veoma omiljeni
i mnogo upotrebljavani u OAroj vrsti materijala.
Drugu vrstu sačinjavali bi obodi nešto malo povijeni na spo-
ljašnju stranu, koji su delovi sudova sa bombastim trbuhom, za koje
takodje nije isključena mogučnost da su bili na visokoj nozi.

77
 Ravni obodi takodje bi mogli pripadati i nešto plicim koničnim
zdelama, koje pak pretstavljaju dosta retku pojavu medju starče-
vačkim materijalom uopšte, i sklona sam da ih smatram kao vec
prelazan oblik za vinčansku grupu. Vooma je redak silučaj da su
obodi i zadebljani.
Vrlo je karakterističan jedan bombasti sudič, radjen u fakturi
mrke keramike, koji je izgleda imao takodje nogu.
Što se tiče dna i nogu sudova ove vrste, niora se istači veliko
cbilje viših ili nižih, više ili manje koničnih šupljih nogu, što bi
po mome mišljenju potpuno i odgovaralo koncepciji finih tankik
sudova koji su verovatno slabo upotrebljavani za kabastiju ili težu
sadržinu. No, pored ovih šupljih koničnih noigu, koje mogu biti često
i veoma vitke i visoke,17 nalaze se takodje zastupljena i masivnija
mnogo manje izdubljena konična dna, kao i puna viša ili niža ko-
nična ili cilindrična noga. Pored toga, nalaze se i ravna dna, koja
takodje mogu biti u veoma finoj, kao i u grubljoj fakturi.
Ktio očuvane oblike, veoma mnogo upotrebljavane, moram po-
menuti zdele ili pehare na nozi, kojih ima u svim dimenzijama i
vrstama nogu koje sam pomenula, sa više ili manje razvračenim
obodima, i raznih boja.
U punijoj fakturi ove grupe treba naročito obratiti pažnju na
oblike suda sa kratkim cilindričnim vratom i takodje kratkom punom
oilindričnom nogom. ili prstenastom nogom sa eventualno dve ili če-
tiri vertikalno probušene tunelaste trakaste drške (T. IX, 35), koji je
takodje tipičan za starčevačku kulturu, a koji je po mome mišljenju
prethodnik oblika bute, tipične za vinčanski stariji neolit,18 koju
pak I. Kutzian smatra tipičnim elementom Koros kulture, na osnovu
primeraka nadjenih u Vinči.19 Ja se nikako ne bih mogla sa ovakvim
gledištem složiti, jer, kao što sam imala prilike da iznesem na dru-
gome mestu,20 pometnja u ovome i sličnim pitanjima nastala je kod
I. Kutzian, usled nedovoljnog poznavanja vinčanskog materijala,
usled čega ona ceo Vinčin sloj u kome se pojavljuju sporadično
slarčevački odnosno Koros elementi doklegod se oni pojavljuju,
sinatra kao jednu celinu zajedno sa najstarijom fazom, pripisujuči
ga Koros grupi. Izolovani i sporadični, pretstavljaju medjutim ovi
elementi samo dalje iživljavanje i mogu eventualno da posluže kao
terminus post quem, a nikako se ne mogu uzeti kao odlučujuči za
pripisivanje čitavog ostalog materijaila koji je do sada dobro pro-
17
Moguče je da su iz ovakvih nogu evoluisali i oblici masivnih cilin-
dričnih nogu vinčansko-tordoške faze. Ovakvu tipološku evoluciju ilustro-
vao je Vasič, Preistorijska Vinča II, 10, sl. 8, a prihvatio M. Garašanin, op.
cit. 22. Mora se medjutim danas uopšte postaviti i pitanje da li konična
noge iz najstarijih slojeva Vinče več pripadaju vinčansko-tordoškoj fazi
kako misli M. Garašanin, ili se one još imaju vezati za starčevačku kulturu.
18
M. Garašanin, op. cit., 24.
19
Koros culture, 16.
20
D. Garašanin, Arheološki vestnik II, 2 (1951), 256—259.

78
učen i čiji su oblici, tehnika kao i ostali elementi tipični za vinčansku
kulturu.
I u ovoj fakturi nalaze se zastupljeni žrtvenici, i to u mnogo
večem broju nego u grupi A. Može se reči da su oni uglavnom i
radjeni u ovoj fakturi, i da ih ima u svim bojama i nijansama tehničke
i ornamentalne obrade (T. XI). Oni mogu biti viši ili niži što ne zavisi
samo od visine njihovih nogu, vec od stepena njihove raširenosti, što
opet takodje stoji u vezi sa veličinom celoga objekta. Recipijent je
uvek okrugao i obično na gore levkasto proširen, za šta nam analo-
gije pruža uglavnom materijal sa madjarskih nalazišta. Recipijent

Sl. 9. — Jama 5 A. Fina keramika (sloj izmedju dva poda).

a) sivkast; b), d) mrk; c) crvenkastomrk; d) crven

a b c d e f
Sl. 10. — Jama 8. Fina keramika.
a) svetlomrk, gladak; b) žut; c) siv, sa rupicama; d) svetlomrk, finiji;
e) grublji, gladak; f) svetlomrk-žučkast, dosta grub

može da bude jednostavno nastavljen iz gornjeg dela u kome se

završavaju koreni nogu, ili se pak na toine delu, iznad samih nogu,
a ispod recipijenta, nalazi jedno horizontalno udubljenje. Nage ovih
žrtvenika mogu biti ukrašene sa po dve bradavice koje se postav-
ljaju na gornjem delu, tako da je ceo žrtvenik davao utisak četiri
krajnje stilizovana Ijudska tela, iznad kojih se nalazi recipijent u
koji je stavljena žrtvena tečnost. Presek ovih nogu može biti elip-
soidan, s tim što je dno ravno, ili pak nepravilno zaobljeno. Vrlo
je čest slučaj da je ono sa unutrašnje strane malo zasečeno, tako da
se koso spušta na sppljnu stranu. No, elipsoidan presek može biti
nekada tako izdužen, da se približava pravougaoniku. I žrtvenici su
obično dobro, sjajno uglačani i sa prevlakom.

79
 C. Slikana keTamika

a) F a k t u r a
O fakturi slikane keramike ne bi se iraalo ustvari mnogo doclati
posle opisa fine fakture sudova grupe B. Bitna je razlika u tome, što
sudovi ove grupe uvek po pravilu imaju prevlaku koja je dobro
uradjena i sjajno uglaeana. Inače i ovde se može nači osnova suda,
koja se ne razlikuje od pomcnutih fragmenata grupe B, te i slikane
keramike imamo izuzev crne, čak poeevši od sive i preko nijansa
najviše zastupljene crvene, do žute.
Kada je reč o ovome niaterijalu očekivalo bi se da je to savršeno
pečena keramika. Medjutim, ova keramika u pogledu pečenja pot-
puno je identiena sa keramikom grupe B, iako da nekada ima crn
prelom. To bi značilo da ovo pretstavlja maksimalno' dostignuce
ovih grnčara u pogledu čvrstine zidova. Ovde se ne mogu izuzeti čak
ni tri fragmenta jednog istog suda jame 7, koji pretstavljaju zaista
najlepše izradjene, najfinije i najtanje primerke slikane keramike
(T. XIII, 1). Medjutim i oni imaju, kao što se iz njihovih profila vidi,
crn prelom. Ovakav prelom imao je i poznati pehar na nozi iz jaine 6
(T. XII).
Što se tiče boje kojom je slikana površina sudoAa ove grupe,
rnože se reci da ona pokazuje više nijansi. Ovo' se naročito vidi kod
prevlake. Tako na primer crveiia osnova na kojoj se slika ide od
svetlo oranž do sasvim ugasito crvene. Boje kojima se ornamenti
izvode jesu bela, koja je u debljoj prevlaci vrlo puna i masna, ali
koja pod uticajem vatre preko žuckaste i mrke prelazr u crnpurastu.
Da taj proces teče ovako, dokaz su baš pomenuti fragmenti iz jame 7,
koji imaju pri obodu ornamenat girlanda od koncentričnih polu-
krugova, izvedenih belom bojom, koja je na jednom fragmentu od-
lično očuvana i mlečno-žuckasto bela, dok se na druga dva fragmenta
vidi proces koji je stvoren uticajem vatre. Svakako da se jedino i
samo na taj način može objasniti greška koja je u aineričkoj publi-
kaciji nastala po pitanju pehara na nozi iz jame 6 (T. XII), za koji
pisci vele da ima ornamentiku izvedenu crnom bojom.21 Nesumnjivo je
da su ovi ornamenti bili izvedeni belom bojoin sasvim sličnom kao na
fragmentima iz jame 7, što se na velikim delovima površine suda i
vidi, ali je deo pri vrhu suda bio u dodiru sa jačom vatrom i boja
je dobila crnkaste mrlje gara. No, daleko je od pomisli da se jedan
ovakav obojen odnosno nastradao posle bojenja sud, može smatrati
da je uopšte bio u ikakvom dodiru sa cmom bojom. Medjutim, bela
boja nije na svim fragmentima ovako dobro očuvana. Naprotiv
mnogi od njih su izlizani, tako da se dobija utisak kao da je orna-
ment izveden nekom posnom bojom. Na nekim fragmentima kera-
21
Starčevo Pl. XIII.
 m^ %

Sl. 11. — (1) Jama 6. Glačana keramika sa rupicama. — (2) Jama 6. Finija i fina keramika. b) siv; c) svetlomrk;
e) sa crvenom prevlakom; f) siv; g) mrk, sjajno uglačan. — (3) Jama 5A. Gruba keramika (najdublji sloj)
 mike, medjutim, ne nalazi se boja uopšte, ali se nalaze tragovi na
površini suda, dakle mesta bez prevlake, koja su ranije svakako
bila pokrivena tom bojom koja je docnije izgorela ili su pak ostav-
ljena da njome budu pokrivena, pa do toga nije nikada ni došlo.
No, ovo je svakako jedan interesantan podatak za tehniku ornamen-
tisanja bojom uopšte.22
Što se tiče crne boje kojom se veoma često izvodi ornamenti-
sanje na ovoj keramici, mora se pre svega naglasiti da to nije neka
intenzivno crna boja, vec da se tu radi ustvari o jednoj jako uga-
sitoj mrkoj boji, koja ide skoro do crnoga. No u njoj se mogu za-
paziti manje nijanse. Što se tiče debljine prevlake i gustine same
boje, razlikuje se ona u mnogome od bele boje, i nema onaj masni
sjaj, niti deluje gusto i puno, vec je više smolastog karaktera. Kod
primeraka sa kojih se ova boja otrla, nisam opazila istu pojavu ne-
dostataka prevlake na tim mestima. Odnosno, na tim mestima pre-
vlaka je delimično oštečena, ali se ne vidi trag ornamenta kod koga
nedostaje samo boja. Nije isključerio da se ova boja koja je, kao što
sam rekla, drukčijeg karaktera 110 bela, na drugi način i nanosila na
površinu sudova.
Na taj nacin bila bi iscrpljena i skala boja kojima je vršeno
slikanje na starčevačkoj keramici. Ovde se još može dodati da se
ove boje mogu istovremeno upotrebiti u kombinaciji na istome sudu,
pri čemu se na primer sa kombinacijom žute osnove suda, dobija
bi- ili polihromija. No, o tome če biti reči kod ornamentike.
No, ovaj pregled ne bi bio potpun, kada ne bih postavila bar
pitanje ukoliko nisam u stanju da dam rešenje, kakve su vrste boje
upotrebljavane prilikom ornainentisanja ove keramike. U Starčevu
nadjena su dva grumena okera. Svakako ce biti da je taj oker upo-
trebljavan kao bojena materija za ornamentisanje posudja. Od čega
su pravljene druge boje — može se samo pretpostaviti da su one
mineralnog ili biljnog, organskog karaktera. Svakako da je tu igrala
na primer ulogu ljuštura rečnih školjaka koje su stanovnici Starčeva
morali imati u izobilju na raspolaganju, kao i razno bilje i rastiiije,
koga je takodje u ono vreme moralo biti na domaku stanoA-nicima
ovoga lokaliteta. Neki odredjeni odgovor kako u pogledu upotreb-
ljavane materije, tako i u pogledu spravljanja boje, nisam nažalost
n stanju sama da dam, mada verujem da bi današnja hemija imala
mogucnosti da kaže o tome koju reč, pogotovu na materijalu iz
Starčeva, gde na nekim fragmentima boja stoji na raspoloženju u
količinama dovoljnim za analizu.
22
Treba izričito napomenuti da u Starčevu nema nikakvog traga
slikanja pastoznom bojom posle pečenja, kako bi po Gaulu postojalo
u Bugarskoj. Na ovo je tačno ukazano još u izveštaju sa iskopavanja,
Starčevo, 45.

82
 b) O r n a m e n t i k a

Ornamentika na slikanoj starčevačkoj grnčariji prilično je raz-

novrsna u pogledu motiva. Ornamentika je izvedena pravolinijski
i krivolinijski, i to uglavnom crnom, odnosno ugasito mrkom i belom
Lojom, na osnovi najčešce u jednoj od nijansa crvene boje. No,
inakoliko da su u skoro podjednakoj proporciji zastupljeni jedne i
23
druge boje ornamenti, ipak se može primetiti da je u pogledu
krivolinijske ornamentike više i raznovrsnije radjeno u crnoj no u
beloj boji. Što se pak tioe pravolinijskih ornamenata, tu se može
reči da su podjednako zastupljene u običnim i kombinovanim orna-
mentima, obe boje, i teško se može nači u više primeraka neka raz-
lika u pogledu omiljenosti jednog ili drugog ornameiita u odnosu na
boju kojom se rade. Tako na primer možemo reci da je u beloj boji
liglavnom omiljen ornamenat od koncentričnih polukrugova koji se
Jialaze i prate kao girland obod suda (T. XII; XIII, 1). Medjutim,
vidimo da se i u crnoj boji, no kako izgleda redje, izvodi isti orna-
menat. To jest, nalazimo jedan primerak na taj liačin ornamentisa-
uog crepa u crnoj boji, koji pripada jami 6, br. 541 (T. XIV, l). 2 4
I u jednoj i u drugoj boji javlja se, u veoma malom broju, no pod-
jednako, ornamenat neprekidne spirale, i to u jamama 5 A i 6,
br. 646 (j. 5 A) (T. XIV, 2) i 467 (T. XV, 1), 507 (T. XIV, 3) (j. 6). Odmah
cemo reci da nam ove jame po svome inventaru izgledaju delimično
inladje od ostalih. Kako su fragmenti sa ovim ornamentom prilično
inali, to se ne može sagledati ceo omamenat. Jasno je da se radi o
neprekidnoj spirali, iznad koje se takodje nalaze delovi krivolinij-
skih traka, koje je okružuju i sačinjavaju svakako deo celokupnog
ornamentalnog motiva kojim je sud bio ukrašen.25 U crnoj boji
imamo takodje zastupljen, jednini primerkom, iz jame 5 A krivoli-
liijski ornamenat sastavljen od jednog trougla oivičenog sa obe strane
krivolinijskom trakom, koja se na gornjem delu spaja u širu povr-
šinu crne boje, a pri vrhu trougla produžuje takodje u krivolinijski
ornamenat no u debljini koja bi odgovarala samo jednoj traci. Pored
ovoga, nalazi se pooetak još jednc krivolinijske trake u ovdj boji
(br. 406, j . 5 A) (T. XIV, 4). Jedan krivolinijski ornamenat u tehnici
bele boje: od nepravilne krivolinijske površine polaze sa obe strane

23
Medju materijalem slikane keramike iz jama, uključujuci deo jame
5A koji smatramo da je neporemecen (v. dalje izlaganje), iznosi keramika
slikana belim motivima 47 %, a ona slikana tamnim na svetlom 53 % od
celokuipnog broja. Inače u ovom izlaganju uglavnom nije uziman u obzir
materijal iz mladjih slojeva, tačnije onaj van jama, jer se on nalazi izmešan
sa kasnijim pojavama i ne može imati nikakve vrednosti u pogledu utvr-
djivanja tipološkog razvoja i hronologije.
24
Odličan primerak ove vrste slikane keramike bio bi onaj iz jame
na dubini 9,51 m (odn. 11,31) u Vinči, Vasič, Preistoriska Vinča II, sl. 275.
25
Na fragmentu br. 483 iz jame 6 izgleda da se nalazila crna spirala
na kraju rasčlanjena, slična pojavama iz Olinta, koja je i inače poznata
medju starčevačkim materijalom. Up. Starčevo, Pl. XI, 44—47.

6* 83
po jedna traka bele boje, nejednakih dimenzija. Vertikalno dole
nastavlja se traka bele boje dosta debela, pored koje idu tri tanje
bele trake. Takav je na primer jedan fragmenat iz jame 7 (br. 550)
(T. XV, 2). Uopšte je omiljen ornamenat kombinacije debljih i tanjih
traka u istoj boji, tako da ili pored deblje ide nekoliko tanjih, ili
idu naizmenično tanka i debela, ili je pak više tanjih oivičeno debe-
lim trakama. Čest je slučaj i veoma omiljen, da se izmedju debelih
traka onda tanke sastaju u . mrežasti ornamenat, koji kod jednog
lepog primerka iz jame 7 ima horizontalan položaj ispod oboda suda,
a na površini ispod ove ograničen je debelim krivolinijskim belim
trakama (br. 563) (T XV, 4). Na sličan način oniamentisan je i jedan
fragmenat iz jame 10 (br. 667) (T. XIV, 5), no ornamenat na ramenu
iiije preplet, vec paralehie tanke lučne trake crne boje, oivičene
debljim irakama u istoj boji. Medjutim, drugi jedan fragmenat iz
iste jame (br. 663) (T. XVI, 1), ima jednu metopu ograniČenu tankim,
neravnim lučnim trakama crne boje, izmedju kojih se nalazi pre-
plet, dok se sa obe strane ovoga ornamenta produžuju dalje nizovi
ne baš pravilno paralelnih, krivudavih, lučnih i isprekidanih, tankih,
cinih traka. Kod jednog drugog dosta velikog fragmenta iz iste
jame (br. 666), na žalost nije sačuvan ceo ornamenat, no verovatno
da je bio ograničen dvema trakama, a bio je ispunjen koso postav-
ljenim, tankim, paralelnim trakama crne boje. Jedan fragmenat u
tehnici bele boje iz jame 6 (br. 504) ima niz od izukrštenih. cik-cak
linija koje grade rombove. Uopšte se vidi tendencija da se ispod
ornamenta koji prati obod, postave vertikalne trake, koje nekada
mogu biti naizmenično po tri paralelne, kao kod više puta pomenu-
tih fragmenata iz jame 7 (br. 551, 555 i 545) (T. XIII, 1). To može biti
takodje neka vrsta uspravnih rombova. Ovaj ornamenat izvodi se
takodje na sivoj osnovi belom bojom, na primer u jami 4 (br. 403
[T. XV, 3], 473 itd.).26 Na sličan način ukrašen je jedan fragmenat iz
jame 6 (br. 534). Ornamenti izvedeni belom bojom mogu nekada biti
i veoma nepravilni, na primer jama 6, br. 523 i 525, dok jedan veliki
fragmenat iz iste jame, ima ispod dvojne paralelne cik-cak linije
koja ide ispod oboda, koso postavljene debele bele trake, od kojih
onda ide, opet ukoso postavljen ornamenat od traka savijenik pod
ugloni (br. 468) (T. XIII, 2). Još jedan veoma omiljen ornamenat ne
više u beloj nego u crnoj tehnici bojenja, jeste ukrašavanje suda
,pomalo radijalno od oboda postavljenim tankim crnim trakama,
koje takodje mogu biti skroz dvojne i paralehie, ili su dvojne
samo pri obodu, a dalje se odmah spajaju u jednu, kao u jami 5 A
(br. 451, 489) (up. br. 194 iz culture pit level, T. XVI, 2). Ovakav
ornamenat svakako je upotrebljavan kod bombastih sudova, na ko-
jima je morao stvarati utisak o mnogo večim dimenzijama suda i o
pravilnosti njegovog oblika, jer takav utisak daje več i na maliin
26
Fragmenti sa slikanjem belom bojom na sivoj ili tamnomrkoj
podlozi dosta su retki, iako ne nepoznati starčevačkoj kulturi.

84
fragmentima, koji pokazuju sasvim malu zaobljenost. Najzad, još
jedan veoma omiljen ornamenat o kome treba govoriti, bio bi orna-
menat šrafiranih trouglova, koji se obično izvodi na unutrašnjoj
sirani suda, i to često onog suda, koji na spol jnoj strani ima uz ivicu
girland od dvojnih paralelnih polukrugova, na primer br. 503 u
jami 6. Ornamenat šrafiranih trouglova interensantan je utoliko više,
što je u priličnom broju zastupljen. Medjutim, na osnovu njega
nikako ne bi smo zakljueivali da ti sudovi nisu na primer mogli biti
upotrebljavani i za Ijudsku hranu. Naprotiv smatram da su boje na
starčevačkoj keramici toliko dobro pečene i postojane, da su se
njima obojeni sudovi mogli bez daljega upotrebljavati u svakodnev-
iiom životu. Veoma je interesantan jedan veliki fragmenat sa kom-
binovanim ornamentmia paralelnih cik-cak traka i šrafiranih delova
za koji se nažalost usled frakture ne može reči da li se radi o šrafi-
raiiim trouglima ili ispunjenim medjuprostorima izmedju cik-cak
iraka (jama 6, br. 470) (T. XV, 6). Redji je slučaj šrafiranih trouglova
postavljenih svofim vrhom u horizontalnom pravcu (br. 628, jama
5 A) (T. XIV, 6).27
Ornamentika izvedena na posudju sa žučkastom podlogom
obično je svetlija, odnosno prave mrke boje. Kod jednog primerka
iz jame 5 A imamo prethodno podlogu prevueenu belora bojom, pa
tek onda ornamenat nanet mrkom (br. 642). Može se reči da su po
pravilu svi ovi ornamenti krivolinejni (na pr. jama 5 A, br. 391, 631
itd.). Iz sloja iznad jame 5A potiče i jedan primerak polihromno
ornamentisanoga suda, koji na svetloj sjajnožuckastoj prevlaci ima
ornamenat mrkom bojom, oivičen tankim belim trakama koje idu
uz njega na obe strane (br. 397) (T. XV, 5).
U ovo nekoliko reči pokušala sam da dam glavne karakteri-
stike ornamenata slikane starčevačke keramike iz jama. Na celo-
kupni starčevački slikani kompleks osvrnuču se nešto dalje. I popis
slikane keramike biče dat nešto detaljnije u daljem tekstu.

c) O b l i c i
(sl. 7)

O •oblicima slikane starčevačke keramike takodje imamo veoma

malo da kažemo. Ustvari, i o njima se može samo ponoviti ono što
je rečeno o oblicima fine keramike grupe B. Medjutim, ovde ima
mnogo manje tipičnih fragmenata kod kojih bi se moglo' reči da li
pripadaju drugom nekom obliku, sem sigurnih bombastih formi. Pa
i kod ovih poslednjih nikada se ne može sa sigurnošču ustanoviti,
pripadaju li bombastom sudu ili pak zdeli ili peharu na nozi. Profili
ovih sudova u potpunosti odgovarajvi onim iz grupe B. Jedini sasvim.
27
Po svojoj odličnoj frakturi ova] je primerak vrlo sličan sa finom
keramikom Dimini tipa B3a.

85
siguran oblik pretstavlja veliki pehar iz jame 6, koji ima potpuno
ravan na gore nešto stanjen obod, i iz širokog trbuha prelazi u rela-
tivno nisku zvonastu nogu.2t
Kod ove vrste keramike takodje možemo reci da je imala ukrase
bradavičastog karaktera, 110 ne tako izražene kao što smo videli kod
keramike drugih grupa, vec više kao skoro jedva primetna nešto
uzvišena ispuipčenja na površini suda, koja nisu mnogo remetila liniju
njegovog oblika. Jedan fragmenat sa očuvanim takvim ispupčenjem
nadjen je u jami 10 (br. 663) (T. XVI, 1). No, izgleda nam da su oni
ipak dosta retko upotrebljavani, bar sudeci po očuvanim fragmentima.
Posle date glavne karakteristike u pogledu tehnike izrade, orna-
mentike i oblika koje nam pruža starčevačka keramika, pre nego
što budemo izvodili zaključke, dačeino pregled celokupnog kera-
mičkog materijala po pojedinim jamama, na koji če se način najbolje
dobiti odnos izmedju pojedinih vrsta, kao i celokupan njihov kera-
mički inventar, na osnovu čega ce biti lako dalje izvoditi izvesne
zaključke, ukoliko je to moguče. Pri tome če slikana keramika biti
detaljnije opisana.
Materijal rasporedjen po pojedinim jamama pruža sledeču sliku:

J a ma 3
(sl. 8)
A. Gruba keramika
svetlomrka 173 komada
siva 16 komada

Obodi Dna i noge

razvraceni zadebljani 11 prstenaste 2
ravni 15 cilindrično pune 9
razvračeni bez zadebljanja 1 zvonaste šuplje 9
cilindrični 1

Drške
tunelasto bušene irakaste 2

Ornamenti
barbotine 110
sa vecim razdaleko postavljenim nalepcima 12
sa urezima 6
sa ubodima nokta 4
sa plastičnim ispupčenjima 1
bez ornamenta 6
28
Starčevo, Pl. XIII.

St
B. Fina keramika
sive 14
svetlomrke 3
crvene 2

Ovde postoji još i jedan fragmenat žrtvenika sive boje i dosta

primeraka grube fakture.

J ama 4
A. Grnba 497
Obodi Dna
ravni 8 cilindrična puna 37
razvraceni malo zadebljani 115 prstenasto 1
cilindrični 13 ravno 1
sa urezima 1
Drške
tunelaste 20
dugmaste 2 *
Ornamenti
barbotine i prevlačenje 168
plastične trake 52
štipanje i zarezi noktom 20 i jedan skoro ceo sud
veči nalepci 15
dugmasti pravilni nalepci 13 i naročito tri oboda
bradavičasta pojačanja 5
bez ornamenta 25

B. Fina keramika 453

mrka 22
svetlomrka 88
žutomrka 18
crnosiva i crna 28
crvena 10
siva 59
Obodi Dna i noge
ravni 62 ravna 5
eilindrični 3 cilindrična puna 8
izvijeni 7 cilindrične šuplje 5
konične pune 1
konične šuplje 5

87
 Ornamentika
sa bradavicama 4
rebraste kanelure 17
bez ornamenta 109
jedan fragmenat spolja žutomrk, iznutra crvenkastomrk
jedna noga žrtvenika u mrkoj fakturi

C. Slikana keramika
belo na crvenom 7
403. Fragmenat crvene boje sa sivkastim mrljama i prelomom.
Beli mrežasti ornamenti. 4,4 X 3,5 cm.
404. Fragmenat ravnog oboda crvenkaste prevlake sa belim or-
namentom traka i ukrštenih linija. Ove poslednje nalaze se u nizu
i&pod oboda. 4,2 X 4,4 cm.
402. Fragmenat sa crvenom prevlakom. i ornamentom. debljih i
tanjih belili traka. 4,2 X 2,7 cm.
401. Fragmenat ravnog oboda sa tankim. verlikalnim belim tra-
kama. 5 X 3,4 cm.
Tri mala fragmenta sa tragovima belih traka.

Tamno na svetlom 5.
400. Fragmenat suda debelih zidova ukrašen uglastim ugasito-
rarkim trakama na svetlijem mrkom pozadju. 5,7 X 5 cm.
Fragmenat žučkaste prevlake sa mrkim tanjim trakama.
Manji fragmenat, crvene prevlake, sa delom krivolinejnog orna-
nienta ugasitomrke boje.
Dva fragmenta crvene prevlake sa tragovima crnili linija.
U ovoj jami nadjeno je još fragmenata kasne preistorijske ke-
ramike badenskoga tipa, kao i rimske i slovenske keramike. Ovo
pokazuje da se kod ove jame svakako ima računati sa kasnijim po-
remecajima, posle neolita.

J am a 5A
(sl. 1; 4; 9; 11, 3)
Ovde čemo dati pregled samo onog matrijala koji se može upo-
trebiti za stratigrafsko razvrstavanje u okviru same jame, a koje je
dobijeno poredjenjem oznaka koje su mi stajale na raspoloženju sa
podelom stratigrafije same jame u užem smislu, koju je dao V. J.
29
Fewkes.
Na jdubl ji slo j , po oznaci : F r o m s u b p i t in d e e p e r l e v e l ,
koji bi odgovarao Fewkes-ovom Boltom of pit indicating the oldest
artificial deposition.
29
Ibid., 39—40.
A. Gruba keramika
134 fragmenta

Obodi Dna i noge

ravni 1 ravna 4
razvraceni 4 cilindrična puna 10
konična slabo izdubljena 1
Drške
trakaste tunelasto bušene 2

Ornamentika
barbotine 69
plastična traka 1
urezi noktom 5
obični urezi 5
bradavičasta pojačanja 6
bez ornamenata 26

B. Fina keramika 46
mrka 1
svetlomrka 13
neujednačena 1
crvena 3
siva 26

Obodi Dna i noge

ravni 3 cilindrična puna 2
cilindrični 1 šuplja konična 2
ravna 1

Jedan fragmenat sive boje u obliku paralelopipeda, nejasne

uamene, ukoliko se ne radi o fragmentu noge žrtvenika.

Sloj neposredno ispod stari jeg poda po oznaci: B o t t o m l e v e l

b e 1 o \v 1 o w e r f 1 o o r, što odgovara u Fewkes-ovoj publikaciji
Fill of pit under floor I, debljine 0,64 m.

A. Gruba keramika 552 komada

Obodi Dna i noge

ravni 45 ravna 6
izvijeni 17 cilindrična puna 40

89
 Ornamentika
barbotine i prevlačenje 380
plastična traka 14
veči nalepci razdaleko postavljeni 33
•ornamenti noktom i štipanjem 5
urezi 10
udubljeni kružiči 1 (fragmenat razvračenog oboda)
bradavičasta ispupčenja 1

B Fina keramika 236

mrka 19
svetlomrka 138
crvena 12 . '
crnosiva 2
neujednaeena 6
Obodi Dna i noge
ravni 35 ravna 16
izvijeni i konične malo izdubljene 10
cilindrične šuplje 5
cilindrične pune 3
C. Slikana keramika
Belo na crvenom 3

Fragmenat crvene boje sa tragovima crvene boje od vatre. Medju-

tim, vidljive su pruge na kojima je bila verovatno bela boja.
Dva fragmenta crvene boje sa tragovima belog bojenja.

Tamno na svetlom 8
642. Fragmenat beličasto žute prevlake iznutra crven s debelom
mrkom krivolinejnom trakom, 3,7 X 3,2 cm.
638. Fragmenat u svemu kao< 642, 4,5 X 2,8 cm.
639. Fragmenat iste fakture i boje kao prethodni, sa debelim
mrkim Irakama, 5,1 X 3,7 cm.
640. Fragmenat svetolcrvene boje sa debelim mrkocrnim verti-
kalnim trakama, 3,2 X 3,1 cm.
637. Fragmenat sjajnocrvene prevlake sa mrkocrnim trakama,
4 X 3,5 cm.
641. Fragmenat crvene prevlake sa tanjim crnim trakama gru-
pisanim po dve, 4,2 X 4,4 cm.
Dve. manja fragmenta crvene prevlake sa tragovima crnog bo-
jenj^.

90
 Materijal izmedju dva poda u jami 5A kome je oznaka: M a -
terial f r o m betveen upper and 1 ow e r floors, lying
d i r e c t l y o n l o w e r f l o o r , što bi odgovaralo Fewkes-ovoin
Accumulation above and uppon floor I marking the earlier occu-
pation, debljine 0,25 m.

A. Gruba keramika 302

Obodi Dna i noge
ravni 15 ravna 8
izvijeni 9 cilindrična puna 7
Ornamentika
barbotine 137
nalepci 11
urezani ornamenti 4
noktom izvedeni urezi 11
bez ornamenta 90

B. Fina keramika
svetlomrka 32
mrka 18
crvena 4
crvenkastomrka 11
žuta 4
siva 19
Obodi Dna I noge
ravni 9 ravna 13
izvijeni 1 cilindrična puna 1
cilindrični 2

Ornamentika
sa rebrima 4 •
Ovde je nadjena jedna noga žrtvenika, kao i tri fragmenta biko-
ničnih sudova.

C. Slikana keramika
Tamno na svetlom
631. Dva fragmenta ravnog oboda (delovi istog suda) sa žutom
prevlakom i ugasitim mrkim trakama, 9,4 X 5,2 cm.
636. Fragmenat svetlomrke prevlake, sa paralelnim trakama
mrke boje.

91
 635. Fragmenat sa crvenom prevlakom i ugasitomrkim trakama,
5 X 5,8 cm.
634. Fragmenat sa crvenom prevlakom i crnim paralelnim tra-
kama, 4,1 X 3,7 cm.
632. Sličan kao 634, no gore fakture, 4,5 X 3 cm.
635. Fragmenat ravnog oboda tankih zidova sa sjajnom pre-
vlakom i crnim trakama, 3,8 X 4,1 cm.
Fragmenat sa tragovima crnih ornameiiata na crvenoj prevlaci.

Materijal iznad mladjeg poda, obeležen oznakom: B u r n t le-

v e l b u t l y i n g d i r e c t l y u p o n u p p e r f l o o r , što odgovara
Fewkes-ovom sloju Accumulation above and upon floor II, marking
the latest occupaiion., 0,40 m debljine.

A. Gruba keramika 202 komada

Obodi Dna i noge
izvijeni 5 ravna 13
ravni 19 (dva siva) eilindrična puna 16
cilindrični 2

Tunelaste trakaste drške 3

Ornamentika
barboiine 133
sa razdaleko postavljenim nalepcima 3
sa urezima 3
sa plastičnim trakama 6

Jedan fragmenat crvenkaste boje, na jednom delu uglačan, a na

drugom barbotiniran.

B. Fina keramika
mrka 15
svetlomrka 16
crnomrka 5
žuta 1
crvena 6
crnosiva 7
svetlosiva 54
Obodi Dna i noge
ravni 30 cilindrična puna 1
cilindrični 1 konicna puna 1
koniČna šuplja 4

92
 Ornamentika
kanelovani 4

Ovde se nalaze još i dve noge žrtvenika, sive i svetlomrke boje.

C. Slikana keramika
629. Fragmenat crvenkaste boje sa tamnim krivolinejnim tra-
kama, 6 X 4,5 cm.
Cetiri fragmenta crvenkaste prevlake sa tragovima tamnih,
mahom crniK traka.
Jedan žut fragmenat sa mrkim trakama.
U ovom sloju nadjeno je i više fragmenata keramike tipično vin-
čanskog karaktera, naročito fragmenata bikoničnih zdela vinčansko-
tordovške faze.
Što se tiče materijala sa driigim oznakama, on ce pripadati
mladjim slojevima koji se nalaze iznad nivoa samih jama u užem
smislu reči. U tim slojevima takodje se nalazi po pravilu starčevački
materijal, no mešan često sa vinčanskim, a postoje i kasnije intru-
zije, na primer pojava terra sigillatae. Otuda ovi slojevi ne mogu
biti uzeti u obzir za stratigrafsko ipsitivanje niti za utvrdjivanje
karaktera jame uzete u celini.
Interesantno je da u dva bunara koliko ih je postojalo u vezi sa
ovom jamom prema oznakama na materijalu, nije nadjeno nikakve
kasnije intruzije, no je materijal potpuno čist starčevački, i sadrži
grubu i finiju keramiku, kao i slikanu belim ili tamnim motivima
sa krivolinejnim ornamentima i geometrijskim. To bi dakle potvr-
djivalo da se ti bunari ne bi mogli posmatrati kao kasnije tvorevine,
več da pripadaju periodu najstarijeg neolita, odnosno starčevačkoj
kulturi.

J ama 5 B

Kako je vec rečeno, jama je veoma siromašna materijalom, te

nije pouzdano' da li se uopšte radi o jami. Ovde je nadjeno svega
10 fragmenata griibe keramike svetlomrke boje ukrašene štipanjem,
urezima i utiscima nokta, kao i dva atipična siva fragmenta. Pored
toga nadjeno je i fragmenata finije fakture, bikoničnog oblika,
medju kojima jedan tipičan primerak bikonične zdele vinčanskog
tipa. U istoj jami nadjen je i fragmenat suda sa ornamentom utis-
nutog užeta — Sahnurkeramik. Po svemu tome jasno je da je jama
porernečena.

95
 Jama 6
J a m a 6 (sl. 2; 11, 1, 2)

Prilikom iskopavanja ova jama koja je kako izglecla bila naj-

bogatija materijalom, podeljena je na više sektora. Medjutim, u
svim sektorima materijal je uglavnom iste vrste i sasvim sličan, te
uema potrebe da se zadrži ova podela.

A. Gruba keramika 5824

Obocli Dna i noge
ravni 186 ciliiidrična puna 231
izvijeni 245 ravna 80
cilindrični 129 konicna šuplja 68
konična puna 13
Ornanienti
barbotine 3295
prevlačenje 76
sa razdaleko postavl.jenim nalepcima 86
plastična traka 134
štipanje i nokat 157
urezi 86
dugmasta i bradavičasta pojačanja 4
bez ornamentike 891
nrezani krugovi 2
Trakaste iunelasto bušene drške 141

B. Fina keramika 2095

svetlomrka 551
mrka 14
crvenkastomrka 117
crvena 80
žuta 2
siva 1324
crna 7
Obodi Dna I noge
ravni 193 ravna 27
cilindrični 22 konična puna 55
zadebljani 11 konična šuplja 9
cilinclrična puna 36
cilindrična šuplja 14
prstenasta 1
Fragmenata bikoničnih 10
Fragmenaia žrtvenika 30

94
C. Slikana keramika
Belo na crvenom
532. Fragmenat sa crvenom prevlakom i belim trakama,
4,1 X 2,7 cm.
529. Sličan fragmenat sa belim sjajnim trakama, 4,5 X 4,2 cm.
530. Fragmenat crvene prevlake sa tragovima belih traka.
436. Fragmenat noge (?) odlično pečen, sa jedva vidljivim tra-
govima belih ornamenata, 8,1 X 4,3 cm.
441. Fragmenat sivkastoga preloma, sivocrvene prevlake sa tra-
govima ornamenata belom boj om, 4,4 X 2,8 cm.
502. Fragmenat svetlocrvene prevlake sa belim crtama, 7,6 X 5
centimetara.
510. Fragmenat sa ugasitijom crvenom prevlakom i belim tra-
kama, skroz odlično pečen, 5,5 X 2,9 cm.
501. Fragmenat svetlocrvene prevlake sa tragovima belih traka,
5,5 X 4 cm.
512. Slično prethodnom, 3,5 X 3,3 cm.
513. Slično prethodnom, 4 X 3,1 cm.
511. Fragmenat suda sa tamn-o crvenom sjajnom prevlakom sa
belim trakama, 2,9 X 2,7 cm.
500. Fragmenat crvenomrke prevlake sa ornamentima belih
traka, 5,5 X 6,3 cm.
505. Fragmenat sjajno crvene boje sa tragovima belih traka,
6 X 4,3 cm.
534. Fragmenat oboda suda sa ornamentom girlanda i traka
izvedenih belom bojom. 6,2 X 7 cm.
558. Fragmenat tankih zidova, crvene boje, sa mrežastim orna-
mentima izvedenim belom bojom, 4,9 X 4 cm.
536. Fragmenat sa crvenom prevlakom i belim paralelnim tra-
kama, 5,5 X 4,5 cm.
537. Fragmeiiat sličnog karaktera sa tragoAima bele hoje,
6,5 X 4,6 cm.
487. Fragmenat konicne noge crvene boje, sa tragovima belili
traka.
493. Fragmenat slične fakture i sa sličnim ornamentima, 4.5 X 3,5
centimetara.
479. Fragmenat sličan 493, 5,3 X 4 cm.
496. Fragmenat suda crvene boje, sa mrežastim belim ornamen-
tima, 2,9 X 4 cm.
477. Sličan fragmenat, sa sličnim motivima, 5,2 X 3,5 cm.
488. Fragmenat ravnoga oboda sa krivolinejnim trakama izve-
denim belom bojom, 3,8 X 3,3 cm.
486. Fragmenat crvenkaste boje sa belim trakastim ornamen-
tima, 5,5 X 4,2 cm.
497, 480. Fragmenti crvene boje sa tragovima belih traka, 3 X 2,4
i 5,7 X 8,3 cm.

95
 524. Fragmenat mrke boje sa belim trakastim ornamentima,
2,3 X 3,2 cm.
519. Fragmenat slične boje i sličnih ornamenata, 5,8 X 2,6 cm.
525. Fragmenat sjajno crvene prevlake sa belim različito raspo-
redjenim trakastim motivima, 4 X 3,4 cm.
520. Sličan fragmenat sa naizmeničnim debljim. i tanjim belim
trakama, 6,7 X 3,8 cm.
523. Fragmenat crvene boje sa belim krivolinejnim ornamen-
tima, 2,4 X 3,7 cm.
522. Fragmenat crvene prevlake sa tragovima belili ornamenata,
42 X 3,6 cm.
518. Slično prethodnom, 4,7 X 4,3 cm.
475. Veliki pehar na nozi, crvene prevlake, sa ornamentima
belih girlanda ispod oboda i verikalnih belih traka pravih i cik-cak
na trbuhu. Ornamenti su u požaru delimično dobili crnu nijansu pri
obodu suda. Noga bez ornamenata. V. 21,50 m, prečnik otvora 25,5 m.
467. Dva fragmenta ravnog oboda sudica crvene prevlake, sa
belim spiralnim motivom, 5,7 X 2,5 cm.
559. Fragmenat crvenkaste boje sa belim trakama, 6,8 X 7,3 cm.
466. Fragmenat sličan prethodnom, 5,4 X 5 cm.
468. Dva fragmenta ravnog oboda sa belim ornamentima cik-cak
linija i meandroida, 12 X 9,8 cm.
472. Fragmenat mrke prevlake sa tragOAdma belih traka, 6 X 4,9
centimetara.
473. Fragmenat sličan prethodnom, 5,7 X 3,8 cm.
474. Fragmenat crvene prevlake sa sistemima belih mrežastih
ornamenata, 7,3 X 5,2 cm.
446. Fragmenat mrke boje sa belim trakama, 6,6 X 5,2 cm.
456. Fragmenat sličan prethodnom, 4,7 X 3,7 cm.
454. Fragmenat ravnog oboda sa crvenom prevlakom i belim
mrežastim motivom, 3 X 4,3 cm.
504. Fragmenat crvene prevlake, dobro pečen sivkastog preloma,
sa ornamentom rombova od belih traka i jednom debljom trakom
be\e boje, 5,4 X 4,3 cm.
Još osamnaest manjih fragmenata sa belim motivima na crve-
nom pozadju, slabije očuvanih.

Tamno na crvenom
531. Fragmenat suda crvene prevlake sa crnim pravolinijskim.
trakama, 2,8 X 2,8 cm.
527. Fragmenat sličan prethodnom, sa mrkim trakama.
528. Fragmenat sličan prethodnom, 5,5 X 4 cm.
526. Fragmenat svetlo crvene boje, sa ugasitomrkim spiralnim
motivom, 4,2 X 4,3 cm.
435. Fragmenat sličan prethodnom, sa dvojnim pravolinejnim
mrkim trakama, 4,5 X 4,2 cm.

%
 459. Fragmenat sličan prethodnom.
457. Fragmenat crvene boje sa krivoilinejnim motivinta izvede-
nim tamnoni bojom, 4 X 3,2 cm.
440. Fragmenat svetlo crven sa tragovima mrke boje.
442. Dva fragmenta noge sa crnim slikanim prugama.
443. Fragmenat ravnog aboda svetlocrven, sa vertikalnim crnim
trakama, 6,4 X 7,5 cm.
458. Fragmenat ravnog oboda, sa žutom prevlakom i ugasito-
mrkim spiralnim motivima, 8 X 4,9 cm.
506. Fragmenat mrke sive boje, sa mrkim linearnim ornamen-
tom, 5,3 X 3,4 cm.
499. Fragmenat crvenomrke prevlake sa svetlocrnlim tankim
trakama, 9,5 X 4,3 cm.
508. Fragmenat sličan prethodnom, 7,3 X 5,2 cm.
507. Fragmenat narandžaste boje, sa ugasitomrkom spiralom,
4,9 X 4,5 cm.
514. Fragmenat ugasitocrvene boje, sa mrkim ornamentima rom-
bova, 3,5 X 4,7 cm.
503. Fragmenat ravnog oboda svetlocrvene boje, sa crnim tra-
kama i šrafiranim trouglima na unutrašnjoj strani oboda, 6,2 X 4.9
centimetara.
540. Fragmenat crvenkaste boje, sa krivolinejnom mrkom tra-
kom, 6 X 5,1 cm.
542. Fragmenat svetlomrke boje, sa ugasitomrkim irakama,
5 X 4,5 cm.
535. Fragmenat žute prevlake, sa ornamentom mrkih traka,
4,2 X 5,8 cm.
539. Fragmenat sličan prethodnom, no je ornamenat prilično otrt.
541. Fragmenat ravnog oboda sa crvenom prevlakom i crnim gir-
landnim trakama na obodu, 4,8 X 3,2 cm.
535. Fragmenat crvene boje sa tragovima crnih iraka, 9,5 X 10
eentimetara.
544. Fragmenat crvene prevlake sa crnim trakama, 3 X 3 cm.
543. Fragmenat ravnog oboda narandžaste boje, sa tragovima
crnih krivolinejnili motiva.
492. Fragmenat ružicaste prevlake sa ornamentima crnih traka,
3,5 X 4,1 cm.
481. Fragmenat razvračenog oboda žute prevlake, sa vertikalnim
mrkim trakama, 3,1 X 5,5 cm,
495. Fragmenat sličan prethodnom sa krivoliiiejnim trakama,
2,1 X 5,2 cm.
488. Fragmenat sličan prethodnom, no je boja ornamenata otrta.
484. Fragmenat crvene prevlake, sa tragovima crnili traka,
4 X 6,1 cm.
476. Fragmenat ravnog oboda sa ornamentima crnih tankih li-
nija i šrafiranih trouglova, 7,8 X 5,5 cm.

7 Starčevačka kultura (jj

 482. Fragmenat narandžaste prevlake sa ugasitomrkim krivo-
linejnim motivima, 5,2 X 4,3 cm.
490. Fragmenat crvene boje sa crnim trakama, 2,1 X 3 cm.
491, 494. Fragmenti slični prethodnim.
485. Fragmenat debelih zidova, crvenomrke prevlake, sa trago-
vima debele mrke trake, 4,5 X 3 cm.
489. Fragmenat tankih zidova narandžaste prevlake, sa ugasito-
mrkim trakastim ornamentima.
515. Fragmenat žučkastomrke prevlake sa ugasito crnim tra-
kama, 4,1 X 2,9 cm.
521. Fragmenat svetlomrke osnove sa vertikalnim mrkim tra-
kama, 2,4 X 3,5 cm.
519. Fragmenat crvenkaste osnove sa debelim mrkim trakama,
5,8 X 2,6 cm.
517. Fragmenat sjajno crvene osnove sa mrkim geoinetrijskim
ornamentom, 5,5 X 7 cm.
516. Fragmenat crvenkastomrke osnove sa crvenim trakastim
ornamentom, 8,5 X 6,5 cm.
465. Fragmenat beličaste osnove sa mrkocrvenim trakama,
7 X 5,5 cm.
458. Dva fragmenta svetlomrke osnove sa mrkim i crnim tra-
kama, 12 X 6,8 cm.
464. Fragmenat ugasitije crveiiosjajne prevlake sa crnim tra-
kama, 7,7 X 5,5 cm.
463. Fragmenat ravnog oboda svetlocrvenog suda sa ugasito-
mrkim trakama koje se oko oboda grupišu u šrafirane trouglove.
462. Fragmenat crvene prevlake sa tragovima crnih traka,
7,3 X 7,5 cm.
470, 471. Fragmenti slični prethodnom.
452. Fragmenat žute prevlake sa mrkim trakama spolja i iz-
nutra, 4,2 X 5,2 cm.
453, 455. Fragmenti slični prethodnom.
450. Fragmenat neujednačeno pečen sa mrkim trakama, 5,5 X 3
centimetara.
451. Fragmenat narandžaste boje sa crnim vertikalnim trakama,
3,7 X 2,5 cm.
448. Fragmenat ugasito crven sa tragovima bojenja, 5,2 X 4,5 cm.
444. Fragmenat crvene boje sa tragovima crnih traka, 7,8 X 7,8
centimetara.
447. Fragmenat žuckaste boje sa mrkim trakama, 5,8 X 8 cm.
457. Fragmenat crvene boje sa tragom uglastog mrkog orna-
menta, 3,3 X 4,2 cm.
431. Fragmenat žute prevlake sa mrkim krivolinejnim trakama,
4 X 4,3 cm.
433. Fragmenat crvenomrke prevlake sa ugasitomrkim trakama,
5,7 X 3,5 cm.

98
 434. Fragmenat narandžaste prevlake sa tragovima mrke orna-
mentike, 6,4 X 3,2 cm.
430. Fragmenat ravnog oboda crvenkaste prevlake sa krivo-
linejnim mrkim motivima, 5,8 X 5,1 cm.
429. Fragmenat sjajnomrke prevlake sa debelim mrkim trakama.
Na unutrašnjoj strani nalaze se motivi šrafiranog trougla. 10 X 9 cm.

Ja m a 7
(sl.3; 5; 7)

Ova jama u svim delovima ima isti materijal, tako da čini celinu.
A. Gruba keramika 1932
Obodi Dna i noge
ravni 29 cilindrična puna 163
razvraceni 123 ravna 17
cilindrični 1 cilindrična šuplja 8r
Ornamentika
barbotine 938
razdaleko postavljeni nalepci 78
sa prevlačenjem 24
utiskivanje noktom 16
urezi 58
bradavičasta pojačanja 18
plastična traka 53
bez ornamenata 402
Tunelasto probušene trakaste drške 4

B. Fina keramika 498

siva 263
crna 12
svetlomrka 8
mrka 4
žuta 7
crvena 2
Obodi Dna i noge
ravni 100 cilindrična puna 28
cilindrični 8 cilindrična šuplja 8
razvračeni 20 konična šuplja 23
prstenasta 3

12 fragmenata žrtvenika, od kojih 7 sive boje.

7
* 99
C. Slikana keramika

Belo na crvenom
545, 555, 551. Fragmenti oboda vrlo finog suda sa belim slikanim
ornamentima u vidu girlanda oko oboda i vertikalnih paralelnih
traka ispod. 4,9 X 5,8; 4 X 5,8; 6,4 X 5,1 cm.
557. Fragmenat mrkocrvene prevlake sa belim motivima gir-
landa na obodu, 4,5 X 2.6 cm.
546. Fragmenat sa svetlije sivom prevlakom i belim slikanim
trakama, 4 X 5,8 cm.
556. Fragmenat sjajno crvene prevlake sa belim paralehvim
trakama, 5,7 X 3,2 cm.
549. Fragmenat trbuha crvenkaste prevlake sa belim naizme-
nično postavljenim debljim i tanjim trakama, 4 X 6,5 cm.
550. Fragmenat ravnog oboda svetlocrven sa tragovima beJog
slikanja, 4 X 5,3 cm.
554. Fragmenat sa crvenom prevlakom i belim trakama, 6 X 3,3
centimetara.
558. Fragmenat razvracenog oboda crvene boje, sa tragovima
belog slikanja, 4,2 X 4 cm.
553. Fragmenat ružičaste prevlake, sa tragovima belih traka,
4,5 X 4 cm.
552. Fragmenat ravnog oboda crvenkaste prevlake, sa tragovima
belog bojenja, 3,8 X 4,9 cm.
561. Fragmenat ravnog oboda narandžaste prevlake, sa vertikal-
nim trakama bele boje i šrafiranim trouglima pod obodom.
562. Fragmenat ravnog oboda žučkaste boje sa tragovima belih
linija, 4,3 X 6,4 cm.
563. Fragmenat razvračenog oboda sa crvenom prevlakom i
belim mrežastim motivima.
Još tri crvena fragmenta sa tragovima belog bojenja.

Tamno na svetlom
560. Fragmenat žute prevlake debelih zidova, ukrašen ugasito-
lnrkim trakama, 3,5 X 3,3 cm.
559. Fragmenat žutomrke prevlake sa nirkim dvojnim trakama,
3,3 X 2,8 cm.
548. Fragmenat svetlomrke prevlake sa vrlo debelom tamno-
mrkom trakom, dosta debelih zidova, 7,8 X 3,7 cm.
564. Fragmenat svetlocrvene prevlake sa tragovima verovatno
crnog bojenja, 5,7 X 6,5 cm.
U istoj jami nadjeno je i nešto materijala poznijih epoha, kao
jedan fragmenat keramike bronzanog doba, i jedan verovatno slo-
venski fragmenat.

100
 Jama 8
(sl.6; 10)
A. Gruba keramika 262
Obodi Dna i noge
ravni 25 cilindrična puna 26
razvračeni 2 prstenasto 1

Ornamentika
barbotine 101
razdaleko postavljeni nalepci 13
plastična traka 26
utisci nokta 7
štipanje i urezi 10
bez ornamenata 48
Tri tunelasto bušene trakaste drške.

B. Fina keramika 88
siva 6
sivocrna 15
svetlomrka 20
mrka 19
crvenomrka 1
crvena 3
žuta 2
Obodi Dna i noge
ravni 9 ravna 2
cilindrična puna 6
konična izdubljena 5
Narocito je mrka i žuta keramika odlično pečena i sjajno
uglačana.
Jedan fragmenat do polovine sjajno uglačan, a od polovine bar-
botiniran, boje ugasitocrvene.
U ovoj jami nema slikane keramike.

Jama 9

Inventar ove jame veoma je oskudan. Tu je nadjeno samo pet

fragmenata suda tankih zidova i ravnog oboda bez proiilacije, i
jedan fragmenat trbuha suda crvene prevlake, sa ornamentom od
po dve paralelne trake ugasitomrke boje. Od ostalog materijala

101
nadjen je tu još jedan fragmenat roga, jedan komad okera i jedan
fragmenat poluloptastog oblika sa kružnim žljebom, verovatno za-
počet sud.
Svakako da se ovde kao i kod jama 5 B, 110 kod ove sa više prava,
rnože pomisliti da se radi zaista o nekoj radionici, jer je mogucnost
npotrebe za stanovanje sudeči po materijalu, isključena. Medjutim,
inoramo nažalost konstatovati da o obliku ove jame takodje nemamo
uikakvili podataka.
J a m a 10
A. Gruba keramika 449
Obodi Dna i noge
ravni 15 ravna 2
zadebljani 4 cilindrična puna 41
izvijeni 30 prstenasta 2
cilindrični 3 konična puna 2
konična šuplja 1
Ornamentika
barbotine 242
razdaleko postavljeni nalepci 22
urezi 17
prevlačenje 24
plastična traka 37
bradavičasta pojačanja 7
B. Finija keramika 39
svetlomrka 16
mrka 6
siva 17
Obodi Dna i noge
ravni 21 cilindrična šuDlla :
konična šuplja 14
Tri fragmenta žrtvenika sive (2) i mrke boje.
Jedan fragmenat ugasitocrvene boje do polovine uglačan dok mu
je donji deo barbotiniran.

C. Slikana keramika
Tamno' na svetlom
664. Fragmenat sjajnocrvene prevlake sa crnim tanjim irakama,
10,5 X 4,5 cm.
665. Fragmenat crvene prevlake sa tragovima crnog bojenja,
5,2 X 3,7 cm.

102
 666. Fragmenat crvene prevlake sa crnim trakama, 9,3 X 7 cm.
667. Fragmenat ravnog oboda sa crvenom prevlakom, ukrašen
duž oboda položenim nkrštenim linijama, ispod kojih su vertikaine
crne pruge, 5,8 X 5,5 cm.
663. Fragmenat trbuha narandžaste boje ukrašen crnim trakama
i mrežastim ornamentima, 11 X 7,4 cm.
Još četiri fragmenta sa tragovima bojenja.
Jedan fragmenat ravnog oboda sa sivkastom prevlakom i trago-
vima crnog bojenja.
U ovoj jami nadjeno ,je i fragmenata brozanodobske keramike.

Madjarska Koros kultura u pogledu fakture, tehnike i orna-

mentike u grubom posudju sasvim odgovara pojavama koje smo
zabeležili na našem materijalu. Medjutim, što se tiče oblika, moramo
konstatovati da je tu sačuvano i zastupljeno mnogo više celih su-
dova i da su oblici nešto raznovrsniji od naših. No, po ovoj pojavi
ne bi se smeli donositi neki značajniji zaključci, jer je to svakako
posledica veceg broja otkopanih lokaliteta ove kulture, dok se kod
nas lokaliteti na kojima je sistematski radjeno svode na svega ne-
koliko. Pored toga, nesumnjivo je da se radi i o specifičnim odli-
kama svojstvenim Koroš stilu. Oblici madjarskog materijala su u
gruboj tehnici: pitosi, bute (o čijoj sam pojavi u Koroš materijalu
govorila ranije), poluloptasti sudovi na nozi, koje pisac iz meni ne-
jasnih razloga deli na dve grupe — pehare i lonce, zatim sudovi na
više nogu, čiji broj može ici od tri do dvanaest i žrtvenici.30 Od svih
pomenutih oblika, sigurno je da se medju starčevačkim materijalom
ne pojavljuje sud na više nogu, te on zasada ostaje odlika Koroš
grupe. 31 Što se tiče pak pitosa sa višim cilindričnim vratom i skoro
četvorouglim profilom trbuha, na niskoj cilindričnoj nozi32 — takav
se oblik medju materijalom grupe A kod nas ne da u celini rekon-
siruisati, mada pojedinačni elementi za njega postoje. Možda je taj
oblik imao jedan veliki grub sud iz Mogile kod Bitolja, koji je su-
deči po očuvanim delovima mogao biti visok preko jednog metra.33
Sto se pak tiče ornamentike, ne vidim nikakvih bitnih razlika iz-
medju našeg i madjarskog materijala. No, mora se zabeležiti ne-
dostatak ornamenta plastične ]judske ili životinjske figure aplicirane
so
31
Korčis culture, 4—6 i odgovarajuče table.
Na ove je ukazao i Korošec —• Koros, Vinča, 68, ističuči da ova forma
ne postoji medju starčevačkim materijalom iz Vinče, na kome je uglavnom
bazirao
32
svoju komparativnu studiju.
Koros culture, T. XX, lab. Milojčič navodi ovaj oblik kao tiipičan
za starčevačku kulturu, Koros — Starčevo — Vinča, T. 19, 6, no primerak
koji je reprodukovao izgleda da pretstavlja skicu tipičnog oblika iz
Madjarske.
33
(Autor ne naznačuje njegovo nalazište.)
Arheološki muzej Skoplje, nepublikovano. V. Bitolj u odeljku o
nalazištima.

103
na površinu suda. Ovakav ornamenat vidimo da je zastupljen u
Vinči u slojevima mladjim od starčevačkih, kao i u nalazištima
34
severno od Save i Dunava, na primer u Sarvašu.
Bugarska čiji nam je materijal tek od nedavna bolje poznat,
pruža nam, kao što sam imala prilike da kažem, materijal, koji je
35
uglavnom sakupljen kao slučajan nalazak. To bi opravdavalo či-
njenicu da su na raznim nalazištima nadjene pojedine vrste sa
odredjenom vrstom ornamentike, što je nesumnjivo slučajnost. U
pogledu oblika teško je govoriti za bugarski materijal, jer nam je
i on sačruvan uglavnom samo u fragmentovanim primercima. Nesum-
njivo je postojanje poluloptastih i loptastih sudova na nozi, kao i
žrtvenika sličnih koroškim, kakvi su poznati iz Cojne i Kara Bujuk-
Dupnica.36 Što se tiče ornamentike, na grubom materijalu zastup-
ljena je skoro sva ornamentika grupe A našeg materijala, možda
nešto oskudnija. Barbotine ornamenti postoje na primer u Kara
Bujuk-Dupnica, Lagitenjuvo, Unio Alba.37 Izgleda da se ta ornamen-
tika nalazi i u Cibir Varoši na Dunavu, no reprodukcije kod Čilin-
girova veoma su slabe, tako da se to ne može sa potpunom sigurnošču
tvrditi.38 Pošto se kaže da u Kozludui postoji isti materijal kao u
Cibir Varoš — onda bi značilo da i tu imamo barbotine.39 Ornamenat
utiskivanja noktom ima nalazište Kremikovci, Lagitenjuvo, Kodža
Dermen-Mursalevo.40 U Biigarskom materijalu naročito je čest orna-
menat izveden krupnijim pravilnim nalepcima na poArršinu suda.
Takvi ornamenti nalaze se u Sv. Bogorodici, Kara Bujuk-Dupnici,
Lagitenjuvu, Kodža Dermen-Mursalevn, Devetaškata Pešteri.41 U
Ginovoj Mogili karakterističan je ornamenat od niza utisaka okolo
oboda suda.42 Bugarska keramika je po pravilu radjena od zemlje
mešane sa plevom, sa kamičcima, loše prečiščena i rdjavo pečena, sa
zidovima debelim do 1 cm, koji su često neravni.43
Materijal iz Makedonije, moramo tretirati kao dva kompleksa,
pri čemu materijal sa naše teritorije, tesno se vezuje za Starčevo i
bugarski materijal. Medjutim, materijal iz ostalog dela Makedonije,
osim Olinta, gde je nesumnjiva veza u slikanom materijalu naročito
velika, lokalno je jače specijaliziran i mnogo tešnje vezan za Tesa-
r
liju. No, o\ a razlika manje je vidljiva u grubom materijalu.
34
Vasic, Preistoriska Vinča I, 46—47, sl. 94, 96, 97; M. Garašanin, op.
cii, 36; Schmidt, op. cit., 128, sl. 74, 4.
35
Bulgaria, 10 i d.
36
Ibid., Pl.II, 8; IX, 2.
37
Ibid., 32, Pl. VII, 2; 34, Pl. X, 29—31: 38.
38
A. Čilingirov, Predistoričeski nalazišča krai Dunava od Timok do'
Vii Izvestia na blg. arh. druž. II (1911), 162—164, sl. 12—13.
39
Bulgaria, 38; Čilingirov, op. cii, 163—164.
40
Bulgaria, 28, 34, 36. Gaul navodi ove vrste ornamenata u grupi
barbotine keramike.
41
Ibid., 31, 32, Pl. VII, 21 (prema rdjavom crtežu); 34, 36, 38—39.
42
Petkov, op. cit, Godišnik I, 161.
43
Bulgaria, 27 i d. (podaci o tehnici keramike u katalogu nalazišta).

104
 Od materijala grupe A sa teritorije naše Makedonije, imamo na
lokalitetu Vršniku i Sušici ornamenat koji se sastoji od paralelnih
lučnih. zareza izvedenih orudjem. Na taj načiii vezuje se ovaj ma-
terijal bliže za Tesaliju, jer u Starčevu ne nalazimo ovu vrstu orna-
menta.44 Pored toga na istome lokalitetu postoji ornamenat udub-
ljenih jamica, zatim zareza noktom i utisaka prstima. Barbotine
ornamenat nalazi ,se na pomenutom sudu iz Mogile kod Bitolja, a
ctisak asure nalazi se na fragmentima iz Tumbe kod Bitolja, gde je
nadjena i slikana keramika belim na crvenom.45
U egejskom delu Makedonije, osobito u Serviji, postoji gruba
keramika čiji se oblici teško mogu nstanoviti. Kod Heurtley-a nije
jasna hronološka diferencijacija materijala.46
Bogatija nalazima ove vrste je Tesalija. Tu se radi o materijalu
koji su Wace i Thompson obeležili kao> A 2 keramiku, a Milojčic je
, nedavno obeležio kao »Vorsesklo«.47 Izgleda da se ona na nekira
lokalitetima nalazi tako da prethodi materijalu Sesklo faze, dok na
drugima teče paralelno sa Sesklo fazom. U Tesaliji gruba keramika
nije rasprostranjena na velikoj teritoriji, i izgleda da se njena ras-
prostranjenost uglavnom svodi na ravnicu oko Larise.48 Koliko se
može videti iz opisa Tsountas-a, Wace-Thompson-a i Kunze-a,49 teh-
nika grubog materijala ovde je bolja nego kod starčevačkog mate-
rijala, a i ornamentika je nešto raznovrsnija, jer se javljaju motivi
izvedeni žigosanjem, na« primer sitni ubodi, kakvi su poznati iz La-
rise.50 No, pored toga postoje i ornamenti udubljeni pomocu orudja,
zatim štipani i izvedeni utiskivanjem prstima, kao i zarezima nokta.
O oblicima u ovome materijalu teško se može govoriti. Keramika ove
vrste nadjena je u okolini Larise, u Argisi, gde Tsounta tvrdi da je
nadjena zajedno sa slikanom,51 zatim u Messiani Magula,52 Rakhmani
sloj I zajedno sa tipičnom slikanom keramikom A l,53 i u retkim
primercima u slojevima I i II Tsani Magule.54 Keramika ove vrste
nadjena je i u Dendri. zatim kod sela Tatari i u Kileler.55 U pecinama
Leukade, Evgiros i Hoirospilija, nalazi se gruba keramika zajedno
sa monohromom crvenom i crnom, no stratigrafija nalazaka nije
44
Arheološki muzej Skoplje, nepublikovano. Grundmann, op. cit. Beil.
XX, 245 (okolina Larise).
46
Up. Bitolj u odeljku o nalazištima.
47
P. M. 53—64 m, fig. 5.
48
P. T., 14. Up. Chronologie, 38 i T. 5, 1—12.
P. T., ibid.; D. S. 168 i d.; Grundmann, op. cit., 104, gde se medjutim
ova keramika
49
javlja istovremeno sa onom tipa Al.
P. T. ibid.; D. S., ibid.; Kunze, Orchomenos II, Abhandl. der Bayr.
Ak., 50Munchen (1931), 44.
51
Grundmann, op. cit., Beil. XX, 3, 8, 10, 15.
52
D. S., 168.
53
Ibid.; P.T., 55.
54
P. T., 27, 37, fig. 16.
35
Ibid., 136.
Grundmann, op. cit, 105.

105
pouzdana, Grub materijal potseča na onaj iz okoline Larise, i ,pri-
56
pada očigledno istoj varijanti.
Jedan period gruibe keramike može se dalje pratiti u Maloj i
Prednjoj Aziji uopšte. Schachermayr je izneo pretpostavku da se
takav jedan sloj može pratiti kroz celu Malu Aziju i da vremenski
57
otprilike odgovara Troji I i Kum Tepe. Ovde je u svakom slučaju
ova keramika vec vrlo rana, naročito u Prednjoj Aziji. Na primer
ona se javlja u najstarijoj fazi u Tel Judeidahu, gde ima ornamente
zareza noktom, a u Jeriho sloju IX gruba keramika u kojoj je zemlja
mešana sa plevom. To je prva pojava keramike na ovoj teritoriji.
pošto mezolitski slojevi, kao oni u Tel Judeidahu ne sadrže kera-
iniku.5S Isti je slučaj i u Ras Šamri, gde se u najstarijem sloju V
javlja ista vrsta grube keramike.59 Sve ove pojave uvrstio je Milojčic
u fazu Amk A, gde je karakteristična keramika sa zarezima i utis-
cima nokta. Za ovo se vezuju i pojave u Mersinu. U sloju 17 javlja
se ista ova keramika.60
Slična keramika poznata je i sa raznih nalazišta u Mesoipotamiji,
od kojih naročito sličan materijal sa starčevačkim izgleda da ima
Jorgan Tepe, gde se, pored keramike sa zarezima noktom, javlja
i ona sa urezanim mrežastim ornamentima.61 Nažalost iz publika-
cije E. Baumgartel ne saznajemo u kome je sloju toga nalazišta čija
je stratigrafija veoma složena, nadjen taj materijal.62
Dok je ovakva situacija u ovim krajevima, dotle u unutrašnjosti
Male Azije imamo samo sporadične pojave ovakve keramike, i to iz
kasnijeg perioda. Ovu činjenicu mogli bismo objasniti iživljava-
njem ove grupe u docnije vreme, clok na starijim slojevima u kojima
bi ona bila otkrivena, još nije radjeno u dovoljnoj meri. Tako se
keramika sa zarezima i utiscima nokta pojavljuje u Demirci Hii-
yiik-u, eneolitskim slojevima Ališara63 i u Nefer Koy-u u luku Ha-
lisa,6i dok iz Alača Hiiyiik-a potiče jedan fragment grubog suda

* Hansen, op. cit., 134—135, fig. 62, 1—3.

57
Die Orientalisch-mittelmeerischen Grundlagen der europaischen
Chronologie, Prahistorische Zeitschrift XXXIV/XXXV (1949/50), 42 i d.
58
Chronologie, 18; R. Pittioni, Beitrage zur Geschichte des Kerami-
kums in Afrika und in nahen Osten, Wien (1951), 28—29.
59
Cl. F. A. Scliaeffer, Ugaritica I (1939), 5 i d., fig. 2.
e0
Chronologie, loc. cit.
61
E. Baumgartel, The culture of Prehistoric Egypt, London (1947), 89
i d., fig. 39, 4; 40, 5—6.
82
Up. Schaeffer, Stratigraphie comparee et chronologie de 1'Asie Occi-
dentale, Illme e t II.me millenaire, London (1948), 569 i d.
63
K. Bittel — H. Otto, Demirci-Hiiyuk, Berlin (1939), 22, T. III, 6.
81
Bittel, Kleinasiatische Studien, Istambuler Mitteilungen 5, Istambul
(1942), 29—30, sl. 15 a—d. Bittel ističe da se pored eneolitskog sloja u Ališaru,
ova keramika. javlja mahom u severnom delu luka Halisa u Kaletepe
Qorum.

106
crvene boje i crnog preloma sa ornamentom plastičnih zoomorrnih
03
nalepaka.
Na ovaj način mogli smo pratiti, mada sa nedovoljno elemenata,
razprostranjenost ove keramike prema Jugoistoku, što nam pruža
izvesne važne elemente za lironologlju. Medjutim, sada čemo poku-
šati da pratimo drugi ogranak širenja ove vrste materijala, koji ide
ua jugozapad. Tu bi dolazila u obzir u prvom redu keramika grupe
Molfetta. Treba reči da je to najstarija neolitska grupa u južnoj
lialiji. 66 Pia Lavioza-Zambotti, za grubu keramiku koja je tipična za
ovu kulturu, istiee njenu veliku srodnost sa Koroš kulturom i Star-
čevom, ali je smatra bogatijom OTnamentikom, sa čime se ja ne bih
mogla složiti. Medju oblicima pominje ona kao karakteristične ta-
kodje bombasti sud, kao i dubok poluloptasti sud na niskoj nozi.
Ornamenti su izvedeni zarezima noktom, udubljenim jamicama, ure-
zima koji se grupišu u romboidne motive itd., koji su vrlo čest motiv.
Medjutim, u ovoj keramici nedostaju plastični nalepci, kao i barbo-
tine tehnika.67 Dalje prema jugu može se ova keramika pratiti prema
Malti i Sardiniji. Na Sardiniji njena stratigrafija nije jasno utvr-
djena, dok je na Malti keramika sa zarezima noktom slična onoj u
Molfetti, najstarija grupa.68
Tražeči poreklo keramici tipa Molfetta, Pia Laviosa-Zambotti
dolazi do zaključka da ona potiče iz slojeva afričkog neolita, odakle
je mogla doči morskim putevima do Italije. Na istu mogučnost po-
nrišlja i Milojčič.69 Pogledamo li pecinski neolitski materijal Rede-
yeff-a, vidimo na prvom mestu značajnu činjenicu da se i on izgleda
neposredno nadovezuje na pecinsku kulturu capsien-a. Sudovi ovde
imaju zaobljeno dno i ornamente izvedene ubodom ili žigosanjem,
koji potpuno odgOA^araju ipojavama u Italiji. 70
Vezu sa severnoni Afrikom još bolje potvrdjuju i nalazi iz pre-
istoriskog doba Egipta koje publikuje E. Baumgartel i medju ko-
jima se nalaze sudovi koji kako oblikom tako i ornarnentikom pot-
pimo odgovaraju pojavama u Italiji i na Balkanu.71
Sada cemo pogledati na analogije koje nam se pružaju u odnosu
ha materijal grupe B. U ovu grupu, kao što smo videli, spada uglav-
nom finija keramika jedne boje, koja ide od crne preko svih ni-
r>
" Remzi Oguz Arik, Les fouilles d'Alaca Hiiyiik, Ankara (1937), T. 163,
sl. 1036.
66
G. Kaschnitz-Weinberg, Italien mit Sardinien, Sicilien und Malta,
u Handbuch der Archaologie IV. Lief., Miinchen (1950), 319—320.
6r
Laviosa-Zambotti, op. cit., 503 i d., fig. 1, T I, 1—10.
68
Kaschnitz-Weinberg, op. cit., 330, 339.
69
Chronologie, 107. Up. Menghin, Weltgeschichte der Steinzeit, 337.
70
E. Gobert, L'Abri de Redeyeff, 1'Anihropologie XXIII (1912), 151 i d.,
fig. 9 Up. i ornamente urezane na ljuskama nojevog jajeta ibid., fig. 10,
11 d, e. Hornes-Menghin, Urgeschichte der bildenden Kunst in Eurojpa,
Wien (1925), 709 i d.
71
Baumgartel, op. cit. 96—97, fig. 39, 1; 40, 1, 3, 4.

107
jansa sivoga 1 mrkoga do crvenog. Ova vrsta materijala javlja se
vrlo rano, i živi, uporedo sa materijalom grupe A, pokazujuči ta-
kodje sličnost i u oblicima. Kao što snio naglasili, skala varijanata
u pogledu intenziteta pečenja veoma je velika, tako da pored njenog
72
uticaja na boju, takodje postoji i uticaj na čvrstinu zidova suda.
U Madjarskoj nalazi se takodje keramika koju smatram da se
može pripisati ovoj vrsti, mada je I. Kutzian stavlja u slikanu kera-
miku, što je neispravno. Tu se medjutim radi o materijalu kod koga
je, kako sam autor kaže, cela površina pre pečenja prevučena jed-
nom bojom, iako da se dofoija monoliromiia keramika, uglavnom
crvene, a izuzetno žute boje. Uipotrebljena boja ljuspa se na površini
suda u prah. va I. Kutzian ne govori odvojeno o oblicima ove kera-
mičke vrste, po čemu bi se dalo zaključiti da oblici odgovarajn
onima kod grubog materijala.
U bugarskom kompleksu slikane bugarske keramike, takodje
nailazimo na ovaj materijal.74 No, kao i kod prve vrste, i OAcle nam
znatno otežava posmatranje nedostatak stratigrafije. Medju ovim
materijalom izgleda da su česte naročito monohromna mrka i mono-
hromna crvena, iako se ne može uvek tvrditi, da ta mrka keramika
pripada baš ovome periodu. Na primer, jedan primerak iz Cojne,75
prema svame profilu pripadao bi vec vinčanskoj kulturi. Ovde se
radi očigledno o jednoj vrsti mrke keramike koja se jako pribli-
žuje onoj o kojoj je bilo govora medju našim materijalom grupe B.
Medjutim, prema opisu fakture ove keramike, koji daje J. H. Gaul,
izgleda da je naš materijal tehnički na vecoj visini nego onaj iz
Bugarske. Sličan je slučaj i sa crvenom keramikom. Sve ove vrste
nalaze se na nizu nalazišta u Bugarskoj. Tako se rnrka i crvena, i io
crvena delom sa prevlakom, nalaze u Kremiko\cima, zatim u Čojni,
gde je crvena bez prevlake.70 Iste te dve vrste nalaze se i u Sv. Bogo-
1'odici, Kara Bnjuku-Dupnici, gde je crvena opet sa prevlakom, Lagi-
tenjuvu, Kodža Dermen-Mursalevu gde postoji crvena keramika i sa
prevlakom i bez prevlake.77 Crvena keramika poznata je najzad iz
78
Devetaške Peštere, a vrlo retko se nalazi u Golematoj Pešteri.
Sto se ide dalje prema jugu, obilje ovre keramike sve je vece.
O Makedoniji se još uvek veoma malo može govoriti, zbog male ispi-
tanosti ove teritorije. Medjutim, iipak ovaj materijal daje jasne
indicije za vezivanje prema jugu. Od materijala iz našeg dela Ma-
72
Najbolju karakteristiku za ovu grupu keramike na Balkanskom
Poluostrovu, posebno u Grčkoj dali su najpre Tsountas, D. S. 159 i d.. a za
njim Kunze, op. cit, 26 i d. Ostale karakteristike, kao ona kod Wace-
Thompsona, P. T., 13 suviše su sumarne i stoga nedovoljno potpune, jer ne
zahvataju sve postoječe varijante materijala.
73
Koros culture, 6.
74
Bulgaria, 2? i d. (katalog nalazišta sa podacima o vrstama keramike).
75
Ibid., Pl. II, 2.
78
Ibid., 27—28, 30.
77
Ibid., 31 i d.
78
Ibid., 38; 40—41.

108
kedonije, poznat je jedan sud cilindričnog vrata, koji blago prelazi
u zaobljen trbuh, i ima jeclnu bradavičastu dršku. Sud je intenzivno
glačan, crvene boje i odlične fakture. Boja varira od svctlocrvene do
cranž, sa tamnijim nijansama mestimice. Primerak potiee iz Mogile
kod Bitolja, gde je nadjena i jeclna antropomorfna vaza.T9
U egejskoj Makedoniji ovakvu vrstu materijala izgleda da
imamo u Serviji, no u malom broju. 80 S obzirom na veliko bogatstvo
u drugim naročito južnini krajevima, verovatno da se ovde radi
samo o nedovoljnoj ispitanosti. U Serviji ima malo monohromne
crvene keramike, o kojoj Heurtley malo govori i kaže da nije od-
redjenoga iipa.
Mnogo bogatiji teren u ovome pogledu pretstavljaju Tesalija i
Grčka. U tim krajevima ova je keramika veoma dobro zastupljena,
tako da je teško vršiti neko teritorijalno izdvajanje. To je grupa
koju su Wace i Thompson obeležili kao A 1, u kojoj postoje medju-
tim i oblici kojih nema u Starčevu. To su na prvom mestu zdele.
Wace-Thompson opisuju ovu keramiku kao monohromnu crvenu
koja može da ima prevlaku ili da bude bez nje. Pisci pominju da
postoje i grubi sudovi slične fakture. O keramici tipa A 1 istu sliku
daje i H. Hanzen.81 Nasuprot tome, imamo kod Tsountas-a nešto
drukčije podatke, iz kojih se vidi da je skala boja, konstatovana pri
iskopavanjima u Sesklu daleko šira. Govoreči o monoliromnoj kera-
mici, on govori o svim nijansama crvene, žute, kestenjaste itd., dakle
o situaciji kakva se kao što smo napred pokazali, nalazi med ju ovim
materijalom i kod nas.82 Ipak najviše ima crvene keramike, koja
često ima prevlaku na obe strane, ili samo na jednoj. Sva ova kera-
mika odlično je pečena i prilično ujednačena. I tu je keramika od
samoga početka več na visokome stupnju. Osnovni oblik bio bi po
Tsountas-u sud na nozi, što odgovara starčevačkom materijalu, i po-
javljuje se več u najstarijim slojevima.83 Ovu vrstu keramike obra-
djivao je posebno i E. Kunze. On ističe pre svega vrlo dobar kvalitet
ovoga materijala, a istovremeno podvlači, da postoje i druge boje,
iako crvena boja preteže, ali da je karakteristično da je na jednome
stidu uvek samo jedna boja.84 U pogledu postojanja prevlake Kunze
nije siguran, jer kaže da je nekada taj gladak sloj na površini toliko
tanak, da se dobija utisak da je nastao hemiskim procesom. I on
ističe da su naročito karakteristične sve vrste nogu koje imamo za-
sfupljene i u Starčevu.85 Po Kunzeu je ova vrsta keramike, koju on
grupiše pod crvenom, iako pominje da ima raznih boja, najčešča i
najstarija keramička vrsta u neolitu. Medjutim, vec u Orhomenosu
79
80
Arheološki muzej Skoplje, nepublikovano.
81
P . M., 63.
82
P. T., 13; Hansen, op. cit., 25.
83
D. S., 159 i d.
84
Ibid., 161 i d., sl. 72—74.
85
Kunze, op. cit., 26 i d.
I b i d . , sl. 20—22.

109
 je ova vrsta retka, i uglavnom je zastupljena u crvenoj boji. U Orho-
menosu preovladjuje jeclna vrsta keramike koju ne nalazimo za-
stupljenu na lokalitetima starčevačke kulture kocl nas, tako zvana
»variegated« keramika, kod koje se na jednom sudu nalaze prelazi
u razne vrste boja, što je dobijeno specijalno podešavanim inten-
86
zitetom pečenja.
Slične pojave postoje i u neolitu. egejskih ostrva. Tako se u
Festosu nalazi keramika žučkaste, crveiiokestenjaste boje, pored
87
crne, sa sjajnom površinom, a na Kipru se monohromna crvena po-
javljuje od najstarije neolitske faze Kirokitija, da bi se produžila
i u kasnijim fazama uporedo sa izvesnim drugim vrstama ornamen-
tike, tj. sa slikanjem,88 o čemu ce još biti docnije reči. Inače se i
drugi arheolozi slažu u pogledu velike starosti ove vrste keramike.
Več je rečeno da je ona po Kunzeu nčijstarija, Tsounta je pokazao
da se ona u Sesklu vrlo rano javlja i da je u prvo vreme mnogo
češca od slikane keramike, kako to ističe i Milojčic.89 Po S. Wein-
bergu, i u Korintu se ona pojavljuje od najstarijih slojeva.90
U Tsangliju takodje A 1 je pretežna u najstarijem sloju, iako se
javlja u slojevima I—IV, koji svi pripadaju Sesklo fazi. No, treba
istači da u sloju I osim monohromne crvene postoje samo sporadični
nalazi slikane A 3a i A 3/5 koje su češce tek od drugog sloja.01 Sličan
je slučaj i u Tsaniju, gde keramika tipa A 1 ide od sloja I A do
sloja III kroz sve faze Sesklo kulture, ali u sloju IA ona je glavna
keramička vrsta, dok se keramika A5ft — »solid style«, to jest sta-
rija slikana keramika Sesklo tipa u ovoj oblasti, pojavljuje ovde
sporadično, a često tek u sloju I B.92 Nasuprot tome, takvih hrono-
loških razlika nema u matcrijalu iz Rakhmanija i Zerelije, što bi
medjutim govorilo za nešto kasniji ipočetak života na ovim na-
seljima.03
Ako bi se išlo dalje prema istoku, vidimo da je monohromna
keramika veoma dobro zastupljena. U Jeriho IX, najstarijem sloju
koji poziiaje keramiku, pojavljuje se monohromna crA^ena keramika
koja ima prevlaku i glačanu površinu, a javlja se uporedo sa gru-
bom keramikom na ovom nalazištu.94 Keramika sa crvenom prevla-
86
Ibid., 25 i d. Ova keramika naročito je česta u Korintu.
87
L. Pernier, II palazzo minoico di Festos, Roma (1936), 93 i d.
88
Laviosa-Zambotti, op. cit., 311.
89
Griechenland, 2.
90
S. Weinberg, Remains of Prehistoric Corint, Hesperia 6 (1937), 492
i d. Autor prilično nejasno izdvaja monohromnu keramiku tipa Al koja
bi odgovarala i našem starčevačkom materijalu od svoje wariegated ware,
Kunzeove Keramik mit bunten Uberzug, koju Walcker — Kosmopoulos,
op. cit. naziva rainbow ware. Ipak on kaže da se ova monoliromna keramika
nalazi od najstarijih slojeva, iako je česta tek u mladjim.
91
P.T. 114 (tabela).
92
Ibid., 146 (tabela). •
93
Ibid., 37 (tabela); 159 (tabela).
91
Chronologie, 15.

110
kom poznata je i u fazi Amk A, gde se javlja uporedo sa crnom,95 a
sliena monohromna keramika postoji i u Ras Šamri V.96 Uopšte je
karakteristično da se u Prednjoj Aziji skoro svuda gde se pri ko-
panju dospelo do zdravice, naišlo u najstarijim slojevima i na jednu
monohromnu tamnu (crnu, ili sivu) i svetlu keramiku, koja se dalje
rasprostire do u Iran. 97
Nasuprot rasprostranjenju grube keramike koje se lepo može
pratiti i na jugozapad, ne vidimo da se monohromna keramika ove
vrste širi na tu stranu. Ovaj elemenat veoma je važan za zaključak.
Kao što> smo vec naglasili, u Starčevu se monahromna crna ke-
ramika nalazi dosta retko. O ovoj vrsti keramike prilično se malo
zna u drugim krajevima jugoistoka, ali je ona ipak od važnosti za
proučavanje, naročito u Grčkoj i Prednjoj Aziji.
Dugo vremena nije se ova vrsta keramike odvajala od ostale
neolitske keramike, koja več odgovara materijalu vinčanske kulture,
a pripada ustvari tesalskoj T1 a keramici. Vrsta koju mi posma-
tramo, medjutim, ima svoje specifične odlike koje je nedavno rezi-
mirao V. Milojčič, i pripada keramici grupe A 5.98 Ova keramička
vrsta ima intenzivno sjajnu crnu boju dobijenu usled pečenja, kao
i glačanjem njene prevlake. Često su vidljivi tragovi glačanja. Oblici
u kojima se ona javlja odgovaraju oblicima Sesklo kulture, cfdnosno
oblicima koji su takodje zastupljeni u Starčevu.
U Madjarskoj nam nedostaju podaci koji bi dopustili izdva-
janje ove grupe keramike. Isti je slučaj i za Bugarsku. Gaul pominje
^ rlo malo ove keramike, a pored toga treba ponovo napomenuti da
ovde nema sistematskih niti stratigrafskih iskopavanja, te se ne
može reci da li ova keramika pripada najstarijem ili vinčanskom
periodu u Bugarskoj. Pisac pominje jedan komad iz Lagitenjuva
crne boje, koji ne reprodukuje, a kaže da ima oblik lonca (bowl) sa
profilisanim, na napolje razvračenim obodom. Takav je opis me-
djutim nedovoljan da se izvrši opredeljenje." Što se tiče primeraka
iz Kodža Dermen-Mursaleva, oni imaju tipične vinčanske profile,
100
i ne mogu se pripisati ovoj grupi.
Za teritoriju Makedonije, kako naše tako' egejske, ne može ništa
da se kaže u pogledu zastupljenosii ove keramičke grupe.
Najviše podataka za ovu vrstu keramike pruža Tesalija, i uopšte
Grčka. U vreme kada su radili Wace i Thompson, bilo je malo po-
znato ove keramike, i io poglavito iz Rakhmanija, gde se javljala
kao monoliromna i kao slikana (braon slikanje na crnoj osnovi, A 5 a
95
Ibid., 18.
86
97
Schaeffer, Ugaritica I, loc. cit.
A. Moortgart, Die Entstehung der sumerischen Hochklutur, Leipzig
(1945), 15.
98
Annual of Britisli School, loc. cit.; Ktiros — Starčevo — Vinča, 110.
99
Bulgaria, 34 E.
100
Ibid., 37 G, Pl. XII, 10—12.

111
 i A5/J). Ovde se ona javlja u I sloju, iako nije mnogobrojna. Ovaj
sloj sadrži čist materijal Sesklo faze.101 U drugim nalazištima Tesa-
lije nedostaje nam ova vrsta keramike, dok je dalje prema jugu ona
česta i pojavljuje se u večoj meri. Ona se pojavljuje u Heroneji gde
je prilično česta, radjena cd mrke zemlje, i sa prevlakom crne boje i
visokog sjaja.102 Ovde se javlja i tipična crna keramika sa mnogo
oniamenata u vidu bradavica, izdvojena kao zasebna vrsta A 5 y.103
InaČe na tome nalazišiu je najtipičnija keramika slikana crvenim
motivima na belom pozadju — jedna lokalna vrsta Sesklo grupe
koja se naziva »Heroneia ware«.104 U slikanoj heronejskoj keramici
Milojčič iz tipoloških razloga smatra da se mogu izdvojiti dve
grupe, 105 što s obzirom na paralele u Tsani Maguli, izgleda dosta
verovatno i moguče. Obe vrste crne keramike javljaju se i u Pir-
gosu, gde su obilno zastupljene, a pojavljuju se samo sa mladjom
vrstom heronejske slikane keramike.106 Takav je slučaj i u Drakh-
mani I, a u Drakhmani II javlja se keramika A 5, zajedno sa crve-
nom keramikom A 1 i sa slikanom tipa Heroneja, u najdubljem sloju,
dok se slikane vrste crno na crvenom pojavljuju kasnije.107 I u
Orchomenosu postoji ova vrsta crne keramike, gde se javlja takodje
i keramika tipa T 1 a, od koje se ova može izdvojiti.108
Na Akropoli u Atini medju ostacima jedne neolitske kuče,
nadjena je u večim količinama keramika A 5 a, pored veče količine
crvene A 1 i »rainbow« kerainike. 109 Oblici odgovaraju onima u
Sesklo grupi i starčevačkim formama. Medju njima postoje polu-
kuglasti sudovi koji mogu imati i prstenastu nogu. Ovde je nadjeno
pored toga i slikane keramike, i to kako slikane crvenim na belome,
tako i raznih polihromnih vrsta i crne na crvenom. Izgleda da su ovde
sve te vrste istovremene, na šta čemo se vratiti u docnijem izlaganju.
Crna keramika koja po oblicima odgovara tesalskoj A 5 poznata
je i iz neolitskih slojeva iz Korinta. 110 Ista ta vrsta keramike, kao i
neolitska keramika slična sa A 1 nadjena je u Goniji, gde je strati-
grafija, medjutim, poremecena.111
Vrlo su zanimjivi nalazi kod argoskog Herajona. Ovde je u
jednoj grobnici nadjeno pored keramike A 1 i keramike tipa A5«,
opet sa tipičnim Sesklo oblicima kuglastih i polukuglastih sudova sa
cilindričnom nogom. Uporedo sa tim pojavljuje se slikana keramika
101
P. T. 15, 28, 37 (tabela).
102
Griechenland, 24.
103
Ibid.
104
Ibid., P. T., 199 i d.
105
Griechenland, 24 i d.
106
Ibid., 24—25.
107
Ibid., 25—26.
108
Kunze, op. cit., 9—22; Griechenland, 29—31.
109
Griechenland, 33—34.
110
Weinberg, op. cit., 487 i d.; Griechenland, 35.
111
Griechenland, 37.

112
 112
Sesklo tipa, kao i slikana keramika crno na žutom bez spirale B 3 e.
— Najzad je monohromna crna keramika A 5 a nadjena i u Azeji,
113
gde ,je stratigrafija nesigurna.
Iz svega iznetoga vidi se da se materijal A 5 a može vezati za
materijal Sesklo faze, a i ovde se može izdvojiti u zasebnu hrono-
lošku grupu prema ostalom materijalu sa kojim se nalazi.
Pre no što predjemo na slikanu keramiku, razmotričemo pitanje
cinalogija kaneliire koja se pojavljuje kao ornamentahii motiv u
grupi B starčevačke keramike. Ovde čemo naročito tretirati pitanje
širih horizontalnih kanelura, zato što ni izdaleka nisu slične vinčan-
skim tipičnim sitnim i finim plitkim kanelurama, vec jedna odre-
djena tehnika koja se jasno razlikuje od materijala vinčanske kul-
ture. Na ovaj momenat trebalo bi naročito obratiti pažnju, kako se
ne bi dogodilo da se pod pojmom kanelura identifikuje materijal
vinčanske kulture, sa kojim nema veze.
Ova vrsta kanelure može se vezati za pojave u Boian A kulturi
Rumunije i Bugarske. Tu vrstu keramike naročito su opisali Berciu
i Gaul. One se javljaju na keramici čija je spoljna površina keste-
njasta ili crna, nekada sjajno glačana. 1 1 4 Gaul pominje kao oblike
na kojima se ove kanelure javljaju cilindrične peliare, dok Berciu
sa pravom naglašava da se kod tih pehara može nalaziti oštar prelaz
izmedju gornjeg i donjega dela suda. Horizontalne kanelure nekada
su široke do 1 cm, i izgledaju kao nabori. Kao što smo videli, i fak-
tura, i način izvodjenja ornamenta, odgovaraju starčevačkoj kera-
mici. Što se tiče oblika, on se ne može opredeliti. Jedini oblik u ovoj
fakturi sa naše teritorije, koliko nam je dosada poznato, vidi se na
jednom primerku iz Vinče, koji j e nadjen na dubini 8,7 m a odgo-
vara \\ potpunosti oblicima Boian A. 1 1 5
Slične horizontalne kanelure poznate su iz neolitskog sloja u
Festosu. 1 1 6
Paralelisanje kanelura starčevačke grupe, sa onima iz Boian A,
može se sa pravom vršiti, jer se Boian A kultura dodiruje i teritori-
jalno i hronološki sa našim materijalom. 1 1 7 Ovaj dodir može se
113
Ibid., 39—4^).
113
111
Ibid., 41—42.
Berciu, Sapaturile Arheologice dela Tangaru, Buletinul Muzeului
judetului Vlasca I (1935), 17—19, sl. 13; up. i Berciu, Prime considera-
tiuni asupra neoliticului din valea Dunare Inferioare in legatura cu desco-
peririle din judetul Vlasca, ibid., II (1937), 40., sl. 34; Bulgaria, 67. Pl.
XXV,1 1 57.
Vasič, Preistoriska Vinča IV, sl. 30 d. Ovde se imaju ubrojati i
primerci bikoničnih zdela sa horizontalnim kanelurama crne boje od kojih
je jedan nadjen na dubini 9 m, a drugi u zemunici čija je ivica ležala na
dubini 9,3 m, up. Preistoriska Vinča I. 88—89, sl. 130 a, b. M. Garašanin,
op. cit. 34 pominje sudove sa ovakvim kanelurama iz Vinče no mada je
tačno opredelio relativno hronološki odnos Boian A. — Vinča, ibid., 125,
nije podvukao
110
vezu ove ornamentike sa Boian A kulturom.
117
Pernier, op. cit. 96 i d., sl. 45.
Garašanin, oip. cit. 125; up. Bulgaria, 13 Map II; 65 Map IV.

8 Starčevačka kultura 113

pratiti, jer je Boian tip rasprostranjen u Rumuniji do u Erdelj, a u
Bugarskoj je teritorijalno došao u cloclir sa grupom slikane bugarske
keramike, koja je opet tesno< vezana za Starčevo. Hronološki se ta-
kodje može opravdati, jer je stratigrafija na rumunskim nalazištima
Glina, Vidra, Tangaru i Atmageaua Tatarasca, pokazala da je
Boian A stariji od Gumelnita grupe, dok su Garašanin i Milojčič
pokazali da ova poslednja teče paralelno sa vinčanskom kulturom. 118
Pojava Boian uticaja u najstarijim slojevima Vinče može se protu-
mačiti time što su se elementi Boian kulture izgleda u Erdelju nešto
duže zadržali.118
Pošto smo pogledali analogije koje nam pružaju srodne susedne
kulturne grupe u pogledu materijala grmpe A i B starčevačke kera-
mike, preči čemo postepeno na posmatranje slikanog materijala, i to
prvo keramike slikane belim na crvenom.
Ako počnemo sa Madjarskom, videčemo da je veoma malo sli-
kane keramike uopšte, a ukoliko odbacimo onu koju I. Kutzian na-
ziva slikanom, a koju sam ja uvrstila u moju grupu B, utoliko manje
ostaje prave slikane keramike. Svakako je najtipičniji sud iz Ko-
pancs-Zoldostanya, koji oblikom potpuno' odgovara primerku iz
Starčeva — peharu iz jame 6, ali je ukrašen za razliku od ovoga, samo
vertikalnim belim trakama. 120 Iz Oszentivan VIII publikuje Banner
dva primerka slikane keramike, za koje se poziva na vinčanske
primerke slikane u crusted tehnici kao analogije.121 Ova oba oblika
medjutim, tipično su vinčanska, dok o ornamentici ne možemo ništa
reci jer je na reprodukciji veoma slabo vidljiva.
Kao što vidimo na primeru Madjarske, kada se ide ka severu u
kompleksu starčevačke kulture, opaža se opadanje broja slikanih
fragmenata. Medjutim, potpuno je obrnut slučaj sa jugom, koji
nam pruža obilje ovoga materijala, sa velikom raznovrsnošcu u po-
gledu upotrebe i kombinacije boja.
O starčevačkoj slikanoj keramici, posle Fewkesovog prethodnog
izveštaja, dobio se utisak, da se tu radi jedino o geometriskoj orna-
mentici kada je u pitanju bojenje belom bojoni. Medjutim, prilikoni
govora o grupi C ove keramike, pokazali smo več da to nije tačno,
i da se naprotiv, i u keramici ukrašeiioj belom bojom nalaze krivo-
liniski ornamenti i motivi, a u jednom slučaju čak i neprekidna
spirala radjena u ovoj tehnici. Iz ovoga razloga prvenstveno, ne može
se ona u potpunosti paralelisati sa Sesklo materijalom, koji uopšte
ne poznaju ni krivoliniski motiv, a još manje spiralu. Ali zato se na
118
M. Garašanin, op. cit., 120—126; Chronologie, 60—64.
119
J. Nestor, Stand der Vorgeschichtsforschung in Rumanien, 22 Bericht
der Romisch-germanisehen Kommission (1935), 55; M. Garašanin, op. cit., 125.
120
Koros culture, 6, T. XXX, 9.
121
J. Banner — M. Parducz, Contributions nouvelles a 1'etude du neo-
lithique en Hongrie, Archaeologiai Ertesito, IIIS., VII—IX (1946/8), 59, nap.
61, T. X., 3—4.

114
trupu Balkanskog poluostrva nalaze najbliže analogije sa materi-
jalom iz Starčeva. Tu u prvom redu dolazi Bugarska.
Medju primercima slikane keramike belim na crvenom u Bu-
garskoj, nailazi se vrlo miiogo na motive slične onima u Starčevu, jer
tu postoje mrežasti motivi, kao i krivoliiiejni, pa nekada i potpune
spirale. Tako se mrežasti motivi u visečim trouglima nalaze na sudu
iz Kremikovaca, a na jednom fragmentu iz Bukova kombinuju se
122
oni sa belim krivolinejnim motivom. Krivolinejne trake bele boje
123
nalaze se i na primercima iz Svete Bogorodice, dok se na koma-
dima iz Jvara Bujuk-Dupnice, nalaze običiie trake, nekada grupisane
uglasto, slično meandru, 124 što približno odgovara primerku br. 468
iz jame 6 koji inače ima dobrih analogija i na slikanom materijalu
crnim na crvenom iz Bugarske.125
Na jednom primerku iinamo i ostatak krivolinejne trake. Kom-
binacije od pravoliniskih i krivoliiiejnih motiva postoje na primer-
cima iz Lagitenjuva.126 Interesantan je najzad i primerak iz Kodža
Dermen-Mursaleva, sa izrazitim belim spiralama. 127 Treba pomenuti
da se medju materijalom iz Bugarske nalazi i primeraka slikanih
belim na mrkom pozadju, kao što je jedan komad iz Kremikovaca,
ukrašen mrežastim motivima.128
Interesantno je napomenuti da za večinu materijala slikanog
belom bojom Gaul navodi da je radjen u crusted tehnici.129 Ako se tu
radi zaista o crusted ornamentici, onda bi se to potpuno odvajalo od
starčevačkog materijala. Medjutim, oblici i ornamentika pokazuju
vezu, dok Gaul nedovoljno opisuje tehniku, tako da se ne mogu
izvoditi nikakvi zaključci.
Kao što smo videli, Bugarska nam pruža velikoi obilje slikane
keramike, medju kojom preteže keramika sa ornamentikom izve-
denom belom bojom.
Makedonija pokazuje opet dve vrste materijala. Jedna vrsta,
koja je zastupljena na našem delu Makedonije, ima materijal koji
u potpunosti odgovara Starčevu. Koliko je meni poznato, tu zasada
nema materijala izrazito Sesklo karaktera. Jedini izuzetak u tome
pogledu činilo bi slikanje na fragmentu antropomorfnog suda iz
Mogile kod Bitolja, koji je u svom obliku veoma blizak primerku iz
Korinta koji publikuje L. Walker-Kosmopulos, a ima na gornjem
delu ornamente trouglova slikanih belom bojom, sasvim u Sesklo
tehnici. 130 Sa toga nalazišta inače nema bele slikane koja odgOA^ara

1L>3
Bulgaria, Pl. III, 7; V, 5.
124
Ibid., Pl. VI, 4—6.
Ibid., 133, Pl. IX, 4—5, 7—9; po Gaulu primerak Pl. IX, 10 radjen je
u scraped tehnici.
Ibid., Pl. IV, 1—4 (Kremikovci).
Ibid., Pl. XI, 10, 13—14.
128
Ibid., Pl. XIII, 2.
129
Ibid., Pl. IV, 5.
Ibid., 21.
Up. Bitolj u odeljku o nalazištima i odgovarajucu napomenu.

115
starčevačkoj, a sa njega potiče velika amfora slfčna po tehnici pri-
mercima A 1, kao i fragmenti velikog barbotine suda.
Nasuprot tome, na lokalitetu Grgur tumba kod Bitolja postoji
keramika koja potpuno odgovara beloj na crveriom iz Starčeva i ima
motive gde se uglaste trake kombinuju sa krivolinijskim. Ti su
primerci cdlične fakture i odlikuju se vrlo preciznim crtežom orna-
menta. Boja je nanešena preko crvene prevlake i samo je mestimice
skinuta, tako da se ispod nje vidi prevlaka. Prevlaka je spolja in-
tenzivno crvena, dok je iznutra mat i ljuspa se. Na tome nalazištu
nadjen je ovaj materijal zajedno sa jednim tipičnim staroevačkim
dnom, koje medjutim ima otisak asure. Ovi primerci najpribližniji
su primercima iz jame 7, br. 557, 555 i 545 (primerak iz tri fragmenta
0 kome je več bilo govora).
U Egejskoj Makedoniji može se jasno ustanoviti lironološka raz-
lika izmedju materijala slikanog belim na crvenom, sličnog starče-
vačkom. i Bugarskom, i materijala sličnog Sesklo tipu. U starijim
siojevima Servije koji pripadaju najstarijem neolitu, gde je nadjeno
1 grube keramike starčevačkog tipa, slikana keramika potpuno od-
govara tesalskom linear stilu,131 o kome ce još biti reči u odeljku
0 hrohologiji. Medjutim, medju materijalom mladjega neolita ima i
keramike slikane belim na crvenom, koja bi u priličnoj meri odgo-
varala materijalu u Bugarskoj i u Starčevu. Ovde se kao ornamen-
talni motivi javljaju paralelne deblje i tanje trake. Takva keramika
naročito je poznata iz Servije.132 Na Halkidici, u Kritsani javlja se
1 keramika sa slikanim belim motivima na crvenom pozadju, kod
koje motivi mogu biti i krivolinejni.133 Medjutim, medju materijalom
koji publikuje Heurtley ovde se teško niogii izdvojiti primerci ove
vrste od kasno neolitske keramike slikane belo na crnom ili mrkom,
koja odgovara materijalu tesalske F 1 a i bubanjsko-humskoj sli-
kanoj keramici. 134
Tesalska grupa A3a prilično je retka, kako ističu Wace-Thomp-
son.135 Ornamenti su izvedeni belom bojom na crvenom pozadju i
čisto su linearni — sastoje se iz traka i nekada trouglova. Trake su
rasporedjene u cik-cak. Samo u jednom slučaju u Sesklu motivi
136 7
bliže odgovaraju onim u Starčevu. O\ a keramička grupa malo-
brojna je u Sesklu, gde se kao oblik javlja visoka amfora sa raz-
vračenim obodom. U Tsangliju postoje slične forme pored kojih se
javlja i sud u vidu šolje sa jednom drškom, koji nema analogije u
Starčevu, bombasti sud sa velikoon trakastom drškom, kao i fragmen-
tovan bombasti sud sa prstenastom nogom, kod koga medjutim
princip rasporeda cikcak traka ne odgovara starčevačkom. I na ovora
131
132
P. M., 63, Catalogue 1—5, fig. 1—3.
133
Ibid., 149, fig. 15 1—n.
134
Ibid., 157—158, fig. 27—28 d.
135
Ibid., 70—71; P. T., 17; Nalazišta, 17—18.
136
P. T., 14; D. S. 174 i d.
D. S., T. VI, 1.

116
nalazištu retka je ova keramička vrsta. Ona ide od sloja I—VI, a naj-
13T
češča je u sloju II—III. U Tsani Maguli nadjena je ova keramička
vrsta u prilično malom broju, sa oblicima koji se u priličnoj meri
razlikuju od starčevačkih. Naročito su tipični zvonasti pehari sa
138
drškom ili bez ove. Motivi su linearni, čest je cikcak motiv, retke
trake i trougli. Na jednom primerku nalaze se trake ispunjene ubo-
139
dima. Ovde je naročito važna stratigrafija materijala, jer se on
javlja u slojevima I B, C i II—III, ali je u ova dva poslednja sasvim
sporadičan.140 U slojevima I—III u Zereliji nadjeno je vrlo malo
fraginenata ove vrste.141 Po Tsoimtas-u ova vrsta materiala najčešče
je zastupljena na lokalitetu Messiani Magula.142 Dva fragmenta iste
vrste nadjena su i u Lianokladi, u slivu Sperheja.14;i
Kod argoskoga Herajona, na vec pomenutome mestu, nadjena
je ova vrsta keramike zajedno sa obema vrstama monohromne
Sesklo keramike A 1 i A 5, slikanom keramikom Sesklo tipa crveno
na belom A 3 fš i crveno na pozad ju bez prevlake A 3 y, kao i sa sli-
kanom crno na žutom, B 3 £.144 Slikanje belim na crvenom poznato
je takodje iz Azeje.143
Kao što se iz iznetoga vidi, materijal A 3 a po svojoj fakturi
sasvim je sličan starčevačkom. Medjutim, što se tiče oblika, oni su
\i Seskhi mnogo bogatiji i raznovrsniji. Ornamentika u Starčevu
pokazujc opet vece bogatstvo, pa čak ima zustupljen i krivoliniski
i čak spiralni ornamenat, pored niza mrežastih ornamenata, mean-
droida, itd. Medjutim, j^ravi cikcak ornamenat u smislu neprekidne
cikcak trake naiiete u velikim razmerama preko cele površine suda
nemamo u starčevačkoj kulturi, več se cikcak traka uglavnom ogra-
ničava na spoljnu stranu oboda, gde se javlja kao pandan girlandima
ili mrežastim ornamentima, koji zauzimaju to mesto. Ono što je
naročito karakteristično, jeste sličnost"izmedju motiva radjenih u
tehnici bele boje, sa onima izvedenim u tehnici crnog bojenja, što
smo vec naglasili. U tom pogledu biče od interesa za hronologiju da
se u tipičnoj keramici B 3 a u Larisi, nalazi na jednom istom sudu
na spoljnoj strani ornamenat šrafiranih trouglova belom, dok se na
unutrašnjoj strani istoga suda nalazi pored sličnog ornamenta u teh-
nici crnog bojenja, još i crnom bojom izveden dvojni girland ispod
oboda.146 Wace-Thompson takodje navode da se često nalazi u grupi
B 3 a slikanje belom bojom na crvenom, pored tipičnog crnog na
crvenom i da su te dve vrste slikanja nekada upotrebljavane i na
17
P. T., 91 i odgovarajuce slike; 114 (tabela).
18
Ibid., 136 i d., sl. 86 a, b.
9
Ibid., sl. 83 b.
0
Ibid., 146 (tabela).
141
Ibid., 153.
42
D. S., 174.
43
P. T., 172.
44
Griechenland, 39.
145
Ibid., 41—42.
146
Grundmann, op. cit, T. III.

117
 147
istome sudu. U jednoj neolitskoj kuci koja je otkopana u Atini
nadjena je keramika A 3 (3, jedna vrsta tipična po svojoj tehnici za
Sesklo fazu, koja medjutim ima spiralne motive tipične za mladji
period. Zajedno sa njom nadjeno je i keramike B3«, B 3 /? i B 3 e,
148
a sve vrste su izgleda istovremene. Kod argoskoga Herajona pak
zapaženo je takodje da keramika sa slikanim ornamentima koji u
tehnici odgovaraj u delom Sesklo a delom Dimini fazi, ima iste vrste
140
motiva.
Kao što smo vec napomenuli, keramika slikana. crnim odnosno
ugasitomrkim na crvenome ima delom iste motive kao i keramika sa
belim slikanjem na crvenoj podlozi. Pored koinbinacije krivoliniskih
i geometriskih ornameiiata, mora se naglasiti da se prava spirala
ipak češce javlja u tehnici crnog bojenja, dok je u tehnici belog
bojenja srazmemo retka. Pri tome je opet karakteristično da ta
spirala, ukoliko se javlja prava spirala, koja je najvecim delom po-
znata iz materijala nadjenog van jama, koji je uglavnom publikovao
Fewkes, javlja kao motiv neprekidne spirale, bez kombinacije sa
geometriskim ornamentima.150
U Madjarskoj je i ova gruipa slikane keramike slabo zastupljena,
kao i slikana keramika uopšte. Kod I. Kutzian ne nalazimo nijedan
primerak slikane keramike sa ornamentima crne boje. Medjutim,
Banner, kada govori o Koroš materijalu navodi da se može nači
i slikane keramike crnim na crvenom, ali ne daje nikakve bliže po-
datke. 151 Nasuprot tome, Ferenc v. Tompa u svojoj Bandkeramik in
Tingarn, publikovao je obilje slikane keramike.152 U ovome pogledu
Tompa je napravio pometnju na isti način kao što je pojam Theiss
kulture proširio na Lengyel. On je naime sav slikani materijal svr-
stao u Biikk i Theiss kulfuru, ne uzimajuci kao mogučnost posto-
janje i drugih elemenata. On je to uradio sa tendencijom da dokaže
da je iz kompleksa Biikk kulture došlo do širenja slikane keramike
uopšte u pravcu jugoistoka. Medju materijalom koji je Tompa ob-
javio ima materijala koji se može vezati za potiskvi kulturu, 153 zatim
izrazitog Lengyelskog materijala sa karakterističnim spiralama,15J
a pored toga i nešto materijala koji 'bi vremenski pripadao Biikk
kulturi, ali čije poreklo nije uvek potpuno jasno. Medju tim materi-
jalom pominje Tompa nalaze iz Bodrogkeresztura, koje datira u svo j
Biikk III, kao i one iz Gava u severoistočnoj Madjarskoj, koje pri-
pisuje istom periodu. Od primeraka iz Bodrogkerestura jedan je
147
P.T., 16.
148
Griechenland, 33—34.
149
Ibid., 40.
150
Kratku analizu ovog ornamentalnog sistema dao je M. Garašanin,
Ka problemu Dimini migracije, Glasnik zemaljskog muzeja VII (1952), 33.
151
Banner, Die Ethnologie der Kbros Kultur, 40.
152 p Tompa, Die Bandkeramik in Ungarn, Archaeologia Hungarica
V—VI, Budapest (1929), 48 i d., T. XLVI i d.
153
Na pr. ibid., T. LXVIII, 3—6.
154
Na pr. ibid., T. I X

118
slikan crnom bojom na žutom pozadju. Motivi su čisto linearni od
debljih i tanjih traka, a tehnika izvodjenja je prilično nemarna. 155
Još su interesantniji nalazi iz Gava, medju kojima se javlja crvena
keramika sa trakastim motivima izvedenim crnom bojom. Trake sn
po pravilu vrlo tanke, dok su redje deblje Irake, od kojih onda tanje
polaze. Tanke trake rasporedjene su koso ili vertikalno, u vidu pa-
ralelnih snopova.156 Takvi vertikalni paralelni snopovi postoje u
Starčevu na slikanoj keramici belim i crnim na crvenom (na primer
br. 551, 545, 555 — več više puta pominjani primerak iz jame 7 ili
primerak 465 nadjen u humusu). Nalazi ovakve keramike u Madjar-
skoj ipak su dosta retki, i nemaju nikakve veze sa ostalim materi-
jalom tipičnih kultura Madjarske o kojima govori Tompa. Lokali-
zovanje ovoga materijala u području gornje Tise i Biikk planina
medjutim, može lako biti prouzpokovano trgovinskim vezama koje
su morale postojati izmedju ovih krajeva i oblasti starčevačke kul-
ture, za šta pruža dokaza i opsidijan koji je nadjen u Starčevu.
U Bugarskoj keramika slikana crnim na crvenom i žutom je
redje zastupljena od keramike slikane belim na crvenom. Ona se
nalazi u Kremikovcima, Rebrovu, Kurilu-Kremenici, Kara Bujuk-
Dupnici, Lagitenjuvu, Kodža Dermen-Mursalevu.157 Ornamentalni
raotivi sastoje se od izukrštanih traka, trouglova. Krivolinearan
motiv postoji u Lagitenjuvu, gde se na drugom fragmentu pored
oboda nalazi cik-cak linija ispod koje su tri vertikalne crne pruge. 158
Cesti su i meandroidni motivi, a postoje i spiralni ornamenti kao u
Rebrovu.159 Meandroidni motivi kombinuju se često sa krivolinej-
nim.160 Takvi meandroidni motivi postoje i u Starčevu, kako u sli-
kanoj keramici crnim na crvenom tako i na slikanoj belim na crve-
nom. Ali, u ovome odnosu izmedju Starčeva i Bugarske značajno
je da su kombinacije raznih motiva, krivolinejnih i pravolinejnih
u Bugarskoj složenije i raznovrsnije nego u Starčevu, čime su znatno
bliže pojavama u Diminiju.
Treba još napomenuti da su rezultati iskopavanja u Ginovoj mo-
gili pokazali postojanje u najstarijem sloju A jedne karakteristične
vrste slikane keramike sa crnim motivima na crvenom pozadju, koja
primenjuje kombinacije pravoliniskih i krivoliniskih motiva, medju
kojima se javljaju i spirale, a i u svojim oblicima bliska je starče-
161
vačkoj keramici.
U našem delu Makedonije postoji i u ovoj vrsti keramike ma-
terijal koji se po svojim. motivima jako približuje Starčevu. Ovde se
iiaročito ističu primerci sa lokaliteta Slatina kod Skoplja u selu
155
Ibid., 52—53, T. XLIX, 6-
156
157
Ibid., T. LII, 1—6.
158
Bulgaria, 21; 27 i d. (katalog nalazišta).
159
Ibid., P1.XI, 2a; XI, 1.
160
Ibid., Pl. V, 3.
101
Na pr. u Kremikovcima, ibid., Pl. IV, 1.
Petkov, op. cit., 160—161, sl. 3—4.

119
Zelenikovu.162 Ornamenti su izvedeni vrlo precizno crnom bojom na
intenzivno crvenom, svetlom pozadju. Medju materijalom se ističu
fragmenti sa naizmeničnim debljim i tanjim trakama izvedenim
crnom bojom, krivoliniskim i meandroidnim motivima, najzad i
jedan primerak sa spiralnim ornamentima koji odgovaraju onima iz
Olinta, na koje čemo se još vratiti. Interesantno je da medju mate-
rijalom sa ovoga nalazišta postoji jedan fragment, kako izgleda
žrtvenika, sive boje, sa duboko urezanim motivom meandra. 1 teh-
nika ovoga primerka odgovara pojavama u Olintu, gde takodje po-
stoji forma žrtvenika.163 Na lokalitetu Vršnik u Sušici kod Skoplja
nadjena je pored izrazito grubog Starčevačkpg materijala i jedna
konična noga pehara u celokupnoj fakturi tipično starčevačka, loše
pečena, sa crnim prelomom. Na crvenoj prevlaci nalaze se tragovi
crnih ornamenata koji su se medjutim izbrisali.
U ovoj vrsti materijala postoji vece jedinstvo izmedju starče-
vačkog, odnosno materijala iz našeg dela Makedonije, sa onim u
Egejskom delu Makedonije, dok kao što smo videli, kod materijala
slikanog belom bojom to nije slučaj. Ta slicnost osobito dolazi do
izražaja kod materijala iz Halkidike. Ovde se naročito ističu sudovi
slikani crnim na crvenom, sa mrežastim motivima, naizmenično upo-
trebljenim debljim i tanjim trakama i spiralnim motivima.164 Jav-
ljaju se i delovi krivolinejnih motiva i girlandi, koji medjutim ne
oclgovaraju starčevačkim.165 Vrlo su interesantne spirale iz Olinta.
Koliko se iz reprodukcije može videti, pojavljuje se ovde spirala sa
raščlanjenim završetkom, koji nekada može imati tri kraka. Takvi
su primerci poznati iz Starčeva br. 191 (iz subhumusa) i br. 193 (cul-
ture pit).1GU Medju materijalom sa Halkidike izgleda da ne postoji
hronološka razlika izmedju motiva sa pravoliniskim i krivoliniskim
ornamentom. Za nalazišta u Halkidiki smatra se da se slikana kera-
mika kao u zabacenom kraju zadržala duže vremena, i da je sraz-
merno kasna. 167 Nasuprot ovome, u Akropotamu i istočnom delu Ma-
kedonije, kod ušča Strume, mogla je biti ustanovljena hronološka
rozlika izmedju slikane keramike crnim na crvenom bez spirale i
crnim na crvenom sa spiralom, koji su ovde odvojeni stratigrafski
u dva sloja.168 Koliko se može videti iz reprodukcija koje su mi na
162
Up. Slatina u odeljku o nalazištima.
103
P. M., catalogue, 148, 149.
164
Ibid., 160, fig. 31.
165
Ibid., fig. 31 g (Kritsana).
166
Ibid., 76—77, 161, fig. 32; up. Starčevo, Pl. XI, 44—47. Potsečam i na
primerak iz jame 6 br. 483 o kome je bilo ranije govora i kod koga se
možda takodje radi o ovakvoj vrsti spirale.
167
U Olintu se slikana keramika javlja u mladjim slojevima mladjeg
neolita, P. M., 9—10, koji medjutim po svojim odlikama stoji u tesnoj vezi
sa vinčanskom kulturom, up. M. Garašanin, Hronologija, 130—132. O hro-
nologiji ove keramike up. i Chronologie, 45.
168
Chronologie, loc. cit.

120
raspoloženju, ornamentalni motivi ovoga materijala ne odgovaraju
starčevačkim motivima.169
Kada je reč o tesalskom i grekom materijalu koji odgovara ma-
terijalu iz Starčeva, onda treba istaci da tu ustvari dolaze u pitanje
tri osnovnc vrste slikane tamnim na svetlom. Te su vrste B3a, B3(3,
B3£. 170 B3a je ustvari klasična Dimini keramika u punom smislu
reči, ograničena na jednu srazmerno malu teritoriju — istočnu Tesa-
liju i oblast Larise. Njena je glavna odlika slikanje tamnim na
crvenom, ili žutom, sa tipičnim kombinacijama geometriskih i spi-
ralnih motiva koji se spajaju zajedno na jednom istom sudu.171 B 3 d
je pak keramika slikana crnim na crvenom sa čistim geometriskim
motivima, a B3e slikano mrkim na žutom, takodje sa čistim geome-
triskim raotivima. Ove dve poslednje keramičke grupe mnogo su više
rasprostranjene i nalaze se po celoj Grčkoj.
Kombinacije motiva spirale i geometriskih motiva u keraraici
Dimini B 3 a mnogo su bogatije i složenije nego u Starče\ u i odlikuju
se po pravilu tendencijom ka odvajanju ornamenata u raetope, gde
se u jednoj metopi nalazi spirala i njen derivat, a u drugoj geome-
triski motivi.172 Ipak treba istaci da su pojedine kombinacije nekada
vrlo slične, a naročito su slični pojedini motivi uzeti sami za sebe.
Tako sam oblik spirale u Dimini keramici nekada je vrlo blizak
starčevačkim spiralama, kako to pokazuju neki primerci iz okoline
Larise.173 Pojavljiiju se takodje mrežasti motivi, rombovi, trake, kao
i kombinacije traka sa spiralama, kakve postoje na primer na jednom
fragmentu br. 196 iz culture pit u Starčevu. Ovde ponovo treba po-
raenuti zdelu iz okoline Larise o kojo j je vec bilo govora, a koja ima
kombinaciju bele i crne ornamentike, kao i girlanda sa geometriskim
ornamentima.174 Medjutim, svojim oblicima keramika B3a jasno se
razlikuje od starčevačke, jer primenjuje kao osnovne forme biko-
ničnu zdehi i pehar na nozi sličan vinoanskom. Svojim oblicima star-
čevačka grupa vezuje se za Sesklo fazu.
Pored okoline Larise, keramika ove vrste poznata je iz Rakh-
manija, gde na primer jedna zdela ima omiljenu u starčevačkom
175
materijalu ornamentiku od snopova debljih i tanjih traka. U
Sesklu i Diminiju takodje je dobro poznata ta keramička vrsta. U
Sesklu se ona javlja u dva mladja sloja, a u Diminiju čini najstariju
grupu. Interesantno je pomenuti na primer jedan fragment iz Dimi-
nija sa spiralama koje se dodiruju svojim iiajizbočenijim delom,178
169
Ch. Delvoye, Remarques sur la seconde civilisation neolitliique du
Continent grec et des iles avoisinantes, Bulletin de correspondance helle-
nique. LXXIII (1949), 49, sl. 4.
P. T., 16-17.
Ibid., 16.
TipiČan primerak ove vrste prestavlja sud iz Dimini, D. S., T. IX.
174
Grundmann, op. cit, Beil. XXIX, 4, 6.
Ibid., T. III.
76
P. T., 32, sl. 12.
D. S., T. 26, 6.

121
što potpuno odgovara primerkvi br. 196 iz culture pit iz StarČeva,
koji je slikan mrkim na žutom. Jedan primerak takodje iz Diminija,
177
sa ornamentoni cik-cak traka, ima svoju adekvatnu analogiju sa
primerkom br. 470 iz jame 6, — da pomenemo samo jedan primer.
Li Tsangliju nadjeno je vrlo malo materijala ove vrste koji se po-
javljuje sporadično u slojevima V—VIII, u kojima se delimično
pojavljuje i materijal tipa B3(5 i B3e, iako ove vrste otpočinju ra-
178
nije na ovom nalazištu. Nalazište Rini dalo je svega dva primerka
keramike B 3 oc,179 dok je ona u Tsaniju česta u sloju III, gde se ta-
kodje pojavljuje sa B3^, koja medjutim isto tako ovde počinje ra-
nije. 180 Ista keramička vrsta retka je u Zereliji, gde nema mnogo
direktne sličnosti sa Starčevom. Ovde se ona javlja i u varijanii
slikanoj belim na crvenom.181 Za hronologiju je od značaja još činje-
nica da je u kuci u Atini nadjen jedan importovani komad tiipične
B 3 a zajedno sa materijalom Sesklo tipa koji poznaje spiralu, i sa
materijalom vrste B 3^—£ 182 Ovaj nalaz bice od nesumnjive važnosti
za hronologiju.
Gonije izlaganje pokazuje da postoji nesumnjiva sličnost i srod-
nost izmedju starčevačkog i Dimini materijala, ali treba voditi ra-
čuna o razlikama koje se naročito ispoljavaju u oblicima i načinu
kao i bogatstvu u kombinovanju motiva.183
Materijal B 3 S i B 3 s pokazuje u svojim motivima mnogo više
sličnosti sa starčevačkim materijalom, iako po pravihi ne poznaje
krivoliniski motiv koji se u Starčevu medjutim javlja na ovoj vrsti
keramike, gde ,je naročito čest na slikanoj mrkim na žutom pozadju.
Obe ove keramičke vrste poznate su iz Tsanglija. Medjutim,
ovde ne vidimo velike slicnosti u ornamentalnim motivima, a pogo-
tovu ne u oblicima.184 Ove su vrste naročito česte u slojevima V i VI,
ali se počinju pojavljivati več u sloju III i IV. uporedo sa materi-
jalom Sesklo tipa. Iste keramičke vrste poznate su i iz Tsanija, gde
je B 3 e vrlo retka. I ovde se B 3 <5 nešto ranije javlja od B 3 a, upo-
redo sa mladjom Sesklo keramikom linear stila.183 U malim količi-
nama nadjene su ove keramičke vrste u Heroneji,186 dok su česte u
187
Maguli I u Drakhmaniju. U Maguli II ovoga nalazišta pojavljuju
se oni u mladjim slojevima, dok se u starijima nalazi isključivo
monohromna keramika tipa A 3 /?.188 Na ovom nalazištu inače preteže
177
Ibid., T. 26, 4.
178
P.T., 114 (tabela).
178
Ibid., 130.
180
Ibid., 141, 146 (tabela).
181
Ibid., 193 i d., sl. 99.
182
Griechenland, 33.
183
Up. takodje M. Garašanin, Ka problemu Dimini migracije, 33.
184
P. T., 100—101 i odgovarajuce slike; 114 (tabela).
185
Ibid., 142, 146 (tabela).
186
Ibid., 200—201, Griechenland, 24.
187
Griechenland, 25.
188
Ibid., 25—26.

122
iriedju slikanim materijalom keramika tipa B3S i B3e. U Eutresisu
u Beotiji nadjeno je takodje pri dnu sloja malo fragmenata ove vrste
uporedo sa tipičnom keramikom sa glačanim ornamentima, koja
pripada kasnom neolitu i odgovara vmčanskom materijalu. Primerak
koji reprodukuje H. Goldman je takoreči identičan sa starčevač-
189
kim. I u Orhomenosu, gde nažalost nema stratigrafskih podataka,
iiadjeno ,je materijala koji se praktično može smatrati identičnim sa
190
tesalskim grupama B 3 d i B 3 e. I ovaj je materijal gotovo iden-
tičan sa onim iz Starčeva.
Dalje prema jugu treba pomenuti vec navedeno nalazište u
Atini, gde su sve grupe keramike, kako izgleda istovremene.191 U
Korintu nadjeni su takodje tipični primerci keramičkih vrsta koje
nas ovde interesuju. Primerak iz Korinta nadjen je u slojevima koje
Walker-Kosmopoulos pripisuje svojoj fazi III, dok je jedan izraziti
fragmenat B 3 ^ nadjen sa materijalom faze II. 1 9 2 Potpuno identičan
niaterijal poznat je iz Gonije, gde ga Blegen pripisuje svojoj mladjoj
fazi,193 dok je keramike B 3 e nadjeno' kod četvrtog lokaliteta kod
argoskoga Herajona,104 gde je izgleda istovremen sa vrstama Sesklo
tipa, izmedju ostalog i sti keramikom A 3 a, slikanpm belim na cr-
venom. Slična keramika poznata je iz Malthi na Peloponezu.195
I dalje prema istoku nailaze se analogne pojave u slikanom ma-
terijalu Prednje Azije. I ovde se pojavljuje kao osnovna vrsta sli-
kanja ornamentika izvedena tamnom bojom na svetlom pozadju,
koja ne poznaje spiralnih motiva. Takva keramika poznata je iz
sloja 17 u Mersinu, gde prethodi najstarijim pojavama mesoipotam-
skih vrsta slikane keramike.196 Medju motivima nalaze se vertikalne
irake, cik-cak trake i meandroidi, što daje ornamentiku sličnu onoj
ii starčevačkoj grupi. Slikane keramičke vrste poznate su i sa iz-
vesnog broja drugih lokaliteta. Tako je slikana keramika poznata
na Kipru, gde se pojavljuje krajem druge faze kiparskog neolita.
I ovde se javljaju geometriski motivi, ali se ornamentika izvodi
crvenom bojom na svetloj, žutoj ili beloj osnovi. Ova keramika više
odgovara Sesklo nego Dimini tipu.197 Nisu manje interesantni ni na-
lazi iz Jeriho IX, gde se uporedo sa grubom keramikom javlja i sli-
kana sa gcometriskim motivima izvedenim mrkom bojom na žutom
189
Goldman, Excavations at Eutresis, Cambridge-Massachussetts (1931),
76 i d., T. 1, 5.
190
Kunze, op. cit., T. IV, 4.
lfll
Griechenland, 33—34.
192
Walker-Kosmopoulus, op. cit., 47 i d., Pl. II, h.
193
Griechenland, 37—38.
194
Ibid., 39.
195
Ibid., 43.
196
Bittel, Grundziige der Vor- und Friihgeschichte Kleinasiens, Tii-
bingen (1945), 13, sl. 1.
197
Laviosa-Zambotti, op. cit., 510; Milojčič napominje da su novim isko
pavanjima u Kilikiji otkrivene takodje izvesne vrste slikane keramike
koje odgovaraju materijalu iz Seskla, iako o tome ne daje bliže podatke,
Koros-Starčevo-Vinča, 117, nap. 128.

123
 198 19£>
pozadju. Slikana keramika karakteristična je i za fazu Amk B,
a nalazi se i u Mesopotamiji. Tu su starije preistoriske kulture
bogate slikanom keramikom. Za nju se dalje vezuju pojave u Iranu
200
i Turkestanu. Medjutim, ovde se u najstarijim slojevima, koji
iprethode razvitku bogate slikane keramike koja često ima. figuralne
motive i radjena je na vitlu, nalazi i keramika slikana crnom bojom
i)a crvenom pozadju, sa čistim geometriskim motivima. Ova keramika
poznata je iz najdnbljih slojeva Tepe Sialk-a gde se javljaju motivi
šrafiranih rombova, a slična keramička vrsta poznata je i u Anau I. 2 0 1
Naročito karakteristična je keramika sa nalazišta Tel Hassuna u
Mesopotamiji. Na tome lokalitetu bilo je moguce ustanoviti duži
razvoj neolitske kulture koji prethodi fazi Tel Halaf, kao jednoj od
najstarijih u ovim krajevima. Slojevi I—YI u Tel Hassun-i pripa-
daju periodu koji prethodi Tel Halaf fazi. U najstarijem sloju I A
još nedostaje slikana keramika koja odgovara onoj u najstarijim
keramičkim slojevima Jeriho. U kasnijem razvoju pojavljuje se
slikana keramika i to u slojevima IB—V. Najpre se javlja kera-
mika sa crvenim motivima na žutom pozadju, a u slojevima III—V
pojavljuje se iiiiiport Samara keramike i domača slikana keramika
sa pretežno mrkim. motivima na žutoj ili crvenkastoj osnovi.202
Slične pojave, naročito što se tiče motiva slikane keramike tam-
nom bojom na svetlom pozadju nalaze se i u preistoriskom periodu
Egipta u predinasticko doba, gde ih E. Baumgartel paraleliše i do-
vodi u direktnu vezu sa pojavama u Prednjoj Aziji.203
Sve pojave o kojima je ovde reč veoma su stare, i svakako pret-
hode daleko pojavama ove vrste u jugoistočiioj Evropi.
Ovde je potrebno osvrnuti se na jednu vrstu evropske slikane
keramike o kojoj dosada nije bilo govora, jer sam smatrala da je
treba specijalno izdvojiti. Reč je o erdeljskoj slikanoj keramici,
koja je poznata po izvesnom broju nalazišta u Erdelju.204 Ova nala-
zišta uglavnom su pečinska, dok je Tordoš jedno od največih, a
jedino otvoreno naselje ove kulture na kome su vršena iskopavanja.
U svojim 'oblicima razlikuje se ova keramika znatno od starčevačke,
198
Chronologie, 15; Pittioni, op. cit., 28—29.
199
Chronologie, 18.
200
Za pregled bogate slikane keramike Mesopotamije up. Moortgart,
op. cit., passim; za pojave u Iranu L. Vanden Berghe, Les ateliers de la cera-
mique peinte chalcolithique en Iran sud-est, Revue archeologique VI S,
XXXIX (1952), 1 i d.
201
Moortgart, op. cit., 18, T. III b; Menghin, op. cit., 303 i d., T. XXXV,
8—10 za Tepe Sialk up. i Baumgartel, op. cit., 57, sl. 7, 3—4. Ovde se treba
osvrnuti i na nalaze iz Musiana i Arpakhija, ibid., 58, sl. 8, 1, 7.
202
Pittioni, op. cii, 29; 31—32.
203
Baumgartel, op. cit., 54 i d. up. naročito sl. 8 (Nakada).
201
Nestor, op. cit., 51—54; H. Schroller, Die Stein- und Kupferzeit Sie-
benbiirgens, Berlin (1933), 25—30.

124
sa kojom ustvari nema nijedne zajeclničke forme, dok joj se oblici
približuju vinčaiiskoj kulturi. Njeni su oblici pehar na nozi, cevasti
postament za sudove, zdele bikoničnog oblika, kao i one sa cilin-
205
dričnim vratom i ramenom. Ni hronologija ove grupe nije pot-
puno jasna, ali se ona uglavuom smatra srazmerno vrlo kasnom.
Tako bi trebalo vremenski da odgovara periodu treče faze Tordoša,
2u6
šio bi značilo kraj vinčansko-tordoške faze. Stoga če biti vero-
vatno da se sa ovom grupom imaju dovesti u vezu kasni nalazi
slikane keramike u Banatu i Panoniji, koje je Berciu doveo u vezu
sa starčevačkom kulturom. Problematičnost ovakvih zaključaka po-
kazao je M. Garašanin.207 U ovoj grupi ornamentika se izvodi svetlo-
mrkom, crnom ili tamnocrvenom bojom na crvenom ili žutom po-
zadju. Motivi ove ornamentike sastoje se od kombinacija spirala
i geometriskih ornamenata, traka, šahovskih polja, rombova, rom-
boida, trouglova itd. 208 Izvesni motivi imaju i direktnih paralela u
starčevačkoj grupi, tako jedna spirala izvedena mrkom bojom na
crvenom pozadju jednog suda sa debelim zidovima koji je nadjen
u Tordošu, k»O' i cik-cak motivi slikani crvenom bojom na crvenom
pozadju, u čemu otstupaju od starčevačke keramike.209 Ipak, uzeta
u celini, kombinacija ornamentike na ovoj keramici naročito su
slične onima u B 3 a keramici u Dimini ju, sa kojima ih je zato
Schroller, kao i drugi arheolozi, hteo dovesti u vezu.210 No, s obzirom
na hronološku razliku direktna veza je slabo verovatna.
Na kraju ostaje da se govori o još jednoj vrsti slikane kera-
mike, koja je doduše u Starčevu prilično malobrojna, polihromnoj
keramici. Ovde treba potsetiti da su polihromne vrste zastupljene u
Starčevu sa svetlomrkom ili više oranž osnovom na kojoj su slikane
trake ugasito mrkom ili svetlije mrkom bojom, oivičene tankim pru-
gama. Jedan primerak sa iskopavanja Grbiča, koji nosi inventarski
broj 3369 ima na crvenoj osnovi crne trake oivičene tankim belim
trakama. 211 U oba slučaja tu se radi o uobičajenom načinu slikanja
u Starčevu, crnini na crvenom ili mrkim na svetloinrkom ili žutom,
samo su bojene trake još oivičene belim tankim linijama. U svim
slučajevima fakiura crepova vrlo je dobra. Fragmenti svetlomrke
odnosno oranž osnove dosta su debeli, ali odlično pečeni i neobično
dobro uradjene glatke i fine sjajne osnovne prevlake.
U raznim srodnim kulturama sa slikanom keramikom pojav-
ljuje se polihromija, ali tu postoji od jedne do druge kulture, pa
£05
Schroller, op. cit., 27—28, T. 22—24
206
Nestor, loc. cit.
207
" Starinar, N. S. II, 301—303.
208
Schroller, op. cit., T. 22—24; Nestor, op. cit, T. 3.
209
M. Roska, Die Sammlung' Zsofia v. Torma in der numismatisch-
archaologischen Abteilung des Siebenbiirgischen Nationalmuseum, Kolo-
szvar (1941), 292, T. CXXIV, 5, 6, 10. Ovde treba pomenuti i fragmenat
slikan mrkom bojom na crvenom pozadju, ibid., 290, T. CXXIII, 4.
210
Schroller, op. cit., 29—30.
211
Up. i Starčevo, Pl. XII, 49—51.

125
čak i u jednoj istoj kulturi mnogo razlika. Interesantno je da poli-
hromija nije poznata ni iz macljarskog ni iz bugarskog ni iz make-
doiiskog slikanog kompleksa. Nasuprot tome javlja se ona u erdelj-
skoj slikanoj keramicL Pri tome su upotrebljavani motivi koji su
slikani mrkocrvenom, mrkom i crvenom bojom na crvenom ili žu-
tom pozadju, sa oivičavanjem crnom bojom,212 Kao što se iz ovoga
vidi, ovde se polihromija ustvari sastoji od toga što se uz osnovne
dve boje bihromne keramike za uokviravanje motiva upotrebljava
i crna boja. Princip polihromije dakle u osnovi vrlo je sličan onome
u Starčevu, ali je način kombinovanja boja sasvim različit. Tako
Starčevo uopšte ne poznaje slikanje crvenoon bojom, a polihromnoj
starčevačkoj keramici strano je oivičavanje crnom bojoni. U njoj
se naprotiv, osnovni tamni motivi uokviravaju tankim belim tra-
kama. I kultura Cucuteni-Erosd kao i tripoljska kultura, poznajn
polihromno slikanje. Medjutim, ovde se i tehnika i način ornamen-
tisanja kao i motivi razlikuju od onoga u Starčevu, o čemu ce biti
govora u docnijem. izlaganju, zibog čega se sada samo dodiruje to
pitanje, bez ulaženja o> detalje.
U Tesaliji i Grčkoj uoipšte, polihromno slikanje doibro je po-
znato. Tu su izdvojene tri osnoAiie grupe polihromne keramike obe-
ležene kao B3/?, B3y i B 3 £.213 B 3/? odlikuje se slikanjem belom i
crnom bojom na crvenoj osnovi, ili crnom i crvenom bojom na krem
osnovi. Pri tome je crna boja po pravilu upotrebljena za uokvira-
vanje motiva, što opet ukazuje na razliku prema starčevačkom ma-
terijalu. Keramika B 3 y ima slikanje crnom i crvenom na belom
pozadju. Njeni motivi odgovarajii onima u pravoj Dimini keramici,
što je uostalom slučaj i sa B 3y5. Nasuprot tome B 3 L, primenjuje istu
vrstu boja izuzimajuči oranž, ali sa linearnim OTiiamentima, bez
spirale.
Od ovih keramičiiih vrsta B 5/? i B 3 y nadjene su sporadično
u sloju II u Rakhmaniju koji pretstavlja sloj tipične Dimini ke-
ramike. 214 B3y nadjena je i u Messiani Maguli,^gde je takodje česta
prava Dimini keramika. 215 B 3 /9 nadjena je u mladjim slojevima
Seskla, gde je nalažena isključivo ova vrsta keramike od poli-
hromnih, dok nedostaje B 3 y, koja je medjutim poznata u Dimini
u istovremeiiim slojevima sa mladjim slojevima Seskla.216 U sloje-
vima Diminija koji odgovaraju mladjim slojevima Seskla retka je
medjutini B 3 ft. U Tsangliju pojavljuju se B 3 /? i B 3 y sporadično
od V sloja na više, dakle u istim slojevima u kojima se nalazi i prava
Dimini keramika. 217 Na ovome nalazištu pojavljuje se i B 3 £ koja
212
Schroller, op. cit., 25.
213
P. T., 16—17.
214
Ibid., 31, 37 (tabela).
215
Ibid., 55.
216
Griechenland, 2.
217
P. T., 100, 114 (tabela).

126
se medjutim javlja još od trečega sloja i ide delom uporedo još sa
218
Sesklo keramikom. Mali broj polihrornne keramike poznat je iz
219
Rhinija, a isto tako u Tsani Maguli. Na ovom poslednjem nalazištu
nadjene su sve vrste polihromne keramike u sloju III koji odgovara
Dimini fazi. Keramika B 3 y nadjena je i u Zereliji, takodje u mla-
djim slojevima, a retka je i u Phtiotidskoj Tebi gde se javlja i sa
keramikom B 3 /? u slojevima koji prethode onima sa tipičnom cru-
220
sted ware. Obe keramične vrste, B 3 /3 i B 3 y poznate su iz okoline
221
Laiise. Dalje je B 3 y malobrojno zastupljena u Heroneji, dok se
u velikim količinama nalazi u Drakhmaniju, gde se javlja i B 3 L,.222
I polihromna keramika iz Orhomenosa može se paralelisati sa B 3 y.22S
Na nalazištu u kuci na Akropoli u Atini, gde je otkriven i jedan
tipičan fragment B 3 a, očigledno importovan iz Tesalije, i gde uopšte
izgleda da se stariji elementi održavaju hronološki duže, nadjena
je zajedno i slikana keramika B 3 /3 i B 3 ^. 2 2 4 Sve tri vrste poznate
su i iz Korinta, gde je medjutim teško govoriti o tačnim stratigraf-
skim podacima.225 Malobrojna polihromna keramika iz Gonije od-
govara grupi B3/?.226 Ova keramička vrsta nadjena je i u argoskome
Herajonu.227
Kao što' se iz gornjeg izlaganja vidi polihromne vrste u Grčkoj
po svojim kombinacijama boja ne odgovaraju onima u Starčevu,
a i motivi su uglavnom složeniji i raznovrsniji, dok u Starčevu imamo
trake sa tendencijom ka povijanju, ili krivoliniski ornamenat, koji
nam nije sačuvan u dovoljnoj meri da bismo mogli sa sigurnošču
reči da li se radi, kako izgleda, o spirali.
Navedene pojave iz Grčke takodje pokazuju da možda postoji
izvesna hronološka razlika pojedinih polihromnih grupa, naročito
da se hronološki izdvaja B 3 C, koja je i stratigrafski delom. ustanov-
ljena u starijim slojevima od dveju drugih vrsta, a pored toga ne
poznaje ni spiralnu dekoraciju. No, veoma je značajna i činjenica
da vrste B 3 fi i B 3 y koje su inače po svojim motivima jako srodne,
često ne dolaze na istoni lokalitetu, a pripadaju stratigrafski isto-
vremenim slojevima. Ovo' naročito lepo ilustruju pojave u mladjim
218
Ibid. (tabela).
219
Ibid., 130, 141—142. U tabeli keramičkih vrsta u Tsani izostavljena
je slikana polihromna keramika. Tabela je dopunjena u Griechenland, 90.
220
P. T., 157, 159 ( t a b e l a ) ; 166—167.
221
Grundmann, op. cit., 121, sl. 5, T. IV; Donaulandischer Import im
steinzeitlichen Thessalien, Athenische Mitteillungen, 59 (1934), 123—136,
T. X—XI. Neosnovanost teorije o podunavskom poreklu keramike iz Tesa-
lije pokazao je M. Garašanin, Ka problemu Dimini migracije, 30 i nap. 24.
222
Griechenland, 23—26.
223
Ibid., 29, Kunze, op. cit., T. II, 3; IV, 1—2.
224
Griechenland, 33.
225
Ibid., 37; Walker-Kosmopoulos, op. cii, P l IV, d, i—1.
226
Griechenland, 38.
227
Ibid., 39.

127
slojevima Seskla koji pripadaju Dimini fazi, kao i one u samom
Diminiju. Teritorijalno Sesklo i Dimini ne leže na velikom odsto-
janju jedan od drugoga. Pošto se medjiitim u istovremenim sloje-
vima oba ova nalazišta ne pojavljuju iste polihromne vrste, može se
ova pojava objasniti samo lokalnim razvojem na pojedmom loka-
litetu. Njime je svakako uslovljeno i da se na nekim drugim nalazi-
štima pojavljuju u isto vreme razne polihromne vrste. Ovakvo stanje
n Grčkoj govorilo bi u prilog pretpostavci da su pojedine vrste
polihromne keramike i u drugim kulturama čisto lokalnog karaktera,
nastale unutrašnjim razvojem u okviru slikane keramike jedne od-
redjene oblasti. Svakako da ce takav slučaj biti i u Starčevu.228
Sve iznete analogije i pobrojani materijal za koji sam se trudila
da po mogucstvu uvek dam i stratigrafsko i hronoJoško ograničenje,
smatram da je uglavnom i na prvom mestu potvrdio moju osnovnu
podelu keramike na A grubu, B monoliromim u raznim nijansama
i C slikanu. Iz ovoga se vidi da se celokupan srodni ili slični kera-
niički materijal može svrstati u ove tri osnovne grupe, koje pak
pružaju mogučnost posmatranja pojedine od njih u celini. U okviru
samih. oviih grupa, naročito na primer u okviru slikane keramike,
postoji dalje finija podela, koja se u osnovi takodje svodi na dve
osnovne grupe, slikano tamnim na svetlom i svetlim na tamnom.229
U okviru tih grupa dalje, može postojati hronoloških i lokalnih raz-
lika. Tako na primer u Grčkoj postoji starija slikana keramika
crveno na belom A 3 [} i druge varijante tamnog slikanja na belom,
koje nisu poznate u Starčevu, dok se izvesne pojave slične vrste
nalaze u Bugarskoj. Isto tako postoje indikacije da je na jugu
keramika sa tamnim sHkanjem bez spirale starija od one sa tamnim
slikanjem sa spiralom. U pravcu severa, ta se razlika u izvesnom
smislu gubi, jer starčevačka keramika sa geometriskim motivima
primenjuje često ako ne baš spiralu, a ono krivoliniski motiv.
Prelaz izmedju Starčeva i drugih grupa, nije oštar i ne može
se strogo odeliti. Naprotiv, posmatramo jedan postepen prelaz, pri
čemu u pojedinim oblastima pojedini elementi postaju pretežni.
Tako se od Starčeva prema severu gubi slikana keramika, koja se
u okviru Koroš kulture javlja retko i svakako izuzetno. Kako smo
vec gore pokazali, verovatno je da se izvesni nalazi ove vrste mogu
dovesti u vezu sa importom iz naših krajeva. Prema Bugarskoj
takodje je prelaz veoma blag — bugarska i starčevačka kultura
imaju dobrini delom identičan materijal. Medjutim, u Bugarskoj
preteže slikanje belom bojoni koja, ukoliko je tačno da je crusted,
pokazuje izvesna lokalna tehnička obeležja, Zatim se ovde, kako je
228
Na lokalnom karakteru mnogih specifičnih pojava pojedinih neo-
litskih
229
nalazišta u Grčkoj insistira osobito Milojčič, Griechenland, passim.
Nisam se upustila u detaljnu tipološku podelu kakvu su za Grčku
izvršili Wace in Thompson, jer se takve podele večinom u daljoj praksi
pokazuju kao prilična nepraktične i nerealne.

128
rečeno, javlja i slikanje crvenom foojom,230 koga u Starčevu nema.
Nasuprot tome, Starčevo je bogato razvilo motive neprekidnih spi-
rala koje su Bugarskoj ostale nepoznate. Na jugu prema Makedoniji
opet je isti slučaj. I pojave slikane keramike u našem delu Make-
donije, a delimično i u Egejskoj, potpuno odgovaraju onima kod nas.
Izvesna jača lokalna izdvojenost može se pratiti u Grčkoj.
Dok je kod svih ranijih pojava i u obliku karakteristično jedin-
stvo u koje se uklapa i Starčevo, značajno je da Starčevo svojim
motivima pre stoji u vezi sa pojavama nešto mladjeg perioda u
Grčkoj kraja Sesklo i Dimini faze, dok sv-ojim oblicima stoji isklju-
civo u vezi sa Sesklo fazoni.
U pogledu rasprostranjenosti svih keramičkih grupa uopšte
takodje postoje izvesne razlike. Svakako^ je najrasprostranjenija
gruba keramika, koja obuhvata ustvari jedan ogroman trougao čije
se teme nalazi u Panonskoj niziji, a koji svojom osnovom dopire
preko istočnog Mediterana do severne Afrike i Prednje Azije. U
severnoj Africi, kao i u Prednjoj Aziji, ove keramičke grupe spadaju
u najstarije.
Monohromna keramika u svojim najosnovnijim oblicima, crvena
i crna, vezuju se uže za jugoistok. Ona se može pratiti od Mesopota-
mije do naših krajeva. Lokalne varijante u izvesnim oblastima jače
su razvijene. Tako je monohromna sa širim kanelurama izgleda spe-
cifično balkanskog karaktera, jer se nalazi u Boian A i Starčevu.
I u slikanim keramičkim vrstama postoji takva teritorijalna
•ograničenost. Uglavnom, koliko mi je poznato, izgledalo bi da je
slikanje belom bojom uže ograničeno na Balkan, dok je slikanje
iamnim bojama sa geometriskim motivima pojava koja se kao i mo-
nohromna keramika, može pratiti od Prednje Azije do Panonije.
Nasuprot tome, spiralni motivi opet su uže ograničeni na Balkan.
U okviru toga razvoja razne pojave polihromne keramike pretstav-
ljaju lokalni razvoj slikane keramike u pojedinim krajevima.
Kao i gruba keramika, tako i monohromna i slikana keramika
n Prednjoj Aziji veoma je stara. Svojim najranijim počecima ove
keramičke vrste nesumnjivo prethode počecima Starčeva, o čemu ce
još biti govora u odeljku o hronologiji, a javljaju se na početku
keramičkog razvoja uopšte. Danas je teško još govoriti da li postoji
jedna zajednička mezolitska baza u svim tim krajevima, kao i kod
nas, iz koje su se ove kulture mogle razviti. Izgleda da se takav
kontinuitet može ustanoviti u Redeyeff-u i Tel Judeidah-u. U svakom
slučaju u balkanskim- kulturama ovoga kompleksa može se racunati
sa dvema osnovnim komponentama, jednom severnoafričko-prednje-
aziskom, čije je postojanje pravilno naslučivao još O. Menghin i koju
pretstavlja gruba keramika, i drugom, uže prednjeaziskom, sa mono-
hromnoni i slikanom keramikom. Lokalni razvoj na toj velikoj teri-
230
Na pr. Bulgaria, 29, Pl. V, 4 (Rebrovo); 30, Pl. V, 6—7 (Buhovo), 31
(Coina); 35, Pl. XI, 3 (Lagitenjuvo).
9 Starčevačka kultura J29
toriji u veizi sa hronološkim razlikama uslovio je i niz lokalnili
kultura i pojava. No, hronološki momenat, kao i razlika u visini
kulturoga nivoa izmedju Juga i Balkana, govore jasno da se ovaj
veliki kompleks ima smatrati kao poreklom sa jugoistoka i juga.
Starčevo i Kbros pretstavljaju samo jedan njegov najseverniji
ogranak. Sa svojim elementima koji delom potiču iz raznih kompo-
nenti, utisnule su se kulture ovoga kompleksa kao klin na trup Bal-
kanskog Poluostrva i u Panoniju, izmedju najstarijih sa njima isto-
vremenih kulturnih kompleksa kao što su u Donjem Podunavlju
Boian A, prema Istoku Precucuteni kultura, a u Srednjoj Evropi
kultura bandkeramike.

130
 HRONOLOGIJA

U ranijem izlaganju več je korišcena literatura koja se bavi

problemom Starčeva, no ovde cu se zadržati specijalno na pitanju
hronologije. O tome problemu bilo je raznih mišljenja kako je več
ranije istaknuto. Prvi put je Starčevo hronološki fiksirao M. Grbič,
smatrajuči da se ono ima staviti na kraj kulture trakaste grnčarije.
Docnije je medjutim isti autor ovo mišljenje izmenio i okarakte-
risao je Starčevo kao najstariji neolit Srbije, obeleživši ga kao
neolit A,1 Kasnije su se i drugi arheolozi pozabavili ovim problemom
osečajuci da se rešavanjem problema Starčeva rešava i pitanje hro-
noloških odnosa u najstarijem neolitu naše zemlje. Zato su oni po-
kušali da iz ono nekoliko publikovanih ilustracija i nepotpunog,
bolje rečeno nedovoljnog, preliminarnog izveštaja, vrše tipološko
razvrstavanje i izvode dalekosežne zaključke, naročito u pogledu
lironologije. Jasno je da je bilo prerano donositi ovakve zaključke
i da je to stoga bilo skopčano i sa opasnošču da se zbog nepoznavanja
celokupnog karaktera kulturnog inventara Starčeva prejudiciraju
zaključci o mestu koje ono zauzima na hronološkoj lestvici. U tome
leži osnovna slabost vecine hronoloških razmatranja o Starčevu.
Nepotpuni materijal koji je do danas bio poznat, a o kome nije bilo
ni stratigrafskih podataka niti podataka o uslovima i mestu nalaza,
nije mogao dopustiti izvodjenje ovakvih zaključaka. Zbog toga se ti
zaključci več unapred ne smeju primiti bez izvesnih ograničenja
i rezerve. Dosada je jedini na ovaj nedostatak svih tili hronoloških
2
zaključaka s pravom ukazao^ M.M. Vasic. Nažalost u svojom zaključ-
cima o Starčevu, profesor Vasic napravio je istu grešku, izvodeci
neminovno pogrešne zaključke na osnovu nedovoljnog poznavanja
kulturnog inventara ovoga nalazišta, previdjajuci čak i stratigraf-
sku bazu koju je imao u Vinči. Ovo je utoliko čudnije, što je baš
slratigrafija Vinče nagnala madjarske arheologe da isprave svoje
3
prvobitno pogrešno postavljeno datiranje Koros kulture.
1
Up. uvodno poglavje ovoga rada.
2
3
Vasič, Datovanje Starčeva, Starinar, N. S. II, 3—6.
Banner, Die Ethnologie der Koros Kultur, 32. I F. Tompa je pri-
metio da je Korčis kultura identična sa najstarijim pojavima u Vinči,
up. 25 Jahre Urgeschichtsforschung in Ungarn, 24/25, Bericht der R(5misch-
germanischen Kommission, Frankfurt a. M. 1934/35, T. 14.

9* 131
 Mišljenja drugih arheologa o Starčevu uglavnom bi bila sledeča.
F. Holste paralelisao je Starčevo sa najstarijim slojem Vinče do oko
8 m dubine, što odgovara njegovoj fazi A u razvoju vinčanske ke-
ramike.4 U starčevaČkoj kulturi razlikovao je Holste dve faze, i to
jednu koja poznaje slikanu keramiku bez spirale i drugu sa slikanom
keramikom sa spiralom. Iako kod Holstea nije s potpunom preciz-
nošču izvršeno izdvajanje starčevačkih i vinčanskih elemenata u vin-
čanskoj fazi A, značajan je njegov pokušaj da na osnovu tipoloških
razlika u materijalu ne tretira celu starčevačku kulturu kao jednu
hronološku celinu, 110 da u njoj razlikuje izvesne stupnje razvoja.
Ovakvo gledište Holstea leži u osnovi drugih pokušaja hronološkog
razvrstavanja starčevačkog mateTijala.5 Tako je A. Oršic-SIavetič
razlikovao tri faze od kojih prva obuhvata grubu barbotiniranu
keramiku, a druge dve slikanu keramiku bez spirale i sa spiralnom
ornamentom. Najstarije slojeve Vinče i Bubnja stavio je A. Oršič
n svoju drugu fazu.G Govoreči o odnosH izmedju Vinče i Starčeva,
J. Korošec paraleliše Starčevo sa najstarijim slojevima Vinče, od-
ričuči medjutim barbotine keramici onu starost koja joj se obično
pripisuje. On je došao do zaključka da je starčevačka kultura bar
delimično paralelna sa vinčanskom.7
NajinteTesantnije je svakako mišljenje V. Milojčiča koji je u
poslednje vreme učinio pokušaj da detaljno hronološki podeli ma-
terijal starčevačke kulture, oslanjajuči se na oskudne podatke kod
Fewkesa, kao i na materijal konstatovan na pojedinim nalazištima.8
Tako 011 starčevačku kulturu deli u četiri faze, od kojih samo naj-
mladja koja po njemu odgovara mad.farskoj Koros kulturi, može
delom da se paraleliše sa najstarijom Vinoom. Najstarija faza koju
Milojčic odvaja dajuči jednom šturom podatku Fewkesa interpre-
taciju da je u najstarijim slojevima Starčeva nadjena samo gruba
keramika,0 obuhvata materijal sa barbotine ornamentima, kanelu-
rama, urezanim motivima i plastičnim trakama, kao i ubodima nokta
i štipanjem. Ovde još ne bi bilo slikane keramike, niti one sa pre-
vlakom. U drugoj fazi nalazi se pored ovakve grube keramike još
i slikana sa belim, mrkim i crnim geometri jskim motivima, kao i ke-
ramika sa crnom prevlakom. Tek u ovoj fazi pojavljivala bi se po
njemu bradavičasta drška za provlačenje kanapa. Treca faza odli-
kovala bi se obiljem slikane keramike delom polihromne, sa krivo-
linejnim motivima. Tek pri kraju ove faze pojavljivala bi se
keramika sa finom braon prevlakom. U oetvTtoj fazi, koja odgovara
po njemu Kč3ros-u slikana keramika je u velikom opadanju, kako
4
Holste, Zur chronologischen Stellung der Vinča Keramik, Wiener
prahistorische
5
Zeitschrift XXVI (1939), 7—8.
6
Ovakvo gledište prihvačeno je i u delu Nalazišta, 12—14.
7
Bubanf, 28.
8
Koroš-Vinča, 61—85.
9
Koroš-Starčevo-Vinča, 108—118.
Ibid., 109. B. A. S. P. R. 12 (1936), 27 nap. 109. Podatak glasi: »At ,Grad\
Siarčevo, the barbotine ware is apsolutely the oldest.«

132
brojno, tako i u fakturi. Preteže gruba keramika sa ornamentima
»otiska klasa«, i plastičnim nalepcima u obliku ljudskih. i životinj-
skih. figura. Mišljenje V. Milojčica uglavnoni se bazira na kompara-
ciji materijala sa različitih nalazišta. Osim toga, izgleda da njegova
podela na faze stoji takoclje u veži sa podelom neolita u Grčkoj, što
se naročito jasno vidi iz njegove poslednje publikacije o tome pro-
10
blemu. Pri tome treba naročito naglasiti da su u kompleksu starče-
vačke kulture kod nas iskopavana samo tri nalazišta koja bi bila
značajna za stratigrafiju, od kojih je Sarvaš dao^ nepouzdane podatke
visled poremečenosti slojeva.11 Pavlovci su ostali nepublikovani,12
a materijal iz Starčeva takodje dosada nije bio publikovan.13 Sa svih
ostalih nalazišta poznati su samo slučajni nalazi, koji se mahom
svode na po koji redak fragmenat keramike. Otuda je nepouzdano
da se pojedina ovakva nalazišta vezuju za odredjene stupnjeve star-
čevačke kulture, u kome pogledu, bar zasada, može postojati samo
eventualna verovatnoča. Tako je nepouzdano pripisivanje Kavolaka
drugoj fazi, ili na primer pripisivanje Vrtišta trecoj, 14 jer zasada
nemamo pretstavu o celokupnom materijalu, a kako ce se dalje još
videti, izvesne vrste keramike mogu živeti vrlo dugo u raznim
fazama. Isto tako nejasno je pripisivanje Sarvaša četArrtoj fazi15
pošto se na ovome nalazištu nalazi i slikana keramika belim na
crvenom. Kada je več reč o četvrtoj fazi, potrebno je istači da Mi-
lojčic ceo materijal Koros gru.pe tretira kao jednu hronološku celinu.
Istog je mišljenja i I. Kutzian.16 U daljem izlaganju pokazacu da
postoje indicije po^ kojima bi možda i meclju materijalom u ovim
krajevima mogle da se ustanove izvesne hronološke razlike. Posle
pregleda starčevačkog materijala mora se podvrgnuti reviziji i hro-
nologija izvesnih vrsta starčevačke keramike, koju je predložio
Milojčic. Tako na primer pregled toga materijala pokazao je da je
netačno njegovo hronološko opredelenje fine mrke keramike.
Iz gornjeg izlaganja postaje jasno da je potrebno pristupiti reša-
vanju problema faza u starčevačkoj kulturi, na osnovu materijala
10
Griechenland, passim.
11
Schmidt, op. cit., 127—131; Chronologie, 82—83.
12
Chronologie, 66.
13
Nalazi sa iskopavanja u Bubnjn, nisu od posebnog značaja za rela-
tivnu hronologiju naših neolitskih kultura, pošto je ovde morao postojati
izmedju najstarijeg i kasnijih naselja duži prekid u živoiu, kako to po-
kazuje hronološki položaj bubanjsko-humske grupe. Up. Nalazišta, 17—18;
M. Garašanin, Sveti Kirilovo-Bubanj, 18 i d.: Isti, Ka problemu početaka
bubanjsko-humske grupe, Arheološki vestnik II, 1 (1951), 5—8.
14
Koros-Starčevo-Vinča, 110—111.
15
Ibid., Nalazište Aradac I koje pominje Milojčič, ustvari je ono na
Oroljskoj Bari, up. Nalazišta, 102. Ja ga nisam unela u listu nalazišta star-
čevačke kulture, jer mi materijal sa ovoga lokaliteta nije poznat (materijal
u muzeju Zrenjanin ne potiče sa toga lokaliteta). Nalazište sa starčevačkim
materijalom je ono u Bantereki part, Nalazišta, Ibid.; up. i poglavlje ovoga
rada o nalazištima s. v. Aradac.
18
Koros culture, 41 i d.

133
iz zatvorenih nalaza u jamama. Ovakvo opredeljenje omogucuje u
izvesnoj meri hronološko fiksiranje drugih nal;azišta, pri čemu,
doklegod ta nalazišta ne budu sistematski iskopana, ovakvo fiksi-
ranje ostaje ipak samo kao radna liipoteza. Što se tioe relativne
hronologije Starčeva u odnosu na druge kulture, ona je potpuno
jasna, i potvrdjena stratigrafskim odnosom starčevačke prema
mladjim kulturama u Vinči, Pavlovcima i Sarvašu. Starčevaeka kul-
tura nesumnjivo je najstarija kultura našega neolita, koja je
medjutim, u svojoj najmladjoj fazi bila paralelna sa vinčanskom
do dubine oko 8 m, to jest sa vinčansko-tordoškom fazom I.
Za odredjivanje relativne hronologije u okviru same starče-
vačke kulture, potreban je poseban osvrt na materijal po jamama.
Jama 3. U ovoj jami preteže gruba keramika starčevačkog tipa,
dok je finija keramika bez ornamenata. Medju ovom poslednjom
vrstom preteže siva. U ovu grupu spada 1 jedan pehar na nozi žuc-
kastomrke boje, koji je mogao biti rekonstruisan, a noga mu je
restaurisana. Pored sivih. nalaze se ovde i svetlomrki i crveni
fragmenti. Fina keramika odlikuje se prevlakoin koja je glačana i
često sjajna. No, fina je keramika inače mnogo redja od grube.
Jama 4. I u ovoj jami preteže gruba keramika, ali je vec finija
keramika u iehnici istog karaktera kao ona u jami 3, mnogo češca.
Postoji mrka keramika raznih nijansa, zatim siva, crvena i crna.
Nadjeno je i nekoliko fragmenata slikane keramike medju kojom
preteže ona sa motivima belo na crvenom, dok su motivi tamno na
svetlom retki. Na fragmentu br. 404 možda je postojao krivolinejni
ornamenat.
Jama 5 A. U ovoj jami bice data karakteristika prema slojevima
koje sam izdvojila u ranijem izlaganju, a koji su mogli biti tačno
fiksirani.
U najdubljem sloju preteže gruba keramika, dok je fina mnogo
redja. Medju ovom poslednjom keTamikom preteže siva, dok su
redje crvena, svetlomrka i mrka. Faktura fine keramike ista je kao
u jami 3.
U narednom sloju, neposredno ispod donjeg poda (bottom level
below lover floor), postoje iste pojave, no je fina keramika češca
i raznovrsnija, a zastupljena svim poznatim bojama i njihovim ni-
jansama. Ovde se pojavljuju i bikonične forme, kao i jedan frag-
menat sa širokim kanelurama, koji smo več ranije doveli u vezu sa
Boian A kulturom. Bikonični fragmenti potiču od trbuha velikih
sudova, i mada se ceo oblik ne može ustanoviti, ipak po svome ka-
rakteru (vrlo visok gornji konus) oni ne odgovaraju starijoj vin-
čanskoj keramici, i mogu se dovesti u vezu sa oblicima Boian A.1T
Ovde je nadjeno i slikane keramike, medju kojom postoje šest ne-
17
Nestor, op. cit., T. 8, 2.

134
znatnih fragmenata belim na crvenom i osam fragmenata slikanih
tamnim na svetlom, medju kojima ih več ima sa krivolinejnim mo-
tivom.
Medju materijalom nadjenim u sloju izmedju dva poda opet
preteže gruba keramika, uz koju je fina zastupljena u istim vrstama
kao u prethodnom sloju. I ovde je nadjeno dva bikonična fragmenta
istog kraktera kao u prethodnoin sloju. Medju slikanom keramikom
postoji samo slikanje tamnim na svetlom. Na jednom fragmentu
nalaze se krivolinejni motivi.
Isti karakter pokazuje i naredni sloj, neposredno iznad poda II
gde se medjutim pojavljuju izrazito vinčanski predmeti. Mešavina
starcevačkog i vinčanskog materijala nalazi se i u najvišim sloje-
vima ove jame, odnosno u slojevima koji leže neposredno iznad nje.
Jama 5 B. Kao što se može videti iz karaktera materiala u njoj
nadjenog, nema vrednosti za hronološka razmatranja.
Jama 6. I u ovoj jami koja je najbogatija materijalom, preteže
gruba keramika, uz koju se javljaju i primerci fine keramike svih
različitih nijansa. Neki od ovih komada odlične su fakture, a medju
njima liadjeno je i dva fragmenta sa kanelurama tipa Boian A.
Medju slikanom keramikom zastupljeno je u istom broju belo i
tamno slikanje. Oba poznaju i krivolinejne motive.
Jama 7. Materijal ove jame u svemu odgovara materijalu jame 6,
uključujuči tu i fragmente sa kanelurama tipa Boian A. Slikana
keramika zastupljena je medjutim u znatno manjem broju, a medju
ovom preteže bela ornamentika.
Jama 8. Ova jama po svome karakteru odgovara gotovo u pot-
punosti jami 3, ali je fina keramika raznovrsnija i zastupljena u
svim nijansama. Naročito su karakteristična dva fragmenta sa sjaj-
nom glatkom i odlično uradjenoni žutom prevlakom. U ovoj jami
nedostaje slikana keramika.
Jama 9 ne daje nikakvih podataka značajnih za hronologiju.
Jama 10. Odnos keramičkih vrsta grube i fine isti je kao u
prethodnim jamama. Medju finijom keramikom ima nekoliko pri-
meraka sive boje vrlo dobre fakture, sa prevlakom koja se Ijuspa.
Ova pojava zapažena je i u jami 3. Zanimljiva su tri fragmenta
crvene i žutomrke boje, koji su do polovine brižljivo uglačani, dok
im je druga polovina barbotinirana. Medju slikanom keramikom
nalazi se isključivo slikanje tamnim motivima na svetlom pozadju.

U svim jamama nadjeni su i fragmenti žrtvenika u raznim fak-

turama, što je važno za hronologiju toga oblika.
Prema ovome inventaru, mogu se nači vece ili manje srodnosti
u celokupnom karakteru pojedinih jama. Na taj način mogu se

135
izdvojiti i odredjene faze u razvitku, kojima pojedine od ovih jama
pripadaju. Kao istovremene mogu se smatrati sledece jame:
I jama 3, najdublji sloj jame 5 A i jama 8.
II jama 4, sloj ispod poda I u jami 5 A, jama 7. Ovde bi spadala
i jama 6, možda sa neznatnom hronološkom razlikom, sloga što su u
njoj slikanje belom i tamnom bojom zastupljeni u istoj meri.
III materijal izmedju dva poda u jami 5 A, gde več nedostaje
slikanje belom bojom. Ovoj grupi mogla bi se verovatno pripisati
i jama 10, no ovde iako je slikanje izvedeno samo tamnom bojom,
nedostaje krivolinejni ornamenat.
Relativno hronološki odnos ovih triju grupa pokazuje jaina 5 A.
Prema tome u starčevačkoj kulturi mogu da se razlikuju hronološki
ove faze:
I najstarija faza grube keramike koja se več pojavljuje zajedno
sa finom keramikom raznih nijansa a poznaje i »ornamenat otiska
klasa« (jama 3, najdublji sloj 5 A i jama 8).
II faza u kojoj se pored ove dve vrste keramike pojavljuje još
i slikana, koja od najranijih početaka več poznaje krivolinejni
motiv. U ovoj fazi izgleda da se mogu razlikovati dva razdoblja,
jedno u kome se uporedo javljaju belo i tamno slikanje (IT a)
(jama 5 A ispod I poda, jama 4, jama 6 i jama 7), i drugo kod koga
postoji samo slikanje tamnom bojom (II b) (jama 5 A izmedju dva
poda, i možda jama 10). Ovo iposlednje razdoblje neposredno pret-
hodi vinčanskoj kulturi, kako pokazuje materijal jame 5 A nepo-
sredno iznad poda II. Više iz stilskih razloga bice da ovoj fazi pri-
pada i polihromija.
U starčevačkoj kulturi može se zatim razlikovati i faza III,
koja nije zastupljena u samome Starčevu, a odlikuje se sudovima
sa plastičnim figuralnim pretstavama i u Madjarskoj sudovima sa
više nogu.18 Najviši sloj jame 5 A ne poznaje ovu vrstu materijala,
iako se u njemu nalaze vinčanski oblici. To bi dovelo do zaključka
da se radi o lironološkom dodiru izmedju faze II i vinčanske kul-
ture ali ne i o vremenskoj jednakosti. Odnosno, nije isključeno da
je u ovaj sloj upao materijal iz vinčanskog perioda i sa njini se
izmešao. Istovremenost jednog dela materijala vinčanske kulture
sa starčevačkom fazom III eklatantno je dokazana nalascima iz
10
Vinče, Tordoša i Potpornja. S druge strane, ipojave slikane kera-
20
mike u vinčansko-tordoškom sloju u Vinči, kao i slikane keramike
erdeljskog tipa u Tordošu, govori u prilog tome, da se u ovoj fazi,
makar regionalno, zadržala slikana keramika.
18
Ovo uglavnom odgovara pojmu Milojčičeve faze IV.
19
Roška. op. cit., T. CXLI 1—12; M. Garašanin, Hronologija, 86; Milleker,
op. cit., 130, T. XX.
20
Vasič, Preistoriska Vinča II, sl. 26? i d.

136
I
Na osnovu gornjih zaključaka koji su izvedeni na osnovu činje-
nica ustanovljenih u Starčevu, mora se izvršiti revizija hronologije
pojedinih pojava u starčevačkoj kulluri koje je dao Milojčič. Po-
kazuje se da je netačno da se fina keramika sa prevlakom pojav-
ljuje delom tek od njegove faze II, a delom, kao mrka keramika,
tek od njegove faze III. 21 Takodje je netačno da se krivolinejni mo-
tivi u Starčevu pojavljuju tek u jednoj mladjoj fazi nego geome-
trijski,22 a da je »otisak klasa« tipičan za najmladju fazu. Mnoge od
cvih pojava medjutim, produžuju svoj život kroz sve faze u Star-
čevu. Takve su na primer gruba keramika u raznim varijantama,
fina keramika u svim nijansama, pa i geometriski slikani motivi,
koji žive uporedo sa krivolinijskim, kao i verovatno idoli. Ovo jasno
pokazuje koliko je nepouzdano i nesigurno izvoditi zaključak na
osnovu nedovoljnog broja fragmenata skupljenih na površini iz-
vesnog nalazišta, bez ikakvih iskopavanja.
Ovako izneta podela starčevačkog materijala nameče problem
revizije hronologije materijala Koroš grupe Madjarske, u onom
smislu u kome ga uzima I. Kutzian. Kao što je več napred rečeno,
ona celokupan materijal Koroš kulture smatra kao jednu hrono-
lošku celinu bez rezerve.23 Medjutim, svakako da ovde ima materi-
jala u kome se može videti hronološka razlika. Tako na primer na
•osnovu materijala koji je na njima nadjen, mojoj fazi III starče-
vačkog materijala sa sigurnošču mogu da se pripišu sledeča nala-
zišta u Madjarskoj:
1. T i s z a u g T o p a r t , gde je poznat tip bikonične zdele,
kakav je karakterističan i za najdublje slojeve Vinče.24 Od pojava
tipičnih za našu fazu III, ovde treba pomenuti sudove sa više nogu,
kao i pojavu jako steatopigne statuete, čija je hronologija utvr-
djena nalazom iz Vinče.25
2. N a g y J a k s o r e r P a r t , gde se takodje pojavljuju ii-
pične vinčansko-tordoške zdele,26 a od elemenata tipičnih za fazu III
sudovi na više nogu i plastična reljefna figura.27
28
3. C e p a , sa pretstavom plastičnog jelena.
4. S z e n t e s K o k o n y z u g , takodje sa plastičnom pretsta-
vom jelena. 29
5. K o p a n c s Z o 1 d o s t a n y a , s .plastičnim pretstavama ži-
30
votinja, sudovima na više nogu i steatopignim statuetama.
L>1
22
Koros-Starčevo-Viča, 109 i d.
23
Ibid., 110.
24
Koros culture, passim.
25
Ibid., T.V, 11, 13.
26
Ibid., T. V, 1, 2, 7, 10; T. VIII, 1.
27
Ibid., T. XXVI, 3, 13.
28
Ibid., T. XXXIV, 5; XLI, 3.
29
Ibid., T.XX, 1.
;i0
Ibid., T. XXVII, 1.
Ibid, T. XXXII, 5; XXXIII, 8; XLIII, 1, 5.

137
 6. K o t a c p a r t V a t a t a n y a , sa istim elementima kao pret-
liodni.31
7. O b e s s e n y 6 , sa sudom sa više nogu.32 Ovde je nadjen i
sud sa koničnom nogom isečenom u obliku šape, što je takodje iz-
gleda elemenat najmladje faze.33
8. E n d r o d. Sudovi sa više nogu.34
9. S a r v a s - S a p a n o s , sa plastičnom figurom.35
10. H o d m e s 6 v a s a r h e 1 y H a m z a r i t o li a 1 o m, sa plastič-
nom figurom.36
11. K o p a n c s K o v a cs t a n y a , sud sa više nogu.37
12. G o r z s a , sa plastičnom pretstavom jelena. 38
Na ostalim nalazištima ne postoje tipični elementi koji bi se
mogli isključivo vezati za našu treču fazu. Prema tome se bez daljih
iskopavanja ne bi smelo tvrditi da li na ovim nalazištima nije
možda zastupljena jedna starija faza starčevačke kulture.
Materijal Madjarske KoroŠ kulture, medjutim, zbog nedostatka
slikane keramike možda se hronološki ne bi mogao podeliti u tri,
več samo u dve faze. Pri tome se mora smatrati da se slikanje, kao
elemenat druge faze nije tako reči uopšte pojavilo, a ukoliko ga
ima, ostalo je ono bez nekog dalekosežnijeg uticaja na proinene u
samoj kulturi, vec je imalo više ulogu importa.
U genezi materijala koji posmatramo, Istok leži u dalekoj
prošlosti prethodeči pojavama u Grčkoj, te se stoga u relativno
hronološkom odnosu neču na njega ni osvrtali. Medjutim, na ovome
mestu potrebno je dati relativno hronološki odnos našega materijala
prema kompleksu Grčke s jedne, i srednje Evrope sa druge strane.
Ranije postavljenu podelu grčkog neolita na tri osnovne faze
A, B, F (Sesklo, Dimini, Rakhmani), nedavno je za prvu fazu pro-
širio Milojčic.39 Tako on razlikuje jednu presesklo fazu sa isklju-
čivom upotrebom grube keramike, zatim dve faze slikane Sesklo
keramike, prema razlici ustanovljenoj u Tsani Maguli (solid style
i linear style), i najzad četvrlu fazu u kojoj se najpre pojavljuje
slikanje tamnora bojom na svetlom pozadju bez spirale (B 3 6 i
B3e), za čim ubrzo sleduje Dimini keramika sa spiralom. Sem
grube keramike slične starčevačko j , sve karakteristične vrste Sesklo
keramike, monohromna crvena (A 1), slikane vrste (A 3«, A 3 {3 itd.),
31
82
Ibid., T.XX, 8; XXII, 2; XXXII, 7; XXXIII, 9, 11.
33
Ibid., T. XXXIII, 6.
34
Ibid., T. XXXIII, 10.
35
Ibid., T. XIV, 1, 10—12.
36
Ibid., T. XLI, 9.
37
Ibid., T. XLI, 8.
38
Ibid., T. XX, 4.
39
Ibid, T. XLII, 1.
Griechenland, passim.

138
monoliromna crna keramika (A5), doživele su ovu završnu fazu, i
40
period početka Dimini kulture koja poznaje spiralu. U ranijem
izlaganju več je istaknuto da slikanje belim na crvenom u Star-
čevu nema mnogo direktne veze sa slikanjem Sesklo faze i da v-ec
poznaje krivolinejne motive. U Diminiju pak nalazi se po izuzetku
i slikanje belim na crvenom. Od samog poeetka slikane starčevačke
keramike, medjutim, poznati su krivolinejni motivi, slikani belom
bojom, koji imaju direktne analogije na sudu Dimini faze iz Larise.
S druge strane pak, tipični oiblici starčevačke keramike izrazito se
vezuju za Sesklo, a ne za Dimini, što važi i za slikanu keramiku.
Otuda bih početke slikanja u starčevačkoj kulturi stavila na kraj
Sesklo faze i početak Dimini faze, dok bi raniji period starčevačke
kuRure, koji još ne poznaje slikanje, več samo grubu i monohromnu
keramiku sličnu vrstama A l , A2 i A5, odgovarao periodu Sesklo
kulture. Cinjenica da se gruba keramička vrsta u Grčkoj završava
još pre pojave slikanja belim na crvenom, govorila bi svakako za
fakat da se pooeci ove. grupe kod nas moraju staviti u dodir sa
krajem ove grupe u Grčkoj. Vidimo medjutim, da se pred njen
kraj u Grčkoj, sa ovom javljaju istovremeno i monohromne vrste,
što bi u potpunosti potvrdjivalo moju pretpostavku o takvoni vre-
menskom odnosu. Prema tome prva faza starčevačke kulture bila
bi vremenski paralelna sa periodom solid i linear stila u Grčkoj, i
otpočinjala još u vreme završetka takozvane presesklo faze. Medjii-
tim, nedostatak baš ova dva stila u Starčevu, možda bi se niogao
objasniti nekim prekidom u odnosima, bilo da je u pitanju migra-
cija u talasima, ili pak iiedospevanje izvesnih elemenata dalje
prema severu.
Odnos prema najstarijim kulturama srednje Evrope, vec je u
nekoliko dodirnut u ovome radu (vidi odeljak o keramici). Ovde cu
se medjutim osvrnuti na relativno hronološki odnos izmedju star-
čevačke kulture i kulture trakaste grnčarije. Kao što je poznato,
podela trakaste grnčarije izvršena je na tri vremenska perioda.41
M. Garašanin je pokazao da je najmladji njen deo, Szeliszka grupa,
koja je istovremena sa potiskom kulturom, vremenski paralelna sa
vinčansko-tordoškom fazom iznad' 8 m dubine.42 Iz toga sleduje da je
njen srednji deo Notenkofpkeramik, stariji od toga, i prema tome
paralelan sa slojevima ispod 8 m u Vinči, pa prema tome i sa fa-
zom III starčevačke grupe. Najstarija faza trakaste grnčarije, Line-
arkeramik, bice onda svakako paralelna sa mojim ranijim fazama
starčevačke kulture. Tačan odnos ovde se ne može dati, niti se može
tačno odrediti kojoj od ovih dveju kultura treba u njenim počecima
priznati veču starost. Najverovatnije če biti, kao što sam več ranije
rekla da se tu ima raeimati sa dva velika centra, od kojih je jedan
40
Ibid., sl. 19.
41
Hornes-Menghin, op. cit, 777—780.
42
Hronologija, 116—118.

139
na jugoistoku Balkana i u prednjoj Aziji, a drugi u centralnoj
Evropi.
Ostaje još da se odredi odnos izmedju starčevačke i Biikk kul-
ture u Erdelju. I. Kutzian iznela je mišljenje, da je Koroš kultura
43
starija od Biikk I. Ovo mišljeiije medjutim, samo je u nekoliko
tačno i. j . , ukoliko se vodi raeuna o trima fazama starčevačke kul-
ture, jer samo prve dve faze mogu biti starije od Biikk I. Ovo
proizlazi otuda, što je Biikk II vremenski paralelno sa potiskom
44
kulturom, kao što pokazuju nalazi \x Crne Bare, pa prema tome
i sa vinčanskom kulturom iznad 8 m dubine. Prema tome, Biikk I
bio bi paralelan sa najstarijim slojevima Vinče ©dnosno sa trecom
starčevačkom fazom. I. Kutzian medjutim, kao što je več i ranije
istaknuto, uzima kao jedinstven sav materijal u Vinči do dubine
od 8 m. Prema tome, isključena je mogučnost da Koroš kultnra, u
smislu materijala koji ona pod tim terminom cbuhvata, bude starija
od Biikk I, iz vec navedenih razloga.

U apsolutnoj hronologiji starčevačke grupe, kao i u neolitskoj

apsolutnoj hronologiji uopšte, teško je dati potpuno pouzdane da-
tume. Počeci vinčanske kulture, u vezi sa odnosom prema kultu-
rama Egeje i Male Azije, datirani su oko 2600 pre n. e.45 Odkičujuci
u tome pogledu izgleda mi argumenat da se rano-heladska kultura
u svojim počecima može datirati oko- 2550 pre n. e., pošto ona, prema
kikladskom importu u ranoheladskim slojevima I i ranominojskim
slojevima II odgovara ranominojskoj kulturi II, koja je vremenski
paralelna sa periodom IV i V Egipatske dinastije.46 Datum oko 2550
za početak ranoheladske I prihvatio je i Schachermayr.47 U Vinči
se pak elementi koji se mogu dovesti u vezu sa ranoheladskom kul-r
turoiri, kao drška u obliku jadca, javljaju na dubini izmedju 7 i
8 m.48 Početak ranoheladske kulture mogao bi se paralelisati sa slo-
jevima oko 8 m u Vinči, iz kojih potiču i eiementi importa koji ce
siajati u vezi sa krajem Dimini faze, kao pehar sa dubine 7,4 m
(7,9m). U tome slučaju početak vinčansko-tordoške faze padao bi
pre 2550, najpre oko 2600 pre n. e. U ovo doba padala bi i treča faza
starčevacke kulture. Odredjivanje apsolutne hronologije druge faze
zavisno je od apsolutne hronologije Dimini kulture. Računajuči
aproksimativno od početaka ranoheladske kulture unazad, F. Scha-
chermavr došao je do zaključka da se počeci Oiminija mogu datirati
oko 2800—2750 pre n. e.49 I V. Milojčič, iako se ne slaže sa Schacher-
43
Koros culture, 43.
44
M. Garašanin, Die Theiss Kultur im jugoslawischen Banat, 130.
45
Garašanin, Hronologija, 145 i d.
46
Chronologie, 41.
47
Orientalisch-mittelmeerische Grundlagen der europaischen Chro-
nologie, 31-32.
48
M. Garašanin, Zur Frage des Beginns der Vinča Kultur, Archaeologia
jugoslavica (u štampi).
49
Op. cit., 34—35.

140
mayr-om i pripisuje Dimini kulturi mnogo kraci život od svega
100 godina, smatra da bi ona počinjala oko 2800.50 Ukoliko je Mi-
lojčičevo gledište o kracem životu Dimini kulture tačno, trebalo bi
nešto sniziti datum njenog apsolutnog početka. U tome slučaju po-
četak Diminija mogao bi se datirati oko 2700 g. Prema tome, za po-
četak naše faze II u kojoj razlikujemo dva razdoblja, nalazimo se
pred alternativom oko 2800 i 2700 pre n. e. Možda je nešto viši
datum s obzirom na postojanje dva razdoblja nešto verovatniji,
i&ko celokupni starčevački materijal pokazuje identičnošcu oblika
i motiva keramike da je evolucija u toku II faze bila veoma brza.
li ovo doba završavala bi se, dakle, prva faza starčevačke kulture.
Što se njenih početaka tiče, nema elemenata za njihovo pouzdano
ordedj.ivaiije. Medjutim, kako je gore ipokazano, ona je živela para-
lelno sa celom Sesklo kulturom, te se mora računati sa njenim
dugim životom, pošto u Tsangliju ovoj kulturi pripadaju četiri
sloja, u Sesklu tri sloja, a u Tsani Maguli dva, od kojih je medju-
tim prvi s obzirom na svoju debljinu i razlike u materijalu mogao
biti podeljen na tri faze. Sve ove činjenice ukazuju na dugu evo-
luciju, koja svakako opravdava siavljanje početaka faze I starče-
vačke kulture u četvrti milenijum. Bliži datum početaka ne može se
medjutim ni približno odrediti.

Chrouologia, 42—43.

141
 ZANIMANJE STANOVNIŠTVA

Pregledom kulturnog1 inventara starčevačkih jama mogao se

ustanoviti uobičajeni inventar neolitskih naselja čije bi glavnije
odlike bile obilje grnčarije i objekata od pečene zemlje, kao i mno-
štvo izradjevina od kamena i kosti. Posmalranjem tog materijala
može se doči i do zaključaka o zanimanju stanovništva, što medjutim
ne daje nikakvih podataka koji bi izlazili iz okvira našega pozna-
vanja zanimanja ooveka ovoga perioda uopšte. Medjutim, jedan od
veoma važnih činilaca kada je u pitanju zanimanje stanovništva
pretstavlja takodje i rezultat do koga se može doči pregledom ostco-
loškog materijala.1 To poznavanje korisno dopunjuje podatke koje
nam o zanimanju stanovništva pružaju drugi ostaci materijalne
kulture. Tako nam ornamentika na keramici i otisci koje je tka-
nina utisla u dno> vlažnoga suda pretstavlja indikaciju za pozna-
vanje tkačke veštine, a brojno zastupljene kosti ovce ili koze go-
vore u prilog pretpostavci da je za tkanje pored biljnog bilo upo-
trebljavano i životinjsko vlakno. Zemljani tegovi za mreže i igla za
pletenje istili govore o njihovom zanimanju kao ribolovaca, dok
brojni riblji pršljeni i školjke dokazuju postojanje riba i to vrlo
velikih dimenzija, koje su stanovništvu Starčeva služile za hrann.
Kamene sekire a naročito zemljane knglice za pracku verovatno su
služile i kao oružje pomocu koga je čovek ovoga perioda mogao
loviti još uvek jelena i divlju svinju. Kosti obe ove vrste životinja
nalaze se u velikom broju u Starčevu, a neki primerci pripadaju
odraslim jedinkama koje su bile veoma velikili dimenzija.
U Starčevu je nadjeno naročito mnogo kostiju govečeta medju
kojima se ističu rogovi jednoga bos primigenius-a iz jame 5 A dugi
75 cm. Posle govečeta najviše su zastupljene kosti ovce (ili koze),
zatim divlje svinje, jelena, riba i u sasvim malom broju ptica.
Obilje kostiju govečeta i ovde govori rečito o potrebama stanov-
ništva koje je počelo sa njegovim pripitomljavanjem. Interesantno
je da su usianovljena dva zuba koji potsecaju na zube pecinskog
raedveda. U južnom delu jame 6 nadjen je i fragment vilice nekog
veceg glodara.
1
Opredeljenje toga materijala izvršio je Aleksander Čirič, kustos
— pripravnik Prirodnjackog muzeja srpske zemlje u Beogradu.

142
 Pored rečnih školjaka (unio pectoris), nadjeno je i dosta lju-
šiura suvozemnih puževa, a u jami 5 a i jedna fosihia školjka koja
je verovatno izvadjena iz lesa u naroeite svrhe.
Ostaci materijalne kulture posmatrani uporedo sa osteološkim
inaterijalom daju prilično potpunu sliku o zanimanju nosilaca star-
čevačke kulture, mada ova, kako je vec ranije rečeno ne pokazuje
nikakvo specifično obeležje. Mora se zaključiti da su se ljudi ovoga
perioda bavili još uvek lovom i ribolovom, starim paleolitskim pri-
vrednim granama, dok pripitomljene domače životinje znače vec
nove oblike radinosti karakteristične za neolitski period. Vec vešti
grnčari, počeli su se baviti gajenjem domačih životinja i primitiv-
nom zemljoradnjom. Ostataka žita nije otkriveno, ali prisustvo
fragmenta žrvnja, sekira u obliku obucarskog kalupa i naročito
ostataka pleve i slame u kucnom lepu i gruboj keramici, nesum-
njivo govore o početku gajenja žitarica. Vanredna veština u obradi
kamena, mnogostruka primena i vanredna obrada kosti, gradnja
dosta prostranog stana, govore o ljudima koji če u nešto docnijem
periodu početi sa još intenzivnijom obradom zemlje, u vezi sa čim
se onda intenzivno razvija kult, izražen pored ostalog obiljem žen-
skih figuralnih pretstava koje personificiraju kult zemlje u vezi sa
plodnošcu. U starčevačkoj kulturi imanio sigurne početke, dok puni
razvoj ekonomske baze sa krajnje razvijenim manifestacijama koje
ga karakterišu, imamo tek u našem srednjem neolitu.

143
 ZAKLJUCAK

Na kraju ovoga izlaganja smatram za potrebno da se još jednom

osvrnem na ovaj rad kao celinu i da ponovo naglasim da je, kao
što pretpostavljam da se dosada moglo i osetiti, namera i želja bila
da se da slika ne samo o materijalnoj kultnri zasada najstarijeg
poznatog neolitskog perioda kod nas, več da se osvetli takodje i
život ooveka ovoga perioda sa svim specifičnostima uglavnom nje-
govog najvažnijeg lokaliteta o kome je u radu bilo najviše govora.
Zatim ponovo želim da podvučem da su upotrebljavani oni elementi
koji su iz prethodnog izveštaja 01 iskopavanjima i oznaka na mate-
rijalu utvrdjeni kao nesumnjivo tačni, kao i da se u pitanjima
važnim za hronologiju, operisalo isključivo sa materijalom iz jama
koje se mogu smatrati kao sigurno zatvorene celine. Za praznine i
veci deo nedostataka koji če se nači u ovome radu, svakakc treba
uzeti u obzir nedostatke podataka o iskopavanjima i dnevnika ra-
dova. Medjutim, ukoliko bi neko od učesnika na radovima izneo
pred javnost ta dokumenta, mislim da bi ona samo mogla upotpu-
niti ali ne i promeniti sliku koja se iz moga rada dobila o starče-
vačkoj kulturi kao celini, a koja se u priličnoj meri razlikuje od
dosada ukorenjenog mišljenja i utiska o njoj. Ovde se necu zadrža-
vati na činjenicama koje su na stvaranje toga mišljenja uticale, jer
je o tom bilo u više mahova govora u ovome radu. Želim samo da
naglasim i ponovim, da je materijal koji mi je stajao na raspolo-
ženju upotrebljen potpuno naučno' objektivno. Radu sam prišla bez
ikakvih predubedjenja i prejudiciranih zaključaka i pustila sam
činjenice da odrede njegov dalji pravac. Od fakta do fakta poste-
peno sam došla i do zaključaka o manifestacijama ove kulture, pa
i o njenoj podeli na predložene faze I, II a, b i III. Za onoga koji
pažljivo prati tok izlaganja i rezultate do kojih se došlo u ispiti-
vanju pojedinih vrsta objekata materijalne kulture, proizici če
krajnji rezultat, kao i relativno i apsolutno hronološko odredjeno
raesto koje je ovoj kulturi dato, kao logičan zaključak nametnut
samim činjenicama.
Medjutim, treba ipak napomenuti da je slika koja je iz ovoga
rada dobijena, uglavnom bazirana na materijalu iz samoga Starčeva
i da je malo verovatno1 da se u njoj kao takvoj mogu vršiti promene.
Ona je svakako i osnovni pojam o ovoj kulturnoj grupi kod nas

144
uopšte. No, dalja sistematska iskopavanja koja ce se vršiti na loka-
litetima koji ovoj kulturnoj grupi pripadaju, a koja spadaju ta-
kodje u deo moga plana budučeg arheološkog rada, svakako ce
doprineti razjašnjenju mnogih problema koji su danas več postav-
ljeni( na primer, pojava slikane keramike sa spiralnim ornamen-
tima na lokalitetu Kod česme u okolini Niša, problem naselja samo
sa grubim materijalom, problem posiojanja trece starčevačke faze
kao samostalne, itd.) i niza koji se tek daju naslutiti, kao i onih koji
če nesumnjivo nastati tokom daljeg rada. Tek tada ce se steci prava
slika o ovoj kulturnoj grupi sa svim detaljima i nijansama koji
neminovno postoje i koji če najzad biti odlučujuči faktor u ocrta-
vanju njenog užeg teritorijalnog ograničenja, kao^ i prelaza u svaku
od tretiranih odgovarajučih kultura susednih zemalja, rešavajuči
ujedno i niz u današnjem stanju ispitanosti neobjašnjivih pojava
(da pomenemo samo bojenje belom bojom u tehnici crusted u Bu-
garskoj). Zasada svi ti problemi ostaju samo postavljeni. Vec pome-
imti sistem koji sam sebi u ovome radu postavila, i koga sam se
dosledno držala, nije mi dozvolio da izvodim zaključke iz nedo-
voljnog broja podataka, što se najviše odrazilo u pitanju oprede-
Ijivanja pojedinih kod nas poznatih lokaliteta jednoj od predlo-
ženih faza starčevačke kulture. Smatrala sam da čiiiim bolji izbor
iznošenjem i utvrdjivanjem samo pouzdanih činjenica, nego dono-
šenjem zaključaka koji bi pretstavljali hipoteze, za koje se nemi-
novno mora očekivati ispravka. Jedino ako se pod ovim uglom
posmatra, mislim da če ovaj moj rad dobiti svoju pravilnu ocenu
od stručnjaka.

10 Starčevačka kultura 145

 EXCURSUS

Starčevo—Cucuteni—Tripolje

U celom izlaganju o materijalu iz Starčeva, naročito kada je

bilo reči o slikanoj keramici, svakako je palo u oči da je sistematski
izostavljan materijal koji pripada kompleksu bojene ukrajinske i
moldavske keramike. No, kako je na jednom mestu u teksiu napo-
rnenuto,1 ovo je učinjeno iz dva razloga. Prvo, stoga što materijal
ovih kompleksa nema nikakve veze sa Starčevom, i drugo, što bi
argumentacija za ovo tvrdjenje bila u vezi sa tim isuviše opširna
u poglavlju koje govori o bliskim vezama i bližim ili daljim analo-
gijama. Medjutim, sama činjenica da su mnogi naučnici starčevačku
slikanu keramiku dovodili u vezu sa pomenutim kompleksima, do-
voljan je razlog da sam. se na ove morala specijalno osvrnuti.2 Ovde
cu se na prvom. mestu osvrnuti na grupe iz Rumunije, čiji su naj-
značajniji pretstavnici Cncuteni i ,Erbsd pa zatim na ukrajinsku
neolitsku kulturu, odnosno na Tripolje i nalazišta u Galiciji, na
primer Schipenitz. Kulture zastupljene na ovim nalazištima posma-
tracu u svim njihovim najkarakterističnijim manifestacijama.
Počeču sa materijalom tipa Cucuteni—Erosd. O obliku stana
Cucuteni kulture zna se vrlo malo. Ni u samom Cucuteniju, kao ni
na drugim nalazištima ne postoje neki pouzdani elementi.3 Jedino
je značajan podatak Nestora da je u Fedeleseni otkrio kuce tipa
plošČadke, o kojima če još biti govora.4 Karakteristična je medju-
iim pojava, da naselja imaju po pravilu prirodno utvrdjen položaj.
Najkarakterističnija pojava Cucuteni kulture je keramika. Kao što
je poznato Cucuteni kultura deli se na dve faze, A i B, koje se obe
odlikuju bogatim oblicima i ornamentikom keramike. Oblici po-
sudja faze A odlikuju se velikom raznovrsnošču (zdele, pehari, am-
fore, poklopci, kašike, postolja itd.), koji su po pravilu okarakteri-
1
2
Up. odeljak o analogijama slikane keramike.
Starčevo, 50; Vulič-Grbič, op. cit., 4; Vezivanje Starčeva za kulturu
Cucuteni — Tripolje ne može se odvajiti od vezivanja ovih dveju kultura
sa Diminijem. Za ove teorije up. takodje M. Garašanin, ka problemu Dimini
migracije, 27—28.
3
H. Schmidt, Cucuteni, Berlin-Leipzig (1932), 6 i d.
4
Nestor, op. cit, 37, nap. 119. .

146
sani jasno naglašenim. i izdvojenim pojedinim. elementima — vra-
5
tom, ramenom, trbuhom, nogom, a često imaju i oštru profilaciju.
Ova faza poznaje kao osnovnu vrstu slikanja negativno izvedene
(»ausgespart«) bele molive koji se izdvajaju na taj način što se belo
prevučena površina suda pokriva tamnožutom, svetlomrkom i raznim
8
nijansama crvene boje, pa se zatim beli motiv oivičava crnim.
Pored toga pojavljuje se več vrlo rano i slikanje crvenom bojom
7
pozitivno. Osnovni motiv ove ornamentike je S spirala primenjena
u nizu različitih i vrlo bogatih kombinacija.8 U fazi Cucuteni B
nalaze se pored več poznatih oblika i sudovi sa širokim ramenom,9
sa konkavnim gornjim delom, kao i zdele sa uvučenim obodom,10
šlo sve odgOArara mladjoj vinčanskoj kulturi, to jest vinčansko-
pločničkoj fazi. U ovom periodu naročito je upadljivo izvanredno
bogatstvo raznih tehnika slikanja. Sam Schmidt razlikovao je šest
osnovnih vrsta, sa dvanaest glavnih varijanti, 11 a docnijim rado-
vima vrste slikane Cucuteni keramike još više su umnožene.12 Mo-
tivi ove faze pretstavljaju uglavnom dalju evoluciju ranijih spi-
ralnih ornamenata, koja se razvija u smislu bogatijih oblika S spi-
rale ili njenoga raspadanja u izvesne sastavne delove, kao što su
izmedju ostaloga koncentrični krugovi, uaspramni polukrugovi, ne-
prekidne spirale sastavljene od snopova linija, koje nemaju su-
štinske veze sa starčevačkim, sočivasti motivi povezani tangentama,
isečci spirala, snopovi linija itd. 13
Medju plastikom fazi Cucuteni A pripadajii jako steatopigne
slatuete ili pljosnate figure zašiljene na dole, sa duboko urezanom
ornamentikom.14 U fazi B karakterističan je tip statueta koje pot-
puno odgovaraju vinčanskom mešovitom. tipu, imaju probušene oči
i kukove, »ptičje lice« i mogu biti ukrašene slikanim ornamentima. 15
Ovde postoje i sedeče figure.
Materijal iz Erosda potpuno je sličan sa onim iz Cucutenija, u
odnosu na koji pretstavlja samo jednu lokalnu varijantu. U tome
smislu ukazuju sve odlike toga materijala, kao što su karakteri-
16
stični oblici posudja, slični onima u Cucuteni, ornamentalni motivi
takodje sa čestim S spiralama koje se kombinuju sa meandrima i
5
H. Schmidt, op. cit., Formentafel A.
8
Ibid., 14 i d., T. 2—9.
7
Ovo pitanje detaljno je razradio V. Dumitrescu, La station prehisto-
rique de Traian, Dacia IX—X (1941/44), 11 i d.
8
H. Schmidt, op. cit., T. 2—9.
9
Ibid., 38, T. 20, 5.
10
Ibid., Formentafel B, 5, 6.
11
Ibid., 30—42.
12
Dumitrescu, op. cit.
13
H. Schmidt, op. cit., T. 13—21.
14
Ibid., 64, T. 31, 1, 2, 8, 9, 13—14; 32, 4.
15
Ibid., 64—66, T. 32, 6—7; 32—34; Garašanin, Hronologija, 16.
18
F. Laszlo, Les types des vases peints d'Ariusd, Dacia I (1924), 1—2?
i odgovarajuče table.
 17
njihovim derivatima. Slikanje se vrši belom ili žučkastom bojom
na crnoj ili svetlomrkoj osnovi, zatim crvenom bojom na istoj
osnovi i najzacl polihromno sa negcitivnim motivima oivičenim cr-
18
nim. Svojim keramičkim materijalom Erosd odgovara fazi Cucu-
teni A. Kao oblik zgrade za stanovanje ustanovljena je karakteri-
stična četvrtasta kuca sa unutrašnjom pregradom i pecima, u osnovi
10
slična vinčanskim kucama. Plastika iz Erosda pokazuje mnogo slič-
nosti sa plastikom vincanske kulture vmčansko-tortloške faze, kako
u pogledu oblika, tako i u pogledu telmike izrade.20
U Tripoljskoj kulturi mogu se razlikovati upravo dve kulturne
grupe, od kojih je jedna u Ukrajini, a druga ona koja se nalazi u
Galiciji. U ukrajinskoj grupi razlikuje T. Passek četiri faze sa sli-
kanom keramikom i jednu prethodnu fazu bez slikanja.21 Osnovnu
karakteristiku naselja ove grupe čine ploščadke — četvrtaste kuce
velikih dimenzija i sa više odaja, duge čak do 30 m, sa podom često
v nekoliko slojeva.22 Tek u kasnijoj fazi, pri kraju tripoljske kul-
ture pojavljuju se zemunice. U slikanoj keramici tripoljske kulture
postoji vrlo velika sličnost sa pojavama u Rumuniji. T. Passek je n
svoj period B koji deli u dve faze uvrstila slikanu keramiku tipa
Cucuteni A, a u svoj period C ili T uvrstila keramiku tipa Cucu-
ieni B.23 Oblici posudja kao čaše, pehari, amfore, poklopci, biko-
nični sudovi, odgovaraju onima u Cucuteniju. Pored toga pojav-
ljuju se i takozvani binokli.24 Način slikanja odgovara takodje
onome u Cucuteniju. Tako postoje beli motivi oivičeni crnom bojom
na crvenoj osnovi, rasporedjeni u širok pojas koji pokriva celo po-
vršinu suda.25 Postoje i druge vrste slikanja, na primer crnom bojoin
na crvenom ili belom pozadju.26 Tripoljska kultura bogata ,je pla-
stikom. U starijoj fazi karakteristični su izmedju ostalog i oblici
siatueta sa suženom glavom, dok u mladjoj fazi plastika potpuno
odgovara onoj iz Cucuteni B. Postoje i sedeče i kurotrofne figure.27
Kultura slikane keramike u Galiciji podeljena je u četiri faze
koje odgovaraju fazama B l i B 2 i C l i C 2 kod Passek.28 U okviru
17
Schroller, op. cit., T. 33—35; 36, 6, 7, 9.
18
Ibid., 51—52.
19
Ibid., T.45—47.
20
Ibid., 57—58; Garašanin, Hronologija, 129—130.
21
T. Passek, Tripilska kultura, Kijev (1941), 19 (tabela).
22
Up. zbornik Tripilska kultura I, Kijev (1940); F. Hančar, Probleme
und Ergebnisse der neuen russischen Urgeschichtsforschung, 35 Bericht
der Rom.-germ. Komm., 35 i d.
23
Passek, loc. cit.
24
Ibid.. 57 i d.; sl. 30 i d.
25
Ibid., 58—59, sl. 30.
26
Ibid., 60—61, sl. 31—32.
27
Ibid., 69—74, sl. 42—44; up. takodje, K. Majewski, Chronologia i styl
plastvki figuralnej zachodnio-trvpilskiej, Archeologia II (1948), 1, i d., T. I,
III, V-VI.
28
O. Kandyba, Schipenitz, Kunst und Gerate eines neolithischen Dor-
fes, Wien (1937), 11—13.

148
toga razvoja nalazište u Schipenitzu svojim starijim materijalom
odgovara fazi B 2 kod Tatjane Passek, te je mladje od Cucuteni A,
29
kome u potpunosti odgovara Nezviška faza Galicije. Mladji mate-
rijal Schipenitz-a odgovara mladjim fazama kod Tatjane Passek i
Cucuteni B, što potpuno jasno dolazi do izražaja, kako u svim obli-
cima posudja, tako i još više u ornamentici, koja sasvini odgovara
30
onoj u Cucuteni B. I plastika iz Schipenitz-a odgovara u potpu-
31
no-sti mladjoj tripoljskoj plastici, i plastici Cucuteni B. Slikanje
na keramici u Schipenitz-u vrši se u starijoj fazi crnom ili belom
bojom na crvenom, ili crveiiom bojom na belom, a u mladjoj fazi
na mrkocrvenoj, crvenoj ili beličastoj prevlaci crnom ili crvenom
bojom.32 Ovde se pojavljuju i frguralni motivi.33 O obliku stana ne
raspolaže se dovoljnim podacima.34
Iz iznetoga proizilazi na prvom mestu, da se sve pomenute kul-
fure prema svome inventaru i odlikama mogu tiipološki i hronološki
usko povezati. Njihove glavne odlike bile bi u pogledu stana četvo-
rougaona kuča nekada sa više odaja, dakle razvijene arhitekture —
ploščadka. U keramici, odlike pretstavljaju veoma raznovrsni i
razvijeni oblici sudova raščlanjeni na sve elemente, sa bogatom
profilacijom. U pogledu ornamentike, odlikuju se ove kulture bo-
gatstvom upotrebe boja, čestom upotrebom polihromije. i izvodje-
njem negativnih ornamenata, i to često na svetloj podlozi. Oiviča-
vanje u polihromiji vrši se obično' crnoin bojom. Osnovni motiv je
S spirala, zatira njeni derivati, često veoma bogati i raznovrsno
kombinovani, a postoje i figuralni motivi. Plastika takodje poka-
zuje jedan viši stupanj razvitka kako obiljem tipova, tako i orna-
mentikom i tehnikom izrade. U mladjim fazama ona se direktno
vezuje za vinčansko-pločničku plastikn.
Nasuprot tome, u starčevačkoj kulturi imamo kao osnoA7ni oblik
siana zemunicu čiji oblik ide od kružnog ka četvrtastom, u pogledu
keramičnih oblika siromaštvo osnovnih tipova koji se svode na
varijante bombastog suda i na žrtvenik. U pogledu tehnike u kojoj
je keramika izvedena preteže gruba sa raznim OTnamentalnim vari-
jantama, što je ovome kompleksu slikanih keramika potpuno strano
i nepoznato. Slikana keramika odlikuje se dvema osnovnim vrstama
i to slikanjem belim na crvenom i tamnim na crvenom ili žutom.
Polihromija je retka, a osnovni motivi oivičeni su uvek belom
bojom. U pogledu vrste ornamentike postoji geometriska, nepo-
znata kompleksima Cucuteni—Tripolje, kao i spiralna, ali ovde je
u osnovi neprekidna spirala (Up. T. XVII. Primerak potiče iz culture
29
Ibid., 126; Passek, op. cit., 19.
30
Ibid., 24 i d., «1. 6 i d.
31
Ibid., 108—114, Phot, sl. 42—77.
32
Ibid., 20.
38
Na pr. ibid., s l 19, 20, 21, 23, 28 i td.
34
Ibid., 17 i d.

149
pit level. Br. 192), dok je onamo osnovna S spirala. Starčevačka pla-
stika ima svega tri osnovna tipa, koji nemaju nikakve veze sa onima
iz kultura Cucuteni—Tripolje, kod kojih vidimo viši stupanj raz-
vijenosti oblika i ornamenta.
Hroiiološki, kao što je vec u više mahova pomenuto u vezi sa
pojedinim vrstama objekata, kcmpleks Tripolje—Cucuteni parale-
lan je sa vinčanskom kulturom, i to obe njene faze.35
Iz svih iznetih elemenata proizlazi siguran zaključak, da kom-
pleks slikane starčevačke keramike nema nikakvih dodirnih tačaka
sa kompleksom Cucuteni—Tripolje, i da je jedino formalno obe-
ležje koje ih prividno povezuje, upotreba slikanih ornamenata.

35
Milojčič, Chronologie, 64. Garašanin, Hronologija, 128—130 smatra
čak da Cucuteni kultura otpočinje nešto kasnije od vinčauske i odgovara
tek slojevima mladjim od 8 m. dubine. Up. i Ka problemu Dimini migracije,
34—35. Bez obzira na to jasna je činjenica da je Cucuteni mladji od starče-
vačke kulture.

150
 LISTA SKRAČENICA

B. A. S. P. R. — Bulletin of American School of Prehistoric research.

B. A. S. P. R. 12 — V. J. Fewkes, Neolithic Sites in the Moravo — Danubian
Area, B. A. S. P. R. 12, 1936.
B. A. S. P. R. 15 — V. J. Fewkes, Report on the Summer Course af the Ame-
rican School of Prehistoric Research, B. A. S. P. R. 15, 1939.
Bubanj — A. Oršič-Slavetič, Bubanj, eine vorgeschichtliche Siedlung bei
Niš, Mitteilungen der Prahistorischen Kommission der Akademie der
Wissenschaften, IV, 1—2, Wien 1940.
Bulgaria — J. H. Gaul, The Neolithic Period of Bulgaria, B. A. S. P. R. 16,
1948.
Chronologie — V. Milojčič, Chronologie der jiingeren Steinzeit Mittel- und
Siidosteuropas, Berlin 1949.
D. S. — Chr. Tsounta, Proistorikai akropoleis tou Dimeniou kai tou Se-
sklou, Athenai 1908.
Fewkes, Proceedings — V. J. Fewkes, Neolithic sites in the Yougoslavian
Portion of the Lower Danubian Valley, Proceedings of the American
Philosophical Society 78, 1937.
Griechenland — V. Milojčič, Zur Chronologie der jiingeren Steinzeit Grie-
chenlands, Jahrbuch des Deutschen Archaologischen Instituts 65/66
(separat).
Hronologija — M. V. Garašanin, Hronologija vinčanske grupe, Ljubljana
1951.
Kords Culture — I. Kutzian, The Koros Culture, I, II, Dissertationes Pan-
nonicae II, 23, Budapest 1944.
Koros — Starčevo — Vinča — V. Milojčič, Koros, Starčevo, Vinča, Reinecke
Festschrift, Mainz 1950.
Ksiega — M. Grbič, Bemalte Keramik aus Starčevo in banater Donau-
gelande, Jugoslavien, Ksiega Pamiatkowa prof. dr. W. Demetrykie-
wicza, Poznan 1930.
Larissa — K. Grundmann, Aus neolithischen Wohnhiigeln bei Larissa, Athe-
nische Mitteilungen, 57, 1932.
Nalazišta — M. Garašanin-D. Garašanin, Arheološka nalazišta u Srbiji,
Beograd 1951.
P. M. — W. A. Heurtley, Prehistoric Macedonia, Cambridge 1939.
P. T. — A. J. B. Wace-M. P. Thompson, Prehistoric Thessaly, Cambridge 1912.
Proceedings — Proceedings of the American Philosphical Society.
Starčevo — V. J. Fewkes, H. Goldman, R. Ehrich, Excavations at Starčevo,
Yougoslavia, Seasons 1931—1932, B. A. S. P. R. 9, 1933.
151
 RESUME

Introduction

IA>bjet de cet ouvrage est 1'etude de la civilisation de Starčevo, la plus

ancienne de notre neolithique, rependue dans 1'interieur de la Peninsule
Balcanique, particulierement en Serbie et en Bulgarie. Un interet parti-
culier a ete voue aux relations de cette civilisation avec la Grece et 1'Asie
anterieur, ou les resultats de nouvelles recherches aboutissent a des donnees
de grande importance. Pour ce qui est des materiaux archcologiques ce sont
ceux provenant des fouilles americaines de 1932, sur lesquels on ne posse-
dait jusqu'ici qu'un compte-rendu preliminaire, conserves au Musee National
de Beograd, qui se trouvent a la base de mon etude. II faut noter que je
ne me trouvais pas en possession du journal des fouilles mais que deja
les donnees fournies par les indications etiquetees sur les sacs dans lesquels
les objets de Starčevo furent emballes apres les fouilles, suffisent a donner
1'orientation necessaire sur le caractere de ces materiaux.
Je desire souligner surtout que je ne me suis servie dans mon ouvrage
que des materiaux provenant des fonds de cabane, et qui par ce fait repre-
sentent plus ou moins des unites chronologiques distincies, ceci du fait
qu'il n'existe pas a Starčevo de stratigraphie semblable a celle de Vinča.
Je dois remercier particulierement Mr. M. Grbič, qui, ayant participer aux
fouilles americaines, a bien voulu me ceder en partie ses droits de
publication.

Types d'agglomeration de la civilisation de Starčevo

Les agglomerations de la civilisation de Starčevo, /peuvent selon leur

situation topographique etre divisees en deux groupes: agglomerations
situees a des lieux aptes a etre defendus et celles se trouvant dans les
vallees. II n'existe pas encore a cette epoque de constructions de defense.
La topographie des stations correspond en premier lieu aux besoins de
1'homme neolithique. Ces stations se trouvent donc au bord de rivieres
(Vinča, Bubanj, toutes les localites portant le nom d'Obala-rive-, comme
a Kostol, Korbovo, Velesnica, Kusjak, Zemun sur le Danube, Čoka sur la
Tisza) ou a leurs embouchures (Makršani au confluent de la Rasina et
de la Morava de 1'Ouest), sur d'anciennes terrasses fluviales (Starčevo,
Perlez, dans le Banat), ou meme en territoire marecageux (Braimilovce

152
 pres de Leskovac, Konjarnik a Moravac, pres d'Aleksinac). II ne peut etre
prouve que les traces de fortification a Bubanj et Bapska, proviennent de
1 epocjue de Starčevo, ces stations possedant de meme des couches plus
recentes (pp. 14—15, n. 1—6).
Les stations des civilisations correspondant a celle de Stareevo en
dehors de la Yougoslavie sont situees de facpon plus ou moins semblable.
• Les stations en Hongrie et en Bulgarie se trouvent pres des fleuves. Dans
ce dernier pays on en rencontre neanmoins aussi sur des tells ou dans
des grottes (pp. 16—17, n. 24—28). Les stations de la Grece ont aussi le
caractere de tells. II n'en existe qu'une (Hadzimissiotiki Magoula), qui
parait avoir čte fortifiee des le neolitique ancien.

Types dhabitation

II n'existe que tres peu de donnees sur les types d'habitation. On con-
nait toutefois des fonds de cabane a Starčevo, Sarvaš et Vinča-meme (p. 18,
n. 6). Les informations fournis par M. Grbič sur le caractere des fonds
de cabane de Starčevo sont insuffisantes. II semble toutefois que ce ne soit
qu'en deux cas qu'il s'agit reellement d'habitations (p. 18, n. 6), le reste
des «fonds de cabane» pouvant etre des fosses a detritus ayant servi ulte-
rieurement de sepultures. Parmi les fonds de cabane mis au jour au cours
des fouilles americaines, c'est surtout la fosse 5 A a deux couches super-
posees qui possede une grande importance (pp. 20—21, n. 14—16) et ou
selon les donnees de Fewkes, Goldman et Ehrich, on decouvrit aussi les
restes d'un puits de Fepoque. Les fonds de cabane sont connus aussi de
Vinča ou ils appartiennent en partie a la civilisation de Starčevo (fosse
a 9,51 m de profondeur), mais contiennent egalement en partie des mate-
riaux mixtes de la civilisation de Starčevo et de Vinča (fonds de cabane
M, B, Z, H, W-materiaux en partie publies, conserves au Musee de 1'Uni-
versite de Beograd (pp. 22—23, nos. 23—30), ou bien que des materiaux de
la civilisation de Vinča (p. 23, n. 31). Les fGnds de cabanes contenant des
rnateriaux mixtes sont a deux compartiments (M, B, W, H). Quand au fond
de cabane Z, malgre les donnees incertaines et contradictoires de Vasič
(pp. 23—24, nos. 33—34), il semble appartenir au merae type que celui 5 A
a Starčevo-meme. Cest-la tout ce qu'il est possible de fixer au sujet des
formes d'habitations, les donnees sur les fosses decouvertes a Bubanj,
Pavlovce (p. 24, nos. 36—37), et dans d'autres localites (Obala a Kostol et
a Korbovo, Ljubičevac, Obala a Velesnica et Obala Kusjak a Prahovo, le
tout sur le Danube; Kod česme pres de Niš, Bogojevo et Monoštor dans la
Bačka; Sarvaš en Slavonie et Vukovar) (pp. 24—25, n. 38—45), etant egalement
insuffisantes. On n'en sait pas beaucoup plus en Hongrie (exception faite
de la maison de Kotacpart) (p. 25, n. 45—46) et particulierement en Bulgarie
(p. 25, nos. 48—49). Dans le Sud, la civilisation apparentee de Sesklo connait
des formes de fond de cabane plus compliquees, ainsi que des maisons re€-
tangulaires (p. 26, n. 53—54), connues egalement a Servia. Das fonds de
cabane en forme circulaire appartiennent egalement a la civilisation de

153
Molfetta en Italie (pp. 26—27, n. 57—59). Des faits enumeres il me semble
possible de tirer la conclusion que les fonds de cabane de la civilisation
de Starčevo, tirent leur origine des regions de la Grece, ou cependant ils
furent refoules par le megaron a une epoque relativement ancienne. Je ne
pense pas que les fonds de cabane soient une forme d'habitation parti-
culierement ephemere, et je crois de meme qu'il est exagere de nier a tout
pris leur existence comme le font aujourd'hui certains auteurs, bien qu*une
revision des decouvertes expliquees dans differentes regions comme fonds
de cabane soit assurement necessaire. II est probable que les fonds de
cabane soient le type d'habitation d'agriculteurs semi - nomades, habite
plusieurs saisons et parfois renouveles sur le meme emplacement (fond
de cabane 5 A a Starčevo).

Les sepultures

Nous ne possedons de rneme que des donnees tout a fait insuffisantes

sur les rites funeraires de la civilisation de Starčevo et des groupes appa-
rentes. II est possible neanmoins de fixer ici quelque traits communs. Cest
ainsi que les sepultures a squelettes accroupis et sans orientation fixe se
trouvent souvent dans les fosses a detritus ou les fonds de cabane (Starčevo,
Vinča, civilisation de Korč5s) (pp. 30—32, n. 2, 3, 8—12, 16), dans les stations
memes, parfois aussi dans une partie de la station (selon Kutzian, dans le
groupe de Koros). Ce n'est que rarement que ces sepultures cantiennent
des objets (Kopancs) (p. 32, n. 18). Les observations faites en Thessalie sont
insuffisantes (p. 33, n. 19—20). Quant a 1'Italie, il semble que Molfetta con-
naisse deja des necropoles tout a fait formees, ce qui est du sans doute
au niveau de civilisation plus eleve dans le Sud (p. 33, n. 22).

Les stations de la civilisation de Starčevo

Je ne mentionnerai ici que des donnees breves sur toutes les stations
pouvant dans 1'etat actuel de nos connaissances etre attribuees a la civili-
sation de Starčevo.

Republique populaire de Serbie

1. Banja, arr. Orašae. Fragment peint blanc sur rouge (p. 34, n. 1).
2. Belanovce, localite Dunjčiči-Crkvište, arr. Leskovac. Station. Ceramique
rude (p. 36, n. 2).
Barak, v. Pavlovce.
Biljevina, v. Ljubičevac.
3. Bratmilovce, arr. Leskovac. Station. Ceramique rude (p. 36, n. 3).
Bubanj, v. Novo Selo.
Ciganski Ključ, v. Trupale.
Čardak, v. Donja Vrežina.

154
 4. Dušanovac, loc. Kusjak, arr. Krajina. Donnees insuffisantes (p. 36, n. 3).
Glamija Obala, v. Ljubičevac.
Gumnište-Čukar, v. Pavlovce.
Kod česme, v. Vrtište.
5, 6. Korbovo, loc. Obala I et II, arr. Ključ. Ceramique rude (?) (p. 36,
n. 5—6).
Konjarnik ou Kovanlak, v. Moravac.
Kovanluk, v. Malča.
7. Kostol, loc. Obala, arr. Ključ. Ceramique rude (p. 36, n. 7).
8, 9. Ljubičevac, loc. Biljerina et Glamija Obala, arr. Ključ. Ceramique rude
(p. 37, n. 8—10).
10. Makršane, loc. Ornica, arr. Rasina. Station. Ceramique rude (p. 37,
n. 11—12).
11. Malča, loc. Kovanluk, arr. Niš. Ceramique rude et fine (p. 37, n. 13).
12. Novo Selo, loc. Bubanj, arr. Niš. Station. Ceramique rude et peinte. Figu-
rine (p. 37, n. 14).
Obala v. Ljubičevac, Korbovo, Kostol.
13. Osmakovo, loc. Strnjane, arr. Nišava. Ceramique rude et fine (p. 37, n. 15).
14. Pavlovce, loc. Barak, Gumnište - Cukar, arr. Vranje. Station. Ceramique
rude et peinte (pp. 37—38, n. 16).
15. Prahovo, loc. Obala Kusjak, arr. Krajina. Ceramique rude et fine (p. 38,
n. 17).
16. Prokuplje, loc. Kavolak, arr. Toplica. Station. Ceramique rude et peinte.
Figurine (p. 38, n. 18).
17. Radičevac, arr. Timok. Donnees insuffisantes (p, 38, n. 19).
18. Skela, arr. Posavina. Station. Ceramique rude et monochrome rouge
(p. 38, n. 20).
19. Strojkovce, loc. Srednja Bila, arr. Leskovac. Station. Ceramique rude
(p. 38, n. 21).
20. Trupale, loc. Ciganski Ključ, arr. Niš. Selon Oršič station (p. 38, n. 22).
21. Vinča, loc. Belo Brdo, arr. Beograd. Station. Ceramique rude, monochrotne
et peinte, figurines (p. 39, n. 23).
22. Vrežina (Donja), loc. Čardak, arr. Niš. Selon Oršič station (p. 39, n. 24).
25. Vrtište, loc. Kod česme, arr. Niš. Station. Ceramique rude et a ornements
en spirale (p. 39, n. 25).
24. Zemun, arr. Beograd. Selon R. R. Schmidt ceramique peinte (p. 39, n. 26
et 27).

155
 Region autonome de Vojvodina

25, 26. Aradac, loc. Banteleki Part et route cTAradac a Elemir, arr. TamiŠ.
Ceramique rude (p. 39—40, n. 28).
27—29. Bački Monoštor, loc. Crna Bara, Ciglana, Opoljenik, arr. Sombor.
Station. Ceramique, plastique. La srtation Opoljenik a fourni de la cera-
mique rude et plusieurs figurines (p. 40, n. 29—30).
30. Banatski Monoštor, arr. Novi Kneževac. Station. Ceramique rude (p. 40,
n. 31).
Banteleki Part, v. Aradac.
Batka, v. Perlez.
31. Bogojevo (Gombos), arr. Odžaci. Vase anthropomorphe (p. 40, n. 32, 33).
52. Botoš, loc. Duboki Do, arr. Tamiš. Station. Ceramicjue rude (p. 40, n. 34).
33. Crna Bara, arr. Novi Kneževac. Fragment de ceramique fine (?) (p. 41,
n. 36).
Duboki Do, v. Botoš.
Elemir, v. Aradac.
35, 36. Gornja Mužlja, loc. Čatagoš, Krsticeva humka, arr. Begej. Stations.
Ceramique rude (p. 41, n. 37).
Govedarova Humka, v. Šurijan.
Grad, v. Kovin, Starčevo.
Gradište, v. Idjoš.
37. Grgeteg, loc. Bankovci, arr. Ruma (?). Ceramique rude (p. 41, n. 38).
Hegediš, v. Mokrin.
38. Idjoš, loc. Gradište, arr. Kikinda. Station. Ceramique rude et fine (p. 41,
n. 39—40).
39. Jaša Tomic, arr. Jaša Tomic. Sepultures (?), ceramique peinte (pp. 41—42,
n. 41).
40. Kovin, loc. Grad, arr. Kovin. Decouverte incertaine. Ceramique fine (?)
(p. 42, n. 42).
Kazluk, v. Vršac.
Krsticeva Humka, v. Gornja Mužlja.
Ludoš-Čurga, v. Šupljak.
41. Mokrin, loc. Hegediš, arr. Kikinda. Station. Ceramique rude (p. 42, n. 43).
42. 43. Novi Bečej, loc. Silošpart: ceramique rude. Localite inconnue: selon
Berciu ceramique peinte (p. 42, n. 44—45).
44. Omoljica, arr. Pančevo. Grande station a ceramique rude et fine, sans
ceramique peinte (sauf un exemplaire a ornements lineaires noires sur
rouge) (p. 42, n. 47). '
45. Obrež, arr. Zemun. Ceramique rude et peinte (pp. 42—43).
Opoljenik, v. Bački Monoštor.

156
46, 47. Perlez, loc. Batka (deux stations) a ceramique rude et fine, sans
ccramicjue peinte) (p. 43, n. 48).
48. Potporanj, arr. Vršac. Station. Quelques fragments de ceramique rude —
Koros (p. 43, n. 49).
Selište, v. Sremski Karlovci.
Silošpart, v. Novi Bečej.
49. Sonta, arr. Sombor. Selon Parducz station-groupe de Koros (p. 45, n. 50).
50. Sremski Karlovci, loc. Selište, arr. Novi Sad. Quelques fragments de ce-
ramique rude et fine (p. 43, n. 51).
51. Srpski Krstur, arr. Srpski Krstur. Ceramique de type Koros (p. 43, n. 52).
52. Starčevo, loc. Grad, arr. Pančevo.
53—55. Subotica, loc. Budžak, Nosa, Ludoš-Čurga. Ceramique rude et mono-
chrome et, a la statian de Budžak, quelques fragments peints noire sur
rouge a ornements lineaires (p. 44, n. 53—54).
56. Šurijan, loc. Govedarova Humka, arr. Jaša Tomic. Ceramique rude
(p. 44, n. 55).
57. Vatin, arr. Vršac. Selon Berciu materiaux comme a Jaša Tomič (p. 44,
n. 56).
58. 59. Vršac, loc. Kozluk-Kremenište, Mesič Kanal. Cčramique rude et fine
(p. 44, n. 57—58).

Republique populaire de Croatie

60. Aljmaš, selon les donnees incertaines de R. R. Schmidt (p. 45, n. 59).
61. Bapska, station fouillee par R. R. Schmidt. Ceramique rude et peinte
(p. 45, n. 60).
62. Erdut, plusieurs stations du type Kbros selon R. R. Schmidt (p. 45, n. 61).
63. Sarvaš, station. Differents types de ceramique. Fouilles de R. R. Schmidt
(p. 45, n. 62—63).
64. Vučedol. Station. Ceramique rude et peinte (p. 45, n. 64—65).
65. Vuka (sur la Vuka), station a ceramique peiute, selon R. R. Schmidt
(p. 46, n. 66).

Republique populaire de Macedoine

66. 67. Bitolj, loc. Grgur Tumba et Mogila. Stations a ceramique rude et
monochrome. A Grgur Tumba fragments a ornements en spirale peints
en blanc sur rouge. A Mogila fragment d'un vase anthropomorphe
(p. 46, n. 67—68).
68. Crnobuki pres de Bitolj. Un fragment de ceramique rude (p. 46).
69. Prilep, loc. Markovo Kale, Statuette (p. 46, n. 69).

157
?0, 71. Sušica, loc. Gorenica, Vršnik. Ceramique rude et a Vršnik fine a
traces de peinture noire (p. 46, n. 70).
72. Zelenikovo, loc. Slatina. Station a ceramique peinte noire sur rouge,
en partie semblable a celle d'Olynthe (p. 47, n. 71—72).

Region autonome de Kosovo-Metohija

73. ValaČ. Station a ceramique rude et fine selon les donnees de M. Grbic
(p. 47, n. 75).

Outillage en os, pierre et terre cuite

L'outillage en pierre de la eivilisation de Starčevo comprend des liaches

(Pl. I, 1) plates et du type Schuhleistenkeil, ainsi qu'une petite hache de
forme triangulaire, des burins, des lames en silex et en obsidienne. On a
decouvert de meme dans le fond de cabane 7 une hache perforee et, parmis
les materiaux plus recent de la civilisation de Starčevo des casse-tete
en pierre.
Parmi les objets en os, outre les aiguilles (Pl. II, 5/1—2) et les poin-
gons (Pl. II, 5/3—4) ce sont surtout les spatules (Pl. I, 2; II, 3, 4) qui appa-
raissent en grand nombre. Un bouton (ou une amulette) (Pl. II, 6) en os
provient du fond de cabane 5 A.
Les utensiles en terre cuite sont representes par des poids, des fu-
saioles, une pintadera (Pl. III, 8), ainsi que des fragments ceramiques arron-
dis et perfores ayant probablement servi d'amulettes (pour les oppinions
differentes a se sujet cf. p. 51, n. 5—6).
Les memes formes d'outillage en pierre sont aussi connus dans le
groupe de Koros bien que la hache plate semble y faire defaut. Uoutillage
en os de ce groupe connait neanmoins des lames en os (selon Kutzian) qui
raanque a la civilisation de Starčevo (p. 52, n. 12). Les pintaderes y sont
de merne beaucoup plus frequentes, tandis que les cuilleres en terre cuite
manquent a la civilisation de Starčevo, ainsi que les poids en forme de
«tom,ate».
Les haches en pierre de Starčevo correspondent egalement aux types
A-A de la Thessalie, dont B et A n'apparaissent qu'aux phases de Sesklo
et de Dimini (pp. 53—54, n. 28—31). Le reste de Foutillage se rattache aussi
en general a celui de Starčevo, quoique les spatules soient bien plus rares
en Thessalie.
La plastique

La plastique de la civilisation de Starčevo est relativement rare. La

typologie de cette plastique a deja ete fixee par J. Korošec et M. Garašanin
(p. 55, n. 23). Parmi les statuettes trouvees a Starčevo-meme il est neces-
saire de citer la tete d'une statuette du iype a long cou, probablement
steatopige (Pl. III, 3), ainsi qu'un fragment de statuette steatopige (Pl. III,
11) et la figurine connue sous le nom de Venus de Starčevo (pp. 55—56, n. 6)

158
\P1. IV, 12). Une statuette du type cylindrique a ete decouverte a Bubanj
avec des fragments de ceramique peinte a ornements lineaires noires et de
ceramique rude. Une decouverte semblable provient de Kavolak. A Vinča-
meme, on rencontre les trois types de statuettes, cylindrique, steatopige
et du type de la Venus de Starčevo a poitrine fortement modelee et pro-
bablement a partie inferieure du tronc conique (pp. 55—57, n. 10—18). Le
type cylindrique apparait a Markovo Kale en Macedoine, et le type stea-
topige a Monoštor-Opoljenik (p. 57, n. 18 a—19).
En Hongrie le type cylindrique se rencontre avec des materiaux du
tvpe Koros (pp. 57—58, n. 26—28). Le type steatopige appartient egale-
ment a la meme epoque, sauf peut-etre l'exemplaire de Szolnok ou la ce-
ramique rude pourait etre plus ancienne (p. 58, n. 30—31). II en est de
meme semble-t-il du troisieme type (pp. 58—59, n. 32—34). En Grece le
tvpe cylindrique est relativement tardif parmi les materiaux du neoli-
thique ancien (a Vardina dans la couche du neolithique recent!) (pp. 59—60,
n. 36—43). Le type steatopige appartient au neolithique recent de la
Crete, qui correspond au debut de la civilisation de Vinča (p. 60, n. 44—46).
Quant au type de la Venus de Starčevo, il se trouve deja dans une phase
assez ancienne de la civilisation de Sesklo (Tsangli III). II correspond
egalement a une statuette de la civilisation Tell Obeid a Tepe Gawra
(p. 60, n. 47). Ce type semble donc etre le plus ancien, auquel succedent
les statuettes cylindriques (Tsangli IV), tandis que le type steatopige se-
rait le plus recent, apparaissant semble-t-il a Fepoque du groupe de KorčJs,
contemporain des debuts de la civilisation de Vinča.

La ceramique

Dans la ceramique de la civilisation de Starčevo il est possible de

distinguer les groupes suivants:
A. Ceramique rude, en terre mal epuree, melee de brins de paille, dont
la superficie est parfois lissee (intermediary type de Fewkes). Cest surtout
a 1'interieur des vases qu'on retrouve souvent les traces de polissage
soigneusement execute. La couleur de la ceramique va du brun clair au
rougeatre. La ceramique grise ou jaune est beaucoup plus rare. Les parois
des vases sont epaisses, mal cuites a Finterieur.
L'ornementation consiste en des applications en terre collees a la super-
ficie des vases-barbotine (Pl. V, 13, 16), en ornements en forme de saillies
executees a Faide des doigts ou d'un instrument qu'on faisait passer dans
la direction voulue sur la superficie du vase (Pl. V, 15), en bandes ou autres
cii^plications a la superficie (Pl. V, 17; VI, 18—19), en incision par coups
d'ongle OVL impressions de doigt (Pl. VI, 25; VII, 26—27; VIII, 28), ou en
lignes incisees disposees de differentes fagons (Pl. VI, 21—24; VIII, 20).
Ces differents modes d'ornementation «e retrouvent souvent en combinai-
sons differentes sur le meme vase (Pl. VIII, 30; IX, 30—31).
Les formes des vases (fig. 1—3; 8; 11, 3. Cf. aussi Pl. VII, 27; VIII, 20
et pour les anses Pl. IX, 32) sont caracterisees par des pots a panse bombee

159
et col cylindrique, poscs sur un pied massif ou creux, cylindrique ou co-
nique, Oest surtout dans la formation du col et du pied qu'il est possible
de distinguer un certain nombre de variantes. 70 % des materiaux des fonds
de cabane appartiennent a cette ceramique.
B. Ceramique fine. Nous comprenons sous cette denomination toute la
ceramique de Starčevo dont la superficie est lissee ou polie. Des differences
notables se font sentir tant dans le degre de cuisson que dans la qualite
et la couleur de ces vases. Cest ainsi qu'outre la ceramique dont la super-
ficie n'est lissee qu'avec peu de soin, on rencontre aussi une ceramique
extremement fine, luisante, dont les parois tres minces ne depassent pas
2 mm d'epaisseur. La gamme des couleurs de cette ceramique est egalement
tres riche, allant du brun clair ou jeaunatre (Pl. X, 23), par toute les nuances
du gris jusqu'au noire ou brun fonce, ou aux differentes nuances de rouge.
Certains fragments de ceramique brune portent les traces d'une peinture
semblant etre executee a laide dun pinceau dans une technique appa-
rentee a l'Urfirniss.
L'arnementation de cette ceramique est extremement pauvre. La seule
technique ornementale que l'on puisse fixer ici est celle des cannelures,
larges et paralleles (Pl. X, 34).
Les formes des vases (fig. 4—6; 9—10; 11, 1, 2. Cf. aussi Pl. IX, 35; XI)
ue se distinguent pas beaucoup de celles du groupe A. Ici aussi il existe
differentes varietes des formes du col et du pied. Les coupes a pied sont
particulierement typiques. De meme qu'au groupe A, nous retrouvons ici
aussi de petits autels ainsi que les anses typiqu.es en forme de mammelcns,
avant souvent un caractere plus ornemental qu'utilitaire.
C. Ceramique peinte. La technique de cette ceramique correspond a celle
du groupe B. Les nuances du fond sur lequel les ornements peints se trou-
vent executes sont differentes allant du rouge fonce a 1'orange. Les orne-
ments sont executes en blanc, couleur qui sous l'influence de feu <s'approprie
souvent des nuances noiratres, comme dans le cas d'un vase du fond de
cabane 6 faussement attribue par Fewkes a la ceramique a ornements
peints en noire (Pl. XII) (p. 80, n. 21). Les ornements en couleur noire sont
peint a 1'aide d'une matiere de caractere resineux, et ne laissant pas, une
fois ecartee, comme c'est le cas de la couleur blanche, les traces de 1'orne-
ment sur la superficie.
L'ornementation de la ceramique peinte se compose de motifs recti-
lineaires et curvolineaires. Cette derniere est plus commune dans la cera-
mique a decor peint en noire, bien qu'elle ne fasse pas defaut non plus
dans la ceramique a peinture blanche. Les motifs en guirlande executes
sur le bord exterieur du vase sont plus communs dans la peinture blanche
(Pl. XII; XIII, 1), sans etre toutefois etrangers ni a la peinture en noire
(Pl. XIV, 1) (p. 83, n. 24). La spirale ininterrompue se rencontre quoique
rarement dans les deux groupes (Pl. XIV, 2, 3; XV, 1). On rencontre egale-
ment dans les deux groupes differentes combinaisons d'ornements recti-
lineaires et curvolineaires (Pl. XIV, 4; XV, 2). Un motif tres commun est
represente par des ornements composes de bandes alternativement epaisses
6:t minces ces dernieres pouvant etre groupees en resaux (Pl. XIII, 1; XIV, 5;

160
 XV, 2, 4; XVI, 1). On rencontre de meme des ornements en zig-zag et en
forme de rhombe. Les ornements peints en blanc se distinguent parfois par
leur irregularite (Pl. XIII, 2). II est necessaire de noter egalement les orne-
ments en forme de triangles hachures (Pl. XIV, 6 et probablement XV, 6)
ou en forme de bandes disposees plus ou moins radialement a partir du
bord des vases (Pl. XVI, 2).
La peinture executee en couleur brune sur fond jaunatre est plus rare
et comprend d'ordinaire des motifs curvolineaires. Au-dessus du fond de
cabane 5 A on decouvrit egalement un fragment a peinture polychrome,
ornements bruns, limites par des bandes blanches sur fond jaune (Pl. XV, 1).
L'ornementation polychrome est generalement rare parmi les materia.ux de
la civilisation de Starčevo.
Les formes des vases correspondent egalement a celles du groupe B
(fig. 7; cf. aussi Pl. XVI, 1). Moins de 10 % des materiaux des fonds de
cabane appartiennent a cette ceramique (dont 47 % a ornement blanc, 53 %
a ornement fonce).
Les differents types ceramiques decrits ci-dessiis ne se retrouvent pas
tous et en nombre egal dans tous les fonds de cabane de Starčevo, pouvant
etre traites comme des groupes a chronologie homogene (cf. pp. 86—103
avec la liste des decouvertes dans les fonds de cabane, ainsi que les illus-
trations ci jointes: fig. 8 — fond de cabane 3; fig. 1; 4; 9; 11, 3 — fond de
cabane 5 A; fig. 2; 11, 1, 2 — fond de cabane 6; fig. 3; 5; 7 — fond de cabane 7;
fig. 6; 10 — fond de cabane 8). Ceci permet donc d'operer une tentative de
classification chronologique des differents elements de la civilisation de
Starčevo. Nous nous arreterons a ce probleme dans le chapitre relatif a la
chronologie.
La ceramique de Starčevo se rattache etroitement a celle de differentes
civilisations avoisinantes. En Hongrie c'est tout d'abord dans le groupe
de Koros qu'il faut rechercher ses analogies qui se distinguent de la civili-
sation de Starčevo par le manque presque total de ceramique peinte et
l'apparition des vases a plusieurs pieds dans la ceramique rude, ainsi que
par les representations anthropomorphes en relief de certains vases (pp. 103
et 104, n. 30—34).
En Bulgarie, les stations a ceramique peinte se rattachent etroitement
a la civilisation de Starčevo (p. 104, n. 35—43), de meme que la ceramique
rude de Sušica et celle a barbotine de Mogila pres de Bitolj en Macedoine
yougoslave (p. 105, n. 44—45).
En Macedoine grecque la ceramique rude de Servia correspond egale-
raent aux decouvertes de Starčevo (p. 105, n. 46).
En Thessalie, c'est surtout la ceramique de type A 2 qui nous interesse
a. ce sujet. Elle se rencontre ici parfois avec la ceramique monochrome
(Leucade, Rakhmani), et semble-t-il aussi sporadiquement avec la cera-
mique peinte (pp. 105—106, n. 47—56).
Une ceramique semblable parait avoir existe aussi en Asie Anterieure,
ou elle se rencontre a une epoque tres ancienne (Jericho IX, Ras Shamra V,
Amk A selon Milojrič) (p. 106, n. 58—60) et en Mesopotamie (Jorgan Tepe).
Au contraire, son apparition en Asie Mineure ne semble pour le moment

11 Starčevačka kultura 161

 etre que sporadique (Demirci-Hiiyiik, Alishar, Neferkeuy) (pp. 106—107»
n. 63—65).
D'autre part, une ceramique semblable se retrouve aussi au Sud-Ouest
de Starčevo (Molfetta, p. 107, n. 66—67) et parait se continuer a Malte et
en Sardaigne (p. 107, n. 67—68). Les decouvertes de Redeyeff se rattachent
egalement a celles de Molfetta, ainsi que certaines decouvertes d'Egypte
(p. 107, n. 69—71).
Pour ce qui est du groupe B de la ceramique de Starčevo, une cera-
mique semblable appartient egalement au groupe de Koros et au complexe
de la ceramique peinte de Bulgarie (p. 108, n. 73—78).
Nous ne savons que tres peu sur cette espece de ceramique en Mace-
doine. Un vase du type en question a ete decouvert a Mogila pres de Bitolj
(pp. 108—109, n. 79). Quant a la Thessalie c'est surtout le groupe A 1, de-
signation sous laquelle on ne comprend d'ordinaire que la ceramique mono-
chrome rouge, ce qui, au fait, est absolument inexacte, qui correspond au
groupe B de Starčevo (pp. 109—110, n. 81—85). Dans les iles c'est a Festos
en Crete que se retrouve une ceramique monochrome semblant appartenir
au meme type. En Thessalie cette ceramique apparait a une phase tres
ancienne tout en se continuant plus tard parallelement aux groupes de
ceramique peinte A3a et A3b (Tsangli I—IV, Tsani Ia, et semble-t-il a
une date plus tardive, parallelement a la ceramique peinte a Rakhmani I
et Zerelia) (p. 110, n. 89—93). Une ceramique rouge monochrome se ren-
contre de meme a Jericho IX, Amk A (avec d.e la ceramique noire) et Ras
Shamra V (pp. 110—111, n. 94—97). Cette ceramique ne semble pas etre
etendue a.u Sud-Ouest de la civilisation de Starčevo.
La ceramique monochrome noire (A 5 en Thessalie), se rencontre rare-
nient parmi les materiaux de Starčevo. Les donnees dont nous disposons
pour la Hongrie et la Bulgarie ne suffisent pas a fixer l'existence de cette
ceramique avec plus de precision. En Thessalie et Grece continentale, nous
retrouvons la ceramique en question dans nombre de localites ou elle se
retrouve avec la ceramique monochrome A 1 et la ceramique peinte du
type de Sesklo ou de la variante de Cheronee (Rakhmani I, Cheronee,
Drakhmani I et II, Orchomene, Athenes, Gonia, Prosyma) (pp. 112—113,
n. 101—112). La stratigraphie de la ceramique monochrome semblable en
Asie n'est pas assuree (p. 113, n. 113).
Les ornements canneles de la ceramique du groupe B se rattachent
surtout a. ceux de la civilisation de Boian A (p. 113, n. 114—115), qui chrono-
logiquement prčcede celle de Vinča et doit donc etre en partie contempo-
raine de celle de Starčevo, avec laquelle elle a certainement ete en contacte
(pp. 113, n. 118—119).
Comme nous 1'avons deja fait xemarquer, la ceramique peinte est
presque totalement inconnue en Hongrie, de meme que dans les stations
de la civilisation de Starčevo au Nord de cette station-meme. Au contraire,
il y a beaucoup de parentee entre la ceramique de Starčevo et celle des
stations bulgares ou, comme chez nous, les ornements curvolineaires appa-
raissent aussi peints en blanc, a 1'encontre de ce que nous savons de la
civilisation de Sesklo. Si la constatation de Gaul, qu'il se rencontre parmi

162
cette ceramigue, des ornements executes en crusted ware, devait se con-
firmer, nous aurions sans doute a faire ici a quelque trait de caractere local
(p. 115, n. 129).
La ceramique peinte en Macedoine yougoslave se rattache a celle de
Starčevo (Grgur Tirjiba, blanc sur rouge; le vase anthropomorphe de
Mogila, qui typologiquement se rattache au vase de Corinthe publie par
L. Walker Kosmopoulos, est par son ornementation peinte plus rapproche
de la civilisation de Sesklo que de celle de Starčevo). La ceramique peinte
du type de Servia (Early Neolithic), correspond au linear style de Thessalie,
et se differencie sensiblement de la ceramique a ornement en blanc de
Starčevo (p. 116, n. 131), qui cependant semble avoir des analogies avec
certains vases ulterieurs, comme ceux a Krltsana (p. 116, n. 133). La ce-
ramique du type de Sesklo ne correspond que par ses formes a celle
de Starčevo, tandis que certaines ressemblances dans l'ornementation ne
sont qu'exceptionnelles (pp. 1116—117), n. 135—145, A3a). Notons toutefois
qu'outre les formes identiques, la ceramique de la Grece est en general
plus riche dans les types de vases que celle de la civilisation de Starčevo.
II n'est toutefois pas sans interet d'attirer rattention sur le fait que la
ceramique du type B 3 a en Thessalie, porte parfois elle — aussi des orne-
ments typiques de la ceramique de Dimini, mais peints en blanc (pp. 117
et 118, n. 146—147).
La ceramique a decor peint en noire est egalement rare en Hongrie.
Toutefois parmi la ceramique attribuee par F. Tompa aux civilisations de
Biikk et de la Tisza, il y a certainement quelques exemplaires devant etre en
relation avec des influences venues du domaine de celle de Starčevo, dont
lobsidienne provient assurement de la Hongrie (pp. 118—119, n. 155—156).
Dans la ceramique bulgare, les ornements peints en noire paraissent
etre plus rares que ceux de couleur blanche. Quoique tres apparentes a ceux
de Starčevo, il s'en distinguent par un caractere plus complique qui les
rattache plus etroitement a la ceramique de Dimini (p. 119, n. 157—161).
En Macedoine yougoslave la ceramique peinte en noire se rencontre
a Sušica (un fragment) et a. Zelenikovo ou les ornements en spirale tres
apparentes a ceux de Starčevo se rattachent surtout a la cčramique
dOlinthe, qui semble representer une survivance de cette ceramique a
une epoque tardive (pp. 119—121, n. 166—169). Les materiaux d'Akropotamo
semblent aussi etre en filiation avec ceux de Starčevo.
En Thessalie, et surtout en Grece, ce sont trois groupes de ceramique
peinte B3a, B3d et B3e, qui meritent d'etre particulierement mentionnes.
La ceramique claSiSique du type de B 3 a, est bien plus riche et variee dans
son ornementation et les differentes combinaisons de motifs, que celle de
Starčevo (pp. 121—122, n. 173, 176, 177). Cette ceramique ne se trouve en
plus grande quantite que dans une region nettement limitee et apparait
a une epoque plus tardive que les deux autres groupes en question (Tsangli,
B 3 d, B 3 e a partir de la couche III; Tsani) (p. 122, n. 184—185). Ceux-ci
se retrouvent de meme a Cheronee, Drakhmani I et II (couche recente),
Prosymna, Malthi. Ils semblent etre en partie synchroniques de la cera-

n* 163
mique de Sesklo et sont en partie identiques a celle de Starčevo (pp. 122,
123, n. 186—195).
En Asie Anterieur, c'est a nouveau la ceramicjue a ornements executes
en couleur foncee sur fond claire, qui est particulierement caracteristique
(Mersin 17, Chypre, ou la ceramique en question est plus proche de celle
de Sesklo que de celle de Dimini, Jericho IX, Amk B) (pp. 123—124, n. 196
a 199). II en est de meme en Mesopotamie ou, a une epoque tres ancienne,
on rencontre des ornements peints a motifs geometriques (Tepe Sialk, Tell
Hassuna I B-VI phase anterieure a celle de Tell Halaf) (p. 124, n. 201—202).
Des objets analogues ne sont egalement pas inconnus en Egypte (p. 124).
Pour ce qui est de la ceramique peinte de Transylvanie, elle appartient
selon toute vraisemblance a une epoque plus tardive que celle de Starčevo,
dont elle se distingue aussi par les formes des vases (pp. 124—125, n. 205
a 207). Quoique son ornementation soit en partie apparentee a celle de
Starčevo et de Dimini, il parait peu vraisemblable qu'il puisse s'agir ici
d'une relation directe. Cest sans doute a cette ceramique que doivent etre
attribuees quelques decouvertes tardives faites dans le Banat et en Panno-
nie, et classees par Berciu dans la ceramique de Starčevo (p. 125, n. 207).
Comme nous 1'avons deja fait remarquer, la ceramique peinte poly-
chrome est rare a Starčevo. Cette ceramique se rattache a celle decoree
d'ornements bichrome, noires ou blancs sur fond rouge on jaune, toutefois
les motifs ornementaux y sont de plus encadres de blanc. Cette ceramique
est inconnue jusqu'ici en Hcragrie et en Bulgarie. Uornementation poly-
chrome de la ceramique de Transylvanie est semblable par ses principes
a celle de Starčevo, dont elle se distingue toutefois par les couleurs usitees
(pp. 125—162, n. 212). II en est de meme de la ceramique polychrome en
Grece (pp. 126—127, n. 213—227), qui elle-meme se retrouve sous forme de
differente varietes, qui ne semblent pas etre toutes synchroniques. II semble
en generale que la ceramique polychrome est du dans differentes stations
a une evolution purement locale, sans liens de parente etroite entre les
differents groupes dans lesquels elle se rencontre et egalement, sans unite
chronologique.
Des faits etudies il.ressort donc que la civilisation de Starčevo est
caracterisee par plusieurs groupes de ceramique, qui tous se rattachent
eiroitement aux civilisations des Balcans et de 1'Asie Anterieure, ou cepen-
dant tous les types en question n'apparaissent pas toujours synchronique-
merit. Ce n'est qu'un de ces groupes, celui de la ceramique rude, qni parait
r
a\ oir eu un Territoire d'extension encore plns grand, et dont les compo-
santes peuvent etre recherchees en Asie Anterieure et en Afrique. Cest
dans ce complexe de civilisations differentes dans le detail, mais apparen-
tees entre elles, que se place aussi la civilisation de Starčevo. La transition
de celle-ci aux civilisations avoisinantes n'est cependant pas brusque. Cest
ainsi que l'on constate vers le Nord la disparition lente de. Ja ceramique
peinte, tandis qu'a 1'Est la ceramique bulgare, etroitement liee a celle de
Starčevo, s'en distingue toutefois par une predilection marquee pour la
peinture en blanc, et que vers le Sud la transition, par l'intermediaire des
regions de la Macedoine yougoslave est egalement lente.

164
 La chronologie de la civilisation de Starčevo

La question de la chronologie de la civilisation de Starčevo a jusqu'a

ce jour fait 1'objet de differentes etudes, plus ou moins reussies (Grbic,
Holste et a la suite de celui-ci, Oršič-Slavetic. Notons aussi, plus pour
1'histoire du probleme que pour son importance, la tentative de Vasic, qui
pour des raisons insaisissables voudrait attribuer la civilisation de Starčevo
a une epoque plus recente que celle de Vinča (pp. 131—132, n. 1—?). La plus
importante de toutes est assurement la tentative de Milojčie, qui subdivise
la civilisation de Starčevo en quatre phase (n. 8—16). II serait cependant
necessaire, pour aboutir a une chronologie plus precise, d'etudier des ma-
teriaux pouvant etre separes chronologiquement avec certitude. Cest pour
cette raison que je passerai en revue ici, les materiaux des differents fonds
de cabane de Starčevo.
Fond du cabane 3, caracterise par la predominance de la ceramique
rude. La ceramique fine, d'ordinaire grise, plus rarement de couleur brune,
claire ou rouge, dont la superficie est souvent luisante, se distingue par
le manque d'ornementation et se trouve beaucoup plus rarement.
Fond de cabane 4. Les materiaux sont semblables a ceux du groupe
precedant. Toutefois la ceramique fine, parfois aussi de couleur noire est
bien plus commune. II existe egalement quelques fragments a ornements
peints. Les fragments a peinture blanche sont plus communs que ceux
a peinture foncee. II est possible qu'un de ces fragments possedait un
ornement curvolineaire (no. 404).
Fond de cabane 5 A, le seul ayant fourni une stratigraphie interieure.
La couche la plus profonde correspond par ses materiaux au fond de
cabane no. 3.
La couche suivante, immediatement au-dessous du niveau inferieur (1)
(bottom level below lover floor), se distingue par une richesse plus grande
cii ceramique du groupe B, representee par toutes les differentes nuances
de couleur. Cest dans cette couche qu'apparaissent aussi les premiers
fragments a ornemets canneles, ainsi que des fragments de grands vases
biconiques pouvant egalement etre rattaches aux formes de Boian A (p. 134,
n. 17). La ceramique peinle possede des exemplaires des deux groupcs
principaux de peinture. Parmi les ornements peints en couleur foncee sur
fond claire il y en a a motifs curvolineaires.
Dans la couche separant les deux niveaux d'habitation, la ceramique
est pareille a celle de la couche precedante, exception faite de la peinture
en blanc sur fond rouge, qui fait defaut a cette couche.
La couche au-dessus du niveau d'habitation superieure est caracterisee
par les memes materiaux auxquels s'ajoutent aussi ceux du type de Vinča.
II est inutile de s'arreter aux materiaux des fonds de cabane 5 B et 9
qui ne possedent pas d'interet chronologique.
Le fond de cabane 6 est caracterisee par toutes les especes de cera-
mique des groupes A—C.

165
 Les materiaux du fond de cabane 7 sont semblables aux precedants
avec toutefois un nombre bien plus restreint de ceramique peinte, ou les
ornements en blanc dominent.
Le fond de cabane 8 correspond par ses materiaux au fond de cabane 3,
mais la ceramicjue du groupe B y est assurement plus variee.
Le fond de cabane 10, ne possede outre la ceramique des groupes A
et B, que de la ceramique a ornements peints en noire.
II est a noter que les autels se trouvent dans tous les fonds de cabane
et en differentes factures.
Nous pouvons donc conclure que les materiaux de Starčevo peuvent
etre classes en trois groupes, dont la chronologie relative est fixee par les
observations faites au fond de cabane 5 A, a savoir:
Starčevo I, ceramique du groupe A, apparaissant deja ensemble avec de
la ceramique du groupe B (fonds de cabane 5 et 8, couche inferieure de 5 A).
Starčevo II, ou aux groupes precedants s'ajoute aussi la ceramique
du groupe C, qui des ses debuts, connait rornementation čurvolineaire.
II est possible d'y distinguer deux etapes: II a, a usage parallele des orne-
nients peints en blanc et en fonce (fond de cabane 4, 6, 7, 5 A au-dessous
du niveau I); II b, ou 1'on rencontre que les ornements peints en couleur
foncee (fond de cabane 5 A, entre les deux niveaux, et semble-t-il aussi
fond de cabane 10). Cette phase precede directement la civilisation de Vinča,
comme le prouvent les observations faites dans 5 A, au-dessus du niveau II.
Starčevo III, manquant a Starčevo-meme mais represente par le tvpe
de Kdros, surtout les vases a ornements figures en relief, dont l'epoque-
syncb.ronique de Vinča-Tordoš I, Vinča A — semble etre fixče par les de-
cauvertes de Vinča, Tordoš et Potporanj (p. 136, n. 19).
Is est certain que les differents types ceramiques, une fois formes,
se continuent aussi dans les phases posterieures.
II me semble necessaire de proceder ici a une revision des materiaux
de groupe de Koros, traites d'ordinaire comme une unite chronologique.
Ce n'est que dans le cas des stations: Tiszaug Topart (p. 137, n. 24—25),
Nagy Jaksorer Part, Cepa (p. 137, n. 26—28), Szentes Kokenyzug (p. 137,
n. 29), Kopancs Zoldostanya (p. 137, n. 30), Kotacpart vatatanya (p. 138,
n. 35), Hamzaritohalom (p. 138, n. 36), Kopancs Kovacstanya (p. 138, n. 37),
Gorga (p. 138, n. 38), qu'il est possible d.e proceder a une datation certaine
a la phase III, qui se base sur les ornements figures en relief, les vases
a plusieurs pieds et les vases a pied divise a quatre quatre pattes. Les
autres stations peuvent appartenir a une phase plus ancienne qui, quoique
sans ceramique peinte, pourait peut-etre se rattacher a notre phase II
(caractere local de Fevolution en Hongrie).
II a deja ete remarque plus haut que les formes de la ceramique de
Siarčevo correspondent a celles de la civilisation de Sesklo, tandis que
rornementation peinte >se rattache plutot a celle de Dimini et celle de la
ceramique A a rornementation de presesklo. II me semble donc que les
debuts de Starčevo I correspondent a la fin de Presesklo, tandis que cette
phase se continua a l'epoque de Sesklo sans toutefois avoir emprunte a cette
civilisation thesalienne son ornementation. Les debuts de Starčevo II cor-

166
responderaient a la transition de Sesklo a Dimini, pour se continuer a cette
derniere phase.
En s'appuyant sur les observations chronologiques de M. Garašanin,
concernant les synchronismes de la civilisation de Vinča et celle de la
ceramique a bande de FEurope Centrale (p. 139, n. 42), nous arrivons a la
conclusion que la ceramique du type Notenkopf devrait correspondre
a Starčevo III, tandis que celle a ceramicjue lineaire devrait etre synch.ro-
nique de Starčevo I. Quant a la civilisation de Biikk, d'apres le synchro-
nisme Biikk II (civilisation tibiscine) Vinča, couches au-dassus de 8 m,
celle-ci coinciderait dans sa phase I avec Starčevo III (p. 140, n. 44).
Pour la chronologie absolue j'incline a adopter 1'oppinion qui assigne
a la civilisation de Vinča une date d'origine vers 2600, a la base d'impor-
tation et d'influences helladiques anciennes a Vinča, depuis les couches
de 8—7 m, de profondeur (p. 140, n. 46—48). Cest donc vers, et quelques
peu apres 2600 que devrait etre date Starčevo III, qui correspond aux cou-
ches de Vinča au-dessous de 8 m de profondeur. Les debuts de Starčevo II
aurait alors a se fixer vers 2800—2700 (debuts de Dimini) (pp. 140—141,
n. 49—50). Starčevo I corresponderait a une epoque encore plus ancienne.
Les debuts de cette pliase coincidant avec la fin de Presesklo, se place-
raient probablement au quatrieme millenaire.

L'economie dans la civilisation de Starčevo

Les decouvertes de Starčevo nous fournissent egalement quelques

donnees sur reconomie des porteurs de cette civilisation. Les decouvertes
de fragments de moulins a bras et les b.aches du type Schuhleistenkeil,
denotent l'existence de l'agriculture. Uelevage est atteste par les restes
osteologiques du boeuf (bos primigenius), du mouton et de la chevre, la
chasse et la peche par les ossements du cerf, du sanglier et les aretes de
poissons, ainsi que par les poids servant a la peche et les projectiles a fronde.

Tels sont les resultats auxquels il m'a ete possible d'aboutir dans 1'etat
actuel de nos connaissance sur la civilisation de Starčevo et des groupes
avoisinants. Dans mes conclusions je me suis particulierement efforcee de
ne pas me laisser entrainer dans le domaine des hypotheses et de m'en
tenir qu'aux faits que nous fournissent les materiaux archeologiques-memes.

Dans un chapitre additionel, intitule Starčevo-Cucuteni-Tripolje, une

analyse de la ceramique peinte des trois civilisatons en question m'amene
a adopter la these soutenue par M. Garašanin et V. Milojčič, de rimpossi-
bilite de l'existence de liens etroits entre ces civilisations.

167
 T. I

Sl. 1

$1.2
T. II

SI.3

SI.6

SI.5

SI.4
 T. III

SI.3
P—H

H
 T. V

Sf. ir
T.VI

SI.25 SI.24
 T. VII

Sl. 27
T. VIII

SJ. 30
 T. IX

Sl.3>
T.X

Sl. 33

SI.34
T. XI
T. XII
T. XIII
T. XIV
T. XV
T.XVI
T. XVII
NflRODNfl IN UNIUERZITETNR
KNJI2NICR

00000393761