Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju u Nišu

Seminarski rad
iz Ekonomike i organizacije poslovanja

Tema: Ciljevi i zadaci poslovne politike

Profesori: Student:
Prof. dr Dušan Todorović Goran Stanković
Prof. dr Milisav Miljković 27 - P/09

2
 Niš 2010
1. Uvod

Poslovni uspeh se može definisati sa različitih stanovišta (ekonomskog, tehničkog,

umetničkog...), pa zavisno od toga može se vrednovati uspešnost poslovanja. Tako npr.
s ekonomskog stajališta, ekonomisti će smatrati da je preduzeće ostvarilo cilj svog
poslovanja ako je ostvarilo povoljan ekonomski uspeh, tj. odnos između rezultata
reprodukcije i ulaganja koja su bila neophodna za njegovo ostvarenje.
Da bi preduzeće ostvarilo što veći uspeh u svom poslovanju, treba poslovati i u skladu s
privrednim principima, a da bi ocenilo taj uspeh, treba primeniti odgovarajući metod
merenja.

Da bi se osigurala uspešnost poslovanja preduzeća, potrebno je provoditi i određenim

metodama pratiti ostvarenje privrednih načela poslovanja, a time i ostvarenje poslovnog
uspeha.

Poslovni uspeh preduzeća koja posluju u uslovima tržišne ekonomije mora se temeljiti
na osnovnom ekonomskom načelu „ostvariti što veći rezultat sa što manjim ulaganjima".
U našoj ekonomskoj praksi najpoznatiji i najčešće upotrebljavani su sledeći pokazatelji
poslovnog uspeha :

1. produktivnost ( P)
2. ekonomičnost (E)
3. rentabilnost (R)

Merenje ostvarenja produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti izražava se kvalitativnim

odnosom između poslovnog rezultata i količine utrošenih ili uloženih elemenata radnog
procesa. Tako dobijeni koeficijent pokazuje kvalitet procesa reprodukcije i stepen
uspešnosti poslovanja preduzeća.

3
 2. Produktivnost rada

Produktivnost rada je ekonomska kategorija koja označava mogućnost proizvodnje ili

ostvarenje dohotka u određenoj privrednoj aktivnosti, uz što manji utrošak rada i
proizvodnih sredstava.

Produktivnost je jedan od tri osnovna ekonomska principa, uz ekonomičnost i

rentabilnost, koji traži ostvarivanje određene vrednosti proizvodnje sa minimalnim
utrošcima radne snage.

Na osnovu konstatacije da je produktivnost efikasnost proizvodnje koja zavisi od

intenziteta ljudskog i stvarnog faktora, dakle rada i kapaciteta (sredstava), nema smisla
govoriti samo o produktivnosti rada i meriti produktivnost samo na osnovu odnosa:
radnik (sati)/količina proizvodnje, već se može govoriti i o produktivnosti preduzeća
(pogona). Što više sredstava učestvuje u proizvodnji, uz isti broj zaposlenih, to je
rezultat rada bolji.

Pokazatelji produktivnosti su koeficijenti koji izražavaju odnos između nekog uloga

(utroška) i učinka ostvarenog tim ulogom. Postoji velika mogućnost formiranja različitih
pokazatelja produktivnosti. Najčešći među njima su:

 Pokazatelji cjelokupne produktivnosti

 Pokazatelji produktivnosti rada
 Pokazatelji produktivnosti materijala
 Pokazatelji produktivnosti ostalih sredstava.

Pokazatelji celokupne produktivnosti predstavljaju koeficijenti koji izražavaju sledeće

odnose:

 Proizvodni učinci preduzeća /cjelokupni troškovi, ili

 Proizvodni učinci preduzeća /troškovi (materijala + rada + sredstava), ili
 Planirani troškovi učinaka /stvarni troškovi učinaka

4
2.1. Sprovođenje principa produktivnosti
Sprovođenje principa produktivnosti podrazumeva preduzimanje mera kojima se stvara
objektivna produktivnost, tj. produktivnost što bliža objektivnoj. Najčešće mere su
usmerene na otklanjanje odstupanja od:

 standardne kvalifikovanosti radnika

 standardnog intenziteta rada
 standardne organizacije rada.

Sve mere koje preduzeću stoje na raspolaganju možemo podeliti na:

Organizacione mjere
Organizacione mere se odnose na korišćenje unutrašnjih rezervi preduzeća na najbolji
mogući način. Sprovođenje organizacionih mera se uglavnom odnosi na:

 povećanje stepena iskorištenosti kapaciteta, pogotovo u preduzećima i privrednim

granama sa visoko razvijenom tehničkom opremljenosti.
 podizanje kvalifikacione strukture radnog kolektiva, pri čemu je optimalno da
kvalifikacija svakog radnika bude upravo onakva kakvu konkretno radno mesto traži.
 osiguravanje normalnog intenziteta rada, pri čemu se mora prethodno utvrditi
vremensko trajanje svakog konkretnog zadataka.
 mere organizacije rada preko racionalizacije vremena za izvršenje pojedinih
poslova.

Mere tehničke racionalizacije i rekonstrukcije

Ove mere imaju u cilju izmenu, poboljšavanje tehničkih uslova rada.

Mere društvenog karaktera

Ove mere se svode na pravilno korišćenje radnih navika, razvoj organizacione strukture,
izgradnju kvalitetnih kadrova i slično.

5
 3. Ekonomičnost poslovanja

Ekonomičnost poslovanja predstavlja ekonomski princip. Osnovni zahtev ekonomičnosti

jeste da se uz minimalno trošenje elemenata proizvodnje ostvare maksimalni proizvodni
rezultati.

Ekonomičnost predstavlja odnos inputa i outputa to jest odnos između ostvarenog

prihoda i ostvarenih troškova:

Ekonomičnost je izraz kvaliteta interne ekonomije preduzeća i njome se izražava realna

ekonomska snaga preduzeća.

Značaj ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju poslovanja samog preduzeća.

Ekonomičnost predstavlja širi instrument kontrole ekonomske uspešnosti poslovanja
preduzeća i prikazuje kakav je odnos preduzeća prema ukupnim troškovima.

Povećanje ekonomičnosti utiče i na povećanje društvenog bogatstva i nacionalnog

dohotka.

3.1. Faktori ekonomičnosti

Faktori koji deluju na veličinu ekonomičnosti su raznovrsni. Oni su različiti u pojedinim
preduzećima. U osnovi oni se odnose na: smanjenje utroška predmeta rada, smanjenje
troškova sredstava za rad i smanjenje troškova rada.

Pored uticaja na utroške rada karakteristike sredstava za rad utiču na utroške materijala
i samih sredstava za rad. Na trošenje materijala karakteristike materijala utiču preko
sopstvenog kvaliteta i preko uticaja jednog na trošenje drugog materijala.

Faktori ekonomičnosti:

1. Prirodni faktori:

6
  Prirodni uslovi
 Klimatski uslovi

2. Društveni faktori:
 Mere ekonomske politike
 Mere poreske politike

3. Tehničko tehnološki faktori:

 Savremena tehnologija
 Savremena oprema i sredstva za rad

4. Organizacioni faktori:
 Organizacione mere
 Organizaciona rešenja

7
 4. Rentabilnost poslovanja

Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzeća čijom se primenom –

sa manjom masom angažovanih sredstava ostvaruje veća dobit. Ona pokazuje i
izražava efikasnost angažovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzeća.
Rentabilnost je jedan od najznačajnijih izraza kvaliteta ekonomije poslovanja svakog
preduzeća.

Reč rentabilan je francuskog porekla i znači „unosan” odnosno posao koji se isplati.
„Dobitak je motiv onog ko raspolaže slobodnim sredstvima – kapitalom da svoja
sredstva i energiju, pamet i radnu snagu uloži u privrednu aktivnost i da na osnovu
uložene energije, pomoću sredstava ostvari dobitak, koji će mu obezbeđivati željeni nivo
života, a za preduzeće opstanak i kontinuitet poslovanja, kao i razvoj, odnosno
podizanje nivoa poslovanja i kvaliteta ekonomije na viši nivo".

Na drugoj strani su ulaganja preduzeća, kao nužni faktor njegovog poslovanja,

ekonomskih aktivnosti i stvaranja rezultata. Ulaganja se ispoljavaju u obliku
angažovanja i trošenja. Poslovanje preduzeća je uspešnije ako se rezultati stvaraju uz
manje trošenje i angažovanje sredstava. Smanjivanje angažovanja i trošenja sredstava
je jedan od njegovih trajnih ekonomskih ciljeva.

Ako su prihodi veći od rashoda, ostvarena je dobit, odnosno poslovanje je bilo

rentabilno. Ako su prihodi manji od rashoda, ostvaren je gubitak, odnosno poslovanje je
bilo nerentabilno .

Preduzeće je zainteresovano da angažuje što manje sredstava po jedinici proizvoda i za

datu količinu proizvodnje, a da to angažovanje, na kraju ciklusa poslovanja donese što
veći dobitak. Na taj način se kapital, odnosno sredstva preduzeća uvećavaju i oplođuju.
U odnosu na sredstva, cilj preduzeća je što brže kretanje i cirkulisanje angažovanih
sredstava u procesu poslovanja. Time se sredstva brže obrću u svojoj funkciji i donose
veću dobit. Motivacija preduzetnika je ostvarenje profita.

8
 5. Zaključak

Svako preduzeće svoje radne aktivnosti i ukupno poslovanje usmerava u pravcu

ostvarivanja maksimalnih rezultata radi podmirivanja raznovrsnih potreba. U skladu sa
porastom i promenama zahteva tržišta preduzeće, kao osnovni subjekt tržišnog
privređivanja, definiše ciljeve svog poslovanja. Ostvarivanjem tih ciljeva preduzeće
ostvaruje i određeni uspeh u poslovanju. Zavisno od toga sa kojim rezultatima postiže
svoje ciljeve, odnosno sa kojim rezultatima izvršava svoje zadatke u reprodukciji,
preduzeće posluje uspešno ili neuspešno. Stepen uspešnosti preduzeća u ostvarivanju
ciljeva njegove ekonomije predstavlja efikasnost njegovog poslovanja.

9
 6. Literatura

 Prof. dr Radmilo Nikolić, mr Novica Ranđelović, Ekonomika i

organizacijaposlovanja, Visoka škola strukovnih studija za
menadžment u saobraćaju, Niš, 2009
 Prof dr Radmilo Nikolić, Ekonomika preduzeća, Beograd, 2001

 Dr Vlastimir Milošević, Dr Nadica Figar, Dr Radenko Milojević,

„Ekonomika preduzeća”, Prosveta Niš, 1997

 www.wikipedia.org

10