Sprin klersko Postrojenje

Projektovanie i montaZa
CEA 4001: Maj 2003.

U>-
SadrZaj: strana

0. Predgovor 16
1. UopSteno 16
1.1 Oblast upotrebe 16
1.2 Ciljevi 17
1.3 Opis 17
1.4 Priznatost 18
20
2. Definicije
3. Planiranje ugovora i dokumentacija 25
3.1 Uop5teno 25
3.2 Nadelna razmatranja 25
3.3 Faza pripremanja 26
3.4 Faza projektovanja 26
3.5 Podetak montaZnih radova 32
4. Opseg SPrinklerske za5tite 32
4.1 Zgrade ioblasti za5tite 32
4.2 Odeljavanje i razdvajanje 33
34
5. Stepenovanie klasa opasnosti od izbijanja poZara
5.1 Uop5teno 34
5.2 Klase opasnosti od izbijanja polara 34
5.3 Skladi5tenje 35
5.4 Za5tita podplafonskih i podpodnih oblasti (skrivenih prostora) 38
6 Hidraulidki izbor 38
6.1 Uop5teno 38
6.2 Visoka opasnost od izbijanja polara, rizik skladi$tenjaproradunata
(HHS) 39
6.3 Zahtevi za velidinama pritiska i protoka za prethodno 41
postrojenja
6.4 Dimenzioniranje i raspored cevi 43
7 Vodosnabdevanje - UoP5teno 44
7.1 Pogodnost 44
7.2 Veze za ostale servise 45
7.3 Mesto ugradnje sastavnih delova za vodosnabdevanje 45
7.4 Uredjaji za kontrolu i merni instrumenti 45
7.5 Kontrola protoka na vodosnabdevanju 46
7.6 Kontrolapritiskavodosnabdevanja 46
7.7 Zastita od kontaminacije vode 46
8 lzbor vodosnabdevanja 47
8.1 Uopsteno 47
8.2 Javna vodovodna mreza 47
8.3 Rezervoar vode 47
8.4 Neiscrpni izvori vode 52
8.5 Hidroforska posuda 54
8.6 Nacini vodosnabdevanja 56
8.7 Odvajanje od vodosnabdevanja 57
9 Pumpe 57
9.1 Uopsteno 57
9.2 Rasporedi sa vise PumPi 58
9.3 Mesto ugradnje pumpnog postrojanja 58
9.4 Maksimalnatemperaturavodosnabdevanja
9.5 Ventili ioprema 59
9.6 Uslovi transPorta 59
9.7 Proracun snage 62
9.8 Elektricno pogonjene Pumpe 70
9.9 Pumpe Pogonjene dizel motorom 66
0F
1O Vrste ivelicine sprinkterskih postrojenia 71
71
10.1 Mokra Postrojenja 72
10.2 Suva Postrojenja
73
10.3 Pomocna Postrojenja
73
10.4 Pre-rad Postrojenja
74
10.5 Tandemska suva imokro-suva postrojenja
razvodnog ventila 74
10.6 Prosirenje sprinklerskog postrojenja pomocu
11 Odstojanja i raspored sprinklera 75
75
11.1 Uopsteno
11.2 Maksimalne povrsine za zastitu po sprinkleru 75
11.3 Minimalna odstojanja izmedju sprinklera 77
77
11.4 Raspored sprinklera ka zidovima i plafonu
81
11.5 Sprinkler u medjuravnima u HH-rizicima
84
12 Konstrukciona svoistva i mogucnosti upotrebe sprinklera
84
12.1 Uopsteno
84
12.2 Vrste sprinklera i njihovo koriscenje
85
12.3 Kolicina isticanja iz sprinklera
85
12.4 Nominalne temperature sprinklera
86
12.5 Prag osetljivosti sPrinklera
87
12.6 Zastitne kaPe sPrinklera
87
12.7 Zastitne haube za sPrinklere
87
12.8 Sprinklerske rozete
od korozije 87
12.9 Zastita sprinklera
13 Armature 88
88
13.1 Ventilske stanice za alarmiranje
88
13.2 Zaporne armature
88
13.3 Armatura prstenastog cevovoda
88
13.4 Ventili za drenazu
89
13.5 Kontrolni ventili
90
13.6 Prikljucci za isPiranje
90
13.7 Manometri
91
13.8 Ventili za otPustanje
14 Atarmi i urediaji za alarmiranje 91
91
14.1 Zvono za alarmiranje
14.2 Elektricni signalizat-or strujanja,hidraulicni i pneumatski prekidac 91
92
14.3 Uredjaji za prenos alarma do stalno opsluzenih mesta
92
14.4 Nadzor zaporne armature
15 Cevovodi 92
92
15.1 Uopsteno
15.2 Nosaci cevi 95
Cevovodi u podplafonskoj ipodpodnoj oblasti 96
15.3
16 Ptocice,uPutstva i informaciie 97
97
16.1 Opsti plan
97
16.2 Plocice i uPutstva
100
17 Pustanje u rad ipriiemno ispitivanje
100
17.1 Kontrola Pri Pustanju u rad
100
17.2 Montazni atest i dokumentacija
18 Odrzavanje 101
101
18.1 Uopsteno
103
18.2 Nacini postupanja nakon iskljucivanja sistema
103
18.3 Program inspekcije i kontrole za vrsioca
105
18.4 Planovi servisa iodrzavanja

Prilog A
109
Klasifikacija rizika

ET
Prilog B
Metodi za rasporedjivanje skladisnog materijala
8.1 Uopsteno
8.2 Faktor materijala
8.3 Uticaj konfiguracije skladista
Prilog C
Alfabetska lista uskladistenih produkata i njihove kategorije
Prilog D
Zahtevi za visespretne zgrade
D.1 Oblast vazenja
D.2 Klasifikacija postrojenja po zonama
D.3 Zahtevi za sprinklerska postrojenja klasifikovana po zonama
D.4 Opsti plan
Prilog E
Posebni zahtevi za sprinklerska postrojenja u visokim zgradame
E.1 Oblast vazenja
E.2 Kriterijumi projektovanja
E.3 Vodosnabdevanja
Prilog F
Posebni zahtevi za postrojenia za licnu zastitu
F.1 Klasifikacija po zonama
F.2 Mokra postrojenja
F.3 Vrste iprag osetljivosti sprinklera
F.4 Ventilska stanica za alarmiranje
F.5 Vodosnabdevanja
F.6 Teatar
F.7 Dodatne mere opreza za odrzavanje
Prilog G
Metode za dimenzionisanje cevne mreze
G.1 Proracun gubitka pritiska u cevnoj mrezi
G.2 Prethodno proracunata postrojenja
G.3 Hidraulicki proracunata postrojenja
Prilog H
Projekcija sa primerima (informativno)
Prilog I
Priznati konstru kcion i elementi (i nformativno)
Prilog J
Nove tehni ke (informativno)
Prilog K
Zastita od posebnih rizika
K.1 Aerosoli
K.2 Viseca uskladistena odeca
K.3 Zapaljive tecnosti
K.4 Prazne palete
K.5 Alkoholna pica u drvenim buradima
K.6 Pogoniza netkana vestacka vlakna
K.7 Skladista sa rezervoarima od polipropilena (PP) ipolietilena (PE
(PP-mali nosaci naboja (KLT) i uskladisteni PP/PS/PE-materijali
K.8 Zastita uredjaja za proianodnju steznih ploca
Prilog L
ESFR sprinklerska postrojenja, projektovanje i montaza
L.1 Uopsteno
Prilog M
Prim6se od penita koje se stvara u sprinklerskim postrojenjima 169
169
M.1 Uvod
M.3 Metod
M.4 Razvoj rezultata testova 169
169
M.5 Bibliografija
Prilog N (informativno)
Metode za klasifikovanje skladisnog materijala
koriscenjem alorimetarit<og testa (informativno) 170

Tabele

Tabela 1

Minimalan broj sprinklera po tipu za pregled 19

Tabela 2

Maximalna visina skladista za OH posede 35

Tabela 3

Uslovi ogranicenja i zastite za drugacije metode skladistenja 38

Tabela 4

Koncepcija gustine i oblast operacija za LH,OH i HHP 39

Tabela 5

Koncepcija kriterijuma za HHS sa zastitom samo krovova ili plafona 40

Tabela 6

Koncepcija kriterijuma za krovne sprinklere sa in-rack zastitom 41

Tabela 7

Uslovitoka i pritiska za pre-kalkulisane LH i OH sisteme 41

Tabela 8

Uslovi pritiska i toka za instalacije dizajnirane koriscenjem tabela G11 42

do G14

Tabela 9

vodovodne veze za druge servise u sistemima niskog uspona 46

Tabela 10

Minimalni volumen vode za pre-kalkulisane LH i OH sisteme 48

&1
 Tabela 11

: Minimalni volumen vode za pre-kalkfbane HHP i HHS sisteme 49

Tabela 12

Minimalni kapacitet rezervoara red*ovanog kapaciteta 50

Tabela 13

Zazori usisne pumpe 51

Tabela 14

Minimalna sirina postavljanja komorarsisnih rupa,otvorenih kanala i

ustava 53

Tabela 15
\r/ Pumpni pitisak i procena toka 60

Tabela 16

PUMP PRIMING kapacitet rezervoaaivelicina cevi 62

Tabela 17 62

Tabela 18

Minimalnekarakteristikepumpizal}*iOH(prekalkulisanesisteme) 63

Tabela 19

Maximalan broj sprinklera po insta@-vlazne cevi i pre-aktivne

instalacije T2

Tabela 20

Maximalna velicina po instalaciji - wue i ostale instalacije 72

Tabela2l

Maximalna pokrivenost iproredjenodasprinklere osim bocnih 75

Tabela 22

Maximalna pokrivenost i proredjencstaa bocne sprinklere 76

Tabela 23

Raspored sprinklera koji se odnosi re $NOPOVE 79

Tabela24

Raspored skladistenja srednjih sprf,&ra tpa ST5 i 5T6 83

(o
 Tabela 25

. Tipovi sprinklera i K faktori za razlicite klase rizika 86

Tabela 26

Procena osetljivosti sprinklera 87

Tabela 27

Minimalna velicina ventila za dreniranje 89

Tabela 28

Koncepcija parametara za obezbedjenje cevi 96

Tabela 29

*/ Minimalna dimenzija ravnih gvozdenih sipki i okvira 97

Tabela 30

Minimalno snabdevanje vodom imace PREDNOST 170

Tabela A1

Zauzimanje lakog rizika 109

Tabela A2

Zauzimanje uobicajenog rizika 109

Tabela A3

\/ Zauzimanje visokorizicnog procesa 110

Tabela B1

Kategorije kao funkcija konfiguracija uskladistenog materijala 113

Tabela C1

Uskladisteni produkti i kategor'rje 115

Tabela G1

C vrednosti za razlicite tipove cevi 128

Tabela G2

Ekvivalentna duzina prikljucaka i ventila 129

Tabela G3

4,{
 Tacnost hidraulicnih kalkulacija 130

Tabela G4

Raspored tacaka koncepc'tje-LH 131

Tabela G5

Raspored tacaka koncepcije-OH,HHP iHHS 131

Tabela G6

Opseg precnika cevi za LH instalacije 131

Tabela G7

Maksimalan gubitak trenja izmedju seta kontrolnih ventila i bilo koje

tacke koncepcije-LH 132

--/ Tabela G8

Gubitak pritiska za koncepciju brzine toka u LH instalacijama 132

Tabela G9

Domet diametara cevi za OH instalacije 133

Tabela G10

Distribucija dijametara cevi u OH instalacijama 133

Tabela G11

Domet dijametara cevi za HH instalacije sa karakteristikama

pritiska i toka kako su date u tabeli 7 136

Tabela G12

Distribucija dijametara cevi nizvodno od planirane tacke u HH

instalacijama sa karakteristikama pritiska i toka kao sto su date u tabeli 7 136

Tabela G13

Distribucija dijametara cevi nizvodno od planirane tacke u HH

instalacijama sa karakteristikama pritiska i toka kao sto su date u tabeli 7 136

Tabela G14

Domet dijametara cevi za HH instalacije sa karakteristikama pritiska

i toka datim kao u tabeli 7 136

Tabela G15

Minimalni pritisak praznjenja sprinklera i minimalni K faktor sprinklera 139

lt
| (r'
 Tabela K1

Kriterijum zastite za skladiste aerosola

152
Tabela K2

Zapafive tecnosti u metatnim bubnjevima (sT1)sa

, , tvs kapacitetom
,\qyqv|lsr.r/ il vecim
vsuttn oc
od
20 l i20B l
154
Tabela K3

Zapallive tecnosti u,metafnim bubnjevima

(sT4) sa kapacitetom
vecim od 20 | i 209 |
155
Tabela K4

Zapagve tecnosti u metatnim bubnjevima (srl,sr5,sT6)

I vl ocr
sa kapacitetom
od 20 | : ^aPdulletot
,rU
Tabela K5

Zastita od cvrstih nagomifanih lpaletizovanih paleta

(ST1) 156
Tabela K6

Zastita polica skladista pateta (ST4)

156
Tabela K7

Neprobojne sinteticke tkanine- projektni

kriterijum samo sa zastitom
plafona ikrova
157
Tabela L1

Projektovanje sprinktera I maximatna

visina
162
Tabela L2

Projektovanje sprinklera ispod prepreke

164
Tabela L3

Rastojanje izmedju sprinklera

165
Slike

Slika 1

Glavni elementi instalacije sprinklera

18
Slika 2

Tabele toka za odredjivanje krase koja je

zahtevana za skradistenje 36
4t
 Slika 3
37
; TiPovi metoda skladistenja
Slika 4

Efektivan kapacitet usisnih tankova I dimenzije usisnih komora 51

Slika 5

Jackwells ili usisne ruPe 52

Slika 6

PUMP PRIMING Uredjenje za podizanje sukcije 61

Slika 7

Proredjenost plafonskih sprinklera ' 76

\-.,
Slika 8

Raspored sprinklera vezano za grede 78

Slika 9

Raspored polica srednjeg nivoa spriklera kategorije I ili ll robe 81

Slika 10

Raspored polica s.rednjeg nivoa sprinklera kategor'rja lll iti lV robe 81

Slika 11

\-r' Loikacija srednjih sprinklera zatip ST5 I 5T6 skladistenja' 83

Slika B1
112
Materijalnifaktor
Slika D1

Kontroli ventil prelaznog uredjenja zazonirane instalac'lje visespratnica 121

Slika E1

Tipican raspored sistema visokog rasta sa pumpnim snabdevanjem 124

Slika E2

Tipicna sprema sistema visokog rasta sa teskim tankovima I pojacivacima

125
pumpi

41
 Slika H1

9.7) 144
Tipicna krivina pumpe (vidi

Slika H2

Primeri opsega rasporeda cevi (vidi G'2'2) 141

Slika H3

Primer aplikacija projektnih tacaka u LH instalacijama

(vidi G'2.2.) 142

Slika H4

Primer aplikacija projektnih tacaka u oH instalacijama

(vidi G.2.2-) 143

Slika H5

? Primer aplikacija projektnih tacaka u HH instalacijama sa cevovodom

dimenzioniranim iztabela G11 l G12
144

Slika H6

primer aplikacija projektnih tacaka u visokorizicnim instalacijama sa

cevovodima dimenzioniranim iz tabela G11 | G14
146

Slika H7

primeri aplikacija projektnih tacaka u visokorizicnim instalacijama sa

cevovodom dimenzioniranim iz tabela G13 | G14
146

Slika H8

odredjivanje oblasti prekrivene sprinklerima (vidi G.3.1) 147

-// Slika H9
postavkama
Najpozeljnije oblasti operacija u jednostranim I dvostranim
147
Cevi (vidi G.3.2)

Slika H10
postavkama
Najpozeljnije oblasti operacija u jednostranim I dvostranim
148
Cevi (vidi G.3.2)

Sliika H11

Najpozeljnije I nepozeljne oblasti operacija u mreznim

postavkama cevi 148
(vidi G.3.2)

Slika H12
postavkama cevi
Najpozeljnije I nepozeljne oblasti operacija u uokvirenim
149
(vidi G.3.2)
Slika L1

poduznih tecnosti 161

Metode skladistenja ST2,ST3,l ST4 poprecnih I

Slika L2,slika L3,slika L4,slika L5,slika L6

165
Raspored sprinklera koji se odnosi na prepreke

0. Predgovor

Ove specifikacije pripremljene od strane od:

posla
The Comite Europeen des Assurances (CEA) u okviru tradicionalnog
prevenc'tje
gubitka od strane Evropskih osiguravada i u skladu sa EC

1. Uop5teno

1.1 Oblast uPotrebe

i odrlavanje fiksnog
ova Pravila specificiraju zahteve i daju pleporY[9.2a projekat, montaluposebne
sprinklersfog postroj"hj" , zgradama i industrijskim postrojenjima, i
zahteve za
sprinkler pojtrojenjakoja su sastavni deo mera za za5t1u 1ivota'
produzenim,
Zahtevi i preporuke ovih pravila su takode primenljive bilo kojim dodatnim,
sprinkler postrojenja.
frepravljen im' ili d rug im mod ifi kacijama
komgonglte koje
Pravila pokrivaju klasifikaciju opasnosti, obezbedjenje vodosnabdevanja,
se koriste, montazu i testiranje sistema, odrzavanje, i dograda postojecih sistema, i
ucinak sprinkler
identifikuju detalje izvodjenja zgrada koji su neophodni za zadovoljavajuci
postrojenja u skladu sa Pravilima.
da bi se koristili za
Zahtevi koji se tidu vodosnabdevanja mogu.se primenjivati kao -vodic",
CEA specifikacije'
ostale fiksne sisteme protivpozarne 2astite gde ne postoje druge

Ova Pravila se ne odnose na sisteme ,,prskanja vodom"'

Zahtevi ne vaze za automatska sprinkrer postrojenja na brodovima,

vazduhoplovima,
vozilima i mobilnim uredjajima za gasen je poZara ili za podzemne
sisteme u rudarskoj
industriji.
montiraju' testiraju'
Ova Pravila se imaju koristiti od strane onih koji nabavljaju, projektuju, a kako bi
pregledaju, odobravaju, rukuju i odr2avaju automatski'sprint<ier
postrojenja,
opr6r" funkcionisala onoliko dugo koliko je predvidjeno.
ona se odnose samo na fiksna sprinkler postrojenja u zgradama i ostalim
objektima na
zemlji. lako se opsti principi toiu dobro primeniti i u druge svrhe
(npr' upotreba u
pomorstvu), u ovom slucaju se morilu sprovesti dodatna razmatrania'

le
1.2 Ciljevi

Automatsko Sprinkler postrojenje projektovano

je tako da otkrije pozar i ugasi ga vodom u
gaSenje moZe obaviti drugim
ranoj fazi ili da odrZava vatru pod kontrolom tako da se
sredstvima.

Sprinkler postrojenje je predvideno da se proteZe samo kroz prostorije sa limitiranim

izuzecima.

U nekim aplikacijam a za Zivotnu bezbednost, nadleZni mogu specificirati Sprinkler zastitu

samo u odredenim obeleZenim oblastima i potpuno odrZavati bezbedonosne usloveza
evakuaciju ljudstva.
potrebu za
Ne bi se trebalo pretpostaviti da 6e postojanje sprikler sistema potpuno otkloniti
u prostorijama kao
drugim sredstvima prtiu poaara i vaZno je-obezbediti poZarna upozorenja
celini.
pozarni alarmni
otpornost konstrukcije prema poZaru, putevi za izraz u srudaju opasnosti,
poZara,
sistemi, odredene opasnosti koje zahtevaju druge metode za5tite od
obezbedivanje
sredstava za gasenlZ-po,z^t^, bezbedan rid i metode rukovanja,
nadgledanje menadzmenta i
dobro ku6no oorzavanle - sve se ovo mora uzeti u obzir.
da bi se
od esencijalnog ie znalaia da Sprinkler_postrojenje mora biti ispravno odrZavano
prevideti i ne sme se desiti da
omogu6io rad onda kada ie to zahteva. civa rutina se ne sme
joj sJ prida nedovoljna pa1nia od strane supervizora'

Medutim, to je zanemarljivo u odnosu na Zivotnu ugrozenost onih

koji borave u prostorijama i
ne moze se previSe
u odnosu na rizik od fininsijskog gubitka. VaZnost ispravnog odrZavanja
isticati.

Kada je Sprinkler postrojenje van funkcije, dodatna paania se mora obratiti

na pozarna
upozoienja i odgovaraju6e informacije nadleZnih'

1.3 Opis

sprinkrer postrojenje sastoji se od vodosnabdevanja (iri vodosnabdevanja -

mnozina,
sastoji se od seta glavnih
prim.prev.), i jedne ili vise Sprinkler instalacije; svaka instalacija
Glave Sprinklera su
kontrolnih ventila instalacije i reda cevi pridvi56enih za glave Sprinklera.
je potrebno, izmedu letvi
pri6vr5cenu nu ,p".ificiranim lokac'rjama na krovu ili tavinici, i gde
(Sipki, stalaka), i;p;J folica, i drugim specificiranim mestima. Glavni element
tipidne
instalacije prikazani su na slici 1.
bi se otpustila voda preko
Sprinkleri funkcionisu na prethodno odredenim temperaturama da
ugroZenog dela oblasti ispod. Tok vode kroz alarmni ventil
pokreie pozarni alarm'

Slika 1. - Gtavni elementi sprinkler postrojenja

uslovima ambijenta'
Radna temperatura je generalno odabrana da odgovara temperaturnim
vru6i, podinju da rade'
Samo sprinkleri u OtizinipoZara, t;. oni koji postaju dovoljno

1.4 Priznatost

1.4.1 Priznati instalatori i komponente

4r
 Sprinkler postrojenja se trebaju instalirati u skladu sa specifikacijama od strane priznatih
instalatora, uz kori5cenje priznatih komponenata i priznatih metoda za premazivanje cevi,
kao Sto je specificirano u Aneksu G.

Ako montaZa postrojenja ukljuduje vi5e nego jednog priznatog instalatora, jedan od njih treba
da bude odgovoran za celu instalaciju.

Ako lokalni zahtevi zahtevaju podugovore, kao Sto je instalac'tja elektridnog snabdevanja, ili
glavne gradske veze, priznati instalator treba informisati podugovarada o bilo kakvom
specijalnom zahtevu za Sprinkler postrojenja da bi se zadovoljile ove specifikacije.

1.4.2 Dovr5enje/Zavr5etak
Priznati instalator bi trebalo da po5alje ilavu o dovr5enju nadleZnima, onda kada je sistem
konadno instaliran. NadleZni inspektor ce onda izvesti pregled priznatosti. lsta procedura ce
se primeniti na postojece sisteme gde je do5lo do promena.

"r Zavremepregleda, period zaVarania6e biti u skladu sa 18.1-3.

1.4.3.1 Godi5nji pregled

Sprinkler postrojenje ce biti periodi6no pregledano, najmanje jednom godi5nje, od strane

nadleZnih inspektora.

lzvestaj o pregledu 6e poturditi da je sistem u skladu sa pravilima, dobro odrZavan i u punoj

radnoj sposobnosti. Bilo kakva gre5ka ili nedostatak 6e se zabeleZiti u izve5taj o pregledu i
nad leZni ce specificirati vreme nske im ite za rektifikaciju/ispravljanje.
I

1.4.3.2. Dugorodni pregled pouzdanosti

Cevi i glave Sprinklera 6e se pregledati do detalja najmanje svakih 25 godina za mokre

-/ instalac'rje, i 15 godinaza suve idruge instalacije

1.4.3.2.1. Cevi

Cevi 6e se pregledati iznutra i spolja. Najmanje jedna cev u redu/rangu 6e se pregledati po

stotinu Sprinklera preko odgovaraju6e duZine. Ne manje od dve duZine u redu/rangu cevi po
kontrolnom setu ventila 6e se ispitati. Ostale cevi 6e se pregledati ako cev u redu/rangu
izlale nep rihvatlj iv nivo korozije ili tu berku lacije.

Cevi ce se hidrostati6ki testirati na pritisak jednak maksimalnom statidkom pritisku, ili 12 bara,
ma koji da je vi$i pritisak za period od dva sata i, gde je moguie, cevi ce se temeljno isprati.

Svi defekti koji se mogu negativno odraziti na hidraulidko izvodenje sistema ce se otkloniti.
Nacionalni nadleZni organi ce proceniti defekte cevi.

1.4.3.2.2. Sprinkleri

Broj Sprinklera ce se odstraniti i pregledati. Tabela 1. specificira obim proba kao funkciju total
broja Sprinklera instaliranih u prostorijama.
Tabela 1. Minimalni broi Sprinklera po tipu koii ce se preqledati

Total broj instaliranih Sprinklera (n) Minimalni broj Sprinklera koji ce se pregledati
(qrupa, seriia)
n<5000 20
5000<n<1 0000 40
'10000<n<20000 60
20000<n<30000 BO
n>30000 100

Sprinkleri koji se odstranjuju radi pregleda ce biti vizuelno pregledani:

Slede6itestovi 6e se izvesti na uzorcima odabranim iz grupe Sprinklera:

o Radna temperatura;
o Funkcionalni iminimalni radni pritisak;

o Otpornost na propu5tanje/curenje
o K faktor
I tamo gde je prikladno:
o Termalna reakcija.

Svi nadleZni bi trebalo da procene rezultate u funkciji traZenih karakteristika instalacije i, ako
je neophodno, Sprinkleri 6e se zameniti.

1.4.4 Odgovorna osoba

NadleZni ce postaviti odgovornu osobu, kao i njenu zamenu, koji 6e, nakon Sto im se daju
neophodna uputstva od strane instalatora, obezbediti da sistem ostane u radnoj sposobnosti.
lme, adresa itelefonski broj osobe koja je odgovorna za instalaciju, kao i njegove zamene, ce
se istaknuto postaviti na prostoru Sprinkler ventila. Vlasnik ce obezbediti da:

o Ce instalacija biti u skladu sa pravilima sve vreme

o Je instalacija u radnoj sposobnosti sve vreme
o Ce instalacija biti proveravana, odrlavana i testirana u skladu sa uputstvima
instalatora i CEA pravilima
o Je instalacija pregledana, po ugovoru, najmanje jednom godi5nje, od strane jednog
od nadleZnih inspektora postavljenog od strane osiguravada
o Ce se bilo koja greSka ili nedostatak popraviti u vremenskim limitima odredenim od
strane nadleZnih organa

2. Definicije

U cilju ovih pravila, primenjuju se sledece definicije:

,,A" merad
Merad pritiska povezan sa glavnom gradskom konekc'rjom, izmedu stop ventila za
zaustavljanje snabdevanja cevi i ventila za proveru (dek ventila).

lt
Akcelerator/ubrzavad
ventila u
Uredaj koji smanjuje ka5njenje u radu suvog alarmnog ventila, ili sloZenog alarmnog
suvom modu, r"nor detelicijom pada u vazduh, ili pritisak inertnog gasa na Sprinkler
operac'tji.

Alarmni test ventil

Ventil kroz koji se voda moze crpsti da bi se testirao rad vodenog motornog pozarnog
alarma, i/ili bilo kojeg pridruzenog elektri6nog poZarnog alarma

Alarmni ventil
probni ventil vlaZnog, suvog ili sloZenog tipa koji takode inicira vodeni motorni poZarni alarm
za vreme rada Sprinkler instalacije.

Alarmni ventil, zamena

Alarmni ventil pogodan zaulalnu, suvu ili rezervnu instalaciju'

Alarmni ventil, suvi

Alarmni ventil pogodan za suvu instalaciju; i/ili udruZen sa vlaZnim alarmnim ventilom za
rezervnu instalaciju

Alarmni ventil, pred-rad

Alarmni ventil pogodan za pred-rad instalaciju

Alarmni ventil, vlaZan

Alarmni ventil pogodan zavla1nu instalaciju.

Oblast delovanja
Maksimalna oblast preko koje se pretpostavlla, za projektne ciljeve, da ce Sprinkleri raditi u
poZaru.

Oblast delovanja, hidrauli6ki najpogodnija

Lokacija u Sprinfter rasporedu ontisti dblovanja specificiranog oblika gde
je tok vode
maksimalan za specifidan pritisak.

Oblast delovanja, hidrauli6ki najnepogodniia

Lokacija u Sprinkler rasporedu oUiasti delbvanja specificiranog. oblika gde
je pritisak
vodosnabdevanja maksimalan potreban da bi dao specificiranu projektnu gustinu.

,,Rudna cev"
Cev kraca od 0.3 m,osim poslednje sekcije postrojene cevi,koja hranijedini sprinkler.

Nadlezni organi
Osiguranja id potar^ i druge organizacije,slu_zbeniciili pojedinci odgovorni za odobrenje
sistema sprinklera,opr"mJ i Iroceduie,E.G vlasti za kontrolu vatre i gradnje,lokalna
vodovodna sluzba ili druge odgovarajuce javne sluzbe'

,,8 merac"

Mer:ac pritiska povezan i na istom nivou kao i alarmni ventil,koji

pokazuje
pritisak na uzvodnoj strani ventila.

?e
Pumpni poiacivac

Automatska pumpa za snabdevanje vodom sistema sprinklera iz teskih tankova

ili iz javne vodovodne mreze.

,,C merac"

Merac pritiska povezan i na istom nivou kao ialarmni ventil,koji pokazuje pritisak na
nizvodnoj strani ventila.

Set kontrolnih ventila

Ukljucuje montazu alarmnog ventila ,stop ventila i svih pomocnih ventila i pribor za
kontrolu jedne instalacije sprinklera

Projektna gustina

Minimalna gustina praznjenja,u mm/min vode,za koju je instalacija sprinklera projektovana

-praznjenjem
,odredjena specificne grupe sprinklera,u litrama po minuti,podeljena po
pokrivenoj oblasti,u kvadratnim metrima.

Projektna tacka

Tacka na distribucionoj cevi prekalkulisane instalacije,nizvodno od koje je cevovod svrstan iz

tabela i uzvodno od koje je cevovod svrstan hidraulicnom kalkulacijom.

Detektor sprinklera

Zatvoren sprinkler montiran na cevovodu pod pritiskom koji se koristi za kontrolu potopnog
ventila.Rad detektora sprinklera uzrokuje gubitak vazduha ili pritiska inertnog gasa
da bi se otvorio ventil.

Distribuciona cev

Cev koja napaja bilo svrstanu cev direktno bilo jedini sprinkler na neogranicenoj svrstanoj
cevi duzoj od 300 mm.

Ogranak distribucione cevi

Distribuciona cev od osnovne distribucione cevi,do zavr5etka grananja reda cevi .

Pad

Vertikalna distribucija cevi koja napaja distribuciju svrstanih cevi ispod'

Krajnji-centralni red

Red cevi sa svrstanim cevima sa obe strane distributivne cevi.

Kraj nji-postranic ni red

Red cevi sa svrstanim cevima samo sa jedne strane distributivne cevi'

Zastitna ploca
t/
 ploca koja pokriva otvor izmedju drzaca ili tela sprinklera izbijajuci kroz obesenu tavanicu,i
, tavanicu

lzduvne cevi

Uredjaj zaizduvavanje vazduha ili inertnog gasa iz suvih ili ostalih instalacija u atmosferu
na operaciji sprinklera da bi se postigao brzi rad alarmnog ventila.

Odeljak otPoran na vatru

Zatvorena zapremina osposobljena za odrZi integritet u odnosu na vatru u minimalnom

specifi kovanom vremenu.

Ukalkulisano u PotPunosti

Rok primenjen na instalacije u kojima je ceo cevovod svrstan hidraulicnom kalkulacijom

od strane odobrenog dobavljaca sprinklera'
'-/ Resetkasta konfiguracija

Red cevi u kojima voda tece do svakog sprinklera vise nego jednom rutom.

Petlja

Sastav za suspendovanje cevovoda od elemenata gradjevinske strukture.

Sistem visokog rasta

ili iznad
Sistem sprinklera u kojem je najvisi sprinkler vise od 45 m iznad najnizeg sprinklera
sprinklerskih pumpi,sta god je nize.

I nstalacija(i nsta lacija s pri n klera)

sprinklera"
Deo sistema sprinklera koji sadrzi set kontrolnih ventila,udruzenih nizvodnih cevi i

Instalacija,a lte rnativna

gasom
Instalaciia u kojoj je cevovod selektivno punjen bilo vodom ili vazduhom/inertnim
u

skladu sa uslovima temperaturnog amb'tjenta'

Instal acija,s uva(cevi)

lnstalacija u kojojje cevovod napunjen vazduhom ili inertnim gasom pod pritiskom.

I nsta lacija, p re-a kciona

moze biti
Jedan od dva tipa suve,ili drugih instalacija u suvom modu u kojima alarmni ventil
otvoren od strane nezavisnog iistema za otkrivanje vatre u zasticenoj oblasti'

lnstalacija,vlazna(cevi)

Instalacija u kojojje cevovod uvek napunjen vodom'

Dzokej pumpa
z2
 Mala pumpa koja se koristi da se dopuni sporedni gubitak vode ,da bi se izbeglo zapocinjanle
automatske su kcije ili onesposobljavanje pojacivaca p u mpe'

' Zivotno obezbedjenje

Termin primenjen na sisteme sprinklera koji formira sastavni deo mera potrebnih za zastitu
zivota.

Konfiguracija ramova

Red cevi u kojem je vise od jedne rute distributivnih cevi kroz koje voda moze teci do
svrstane cevi.

Glavna distribuciona cev

Cev koja napaja distribucionu cev.

Maximaln i zahtevi toka(Qmax)

---z Tok na tacki intersekcije pritiska toka zahtevane karakteristike najpozeljnije oblasti operacija i
karakteristike pritiska-toka vodosnabdevanja sa izvorom sukcije na njegovom normalnom
nivou vode.

Mehanicka spojnica cevi

Cevni prikljucak,osim cevastih navoja,odvijenih prikljucaka,slavina i steka i bandazirane

spojnice, koji se koristi da poveze cevi ikomponente.

Visestruka kontrola

Ventil,koji se normalno drzi blizu temperaturno senzitivnim elementima ,pogodan za upotrebu

u poplavnoj instalaciji ili za rad prekidacaza pritisak.

Visespratna zgrada

\-/ Zgrada koja ukljucuje dva ilivise sprata,ispod ili iznad zemlje.

Cvor

Tacka u cevovodu u kojoj su pritisak i tokovi kalkulisani,svaki cvor je tacka podatka za svrhu
hidraulicne kalkulacije u instalaciji.

Red cevi

Cevi koje napajaju grupu sprinklera.Redovi cevi mogu biti uvijeni,restkasti ili razgranati.

Pre-kalkulisano

Termin primenjen na instalaciju u kojoj su cevi nizvodno od projektne tacke(projektnih

tacaka)bile prethodno sredjene po velicini hidraulicnom kalkulacijom.Tabele dijametara su
date.

Opsezna cev

Cev koja napaja sprinklere bilo direktno bilo preko rucnih cevi .
7Z
Podizac

Vertikalna distribuciona cev koja napaja distribucionu ili opseznu cev iznad.

S p ri n kle r(a uto mats ki)

prskalica satermalno senzitivnim uredjajemza zatvaranje koji se otvara da isprazni vodu za

gasenje vatre.

Sprinkler,kalup za zaVaranje i ispiranje

Viseci sprinkler za prikljucak delom iznad ali sa temperaturno senzitivnim elementom

ispod,nize ravni plafona.

Sprinkler,sakriven

Povucen sprinkler sa pokrivnom plocom koju razdvaja pri dejstvu vreline.

Sprinkler, uobicajen obrazac

Sprinkler koji daje sferni obrazac praznjenja vode.

Sprinkler,suvi viseci obrazac

Jedinica koja ukljucuje sprinkler i jedinicu cevi suvog pada sa ventilom,na glavnici cevi ,koja
se drzi blizu ured jaja odrzavanog u poziciji sprinklerovim glavnim ventilom.

Sprinkler,suvi usPravan obrazac

Jedinica koja ukljucuje sprinkler ijedinicu cevi suvog rasta sa ventilom,nabazi cevi,koja se
drziblizu uredjaja odrzavanim u poziciji sprinklerovim glavnim ventilom.

Sprinkler,topljiva veza

Sprinkler koji se otvara u slucaju da se komponenta predvidiena za svrhu otopi.

Sprinkler,staklena kugla

Sprinkler koji se otvara kada tecnoscu napunjena staklena kugla pukne.

Spri nkle r, horizontalan

Sprinkler cija prskalica upravlja vodu horizontalno'

Sprinkler,viseci

Sprinkler u kom prskalica usmerava vodu silazno'

Sprinkler,povuceni

Sprinkler u kom je deo elementa osetljivog na vrelinu ili ceo element iznad nize ravni plafona.

t-l9L/
 Sprinkler, Postranicni obrazac

Sprinkler koji daje spoljni polu-paraboloidni obrazac praznjenja .

S pri nkler,sPrejni obrazac

sprinkler koji daje silazni paraboloidni obrazac praznjenja.

Sprinkler,uspravni

Sprinkler u kome prskalica usmerava vodu uzbrdo'

Sistem sprinklera

Celokupan nacin obezbedjenja zastite u prostorijama koje ukljucuju jednu ili vise instalaciju
sp ri n klera, cevovod do insta lacija i vodos nabdeva nje/vodosnadevanja.

Pricvrsni stremen sprinklera(rucni)

J Deo sprinklera koji pridrzava element osetljiv na vrelinu sa kontaktom smestajnog lezista sa
glavnim ventilom sPrinklera.

ESALONIRANI rasPored sPrinklera

lzjednaceni raspored sa sprinklerimarazmestenim pola stepena duz opsezne cevi povezane

sa sledecim oPsegom ili oPsezima.

Standardni rasPored sPrinklera ,

Raspored sa sprinklerima na susednim opseznim cevima koji formira pravougaonik.

Pomocni atternativni (vtazne i suve cevi)produzetak

Deo vlazne instalacije koji je selektivno napunjen vodom ili vazduhom/inertnim gasom u
zavisnosti od temperitrrnih Lslova ambijenta i koji je kontrolisan pomocnim suvim ili drugim
alarmnim ventilom.

Pomocni suvi Produzetak

Deo vlazne ili drugacije instalac'rje koja je permanentno punjena sa vazduhom ili inertnim
gasom pod pritiskom.

Cev za snabdevanie

Cev koja povezuje vodosnabdevanje sa glavnim medjumesnim ili sa setom glavnih kontrolnih
instalacijskih veniila;ili cev koja snabdeva vodom privatni rezeryoar ili skladisni tank.

Plafon sa suspendovanim otvorenim celiiama

plafon regularne konstrukcije otvorenih celija kroz koji voda iz sprinklera moze biti slobodno
praznjena .

Konfiguracija zavrsne glavne cevi

Red cevi sa samo jednom rutom vodosnabdevanja do svake opsezne cevi'

LV
0l
Konfiguracija zavrsnog opsega

Red cevi sa samo jednom rutom vodosnabdevanja od distribucione cevi.

Glavna medjumesna cev

Cev koja povezuje dve ili vise cevi za vodosnabdevanje sa setom glavnih kontrolnih
instalacijskih ventila.

Tacka podataka vodosnabdevanja

Tacka na instalaciji cevovoda u kojoj su karakteristike pritiska vodosnabdevanja

itoka specificirane i merene.

Zona

Podela u grupe instalacija sa specificnim alarmom toka ipodesenih sa kontrolnim pomocnim

zaustavnim ventilom.

3 Ugovorno planiranje i dokumentacija

3.1 Uopsteno

Sistemi sprinklera,produzetaka i modifikacija ce biti sprovedeni od strane kompanija koje

koriste komponente koje su odobrene od strane osiguravaoca.(vidi prilogl)

Informacije specificirane u 3.3 i 3.4 ce biti dostupne korisniku.Svi crtezi i informaciona

dokumentacija ce pratiti sledecu informaciju:

a) ime korisnika ivlasnika;

b) adresa ilokacija prostorija;
c) posed svake zgrade;
d) ime projektanta;
e) ime osobe odgovorne za proveru projekta,koja takodje ne
sme biti projektant;
0 datum ibroj izdavanja

3,2 Pocetna razmatranja

Razmatranja ce biti data za sve koristi koje mogu biti postignute promenama u projektu
gradnje, radnim proced urama i slicno, kada se priprema nacrt projekta.
lako se automatski sistem sprinklera obicno prosiruje kroz izgradnju ili postrojenja,ne bi
trebalo pretpostavljati da to u potpunosti iskljucuje potrebu za drugim sredstvima zastite od
vatre i vazno je uzeti u obzir mere predostroznosti od vatre prostorija u celini.Mora se voditi
racuna o mogucoj interakciji izmedju sistema sprinklera idrugih mera zastite od vatre.

Ako je sistem sprinklera ili produzenje ili promena sistema sprinklera uzet u obzir za novu ili
postoiecu zgradu i industrijsko postrojenje,relevantne vlasti ce biti konsultovane u ranoj fazi.
 3.3 Pripremna ili proracunska faza

Prikupljene informacije ce ukljucivati sledece:

a) Opstu specifikaciju sistema;i

b) Blok plan prostorija koji pokazuje:

1) Tipove instalacija i rizicne klase i kategorije skladistenja u raznim zgradama;

2) Opseg sistema sa detaljima svih nezasticenih prostorija;

3) Konstrukciju i posed glavne zgrade svih komunikacionih i/ili susednih zgrada;

4) Poprecni presek ukupne visine zgrada koji pokazuje visinu najviseg sprinklera
iznad formulisanog nivoa podatka;

c) Pojedinosti vodosnabdevanja,ukoliko javno vodosnabdevanje ukljucuje podatke pritiska

toka,sa datumom i vremenom testa ,i planom polozaja testa;i
d)lzjava da ce se instalacija u potpunosti povinovati ovim pravilima ili davanje detalja o bilo
kakvim odstupanjima od njihovih zahteva i razloga za to.
-v
3.4 Fazaprojektovanja
3.4.1 Uopsteno
Prikupljene informacije ce uklucivati sumaran raspored(vidi 3.4.2),kompletne radne crteze
instalac'rja sprinklera (vidi 3.4.3)i detalje vodosnabdevanja (vidi 3.4.4)"

3.4.2 Sumarni raspored

Sumarni raspored ce dati sledece informac'tje:

a) ime projekta;
b) sve uputne brojeve crteza ili dokumenata;
:.., c) sve brojeve izdavania crteza ili dokumenata;
d) sve datume izdavania crleza ili dokumenata;
e) sve naslove crteza ili dokumenata;
0 tipovi instalacija i nominalni dijametri svakog seta kontrolnih ventila;
g)broj uputa svakog seta glavnih kontrolnih ventila instalacije;
h) broj sprinklera na svakom setu kontrolnih ventila;
i) zapremina cevovoda u slucaju suvih ili drugih instalacija;
j) visina najviseg sprinklera na svakom setu kontrolnih ventila
k) izjava da ce se instalac'rja u potpunosti povinovati ovim pravilima ili davanje
detalja bilo kakvih odstupanja od njihovih zahteva i razloga za lo;
. l) lista odobrenih komponenata,uracunatih u sistem,pri cemu je svaka identifikovana
imenom proizvodjaca i brojem modela/uputa.

3.4.3 Crtezi rasporeda instalacija

3.4.3.1 Uopsteno

Merilo nece biti manje od 1:200.Crtezi rasporeda ce ukljucivati sledece informacije:

ot
 a) indikacija severne tacke;
b) klasa ili klase instalacija prema klasi rizika ukljucujuci kategoriju skladistenja i
projekat visine skladista;
c) konstrukcioni detalji podova, plafona, krovova, spoljnih zidova izidova koji razdvajaju
oblasti sa sprinklerima i oblasti bez sprinklera;
d) sekciona podizanja svakog sprata i svake zgrade koja pokazuju udaljenost sprinklera od
tavanica,strukturalne karakteristike, islicno, sto utice na raspored sprinklera ili na distribuciju
vode iz sprinklera;
e) lokacija i velicina zatvorenog krova ili praznina plafona, kancelarija i drugih ograda
zatvorenih na nivou nizem od krova ili plafona;
f; indikacija TRUNKING, skela, platforma, masinerije, lakih prikljucaka, grejaca, plafona sa
suspendovanim otvorenim celijama i slicno, sto moze nepovoljno uticati na distribuciju
sprinklera;
g) Tipovi sprinklera i procene temperatura;
h) tip i priblizna lokacija podupiraca cevi;
i) lokacija i tip setova kontrolnih ventila i lokacija alarma vodenih motora;
j) lokacija i detalji svih vodnih tokova , i prekidaca vazdusnog ilivodenog pritiska;
k) lokac'rja i velicina svih pomocnih ventila, pomocnih zaustavnih ventila i ventila za drenazu;
l) drenazni ugao cevovoda;
'\-'l m) raspored spiska brojeva sprinklera ioblasti zastite;
n) lokacija svih testova ventila;
o) lokacija idetalji svih alarmnih ploca;
p) lokacija i detalji svih pristupnih veza vatrogasnoj sluzbi;
q) taster za koriscene simbole

Primedba: detalji drugih servisa ne bi trebalo da se pojavljuju na crtezima sprinklera osim u

toj meri koliko je neophodno za ispravnu instalaciju sistema sprinklera.

3.4.3.2 Pre-katkulisan cevovod

Za pre-kalkulisan cevovod sledeci detalji bi trebali biti dati na,ili sa crtezima:

a) identifikacija projektovane tacke svakog reda na izdatom crtezu(na primer,kao na slici H4)

b) suma gubitaka pritiska izmedju seta kontrolnih ventila i projektnih tacaka na sledecim
\-/ projektnim stopama toka:

1) u LH instalaciji 2251lmin
2) u OH instalaciji 10001/min
3) u HH instalaciji nizak odgovarajuci podesnom projektu gustine datom u tabeli B;

c) kalkulacija specificirana u G.2, koja pokazuje:

1) u LH i OH instalacijama, za svaki niz distribucionog cevovoda;

pf-ph nije vise od odgovarajuce vrednosti specificirane u G.2.3 ili G.2.4;ilili
2) u HHP i HHS instalacijama projektovanim koriscenjem tabela G11 i G14
pf+pd+ps
nije vise od ostalog pritiska dostupnog u setu kontrolnih ventila od vodosnabdevanja
kada je testiran u odgovarajucoj stopi toka;
 Pd je pritisak na tacki projektovanja specificiranoj u tabeli 8 ili kao podesnoj, u barima;

Pf je gubitak pritiska trenja u distribucionom cevovodu izmedju projektne tacke i

kontrolnog ventila,,C"meraca, u barima;

Ph je staticni pritisak izmedju nivoa najvise projektne tacke na plafonu i nivoa najvise
projektne tacke na poslednjem spratu, u barima;

Ph je staticni glavni gubitak zbog visine najviseg sprinklera u redu iznad kontrolnog
ventila,,C"meraca, u barima.

3.4.3.3 Cevovod ukalkulisan u potpunosti

Za potpuno ukalkulisan cevovod, sledece ce biti dato, sa detaljnim kalkulacijama, bilo za

svrhu projektnih radnih ploca, bilo kao kompjuterska stampa:

a) ime programa i broj verzija,ako je primenljivo;

b) datum radnih ploca ili stamPa;
c) aktuelni unutrasnji dijametri svih cevi koriscenih u kalkulac'rji;
d) za svaku projektovanu oblast operacija :

1) identifikacija oblasti;
2) klasa rizika
3) specificirana projetovana gustina u milimetrima po minuti;
4) pretpostavljena maksimalna oblast operacija (oblast operacija)u kvadratnim
metrima;
5) broj sprinklera u oblasti operacija;
6) nominalna velicina otvora sprinklera u milimetrima;
7) maximalna oblast pokrivena po sprinkleru u kvadratnim metrima;
8) detaljni idimenzionirani radni crtezi koji pokazuju sledece:

- cvor ili napomene o semi cevi koje se koriste da se identifikuju cevi i

spojevi,glave sprinklera i prikljucci kojima je potrebno hidraulicno razmatranje;

- pozicija hidraulicnih najnepozeljnijih oblasti operacija;
- pozicija hidraulicnih najpozeljn'tjih oblasti operac'tja;
- cetiri sprinklera na kojima iebazirana projektovana gustina;
- visina iznad podatka svake tacke identifikovane vrednosti pritiska;
e) za svaki aktivni sprinkler:

1) cvor sprinklera ili napomene o broju;

2) nominalni K faktor
3) tok kroz sprinkler u litrama po minuti;
4) pritisak otvora do sprinklera ili skupljanje sprinklera u tabli;
f) za svaku hidraulicki znacajnu cev:

1) cvor cevi ili druge napomene;

2) nominalni precnik cilindra u milimetrima;
3) konstanta cevi za tip i stanje(vidi G1.1.Xe.g Hazen Vilijamsova konstanta);
4) tok u litrima Po minuti;
5) brzina u metrima Po sekundi;
6) duzina u metrima;
lt
 7) brojevi, tipovi iekvivalentne duzine prikljucaka;
8) staticka glavna promena u metrima;
9) pritisci u ulazima i izlazima na tabli;
10) gubitak trenja u barima;
11) indikacija pravca toka;

3.4.4 Vodosnabdevanje

3.4.4.1 Crtezi vodosnabdevanja

Crtezi ce pokazivati vodosnabdevanja i cevovod do instalacionih kontrolnih venila .Crtezi ce
biti na indikativnoj skali ne manjoj od 1:10O.Taster za simbole ce takodje biti ukljucen.Pozicija
itip zaustavnih ventila i ventila za proveru i svakog ventila za snizenje pritiska, merila vode,
zalvaranja vode i bilo koje veze vodosnabdevanja za drugim servisima, ce biti naznacena.

3.4.4.2 Hidraulicna kalkulacija

Hidraulicna kalkulacija (sa relevantnim testovima toka) ce pokazivati da je svaki medjumesni

vodovod zajedno sa svakom granom vodovoda, od svakog vodosnabdevanja do seta
kontrolnih ventila glavne instalacije test vodosnabdevanja i drenazni ventil i kontrolni ventil
,,C"merac (to jest,ukljucujuci instalacione kontrolne ventile) u stanju da obezbedjuje zahtevan
pritisak itok u probi kontrolnog ventila instalacije i drenaznom ventilu .

3.4.4.3 Javnavodovodnamreza
Gde javna vodovodna mreza formira jedno ili oba vodosnabdevanja ili obezbedjuje ispunjenje
smanjenog kapaciteta skladisnog tanka ,sledeci detalji ce biti dati:

a) nominalni dijametri vodovoda;

b) zavisno od toga da lije vodovod napajan sa dva kraja ilije sa jednim krajem;ako je samo
sa jednim krajem,lokacija najblizeg duplog kraja koja napaja vodovod povezan sa njim;
c) grafikon karakteristika pritiska/toka glavnog vodovoda odredjen proverom u periodu
najvisih zahteva.Najmanje tritacke provere bi morale biti pokazane.Grafikon ce biti ispravljen
za gubitke trenja istaticne glavne razlike izmedju probne lokacije i bilo kontrolnog ventila,,C"
meraca bilo infiltriranog ventila usisnog tanka, kao podesnog;
d) datum i vreme probe vodovoda;
e) lokacija vodovodne probne tacke koja se odnosi na kontrolni ventil instalacije;i
gde je cevovod u potpunosti kalkulisan sledeci dopunski detalji ce biti dati:
f; grafikon karakteristika pritiska/toka koji indukuje dostupan pritisak u svakom toku do
maximalnog zahteva toka;
g) grafikon zahtevanih karakteristika pritiska/toka za svaku instalaciju za hidraulicno
najnepozeljnije (i ako je zahtevano najpozeljnije) oblasti operacija sa pritiskom uzetim kao u
kontrolnom ventilu,,C"meracu pritiska .

3.4.4.4 Set automatskih pumpi

Gde setovi automatskih pumpi formiraju jedan ili vise vodosnabdevanja sledeci detalji na
svakom setu automatskih pumpi ce biti obezbedjeni:

a) karakteristicna krivina pumpe za nizak nivo vode ,,X" (vidi slike 4 i 5), koja pokazuje
proracunske performanse pumpe ili pumpi pod instaliranim uslovima na meracu ,C"
kontrolnog ventila;
b) lista podataka proizvodjaca pumpe koja pokazuje sledece:
3u
 1) generisani glavni grafikon;
2) grafikon absorpcije energije;
3) grafikon mrezne pozitivne glavne sukc'tje(NPSH);
4) ilavaizlazne snage svakog prvog ,,MOVER"-a;
c) lista podataka instalatora koja pokazuje karakteristike pritiska/toka performansi instaliranog
seta pumpi,na kontrolnom ventilu 'C" meraca za normalan nivo vode i za nizak nivo vode
,,X"(vidi slike 4 i5), ina meracu pumpnog izlaznog pritiska za normalan nivo vode;
d)razlika u visini izmedju kontrolnog ventila ,,C" meraca i meraca dostavnog pumpnog
pritiska;
e) broj instalacije iklasifikac'tje rizika;
f) dostupan ispecificiran NPSH na maximalnom zahtevanom toku;
g) minimalna dubina vodenog pokrivaca u slucaju potopnih pumpi;
U slucaju gde je cevovod u potpunosti kalkulisan sledeci detalji ce biti obezbedjeni;
h) zahtevane karakteristike pritiska/toka za hidraulicno najnepozeljnije i najpozeljnije oblasti
operacija kalkulisane na kontrolnom ventilu,,C" meraca.

3.4.4.5 Rezervoar pod pritiskom

Sledeci detalji ce biti obezbedjeni:

a) lokacija;
b) totalna zapremina;
c) zapremina skladistene vode;
d) vazdusni pritisak;
e) visina najviseg sprinklera iznad dna rezervoara
f) detalji nacina popunjavanja.

3.4.4.6 Sktadisni rezeryoar vode

Sledeci detalji ce biti obezbedjeni:

a) lokacija;
b) totalna zapremina;
c) volumen itrajanje skladistene vode;
d) dotok rezervoara sa smanjenim kapacitetom;
e)vertikalna udaljenost izmedju centralne linije pumpe i niskog nivoa vode
rezervoara"X"
f) strukturalnidetalji rezentoara i krova;
g) ocekivana frekvencija ispravki rasporeda koje zahtevaju praznjenje rezeryoara.

3.4.5 Etektricna instalacija za elektricno doterane pumpe

Sledeci detalji ce biti obezbedjeni:

a) zastita kabla od mehanicke stete;

b) zastita kabla od vatre;
c) crtez resporeda elektricne instalacije.

3.5 Pocetak radova instalac'lje

Pre pocetka bilo kakvih radova na novim instalacijama ili na produzetku postojece
instalacije,instalator ce poslati pisanu pribelesku nadleznima.

4 Opseg zastite sprinklera

3l
 4.1 Zgrade i oblasti koje treba da se zastite

r Svi delovi zgrade ili komunikacijske zgrade ce biti zasticene sprinklerima,osim u slucajevima
indikovanim u ispod navedenim slucajevima.

Svi otvori koji povezuju zgradu sa sprinklerima sa zgradom bez sprinklera ili odsek ce biti
automatski zatvoren u slucaju vatre da bi obezbedio otporan na vatru ekvivalent vatrogasnoj
sluzbi.

4.1.1 Dozvoljeni izuzeci unutar zgrade

Sprinklerska zastita ce biti razmotrena u sledecem slucaju,ali moze biti izostavljena nakon
priznatog razmatranja opterecenja vatre u svakom slucaju:

a) praonice itoaleti(iskljucujuci garderobe)koji su napravljeni od ne-zapaljivih materijala i

koji nisu korisceni za skladistenje zapaljivih mater'tjala;

b) ogradjena stepenista koja ne sadrze zapallivi materijal i koja su konstruisana kao odeljenja
'v otporna na vatru;

c) zatvorena vertikalna okna(npr.liftovi i servisna okna)koja ne sadrze zapaljivi materijal i koja

su konstruisana kao odeljenja otporna na vatru;

d) prostorije zasticene drugim automatskim sistemimaza gasenje pozara,(gas,prah ili vodeni

sprej,projektovan i instaliran u saglasnosti sa CEA pravilima;

e) vlazan kraj masin a za papir

Drugi dozvoljeni izuzeci mogu biti dozvoljeni od strane nadleznih.

4.1.2 Neophodni izuzeci

Sprinklerska zastita nece biti obezbedjena u sledecim oblastima zgrade ili postrojenja:

b) u blizini industrijskih peci ili peciza susenje,slanih kupki,topljivih kutlaca ili slicne opreme
ukoliko bi rizik bio povecan upotrebom vode pri gasenju pozara;

c) oblasti, prostor'rje ili mesta gde voda praznjena iz sprinklera moze predstavljati rizik.

U ovim slucajevima,drugi automatski sistemi za gasenje pozara ce biti uzeti u obzir,

projektovani i instalirani u saglasnosti sa CEA pravilima.

4.2 Podela na odeljke i razdvajanie

4.2.1 Podela na odeljke izmedju oblasti zasticene sprinklerima i nezasticene oblasti ce biti u
saglasnosti sa nacionalnim regulativama.Podela na odeljke i razdvajanie izmedju
zapaljivih materijala skladistenih na otvorenom i u zgradama sa sprinklerima ce biti u
saglasnosti sa nacionalnim regulativama.
4.2.2 Kada nema nacionalnih regulativa,sledece ce biti primenjeno:

3e-
 Naznaka 1: za jednog vlasnika ili OKUPATORA,razdvajanje izmedju zapaljivih materiiala
skladistenih na otvorenom izgrade sa sprinklerima ne bi trebalo biti manje od 10m ili 1,5 puta
visine skladistenog mateijala,stagod ie vislie.

Naznaka 2: razdvajanje izmedju oblasti zasticene sprinkleima i nezasticene oblasti trebalo bi

biti najmanje 60 minuta otporno na vatru i konstruisano od ne-zapaliivih materiiala.

Naznaka 3:spinklerska zastita trebala bi biti obezbedjena u svakoj susednoj zgradi koja je do
10 m od zasticene zgrade i konstituise izlozenost riziku.

5 Klasifikacija poseda i i rizici pozara

5.1 Uopsteno

Klasa rizika po kojoj ce sistem sprinklera biti projektovan ce biti odredjena pre nego sto
posao projekovanja zapocne.

\-, Zgrade i oblasti koje ce biti zasticene automatskim sistemom sprinklera ce biti klasifikovane
kao Laki Rizik,Obican Rizik iVisoki Rizik .

Klasifikacija zavisi od oblasti iopterecenja vatre i bice u saglasnosti sa predlogom A.

5.2 Klase rizika

Zgrade i oblasti koje ce biti zasticene koje sadrze jednu ili vise od sledecih oblasti i rizika
vatre ce biti klasifikovane kao da pripadaju jednoj od sledecih klasa rizika:

5.2.1 Laki Rizik - LH

Pokriva ne-industrijske oblasti sa niskim opterecenjima vatre i zapaljivoscu i ni sa jednom
oblasti vecom od 126 m2 sa otpornosti na vatru od najmanje 30 minuta.

5.2.2 Obican rizik - OH

\s-
Menjanje kucista i industrijske oblasti gde su zapaljivi materijali sa srednjim opterecenjem
vatre i srednjom zapaljivoscu preradjivani ili proizvodjeni.

Obican rizik - OH, je podeljen u 4 grupe:

-OHl,Grupa Obicnog Rizika 1;
-OH2,Grupa Obicnog Rizika 2;
-OH3,Grupa Obicnog Rizika 3;
-OH4,Grupa Obicnog Rizika 4;

Materijali mogu biti skladisteni u oblastima klasifikovanim kao OH1,2 i 3 u slucaju da se

sledeci uslovi srecu:
a) zastita u prostorijama ce biti projektovana prema najmanje OH3;
b) maksimalne visine skladistenja prrkazane u tabeli 2 nece biti prekoracene.
Kada je oblast procesa klasifikovana kao OH4,oblasti skladistenja ce biti tretirane kao HHS.
c) blokovi skladista ukljucujuci prolaze koji ga okruzuju nece prekoraciti 216 m2 ili oblast
specificiranu od strane nadleznih.Blokovi skladista ce biti odvojeni prolazima svuda okolo(vidi
tabelu 2).Prolaz ce biti drzan bez zallha-

e
Tabela 2: maximalne visine skladistenja za OH oblasti

Kategorija Maximalna visina skladista h (m) Sirina prolaza

skladistenja okolnih blokova
skladista (m)

Slobodno stajace ili

blok skladiste Svi drugi slucajevi

(sT 1)

I 4,0 3,5 2,0

tl 3,0 2,6 2,0
ill 2,1 '|.,7 2r0
IV 1,2 1,2 2r0

Zabeleska: za visine skladista koje prelaze ove vrednosti,vidi 5.2.4.

5.2.3 Visoki rizik ,proces - HHP

Menjanje kucista i industrijske oblasti vezane za materijale imaju visoke opterecenosti vatre i

visoku zapaljivost i sposobne su za razvijanje brzog sirenja intenzivne vatre.

Visoki Rizik,rizici procesa - HHP, je podeljen na 4 grupe:

-HHPl,Grupa Procesa Visokog Rizika 1;

-HHP2,Grupa Procesa Visokog Rizika 2;
-HHP3,Grupa Procesa Visokog Rizika 3;
-HHP4,Grupa Procesa Visokog Rizika 4;

5.2.3 Visoki Rizik,Skladiste - HHS

Pokriva skladiste robe gde visina skladista prelazi granice date u 5.2.2.

3Lt
 Visoki Rizik, Skladiste-HHS, je podeljeno na 4 kategorije:

-HHS1, Kategorija Skladista Visokog Rizika l;

-HHS2, Kategorija Skladista Visokog Rizika ll;
-HHS3, Kategorija Skladista Visokog Rizika lll;
-HH54, Kategorija Skladista Visokog Rizika lV;

5.3 Skladiste

5.3.1 Uopsteno
Obuhvatan rizik vatre skladistenih dobara je funkcija zapaljivosti materrl-ala koji su skladisteni
,ukljucujuci njihove ambalaze,i konfiguracije skladista.

Da bi se odredio zahtevan kriterijum projektovaniaza skladistena dobra procedura prikazana

na slici 2 ce biti pracena :

Zabeleska 1:Gde ie velika skala probnih podataka za vatru dostupna,moze biti odgovarajuce
da se koriste takvi podaci da bise usposfavio krilerijum projektovanja

Zabeleska 2:Metod opisan u pritogu M je jedan od metoda koji moze biti koriscen da se
odredi rizik produkta u uslovima skladistenja u sledecim uslovima:

- za nove materijale;
- za nove ambalaze;
- za novu konfiguraciju skladista;
- za novu konfiguraciju produkta;
- da se redefinise klasifikacija jednog produkta u slucaju /oseg iskustva.

slika 2-karta toka za odredjivanje ktase trazene za sktadiste

5.3.2 Metode Skladistenja

Metode skladistenja roba su klasifikovane kako sledi:

-ST1 :slobodno stajanje ili blokirano stajanje;

-ST2:postanske ili kutije paleta u jedinim redovima(to jest,sa prolazima ne manjim od 2,4
metra sirine);
-sr3 postanske ili kutije paleta u visetrukim(ukljucujuci duple)redovima ;
:

-ST4:paletizovani rafovi (gredasto postrojavanje paleta);

3 f
 -ST5:cvrste ili skriljaste police od 1 metra ili manje sirine;
-ST6:cvrste ili skriljaste police preko 1 metra i ne vise od 6 metara siroke.

Tipicni primeri metoda skladistenja su dati na slici 3.

Zabeleska:za svaki metod skladistenja , postoje specificna ogranicenja visina skladista koja
zavise od tipa i projekta sisfema sprinklera (vidi 6 2).

Slika 3-Ti povi metoda skladistenj a

U cilju efektivne zastite sprinklera,ogranicenja i zahtevi zastite iz tabele 3 ce biti korisceni.

Tabela 3:Zahtevi ogranicenja izastite za razlicite metode skladistenja

Konfiguracija Zahtevi zastite koji se odnose

skladista Ogranicenja na

ST sprinklere na plafonu ili krovu

ST1 Skladiste ce biti ograniceno

blokovima koji ne prelaze 150 km2 Nikakvi
u planskoj oblasti(vidi zabelesku 2).

Prolaz izmedju redova nece biti

ST2 manje od 2,4 m sirok. Nikakvi

Skladiste ce biti ograniceno

ST3 blokovima koji ne prelaze 150 m2 i Nikakvi
planskoj oblasti(vidi zabelesku 2).

36
 ST4 Prolaz koji odvaja redove nije Srednji sprinkleri su
manje od 1,2 m sirok. preporuceni.(1)

Prolaz koji odvaja redove je manje Srednji sprinkleri su zahtevani.

od 1.2 m sirok.

Bilo prolaz koji odvaja redove nece Srednji sprinkleri

ST5 biti manje od 1 ,2 m sirok ili blokovi preporuceni.(1)
skladista nece biti vise od 150 m2 u
planskoj oblasti(vidi zabelesku 2)

ST6 Bilo prolaz koji odvaja redove nece

biti manje od 1,2 m sirok,ili blokovi
skladista nece biti vise od 150 m2
u planskoj oblasti(vidi zabelesku 2).
Srednji sprinkleri su zahtevani
ili,ako je ovo
nemoguce,kontinuirana ne-
zapaljva puna visina vertikalnih
g lava sijalica postavljenih
longitudinalno i transverzalno
unutar svake police

Zabeleska 1:kada je najvisa visina plafona veca od 4 m,sipkasti sprinkleri ce biti korisceni.
Zabeleska 2:blokovi skladista ce biti odvojeni prolazima ne manjim od 2,4 m sirine.

5.4 Zastita zatvorenih prostora

Ukoliko visina zatvorenog prostora na krovu i podu prelazi 0,8 metara,merena izmedju donje
strane krova i vrha obesenog plafona ili izmedju poda i donje strane podignutog poda, ovi
prostori ce biti zasticeni sprinklerima.

Ukoliko visina zatvorenog prostora na krovu i podu nije veca od 0,8 metara, prostori ce biti
zasticeni sprinklerima samo u slucaju da sadrze zapaljive materijale ili su konstruisani sa
zapaljivim materijalima.Elektricni kablovi sa voltazom manjom od 250V, jednofazni sa
maximumom od 15 kablova po koritu, su dozvoljeni.

Zastita u zatvorenom prostoru ce biti do LH kada je glavna klasa rizika LH, i OH1 u svim
drugim slucajevima.Vidi 15.3 za uredjenje cevovoda .

6 Kriterijumhidraulicnogprojekta

6.1 Uopsteno
 Projektna gustina nece biti manja od odgovarajuce vrednosti date u ovoj klauzuli kada se radi
o svim plafonima ili krovnim sprinklerima u prostoriji, ili u oblasti operacije ,sta god da je
manje, plus bilo koji sipkasti sprinkleri ili dopunski sprinkleri,su u operaciji.Minimalni zahtevi
za projektnu gustinu i oblast operacija za LH,OH i HHP klase su dati u tabeli 4.Za HHS
sisteme,G.2 ce biti primenjen.

Zabeleska: za pre-kalkulisane sisteme,pretpostavlja se da ce ispravan projektni kriterijum biti

postignut aplikacijom vodosnabdevanja i uslovima cevovoda drugde u ovim pravilima.

Tabela 4:projektna gustina i oblast operacija za LH,OH i HHP

Oblast operacija
Klasa rizika Projektna gustina M2
(minimalna)
mm/min Vlazne ili pre- Suve ili drugacije
akcione

LH 2,25 84 nisu dozvoljene

-koristiti OH1
oH1
5,0 72 90

oH2
5,0 144 180

oH3
5,0 216 270

oH4 nisu dozvoljene

5.0 360 koristiti HHPl
HHPl
7,5 260 325
HHP2
10,0 260 325
HHP3
12.5 260 325
HHP4 Primena specijalnog
razmatrania

Oblasti razlicitih gustina u otvorenoj komunikaciji ce biti razdvojene zonom najmanje dva reda
sprinklera sirokom od vise gustine koja se nastavlja u projektovanu oblast nize gustine.

6.2 Skladiste Visokog Rizika HHS

6.2.'l Uopsteno
Tip zastite i odredjenost projektne gustine i oblast operacija zavise od zapaljivosti produkta
(ili mixa produkta)i njihove ambalaze (ukljucujuci palete)i metoda i visine skladista.

w
Specificna ogranicenja primenjuju se na razlicite tipove metoda skladistenja kao sto je
detaljno objasnjeno u klauzuli 5.

6.2.2 Zastita samo plafona i krova

Tabela 5 specificira odgovarajucu projektnu gustinu i oblast operacija prema kategoriji i
maximalnoj dozvoljenoj visini skladista za razlicite tipove skladista sa zastitom samo plafona
ili krova.Tacnije,visine skladista indikovane u tabeli su razmotrene maximalno za efikasnu
sprinklersku zastitu tamo gde je sprinklerima opremljen krov i plafon.Udaljenost izmedju
maximalne dozvoljene visine skladista i krovnih ili plafonskih sprinklera ne treba da prelazi 4
metra.

Visine skladista koje prelaze ove granice zahtevaju da srednji nivoi lN-RACK sprinklera budu
snabdeveni kao u 6.2.3 ispod.

Zabeleska:visina skladista,visina zgrade i najvisa visina plafona (vertikalna udaljenost

izmedju krovnih ili plafonskih sprinklera ivrha skladista)su sve znacajne varijabile koje prilazu
efikasnosti i zahtevanoj projektnoj gustini sprinklerske zastite.

6.2.3 Srednji nivo resetkastih sprinklera

6.2.3.1 Gde su vise od 50 sprinklera srednjeg nivoa instalirani u koritu,krovni ili plafonski
sprinkleri bi trebali biti instalirani sa razdvojenim setom kontrolnih ventila
.

6.2.3.2 Projektna gustina za krovne ili plafonske sprinklere bi trebala biti minimalno
7,5 mm/min preko oblasti operacija od 260 m2.Ako su robe uskladistene iznad
najviseg nivoa srednje zastite ,projektni kriterijum za krovne ili plafonske sprinklere
trebao bi biti uzetiz tabele 6.

6.2.3.2 Trebalo bi biti pretpostavljeno da 3 glave operisu simultano na svakom nivou

resetkastih sprinklera ,do maximuma od 3 nivoa ,na hidraulicno najudaljenijoj
poziciji.Gde prolazi izmedju korita nisu manji od 2,4 metra u sirinu,samo jedno
korito treba biti ukljuceno .Gde su prolazi izmedju korita manji od 2,4 metra ali ne
manji od 1,2 metra u sirinu,dva korita ce biti ukljucena .Gde su prolazi izmedju
korita manji od 1,2 metra u sirinu,tri korita ce biti ukljucena.
 Tabela 5:Proiektni kriterijum za HHS samo sa krovnom iti plafonskom zastitom

Minimalna dozvoljena visina skladista(1) m Oblasti

Metode skladistenja Minimalna operacija
projektna (vlazni ili
gustina pre-
akcioni
sistem)

(2)

mm/min m2
Kategorija I Kategorija Il Kategorija lll Kategorija lV

ST1 5,3 4,1 2,9 1,6 7,5

Slobodno stajaci ili blok 6,5 5,0 3,5 2,0 10,0 260
stajaci 7,6 5,9 4,1 2,3 12,5
6,7 4,7 2,7 15,0
7,5 5,2 3,0 17,5

5,7 3,3 20,0

6,3 3,6 22,5
6,7 3,8 25,0 300
7,2 4,1 27,5
4,4 30,0

ST2 4,7 3,4 2,2 1,6 7,5

^"edne palete u jedinim 5,7 4,2 2,6 2,0 10,0
Edovima i ST4 6,8 5,0 3,2 2,3 12,5 260
Paletizovane police 5,6 3,7 2,7 15,0
6,0 4,1 3,0 17,5

4,4 3,3 20,0

4,7 3,6 22,5
5,3 3,8 25,0 300
5,7 4,1 27,5
6,0 4,4 30,0

ST3 gredne ili palete u 4,7 3,4 2,2

kutijama u visetrukim 5,7 4,2 2,6
redovima i STS/STG 5.0 3,2 260
cvrste ili SLATTED police

(a
 Zabeleska 1: vertikalna udaljenosf od poda do sprinklerskih deflektora,minus 1 m ili najvisa
vrednost prikazana u tabeli,sta god da je nize.

Zabeleska 2: suvi ili alternativni sistemi bi trebali biti izbegavani na skladistima Visokog
Rizika posebno sa vise zapaljivim produktima (vise kategorije)i visa skladista.Trebalo bi
nonetheless bifi neophodno da se instalira suvi ili alternativni sistem,oblast operacija bi
trebala biti povecana sa 25 %.

Tabela 6:Projektni kriterijum za krovne sprinklere sa srpkasfom zastitom

Metode Maximalna dozvoljena visina skladista iznad Minimalna Oblast

kladistenja najviseg nivoa srednjih sprinklera(1) projektna gustina operacija
(vlazni ili pre.
akcioni
M sistem) (2)

Kategorija Kategorija Kategorija Kategorija mm/min m2

il ill IV

;T4 3,5 3,5 2,2 1,6 7,5

raletizovane 2,6 2,0 10,0 260
rolice 3,2 2,3 12,5
3,5 2,7 15,0

;T5 i5T6 4,7 3,4 2,2 1,6 7,5

)' te ili 5,7 4,2 2,6 2,0 10,0
lamed police 5,0 3,2 2,3 12,5 260
2,7 15,0
3,0 17,5

'.abeleska 1: vertikalna udaljenosf od najviseg nivoa sipkastih sprinklera do krovnih ili ptafonskih
:prinklera,minus 1 m.

'.abeleska 2: suvi ili alternativni sistemi bi trebalo da budu izbegavani na skladistima Visokog
?izika,posebno sa vise zapaljivim produktima (vise kategorije)ivisim skladistima. Ako bitrebato
,IONETHELESS bifi neophodno da se instalira suvi ili alternativni sistem,oblast operacija ce biti povecana
a25%.

li
 6.3 Zahtevi pritiska i toka za prekalkulisane sisteme

6.3.1 LH i OH sistemi
Vodosnabdevanje bi trebalo biti u stanju da obezbedjuje tokove i pritiske na svakom
instalacionom setu kontrolnih ventila kao sto je specificirano u tabeli 7 .Gubitak pritiska
prikladan trenju i statici izmedju vodosnabdevanja i svakog seta kontrolnih ventila ce biti
separatno kalkulisan.

Tabela 7: Zahtevi pritiska itoka za pre-kalkulisane LH iOH sisfeme

Klasa rizika Tok Pritisak na setu Tok(maximalan Pritisak na setu

kontolnih ventila zahtevanitok) kontrolnih ventila(na
maximalnom
zahtevanom toku)

l/min Bar l/min bar

LH 225 2,2+Ps

OH1 vlazni i pre-rad 375 1,0+Ps 540 0,7+Ps

OH1 Suvi i drugaciji

OH2Vlazni i pre- 725 1,4+Ps 1 000 1,0+ Ps
akcioni
OH2 Suvi idrugaciji
OH3Vlazni ipre- 1 100 1,7+Ps 1 350 1,4+Ps
akcioni
OH3 Suvi idrugaciji
OH4 Vlazni i pre- 1 800 2,0+Ps 2100 1,S+Ps
a . ioni

Zabeleska: Ps ie razlika u pritisku ekvivalentna visini najviseg sprinklera iznad set kontrotnih ventita.

/,"
I L.,
 6.3.2 HHP i HHS sistemi bez sipkastih sprinklera
Zabeleska:sipkasti sprinkleri moraju uvek biti u potpunosti ukatku1san4v6i G.3).

Vodosnabdevanje trebalo bi biti u stanju.da isporucuje na najvisoj projektnoj tacki ne manje

od-o_dgovarajuceg toka ipritiska specificiranog u tabeli 8,ili kako j" rooiritovano
u 6.3.2.1 do
6.3.2.4.

Totalni zahtevi za pritisak u setu kontrolnih ventila ce biti suma pritiska na projektnoj
tacki,ekvivalent pritiska razlike u visini izmedju seta kontrolnih ventila inajviseg sprinklera
nizvodno od projektne tacke i gubitka pritiska za tok u cevovodu od seta kontrolnih
ventila
do projektne tacke.

Tabela 8:Zahtevi toka i pritiska za instalacije projektovane koriscenjem tabeta

G1 1 i G14

-)rojektna Zahtevan tok Pritisak na najvisoj prijektnoj tacki

gustina l/min
bari
mm/min

Oblast operacija po sprinkleru m

Vlazni ili pre- Suvi ili

akcioni drugaciji 6 7 8 I

(1) Sa dijametrima cevi u saglasnosti sa Tabelama G11 i G12 i sprinklerima koji imaju
K
faktor od 80

7,5 2 300 2 900 1,90 2,25

10,0 3 050 3 800 t,go 2,40 3,15 3,90

(2) Sa dijametrima cevi u saglasnosti sa Tabelama G11 i G13 isprinklerima koji imaju K
faktor od B0

7,5 2 300 2 900 1,35 1,75

10,0 3 050 3 800 1,30 1,80 2,35 3,00
o\ c.-
\\ri, ud uucililelililta uevt u saglasnosll sa f aoelama c13 | (i14 i sprinklerima koji imaju K faktor
od B0

7,5 2 300 2 900 0,70 0,90

10,0 3 050 3 800 0,70 0,95 1,25 1,60
(4) Sa dijametrima cevi u saglasnosti sa Tabelama G13 i G 14 i sprinklerima koji imaju K
faktor od 1 15

10,0 3 050 3 800 0,95

12,5 3 800 4 800 0,90 1,15 1,45
15,0 4 550 5 700 o,gs 1,25 1,65 2,10
17,5 4 850 6 000 1,25 1,70 2,25 2,80
20,0 6 400 8 000 1,65 2,25 2,95 3,70
22,5 7 200 I 000 2,05 2,85 3,70 4,70
25,0 8 000 10 000 2,55 3,50 4,55 5,75
27,5 8 800 11 000 3,05 4,20 5,50 u,_no
30,0 I 650 12 000 3,60 4,95 6,50

6.3.2.1 Gde je oblast HHP ili HHS dela oblasti manja od oblasti operacija ,kurs toka u
tabeli 8 moze biti proporcionalno smanjen,(vidi 6.3.2.5),ali pritisak na najvisem
sprinkleru u oblasti ce biti ilijednak onom prikazanom u tabeli za odgovarajuci kurs
toka ili ce biti odredjen hidraulicnom kalkulacijom.

6.3.2.2 Kada HHP ili HHS deo oblasti obuhvata manje od 48 sprinklera ,kurs toka i
odgovarajuci pritisak prikazan u tabeli 8 ce biti dostupan na nivou najvisih
sprinklera na tacki ulaska u HHP ili HHS oblasti sprinkrera.

6.3.2.3 Gde je projektna oblast operacija veca od oblasti HHP ili HHS zastite i ova oblast
je susedna OH zastiti ,totalni kurs toka ce biti kalkulisan kao suma HHp ili HHS
dela kada je reduciran proporcionalno kao u 6.3.2 plus kurs toka za OH sekciju
kalkulisanu na bazi projektne gustine od Smm/min .Pritisak na nivou najvisih
sprinklera u HHP ili HHS delu rizika ce biti ili taj prikazan u tabeli I ,ili c; biti
odredjen hidraulicnom kalkulacijom.

6.3.2.4 Kada je projektna oblast operacija napajana sa vise nego jednom distribucionom
cevi,pritisak na nivou najvisih sprinklera projektnih tacaka ce biti bilo kao onaj
prikazan u tabeli 8 za odgovarajucu projektnu gustinu,bilo odredjen hidraulicnom
kalkulacijom.Kurs toka za svaku distribucionu cev ce biti proporcionalno odredjen
(vidi 6.3.2.5).

6.3.2.5 Gde je bazicna projektna oblast operacija za datu projektnu gustinu povecana u
skladu sa specijalnim okolnostima,kurs toka ce biti proporcionalno povecan ,(vidi
6.3.2.6),ali pritisak na projektnoj tacki ce ostati nepromenjen.

6.3.2.6 Povecanje ili smanjenje kurseva toka ce biti determinisano proporcionalno kao sto
sledi:

?l
 ctz=at!
a1

gde:

Q2 je trazeni kurs toka ,ili u okolnostima opisanim u 6.3.2.4 kurs toka u svakoj
distribucionoj cevi,u litrama po minuti;

Q1 je trazeni kurs toka kao sto je dato u tabeli 8 ,u litrama po minuti;

al je oblast operacija za projektnu gustinu ,u kvadratnim metrima;

a2ie oblast operacija zahtevana,ili u okolnostima opisanim u6.3.2.4 oblast

posluzena svakom distribucionom cevi ,u kvadratnim metrima:

6.4 Velicina cevi i raspored

6.4.1 Velicina cevi

Velicine cevi ce biti determinisane u skladu sa prilogom G koristecijednu od sledecih
metoda:

-pre-kalkulisane sisteme,gde su dijametri polovicno uzeti iztabela i delom

kalkulisani,koristeci metodu prikazanu u G1 iG2;
-sisteme kalkulisane u potpunosti,gde su svi dijametri odredjeni hidraulicnom kalkulacijom
,koristeci metode prikazane u G.1 i G.3.

CEA clan bitrebalo da odluci koji metod ili metode trebaju biti koriscene u njihovoj zemlji
,osim sto ce sledece uvek biti u potpunosti kalkulisano:

-rasporedi sa srednjim nivoom HHS sprinklera;

-resetkasti ili uvijeni rasporedi.

6.4.2 Maksimalan pritisak sistema

Sprinklerski sistemi ce biti projektovani na takav nacin da osiguraju da sprinklerske glave
nikad nisu podvrgnute pritisku u visku od 12 bara osim tokom probe pritiska ceuovoda ,kada
pritisak nece prelaziti 15 bara.

7 Vodosnabdevanja - Uopsteno

7.1 Podesnost

7.1.1 Vreme operisanja

Vodosnabdevanja ce biti u stanju automatskog snabdevanja najmanje potrebnih uslova
pritiska/toka sistema.Osim ako je specificirano u slucaju tankova pod pritiskom,svako
vodosnabdevanje ce imati minimalnu zapreminu vode u sledecim minimalnim trajanjima:
 -LH 30 min
-OH 60 min
-HHP 90 min
-HHS 90 min

-Zabeleska 1:u slucaju javnih vodovoda,neiscrpnih izvora i svi pre-kalkulisanih sistema

trajanje je implicitno zahtevima datim u ovim pravilima.

Na vodosnabdevanja nece uticati moguci uslovi mraza ili susa ili poplave ili bilo koji drugi
uslovi koji mogu smanjiti tok ili efektivan kapacitet ili uciniti snabdevanje neispravnim.

Svi prakticni koraci ce biti preduzeti da se osigura kontinuitet i pouzdanost vodosnabdevanja.

-Zabeleska 2:vodosnabdevanja bi trebala bolje biti pod kontrolom korisnika,ili u drugom

slucaju pouzdanost i pravo upotrebe bi trebalo biti garantovano od organizacije koja ima
kontrolu.

Voda bi trebalo biti bez vlakana ili drugih materija u suspenziji podlozn oj da izazove
_ gomilanje u cevovodnom sistemu.So ili slana voda ne bi se trebalo zadrzavati u cevovodu
sprin klerske instalacije.

Zabeleska 3:gde pogodan izvor sveze vode nije dostupan, vodosnabdevanje slanom vodom
moze biti korisceno ako je instalacija normalno punjena sa svezom vodom.

Zabeleska 4:u pojedinim zemljama,vlasti mogu prihvatiti skraceno trajanje

7.1.2 Zastita od mraza

Set kontrolnih ventila instalacije i cev za napajanje ce biti odrzana na minimalnoj temperaturi
od4C.

7.2 Veze sa drugim servisima

Voda za druge servise moze biti uzeta iz sistema sprinklera samo u saglasnosti sa sledecim.

a) kao sto je specifikovano u tabeli 9;

b) kroz zaustavni ventil postavljen uzvodno od seta kontrolnih ventila instalacije ,tako
blizu kako je prakticno do tacke povezivanja sa cevi za snabdevanje sprinklerskog
sistema;i
c) ako sistem nije sistem visokog rasta ;i
d) ako sistem ne zasticu je zgrade sa vise spratova.

Pumpe sprinklerskog sistema ce biti razdvojene od svih pumpi hidrantnog sistema osim u
slucaju da je korisceno podesno projektovano kombinovano vodosnabdevanje (vidi 8.6.a).

7.3 HOUSING opreme za vodosnabdevanje

Oprema za vodosnabdevanje,kao sto su pumpe ,tankovi pod pritiskom iteski tankovi,nece
biti HOUSED u zgradama ili sektorima prostorija u kojima su rizicni procesi ili rizici ekplozija.

7.4 Uredjaji za testove sposobnosti

Sprinklerske instalacije ce biti permanentno opremljene sa odgovarajucim uredjajima za

merenje pritiska itoka za proveru popustljivosti sa klauzulama 6.3 i 9.

t//
(p
7.4.1 Na setovima kontrolnih ventila
Uredjaj za merenje ce biti instaliran na svakom setu kontrolnih ventila osim u sledecim
slucajevima :

a) gde su 2 ili vise setova kontrolnih ventila instalirani zajedno ,uredjaj mora biti instaliran
samo na hidraulicno najudaljenijem setu,ili, kada instalacije pripadaju razlicitim
grupama rizika,na setu kontrolnih ventila koji zahteva najvisi tok vode;

b) gde je vodosnabdevanje sa automatskom pumpom ili pumpama ,uredjaj za merenje

toka moze biti instaliran na kucistu pumpe.

U svakom slucaju,odgovarajuce dopustenje mora biti napravljeno za gubitke pritiska izmedju

izvora vode i setova kontrolnih ventila koriscenjem kalkulativnih metoda specificiranim u G.1.

Adekvatne aktivnosti ce biti obezbedjene za rasporedjivanje testova vode.

Zabeleska: suvi ili drugaciji setovi kontrolnih ventila (glavni ili pomocni) mogu imati dopunski
raspored ventila za testove toka nespecificnih karakteristika gibitka toka postavljenim ispod
seta kontrolnih ventila,nizvodno od glavnog zaustavnog ventila ,da bi se olaksalo neformalno
testiranie pritska snabdevanja,Takvi ventili testova toka i cevovod trebalo bi da imaju
nominalan diiametar od 40 mm za LH instalacije i od 50 mm za druge instatacije

7.4.2 Na vodosnabdevanjima

Najmanje jedno odgovarajuce uredjenje merenja pritiska i toka ce biti permanentno

instalirano i bice u stanju da proverava svako vodosnabdevanje .

Aparati za testiranje ce biti adekvatnog kapaciteta i bice instalirani u skladu sa instrukcijama

proizvodjaca.Mora biti preuzeta briga o udaljenostii izmedju ventila i prikljucaka.Aparati ce biti
instalirani u oblasti otpornoj na mraz.
7.5 Testovi pritiska/toka navodosnabdevanjima

Za pre-kalkulisane i u potpunosti kalkulisane instalacije,vodosnabdevanje ce biti testirano

najmanje na instalaciji maximalnog zahteva toka (Q max).

7.6 Test pritiska vodosnabdevanja

7.6.1 Uopsteno
Koristiti test sposobnosti specificiran u klauzuli 7 .4.

Testirati svako snabdevanje instalacija nezavisno sa svim ostalim izolovanim snabdevanjima

7.6.2 Skladisna pumpa isnabdevanja tanka pod pritiskom

Potpuno otvoreni i zaustavni ventili koji kontrolisu tok od snabdevanja do instalacije .Otvoriti
odvod instalacije i probni ventil u potpunosti i proveriti da lije pumpa(pumpe),ako je
instalirana,pocela automatski da radi .Manipulisati odvodom i probnim ventilom da bi se
dobio odgovarajuci tok specificiran u klauzuli 6.Kada je tok stabilan,zabeleziti pritisak u
klauzuli 6 ivrednoscu snimljenom tokom izvrsenog testa.

7.6.3 Gradski vodovod,pojacivaci pumpi,uzviseni privatni rezervoari i snabdevanja

Qr
 teskih tankova

Potpuno otvoreni i zaustavni ventili koji kontrolisu tok od snabdevanja do instalacije .Otvoriti
odvod i proveriti da lije pumpa (pumpe),ako su instalirane,pocela automatski da
radi.Manipulisati odvodom i probnim ventilom da bi se dobio odgovarajuci tok specificiran u
klauzuli 6 .Kada je tok stabilan,zabeleziti pritisak snabdevanja izmeren na C meracu.Uporediti
ovo sa odgovarajucom vrednosti speficiranom u klauzuli 6 i sa odgovarajucom vrednosti
izmerenom tokom izvrsenog testa.

7.7 Zastita od zagadjivanja vode

Gde iskrsne problem zagadjenosti vode ,razmatranje mora biti dato u saglasnosti sa
nacionalnim regulativama i/ili CEA preporukama datim u dokumentu nazvanom ,,Preporuke
za Zastitu od Vatre Skladista koja Sadrze Rizicne Supstance" .

Tabele 9:Veze za vodu za druge seryise u sistemima niskog rasta

Cev za vodosnabdevanje P ri hvatlj ivi b roj, ve I ici na i svrh a v eze(v eza)

Javni vodovod.Glavna i cev za

vodosnebdevanje ne manja od 100 jedna , ne vise od 25 mm dijam etra, za ne-industrijsku
mm upotrebu

Javni vodovod .Glavna i cev za jedna,ne vise od 40 mm dijametra ,za ne-industrijsku

snabdevanje ne manja od 150 mm
upotrebu ili,jedna, ne vise od 50 mm dijamelra, za
kaleme protivpozarnog creva,do kojih moze biti
napravljena dalja veza(blizu prvoj vezi,i montirana sa
zaustavnim ventilom blizu kraja napajanja) ne vise od 40
mm,za ne-ind ustrijsku upotrebu.

Podignuti privatni rezervoar,teski Jedna,ne veca od 50 mm,za kaleme vatrogasnog creva.

tank ili automatska pumpa

+.J
 I lzbor vodosnabdevanja

8.1 Uopsteno

ovo poglavlje opisuje razlicita vodosnabdevanja i kombinacije .Nacionalne

vlasti ce
odredjivati prihvatljivosti ovih u pogledu klasifi(acija rizikai
sprinkteiskih instalacija.
Vodosnabdevanja ce bitijedna ili vise od sledecih:

a)javni vodovodi(vidi 8.2);

b)tankovi za skladistenje vode(vidi g.3);
c)nepresusni izvori(vidi g.4)
d)tankovi pod pritiskom(vidi g.5)

8.2 Javni vodovod

8.2.1 Uopsteno

Javni vodovod ce biti u stanju da zadovoljizahteve za pritisak,tok

i trajanje.
Zabeleska:moze biti neophodno da se uzme u obzir extra
tok zahtevan za svrhu vatrogasne
sluzbe .

Mora se povesti racuna i o cediljkama prikljucaka na svim

vezama od javnog vodovoda .

U slucaju jedinog vodosnabdevanja,mora se povesti

racuna i o instalac lama prekidaca za
pritisak na vezi vodosnabdevanja koja ce operisati
alarmnim sistemom kada pritisak u
snabdevanju padne na predodredjenu vrednost .Prekidac
ce biti pori"ioniran na strani
snabdevanja bilo kog ventila poviatnog pritiska i bice opremljen
sa probnim ventilom.
8.2.2 Pojacivaci vodovoda
Ukoliko su pumpe za p-oiacavanje koriscene,one ce biti
instalirane u saglasnosti sa
zahtevima iz klauzule 9. l

Zabeleska:sporazum nadleznih za vodu ce normalno biti potreban

pumpi moze biti povezan sa
pre nego sto pojacivac
iavnim vodovodom.Nadlezni'za voau iii freduzimaci za vodu ce
normalno zahtevati da pumpe ne mogu vuci vakuum ispod
oito iog ioiosnabdevanja i
zahtevanog stanja.

Zaustavni ventili ce biti postavljeni u usisnoj pumpi icevima

za isporuku kao iventili
povratnog pritiska u pumpnoj isporuci.Goe pumpa
Je ieoina snabdevena ,by-pass veza ce biti
obezbedjena sa najmanje istom dimenzijo.m
.kao sto i" u"r" vodosnabdevanja sa pumpom i
bice postavljena sa ventilom povratnog
fritiska idva zaustavna ventila.pumpa ili pumpe ce
biti rezervisane potpuno za zaslitu od vatre.

8.3 Tankovi skladistenja vode

8.3.1 Uopsteno
Tankovi skladistenja vode,tamo gde se koriste,ce bitijedno
ili vise od sledecih:
-tank za sukciju pumpe;

?q
 -teski tank;
-rezervoar.

8.3.2 Maximalna zapremina vode

Za svaki sistem minimalna zapremina vode je specificirana.Ovo ce biti obezbedjeno iz jednog
od sledecih:
tank punog kapaciteta ,sa efektivnim kapacitetom najmanje jednakim specificiranom
minimumu vode;
-zapremina.Tank moze biti podeljen na2 sekcije;
tank reduciranog kapaciteta (vidi 8.3.4),gde je zahtevana minimalna zapremina vode
obezbedjena zajednicki sa efektivnim kapacitetom tanka plus automatskim ispunjenjem.

Efektivan kapacitet tanka ce biti kalkulisan uzimanjem razlika izmedju normalnog nivoa vode i
nizeg efektivnog nivoa vode .Ako tank nije otporan na mraz,normalan nivo vode ce biti
povecan sa 1 metrom i otvorom za led snabdeven.U slucaju zatvorenih tankova lak ulaz ce
biti obezbedjen.

\_, 8.3.2.1 Prekalkulisani sistemi

Tabela 10 specificira minimalnu efektivnu zapreminu vode trazenu za LH i OH pre-

kalkulisane sisteme .Kvantiteti indikovane vode ce biti rezervisani potpuno za upotrebu
sprinklerskog sistema .

Tabela 10:Minimalna zapremina vode za pre-kalkulisane LH i OH sisfeme

Tabela 11 specificira minimalan kvantitet vode trazen za prekalkulisane HHP ili HHS
sisteme.lndikovana zapremina vode ce biti rezervisana potpuno za upotrebu sprinklerskog
sistema.

Tabela 11:Minimalna zapremina vode za prekalkulisane HHP i HHS sisfeme

Projektna gustina koja ne Minimalna zapremina vode

prelazi mm/min M3

Vlazni sistemi Suvi sistemi

7,5 225 280

10,0 275 345
12,5 350 440
15,0 425 530
17,5 450 560
20,0 575 720
22,5 650 815
25,0 725 905
EO
 27,5 800 1 000
30,0 875 1 090

8.3.2.2 Kalkulisanisistemi
Minimalna zapremina vode ce biti kalkulisana multipliciranjem maximalnog zahtevanog toka
sledecim vremenima operacija:
-LH 30 minuta
-OH 60 minuta
-HH 90 minuta

8.3.3 Stope dopuna za tankove punog kapaciteta

lzvor vode ce biti u stanju dopune tankova u ne vise od 36 sati.
lzlaz svake cevi za napajanje ce biti postavljen najmanje 2 metra od ulaza cevi
,mereno
rorizontalno.

3.3.4 Tankovi smanjenog kapaciteta

sledeci uslovi ce se sresti za tankove smanjenog kapaciteta :

a) dotok ce biti od javnog vodovoda i bice automatski,preko najmanje

dva mehanicka plovna ventila
b) efektivan kapacitet tanka ce biti ne manji od onog pokazanog u tabeli
12;
c) kapacitet tanka plus dotok ce biti dovoljan da snabde sistem do
punog kapaciteta kao sto je specificirano u g.3.2;
d) bice moguce da se proveri kapacitet dotoka ;
e) uredjenje dotoka ce biti pristupacno inspekciji.

"abela 1 2:minimalan kapacitet tankova reduciranog kapaciteta

f0
 Minimalan kapacitet m 3

LH - vlazni ili pre-akcioni

OH1 - vlazni ili pre-akcioni

OH1 - suvi ili drugaciji

OH2 - vlazni ili pre-akcioni
OH2- suvi ili drugaciji
OH3- vlazni ili pre-akcioni

OH3- suvi ili drugaciji

OH4-vlazni ili pre-akcioni 50

HHP i HHS 70, ali ni u jednom slucaju manje od

10 % punog kapaciteta

8.3.5 Efektivan kapacitettankova I oim@

Efektivan kapacitet tankova za skladistenje ce biti kalkulisan kao sto je prikazano u slici
4,gde:

-N je normalna linija vode ;

-X je nizak nivo vode ;
-D je dijametar usisne pumpe.

Tabela 13 specificira minimalne dimenzije za s/edece:

-,,A" od usisne pumpe do niskog nivoa vode, (vidi figuru 4);

-,,B"od usisne pumpe do dna jame,(vidi sliku 4);

Ako je inhibitor vrtloga instaliran sa minimalnim dimen zijama specificiranim u tabeli

12,dimenztje,,A" mogu biti smanjene do 0,10m.

slika 4:efektivan kapacitet usisnih tankova i dimenzije usisnih komora

 Tabela 13:Dozvole ulaza usisne cevi

Nominalni
dijametar usisne Udaljenost,,A" Udaljenost,,B" Minimalna dimenzija
pumpe ,,D" mm minimalna minimalna vortex zabranjivaca

65 0,25 0,08 0,20

80 0,31 0,08 0,20
100 0,37 0,10 0,40
150 0,50 0,'10 0,60
200 0,62 0,15 0,80
250 0,75 0,15 1,00
300 0,90 0,20 1,20
400 1,05 0,20 1,20
500 1,20 0,20 1,20

Tank moze biti snabdeven sa JAMOM u cilju maximiziranja efektivnog kapaciteta (vidi figuru
4)U ovom slucaju sirina jame nece biti manja od 3,6 puta nominalnog dijametra usisne
pumpe.

8.3.6 Cediljke
U slucaju pumpi pod uslovima dizanja sukcije,cediljka ce biti postavljena uzvodno od ventila
povratnog pritiska na cevi usisne pumpe.Trebalo bi da bude postavljena tako da moze biti
ciscena bez potrebe da se tank isprazni.U slucaju otvaranja tankova pumpi za napajanje
ispod pozitivnih glavnih uslova,cediljka ce biti postavljena na usisnu cev izvan tanka
.Zaustavni ventil ce biti instaliran izmedju tanka i cediljke.

Cediljke ce imati kros-sekcijsku oblast od najmanje 1,5 puta nominalne oblasti cevi i nece
dozvoliti objektima vecim od 5 mm dijametara da prodju,

8.4 Nepresusni izvori

lzvori vode ukljucuju prirodne ivestacke izvore kao sto su reke,kanali ijezera koji su
prakticno nepresusni sto se tice kapaciteta,klime itd

8.4.1 Komore za smestanje i rupe za sukciju

8.4.1.1 Kada se usisna ili druga cev povuce iz komore za smestanje ili usisne rupe napajane
iz nepresusnog izvora,projekat i dimenzije sa slike 5 ce biti primenjene.Cevi,cevovodi i
postolja kanala otvorenog vrha ce imati neprekidan nagib prema komori za smestanje ili
usisnoj rupi od najmanje 1'.125.Dijametar napojnih cevi ili cevovoda ce biti odredjen
sledecom formulom :

0,357
d 21,68 Q gde je:
-d:unutrasnji dijametar u mm;
-Q:tok u litrama po minuti .Dimenzije usisne komore ce biti kao sto su specificirane u 8.3.5

r2
v>
U slucaju toka voda ugao izmedju smera toka i usisne osovine(vidjene u smeru toka)ce biti
manji od 60 stepeni.

Figura S-dizalisni bunari ili usisne rupe

8.4.1.2 Ulaz u cevi ili cevovod ce biti zagnjuren najmanje 1 dijametar ispod najnizeg
poznatog nivoa vode.Dubina,,d"vode u otvorenim kanalima ili
branama(ukljucujuci branu izmedju komore za smestanje i usisne
komore)ispod najnizeg poznatog nivoa vode izvora vode nece biti manja od
one specificirane u tabeli 14 za korespondirane sirine"w" i toka ,gde je tok
maximala n izlaz toka pumpe,tj. nom inalan tok za LH, OH i maximalan projektn i
tok za HHP i HHS.Totalna dubina otvorenih kanala i brana ce se prilagoditi
najvisem poznatom nivou vode izvora vode.

Dimenzija usisne komore i lokacija usisnih cevi od zidova do komore,njihova zagnjurenost

ispod najnizeg poznatog nivoa vode (praveci bilo kakva neophodna dopustanja za led) i
rasciscenost sa dna ce potvrditi 8.3.5 i slike 4 i 5.

Komore za smestanje ce imati istu sirinu idubinu kao usisna komora iduzinu od najmanje 10
d gde je d minimalan precnik cilindra cevi ili cevovoda ,i ne manju od 1,5 metra.

8.4.1.3 Komora,ukljucujuci bilo kakvo uredjenje provera,ce biti uredjena da spreci

ulazak vetrom nosenih krhotina iod sunca.
8.4.'1.4 Pre ulaska u komore za smestanje voda ce prvo proci kroz pokretnu pregradu
mreze od zice ili probusenu metalnu plocu imajuci skupljen cist prostor ispod
nivoa vode od 150 mm2 za svaki l/min od pumpnog nominalnog toka u slucaju
LH i|i OH
lli maximalnog projektnog tokaza HHS ili HHP.

8.4.1.5 Ulazu cev ili cevovod koji napaja smestajnu komoru ili usisnu rupu ce biti
obezbedjen sa cediljkom koja ima skupljen ociscen otvor od najmanje pet puta
ukrstene podeljene oblasti cevi ili cevovoda.lndividualni otvori ce biti takve
velicine da ogranice prolaz od 25 mm dijametarne sfere.Mera ce biti
napravljena za smestajnu komoru da bude izolovana za periodicno ciscenje i
odrzavanje.Duplirana snabdevanja ce biti obezbedjena sa odvojenim usisnim i

smestajnim komorama .Filter ce biti dovoljno jak da izdrzi tezinu vode i ne sme
biti preprecen i imati mrezu ne vecu od 12,5 mm.

\Y
 Tabela 14: Minimalna sirina smestajnih komora , usisnih nlpa, otvorenih kanala i brana

0,25 m manje od d manje 0,5 m manje od d manje

od 0.5 m odlm d manje od 1,0 m

Sirina Maximalan Sirina m Maximalan Sirina m Maximalan

tok l/min tok l/min
m Tok l/min

0,089 280 0,092 522 0,079 993

0,125 497 0,112 891 0,106 690
1
0,167 807 0,143 1 380 0,134 2590
0,215 1200 0,176 1 960 0,163 3630
0,307 2060 0,235 31 60 0,210 5650
0,334 2340 0,250 351 0 0,223 6260
0,410 3160 0,291 4480 0,254 7830
0,500 4190 0,334 5590 0,296 9580
0,564 4950 0,361 6340 0,306 1 0750
0,750 7260 0,429 831 0 0,353 1 3670
0,1 10 12050 0,527 11420 0,417 1 8070
0,170 1 2800 0,539 11820 0,425 1 8640
0,500 17380 0,600 1 3900 0,462 21410
2,000 24400 0,667 16270 0,500 24400
4,500 60300 0,819 21950 0,581 31140
1,000 29170 0,667 3891 0
Dimenzije 2,000 203300
d na slici
5.

Zabeleska:za dimenzije koje nisu ukljucene u ovoj tabeli, cevovod ce b'tti

dizajniran tako da brzina vode ne prelazi 0,2 m/s

Dva filtera ce biti obezbedjena, jedan u upotrebi i drugi u uzdignutom polozaju sprem an za
zamenu kada je ciscenje neophodno .

8.4.1.6 Gde su usisne ulazne navlake iz neogradjenih prostorija recnih korita

,kanala,iezera islicno ,sam zid ce biti produzen iznad povrsine vode sa
uredjenjem podeljenih filtera.Alternativno,prostor izmedju vrha zida i povrsine
vode ce biti zatvoren filterom .Filteri ce biti kao sto je specificirano u 8.4.1.4.
8.4.1.7 lskopavanje jezerskog korita islicno,da bi se kreirala neophodna dubina za
ulaz usisne pumpe nije preporuceno,ali ako je neizbezno oblast ce biti
zatvorena
najvecim izvodljivim filterom,ali u svakom slucaju imace dovoljnu cistu oblast
kao sto je specificirano u 8.4.1.4.

rf
JJ
 8.5 Tankovi pod pritiskom

8.5.{ Uopsteno
Tank pod pritiskom je tank koji sadrzivodu pod vazdusnim pritiskom koji ce biti dovoljan da
osigura da sva voda moze biti ispraznjena na neophodnom pritisku .

Tank pod pritiskom ce biti rezervisan u potpunosti za sprinklerski sistem .

Tank pod pritiskom ce biti lako pristupacan za spoljasnju i unutrasnju inspekciju .On ce biti
zasticen od korozije i interno ieksterno.

cev za praznjenje ce biti postavljena najmanje 0,05m iznad dna tanka.

8.5.2 Odrzavanje
Tank pod pritiskom ce biti odrzavan bilo u lako prihvatljivoj poziciji u sprinklerski zasticenoj
zgradi ili u odvojenoj sprinklerski zasticenoj zgradi nezapaljive konstrukcije koriscene jedino
za odrzavanje vodosnabdevanja i opreme zastite od vatre .Kada je tank pod pritiskom
odrzavan u sprinklerski zasticenoj zgradi, oblast ce biti zatvorena konstrukcijom otpornom na
vatru ne manje od 30 minuta .

Tank pod pritiskom iodrzavanje ce biti odrzavano na ili iznad temperature od 4 C.

8.5.3 Minimalan kapacitet (vode)

Minimalan kvantitet vode u tanku pod pritiskom zajedino odrzavanje ce biti 15 m3 za LH i
23m3 za OH1.

Minimalan kvantitet vode u tanku pod pritiskom za duplirana vodosnabdevanja ce biti 15 m3

u LH i OH (sve grupe).

8.5.4 Vazdusni pritisak isadrzaji

8.5.4.1 Uopsteno

Vazdusni prostor nece biti manji od jedne trecine zapremine tanka pod pritiskom.
Pritisak u tanku nece prelaziti 12 bara.

Vazdusni pritisci istope vodenog toka od tanka ce biti dovoljni da zadovolje trazene zahteve
sprinklerske instalacije ,sve do tacke iscrpljivanja.

8.5.4.2 Kalkulacija
Odrzavanje vazdusnog pritiska u tanku ce biti odredjeno sledecom formulom:
Vt
p=(Pl +P2+0,1h)_____ _ P1
Va

gde:

Pje pritisak meraca ,u barima;

Pl je atmosferski pritisak,u barima(uz pretpostavku p1=1);

{t
r\6
 P2 ie minimalan pritisak zahtevan na najvisem sprinkleru na iscrpljivanju tanka pod
pritiskom,u barima.Za prekalkulisane sisteme ova vrednost ce biti-uzetaiztabeliaT i B,plus
bilo kakvi dopunski gubici pritiska izmedju seta kontrolnih ventila i tanka pod pritiskor
it"b"l"
7)ili izmedju projektne tacke i tanka pod pritiskom (tabela 8),ali ignorisucistatlcni pritisak;

h je visina najviseg sprinklera iznad dna tanka pod pritiskom (to jest odricno ako je najvisi
sprinkler ispod tanka),u metrima;

Vt je totalna zapremina tanka,u kubicnim metrima ;

Va je zapremina vazduha u tanku,u kubicnim metrima :

8.5.5 Punjenje sa vazduhom ivodom

Tankovi pod pritiskom korisceni kao jedino snabdevanje ce biti obezbedjeni sa sredstvima za
automatsko odrzavanje vazdusnog pritiska i nivoa vode .Vazdusna ivodena snabdevanja ce
biti u stanju punjenja i stavljanja pod pritisak tanka u potpunosti u ne vise od 8 sati .

Vodosnabdevanje ce biti u stanju prelivanja vode napritisku meraca (p u 8.S.4)tanka pod

pritiskom sa tokom od najmanje 6m3/hr.

8.5.6 Oprema kontrole i bezbednosti

Tank ce biti opremljen sa meracem za pritisak i tacan servisni pritisak ce biti zabelezen na
meracu.

Staklo meraca ce biti opremljeno da indukuje nivo vode.Zaustavni ventili ce biti postavljeni na
svakom kraju stakla meraca i bice normalno drzani blizu i drenazni ventil ce isto biti
obezbedjen.

Staklo meraca ce biti zasticeno od mehanickog ostecenja i bice obelezeno sa ispravnim

nivoom vode .

Tank ce biti snabdeven sa odgovarajucim sigurnosnim uredjajima da bi se osiguraloda najvisi

dozvoljen pritisak nije predjen.

8.6 Tip vodosnabdevanja

Primer izbora vodosnabdevanja je dat u predlogu N.Nadlezni ce biti konsultovani o odluci

izbora vodosnabdevanja .

8.6.1 Jedina vodosnabdevanja

Vodosnabdevanje ce se prilagoditi zahtevima pritiska,toka itrajanja datim u klauzulama g i6.

Sledece konstituisanje prihvatljivih jedinih vodosnabdevanja:

a) javni vodovod;
b) gradski sa jednom ili vise pumpi za pojacavanje;
c) tank pod pritiskom (LH i OH I samo);
d) tezak tank;
e) tank za skladistenje sa jednom ili vise pumpi;
f) neiscrpan izvor sa jednom ili vise pumpi.
 8.6.2 Visa jedina vodosnabdevanja
Visa jedina vodosnabdevanja su jedina vodosnabdevanja koja omogucavaju visi nivo
pouzdanosti.Ona ukljucuju sledece :

a) javni vodovod napajan sa oba kraja,gde je svaki kraj u stanju da zadovolji zahteve
pritiska i toka sistema.Mreza cevovoda javnog vodovoda ce biti napajana iz dva ili
vise izvora vode i nece biti u zavisnosti ni u jednoj tacki od jedinog,uobicajenog
medjumesnog vodovoda;
Ukoliko su pumpe za pojacavanje trazene,dva ili vise ce biti obezbedjeno;
b) teski tank bez pumpi za pojacavanje,ili tank za skladistenje vode sa dve ili vise
pumpi,gde tank ispunjava sledece uslove:
-tank ce biti punog kapaciteta ;
-nece biti ulaza za lake ili strane materije;
-pitka voda ce biti koriscena'
-iarbanje ili druga zastita od korozije,koja smanjuje potreb u za praznjenjem tanka u
cilju odrzavanja ce biti odobrena od strane nadleznih(vidi klauzulu 18.4.6);

c) neiscrpni izvor sa dve ili vise pumpi.

8.6.3 Duplirana vodosnabdevanja

Duplirana vodosnabdevanja sastoje se od dva jedina vodosnabdevanja gde je svako
snabdevanje nezavisno od drugog .
Svako od snabdevanja koje formira deo dupliranog snabdevanja ce se povinovati
karakteristikama pritiska itoka datim u klauzuli 6.

Bilo koja kombinacija jedinih snabdevanja (ukljucujuci visa jedina snabdevanja

)moze biti
koriscena,sa sledecim ogranicenjima:

a) ne vise od jednog tanka pod pritiskom ce biti korisceno za OH sisteme;

b) ne vise od jednog skladisnog tanka tipa smanjenog kapaciteta ce biti korisceno.

Dve ili vise pumpi koje vuku vodu iz dva nezavisna usisna tanka konstituisu prihvaljiv
duplikat
vodosnabdevanja.

8.6.4 Kombinovana vodosnabdevanja

Kombinovana vodosnabdevanja su visa pojedinacna ili dupla vodosnabdevanja projektovana
da snabdeju vise od jednog fiksiranog sistema protivpozarne zastite,kao na piimer u slucaju
kombinovanog hidranta,creva i sprinklerske instalacije.

Zabeleska: neke zemlje mogu zabraniti da sistemi sprinktera budu napajani iz kombinovanih
snabdevanja.

Kombinovana snabdevanja bi trebala ispuniti sledece uslove:

a)sistemi bi trebali biti u potpunosti kalkulisani;

b)snabdevanja ce biti u stanju snabdevanja sume simultanih maximalno ukalkulisanih tokova
za svaki sistem.Tokovi ce biti ispravljani sve do pritiska trazenog od strane najzahtevnijeg
sistema;
c)trajanje snabdevanja ce biti ne manje od onog zahtevanog za najzahtevniji sistem;
d)duplirane veze cevi ce biti instalirane izmedju vodosnabdevanja i sistema .

w
 8.7 lzolacija vodosnabdevanja

Veze izmedju izvora vode i sprinklerskih setova kontrolnih ventila ce biti uredjene tako da
osiguraju sledece:

a) da je servisiranje glavnih komponenti kao sto su cediljke,setovi pumpi,ventili povratnog

pritiska i uredjaji za merenje vode olaksano ;
b) da bilo koji problem koji se dogodijednom snabdevanju nece pogorsati operaciju bilo
kog drugog izvora ili snabdevanja;
c) da odrzavanje moze biti izvedeno na jednom snabdevanju bez pogorsavanja operacije
bilo kog drugog izvora ili snabdevanja ;

9 Pumpe

9.1 Uopsteno

Pumpa ce imati stabilnu H(Q) krivinu,

Pumpe ce biti pogonjene bilo elektricnim motorima ili dizel motorima koji su u stanju da
obezbede najmanje silu trazenu da se povinuje sledecem :

a) za pumpe sa ne-preopterecenim krivinama karakteristika sile,maximalnom silom

trazenom na vrhuncu krivine sile;
b) za pumpe sa rastucim krivinama karakteristika sile,maximalna sila za sve uslove
punjenja pumpe,od nultog toka do toka kojije odgovarajuc pumpi NPSH trazenoj
jednakoj 16 m ili maximalnoj usisnoj staticnoj HEAD plus 11 m,sto god je vece .

Spojnica izmedju komandnog uredjaja ipumpe horizontalnog seta pumpi ce biti tipa koji
osigurava da moze biti otklonjen nezavisno i na takav nacin da unutrasnjosti pumpi mogu biti
proverene ili zamenjene bez uticaja sukcije ili praznjenja cevovoda.Kraj usisnih pumpi ce biti
,,povuci unazad"tipa.

Cevovod ce biti podrzan nezavisno od pumpe.

g.2 Uredjenja visestrukih pumpi

Pumpe ce imati kompatibilne karakteristicne krivine i bice u stanju da operisu paralelno sa

svim mogucim stopama toka.

Gde su dve pumpe instalirane,svaka ce biti u stanju nezavisno da snabdeva najmanje 50

posto specificiranog toka i specificiranog pritiska .

Gde su tri pumpe instalirane,svaka pumpa ce biti u stanju da snabdeva najmanje 50 posto
specificiranog toka i specificiranog pritiska

Gde je vise od jedne pumpe instalirano u visem ili dupliranom vodosnabdevanju ,ne vise od
jedne ce biti pogonjena elektricnim motorom.(vidi klauzulu 9.8.1.1)

f",
wd
 9.3 Odeljci za setove pumpi

9.3.1 Uopsteno
Setovi pumpi ce biti dzani u odeljku ne-zapaljive konstrukcije koji ima otpornost na vatru ne
manju od 60 minuta ,koriscenim ni za jednu drugu svrhu osim za-stite od vatre .To ce biti
jedno od sledecih(po redu prednosti):

a)posebna zgrada;
b)zgrada susedna sprinklerski zasticen q zgradi sa direktnim ulazom spolja;
c)odeljenje unutar sprinklerski zasticene zgrade sa direktnim ulazom rpotl".

9.3.2 Sprinklerska zastita

Odeljenja za setove pumpi ce biti sprinklerski zasticena .Gde je odeljenje sa pumpama
razdvojeno,bilo bi neprakticno da se obezbedi sprinklerska zastita od setova kontrolnih
ventila u prostorijama.sprinklerska zastita moze biti obezbedjena od najblize dostupne tacke
na nizvodnoj strani izlaza nepovratnog ventila pumpe preko pomocnog zaustavnog ventila
osiguranog u poziciji otvaranja,zajedno sa detektorom vodenog toka u saglasnosti-sa EN
12259-5da bi se omogucila vizuelna izvucna indikacija opera-iia sprinklera .Alarmna
oprema ce biti instalirana ili na kontrolnim ventilima ili na odgovorno MANNED lokaciji kao sto
su vrata.

Odvod od 15 mm nominalnog dijametra iprobni ventit ce biti montiran nizvodno od alarma

toka da bi se dozvolio praktican test alarmnog sistema .

9.3.3. Temperatura

odeljenje za pumpe ce biti odrzavano na ili iznad sledece temperature:

4 C za pumpe sa elektricnim motorom;

10 C za pumpe sa dizel motorom;
9.3.3 Ventilacija
Odeljenja pumpi za pumpe sa dizel.motorom ce biti opremljena sa adekvatnom ventilacijom u
saglasnosti sa preporukama dobavljaca.

9.4 Maximalna temperatura vodosnabdevanja

Temperatura vodosnabdevanja nece prelaziti 40 C.Gde su zagnjurene pumpe

koriscene,temperatura vode nece prelaziti25 C,osim ako je podesnost motora dokazanaza
temperature do 40 C.

9.5 Ventili i pribor

Zaustavni ventil ce biti montiran na usisnoj cevi pumpe i nepovratni izaustavni ventil ce biti
montiran na cevi za isporuku.U stanju podizanja,kada je centralna linija pumpe iznad
maximalnog nivoa vode,zaustavniventil ce biti propusten

Svaka zasiljena cev montirana na izlazu pumpe ce se produziti u pravcu toka pod uglom koji
ne prelazi 20 stepeni.
Ventili na isporucnoj strani ce biti montirani iza bilo koje zasiljene cevi.
 Sredstva za snabdevanje otvora svih supljina na oblogama cevi ce biti obezbedjena osim ako
je pumpa napravljena za samo-snabdevanje uredjenjem njenih ogranaka.

Uredjenja ce biti napravljena da osiguraju kontinuiran tok vode kroz pumpu dovoljan da
spreci Pregrejavanje kada operise nasuprot zatvorenom ventilu.Ovajtot ce biti uzet u obzir u
sistemu hidraulicne kalkulacije i selekcije pumpe.lzlaz ce biti jasno vidljiv i gde ima vise od
jedne pumpe izlazi ce biti razdvojeni .

Zabeleska: Kola za hladienie dizel motora obicno koiste istu vodu.Kako god,ako je dopunska
voda koriscena,to ce takodje biti uzeto u obzir

SILJCI na pumpamazaizlazne iulazne merace pritiska ce imati lak pristup.

9.6 Uslovi sukcije

9.6.1 Uopsteno
Gde god je moguce,horizontalne centrifugalne pumpe bi trebale biti koriscene,instalirane sa
pozitivnom glavnom sukcijom,to jest u skladu sa sledecim:
-'-/ -Najmanje dve trecine efektivnog kapaciteta usisnog tanka ce biti iznad nivoa centralne linije
pumpe;
-Centralna linija pumpe ce biti ne vise od 2 metraiznad niskog nivoa vode usisnog tanka
(nivo x i 8.3.S).

Zabeleska : Ako ovo niie izvodljivo,pumpa moze biti instatirana pod podiznim uslovima
sukcije ili mogu biti koriscene vertikalne turbinske pumpe

Zabeleska :Uredienia usisnih podiznih i pomocnih pumpi bi trebala biti izbegavana ijedino
koriscena kada niie prakticno da se uredi pozitivna glavna sukcija.Kriticno je aa uredlenja
usisnog podlzania ne smeiu varirati od onog formulisanog u g.d.Z i Xao sto prikazano u
1e
slikama 5 i 6.

9.6.2 Usisna cev

9.6.2.1 Uopsteno

Sukcija pumpe ce biti povezana sa pravom ili ili zasiljenom cevi najmanje dva dijametra
dugom.Zasiljena cev ce imati horizontalan nadvodni deo i maximal-an uliquceni ,g"o koji ne
prelazi 20 stepeni.Ventili nece biti montirani direktno na ulazu pumpe.

Usisni cevovod,ukljucujuci sve ventile i prikljucke,ce biti projektovan na takav nacin da

osigura da dostupan NPSH na ulazu pumpe prelazitrazeni NPSH sa najmanje 1 m sa
maximalnim zahtevanim tokom imaximalnom temperaturom vode (vidi tabelu 15).

/0
te/
 Tabela 1S:pumpni pritisak i stope toka

Cevovod Klasa rizika Procenjen pumpnitok Stanje pumpnog

ulaza

Pre-
kalkulisan LH/OH Maximalni zahtevanitok iz tabete Za tankove sa
7 vodosnabdevanjem
na niskom nivou
vode(vidiX na slici
4).Za pojacivace
pumpi,sa
minimumom
pritiska glavnog
vodovoda

HH 1,4 tok zahtevan iz tabele 8

U potpunosti
kalkulisani Svi Maximalnizahtevan tok

Usisni cevovod ce biti polozen bilo horizontalno bilo sa kontinuiranim lakim rastom prema
pumpi da bi se izbegla mogucnost formiranja plinskih rezervi u cevi.

Stopni ventil ce biti postavljen tamo gde je centralna linija pump e iznad niskog nivoa
vode(vidi 8.3.5).

9.6.2.2 POZITIVNAGLAVA

Dijametar usisne cevi ce biti ne manji od 65 mm.Dalje,dijametar ce biti takav dabrzina od 1,g
m/s nije predjena kada pumpa radi na maximarnom zahtevanom toku.

Kad je obezbedjeno vise od jedne pumpe,usisne cevi mogu samo biti povezane medju
sobom ako su one montirane sa zaustavnim ventilima da dozvole svakoj pumpi da nistavi sa
radom kada je drugo uklonjeno radi odrzavanja .Veze ce biti dimenzioniiane kao
odgovarajuce za zahtevanu stopu toka.

9.6.2.3 Uslovi podizanja sukcije

Dijametar usisne cevi nece biti manji od 80 mm.Dalje,dijametar ce biti takav da brzina od 1 ,5
m/s nije predjena kada pumpa radi na maximalnom zahtevanom toku.

Gde je instalirano vise od jednog seta pumpi ,usisne cevi nece biti povezane medju sobom .

6L
 Visina od niskog nivoa vode (vidi 8.3.5) do centralne linije pumpe nece prela ziti 3,2 m .

Usisna cev ce biti pozicionirana u tanku ili rezervoaru u skladu sa slikom 4 itabelom 13 ili
slikom 56 i tabelom 14,kao odgovarajucom.stopni ventil ce biti postavljen na najnizoj tacki
usisne cevi.Svaka pumpa ce imati automatska osnovna uredjenja u skladu sa g.6.2.+.

9.6.2.4 OSNOVA PUMPE za podizanje sukcije

Svaka pumpa ce biti postavljena sa podeljenim automatskim osnovnim uredjenjem.

Uredjenje ce se sastojati od tanka polozenog na visem nivou od pumpe isa vezom cevi
nagnutom od tanka do isporucne strane pumpe .Nepovratni ventil ce biti postavljen na ovu
vezu.Slika 6 pokazuje dva primera .

Slika 6 -osnovno pumpno uredjenje za podizanje sukcije

Osnovni tank,pumpni i usisni cevovod ce biti drzan konstantno punim vode cak i kada postoji
propustanje iz stopnog ventila na koje je upuceno u 9.6.2.3.Ako nivo vode u tanku padne na
dve trecine normalnog nivoa,pumpa ce poceti da radi.

Ako je snabdevanje do glavnog tanka uzeto iz javnog vodovoda formirajuci snabdevanje

sprinklerske instalaciie,veza ce biti napravljena uzvodno od nepovratnog ventila na veii
javnog vodovoda.

Velicina osnovnog tanka icev ce biti u skladu sa tabelom 16.

Tabela 1l:Kapacitet tanka osnovne pumpe i velicina cevi

Klasa rizika Minimalni kapacitet tanka Minimalan

dijametar
osnovne cevi u mm
LH 100 25
OH,HHP i HHS 500 50

9.7 Karakteristike izvodjenja

9.7.1 Uopsteno
Pritisak zatvorenog ventila nece prelaziti 12 bara.

NPSH lrazen od pumpe nece prelaziti 5 m na tokovima sve do definisanog u tabeli 17.

4,,
(/-)
 Tabela 17

Klasa rizika Tip pumpe Cevovod plocica sa im

LH-OH Sukcija Pre-kalkulisano Nominal kao
LH-OH Pojacivac Pre-kalkulisano Nominal kao u
rrnrl nrrnrl a
nFl uuKc|Ja Pre-KalKultsano 1,4xtok zahtevan u Nulti pritisak javnog
tabeli 8 vodovoda
Svi rizici Sukcija U potpunosti Q max Vodosnabdevanje
kalkulisano na niskom nivou
vode
DVr flZtCt Hojactvac U potpunosti
kalkulisano
O max @glavnog
vodovoda

Zabeleska:Nizak nivo vode je prikazan kao ,,hm"Lt stici S.

9.7.2 Pre-kalkulisani sistemi - LH i OH

Gde pumpe uzimaju vodu iz skladisnog tanka ,karakteristike pre-kalkulisanih LH i OH

sistema ce se prilagoditi tabeli 18.

Tabela 18:Minimalne karakteristike pumpe za LH i OH (pre-katkulisane sisteme)

(^7
 Klasa Visina sprinklera Nominalni Karakteristike
iznad set(ova) podatak
rizika kontrolnih
ventila m Pritisak Pritisak
u barima Tok Pritisak Tok l/min u Tok
limin u barima l/min
barima

LH vlazne ili H manje od 15,15 1,5 300 3,7 225

pre-akcione manje od h manje 1,8 340 5,2 225
ilijednako 30,30 2,3 375 6,7 225
manje ilijednako
h manje ili
jednako 45

(."1 vlazne H manje ili

pre-akcione jednako 15,15 1,2 900 2,2 540 2,5 375
manje od h manje 1,9 1 150 3,7 540 4,0 375
ilijednako 30,30 2,7 1 360 5,2 540 5,5 375
manje od h manje
ili iednako 45
OH suve ili H manje ili
drugacije OH3 jednako 15,15 1,4 2250 2,9 350
1 3,2 1100
vlazne ili pre- manje od h manje 2,0 2700 4,4 1 350 4,7 1100
akcione ilijednako 30,30 2,5 31 00 5,9 1 350 6,2 1100
manje od h manje
ili iednako 45
OH3 suve ili H manje ili 1,9 2650 3,0 2100 3,5 1 800
drugacije,OH4 jednako 15,15 2,4 3050 4,5 2100 5,0 1 800
vlazne ili pre- manje od h manje 3,0 3350 6,0 2100 6,5 1 800
akcione ilijednako 30,30
manje od h maje
od 45

Zabeleska 1:pritisci prikazani su kao sto je izmereno na setu(setovima) kontrotnih ventila.

Zabeleska 2:U slucaiu zgrada koie pretaze prikazane visine

,bice potvrdjeno da su karaktristike pumpe
adekvatne za snabdevanje tokova i pritisaka specificiranih 6.3.1 u

9.7.3 Pre-kalkulisani sistemi - HHp i HHS bez mreznih sprinklera

Nominalni pumpni pritisak i tok za HHS i HHP pre-kalkulisane sisteme ce se povinovat i
6.3.2.
U dopuni pumpa ce biti u stanju snabdeva nja 140 posto ovog toka na pritisku ne manjem
od
70 posto.

9.7.4 Kalkulisani sistemi

ol
 Stopna duznost pumpe ce biti funkcija krivine najpozeljnije oblasti .Kada je mereno u testu
sposobnosti snabdevaca ,pumpa ce omogucavati pritiiak najmanje 0,5 bara visi od onog
zahtevanog za najnepozeljniju oblast .Pumpa ce takodje biti u stahju da omogucitok i piitisaf
najnepozeljnije oblasti na svim nivoima vode vodosnabdevanja(vidipredlog l-i).

9:7.5 Kapacitet pritiska i vode pojacanih javnih vodovoda

Ako je nameravano da se poveze pumpa sa javnim vodovodom,test ce prvo biti izveden
da
pokaze da on moze snabdevati stopu toka jednaku maximalnom zahtevanom
toku plus 20
posto,na pritisku od najmanje 1 bara,kao sto je izmereno na ulazu pumpe.Ovaj
test ce biti
izveden u vreme maximalnog zahteva na vodovodu.

9.7.6 Prekidaci za pritisak

9.7.6.1 Broj prekidaca za pritisak

Dva prekidaca za pritisak ce biti omogucena da startuju svaki set pumpi,povezan u serijama
sa normalno zatvorenim kontaktima.

9.7.6.2 Start pumpi

Setovi pumpi ce startovati automatski kada pritisak u medjumesnom vodovodu padne na

vrednost ne manju od 0,8 x P,gde je P pritisak kada pumpe struje .Gde su dva seta pumpi
instalirana ,druga pumpa ce startovati pre nego sto pritisak padne na vrednost ne manju od
0,6 x P,Jednom kada je pumpa startovala ,nastavice da radi dok ne bude zaustavljena
manualno.Kada je jedan od setova pumpi sa pogonom na elektrican motor,on c" Oiti prvi
koji
ce startovati.

9.7.6.3 Testiranje prekidaca za pritisak

Sredstva ce biti obezbedjena za testiranje svakog prekidaca za pritisak .Ako je bilo koji
izolacioni ventil instaliran na vezi izmedju medjumesnog vodovoda i bilo kog prekidaca
za
pritisak startovanja pumpe,ventil povratnog pritiska ce biti instaliran u paraleli sa izolacionim
ve.ntilom tako ce pad pritiska na medjumesnom vodovodu biti prenesen na prekidac
za
pritisak cak i kad je izolacioniventilzatvoren.

9.7 Setovi pumpi na elektricni pogon

9.8.1 Uopsteno
9.8.1.1 U nekim zemljama vlasti dozvoljavaju dve pumpe na elektricni pogon pod
odredjenim uslovima .

9.8.1.2 Elektricni sistem snabdevanja ce biti dostupan sve vreme .

9.8.1.3 Dokumentacija,kao sto su crtezi instalacija,djagrami glavnih nabavnih

transformera vodovoda i veze za snabdevanje pumpne kontrolne ploce isto
kao imotora,kola kontrolnog alarma isignala ce biti dostupni u sprinklerskom
ventilu ili prostorijiza pumpe i bice u toku sve vreme .

9.8.1.4 Pumpa ce biti u punoj radnoj sposobnosti u roku od 15 sekundi od pocetka

svake startne frekvence.

9.8.2 Snabdevanje strujom

66
 9.8-2.1 Snabdevanje do kontrolera pumpe ce biti potpuno za upotrebu sprinklerskih
setova pumpi i razvojeno od svih drugih veza.Gde je dozvoljeno,elektricno
snabdevanje do kontrolera pumpe ce biti uzeto sa ulazne stlane glavnog
prekidaca na dolazecem snabdevanju do prostorija igde ovo nije
dozvoljeno,sa vezom od glavnog prekidaca.

Osiguraci u pumpnom kontroloru ce biti visokog prekidnog kapaciteta,u stanju gasenja struje
motora u roku od ne manje od 75 posto vremena potrebnog za namotaje motoia da
posle toga budu sposobni da iznesu normalnu struju plus 1b0 posto za minimum od'5
[adnu i
sati.

9.8.2.2 Svi kablovi ce biti zasticeni od vatre imehanicke stete .Zastita ce biti
prihvacena od strane nadleznih.

Zabeleska 7:Sve zice povezane sa pumpom na elektricni pogon ,ukljucujuci kota za

kontrolisanie,bi trebale biti u saglasnosfi sa odgovarajucim regutativZma za elektricne
instalaciie .Da se zastite kablovi od direktne izlozenosti vatri,oni bitrebali biti postavljeni izvan
zgrade ili kroz one delove zgrade gde ie rizik od vatre neznatan i koji su odvojeni oi O1o
kakvog znacainog rizika od vatre zidovima,pregradama ili spratovima sa otpornoscu na vatru
od ne manie od 60 min ,ili bi im trebata biti data dopunska direktna zastita.

Zabeleska 2:cvrsto je preporuceno da se kabtovi zakopavaju.

9.8.3 Razvodna tabla

9.8.3.1 Razvodna tabla za prostorije ce biti postavljena u vatrogasnom odeljku koji se

ne koristi ni za jednu drugu svrhu osim za snabdevanja elektricnom
energijom,bilo koja druga lokacija ce biti odobrena od strane nadleznih.

Elektricne veze u glavnoj razvodnoj tabli ce biti takve da snabdevanje do kontrolera pumpi
nije izolovano kada se izoluju drugi servisi .

9'8.3.2 Svaki prekidac na strujnom napajanju do pumpe sprinklera ce biti oznacen:

SNABDEVANJE PUMPNOG MOTORA SPRINKLERA -NE ISKLJUCIVATI U SLUCAJU

VATRE

Slova na obavestenju ce biti najmanje 10 mm visoka i bela na crvenoj pozadini.

9.8.4. INSTALACIJA IZMEDJU GLAVNE RAZVODNE TABLE I KONTROLERA PUMPE

9.8.4.1 Struja za kalkulisanje tacne dimenzije zakabl ce biti odredjena

uzimanjem najvece moguce FULL LOAD struje idodavanjem 50
posto .Kabl ce dalje biti u mogucnosti da iznese najvecu mogucu
pocetnu struju za 10 sekundi .

9.8.5 Kontroler pumpe

9.8.5.1 Kontroler pumpe ce biti u mogucnosti da :

a) da startuje motor automatski na primanju signala od prekida ca za pritisak ;

b) da startuje motor manuelno;
c) da zaustavi motor samo manuelnom operacijom.
Kontroler ce biti opremljen sa ampermetrom .

€)-
 9.8.5.2 osim u slucaju pomocnih pumpi,pumpni kontrorer ce biti
postavljen u istoj prostoriji(prostoriji za pumpe)kao elektricni
motor i pumpa .U slucaju pomocnih pumpi dupla ploca sa svojim
karakteristikama ce biti pricvrscena na pumpni kontroler.

9.8.5.3 Kontankti ce se povinovati kategorijama koriscenja AC-3 od IEC

947.

9.8.6 Kontrolisanje rada pumpe

9.8.6.1 Sledeci uslovi ce biti kontrolisani :

-struja dostupna motoru na sve 3 faze ;

-pumpa na potraznji;
-pumpa koja radi;

9.8.6.2 Svi kontrolisani uslovi ce bitivizuelno indikovani individualno u

sobi za pumpe .oni bi trebali takodje biti vizualno izvucno
indikovani na lokaciji normalno posecivanoj od strane
odgovornog personala.

9.8.6.3 lndikacije vizuelnih mana ce biti zute.Zvucni signali ce imatijacinu signala od

najmanje 75dB i bice u stanju da budu utisani.

9.8.6.4 Probna lampa za proveravanje signalnih lampi ce biti

obezbedjena .

9.9 Pumpe sa pogonom na dizel motor

9.9.1 Uopsteno
Dizel motor ce biti u stanju kontinuiranog rada u punoj snazi na podizanju polozaja sa
kursiranim izlazom u saglasnosti sa ISO 3046-1:1g96.

Pu.mpa ce biti u potpunosti operativna u roku od 15 sekundi od pocetka bilo koje pocetne
sekvence.

Horizontalne pumpe imace direktan pogon .

Automatski start i rad seta pumpi nece zavisiti ni od jednog drugog izvora energije osim od
motora i njegovih baterija.

9.9.2 Motori

Motori ce biti u stanju startovanja na temperaturi prostorije za motore od 5 stepeni.

Bice obezbedjeno sa guvernerom da se kontrolise brzinamotora oo ]

s % odnjegove
procenjene brzine pod normalnim uslovima opterecenja,i da bude konstruisan tat<o da ce se
bilo koji mehanicki uredjaj montiran na motor koji moze spreciti automatsko startovanje
motora,vratiti u startnu poziciju.

9.9.3 Sistem hladjenja

Sledeci tipovi sistema za hladjenje su prihvafljivi .

6y
 a) hladjenje vodom iz sprinklerske pumpe direktno u omote cilindra motora preko
uredjaja za smanjenje pritiska ako je neophodno,u saglasnosti sa specifikacijama
proizvodjaca.lzlazna cev ce biti otvorena tako da je ispraznjenavod'a vidljivaj
b) razmenjac vreline,gde je voda uzeta iz sprinklerske pumpe preko uredjaja za
smanjenje pritiska ako je neophodno,u saglasnosti sa specifikacijama
proizvodjaca.lzlazna cev ce biti otvorena tako da je ispraznjena voda vidljiva.Voda
u
zatvorenom kolu ce cirkulisati sa pomocnom pumpom sa motornim pogonom.Ako
pomocna pumpa
na remenski pogon,bice visestrukih kaiseva tako da cak i ako je pola kaiseva
polomljeno,ostali kaisevi su u stanju da pokrenu pumpu.Kapacitet zatvorenog
kola ce
se prilagoditi vrednosti specificiranoj od strane proizvodjaca.

c)
vazdusno hladjen hladnjak sa ventilatorom na pogon visestrukih kaiseva od motora .
Ukoliko polovina kaiseva pukne,ostali kaisevi ce biti u stanju pogona ventilatora.Voda
u
zatvorenom kolu ce cirkulisati pomocu pomocne pumpe sa motornim pogonom .Ukoliko je
pomocna pumpa sa remenskim.pogonom,postojace visestruki kaisevi tako da
cak iako je
pola kaiseva puklo,ostali kaisevi ce biti u stanju da daju pumpi pogon.Kapacitet
zatvorenog kola ce se povinovativrednosti specificiranoj od stran6 proizvodjaca motora;

d) Direktno vazdusno hladjenje motora sredstvima ventilatora sa visestrukim remenskim

pogonom .Kada polovina kaiseva pukne,ostali kaisevi ce biti u stanju da pogone
ventilator.

Kad je voda za hladjenje uzeta iz pumpe u kolicini koja prela zi 2% maximalne

kalkulisanim sistemom zahtevane stope,tok ce biti uzet u obzir u sistemskim
kalkulacijama.

9.9.4 Filtracija vazduha i usisavanje

Usisavanje vazduha ce biti postavrjeno sa odgovarajucim filterom.

Snabdevanje ce biti napravljeno za odgovarajuce usisavanje vazduha u prost oriju zapumpe

da bi se osigurao ispravan rad motora.

9.9.5 Sistem za izduvavanje

lzduvna cev ce biti montirana sa odgovarajucim utisavacem i totalni povratni pritisak
nece
prelaziti preporuke tvoraca motora.

Kada je izduvna cev visa od motora ,sredstva ce biti omogucena da sprece svaki
kondenzacioni tok nazad do motora .lzduvna cev ce biti postavljena na takav nacin
da spreci
lzduvne gasove od ponovnog ulaska u prostoriju za pumpe.

9.9.6 Gorivo,tankza gorivo,i cevi za napajanje gorivom

Kvalitet dizel goriva koje se koristi ce se povinovati instrukcijama tvoraca motora .Tank
za
gorivo ce sadrzati ulje goriva dovoljno da onemoguci motor-da radi pod punim
opterecenjem
za:
- 3 sata zaLH:
- 4 sata za OH;
- 6 sati zaHHP i HHS.

Tank za gorivo ce biti od zavarenog celika.Gde ima vise od jednog seta pumpi sa dizel
pogonom,bice odvojen tank za gorivo i cev za napajanje goiivom la svaki
motor.

63
 Tank sa gorivom ce biti montiran na visem nivou od pumpe za gorivo motora da bi se
osiguralo pozitivno RESENJE,aIi ne direktno iznad motora.Tankzagorivo ce imati snazan
merac nivoa goriva.

Bilo koji ventili u cevi za napajanje gorivom izmedju tanka za gorivo i motora ce biti
postavljeni nasuprot tanku ,imace indikator i biti zakljucani u otvorenoj poziciji.spojevi cevi
nece biti zalemljeni.Metalne cevi ce biti koriscene za linije goriva.

Cev za napajanje ce biti montirana najmanje 20 mm iznad dna tanka za gorivo .Drenazni
ventil od najmanje 20 mm dijametra ce biti montiran na bazu tanka.

Otvor tanka za gorivo bi se trebao zavrsavati izvan zgrade.

9.9.7 Mehanizam za startovanje

9.9.7.1 Uopsteno

Automatski i manualni sistem startovanja ce biti omogucen ibice nezavistan osim sto startni
motor i baterije mogu biti zajednicki za oba sistema.

Bice moguce startovati dizel motor i automatski,preko prijema signala od prekida ca za

pritisak,i manuelno,sredstvima pritisnog dugmeta na kontroloru p-umpe.Bice moguce da se
zatvori dizel motor jedino manuelno.Uredjaji za kontrolisanje motora nece prouziokovati
zaustavljanje motora.

Procenjenavoltaza baterija istartnog motora ce biti:

-24V za motore kapaciteta veceg od 1640 cc.

-24v tli 12v za motore kapaciteta manjeg od ilijednakim 1640 cc.
Startni motor i svaki izvor struje baterija ce imati projektni kapacitet da rotira motor na 0
stepeni i 760 mm Hg atmosferskog pritiska za ne manje od 10 ciklusa ,svakog ne manjeg od
15 s obrtaja ine veceg od 10 s ostatka.Na kraju energizovanog dela svakog Jiklusa biziia
obrtaja motora nece biti manja od 120 r/min dok je struja ukljuCena .

9.9.7.2 Sistem automatskog startovanja

Automatska startna sekvenca ce napraviti sest pokusaja da startuje motor,svaki u trajanju od

5 do 1Os,sa maximalnom pauzom od 10 sekundi izmedju svakog pokusaja .Uredjalza
startovanje ce se resetovati automatski .Funkcionisace nezavisno od linijskog snibdevanla
strujom.

Sistem ce se prebaciti automatski na drugu bateriju nakon svakog pokusaja startovanja

.Kontrolna voltaza bice vucena iz obe baterije simultano .lnstalacija ce biti obezbedjena da
spreci da jedna baterija ima negativan uticaj na druge.

9.9.7.3 Manuelni startni sistem za hitne slucajeve

Instalacije manuelnog starta u hitnim slucajevima,sa startnom strujom dostupnom iz obe

baterije,ce biti omogucene ,sa lomljivim poklopcem.lnstalacije ce biti omogucene da sprece
da jedna baterija ima negativan uticaj na druge.

9.9.7.4 Probna instalacija za manuelni startni sistem

+c
 Stopna duznost pumpe ce biti funkcija krivine najpozeljnije oblasti .Kada je mereno u testu
sposobnosti snabdevaca ,pumpa ce omogucavati pritisak najmanje 0,5 bara visi od onog
zahtevanog za najnepozeljniju oblast .Pumpa ce takodje biti u stanju da omogucitok i prltisak
najnepozeljnije oblasti na svim nivoima vode vodosnabdevanja(vidipredlog fi).

9.7.5 Kapacitet pritiska i vode pojacanih javnih vodovoda

Ako je nameravano da se poveze pumpa sa javnim vodovodom,test ce prvo biti izveden
da
pokaze da on moze snabdevati stopu toka jednaku maximalnom zahtevanom
toku plus 20
posto,na pritisku od najmanje 1 bara,kao sto je izmereno na ulazu pumpe.Ovaj
testce biti
izveden u vreme maximalnog zahteva na vodovodu.

9.7.6 Prekidaci za pritisak

9.7.6.1 Broj prekidaca za pritisak

Dva prekidaca za pritisak ce biti omogucena da startuju svaki set pumpi,povezan u serijama
sa normalno zatvorenim kontaktima.

9.7.6.2 Start pumpi

Setovi pumpi ce startovati automatski kada pritisak u medjumesnom vodovodu padne na

vrednost ne manju od 0,8 x P,gde je P pritisak kada pumpe struje .Gde su dva seta pumpi
instalirana ,druga pumpa ce startovati pre nego sto pritisak padne na vrednost ne manlu'od
0,6 x P,Jednom kada je pumpa startovala ,nastavice da radi dok ne bude zaustavljena
manualno.Kada je jedan od setova pumpi sa pogonom na elektrican motor,on ce Uiti prvi koji
ce startovati.

9.7.6.3 Testiranje prekidaca za pritisak

Sredstva ce biti obezbedjena za testiranje svakog prekidaca za pritisak .Ako je bilo koji
izolacioni ventil instaliran na vezi izmedju medjumesnog vodovoda i bilo kog prekidaca za
pritisak startovanja pumpe,ventil povratnog pritiska ce biti instaliran u paraleii sa izolacionim
ve.ntilom tako ce pad pritiska na medjumesnom vodovodu biti prenesen na prekidac za
pritisak cak i kad je izolacioniventilzatvoren.

9.7 Setovi pumpi na elektricni pogon

9.8.1 Uopsteno
9.8.1.1 U nekim zemljama vlasti dozvoljavaju dve pumpe na elektricni pogon pod
odredjenim uslovima .

g.8.1.2 Elektricni sistem snabdevanja ce biti dostupan sve vreme .

9.8.1.3 Dokumentacija,kao sto su crtezi instalacija,djagrami glavnih nabavnih

transformera vodovoda iveze za snabdevanje pumpne kontrolne ploce isto
kao imotora,kola kontrolnog alarma isignala ce biti dostupni u sprinklerskom
ventilu ili prostorijiza pumpe i bice u toku sve vreme .

9.8.1.4 Pumpa ce biti u punoj radnoj sposobnosti u roku od 15 sekundi od pocetka

svake startne frekvence.

9.8.2 Snabdevanje strujom

/'t
 9.8.2.1 Snabdevanje do kontrolera pumpe ce biti potpuno za upotrebu sprinklerskih
setova pumpi i razvojeno od svih drugih veza.Gde je dozvoljeno,elektricno
snabdevanje do kontrolera pumpe ce biti uzeto sa ulazne stiane glavnog
prekidaca na dolazecem snabdevanju do prostorija i gde ovo nij6
dozvoljeno,sa vezom od glavnog prekidaca

Osiguraci u pumpnom kontroloru ce biti visokog prekidnog kapaciteta,u stanju gasenja

struje
motora u roku od ne manje od 75 posto vremena potrebnog za namotaje rotoi" Oa paJnu
i
posle toga budu sposobni da iznesu normalnu struju plus 1b0 posto za
minimum od'5 sati.
9.8-2.2 Svi kablovi ce bitizasticeni od vatre i mehanicke stete .Zastita ce biti
prihvacena od strane nadleznih.

Zabeleska 1:Sve zice povezane sa pumpom na elektricni pogon ,ukljucujuci kota za

kontrolisanie,bitrebale biti u sagtasnosfi sa odgovarajucim r\gulativama za elekticne
instalaciie.Da se zastite kablovi od direktne izlozenosti vatri,6ni bi trebali biti postavtjeni izvan
zgrade ili kroz one delove zgrade gde ie rizik od vatre neznatan i koji su odvojeni oi Oito
ka!<vog znacainog rizika od vatre zidovima,pregradama iti spratovima sa otpomoscu
na vatru
od ne manie od 60 min ,ili bi im trebata bitidata dopunska direktna zastita.

Zabeleska 2:cvrsto je preporuceno da se kabtovi zakopavaju.

9.8.3 Razvodna tabla

9.8.3.1 Razvodna tabla za prostorije ce biti postavljena u vatrogasnom odeljku koji se

ne koristi ni za jednu drugu svrhu osim za snabdevanja elektricnom
energijom,bilo koja druga lokacija ce biti odobrena od strane nadleznih.

Elektricne veze u glavnoj razvodnoj tabli ce bititakve da snabdevanje do kontrolera pumpi

nije izolovano kada se izoluju drugi servisi .

9.8.3.2 Svaki prekidac na strujnom napajanju do pumpe sprinklera ce biti oznacen:

SNABDEVANJE PUMPNOG MOTORA SPRINKLEM

-NE ISKLJUCIVATI U SLUCAJU
VATRE

Slova na obavestenju ce biti najmanje 10 mm visoka ibela na crvenoj pozadini.

9.8.4. INSTALACIJA IZMEDJU GLAVNE RAZVODNE TABLE I KONTROLERA PUMPE

9.8.4.1 Struja za kalkulisanje tacne dimenzije zakabl ce biti odredjena

uzimanjem najvece moguce FULL LOAD struje idodavanjem 50
posto .Kabl ce dalje biti u mogucnosti da iznese najvecu mogucu
pocetnu struju za 10 sekundi .

9.8.5 Kontroler pumpe

9.8.5.1 Kontroler pumpe ce biti u mogucnosti da :

3) O" startuje motor automatski na primanju signala od prekida ca za pritisak ;

b) da startuje motor manuelno;
c) da zaustavi motor samo manuelnom operacijom.
Kontroler ce biti opremljen sa ampermetrom .

/at
 9.8.5.2 Osim u slucaju pomocnih pumpi,pumpni kontroler ce biti
postavljen u istoj prostoriji(prostoriji za pumpe)kao elektricni
motor i pumpa .U slucaju pomocnih pumpi dupla ploca sa svojim
karakteristikama ce biti pricvrscena na pumpni kontroler.

9.8.5.3 Kontankti ce se povinovati kategorijama koriscenja Ac-3 od IEC

947.

9.8.6 Kontrolisanje rada pumpe

9.8.6.1 Sledeci uslovi ce biti kontrolisani :

-struja dostupna motoru na sve 3 faze ;

-pumpa na potraznji;
-pumpa koja radi;

9.8.6.2 Svi kontrolisani uslovi ce bitivizuelno indikovani individualno u

sobiza pumpe .oni bitrebalitakodje biti vizualno izvucno
indikovani na lokaciji normalno posecivanoj od strane
odgovornog personala.

9.8.6.3 Indikacije vizuelnih mana ce biti zute.Zvucni signali ce imatijacinu signala od

najmanje 75dB ibice u stanju da budu utisani.

9.8.6.4 Probna lampa za proveravanje signalnih lampi ce biti

obezbedjena.

9.9 Pumpe sa pogonom na dizel motor

9.9.1 Uopsteno
Dizel motor ce biti u stanju kontinuiranog rada u punoj snazi na podizanju polozaja sa
kursiranim izlazom u saglasnosti sa ISO 3040-1:1986.

Pumpa ce biti u potpunosti operativna u roku od '15 sekundi od pocetka bilo koje pocetne
sekvence.

Horizontalne pumpe imace direktan pogon .

Automatski start i rad seta pumpi nece zavisiti ni od jednog drugog izvora energije osim od
motora i njegovih baterija.

9.9.2 Motori

Motori ce biti u stanju startovanja na temperaturi prostorije za motore od 5 stepeni.

Bice obezbedjeno sa guvernerom da se kontrolise brzinamotora do -

5 % odnjegove
procenjene brzine pod normalnim uslovima opterecenja,i da bude konstruisan tako da ce se
bilo koji mehanicki uredjaj montiran na motor koji moze spreciti automatsko startovanje
motora,vratiti u startnu poziciju.

9.9.3 Sistem hladjenja

Sledeci tipovi sistema za hladjenje su prihvatljivi .

hj
 a) hladjenje vodom iz sprinklerske pumpe direktno u omote cilindra motora preko
uredjaja za smanjenje pritiska ako je neophodno,u saglasnosti sa specifikacijama
proizvodiaca.lzlazna cev ce biti otvorena tako da je ispraznjena voda vidljivaj
b) razmenjac vreline,gde je voda uzeta iz sprinklerske pumpe preko uredjala za
smanjenje pritiska ako je neophodno,u sagtasnosti sa speciiikacijama
proizvodjaca.lzlazna cev ce biti otvorena tako da je ispraznjena voda vidljiva.Voda
u
zatvorenom kolu ce cirkulisati sa pomocnom pumpom sa motornim pogonom.Ako
pomocna pumpa
na remenski pogon,bice visestrukih kaiseva tako da cak i ako je pola kaiseva
polomljeno,ostali kaisevi su u stanju da pokrenu pumpu.Kapacitet zatvorenog
kola ce
se prilagoditi vrednosti specificiranoj od strane proizvodjaca.

c)
vazdusno hladjen hladnjak sa ventilatorom na pogon visestrukih kaiseva od motora .
Ukoliko polovina kaiseva pukne,ostati kaisevi ce biti u stanju pogona ventilatora.Voda u
zatvorenom kolu ce cirkulisati pomocu pomocne pumpe sa motornim pogonom .Ukoliko je
pomocna pumpa sa remenskim.pogonom,postojace visestruki kaisevi tako
da cak iako je
pola kaiseva puklo,ostali kaisevi ce biti u stanju da daju pumpi pogon.Kapacitet
zafuorenog kola ce se povinovati vrednostispecificiranoj od strane proizvodjaca motora;

d) Direktno vazdusno hladjenje motora sredstvima ventilatora sa visestrukim remenskim

pogonom .Kada polovina kaiseva pukne,ostali kaisevi ce biti u stanju da pogone
ventilator.

Kad je voda za hladjenje uzeta iz pumpe u kolicini koja prelazi2% maximalne

kalkulisanim sistemom zahtevane stope,tok ce biti uzet u obzir u sistemskim
kalkulacijama.

9.9.4 Filtracija vazduha i usisavanje

usisavanje vazduha ce biti postavrjeno sa odgovarajucim filterom.

Snabdevanje ce biti napravljeno za odgovarajuce usisavanje vazduha u prostoriju za pumpe

da bi se osigurao ispravan rad motora.

9.9.5 Sistem za izduvavanje

lzduvna cev ce biti montirana sa odgovarajucim utisavacem itotalni povratni pritisak nece
prelaziti preporuke tvoraca motora.

Kada je izduvna cev visa od motora ,sredstva ce biti omogucena da sprece svaki
kondenzacionitok nazad do motora .lzduvna cev ce biti p-ostavljena na takav nacin da spreci
lzduvne gasove od ponovnog ulaska u prostoriju za pumpe.

9.9.6 Gorivo,ta nkzagorivo,i cevi za napajanje gorivom

Kvalitet dizel goriva koje se koristi ce se povinovati instrukcijama tvoraca motora .lankza
gorivo ce sadzati ulje goriva dovoljno da onemoguci motor da radi pod punim opterecenjem
za:
- 3 sata za LH:
- 4 sata za OH:
- 6 sati za HHP i HHS.

Tank za gorivo ce biti od zavarenog celika.Gde ima vise od jednog seta pumpi sa dizel
pogonom,bice odvojen tank za gorivo i cev za napajanje gorivom za svaki motor.
 Tank sa gorivom ce biti montiran na visem nivou od pumpe za gorivo motora da bi se
osiguralo pozitivno RESENJE,aI| ne direktno iznad motora.Tankza gorivo ce imati snazan
' rT'r€r'€lc nivoa goriva.

Bilo koji ventili u cevi za napaianje gorivom izmedju tanka za gorivo i motora ce biti
postavljeni nasuprot tanku ,imace indikator i biti zakljucani u otvorenoj poziciji.Spojevi cevi
nece biti zalemljeni.Metalne cevi ce biti koriscene za linije goriva.

Cev za napajanje ce biti montirana najmanje 20 mm iznad dna tanka za gorivo .Drenazni
ventil od najmanje 20 mm dijametra ce biti montiran na bazu tanka.

Otvor tanka za gorivo bi se trebao zavrsavati izvan zgrade.

9.9.7 Mehanizam za startovanje

9.9.7.1 Uopsteno

Automatski i manualni sistem startovanja ce biti omogucen i bice nezavistan osim sto startni
\*-/ motor i baterije mogu biti zajednicki za oba sistema.

Bice moguce startovati dizel motor iautomatski,preko prijema signala od prekidacaza

pritisak,i manuelno,sredstvima pritisnog dugmeta na kontroloru pumpe.Bice moguce da se
zatvori dizel motor jedino manuelno.Uredjajiza kontrolisanje motora nece prouzrokovati
zaustavljanje motora.

Procenjena voltaza baterija i startnog motora ce biti:

-24V za motore kapaciteta veceg od 1640 cc.

-24 V ili 12V za motore kapaciteta manjeg od ilijednakim 1640 cc.

Startni motor i svaki izvor struje baterija ce imati projektni kapacitet da rotira motor na 0
stepeni i 760 mm Hg atmosferskog pritiska za ne manje od 10 ciklusa ,svakog ne manjeg od
15 s obrtaja i ne veceg od 10 s ostatka.Na kraju energizovanog dela svakog ciklusa brzina
obrtaja motora nece biti manja od 120 r/min dok je struja ukljucena .
\-?/ g.g.7.2 Sistem automatskog startovanja

Automatska startna sekvenca ce napraviti sest pokusaja da startuje motor,svaki u trajanju od

5 do 10s,sa maximalnom pauzom od 10 sekundi izmedju svakog pokusaja .Uredjalza
startovanje ce se resetovatiautomatski .Funkcionisace nezavisno od linijskog snabdevanja
strujom.

Sistem ce se prebaciti automatski na drugu bateriju nakon svakog pokusaja startovanja

.Kontrolna voltaza bice vucena iz obe baterije simultano .lnstalacija ce biti obezbedjena da
spreci da jedna baterija ima negativan uticaj na druge.

9.9.7.3 Manuelni startnisistem za hitne slucajeve

Instalacije manuelnog starta u hitnim slucajevima,sa startnom strujom dostupnom iz obe

baterije,ce biti omogucene ,sa lomljivim poklopcem.lnstalacije ce biti omogucene da sprece
da jedna baterija ima negativan uticaj na druge.
' 9.9.7.4 Probna instalacija za manuelni startni sistem

y'or
 Manuelno probno dugme za start i lampa indikatora ce biti omoguceni da dozvole periodicno
testiranje manuelnog elektricnog startnog sistema bez lomljenjJpoklopca preko manuelnog
staftnog instalacijskog dugmela za slucajeve opasnosti. Startna ploca ce biti obelezena
,
preko puta lampe,formulisanjem :

RAD MANUELNOG PROBNOG DUGMETAZASTARTAKO JE LAMPA UPALJENA

Manuelno startno probno dugme ce jedino biti doneseno u sklopu sistema nakon sto
automatski motor startuje pracen sa zatvaranjem ili nakon sest ponovljenih bezuspesnih
pokusaja da startuje automatski .Bilo koji od dva uslova ce uzrokovati da lampa indikatora
zasvetli i dovede manuelno probno dugme za start na liniju paralelnu sa manuelnim pritisnim
dugmetom za start u slucaju opasnosti.

Kada je manuelni probni start izveden,kolo korisceno za ovu svrhu ce automatski postati
neoperativno i lampa indikatora ce biti ugasena.lnstalacija automatskog starta ce biti
dostupna ,cak i kad je kolo manuelnog probnog dugmeta za start aktivirano.

9.9.7.5 Motor startera

Elektricni motor startera ce inkorporisati pokretljivim pogonskim tockom koji ce se angazovati

automatski sa grupom zamalaca zupcanika .Da bi se izbeglo udarno punjenje, sisteri nece
primeniti punu snagu startnog motora sve dok pogonskitocak nije u potpunosti angazovan.
Pogonski tocak nece biti izbacen iz angazovanja spazmaticnim pucanjem motora.

Trebalo bi da postoje sredsfua koja ce da sprece pokusaj angazovanja kada je motor rotiran.

Motor startera ce prekinuti sa radom ivratice se u poziciju mirovanja ako se pogonskitocak

ne angazuje sa prstenom zamajaca zupcanika .Nakon bezuspesnog pokusaja ingarouanla
,motor startera ce automatski ponovno pokusati da postigne angazovanje .

Kada motor startuje,pogonskitocak startera motora ce se povuci od prstena zamalaca

zupcanika automatski sa sredstvima iniciranim od strane elektro-mehanickog senzora brzine
-Prekidaci za pritisak,naprimer na lubrikantnom sistemu motora ili izlazu pumpe za vodu,nece
biti korisceni kao sredstva DE-ENERGISINGA startnog motora.
Centrifugalni prekida ci za brzinu ili generatori voltaze korisceni za ocitavanje ce imati direktnu
spojnicu sa,ili ce biti pogonjene zupcanicima sa motorom;flexibilni pogoni nece biti korisceni.

9.9.8 Baterije startera motora

Baterije startera motora i punjaci ce biti kao sto sledi :

Dva odvojena snabdevanja baterije strujom ce biti omogucena i nece biti korisce na ni za
jednu drugu svrhu.Baterije ce biti bilo otvorene nickel-kadmiumske prizmaticne sa
mogucnoscu ponovnog punjenja celije koje se povinuju IEC 623 ili vodne kisele pozitivne
baterije koje se povinuju odgovarajucim IEC standardima.

Elektrolit za vodne kisele baterije ce sa povinovati odgovarajucim IEC standardima .

Baterije ce biti izabrane,koriscene,punjene iodrzavane u skladu sa zahtevima ovih

specifikacija i sa svim instrukcijama proizvodjaca.

H id rometa r, podesan za proverava nje g ustine elektrolita, ce biti omog ucen.

h.e
9.9.8 Punjaci bateriia
potpunosti
svaka baterija startera ce biti opremljena nezavisnim,kontinuirano povezanim,u
punjacem.Bice moguce da se uklonijedan punjac dok
automatskim,konstantno potenc'rjalnim
se drugi ostavlja u funkciji.

punjaci za vodne kisele baterije ce obezbediti voltazu toka od 2,25Y+ 0,05 V po celiji .
Nominalna voltaza punjenja ce Oiti podesna za lokalne uslove(klima,regularno odrzavanje,i
sl.).sposobnost polacairoj punjenja ce biti omogucena za punjenje do vise voltaze koja ne
prelazi 2,7 v po ce biti izmedju 3,5o/o i7 ,So/ood 10h kapaciteta baterije.
""ii1i.t=taipunlici
punjaciza otvorene nickel-kandiumske prizmaticne baterije ce obezbediti voltazu plovka od
1,445V+O,O25V po celiji.Nominalna vollaza punjenja ce biti pogodna za lokalne
omogucena
uslove(klima,regularn o odrzavanje,itd).Sposobnost pojacavanja punjenja ce biti
." prnj"nle do iise voltaze koja he pielazi 1,75v po celiji.lzlaz punjaca ce biti izmedju 25% a

167%od 5h kapaciteta baterije.

9.9.10 Pozicioniranje baterija i punjaca

Baterije ce biti postavljene na stalcima OR STILAGES'

Zabeleska:punjaci mogu biti postavljeni sa bateiiama.Bateriie i puniacibitrebali

biti locirani u
gorivom,vlagom,vodom
Iako dostupnii pozic'tj"ama gde je verovatnoca kontaminaciie ulianim
za htadjenje pu*pnog setaiiti oitecenia uibraciiama minimalna.Bateriia bi trebala biti sto ie
pada
blize moguce motorimasine starteraisubjektu ogranicenia iznad,u ciliu minimizirania
voltaze izmediu bateriie i pola motora staftera'

9.9.11 Indikaciia alarma startera

i sa crvenim
Sledeci uslovi ce svi biti indikovani lokalno i na odgovorno MANNED lokaciji
svetlom za upozorenje i sa zvucnim alarmom:
a) upotreba bilo kog prekidaca koji sprecava da pumpa startuje automatski;
b) neuspeh motora da startuje do kraja sestog ciklicnog pokusaja;
c) rad pumpe

Svetla za upozorenje ce biti odgovarajuce obelezena'

9.9.12 Alati i rezervni delovi

Standardna oprema alata i rezervnih delova kao sto

je preporuceno od strane proizvodjaca
motora i pumPe ce biti omogucena.

9.9.13 Probe motora i Primena

Probe motora i primena ce biti kao sto sledi:

9.9.13.1 Proba snabdevaca i potvrda rezultata

ne manje
svaki kompletan motor i set pumpi se biti testiran na probnom postolju snabdevaca
g.Sledece ce biti zapisano na probnom
od 1,5 sata na kursnom toku datom u tabeli l
sertifikatu:

a) brzina motora sa obrtajima PumPe;

b) brzina motora sa pumpnom isporukom vode na kursnom
toku;
c) pritisak obrtaja Pumpe;

lpl
 d) usisna glava na ulazu pumpe;
ploce;
e) pritisak izlaza pumpe na kursnom toku nizvodno od bilo kogizlaznog otvora
0 temperatura ambijenta;
1,5 h toka;
s) rast temperature hladjenja vode na kraju
h) stopa toka hladjenja vode;
i) rasl temperatire ulia za lubrikaciju na kraju probnog toka;
temperatura i rast
i) gde je motor postavljen sa razmenjacem vreline,inicijalna
temperature motora zatvorenog kola vode za hladjenje'

9.9.13.2 Komisioniranje probnog polozaja

Kada se komisionira instalacija,automatski sistem za startovanje seta pumpi sa pogonom na

dizel motor ce biti aktiviran sa snabdevanjem gorivom izolovan za 6 ciklusa ,svakim ili ne
manjim od 15 s obrtaja ine vecim od 15 s ili manjim od 10 s ostatka.Nakon kompletiranja 6
pocetnih ciklusa neizvrsenja starta alarm ce raditi. ?

Snabdevanje gorivom ce onda biti ponovo uspostavljeno i set pumpi ce startovati kada
manuelno probno dugme za start radi.

10 Tip ivelicina instalacije

10.1 lnstalacije vlaznih cevi

10.1.1 Uopsteno
Instalacije vlaznih cevi su permanentno punjene sa vodom pod pritiskom.lnstalacije vlaznih
cevitrebale bi biti instalirane samo u prostorijama gde nema mogucnosti ostecenja mrazom ,i
gde amb'rjentalna temperatura nece preci 95 stepeni.

Samo instalacije vlaznih cevi ce biti koriscene za resetkaste i prstenaste sisteme.

10.1.2 Zastita od smrzavanja

Cevovod izlozensmrzavanju moze biti zasticen antifriznom tecnoscu ili elektricnim grejanjem
ili pomocnom suvom cevi ili drugim produzecima'

Zabeleska 1: velicina bito kog antifriznog produzetka ne bitrebalo da prelazi 20 sprinklera.

Zabeleska 2: totatnibroj sprinklera na antifiznim produzecima ne bitrebao da

prelazi 100-

Antifrizno resenje ce biti pripremljeno sa tackom zamrzavanja ispod ocekivane minimalne

temperatu re za lokalitet(vidi klauzulu 1 8.3.3).
g-rejni
U slucaju sistema grejanja,cevovod ce biti snabdeven sa nezapaljivom izolacijom.Dupli
jednog. ili dva
elementi ce biti rnJUO'"u"ni celom duzinom cevovoda,Cak i u slucaju neuspeha
grejna elementa ,minimalna temperatura od 5 stepeni ce biti odzavana.Svako kolo ce biti
elektronski kontrolisano i pokrenuto odvojenim temperatu rn im senzorima.
grejnih
Grejni sistem ce biti kontrolisan za neuspeh snabdevanja strujom i neuspeh
elemenata ili senzora.

lrt
Za pomocne suve cevi ili druge produzetke,vidi 10'5'

Tabela 1g: Minimalan broj spinklera po instalaciii-vlazna cev i pre-akcione instalaciie

Klasa rizika Maximalan broj sprinklera

LH 500

OH,ukljucujuci svaki LH sPrinkler 1000,osim kako je dozvoljeno u prilozima

DiF

HH,ukljucujuci sve OH i LH sprinklere 1 000

{ 0.1.3 Orijentacija sPrinklera

Gde je moguce sprinkleri ce biti montirani u uspravnoj poziciji da bi 9e izbegla mehanicka .

ostecenja iskupljanje stranih materija u prikljuccima sprinklera i da bi se olaksalo dreniranje
mreze cevi .

10.1.4Veticina i nstalacija

Broj sprinklera koji ce biti kontrolisanivlaznim alarmnim ventilom,ukljucujuci sve sprinklere

u
pomocnom produzetku,nece prelaziti prikazano u tabeli 19.

10.2 Instalacije suvih cevi

10.2.1 Uopsteno
pritiskom
lnstalacije suvih cevi su normalno punjene vazduhom ili inertnim gasom pod
nizvodno od suvog alarmnog ventila ivodom pod pritiskom uzvodno od suvog alarmnog
ventila.

permanentno snabdevanje vazduhom/inertnim gasom da bi se odrzao pritisak u mrezi cevi

strane
ce biti instalirano.Na instalaciju ce bitivrsen pritisak do opsega pritiska odredjenog od
proizvodjaca alarmnog ventila.

Instalacije suvih cevi ce samo biti instalirane tamo gde je mogucnost ostecenja mrazom
ili
temperaiure koja prelazi 95 stepeni,na primer u pecima za susenje'

lop
 10.2.2 Orijentacija sprinklera

Svi sprinkleri u instalaciji suvih cevi ce biti montirani u uspravnom polozaju,osim tamo gde je
viseci kalup ili stranicni sprinkleri korisceni .

10.2.3 Velicina instalacija

Zapremina mreze cevovoda nizvodno od seta kontrolnih ventila nece prelaziti pokazano u
tabeli 20.

Zabeleska:Strogo je preporuceno da suve ili druge instalacije ne bi trebale biti koriscene za

HHS aptikacije,posto odlaganje stizanja vode do pruog sprinklera koii radi moze ozbilino
n a ru siti efektiv no st si ste m a.

Tabet a 20 : M axim aln a velicina po in stal aciii-suve i druge in stalaciie

Maximalna zapremina cevovoda (m3)

Bez akcaleratora ili izduvne cevi 1,5

Sa akceleratorom ili izduvnom cevi 4,0

10.3 Druge instalacije

10.3.1 Uopsteno

Alternativne instalacije inkorporiraju bilo sa ventilom alternativnog alarma ili kombinovanim

setom koji ukljucuje vlazni alarmni ventil i suvi alarmniventil.Tokom zimskih meseci,sistem
cevovoda nizvodno od alternativnog ili suvog alarmnog ventila je punjen vazduhom ili
inertnim gasom pod pritiskom iostatak instalacije uzvodno od alarmnog ventila sa vodom
pod pritislom.U drugim periodima godine instalac'rja radi kao instalac'rja vlaznih cevi-

10.3.2 Orijentacija sprinklera

je
Svi sprinkleri u alternativnoj instalaciji ce biti montirani u uspravnoj poziciji,osim tamo gde
suvi kalup ili postranicni sprinkleri korisceni.

10.3.3 Velicina instalacija

Zapremina mreze cevovoda nizvodno od seta kontrolnih ventila nece prelaziti pokazano u
tabeli 20

10.4 Pre-akcione instalacije

10.4,1 Uopsteno

,//o
Pre-akcione instalacije su podeljene na dva tipa:

10.4.1.1 Pre-akciona instalacije tipa A

U slucaju nedostatka detektovanja vatre,pre-akcijska instalacija ce raditi kao instalacija suvih

cevi.Ovo je sistem suvih cevi u kom je set kontrolnih ventila aktiviran automatskim sistemom
detekcije vatre ali ne radom sprinklera.

Pritisak vazduhalinertnog gasa u instalaciji ce biti kontrolisan sve vreme .U obzir se mora
uzeti smestanje ventila sa manuelnim radom u odgovarajuci polozaj da bi se omogucilo
aktiviranje preakcijskog ventila u hitnom slucaju'

Zabeleska :tip pre-akcijskih instalacija bi trebao iedino biti instaliran u oblastima gde se
znatna steta moze dogoditi ako dodie do slucainog praznienia vode.

10.4.1.2 Pre-akciona instalacija tipa B

Ovo je drugacije normalni sistem suvih cevi u kom je set kontrolnih ventila otvoren bilo
automatskom sistemom detekcije vatre bilo radom sprinklera .Nezavisno od reakcije
detektora,pad pritiska u cevovodu uzrokuje otvaranje alarmnog ventila .

Zabeleska:tip B pre-akcione instatacije moze biti instaliran gde god ie srsfem suvih cevi
predvidjen
'mogu i'gde'god je ocekivano brzo sirenie vatre,npr u HIGH RACK skladistu.Oni takodie
Oiti Xoriscini umesto obicnih sisfema suvih cevi sa ili bez akseleratora ili izduvne cevi-

10.4.2 Orijentaciia spri n klera

U tipu A instatacija sprinkleri ce biti instalirani u uspravnom polozaju ili,samo u zgradama

otpornim na mraz,u uspravnom ili visecem polozaju .U instalac'ljama tipa B ,sprinkleri ce biti
instalirani u uspravnom polozaju.

1 0.4.3 Sistem automatske detekcije

Sistem detekcije ce biti instaliran u svim prostorijama i odeljcima zasticenim pre-akcionim

sistemom sprinklera i povinovace se relevantnim delovima EN54.

10.4.4Velicina i nstalacija

Broj sprinklera koji ce biti kontrolisan pre-akcionim alarmnim ventilom nece prelaziti onaj
prikazan u tabeli 19.

10.5 Pomocna suva cev ili drugi produzetak

10.5.1 Uopsteno
pomocna suva cev ili drugi produzeci ce biti kao sto je specifikovano u 10.2 i 10.3 osim sto
ce biti ogranicenog obimJ i formirati produzetke standardnim vlaznim instalacijama.

Bice instalirani samo kako sledi:

je
a) kao suva cev ili alternativni produzetak instalac'rji vlazne cevi u malim oblastima gde
moguce ostecenje mrazom u inace adekvatno grejanim zgradama;
b) kaJproduzetak iuve cevido vlazne cevi ili druge instalacije u hladnim skladistima i
pecima ili furunama sa visokim temperaturama.

///
 10.5.2 Orijentacija sprinklera

Sprinkler u pomocnom obliku ce biti montiran u uspravnom polozaju tamo gde postoji
mogucnost ostecenja mrazom,osim tamo gde su korisceni suvi viseci kalupi.

10.5.3 Velicina pomocnih produzetaka

Broj sprinklera na svakom pomocnom produzetku nece prelaziti 100.Gde je vise od 2

pomocna produzetka kontrolisano jednim setom instalac'tjskih kontrolnih ventila,ukupni broj
sprinklera u pomocnim produzecima nece prelaziti250.

10.6 Pomocni visestruki kontrolni ventil

Produzetak sprinklerskog sistema kontrolisanog visestrukim kontrolnim ventilima koriscenih

sprinklera ili prskalica povezanim sa instalacijom sprinklera preko njihovih ventila za
ukljuciva nje(ili visestrukim kontroln im ventilom).

Produzeci vodenog spreja mogu biti povezani sa sprinklerskom instalacijom,u slucaju da

veza nije veca od 80 mm i da je dodatna potraznja vode uzeta u obzir pri projektovanju
vodosnabdevanja (vidi klauzulu 7).
Ove instalacije su instalirane tamo gde je ocekivano da bude intenzivnih pozara sa vrlo
velikom brzinom sirenja vatre i gde je pozeljno primeniti vodu preko kompletne oblasti u kojoj
se vatra moze stvoriti i siriti.

1'l Rasporedjivanje i lokaciia sprinklera

11.1 Uopsteno

1'1,.1.1 Sve mere proredjivanja sprinklera ce biti preduzete u horizontalnoj ravni osim gde je
inace specificirano u ovim pravilima .

11.1.2 Cist prostor ce uvek biti odrzavan ispod deflektora krovnih i plafonskih sprinklera od
najmanje:

-0,5 m za LH i OH osim za privremene otvorene plafone;

-0,8 m za privremene otvorene plafone;
-1,0 m za HHP i HHS.

11.1.3 Sprinkleri ce biti instalirani uspravno,viseci ili horizontalno kao sto je specificirano od
strane proizvodjaca.

11.2 Maximalna oblast po sprinkleru

Maximalna oblast pokrivenosti po sprinkleru ce biti kao sto je dato u tabeli 21 za sprinklere
osim bocnih i u tabeli22za bocne sprinklere.

Tabeta 21:Maximalna pokrivenost i rasporedjivanie za spinklere osim bocnih

Klasa rizlka Maximalna oblast Po Maximalna udaljenost na slici 7(m)

sprinkleru (m2)

Standardni raspored Kolebljivi raspored

SiD

/tt
 S D

LH 21,0 4,6 4,6 4,6

OH 12,0 4,0 4,6 4,0

HHP i HHS 9,0 3,7 3,7 3,7

Tabela 22:Maximalna pokrivenost i rasporedjivanje za bocne sprinklere

Klasa Maximalna
rizika oblast po Razmestaj duz Sirina Duzina Redovi Obrazac
sprinkleru zidova prostorije prostorije bocnih postavljanja
(w) (t) sprinklera (horizontalni
m2 ravan)

lzmedju Sprinkleri
sprinklera do kraja
m zidova m m m

LH 17,0 4,6 2,3 W manje ili Bilo koja 1 Jedina linija

iednako 3,7
Manje ili
3,7manje w jednako 2 standardar
manje ili 9,2
jednako 7,4
Vece od 2 staggered
9,2

W je vece Bilo koja 2(1) standardar

od7,4

OH 9,0 3,4 (2) 1,8 W manje ili Bilo koja 1 Jedina linija
iednako 3,7

/rs
 3,7 manje Manje ili
od w manje jednako
ilijednako od 6,8
7,4

Zabeleska 1 : dopunski red ili redovi plafonskih ili krovnih spinklera je potreban.
Zabeteska 2: moze biti povecano do 3,7 m omogucavajuci da plafon ima otpornost na vatru od ne
manje od 120 min.
Zabeteska 3: sprinklerski deflektori ce biti locirani izmedju 0,1 m i0,15 m ispod plafona iizmediu 0,05 n
i0.15 m horizontalno od zida .
Zabeteska 4: nece biti prepreka na plafonu unutar kvadrata koii se proteze duz zida 1,0 m na sakoi
strani sprinklera i 1,8 m vertikalno zidu
.beleska 5: gde se pojavljuju grede i nosaci,ramovi prema tome formirani ce biti zasticeni odvoieno.
Zabeleska 6:vidi takodie klauzulu 1 2.2.5.1

Slika 7 : Rasporedjivanje plafonskih sprinklera

11.3 Minimalna udaljenost izmedju sprinklera

Sprinkleri nece biti instalirani u intervalima manjim od 2 m osim u sledecim slucajevima:

-gde su uredjenja napravljena tako da se spreci da se susedni sprinkleri kvase izmedju

sebe,npr.sa horizontalnim pregradama;
-srednji sprinkleri u rafovima;

11.4 Lokacija sprinklera vezana za konstrukciju zgrade

1',.4.1 Udaljenost od zidova

Maximalna udaljenost od zidova i pregrada do sprinklera ce biti najmanja vrednost

primenljiva iz sledece liste:

-2,}mza sta nda rd no rasporedj iva nje ;

-2,3mza esa lo n i rano rasporedj iva nje ;
-1,Smgde je plafon ili krov sa otvorenim gredama ili su krovne grede izlozene;
-1,5m od otvorene fasade zgrada sa otvorenim fasadama.

11.4.2 Udaljenost od plafona

Sprinkeri ce gdegod je to moguce biti postavljeni sa defleXtorima izmedju 0,075 m i 0,15 m

ispod plafonJ ili irova osim kada su oni postavljeni na spustenim plafonima.Kada ovo nije
piakticno,sprinkleri mogu biti instalirani na nizim nivoima tako da slike date u 11.4.6 prianjaju
i da je visina maximalna moguca.
/tv
 Sprinkleri nikad nece biti instalirani nize od 0,3 m ispod donje strane zapaljivih plafona ili 0,45
m ispod ne-zapaljivih krovova ili plafona.Kada okolnosti naprave neprihvatljivim koriscenje
maximalnih udaljenosti od 0,3 m i 0,45 m,oblast koja se koristi ce biti sto je manja moguca .

11.4.3 Nagib prostorija

Sprinkleri ce biti instalirani sa njihovim deflektorima paralelnim nagibu krova ili plafona .

Gde je nagib veci od 30 stepeni,niz sprinklera ce biti montiran na vrhu ili ne vise od 0,75
radijalno od toga .

11.4.4 Kupole

Udaljenost od ivice kupole do sprinklera nece prelaziti 1,5 m.

11.4.5 Svetlarnici

Svetlarnici sa zapreminom vecom od 1m3 mereni iznad normalnog nivoa plafona ce biti
zasticeni sprinklerima osim ako udaljenost od normalnog nivoa plafona do vrha svetlarnika
ne prelazi d,3 m,ili ako postoji uski montiran ram i stakleni montiran nivo sa krovom ili
plafonom .

11.4.6 Grede,vratila i slicno

Kada je deflektor pozicioniran iznad nivoa donje strane greda i vratila i slicno,dimenziie
11.4.l,slike 8 itabele23 ce biti razmotrene u cilju osiguranja efektivnog praznjenja
sprinklera od ostecenja ili ce greda biti zasticena sa svake strane kao da je zid.

Udaljenost od nosaca ili greda do sprinklera ce biti najmanie 0,2 m ,ili drugacije sprinkleri
*ogu biti postavljeni direktno iznad nosaca ili greda ne sirim od 0,2 m na vertikalnoj
udaljenosti od najmanje 0,15 m.

11,4.7 Podupiraci krovova

- Sprinkleri ce biti locirani najmanje 0,3 m bocno od delova podupiraca koji su ne vise od 0,1 m
siroki.Ako je sirina veca od 0,1 m mimimalna udaljenost ce biti 0,6 m.Alternativno sprinkleri
mogu biti pozicionirani direktno iznad podupiraca ne sireg od 0,2 m na vertikalnoj udaljenosti
od najmanje 0,15 m.

11.4.8 Stubovi

Ako su krovni ili plafonski sprinkleri smesteni blize od 0,6 m jednoj strani stuba,drugi
sprinkler ce biti smesten unutar 2 m od suprotne strane "

Slika 8- tokaciia sprinklera koia se odnosi na grede

Tabeta 23: lokaciia sprinklera koia se odnosi na grede

/r
ilinimalna horizontalna Maximalna visina sprinklerskog deflektora (d) iznad (+)ili ispod (-)dna grede ili
rdaljenost od plafonjace (b u slici 8)(m)
prinklerskog
uertikalnog axisa do
trane
rrede ili
avanjace(u slici 8)
Propisan sprinkler Sprejni sprinkler
m Uspravan Viseci Uspravan Viseci

0,20 -0,20 nije dozvoljen nije dozvoljen nije dozvoljen

0,40 0,00 nije dozvoljen 0,00 0,00

0,60 0,03 nije dozvoljen 0,02 0,06

0,80 0,06 nije dozvoljen 0,03 0,12

1,00 0,1 0 -0,20 0,05 0,20

1,20 0,14 -0,17 0,10 0,28

1,40 0,1 I -0,12 0,13 0,36

1,60 0,26 -0,03 0,16 0,47

1,80 0,39 0,17 0,18 0,67

Zabeleska:dimenzije mogu biti INTERPOLATED

11.4.9 Platforme,kanali i sl.

Sprinkleri ce biti obezbedjeni ispod platformi,kanala,grejnih ploca,galerija,hodnika isl.koji su:

a)pravougaoni,vise od 0,8m siroki imanje od 0,15m od susednih zidova ili pregrada;

b)pravougaoni i vise od 1,0 m siroki;
c)kruzni,vise od 1 m u dijametru imanje od 0,15 m od susednih zidova ili pregrada;
d)kruzni ivise od 1,2 m u dijametru.

11.4.10 Eskalatori ivertikalni otvori za stepeniste

Broj sprinklera ce biti uvecan oko otvora plafona formiranog eskalatorom,stepenistem i sl.
Sprinkleri nece biti vise od 2 m ni manje od 1,5 m udaljeni jedan od drugog.Ako,zbog projekta
strukture,npr.nosaca,minimalna udaljenost od 1,5 m ne moze biti ostvarena,manje
proredjivanje moze biti korisceno pod uslovom da susedni sprinkleri nisu u stanju da pokvase
jedan drugog .

Horizontalna udaljenost izmedju sprinklera iotvora u plafonu nece prelaziti 0,5 m.Sprinkleri u
regiji otvora ce biti u stanju obezbedjenja minimalne stope lokaza sprinklere u ostatku
plafonske zastite.Za svrhe hidraulicne kalkulacije,samo sprinkleri na duzoj strani otvora ce
biti uzeti u obzir.

/u
 11.4.11 Vertikalna vratila i zlebovi
r' Najmanje jedan sprinkler ce biti instaliran na vrhu svih vratila osim gde je vratilo nezapaljivo i

nedostupno ine sadrzi zapaljive materijale osim elektricnih kablova .

U vratilima sa zapaljivim povrsinama,sprinkleri ce biti instalirani na svakom naizmenicnom

nivou sprata i na vrhu svake TRAPPED oblasti .

'11.4.'12 Preprekeplafona
Koriscenje pomocnog materijala za plafon ispod sprinklera nije dozvoljeno osim ako je
materijal bio prikazan tako da ne pogorsa sprinklersku zastitu.

Gde su sprinkleri montirani ispod pomocnih plafona,materijal plafona ce biti tipa kojije bio
prikazan tako da ne bude subjekt delimicnog kolapsa pod pocetnim uslovima vatre.

11.4.13 Pomocni otvoreni plafoni

\-1 Pomocni otvoreni plafoni,to jest plafoni koji imaju'regularnu konstrukciju otvorene celije koja
se vraca kroz svoj projekat,mogu biti korisceni pod LH i OH sprinklerskim sistemima koji ne
obuhvataju oblasti skladistenja gde se srecu sledeci uslovi:

-totalna planska otvorena oblast pomocnog otvorenog plafona,ukljucujuci lake prikljucke,

nece biti manja od7lo/oplanske oblasti plafona;

-minimalna dimenzija otvora plafona nece biti manja od 0,025m ili ne manja od vertikalne
debljine pomocnih plafona,sta god da je vece;

-strukturalni integritet plafona i bilo koje druge opreme,kao sto su laki prikljucci u okviru
zapremine iznad pomocnog plafona,nece biti pod uticajem rada sprinklerskog sistema.

Sprinkleri ce biti instalirani kao sto sledi:

-rasporedjivanje sprinklera iznad plafona nece prelaziti 3 m;

\r -vertikalna razdvojenost izmedju bilo kog uobicajenog ili sprejnog sprinklerskog deflektora i

vrha pomocnog plafona nece biti manja od 0,8 m.Ova udaljenost moze biti smanjena do
0,3m ako su ravni sprejni sprinkleri korisceni;

-dopunski sprinkleri ce biti omoguceni za praznjenje nizih lakih prikljucaka ili slicnih prepreka
koje prelaze 0,8 m u sirinu.

Gde su prepreke unutar praznina plafona pogodne da prouzrokuju znacajne smetnje

praznjenja vode,one ce bititretirane kao zidovi za svrhu rasporedjivanja sprinklera.

11.5 Srednji sprinkleri u posedu Visokog Rizika

11.5.1 Uopsteno

Sprinklerski zastitni dvoredni rafovi ce biti pozicionirani u longitudinalnim prostorima sa

dimnjacima,bolje na raskrscu sa poprecnim dimnjacima (vidi slike I i 10).

' Kada god neki raf ili strukturalni STEELWORK daje verovatnocu znacajnog ometanja sa
praznjenjem vode iz sprinklera,dopunski sprinkleri ce biti omoguceni i uzeti u obzir u
kalkulac'tji toka .

1r*
Bice osigurano da voda iz sprinklera koja operise na srednjim nivoima moze da probije do
uskladistene robe.Udaljenost izmedju uskladistenih roba u rafovima ismestenih uzastopno
ce biti najmanje 0,15 m,i ako je neophodno zaustavljaci paleta ce biti montirani.Trebalo bi da
postoji rasciscavanje od najmanje 0,15 m od sprinklerskih deflektora do vrha skladista.

Slika 9-lokacija rafova srednjeg nivoa spinklera l ili ll kategorije roba

Slika 1O-lokacija rafova srednjeg nivoa spinklera lll i M kategoriie roba

11.5.2 Maximalna vertikalna udaljenost izmedju sprinklera na srednjim nivoima

Vertikalna udaljenost od poda do najnizeg srednjeg nivoa i izmedju nivoa nece prelaziti
3,50m ili dva niza,sta god da je manje,kao sto je prikazano u slikama 9 i 10 .Srednji nivo ce
biti instaliran iznad vrhunskog nivoa skladistenja osim tamo gde su krovni i plafonski
sprinkleri postavljeni na manje od 4 metra iznad vrha skladista .

Ni u jednom slucaju nece najvisi nivo srednjih sprinklera biti instaliran nize od jednog nivoa
niza ispod vrha skladista.

11.5.3 Horizontalna pozicija sprinklera na srednjim nivoima

U slucaju Kategorija I ili ll roba,sprinkleri ce gde je to moguce biti instalirani u longitudinalnom

dimnjaku na raskrsnici sa svake sekunde poprecnim tokom,sa sprinklerima esaloniranim sa
pogledom na sledeci najvisi red(vidi sliku 9).Horizontalna udaljenost izmedju sprinklera nece
prelaziti 3,75 m i proizvod horizontalne udaljenosti ivertikalne udaljenosti izmedju sprinklera
nece prelaziti 9,8 m2.

U slucaju Kategorija lll ili lV roba ,sprinkleri ce biti instalirani u longitudinalnom dimnjaku na
raskrsnici sa svakim poprecnim dimnjakom (vidi sliku 10).Horizontalna udaljenost izmedju
sprinklera nece prelaziti 1,9 m iproizvod horizontalne udaljenosti ivertikalne udaljenosti
izmedju sprinklera nece prelaziti 4,9 m2.

11.5.4 Brojevi redova sprinklera na svakom nivou

Brojevi redova sprinklera po nivou ce biti odredjenitotalnom sirinom .Kada je slaganje po
rafovima uzastopno,totalna sirina ce biti kalkulisana dodavanjem zajedno sirine svakog rafai
udaljenosti izmedju njih .

1 red sprinklera po nivou ce biti instaliran za svakih 3,2 m od sirine rafa .Oni ce biti instalirani
u prostorima za dimnjake gdegod je to moguce.

11.5.5 HHS srednii sprinkleri u rafovima bez polica

Srednji sprinkleri ce biti omoguceni za skladistenje paletizovanih rafova ivisestruki red kroz
skladiste (vidi tip ST4 u tabeli 5):

a)rafovijednog reda ne vise od 3,2 m siroki ce biti zasticenijedinim redovima sprinklera

montiranim na strani dimnjaka koji se ne koristi za ulaz na nivoima niza prikazanim u slikama
9i10;
b)rafovi duplog reda ne vise od 3,2 metra siroki ce biti zasticeni sprinklerima centralno u
longitudinalnom prostoru dimnjaka,na krajevima dimnjaka,i na nivoima niza prikazanim u
slikama 9 i 10;

/rc
 c)dupli ili visestruki redovi rafova vise od 3,2 m siroki,ali ne vise od 6,4 m siroki ce biti
zasticeni sa dva reda sprinklera instaliranim ne vise od 3,2 m odvojeno;svaki red ce biti na
istoj udaljenosti od najblize ivice police.Sprinkleri na pojedinom nivou u svakoj liniji ce biti
locirani u istom setu poprecnih dimnjaka.

Gde bi bilo koji raf ili ili strukturalni STEELWORK mogao znacajno da omete distribuciju vode
iz sprinklera ,pomocni sprinkler ce biti omogucen.

11.5.6 HHS srednji sprinkleri ispod cvrstih ili letvicastih polica u rafovima (ST5 i5T6)

Srednji sprinkleri ce biti snabdeveni iznad svake police (ukljucujuci policu na vrhu ako su
krovni ili plafonski sprinkleri vise od 4 m iznad roba ili je prolaz vode do roba ogranicen ),i
locirani kao sto je prikazano u tabeli 24 i slici l l.Vertikalna udaljenost izmedju redova nece
prelaziti 3,5 m .

Jedini redovi sprinklera ce biti centralno iznad polica.Dupli redovi ce biti pozicionirani tako da
je svaki red na istoj udaljenosti od najblize ivice police.

Udaljenost od kraja police paralelne linijama opsezne cevi do najblizeg sprinklera ce biti
polovina rasporedjivanja sprinklera duz opseznih linija ili 1,6 m sta god je manje.

Tabela 24:lokacija srednjih sprinklera tipa ST5 t 516 skladistenia

Sirina polica-s Redovi sprinklera Maximalna udaljenost Maximalna udaljenost Minimalna najvisa visina
izmedju sprinklera izmedju redova izmedju sprinklerskog
duz redova sprinklera deflektora u bilo kom redu
iskladista odmah ispod

m m M m

1 manje s manje ili

'.-aednako 3 2,8 0,15

3 manje od s manje 2 2,8 0,15

ilijednako 6

Slika 11-lokacija srednjih sprinklera tipa ST5 i S16 skladistenia

12 Projektne karakteristike i upotreba sprinklera

'12.1 Uopsteno
Samo novi,odobreni sprinkleri ce biti korisceni.Oni nece biti obojeni osim originalnim
proizvodjacem.Oni nece biti promenjeni ni u jednom pogledu niti ce imati bilo kakav tip
ukrasavinja ili zastitnog sloja nanetog nakon odasiljanja iz fabrike proizvodnje,osim kako je
specificirano u 12.9.

/u
 12.2 Tipovi sprinklera i aptikacija
12.2.1 Uopsteno

Sprinkleri ce biti korisceni za razne klase rizika u saglasnosti sa tabelom 2S,i kao sto je
specificirano u 12.2.2 do 12.2.4.

12.2.2 Plafon ili sablon ispiranja,povlacenja i sakrivanja

Plafon ili ispirni sprinkleri,skriveni sprinkleri ili sprinkleri sa povlacenjem nece biti instalirani u
OH4,HHP ili HHS oblastima.

Sprinkleri bez fixiranih deflektora,npr sa uvucenim deflektorima koji padaju na poziciju rada
pri stavljanju u pokret,nece biti montirani:

a) gde je plafon vise od 45 stepeni od horizontale '

bi u sitlacijama gde je atmosfera korozivna ili sa verovatnocom da ima visoku sadrzinu
prasine;
c) u rafovima ili ispod polica. :

12.2.3 Bocni obrazac

Bocni sprinkleri nece biti instalirani u HHP ili HHS instalacijama ili iznad pomocnih
plafona.Oni mogu jedino biti instalirani ispod ravnih plafona.

12.2.4 Obrazac ravnog prskanja

Upotreba sprinklera sa ravnim prskanjem ce biti ogranicena na skrivene prostore,pomocne
otvorene plafone i rafove.

12.2.5 Produzeni pokrivni sprinkler

Ovaj tip sprinklera moze biti koriscen za specijalnu zastitu npr.hotelskih spavacih soba ,sa
odobrenjem od strane nadleznih.Samo Brza reakcija osetljivosti ce biti koriscena.

12.2.5.1 Produzeno pokrivanje SLEE-wall sprinklera

Produzena pokrivenost bocnih sprinklera moze biti koriscena u LH i OH1 rizicima.Oni mogu
biti korisceni u prostorijama,koje imaju maximalnu oblast od 126 m2,otpornost na vatru
odeljenja od najmanje 30 minuta,gladak plafon i maximalnu visinu plafona od 4,1m.Samo u
jednoj oblasti,sprinkleri sa identicnom klasom reakcije osetljivosti mogu biti korisceni.
Obfast po sprinkleru ne sme prelaziti2l m2.U prostorijama sa maximalnom sirinom od 5,5 m,
samo jedan red produzenog pokrivanja bocnim sprinklerima treba biti instaliran duz
longitudinalnog zida .U prostorijama sa sirinom od izmedju 6,5 m i 11 m ,dva reda
produzenog pokrivanja bocnim sprinklerima moraju biti instalirana duz svakog od
longitudinalnih zidova.U ovom slucaju,sprinkleri moraju biti instalirani esalonirano.

Oblast operacije sa produzenim pokrivanjem bocnim sprinklerima nece biti manja od 126 m2.

Minimalan projektni pritisak ce biti 2,5 bara za visine plafona do 2,8 m i 3 bara za visine
plafona izmedju 2,8 m i 4,1 m.

Udaljenost izmedju dva produzena pokrivanja bocnim sprinklerima instaliranim duz istog zida
ce biti izmedju 3 m i4,5 m.Produzena pokrivenost bocnim sprinklerima ce biti instalirana na

/a
 maximalnoj udaljenosti od 300 mm od susednog zida i na udaljenosti od 100 mm do 250 mm
od plafona.Produzena pokrivenost bocnim sprinklerima ce biti instalirana na minimalnoj
horizontalnoj udaljenosti od 0,5 m od coskova.

12.3 Tok iz sprinklera

Tok vode iz sprinklera ce biti kalkulisan iz sledece formule :

Q=K/P
gde:
Q je tok u litrama po minuti;
K je konstanta data i tabeli 25;
P je pritisak u barima.

12.4 Procene temperature sprinklera

Sprinkleri ce biti odabrani sa procenom temperature koja je blizu ali ne manja od 30 stepeni
iznad najvise predvidjene temperature ambijenta.Pod normalnim uslovima u umerenim
klimama procena na 68 stepeni ili 74 stepena je odgovarajuca.

Tabela 25: Tipovi sprinklera i K faktori za razne klase rizika

Klasa rizika Projektna Tip sprinklera Nominalni K

qustina(mm/min) faktor

U obicajen i, sp rej n i, p lafonski, ispirn i, ravn i, 27

sa povucenim sprejem,zatvoreni i bocni
LH 2,25

Uob icaje n i, sp rej n i, pafons ki, ispirn i, ravn i

sprej.povuceni,zatvoreni, i bocn i
OH 5,0 80

10 mm/min Uobicajeni,sprejni B0od115

HHP i
HHS
plafonski
ili krovni A
sprinkleri /?/
 Vise od 10
mm/min Uobicajeni,sprejni

Manje od 12,5
mm/min

Uobicajeni ,sprejni 115 iri 160

HHS
srednji Uobicajeni ,sprejni i ravan sprejni 80 iti 115
sprinkleri
u visoko
piled
skladistu

Zabeleska: samo za u potpunosti kalkulisane sisfeme i u saglasnosfi sa plocom podataka

proizvodjaca.

U nevetrenim zatvorenim prostorima,pod svetlarnicima ili staklenim krovovima itd,moze biti

neophodno da se instaliraju sprinkleri sa visom temperaturom rada,do 93 stepena ili 100
stepeni .Spec'rjalna briga Ce biti preuzeta o proceniza sprinklere u susedstvu peciza susenje
,grejaca idruge opreme koja stvara vrelinu koja zraci.

Zabeleska: sprinkleri su kodirani bojom da bi indikovali svoje procene temperature kako sledi:

Sijalica C Topliiva veza C

Narandzasta 57
Cruena 68 Neobojena 57-77
Zuta 79
Zelena 93-100 Bela 80-107
Plava 121-141 Plava 121-1 49
Boja sleza 163-182 Cruena 163-191
Cma 204-260 Zelena 204-246
Narandzasta 260-302
Crna 320-343

12.5 Termalna osetljivostsprinklera

12.5.1 Uopsteno

Sprinkleri razlicite osetljivosti ce biti korisceni u saglasnosti sa tabelom 26-

Tabeta 26: procene osetliivosti sprinklera

ltt
 Procena ln-rack plafon iznad Suvi sistemi Svi drugi
osetljivosti in-rack sprinklera

Standard ,,A" No Yes Yes Yes

Specijalno No Yes Yes Yes

Brzo Yes Yes No Yes

12.5.2 Zgrade sa automatskom sistemom izlaska dima

lzlazi za dim ce raditijedino manuelno,ili ce u drugom slucaju glave sprinklera biti izabrane
tako da rade pre nego sto se izlazi za dim otvore.

12.6 Osiguranjasprinklera

Kad su sprinkleri,osim plafonskih ili ispirnih sprinklera,instalirani u poziciji u kojoj postoji rizik
od mehanickog ostecenja,oni ce biti postavljeni sa odgovarajucom metalnom zastitom.

12.7 Vodeni stitovi sprinklera

Sprinkleri instalirani u rafovima ili ispod probusenih polica ili platformi ili slicnih lokacija gde
voda iz viseg ili visih sprinklera moze prouzrokovati vlazenje blizu sijalice ili zapaljivog
elementa,ce biti montirani sa metalnim vodenim stitom sa dijametrom izmedju 0,075m i
0,15m"

Vodeni stitovi nece biti pricvrsceni direktno na deflektore ili stremen uspravnog sprinklera,i
svii podupiraci ce biti projektovanitako da minimalizuju prepreke do distribucije vode
sprinklera.

12.8 Ploce sa grbovima sPrinklera

Ploce sa grbovima ce biti napravljene od metala ili THERMOSETTING plasticnog materijala .

Ploce sa grbovima nece biti koriscene da podupiru plafone ili druge strukture.

Nijedan deo ploce sa grbovima nece strcati sa plafona ispod vrha vidljivog dela elementa
osetljivog na vrelinu sprinklera.

12.9 Zastita od korozije sprinklera

Sprinkleri instalirani u prostorijama gde su korozivne pare preovladjujuce ce biti zasticeni na
jedan od sledecih nacina:

/u
 a) sa odgovarajucim zastitnim slojem otpornim na koroziju nanetim od strane
proizvodjaca;
b) sa zastitnim slojem od petrolejskog gela nanetim jednom pre ijednom posle
instalacije.
Anti-korozioni postupak nece biti nanet na sijalice sprinklera .

13 Ventili

13.1 Set kontrolnih ventila

Svaka instalacija imace set kontrolnih ventila.

13.2 Zaustavni ventili

Svi normalno otvoreni zaustavni ventili koji mogu otseci vodosnabdevanje do sprinklera ce:

-se zatvarati u pravcu kazaljke na satu;

-biti montirani sa indikatorom kojijasno pokazuje da lije on u otvorenoj ili zatvorenoj poziciji ;

-biti osigurani u otvorenoj poziciji kaisem i katancem ili osigurani na ekvivalentan nacin.

Zabeteska 1: zaustavni ventili nisu dozvotjeni nizvodno od seta kontrolnih ventila osim ako ie
to formulisano negde u ovim pravitima.Zaustavni ventit nizvodno od seta kontrolnih ventila bi
trebao biti izbegaian,ako je to moguce.Kada su zaustavniventili instalirani nizvodno od seta
kontrolnih ventila,bice kontrolisani elektronski'

Zabeleska 2: u lokac'rjama kao sto su visespratne zgrade,gde su visoki staticni pritisci moguci
,specijalna briga Oiti preuzeta da bi se osiguralo da su svi zaustavni,probni,drenazni i
""
ispirni ventiti pogodni za pritiske instalaciia.

13.3 Prstenasti glavni ventili

Tamo gde su sprinklerski sistemi napajani iz uredjenja prstenaste glavne cevi za

snabdJvanje prostorija,ventili ce biti instalirani da izoluju prsten na delove,na takav nacin da
nijedna podela nece ukljucitivise od 4 seta kontrolnih ventila.?

13.4 Drenazni ventili

Drenazni ventili ce biti montirani kako je specifikovano u tabeli 27 da bi omogucili drenazu
iz:

a) odmah nizvodno od seta kontrolnih ventila ili od njihovog nizvodnog zaustavnog

ventila gde takav Postoji;
b) odmah nizvodno od svakog pomocnog alarmnog ventila ;
ci odmah nizvodno od svakog pomocnog zaustavnog ventila;
d) izmedju suve cevi ili pomocnog seta kontrolnih ventila i svakog pomocnog zaustavnog
ventila instaliranog za testiranje;
e) svake cevi koja ne moze biti drenirana kroz drugi drenazni ventil ,sa izuzetkom
spustenih cevi do jedinih sprinklera u vlaznoj instalaciji.

Ventili ce biti postavljeni na nizem kraju cevovoda i rasporedjeni kao sto

je specificirano u
tabeli 27.lzlazce biti ne vise od 3 m iznad poda i bice montiran sa mesinganim zapusacem'

Tabeta 27:minimalna velicina drenaznih ventila

/t*
Ventil pre svega drenirajuci

LH instalaciie

OH ili HHP ili HHS instalacije

Pomocna instalacija

A zona

Resetkaste d istribucione cevi

Resetkaste opsezne cevi

Resetkast cevovod izmedju suvog ili pomocnog alarmnog ventila i pomocnog zaustavnog ventila
instaliranog za svrhe testiranja .

13.5 Probni ventili

13.5.1 Alarmni i pumpni startni probni ventili

1Smm probni ventili ce biti omoguceni,kako je podesno,da se testira:

a) hidraulicni alarm i svaki elektricni alarmni prekidac za pritisak povlacenjem vode sa

neposredne nizvodne strane :

-vlaznog alarmnog ventila,i svakog nizvodnog glavnog zaustavnog ventila;

-alternativnog alarm nog ventila;
-pre-akcionog alarmnog ventila;

b) hidraulicni alarm i svaki elektricni alarmni prekidac za pritisak povlacenjem vode

nizvodno od glavnog zaustavnog ventila vodosnabdevanja i sa uzvodne strane:

-alternativnog alarmnog ventila;

-alarmnog ventila suve cevi;

/ar
 -pre-akcionog alarmnog ventila;

c)svaki prekidac alarma vodenog toka instaliran nizvodno od glavnog seta kontrolnih
ventila.Probni ventil ce biti povezan nizvodno od alarma vodenog toka;

d)svaki automatski pumpni uredjaj za startovanje;

e)svaki pumpni ili pritisni sprinklerski alarmni prekidac toka kucista tanka instaliran
uzvodno od seta kontrolnih ventila.

13.5.2 Daljinski probni ventili na suvim,alternativnim ili pre-akcionim instalacijama

Test sposobnosti ce biti obezbedjen,inkorporirajuci probniventil sa svim udruzenim
prikljuccima i cevovodom,koji isporucuje tok ekvivalentan praznjenju iz jedinog
sprinklera,povezanog na hidraulicno najudaljeniju lokaciju na distribucionoj cevi.

13.6 Yeze ispiranja

Veze ispiranja ,sa ili bez permanentno instaliranih ventila,ce biti postavljene na krajevima
podupiraca instalacijskih distribucionih cevi.One ce biti iste nominalne velicine kao
distribuciona cev .

Veze ispiranja ce biti montirane sa mesinganim zapusacem ili poklopcem.

Zabeleska 1: moze biti pozetjno u odredjenim slucajevima podesavanie veza za ispiranie na

opsege,npr. u formi prazne mete.

Zabeleska 2:kao dodatak njihovoj upotrebi za ispiranje cevovoda,veze za ispiranie mogi biti
koriscene za proveru da tije voda dostupna i za prenos pritiska i testove toka.

Zabeleska 3:cevovod kojije komptetno pun vode moze biti ostecen porastom pritiska zbog
porasta temperature.Ako je kompletan izlazak vazduha u instalaciii moguc da se
.dogodi,npr.u
slucaju resetkastog rasporeda sa vezama za ispiranie na extremitetima,briga ce
biti preduzeta o postavtianiu ventila za otpustanie pritiska.

13.7 Meraci pritiska

Podele skala meraca pritiska nece prelaziti:

a) 0,2baraza maximalnu vrednost skale manju od ilijednaku 10 bara;

b) 0,5 bara za maximalnu vrednost skale vecu od '10 bara.

Zabeleska: maximalna vrednosf ska/e bi trebala biti reda od 150% poznatog maximalncg
pritiska koji ce biti primenien.

13,7 .1 Veze vodosnabdevanja

Svaka veza sa javnim vodovodom ce biti postavljena sa meracem pritiska izmedju

zaustavnog ventila cevi za snabdevanje i nepovratnog ventila,(A meraca).

Svako pumpno snabdevanje ce biti montirano sa vlaznim meracem pritiska na cevi za

snabdevanle odmah nizvodno odizlaza nepovratnog ventila i uzvodno od svakog izlaza
zaustavnog ventila.

13.7.2 Set kontrolnih ventila

/u
Svaki set instalacijskih kontrolnih ventila ce imati merac pritiska montiran na svaku od
sledecih tacki:

a)odmah uzvodno od seta kontrolnih ventila (B merac);

b)odmah nizvodno od seta kontrolnih ventila (C merac);
c)odmah nizvodno od pomocnih setova kontrolnih ventila,ali uzvodno od svakog zaustavnog
ventila.

13.7.3 Uklanjanje

Sredstva ce biti obezbedjena da onemoguce svaki merac pritiska da bude lako uklonjen bez
prekida vode ili snabdevanja vazduhom instalacije'

13.8 Ventil za otpustanje

Gde je ocekivano da postoji expanzija pritiska iznad 12 bara u cevovodu (resetkasti i
antifrizni sistemi),ve ntil za otpustanje bi trebao biti instaliran iznad kontrolnog ventila na
podizacu .

Ventil za otpustanje bi trebao biti obezbedjen sa velicinom ne manjom od 6,4 mm da radi na

pritiscima ne vecim od 12 bara.

14 Alarmi i alarmni uredjaji

14.'l Alarmi vodenog motora

14.1.1Uopsteno

Svaki set kontrolnih ventila ce biti obezbedjen sa:

-odvojenim alarmom vodenog motora;

-ili elektricnim prekidacem za pritisak sa indikacilom za svaki set kontrolnih ventila ;

-ili oboje

I lociran sto je blize moguce alarmnom ventilu'

Jedini alarmni motor i gJng mogu biti instalirani zajednicki sa grupom vlaznih alarmnih ventila
u slucaju da su oni sm6stunl u Gtol prostoriji za ventile i da je indikator montiran na svaki
alarmni ventil da bi pokazao kada radi.

14.1.2 Vodeni motor i gong

Vodeni motor ce biti instaliran sa njegovim gongom na spoljasnjoj strani spoljnog zida i sa
njegovom centralnom linijom ne vise od 6 m iznad tacke povezivanja sa alarmnim ventilom .

na za ciscenje,ce biti montirana izmedju mlaznika motora i veze sa

i"Oitlt u,tako dostup'.lzlazza
alarmnim ventilom vodu ce biti uredjen tako da se svaki tok vode moze videti.

14.1.3 Gevovod do vodenog motora

Cevovod ce biti od galvanizovanog celika.Ekvivalentna duzina cevi izmedju alarmnog ventila

i vodenog motora nece biti vise od 25m podrazumevajuci ekvivalentnu duzinu od 2 m za
svaku promenu pravca .
Cev ce biti montirana sa zaustavnim ventilom lociranim unutar prostorija i bice snabdevena
permanentnom drenazom kroz otvor od ne vise od 3mm u dijametru.Ploca otvora moze biti

/r.t
integrisana sa prikljuckom cevi,i bice napravljena bilo od nerdjajuceg celika bilo od
neobojenog materijala.

14.2 Elektricni vodeni tok i prekidaci za pritisak vode i vazduha

14.2.1 Uopsteno

Elektricni uredjaji koji detektuju rad sprinklerskih sistema ce biti bilo prekidaci vodenog toka ili
prekidaci za pritisak .

14.2.2 Prekidaci za alarm vodenog toka

prekidaci alarma vodenog toka ce jedino biti korisceni kod vlaznih instalacija.Probna veza ce
biti montirana nizvodno od svakog prekidaca da bi simulirala rad jedinog sprinklera.Bice
montirana sa odvodnom cevi.Odlivna cev ce biti galvanizovan celik ili bakar.Karakteristike
pritiska/toka u potpunosti otvorenog probnog ventila i odlivne cevi ce bitijednake onima od
najmanjih nominalnih precnika cilindra sprinklera snabdevanim kroz prekidac toka.Svaka
ploca sa otvorima ce biti na izlazu cevi i bice bilo od nerdjajuceg celika bilo od neobojenog
materijala.

probni izlaz cevi ce biti pozicioniran povezano sa sistemom drenaze na takav nacin da se tok
vode moze videti tokom testova.

14.2.3 Suvi i pre-akcioni sistemi

Svako izolovano odeljenje instalac'rjskog cevovoda bitrebalo biti snabdeveno sa alarmom za

nizak pritisak vazduha/gasa,da bi se omogucilo vizuelno i zvucno upozorenje u oblasti sa
RESPONSABLE MANNING.

14.3 Prenos alarmnih signala permanentno MANNED lokaciji

Svaki automatski sprinklerski elektricni alarm povezan sa permanentno MANNED lokacijom

ce se povinovati EN 54-2 "Kontrolna i indikaciona oprema"'

14.4 Zaustavni kontrolni ventil

Kontrolni signal ce biti prenesen permanentno MANNED lokaciji.

15 Gevovod

15.1 Uopsteno

15.1.'l Podzemni cevovod

Cevi ce biti instalirane u saglasnosti sa instrukcijama proizvodjaca i bice zasticene od
korozije.

Zabeleska: sledeci tipovi cevi se preporucuju :liveno gvozdie,elasticno gvozdie,obnut

cement, armi rano staklo vlaknasto?

Adekvatne mere predostroznosti ce biti preduzete da bi se sprecilo ostecenje

cevovoda, npr. prelaskom vozila.

1s.1.2Cevovodi iznad zemlje

/A
Cevovod nizvodno od kontrolnih ventila ce biti od celika ili bakra ili drugog materijala u
saglasnosti sa odgovarajucim specifikacijama vazecim u mestu upotrebe sistema .Kad su
ceficne cevi sa nominalnim dijametrom jednakim ili manjim od 150 mm sa navojem,secenog
zleba ili drugacije obradjene masinom,imace minimalnu debljinu zida u saglasnosti sa ISO
65M.Kada su krajevi celicne ceviformirani bez znacaia sa smanjenjem debljine zida ,npr,sa
ROLL GROOVING ili cevi i pripreme za zavarivanje,one ce imati minimalnu debljinu zida u
skladu sa ISO 4200 opseg D.

Bakarne ceviza LH i OH1 ce biti u saglasnosti sa EN 1057.

Zabeleska 1:Za suve,alternativne ili pre-akcione instalaciie,galvanizovan celik bi se trebao

preferirati.

Zabeleska 2:Kada su mehanickizglobovi cevi korisceni,minimalna debljina zidova ce takodie

biti u saglasnosfi sa preporukama proizvodiaca mehanickih zglobova.

15.1.3 Zavarivanje

Zavarivaci ce biti odobreni u saglasnosti sa EN 287-1'

Zavarene cevi i prikljucci manji od DN 65 mm u d'rjametru ce biti zavareni u fabrici

snabdevaca.

preduzece koje produ cira zavarivanje ce imati sistem kvaliteta menadzmenta prihvacen od
strane nadleznih kao sto je ISO 9001.

Akreditovana laboratorija prihvacena od strane nadleznih ce proveriti sledece procedure

zavarivanja i delove testova zavarivanja:

procedura zavarivanja fasunga:Zavarivanje fasunga na cevi manje od DN 65 mm;

Procedura zavarivanja cevi'.Zavarivanje cevi manjih od DN 65 mm ukljucujuci
zavarivanje cevi manjih od DN 65mm na cevi sa vecim dimenzijama.

Sistem kvaliteta menadzmenta ce ukljuciti sledece glavne zahteve :

-zavareni zglob ce biti napravljen u saglasnosti sa EN 25817,klase kvaliteta D,,lucno

zavareni zgiobovi u celiku-savetovanje na nivoima kvaliteta za nedostatke";
-nikakve rusevine nece biti ostavljane unutar cevi nakon operacije zavarivania;
-zavareni zglob ce u potpunosti probiti zid cevi ako nijedan dokaz prema EN 288
,,specifikacife iodobrenje procedurazavarivanja za metalne materijale,,nije obezbedjen.
Zavareni zglob nece ulaziti u cev vise od :
a) lmmuProseku;
b) 1,5mm maximalno.
-zavarene veze nece prouzrokovati gubitke pritiska vise od 105 % od gubitka proizvedenog u

standard nim prikljuccima;

-snaga zakrivljenja zavat'enog zgloba cevi ce biti najmanje 80% od snage zakrivljenja cevi;
-ako su koriscene robot masine za zavarivanje ,operacija zavarivanja ce biti u potpunosti
automatska.

15.1.4 Flaksibilne cevi i zglobovi

Ako je povezani pokret moguc da se pojavi izmedju razlicitih delova cevovoda unutar
sprinklerskog sisiema ,npr.zbog zglobova za produzavanje ili u slucaju slobodno stajacih

/tl
skladistenja rafova,fleksibilan deo zgloba ce biti montiran na tacki povezivanja do
distribucionog cevovoda. Pre instalacije trebalo bi susresti sledece zahteve.

a)trebalo bi da budu sposobne izdrzati probni pritisak 4 puta veci od maximalnog radnog
pritiska ili 40 bara,sta god da je vece,i nece ukljucivati delove koji,kada su podlozeni
vatri,mogu pogorsati integritet izvodjenja sprinklerskih sistema;
b)flexibilne cevi ce sadrzati nerdjajuci celik sa kontinuiranim zadrzavanjem pritiska ili
neobojene metalne unutrasnje cevi;
c)flexibilne cevi nece biti montirane u punoj produzenoj poziciji.

Flexibilne cevi i zglobovi nece biti korisceni da se odnese razdesenost izmedju distribucionog
cevovoda i napojnih cevi do srednjih sprinklera.

15.1.5 Sakrivanje

Cevi ce biti instalirane na takav nacin da budu lako dostupne za popravke i promene.One
nece biti uklopljene u betonske podove i plafone.

Zabeleska: gde god je to moguce,cevovod ne bitrebao biti instaliran u skrivenim prostorima

koji cine pregled,popravke,i modifikaciie teskim.

15.1.6 Zastita od vatre i mehanickog ostecenja

Cevovod ce biti instaliran na takav nacin da cevi nisu izlozene mehanickom ostecenju.Gde
su cevi instalirane iznad prolaza sa niskim medjuprostorom,ili na srednjim nivoima,ili u
drugim slicnim situacijama,predostroznost ce biti preuzeta protiv mehanickog ostecenja"

Gde je neizbezno da cevovod vodosnabdevanja prodje krozzgradu bez sprinklera,bice

instaiiran na nivou tla i bice ogradjen patuljastim zidovima od cigle prekrivenim betonskim
plocama.

15.1.7 Bojenje

Ne-galvanizovani gvozdjeviti cevovod ce biti obojen.Galvanizovan cevovod ce biti obojen gde

god je zastitni sloj bio ostecen,npr. navijanjem.

Zabeleska: extra-zastita moze bititrazena za nesvakidasnie korozivne uslove.

15.1.8 Drenaza

Sredstva ce biti obezbedjena da onemoguce ceo cevovod da bude dreniran.Gde ovo ne

moze biti uradjeno kroz drenazni ventil na setu kontrolnih ventila,extra ventili ce biti montirani
u saglasnosti sa ',|3.4.

U slucaju suvih,alternativnih i pre-akcionih instalacija opsezne cevi ce imati nagib prema

distribucionoj cevi od najman je 0,4 % i distribucione cevi ce imati nagib prema
odgovarajucem drenaznom ventilu od najmanie 0,2o/o.

Opsezne cevi ce jedino biti povezane sa stranom ili vrhom distribucionih cevi .

15.2 Podupiraci cevi

15.2.1 Uopsteno
podipiraci cevi ce biti montirani direktno na zgradu ili,ako je neophodno,na masine,rafove
skladista ili druge strukture .Oni nece biti korisceni za podupiranje bilo koje druge instalacije
,
/s'
.Oni ce biti podesljivog tipa u cilju osiguranja jednake sposobnosti nosenja tereta .Podupiraci
ce kompletno okruzivati cev i nece biti zavareni za cev ili prikljucke .

Deo strukture prema kom su podupiraci osigurani ce biti u stanju podrzavanja cevovoda (vidi
tabelu 2B).Cevi vece od 50 mm dijametra nece biti podrzane od prekrivaca nabranog celika ili
provetrenih betonskih Ploca

Distribucione cevi i podizaci ce imati odgovarajuc broj fixiranih tacaka da bi se vodilo racuna
o osovinskim silama.

Nijedan deo podupiraca nece biti napravljen od zapaljivog materijala .Ekseri nece biti
korisceni.

Podupiraci za bakarne cevi ce biti obezbedjeni sa odgovarajucom postavom sa dovoljnom

elektricnom rezistencijom,sa ciljem sprecavanja kontakta korozije.

1 5.2.2 Rasporedjivanje i lokacija

Podupiraci ce generalno biti rasporedjeni ne vise od 4 m odvojeno na celicnoj cevi i 2 m

odvojeno na bikarn oj cevi.Za cevi od preko 50 mm dijametra ove udaljenosti mogu biti
povecane sa 50% u slucaju da se srece jedan od sledecih uslova :

-2 nezavisna podupiraca su montirana direktno na strukturu;

-podupirac je koriscen kojije sposoban nositi teret 50% veci od onog predvidjenog u tabeli
28.

Kada su korisceni mehanicki zglobovi cevi:

-bice najmanje jedan podupirac unutar 1 m od svakog zgloba;

-bice najmanje jedan podupirac na svakom delu cevi.

Udaljenost od svakog zavrsnog sprinklera do podupiraca nece prelaziti :

-0,9m za25 mm diametra cevovoda;

-1,2 m za cevovod veci od 25 mm dijametra.

Udaljenost od svakog uspravnog sprinklera do podupiraca nece biti manja od 0,15 m .

Vertikalne cevi ce imati dopunske podupirace u sledecim slucajevima:

-cevi duze od 2 m;
-cevi duze od '1 m koje napajaju jedine sprinklere.

Sledece cevi ne moraju biti odvojeno podupirane osim ako su na niskom nivou ili u drugom
smislu osetljive na mehanicki udar:

-horizontalno,cevi manje od 0,45m duge,koje napajaju individualne sprinklere;

-ispustene ili uzdignute cevi manje od 0,6 m duge koje napajaju individualne sprinklere'

15.2.3 Projektovanje

podupiraci cevi ce biti bilo odobreni ili projektovani u saglasnosti sa zahtevima tabela 28 i

29.

15.3 Cevovod u zatvorenim prostorima

ltl
 Gde je sprinklerska zastita zahtevana u zatvorenim prostorima kao sto su lazni plafoni ili
podovi ,cevovod ce biti projektovan kako sledi:

15.3.1 Lazni plafoni uznad OH poseda

Sprinkleri iznad plafona mogu biti napajani iz istih opseznih cevi kao sprinkleri ispod plafona.

'15.3.2Svi drugi slucajevi

Sprinkleri u zatvorenoj prostoriji ce biti napajani iz odvojenih opseznih cevi .U slucaju pre-
kalkulisanih sistema,distribucione cevi koje napajaju sprinklere i iznutra i spolja zatvorenog
prostora ce biti ne manje od 65 mm dijametra.

Tabeta 28 :parameti proiektovania za podupirace cevi

Nominalan Minimalan Minimalna Minimalna

dijametar kapacitet duzina
cevi punjenja na 20 prelazna zateznog zavrtnja(3)
stepeni(1) sekcija(2 )
(d)

mm kg Mm2 mm

d manje ili 200 30 (M8) 30

jednako
50 350 50 (M10) 40
50 manje
odd 500 70 (M12) 40
manje
ilijednako 850 125 (M16) 50
100,
100 manje
odd
manje ili
jednako
150,
150 manje
odd
manje
ilijednako
200

ls,
 Zabeleska 1:kada je materijar zagrejan
do 200 c,kapacitet podnosenia tereta se nece pogorsa
%.
zavoinih letvi ce biti povecana tako da ie minimalna p'
Zabeleska 2:nominalna prelazna sekcija
sekciia i dalie Postignuta'
zavis.i o! tipa koriscenog i kvaritetaitipa materijala
Zabereska s:auzinti zateznih zavrtanja
i-iil, ce biti montirani,Date vrednosfi su za beton'

rtnih zdenih o kvira

I aDela ZY:lIttt ttt I tct,t ld

Stipalike za cevi
Ravne gvozdene Palice
Nominalni
dijametri
cevi

Negalvanizovano Galvanzovano Negalvanizovano

(d) Galvanizovano

mm mm mm
mm
mm

D manie ili 25x 3,0

2,5 3,0 25x 1,5
jednako 50

S)manie od d
manje ili 25x 3,0
2,5 3,0 25x 2,5
jednako 200

15.4 Znaci, zabeleske i informacije

15.5 Blok Plan
{5.5.1 UoPsteno

B|okp|anprostorijacebitipostavljenblizug|avnomu|azugdemozebitilakovidjenodstrane
vatrogasnesluzoeilidrugihkojireagujunaa|arm.P|ancepokazivati:
i alarma vodenog
a) i lokaciju odgovarajuceg seta kontrolnih ventila
broj instalacija
motora;

/s:
 b) svaka pojedinacna oblast klasifikacije rizika,bitna klasa rizika imaximalna visina
skladista:
c) sredstvima sencenja bojom ili srafiranje oblasti pokrivene svakom instalacijom i,ako je
zahtevano od strane vatrogasne sluzbe,indikacija pravaca kroz prostorije do ovih
oblasti:
d) lokacija svih pomocnih zaustavnih ventila '

15.6 Znaci i zabeleske

16.2.1 Lokacijska Ploca

Lokacijska ploca od materijala otpornog na vremenske prilike i natpis ce biti montiran

na
spoljasnjoj strani spoljnog zida toliko blizu koliko je prakticno do ulaza najblizem
institacijskom setu(setovima) kontrolnih ventila.Ploca ce nositiformular:

,,SPRI NKLERSKI ZAUSTAVNI VENTIL"

slovima ne manje od 3,5 mm visokim,i

,,UNUTRA"

slovima ne manje od 25 mm visokim.Formular ce biti napisan belim slovima na crvenoj

pozadini .

16.2.2Znaci za zaustavne ventile

znakce biti postavljen blizu glavnog isvakog pomocnog zaustavnog ventila i nosice reci:

KONTROLN I VENTIL".
'SPRINKLERSKI
pozadini
Znakce biti pravougaon sa belim slovima ne manje od 20 mm visokim na crvenoj
.

Gde je zaustavni ventil ogradjen u prostoriji sa vratim a znak ce biti montiran

sa spoljasnje
montiran sa
strane vrata ,i drugi znak-,koji nosi reci ,,Drzali zatvoreno i zakljuceno" ce biti
od 5 mm
unutrasnje strane"vrata .Drugi znak ce biti cirkularan sa belim slovima ne manje
visokim,na plavoj Pozadini.

16.2.3 Set kontrolnih ventila

16.2.3.1 Uopsteno
ventila ce biti
Gde sprinklerski sistem obuhvata vise od jedne instalacije,svaki set kontrolnih
prominentno obelezen brojem koji identifikuje instalaciju koju kontrolise.

16.2.3. U potpunosti kalkulisane instalacije

na podiznu cev
U u potpunosti ukalkulisanim instalacijama trajna naznaka ce biti montirana
pored svakog seta kontrolnih ventila.Naznaka ce ukljucivati sledece informacije.

a) broj instalacije;
ni ttaiitit<aciju iizit<a ili klasifikacije oblasti zasticene instalacijom;
ti za svaku oblast klase rizika unutar instalacije:

1)zahteviprojekta(ob|astoperacijaigustinapraznjenja);

ls)
 2) zahtevi pritiska/toka na C meracu ilitest sposobnosti toka za najnepozeljnije i
najpozelj n ije oblasti oPeracija;
3) za-htevi priiist<altoka na pumpnom meracu isporucivanja pritiska za najnepozeljnije i

najpozeljnije oblasti oPeracija ;

4) visina najviseg sprinklera iznad nivoa ,,C" meraca ;
5) razlikavisine izmedju,,C" meraca ipumpnog meraca isporuke pritiska.
16.2.4Ve2e vodosnabdevanja sa drugim servisima

Zaustavni ventili koji kontrolisu vodosnabdevanja iz cevi za snabdevanje ili vodovodnih

rezervoara sprinklerskog sistema do drugih servisa ce biti odgovarajuce
oznaceni;npr."Kalemi creva protivpozarne zastite","Domaca vodosnabdevanja",i sl.Oznake ce
imati uzdignuta ili sa ispupcenim sarama slova i bice postavljene na zaustavne ventile da bi
sprecile neovlasceno uklanjanje.

16.2.5 Usisne i pumpe za pojacavanje

16.2.5.1 Pre-kalkulisane instalacije

Plocica sa imenom ce biti postavljena na svaku usisnu pumpu ili pumpu za

pojacavanje,noseci sledecu informaciju:

a)pritisak naizlazu,i odgovarajucu procenjenu brzinu itok(u l/min),u barima istanje ulazai
brzinu toka specificiranu u tabeli 18;

b)maximalnu snagu absorbovanu na relevantnoj brzini na svakoj vrednosti toka.

16.2.5.2 U potpunost kalkulisane instalacije

Ploca sa podacima instalatora ce biti izlozena pored pumpe,dajuci sledece informacije:

a)ploce sa podacima proizvodjaca pumpe

b)spisak rasporeda tehnickih podataka specificiranih u 3.4.4.4,
cjtopilu ploce sa karakteristikama instalatora pumpe,slicnu u prezentaciji slici H1;
O)gunitak pritiska,na Q max. toka,izmedju izlaza pumpe i hidraulicno najudaljenijeg ,,C"
meraca instalacije.

16.2.6 Elektricni prekidaci i kontrolne ploce

16.2.6.1 Prenos alarma

Gde dotok vode u instalaciju inicira automatski alarm do vatrogasne sluzbe ili do udaljene
kontrolne stanice,obavestenje o tom dejstvu ce biti postavljeno preko puta alarmnih probnih
ventila.
,,116.2.6.2
Pumpe pogonjene na dizel motor

Alarmi specificirani u 9.g.i'1 na kontroleru dizel motora i odgovornoj MANNED lokaciji ce biti
obelezeno kao odgovarajuce:

a) promasaj dizel pozarne pumpe da startuje ;

b) iskljucen starter dizel pozarne pumpe;

c) rad pumPe.

Mehaniza m za zatvaranje sa rucnom upotrebom(vidi 9.9.7) ce biti oznacen kako sledi:

l3r
/4
,,ISKLJUCENJE SPRINKLERSKE PUMPE".

16.2.6.3 Pozarna pumpa sa pogonom na elektricni motor

Svaki prekidac na posvecenom strujnom napajanju do elektricne sprinklerske pozarne

pumpe ce biti oznacen kako sledi:

U SLUCAJU
,,SNABDEVANJE PUMPNOG MOTORA SPRINKLERA-NE ISKLJUCIVATI
VATRE"

16.2.7 Stavljanje u rad i proba prihvatanja

17.1 Stavljanje u rad

17.'l.l Cevovod
pritiska od ne
lnstalacijski cevovod ce biti hidrostaticno testiran za ne manje od 2 sata,do
manje oO t S bara ,ili 1 ,5 put maximalni pritisak kom ce sistem biti podlozan ,(oba merena
na
kontrolnim ventilima instalacija),sto god da je vece'

Suvi cevovod ce takodje biti testiran pneumatski do pritiska od ne manje od 2,5 bara za
ne
manje od 24 sata.Sva(o propustanje koje rezultira padom pritiska vecim od 0,15 bara za24
sata ispravljeno .

Svi otkriveni nedostaci,kao sto je permanentna iskrivljenost ,pucanje ili curenje,ce biti
ispravljeno i test Ponovljen.

Zabeleska:ako klimatski uslovi ne dozvotjavaju da hidraulicno testiranie bude izvedeno

odmah,ono ce biti izvedeno brzo koliko uslovi dozvoliavaiu.

17.1.2 Oprema
koji ce
Sistem ce bititestiran kako je specificirano u 8.3.2i 18.4.2(tojest pravljenje testova
'l

biti napravljeni rutinski na nedeijnoj i tromesecnoj bazi)i svi nedostaci ce biti ispravljeni.

17 .1.3 Vodosnabdevanja
Vodosnabdevanja ce biti testirana kako je specifikovano u 7'5 ,i pumpe pogonjene na dizel
motor ce biti testirane kako je specifikovano u 18'3'2'5'

17.2 Zavrsni sertifikat i dokumenti

lnstalator sistema ce snabdeti korisnika sledecim :

a) zavrsnim sertifikatom u kom je formulisano da se sistem povinuje svim odgovarajucim

zahtevima ovih pravila ,ili davanjem detalja o svakom odstupanju od zahteva;
ventila i
b) kompletan set radnih instrukcija i ,,asbuilt;crtezi koji ukljucuju identifikaciju svih
instrumenata koriscenih za teitiranje i rad korisnickog programa za inspekciju
i

proveravanje(vidi 1 8.3).

18 Odrzavanje

18.1 Uopsteno
/St
18.1.1Programski rad
test,servis iplan
Korisnik ce izvesti program inspekcije iprovera (vidi klauzulu 18.3),prirediti
odrzavanja(vidi klauzu'iu 1g.4)i zadr2ati odgovarajuce zapisnike ukljucujuci
LOGBOoK koji
ce biti drzan u Prostorijama.
i odrzavanja
Ako je zahtevano od strane nadleznih,korisnik ce imati raspored testova,servisa
izveden pod ugovorom instalatora sistema ili slicno kvaliflkovane kompanije.
svih automatskih
Nakon inspekcije,provere,probnog servisa i procedure odrzavanja sistema,i
pumpi,tant<ova poi pritisf'om iteslin tankova ce biti vraceni u odgovarajuce
radno stanje"

plana da bi
Zabeleska: ako je odgovarajuce,korisnik bitrebao saopsfifi interesne delove
izveo fesfove i/ili rezultate.

18.1 .2 Zamena s Pri n klera

Zaliharezervnih sprinklera ce biti drzana u prostorijama kao zamena za

radne ili ostecene
kao sto su
sprinklere.Rezervni sprinkleri,zajedno sa maticnim kljucevima sprinklera
u istaknutim i
snabdeveni oo proizuoolu.r,." biti rr"steni u kabini ili kabinama lociranim
prelazi 38 C'
lako dostupnim pozicijama gde temperatura ambijenta ne

Broj rezevnih sprinklera nece biti manji od :

a) 6 za LH instalacije ;

b) 24 za OH instalacije ;

c) 36 za HHP i HHS instalacije.

zalihace biti popunjena brzo nakon sto su zalihe iskoriscene.
varijacije sablona
Gde instalacije sadrze visoko temperaturne sprinklere, bocne ili druge
takodja biti odrzavan'
sprinklera ili iadrze visestruke kontrole,adekvatan broj ovih rezervi ce

18.1.3 Mere predostroznosti i procedure kada sistem nije u

potpunosti operativan

18.1.3.1 Minimiziranje efekata

ce biti izveden tako
odrzavanje,promene,i popravka sistema koji nisu u potpunosti operativni
da minimiztaju vreme i produze ne operativnost'

Kada je instalacija konstatovana neoperativnom ,korisnik ce

sprovesti sledece mere:

sluzbom;
a) Nadlezni za pozarece biti informisani ako je alarm povezan sa vatrogasnominstalactie za
b) promene i popruut instalacije ili njenog vodosnabdevanja(osim moguce
"
obezbedje,ii" ri"otrtvidi prilog Dce Uitilzvedene tokom normalnih radnih sati;
zabranjeni
c) svaki vruc rad ce biti predmeldozvole sistema .Pusenje igola svetla ce biti
ukoriscenimprostorijamatokomnapredovanjarada;
pozarna vrata ikapci za
d) Kada instalacija ostane neoperativna izvan radnih sati sva
vatru ce ostati zatvoreni;
utreniranim
e)' Uredjaji za gasenje pozarace biti drzani u stanju pripravnosti,sa
p"tson"lorndostupnim za njihovo koriscenje; , -- -,. --- stanju sa praznJenJem
f) Koliko goi j" moguce od initalacije ce brti zadrzano u radnom
cevovoda koji napaja deo ili delove gde se radi;

/3+
 g) U slucaju proizvodnih prostorija ,kada su promene ili popravke opsezne ,ilije
neophodno da se iskljuci cev koja prelazi 40 mm nominalnog dijametra ,ili da se
popravi ili ukloni glavni zaustavni ventil,alarmni ventil ili probni ventil,svaki napor ce biti
napravljen da se izvede radno vreme;
h) Svaka pumpa koja je van stroja ce biti izolovana sredstvima obezbedjenih ventila.

Zabeleska:Gde bi moguci delovi instalacije mogli biti ponovo postavljeni da bi omogucili

zastitu preko noci koriscenjem NAOCNJAKA i praznina unutar cevovoda;naoocnjaci i
praznine bitrebali biti postavljeni sa vidljivim etiketama indikatora numerisanim i unetim za
pomoc blagovre menon uklanjanju.

18.1.3.2 Planirano zatvaranje

Samo korisnik ce dati dozvolu da se sprinklerska instalacija ili zona zatvori iz bilo kog drugog
razloga osim hitnog slucaja .

Pre nego sto je sistem u potpunosti ili delimicno zatvoren,svaki deo prostorija ce biti proveren
da bi se osiguralo da nema indikacije vatre.

Gde su prostorije podeljene u razdvojene posede konstituisuci zgrade u komunikaciji ili u

raziku,zasticene zajednickim sprinklerskim sistemom ili instalacijom,svi zauzimad ce takodje
biti savetovani da voda bude iskljucena.

Posebna paznja ce biti pruzena situacijama u kojim instalacijski cevovod prolazi kroz zidove
ili plafone gde oni mogu napajati sprinklere u oblastima kojima je potrebna posebna
paznja.??????

18.1.3.3 Neplanirano zatvaranje

Kada je instalacija konstatovana neoperativnom kao stvar hitnog slucaja ili

slucajnosti,predostroznosti u 18.1.3.1 ce biti sprovedene koliko god su primenljive sa
poslednjim mogucim odlaganjem.Nadlezni ce takodje biti obavesteni sto je pre moguce.

18.2 Akcija pracenja sprinklerske operacije

18.2.1 Uopsteno

Sledece zatvaranje nakon rada instalacije ,glavni radni sprinkleri ce biti zamenjeni glavnim
ispravnog tipa i procene temperature,i ponovo uspostavljenim
vodosnabdevamjem.Neotvoreni sprinkleri oko oblasti u kojojje rad zastupljen ce biti
provereni da li su osteceni vrelinom ili drugim uzrokom i zamenjeni ako je neophodno .

Voda do instalacije ili zona instalacija koja je radila nece biti zatvorena dok sva vatra ne bude
ugasena.

Odluka da se zatvori instalacija ili zona koja je radila zbog vatre ce biti donesena samo od
strane vatrogasne sluzbe .

Komponente otklonjene iz sistema ce biti zadrzane od strane korisnika zbog moguceg

pregleda od strane nadleznih .

18.2.2 Instalacije koje stite hladna skladista(hladjenje cirkulacijom vazduha)

Instalacije ce biti razmontirane zbog susenja nakon svake operacije "

lp
18.3 Korisnicki program inspekcije i provere

18.3.1 Uopsteno

Instalator se obezbediti korisnika sa inspekcionim i programom za proveru sistema .Program

ce ukljucivati instrukciju o akciji koja ce biti preduzetaza slucaj nedostataka,rada sistema sa
posebnim znacajem procedure za hitno manuelno startovanje pumpi,i detalja nedeljne rutine
od 18.3.2.

18.3.2 Nedeljna rutina

18.3.2.1 Uopsteno

Svaki deo nedeljne rutine ce biti izveden u intervalima od ne vise od 7 dana "

18.3.2.2 Provere

Sledece ce biti provereno izabelezeno:

a) sva iscitavanja meraca vodenog ivazdusnog pritiska na instalacijama ,rezeryoari

vodovoda i rezervoari pod pritiskom;

Zabeleska: pritisak u cevovodu u suvim,alternativnim i pre-akcionim instalacijama ne bi

trebao pasti na stopu od vise od 1 bara po nedelji;

b) svi nivoi vode u uzdignutim privatnim rezervoarima

,rekama,kanalima,jezerima,rezervoarima za skladistenje vode(ukljucujuci osnovne
pumpne rezervoare sa vodom i rezervoare pod pritiskom);
c) ispravnu poziciju svih glavnih zaustavnih ventila"

18.3.2.3 Alarmni test vodenih motora

Svaki alarm vodenih motora ce biti ozvucen sa ne manje od 30 s i istovremeno ce veza sa

vatrogasnom sluzbom biti proverena "

18.3.2.4 Automatski pumni test za startovanje

Testovi na automatskim pumpama ce ukljucivati sledece :

a) nivoi podmazivanja uljem goriva imotora u dizel motorima ce biti provereni;

b) vodeni pritisak na startnom uredjaju ce biti smanjen,prema tome simulirajuci stanje
automatskog startovanja ;
c) kada pumpa startuje,staftni pritisak ce biti proveren izabelezen;
d) pritisak ulja na dizel pumpama ce biti proveren ,kao itok hladjenja vode kroz otvoreno
kolo sistema za hladjenje.

18.3.2.5 Test restartovanja dizel motora

Odmah nakon pumpnog startnog testa iz 18.3.2.4,di2e1 motori ce biti testirani kako sledi:

a) motor ce raditi 20 min.,ili vreme preporuceno od proizvodjaca,stagod da je vece;motor

ce zatim biti zaustavljen i momentalno restartovan koriscenjem menuelnog dugmeta
za start:
b) nivo vode u primarnom kolu zatvorenog kola sistema za hladjenje ce biti proveren .

/sg
Pritisak ulja (gde su meraci postavljeni),temperature motora i tok tecnosti za hladjenje ce biti
kontrolisanikroztest.Creva zaulje ce biti proverena igeneralna inspekcija ce biti napravljena
za curenje goriva ,tecnosti za hladjenje ili pare za gasenje pozara .

18.3.2.6 Glavne kiselinske baterije

Nivo elektrolita igustina svih vodecih kiselih cel'tja (ukljucujuci baterije startera dizel motora i
one za snabdevanje strujom kontrolne ploce)ce biti proverene.Ako je gustina niska,punjac
baterije ce biti proveren i,ako radi normalno pogodjena baterija ili baterije ce biti zamenjene.

18.3.2.7 Yeza alarma sa vatrogasnom sluzbom i udaljenom centralnom stanicom

Oprema za automatski prenos alarmnih signala od sprinklerske instalacije do vatrogasne

sluzbe ili udaljenog MANNED centra ce biti proverene za:

a) kontinuitet veze;
b) kontinuitet veze izmedju prekidaca alarma i kontrolne jedinice.

Zabeleska: procedura testiranja ce biti u skladu sa primaocem alarmnog signala"

18.3.2.8 Grejanje u malim kolicinama i lokalizovani sistemi za grejanje

Grejni sistemi koji sprecavaju smrzavanje u sprinklerskim sistemima ce biti provereni da li

ispravno funkcionisu.

18.3.3 Specijalna razmatranja

Specificna teza anti-friznog resenja ce biti verifikovana tromesecno za trajna hladna skladista
i godisnje,pre zime za nezagrejane oblasti.

18.4 Raspored odrzavanja iservisa

18.4.1 Uopsteno

18.4.1.1 Procedure

Kao dodatak rasporedu datom u ovoj klauzuli sve procedure predlozene od strane
proizvodjaca komponenti ce biti izvedene.

18.4.1.2 Zapisi

Svaka rutina rasporeda ce biti izvedena od strane kompetentne osobe koja ce snabdeti
korisnika sa oznacenim,datiranim reportom inspekcije i savetom za svako izvedeno ili
neophodno ispravljanje,i savetom za sve externe faktore,koji bi mogli uticati na rezultate.

18.4.2 Tromesecna rutina

18.4.2.1 Uopsteno

Sledece provere i inspekcije ce biti napravljene u intervalima od ne vise od 13 nedelja.

18.4.2.2 Pregled rizika

/+D
Efekat svake promene strukture,poseda,konfiguracije skladista,grejanja,osvetljenja ili opreme
i sl. zgrade u klasifikaciji rizika ili projektu instalacije ce biti identifikovan da bi odgovarajuce
modifikacije mogle biti izvedene.

18.4.2.3 Sprinkleri,visestruke kontrole i prskalice

Sprinkleri,visetruke kontrole,i prskalice na koje je uticalo talozenje (osim boje)ce biti pazljivo
ocisceni.Obojene ili iskrivljene glave sprinklera,visestruke kontrole ili prskalice ce biti
zamenjene.

Svi zastitni slojevi od petrolejskog gela ce biti provereni .Kada je neophodno,postojeci zastitni
slojevi ce biti uklonjeni i sprinkleri,visetruke kontrole ili prskalice ce biti obiozene dva puta sa
petrolejskim gelom(u slucaju sprinklera sa staklenom sijalicom samo do tela sprinklera i
pricvsnog stremena).

Posebna paznja ce biti poklonjena sprinklerima u kabinama sa sprejevima ,gde je

frekventnije ciscenje i/ilizastitne mere mogu biti neophodne .

18.4.2.4 Cevovod i podupiraci cevi

Cevovod i vesalice ce biti proverene zbog korozije i ofarbane ako je neophodno.

Boja na cevovodu bazirana na bitumenu ,koja ukljucuje krajeve sa navojem ili galvanizovan
cevovod,i vesalice ce biti obnovljene ako je neophodno.

Zabeteska:farba bazirana na bitumenu moze zahtevati obnavljanje u interualima koiivariraiu

od 1 do 5 godina u skladu sa ozbilinoscu uslova .

Obmotavanje trakom cevi ce biti popravljeno ako je neophodno.

Cevovod ce biti proveren zaveze elektricnog prizemljivanja.Sprinklerski cevovod nece biti

koriscen za prizemljivanje elektricne opreme i sve veze prizemljivanja od elektricne opreme
ce biti uklonjene i napravljena alternativna uredjenja.

18.4.2.5 Vodosnabdevanja i njihovi alarmi

Svako vodosnabdevanje ce bititestirano sa svakim setom kontrolnih ventila u sistemu

.Pumpa(pumpe),ako su montirane,u snabdevanju ce startovati automatski i pritisak
snabdevanja na odgovarajucoj stopitoka ce biti ne manji od odgovarajuce vrednosti u skladu
sa kfauzulom g,prepoznajuci sve promene zahtevane od 18.4.2-2.

18.4.2.6 Elektricna snabdevanja

Nivo elektrolita i gustina svih otvorenih nickel-cadmiumskih celija (ukljucujuci one u

baterijama startera dizel motora i one za snabdevanje strujom kontrolne ploce )ce biti
proverena.Ako je gustina niska,punjac baterije ce biti proveren i ako je neophodno popravljen
ili zamenjen .Ako punjac radi normalno,baterija ili baterije na koje je uticaj izvrsen ce biti
zamenjene.

Svako sekundarno elektricno snabdevanje od dizel generatora ce biti provereno da li

zadovoljavajuce radi.

18.4.2.7 Zaustavni ventili

/ft
Svi zaustavni ventili koji kontrolisu dotok vode do sprinklera ce raditi da bi se osiguralo da su
oni u radnom stanju ,i sigurnosno REFANESTED u ispravnom polozaju.Ovo ce ukljuciti
zaustavne ventile na svim vodosnsbdevanjima ,na alarmnim ventilima isvim zonama ili
drugim pomocnim zaustavnim ventilima.

18.4.2.8 Prekidaci toka

Prekidaci toka ce biti provereni da li ispravno funkcionisu.

18.4.2.9 Delovi zamene

Delovima zamena koji se drze kao rezervni ce biti proveren broj i uslovi.

18.4.3 Polu-godisnja rutina

18.4.3.1 Uopsteno

Sledece provere i inspekcije ce biti napravljene u intervalima od ne vise od 6 meseci.

18.4.3.2 Suvi alarmni ventili

Suvi alarmni ventili,i svi ubrzavaci i iscrpljivaci u instalacijama suvih cevi i pomocnim
produzecima ce biti upotrebljeni na jedan od sledecih nacina,kako je odgovarajuce:

a)inspekcijska ploca za pokrivanje ce biti uklonjena i pokretni delovi ce raditi normalno.

b)ako je zavrtni dijafragmentski pomocni zaustavni ventil tipa blokiranog zakljucavanja

montiran nizvodno od alarmnog ventila,pomocni zaustavni ventil ce biti zatvoren,prostor
izmedju suvog zaustavnog ventila ce klopnuti idonja strana pomocnog ventila ce biti
napunjena vodom,i instalacijski drenazni ventil ce se otvoriti .

Zabeleska:alternativne instalacije ne trebaju biti testirane na ovaj nacin posto se one

upotrebljavaju dva puta godisnje kao rezultat promene od vlazne ka suvoj operaciji i nazad .

18.4.3.3 Alarm vatrogasne sluzbe i udaljene centralne stanice

Elektricne instalacije ce biti proverene .

'18.4.4 Godisnjarutina
18.4.4.'l Uopsteno

Sledece inspekcije i provere ce biti napravljene u intervalima od ne vise od 12 meseci.

18.4.4.2 Automatski test pumpnog toka

Svaka pumpa vodosnabdevanja u instalaciji ce biti testirana u stanju punog opterecenja(sa

sredstvima probne linijske veze spojene sa pumpnom granom za isporucivanje nizvodno od
pumpnog izlaznog ventila povratnog pritiska)i dace vrednosti pritiska/toka formulisane na
plocici sa imenom.

Zabeleska: Odgovarajuce dozvole ce biti napravljene za gubitke pritiska u cevi za

snabdevanje iventile izmedju izvora i ,,C" meraca svake instalaciie.

18.4.4.3 Test promasaja startovanja dizel motora

/r,
Alarm promasaja startovanja ce raditi nakon sestog ciklusa obrtaja ,kada je sledeca
sekvenca izvedena:

a) snabdevanje gorivom ce biti izolovano ;

b) motor ce biti stavljen u pogon za ne manje od 15 s;

c) obrtanje ce biti zaustavljeno za ne manje od 10 s i ne vise od 15 s;
d) (b)i(c)ce biti ponovljeni sledecih 5 puta ;

e) snabdevanje gorivom ce biti ponovo uspostavljeno.

Odmah nakon ovoga testa motor ce biti startovan koriscenjem manuelnog sistema za start.

18.4.4.4 Plutajuci ventili na rezervoarima za skladistenje vode

Plutajuci ventili na rezervoarima za skladistenje vode ce biti provereni da li ispravno

funkcionisu.

18.4.4.5 Cediljke pumpne sukcije

Cediljke pumpne sukcije ipregrade komora za smestanje ce biti pregledane najmanje na

godisnjem nivou i ciscene ako je neophodno.

18.4.5 3 -godisnja rutina

18.4.5.1 Uopsteno

Sledece provere i inspekcije ce biti napravljene u intervalima od ne vise od 3 godine.

18.4.5.2 Skladistenje i rezervoari pod pritiskom

Svi rezervoari,osim jedinih visih snabdevanja,ce biti pregledani i spolja i iznutra.Rezervoari

ce biti ocisceni i/ili ponovo prefarbani i/ili ce imati obnovljenu zastitu od korozije,ako je
neophodno.

18.4.5.3 Zaustavni ventili vodosnabdevanja ,alarmni i nepovratni ventili

Svi zaustavni vodeni ventili,alarmni i nepovratni ventili ce biti pregledani izamenjeni ili
popravljeni ako je neophodno.

18.4.6 1S-godisnja rutina

U ne vise od 1S-godisnjim intervalima ,svitankovi za skladistenje ce biti drenirani,ocisceni

,pregledani iznutra i fabricki propraceni,ako je neophodno.

Predlog A

Klasifikacija rizika

Tebele A1,A2 i A3 sadrze liste minimalne klasifikacije rizika .One ce takodje biti koriscene
kao vodici za posede koji nisu specificno pominjani.

Tabela 41:Oblasti lakog rizika

/g
 Skole idruge obrazovne institucije (odrediene oblasti)

Ka n cela rije (o d re dje n e o b Ia sti)

Zatvori

Tabela 42: Uobicajene oblasti rizika

Uobicajena grupa rizrka

Tip posla
oH1 oH2(1) oH3(2) oH4

Keramika -fabrike stakla

Hemikalije -cementni radovi -fotografske -boje -vosak

laboratorije -fabrike sapuna SVCCE
-fotografski film -zdruzeni
proizvodjaci proizvodjaci
-prodavnice za
apliikaciju boje

lnzinjering -proizvodjaci limenih -radionice za -elektronske

metalnih automobile(garaze) fabrike
produkata -fabrike za -fabrike radio
inzejering opreme
-fabrike za
rashladjivanje
-fabrike za masine
za pranje

/rr!
 Hrana -klanice -pekare -proizvodjaci -destilerije
i -mlekare -fabrike biskvita zivotinjske hrane alkohola
napici -pivare za stoku
-fabrike cokolade -mlinovi zakukuruz
-fabrike -proizvodjaci
poslasticarskih dehidriranog
proizvoda povrca i supe
-proizvodjaci
secera

-bolnice laboratorije(fizicke) -studija za -bioskopi i

Raznovrsno -hoteli -praonice emitovanje pozorista

-biblioteke koje -parkovi za kola -stanice zeleznice
iskljucuju -muzeji -planska prostorija
prodavniceknjiga
-restorani
-skole
-kancelar'rje

Papir -veziva za knjige -obrada

-proizvodjaci odbacivanja
kartona papira
-fabrike papira
-stampaci

/lr
 Guma i -proizvodjaci
plastika kablova
-ubacivanje
modeliranja
(plastika)
-proizvodjaci
plastike iplasticnih
roba(iskljucujuci
plasticnu penu)
-proizvodjaci roba
od gume
-proizvodjaci
sintetickih
vlakana(iskljucujuci
akril)
-fabrike
vulkaniziranih roba

Prodavnice i -obrada
kancelarije podataka(prostorija
sa kompjuterima
iskljucuj uci sklad iste
kaseta)
-kancelarije

Textili i
odeca -proizvodjaci -proizvodjci tepiha
koznih roba (iskljucujuci
gumene i penaste
plasike)

-odeca ifabrike za
odecu
-proizvodjaci ploca
vlakana
-proizvodjaci
obuce
-proizvodjaci
strikacih proizvoda
-proizvodjaci lana
-proizvodjaci
madraca
(iskljucujuci
penaste plastike)
-proizvodjaci
sivacih materijala
-mlinovi za tkanje

/rt
 -mlinovi za vunu i

cesljanu vunu

Drvena -proizvodjaci d -pilane

gradja idrvo rije -proizvodjaci
-fabrike namestaja ploca od
(bez penastih strugotina
plastika) -prozvodjaci
-saloni namestaja sperploca
-tapetari(bez
penastih plastika)

Zabeleskal:gde postoji farbanje ili slicne oblasti visokog opterecenja vatrom,bice tretirane kao
oH3.
Zabeleska2:skladista generalno i zgrade visokog rasta u saglasnosti sa predlogom E u cilju
osiqu rania flexibilnosti.

Tabela 43: Oblasti procesa Visokog Rizika

HHPl HHP2 HHP3 HHP4

ltt
 -proizvodnja obloga -proizvodjaci -proizvodjaci 'proizvodjaci
za podove i upaljaca celuloznih nitrata vatrometa
linoleuma

-proizvodnja -prozvodjaci M3(vidi

boja,farbi i lakova sliku B1)penastih
plastika,penast gume
-proizvodnja smole, iproizvodjaca roba
Lam black i penastih guma
terpentina iskljucujuci M4(vidi
sliku Bl)

-distilacija katrana

Predlog B

Proces kategorizacije skladistenog materijala

8.1 Uopsteno

Sveobuhvatan rizik od vatre skladistenih dobara(definisanih kao proizvoda i njihovih

pakovanja )je funkcija njihove stope oslobadjanja vreline(kW)koja je zauzvrat funkcija njihove
vreline sagorevanja (kJ/kg)i njihova stopa spaljivanja(kg/sec).

Vrelina sagorevanja je odredjena materijalom ili mesavinom materijala u robama.Stopa

spaljivanja je odredjena sa angazovanim materijalima i konfiguracijom materijala.

Da bi se proizvodi kategorizovali,ovaj metod prvo se odnosi na materijale angazovane da

proizvedu ,,materijalni faktor" i onda se modifikuje gde je neophodno prikladno konfiguraciji
roba da bi se odredila kategorija .Gde nikakva modifikacija nije zahtevana ,"materijalni
faktor'Je jedini determinant Kategorije.

8.2 Materijalni faktor

Slika 81 ce biti koriscena da odredi Materijalni Faktor kada se robe sastoje od mesavina
materijala.Kada se koristi slika Bl,skladistena dobra ce biti uzeta u obzir da ukljuce sve
materijale pakovanja i paleta .Za svrhu ove procene,guma bi trebala biti tretirana na isti nacin
kao plastika .

Sledeca 4 materijalna faktora ce biti koriscena u odredjivanju Kategorije :

8.2.'l Materijalni faktor 1

/+a
Nezapaljivi proizvodi u zapaljivim pakovanjima i proizvodi niske ili srednje zapaljivosti u
zapaljivim lnezapaljivim pakovanjima,Proizvodi koji imaju mali sadrzaj plastike kako je dole
definisano:

- neprosireni sadrzaj plastike manji od S%po tezini (ukljucujuci palete);

- prosireni sadrzaj plastike manji od 5 % po zapremini.

Primeri:

-metalni delovi sa lbez kartonskog pakovanja na drvenim paletama;

-hrana u prahu u dzakovima;
-hrana u konzervama;
-ne-sinteticka odeca;
-kozna roba:
-proizvodi od drveta;
-keramika u kartonskim/drvenim pakovanjima;
-metalni alati u kartonskim/drvenim pakovanjima ;
-kartonska plastika ili staklene boce ne-zapaljivih tecnosti;
-veliki elektricni uredjaji(sa malim pakovanjima).

Slika B 1 -Materijalni faktor

8.2.2 Materijalnifaktor2

Marerijali koji imaju visi sadrzaj energije od materijala Materijalnog Faktora 1,na primer oni
koji sadrze plastiku u vecim kolicinama kao sto je definisano u slici B1.

Primeri :

-drveni ili metalni namestaj sa plasticnim sedistima;

-elektricna oprema sa plasticnim delovima pakovanja;
-elektricni kablovi na kalemima ili u kartonima,
-sinteticke tkanine.

8.2.3 Materijalni faktor 3

Materijali koji su preovladjujuce neprosirena plastika (vidi sliku B1)ili materijali slicnog
energetskog sadrzaja.

Primeri :

-akumulatori bez elektrolita;

-licni kompjuteri;
-neprosirene plasticne solje i pribor za secenje;

8.2.4 Materijalni faktor 4

/+t
 Materijali koji su preovadjajuce prosirena plastika (vise od 40%po zapremini)ili materijali
slicnog energetskog sadrzaja(vidi sliku B1)

Tabel a B 1 -Kateqoriie kao fu n kcii a konfiq u raciie skl adistenih mate riial a

Konfig u racija sklad ista Materiialni faktor

1 2 3 4

lzlozen plasticni kontejner sa ne-zapaljivim Cat.l,ll illl Cat. l,ll i III Cat l.ll i lll Cat lV
sadrzajem

lzlozena p lasticna povrs na-nep rosirena

i Cat.lll Cat.lll Cat.lll Cat lV

lzlozena plasticna povrs na-p rosi ren a

i Cat lV Cat lV Cat lV Cat IV

Otvorena struktura Cat ll Cat ll Cat ll Cat IV

Cvrsti blok materijali Cat I Cat I Cat ll Cat IV

Granularni ili puderasti materijal Cat I Cat ll Cat ll Cat lV

Bez specijalne konfig u racije Cat I Cat Il Cat Ill Ca lV

Primeri:
-duseci od pene;
-prosirena polistirinska pakovanja ;

-tapaciranje penom;

B.3 Efekat konfiguracije skladistenih materijala

Nakon odredjivanja mater'rjalnog faktora ,konfiguracija skladistenih materijala ce biti

konsultovana u tabeli B1 da bi se odredila odgovarajuca Kategorizacija.Ako je odgovarajuca
kategorija data u tabeli C1 visa od dve vrednosti ce biti koriscena.

Konfiguracije skladistenih materijala u tabeli su kao sto sledi:

8.3.1 lzlozeni plasticni kontejner sa nezapaljivim sadrzajem

Ovo se odnosi samo na plasticne kontejnere koji sadrze nezapaljive tecnosti ili cvrsta tela u
direktnom kontaktu sa konteinerom.

/n
Zabeleska : ova konfiguracija se ne odnosi na metalne delove u kutiiama za skladistenje
plastike.

-Kategorija I :kontejneri sa ne-zapaliivim tecnostima;

-kate g o rij a I I : m a I i (m a nje i I i j ed n ako 50 1 ) ko ntej n e ri sa n e-za p a lj ivi m tec n o sti m a ;
-kategorija lll:veliki(vece od 501)kontejneri sa ne-zapaljivim cvrstm telima;

Primeri:
-plasticne flase lakih pica ilitecnosti sa manie od 2)%alkohola;
-plasticne kace ili burad nepokretnog praha kao sto ie puder od talka.

Zabeleska:ne-zapaljivi sadrzaji se ponasaju isto kao udubljenje za toplotu i smanjuju brzinu

gorenja kontejnera .Tecnosti su efektivnije od cvrstih tela posto efikasniie konduktuiu vrelinu.

8.3.2 lzlozena plasticna povrsina -neprosirena

Kategorija bi trebala biti povecana do lll ili lV kada je robaizlozila plasticne povrsine koje
ukljucuju jednu ili vise strana ili vise od 25% od oblasti povrsine .

Primeri:
-metalni delovi u podrumskim pregradama za skladistanje PVC-a
-uvijeni zamotani limeni prehrambeni proizvodi.

B.3.3 lzlozene plasticne povrsine -prosirene

lzlozene prosirene plastike su jace od neizlozene plastike .One bi trebale biti tretirane po
kategoriji lV"

8.3.4 Otvorena struktura

Materijali koji imaju veoma otvorene strukture generalno predstavljaju visi rizik od materijala
sa zatvorenom strukturom .Visoka povrsina oblasti zajedno sa visokim ulaskom vazduha
ohrabruje brzo gorenje.

Povecanje rizika moze biti veoma bitno posebno sa uobicajenom zapaljivoscu.

Primeri:

-karton;
-u praznim kutijama skupljenim je kategorija ll(prikladno spremnom ulasku vazduha);
-u valjcima skladistenim vertikalno je bilo kategorija lll ili veca (za specijalan rizik)u zavisnosti
od metode skladistenja (slozena u blizini,vezanaili nevezana isl.).

8.3.5 Materijali od cvrstih blokova

Materijali u formi cvrstih blokova imaju nisku povrsinsku oblast do razmere

zapremine/mase.Ovo smanjuje brzinu gorenja idozvoljava smanjivanje u kategorijama .

Primeri:

-blokovi cvrste gume,pod oblozen vinilnim plocama u skladistimaza blokove isl.

Zabeleska: ova konfiguracija se ne odnosi na blokove od prosirene plastike(kategorija lV):

/fl
8.3.6 Zrnasti i materijali u prahu
Zabeleska 1: zrnasti materijali iskljucujuci prosirenu plastiku koji ce iscureti tokom nastanka
vatre da bi ugusilivatru i zbog toga su manje rizicni nego njihovi bazicni duplikati materijala.

Primeri:

-Plasticno zrnevlje koje se koristi za ubrizgavanje kalupljenja skladistenog u kartonskim

kutijama.

Zabeleska 2:ova konfiguracija se ne odnosi na skladista sa rafovima.

8.3.7 Bezspecijalnekonfiguracije
Robe koje nemaju nijedne od navedenih karakteristika,npr.robe u kartonima .

Predlog C

Alfabetni Spisak Skladistenih Proizvoda i Kategorija

Tabela Cl je primenljiva tamo gde svako pakovanje robe,sa ili bez paleta nije rizicno vise od
kartonske kutije ilijednog sloja nabranog kartonskog pakovanja .

abela Cl :Skladisteni proizvoc IK UI

Proizvod Kategorija Komentari

Pl a sti cn i aku mr b ez el ektro lita

u I ato

Aku m u I ato ri sa ele ktroliti m a il zahteva zastitu u saqlasnosfi sa

predlogom B

Adhezioni I Sa zapaliivi m rasfuaracima

Asfaltni papir il U horizontalnim valicima

Asfaltni papir ilt U vertikalnim valicima

Baterije,suve celije il Vidi isto akumulatore

Pivo I

Pivo ll Kontejneri u plasticnim ili drvenim

sanducima

Kniiqe tl

Svece ill

Platna -impregnirana ltl

katranom

Crni karbon il

lrt
 Karton(svi tipovi) lil U rolnama skladistenim horizontalno

Karlon(svi tipovi) tl Skladistene ravni

Kartonske kutije ill Prazne,teske, izvedene

kutije

Kartonske kutije il Prazne,lake,izvedene

kutije

Procice od cilima ill

Tepisi- bez postave od Skladistenje u policama zahteva

pene tl sipkaste sprinklere i specijalnu brigu

Karton,voskiran, ravan il

Karton.voskiran. izveden ltl

Celuloza tl Slozen u bale.bez nitrita i acetata

Celulozna pulpa tl

Keramika

Zltarice il Slozene u kutiie

Drveni ugljen tl lskljucujuci impregniran drveni ugalj

Odeca,sinteticka lil Skladistena ravna

Odeca,vuna i pamuk tl

Odeca tl

Prostiraci od kokosa

Konfekcija

/ry
 Pluta il

Urolani pamuk ll Specijalne mere mogu biti

neophodne,kao sto je povecana
oblast operacija

Zemljano posudje I

Elektricni uredjaji Predominantno metalna

konstrukcija

Skladistenje u policama zahteva

Elektricni kablovi ili zica ll sipkaste sprinklere

Esparto ill Opusten ili urolan u bale

Cvrsto djubrivo tl Moze zahtevati specijalne mere

Tabla od vlakana tl

Upaljaci (rostilj) lll

Specijalne mere mogu biti

Lan il neophodne,kao sto je povecana
oblast operaciia

Four il U vrecama ipapirnim kesama

Hrana-konzewirana U kartonskim kutijama i koritima

Namirnice tl U kesama

Namestaj-tapaciran Sa prirodnim vlaknima i

materijalima ali iskljucujuci
plastiku

1r7
Namestaj-drveni il

Krzna tl Ravna u kutiiama

Staklena vlakna I

Staklarija I Prazna

Zrno tl U vrecama

Kudelja tl Specijalne mere mogu biti

neophodne,kao sto je povecana
oblast operaciia

Hides tl

Juta tl

Knitwear ll Vidi odeca

Laminirane ploce tl

Kozne robe lt

Lan il

Linoleum ilt

Sibice ilt

Madraci tl

Meso Ohladieno ili smrznuto

Metalne robe

Mleko u prahu ll U vrecama ili kesama

trf
 Kancelariiski materijal ll

Boie Bazirane na vodi

Papir tl Table sklad istene horizontalno

Papir ill Tezina manja od 5 kg 1100 m2,

(npr.tissue papir),role skladistene
horizontalno
Tezina manja od 5 kg/100 m2
Papir IV (npr.tissue paper),role skladistene
vertikalno
Tezina veca ilijednaka 5
Papir ill kgl 1 00m2(n pr.tissue paper) rol ne
skladitene horizontalno

Papir -oblozen bitumenom ill

Papir-lopta ll Urolan ili u balama

Papir -otpad ill Specijalne mere bi mogle biti

neophodne,kao sto je povecana
oblast operacija

Jastuci tl Perje ipaperje

Polipropilen i polietilen IV Vidi predlog K7

Krpe Opustene ili u balama

Smole il lsklj ucujuci zapalj ive tecnosti

Krovni felt tl Horizontalno skladistenje u rolnama

/ir
 Krovni felt ill Vertikalno skladistenje u rolnama

Kanap-od prirodnih vlakana

Cipele

Sapun tl

Spiritusne tecnosti Staklene flase u kutiiama

Kanap-prirodna vlakna I

Secer tl U kesama ili vrecama

Textili Vidi odeca

Debla-testerisana ill U kamarama sa ventilacijom

Debla-testerisana tl Koja nisu u kamarama sa

ventilacijom

Debla-netesterisana tl

Duvan tl Listovi iqotova roba

Vlakna od povrca ll Seno,slama, konoplja, Pamuk

Vas (parafin) IV

Radovi od gaze ill

Vino

Drvo Vidi debla

t) )
n,^
 Drvo-table od ll Skladistene ravni, iskljucuj uci
iverice,sperploca Kamare sa ventilaciiom

Drvena kasa ll U balama

Drveni pokrovi od tankog IV

furnira

Drvena vuna IV U balama

Predlog D

Zahtevi za visespratne zgrade

D.1 Obim

Ovaj predlog specificira zahteve posebno za sprinklersku zastitu visespratnih zgrada kada je
rasporedjivanje na zone usvojeno.To se primenjuje samo na OH sprinklerske instalacije tipa
vlaznih cevi.

Zabeleska: viditakodje predlog E za sisteme visokog rasta .

D.2 Rasporedjivanje po zonama instalacija

Sprinklerske instalacije uobicajenog rizika vlaznih cevi mogu biti rasporedjene po zonama ili
nerasporedjene.Broj sprinklera koji ce biti kontrolisan bilo kojim setom vlaznih kontrolnih
ventila u srednjem riziku moze preci 1000(vidi tabelu 19),sa sledecim ogranicenjima:

a) instalacija ce biti rasporedjena po zonama u skladu sa D.3;

b) instalacije rasporedjene po zonama nece ukljucivati nikakav rizik veci od OH3;
c) parkovi za automobile ioblasti koje obuhvataju istovarivanje iskladistenje roba
ce biti na odvojenoj instalaciji koja nije rasporedjena po zonama;
d) zgrada ce biti zasticena sprinklerima svuda i na svim spratovima;
e) ukupan broj sprinklera kontrolisan bilo kojim setom kontrolnih ventila nece
prelaziti 10 000.

D.3 Zahtevi za instalacije rasporedjene po zonama

D.3.1 Velicina zona

Nijedna zona nece:

a)ukljucivati vise od 500 sprinklera;

/n
b)obuhvatati vise od jednog vlasnistva;
c)pokriti vise od nivoa jednog sprata,koji ipak moze ukljuciti medjusprat ne veci od 100 m2.

D.3.2 Pomocni zaustavni ventili zone

Svaka zona bi trebalo da bude nezavisno kontrolisana jedinim zonskim pomocnim
zaustavnim ventilom,instaliranim u lako dostupnoj poziciji na nivou sprata zone koju
kontrolise.Svaki ventil ce biti obezbedjen otvoren ibice oznacen da bi se identifikovala oblast
zastite koju kontrolise.

D.3.3 Ventili za ispiranje

Svaka zona ce biti snabdevena sa ventilom ne manjim od 20 mm nominalnog dijametra ,bilo
na kraju distribucione cevi hidraulicno najudaljenije od vodosnabdevanja,bilo na kraju svakog
podupiraca distribucione cevi,kao odgovarajuceg.lzlaz ventila ce biti montiran sa mesinganim
poklopcem zatvaraca.

D.3.4 Kontrolisanje
Sprinklerske instalacije rasporedjene po zonama ce biti obezbedjene sa uredjajima koji se ne
mogu pokvariti koji kontrolisu status:

a)svakog zaustavnog ventila(bilo u potpunosti otvorenog ili neotvorenog),ukljucujuci

pomocne zaustavne ventile,koji su sposobni da prekinu tok vode do sprinklera ;
b)tok vode u svaku zonu odmah nizvodno od svakog zonskog pomocnog zaustavnog
ventila,da bi ukazali na operaciju svake zone,sredstvima alarmnog prekidaca vodenog toka
kojije u stanju da da detektuje tok jednak ili veci od onog iz bilo kog jedinog sprinklera.
c)vodeni tok kroz svaki set kontrolnih ventila glavne instalacije.

D.3.5 Zonski test i drenazni kapaciteti

Permanentni test i kapaciteti drenaze ce biti obezbedjeni odmah nizvodno od alarmnog
prekidaca vodenog toka svake zone.Test sposobnosti ce simulirati operaciju svake
pojedinacne glave sprinklera.Adekvatno snabdevanje ce biti napravljeno za deponovanje
rasute vode.

D.3.6 Set kontrolnih ventila instalacije

Set glavnih kontrolnih ventila sprinklerske instalacije rasporedjene po zonama ce imati

zaustavne ventile sa vucom,jedan sa svake strane pojedinacnog alarmnog ventila sa
zaobilaznom vezom istog nominalnog precnika cilindra oko sva tri ventila,montirana sa
normalnim zatvorenim zaustavnim ventilom (vidi sliku Dl).Svaki od tri zaustavna ventila ce
biti montiran sa uredjajima koji se ne mogu pokvariti da bi kontrolisali njihov status(tj.u
potpunosti otvoreni ili neotvoreni).

D.3.7 Kontrolainstalacijaialarmi
Uredjaji za kontrolisanje zahtevani od D.3.4 i D.3.6 ce biti elektronski povezani sa kontrolnom
i indikicionom plocom,lociranom u prostorijama ,gde ce sledece indikacije i upozorenja biti
data:

a) sredstvima zelenih vizuelnih indikatora da je svaki kontrolisan zaustavni ventil u

svojoj ispravnoj radnoj Poziciji ;

lrJ
 b) sredstvima zvucnih uredjaja i ambroznim vizualnim indikatorima da jedan ili
vise setova kontrolnih ventila nije u potpunosti otvoren ;

c) sredstvima zvucnih uredjaja i ambroznim vizuelnim indikatorima da jedna ili

vise zona pomocnih zaustavnih ventila nije u potpunosti otvorena;

d)sredstvima zvucnih uredjaja i ambroznim vizuelnim indikatorima da je staticki

pritisak u svakom glavnom vodovodu koji snabdeva sistem pao na vrednost od
0,5 bara ili vise ispod normalnog statickog pritiska;

e)sredstvima zvucnih uredjaja i crvenim vizuelnim indikatorima da voda dotice u

instalaciju;

1sredstvima zvucnih uredjaja icrvenim vizuelnim indikatorima da voda dotice u

jednu ili vise zona;

Kapaciteti ce biti obezbedjeni na indikacionoj ploci za utisavanje zvucnih alarma ali

vizuelni indikatori ce nastaviti da rade dok instalacija ne bude ponovo uspostavljena u
normalno stanje pripravnosti.

Svaka promena na alarmu ploce ili pogresna indikacija nakon sto je zvucni alarm bio
utisan ce prouzrokovati da on produzi da zvoni dok ne bude ponovo utisan ili se ploca
ponovo namesti na normalno stanje pripravnosti .

D.4 Blok plan

Gde je instalacija uredjena po zonama,polozaj blok plana ce dopunski indikovati pozicije

zonskih kontrolnih ventila.

Slika D1 :Zaobilazno uredjenje kontrolnih ventila za instalaciie visepratnih zgrada

rasporedjene po zonama .

Predlog E
Specijalni zahtevi za sisteme visokog rasta

E.1 Obim

Ovaj predlog specificira zahteve posebno za sprinklersku zastitu visespratnih zgrada sa

razlikom u visini izmedju najviseg i najnizeg sprinklera koja prelazi 45 m "zahtevi su
primenljivi na zgrade n"renlune upotrebi sa posedima gde je rizik klasifikovan kao ne veci
od Grupe Uobicajenog Rizika lll.

Zabeleska : resenja specijalne pozarne tehnike su potrebna za sisteme visokog rasfa sa

rizicima vecim od OH3,i savet speciialista bitrebao bititrazen.

E.2 Kriterijum projekta

E.2.1 Grupa rizika

Sistemi sprinklera visokog rasta ce se povinovati zahtevima za zastitu Uobicajene Grupe

Rizika lll.

E.2.2 Podela sprinklerskih sistema visokog rasta

/("
Sprinklerski sistemi visokog rasta ce biti podeljeni na sprinklerske instalacije tako da razlika
u visini izmedju najviseg i najnizeg sprinklera na svakoj instalaciji ne prelazi 45 m (vidi slike
E1 i E2).

E.2.3 Rasporedjivanje po zonama

Sprinklerski sistemi visokog rasta ce biti podeljeni po zonama u skladu sa predlogom D.

E.2.4 Pritisci stajace vode na ventilima povratnog pritiska i alarma

Minimalni stajaci pritisak na svim ulazima ventila povratnog pritiska ili alarma nece biti manji
od 1,25 puta staticne glavne razlike izmedju ventila inajviseg sprinklera na instalaciji .

Ventili povratnog pritiska koji kontrolisu tok instalacije bi trebalo ispravno da rade sa
proporcijom servisnog pritiska do pritiska instalacije koji ne prelazi 1,16'.1,kako je izmereno
podizanjem ventila i izjednacavanjem pritiska uzvodno od ventila povratnog pritiska.

E.2.5 Kalkulacija distribucionog cevovoda za pre-kalkulisane sisteme

Glavne distribucione cevi,ukljucujuci podizace i snizenja,izmedju najvise projektne tacke u

instalaciji i zona pomocnog zaustavnog ventila na istom nivou sprata ce biti razmercna
hidraulicnom kalkulacijom.Maximalan gubitak trenja nece prelaziti 0,5 bara na toku od 1000
l/min (vidi G.2.4.2).

Gde je sprinklerska zastita na raznim nivoima spratova u instalaciji dozvoljen gubitak pritiska
izmedju projektnih tacaka izone pomocnih zaustavnih ventila na nizim nivoima ,mogu biti
povecane za sumu jednaku razlici u statickom glavnom napredovanju izmedju sprinklera na
odredjenom nivou i najviseg sprinklera u instalaciji '

E.2.6 Pritisci vode

Cevovod,pritisci,ventili idruga oprema ce biti u stanju odupiranja maximalnom pritisku na koji
ce se verovatno naici.

Zabeleska: da bi se prevazisao problem pritisaka koji prelaze 12 bara,gongovi hidraulicnih

alarma mogu biti doterani do ventila za smanjivanje pritiska ili od sekundarnog
vodosnabdevanja kao sto je javni vodovod ,kontrolisan diiafragmalnim ventilom povezanim
sa ulazom alarma kontrolnog ventila glavne instalaciie

E.3 Vodosnabdevanja
E.3.1 Tipovi vodosnabdevanja

Sistem ce imati najmanje jedno superiorno pojedinacno vodosnabdevanje.

E.3.2 Zahtevi pritiska itoka za pre-kalkulisane instalacije

Vodosnabdevanje ce biti projektovano da postigne minimalne uslove pritiska itoka na zoni

izlaza pomocnog zaustavnog ventila kako je specificirano u tabeli T,uzimajuci Ps kao
ekvivalent razlke u pritisku visini najviseg sprinklera iznad instalacionog zonskog pomocnog
zaustavnog ventila .

E.3.3 Karakteristike vodosnabdevanja za pre-kalkulisane instalacije

/6t
 cevovoda
Karakteristike vodosnabdevanja ce biti odredjene hidraulicnom kalkulacijom
uzvodno od izlazazonskog pomocnog zaustavnog ventila ,na visim i nizim stopama toka
specificiranim u tabeli 7,i ukijucivace kalkulacije na tacki podataka vodosnabdevanja .

E.3.4 Radni rezim pumpe za pre- kalkulisane instalaciie

Automatske pumpe ce imati karakteristike u skladu sa tabelom 19.

Zabeleska: pritisci su uzeti na izlazu pumpe ili podesnojfazivise-faznih pumpi ,na isporucnoi
strani svake ploce sa otvorima-

Slika E1-tipican raspored sistema visokog rasta sa pumpnim snabdevaniem

i poiacivacima pumpi
Slika E2-Tipican raspored sistema visokog rasfa sa teskim tankovima

Predlog F

Specijalni zahtevi za Sisteme Sigurnosti Zivota

F.1 Podela na zone

200
lnstalacije ce biti podeljene na zone,u skladu sa predlogom D,sa maximumom od
sprinklera po zoni.

F.2 Instalacije vlaznih cevi

pomocna suva
sprinklerske instalacije za bezbednost zivota ce biti tipa vlaznih cevi i svaka
'10.5.
cev ili alternativni produzetak ce se povinovati sa

F.3 Tip sprinklera i osetljivost

Reakcija,osim-sto
Uobicajeno,koristice se Sprejni ili Bocni sprinkleri .osetljivost ce biti Brza
od 500 m2 u
Standard ,,A" i Specijalna reakcija mogu biti korisceni prostorijama ne manjim
oblasti ili ne manjim od 5 m u visinu.

F.4 Set glavnih kontrolnih ventila instalacije

ce biti u
Tokom servisiranjai odrzavanja alarmnih ventila instalacije ,sprinklerska instalacija
potpunosti operativna u svim aspektima"
zahtevan'
Zabeteska:u nekim zemljama dupti instatacijski set kontrolnih ventila ie

F.5 Vodosnabdevanja

sistem ce imati najmanje jedno superiorno pojedinacno vodosnabdevanje '

za sisfeme zastite zivota

Zabeleska: u nekim zemljama duplirana snabdevania zahtevana
'

F.6 Pozorista

Nacionalni zahtevi ce biti uzeti u obzir '

izmedju pozornice i
U pozoristima sa odvojenim binama (tj gde postoji zastitna zavesa
kontrolisanim
publike)zastitna zaves'ace biti onezoeojena sa linijom uredjaja za kvasenje

/ot
brzooivarajucim ventilom (npr.ventil sa zapusacem) montiranim na dostupnoj
poziciji.Vodosnabdevanje za uredjaje za kvasenje ce biti uzet uzvodno od svakog seta
kontrolnih ventila.Pozornica ce biti zasticena instalac'tjom vodenog spreja sa automatskim i
manuelnim aktiviranjem.Alternativno,pozornice sa totalnom visinom ne vecom od 12 m mogu
biti zasticene sprinklerima .

Sve radionice,svlacionice, scenografije,ostave i prostori ispod pozornice ce biti obezbedjeni

sprinklerima.

F.7 Dopunske mere predostroznosti za odrzavanje

Samo zona multi-zonske instalacije ce biti zatvorena na vreme.lnstalacija ili zona ce biti
zatvorena u minimalnom vremenu neophodnom za odzavanie.

Delimicno ili potpuno zatvaranje sprinklerske instalacije za zaslitu zivota ce biti izbegavano
kada god je to moguce.Samo najmanji deo neophodne instalacije ce biti izolovan.

Kada je zona(ili zone)punjena vodom ili praznjena nakon dreniranja ,ispirni ventil (i)(vidi
D.3.3)ce biti korisceni za proveru da je voda dostupna u zoni(ili zonama).

Individualni alarmni ventili u dupliranom setu kontrolnih ventila,gde je to zahtevano,ce biti

odvojeno servisirani,omogucujuci da vodosnabdevanje do instalacije bude odrzano.

Sledeca procedura ce biti ispracena pre servisiranja dupliranih setova kontrolnih ventila :

-zaustavni ventili do dupliranog alarmnog ventila ce biti provereni i ako je neophodno

otvoreni.Jedan od zaustavnih ventila do alarmnog ventila koji ce biti servisiran ce biti
zatvoren i alarmni test(vidi 18.3.2.3) izveden odmah na drugom alarmnom ventilu;

-ako voda nije dostupna ,zaustavni ventil ce odmah biti otvoren i nedostatak ispravljen pre
nastavljanja .

Predlog G

Metode za premazivanje cevovoda tutkalom

G.1 Kalkulacija gubitaka pritiska u cevovodu

G.1.1 Gubitak trenja u cevovodu

Gubitak pritiska trenja u cevima ce biti hidraulicno kalkulisan .Hazen-Vilijamsova formula ce

biti koriscena :
6,05x1Ona5kvadrat
P=---------- L Qna1,85
C na 1,85 x d na 4,87

Gde je:

P gubitak pritiska u cevi,u barima;

Q je tok kroz cev ,u litrama Po minuti;
d je prosecan unutrasnji dijametar cevi'u milimetrima;
C je konstanla za tip i stanje cevi(vidi tabelu G1);
L je ekvivalentna duzina cevi i prikljucaka ,u metrima .

(at
Vrednosti iz C koje ce biti koriscene u kalkulacijama sprinklerske instalacije i

vodosnabdevanja ce biti kako je indikovano u tabeli G1'

Tabela G1: C vrednosti za razlicite tipove cevi

Vrednost od C

Liveno gvozdje 100

Kovano gvozdje 110

Mek celik 120

Galvanizovan celik 120

Uvrnut cement 130

Nerdjajuci celik 140

Pojacana staklena vlakna 140

Gubitak pritiska odredjen brzinom moze biti zanemaren'

G.1.2 Razlika u staticnom pritisku

Razlika u staticnom pritisku izmedju dve medjusobno povezane tacke u sistemu ce biti
kalkulisane iz:

p=0,098 h

gde:

p je razlika u statickom pritisku,u barima.

h je vertikalna udaljenost izmedju tacaka,u metrima:

G.1.3 Brzina
Ravnoteza brzine vode nece prelaziti:

6m/s kroz bilo koji ventil ili uredjaj za kontrolisanje toka ;

1'1 m/s na svakoj drugoj tacki sistema ,

za stabilizovano stanje toka na zahtevanoj tacki koja ukljucuje oblast operacija ili gde sistem
ukljucuje srednje rprinkl"ru,za ukupan broj sprinklera se pretpostavlja da ce raditi simultano

G.1.4 Prikljucci i gubici trenja ventila

/dq
 Gubitak pritiska koji odgovara trenju u ventilima ,u prikljuccima i u spojnicama gde je smer
toka vode izmenjen kriz 45 stepeni ili vise ,ce biti kalkulisan koriscenjem ekvivalentne duzine
i primenom formule specificirane u G.l.Odgovarajuca ekvivalentna duzina koja ce biti
koriscena ce bitijedna od sledecih:

a) kao sto je specificirano u opremi proizvodjaca ;testirano u laboratoriji koja je

Prihvacena od strane nadleznih ;
b) kao sto je dato u tabeli G2,u slucaju da nije nize od a).

Ako postoji krivina,meta ili prelaz gde postoji promena pravca toka i gde je takodje promena
u dijametru na istoj tacki,ekvivalentna duzina cevi i gubitak pritiska ce biti izrazen u duzini
cevi manjeg dijametra.

G.1.5 Tacnostkalkulacija
Kalkulacije ce biti izvedene sa tacnoscu mera datim u tabeli G3.

stavise,sledeci stepen tacnosti za kalkulacije ce pristajati :

-algebarska suma gubitka pritisaka u ramu ce bitijednaka 0mbar + 1 mbar ;

Prikljucci iventili Ekvivalentna duzina celicne prave cevi za vrednost C od 120 stepeni
m
Nominalni d iiametar(mm)
20 25 32 40 50 65 80 100 125 150 200 25CI

90 stepeni
0,63 0,77 1,04 1,22 1,46 2,37 3,04 3,67 4,30 5,67 7,42
zasrafljen pregib
(standardni)
90 stepeni zavaren
0,30 0,36 0,49 0,56 0,69 1,10 1,43 1,72 2,00 2,64 3,35
Pregib(r/d=1,5)
45 stepeni zavaren
0,76 1,27 '1,61 1,96 2,30 3,05 3,89
pregib(standardni) 0,34 0,40 0,55 0,66
Standardna
1,54 2.13 2,44 2,91 4,75 6,1 0 7,36 8,61 11,3 14,81
zasrafljena meta ili 1,25
prelaz (tok kroz 4
granu)
0,38 0,63 0,81 0,97 1 ,13 1,50 1,97
Ulazni ventil-pravi
put
Ventil alarmnog ili
2,42 3,94 5,07 6,12 7,17 9,40 12,31
povratnog
pritiska(zamahnuti
tip)
12,08 19,71 25,4 30,6 35,8 47,2 61,81
Ventil alarmnog ili
6 7 8 7
povratnog pritiska
3,55 4,56 5,47 6,38 8,62 9,90
(tip pecurke)
2,19 26,80 34,4 41,6 48,7 64,2 84,1
Leptirasti ventil
Loptasti ventil 16,43 8 4 I I

/er
 Priblizno

Duzina 0,01

Visina 0,01

Ekvivalentna duzina 0,01

Tok 1,00

Gubitak pritiska 1,00

Pritisak 1,00

Brzina -0,10

Oblast 0,0'1

Gustina aplikacije vode 0,10

Zabeleska:

Gde se tokovi vode

udruzuju zajedno kao
,i,askrsnica, kalku lac'tja ce
biti balansirana do unutar
1 mbara;

Algebarska suma vodenog

toka na raskrscu ce biti
jednaka 0 l/min +-0,1 l/min
Tabeta G3:Tacnost hidraulicne kalkulaciie

- gde se tokovi vode ujedinjuju na raskrsnici,kalkulacija ce biti balansirana unutar 1

mbara;
- algebarska suma tokova vode na raskrsnici ce bitijednaka 0 l/min + 0,1 l/min.

G.2 Pre-kalkulisani sistemi

G.2.1 Uopsteno

G.2.L 1Velicine cevi ce bit odredjene delimicno iz sledecih tabela i delimicno iz hidraulicnih
kalkulacija .Dijametri cevi se nece povecavati u pravcu toka vode do bilo kog sprinklera .

G.2.j.2 Svrstavanje velicina cevi i maximalan broj spriklera napajan svakom merom cevi u
asortimanu ce bitikako je specificirano i tabelama G9 i G10,osim u slucaju Lakog rizika ,gde
tabela G6 specificira samo cevi koje napajaju poslednja 3 od 4 sprinklera svakog na svakom
postroju.
je
G.2.L 3 Velicina svih cevi uzvodno od svake projektne tacke ce biti kalkulisana kao sto
specificirano u G.2.3.2zaLaki rizik i G.2.4.2 za Uobicajen rizik.

G.2.1.4podizaci ili ispusti,koji povezuju distribucione cevi sa postrojima,i cevi koje povezuju
pojedinacne sprinkleie ,osim rucnih cevi ,ce biti uzeti u obzir kao distribucione cevi i
razmerene prema tome.

lot
G.2.2 Lokacija projektnih tacaka

G.2.2.1 Projektna tacka ce biti locirana na tacki povezivanja horizontalne distribucione cevi
sa jednim od sledecih:

-opseznom cevi;
-podizacem ili ispustom koji povezuje postroje sa distribucionim cevima ;

-cevi koja napaja pojedinacan sprinkler .

Maximalan broj sprinklera nizvodno od svake projektne tacke je specificiran u tabelama G4 i

G5.Projektna tacka je locirana brojenjem od hidraulicno najudaljenijeg sprinklera u redu.

G.2.2.2 U instalacijama Lakog rizika projektna tacka ce biti locirana nizvodno od sprinklera
identifikovanog u tabeli G4 redu 3.

G.2.2.3 U instalacijama Visokog i Uobicajenog rizika projektna tacka ce biti locirana nizvodno
od raskrsca distribucionih cevi i opseznih cevi u saglasnosti sa Tabelom G5 i redom 3.

Gde je broj sprinklera u jednom redu u prostoriji ,ili na pojedinacnoj distribucionoj cevi ,manji
od ili jednak broju sprinklera za koje su distribucione cevi projektovane ,indikovano u tabeli
G5 red 2,projektna tacka ce biti pozicionirana nizvodno od tacke povezivanja sa
distribucionom cevi opsega ili reda hidraulicno najblizem setu kontrolnih ventila .

Tabela G4:lokaciia proiektnih tacaka -LH

Broi sprinklera na opsequ,u Lokaciia p roiektne tacke

K|asa rizika prostoriii nizvodno od nth sprinklera
qde je n

LH Manje ilijednako 3 3
Vece ilijednako 4 4

Tabela GS:lokaciia proiaktnih tacaka-OH'HHP i HHS

Klasa rizlka Broj sprinklera Lokacija projektne Raspored opsega

distribucionoj tacke na raskrscu
cevi,u prostoriji distribucione cevi
do drzalaca
opsega nth
sprinklera gde je n

OH Vece od 16 17 Strana sa dva

kraia

(s't
 Sve osim strane sa
HHP i HHS Vece od 18 19 dva kraja
Vece od 48 49 SVC

Zabeleska 1:slika H2 itustruie tipicne redove opseznih cevi.

Zabeleska2:primeri plE rasporeda sa odgovarajucim proiektnim tackama su dati u slici H3 za

LH ,slici H4 za OH i slikama H5,H6 i H7 za HHP iHHS.

G.2,3 Laki rizik - LH

G.2.3.1Velicina opseznih cevi ,i zavrsne distribucione cevi nizvodno od projektne tacke ce

biti kako je dato u tabeli G6.

Tabeta Gi:diametri opsezne cevi za LH instalaciie

Dozvoljeno je da se instalira 25 mm dijametarska cev izmedju projektne tacke i seta

kontrolnih ventila ako hidraulicna kalkulacija pokazuje da je ovo moguce .Kako god,ako su 2
sprinklerske tacke odlucujuce,2S mm cev nece biti instalirana izmedju treceg i cetvrtog
sprinklera.

G.2.3.2 Ceo cevovod izmedju glavnog seta kontrolnih veniila iprojektne tacke na svakom
extremitetu reda ce biti poredjan po redu hidraulicnom kalkulacijom koriscenjem vrednosti iz
tabela G7 iG8.

Tabeta G7:Maximalan gubitak trenja izmedju seta kontrolnih ventila i svake proiektne tacke -
LH

Broj sprinklera na opsegu Maximalan gubitak trenja Gubitak opsezne i

ili u prostoriji ukljucujuci promene distribucione

u pravcu(vidi zabelesku cevi.vidi:
do tabele)
u barima

manje ilijednako 3 0,9 Tabela G8 redovi 2 i3

vece ilijednako 4 0,7 Tabela GB,red 3

vece ilijednako 3 0,7 Tabela G8,red 3

u ravnoj prostoriji ili oPsegu na
vrhu krova

Zabeleska:u zgradama sa dva itivise sprata,gubitak pritiska moze biti povecan na svakom
spratu sa iznoiom ekvivalentnim static'nom pritisku izmedju nivoa sprinklera koii su
uzeti u

lut
tabele Gg.Gubitak pritiska u distribucionoj cevi izmedju ove veze i seta kontrolnih ventila ce
biti odredjen gubitkom pritiska po metru datom u redu 3 tabele G8.

Zabeleska:stika H3 pokazuje primer rasporeda cevi u LH sa proiektnim tackama od koiih ce

cevovod biti u potpunosti kalkulisan.

Tabela G8:Gubitak pritiska za Prc toka u LH inst

Naminalna velicina cevi Gubitak pritiska u cevi

Kolona 1 Kolona 2 Kolona 3

( 100 l/min ) (225 ttm)

25 44,00 198,00
32 12,00 52,00
40 5,50 25,00
50 1,70 7,80
65 0,44 2,00

G.2.4 Uobicajen rizik -OH

G.2.4.1 Za opsezne i distribucione cevi ,dimenzije date u tabeli Gg i G 10 ce biti koriscene.

/t'
Tabela G9: Diiametri opseznih ceviza OH instalaciie

Opsezne cevi Raspored Dijametar mm Maximalan broj

sprinklera
koji se napaiaju

Na extremitetima strana sa 32 2
sistema dva kraja 40 4
50 I
65 16

svi drugi 32 3
40 6
50 I
65 18

lzmedju
projektnih Da budu kalkulisani u saglasnosti
Svi
tacaka i seta sa G 2.4.2
kontrolniih ventila

Tabela G1 0:Diiametri disffibu

Kada se postroji pruzaju longitudinalno pod krovovima naginjuci sa pod uglom od vise od 6
stepeni ,broj sprinklera na opseznoj cevi nece prelaziti 6.

Koriscenje 65 mm dijametralne cevi izmedju projektnih tacaka i seta kontrolnih ventila je

dozvoljeno u slucaju da hidraulicna kalkulacija pokazuje da je ovo moguce .

Zabeteska:slika H4 daje primer rasporeda cevi u OHsa odgovarajucim proiektnim tackama

od kojih ce dijametri cevi biti u potpunosti kalkulisani .

G.2.4.2 Dijametri cevi izmedju projektne tacke u najudaljenijoj oblasti instalactja i seta
kontrolnih ventila ce biti kalkulisani da bi se osiguralo da ukupan gubitak pritiska prikladan
trenju sa tokom od 1000 l/min ne prelazi 0,5 bara ,osim odredjenog u G.2.4.3 i G.2.4.4.

l+t
G.2.4.3 U zgradama sa brojem spratova,ili gde postoji broj razlicitih nivoa,npr.platforme ili
prislonjene male zgrade,O,5 bara visok gubitak pritiska od projektne tacke na svakom spratu
moze biti povecan iznosom jednakim staticnom pritisku koji odgovara razlici u visini izmedju
najviseg nivoa i conceared.

U ovim slucajevima,razllka u visini izmedju najviseg nivoa sprinklera imeraca pritiska

instalacije ce biti indikovana na sertifikatu upotpunjavanja,zaledno sa pritiskom zahtevanim
na meracu pritiska instalacije.

G.2.4.4 Gde isti sistem ukljucuje i OH3 ili OH4 i HHP ili HHS oblasti ,sve povezane sa
zajednickim vodosnabdevanjem,maximalan gubitak trenja od 0,5 bara moze biti povecan sa
50% od dostupnog extra pritiska ,kao sto je indikovano u sledecem primeru za OH3.

Primer:

Pririsak zahtevan na setu kontrolnih ventila iskljucujuci staticni pritisak (tabela 6 za OH3)

Razlika u pritisku prikladna razlici u visini izmedju najviseg sprinklera i seta kontrolnih ventila.

Zahtevan pritisak na setu kontrolnih ventila .

Pritisak dostupan na setu kontrolnih ventila zatok odgovarajuc u HH.npr

Extra pritisak koji moze biti koriscen:5O% od (6,0-2,6)=

Cevovod ce biti dimenzioniran da dozvoli maximalan gubitak pritiska od :

0,5+1,7 (10001 1350)na kvadrat=

G.2.5 Visoki rizik - HHP i HHS (osim sprinklera srednjeg nivoa)

G.2.5.1premazivanje tutkalom cevi zavisi od :

-projektne gustine ;
-proredjivanja sprinklera ;
-K faktora koriscenih sprinklera;
-karakteristika pritiska/toka vodosnabdevanja.

Nijedna cev nece imati nominalni dijametar od manje od 25 mm.

G.2.5.2 Za instalacije sa vodosnabdevanjima sa povinovanjem zahtevima prikazanim u tabeli

8(1) i sa sprinklerima koji imaju K faktor od 80,velicine cevi za opsezne cevi i distribucione
cevi prikazane u tabelama G1 1 i G12 ce se primeniti.

Ne vise od 4 sprinklera ce biti instalirani na svaku opseznu cev.Nijedna opsezna cev nece biti
povezana sa distribucionom cevi prelazeci 150 mm u dijametru.100 mm dijametarske cevi
mogu biti instalirane izmedju projektnih tacaka iseta kontrolnih ventila ako kalkulacija
pokazuje da je to moguce.

Zabeleska: slika H6 daje primer rasporeda cevi u skladu sa tabelama G11 i G12 i proiektne
tacke od kojih ce dijametri cevi biti u potpunosti kalkulisani .

G.2.5.3 Za instalacije sa vodosnabdevanjima koje se povinuju zahtevima prikazanim u tabeli

B (2) i sa sprinklerima koji imaju K faktor od BO,velicine cevi za opsezne cevi i distribucione
cevi ce biti odredjene iz tabela Gl1 i G13.

/+.
Ne vise od 4 sprinklera ce biti instalirani na svaku opseznu cev .Nijedna opsezna cev nece
biti povezana sa distribucionom cevi koja prelazi 150mm u dijametru.Nijedna distribuciona
cev manja od 65 mm dijametra nije dozvoljena za sisteme sa 4 stane kraja.150mm
dijametarska cev moze biti instalirana izmedju projektnih tacaka i seta kontrolnih ventila ako
kalkulacija pokazuje da je to moguce .

Zabeleska: slika H7 daje primer rasporeda cevi u skladu sa tabelama G13 i Gl4 iprojektne
tacke od kojih ce dijametri cevi biti u potpunosti kalkulisani.

Tabela G11:Dijametar opsezne cevi za HH instalacije sa karakteristikama pritiska i toka

datim kao u tabeli 8(1 ili 2)

Opsezne cevi Raspored Dijametar mm Maximalan

br.sprinklera
napajanih sa cevi

Opsezi na Rasporedi 25 1

udaljenom kraju strane sa dva 32 2

svih distribucionih kraja,poslednja dva
cevi opsega

Rasporedi strane sa tri 25 2

kraja ,poslednja tri 32 J
opsega

Svi drugi 25 2
rasporedi,poslednji 32 3
opseg 40 4

25 3
Sve druge opsezne Svi rasporedi 32 4
cevi

b,7
 Tabela G12:Dijametri distribucione cevi nizvodno od projektne tacke u HH instalacijama
sa karakteristikama pritiska /toka datim kao u tabeli I (1)

Distribucione cevi Dijametar mm Maximalan broj

sprinklera
napajanih
distribucionom
cevi

Cevi na extremitetima 32 2
sistema 40 4
5o 8
65 12
80 18
100 48

Cevi izmedju projektnih Da bude kalkulisano u saglasnosti sa G.2.5

rcaka i seta kontrolnih
.?entila

l*l
 Tabela G13:Dijametri distribucione cevi nizvodno od projektne tacke u HH instalacijama
sa karakteristikama pritiska /toka datim kao u tabeli 8(2,3 ili 4)

Distribucione cevi Dijametar mm Maximalan broj

sprinklera
napajanih
distribucionom cevi

Cevi na extremitetima 50 4
sistema 65 8
80 12
100 16
150 4B

Cevi izmedju projektnih

tacaka i seta kontrolnih Da bude kalkulisano u saglasnosti sa G.2.5
ventila

/rr
Tabela G14:Dijametri opsezne cevi HH instalacija sa karakteristikama pritiska/toka datim
kao u tabeli 7(3 ili 4)

Opsezne cevi Raspored Dijametar mm Maximalan broj

sprinklera napajanih
sa cevi

Opsezi na Strana sa 40 1

udaljenom kraju krajem,najmanje 50 3

svih distribucionih opsega 65 o
cevi

Drugi opsezi 32 1

40 2
50 4
65 6

Opsezi na Centar sa dva 32 1

udaljenom kraju kraja,poslednja 40 2

svih distribucionih opsega
cevi

Drugi opsezi 32 2

Svi opsezi 3 i 4 Centar sa krajem 32 1

40 2
50 4

bt
G.2.5.5 Gubitak pritiska izmedju projektnih tacaka iseta kontrolnih ventila ce biti odredjen
kalkulacijom.Gubitak pritiska sa tokovima prikazanim u tabeli B ,plus neophodan pritisak na
projektnoj tacki plus staticki pritisak jednak razlici u visini izmedju najviseg sprinklera iseta
kontrolnih ventila nece prelaziti dostupan pritisak.

Gde je najvisi sprinkler uzvodno od projektne tacke,deo koji zahteva vise staticko resenje ce
imati svoju posebnu distribucionu cev.

G.3 U potpunosti ukalkulisani sistemi

G.3.1 Gustina praznjenja

Minimalna gustina praznjenja iz svake oblasti operacija ,ili cele zasticene oblasti,sta god je
manje ,koja sadrzi bitnu grupu od 4 sprinklera sa kombinacijom svakog vodosnabdevanja ili
snabdevanja dostupnom nece biti manja od projektne gustine specificirane u klauzuli 6.

Gde je moguce gustina praznjenja ce biti uzela kao ukupan tok u litrama po minuti iz grupe
od cetiri sprinklera koji su najblize isusedni,odvojeni sa oblasti u kvadratnim metrima
prekrivenom sa 4 sprinklera .Gde je manje od 4 sprinklera u otvorenoj komunikaciji ,gustina
praznjenja ce biti uzela kao najniza vrednost toka iz svakog sprinklera podeljenog sa oblasti
prekrivenom spri n klerima.

Oblast prekrivena svakim sprinklerom ce biti definisana sa centralnim linijama povucenim po

sredini izmedju susednih sprinklera u tacnim uglovima do linije u kojoj se udruzuju sprinkleri i
sa granicom prekrivene oblasti(vidi sliku H8).

Gde su resetkasti sprinkleri instalirani,kalkulacija ce biti izvedena uzimajuci u obzir zahteve

simultanog toka i pritiska za krovne ili plafonske sprinklere i sprinklere srednjeg nivoa .

G.3.2 Lokacije oblasti operacija

G.3.2.1 Hidraulicno najnepozeljnije lokacije

Varijacije u proredjivanju sprinklera,rasporedu,podizanju,centima opsega,velicinom otvora

sprinklera ivelicinama cevi,kao isve moguce lokacije,bilo na distribucionim cevima ili izmedju
distribucionih cevi gde su one povezane opseznim cevima ,ce biti uzete u obzir kada se
determinise hidraulicno najpozeljnija lokacija oblasti operacija (vidi slike H9,H1 1 i H12).

Zabeleska:dokaz ispravne pozicije hidraulicno najnepozeljnije oblasti operacija u slucaju

resetkastih instalacija zahteva premestanje oblasti operacija sa jednim nagibom sprinklera u
svakom pravcu duz strojeva,i u slucaju uvijenih instalacija jednim sprinklerskim nagibom duz
distribucionih cevi.

G.3.2,2 Hidraulicno najpozeljnije lokacije

Sve moguce lokacije,bilo na distribucionim cevima,ili izmedju distribucionih cevi gde su one
povezane sa opseznim cevima,ce biti uzete u obzir kada se odredjuje hidraulicno
najpozeljnija lokacija oblasti operacija(vidi slike H10 do H12).

G.3.3 Oblik oblasti operacija

G.3.3.1 Hidraulicno naj-nepozeljniia lokacija

ll+
 oblast operacija ce biti toliko blizu koliko je moguce pravougaoniku
obzir: .sledece ce biti uzeto u

a) u slucaju zavrsnih i uvijenih.konfiguracija

,udaljena strana oblasti ce biti definisana
strojom'ili parom strojeva goe poJtoli raspored.oo sa
1ra;a
pierircentru.sprinkleri koji ne
konstituisu pun stroj ili paistroj"u" biti grupisani toiiko oiizJ r<orir<o je
tTiri?!i,""' na sledecem uzvodnom"". redu stroleva oo-.'llruors"one
moguce
|,',?tj obrasti(vidi
b) u slucaju resetkastih konfiguracija gde se stroje.vi prostiru
paralelno ivici krova imajuci
nagib veci od 6 stepeni ,ili duz timoua formiranih
mlazovima vecim od 1,0 m dubine
'udaljena strana oblasti ce imati duzinu L paralelnu strojuuima,Iarvu da je L vece od ili
je jednako 1,2 puta kvadratna ruta
oblasti operacija;
c) u slucaju svih drugih resetkastih.konfiguracrla uoatlena
paralelnu strojevima ,tako da je L vecJ od ilije jednako strana oblasti ce imati duzinu L
operacija
1,2 putakvadratna ruta oblasti
;

oblast operacija ce biti koliko g9o j9 to moguce simetricna

sa uvazavanjem
sprinklerskog rasporeda(vidi siitu itt t;.

G.3.3.2 Hidraulicno najpozetjnija tokacija

oblast operacija ce biti sto je blize moguce kvadratu.sledece
ce biti uzeto u obzir:
a)u slucaju zavrsnih i uvijenih konfiguracija,oblast
ce g9.e je to moguce ukljucivati sprinklere
samo na jednoj distribucionoj cevi.Broj sfrinklera
katk-utisinih da ,lJ"-n" strojevima,ili
parovima strojeva u instatacijama od ir^i^ta
centru,ce biti locirani na svakom stroju ili paru
strojeva na hidraulicno najpozelinijoj lokiciji.sprinr.rut]
strojeva ce biti locirani na iledeiem-redu siroieva fgji ne formiraju pun stroj iti par
na hidiauli"no n";orir?m tokacijama.(vidi
slike H10 i H12);

b)u slucaju resetkastih konfiguracija,oblast ce

biti locirana na strojevima na hidraulicno
najpozeljnijoj lokaciji .sprinkleri koii ne formiraj, prn,
duzinu
sledecem redu strojeva na hidraulicno najblizim iota-ilama stroja ce biti tocirani na
(vidi sliku H11).
G.3.4 Minimalan pritisakpraznjenja sprinktera

Pritisak na hidraulicno najpozeljnije postavljenom

sprinkleru kada su svi sprinkleri u oblasti
operacija otvoreni,nece biti manji od onog iahtevanog
od G.3.1 ili sledeceg u tabeli G15,sta
god da je vise.

A b e!A-Q1_5_. MAtm a In i p ri t i s a k p ra z n i e n i a s n ri,

Klasa rizika K faktor minimalan Minimalan pritisak u
barima

LH 57 0,7
OH 80 0,35
HHPiHHS zastita krova ili 115
plafona 0,5
HHP/HHS zastitaTrova ili
plafona
160 0,5
 Resetkastti sprin kleri 80 z

Resetkasti sprinkler 115 1

G.3.5 Minimalni dijametri cevi

Minimalni dozvoljeni dijametar cevi je 20 mm za LH i 25 mm za oH,HHp i HHS.

Dijametri cevi na instalacijskoj strani seta kontrolnih ventila mogu se smanjiti samo u pravcu
vodenog toka,osim u slucaju resetkastih i uvijenih konfiguracija.

Za instalacije sa opseznim cevima napajanim sa jednog kraja,(vidi slike H9 i H12)nijed na 25

mm dijametra opsezna cev nece biti postavljena sa vise od 8 sprinklera.

Za instalacije sa opseznim cevima napajanim sa oba kraja(vidi sliku H11)nijedna 25 mm

dijametra opsezna cev nece biti postavljena sa vise od 16 sprinklera.

Uspravni sprinkleri ne moraju biti direktno povezani ni sa jednom cevi sa dijametrom vecim
od 65 mm.Viseci sprinkleri ne moraju biti direktno povezani ni sa jednom cevi sa dijamtrom
vecim od 80 mm.Za vece dijametre rucna cev ce biti postavljena tako da je minimalna
udaljenost od sprinklerskog deflektora do ivice glavne cevi 1,5 puta dijametra ove cevi.

Prilog H (informativno)
Slike sa primerima

Slika H1-tipicna pumpna krivina(vidi 9 7)

Slika H2-primeri redova opseznih cevi(vidi G.2.2)

Slika H3-primer aplikacije projektnih tacaka u LH instalaciji(vidi G.2.2)

S|ika H4-primer aplikacije projektnih tacaka u OH instalaciji(vidi G.2.2)

Slika HS-primer aplikacije projektnih tacaka u HH instalaciji sa cevovodom razmerenim iz

tabela G11 iGl2

Slika Hi-primer aplikacije projektnih tacaka u HH instalaciji sa cevovodom razmerenim iz

tabela G11 i G13

Slika H4-primer aplikacije projektnih tacaka u HH instalaciji sa cevovodom razmerenim iz

tabela G13 iG14

Slika HB-Odredjivanje oblasti pokrivene po sprinkleru (vidi G.3.1)

Slika H9-Najpozeljnije oblasti operacija u jednostranim i dvostranim rasporedima cevi(vidi

G.3.2)

Slika H10-Najpozeljnije oblasti operacija u jednostranim i dvostranim rasporedima cevi(vidi

G.3.2)

/+t
Slika H11-Najpozeljnije i najnepozeljnije oblasti operacija u rasporedima resetkastih cevi(vidi
G.3.2)

Slika H12-Najpozeljnije inajnepozeljnije oblasti operacija u rasporedu uvijenih cevi(vidi

G.s.2)

Prilog J (informativno)
Nova tehnologija

Ova pravila pokrivaju samo tipove sprinklera specificirane u tabeli 26.Tokom godina
prethodnog pripremanja ovih pravila nove tehnologije su bile razvijene za specijalne
primene, ukljucujuci posebno sledece:

-rano ugusenje brzoreagujucih sprinklera (ESFR)vidi predlog L;

-sprinkleri sa velikim padom;
-stambeni sprinkleri;
-specijalni I N-RACK sprinkleri

Ovi sprinkleri bi trebalo jedino biti korisceni u saglasnosti sa rezultatima velike skale pozarnih
probnih podataka i gde je projektni kriterijum u potpunosti prihvatljiv za nedlezne koji
ucestvuju.

Namenjeno je da ce oni biti ukljuceni u buduce edicije ovih pravila.

Prilog K
Zastita od Specijalnih Rizika

Nacionalni zahtevi ce biti uzeti u obzir.Primeri sledecih proizvoda trebaju posebnu brigu.

K1 Aerosoli

Zastita za skladista aerosola ce biti u saglasnosti sa tabelom K1.

Mere predostroznosti ce biti preduzete da bi se izbegla projekcija kontejnera sa aerosolom.

Maximalna oblast skladista aerosola i svakog zagadjivaca ce biti uzeta u obzir i nadlezni ce
biti konsultovani.

zastite za sUa
Tabela K1:Kriteriium zasute skladiste aerosola
Maximalna visina skladista Sprinklersk
i K faktor Minimalna Oblast
gustina operacija
m
Mm/min m2

Komponente aerosola

Bazirane Bazirane na
na alkoholu hidrokarbonu

19.
ST1-slobodno 1,5 115 12,5 260
stajace 160
skladiste

115 25,0 260

160

ST4- Minimalna vertikalna visina 12,5 plus 260

Palatelizovan lzmedju redova sprinklera sipkasti
a skladista sa m sprinkleri
policama

1151160(1) 12,5 (3) 260

'1,8 80t115(2)

1,8 1151160(1) 25,0(3) 260

80t115(2)

Zabeleska 1 zastita plafonskih sprinklera

Zabeleska 2 Zastita sprinklera srednjeg nivoa
Zabeleska 3 Zastita sprinklera srednjeg nivoa ce biti instalirana u
sag/asnosti sa Kategorijom lll ili lV resporeda ali na maximalnim
vertikalnim odvojenostima izmedju redova sprinklera datim u kolonama 2 i
3

1{/
K2 Odeca u visestrukom skladistu za vesanje odece
K.2.1 Uopsteno

Ovaj predlog opisuje specijalna pravila za zastitu skladista za intenzivno vesanje odece koje
ima visestruki red ili rafove za odecu na dva ili vise nivoa.Oni mogu imati automatsku ili
poluautomatsku isporuku odece,odabiranje ili sisteme za transport.Ulaz do izdignutih nivoa
skladistenja odece unutar magacina je obicno putem prolaza i rampi.
Zajednicka karakteristika skladista za vesanje odece je da nema pozarne odvojenosti
izmedju dekova .
Hodnici,prolazi,rampe i rafovi za odecu stvaraju znacajnu prepreku sprinklerskoj zastiti nivoa
plafona .
Zastita visece odece skladistene u vrteskama ili vertikalnim blokovima bez prolaza je izvan
delokruga ovog predloga .

K.2.2 Kategorizacija
Ovaj predlog se primenjuje na sve tipove odece,nezavisno od njihove kategorije skladistenja.

K.2.3 Sprinklerska zastita

Svaki raf za odecu ce biti ogranicen na dva reda za vesanje odece (edan pored drugog) i
visine skladista od 3,5 m izmedju srednjih nivoa sprinklera .Svaki raf ce biti odvojen prolazom
od najmanje 0,8 metara sirine.Rafovi za odecu ce biti zasticenijedinim redom sprinklera.
Razmak izmedju redova sprinklera nece prelaziti 3,0 m.

Sprinkleri instalirani direktno iznad rafova za odecu ce biti esalonirano razmesteni u

vertikalnom stepenu,u horizontalnim intervalima od ne vise od 2,8 metara duz duzine rafa.Tu
ce biti sprinkler ne vise od 1,4 m od kraja rafa.Najveca visina izmedju vrha odece i
sprinklerskog deflektora ce biti najmanje 0,15 m.

Svaki red sprinklera koji stiti rafove za skladistenje odece bi trebao biti zatvoren sa
kontinuiranom cvrstom horizontalnom pregradom koja je najmanje iste duzine i sirine kao red
odece. Pregrada bi trebala biti najbolje od ne-zapaljivog materijala.

Gornji nivo sprinklerske zastite rafova i pregrada moze biti izostavljen u slucaju da najvisa
visina izmedju vrha odece i deflektora plafonskih sprinklera ne prelazi 3 m visine.

Sprinkleri ce biti instalirani ispod svih ulaznih rampi,glavnih prolaza,hodnika i transportacionih

ruta ,sa izuzetkom prolaza,koji ne prelaze 1 ,2 m sirine,izmedju sprinklerski zasticenih redova
za skladistenje odece .

K.2.4 Sprinkleri u operaciji

Broj sprinklera za rafove zakoji se pretpostavlja da rade ce biti kao sto sledi :

Redovi. . 3
Nivoi: : 3
Sprinkleri po redu : 3

Gde ima vise od 3 nivoa sprinklerske zastite,3 reda od 3 sprinklera na 3 zasticena nivoa
ce biti pretpostavljeno da rade.Gde ima 3 nivoa ili manje,za 3 reda od 3 sprinklera ce biti
pretpostavljeno da rade na svim zasticenim nivoima.

lrt
 K.2.5 Plafonskisprinkleri
Plafonski sprinkleri ce biti projektovani za gustinu od 7,5 mm/min preko oblasti operacija od
260 m2,obezbedjujuci da najvisi nivo rafova bude zatvoren i zasticen sprinklerim a za rafove.

Ako je najvisi nivo zatvaranja ometen,plafonski sprinkleri ce biti projektovani na bazi

najmanje Kategorije lll roba.Visina dimnjaka ce biti merena od iznad najviseg srednjeg nivoa
sprinklera do vrha visece odece.

K.2.6 Automatsko zatvaranje

Operacija sprinklerskog sistema ce automatski zaustaviti sve automatske distribucione
sisteme unutar magacina

K.2.7 Set kontrolnih ventila

Sve instalacije ce biti tipa vlaznih cevi.

K.3 Zapaljivo skladiste za tecnosti

Maximalna oblast skladista zapaljivih tecnosti i svako zadzavanje ce biti uzeto u obzir i
nadlezni ce biti konsultovani.

Upotreba filma kojiformira penu i vrsioca vlazenjaje preporucena .

Zapalive tecnosti ce biti klasifikovane u cetiri klase prema njihovoj tacki plamtenja (FP),kao
sto je prikazano u tabelama K2 i K3.Tabele K2 i K3 ce biti koriscene za zapallive tecnosti
skladistene u metalnim buradima koja nisu pod pritiskom sa kapacitetom vecim od 201 ali ne
vecim od 208 l.Tabela K4 ce biti koriscena za zapaljive tecnosti skladistene u metalnim
buradima koja nisu pod pritiskom sa kapacitetom manjim od 20 l.

Tabela K2 :Zapaljive tecnosti u metalnim buradima (ST1)sa kapacitetom vecim od 20 | i208

t
I

Klasa Karakteristike C Metodeskladistenja Dozvoljena skladista Plafonskisprinkleri

Gustina Oblast
operacija

mm/min m2

1 FP vece od 100 Na strani 12 kalema visoko 10 450

Na kraiu 6 kalema visoko

2 FP manjeod Na strani 6 kalema visoko 25 454

100 Na kraju 2 kalema visoko

3 FP manje od 55 Na strani 3 kalema visoko

Na kraju 1 kalem visoko 25 450

(€)
 Na strani ili na
4 FP manje od 21 kraju 1 kalem visoko 25 450

Tabela K3: Zapaljive tecnosti u metalnim buradima(ST4)sa kapacitetom vecim od 201 i 208 I

Klasa Karakteristike C Metode Dozvoljeno Plafonski sprinkleri

skladistenja skladistenje

Gustina Oblast
operacija
mm/min m2

Na strani Svaki 12ti red 10

1 FP vece od 100 Na kraju svaki 6ti red 10 450

Na strani Svaki 6ti red 25

2 FPmanje od 100 Na kraju Svaki red 10 450

Na strani Svaki 3. red 25

? FP manje od 55 Na kraju Svaki red 10 450

Na strani ili na
4 FPmanje od 21 kraju Svaki red 25 450

Zabeleska (1)Horizontalna udaljenost izmedju sprinklera nece prelaziti 1,9 m

Zabeleska(2)Kalemi ce biti skladisteni na visini od jednog kalema po redu.

/rr
Tabela K4:Zapaljive tecnosti u metalnim buradima (Sf7,SI5,SI6)sa kapacitetom od 20 I

Klasa Karakteristike C Metode Srednji nivo Plafonski sprinkleri

skladistenja sprinklera na slici
10 (1)
konfiguracije
Gustina Oblast
mm/min operacija
m2

ST1 5,5 10
1 FP vece od 100 ST5/6 4,6 7,5 450

2 FP manje od 100 ST1 4,0 12,5 450

ST5/6 4,6

FP manje od 55 ST1 1,5 12,5 450

3 ST5/6 2,1

4 ST1 1,5
FP manje od 21 ST5/6 2,1 12,5 450

Karakteristike Metode Maximalna visina

C skladistenia skladista
Plafonski sprinkleri
 FP vece
od 100

FP manje od ST1
100 ST5/6

K.4 Palete - prazne

Prazne palete skladistene u cvrstim naslagama ili na paletama ce biti zasticene sa

plafonskim sprinklerima prema tabeli K5.Palete skladistene u rafovima ce biti zasticene sa
plafonskim i lN-RACK sprinklerima prema tabeli K6.

Tabela K5: zastita cvrstih na iti zovanih ST

Tip palete M axi m al n a vi si n a skl adista Plafonski sprinkler Specijalni zahtevi

Drvene i Vidi tabelu

celulozne 3,8 4,kategoriju lV
materijalne
palete

Ne
povecanae Vidi tabelu Odvojenost:60 minuta
polietilinske 4,kategoriju lV,sa odeljenja minimalne
palete sprinklerima otpornosti na vatru
visoke 3,8 procenjenim na 93
gustine sa stepena ili 100
cvrstim stepeni
krovom

Sve druge 3,3 25mm/min preko Skladiste u 60 min

plasticne 3 300m2,20mm/min Minimalne otpornosti
palete 2,7 preko 300 m2, odeljka za vatru
2,3 17,5 mm/min
2 preko 300 m2,
1,6 15 mm/min preko

/P,{
 300m2
12,5 mm/min
preko 300 m2
10 mm/min preko
300 m2

Tabela Kd:Zastita skladista sa rafovima paleta 6f4)

Tip paleta Sipkasti sprinkleri Plafonski sprinkleri Specijalni zahtevi

Palete od Kategorija lV Kao za kategoriju Odvojenost:60 min

drvenog i konfiguracije lV,sa sprinklerima Minimalne otpornosti
celuloznog procenjenim na 93 na vatru kada je visina
materijala. stepena ili 100 skladistenja veca od
Neprosirene stepeni
polietilinske Vidi tabelu 5 3,8
palete visoke
gustine sa
cvrstim deck

/8t
 Sve druge Kategorija lV 25 mm/min preko Odvojenost.60 min.
plasticne palete konfigu racije, ukljcujuci 300 m2 mnimalne otpornosti
jdan nivo sprinklera pozarnog odeljenja
iznad vrhunskog
nivoa
slad ista,sprinklere sa
K=115 i minimalnim
radnim pritiskom od 3
bara

K.5 Alkoholne tecnosti u drvenim buradima

Burad moze biti skladistena do visine koja ne prelazi 4,6 m samo sa plafonskim sprinklerima .

Zavece visine skladista srednji sprinkleri ce biti instalirani u saglasnosti sa zahtavima

Kategorija lll/lv.U oba slucaja plafonski sprinkleri ce biti instalirani sa gustinom od 15
mm/min preko oblasti operacija od 360 m2.

Zabeleska: drenaza ili BUNDING bitrebalo da budu obezbedjeni da bi ogranicili sirenje

prosutih tecnosti.

Zabeleska:za svrhe ovog standarda,kao alkoholne tecnosfl su definisane one koje sadrze
vise od 20%o alkohola.

K.6 NON-WOVEN sinteticke tkanine

K.6.1 Slobodno-trajna skladista

Plafonski sprinklerice biti instalirani koriscenjem kriterijuma prikazanim u tabeli K7.

Zabeleska: za visine skladista iznad 4,1 m mora se voditi racuna o upotrebi specijalnih
teh nologij a sp rin kle ra kao takozvani"veli kog pada" ifi ,,ES F R" sprin kle ri.

/aK
 Tabela K7:Ne tkane sinteticke tkanine:projektni kriterijum samo sa krovnom ili plafonskom
zastitom

Metode Maximalna visina Minimalna projektna Oblast operacija

skladistenja skladista (1) gustina mm/min (vlazni ili pre-akcioni
sistem(2) m2

ST1 1,6 10,0 264

Slobodno stajaci 2,0 12,5
ili blok stajaci 2,3 15,0
2.7 17,5

3,0 20,0 300

3,3 22,5
3,6 25,0
3,8 27,5
4,1 30,0

Zabeleska 1:vertikalna udaljenosf od poda do sprinklerskih deflektora ,minus 1 m,ili naivisa

vrednost prikazana u tabeli ,stogod da ie noze.

Zabeleska 2:suve i alternativne instalaciie bitrebale biti izbegavane .

K.6.2 Skladiste sa rafovima

lN-RACK sprinkleri bi trebali biti korisceni u saglasnosti sa zahtevima Kategorije lV.Plafonski

sprinkferi bi trebalo da imaju minimalnu projektnu gustinu od 12,5 mm/min preko 260 m2.

K.7 Specijalni zahtevi za zastitu skladista koriscenjem Polipropilenskih (PP)i

Pol ieti linskih(PE) kontejnera za skladistanje

{rt
K.7 .1 Metode skladistenja ST4-paletizovani rafovi

Polipropilinski i polietilinski kontejneri za skladistenje koji imaju jedan zid,kroz koji se voda
moze siriti(1) ce biti klasifikovani kao visokorizicna kategorija lll (HHS3).Sva druga uredjenja
Polipropilenskih i Polietilinskih kontejnera za skladistenje ce biti klasifikovana kao
visokorizicna kategorija lV(HH54).

Zabeleska 1:bice pretpostavljeno da ce kontejneri biti vodopropustljivi ako glavni deo vode
sakupljen u kontejneru ne prelazi 10 mm za za praznienie vode u kontejner,ekvivalentno 20
mm/min.(Kontejneri za skladistenje sa 5 mm diiametralnim drenaznim rupama iednoobrazno
distribuirani na ne vise od 50 rupa /m2 od planske oblasti kontejnera ,mogu zadovoliiti
zahteve propusttjivosti gore navedene ).Vodice se racuna i o uticaiu skladistenih roba i svih
materijala za pakovanie na vodopropustliivost.

Maximalna horizontalna udaljenost od sprinklera na srednjim nivoima za kategoriju HHS4

nece prelaziti 1 ,5 m i 2,5 m za kategoriju HHS3.Sprinkleri ce imati procenu osetljivosti
"spec'rjalnu" na plafonu i ,,specijalnu"ili ,,brzt)" na srednjim nivoima .Maximalna visina skladista
za rafove bez srednjih sprinklera nece prelaziti 2,1 m za HHS3 i 1 ,2 m za HHS4.

R.7.2 Metode skladistenja ST1-slobodno ili blok stajanje -ST2 i ST3post paletno
skladistenje

Maximalna visina skladista nece prelaziti 3 m.

Samo ne-zapaljive palete sa zatvorenom povrsinom kao sto su celicne ce biti

koriscene.Visina skladistenja na svakoj paleti nece prelaziti 1 m .Kontejneri vrha skladista na
paletama ce biti blizu poklopca.

Sprinkleri ce imati procenu osetljivosti "Specijalna".

Pena koja se formira od filma i uredjaji za kvasenje ce biti dodati vodi sprinklerskog sistema .

Zabeleska: ako su drugi koncepti sprinklerske zastite demonstrirani odgovaraiucim pozarnim

testovima kao adekvatnom zastitom ,zahtevi gore navedeni mogu biti adaptirani.

K.8 Specijalni zahtevi za zastitu pokretnih polica samo sa plafonskim ili sprinklerima
krovnog nivoa

Ovaj prilog ukljucuje pokretne police sa vrhom otvorenim ili zatvorenim.Perforirani vrhovi se
preferiraju.

Samo Kategorija I ili ll produkata ce biti skladistena u mobilnim policama.

Visina mobilnih polica zasticenih samo plafonskim ili sprinklerima krovnog nivoa ce biti
ogranicena na 3 m.
Najveca visina izmedju vrha jedinica mobilnih polica i sprinklerskih deflektora nece biti manja
od 0,5 m.

Oblast svakog bloka zatvorenih oblozenih pokretnih polica nece prelaziti 150 m2.Tu ce biti
prolazi od najman je 1,2 m koji okruzuju svaki blok mobilnih polica bilo u zatvorenom ili
otvorenom(neoblozenom stanj u).

Kada su mobilne police zatvorene(oblozene),svaka jedinica polica ce se zatvoriti nasuprot

tvrdim vrhovima,sto ce sacuvati prostor od najmanje 50 mm izmedju susednih jedinica
omotaca.
tu,
Gustina vode na plafonskoj zastiti ce biti u saglasnosti sa specifikacijom(vidi klauzulu 6)sa
minimumom od 10 mm/min.

Za prostorije sa podnom oblasti manjom od 150 m2 sledeca gustina ce biti primenjena.

Maximalna visina prostorije Gustina

(m) (mm/min)

3 7,5

2,6 5

Predlog L
Rano zataskavanje sistema sprinklera sa brzim reagovanjem

L.l Uopsteno
L.1.1Obim

Ovaj predlog specificira projektne i instalacijske zahteve za Rano Ugusenje Brzog

Reagovanlalfsfn;sprinklerskih sistema.ESFR sprinkleri su brzo-aktivirajuci,sprinkleri sa
viso[om izvodljivoscu koji imaju sposobnost gasenja pozara bez projektnih rizika.Postoji mali
prostor.a greike u projektu i instalaciji ESFR sprinklerskih sistema;principi projekta i radne
karakteristike su drugacije od standardne sprinklerske zastite.ESFR sprinkleri mogu
=nacajno
biti onesposobljeni da nastave sa negativnim karakteristikama projekta i nepodobnodcu 'sto
moze biti uobicajena praksa kada se instalira standardna sprinklerska zastita .
prema tome,od esencijaln og znacajaje da se svi zahtevi ovog predloga povinuju,bez
izuzetka,kada se primenjuje ESFR zastita.

Sa izuzetkom klauzula identifikovanim u 1.4.1,svi zahtevi CEA preventivne specifikacije 4001

su primenljivi kada se instaliraju ESFR sprinkleri.

preliminarno uredjenje od strane nadleznih je veoma bitno pre selekcije ESFR sprinklera koji
ce biti korisceni u sprinklerskoj instalaciji.

ESFR sprinkleri su uglavnom korisceni ako IN-MCKS sprinkleri ne mogu biti instalirani iz
tehnickih razloga.

Zabeleska:preliminarni projektni obziri ce biti izvedeni da determinisu da liie konstrukciia

zgrade pogodna za koriscenie ESFR sprinklera .

L.1.2 Definicije

Sprinkler,EsFR obrazac:Strcaljka sa termosenzitivnim uredjajem za zatvaranje koja se

otvara da isprazni vodu,distribuiiajucije u specificne obrasce ,sa dovoljnim podstrekom,preko

/f/
 projektne oblasti da bi postigla ugusenje vatre ili sprecila rast kada je povezana sa
odgovarajucim cevovodom i vodosnabdevanjima.

' L.l.3 ESFR sprinkleri

ESFR sprinkleri ce biti brze(termalne)reakcije i imatijednu od sledecih procena temperature :

Sijalice: 68 stepeni
93 stepena
Zapaljivi element: 68 do 74 stepena
93 do 104 stepena

Procene vise temperature ce jedino biti koriscene gde je to potrebno zbog uslova visoke
ambijentalne temperature .

Nominalni K faktor ESFR sprinklera ce biti izmedju 200 i 360 .

L.1.4 Aplikacija

L.1.4.1 Sledece klauzule CEA pravila za Automatske Sprinklerske Sisteme - Projekti i

lnstalacija nisu primenljivi na ESFR sprinklersku zastitu
:6.1 ,6.2,6.3,6.4.1 ,8.3.2.1 ,10.2,10.3,10.4,10.5, 11 .1.2,11 .2,11.3,11.4.1 ,11 .4.2,11 .4.4,11 .4.5,11 .

4.6,11 .4.7 ,11.4.9,11.4.10,11.4.12,11.4.13,1 1.5,12.2,12.4,12.5,12.6,12.8,12.9.

L.1.4.2 Konfiguracije skladista

L.1.4.2.1 Prostori za dimnjake

Skladista bi trebalo da imaju longitudinalne itransverzalne dimnjake,koji su :

a)kontinuiraniza punu visinu svakog bloka skladista ;

b)vertikalno poravnani;
c)slobodni od skladistenih roba ;

L.1.4.2.2 Metode skladistenja ST1-ST2-ST3-ST4-| STO ce imati prostore za dimnjake

regularno rasporedjene i sa dimenzijama kako sledi:

(1) transverzalni dimnjaci ce biti najmanje 0,08 m siroki i bice razmaknuti na

udaljenostima od ne vise od 3,0 m(vidi sliku L.1);i
(2) longitudinalni dimnjaci ce biti najmanje 0,15 m siroki ibice razmaknuti na
udaljenostima od ne vise od 3,0 m.

/J,
 Slika L1:Metode skladistenja SIaSI3 i ST4 transverzalnih i longitudinalnih dimnjaka

\rtikli(meto Maximalna visina Maximalna visina Maximalna visina plafona Maximalna

Ina
le plafona :9,1 m plafona 9,8 m(vidi 10,6 m visina
;kladistenj (vidi zabelesku 1) zabelesku 1) (vidi zabelesku 1) plafona 12
I m (vidi
:ahtevane zabelesku
la 1)
;€
rovinuju
;? Maximal Sprinklerski Maximalna Sprinklersk Maximaln Sprinklerski Ma Sprir
:lauzulam na radni visina iradni a visina radni pritisak xim erski
r L 1.4.2.2 Visina pritisak(u skladista pritisak skladista (u barima) radni
aln radnt
L 1.4.2.3) skladista barima) (m) (u barima) (m) vidi a pritis,
(m) vidi zabelesku visi k(u
vidi zabelesku 6 na barin
zabelesk 6 skl )
u6 adi
sfa
(m)
vidi
K- K. K-200 K-360
za
200 360 K
bel
2
esk
0
u6 0
Prrosiren
a plastika 7,6 3,5 1,4 7,6 4,2 NA NA NA N
i penasta A
guma u
kartonu
(vise od
1So/ou
k tonu(vi
s€ od
15%u
zapremini
kutije od
kartona)

Kategorija 7,6 3,5 1,4 7,6 4,2 7,6 2,1 10, 5,

1,2,3,i 4 6 2
(vidi
zabelesku
2i3

/ts
Papirne
rolne
vidi vidi vidi Q1 q
skladisten vidi
a na kraju 7,6 3,5 1,4 zabelesku zabelesku zabelesku zabelesku 7 2
(skladiste 7 7 7
ne
vertikalno
)u
otvorenim
i

zatvoreni
m
redovima
(oblozeni
m ili
neobloze
nim:tezak
papir(vidi
z''-elesku
4r5

Papirne 6,1 3,5 1,4 vidi vidi vidi Vidi zabelesku 6,1 5,
rolne zabelesku zabelesku zabelesku 7 2
skladisten 7 7 7
a na kraju
(skladiste
ne
vertikalno
)u
otvorenim
i

z .zoreni
m
redovima
(oblozeni
m ili
neobloze
nim:papir
srednje
tezine i
oblozen
plastikom
tezak
papir (vidi
zabelesku
4i5)

br
Visina
mezanina
manja ili 6 radnih sprinklera na 3,5 barazaK=200 i na 1 ,4bara za K=360 (vidi zabelesku 6)
jednaka
4,5 m.Sva
prihvatljiv
a
skladisten
a dobra i
konfigura
cija
skladista
Visina
mezanina
veca od Pritisak odgovarajuc za skladistena dobra i plafon(mezanin)visina(vidi zabelesku 6)
4,5 m.Sva
prihvatljiv
a
skradisten
a dobra i
konfigura
cije
skladista

Zabelesk
a 1: Visina ptafona ce biti uzeta kao maximalna vertikalna udaljenost merena od poda do donie
strane plafona ili krovne platforme.

Zabelesk Nadlezni ce biti konsultovani za zastitu plasticnih roba.

a2:

Zabelask Ptasticni produkti(prosireni ili neprosireni)ce biti drzani u druenim,kartonskim inezapaliivim

a kutijama .Prosirena ptastika i penasta guma nece imati veci volumen od 15% od kapaciteta
kutije.

Zabelesk I skljucujuci lagani papir

a4:

Zabelesk Lagani papir -sav papir sa tezinom od manje od 50 g/m2 i papira sa upiiaiucim svoistvima(ka
a5: sfoy'e toalet papir,papiri ubrisi,raspolozivi upijajuci papirni proizvodi)bez obzira na tezinu.Papit
srednje tezine -ne-upijajuci papir sa cvrstim ili mekim kraiem koii tezi 509/m2 ili veci.

Zabelesk Veriikalna udatjenost od poda do sprinklerskih deflektora minus 1 m ili vrednost prikazana u
a6: tabeli ,stagod da je nize .

Zabelesk Vrednosti date za maximalnu visinu plafona od 12,2 m ce biti korisceni.

a7:

fsi
L.'1.4.2.3 Metode skladistenja ST5 i STo

Pojedinacni i dvoredni rafovi sa policama ce se povinovati sa jednim od sledecih:

a)police koje imaju otvore od manje od 50% od planske oblasti nece prelazrti 2,0 m2 ukupne
planske oblasti i bice ogranicene na sve 4 ivice sa prostorima za dimnjake od ne manje od
0,15 m sirine;
b) skriljcane police ce imati oblasti sa ofuorenim policama ,uglavnom INTERSPACED od
najmanje 50% od oblasti plana polica.Udaljenost otvora nece prelaziti 0,15 m;ili;
c)resetkaste police ili police mrezastog tipa ce imatijednoobrazne otvore od najmanje 50%od
planske oblasti polica.Horizontalna udaljenost izmrdju otvora nece prelaziti 0,15 m.

L.1.4.3 ESFR sprinkleri ce biti projektovani u saglasnosti sa tabelom L1

Tabela 11:sprinklerska proiektna i maximalna visina

L.1.4.4 ESFR sprinkleri ce jedino biti instalirani u zgradama sa nagibom krova ili plafona do i
ukljucujuci 17Ommim.Gde krovni ili plafonski nagibi prelaze 170 mm/m,krov ili plafon ce biti
povucen sa laznim plafonom.Lazni plafon ce biti ne-zapaljive konstrukcije,imajuci prihvatljivi
nagib.ESFR sprinkleri ce biti DIPLOYED ispod laznog plafona.Standardna sprinklerska
zastita ce biti koriscena u prostoru krova ili plafona
"

L.1.4.5 Plafoni ce biti u stanju daizdrze vertikalni uspravljen teret od najmanje 150
N/m2.Materijali odgovarajuci zatakvu svrhu ukljucuju 10 mm gipsane table,nabrani ili plocasti
celik ili mineralnu plocu.Pomocni plafoni ce biti u stanju daizdrze vertikalan uspravan teret od
najmanje 50 N/m2.

L.1.4.6 Sledeci primer skladistenja ili roba nije pogodan za zastitu ESFR sprinklerima:
-odredjena skladista kojaizlazu neuobicajene pozarne karakteristike kao sto su
toalet papir;
-zapaljive kontejnere otvorene na vrhu;
-neuobicajene robe ili uredjenja skladistenja koja nisu bila odobrena,bilo testovima ili
ili analizama ,da bi bila odgovarajuca za ESFR sprinklersku zastitu;
-magacini u kojima su robe ilitip skladistenja nepredvidivi;
-specijalni rizici koji su opisani u predlogu K (K1 aerosoli,K3 skladista za zapaljive
tecnosti,K5 alkoholne tecnosti i KTkontejneri za skladistenje proizvedeni od
polipropilena i Polietilena);
-gumene automobilske gume'

L.2 Projekatsprinklerskog sistema

/tt
L.2.1 Uopsteno

L.2.'1.1 Samo sistemi vlaznih cevi ce biti korisceni .

L.2.1.2 ESFR zastita jebazirana na konstrukciji bezizlaza na krovovima ili drugih otvora na
krovovima .Ako su izlazi na krovovima ili drugi otvori na krovovima neizbezni,oni ce raditi
manuelno.Sve vucne zavese koriscene u konjukciji sa krovnim izlazima ili drugim otvorima na
krovovima ce biti ogranicene u dubini i locirane u odnosu na sprinklere tako da se povinuju
udaljenostima specificiranim u tabeli L3.

Svi otvoreni izlazi na krovovima ili drugi krovni otvori ce biti zatvoreni automatski najbolje
pre,ali ni u jednom slucaju ne posle 3Os,operacije prvog sprinklera .

L.2.1.3 Rasciscen prostor ispod sprinklerskih deflektora nece biti manji od 1 m.

L.2.1.4 Svetlarnici ce biti u istoj ravni sa plafonom ili povuceni na nivou plafona.Svetlarnici ce
biti u stanju daizdrze,bez promasaja,temperature od 300 stepeni najmanje 5 minuta.Gde je
pojacana ventilacija zaposlena,zgrada ce biti zasticena odobrenom instalacijom pozarnog
alarma .Pojacana ventilacija ce biti zaustavljena i svi prigusivaci zatvoreni automatski kao
reakcija na pozarni alarm sistema detekcije vatre.

L.2.2 Hidraulicni projekat

L.2.2.1 ESFR sprinklerska instalacija ce biti u potpunosti hidraulicno kalkulisana u

saglasnosti sa predlozima G1 iG3.

L.2.2.2 Projektna oblast operacija ce se sastojati od oblasti sa minimumom od 12 plafonskih

sprinklera ili minimumom od 90 m2,sta god da je vece .Ova projektna oblast operacija ce biti
hidraulicno najnepozeljnija oblast i moze ukljucivati do 6 dopunskih sprinklera unutar iste
oblasti (npr.pod opstrukcijom).
Minimalni operativni pritisci su formulisani u tabeli L1.

Vodosnabdevanje ce biti u stanju obezbedjenja zahtevanog toka za najmanje 60 minuta .

L.2.2.3 Za svrhe hidraulicne kalkulacije,za 4 sprinklera ce biti prepostavljeno da rade na

svakom od 3 postroja cevi .Kada opsezne cevi imaju manje od 4 sprinklera ,za sve sprinklere
na opseznoj cevi ce biti pretpostavljeno da rade i broj postroja koji su ukljuceni ce biti
povecan dok za ukupno 12 sprinklera ne bude pretpostavljeno da rade.

L.2.2.4 Gde su ESFR sprinkleri instalirani ispod mezanina od 4,5 m visine od poda ili manje
,najmanje za 6 ESFR sprinklera ce biti pretpostavljeno da rade (3 ESFR sprinklera na
svakom od 2 postroja)na operativnom pritisku od najmanje 3,5 bara.

Zabeleska: gde je standardna sprinklerska zastita zaposlena ispod mezanina od 4,5 m visine
ili manje,obtast operacija i projektna gustina ce se povinovati sa odgovaraiucim zahtevima
sekcije 6 -hidraulicni proiektni kriteriium.

ESFR sprinkleri ce biti korisceni ispod mezanina koji su visi od 4,5 m;za 12 ESFR sprinklera
ce biti pretpostavljeno da rade (4 sprinklera na svakom od 3 postroja).

L.2.2.5 Sprinkleri ispod hodnika,konvejera,obstrukcija i mezanina ce biti uzeti u obzir kada

sa projektuju vodosnabdevanja,u saglasnosti sa tabelo L2.

1.8/
 Tabela L2 iekat s

O bstru kcij a un utar p rojektne oblasti ope rac'lja Maximalan broj dodatnih sprinklera da budu dodati
zahtevima snabdevanja plafonskih sprinklera

Opstrukcije manje od 3 m sirine 2 sprinklera koja rade na 3,5 bara (K=200)

na 1,4 bara (K=360)

Opstrukcije vece od 3 m sirine kao sto su 4 sprinkllera koja rade na 3,5 bara(K=200)
prolazi i pokretne trake na 1,4 bara (K=360)

Mezanini(vidi zabelesku 1 ) 6 sprinklera koja rade na projektnom pritisku ,(vidi

tabelu Ll).

Zabeleska 1: lmajuci u vidu

a)mezanini otvorenih frontova su postavljenivertikalno sa pregradama koie
prelaze najmanje 1,2 m ispod plafona su od ne-zapaliive konstrukciie i montirani su tesno
preko puta donje strane plafona :
i
b)cist prolaz ispod pregrade od najmanje 0,6 m siroke svaka strana sredlsne liniie pregrade
je odrzavana;dopunski sprinkleri ne treba da budu dodati zahtevima za vodosnabdevanie .

L.2.3 Rasporedjivanje i lokacija sprinklera

la'{
L.2.3,1Oblast pokrivenosti ESFR sprinklera ce biti ne manja od 7,5 m2 i ne veca od 9
m2.Udaljenost izmedju sprinklera ce biti u saglasnosti sa tabelom L3.

Tabela L3:udalienost izmediu sprinklera

Maximalna visina plafona Udaljenost izmedju sprinklera

L.2.3,2 Centralna linija sprinklerskog elementa osetljivog na vrelinu ce biti izmedju 0,1 do
0,33mispod krova ili plafona za ESFR sprinkler sa K faktorom od 200.

Centralna linija sprinklerskog elementa osetljivog na vrelinu ce biti izmedju 0,1 i0,45 ispod
krova ili plafona za ESFR sprinklere sa K faktorom od 360-

Gde su krovovi ili plafoni konstruktovani koriscenjem greda igarderobera ili profilnim
oblaganjem ,sprinkleri bitrebali biti locirani u pregradama radije nego ispod greda,Pregrade
formirane ovom metodom konstukcije ne bi trebale prelaziti 0,75 mdubine.Gde je plafon
profilisan,udaljenost od plafona do sprinklera ce biti izmerena od vrha profila,vidi sliku L2 do
L6.

Gde ovo nije prakticno,krov ili plafon ce biti povucen sa pomocnim plafonom.

stike L2,L3,L4,L5,L6:Lokaciia sprinklera koia se odnosi na prepreke

Slika L2

Slika L3

Slika L4

Slika L5

L.2.3.3 Gde su sprinklerski deflektori locirani iznad dna greda ,garderobera

.cevi.flourescentnih svetlecih pribora ili drugih prepreka lociranih blizu plafona ,pozicija
/v
sprinklera sa obzirom na ove prepreke ce biti u saglasnosti sa slikama L3,L4,i L5,kao
odgovarajucim.

L.2.3.4 Kontinuirane prepreke locirane ispod sprinklera ,kao sto je sprinklerski cevovod
,korisnicki cevovod ili kanaldo 0,3 m sirok na horizontalnoj udaljenosti od najmanje 0,6 m od
vertikalne centralne linije ne zahtevaju dopunske sprinklere ispod .Dopunski sprinkleri ce biti
locirani ispod sirihili blize lociranihprepreka.

L.2.3.5 Uspravni sprinkleri ce biti pozicionirani tako da deflektor ima minimalnu udaljenost od
0,180 m iznad vrha opsezne cevi.

L.2.3.6 Konvejer roler tipa i resetkasti hodnici sa 50% ili vise jednoobraznih otvora nisu uzeti
u obzir kao prepreke za praznjenje plafonskih sprinklera .Kako god,kada postoji vise od
jednog nivoa iznad svakog drugog konvejera ili hodnika 50% ili vise otvorenog ,linija ESFR
sprinklera ce biti instalirana ispod svakog drugog nivoa pocevsi od drugog nivoa dole od
plafona.(vidi sliku L6).

L.2.4 Odvojenost izmedju ESFR i drugih sprinklerskih instalacija .

L.2.4,1Vertikalne pregrade ce biti instalirane izmedju oblasti zasticenih ESFR sprinklerima i

oblasti zasticenih drugim tipom sprinklera .Ovo se primenjuje bilo da je krov preko 2 oblasti
na istoj izdignutosti ilije na razlicitim izdignutostima.Pregrade ce se produziti najmanje 1,2m
ispod plafona,biti ne-zapaljive i pristajati tesno nasuprot donje strane krova.Cist
prolaz,najmanje 1,5 m na svakoj strani centralne linije ispod pregrade,ce biti odrzavan.

Slika L6

Predlog M (informativno)
Metodoloski koris nicki kalorimetarski testovi za klasifi kaciju robe

M.1 Uvod

Efikasna i pouzdana sprinklerska zastita rizika skladistenja zavisi od odgovarajucih

klasifikacija robe.

Ova Evropska sprinklerska instalacijska specifikacija deli robe na 4 kategorije ,bazirane na

iskustvu i rezultatima pozarnog testa .Puna skala pozarnih testiranja je bila prioritetno resenje
za odredjivanje klasifikacija robe ,alije skupa procedura .Razvoj svrhe gradjenja Sakupljaca
pozarnih Produkata(FPC)od strane Factory Mutual Research Corporation(FMRC) je
napravila klasifikaciju roba mogucu koriscenjem manjih kolicina materijala koji su do sad bili
prihvatljivi.

FPC se sastoji od poklopca kalorimetra velikog kapaciteta sa redom cevovoda vodnih

aplikacija lociianim ispod poklopca sakupljaca ,ispod kog je red goriva zapaljen.

M.2 Probni principi

Ova metodologija klasifikacija procenju je izlaz vreline gorecih roba ,smestenih ispod
je
kalorimetra ,u iedu goriva od 8 paleta.Palete su zapaljene na specifican nacin i dozvoljeno
da gore slobodno dok predefinisano stanje ne bude postignuto,za vreme cega se voda
ostobadla sa jedne od tri aplikacione stope na red goreceg goriva .
Konveniivna stopa oslobadjanja toploteje izmerena tokom trajanja testa.Tri testa se
preduzimaju na razlicitim stopama aplikacije vode .

M.3 Metod
Metod koriscen kako je opisano u dokumentu ,,Nordtest Metod Nt Fire 049".

Dokument moze biti dobijen sa:

Nordtest P.O. Box 116

FIN-021 51 ESPOO FINLAND
Phone:+35894554600
Fax:+35894554272

M.4 Procena rezultata testa

Vrednost rangiranja je odredjena za svaki od 3 rezultata testa,sredstvima uporedjivanja

rezultata sa poznatim robama.sistem rangiranja,uporedjivanjem,ultimativno omogucava
odredjivanje klasifikacrle za robe koje su razmatrane .

M.5 Bibliografija

a)Chicarello,P-J Troup,J.M,"Probna procedura sakupljaca pozarnih produkata za

odredjivanje klasifikacije robe uobicajeno zapaljivih produkata",Factory Mutual
Research Corporation,August 1 990.
bHeskestad,G.(sakupljac pozarnih produkata za kalorimetriju u MW
opsegu",Factory Mutual Research Corporation,June 1 981.
c)"Klasifikacija roba - A objektivnija i primenljivija metodologija",Swedish National
Testing Research lnstitute,SP Report 1993:70.
d)"Zapaljivi produkti:klasifikacija roba - pozarna probna procedura",Nordtest
method ,NT FIRE 049.

PREDLOG N (informativno)
Minimalno vodosnabdevanje za SVe klase rizika ce biti superiorno.
lzuzeci su dati u tabeli 30

Klasa rizika Kumulativan broj Minimalan tip

sprinklera po klasama vodosnabdevanja
rizika

LH; OH1 Manje od 1000 Jedini (2)

HHP Vece od 5000 Duplirani

HHS Vece od 3000(1) Duplirani

Zabeleska 1: 4000 ako ie vise od 1000 IN-RACK sprinklera

Zabeleska 2:lJ prostoriiama za nepokretne osobe (npr.bolnicama ,deciiim
obdanistima...),minimum ie superiorno vodosnabdevanie .

Ako je kumulativni broj sprinklera povezan na isto vodosnabdevanje veci od 10.000

tip vodosnabdevanja ce biti dupliran-

/o/,