You are on page 1of 272

Džoan Vindž, SNEŽNA KRALJICA

Preveo Aleksandar B. Nedeljkovi

PROLOG
Vrata su se tiho zatvorila za njima i odsekla ih od svetlosti, muzike i
razuzdane proslave koja je bila u toku u balskoj dvorani. Usled iznenadnog
gubitka vida i sluha osetio je klaustrofobiju. Samo je vrš e stegnuo kov eži
sa instrumentima koji je nosio ispod ogrta a.
Za uo je njen veseli smeh u tami pored sebe i oko njega je ponovo prasnula
svetlost, otkrivaju i malu prostoriju u kojoj su se sada nalazili. Nisu bili
sami. Trgnuo se usled napetosti, iako je to o ekivao, iako mu se to ve dogodilo
pet puta u ovoj beskrajnoj no i, iako e mu se dogoditi još nekoliko puta. Ovog
puta doga alo se u dnevnoj sobi... na nesigurnom kau u koji se ugurao u šumu
tamnih, zlatom pokrivenih nogu nameštaja. Pade mu na pamet jedna nevažna misao:
ove no i video je verovatno ve i raspon stilova i ukusa nego za etrdeset godina
na Karemofu.
Ali nije se nalazio na Karemofu, ve u Karbanklu, i ova festivalska no
bila je naj udnija no koju e ikada provesti, makar doživeo stotu. Na kau u su
se ispružili, potpuno lišeni svesnog držanja i stida, jedan muškarac i jedna
žena, oboje u dubokom snu zbog vina sa primesama droge iz boce, sada poluprazne,
koja je ležala pokraj njih na sagu. Zagledao se u purpurnu mrlju koja je puzila
preko zarozanog saga što je poprimio oblik skulpture, pokušavši da što manje
narušava njihovu privatnost. "Sigurni ste da je ovaj par tako e bio... intiman?"
"Sasvim sigurna. Potpuno sigurna." Njegova pratilja podiže belu perjanu
masku sa svojih ramena, otkrivaju i šumu kose, gotovo isto toliko bele, i
isprepletene poput gnezda zmija iznad njenog žustrog mladog devoja kog lica.
Maska je predstavljala groteskan kontrast ljupkosti toga lica: nareckani
razdiru i kljun neke ptice grabljivice, ogromne o i sa crnim zenicama no nog
lovca koje su zurile u njega donose i obe anje života i obe anje smrti, u
me usobnoj ravnoteži... Ne. Kada se zagledao u njene o i, u njima nije primetio
taj kontrast, tu razliku. "Vi Karemovci ste tako vrsto ube eni u svoju
pravednost." Zbacila je plašt od belog perja. "I takvi licemeri." Ponovo se
nasmejala; njen smeh bio je istovremeno i svetlost i tama.
Nevoljno je skinuo svoju masku, jednostavnije izra enu: predstavljala je
neko apsurdno bi e iz fantazije, koje je bilo pola riba pola ista mašta. Nije
mu se dopadalo što je morao da otkrije svoj izraz lica.
Osmotrila je njegovo lice pod nemilosrdnom svetloš u svetiljke, hine i
nevinost. "Nemojte mi re i, doktore, da zaista ne volite da gledate?"
S teškom mukom potisnuo je svoj gnev. "Ja sam biohemi ar, Vaše
Veli anstvo, ne voajer."
"Gluposti." Oko usta joj zaigra osmeh koji bi pre odgovarao kakvom mnogo
starijem licu. "Svi medicinari su voajeri. Zašto bi ina e postali lekari? Osim
sadista, razume se, koji jednostavno uživaju u krvi i bolu."
Plaše i se da odgovori, on samo pro e pored nje, pre e preko tepiha pored
kau a i spusti kov eži sa instrumentima na pod. S druge strane ovih zidova grad
Karbankl podizao je ka vrhuncu slavlje u ast cikli ne posete predsednika vlade
ovom svetu; bila je to no radosnog zaborava. Nikada nije ni sanjao da e je
provesti sa kraljicom ovog sveta... a još manje da e je provesti rade i ono što
se spremao sada da u ini.
Uspavana žena ležala je licem okrenuta prema njemu. Primetio je da je
mlada, srednje visine, jaka i zdrava. Njeno blago nasmešeno lice bilo je duboko
preplanulo od sunca i vetra ispod zamršene kose boje peska. Ostatak tela bio joj
je bled; pretpostavio je da ga je dobro štitila od žestoke hladno e iza gradskih
zidina. Muškarac pored nje bio je mlad, tridesetih godina, oceni on; imao je
tamnu kosu i svetao ten i mogao je biti ili odavde ili pridošlica sa drugog
sveta; me utim, sad taj ovek nije bio nimalo važan. Njihove festivalske maske
gledale su ih odozgo svojim prekornim šupljeokim pogledom, kao da su nemo ni
bogovi stražari koji se odmaraju na naslonu kau a. Ovlaš je istrljao ženino rame
antiseptikom, spremaju i se da joj ubaci pod kožu traga -kapsulu. Obavljao je
prvo jednostavniju proceduru kako bi stekao samopouzdanje. Kraljica ga je pomno
posmatrala, ute i sada kada mu je bila potrebna tišina.
Buka se nagomilavala i poja avala iza zaklju anih vrata; uo je kako neki
ljudi, koji su malo zaplitali jezikom, glasno protestuju. Skupio se poput
životinje u zamci, ekaju i da ga otkriju.
"Ne brinite, doktore." Kraljica položi laku, umiruju u šaku na njegovu
mišicu. "Moji ljudi e se pobrinuti da nas niko ne uznemirava."
"Zašto sam se, do avola, dao nagovoriti na ovo?" promrmlja on, više za
sebe, nego njoj. Okrenuo se opet svome poslu, me utim, šake su mu podrhtavale.
"Dvadeset dve dodatne godine mladosti mogu biti veoma ubedljiv argument."
"Mnogo dobra e mi doneti ako ih budem proveo u nekoj kažnjeni koj
koloniji!"
"Saberite se, doktore. Ako ne završite ono što ste no as zapo eli, ionako
ne ete zaraditi svoje dvadeset dve godine. Dogovor važi samo ako budem imala
makar jedno savršeno normalno klon-dete negde me u narodom Leta na ovoj
planeti."
"Svestan sam uslova." Završio je ugra ivanje traga a. "Ali nadam se da
razumete da je implantacija klona pod ovim okolnostima ne samo nelegalna, ve i
krajnje nepredvidljiva. Ovo je teška procedura. Rezultati koji se postižu u
stvaranju klona koji je makar približna replika originalne osobe nisu baš
naro ito dobri ak ni kada su uslovi krajnje kontrolisani, a da i ne
govorimo..."
"Zna i, što ih više no as implantirate, bi e bolje za oboje. Nije li
tako?"
"Da, Vaše veli anstvo", re e on, ose aju i ukus ga enja prema samome sebi.
"Pretpostavljam da je tako." Pažljivo je okrenuo usnulu ženu na le a i ponovo
posegnuo u svoj kov eži .

1.
Ovde na Tijamatu, gde ima više vode nego kopna, oštra ivica izme u okeana
i neba je zamagljena; to dvoje se stapa u jedno. Voda biva povu ena u visine sa
svetle e plo e mora posle ega ponovo pada u vidu pljuskova, u udljivim
olujama. Oblaci prelaze kao emocije preko užarenih lica Blizanaca, sa kojih
bivaju otreseni, rasprskavaju i se u duge: na desetine duga svakoga dana, dok
ljudi ne prestanu da im se dive. Sve dok niko više ne zastane da se udi, niko
ne podigne pogled...
"Sramota", iznenada re e Luna, snažno vuku i kormilo.
"Šta to?" Njen ro ak Ukres pognuo je glavu, lepršavo jedro se zateglo i
debljenak prelete iznad njegove glave. Njihov kanu sa dva trupa bacio se napred
poput krilate ribe. "Sramota je kako ne paziš. Šta ho eš, da nas potopiš?"
Luna se namršti; njeno malopre ašnje raspoloženje bilo je razbijeno. "Ama,
idi udavi se."
"Ve sam se napola udavio; u tome i jeste nevolja." Napravio je grimasu
gledaju i u vodu koja je do lanaka zapljuskivala njihove nepromo ive izme od
klijevske kože i dohvatio školjku za izbacivanje vode. Poslednji udar pljuska mu
je ionako potopio dobro raspoloženje zajedno sa potpuno namo enim košarama sa
zalihama. Ili je možda u pitanju bio samo umor. Ovo putovanje se odužilo; ve su
gotovo mesec dana na moru; puze od ostrva do ostrva duž Nizvetrinskog lanca.
Ju e ujutro napustili su i Nizvetrine, otišli dalje od mesta na njima poznatim
kartama, zaputili se preko prostranstva otvorenog okeana prema tri ostrva koja
su stajala zasebno, prema svetilištu Majke Mora. Njihov amac bio je majušan za
takav poduhvat, a za orijentaciju su imali jedino zvezde i grubu mapu morskih
struja od upletene trske. Ali oni su bili deca Mora jednako kao što su bili i
deca majki koje su ih rodile; a pošto su bili na svetom zadatku, Luna je znala
da e Ona biti milostiva.
Luna je posmatrala kako se glava Ukresa diže i spušta sa njihanjem amca.
Binarni vatreni to ak tijamatskog dvostrukog sunca probio se kroz oblake.
Iznenadni sjaj zapalio je vatru u crvenilu njegove kose i retkoj bradi koja je
tek od nedavno po ela da mu raste; tako e je bacio mekoivi nu senku njegovog
vitkog, miši avog tela na dno amca. Uzdahnula je, nesposobna da obuzda svoju
razdražljivost kad gleda u njega i posegnula nežno prstima za crvenom, sjajnom
pletenicom.
"Duge... govorila sam o dugama. Niko ih ne ceni. Šta bi bilo kad se više
nikad nijedna ne bi pojavila?" Zabacila je kapulja u svoje šarene kišne kabanice
i razlabavila uzice oko vrata. Po le ima joj se rasuše pletenice bele poput
šlaga. Imala je o i boje izmaglice i mahovinastog ahata. Podigla je pogled i
zagledala se kroz jedro sa vrhom razdvojenim u obliku krabine štipaljke,
žmirkaju i dok je razdvajala istumbane oblake od neba kako bi pronašla lukove
prelomljene svetlosti, koji su negde bili prigušeni do nepostojanja, a drugde
sijali toliko da su se ak udvostru ivali ili u etvorostru ivali.
Ukres je izbacio još jednu punu školjku vode 'ku i' preko ivice amca, pre
nego što je podigao glavu kako bi sledio Lunin pogled. Koža mu je bila, i bez
njegove jake preplanulosti od sunca, tamnija nego kod ve ine ostrvljana.
Me utim, trepavice i obrve su mu bile gotovo isto onako blede kao i njene. Sada
su bile stisnute protiv prejakog svetla, iznad o iju koje su menjale boju poput
mora. "Ma hajde. Uvek emo imati duge, ro ako. Dok imamo Blizance i kišu.
Jednostavan slu aj difrakcije; pokazao sam ti..."
Mrzela je kada je govorio tehni... u glas mu se tada uvla ila
nepromišljena nadmenost. "Znam ja to. Nisam glupa." Cimnula je pletenicu bakarne
boje.
"Au!"
"Ali i dalje mi se više dopada da nam baka pri a kako su duge nastale kad
nam je Dama obe ala blagostanje, nego da ih neki trgovac tuma i i izokre e u
nešto bez ikakvog smisla. A isto je i sa tobom. Nije li, moje zvezdano dete?
Priznaj!"
"Nije!" Odgurnuo je njenu šaku. "Ne zbijaj šale s tim, do vraga!" Okrenuo
joj je le a, pljusnuvši po vodi. Zamislila je njegove zglavke kako blede stežu i
zar ale krstove unutar kruga: uspomena koju je njegov otac sa drugog sveta dao
njegovoj majci za vreme poslednjeg Festivala. "Majko Svih Nas!"
Ta jedna stvar ispre avala se izme u njih poput oštrice - svest o tome da
sa njom ne deli nasle e, kao ni sa bilo kim drugim koga su poznavali. Oni su svi
bili Letnji narod i veoma retko su stupali u dodir sa Zimskim narodom koji je
voleo tehniku i družio se sa pridošlicama sa drugih svetova... osim za vreme
Festivala, kada su se pustolovi i radosni ljudi sa celog ovog sveta okupljali u
Karbanklu; kada su stavljali maske i skidali razlike, da bi proslavili cikli nu
posetu premijera i tradiciju još mnogo stariju.
Njihove dve majke, koje su bile sestre, otišle su u Karbankl na poslednji
Festival i vratile su u Neit sa, kao što joj je majka kazala, "živim se anjem na
magi nu no ." Ona i Ukres su ro eni istog dana; njegova majka je umrla na
poro aju. Baba ih je oboje gajila dok je Lunina majka bila na moru sa ribarskom
flotom. Odrastali su zajedno... kao da su blizanci, esto bi pomislila: udni
blizanci koji rastu i menjaju se pod mutno nelagodnim pogledima tupih,
provincijalnih ostrvljana. Ali uvek je postojao jedan deli Ukresa koji je pred
njom ostajao zatvoren, koji nije mogla da deli: onaj deo njega koji je slušao
šapat zvezda. Kradom se trampio sa trgovcima u prolazu za tehnološke tri arije
sa drugih svetova, uludo je trošio dane na njihovo rastavljanje i ponovno
sklapanje, da bi ih na kraju bacao u more u napadu samoodvratnosti, zajedno sa
iskupni kim lutkama od liš a.
Luna je krila njegove teh tajne od bakice, zahvalna što ih je bar sa njom
delio, ali gaje i jednu skrivenu ljutnju. Jer, koliko je znala, i njen otac je
mogao biti kakav Zimac ili ak i do oš sa drugog sveta, ali ona se zadovoljavala
time da gradi budu nost koja e pristajati pod njeno vlastito nebo. Zato joj je
teško padalo da bude strpljiva sa Ukresom, koji se time nije zadovoljavao, jer
je bio uhva en izme u jednog nasle a, koje je živeo, i drugog, koje je video u
svetlosti zvezda.
"Oh, Ukreše." Nagnula se napred i spustila mu ledenu šaku na rame, i
po ela da mu masira vornovate miši e kroz debelu ode u od tkanine i nauljene
kože. "Nisam htela. Izvini", mrmljala je ona, misle i, više bih volela da uopšte
nemam oca nego da celog života živim sa senkom. "Ne budi tužan. Pogledaj tamo!"
Plave iskrice plesale su po okeanu iza crvenih iskrica koje su sijale u njegovoj
kosi. Krilate ribe su proletale i izvijale se ka visinama iznad talasa Majke
Mora, Thalase; Luna sad jasno ugleda ostrvo, najviše od tri, u pravcu niz vetar.
Zmijolika ipka nazna avala je mesto gde su se u daljini sretali more i obala.
"Mesto odabiranja! I pogledaj... meri!" Poslala je poljubac sa
strahopoštovanjem.
Duga ki, savitljivi vratovi sa šarama mrke i žu kaste boje razbijali su
površinu vode oko i ispred njih; o i boje ebonovine su ih prou avale nedoku ivim
znanjem. Meri su bili deca Thalasina, i mornareva sre a. Njihovo prisustvo moglo
je zna iti samo jedno: da se Dama osmehuje.
Ukres se okrete prema njoj, odjednom i on osmehnut, i uhvati je za ruku.
"Vode nas u luku... Ona zna zbog ega smo došli. Zaista smo stigli, kona no emo
biti izabrani." Iz džepa na boku izvukao je frulu od školjke i po eo da osloba a
veseli niz nota. Glave mera po eše da se njišu u ritmu muzike, a njihovi
tajanstveni zvižduci i krici odzvanjali su u kontrpunktu. U starim pri ama se
kaže da oni tuže nad užasnim gubitkom i užasnom nepravdom; ali ne postoje dve
pri e koje bi se složile oko toga o kakvom gubitku ili nepravdi je re .
Luna je slušala njihovu muziku, uopšte ne nalaze i da je tužna. Grlo joj
se iznenada steglo tako da nije mogla da zapeva, zato što je u svom umu ugledala
jednu drugu obalu, pre više od pola njenog dosadašnjeg životnog veka, obalu na
kojoj je dvoje dece podiglo jedan odba eni san koji je ležao u pesku poput kakve
retke spiralne školjke pred nogama jedne nepoznate žene. Luna je pratila muziku
i se anje, unazad, kroz vreme...

Luna i Ukres su tr ali bosonogi duž grubih zidova izme u plitkih podvodnih
ograda nadomak luke, dok se savijena mreža, preba ena preko jednog njegovog
ramena i jednog njenog - a oba ramena vitka i tanka - njihala, sredinom povijena
nadole kao mreža za ležanje. Njihova spretna, žuljevita stopala tapkala su i
pljuskala duž staza od nagomilanog kamenja, imuna na udarce i zapljuskivanje
ledene vode. Kliji u podvodnim rešetkastim ogradama, koji su obi no bili tromi
poput kamenja na dnu gde raste morska trava, izlazili su na površinu u
nespretnoj hitnji da gledaju decu kako prolaze. Duvali su mešavinu vazduha i
vodenog praha, gun ali od gladi; ali mreža je bila prazna, njen tovar suve
'morske kose' ve je bio izru en u porodi na skladišta za podnevno hranjenje.
"Požuri, Ukreše!" Luna, predvodila je kao i obi no, zategnu mrežu izme u
njih, vuku i duž obale svog nižeg ro aka poput tovara ribe koja se koprca.
Sklonila je beli slap šiški sa lica, o iju uprtih u duboku vodu kanala koji je
zalazio pravo u obalu iza ribljeg dvorišta. Visoki, dvojni vrhovi raskoljenih
jedara... a to je bilo sve što je odavde mogla da vidi od ribarske flote... ve
su se probijali napred. "Ne emo uspeti prvi da stignemo na dokove!" Razo arana,
još ja e je povukla.
"Žurim, Luno. Ovo je gotovo kao da moja mama tako e dolazi ku i!" Ukres je
nekako uspeo da pove a brzinu; osetila je da je sustiže, ula ga je kako dah e.
"Šta misliš, ho e li baka napraviti medenjake?"
Sko ila je i umalo da se saplete. "Videla sam je kako vadi kr ag."
Nastavili su da tr e, plešu i preko stena prema plaži koja je sva sijala u
podnevnom sjaju, i prema selu iza nje. Luna je zamišljala sme e, nasmejano lice
svoje majke onakvo kakvo su ga poslednji put videli, pre tri meseca: debele
pletenice boje peska nagomilane na vrh glave, skrivene ispod tamne pletene kape;
debeo džemper sa rolo kragnom, kabanica i teške izme kakve je nosila cela
posada tako da se ni po emu nije izdvajala kada im je poslala poslednji
poljubac, dok je ribarski brod sa dvostrukim trupom uranjao u vetrove zore.
Ali danas se vra ala ku i. Svi e zajedno oti i u seosku dovranu sa
ostalim ribarskim porodicama, da slave i igraju. A onda, veoma kasno u no , Luna
e se sklup ati u maj inom krilu (iako je ve prevelika za tako nešto), a snažne
ruke e je prigrliti; posmatra e Ukresa kroz otežale kapke da vidi ho e li on
prvi zaspati, u babinom naru ju. Iz ognjišta e dopirati toplo pucketanje i
šaputanje plamenova, maj ina kosa mirisa e na more i brodove, u e se hipnoti ki
tok glasova, dok e baka zahvaljivati što joj se k er vratila sa Mora, koje je
svima njima Majka.
Luna je dosko ila na mekani zlatasto-sme i pesak plaže. Za njom je sa zida
sko io i Ukres i njihove senke se isprepletoše u podnevnom sjaju. Pogleda uprtog
u nagomilane kamene ku e sela i u brodi e koji su spuštali jedra u zalivu, umalo
nije projurila pored strankinje koja je stajala i ekala, gledaju i ih kako
dolaze. Umalo...
Ukres se sudario sa Lunom kada je, klizaju i se preko peska, stala. "Pazi
malo, riblji mozgu!" Oblak peska raspršio se oko njihovih gležnjeva.
Zagrlila ga je kako bi sa uvala ravnotežu, isteravši iz njega bes kada je
poja ala stisak usled vlastitog zaprepaš enja. Ukres se oslobodio i povukao.
Mreža je pala, zaboravljena, kao i selo, zaliv, njihov povratak. Luna je stala
da vu e porub svog nasle enog džempera, zapli u i prste u debelo tkanje boje
r e.
Strankinja im se osmehnula; zrakasti oval njenog lica bio je pomalo
opaljen vetrom iznad njene drevne sive parke, debelih pantalona i nespretnih
izama kakve je mogao nositi ma koji ostrvljanin. Ali ona nije bila iz Neita,
niti sa bilo kog ostrva...
"Jeste... jeste li izišli iz Mora?" Luna teškom mukom prozbori. Ukres je
stajao širom otvorenih usta pored nje.
Žena se nasmejala; od tog smeha, arolija njene prividne natprirodnosti
razbila se kao prozorsko staklo. "Ne... samo sam došla preko njega, la om."
"Zašto?" "Ko si ti?" Pitali su u isti glas.
U znak odgovora i jednom i drugom, žena pokaza medaljon koji je nosila na
lancu: bodljikavu trolisnu detelinu nalik na buket udica, koja je sijala tamnom
zloslutnom lepotom oka kakvog reptila. "Znate li šta je ovo?" Spustila se na
jedno koleno na pesku, a njene crne pletenice pale su napred. Zbili su se bliže
jedno drugom, trep u i.
"Sibila...?" stidljivo prošaputa Luna, primetivši kraji kom oka da je
Ukres izvadio svoju medalju. Ali odmah potom je njen pogled bio dat samo toj
ženi, i Luna je znala zašto te tamne, prinu uju e o i izgledaju kao da su
otvorene ka beskona nosti. Svaka sibila je bila zemaljski kanal za nadnaravnu
mudrost, izabrana na osnovu suda Dame, kao osoba koja je zahvaljuju i naravi u
stanju da izdrži sveto prisustvo u sebi.
Žena je klimnula glavom. "Ja sam Klavali Plavokamen Leto." Položila je
šake na elo. "Pitajte, i ja u odgovoriti."
Nisu postavili nijedno pitanje, ošamu eni saznanjem da bi ona mogla - i
htela - da odgovori na svako pitanje koje bi njih dvoje mogli zamisliti; ili da
bi im Dama li no odgovorila preko Klavalinih usana, dok je sibila u transu.
"Nemate pitanja?" Njeno dobro raspoloženje odagnalo je formalnost. "Onda
mi kažite ko ste vi, koji ve znate sve što bi trebalo da znate?"
"Ja sam Luna", odvrati Luna, sklanjaju i šiške. "Luna Svetlohodna Letnja.
Ovo je moj ro ak, Ukres Svetlohodni Letnji... i ne znam dovoljno da bih bilo šta
pitala!" završi ona potišteno.
"Ja znam." Ukres se pomakao korak napred, drže i svoju medalju. "Šta je
ovo nekad bilo?"
"Input..." Klavali je dohvatila medalju, držala je izme u prstiju, malko
se namrštila i po ela da mrmlja. O i joj postadoše dimni kvarc i po eše divlje
da kolutaju, kao kod kakvog sneva a; šaka joj se stisnula u pesnicu oko diska.
"Znak Hegemonije... dva krsta spojena unutar kruga simbolizuju jedinstvo
Karemofa i njegovih sedam podre enih svetova... ova medalja je dodeljena za
junaštvo u vojnoj službi, pobuna Kispah: 'Ono ka emu svi mogu težiti, ovaj
ovek je pronašao. Našem voljenom sinu Temonu Ašvini Sirusu, ovog dana,
9:113:07.' Jezik na kome je to izgovoreno bio je sandi, službeni jezik Karemofa
i Hegemonije... kraj analize." Glava joj je klonula napred, kao da ju je pustila
neka nevidljiva sila. Klavali se blago zanjihala na kolenima, uzdahnula, sela.
"Pa, eto."
"Ali šta ona zna i?" Ukres spusti pogled na disk koji je i dalje poigravao
pred njim, a usta mu se izviše u nesigurnu crtu.
Klavali je odmahnula glavom. "Ne znam. Dama samo govori kroz mene, ne
obra a se meni. To je Prenos... tako je to."
Ukresova usta su zadrhtala.
"Hegemonija", brzo re e Luna. "Šta je to Hegemonija, Klavali?"
"Oni sa drugih svetova!" Klavaline o i su se malo raširile. "Oni sebe
nazivaju Hegemonijom. Zna i ta medalja je sa neke druge planete... nikada nisam
bila u Karbanklu." Pogled joj se ponovo vrati na medalju. "Kako li je to dospelo
ovamo, tako daleko od zvezdane luke i Zimaca?" Podigla je pogled prema njihovim
licima. "Vi ste veseloza eti, zar ne? Vaše majke su otišle zajedno na poslednji
Festival i bile su dovoljno tali ne da se vrate sa vama... a i sa ovom
uspomenom?"
Ukres je klimnuo glavom, obuzet jednakim strahopoštovanjem i prema logici
odraslih i prema transu Dame. "Zna i... moj otac nije Letnjak; on ak nije ni na
Tijamatu?"
"To ti ne mogu re i." Klavali je ustala. Luna primeti da joj je licem
prešla neka udna zabrinutost kada je opet pogledala Ukresa. "Ali znam da su
veseloza eti naro ito blagosloveni. Znate li zašto sam ovde?"
Oni odmahnuše glavama.
"Znate li šta želite da budete kada odrastete?"
"Da budemo zajedno", odvrati Luna bez razmišljanja.
Ponovo veseli smeh. "Dobro! Putujem Nizvetrinskim arhipelagom kako bih
podsetila sve male Letnjake, pre nego što zakora e u život, da se mogu posvetiti
Moru i na drugi na in, a ne samo kao ribari i farmeri. Mogu služiti Dami služe i
svojim sadruzima ljudskim bi ima kao sibile, kao što to ja inim. Neki od nas su
ro eni sa posebnim semenom u sebi i ono eka da nas Dama dodirne i podstakne ga
da proklija. Kada budete imali dovoljno godina, možda ete vas dvoje uti Njen
poziv i oti i na mesto odabiranja."
"Oh." Luna je malo zadrhtala. "Mislim da je upravo ujem!" Pritisla je
hladne šake uz srce koje je htelo da isko i; tu je klijalo seme sna.
"I ja, i ja!" žurno je povikao Ukres. "Je l' možemo sad da po emo, je l'
možemo sa vama, Klaveli?"
Klaveli je navukla kapulja u parke kako bi se zaštitila od iznenadnog
naleta vetra. "Ne, ne još. Sa ekajte malo; dok ne budete sigurni šta ujete."
"Koliko dugo?"
"Mesec dana?"
Ona položi šake na dva mala ramena. "Mislim, da e pre pro i godine."
"Godine!" pobuni se Luna.
"Do tada ete biti sigurni da to što ujete nije samo kri anje morskih
ptica. I nikada nemojte zaboraviti da na kraju ne ete vi biti ti koji e
izabrati Damu, ve e Dama biti ta koja e izabrati vas." Pogledala je ponovo,
gotovo zajedljivo, Ukresa.
"U redu." Luna se pitala šta taj pogled zna i i odlu no je ispravila
ramena pod njenom šakom. "Sa eka emo. I ne emo zaboraviti."
"A sada..." sibila spusti šake, "mislim da vas neko eka."
Vreme je ponovo poteklo napred i oni potr aše, poleteše... uz esto
osvrtanje... prema gradu.

"Lunice, se aš li se šta nam je poslednje kazala?" Srebrna igra nota se


raš ini kada Ukres spusti frulu i pogleda unazad, prekidaju i tok njenih
uspomena. Meri tako e prestadoše da pevaju i zagledaše se put amca.
"Klavali?" Luna je vodila dvotrupni amac oko izbo ine kopna koja je
škrbavo zalazila u more, s jedne strane zaliva. Obala Ostrva Odabiranja bila je
isto onako bodljikava kao i detelinasti znak koji su sibile nosile. "Misliš na
ono da nas moja majka eka?"
"Ne. Ve da Dama bira nas, a ne obrnuto." Ukres pogleda u pravcu penušanja
talasa na obali, a onda primora pogled da se vrati na njeno lice. "Ho u da
kažem... šta ako Ona izabere samo jedno od nas? Šta emo u initi?"
"Izabra e nas oboje!" Luna razvu e usta u veliki osmeh. "Kako bi mogla
druga ije da postupi? Mi smo veseloza eti... mi smo tali ni."
"Ali šta ako Ona to ipak ne u ini?" Pipkao je mahovinu uglavljenu vrsto u
pukotine izme u greda ijim vezivanjem i spajanjem je korito amca bilo
na injeno. Nerazdvojni... neznatno se namrštio. "Niko te ne može naterati da
postaneš sibila, je li tako, samo zato što si prošla test? Možemo se sada
zakleti jedno drugom, da ako samo jedno od nas dvoje bude izabrano, da e
odbiti. Zbog onog drugog."
"Zbog oboje." Luna klimnu glavom. Ali Ona e nas oboje odabrati. Nikada
nije sumnjala, od onog trenutka pre nekoliko godina, da e do i na ovo mesto i
uti Damin poziv. To je njeno srce želelo pola njenog životnog veka; a pobrinula
se da tu želju i Ukres uvek deli s njom, ne dozvoljavaju i da ga njegovi
beznadežni zvezdani snovi odvuku od njihovog zajedni kog cilja.
Ispružila je ruku i Ukres ju je setno prihvatio; protresli su jedno drugom
ruke uhvativši se za podlaktice. Pre nego što je toga postala svesna rukovanje
se pretvorilo u zagrljaj i sumnje u njenom srcu raspršile su se poput jutarnje
magle. "Ukreše, iskro moja, volim te... više od svega pod nebom." Poljubila ga
je, okusila so na njegovim usnama. "Neka Majka Mora bude svedok da tebi pripada
moje srce, samo tebi, sada i doveka."
Ponovio je te re i, jasno i ponosno, a onda su zajedno srknuli malo morske
vode iz svijenih šaka kako bi zape atili zakletvu. "Posle ovog putovanja niko ne
može da kaže da smo suviše mladi da se zavetujemo!" Prvi put su se jedno drugom
zavetovali na ljubav kada su bili tek toliki da su umeli to da kažu i svi su se
smejali. Ali oni su ostali verni jedno drugom; tokom godina delili su sve,
uklju uju i i oklevaju u, eznutljivu neumitnost dodirivanja usana, šaka,
tela...
Luna se se ala skrivene pukotine me u stenama u zavetrini zaliva; toplih
žuljevitih šaka kamenja koje je primalo u svoje okrilje njihova drhtava tela dok
su ležali pripijeni jedno uz drugo u ljubavi u sjajno podne, dok je plima
šaputala negde daleko niz plažu. I sada, kao i onda, mogla je da oseti snagu
potrebe koja ih je vezivala: toplotu koju su izme u sebe stvarali i koja je
zadržavala na odstojanju hladnu osamljenost njihovog sveta. Jedinstvo duša koje
ih je zahvatilo u završnim trenucima... visina, celokupnost, koje ništa drugo u
njihovom svetu nikada nije moglo da joj pruži. Zajedno e zakora iti u ovaj novi
život i kona no e pripasti svome svetu isto onako potpuno kao što pripadaju
jedno drugom... Ukresove usne o ešale su se o njeno uvo; nagnula se napred i
ponovo ga obujmila rukama. amac se sam uputio ka obali.

"Vidiš li nešto?" doviknu Ukres. Po poslednji put je proverio amac koji


je ležao bezbedno, na školjkama i olujnim naplavinama, van domašaja plime.
Porodi ni totem izdubljen na pramcu posmatrao ga je sa svoja tri zure a
naslikana oka. Plima se još povla ila, ali ve je ostavila za sobom dovoljno
mokrog ugla anog peska tako da su ostali bez daha izvla e i kanu na plažu. Jedan
od mera je ak izišao sa njima na obalu, dozvolio im da bojažljivim šakama
pomiluju njegovu mokru, klizavu, pegavu dlaku. Nikada ranije Ukres nije bio tako
blizu merima da bi mogao da dodirne ijednog; bili su veliki kao i on, ali
dvostruko teži.
"Ne još... ovamo!" Do njega dopre Lunin glas i on je ugleda kako mu
mahnito maše. Bila je krenula za jednim merom koji je, gegaju i se, napredovao
uz plažu. "Ovamo pored potoka. Postoji staza. To mora da je ona o kojoj mi je
baka pri ala!"
Krenuo je preko nagiba plaže posutog naplavinama prema izlivu sveže vode,
dok su mu napuštene školjke krckale pod stopalima. Potok je naneo široku traku
crvenog mulja u žutu zemlju; voda je tekla kroz mahovinasto zelene kanali e
užljebljene u crvenilo. Na mestu gde je napuštala obalu, ekala ga je Luna kako
bi krenuli u brda.
"Sledi emo taj potok uzbrdo?"
Ona klimnu, prate i pogledom gladak plavo-zeleni uspon obraslog tla. Goli
vrhovi sirovog crvenog kamena stremili su ak i više. Ova ostrva bila su nova na
neizmernoj vremenskoj skali Mora; njihove ki me još su parale nebo, vreme ih
nije otupilo.
"Izgleda da emo se penjati." Gurnuo je šake u džepove, neodlu an.
"A-ha." Luna je posmatrala mera koji se okrenuo i po eo vra ati plažom.
Ose ala je trnce u šaci kojom je malo as dodirivala merovu gustu dlaku. "Danas
emo plesati na konopima brodovlja." Ponovo je pogledala u njega, iznenada
postavši i te kako svesna zna enja njihovog prisustva ovde. "Pa, hajdemo",
izgovori ona, gotovo nestrpljivo. "Najteže je napraviti prvi korak." Zakora ili
su zajedno.
Ali to je bio korak koji su ve odavno napravili, razmišljala je Luna dok
se pela... koliko puta? Pronašla je odgovor urezan u padine brda, gde su
mnogobrojna stopala izhabala prozra ni vulkanski kamen plavac tako da su ponegde
hodali po uskim tragovima izjedenim do visine njihovih kolena. A koliko njih se
popelo ovuda samo da bi bili odbijeni? Luna je u mislima izgovorila na brzinu
molitvu, gledaju i u tle jer se trag pretvorio u ispust, jedva stopu širok, nad
kanjonom punim zimzelene paprati i neprbojnog grmlja. Vetar je zamro i dan je
tog trenutka postao potpuno tih; nije prime ivala više nijednog živog stvora
ve eg od sko ibube. Jednom, možda, udaljeni krik neke ptice... Potok joj je
namigivao iz gustiša stotinak metara ispod, a sa njene leve strane zeleno
obloženi zid uzdizao se još stotinu stopa u nebo. Iako je bila svikla na
nesigune mornarske podnice i uske staze me u podvodnim pregradama za gajenje
ribe, od ovih suprotnosti hvatala ju je vrtoglavica.
Ukres se uhvatio za jedan izbo eni grm koji je štr ao i pri tom se ogrebao
po licu. "Ovo nije za one koji imaju slabo srce", re e, iako u stvari nije
nameravao da to izgovori naglas.
"Verovatno u tome i jeste stvar", promrmlja ona, brišu i lice o rukav.
"Misliš da se proba sastoji u ovome?" Oprezno su nastavili, pribijaju i se
uz erozijom na eti komad zida koji se krunio.
"Thalaso!" bila je to napola kletva, napola molitva. "Meni je dosta!"
"Koliko još ima ovoga? Šta ako se smra i?"
"Ne znam... Dolina se tamo gore zatvara."
"Mislio sam da si kazala da je deda prošao kroz ovo, kad je bio mlad?
Mislio sam da znaš."
Luna proguta knedlu. "Baka mi je pri ala da je odustao i vratio se. Nije
ak ni pronašao pe inu."
"Sada mi to kažeš!" Ali po eo je da se smeje. "Nekako nisam mislio da e
ovako biti."
Potok je ispod njih pravio zaokret, vra ao se, a iza naredne krivine zida
ispust je postao širi, a zajedno sa njim i use eni trag. Ovde, u ovoj dolini u
unutrašnjosti kopna, odse enoj od morskog vetra, vrelina sunca odbijala se i po
nekoliko puta od zagrejanih stena, kao višestruki odjek. Luna je u hodu skinula
debelu parku; Ukres je svoju ve nosio preba enu preko ramena i vezanu u vor na
grudima. Povetarac joj je priljubio vlažnu lanenu košulju uz prsa. Razvezala je
košulju sve do pasa, po ešala se i uzdahnula. "Vru ina mi je, znaš li to? Baš mi
je vru e. Šta e da rade ljudi kad im postane prevru e? ovek uvek može navu i
još ode e, ali skidati može samo dok ne ostane go." Otka ila je mešinu sa vodom
sa opasa a i stala da pije. Negde ispred njih za ula je neke šuštave zvuke, ali
su je podsetili samo na cvr anje masti u kotlu.
"Verovatno ne emo morati da brinemo o tome." Ukres slegnu ramenima s
dobronamernom razboritoš u. "Vrhunac leta još je daleko. Verovatno emo umreti
pre nego što postane tako vrelo." Okliznuo se; zaustavio je pad na taj na in što
se do ekao na jedno koleno. Zagun ao je. "Možda i ranije."
"Duhovito." Pomogla mu je da ustane; imala je ose aj da su joj stopala
teška kao stene. "Ve se vidi Letnja Zvezda. Videla sam je kroz prste pre
nekoliko dana... Oh..." prošaputa ona. Po ela je nadlanicom da trlja lice koje
ju je peckalo.
Ukres se klonulo priljubio uz izbo inu zida. Posle poslednjeg zaokreta
staze, šuštavi zvuk koji su ve neko vreme uli pretvorio se u huk vode koja se
obrušavala preko provalije i razbijala o stenje; srebrna žrtva koja ve no pada u
smrt. I tamo, kod vodopada, staza sa udubljenim tragom se završavala.
Stajali su bez daha i zbunjeni, u kakofoniji zvuka i vodene prašine, pored
vodopada. "Ne može ovde da se završava!" Ukres udari po padaju oj vodi. "Znamo
da je ovo prava staza. Gde je?"
"Ovde!" Luna je u nula i provirila preko ivice, pored vodene zavese, dok
su slobodni pramenovi njene kose padali napred kao prsti sa kojih se cedi voda.
"Postoje uporišta u steni, kao rukohvati." Ponovo je ustala; zagladila je kosu
unazad. "Ovo nije..." Odmahnula je glavom, re i su zamrle kada ga je pogledala i
ugledala bes na njegovom licu.
"Dobro, šta je ovo?" povika Ukres u dolinu, prema moru. "Kakav dokaz Ti
želiš? Zar treba da poginemo?"
"Ne!" Luna ga povu e za ruku. Njegova ljutnja grebala je je poput peska po
njenom umoru. "Vidiš, Ona želi da budemo sigurni. I mi to jesmo." Ponovo je
u nula. Svukla je izme i zakora ila jednim stopalom preko ivice.
Po ela je da se spušta, dozvoljavaju i da urlanje vode i vodeni prah
ispune njena ula, priguše njen strah. Videla je da Ukres, iznad nje, tako e
po inje da se spušta; govorila je sebi da su bezbrojni ljudi sišli ovuda pre
nje, tokom nebrojeno godina... (pipaju i stopalom po vlažnoj steni)... i ona e
to u initi... (još jedan korak! prstima se uhvatila za rub kamena)... ovo vlažno
silaženje se nimalo ne razlikuje od veranja po snasti na brodu, a ona se po
snasti pentrala bez razmišljanja, bezbroj puta... (i još jednom)... uvek imaju i
poverenja u Majku Thalasu da e spustiti njene šake i stopala na bezbedno
mesto... (gr evi u prstima; grizla je usnu)... usredsredila se na verovanje, u
Damu, u sebe; jer samo ako posumnja bilo u jednu ili drugu da li e... (stopalom
je udarila o mokri, klizavi zid, nije našla nikakvu pukotinu, stepenik,
nikakav...)
"Ukreše!" Glas joj se izvio u visinu. "Jednostavno se završava!"
"...ispust!..." ula je tu re , iskrivljeno usled tutnjave i vlastitog
užasa; uhvatila se o ajni ki za nju dok je grlila lice litice. "Po i desno!"
Ritnula se udesno, otvorivši o i kada je stopalom pronašla ispust od kamena.
Užurbano žmirkaju i, videla je kako taj ispust nestaje iza vode koja pada u
sunovrat. Ispružila je ruku, brzo izvila telo i prebacila se na to proširenje.
Ukres je stigao za njom; pružila mu je ruku i pomogla mu da pre e.
"Hvala." Stresao se, rastresao uko ene prste.
"Hvala tebi." Duboko je udahnula. Zajedno su krenuli dublje u udubinu do
koje su stigli, shvativši, dok su im se o i privikavale na zelenu prošaranu
svetlost, da je to po etak tunela koji zalazi u bok doline. "To je to... to mora
biti to! Ovde smo, ovo je odabiralište..."
Ponovo su zastali, instinktivno pružaju i ruke jedno ka drugome. ekali
su, bez daha. Ništa ih nije pozivalo osim glasa vodopada. Ništa ih nije
dodirivalo osim talasi a vodenog praha koji su povremeno, nasumi no,
doplovljavali kroz vazduh. "Hajdemo", povu e je Ukres. "Idemo dublje."
Tunel je imao strm svod, dva stenovita zida naslanjala su se jedan na
drugi visoko gore, u senkama; gledaju i tamo, Luna je pomislila na dve šake
sklopljene za molitvu. Išli su dublje; staza je po ela da krivuda. Ukres je
iznenada naleteo na stenu, na jednom oštrom zaokretu. "Znao sam da je trebalo da
ponesem sve u."
"Nije mra no." Luna ga iznena eno pogleda. " udno kako svetlost postaje
sve zelenija..."
"O emu to pri aš? Kao da sam živ zakopan... ne mogu ak ni tebe da
vidim!"
"Hajde." U njoj po e da se budi nelagodnost. "Nije tako mra no - samo
otvori o i. Hajde, Iskro! Ukreše!" Povukla ga je za ruku. "Zar ne ose aš? Kao
muzika..."
"Ne. Podilazi me jeza od ovog mesta."
"Hajde." Povukla ga je ja e, s naporom ovog puta.
"Ne - sa ekaj..." Napravio je nekoliko koraka, pa još nekoliko.
Muzika ju je sada ispunjavala, usredsredila se u njenoj glavi, širila se
kroz njeno telo poput pulsiranja njene krvi. Dodirivala je Lunu kao svila,
donosila ukus ambrozije i zelenu svetlost mora. "Zar je ne ose aš?"
"Lunice." Ukres je naleteo na još jedan zid u mraku, zagun ao. "Luno,
stani! Ovo ne valja. Ništa ne vidim, ništa ne ujem... Ja - padam na ispitu,
Luno." Glas mu zadrhta.
"Ne, ne padaš! Ne možeš." Rastreseno se okrenula prema istini u njegovim
o ima, koje nisu bile dovedene u žižu, kao o i slepog oveka i ka zbrci na
njegovom licu. "Oh, ne možeš..."
"Ne mogu da dišem, ovde je kao u katranu. Moramo nazad, pre nego što bude
suviše kasno." Njegov stisak na njenom zglavku se poja ao; Ukres je po eo da je
vu e prema sebi, dalje od muzike i svetlosti.
"Ne." Slobodnom šakom prekrila je njegovu i pokušala da se oslobodi
njegovog stiska. "Vrati se bez mene."
"Luno, obe ala si! Obe ali smo... moraš nazad."
"Ne moram!" Otrgla se, videla je kako se zateturao unazad, iznena en i
povre en. "Ukreše, žao mi je..."
"Lunice..."
"Žao mi je..." Povukla se u naru je muzike. "Moram! Ne mogu sada da
stanem, to je ja e od mene... suviše je lepo. Po i sa mnom! Pokušaj, molim te
pokušaj!" ali povla ila se sve dalje i dalje od njega.
"Obe ala si. Vrati se, Luno!"
Okrenula se i potr ala, a njegov glas je utopila pesma koja je dolazila iz
žudnje njenog slomljenog srca.
Tr ala je dok se pukotina ponovo nije proširila, izbacivši je u neki
neprirodan prostor osvetljen savršeno obi nim plamenom uljane svetiljke.
Protrljala je o i našavši se iznenada u tom zlatu, kao da je izišla iz mrklog
mraka. Kada je ponovo progledala, kada je sjajna pesma zamrla i oslobodila je,
nije se iznenadila što vidi Klavali koja je ekala, i nekog neznanca... Klavali,
iji osmeh nikada ne bi mogla zaboraviti, ni posle mnogo godina, ni do kraja
života.
"Ti si... Luna! Zna i, došla si!"
Klimnula je glavom. "Pamtila sam", re e, zra e i radoš u odabrane i
otiru i suze.

2.
Grad Karbankl leži kao veliki spiralni puž izba en na ivicu do koje more
dopire, daleko u severnim geografskim širinama, na obali najve eg ostrva planete
Tijamat. On nemirno diše, u skladu sa dubokim ritmovima plime, a njegov drevni
oblik kao da pripada okeanskoj obali, kao da je, u stvari, ro en iz materice
same Majke Thalase. Zovu ga Grad Sojenica, jer jednim delom stoji na stubovima,
nadnesen nad more; ogromna šupljina ispod tog dela Karbankla pruža sigurno
uto ište brodovima, štite i ih od hirovitosti mora i atmosferskih prilika. Zovu
ga Zvezdoluka ili Kosmodrom jer je centar trgovine sa ostalim svetovima, iako se
pravi kosmodrom nalazi na kopnu, na mestu gde narodu Tijamata nije dozvoljen
pristup. Zovu ga Karbankl, zato što opravdava oba zna enja te re i i
predstavlja, u isti mah, i dragulj granat, i ir, u zavisnosti od toga kako
gledaš na njega.
Njegova sli nost sa napuštenom ku om nekog morskog stvorenja prevarna je.
Karbankl je košnica života svih... ili bar mnogih... razli itih oblika, ljudskih
i neljudskih, koji borave u njemu. Njegovi najniži nivoi, koji su otvoreni prema
moru i u kojima žive radnici, mornari i imigranti, uzdižu se i spajaju u
Lavirint, u kome mešavina tehnosa i netehnosa, lokalnog i izvanplanetnog,
ljudskog i tu inskog, katalizira jednu sredinu treperavog stvaralaštva i
stvarala kog poroka. Tu se otmeni narod Zime smeje, prepire, razbacuje novac,
prave i opite sa egzoti nim obli cima stimulacije, rame uz rame sa vanplanetnim
trgovcima koji to donose. Posle se plemi i vra aju na svoje nivoe, gornje, i
iskazuju pokornost Snežnoj Kraljici, koja sve vidi i sve zna. Ona upravlja
strujama uticaja i vlasti, koje se kre u poput vode kroz navoje grada-puža.
Teško im je da zamisle da ustrojstvo koje je trajalo ve gotovo sto pedeset
godina, a kojim je li no ona upravljala, ne e nastaviti da traje ve no.

"...Ništa ne traje ve no!"


Arienrod je stajala ute i, potpuno sama, i prisluškivala glasove koji su
isticali iz zvu nika postavljenog u izrezbarenoj osnovi ogledala. To ogledalo je
tako e služilo kao ekran za gledanje, me utim sada je bilo tamno i u njemu se
samo ogledalo njeno lice. Plemi i koje nije videla raspravljali su o pokidanim
žicama na seliksu, a ne o budu nosti; ali njoj je to zvu alo sli no, jer, na
kraju krajeva, i kidanje žica je u nekoj vezi sa kidanjem budu nosti, a
Arienrodin um bio je opsednut budu noš u... ili nedostatkom budu nosti.
Stajala je kod zida, koji je u ovoj prostoriji tako e predstavljao prozor
što se protezao uvis sve do zvezdastog vrha zasvo ene tavanice. Arienrod je
stajala na vrhu sveta, jer ona je bila Snežna Kraljica, u svom svetilištu na
vrhu grada. Mogla je da gleda dole, da vidi njegove naborane padine, talase
vešta ke planine zvane Karbankl, ili je mogla da gleda put eli no sivog mora
posutog belim pegama. Ili, kao sada, u nebo, na kome je no zažareno kova ko
ognjište u kome plamsa pedeset hiljada sunaca: zvezdano jato u koje je ovaj
slobodni zvezdani sistem zalutao pre mnogo eona. Nisu je dirnule zvezde nalik na
zapaljeni sneg... nije više ni pamtila koliko je godina prošlo od kad su
poslednji put pobudile u njoj neko ose anje. Ali jedna zvezda, ne mnogo
zna ajna, ne mnogo primetna, izazvala je u njoj druga ije ose anje, mra nije od
ose anja udesnog. Letnja Zvezda, ona iji poja ani sjaj ozna ava da se primi u
Crnoj Kapiji, koja je zarobila lutaju e Blizance i napravila od njih svoje ve ne
zatvorenike.
Crna Kapija bila je fenomen koji su stanovnici drugih planeta nazivali
imenom "rotiraju a crna rupa", a me u stvarima koje nisu delili sa njenim
narodom bila je i tajna kako se takvi otvori ka drugoj stvarnosti mogu
iskoristiti za putovanja brža od svetlosti. Arienrod je samo znala da ta Kapija
vodi ka sedam drugih naseljenih svetova, od kojih su neki tako daleko da ak
nije bila u stanju da shvati te razdaljine. Bili su to svetovi povezani
me usobno, i povezani tako e sa bezbroj drugih, nenastanjivih planeta, zato što
je Crna Kapija propuštala zvezdane brodove u jedan region u kome je prostor
izuvijan poput niti, svezan u vorove tako da daleko postaje blizu a vreme biva
uhva eno u petlju.
A bili su još na jedan na in spojeni: kao svetovi u lanjeni u Karemovsku
Hegemoniju. Autonomni svetovi... ovlaš se osmehnula... autonomni zahvaljuju i
relativisti kim vremenskim kašnjenjima brodova prilikom tranzita kroz Kapiju.
Ali Arienrod je bila odani podržavalac Hegemonije, jer bez Hegemonije klanovi
Zime ne bi imali pristup tehnologiji sa drugih svetova koja im je pružala
dostojanstvo, cilj i zadovoljstvo... tehnologiji koja ih je izdizala iznad nivoa
Letnika, sujevernih uzgajiva a ribe, naroda koji smrdi na morsku travu i na
tradiciju.
Zauzvrat Tijamat je omogu avao putnicima sa drugih svetova da na kratko
prekinu putovanje, bio im je odmorište ili sastajalište, predah na dugim
putovanjima izme u drugih svetova Hegemonije. Tijamat je bio jedinstven kao neka
vrsta raskrš a, jer je jedino on kružio oko svoje Kapije: iako mu je orbita bila
duga ka, ipak je bio bliži i, svetlosnim godinama mereno, mnogo prisutpa niji
nego ma koja drugi svet.
Arienrod je okrenula le a zvezdama i tiho pošla preko ulnog sinteti kog
pastelnog tepiha, ka ogledalu. Suo ila se sa vlastitim odrazom, s istim onim
porcelanskim bezizražajnim licem kojim je do ekivala vanplanetne trgova ke
predstavnike ili delegacije plemi a. Odmerila je pomno nagomilanu, mle no
belukosu iza snežno-zvezdane dijademe, kao i besprekornu poluprozra nost svoje
kože. Prešla je šakom preko obraza, niz vrat ukrašen niskama dragulja i preko
svetlucave svile košulje maltene kao da se miluje; osetila je mladala ku
vrstinu svog tela, i sada maltene isto onako savršenog kao i pre skoro stotinu
pedeset godina, na dan kad je ustoli ena. Da li je sve sasvim besprekorno...?
Neznatno se namrštila, nagnuvši se bliže vlastitom licu. Jeste... Zadovoljstvo,
u o ima boje izmaglice i mahovinom prošaranog ahata.
Postojao je još jedan razlog zbog koga su ljudi sa drugih planeta dolazili
na Tijamat donose i poklone: posedovala je klju za starenje bez pojave znakova
starosti. Okeani ovog sveta predstavljali su fontanu mladosti, iz koje su
najbogatiji i najmo niji pla ali da piju, a ona li no kontrolisala je izvor...
pokolj mera. Ona je donosila sra unate sudove na osnovu kojih se odlu ivalo koji
e tu inski trgovac ili predstavnik najbolje služiti interesima Zimaca u zamenu
za ovu jedinstvenu robu... zahvaljuju i njenim ne baš slu ajnim kapricima
plemi i koji su bili u milosti dobijali su pravo da vrše eksploataciju u
podru ju mora, ili pravo na dragocenu epruvetu srebrnaste te nosti. Pri alo se
da na osnovu prividne mladosti nekog plemi a možeš odrediti u kolikoj je on
milosti kod kraljice.
Ali ništa ne traje zauvek. ak ni ve na mladost. Arienrod se ponovo
namrštila; trgnula je i stisnula šaku u kojoj je držala pozla eni raspršiva .
Podigla ga je, otvorila usta, i udahnula teški srebrnasti sprej. Od nastale
hladno e, zadnji deo grla kao da joj se pretvorio u led; suze joj zato navreše u
o i. Odahnula je sa olakšanjem, oslobo ena iš ekivanja. Idealno mladala ko
stanje tela održavalo se svakodnevnim dozama "vode života", kako su je stranci
eufemisti ki nazivali. Taj ju je izraz zabavljao, ako ni zbog ega drugog onda
zbog svog licemerja: to nije bila voda, ve ekstrakt dobijen iz krvi jedne
ovdašnje rase morskih bi a, iz krvi mera; imao je isto onoliko veze sa smr u...
smr u mera... kao i sa dugim životom pojedinih ljudskih bi a. Svaki korisnik bio
je svestan te injenice isto kao i ona, mada možda ne svaki na istom nivou
znanja. Ali šta je život neke, tamo, životinje, u pore enju sa šansom da budeš
ve no mlad?
Tehnologija do sada nije uspela da sintetizuje taj ekstrakt, benigni virus
koji poja ava sposobnost organizma da se obnavlja bez geneti kih greškaka. Virus
ugine posle kra eg vremena provedenog izvan tela svog prvobitnog doma ina, bez
obzira na to s koliko pažnje se njime rukuje. Njegov polu-život u bilo kom
drugom sisarima sli nom stvorenju je ograni en, tako da je neophodna stalna
ponuda tržištu, jer je i potražnja stalna. A to je zna ilo napredak sve dok
vlada Zima.
Me utim, Letnja Zvezda se ve videla i na dnevnom nebu; zvani no je ve
po elo prole e, približavala se Promena, ak i Letnjaci su do sada ve toga
postali svesni. Ovaj svet se kona no približavao pravom letu, vremenu kada e
neprirodni stresovi stvoreni zahvaljuju i približavanju crnoj rupi izazvati
razbuktavanje vlastite energije Blizanaca, a Tijamat postati nepodnošljivo vru .
Letnjaci e biti primorani da krenu put severa iz svojih oblasti na
ekvatorijalnim ostrvima i njihov priliv e poremetiti status quo Zime kada oni
ispune me uprostore njene teritorije.
Ali to je bio samo deo jedne ve e promene koja e sna i njen narod.
Zahvaljuju i tome što e se Bliznaci približiti crnoj rupi, Tijamat e tako e
postati izgubljen svet za Hegemoniju... Ponovo je pogledala kroz prozor, u
zvezde. Što se Bliznaci više približe Crnoj Kapiji, i što ja e njen drugi
kinjeni zatvorenik, Letnja Zvezda, ja e sija na tijamatskom nebu, stabilnost
same Kapije se smanjuje. Prelazak sa Tijamata ka ostalom delu Hegemonije i nazad
tada više nije ni jednostavan i siguran. Tijamat prestane da bude sastajalište i
me ustanica za putnike iz Hegemonije, oticanje vode života i priliv tehnologije
istovremeno prestanu. I Tijamat onda postane zabranjeni svet; Hegemonija nije
dozvoljavala da se na Tijamatu razvije ma kakva doma a tehnološka osnova, a bez
osnovnog znanja o tome kako se uvozna roba proizvodi, mašinerija društva Zimskog
naroda mora brzo i nepovratno propasti. ak i kad Letnjaci ne bi krenuli na
sever za vreme Promene i na taj na in ubrzali preokret u društvu, Arienrodin
svet bi prestao da postoji. Prezirala je ak i pomisao na život u letnja kom
svetu. Ali opet, ta briga, po svemu sude i, ne treba Zimsku kraljicu nimalo da
mu i. Kažu da je smrt vrhunsko ulno iskustvo.
Njen smeh odjeknu utihlom prostorijom. Da, sada se kraljica može smejati
smrti, iako je sto pedeset godina otezala sa pla anjem danka smrti. Uskoro e
smrt naplatiti svoj dug; i Letnjaci e to obaviti na narednom, poslednjem
Festivalu, jer takav je poredak stvari. Ali Arienrod e se poslednja smejati. Za
vreme prethodnog Festivala, pre gotovo cele jedne generacije, posejala je me u
Letnjake koji ništa nisu sumnjali devet semenki vlastitog uskrsnu a: devet
klonova same sebe, da budu odgajeni me u njima, da ih Letnjaci prihvate kao
svoje; klonovi e se upoznati sa njihovim na inom života, a pošto su deca njenog
uma, zna e kako da manipulišu njima kada za to do e vreme.
Pratila je rast te dece, sve vreme veruju i da e se me u njima na i makar
jedno koje e biti sve ono što je ona bila... i našlo se jedno. Samo jedno.
Pesimizam doktora, stranca, od pre skoro dvadeset godina nije bio neosnovan; tri
klona bila su izgubljena u spontanim poba ajima, ostali su bili ro eni sa
fizi kim deformitetima ili su bili zaostali ili emocionalno poreme eni. Javljeno
je da je samo jedno dete savršeno u svakom pogledu... a ona e od tog deteta
napraviti Letnju Kraljicu.
Posegnula je nadole, dohvatila malu, ukrašenu slikovnu kocku sa stola.
Lice u kocki moglo je biti i njeno iz doba devojaštva. Po ela je da okre e
kocku, da posmatra to nasmejano lice kako menja izraz dok prolazi kroz sve tri
dimenzije. Onaj ostrvski trgovac koji je pratio napredovanje te devoj ice
napravio je za kraljicu hologram i nju obuzeše udna i neo ekivana ose anja dok
je gledala u njega. Ponekad bi uhvatila sebe kako žudi da vidi to dete, a ne
samo da gleda sliku... da je dodiruje ili grli, da je posmatra kako se igra,
kako raste, menja se i u i: da vidi sebe kakva mora da je bila, tako davno da se
u stvari više nije toga ni se ala.
Ali ne. Videti to dete, odeveno u grube, grebucave tkanine i u masne
riblje kože, dete koje verovatno jede iz lonca, prstima, u nekoj promajnoj
kamenoj atrlji. Kako bi podnela da sebe vidi u tom stanju... da vidi u
mikrokozmu na šta e ovaj svet da spadne kroz nekoliko godina, kada ga
vanplanetaši još jednom napuste? Ali to ne mora ponovo da se dogodi, bar ne
onako potpuno kao u ranijim prilikama, samo ako Arienrod uspe da sprovede svoj
plan. Još pažljivije se zagledala u lice na slici, tako nalik njenom vlastitom.
Ali kada ga je posmatrala iz ovakve blizine, prime ivala je jednu razliku, nešto
je... nedostajalo.
Iskustvo, samo je ono nedostajalo. Usavršenost. Uskoro e na i na ina da
devoj icu dovede ovamo, da joj objasni kako stvari stoje, da joj pokaže kakve
divne mogu nosti su pred njom. A kako e te stvari objašnjavati sama sebi,
devoj ica e razumeti. Ne sme se dozvoliti da ono malo tehnologije, koliko im
stranci ostave, ponovo zamre. Ovog puta ljudi Tijamata moraju je sa uvati i
paziti; moraju bar pokušati da ne do ekaju strance kao potpuni varvari kada se
ovi ponovo vrate...
Naglo je prešla preko prostorije, isklju ila beskrajne dvorske banalnosti
i poslala ih u zaborav tako što je dodirnula jedan od bisera pri osnovii
ogledala. Izdavši glasnu naredbu promenila je audio u video prijem kako bi
pokupila slike iz jednog drugog skrivenog oka. Neprimetnost i nepodmitljivost
mehani kih uhoda, i puko zadovoljstvo u manipulisanju njima, naveli su je da
raširi mrežu od mnogo hiljada takvih špijuna po svim nivoima grada. Sveznanje i
svedopuštenost bili su cvet i trn na istoj lozi, oboje su ispunjavali svoje
razli ite uloge, hrane i se iz istog izvora.
Sada je gledala u sliku Starbaka, Zvezdanog pastuva; posmatrala ga je kako
nervozno kora a kroz srce ogledala. Dok je hodao, miši i su se u voravali i
te no opružali pod njegovom tamnom tu inskom kožom. Bio je to mo an muškarac i
izgledao je prekrupan za intimnost ograni enog prostora u sobi. Bio je gotovo
nag; ekao je nju, kraljicu, da mu do e. Zurila je u njega sa iskrenim
divljenjem, a njeno se anje predstavljalo je kaleidoskop slika strasti, tako da
je na trenutak zaboravila da joj je i on polako postajao dosadan kao i svi
drugi. ula ga je kako mrmlja neku psovku, pa je zaklju ila da ga je ve
dovoljno dugo pustila da eka.

Starbak je bio mnogo toga, ali nije bio strpljiv ovek; iako je znao da je
Arienrod svesna toga, i da to koristi protiv njega, ništa nije preduzimao da
poboljša svoje raspoloženje. Mogao je da iskoristi vreme dok ga je ostavljala da
je eka, za razmišljanje o tome kako je tanana linija izme u ljubavi i mržnje,
me utim on nije bio ni naro ito sklon samoposmatranju. Ponovo je opsovao, ovog
puta glasnije, svestan da je najverovatnije pod prismotrom, znaju i da e je to
zabaviti. Njegova glavna uloga bila je da je u svakom pogledu zadovoljava, a to
je bila i glavna uloga Starbakova pre njega. Imao je umnu sposobnost
intelektualca, ali se rukovodio sklonostima trgovca robljem, bez imalo
moralnosti: kvaliteti koji su zajedno sa njegovom fizi kom snagom oslobodili
mladi a poznatog kao Herni života bez budu nosti na rodnom svetu Karemofu, i
uputili ga u uspešnu karijeru trgovca ljudskim životima i drugom unosnom robom.
Kvaliteti koji su idealno odgovarali njegovom sadašnjem životu, ulozi Starbaka.
"Ko je Starbak?" postavio je retori ko pitanje boci ija je površina bila
ogledalo u obliku intarzije i koja se nalazila na ormani u pored kreveta;
iznenada se nasmejao i nasuo sebi pi e - domoroda ko vino. (Blagi Bogovi! kakve
stvari su ovi smrdljivi zaostali svetovi u stanju da smu kaju za ufiksavanje.
Umalo nije ispljunuo. Na šta se sve ovek može navi i...) ak i sada je provodio
deo vremena igraju i ulogu svoje li nosti, Hernija: drogiraju i se i kockaju i
sa slu ajnim vanplanetnim poznanicima, oprobavaju i zabave Lavirinta. I ne retko
se dešavalo da se neko od njih okrene, zagleda mu se pravo u lice svojim mutnim
o ima i postavi isto pitanje: Ko je Starbak?
Mogao im je re i da je Starbak izdajnik, tu in savetnik Kraljice ovog
sveta, ovek koji ini sve da zaštiti njene interese, a ne interese Hegemonije.
Mogao im je re i da je Starbak kraljevski Lovac, koji pozove svoje vantijamatske
Goni e i povede njihov opor, po Kralji inom nare enju, u surovu žetvu mera.
Mogao im je re i da je Starbak Kralji in ljubavnik, i da e to biti dok ga ne
baci na kolena neki brži, bistriji izaziva i postane novi Starbak... jer
Kraljica je po tradiciji inkarnacija Majke Thalase; ima mnoge ljubavnike, kao
što more ima mnogo ostrva. Sve bi to bilo ta no, a i još što-šta bi bilo ta no.
ak bi mogao da im kaže da je on Starbak i da sakuplja poverljive informacije da
bi Kralji in položaj prilikom pregovora bio vrst... i oni bi se nasmejali, kao
što bi se i on nasmejao.
Jer Starbak je mogao biti bilo ko od njih, i vrlo lako nijedan od njih.
Starbak jedino mora biti tu inac na Tijamatu. I mora biti najbolji. Starbakova
anonimnost bila je zagarantovana obredom i zakonom; on se izdizao iznad i izvan
svake vlasti i svake kazne osim kralji ine.
Starbak se okrenuo, zure i preko oboda aše u neskladnu ode u pore anu po
polici duž ogledalom prekrivenog zida pored ogledalom prekrivenih vrata:
sra unata crna svila i crna koža njegove formalne dvorske ode e, i tradicionalni
šlem-kapulja a koji je skrivao njegov stvarni identitet i omogu avao da Hernija
ne razlikuju od desetak drugih, nemilosrdnih i vlasti gladnih, prethodnika. Šlem
je na gornjoj strani imao izrezbarene eli ne šiljke nalik na ogromnu krestu,
ili na jelenske rogove... arhai ni simbol sve nadmene mo i koju je bilo koji
muškarac ikada mogao poželeti da upotrebi. Tako je, bar, Herni mislio kada ga je
prvi put stavljao na glavu. Tek kasnije je došao do saznanja da i taj šlem
pripada jednoj ženi, isto kao i stvarna vlast... isto kao i on.
Iznenada je seo na preokrenute jorgane duga kog kreveta; posmatrao je
svoje beskrajne odraze na zidovima koji su ga bezumno imitirali do u
beskona nost. Da li je vidi ostatak svog života? Namrštio se, odgurnuo tu sliku,
prošao prstima kroz guste crne lokne. Ve više od deset godina je Starbak, i
rešen je da nastavi da bude Starbak... do Promene. Ima u rukama mo i uživa u
njoj, i nikada mu nije bilo važno kakav e biti kraj, kao ni gde se nalazi pravi
izvor mo i.
Nije važno? Spustio je pogled na masivnu snagu svojih ruku, telo još
vrsto i mladoliko, zahvaljuju i privilegiji. I kasapljenju mera... Ne, taj
pokolj uopšte nije važan, kao cilj on je samo sredstvo jednog ve eg cilja. Ali
izvor, da, to je važno. Ona je važna... Arienrod. Sve što je u stanju da ga
dirne pripada njoj... lepota, bogatstvo, potpuna kontrola... ve na mladost. Od
prvog trenutka kada ju je ugledao za vreme audijencije u palati, sa bivšim
Starbakom pored nje, znao je da e i ubiti da bi je posedovao, da bi ona njega
posedovala. Zamišljao je njeno telo kako se trlja o njegovo, ven ani veo njene
kose, crveni dragulj njenih gorkih usta... ose ao je ukus vlasti i privilegija i
inkarnirane strasti.
I tako mu se nije u inilo neskladnim što se bez razmišljanja spustio s
kreveta na koleno, kada su se vrata otvorila i vizija postala stvarnost.

3.
"...Vreme Promene nam se sasvim primaklo! Letnja Zvezda osvetljava naš put
u spasenje..."
Luna je stajala obgrlivši sama sebe rukama oko slabina. Nalazila se na
doku, u mutnom svitanju. Drhtala je od zime koja se ra ala iz hladne magle i iz
bede. Dah koji je zadržavala dok nije osetila bol izlete u obliku belog oblaka,
rasprši se u sivi dah mora nalik na duha, nalik na odbeglu dušu. Ne u plakati.
Obrisala je obraz.
"Moramo se pripremiti za Kraj i za novi Po etak!"
Okrenula se, zagledavši se unazad, pored svoje bake, duž gata koji je,
obavijen maglom, izgledao kao tunel. Urlanje ludog starca obrušavalo se kao
talas na peš ani zamak njene samokontrole. "Oooo, umukni, luda e matori..."
promrmljala je, a glas joj je podrhtavao od bespomo ne osuje enosti koja je u
njoj stvarala želju da te re i ponovi vrište i. Baka je okrznu pogledom, a preko
njenog vetrom istrošenog lica prelete senka jasne simpatije. Luna skrneu pogled,
postidevši se što se naljutila, a ljute i se što je morala da oseti stid. Sibila
ne govori takve stvari; sibila je mudrost, snaga i samilost. Namrštila se. Još
nisam sibila.
"Moramo odbaciti Zle koji se nalaze me u nama... moramo baciti njihove
idole u More." Ludi Nejmi je zabacio ruke uvis, tresu i pesnicama put zagušenog
neba; posmatrala je iskrzane rukave njegove prljave odore kako se zarozavaju.
Psi su lajali i kevtali oko njega, ostaju i na opreznom rastojanju. Nazvao je
sebe Letnjim Prorokom i lutao je od ostrva do ostrva preko mora, propovedaju i
re Dame onako kako ju je on uo, izobli enu usled mnogih odjeka božanskog
ludila. Kao dete ga se plašila, sve dok joj majka nije kazala da za to nema
razloga; i smejala mu se, dok joj baka nije kazala da to ne treba initi; i
ose ala se neprijatno kad god je on dolazio blizu, dok nije vremenom nau ila da
ga podnosi. Ali danas je njeno strpljenje ve je bilo izloženo prevelikim
kušnjama... a još nisam sibila!
ula je da je Ludi Nejmi po ro enju Zimac. ula je da je nekada bio
zaljubljenik u tehnologiju i nevernik... da je prezreo prirodni zakon prosuvši
krv sibile. Da ga je za kaznu Dama oterala u ludilo; i da na ovaj na in izdržava
kaznu. Simbol deteline koji su sibile nosile predstavlja upozorenje protiv
oskrvnu a, protiv gaženja svetog tla. Pri alo se da onoga ko ubije sibilu eka
smrt, isto kao i onoga ko voli sibilu, kao i onu koja jeste sibila... a mislilo
se na smrt u životu. Smrt je ubiti sibilu...
"Eno Grešnika koji štuje lažne bogove! Gledajte ga!" vornovata šaka Ludog
Nejmija polete poput optužuju e strele.
Ukresovo lice izronilo je iznad ivice gata, taman na pravcu letenja te
zamišljene strele; penjao se spoljašnjim lestvicama. Lice mu je otvrdlo odlu nom
mržnjom kada je usredsredio pogled na starca u daljini, a zatim na njeno lice.
Smrt je voleti sibilu...
Luna odmahnu glavom u znak odbijanja, odgovaraju i na drugu, neizgovorenu
optužbu. Ali njegove o i više nisu po ivale na njoj, ve na bakici; pokazuju i
joj tim pogledom sve stvari koje je volela, i koje je gubila. Kona no je
shvatila šta se podrazumevalo pod onim Smrt je biti sibila.
"Ali još nisam sibila." Taj šapat joj zape o zube, ne pro e dalje.
Neko odozdo pozvao je Ukresa; on je dobacio odgovor, a onda pošao ka
njima, visok, bled i odlu an. Plima se povla ila; voda zaliva bila je duboko
ispod gata. Sve što je odavde mogla da vidi od trgova kog broda Zimaca koji e
odvesti Ukresa bio je vrh jarbola, nalik na prst koji poziva. "Pa,
pretpostavljam da je to to. Sve moje stvari su na brodu; spremni su da isplove."
Kada se zaustavio pred njima, zagledao se u svoja stopala, iznenada spetljan.
Obra ao se samo baki. "Pretpostavljam... pretpostavljam da ovim kažem zbogom."
"Pripremite se za Kraj!"
"Ukreše..." Baka ispruži ruku sa namerom da ga pomiluje po obrazu. "Moraš
li sada po i? Bar sa ekaj da ti se tetka Lelark vrati sa mora."
"Ne mogu." Zatresao je glavom kako bi izbegao dodir. "Ne mogu. Moram sada
da po em. Ho u da kažem, to nije zauvek..." kao da se plašio da e ako bude
ekao, sutrašnjica suviše lako postati zauvek.
"Oh, moje voljeno dete... moja voljena deco." Ukru eno je ispružila drugu
šaku i spojila Ukresa i Lunu svojim zagrljajem, kao što je inila oduvek. "Šta
u ja bez vas? Bili ste sva moja uteha od smrti vašeg dede... Moram li vas sada
izgubiti, i to oboje odjedanput? Znam da Luna mora da po e, ali..."
"Pokaj se, grešni e!"
Luna je osetila, više nego videla, da je Ukres stisnuo usne kada je
podigao glavu i pogledao Ludog Nejmija. "Njena sudba ju je pozivala celog
života... isto kao i mene moja, bako. Samo nisam znao da e nas povesti
razli itim putevima." Šakom je pritisnuo svoju tu insku medalju, kao da je to
predmet zakletve; otrgnuo se od njih.
"Ali u Karbankl!" re e baka; te re i su zazvu ale više kao psovka nego kao
protest. Baka je odmahnula glavom.
"To je samo jedno mesto." Osmehnuo se i vrsto stegnuo njeno rame umotano
u šal kao da ho e da je uveri da e sve biti u redu. "Moja majka je tamo otišla;
i vratila se sa mnom. Ko zna sa ime u se ja vratiti. Ili s kim."
Luna se okrenula na drugu stranu, stežu i rukave svoje parke kao da nešto
davi. Ne možeš mi to u initi! Otišla je do ivice gata, pogledala preko ograde,
niz okomito, u morsku travu obraslo lice kamenog pristaništa, prema trgova kom
brodu koji se strpljivo ljuljuškao daleko ispod. Duboko je udahnula vazduh težak
od vlage; pa još jednom, usisavaju i mirise luke, morske trave, ribe, drveta
prožetog solju... osluškuju i mrmor glasova odozdo, škripu i pljuskanje i šapat
onog plovila dole, usidrenog u nemiru plime. Da ne bi ula...
"Vaš svet se bliži Kraju!"
"Do vi enja, bako." Sad je njegov glas bio prigušen zagrljajem.
Odjednom, sve što gledala i slušala, sve tako užasno poznato, kao da se
prevuklo nekim premazom otu enosti kao da je sad sve to po prvi put videla i
ula... svesna da se nije izmenila stvarnost, ve njena percepcija. Pored nosa
joj skliznuše dve slane suze i padoše deset metara dole, u zaliv. ula je kako
Ukres polazi prema silaznim lestvicama i ne usporava.
"Ukreše!" Okrenula se, ispre ivši mu se na putu. "Bez i jedne re i...?"
Ukres je malo ustuknuo, kao da se plašio da je dodirne.
"U redu je." Ovladala je licem i uspela sa izvesnim ponosom da govori kao
da stvari jesu u redu. "Još nisam sibila."
"Nisi. Znam. Nisam zato..." Zastao je, gurnuo unazad svoju pletenu kapu.
"Ali to jeste razlog zbog koga odlaziš." Ni sama nije znala da li je to
iskaz ili optužba.
"Pa, da." Iznenada je oborio pogled. "Valjda jeste."
"Ukreše..."
"Ali samo delimi an!" ispravio se. "Znaš i sama da je ovo ta no: oduvek
sam ose ao da me nešto tamo privla i, Luno." Okrenuo se licem ka severu, niz
vetar, prema Karbanklu. "Moram da otkrijem šta mi nedostaje."
"Ili ko?" Ugrizla se za jezik.
On slegnu ramenima. "Možda."
U o ajanju je odmahnula glavom. "Kad se vratim sa uvo enja u sibilstvo...
ništa se ne e izmeniti, i dalje možemo da budemo zajedno!" Mogu imati i jedno i
drugo, mogu... "Može ponovo biti kao što je oduvek bilo. Kao što smo oduvek
želeli da bude..." Nije uspevala ak ni samu sebe da ubedi.
"Hej, momak." Odozdo se za uo glas, koji se odbijao o zid pristaništa.
"Ideš li? Plima ne e da eka ceo dan!"
"Samo malo!" Ukres se namrštio. "Ne, ne može, Luno. Ti to znaš. 'Smrt je
voleti sibilu...'" Glas mu zamre.
"To je samo sujeverje!" Pogledaše se netremice o i u o i. I u tom trenutku
je znala da i on shvata istinu isto kao i ona; kao što je oduvek znao, i delio,
sve: nikada više ne e biti isto.
"Pomeni eš se. Onako kako ja sada više nikada ne u mo i da se promenim."
Prsti kojima je stezao ogradu pobeleli su. "Ne mogu da ostanem ovde, ovakav
kakav sam sada. I ja se moram promeniti. Moram da odrastem i saznam... da saznam
ko sam u stvari. Sve ovo vreme sam mislio da znam. Mislio sam... kada postanem
sibil dobi u odgovore na sva moja pitanja." O i su mu potamnele od onog novog
ose anja koje je prvi put videla kada se vratila do njega tamo u onoj skrivenoj
pe ini, na Ostrvu Odabiranja. Bilo je to neko novo stvorenje u njemu, neko bi e
koje je njoj zavidelo, i optuživalo je, i isklju ivalo je.
"Onda idi, ako je to pravi razlog zbog koga odlaziš." Upu ivala je izazov
tami, jer se plašila da se povu e. "Ali nemoj oti i iz gor ine, zato što si
povre en, ili zato što pokušavaš da povrediš mene. Jer ako zbog toga odeš,
nikada se ne eš vratiti." Njena hrabrost se slomila. "I mislim da to ne mogu
podneti, Ukreše..."
Podigao je šake, ali kada je ona svoje ispružila prema njemu, on ih ponovo
spusti. Okrenuo se, odmahuju i glavom, bez opraštanja ili razumevanja ili ak
žaljenja. Krenuo je ka lestvicama i po eo da se spušta.
Luna je osetila da joj je baka prišla i da je ostala da zajedno sa njom
isprati pogledom Ukresa. On je sišao do palube broda koja ga je, uzdignuta iznad
vode, ekala. Nestao je u kabini na širokoj platformi koja je spajala dva
paralelna trupa tog broda. Luna je nastavila da gleda, ali on nije više izišao
na palubu. Mornari su odbacili konope za vezivanje, nagrižena jedra su zveketavo
pala sa jarbola i napunila se vlažnim vetrom.
Magla se dizala, a svet je postajao svetliji. Luna je pogledom dosezala
sve do mesta na kome je kanal ulazio u otvoreno more; pratila je taj trgova ki
katamaran koji je postajao sve manji dok je zaokretao u zaliv i odmicao ka
izlazu. ula je motore kako po inju da rade, kada je dobrano odmakao od dokova
Letnjeg naroda. Kona no je stigao do izlaza kanala i sjedinio se sa zidom magle;
u tom trenu je nestao kao kad se sve a ugasi, kao da je bio samo avet broda.
Luna je protrljala o i, lice, vlaže i šake maglom i suzama. Poput mese ara,
okrenula se prema baki, sitnoj i zgurenoj od tuge. Zatim se zagledala iza
starice, u obrise mreža i ekrka duž radne obale, u drevno, morem nagriženo
skladište u dnu strme seoske ulice. Nešto dalje nalazila se njihova ku ica... i
njen amac, maleni katamaran, koji je ležao na plaži, ekaju i da je ponese
daleko od svega što je njoj na ovom svetu ostalo. "Bakice?"
Baka ju je vrsto potapšala po šaci; Luna je videla kako se te duboko
usa ene sive o i ispunjavaju rešenoš u da nada i vera budu ispred svega ostalog.
"E pa, dete, otišao je. Možemo se samo pomoliti da ponovo prona e put do ku e i
nas. Sad Dama eka i tebe. Što pre odeš, pre eš mi se vratiti!"
Uhvatila je Lunu pod ruku i krenula duž gata. "Bar onaj 'od Majke
napušteni' stari blesan ne e biti u blizini da gleda tvoj odlazak." Luna podiže
pogled, shvativši sa izvesnim olakšanjem da je Ludi Nejmi otišao svojim putem.
Baka se prisetila pristojnosti, pa je napravila znak trijade: "Jadna duša."
Lunina usta su se malo izvila i stisnula u vrstu crtu, im je osetila da
joj se snaga vra a. Ukres je otišao u Karbankl njoj za inat... neka je prokleta
ako se ona prepusti da je voda nosi. I nju eka njena sudbina, preko mora, ona
sudbina na koju je tako dugo ekala; pozivaju a lepota te sudbine ponovo ju je
ispunila. Luna je ubrzala je korak, požuruju i staramajku.

4.
Ukres je stajao na palubi, pritisnut uz jarbol snagom ledenog vetra koji
je duvao otpozadi, i osluškivao rad motora koji su se mukotrpno borili sa
uzburkanim morem. Zure i pravo napred, video je Karbankl na ivici mora nalik na
neverovatni deli nekog sna. Približavali su se Karbanklu ve itavu ve nost,
plove i ka severu preko mora poprskanog belilom, duž obala ovog beskrajnog
ostrva. Za to vreme on je posmatrao kako grad narasta od veli ine nokta u nešto
izvan granica njegove mo i poimanja. Sada se inilo da je Karbankl razliven
preko neba kao neka mrlja; ispunjavao je Ukresovu svest dok na svetu više nije
bilo ni eg drugog osim tog grada.
"Ej, ti, Letnjak." Njegovo sanjarenje prekinuo je glas trgovca; šaka u
rukavici ovlaš ga je udarila po ramenu. "Proklet neka budem ako mi je potreban
još jedan jarbol. Ako ne možeš da na eš ništa korisno da radiš na palubi, u i
unutra pre nego što se smrzneš." Ukres za u gromoglasan smeh mornara; okrenuo se
i ugledao osmeh na grubom licu trgovca, osmeh koji je uklonio žaoku iz upu enih
mu re i.
Odvojio se od jarbola i osetio pucketavi otpor dok je odlepljivao rukavice
od ledene pokorice. "Izvinite." Dah mu se vratio kao beli obla i koji ga je na
trenutak napola zaslepio. Ukres je bio umotan u gomilu ode e tako da je jedva
mogao da savije ruke, pa ipak mu se severnjak probijao do kostiju. Karbankl je
jedino topla morska struja koja se protezala ovom zapadnom obalom spašavala da
ne bude potpuno okovan ledom. Ukres više nije ose ao sopstveno lice; pokušao je
da se osmehne ali nije imao pojma da li to uopšte uspeva. "Ali, tako mi naše
Dame, sav je iz jednog komada! Kako je neko mogao da smisli ovako nešto!"
"Vaša Gospa nema nikakve veze s tim, de ko. A ni s ljudima koji tamo žive;
nikada nije ni imala. Uvek nek' ti je to na pameti, dok budeš tamo." Trgovac je
zatresao glavom, zagledan u grad, i stisnuo svoje od vetra oljuštene usne u
tanku crtu. "Ne... niko u stvari ne zna kako je Karbankl post'o. Ili zašto.
Mislim da to ne znaju ni stranci... a i da znaju ne bi nam kaz'li."
"Zašto ne bi?" Ukres se osvrnuo unaokolo.
Trgovac slegnu ramenima. "A zašto bi nam otkrivali njihove tajne? Dolaze
ovamo da nam daju mašine u zamenu za ono što mi imamo. Ne bi nam trebale kad
bismo znali kako sami da ih pravimo."
"Pa, valjda ne bi." Ukres slegnu ramenima, razmrdavaju i prste u debelim
rukavicama. Trgovac Zimac i njegova posada su jeli, pri ali i spavali misle i
isklju ivo na trgovinu, dok su plovili od ostrva do ostrva; ubrzo su mu postali
veoma dosadni. Jedina stvar koja je na njega ostavila utisak... do sada... tokom
ovog beskona nog putovanja bila je injenica da su se sa podjednakom slobodom
odnosili i prema Letnjacima i prema Zimcima, kao da razlike izme u njih uopšte
nisu važne. "Gde su svi ti zvezdani brodovi?"
"Šta?" Trgovac se grohotom nasmejao. "A ma nemoj... nemoj mi re i da si
o ekivao gužvu na nebu? Svih mu bogova! Zar misliš da sa svake zvezde dolazi po
jedan? I posle svih onih teh pri a koje si tokom godina izvukao od mene. Vi
Letnjaci mora da ste ipak tupoglavi kao što svi tvrde!"
"Ne!" Ukres se namršti; uko eno lice peckalo ga je od poniženja. "Samo
sam... samo me je zanimalo gde se nalazi kosmodrom, to je sve."
"Svakako", škripao je trgovac. "Nalazi se dublje u kopnu i za nas je
zabranjeno podru je." Odjednom se otreznio. "Jesi li siguran da znaš šta radiš,
Ukreše, šta eš u Karbanklu? Jesi li siguran da shvataš u šta se upuštaš?"
Ukres je oklevao, zagledao se preko vode. Lunino lice na rastanku
izbrisalo je razdaljinu; za uo je njen glas me u glasovima morskih ptica, u
vazduhu. Smrt je voleti sibilu. Hladni bol iznenada se uselio u njegove grudi,
poput ledenog bodeža. Zatvorio je o i, po eo da drhti; vizija je nestala, a i
glas sa njom. "Znam šta radim."
Trgovac slegnu ramenima i ode na drugu stranu.

Trgova ki brod gurkao je plutaju i gat na kome je Ukres sad stajao; buba
kliza na mirnoj, tamnoj vodi. Kao patuljak me u ve im, višim, dužim brodovima,
koji su opet bili patuljci u pore enju sa prostranstvom sidrišta koje je
izgledalo kao rogozina od plutaju e trave. A sve to je sam Karbankl svodio na
ništavilo, u e i iznad luke poput velike nadnete zveri. Stubovi iji obim je
bio u stanju da proguta ku u uzdizali su se kao kao neko rastinje iz mora, udna
šuma okrunjena donjim delom stomaka grada, iz koga su se vukli venci lanaca,
kotura a i nerazumljivih privesaka. Miris mora mešao se sa udnijim i manje
primamljvim mirisima; sa donje strane grada je kapalo i curkalo što-šta emu je
teško bilo nadenuti ime. Široki uzdignuti put kostrešio se mnoštvom drugih
udnih oblika; uzdizao se od plutaju ih dokova ka ždrelu grada... Ukresu
odjednom na pamet pade ogromna gladna zver koja eka.
"Drži se donjih nivoa, mom e!" Trgovac je morao da vi e kako bi nadja ao
viku stotine drugih ljudi, lupu, stenjanje i škripu koji su odzvanjali u ovom
udnom podzemnom svetu uhva enom izme u kopna i mora. "Potraži Gaderfaj u Aleji
Perivinkl; kod nje možeš da iznajmiš sobu!"
Ukres rasejano klimnu glavom, podiže ruku. "Hvala." Prebacio je vre u sa
svojim stvarima preko ramena i zadrhtao kada se hladni vetar sa vode obmotao oko
njega.
"Ostajemo ovde etiri dana, ako se predomisliš!"
Ukres odmahnu glavom. Okrenu se i po e, prvo po ravnom, zatim nagore.
Trgovac ga je pratio pogledom dok ga grad nije progutao.

"Ej, beži s puta! Jesi slep?"


Ukres se bacio u stranu na neku gomilu kutija; itava zgrada na gusenicama
nadnela se nad njega. Silazila je sa rampe; polako je prešla preko ivice, onda
nastavila putem kojim je on došao. Visoko gore, u si ušnoj prostoriji sa
prozorom, ugledao je lice, suviše malo da bi pripadalo tom upozoravaju em glasu,
lice sa o ima koje se nisu ni osvrnule da vide da li se on na vreme sklonio.
Uko eno se podigao, razmišljaju i: Istina je... sve je istina! Odjednom mu je
bilo samo upola milo.
Plaše i se da dozvoli svojim mislima da se srede, krenuo je dalje, slede i
glavnu ulicu koja je tu po injala svoj dugi, spori, zavojiti uspon; ali oprezno
se drže i ivice. Ulica se protezala u beskraj, blago vode i naviše, blago
zaokre u i, vode i kao kroz tunel nagore kroz kanjonske zidove od praznookih
skladišta i prodavnica, kao i stambenih košnica sa obiljem balkonskih ograda.
Nigde neba, iznad glave je uvek bila samo donja strana naredne spirale, koja je
prigušeno svetlela nekom vrstom fosforescentnih strija. Ali popre ne uli ice
koprcale su se kao noge stonoga, i nalazile poneku prazninu otvorenu ka dnevnoj
svetlosti... ka istinskom nebu sveta, onom nebu koje je Ukres oduvek poznavao,
ali koje je sad bilo prigušeno i nedohvatljivo, iznad udaljenih delova uli ica,
s one strane zidina za odbranu od oluja.
Kretao se ponekad zaobilaze i gomile robe i hrpe ubreta, prolazio pored
praznih skladišta i praznih lica rulje; trudio se da na licu zadrži
bezizražajnost. U gomili ljudi bilo je i ribara, obu enih dosta sli no njemu;
bilo je i vlasnika prodavnica, radnika, i drugih ija je ode a odgovarala
njihovim zanimanjima, ali i nekih ija zanimanja nije mogao ni da zamisli. I
svuda su se pojavljivala neka stvorenja koja su izgledala bespolno i
poluljudski, a koja su bez razmišljanja, krajnje precizno, obavljala zadatke
koje ni dva ljudska bi a, pa ni najja a, zajedno ne bi mogla da obave. Stidljivo
je prišao jednom od njih; glupavo je upitao: "Kako to postižeš?" Stvar je
nastavila da utovaruje sanduke, ne udostojivši ga odgovora.
Po elo je da ga ispunjava ose anje da ve ko zna koliko dugo ide Ulicom,
da se stalno vrti u krug. Svi prolazi su bili jedan nalik na drugi; buka, gužva
i smrad isparenja ispunili su mu i preopteretili ula. Ovaj grad-košnica imao je
i mnoge pukotine, od kojih su neke bile zapušene sklepanim, privremenim
zgradama, od plastike i maltera, koje su se ulegale i ljuštile, stare i
neravnomerno, neskladno, naslonjene na mnogo starije zgrade ve ne poput mora
samog. Ovde se ništa nije dešavalo pojedina no, ve sve u parovima, trijadama,
desetinama, tako da se svaki utisak pretvarao u batinanje. Gnje e a težina grada
pritiskala je krhku tavanicu iznad njegove glave, slegala se na njegova ramena.
Katakombe zidova sklapale su se oko njega, približavale mu se sa svih strana,
dok... U pomo ! Posrnuo je unazad dotakavši neprirodno topao bok zgrade.
Skliznuo je nadole, š u urio se u gnezdo odba enih krpa i pokrio o i.
"Hej, prijatelju, jesi li dobro?" Ne ija šaka ga neodlu no gurnu u bok.
On podiže glavu, otvori o i i stade da žmirka kako bi razbistrio pogled.
Pored njega je stajala zdepasta žena u radni koj ode i i vrtela glavom. "Ne, ne
izgledaš mi baš najbolje. U stvari, reklo bi se da si mal ice zelen. Jesi li
dobio kopnenu bolest, mornaru?"
Ukres se slabašno osmehnuo. Ose ao je da zelenilo sa njegovog lica nestaje
i da ga zamenjuje crvenilo. "Valjda", promrmlja on, zahvalan što mu glas ne
drhti. "Pretpostavljam da je to bilo u pitanju."
Žena pognu glavu i malo se namršti. "... Si Letnjak?"
Ukres se skupi uza zid. "Otkud znaš?"
Ali žena samo slegnu ramenima. "Po tvom naglasku. I niko osim Letnjaka ne
bi na sebe nauvkao masne kože. Tek stigao sa riblje farme, a?"
On spusti pogled na svoju nepromo ivu kabanicu, iznenada posti en zbog
nje. "Aha."
"Nije važno. Nemoj dozvoliti da te veliki grad pobedi, dete; nau i eš ti.
Je li tako, Poli?"
"Kako god ti kažeš, Tor."
Ukres se nagnuo napred i provirio pored nje kada je shvatio da nisu sami.
Iza nje je stajalo jedno od onih metalnih poluljudskih bi a, ija je koža mat-
boje tupo odbijala svetlost. Ukres nije imao pojma je li ta stvar muškog ili
ženskog roda. Shvatio je da je spustila tre u nogu, gotovo nalik na rep, na
kojoj je sada sedela, ukru eno pasivna. Tamo gde je trebalo da bude lice, bio je
providni prozor kroz koji se videla senzorska plo a smeštena u glavu.
Tor izvu e malu pljosku iz hermeti nog džepa na svojim radni kim "overol"
pantalonama spojenim sa gornjim delom. Ot epi je. "Evo. Ovo e ti ukrutiti
ki mu."
Prihvatio je bocu, dobrano je povukao iz nje... zadahtao kada se pregusta
slatko a u njegovim ustima pretvorila u požar. Progutao je gr evito, o i su mu
zasuzile.
Tor se nasmeja. "Lakoveran si!"
Ukres namerno ponovo otpi i proguta te nost bez zastoja pre nego što re e:
"Nije loše." Zatim vrati bocu. Ona se ponovo nasmeja.
"Je li... hm... je li..." Ukres se odgurnuo od zida, zagledan u metalno
bi e, pokušavaju i da prona e na ina da postavi pitanje a da ne uvredi nikog.
"Je li to ovek u limenom odelu?" Tor razvu e usta u osmeh. Gurnula je
pramen sme esive kose iza uveta. Naga ao je da je možda upola starija od njega.
"Ne, samo misli da jeste. Je li tako, Polukse?"
"Kako god ti kažeš, Tor."
"Je li on... uh..."
"Živ? Ne u našem smislu. On je servo... automatik, robot, zovi ga kako god
ho eš. Servomehani ki ure aj. On ne preduzima ništa, on samo reaguje."
Ukres shvati da bulji, podiže pogled, spusti ga, nesigurno. "Zar mu...?"
"Ne smeta što govorimo o njemu? Ne, njemu ništa ne smeta. On je iznad
svega toga. Pravi svetac. Je li tako, Poli?"
"Kako god ti kažeš, Tor."
Prebacila je 'Poliju' ruku preko ramena, prisno se guraju i uz njega.
"Sama ga održavam i garantujem da mu ništa ne nedostaje. Negde je došlo do
kratkog spoja, me utim... što mu ograni ava re nik. Možda si primetio."
"Ovaj, aha... u neku ruku." Ukres se premeštao s noge na nogu, pitaju i se
da li je to prelazno.
Tor se nasmeja. "Bar se nije zaglavio kod 'jebi se'. Ej, odakle ti ovo?"
Ona naglo posegnu za tu inskom medaljom na njegovim grudima.
"Pripadalo je mom..." Ukres se izma e, sklanjaju i medalju van njenog
domašaja. "Ja... uh... dobio sam je od nekog trgovca."
Tor se zagleda u njega; iznenada ga je obuzelo ose anje da mu je lobanja
od stakla. Ali ona je samo pustila šaku da padne. " uj ti mene, Letnjak... zašto
se ne bi držao mene i ovog ovde Polija, dok se ne navikneš na na in kako
postupamo u Karbanklu? U stvari, upravo sam završila smenu; uputili smo se malo
u podzemlje, u život. Da se provedemo, doživimo malo uzbu enja, možda se usput
malo kladimo... Imaš li novaca?"
Ukres klimnu glavom.
"E pa, ovo bi mogla biti prilika da ga udvostru iš! Po i sa nama... sve mi
se ini da e ovo biti veoma pou no za njega, Polukse."
"Kako god ti kažeš, Tor."
Ukres je krenuo za njima niz prolaz, prema sumraku koji se zgušnjavao iza
protiv-olujnih zidova. Negde usput Tor se zaustavila ispred jednih nenametljivih
vrata na pro elju debelo obojenog skladišta. Udarila je dva puta, potom tri
puta, pesnicom. Vrata su se malo otvorila, zatim malo više, i propustila ih u
tamu kao u kakvoj ogromnog pe ini. Ukres je ostao na vratima, ali je ipak ušao
kada ga je Tor pozvala nestrpljivim gestom. uo je sve ja i žamor i shvatio da
nisu sami.
"U koliko se kladiš?" doviknula mu je Tor nadja avaju i buku. Ve je
pružala šaku punu nov i a jednom skvr enom oveku koji kao da se udavio u svom
ogrta u. Stala je na ivicu gomile posmatra a koji su kle ali, u ali, sedeli,
pažnje usmerene na malu ogra enu arenu u sredini. Ukres joj se pridružio,
pokušavaju i nešto da razabere kroz pokrov od dima koji mu je nagrizao grlo i
ispunjavao zagušljiv vazduh. "Na šta da se kladim?"
"Na krvopauka, razume se! Samo glup ovek bi se kladio na starla u borbi
protiv krvopauka. Ajde, koliko ulažeš?" Njene o i sevale su požudnim
elektricitetom koji je, Ukres je to ose ao, rastao svud oko njega, poput plime.
"Onda ima mnogo budala." ovek u ogrta u razvu e usta, i zazveketa
obeleživa ima u šaci.
Tor ispusti nepristojan zvuk. Iza nje je žagor gomile dostigao vrhunac, a
zatim se utišao. Odjeci su otekli u pukotine i senke; dvorana je ekala. Ukres
ugleda dva bi a... jedno ljudsko, i jedno koje to nije bilo... zakora ila su u
prazan prostor nose i pravougaone kutije. Koža tu inca imala je uljasti sjaj,
ruke su mu se završavale prstima u obliku duga kih pipaka. "Ho e li se oni...?"
Ukres za uta, ostavši bez re i.
"Oni? Bogova mu, ne! To su samo rukovaoci. Hajde, hajde, položi novac!"
Tor ga povu e za ruku.
Stao je da pretura po vre i sa stvarima i izvukao dva nov i a. "Ovaj,
evo... uh, dvadeset."
"Dvadeset! Je l' ti to sve što imaš?" Tor ga pokislo pogleda.
"To je sve što u uložiti u ovu opkladu." On ih pruži.
Skvr eni ovek uze njegove nov i e bez komentara i stopi se sa gomilom.
"Ej, ovo valjda nije zabranjeno, ili nešto sli no, a?" oklevao je Ukres.
"Svakako da jeste... Prokr i nam put izme u ovih otmeno-ro enih, Polukse.
Želimo mesto u prvom redu za poslednjeg od velikih trošadžija."
"Kako god ti kažeš, Tor." Poluks nagrnu narped imaju i na umu samo jedan
cilj. Ukres je uo psovke i iznenadne povike bola koji su pratili njegovo
napredovanje kroz gužvu.
"Ali ne brini, Letnja e, nije zabranjen smrtonosni sport." Tor ga je vukla
napred; Ukres se nekako na e ve na pola puta do ringa. "Nego samo uvoz
zabranjenih zveri."
"Oh. Izvinite..." promrmlja on kada stade na ne iju šaku ukrašenu dragim
kamenjem. Otprilike polovinu gomile sa injavali su radnici i mornari, ali druga
polovina je sijala od dragog kamenja na prigušenoj svetlosti i neki od tih imali
su kožu boje zemlje, ili kosu poput oblaka. Pitao se da li su se namerno mazali
nekim bojama. Tor ga povu e ka podu kada se na oše kod ringa; podvio je svoje
duga ke noge poda se. Pored njega Poluks se oslonio na svoju pomo nu nogu;
usledili su beskorisni povici od pozadi: "Spusti se dole, ti tamo napred". Tor
je izvukla onu bocu i povukla iz nje, a zatim je dodala Ukresu. "Završi."
Promenljivi ukus dima ve je pleo meku auru oko njegove glave,
razdvajaju i ga od samog sebe i od svih ostalih. Prineo je bocu ustima i stao
bezobzirno da pije; a bilo je još dosta da se popije. Grlo ga je peklo i teralo
na kašalj.
Tor ga potapša po kolenu. "To te dovodi u pravo raspoloženje, je l' tako?"
On se isceri. "Za bilo šta", izre e on promuklo.
Povukla je šaku. "Kasnije, kasnije."
Gutaju i knedle, Ukres se zajedno s njom ponovo zagledao preko niske
pregrade; od te kretnje mu se zavrtelo u glavi, kao od iznenadnog spuštanja mora
ispod la e. Potencijalna energija ovog mesta sada je pevala u njemu, i on
zajedno sa gomilom ispusti jedan duga ki uzdah, kada rukovvaoci širom otvoriše
kutije i sko iše van ringa.
Ako se zaprepastio kada je, malo as, ugledao u areni tu inca sa bi evima
umesto prstiju (mada ga iznenada ništa više nije iznena ivalo), to je bio tek
nagoveštaj. Preko oboda kontejnera pred njim po e da se izliva masa šibaju ih,
mesnatih pipaka; pipkaju i, klize i nadole, vuku i za sobom mlitavu vre u tela
prošaranu bojama kao da je u pitanju mnoštvo modrica. "Krvopauk", prošaputa Tor.
Sparks nije primetio da ta životinja ima glavu, osim ako mu telo i glava nisu
bili jedno, ali je primetio nazubljene makazaste štipaljke me u pipcima. uo ih
je kako škljocaju u tišini punoj iš ekivanja. Nagla kretnja na drugoj strani
kvadrata odvu e mu pažnju... "Starl", promrmlja Tor... misle i na te nu senku
crnog na crnom: videla se pegava koža vijugavog stvorenja duga kog kao njegova
podlaktica. Uhvatio je koplje svetlosti iz ogoljene kljove kada je starl zarežao
iz dubine grla. Sva svetlost je sada bila upravljena u kvadrat, sve o i. Starl
je kružio oko krvopauka, nesvestan gomile, grleno cvile i. Pipci krvopauka
šibali su vazduh ali krvopauk nije ispuštao nikakve zvuke... ak ni kada je
starl napao i otkinuo komad kože sa njegovog kesastog tela. Stao je pomamno da
šiba pipcima, uhvatio je i obavio starlovu usku glavu. "Otrov", likuju i
prosikta Tor. Starl po e da vrišti, ali se njegov vrisak izgubi u gladnom
urlanju gomile.
Ukres se nagnu napred, privu en poput lutke na žici, pomalo se iznenadivši
kada je povik protesta koji je o ekivao izišao iz njegovog grla u obliku
lova kog povika. Starl se oslobodio, grizu i i trgaju i, poludeo od bola, pipke
krvopauka i njegovo meko, mlitavo telo. Krvopauk se koprcao, a zatim ponovo
zamlatarao pipcima iz kojih se cedilo... razdragan sopstvenim gubitkom
nevinosti, Ukres je raskrilio svoja poja ana ula kako bi primio balet smrti.
itavu ve nost kasnije, ali ipak prerano, starl je ležao dok su mu se
bo ne strane uzdizale i spuštale, a krvopauk ga je obmotavao ostacima potrganih
pipaka i približavao se da ubije. Ukres je primetio belinu starlovog divljeg
oka, belo-crvenu penu na napregnutim ustima; uo je njegov pridavljeni jecaj u
iznenadnoj tišini kada su klešta pronašla njegovo grlo. Šiknula je krv; kapi mu
poprskaše nepromo ivu kabanicu i znojavo lice.
Trgnuo se unazad, brišu i lice, a zatim se zagledao u šaku umrljanu svežom
krvlju. Odjednom više nije ose ao potrebu da ponovo pogleda, nije ose ao potrebu
da posmatra spljoštenu mešinu kako se puni i poprima crvenu boju ili kako
crvenilo isti e kroz njene rasparane bokove dok je krvopauk isisavao svoju
žrtvu... Odjednom je ostao i bez glasa kojim bi mogao da se pridruži bu noj
tužbalici od psovki i radosnih povika. Okrenuo je lice u stranu, ali nije mogao
pobe i tom sjajnom ludilu gomile. "Tor, ja..."
Okrenuvši se, otkrio je da nje nema, da ni Poluksa nema... da tako e nema
ni njegove vre e sa stvarima.

"Kažem ti, sinko, u gradu nema posla za Letnjaka... ne umeš da rukuješ


mašinerijom, ne poznaješ društvene kodove; nemaš iskustva." Službenik pogleda
Ukresa preko praga si ušnog prozora kancelarije kao da gleda neko zaostalo dete.
"Pa, kako da steknem iskustvo ako niko ne e da me zaposli?" podiže glas
Ukres, pa se namršti jer to izazva bol u njegovoj glavi.
"Dobro pitanje." Službenik je grizao nokat.
"To nije fer."
"Život nije fer, sinko. Ako želiš ovde da radiš mora eš da promeniš klan."
"Malo sutra!"
"Onda se vrati tamo gde pripadaš sa tim tvojim smrdljivim ribljim kožama i
prestani da tra iš vreme pravih ljudi!" ovek koji je stajao u redu iza njega
odgurnu ga u stranu; šaka je bila u rukavici, a rukavica ukrašena metalnim
klinovima.
Ukres se okrenuo i video da se ta šaka u rukavici steže u pesnicu dva puta
ve u od njegove. Ponovo se okrenuo i, ispra en smehom, izišao iz dvorane za
najam radnika, na ulicu. Novi dan se po injao svetleti na kraju aleje s druge
strane rasklimatanih zidova, posle no i u kojoj su olujni oblaci zatamneli
zvezde, me utim tama se nikada nije spuštala ovde na ulice grada. Nije bilo
na ina da prikrije svoj bes ili poniženje, ili bedu povra anja kojim je izbacio
ono što je popio, video i uradio. Kasnije je odspavao poput trupla na gomili
sanduka, i sanjao da se Luna nadnosi nad njega, da ona zna sve, i da ga
sažaljivo gleda o ima boje ahata... sažaljenje! Ukres pritisanu šakom svoje
bolne o i ne bi li istisnuo njeno lice.
Niz duga ki nagib ulice nalazila se luka ispod grada i u njoj trgov ev
mali brod koji ga je ekao da ga ponese ku i. Stomak mu se zgr io od besa i
mu ne gladi. Za manje od jednog dana odbacio je sve... svoje stvari, svoje
ideale, samopoštovanje. Može sad da otpuzi nazad ku i na ostrva, pošto je
izgubio svoj san, i da nastaviti da živi sa Luninim sažaljenjem do kraja života.
Povukao je usne unazad, otkrivaju i zube. A može i da prizna da je nau io pravu
lekciju: Karbankl ga je samo do gole kože oslobodio iluzija, nau io ga da nema
ništa, da nije ništa... i da je on, u ovom majkonapuštenom gradu, jedini kome je
stalo do sudbine nekog tamo Ukresa. Da li e ikada još nekome biti stalo, ili
ne, zavisilo je samo od njega.
Prazne šake... bespomo no ih je pomerao; o ešale su kesu koja mu je visila
sa kaiša, i u kojoj je bila jedina stvar koju su mu Tor i Karbankl ostavili:
frulica. Posedni kim pokretima, ali i nežno, izvukao ju je i prineo usnama;
krenuo je niz ulicu, puštaju i da melodije iz vremena koje je izgubio olakšaju
gubitak svega ostalog.
Besciljno je išao uzbrdo, isklju uju i svest o nemirnom kretanju koje ovde
nije prestajalo ak ni no u. Neznanci su ga gledali, sada kada on njih nije bio
svestan. Nije ih prime ivao dok nešto nije zazve alo na plo niku ispred njega.
Zastao je, spustio pogled. Kod nogu mu je ležao nov i . Lagano se sagnuo,
podigao ga i u udu sklopio prste oko njega.
"Zaradio bi više u Lavirintu, znaš. Tamošnji slušaoci mogu više da bace...
i više cene umetnika."
Ukres podiže pogled, zapanjen; ugledao je ispred sebe ženu tamne, upletene
kose i sa trakom preko ela. Gomila se razdvojila i nastavila da te e
zaobilaze i ih; imao je ose aj da zajedno stoje na nekom ostrvu. Ta žena je bila
istih godina kao njegova tetka Lelark, ili nekoliko godina starija; na sebi je
imala duga ku haljinu od iznošenog somota i ogrlicu od pera. U ruci je držala
štap iji je vrh svetleo kao da je užaren. Vrh štapa je krenuo naviše duž
njegovog tela do njegovog lica; osmehnula se. Nije gledala u njega. Mrtvilo je
uokviravalo njene o i, nešto je nedostajalo, kao da je iz njih bila isisana
svetlost.
"Ko si ti?" upita ona.
Slepa je. "Ukres.... Svetlohodni", odvrati on, odjednom više ne znaju i
kuda da gleda. Zagledao se u njen štap.
Kao da je nešto ekala.
"Letnji", završi on gotovo izazovno.
"Ah. To sam i mislila." Ona klimnu. "Ništa što ujem u Karbanklu nije tako
divlje ili tužno. Poslušaj moj savet, Ukreše Svetlohodni Letnji. Kreni u gornje
delove grada." Zavukla je šaku u vre icu opto enu perlama koja joj je visila sa
ramena i izvadila šaku punu nov i a u obliku torusa. "Puno sre e u gradu."
"Hvala." Pružio je šaku u susret njenoj i oklevaju i prihvatio metalni
novac.
Ona klimnu glavom, a zatim spusti štap i po e pored njega. Ali, zastade.
"Navrati ponekad u moju radnju u Citrusnom Prolazu. Pitaj za onu koja pravi
maske, svako e ti kazati gde se nalazi."
I on klimnu glavom; a onda se seti i brzo re e: "Uh... dabome. Možda i
ho u." Ispratio ju je pogledom.
Zatim krene u gornje delove grada. U Lavirint, gde su fasade obojene
svetlima, nitima svetlosti i spiralama i vretenima duginih boja; gde se boje,
oblici, kostimi koji vire kroz prozore ili se kre u na telima duž ulice nikada
ne ponavljaju; gde sevanje reklama iznad ulaza u svakojake lokale i povici
torbara obe avaju i raj, i pakao, i sve stepene degradacije izme u ta dva. Kada
je pronašao jedan napola tihi uli ni ošak ispod razlepršanih cvetnih zastava,
zastao je i ostao tamo satima da svira, uz zveckavu harmoniju koju su stvarali
nov i i prolaznika... nije ih bilo onoliko koliko se nadao, ali i to je bilo
bolje od ni ega s ime je po eo.
Kona no ga je odatle odvukao miris stotine raznih za ina i trava, da
potroši nekoliko nov i a kako bi napunio svoj prazan stomak gozbom neobi no
ukusnih poslastica. Kasnije je odbacio masnu nepromo ivu kabanicu i zamenio je
košuljom od crvene svile, i lancima od staklenih i bakarnih perli; vlasnik
radnje uzeo je i ostatak njegovog novca. Ali kada je krenuo nazad kroz ve ernje
uli ice ka svom ošku, kako bi pokušao da zaradi za preno ište, pevušio je
ne ujnu molitvu zahvalnosti Dami za muziku kojom ga je obdarila i koju je
poslala s njim u Karbankl. Zahvaljuju i muzici mo i e da preživi, dok ne nau i
pravila svog novog života...
etvorica stranaca u svemirskim overolima bez oznaka pripadnosti, koji su
pošli za njim u uli icu, iznenada ga opkoliše. Pre nego što je uopšte uspeo da
reaguje, njihove šake su mu sputale ruke i prekrile usta, i gurnule ga u mra nu
pukotinu izme u dve zgrade.
"Šta želite...?" On izvi glavu, oslobodi usta šake koja je smrdela na
mašinsko mazivo. Pomamno trep u i na prigušenoj svetlosti, ugledao je i trojicu
ostalih; nije bio baš siguran da je video bele zube progonitelja koji se cerio i
približavao, ali je bio ube en da je video tupi metalni sjaj ne eg smrtonosnog
što je jedan od njih držao, i lisica, video je i još ruku koje su posezale za
njim dok se strašni stisak poja avao preko njegovog grla.
Zabacio je glavu jakim trzajem unazad i osetio da je posred lica udario
oveka iza sebe, uo ga je kako stenje od bola, zatim je upotrebio lakat i teške
izme. ovek je pao na le a, nejasno psuju i; Ukres se oslobodio, posrnuo i
otvorio usta da vikne u pomo .
Ali senka koja je držala metalno oružje što se presijavalo uspela je prva
da ga upotrebi. Ukres ne ispusti povik ve samo dah kada ga pogodi crna munja.
Pade na lice, poput marionete kojoj su presekli sve kanape. Nije mogao da spre i
udar glavom o trotoar. Ali bol nije osetio, samo tupi udar i suvo angrljanje
hiljadu sinapsi koje zamiru u telu koje nije više u stanju da reaguje. eli ni
obru se stezao oko njegovog grla; za uo je ružan zvuk vlastitog davljenja.
Ne ije stopalo ga je gurnulo i preokrenulo. Ljudi senke nadneli su se nad
njim, gledaju i dole; ovog puta je jasno video njihove osmehe, kada su primetili
užas na njegovom licu.
"Sa koliko si ga pogodio, masnoprsti? Kao da se davi."
"Neka se davi, crvoliko malo kopile. I sa ošte enim mozgom mo i emo dobro
da ga prodamo u tu ini." ovek koga je Ukres udario po licu brisao je krv sa
rase ene usne.
"Aha, baš je sladak, je l' da? Nije samo stoka za rudnik. Dobi emo ceo
tovar za njega na Cie-Punu." Smeh; izma se našla na njegovom stomaku,
pritisnula. "Nastavi da dišeš, še erko. Taa-ko treba."
Jedan od njih je kleknuo i sapeo mu beskorisne šake metalnim lisicama.
ovek krvavog lica spustio se pored njega, izvukao nešto iz džepa, pritisnuo
prekida u dnu drške. Zaplamtela je uska oštrica svetlosti, dužine ove je šake;
prstima druge šake prodro je u Ukresova usta, pronašao njegov jezik. "Poslednje
re i, lepi de a e?"
U pomo ! Ali taj njegov krik bio je ne ujan.
5.
"Bogova mu, baš mrzim ovu dužnost!" Policijski inspektor Geja Džeruša
Pala-Tion trzajem je oslobodila rub svog skerletnog ogrta a koji su priklještila
vrata. Kola malo zadrhtaše, lebde i na potisnicima u dvorištu palate, na samom
gornjem kraju Ulice Karbankla.
Poru nik joj uputi ironi ni smešak koji iskrivi blede pege na njegovom
tamnom, lepo oblikovanom licu. "Ho eš da kažeš da ne uživaš u posetama
veli anstvu, inspektorko?" upita je on tobože naivno.
"Dobro ti znaš šta sam htela da kažem, Gundalinu." Ona grubo zabaci oko
sebe ogrta tako da se otvarao samo na jednom ramenu, skrivaju i utilitarnu
prašnjavo-plavu boju uniforme koju je nosila ispod njega. Broš sa pe atom
Hegemonije pridržavao je njegove nabore. "Mislila sam, Bi-Zi..." ona pokaza
rukom ka svojoj ode i... "da mrzim da se obla im kao neko ko je upravo došao sa
maskenbala gde je sa Snežnom Kraljicom glumio 'tešku dužnost svemirskog
oveka'."
Gundalinu je lupnuo po viziru za zaštitu od laserskih zraka, koji se
nalazio na prednjem delu njegovog prema gore raširenog šlema. Njen šlem bio je
prekriven tankim slojem zlata, nanetim u vidu spreja; njegov je još bio beo;
osim toga, Gundalinu nije nosio ogrta . "Trebalo bi da ti je milo što ti
Zapovednik ne stavlja neku biljku u saksiji ovde gore, inspektorko, kako bi
izgledala još upe atljivije... Moraš li iti na ulogu koju igraš, kada se spremaš
da opališ po stolu univerzalnim zakonima, a gledaju te Majkoljupci, nije li
tako?"
"Gledaju Majkoljupci, ubre." Krenuli su prema masivnim vratima
ceremonijalnog ulaza, preko zamršenih zavojitih obrazaca od umetnutog bledog
kamena. Na suprotnom kraju dvorišta dvojica slugu, Zimaca, ribali su tu kamenu
površinu etkama na duga kim drškama. Uvek su bili ovde napolju i ribali,
održavaju i ga besprekornim. Alabaster? zapitala se, spustivši pogled, i
pomislila na pesak, vrelinu i nebo. Ovde nije bilo nijedne od tih stvari, kao ni
bilo gde drugde u ovom hladnom slatkiš-gradu od upletene kamene, a ne še erne,
vune. Ovo dvorište ozna ava po etak Ulice, po etak grada, po etak svega u
Karbanklu. Ili kraj. S druge strane protiv-olujnih zidova ugledala je smrzlo
nebo ve ih geografskih širina koje je besno, ali bespomo no, zurilo u njih. "Ova
šarada ne može da zavara ni Kraljicu, kao ni nas. Jedino mogu e dobro koje bi
moglo iz ovoga proiste i bilo bi da poveruje da smo glupi kao što izgledamo."
"Da, ali šta sa svim tim njihovim primitivnim obredima i sujeverjima,
inspektorko? Ho u da kažem, to su ljudi koji još veruju u prinošenje ljudskih
žrtava. Koji se uvuku u maske i prave orgije po ulicama svaki put kada Skupština
do e u posetu..."
"Zar i vi ne slavite kada predsednik vlade svrati u vaš Karemof svakih
nekoliko desetina godina kako bi vam dozvolio da mu ljubite stopala?"
"Teško da je to isto. On je Karemovac." Gundalinu se uspravi, kao da ho e
da se zaštiti od nekog zaga enja. "Povrh toga, naše proslave su dostojanstvene."
Džeruša se osmehnu. "Sve je to stvar mere. A pre nego što po neš da se
razbacuješ sudovima o kulturi, naredni e, vrati se i prou i etnografiju dok
zaista ne shvatiš tradicije ovog sveta." Potom se na njenom licu pojavi maska
službenosti, koju je morao gledati i on dok je njome paradirala pred kralji inim
stražarima. Stajali su uko eno u stavu mirno, izvode i svoju kostimiranu
imitaciju vantijamatske policije. Ogromna, vremenom nagrižena vrata bez
oklevanja se pred njom otvoriše.
"Da, gospo o", odvrati Gundalinu dok je bat njihovih ugla anih izama
odjekivao hodnikom koji je vodio u Dvoranu vetra; ali izgledao je ražaloš en.
Bio je na Tijamatu ve nešto manje od jedne standardne godine i ve inu tog
vremena bio je njen pomo nik. Dopadao joj se,i mislila je da se ona njemu
dopada; ose ala je da e postati sposoban oficir od karijere. Me utim, njegov
rodni svet bio je Karemof, svet koji je vodio glavnu re u Hegemoniji, svet
kojim je vladala tehnokratija koja je proizvodila najusavršeniji hardver u
Hegemoniji. Podozrevala je da je Gundalinu mla i sin iz porodice na nekom višem
položaju, koji je bio primoran da prihvati ovu karijeru zbog krutih naslednih
zakona kod ku e, i da je teh skroz naskroz. Džeruša pomisli pomalo s tugom da ga
ni preslušavanje orijentacijskih traka, pa makar ih preslušao i stotinu puta,
ne e nau iti da bude tolerantan.
"Pa", po e ona nešto ljubaznije, "naveš u ti primer jednog oveka sa
maskom koji se verovatno uklapa u sve tvoje, a i moje, predrasude... a to je
Starbak. On je van-Tijamatovac, ko god i šta god pored toga još bio." Ona se
zagleda u freske ledenih prizora Zime duž ulaznog hola; pokuša da se zapita
koliko li su puta bile naslikane i preslikane. Ali u oku svoga uma ve je videla
Starbaka gde stoji zdesna od Kraljice, podrugljivo iskežen ispod one proklete
kapulja e krvnika, i gleda s visine predstavnike Zakona kojima su ruke vezane.
"On nosi masku iz istog razloga kao i svaki drugi lopov ili ubica",
ogor eno primeti Gundalinu.
"To je ta no. Živi primer da nijedan svet nema monopol na regresivno
ponašanje... a takav ološ teži da se izdigne na sam vrh." Džeruša uspori,
za uvši uzdah usnulog džina duboko iz utrobe planete. I ona je duboko udahnula
pripremaju i sebe za Probu vazduhom, koja je predstavljala deo rituala pri
svakoj poseti palati. Zadrhtala je ispod ogrta a, i to ne samo usled pove ane
hladno e vazduha. Nikada nije uspela da prevazi e strah, isto kao što nikada
nije uspela da se navikne na u enje što je ose ala prema onome što je izazivalo
taj strah: mestu koje su nazivali Dvorana vetra.
Ugledala je jednog plemi a koji ih je ekao na ivici ponora, zadovoljna
što što je kraljica bar ovom jednom prilikom odlu ila da ih ne pusti da ekaju.
Što manje vremena bude provela stoje i i razmišljaju i o tome, ima e manje muke
da pre e preko. Ovo bi moglo zna iti da je Arienrod dobro raspoložena... ili da
je jednostavno suviše zauzeta drugim stvarima da bi se danas zabavljala sitnim
maltretiranjima. Džeruša je u potpunosti bila upoznata sa špijunskim sistemom
koji je Kraljica postavila po celom gradu, a naro ito ovde u palati. Kraljica je
uživala u tome da smišlja sitne neprijatnosti kako bi demoralisala opoziciju...
a Džeruši je tako e bilo jasno da Kraljica uživa u tome da gleda svoje žrtve
kako se preznojavaju.
Prepoznala je Kirarda Seta, starešinu porodice Dalekoputov, koji je spadao
me u Kralji ine ljubimce. Pri alo se da je doživeo etiri posete Skupštine;
me utim, njegovo lice, ispod pomodno vezanog turbana, jedva da je pokazivalo
muškarca izišlog iz de a kog doba. "Starešino." Džeruša mu uko eno salutira,
bolno svesna bora koje su po injale u uglovima njenih o iju; ali još svesnija
zavijaju eg poziva provalije s njene druge strane, koje je nalikovalo gladnom
smehu prokletnika koji se nije pokajao. Ko bi sagradio ovako nešto? To se
zapitala svaki put kada bi došla na ovo mesto; to, i još nešto: nije li tužno
zavijanje vetra u stvari glas njegovih tvoraca, onih izgubljenih predaka koji su
odsanjali i sagradili ovaj od duhova progonjeni grad na severu. Niko od njenih
poznanika nije znao šta su oni bili, šta su u inili, ovde, pre kolapsa
me uzvezdanog carstva prema kome je sadašnja Hegemonija izgledala bezna ajna.
Da se nalazila bilo gde drugde, mogla bi da potraži neku sibilu i pokuša
da dobije odgovor na to pitanje, mada bi on verovatno bio neproziran i
nerazgovetan. ak i ovde na Tijamatu, na udaljenim ostrvima sibile lutaju poput
putuju ih okultista, misle i da govore glasom Majke Mora. Me utim, njihova
mudrost je stvarna, i još nedirnuta ak i ovde, mada su Tijamatovci izgubili
istinu koja se krila iza nje, isto kao što su izgubili razlog nastanka
Karbankla. U gradu nema sibila... prema hegemonijskom zakonu, kome zgodno ide na
ruku odvratnost Zimaca prema svemu što je makar neznatno 'primitivno'. Sra unata
i krajnje uspešna hegemonijska propaganda drži Zimce u uverenju da je sibilstvo
puka mešavina sujeverne prevare i uro enog ludila. ak ni Hegemonija se ne bi
usudila da ukloni sibile sa jednog nastanjenog sveta... ali može da ih drži van
domašaja. Sibile su nosioci izgubljene mudrosti Starog Carstva, osobe ija je
svrha da novim civilizacijama koje nastanu na njenim ruševinama pruže klju
kojim e otklju ati njene pokopane tajne. A ako postoji bilo šta što bogataši i
mo nici Hegemonije ne žele, to je onda upravo to da vide ovaj svet na vlastitim
nogama - Tijamat koji bi dovoljno oja ao da im uskrati vodu života.
Džeruša se iznenada setila, živo, jedine sibilske osobe koju je ikada
videla u Karbanklu... pre deset godina, neposredno po njenom dolasku ovamo na
prvo radno mesto. A to je bio muškarac sibil. Videla ga je jer je bila poslata
da nadgleda njegovo proterivanje iz grada; išla je sa gomilom koja mu se rugala
dok su vodili svog zaplašenog saplemenika, koji se usput bunio. Odveli su ga
dole, na dokove, i smestili u amac. Oko vrata je imao vešticolovca od gvož a
na i kanog šiljcima; gurali su ga ispred sebe na udaljenosti duge motke, s
pravom se plaše i zaraze.
Kada su stigli do strmog silaza koji je vodio u luku, gurnuli su sibilana
suviše jako i on je pao. Šiljci su mu se zabili u grlo i u jednu stranu lica,
napravivši rane. Krv sibila koju se rulja toliko plašila da prospe, pojavila se
i potekla u obliku ogrlice od dragulja, ispod njegove brade, prljaju i mu
košulju (a košulja je bila tamno nebesko plava; zaprepastila ju je lepota
suprotnosti). Obuzeta strahom kao i ostali, posmatrala ga je dok je sedeo i
je ao drže i šake pritisnute uz grlo, i nije preduzela ništa da mu pomogne...
Gundalinu joj oklevaju i dodirnu lakat. Ona posti eno podiže pogled i
zagleda se u neznatno podrugljiv izraz na licu starešine porodice Dalekoputov.
" im budete spremni, inspektorko."
Ona klimnu glavom.
Starešina podiže malu pištaljku koja mu je visila na lancu oko vrata i
stupi na most. Džeruša krenu za njim, pogleda uprtog ravno napred; pošto je
znala šta e ugledati ako pogleda naniže, nije joj bilo potrebno da to vidi:
užasavaju i otvor koji je predstavljao ulaz za servisiranje gradske samodovoljne
fabrike, kojoj servisiranje nijednom nije zatrebalo, koliko je ona znala, tokom
milenijuma koliko je Hegemonija znala za Karbankl. Postojali su zatvoreni
liftovi-kapsule koji su tehni arima, što su došli da prou e podzemnu strukturu
Karbankla, obezbedili bezbedan transport ka njenim bezbrojnim nivoima; postojao
je tako e stub vazduha, koji se uzdizao ovim otvorom kroz šuplje jezgro
Karbankla, na isti na in kao što se strujanje vazduha obezbe uje u kakvom
otvorenom odžaku. Ovo je bila jedina oblast grada koja nije bila potpuno
zašti ena olujnim zidovima; jaki vetrovi otvorenog neba divljali su ovuda,
izvla e i dah iz podzemnih šupljina. Ovde se visoko u vazduhu uvek ose ao snažan
miris mora i ulo zavijanje zato što je vetar navaljivao na pukotine i izbo ine
u tom gigantskom vertikalnom tunelu.
Tamo su se tako e nalazile, obešene u vazduhu poput ogromnih mobila
slobodnog oblika, providne plo e od nekog otpornog materijala koje su promicale
i nadimale se kao oblaci; te plo e izazivale su pojavu varljivih unakrsnih
struja i povratnih tokova u neumornom vetru. A postojao je samo jedan put kojim
se moglo pre i preko dvorane do viših nivoa palate: pred Džerušom se hodnik
pretvarao u most koji je, kao traka svetlosti, premoš ivao provaliju. Most
dovoljno širok da se preko njega lako pre e kada je vazduh miran, ali smrtonosan
kada njime gladno brišu vetrovi.
Starešina Dalekoputova dunuo je u zviždaljku i proizveo jedan odre eni
ton. Prostor oko njega se smirio i on je samouvereno krenuo napred. Džeruša je
krenula za njim i umalo ga nije zgazila usled silne želje da i sebe i Gundalinua
uvu e u kuglu mirnog vazduha. Starešina je nastavio dalje, mirnim, ravnomernim
korakom; odsvirao je drugu notu, druga iju, a zatim i tre u. Kugla mirnog
vazduha ih je i dalje okruživala; ali Džeruša je iza sebe ula Gundalinua kako
uzalud pominje imena nekih bogova kada je malo zaostao i vetar ga liznuo po
le ima.
Ovo je ludost! Ponavljala je litaniju straha i srdžbe kojom je uvek
propra ala ovaj prelaz. Kakav manijak bi sagradio ovakvu sadisti ku ku u
zabave?... znaju i da je tehnologija koja je stvorila ovo mesto lako mogla i da
ga zaobi e, da je bilo zamišljeno samo kao mera sigurnosti. Na teh nivou koji je
sada dopušten Zimcima na Tijamatu, i kao mera bezbednosti dovoljno je efektno.
Džeruši se inilo da ova Dvorana vetra, bez obzira na to što ju je u davnim
danima ovde ugradio možda neki bezo ni ludak, sad savršeno odgovara Kralji inim
ciljevima.
Ve su stigli na pola puta. Pogled nije skidala sa le a starešine;
osluškivala je atonalne note zviždalje za "oma ijavanje vetra", note koje su od
njih troje odbijale samrtni fijuk, iznad provalije koja je je ala. Znala je da
nije re ni o kakvoj magiji, ve o aktiviranju automatskih kontrola koje
razdvoje zavesu vetrova na takav na in da onaj koji prelazi preživi. Ovo
saznanje nije predstavljalo bogzna kakvu utehu kada se uzme u obzir kolike su
bile mogu nosti da do e do ljudske greške, ili do iznenadnog kvara u jednom tako
drevnom sitemu. Nekada su postojale kontrolne kutije koje su obavljale ono što
je sada radio zvižda ; ali, koliko je ona znala, jedina koja je još radila bila
je oka ena o Starbakov opasa .
Bezbedna. izmama je dotakla sigurnost naspramnog oboda. Uspela je da
obuzda snažnu želju da dopusti svojim nogama da se rastope ispod nje; da sedne.
Oznojeno lice Gundalinua odvažno joj se isceri. Zanimalo ju je da li i on to
pokušava da ne misli na povratno putovanje. Zagledavši se ponovo napred, ona u
hodu starešine Dalekoputova nazre trijumf dok su ga sledili u dvoranu za
audijenciju.
ak i ovde, tako blizu najvišlje ta ke Karbankla, dvorana je bila
neodoljiva u svojoj ogromnosti; Džeruša je zamišljala da bi unutra mogla da
stane cela jedna vila iz Novosklona, njenog rodnog sveta. Draperije od vlakana
izatkane, u ledenim pastelnim bojama, visile su sa geometrijskih svodova
tavanice na stubovima, žmirkaju i i zvone i egzoti nom pesmom hiljadu si ušnih,
ru no izra enih srebrnih zvon i a.
A s druge strane prostranog belog saga... uvezenog sa nekog tu inskog
sveta... na svom prestolu sedela je Snežna Kraljica, inkarnacija boginje, snežni
soko sa kandžama u ledom okovanom visokom gnezdu. Džeruša se nesvesno vrš e
umotala u ogrta . "Hladnije nego na Karuu", Gundalinu promrmlja i protrlja
mišice. Starešina porodice Dalekoputov dade im znak da sa ekaju i ode napred da
najavi njihovo prisustvo. Džeruša je bila ube ena da su tamne, daleke o i ispod
krune blede kose ve i te kako bile svesne njihovog prisustva, mada im Arienrod
to ni im nije stavila do znanja, ve je samo zurila preko dvorane. Kao i obi no,
Džeruši je prvo za oko zapala Arienrod; ali sada, pošto je po ela da sledi
kralji in pogled bliže mestu na kome je stajala, jedna prže a linija svetlosti,
odvu e joj pažnju: zujanje, prasak, neki energetski snop je pogodio cilj.
"Šakt!" prosiktao je Gundalinu, kada se prolomiše uzvici mnogih ljudi. Oni
ugledaše gomilu plemi a kako se razdvaja: laserska munja oborila je jednoga od
njih, koji se pru io po sagu. "Dvoboj...?" Glas mu je izražavao nevericu.
Džerušina šaka stegnu imperijalni krst na šnali opasa a. Jedva je uspevala da
obuzda iznenadni bes koji ju je obuzeo. Da li se to Kraljica ruga autoritetu
policije u toj meri da je priredila ubistvo u njenom prisustvu? Zaustila je da
se pobuni, da upita... ali pre nego što je uspela da prona e re i, žrtva se
zakotrljala i sela, niti je bila u plikovima niti spržena, niti je kap krvi
uprljala snežnu belinu ilima. Žena, vide Džeruša; pomodno ludilo u odevanju
plemstva ponekad je otežavalo odre ivanje polova. Kretanje te žene bilo je
pra eno slabim izobli avanjem vazduha; nosila je polje za odbijanje napada.
Graciozno je ustala i savršeno se naklonila Kraljici, dok su ostali pljeskali i
razdragano se smejali. Gundalinu ponovo opsova, malo tiše, u znak ga enja.Dok su
se plemi i pomerali, Džeruša je na trenutak ugledala jednu priliku u crnom,
hladni sjaj metala, i shvatila da je Starbak odigrao ulogu ubice.
Bogovi! U kojoj meri ljudi treba da budu blazirani maloumnici da pokušaju
da spale jedni druge zabave radi? Odnosili su se prema oružju koje je moglo da
osakati i ubije kao prema igra ki... nisu ništa bolje shvatali pravu ulogu ili
zna aj tehnologije nego što maženi ku ni ljubimac shvata ogrlicu sa draguljima.
Da... ali ija je to greška, ako ne naša? Arienrodin pogled zaustavi se na njoj
u trenutku kada joj se menjao izraz na licu. O i udne boje zaustaviše se na
njoj; Kraljica se osmehnula. To nije bio prijatan izraz. Ko kaže da ljubimac ne
razume svoju ogrlicu? Džeruša tvrdoglavo izdrža taj pogled. Ili da divljak ne
prozire laž koja ga ini manje nego ljudskim?
Starešina Dalekoputova ih je najavio i upravo je po eo da se povla i iz
Kralji inog prisustva kada Starbak do e i stade pored prestola. I njegovo
skriveno lice okrenulo se prema njima, kao da ga je zanimao utisak koji je
ostavila njegova predstava. Svi smo mi u srcu divljaci.
"Možete pri i, inspektorko Pala-Tion." Kraljica nepotrebno podiže šaku.
Džeruša je skinula šlem i krenula napred, a Gundalinu ju je sledio na
maloj udaljenosti. Bila je ube ena da i njeno i njegovo lice izražavaju samo
minimum poštovanja. Plemi i su uzmakli, okupili se na jednoj strani; zauzeli su
poze poput hologramskih trgova kih lutaka u izlogu, posmatraju i je sa iskrenom
nezainteresovanoš u dok je pozdravljala Kraljicu. Na as se zapitala zašto im je
poigravanje sa smr u toliko zabavno. Sve su to Kralji ini miljenici,
mladoliki... a samo bogovi znaju koliko su zapravo ti ljudi stari. Stalno je
slušala da se korisnici vode života patološki trude da zaštite svoju produženu
mladost. Zar je zaista mogu e da nastupi trenutak kada ovek iskusi sve što bi
mogao poželeti? Ne, ak ni za vek i po. Ili da li je mogu e da jednostavno ne
znaju, da ih Starbak nije upozorio na opasnost?
"Vaše veli anstvo..." Ona podiže pogled, samo na tren okrznuvši njime
Starbaka, a zatim ga vrati na Ariendrod iji je presto bio podignut na jednu
platformu. Kralji ino slatko devoja ko lice dobijalo je, zbog predubokog mudrog
znanja u o ima, kvalitet zle i podrugljive maske, i to maske koja je zapravo
li ila na Starbakovu.
Arienrod podiže prst, i tim jedva vidnim pokretom je prekinu u pola
re enice. "Odlu ila sam da ete od sada pa nadalje kle ati kada izi ete pred
mene, inspektorko."
Džeruša je stisnula usne. Sa ekala je trenutak i duboko uvukla vazduh. "Ja
sam oficir policije Hegemonije, Vaše veli anstvo. Zaklela sam se na vernost
Hegemoniji." Namerno je upirala pogled u visoki naslon Kralji inog prestola,
kroz nju, oko nje. Naduvane i zalemljene površine stakla, sjajne spirale i
senovite pukotine: sve to je, hipnoti kom arolijom Lavirinta, izazivalo ta kice
pred njenim o ima; bizarna vešta ka umetnost koja se katalizovala iz
karbaklovske zapaljive mešavine kultura.
"Ali Hegemonija je stacionirala vašu jedinicu ovde da služite meni,
inspektorko." Arienrodin glas joj ponovo privu e pažnju. "Ja tražim samo da
predstavnici jednog vladara iskazuju dužno poštovanje drugom nezavisnom
vladaru", neznatno je naglasila re nezavisnom.
"Traži i budi prokleta!" Džeruša je ula kako Gundalinu samo dahom
izgovara te re i, gotovo ne ujno, iza nje; primetila je da ga je Kraljica
ošinula pogledom, na na in kao da namerava dobro da ga zapamti. Starbak se
spustio za jedan stepenik od prestola, gotovo lenjo, dok mu se pištolj i dalje
klatio u šaci sa crnom rukavicom. Me utim Kraljica je ponovo podigla šaku i on
stade, ekaju i bez re i.
I Džeruša je oklevala. Ose ala je, na svom boku, težinu pištolja za
onesveš ivanje, a iza sebe Gundalinuovu usceptalu indignaciju. Moja je dužnost
da o uvam mir. Okrenula se neznatno prema Starbaku, prema Gundalinuu. "U redu,
Bi-Zi", re e ona isto onako tiho kao on malo as; ali ne dovoljno tiho.
"Kle a emo. To i nije nerazuman zahtev."
Gundalinu re e nešto na jeziku koji nije znala, a zenice mu se zacrniše.
Starbakova pesnica se vrsto stisnula oko oružja.
Džeruša se ponovo okrete prema Kraljici. Ose ala je da pogledi posmatra a,
ne više onako nezainteresovani, snažno pritiskaju njena ramena, dok se spuštala
na jedno koleno i povijala glavu. Posle jedne sekunde za ula se škripa i
pucketanje kože kada se Gundalinu s mukom spustio iza nje. "Vaše veli anstvo."
"Možete ustati, inspektorko."
Džeruša ustade. "Ti ne!" Kralji in glas sevnu pored nje kada je Gundalinu
po eo da se diže. "Ti ostani da kle iš dok ti ne dozvolim da ustaneš, stran e."
Dok je govorila, Starbak se na e kao produžetak njene volje pored njega i svojom
teškom rukom u fluidnom crnilu obujmi Gundalinuovo rame, nateravši ga da ponovo
klekne. Starbak promrmlja nešto na nekom nepoznatom jeziku. Džerušine šake koje
su bile stisnute u pesnice ispod ogrta a polako se ponovo rastvoriše. Ona
ogor eno re e: "Skidaj šake s njega, Starbak, pre nego što te privedem zbog
napada na oficira."
Starbak se osmehnu... videla je kako mu se o i drsko mreškaju, a izraz
lica ispod glatke površine maske menja. Nije se pomerio dok mu Kraljica nije
dala znak da se udalji.
"Ustani, Bi-Zi", nežno re e Džeruša, s mukom kontrolišu i glas. Ispružila
je ruku da mu pomogne da ustane i osetila kako Gundalinu drhti od besa. Nije
pogledao u nju; na tamnoj koži pojavile su mu se pege, krvavo-crvene usled
doživljenog poniženja.
"Da je on moj ovek, kaznila bih ga zbog tolike nadmenosti." Arienrod ih
je sada bezizražajno posmatrala.
Dosta kažnjavanja. Džeruša je sklonila pogled sa njegovog lica, podigla
glavu. "On je gra anin Karemofa, Vaše Veli anstvo. On nije ni iji, on je svoj
ovek." Ona namerno pogleda u Starbaka koji je i dalje stajao pored nje.
Kraljica se osmehnula i ovog puta je taj osmeh otkrivao izvesno
poštovanje. "Možda vas komandant Lu-Sked ipak nije meni poslao samo kao
simboli no-prisutnu ženu."
To dokazuje da nisi svaznaju a. Džerušina usta razvukla su se u napeti
smešak. "Ako bih smela da vas zamolim da mi dozvolite, da istaknem da..."
iznenada se pokrenula i, posle pritiska na skriveni nerv koji izaziva blokadu,
oduzela Starbaku pištolj, "ovo oružje nije igra ka." Nezgrapan metalni predmet
legao joj je u šaku, sa uperenom cevi poput upozoravaju eg prsta kada je Starbak
krenuo prema njoj; za ula je uzbu eno avrljanje posmatra a. "Energetsko oružje
ne treba nikada uperiti u bilo šta osim ako niste voljni da vidite kako to nešto
leti u vazduh." Starbak se sledio u polupokretu, primetila je kako mu se
zapanjeni miši i napinju i uvijaju. Spustila je pištolj. "Odbojno polje popusti,
pod direktnim pogotkom, jednom u pet slu ajeva. Vaši plemi i bi trebalo to da
imaju na umu." Kraljica je na inila jedan zvuk kao da je sve to zabavlja, a
Starbak okrenu glavu prema prestolu, dok je svetlost poigravala kroz bodlje
njegova šlema.
"Hvala, inspektorko." Arienrod klimnu glavom, izvevši neku udnu kretnju
prstima. "Ali svi smo i te kako svesni ograni enja i nepouzdanosti vaše tu inske
opreme."
Džeruša trepnu u znak neverice i nemo ponovo pruži pištolj, okrenut drškom
napred, Starbaku.
"Zažali eš ovo, ku ko", promrmlja on, da ga samo ona uje. Trzajem je uzeo
pištolj, ogrebavši je pri tom po dlanu, i vratio se do platforme.
Nevoljno je napravila grimasu. "Onda... s vašim dopuštenjem, Vaše
veli anstvo, saopšti u vam komandantov mese ni izveštaj o stanju kriminala u
gradu."
Arienrod klimnu, nagnuvši se napred kako bi mogla da položi posesivnu šaku
na Starbakovu mišicu, kao što bi neko tešio psa koga su uznemiravali i ljutili.
Plemi i po eše da se povla e, sklanjaju i se Kraljici s o iju. Džeruša potisnu
osmeh bolne empatije. Ovaj izveštaj nije bio ništa zna ajniji od stotine koji su
mu prethodili, niti od bilo koga koji e uslediti; i ona sama bi radije bila u
ovom trenutku negde drugde. Spustila je šaku, uklju ila rikorder na opasa u i
za ula glas svog zapovednika koji je iznosio statisti ke podatke o broju napada
i plja ki, hapšenja i osuda, zlo ina koje su po inili kako van-Tijamatovci tako
i doma i živalj, i žrtava na obema stranama. Re i su sustizale jedna drugu u
besmislenoj pesmi u njenom umu, izazivaju i u njoj sve poznate frustracije i
žaljenja. Besmisleno... sve je to besmisleno.
Policija Hegemonije predstavljala je paravojnu formaciju stacioniranu na
svim svetovima Hegemonije, kako bi štitila njene interese i njene gra ane... što
je obi no podrazumevalo zaštitu interesa lokalnih struktura mo i na doti nom
svetu. Ovde, na Tijamatu, planeti sa nerazvijenom tehnologijom i malobrojnom
populacijom (a i od tog malog broja, Hegemonija polovinu jedva da je uzimala u
obzir) policijske snage sastojale su se od jedne jedine regimente, uglavnom
ograni ene na kosmodrom i na Karbankl.
A i aktivnosti policije bile su ograni ene, sputane, strogo odre ene:
svodile su se na prekidanje tu a me u pijancima, hapšenje sitnih lopova,
beskrajan ciklus brisanja noseva i uzaludnih krivi nih gonjenja, a na o igled
svih policajaca dešavali su se neki od najvulgarnijih poroka u civilizovanoj
galaksiji i neke od najpokvarenijih zloupotreba ljudskih bi a ma gde u
Hegemoniji. Zloupotrebljava i su se javno sastajali u paklovima zadovoljstva,
gde su se ose ali kao kod svoje ku e.
Predsednik vlade je Hegemoniju možda i sad simbolizovao, ali je više nije
kontrolisao - ako ju je uopšte ikad kontrolisao. Jer, Hegemoniju kontroliše
ekonomija; trgovina je oduvek bila pravi koren Hegemonije, a trgovci oduvek
imaju samo jednog pravog gospodara - Profit. Me utim, postoje mnoge vrste
trgovine, i trgovaca... Džeruša je digla pogled ka Starbaku, koji je mlitavo, a
ipak nadmeno stajao Kraljici s desne strane: živi simbol Arienrodinog neobi nog
ugovora sa silama svetlosti i tame, i simbol njenog manipulisanja tim silama.
Starbak je bio sve ono trulo, gramzivo i korumpirano, u ljudskom rodu i u
Karbanklu.
Zlo in i kazna su na Tijamatu - što je prakti no zna ilo, u Karbanklu -
bili podeljeni u jurisdikciju dva zasebna suda, kao i na drugim planetama
Hegemonije: u jednom sudu predsednik je bio državljanin planete, meštanin, u
ovom slu aju Zimac, i taj se pridržavao lokalnih zakona; u drugom sudu vrhovni
sudija bio je sa neke druge planete i sudio je pridošlicama sa drugih planeta,
po zakonima Hegemonije. Policija je davala mlivo za oba ta mlina; po Džarušinom
mišljenju, trebalo je da se dobiju ogromne koli ine 'brašna', ali Arienrod je
dopuštala i ak podsticala podzemlje; stvarala je neku vrstu me usveta ili
neutralnog terena, što je pogodovalo korisnicima me uzvezdanih kapija. A Lu-
Sked, pompezna ulizica, imitacija oveka i komandanta, nije imao petlju da se
tome usprotivi. Kad bi ona, Džeruša, samo imala odgovaraju i in, i kad bi joj
se dala prilika...
"Imate li ikakvih komentara o tom izveštaju, inspektorko?"
Trgla se. U inilo joj se da je glupo providna. Isklju ila je tonski
rikorder, što joj je poslužilo kao izgovor da još ne diže pogled. "Nikakvih,
Vaše veli anstvo." Nemam ništa što bi ti htela da uješ. I ništa što bi iole
promenilo situaciju.
"A neslužbeno, Geja Džeruša?" Kralji in glas se promenio.
Džeruša je digla pogled ka njenom licu, koje je sad bilo otvoreno,
ubedljivo, lice stvarne žene a ne maska kraljice.
Mogla bi maltene imati poverenja u to lice... mogla bi, zamalo, poverovati
da se iza ovih rituala i laži nalazi ljudsko bi e do koga je mogu e dopreti...
maltene. Džeruša opet na tren pogleda ko stoji uz Kraljicu: Starbak, izvršilac
zlo ina po njenom nare enju, njen ljubavnik.
Džeruša je uzdahnula. "Nema ja nikakvo neslužbeno mišljenje, Vaše
veli anstvo. Ja predstavljam Hegemoniju."
Starbak re e nešto na tom nepoznatom jeziku; Geji je po grubosti tona bilo
jasno da je to uvreda.
Kraljica se nasmejala, visokim, neskladno nevinim smehom. Mahnula je
rukom. "Pa dobro, onda možete i i, inspektorko. Ako želim da slušam recitacije o
odanosti ispri ane napamet, uveš u kopoka. Bar e imati maštovitije perje."
Pojavio se starešina porodice Dalekoputov, naklonio se, i odveo ih iz kraljevske
prisutnosti.

Džeruša je najzad stajala u dvorištu kraljevske palate; uko eno je zurila


u patrolno vozilo. Vetrobran je bio upropaš en: oko jedne rastopljene ta ke
zrakasto se širila mreža pukotina. Zna i došli smo tako daleko? "Sigurna sam da
bih zbog ovoga mogla na initi mnogo teških primedaba." Trzajem šake pokazala je
ka tom vandalizmu, zatim ipak dohvatila kvaku. "Ali neka me bogovi prokunu ako
u ovde praviti ikakav cirkus." Skliznula je u sedište, koje se ispod nje mekano
zaljuljalo, a Gundalinu je zaobišao vozilo i ušao sa druge strane, voza ke.
"Osim toga", spustila je vrata, "ne mogu da smislim nijednu re enicu osim ove:
da sam umorna, i da se ose am kao da je neko pljuvao na mene. Ponekad se zapitam
da li zaista vladamo ovom planetom." Zabila je ruku u džep, pronašla
pravougaonik sa iesta-kapsulama, istresla dve na dlan. Stavila ih je u usta i
zagrizla kožasto- vrste omota e. Oštro kiseli ukus... i njeni nervi po eše da se
opuštaju. "Kona no... ho eš i ti?" Pružila mu je pakovanje.
Gundalinu je sedeo kruto, za kontrolama vozila. Zurio je van, kroz ludo
razgranate pipke destrukcije. utao je tokom itavog povratka iz kraljevske
prijemne odaje, a Dvoranu vetra je prešao kao kakvu pustu ulicu. Po eo je da
ukucava kod za paljenje motora, a Džeruši nije odgovorio.
Vratila je plasti ni pravougaonik u džep. "Možeš li ti da voziš,
naredni e, ili da ja vozim?" Iznenadna službenost u njenom glasu naterala ga je
da se malo trgne.
"Da, inspektorko, mogu da vozim." Klimnuo je glavom, i dalje gledaju i
pravo ispred sebe. Posmatrala je kako se još neke re i bore u njegovom grlu:
progutao je knedlu, i to sa naporom, kao razlju eno dete. Vozilo je podiglo nos
i krenulo polako unazad i u stranu, usmeravaju i se ka gradu.
"Šta je Starbak rekao neposredno pre nego što nas je Kraljica ispratila?"
Ovo je pitala bezli nim tonom. Neke od karemovskih ideografskih zapisa umela je
da pro ita - tako su bila ispisana uputstva za rukovanje na ve ini karemovske
izvozne opreme - ali nikad se nije potrudila da u i njihov govorni jezik, sandi.
Policija je kao svoj uvek koristila jezik planete na kojoj se nalazila.
Gundalinu je pro istio grlo i još jednom progutao knedlu. "Uz izvinjenje
na izrazu, gospo ice, to kopile je reklo... 'Ako Hegemonija šalje tebe kao
zastupnika, zna i da joj fale muda, u poslednje vreme.'"
"I to je sve?" Džeruša je na inila neki zvuk vrlo blizak smehu. "Vraga, to
je kompliment... udi me da je Kraljicu nasmejao. Pitam se da li je zaista
razumela. Ili je mislila da se to odnosi samo na nas."
"Ako je do muda", progun a Gundalinu otrovno, "ona ima njegova."
Ovog puta se zaista nasmejala. "Jeste. I neka ih ima. Starbak je dakle sa
Karemofa."
Klimnuo je glavom.
"A šta je rekao tebi?"
Odmahivanje glavom.
"Ne postoji ništa što bi ti mogao izgovoriti a da ja to nisam ve ula,
Bi-Zi."
"Znam, inspektorko." Kona no je skrenuo pogled ka njoj, ali samo na
trenutak; njegove blede pegice na licu popunjavale su se crvenilom. "Samo, ne
mogu ti re i. Ne bi ništa zna ilo, osim nekome ko je odgajen na Karemofu. Re je
o principu asti."
"A-ha, tako." On je u razgovoru s njom i ranije pominjao ast, sa
neobi nim naglaskom koji je ukazivao na veliko po etno slovo.
"Hvala ti", re e on, "što si preuzela moju ulogu protiv Starbaka. Ja nisam
mogao samostalno da mu se dalje protivim, a da ne izgubim dostojanstvenost."
Iznenadila se uju i ceremonijalni i zahvalni ton ovih njegovih re i.
Pogledala je plemi e i poslužitelje koji su blenuli u njih kroz razmrskani
vetrobran, dok je vozilo klizilo pored otmenih vila gornjeg grada. "Nije gubitak
asti ako te uvredi ovek koji nikad nije znao šta zna i ta re ."
"Hvala." Skrenuo je uvis, da izbegne jedno dete koje je, ispred njih,
vrtelo oko sebe zlataste hula-hop obru e. "Ali ja sam te uvrede sam navukao na
sebe; znam da je tako. Osim toga, napravio sam problem i tebi, a i nezgodu
policiji. Ako ho eš da me otpustiš kao pomo nika, razume u to."
Zavalila se u mekano obloženu udubljenost naslona i razgibala šaku koju je
Starbak povredio. "Možda bi bilo dobro da ti više ne ideš sa mnom u te posete
Kraljici, Bi-Zi. Ne zbog nekog mog istinskog neslaganja sa tvojim postupanjem
danas. Nego jednostavno zato što Starbak sad ima oružje koje može da upotrebi
protiv tebe; zna i, tebi e biti teško, onda e i meni biti teže, a njima lakše
da vuku ime Hegemonije po blatu. A ako to ostavimo po strani - iskreno, dopadaš
mi se, Bi-Zi, i bila bih grdno razo arana ako bi se ti zaista toliko žurio da se
udaljiš od mene." Mada ne bi bio prvi.
Slabašan osmejak olakšanja pomakao se na njegovom licu. "Ma, ne. Ja sam
zadovoljan... više nego zadovoljan. A što se ti e ovoga da ja ne idem kad ti
ideš kod nje - to je super." Osmeh se širio, neodoljiv.
Klimnula je glavom. "Nemoj misliti da ne bih poslala samo tebe, da ideš
sam, kad bih ja mogla da se izvu em." Široko se osmehnula. Otkop ala je teški
ogrta . Osetila je težinu šlema, skinula ga je, pogledala njegovu zlatasto
obojenu jajoliku zakrivljenost. "Trebalo bi da neko oka i ovo na drvo. Bogovi,
ala mi je dozlogrdilo! Dala bih sve što imam za neki estit posao, na nekom
mestu gde se traži pravi policijski rad, a ne sprdnja."
Gundalinu joj je dobacio kratak pogled, sad bez osmeha: "Zašto ne
preduzmeš transfer?"
"Imaš li ti pojma koliko to traje?" Odmahnula je glavom, ostavila šlem i
razlabavila visoki okovratnik bluze svoje uniforme. Uzdahnula je. "Osim toga,
pokušala sam. Nije bilo sre e. Njima sam 'potrebna ovde'." Gor ina u njenom
glasu pržila je kao kiselina.
"Zašto ne podneseš ostavku?"
"Zašto ne za utiš?"
Gundalinu je, sa izrazom poslušnosti, opet gledao u kontrolne instrumente.
Sad su se vozili kroz Lavirint, ulica je bila zakr ena pa su išli sporije. Nebo
je, onostran protiv-olujnih zidova, bilo ve zamrljano nailaskom ve eri. Džeruša
je gledala dronjave uli ice i dre avo šarene 'paklove' duž glavne ulice: sve je
to promicalo kao podrugljiva imitacija njenih snova i ambicija... Da li bi ona
zaista bila spremna da se odrekne ma ega, samo da bi prešla na mesto gde bi
mogla da radi kvalitetnije? Da li bi rizikovala i da izgubi visoki položaj koji
joj je (znala je to) Lu-Sked dao samo zato da bi Kraljici mogao ponuditi
dovoljno "visoku" žrtvu? Povukla je jedan uvojak kose, crne sa prelivima
mrkocrvenog, napred, preko levog uva. Nije bitno, kroz samo pet godina sve e se
neminovno promeniti. Hegemonija e oti i sa Tijamata, a nju, Džerušu, posla e na
neko bolje mesto - a sva druga mesta su bolja. Strpljenje, samo strpljenje joj
je potrebno. Bogovi znaju da je ženi teško da uopšte stekne ikakvu karijeru u
Plavom, a kamoli da se podigne do visoke policijske vlasti.
Bacila je pogled niz još jednu uli icu pored ijeg ulaza su prolazili. U
toj uli ici preovladavala je plavoljubi asta boja, kojom su bili obojeni zidovi,
firme, uli ne svetiljke... Bila je to ulica Indigo... Džeruša je vrsto verovala
da su je na Tijamat poslali zato što je žena; ovo joj se u prvi mah svidelo.
Ubrzo je ta radost postala kisela. Džeruša je pristupila Plavima zato što voli
taj posao... a ovde se taj posao, zapravo, ne obavlja.
Napola vi en pokret probudio je alarm u njoj. "Bi-Zi, nazad! Upali
sevalicu, videla sam nešto u ovoj uli ici." Nabacila je šlem na glavu i jednim
trzajem podvukla kaiš šlema pod donju vilicu; istovremeno je žestokim pokretom
otvorila vrata vozila. "Za mnom, idemo dole." Isko ila je i potr ala istog
trenutka kad su patrolna kola stala, uz trzaj i njihanje, na ulazu u tu slabo
osvetljenu pobo nu uli icu. Teški mirisi kuvanja visili su u vazduhu; uli ica je
bila uzana i slepa, bez drugog izlaza. Na prednjoj strani nekoliko zgrada bili
su kojekakvi restoran i i, ali je prolaznika bilo vrlo malo, upravo zato što je
bilo vreme za jelo. Ona je ipak videla nekoliko osoba, ali sad svi kao da su
potonuli u okolne zidove, im su videli crveno rotiraju e svetlo i uniformu
prašnjave plave boje. Oko sredine, dešavalo se negde oko sredine... Usporila je
tr anje, posegnula prstima do dugmeta za paljenje reflektora na šlemu, uperila
reflektor prema mra nim procepima u fasadi sklepane trospratnice levo od nje.
Onda ga je upalila; u prvom procepu ništa, samo gomila metalne buradi, u drugom
procepu ništa. Bila je svesna Gundalinuovih koraka iza sebe duž plo nika...
glasovi.
Poplava svetlosti iz njene svetiljke na šlemu zapljusnula je i tre i
procep u fasadi, najdublji. U svetlosti ostadoše, kao prikovane, tri figure -
ne, etiri - ne, pet - jedan je u ao iznad opružene žrtve, drže i u ruci nešto
što je živelo sopstvenom svetloš u. "Ne mrdaj!" Staner-pištolj u njenoj ruci ve
je bio uperen.
"Plavci!" Pometnja pokreta, kao insekti ošamu eni sjajem; u inilo joj se
da je jedan pokret pogrešan.
Pucala je i videla kako ovek pada a oružje izle e iz njegove ruke. "Rekla
sam ne mrdaj! Ti sa nožem, ustaj; isklju i ga i baci ga ovamo. Sad!" Osetila je
da je Gundalinu stao uz nju, sa naperenim pištoljem, pa je mogla da usredsredi
svu svoju pažnju na etvrtog oveka, onog sa nožem, koji je ve izvršavao njeno
nare enje. Svetlosna 'olovka' doklizala se po plo niku i lupnula o jednu njenu
izmu. "Sad lezi potrbuške, svi! Bi-Zi, vadi im zube. Pokriva u te."
Gundalinu je brzo krenuo napred; u nuo je kod jednog i pretresao ga,
zatim tako redom i kod ostalih. Dok je ekala, njen pogled je odlutao do njihove
žrtve koja je bespomo no ležala na boku; namrštila se, prišla bliže da vidi
lice. "Gle, gle..." U žestokoj svetlosti nije najjasnije videla tog crvenokosog
momka; ali je videla užas u belini njegovih o iju i ula paraju i zvuk njegovog
mu eni kog disanja. Spustila se na kolena pored njega. Gundalinu je pretresao
poslednjeg od lovaca na robove. "Bi-Zi, na i klju za lisice koje su stavili
ovom de ku. Dobro ga je tresnulo, mislim da mu treba antifriz." Otklopila je
kutiju za prvu pomo , koju je imala na opasa u, i izvukla ampulu-injekciju
stimulanta, spremnu za upotrebu. "Ne znam da li vidiš moje lice, de ko, ali
zamisli jedan veliki osmeh. Sve e biti u redu." I tako sa osmehom, raskop ala
mu je košulju i zabila mu injekciju direktno u grudne miši e. Malo je jeknuo, od
bola ili iz protesta. Podigla je njegovu glavu i namestila je da bude naslonjena
na njena kolena, a Gundalinu je prišao sa kutijicom za otklju avanje i
zaklju avanje. Skinuo je lisice sa de akovih ruku koje mlitavo padoše uz njegove
bokove.
"Znam gde se ovo može dobro upotrebiti", re e Gundalinu široko se
osmehuju i i drže i lisice podignute.
"Dabome", re e ona, "uradi to." Skinula je sa opasa a i svoje lisice i
dodala mu ih. "Evo. Jednak tretman pred zakonom." Gundalinu je opet ustao.
Posmatrala je kako sputava ruke trojici pokretnih lovaca na robove. Kroz
de akovo telo pro e drhtaj; spuštaju i pogled, ona vide da de ak po inje da
grabi vazduh punim plu ima, sa olakšanjem o ajnika. Kapci su mu pali preko
divljih o iju boje mora. Sklonila je mokre pipke crvene kose sa njegovog lica,
zagladila ih. "Pozovi još vozila, Bi-Zi, ne emo mo i sve ove goste da pore amo
na zadnje sedište. Mislim da se našem mladom prijatelju stanje naglo popravlja."
Gundalinu je klimnuo glavom. "Da, inspektorko." Lovac na robove, onaj
iznad koga je Gundalinu u tom trenutku stajao opkora ivši ga, podiže glavu, a
onda pljunu. "Žena! Jebena Plavka. Kako vam se to svi a! Sjebala nas žena."
Gundalinu ga je ritnuo izmom. Usledio je jauk.
Džeruša se naslonila na zid, a staner-pištolj je oslonila o koleno. "Žena;
to ne zaboravi nikad, ubre jedno. Možda nismo u stanju da iskopamo srce zla u
ovom gradu, ali nekoliko zlih prstiju umemo da odse emo."
Gundalinu se vratio na plo nik uli ice i pošao nazad ka patrolnim kolima.
Niko nije prišao da pita šta se to tu dešava. Geja Džeruša je bila sigurna da
svi koji su iole zainteresovani ve znaju. De ko je na inio neki neodlu ni zvuk,
neko slabo je anje, i prislonio šake na grudi. Otvorio je o i, opet ih zatvorio
zbog žestoke svetlosti njenog reflektora.
"Šta misliš, da li možeš da sedneš?"
Klimnuo je glavom, oslonio se rukama o tlo, a ona mu je pomogla da se
pomakne unazad i nasloni na zid. Krvario je iz nosa i iz jedne ogrebotine na
donjoj vilici; po licu i košulji imao je uljaste mrlje. Po eo je da opipava
višestruku ogrlicu od raznobojnih školjki, koja mu je bila oko vrata; mnoge su
sad bile polomljene. "Jaooo... do vraga, do vraga, sad sam ih kupio." O i su mu
bile ustakljene.
"Baš te briga kako si upakovan, važno je da sadržina nije oš..." Za utala
je, primetivši zaprljanu medalju asti koja se njihala izme u školjki. "Odakle
ti ovo?" ula je nenamernu oštrinu u svom glasu.
Njegova pesnica se zaštitni ki sklopila oko medalje. "To je moje!"
"Niko ne kaže da nije tvoje. - Ej! Lezi!" Kraji kom oka videla je
kretanje; digla je oružje. Lovac na robove koji je bio najbliži plo niku njihao
se na kolenima i samo mu je još malo trebalo da bi sko io na noge, iako su mu
ruke bile vezane iza le a. "Potrbuške, gade; ili eš da se opružiš na drugi
na in, kao ovaj de ko malo as." ovek pade potrbuške, streljaju i je pogledom.
"On..." po e de ak. "On je hteo da mi... odse e jezik. Mislili su da me
prodaju! Rekli su da... ja..." Zadrhtao je; posmatrala je njegove napore da
zaustavi drhtanje.
"Mutavi ne pri aju pri e... mada, tamo gde su tebe hteli da pošalju, niko
ne bi ni ina e razumeo nijednu re tvog jezika... niti bi iko mario. Ovo baš
nisu lepa razmišljanja, a?" Blago je stisnula njegovu tanku mišicu. "Ali takve
stvari se sve vreme doga aju. Doduše, ova etvorica dobri ina to sigurno više
ne e raditi. Ti si sa nekog drugog sveta?"
Njegova ruka se opet stegla oko medalje. "Da... zapravo, ne. Moj otac je
bio stranac, majka ne." Žmirkao je jako, pod tim svetlom.
Nije dopustila da se na njenom licu pojavi ikakav znak iznena enja. "A ta
medalja je bila njegova." To je kazala kao gotovu injenicu, ne zanimaju i se
gde je mladi dobio medalju; sad joj je bilo važnije da stigne do saznanja o
nekim eventualnim ve im zlo inima. "Ali odrastao si ovde? Smatraš da si
državljanin Tijamata?"
Opet je pritrljao usta, žmirkaju i. "Pa, valjda." Neodlu no i podozrivo.
Gundalinu se ponovo pojavio na ulici ispred njih; njegova blistava
svetlost pomešala se sa njenom, rasteruju i senke. "Marica uskoro stiže,
inspektorko." Klimnula je glavom. Gundalinu je stao pokraj de aka. "Kako si?"
De ak je gledao gore, u Gundalinuovo tamno pegavo lice, maltene je zurio,
a onda kao da se setio pravila lepog ponašanja. "Valjda sam dobro. Hvala...
hvala." Okrenuo se opet Džeruši, susreo se sa njenim pogledom, pogledao dole, pa
nekud u stranu, pa opet nju u o i. "Ne znam kako da... samo... hvala."
"Ho eš da nam se odužiš?" Osmehnula se, a on je klimnuo glavom. "Onda
pažljivije biraj gde eš prolaziti. I budi voljan da pred kamerama svedo iš, pod
zakletvom, da si gra anin Tijamata." Iscerila se Gundalinuu. "Ovo je bila otmica
i napad, ali i još nešto - pokušaj da se državljanin prokazane planete odvede na
drugu planetu." Ustala je. "Ose am se svakim trenutkom sve bolje."
Gundalinu se nasmejao. "Ali postoji neko ko se ose a sve gore." Pokretom
glave pokazao je prema uhapšenima.
"Šta je ovo zna ilo?" De ak se podigao na noge, oslanjaju i se velikim
delom svoje težine o zid. "Da li si hteo da kažeš da ja nikad ne u mo i na drugu
planetu, ak i ako budem hteo?" Gundalinu je pružio ruku i pomogao mu da stane
vrš e.
Geja Džeruša je pogledala svoj asovnik. "U tvom slu aju, možda e
postojati mogu nost. Ako je tvoj otac stranac, onda si ti u druga ijem položaju
- ako možeš to da dokažeš. Ali, naravno, ako jednom odeš nikad više ti ne e biti
dozvoljen povratak... O tim stvarima morao bi da porazgovaraš sa advokatom."
"Zašto?" upita Gundalinu. "Imao si plan da otputuješ?"
De akov izgled postao je pomalo neprijateljski. "Možda bi moglo i to da
bude, jednog dana. Ako vi dolazite ovamo, zašto nama ne date da odlazimo?"
"Zato što vaše kulture još nisu dostigle odgovaraju i stepen zrelosti",
re e Gundalinu sve ano.
De ak upadljivo pogleda ka strancima, lovcima na robove, pa opet ka
Gundalinuu. Gundalinu se namršti.
Džeruša je uklju ila rikorder. "Ako nemaš ništa protiv, ja bih snimila
ponešto, isto da dokumentujemo. Posle bismo mogli da te odvedemo u bolnicu,
da..."
"Nema potrebe. Dobro mi je." Uspravio se, potežu i krajeve ode e.
"Znaš, ti verovatno ne možeš najbolje da proceniš kako ti je", re e ona.
Pogledala ga je oštro, naišla na žar u njegovim o ima. "Ali, to je tvoj problem.
Umesto u bolnicu, idi ku i, pa se dobro ispavaj. Ako tako ho eš. U svakom
slu aju, potrebno je da znamo gde te možemo na i kad nam budeš potreban. Molim
te, kaži kako se zoveš."
"Ukres Svetlohodni Letnji."
"Letnjak, a?" Tek sad je osetila tipi ni letnja ki akcenat u njegovom
govoru. "Od kad si u ovom gradu, Ukreše?"
Slegnuo je ramenima. "Ne mnogo." Pogledao je u stranu.
"Hm." Time se što-šta objašnjava. "Zašto si došao u Karbankl?"
"Je li i to protivno vašim zakonima?" pitao je zajedljivo.
"Koliko ja znam, nije", re e ona. ula je da je Gundalinu šmrknuo na na in
koji je kod njega zna io neodobravanje. "Imaš li zaposlenje, a ako imaš, kakvo?"
"Imam. Uli ni muzi ar." De akove šake odjednom po eše da pretražuju
opasa , košulju, vazduh. "Moja flauta..."
Džeruša je razmahnula svetlosnim mlazem po uglovima tame. "Je l' ono?"
De ak se bacio na šake i kolena pokraj jednog lovca na robove, i po eo da
skuplja deli e. "Ne!... Ne!" Njegovo lice i šake po eše se bolno gr iti. Lovac
na robove se nasmeja, a de ak ga tresnu pesnicom po ustima.
Džeruša je stupila napred i povukla de aka da ustane i da se malo odmakne.
"Dosta je bilo, Letnja e... Ovde si se loše proveo, zato što ti niko nije rekao
pravila igre. A niko ti ih i ne može re i, u tome je problem. Idi, vrati se na
tvoja tiha ostrva gde vreme stoji nepomi no, dok još možeš. Idi ku i,
Letnja e... i ekaj pet godina. Posle Promene, bi e ti mesto ovde."
"Znam ja šta radim."
Vraga ti znaš, pomisli ona, gledaju i njegovo izudarano lice i slomljenu
sviralu koju je stezao u šakama. "U tom slu aju, pošto sad nemaš nikakvo
sredstvo pomo u koga bi zara ivao za život, optuži u te za skitnju. Osim,
naravno, ako odeš iz grada u toku današnjeg ili sutrašnjeg dana." Sve e dobro
poslužiti, samo da te ubacimo u neki brod i oteramo odavde, pre nego što
Karbankl upropasti još jedan ljudski život.
De ak je izgledao kao da ne veruje da je tako nešto uo. Zatim se vratio
njegov bes; sad je znala da je izgubila. "Nisam skitnica! Stanujem kod - kod -
one osobe koja pravi maske, u Citrusnoj ulici."
ula je dolazak još jednih patrolnih kola, ula je izme u uli ici.
"Dobro, Ukreše. Ako imaš boravište, onda, rekla bih, možeš ku i." Samo, ti ne eš
oti i ku i, budalo. "Ipak, treba e mi da svedo iš, kao žrtva ovog napada, pred
kamerom, da bismo ove pijavice mogli da sklonimo trajno. Svrati sutra u glavni
štab policije; duguješ mi bar toliko."
De ak je mrzovoljno klimnuo glavom i iskora io u uli icu. Nije o ekivala
da e ga ikad više videti.

6.
"Šta ti to zna i - ne znaš šta se desilo sa de akom?" Arienrod se nagnula
napred, iz fotelje u kojoj je sedela, zure i u trgov evu pognutu, elavu glavu.
Njeni prsti zarili su se u meke rukonaslone fotelje kao kandže.
"Oprostite mi, Vaše veli anstvo!" Trgovac je za kratko digao glavu i
pogledao je o ima prestravljenog glodara. "Mislio sam da Vas ne zanima on nego
samo ta devojka. Rekao sam mu da ode kod Gaderfaj u ulicu Perivinkl, ali on nije
otišao tamo. Ako želite da ga tražim po gradu..." Glas mu je zadrhtao.
"Ne, to ne e biti potrebno." Uspela je da to kaže umiruju im tonom; nije
želela da ovaj starac, od same pomisli o takvom traganju, padne i umre. "Moji
metodi su daleko delotvorniji od tvojih. Ja u ga na i sama, kad zaklju im da mi
je potreban." Mislim da možda i sudbina ho e da ga na em. "Kažeš da je odlu io
da doputuje ovamo zato što je... Luna... postala sibila, a on je odbijen?" Baš
je teško nazivati samu sebe drugim imenom. "Šta misli da e na i u Karbanklu?"
"Ne znam, Vaše veli anstvo." Trgovac je stiskao ruke oko mašinski izra ene
velike kop e na svom kožnom kaišu. "Ali, kao što sam Vam rekao, oni su bili
verenici; uvek zajedno. Pretpostavljam da je njemu bio povre en ponos kad nije
mogao zajedno sa njom da ide na hokus-pokus. A njegov otac je stranac, Ukres
uvek nosi tu medalju... Rekao bih da je radoznao."
Klimnula je glavom, ne gledaju i ga. Tokom godina, donosio joj je pri e o
dvoje dece koja su rasla zajedno, o njihovoj de joj ljubavi i udnoj,
nevidljivoj vezi odanosti. Možda je sad mogu e upotrebiti tu vezu i dovu i
devojku ovamo, u Karbankl, i ujedno je osloboditi od tih sibilskih praznoverica,
za koje se vezala. Arienrod nije mogla zameriti toj devojci što pokušava da se
domogne najve e asti mogu e u njenom ograni enom svetu; upravo to je pokazivalo
da su njih dve ista žena. Ali, zbog te opsesije, Luna nije reagovala kad je ovaj
trgovac pokušavao da je zainteresuje za tehnologiju Zime, iako je Ukres iste
takve podsticaje prihvatio zainteresovano, možda zbog oca van-Tijamatovca. Luna,
bar, nije odbacila svog ro aka zato što voli teh, a to bi svaka prava pripadnica
Letnjeg naroda u inila. Zato je Arienrod i trpela tu njihovu vezu, u nadi da e
ak i tako razvodnjen dodir sa tehnologijom doprineti da se Luna pripremi za
svoju sudbinu. Bar nije zatrudnela s njim - Letnjaci, ipak, gaje "travu
decomrznu" i znaju kako se koristi. Ako bi sad Ukres bio ovde, u palati, i ekao
Lunu...
"Siguran si da Luna sad 'studira' sa tim sibilama na njihovom ostrvu? Da
li e tamo biti bezbedna?"
"Nema kod njih nijednog bezbednijeg mesta za nju, Vaše Veli anstvo. ak bi
mogla i da se vrati na Neit pre nego što ja opet doplovim tamo."
"Kažeš da one sibile, i sibili, koje si video, nisu zaista ludi?" Njen
glas je postao oštriji. Svojevremeno se nadala da e dovu i devojku ovamo pre
nego što bude zahva ena sibilskom boleš u; za to je sad bilo prekasno.
"Ne, Vaše veli anstvo." Odmahnuo je glavom. "Oni sasvim pouzdano
kontrolišu te svoje napade; nikad nisam video nijednu sibilu koja to ne bi
mogla." Vide i da se on takve opasnosti nimalo ne plaši, osetila se malo lakše.
Arienrod se zadubila u razgledanje murala iza njegove glave. Važno je samo
da Luna ostane pri zdravoj pameti, sve drugo je nebitno; sibilska bolest ak
može biti korisna, može predstavljati zaštitu, inilac zahvaljuju i kome e
Letnjaci imati više poverenja u Lunu. Opet je pogledala trgovca. "Onda eš joj
odneti poruku od njenog ro aka. Poruku u ti ja dati. Želim da ona do e u
Karbankl." Neophodno je da Luna do e svojom slobodnom voljom; Letnjaci ne bi
mirno otrpeli da neko kidnapuje sibilu.
Trgov eva glava bila je i sad pognuta; zato kraljica nije mogla videti
izraz njegovog lica, mada je videla da se malo trgao. "Ali, Vaše veli anstvo -
ako je postala sibila, možda e se plašiti da do e u grad."
"Do i e ona." Arienrod se nasmešila. "Znam ja nju; do i e." Ako bude
uverena da je njen ljubavnik u opasnosti, do i e. "Dobro si mi služio..." uvide
da je zaboravila kako se ovaj trgovac zove; zato nastavi izbegavaju i ime.
"...trgov e. Zaslužuješ dobru nagradu." Bogovi, mora biti da starim. Njen osmeh
se mal ice promenio. Na rukohvatu fotelje imala je izvestan broj svetle ih
tipki; po e pritiskati neke od njih. "Mislim da eš otkriti da su svi tvoji
dugovi, za novi tovar robe koji si sad ukrcao, pla eni."
"Hvala Vam, Vaše veli anstvo!" Posmatrala je kako se pojedini omlitaveli
delovi njegovog lica njišu dok se klanjao; mrzela je te prizore ružno e koji
nastaju zbog starenja. Istovremeno, prijalo joj je saznanje da je ona sama
zašti ena od takve sudbine.
Otpustila ga je. Nije se ak ni potrudila da ga upozori da o ovom sastanku
ne pri a ni sa kim. Taj trgovac bio je njoj neki rod, dalek ali sasvim odan;
koliko god bio za u en tim njenim neobi nim pokroviteljstvom nad dvoje mladih
ljudi, on nikad, znala je, ne e ni postavljati pitanja, ni izneveriti. Nikad, a
naro ito ne dok je tako dobro pla en.
Kad je otišao, ustala je sa fotelje u toj maloj, privatnoj sobi; prišla je
nevelikim ali dvokrilnim vratima, od belih panela sa intarzijama, i povukla ih
ka sebi. Vide da tamo, u susednoj, široj prostoriji, eka Starbak; to nije
o ekivala. Uz Starbaka su bili njegovi 'psi goni i', vodozemne grabljivice sa
Cie-Puna, idealno prilago ene lovu u kome treba nadmudriti mere. Goni i su
stajali u zbijenoj grupi, na udaljenom kraju sobe, njihali svojim pipcima-rukama
i mumlavo, smrknuto razgovarali izme u sebe.
Ali Starbak je stajao u svojoj tipi noj javnoj pozi drskosti, naslonjen na
masivni samatanski sto koji se postavlja uza zid, levo od Arienrod, vrlo
blizu... vrlo blizu vratima. Zapitala se da li je prisluškivao; zaklju ila je da
verovatno jeste, ali da je to verovatno nevažno.
Imao je masku-kapulja u na licu i još bio u crnom, ali ne u onom crnom
dvorskom kostimu nego u utilitarnom crnom termalnom odelu sa opremom za lov.
Svetlosni odsev zablistao je sa njegovog, u korice uvu enog noža za ubijanje
mera u trenutku kada se Starbak uspravio. Naklonio joj se krutom ta noš u, ali
trenutak pre toga videla je da njegove tamne o i motre na upitan na in i da za
ne im tragaju.
"Ve odlaziš?" Dala mu je, glasom, samo hladno u.
"Da, Vaše veli anstvo. Ako Vam je po volji." Ose ala je u njegovom tonu
maleni nagoveštaj da je ovo samo ritual koji se ponavlja izme u jednakih.
"Po volji mi je, veoma." Dabome, štrecni se malo, moj preterano
samouvereni lov e. Nisi prvi, mnogo ih je bilo pre tebe, a možda nisi ni
poslednji. "Što pre po eš, to bolje. Ovog puta lovi eš u rezervatu koji drži
porodica Dalekoputov?"
"Da, Vaše veli anstvo. Tamo su atmosferske prilike povoljne i o ekuje se
da e ostati takve." Oklevao je, prišao joj bliže. "Dajte mi sre u u lovu...?"
Njegova šaka pomilovala je njenu mišicu kroz tanani sloj tkanine.
Podigao je masku, a ona je rukama privukla njegovo lice svome i dala mu
poljubac koji je bio obe anje kasnijih, ve ih nagrada. "Lovi dobro."
Klimnuo je glavom i okrenuo se. Posmatrala je kako sakuplja goni e i
odlazi u potragu za životom i smr u.

7.
"Input..."
Okean vazduha... okean kamena. Ona leti. Luna je gledala uko eno, ali kroz
o i nekog neznanca, klisurine izme u ijih se silno visokih, ka nebu streme ih,
zidova nalazila. Litice su bile od slojevitih stena. Ponekad su se sužavale kao
levak, samo da bi je zatim izbacile dalje, u nova ogromna prostranstva drugih
kanjona. Litice su bile od erozije krivudavo izjedene, kao najfinija rezbarija,
ljubi aste, zelene, grimizne, sive. Ona je zarobljena u zatvorenom kljunu neke
providne ptice; ne, ona je u nekom vazdušnom brodu koji leti; monitori,
instrumenti sa udnim simbolima koji trep u i kuckaju na tabli ispred nje. Ali
ona ne može da se pokrene, trans je drži u nepomi nosti, ne može nijedan
instrument da dotakne, a jedan masiv purpurnog kamena uzdiže se, eno, ta no
ispred nje, na njenom vrtoglavom putu napred.
La a sama zaokre e, uz jako naginjanje na jednu stranu, prele e prepreku i
sjuruje se, s one strane, u jedan kanjon još dublji; a njoj se vrti u glavi.
Nešto na instrument-tabli seva crvenom bojom, uz bip-bip zvuke za opasnost, iako
se visina letenja opet ustalila. Odakle je doletela, prema emu hita, gde je i
kad postojalo ovo okamenjeno more, to su tajne na koje ona nikad ne e znati da
odgovori; niti ko, kako i zašto je izveo taj let... Nebo je, gore, bezobla ni
indigo, prema zenitu sve tamnije, do crnila; osvetljeno samo jednim vrlo malim,
srebrnastim suncem. Nigde nikakvu vodu nije videla...
"Input..."
Okean peska. Plaža bez kraja, more bez obala sa injeno samo od peš anih
dina ije plime se beskona no smenjuju pod ve itim vetrom... Njen brod
talasastim uzdizanjima i spuštanjima leti iznad peska, a ona nije sigurna gde u
tom brodu sedi, sa šlemom koji je štiti od svetlosne pe i. Reklo bi se da je
visoko na oklopnim le ima tog broda, ili bi a; da li je zaista živo?...
"Input..."
Okean ljudskih bi a. Rulje se susti u sa raznih strana, zapljuskuju
raskrsnicu dvaju ulica, ona je me u njima. Vuku je i guraju kao podmukli virovi
u reci. Neke mašine urlaju, štropo u, prolaze pokraj nje, zakr uju kolovoze,
bacaju neki strašni gorki smrad u njen nos, tuku zvukom po njenim ušima...
Nepoznati ovek tamnog lica, sav u braon ode i, sa šiljatim šeširom, u izmama
uglancanim do sjaja, prilazi, hvata je za mišicu; nešto joj govori, pokušava da
je ispituje, povišenim glasom, ali jezikom koji njoj nije poznat. Ona vidi da se
njegovo lice naglo menja. On je ispušta...
"Input..."
Okean no i. Potpuno odsustvo svetlosti i života... ose aj makrokosmi ke
starosti... saznanje da ona nikada ne e prodreti u tajno srce ovog prizora, ma
koliko esto se vra ala u ovaj pono ni vakuum ništavila, potpunog ništavila...
"... Kraj analize!" ula je višestruki eho tih re i, osetila kako njena
glava, oslobo ena, pada napred, na grudi. Udahnula je naglo: još jedan trans je
završen i ona se, sa trzajem, vra a u svet koji je njen. Uzmi e korak, dva,
spušta se na kolena, seda, svesno opušta miši e tela, kroz nju se opuštanje
uzdiže kao talas, sve ve i... po ela je duboko da diše, svesna je svakog
peckavog elektri nog ose aja u sebi.
Tek posle toga otvorila je o i. Pred njom, umiruju a prisutnost Danakil
Lua koji joj se osmehuje sa grubo istesane drvene stolice na drugom kraju odaje.
Sad je Luna kontrolisala svoje telo za vreme transfera, nisu više morali da je
drže pritisnutu na pod, da je vezuju za realni svet. Uzvratila mu je osmehom
umornog ponosa, pomakla se i sela prekrštenih nogu na pletenu asuru.
Klavali je ušla, saginju i se da bi prošla kroz otvor; na trenutak je
zaklonila baricu sunca na podu koja je grejala Lunina le a. Luna se okrenula da
gleda kako Klavali stupa u drugu baru svetlosti, ispod olupanog prozorskog
okvira; a Klavali je rasejano spustila ruku da zagladi Danakil Luovu ve ito
razbarušenu sme u kosu. Danakil Lu je bio tih, maltene stidljiv ovek, ali se
lako smejao Klavalinim stalnim neozbiljnostima. Na Lunu je ostavio utisak oveka
koji se na ovom ostrvu ose a nekako nezgodno, ili kao da mu nije mesto u ovim
sobama uklesanim u liticu od poroznih stena. Gde bi mu mesto bilo, Luna nije
mogla da pogodi; ali ponekad je u njegovim o ima vi ala ežnju za tim
poželjnijim odredištem. Nekoliko puta ga je uhvatila da gleda u nju sa jednim
izrazom lica koji nije znala da imenuje - otprilike kao da ju je ve vi ao,
negde, nekad ranije. Na vratu i na obrazima Danakil Lu je imao ružne ožiljke,
kao da ga je neka zver zaparala kandžama.
"Šta si videla?" To pitanje, koje je bilo maltene ritual po sebi,
postavila je Klavali. Da bi joj pomogli da kontroliše transfer, da ovlada onim
ritualima tela i duha koji vode sibilu, postavljali su joj uvek pitanja za koja
su otprilike znali kako e odgovor glasiti, ona ista pitanja koja su njima bila
postavljana mnogo puta, kad su njih dvoje bili na sibilskoj obuci. Luna je
nau ila da nikad ne može znati koje e re i po eti da izgovara kad joj neko
postavi sibilsko pitanje: kad po ne trans, i vizija kad po ne, to je kao pad u
provaliju crnu i ogromnu poput smrti... pad u živopisni svet snova, koji se
nalazi negde, u sred neke druge stvarnosti. Neka misti na nit povezuje svako
pitanje sa po jednim, zasebnim snom; zato su Klavali i Danakil Lu mogli da
usmeravaju njene transferne doživljaje, da umanjuju zastrašuju u stranost
transfernih svetova ta nim predvi anjem šta e Luna u njima videti.
"Opet sam bila u Ništavilu." Luna je odmahnula glavom, odgurnula od sebe
izlu uju e odjeke snova, prodrmala senke koje su još zveketale u njenom
pam enju. Posle obreda uvo enja u sibilstvo, prvo emu su je nau ili bilo je da
primenjuje disciplinu, koncentraciju i mentalne štitove da bi sa uvala zdrav
razum; da ne bi odjednom ula sve one hiljade skrivenih misli Thalasinog
svevide eg uma i da ne bi padala u sibilski zanos kad god bilo ko izgovori bilo
kakvo, pa i bezna ajno pitanje. "A zašto mi odlazimo tamo eš e nego igde
drugde? Tamo je kao da se daviš."
"Ne znam", re e Klavali. "Možda se davimo. Pri a se da oni koji se dave
tako e imaju vizije."
Luna se nelagodno pomerila s mesta. "Nadam se da nije to."
Njihov smeh razlegao se malom prostorijom. Klavali je stala iza Danakil
Lua i po ela mu masirati ramena, rasejano ali nežno; njegova ogrlica od školjki
zveketala je muzikalno. Zbog no ne vlage i hladno e u ovim kamenim prostorijama
budio se sa ukru enim i bolnim miši ima, ali nikad se nije žalio. Možda se zbog
ovoga ne žali... Lunine šake stegle su se oko njenih kolena dok je posmatrala to
dvoje.
"Finu kontrolu imaš, Luno", re e Danakil Lu. Osmehivao se: napola njoj,
napola Klavalinim šakama. "Sa svakim slede im transferom postaješ sve uspešnija
- imaš veoma jaku volju."
Luna se odgurnula od poda, ustala je. "Ja bih malo na vazduh." Njen glas
je zazvu ao nejako i tanko ak i njoj samoj. Izišla je brzo kroz ulazni otvor
prostorije, svesna da vazduh nije ono što joj zaista nedostaje.
Potr a stazom na dole, ka malenom zalivu u kome su bili njihovi brodi i;
uskoro stiže do ra vanja staze i potr a onim pravcem koji je odatle vodio na
gore, duž plavozelene, vetrovite litice koja je zadirala u plavozeleno more.
Posle nekog vremena, jako zadihana, bacila se na dugu, upletenu slanu travu,
zatim je privukla noge, i osvrnula se da vidi liticu okrenutu ka jugu, u kojoj
je poslednjih nekoliko meseci živela kao ptica u visokom gnezdu. Onda je njen
pogled opet odlutao na more i u plavo zamu enim daljinama pronašao zup astu
ki mu Ostrva odabiranja, ija je manja sestra ovo ostrvo... setila se, živo kao
u transfernom snu, trenutka Damine odluke koja je otrgnula Ukresov život od
njenog. Nije mi žao! Njena pesnica je snažno udarila po vlažnoj travi i otvorila
se, lišena snage.
Podigla je ruku da pogleda tanku belu liniju ožiljka: tu je Klavali
zasekla njen zglavak, ali i svoj jednako, jednim metalnim polumesecom, pre
nekoliko dugih meseci. Danakil Lu je držao njihove zglavkove pritisnute jedan uz
drugi, da im se krv izmeša; krv je kapala dole, a on je pevao himnu Majci Mora,
Dami, Thalasi, upravo na ovom mestu. Ovde, iznad mora, Lunu su posvetili,
oka ili su oko njenog vrata medaljon u vidu bodljikavog trolista; pozdravili su
njen ulazak u novi život; svo troje su popili po malo iz jednog vr a punog
morske vode; veza krvi, uspostavljena izme u njih dve, bila je ujedno
inicijacija u ovo sveto društvo. Tad se tresla od straha, bila je naizmenice
vrela, i ledena, i obuzeta vrtoglavicom, i svesna da prisustvo Dame postaje sve
ja e u njoj... pala je u nesvest, izme u njih dvoje, probudila se tek sutra, još
slaba i sklona vrtoglavici i prožeta strahopoštovanjem. Postala je pripadnik
izabrane manjine: po ožiljcima na rukama, videlo se da su Danakil Lu i Klavali
uveli u sibilstvo samo desetak osoba pre nje. Sad je obuhvatila šakom trolist,
se aju i se kako je Ukres držao svoj simbol udaljenosti izme u njih; stisnula
je, ali pažljivo, imaju i u vidu njegove bodljikave šiljke. Smrt je voleti
sibilu... biti sibila...
Ali ne voleti nikoga, a biti sibila! Pogledala je dole, ka liticama,
ljubomorno, zamislila kako Klavali i Danakil Lu vode ljubav u njenom odsustvu.
Ukresove gorke re i na rastanku bile su sada samo tanka bela linija na površini
njenog uma, kao ona na zglavku ruke. Vreme i uspomene na itav jedan život
odneli su njen bol, kao kad talas odnese otiske stopala sa peska; ostalo je samo
blistavo ogledalo, odraz ljubavi i potrebe. Ona je Ukresa oduvek volela i nikad
ne e mo i da digne ruke od njega; on e njoj uvek biti potreban.
Klavali i Danakil Lu su verenici; to saznanje je kao mali demon zatvoren u
njena prsa. Ostrvljanima je seks prirodna stvar, prirodna koliko i odrastanje,
ali oni ipak uvaju svoj privatni život za sebe; zato je provela mnogo sati
sama, prilježno se bave i meditacijom koja je, me utim, veoma lako prelazila u
sanjarenja i u zavidljivu ežnju. Luna je nau ila i to da sibila nije stvorenje
više nego ljudsko; i tuga i gnev i razne sitne zlovolje itekako mogu da izrastu
iz semena sibilske odanosti dužnosti, r ava dela mogu da poteknu iz sibilskih
najboljih namera. Luna se i sad smejala, i sad je plakala, i sad gorela od želje
za njegovim dodirom...
"Luno?"
Izvila se gornjim delom tela; Klavalin glas iza nje. Osetila se krivom.
"Je li ti dobro?" Klavali je sela pored nje na travu, položila jednu šaku
na Luninu mišicu.
Luna je osetila iznenadni, silni talas ose anja, a osim toga, i talas
energije koji se sada stvarao u njoj kad god bi za ula ma kakvo, ma ije
pitanje. Kao u izreci da tuga nikad ne ide sama. Jedva je ovladala sobom.
"Jeste", promucala je i progutala knedlu, "ali... ponekad mi nedostaje Ukres."
"Ukres? Tvoj ro ak." Klavali je klimnula glavom. "Se am se. Videla sam vas
dvoje zajedno. Rekla si da želiš da budete zauvek zajedno. Ali, on nije pošao s
tobom?"
"Pošao je! Ali Dama... odbila ga je. Celog života smo nameravali da ovo
uradimo zajedno... a onda ga je ona odbila."
"A ti si ipak došla ovamo."
"Morala sam. Polovinu svog dosadašnjeg života provela sam ekaju i da
postanem sibila. Da u svetu nešto zna im." Luna se pomakla, obgrlila rukama
kolena; na nebu je jedan tamni oblak najednom zaklonio sunce. Ispod njih dve,
more je, u senci oblaka, dobilo zlovoljnu sivu boju. "A on to nije mogao da
shvati. Govorio je gluposti, re i sa puno mržnje. Onda je - otišao, u Karbankl!
Otišao je jako ljut. Ne znam da li e se ikad vratiti." Pogledala je gore,
Klavali u o i, videla u njima saose anje i razumevanje, dva ose anja od kojih se
ve toliko dugao skrivala; shvatila je da nije trebalo da se skriva, da nosi
teret sama. "Zašto Dama nije izabrala oboje? Uvek smo bili zajedno! Zar ona ne
zna da smo nas dvoje isti?"
Klavali je odmahnula glavom. "Ona zna da ti nisi ista, Luno. Zato je
odabrala samo tebe. U Ukresu se našlo nešto ega nije bilo u tebi - ili se
dogodilo obratno - i zato, kad je udarila po vašim srcima, tamo u pe ini, ula
je da njegovo odzvanja kako ne treba."
"Nije!" Luna je pogledala preko voda, ka Ostrvu odabiranja. Na nebu su se
nagomilavali oblaci za još jedan pljusak. "Mislim - Ukresu ništa ne fali. Zar
samo zbog toga što mu otac nije bio Letnjak? I što voli tehnologiju? Možda je
Dama mislila da on nije pravi vernik. Ona ne uzima Zimce za sibile." Prepipavala
je duga ke, uzane, umršene vlati trave, ne bi li našla odgovor u njima.
"Nije ta no. Uzima i Zimce."
"Uzima?"
"Danakil Lu je Zimac."
"On?" Luna podiže glavu. "Ali - kako? Zašto? Oduvek se pri alo... svi kažu
da Zimci ne veruju u sibilstvo. I da nisu... kao mi", završi ona neuverljivo.
" udni su putevi Damini", re er Klavali. "Kad je naš Dana bio mlad,
njegova porodica je imala velike zemljišne posede na rubu Leta. Jednom je došao
u mesto odabiranja, iz opklade, samo da bi pokazao da sme. I Thalasa ga je
pozvala. Postao je sibil. Nije mogao da odbije Damin poziv - kao što nisi mogla
ni ti."
Luna je gledala preko mora i prema Klavali, i nije znala šta da kaže.
Klavali se nasmešila setno. "Ljudi su, gde god postoje, mešano vo e,
slatko i kiselo. Majka Mora odabira one koji najbolje odgovaraju njenim
potrebama i pri tome, reklo bi se, nimalo ne gleda da li oni obožavaju nju, ili
ma koga drugog." Njene o i kao da postadoše daleke; pogledala je ka sobama
uklesanim u litice iznad mora. "Ali, veoma je mali broj Zimaca koji pokušaju da
postanu sibile, zato što se njima utuvljuje u glavu da je to ludilo, ili
sujeverje, ili prevara. Oni retko i vide sibile, jer je sibilama zabranjen ulaz
u Karbankl. Van-Tijamatovci iz nekog razloga mrze sibile; a što god stranci
mrze, i Zimci mrze. Pa ipak, veruju u mo Damine osvete." Linije mrštenja
produbiše se na njenom licu. "Imaju oni jednu duga ku motku, na ijem kraju je
okovratnik sa klinovima, da im se ne dogodi navodna 'kontaminacija' sibilskom
krvlju..."
Luna pomisli na Ludog Nejmija... i na Danakil Lua. Dodirnula je prstima
znak trolista utetoviran na njena prsa, odmah ispod vrata, do pre jednog
trenutka pokriven vunom njenog džempera boje slonova e. "Danakil Lu..."
"...je kažnjen tako, isteran iz Karbankla. Ne može nikad više da se vrati;
bar ne dok je Snežna Kraljica na vlasti. Srela sam ga jednom, tokom mojih
kružnih putovanja po ostrvima. Mislim da je sre an od kad smo zajedno... Sre an,
ili bar zadovoljan. Nau ila sam mnogo od njega." Oborila je pogled - najednom,
neo ekivano, izgledala je kao devojka. "Znam da verovatno nije u redu da tako
nešto kažem, ali, drago mi je što su ga prognali."
"Onda znaš kako je meni."
Klavali je klimnula glavom i nasmešila se. Povukla je unazad rukav svoje
parka-jakne, otkrivaju i davne ožiljke na zglavku. "Ne znam zašto smo
izabrani... ali, svakako ne zato što smo 'savršeni'."
"Znam." Lunina usta se trznuše. "Ako nije odbijen zbog svog interesovanja
za tehnologiju, onda kako je mogu e da je Ukres manje savršen od mene..."
"...kad si ti sigurna da ne može postojati ništa savršenije od ljubavnika
koga si upamtila?"
Stidljivo klimanje glavom.
"Kad sam vas prvi put videla zajedno, imala sam ose anje - posle nekog
vremena ovek stekne neki instinkt za to - da eš ti biti izabrana, ako do eš
ovamo. Iz tebe je zra ilo nešto, nešto pravo. Ali Ukres... kod njega je bila
neka nepostojanost."
"Ne razumem."
"Kazala si da je otišao ljut. Smatraš li da je otišao ne samo iz
opravdanih razloga, nego i iz neopravdanih - da je pokušao svojim odlaskom da te
povredi? Da baci krivicu na tebe što si uspela, a što on nije uspeo?"
"Ali i mene bi, da je on odabran a ja ne, obuzela ista takva ose anja."
"Da li bi?" Klavali je pogleda. "Možda bi obuzela svakog od nas... ni sva
dobra volja na svetu ne može da nas spre i da progutamo udicu na koju je naboden
mamac zavisti. Ali, Ukres je bacio na tebe krivicu za ono što se desilo. A ti bi
krivicu isklju ivo pripisala sebi."
Luna je žmirnula, namrštila se; setila se svog i njegovog detinjstva, i
kako se retko dešavalo da izbije nesporazum izme u njih dvoje. Ali bivalo je,
ipak, da se posva aju, a tad je on odlazio, ostavljaju i je samu. Ostajao je
ljut satima, ak i danima. A ona je, u usamljenom prostoru koji je njegovim
odlaskom stvoren, obrtala svoj gnev ka unutra, ka sebi. I svaki put je odlazila
ona njemu i izvinjavala se, ak i kad je znala da nije bio u pravu. "Mislim da
bih tako u inila. Iako nije niko kriv. Ali, i to je pogrešno."
"Dabome. Ali... ne povre uje nikog osim tebe. Mislim da tu leži razlika."
Dve neo ekivane kapi kiše udariše po Luninoj otkrivenoj glavi; digla je
pogled ka nebu, zbunjena, trgnuta. Navukla je kapulja u na glavu, a Klavali joj
pokretom ruke pokaza da po u ka skloništu.
Zavukle su se pod jednu grupu stabala paprat-drveta. Kiša je ugušila sve
druge zvuke, i to je potrajalo nekoliko minuta. Stajale su utke, obnevidele
zbog polja rastopljenog sivila svud oko njih, a onda je pljusak, na le ima
vetra, otišao opet na pu inu. Luna se polako odmakla od tamnog, so nog stabla
paprat-drveta; osmotrila je obrazac kapljica zaostalih poput bisera na krhkom
ipkanom svodu paprat-liš a, pratila je kako padaju. Pružila je šaku. "Ve je
prestala." Njena ljutnja na Ukresa prošla je brzo kao i ova kiša, i ostavila
isto tako malo posledica na širi obrazac njenog života. Ali kad se budu opet
sreli, toliko toga e izme u njih biti druk ije... "Znam da se ljudi moraju
menjati. Ali pitam se da li znaju kad da prestanu s time."
Klavali je odmahnula glavom; krenule su nazad, naporedo sa stazom ali ne
po njoj, da ne bi ugazile u plahi poto i , u koji se staza pretvorila. " ak ni
Dama ne može odgovoriti na to. Nadam se da eš otkriti da je Ukres našao neki
svoj odgovor, kad ga ponovo sretneš."
Luna se okrenula i prešla slede ih nekoliko koraka unatraške, gledaju i
preko nemirnog mora, prema domu.

8.
"...onda je deo bogatstva od prošlog Festivala stavljen u novi fond za
mene, da bih mogla da radim bez prekidanja na maskama za ovaj... pre osamnaest
godina je to bilo. Kako se vreme prošunja pored nas, sakriveno ritmom naših
dana! A to ti je, vidiš, i ritam stvaralaštva, individualnog i univerzalnog.
Crvena i narandžasta pera, molim." Praviteljica maski pružila je ruku.
Ukres se nagnuo napred sa stoli ice, posegnuo u jedan od poslužavnika koji
su u neredu ležali na podu, pokraj vrata, izme u njih dvoje. Dao joj je punu
šaku takvih pera. Malkin, njen dugonogi sivi ma or, šapom krišom ušnu perje
koje je ostalo u poslužavniku. Ukres ga odgurnu i vrati se svom zadatku, koji se
sastojao u tome da uzima kanape sa nanizanim školjkicama, da skida jednu po
jednu, i da svaku stavlja u odgovaraju u posudu. Od stalnog dizanja i spuštanja
pogleda, zato što je morao da gleda šta radi, ali i hteo da prati šta ona radi,
pomalo mu se vrtelo u glavi. "Ne znam kako ovo postižeš. Kako je mogu e da
stvoriš tako mnogobrojne maske, a ipak da svaka bude razli ita? Kad jedva..."
Za utao je, još ne znaju i šta sme i šta ne sme da kaže, iako je ona nastojala
da mu u tom pogledu ulije više pouzdanja.
"...razlikujem crveno pero od zelenog?" Osmehnula se, digla glavu da ga
pogleda tamnim prozorima svojih o iju i video-senzorom na traci koja joj je bila
na elu, omotana oko glave. "Pa, znaš, u po etku nije bilo lako. Ali ja sam
imala želju da u im - potrebu da stvaram nešto lepo, da to radim svojeru no.
Nisam mogla da slikam niti da crtam, ali ovo je zapravo više kao vajanje, ovo je
stvaralaštvo zasnovano na dodiru i teksturi. Uostalom, ovaj zanat je nasledan u
porodici Rejvenglas, kao i slepilo, znaš. Kad se neko rodi slep, pa mu onda daju
pola vida - ponekad mislim da je to kombinacija koja poja ava maštu. Svi oblici
nejasni, svi divni... u svakom vidiš ono što ho eš. Imam dve sestre, koje su obe
tako e slepe, i koje tako e imaju radnje za proizvodnju ovih maski, ovde u
gradu. Imam ja i mnogo drugih ro aka, i svi se bave ovim zanatom, mada nisu svi
slepi. Potrebno je mnogo stvarala ke energije da bi se obezbedila po jedna maska
za svakog u esnika proslave koji e plesati na ovim ulicama kad Festival po ne.
I, znaš šta?" Osmehnula se, ali sad je u tom osmehu sijao i ponos. "Moje maske
su najbolje. Ja, Sudba Rejvenglas Zimska, ja u izraditi masku za Letnju
Kraljicu... Par e crvenog somota, molim."
Ukres joj dade par e tkanine, koje je pustio da klizne senzualno kroz
njegove prste. "Ipak, ovoliki trud - tokom pola ljudskog veka - za samo jednu
no ! I kad ta no pro e, ne ostane ništa. Kako možeš to podneti?"
"Zato što je tu re o jednom obi aju koji je toliko važan za identitet
Tijamata kao zasebnog sveta - o našem nasle u. Rituali Promene su tradicija koja
seže u mutna vremena pre prvog dolaska Hegemonije i njenih vladalaca na ovu
planetu... štaviše, u vremena kad smo mi sami bili pridošlice i stranci ovde..."
"Otkud znaš?" prekide je Ukres. "Otkud znaš šta je ma ko radio pre nego
što su prvobrodovi isplovili iz Velike oluje i sleteli ovamo?" Rasejano se
prebacio u jezik mitova.
"Znam samo ono što ujem na tridiju." Osmehnula se. "Stranci imaju
arheologe, koji studiraju snimke i ruševine iz Stare imperije. A oni tvrde da
smo došli ovde kao izbeglice sa planete zvane Trista; na Tristi smo živeli dugo,
ali smo posle nekog me uzvezdanog rata, pred kraj Starog carstva, morali da
bežimo. Ja ovde pravim lica iz fantazija, ali to su nekad bila stvarna bi a;
bila su prikazana na zastavama prvobrodskih porodica koje su bile preci i Zimaca
i Letnjaka. Neka od njih eš verovatno prepoznati - na teritoriji naroda leta,
još se pamte neka od tih zna enja. Tvoje brodsko prezime, Svetlohodni, to je
jedno od prvobitnih desetak prezimena - da li si to znao?" Ukres odmahnu glavom.
"Ali kad su došli Hegemonci, naterali su nas da se stidimo naših 'primitivnih'
tradicija; zato sad ove likove iznosimo na videlo samo u doba Festivala, ali, u
suštini, ne proslavljamo dolazak predsednika vlade Hegemonije, nego sopstveno
kulturno nasle e."
"A." I sad ga je zbunjivao i uznemiravao taj zima ki, bez-Damni pogled na
istoriju, ali to nije hteo da prizna, ak ni samome sebi.
"U svakom slu aju, neke stvari su lepše upravo zato što su prolazne,
kratkoživu e. Pomisli na cvet koji se otvara, ili na melodiju dok je sviraš, ili
na dugu... pomisli na vo enje ljubavi."
Šta bi bilo kad se više nikad nijedna duga ne bi pojavila... Ukres je
razmislio o tim stvarima i ugrizao se za usnu. "Zna i, nerazumno je osvrtati se
i žaliti što se upotrebljene maske ne uvaju."
"Nerazumno, ali ljudski." Nagnula je glavu na jednu stranu, upitno, kao da
osluškuje njegove misli. "Me utim, za umetnika prava radost je u stvaranju. Kad
ose aš da nešto raste u tvojim rukama, rasteš sa time i ti. Živiš, energija
proti e. im je delo dovršeno, i tvoj rast se prekida. Tvoje življenje se
prekida. Onda živiš samo za onaj slede i stvarala ki in. Zar to ne ose aš kad
sviraš?"
"Da." Dohvatio je frulu, prešao prstima po šavovima koji su, tanki poput
dlake, ostali na mestima gde je maskerka sastavila i zalepila ranjeni
instrument. Tako dobro je uradila taj posao, da se ak i prvobitni zvuk o uvao,
samo sa najmanjim promenama. "Verovatno ose am. Nikad nisam pomislio na to. Ali
verovatno ose am."
"Krilo plavoljubi aste bube, molim... hvala. Nije mi jasno kako sam
uspevala da radim pre tvog dolaska." Malkin se provukao pored Sudbinog boka a
onda joj se uvukao u krilo, mese i šapama tkaninu njene labave suknje.
Ukres se nasmejao; bio je to stisnut, samo-omalovažavaju i zvuk, koji je
kazivao Sudbi da istina te e uz reku, a ne nizvodno. Nasuprot onome što mu je
prorekla prvi put kad su se sreli, on sa svojom krhkom ostrvskom muzikom nije
dobro prošao u nadmetanju sa nebrojenim divotama Lavirinta: zara ivao je,
sviraju i na uglovima ulica, jedva dovoljno da bi imao šta da jede. Udahnuo je,
sad, osetio zamršaj egzoti nih mirisa iz susedne zgrade - botani ke bašte sa
biljkama planete Novosklon - i iz restorana preko puta uli ice, gde se spremala
hrana sa planete Samathe. Da mu Sudba Rejvenglas Zimska nije dozvolila da spava
u njenoj zadnjoj sobici, morao bi spavati ovde, pod budnim pogledom hiljadu
maski kao hiljadu duhova, ili u nekom prljavom udubljenju ulice... ili na nekom
još gorem mestu.
Pogledao je opet Sudbu, najzad zahvalan što ga je prinudila da ode u
tu insku policiju i podnese tužbu protiv lovaca na robove. Setio se iznena enja
na licu one plavanke koja mu je spasla život, kad ga je videla ponovo; setio se
i krivice koja se tada pokazala na njegovom licu. Uzdahnuo je. "Zar e stranci
tek tako da se spakuju i odu, posle idu eg Festivala? Napusti e sve svoje
ovdašnje posede? To je teško poverovati."
"Ho e, gotovo svi e oti i." Uzela je zlatna vlakna, uvrnula ih, napravila
ki anku. "Ve su po ele njihove pripreme, baš kao i naše. Da si ovde odrastao,
mogao bi da osetiš te promene. Da li e ti biti žao kad oni odu?"
Digao je pogled, zato što je o ekivao jedno drugo pitanje. "Uhhh... ne
znam. Na ostrvima Leta svi uvek kažu da se treba radovati što dolazi taj dan,
Promena; jer, mi emo uzeti ono što je naše. Osim toga, mrzim ovaj na in na koji
stranci zaslepe Zimu svojom slavom, uzmu što im treba, a onda misle da mogu
jednostavno da zaborave na nas." Njegova šaka se sklopila oko medalje; provla io
je prste kroz njene otvore. "Ali..."
"Ali ta slava je zaslepila i tebe, baš kao i nas Zimce." Otkinula je jednu
petlju, pokušavaju i da pogladi Malkina po srebrnastim, dremljivim le ima.
"Pa..."
Osmehnula se, gledaju i Ukresa svojim tre im okom. "Ima li u tome i eg
lošeg? Nema. Jednom si me pitao da li mi smeta što ne mogu da otputujem s ove
planete, a na nekoj drugoj bi se moje slepilo možda moglo izle iti. Mislio si da
se ljutim što sam umesto toga dobila ove senzore, što sam morala da prihvatim
samo polu-vid umesto potpunog vida. Kad bih gledala taj problem savršenim o ima,
možda bih ga i ja tako videla. Ali ja sam ga pogledala slepim o ima... i senzori
su mi izgledali divotno."
"Bajno", re e Ukres. Naslonio se na zid prodavnice, pogledao niz uli icu.
"A posle Festivala bi e svemu kraj."
"Da. Poslednji Festival. Onda nas tu ini napuštaju, a Letnjaci moraju opet
da se sele, na sever, a život kojim sam dosad živela presta e. Ovog puta biranje
'Kraljice za jedan dan' bi e pravo... Maska Letnje Kraljice bi e moja poslednja
i najbolja tvorevina."
"Šta eš raditi kad Festival pro e?" Odjednom je uvideo da to pitanje nije
samo retori ko.
"Po e u novi život." Vezala je završni vor. "Kao i svi drugi u Karbanklu.
Zato se to i zove Promena, znaš." Podigla je dovršenu masku kao da je to nekakva
ponuda prolaznicima u uli ici. Primetio je da neki od njih gledaju na tu stranu
i osmehuju se.
"Zašto su ti dali ime Sudba? Tvoji roditelji, mislim."
"Majka. Zar to nisi pogodio? Iz istog razloga iz kog se ti zoveš Ukres,
kao varnica, iskra koju je neko ukresao. Veseloza eti imaju posebna imena."
"Ho eš da kažeš, pre dva Festivala..."
Klimnula je glavom. "I to je bio težak teret, nositi takvo ime celog
života. Budi zadovoljan što ti to ne moraš."
Nasmejao se. "Dovoljno je teško vu i i ime 'Ukres', u Karbanklu. Ono je
kao sidro, spre ava me da ma šta postignem." Opet je dohvatio flautu, prineo je
usnama, ali odmah i spustio, gledaju i ka ulazu uli ice. Odande je dopiralo
iznena eno mrmljanje, koje se prenosilo sa osobe na osobu, sve bliže njima.
"Šta je to?" Sudba je ostavila dovršenu masku po strani, a njeno elo se
naboralo nesvesnim naporom da vidi.
"Neko dolazi uli icom. Neko bogat." Video je fino u ode e pre nego što je
mogao da razazna lica tih nepoznatih ljudi koji su nailazili uskim prostorom.
Pet-šest muškaraca i žena, ali njegov pogled se zaustavio na osobi koja je
stupala ispred svih. Odjednom, bogatstvo njene egzoti ne ode e nije zna ilo
ništa; jer, ugledao je njeno lice, sasvim jasno...
"Ukreše?" Sudbina šaka našla je njegovu mišicu i vrsto je stisnula.
Nije odgovorio. Ustao je polako, ose aju i da ceo svet uzmi e od njega,
udaljava se, tako da on, Ukres, ostaje u svom privatnom prostoru, sam sa...
"Luno!"
Stala je, uputila mu osmeh prepoznavanja, sa ekala da on krene prema njoj.
"Luno, šta...?"
Njeni pratioci su ga opkolili, uhvatili ga za ruke, spre ili ga da pri e
sasvim blizu. "Šta je tebi, de ko? Usu uješ se da pri eš Kraljici?"
Ali ona je podigla ruku, daju i im znak da ga puste. "U redu je. Ja ga
podse am na nekog drugog, to je sve... Zar nije tako, Ukreše Svetlohodni
Letnji?"
Svi su je pogledali iznena eno, ali niko sa zaprepaš enjem koje bi bilo
makar i približno njegovom. Ovo je Luna, jeste Luna... ali i nije Luna.
Protresao je glavom. Nije Luna. Kraljica je... Onda je to, ipak, Snežna
Kraljica, Kraljica Zime, pred njim. Zbunjen, napola uplašen, on pade na kolena
pred njom.
Posegla je dole, dohvatila ga za šaku, povukla ga da ustane. "Nije to
potrebno." Digao je glavu, video koliko napeto ona prou ava njegovo lice;
pocrveneo je, sklonio pogled. "Veoma se retko može na i Letnjak koji pokazuje
ikakvo poštovanje. Na koga te je to podse am toliko da si umesto mene video
nju?" ak je i glas bio Lunin, a ipak, nešto u tom glasu mu se podsmevalo.
"Na moju... ro aku, Vaše veli anstvo. Na moju ro aku Lunu." Progutao je
knedlu. "K-kako ste znali ko sam?"
Nasmejala se. "Da si Zimac, ne bi to pitao. Ništa u ovom gradu ne izmi e
mojoj pažnji. Na primer, ula sam da si neobi no nadaren za muziku. Zapravo,
došla sam danas ovde samo da tebe vidim. Da te pitam da li ho eš da do eš u
palatu i sviraš za mene."
"Ja?" Ukres je protrljao o i; odjednom više nije bio siguran da li je
budan. "Ali, moju muziku niko i ne sluša..." Ose ao je u svom gotovo praznom
džepu prisustvo zveckavih nov i a, samo nekoliko njih.
"Slušaju pravi ljudi." Bio je to Sudbin glas, koji je dopro iza njega.
"Zar ti nisam rekla da e te uti pravi ljudi?"
Osvrnuo se, pogledao Sudbu Rejvenglas, a kralji in pogled išao je za
njegovim. "Dobro, maskerko", re e Kraljica. "Kako napreduje tvoj posao? Da li si
ve po ela masku Letnje Kraljice?"
"Vaše veli anstvo." Sudba je sve ano pognula glavu. "Moj rad je napredovao
bolje nego obi no, zahvaljuju i Ukresu. Ali, još nije vreme za Kraljicu Leta."
Osmehnula se. "Zima je još na vlasti. uvajte mog muzikanta. Nedostaja e mi."
"Bi e uvan najbolje što se može zamisliti", re e Kraljica tiho.
Ukres je prišao stoli ici, uzeo flautu i zavukao je pod opasa . Onda je,
plaho, dohvatio Sudbine šake, nagnuo se preko poslužavnika raspore enih oko
Sudbe i poljubio je u obraz. "Dolazi u da te vidim."
"Znam da ho eš." Klimnula je glavom. "E, sad, ne dozvoli da tvoja
budu nost stoji i eka na tebe."
Uspravio se, okrenuo se opet Kraljici, žmirkaju i zato što su se stvarnost
i iluzija mešale i mutile pred njegovim o ima. Njeni pratioci okružiše ga kao
latice nekog tu inskog cveta i ona ga odvede.

9.
"Pita u ga da me poveze. Ne mogu više da ekam ovde. Previše vremena je
ve minulo." Luna je stajala na prozoru ku ice njene bake, gledaju i kroz
talasasto staklo ka gradu. Njena majka je sedela za teškim drvenim stolom na
kome je baka upravo istila ribu; Luna im je bila okrenuta le ima. Stidela se
što joj je potrebna ovakava štaka za poja anje odlu nosti. "Taj trgovac se ne e
vratiti mesecima. A pomisli koliko je ve vremena prošlo od kad me je Ukres
pozvao da do em." ak i ovde, u svoj dom, došla je sa mesec dana zakašnjenja;
taj trgovac, donosilac poruke, ve je otplovio svojim putem. Njene šake pobeleše
na drvenom pragu prozora, me u školjkama koje su ona i Ukres nakupili po plažama
kad su bili deca. Još dugo, predugo, nijedan drugi brod ne e iz Karbankla do i
na ova zaba ena ostrva; mogla bi na i neki brod iz Karbankla možda u zalivu
Šotouver, na rubu teritorija zimskog naroda, ali sama ne bi mogla ploviti morem
do tako udaljenog mesta.
Me utim, u poljanama iznad sela sad se nalazio neki van-Tijamatovac, koji
je pokušavao da popravi svoj lete i brodi ; takvu la icu Luna je ve videla, u
jednom od svojih transova. Taj ovek nije bio Tijamatovac Zimac, nego baš pravi
tu in, gost sa neke druge planete, prvi takav koji je ikada nogom kro io na
ostrvo Neit; imao je kožu boje mesinga i udne, zasvo ene o i. Njegova lete a
brodica se prinudno spustila. Luna je to sletanje gledala jutros, dok je stajala
okružena željnim pitanjima seljana. Sa olakšanjem, i ne bez ponosa, rekla im je
na osnovu svog sopstvenog znanja šta to silazi s neba, i da nema razloga za
strah.
inilo se da je i tom strancu laknulo kad se uverio da ostrvljani razumeju
tehnologiju u dovoljnoj meri da se ne uspani e. Kad ga je ula kako govori, Luna
je shvatila da je i njemu, zbog toga što se našao na ovom ostrvu, nelagodno
koliko i njima. Razišli su se, zato što je on to od njih energi no zahtevao, i
ostavili su ga da radi na miru, nadaju i se da e on, ako ne obra aju pažnju na
njega, ve nekako iš eznuti.
Ona je, me utim, morala da stupi u akciju odmah, pre nego što on zaista
iš ezne. Sigurno je pošao u Karbankl; svi stranci dolaze iz Karbankla. Pa, ako
bi samo pristao da povede i nju...
"Ali, Luno, ti si sad sibila", re e njena majka.
Ljuta zbog ose anja da je napola kriva za nešto, ona se okrete. "Ne u
napustiti svoju dužnost! Sibile su potrebne svuda."
"Ne u Karbanklu." Glas njene majke bio je napet. "Ne dovodim ja u pitanje
tvoju pobožnost, Luno, nego mislim na tvoju bezbednost. Sad si K i Mora. Znam da
ti ne mogu zabraniti da upravljaš svojim životom. Ali, u Karbanklu ne žele
nijednu sibilu. Ako saznaju šta si..."
"Znam." Ugrizla se za usnu, se aju i se Danakil Lua. "Znam to. Skriva u
trolist, dok sam tamo." Podigla je lanac sa trolistom, obuhvatila medaljon obema
šakama. "Osta u samo dok ga ne na em."
"Nije u redu, s njegove strane, što je zatražio da po eš tamo." Njena
majka je ustala; po ela je uznemireno da šetka oko stola. "On svakako zna da te
time dovodi u opasnost. Ne bi tako nešto zatražio, kad bi mislio na tvoje dobro.
Sa ekaj da on do e tebi, sa ekaj da odraste i da prestane da misli samo na
sebe."
Luna odmahnu glavom. "Mama, mi o Ukresu govorimo! Ne bi on javljao da ne
može da se vrati ku i, da nije u nevolji. Ne bi tražio da do em, da mu nisam
potrebna." A ve sam ga jednom izdala Opet je pogledala kroz prozor. "Znam ga."
Uzela je jednu školjku. Volim ga.
Majka je došla i stala pored nje; Luna oseti ono karakteristi no oklevanje
koje je sad odvajalo ak i njenu majku od nje, ak i kad stanu rame uz rame.
"Da, znaš ga." Majka se osvrnula, bacila pogled prema baki, koja je još sedela
za stolom, pažnje sasvim usmerene na skidanje krljušti sa ribe. "Znaš ga bolje
nego ja. Znaš ga bolje nego što ja znam tebe." Majka ju je dotakla po ramenu,
okrenule su se i pogledale licem u lice; videla je tren strahopoštovanja i tuge
u maj inom oku. "Moja k er je sibila. Dete mog srca i tela; ponekad mi se ini
da te uistinu ne poznajem nimalo."
"Mama..." Luna je sagnula glavu, prislonila obraz uz maj inu žuljevitu
ruku. "Ne govori tako."
Njena majka se nasmešila, kao da je na neko neizgovoreno pitanje dobijen
odgovor.
Luna je pažljivo uhvatila majku za ruku. "Znam da sam tek došla ku i. A
toliko sam želela da ovo vreme provedem s tobom." vrsto je stisnula maj inu
ruku, pogledala dole. "Ali, moram bar da porazgovaram sa tim strancem."
"Znam." Majka je klimnula glavom, još nasmešena. Podigla je kišnu kabanicu
koja je ležala na uznožju Luninog uzanog ležaja i dodala je k eri. "Zna u, bar,
da sa tobom sad ide Dama, kad ve ja to ne mogu."
Luna je navukla kabanicu preko glave i izišla iz ku e. Išla je kamenitom
stazicom do terasastih polja njihovog sela, napola hodom a napola trkom, jer se
plašila da e videti kako se tu in ev brodi diže u sivo, kišom sipe e nebo pre
nego što ona stigne do tamo. Upravo kad je stigla do masivne kamene ograde one
terase na kojoj je taj brodi ležao, jedan visoki cvile i zvuk ispunio je mokri
vazduh oko nje: nezemaljski zvuk energetske jedinice koja se uklju uje.
" ekajte!" Potr ala je. Videla je kako joj nekolicina dece, sakrivena po
obodu tog polja, uzvra a mahanjem: deca su mislila da ona maše njima. Ali ovek
u lete em brodi u izvirio je kroz ulazni otvor i pogledao ka njoj, a cvile i
zvuk je zamro.
Izišao je iz brodi a i uspravio se. Na sebi je imao ode u ostrvljanina,
ali napravljenu od nekog materijala koji ona nikad do tad nije videla. Usporila
je im je shvatila da on ne e odleteti bez nje. Stavio je ruke na kukove i besno
se zagledao u nju dok je prilazila; najednom je uvidela koliko je silno visok,
shvatila je da mu je jedva do ramena. "U redu, u emu je problem, gospo ice?"
Stala je, svedena tonom njegovog glasa na još jedno derište koje mu
dosa uje na ovom blatnjavom polju na jednom kamenitom ostrvu Bogu-iza-le a. "Po-
pomislila sam da pole eš."
"I polete u, im utovarim alat. Zašto pitaš?"
"Tako brzo." Oborila je pogled ka svojoj glatkoj kabanici, pribiraju i
odlu nost. Ako stvar mora da se u ini sad odmah - neka tako bude. "Mislila sam
da te zamolim za jednu uslugu pre nego što kreneš."
Nije gledao ka njoj; ispod okvira prozora na prednjoj strani letilice
jedan odeljak bio je otklopljen, a sada se, pod pritiskom njegove ruke, glatko
zatvorio. Stranac je pokucao zglavkovima prstiju po tom mestu. "Ako tražiš
objašnjenja kako magi ni brod leti, bojim se da nemam vremena za to. Kasnim na
jedan sastanak."
"Znam ja kako oni lete. To mi je rekao moj ro ak", re e ona razdražljivo.
"Samo bih želela da me odbaciš do Karbankla."
Ovog puta je digao pogled - sa blagim zaprepaš enjem. Prinudila je sebe na
osmejak koji je proglašavao da ona potpuno ima prava da zatraži tako nešto.
Nekoliko odgovora zamalo da pre e preko njegovih usana; sagnuo se i podigao
svoje sandu e sa alatom. "Žao mi je, ne idem u Karbankl."
"Ali..." Zakora ila je napred, ispre ila se izme u njega i ulaznog otvora
ka kome je krenuo. "Kuda ideš?"
"U zaliv Šotouver, ako te se to imalo ti e. Sad bih zamolio da se..."
"To je u redu. Zapravo to je baš fino. Da li bi me odveo, onda, u
Šotouver?"
Zabacio je prstima unazad sa ela svoju crnu kosu, pravu kao trava,
ostavljaju i blatnjasti trag u njoj; bio je glatko obrijan, ali su njegova usta,
krajevima povijena nadole, bila zaogrnuta crnim brcima. "A zašto bih ja, tako mu
hiljadu bogova, to uradio?"
"Pa..." Malo je nedostajalo da se Luna namršti zbog tolikog odsustva
velikodušnosti. "Rado u uraditi što god zatražiš, da ti se odužim." Oklevala
je, zato što se izraz njegovog lica pogoršavao. "Uh... izgleda da sam zabrljala,
a?"
Nasmejao se neo ekivano. "Ma, nema veze, gospo ice." Progurao je sandu e
sa alatom pored nje, u prostor iza dvaju sedišta. "Ali ne bi trebalo da si
pripravna da zbrišeš sa prvim strancem koga vidiš. Jer bi moglo da se dogodi, da
se ne eš u situaciji kudikamo goroj od one u kojoj misliš da si sad."
"Hm..." Luna je ose ala da joj obrazi gore u hladnom vazduhu. Podigla je
ruku, sakrila lice šakom. "Ne, ne, nisam to mislila! Ovde na ostrvima, kad ideš
negde a na e se još neko ko bi hteo da po e, ti ga jednostavno - povedeš sa
sobom..." Nestade joj glasa. "Izvinjavam se." Okrenula se i pošla nazad,
spotakla se o jednu brazdu i odjednom se ose ala kao baš onakvo nerazumno
derište kakvo je u njegovim o ima malo as videla.
"Pa, ekaj malo." Rapavost nezadovoljstva još je bila u njegovom glasu,
ali ne više onako oštra. "Zašto ho eš u Šotouver?"
Okrenula se opet ka njemu, pokušavaju i da se seti trolista skrivenog
ispod ode e, i svog prava na sibilsko dostojanstvo. "Ho u da na em u Šotouveru
neki brod koji bi me prevezao do Karbankla. To mi je veoma važno."
"A i mora da bude, da bi nateralo jednu Letnjakinju da usko i sa van-
planetašem u lete u mašinu."
Lunina usta se stegoše. "To što mi ne koristimo van-tijamatsku tehnologiju
ne zna i da prebledimo kad je vidimo."
Nasmejao se opet, ali na na in kao da iskazuje poštovanje prema ne emu,
kao da ceni što mu neko uzvra a ravnom merom. "Oooo, pa dobro. Ako ho eš vožnju,
mala, dobila si vožnju."
"Luna." Pružila je ruku. "Luna Svetlohodna Letnja."
"Ngenet ran-Ahase Miroe." Prihvatio je njenu šaku i rukovao se s njom, ali
ne hvataju i je za zglavak, kako je navikla. Dodao je, kao da se naknadno setio:
"To prvo je bilo prezime. Uska i i veži se."
Odlu no se popela u letilicu, sela na udaljenije sedište i po ela da
petlja sa bezbednosnim pojasom; nije gledala dalje od sadašnjeg trenutka.
Unutrašnjost ove letilice nije bila ista kao kod one koju je videla u transu;
ova je bila, inilo se, jednostavnija. vrsto se držala za kaiševe i za lažnu
dobro-poznatost kabine. Ngenet ran-Ahase Miroe je seo za kontrolne ure aje i
zatvorio vrata, koja su hermeti ki zaptivala. Visoki cvile i zvuk po eo se
širiti prostorom oko njih, ali sada prigušen, ne glasniji od hu anja krvi u
njenim ušima.
Nije imala ni najmanji ose aj kretanja kad su odsko ili sa polja, ali dok
je gledala kako ostrvo Neit i njeno selo padaju u dubinu osetila je trzaj bola
kome nije mogla da odredi izvor; kao da se nešto u njoj rastrzalo na komade.
Pritisnula je šake na prsa, osetila da je trolist bezbedno prisutan ispod ode e
i otpevala ne ujnu molitvu.
Letilica je oštro zaokrenula i poletela iznad pu ine.

10.
Geja Džeruša Pala-Tion je zurila preko beskrajnog ogledala plavetnila, po
kome su zelene grudvice ostrvlja bile razasute samo ponegde, kao seme. Do arala
je sebi sliku: more te e ispod patrolnih kola kao što podzemne vode teku ispod
tla; a njoj vreme proti e u beskona noj zatvorenoj petlji, više je ne guši
uzaludnost njenog rada... Žmirnula je, opet o i dovela u žižu, bacila pogled na
Gundalinua koji je sedeo za instrument-tablom uklju enom na automatsko
pilotiranje i itao. "Još koliko imamo do zaliva Šotouver, Bi-Zi?"
Prošetao je pogledom po instrument-tabli, pogledao i hronometar koji je
bio pri njenom dnu. "Još par sati, inspektorko."
Uzdahnula je i opet pomakla noge.
"Sigurna si da ne želiš da pro itaš nijednu od mojih knjiga?" Digao je
ruku u kojoj je držao jednu od otrcanih fantazijskih knjiga o Starom Carstvu; on
je polovinu svog slobodnog vremena provodio valjaju i se u tome. Knjiga je bila
štampana na Tijamatu. Geja Džeruša pro ita naslov: Pri e o budu oj prošlosti.
"Neka, hvala. Ipak je zanimljivije dosa ivati se." Diskretno je bacila
jednu praznu iesta-kapsulu u pregradak za sme e. "Kako može jedan iskreni
tehnokrat kao što si ti da ita te budalaštine, Bi-Zi? udi me da ne izazivaju
ošte enje mozga."
Izgledao je indignirano. "Ovo su pri e bazirane na pouzdanim arheološkim
nalazima i na analizama sibilskih transfera. One su..." razvukao je lice u
široku grimasu osmeha, a u o ima mu se opet pokazaše odsutnost i blaženstvo,
"najbolja mogu a zamena za li ni odlazak tamo."
"Karbankl je najbolja mogu a zamena za odlazak u ta vremena; ali, ako je
to iole veran uzorak, onda je baš dobro što 'starih dobrih vremena' više nema."
Na inio je zvuk ga enja. "A ja upravo od toga pokušavam da pobegnem, kad
itam. Pravi Karbankl bio je..."
"Kakav god da je bio, verovatno je bio jednako loš kao ovaj sadašnji.
Štaviše, niko ni tad nije imao ni najmanju želju da nešto promeni, kao ni sad."
Zavalila se dublje u fotelju, namršteno pogledala plavetnilo vode. "Ponekad se
ose am kao boca koju je neko bacio u more i koja sad beskrajno plovi na plimi, a
nikad ne stiže do obale. Poruka koju nosim, zna enje koje pokušavam da dam svom
životu, nikad se ne ostvare... zato što nema nikog zainteresovanog."
Gundalinu je spustio knjigu i rekao blago: "Komandant zaista ume da pomene
sve tvoje svete pretke, a?"
Pogledala ga je.
" uo sam svaku re koju ste ju e izgovorili kad ste bili u kancelariji, a
ja ispred." Na inio je grimasu. "Imaš više odvažnosti nego ja, inspektorko."
"Možda samo kra i fitilj, posle toliko godina." Rasejano je potezala rub
svog teškog kaputa. "U svakom slu aju, nisam ništa postigla." Još su bili na
putu ka zalivu Šotouver, na rubu teritorija letnja kog naroda, prakti no na
antipodu Lu-Skedove vaseljene, ili bar onoliko blizu tome antipodu koliko ih je
on mogao, naredbom smišljenom bez dužih priprema, poslati. "Obilaziti etvrtinu
obima planete, patrolnim kolima, zbog izveštaja da je 'možda' vi en nekakav
švercer!"
"'Dok pravi kriminalci neskriveno deluju u Karbanklu i smeju nam se u
lice'", citirao je Gundalinu završetak re enice iz njene ju erašnje sva e.
Smeškao se tužno. "Ta no je, gospo ice, da je to odvratno." Položio je šake na
upravlja , stisnuo ih. "Opet, ako zaista uštinemo nekog ko isporu uje zabranjenu
robu lokalnom stanovništvu... Prili no nas pritiskaju oko toga, u poslednje
vreme."
"Taj pritisak ide od Kraljice." Džeruša trznu ustima, se aju i se kakvo je
kraljevsko licemerje izdržala tokom nedavne službene posete palati.
"Jasno je to meni, inspektorko." Odmahnuo je glavom. "Mislio sam da ona
želi svu visoku tehnologiju koje se na Tijamatu može do epati; ona ve ito pri a
o tehnološkoj nezavisnosti. Ne bi nju bilo briga da li je nešto od toga
nabavljeno ilegalnim putem. Do pakla, pa ja mislim da bi ona više volela
prokrijum arenu tehnologiju."
"Nije nju briga ni za Tijamat ni za tehnologiju, ni za šta, osim ako su te
stvari u nekoj vezi sa njenim li nim položajem. A bilo je u poslednje vreme
slu ajeva da joj krijum arena roba zasmeta."
"Ne vidim kako." Gundalinu se pomerio, samo malo, ne diraju i kontrole.
"Nisu svi kupci uvozne tehnologije bezazleni udaci." Ona je pre nekog
vremena prou ila izveštaje o krijum arenju u zaba enim delovima zima kih
teritorija, zainteresovano i ne bez odre enog saose anja. Malobrojni
krijum arski brodovi koji su uspevali da prodru kroz hegemonijski obru oko
planete Tijamat zara ivali su itava bogatstva donose i informacione trake,
tehni ke priru nike, energetske elije i teško nabavljive sastojke. Uvek je bilo
bogatih plemi a Zimaca obuzetih neodoljivom željom da znaju zašto stvari sijaju;
takvi su imali skrivene laboratorije na svojim ostrvskim imanjima i bili su, u
suštini, svojevrsni ludi nau nici koji pokušavaju da doznaju tajne atoma i
kosmosa. Bilo je i onih drugih, koji su samo pokušavali da nagomilaju što ve e
zalihe tu inske tehnologije, spremaju i se za trenutak kad e tu ini da odu; oni
su planirali kojekakva mala kraljevstva samo za sebe, ne slute i da Hegemonija
raspolaže sredstvima da sve to osujeti. Bilo je ak i nekoliko tu ina, van-
Tijamatovaca, koji su, žive i u ovim divljim vodenim prostorima, odlu ili da se
pridruže doma em stanovništvu; nekima od njih se nisu osobito dopadala
ograni enja koje je Hegemonija, nametala njihovoj novoj domovini.
"Neko je ometao Starbaka i goni e u lovu na mere i, koliko ujem, taj neko
je imao prili no mnogo uspeha. Populacija mera sigurno je ve znatno smanjena; a
to zna i da Kraljica gubi deo profita... i deo svoje kontrole nad nama. Ometanje
je vršeno pomo u usavršene opreme za komunikaciju i za spre avanje komunikacije;
a to, zna se odakle jedino može da dolazi."
"Hmmm. Zna i, ako uhapsimo neke od krijum ara, mogli bismo doznati ko
ometa lov?" Opet se nemirno pomakao.
"Možda. Ne o ekujem to sa nekim velikim nestrpljenjem. Ovo putovanje je,
koliko ja vidim, samo jedno veliko tra enje energije." A Lu-Sked je upravo i
želeo da to bude. "Iskreno da ti kažem, nadam se da ne emo na i ništa. Da li te
to šokira, Bi-Zi?" Vide i izraz njegovog lica, iscerila se široko ali
kratkotrajno. "Znaš, ne volim da to priznam, ali ponekad mi nije lako da ubedim
sebe da ovi teh-krijum ari ine ikakvo zlo. Ili da greše ljudi koji kažu da nije
u redu ubijati pripadnike jedne žive vrste radi nenormalnog produžavanja života
pojedinih pripadnika druge žive vrste. Ponekad mi se ini da sve što mi je u
Karbanklu odvratno ima neke veze sa 'vodicom života'. Kao da je grad prepun
truleži i korupcije zato što svoj opstanak zasniva na jednom moralno kvarnom
inu."
"Da li bi taj ose aj imala i kad bi ti mogla da platiš dovoljno, i stekneš
besmrtnost, inspektorko?"
Digla je pogled, nesigurna. "Želela bih da verujem da se moja ose anja ne
bi nimalo izmenila. Ali, ne znam. Zaista ne znam."
Gundalinu je klimnuo glavom, slegnuo ramenima. "Ne verujem da emo ti i ja
ikad biti u situaciji da to saznamo." Pomakao se opet, bacio pogled dole, na
hronometar.
"Šta je, Bi-Zi?"
"Ništa, gospo ice." Osmatrao je pu inu, sa izrazom stoi ke karemovske
gra anske ispravnosti. "Trebalo je nešto da uradim pre polaska iz grada."
Uzdahnuo je i opet podigao knjigu.

11.
"Krenula si sa strašno malo stvari. Sigurna si da eš sti i odavde pa sve
do Karbankla, nemaju i ništa osim ode e koja je na tebi?" Ngenet je gurnuo jedan
dugi prst u bravu vrata letilice. Luna je stajala pored letilice i gledala luku.
Prešli su rastojanje od Neita dovde za samo nekoliko sati umesto za nekoliko
dana. Kolena su joj klecala od neverovatne injenice da je dospela u ovo daleko
mesto.
"Šta?... A, ma bi e sve u redu sa mnom. Priklju i u se posadi nekog
trgova kog broda koji ide odavde - u zalivu ima sigurno sto brodova!" Zaliv
Šotouver mogao je lako da proguta itavu luku Neita, i selo, i pola ostrva.
Zalaze e sunce probilo se kroz oblake, rasipaju i vatru preko vodene površine;
brodovi svih veli ina bili su jednako podignuti nailaskom plime. Kod nekih la a
prime ivalo se neko tu instvo oblika, koje ona nije mogla opisati nikakvim
odre enim izrazom. Neke la e bile su bez ijednog jarbola; pitala se da li su
postradale u oluji.
"Znaš, mnogi brodovi Zimaca su motorni. Mnogi ne koriste jedra uopšte. Da
li e te takvi primiti?" Ngenetova oštra pitanja opet su je prenula iz
razmišljanja; najednom joj je bilo jasno zašto su neke la e bez jarbola. Dok su
kao strela leteli iznad mora, Luna nije o ovom oveku saznala mnogo, osim
injenice da on ne voli da pri a o sebi; me utim, iz njegovih kratkih
raspitivanja o prirodi njenog putovanja, saznala je više nego što je on mislio.
"Ne plašim se mašina. A posao e biti isti: ograni en je broj poslova koji
se mogu pojaviti na ma kakvom brodu." Osmehnula se, nadaju i se da je to istina.
Pogladila je rukom ledenu metalnu kožu lebdilice, bore i se sa novim uvidom - da
ju je ta sprava mogla odneti do Ukresa za manje od jednog dana... Njen osmeh
nestade.
"E, pa, dobro, ali gledaj da u eš na la u sa ženskom posadom. Neki Zimci
su pokupili loše obi aje od bagre oko zvezdane luke."
"Ne ra... oh." Klimnula je glavom, setila se šta joj je baka govorila,
zašto nije dobro da se devojka ukrcava na trgova ke brodove. "U ini u tako."
Bila je sigurna da je ovaj Ngenet van-Tijamatovac, a ipak, govorio je kao da mu
njegov narod ne zna i više nego narod Tijamata. Nije ga pitala otkud mu takav
stav; više se nije plašila njegove nadmenosti, ali nije ni bila spremna da se na
bilo koji na in name e i iskušava njegovo strpljenje. "Želela bih da se
zahva..."
Namršteno je pogledao luku pod zalaze im suncem. "Nemamo vremena za to. I
ovako ve kasnim pola dana na sastanak. Dakle, ti sad lepo..."
"Ej, mala, baci tog dedu i do i da se zezamo kako treba!" Jedan od dvojice
muškaraca, Zimaca, koji su krivudavo išli po keju prema njima skrenu još bliže,
oduševljeno isceren, pružaju i ruke. Dok je spremala oštar odgovor, Luna vide da
se izraz njegovog lica naglo menja. Povukao je svog teturavog kompanjona na
drugu stranu, promrmljao mu nešto u uvo. Otišli su žurno, povremeno bacaju i
pogled preko ramena.
"K-kako su znali?" Luna pritisnu šake na prsa svoje kišne kabanice.
"Znali šta?" Ngenetovo mrštenje urezivalo se sve dublje, dok je gledao
njihov odlazak.
"Da sam sibila." Posegla je unutra, dole, i izvukla trolist na lancu.
"Da si šta?" Okrenuo joj se i ak uzeo trolist u ruke kao da želi da se
uveri da to nije neko privi enje. Hitro ga je ispustio. "Pa zašto mi to nisi
rekla?"
"Uh, nisam... ovaj..."
"Time je stvar rešena." Njen odgovor nije ni slušao. "Ne možeš ovde
preno iti sama. Ali možeš da do eš sa mnom; Elzi e razumeti." Njegova šaka
sklopila se oko njene mišice; povukao ju je za sobom preko poplo anog lu kog
prostora, prema gradu.
"Kuda idemo? ekaj!" Luna je išla za njim spoti u i se u svom nemo nom
besu, a on je grabio prema ulazu u najbližu ulicu. Videla je kako se svetlost
rascvetava na vrhu jednog vrlo vitkog stuba ispred njih; i na vrhu sklede eg
takvog, i slede eg, duž ulice: ogromne sve e bez plamena. "Ne razumem." Tišim
glasom pitala je: "Veruješ li u Damu, Thalasu?"
"Ne, ali verujem u tebe." Usmerio je njihovo kretanje tako da su se popeli
na trotoar.
"Ti nisi sa ove planete!"
"Ta no, nisam."
"Ali, mislila sam..."
"Ne postavljaj pitanja, samo hodaj. Nema tu ni eg udnog." Pustio je njenu
mišicu, a Luna je nastavila da ide uz njega, istom brzinom.
"Pa onda, zar me se ne bojiš?"
Odmahnuo je glavom. "Samo nemoj da padneš i ogrebeš koleno, onda bih se
bojao." Pogledala ga je belo.
Iza njih je druga letilica, ali sa oznakama hegemonijske policije,
dolebdela do keja i spustila se na kamenu površinu. Ali Ngenet se nije osvrtao,
pa zato nije ni video parkiranje policijskog vozila pokraj njegovog.
"Kuda idemo?" Luna je manevrisala da zaobi e grupu mornara koji su se
smejali.
"Na susret sa jednom prijateljicom."
"Sa ženom? Zar ona ne e zameriti..."
"U pitanju je posao a ne zadovoljstvo. A ti, kad stignemo tamo, gledaj
samo svoja posla."
Luna je slegnula ramenima i gurnula šake, koje su se ve ko ile od
hladno e, u džepove pantalona. Sad je videla i svoj, i Ngenetov dah; temperatura
je odlazila za dvojnim suncem: nadole. Radoznalo je gledala šarolike fasade
jednospratica i dvospratica; toliko zgrada nikad nije videla na jednom mestu, a
ipak su sve imale dobro poznati, solidni izgled. Kamen u vrš en malterom, i
daske, u raznim položajima uzajamnog oslanjanja; ponegde zidovi napravljeni od
ne eg što, Luna uvide, nije bilo obi no osušeno blato. Višestruki slojevi
egzoti ne buke stizali su u njen sluh dok su Ngenet i ona prolazili pored
mnogobrojnih taverni. "A kako su oni pogodili šta sam, a ti to nisi pogodio,
Ngenet?"
"Zovi me Miroe. Ne bih rekao da su to pogodili. Mislim da su verovatno
samo primetili da sam ja mnogo ve i i prokleto mnogo trezniji nego ijedan od
njih dvojice."
Luna je osetila kako se vorovi miši a u njenim le ima opuštaju: shvatila
je da ne gledaju baš svi prolaznici uporno i dugo u nju.
Ngenet je skrenuo u jednu usku uli icu; najzad su stali, ispred jedne
usamljene male kr me. Svetlost duginih boja dopirala je kroz obojena stakla i
prosipala se po kaldrmi. Boja je bila dobrim delom oljuštena na tabli sa nazivom
kr me, iznad ulaznih vrata: 'Kod crnih dela'. Nešto je promrmljao. "Ova Elsi je
oduvek imala udan smisao za humor." Luna je primetila i drugu tablu, manju, na
kojoj je pisalo "zatvoreno", ali Ngenet je dohvatio kvaku, vrata su se otvorila
i oni su ušli unutra.
"Ej, zatvoreni smo!" Jedan ogroman balon od žene zurio je u njih iza
šanka, sipaju i u kriglu pivo ni za koga.
"Tražim Elseviru." Ngenet je ušao u osvetljeni deo prostorije.
"Ma nemoj?" Žena je spustila kriglu i žmirkavo ga osmotrila. "Dobro,
tražiš je, verujem. Zašto si se toliko zadržao?"
"Problemi sa motorom. Da li je ekala?"
"Ona je još u gradu, ako to pitaš. Ali izišla je da potraži - druge
aranžmane, za slu aj da ti odlu iš da se ne pojaviš." Zatrpane o i te žene
pronašle su Lunu i reagovale mrštenjem.
Ngenet je opsovao. "Prokleta neka je, pa zna da se na mene može osloniti!"
"Ali nije znala nisi li, možda, trajno zadržan, ako znaš šta ho u da
kažem. Ko ti je to?"
"Stoperka." Luna je opet osetila njegovu ruku na mišici; pošla je napred,
nevoljno. "Ne e nam praviti nikakve probleme", re e on, presecaju i ženinu
indignaciju. "Je l' tako da ne eš?"
Luna je digla pogled, videla njegov izraz lica. "Ja?" Odmahnula je glavom,
uhvatila samo šapat osmejka.
"Ja u opet napolje, da tražim moju prijateljicu. Ti ekaj ovde dok se ne
vratim." Vrhom vilice pokazao je prema sobi punoj stolova. "Tad emo možda da
razgovaramo o Karbanklu."
"Važi." Odabrala je jedan sto blizu ognjišta i sela za njega. Ngenet se
opet okrenuo ka vratima.
"Znaš gde da tražiš?" doviknu za njim debela žena. "Pitaj u Klubu."
"Ho u." Izišao je.
Luna je sedela u nelagodnoj tišini pod kiselim zurenjem gostioni arke.
Prelazila je prstima preko ožiljaka na gornjoj strani drvenog stola. Najzad je
kr marica slegnula ramenima i obrisala ruke o sopstvenu kecelju. Dohvatila je
kriglu piva i spustila je na sto. Luna se malo trgla kad je krigla tresnula pred
nju; pena se po ela prelivati na drvo, išarano prstenastim tragovima. Žena se,
bez ijedne re i, udaljila, prolaze i kroz gostionicu kao neko naduveno jedro;
uradila je nešto jednoj bezli noj crnoj kutiji iza šanka. Neko je najednom po eo
da peva: u sred re i, u sred pesme, uz pratnju iste one ritmi ne, prodorne buke
koju je Luna ve više puta ula iz drugih gostionica.
Luna se trgla, osvrnula, ali gostionica je i sad bila prazna. ak i
praznija - jer je kr marica, pra ena Luninim pogledom, otišla uz stepenice i
nestala, odnose i još jednu kriglu piva sa sobom. Lunin pogled se vrati crnoj
kutiji. Odjednom joj s osmehom do e slika da je kutija puna zvuka, natrpana
zvukom, kao bure pivom ili vre a brašnom. Potegla je jedan gutljaj piva,
iskrivila lice u grimasu: pivo od morskih algi, kiselo i loše vareno. Ostavila
je kriglu, skinula kabanicu. U ognjištu je bio samo jedan veliki komad metala,
koji se crveno žario, kao gvozdena šipka kad je kova usija. Luna se uvila na
stolici i po ela prstima da istražuje životinjska lica izvajana duž gornjeg ruba
naslona stolice; za to vreme upijala je u sebe toplotu i muziku. Stopalom je
po ela da udara u ritmu; nekakva prijatna prinuda na pokret delovala je u njenom
telu. Harmonije su bile komplikovane, muzika bu na i udarna, a ljudski glas je
prakti no urlikao, bez ikakvog smisla. Ukupno dejstvo nije bilo ni nalik muzici
Ukresove flaute... ali ipak je i ova muzika imala mo prinu ivanja, u dalekoj
srodnosti sa tajnom pesmom mesta odabiranja.
Sklopljenih o iju, pila je pivo; pustila je da njen um razdvaja sve ono
što je pošlo r avo od svega onog što je ostalo dobro izme u nje i Ukresa, ali
jednovremeno je slušala muziku. On je muziku oduvek uo druga ijim sluhom nego
ona. Možda e biti razgovora o Karbanklu, kad se Ngenet vrati; tako je rekao. Da
li to zna i da e je on ipak odvesti tamo? Ili e pokušati da je ubedi da od
Karbankla odustane? Nju to niko ne može ubediti... ali, po svemu sude i, ona
može ubediti njega. Iskoristi e ovo što se on brine za njenu bezbednost i
naveš e ga da je ipak odveze tamo; uspe e, sigurna je u to. Možda sam ve sutra
u Karbanklu... po e da se osmehuje.
Ipak, da li je to ispravno postupanje? Neki deo njenog uma po eo se
nelagodno vrpoljiti. Na koji na in bi bilo neispravno? Ngenet ho e da joj
pomogne; to je njoj jasno. Ali, zašto je Ukresu potrebna, to nema pojma.
Zamišljala ga je bolesnog, ili gladnog; nema para, nema prijatelja, crkava od
gladi. Od presudnog zna aja može biti jedan dan, jedan sat... Svaki minut Ukresu
oslobo en, zahvaljuju i njenom dolasku, od patnje i tuge je važan, važniji nego
išta drugo.
Neki zvuk u zadnjem delu sobe naveo ju je da otvori o i. Pogledala je ka
drugim vratima, onim koja su bila tamo, iza nje. Osetila je da se njene o i
šire, i ponovo šire, zato što je njen um odbijao da primi informaciju koju su
o i dostavljale: jer, ta vrata su bila živa i kretala su se. Stajala su na dve
noge, kao ljudsko bi e, ali stopala su bila široka i pokazivala su plovne kožice
izme u prstiju. Kretanje tog bi a bilo je fluidno kao njihanje morske trave u
podvodnim talasima. Telo je bilo sivozeleno, bespolno; svetlucalo je nekom
uljastom prevlakom i bilo je golo, izuzimaju i jedan pojas, upleten od ne ega,
po kome su bili zaka eni neki neprepoznatljivi oblici. Ruke tog stvora nisu se
završavale šakama, nego se svaka razgranavala u pet-šest pipaka nalik na bi eve.
O i sedefastog sjaja, bez zenica, bile su uperene u nju, kao o i morskog duha.
Luna se digla na noge; usta su joj bila odve suva za zvuke koje je
pokušavala da izgovori; stavila je stolicu izme u sebe i tog košmarnog bi a, i
potegla svoj nož. Me utim, vide i njene pokrete to stvorenje se grleno
zakašljalo i hitro pobeglo nazad kroz vrata. Nestalo je s njenog vidika pre nego
što je Luna stigla da zaista poveruje u njegovu prisutnost.
Na mestu udovišta pojavio se neki ovek koga nikad ranije nije videla,
upola stariji od nje, sa krutom krestom plave kose koja se povijala u stranu i
padala preko jednog oka. Na sebi je imao ribarsku parka-jaknu, ali su njegove
pantalone, u bez-vatrenom sjaju ove prostorije, imale dre avu zelenu boju. "Ne
poteži to, gospo ice mala, imam te na nišanu." Ispružio je ruku i Luna je videla
nešto neprepoznatljivo u njegovoj šaci. "Odmah baci to na pod, ali polako."
Dovršila je izvla enje noža, ne znaju i kako da reaguje na tu pretnju.
Pomakao je ruku nestrpljivo i Luna je bacila nož na pod, prema njemu. Pošao je
napred, samo koliko je bilo potrebno da dohvati nož.
"Šta ho eš ti?" zapitala je; po utanjenoj oštrini sopstvenog glasa uvidela
je koliko se zapravo uplašila.
"Izi i, Svileni." Ne odgovaraju i na Lunino pitanje, ovek se okrenuo ka
vratima. Odgovoriše mu neki šištavi zvuci u kojima nije ništa razumela. ovek se
osmehnuo bez veselja. "Da", re e on, "oduševljena je što te je videla ta no
koliko i ti što si video nju. Izi i, omogu i joj da te bolje vidi."
Stvorenje je obazrivo opet ušlo u sobu; Lunine šake se stegoše na
životinjskim glavama na rubu stolice. Najednom je pomislila da ovo stvorenje
izgleda kao da je jedan od porodi nih grbova oživeo. "Para - para nemam uopšte."
ovek ju je pogledao belo, zatim se nasmejao. "A, je l' tako. Onda smo svi
u istom amcu, sada. Ali ne svi iz istog razloga. Dakle, ti samo ostani smirena
i niko ti ne e ništa."
"Ugaše! Šta se to dešava?" U sobu je, iza stvorenja, ušla još jedna
nepoznata osoba. Ljudsko bi e, ali opet neo ekivanog izgleda. Luna vide malu,
debeljuškastu ženu ija je koža bila plavocrne boje, a kosa kao srebro. Ta žena
je stala i iznena eno sklopila šake. "Dragi moj, nikad ne eš zakazati sudar ako
pretiš pištoljem ženskama", re e ona blagim tonom, sa nekim izrazom lica koji
nije baš sasvim prešao u osmeh. Prou avala je Lunin izgled na isti na in kao i
Luna njen.
Plavokosi ovek se ovog puta nije nasmejao. "Ne znam koliko ona zna, ali,
Elsi, ona ne bi trebalo da bude tu."
"Dabome. Ko si ti, devojko? Šta eš ovde?" Re i su zahtevale od Lune isto
što i jednostavna u tivost, ali glas je bio elik.
"Ja sam prijateljica - prijateljica Ngeneta Miroa. Jesi li ti Elsevir, ona
koju je došao da vidi?" Luna je preuzela inicijativu, vide i da odgovori po inju
da daju neke rezultate. "On je izišao da te na e. Mogla bih da po em da ga
potražim..." Bacila je pogled ka vratima.
"To ne e biti potrebno." Žena je mahnula rukom, i plavokosi je spustio
oružje, a zatim ga gurnuo u onaj džep gde je i njen nož otišao. Lica njih dvoje
malo su se opustila. " eka emo s tobom." Ono bi e nalik na duha iz mora
prošištalo je nešto; nastali zvuk je donekle podse ao na ljudsko pitanje.
"Svileni bi hteo da zna šta je zadržalo Miroa."
"Problemi sa motorom", ponovila je Luna mehani ki. Premestila se s noge na
nogu, i dalje zadržavaju i stolicu izme u sebe i njih.
"A-ha. Onda je jasno." Me utim Luni se inilo da u glasu te žene postoji
nešto što još nije sasvim zadovoljno. "Dobro, nema potrebe da sedimo dok ekamo,
a? Moje stare kosti škripe na tu pomisao. Sedi, medena, svi emo prosto da
sedimo pored vatre i upoznajemo se dok se on ne vrati. Ugaše, donesi nam i piva,
važi?"
Luna je zbunjeno gledala kako ta žena i ono košmarno stvorenje prilaze
stolu. Me utim, stvorenje je u nulo pored vatre, izvan domašaja udarca nogom;
njegovo telo presijavalo se u zra enju grejalice. Pljosnati pipci tog stvora
po eli su da ocrtavaju na ognjišnim kamenovima neke obrasce, ritmi nim i
hipnoti kim kretnjama; neki od pipaka bili su osaka eni, unakaženi starim
ožiljcima. Žena povu e jednu stolicu i sede pored Lune, sa osmehom prividnog
ohrabrenja. Otkop ala je sa sebe kišnu kabanicu koja joj je bila nekoliko
brojeva prevelika, otkrivaju i ispod toga jednostavni, jednodelni odevni
predmet, ija je narandžasta boja bila jednako dre ava kao zelena boja pantalona
njenog pratioca. "Mora eš oprostiti Svilenom što ne sedi sa nama. Bojim se da on
baš mnogo ne voli nepoznate osobe."
Luna je polako zaobišla svoju stolicu i sela. Muškarac se vratio sa tri
krigle piva; jednu je stavio uz ognjište. Luna je gledala kako morski demon
miluje kriglu nemirnim pipcima, podiže je, i ispija. Dohvatila je svoju kriglu i
potegla nekoliko uzastopnih dugih gutljaja. ovek je seo nasuprot nje, a lice je
razvukao u širok osmeh. "Ti, bogami, do-bro cugaš, mala."
Stara žena je coknula jezikom nekoliko puta, u znak neodobravanja, ali je
i sama pijuckala. "Nema veze. Pri aj nam o sebi, draga. Ne se am se da si nam
rekla kako se zoveš. Ja sam Elsevir, jašta, a ovo je Ugas. A ono je Svileni,
koji je... mom pokojnom mužu bio poslovni partner. Dabome da mu 'Svileni' nije
pravo ime. Mi ne možemo da izgovorimo njegovo pravo ime, ne možemo pa to ti je.
On je dilip, sa Cie-Puna; sa druge planete, kao i nas dvoje", dodala je, tiho i
umiruju e. "Jesi li ti jedna od Miroevih... koleginica?"
"Ja sam Luna. Ja..." Oklevala je, svesna da i oni oklevaju; još nije bila
sigurna u njih, nije znala šta je gore kazati - laž ili istinu. "Tek što sam ga
srela. Dovezao me je ovamo."
"I onda te doveo u ovu kafanu?" Ugas se nagnuo napred, namršten. "Tek
tako. Šta ti je rekao?"
"Ništa." Luna se odmakla od njega, nagnula se bliže staroj ženi. "Ali
ništa me i ne zanima, zaista. Ja samo putujem u Karbankl. On - on je rekao da
eš ti razumeti." Okrenula se Elseviri, susrela se sa nepopustljivim indigo
o ima u mreži stara kih bora.
"Razumeti šta?"
Luna je duboko udahnula i izvukla sibilski medaljon iz džempera. "Ovo."
Elsevir se vidno trgla, Ugas je uzmakao do naslona stolice. Stvorenje
pokraj ognjišta prošištalo je neko pitanje, a Ugas re e: "Ona je sibila!"
"E, dakle, zaista!..." progun ala je Elsevir. Te re i su se završile
maltene kao uzdah. " ast nam je." Pogledala je svoje drugare; Ugas je klimnuo
glavom. "Koliko je meni poznato, ova polovina Tijamata nije najbolje mesto za
sibile. Ovo po inje da li i na Miroa: upetljavati se ovako." Osmehnula se
iznenada, duboko, ali i veoma umorno. "Ništa, ništa - ali kad vidim tebe tako
mladu a tako mudru, osetim se kao vrlo stara i nerazumna."
Luna spusti pogled ka svojim prstima koji su se uvijali po drvetu. "Ja sam
samo posuda za prenošenje mudrosti Dame Thalase." Ponovila je te tradicionalne
re i samosvesno. Ovo su van-Tijamatovci, a ipak su, kao i Ngenet, reagovali sa
poštovanjem bliskim strahopoštovanju, kao što bi i Tijamatovac Letnjak reagovao.
"Ja sam... mislila da nijedan stranac ne veruje u Daminu silu. Svi kažu da vi,
stranci, navodite Zimce da mrze sibilstvo. Zašto ne mrzite mene?"
"Ti to ne znaš?" re e Ugas sa nevericom. Pogledao je Elsevir, pa tu insko
bi e pored ognjišta. "Ona ne zna šta je."
"Pa dabome da ne zna, Ugaše. Hegemonija želi da ovaj svet ostane u
tehnološkom mraku, a sibile su svetionici znanja. Ali svetionici samo samo za
onoga ko zna kako se to svetlo upotrebljava." Elsevir zamišljeno povu e gutljaj
piva. "Mogli bismo mi doneti naš sopstveni mali Milenijum, naše zlatno doba,
ovoj planeti. Znaš, Ugase, možda smo mi najopasniji ljudi koji su ikad sleteli
na Tijamat..."
Luna se napola namrštila. "Šta ti to zna i, da ne znam šta sam? Sibila
sam. Odgovaram na pitanja."
Elsevir klimnu glavom. "Ali ne na prava pitanja. Što ideš u Karbankl,
Luno, ako o ekuješ da eš se tamo suo iti samo sa mržnjom i ni im drugim?"
"Pa - moram da na em mog ro aka."
"To ti je jedini razlog?"
"To je jedino važno." Spustila je pogled ka trolistu.
"Zna i, on ti ipak nije samo ro ak? A?"
"Ne."
"Nego i ljubavnik?" re e Elsevir veoma nežno.
Klimnula je glavom, gutaju i knedlu da bi iznenadni gr u njenom grlu
popustio. "Jedini koga u ikad voleti. ak i ako ga nikad ne na em..."
Elsevir ju je potapšala po ruci, rukom krutom od starosti. "Da, maco, znam
to. Ponekad nai eš na nekog za koga bi bosa gazila preko ognjeva pakla. Zbog
ega je taj jedan toliko razli it od svih drugih, pitam se...?"
Ugas je, sa svoje strane, zurio u nju; sklonila je pogled.
Odmahnula je glavom. A zbog ega je toliko razli it od mene? "Jeste li vi
iz Karbankla?" Digla je pogled. "Možda ste ga tamo videli. Crvena kosa..."
Elsevir odmahnu glavom. "Avaj, nismo. Nismo iz tog grada. Mi smo samo - u
poseti. Privremeno." Bacila je pogled prema vratima, kao da se najednom setila
zašto ekaju.
"Hm... a šta si htela da kažeš sa onim o nepostavljanju pravih pita..."
Vrata kr me naglo se otvoriše i tresnuše o zid. Luna ne stiže da dovrši
pitanje. Digla je pogled ka vratima, kao i svi ostali.
Iz mraka u kr mu stupiše dve figure: jedan vitak muškarac osrednje visine
i jedna visoka, vrsto gra ena žena, oboje van-Tijamatovci; u teškoj, istovetnoj
ode i, sa šlemovima. I sa oružjem u rukama.
"Plavci!" progun ao je Ugas, jedva pomi u i usta. Elsevir je podigla ruku
do grla i istim pokretom preklopila kabanicu preko narandžaste ode e ispod. A
onda je pogledala tamnu boju kože na svojoj ruci i spustila ruku.
"Šta je ovo?" re e Luna, savla uju i svoju želju da sko i sa stolice, jer
je 'Svileni' potražio uto ište uz nju. "Ko su ovi?"
"Niko koga bi ti trebalo da upoznaš bolje", re e Elsevir smireno. Ponovo
je dohvatila kriglu, a onda pogledala uljeze. "Dakle, inspektorko. Ovo je
neo ekivano. No as si daleko od ku e."
"Ni upola tako daleko kao ti, rekla bih." Žena je pošla napred,
pretražuju i ih pogledom; oružje je još bilo u njenoj pesnici.
"Bojim se da ne znam šta time ho eš da kažeš." Elsevirin pogled svetlucao
je kontrolisanom indignacijom. "Ovo je privatna zabava odgovornih gra ana
Hegemonije, i ja smatram da je vaše ovakvo upadanje zaista sasvim..."
"Poštedi me, teh-krijum arko." Žena je na inila pokret pištoljem; njena
usta bila su vrsto stisnuta. "Vaš brod je prime en pri silasku, vi ste na ovoj
planeti ilegalno. Optužujem vas, dalje, da ste verovatno krijum arili predmete
koji su po zakonu kontraband. Ustajte svi! Ruke na glavu!"
Luna je sedela sle ena, prenose i pogled sa Elsevire na Ugasa i nazad; ali
oni su imali o i samo za ove upada e. Trolist joj se usecao u šaku. Shvataju i
doga aje samo toliko da se plašila, strpala je medaljon u džemper.
Uniformisana žena primetila je tu kretnju i pošla bliže Luni; u tom asu
Luna vide da se mrštenje na njenom licu pretvara u istu onu nevericu koja se
pokazala i na licima dvojice pijanih Zimaca na gatu. Muškarac iza policajke
pošao je obazrivo u stranu, zato što su Elsevir i Ugas zajedno ustali. Luna je
osetila da Elsevir uška njen lakat, pa je ustala i ona, grebu i stolicom po
podu.
"Sad, Svilo!" promrmljala je Elsevir i žestoko povukla Lunu unazad;
Svileni je ve jurio ka vratima odakle su svi oni došli. Luna je udarila le ima
o zid pored ognjišta dok su policajci oklevali izme u nekoliko mogu ih meta, a
Ugas je istog trena do epao kriglu i hitnuo je u svetiljku koja je, iznad njih,
visila oka ena o grede. Svetiljka pršte u bezbroj komada, a pljusak elektri nih
varnica i pivske pene po e padati po njima u iznenadnom mraku.
"Beži, beži!"
"Ga aj ga Bi-Zi!"
"Ti Luno se ne mešaj!"
Luna je osetila da ju je Elsevir grubo odgurnula; spotakla se slepo o
stolicu na kojoj je do malo as sedela. Pala je preko tog stola. Iza nje, galama,
krik; nejasno je videla da policajka ska e i hvata Elsevir za kabanicu. Lunina
šaka sklopila se oko još jedne krigle na stolu; zamahnula je iz sve snage,
vitlaju i kriglom preko glave, i tresnula policajku po podlaktici desne ruke,
za ula jauk. Elsevir se otrgla i odmah pogurala Lunu ka izlazu. "Nikad, nikad ne
udaraj plavce, draga..." re e Elsevir bez daha, uz njeno uvo. "Ipak, hvala. Sad
beži!"
Luna je klisnula kroz ta vrata; njen um bio je samo mutno promicanje, kao
i soba kroz koju je sad tr ala. Još jedna vrata, i ona se na e u mra noj
uli ici.
"Ovamo!" Ugas se materijalizovao pokraj nje i pokazao rukom levo. "Ovo je
slepa ulica. Elsi?"
"Evo me." Vrata su tresnula iza njih. "Ne pri aj, idemo u LB!"
Potr ali su; Luna je držala staru ženu za ruku, dodaju i joj snagu i
brzinu. Ispred sebe videli su ono tu insko stvorenje, u jednoj traci zvezdane
svetlosti, crvenkaste i zlatne; zatim je stvorenje nestalo u mra noj rupi senke.
Iza sebe za ula je otvaranje vrata sa treskom i uzvik otkrivanja. Njena slobodna
šaka odjednom je cela obamrla, sve do zglavka; panika joj dade krila.
Ugas, klizaju i se pomalo, uspe da se zaustavi ta no na mestu gde je tu in
malo as nestao. Bilo je to pred jednom ogradom od dasaka, koja je bila sva
pozla ena od zvezdane no i. Sagnuo se i hitro provukao kroz prazninu izme u dve
trule daske. Provukla se i ona za njim, pa izvukla Elsevir za sobom; slede eg
trenutka je maltene pala preko ogromne gomile naplavljenog drveta pred kojom se
našla.
"Idemo u LB !" Ugas im je mahao mahnito. "Ja u zapušiti rupu!"
"Ovamo." Elsevir je povukla Lunu za ruku i povela je krivudavom putanjom
izme u itavih brda svakojakih predmeta izvu enih iz mora i donetih u ovo
dvorište. Luna je išla za njom, ali se i osvrnula, i videla kako Ugas navla i
mrtve ostatke jednog bodljikavog drveta na rupu u ogradi. Ali kad se okretao da
nastavi bekstvo, jedna grana se zaka ila za njegovu parku i vratila ga, trzajem,
nazad; Luna je još videla kako se Ugas bori i osloba a, a onda se izme u njih
na e, i zakloni ga, gomila bu avih brodskih jedara. Pokraj nje se Elsevir
spotakla o neku prepreku u tami; Luna je pridrža.
Sad je videla ispred sebe, u senkama i u zlatu dvorišta pod zvezdama,
jedno so ivo od olupanog metala, koje je ležalo približno na sredini dvorišnog
prostora. S jedne strane so iva bila su otvorena hermeti ka brodska vrata, do
kojih je, sa tla, vodila rampa. "Šta je to?"
"Sklonište", jeknula je Elsevir, bore i se za vazduh. Stigle su do rampe i
popele se zajedno; videše da ih na vrhu, unutra, ve eka Svileni. "Uklju eno?"
Tu in je potvrdno nešto promrmljao, mahnuo jednim pipkom.
"Onda se vezuj, idemo odavde." Elsevir se naslonila na brodski unutrašnji
zid, pritiskaju i šaku na srce. "Ugaše?" Pogledala je van, ali tamo su mogli da
vide samo groblje svakojakih delova i ostataka, i prigušeno žarenje neba.
Luna se okrenula, pa i nagnula napolje da bolje vidi. Ugas je dolazio,
trkom; ali pred njenim o ima se spotakao, pao, nekoliko trenutaka ležao na
zemlji ošamu eno. Najzad se pridigao i krenuo opet napred, ali tako da ju je
podsetio na oveka koji tr i ispod vode, gde svaki pokret nailazi na otpor. "Evo
ga!"
Stigao je do podnožja rampe, stao, gledao uz nju jedan dugi trenutak.
Držao se šakama za stomak. Onda je po eo da se penje. Ona ugleda iza njega
jednog od njihovih progonitelja kako obilazi onu gomilu starih jedara. "Ugase,
brže!"
Ali tek što je to rekla, on je usporio. Glavinjao je po rampi, a o i su mu
bile staklaste od o ajanja.
"Hajde!"
Odmahnuo je glavom, stao, njišu i se.
Sad je preko dvorišta videla oboje policajaca; neko od njih je nišanio ka
Ugasu, a neko povikao: "Stoj!"
Luna se odgurnu od zida i pojuri niz rampu, dograbi labavi rukav njegove
parke i povu e ga gore i napred, kroz brodska vrata. Iza njih, rampa se
teleskopski uvukla u brod, a vrata su se šištavo zatvorila; osetila je bol u
ušima, zbog promene pritiska. Ugas se gr evito uhvatio za okvir unutrašnjih
vrata im je Luna povratila ravnotežu i pustila ga. Jedna njena šaka još je bila
onesposobljena udnom paralizom; Luna je pogleda i kriknu tiho, sa nevericom,
vide i da je šaka umrljana krvlju.
"Ugase, ti idi napred i..." Elsevir je zamukla, vide i da Ugas pored nje
pada na kolena i pruža se po podu. Luna vide blistavo crvenu mrlju na njegovoj
jakni, shvati da krv na ruci nije njena.
"O, Bože moj, Ugaše!"
"Šta se desilo?" Luna je kleknula pored njega, pružila ruke ka njemu.
Udarcem je odbio njenu crveno pokvašenu ruku. "Ne!" Videla je dršku svog
sopstvenog noža kako viri iz velikog džepa na trbuhu jakne, u sredini sve šire
mrlje krvi. "Ne diraj nož... po elo bi krvoliptanje." Luna je ustuknula, pribila
ruke uz svoje telo. "Elsevir?" re e Ugas, gledaju i mimo Lune.
"Ugaše, kako se to desilo?" Elsevir je kruto kleknula s njegove druge
strane, položila šaku na njegov obraz. Iza nje se na unutrašnjim vratima pojavio
Svileni.
Ugas se nasmejao kroz bele usne. "Trebalo je da ostavim mladoj dami njen
bodež... dok sam bežao, pao sam i nabio se na njega. Prokleta nožekanja. Strpaj
me u frizer, Elsi, boli... boli me..." Borio se da ustane, jau u i kroz stisnute
zube; njih dve ga podigoše na noge.
"Svileni, sedi za kontrolnu tablu."
Svileni je pošao ispred njih. Ušli su svi u susednu prostoriju. Položiše
Ugasa na jedan ležaj, zapravo sedište donekle opruženo unazad. Imali su vrlo
malo prostora za kretanje.
"Stavio si njen nož u džep! De ko dragi, to je bilo neverovatno tupavo,
znaš." Elsevir je poljubila svoje prste i njima ga ovlaš dotakla iznad o iju.
"Ja sam astro-navigator, a ne... pla eni ubica. Šta ja... znam o tome?"
Zakašljao se; u uglu njegovih usana pojavio se curak krvi, potekao mu niz obraz,
do uva.
Elsevir je uzmakla jedan korak, a slede eg trenutka se poluprovidni konus
boje dima ve spustio preko ležaja, tako da Ugasa više nisu mogli dobro videti.
"Spavaj dobro." To je zvu alo kao blagoslov umiru em, ali Elsevir pogleda Lunu u
o i i, vide i neizgovoreno pitanje, odmahnu glavom. "Ne. Ovo e ga održati u
životu dok ga ne donesemo do mesta gde e dobiti pomo ." Njeno lice se
promenilo. "Ako uopšte pobegnemo iz atmosfere pre nego što oni plavci prizovu
gnev samog neba na nas. Veži se, maco, ubrzanje ume da bude neprijatno kada ga
doživljavaš prvi put." Progurala se ispred Lune, sela u jedno mekano obloženo
sedište visokog naslona, pred instrument-tablu. Na drugom takvom sedištu ve je
bio tu in, iji pipci su lebdeli iznad mnogobrojnih svetle ih površina na plo i.
Ispred njih, široki ekran koji je davao utisak kao da gledaju kroz najobi nije
staklo omogu io im je da opet vide dvorište sa otpadom, ali iz drugog ugla. Luna
je sela u tre e takvo sedište, iza njih, i prikop ala kaiševe oko sebe,
neodlu nim pokretima. Tu in iz dubine grla izgovori nešto što je zazvu alo
upitno.
"Pa šta u drugo?" re e Elsevir oštro. "Ne možemo da je ostavimo
pandurima; sibilu, ni slu ajno. Naro ito sad, kad se ona i tukla s njima da me
spase - znaš šta bi joj uradili... Diži!"
Luna se naginjala napred, slušala ih je - a sad je neki nevidljivi talas
potisnu na naslon sedišta. Uzviknula je iznena eno, i uzviknula još jednom kad
se pritisak poja ao i isterao joj dobar deo vazduha iz plu a. Borila se protiv
toga kao davljenica, i otprilike toliko uspešno; ugnje ivala se u mekane obline
sedišta cvile i od neverice. Izme u njihova dva sedišta, koja su bila ispred
nje, sad više nije videla dvorište prepuno starudije, nije videla nikakvo tlo,
samo zvezde. Pred njenim o ima mesec je pao poput kamena, proleteo je pored
njihovog prozora i nestao. Sklopila je o i, osetila kako je vrtlog košmara
usisava, vrtlog crn, bez dna.
Ali u poplavnim vodama panike našla je se anje na jednu drugu tamu,
potpuniju, apsolutniju od svih ostalih tama mogu ih u njenom životu - na crno
srce sibilskog transfera. Transfer... ovo je bilo kao transfer. Uhvatila se za
tu kotvu, osetila kako težina i masivnost ne eg, ipak, poznatog usporavaju
spiralu njenog straha. Usmerila je svu svoju koncentraciju ka onim
disciplinovanim ritmovima uma i tela koji daju sibili mogu nost da održava tanku
nit svoje svesti u neprekinutoj vezi sa stvarnoš u; postepeno se ustalila u
trpljenje, podnošenje.
Opet je otvorila o i i videla da su napolju i sad zvezde; okrenula je
glavu po naslonu, na jednu stranu, razgledala zid sa svetle im podacima na
instrumentima, nadomak njenog sedišta. Nije pokušala da ih dodirne. Postade
svesna da Elsevir nešto govori, glasom napregnutim ali gotovo ne ujnim, i da joj
ne-ljudsko bi e odgovara; zapravo nije razumela ni jedno ni drugo.
"...proverava. Još nije data uzbuna. Nadam se da nisu imali releje... dok
je daju mi emo možda... Štitovi zeleno?"
Svileni je odgovorio, nerazumljivim tu inskim govorom.
"Pa nadam se i ja... ali ti budi spreman da prebaciš snagu na..."
(Odgovor.)
"Jeste, utišani smo. Uostalom oni samo traže krijum are koji dolaze... a
ne iza le a. Molim vas Bogovi, da ne..."
(Odgovor.)
Nejaki smeh. "Nego šta. Vreme?"
Luna je opet sklopila o i, udobno uljuljkana; pustila je da re i proti u
pored nje. Oni lete, nekako, u ovoj kabini, koja je okovana metalom; ali let
nije nimalo nalik na onaj sa Ngenetom. Zapitala se zašto, i kako, i mutno se
pitala da li ovo li i na let tu inskim me uzvezdanim brodom... Njene o i se
najednom otvoriše. "Elsevir!"
"Da... Jesi li dobro, Luno?"
"Šta mi ovo radimo? Kuda idemo?" Grabila je vazduh kao da se guši.
"Odlazimo... Vreme?"
(Odgovor.)
"Izišli iz gravitacionog 'bunara'!" Šištav, ali trijumfalan smeh. "Smanji
potrošnju energije... ono što nam je preostalo, treba da štedimo za randevu."
Pritisak koji je stezao Lunu poput mengela naglo nestade. Ona ispruži i
proteže ruke. Ne samo što se sa njenog tela digao onaj silni gnje e i pritisak,
nego je nestao i svaki ose aj težine; ose ala se kao da je izgubila telesnost,
kao da je postala mehuri koji se diže kroz morsku vodu... gle, pa ona se zaista
diže iz mekanog sedišta i samo kaiševi je zadržavaju da ne odleti. Spustila je
pani ni pogled ka sebi, do epala se šakama za te kaiševe.
"E, Svileni, Svileni, suviše sam ja stara za ovo. Zar jedna kulturna žena
ovako da zara uje za život."
(Odgovor.)
"Naravno da je iz principijelnih razloga! Ne misliš da bih nastavila Ti-
Džejev posao samo za pare? A iz uzbu enja sigurno ne bih", gun ala je Elsevir.
"Ali, daljih putovanja u svakom slu aju ne e biti. Ni kinte nismo ovog puta
zaradili, sva roba je još tu... Ah, jadni Miroe! Bogovi znaju u šta se on
pretvorio." ulo se osloba anje kop e i Luna vide kako Elsevirina srebrna kosa
po inje da se diže iznad naslona stolice. "Mi to nikad ne emo znati." Elsevir se
okrete da je pogleda. "Luno, jesi li..."
"Ne plašite se!" re e Luna, podižu i pogled prepun udesnog. "Ovo je
prisustvo Dame. Ova soba je puna Mora, zato plovimo... To je udo."
Elsevir joj se nasmeši, malo tužno. "Ne, maco - ovo je samo odsustvo Dame.
Do nas, ovde, ne dohvata ni tvoja Dama, niti tvoja planeta uopšte. Udaljili smo
se toliko da jednostavno nema gravitacije koja bi nas vukla na dole. Do i napred
pa eš videti šta ho u da kažem."
Luna se neodlu no odvezala i odgurnula na gore. Elsevir se naglo pružila i
uhvatila Lunu za nogu, da Luna ne bi tresnula u polu-providnu kupu iznad njenog
sedišta, identi nu sa onom koja je pokrila Ugasa. "Lakše to!" Zatim ju je
Elsevir povukla napred i pokazala prstom dole. Ispod njih ležala je oblina
Tijamata, penom prošarani loptasti talas plavog naspram zida zvezda.
U srcu je znala šta e videti; ali dok se, plove i lagano, bližila
"staklu" ekrana, prizor je nadmašio sve što je dotad zamišljala. Samo je mogla
dahnuti: "Predivno... predivno..." Prislonila je šake na hladnu providnu
površinu, kao da je to prozor.
" ekaj dok pro emo kroz Crnu Kapiju, pa da vidiš šta ima na drugoj
strani."
"O, da..." Tamno seme sumnje po e klijati u njenoj svesti. Prinudila je
sebe da otrgne pogled, da okrene glavu. "Crna Kapija? Ali tako stranci idu na
druge planete..." Opet pogleda napolje: itav njen svet, koji je izgledao tako
ogroman i raznovrstan, leži sad pod njenim nogama kao neki ribarski plovak
izliven od plavog stakla. "Ne... ne, ne mogu kroz Crnu Kapiju sa vama. Moram u
Karbankl. Da na em Ukresa." vrsto se odgurnula od prozora, onda zaustavila svoj
let tako što se uhvatila za naslon sedišta Svilenog. "Možete li me sad vratiti
dole? Možete li, i da li biste hteli, da me iskrcate... na kopno, kod zvezdane
luke?"
"Da te opet vratimo dole?" Prostor izme u Elsevirinih plavoljubi astih
o iju popuni se naborima od mrštenja; stara žena pritisnu prste obeju šaka na
usne. "Luno, Lunice draga... Plašila sam se da ti ne shvataš. Vidiš, ne možemo
te spustiti. Toga nema. Ušli bi nam u trag, a osim toga slabi smo sa zalihom
energije - nema nazad. Kad sam pomenula kapiju, to, na žalost, nije zna ilo da
možeš da biraš kuda eš."

12.
"Ti si vlasnik ovog vozila?" Geja Džeruša je stajala pored letilice na
gatu; njen dah se pretvarao u inje u ledenom no nom vazduhu. Obilatim mrštenjem
pokazivala je svoje neraspoloženje krupnom oveku koji se naslonio i nalaktio na
letilicu sa istim onim lažnim samopouzdanjem koje su teh-krijum ari malo as u
kr mi pokazali. Gundalinu je stajao pored nje; dizao se na prste pa na pete
izama, jedva kontrolišu i svoje ose anje uskra enosti.
"Jesam vlasnik, a jasno je i da imam savršeno pravo da to budem." Glas mu
je bio promukao - kao kad gaziš po šljunku. Naglim pokretom ruke pokazao je
prema svom licu. I u tom slabom svetlu jasno se videlo da nije sa Tijamata -
verovatno je sa Cie-Pana, naga ala je Džeruša, ili možda sa etvrte. "Nisi
valjda doletela ak sa Karbankla da mi napišeš kaznu za nepropisno parkiranje,
inspektorko?"
Džeruša je napravila nekakvu grimasu; koristila je ljutnju da sakrije
ose anje nelagodnosti koje je bilo u njoj. Ruke je držala vrsto prekrštene na
grudima, preko teškog kaputa, ali tako da ne optere uje desnicu, koju je ona
cura u gostionici udarila kriglom. Njena desna podlaktica bila je belo užarena
zvezda, koja je furiozno plamsala u središtu uzdrhtale vaseljene njenog tela;
bol je bio tako jak da joj se povra alo od njega, i samo je zahvaljuju i
intenzitetu svog gneva zadržavala jasno u uma. Jedna baba i nekoliko mangupa
napravili su budalu od nje; a što je najgore, iznutra ju je grickala sumnja da
su u tome uspeli samo zato što je ona i sama želela da uspeju. Do pakla, njen
posao je da sprovodi zakon, pa i primenom sile, a ne da popravlja zakon kako se
njoj svidi! E, bar ovaj jedan se nije izvukao. "Ne, gra anine Ngenet, došli smo
da te optužimo za pokušaj kupovine robe koja je pod zabranom uvoza."
Njegovo lice bilo je slika iznena enog negodovanja. Ej, Bogovi, Bogovi,
šta bih dala da vidim kako jednom, bar jednom, jedan od njih diže ruke i kaže
"Priznajem, kriv sam!"
"Zanimalo bi me na osnovu kog dokaznog materijala izri eš takvu optužbu.
Ne ete na i ni..."
"Znam da ne emo. Nisi imao vremena da sklopiš pogodbu sa njima. Ali, vi en
si u prisustvu jedne van-tijamatovske osobe koja nam je pobegla."
"O emu je tu re ?"
Mogla je, maltene, da poveruje da on to ne zna. "Ženska, oko sedamnaest
standardnih godina, blede kose i kože."
"To nije krijum arka!" Ngenet se ljutito odgurnuo od lete eg brodi a.
"Bila je s njima kad smo pošli da ih pohapsimo", re e Gundalinu. "Udarila
je inspektorku i pobegla sa njima."
"To je jedna Letnjakinja sa Nizvetrinskih ostrva, zove se Luna
Svetlohodna. Dovezao sam je ovamo i ostavio je u kr mi zato što..." Za utao je;
Geja Džeruša se zapitala šta se to plašio da kaže. "Ona ne bi mogla znati ništa
o tome."
"Onda što im je pomogla da pobegnu?"
"A šta bi ti, do vraga, radila, da si danas došla iz teritorija Leta, i da
dvoje stranaca ulete i mašu pištoljima prema tebi?" Na inio je dva uznemirena
koraka izme u njih. "Šta bi, za ime hiljadu bogova, pomislila, da si na njenom
mestu? Niste joj ništa u inili - ?"
Džeruša na ini novu grimasu, ali je izvi u osmeh. "Pitaj obratno."
Zapitala se, sa nešto više interesovanja, zašto on pokušava da zaštiti tu
devojku. Ljubavnicu?
"Rekla si da su svi pobegli?"
Gundalinu se kiselo nasmejao. "Za oveka koji ne zna ništa, prokleto si
zainteresovan za no ašnje doga aje."
Ngenet nije obra ao pažnju na njega; ekao je.
"Svi su pobegli. Njihova letilica je napustila tijamatski prostor
neošte ena." Geja Džeruša vide da se izraz na njegovom licu menja u nešto što
nije olakšanje.
"Svi? Ho eš re i, i ona s njima?" Re i su silazile sa njegovog jezika kao
da su, za njega, sve tu inske.
"Baš tako." Klimnula je glavom, stegla drugom rukom lakat ozle ene,
pritiskaju i i umrtvljuju i nervne puteve. "Odveli su je. Ti pokušavaš da me
ubediš da je ona zaista bila nedužna meštanka slu ajno u prolazu ovuda?"
Ngenet se okrete na drugu stranu, udari pesnicom, u rukavici, po
vetrobranskom staklu koje je bilo oivi eno mraznim šarama. "Ja sam kriv..."
I ja. Da smo ih zadržali, njoj ništa ne bi bilo. Tako to ide, kad se
upustiš u pokušaje menjanja zakona. Džeruša opsova vrlo tiho.
"A šta je ona bila tebi, gra anine Ngenet?" upita Gundalinu. "Ne samo
nepoznata osoba u prolazu." To nije bilo pitanje.
"Ona je sibila." Okrenuo je pogled opet ka njima. "Sad nije važno da li
ete vi to znati."
Džeruša je podigla obrve. "Sibila?" Vetar iz zaliva Šotouver dohvatio ju
je ledenim kandžama. "Zašto - zašto bi to nama bilo važno?"
"Ma, hajde, inspektorko." Njegov glas bio je gorak koliko i taj vetar
leden.
"Mi smo policija. Sprovodimo zakon" - laži, mala, samo laži - "a zakon
štiti sibile, ak i na Tijamatu."
"Kao i mere? Kao što štiti itav ovaj svet od napretka?"
Videla je da se Gundalinu ukrutio kao lova ki pas koji je nanjušio plen.
"Koliko dugo ve živiš u ovdašnjim zaba enim podru jima, gra anine Ngenet?"
"Od ro enja", re e on, sa nekom vrstom ponosa. "Kao i moj otac, i moj
deda... Ovo je moj rodni svet."
"I ne dopada ti se kako mi njime upravljamo?" Gundalinu je to pretvorio u
izaziva ku re enicu, sva ala ku.
"Dabome da mi se ne dopada! Pokušavate da zadavite budu nost ove planete,
dozvoljavate da crv kao što je Starbak briše izme sa vama, a za to vreme da
masovno ubija nedužna stvorenja, samo zbog prohteva nekolicine odvratno bogatih
kopilana koji nameravaju da žive ve no. Terate sprdnju sa 'zakonom' i
'pravdom'..."
"Kao i ti, gra anine." Gundalinu je stupio napred; videla je šta je sve
dospelo u završne položaje i zabravilo se, u njegovoj glavi. "Inspektorko, ini
se da je ovaj ovek umešan u kriminalne aktivnosti ozbiljnije od krijum arenja.
Mislim da treba da ga povedemo u grad..."
"I podignemo optužbu, koju? Da se ponašao kao nadmena budala?" Odmahnula
je glavom. "Nemamo dokaze koji bi opravdali privo enje."
"Ali on je..." Gundalinu je odmahnuo rukom i nehotice zaka io Džerušu po
ruci.
"Do vraga, naredni e, ja kažem da ga puštamo da ide!" Izgubila je iz vida
njegovo iznena eno lice, zaklonjeno kišom zvezdica koje je videla od bola.
Žmirnula je i opet se usredsredila na Ngeneta. "Ali to ne zna i da te puštam
sasvim, Ngenet. Tvoje prisustvo ovde, i tvoj stav, dovoljno su sporni, da
opravdavaju moj slede i postupak: oduzimam ti dozvolu da voziš ovu letilicu. I
zaplenjujem je. Mi emo je odvesti do grada." Mlazi znoja curio je niz njenu
slepoo nicu, goru e leden.
"Ne možete to!" Ngenet se uspravio i istim pokretom odmakao od vrata
letilice; stao je tako, da se sad nadnosio nad nju. "Ja sam državljanin
Hegemonije..."
"I zato moraš da izvršavaš moja nare enja." Digla je glavu i uzvratila mu
pogledom jednako besnim. "A po slobodnoj volji opredelio si se da budeš i
državljanin Tijamata. Pa, ako to želiš, onda treba i da živiš kao Tijamatovac."
"Kako da upravljam mojom plantažom?"
"Kao i ma koji drugi Zimac. Upotrebljavaj brod, sara uj sa trgovcima.
Posti i eš solidan uspeh, ako je to zaista sve za šta ti je letilica bila
potrebna... Ili možda ho eš, umesto toga, da po eš u Karbankl sa nama, a tvoja
plantaža da se elektronski pretraži, da se vidi imaš li ikakvu skrivenu
krijum arenu robu?" Posmatrala ga je kako se bori da ne kaže ništa, i bila je
zadovoljna.
"U redu. Nosite vozilo. Ali prvo da iznesem moje stvari."
"To ne e biti potrebno."
Pogledao ju je.
"Odbaci u te do tvoje plantaže pre nego što odvezem letilicu u Karbankl...
Bi-Zi, ti vozi patrolna ku i."
Gundalinu je klimnuo glavom; ona vide da se tim pokretom rastresa i deo
njegovog razo aranja. "Da letim u tandemu sa tobom, inspektorko?"
"Ne. Ne verujem da e gra anin Ngenet u initi išta glupo. On na mene ne
ostavlja impresiju da je glup ovek."
Ngenet na ini neki zvuk koji nije bio baš pravi smeh.
"Mogli bismo krenuti." Mahnula je glavom prema patrolnim kolima, sumorno.
Bi e to dugo putovanje.
"Dobro. Vidimo se u Karbanklu, inspektorko." Gundalinu je salutirao i
pošao.
Posmatrala je njegov ulazak u patrolna kola, i kako se dižu sa kamenog
plo nika gata. Nebo se opet naobla ivalo; ona zadrhta ja e. Karbankl bar ima
centralno grejanje... odjednom je eznula za dodirom toplog vetra mirisnog od
cve a silife, za beskrajnim letnjim popodnevom njenog detinjstva na planeti
Novosklon, ili Njuhejven, kako su je zvali. "Pa, gra anine Ngenet..."
Ngenet je pružio ruku i njegova šaka se sklopila ta no oko njene povre ene
podlaktice, blago ali i vrsto. Jauknula je, ukru uju i se od iznena enja i
iznenadne uzbunjenosti.
"A-ha." Digao je drugu šaku, gestom upozorenja. Pustio je njenu ruku i
rekao: "Samo sam hteo da budem siguran. Ta Letnja cura te je povredila,
inspektorko. Možda bi bilo dobro da mi dopustiš da to pogledam."
"Ma, nije to ništa. Upadaj." Sklonila je pogled od njega, stežu i vilice.
Slegnuo je ramenima. "Slobodno budi mu enica, ako si za to raspoložena.
Ali to me ne impresionira. Kao što si rekla, nisam glup ovek."
Uzvratila mu je pogled. "Radije u da sa ekam da odem kod doktora na
kosmodromu."
"Ja sam kvalifikovani bolni ar." Okrenuo se, pritisnuo šaku na jednu plo u
koja je sa injavala deo bo ne strane letilice. Plo a se poma e, otvaraju i jednu
pregradu. Na slaboj svetlosti Džeruša nije videla šta je unutra. On je iz
pregrade izvadio jednu torbu tamne boje, stavio je na tlo i otvorio. "Naravno" -
digao je pogled osmehuju i se ironi no - "ti bi verovatno rekla da sam
veterinar. Ali, dijagnosti ki alat je isti."
Namrštila se malo, ne razumevaju i, ali je dozvolila da je on uzme za ruku
i da pre e skenerom duž cele podlaktice.
"Hm." Pustio je njenu ruku. "Žbica je napukla. Stavi u privremenu udlagu i
da u ti nešto da bol popusti."
Stajala je utke dok je on nameštao i u vrš ivao krutu cev udlage oko
njene podlaktice. Pritisnuo je jedno malo, sun erasto jastu e u dlan njene ruke
bez rukavice; osetila je kako blaženo ništavilo gasi plamenove duž njene ruke,
odahnula. "Hvala." Gledala je kako vra a torbu na mesto i zapitala se iznenada
da li on nju vidi kao žensku koju je lako pridobiti. "Ti znaš da ovo ne e
promeniti moje stavove o ma emu, Ngenet."
Sklopio je opet tu pregradu i rekao odbojno: "Nisam to ni o ekivao.
Posredno sam kriv za tvoju povredu; a to mi se ne dopada. Osim toga..." suo io
se opet s njom, "valjda ti nešto i dugujem."
"Za šta?"
"Za to što si mi dala da odaberem manje od dva zla. Da je bilo kako je
hteo onaj preterano revnosni narednik, mogao sam još da budem i proteran."
Osmehnula se slabo. "Ne ako nemaš šta da kriješ."
"Postoji li me u nama iko ko zaista nema šta da krije, inspektorko Pala-
Tion?" Oslobodio je bravu na vratima letilice. Posmatrao je Džerušu sa jednako
slabim osmehom. "Ti, na primer?"
Obišla je oko letilice, sa ekala da on otvori i ona druga vrata, ušla i
smestila se pažljivo. "Imala - nemala, ti si poslednji koji e to znati,
Ngenet." Pritegla je kaiševe preko sebe, jednom rukom.
Nije rekao ništa, ali je nastavio da se smeška dok je uklju ivao
energetsku jedinicu. Odjednom nije bila tako sigurna da e Ngenet biti poslednji
koji e znati.

13.
"...pa prema tome njegovo prisustvo tamo daje osnovu da pomislimo da je on
možda umešan u ometanje lova na mere. Ali, ja sam, li no, zaplenila njegovu
letilicu; ne verujem da e, bez nje, mo i dalje da ometa Vaše lovce."
Arienrodina glava bila je oslonjena na cvetno-mirisni jastu i koji ju je
štitio od hladnog naslona prestola; slušala je kako inspektorka, stisnutih
usana, podnosi ovaj svoj izveštaj, ali slušala je sa mnogo više interesovanja
nego što je dopuštala da se primeti. Pro itala je i pogled koji je ta žena
dobacila Starbaku im je završila podnošenje izveštaja; osetila je, više nego
videla, Starbakovu reakciju na to. On je pre izvesnog vremena oterao onog drskog
prostaka, Pala-Tioninog pomo nika, i to je kraljicu tada lepo zabavilo; posle je
uživala u Starbakovim konkretnim opisima šta bi sve radio toj policajki kad bi
mu se pružila prilika. Arienrod se nije mnogo interesovala za Starbakovu
prošlost, ali, ta prošlost nje ponekad zadirala u sadašnjost, na na ine koji su
kraljicu iznena ivali... mada, zapravo, ovaj Starbak više nije uspevao, ili je
vrlo retko uspevao, da je ma ime iznenadi. "Ko je taj ovek, inspektorko? Zašto
ga niste uhapsili, ako ste znali da je kriv?" Njen glas bio je jako zaoštren,
zbog želje da razotkrije jednu dublju misteriju vezanu za Šotouverski zaliv.
"Nisam imala dovoljno dokaza", re e Pala-Tion ritualno, kao da je to ve
mnogo puta ponovila. "Pošto je van-Tijamatovac, u svakom slu aju je pod
jurisdikcijom Hegemonije, Vaše veli anstvo, pa prema tome njegov identitet Vama
ner bi bio ni od kakve koristi." Njen izraz lica postade još za nijansu
tvrdoglaviji.
"Svakako, inspektorko." Samo što ga ja lako mogu saznati, van-
Tijamatkinjo. Bacila je pogled na podnožje kraljevskog trona, na blistavu,
crvenu kosu Ukresa Svetlohodnog koji je nelagodno sedeo na stepenicima. Arienrod
je malo as, im je inspektorka stigla, naredila brbljivoj gomili velikaša da
napuste tu prostoriju; ali, iz istih, privatnih, razloga naredila je de aku da
ostane. Pala-Tion je doista zgranuto gledala Ukresa. Arienrod je videla i to da
se Ukresovo telo mal ice ukrutilo, od ponosa možda, kad je policajka na trenutak
nagnula glavu ka njemu kao da odaje priznanje njegovom novom statusu. "Da li ste
videli i tu mladu Letnjakinju koju je Vaš van-Tijamatovac vozio?"
Pala-Tion se vidno trgla; do ovog trenutka devojku nije ni pomenula.
"Jesam... videla sam je, Vaše veli anstvo." Nesvesno je pomakla levu ruku kao da
ho e da dotakne tanki omota koji je obavijao njenu desnu podlakticu. "Ali ona
nije ostala na raspolaganju za saslušanje. Pobegla je zajedno sa krijum arima.
Oni su nam... izmakli, znate..." spustila je pogled, "pa je ona napustila ovu
planetu, zajedno sa njima."
"Ne!" Arienrod se sva cimnula napred; ta jedna re pobegla je izme u
njenih zuba pre nego što ju je stigla zaustaviti. Otišla? Otišla? Kraljica
opusti i otvori pesnice, i opet fluidno sede unazad; ose ala je da su tri para
o iju uperena u njeno lice. Inspektorkine sme e, duboko usa ene o i suzile su se
od prora una; Arienrod pomisli da je policajka svakako morala uo iti toliku
sli nost lica. Ali Pala-Tion je opet samo pogledala u pod, kao da nije imala
sposobnost da svoje sumnje prosledi do ma kakvog logi nog zaklju ka.
"Znate li ime te devojke? Imam razloga da verujem da mi je to neka...
ro aka." Pa nek Pala-Tion zaklju i šta god ho e.
"Zvala se Luna Svetlohodna, Vaše veli anstvo."
Sad je, znaju i unapred, sasvim kontrolisala svoje reakcije, iako je
osetila kako talas emocija peva u njenom telu. Ali ispod nje de ak, uvši to ime
i najzad shvataju i, ispusti frulu, koja se zakotrlja niz stepenike i pade na
ilim ne ujno, ostavljaju i savršenu tišinu u dvorani. Pala-Tion je nekoliko
trenutaka gledala de aka, a onda je digla pogled.
"Žao mi je što se to dogodilo, Vaše veli anstvo." To rekavši, pogledala je
još jednom de aka, kratko, kao da je uvidela da izme u njih postoji neka veza.
"Ne verujem da je iko imao plan da se to sve desi baš tako."
Nije tebi ni upola žao koliko meni. Arienrod je palcem okrenula jedan
prsten. Ali e ti tek biti mnogo žalije, tu inko. "Možete i i, inspektorko."
Pala-Tion je salutirala i brzim hodom krenula ka Dvorani vetra, vijore i
svojim crvenim ogrta em iza sebe. Arienrodine šake opet su se zgr ile; po ele su
i da drhte. Ukres je ustao, dohvatio sviralu, bore i se sa jadom i sa
zbunjenoš u. "Vaše veli anstvo, mogu li... mogu li da idem...?" Njegove o i,
zelene kao liš e, gledale su u pod; njegov glas bio je samo šapat.
"Da. Idi. Zva u te kad mi budeš potreban." Podigla je ruku. Udaljio se od
prestolja, bez propisnog naklona. Gledala je kako odlazi, i odlaze i zaboravlja
nju; gledala je kontrast njegove kose, crvene poput nove krvi, i snežno belog
saga: ranjeno bi e koje traži neku jazbinu u koju e mo i da se sakrije, obuzeto
bolom, napušteno, pogo eno... prelepo.
Još od dana njegovog dolaska ose ala je da se u njoj pomi e nešto što je
dugo bilo uspavano. Neka svežina, obnova, ežnja... Ali ne ežnja one vrste koju
je prema Starbaku ose ala, ili prema stotinu drugih ljubavnika prošlih i
sadašnjih; svi su oni meso bez duše, spremno da radi šta god nezasita glad za
vlaš u diktira. Kad je gledala Ukresa Svetlohodnog, da, tad je ose ala bolnu
želju da ima to vitko i elasti no telo pokraj sebe u postelji, eznula je da ga
dira i da ga oseti na svom telu. Ali kad ga je gledala, tako e je videla i
njegovo lice, svežinu njegovog u enja, nevinost njegove zahvalnosti... stvari
koje je nau ila da kod drugih prezire a u sebi spre ava, tokom svoje duge zimske
vladavine. On je ljubav Lune - koja je njena drugost, k er njenog uma - on je
pola ovek a pola de ak, njegovo prisustvo upu uje dah novog vazduha ka mutnom
žaru njenog davno zaboravljenog devojaštva i pokre e neku toplinu u hladnim
dvoranama njene duše.
Me utim, on nije reagovao kad mu je stavila do znanja diskretno, a zatim i
manje diskretno, da ga želi. Povukao se, tada, mumlaju i koješta, reklo bi se i
napola uplašen, iza štita svog vereništva sa njenom drugom-ja. Iza tog štita je
i ostao, nepopustljiv kao kamen pred svim iskušenjima, dok je neo ekivana
uskra enost samo razbuktavala vatru u njoj. Ali sada, sada kad su oboje izgubili
svoju budu nost... Ona posla za njim samo svoju volju: da se on okrene, da je
pogleda samo jednom.
Stao je, samotno obli je na snežnom polju, i osvrnuo se. Njegovo lice bilo
je ispunjeno nekim avetinjskim uvi anjem, dok ga je ona pogledom držala na tom
mestu: Izgubismo je - oboje...
Kona no se ipak okrenuo i nastavio da se udaljava. Otišao je spiralnim
stepeništem ka gornjim nivoima.
"Sad kad si izgubila ribu, mogla bi da baciš mamac nazad u vodu."
Izvila se telom, pogledala Starbaka, osetivši zavist oštru kao brija ,
koja je uvek bila u njegovom glasu kad je govorio o tom de aku.
"Oslobodi se tog letnja kog slabi a i njegove proklete svirale, Arienrod.
Povra a mi se i kad ga vidim, i kad ga ujem. Šutni to nazad na Ulicu gde si ga
našla, dok ja..."
"Dok ti šta, Starbak? Je l' ti to sad komanduješ meni?" Ustuknuo je malo,
oborio pogled. "Ne. Samo molim. Samo te molim, otarasi se njega. Nije ti
potreban, sad kad je ta cura..."
Naglo je udarila kraljevskim žezlom po njegovoj šaci, koja je po ivala na
rukonaslonu prestola. Jauknuo je iznena eno. "Rekla sam ti da nikad ne govoriš o
tome." Pritisnula je šaku na o i, tako da ga više nije videla. Propalo je,
propalo; kockala se, izgubila je! Njen plan, njena budu nost, sve je propalo, u
ovom poslednjem kotrljanju kockica sudbine. Devet semenki je uspela da zasadi,
iz njih je nikao samo jedan besprekorni cvet... a sad je i taj jedan nestao.
Zato što se umešala nesposobnost istih ovih stranaca iji ciklus tiranije se
nadala da razbije. ak i da su znali njene planove, nisu ih mogli oboriti
preciznije od ovoga. I - šta sad ona da ini? Mora e da po ne iz po etka, sa
nekim novim planom, i to planom koji e morati da bude manje prefinjen, manje
krhak... samim tim, potencijalno opasniji po njen položaj. Ali, bi e potrebno
vreme, da se istraže nove mogu nosti...
U me uvremenu, osveta; ona može da se osveti krivcima. Da, to može. "Lu-
Sked. Ima da plati za ovo, ho u da i plavci puknu. Ho u da bude sre en. Ima da
ga nema."
"Ho eš da komandant policije bude likvidiran, zbog ovoga?" U Starbakovom
glasu ose alo se zaprepaš enje, ali ne veliko.
"Ne." Odmahnula je glavom, pomeraju i prstenje na svojim rukama. "To bi
bilo suviše lako. Ho u da bude upropaš en, sasvim ponižen. Sve da izgubi:
poziciju, ugled kod svojih prijatelja, ugled pred samim sobom. Ho u da se
degradira policija kao celina. Ti poznaješ onu vrstu ljudi koja može da napravi
aranžman za tako nešto... idi u Lavirint i sredi to."
Starbakove tamne o i ispunile su proreze u crnini njegove maske još
mra nijom radoznaloš u. "Zašto, Arienrod? emu sve ovo, zbog nekog letnja kog
derišta koje nisi nikad ni videla? Prvo de ak, da bi ona došla ovamo; sad ovo,
zato što je ona otišla - šta ti ona, u ime sedam krugova pakla, može tako
zna ajno biti?"
"Ona mi je nešto..." Udahnula je, zadržala dah. "...bila, nešto što tebi
ne bih mogla ni da po nem da objašnjavam, ak i kad bih htela." Starbaku je
nedavno dala samo skelet zavere, bez imalo mesa na kostima, kad je zbog svoje
ljubomore prema de aku po eo da se izmi e kontroli. Sve dok je bio siguran da je
njeno interesovanje za druge ljubavnike površno, bio je zadovoljan; ali Ukres je
bio nešto više, a ona nije bila jedina koja to shvata. Nije joj se dopadala
Starbakova posesivnost, posedni ki stav prema njoj, ali i to se, poput drugih
njegovih slabosti, moglo iskoristiti. Zato mu je kazala o postojanju te devojke,
ali nije kazala šta je iza toga... "U svakom slu aju, pošto je ona sad otišla,
nema potrebe da ti znaš šta je bila. Zaboravi je." Kao što u i ja morati...
"A de ak?" re e on sa odbojnoš u.
"Ma, zaboravi i njega, ako eš se tako ose ati bolje." Videla je njegovo
mrštenje. Što više se povla iš, žeš e te gone. Razmišljala je o Ukresu
Svetlohodnom. "Koncentriši se na Lu-Skeda, onda u se ja ose ati mnogo, mnogo
bolje." Pružila je ruku, dotakla ga lako po mišici.
Klimnuo je glavom, opuštaju i se pod njenim dodirom. "A ova Pala-Tion, šta
emo s njom? Njena je krivica što su krijum ari uspeli da zbrišu sa planete.
Ho eš li da spremim neki... aranžman... i za nju?"
"Ne." Bacila je pogled napred, ka Dvorani vetra. "Imam za nju druge
planove. Plati e ona ono što duguje... veruj mi, plati e. Sad, polazi. Ho u da
se to desi uskoro."
Naklonio se i izišao iz dvorane. Ostala je da sedi sama u ogromnoj beloj
tišini.

14.
Ukres je ležao raširenih ruku i nogu, na krevetu, u svom višesobnom stanu.
Prstima je pratio žile nekakve tu inske puzavice, izrezbarene, uz mnogo drugih
ukrasa, na dasci uzglavlja. Prsti su išli tamo, i nazad. Otišla. Nema je...
ponavljao je te re i istovremeno kad i pokrete duž puzavice, mnogo puta. Ali
nije imao snage da poveruje - ni da reaguje, da se pokrene, da oseti. Nije bilo
suza. Kako je mogu e to, da je ona otišla, da je nestala iz njegovog sveta isto
onoliko nepovratno kao da je umrla? Ne Luna, ona koja je bila deo njegovog
života od dana kad se rodio. Ne Luna, koja se zavetovala da e zauvek biti deo
njega...
Luna koja je pogazila obe anje i postala sibila. Zašto? Zašto mu je to
u inila? I zašto mu je sad u inila ovo? Zato što je poverovala da se on nikad
ne e vratiti? Onda zašto se on nije još odavno vratio u Neit? Da je bio tamo kad
je ona došla ku i, ovo se ne bi desilo.
Ali on se nije vratio u Neit. Prvenstveno zbog svega onog što se
izdoga alo kako ne treba i ne valja; zatim, kad je Kraljica došla po njega, zbog
svega onog što je pošlo kako valja i treba. I, neprestano, tada i sada, zbog
Karbankla. Sad ostrvo Neit, i itav letnja ki svet, izgledaju daleki i sivi kao
zid magle; jedina stvarnost je ovaj kaleidoskop gradskih slika koji je toliko
proširio njegova ula i njegovu svest da on više nikad ne može biti zadovoljan u
onom uzanom svetu ostrva i mora. Ili: Mora... Pa, more je, stanovnicima grada,
samo tanki sloj te nosti na jednoj kamenoj lopti. Kunu se u hiljadu bogova, ali
se retko kad mole ijednome od njih - a sve odgovore koje zaista žele, dobijaju
od svojih mašina.
Ima i on terminal za jednu od tih mašina, ovde, na stolu u susednoj sobi.
Kraljica je za njegovo stanovanje izdvojila prostor apsurdno ogroman - a on ga
je ispunio instrumentima koji govore, pevaju, ak i slušaju, instrumentima koji
snimaju i prikazuju slike, instrumentima koji mu kazuju koliko je sati ili
kolika je razdaljina do najbližih zvezda. Povremeno je pokušavao da ih rastavlja
na delove, ali je uvek otkrivao da se njihovi unutrašnji, radni delovi raspadaju
u prah u njegovim rukama, ili da je unutrašnjost prazna izuzimaju i nekoliko
metalnih pahuljica sa insekatski sitnim šarama i sa 'krznom' od vrlo tankih
ži ica. Me utim, Kraljica ga je podsticala da se time bavi i da istražuje teh-
naprave u Palati; ak ga je slala u lavirint prodavnica u Lavitintu da odabira
nove aparate.
Još i sad se pitao zašto je odabrala njega, i zašto ga je tako mnogo
nagradila za ono malo što može da ponudi. Doduše, sad o tome više nije
razmišljao onako esto kao na po etku. Prvi put je postao svestan na koji na in
ga Kraljica gleda u jednom trenutku kad je svirao za nju - gledala je sa
napetoš u koja nikakve veze nije mogla imati sa njegovom muzikom; od tog pogleda
njegovi prsti su po eli da se spoti u, ose ao se kao da nag stoji pred njom.
Kasnije, dogodilo se još ponešto: doticaj prstima, šapnuta re , poljubac,
slu ajni susret na skrovitom mestu... A ona toliko li i na Lunu, da mu je bilo
teško da odvoji pogled od nje, teško da je ne gleda u o i, teško da ne reaguje
jednakim emocijama i da ne odgovori na zahtev koji je u tim o ima našao.
Ali to nije Luna, to je neko drugi. To je nestare a Kraljica Zime.
Posmatraju i kako ona postupa sa strancima i plemi ima koji su dolazili na dvor,
video je istinu, mnogo puta. Arienrod je bila mnogo toga za šta Luna nije imala
dovoljno godina - bila je mudrost, prora unato prosu ivanje, dubina iskustva iza
znaju eg osmeha. Bila je i ponešto što Luna nikad biti ne e, ali je njemu bilo
teže da to imenuje... kao što je i Luna bila ponešto, bezimeno, što u Kraljici
nije video nikada. Osim toga, Kraljica nikad ne e mo i da postane ono bogatstvo
uspomena, nikad ne e biti ona sa kojom je on delio sve.
A ipak, tako su sli ne, a toliko vremena je minulo... tako da se najzad
po elo dešavati kao i kao sa gradom, Arienrod je postajala stvarnost a Luna samo
posle-slika. To ga je plašilo; strah da e izgubiti svoju stvarnost ko io je
njegovu mo govora u onim trenucima kad bi, ina e, prihvatio Kralji in poziv.
Ali, sad je prese en kanap koji ga je tokom polovine njegovog života
vezivao za Leto. Otišla je Luna. Nema je. Sad više nema razloga da se on ikad
vrati ku i... njih dvoje nikada ne e raspetljati ono što su od svog života
napravili. On nju nikad više ne e videti; nikad više ne e ležati pored nje, kao
onaj prvi put kad su legli na asure ispred ognjišta, dok je vetar zveketao i
zavijao kroz pono nu crninu onostran zidova a baka mirno spavala u susednoj
sobi... Do oše najzad suze, on se okrete na bok i sahrani ih u meku tamu svog
jastuka.
Nije toliko uo, koliko osetio da neko ulazi u odaju, hladna promaja se
pokrenula kad je neko ne ujno otvorio i zatvorio vrata. Pridigao se u sede i
položaj, brišu i lice, krenuo je da ustane s kreveta zato što je prepoznao
Kraljicu.
Arienrod je stavila šaku na njegovo rame, blagim pritiskom ga prinudila da
se vrati na krevet. "Ne. No as nismo podanik i kraljica, nego samo dvoje ljudi
koji su oboje izgubili nekog koga su voleli." Sela je pored njega; plisirana
fluidnost njene odežde obnažila je jedno rame. Bila je obu ena maltene prosto,
bez ijednog dragulja, ali sa ogrlicom od kovanih listi a metala na u vorenom
svilenom kanapu.
Opet je obrisao lice i sa suzama uklonio i svoje ose anje nelagodnosti,
ali ne i zabunu. "Nisam... nisam razumeo... Vaše Veli anstvo." Dok ju je gledao
pored sebe, ovde, kona no mu je palo na um da se zapita... "Kako ste znali? O
Luni. O Luni i meni?"
"Još me pitaš kako znam stvari, posle ovolikog vremena provedenog ovde?"
Osmehnula se.
Oborio je pogled, oslonio se šakama o kolena. "Ali... zašto nas dvoje? Kod
toliko ljudi na svetu - pa, mi smo samo Letnjaci."
"Zar dosad nisi bar neki deli pogodio, Ukreše? Pogledaj me." Opet je
digao pogled. "Li im ti na nekog... na Lunu, zar ne?" Klimnuo je glavom. "Mislio
si da ja to ne razumem." Dodirnula je njegovu mišicu ruke. "Ali razumela sam;
znam da ti je... smetalo. Ona je moj rod, moja krv, ona je bliža meni nego što
si, ak, ti blizak njoj."
"Jesi li...?" Pokušao je da zamisli u kakvoj bi rodbinskoj vezi mogle biti
njih dve, toliko sli ne u svim crtama. "Lunina tetka? Ako si njenom ocu..."
Ona odmahnu glavom; oslobodi se jedan uvojak kose, beo kao mle ni krem, i
odmota se duž njenog vrata. "Luna nema oca... nema ga više. A ni mi nemamo nju,
ti i ja. Nikad nisam dobila priliku da je sretnem, ali bila mi je važna i
dragocena koliko i tebi. Možda i više. Nadala sam se da emo je, posle izvesnog
vremena, imati ovde, u gradu." Njen pogled odluta od njega, nemirno po e po
ukrašenom, prenatrpanom stolu pored zida.
"Ne bi ona došla." Njegov glas postade ravan. "Ne posle stupanja u
sibilstvo."
"Misliš da ne bi? ak ni zbog tebe?" Šaka je i sad po ivala, saose ajno,
na njegovoj mišici.
Uzdahnuo je. "Ja njoj nikad nisam bio tako važan kao sibilstvo. Ali, zašto
mi nisi rekla o - njoj i tebi - i o nama?" Kao da, na neki na in, više nije
govorio Kraljici, nego jedinoj osobi koja razume njegov gubitak.
"Rekla bih ti ja. Kažem ti sad. Samo, želela sam da znam kakvog bi
ljubavnika moja... ro aka uzela radije nego ma kog drugog. Da prvo upoznam tebe,
neposredno." Ta ruka je blago stisnula, onda otišla sa njegove mišice; Arienrod
je nestrpljivim pokretom pokušala da otkloni taj neposlušni pramen kose, ali je
samo oslobodila još nekoliko takvih. Nikad još nije video Arienrod ovakvu,
umornu i rasejanu i razo aranu. Toliko ljudski, toliko nalik na njega... i na
Lunu.
"Ja, sada, ne u Lunu nikada upoznati, Ukreše. Imam samo tebe da mi o njoj
pri aš, da me na nju podse aš. Pri aj mi ega se najjasnije se aš, šta najdublje
ose aš o njoj. Šta je volela - šta si na njoj voleo više od ostalog? Pri aj mi
koliko si je voleo..."
Ona no ognjišne svetlosti i vetra vratila mu se, tad, stopljena sa
hiljadu drugih slika Lune: dete koje se vrti oko sebe, ispruženih ruku, na
blistavoj plaži; devojka umotana u krzna, izvla i mrežu punu ribe bakreniih
boja, stoje i uz njega na ledenoj palubi; opet ljubavnica, šapu e mu nežne re i,
topla uz njegovo srce. "Ne mogu. Ne mogu ti re i o njoj..." Njegov glas se
raspade na komade. "Ne kad je nema."
"Otišla je, Ukreše." Arienrod izvu e dijademu i rastrese kosu tako da
pote e kao oslobo eni vodopad, niz njena ramena i le a, preko prigušenih
obla nih boja njene jednostavne odežde. "Ali nisi je izgubio. Ne ako ne eš."
Nagnula se napred. "Veoma li imo, zar ne - ona i ja?"
Zurio je u nju. Taj pad kose u boji slonova e. Vitko devoja ko telo i meka
tkanina odežde napeta preko malih, visokih dojki... te usne; te o i u boji agata
u mahovini; o i koje postavljaju pitanje, i lice koje je odgovor: "Da."
"Onda pusti da ti ja budem Luna." Vrhovi njenih prstiju podigoše sad jedan
njegov uvojak, pokretom uznemiruju e poznatim; osetio je puls u svojim
slepoo nicama. U glavi je uo glas Mora; da li ga je blagoslovilo ili
proklinjalo, to više nije ni znao, ni mario. Goreo je, tako da sad ak ni More
ne bi moglo ugasiti taj plamen njegove potrebe. Pružio je ruku i dodirnuo je po
prvi put, pustio da ruka pada duž njenog golog ramena, po hladnim, zakrivljenim
površinama njene mišice.
Nagnula se željno u njegova milovanja, povukla ga je sa sobom dole, na
krevet, povela je njegove šake. "Pokaži mi koliko si je voleo..."

Ukres je ležao sklopljenih o iju, upijaju i poruke koje su mu stizale kroz


ostala ula - poja ana zahvalnom otežaloš u njegovog umornog tela. Udisao je
topli, mošusni miris Arienrodinog prisustva pored sebe, ose ao kako ga oblici
njenog tela blago pritiskaju. Nije mirisala na more, nego na uvozne parfeme. A
ipak, imala je u sebi prisustvo Mora: a to zna i, Damine inkarnacije, jer Dama
je, na ovom svetu, Thalasa, penom zaogrnuta, njoj morske ptice izle u iz kose,
usne su joj kao izlazak sunca, kao krv... inilo se da je ovde ležala vekovima i
ekala ga. Slušao je ritam njenog tihog disanja, otvarao o i da gleda njeno
lice. Njene o i bile su sklopljene; tako osmehnuta u polu-snu pored njega,
maltene bi mogla biti baš ona koju je po imenu pozvao u trenutku kad je izgubio
kontrolu nad sobom...
Zaprepaš enje ga dirnu peckavom rukom, od koje trnci prolaze: shvatio je,
još jednom, da leži pored Kraljice Zime. Ali, bio je ispunjen dubokom nežnoš u;
željom, bolno jakom, da joj da onu ljubav, onu vernost, život, što je zakletvom
obe ao njenoj izgubljenoj drugosti. "Arienrod... Ho u da budem jedini s tobom."
Tad je otvorila o i, osmotrila ga sa blagim prekorom. "Ne, ljubavi moja."
"Zašto ne?" Njegove ruke je prisvaja ki obuhvatiše. "Luni sam bio jedini.
Daj da i tebi budem jedini. Nisam samo još jedna riba u mreži; ne u da te delim
sa sto drugih."
"Ali moraš me deliti, Ukreše. Ja sam Kraljica, vlast. Niko mi ne name e
ograni enja, niko mi ne zapoveda - to ne dozvoljavam, jer bi oslabilo moju
kontrolu. Niko nikad ne e, kod mene, biti jedini, ili jedina. Jer sam ja Jedina.
Ali, nikad ne e biti ni drugog nalik na tebe..." Poljubila ga je nežno u elo, a
njeni prsti sklopili su se oko medalje, sa druge planete donete, koja je ležala
na njegovim prsima. "Moje zvezdano dete."
Drhtavica pro e kroz njega.
"Šta je sad?"
"Ona me je tako zvala." Odgurnuo se, podigao na jedan lakat, onda je
gledao dole, na nju, a ona je ležala na le ima i smeškala se, uhva ena izvan
vremena. "Ako ne mogu biti jedini, ho u bar da budem jedini koji se zaista
ra una." U svesti je video podrugljivu figuru obu enu u crno koja ve ito stoji
Kraljici pored desne ruke, figuru koja ga provocira i pokušava da ga zastraši
kad god se sretnu nasamo, i u tome nalazi opako uživanje ukorenjeno u ogor enoj
zavisti. "Ho u da izazovem Starbaka na dvoboj."
"Starbaka?" Arienrod je žmirnula ka njemu, iskreno iznena ena, pre nego
što je po ela da se smeje. "Ljubavi moja, suviše si ti nov ovde, pa ne znaš šta
si upravo rekao - i daleko si premlad, i prepun života, da sve odbaciš. Jer to
bi uradio, upu uju i izazov Starbaku. Polaskana sam tim gestom, ali zabranjujem
to. Veruj mi kad ti kažem da on mom srcu ne zna i ništa. Od one prve festivalske
no i, kad sam stavila na glavu masku Zimske Kraljice... tako davno..." njene o i
se promeniše, nije ga više videla, "nije se našao niko u mom krevetu, niti u mom
životu, ko bi me naveo da eznem za onim vremenom kad sam bila samo Arienrod i
kad sam živela u svetu koji je bio bez znanja, ali slobodan; kad su želje i
snovi zna ili nešto, zato što se nisu uvek ostvarivali. Ti me navodiš da sanjam
o izgubljenoj nevinosti... Ti me navodiš da sanjam." Osmehnula se opet, maltene
sa u enjem. "Nije potrebno da iniš, ili budeš, išta više, da bih te volela - i
da bih želela da te zaklonim od zla. Starbak bi te mogao ubiti ma kojim oružjem
koje bi ti izabrao, pa i golim rukama. Osim toga, svaki Starbak mora biti van-
Tijamatovac, mora da ima poznanstva i kontakte me u njima, da bih mogla i njih
da držim na lancu."
"Dovoljno sam van-Tijamatovac." Podigao je i pružio medalju, pustio da se
na lancu vrti u vazduhu iznad nje. "A dovoljno sam i deo ovog sveta, dovoljno da
ih mrzim koliko ih i ti mrziš. Slušao sam, gledao sam; nau io sam mnogo o dvoru,
i o gradu, o tome kako ga stranci koriste. Ako nešto ne bih znao, ti bi me mogla
nau iti..." Osmehnuo se, ali osmehom koji Luna ne bi razumela. "Sem toga, znam
ono jedino što je zaista potrebno da znam, svejedno što ti ne veruješ - znam
kako da bacim rukavicu Starbaku i pobedim." Nije se više smeškao.
Arienrod ga je prou avala utke; ose ao je da ona pogledom odmerava
njegovu veli inu, težinu. U ini mu se da je senka preletela njenim licem, a
slede eg trena ona klimnu glavom. "Pa, dobro, onda ga izazovi na dvoboj. Ali ako
to uradiš, a ne uspeš, nazva u te taštim malim hvalisavcem i vodi u ljubav s
njim na tvom grobu." Uhvatila ga je za taj namiguju i privesak i povukla ga
dole, na sebe.
"A, ne u omanuti." Našao je opet njene usne, gladno. "A ako ne mogu da
budem tvoj jedini ljubavnik, bi u najbolji."

15.
I do e jutro tog dana. Starbak se spremao sporo, odmereno, u sobi sasvim
iza svih ostalih njegovih soba; svakim preciznim pokretom, svakom malom odlukom,
u vrš ivao je sebe u uverenju da potpuno kontroliše stvari. Na sebi je imao
svrsishodno odelo za lov na mere, a ne onu pogrebno crnu glupost za paradiranje
po dvoru; ovako mu je udobnije i pogodnije sa stanovišta lako e pokreta. Navukao
je crne kožne rukavice - navla e i i zatežu i prst po prst; spustio je na glavu
šlem sa kapulja om. U njegov um u e pomisao da sad, možda, poslednji put nosi tu
masku i obavlja ovaj ritual; njegovi miši i se stegnuše. Prezrivo je odbacio tu
misao - prezrivo kao što e baciti u stranu i Ukresa Svetlohodnog.
Šta, taj žutokljuni Majkoljubac misli da može da postane Starbak? To je
skupilo ak dovoljno drskosti da uputi izazov? A Arienrod je odobrila dvoboj.
Takav njen postupak prema njemu bio bi bolna žaoka, da nije jedne proste
injenice: izaziva je toliko slabiji da teško iko može poverovati da je
Arienrod celu stvar shvatila ozbiljno. Ne bi ona dozvolila da neka glupa
selja ka bitanga sa medaljom iz zalagaonice proglašava sebe za van-Tijamatovca,
ako bi imao ikakve šanse za pobedu, ali ona je znala da nema nikakve.
Ne, Arienrod samo ho e da se razonodi; dosetiti se ovakve zabave, to li i
na nju. Nije ista od kad je dobila vest o ro aci Svetlohodnoga; potištena je,
sklona inatu; s njom nikad nije bilo lako živeti, ali sad je još teže. A
donedavno on ne bi verovao da na celom svetu postoji išta što može da probije
oklop njenog nenadmašnog egoizma ili da uzdrma njenu nepokolebljivu nadmenost.
Pa, šta joj je bila ta devojka? Zašto je Arienrod tokom toliko godina nare ivala
da se na tu osobu motri? On bi mnogo dao, samo kad bi mogao saznati šta je to
u inilo Kraljicu ranjivom...
Ve je znao šta joj je Ukres bio: plen koji izmi e, plen koji je najzad
pao u njen krevet, posle najdužeg gonjenja koje je ikad video da je njoj bilo
potrebno. Taj klinac ili je lud, ili je namerno glumio oklevaju e nevinašce: obe
mogu nosti bile su realne, ali, ma koja od njih da je bila prava, uspela je
dobro. I predobro. Kad je gledao kako Arienrod posmatra tog de ka, Starbak je u
sebi besneo, proždiran ljubomorom kakvu nikad nije osetio prema njenim drugim
ljubavnicima.
Ali, ništa od toga nije sad važno. Tra io je vreme preznojavaju i se zbog
tog malog; on je Kraljici ve dodijao. im je izgustirala uzbu enje potere, im
se 'nedohvatni cilj' pretvorio u ljubavnika koji 'onu stvar' bedno loše radi,
dosetila se, dabome, da ga se otarasi kao i tolikih drugih. Eto one Arienrod
kakvu je uvek poznavao. Bi e ona opet njegova, vrati e mu se kao i svaki put
dosad; jer, on je taj koji zna šta ona želi, u svemu, i koji joj sve može dati.
Kakvo zadovoljstvo predstoji: obaviti i ovaj posli za nju, ubiti tog
dosadnog malog ku kinog sina. Arienrod je odobrila da de ak bira oružje; to
Starbaku nimalo ne smeta, jer je jak na svakom oružju, dok ovaj kmekavac ume
samo da duva u frulu. Takav dvoboj je maltene ispod njegovog dostojanstva...
ali, ako, on e u njemu ipak uživati.
Prou avao je sebe u dugom ogledalu i bio je zadovoljan utiskom. Stavio je
sad na sebe, i pritegao, opasa sa oružjem; zatim je pošao iz svojih odaja, ka
Dvorani vetra, jer je Arienrod naredila da susret bude tamo. Kad je to uo, iako
iznena en, nije se usprotivio. Sad je, kroz dvorane, išao u tom pravcu, a usput
je sretao velikaše i poslugu; svi su ga zaobilazili u širokom luku, dobacuju i
mu poglede samo kradomice i nervozno. (Plemstvo pokazuje respekt prema njemu,
bar kad je on prisutan; ta gomila visoko ro enih, razmaženih slabi a.) Svi znaju
da je upu en izazov i da je ovo dan dvoboja, mada niko nikad ne e saznati ko je
bio izaziva ... niti ishod, iako e svi pogoditi.
Kojim oružjem e mali da pokuša? pitao se. Šake su ga peckale, od želje,
kao od elektriciteta. Razgibao ih je. Dvoboji su nešto za šta nijedan ugledni
Zimac ne e rado priznati da se još dešava ma gde u njihovoj polovini planete:
nešto zaostalo iz mutnih, mra nih vremena pre nego što je Hegemonija po ela
prosvetiteljski da deluje na ovom izgubljenom svetu; iz doba kad je ovdašnji
narod verovao da je Kraljica bukvalno Majka Mora i kad su se muškarci borili za
njenu božansku naklonost... kao što se bore sad. Njemu ne smeta injenica da je
dvoboj relikt iz jednog necivilizovanog doba. On baš uživa da oproba svoju snagu
protiv drugih muškaraca i da dokaže svetu - i Arienrod, i sebi - svakom novom
pobedom, da je bolji ovek od onih koji pokušavaju da ga obore. Ne samo najja i,
nego i najpametniji. Zato svaki put pobedi, i zato e uvek pobe ivati. Bez
obzira što je na planeti Karemof ro en u klasi koja se zove 'neklasifikovani';
tamo ga je ceo svet, svom težinom, pritiskao, terao ga da jede govna, ali on se
izborio da izi e iz te kanalizacije i dospeo na položaj koji daje ve u mo nego
što je i najbolje obrazovani karemovski tehnokrat može ste i. Ima on sve što oni
imaju, ali ima i više - ima vodu života. Koliko njih tra i svu svoju imovinu,
itava bogatstva, samo da bi svoje starenje usporili bar za jedan dan nedeljno,
ili za jedan mesec godišnje? A gle njega: on pije iz fontane mladosti svakog
dana - to ide uz posao Starbaka. Dokle god on daje Arienrod ono što ona želi,
dotle e i sam imati sve što želi i nikad ne e morati da ostari. A dokle god je
on u cvetu mladosti, nijedan izaziva nema šta da traži.
Stigao je do dvorane za audijenciju. Sad je zjapila prazna, ogromna i
tiha, kao da zadržava dah. Pošao je kroz nju; svojim prolaskom nimalo nije
narušio njenu mirno u i tišinu. Zapitao se kako bi izgledalo biti na vlasti sto
pedeset godina, kao Arienrod; samo biti živ tako dugo; videti povratak stranaca
i renesansu Zime - novo ro enje civilizacije; i svakodnevno uzimati za sebe sva
njena najodabranija zadovoljstva? Poželeo je da zna kako se posle toga ose a
muškarac - a kako žena; i da li bi on, Starbak, posle takvog veka i po, po eo da
shvata krivudave putanje Arienrodinog uma.
Odavno je izgubio ra un o ukupnom broju žena koje je poznavao, od teh-
plemkinja do robinja; neke od tih žena je mrzeo, ve inu je iskoristio, jednu ili
dve je poštovao, ali nikad nije voleo ni jednu jedinu. Nikad nije sagledao ni
najmanji razlog da poveruje da je ljubav nešto više od prazne re i. Samo slabi i
i gubitnici veruju u ljubav ili u bogove...
Ali nikad mu se nije desilo ništa kao Arienrod. Ona nije bila toliko žena,
koliko elementarna prirodna sila; njen magnetizam bio je sa injen od svega onoga
što je po njegovom uverenju poželjno. Navela ga je da, i protiv svoje volje,
poveruje u svoju ranjivost; zato je postao napola voljan da poveruje i u mo
udnih bogova... ili boginja. Njemu, me utim, ne e biti dato sto pedeset godina
mladosti i zadovoljstva, sto pedeset godina za rasplitanje Kralji inih
misterija; on to može da želi ali ne može da dobije. Kroz samo pet godina mora e
da napusti ovu planetu zauvek - ili da umre. Kroz pet godina je Promena, tad
Arienrod mora umreti... a i on sa njom, ako ne 'zbriše' na vreme. On voli
Arienrod, iako nikog u životu nije voleo osim sebe. Me utim, nije verovatno da
voli više nju nego svoj život.
Kad je ušao u Dvoranu vetra, Kraljica je ve stajala na platformi,
ekaju i ga; iza njenih le a provalija je je ala i uzdisala, i na taj na in
iskazivala svoje željne pozdrave. Zalutali pipci vetra podizali su njenu
mle nobelu kosu i puštali je da slobodno pada preko njenog ceremonijalnog
ogrta a na injenog od paperja arkti kih ptica, belog sa trun icama srebrne boje,
mekog kao oblaci... pamtio je dodir tog ogrta a na svojoj koži. Šest puta je
javno obukla taj ogrta , pri svakom od njegovih ranijih dvoboja; ali on ga je
jednom video i pre toga, prvi put, onog dana kad je on sam bio izaziva .
Grupa goni a sa Cie-Puna stajala je levo. Njihova koža je svetlucala, a
unutrašnji kapci ležali su preko njihovih sedefastih, bezizražajnih o iju. Došli
su da obe aju svoje usluge pobedniku - i da tiho uklone leš gubitnika. Deset
godina je slušao njihove beskrajne mumlave dijaloge i nikad ih nije razumeo,
niti mu je zasmetalo što ne razume. Nije znao imaju li ikakav seksualni život,
niti da li se uopšte dele na polove. Verovalo se da je njihova inteligencija
niža od ljudske, ali, kako, do pakla, možeš da oceniš vrednost tu inskog uma? Na
nekim svetovima koriš eni su kao robovi; ali ne samo oni, nego i ljudska bi a.
Zapitao se na trenutak šta li misle sad, dok se okre u ka njemu i gledaju ga;
zapitao se da li ikad misle o ma emu što ima nekog smisla za ljudski um, osim o
ubijanju.
Formalno se naklonio i Arienrodi, i de aku. "Došao sam. Odaberi oružje."
Sad po prvi put pravo izbora oružja nije njegovo. Arienrodine o i su ga dotakle
dok je izgovarao te ritualne re i; ali u njenom kratkotrajnom pogledu on vide,
umesto ma kakvog ohrabrenja, samo novu potvrdu one hladno e koja je u njoj rasla
od kad je de ak došao. Zna i, ona je zaista još zaljubljena u to letnja ko
štene? Zar zaista veruje da mali kopilan ima ikakvu šansu?
Starbak po e gnje iti jednom pesnicom unutrašnjost druge, iznenada izba en
iz ravnoteže. Prokleta bila, ne e joj ovo uspeti! On e ubiti malog, sad, a onda
e ona morati da ga pusti opet u svoj krevet, htela - ne htela. Borio se da
utera svoj sve ve i, ubila ki bes u tesnu košulju koncentracije. "Dakle, šta si
izabrao?"
"Vetar." Ukres Svetlohodni se nasmešio stegnuto, mahnuo rukom široko i
uperio prst. "Sta emo na most, tamo - i onaj ko bolje vlada vetrom, još e
stajati kad bude završeno." Polako je izvukao flautu iz opasa a, podigao je i
pokazao.
Starbakov glas zape o prvi trn iznena enog smeha i tu ostade. Ima ovaj
de ko i mašte, koliko i drskosti... i gluposti. Velikaši imaju one svoje
pištaljke, pomo u kojih održavaju zonu mirnog vazduha oko sebe dok prelaze
provaliju, ali na taj na in ne mogu da kontrolišu dva mesta odjednom. A on ima
kontrolnu kutiju pomo u koje može da proizvede potrebne, ali i dodatne tonove,
tako da ostaje bezbedan, a ipak napada. Ako mali misli da je opremljen bolje
nego plemi , zato što ima tu svoju duvaljkicu - eka ga najve e iznena enje u
životu. I poslednje.
Arienrod je pošla u pozadinu; njen ogrta se nadimao kao izmaglica, kao
poluprovidne plo e koje kontrolišu vetar ispod mosta. Povukla se, a njih dvojicu
ostavila da se, sami, suo e jedan s drugim. "Neka bolji pobedi." Njen glas bio
je bezizražajan.
Ne ekaju i da se Ukres prvi pokrene, Starbak po e pored njega i izi e na
most. Prešao je most gotovo nemarno; prstima je pritiskao pevaju u sekvencu
dugmadi na svom opasa u. Vetar ga je samo jednom okrznuo i njemu zastade dah;
ipak, bio je siguran da to niko drugi nije primetio. Najzad, prešavši više od
pola raspona mosta, on stade i okrete se; i tako osta, ekaju i, sa jednom rukom
na kuku a drugom na opasa u. Nikad ranije nije nepomi no stajao iznad ove
ogromne jame; stenju a utroba mašinerije grada kao da se pružala u beskona nu
dubinu ispod njega, a most mu je izgledao uzak i loman. Starbak je automatski
doticao dugmad koja su davala te prodorne tonove; zona mirnog vazduha ipak ga je
blago pritiskala sad sa ove, sad sa one strane, jer je imala svoje unutrašnje
fluktuacije. Izbegavao je, veoma svesno, da pogleda dole.
Ukres je podigao sviralu do usana i zakora io na most; te na istota
njegovih nota jasno je doprla do Starbaka. On vide, sa izvesnim iznena enjem, da
de akov sistem zaista uspeva - omotan muzikom kao arolijom, de ko je stupao
kroz mirni vazduh, a požar njegove kose i svileno zelenilo njegove košulje nisu
se ak ni talasali. Sigurno je proveo dosta vremena analizuju i ovo mesto. Mada
mu to ne e nimalo pomo i.
Tek što je de ak prešao ivicu ambisa, Starbak pritisnu još jedno dugme.
Ispup eni poluprozra ni paneli pomakoše se u vazduhu ispod mosta; vetar nalete
iz neo ekivanog pravca i nasrnu kao zmija na de aka, s le a. Ukres se zatetura i
pade na jedno koleno, na rubu mosta bez ograde; ali njegovi prsti ni za tren se
ne odvojiše od svirale. Vešto preusmeravaju i vazdušne tokove, on odsko i i na e
se opet na nogama, na sredini stazice. Po e napred, sa iznenadnim bezobzirnim
gnevom na licu; obilje oštrih nota plesalo je ispred njega, štite i njegovo
nastupanje ali i zamu uju i i kvare i zvuke Starbakovih odbrana i blokada.
Starbaka vetar tresnu posred lica i on se spota e; jedva ostade na nogama.
O i mu se ispuniše vodom; on po e pomamno da žmirka, upinju i se da vidi a ne,
kao što je trebalo, da uje. Vetar ga poduhvati s le a i obori ga napred. Na
šakama i kolenima, Starbak opet na e dugmad. Uspeo je, veštinom o ajnika, da
stabilizuje vazduh u svojoj okolini i da se osovi na noge. Plo e u vetru po eše
da se sudaraju, sa lupnjavom i odzvanjanjem: bio je to Ukresov novi napad.
De akovo lice bilo je gr eno od koncentracije. Starbak je opet zaglavinjao, ali
je uspeo i da uzvrati; note su se sudarale u vazduhu. Najzad mu pade na um da
ova borba ne e biti baš sasvim neravnopravna... bar ne u onom smislu kako je on
zamišljao. Nikad nije obratio na de akovu muziku dovoljno pažnje da primeti
koliko virtuozno on rukuje tom prokletom školjkom. Stvarao je njome i tonove, i
nad-tonove, a prsti su mu leteli toliko brzo da je postizao maltene savršene
akorde. Štaviše, de ko je vodio ovu igru kao da se za dvoboj pripremao koriste i
sve sposobnosti svog muzi arskog sluha i tehnici naklonjenog uma.
Ali to je bila igra smrti, od svih veština koje je de ak mogao izabrati,
manipulisanje vetrom Starbak je najmanje vežbao. Po e da se znoji; po prvi put
posle dugog vremena - dužeg nego što je pamtio - u njega se uvu e strah za
sopstveni život. Vetar opet ošinu po njemu, baš kad je pomislio da je bezbedan.
On uzvrati opakim protivudarom, šalju i vetar iz tri razli ita pravca. Za uo je
de akov iznena eni uzvik: jedna ruka oluje tresnula je Ukresa neo ekivano i
bacila ga napred. Ali Ukres je ostao na mostu i ponovo uspostavio ravnotežu, pre
nego što je stigao novi udar kojim se Starbak nadao da ga dokraj i.
Starbak tiho opsova. Previše mogu nosti; kako da predvidiš dejstvo
pomešanih a razli itih komandnih nota? To se ne bi moglo ni kad njih dvojica ne
bi pokušavali jedan drugog da nadmudre. Starbak se spusti u u anj, i tako,
duboko poguren, po e lagano napred ka Ukresu, usmeravaju i svu svoju veštinu u
odbranu, a ne u napad. Što bliže jedan drugome budu, to e manje mogu nosti
de ak imati za napad, jer e svako zaokretanje oluje ugrožavati i njega. Ah,
samo kad bi se do epao tu svirale i smrvio je, onda bi dokraj io...
Obori ga pesnica hladne sile; Starbak pade na bok, o ajni ki mlataraju i
rukama, koje su sad virile s jedne strane mosta, i nogama, koje su virile s
druge strane. Tokom jednog beskona nog trenutka gledao je pravo dole, u
provaliju crnih zidova, u kojoj su mutne spirale mašinskih svetlosti treperile
kao ve ne izgubljene vatre u srcu Crne Kapije; miris vetra i tužbalica mora
ispuniše mu glavu. Umirio se; ležao je nepomi no, stežu i rukama tanku ivicu
mosta, hipnotisan neposredno predstoje om smr u.
Ali kona ni bezobli ni udarac nije se sru io na njega, niti se podigao ka
njemu, da ga baci preko ivice; njegova paraliza prestade i on diže glavu i vide
da je Ukres Svetlohodni isto tako paralisan: ne može da ubije.
Podigao se na metar široku vrstu površinu mosta; sad je sve inio samo
instinktom. Bacio se napred, u bezbedni prostor. Jurnuo je trkom, i ve je bio
nadomak de aku; tek tad je Ukres reagovao i poslao na Starbaka dvostruki udar
vetra. Starbak je to lako odbio protivudarom, a istovremeno je izmahnuo nogom u
izmi i ritnuo Ukresa svom snagom u prepone.
Ukres se srušio sa životinjskim krikom užasnog bola. Svirala je ostala u
njegovoj pesnici, ali sad mu je bila beskorisna, nimalo opasna za njegovog
rivala... Starbak je uzmakao polako, uživaju i u svom trijumfu, žale i jedino
što de ko, obuzet tolikim bolom, ne e zaista mariti za ono slede e što ga eka.
Starbak podiže glavu da pogleda Arienrod, koja je još stajala na rubu provalije,
daleko, kao neki nedohvatni san. Još sekund, dva, i put do nje bi e opet ist.
Njegova ruka po e ka kontrolnoj kutiji na njegovom opasa u; Arienrod se malo
poma e.
Dve neskladne note sudarile su se u vazduhu. Zapanjen, on oseti da noge
izle u ispod njega, da ga vetar obara u provaliju. Ne de aka, ne de aka - nego
njega! Pad...
"Arienrod!" Kriknuo je njeno ime, kletvu i molitvu i optužbu, dok je
padao; a ono je poletelo sa njim dole, u tamu.

16.
Crna Kapija ispunjavala je ekran, a ekran je ispunjavao glavninu tog
prednjeg zida kabine; gledali su plameni vrtlog na ilibarnoj tami zvezdanog
polja. U srcu ovog zvezdanog jata nekad je postojao ep od nagomilanog plove eg
kosmi kog otpada, koji se žurno survavao da nahrani glad jedne crne rupe. Prošli
su eoni, i taj materijal je gotovo sasvim usisan, a smrtonosni izmet radijacije
oko crne rupe oslabio je. Ali rupa je zarobila i jednu zvezdu, onu koju
Tijamatovci zovu Zvezda leta; zarobljenica je držana na kratkom lancu, a rupa je
iz nje isisavala hromosferu. Taj plamen: to izgaraju estice prašine, to je
oganj molekula koji predaju svoju potencijalnu energiju dok ih neodoljiva sila
vu e dole, ka uništenju. Ona vu e i brod...
Elsevir je ose ala kako glad crne rupe liže napolje, ka njoj; osetila je
prve trnce, po etak neodoljivog kretanja njenog tela, iako bez težine, ka toj
slici na zidu... ose ala je to isto i u dubinama svog uma, gde je ta sila
sondirala njen tajni strah od rastrzanja. Ali Elsevir je bila ohrabruju e
zadržana, vrsto ali i meko, providnim omota em koji je bio oko nje.
Pogledala je dole, pored svojih lebde ih nogu, prema težištu broda. Tamo
je devojka Luna lebdela obuhva ena istom takvom svetlo-hvataju om aurom. Luna
se neprestano vrpoljila, kao svitac nestrpljiv da se rodi; njeno dre avo
ruži asto leta ko odelo hvatalo je refleksije sa polukružne instrument-table
koja je lebdela oko nje. Kruna od upletenih srebrnih žica visila je beskorisno u
vazduhu iznad devoj ine srebrnasto osvetljene kose - kruna koju je trebalo da
ponese Ugas, a koja je zapravo astro-navigatorski simbiotski šlem. Luna okrete
glavu gore i vide da Elsevir gleda odozgo u nju; Elsevir primeti da se ose anja
bore na devoj inom licu.
"Luno, jesi li spremna?"
"Ne..."
Elsevir se sva ukruti, plaše i se onog što bi neki buntovni ispad ove
devojke sad mogao u initi svima njima. A ve je mislila da je uspela ubediti
Lunu da je ovo putovanje samo kratkotrajno skretanje na dužem putu koji e je
ipak odvesti do tog njenog ro aka. Me utim, ako mala sad odbije da po ne
transfer...
"Ne znam šta da radim. Ne razumem ništa, ne razumem kako..."
Elsevir oseti po etak svog nejakog osmeha: dakle ovaj izraz na Luninom
licu je samo sumnja, ne i odbijanje. Ona, Elsevir, u itala je malo as u
devoj ino lice svoju sopstvenu ne istu savest. "Nije ni potrebno, Luno. To
prepusti meni. Imaj poverenja u mene, nisam još spremna da se prepustim
Raskidatelju. Samo unesi sve podatke, onako kao što sam ti pokazala."
Luna, bez re i, opet pogleda ekran; njeno strahopoštovanje bilo je
ublaženo razumevanjem, makar i delimi nim, stravi ne sile crne jame. Oni su
iznad rotacionog pola rupe; ve su u klopci, zahva eni pod-strujama koje idu iz
njenog crnog gravitacionog srca. A to su sile tako neumoljive, da iz njihovog
zahvata ni sama svetlost ne može pobe i do slobode. Ova crna rupa, dvadeset
hiljada puta masivnija od Sunca, dovoljno je velika da posebno konstruisani
svemirski brod može da padne kroz njeno obzorje doga anja pre nego što plimne
sile, koje deluju na njegovu masu, dobiju dovoljno vremena da ga rastrgnu. Ali,
samo astrogator, koji poznaje fiziku singulariteta, i to samo ako radi u
simbiotskoj vezi sa brodskim ra unarima, može da održi onu presudnu ravnotežu od
koje zavisi stabilnost broda u tom procesu.
Samo astrogator može obezbediti da se u Kapiju u e ta no na mestu koje e
ih izbaciti kroz 'cev' do željenog odredišta. Ili, ako ne astro-navigator - onda
bar neka devojka skromnog znanja, sa neke zaba ene planete, ali devojka iji um
je ve u simbiozi sa najve om bankom podataka u poznatom prostoru i vremenu.
"Ho eš li da po nem transfer? Elsevir?..." Luna je, belog lica, opet pogledala
gore.
Elsevir je duboko udahnula, odlažu i neizbežni as. Ali taj as je ve
prošao: ona mora progovoriti sad, odmah. "Da, Luno. Gledaj pravo u veliki ekran
i po ni transfer." I neka bogovi oproste meni, a tebe neka štite, dete. Jer ti
više nikad ne eš videti svoj dom. Luna je na tren sklopila o i, kao da se moli
svojoj boginji, a onda je usmerila pogled na sjajni vrtlog ispred njih. "Input."
Elsevir je pritisnula dugme daljinske kontrole na svom opasa u, istog trenutka
kad je devoj ino vitko telo zadrhtalo prelaze i u stanje transa; informacije o
njihovom ulasku sevnule su na ekranu i opet nestale. Ako je Elsevirin plan dobar
- a loš ne bi smeo biti - to bi trebalo da bude dovoljno da zapo ne proces
povratnog usmeravanja informacija u brodski navigacioni sistem. Nijedno ljudsko
bi e bez astrogatorskih implanta u sebi ne može u potpunosti da iskoristi
brodska ra unarska elektri na kola, ali ako raspolaže sibilskim transferom može
pribavljati one informacije koje od ra unara ne dobije.
"Ussss...pelo." Glas Svilenog, koji je govorio jako iskvarenim sandijem,
do e do Elsevir kao šuštanje i šaputanje, kroz tišinu kontrolne prostorije.
"Devojci lošššš...e?"
"Otkud znam?" odgovorila je, glasom oštrim zato što je i sama ose ala ubod
sumnje. Namrštila se, gledaju i dole, ka njemu. Njegovo amfibijsko telo
svetlucalo je kroz zaštitni omota : svileni izgled dolazio je od razli itih ulja
kojima se površina kože štitila od dehidracije. Svileni je zvu ao udnovato
uznemireno; njoj pade na um da on sigurno saose a sa ovom bespomo nom nedužnom
osobom koja je otrgnuta od sveta njoj dosad poznatog, ba ena na milost i
nemilost tu inima koji e je izdati.
"Možžžž...e umreti?"
"Svileni, do vraga!" Elsevir se ugrize za usnu i pogleda opet prema
šire oj zlo udnosti Kapije. "Znaš da nemamo odgovor na to pitanje... ali tako e
znaš da ne bih ovo radila kad bih mislila da e umreti. Znaš da je tako
Svileni... Ali šta smo drugo mogli, nego da pokušamo? Rekla sam joj da e biti
dug trans; pristala je na to."
"Suvišššš...e mlada. Ne zzzz...na. Ti je lažžžž...ešššš...", re e on. Bile
su to najoštrije re i optužbe koje je ikada od njega ula.
Elsevir sklopi o i. "Nadoknadi u joj. Pobrinu u se da na Karemofu ima sve
što joj je potrebno za sre u." Opet je otvorila o i, pogledala dole, ka Luni.
Devoj ino telo u ruži astoj ode i sad je bilo mlitavo, i meko je nalegalo na
zidove njenog prozirnog zaštitnog omota a. Zar je zaista prošlo samo etiri tau-
dana od kad su izveli ono zlosre no sletanje na Tijamat i pobegli bez ikakvog
prihoda, ali sa Ugasom jedva s ove strane smrti i sa jednom ošamu enom neznankom
na njegovom mestu?
I sa vrlo malo preostalog vremena: sad policija sigurno pretražuje
tijamatski deo svemira, pokušava da ih na e, a oni ne mogu dozvoliti da budu
uhva eni sa kidnapovanom gra ankom Tijamata u svom brodu. Devojka je izrazila
želju da bude vra ena ku i... ali nije bilo na ina da joj to omogu e. Ugas mora
u bolnicu. Jedine bolnice koje ga mogu spasti su one u Karemofu, onostran
Kapije.
A provesti ih kroz kapiju - to je samo Ugas mogao.
Onda se setila: Luna je sibila, a Ti-Džej joj je ispri ao, jednom
prilikom, da je svojevremeno video kako neka sibila ulazi u trans i upravlja
polarizatorom polja, i na taj na in uspeva da spase petoro ljudi u nekoj
industrijskoj nesre i. Ta sibila nije imala nikakvu prethodnu obuku za rukovanje
usavršenom mašinerijom; prema tome, ne bi trebalo da bude važno što ova sibila
jedva i zna šta je mašinerija. Jer ona je samo posuda za prenošenje, kao što je
i sama rekla; njena je dužnost da služi svima kojima je potrebna - dakle, mo i
e ih provesti kroz Kapiju, do bezbednosti.
Ipak, kad je pokušala to da objasni Luni, naišla je na prepreku neprolaznu
poput Kapije same. Tada je Luna ostala u LB letilici, odbijaju i da pre e u
ve u, me uzvezdanu. "Vratite me. Ja moram u Karbankl!" Lunino lice bilo je tada
kao stisnuta pesnica; na sva mogu a ube ivanja, odgovarala je samo sa te dve
re enice, nepomeriva i nedotaknuta.
"Ali Luno, stranci ti nikad ne e dozvoliti da se vratiš ako te na u sa
nama. Tvoj svet je prokazan. Osudi e sve nas i posla e nas da kopamo šljaku u
logorima na Velikoj Plavoj, a veruj mi, draga moja, mnogo je bolje umreti."
"To nije važno, ako ne mogu da se vratim. Ništa nije važno bez njega."
O, dete, koliko si sre ne ruke ako možeš da veruješ da je to tako
jednostavno... i koliko si naivna. Ipak, jedan deo nje je govorio da je to
istina; i da je ona sama, Elsevir, od Ti-Džejeve smrti živela samo sa pola
života... "Znam, sigurno. Znam da ti sad izgleda tako. Ali, ako ne eš da misliš
na sebe, misli bar na Ugasa." Prevukla je šakom po prohladnoj, poluprovidnoj
školjki zaštitnog omota a pored nje, koja je usmeravala još malo daha na lomno
ugljevlje Ugaševog života. "On e umreti, Luno. Ako se ne domognemo Karemofa,
umre e. Sibila si; to je tvoja dužnost."
"Ne mogu to što od mene tražite!" Luna je odmahivala glavom, pri emu su
njene kike plovile po vazduhu. "Ne mogu, ne znam kako se to radi. Ne mogu ja da
upravljam zvezdanim brodom..." Njen glas se uzdigao. "... i ne mogu da ostavim
Ukresa!"
"Ali to je na samo nekoliko nedelja!" Te re i su Elseviri izmakle u naletu
o ajanja; ali pre nego što ih je mogla opozvati, videla je da devojka diže glavu
i upitno je motri.
"K-koliko dugo?"
"Oko mesec dana, u jednom smeru. "Po brodskom vremenu. Me utim, na
Tijamatu e za to vreme pro i dve godine. Elsevir je ovaj drugi deo istine
pre utala; dobila je nadahnu e, proisteklo iz potrebe. "Samo po mesec dana u
svakom smeru. Luno, da si zaplovila trgova kim brodom iz Šotouvera za Karbankl,
toliko bi potrajalo. Pomozi nam da pro emo kroz Kapiju, pomozi Ugasu... A kad
stignemo u Karemof, ako budeš još želela da se vratiš, ja u te dovesti nazad.
Obe avam."
"Ali, kako u? Ne znam da upravljam zvezdanim brodom."
"Ti možeš da uradiš sve, da budeš sve, i da odgovoriš na sva pitanja osim
jednog. Sibila si, vreme je da nau iš šta to zna i, draga moja. Imaj poverenja u
mene."
Te re i su je davile, tada, dok je pružala ruke da oslobodi kaiševe koji
su držali Lunu u sedištu.

Glasno tras! odzvonilo je brodom. Elsevir se, uvši to, trgla, vratila u
sadašnjost. "Svileni! Šta je to bilo? Nešto se otka ilo..." Zaštitne protiv-sile
omota a imobilisale su je; nije mogla ni prstom da makne, niti da pomeri glavu
makar za milimetar; nije se moglo u initi ništa osim da se gleda pravo napred, u
blistavi tumor koji se širio preko ekrana ispred njih.
"Ru ni ssss...at."
Odahnula je malo, sa ljutnjom i olakšanjem, vide i da je na jednu dvojnu
zvezdu u donjoj polovini ekrana zaista pritisnut ru ni sat. "Tek što sam ga
dobila!" Slike zvezda opružale su se i razmrljavale ka sredini ekrana; crna rupa
je nosila krunu od zvezda, simbol vlasti nad svetloš u samom... Nisi pazila!
Nešto ve e od njenog ru nog asovnika moglo je, strmoglavljuju i se napred u
silnoj želji za samoubistvom, provaliti rupu u brodskom koritu. "Premnogo puta
sam trpela ovo putovanje; godine mi teško padaju, samoj. Ti-Džej je bio moja
snaga, Svileni... a njega nema više." Osetila je lako podrhtavanje itavog
broda; dižu i opet pogled, ne vide više nikakvo zvezdano polje ispred njih, nego
samo tanki sloj crvenkastog paklenog svetla koje je obasjavalo njihov put u
propast. "Ona kontroliše stabilizatore polja, Svileni, ina e bismo se ve
tumbali naglava ke. Znala sam da e ona mo i da nas održi!"
Ali šta ako to uništi njen um? Ako bi se devojci išta desilo zbog ovoga,
ona nikad ne bi mogla sebi oprostiti. Nikad. Iako je s njima bila tek nekoliko
dana, devojka je uspela da potvrdi, samim svojim prisustvom, stvari u koje je
Ti-Džej uvek verovao. Nezavisna i savitljiva, po ela se oporavljati od šoka
naglog presa ivanja, po ela je pružati misli ka novim mogu nostima koje su joj
oni nudili pokušavaju i da se iskupe. Obu ena u jednostavno, ali za oko
podsticajno, leta ko odelo, umesto u sivu ode u doma e ru ne izrade, bila je
osoba za koju nijedan neznanac ne bi pretpostavio da je hegemonijska gra anka
drugog reda za koju se smatra da ne zaslužuje puno u estvovanje u znanjima
Hegemonije. S druge strane, sibilske mašine jedne civilizacije koja je
raspolagala mnogo ve im znanjem nego Hegemonija upravo su ocenile da ta osoba
zaslužuje da se smatra punovrednom.
San Ti-Džeja bio je da jednog dana sva inteligentna bi a dobiju
ravnopravne mogu nosti za ispunjavanje svih svojih potencijala. Zato je i po eo
da krijum ari na Tijamat; ona se bunila, tvrde i da tako Ti-Džej postaje
najobi niji krijum ar, ali uzalud, nije ga pokolebala. "Ima krijum ara i
krijum ara, srce moje", govorio je on, široko se osmehuju i; tad je uvi ala da
nikakav ljudski protest ne može da u utka unurtarnji glas koji je Ti-Džeja gonio
napred... ak ni njen protest.
Hegemonija spre ava (pamtila je i sad kako su njegove lekcije o tome
odzvanjale u njihovom prenatrpanom stan i u) da Tijamat stvori svoju sopstvenu
tehnološku bazu, i za to koristi sistem restrikcija i trgovinskih zabrana;
Hegemonija drži stanovništvo Tijamata na nivou razmažene dece kojoj se daju samo
odabrane igra ke, takve koje e sutra njihovi gospodari mo i da u ine
bezopasnim. A sve to ini samo zarad jedne dragocene ali sramotne stvari, vode
života, koja je zavela privilegovne i mo ne pojedince u Hegemoniji, daju i im
obe anje ve ite mladosti.
Ako bi Tijamat razvio svoje sopstveno planetarno društvo na tehnološki
na in, i ako bi ono bilo ostavljeno da sazreva bez spoljne intervencije tokom
veka odvojenosti od Hegemonije, ko zna šta bi Hegemonijci našli kad bi se
vratili? Svet sposoban da im se odupre, svet koji više ne ezne za hegemonijskim
tehnološkim igra kama zato što ume da pravi sopstvene - svet koji bi odlu io da
zadrži besmrtnost za sebe, svet koji je ve umoran od eksploatacije? Ili svet
koji bi zaklju io da je nemoralno da i sam iskoriš ava mere... možda i nešto
gore, svet koji je samoga sebe pretvorio u radioaktivni pepeo, kao što je
planeta Kedv u inila. Tijamat poseduje nešto što nijedna druga planeta ne može
ponuditi, a to nešto je više prokletstvo nego blagoslov.
Tu situaciju je Ti-Džej smatrao nepodnošljivom. Elsevir je, znaju i da ga
ne može zaustaviti, pošla sa njim, opet, kao i svaki put; jer, ona nikad nije
bila sposobna da odbije ma koju njegovu veliku želju. I, kao i svaki put, posle
nekog vremena njegova strast postala je i njena... tako da su, posle njegove
smrti, Svileni i ona nastavili da vode njegov krstaški rat, jedinu aktivnost u
njenom životu koja je, posle Ti-Džejeve smrti, izgledala kao da zadržava ikakav
smisao.
A sad, eto šta se desilo - sudbina kao da je htela da dokaže da se sve
isplatilo; munjevito je uvela devojku u njen život, sliku i priliku deteta koje
ona i Ti-Džej nikad nisu imali. On bi se ponosio. Kad bi postala zaštitnica
Luninog novog života, za Elsevir to ne bi bio teret, bila bi privilegija.
Elsevir oseti oseti vrtoglavicu od koje joj odmah pripade i muka u
stomaku; neodoljiva mo plimnih sila pokušavala je da usiše njeno nepokretno
telo. Zaštitna polja su radila, pa ipak, brod nije mogao u celosti da odbrani
putnike od te pojave. Elsevir opet pogleda u žare e srce tame. O, Nebo, nisam
spremna; ovo se dešava prebrzo, i traje predugo. Luna bar ne mora da trpi ovu
vrelinu i taj bol; njen um je vezan za neku ta ku, ko zna gde, pola galaksije
daleko... Ne bih ovo uradila da nije bilo potrebno zbog Ugasa... Ne bi se ovo ni
desilo, da nije bilo Ugasa... O, bogovi, dajte da njemu bude dobro. A Ugas, eno,
leži pod prizmom za hitne slu ajeve; nisu se usudili da ga premeštaju na
bezbednije mesto. U svakom slu aju, itav ovaj brod, sa celokupnom opremom,
konstruisan je sa ciljem da izdrži upravo ovakve prolaske; zna i, i Ugas e
sigurno preživeti - ako preživi iko od njih...
Ose ala je kako se kosti u zglobovima u itavom njenom telu pomi u,
odmi u, vra aju; osetila je i jednu manju, ali rastu u neprijatnost - vrelinu u
brodu. Zamišljala je kako sad izgleda brodsko korito vi eno spolja: užareno od
stresova, u sunovratu ka obzorju doga anja crne rupe; deo goru eg poziva u pomo
koji se beskona no emituje iz ovog prostora gde ukleti zbijeno hitaju na svoj
strašni sud. Brod je konstruisan od najja ih, najotpornijih materijala poznatih
ljudskom rodu, i opremljen kontra-poljima koja ga štite i stabilizuju tokom
spuštanja u tu oluju. Napravljen je da bude što je mogu e manji, i da ima oblik
metalnog nov i a; stabilizatori postižu to da uvek ostaje okrenut pljosnatom,
ravnom donjom površinom ta no u skladu sa gravitacionim gradijentom, tokom
padanja. Pošto su zidovi gravitacionog 'bunara' crne rupe u kosmi kom prostoru
oko nje toliko strmi, ovaj brod bi, u slu aju da i za tren izgubi stabilnost i
po ne da se tumba, odmah bio rastrgnut na komade, dejstvom plimnih sila. Smrt bi
došla svima njima kao trenutak plamte e agonije, a njihovi samrtni krici bi
zauvek odjekivali u tom 'bunaru'. Prolazak kroz crnu rupu do krajnosti je težak
i za ljudsku, i za mehani ku izdržljivost, i za karemovsku tehnologiju. Jedino
simbioza ra unara i astrogatorovog ljudskog mozga uspeva da održi sve na okupu i
da uvede brod savršeno u onu jedinu pravu ta ku njihovog ulaska u obzorje
doga anja.
A šta ako ih Luna održi u jednom komadu, ali promaši onaj maleni ulazni
otvor hiperprostornog prolaza koji jedini može da ih ispljune dve svetlosne
godine daleko od planete Karemof? Pre nešto više od milenijuma, na Karemofu su
ponovo razvili princip putovanja kroz 'Crnu Kapiju', oslanjaju i se na znanje
Starog Carstva koje su dobili od sibila. Staro Carstvo je imalo i nadsvetlosni
pogon zahvaljuju i kome je uspevalo da proširi svoju kontrolu na daljine
Hegemoniji još nedostupne; me utim, i Staro Carstvo je koristilo crne rupe kao
kapije. Ove kosmi ke pre ice omogu ile su Hegemoniji da iznova uspostavi ovaj
mali deo nekadašnje imperijalne mreže svetova, a prolaženje je bilo bezbedno
zahvaljuju i fosilnoj imperijalnoj mudrosti. Ali Karemovci ni sad nisu zaista
razumeli sile kojima su manipulisali... Ako ovaj brod ne bi prošao kroz sasvim
ta ne koordinate na obzorju doga anja, mogao bi izroniti u nekoj sasvim
neistraženoj oblasti kosmosa, bez ijednog planetarnog sistema u blizini i bez
koordinata za povratak... ili bi se moglo desiti da više nikad ne izroni nigde u
poznatom kosmosu. Izvestan broj ovakvih brodova izgubljen je. Zauvek.
Elsevir je osetila kako joj se o ne jabu ice ispup uju pod sklopljenim
kapcima. Nije više mogla da posmatra kako palacanje vatre i žarenje na površini
crne rupe gutaju njenu vaseljenu. Za ula je kako brod je i, ali i kako ona sama
je i; kao da se raspadala po šavovima. Talasanje blistavog crnila našlo je
odjeka i u njoj samoj, i njena svest je popustila; ona dozvoli da sve njene
sumnje i svi strahovi odlete na gore, kao pljusak iskrica, i predade se najzad,
rado, zaboravu.
Crna Kapija se otvori.

17.
Ne biva to tako. Geja Džeruša stajala je u elegantnom 'kokošarniku', stanu
u zgradi u gornjem delu grada, i zurila napolje, kroz prozor sa šarama u vidu
dijamanata na staklu; šake je držala sastavljene iza le a. Deca su plesala me u
krugovima iscrtanim na ishabanom plo niku, zaneta u neku nerazumljivu de ju
fantaziju - deca bogatih Zimaca i bogatih stranaca zajedno, zanemaruju i
prostor-vremenske razdaljine i razlike u shvatanjima koje su razdvajale njihove
roditelje. Pokušala je da ne razmišlja o razdaljinama, o razlikama, o strašnom -
Tako, prosto-naprosto, ne biva!
Ali ak ni žestoko poricanje nije moglo izbaciti tu stvar iz njenog uma,
nije moglo osloboditi Džerušu od ponovnog preživljavanja onog neo ekivanog
poziva koji ju je podigao sa no ne dužnosti za radnim stolom u centralnom
policijskom štabu i odveo na drugi sprat, u zamra ene hodnike. Nije mogla a da
se neprestano iznova ne prise a kakvi su bili zvuci - ne ljudski glasovi, nego
zvuci jedne stvari koja trpi strašne patnje - koji su je naterali da otvori
poslednja vrata i upali svetlost.
Ve polovinu svog dosadašnjeg životnog veka provela je bez ijednog vriska;
te no i je vrisnula. Jedan sirovi vrisak poricanja: da ne vidi zver koja mu e i
krvari, i leži kidaju i sebe, na podu te smradne sobe... gnusnu, pomahnitalu
ruševinu ne eg što je nekad bilo ljudsko stvorenje. I to ne bilo koje ljudsko
stvorenje, nego komandant policije celog Tijamata - i to zato što je sagoreo
sopstveni mozak fiksaju i se k'spagom i predoziraju i. Bogovi, ak i da doživi
da vidi Novi milenijum, nikad ne e zaboraviti taj prizor! Po e žmirkati jako:
slika dece više nije bila u žiži. Ma koliko jako se trudila, ona ranija slika
lepila se za nju, kao miris smrti, i zaga ivala svako ose anje, svaku misao.
Džeruša se, rade i ovaj posao, nagledala ružnih stvari, u koli ini dovoljnoj da
oslabi i najja u ženu; ali kad se to desi nekome ko je tvoj... Nije joj se
naro ito svi alo ništa kod Lu-Skeda, ali, ipak, nijedan ovek ne zaslužuje da
pretrpi takvu degradaciju pred o ima celog jednog sveta. Iako Lu-Sked ne e
nimalo mariti za to, nikada.
Ostala je, me utim, njegova porodica. Džeruši je pripala dužnost -
'pripala' jer je tako naredio Mantanjez, novi vršilac dužnosti komandanta - da
pomogne Lu-Skedovoj ženi u pripremama za odlazak porodice sa Tijamata. "Mariki
treba prisustvo druge žene, u ovakvom trenutku, Džeruša", rekao je u tom
razgovoru Mantanjez, sasvim iskreno, a Džeruša se ugrizla za jezik. Pa, do
vraga, možda joj i treba.
Pitala se tada kako e biti u stanju da se suo i sa Lesu Marikom Lu-Sked i
dve devoj ice, imaju i u pam enju urezano ono što je videla. Ipak, zadržala je
kontrolu nad emocijama, uspešno, zahvaljuju i dugoj praksi u takvim stvarima;
inilo se da njeno prisustvo povoljno deluje na zbunjenu i oja enu ženu.
Lesu Marika oduvek je, u njihovim ranijim susretima, imala stav
udaljenosti i neodobravanja - a susreti su se naj eš e sastojali u tome što je
Lu-Sked terao Džerušu da glumi nekakvu službenu varijantu dadilje na porodi nim
ekspedicijama u Lavirint. Ali, kao i ve ina policije stacionirane na Tijamatu -
kao i sama Geja Džeruša - Lu-Sked je, sa porodicom, došao sa Novosklona; zato su
sad mogle da razgovaraju svojim jezikom, jezikom svoje domovine, kao stranci kad
se sretnu u nekoj drugoj zemlji. Marika i deca odlu ili su da se vrate ku i, da
bi bili sa rodbinom i prijateljima (sa njima e biti vra en i komandant, koji e
provesti ostatak života u ustanovi za mentalno poreme ene; ali o tome nisu
govorile). Džeruša je usmeravala razgovor ka bezbednim, neodre enim se anjima na
na svet koji su sve one eznule da vide ponovo: na suncem izbeljenu vrelinu
dana; na narod vitalan, hitar poput kapljica žive; na metropolu oko svemirske
luke i na tržni centar Miertoles Lo Fo - gde je Džeruša prvi put videla slavu
premijerove posete i osetila strahopoštovanje pred tolikom veli anstvenoš u. Gde
je snivala svoje snove o drugim svetovima...
Osetila je da neko prilazi i ne ujno staje pored nje; pogledala je na tu
stranu, a zatim dole, na desetogodišnju Lesu Andradi, mla u od Lu-Skedove dve
k eri. Bila je to inteligentna, živahna cura, nimalo nalik na njenu stariju
sestru koja se neprestano budalasto cerila; Džeruša je ose ala naklonost prema
njoj. Postepeno uvi anje da to dete, koje se sad drži za njenu ruku, gleda njenu
uniformu sa istim onim maltene-strahopoštovanjem sa kojim je nekad Džeruša
gledala svog oca i brata u istim takvim uniformama, doprinelo je da ova
ponižavaju a dužnost dadilje bude, ipak, podnošljivija.
Andradi je, stoje i kod prozora, imitirala Džerušinu pozu i bez svesne
namere - mala, oja ena figura u bezobli noj sivoj ode i, ela namazanog pepelom.
Cela porodice se obukla kao da su u žalosti, kao da je Lu-Sked umro. Ali bogovi
nisu bili toliko milostivi... Bogovi, vraga! Džeruša je stisnula usne. Bogovi sa
ovim nemaju nikakve veze, ovo smrdi na ljudsko izdajstvo.
Andradi je neupadljivo protrljala o i pesnicom, gledaju i kako se druga
deca igraju: deo sveta od koga je ona iznenada odse ena. "Rado bih se oprostila
od Skeli i Minuka. Ali mama nas ne pušta da to radimo, zbog - zbog tate."
Džeruša se zapita da li majka Marika samo smatra da su takva opraštanja
nedoli na u vreme žaljenja, ili se i plaši onog što bi druga deca mogla kazati
njenoj deci. Re e samo: "Razume e oni."
"Ali ja ne u da odem i da ih više ne vidim! Mrzim Novosklon!" Andradi se
rodila na Tijamatu, a njeni imidža-svesni roditelji održavali su nategnuti i
pretenciozni karemovski stil života; njena 'mati na' planeta bila je za Andradi
samo re , i ništa više, samo simbol svega što je najednom pošlo naopako u njenom
životu ovde.
Džeruša je pružila ruku, obuhvatila devoj ina uska ple a, osvrnula se da
baci pogled na sterilnu usavršenost i prefinjenost sobe iza njih. ula je
prigušene odjeke sa gornjih spratova, gde su Marika i poslužitelji prikupljali
poslednje komade porodi ne imovine. Glavninu nameštaja su ostavljali ovde - ne
toliko zbog cene prevoza, pretpostavila je Džeruša, koliko zbog bolnih
asocijacija na ovo mesto. "Znam, Andradi. Sad mrziš Novosklon. Ali kad do eš
tamo, na i eš nove prijatelje, a oni e ti pokazati kako da se penješ na prong-
drve e i kako od njegove kore da pleteš šešire. Vodi e te u prirodu sa
svetiljkom, da tražite cve e koje cveta samo no u; a u kišnoj sezoni voda tamo
pada s neba kao topli tuš, a sve lijane u tvojoj bašti bi e tad pokrivene
slatkim bobicama. Mo i eš da hvataš svetlucave vogove u barama..." Mada nije
bila nimalo ube ena da e Marika dozvoliti svojim k erima da hvataju vogove.
Andradi je šmrknula. "Šta - šta su vogovi?"
Geja Džeruša se osmehnula. "Mali stvorovi nalik na ribe; žive u zimskim
kišnim barama. Leti se ukopaju duboko u blato i tamo spavaju do novih kiša."
"Sto godina?" Andradine o i su se raširile. "To je dugo vreme."
Džeruša se nasmeja, shvativši tek naknadno. "Ne, nije sto godina - samo
par godina. Zima i leto tamo ne traju tako dugo kao ovde."
"O, dvostruka sre a!" Andradi je pljesnula rukama. To e biti kao da živiš
ve no. Kao Snežna Kraljica!"
Džeruša je žmirnula, odgurnula tu misao u stranu i klimnula glavom kao da
ho e da ohrabri Andradi. "Eto vidiš. Dopaš e ti se odrastanje na Novosklonu.
Znam da se meni dopadalo." Bila je svesna da, govore i ovo, zanemaruje stvari
koje je, odrastavši, zamrzela. "Kamo sre e da po em i ja." Te re i su joj
izmakle nehotice.
Andradi je slede eg trena bila zaka ena za nju kao i ak, lica pritisnutog
u njenu tuniku. "O, da - o, da, Džeruša - molim te po i! Ti možeš sve da mi
pokažeš, ti sve znaš; ho u da po eš sa mnom." Drhtala je. "Ti si dobra
plavanka."
Džeruša je pogladila kovrdžavu crnu glavu, zanemela od iznenadnog
shvatanja šta sada ona zna i ovom detetu iji je pravi simbol vrste stabilnosti
i poverenja iznenada uništio samoga sebe. Dopustila je sebi da shvati, najzad,
koliko duboko je zbunjeni jad devoj ice Andradi prodro u njenu sopstvenu odbranu
i stegao njeno srce.
Odvojila je, polako ali vrsto, devoj icine ruke koje su je bile
obuhvatile oko struka, iznad opasa a sa opremom, i uzela te vitke, tople šake u
svoje. "Hvala ti, Andradi. Hvala što me pozivaš. Volela bih da mogu da po em s
tobom; ali moj posao ovde nije dovršen. Tvoj otac... tvoj otac nije uradio tu
stvar samome sebi, Andradi. Ma šta uješ, ma od koga, nikad ne veruj da je on to
sam u inio. Neko je to u inio njemu. Ja u se pobrinuti da ta osoba plati. A kad
to postignem, dobi eš poruku od mene, tako da eš znati da je platio - ili
platila. Možda u posle toga biti spremna da i ja odem ku i."
"Dobro..." Kovrdžava glava je klimnula još jednom, a onda su uozbiljene,
malo iskošene o i opet našle njeno lice. "Kad porastem, bi u i ja plavanka."
Džeruša se osmehnula, bez ironije ili dušebrižništva. "Da, mislim da bi ti
to mogla."
Onda su se obe okrenule: Marika je ušla u sobu, umotana u sivo. Pokretom
ruke pokazala je svojoj k eri da joj pri e i Andradi je, nerado, otišla. "Sve je
spremno, Džeruša." Marikin glas bio je sumoran i siv kao i njen izgled. "Sad nas
možeš otpratiti do zvezdoluke."
Džeruša klimnu glavom. "Da, gospo o Lu-Sked." Pošla je za njima, rado
izlaze i iz ove napuštene sobe.

Džeruša je predala policijsku patrolnu letilicu nekom garažnom službeniku


ije prisustvo je jedva registrovala, a zatim je pošla prema teškim vratima sa
prozorima koja su razdvajala garažu, sli nu ogromnoj pe ini, od policijskog
štaba. I garaža i štab bili su u jenoj popre noj uli ici koja se cela sastojala
samo od policijskih kancelarija, zatvorskih elija i sudskih zgrada: tupo
obojena mrlja moralne ispravnosti u ludo skrpljenom šarenilu Lavirinta.
Službeno, ulica Olivinska; ali za svakog, pa i za one koji su u njoj boravili,
ulica Plava.
Jedva se dosetila da zastane za onaj sekund potreban tim tromim vratima da
se razdvoje u levu i desnu stranu i propuste je u anonimni hodnik. Njen um je
još bio zauzet putovanjem koje je upravo obavila, razlogom za njega i celim tim
neverovatnim, ružnim lancem doga aja koji je uzdrmao svakoga u ovoj...
"Pardon, pripadni e patrole. Pardon, pripadni e patrole. Pardon,
pripadni e patrole."
Nešto ju je uhvatilo za rukav uniforme i držalo, kad je ušla u gužvu u
sobi za organizacione poslove. Rasejano je digla pogled ka bezli nom plasti nom
štitu koji je služio kao 'lice' glavi punoj mehani kih mozgova: polrob.
Spre avao ju je da pro e, obuzet nerazumnom hitnjom. "Inspektor sam", re e ona,
glasom u kome je bilo ponešto od te iste robotske monotonije. Neko je u prolazu
malo gurnu s le a.
"Izvini, inspektore. Moram dati izveštaj. Onda moram na posao se vratiti.
Molim daj mi odobrenje." Ose ao se nagoveštaj o ajanja u tim mehani kim zvucima.
"Jedan ovek sa etvrte izgovarao je buntovne re enice protiv Hegemonije u
kafi u 'Kosmodrom'. On tako e govori meštanima da sibile imaju pristup do
zabranjenog znanja. ini se da je pod uticajem droga."
"Dooo-bro, važi, autorizacija 77A. Prijavi ga sa identom i mi emo ga
pokupiti." Droge. Ne razmišljaj o drogama. Krenula je dalje kroz sobu, dobro
paze i da ne pogleda u pravcu one kancelariuje koja je do pre mesec dana bila
Lu-Skedova.
"Pardon, inspektorko!" To je rekao neki policajac koji je, nose i puno
naru je holo-kockica, naleteo unatraške na nju.
"Moja greška, nisam pazila." Ve je po injala poplava podataka, znak da se
njihov boravak na Tijamatu bliži kraju. Trgovci i drugi stranci-rezidenti ve su
po injali da se brinu zbog budu nosti, ili nedostatka budu nosti; po eli su da
maltretiraju birokratiju traže i stotinu raznih dozvola, formulara i rešenja,
što je sve birokratija tražila od njih da bi mogli oti i. Ali, ako je ovo
'gužva', tek kroz etiri godine e se videti šta je prava gužva... Dobro je,
imaj mnogo posla, budi prezauzeta - da ne bi mogla da misliš na ono...
Me utim, ništa nije uspevalo, nikakvim smetnjama nije mogla da za epi svoj
um dovoljno bu no da bi trajnije udavila one slike užasa i jada. Nije lagala kad
je govorila Andradi da njen otac nije pretvorio samoga sebe u balave u biljku.
Nije bilo razuma u toj kombinaciji, poznavala je tog oveka; šta god da je bio i
radio, svakako se nije sa drogama igrao. Nije bio taj tip oveka. On, do vraga,
nije hteo da pipne ni paketi iesta! Ali u Karbanklu je bilo bar pedeset dilera
koji su mogli da 'srede' da se nekome ubaci prevelika doza u šoljicu aja ili u
tanjir supe.
A samo jedna osoba je postojala koja bi mogla poželeti da se tako nešto
dogodi Lu-Skedu - Arienrod. Džeruša je videla onaj izraz na njenom licu kad je
ula vest o kidnapovanju devojke Lune: izraz o ajanja i besa. Džeruša odjednom
shvati zašto ju je Luna Svetlohodna gledala sa lica druge žene, Kraljice Zimaca.
Samo na jedan na in je mogu e da savršeno nepoznata devojka bude kralji ina
dvojnica: da je klon. Arienrod je imala neke planove u vezi sa tom devojkom,
planove koji su sigurno bili u nekoj vezi sa nailaze om Promenom, koja e se
sastojati u tome što e stranci da se okrenu i da odu, prepuštaju i ovaj svet
opet narodu leta. Istorijski zapisi policije pokazuju da je svaka Zimska
Kraljica pokušala na neki na in da zadrži svoju vlast, pa time i vlast Zimskog
naroda, i posle Promene. Na neki na in ta devojka je bila uklopljena u kralji in
plan te iste vrste; Džeruša je u to bila sigurna. Me utim, ona je, nehotice,
upropastila taj plan. Arienrod, opet, nije bila osoba koja bi dozvolila da joj
neko nanese štetu i pro e nekažnjen. Osvetila se policiji, Lu-Skedu; Džeruša je
i u to bila sigurna, ali je jednako sigurno znala da nikad ne e biti u stanju da
za ovo na e dokaze. Mogla bi, ipak, da na e neposrednog izvršioca...
Ako se Kraljica ne osveti i njoj, pre toga. Džeruša proguta ve dobro
znanu knedlu napetosti koja joj se stvorila u grlu. Neposredno je kriva ona
sama; ako Arienrod ho e da se sveti, trebalo bi njoj da se osveti. Zato ve
nedelju dana Džeruša jedva uspeva da natera sebe da jede i pije, u strahu da e
uskoro i njoj da se desi ono što se desilo Lu-Skedu. Možda je to deo kazne:
ekanje. Bogovi, to ne bih mogla da izdržim: da moj kraj bude takav...
"Inspektorko."
Trgla se, povratak u realni svet bio je pravi šok; žmirnula je i pred njom
se na oše hodnik koji vodi do njene kancelarije i u hodniku Gundalinuovo lice,
sada u žiži. "Ov-vaj... Bi-Zi, šta radiš ti tu?"
" ekam tebe." Bacio je pogled preko ramena, prema njenoj kancelariji, a
zatim opet ka njoj; na njegovom licu videla se zabrinutost. "Inspektorko, u
tvojoj kancelariji sedi komandant, a pored njega i predsednik Vrhovnog suda. Ne
znam šta oni kog vraga ho e, ali, smatrao sam da treba da budeš upozorena bar
neko vreme unapred."
"Predsednik Vrhovnog suda?" Njen glas je odjeknuo sa nevericom duž zidova.
"O, jebi ga." Sklopila je o i. "Izgleda da je ekanju došao kraj."
Gundalinu podiže obrve. "A ti ipak znaš o emu se tu radi?"
"Ne baš ta no." Odmahnula je glavom. Ose ala je kako hladno o ajanje
po inje da se taloži u njenom stomaku. Predsednik Vrhovnog suda je na samom vrhu
van-tijamatskog sudskog sistema na Tijamatu, jedini ovek koji može nare ivati
komandantu policije. Ne postoji nijedan razlog koji bi ona mogla da zamisli za
dolazak predsednika Vrhovnog suda u njenu kancelariju... nijedan dobar razlog.
Zna i, ovo je Arienrodina osveta. Sad e nju... šta? Da otpuste, uhapse,
proteraju? Optuže za korupciju, prisiljavanje, seksualnu perverziju? Hiljadu
košmara o nepravednom proganjanju sjatilo se u taj tihi hodnik kao zbijena
gomila ljudi, ili kao dvostruki red demona koji samo ekaju da ona pokuša da
pro e izme u njih. Možda je ipak trebalo da se ukrcam na onaj brod jutros.
"Hvala za upozorenje, Bi-Zi." Njen glas: malen, udaljen.
"Inspektorko..." Gundalinu je oklevao, a njegove o i su još postavljale
ono isto pitanje koje malo as nije imao 'petlje' da postavi glasno.
"Kasnije." Udahnula je duboko. "Pitaj me kasnije, kad budem znala
odgovor." Krenula je hodnikom, znaju i pri svakom koraku da je to najhrabrije
što je u životu uradila.
Videla ih je kroz providni panel vrata pre nego što su oni primetili njeno
prisustvo ispred vrata. Mantanjez, ranije vrhovni inspektor a sada vršilac
dužnosti komandanta, sedeo je na njenom mestu i kuckao prstima po terminalu na
radnom stolu, slabo prikrivaju i da mu je nelagodno; ostareli predsednik
Vrhovnog suda sedeo je na jedinoj stolici, sav usukan od dostojanstva, u
službenoj odeždi sa uskim okovratnikom. Džeruša, okre u i ugla anu mesinganu
kruškastu kvaku na vratima, oseti da joj se šaka kliza.
Obojica su naglo ustali im je ušla u kancelariju. Neo ekivanost toga bila
je tolika, da je Džeruša reagovala samo tako što se zablenula u njih; pribrala
se dovoljno brzo da salutira, deli sekunde pre nego što je Mantanjez po eo to
isto da ini. "Komandante... Vaša asti." Predsednik Vrhovnog suda je naklonom
odgovorio na njen pozdrav. Obojica su ostali da stoje. Zapitala se da li ekaju
da ona sedne prva, da li im je to neko zalutalo ose anje kavaljerstva prema
ženi. Bacila je pogled na prazninu iza sebe; ako ekaju da sedne prva, zna i,
pretpostavljaju da e ona sesti na pod. "Molim vas... nemojte stajati zbog
mene." Njen ljubazni ton odzvonio je sasvim neprili no u tom malom prostoru.
Nije pokušala da ga proprati osmehom.
Mantanjez se uklonio iz prostora iza njenog radnog stola, štaviše, ponudio
joj je, gestom bez re i, njeno sopstveno mesto. Od gneva koji je pro itala u
njegovim o ima koža je po e peckati. Obojica su Karemovci, a karemovci se obi no
izdižu na sam vrh u raznim službama na drugim planetama; nimalo iznena uju e,
jer njihova planeta dominira. Znala je da na Karemofu žene imaju približnu
društvenu ravnopravnost, zato što se u tom društvu veština i klasni položaj više
cene nego puka fizi ka snaga. Me utim službovanje na stranim planetama, koje je
privla ilo mnoge i raznovrsne kandidate sa manje prosve enih planeta, kao da je
posebno privla ilo one nazadnije, autokratskije Karemovce - a Mantanjez je
spadao u takve. Nije znala ništa o Hovaneseu, predsedniku Vrhovnog suda, ali u
njegovom izrazu lica nije mogla pro itati ništa ohrabruju e. Otišla je za svoj
radni sto i sela, a ose aj dobro poznatog podru ja donekle je ublažio njen
strah. Bacila je pogled od jednog zida do drugog i poželela, sa ose anjem ja im
nego obi no, da tu postoji bar jedan prozor.
Obojica su još stajali. "Verovatno se pitate zašto smo tu, inspektorko
Pala-Tion", re e Hovanese, nemilosrdno banalan.
Suzbila je u sebi neo ekivanu, ogromnu želju da prasne u smeh. Ovo je
valjda najublaženiji iskaz u ovom milenijumu. "Da, svakako, Vaša asti."
Sklopila je šake preko sivih simbola na tipkama pristupnog dela njenog
terminala; primetila je da zglavci postaju beli, da šake obrazuju nekakav
beznadežni gest molitve. Primetila je na uglu radnog stola i nekakav paket, sav
olupan i otrcan po površini; rasejano je pomislila da taj rukopis ne poznaje.
Rukopis kojim je na paketu ispisano njeno ime, ali sa slovnom greškom. Nadam se
da je bomba.
"Re eno mi je da su - bivši komandant Lu-Sked i njegova porodica otišli sa
Tijamata danas. Ispratili ste ih?"
"Da, Vaša asti. Otišli su u predvi eno vreme."
"Neka bogovi budu uz njih." Spustio je pogled sumorno ka izmrljanim,
prastarim kerami kim plo icama poda. "Kako je mogao da u ini tako nešto svojoj
porodici i svome asnom imenu!"
"Vaša asti, ne mogu verovati da..." Osetila je da je Mantanjezov
neprijateljski pogled hvata, i za utala. Oni baš ho e da veruju; nije bio
Karemovac.
Predsednik Vrhovnog suda oštro je povukao nadole krajeve gornjeg dela
svoje uniforme. Džeruša je neupadljivo olabavila okovratnik tunike. Bila je
potajno iznena ena utiskom da se Hovanese ose a nelagodno u uniformi. Karemovac
je za uniformu ro en; Novosklonovac se ose a bedno u formalnosti ma kakve ode e.
"Kao što znate, inspektorko... odlazak... komandanta Lu-Skeda ostavio nas je bez
zvani nog šefa policije na Tijamatu. Prirodno, naša je potreba da to mesto što
pre popunimo, iz razloga morala. Odgovornost za popunjavanje tog mesta je na
meni. Ali, naravno, oduvek je bila politika Hegemonije da dozvoli lokalnim
vladarima izvestan uticaj u biranju zvani nika koji e sa njima najbliže
sara ivati."
Džeruša se naslonila dublje u svoje sedište, a Mantanjezovo lice smrknulo
se još više.
"Snežna Kraljica je zamolila - zahtevala - da imenujem Vas kao novog
komandanta."
"Mene?" Uhvatila se za rub stola. "Je li ovo... je li ovo neka šala?"
"Kolosalna šala", re e Mantanjez. "Na naš ra un."
"Mislite, prihvatili ste taj zahtev? Želite da ja prihvatim tu poziciju?"
Nije mogla da veruje: zar je mogu e da ona to izgovara?
"Naravno da ete prihvatiti taj položaj", re e Hovanese ravnim tonom. "Ako
je to ono što ona želi od policije koja štiti njen narod, onda e to i dobiti."
Tonom kao da nagoveštava da je Arienrod sama sebi odabrala kaznu.
Džeruša, oslanjaju i se rukama na rukonaslone mekanog sedišta, lagano
ustade i nagnu se napred preko radnog stola. "Zna i Vi mi nare ujete da postanem
komandant. Ja tu nikakvog izbora nemam."
Mantanjez sastavi šake iza le a. "Niste imali primedaba kad ste
unapre ivani u inspektorku, preko glava izvesnog broja muškaraca koji su to
unapre enje zasluživali, samo da bi Kraljica bila zadovoljna." Ovo je bilo prvi
put da iko otvoreno kaže da je tako bilo. "O ekivao bih da ete sada sko iti na
ovu šansu da postanete komandant policije samo zato što ste žensko."
"To je kudikamo bolje nego nikad ne dobijati unapre enje u službi samo
zato što si žensko." Ose ala je kako u njenim grudima raste pritisak, tako da
joj se najzad inilo da e joj srce stati. "Ali ja ovo ne želim! Do vraga,
Kraljica mi se ne dopada ništa više nego vama, ne želim da budem komandant - ne
ako to zna i biti samo marioneta na kanapu!" Klopka, ovo je klopka...
"Nije Vaše da ovo želite ili ne želite, komandante Pala-Tion... osim ako
podnosite ostavku, naravno", re e Hovanese. "Postara u se, me utim, da Vaša
neube enost da posedujete radne sposobnosti za jedno takvo mesto bude valjano
zabeležena."
Ona ne re e ništa. Nije bila u stanju da smisli nikakav podesan odgovor.
Mantanjez podiže šake do okovratnika i otka i oznake koje je, o igledno,
donedavno o ekivao da e nositi ve no. Baci ih pred nju na radni sto; a ona
jednu u poslednjem trenutku zadrža da ne odleti sa stola na pod. " estitam."
Salutirao je, potpuno precizno.
Naklonila je glavu ka njemu, kruto. "Možete i i... inspektore Mantanjez."
Njih dvojica izi oše iz kancelarije bez ijedne re i više.
Džeruša opet sede. Njene šake su se sklopile oko krilatih komandantskih
oznaka; osetila je kako joj se zarivaju u dlanove. Ovo je Arienrodino delo,
Arienrodina osveta. Komandant Pala-Tion... Kraljica ju je ovim oka ila o kuku i
ostavila da se vrti na vetru; bacila je izazov za koji se nada da e uništiti
Džerušinu karijeru.
Ali, za ime skota koji vozi amcem preko one reke, Geja Džeruša nije
postala plavanka postupaju i kao slabi ili kapitulant. Dobro, ona je sad
komandant - zapovednica - Pala-Tion; do vraga, pa iskoristi e to maksimalno!
Podigla je ruke veoma odmereno i lagano, i prikop ala te oznake na svoj
okovratnik. "Ako misliš da eš me upropastiti, ako misliš da u pretrpeti
neuspeh", re e ona glasno, govore i Kraljici Vazduha, "onda je to tvoja druga
greška." Ali, ruke su joj drhtale. Ne u podbaciti! Sposobna sam kao i ma koji
muškarac! ali ose ala je bol od starih, dubokih rana koje su slabile njeno
samopouzdanje.
Otvorila je fioku ispred sebe, pružila ruku prema paketi u iesta. Ali,
slika Lu-Skedove agonije prelete preko njenog vidnog polja, i njena šaka se
sklopi u prazno, sama oko sebe. Zatvorila je ladicu. Nije ni dotakla ieste još
od dana kad je on dobio preveliku dozu - ve tako mnogo dana.
Njen pogled opet nai e na tajanstveni paket; umesto iesta, dohvatila je
njega, da bi dala svojim šakama i svom umu neku žižu. Odvezala je vor, odmotala
grubu sme u hartiju ispod koje se pokaza primitivno sklepana kutija. Izgledalo
je kao nešto sa zaba enih ostrva, dovezeno trgova kom la om; ali tamo nije
postojao niko za koga bi ona mogla da zamisli da je poslao paket inspektorki
policije.
Otvorila je kutiju i izvadila ono unutra, pažljivo: školjku veliku kao
njene obe raširene šake, sa ije krhke kreste se ve odlomio jedan šiljati
'prst'. Bila je boje izlaska sunca, a površina je bila strpljivo ugla ana tako
da je sijala kao jutarnje nebo. Poslednji put je ovu školjku videla, i divila
joj se, na plo i iznad kamina u ku i na plantaži Ngenet ran-Ahase Miroa... dok
je stajala i slušala pucketanje plamenova u nenapetoj tišini, i pijuckala jaki
crni aj koji ju je Ngenet ubedio da popije pre nego što se otisnula na let
prema Karbanklu. Taj iznena uju e mirni trenutak sada joj se vratio sasvim jasno
- i delovao je smiruju e na nju. Ironi na pomisao: jedina prijatna poseta
ne ijoj ku i za ovih deset godina na Tijamatu bila je ta poseta, petnaest minuta
kod oveka koji verovatno krši zakon...
Pipala je prstima po unutrašnjosti školjke, istresla iz kutije materijal
za pakovanje; nigde nikakve poruke za nju. Uzdahnula je, ne znaju i sigurno šta
je o ekivala da na e, ali razo arana što to nije našla. " estitam ti na
promociji, Geja Džerušo", re e ona umorno. Opet je uzela školjku, sklopila o i,
prinela je uvu, na onaj na in kako joj je Ngenet to pokazao: slušala je glas
Thalase.

18.
EJ, UKREŠE, NE ODLAZI SAD KAD SI VRU . PRUŽI NAM PRILIKU DA IZJEDNA IMO.
Hologramski torzo iznad opustošenog grada na stolu za igru dobacio mu je
taj protest dok je Ukres skidao sa glave krhki komplet instrumenata. Ali on
oka i komplet o klin na terminalu, time se i zvani no povla e i iz igre.
"Baš mi žao." Iscerio se nonšalantno i samozadovoljno, upu uju i taj
odgovor neprijateljskim uko enim pogledima drugih igra a, više nego kompjuteru
koji je kontrolisao tog fantomskog krupijea. "Dosadilo." ušnuo je svoju
kreditnu karticu u prorez i video kako ona iska e napolje sa novom sumom na sebi
- više novca nego što je on do pre nekoliko meseci mogao i zamisliti da na svetu
postoji. Pomisao da to sve pripada njemu ve je gotovo sasvim prestala da ga
impresionira; jer sad je znao koliko bogatstva cirkuliše kroz spiralnu Ulicu
Karbankla. ak je po injao da naslu uje i koliko novca verovatno te e kroz Crnu
Kapiju do drugih svetova Hegemonije... u io je brzo. Ali ne dovoljno brzo.
Naglo ali teturavo je ustao od stola, pijan od samatanske ružice, ali ne
toliko pijan da ne bi umeo da se povu e iz igre u trenutku kad je u velikom
'plusu'. To je jedna od stvari u kojima je dobar, pomisli on: zna da sagleda
verovatno e i svoje granice - zato sve eš e dobija u ovim igrama. Arienrod mu
je davala uvek izobilje novca, a on je koristio vreme slobodno od svoje
službene, starbakovske li nosti rasipaju i te pare po kr mama i kockarskim
paklovima uz i niz Ulicu; sti u i što više prijatelja, kolega u lovu na
zadovoljstva, dok njegov želudac ne po ne da se buni, dok mu ne pripadne muka.
Slušao je, pitao, posmatrao preusmeravanje pod-struja; pokušavao je da oseti
odakle informacije priti u i kud oti u, i borio se da izi e iz ponora
katastrofalnog po etnog neznanja.
A kad su vino i narko-parfemi prevelikog broja ovakvih soba po injali da
zagušuju njegova ula, u njemu se frustracija dizala jako, do bola. Ništa više u
ovom gradu nije mu pružalo zadovoljstvo: stvari koje bi oduševile jednog
letnja kog mom i a možda su i sad postojale negde u vibrantnim zavijucima
Lavirinta, ali on ih više nije video. Što duže je živeo u Karbanklu, više je
prezirao ljude koji su inili život Karbankla.
Po eo je, štaviše, da se gnuša pogleda na ma šta i ma koga ovde: crnilo je
umrljalo njegovu prošlost i budu nost, pa ak i njegovo lice. Jedino je
nezahva ena ostala Arienrod. Ona je razumela tu crnu boju koja je legla poput
otrovnih baruština u najdublje delove njegovog uma; ona je znala kako da
preusmeri i neutrališe njegovo neprijateljstvo; ona je uspevala da ga ubedi da
je svaka duša crna iznutra. Arienrod ga je tešila, Arienrod mu je donosila mir,
Arienrod mu je ispunjavala svaku želju... Arienrod ga je volela. I strah da bi
mogao izgubiti njenu ljubav, da bi njegovom krivicom mogla zažaliti što mu je
dopustila da postane Starbak - i da bi onda on mogao videti kako ga ona
odbacuje, kao što je odbacila njegovog protivnika - taj strah je bio oblak uvek
na obzorju mirnog mora.
Ona je koristila svoj obimni sistem elektronske špijunaže i aristokrata-
doušnika da dopuni šture informacije koje joj je Ukres donosio; ali oni stranci
koji su zaista imali šta da kriju, raspolagali su i efektnim protivmerama. Ukres
je znao da ne raspolaže onim 'znanjem iznutra' koje mora imati pravi Starbak,
ovek koji je ro en i odrastao me u van-Tijamatovcima. Do i e dan kad e
Kraljici po eti da smeta njegova letnja ka ignorancija. Možda je, opijen onim
trenucima, prevideo svoja stvarna ograni enja - samo jednom...
Ugurao je kreditnu karticu, sada, u džepi na unutrašnjoj strani svog
opasa a. Dok je po injao da se udaljava od stola, ose ao je da njegovo
oduševljenje postaje "kiselo". Zapitao se, sa odbojnoš u, da li je zaista iole
dobar kockar, ili Arienrod i ovde tajno motri na njega i udešava da on pobe uje.
Stresao je tu misao sa sebe, stežu i šake oko opasa a; prošetao je
pogledom preko pejzaža od glava sa turbanima, i golih glava, i glava sa kapama,
šlemovima, frizurama sa utkanim draguljima: sve glave bile su pognute u nimalo
svetom obožavanju, svaka prema nekoj treperavoj panorami odabrane igre na sre u.
Ovo je bio jedan od paklova visoke kategorije; više sofisticiran, a manje
dre avo upadljiv nego jeftinije kockarnice u nižim delovima Lavirinta, one
namenjene pretežno ruljama Zimaca radnika. Ali, ni ovde nije bilo pravog
veselja. Igra i su se sa jednakom zluradoš u oglašavali i smehom i psovkom; nisu
bili ni svesni bu ne muzike koja je zamu ivala njihove razgovore i suzbijala
galamu iz susedne sale. A tamo su bile san-mašine, gde si mogao da se utopiš u
stravi ne doživljaje na drugim svetovima, da po iniš ma koji zlo in, da doživiš
ma šta, koliko god ti hrabrost dopušta, pa i sam trenutak "smrti". Ukres ih je
koristio sve više, ali one su mu davale sve manje.
Zaputio se krivudavo izme u stolova, ka ulaznim vratima; njegova odlu nost
i njegova samouverenost pripadali su drugom oveku, onome koji na glavi nosi
masku-kacigu a na prsima uvoznu, inostranu medalju. Ukres Svetlohodni je na sebi
imao uvoznu tuniku trakasto obojenu blistavim bojama i visoke izme; kosa mu je
bila kratko potkresana, kao kod Zimaca - ali ljudi su mu se sklanjali s puta
zbog nesvesne starbakovske nadmenosti u njegovom držanju.
"Izgledaš kao ovek koji zna šta ho e." Samo jedna osoba mu se nije
sklonila s puta, štaviše, ispre ila se hrabro baš ispred njega; rase eno srebro
njene duge haljine nije skrivalo ništa.
On ju je pogledao i odlutao pogledom s nje; ni sad mu nije bila prijatna
javna otvorenost seksualnih ponuda ovde u gradu. "Hvala, ne treba. Samo ho u da
izi em." Srebro njene haljine podsetilo ga je, u jednom sevaju em trenu, na
srebrnobelu kosu... Krenuo je napred, pored nje, nastoje i da je ne dodirne. Sad
više nije ose ao stvarnu pohotu ni prema jednoj ženi, osim prema Arienrod; a
Arienrod ga je u ila da želi stvari o kojima nikad ranije nije ni sanjao. Ideja
o dobijanju seksa za pare sad mu je izgledala groteskna i perverzna, iako je
znao da polovina ovih žena i muškaraca koji u gradu nude svoja tela za novac
jesu Zimci. Nekima je bilo dosadno, a neki su bili gladni novca; prilagodili su
svoju normalnu lako u seksualnog opštenja komercijalnom apetitu stranaca.
Bilo je tu i stranih prostitutki, pod kontrolom izvesnih stranaca koji su
zauzimali viša mesta u tajnoj mreži vlasti koja je prekrivala itav Lavirint. Na
nekim svetovima u Hegemoniji ropstvo je bilo prihva eno, ili kao javna ili kao
tajna injenica; a Arienrod se nije protivila obi ajima svojih mušterija. Neke
od tih inostranih drolja nisu izgledale druga ije nego tijamatovske prodava ice
tela (mada se njemu inilo da su egzoti nije); ali neke su bile zombiji, ženski
i muški, žrtve namenjene za krvavo mrcvarenje, da bi se zadovoljile i one
mušterije kojima snovi nisu dovoljni. Zombiji su se kretali kroz gomilu gotovo
goli, prikazuju i namerno svoje ožiljke, paradiraju i ožiljcima - mada ni
'paradiranje' nije prava re ; jer zombiji su bili živi mrtvaci, stvorenja
praznih o iju i mese arskog hoda, stvorenja koja stalno sanjaju svoj košmar,
drogirana ili, kako je Ukresu re eno, stvorenja kojima je drogom uništen mozak.
Arienrod mu je rekla da zombiji i zombice ne ose aju ništa. Jednom, kad je bio
izuzetno gadno raspoložen, malo je nedostajalo da...
Ali se uzdržao, tada, jer se setio kako je bilo kad je ležao bespomo an u
jednoj uli ici dok su ga etvorica lovaca na roblje nazivali "lepim", i ta
uspomena je razbila njegovu crnu zlovolju baš kao što se njegova svirala razbila
te no i; posle se pitao da li stvarnio prezire strance, ili stranca u sebi.
Ali Arienrod je i tad olakšala njegovu savest, odbacila njegova pitanja,
nasmejala se blago i rekla mu da e uvek biti zla, na svakoj planeti, u svakom
stvorenju, jer, kad ne bi bilo zla, ne bi postojala ni mera za dobro...
Duboko je udahnuo kad su se vrata kockarnice sklopila iza njega; stajao je
na pragu, ugra enoj plo i od jedne retke vrste metalne rude, i trudio se da
o isti plu a. Jedan žutomrki ma ak provukao se pored njegovih nogu i šmugnuo u
sakrivenu udubinu u zidu, love i.
"...Ajde, S'Eing, daj pomozi." Nešto dobro poznato, a ipak udno, u tom
glasu nateralo ga je da se okrene i pogleda duž fasade zgrade. "Radi u bilo šta,
za ima bogova, bilo šta, samo da se izvu em iz ove paklene rupe, da do em na
neko mesto gde e mo i da me zakrpe! Uzmi me u posadu..." Govorio je neki van-
Tijamatovac, sa gustom crnom kosom, sme om kožom i retkom, napola izraslom,
bradom. Sedeo je na nekakvom sanduku, le ima oslonjen o zid; na sebi je imao
jednodelnu ode u svemirskog pilota, zaprljanu, bez ikakvih insignija. Stranac -
ali izgledao je kao snažan ovek koji se polako bliži smrti od gladi; Ukres po e
da mu okre e le a. Ali, taj glas... "Pa duguješ mi, do vraga, S'Eing!" Pred
Ukresovim o ima taj bednik se odgurnuo od zida, nespretnim uvrtanjem ki me, i
uhvatio šakom jednu nogavicu na leta kom odelu drugog oveka.
Drugi je bio sa neke trgova ke me uzvezdane letilice, naga ao je Ukres;
ili kapetan, ili lan posade. Bio je masivno gra en, sa ožiljcima na licu.
Zakora io je iznenada unazad i time je trgao i iz ravnoteže izbacio sede eg
oveka. Ukres je gledao kako prvi ovek pada sa sanduka na ulicu, na lice,
bespomo an, i uvide, sa šokom saose anja, da su tom oveku obe noge
paralizovane. ovek sa ožiljcima se nasmeja; tu vrstu smeha Ukres nije želeo
više nikad da uje. "Ni govno ti ja ne dugujem, Herni, ako ne možeš da
naplatiš." Ode niz uli icu; za njim su letele Hernijeve kletve.
Taj ovek zvani Herni po e mukotrpno da vra a svoje noge u bolji položaj,
prenebregavaju i diskretne i ne baš diskretne poglede prolaznika. Ukres je stao
i blenuo, baš kao i neki drugi, uhva en u klopku voajerizma sažaljenja. Najzad
po e napred, neodlu no, gledaju i kako se Herni mu i da se opet namesti na
sanduk. Ali Herni diže pogled ka njemu i istog trenutka se skljoka na plo nik.
"Ti!" Mržnja je došla posle prepoznavanja kao no posle dana. "Da li te je
ona poslala ovamo? Da li ti je rekla gde da me na eš?... Ajde, ajde, nageldaj se
dobro, mali! Napuni o i, napuni mozak; samo ne zaboravi da e ona jednog dana
ovako da udesi i tebe." Herni steže šakom hrpicu prašine i odbaci je od sebe.
"Starbak." Ukres nije bio siguran da li je to rekao glasno, ali je znao da
je to istina. "Ona - ona je rekla da si mrtav." Svojevremeno je Ukres zamišljao
kako Starbak pada hiljadama metara duboko, u more. Ali pojedine platforme i
mašine pružale su se donekle u vertikalni tunel. Nešto od toga sigurno je
zaustavilo Starbakov pad... i slomilo mu ki mu. Sad je bio ovde, ne u mnogo
boljem položaju nego da je mrtav... ali, ipak, živ. Ukres oseti iznenadan
prestanak nekog nesvesnog pritiska negde u svojim prsima, ne eg što je osetio
tek sad kad je prestalo. "Drago mi je..."
Herni se izvio, gonjen uzaludnim besom; njegova šaka sko ila je ka
Ukresovoj nozi. "Skote! Sine letnja ke kurve! Samo ako te dohvatim ovim šakama,
dovrši u ono što sam po eo!" Klonuo je opet unazad, pustio da njegove ruke
padnu. "Ajde, uživaj, mali. Još sam ja duplo bolji ovek od tebe, a to i
Arienrod zna, itekako."
Ukres je stajao tik izvan Hernijevog domašaja; lice mu je plamtelo.
Uspomene na ono što mu je Herni uradio, i što je pokušao da uradi ali nije
uspeo, onog dana u Dvorani vetra, oduvale su saose anje, kao komarca u oluji
ogor enja. "Nisi ti ovek, Herni, to više uopšte nisi. A Arienrod je samo moja!"
Okrenuo se i pošao uli icom.
"Glupane!" Dok je tako odstupao, Hernijev ljutiti smeh udarao ga je u
le a. "Arienrod nije ni ija! Ti si njeno vlasništvo i ona e da te upotrebljava,
dok te sasvim ne potroši..."
Ukres je hodao dalje i nije se osvrtao sve dok nije stigao do ugla Ulice.
Ali tada nije krenuo uzbrdo, ka palati; stajao je neko vreme, dok se gnev nije
isto io iz njega ostavljaju i ga besciljnim, a onda se opredelio za silaznu
putanju. Dugo je hodao bez nekog odre enog pravca, ali ipak sve bliže srcu
Lavirinta. Prolazio je pored barova i kockarnica koji su mu postali drugi dom;
bacao je potištene poglede na izloge pune uvezenih za ina i trava, nakita,
kaftana, umetni kih slika, terminala... i stotinu drugih tehnoloških igra aka:
sve su to bile skupe tehnološke in uve izložene gužvi kupaca u ovoj svemirskoj
luci i za u enim o ima domorodaca. Svojevremeno je on pred svakim izlogom
zastajao kao ukopan, a šetnja kroz Lavirint bila je kao šetnja kroz raj. Sad je
jedva prime ivao njihovo prisustvo. Vreme je na neki na in, za njega neprimetan,
uspelo da prekrije vo e njegovog strahopoštovanja grubom korom izgubljenih
iluzija, a vino udesnog pretvorilo se u sir e.
ak i ulice u mnoštvu raznih boja, plodna susretališta gde su umetnici sa
ovog i još sedam svetova postizali procvat svog stvaralaštva, isklju ile su se
nekako iz njegove stvarnosti. Nisu ga više privla ili mirisi, teksture, muzika,
dok se kretao izme u njih; a sad je modri uboj, izazvan na njegovoj svesti
suo enjem sa Hernijevom živom smr u, pritiskao bolno i akutno o stakleni zid
kojim se Ukres bio ogradio. Okružen otkucajima srca ovog grada radi ijeg
otkrivanja je i doputovao ovde, otkrio je samo to da je ono za im traga nekako
opet iskliznulo kroz njegove prste. Kao i sve drugo do ega mu je ikad bilo
stalo, sve na šta je ikad ra unao...
Grubo je stisnuo šakom stabljiku jedne kineti ke skulpture na tezgi pored
koje je prolazio: me u bodljama skulpture sudariše se reske note, ska u i kao
ma ke. Ali zve e i zvuci te izotonske muzike zaustavili su se nadomak njegove
kože, a prohladni metal se zanjihao u drugu dimenziju. Ili se njemu samo
pri injava ta nestvarnost; ali nikako da pro e... Zašto? Šta nije u redu sa
mnom? Šta nije u redu?
Zga eno je ispustio statuu, vide i da vajar indignirano izlazi na vrata
svoje radnjice. Ukres po e dalje, shvataju i tek sad u koju uli icu je zašao: u
Citrusnu. Pravo ispred sebe ve je video Sudbu Rejvenglas Zimsku, koja je sedela
kao i uvek, sa poslužavnicima punim perja i drugog materijala raspore enim po
njenom pragu i unutra, oko nje. Mesto gde je jednom ranije došao da na e
sklonište, i gde je primljen bez ikakvih pitanja ili zahteva. Mesto kome se uvek
mogao vratiti, luka mira i stvaralaštva u svemiru prepunom ravnodušnosti i
pogaženih uloga.
Video je da Sudba nije sama, i da njena posetiteljka ustaje sa praga, na
kome je dotad sedela, u oblaku velova, pono no plavih, izvezenih dugama.
Prepozna njenu prijateljicu Tive - po velovima; nikad nije video ništa od Tive,
osim šaka u boji slonove kosti. Za u slatki zvon njene skrivene ogrlice od malih
zvona. Jednom prilikom pitao je Sudbu zašto se Tive nikad ne pokazuje; pomišljao
je da se radi o nekoj vrsti unakaženosti. Me utim, Sudba je rekla da su takvi
obi aji na Tivinom rodnom svetu. Od tad je Ukres video samo još dve ili tri
takve žene. Svaku je uvek pomno uvala pratilja. Tive se ose ala nezgodno u
prisustvu muškaraca, i on sad oseti ljubomorno zadovoljstvo uvi aju i da ona
odlazi zato što je videla njega. Sudba je imala mnogo prijatelja - ali nikog za
koga bi se inilo da joj je više od prijatelja. Ukres se pokatkad pitao da li je
Sudba u celibatu.
Dok se Tive udaljavala, ostavljaju i za sobom trag muzike, Sudbino lice se
okrenulo ka njegovom dolasku: pola osmeh, pola mrštenje koncentracije. "Ukreše -
ti si?" Ma or Malkin je potvrdno mjauknuo sa mesta na kome je u ao na njenom
pragu.
"Jesam. Zdravo, Sudbo." Ukres stade ispred nje, najednom neodlu an.
"Pa, to je baš fino iznena enje. Sedi, nemoj da izigravaš stranca. Ionako
si previše stranac, ovih poslednjih nekoliko meseci."
Grimasom je potvrdio svoju krivicu dok je sedao, obazrivo, me u
poslužavnike, na hoklicu. "Znam. Žao mi je. Ja..."
"Ne, ne izvinjavaj se." Razmahnula je šakama, daju i mu blagonaklon
oprost. "Uostalom, koliko sam puta ja došla u palatu da posetim tebe?"
Nasmejao se. "Nijednom."
"Onda treba da budem zahvalna ako ti uopšte do eš ovde." Pipanjem je
potražila masku koju je malo as ostavila na pod. "Pri aj mi šta ima novo na
dvoru - šta se tamo od ode e nosi, šta se igra, nad kakvim udesnim
bezna ajnostima su ljudi tamo duboko zamišljeni. Treba mi nešto da me razveseli.
Tive je puna inspiracije sa iglom i sirovom svilom, ali tako tužna kao osoba..."
Pogledala je na drugu stranu, mršte i se ni emu; naglo je pružila ruku prema
poslužavniku sa zrncima i prevrnula ga. "Do vraga!" Malkin je sko io sa praga i
nestao u unutrašnjosti radnje.
" ekaj, ja u..." Ukres se nagnuo napred, jedva zaustavljaju i vodopad
svetlucavih zelenih zrna koji je krenuo da se prospe preko praga. Ispravio je
poslužavnik, a onda je strpljivo vratio u njega sva zrna sa rupicama za nizanje
na konac. Smirivalo ga je što nije morao da razmišlja dok to radi. "Evo." Po eo
joj je dodavati zrna u ruku, tri po tri, zahvalan što može da se vrati u navike
i u udobni ose aj onih njegovih dana sa njom.
"Vidiš koliko si mi nedostajao." Osmehnula se prihvataju i zrna u dlan. "I
to ne samo tvoje strpljive ruke - nego i tvoje letnja ko pevušenje pesmica i
svežina tvog divljenja udesnim stvarima."
Ukres ukopa prste u kolena i ne re e ništa.
"Ho eš li da ostaneš i da mi sviraš neko vreme? Preveliki su razmaci
izme u pesama u ovoj popre noj ulici."
"Pa..." Progutao je kamen u svom grlu. "Nisam doneo sviralu."
"Nisi?" Sa više neverice nego da joj je rekao da je došao bez ikakve ode e
na sebi. "Zašto ne?"
"Uh... ne svira mi se mnogo, u poslednje vreme."
Sedela je, nagnuta napred, na obli je maske, ekaju i još nešto.
"Bio sam previše zauzet", re e on odbrambeno.
"Pa ja sam mislila da je to ono što ti radiš za Kraljicu: sviraš joj tvoju
muziku."
"Ne više. Ja... uh... sad radim druge stvari." Pomakao se. "Druge...
stvari."
Klimnula je glavom. Bio je zaboravio koliko dekoncentriše taj njen pogled
tre im okom. "Me u kojima su kockanje i pijenje previše vina u kafani
'Paralaksa'." Bilo je to saopštavanje pouzdane injenice.
"Otkud si znala... gde sam išao?" jer nije imao baš dovoljno spremnosti da
prizna i ono ostalo.
"Ose am ja tvoj miris. Oni uvoze tamjan sa Cie-Puna. Svaki lokal ima neku
svoju posebnost, kao i svaka droga. Osim toga, u govoru malo zapli eš jezikom."
"Reci mi da li sam pobedio ili izgubio."
"Pobedio si. Da si izgubio, ne bi to pitao tako zadovoljno."
Nasmejao se, ali to je bio smeh bez lako e. "Ti bi bila dobra plavanka."
"Ne bih." Odmahnula je glavom i potražila, vrhom igle, rupicu u jednom
ukrasnom zrnu. "Da bi ovek pristupio Plavima, mora da ima izvesno ose anje
moralne nadmo i; dok ja, me utim, odbijam da izri em sudove o grešnicima, me u
koje i sama spadam. A-ha." Zrno je kliznulo na mesto. "Daj nekoliko zelenih
pera, molim te."
"Znam da ih ne izri eš." Dodao joj je pera.
"A jesi li zato danas došao ovamo?" Umo ila je prste u lepak i namazala
batrljice tih pera. "Važno je samo da izi eš iz igre dok si u plusu, onda se
Kraljica ne ljuti što na taj na in trošiš svoje vreme i novac, a?"
"Ona ho e da se kockam. Daje mi pare." Te re i su izišle nezadrživo;
ose ao je kako se zabranjena tajna diže u njemu i znao da je ostalo pitanje
vremena.
"Daje pare? Zar si toliko dobar kockar?" Sudba je to rekla kao da ne
veruje u istinitost takvog ne eg.
"Nisam. To radim da bih saznavao stvari, o tome kako stranci razmišljaju,
kakvi su im planovi, pa posle njoj kažem..."
"Ja sam mislila da ona za to ima Starbaka."
"Ima." Nevidljivi zid njegove upropaš enosti kao da ih je zatvorio u
posebni prostor tišine, kroz koju njegov glas, umesto da ponosno poleti, jedva
uspe da se provu e: "Ja sam Starbak."
Mali zvuk njenog naglo uvu enog daha bio je, u prvi mah, njen jedini
odgovor. " ula sam da postoji novi Starbak. Je li to istina, Ukreše? Ti,
Letnjak, i to..." de ak, ali to nije rekla.
"Napola Letnjak." Klimnuo je glavom. "Jeste. Istina je."
"Kako? Zašto?" Njene šake ležale su nepomi no preko razjapljenih usta
maske.
"Zato što ona toliko li i na Lunu. I zato što je Luna otišla." Arienrod je
njemu bila jedino što se nije promenilo; jedino što je ostalo celo i stvarno, za
njega realnije i od njegovog sopstvenog tela. "Znala je o Luni, znala je šta je
Luna meni zna ila. Arienrod je jedina mogla da shvati..." Te ranjene re i
izlazile su kao da puze i otkrile su Sudbi šta se desilo (ali ne sve što se
desilo) izme u Arienrod i njega posle stizanja vesti o kidnapovanju Lune. "... I
tako sam morao da uputim izazov Starbaku, zato što je volim. A ona je dopustila
da to u inim, zato što me voli. I, pobedio sam."
"Kako si uspeo da ubiješ takvog oveka?"
"Ubio sam ga mojom sviralom... u Dvorani vetra." Osim što nije poginuo.
"Pa od tada nisi zasvirao nijednom." Sudba je odmahnula glavom; gusta
pletenica njene kose zavrtela se na jednom ramenu. "Reci mi - da li se
isplatilo?"
"Da!" I sam je žmirnuo i trgao glavom malo unazad, iznena en zvukom svog
uzvika.
"Zašto mi se u inilo da sam ula 'ne'?"
Stegao je prste oko tog poslužavnika sa zrnima, napeo miši e; ona to nije
videla. "Morao sam da budem Starbak. Da budem najbolji, ina e ne bih bio... nje
dostojan. Ja moram da budem onaj koji se ra una. Ali, mislio sam da kad jednom
pobedim, ostalo e i i lako; a nije tako. Mislio sam da e to biti sve što sam
oduvek želeo."
"Ali nije."
Odmahnuo je glavom. "Šta, do vraga, nije u redu sa mnom! Sve mi uvek izi e
na zlo... sve što preduzmem."
"Onda možda nije trebalo da preduzimaš. Možeš i sad da se vratiš na zemlje
Leta, ništa te ne zadržava."
" emu da se vratim?" Ispljunuo je te re i. "Ne. Nema meni povratka." To
pitanje je on sebi odavno postavio, i odgovorio na njega. "Niko se ne vra a, to
sada znam; samo idemo sve dalje i dalje, a ni razloga nikada nema... Ne u
ostaviti Arienrod; ne mogu. Ali ako ne budem sposoban da budem sve što ona želi,
izgubi u je ipak." Herni je to znao; Herni zna sve...
"Na i eš ti na in da strancima 'meriš puls'. Ako si bio dovoljno pametan
da nadmudriš Starbaka, zna i da si dovoljno pametan i da zauzmeš njegovo mesto.
Ste i eš ose anje na koji na in treba biti on; to si ve po eo."
Nešto u tim re ima, neko ose anje tuge, iznenadilo ga je. Stisnuo je jednu
ruku u pesnicu, omotao je drugom šakom. "Moram. Moram da poverujem u to - pre
nego što ponovo po ne Lov."
"Onaj Lov koji donosi vodicu života? Lov na mere?"
"Da." Zapiljio se dole, kroz plo nik, kroz srce grada i sveta, prema
morskim prostorima pod kontrolom plemi a Zimaca. U svom umu opet ugleda Lov,
ogrlicu od golih stena razasutu preko morske pu ine; osetio je kako ritam
okeanskih talasa peva kroz brodske grede, uo pesmu sveta koga je ostavio za
sobom. Setio se kako je nekada pogledom pretraživao obzorje, obuzet iznenadnom
ežnjom... Ali ako ga Dama Thalasa sad pozove ku i, on njen glas više ne e mo i
da uje. Možda zato što je došao da lovi mere; ili možda zato što je to More
ipak samo najobi nije more, izvesna koli ina vode, hemijski rastvor.
Jednom, davno, posmatrao je obalu najbližeg ostrva, gde je naseobina mera,
sve malobrojnija, ležala na plaži crnog šljunka... onda su se pojavili goni i i
poterali ih u more, pravo u ve razapete mreže koje e ih upetljati i zadržati
pod vodom, da se udave. Ako ne izroni posle najviše pola sata da udahne vazduh,
mer se udavi.
Nijedan pripadnik naroda Leta ne bi ubio mera; meri su deca Thalasina,
ro ena posle onog vremena kad su neke zvezde popadale u more i pretvorile se u
ostrva, koja su na Tijamatu jedino kopno, i koja Thalasi prave društvo. Pri a se
da mornar koji slu ajno ubije mera, od tog dana sre e nema, a ako neki mornar
ubije mera namerno, ostala posada ga udavi. Ukres je uo stotinu razli itih
pri a o merima koji su spasli ovog ili onog oveka koji je pao u more, ili ak
spasli cele posade la a koje su naišle na stenu; vi ao je onog mera koji je
živeo u luci na ostrvu Gejtvej, mera ija su le a od žutih i mrkih mrlja pravila
duge linije, kao štepove, kroz gipku tkaninu morske površine u luci dok je
bezbedno provodio la e kroz opasni Gejtvejski sprud. Se ao se onih mera koji su
ih pozdravili na ostrvu sibila. Nikad nije uo da su meri u inili ikakvo zlo,
ili ikome štetu.
Ali zarad onog najve eg dobra koje mogu doneti ljudskom rodu - kona nog
me u svim dobrima, zarad ve ne mladosti - morali su umreti. On je uvek verovao
da je mit o tome da su meri besmrtni, i da prenose besmrtnost na ljude, samo
jedna stara pri a... sve dok nije došao u Karbankl. A tamo je upoznao Kraljicu,
koja je na vlasti ve sto pedeset godina... onda je Arienrod stavila u njegovu
ruku bo icu sa viskoznom srebrnastom te noš u, on je štrcnuo tu te nost u vidu
mlaza si ušnih kapljica sebi u grlo i shvatio da i on može biti ve no mlad.
Zato je uskoro pošao u lov, a tamo uglavnom stajao po strani: goni i su
mrežama pohvatali i podavili svoje bespomo ne žrtve, negde dole, ispod.
Posle su, me utim, izvukli trupla na palubu, odgurnuli su njega u stranu
zato što je bio beskoristan, u nuli i po eli noževima da rasecaju mrka i žuta
pegava grla. Sakupljali su dragocenu mersku krv, uskoro su im pipci svima bili
crveni a paluba ispod njegovih nogu klizava.
Deo tog crvenila procurio je nazad, u more, kuda su se ubrzo sru ila i
unakažena mrtva tela, ije su tamne o i još i tad gledale sa nevericom u smrt.
Toliko uništenja, nizašta... nizašta! Okrenuo se da ne gleda, bolestan u srcu,
još mnogo pre nego što se klanje završilo, pokušao je da se izgubi u beskona nom
vidiku okeana i neba. Ali nikako nije mogao da pobegne od pljuskanja lešina u
more, prekasno, prekasno, niti od besnog šibanja u vodi kad su se grabljivice
okupile da prljaju zelenoplavu istotu ekstazom svog hranjenja. Majka mora u
svojoj nemilosrdnoj mudrosti ne ostavlja ništa da promakne neiskoriš eno, i baca
prokletstvo na obest svih rasipnika...
"Ukreše?" Sudbin glas ga je dozvao nazad; oko njega se opet, zaštitni ki,
sklopio grad, zaklanjaju i ga od Thalasinih prokletstava, pori u i da ona uopšte
postoje.
"Bilo je tako ružno - sve je stra eno uzalud! Nisam mogao..." Odmahnuo je
glavom. "Ali ovog puta obavi u stvar kako treba. Mogu i ja da secnem mrtvog
mera, nisam više nekakav sujeverni zaljubljenik u Majku koja je more." Se ao se
prezira goni a, prezira koji je i bez re i bio iskazan više nego jasno; setio se
Arienrodinog umiruju eg ali nadmo nog i pokroviteljskog stava dok je osloba ala
demone sumnje i ga enja prema sebi, koje je on sa sobom doneo u Karbankl. Onda
mu je dodala i jednu pozla enu malu sprej-dozu vode života, bez komentara.
"Pa da, verujem da nisi više, a?" Opet ono žaljenje. "Smrt je nešto sa im
se nikad nije lako suo iti. Zato svi mi eznemo da okusimo vodu života. Grabi je
svako za sebe, zato što je sopstvena smrt najteža od svega... Radimo ono što
mislimo da moramo." Pružila je ruku; potražila je po vazduhu njegovu.
"Hm, ne bih da vas prekidam..." Preko njegovog ramena dopro je glas neke
nepoznate osobe. "Ali imam nešto da isporu im ovde."
Ukres je okrenuo glavu. Digao je pogled, kao i Sudba Rejvenglas Zimska.
Videli su dve figure koje su stajale u uli ici, jednu obu enu u nekakve tupe
boje, i jednu ne-ljudsku... "Ti!"
Lice bez ikakvog lica, robota Poluksa, posmatralo ga je neizmenjenim
izrazom, naime nikakvim, ali Torine sive o i izrazile su itavu skalu ose aja,
od nerazumevanja do velikog nezadovoljstva što nema sre e. "Svetlohodni?" re e
Tor. Premeštala se s noge na nogu. "Hej, ugh... ovvv-aj... kako si, mali? Reklo
bi se da si dobro postig'o", nastavi ona podižu i jednu obrvu. "Jedva te
prepoznah."
"Ako sam i postigao, nije zahvaljuju i tebi."
"A, pa, ovaj, da..." Premestila je pogled, nimalo spontano. "Zdravo,
Sudbo. Najzad sam sakupila novu koli inu resa za tebe. 'O eš da ti ih Poluks
naslaže lepo?"
Sudba je po ela da odguruje neke poslužavnike u stranu, osloba aju i
prolaz kroz vrata. "Može, pokaza u mu gde. Nisam znala da si Ukresova
prijateljica, Tor."
"I nije." Ukres je ustao i pomerio se s puta, a Poluks je ravnodušno
stupio u radnju. Za sobom je vukao jednu lebde u platformu natovarenu zatvorenim
posudama. Ukres ih je ispratio pogledom: Sudba je stupala napred, kre u i se
lako kroz dobro poznatu okolinu, a Poluks je išao za njom. Me utim, kad je i Tor
pokušala da u e u radnju, prepre io joj je put, tako što je pružio jednu ruku
popreko, preko vrata. "A-a", re e. Naterao ju je da uzmakne, da zaokrene
unatraške i nasloni se na spoljašnji zid zgrade. "Da popri amo. O onom što si mi
u inila na priredbi gde je ubijen starl. Kako si me opelješila, odnela celokupnu
moju imovinu; i šta si posle s time uradila."
Tor se oslanjala le ima o boju, dobrim delom oljuštenu, kojom je zid bio
prekriven. Njene o i su stizale da pogledaju svuda, sem u njegove o i. "Slušaj,
Ukreše, zaista mi je žao zbog toga, znaš? Zaista mi je bilo odvratno što sam te
tako zeznula. Mislim, bio si tako pun poverenja... i tako glup... Ali bila sam u
dugovima, na život i smrt, kod Hardnota u kazinu 'More i zvezde'. Bila sam
izgubila deo dnevnog pazara koji je trebalo iz kazina da prenesem onima gore. Da
nisam nadoknadila te pare, on bi ih nadoknadio iz moje kože, znaš? Razumeš?
Iskreno re eno, bilo je, ili ti - ili ja. Osim toga mislila sam da u ti bar
o itati lekciju koja ti je potrebna." Slegnula je ramenima; prisustvo duha joj
se po elo vra ati.
"Šta si uradila s mojim stvarima?"
"U zalagaonicu, šta bi drugo?"
Nasmejao se kratko. "I koliko su ti dali?" zapita, gotovo uzgredno.
"Sitninu, šta bi dru-aaaaaaa..." Njen glas zagušeno prestade, jer je
njegova podlaktica poletela gore i pritisnula njen vrat uz sam zid. "Bogovi!"
Vrpoljila se, nastoje i da ne gleda u nešto u njegovim o ima. "Šta te spopalo,
mali?"
"Nau io sam tvoju lekciju." Pritisnuo je podlakticom ja e, uživaju i u
izrazu na njenom licu. "Sad mi duguješ, Tor, i sad bih mogao da to nadoknadim iz
tvoje kože. Evo, odmah sad."
"Ppppa - ne eš valjda?" Osetio je u njenom vratu gutanje od iznenadnog
straha; njene ruke poleteše gore, stegoše se oko njegove ruke. "Šta ti jjjjj..."
"Ukreše, šta radiš to!" Zapanjen Sudbin glas.
Žmirnuo je: magla njegovog ranjenog ponosa se razilazila. Pustio je Tor.
"Ne vrediš da se toliko potrudim."
Tor je odahnula šumno, opipavaju i grlo šakama. "Samo... neki mali
nesporazum, Sudbo. Nabavi u ti pare, mali. Mislim, im do e isplatni dan..."
"Zaboravi ih." Okrenuo se na drugu stranu. Ose ao je da mu je lice vrelo
od gneva i posti enosti, i pitao se koliko od toga Sudba može da vidi. Ali nešto
što je proletelo u prolivu Torinih izblebetanih izvinjenja zaka ilo se za
njegovu pažnju, zapelo je za koren njegovog r avog raspoloženja; opet se okrenuo
ka njoj, ali sad namerno pokazuju i osvetoljubivost na licu. "S druge strane -
ipak ih ne zaboravi. Duguješ mi, a ja u ti re i kako možeš da mi nadoknadiš
po injenu štetu. ak bi mogla nešto i da zaradiš, ako radiš kako treba." Izvukao
je svoju kreditnu karticu i podigao je Tori pred o i.
Tor je pogledala belo. "A?" Pružila je ruku ka njoj, neodlu no, ali je on
karticu izmakao.
"Kažeš da si kurir za 'More i zvezde'. Sigurno znaš mnogo o tome ko šta
kontroliše ovde u Lavirintu, uješ mnogo zanimljivih govorkanja...?"
"Ma, ne - ne znam ti ja ništ', mali; ja uši držim zatvorene." Odmahnula je
glavom, sklapaju i o i da ne bi pala u iskušenje. "Ja samo tako, uzgred, trknem
kao kurirka, a zato me malo više aste, i to je sve."
"Ajde, nemoj me." Namrštio se. "Ali, mogu e je da ti ne znaš dovoljno da
bi otkrila stvari koje ja ho u da znam." Odjednom je pred njim zablistala
inspiracija, zasenjuju a. "Znam nekoga ko zna, prema tome nije važno! Ti možeš
da dobijaš informacije od njega, a ja ne mogu. Zato eš ti da središ ove stvari
za mene: brinu eš se o njemu, razumeš?"
"Ne." Odmahnula je glavom. "U šta si se, do vraga, upetljao? U šta
pokušavaš da me uvu eš?"
"Radim i ja za nekoga, za nekoga - od onih gore. Za nekog ko ho e da zna
šta radi opozicija. A postoji jedan ovek po imenu Herni koji zna sve, ali kome
je sre a okrenula le a. Ti ga uzmi i pomogni mu; a on e biti toliko zahvalan da
e ti re i sve što želiš da saznaš."
"Ha! Znam jednog Hernija, taj je bio veliki trošadžija, a ako je sad
prop'o, ako, i treba. Jednom prilikom su on i neki njegovi drugari bili besni od
droge, pa me je on uhvatio i pokušao da me..." Ta re nije htela da izi e; ali
Tor stisnu šakom zatvara svog jednodelnog odela. "Napravio mi je modrice na
mestima koja ne bih pokazala ni svojoj ro enoj majci, pre nego što ga je Poluks
odvukao sa mene i naveo da se predomisli." Bacila je pogled pored Sudbinog nemog
gledanja, na flegmati no metalno bi e u vratima. "On je možda glupa mašina, ali,
do vraga, ima mnogo više oveštva nego oni koji ga programiraju."
Ukres se iscerio pozajmljenoj viziji Hernija 'u frci'. "Mora biti da je od
droge bio sasvim sišao s uma, ako je spopao jednu..."
Torino lice je pocrvenelo, a pesnice se podigoše. "Slušaj, ti, Letnjak,
nemoj slu ajno da praviš takve šale na ra un jedne žene Zime!"
Široki osmeh odjednom mu spade s lica. "Tako mi Tha... tako mi bogova,
nisam to hteo da kažem! Ako je to taj isti Herni, nemaj brige. On ti ovog puta
ne e praviti nikakve probleme. Na i eš ga blizu 'Paralakse'. Troškove pla am
ja, i tebi pla am za trud; jedini je uslov da on nikad ne nasluti zašto to
radiš. Mene nemoj pomenuti nijednom." Spustio je glas, okre u i le a Sudbi: "A
ako ne dobijem ovo što ho u, zažali eš, a tada ni Poluks ne e mo i da ti
garantuje bezbednost."
Torino lice nezdrave blede boje postade još ble e; osetio je kratkotrajno
iznena enje uvi aju i da mu je ona poverovala. "Sreš emo se ovde, u isto vreme,
kroz - nedelju dana."
"Daaa, važi", re e ona nejako i iscure iza barikade njegovog tela. "Ajmo,
Polukse, idemo."
"Kako god ti kažeš, Tor." Robot je sišao sa praga i krenuo za njom, niz
uli icu.
Tresnula ga je ljuto po prsima. Dalje je išla trljaju i ruku. " uti, uti,
prokleta kršino. Trampi u te za kera."
Sudba je opet sedela i ukrašavala golo, zjape e obli je maske kao da je to
jedina stvarnost u vaseljeni. Nije mu se više obratila, niti je digla ka njemu
pogled bilo kog od svojih o iju.
Ukres oseti imploziju svog oduševljenja, vide i da se Sudba povla i od
njega - kao da e i ona sad biti bez bliskosti, ili kao da je on sam tu bliskost
ukinuo.
"Rekla si da u na i na ina da rešim problem. Evo, našao sam."
"Da, pretpostavljam da jesi." Dohvatila je komad satena.
"Mislio sam da ne donosiš moralne ocene."
"Trudim se da ih ne donosim. Svi mi biramo svoje staze prema paklu. Ali
neke od tih izbora lakše je gledati nego neke druge... ne volim da vidim da
mojim prijateljima neko nešto ini nažao."
"Pa upravo sam to rekao. Ne u joj ništa." Ali, znao je da je u jednom
trenutku nedostajalo samo malo... i da je Sudba baš taj trenutak videla.
"'Današnja re je sutrašnje delo'", citirala je tiho. "A ja smatram i tebe
za prijatelja."
"I sad?"
"Da, i sad." Digla je glavu i pogledala ga, ali bez osmeha. "Dobro pazi,
Ukreše. Život nije izatkan od samo jedne niti, znaš."
"U redu." Slegnuo je ramenima, zato što nije baš razumeo. "Vide emo se
opet, Sudbo."
Najzad se osmehnula, ali to nije bio onaj osmeh koji je on ekao da vidi.
"'Ovde, u isto vreme, kroz nedelju dana.'"
"Pardon, drugar - da nisi vid'o nekog H-Hernija?" Tor je za utala im je
vagabund podigao lice ka njoj, lice užagreno od beskorisne mržnje vezane
životinje: istog asa je bila sigurna da ga je videla ranije. Izmršavelo lice,
sa bradurinom, ali ipak isto ono lice: van-Tijamatovac, tamnog tena, lice
previše zgodno, o i sa dugim trepavicama, divne, ali hladne kao smrt. Stajala je
jedan trenutak gledaju i dole, uštinuta u zahvat mengela izme u prošlosti s
jedne i sadašnjosti s druge strane. Ovo je Herni, onaj isti Herni, onaj ije su
o i jednom gledale nju i videle - ne ljudsko bi e, ve predmet.
Ali sada u njegovim o ima, dok ju je gledao, nije bilo nikakvog znaka
prepoznavanja, nikakve svesti o ironiji njihovog ponovnog susreta posle toliko
vremena. Ustuknula je jedan korak od njegovog smrada, od njegovog grozno
prljavog jednodelnog leta kog odela; setila se kako je bogato obu en bio prošli
put. Možda je u njegovom slu aju ipak droga bila onaj ko se poslednji smeje...
malo je nedostajalo da se osmehne na tu pomisao. Na sanduku su bile, pored
njega, dve stvari, poluprazna boca i jedna olupana konzerva u kojoj je ležalo
nekoliko nov i a. Dok je dolazila ovom uli icom, videla je kako neki plavac,
poru nik, tamne kože ali sa neskladnim ruži astim pegama, 'preslišava' ovog
oveka zbog prošnje. Prkosni i krvožedni izraz izbledeo je sad sa prosjakovog
lica, jer mu je njeno pitanje po elo ulaziti u svest. Jednim brzim bezizražajnim
pogledom na inio je 'inventar' svega što je mogao videti na njoj i na Poluksu
pokraj nje. "Možda znam jednog Hernija. Al' mi pam enje nešto slabo radi."
Njegova šaka se zna ajno stegla oko kante za milostinju. "Zašto?"
Zabila je šaku u džep, bacila nešto sitnine u konzervu. " ujem da mu je
sre a okrenula le a. Možda želim da to promenim."
"Ti?" Nategao je iz boce, obrisao usta nadlanicom. "Opet, zašto?"
"To je nešto izme u njega i mene." Skrstila je ruke na grudima, maltene
po inju i da uživa u ovoj igri. "Elem - gde je on?"
"Ja sam Herni", progun a on.
"Ti?" Izgovorila je to kao ta an eho njegove neverice, i još se nasmejala.
Poen više. "Dokaži."
"Ku ko!"
Odsko ila je daleko unazad, pamte i njegovu brutalnu snagu; ali on se samo
zanjihao napred na tom sanduku, i pao bi da Poluks nije ispružio jednu krutu
ruku i gurnuo ga nazad u uspravan položaj. Tor je stajala i blenula, ipak izvan
Hernijevog dohvata, pokušavaju i da proceni šta je to zapravo videla. "A! To je
on hteo da kaže. Ti si bogalj!"
Njegove usne se iskriviše. "Ko? Ko te je poslao ovamo?"
"Niko važan." Nezgrapno je slegnula ramenima. "Ja sam ta koja ho e da te
vidi, Herni. I bilo bi dobro da se zabrineš ko sam ja, a ne ko su drugi."
Naslonila se na Poluksa, pogladila šakom prohladni metal njegovog ramena,
osmehnula se. "Kaži, šta bi ti radio meni, da smo kojim slu ajem u obrnutom
položaju...?"
Iznena ena sumnja zateže miši e njegovih obraza. Prou io je pogledom opet
nju, i Poluksa. U jednom trenutku u inilo joj se da vidi nekakvo prepoznavanje;
ili je to možda u njemu bio samo strah da e je prepoznati. Koliko neprijatelja
ima takav ovek u ovakvom gradu... a koliko pravih prijatelja u celom svemiru?
Herni klonu le ima na zid, rezigniran. "Radi šta ho eš, jebe mi se." Potegao je
još jednom iz boce.
"Ne." Odmahnula je glavom; pošto je imala na umu Svetlohodnog i njene
nevolje s njim, osetila je prema Herniju nešto što nije bilo mnogo daleko od
saose anja. "Samo sam pitala. Kako ide biznis?" Zavirila je u konzervu.
"Sporo." Osetila je kako on odbija da je pita koji je njen 'biznis' u
ovome; neka delikatna napetost ispunjavala je gornju polovinu njegovog tela, onu
koja je još reagovala na njegove voljne komande. Mušterije iz kafane 'Paralaksa'
prolazile su pored njih nastoje i da ih ne gledaju.
"Pao si ti poprili no, od našeg poslednjeg susreta."
Ne, nije pamtio. Sad je u to bila sigurna, ali joj nije bilo jasno da li
joj je zbog toga drago ili žao. "Prosio sam ja i ranije, pa me to nije ubilo."
Pomakla se, oslonila se ja e na Poluksa, osmotrila Hernija sporim
pogledom. "Mislim da bi ovog puta moglo i da te ubije."
Digao je i opet spustio pogled; nije odgovorio.
" ujem da si zaista umeo da na eš puteve kroz Lavirint pre ove tvoje - hm
- nezgode." Zapitala se ko, ili šta, ga je ovako udesio. " ujem da zaista znaš
kako budžovani muvaju, u inostranstvu i ovde. E, to je ono što ima neku
vrednost, za mene."
"Zašto?" re e on oštro.
"A šta te briga zašto?" uzvrati ona; još nije bila sigurna koji e mu
lažni razlog dati. "Za jednog prosjaka, zapitkuješ mnogo."
"Ho u da znam zašto bi jedna Zimkinja htela da zna takve stvari. Postoji
samo jedna Zimkinja..." Namrštio se.
"Ima nas na hiljade i volimo da malo bolje zaradimo, baš kao i ti,
tu in e." Raskop ala je jedan džep i izvukla kreditnu karticu, podigla je da on
vidi, kao što je ranije Ukres podigao karticu ispred nje. "Možda ne želim ve no
da se bavim utovarivanjem robe. Možda ho u da dobijem i ja jedno par e torte pre
nego što vi tu ini otperjate sa ovog sveta i odnesete tortu sa sobom." Uvidela
je, sa mutnim iznena enjem, da ovo i njoj zvu i suvislo.
Klimnuo je glavom, ne kao da se na ma šta obavezuje, ali, ipak, kao da su
te re i i njemu zazvu ale suvislo. "Rekla si da to ima neku vrednost. Koliko?"
Žmirkavo je osmatrao površinu kartice.
"Nemam mnogo... ali imam više nego ti. Imaš li ti uopšte neko preno ište?"
Samo jedno odmahivanje masnom, neo ešljanom glavom.
Opsovala je. "Tako sam i mislila. Možeš da boraviš kod mene, za sad.
Ionako ti je potreban neko da te hrani i da isti za tobom."
"Meni trebaju pare, a ne neko da mi briše prokleti nos! Nemoj da me
zamajavaš." Posegnuo je rukom preko ramena i po ešao se, krive i lice u grimasu.
Posmatrala je kako se eše. " udo je da ti iko pri e dovoljno blizu da
ubaci nešto u to", re e ona, pokazuju i na konzervu. "Šta eš da uradiš kad ta
ode a jedne no i po ne cela da gamiže i ode sa tvojih le a?"
"A da ne eš možda ti da je skineš no as, maco?" podrugljivo re e on.
Stisnula je usne. Onda ih je prinudila da se iskrive u osmeh. "Nisi moj
tip, bogalj ino. A sve prljave poslove za mene radi ovaj Poluks, vidiš ga.
Navikao je i da tegli teške stvari koje ne mogu same da se pomaknu."
"Kako god ti kažeš, Tor", re e Poluks dobro udno. U njegovom glasu, iako
bez ikakvog posebnog tona, ose ao se neki nejasni nagoveštaj odobravanja.
Odmakla se jedan korak od njega, mal ice nelagodno. Ponekad je bilo teško setiti
se da je Poluks samo programirana mašina za nošenje tereta, i ništa više.
"Možeš da ostaneš na stanu i hrani kod mene, dokle god mi vrediš toliko,
Herni. Da ujem: ho eš, ili ne eš." Uzmi ili ostavi, skote. Ja u biti zeznuta
strana, u oba slu aja.
"Ne mogu da ostajem u toku sa doga ajima, ako se i ja ne muvam ponegde. A
za to mi trebaju pare, da bih mogao..."
"Što ti treba, dobija eš - pod uslovom da dobijam i ja." Pod uslovom da
Svetlohodni ispoštuje pogodbu sa nama.
Naslonio se unazad, na zid, sa osmehom koji je bio nešto ružno na njegovom
zgodnom licu. "Ako je tako, dobila si savetnika, maco." Protegao je ruke,
pažljivo.
"Dobila sam ja veliki bol u dupetu." Podigla je njegovu olupanu konzervu i
istresla metalni novac u svoju šaku. "Dobro, Poli, ajde nosi ovoga. Idemo ku i."

19.
Beskrajno odsustvo svetlosti i života omotalo je Lunina ula kao plašt
koji guši. Nije imala nikakve ulne utiske. Padala je u bunar bez dna, svesna da
je ostala sama, poslednja slabašna iskrica života u jednom kosmosu u kome je
Smrt neosporni vladalac... i da je postala družbenica Smrti, iji neopipljivi
zagrljaj crpe snagu i zdravi razum iz nje. Dospela je na neko mesto izvan
života, tragaju i za svojim izgubljenim voljenim, prošla je kroz jednu kapiju
kroz koju je i ranije mnogo puta išla; ali ovog puta je zalutala, sad nema nikog
da odgovori na njene krike, nikog ko bi je uo, njen glas i ne može da se
proširi... Pustite me ku i...
"Pustite me ku i!" Luna se u krevetu digla u sede i položaj, a njen glas
joj se vratio i udario u nju, odbijen od sku enih zidova sobice.
"Luno, Luno - to je samo ružan san. Sad si bezbedna sa nama. Bezbedna."
Elsevirine ruke su je obuhvatile, blaže i njenu paniku, kao bakine ruke koje su
tešile jedno dete u no i, tako davno.
Sobica je ispunila njene mokre, žmirkave o i bolnim vešta kim danom;
tridi-ekran ugra en u zid po eo je izbacivati vodoskok buke i pokreta - a tako
isto je bilo i pre nego što je Luna potonula u svoj nesigurni san. Posle
izdržane torture Crne Kapije, Luna više nije mogla da boravi u zamra enoj sobi.
Ona sad proguta knedlu bolnog jada, osloni glavu na Elsevirino rame u mekanoj
ku noj haljini, oseti prohladno kretanje vazduha duž le a svoje lepljivo-mokre
spava ice. Svet se postepeno zgušnjavao oko nje, potvr uju i iznova njeno mesto
u njemu; srce prestade da pokušava da se istrgne iz njenih prsa. Uhvati sebe
kako pokušava da uje zvuk mora.
"U redu je. Sad sam dobro." Njen glas je i sad zvu ao tanko i
neubedljivo... ovaj košmarni gubitak snage i kontrole postao je deo njene
svakodnevice i u budnom stanju. Sela je uspravnije, odvajaju i se od Elsevirinog
ospokojavaju eg prisustva; povukla je pramenove vlažne kose nazad, iza ušiju.
"Izvini što sam te opet probudila, Elzi. Nikako ne mogu da..." Za utala je,
stide i se svoje bespomo nosti; jadno je trljala o i. Pekle su je kao da su pune
peska vetrom nanetog. Bila je to tre a no za redom u kojoj su njeni avetinjski
poho eni sni uspevali da se probiju kroz tanke pregradne zidove izme u
apartmana. Gledala je kako se umor i briga usecaju svakim danom sve dublje u
crte Elsevirinog lica. "Ovo je glupo." Stisnula je pesnice. "Žao mi je, svake
no i ostaješ budna zbog moje glupe..."
"Ne. Luno, draga." Elsevir je odmahnula glavom; Luna, iznena ena, za uta,
vide i nežnost u tim o ima indigo boje. "Nemoj mi se izvinjavati. Ništa što bi
ti mogla uraditi ne bi mi smetalo. Trebalo bi da ja tebi kažem 'izvini'; ja sam
kriva što imaš takve snove, zbog mene nisi u stanju da nosiš svoj trolist..."
Bacila je pogled ka drugoj strani sobe, gde je na gornjoj strani jedinog
ormari a ležao samo jedan predmet - sibilski znak. "Kad bih mogla preuzeti tvoj
strah na sebe, rado bih to u inila; bilo bi to malo pokajništvo za veliko zlo
koje sam ti u inila." Pogledala je na drugu stranu, prstima masiraju i svoje
mišice.
"Nije bila tvoja krivica. Moja je krivica; nisam bila dovoljno jaka da
budem sibila." Luna steže vilice, toliko da je zubi zaboleše. Izišla je iz Crne
Kapije, i iz svog transfera, kao nepoznata osoba, progonjena rascepljenom
realnoš u. Dok su stigli na planetu Karemof, opet je funkcionisala normalno i
maltene je bila opet ljudsko bi e; me utim, kad god bi sklopila o i i ostavila
svoj um bez zaštite...
Ovde, u svemirskom orbitalnom lu kom gradu, nosila je trolist bez
skrivanja, zadovoljna kad su je sasvim nepoznati ljudi, sa svetova o ijem
postojanju nikad nije ni ula, pozdravljali osmesima i naklonima. Ali onda joj
je prišao jedan ovek i zamolio je da odgovori na neko pitanje. Okrenula mu je
le a, obuzeta mu ninom u stomaku od užasa, i odbila - odbila. Elsevir ga je
oterala; ali Luna je tog asa znala da nikad više ne e mo i da odgovori ni na
jedno pitanje... "Bi e mi dobro im... im se vratim ku i, na Tijamat." Gde je
no u celo nebo požar zvezda - a ne ovakvo crno i gorko ništavilo koje proždire
ak i životnu silu zvezde, ništavilo u kome su zvezde sparušene, ledene,
beznadežno same. Gde tek treba uraditi ono jedino što za nju još ima važnost
jednaku onome što je u dolasku ovamo uništila. Samo jedna osoba mogla bi
razumeti kako je to kad izgubiš ono što si celog veka želeo. Ukres - ona ga mora
na i. "Još koliko vremena...?" Pitanje koje se trudila da ne postavlja dok su
ovde, i koje se plašila da postavlja, iako joj je svakog dana i sata bilo na
umu.
"Zna i, zaista ne želiš da ostaneš? ak ni posle svega što si videla?"
Luni se srce stezalo od dubine razo aranja koju je ose ala u Elsevirinom glasu.
Videla je koliko se silno Elsevir trudila, poslednjih dana, da ispuni njeno
vreme i njen um neverovatnim divotama ovog grada, ove luke koja plovi kroz
svemir sam, vezana nevidljivim konopcem za svet ispod. Prvo je mislila da
Elsevir to radi samo da bi odagnala njene strahove, ali sada je uvidela da
postoji još jedan razlog. "Vi - zaista ho ete da ostanem sa vama zauvek?"
"Da. Veoma, draga moja." Elsevir se nasmešila, neodlu na. "Nikad nismo
imali dece, znaš, Ti-Džej i ja..."
Luna je oborila pogled, eli e i se da zada još jedno razo arenje. "Znam.
Kad bi se radilo samo o meni, kad bih bila neko drugi, ostala bih sa tobom,
Elsi."
Uvide da je to istina, iako je ona ovde kao dete koje se izgubilo na
Festivalu; ovde, u ovom nerazumljivom, besprekornom ostrvu koje se kao to ak
vrti kroz nebo. Elsevir je pokušavala da uklju i i uklopi Lunu u sve vi eno, pa
je posle nekog vremena i Luna po ela da ose a nemarnu gordost van-Tijamatovaca,
koji misle da je me uzvezdani brod stvar jednako prirodna kao i jedrenjak na
moru, i koji se prema udesnim, strahopoštovanja dostojnim stvarima odnose kao
prema ne emu na šta jednostavno imaju pravo. Sa svakim malim tehnološkim udom
kojim je, zahvaljuju i Elsevirinom strpljenju, ovladavala, Luna je gubila po
neki deo straha od ve ih uda, tako da je najzad mogla da stane na balkon
njihovog apartmana i razgleda prostranstvo Lopovske Pijace glume i da je prava
pravcijata van-Tijamatovka, gra anka Hegemonije, savršeno kod ku e u ovoj
interstelarnoj zajednici.
Ali tada bi je dotakla pomisao da tek sad zaista razume ono što je Ukres
oduvek pokušavao da unese u njena ose anja; pa bi pomislila koliko bi njemu
zna ilo da stane ovde gde ona stoji - i tako bi se setila da ga je napustila kad
mu je bila potrebna. "Ukres je i sad u Karbanklu; moram da se vratim njemu. Ne
mogu ostati ovde bez njega." Izgnanica na jednom ostrvu koje je okruženo
beživotnom prazninom. "Ovde ne mogu da budem sibila." Pritisnula je dlan na
trolisni tetovaž ispod grla. "Otišla sam sa svog sveta u vreme kad je trebalo da
ostanem. Podbacila sam u svojoj dužnosti, izneverila sam Ukresa, izneverila
sam... Dama Thalasa ne uje moje molitve. Izgubljena sam, zato sam izgubila i
njen glas." Njena gola stopala dotad su bila na ivici kreveta; ona ih sad odiže,
pa spusti na hladni pod. "Naopako je to; ovde nisam na svom. Ja pripadam
Tijamatu..." Iznenada je to i osetila, neobi no jako, baš dok je izgovarala te
re i. Zagledala se Elseviri u o i, upiru i snagom volje da Elsevir shvati njenu
potrebu, ežnju - i tugu.
"Luno." Elsevir je pritisnula ispružene šake jednu o drugu, na na in kako
je to ve radila kad je pokušavala da o ne emu donese odluku. "Kako mogu ovo da
kažem, osim loše?... Ku i ne možeš."
"Šta?" No na mora zatamni pred njenim o ima tu sobu i Elsevirino brižno
lice. "Mogu!" Hitnula je svetlost svoje vere protiv te senke. "Moram!"
Elsevir podiže šake, napola smiruju i nju, napola štite i sebe. "Ne... ne.
Samo sam htela re i - to, naime - ne možeš dok Ugas ne bude opet dovoljno jak da
obavi posao astronavigatora." Te re i su posustale i rasplinule se, kao
izgubljena prilika.
Luna se namrštila, ne baš ube ena; Elsevirino lice još je bilo pomra eno
velom sumnje. Luna protrlja lice; njeno telo bilo je mlitavo pod teretom umora i
razo aranja. "Znam. Žao mi je." Rukom je, ne gledaju i, potražila polupraznu
bo icu pilula za umirenje, na ormari u pored kreveta.
"Ne", re e Elsevir hvataju i je tamnom šakom za zglavak i vra aju i njenu
ruku nazad. "To nije pravi odgovor. Ali pravi odgovor za svoje strahove ne eš
na i ni povratkom na Tijamat; oni e i i za tobom, svuda, ako ne saznaš šta je
pravi posao sibile. Ja nisam dovoljno mudra da ti to objasnim, ali postoji neko
ko jeste. Kad bude prvi povoljan 'prozor', odlete emo dole, na planetu, i
razgovara emo sa mojim zetom." Pružila se i uzela tu bocicu pilula. "Odavno je
to trebalo da uradim... ali, kad sam ja samo jedna glupa baba." Ustala je,
osmehnula se Luninom nerazumevanju. "Mislim da e nam u svakom slu aju svima
jako prijati da opet stupimo nogom na stvarnu planetu. Možda e i Ugas mo i sa
nama. Odmaraj se sada, zlato moje... i lepo sanjaj." Nežno je dodirnula Lunu po
obrazu i otišla iz sobe.
Luna je opet podigla noge u krevet i poravnala jedini pokriva koji joj je
ovde bio potreban, jedan mali i tanki pokriva preko stomaka. Ali nikakvi slatki
snovi nisu ekali u beživotnoj no i koja je opkolila ovaj grad-ostrvo i njegovu
planetu. Luna je ležala zure i u napola shvatljivu radnju koja je treperila na
ekranu na zidu. I telo i duša su boleli, svako svojom razli itom potrebom. Nije
postojao niko u ovom tu inskom mestu ko bi mogao preokrenuti ijedan od njenih
snova iz tame u svetlost, niko, ako njoj ne dozvole da ode ku i... ku i... Suze
su kliznule niz njene obraze u trenutku kad je sklopila o i.

Kroz Lopovsku Pijacu vozila se u vešta kom danu, u gužvi u kosmodromskom


tramvaju, sa Elsevir i Svilenim i Ugasom kome su noge još bile od gume, i sa
gomilom zlovoljnih unutar-gradskih putnika, dovoljno brojnom da se neko ostrvo
popuni stanovništvom. Kre u i se svojom orbitom, ova svemirska luka je svakih
nekoliko sati prolazila iznad po jednog 'prozora' - prostora povoljnog da
posluži kao 'hodnik' za letenje do i od površine Karemofa - ali ti 'hodnici'
završavali su se dole, na planeti, na razli itim mestima, me usobno udaljenim po
nekoliko stotina ili hiljada kilometara; ko propusti jednu takvu priliku, morao
je da eka ceo dan da stanica ponovo nadleti isti 'prozor'.
Nijedno sedište nije bilo slobodno kad je Luna ušla u tramvaj, ali dok je
prolazila tramvajem jedan ovek je ustao i ponudio joj mesto: neobjašnjiv
postupak. Osmehnula se i prepustila to mesto Ugasu, a onda je ustao drugi
muškarac, opet ustupaju i mesto njoj. Posti ena, povukla je napred Elsevir i
dala to drugo mesto njoj, ali joj je i šapnula: "Je l' oni misle da sam tako
bela zbog neke bolesti?"
"Ne, draga." Elsevir se namrštila, šaljivo glume i neodobravanje, i malo
povukla nadole rub Lunine žute tunike bez rukava, duga ke do butina. "Upravo
obrnuto. Ali, zaista bi trebalo da nabaciš ogrta ." To re e, i dota e ogrta ,
smirene vinske boje, koji je Luna nosila preko ruke.
"Pa vru ina je." Luna je ose ala ukrštene pletenice koje je pri vrstila
navrh glave, da joj ne smetaju. Se ala se raznih glomaznih odeždi i tesno
pripijenih leta kih odela koja je probala i odbacila u prodavnicama Centralnog
gradskog bazara. Pokušala je, izvan broda, da nosi i svoju sopstvenu ode u,
tijamatovsku, koja je, me utim, bila preteška. Vazduh u ovoj svemirskoj stanici
bio je topao kao krv, pa je Luna gledala da bude obu ena što lakše,
najminimalnije što je Elsevir dopuštala.
"Kad sam bila cura, išla sam pokrivena od glave do pete velovima; to je
bio deo ženske tajanstvenosti." Elsevir je malo popravila nabore svog labavog
kaftana ispljuskanog raznim bojama; njena ogrlica od zvon i a zacilikala je
slatko. "Šta tad ne bih dala da sam mogla da ih sve pobacam i da potr im ulicom
gola, u letnjoj omorini. Ali se nikad nisam usudila."
Luna se držala za naslon sedišta, jedan korak iza Svilenog koji je utke
patio; saose ala je sa nelagodnoš u tog stvora oko koga se nagurala gomila onih
koji su za njega tu ini. Gledala je napolje, kroz otvorene strane tramvaja, dok
su prolazili bulevarima ove me uzvezdane zajednice u kojoj je Elsevir imala stan
i u njemu živela sa Svilenim i Ugasom - sad i sa njom - u elegantnoj
klaustrofobiji ovog karemovskog iznad-planetnog geta. Luna je ve izgubila
predstavu u kom delu grada se nalaze; nije razumela sistem po kome su ovde
raspore ene ulice, baš kao ni obi aje ljudi koji kontrolišu ovaj grad. Shvatala
je samo da je sve skupa ugra eno u jedan šuplji prsten i da se sam kosmodrom
nalazi u sredini, na mestu glav ine tog 'to ka'. Ovo ostrvo na nebu Karemovljani
su nazivali 'Lopovskom Pijacom' a njegovi stanovnici su to prihvatali nalaze i
neku uvrnutu zabavu u tome. Planeta Karemof je imala prevlast u Hegemoniji zato
što je proizvodila najusavršeniju tehnološku robu, a Elsevir je jednog dana
rekla Luni, ne bez ponosa, da je naziv 'Lopovska Pijaca' više istina nego
uvreda.
"Kako si postala... uh... kako si došla na Karemof?" pitala je Luna, kad
Elsevir nije nastavila pri u o velovima. Sve je manje mogla sagledati kako se
ova skromna i blaga žena otisnula u karijeru koja zna i sukobljavanje sa nekim -
i kršenje me uzvezdanog zakonodavstva.
"E, draga moja. Kako sam ja izgubila velove, a i ugled, to ti je duga,
dosadna, zamršena pri a." Ali Luna vide i osmeh koji se došunjao na kraji ke
Elsevirinih usana.
"Lažna skromnost", re e Ugas, koji je sedeo sav skljokan na sedištu ispred
njih, sklopljenih o iju, pritiskaju i šakama prsa. On se pre samo dva 'perioda
dnevne svetlosti' vratio iz ovdašnje bolnice.
"Ugase, je l' ti dobro?" Elsevir ga je pipnula po ramenu.
"Fino mi je, gazdarice", re e on sa širokim osmehom. "Sav sam se pretvorio
u uvo."
ušnula ga je i oslonila se nazad, na naslon svog sedišta, sa jednim
rezigniranim sleganjem ramenima. "Dobro. Došla sam sa Ondinija, Luno, sveta koji
bi tebi izgledao još nerazumljiviji nego Karemof, sigurna sam; iako teh-nivo
nije tako visok. Žene na mojoj planeti nisu podsticane..."
"Nisu puštane", re e Ugas.
"...da žive punim životom, onakvim kakav je tvoj život od po etka bio."
Njen glas se uzdizao do Lune kroz žamor razgovora drugih putnika, kao dim koji
uzlazi u gradske izmaglice jednog drugog sveta, gde kopnom dominiraju
piramidalni hramovi-grobnice jedne drevne teokratije. U toj zemlji žene se
kupuju, prodaju i trampe, i žive u zasebnom delu svake porodi ne naseobine,
izdvojeno od muškaraca, koji im nisu partneri nego ljubomorne gazde. Tamo životi
žena ostaju u uzanim stazicama, koje su tokom generacija duboko urezane u tlo;
životi nepotpuni, ali umiruju e predvidljivi.
Jedna bojažljiva devoj ica zvana Elsevir - Poslušnost - stupala je tim
putanjama tradicije, umotana u velove koji su skrivali njenu ljudskost; u
tesnacima rituala esto je posrtala, ali nikad nije sagledala svoj život sa
dovoljne razdaljine da se zapita zašto je to tako. Ali jednog dana na trgu kod
hrama radoznalost ju je odvukla sa uobi ajene putanje na kojoj je, ispred
svetilišta njenih duhova-pokrovitelja, sakupljala priloge, u gomilu sveta koji
se okupio da uje nekog ludog stranca. Taj se dernjao o nekakvoj slobodi i
jednakosti. Popeo se drsko na stepenike Velikog hrama Ne'Ehmanovog, a jedna
grupa radikalne lokalne omladine gurala je letke u ruke i u ode u svakome ko je
zastao. Me utim uskoro je masa postala besna i gadna, a bezobzirni odredi
crkvenog Obezbe enja navalili su da je razbiju i u panici koja je usledila
pobacali su u crne 'marice' svakog koga su dohvatili - sve od reda, zajedno.
Elsevir se š u urila, pritisnuta gomilom tela u jedan ugao vozila, koje se
jako cimalo. Izgažena, ispipana, pocepanih velova, u ala je u tom ošku i
histeri no jecala, plaše i se da e biti oskrnavljena ili ubijena. Onda su je
iznenada š epale dve snažne ruke, povukle je nagore tako da je ustala i
naslonile je na zid. Raspame ena od užasa, ose ala je kako se ceo svet oko nje
pretvara u vodu, a i njeno telo tako e...
"Nemoj mi sada padati u nesvest, bogova mu!" zatreštao je glas u njenim
ušima, "ne mogu ve no da te držim uspravnu..." i, šamar.
Bol je prošao kroz zid njenog ludila kao klin. Otvorila je o i, cvile i, i
ugledala ispred sebe raš erupanu, okrvavljenu facu onog ludog stranca, oveka
koji je izazvao itavu stvar... oveka koga e ona, i samo njega, voleti do
kraja svog života. Ali u tom trenutku ništa nije bilo dalje od njenih misli nego
ljubav.
"Je l' ti dobro?" Zastenjao je jer ga je neko munuo laktom u bubrege.
Upirao se rukama kruto o zidove, štite i Elsevir svojim telom. Odmahnula je
glavom. "Jesam te povredio? Nisam namerno." Povukao je jednu šaku i nežno
dodirnuo Elsevir po golom obrazu. Uzmakla je od njegovih prstiju sva se
skupljaju i u sebe i odmah po ela da navla i jedan pocepani veo preko glave, gde
je ranije bio. "Pardon." Spustio je pogled, upiru i se opet obema rukama;
policijsko vozilo je na inilo zaokret i zanelo se na jednu stranu. "Nisi bila
ak ni prisutna, zna i, nisi ni ula moj govor, a?" Na inio je grimasu žaljenja;
odjednom je izgledalo kao da je jedva nešto malo stariji od nje. Odmahnula je
opet glavom i obrisala suze iz o iju. Progun ao je neke ogor ene re i na svom
jeziku. "U pravu je Kej-Ar; pravim više štete nego koristi!... Šta se treseš,
tebi oni ne e ništa. Kad stignemo u inkvizitorijum, oni e da izdvoje samo zlo
seme, a tebe e da puste."
Opet je sva ceptala. Dobro i predobro je znala šta se pri a o ponašanju
crkvene policije. Osetila je da se njene o i opet pune suzama.
"Ajde nemoj. Molim te nemoj." Pokušao je da nabaci osmeh, ali ga nije
mogao održati. "Ne u im dati da te diraju." Besmislica, ali ona se za tu
besmislicu uhvatila, da se ne udavi. " uj", re e on, nastoje i da kako-tako
promeni temu, "hm, pošto si - ovde, 'o eš da uješ moj govor? Ovo mi je možda
poslednja prilika." Kapljice znoja sijale su u njegovoj ži astoj, sme oj kosi.
utala je, što je on shvatio kao potvrdan odgovor,pa je ispunio ostatak
njihovog zagušljivog putovanja ka sudilištu svežim, slatkim vazduhom svog
beznadežnog idealizma - kako e svi ljudi živeti kao bra a, kako e žene imati
iste slobode kao muškarci, i biti jednako odgovorne za svoje postupke... Kad se
marica, uz još jedno cimanje, zaustavila, i time ih bacila nazad u stvarnost
njihove nevolje, Elsevir je ve bila vrsto uverena da je taj ovek sasvim
lud... i sasvim divan.
A onda su se vrata otvorila, puštaju i unutra grubu svetlost dana i grube
komande crkvenih gardista, koji su isterali bedne uhapšenike u zidom ogra eno
dvorište logora za krivce. Njih dvoje su izba eni napolje poslednji i on je
stigao da na kratko stisne njenu šaku - "Hrabro, sestro" - i da je pita za ime.
Najzad je progovorila, rekla je samo svoje ime i ništa više, a onda su ga
stražari š epali. ula je kako on po inje da pri a nešto u smislu da ona nije
kriva, dok su ga odvla ili, i kako se te re i pretvaraju u jauk. Teške, pipaju e
šaketine odvukle su je iz vozila na zemlju, tako da nije mogla da vidi šta su mu
dalje radili. Uterali su je u prostorije, zajedno sa ostalima, ali njega više
nije videla.
Zato je u logorskim prostorijama ekao njen otac, koji je došao zato što
je dobio pani ni poziv od njene pratilje, im je Elsevir uba ena u vozilo
crkvene garde. Pritr ala je ocu, jecaju i; a on je morao mnogo kome da pripreti,
i da uplati veliku sumu u crkveni misionarski fond, i tek tada je mogao da
izvede Elsevir iz tog mesta užasa, pre nego što su crkveni inkvizitori mogli da
nanesu ma kakvu trajnu štetu njenom ugledu.
Onda je ostala u ku i gotovo dve nedelje, jedva se usu uju i da nosem
proviri van, dok se njena strava polako zale ivala... najzad je bila sposobna da
opet razmišlja o onom ludom strancu, o njegovim re ima... da se zapita kako je
mogao da bude onako dobar prema njoj u onom haosu. I još teže, da se zapita da
li je on uopšte još živ. Znala je da to nikad ne e znati, da ga nikad više ne e
videti, pa ipak nije mogla istisnuti njegov svetlooki duh iz svog uma.
Ipak, nije prepoznala jednog neznanca koji je samosvesno sedeo na klupi
ispod puzavicama obraslog dvorišnog zida, kad ju je majka dovela na susret sa
tim 'proscem' i ostavila da stoji nespretna i neodlu na pod tim prodornim,
žustrim, muškim pogledom. Bio je konzervativno obu en, u poslovno odelo sa
sakoom, prslukom i kravatom, i ogrta ; senka širokog šešira napola je zaklonila
njegovo lice. Ali ono što je od njegovog lica ipak mogla videti, nejasno kroz
svoj zar, bilo je modro i zeleno.
Ispunjena strepnjom, zabacila je unazad, preko glave, tamnoplavi veo, da
bi on mogao videti njeno lice, ali pri tom nije gledala u njega. Izvela je
otmeni naklon, uz cilikanje njene ogrlice od srebrnih zvonaca.
"Elfevir. Ne prepoznaješ be, a?" Re i je izgovarao zbrljano, ali
razo aranje je jasno ula. Skinuo je šešir.
Me utim ve je prepoznala njegov glas i sela na klupu pored njega, sa
malim uzvikom zaprepaš enja. "Ti!... O sveti Kalavre!" jedva svesna da je
opsovala. Uzdigla je ruku ka njegovom licu, ali ga nije dodirnula; topla sme a
boja njegove kože bila je sva kao tapiserija prožeta napola izle enim
posekotinama i modricama, oštra linija njegove donje vilice bila je zamu ena,
otekla.
"Rekao fab tvob ocu da bi fe dogodila faobra ajna nefre a." Osmehnuo se
usnama i o ima. Pokazao je prstom ka vilici. "Zašivanje vilice."
Njeno lice se izbrazdalo saose anjem, a njene šake po eše gužvati jedna
drugu u njenom krilu.
"Neba probleba. Više ništa i ne boli, fkoro ništa." Oni koji su ga u ime
crkve preslišavali, nisu ga izru ili plavcima, nego su ga na smenu tukli jedan
dan i jednu no , izvršavaju i tako svetu osvetu, i najzad su ga u zoru šutnuli
na ulicu, da otpuzi najbrže što može. "Ja radije ne bih da razbišljab o tobe..."
Nasmejao se, kratko; ali tek mnogo godina kasnije re i e joj prve, najmanje
deli e istine. Onda je za utao i gledao ju je kao da o ekuje nešto. "Da nifu i
tebi zašili vilicu, feftro?"
"Nisu!" Odmahnula je glavom, zvoncaju i. "Ja... ja sam razmišljala o tebi.
Mnogo puta. Mislila sam da te nikad više ne u videti; plašila sam se za tebe."
Osetila je neo ekivanu želju da prigrli tu njegovu izubijanu glavu na srce.
"Zašto si došao ovamo?" Ne kao prosac. Ali nije ponovo pokrila lice, niti je
osetila potrebu da to u ini, sa njim.
"Borao fab da fe uverib da ti je dobro. Je l' ti dobro?" Nagnuo se napred.
"Da. Moj tata je došao po mene... Bio si tako dobar prema meni. Moj otac
bi..."
"Ne. Bolib te ne kaži bu ništa o beni. Nego bi famo kaži da fi flušala
boje ideje. Kaži da fab pofadio jedno febe u tvoj um... i da fada želiš da
faznaš još."
"Zašto?" Od svih pitanja i odgovora, kojih je njen um bio pun, iz njenih
usta je pobegla samo ta jedna re , koja njemu nije govorila ništa.
"'Zašto?'" Ali videla je u njegovim o ima da razume. "Pa, do vraga... hteo
fam da te opet vidib."
"O-ho!" rekla je ona tad. "Mogla bih da dodirnem nebo prstima!" Zakikotala
se nerazumno; ali, vide i izraz na njegovom licu, stavila je šaku preko usta.
Ona koja bude htela da osvoji ljubav ovog oveka, mora e prvo da stekne njegovo
poštovanje. "Da." Zagledala se u njegove o i hrabro, impulsivno, ali joj je u
obrazu drhtao jedan miši . "Zaista sam voljna da saznam još. Molim te do i
opet."
Iscerio se. "Kad?"
"Moj tata..."
"Kad?"
"Sutra." Njen uporni pogled je popustio.
"Do i u." Klimnuo je glavom u znak obe anja.
"K-koliko žena imaš?" Mrzela je sebe što to pita.
"Koliko?" Izgledao je indignirano. "Nijednu. Bi na Karebofu biflibo da
treba ibati uvek fabo po jednu. A jedna je dovoljna i za ceo život... ako je ona
prava." Posegnuo je u svoj sako, izvukao punu šaku pamfleta. "Doneo fab ti ovo,
pošto još ne bogu fab da objašnjavab. Ali, ja fab napifao ovo... i ovo. ita eš
ih?"
Klimnula je glavom, a kad je dotakla pamflete, osetila je kako uz njenu
ruku struji nešto nalik na šok.
"Divan vrt ibate ovde." U njegov glas uvukla se neka ežnja. "Je l' faba
gajiš cve e?"
"Šta? O, ne. Meni je samo u posebnim prilikama dozvoljeno da dolazim ovde.
Osim toga, zabranjeno mi je da ikad radim išta što bi me isprljalo. Ali, cve e
volim. Provodila bih sve svoje vreme ovde, kad bih mogla."
Izraz neke neobi ne rešenosti u vrstio se na njegovom izudaranom licu.
Veoma odmerenim pokretima digao je ruke i otkinuo jedan mnogolati ni cvet boje
lavande sa puzavice iznad njih. Dao joj je cvet u ruke. "Fvi bi ebo ubreti
jednog dana. Bolje je živeti flobodan nego ofušiti fe na lozi."
Uzela je cvet i oko njega sastavila dlanove u zdelu. Udisala je njegov
miris. Osmehnula se više tom strancu nego njegovim re ima.
Uzvratio je osmehom. "Onda, do futra." Kruto je ustao.
"Ideš..."
"Ibab faftanak na Univerzitetu u Berdiju, ve eraf." Sa veselim izrazom
lica suo io se sa njenim razo arenjem, pa se nagnuo dole, zavereni ki. "Ja fab
agitator iz inoftranftva, znaš."
"Ne eš...?" Usudila se da ga pipne.
"A-a", re e on odre no. Opet je navukao šešir duboko na lice. "Ne u više
da držib nikakve govore; bar dok ne budeb u ftanju opet da govorib... Do
vi enja, feftro." Otišao je kroz baštu, neujedna enim krutim hodom, i tek posle
njegovog odlaska uvidela je da još ne zna njegovo ime. Spustila je pogled na
svežnji propagandnog materijala, pro itala Partneri u novom svetu, T. J.
Aspundh. Uzdahnula je.
"Šta ti je to dao?" Njena majka je podozrivo virila ka tim štampanim
stvarima.
"Ovv-vaj... lj-ljubavne pesme." Elsevir ih je žurno zavukla pod opasa i
prekrila se velovima. "Neke od njih je sam napisao."
"Hmmmm." Njena majka odmahnu glavom, a zvonca zapevaše. "Pa, on je
Karemovljanin; dao je tvom ocu jedan videokom aparat, za pravo da te vidi. Moj
gospodar je bio vrlo zadovoljan. A od njega, ipak, zavisi šta e biti, a ne od
nas."
"Zašto?" Elsevir je ustala, šuškaju i kao papir. "Zašto ne od nas?"
Majka je uzela cvet iz njene ruke i odvela Elsevir nazad u ženske odaje.
Posle je Ti-Džej verno dolazio da je vidi, i bio je pred njenim
roditeljima uzor gra anske respektabilnosti, ali privatno svojeglavi sanjar koji
se zaljubio ne u Elsevir koja zaista postoji, nego u onu ženu koja bi od Elsevir
mogla postati. Donosio joj je nove koli ine revolucionarne literature maskirane
u ljubavnu poeziju; ali pre nego što je mogla po eti da istražuje taj novi svet
ije horizonte je on proširivao svakog dana, njeni neodlu ni pokušaji da uzdigne
neki svoj autoritet unutar porodice doveli su do otkrivanja njene tajne zalihe
letaka, i njemu je zabranjeno da više dolazi na susrete.
"Ali ti nisi dozvolila da vas razdvoje", re e Luna, oslanjaju i se ja e o
naslon sedišta. "Jesi li pobegla?"
"Nisam, draga moja." Elsevir je odmahnula glavom, i skrstila ruke
pokretima upam ene poslušnosti. "Tata me je zaklju ao u sobu na vrhu kule, zato
što se bojao da bih mogla pobe i, pre nego što sam ja ak i pomislila na to."
Osmehnula se. "Ali Ti-Džej bejaše neustrašiv. Vratio se jedne no i lete im
amcem, popeo se kroz moj prozor i oteo me."
"A ti..."
"Bila sam van sebe! Ni približno onoliko prosve ena koliko je on mislio da
jesam, ili koliko sam ja mislila da jesam; oni moji pokušaji da se borim za
svoja prava opet su bili zapravo pokušaji da se u ini po volji jednom
muškarcu... njemu. Ali sad je i upropastio moj ugled. Malo je nedostajalo da
crknem od stida, te no i. Ali kad je svanulo, ve smo bili na kosmodromu;
povratka nije bilo." Pogledala je napolje, na grad, vide i jedno drugo vreme i
drugi prostor. "Bili smo, valjda, uvek takvi, tokom celog našeg života: on je
verovao u sistem 'budi siguran da si u pravu, i navali' a ja u sistem 'radi ono
što moraš...' Ali ak i u toj strašnoj no i, znala sam bez i najmanje nedoumice
da je on sve to uradio sa naj istijim srcem, da me voli na na in kako se nisam
nikad usu ivala ni da sanjam da e me iko voleti. Grdila sam ga - mnogo godina
kasnije - što je izveo jedan takav muško-dominacijski projekat. On se samo
smejao i odgovarao da je nastojao da dejstvuje unutar sistema, iznutra.
"Na kosmodromu nas je ven ala jedna od onih groznih mašina, robot-
beležnik, a putovanje do Karemofa bilo nam je medeni mesec. Jadni Ti-Džej! Pola
galaksije smo preplovili pre nego što sam mu dozvolila da me pipne. Ali im sam
uvidela da je sve što su mi govorili o... mom telu bila laž, lakše mi je bilo da
poverujem da imam i um, i da taj um odgajam. Bili smo razli iti u mnogo emu...
ali naše duše su bile jedno." Uzdahnula je.
Mrak ih je iznenada progutao: tramvaj je ušao u jedan od providnih 'paoka'
koji su, kroz vakuum, spajali obim to ka sa 'glav inom'. Luna je izgubila slike
Elsevirinih re i u uspomenama svojim sopstvenim: svetlost vatre na ognjištu,
vetar, topli poljupci, dva srca koja kucaju zajedno. Crna praznina sipila je,
ulaze i u ono prazno mesto u njenoj duši koje je trebalo da bude popunjeno;
sakrila je Lunino lice, koje je postalo sumorno kao njeno srce.
"Šteta što nisam imao prilike da ga upoznam." Ugaševo lice zasijalo je za
trenutak, dok je pripaljivao štapi od mirišljavog korova. inilo se da ovde svi
puše tako nešto.
"On višššše ne possss...toji", re e Svileni, beskorisno ponavljaju i nešto
ve svakom jasno. Svileni je govorio karemofskim me unarodnim jezikom, sandijem,
ali jedva razumljivo; Luna je uz Elsevirinu pomo u ila sandi. Ali misli iza
mutnih šuškanja Svilenoga bile su joj i sad jednako neshvatljive kao i pre.
"Ti bi od druženja sa Ti-Džejom na isto izludeo, Ugaše", re e Elsevir sa
naklonoš u. "Uvek je on bio uklju en. Ti se kre eš kroz mnogo guš i temporalni
medijum; mnogo bolje si prilago en za astrogaciju."
Ugas se nasmejao; smeh se preobrazio u napad kašlja.
"Znaš da ti je re eno da ne pušiš!" Elsevir je pružila ruku napred i uzela
od njega taj korov sa žarom na vrhu. Ugas nije protestovao.
"Ne possss... ne possss... ne possss... toji", ponavljao je Svileni, kao
da je opsednut ose ajem te re i.
"Da, Svileni", promrmljala je Elsevir. "Dobar ovek uvek umire mlad, pa
makar i u svojoj stotoj godini." Pogladila je jedan od osaka enih pipaka koji su
mlitavo visili preba eni preko naslona Ugaševog sedišta. "Ne se am se da sam ga
ikad videla u onolikom gnevu i sjaju, kao kad te je odveo iz onog uli nog
karnevala u Narlikaru." Odmahnula je glavom, a njena ogrlica od zvon i a ula se
srebrnasto. "Sva iji bol ose ao je kao svoj i zato se trudio da ga prekine. Ne
znam kako je živeo sa time."
Gde je sada Ukres, i ko mu zadaje bol? I zašto mu ja ne mogu pomo i? Luna
se zagledala u Svilenog, obuzeta iznenadnim, nehoti nim uvi anjem. O, Majko mora
- ne mogu više da ekam! ali njena molitva je prošla a da je niko nije uo niti
na nju odgovorio.
"Kad samo pomislim da je on prekinuo sve svoje veze sa radikalima zato što
se plašio za mene - a znala sam da bi rado poginuo za svoja uverenja. Bila sam
strašno ljuta na njega zbog toga, ali i zadovoljna: on, pacifista, okružen
ljudima koji nisu pacifisti." Uvukla je jedan dim iz Ugaševog korova. "A po eo
da se bavi krijum arenjem! Uf!..."
Tramvaj je opet uleteo u svetlost, u putni ki nivo same zvezdane luke. Duž
tunela kojim su sad prolazili na zidovima su posvuda bili ekrani, koji su
prikazivali razli ite prizore sa drugih svetova; na nižim spratovima istog ovog
kompleksa, nezamislive koli ine robe, dovezene sa svih tih svetova, ekale su da
budu prenete dole, na površinu planete. Nebrojene druge pošiljke, iz karemovske
usavršene industrijske proizvodnje, strujale su u suprotnom pravcu, kao povratni
deo te trgovine. Bili su tu i neki drugi prizori, namenjeni da zadive posetioce,
prizori u kojima su slavljene tehnološke veštine zahvaljuju i kojima je veliki
deo industrijske proizvodnje preseljen u svemir. Luni je re eno da je Lopovska
Pijaca najve i od kosmoplove ih gradova iznad Karemofa, ali ne i jedini; bilo je
na hiljade drugih proizvodnih stanica i fabrika, iji radnici su provodili
glavninu života u kosmosu, izme u Karemofa i karemovskih prirodnih satelita.
Pomisao da ovek može provesti ceo svoj život u crnoj izolaciji uznemiravala je
i deprimirala Lunu.
Tramvaj je postepeno i blago usporavao, i najzad se zaustavio kod
ekaonice za putnike koji silaze na Karemof. Luna je bez re i pošla za Ugasom i
Svilenim kroz gomilu koja se kao eksplozija širila po tom ogromnom prostoru, a
Elsevir je krenula ka mašinama za izdavanje karata.
"Ah..." re e Ugas sedaju i u jedno od mnogobrojnih ekaoni nih sedišta i
zavaljuju i se malo unazad, da gleda sveprisutne video-slike. Ovde su se menjale
tako da su neprestano davale nove prizore iz okoline zvezdane luke: sad mutna,
oblacima ovijena površina Karemofa; onda površina bližeg meseca, prava
apstraktna slika namazana industrijskim zaga iva ima; pa blještava slika
me uzvezdanog teretnjaka - lanac diskova nalik na metalne nov i e, povezane i
opružene u mat-crninu poput ogrlice od gornjih ili donjih polovina pljosnatih
školjki. Luna je sela s jedne strane Svilenog, a Ugas sa druge, tako da su ga
donekle štitili, svojim telima, od nepoznatog sveta; a Svileni je blenuo u spore
vrtloge prolaznika koji su se komešali po toj dvorani kao ulje na površini vode.
"Eto šta mi se svi a kod karemovaca", re e Ugas, "uvek se trude da ne im
angažuju ovekov um." Neka lažna nota odzvonila je u lako i tih re i, koje je
izgovorio im su se kosmoplovi, sevaju i, pojavili na ekranima. Elsevir je
ranije kazala da je Ugas svojevremeno radio kao pripravnik astrogator za neku od
najve ih svemiroplovnih kompanija. "Šteta što ne možemo da vidimo brodove
predsednika vlade, on treba da se vrati ku i tek kroz jedno dve nedelje. To ti
je, zaista, prizor 'da ti o i ispadnu', mlada gospo ice."
Luna spusti pogled sa tih ekrana. "Zašto me uvek zoveš tako? Zovem se
Luna."
"Šta?" Ugas ju je pogledao belo, slegnuo ramenima. "Znam, mlada
gospo ice", re e namerno. "Ali, sibila si, a ja ti dugujem i svoj život.
Zaslužuješ po asno obra anje. Osim toga", osmehnuo se, "ako dozvolim da ovo
postane odve blisko, mogao bih se zaljubiti u tebe."
Zagledala se u njega, uhva ena na iznena enje, ali njegovo lice odbijalo
je da joj kaže da li se on to šali ili ne. Opet je sklonila pogled, setno, ne
znaju i kako da mu odgovori; pokušala je da gleda slike.
Bestelesni glasovi izgovarali su saopštenja na sandiju, ali i na pet-šest
drugih jezika koje uopšte nije prepoznavala. Ideografski simboli pisanog sandija
bili su joj nerazumljivi, ali je govorni sandi u ila pomo u traka za ubrzano
pam enje. Te trake su otvarale njen um muzikom i istovremeno urezivale znanje,
neizbrisivo i bezbolno, u njeno pam enje, kroz podsvest; sada je ve razumevala
glavninu okolnog govora na sandiju. Ali u tom jeziku postojale su nijanse unutar
nijansi, kao i u odnosima izme u gra ana koji su se sandijem sporazumevali.
Strogi kastinski sistem kontrolisao je stanovnike ovog sveta, definišu i njihove
uloge u društvu od dana ro enja. Van-Karemovci su bili imuni na ta ograni enja,
pod uslovom da se drže iznad njih - Luna je dobila prekršajnu kaznu, iako je
Elsevir molila vlasti da se kazna ne izrekne, samo zato što se jednom prodavcu u
radnji obratila re ima koje su zna ile njegovu klasifikaciju na sandiju, umesto
opštom re ju "gra anine". Ozbiljniji prekršaji pravila ponašanja u sistemu
kažnjavani su visokim nov anim kaznama ili ak gubitkom mesta u kasti koje je
krivac do tad, po nasle u, imao. Postojale su izdvojene prodavnice, kafane, pa i
pozorišta za tehni ku kastu, netehni ku kastu i za neklasifikovane; najviši i
najniži u esnici u sistemu ak nisu smeli da razgovaraju jedni sa drugima bez
posrednika. Pitala je indignirano, dok je stezala papiri sa potvrdom o
napla enoj kazni, zašto ovaj narod to trpi. Elsevir se samo nasmešila i rekla:
"Inercija, draga moja. Ljudi, ve inom, nisu dovoljno nezadovoljni poznatim da bi
ga zamenili za nepoznato. Ti-Džej to nikad nije mogao da shvati."
Sede i na mekanom sedištu u ekaonici romboidno prošivene jastu aste
površine, Luna se nagnula napred: Elsevir se ponovo materijalizovala pred njima,
izlaze i iz mase putnika u prolazu.
"Ve se ukrcavaju. Idemo, idemo." Mahnula je tek odštampanim kartama prema
jednoj kapiji na najudaljenijem kraju ekaonice, gde su putnici zbijeno
priticali kao u levak usmeren u nepoznato. Ugas i Svileni ustadoše; za njima
po e Luna, pomirena sa sudbinom. "Zašto smo tako pokunjeni, mlada gospo ice?"
re e Ugas. "Ništa ne eš osetiti. Sve je u rukama kontrole saobra aja, a šatl
nije kao brod. Šatl ti je više kao jedan sanduk pun robe."
"Dole je divno, Luno. ekaj samo dok vidiš Kej-Arove ornamentalne vrtove."
"Nije meni do razgledanja vrtova, Elsi." Njen pogled se opet okrete
prizorima kosmosa, kao gvož e magnetu. "Nego do odlaska ku i."
Ugas dobaci Elseviri jedan optužuju i, ne itljivi pogled; Elsevir okrete
glavu na drugu stranu. "A ekaj samo dok se ne upoznaš sa Kej-Arom, Luno. Onda
eš razumeti sve."

20.
U šatl su se ukrcali me u poslednjima, na za elju gomile. Luna je kroz
prozor i na komori sa vazduhom, kroz koju se ulazilo u šatl, na trenutak
ugledala spoljašnjost te letilice: kao bure, ili kutija. Bio je to zaista
sanduk, kao što je Ugas i rekao, bez ikakve samostalne propulzije. Do planete je
odvla en, i sa nje podizan, kao i ma koji drugi teret, nevidljivim šakama vu nih
i odbojnih zraka, usmeravanih iz jednog od distributivnih centara ove planete.
'Prozor' je bio stub praznog prostora, trista metara širok, opružen od tla pa
sve do zone teške industrije izme u Karemofa i njegovih meseca.
U šatlu ih odvedoše do prostorije sa mnogo redova i nivoa sedišta, nalik
na amfiteatar, oko jedne središnje grupe ekrana na kojima se videla panorama
površine planete, izmagli asto plava i sme a; Luna je pokušavala da se
usredsredi na tu veliku masu i da ne misli na injenicu da je ta površina
neizrecivo duboko ispod njih. Niko nije, ni ovde u šatlu, izlebdeo iz sedišta,
lišen težine; Karemovci su imali obi aj da kažu, ponosito i neskromno, da je
teško otarasiti se gravitacije, a da oni gravitaciju umeju da proizvedu kad god
im se ho e.
Izlazna vrata su se zaptila, šatl se oslobodio zahvata lete eg grada i
po eo da ponire niz cev sila. Luna je sedela nesvesna prigušenih razgovora oko
sebe, uglavnom nerazumljivih - nesvesna svega osim prizora planetne površine
koja se uzdiže njihovom padu ususret: ta amorfna, oblacima zakomešana plo a se
širila u sve izoštrenije detalje, a Elsevirin prigušeni glas je ukazivao na
tamno plavetnilo karemovskih mora i na zelene i oker boje karemovskih ostrva, od
kojih su neka bila tako velika da se sad inilo da bukvalno odguruju more od
sebe. Jedno ostrvo, ono ta no ispod njih, proširilo se toliko da je najzad
popunilo sve ekrane: delilo se, i opet delilo, na murale planina, šuma, njiva,
koji su se nezadrživo kotrljali svanu u u susret... a onda, pre nego što je ona
sasvim shvatila da se to dešava, raširio se vitki prsten grada u polumraku rane
zore i pokazao svoje brežuljkaste koncentri ne krugove oko jedne ogromne
osvetljene zaravni bez ijednog drveta.
"...ti je poletno-sletno polje", re e Elsevir.
U tom poslednjem trenutku imala je ose aj da ih iz vazduha uzima, kao da
ho e da ih ubere, ruka nekog drugog diva; ruka koja ih je naglo spustila na
rešetku svetle ih linija na tom polju i onda još naglije pomakla u stranu, u
jednu od gra evina tupog magacinskog izgleda raspore enih svud po obodu sletne
zone; i kona no ih ostavila na tlo.
Gomila putnika krenula je napolje, kroz toplo obojenu unutrašnjost
putni kog terminala. Luna je, hodaju i, ose ala neko peckanje u stopalima: zbog
pritiska tu inske planete... ili zbog loše cirkulacije krvi. U odnosu na
tijamatsku silu teže, na koju je Luna bila navikla, vešta ka gravitacija u
lete em gradu bila je slabija, a ova na Karemofu - ja a. Luna se spoticala, ma
koliko pažljivo hodala.
Napolju je bila tek zora. Vazduh još leden; Elsevir je trljala ruke sve do
mišica, unutar rukava. Luna je sad obukla i kaišem pritegla ogrta , ne bune i se
nimalo. Karemovci su bili ljudi neskloni pokazivanju tela; Elsevir ju je
opomenula, još ranije, da slobodnja ko šetkanje koje se na Lopovskoj Pijaci
dozvoljava, ovde dole, na tlu, ne dolazi u obzir. Izlazak sunca otvarao se kao
cvet na istoku, zna i trebalo bi da nebo gore bude još i sad crno i bez
zvezda... digla je pogled i dah joj je zastao u grlu kad je videla kako nebo
izgleda. Jer tama je, gore, bila zaklonjena zavesama svetlosti, talasima boja
poput nabora zastave: mešavine zelene i ruži aste, žute i zlatne, i ledene
plave; trake nalik na dugu, i zraci treperave beline kao kruna jedne za arane
zemlje snova.
"Vidi ono, Svileni", re e Elsevir prelaze i opet na sandi i gledaju i za
Luninim pogledom. Ali nije to rekla tonom pohvale. "Odvratno."
"Re i ponovo to možeš gra anko." Troje ljudi koji su sa njima došli
šatlom, dva muškarca i jedna žena, svi vitki, tamnoputi ro eni Karemovci,
stajali su pored njih i ekali taksi; jedan od njih zga eno je odmahnuo glavom,
na kojoj je imao šlem. "Zaga enje - za pomisliti da sutra postoji ne. Bogovi,
plovi koliko tona ba enog sme a tamo. O ekuju od nas kako naš posao da radimo,
znam ne. Nije kontrola to saobra aja više, nego ubreta bežanje od."
"Es-En..." re e žena me u njima, nasmeja se lako i lupnu ga ne baš sasvim
kao u šali, po uniformisanom ramenu. "Ovi iz ovih krajeva nisu gra ani", re e
ona, zna ajno podižu i obrve. "Potrebno nije da našim budu bezna ajnim žalbama
dosa ivani, ne?"
"Tako, stari, je", re e tre i šlem klimaju i se napred-nazad. "Ovaj treba
zaista tebi godišnji odmor. Kao zvu iš biopurist."
Prvi Karemovac je zavukao ispružene šake pod opasa . Izgledalo je kao da
mu neko ide na živce.
"A šta to kao nije u redu na nebu?" re e Luna, prisiljavaju i sebe da
spusti pogled. "Puno je svetlosti." Kao što i treba da bude. "Divno je."
Prvi Karemovac ju je pogledao sa po etkom mrštenja, ali se na kraju
osmehnuo i protiv volje. Odmahnuo je glavom, više u znak žaljenja nego ljutnje.
"Neznanje blaženstvo, gra anko, je. Budi da nisi Karemovka zadovoljna." Lete i
amac doplovio je pred njih i to troje u oše.
"Dobrodošli na Karemof", re e Ugas upadljivo na tijamatanskom jeziku, "gde
bogovi govore sandi." Široko joj se osmehnuo.
Elsevir je uzela slede i taksi; Karemovac neteh koji je vozio odmerio je
pogledom celu njihovu grupu, blago zaprepaš eno, kad je zatražila da idu na
imanje "Kej-Ar Aspundha". Elsevir je digla jednu gracioznu šaku i pokazala mu
rubinski pe atni prsten koji je nosila na palcu. Okrenuo se opet kontrolnim
aparatima, bez ijedne re i komentara, i uzleteo dugom lu nom putanjom oko ruba
kosmodromskog polja.
"Dobro, a šta to nije u redu sa nebom?" re e Luna vire i napolje kroz
providni svod taksi amca. Nebo je postajalo svetlije, pa je aurora nestajala,
utapaju i se u sjaj dana.
"Industrijsko zaga enje", re e Elsevir tiho. "'Jesmo li osu eni ve no da
ponavljamo greške svojih predaka? Da li je istorija stvar nasle a ili okoline?'"
"Lepo re eno", re e Ugas, okre u i glavu prema njima; sedeo je napred, do
pilota.
"Ti-Džejove re i." Elsevir je kompliment odbacila u stranu kao komarca.
"Karemof je zadržao poprili no bogatstvo i kad se Staro carstvo raspalo, Luno.
Zadržali su znatnu industrijsku bazu - mada su i ovde, kao i svuda, nastale
velike tegobe kad je prese ena me uzvezdana trgovina od koje je privreda
zavisila. Karemovci su nau ili da proizvode sve za sebe, sami, ali na na ine
koji su bili primitivniji i neuporedivo više rasipni ki. Pre oko hiljadu godina
došli su dotle da je njihova planeta bila na rubu propasti, ali su onda
izmestili industriju u kosmos. Me utim, time su razmenili stare probleme za nove
- manje ozbiljne, u ovom trenutku, ali ko zna šta e ovi novi zna iti budu im
generacijama? Uzroci i posledice... od njih bekstva nema."
Luna je dodirnula mesto gde je, skriven ispod okovratnika sa emajliranom
zna kom u vidu blistavog sunca, imala utetoviran svoj znak. Pogledala je pored
Svilenog, ka moru lisnatog zelenila ispod njih. Ali kad je pogledala i samog
Svilenog, uzmakla je, na sedištu, od njega; znala je da se on plaši njenog
dodira, ali je i njoj još i sad bila potajno odvratna njegova sluzavo-svetlucava
stranost. Nadleteli su uski prsten grada - koliko je mogla videti, pretežno
sa injen od skladišta, prodavnica i radionica svih mogu ih vrsta, još ne
probu enih za novi dan, i od malog broja ku a za stanovanje - i vinuli se u
daljinu. Lete i amac ih je podigao nad šumovite predele, isprekidane istinama
nalik na parkove u kojima su bile privatne stambene zgrade. "Pa ti si mi rekla
da je ovde previše stanovništva, Elsi. A pogledaj, nemaju gužvu ni koliko
ostrvljani kod nas."
"Ima previše stanovništva, zlato moje, ali u kosmosu je toliki deo, zato
što tamo rade, da ovi 'površinci' imaju prostora koliko ho e, i koliko mogu da
plate. Stanovništvo je koncentrisano oko saobra ajnih centara poput ovoga iz
koga smo upravo izišli, odakle se distribuira sva roba. Što si bogatiji, utoliko
je udaljenija ku a u kojoj živiš. Kej-Ar živi jako daleko."
"Zna i, bogat je?"
"Bogat?" Elsevir se tiho nasmejala. "Uuuu, grozno bogat... Sve to je
trebalo da nasledi Ti-Džej, kao najstariji, ali je kažnjen oduzimanjem ranga,
zbog skandaloznog ponašanja. Sigurna sam da je to izazvao namerno, zato što mu
se gadio ceo ovaj kastinski sistem. Ali takvih postupaka nema kod Kej-Ara;
oduvek je podržavao status quo. On i Ti-Džej ak nisu ni govorili."
"Onda zašto bi pristao da razgovara s nama?" Luna se nelagodno pomakla na
sedištu.
"Primi e nas on, ne boj se." Onaj zagonetni osmeh opet dota e njeno lice.
"Nemoj zbog mene da stvoriš neko r avo mišljenje o njemu; to je vrlo dobar
ovek, samo je prihvatio jedan druga iji sistem vrednosti."
"Svi Karemovci su netrpeljivi", re e Ugas. "Ali nisu svi netolerantni po
istim, nego po raznim pitanjima."
"Kej-Ar je došao Ti-Džeju na sahranu; tada mi je rekao da zna da duguje
sve što ima, i sve što jeste, Ti-Džeju, koji se svega toga odrekao. I još je
rekao da ako mi ikad išta bude potrebno, treba samo da mu se obratim."
"Kako je umro Ti-Džej?" upita Luna sa oklevanjem.
"Od srca. Prolazak kroz razne Crne Kapije je naporan za ljudsko telo, za
srce. A i razo aranje je teret za srce." Pogledala je napolje i dole, ka
zelenilu i zagasitim crvenim tonovima šumskih predela. Ogromne kvrge sivih stena
izvirivale su sada iz tih šuma, iz mase drve a, kao debeli zatupasti prsti; na
vrhovima i stranama takvih stenovitih uzvisina bile su ku e, koje su se tu
rizi no držale. "Dogodilo se veoma iznenadno. Nadam se da u i ja da odem
iznenada i odjednom."
Zaokrenuli su sada ka tlu, ka travnjacima jednog velikog imanja; nisko su
nadletali slike komponovane od leja svakovrsnog predivnog cve a, pa žbunje
izvajano u oblike raznih udnih životinja i krhke senjake obavijene lavirintima
od potkresanih živih ograda. Pilot ih je spustio na ravne kamene plo e sletne
terase, ispred glavne zgrade koja je bila velika kao kongresna dvorana, ali sva
od blagih okruglina, brežuljaka i nagiba pokrivenih puzavicama, tako da je
li ila na nekakvo izdignu e u samom terenu. Bilo je mnogo prozora, a mnogi od
njih bili su ispunjeni vitražima, koji su ponavljali slike i boje iz vrta
umetnosti. Zagledana u ku u, Luna primeti da velika, dvokrilna, freskama
pokrivena vrata po inju da se otvaraju.
"Da vas ekam, gra ani?" Pilot je prebacio desnu ruku preko naslona
sedišta pored sebe; izgledao je skepti an.
"Ne e biti potrebno." Elsevir je hladno prenela potrebnu sumu kredita, dok
je Luna, sa ostalima koji su izišli, ekala napolju.
"Ovo izgleda kao pravo mesto za dan u prirodi", re e Ugas protežu i ruke.
"Zzzza mnogo", re e Svileni okre u i se na sve strane i gledaju i uz i niz
bašte.
Elsevir ih je povela ka ulazu. Jedna dostojanstvena sredove na žena sa
bledim pegicama na licu i srebrnim prstenom probodenim kroz jednu nozdrvu
stajala je tamo i ekala ih; na sebi je imala jednostavnu belu odeždu obuhva enu
i pritegnutu širokim platnenim opasa em, i preko nje višestruku ogrlicu od
teških, nanizanih tirkiza. "Tetka Elsevir, kakvo nena enje iz." Luna nije bila
ube ena da taj graciozni osmeh, koji je obuhvatio sve njih, doseže dublje od
kože.
"Ne e baš biti da je iznena enje", promrmlja Elsevir. "Moj tast se
obogatio izme u ostalog i pronalaskom jednog sistema za elektronsko osmatranje
posetilaca... Zdravo, Ej-El-Vi, draga", nastavi ona, sad na sandiju. "Baš je da
se naše posete podudarile zgodno. Ja sam Vašem ocu da vidi prijateljicu dovela."
Dodirnula je Luninu mišicu. "Dobro da on je se nadam." Luna je uo ila da se
Elsevir obratila toj ženi sa 'Vi' a ne sa bliskim i prijateljskim 'ti'.
"Hvala, fino; ali konsultuje sa njim lekar Dardžing-eškrad trenutku u ovom
se." Uvela ih je u prohladnu unutrašnjost i zatvorila vrata. Svetlost iz vitraža
sa obe strane isprelamala je Lunino vidno polje, ublažila njenu iznanadnu svest
o neskladnosti njihove grupe. "Da vas mestim s, dok budu gotovi oni, udobno
dozvolite." Pokretom ruke pokazala im je da po u kroz hol; Luna je primetila da
su joj nokti dugi i isturpijani u skulpture.
Provela ih je kroz nekoliko soba; pod svake bio je na višem nivou od
prethodne. Najzad su stigli u jednu iji je prozor, sazdan od traka stakla
raznih boja, gledao na umetni ke vrtove. Ej-El-Vi je pritisnula jedno u nizu
kontrolnih dugmadi u udubljenju u zidu, pored vrata; na to, jedna zidna slika
koja je do tog trenutka prikazivala grupu Karemovaca i Karemovki na izletu, pod
drve em, pretvorila se u tridi ekran pun nekakvih ljudi koji se sva aju.
Odmahnuvši jednom glavom pokazala je ka brdima purpurnih i crvenih jastu i a i
ka oazama niskih drvenih stolova sa zlatnim i ametistnim intarzijama. "Izvolite.
Roboti poslužitelji e laziti do i od... za, da vama treba nešto, slu aj. A sad
mene izvini ete se nadam; poreske gledam za oca podatke pre, grdan posao to je.
Družiti on vama e se pri, mogao bude im." Ostavila ih je same sa posva anim
diskutantima na ekranu.
Ugas je prekrstio ruke na grudima, šište i uvre eno. "'Ose ajte se kao kod
ku e i ukradite nešto od srebrnog pribora za jelo.'" Porodi ne veze su nešto
zna ile na Velikoj Plavoj. Svi moji roditelji..."
"Polako, Ugase." Elsevir je odmahnula glavom ka njemu. "Srela sam tu curu
- tu ženu - samo dvaput, i to jednom kad je imala osam godina, i drugi put na
Ti-Džejevom pogrebu. Nije mogla da uje mnogo dobroga o ma kome od nas, izme u
ta dva. Osim toga, znaš kakvi su ti visokoro eni kad se radi o..." pogledala je
dole, ka sebi, "... o mešovitim brakovima."
Ugas joj je uzvratio jednakim odmahivanjem glave, a nogom u sandali je
malo ušnuo nogu jednog od tih stolova. "Elsi, ovo je fini rad", re e on
poja anim glasom. "Kamena ova za dva, etiri cifre mogli dobiti gore bi mi."
Zašištala je na njega u znak neodobravanja. "Kontroliši se. Luno?"
Luna se trgla, okrenula se od prozora.
"Zar ti nisam rekla da je ovde lepo?"
Luna je klimnula glavom, osmehnula se, nemaju i re i da izrazi koliko je
lepo.
"Šta misliš, da li bi mogla da ostaneš kao sibila ovde?"
Lunin osmeh postupno nestade. Odmahnula je glavom, odlutala nazad u sobu i
sela na jednu gomilu jastuka. Elsevirin pogled išao je za njom, ali ona mu nije
mogla dati odgovor. Nisam u stanju da odgovorim ni na jedno pitanje! Pokazala je
prstom ka ekranu, menjaju i temu, dok je Elsevir sedala pored nje. "Što se ovi
ljute?"
Elsevir je bacila pogled ka razmahanim govornicima, koncentrišu i se. "Ej,
pa to je matori Pi-En Singalu, politi ki lider neklasifikovanih. Bogovi moji,
pojma nisam imala da je taj još živ. To ti je parlamentarna debata; tu je i
prevodilac, što zna i da onaj temperamentni mladi dendi desno mora biti visokog
roda. Oni, znaš, ne smeju direktno da se obra aju jedni drugima."
"Pa, ja sam mislila da neklasifikovani nemaju nikakva prava." Luna je
gledala kako se ta dvojica suo avaju užagrenim pogledima, svako sa svog
podijuma, preko neutralnog terena na kome je stajao monotono-zuje i prevodilac
potpuno obrijane glave. Pretr avali su završne re i svake njegove re enice da bi
jedan drugome odgovorili, a on je žurio da ponovi ono što su oni ve uli; bilo
je to kao sva a dece. Gledaju i ih, nije prime ivala u emu se razlikuju, pa se
zapitala kako oni sami znaju ko je tu podre en.
"A, ne, imaju oni neka prava, pa i pravo na politi ku zastupljenost; ali,
stvar je prosto u tome što je njima zabranjeno sve što im nije izri ito
dozvoljeno. Osim toga, nije im dozvoljeno da imaju dovoljno poslanika u
parlamentu da bi mogli da proguraju neku promenu zakona. Ali oni to ipak
pokušavaju, neprestano."
"Kako uopšte može da radi njihova vlada, kad im je predsednik vlade stalno
negde u kosmosu?"
"A, pa on je na sasvim drugom nivou." Elsevir odmahnu rukom. "On i
skupština, predstavljaju Karemof, ali predstavljaju one dane u kojima je Karemof
uspostavio prve kontakte sa drugim svetovima koji su ušli u Hegemoniju." Karemof
je mislio da e izgraditi staru imperiju samo sa smanjenim brojem lanica, uz
pomo Crne Kapije. Ali, Karemovci zapravo nisu imali tehnološku usavršenost ni
približnu onoj nekadašnjoj, imperijalnoj, a posle nekog vremena su nau ili da se
stvarna kontrola nad nekoliko planeta- lanica ne može održati bez nadsvetlosnog
me uzvezdanog pogona. Karemovske snove o dominaciji progutala je ogromnost
kosmosa; sve dok opet ne prona u pogon za let brži od svetlosti, njihova jedina
dominacija morala je ostati ekonomska, i to samo do neke mere, da bi ostale
lanice pristajale na takav hegemonizam. Svejedno, premijer i njegova lete a
velikaška svita nastavili su da deluju kao i pre, kao simbol jedinstva, iako ne
više carskog. Putovali su od sveta do sveta, svuda su do ekivani maltene kao
bogovi - prividno nedohva eni starenjem, a zapravo zašti eni relativisti kom
dilatacijom vremana i vodom života od precesije okolne vaseljene.
"Naravno svakome su uvek dobrodošli, baš zato - a u tome je ironija - baš
zato što su bezopasna fantazija." Glasovi skupštinskih diskutanata i strasti iza
tih glasova, odlazili su ka sve užarenijim visinama, dok je Elsevir govorila;
ona je sad iznenada, šumno, udahnula, u šokiranoj tišini koja je nenadano
zavladala, pola planete odatle, u dvorani vlasti.
Luna vide izraz neverice koji se širio licem starca na ekranu, licem nalik
na pohabanu i pogužvanu štavljenu kožu... ali i izraz potpuno neverice na licu
nadmenog mladog teha. ak je i prevodilac izgubio svoju ustakljenu glatko u;
sedeo je otvorenih usta izme u njih dvojice i vrteo glavom, gledao sad jednog
sad drugog. "Šta?" re e Elsevir, a Ugas kao eho - "Šta?"
"Nije ekao; nije ekao prevodioca!" Elsevir je pritisnula šake na obraze
i podvrisnula oduševljeno. "Ej, gledaj matorog, molim te! Celog života se borio
da postigne nešto ovako, znaju i da nema šanse, a sad je postigao." Iz
skupštinske dvorane dopirao je rastu i talas žamora; mladi teh se okrenuo i
otišao iz vidnog polja kamere kao u transu. Na njegovo mesto popeo se neko u
sivoj ode i i odeždi vlasti, i po eo da poziva na mir i red.
"Šta je bilo?" re e Luna naginju i se napred i obuhvataju i se rukama oko
kolena.
"Taj teh se zaboravio", re e Elsevir bez daha. "Obratio se Singaluu
neposredno - kao sebi ravnom - umesto preko prevodioca. I to pred milionima
svedoka!"
"Ne kapiram."
"Sad je Singalu pripadnik kaste Tehni ara!" Elsevir se nasmejala. "Jedini
na in da se na Karemofu podigneš u višu kastu je taj da te podigne neko ko je
ve u višoj kasti, na taj na in što e ti se pred svedocima obratiti kao sebi
ravnom. Upravo to se desilo."
"A da je Singalu to uradio? Da li bi taj teh postao neklasifikovan?" Luna
je gledala kako se starac gr evito hvata za govorni ki pult ispred sebe i kako
pla e bez imalo stida, ali se i široko osmehuje kroz suze. Osetila je da se i
njoj steže grlo; pokraj nje Elsevir obrisa o i.
"Ne, ne, onda bi teh samo naredio da ovoga uhapse..." Elsevir za uta: na
ekranu je ovek u sivom prešao središnji prostor, kruto zagrlio Singalua i
estitao mu, licem u lice. "Eh, da je Ti-Džej mogao ovaj trenutak videti samo,
ovo zajedni ko..."
"A da li zajedni ki i onaj mra ni trenutak jednako bio njima bi, kad ode
mladi ovek koji to izazvao je ku i ve eras i otrov guta pro?"
"Kej-Ar?" Okrenuli su se svi etvoro prema tom glasu na vratima. Luna vide
oveka nekada visokog, sad pogurenog pod bremenom godina - iako su Karemovci
odlagali starenje veštije nego ijedan drugi narod lišen vode života. Žmirnula
je, pogledala ga opet, ali ni na drugi pogled nije nestao sme i pergament kože,
a kaftan, iako labav, nije mogao da prikrije sve znake starenja tela pod njim.
Ali, to je bio Ti-Džejev mla i brat... kako je mogu e da je tako grozno ostario?
"Bio bi", re e Elsevir, sedaju i uspravnije i izravnavaju i suknje. "Taj
momenat Singalu isto podelio bi. Nevolju iako je glupan sam na sebe navukao
mladi; iako vaš narod 'bolje gubitak života nego sramota' kaže olako suviše. A
Vi Singaluovoj radosti tako e pridružujete se li?" Ni u obra anju Aspundhu nije
upotrebila prijateljsko 'ti'.
Osmehnuo se, na rubu dobro udnog smeha. "Pridružujem, da se. On da
pametan, ali i sposoban, dokazao je, godina tokom - a to da naš sistem selekciju
po inteligenciji i inicijativi ima kazuje do; svemu što Ti-Džej uradio je
uprkos, kad trudio se naglava ke sve preokrene da, i niskoro enog svakog koji mu
se osmehne unapredi da."
"Kej-Ar, to možeš ti re i kako? Znaš visokoro eni štite istotu kao device
svoju! Tvoj otac uzdi i hteo nije nikog, jedan od umova najbrilijantnijih
generacije!"
"Dignut ipak sam uz, ali." Slegnuo je ramenima dobro udno. "Moj otac
dovoljan bio je za; da e sve do i vremenom, znao je."
"Kad se u banci na e dovoljno kredita da usvojiš nekoliko uglednih
predaka", re e Ugas.
Aspundhov izraz lica ostao je smiren; Luna je pretpostavila da on ne zna
tijamatski. "Nau na to struktura društva visoko je, vršeno odgovara našoj
tehnološkoj orijentaciji sa. Funkcioniše - zauvek iz haosa prekosmi ke ere nas
je digla. Milenijum stabilnog napretka dala."
"Stagnacije, misliš", re e Elsevir mršte i se.
Odmahnuo je rukom indignirano. "To kazati možeš još, posle u
najnaprednijem svetu Hegemonije života?"
"Tehni ki naprednom. U pogledu društva bolji ste nešto od Ondinija jedva."
Uzdahnuo je. " ini se meni da vo en ovaj razgovor ve davno je zašto?"
Elsevir diže ruke. "Izvini, Kej-Ar, došla da raspravljam o politici nisam,
ili tra im tvoje ili moje vreme da. U nepoliti kom tvom svojstvu vidim te došla
sam da; i dovela nekog treba tvoje usmeriteljske re i ko." Ustala je i povukla
Lunu da ustane sa tih jastuka.
Luna je stajala tupo. Zurila je u Kej-Ar Aspundha dok joj je prilazio. Na
nogama je imao papu e, a na prsima - primeti ona - svetlucavi trolist. "Sibil!
Nemogu e!"
Zaustavio se, sve ano klimnuo glavom. "Pitaj, govori u od."
Elsevir je posegnula gore i otkop ala i skinula Luni okovratnik,
otkrivaju i trolisni tetovaž istog oblika. "Tvoja sestra po duhu. Zove se Luna."
Lunine ruke poleteše gore, ka grlu; okrenula se na drugu stranu,
skrivaju i znak svoje propale inspiracije kao da se našla gola pred ovim
ovekom. Me utim, Elsevir ju je vrsto okrenula nazad, i podizala vrh njene
vilice sve dok Luna nije opet pogledala Aspundhu u o i.
"Mojoj iniš ku i ast", re e Aspundh klanjaju i joj se samo glavom. "Mi
prosti o, ako ponašanje tebe razo aralo moje je, i postidelo te do eš da."
"Nije." Luna je oborila pogled, progovorila nespretno na sandiju. "To
nije. Sibila... sibila nisam ja. Nisam ovde, ovo svet nije moj."
"Naša nije vremenom ni prostorom grani ena vizija o; udu nauke Starog
carstva hvaljuju i za." Prišao je još bliže, pretražuju i njeno lice pri tom.
"Bilo gde odgovorimo mi možemo da, bilo kad... Ali ti ne. Pokušala si, uspela
ne." Stao je pred nju, zagledao se ujedna eno u njene zaprepaš ene o i. "Svako
videti može toliko; posebna dubina uvida treba za to ne. Razlog, ali? To pitanje
mi govoriti moraš ti od. Sedi sad, i otkud dolaziš reci mi." Spustio se na
jastuke, oslanjaju i se na sto i da bi to pouzdanije izveo.
Luna sede, tako da se sad gledala s njim preko tog niskog stola; Elsevir,
Svileni i Ugas dopunjavali su krug. "Tijamata došla sam sa."
"Tijamat!"
Klimnula je glavom. "I sad Dama kroz mene više govori ne, zato što...
obe anja... neispunjena ostavila sam."
"'Dama'?" re e on pogledavši u Elsevir.
"To Majka koja je More je, boginja. Objasnim kako dospeli ovde mi možda
bolje je, Kej-Ar." Protrljala je šake, nagnula se napred i ispri ala mu kako se
dogodilo da ovde do u. Luna vide da se brazda izme u Aspundhovih belih ve a
produbljuje, ali, Elsevir nije ni gledala njegovo lice. "Nazad vratiti nismo
mogli nju, a za Crnu Kapiju prolazak kroz astrogator nama trebao je. Sibila
pošto je bila Luna, ja... ja nju upotrebila sam", re e, sa malim naglaskom na
re i upotrebila. "Sibila tek postala je ona bila, i sad, toga posle, u transfer
u i može ne." Njeni prsti su se preplitali, savijali.
Jedan mehani ki poslužitelj visokog albeda pojavi se na vratima i pri e do
Aspundhovog ramena nose i poslužavnik sa visokim ašama. Aspundh klimnu glavom i
robot spusti pi a na sto. "Li još nešto gospodine želite?"
"Ne." Odmahnuo je rukom robotu da ode, pomalo nestrpljivo. "Misliš, ti
pripremljenu nju ne, u transferu satima ostavila si? Bogovi moji, to vrsta
neodgovornog ponašanja je koju od Ti-Džeja o ekivao bih! Um da gubila nije iz,
udo."
"Pa, šta je trebalo da urade?" prekide ga Ugas ljutito. "Da puste da nas
plavonje pohvataju? Da me ostave da umrem?"
Aspundh ga pogleda bez izraza na licu. "Njen razum ti poštenu zamenu
smatraš za."
Ugašev pogled se spusti do trolista na Aspundhovim prsima, pre e do onog
istetoviranog ispod Luninog grla, ali sa njihovim pogledima se ne susrete.
Odmahnu glavom.
"Ja da jeste mislim." Videla je ublaženje Ugaševog profila im je
izgovorila te re i. "To bila moja dužnost je. Samo... dovoljno jaka bila nisam."
Popila je malo iz visoke, jako hladne aše koja se našla ispred nje; te nost
boje kajsije po ela je da se ispunjava mehuri ima tek u njenim ustima i da joj
nateruje suze u o i.
"Pošto ti ta si koja sad ovo jašnjava mi ob, nazva u jednim od umno-
najja ih - ili najtali nijih - ljudskih bi a koja sam ikada upoznao, te."
"Jesam li to?" Luna je savila obe šake oko aše koja je na umiruju i na in
ledeno pekla njene dlanove. "Onda kad prestati da se plašim svakog koraka u mrak
u? Kad osetim transfer na mene dolazi da, to kao... umiranje iznutra je."
Progutala je još jedan gutljaj, vid joj se zamutio. "Mrak taj mrzim!"
"Znam, da." Aspundh je nekoliko trenutaka sedeo utke. "Elsevir, prevodiš
za mene ho eš li da? Važno mislim da Luna svaku re razume biti e."
Elsevir je klimnula glavom i Luna je dalje dobijala od nje Aspundhove re i
na tijamatskom, a on je nastavljao. "Tijamat je - nerazvijen. Razumeš li kuda
ideš kad si ba ena u tamu? Razumeš li zašto ponekad umesto svog vidiš neke druge
svetove?" Kad je Elsevir završila sa prevodom, Luna je odre no odmahnula glavom,
a Elsevir je dodala, tiho: "Pa zato dovela sam nju tebi."
Luna je pogledala kroz prozor, kao da nešto traži po vazduhu. "Dama
Thalasa odabira..."
"Dakle, na tvom svetu tvoja boginja donosi odluke, ili bar ti u to
veruješ. Šta bi ti kazala ako bih ti ja rekao da tvoje vizije nisu poklon od
bogova, nego nasle e Stare Imperije?"
Luna uvide da je zadržavala dah; sada ga naglo ispusti. "Da! Mislim, to
sam, to sam o ekivala. Ovde svi znaju da sam sibila; kako je mogu e da znaju? Ti
si sibil; a o Dami Thalasi nikad ni uo nisi." Luna je odavno prestala da veruje
u Thalasu kao u bukvalno, fizi ko bi e, divnu ženu sa kosom od morskih algi,
ogrnutu morskom penom, ženu koja se diže iz talasa voze i se u velikoj školjki
koju vuku meri. Ali ak ni ona bezobli na, elementarna sila iji dodir je
ponekad ose ala u duši ne bi nikako mogla napustiti Damin element ili putovati
ovako daleko. Ako je, uostalom, Luna ikad išta zaista osetila, išta sem
sopstvene ežnje da oseti... "Vi van-Tijamatovci imate tako mnogo bogova." Bila
je toliko ošamu ena gubitkom i promenom da gotovo nije ni osetila još jedan
udarac. "Šta e vam toliko mnogo?"
"Zato što ima toliko svetova; svaki svet ima nekog svog boga ili,
naj eš e, po nekoliko bogova. 'Moji bogovi ili tvoji bogovi', kaže se, 'ko zna
koji su pravi?' Zato mi, za svaki slu aj, obožavamo sve njih", glasio je prevod.
"Ali kako je moglo Staro Carstvo stvoriti sibile svuda, ako to nije uradio
nijedan bog? Zar ljudi tog carstva nisu bili, ipak, samo ljudi?"
"Bili su." Pružio je ruku do inije sa uše erenim vo em na sredini stola.
"Ali u pone emu sa božanskim mo ima. Putovali su sa jedne planete pravo na
drugu, za samo nekoliko nedelja ili meseci, a ne godina - imali su ure aje za
komunikaciju i prevoz brže od svetlosti. Ipak, njihovo carstvo se na kraju
raspalo... ak i oni su se raširili više nego što su njihove snage dozvoljavale.
Tako, bar, mi mislimo.
Ali dok se carstvo rušilo, neka izuzetna i nesebi na grupa izgradila je
jedno posebno spremište informacija, banku podataka, slagalište imperijalne
u enosti iz svih oblasti ljudskog znanja. Nadali su se da e time uticati da
predstoje i kolaps civilizacije bude manje potpun, a da kasnija obnova bude
brža. Zato su stvorili zabeleške o svim dotadašnjim ljudskim otkri ima i
pohranili ih na jedno, izuzetno dobro zašti eno mesto. Pošto su uvi ali da bi na
mnogim svetovima tehni ki slom mogao biti maltene potpun, dosetili su se da
terminali za tu njihovu ra unarsku budu najjednostavniji: naime, da to budu
pojedina ljudska bi a. Sibile, koje e prenositi svoju receptivnost neposredno
svakom svom izabranom nasledniku, pomo u mešanja krvi."
Luna je opipala ožiljak na svom zglavku. "Ali, kako može ne ija krv da ti
pokaže šta... šta se nalazi u nekoj mašini na nekoj drugoj planeti? Ne verujem
ja u to!"
"Nazovi to božanskom infekcijom. Znaš šta je infekcija?"
Klimnula je glavom. "Kad je neko bolestan, gledaš da mu nisi blizu."
"Ta no tako. Sibilska infekcija je zarazna bolest koju je ovek stvorio,
biotehni ki konstrukt tako usavršen da smo njegovu prefinjenost tek po eli da
otkrivamo. To je zarazna klica koja izaziva, ili možda usa uje, odre ena
restrukturiranja u moždanom tkivu, tako da sibila postaje prijem iva za
nadsvetlosni komunikacijski medijum. Postaneš prijemnik i otpremnik.
Uspostavljaš vezu direktno sa tom njihovom memorijom. Eto gde si kad se utopiš u
ništavilo; u ra unaru si, u njegovim strujnim kolima, a ne izgubljena u svemiru.
Ponekad, me utim, stupaš u vezu sa drugim sibilama, koje žive na drugim
planetama, i koje znaju odgovore na pojedina pitanja koja u vreme Stare Imperije
niko nije postavljao." Podigao je ašu ka njoj kao da nazdravlja. "Od ovolike
pri e sam ožedneo."
Luna je gledala trolist na bogatoj, zlatom protkanoj sme oj tkanini
njegove ode e; inilo joj se da se taj medaljon vrti. Iza njega kao da je videla
svoj, isti takav trolist, u sli nom okretanju, oka en o kuku negde gore, u
visinama, u jednoj sobi sa aparatima za erkondišn. "Zna i li to da od te zaraze
neki ljudi polude? Smrt je ubiti sibilu... voleti sibilu..." Za utala je.
Pipkala je hladne kamen i e ugra ene u rubove stola.
Podigao je obrve. "Da li se na Tijamatu tako kaže? Imamo i mi takvu
izreku, ali je više ne shvatamo bukvalno. Da, neki ljudi zahva eni tom 'boleš u'
polude. Pri izboru sibila, uzimaju se u obzir odre ene crte li nosti, me u
kojima je i emocionalna stabilnost... a krv sibile, dabome, može da prenese tu
bolest. Može i pljuva ka, ali obi no je potrebna otvorena rana da bi inficiranje
uspelo. O igledno za ljude koji su razumno oprezni nije 'smrt voleti sibilu' jer
da jeste, vi ne biste danas videli moju k er. Pretpostavljam da je ta
praznoverica namerno izazvana, da bi sibile imale nekakvu zaštitu u manje
civilizovanim društvima. Sam ovaj simbol koji mi nosimo, radijalni trolist sa
proširenjima, je simbol za biološku kontaminaciju, jedan od najstarijih znakova
u istoriji ove anstva."
Ali ona više ništa nije ula posle... "Nije smrt voleti sibilu? Onda
Ukres... ne moramo se držati na odstojanju. Možemo da zajedno živimo! Elsevir!"
Zagrlila je staru ženu tako jako da ovoj nije bilo lako da do e do vazduha.
"Hvala ti! Hvala što si me ovde dovela - spasla si mi život. Ne postoji ništa
izme u zemlje i neba što ne u u initi za tebe!"
"Ovo je šta?" re e Aspundh oslanjaju i se pesnicom o sto, zbunjen. "Ukres
taj ko je? Romansa?"
Elsevir je odgurnula Lunu na udaljenost pruženih ruku, ali ju je tu
zadržala, nežno. "O, Luno, dete moje drago", re e, "ne želim da budem primorana
da zahtevam od tebe ispunjenje toga što si sad obe ala."
Luna je sklonila pogled, ne razumevaju i. "Nas dvoje smo bili
zavetovani..."
"Ven ani, na njihov na in", progun a Elsevir.
"Kad sam postala sibila, on je otišao. Ali sad, kad se vratim i kažem mu
da..."
"Vratiš? Tijamat na?" Aspundh sede uspravnije.
"Luno", re e Elsevir, "nema povratka."
"Znam, znam da moram sa ekati dok Ugas..."
"Luno - slušaj je!" povika Ugas. Luni zastade dah; nije o ekivala da e on
svoje utanje prekinuti tako besno.
"Šta?" Klonula je u Elsevirinim rukama. Žmirkala je, mnogo puta. "Rekla si
da emo..."
"Nema nam povratka na Tijamat, Luno. Nismo ni mislili da se vra amo, niti
možemo. Ne možeš ni ti." Elsevirine usne su drhtale. "Lagala sam te." Lutala je
pogledom, traže i i ne nalaze i neki lak na in da kaže ono što mora. "Sve je
bila užasna laž. Ja... žalim zbog toga." Pustila je Lunine mišice.
"Ali zašto?" Luna je rasejano odgurivala kosu unazad; pojedine vlasi
golicale su je po licu kao pau ina. "Zašto?"
"Zato što je prekasno. Ona Kapija koja se nalazi u blizini Tijamata sada
se ve zatvara, postaje suviše nestabilna da bi maleni brod, kao što je naš,
prošao bezbedno. Nisu... nisu meseci prošli od našeg odlaska sa Tijamata, Luno.
Prošlo je više od dve godine. Povratak bi trajao isto toliko."
"Laž! Nismo proveli godine u onoj la i." Luna se odgurnula sa jastuka,
našla se na kolenima; razumevanje se topilo i slivalo oko nje. "Zašto mi ovo
radiš?"
"Zato što je trebalo da to uradim još na po etku." Elsevir pokri o i
šakom. Ugas brzo re e Aspundhu nešto na sandiju.
"Sad ona laže ne te, Luno", re e Aspundh sedaju i malo dalje od njih, kao
da se podsvesno odvaja. Elsevir opet po e prevoditi, tupo. "Brodsko vreme nije
isto kao vreme izvan broda. U brodu vreme te e sporije. Pogledaj mene, pogledaj
Elsevir - i seti se da sam bio mla i, i to mnogo godina mla i, od Ti-Džeja.
Luno, ako bi se ti sad vratila na Tijamat, tamo bi se pokazalo da si bila
odsutna gotovo pet godina."
"Ne... ne, ne!" Izborila se da ustane, otrgla se i od Ugasa koji je
pokušao da je zadrži. Otišla je do prozora i tamo stala gledaju i vrtove i nebo,
jako pritiskaju i elom prozorsko okno. Njen dah je navukao na staklo zavesu
kratkotrajnog mraza, tako da nije mogla ni videti ništa, kao da je zaslepljena
snežnom me avom. "Ne u da ostanem na ovoj planeti. Ne možete vi mene ovde da
zadržite!" Stegla je šake u pesnice; njeni zglavci su zacvileli po staklu. "Kako
si mogla to da mi uradiš, kad si znala?" Okrete se ka njima besno. "Imala sam
poverenja u tebe! Proklet bio tvoj brod, i neka te svi tvoji bogovi prokunu!"
Aspundh je sad stajao pored niskog stola; pošao je lagano ka njoj, preko
sobe. "Gledaj Luno njih po." Govorio je tiho, tonom maltene kao da je razgovor
sasvim obi an. "Lica njihova gledaj po, i reci život tvoj želeli su da unište da
li."
Prinudila je svoje nevoljne o i da se usmere ka onima koji su još sedeli
oko stola - jedno lice ne itljivo, jedno pognuto od stida, jedno sjajno od suza
koje su tekle kao kapi kiseline. Nije odgovorila, ali, dovoljno je bilo i ovo.
Aspundh je odvede nazad do stola.
"Luno, molim te da shvatiš, molim te da mi veruješ... upravo zato što mi
je tvoja sre a tako važna, nisam mogla da prisilim sebe da ti kažem." Elsevirin
glas bio je tanak i umoran. "A i zato što sam htela da ostaneš."
Luna je stajala i utala, ose aju i da joj je lice kruto i hladno kao
maska. Elsevir skloni pogled sa tog lica i re e: "Toliko mi je žao."
"Znam", re e Luna, silom guraju i tu re preko svojih odrvenelih usana.
"Znam da ti je žao. Ali time se ništa ne menja." Potonula je opet na jastuke,
lišena snage, ali ipak ne daju i nikome nikakav oproštaj.
"Nepravda injena, ro ako, je u", re e Aspundh. "Pitanje ostaje - to da
praviš is, šta ini eš u?"
"Sve što je u mojoj mo i."
"U našoj mo i", re e Ugas.
"Onda me odvedi ku i, Elsevir!"
"Ne mogu. Iz svih ovih razloga koje sam ti nabrojala; istiniti su. Suviše
je kasno. Ali možemo ti dati novi život."
"Ne u ja novi život. Ho u onaj stari."
"Pet godina, Luno", re e Ugas. "Kako eš ga na i, pet godina kasnije?"
"Ne znam." Sastavila je pesnice. "Ali na Tijamat se vratiti moram! Nije
gotovo. Ose am to, nije gotovo!" Neka rezonancija odzvanjala je u dubinama
njenog uma; neko daleko zvono. "Ako vi ne možete da me vratite, sigurno postoji
neki brod koji može. Pomozite mi da na em jedan takav..."
"I ako na emo takav brod, opet ne vredi", re e Ugas pokušavaju i da se
druga ije namesti me u jastucima. "Zabranjeno je; ti si Tijamatovka, a zakon
kaže da ako jednom odeš sa te planete, ne možeš više da se vratiš. Tvoj svet je
na crnoj listi."
"Ne mogu oni tako..." Ose ala je sve ve i bes.
"Mogu, gra anko mlada", re e Aspundh dižu i ruku. "Ali, mi reci, 'nije
gotovo' zna i šta? Znaš ti to kako?"
"Pa - ne znam." Oborila je pogled, zbunjena.
"To samo želja tvoja da završeno nije je."
"Ne, sigurna sam!" Besna, iznenada je bila sigurna. "Samo ne znam - kako
to znam."
"Tako zna i." Mrštio se, ali više od zaprepaš enja nego od neodobravanja.
"Ne može ona da zna", promrmlja Ugas. "Je l' može?"
"Ponekad dešava to se." Aspundh je izgledao veoma ozbiljno. "Mi ruke
sibil-mašine smo. Ponekad manipuliše ona radi ciljeva svojih nama. Mislim treba
da bar pokušamo saznati možemo ako, Lunin odlazak išta menio da li je pro."
Luna ga, kao i ostali, pogleda sa nevericom.
Ugas se pored nje nasmeja stegnuto. "Misliš - mašina preduzima neka
dejstva sama? Zašto? Kako?"
"Jedan od obrazaca koje tek pokušavamo da opet doznamo to je. Sibilstvo
biti prokleto nejasno može, što siguran da znate sam. Ali, sprava rasla takvim
funkcijama do, kakva god da je, neku vrstu svesti imati morala bi."
Luna je sedela, nestrpljiva, samo napola ih slušaju i, napola
razumevaju i. "Kako ja da saznam - da li se vratiti moram?"
"Klju imaš, sibilo. Dozvoli pitam da, odgovor ima eš."
"Misliš... Ne, ne mogu. Ne mogu." Iskrivila je lice u grimasu.
Spustio se na kolena i namestio udobno, onda je zagladio svoju kosu nalik
na srebrne ži ice. "Pitaj, dakle, odgovori u. Input. Njegove o i se ugasiše;
padao je u transfer.
Progutala je knedlu, uhva ena na iznena enje, i rekla samosvesno: "Reci mi
šta... šta e se desiti ako se ja, Luna Svetlohodna, nikad ne vratim na
Tijamat?"
Videla je da njegove o i žmirkaju, najednom zaprepaš ene, da pretražuju
svetlosnim mrljama ista kane uglove sobe, i da se vra aju njihovim licima - samo
njenom licu. "Ti, Luna Svetlohodna, sibila, pitaš to? Ti si ona prava. Ti si ona
ista... ali nisi ista. Mogla bi da budeš ona, mogla bi Kraljica biti... On je
voleo tebe, ali sad voli nju. Isto, ali nije isto. Vrati se - bez tebe je rana
od koje truli zdravo meso, ovde u srcu Grada... rana kojoj nema zarastanja.
Prošlost postaje neprestana budu nost, ako ne savladaš Promenu... Kraj analize.
Aspundhova glava naglim trzajem klonu na grudi; oslonio se na sto obema rukama i
tako ostao nekoliko dugih trenutaka. Onda opet diže pogled. "Kao... no , tamo,
da bila je." Otpio je iz aše. "I jedna soba udnih lica puna..."
Uzela je i Luna ašu, i po ela piti da bi stegnutost u njenom grlu
popustila. On je voleo tebe, ali sad voli nju.
"Rekao sam šta?" re e Aspundh, gledaju i ka njoj, opet jasnih o iju, ali
lica sada iscrpljenog i otegnutog.
Prepri ala mu je njegove re i, zastajkuju i; ostali su joj pomagali. "Ali
nisam razumela... I ne razumem! Kako bi mogao da voli... Ugrizla se za usnu.
Elsevir ju je dodirnula po ruci, ovlaš, kratko.
"'Mogla bi Kraljica biti'", re e Aspundh. "Bez tebe... rana koja nema
zarastanja." Mislim da je tvoja intuicija bila istinita... tvoja uloga u nekoj
ve oj predstavi nije ispunjena do kraja. Nastala je neka nejednakost."
"Neka je nastala - to se ve dogodilo", re e Elsevir polako. "Pa, zar to
ne bi zna ilo da je i trebalo tako da se dogodi?"
Osmehnuo se, odmahnuo glavom. " u glumiti da to znam ne. Ja tehnokrat, ne
filozof sam. Za interpretaciju sam zadužen ne, bogovima hvala. Nešto li je
vršeno za, ili ne, tome treba Luna da odlu uje o."
Luna se ukruti. "Misliš - još na in da se vratim Tijamat postoji na?"
"Da, mislim. Elsevir e voditi ako još da ideš ho eš te."
"Ali rekao si..."
"Kej-Ar, to izvodljivo je ne!"
"Ako po ete odmah i ako adaptere koje dati ja u potrebite u, pro i bedno
kroz Kapiju ete bez, pre Tijamat nego što se en bude od."
"Ali, ni astrogatora nemamo", re e Elsevir naginju i se napred. "Ugas nije
dovoljno jak."
"Imate." Njegov pogled se poma e.
Luni stade disanje: svi njihovi pogledi stigli su do nje istovremeno.
"Ne!"
"Ne, Kej-Ar", re e Elsevir mršte i se. "Ne možeš od nje tražiti još jednom
pro e kroz to da. Ne bi ona to ni kad bi mogla htela."
"Može - želi dovoljno ako." Aspundh dodirnu svoj trolist. "Mogu pomo i ti
Luno ja; moraš pripremljena pro i kroz to puta ovog ne. Tvoj stari život ho eš
da ti se vrati ako, i mo tvoja kao sibile, možeš - moraš ovo u initi. Svoje
no ne strahove možemo suo avanjem pobediti sve ne, ali, ti sa ovim jednim
suo iti moraš se, ina e u sebe eš nikad više verovati ne. Nikad eš dragoceni
dar koji nosiš upotrebiti, nikad biti baš ništa." Pogodila ju je oštrina tog
glasa. Skrstio je ruke, oslonio ih laktovima na sto.
Luna je sklopila o i i tama ju je progutala celu. Ali nije još gotovo.
Trebalo je da postanem nešto više! I trebalo je da on bude sa mnom. Nije mogu e
da je on izgubljen; nije gotovo... Ukresovo lice je sinulo, rasteruju i tamu kao
izlaze e sunce. Istina je; ona ovo mora. Ako uspe, zna e da ima snage da reši
svaki problem. Otvorila je o i, protrljala šakama svoje uzdrhtale ruke da ih
smiri. "Moram da pokušam." Videla je napola uobli eni jad u Elsevirinim duboko
plavim o ima - i napola uobli enu tugu. "Elsi, ovo mi zna i sve. Ne u te
izneveriti."
"Naravno da ne eš, draga." Klimanje glavom, samo jedno; i avet osmeha.
"Važi, uradi emo to. Ali, Kej-Ar..." Ona diže pogled. Kako nje vrati emo se opet
bez?"
Njegov osmeh se trznuo tajnom krivicom. "Lažnih isprava pomo u, koje da u
isto ja. U haosu laženja sa Tijamata završnog od, primeti e vas niko ne, siguran
sam, ak Svilenog ni."
"Dakle, zaista, Kej-Ar, grešni e jedan prikriveni." Nasmejala se slabo.
"Ja to zabavnim smatram ne." Ni njegovo lice to nije smatralo zabavnim.
"Ako ovu devojku sve što sibila znati treba nau im, i onda šaljem je na Tijamat,
in izdaje ini u po. Ali to rade i, zakonu koji je stariji ak i od
Hegemonijinih zakona veran bi u jednom."
"Izvini." Klimnula je glavom, prihvataju i ukor. "A naš brod?"
"On kladan spomenik snovima nemogu im mog pokojnog brata bi e pri. Rekao
ti sam, Elsevir, da u oskudici bi eš nikad. Ovo uradi, i krijum arenje potrebno
e ti biti više ne."
"Hvala." Iskra pobune videla se u njenim o ima. "Planirali smo mi povu emo
da se, i živimo kao penzioneri, da ovo putovanje takav potpun neuspeh bilo nije.
Sad ova prilika ukazuje se, da našu robu... isporu imo, posle svega."
Aspundh se namrštio kratkotrajno.
Ugas je odmotao noge, olovnim naporom, a i ostali su po eli da ustaju.
Luna ga je pogledala i suo ila se sa injenicom da on gleda u nju; ali njegov
pogled je požurio dalje i uhvatio se za Elsevir kao ruka siro eta. Razvukao je
usne, neuverljivo, u osmeh. "Zna i ovo bi sad bilo zbogom, Elsi, je li tako?"
Luna je ustala i pomogla mu da i on ustane, a za to vreme svi oko stola su
po injali da razumevaju. "Ugaše..."
"Smatraj da ovim ispla ujem deo onoga što ti dugujemo, mlada gospo ice."
Slegnuo je ramenima.
Elsevir se okrenula Aspundhu, ali Luna je videla da se njegovo lice steže
odbijanjem još pre nego što je pitanje uobli eno. "Njemu ne e biti da na e drugi
brod teško; astrogatori mnogo traže u vašem - poslu se, siguran sam."
"Pa, Kej-Ar, 'ima krijum ara i krijum ara'", re e Elsevir.
"Misliš, možda brod sa ovekom koji je na crnoj listi zbog ubistva da dele
ne e svi?" Aspundhov izraz lica pretvorio se u železo.
Luna ispusti Ugašev rukav.
Ugas pocrvene. "Samoodbrana! Tako je i zvani no zabeleženo, bila je
samoodbrana."
"Neki drogirani putnik ga je izazvao na dvoboj, Kej-Ar. I hteo je ubije ga
da. Ali zakon nikakve pravi izuzetke ne... Da li ti zaista zamišljaš brod sa
ubicom delila bih ja da?"
"Ja mogu ak ni zamisliti zašto ti za mog brata udala si se ne", re e
Aspundh, uz potu eni uzdah. "U redu, Elsevir; u redu, iako moje obe anje tebi do
ta ke slamanja pritiskaš. Valjda kompaniju posedujem negde brodsku koja zeti
može jednog astrogatora u."
"Ozbiljno to kažeš? O, bogovi..." Ugas se nasmejao, njišu i se kao trska.
"Hvala ti, stari gos... gra anine! Kajati se ti eš ne." Bacio je pogled ka
Elsevir, dug, blistav pogled pun zahvalnosti.
"Nadam se ne u da", re e Aspundh; pro e pored Ugasa i pri e Luni. "A ni
zbog tebe kajati u se ne, je tako li?"
U njegovim o ima ona vide sumoran odraz onoga što bi njen neuspeh zna io,
ne samo za nju, nego i za druge. "Ne eš."
Klimnuo je glavom. "Onda stani sa mnom slede ih nekoliko dana o, dok se
preme na brodu obavljaju pri, da bih sve što sibila treba da zna u io te na."
"Ho u." Dotakla je svoje grlo.
"Kej-Ar, mora li ona..."
"Za njeno dobro je sopstveno, Elsevir, i moje, ja ovde držim." Malo je
podigao glavu.
"Da... naravno." Elsevir se osmehnula. "Sasvim si u pravu, naravno. Luno,
ja..." Potapšala je Lunu po ruci, opet sklonila pogled. "Nema veze. Nije bitno.
Nije važno." Otišla je ka vratima i nije se osvrnula da vidi Luninu ispruženu
ruku. Svileni je bez re i pošao za njom.
"Eto." Ugas se osmehivao, pola njoj a pola svojim stopalima. "Neka te
prati dobra sre a, mlada gospo ice. 'Mogla bi kraljica biti.' Pri a u ljudima da
sam te znao u onim ranijim danima." Najzad ju je pogledao u o i. "Nadam se da
eš ga na i. Zbogom." Uzmakao je, okrenuo se i otišao za ostalima.
Luna je stajala i utke gledala u prazna vrata, ali ona ostadoše prazna.

Luna je sedela sama na širokoj kau -ljuljašci u vrtu i zamasima nogu


poja avala njihanje. Iznad nje pevalo je no no nebo, stotinu zasebnih horova
boje, stopljenih u jedan. Oslonila je glavu nazad, na jastuke, i slušala o ima.
A kad bi ih sklopila, ula je drugu muziku: slatke zamršenosti jedne karemovske
umetni ke pesme prepletene sa kontrapunktom koji su davali insekti cvr e i u
žbunju i, svojim oštrim i grlenim poklicima, stvorovi koji su kao udna
menažerija lutali po stazama bašte.
Provela je i ovaj dan isto kao i nekoliko prethodnih, bave i se vežbama za
disciplinu tela i duha, upijaju i u sebe informacione trake koje joj je Kej-Ar
Aspundh davao, u e i sve što je Hegemonija znala o sibilama - ko su, šta rade,
šta zna e narodu na svetovima gde ih ima. Sibile su na ovom svetu, Karemofu,
išle u formalnu školu, gde su imale sklonište i zaštitu dok su se u ile da
kontrolišu svoje transove - veština koju je ona savladala, manje pouzdano, u e i
od Klavali i od Danakil Lua na jednom usamljenom ostrvu pod nebom.
Ali Aspundh i drugi sibili i sibile Hegemonije u ili su ne samo tu strogu
osnovnu veštinu, nego i što-šta drugo: sticali su znanje o kompleksnoj mreži
iji su deo bili i o ogromnom dosegu staroimperijalne tehnološke protiv- arolije
koja je trebalo da u ini nešto protiv pada tame. Uvi ali su da Ništavilo, zvano
još i Mesto Ni ega ili Nigdina, mora da se nalazi u srcu neke mašine, na nekoj
planeti ije mesto ak ni sibile ne mogu znati; to uvi anje davalo im je snagu
da izdrže strašnu odsutnost Ništavila, osobinu zbog koje je Luna zamalo uništila
samu sebe sopstvenim strahom.
U ili su o stvarnoj prirodi svoje mo i: o sposobnosti da ne samo ublaže
terete svakidašnjeg života, nego i da ga unapre uju, da doprinose društvenom i
tehnološkom napretku svog sveta dublje nego što to može i najve i genije - zato
što imaju pristup nagomilanoj genijalnosti celokupne ljudske istorije... iako se
ništa od toga ne može ostvariti ako njihovi narodi nemaju mudrost i volju da
koriste to znanje.
U ili su i o prirodi svoje neprirodne 'infekcije', o tome kako njene
potencijale mogu iskoristiti da se zaštite od raznih opasnosti, i kako mogu da
zaštite svoje najbliže od zaraze. Sibila je ak smela roditi dete. Vešta ki
virus sibilstva ne prolazi kroz prirodne zaštitne filtere u placenti - tako da
novoro en e ne postaje sibila, iako ima više izgleda nego drugi da u novoj
generaciji stupi u sibilstvo. Imati dete... ležati u naru ju jedinog oveka koga
je ikad volela i znati da njih dvoje mogu biti jedno drugom sve ono što su ve
svojevremeno bili...
Luna diže glavu, trgnuta iz svojih sanjarija zvukom ne ijeg dolaska po
terasi. Ali on sad voli drugu. Ovo podse anje na injenicu koja ih sad razdvaja
više nego vremenska i prostorna provalija zabolelo ju je naglo, upravo u
trenutku kad je videla da Kej-Ar Aspundh prilazi.
"Luno." Njegov osmeh bio je pozdrav. "Našu ve ernju šetnju ho emo li u?"
Svako ve e hodao je kroz svoje vrtove do jedne male gra evine od mermernih
stubova, u srcu lavirinta od žbunja, u kojoj je pepeo njegovih predaka po ivao u
urnama. Karemovci su obožavali hijerarhiju božanstava, ime su svoju viziju
ljudskog društva lepo produžili vertikalno - u nebo; tu su uklju ili i itav
panteon onih koji nadziru druge hegemonijske svetove. Na prvoj 'galeriji'
božanstava bili su ugledni preci svakog Karemovca, ljudi od ijeg uspeha ili
neuspeha je zavisilo mesto njihovog deteta u društvu. Aspundh je predano
izražavao poštovanje prema svojim precima; Luna se zapitala da li je lakše
poverovati u božanski status svoga oca ukoliko je postigao zemaljski uspeh.
Ustala je sa kau -ljuljaške. Svako ve e išla je u tu šetnju zajedno sa
Aspundhom, pa su u privatnosti vrtova raspravljali o onim pitanjima koja su i
posle njenog dnevnog u enja ostala neodgovorena.
"Dovoljno toplo ti je da li? Ove prole ne ve eri su hladne. Uzmi moj
ogrta ."
"Treba ne, fino mi je." Odmahnula je glavom, tajno prkosna. Na sebi je
imala ode u dugu, ali bez ikakvih rukava, koju je kupila posredstvom reklamne
emisije-izložbe na tridiju. Luni se inilo da i prizor ne ije ogoljene ruke
posti uje ove Karemovce; nije joj se dopadalo da je prisiljavaju da nosi više
ode e nego što želi, pa je zato baš nosila manje.
"Ah, biti vrsnut u detinjstvu o!" Nasmejao se; osetila je nastanak
malenog mrštenja. "Tvoj divni osmeh ve eras kazuješ ne po. To zato što sutra na
kosmodrom moraš li je?" Krenuše zajedno; Luna je obuzdavala svoje korake da ne
bi prednja ila u odnosu na njegove, sporije.
"Jednim delom zato." Pogledala je dole, ka svojim mekim papu ama,
osmotrila obrasce glatkih kamenih površina po kojima su išli. Svileni je umeo
razgledati te kamene plo e satima, u e i iznad njih op injeno... Bilo bi joj
drago da opet vidi makar i Svilenog, ali draže da vidi Elsevir; da utekne iz
guše eg savršenstva vešta ke lepote ovog sveta. Radovala se tim ve ernjim
šetnjama, ali tokom dana Kej-Ar je bio zauzet poslom, a Ej-El-Vi je nadgledala
Lunino u enje, dobro paze i da se u svemu sa uva diskrecija dok ta mlada devojka
sumnjive prošlosti boravi u ku i njenog oca. Ej-El-Vi je prema Luni postupala sa
poštovanjem, zbog tog trolista pod Luninim grlom; ali samo Ej-El-Viino prisustvo
bilo je dovoljno da se svaki Lunin korak pretvori u spoticanje, svaki pokret u
prosutu iniju, razbijenu vazu. Ej-El-Viina nemilosrdna sofistikacija inila je
svaki pograšan izgovor fatalnim, svako pitanje smešnim, ma kakav smeh
nezamislivim. Ovo je bio svet koji se bojao da se samome sebi nasmeje, svet
uplašen da e izgubiti kontrolu - nad Hegemonijom, nad Tijamatom.
"Da vremena treba ti više ose aš li? Malo emu daljem mogu u iti te na...
a vreme sad od presudnog zna aja je, žalost na."
"Znam." Na stazi ispred njih, jedno uplašeno stvorenje raširilo je svoju
odoru od svetlucave, treperave krljušti i ciknulo. "Znam da sam spremna najviše
što mogu biti. Ali šta ako nikad dovoljno spremna biti ne u?" Poslednjih dana
ose ala je da se njena vera u sebe i u trolisni znak koji nosi, ali i u silu
koja je tim znakom simbolizovana, postepeno pove avaju; ipak, nije smogla snage
da pokuša ijedan transfer, zato što se plašila da bi neuspeh sad, bio neuspeh
zauvek.
"Ti premna bi eš s." Osmehnuo se. "Moraš jer."
Uspela je da se osmehne, dok je ova potvrda odjekivala u njenom umu. Neke
pojave u sibilskoj mreži ni Karemovci nisu umeli da objasne - anomalije,
nepredvidivosti - kao da je taj sveznaju i izvor sibilske inspiracije na neki
na in nesavršeno formiran. Neki od sibilskih odgovora bili su tako zapetljani,
da ih eksperti nikad nisu uspeli razjasniti; ponekad se inilo da mreža deluje u
pravcu nekih svojih, sopstvenih ciljeva, iako je obi no samo reagovala. U ovom
slu aju, mreža se odlu ila za akciju, i izabrala Lunu kao svoje oru e... Ne, ona
ne e doživeti neuspeh. To ne može da se desi. Ali koji je njen cilj, ako je
Ukres više ne želi? Da ga vratim sebi. To u uraditi. To mogu. Stegla je
pesnice, ne odustaju i. Pripadamo jedno drugom. On pripada meni.
"Bolje je to", re e Aspundh. "A sad, završna pitanja postavila meni bi
koja? Išta još nejasno li je da?"
Klimnula je lagano glavom i postavila ono jedno pitanje koje ju je mu ilo
od po etka. "Hegemonija ho e da na Tijamatu tajna bude zašto, da sibila svuda
ima? Vi Zimcima govorite zašto, da smo mi zli, ili ludi?"
Namrštio se kao da je prekršila neki naro ito jaki tabu. "Ne mogu to
jasniti tebi ob, Luno. Previše loženo je s."
"Ali i nepravedno. Rekao si sibile od vitalnog zna aja su da - i samo
dobro svakom svetu ine." Odjednom, bilo joj je jasno šta to govori o namerama
Hegemonije; uvide da ovde, na Karemofu, nije nau ila samo ono emu su je u ili,
nego i mnogo više.
Aspundhov izraz lica govorio joj je da je i on to shvatio, i da mu se nije
dopalo - jer nije mogao ni na koji na in da spre i da ona shvati. "Nadam se
nisam naneo da, i ne u naneti, preveliku štetu mom sopstvenom svetu", re e on
sklanjaju i pogled. "Ti na Tijamat vra ena biti moraš. Ali molim bogove da
nastrada Karemof zbog toga ne."
Nije imala odgovor.
Sa mirisne staze kroz rascvale silife skrenuše u baštenski lavirint.
Krivudali su njime; najzad se u skrivenom srcu lavirinta pojavi kameni
memorijal, odsijavaju i pastelne boje neba. Aspundh je produžio u senovitu
unutrašnjost gra evine; Luna je sela na mermernu klupu, vlažnu od rose, da
sa eka. Miris tamjana dopre do nje na sve ja em povetarcu; zapitala se kakve
molitve Kej-Ar Aspundh upu uje svojim precima no as.
Ptice ije bi boje pri dnevnom svetlu bile blistave dolepršale su joj sad
u krilo, pastelne i sive, mrmljaju i spokojno. Gladila je njihova lomna pernata
le a, imaju i na umu da ovo ini poslednji put; da posle sutrašnjeg dana ne e
biti više nikakvih mirnih vrtova - postoja e samo Crna Kapija... Protrljala se
po mišicama ruku, odjednom ose aju i ve ernju studen.

21.
"Gra anine, šta eš u mojoj kancelariji?" Geja Džeruša Pala-Tion je besno
gledala preko hrpica službenih koještarija koji su bili naslagani oko njenog
terminala i po uglovima radnog stola. U oškovima sobe tako e.
"Rekli mi da do em ovde. Za dozvole." Du andžija je gnje io svoju kravatu,
na pola puta izme u nesigurnosti i oholosti. "Rekli su mi da ete mi Vi re i
zašto još ni re i nema o..."
"Znam, znam. Ali mogao bi, za tebe, da potraži svaki narednik, svaki
patroldžija, makar i sa pola mozga!" Bože, kad bih mogla da izguram ceo jedan
radni dan, a da ne viknem ni na koga... ceo jedan sat rada, zapravo. Provukla je
prste kroz crno-crvene kovrdže kose. "Ko te posla ovamo?"
"Inspektor Man..."
"...tanjez", dovrši ona uglas s njim. "E pa posleo te na pogrešno mesto.
Vrati se na prijemno odeljenje i reci tamošnjem dežurnom da potraži pravo."
"Ali on je rekao..."
"Ovog puta ne dozvoli da te odbije!" Mahnula mu je da izi e i ve je
gledala dole, na napola pro itani izveštaj koji je, na ekranu, još ekao njeno
odobrenje; pružila je ruku ka dugmetu interkoma. "Naredni e, probudi svoj mozak
i pazi malo kakve idiote puštaš unutra! Šta misliš, zašto ina e sediš tu?"
"E baš i vi umete da vodite celu jednu planetu, do..." Ostatak te grdnje
nije se uo zato što su se vrata zatvorila za trgovcem.
"Izvin'te, komandante", re e narednik, zlovoljno bestelesan. "Da pustim
slede eg?"
"Mmmmmda." Ne. Ne, ne više. "I zovi mi Manta... ne, ništa, to povla im."
Pustila je dugme interkoma. Mogla bi da šutne ovog Mantanjeza, da ga jednostavno
otpusti iz policije, zato što joj on namešta ovakve zvr ke, ali ako bi to
uradila, suo ila bi se sa otvorenom pobunom u policijskim redovima, umesto, kao
sada, samo sa otvorenim nezadovoljstvom. Tokom ovih godina, od kad je postala
komandant 'plavaca', njen ugled u njihovim o ima sve više je padao... od zla na
gore. A on to zna. Zna, skot jedan... Slepo je zurila u izveštaj. Pre nekoliko
meseci došlo je do 'pada' policijskog informacionog sistema i od tada je vladao
haos. I sad radi sa jedva polovinom normalne delotvornosti; ak ni karemovska
ekspertiza nije mogla mnogo da pomogne, jer, bitni rezervni delovi se, iz nekog
razloga, nisu mogli nabaviti. Zato se Džeruša ve mesecima trudila da sredi
evidenciju tijamatske policije... a poslednjih sat vremena, samo da pro ita ovaj
jedan jedini izveštaj, svaki put uspevaju i da održi koncentraciju pola minuta,
ali ne stižu i ni blizu kraja. Ona pritisnu dugme 'ODOBRAVA SE' i pusti da stvar
ode nepro itana. Ne postižemo ništa. Ovo nas potiskuje, klizimo unazad, zatrpava
nas žive... Zavukla je ruku u hrpu praznih paketi a iesta-kapsula u jednoj od
njenih ladica, nadaju i se da ima još nekih sa ponekom nepotrošenom kapsulom. Do
vragova, ovoga ponestaje - kako da ovek izdrži do kraja dana?
Vrata su se otvorila, ne donose i nikakav odgovor na njeno pitanje; samo
je ušao kapetan - Uf, bogova mu, kako se zvaše ovaj? - i salutirao. "Kapetan
Kerla-Tinde raportira, komandante", kao da nije ni o ekivao da se ona se a
njegovog imena. Ve je bila sviknuta na tu hladno u i drskost tona. Plavci ne
mogu da je smisle, gotovo svaki je mrzi, a sad ve i ona njih, maltene jednako.
Disciplina je otišla u propast, ali jedna Geja Džeruša ne može da smanji in
svima njima odjednom - a sve ostale mere ve je oprobala. Panduri jednostavno
ne e da je slušaju: zato što je žena, dabome (i proklet bio dan kad je odlu ila
da pokuša da bude nešto više od toga...) ali i zato što je zauzela mesto na kome
bi, po pravu, trebalo da se nalazi Mantanjez. Posebno zato što je njeno
naimenovanje bilo Kralji ina ideja. Smatraju da je ona, Džeruša, marioneta u
rukama Kraljice; a kako može da dokaže da nije tako, kad je sva upletena u
Arienrodine konce kao u pau inu, ostavljena ovde da visi izme u zemlje i neba,
sa sve manje volje da nastavi?
"Šta je, Kerla-Tinde?" upita ona, ne uspevaju i da ukloni oštrinu iz svog
glasa.
"Ostali oficiri su me zamolili da govorim u njihovo ime, gospoja." Ta re
bila je sva otežala od nesklada. "Tražimo da se prekine sa prinudnom patrolnom
dužnoš u oficira ovde u gradu. Smatramo da za to postoje pozornici-patroldžije;
štetno je za ugled oficira da bude primoran da zlostavlja gra ane po ulicama."
"A vi biste radije da gra ani masiraju jedni druge, a?" Namrštila se,
odve lako, i nagnula se napred. "Kojom važnom dužnoš u biste želeli da se
bavite umesto toga?"
"Onima koje su nam i namenjene! I ovako ne stižemo da obavimo sve
administrativne poslove, a kamoli još ako treba i da patroliramo po ulicama."
Njegovo široko lice uzvra alo joj je jednakom merom, mrštenje za mrštenje.
Pogledao je upadljivo ka hrpama kutija sa ra unarskim trakama na njenom radnom
stolu.
"Znam, Kerla-Tinde", re e ona, prate i njegov pogled. "Smanjila sam
birokratiju najviše što sam mogla." Trebalo bi i da vidiš kako opako mi se
Hovanese protivio zbog toga. "Znam da je sve postalo deset puta gore kad se
kompjuter sjebao; ali, do vragova, naš posao ovde je i sad da štitimo gra ane
Hegemonije, i to mora da se radi."
"Onda nam bar jednom daj nešto vredno truda!" Kerla-Tinde je mahnuo rukom
prema nepostoje em pogledu kroz njen nepostoje i prozor. "A ne da dižemo
pijandure sa trotoara. Daj da pohvatamo one krupne kriminalce, postigni da budu
izre ene neke presude koje e nešto zna iti."
"Nikad vi te presude ne ete dobiti. To je gubljenje vremena." Bogovi, da
li ja zaista izgovaram ove re i? Jesam li ja zaista ona ista koja je
svojevremeno stajala tu gde on stoji i govorila to što on govori? Ispod ruba
stola zgnje ila je jedan prazan paketi od iesta u bolnu grudvicu. Nisam...
nisam ona ista. Ali istina je ovo što mu je upravo kazala...
im je postala komandant, pokušala je da potu e velike gangstere, one za
koje je znala da odavde, iz Karbankla, kontrolišu mreže interplanetnog poroka.
Ali oni su joj izmakli kroz prste kao voda. U kojoj god ilegalnoj aktivnosti da
ih uhvatiš, pokaže se da je, formalno-zakonski, kriv neki državljanin Tijamata.
A Tijamatovci su svi pod nadležnoš u Kraljice; njih policija ne može ni da
pipne, bez Kralji ine dozvole.
"Komandant Lu-Sked nije tako mislio."
Vraga nije. Ali, nije imalo smisla to izre i. Da li se i Lu-Sked suo io sa
isto blokadom koja izlu uje - ili je Arienrod preuredila društvo Karbankla samo
zbog nje? U svakom slu aju, ona ovo ne može objasniti ni Kerla-Tindeu, ni ma
kome drugome od njih; ve im je 'jasno' da je ona u Kralji inom džepu, i tako e
misliti ma šta ona pri ala. "Vi ste na ulici, u patrolama, iz dobrog razloga,
Kerla-Tinde; znate da se uli no nasilje naglo pove alo" - a videla je
Arienrodinu ruku i iza toga; i videla u Kerla-Tindeovim o ima da krivica i za to
'jasno' pada na nju, komandantkinju plavih - "zato što se bližimo kona nom
odlasku. Nikakva smena nam ne dolazi i ne e do i. Iz tih razloga, vi ete i i i
dalje u patrole po Ulici, sve dok vam ja ne kažem da prestanete; dok poslednji
brod ne bude spreman za uzletanje sa ove planete."
"Glavni inspektor Mantanjez nije..."
"Mantanjez nije komandant, do vraga! Ja jesam!" Njen glas se opet oteo
kontroli. "Moja nare enja ostaju. Sad izlazi iz moje kancelarije, kapetane, dok
to ne pretvorim u 'poru ni e'."
Kerla-Tinde se povukao; njegova maslinasta koža potamnela je od
indignacije. Vrata su se zatvorila odsecaju i Džerušu od još jednog nerazrešenog
sukoba, od još jedne glupe greške.
Nije ni udo da me mrze. Mrze i samu sebe, zagledala se u neprovidnost
polarizovanih 'prozora' koji su bili njen jedini štit od mržnje policijske
centrale svuda uokolo. U tim plo ama bledo se odražavala njena sopstvena slika,
kao hologramska transmisiona avet, loša imitacija lažne stvarnosti. Više i ne
postoji nikakva Geja Džeruša, žena, od vrstog ljudskog mesa; postoji samo jedna
histeri na oštrokon a, opakog jezika, progonjena paranoidnim iluzijama. Koga ona
pokušava da prevari? Ona je sama kriva, nesposobna je za ovaj posao, neuspešna
je... ona je inferiorno bi e, slabo, previše emotivno, žensko. Naslonila se
unazad u svom mekanom sedištu, pogledala dole duž svog tela, znaju i istinu koja
ni teškom uniformom nikad nije mogla biti sasvim sakrivena. Vidiš: ak nema
petlju ni da prizna da je neuspeh došao zbog njene sopstvene nesposobnosti, a ne
zbog neke Kralji ine fantasti ne zavere. Pa nije ni udo što joj se svi smeju.
Pa ipak - videla je Kralji ino lice na jednoj letnja koj curi. I videla je
Kralji in bes kad je ta mlada ženska zbrisala sa Tijamata. Isto tako, videla je
kako Lu-Sked puzi po sopstvenoj prljavštini... bez ikakvog mogu eg razloga, osim
zbog Arienrodine osvete. Ne, ona ne gubi pamet, nego je Arienrod sistematski,
malo po malo, raspame uje.
Me utim, ona se tome ne može nikako suprotstaviti. Nema na ina. Sve je
pokušala, ali bekstvo je nemogu e - ostaje samo svest da njena karijera,
budu nost, vera u sebe, neumitno krvare i bliže se smrti. Karijera je ve
upropaš ena, dosije o njenom komandantskom radu je dugi, neprekinuti niz
neuspeha i žalbi. Kraj njihovog boravka na Tijamatu bi e ujedno i kraj svega što
je ikad pokušavala da stvori ili želela da uradi. Arienrod, dakle, razara i nju;
ne e je uništiti brzo kao Lu-Skeda, nego deli po deli , tako da e biti svesna
svake nijanse svoga propadanja.
I, najbolje od svega: Arienrod je sigurno znala da e ona ostati na
položaju, da e istrajno prkositi svojoj sudbini - kao što je celog života
inila. Jer, sad podneti ostavku i oti i sa Tijamata zna ilo bi priznati da je
sve bilo uzalud. Zapravo, sve e i biti uzaludno, kad sa Tijamatom njihov posao
bude gotov; ali, do tad, ak i ova paklena parodija njenog sna bolja je nego
život bez ikakvog sna.
Nije mogla da uzvrati udarac Kraljici, ni najmanju uzvratnu nezgodu da joj
namesti. Pukim slu ajem pokvarila je Arienrodin plan za produžavanje vlasti
zimske stranke. Ali, bogovi su svedoci da Džeruša nije u tome našla ni tren
zadovoljstva - niti je u kasnijim godinama otkrila ikakav nagoveštaj o novim
paukovim mrežama koje bi Kraljica, kao zamenu, mogla spremati. I nesumnjivo
sprema... samo što ovog puta Hegemonija, oli ena u njoj, Džeruši, možda ne e
uspeti da taj plan osujeti. Eto šta bi moglo biti kruna neuspešnog komandantskog
rada.
Ipak, vremena ima još. Bitka još nije gotova, treba se srediti i...
"Slušaš li me sada, droljo? Sredi u ja tebe, tako mi skota života, sredi u te!
Ne u se slomiti, ne popuštam dok te..."
Vrata su se opet otvorila, vra aju i joj lopticu njenih sopstvenih re i;
ušao je jedan policajac i sagledao jednim hitrim pogledom da je sama. Stavio je
na njen sto još jednu zape a enu kutiju sa službenim informacijama. Pogledao je
Geju Džerušu iskosa.
"Šta je, šta si zinuo?"
Salutirao je i izišao.
Sa još jednom super provalom za ogovaranje komandantice. Njena odlu nost
ve se mrvila. Kako, zapravo, znaš; po emu možeš biti sigurna da nisi ve
pomerila pame u...? Pružila je ruku pored terminala, prema toj novoj kutiji, ali
se njena šaka sklopila oko jednog usamljenog lista štampane hartije koji je bio
kutijom delimi no pritisnut. Izvukla ga je, pro itala jedan red: 'ŽALIMO SE NA:'
Zgnje ila je papir obema šakama. Ko je to ovde smestio? Ko?
Interkom po e da zvoni. Pritisnula je dugme za uklju enje, žestokim
pokretom ali utke, nemaju i poverenja u svoj glas.
"Radiofonski poziv iz unutrašnjosti, komandante. Neko po imenu Kenet ili
tako nešto. Da mu dam vezu?"
Ngenet? Bogova mu, sad nije sposobna da razgovara s njim, ne u ovakvom
stanju. Zašto, do vraga, uvek odabere najgori trenutak, i zašto se uopšte više
trudi?
"Osim toga, došao je inspektor Mantanjez da razgovara s Vama."
"Da ujem ovoga što zove." Da, samo šta u mu re i? Šta? "A Mantanjezu
kažite da se malo... da se malo strpi."
Za ula je iz zvu nika pucketanje olujnih radio-smetnji na radio-talasima,
a zatim dobro poznato izobli enje dobro poznatog glasa. "Alo? Alo, Džeruša..."
"Ovde sam, Miroe!" Sa neo ekivanim talasom zadovoljstva prisetila se kako
je to kad neko ljudsko bi e razgovara s tobom dobrovoljno, rado... uvide
odjednom koliko joj njegovo prijateljstvo zna i, mnogo više od obi ne
ljudskosti. "Bogovi, ala prija kad se ti opet javiš", re e ona. Smeškala se, da,
zaista se osmehivala.
"Ne ujem te... prijem je loš! Da li... na plantažu opet... dan-dva?
Odavno... posetu!"
"Pa, ne mogu, Miroe." Otkad nije bila kod njega? Mesecima; i od tada do
danas nije ni razgovarala s njim; ve mesecima nije sebi no utrošila dan ili sat
na nešto od ega e se nasmešiti. Ne može ni sad, ne može sebi taj luksuz da
dozvoli.
"Šta?"
"Kažem... ovaj..." Vide sopstveni odraz na plo i zida, lice tamni arke
utamni ene. Panika je dota e mutnim prstom. "Da! Da! Dolazim! Dolazim ve eras."

22.
"Ooooo-kej, naiv ine. Sad se opet snalazite sami." Tor je uzmakla,
uzaludno se nadaju i da to može da izvede graciozno. Naklonom je otkrila više
golotinje nego što je nameravala. Izi e iz avetinjski svetlucaju e 'staze sa
preprekama'. Njenu pono no crnu periku savladavala je kapa zlatno izvezena, u
kojoj su, hologramski neopipljivo, zvezdani nov i -brodovi ratovali sa rojevima
meteora. Draperije njene svilene jednodelne ode e sevale su plamenim plavetnilom
gorionika za zavarivanje; nepokrivene površine kože bile su, u mraku, samrtni ke
boje lavande.
Gomila ju je ispratila zvižducima i protestima; ona se kockala rame uz
rame sa mušterijama, kao što joj je i nare eno, gube i taman koliko treba i
dobijaju i isto tako, i još malo više, da bi oni poverovali da se ovde igra
pošteno. Naiv ine. Igre, na njeno iznena enje, jesu vo ene pošteno - u ve ini
slu ajeva. Bile su, jednostavno, toliko zamršene da se obi no ljudsko bi e nije
moglo nadati da e ih nadmudriti. Na samu pomisao koliko je sati stra ila, i
koliko novca uzalud potrošila, igraju i jednako razuzdano i stupidno kao ovi
drogirani glupanderi, po injala je zga eno da odmahuje glavom sa kovrdžama u
boji ebonosa. Ipak, sad se manje nervirala: nau ila je kodove koji su joj
omogu avali da tajno kontroliše ishod igara.
Sve u svemu, nije joj bilo tako loše: upravnica jednog kazina, po zakonu i
vlasnica a, u stvari, samo 'fasada' za oveka zvanog Izvor koji je na ovoj
planeti imao svoje poslove. Kazino se zvao 'Persefonin pakao' i bio je
nesumnjivo najbolji kockarski pakao u Karbanklu. Uzgred se bavila i nekim
diskretnim poslovima koje je Izvor - elnik van-tijamatovske kriminalne sub-
kulture na Tijamatu - zahtevao od nje. Deo Kralji ine politike sastojao se u
tome da pojedini sposobni Zimci nastupaju kao zaklon iza koga se obavljaju
ilegalne radnje stranaca, tako da pravi gospodari greha operišu prakti no
nekažnjivo, izvan domašaja Hegemonijine policije. Tor je hapšena etiri puta dok
je radila da stekne Izvorovu naklonost; sva etiri puta plavci su je morali
predati Kralji inoj gardi koja bi je jednostavno pustila.
"Ej..." Žmirkavo je pogledala kroz ples tela koja su se pomerala i jasnije
sagledala stranca koji je, vode i za sobom zombija, upravo prošao kroz zastor od
majušnih, svetlucavih ogledala. "Polukse!" Viknula je to u razmahanu muziku oko
sebe, ali je, kao drugi poziv, pritisnula i pozivno dugme na svojoj narukvici.
Poluks se pojavio pokraj nje, sa umiruju om solidnoš u elika. "Onaj perverzni
tip koji se upravo uvukao kroz vrata; uputi ga da kroz njih pro e napolje. Takav
gost nam nije potreban." Pokazala je prstom, nastoje i da ne vidi da li je zombi
muško ili žensko, niti ma koji detalj zombijevog telesnog oblika. Od svakog
prizora zombizma njoj se povra alo, kao i od pogleda na muškarce ili žene koji
se ne gade da tako iskoriš avaju živo telo.
"Kako god ti kažeš, Tor." Poluks je krenuo, jednoumnom neizbežnoš u, na
zadatak. Bio je bolji izbaciva nego iko od ljudskih bi a ovde zaposlenih; Tor
je platila zakupninu za 'do kraja'.
Sve ovo je od po etka savršeno funkcionisalo... što je baš udno. Okrenula
je le a gomili, naslonila se laktom na jedan kraj povijenog, kao ugalj crnog
šanka. Taj udni materijal koji je upijao u sebe svetlost isisavao je toplinu iz
njene kože; stresla se i uspravila. Nešto dalje od nje sedeo je Herni,
komanduju i redovima aparata za to enje i doziranje raznih pi a i droga: takvi
aparati bili su ludo popularni anahronizam. A dovo enje Hernija da rukovodi
takvim barom, mestom gde su se gosti okupljali da izgube inhibicije, pare i
ugled, bilo je rezultat Torinog vrhunskog nadahnu a. Ispovedali su se jedni
drugima, i, još bolje, njemu; ono što je Herni saznavao, Tor je isporu ivala
Svetlohodnom, koji je svaku mrvicu informacije primao jednako gladno kao i pre
nekoliko godina.
Ko je mogao sanjati, onog dana u Sudbinoj uli ici kad je malo falilo da je
Svetlohodni zadavi, da e njegova opaka narav dovesti nju, Tor, do ovoga? Izme u
Hernijevog poznavanja ljudi i Ukresove povezanosti sa nekim visokim i mo nim,
ona se uzdigla više i brže nego što je ikada sanjala da e mo i.
"Ej, Persefona, ma e, Izvor te traži." To se iza nje odjednom stvorio
Ojarzabal, jedan od Izvorovih poru nika. Njegove šake su se lepo smestile oko
njenog struka i krenule opasno intimnim putanjama ispod oblina njene senzualne
ve ernje haljine.
Suzbila je svoju nimalo delikatnu želju da mu nabije lakat u rebra. U ila
se kakvom-takvom taktu i fino i, bolno, još od dana kad je otišla sa utovarnih
dokova; ovde je u rok službe išlo da trpiš da te pipaju. "Pazi malo. Zasvira e
mi sirena protiv provalnika." Odgurnula je njegove šake, ali ne previše daleko.
Ojarzabal je bio nekakav zezator i to je dokazivao time što je glumio da ga ona
privla i više nego lake ženske 'šik' izgleda koje stalno proti u kroz ovu
kockarnicu; ipak, ona se nije osobito jako trudila da ga obeshrabri.
Svojevremeno je bio zaposlen kao 'de ko na farmi' negde na Velikoj Plavoj; još
je imao neku privla nost jako izraslog selja kog de aka. Otišla je u krevet s
njim nekoliko puta i nije se mnogo razo arala. Tor se ak bavila i mislima o
nekoj eventualnoj udaji za njega pre kona nog odlaska, i o napuštanju Tijamata
zauvek.
"Zla ana, aj' posle nas dvoje..."
"Zauzeta ve eras." Krenula je odatle pre nego što je mogao opet staviti
šape na nju; osvrnula se, popustila malo, dovoljno za jedan osmeh. "Pitaj me
sutra."
Iscerio se. Poludrago kamenje bilo je kao intarzija umetnuto u njegove
zube na nekim mestima. Okrenula mu je opet le a i otišla, odmahuju i glavom.
Prošla je kroz gomilu, pa kroz zabranjena vrata koja su vodila u Izvorove
privatne kancelarije i zašti ene sale za sastanke - zašti ene ne samo skrivenim
ljudskim o ima, nego i najboljim protiv-špijunskim aparatima koji su se za novac
mogli kupiti. Kad je saznala da je Herni Karemovac, pitala ga je da li bi mogao
da iskoristi svoju legendarnu tehni ku veštinu i da njoj omogu i da prisluškuje
Izvorove privatne dogovore. Ali Herni nije bio dorastao elektronskim uvarima,
pa je Tor kona no shvatila da se ne ra aju svi Karemovci sa znanjem kako
pretvoriti rudu u kompjuterske terminale. Zato se morala zadovoljiti time da
motri ko i kad dolazi kod Izvora, i da samo naga a zašto.
Nije joj se mnogo dopadalo da tu ulazi. Vrata njegove kancelarije otvorila
su se pre nego što im se približila i time su pokazala ono pred-znanje koje se
ve navikla da od njih o ekuje; dopustila su joj da u e kod tog sagovornika.
Ulaze i, žmirnula je i protiv svoje volje, i usporila; u sobi je bio takav mrak
da gotovo ništa nije videla, kao da je oslepela. Uvek je kod Izvora tako bilo.
Vazduh je bio sav zagušen tamjanom i nekom jakom slatko om. Podigla je ruku da
protrlja o i i zadržala je nadomak o nih kapaka: umalo da upropasti savršene
cvetove naslikane na kapcima. Pustila je, rezignirano, da ruka padne.
Istovremeno, jedan mra ni oblik po eo je da se zgušnjava naspram mutnocrvene
pozadine: Izvor, vi en samo kao silueta. Ona ga nikad nije druga ije videla.
Ojarzabal joj je napri ao da Izvor pati od neke bolesti zbog koje njegove
o i ne mogu da podnesu svetlost. Nije znala da li da veruje u to, ili samo da
zaklju i da tip voli da krije lice. Ponekad, dok se lagano prilago avala tupim
uplivima crvene svetlosti iz zida iza njega, pomišljala je da je Izvorovo lice
ne im izobli eno. Ali u to nije bila sigurna.
"Persefono." Njegov glas bio je paraju i šapat, i Tor opet nije znala da
li je pravi. Govorio je sa nekim akcentom koji ona nije mogla identifikovati.
"Evo me, gospodaru." Taj na in obra anja, njemu najdraži, dobijao je nova
i zloslutna zna enja ovde u mraku. Nelagodno je ušnula periku; koža glave,
ispod kose, po ela je da je pecka od iznenadne napetosti. Znala je da on u mraku
vidi savršeno dobro; pri svakoj poseti bila je prisiljena da trpi ovakav pomni
pregled.
"Okreni se."
Po ela se okretati oko sebe na debelom ilimu, pitaju i se besciljno koje
bi boje mogao biti, i da li je možda jednostavno crn.
"Bolje je... da, sad mi se više svi a. Nikad ne eš biti lepotica, znaš,
ali postepeno se u iš da sakrivaš tu injenicu. Puno si postigla. Nisam verovao
da eš tako dug put pre i."
"Da, gospodaru. Hvala, gospodaru." Ti eš meni da pri aš o lepoti. Nije mu
rekla da je po ela da prepušta izbor svoje ode e Poluksu, ije sasvim
nepristrasno ocenjivanje je davalo bolje rezultate nego njen nesigurni ukus pri
biranju stilova koji e najbolje pogodovati njenom nesavršenom telu; zatim je,
uz pomo perike i 'mazanja', uspevala, kao što je Izvor i rekao, da prikrije
svoju neizbrisivu prose nost.
"Ali, kako bi iko mogao sa idealom upore en biti i ne pokazati se
lošijim...?" Njegov glas se rastopio uzdahom, onda prešao u utnju tokom sekundi
koje su visile kao sati. Tor je jednom prilikom dobila dozvolu da unese malu
baterijsku lampu u vidu olovke sa crvenim vrhom, da bi mogla pro itati Izvoru
jedan spisak uputstava; tom prilikom, za tren je nazrela na stolu jedan kvadrat
sa slikom, žensko lice, ženu upadljive van-tijamatovske lepote okruženu maglom
ebonos-crne kose pod mrežicom zlata. Tad je razumela, uz naglu nelagodnost,
zašto i ona mora nositi istu takvu kosu, i zašto su to njene prethodnice tako e
morale; zašto se kaže da je ova kockarnica Persefonina, i zašto su sve one
morale usvojiti to ime. Iznenadila ju je pomisao da je ovek poput Izvora mogao
svojevremeno dovoljno voleti, ili ak mrzeti, neku ženu, da bude njome opsednut;
podilazila ju je neka jeza od ovog glumljenja lutke koja treba toj opsesiji da
bude hrana. Ali dobici koje je ovde ostvarivala bili su toliki, da nije izrekla
nijednu od tih zamerki.
"Kako ide posao no as?"
"Zaista dobro, gospodaru. U zvezdoluci su danas deljene plate, pa smo puni
i krcati."
"Onaj naš poslednji aranžman, da li je uspeo? Imaš li pri ruci dovoljnu...
raznolikost da zadovoljiš izvesne diskretne mušterije?"
"A-ha, Kunabarabran je bio ta no tamo gde si rekao da e biti, i imao je
sve kod sebe. Ve eras možemo da obezbedimo svako uživanje." Bila je sigurna da
on ve zna odgovore na ta pitanja i zato je uvek odgovarala iskreno. A on nije
zahtevao da ona obavlja sve njegove poslove - nije joj bilo teško da valja
drogu, zato što je mogla ostati mentalno ista od posledica, ali Izvor je
nadzirao i mnoge druge ilegalne poslove, i petljao se u njih, a neki su bili
takve prirode da su njoj bili nepodnošljivi. Izvor je za te druge stvari uvek
nalazio nekog drugog ko ih je bio voljan prihvatiti.
"Fino... No as o ekujem naro ito važnog posetioca. Proveri da je
unutrašnja soba za sastanke bezbedna, i pripremljena kako treba. Posetiteljka e
u pono biti pred bo nim ulazom. Postaraj se da je ne ostavimo da eka."
"Da, gospodaru." Posetiteljka? Žensko. U podzemlju nije bilo baš mnogo
žena koje su zavre ivale toliku usamljenost u audijenciji kod Izvora.
"To je sve, Persefono. Vrati se tvojim gostima."
"Hvala, gospodaru", re e ona poslušno. Vrata su se otvorila i ona pobeže,
opet žmirkaju i, u dre avi beli sjaj hodnika. Odahnula je kad su se vrata,
škljocnuvši, bezbedno zabravila iza nje; nimalo uvre ena, sad dok je odlazila,
što on smatra da je neprivla na - naprotiv, ispunjena olakšanjem zbog toga.
Izvor je bio sasvim izvan njene skale ambicija i Tor ga se, intimno, jako
plašila, iz svih razumnih razloga... i iz svih onih razloga zbog kojih se dete
boji mraka.

Arienrod je pošla za dre avo odevenom figurom Persefone kroz privatne


hodnike do Izvorove unutrašnje sale za sastanke. Zvuci kazina dopirali su do nje
udaljeno kroz barijeru razdvajaju ih zidova, kao duboko pulsiranje, više
vibracija nego pravi zvuk; posezali su, takvi, u njena prsa, kao mrtva ka ruka.
Dolikuje, zaista, razmišljala je Arienrod, da bezdušna zabava kockarske rulje
pokaže svoju pravu prirodu ovde, u senovitim hodnicima Izvorove skrivene mo i.
Persefona se, ispred nje, zaustavila pred jednim hermeti nim vratima, sasvim
nalik na ostala vrata kroz koja su prošle i pozvala je prstom. Arienrod je
prišla bliže, a Persefona je pritisnula dlan na jednu plo u u vratima - signal
dolaska, kao da njih dve nisu ve pod prismotrom. Zatim je Kraljici klimnula
glavom, sa samosvesnim poštovanjem, i otišla niz hodnik. Arienrod je bila
sigurna da ju je ova žena prepoznala; zapita se šta bi 'Persefona' pomislila kad
bi znala da je Kraljici savršeno jasna i njena uloga piona u rukama Ukresa
Svetlohodnog.
Ali vrata su se ve otvarala pred njom, otkrivaju i tamu, i Arienrod
potisnu sve druge misli iz svog uma. Zabacuju i unazad kapulja u svog senkama
obojenog ogrta a, krenula je hrabro napred, ne ekaju i da je iko pozove. Ali
im je prekora ila prag, vrata su se iza nje zatvorila i zabravila, i ona ostade
zape a ena u potpunom mraku. Panika je zgrabi teškim šakama, kao i svaki put.
Odjednom je bilo teško ne poverovati da je stupila na neku drugu ravan, u
nemilosrdnu nepoznatost jedne me uzvezdane mreže poroka - i da je time napustila
svet koji je poznavala i kontrolisala. Da se izgubila... Njeni mehani ki špijuni
su zavirivali u svaki kutak ovog grada, ali u ovo jedno mesto nisu mogli
prodreti: bilo je zašti eno tehnologijom još ja om i usavršenijom... ovo mesto
sveprožimaju e tame koja pokušava da uguši njenu volju i proguta njenu
samokontrolu. Stajala je kruto nepomi na, onda je taj trenutak prošao i ona se
vratila na svoje perspektive. Pomr ina... prokleto dobra fora. Što se ja nisam
toga setila?
"Vaše veli anstvo. inite ast mom skromnom preduze u." Upropaš eni
Izvorov glas (kao glas leša; ili je i to samo nekakav hotimi ni efekat?)
prošištao je tu dobrodošlicu, udno akcentovanu. "Molim sedite, smestite se
udobno. Nikako ne bih voleo da kod mene Dama stoji."
Arienrod je primetila tu namernu igru re i, podse anje da je ona poreklom
iz jednog varvarskog naroda. Nije odgovorila, ali je samouvereno stupila napred
i sela u duboku fotelju pred praznim stolom sa ije suprotne strane je sedeo on.
Još od njihovog prvog sastanka, kad je bila prinu ena da ide napred pipkaju i na
ponižavaju i na in rukama i nogama ispred sebe, dolazila je Izvoru u posetu uvek
sa kontaktnim so ivima koje su poja avale svetlost. U njenom vi enju, purpurna
boja se poja avala i Arienrod je uskoro razaznala glavne crte nameštaja u sobi,
i nesigurnu siluetu samog Izvora. Ali, ma koliko se trudila, nije uspevala da
popuni crte njegovog lica.
"Koje zadovoljstvo želi Vaše veli anstvo? Imam celokupni asortiman ulnih
uživanja, ako ste voljni da im se posvetite." Gest jedne široke šake, nekako
nejasno deformisane.
"Ne ove no i." Nije mu se obratila nikakvom titulom; na taj na in je
odbila da ga zove onako kako je zahtevao od svojih drugih klijenata da ga zovu.
"Nikad ne mešam posao sa zadovoljstvom, osim ako je to potpuno neophodno."
Ose ala je kako se njena ostala ula izoštravaju u mraku ove sobe, i kako ulo
vida, iako onemogu eno da radi normalno, još pokušava da im se nametne kao
glavno.
Promukli tihi smeh. "Baš žalosno. Živa šteta... zar se nikad ne zapitate
šta, možda, propuštate?"
"Nikako", re e ona, odbijaju i da se iko postavlja prema njoj kao
nadmo no-sažaljiv. "Ne propuštam ja ništa. Zato i jesam Kraljica ovog sveta.
Zato sam i došla. Nameravam da ostanem Kraljica Tijamata i kad ti, zajedno sa
ostalim tu inskim parazitima, još jednom prepustiš ovu planetu na milost i
nemilost sudbine. Ali, da bih to postigla, potrebno mi je da se poslužim tvojim
moralno sumnjivim uslugama, u mnogo ve em obimu nego ikad do sad."
"Veoma delikatno se izražavate. Kako bi Vam ovek mogao išta odbiti?" Glas
kao gvož e po betonu. "Šta imate na umu, Vaše veli anstvo?"
Oslonila se laktom na doru je fotelje koje je moglo da neutrališe ose aj
dodira. Kao ljudsko telo. Ose aj je sasvim kao ljudsko telo. "Želim da se tokom
Festivala dogodi jedna stvar, koja e stvoriti haos - ali na štetu Letnjaka."
"Imate na umu, može biti, onu vrstu nezgode koja se desila ranijem
komandantu policije. Ali, u mnogo ve im razmerama, naravno." U njegovom glasu
nije bilo nimalo iznena enja; to je na nju delovalo i umiruju e, i uznemiruju e.
"Može biti, droga u vodovodu."
A što bi to mene uznemirilo? Ideja je moja. "Ne droge. To bi uticalo i na
moj narod, a ja to ne želim. Moramo zadržati kontrolu. Imala sam na umu neku
epidemiju, nešto protiv ega je vakcinisana ve ina Zimaca. Letnjaci e biti bez
zaštite."
"Vidim." Nejasno klimanje glavom. "Da, to se može srediti. Mada u ja
izvršiti veliku izdaju Hegemonije ako Vam dam sredstvo da ostanete na vlasti. U
našem je interesu, u velikoj meri, da ostavimo divljake na vlasti kad odemo."
"Hegemonijini interesi - ne e biti baš da su tvoji", re e ona oštro. "Nisi
ti nešto ve i lojalista nego ja." Miris tamjana u vazduhu bio je prejak, kao da
skriva nešto.
"Naši interesi se podudaraju po pitanju vode života." ula je njegov
osmeh.
"Onda kaži koliko tražiš. Nemam vremena da gacam po pli acima."
Zaoštravanjem glasa napala je njegovu samozadovoljnu bezobli nost.
"Tražim vodu iz tri lova. Celu koli inu."
"Tri!" Nasmejala se jednom, ne priznaju i da to nije više nego što je i
o ekivala da e on zatražiti.
"Koliko iznosi otkupnina za jednu Kraljicu, Vaše Veli anstvo?" Tama koja
ih je okruživala uselila se i u njegov glas, maltene opipljivo; opet postade
svesna koliko više uje sad kad se napreže da nadoknadi to što ne može da vidi
njegovo lice. "Siguran sam da bi policija bila više nego zainteresovana da sazna
šta Vi spremate ovom svetu. Genocid je ozbiljna optužba - genocid protiv Vašeg
sopstvenog naroda, štaviše. Ali tako to ide kad se dozvoli da žene budu na
vlasti... U Hegemoniji ne vladaju žene, znate. Ima mnogo mesta, na mnogo
svetova, gde bi ak i Vaša nadmenost mogla biti slomljena, Arienrod."
Arienrodine šake stisnule su se pred neo ekivanom žestinom ove mržnje,
pred strašnim praskom belo-užarenog prokletstva izme u zaklanjaju ih zavesa
mraka. Postala je svesna jednog neobi nog mirisa ispod tamjana i parfema u
vazduhu. Miris... bolesti, raspadanja. Ne bi se on usudio! "Nemoj ti meni da
pretiš, Thanin Jaakola. Možda si bio gospodar robova na Velikoj Plavoj, i možda
si u ogromnoj meri doprineo nesre i na još sedam svetova", tek toliko da o vrsne
njegova svest o njenom poznavanju skrivenih istina, "ali, do Promene, ovo je moj
svet, Jaakola, a ti na njemu živiš samo zato što ja to dozvoljavam. Šta god bude
sa mnom, bi e i sa tobom, jer ako se išta desi meni, ne e imati ko da te štiti
od zakona. Sigurna sam da ima mnogo mesta koja bi i za tebe zna ila poniženje."
I znam da to ni za trenutak ne zaboravljaš. "Ono što od tebe tražim jeste
rizi no, ali je jednostavno. Sigurna sam da eš ti, sa tvojim resursima, to lako
izvesti. Da u ti celu koli inu vode života iz Starbakovog završnog lova... a to
vredi koliko i otkup za Kraljicu, tebi i svakom drugom."
Mrak je uve avao njegove zasebne dahove i njegovu utnju. Arienrod je
zadržavala dah. Najzad je zapazila minimalni naklon njegove glave napred i on
re e: "Da. Obavi u taj posao, za ovu sada dogovorenu naknadu. Uživa u u
razmišljanju o Vama kako vladate Tijamatom posle našeg odlaska a nemate vodu
života da Vas održava mladom. Vladati u Karbanklu posle našeg odlaska... ne e to
biti isti grad bez nas, znate. Zaista ne e biti isto." Njegov smeh se pocepao
kao guma.
Arienrod je ustala bez ikakvog daljeg komentara, i tek kad mu je okrenula
le a, i kad je ve odlazila kroz salu, dozvolila je sebi da se namršti.

"Kud si ti, do vragova, pošla?"


Tor se trgla kao krivac, kad ju je taj glas s le a sustigao u hodniku -
Hernijev glas; upravo je prošla pored sobe koju je uredila da služi kao njegova
soba, ovde u kazinu. Ve inu ostalih soba u tom hodniku koristile su prostitutke
i njihove mušterije. Me utim, sad je novi dan svitao negde u spoljašnjem svetu i
hodnik je bio prazan; kazino se zatvorio, da bi došao do malo predaha i
oporavka.
Tor se namerno sporo okrenula i osmotrila Hernija. On je stajao
naslanjaju i se teško na okvir vrata; njegove beskorisne noge bile su obuhva ene
glomaznim motornim egzoskeletom koji mu je omogu avao da, kako-tako, hoda.
Kratki, prose eni haljetak naba en nemarno preko glave pokrio je njegovo telo
tek toliko da ne bude nepristojan. Namrštila se. "Imam težak susret. Šta to tebi
zna i, babuskero?"
"Obu ena tako?"
Bacila je pogled dole, na svoju haljinu; i videla svoje lice u ogledalu
pam enja ogoljeno, bez došminkane glumljene li nosti - videla je sivu, istinsku
sebe, umornu od glumatanja da je žena kakva nije. I prijalo je videti mlitavu
kosu mišje boje kako viri ispod perike i zlatne kape. "Zašto ne?"
"Jedino ti možeš da postaviš takvo pitanje." Frknuo je podrugljivo, kao da
iskazuje i ga enje; povukao je taj kratki ogrta na sebi. O i su mu bile
podlivene krvlju, lice otežalo od umora, ili od droge, ili od oboje.
"Ja ako bih se obukla da tebe napalim, ne bih izvukla mnogo dobitka iz
takve investicije." Sa zadovoljstvom je posmatrala kako se njegove usne
stanjuju. Vreme nije u inilo da ona postane kao on. Nikad i ne e. Jeste pošla na
sastanak, ali sa Ukresom Svetlohodnim, a ne sa nekim ljubavnikom; dejstvom
vremena nije po ela da li i ni na tog Ukresa - još manje nego na Hernija. Teško
je bilo setiti se da je Ukres ikad bio onaj uplašeni letnja ki mom i koga je
našla š u urenog u jednoj uli ici. Ona, Tor, od tog dana pa do danas znatno je
izmenila svoju spoljašnjost, tako da je ponekad i sama jedva prepoznavala svoje
lice; ali je sigurno znala da e, kad odbaci sva ki enja i sve laže, ispod na i
sebe, pravu. Me utim, kod Ukresa Svetlohodnog posmatrala je kako ono unutrašnje,
što ga ini njim samim, postepeno popušta, ugušeno ne im neljudskim... "A ti
ina e stojiš na hodniku k'o kurva, je l'? Seti se da špijuniraš za mene, ali ne
mene, važi? Otrezni se i ispavaj se; kako misliš da radiš svoj posao ako si
neprestano budan?" Poželela je da i ona sad bezbedno spava u svojim elegantnim
odajama na spratu; da ne mora ovako, u zoru, da po e na jedno nezahvalno
suo enje.
"Ne mogu da spavam." Pognuo je glavu, protrljao lice o onu mišicu kojom se
oslanjao na dovratak. "Ne mogu ni zaspati više; sve je ovo jedan smrad
totalni..." Za utao je, naglo digao pogled ka njoj i pretraživao pogledom
traže i nešto i ne nalaze i. Njegovo lice otvrdnu još više. "Skidaj mi se s
le a!"
"A ti onda o'ladi sa drogama." Pošla je hodnikom.
"Šta je ona tražila ovde no as?" Njegov glas se zaka io za nju.
Tor opet stade, prepoznaju i taj naglasak, i u naglasku Hernijevo
prepoznavanje ko je no as kroz ovaj isti hodnik prošao Izvoru u posetu.
Arienrod, Snežna Kraljica. Tada je Kraljica bila zaogrnuta teškim ogrta em, kao
i telohranitelj iza nje; ali Tor, pripadnica stranke Zime, dobro je znala kako
izgleda njena Kraljica. Iznanadilo ju je što je i Herni prepoznao Kraljicu, i
što ga je zanimalo šta ona tu traži. "Bila je kod Izvora. A šta su njih dvoje
tamo radili, to ti mož' da naga aš koliko i ja."
Nasmejao se neprijatno. "Mogu da pogodim šta nisu radili." Bacio je pogled
niz hodnik, na jednu stranu, pa na drugu. "Bliži se završna svetkovina, što za
Arienrod zna i kraj svega. Možda ipak nije voljna da sve prepusti Letnjacima."
Osmehnuo se, osmehom gvozdenim, punim besciljne zabavljenosti.
Tor je stajala mirno; svanula joj je ideja da Promena nije neizbežna. "Pa,
mora. Tako je oduvek bilo; ina e bi moglo da se desi - neki rat ili tako nešto.
Mi smo Promenu oduvek prihvatali. Kad do u Letnjaci..."
Podrugljivo je uzviknuo. "Ljudi kao što si ti prihvataju takvu Promenu! A
ljudi kao Arienrod promene ono što ho e. Da li bi ti napustila sve, posle sto
pedeset godina carevanja? Tvrdim ti, ako bi mogla dobiti službene spise, videla
bi da je svaka dosadašnja Snežna Kraljica pre Arienrod pokušala da održi
vladavinu Zime zauvek. I svaka je doživela neuspeh." Osmeh se vratio. "Svaka."
"Šta ti o tome znaš, stran e?" Tor je odmahnula rukom, odbacuju i tu
ideju. "Nije ovo tvoj svet. Ona nije tvoja Kraljica."
"Sad jeste." Digao je pogled, ali iznad njih je bila samo tavanica.
Okrenuo se, odvla e i noge u njihovim eli nim kavezima, okrenuo joj le a.
"Jeste, i osta e. Arienrod e zauvek biti kraljica mog sveta."

23.
Vreme te e unazad. Luna je opet, kao i u jednoj ranijoj prilici, lebdela u
zaštitnom omota u, okružena instrumentima za pilotiranje, u srcu plo astog
broda. Sve isto, sve kao pre... ak i grme a slika Crne Kapije na ekranu ispred
njih. Kao da kroz nju nikad nije ni prošla; kao da nije ni za tren kro ila na
drugu planetu, kao da nije primljena u bratstvo onih koji zaista znaju, na samim
izvorima znanja, uz pomo jednog stranca, oveka koji kao sibil ne bi uopšte
smeo da postoji u njenom svetu. Kao da nije izgubila pet godina života u onom
jednom, fatalnom trenutku.
"Luno, draga." Elsevirin glas ju je dotakao oklevaju i, odozgo; glas koji
blago podsti e, pun tihe napetosti. Zaštitna mreža sila ve ju je, kao
nevidljiva pau ina, tako stegla, da Luna nije mogla di i glavu da pogleda
Elsevir. I disanje je postajalo teže, ili se to, možda, oko Lune stezala
napetost njena sopstvena. Sklopila je o i, osetila kako drhtaji kora aju kroz
brod; zape a uju neizbežnost njihovog uništenja, osim ako ona... Opet je
otvorila o i da pogleda u stravi no lice sudnjeg dana.
Ali crna rupa nije lice smrti - ve samo jedan astronomski fenomen, rupa u
prostoru probijena još na po etku vremena, rupa koja se urušava u sebe, sama od
sebe. U srcu rupe sad je singularitet, koji leži u nekoj drugoj stvarnosti, u
onom ve itom danu koji, zamišlja ona, mora biti raj za umiru a sunca ove no i.
Ali oko tog nesaznatljivog srca, tkivo prostora samog izvrnuto je naopa ke, u
oluji gravitacionog 'bunara' rupe. Izme u spoljašnje stvarnosti one vaseljene
koja je njoj poznata, i unutrašnje vaseljene singulariteta, leži jedno podru je
u kome je beskona nost dohvatljiva, podru je gde su prostor i vreme razmenili
polaritet izme u sebe, tako da je mogu e kretati se izme u njih bez onih okova
koje normalno prostor-vreme name e. Taj udnovati limbo prožet je 'crvoto inama'
- praiskonskim šrapnelskim ranama nastalim zbog eksplozivnog ro enja svemira i
zbog prisustva nebrojenih zasebnih leševa pomrlih zvezda. Sa pravim znanjem i
pravim alatom, zvezdani brod može da preska e kao misao iz jednog ugla poznatog
kosmosa u drugi.
ak i zvezdoplovi Starog Carstva, koji su putovali brže od svetlosti,
koristili su ovu Kapiju, zato što nisu mogli direktnim na inom savladavati
me uzvezdane daljine trenutno. Ali sada, kad je najbliži poznati izvor retkog
elementa potrebnog za takav zvezdani pogon ostao u jednom planetnom sistemu
hiljadu svetlosnih godina daleko od Karemofa, brodovi nisu mogli te daljine
savladavati ne samo trenutno, nego ni za više nedelja ili meseci. Sposobnost
nadsvetlosnog leta e ste i tek kad se vrate brodovi koje je Karemof poslao ka
tom solarnom sistemu, i kad sa sobom donesu nadsvetlosni pogon, i sa njim novo
zlatno doba - Novi Milenijum.
Radijacione smetnje koje crna rupa stvara oko sebe bile su, na ovom
ekranu, mnogostruko umanjene, ali Luna ipak nije mogla videti nijedan deli
onoga što je ležalo u tajnoj unutrašnjosti crne rupe; jer je i sama svetlost,
obrušavaju i se unutra, bila nemo na da ikad više izi e. Zaslepljuju i sjaj koji
je Luna mogla videti bio je samo slika zamrznuta na rubu ovo-vaseljenske
percepcije; sva putovanja svih stvari koje su ikad pale u ovu Kapiju - svih
la a, sve prašine, svih života - bila su tu stopljena u crvenu brljotinu na
obzorju vremena, u vrisak o ajanja koje odjekuje preko celog elektromagnetnog
spektra, ponovo i ponovo, kroz celu ve nost.
Ponavljala je, kao molitvu, litaniju svega onoga što je nau ila: zaista je
poverovala da su sibile univerzalna istina; zaista je poverovala u mudrost i
veštinu Starog Carstva; i da Nigdina nije mesto smrti, ve samo beživotni hodnik
u mozgu jednog ra unara.
Njoj je sudbina odredila da ovo uradi; ne e više biti neuspeha. Nema
neprolazne kapije, nema te provalije prostora niti vremena koja ne može biti
savladana, nisu neprelazne ni razlike u razumevanju i veri - pod uslovom da ona,
Luna, istraje na putu ka svom cilju. Uperila je pogled u sliku na ekranu;
upijala ju je u svest. Najzad je izgovorila onu re koja je na njene usne došla
tako dobro znano i tako udno: Input... i pala u mrak.
Kraj analize. Taj sibilski zov, kraj transfera, dopro je do nje udaljeno,
uzdižu i se na zlatnim krilima kroz spiralni tunel iji drugi kraj je potpuna
crnina. Glas je nastavljao, zvuci su tekli ali nisu hteli da se zgusnu u smisao;
neka visoka, besmislena pesmica. Podigla je šake ka usnama, pritisnula - tek tim
pokretom postaju i svesna da su joj šake slobodne za pokretanje - svoje lice,
zapanjena tim ose ajem i tišinom. Tek postaju i svesna da ose a, uvidela je i
kakvom strašnom žestinom ose a; crveno usijana vlakna miši a i žila bila su
rastrzana njihovim prolaskom... prolaskom. Transfer se završio.
Otvorila je o i, žele i svetlost izgladnelo, ludo, umiru i za zrakom
svetlosti. A svetlost ju je nagradila prebogato, stižu i kao kreš endo
brilijantnosti, kao poplava koja zapljuskuje mrežnja u, i Luna uzviknu od
bola/uživanja. Žmirkaju i, vire i kroz prste, kvase i ih istisnutim suzama,
prona e ispred sebe lice Svilenoga, kao krivo ogledalo: on lebdi ispred nje, a
mle na neprozirnost njegovih o iju zatamnjuje se neprotuma ivim interesovanjem.
"Svileni." Nisu ih razdvajali nikakvi zaštitni omota i. "Pomislila sam da
si ti možda Smrt..." Utisnula je prste u njegovo telo, stezala ga, željna da
proždere taj ose aj njene sopstvene opipljivosti. Onamo, u bezizvornim dvoranama
Ništavila, imala je i ovog puta halucinacije, kao i pri ranijem prolasku, bila
je savladana svojim najprimitivnijim strahovima. Pošto je ostalo bez ijednog
ula, njeno telo je, zna i, bilo na injeno od vakuuma; tako i miši i, kosti,
krv... duša. Onda je Smrt došla po nju, u snu još mra nijem, i upitala: "Ko je
vlasnik tvoga tela, krvi i mesa?" Ona je šapatom odgovorila: "Ti." "Ko je ja i
od života, volje, nade i ljubavi?" "Ti si."
"A ko je ja i od mene?"
Drhtavim glasom: "Ja sam."
Onda se Smrt pomakla u stranu, otvaraju i joj prolaz...
Natrag, kroz tunele izvan vremena, u svetlost dana.
"Ja sam!" Nasmejala se radosno. "Pogledaj me! Ja sam... ja jesam, ja
jesam!" Svileni je pipcima do epao kontrolnu plo u izme u njih, zato što je Luna
svojim izmahivanjem pokvarila njihovu dragocenu ravnotežu. "Sibila sam!"
"To jesi, zlato moje..." doplovio je Elsevirin glas odozgo. Luna pogleda
gore. Elsevir je leškarila u vazduhu, odmaraju i se; ali nije mlatarala kao
Luna. "Našla si put da se vratiš. Zaista se jako radujem zbog toga."
Luna prestade da se smeška; ula je slabost u Elsevirinom glasu. "Elsi?"
Luna i Svileni zaploviše uvis, kao nezgrapni pliva i, odguruju i se od kontrolne
plo e koja se taman bila stabilizovala, i hvataju i se za slede u, onu iznad
Elsevirine glave. "Elsi, kako se ose aš?" Luna ispruži jednu ruku, onu slobodnu.
"Dobro mi je, dobro mi je... nego šta." Elsevirine o i bile su sklopljene,
ali, dok je to izgovarala, ispod svakog kapka provu e se lagano po jedan curak
vode. Odgurnula je Luninu ruku maltene grubo; a Luna nije znala da li su to suze
bola, ili ponosa, ili oba, ili nijednog od ta dva. "Po ela si, sopstvenom
hrabroš u, da dovodiš stvari u red. Sad ja moram na i hrabrosti da se pobrinem
da završimo ovo što smo po eli." Elsevir je otvorila o i i obrisala suze kao da
se budi iz nekog svog crnog sna.
Luna pogleda dole, kroz vazduh kao što bi pliva pogledao kroz morsku
vodu, osmotri ekran na kome ih više nije ekala nikakva Kapija - samo crvenkasti
sjaj kao od bezbrojnih sve a: hiljade hiljada zvezda, me u kojima su 'Blizanci'
samo dve... a tamo je nebo doma, nebo Tijamata. "Najgore je ostalo za nama,
Elsi. Sve ostalo bi e lako."
Elsevir, me utim, ne odgovori, a Svileni je samo utke pogleda.

24.
"Bi-Zi, ja bih radije da ne moram da ti uvalim ovo zaduženje; odlagala sam
najduže što sam mogla." Geja Džeruša je stajala kod 'prozora' svoje kancelarije
i gledala napolje, u prazni zid, jer ni eg drugog tu nije ni bilo. Zatvorena u
kutiju, u eliju...
"Nema problema, komandante." Gundalinu je sedeo na stolici za posetioce,
budno gledaju i ka njoj; njegovo dobrodušno prihvatanje grejalo joj je le a.
"Iskreno da ti kažem, rado u se izvu i iz Karbankla na neko vreme. Izvesni
pojedinci su žestoko pritiskali 'zabušante'... bi e olakšanje udahnuti svež
vazduh, pa makar mi od toga plu a poplavela." Ona se opet okrenula ka njemu, a
Gundalinu joj se osmehnu kao da želi da joj ulije samopouzdanje. "Doti ni
pojedinci mene ne mogu da uznemire, komandante. Siguran sam da svoj posao radim
kako valja... a poznato mi je ko koristi li nu nekompetentnost kao izgovor da
kvari tvoj ugled." Od neodobravanja, njegovo lice se izduži nadole. "Ali moram
da priznam da zamara kad si stalno u društvu sa inferiornima."
Osmehnula se bledo. "Zaslužio si odmor, Bi-Zi, to bogovi znaju; pa makar
se odmor sastojao samo u tome da pojuriš neke lopove preko tundre." Naslonila se
na radni sto, obazrivo, trude i se da ne izazove obrušavanje gomile bilo ega.
"Nije meni problem što ti ideš da pogledaš bezbednost oko zvezdoluke, nego se
brinem kako u, do vraga, ovde da izlazim na kraj sa nekim stvarima, bez tvoje
podrške." Spustila je pogled, pomalo posti ena što tako nešto priznaje; ali
njena zahvalnost za njegovu nenarušivu odanost nije dozvoljavala da to ostane
nere eno.
Nasmejao se, odmahnuo glavom. "Ne treba tebi niko, komandantkinjo. Dokle
god imaš svoj integritet, ne može te niko ni pipnuti."
Nije tako, treba mi neko... a 'pipaju' me svaki dan. Ali i tvoje
ohrabruju e re i mi trebaju, kao što životu treba sunce. On, me utim, nikada
ne e mo i to zaista da shvati. Zašto nije mogla i ona da se rodi sa tim
ose anjem vrhunske li ne vrednosti koje kao da je uro eno svakom Karemovcu?
Bogovi, al' to mora da prija: nikad nemati potrebu da pogledaš druge ljude da bi
ocenila da li su tvoji postupci ispravni! ak i kad je unapredila ovog
Gundalinua u inspektora, on nije ni za tren zastao da pomisli nije li to iz
nekih drugih razloga, a ne zbog njegove sposobnosti u policijskom poslu. "Nije
bitno. U svakom slu aju, ima da se izgura još samo nekoliko meseci."
"Jeste, i onda e biti svemu kraj, komandante. Dolazi Milenijum! Još tih
par meseci, i mi odosmo sa ove bedne lopte mokrog blata, koju emo onda mo i da
zaboravimo doživotno."
"Ja se trudim da ne gledam tako daleko", re e ona. "Nego, znaš, savladavam
po jedan dan dnevno." Rasejano je tapkala hrpu nekakvih molbi, da bi papiri
urednije stajali.
Gundalinu je ustao; zabrinutost se neodre eno uvla ila u njegove o i.
"Komandantkinjo... ako ti je potreban neko ko e te podržavati dok ja nisam tu,
oprobaj Kraj-Vijea. To je ovek tvrde ljušture, ali ima um koji bar upola radi -
i uveren je da se ti trudiš da posao obavljaš asno."
"A je l'?" re e ona. Kraj-Vije, oficir odmaklih godina, jedan od
poslednjih za koga bi pomislila da je makar i u najmanjoj meri voljan da
prihvati nju. "Hvala, Bi-Zi. To pomaže." Ponovo se osmehnula, uz samo malo
naprezanja.
Klimnuo je glavom. "Dobro. Odoh ja da spakujem termo-ode u, komandante...
dobro se uvajte, gospo ice."
"Gledaj ti da bezbedno pro eš, Bi-Zi." Uzvratila mu je jednakim
salutiranjem, zatim ga je gledala kako izlazi iz njene kancelarije. Iznenada kao
da se nešto po e uvrtati u njoj: imala je predose anje da ga nikada više ne e
videti. Prestani s tim! Ho eš da mu baksuziraš? Posegla je u džep, našla plo icu
sa prika enim kapsulama iesta; zaobišla je radni sto, sela, pružila nesigurnu
ruku da odgovori na interkom.

25.
Arienrod je strpljivo sedela, ruku opuštenih po žili astom mermeru od koga
je bila napravljena gornja plo a njenog širokog radnog stola. Najnoviji u
današnjem nizu lokalnih i inostranih molilaca izlagao je svoje predloge i
planove. Slušala je sa pola uva. Taj drugar je zaista masakrirao tijamatski
jezik - verovatno mu je maternji jezik umik, sa planete Samathe, zaklju i ona;
ali nije imao njenu dozvolu da pre e na umik. Ona je znala i umik, i stotinak
drugih jezika i dijalekata koje je upila tokom godina; ali joj je prijalo da
prisiljava strance da govore njenim jezikom kad do u da traže od nje dobru
volju.
Trgov i je zujao nešto o troškovima prevoza i o procentima profita, i
polako postajao nevidljiv. Postade svesna da ve gleda kroz njega, duž
beskona ne kolone odjeka, drugih ljudi poput ovog jednog - bili su razli iti,
ali isti. Koliko ih je bilo? Odjednom požele da je sa uvala neku evidenciju o
tome. Na taj na in bi prošlost dobila neku proporciju, neko ose anje apsoluta.
Ovako je sve posivelo od starosti, sve postalo prašno-sivo od neupotrebljavanja;
jedna zbrljana slika, zaglupljuju a i besmislena. Kad bi bar jednom, jednom,
došao neki stranac koji je ne e pogledati i videti pre ženu nego vladarku, prvo
varvarku, a tek posle iskusnog šefa države...
"...vreme u... hm... sallak... tranzit. To je, zna i, ja ne mogu dobro
jedno profit od so, onda zato mogu samo..."
"Ispravka, majstore trgovine." Nagnula se malo napred, preko stola. "Vreme
tranzita odavde do Cie-Puna je, ako emo pravo, pet meseci kra e nego što si sad
rekao, što tebe dovodi u ta nu sinhronizaciju sa njihovim ciklusom kolodijuma.
Iz tog razloga, prevoženje naših manganijumskih soli na Cie-Pun je izuzetno
unosno."
Trgov eva vilica se trznula. Arienrod se ironi no osmehivala dok je
izbacivala prezentacioni disk iz ita a i odbacivala ga da klizne po poliranoj
mermernoj površini, u pružene ruke trgov eve. Onaj ko jednom doputuje ovamo
o ekuju i naivku i slabi a, drugi put ne e. "Možda bi trebalo da do eš neki
drugi put, kad ti injenice budu bolje poznate."
"Vaše viso anstvo, ja..." Sagnuo je glavu, plaše i se da je pogleda u o i;
nadmeni matori džukac koji je najednom podvio rep. "Naravno, naravno, toliko
pravu ste, ja glupo... heh... pogrešio. Ne zna kako tako greška. Vaša ponuda...
prihvati, sad kad moja greška vidi."
Osmehnula se još jednom, nimalo ljubaznije. "Kad se ovek nagleda tolikih
'grešaka' kao ja, majstore, onda nau i da sam ne greši mnogo." Ona pogleda u
prošlost, u daleki po etak, kad se saplitala o svaku lažljivu 'grešku' koju su
tu ini nabacivali na njenu stazu - kad je o svakoj odluci morala svoje Starbake
prvo da pita, bez obzira da li je bila re o stvarima krupnim ili sitnim,
o iglednim ili nejasnim. A informacije koje je od Starbakova dobijala nisu uvek
bile od one vrste njoj potrebne... Me utim, dok su proticali meseci, godine,
decenije, Arienrod je sagledavala cene svojih grešaka; iskustvom nau ene lekcije
nikada nije zaboravljala, greške nikada ponavljala. "Dobro, pošto si uvideo
neta nost tvojih prora una, sklona sam da postupim suprotno od onog što mi razum
govori i da ti odobrim te ugovore za transport i trgovinu. Štaviše..." Sa ekala
je da on opet digne pogled ka njoj; vrebao je svaku re . "Možda imam i jedan
dodatni mali posao koji bih mogla da nabacim tebi; evo, sad se setih. Posao
koristan obema stranama, dabome. Znam jednog trgovca koji je upravo prispeo i
koji ima malu, ali dragocenu zalihu ledoptre. Namerava da je nosi na Samathu."
Ali samo ako nema nikakvu drugu mogu nost. "Ledoptra bi na Cie-Punu išla po
daleko ve oj ceni, kao što ti je poznato." Poznato je i njemu, ali on ne zna da
si ti došao na kosmodrom. "Uz razumnu proviziju bila bih voljna da ga ubedim da
eš ti sa zadovoljstvom preuzeti ledoptru od njega."
Pohlepa je liznula trgov evo lice; sumnja, tako e. "Nisam si-guran - ak
ima do-voljno kargo-stabili-zator... za tako lo-mljivo tovar, Vaše Viso-
anstvo."
"Imao bi ti dovoljno kargo-stabilizatora, ako bi taj kompjuterizovani
bibliote ki sistem ostavio ovde, na Tijamatu, umesto što s s njim potegao na
Cie-Pun."
Zinuo je. "Otkud ste... misli... to bi, heh, protiv za-kona."
Razlog više da se jedan takav resurs na e ovde, gde je zaista potreban.
"Nesre a na putu. Previd. Stalno se takve stvari dešavaju, prilikom transporta
raznih roba preko galaksije. Dešavalo se to tebi i ranije, sigurna sam."
Insinuacija. I blef, a ne zaista sigurno znanje. Pratila je šta se dešava na
njegovom licu.
Nije odgovorio, ali se pokazala neka divlja pamika, daleko u dubini
njegovih tamnih o iju.
Jeste, saznala sam ja sve o tebi... gledam tvoje odjeke ve sto pedeset
godina. "Ledoptra je daleko unosniji tovar. A kad stigneš na Cie-Pun i greška
bude otkrivena, ništa ne e mo i da se preduzme po tom pitanju - Kapija e biti
ve zatvorena. Sve je to, vidiš, vrlo jednostavno. Toliko, da je ak i za tebe
dovoljno jednostavno. Profit - ništa drugo nije zaista važno, a?" Za Zimu,
profit u znanju; dobitak koji se ne može novcem kupiti. Nasmešila se samo u
sebi, zbog tajnog znanja o svim sli nim profitima koje je nagomilala, na sli ne
na ine, tokom dugih godina; zbog znanja o tihom nagomilavanju tehnologije i
informacija radi suprotstavljanja predstoje em vremenu gladi.
Trgovac je klimnuo glavom, pogledom i sad kradom pretražuju i uglove sobe.
"Da, Vaše Viso- anstvo. Ako Vi tako ka-žete."
"Onda u obezbediti da se to tako uradi. Možeš i i."
Otišao je; nije ga trebalo ube ivati da ode. Spustila je pogled,
izgovorila nekoliko beležaka za rikorder u stolu.
Kad je opet digla pogled, na vratima je stajao Starbak, sa zbunjenim
divljenjem u o ima.

"Zna i... tako. I to ti je sve?" Arienrod se naslonila unazad, u mekano


sedište iza radnog stola, i oslušnula kako sedište, zato što se po ela u njemu
ljuljati, uzdiše na dobro znani na in.
"'To mi je sve'?" re e Starbak i nasmeja se, ne bez ogor enja. "Ceo dan se
vu em po Ulici i radim kao stoka da bih zadovoljio tvoja zanimanja. Šta je sad,
nisam ti doneo dovoljno veliki tovar tra eva? Zar ona ku ka plavanka nema i
ovako dovoljno nevolja, moram li da joj dosoljavam? Zar..."
"U jedno ranije doba, znaš, ovakvo moje pitanje bi te pogodilo itekako
žestoko", re e Arienrod naginju i se opet napred, i oslanjaju i lice u 'zdelu'
od sastavljenih šaka. "Nekada je Ukres Svetlohodni jedrio na mom osmehu, a
ceptao zbog mog mrštenja. Da sam tad rekla 'i to ti je sve?' on bi pao na kolena
i molio me da mu odredim još neki zadatak; ma kakav, samo da budem sre na."
Napu ila je usne neozbiljno, kao da se duri, ali u tim re ima bili su umotani
brija i, koji su sekli nju, iznutra.
"A ti si mu se smejala da je budala." Starbakove pesnice u crnim
rukavicama bile su prkosno oslonjene na njegove kukove. Ali ona je sedela, ne
reaguju i, i puštala da re i ine svoje; posle nekoliko trenutaka, njegove šake
su pale, a i njegov pogled s njima. "Ja sam ono što si htela da budem", re e on
tiho, gotovo ne ujno. "Žao mi je ako ti se to ne svi a."
Da... a i meni je. Nekada je znala toplinu zaboravljenog leta kad ga je
gledala, kad ju je grlio. Ali zaboravio je Leto, i ona sad više nije videla
nikakvu prošlost u njegovim promenljivim zelenim o ima: ni svoju, ak ni
njegovu. Samo odraz sebe same: Snežna Kraljica, ve ita Zima. Zašto moram uvek
biti prejaka za njih? Uvek prejaka... pošaljite mi nekog koga ne mogu da
uništim.
"Je li ti žao? Što si dozvolila da ja postanem Starbak? Zar nisam obavljao
posao?" Bez ikakvog prkosa više.
"Nije mi žao. Bilo je neizbežno." Ali je meni žao što je bilo neizbežno...
Našla je osmeh, odgovor nesigurnom de aku koji je ukrao glas Starbaka. "Obavljao
si i obavljaš ga veoma dobro." Previše dobro. "Skini masku, Starbak."
Podigao je ruke, skinuo crni šlem, stavio ga pod ruku. Osmehnula se vide i
ognjeni sjaj njegove rasute kose, to lepo lice još i sad isto, sveže i
mladala ko... ne, ne više stvarno isto. Ne više. Baš kao što ni njeno lice više
nije isto. Iza njenog osmeha, njene o i prestadoše da se osmehuju; videla je
kako se, zbog toga, i njegov osmeh gasi. Gledali su se neko vreme utke.
Najzad se otrgao, protegao, zauzeo nekakvu pozu, samosvestan kao ma or.
"Ne e ti smetati ako sednem? Bio je dug dan."
"Ma, naravno, samo ti sedi. Uverena sam da ovek mora da se nervira kad se
valja u porocima iz dana u dan tako predano kao ti."
Namrštio se sedaju i u jednu od dve nasuprot postavljene fotelje u obliku
pti jih krila, na intimno ogromnom rastojanju, itavoj provaliji, izme u radnog
stola i ulaza, izme u njega i nje. "Ne, to je dosadno." Iznenada se nagnuo
napred, posežu i glasom preko prostora. "Svaki minut izgleda kao godina.
Stravi no mi je dosadno kad nisam s tobom." Naslonio se opet unazad, ali je
nastavio da se vrpolji nemirno, beznadno. Opipavao je van-tijamatovsku medalju
koja je visila i njihala se u svilenom razrezu njegove napola otvorene košulje.
"Ne bi trebalo da ti je dosadno. Stvaraš sve nove i nove probleme plavcima
- ženi koja je kriva što smo izgubili Lunu." Silom je održavala poslovni ton
svog glasa, oblikuju i svoja ose anja u oružje kojim e kazniti... koga?
Slegnuo je ramenima. "Više bi mi to prijalo kad bih video i neke
rezultate. Ona se drži na vrhu."
"Dabome. I drža e se tamo sve do gorkog, gorkog kraja. Svaki dan onog što
je trebalo da bude njena slatka pobeda, bi e joj dan peša enja bosim nogama po
lomljenom staklu... Ostani sutra ovde, u Palati, pa u te pustiti da je gledaš."
"Ne." Odjednom je pogledao ka svojim stopalima. Primetila je, ne bez
iznena enja, da mu lice gori. "Ne, ipak ne želim to da gledam." Šakama je
prelazio duž svog opasa a sa zakivcima, traže i nešto ega tamo, ve odavno,
nije bilo.
"Kako god želiš. Ako uopšte znaš šta želiš", re e ona, napola kriti ki i
napola zabrinuto. Nije reagovao; zato ona nastavi: "Moram re i da se Pala-Tion
držala tvrdoglavije nego što sam o ekivala. Ona se može slomiti; o ekivala sam
da e dosad pokazati ve e stresne frakture. Sigurno dobija podršku odnekud."
"Gundalinu. Jedan od inspektora. Ostali ga mrze zbog toga, ali on ne haje,
zato što misli da je bolji od njih."
"Gundalinu? A, da..." Arienrod spusti pogled ka mašini za beleženje.
"Ima u to na umu. Postoji i neki stranac po imenu Ngenet; ima plantažu u
udaljenim oblastima, obalsku. Odlazila je tamo, njemu u posetu, koliko shvatam.
Prijateljstvo iji koreni su sumnjivi..." Zagladila je kosu, pilje i u murale
iza Starbakove glave, u belu crninu zimske oluje koja se obrušava, urlaju i, sa
planinskih vrhunaca ledom krunisanih, i uništava dolinu i svet oko jednog
usamljenog uporišta Zimaca. "Na njegovoj plantaži nikad nije bila žetva?"
Starbak se uspravio u fotelji. "Nije. On je van-Tijamatovac. Mislio sam da
ne možemo bez njegovog..."
"Tako je. A on strogo zabranjuje, mrzi celu tu stvar. E, sad, pitam se ja,
šta e se desiti ako ti izvedeš lov u tom njegovom rezervatu, a Pala-Tion nije u
stanju da te kazni?"
Nasmejao se, ne pokazuju i više nimalo dvoumljenja. "Desi e se dobar lov.
I prekid jedne ljubavne veze?"
"Sve to za jedan dan posla." Smeškala se. "U tom završnom lovu, u našoj
mreži e se na i i poneka duša."
"Kona ni lov..." Starbak se zavalio u 'krilo' naslona fotelje. "Znaš, uo
sam na ulici nešto zanimljivo. uo sam da je Izvor imao jednu pono nu
posetiteljku pre nekoliko no i. uo sam da si to bila ti. Pri a se, štaviše, da
možda nisi voljna da prihvatiš kraj vladavine Zime." Digao je pogled. "Kakav mi
je sluh?"
"Izvrstan." Klimnula je glavom, osluškuju i tišinu koja im je pravila
društvo. Iznena ena, da - ali samo malo. Znala je njegove izvore informacija,
znala je da koristi Persefonu koja koristi Hernija. ak joj se i svi ala njegova
dovitljivost. Samo ju je malo iznena ivalo da su njene namere tako providne
svima njima. Mora e bolje da pripazi na tu Persefonu.
"A je l'?" re e Starbak pritiskaju i kolena pesnicama. "I ti bi mi, kao,
uskoro rekla o tome? Ili bi me pustila da verujem da emo nas dvoje biti zajedno
gurnuti u more kad do e Svetkovina?"
"Ma, rekla bih ja tebi - pre ili kasnije. Samo sam uživala da slušam kako
mi se zaklinješ da ne bi ni mogao ni hteo da živiš bez mene... ljubavi moja
najdraža." Zaustavila je njegov gnev pomo u te tri re i koje su, neo ekivano,
došle iz njenog srca.
Ustao je, prešao preko sobe, zaobišao srebrom obrubljenu krivinu njenog
radnog stola, prišao joj. Ali ona je podigla obe šake, zaustavila ga, tiho ali
vrsto. "Prvo da me saslušaš. Pošto si pitao, ho u da znaš. Nemam nameru da
po em pokorno i budem prineta na žrtvu, i da sa mnom bude u more ba eno i sve
ono što sam se borila da ovaj svet postane. Nikada nisam to nameravala. Ovog
puta, u ime svih bogova kojima ovde nikad nije bilo mesto, ova planeta ne e
ponovo potonuti u neznanje i stagnaciju, kad stranci odu!"
"A kako eš to spre iti? im stranci odu, mi smo izgubili podršku, osnovu
naše vlasti." Sa zadovoljstvom je slušala ovo njegovo nesvesno stavljanje na
njenu stranu. "Oni e se postarati da izgubimo vlast. Onda više ne emo mo i da
suzbijemo Leto, kao što se ni godišnja doba ne mogu suzbiti. Ovo e opet biti
njihov svet."
"Tebi je neko ispirao mozak." Odmahnula je glavom, i pokazala pokretom
šake, otežale od prstenja, ka gradu onostran zidova. "Letnjaci e se okupiti u
Karbanklu za taj Festival, bi e na našem terenu. Treba nam samo jedan potez,
nešto da ih sredimo neo ekivano... nešto kao epidemija. I to neka takva na koju
smo mi Zimci imuni, zahvaljuju i udima van-tijamatovske medicine."
Starbakovo lice se izvilo. "Ho eš re i... da bi ti to mogla da uradiš? Da
bi htela...?"
"Da, i da!" re e ona. "Da li si još toliko vezan uz te neznalice, uz te
sujeverne varvare, da nisi spreman da žrtvuješ nekoliko njih za budu nost ovog
sveta? To što oni rade, direktno ide u korist van-Tijamatovaca; postoji
svojevrsna zavera izme u njih, da suzbijaju nas, Zimce, narod koji ho e da se
izbori da Tijamat bude ravnopravni partner u Hegemoniji. Ve hiljadu godina
zavera im uspeva! Je l' ti želiš da se tako i nastavi, zauvek? Nije li vreme da
malo bude i po našem?"
"Jeste! Ali..."
"Ništa ali. Šta su tu ini i Letnjaci ikad u inili za tebe, osim što su te
izdavali i napuštali?" Posmatrala je kako te re i po inju da obavljaju svoj
posao u mra nim uglovima njegove duše koju je ona tako temeljito istražila.
"Nisu ništa." Njegova usta bila su kao razrez nožem. "U pravu si - oni su
to zaslužili, onim što su... uradili." Njegove šake stegle su se preko opasa a
kao kandže kad se zarivaju u meso. "Me utim, kako možeš tako nešto da pripremiš
a da plavci ne saznaju?"
"Sredi e Izvor. Udesio je on za moj ra un i neke druge 'udarce sudbine',
ak i onaj koji se desio prethodnom zapovedniku policije." Gledala je kako se
Starbakove o i šire. "Ovo e biti u nešto ve em obimu; ali, za nagradu koja se
sastoji od cele koli ine vode života koju eš ti doneti sa poslednjeg lova,
Izvor e, sigurna sam, obezbediti da se taj posao obavi delotvorno. On je astan
ovek, na neki njegov na in."
"Ipak, to e morati da se desi pre nego što poslednji brodovi uzlete. Ne e
li plavci ipak pokušati da..."
"Kad im je predsednik Hegemonijine vlade ovde, a kapija se zatvara? Beža e
oni; ostavi e nas u haosu, uvereni da emo se uskoro na i i u moru. Znam ja
njih... prou avam ih ve vek i po."
Uzdahom se rastao od svog otpora. "Znaš ih bolje nego što sami sebe
znaju."
"Znam ja svakoga tako." Ustala je sa sedišta, dopustila da je kona no
zagrle njegove ruke. " ak i tebe."
"Mene naro ito." Dahnuo je te re i u njeno uvo, ljube i joj vrat, grlo.
"Arienrod... imaš moje telo; dao bih ti i dušu kad bi samo htela da je uzmeš."
Dotakla je jednu plo icu na radnom stolu. Otvoriše se vrata u pogodniju
sobu. Arien pomisli, sa tugom: Ve sam ti je uzela, dragi moj.

26.
"Registrujem topla tela negde dole, inspektore." re e pilot, Tier-Pardi,
prenuvši se, kao retko kad, iz svoje ohole utljivosti. "Izgleda otprilike kao
da su ljudi. Duž one raseline levo; tamo ima žbunja, gde se mogu skrivati."
"Da li upotrebljavaju ikakav izvor energije?" Gundalinu je zabio roman o
Staroj Imperiji u džep svog teškog kaputa i nagnuo se napred na sedištu, tako da
su ga gornji bezbednosni kaiševi patrolne letilice pritisnuli ispod grla. Najzad
akcija... Virnuo je kroz vetrobran, tragaju i o ima nedovoljno mo nim, ljudskim,
za makar i najmanjim znakom onoga što je njihova svevide a oprema registrovala.
Ve dan i po su tragali za tom bandom lopova koji su nedavno provalili na
kosmodrom. U po etku je trag bio mutan, ali postepeno je postajao svežiji. Na
listi nedostaju e robe našao se i jedan sanduk sa prenosivim teškim zra nim
oružjem koje je pripadalo policiji; Gundalinu se pitao kako su, kog vraga,
lopovi uspeli da se do epaju toga. Nomadi su naj eš e bili slabo naoružani, pa
su zato izbegavali sukobe i gledali da uvek pro u neopaženo. Me utim, bili su
nemilosrdni i sirovi baš kao i ovo podru je crnog i belog koja im je davalo
uto ište; nekoliko stranaca im se našlo na putu i nomadi su ih poubijali maltene
kao usput. Gundalinu je bio rešen da se postara da nomadi, posle ove nove kra e,
ne promene metod delovanja.
Pogledao je opet dole, na podatke ispisane na instrument-tabli, da ih sam
proceni, ali Tier-Pardi istovremeno re e glasom kao da peva: "Da, gospodine! Evo
zakucali smo ih kona no, inspektore, oni imaju motorne sanke tamo dole." Tier-
Pardi se nasmeja zlobno. "Nalete u nisko, da se upišaju od straha; posle ne e
biti teško da pokupimo te majkoljupce, a?"
Gundalinu je zaustio da uzvrati nekim skepti nim re ima, ali tog trena
njegov pogled zape za crveni bljesak na slede em instrumentu - upozorenje na
najve u opasnost - "Odmah nas izvuci odavde!"
Pružio je ruke napred, preko Tier-Pardijevog zapanjenog i tromog tela,
cimnuo kontrolnu polugu unazad, prešao u strmu uzlaznu zavojitu putanju. Ose ao
je kako se poluga trza, kao da ho e da se otme njegovoj kontroli. "Ajde,
ajde..."
"Ma šta ti je ins..." Tier-Pardi ne dovrši. Skrivena munja usmerene
energije pogodi njihov brodi odozdo i on po e da pada.
Gundalinu je sagledao kratkotrajnu vrtložnu sliku crnog, belog i plavog,
koja mu se kao fotografija urezala u mozak, neizbrisivo; vrtoglavi slobodni pad
okretao ga je poput lutrijskog to ka. Onda su stabilizatori letilice uspeli da
se reintegrišu i da zaustave njihovo košmarno tumbanje. Ali pad nije prestao -
letilica je bila mrtva u vazduhu, padala je kao kamen. Bilo je to obrušavanje
bez ijednog zvuka, koje se moralo završiti njihovim leševima na tlu. Ekrani u
patrolnom amcu pokazivali su nasumi ne obrasce svetlosti; ra unar nije reagovao
na Gundalinuove izvikivikane glasovne komande. Gundalinuova ruka nagonski po e
do dugmeta za ponovno paljenje motora; pritiskao ga je mnogo puta i njegov
ošamu eni mozak najzad priznade zašto nikakvog odaziva nema: zra no oružje je
pogodilo i pretvorilo u šljaku, zaštitni omota njihovog bloka za snabdevanje
energijom, i tu se više ništa nije moglo u initi. Ništa - Tier-Pardi je sedeo
otvorenih usta, kao neka plasti na lutka, stvaraju i neke zvuke za koje je
Gundalinu u prvi mah pogrešno pomislio da su smeh. Nestade nebo, polete im u
susret zgužvana oblaku sli na površina snega prose ena crnim o njacima kamenih
litica...
Prvo su uleteli u sneg, a tek posle toga tresnuli o liticu; to, i ništa
drugo, spaslo ih je. Zaorali su kroz sneg, kao kroz jastuk zaslepljuju e beline
koja je ublažila udarac koji je ipak bio toliko snažan da je Gundalinuov šlem
na inio veliko udubljenje na plasti nom vetrobranu.
Dugo je ležao bez pokreta, presami en u zahvatu bezbednosnih kaiševa;
slušao je zvona, nemo an da usredsredi o i ili da na ini ma kakav zvuk. Znao je
da mora nešto važno da kaže, da upozori - ali to nije uspevao da oblikuje u
svojim ustima, pa ak ni u svom umu. U kabini mu je bilo vru e, i to mu se u ini
udnim, jer, evo, pod snegom su. Zakopani. Mrtav i sahranjen? Sklopio je bolne
o i. Neki smrad... u vazduhu. Vazduh je bio sve gori, mirisao je na paljevinu...
nešto gori.
O i mu se napuniše vodom; on ih ponovo otvori. Gorela je izolacija. To je
to. Snežna lavina oko prozora pretvarala se u kašu, klizila te no nadole.
"Pa'di. Peopere enje. Naolje." Re i nerazumljive i njemu samome. Prodrmao je
Tier-Pardija, ali taj je, sklopljenih o iju, mlitavo visio napred, u
bezbednosnim kaiševima. Gundalinu se po e boriti da se oslobodi svojih kaiševa,
i posle nekog vremena uspe da ih otka i. Pokuša da otvori vrata, ali ona su bila
još zapre ena masom snega. Po e udarati pesnicom po njima, beskorisno; svaki
udarac vra ao mu se kroz kosti, u bolno pulsiraju u glavu. Najzad uspe da se
izvije postrance i upre nogama o vrata. Gurao ih je svom snagom, koja mu se
postepeno vra ala, i svim svojim strahom. Vrata po eše da popuštaju, santimetar
po santimetar, onda se sama odapeše snažno uvis, tako da Gundalinu izlete na
sneg, maltene izba en.
Do ekao se na kolena, u bari poluotopljene snežne kaše, šokiran udarima
hladno e i vreline na telo prepuno bolova. Oslanjaju i se na bo nu stranu
patrolne letilice, pridigao se, prisiljavaju i svoje gumene noge da se zabrave i
da ga podrže; razabrao je odakle dolazi opako žarenje energetskog bloka koji se
bliži kriti noj ta ki, a odakle ledeni zahvat vetra. Mora izvu i Tier-Pardija
napolje i što dalje, pre nego što se ova policijska lete a kola pretvore u
zvezdu.
Nagnuo se u kabinu, ali nešto ga dohvati za okovratnik i cimnu nazad, opet
na sneg. Sad nije za uo zvona, nego ružnu muziku ljudskog smeha koji se razlegao
iza njega, i u obliku odjeka vra ao od litice. Ružnu, jer je znao da je uperena
protiv njega. Prevrnuo se, pridigao na kolena da se suo i sa svojim mu iteljima
- video bez imalo iznena enja bele parka-jakne, bele omota e oko nogu, pet-šest
bledih, amorfnih lica napola zaklonjenih debelim drvenim 'nao arima' sa po
jednim vodoravnim prorezom preko sredine, poput izbuljenih o iju neke porodice
insektoida. Ali ovo su bili ljudi, itekako - nomadski Zimci, sto ari koji gone
krda pfala, ali koji su postali lopovi zato što im se ukazala prilika, odbacili
svoju tradicionalnu ode u blistavih boja i navukli antisepti nu kamuflažu
arkti kih komandosa. Udarac po le ima prekide ovo odmeravanje i Gundalinu se
pruži po snegu, potrbuške; oseti da ga neko prevr e i vešto razoružava. Sa
trijumfalnim krikom jedan bradonja podiže u vis Gundalinuov pištolj za
paralizovanje, kao da je to nagrada osvojena na nekom takmi enju.
Gundalinu je seo i po eo da briše sneg sa lica, zaboravljaju i
nedostojanstvenost svog položaja zato što mu je nešto drugo bilo veoma hitno
potrebno. "Ovo e da eksplodira!" Pokazivao je prstom, ne znaju i sigurno koliko
e ga oni razumeti. "Pomozite mi da ga izvu em; nema mnogo vremena!" Pridigao se
na noge; oseti olakšanje uju i zapanjeno mrmljanje koje se širilo kroz tu
grupicu. Po e opet ka patrolnim kolima, ali drugi bandit tamo stiže pre njega.
Nomad se uspravi drže i Tier-Pardijev pištolj i cere i se zadovoljno. "Ovaj
unutra nije nizašta. Bilo je samo ovo. Unutra mnogo vru e. Nema zašta da se
u e." Cev staner-pištolja je lutala tamo-amo; najzad se zaustavila okrenuta ka
Gundalinuovim prsima. "Paf. Paralisan plavac!" Smeh, de a ko visoko kikotanje,
dopre iz te figure umotane u krzna.
Gundalinu stade, gledaju i pored mladi a i vlaknaste njuške pištolja. "On
nije mrtav, samo je ranjen! Živ je, treba ga izvu i napolje..." Dah mu se dizao
ispred lica, beo.
Ali za u se oštra komanda i bradonja koji mu je uzeo oružje i još jedan
ovek uhvatiše ga za ruke. Po eše da ga odvla e od letilice. Omladinac je gordo
stupao iza njega. Iako je, kao i ostali, umesto obi nih imao izme sa proširenim
'krpljama' za sneg, povremeno je propadao kroz pokoricu snega, smeju i se.
"Ne! Ne možete ovo da uradite. On je živ, prokleti bili, izgore e živ
tamo!"
"Bud' sre an da samo gledaš. Da nis' ti." Bradati se nacerio pored njega.
Prinudno su ga odveli ak do jedne grupe oborenih stena izme u kojih su
bile sakrivene njihove motorne sanke. Onda su svi stali, okrenuli se, zauzeli
mesta iza stena da vire ka letilici. Ta dvojica koja su ga vrsto držala za ruke
prisiliše ga sada da se i on okrene i da gleda kao i ostali. Video je, u
daljini, letilicu, oko koje je sad bio istopljen sav sneg; tupo crveno usijanje
se širilo zgužvanom površinom letilice. On diže pogled ka nebu, pune i o i
nebeskim plavetnilom, mole i se bogovima osam zasebnih planeta da Tier-Pardi ne
postane svestan ovog što mu se doga a.
Ali nebo je bilo prazno, a u praznoj beloj tišini zale enog sveta Zime
jedna lopta prže e sun ane svetlosti zaseni mu vid sasvim, a udarni talas koji
brzo stiže oduze mu sva druga ula.
Svest mu se vratila u telo tek posle bola; ležao je naslonjen le ima na
jednu stenu, a nomadi su se vrzmali uokolo i pokazivali prstom negde mimo njega,
utišani od strahopoštovanja. Jedan od njih nervozno se nasmejao. Pam enje mu se
vratilo i on se seti zašto se smeju... i naže se na jednu stranu i ispovra a na
ugaženi sneg.
"Poslali te da nas pobiješ. A tebi muka im neko pogine!" Neko od nomada
je stao iznad njega i pljunuo. Pljuva ka je pala na debelu tkaninu njegove
uniforme i, pred njegovim o ima po ela da se ledi. On diže pogled, svestan sada
koliko mu ledeni vazduh pali plu a dok ga udiše, svestan injenice da je upravo
doživeo da ga pljune jedna varvarka, matora veštica sa licem nalik na ribarsku
mrežu, koja na Karemofu ne bi bila dostojna da je dodirne ni najniži
neklasifikovani.
Pridizao se, i dalje se naslanjaju i le ima uz stene, nespretan od
krutosti i hladno e. Najzad je stajao, i sad je mogao gledati odozgo na nju.
Re e, glasom koji se prelamao od besa: "Vi ste uhapšeni, zbog ubistva i plja ke.
Vra ate se sa mnom na kosmodrom, da izi ete pred lice pravde." uju i te re i,
nije mogao sasvim da poveruje da ih je izgovorio.
Baba je piljila u njega ne veruju i, a onda prasnula u vulgaran, mraznim
obla i ima zaogrnut smeh; obuhvatala se rukama oko tela. Ostali banditi po eše
da se okupljaju oko njega. Prva žrtva ih više nije zanimala, zato što više nije
postojala. " uješ ovoga?" Gurnula je jednu artriti nu kandžu ka Gundalinuovom
licu. " uješ šta nam rek'o? Kmezavi stranac, kožura jedna prljava. Kaže, svi smo
u'apšeni! Šta mislite o tome?" Odmahnula je rukom.
"Lud sto posto", re e jedan od muškaraca široko se osmehuju i. Gundalinu
je ocenio da postoje još tri muškarca i još jedna žena u ovoj grupi... naga ao
je da je i onaj 'de ak' tako e žensko, ali nije bio siguran u to. Na ovoj
prokletoj planeti civilizovano ponašanje se preokretalo naglavce, tako da on
nije mogao ništa da oceni po onim merilima koja su njemu bila poznata.
Ali jednu stvar je ocenio jasno - iz ovoga se ne e živ izvu i. Sad e ga
ubiti. Od tog uvi anja hvatala ga je nesvestica; oslonio se ja e le ima uz
stenu, da ne padne. Gledao je kako dižu drvene 'nao ari' sa o iju na elo da ga
bolje pogledaju, i u njihovim o ima boje neba, oko kojih su bili obru i beline,
nije video nimalo milosti. Jedan od njih po e da pipa rukav njegovog kaputa;
Gundalinu trže ruku od njega.
"Šta emo s ovim?" Ta mlada osoba - devojka, ipak - se progurala pored
jednog muškarca da što bolje vidi Gundalinua. "Da bude moj? O, mama, daj da bude
moj!" Staner-pištolj opet je bio naciljan u Gundalinua. On uvide da se mala
obra a babi. "Za moju zbirku."
Izi e mu pred o i neo ekivana vizija: njegova sopstvena glava, unakažena i
nabodena na kolac, kao par e mesa u zamrziva u u nekoj groznoj klanici. Stomak
mu se opet splete u vorove; on pritisnu jezik o nepca. Bogovi! o, bogovi, ne
ovako. Ako moram da umrem, neka bude isto... i brzo.
" uti, derište", re e matora oštro. Devojka se iskezi iza njenih le a.
"Ja kažem, ubi' ga sada, šamanko", re e druga žena. "Ubi' ga ružno. Onda
e se plaše drugi stranci da do u više ovde."
"Ako me ubijete oni nikad ne e prestati da dolaze da vas progone!"
Gundalinu je zakora io napred, video kako dva noža izlaze iz skrivenih kanija.
"Ne može tek tako lako da se izvu e onaj koji ubije inspektora policije. Oni
ne e prestati dok vas ne na u." Znao je da sve to pri a samo sebi za utehu, jer
nije bilo istina. Ose ao je koliko su sakate te njegove lažljive re i, znao je
da to ose aju i oni. Po e da drhti.
"A ko e ikad zna šta 'e bilo?" Babuskera je opet razvukla lice u veliki
osmeh; zubi su joj bili besprekorni, beli kao sneg. Zapitao se, apsurdno, da li
su lažni. "Mož' bacimo tvoj leš u pukotinu, led ti samelje kosti. Ni svi tvoji
bogovi ne e na u 'de ležiš!" Naglo je podigla neko oružje koje je dotad visilo o
njenom boku i pritisnula ga o njegova prsa, tako jako da je naleteo le ima na
stenu i nešto iznena eno promrmljao. "Misliš, mož' da nas loviš u našoj zemlji,
stran e? Ja sam Majka. Zemlja mi 'e muž, stene i ptice i životinje mi deca.
Govore mi, znam njihov jezik." Ludilo je pretvorilo njene o i u porcelan. "Kažu
mi kako da ulovim lovca. A sad ho e da im se prinese ponuda. Nagrada."
Gundalinu je spustio pogled ka dugoj, blistavoj metalnoj cevi koja ga je
tako pritisnula uz ledenu stenu; prepoznade policijski model elektronske
buktinje, a onda mu se o i zamutiše, gube i žižu. Stao je uspravno, sa krutim
dostojanstvom, kontrolišu i svoje fizi ke reakcije samo snagom volje; stara je
uzmakla polako. Izmakli su se od njega i drugi, da ih ne zahvati odbijena
energija; ostaviše ga samog u krugu snega koji se vrtložio. Usta su ha bolela,
plu a su ga bolela od lednog vazduha. Sad mu svaki dah može biti poslednji, ali,
eto, u njegovom umu se ne odmotava nikakav ubrzani film životnih prizora, nema
dubokih otkrovenja univerzalne istine... u ovom završnom trenutku, nema ni ega:
baš ni ega...
Stara podiže oružje i povu e obara .
Gundalinu se zanjiha od udarca koji ne do e; otvori o i za koje se nije
se ao da ih je zatvorio, taman na vreme da vidi kako stara pritiska okida
ponovo i ponovo, bez rezultata. Progun ala je besno i protresla elektronsku
buktinju; iz kruga nacerenih posmatra a digoše se psovke uskra enosti.
Pošao je nesigurno napred, pružio ruke. "Daj - da ti namestim to."
Zapanjenost se vratila u isprane plave o i; ona trže buktinju van njegovog
dohvata.
Stajao je strpljivo, ruku pruženih sa dlanovima nagore. "Zaglavilo se. To
se stalno dešava. Mogu da popravim, ako mi daš."
Namrštila se, ali se njen izraz lica neznatno promenio; na inila je jednu
malu kretnju glavom. Bio je svestan da su sad dva staner-pištolja uperena na
njega, i da mu nikakav pokušaj bekstva ne bi uspeo. Ona mu gurnu buktinju u
šake. "Namesti. Ako si tol'ko rad da umreš." Njen ton je nagoveštavao da je on
sišao s uma; a on se zapita nije li to ta no.
Kleknuo je na jedno koleno, kao da tone. Oseti ujed snežne hladno e kroz
nogavicu pantalona. Postavio je buktinju da leži u ravnoteži na butini, skinuo
rukavice i otkop ao kutiju za pribor koju je imao na opasa u. Izvukao je
magnetizovanu žicu tanku kao nit i zavukao je u jedan otvor pri dnu drške
oružja; blagim pouzdanjem po eo je da ispituje skrivene mehanizme unutra.
Oznojene šake lepile su se za ledeni metal dok je radio; ali, on je to jedva
prime ivao. Napipavaju i prolaz kroz nevidljive puteve, došao je najzad do onog
bitnog raskrš a na kome su se dve komponente zaglavile jedna uz drugu. Opet
izvu e žicu, obazrivo, zadovoljan što problem nije bio teži nego što je
o ekivao. Vrati žicu ta no na mesto u kutiji, pitaju i se zašto gubi vreme na
to, i pruži buktinju opet staroj ženi. Suo i se sa njenim pogledom bezizražajno.
"Trebalo bi da sad radi. Ne treba da krade naše igra ke onaj ko ne zna da ih
održava."
Istrgla je buktinju iz njegovih ruku, otkidaju i i sloj pokožice zajedno
sa oružjem. Iskrivio je lice u grimasu, ali ruke su mu ve bile kao drvo, bez
ikakvog ose aja, neupotrebljive. Kao i lice; kao i mozak. Ustao je, puštaju i da
rukavice padnu na sneg pokraj njegovih stopala. Bar je dokazao svoju
superiornost u odnosu na ove divljake, i sad bar može umreti isto i asno;
egzekucija e biti izvršena jednim nadmo nim oružjem.
Ali ona ovog puta nije nanišanila ka njemu. Okrenula se, vrsto stegla
elektronsku buktinju i naciljala prema gustišu zimzelenog drve a u podnožju
litice. Opalila je; uo je elektri no pucketanje zraka i video malu eksploziju.
Jedno drvo je planulo. Poklici odobravanja uzdigli su se oko njega, a onda se
žudnja za smr u vratila u divlja, nemilosrdna lica.
Baba je pošla ka njemu vuku i noge. Bukinju je držala u ruci. "Dobro si
ovo namestio, stran e", re e promuklo, smeškaju i se bez imalo ljudskosti.
Kraji kom oka posmatrao je razbuktalo stablo. Dim se nagomilavao uz strme
stene; miris goru eg drveta bio je prodorno tu inski. Ali spaljeno ljudsko meso
miriše kao i svako drugo sprženo meso... "Karemovac sam. Mogu da opravim svaki
deo opreme koji se igde proizvodi. Vezanih o iju. Zato smo nešto više od
životinja."
"Al' e umreš k'o bilo koj' od nas! Tu ine! Zaista ti se mre?"
"Spreman sam da umrem." Stao je uspravnije; itavo njegovo telo sad kao da
je pripadalo nekom drugom.
Digla je buktinju, rukama koje su mal ice drhtale od napora. Spustila je
prst na obara , a pogledom je pretraživala njegovo lice, željna da se on slomi i
da moli za život. Ali, on je rešio da umre a da im ne pruži zadovoljstvo... a
znao je da e umreti u svakom slu aju.
"Ubi' ga! Ubi' ga!" Glasovi su se dizali, sa gledala kim nestrpljenjem.
Rasejano je pogledao taj obru lica, video na licu devojke neki izraz koji nije
mogao imenovati.
"Ne." Stara je spustila cev, cere i se jezivo zlobno. "Ne e ga ubijemo;
nego zadržimo. Mož' popravlja stvari koje maznemo od njegovi' na kosmodromu."
"Opasan je, šamanko!" re e jedan od muškaraca, ljut zbog uskra enosti. "A
ne treba nam."
"Ja kažem, osta e!" zarežala je stara. "O e da mre - gle ga! Ko se ne boji
smrti, lud je. Ubiti ludog, zla sre a." Cerila mu se i dalje, podrugljivo i
samosvesno.
Gundalinu je osetio kako se njegova fatalisti ka omamljenost lagano
raš iš ava; shvatao je: ne e mu dati istu smrt. Pretvori e ga u roba... "Ne
može! Odvratne životinje!" Bacio se na staru, na buktinju. "Ubijte me,
prokletinje! Ne u..."
Refleksno je digla cev iznad glave, zamahnula i tresnula ga njome po licu.
On pade unazad, u nanos snega; na koži ga je pekla krv, a bol je odzvanjao po
unutrašnjosti njegove glave kao vrisak. Ispljunu puna usta krvi i jedan zub,
sede i zaje a iza svojih smrznutih šaka. Nomadi su se polako udaljavali na razne
strane. uo je kako stara daje naredbe, ali nije uo njihovu sadržinu; nije
mario šta te re i kažu, nije mario ni za šta.
"Evo ti... rukavice, glupi. Navuci." Ona mlada je stajala nad njim;
mahnula je rukavicama ka njegovom licu. Uzmakao je malo, pokušao da je ignoriše,
zahvatio šaku snega i vrsto je nabio u svoja pocepana usta.
"Plavac!" Ovog puta je u njegovo lice gurnut Tier-Pardijev pištolj za
paralizovanje. "Plavi de ko, poslušaj!" Bacila mu je rukavice na stomak.
Navukao ih je polako, oko prstiju koji, pokriveni ledom od krvi, nisu više
ništa ose ali. Pomisao da e ga paralizovati, odvu i na motorne sanke i tamo
utovariti kao sanduk rezervnih delova bila je nepodnošljiva. Pa, on se mora
držati sa najve im mogu im dostojanstvom, dok ne na e izlaz iz ove no ne more...
neki izlaz, bilo kakav izlaz.
Nešto mu pade preko šlema, kliznu niz lice kao zmija koja se omotava oko
njegovog vrata. On, trgnuvši se, diže pogled, a om a mu se zateže oko grla.
Devojka se nasmeja njegovom izrazu lica; drugi kraj konopca namota oko svoje
šake u debeloj toploj rukavici. Drsko je stala pred Gundalinua, puštaju i da se
konopac labavo njiše. "Dobar de ko. Mama kaže, 'o e tvoje šake. Ali ja dobijam
ostali deo tebe, za moj zoološki vrt." Spustila je drvene 'nao are' na o i,
napola sakrivaju i svoje uzano, vornovato lice. "Moj mezimac, plavac."
Nasmejala se opet i trgla konopac. "Ajde, plavi! Samo pazi - brzo da ideš."
Gundalinu se brzo osovi na noge i po e glavinjaju i kroz sneg prema
sankama. Znao je: iako ga nisu ubili, svejedno je mrtav; jer se njegov svet
malo as okon ao.

27.
Luna pogleda pored naslona Elsevirinog debelo obloženog sedišta,
oslanjaju i se jako na rukonaslon svog sedišta, u nastojanju da zaviri kroz
zašti eni prozor njihovog brodi a. Tijamat im je bio na vidiku, Tijamat poput
uzlaze eg meseca, ali beskona no lepši oku. Dom. Ona se vra a ku i. Bilo je
teško ne poverovati da se vreme preokrenulo i da e kod ku e zate i sve kako je
bilo, sve kako je trebalo da bude, im se ovaj krug oblacima prošaranog
plavetnila ispod nje raširi i još jednom popuni beskrajnim morem. Ali sad je
znala da, iako to možda nije onaj svet koji je izgubila, postoji na in da se ona
u njemu sna e... i da vrati neke stvari na ono što su bile.
"Štitovi zeleno?"
"Jest."
Slušala je Elsevirina promrmljana pitanja, jednosložne odgovore Svilenoga,
smiruju i ritam jednog rituala ponovljenog nebrojeno mnogo puta. Njihov ulazak u
atmosferu Tijamata nije bio ni onako bolan, ni onako zastrašuju i kao izlazak iz
nje; taj izlazni put sad je izgledao kao da se desio nekom drugom. Slušala je sa
samo pola pažnje, a drugom polovinom je krstarila kroz prošlost i kroz
budu nost, izbegavaju i neizvesnost njihove opasne sadašnjosti. Ništa ne sme sad
da po e naopako, ne sme, ne e. Prošla je kroz Crnu Kapiju; dakle, sudbina joj je
namenila da uradi ovo.
Ali Elsevir se javila Ngenetu, koji nije mogao verovati svojim ušima, pre
nego što su po eli silazak sa orbite, i saznala od njega da više nije u stanju
da ih eka u zalivu Šotouver; da je pre pet godina ostao bez lebdilice, odmah
posle onog njihovog neuspešnog dolaska na Tijamat. Ovog puta oni e morati da
rizikuju više, mora e da si u pravo do njegove plantaže na obali jednog ostrva
južno od Karbankla; Elsevir ne bi mogla ni u kog drugog da se pouzda, kad je u
pitanju ovo poslednje sletanje.
Elsevir je ve neko vreme - nestajala; jedino tom re ju je Luna mogla
opisati tananu metamorfozu koju je posmatrala od trenutka kad su se vratili kroz
crnu rupu. Pokušavala je da sazna šta nije u redu, ali Elsevir je odbijala da
odgovori; ne postaju i ništa manje nežna prema Luni, povukla se ipak u sebe,
ostavljaju i Lunu van.
Ovo je Lunu bolelo i zbunjivalo, sve dok se na brodskom ekranu nisu
pojavile, kao najve a vidljiva tela, dve zvezde, njihovi Blizanci. Onda je
uvidela, najzad, šta je Elsevir iš ekivala i za šta se pripremala: za kraj, onaj
kraj koji e nastupiti u trenutku Luninog novog po etka. Za kona ni rastanak od
dotadašnjeg života i od svemirskog broda u kome e ostaviti gorke i slatke
uspomene iz pola veka svog života. I poslednji rastanak od surogat-k eri koja
joj je mogla dati novi život kao zamenu za stari, a koja joj je, umesto toga,
dala samo još dublji gubitak, koji e tek morati da se pretrpi.
Oblaci beskrajni; njihovo pseudo-more sad im je zaklonilo vidik na pravo
more, dok su leteli sve niže i niže, obrušavaju i se kroz safirnu višu
atmosferu. Uskoro... uskoro e se probiti kroz njih, Luna e uskoro ugledati
odredište, dugu neprekinutu liniju zapadne kontinentalne obale na kojoj leže i
Ngenetova plantaža - i Karbankl.
"...proporcija se pove ala za jedan i - Svileni! Osvetljavaju nas! Prebaci
energiju na..."
Bljesak plavo-bele svetlosti zasenio ih je tako da neba nestade ispred
njih, i zabio bodeže sjaja u Lunine o i; metalna kapsula stresla se ispod njih,
tako da su joj zubi zazve ali. Zacvilela je, savladana nevericom: njihov brod su
napadali.
"Bogovi!" uzviknu Elsevir, glasom koji je bio bliži gnevu nego o ajanju.
"Uhvatili nas, nikad ne emo..."
Još jedna eksplozija raširi se oko njih... zatim, nekoliko trenutaka
tišine. Odjednom komunikator ožive sam od sebe. "...Predajte se odmah, ili ete
biti uništeni. Držimo vas u zraku našeg oružja. Ne možete pobe i."
"Gubimo..." Tre a eksplozija otrgla je ime toga što su gubili i Lunin
upitni povik. etvrta im ne dade više nimalo vremena; panel sa instrumentima je
šištao i cvr ao, preoptere en, zloupotrebljen, dodaju i još jednu nevolju
njihovim tako e ve preoptere enim ulima.
"Isklju i svu energiju!" ula je da Elsevir to vi e, slomljenim glasom;
posle su samo pojedine re i uspevale da se probiju kroz zvonjavu u njenim ušima.
"... nadam... pomisle... smo ve mrtvi..." U kabini zavlada mrak, sa
iznenadnoš u smrti. Lunine žmirkaju e o i prona oše svetlost vazduha napolju:
ona ugleda kako beskona na plava, bela i zlatna polja koja su do tog trena
sa injavala fantaziju neba nestaju, jer je njihov brodi uleteo u gornju
površinu oblaka. Držala se za sedište, broje i svaki otkucaj srca; uvi ala je,
sa svakom novom potvrdom svog življenja, da se još nije dogodila nova eksplozija
- ona koju sada, sasvim lišeni odbrane, ne bi ni videli.
Ispadoše opet iz oblaka, jednakom iznenadnoš u kao kad su u njih uleteli.
Ona najzad ugleda more, široko zatalasano ispod njih: okean rastopljenog kalaja.
Kišne kapi poprskale su široki prozor i razmazale se po njemu, ine i da prizor
mora i neba postane neravan kao kroz suze da je vi en. A oni - još živi. Njihov
LB padao je lu no, sve bliže moru ali i sve horizontalnije, kao 'žabica' ba ena
paralelno sa površinom neke beskona ne bare. Elsevir i Svileni su utke rukovali
kontrolnim aparatima. Luna je utala kao i oni, daju i tako svoj jedini mogu i
doprinos.
"Pazi, Svileni, sad rezervne..."
Dimno siva zaštitna kupa iznad Luninog sedišta sru ila se neo ekivano na
nju, presecaju i Elsevirin glas koji je zapo injao poziv za pomo i tako e
zaklanjaju i Lunin poslednji pogled na površinu mora koja je hitala gore ka
njima, ledeno bela i gvozdeno siva. Ona ostade pritisnuta uz sedište i
imobilisana jastukom šire eg vazduha; ležala je ne opiru i se - i bez ikakve
mogu nosti otpora; njena bespomo nost postala je potpuna. Posle još jedne
ve nosti iš ekivanja, susret metalne sfere i gvozdeno sivog mora odzvonio je
mutno kroz Lunu, kao udarac po nekom drugom; zapanjuju i antiklimaks.
Posle još jedne, male ve nosti, vazdušni jastuk se udaljio od nje
smežuravaju i se, a konus boje dima se podigao. Pobacala je bezbednosne kaiševe
sa sebe i izvukla se napred; stala je izme u dva pilotska sedišta. Sivi štit
iznad sedišta Svilenog se još dizao; a Svileni strese glavom - vrlo ljudski
pokret zbunjenosti. Ispred Lune, morski talasi su besno i uvre eno nasrtali na
prozore; kapljice ledene vode ve su procurivale kroz mrežu 'mraza' koja se na
providnim površinama rascvetala zbog udaraca. itav brodi se pod njenim nogama
propinjao, a praštanje gnevnih voda saletalo ih je odasvud.
Ali kupasti štit iznad Elsevirinog sedišta mirovao je, vrsto uglavljen u
svoj po etni položaj, kao da se nije ni - Luna odjednom pogleda dole, ka
Elsevirinom licu, plaše i se da vidi, ali nesposobna da ne pogleda.
Curak crvenog obilazio je ebonosovu boju Elsevirine gornje usne; ali
Elsevir diže pogled, oslanjaju i glavu na naslon sedišta. "Ništa, draga moja...
samo malo krvarenje iz nosa... morala sam da dovršim poruku. Ngenet stiže."
Sklopila je o i, zagrabila vazduh plitko, kao da teška ruka gravitacije i sad
pokušava da smrvi njene grudi... kao da ih je ve smrvila. Ostade nepomi na, ne
ine i napor ni prst da podigne; kao žena koja ima pred sobom sve vreme sveta.
Luna dota e njeno rame, uplašenom nežnoš u. "Spustili smo se, Elsi. Spasla
si nas. Gotovo je."
"Jeste." Njene o i, ljubi aste i plave, ispuniše se iznena enjem i Elsevir
zapanjeno pogleda u nešto nedostupno njihovim pogledima. "Baš mi je hladno." Gr
pro e miši ima njenog lica.
Istom iznenadnoš u, te o i ostadoše prazne.
"Elsi. Elsi?" Lunina šaka stegla se oko Elsevirinog ramena, protresla... i
pustila, jer nikakve reakcije nije bilo. "Svileni..." okrenula se samo napola,
ne žele i da joj okrene le a "njoj nije... Elsi!" re e mole ivo.
Svileni se ramenom progurao pored nje, u teskobnom prostoru izme u
sedišta. Pružio je hladne zmije-prste svoje zelene ruke, dodirnuo toplo
Elsevirino lice, grlo... ali nije se trgla pod tim dodirom, samo je nastavila da
zuri u nešto nedogledno daleko, sve dok ravne sive trake ne pre oše preko njenih
o iju, sklapaju i ih zauvek. "Sssssmrt."
Letilica se propela ispod njihovih nogu, onda teško pala, izbacuju i ih iz
ravnoteže; Luna rasejano pogleda ka svojim nogama ude i se što nisu reagovale
kako treba. Voda se komešala oko nogavica njenog hermetizovanog leta kog odela,
morska voda, nadiru i u kabinu. "Umrla?" Luna odmahnu glavom. "Nije, nije. Nije
mrtva. Elsi! Elsi, tonemo! Probudi se!" Protresla je mlitavo telo koje nije
reagovalo. Oko njenih ruku omotaše se pipci i otrgoše je od Elsi, ne mnogo
dostojanstveno.
"Sssssmrt!" O i Svilenoga sad su bile bistrije i dublje nego što ih je
ikad ranije videla. On po e doticati, redom, nekoliko iznutra osvetljenih
dugmadi na instrument-tabli; to ponovi još jednom. "Izzzzlazzzz otvoren. Tonemo.
Bežžžži..." Gurnuo ju je ka vratima amca; zateturala se, na pola puta do tamo,
sukobljena sa novim vodenim talasom, sada dubokim do kolena.
"Ne! Nije mrtva. Ne može biti. Ne dolazi u obzir da je ostavimo." Uhvatila
se za naslon jednog sedišta.
"Ideššššš!" Svileni je navalio na nju, otrgao je od sedišta i gurnuo još
bliže izlazu. Spotakla se i pala, i slede i talas ju je pokrio sasvim; ustala je
kašlju i, ose aju i kako joj slana vatra pe e o i. Izborila se da stigne do
vrata, osvrnuila se još jednom, videla da je Svileni kleknuo u uskomešanu vodu
pored Elsevir, pognuo glavu i na trenutak oslonio elo o Elsevirino rame, u znak
po asti i rastanka.
Ustao je i došao do Lune gacaju i kroz vodu. "Idešššš!" Pipci su se još
jednom omotali oko mišice njene ruke, dok ju je vukao u hermeti nu me u-komoru.
Pustila je okvir vrata, nesposobna da se opire, i uletela za njim.
Ona vide da je spoljašnji otvor te komore širom otvoren i da naveliko guta
morsku vodu, kao bespomo ni utopljenik... "Moj šlem! Udavi u se..." Okrenula se
da ipak u e nazad, u kabinu amca, ali talas, do pojasa dubok, zagrli je i
obori. Ledena voda je još jednom prekri celu; izborila se da opet ustane, sad
ve napola plivaju i, ali je i jauknula ose aju i ledenu vodu kako prodire kroz
otvoreni okovratnik, ispod hermeti kog odela. Novo ljuljanje posla masu vode ka
izlazu i ponese Lunu; udarila je glavom žestoko o metal, a onda ih LB ispljunu
oboje u otvoreno more.
Lunin krik se ugasio kao sve a kad se more sklopilo iznad njene glave.
Udaraju i nogama, uspela je da izroni, ali im se pojavila na vazduhu na nju je
naletela kiša, jakim vetrom gonjena ukoso, i bacila je nazad ka vodi. Prsti
zaslepljuju e vreline i hladno e po eli su je kidati dole, ispod tog trapavog
svemirskog odela. "Svileni!" Kriknula je njegovo ime, ali ono ode vetrom
otrgnuto, izgubljeno i usamljeno kao zov mera.
Ipak, isto tako naglo, pored nje se stvoriše lice i torzo Svilenog,
preliveni morskom penom; pomogao joj je u njenim naporima da ostane na površini
uprkos teškom teretu ode e koja se punila vodom. On je svoju jednodelnu protiv-
vakuumsku ode u ve zbacio i sad je plivao sasvim slobodno: stvorenje u svom
elementu. Ose ala je kako trza kop e na prednjem delu njenog odela, pokušavaju i
da ga svu e sa nje.
"Nemoj!" Grabila je njegove klizave pipke, ali oni su joj izmicali kao
jegulje. "Nemoj, smrznu u se!" Zbog tog bacakanja potonula je opet, zatim
izronila dave i se i pljuju i vodu. "Ne mogu ostati živa u ovome - bez toga!" A
znala je da u svakom slu aju ne e ostati živa, jer se ode a punila te nim
balastom koji ju je morao odvu i na dno. Razumela je najzad, na onaj na in koji
se oveku može ukazati samo jednom u životu, punu opaku ironiju takozvanog
'mornarevog izbora': udaviti se ili umreti od hladno e.
Svileni se manuo njene ode e i sad je samo pomagao Luni da ne potone. Prvi
ledeni i bolni šok hladno e ve je prošao, zamenjen bolom dubokim do kostiju,
bolom koji je brzo izvla io iz nje i snagu i razum. U daljini, izme u pokretnih
rastopljenih planina, nazrela je njihov tonu i LB - a zatim ništa, na tom mestu,
samo slivanje mora i vetra u jedno. Elsevir. Jedna žrtva, Moru prineta... Luna
oseti da se slana voda njenih suza meša sa suzama mora i neba.
Posle nekog, neodre eno dugog vremena, ona oseti da nepogoda prolazi: nebo
je svoje suze osušilo, gnev izgubilo, besna nadimanja nestala su sa lica okeana,
Lunine suze su, iscrpljene, stale, a sunce od ledenih krhotina po elo je
probadati dole ka njoj kroz oblake koji su se razdvajali. Svileni ju je i dalje
vrsto držao s le a, pomažu i joj da ne potone; ali njeno telo su sad potresali
nesavladivi gr evi. Na mahove joj se inilo da vidi obalu, nedohvatno daleku,
ali nijednog trenutka nije bila sigurna da to nije samo neki fantom u
izmaglicama njenog uma. Nije više bilo snage u njoj ni za kakav govor, a Svileni
joj je odgovarao samo svojim utljivim, ohrabruju im prisustvom. Ose ala je
njegovo tu instvo jasnije nego ikad ranije, ali i svest o nevažnosti toga...
Trebalo bi da mu kaže da je pusti, da uva snagu, jer ih Ngenet nikako ne
može na i na vreme. Kraj e u svakom slu aju biti isti. Ali te re i nije mogla
da izgovori; štaviše, u dubini duše je znala da i ne želi da ih izgovori. Umreti
sama... umreti... zaspati ovde zanavek. inilo joj se da ose a kako joj se
koštana srž zgrušava. Toliko je umorna, bolno umorna; do i e san, zaspa e
uljuljkana neumitnom kolevkom Majke Thalase. Onih poslednjih nekoliko nedelja na
drugom svetu - to bejaše samo san. Ona je Tijamatovka, Letnjakinja, i sad uvi a,
sa mutnim o ajanjem, ono što svaki Letnjak zna od ro enja: da je Dama i
stvoriteljka i uništiteljka, i da Njoj život samo jednog muškarca ili jedne žene
ne zna i ništa više, u njenim širim planovima, nego život najmajušnijeg ljuskara
koji puzi kroz blato na dnu...
Nešto se probilo kroz površinu mora ispred njih i zasulo Lunu sitnim
ledenim kapljicama po licu. Zastenjala je; ruke Svilenoga stegle su se ja e oko
njenih prsa; kroz trepavice po kojima se nahvatao led pogledala je svetlo lice
sa mrljama mrke i žute boje koje joj je uzvratilo jednakim zurenjem. Iza tog
prvog, izroniše još dva takva neljudska lica, zatim i tre e; ležala su na vodi,
sve svetlijoj, kao ribarski loptasti plovci. Prepoznavanje se dizalo polako, kao
mehuri iz dubina, prodiru i kroz njenu anestetizuju u otupelost: meri...
Okupili su se oko nje, podgurkuju i je uporno i žurno svojim prednjim
perajima sa plovnim kožicama razapetim izme u prstiju. U njenoj pameti nikako da
se uobli i slika šta od nje žele; ali znala je, sa onim nepitaju im poverenjem
iz svog detinjstva, da su to deca Majke koja je More i da su došla da je spasu
ako mogu. "S-Svilen-ni", re e ona pregrizaju i re i na komadi e, cvokotavim
zubima, "pus-s-sti me."
Pustio ju je; po ela je odmah tonuti kao kamen. Ali pre nego što je stigla
na to da reaguje, glatki, plovljivi oblici opet su je digli. Peraja sa kožom
izme u prstiju sklopila su se preko nje kao latice cveta koji se zatvara i
izvukla su je na vazduh - pravo na meke, široke grudi jednog mera koji je ležao
u vodi nepomi no, na le ima. Ona kliznu na njega, potrbuške, i ostade tako da
leži, grcaju i, zapanjena, podignuta samo koji santimetar nad morsku vodu koja
ju je ipak zapljuskivala sa strane. Njene noge ostadoše da se vuku kroz nezasitu
hladno u. Ali taj mer - ženka; videlo se to po ogrlici od krzna boje zlata oko
njenog vrata - odmah ju je omotala perajima, kao da grli svoje mladun e;
prigrlila, prenose i joj svoju telesnu toplotu, kao što bi grlila i dojila svoju
bebu. Meruša po e da bruji nekom dubokom bestonskom melodijom, u ritmu koji je
bio podudaran sa ljuljanjem mora. Previše iscrpljena da bi se i emu udila, Luna
položi glavu na ta svilena prsa i osloni se šakama o njih, ose aju i kako pesma
prodire kroz njeno drhtavo telo. Svileni i dva druga mera plovili su u blizini;
ali ona ih se u ovom trenutku nije ni se ala, nije se se ala ni prošlosti ni
budu nosti, itava njena egzistencija se teleskopski skupila u jednu ta ku,
sadašnjost.
Koliko je dugo, po vremenu širokog sveta, plovila sa merušom, nije
saznala, niti poželela da zna. Sunce je prešlo preko neba, skotrljalo se niz
silazni deo svoje putanje do sastanka sa morem, i tek tad se licem voda raširila
nova promena: duga senka la e pružila se preko njih, stižu i da ih pozdravi pre
dolaska same la e. Udaljeni puls brodskog motora probijao je njihovu tišinu sve
upornije.
"Luno. Luno. Luno." Svileni je izgovarao njeno ime, obavijaju i njen vrat
pipcima sa kojih je curila voda, nastoje i da je tako navede da uje.
Ali nije bilo Lune, ni meseca na nebu, nikog ko bi mu odgovorio - nikog
osim samog mora, Thalase koja uzima nazad... ono što je njeno.
"Luno... uješ li me?"
"Ne..." Bio je to više protest protiv zadiranja u njen mir bez misli, nego
odgovor. Svet je slika od vodenih boja koje teku bez ijednog oblika...
Nešto je gurnulo njenu gornju usnu na cvokotave zube; neka vrela, viskozna
te nost prosula se u njena usta i pocurila u grlo kao zapaljeno ulje. Zacvilela
je u znak zadovoljstva i poricanja, ose aju i kako se vodene boje zbijaju u
nešto vrš e, dobijaju formu za koju u njenom pam enju ne postoji nikakava
beleška... osim za ovo lice koje je u sredini toga, lice ta no iznad nje, lice
koje privla i prošlost i sadašnjost u samo jednu sliku, dvostruku. "M-m-miroe?"
"Da", odgovori joj njegov glas, sa beskona nim olakšanjem. "Ona dolazi
sebi, Svileni. Prepoznala me." Razaznala je iza njega Svilenog kako u i
strpljivo i gleda je; tako e vide okruglo netrep u e oko prozor i a brodske
kabine.
"G-gde?" Gutala je ljuto-slatki sirup gr evito, sad kad je Ngenet opet
pritisnuo šolju na njena usta. Njeno uzdrhtalo, sparušeno telo bilo je slobodno
od hermetizuju eg odela i umotano u zagrejanu ebad.
"Na mom brodu. Izvukli smo te bezbedno, najzad; hvala bogovima. Idemo
ku i." Podigao je vru i kompres-zavoj koji je do tad bio pritisnut preko korena
njenog nosa i preko njenih obraza, i zamenio ga novim, istim takvim.
"K-ku i?" Život prošli i život sadašnji potekoše opet kao jedan.
"Na moju plantažu, u bezbednu luku. Dovoljno si vremena utrošila hodaju i
po zvezdanim putevima, i dovoljno u naru ju Majke Thalase, ti, mersko dete...
zamalo i ceo život." Sklonio je s njenog ela mokru kosu, žuljevitom ali blagom
šakom. "Vreme je da budemo zahvalni za vrsto tlo."
"Els-si." Ta re je povredila njeno grlo kao žu .
"Znam." Ngenet se uspravio; stajao je uz njen brodski ležaj. "Znam. Ništa
sad ne možeš da u iniš za nju, osim da se odmaraš i isceljuješ." Njegov glas, i
kabinski prostor, odleteše u nedohvatne daljine.
Luna se zguri dublje u svom gnezdu od ebadi, a njena svest se po e
sažimati i usmeravati unutra, smanjivati ka jednoj ta ki ose aja da vrele igle
probijaju njeno hladno om umrtvljeno telo, da se krvni sudovi ledom zapre eni
pretvaraju u prole e, da se sputani miši i osloba aju, da ona cela postaje
slobodna...

28.
Džeruša je ostavila za sobom prazne sobe svoje ku e u gradu, ostavila je
na stolu hleb i vo e svoje neželjene ve ere napola pojedene, izišla i zaputila
se dole, u Lavirint. Onostran zidina na krajevima uli ica, suton je ozna avao
kraj još jednog nepodnošljivog dana kojeg je podnela, nekako - ali i obe anje da
e sutra morati da se izdrži još jedan; pa još jedan; pa još jedan. Njen posao
je ve odavno bio njen život, sad je itav njen život postao pakao. Spavanje joj
je bilo jedino bekstvo, ali spavanje je samo ubrzavalo nailazak novog jutra.
Zato je šetala, bez cilja, anonimna, kroz gomilu prolaznika koja se postepeno
prore ivala, pored prodavnica - od kojih je polovina ve bila prazna, a druga
polovina se još držala, žilavo, za život i profit, nastoje i da se ne preda sve
do gorkog kraja.
Gorki kraj... Zašto? Zašto i emu ovaj trud? Gde je smisao? Povukla je
kapulja u svog grubo izatkanog prugastog kaftan-kaputa još napred, da joj lice
bude u dubljoj senci, dok je skretala u Citrusnu uli icu. Na pola puta do sutona
bila je biljna apoteka u koju je Džeruša ponekad išla: lekovite trave i za ini,
natrpane police pune amajlija i ku nih svetaca protiv svakog zla; sve to uvezeno
sa planete koja je njena domovina, sa Novosklona. Tu je pre nekog vremena ak
kupila najja u amajliju koju je mogla na i, i sad ju je nosila oko vrata - ona,
koja se u domovini podsmevala starijim lanovima svoje porodice što slepo veruju
u svašta i bacaju novac na sujeverne gluposti. Na to je sad spala... zbog ovog
zaposlenja. Ali ta prokleta vra ka nije joj pomogla nimalo, kao ni ma koje
sredstvo sa kojim je ranije pokušala. Ništa nije nimalo pomagalo, niti imalo
ikakve svrhe, niti ikakvog efekta.
A sad, eto, poginuo je i poslednji ovek koji je nju podržavao, poslednji
koji ju je spre avao da poveruje da je potpuno neuspešna u životu. Bi-Zi...
proklet bio, Bi-Zi! Kako si mogao to da mi uradiš? Kako si mogao da - pogineš? I
evo, ona ponovo dolazi u ovu radnju, govore i sebi da ne zna zašto...
Dok se bližila toj prodavnici, primeti jedno dobro poznato lice - dobro
poznato obilje vatrenocrvene kose - Ukres Svetlohodni dolazio joj je u susret,
obu en kao seks-hologram. Poslednjih nekoliko godina vi ala ga je retko, samo
kad je odlazila službeno u Palatu. Iznenadila se sada, kad je shvatila da ne
izgleda ni dan stariji nego kad ga je prvi put videla, opruženog u onom budžaku,
pre pet godina. Ali, nju je udila i sama injenica da ga Arienrod 'drži' (u
svakom smislu re i, pretpostavljala je) negde u Palati... šta, zar ga je i
održala mladim?
Njeno zanimanje postade prora un o svome interesu, jer njihove
trajektorije su se bližile ta ki presecanja; prožeta ose anjem krivice
pretpostavila je da e je on videti i prepoznati, ak i ovoliko maskiranu, i
pro itati skrivene motive u njenim nemirnim o ima. Usporila je, pokušavaju i da
ne otkrije svoje odredište dok on ne pro e. Bogovi, je l' se ja to sad šunjam
kao kriminalka?
"Zdravo Svetlohodni." Prkosno ga je pozdravila prva; i videla, po njegovom
trzaju prepoznavanja, da on ne bi dvaput pogledao ka njoj da nije progovorila.
Ali izraz lica koji se posle toga ukazao bio je za nju sasvim neo ekivan,
i vrlo daleko od ma ega što bi ona zasluživala - osmeh koji je digao ka njoj
upravo tu besprekornu mladost, namerno, kao ogledalo, da joj pokaže koliko bolno
ona stari, kad joj svaki dan traje kao godina. Njegove o i bile su uznemiruju i
eho Kralji inih: suviše znala ke, suviše cini ne za lice na kome se nalaze.
Pokrenule su se ka obilju božanskih figurica i amajlija u izlogu biljne apoteke,
pa se vratile amajliji oka enoj o njen vrat. Nelagodno je povukao višestruki
okovratnik svoje pripijene košulje; taj pokret je izvikivao neprijateljstvo.
"Uštedi te pare, komandante Pala-Tion. Tvoji bogovi ne mogu te ovde dohvatiti.
Ni svi bogovi Hegemonije ne bi mogli da zaustave ono što ti se dešava - i kad bi
ih bilo briga."
Džeruša uzma e jedan korak; te re i su je udarile kao zmije otrovnice, i
to takve koje ubadaju otrovom njenih sopstvenih najdubljih strahova. Zar i on to
želi? ak i on? Zašto? "Zašto, Svetlohodni? Zašto ti?" prošaputa ona.
Mržnja mu iznenada sinu u o ima. "Voleo sam je, a ona otišla." Oborio je
pogled ka zemlji, progurao se pored Džeruše i otišao ne osvr u i se više.
Stajala je na ulici još nekoliko dugih trenutaka pre nego što je shvatila
da joj je objasnio razlog. A onda je ušla u prodavnicu, smu ena, kao u transu.
Stala je u uzani prolaz izme u prašnjavih polica na kojima se nalazilo ono
po šta je došla; slepa za gorko-slatku nostalgiju ove radnjice, za tvrdoglavo
odbijanje novosklonske tradicije da se podvrgne standardima jedne nove epohe i
novog sveta. Ignorisala je oka ene svežnjeve 'zmajeve noge', vence od upletenih
trava, divlji splet mirisa koji su milovanjem navaljivali na njena ula; i gluva
za...
"Meni se obra aš?" re e Džeruša, naglo i nezadovoljno svesna da tu više ne
stoji sama.
"Da. Izgleda da su premestili luž u prahu. Da l' možda znaš gde...?" Žena
bele kože, tamne kose, srednjih godina; verovatno Tijamatovka. Slepa - Džeruša
prepoznade fotosenzitivnu traku koju je ta osoba nosila preko ela.
Pogleda preko polica, vide da je prodavac zadubljen u živi razgovor sa
nekim drugim doseljenikom sa Novosklona; vrati pogled ka toj ženi. "Mislim da im
je to kod zadnjeg zida." Zakora i bliže policama, da bi slepa žena mogla da
pro e.
Ali ova je stajala na istom mestu, kao da ho e da joj dodijava; glavu je
nagnula malo na jednu stranu kao da još sluša Džerušine re i. "Inspektorka...
Pala-Tion, zar ne?"
"Komandant Pala-Tion." Na prezir je uzvratila svojim, jedva skrivenim,
prezirom.
"O, naravno. Izvini."
Kad sunce postane crno. Džeruša skloni pogled.
"Poslednji put kad sam ula tvoj glas, bila si još inspektor. Ja glas
nikad ne zaboravim; ali u pogledu dobrih manira ponekad omanem." Žena se
osmehnula na na in vedrog izvinjenja; to je nastavljalo da zra i iz nje i najzad
Džeruša oseti kako i njena uobi ajena namrštenost popušta. "Od tada je prošlo
gotovo pet godina. Moja radnja je nadomak ove... došla sam u tvoju stanicu
jednom, sa Ukresom Svetlohodnim."
"A, maskerka." Džeruša najzad prika i neki identitet na ovu osobu. "Da,
se am se." Još kako se se am. Spasavanje tog malog skota bilo je druga najve a
greška u mom životu.
"Vidim da si s njim pri ala napolju." (Vidiš? Džeruša je doživela jedan
trenutak dezorijentacije, a onda je shvatila i odmah pokušala da prikrije svoje
o igledno neraspoloženje.) "On i sad pokatkad do e kod mene; kad mu je potrebno
pribežište. Nema više mnogo ljudi sa kojima bi on mogao da razgovara, rekla bih.
Drago mi je što je popri ao s tobom."
Džeruša ne re e ništa.
"Reci mi, komandantkinjo - da li ti je zbog promena, koje vidiš da se
dešavaju u njemu, žao koliko i meni?" Premoš avala je ambis Džerušinog utanja
kao da ga nema.
Džeruša odbi da se suo i se tim pitanjem i sa osobom koja pita; dota e
udubine svog izmenjenog lica, morbidnim prstima. "Koliko ja mogu da vidim, nije
se promenio nimalo. Ne izgleda ni jedan jedini dan stariji." Štaviše, možda i
nije stariji, prokletnik.
"Ali jeste stariji, jeste..." re e maskerka teško. "Sto godina je on
ostario od kako je u Karbankl stupio."
"Pa, svi smo." Džeruša pruži ruku i uze malenu tamnu plasti nu bocu
viriolskog ulja sa police, i, posle kratkog oklevanja, još jednu. Najednom
pomisli na svoju majku.
"Kapljice za spavanje, zar ne?"
Džerušina šaka se stegla prisvaja ki, odbrambeno, oko bo ica. "Da."
Klimanje glavom. "Namirišem ja to." Žena iskrivi lice. "Koristila sam ih;
imala sam jezivu nesanicu, dok nisam nabavila ove foto-senzore. Bez vida, ništa
me nije upu ivalo na ritam dana i no i... a i onako nisam valjano uskla ena sa
ritmovima ovog Tijamata. Kao ni ostali Novosklonovci, valjda. Svi smo mi ovde
tu ini, na kraju - ili na po etku."
Džeruša diže pogled. "Pa, valjda. Nikad o tome nisam razmišljala na taj
na in... Možda je u tome ceo moj problem: kud god krenem, tu inka sam." Za ula
je da glasno izgovara to što je nameravala da bude samo misao; i odmahnula
glavom, ne mare i više. "Što više želim spavanje, manje ga postižem. Spavanje mi
je jedino zadovoljstvo u životu. Mogla bih da spavam ve no." Okrenula se i
pokušala da pro e pored te žene ka prodavcu koji je sad bio kod ulaznih vrata.
"Nije to na in da rešiš svoje probleme, komandante Pala-Tion." Maskerka
joj je zapre ila prolaz, iako to nije izgledalo tako.
Džeruša se zapiljila u nju, ose aju i slabost u nogama. "Šta?"
"Te kapi za spavanje. One samo pogoršaju stvar. Oduzmu ti snove... a mi
svi moramo da sanjamo, ponekad, ili da pretrpimo posledice." Pružila je ruku,
pokretom nalik na talas, i pritisnula Džerušinu šaku sa bo icama, pogurala je ka
polici. "Na i bolji odgovor. On sigurno postoji. Ovo e pro i. Vreme sve
odnese."
"Da odnese ovo, trebala bi ve nost." Ali nastavljao se taj pritisak na
njenu nadlanicu... i volju... ona oseti da ruka popušta i da bo ice polaze
nazad, na policu.
"Mudra odluka." Maskerka se nasmeši, gledaju i kroz Džerušu, u nju.
Džeruša nije odgovorila, nije ak ni bila sigurna kako bi trebalo
odgovoriti.
Žena se najzad skloni u stranu, na neki na in je osloba aju i, kao što ju
je na neki na in držala u zarobljeništvu; ode pored nje ka policama u zadnjem
delu radnje. Džeruša ode do vrata i izi e na ulicu, ništa ne kupivši, ak ništa
ne rekavši prodavcu.

Zašto sam je poslušala? Džeruša je ležala nepomi no, oslonjena na lakat,


na niskom kau u krivudavo oblikovanih ivica. Upijala je ose aj da štapi i vatom
omotani puze iz njene šake u zglavak i dalje, do lakta: trnula joj je ruka.
Svaki ulazak u ovu prostoriju završavao se nekom vrstom paralize, koja je njoj
uništavala sposobnost da preduzme bilo šta, ili ak da reaguje na bilo šta, da
radi, da misli. Posmatrala je kako sekunde treptavo nestaju jedna po jedna na
sterilnom broj aniku asovnika ugra enog u kristal u sterilnoj matrici potpuno
praznih polica kojima je, kao pau inom, bio premrežen najudaljeniji zid sobe.
Bogovi, koliko mrzi ovo mesto, svaki njegov beživotni santimetar - isto je kao
kad se Lu-Sked iseljavao odavde, ista fasada izoluje stanare od bezvremenske
stvarnosti ove zgrade i grada oko njih.
Oni prethodni stanari su nastojali da žive karemovski i posve ivali su se
tome mu eni ki: bilo je to usavršeno, istan ano, bezdušno oponašanje jednog
stila života koji je Džeruši i bez toga bio neprivla an. U tom stilu, naneti
sloj raznih predmeta koje je sa sobom donela nije izmenio gotovo ništa. Ponekad
je maštala: prevu i sve ovo jednim slojem fresaka, u kitnjastom rokoko stilu,
ili obojiti, svuda, bestidnom paletom toplih i dre avih boja... ona šakom spusti
kapke preko svojih o iju, jer neumitna istina je procurivala odasvud kao voda, a
zbog toga su se boje razmrljavale i, krvare i, odlazile.
Ova ku a otežala od ružnih uspomena njoj je nametnuta - kao deo njenog
bremena, deo kazne. Mogla je da uzvrati udarac, da izbaci iz ovog mauzoleja sve
te morbidne zaostatke i da ih zameni nekim svežim, živim stvarima... mogla je
ak i da se otarasi itave ku erine, da se vrati u svoj stari, udobni, tesni
stan i dole u Lavirintu. Ali, svaki put, završivši dnevni posao, vra ala se
ovde; i nije preduzimala ništa - još jednom. Jer, zašto i emu? Beskorisno je,
uzaludno, beznadežno... bespomo na je... Digla je šake, vrsto spletene,
pritisla njima usne, jako. Gledaju te! Odmah da si prestala!
Digla se do sede eg položaja, odvukla šake od lica, pognula glavu tako da
je kapulja a kaftana pala napred, oko njenog lica. Svuda su Kralji ini špijuni i
Kralji ine o i, a naro ito, u to je bila sigurna, u ovoj zgradi, koja je
vlasništvo grada. Ose ala je dodire pogleda tih špijunskih kamera, kao dodire
ne istih ruku, svuda gde je polazila, pri svemu što je radila. U starom stanu
imala je slobodu da bude ljudsko bi e, da bude ona koja jeste, da živi u svojoj
nasle enoj tradiciji... da skine tu puritansku, stisnutu uniformu i da se šetka
po stanu gola golcata ako joj je to volja, kao što je inila na svom svetu, kao
što je njen narod radio vekovima. Dok, ovde, uvek izložena da je Kraljica gleda
ako joj se tako svidi, mora uvek i da se plaši da e izložiti svoje telo ili
svoj duh nevidljivoj poruzi Bele Drolje.
Podigla je ita trake koji joj je ispao na pod, zagledala se u njega, ali
ne vide i na njemu prikazanu stranicu iz priru nika za spektralnu analizu.
Pokušavala je taj priru nik da prostudira ve nedelju dana... dve nedelje...
ve nost. Književnost izmišljenog nikad nije volela, ni u jednom obliku: svakog
dana je slušala premnogo laži sa ulica, zato nije imala strpljenja prema onima
koji zara uju za život lažu i. Ali, sad se više ni na injenice nije mogla
usredsrediti. Pa ipak nije mogla ni da se opusti i dozvoli sebi izlete u maštu,
kao Bi-Zi... koji je to uvek radio tako lako, i tako oslobo eno od ma kakvog
ose anja krivice. Ali, nije to ni bilo udo, jer karemovski teh je ovek koji i
ina e živi u svetu mašte, u svetu gde svako zna gde mu je mesto a tvoje mesto je
uvek na samom vrhu. Gde život funkcioniše kao savršena mašinerija... osim što se
ovog puta mašinerija polomila, a haos, koji je ekao negde napolju, jurnuo
unutra i uništio Bi-Zija.
Zamišljala je kako je to moralo izgledati: patrolna kola se pretvaraju u
paru i osloba aju dva duha, koji sa ove, smrtne ravni odlaze u - šta? U ve nost,
istilište, beskona ni ciklus ponovnih ra anja? Ko može da veruje u ma koju
religiju, kad religija ima toliko, i kad svaka tvrdi da nosi jedinu istinu, a
svaka druga iju. Samo na jedan na in e Džeruša mo i da sazna istinu o tome... a
jedan deo njenog duha ve je prešao preko one mrkle vode, bez pla anja karte za
prevoz, ali ipak sa amdžijom, i to u društvu sa jedinim njenim prijateljem u
ovom svetu neprijatelja. Jedini njen prijatelj... Zašto sam, do vragova,
poslušala? Zašto sam vratila one bo ice na policu? Ustala je, a ita trake je
još jednom pao s njenog krila na pod, neprime en. Na inila je jedan korak,
znaju i da je to polazak ka vratima; i opet stala; njenim telom prolazili su
mali trzaji neodlu nosti. Motivacija, Džeruša! pomisli ona o ajno. Želela sam da
ostavim bo ice tamo, ina e me ona ne bi nikad navela da se predomislim. Njeni
miši i se opustiše i ona ostade da stoji sva klonula; itavo njeno telo bilo je
obavijeno pamukom umora. Ali ne mogu zaspati ovde! Nije imala izlaza, ni
skloništa, nikog...
Njen pogled, tragaju i, nai e na školjku boje svitanja, koja je, nedaleko
od ulaznih vrata, na sto i u - imitaciji imperijalnih stolova iz svetilišta -
ležala kao ponuda bogovima. Ngenet... O, bogovi, da li si mi ti još prijatelj?
Onaj vrsti mir ku e na njegovom poljoprivrednom imanju, onaj nenarušivi mir u
oku oluje, ispuni, nadmo no, prostore njenog unutrašnjeg vida. Više od godinu
dana je prošlo od njene poslednje posete toj ku i; svesno i nesvesno se
udaljavala od ak i labavih i površnih veza sa tim retkim posetama, a njena
depresija postajala je sve dublja, njen svet se smežuravao i smanjivao u njoj i
oko nje. Govorila je sebi da ne želi da Ngenet vidi kakva je stravi no prenapeta
ku ka postala... a ipak, perverzno, u isti mah je i po injala da ga mrzi što on
ne uvi a da je njoj to njegovo bezbedno uto ište potrebnije nego ikad.
I sada? Da... sada. Kakav ju je to slepi mazohizam naterao da se sama
zazida u grob? Ona pre e do telefona, otipka jedan pozivni broj, pa drugi, pa
tre i, sve po pam enju, otvaraju i radio-talasni poziv do njegove plantaže.
Obeležavala je proticanje sekundi tako što je kuckala prstima po bledoj, tvrdoj
površini zida, i najzad jedan glas, lišen video-slike, odgovori na njen poziv,
izobli eno, zbog tonskog 'snega'. Ovo prokleto mesto! Smetnje zbog oluje. Svaki
put, svaki put smetnje zbog neke oluje.
"Alo? Alo?" I pored smetnji, znala je da to nije onaj glas koji je njoj
potrebno da uje.
"Alo!" Nagnula se bliže mikrofonu, a njena vika po e odzvanjati kroz tihe
sobe, jednu, drugu, tre u, iza nje. "Ovde komandant Pala-Tion, zovem iz
Karbankla. Treba da razgovaram sa Ngenetom."
"Šta? ... nije tu, komand... na la i."
"Kad se vra a?"
"Ne znam. Nije re... neku poruku?"
Pesnicom je prekinula vezu; okrenula se od tog zida, uzdrmana besom.
"Nemam poruku."
Prešla je opet tu sobu, podigla bodljikavu spiralnu puževu ljušturu rumenu
kao zora, prigrlila je, prelazila nesigurnim prstima po somotski neravnim
krivinama. Dota e jedno nesavršeno mesto, ono na kome se jedna krhka bodlja
odlomila. Njeni prsti se sklopiše oko slede e bodlje i odlomiše je. Pa slede u,
i slede u. Padale su na tepih bešumno. Džeruša je njihovo padanje propratila
tihim cviljenjem, kao da lomi sopstvene prste.

29.
"Sve što radimo uti e na sve ostalo."
"Znam..." Luna se šetala sa Ngenetom, niz nagib jednog brda koje je ležalo
u boji okera, posrebreno slanom travom koja se talasala kao harfa vetra ispod
plantažne ku e. Sama ku a se stapala sa sušnim, golim brdima iza sebe; a njen
kamen, izlizan dejstvom vremenskih prilika, i njeno drvo izbelelo od soli bili
su deo ove zemlje, baš kao i... kao i on sam. Luna je setno posmatrala,
kraji kom oka, Ngenetov profil, pamte i kako joj je udno izgledao poslednji i
jedini put kad ga je videla. Pre pet godina... Ta no su joj rekli: videla je pet
godina promene na njegovom licu, ali ne na svom.
A ipak, promenila se i ona, ostarila je onog trena kad je videla nestanak
životne svetlosti u Elsevirinim o ima. Smrt je njoj dopustila da pro e... ali
Smrt nije ostala bez plena. Jad u njoj: sad je baca, sad je diže, to su olujne
plime jada zarobljene u jednoj boci. Da ona nije svojom voljom uputila Smrti
izazov na dvoboj, ne bi sad imala ovu smrt na duši. "Da me Elsevir nije vratila
na Tijamat, sad bi bila još živa. A da sam ja ostala na Karemofu s njom, bila bi
i sre na." Odjednom je videla ne Elsevir, nego Ukresa. Nikada ni iji snovi nisu
bili važni koliko moji. Žmirnula je jako, licem okrenuta u vetar.
"Ali ti ne bi bila." Ngenet spusti pogled ka njoj, pomažu i joj vrstom
rukom, na jednom strmijem delu nizbrdice, da hoda pouzdano. "Znaju i da si ti
nesre na, bila bi i ona nesre na. Ne možemo provoditi svoj život žive i neku laž
radi nekog drugog; to na kraju nikad ne uspe. Moraš biti kakva zaista jesi. Ona
je to znala; da nije, ti sad ne bi bila ovde. Desilo se ono neminovno. Smrt je
neminovna, ma koliko se mi trudili da je poreknemo." Oštro je pogledala gore ka
njemu, videla da se izobli io od njenog jada, opet sklonila pogled.
Ngenet odmahnu glavom. "Posle Ti-Džejove smrti, Elsi više nikad nije bila
ista. Moj otac je uvek govorio da je to 'žena jednog oveka'. U dobru i u zlu."
Sad je zavukao šake u džepove svoje parke, gledaju i ka severu, prate i liniju
obale sve do magli astih daljina u kojima je ležao Karbankl. "Luno, sve uti e na
sve ostalo. Ako sam u ovom mom ovako dugom životu išta nau io, to sam nau io.
Nikad ne pripisuj sebi celu zaslugu, ili celu krivicu. Nije bila tvoja krivica."
Odmahnula je glavom neutešno.
"Onda po ni da razmišljaš šta bi mogla da uradiš da bi joj vratila dug!"
ekao je na pitanje u njenim o ima. "Ne dozvoli da tvoj jad ode u zlo. I sama
kažeš da ti je jedan sibil rekao da se vratiš na Tijamat. Da moraš."
"Da bih pomogla Ukresu." Pratila je liniju njegovog pogleda ka severu.
Žena jednog oveka... Vetar joj poduhvati kosu kao pti je krilo i prebaci je
napred preko njenih ramena. Sklonila je mle nobele vlasi sa o iju.
"Samo jedno elektronsko kolo u mnogo ve oj mašineriji. Sibilski um ne
šalje poruke preko pola galaksije da bi utešio ne ije slomljeno srce. U tvojoj
sudbini postoji i nešto kudikamo zna ajnije." Za utao je iznenada, pogledao je
za trenutak licem u lice.
"Z-znam." Provla ila je stopala kroz umršenu travu, najednom uplašena;
po e gledati svoju senku kao da je to senka nekog oblaka koji sa visina gleda
dole na zemni šar. "Sad to razumem", promrmlja ona, znaju i u srcu da baš i ne
razume, a i ne veruje. "Ali ne znam zašto je ovo, ako ne da bih pomogla Ukresu.
Nešto mi je zaista kazalo da do em - ali, nije mi kazalo dovoljno."
"Šta si saznala odlaskom na Karemof, što ne bi saznala ovde?"
Digla je pogled, trgnuta. "Saznala sam... šta to zna i sibila biti.
Saznala sam da na Karemofu postoje stvari koje i mi ovde imamo pravo da steknemo
za sebe, ali nam oni ne daju." Za ula je kako njen glas postaje hladan kao vetar
oko njih. "Razumem u šta je Elsevir verovala, i zašto... Sve te stvari su deo
mene. Niko me ne može naterati da ih zaboravim. I rešena sam da ih promenim."
Pogledom je pretraživala severno obzorje. "Samo ne znam kako."
"Na i eš na in, kad do eš u Karbankl."
Osvrnula se da ga pogleda preko ramena. "Kad smo poslednji put pri ali o
tome, nisi hteo da uopšte idem."
"Pa ni sad nisam za to", re e on nabusito. "Ali ko sam ja da se sva am sa
sudbinom? Otac me je u io da verujem u reinkarnaciju - da je ono, što u ovom
životu jesmo, nagrada ili kazna za ono što smo radili u prethodnom. Kad bih hteo
da se igram filozofa, rekao bih da je Elsevirin duh, kad je umrla, nanovo ro en
u tebi, tamo u moru. Promena u moru."
Sklopila je o i, ose aju i kako te re i rade; osmehnula se posle nekog
vremena i opet pogledala. "Miroe, da li se ikad pitaš ko si bio ranije? I da li
bi išta bilo druk ije kad bi svako od nas znao, ve pri ro enju, šta mora da
nadokna uje, umesto da kroz svoje okajanje puzi slepo?"
Nasmejao se. "Tu vrstu pitanja trebalo bi da ja postavim tebi, sibilo."
Sibila. Opet sam cela. Više nego cela. Sveta... Hladni vazduh ju je pekao
u plu ima. Pritisnula je ono mesto na parki ispod kog je ležao trolist,
sakriven; i shvatila da je njen pogled opet odlutao prema Karbanklu, u ežnji da
se bar nazre ono što je onostran domašaja vida. Bližio se završni Festival, onaj
koji e se podudariti sa poslednjom posetom predsednika hegemonijske vlade; Luna
oseti u sebi bu enje radoznalosti pri pomisli da e on doleteti na Tijamat ubrzo
posle nje. Ali tek kroz etrnaest dana e prvi slede i trgova ki brod baciti
sidro u ovoj luci, i tek tada e mo i da se ukrca i zaplovi prema Karbanklu.
Samo etrnaest dana, a onda e saznati... Oseti da joj srce u prsima udara
silno; ali ne znade da li ose a iš ekivanje ili strah.
Prošli su pored pomo nih zgrada, gde je Ngenet imao svoje neobi ne
radionice; zatim su sišli niz brdo, prema ogromnim poplavljenim poljima koja su,
kao rombovi prošiveni na jorganu, prekrivala uzanu obalsku ravnicu, ka severu i
ka jugu, sve do granica Ngenetovih zemljišnih poseda. U tim radionicama Ngenet
je petljao sa neverovatnim mnoštvom razli itih starinskih mašina i primitivnih
alata - sa stvarima koje bi njoj, do pre nekoliko njenih kratkih meseci,
izgledale udesno, ali koje su joj sad izgledale jednostavno besciljno. Zapitala
ga je, jednom prilikom, što se petlja s tim, kad ima mašine iz grada koje sve to
obavljaju mnogo bolje. Samo se osmehnuo i rekao da su to njegove 'bubice' kojima
voli da se zamajava.
Zimci, fizi ki radnici, prolazili su pored njih na štulama kroz vodene
leje morske trave - koja je ovde, u surovijim, severnim geografskim širinama
bila jedna od osnovnih namirnica i za ljude i za životinje. Težaci su dizali
pogled i pozdravljali ih sa poštovanjem; ali pojedini od njih, poneka radnica,
poneki radnik, upu ivahu Luni još po jedan dodatni, prolazni osmejak. Ngenet je
svojoj ku noj posluzi rekao samo da je to mornarka koju su meri spasli da se ne
udavi. Ali ovi Zimci iz udaljenih provincija, koji su sa Morem živeli, nisu bili
toliko udaljeni od vere u Majku Thalasu koliko je to Luni uvek govoreno. Pazili
su i negovali Lunu sa onom uslužnoš u koja se ra a iz vere da je neka osoba
nosilac malog uda. Jednog sun anog popodneva radnici su je nau ili da hoda na
štulama: ravnotežu je jedva održavala, koraci su joj bili nezgrapni, spoticala
se, na suvom tlu, i bilo joj je žalosno jasno zašto svi oni nose vodonepropusna
odela kad gacaju kroz spletove podvodnih trava.
Išla je za Ngenetom po izdignutim kamenim stazama koje su, kao mreža,
obuhvatale ta polja; stupala je, ujedno, kroz tunel vremena, jer su je mirisi i
prizori morske žetve vra ali rodnom kraju, selu Neit; baki, mami, Ukresu -
jednom izgubljenom vremenu. Vremenu kad je budu nost bila jednako pouzdano
poznata kao i prošlost, i kad je znala da ni u kom slu aju ne e morati sa
budu noš u da se suo i sama. Jedno izgubljeno doba. A sad je ula glas nove
budu nosti, koja ju je pozvala sa jedne zvezde na drugu, i koja sad zove ka
Gradu Severa...
Njihove izme su zatrupkale po drvenom keju u jednoj zaklonitoj uvali koja
je ovoj plantaži služila kao luka. Vode tog polu-zaliva, obgrljene bezbednim
rukama kopna i na taj na in zašti ene od neprestanog vetra, ležahu plave i
srebrne pod nebom. Luna je i sada bila u stanju (mada je to i nju samu
iznena ivalo) da pogleda more a da se ne na e u košmaru pretrpljene Damine probe
vodom. Ali ja e od same te uspomene bilo je saznanje da ju je More poštedelo.
Ostala je živa. Dama daje i Dama uzima, i to je najosnovnija manifestacija jedne
šire, kosmi ke ravnodušnosti. A ipak, Luna se dvaput suo ila, telom i duhom, sa
tom ravnodušnoš u, i oba puta je pošte ena. Neka bezimena protiv-sudbina živi u
njoj, i dokle god je tako, ona se ne e plašiti.
Daleka plava površina mora pretvorila se u vodoskok belog: jedan tandem
mera razbio je njen mir, savršenim lukom svojih tela. Gledala ih je kako iska u
i ponovo padaju, mnogo puta, kroz površinu zaliva; nestadoše, najzad, u vodenom
donjem svetu. Drugi jedan trag pene, manje upadljiv, po e krivudavo po njoj
preko površine, dok je stajala naslonjena na ogradu isprocepljenu mnogim
pukotinama: Svileni, koji je glavninu vremena od njihovog dolaska ovde proveo u
zalivu. "Šta e on sad, Miroe? Ovde nema nikoga, niti dom." Setila se kako su ga
Elsevir i Ti-Džej našli.
"On je ovde dobrodošao, i to zna." Ngenet pokaza rukom preko svoje zemlje,
pogleda Lunu i osmehnu se.
Osmehnu se i ona, gledaju i opet vodu. Ironiju prisustva Svilenoga me u
merima ose ala je duboko, sad kad ih je gledala zajedno: ljudska bi a na ovoj
plantaži gledala su njegovu rasu sa nepoverenjem i mržnjom, ne zato što je
tu inska, nego što se znalo da tu ini upravo te rase služe Kraljici kao goni i
za hvatanje i ubijanje mera. Luna je, uz to, saznala da je Ngenet, osim što je
mrzeo te pokolje i štitio mere u granicama svog imanja, preduzeo još nešto -
okružio se radnicima istog ube enja. Ngenet je ipak poznavao Svilenog kao
Elsevirinog drugara u mnogim poduhvatima, tokom tolikog broja godina da je mogao
u njega imati poverenje; ovdašnji narod ga nije tako poznavao.
Me utim prihvatili su ga upravo oni koji bi trebalo da su
najnepoverljiviji, meri; zato je Svileni boravio ponajviše u moru. Sad je bio
manje komunikativan i više utljiv nego ikad, i Luna je samo na osnovu onih
zapam enih poslednjih trenutaka u svemirskom amcu mogla naga ati da je još u
žalosti.
Svileni se, me utim, fluidno izvu e iz vode, pa preko ograde, i stade
pored njih na uzglobljeni, uzdišu i drveni gat. Sa njega je curilo i kapalo. Na
tom mokrom, bespolnom telu nije bilo više nikakvih privesaka izmišljenih u svetu
vazduha; bio je oki en samo efemernim nakitom sveta vode. (Njoj je izgledalo
udno da su Elsevir i drugi oduvek smatrali da je Svileni muško, kad bi, po
njenom utisku, to glatko telo isto tako lako moglo biti i žensko.) Njegove o i
su reflektovale ka njima dvoma samo njihove sopstvene stopljene slike, tako da
nisu mogli nimalo da prodru u njegove misli. Klimnuo im je glavom, naslonio se
na ogradu, opustio pipke.
Pogledala je pored njega, ka zalivu, gde se ponavljao sevaju i balet ona
dva mera, ali sada uz u eš e još tri. Bili su spoljašnja slika svoje nesebi ne
unutrašnje lepote. Svako popodne kad je šetala do ovog mesta meri su izvodili
novi, druga iji ples žive na vodi, maltene kao da slave njen povratak u život.
Njihova gracioznost ispunila ju je iznenadnom željom da bude kao oni, i kao
Svileni: istinsko dete mora, a ne zauvek samo usvojena k er... "Svileni, vidi
ih! Kad bih mogla da trampim svoju kožu za tvoju, makar samo na jedan sat..."
"Ti bi da se vra aš u more, a kad sam te izvukao, al' je neko bio plav i
cvokotao! A? Pre samo dve nedelje!" Ngenet je spustio ka njoj pogled neverice
ili neodobravanja. "Mislim da si ipak pretrpela neka mentalna ošte enja!"
Odmahnula je glavom. "A, ne - ne na onaj na in. Za ime Dame, više nikad
onako!" Trznuvši licem, protrljala je mišice ruku kroz tešku parku. Posle gr eva
hipotermije, koji su prenapregli sve miši e u njenom telu, bila je neko vreme
dezorijentisana i onesposobljena. Sad, kad je opet mogla misliti i kretati se,
svakodnevnim šetnjama u društvu strpljivog Ngeneta postepeno je ispravljala
u vorene miši e i pokušavala da se seti kako je kad se kre eš a ne boli te celo
telo. "Celog života sam mislila da moj narod pripada Thalasi. Ali, pripadati
potpuno moru, kao meri... makar i na kratko... tek toliko da saznaš..." U utala
je.
Meri su završili svoj ples i opet nestali ispod vode; onda se tri vitke
glave pojaviše u polusenci ispod nje. Na njima je krzno bilo u paralelnim mokrim
naborima, kao da je olu eno. Njihovi gipki vratovi su se povijali unazad kao
morska trava kad je talasi te no nose, o i od poliranog ugljen-crnila pogledaše
sve zajedno gore, ka njoj. Preko tih opsidijanskih površina, zaštitne membrane
kliznuše glatko; Iznad svakog oka naježi se po jedna obrva od jakih, debelih
dlaka sa vrhovima nalik na perca, daju i merima izraz zapanjenosti. U sredini je
bila ženka - ona meruša koja je Lunu, kad je bila izgubljena na moru, držala na
grudima kao svoje dete.
Naginju i se preko ograde, Luna pruži ruku dole. "Hvala ti. Hvala ti",
promrmljala je glasom prepunim ose anja. Jedan po jedan meri, su se kratkotrajno
izdizali iz vode, da tupnu vrhom njuške o njen dlan i opet zarone. "Ovo je
maltene kao da znaju." Uspravila se, odmakla od ograde, ose aju i kako hladno a
ujeda njenu mokru šaku. Gurnula ju je prvo u rukavicu, pa u džep.
"Možda i znaju." Ngenet joj se osmehnu. "Možda ak na neki na in uvi aju
da su spasli jednu sibilu, a ne samo još jednu zlosre nu mornarku. Nikad ranije
nisam video da tako plešu za neku nepoznatu osobu, niti da se na ovaj na in
zadržavaju uz ljude. Izuzetna su to bi a."
"Bi a?" Shvatila je koliko je mnogo Ngenet rekao, i koliko je mnogo
porekao, tom jednom re i. Od dana svog spasenja, saznala je mnogo o Ngenetu, o
njegovom stavu prema merima, njegovom poštovanju prema njima i brizi za njihovu
bezbednost. Postojao je ak i neki rudimentarni oblik razgovora, znacima i
zvucima, izme u ljudi i mera; tim na inom je Ngenet njih uputio u potragu za
Lunom, a oni njega na vreme doveli do mesta gde je svemirski amac pao. Ali,
nije ni slutila da... "Misliš - ljudska bi a?" Pocrvenela je, odmahnula glavom.
"Ho u re i, inteligentna bi a, kao Svileni?" Pogledom je prelazila sa jednog
lica na drugo.
"Zar bi ti bilo tako teško da u to poveruješ?" re e on. Bilo je to pola
pitanje, pola izazov. Njegov glas ju je zahvatio nekom udnom napetoš u.
"Ne bi. Ali, nikad nisam pomislila... Nikad nisam mislila." Da u upoznati
tu ina sa drugog sveta; da bi on mogao biti stvorenje koje nije ljudsko; i da bi
sibila mogla da se na e pred ovakvim pitanjem. "Ti tražiš... da odgovorim?...
Njen glas je bio visok i napregnut, ose ala je da njen um izmi e...
"Luno?"
Izmi e... Input.

30.
"Šta sam rekla?" To je bilo njeno pitanje Ngenetu, posle.
"Rekla si mi o merima." Ngenet se tad osmehnuo.
Luna je te re i ponovo i ponovo slušala, u pam enju, dok se kretala kroz
plavozeleni podvodni svet, gipkim talasavim pokretima. Ta te na atmosfera oko
nje se opirala, pa popuštala; opirala, pa popuštala, pri svakom njenom zamahu
rukama. Ovo je bio Ngenetov dar njoj, zato što je odgovorila na njegova
neizgovorena pitanja i potvrdila ta nost njegovih verovanja: evo, ona sad
kona no zna kako je to kad pripadaš moru, u celosti i radosno; kad nisi u
nesigurnoj ravnoteži na zategnutom konopcu izme u mora i neba, na uzanom rubu
izme u svetova.
"Zato vi pevate!" Njen glas je poleteo ka njima kao oblak smeha, kroz
mikrofon i zvu nik; i prošao neizobli en, iako im nije zna io ništa više nego
neki obla i mehurova. Zato što ne možete da zadržite toliku radost u sebi. U
pauzama izme u svojih dahova slušala je pevanje mera, one sirenske pesme koje je
ranije slušala samo u legendama i snovima; tapiseriju zvižduka i jecaja i
zvukove nalik na udare u zvona, pa uzdahe i krike - a ti su zvuci, svaki za sebe
usamljen i napušten, zajedno tkali hor koji je pevao himnu Majci koja je More.
Njihove pesme trajale su ponekad satima - i bile su pesme u najpotpunijem smislu
re i, jer su ih ponavljali, ta no, nebrojeno puta, njihovi stvaraoci, bi a
nepodložna starenju i nepromenjena mnogo vekova.
Znala je da su pesme; ali njihova složenost je nadmašivala njenu
sposobnost da izdvoji jednu od druge. Nije bila sigurna da imaju ikakvo zna enje
u onom smislu kako ga ljudske pesme imaju. Ipak je znala da su prave pesme...
zato što je sama sebi tako rekla.
Kad se izvukla iz neo ekivanog transfera, videla je da je Ngenet vrsto
drži, sputavaju i joj ruke, i da je njegovo lice bronzane boje napeto od silnih
ose anja. Kad ga je opet mogla prepoznati, on je podigao njene ruke u rukavicama
i poljubio ih. "Verovao sam... oduvek sam verovao, nadao se, molio se..."
Zagrcnuo se. "Ali nikad se ne bih usudio da te pitam. Eto, istina je. Ne znam da
li da se smejem ili da pla em!"
"Šta - šta je istina?" progun ala je ona tada, još pometena.
"Meri, Luno! Meri..."
... inteligentni oblik života, zasnovan na koriš enju kiseonika, stvoren
geneti kom manipulacijom; bioinženjeringom podešeni da budu doma in u kome e
opstajati tehnovirus koji deluje kao faktor dugove nosti... Onda su došle
biološke specifikacije pripremljene u Starom Carstvu, beskrajno opširne, koje
Luni nisu zna ile takore i ništa. Ali Ngenet ju je naterao da sve to ponovo
uje, svaki detalj, jer je sve bilo vatrenom ja inom use eno u njegovu memoriju;
govorio joj je glasom promuklim od emocija. Inteligentni oblik života...
inteligentni...
Osetila je, sad, kako se oko njenih podlaktica obavijaju pipci Svilenoga:
povukao ju je nagore, pa prevrnuo akrobatski, uvukao je u obrazac spiralno
plivaju ih tela, postigao da ona bude u esnica u stvaranju slike jednog trena.
Ona vide kako tavanica zaliva, prošarana nebrojenim plavim mlazevima sjaja,
klizi visoko iznad njene glave, ali vide i dno, senovito, peskovito, rešetkasto
pokriveno kolonijama brahiformnih krenolida po kojima su se kretali ljuskari
dre avih boja, daju i dnu ista kan izgled. Sa svake strane njene sporim
kretanjem opisivane zavojne spirale bio je život, pojedina na živa bi a ili
jata, život u oblicima dobro poznatim, ili sasvim nepoznatim, život koji lovi i
koji je lovljen... a ona je slobodno plivala kroz prostranstva puna tog života,
u društvu mera: njihova goš a, koja je doputovala ovamo da bi razgledala njihov
zavi aj - u društvu mera koji nisu bili pretnja nikome, i koji su se malo koga
plašili, ovde u okeanskim dubinama... a plašili se nisu zapravo nikoga i ni ega
osim Kralji inog lova.
Šokirana, pitala je Ngeneta, na doku, kako stranci opravdavaju koriš enje
vode života ako im je poznato da meri nisu samo životinje, nego nešto više. "Ako
sibile znaju, onda van-Tijamatovci, nesumnjivo, moraju znati."
"Ljudi su oduvek i jedni prema drugima postupali kao prema životinjama.
Ako ne mogu da prepoznaju inteligentno stvorenje u ogledalu, onda nije neko
prokleto iznena enje kad ne-ljude tretiraju još gore." Ngenet je tad pogledao
Svilenog, koji je sumorno u ao pored ograde gledaju i kako voda navaljuje i
uzmi e. "Uostalom, i da su meri samo životinje i ništa više, zar bismo na osnovu
toga imali pravo da ih ubijamo zarad naše taštine? Oni su, genetski, sinteti ka
bi a, napravljeni su. Verovatno je trebalo da posluže kao proba, ali se Stara
Imperija srušila pre nego što je iko uspeo da generalizuje njihovu 'dobro udnu
infekciju' i podari oveku savršenu besmrtnost. Me utim, ubijanje mera da bi im
se uzimala voda života sigurno je po elo tek u haosu posle rušenja države - kada
oni koji su grabili besmrtnost za sebe nisu marili koliko e tu ih života to
koštati. Istina je verovatno zabranjena pre oko hiljadu godina, kad je
Hegemonija ponovno otkrila ovu planetu. I tako sad oni nemaju drugih briga osim
cene. Ta ka."
"Ali - zašto je Stara Imperija uopšte dala merima inteligenciju?"
"Ne znam. A ne znaš ni ti." Odmahnuo je glavom. "Morao je postojati neki
razlog, ali koji? Jedino znam da im inteligencija nije data da bi bili
masakrirani u Kralji inom lovu!" Onda joj je ispri ao zašto su mu bile potrebne
usluge krijum ara, i ne samo njemu nego i njegovom ocu pre njega: od njegovog
dede, prvog Ngeneta ro enog na ovom tlu, nasledili su tradiciju da vole i mere i
ceo ovaj svet jednako, i da njihovo imanje bude sklonište za mere. Me utim, ni
otac ni on nisu bili zadovoljni samo pasivnom zaštitni kom ulogom, pa su po eli
sa tajnim neprijateljskim delovanjem protiv eksploatatora - upozoravali su mere,
ometali su lov, izvodili sabotaže, sve do... "sve do onog dana kad su plavci
nagrnuli u onu kr mu da te uhvate i napravili rupu u životu svih nas." To
rekavši, opet se zagledao ka severu, sa nekim upitnim mrštenjem koje nije imalo
nikakve veze sa tim re ima.
Ali sada, posle sto pedeset godina eksploatacije, tu ini su se pakovali za
još jedan odlazak sa Tijamata; ta nepravda, za ije se ukidanje on borio, sasvim
se primakla kraju... ali se i doba nazadovanja i neznanja sasvim primaklo, novi
poluokret beskrajnog to ka uzaludnosti. Letnjaci e bar dati merima jedan period
vremena bez ikakvih napada, dovoljan da oni, bolnom sporoš u, nadoknade svoje
broj ane gubitke, neizbežno ispravljaju i jezivu nepravdu koju su im njihovi
tvorci naneli.
Ali, pravda i nepravda, pa i samo vreme, nisu zna ili ništa merima, nisu u
njihovom shvatanju stvari postojali ni u jednom obliku koji bi Luni bio
prepoznatljiv. Bez nasrtaja spolja, mer je živeo stotinama, možda i hiljadama
godina. U merskom mozgu vladao je druga iji skup parametara: meri su živeli za
sadašnji trenutak, za brzo-nestaju u divotu mehuri a koji uzlazi u svetlost i
iš ezava - za sam akt stvaranja, postajanja. Nisu videli nikakvu potrebu niti
svrhu u predmetu koji bi bio vešta ki napravljen da traje; pesma, ples, neki
pojedina ni postupak, bili su merima umetni ka dela, utoliko lepša što su, kao
cvet, kao život, prolazna. Opipljive stvari, materijalne, nisu merima bile ni
potrebne ni važne, kao ni samo vreme. Njihovi životi bili su, po ljudskim
standardima, beskrajno dugi, a meri su ih živeli hedonisti ki, obuzeti ulnim
uživanjem provla enja kroz gipkost vode, proticanjem toplote i hladno e, struja
i talasa - i zapanjuju om šizmom izme u vode i vazduha, fluidnom vrelinom
telesne ežnje, umiruju im pritiskom deteta koje se drži za roditelja.
Malo šta bi Luna mogla na i u razgovoru s njima pomo u re i, ak i kad bi
postojao prevodilac sposoban da premosti barijeru nerazumevanja. A ipak, ovde i
sada, me u njima, iako zatvorena u neosetljivu kožu svog vodonepropusnog
ronila kog odela, osetila je kako se rastvaraju krute umne pokorice njenih
predube enja, vrednosti, ciljeva. Mogla je da po ne da potiskuje uspomene na ovo
što se nedavno dogodilo, kao i razmišljanja o onom neizvesnom što predstoji, i
da dopusti da sadašnjica postane ve na, a budu nost da se stopi u penu. Gledala
je merušu koja je njoj u onom danu bila mati kako sada oduševljeno kruži oko
nje; znala je da su joj svi ovi meri porodica, prijatelji, ljubavnici, ose ala
je da postaje deo njihovog vanvremenskog sveta... Nežno, u po etku sa
oklevanjem, po ela je da pridodaje svoj glas te noj harmoniji merske pesme.
Osetila je da joj se Svileni sasvim primakao, s le a, i da njegovi pipci
klize po njenim ramenima, po glatko i ronila kog odela, obavijaju se oko njene
cevi za vazduh, vuku... "Svileni!" Njen besni protest ostade smandrljan i
nerazumljiv, jer je morala žestoko da zagrize u gumeni sisak za disanje, da joj
ne bude istrgnut iz zuba. Digla je ruke da zaštiti svoj izvor vazduha, i osetila
da se oko njih omotavaju novi pipci; povu e ka grudima noge nezgrapne zbog
peraja da bi ritnula i odgurnula od sebe Svilenog. No tad uvide da se dvojica
Svilenih rvu pored nje; vide kako onaj lažni poteža nož iz korica koje su mu
bile iza jednog ramena, i kako se nož koleba uzdignut izme u ustalasanih pipaka,
kao zmija koja ne zna koju žrtvu da ugrize. Ritnula se i otisnula lažnog nogama
od sebe, ali trenutak pre toga se ivo je izabralo žrtvu i ona vide mra ni oblak
krvi iz ramena Svilenog.
Obuhvatila je Svilenog rukama, nastoje i da zapliva tako da se oboje
udalje iz domašaja ubice. Ali mirne vode odjednom proklju aše telima: cela
obalska kolonija mera sru ivala se u more, uspani ena masa gonjena kao krdo i
naterana da se pridruži onima koji su ve bili u moru. Bacakali su se oko nje i
zatrpavali je, peraja, glave, tela, gruvali su i udarali po njoj. Držala se svom
snagom za spore, ali ipak vešte pipke Svilenoga, borila se da kroz taj haos na e
put gore. Me utim, gore, na sve svetlijoj vodi, pokaza se silueta teške mreže
koja je tonula ka njima i crna mrlja nekog udnog lete eg broda dvotrupca koji
je probijao površinu, spuštaju i se u vodu zaliva da zaplovi po njoj. Još figura
koje su trebale biti Svileni, ali to nisu bile, pojavi se gore, usmeravaju i
spuštanje mreže koja pade na njih kao mrtva ki pokrov i po e je vu i ka dnu, u
divlji strah od zatvorenosti... Kralji in lov. Ne... ne ovde, ne ovde...
Ali nije vredelo poricati da je ta nemogu a stvar ve stegla prste oko
njenog grla; da su meri ispod nje poludeli od bola i dezorijentacije izazvane
tu inskim soni nim oružjem... i da e svi umreti. Pustila je Svilenog, ali je
ostala blizu njega; videla je kako on klima glavom i provla i pipke kroz mrežu;
presamitila se i isukala ronila ki nož iz korica koje su joj bile uz jednu nogu.
Po ela je da se e, svom snagom, pojedine konopce mreže; popuštali su pod njenim
ljutitim napadom i ubrzo im otvoriše prolaz dovoljan da se provuku napolje.
Isplivala je kroz mrežu, povukla Svilenog za sobom, trenutak pre nego što
bi ih mreža pritisla na poludele mere. Ali ona se još držala za mrežu, još je
zamahivala, sekla, proširivala otvor, vikala: "Ovamo! Ovamo! Izlazite, izlazite,
izlazite!" vikala je u njihovu opštu kuknjavu, napola i sama jecaju i od silnog
gneva. Ali panika mera bila je gluva za koherentnu misao; nekolicina se ipak
istumbaše kroz otvor, ali samo zato što ih je izbacilo opšte komešanje dole.
Pretraživala je razmahanu masu misle i da prona e merušu majku, ali uzalud.
Sekla je još, psuju i; vazduh je uvla ila ogromnim naporom, bore i se za svaki
dah. Ali meri su se davili, bespomo no se davili, svojim ubicama u korist, a ona
nije mogla da ih spase...
Svileni je visio na mreži pokraj nje i kretao se nespretno, usporen ranom
ili soni nim oružjem koje je ošamu ivalo mere. Dižu i pogled ka njemu, ona vide
kako se dvojica goni a sru uju iz visine i obavijaju ga pipcima, otržu ga od
mreže, baš kad...
...Drugi pipci obaviše nju s le a, napola je zaslepiše, otrgoše joj nož iz
ruke kad je pokušala da ga okrene prema napada u. Pokrivali su joj masku na licu
kao zmije koje se njišu, našli su opet njenu cev za vazduh i istrgli je, zajedno
sa siskom, iz njenih usta. Ledena voda šiknu unutra kroz nastalu rupu na maski i
panika dade Luni dvostruku snagu. Ali goni ki okovi, od njihovih miši a
sa injeni, nisu joj davali nikakvu mogu nost da se pokrene, i ta njena snaga
ostade samo snaga dve davljenice...
Tek kad je njena glava probila površinu, tek kad su se njena plu a, na
ivici da prsnu, najzad otvorila i uvukla vazduh a ne poslednjii, bolni dah te ne
smrti, shvatila je da je nisu zadržali pod vodom da se udavi; i da s njom još
nisu gotovi.
Zateturala se, ne veruju i, kad je perajima na nogama zapela o travuljine
na dnu; istisnula je vatrene suze okeana iz o iju, videla zapljuskuju i rub vode
i, iza njega, uzdizanje obale. Dvojica goni a je izguraše na vrsto tlo; napola
je odvukoše, a napola odnesoše uz kamenitu plažu merskog staništa na obali. Tamo
više nije bilo nijednog mera, a goni i je pustiše da padne i da ostane sasvim
zanemarena. Ležala je, kašljala, gušila se. Za ula je pad još jednog tela pored
nje, na tvrde stene, i vide da sad tu leži Svileni. Pridigla se na laktove da mu
se približi, pokušavaju i ali ne uspevaju i da vidi njegovu ranu; dotakla je
njegovo rame, daju i mu neko nejako ohrabrenje.
Sela je; svaki njen isprekidani dah vukao se kroz grlo koje je bilo bolno
od slane vode i dospevao u plu a delimi no zapušena vodom. Skinula je zamagljenu
masku i osetila kako njeno lice odmah po inje da se ko i od užasno hladnog
vetra. Posle nekog vremena još neka obli ja se pojaviše iz vode, na raznim
mestima na plaži, izvla e i nezgrapnu žetvu merskih leševa u pli ak, na završnu
obradu. Luna po e utrljavati pesnice u šljaku plaže, cvile i tiho, ali ne zbog
sebe.
Na obali je stajalo, i posmatralo njihov rad, udno privi enje u crnom, sa
telom muškarca i glavom nekakvog totema: iz te glave stršale su duge bodlje.
Videla je da on izmahuje i ini druge pokrete rukama; njegov glas u kome nije
mogla razaznati nikakve promene tona dopirao je do nje napola ne ujno, kroz
vetar - ljudski glas. Izvukoše prve mere na obalu; videla je kako uz svakog
klekne po jedan goni , kako onda sevne nož i krv pote e po krznu, blago kao
uzdah, u kofu. Zatim su telo - iz koga je krv iscrpljena, gracioznost nestala,
život ukraden, radost i lepota otrgnuti - jednostavno ostavljali, prepuštali da
istrune na plaži svojih predaka i da bude gozba za ptice lešinarke.
Lunine o i se napuniše suzama, odbijaju i da to dalje gledaju. Mu nina se
diže u njoj, i ubila ka mržnja. Njena šaka se sklopi oko jedne teške kamen ine,
koju po e stiskati sve ja e i ja e; pridigla se na kolena. Uz nju se digao i
Svileni, jedan nagli pokret i ve je bio na nogama, ali se i naslonio na njeno
rame. ula je da nešto govori; nije razumela re i, ali je ose ala dublju ranu
koju je zadobio time što je video kako njegova bra a masakriraju njegove
prijatelje. Pošao je napred, teturaju i se malo, pre nego što je ona mogla po i
za njim. Zaputio se ka neljudskom stvoru u crnini i grupi goni a oko njega.
"Svileni..." Izborila se da ustane, ritanjem zbacila s nogu peraja i
krenula za njim, drže i kamen.
ovek u crnom je samo uzgred bacio pogled ka njima. "Zaustavite one."
Nemarno je mahnuo rukom i trojica od tih goni a okupljenih oko njega po oše da
Svilenom prepre e put. Opkoliše ga bez oklevanja. Za uo se brzi tu inski govor i
mrmljanje; onda ona vide da se izme u njih zapodela borba. Pipci su izmahivali
ka glavama i srebrnastim o ima, ona vide novo potezanje noža...
"Ne! Svileni!" Potr ala je napred. Tre i goni se odvoji i uhvati je,
odbaci je - ona vide kako se zup asto se ivo zariva. I vrisnu, kao da su nju
uboli. Svileni pade kao stena me u stene. Onaj u crnom se na njen vrisak okrete,
a ona tog istog trena udari tre eg goni a svom snagom i obori ga. Uhvatiše je
druga dvojica. Držali su je izme u sebe, iako se otimala, a tre i se uspravio,
raskrvavljen, i otrgao kapulja u sa njene glave, pri emu njen vrat i ramena
ostadoše goli. Kosa joj se rasula po ramenima, a pipci su se odmah zapleli u nju
i cimnuli nazad, zabacuju i joj glavu.
"Nemoj!" Neko je viknuo tu re . Ali njoj nije ostalo više nimalo glasa i
nimalo vremena, samo jedan, poslednji kaleidoskop oblaka i neba dok se
okrvavljena oštrica zabada u njeno grlo...
Silovite, udarne kretnje odbacile su sva tri goni a od nje, a nju oborile
na tlo. "Sklanjaj se od nje! Gde ti je pamet?" Opkora ile su je teške izme tog
oveka u crnom, zaštitile su je kao što stabla štite od oluje. Dizala je pogled,
više i još više, vide i tog oveka samo kao senku, siluetu, naspram pustoši
obale od ispranih stena. "... zato što je sibila, tupane. Zar da me zaraziš?
Beži odatle i baci taj nož u more!" Mahnuo im je da odu, a im su otišli,
koraknuo je u stranu i u nuo pored nje.
Luna se oprezno pridizala. Ose ala je tanku toplu ogrlicu krvi kako curi
niz utetovirani znak pod njenim grlom i zavla i joj se pod ronila ku ode u,
izme u dojki.
Taj muškarac u crnom... sad je bila sigurna da je muškarac, skriven iza
maske. Videla mu je samo o i, sive i zelene. Pružio je neodlu nu rukavicu ka
njenom grlu. Uzmakla je, trgnuvši se, ali on je iznenadnim zamahom ruke obrisao
krv sa tetovaža. Videla je da se sav stresao pred prizorom tog trolista; po eo
je gr evito da briše rukavicu o stene. "Bogovi! Jesam li poludeo?" Pogledom je
po eo pretraživati obalu, tragaju i za nekim osporavanjem ili potvr ivanjem. "Ti
i ne postojiš. Nemogu e je! Šta si?" Njegova ruka se opet podiže, uhvati je
ispod vilice i okrete njeno lice na gore da ga jasnije vidi. Onda je ta šaka
ispusti, ali kliznu duž njenog obraza i po kosi, maltene kao milovanje. "Ne
ona..." maltene mole ivo.
Pipnula se, sa rukom tako e u rukavici, po grlu, gde se bol sada širio od
uva do uva, od vrha vilice do klju nih kostiju; zaklonila je svoju ranu i svoj
trolist od njegovog zurenja. "Luna", šapnu ona, ne znaju i ta no zbog ega je
kazala svoje ime, ali zahvalna što još poseduje glas kojim to može da izgovori.
"I sibila..." njen glas se zaoštravao od dolaze e histerije. "... to jesam! I
kažem ti da je ovo što radiš, ubistvo. Nemaš pravo da loviš na ovoj zemlji. I
nemaš prava da ubiješ inteligentno bi e!" Mahnula je rukom prema pokolju na
plaži, ne gledaju i na tu stranu. "To je ubistvo, ubistvo!"
On je, me utim, pogledao tamo kuda je pokazala, ali onda su se njegove o i
vratile, zelene i tvrde kao smaragdi. "Odmah da si zamukla, prokleta bila..."
Me utim, te o i se nisu odvajale od njenog lica, o i koje nikako ne veruju, o i
koje zahtevaju, a njegove šake su se vezivale u vorove na njegovim kolenima.
"Prokleta, prokleta! Šta eš ovde? Kako si mogla da do eš ovde, da me vidiš
ovako! I to pošto si me ostavila - mogao bih da te ubijem zbog ovog!" Okrenuo je
glavu na drugu stranu, silom otrgao pogled s nje, bacao je te re i u vetar.
"Može!" povika ona. Zvu alo je ci avo. "Ubij i mene, ubico mera, ubico
sibila, kukavice - i proklet neka si ti!" Opet je ogolila grlo, da ga on vidi, i
namrštila se grozno pri tom pokretu. "Prolij moju krv, i neka njeno prokletstvo
padne na tebe!" Ispružila je okrvavljene prste, pokušavaju i da ga dohvati,
rani, zarazi...
Ali je njena ruka izgubila svu snagu i pala iz vazduha zaboravljena, jer
Luna tada, najzad, vide simbol koji je blistao na njegovoj crnoj ode i: krug, a
u njemu krst i preko njega drugi, u stranu pomaknuti, malo ve i krst; znak
Hegemonije, upravo onu medalju koju je svakog dana gledala dok je živela u
Letu... Njena ruka opet po e gore. On je nije spre io da dotakne medalju.
Polako, polako je dizala pogled, znaju i da e za koji trenutak...
"Ne!" Njegova pesnica dolete bez upozorenja i baci je, drobe om snagom, u
mrak.

31.
"Zdravo Miroe." Džeruša je iz patrolnih kola izišla nose i na sebi
uniformu i svoju najbolju imitaciju osmeha. Vetar je potapša ledenim šakama po
ple ima, pokuša da rastrese i otvori njen do pola zakop ani kaput da bi postigao
neke prosta kije intimnosti. E, do vragova i ovakvo vreme! Njen osmeh se borio
za opstanak.
"Džeruša?" Ngenet je grabio dugim koracima niz brdo; izišao je iz pomo nih
radionica, odakle su ga dozvali poljski radnici koji su videli njeno doletanje.
inilo joj se da je njegov osmeh dobrodošlice stvaran i zato njen po e da
postaje topliji. Ipak, pro itala je ambivalentnost u pogledu kojim je prvo
odmerio njenu uniformu, a onda potražio njene o i. "Odavno te nismo videli."
"Tako je." Klimnula je glavom i to joj je bio izgovor da obori pogled;
pitala se da li je ono njegovo oklevanje bilo samo zbog dužine proteklog
vremena. "Znam. A ti - kako je kod tebe bilo, Miroe?"
"Otprilike isto kao pre. Sve je manje-više isto." Zabio je ruke u džepove
parke, slegnuo ramenima. "Kao što obi no i jeste. Nego, jesi li službeno došla,
ili samo u posetu?" Virnuo je pored nje, u prazna patrolna kola.
"Pa, pomalo od oba, rekla bih", re e ona, trude i se da to zazvu i
nemarno. Primetila je vrlo malo stezanje njegovih usana i trzaj brkova. "Naime,
imali smo izveštaj da je neki tehno-krijum ar oboren nedaleko odavde" - ali pre
jedno dve-tri nedelje - pa, pošto sam ve došla da to izvidim..."
"Komandantkinja policije juri zalutale krijum are po dalekim pokrajinama?
Od kad to?" upita on, zabavljaju i se.
"Eto, jedino bez mene su mogli." Iscerila se tužno, rastežu i izvesne
neupotrebljavane miši e u obrazima.
Nasmejao se. "Neka to nose avoli, Džeruša; znaš da ti ne treba službeni
izgovor da bi došla ovamo. Ovde si dobrodošla u svako doba... kao prijatelj."
"Hvala." Razumela je ovu ogradu i bila zahvalna zbog nje. "Prija kad
oveka neko najzad zapazi, bar jednom, kao ljudsko a ne kao plavo bi e." Po e
pomalo potezati svoj kaput, koga se odjednom nekako stidela. Moj štit, moj
oklop. Šta u raditi kad mi to oduzmu? "Ovaj... zvala sam ja tebe pre jedno dve
nedelje, ali nisi bio kod ku e." Najednom joj pade na um da se zapita zašto joj
on nije tada uzvratio pozivom. Bogovi, pa kako mogu to da zamerim oveku, kad ja
njemu nijednom nisam uzvratila pozivom?
"Izvini, nisam mogao..." Kao da je i on došao do istog pitanja i ostao
jednako bez odgovora. "Pretpostavljam da si bila - zauzeta."
"Zauzeta! Do svih vragova, i paklova, kod mene su bili... svi vragovi, i
paklovi." Naslonila se na patrolnu letilicu, povukla vrata na dole, zalupila ih.
"Nema više Bi-Zija, Miroe. Poginuo. I ja, prosto, više... ne mogu ovo da
izdržim." Pognula je glavu. "Ne vidim kako u mo i da izdržim da opet odem u
Karbankl. Jer samo mislim: koliko bi bilo bolje za svakog, i koliko bi svi bili
zadovoljni, ako se ne bih vratila. Koliko je bolje bilo da sam ja na spisku
izgubljenih, a ne on."
"Za ime svih bogova, Džeruša - zašto mi nisi rekla?"
Okrenula je le a njegovoj ispruženoj ruci, naslonila se na školjku
letilice, zagledala se o ajno u more. "Nisam došla da - da te upotrebim kao
kantu za moje sme e!"
"Pa, jesi, naravno. Za šta drugo služe prijatelji?" ula je njegov osmeh.
"Nisam!"
"Neka je tako. Ali, zašto ne bi? Zašto ne?" Povukao ju je za lakat.
"Nemoj me pipati, Miroe. Molim te, nemoj." Osetila je kako njegova šaka
pušta, ali i kako u njenoj ruci sve pecka od tog dodira. "Savlada u ja to.
Izvu i u se, sve ja to mogu sama da savladam." Njena samokontrola visila je o
koncu.
"Ali ti se ini da bi dobar na in da se sve reši bio - umreti?"
"Ne!" Raspalila je pesnicom po starom metalu. "Ne. Zato sam morala da se
udaljim odande... Da bih našla neki drugi na in." Okrenula se ka njemu, lagano,
ali sklopljenih o iju.
Nekoliko trenutaka je utao i ekao. "Džeruša - znam u kakve su te mengele
stezali, sve ovo vreme. Takvom pritisku ne možeš odoleti ako gušiš sve u sebi.
Ne možeš sama." Iznenada, maltene ljutito: "Zašto si prestala da se javljaš? I
da odgovaraš na pozive? Zar nisi imala poverenje u mene?"
"Imala sam i previše." Stisnula je usta jako, suzbijaju i neko apsurdno
kikotanje koje zamalo da po ne. "O, bogovi, previše ja imam poverenja u tebe!
Pogledaj me, još ni pet minuta nisam ovde, a ve sam ti izru ila sve moje tajne.
Dovoljno je da te vidim, i sve u meni se slomi." Stresla je glavom, ne
otvaraju i o i. "Eto. Vidiš. Ne mogu da se oslonim na tebe a da pri tome ne
postanem bogalj."
"Svi smo mi bogalji, Džeruša. Sakati se ra amo."
Polako je otvorila o i. "Je l'?"
Stajao je pred njom, ruku sklopljenih iza le a, gledaju i preko pu ine.
Vetar je oja ao i njegova crna kosa kao u gavrana po e se trzati poput bi eva;
Džeruša se skupi i smanji i uvu e dublje u svoj masivni kaput. "Da ne znaš
odgovor na to, ne bi ni došla", re e on. "Ajmo gore, u ku u." Pogleda je u o i,
a ona klimnu glavom.
Pošla je za njim na brdo. Usput je zapodevala neodlu ne sitne razgovore o
vremenu i usevima, i puštala da sav otpor iste e iz nje i slije se u more.
Pro oše pored škripave vetrenja e koja se kao usamljeni stražar dizala nad
pomo ne zgrade. Vetrenja a je Ngenetu služila za pumpanje vode iz bunara; njoj
opet pade na um, kao i svaki put, da je to nerazumni anahronizam na jednom
poljoprivrednom imanju koje radi pomo u uvoznih pogonskih blokova.
"Miroe, uvek sam se pitala zašto pumpaš vodu pomo u ove šklopocije."
Pogledao je nju, pa vetrenja u, i rekao dobro udno: "Pa, Džeruša, ti si mi
uzela lete i amac. Ko zna kad bih mogao da ostanem i bez mojih generatora."
To nije bio onaj odgovor koji je o ekivala; ipak, samo odmahnu glavom.
Stigoše do ku e, popeše se na trem na kome su svi prozori bili zašti eni protiv-
olujnim kapcima i u oše u onu sobu koju je i sad pamtila savršeno, od one prve
posete. Tokom svih godina koje su od tad protekle, tu se prakti no ništa nije
promenilo. Proživela je u toj sobi samo nekoliko ukradenih no i, koje je provela
sede i, nogu podvijenih i ukrštenih, pred vatrom, obavijena toplinom i zlatnom
svetloš u, zadubljuju i se u partiju igre tri-di-hama ili hrane i Ngenetovu tihu
op injenost svojim uspome-nama na drugi svet.
Skide šlem i rastrese tamne uvojke. Po e lutati pogledom po udobnoj
atmosferi doma inske ali skrpljeno i jeftino opremljene sobe, u kojoj su
predmeti nasle eni od Ngenetovih van-tijamatskih predaka održavali nelagodno
primirje sa ovdašnjim drvenim, grubo izdeljanim nameštajem. Prilaze i širokom
kamenom ognjištu okrete se ka Ngenetu, nameštaju i le a da vatra po ne da
omekšava led u njima. "Znaš, i posle toliko vremena imam ose aj da nisam uopšte
odlazila. Zanimljivo, je l' da - da postoje takva mesta... šta kažeš?"
Digao je pogled ka njoj, ostaju i pola sobe daleko; nije odgovorio, ali se
osmehnuo. "Zašto ne bi odnela svoje stvari na sprat? Done u nešto da
prezalogajimo."
Ona prebaci preko ramena torbu koju je, napola punu ode e za preobuku,
donela i po e uz pohabane stepenice na sprat. Velika je to bila ku a...
ispunjena odjecima dece i smeha... ispunjena uspomenama. Ograda stepeništa pod
njenom šakom bila je sva ugla ana od nebrojenih ruku; ali su sada i hodnici i
sobe bili prazni i lišeni zvuka. Miroe, i niko više; poslednji pripadnik te
porodice; sam. ak i me u Zimcima koji ovde rade za njega, sam. Ose ala je vezu
poverenja i poštovanja izme u njega i njih, vezu ja u od one koja bi se
o ekivala izme u gazde i najamnih radnika, izme u meštana i jednog stranca. Ali
oko njega je uvek lebdelo neko neopipljivo polje rezervisanosti, zbog koga je on
ostajao izdvojen, u sebe zatvoren. Ponekad je ose ala kako izbijaju varnice pri
sudaru tog njegovog polja i njenog istog takvog.
Ušla je u onu sobu u kojoj je, ovde, uvek spavala. Bacila je torbu i šlem
na zgužvanu postelju, videla kako su obe te stvari utonule u ebad. Krevet je
imao okvir od drveta i bio je tvrd kao da je odozdo od dasaka - štaviše, dalo se
pretpostaviti da i jeste odozdo od dasaka - ali ovde joj se nijednom nije desilo
da probdi pola no i mole i bogove za san, dok o i, u mraku, progorevaju rupice
na o nim kapcima...
Raskop a kaput i skide ga, po e ka masivnom ormanu da ga oka i. Zastade
vide i na dnu ormana jedno nemarno ba eno leta ko odelo predivne bledozelene
boje jabuke. Mehani kim pokretima oka ila je kaput na jednu kuku, podigla to
odelo i pustila ga da se opruži niz njeno telo. Zatim ga je opet odmakla od
sebe, držala ga na udaljenju ispruženih ruku, prou avala obrise. Najzad je
polako skinula kaput sa kuke i oka ila, umesto njega leta ko odelo.
Prošetala je do kreveta i bolje pogledala zgužvanu ebad; dohvatila je
etku za kosu koja je ležala na sto i u pokraj kreveta, opipala vlasi duge,
svetle kose. Ponovo ju je spustila. Neko vreme je stajala utke i u njenom umu
se iznenada pojavi jedno malo, usamljeno dete kovrdžave kose, u iznošenim ga ama
i sandalama, koje je u nulo da gleda munjevite prolaske srebrnastih vogova
tamo-amo po umiru oj bari. Preko tog deteta sunce je lilo kao vru i med, guše i
svaki zvuk, a morena isušenog re nog korita, prepuna kamenja, pregrejana,
pružala se u daljine bez kraja...
Džeruša uze šlem i torbu sa kreveta i brzo si e niz stepenice.
"Džeruša?" Miroe se uspravi; bio je nagnut nad jedan niski sto od dasaka,
blizu vatre. Mrštenjem je pokazivao da ne shvata. "Pa mislio sam da si..."
"Nisi mi rekao da imaš - druge goš e." Ta re po e dobijati neka zna enja
razli ita od onog što je Džeruša želela da kaže. "Ne ostajem."
Lice mu se promenilo, kao lice muškarca koji je upravo uhva en u
stravi nom previdu. A njeno lice kao da se zaledilo i umrlo od smrzavanja.
On tiho re e: "Zar nikad nisi van dužnosti?"
"Tvoj moral nije moja želj... briga, ni kad sam na dužnosti."
"Šta?" Sasvim novi izraz lica. "Ho eš re i - ej! to si ti pomislila!"
Njegovo olakšanje provali u obliku dubokog smeha. "A ja mislio tražiš
krijum are!"
Zinula je.
"Džeruša." Provukao se kroz tu prenatrpanu sobu i prišao joj. "Bogovi
znaju da nisam mislio da ovako ispadne. Ne, nije ono što si pomislila; radi se
samo o prijateljstvu, ne o romansi. Ta mala je dovoljno mlada da mi bude k er.
Sad je na brodu."
Džeruša pogleda u stranu, pa dole. "Nije mi bila namera da... zadirem u
tu e stvari."
Pro istio je grlo. "Dobro, pa nisam ja lutak od plastike, to bogovi
znaju..." Dohvatio je jedan mlitav, izbledeli jastu i i podmetnuo joj ga.
"Nisam ni mislila da si to." Znala je da loše kazuje ovo što ho e da kaže.
"Ovaj... rekla si, jednom, da nisam glup. Ali, za sve ovo vreme, i toliko
tvojih poseta, nijednom nisam uvideo..." Njegova ruka se podigla i dotakla
Džerušu na na in kao nikad ranije. "...da ho eš i nešto više."
"Nisam želela da shvatiš." Zato što nisam želela da to priznam, ni samoj
sebi. Pokušavala je da uzmakne od njegove ruke, pokušavala, pokušavala -
trepere i kao divlja ptica.
On odma e ruku. "Postoji li neko drugi? U gradu, ili na drugoj planeti,
neki drugi..."
"Ne", re e ona. Lice joj je bilo vatra. "Nikad."
"Nikad?" Zadržao je dah, dugo. "Nikad?... Niko te nije nikad pipnuo
ovako..." duž potiljka, po vratu, uvu, obrazu - "niti ovako..." linijom
zatvaranja njene tunike, nadole, i preko jedne dojke - "niti uradio ovo..."
Polako ju je obuhvatio rukama i sve vrš e je pritiskao uz sebe, dok nije
osetila kako se oblici njegovog tela stapaju sa njenim, i gle, njegova usta su
na njenim, kao nektar.
Promrmljala je: "Da... sada..." im ju je njegov poljubac pustio. Našla je
njegove usne ponovo, zahtevaju i.
"Oprost'e, gospodine!"
Džeruša je šumno udahnula, refleksno se oslobodila njegovog zagrljaja i
videla: u vratima stoji kuvarica, stara i prastara, njima okrenuta le ima.
"Ama šta je sad?" Ngenetov glas je nagoveštavao gubljenje strpljenja.
"Ru ak, gospodine. Ru ak je spreman... al' ne mari, uva u ga ja
podgrejanog dok ti ne do eš." Džeruša je ula u tim re ima osmeh znanja.
Kuvarica, vuku i noge, ode polako nazad prema kuhinji.
Miroe uzdahnu teško; njegovo lice je pokušavalo da se osmehne i da se
namršti ali je jedino uspelo da dobije izgled oja enosti. Posegnuo je ka njenoj
ruci, ali ona iskliznu rukom unazad pre nego što su se prsti sklopili. On je
pogleda, ona vide njegovo iznena enje.
"Pitanje si postavio - re ito." Njen osmeh se menjao sa poja avanjem i
slabljenjem stati kog šuma njenih ose anja. "Samo, trebalo je da pitaš u neko
drugo vreme, Miroe." Odmahnula je glavom, pritisnula za trenutak šake na usta.
"Sad mi je preblizu završetak... ili nije dovoljno blizu."
"Razumem." Klimnuo je glavom, iznenada u stavu neumešanosti; kao da ovaj
trenutak koji je izme u njih malo as bio, i na koji je ona toliko dugo ekala,
njemu ne zna i ništa.
Prsa joj se stegoše od razo arenja i iznenadnog stida. Zar bi tebi to samo
toliko zna ilo? "Da ja krenem polako u grad." Da bi ti mogao da ispri aš svojim
zima kim ljubavnicama kako je malo nedostajalo da uz ru ak dobiješ i
komandantkinju policije.
"Ne moraš još. Možemo da - da se pravimo da nije ništa bilo."
"Ti možda možeš. Ali ja više ne mogu da se 'pravim'. Stvarnost je
preglasna." Navukla je kaput, zaputila se jednom krivudavom putanjom u pravcu
vrata.
"Džeruša. S tobom e biti sve u redu?" Uhvati je njegova zabrinutost.
Stala je, okrenula se, pod kontrolom. "Bi e. ak i samo jedan dan izvan
Karbankla je kao transfuzija. Možda... možda emo se opet videti na Festivalu -
pre kona nog odlaska?" Mrzela je sebe što to pita a zna da on ne e oti i.
"Ne verujem. Mislim da u ovaj Festival da propustim. Sa Tijamata ne idem
nikud: ovo mi je dom."
"Naravno." Osetila je opet po etak nekog vešta kog osmeha nalik na gr .
"Dobro, možda u te... pozvati. Pre nego što odem." U pakao, u param-par e...
"Da te ispratim..."
"Nema potrebe." Odmahnula je glavom, vrsto spustila šlem na glavu i
pritegla kaiš ispod donje vilice. "Zašto da se trudiš nepotrebno." Otvorila je
tamna vrata na gvozdenim šarkama, izišla i zatvorila ih izme u sebe i njega,
najbrže što je mogla.
Na pola silaska niz brdo, ula je da je on doziva. Osvrnula se i videla ga
kako tr i nadole, za njom. Stala je, a njene šake su se, u rukavicama, skupljale
u nespretne pesnice. "Da?"
"Dolazi oluja."
"Ne, ne dolazi. Proverila sam vremensku prognozu pre poletanja iz
Karbankla."
"Do vraga sa prognozama; kad bi se ti gadovi skinuli sa simulatora i
bacili jedan pogled gore, ka nebu..." Razmahnuo je rukom od obzorja do zenita.
"Bi e ovde do sutra u zoru."
Digla je pogled i videla samo razasute obla i e i bledo duplo po-sunce
kako svojim sjajem obuhvata Blizance koji su ga pokušavali zakloniti. "Ne brini.
Ku i sam ja pre mraka."
"Ne brinem se zbog tebe." Pogled mu je i sad bio ka severnom obzorju.
"A-ha." Sa njenog lica nestade svaki izraz.
"Ova devojka koja ovde boravi, sad je u brodi u blizu obale, na severu.
Trebalo bi da se vrati tek sutra popodne." Pogledao ju je sumorno. "Ja sam nju
ve jednom izvadio iz mora, napola smrznutu. Ne znam da li bih u drugom pokušaju
imao toliko sre e. Ne u mo i da stignem do nje na vreme, osim ako..."
Klimnula je glavom. "Važi, Miroe. Aj' da je na emo."
Oklevao je. "Ovaj... ne znam kako da te zamolim za još jednu uslugu;
naime, nemam pravo, ali..."
"Ma, u redu je. Moja je dužnost da pomognem."
"Ne, ja pokušavam da te zamolim da budeš... ne na dužnosti, dok to radiš.
Da, hm... zaboraviš da si ikada srela izvesnu osobu koju si srela, sad nije
važno koju." Napravio je nekakav osmeh, ili grimasu. "Vidiš. Eto i toliko
poverenja imam u tebe: daleko previše." Po e se trljati duž ruku; ona vide da je
dojurio za njom bez kaputa.
Potom se setila kako mu je za trenutak bilo nelagodno kad je dolazila i
najzad shvatila. "A ona nije masovni ubica ili tako nešto?"
Nasmejao se. "Ništa ni sli no."
"Onda imam užasno loše pam enje. Idemo, smrznu eš se tako. Uz put eš mi
objasniti koje optužbe za zaveru mi sleduju."
Silazili su, vetru u zube. Džeruša polete patrolnim kolima ka severu, duž
spe ene trake obale. "E dobro. Valjda sad mogu da dozvolim sebi da uklopim
delove. Ti jesi imao nekakve veze sa onim teh-švercerom koga smo koknuli pre
jedno dve nedelje, ovde negde. Tvoja goš a je švercerka." Skliznula je nazad, sa
svojevrsnim olakšanjem, u dobro poznate obrasce, dobro poznate navike, u njihov
stari jednostavni odnos.
"Napola si u pravu."
"Napola?" Pogledala ga je. "Pa, da ujem."
"Pamtiš... okolnosti našeg prvog susreta."
"A-ha." Njen um se ispuni iznenadnom slikom Gundalinuovog lica punog
pravedni ke indignacije. "Bi-Zi te je bio zakucao baš solidno."
"Tvoj narednik", re e on. Osetila je da se osmehnuo i da se posle toga
setio. "Žao mi je - zbog onog što mu se desilo. Žao mi je zbog tebe."
"Bar je bilo brzo." I to je svo milosr e koje se možemo nadati da emo
dobiti u ovom životu. "Ona mala...?" upita Džeruša, puna sve ja eg predose anja.
"To je ta. Koja ti je slomila ruku i klisnula sa Tijamata, sa
krijum arima."
"I vratila se? Pa, kako?" promrmlja ona, trgnuta, ali, nekako, ne i
iznena ena.
"Vratili je oni isti."
Geja Džeruša oseti kako se partolno vozilo propinje i naglo spušta u jakoj
silaznoj reci vazduha; ponovo podesi kontrolne ure aje. "To bi zna ilo da je
ilegalni povratnik." I možda mnogo više od toga. "Gde je bila u me uvremenu?"
"Na Karemofu."
Nešto je promrmljala. "E, pa, stvarno. Reci mi, Miroe - jesi li siguran da
je njen odlazak sa ove planete bio slu ajnost?"
On nabora ve e. "Sto posto. Zašto pitaš?"
"Zar ti nikad nije palo na um da Luna Svetlohodna Letnja izuzetno li i na
Snežnu Kraljicu?"
"Nije." Potpuna praznina. "Snežnu Kraljicu ve godinama nisam video."
"A šta bi rekao ako bih ti kazala da je Kraljica znala ko je ona - i da se
strašno razbesnela zbog Luninog nestanka? Ako bih ti rekla da su sve moje
nevolje po ele zato što sam pustila da mala pobegne. Šta ako bih ti rekla da je
Luna Svetlohodna Kralji in klon?"
Zurio je. "Imaš dokaz?"
"Ne, nemam dokaz! Ali znam; znam da je Arienrod imala plan za tu
devojku... plan da svoju drugu 'ja' postavi za Letnju Kraljicu. Ako sad sazna da
se Luna vratila..."
"Njih dve nisu ista osoba. To ne može biti." Ngenet namršteno pogleda
napolje, preko mora. "Zaboravila si nešto o Luni."
"Šta?"
"Sibila je."
Džeruša se trže: njeno pam enje potvrdilo je te re i. "Jeste... ali to
ipak ne zna i da nisam u pravu. Niti da ona nije opasnost za Hegemoniju."
"I šta eš ti preduzeti po tom pitanju?" Ngenet se izvio u sedištu da bi
bio okrenut ka njoj.
Stresla je glavom. "Ne znam. Ne u ni znati, dok ne stignem tamo."

"Guli kože... Ajde brže... bela... dok ne grune... do mraka ku i." Lavež
pasa.
Luna je ose ala kako te re i dolaze do nje, ali i odlaze, kao plima i
oseka, kao ovaj hladni jezik plime koji joj liže stopala, zglavke stopala, noge.
Otvorila je o i, u susret uspomeni da ne želi da ih otvara, da ne bi videla...
ali vide samo nebo, besmislenu naplavinu obla i a koja plovi nekud. Nije sa
pomakla, plašila se pokreta.
"Ovaj mrtav."
"...sre e, fala Majci! ... ovol'ke kože..."
"Fala Leda i." Smeh.
"Ova nije." Mrlja nekog lica zaklonila je nebo, ogrnuta odasvud belim. To
lice je kleknulo, izvuklo Lunu u sede i položaj.
"Crnom." Luna za u da njen sopstveni glas brblja kao glas neke ludakinje.
"U crnom. Gde... gde?" Pružila je ruku, prsti se zakopaše u debelu belinu ode e
na ne ijem ramenu, traže i oslonac, ali tad vide opruženo telo pored sebe -
"Svileni!"
Figura u belom je odgurnu i diže se na noge. "Ova sigurno od onih š'o vole
mere. Sigurno ubila ovog goni a. A goni i nju nisu dokusurili." Glas muški,
mlad.
"Svileni... Svileni..." Luna se pružila da dohvati krajeve nepomi nih
pipaka, njegovu ruku opruženu po tlu.
"Dokusuri ti", re e grub, od vremena istrošen glas.
Luna se brže-bolje vrati u malopre ašnji položaj; za to vreme de ko je
u nuo i dohvatio jedan kamen. Ona do epa otvara na ode i, pod grlom, trzajem
otvori ode u do pola stomaka, leže, a kamen joj napravi luk iznad glave,
ostaju i u njegovoj ruci. "Sibila!" Digla je tu re kao štit.
De ko ispusti kamen inu iz drhtavih prstiju, gurnu svoju kapulja u malo
unazad. Ona vide kako njegovo lice gubi svoju neljudskost, kako njegova
zbunjenost prati trag sasušene krvi nagore, do njenog ranjenog vrata.
"Sibila..." Pokazala je prstom tetoviranu sliku, mole i se bogovima da je
slika dovoljno vidljiva i da je ovaj razume.
"Mamaaa!" De ko je u nuo, seo na pete, povikao preko ramena. "Vidi ovo!"
Oko nje su se materijalizovale i druge avetinjski bele figure, kao
tribunal duhova; udvostru avale su se i blistale u nesigurnoj žiži njenog vida.
"Sibila, mamo!" Jedna mala ženska figura podskakivala je od oduševljenja
blizu nje. "Ne mož' je ubijemo!"
"Ne bojim se ja sibilske krvi!" Luna je razaznala da je to, me u
zasenjuju im belinama, rekla jedna starica, koja se po e busati pesnicom u
grudi. "Ja sam svetica. Ja u živim ve no."
"Aha, o eš", re e devojka ironi no. Odgurnu svoga brata u stranu i saže se
da osmotri Lunino grlo izbliza. Nervozno se zakikota i opet se uspravi. "Je l'
moš' ti govoriš?"
"Mogu." Luna je opet sela, prinela jednu šaku grlu a drugu svom nate enom
licu. Pogleda opruženo telo Svilenoga, a iza njega još belih figura koje su
radile noževima za dranje koža, kasape i mrtve mere. Zanjihala se napred,
obgrlila kolena, sakrivaju i se od tog prizora. Nisam ga videla. Nisam njega
videla! To je bio neko drugi! Zaje ala je; taj glas je bio o ajni zov iz pesme
usamljenog mera.
"Onda je ho u." Devojka se okrete staroj ženi. "Za moj zoološki vrt. Ona
mož' odgovori na svako pitanje!"
"Ne!" Stara zamahnu da joj udari šamar; devojka se izma e. "Sibile su
zaražene, tu ini kažu da su zaražene. I sve što kažu lažu. Dosta više s tim
životinjama, Krvka! Ve si sve zasmrdela s njima. Sve u ja to..."
"Samo probaj!" Devojka je ritnu opako. Baba jauknu iz sveg glasa i uzma e
dva-tri teturava koraka unazad. "Samo probaj! O eš živiš ve no, kekeljo jedna,
onda ne pipaj mi moje životinje!"
"Dobro, dobro", cvilela je baba. "Ne smeš tako sa svojom majkom da
govoriš. Derište nezahvalno. Ne dadoh li ti sve š'o si htela?"
"Tako te više volim." Krvka se podbo i rukama o kukove i pogleda oped
dole, ka Luninom zgurenom jadu, iscerena. "Mislim da eš budeš ta no ono što mi
treba."

"Bogovi! O, moji bogovi!" ali to je bila više kletva nego molitva. Džeruša
je stajala utke pored Ngeneta na beživotnoj plaži, slušaju i daleko i visoko
kri anje rasteranih ptica grabljivica. Polje od kamena, a po njemu smrt
razasuta: njene o i su nemirno lutale po njemu, ne žele i da se ustale bilo gde,
da registruju ijedan detalj tog prizora, ali nemo ne i da se okrenu ka Ngenetu
koji je, pepeljastog lica, stajao do nje. Nije bila u stanju da izgovori nijednu
re , pa ni da ga dodirne; bilo ju je sramota da se utrpava u ne iji jad koji je
prešao granice shvatanja. Ovo je Kralji in lov, žrtvovanje mera - ovo: ova
smrdljiva klanica na goloj obali. Ovo je posao kome se ona uvek protivila iz
principa, ne pokušavaju i da se približi njegovoj stvarnosti. Me utim, ovaj
ovek mrzi baš tu stvarnost.
Miroe se udaljavao od patrolnih kola. Zapo eo je nekakvu putanju izme u
masakriranih leševa mera; osmatrao je, mazohisti ki temeljito, svaki odrani
krvavi leš. Džeruša je išla za njim, ali na rastojanju; ose ala je da joj se
vilice stežu toliko da se zapita ho e li ih mo i ikad više otvoriti. Vide da se
zaustavio i kleknuo pored jednog tela. Prilaze i bliže, vide da to nije mer... a
ni ljudsko bi e. "Šta - mrtav goni ?"
"Mrtav prijatelj." Podigao je telo mrtvog dilipa na ruke, kao da uzima
usnulo dete u naru je; a ona vide tamnu mrlju koju je telo ostavilo ispod sebe,
na plaži. Posmatrala je, ne razumevaju i, kako nosi telo do ruba vode. Ugazio je
bez ikakvog oklevanja u more i hodao dalje, i dalje, sve dok ga ledeno more nije
po elo zapljuskivati oko prsa. Onda je pustio da izgnanik tiho ode u svoj dom.
Kad je izišao iz vode, Džeruša je skinula kaput i nabacila ga njemu oko
ple a. Klimnuo je glavom rasejano; malo je nedostajalo pa da ona pomisli da
njega hladno a ne doti e. Odjednom se setila da je jedan od tehno-krijum ara pre
pet godina bio dilip.
"Sigurno je i ona mrtva", re e Miroe. Njegov glas bio je kao elik.
Džeruša shvati da nigde nema ni traga od Lune Svetlohodne. "Starbak, goni i, oni
su ovo uradili." Mahnuo je rukom; te re i bile su proklinjanje. "Poslednji
Kralji in lov. Na mojoj zemlji." Steže pesnice. "Štaviše, ostaviti ih ovako,
unakaziti i ostaviti, namerno, da ih vidimo. Zašto?"
"Po Arienrodinom nare enju." Istina je oprži kao laserski zrak: uvide
jedini mogu i razlog zbog koga bi Arienrod ovako nešto u inila jednom van-
Tijamatovcu, sasvim nepoznatom oveku. Zbog mene? Ne, ne... ne zbog mene!
Ngenet Miroe se okrete ka njoj, kao da njena krivica blista poput
svetionika. "Ovo je zlo in protiv jednog gra anina Hegemonije na njegovom
zemljišnom posedu." Njegov glas optuživao ju je izme u tih re i. "Videla si ga
svojim o ima, imaš jurisdikciju. Imaš li dovoljno kontrole da optužiš Starbaka
za ubistvo - komandantkinjo?"
Ukrutila se. "Ne znam. Ne znam više, Miroe..." Dotakla je zna ke na
reverima kaputa, udahnula duboko. "Ali kunem ti se, pred tvojim bogovima i
mojim, da u u initi sve što je u mojoj mo i da se dogodi ono što treba."
(Gledaj ta unakažena tela.) "Ona uništava sve što pipne, bogovi je ubili..."
(Bi-Zijev život otišao sa jednom plamenom kuglom.) "... i ja u je naterati da
plati, pa makar ja pri tom poginula! Ne e se izvu i..." (Lu-Skedov život
uništen.) "... iako misli da je nedohvatljiva i da e biti Kraljica zauvek; ne e
se izvu i..." (Njen sopstveni život upropaš en.) "... pa makar morala svojeru no
da je udavim!"
"Verujem ti, Džeruša", re e Miroe, bez osmeha; ula je kako ona hladna
optužba bledi i nestaje iz njenog glasa. "Ali, nema još mnogo vremena."
"Znam." Sklonila je pogled, namerno urezuju i u svoj um ove zjape e
ruševine stvorenja ija jedina krivica je bila u tome što su donedavno bila
živa. "Još nikad nisam videla mera..." zapo e ona. Ali stisnu usne.
"Nisi ni sad." Glas mu je bio nesiguran. "Ovo nisu meri - ove gomile
mrtvog mesa. One nisu ništa. Nisi videla mere dok ih nisi videla kako plešu na
vodi i ula njihovu pesmu... Nisi razumela pravi zlo in dok ne znaš istinu o
onome što oni jesu. Jer oni nisu samo životinje, Džeruša."
"Šta?" Okrenula se. "Šta pri aš to?" Ne, nemoj mi re i ovo; ne želim da
znam.
"Meri su inteligentna bi a. Na ovoj plaži danas nisu bila samo dva
ubistva, nego pedesetak. A tokom poslednjih hiljadu godina..."
Zaklatila se na nogama. "Ne, Miroe... to nisu. Ne mogu biti!"
"Oni su oblik života stvoren pomo u genetskog inženjeringa. Staro Carstvo
dalo im je besmrtnost, ali i inteligenciju. Luna Svetlohodna mi je rekla istinu
o njima."
"Ali zašto? Zašto bi bilo potrebno da budu inteligentni? I kako bi
Hegemonija mogla da ne zna...?" Njen glas utihnu.
"Ne znam razlog. Ali znam da je Hegemonija morala znati, ve milenijum.
Kad sam to uo, rekao sam Luni da ne znam da li bih se smejao ili plakao."
Pojedini miši i na njegovom licu su se trzali. "Sad znam." On joj okrete le a.
Džeruša je stajala bez re i, bez pokreta, ekaju i da se krta inija neba
rasprsne i da delovi popadaju; ekaju i da se pod teretom nepravde ovaj svet
laži zdrobi kao ljuska od jajeta i da se deli i sruše oko nje... Ali u moru nije
bilo nikakve promene, a ni u vazduhu, ništa se nije menjalo u profilu litica
niti u guše oj svesti o smrti, upropaš enju, jadu. "Miroe... beži u kola.
Prese i e te ova hladno a, umre eš."
Klimnuo je glavom polako. "Preživeli e se vratiti, pre ili kasnije. Ove
moram da ostavim - njihovima. Ne mogu im pomo i, ne mogu više pomo i onima koji
su moji." Bacio je pogled ka brodi u sa jedrima koji je ležao nasukan na rubu
vode. Jedro je lepetalo o ajno. "Dala mi je najvažniji poklon koji mi je iko
mogao dati, Džeruša: istinu... Rekla mi je da joj je nešto reklo da se vrati na
Tijamat; primila je sibilsku poruku. Ne razumem, ne mogu da verujem da joj je
ovakav kraj bio spremljen i namenjen. Zašto i emu?"
"To je ne znam. Ništa o tome ne znam." Ona odmahnu glavom. "Možda je sve
što radimo lišeno smisla. Ali pokušavati moramo, zar ne? Moramo i i dalje, u
potrazi za pravdom... a onda pristajati da se zadovoljimo bar osvetom." Pošla je
nazad ka patrolnim kolima, obuhvataju i se rukama oko struka. Dok su prolazili
pored napuštene brodice sa jedrom, na um joj pade da su Arienrodini 'psi'
uništili Arienrodinu klon-k er... i da Arienrod to nikad ne e saznati.
32.
"Zabrinula sam se za tebe kad su javili o oluji."
"Ma, ništa. Prošibali smo kroz nju, kao da je nema", re e on bezvoljno.
Meki smeh. "Koliko mojih Starbakova je moglo da kaže to, ne lažu i?"
Ukres joj ne odgovori. Ležao je nepomi no na krevetu, gledaju i sebe u
ogledalima, gledaju i kako ona gleda kako on gleda, i tako dalje, u
beskona nost. Arienrod je ležala pored njega; oble linije njenog tela bile su
nabori kontinenta koji se uzdiže iz mora, ogrnuti snežnim prostranstvima njene
kose. Navoji srebrnog lanca tankog poput konca slivali su se niz njen struk kao
reka svetlosti. Utrljavala je mirisno ulje u njegovu kožu prstima sporim,
istraživa kim; ali njegovo telo nije reagovalo. Nije htelo da reaguje, ni na
njene najintimnije dodire, najznala kije sugestije. Kao leš... Bogovi, pomozite
mi, živ sam zakopan.
Arienrodina šaka skliznu sa njegove butine iji su se miši i zgr ili,
rigor mortis. Prevrnula se na stomak, legla preko njegovih prsa da mu pogleda u
lice, o ima boje agata u kojima se sad videla zabrinutost. Pogrešne o i - on
vide senke koje leže odmah ispod površine, dubine mudrosti bez milosti... o i
preobra enog bi a koje je od njega na inilo uhapšenika zaklju anog u sopstvenu
svest. Zažmurio je. Ali sve to sam uradio za tebe, Arienrod.
"Pa dobro, jesi li toliko umoran?" Digla je tu insku medalju sa njegovih
prsa, po ela je lagano prevrtati po prstima; uo je hladnu struju negodovanja
ispod plitke vode usrdnog postavljanja pitanja. "Ili ti je toliko dosadno? Da
dovedem tre u osobu...?"
"Ne." Zagrlio ju je i povukao dole, na sebe, pune i ruke svilom njene
kose, ljube i njene usne, o i, udubljenje ispod njenog grla... i ne ose aju i
ništa. Ništa. Ona avet-devojka koja je iz mora dospela pred njega leža e, odsad,
izme u njih, kad god njih dvoje legnu zajedno, i on e videti njene o i - one
prave o i; jedine o i. Optuživa e ga, krvavim suzama, zauvek... "Arienrod", re e
on o ajno. "Do vragova, znaš da te volim! Znaš da si mi sve; sve što je ona
bila, i više..." ali ta poslednja re bila je ve jauk, a njegove ruke spadoše
sa nje.
Arienrodino telo se ukruti na njemu. "'Ona'?... O kome ti to, dragi moj? O
našoj Luni?" Njen glas bio je mek i naobla en. "Da li ti se ona i posle toliko
vremena vra a, da te uznemirava? Nema nje više. Izgubili smo je odavno; moraš je
izbaciti iz pameti." Masirala mu je slepoo nice, sporim kružnim pokretima.
"Tako mi svih bogova, mislio sam da sam je izbacio!" Valjao je glavu levo,
desno, pokušavaju i da pobegne od svojih slika; ali one su neumoljivo išle za
njim.
"Onda zašto? Zašto pomišljati na nju sada? Bojiš li se da e do i Promena?
Ja sam ti obe ala da se to nikad ne e desiti."
"Ma baš me briga za to." Za to što u pobiti svoj narod... onda me zaista
nije briga ni za šta na svetu. Pomakao ju je pažljivo sa sebe, okrenuo se na
stomak i pridigao glavu, podupiru i je šakama. Ona sede pored njega; opasa od
srebrnih niti šaputao je po njenoj koži.
"Onda za šta...?" sa ne im divljim u tonu. Njene šake se stegnuše oko
njegovih ramena. "Ti si moj, Starbak; ti si sve što volim na ovom svetu. Ne u da
te delim sa nekim snom iz Leta. Ne u da mi te otme neka avet... pa ak ni moja
sopstvena."
"Nije bila avet! Bila je prava." Zagrizao je pesnicu.
Odmah potom, Arienrodini nokti su zagrizli u njegovo meso. "Ko?" znaju i
ko.
"Luna." Nešto ga je protreslo, nešto blisko jecaju. "Luna, Luna, Luna!
Pojavila se, na lovu; izišla iz mora zajedno sa merima!"
"Sanjao si." Smrkla se.
"Nije to bio san, Arienrod!" Bacio se na le a, ose aju i da ga njeni nokti
paraju. "Dodirnuo sam je, video sam znak na njenom grlu - i krv. Dodirnuo sam
njenu krv... proklela me je." Smrt je ubiti sibilu... smrt je voleti sibilu...
"Budalo!" ali ne zbog njegove nerazumne istrajnosti. "Zašto mi nisi rekao
odmah?"
Odmahnuo je glavom. "Nisam mogao..."
Udarila mu je šamar; pao je unazad na jastuke, ne veruju i. "Gde je ona?
Šta se desilo s njom?"
Protrljao je rukom usta. "Moji dilipi... zamalo da je ubiju. Zaustavio sam
ih. Pa sam... pa sam je ostavio. Na plaži."
"Zašto?" Ceo jedan svet gubitka, u jednoj prošaputanoj re i.
"Zato što bi me prepoznala." upao je te re i iz korena, kidao jednu po
jednu. "Znala bi... videla bi šta sam!" Ludo kolo njegovih odraženih slika
vrtelo se oko njega, prikivaju i ga u središte: u krug, u krug, u krug.
"Zna i ti se stidiš da budeš moj voljeni, i najmo niji muškarac na ovoj
planeti?" Zabacila je kosu unazad.
"Da." Stideo se sada i u nju da pogleda, dok je to izgovarao. "Kad sam bio
s njom, stideo sam se."
"Ali si je ostavio na obali kad se bližila oluja, i toga se ne stidiš."
Arienrod se obuhvati rukama oko struka, zadrhta kao da je ona ta koju je
napustio.
"Prokleto bilo, nisam znao za oluju, nije bilo ništa javljeno!" Bilo je
dovoljno da pogledaš u nebo, odmah bi znao. Ali on se tada zatvorio u svoju
kabinu da sakrije od goni a svoje drhtavo nevladanje sobom; izišao je tek kad se
oluja uveliko obrušila na njih, a tada je bilo prekasno da se razmišlja o bilo
emu osim o njihovom sopstvenom opstanku. A posle - posle je bilo prekasno za
sve. Ljutito je digao pogled u Arienrodin gnev. "Ne razumem te! Šta ti je ona,
toliko? Neka ti je i ro aka, nikad joj nisi bila bliska. Ne kao ja..."
"Niko na ovom svetu joj nije bliži od mene." Arienrod se nagnula ka njemu.
"Zar još nisi shvatio? Zar još nisi video - ja sam Luna."
"Nisi." On se pokrete da ode od nje; ona ga uhvati za lanac medalje i
zadrža tako sputanog.
"Luna je moj klon! Uredila sam da bude odgajena kao Letnjakinja da bi
zauzela moje mesto, kao Kraljica. Identi ne smo u svemu - u svemu." Dohvatila je
njegove šake i povela ih da klize niz njeno telo. "I mi obe volimo tebe, više
nego ikog drugog."
"Nemogu e..." Pipnuo je njeno lice i znao: nije nemogu e. Njih dve su no
i dan, gvož e i vazduh, žu i med... Onda zašto vas volim obe? Pognuo je glavu.
Jer ja vas zaista volim obe; bogovi nek mi pomognu.
"Sve je mogu e. ak i da se meni vratila." Arienrod pogleda kroz njega,
kroz vreme. "Me utim, da li mi je još potrebna... želim li je još?" Njene o i
opet uperiše sužen, izoštren pogled ka njemu. "I da li je ti još želiš, ljubavi
moja?"
Klonuo je na nju; osetio je da ga njene ruke grle, miluju ljubavno,
prisvojno. "Ne." Ne 'još' nego oduvek, nju, samo nju. "Samo tebe, Arienrod.
Zahvaljuju i tebi sam sve što jesam. Ti si sve što mi je potrebno." I sve što
zaslužujem.

33.
"Ajde sibilo! Vidi druge moje ljubimce." Krvkin oštar, visok glas ubode
Lunu kao šiljak za podbadanje stoke, pokrete je napred, kroz gomilu dokonih
posmatra a koji su stajali oko ulaza u pe inu i blenuli. Svi su se primakli još
malo bliže da zure u nju; pokazivali su prstima ka njoj, mrmljali, dobacivali
nepristojna pitanja koja je ignorisala svom uzdržanoš u koja je preostajala
njenom ošamu enom telu: riba za prvu nagradu oka ena na gatu. Ali niko od nomada
nije prilazio dovoljno blizu da je dodirne, štaviše razdvajali su se pred njenim
spoti u im nastupanjem kao trava pred naletom vetra. ak je ni Krvka nijednom
nije istinski dodirnula; ali Luna je videla pištolj za paralisanje oka en o
devoj in opasa , i znala je šta je to.
A i kad bi se usudila na bekstvo od svojih zarobljiva a, ne bi imala kuda
da pobegne. Dva dana su se vozili, motornim sankama hitro po površini snega,
penju i se u ledom okovane visoravni u unutrašnjosti kopna, i najzad stigli u
ovaj izdvojeni logor nomada. U Luni više nije ostalo snage koja bi je mogla
nositi samu kroz divljinu Zime... jedva dovoljno za prelazak preko ogromnog poda
ovog skrovišta pod planinom. Psi digoše lavež i zavijanje dok je prolazila,
lancima vezani izme u šatora od sinteti kih materijala blistavih boja i od sivih
i sme ih koža. Tim šatorima bila je obrasla sva pe ina, kao grotesknim gljivama.
Desetine trajno-zra e ih grejalica i lanterni ispunjavalo je ogromni prostor
toplotom i svetloš u, a glasovi iza Lune - galama plemenskih srodnika koji su
razmenjivali plen i poga ali se oko toga - ispunjavahu je jakim zvucima i
odjecima. Luna uspori, pružaju i u prolazu ruke, u debelim rukavicama, ka jednoj
od grejalica. Ali Krvkino nestrpljenje zra ilo je kao i toplota iz grejalice -
"Ajde! Brže!" - i ona po e dalje, odve otupela od hladno e i iscrpljenosti da
bi se bunila.
Krvka je utera u jedan uski prolaz napola u senkama, u zadnjem delu
pe ine, koji je vodio koso nadole; ona vide neku mutnu svetlost negde napred. U
hodu, grozna smeša svakojakih mirisa ispuni joj nos. Na e se pred zaprekom, bila
je to nekakva kapija od drveta i savijene žice. Krvka se progura pored nje,
pritisnu palac u dno masivne brave, koja se otklju a. Krvka joj pokretom ruke
pokaza da pro e.
Luna po e dalje, uju i da Krvka stiže za njom; onda stade da osmotri
izgled svog novog zatvora. Pre nik te odaje u planini bio je nekih osam ili
deset metara, sa tavanicom približno te iste visine; jedan greja je, bukte i
sjajem, visio na sredini kao sunce. Duž obima pe ine bila su stvorenja,
zatvorena u kaveze ili vezana konopcima ili lancima, stvorenja svakojaka, pa i
pet-šest neprepoznatljivih vrsta, neka sa krznom, druga sa perjem, ili pokrivena
krljušti ili masom golih nabora. Pokrila je nos i usta šakom jer je sad smrad
njihove bede i prljavštine udario punom snagom. Videla ih je kako se prestrašeno
izmi u i reže; videla je i pojedina bi a koja su ležala tupo apati na, ne
reaguju i ni na koji na in... vide i jedno ljudsko bi e na golom ležaju pored
zida. Ležaj je bio postavljen tako da bude što je mogu e udaljeniji i od ulaza,
i od svih ostalih stvorova.
"Prokleta bila! Prokleta bila!" viknu Krvka odjednom. Luna se trgla i
naglo okrenula na taj zvuk, a menažerija je po ela da šišti, urli e i bu i;
me utim, Krvka je odjurila nazad u tunel i zalupila vrata za sobom. Luna se
okrenula i pogledala preko pe ine, ka figuri koja je, ne reaguju i ni sad,
ležala na istom mestu. Ona po e polako napred, hramlju i pomalo; po injala je
opet da ose a svoja stopala, vatru u tabanima. Uplašene životinje gledale su da
uzmaknu od nje.
Prišla je neznancu ne bude i ga, zapažaju i, dok je prilazila, da je
muškarac, van-Tijamatovac... plavac. Njegov policijski teški mundir bio je
isprskan tamnim mrljama, a noge su mu bile omotane prljavim belim platnenim
'obojcima', kao da je nomad, i uvu ene u nomadske izme. Spustivši pogled ka
njegovom licu, ona vide one fino izvajane crte koje je tako esto vi ala na
karemovskim aristokratima: ali ovo lice bilo je bolno mršavo, koža razapeta
preko kostiju. Ni sad se nije budio. Njegovo disanje bilo je mukotrpno,
pogrešno. Ona nesigurno ispruži ruku, pipnu ga po licu, trže ruku nazad od
vreline, jer bio je u visokoj temperaturi.
Dopustila je da njene drhtave noge kona no popuste ispod nje, potonula na
hladni pod pored njegovog ležaja. Životinje su se utišale, ali ona je još
ose ala njihove uplašene poglede na sebi, i njihov jad kako joj se neodoljivo
name e, tako da se najzad i njen vr jada prepunio i prelio. Klonula je glavom
na rub ležaja, a suvi, žestoki jecaji po eše da je kidaju. Pomozi mi, Damo,
pomozi... što god sam dodirnula, uništila sam.
"Je... šta?" Jedna vrela šaka joj rastrese kosu; ona se trže nagore,
proguta svoj pla . "Pla eš... li mene za?" Re i su bile na sandiju. Bolesnik se
upinjao da digne glavu; o i su mu bile crvene i obložene krmeljima. inilo joj
se je jedva vidi.
"Da." Njen odgovor nije bio mnogo glasniji od njegovog pitanja.
"Treba ne..." i produži napadom kašlja.
"Vidi!"
Luna se trže unazad i okrete: u pe inu je opet uletela Krvka, vuku i za
sobom jednu ve u devojku.
"Oseti miris! Rekla sam ti da bude sve u redu dok nisam tu!"
"Pa jesam..." Starija devojka jauknu. Krvka ju je dohvatila za kosu i
cimnula, jako, za jednu kiku.
"Trebalo bi da ti utrljam lice u to, Fosa. Ali ne u, ako po istiš pre
nego..."
"Dobro, dobro!" Starija devojka uzma e prema kapiji, brišu i suze bola.
"Naduvena krma o jedna."
"Ej. Šta 'e njemu?" Krvka je pokazivala prstom pored Lune, ka tu inu.
"Bolestan je. Tražio da iza e napolje da piša, i mi ga pustili, a on
pobego u me avu, znaš? Iš'o u krug, mi ga našli odma' ispred pe ine." Izvela je
rukom znak za ludilo, stresla glavom i uzmakla u tunel.
Krvka pre e preko prostorije, u nu pored Lune, zagleda se u bolesnikovo
lice. "Uh." Pokušao je da okrene glavu od nje, ali ona ga do epa grubo ispod
donje vilice. "Što si to uradio?" Njemu se o i sklopiše.
"Mislim da te ne uje." Luna položi šaku preko njegove, steže ovlaš i
pusti. "Njemu je potreban iscelitelj, Krvko", promrmlja ona.
"O e mre?" Krvka je sela malo unazad, na svoja stopala; ohola žestina
nestajala je iz njenog glasa. "Nema ovde iscelitelj. Mama je to radila, al' sad
je šenula. Nikog drugog nije nau ila. Zar ne moš' ti mu po-mogneš?"
Luna baci pogled gore, ka njoj. "Možda bih i mogla..." Po e da spli e kosu
u pletenicu. "Imate neke tu inske lekove?" Krvka odmahnu glavom. "Ili lekovite
trave, bilo šta?"
"Mogu da ukradem od mame. Stare su..." Krvka ustade, u iš ekivanju.
"Neka su, samo ti donesi."
Gledala je Krvkin odlazak, zbunjena tom devoj inom voljnoš u. Podiže
stran evu šaku, potraži puls u zglavku; dah joj zastade pri pogledu na
unutrašnju stranu njegovog zgloba šake, prošaranu izukrštanim, zup astim
ožiljcima. U njih je zurila neko vreme, obuzeta ute om nevericom, a onda opet
pažljivo spustila njegovu šaku, dlanom nadole. Držala ga je, posle toga, za ruku
i ekala, nastoje i da joj um bude prazan.
"Evo." Na kapiji se, najzad, ponovo pojavila Krvka, donose i zavežljaj
umotan u kože ukrašene in uvama od komadi a kosti i metala. Stavila je to na
pod izme u njih dve, razvezala i raširila. "Neutron - aktivacijoooo!" re e ona
izmahuju i rukama. "Mama uvek govori mo ne re i. Je l' govoriš ti mo ne re i,
sibilo?" Bez i najmanje podsmeha.
"Pa, verovatno." Luna je dohvatala lisnate svežnjeve osušenog bilja,
mirisala glave cvetova i prozirne plasti ne vre ice sa semenjem. Njene nade su
kopnele. "Nijednu od ovih ne znam."
"Pa, evo, ova je..."
Luna odmahnu glavom. "Mislim, ne znam ni za jednu kako se koristi." Kej-Ar
Aspundh joj je svojevremeno rekao o staro-imperijalnoj istraživa koj službi i
ovo: pre otvaranja novih svetova za ljudske naseljenike, zasejavali su po svakoj
planeti itavu panaceju lekovitih biljaka, u serijama, uvek u skladu sa lokalnim
ekosistemom. "Mi smo na ostrvima koristili mnoge biljke za le enje." I nazivali
ih Thalasinim darovima. "Mora u da pitam - ti eš morati da pitaš, da me
inputuješ, važi?" Krvka je žustro zaklimala glavom. "Pitaj me kako se koja
koristi." Luna pokaza rukom ka biljkama. "Zapamti ono što u odgovarati -
zapamti ta no, ina e sve propada. Možeš li?"
"Sigurno sa mogu." Krvka se iscerila nadmeno. "Mogu ja i da otpevam sve
orijentire u 'Pesmi staza i bogaza'. To više ne može niko drugi, jedina ja. Koju
god pesmu sam ula na radiju, makar samo jednom, mogu je otpevam."
Luna uspe da izgura osmeh do polovine, ali je tu zaustavi ukru ena modrica
na obrazu. "E to dokaži. Pitaj, a ja u odgovarati. Input..."
Krvka je pro istila grlo, sela uspravnije. "Ehoooj, sibiloooo! Reci mi...
hm... kako da ovo magi no bilje upotrebimo?"
Luna uze jedan svežan bilja u ruke, oseti po etak padanja unazad, u bunar
odsutnosti...
...Klavali. Ona opet izranja u svetlost i nalazi poznato lice, Klavalino,
iznena eno i jako obliveno rumenilom, kosa raš upana, le a gola, sasvim blizu,
jednako blizu njoj kao i... Danakil Lu. Vide da Klavali navla i ebe hitro, da
pokrije svoju golotinju. Ona pomisli, beskorisno, Izvini, Danakil Lu... Klavali,
to sam samo ja, Luna.... Ali nije mogla uticati na njihov život ak ni sad, kad
je tako duboko zavirila u njega; nije mogla ni da im se izvini ni da objasni
koliko je sre na što se, makar i na ovaj na in, ponovo sre u; niti da zatraži od
njih pomo - nije mogla da ostvari baš nikakvu komunikaciju.
Ipak, u uglovima Klavalinih širokih usta pojavi se po etak osmeha, kao da
je pro itala neku tajnu u prozoru Danakil Luovih o iju. Dotakla je njegov obraz
nežno, smeše i se i sad, i opet legla na krevet, znala ki strpljiva, da
sa eka...
...Kraj analize!" Luna klonu napred, iscrpljena, oseti da je Krvkine hitre
ruke hvataju i pomažu joj da se uspravi.
"Uspela si! Nisi lažna..." Krvkin glas pun neverice treštao je u Luninim
ušima. Krvka je pogura da se donekle osloni na taj ležaj i povu e ruke,
iznenadno nepoverljiva. "Budi se! Jes' budna? 'De si bila?"
Luna klimnu glavom, osloni elo na kolena. "U... poseti kod starih
prijatelja." Obgrlila se rukama oko cevanica, žele i da ne ispusti tu uspomenu:
jedinu toplinu, jedinu sre u koje se mogla setiti.
"Sad znam sve lekovite trave, sibilo." Krvkin glas ju je opet doka io kao
šapa. " u ti pokažem. O eš ga izle iš?"
"Ne." Luna diže nevoljnu glavu, otvori o i. "Doveš u pravu isceliteljku,
koja e upotrebiti ove trave. Ali mora eš da mi pomogneš, da mi dodaješ sve što
bude potrebno." Klimanje glavom. Luna se spremi, znaju i da e je transfer
nositi do kraja, samo ako ona bude našla dovoljno snage da bar zapo ne. Njeno
telo se bunilo, odbijaju i da prikupi energiju za još jedan teški zadatak. Ali
ako bi se ona sad predala iscrpljenosti, za ovog stranca moglo bi da bude
prekasno, pre nego što ona spremi snagu za novi ulazak u transfer. Sedeti i
gledati kako druga osoba umire zbog nje - to nije dolazilo u obzir. Ona uperi
svu svoju pažnju na njegovo lice.
"Dobro, sad me pitaj kako ga treba le iti. Input!" i ona se baci kroz
to...
...U antigravitacionu komoru belih zidova, gde je gledala jednu grupu
ljudi u pastelnim i prozirnim odelima. Lebdeli su u prostoru, svako po jednim
užetom vezan za jedan sto; raspravljali su se o nerazumljivim medicinskim
procedurama. Iza njih, iza oja anog 'stakla' jednog širokog prozora, ona ugleda
debele prste od leda kako vise sa ruba nekog krova ili nadstrešnice, a iza toga
polje obilato osvetljeno reflektorima, prekriveno snežnim nanosima...
"...analize!" Vratila se u sebe, jedva uju i suvo lupkanje tih izlaznih
re i u svojoj glavi. Oseti prodorne mirise pet-šest udnih biljaka na svojim
rukama i ode i; po e tonuti napred. Magla uma stvarala je oreol oko njenog
vi enja Krvkinog pilje eg lica i inertnog zavežljaja ebadi - bolesnog tu ina,
pretvaraju i ih u svetu viziju. Ospokojena, pronašla je svoje šake i stopala i
odvukla se etvoronoške prema grejalici, prema sredini prostorije. Kad je oblak
energije postao toliko jak da telo nije moglo podneti ve u ja inu, ona kona no
dopusti sebi da klone i zaspi.

Luna se probudila prestrašenom nagloš u, zagledala se sa nevericom u


neo ekivane zidove koji su je stiskali sa raznih strana. Zidovi, i to kameni -
ne beskrajna pustoš neba iznad neke beživotne stenovite plaže na kojoj jedan
dželat u crnom nosi odlikovanje koje je njoj isto tako dobro poznato kao i lice
njene jedine ljubavi... Od tog fantoma po e se skrivati iza zida od prstiju,
pritiskaju i bolnu ote enost svog lica. Nije istina, nije!
Neki blagi cvrkut nalik na pti ji nametnu joj se, dovla e i njenu svest
nazad u kamenu odaju. Spustila je ruke, usmerila pažnju na jednu grupu kaveza na
drugoj strani pe ine i osetila kako je poplava vremena podiže, nosi i izbacuje u
sadašnjost. Neko ju je bio premestio na ebad presavijenu u vidu ležaja. Smrad
životinja bio je daleko manji, kao da je taj neko i po istio kaveze; ali je
vazduh bio pun mirisa lekovitog bilja. Nikakvi zvuci nisu dopirali do nje s one
strane zaklju ane kapije; sigurno je ve duboka no , pomisli ona. Životinje su
se meškoljile, šuškale su, gledale su svoje živote, a za nju su, sada, odvajale
samo po koji sporedan pogled. "Znate da sam sada ku ni ljubimac kao i vi",
progun ala je tiho i tužno. Ustala je i jedan trenutak se klatila na nogama, a
zvezde su joj se iskrile u vidnom polju; tek posle toga mogla je pre i dvoranu.
Stranac je ležao pod jednim polu-šatorom od ebadi, umotan u drugu ebad
maltene kao beba u pelene. Nedaleko od njegove glave bio je rešo na kome se
pušio lon i sa jako mirišljavom smešom skuvanom od trava. Kleknula je pored
ležaja, prislonila ruku na njegovo lice. Re e sebi da je sad manje vru , ne baš
sigurna da je to istina. "Vrati se..." prošaputa, maltene kao da je to molitva.
Dokaži mi da imam pravo da budem živa, i sibila. Sagnula je glavu, pritisnula
elo na tvrdi okvir ležaja.
"Jesi... po mene vratila se li, dakle?"
Digla je pogled, videla da se van-Tijamatovac trudi da otvori o i. "Ni-
nisam te ni ostavljala." Namrštio se, stresao glavom kao da je uo nešto što se
ne može razumno uklopiti. Ona ponovi tu re enicu na sandiju. "Lazila uopšte
nisam od."
"Ah." Posmatrao ju je kroz uske proreze o iju. "Bojim sad se ne. Kad...
kad idemo?"
"Kad? Uskoro." Zagladila je njegovu kosu mokru od znoja, videla da se on
osmehuje. Nemaju i pojma šta on to pita, nastavila je: "Budeš ja i kad." Na
sandiju mu se obra ala bliskim oblikom re i "ti".
"Znao da tako lepa bi eš nisam. Stani uz mene do tada o?"
"Ho u." Spuštaju i pogled, ona vide da je na rešou, na podu kraj njene
noge, lon i guste orbe od lekovitih biljaka netaknut. "Piti ovo moraš."
Prihvatila ga je rukom ispod ple a, okrenula na stranu. Poslušno se potrudio da
na e rukom put napolje, ali nije mogao da drži lon i ; opet je videla modre
ožiljke na unutrašnjoj strani njegovog zgloba šake. Pomogla mu je u držanju
lon i a; pio je. I kad popi sve, uhvati ga kašalj, krkljanje u plu ima poput
sudaranja mnogobrojnih kamen i a. Plasti ni lon i joj ispade iz ruke i
otkotrlja se pod ležaj. Držala je tu ina vrsto u naru ju, dele i svoju snagu s
njim, sve dok napad kašlja nije prošao, i malo duže.
"Tako stvarna... reklo se bi." Uzdahnuo je na njenom ramenu. "Tako
dobra..."
Pustila ga je da, ve zaspao, klizne nazad na ležaj. Sedela je još
nekoliko dugih trenutaka gledaju i ga, a onda se udobno namestila uz ram ležaja,
naslonila glavu na ruku i opet sklopila o i.

"Pa, jesi stvarna."


Te re i su je pozdravile kao stari prijatelji kad se probudila. Lagano
diže glavu sa utrnule ruke i pridiže se u sede i položaj, žmirkaju i.
Stranac je sedeo mlitavo, naslonjen na zid i poduprt upetljanom gomilom
ebadi. "Sanjao sam li, ili ti mi na sandiju govorila si?"
"Sam govorila", odgovori ona, tako e na sandiju. Po e razgibati prste,
oseti trnce u ruci u kojoj je cirkulacija po ela oživljavati. "Ja - to verovati
mogu ne. Bolestan bio tako si." Ose ala je kako je ispunjava toplina koja sija.
Bio si, ali je mo došla kroz mene i ja sam te iscelila.
"Da si Kradljivica Dece mislio sam. U detinjstvu, dadilja rekla je mi, da
ona bleda kao polarne svetlosti sjaj je..." Naslonio se ja e na gomilu ebadi.
"Ali duh nisi. Ili jesi...?" Kao da ni sad nije siguran u svoja ula.
"Nisam." Drugom šakom je masirala svoje vratne miši e, koji su se uko ili
u nezgodnom položaju; lice joj se mal ice trzalo. "Da jesam, bolelo ovoliko bi
ne!"
"Robili su zna i i tebe za." Nagnuo se malo napred, žmirkaju i; o i su mu
još bile upaljene. Ona klimnu glavom. "Lice tvoje", nastavi on. "Nisu te...
stavljali zlo?"
Odmahnula je glavom. "Nisu. Nažao u inili su mi ništa. Oni... boje mene
se, zasad."
"Boje tebe se?" On baci pogled ka ulazu i onome što je ležalo iza ulaza.
Daleki zvuci novog dana u logoru stizali su do njih kao eho sa nekog drugog
sveta.
Zabacila je glavu, da on vidi ranu na njenom grlu, a kad je ugledao, ona
vide grimasu na njegovom licu, koje se slede eg trenutka opustilo. "Sibila?"
Spustila je glavu.
"Bogovi, prebrzo ide ovo." Legao je opet, i to bo no; u tom položaju
odmaranja, do e mu i pro e još jedan napad kašlja.
Kraji kom oka primetila je nešto neobi no. Izvila se, i videla iza sebe
hrpu plavocrne tkanine sa trakom duž rubova, jedan bokal i zdelu sa komadi ima
sušenog mesa. "Neko neo nam je hranu do." Još dok je to govorila, njene ruke su
se pružale u tom pravcu. "Hranu..." nemaju i pojma koliko je vremena prošlo od
kad je poslednji put jela.
"Krvka. Nekoliko sati pre. Pravio da spavam sam se."
Luna poteže mnogo gutljaja iz bokala: plavobela te nost, kao krem, klizila
je niz njeno sasušeno grlo i u njen sparušeni želudac kao ambrozija. "Ahhh..."
Bila joj je to re dah, uzdah zadovoljstva i olakšanja, dok je spuštala bokal.
Onda je napunila plasti no lon e i dodala mu ga.
"Ne." Zaklonio je lice podlakticom. "Ho u to ja ne."
"Moraš. Za izle enje, snaga treba."
"Ne u. Ne..." Ruka se spusti sa o iju, on diže glavu da pogleda Lunu.
"Dobro... valjda ho u ipak." Drugom rukom prihvati lon i sa pi em; ona i tu
vide ožiljke na unutrašnjoj strani ša nog zgloba. Primetio je da ona tu upu uje
poglede, ali je bez komentara podigao lon e do usta i po eo da pijucka.
Luna je prožvakala traku suvog mesa i progutala je celu, a onda upitala:
"Ti ko si? Speo ovde kako si do?"
"Sam ko..." Spustio je pogled na mundir, dodirnuo ga; lice mu se ozarilo
nekakvom zadivljenoš u, kao kod oveka koji izlazi iz kome. "Gundalinu, sibilo.
Inspektor policije, Bi-Zi Gundalinu..." lice mu se iskrivi, "...sa Karemofa.
Borili moja patrolna kola su o, i robili me za."
"Dugo ovde koliko si?"
"Ve nost." Zažmurio je, opet otvorio o i. "A ti? Jesu sa kosmodroma tebe
kidnapovali li? Laziš odakle do - sa Velike Plave, ili sa Samathe?"
"Ne. Tiama anka sam."
"Ovdašnja? Sibila si ali." Spustio je lon i . "Zimci ne..."
"Letnjakinja sam. Luna Svetlohodna Letnja."
"U ila sandi gde si na?" Nešto mra nije od radoznalosti bacalo je senku
preko tog pitanja.
Luna se namršti, nesigurna. "Na Karemofu."
"Zakona van si, dakle! Vratila si se kako?" Glas mu se slomi, nedovoljno
jak da bi poneo pitanje izre eno nadmo nim tonom vlasti.
"Isto kao što sam i otišla - sa teh-krijum arima." Bez razmišljanja se
prebacila na svoj maternji jezik, tijamatski; tek naknadno je to primetila, i
iznenadila se, uvre ena što to njega vre a. "Šta nameravaš da preduzmeš zbog
toga, plavac? Da me uhapsiš? Proteraš?" Ogor eno je stavila ruke na kukove.
"Oboje... kad bih bio u mogu nosti." Sa upornoš u gonioca prešao je za
njom iz jednog jezika u drugi. Me utim ube enje o sopstvenoj pravednosti isteklo
je iz njega, ostavljaju i ga mlitavog na ležaju. Nasmejao se, promuklim zvucima
mržnje. "Ali, ne brini. Ležim prakti no na nosu... zarobljenik najgoreg sme a u
kosmosu, živim u štenari... nisam uopšte u mogu nosti." Dokraj io je te nost u
lon i u, pustio da lon i visi oka en o jedan njegov prst, preko ivice ležaja.
Luna mu napuni lon i još jednom i stavi mu ga u ruku.
"Sibila švercerka." Pijuckao je obazrivo, gledaju i je. "Mislio sam da
sibile treba da služe ljudskom rodu, a ne sebi. Ili si dala da ti to
utetoviraju... isto iz poslovnih razloga?"
Luna se zacrvene od novog besa. "To nije dozvoljeno!"
"Nije ni... krijum arenje, pa ipak, neki ljudi krijum are." Zatim je
žestoko kinuo - prosipaju i pi e po sebi i po njoj.
"Nisam švercerka." Otresla je rukom kapi sa svoje parke. "Ali ne zato što
bih mislila da šverceri ine nešto loše. Vi ste oni koji ine zlo, Gundalinu, vi
plavci - puštate da vaši ljudi dolaze ovamo, uzimaju šta im se ho e, a za uzvrat
ne daju ništa."
Nasmešio se bez veselja. "A-ha, zna i progutala si udicu tog
pojednostavljenog objašnjavanja stvari, je l' da? Kad bi htela... da vidiš pravu
pohlepu i eksploataciju, otišla bi da vidiš neki svet na kome nema naše policije
niti Hegemonije da održava mir. I da... spre ava ljude kao što si ti da se
vra aju i prave probleme, kad ve jednom odu."
Luna se poma e unazad, sedaju i na pete, i ne re e ništa. Zadržala je
svoje gnevne re i u zarobljeništvu. Gundalinu je jednako utao; sedela je i
slušala hripanje daha u njegovom grlu. "Ovo je moja planeta, ja imam pravo da
budem ovde. Sibila sam, Gundalinu, i služi u Tijamatu na sve mogu e na ine."
Nešto oštrije od ponosa ispuni njen glas. "Mogu da dokažem šta sam, im postaviš
prvo pitanje. Pitaj me nešto, odgovori u."
"Nije potrebno, sibilo." Šapat izvinjenja. "Ve si odgovorila. Trebalo bi
da te mrzim što si me izle ila..." Okrenuo se i legao na stomak, gledaju i i
dalje ka njoj; žmirnula je vide i njegov izraz lica i prekrila šakama svoje
zglobove šake. "Ali kad znam da sam živ i da nisam sam, i vidim tvoje lice... a
uo sam i da si govorila jednim civilizovanim jezikom, mojim jezikom: bogovi,
nisam ni slutio da u ga ikad više uti! Hvala ti..." glas mu se zagrcnu.
"Koliko dugo si bila tamo... na Karemofu?"
"gotovo mesec dana." Ubacila je još jedno par e suvog mesa u usta i tek
onda digla pogled ka Gundalinuu; pustila je da sokovi po nu da rastvaraju hranu,
donose i ublaženje grlu koje se steglo od iznenadnog podudaranja ose anja. "Ali
- mogla sam ostati duže, možda doživotno. Da su stvari ispale druk ije."
"Zna i, dopalo ti se tamo?" Ne više ironi no; samo gladno. "Gde si bila?
Šta si videla?"
"Uglavnom na Lopovskoj Pijaci. I u gradu kod kosmodroma." Sela je
prekrštaju i noge, dovukla stopala rukama na prava mesta i dopustila svome umu
da sad gleda samo one dane koji su joj tada bili gozba za o i; da gleda
Svilenog, Elsevir i Ugasa žive na toj istoj gozbi; da s njima putuje dole, na
površinu planete, i do Aspundhovih ornamentalnih vrtova... "Pili smo lith i jeli
uše ereno vo e... i, da, na ekranu smo videli uzdizanje Singalua u tehe."
"Šta?" Gundalinu se pridiže, sede naslonjen na zid, ubrzano hvataju i
vazduh, obuzet oduševljenjem i nevericom. Ona primeti da mu nedostaje jedan zub.
"Bogovi, bogovi, ne verujem! Matori Singalu? Ovo si izmislila, zar ne?"
Odmahnula je glavom. "Nisam, stvarno! Dogodilo se slu ajno. Ali ak i Kej-
Aru je bilo drago." Setila se i kako su navirale suze u Elsevirine o i, i u
njene... i suze joj navreše opet; ali sad suze jada.
"Dabome, ona svratila kod Kej-Ar Aspundha." Odmahnuo je glavom, obrisao
o i, još široko osmehnut. " ak ni moj otac nije tek tako svra ao kod Kej-Ar
Aspundha! Dobro, nastavi, šta je dalje bilo?"
Luna proguta. "Mi smo... pri ali. Zamolio me je da ostanem nekoliko dana.
On je sibil, znaš..." Za utala je.
"Znam i to da mi mnoge stvari ne kazuješ", re e Gundalinu tiho. Odmahnu
glavom. "I, ne, ne želim znati. ak ne želim da znam ni zašto je, do vragova...
Kej-Ar pozivao teh-krijum are na aj. Ali ti si tamo mogla imati sve što poželiš
- onaj život, sve što ti je ovde nedostupno. Zašto ostaviti sve to i rizikovati
sve, povratkom na Tijamat? A vidim ti u o ima da se kaješ što si se vratila."
"Smatrala sam da moram." Ose ala je kako joj se polomljeni nokti utiskuju
u dlanove. "Kao prvo, nikad nisam ni želela da odem u svemir. Bila sam se
zaputila u Karbankl, da na em jednog mog ro aka... Ali kad sam stigla u zaliv
Šotouver, srela sam Elsevir, a onda su neki plavci pokušali da nas ukebaju..."
"U zalivu Šotouver?" Neki udan izraz ovlada njegovim licem, nešto poput
nezadovoljstva što mu nešto nije pošlo od ruke. "Mala je vaseljena. Nije ni udo
što stalno pomišljam da sam negde ve video to tvoje lice."
Nagnula se napred, sa po etkom nekog smeška, i sad ona pomno prou ila
njegovo lice. "Ne... valjda nisam ni mogla da zapamtim, suviše sam bila
preokupirana bežanjem."
Usta su mu se trznula. "Za moju njušku niko nikad nije rekao da je vredna
pam enja. Zna i, tad si bila na putu za... Karbankl. Ali, pet godina kasnije,
ideš li još tamo? Šta god da se dogodilo tvom ro aku, sad je ve ... drevna
istorija."
"A, nije", re e ona. Odmahnu glavom. "Dok sam bila na Karemofu, pitala
sam, i transfer mi je rekao da se moram vratiti, da još nije gotovo." Hladna
tišina vakuuma postade glasnija u njoj, po e joj istiskivati dah. "Me utim od
trenutka mog dolaska, do koga god oveka mi je bilo stalo - toga ili sam
uništila, ili povredila..." Njen glas po e da drhti. Zgurila se, željna da se
zavu e u neko skrovište.
"Ti? Ne razumem..."
"Zato što sam se vratila!" I pustila je da re i poteku, ispri ala mu je
sve, svaki postupak i svaku pla enu cenu, sve okolnosti koje su je neumoljivo
dovele dovde... "Ja sam to izazvala! Ja sam ih navodila da tako rade, sve je
bilo zbog mene. Prokleta sam - ništa od ovog se ne bi desilo bez mene, ništa!"
"Ne, desilo bi se, ali ti ne bi videla, u tome je cela razlika. Niko ne
vlada tu om sudbinom - ne vladamo mi ni svojom." Osetila je kako se njegova ruka
spušta, oklevaju i, na njeno rame. "Ne bismo bili zarobljenici ovde; ja ne bih
bio živ da kažem... da ne bi bila u pravu, kad bismo bili ovde. A? Je l' tako?"
Digla je glavu, zagledala se u njega. "Ali, meri. Za ime Dame, ak i
meri... Bili su bezbedni na Ngenetovoj zemlji, dok se ja nisam pojavila!"
"Ako su Starbak i goni i dilipi bili u lovokra i, to nije... tvojom
krivicom. Isklju ivo Kraljica odlu uje o tome. Ja bih rekao da si triput
blagosiljana, a ne prokleta, ako si iz susreta sa Starbakom izišla samo sa...
grloboljom." Zakašlja se, pritiskaju i svoje grlo.
"Starbak?" Duboko je udahnula, sakupljaju i hrabrost da zapita: "Da li je
to bio - onaj u crnom? Šta je on?" A ne ko je on.
Gundalinu podiže obrve, ostavi njeno sve mekše rame. "Nikad nisi ula za
Starbaka? On je Kraljici družbenik, on obavlja njen lov na mere, on likvidira
ljude po njenom nalogu, on joj je glavni savetnik za poslove s nama, a i
ljubavnik."
"Spasao mi je život." Prešla je prstom duž kraste na zarastaju oj rani na
svom vratu. "Ko je on, Gundalinu?"
"To niko ne zna. Njegov identitet ostaje u tajnosti."
On je voleo tebe, ali sad voli nju. Te re i iz sibilskog transfera
ispuniše joj um, najednom dovode i, kao katalizator, sve na svoje mesto. "Sad
razumem. Razumem sve!... Istina je." Sklonila je pogled, sklonila ga još jednom;
ali one smaragdne o i iza krvnikove crne maske pratile su je, pratile...
"Istina je šta?"
"Da je taj moj ro ak Starbak."
Gundalinu mirno re e: "To ne može biti. Starbak je van-Tijamatovac."
"Pa i Ukres je. Njegov otac je bio tu in. Ukres je oduvek želeo da li i na
tu ine i na Zimce... sad je uspeo." Monstrum jedan. Kako je mogao tako nešto da
mi uradi...? Protrljala je lice, razmazuju i iznenadnu vlagu oko o iju.
"Ska eš na zaklju ke. To što se Starbak plašio... da ubije sibilu..."
"Znao je da sam sibila pre nego što je video moj znak!" Uzvratila je,
zadaju i udarac Gundalinuovoj nepodnošljivoj uverenosti da je uvek u pravu.
"Prepoznao me je, to sigurno znam. Štaviše, nosio je i jedan orden, koji je uvek
bio Ukresov." Ubijao je mere, štaviše. Pesnicu je stezala i opuštala ispred
usta. "Kako je mogao? Kako je mogao da se pretvori u to?"
Gundalinu opet leže, neprijatno utljiv. "Karbankl tako deluje na ljude",
re e on posle nekog vremena. "Ali, ako je istina, bar mu je ostalo dovoljno
humanosti da ti poštedi život. Sad možeš da ga zaboraviš. Zaboravi bar... jedan
problem." Uzdahnuo je, zagledao se gore, u senke.
"Ne." Odgurnula se i ustala, po ela da šeta u jednom krutom krugu nadomak
ležaja. "U Karbankl želim više nego ikad. Mora postojati neki razlog za ono što
je uradio; ako se izmenio, postoji i na in da se vrati u pre ašnje stanje."
Na in da ga preotmem od nje. Ne u izgubiti... posle ovolikog prevaljenog puta.
"Volim ga, Gundalinu. Nije bitno šta je po inio, nije bitno na koji na in se
izmenio, ne mogu jednostavno da prestanem da ga volim." Niti da prestanem da
ose am potrebu za njim i da želim da mi se vrati. On je moj, oduvek je bio moj!
Ne u ga se odre i - bez obzira iji je i u šta ga je pretvorila... Istina ju je
užasnula i u inila bespomo nom. Više nije videla izraz na Gundalinuovom licu,
dok se na njenom licu izraz lagano menjao. "Dali smo zavet da e naši životi
pripadati jedno drugome, pa, ako on više ne želi da ostane pri tome, mora e sam
da mi dokaže da je tako." Jedna šaka se stegla u pesnicu, druga se za pesnicu
držala.
"Taa-ko." Gundalinu se osmehnuo, ali sa nekom nesigurnoš u. "A ja uvek
mislio da vi domoroci živite dosadnim životom, bez komplikacija." Izraz njegovog
lica opet postade udoban. "Na Karemofu ljubav je bar do te mere dobro vaspitana
da zna gde joj je mesto, ne zale e se da nam upa srce iz grudi."
"Onda nikad niste voleli", re e ona nezadovoljno. u nula je pored naslage
blistavih-i-tamnih tkanina koje je Krvka ostavila za njih dvoje; rasejano uze
nešto sa nje. Bila je to tunika, sa našivenim širokim trakama od upletenih
gajtana.
"Ako misliš na sveproždiru u ljubav, onu koja udari kao grom iz vedra neba
i ugasi razum - onda, zaista, nikad nismo... voleli. itao sam ja o takvim
stvarima..." Njegov glas postade blaži. "Ali nikad nisam to video. Ne verujem da
takva ljubav egzistira u stvarnoj vaseljeni."
"Karemovci ne egzistiraju u stvarnoj vaseljeni", re e Luna namršteno.
Svu e parku, otvori ronila ko vodonepropusno odelo celom dužinom i izi e iz
njega; po e trljati pocrvenele i izgrebane ruke, ešati le a. Puštala ga je da
sve to gleda, znaju i da se on trudi da ne gleda; perverzno je uživala u
njegovoj nelagodnosti. Navu e meku, tešku tuniku preko svog uzanog donjeg
rublja, zatim sa dosta muke ugura noge u 'obojke' i onda u izme krznom iznutra
obložene; prikop a oko kukova široki opasa od obojene uštavljene kože. Pipala
je ru no ispletenu traku prišivenu na tuniku uspravno na prednjoj strani i
vodoravno oko donjeg ruba: sve boje sun evog zalaska, naspram vune crne kao no .
"Ovo je divno..." Zaprepaš enje se probijalo nagore, kroz njene mra nije
preokupacije. Ona iznenada shvati da su te trake, i ceo taj odevni predmet,
veoma stari.
"Jest." Na Gundalinuovom licu nije bio onaj izraz koji je o ekivala. Ipak,
videla je, iza, da se ose ao neprijatno, i zato oseti mali, kao ubod iode, stid
što ga je postidela.
"Gundalinu..."
"Zovi me Bi-Zi." Jednim sleganjem ramena oslobodio se stidljivog ose anja
samosvesti. "Mi se ovde svi zovemo po prvom imenu", re e on, pokazuju i jednim
pokretom ruke menažeriju.
Klimnula je glavom. "Bi-Zi, mi smo..." Za uta, uju i nekog u tunelu-
hodniku. Škljocaj brave, i kapija se otvori unazad, ka njima. Pro e Krvka, za
kojom je cupkalo jedno malo dete obraza rumenih kao ruža; nosila je nekakvu
kutiju. Nogom je zalupila vrata iza sebe. Duž zidova, životinje su se uzmuvale i
po ele piljiti u nju; njihovi pokreti bili su napeti i plašljivi. Malo dete,
koje kao da je tek prohodalo, odluta prema kavezima i neo ekivano sede ispred
jednog. Ne obra aju i nikakvu pažnju na njega, Krvka po e preko odaje.
Luna baci pogled na Gundalinua, vide kako mu život nestaje iz o iju i
živahnost iz lica, i kako ostaje samo crna pomirenost sa zlom. Ali Krvka je sva
sijala od sre e dok je ostavljala kutiju na pod i uspravljala se ispred njega.
Odmeravala ga je kao inkvizitor. "Da ne poveruješ, ništa mu nije! Ej..."
Uhvatila ga je za rukav, povukla ga za mišicu ruke. "Ja ti dovela pravu sibilu
samo da bi ti ost'o živ, plavkane!" On odvu e ruku iz njenog zahvata, sede
uspravnije. "Sad mož' mi itaš do kraja."
"Ostavi me na miru." Prebacio je noge preko ruba ležaja, podupro glavu
rukama. Po e kašljati potmulo.
Krvka slegnu ramenima; pogleda opet Lunu, po eša svoj kljunasti nos. "I
tebi dobro? Ja jutros mis'ila da ste oboje mreli." Neki nagoveštaj, ali samo
nagoveštaj, poštovanja uvukao se u njen glas.
Luna klimnu glavom i po e oprezno birati re i, kontrolišu i glas. "Meni je
dobro... Hvala ti što si mi donela ode u." Dodirnula je prednju stranu tunike.
"Ovo je baš divno." Nije uspela da izbriše ton neverice u tim re ima.
U jednom trenutku Krvkine nebeski plave o i bile su pune ponosa; ali ona
obori pogled. "To 'e samo neka starudija. Od moje prababe. Niko više ne nosi te
stvari. Niko ne zna ni kako se prave." Povukla je rub svoje prljave bele parke,
kao da parku zaista više voli. Po e preturati po kartonskoj kutiji; izvu e
plasti nu kocku veli ine pesnice. Nerazumljiva buka ispuni prostoriju kao kiša.
Krvka po e da zujka jednu melodiju i Luna uvide da je to melodija koju Krvka
uspeva da izvu e iz stati kih šumova na radiju. "Zaista je loš prijem u ovoj
pe ini. Naro ito otkad je naš plavonja pokuš'o da ovo razmontira i napravi
otpremnik." Iskezila mu se. "Evo ti ve era", re e mu i baci jednu konzervu na
ležaj. Iznenadni krik iza njih natera Lunu da se okrene. Dete je stajalo,
dernjalo se iz sveg glasa, i mahalo ru icama prema kavezu. "Pa ko ti rek'o da
guraš prste unutra, budalo! Evo i tebi."
Luna dohvati tu drugu konzervu, koja joj je doletela ta no u ruke, sede i
povu e poklopac nagore, da se otvori. Ono unutra je imalo neke neodre ene
sli nosti sa orbom. Gledala je kako Gundalinu otvara konzervu i po inje da
jede. Onda pogleda šmrcavog klinca. "Je l' ti ono brat?" upita Krvku.
"Nije." Krvka po e, nose i jednu manju kutiju sa slikom neke životinje. U
kutiji je imala hrpu iseckanog mesa. Pošla je u krug, od životinje do životinje,
pored onih u kavezima i onih vezanih, i svakoj je dobacila po neki komadi :
ve eru. Luna je gledala kako uzle u ili uzmi u od njenih grubih pokreta, i kako
se, posle Krvkinog prolaska, šunjaju napred.
Krvka se vratila, namrštena, i dohvatila tre u konzervu, svoju. De ki se
stvori pokraj nje, cvile i i potežu i je za jaknu. "Ne sad!" Gurnula mu je
kašiku orbe u usta. "Znaš išta o životinjama?" upita bacaju i pogled ka Luni pa
onda prema kavezima.
"Ne o ovim." Luna skloni pogled sa de aka, koji je imao lice savršeno belo
i savršeno rumeno, kao da je od porcelana.
"Onda eš da uradiš isto kao ju e, al' sad da mi kažeš o životinjama."
Pogledala je besno, o ekuju i odbijanje. "Mis'im da su i neke od njih bolesne. A
ne znam ni njih kako da le im." Njen pogled popusti. "To 'o u da znam."
Luna je klimnula glavom i progutala poslednji zalogaj orbe iz svoje
konzerve. Ustala je polako. "Odakle ti sve ove životinje?"
"Krala ih sa kosmodroma. Ili kupovala od trgovaca, ili 'vatala na zamke...
to onu elf-lisicu tamo, i one sivoptice, i kuni e. Ostalima ne znam ni imena."
Luna je ose ala kako se Gundalinuov pogled vu e za njom pun mra nih
optužbi za krivi na dela, ali na to nije obra ala pažnju; išla je prema
najbližoj životinji, onoj s kojom je bilo najteže suo iti se - prema jednoj
uzdrhtaloj vre i nabora koja je u ala u gnezdu od suve trave. Luna otvori vrata
tog kaveza, a životinja po e da balavi gnusno, pokazuju i joj široka usta-
sisaljku. Luna steže zube da ne pokaže ga enje, u nu ispred životinje i ponudi
joj punu šaku vešta kih zrna hrane, ostaju i na daljini ispružene ruke, ine i
vrlo malo pokreta.
Mehurava histerija životinje postepeno je zamrla, i posle još nekoliko
beskrajnih trenutaka životinja po e da se vu e šljampavo napred, centimetar po
centimetar; najzad, oklevaju i, dota e Luninu šaku ustima. Luna zadrhta i
životinja brže-bolje pobeže, pa uskoro po e opet da nastupa. Zatim po e da uzima
zrna iz njenog dlana, jedno po jedno, veoma delikatnim kretnjama. Luna se odvaži
da pogladi životinju slobodnom rukom; te krivine nalik na režnjeve mozga bile
su, pod rukom, glatke i prohladne, kao površina zgužvanog satenskog jastuka. Pod
njenim dodirom životinja je zadovoljno sela, oglašavaju i se zvucima nalik na
rasprskavanje mehuri a.
Ostavila je tu životinju polako, otišla do jednog para gipkih, ushodanih
mesoždera u susednom kavezu. Oni odmah poravniše uši uz glavu; o njaci su se
beleli naspram njihovog krzna, crnog ali prošaranog raznim nijansama crnila. Te
zveri su joj u ne emu izgledale ma kasto, i ona po e da im zviždu e, stvaraju i
one akorde od kojih su, kod ku e, ma ke dolazile predu i u njeno krilo. Duge uši
sa upercima na kraju odsko ile su, okrenule se, uhvatile savršen pravac, kao
radari... životinje su pošle ka njoj maltene protiv svoje volje, privu ene
zvukom. Ponudila im je da onjuše njene prste, osetila strujanje zadovoljstva u
sebi kad se jedan obraz, boje ebonosa, protrljao o njenu šaku u znak
prihvatanja. Ma kasta bi a su se bo no privukla rešetkama, zahtevaju i, grlenim
zvucima, njen dodir.
Produžila je, sa više samopouzdanja, do jednog reptila sa kožnim krilima i
glavom nalik na pijuk; i dalje, do perjano-mekih ovalnih stvorenja na kojima se
nisu prime ivale nikakve glave; do jedne ptice sa rubinski crvenom krestom i
smaragdno zelenim perjem koja je ležala klonulo na podu kaveza. Izgubila je
svaki pojam o vremenu i svrsi, predata želji da komunicira makar u najmanjoj
meri sa svakim stvorenjem i da kao nagradu dobije od svakog bar embrion
poverenja... sve dok najzad ne stiže do kraja kruga, gde zate e de ki a kako
spava kod Krvke u krilu, i Krvku kako zuri gore u nju, zavidljivo, ali bez re i.
Luna pogleda na drugu stranu, shvataju i i taj Krvkin pogled, jednim,
zadnjim trenutkom empatije. "Ja... uh... spremna sam da u em u transfer, Krvko,
im ti kažeš."
"Kako ovo izvede?" Krvkine re i padale su na nju kao udarci. "Zaš'o o e
kod tebe, a ne e kod mene? To su moji ljubimci! Pa treba valjda mene da vole!"
De ka probudiše ti zvuci besa i on po e da pla e.
"Trebalo bi da je o igledno zašto", progun a Gundalinu kiselo. "Ona sa
životinjama postupa kao sa ljudskim bi ima, a ti sa ljudskim bi ima kao sa
životinjama."
Krvka besno sko i na noge, a Gundalinu se ukruti.
"Krvko... one se tebe plaše. Zato što..." Borila se da ovlada re ima koje
nisu htele da funkcionišu, nastojala je da ih uklopi uz svoje misli. "Zato što
se ti plašiš njih!" završila je grubom otvorenoš u.
"Ne bojim se ja njih! Ti si ih se bojala."
Luna odmahnu glavom. "Ne na taj na in. Mislim... bojiš se da im dopustiš
da vide da ti je stalo do njih." Izbegla je da gleda ka Krvkinim o ima, okretala
je glavu opet prema kavezima.
Krvkina usta su se pokretala, a namrštaj nestajao. "Pa šta, radim sve za
njih, hranim to, i šta još bi trebalo?"
"Da nau iš da budeš... blaga s njima. Da nau iš da... blagost... nije
slabost."
De ki se vrsto držao za Krvkinu nogu, nastavljaju i da pla e. Krvka
spusti pogled ka njemu, položi mu, oklevaju i, šaku na glavu, a onda po e za
Lunom opet prema kavezima. Luna je opet zapo ela krug sa mozak-životinjom, koju
je namamila sebi u ruke i upotrebila kao žižu pažnje za sva svoja ula. "Pitaj
me o njima. Input... Za ula je Krvkino pitanje i ponela ga dole...
"...analize!" Našla je sebe iscrpljenu, u sede em položaju, na podu, sa
tupo-njuškastim mladun etom elf-lisice koje je pokušavalo da sisa ukrasnu traku
njene tunike. Zagladila je gustu belu krestu na glavi mladunca, izvukla mu traku
iz usta i uklonila iodasto-ubodne kandžice sa svoje tunike veoma pažljivo, a
onda je obema šakama pružila mladunca Krvki. "Evo", šapnula je nejako. "Uzmi
ga."
Krvka pruži ruke, usporavaju i pokrete, oklevaju i; mladunac se nije
otimao niti bunio kad ga je Luna glatko izru ila u dlanove koji su ekali. Krvka
ga stavi na svoj stomak i pridrža ga tu, maltene bojažljivo. Po e se kikotati
kad se mladun e zavuklo u otvor njene parke i pribilo uz njena rebra. Dete je
sedelo na podu uz Krvkine noge i pružalo jednu ruku gore za mladuncem; palac
druge ruke držalo je zavu en u usta.
"Da l' sam ti rekla... dovoljno?" Luna pogleda po krugu golih kaveza na
kojima su se još videle prodajne oznake, u zlatnoj i senovito zelenoj boji, neke
prodavnice uvoznih ku nih ljubimaca, prodavnice sa nekog drugog sveta. Ala je to
daleko... svi smo mi tako daleko od svog doma.
"Ovo je lisop. Pa starlovi. Šišmišaj..." Krvka odrecitova imena svih.
"Mislim da ak znam šta nije u redu sa onima", re e pokazuju i prstom. "Nemam
pravu hranu." Crte njenog lica zavrnuše se nadole. "Al' ti si dobro radila."
Pogleda opet ka Luni, pokušavaju i da zazvu i ohrabruju e. Mladun e je držala
sasvim uz sebe. "Ej plavane, je l' dobro radila?"
Gundalinu se nasmeši, pomalo mrzovoljno, i odglumi salutiranje.
"Juna ki..."
Tri para o iju istovremeno pogledaše ka ulazu, jer se ulo da dolazi još
neko. Kapija se otvori i propusti jednog oveka sa bradurinom i teškim licem.
Životinje po eše uzmicati u svojim kavezima, sve do zida.
"Šta o eš, Tarid Ro?" Krvkin glas opet je bio nabusit.
"Šamanka o e da se ovo popravi." Pružio je neki instrument krhkog izgleda,
koji Luna nije prepoznala. "Reci ovom tehu da po ne da odra uje troškove koje
nam stvara."
"Mnogo 'e boles'an." Krvka isturi donju vilicu napred.
"Živ je." Tarid Ro se iscerio, zaokre u i pogled kao topovsku cev prema
Luni. "Dovela si mu ovu lutkicu. Od nje bi se i mrtav dig'o... da oživi! O eš
malo kod mene u šator, si-sibilka?" Gruba šaka pogladi njen obraz sa modricom;
zabolelo je.
Luna uzma e, zga ena. On se nasmeja i pro e pored nje.
"Slušaj ti, Trt-Tarid Ro", re e Krvka, "bež' od nje! Ona ima mo ..."
Podrugljivo se nasmejao. "Onda š'o je ovde? Ti ne veruješ u to
praznoverje, a, teh?" Spustio je pokvareni instrument pred Gundalinua, a onda i
komplet alata. "Samo nemoj se mnogo zezaš. Ovo, ovo ovde, ako sutra ujutru ne
radi, ima te nateram da ga pojedešo." Opalio je vrgu po prljavim insignijama na
Gundalinuovom okovratniku; Luna vide da je Gundalinuovo mršavo lice tog trenutka
posivelo i opustilo se.
Tarid Ro mu okrete le a i ode ležernim hodom kroz odaju, do kapije, kao
skula-predator kroz bazen u kome je jato riba.
Krvka ga isprati, dižu i jedan nepristojni znak rukom prema njegovim
odlaze im le ima. "Bogovi, al' mrzim ovog gada!" Lice joj se trznulo: elf-
lisi je mladun e se probudilo u njenoj jakni i po elo da se migolji i da
grebucka. "Misli da je precednik vlade il' tako nešto, samo zato š'o ga mama
najviše voli. Bio i on u Karbanklu, i vratio se isto lud - zato ga ona i voli."
Luna je gledala kako se Gundalinu pruža po ležaju, kretnjama ostarelog
bogalja, i okre e lice zidu. Ona ne re e ništa.
Krvka izvu e uzmuvano mladun e iz parke i ušnu ga nazad u kavez, pokretom
maltene ljutitim. Luna se opet zagleda samo u Gundalinua, ali oseti, potom, kako
Krvka pogledom pretražuje pe inu u potrazi za ne im bezimenim što je nestalo.
Ubrzo Krvka povu e mališana koji je brbljao da ustane. Ode s njim kroz kapiju,
ostavljaju i njih dvoje da ih tišina guši.
Luna pro e kroz težinu vazduha, pri e Gundalinuu i kleknu. "Bi-Zi?"
znaju i da on ne želi da ona postavlja ikakva pitanja, znaju i da pitanja mora
postaviti. Pipnu ga po ramenu. Oseti drhtaje njegovog tela ak i kroz debeli
kaput. "Bi-Zi..."
"Ostavi me na miru."
"Ne."
"Nisam ja jedna od njenih životinja, tako mu svih bogova!"
"Nisam ni ja!" Njeni prsti se zariše u njegovu mišicu, prisiljavaju i ga
da prizna njeno postojanje.
Prevrnuo se na le a, ležao zure i sumornim o ima u tavanicu. "A ja mislio
da stvari ne mogu postati još gore..."
Luna spusti pogled, klimnu glavom. "Onda e možda po eti da postaju
bolje."
"Nemoj." Odmahnuo je glavom. "Nemoj mi pri ati da e postojati neka
budu nost. Jedva sam u stanju da se suo im i sa sutrašnjim danom."
Ona vide, pored svog kolena, neispravni instrument koga je Tarid Ro
ostavio za Gundalinua na tlu. "Ne možeš popraviti ovo?"
"Mogu zavezanih o iju", re e on, sa slomljenim osmehom. "Kad bih imao dve
dobre ruke. Ali nemam."
"Imaš tri." Luna ga stisnu za ruku kao da izri e neki zavet.
On podiže drugu ruku, položi je nespretno preko njene. "Ja ti se
zahvaljujem." Uvukao je jedan dugi dah i seo. "Tarid Ro..." i proguta. "Tarid Ro
me uhvatio kad sam preure ivao strujna kola u Krvkinom radiju. Kad je prestao da
me mlati, dva dana nisam mogao da hodam. I, bogovi, on je uživao u tome." On
provu e prste kroz kosu; Luna vide da mu ruka opet drhti. "Ne znam šta je radio
dok je bio u gradu - ali nau io je da bije."
Luna se strese, izbrisa uspomenu na Tarid Roov dodir sa svog lica. "Je l'
- zbog toga?" Upiranjem pogleda pokazala je ka ožiljcima na njegovim zglobovima
na ruci.
"Zbog - svega!" Odmahivao je glavom. "Ja sam visokog roda, teh, Karemovac!
Biti tretiran kao rob, od strane ovih divljaka - i gore nego rob! Ko ima iole
ponosa, ne može nastaviti da živi tako: bez asti, bez nade. Zato sam pokušao da
postupim na jedini astan na in." Sagledavao je to kao savršeno uravnoteženo.
"Ali, našla me Krvka, pre nego što je - došao kraj."
"Spasla te?"
"Jasno." Luna za u mržnju u toj re i. "Šta bi im vredelo da ponižavaju
mrtvaca?" Pogledao je dole, ka svojoj neupotrebljivoj šaci. "Dok, me utim,
invalida ve vredi... Onda sam prestao da jedem; dok mi nije rekla da e zvati
Tarid Roa da me hrani. Taj bi za petnaest minuta mogao da me natera da jedem
govna." Pokušao je da ustane, pao je nazad na ležaj, kašljao do suza. "I onda,
ta oluja..." Raširio je ruke bespomo no, kao da je hteo da ona uvidi koliko se
silno potrudio da postupi kako valja i treba.
Plaše i se da je zaista razumela, ona re e samo: "A sad?"
"A sad se sve promenilo. Imam... opet... da mislim i o nekom drugom, a ne
samo o sebi." Nije znala da li je zbog toga zadovoljan ili samo ogor en.
"Drago mi je što nisi uspeo." Oborila je pogled. "I i emo mi u Karbankl,
Bi-Zi, znam da ho emo." Nije gotovo. Iznenada je bila u to sigurna, kao da je
neka vrsta vidovitosti živa u njoj.
Odmahnuo je glavom. "Meni to više nije važno. Prekasno je, previše sam
vremena proveo ovde." Prstima je podigao vrh njene donje vilice. "Ali, zbog tvog
dobra, nada u se."
"Nije prekasno."
"Ne razumeš." Povukao je pe at ušiven u mundir. "Mesecima sam ovde, gotovo
je! Festival, Promena, završni odlazak... svi su ve otišli sa ove planete, a
mene su ostavili. Zauvek." Njegovo izmršavelo lice se trznu. "'U snovima ujem
domovine glas; možemo li po i? Sre a eka nas.'"
"Nisu te ostavili! Nije se to još dogodilo."
Zinuo je kao da ga je udarila. Privukao ju je gore, na ležaj, pored sebe,
maltene ju je drmao. "Zaista? Još koliko? Još koliko? O, bogovi, recite mi da je
istina!"
"Istina je." Ona klimnu glavom. "Ali ne znam k-koliko još... Mislim, nisam
sigurna... ostaje još jedno nedelju, dve, valjda, do svetkovine."
"Sedam dana?" Pustio ju je, klonuo na zid. "Luno... prokletnice, ne znam
da li si raj ili pakao; sedam dana." Protrljao je šakom usta. "Ali mislim da si
raj." Zagrlio ju je, kratkotrajno, nevino, okre u i lice na drugu stranu.
Digla je ruke dok se odmicao, zagrlila sad ona njega, vrsto, sa
iznenadnom zahvalnoš u, šap u i: "Ne puštaj. Još malo. Molim te, Bi-Zi. Treba mi
još malo. Drži me..." Dok ne prestane ovo davljenje svega u ružno i. Dok ne
osetim kako su me držale njegove ruke...
Gundalinu se ukrutio od iznena enja i nekog udnog nehtenja. Ipak, njegove
ruke je okružiše, maltene mehani kim pokretom, i privukoše je opet, daju i joj
pribežište, odgovor.
Toliko vremena... setila se Ukresovih nežnih ruku, kao da je ju e bilo...
toliko je ve vremena minulo. Odmarala je glavu na njegovom ramenu, pustila je
sebe da se sva rastopi, bez misli, bez vremena, uz vrstu masu njegovog tela;
pustila je da to telo daje supstancijalnost fantomu jednog drugog tela i da
pokida i zbaci lance gorkog znanja sa obli ja budu nosti. Posle izvesnog vremena
osetila je da se Gundalinuove ruke ja e stežu, da se njegovo disanje menja; i da
se njen puls neo ekivano ubrzava.
"Na sandiju... ho eš nekad govoriti li mi?" upitao je zastajkuju i.
"Da." Osmehnula se u njegov rukav. "Iako - govorim ga dobro ne..."
"Znam. Akcenat grozan je ti." Nasmejao se blago.
"A tek tvoj!" Osetila je kako se sad njegova glava oslanja o njeno rame, u
traganju za odmorom; po e mu trljati le a, sporim i smirenim pokretima; za u
njegov uzdah. Malo po malo njegove ruke se opustiše, spadoše sa nje; osetila je
još jednu promenu u njegovom disanju. Podigla je njegovu glavu, videla pored
svog lica njegovo zaspalo i napola osmehnuto. Opružila je Gundalinua pažljivo,
podigla mu i noge na ležaj, pokrila ga ebadima. Poljubila ga je nežno u usta i
onda otišla do svoje ebadi na podu.

"Popravio, a? To ti 'e dobro, plavac." Krvka je ušla u odaju, sagnula se i


dohvatila daljinomer koji su Gundalinu i Luna popravili rade i zajedno celog tog
jutra. U njenom glasu olakšanje je bilo jedva prikriveno; ali Gundalinu je uo
samo pretnju i natuštio se. "Ej, šta ti bi da ih pustiš?"
Bele ptice su uzletele sa Luninih ramena; onaj par starlova kliznuo je pod
ležaj im se za uo Krvkin glas. "Da im dam bar malo slobodice", re e Luna, sa
više samopouzdanja nego što je ose ala.
" e pobegnu! Zato ih držim u kavezu - ina e bi pobegli, budale jedne."
"Ne e pobe i." Luna je ispružila dlan, u kome su bile mrvice hleba. Ptice
su poletele u krug i sletele joj na podlakticu, tiskaju i se da budu što bliže.
Ona pogladi njihovo povijeno perje. "Držanjem u kavezu ne eš posti i da budu
zaista tvoje, jer eš znati da nikad ne smeš otvoriti vrata."
Krvka pri e još bliže i ptice uzleteše. Luna preru i mrvice u Krvkinu
šaku; ali ta se šaka steže u pesnicu i izru i mrvice na pod. "Zajebi to. Ne u ja
to. Plavac: o u pri u." Prišla je Gundalinuu, sela na ležaj pored njega. "Još o
Starom Carstvu."
Naglašeno se odmakao od nje. "Ne znam više nijednu. Sve ih znaš napamet."
"Baš me briga. Pri aj!" Prodrmala ga je za ruku. " itaj opet onu knjigu.
itaj i njoj, ona je isto sibila."
Luna, zagledana u ptice koje su oko njenih nogu kljucale mrvice, diže
pogled.
"Sedi, sibilo." Krvka imperatorski mahnu rukom. "Dopaš e ti se. To je o
prvoj sibili koja je ikad postala, i o kraju Starog Carstva. Ima svemirski
pirati, pa cele vešta ke planete ima, pa vasionci, i super-oružja, samo: paf!"
Dezintegrisala je Lunu prstom, smeju i se.
"Zaista?" re e Luna gledaju i Gundalinua. "Znaju, zaista, o prvoj sibili?"
On slegnu ramenima.
"Rek'o je da je sve istina." Poja avali su se Krvkino oduševljenje i glas.
"Ajde plavi. itaj ono gde ona spasava svog Pravog Dragog od pirata."
"Spasava on nju." Gundalinu kašljem izrazi svoju indignaciju.
"E, slušaj: samo itaj." Nagnula se i po ela tražiti rukom ispod kreveta;
starlovi pobegoše zveckaju i kandžama po kamenu. Našla je i dohvatila otrcanu
knjigu, hitnula je prema Gundalinuu. "A na kraju, ono kad ona misli da on umire,
a on misli da je ona mrtva, to je dibidus tužno." Iscerila se vampirski.
"Krvko, ispri a u ti ja pri u", re e Luna, grabe i neo ekivanu inspiraciju
kao klju . Sede podvijaju i noge; starlovi joj pri oše, zbog ega ptice pobegoše
kud koja. Položili su svoje šiljaste njuške njoj u krilo. "Pri u o meni... i o
mom Pravom Dragom, i o tehno-krijum arima, i o Karbanklu." A ti eš slušati, i
razumeti... Osetila je kako je nadahnu e nosi, maltene prisiljava.
Ispri ala je još jednom svoju pri u; puštaju i da padnu one barijere
kojima su dotad njene emocije bile zaustavljane, dozvolila je sebi i da vidi
Ukresovo nasmejano lice u sun anom sjaju da uje kako njegova muzika plovi iznad
morskih talasa, i da oseti vatreno-blistavu blizinu njegovu... da oseti njegov
odlazak kojim je otrgnut i deo njene duše. Nije izostavila ništa, nijedan prizor
koji je videla, nijedan svoj postupak...
("Nisi - ej! zaista nisi znala da do Karemofa i nazad treba pet godina? E
jes' bila glupa a!")
("U im, u im.")
...nijednog od ljudi koji su pokušali da joj pomognu, pa ni cenu koju je
svako od njih zbog toga platio. "A onda sam na tom oveku u crnom, koji je
ubijao mere, videla medalju, onu, njegovu... bio je to Ukres, tako sam ga k-
kona no našla." Pogledala je dole, pritisnula dlan na svoj modri obraz, ali
se aju i se samo njegovih milovanja.
"Šta... on je Starbak?" prošaputa Krvka, impresionirana. "U, jebote. Tvoj
Pravi Dragi je ubij'o mere. I kao ti ga još voliš?"
Luna utke klimnu glavom; usta su joj drhtala. Neka sve bude prokleto -
još ga volim! Zadržala je dah, dugo, bore i se da ovlada sobom; izborila se za
povratak u sadašnjost da bi odmerila Krvkinu reakciju.
Krvka je krišom brisala o i, eškala se po glavi, na kojoj je kratko
ošišana kosa stršala kao slama. "Eeee... nije fer. Sa' e on mre a ne e to zna."
"Šta?" Luna se ukruti.
"Promena", re e Gundalinu. "Poslednji Festival, kraj Zime. Kraj Snežne
Kraljice - i Starbaka. Njih dvoje moraju biti udavljeni u vodi, zajedno. To ti
je kraj svega..." Pogledao ju je, sa iznenadnim nemim razumevanjem.
Luna se diže na kolena, odgurnu starlove, razbi aroliju koja je držala i
nju, ali zahvaljuju i kojoj je ona držala Krvku. "Majko sviju nas - pa vremena
jedva da ima još malo! Krvko, moraš da nas pustiš! Moram da ga na em, moram da
stignem u Karbankl pre Promene."
Krvka ustade; njeno lice je otvrdnjavalo. "Ništa ja ne moram! To si ti sve
izmislila da te pustim. E, pa - ne u!"
"Nije laž! Starbak jeste Ukres, i umre e... Nije mogu e da sam ovoliko
proputovala samo da bi se tako završilo!" Borila se protiv svoje nadolaze e
panike, gubila je tu bitku. "Ako stignem u Karbankl na vreme, Bi-Zi e mi pomo i
da na em Ukresa na vreme. A ako se Bi-Zi ne vrati u grad na vreme, njegov narod
e oti i sa Tijamata a njega e ostaviti ovde. Manje od etrnaest dana je
preostalo..."
"Onda e sve bude kroz etrnaes' dana gotovo, i vas e baš briga za sve
to, vas oboje. Onda mož' ostanete ovde kod mene zauvek." Krvka je skrstila ruke
na grudima; njene su o i plamtele izdajom.
Luna ustade, ose aju i kako se kameni zidovi navaljuju sve bliže i bliže
njoj. "Molim te, molim te, Krvko! Pomozi nam!"
"Baš me briga ako je i sve istina! Vas je baš briga za mene; što bi mene
bilo briga za vas?" Potegla je jedan rukav Lunine tunike tako da se osetljiva
tkanina pocepala do lakta. Onda je izišla i tresnula kapiju za sobom.
"Nije mi jasno", progun a Gundalinu, izme u ironije i o ajanja. "Pri e
koje sam ja itao sve su imale sre ne završetke."

Leže i bez sna do duboko u no , Luna oseti kako se starlovi najednom bude
pokraj nje i osluškuju. Po e i ona da osluškuje s njima: koraci koji silaze
hodnikom, iz usnulog logora. Sela je, žmirkaju i u sjaju grejalice. Bi-Zi tako e
sede, na svom ležaju; ona uvide da je sigurno i on probdio ovu polovinu no i s
njom, u ne ujnom jadu. O, Damo, predomislila se...
Kapija se otvori. Ali figura koja se uobli ila u svetlosti nije bila
Krvka. Luna za u kako Gundalinu šumno uvla i dah. Sedela je nepomi na kao smrt,
paralisana.
"Budi se sibilo. Doš'o sam da nau im neke tvoje zajebancije... i da ti
pokažem neke moje." Tarid Ro pre e sredinom odaje, usput zbacuju i parku sa
le a.
Luna se nekako osovi na noge, pokretima kao na usporenom filmu. Ne
verujem... Majko, molim te Majko, daj da se probudim! Zateturala se unazad
vide i da se ovaj san ne razilazi i da su njene molitve odletele nesaslušane.
Oseti da je Gundalinuove ruke hvataju i vuku.
"Ostavi je na miru, ku kin sine, ako ne želiš da izgubiš i to malo pameti
što imaš."
Tarid Ro se nasmeja. "Ne veruješ ti u to, kao ni ja! Gledaj svoja posla,
plavac, ina e u ti ovog puta pokazati šta je pravi bol."
Bi-Zijev zahvat na njenim ple ima izgubi svu snagu. Ruke mu padoše i on
uzma e. Luna pregrize krik. Ali kad se Tarid Ro bacio da pre e poslednje
rastojanje izme u njih, Gundalinu po e napred, zadaju i dobro uvežbani udarac u
pravcu Taridovog grla.
Ali bez snage, i Tarid Ro podmetnu blokadu, pa mu zavrte ruku i baci ga u
stranu, u kaveze. Gundalinu se odgurnu i uspravi, ali pre nego što je mogao da
povrati ravnotežu, Taridova teška pesnica ga sustiže i obori na kolena, a onda
ga izma posla na tlo. Slede eg trenutka Tarid je opet dospeo do nje, zagrlio
je. Svojim ustima on pokri njena; a Luna se besomu no izvijala dok nije našla
jednu njegovu usnu, koju je onda ugrizla, ose aju i ukus njegove krvi koja se
ve mešala sa njenom pljuva kom.
Jauknuo je i udarcem odbacio Lunu od sebe. Ona je zaglavinjala nekud,
pokušavaju i da mu izmakne. "Sad si proklet, Tarid Ro! Sad imaš sibilsko ludilo,
majkonapušteni, i sad više nema nade za tebe!" Njen glas je odzvanjao prodorno
kao kreštanje belih ptica koje su lepetale iznad njih. Ipak, on ponovo jurnu za
njom; na licu mu je bio sjaj krvi, a u o ima druga iji sjaj, ludilo neke druge
vrste. Luna se do epa prstima za ži anu mrežu na zaklju anoj kapiji, vrište i:
"Krvko! Krvko!" Njegova šaka se sklopi oko njenog vrata, ona stiže da jekne, a
onda ostade bez glasa; bol polete niz njene ruke, parališu i ih. Otrgao ju je od
kapije.
Jedan starl napade njegovu nogu, zarivaju i svoje debele kandže u obojak i
dublje, u meso. O njaci mu se zaboše u list noge; ali Tarid je nju još vukao u
krug i ritao se tako opako da starl spade i odlete na svog parnjaka koji je
kružio okolo. Opet se njegove šake sklopiše oko njenog grla, ali slede eg
trenutka on posrnu unazad, gube i svu snagu. "Kurvo!" promrmlja, ali ta re je
bila sva zgusnuta od strave. Uhvati se šakama za glavu, njišu i se; onda se
stropošta i ostade nepomi an na podu.
Luna stade nad njega. Promuklim glasom re e: "Nau i u ja tebe trikovima,
neverni e." Zakora i preko njegovog nesvesnog tela i otr a nazad, do Gundalinua
koji se mukotrpno dizao na noge. Pokuša da ga podrži, rukama peckavim i teškim,
vide modricu kako mu oti e na sred ela. "Bi-Zi, kako ti je?"
Pogledao ju je sa nevericom. "Kako je meni?" Zagnjurio je lice u
sastavljene šake i tako ostao nekoliko trenutaka, onda ju je zagrlio, privio na
srce; a ona je pritisnula lice na njegov vrat. "Hvala bogovima... hvala
bogovima, oboje smo dobro."
"Šta je, šta vi to - radite?" Krvka je banula na kapiju, stala vide i telo
Tarida Roa na podu. Starlovi su kružili oko njega kao lovci oko plena, uz
prete e režanje. Krvka osmotri kako Luna i Gundalinu stoje zajedno na drugom
kraju prostorije; Luna vide pitanje u devoj inim o ima, i odgovor do koga je
Krvka došla iako ništa nije pitala. Tek tad Krvka re e: "Ti... ti li si to njemu
u inila?"
Luna klimnu glavom.
Krvka zinu. "Je l' mrtav?"
"Nije. Al' sutra kad se probudi po e e da... ludi. Posta e lu i od ludog."
Luna iznenada proguta.
Krvka spusti pogled ka Tarid Roovom otromboljenom licu. Opet diže pogled;
sad se njeno lice punilo udnom mešavinom emocija, iz koje se gnev polako
izdvajao i dizao. Posegla je u svoju parku, izvukla staner-pištolj i podesila
skalu na njemu. Saginju i se, primakla je vrh pištolja Taridovoj slepoo nici.
"Ne e, ne e." Povu e obara ; Taridovo telo se trznu.
Samo pokretom glave, Luna malo uzma e i oseti da se Gundalinu kraj nje
kruto zaustavio u pokretu. Ali ne oseti u sebi nimalo žaljenja, niti kajanja.
"Dobro si ga se otarasila", re e Krvka, zavla e i pištolj nazad pod ode u.
"Rekla sam ja njemu da e požali ako te dira." Digla je glavu, uzvratila im
pogled, pokazuju i nešto dublje od prisvaja kog stava, i ja e od nezadovoljstva
zbog uskra enosti. "Prokleta bila, sad si stvarno zabrljala! Kad matora sazna,
traži e da ti se odere koža, naživo; a ona što traži, to ovde i bude, tu ja niš'
ne mogu. Svi misle da je svetica, iako je samo luda a." Krvka obrisa nos rukom.
"Dobro! Dobro, nemoj me gledaš tako! Pusti u vas."
Lunu sustiže reakcija, i ona se zanjiha i skliznu na kolena.

Krvožedna studen pred zoru ujedala je Lunu ak i kroz izolaciono odelo i


kroz sivu i sme u vunenu masku navu enu odozgo, preko celog lica. Napolju,
zvezde su pucketale na crnom nebeskom svodu, sneg je ležao posrebren pod
mese evim srpom; njih troje stajahu još u pe ini, ali nadomak prostranog ulaza.
"Nikad još nisam videla tako lepu no ."
"Ni ja. Ni na jednoj planeti." Gundalinu se poma e ispod termo- ebadi,
me u zalihama koje su bile kaiševima pritegnute za prednji kraj dobro
natovarenih motornih sanki. "Niti u ikad ovakvu videti, pa makar živeo sve do
novog Zlatnog doba." On duboko udahnu, i zakašlja se odmah, kašljem dubokim i
cepaju im, zato što je ledeni vazduh napao njegova nezale ena plu a.
"Za epite oboje, ej", re e Krvka pojavljuju i se pored njih poslednji put.
"O ete da probudite ceo logor? Drž'." Strpala je nešto Gundalinuu u krilo; Luna
prepoznade tri mala prenosiva kaveza. "Vrati ove u zvezdoluku. Bolesni su, ne
mogu ih držim ovde." Glas joj je bio stegnut kao stisnuta pesnica. Gundalinu
ugura kaveze pod ebad, pored sebe.
Krvka ode do drugih životinjskih kaveza, koje je ranije natrpala pored
ulaza u pe inu. Podiže prvi i oslobodi bravu na njemu. "A ove divlje prokletinje
u da istrkeljam napolje, ne vole ak ni tebe", re e kiselo, gledaju i Lunu.
Sivokrile ptice izlepršaše napolje i popadaše na tlo, zapanjene. Onda se
podigoše iz snega i odleteše, kri e i svoju slobodu. Ona trzajem otvori slede i
kavez; kuni i belog krzna poiskakaše kao masa, sapli u i se preko svojih
stopala, a zatim odoše dugim skokovima u mese inu, ne stvaraju i nikakav, ni
najtiši, zvuk.
Otvorila je poslednji kavez, prodrmala ga; mladun e elf-lisice se
iskotrljalo napolje, šište i uvre eno. Gurnula ga je nogom u sneg. "Ajde, ajde!"
Mladun e je selo i po elo da bleji, zbunjeno, srebrnog krzna sasvim
nakostrešenog. Zatim se pridiglo, streslo, i po elo se gurati da pro e nazad, ka
toploti i skloništu. Na njegovom putu našla se Krvkina izma, krznena i kožna, a
ono se uz izmu uspuza, cvile i.
Krvka opsova i saže se, pa podiže elf-štene. "Ma, dobro", re e raspuklim
glasom. "Ostale zadržavam!" Pogleda opet Lunu. "Ali sad bolje znam kako se gaje.
Zato e želeti da ostanu sa mnom."
Luna klimnu glavom, nemaju i poverenja u sopstveni glas.
"Vas dvoje valjda sve imate." Krvka po e samosvesno da gladi štene po
glavi. " ak i mera daljine. Nadaj se da si ga dobro popravio, plavkane."
"Šta eš sad?" re e Gundalinu. "Ne eš imati nikoga da ti takve stvari
popravlja - ali ni novih primeraka. Vi ste zaboravili kako žive pravi lovci i
nomadi, jedino još znate parazitski život."
"Ja nisam zaboravila." Krvka zabaci glavu. "Poznajem i stare na ine. Mama
ne e živeti ve no, iako misli da o e. Umem ja da se sna em - a i za sve ostale
da se pobrinem, im budem na vlasti. Ne trebaš mi ti, stran e!" Ona neo ekivano
ispruži ruke i zagrli Lunu. "Ajde, bež'te odavde. Imaš da ga na eš dok nije
prekasno, jesi ula!"
Luna je zagrli i sve nepravde su bile zaboravljene, sve oprošteno; ose ala
je kako se štene buni i koprca izme u njih dve. "Ho u."
Zajedno izguraše sanke sa Gundalinuom na otvoreni sneg, onda Luna sede na
voza ko mesto. Uklju i energetski blok, po mrzovoljno progun anim Gundalinuovim
uputstvima.
"Ej, Krvko", re e Gundalinu i okrete se da je pogleda preko ramena.
"Drži." Dobaci joj roman, sav otrcan. "Ne verujem da u ikad više hteti da ga
itam." Nije se osmehnuo.
"Pa ne mogu ni ja da ga itam, na tvom jeziku je!"
"To ti dosad nije bilo prepreka."
"E ajde bežite vi, dok..." Mahnula je knjigom kao da preti, ali Luna vide
njen osmeh.
Zatim uklju i prednji far i oni po oše na svoje završno putovanje ka
severu.

34.
Na tronu, Arienrod; u svojoj dvorani za prijem, gde e kroz manje od dve
nedelje primiti i predsednika vlade cele Hegemonije, kome e to biti poslednja
službena poseta. Pitala se dokono da li e on osetiti neko sažaljenje prema
njoj. Ali ovo danas je u poseti samo zapovednica policije; nije potrebno mnogo
mašte da se zamisli razlog njenog dolaska. To što Pala-Tion dolazi li no, znak
je Starbakovog velikog uspeha.
Pala-Tion je ostavila oba pratioca me u plemstvom, koje je bilo zauzeto
svojim uobi ajenim rekla-kazala; verovatno je mislila da ih na taj na in poštedi
od neophodnosti kle anja. A sama više nije pristajala da klekne, od kad je
postala komandantkinja - sitna pobeda; njena jedina pobeda. Arienrod se nasmeši
samo u sebi, gledaju i kako Pala-Tion skida šlem i formalno se klanja. "Vaše
veli anstvo."
"Komandante Pala-Tion. Izgledate užasno, komandante - sigurno od
prenapornog rada. Odlazak Vašeg naroda sa Tijamata nije kraj sveta, znate.
Trebalo bi da se pobrinete o sebi, da ne omatorite prerano."
Pala-Tion diže ka njoj pogled slabo skrivene mržnje i jedva primetnog
prezira. "Ima i gorih stvari od starenja, Vaše veli anstvo."
"Ne mogu ih zamisliti, nijednu." Naslonila se unazad. " emu dugujem ovu
posetu, komandante?"
"U pitanju su dve stvari koje ja smatram gorim od starenja, Vaše
veli anstvo: ubistvo i protivzakoniti pokolj mera." Zvu ala je kao da smatra da
izme u ta dva i ne bi trebalo da bude razlike. "Dolazim sa nalogom za hapšenje
Starbaka, jer je protiv njega podignuta optužnica da je po inio ubistvo i da je
ubijao mere na imanju jednog van-Tijamatovca ije prezime je Ngenet. Taj Ngenet
je zabranio kraljevski lov na svom podru ju, kao što Vam je poznato." Iz njenog
pogleda praskale su optužbe.
Arienrod podiže obrve, ne trude i se da u potpunosti glumi iznena enje.
"Umorstvo? To je sigurno neka greška, mora biti da postoji neko drugo
objašnjenje."
"Svojim o ima sam videla jedan leš. Tako e, merska trupla." Pala-Tion
žmirnu, pred navalom uspomena, a usta joj se izviše nadole. "Greške nije bilo,
drugog objašnjenja nema. Ho u Starbaka, ho u ga sada... Vaše veli anstvo."
"Naravno, zapovednice. A ja želim i li no da ga ispitam o tim optužbama."
O Luninom kratkotrajnom novom pojavljivanju nije saznala više ništa, u nedugom
vremenu otkad se to desilo. Ali sada... "Ukreše!" Prenela je pogled daleko,
preko beline dvorane, gde je Ukres stajao me u plemi ima koji su došli obu eni u
svoje kostime za Festival da ih Kraljica vidi. Dovitljivoš u bogatih, ve su
uspeli da se do epaju najlepših i najsloženijih maski iz raznih maskerskih
radionica i da srede da im budu izra eni kostimi koji e maskama odgovarati. Sad
su stajali zajedno kao skup divno deformisanih životinja, ija su mutantska
totem-lica ravnodušno zurila u nju: stvorenja iz narko-fantazije.
Na njen poziv, Ukres brzo do e. Gledala je kako se kre e: plava jakna bez
rukava i tesno pripijene pantalone naglašavali su gipkost njegovih kretnji. Ali
njegov izraz lica - bilo je to lažno lice, mlitava ožaloš enost, zbog koje je
njoj bio jednako tu kao i ma koja od tih festivalskih maski. Kleknuo je pred
nju, utljivo poslušno, potpuno ne obra aju i pažnju na Pala-Tion. Nije bila
sigurna da li mu je ta neu tivost prora unata, ili samo zbog krivice; znala je
da se on pred tom ženom ose a krivim, ali nikad nije saznala zašto. "Da, Vaše
veli anstvo." On diže pogled.
Pokretom mu je pokazala da ustane. "Ukreše, gde je Starbak?"
Zablenuo se u nju, zatim se hitro pribrao. "Pa, hm, ja - ne znam, Vaše
veli anstvo. Izišao je iz Palate. Nije mi rekao kad e se vratiti." Pokaza joj
ironi ni skriveni osmeh i svoju radoznalost. "On ne govori sa mnom."
"Komandant Pala-Tion je došla da ga uhapsi zbog ubistva."
"Ubistva?" Okrenuo se Pala-Tion.
Otrov se video u policajkinim o ima koje su mu uzvratile pogled; i opet
otrov kad je digla glavu prema Kraljici. "Kako je dobro odmerio trenutak da to
kaže."
"Ma, hajdete, komandante", re e ona razdražljivo. "Mislite li da ja umem
da itam misli? Što se ubistva ti e, ja to ne dozvoljavam, kod mojih podanika."
Izraz Pala-Tioninog lica govorio je da ne bi bila iznena ena kad bi Kraljica
zaista itala misli i odobravala ubistva. "Želim znati više o ovome. Li no ste,
velite, videli tela? ija tela?"
"Jedno telo, ako ne ra unate trupla mera." Pala-Tion proguta, kao da je to
za nju samo jedna neprijatna uspomena i ništa više. Ukres se poigravao ahatima
na krajevima svog opasa a, šibao je njima kao bi em po svojoj butini i svaki
udar propra ao grimasom. "Telo dilipa."
"Goni a!" Nije uspela da sakrije prizvuk omalovažavanja u svom olakšanju.
"Ne, Vaše veli anstvo", re e Pala-Tion hladno. "Dilipa. To je bio jedan
slobodni gra anin Hegemonije, gost gra anina Ngeneta. Izboden je nožem. Po
tvr enju Ngeneta, nestala je i jedna njegova goš a, za koju se tako e veruje da
je mrtva. Bila je gra anka ovog sveta, Letnjakinja po imenu Luna Svetlohodna.
Merska trupla su bila unakažena." To je izgovorila da zazvu i kao nešto
najgroznije.
"Unakažena?" re e Ukres, preglasno.
Arienrod je osetila na sebi reflektor Pala-Tioninog pogleda u trenutku
izgovaranja tog imena: Ona nešto sluti. Ali bila je pripravna za to i održala je
nepromenjenu u tivu zga enost. "To ime kao da mi je izdaleka poznato... Beše li
to neka tvoja ro aka, Ukreše?"
"Da, Vaše veli anstvo." Jednu šaku je sklopio preko zglavka druge šake;
Arienrod vide kako se nokti utiskuju u kožu. "Ako pamtite, bila mi je -
ro aka..."
"Primi moje sau eš e." Nije mu dala nimalo topline.
Pala-Tion ju je posmatrala sa ne im što nije bilo ni zaprepaš enje, ni
razo arenje, nego mešavina ta dva. "Ta osoba je bila ilegalni povratnik. Nestala
je pre oko pet godina." Nešto je zapinjalo u njenom glasu.
"Mislim da se se am tog incidenta." Tad sam mislila da je to kraj svega,
ali nije bilo tako.
"Šta, u kom smislu su meri bili - unakaženi?" ponovo upita Ukres.
"Unakaženi kako?"
"Imam u štabu film o tome, ako ti prija da gledaš tu vrstu stvari,
Svetlohodni."
"Do vraga, ne mislim ja... zapravo ho u da znam šta je bilo sa Lunom!"
"Ukreše", re e Arienrod glasom tihog upozorenja, naginju i se napred. "Pa,
komandante, to je, ipak, njegova ro aka. Naravno da on sad želi da zna šta se
desilo s njom." Prokletnik, gad... vide i koliko je silno to poželeo.
"Svi do jednog su - odrani, Vaše veli anstvo." Pala-Tion se i sad stisnuto
mrštila.
"Odrani? Bez kože?" Bacila je ka Ukresu pogled prikrivene neverice, videla
u njegovim o ima nerazumevanje. "Starbak ne bi nikad uradio tako nešto. Zašto bi
ih drao?"
"Trebalo bi da poznajete njegovu motivaciju bolje nego ja, jer on je Vaš
ovek." Pala-Tion se poigravala svojim opasa em sa oružjem, opasno se bliže i
nadmenosti. "Ko bi drugi imao na raspolaganju sredstva da podavi toliko mera
odjednom?"
Ne dopada mi se ova stvar, ne mogu da pogledam dovoljno daleko u nju.
Arienrod je ispipavala prozirne krivudave reljefe na rukonaslonu prestola. "Pa,
iskreno da Vam kažem, komandante, ak i ako je Starbak zaista to uradio, ne
vidim zašto ste zbog toga toliko zabrinuti. On e biti mrtav uskoro, im nastupi
Promena." Slegnula je ramenima, pokazuju i fatalisti ko prihvatanje sudbine i
trag osmeha.
"Zakon se ne može osloniti na to, Vaše veli anstvo." Pala-Tion je pogleda
naglašeno. "Osim toga - to bi Starbaku bila suviše blaga sudbina."
Ukres se okrete da ode odatle; ali se zaustavi i provu e prste kroz kosu.
Arienrod neo ekivano oseti pesmu krvi u ušima. "Govorite samo u svoje ime,
strankinjo! Predlažem da razmišljate o svojoj sopstvenoj sudbini posle Promene,
a našu sudbinu da ostavite nama."
"Vaše i naše sudbine su vezane, Vaše veli anstvo, zato što Tijamat pripada
Hegemoniji." Arienrod se u ini da je ula blagi naglasak na re i pripada. Ali
samopouzdanje Pala-Tionino raspade se ve tog trenutka, im je sa svojim blefom
nastupila, a sumnja u sopstvene mogu nosti potisnu je nazad, na mesto gde je
ranije bila. Jer Pala-Tion je znala - da, znala - da Zima ima izvesne planove,
ali je isto tako pouzdano znala da ona, Pala-Tion, nema na ina da te planove
osujeti. "U svakom slu aju, tražim Starbaka radi saslušanja i o ekujem da ete
Vi u tome sara ivati", re e, o igledno ni najmanje ne o ekuju i da e se išta
sli no ostvariti.
"U ini u koliko je u mojoj mo i da se ova neprijatnost ispravi, svakako."
Arienrod je rasplela okovratnik od kristalnih perli koji se kao slap spuštao niz
srebrna prsa njene košulje. "Ali Starbak je svoj ovek, dolazi i odlazi kad
ho e. Ne znam kad u ga slede i put videti."
Pala-Tionina usta se skepti no iskriviše. "Traži e ga i moji ljudi. Ali,
naravno, više bi mi pomoglo ako bih od Vas ula njegovo ime."
Arienrod pokretom pozva Ukresa na platformu na kojoj se presto nalazio.
Pogladi šakom njegovu golu mišicu, ije drhtanje oseti, kao da ga je dodirnula
nekom hladnom vatrom. "Žao mi je, komandante. Njegov identitet ne mogu otkriti
nikom; bilo bi to kršenje poverenja, bila bi pogažena itava zamisao o njegovom
položaju. Ali, motri u, pa kad se pojavi..." Posegla je gore, dotakla jedan
uvojak Ukresove kose, namotala ga oko prsta; on je samo pogleda, iznenadna
zaziru i od nje. Osmehnula se, pa se osmehnuo i on, nesiguran.
"Mogu ja to ime da saznam i sama. A tad u ga zgrabiti!" Pala-Tion se
nakloni, sa svom spoljašnjom doli noš u, i ode vrstim koracima.
Ukres se nasmeja stegnuto, osloba aju i se napetosti. "Ispred njenih
o iju!"
Arienrod je dozvolila sebi da mu se u smehu pridruži, ali bez stvarnog
zadovoljstva; pamtila je vreme kad je smeh bio nešto jednostavno, nešto
ukorenjeno u radosti a ne u bolu... "Živa šteta što ne e nikad saznati šta joj
je promaklo." Moram, me utim, da se postaram da zaista tako bude. "Starbak e
neko vreme morati da nosi masku obi nog oveka."
Ukres klimnu glavom, najednom ozbiljan. "Nemam ja ništa protiv toga",
re e, jednako iznenadno ogor en.
"A to, na plaži, šta je to bilo?" Nagnula se ka njemu, drže i ga pogledom.
"Rekao sam ti sve što znam, sve što sam video! Zatukli smo mere na
uobi ajen na in i ostavili da ih Ngenet na e. Ništa drugo nismo uradili."
Skrstio je ruke na grudima. "Ne znam šta je bilo posle toga. A rado bih znao,
Thalase mi..." Te poslednje re i bile su jadna molitva izgubljenosti i ežnje.
Sklonila je pogled od njega, ose aju i kako joj se lice steže od nekog
ose anja koje nije lako imenovati. Ti bi rado znao? Onda, za ime svih bogova,
nadam se da ne eš nikad saznati!

35.
"Damu ti!" Snežne sanke su usporile i stale.
Luninu psovku Gundalinu je ponovio u sebi, kao ne ujni odjek. Novo
prostranstvo golog kamenitog tla zapre ilo im je put uz jedno brdo. Gundalinu
još nikad nije video, niti je o ekivao da vidi, teren izvan kosmodroma lišen
debelog snežnog pokriva a. Me utim, za vreme njegovog zarobljeništva Tijamat je
još jednom ušao u orbitalno leto, i sad se bližio vrelom letu Promene - kad e
dva sunca zvana Blizanci u i u periapsis svoje putanje oko Crne Kapije.
Gravitacioni uticaj Kapije pove avao je solarnu aktivnost oba ta sunca; zato se
ovaj zamrznuti svet lagano topio, a njegova ekvatorijalna zona postajala je
nepodnošljivo vrela.
Tokom poslednjih nekoliko dana, dok su putovali ka gradu, silaze i iz crne
i srebrne divljine u kojoj su banditi bili ulogoreni, vremenske prilike su im se
osmehivale. Iz dana u dan ogromna, blistava samo a širila je netaknuto isti
pokrov ispod gle erima nagrizenih vulkanskih planinskih vrhunaca, ispod
besprekorne istote neba. I svakog dana, iako su odmicali ka severu, temperatura
se pomicala polako na gore, prema ta ki mržnjenja, koju je i prelazila kad su
sunca dolazila u zenit. Luna i Gundalinu su za to bili zahvalni, ali se
zahvalnost brzo preobratila u kletve uskra enosti, jer se sankama ispre ivalo
sve više "zakrpa" na terenu ispred njih - sve više mesta sa ogoljenim stenama i
tundrom.
Izvukao se polako ispod gomile koža i ebadi, otišao teškim korakom napred
i podigao saonike i osetljivu donju stranu saonica. Luna je navalila da gura
zadnji kraj i oni zajedno po oše, na taj na in, beskrajnom uzbrdicom. Gledao je
džinove koji su, suncima ba eni, išli ispred njih imitiraju i svaki pokret
njihovog teturavog odmicanja; trudio se da ne obra a pažnju na obru e crveno
usijanog metala koji su mu se stezali oko plu a - a ni na injenicu da je, zbog
njegove slabosti, ta devojka prisiljena da obavlja sve teške poslove i da ih, i
sama, ne žale i se, obavlja sasvim uspešno.
Najzad su stigli na vrh brda i na snegom pokrivenu nizbrdicu. Odahnuo je i
prepustio se dugom i gr evitom kašlju do tog asa suzbijanom. Oseti da mu Luna
prilazi s le a. Povukla ga je nazad, do njegovog sedišta na sankama.
"Još koliko ima, Bi-Zi?" Namrštila se, navukla krzna do njegove brade, kao
nervozna dadilja. Sad nije imala nikakve lekovite trave, a znala je da je njegov
kašalj opet pogoršan.
Osmehnuo se kratkotrajno, odmahnuo glavom. "Uskoro. Možda još jedan dan i
tamo smo." Kosmodrom. Spas. Raj. Nije priznavao da sad ne može da se seti da li
su na putu proveli pet dana, ili šest. Nijednog trenutka nije sebi dozvolio da
poveruje da je put ve toliko dugo potrajao, niti da su njegovi prora uni možda
pogrešni.
"Mislim da bi trebalo da se ulogorimo negde dole." Luna je pokazala prstom
prema jednom mestu; a on je video i kako je zadrhtala pod ledeno-zubatim
korba em vetra koji je baš tada ošinuo po ki mi brda. "Sunca ve zalaze." Prešla
je pogledom preko vidika: beskraj brda koja se spuštaju ka dalekom moru. Zatim
je digla o i ka nebu, osmotrila tamošnji indigo, sve tamniji. "Ne bi trebalo da
putuješ po ovoj hladno i." uo je iznenadno uvla enje njenog daha, glasnije od
uzdisanja vetra. "Bi-Zi!"
Digao je pogled, za njenom pruženom rukom, ne znaju i šta o ekuje da vidi,
ali zatim znaju i da vidi nešto što nije o ekivao.
Iz plavocrnog zenita padale su zvezde. Ali ne one kao krhotine stakla,
zvezde ovog zimskog sveta - nego one zvezde koje blistaju u snovima, one za koje
vredi život dati, zvezde carstva, veli anstvenosti, slave... nemogu e pretvoreno
u stvarnost.
"Šta... šta su?" re e Luna. uo je u njenom glasu strahopoštovanje i strah
nebrojenih domorodaca koji su, na sedam razli itih planeta tokom hiljadu godina,
vi ali ono što su i njih dvoje videli sada.
Pet zvezdanih letilica pove avalo se na nebu, od jednog do drugog otkucaja
srca; harmonije i ja ine njihovih boja premeštale su se, dolazile u nove
me uodnose, zbog promena paralakse; gradile su jednu složenost za drugom, kao
svetlost sipana kroz prizme od teku e vode. Gledao je kako se pet brodova polako
preraspore uju, prave oblik krsta; gledao je kako se ispod njih obilje hladne
vatre, nalik na mnoštvo munja, stapa u jednu zvezdu, ogromni znak Hegemonije.
Boje su blistale muzikom koju je mogao maltene da uje, ispunjavale su nebo svim
nijansama, svim nemogu im permutacijama no i polarne svetlosti na njegovoj
zavi ajnoj planeti...
"Premijer? Je li to premijer?" Lunine re i stizale su do njega prigušene
zaštitnom maskom na njenom licu i njenom dignutom šakom.
Progutao je, i progutao ponovo, nesposoban da odgovori.
"To su brodovi!" Pošto joj on nije odgovorio, odgovorila je sama. "To su
samo brodovi. Kako mogu da budu stvarni, a tako lepi?"
"Karemovski su." Mogao je da kaže i 'carski' ili 'božji'. Nije rekao da su
to samo nov i -brodovi, pljosnati i okrugli, zaogrnuti hologramskim projekcijama
da bi se zadivio pot injeni svet. Uzvratio je Luni pogledom, slep od slave, i
prihvatio njen osmeh kao da zaista zna i ono što na prvi pogled izgleda da
zna i.
"Je l'?" Dodirnula je njegov obraz blago, i opet pogledala nebo, gde se
formacija razdvojila, plamenovi zgasnuli, a žar pao do zemlje... iza brda,
inilo se - iza samo dva-tri brda na njihovom putu. "Vidi!" Otresla je
zadivljenost sa sebe. "Kosmodrom je sigurno tamo! Bi-Zi, pa mi smo prakti no
stigli. Mogli bismo no as u i u kosmodrom." Obla i i inja rasli su oko njenih
obraza; lice joj se zajapurilo od uzbu enja. "Stižemo na vreme!"
"Jest." Udahnuo je duboko. "Imamo vremena dovoljno. Bogovima hvala."
Gledao je kako se gasi, iza snežnih brda, i poslednji svemirski brod. No as...
"Nema potrebe da navaljujemo no as. Dan više ili manje, nije bitno. I ako
stignemo sutra, bi e dobro."
Digla je pogled ka njemu, iznena ena. "Radi se o samo još nekoliko sati."
Slegnuo je ramenima, gledaju i u daljinu. "Može biti." Uhvati ga novi
kašalj, što on pokuša sakriti iza šake.
Prislonila je šaku, sa debelom rukavicom, na njegovo elo, kao da pokušava
da pipanjem utvrdi da li on ima povišenu temperaturu. "Što pre do eš do nekog
iscelitelja - lekara - to bolje."
"Tako je, dadiljo."
ušnula ga je. Široko se osmehnuo; entuzijazam se vra ao u njega. Ponovo
je uklju ila energetsku jedinicu. Sanke su kliznule tiho sa vrha brda, u dolinu,
tako da oni izgubiše iz vida ak i zaostali sjaj ateriranja zvezdanih brodova.
Sati... još samo sati ga dele od povratka u svet živih, od povratka u onaj život
za koji je mislio da ga je zauvek izgubio, u onaj jedini koji vredi živeti.
Bogovi, da, on želi da stigne do zvezdoluke još no as!
Onda, zašto joj je malo as rekao re 'sutra'? Ako stignemo i sutra, bi e
dobro. Pomakao je šake ispod ebadi, pomerio male kaveze sa dvoje Krvkinih
ljubimaca koje je grejao toplinom svog tela - samo dvoje, sada. Zelena ptica je
umrla pre tri ili etiri no i. Ujutro su napravili mali grob u skorenom snegu.
Tebe da nema, otišao bih... Izgovorio je te re i glasno, da Luna uje, kle e i u
snegu pod utljivim svedokom - nebom.
Ali izgovorio ih je upiru i pogled u svetlo svake nove zore, kad se budio
i uvi ao da je slobodan ovek, kad se budio i video nju pored sebe, u mehurastom
šatoru - dovoljno blizu za dodir, ali nikad je ne dodiruju i, posle one jedne
no i. Gledao je njeno spavanje lišeno odbrane, snove koji su se kretali preko
njenog lica... lepog svetlog lica i snežne ispreturane kose; gledao je divlje i
neprirodno bledilo njeno, koje mu je sad bilo bliskije i normalnije nego tamnost
njegove sopstvene kože, bledilo koje je iznenada postalo divno i ispravno. U
svom umu, opet ju je grlio, ljubio njene usne da bi se ona probudila u susret
novom danu... a u ovoj vanvremenskoj divljini bio je slobodan na na in kako
nikad ranije nije bio slobodan, slobodan od svoje prošlosti i budu nosti, od
krutih kodova koji definišu njegovu egzistenciju. Ovde je plovio bezobli no,
embrion, i nije se nimalo stideo svoje ežnje prema jednoj varvarskoj devojci sa
o ima nalik na izmaglicu i kamen ahat.
Gledao je kako se ona budi iz nemirnih snova, dodirnuta njegovim
zamišljenim poljupcem, i kako leži i uzvra a mu pogled, sa pospanim osmejkom.
Gledao je kako se njene o i postepeno ispunjavaju sveš u, zapažao je i telesnu
želju koja je nju, iako neodlu no, ispunjavala, u odgovor na njegovu. Ali on je
postavljao pitanje samo o ima, i samo od njenih o iju dobijao odgovor. A sad,
ne e više biti slede eg jutra...

Prešli su preko vrha poslednjeg brda, ispunjeni hladno om i bolovima, i


pred njima se kosmodromski prigušeni sjaj sli an zori odjednom raskrilio kao da
je izišlo neko pono no sunce. Niska kupola podzemnog kompleksa bila je ogromna
modrica na ravnici opruženoj prema moru, maltene grad za sebe; nezemaljskim
svetlom bila je prožeta njena zaobljena površina. Sad više nije bilo nikakvog
traga da su tu sleteli brodovi iz kosmosa: na neprobojnoj površini kupole nije
se video nikakav otvor. U daljinama, na obzorju mora, video je namiguju i,
spiralni oblik Karbankla.
Gundalinu je uzdahnuo, popuštaju i bolnu stegnutost u svojim prsima. Luna
je utke sedela za upravlja kim ure ajima; zapitao se da li je zapala u stasis
zato što je videla kosmodrom po prvi put u životu - a onda se setio da to njoj
nije prvi kosmodrom. Njena ruka se iznenada ispruži i pritisnu njegovo rame,
gestom koji je pouzdanje više tražio nego nudio. On podiže šaku, stavi je preko
njene i uvide da nije u stanju da zatvori šaku. Opet uvu e ruku dole. "Ne
brini", progun a, drveno, neprikladno. "Trebalo bi da skrenemo levo, da pri emo
glavnoj kapiji. Bezbednost e biti poja ana za jedan stepen, zbog državne posete
- ne bi valjalo da nastradamo zbog njihove opreznosti."
Poslušala ga je, ali mu nije nijednom re ju odgovorila. Uhva en u klopku
svoje sopstvene nesposobnosti da dopre do nje, da ulije pouzdanje ili njoj ili
bar samom sebi, gledao je kako kupola raste ispred njih.
Stotinak metara pre nego što su stigli do glavnog površinskog ulaza,
potopila ih je poplava svetlosti, a jedan glas bez tela naredio im je da stanu.
Oprezno im se približiše etvorica u plavim uniformama iji izgled je ve bio
maltene zaboravio; znao je da drugi, iz svojih uporišta, motre na sanke. Na
njihovim šlemovima, štitovi za lice bili su spušteni; nijednog policajca nije
mogao da prepozna. Ali saznanje da su to njegovi nije mu prijalo i nije ga
umirivalo. Naprotiv, sedeo je okamenjen nelagodnoš u krivca, kao da je
kriminalac a ne žrtva.
"Zašli ste neovlaš eno u zabranjenu zonu." Prepoznao je oznake narednika,
ali ne i glas. "Ispadajte napolje, majkoljupci, a ako ste poveli još nekog iz
vašeg lopovskog klana, izvedite i njega, pre nego što vas upotrebimo za vežbu
ga anja."
Gundalinu se uko i. "Od koga si, do vragova, u io proceduru, naredni e?"
Narednik ustuknu, šaljivo glume i da je iznena en. "A ko, do vragova,
pita?" Mahnuo je rukom. Dvojica pri oše Luni i stadoše levo i desno od nje, a
tre i izvu e Gundalinua iz sedišta na sankama. Gundalinuu popustiše noge i on
sede, nimalo ceremonijalno, na sneg.
"Ostavite ga na miru!"
"Beži ruke s nje!" Njegov ljutiti povik protesta nadja a Lunin; jer Luna
je krenula ka njemu, a dvojica su je silovito povukli nazad. Zbacio je unazad
kapulja u i skinuo hrapavu masku protiv hladno e. Progovorio je namerno
klostanskim jezikom, primarnim jezikom Novosklona: "Re i u ti 'ko pita',
naredni e. Policijski inspektor Gundalinu pita."
Narednik zabaci šlem unazad sa glave, zapilji se. "Bogovi..."
"Gundalinu je poginuo!" re e tre i lan patrole, gledaju i dole, u njegovo
lice. "Tako mu milenijuma, on je!"
Luna se otrže od njih, pri e Gundalinuu i pomože mu da ustane. On otrese
sneg sa obojaka, ispravi se sporim dostojanstvom. "Izveštaji o mojoj smrti bili
su preuranjeni." Prebacio joj je jednu ruku preko ramena i zapravo se jako
naslonio na nju.
"Inspektore." Narednik zauze stav "mirno", oštrim i kratkim trzajem tela.
Gundalinu uspe da sastavi to lice sa jednim prezimenom: Tesra-Barde. "Mislili
smo da su te banditi sredili. Ajde pomozite mu..."
"Dobro je meni." Gundalinu je odmahnuo glavom, a Luna ga je istovremeno
pritegla ja e uz sebe, odbrambeno, zaštitni ki, odbijaju i da se odvoji od
njega. "Sad se ose am odli no." Odjednom je prestao da ose a hladno u i umor;
kao da je, od olakšanja, dobio i toplotu i snagu.
"Sre no nam se vratio, inspektore! Stižeš ta no na vreme." Jedan od tih
ljudi stisnuo mu je ruku, a istovremeno se radoznalo zagledao u Lunu: Gundalinu
oseti uobli avanje izvesnih naga anja. "Ko ti je ova majkoljubna prijateljica?"
"Baš prija vratiti se; pojma nemate koliko prija." Bacio je pogled na
Lunino lice bez maske, video uplašeno pitanje na njemu i najzad shvatio da se
jedan deo njene utljive nesigurnosti odnosio na njegov položaj. Osmehom joj je
dobacio obe anje, osetio kako Lunin stisak postaje manje gr evit. "Moja pratilja
bila je u zarobljeništvu sa mnom. I pre nego što kažem išta dalje o ma kome od
nas dvoje..." odlažu i trenutak kad e, to mu je bilo jasno, morati da laže
"...dobro bi nam došla topla hrana i prilika da negde sednemo." Zatim je
mu eni kim kašljem potcrtao svoj zahtev.
"Inspektore, kao što ti je poznato..." uo je Tesre-Bardeov naglasak,
"ulazak u kompleks nije dozvoljen... hmm, meštanima."
"Tako mu svih bogova, naredni e!" Nije više imao strpljenja, nimalo. "Da
nisu zima ki banditi ulazili u kompleks, ne bih ja ovde stajao polumrtav! A da
nije bilo ove žene, ne bih ovde stajao uopšte." Krenuo je ka ulazu u tunel, i
sad podržan Luninom rukom. "Uvucite naše sanke."
Nikakvih daljih primedaba nije bilo.

Džeruša je protrljala o i i jednim brzim pomeranjem ruke prigušila zev.


Brujanje pedesetak razgovora prostiralo se oko nje i preko nje, uzletalo je do
tavanice i sru ivalo se nazad, zatupljuju om silinom. Ve dvadeset sati je budna
danas, posle još jedne no i narušenog, isprekidanog sna; ak i ovo po asno
mesto, za glavnim stolom u dvorani, me u polubogovima hegemonijske skupštine,
pretvorilo se u još jednu probu izdržljivosti. Po brodskom vremenu premijera i
skupštine, sad je bila sredina dana, a ne sredina no i; zato su svi kojima je
palo u zadatak da ih do ekaju morali da prihvate da je dan.
No as se rukovala i sa premijerom Ašvinijem li no, obu ena u sve anu
uniformu komandanta policije, natovarena tolikom koli inom slavnih traka i
inova da se mogla takmi iti sa suncem. Ili se bar tako njoj inilo, dok nije
videla njegovu državni ku ode u, od brokata sa draguljima, izvrsno skrojenu da
pokaže svaku liniju njegovog još mladog tela... Koliko je njemu godina, u
realnom vremenu? etiri stotine? Pet stotina? Mora biti da ak i Arienrod oseti
zavist kad vidi sve što on predstavlja. (Ispunjavala ju je tajnim zadovoljstvom
injenica da Arienrod nije bilo dozvoljeno da prisustvuje ovom banketu.) Ašvini
je bio doživotni premijer, a to mesto je nasledio od svog oca, postaju i na taj
na in hegemonijsko 'lice za pokazivanje javnosti' u ovim vekovima koji su
pokazali da od karemovskih sanjarija o vladavini nad drugim planetama ne e
ostati mnogo - jer e biti potu eni vrhunskom ravnodušnoš u galakti kog prostor-
vremena. Nju je pozdravio u tivom galantnoš u u kojoj je Geja odmah pro itala
njegovu privatnu nevericu da se na takvom položaju može na i žena. Sad je pored
njega sedeo Hovanese, vrhovni sudija, ali njoj je bilo maltene svejedno kakve e
izveštaje premijer od njega uti o njoj.
Servo-konobar kliznu u prostor pored nje, spretno ukloni njeno šesto ili
sedmo uzastopno netaknuto posluženje i stavi ispred nje slede e. Pila je, malo
po malo, aj, gledaju i kako se ulja vrtlože na njegovoj vreloj crvenkastocrnoj
površini. aj toliko dugo oja avan sve novim rastvaranjem, da ne bi bilo nikakvo
udo ako bi se sad i kaši ica rastvorila u njemu; nadala se da e je održati u
budnom stanju.
"Od zasluženog sna odvajamo li Vas mi, komandante?"
Džeruša se okrete kao krivac i pogleda oveka desno od sebe, Temona
Ašvinija Sirusa, ro enog sina premijerovog. Bio je to zgodan ovek; njegova koža
bila je svetla i kosti krupne za Karemovca, a po starosti je bio negde na samom
po etku srednjih godina. Ovo potonje ju je iznenadilo, zato što je premijer
izgledao mla i od toga. Me utim daleko krupnije iznena enje sastojalo se u tome
što se me u lanovima skupštine našao i taj mešanac, ovek samo pedeset posto
iste krvi: u skupštini koja je predstavljala vrhunski sabor karemovske
nadmenosti. O igledno je Temon stekao znatnu slavu kao ratnik-državnik na svom
mati nom svetu, pa je zbog toga premijer raskinuo sa tradicijom i 'izabrao' ga
na upražnjeno skupštinsko mesto. Prvih sat-dva vodila je banalne razgovore sa
njim, a i sa kraljevski nagizdanim predsedavaju im skupštine od ije teške
kolonjske vode je po ela da kija. Ali taj razgovor je umro nelagodnom smr u, i
Džeruša je bila zahvalna kad su njih dvojica dopustili da im pažnja bude
odvu ena na neku drugu stranu.
"Ma ne, ni slu ajno, sekretaru Siruse", progun a ona, prise aju i se
najzad lepog ponašanja. Pre e prstom duž donje strane svog visokog okovratnika:
tu je sve bilo neravno od zlataste ukrasne trake.
"Jedva i pipate hranu. A naši najbolji kuvari su se toliko potrudili da
nas zadovolje. Ova kora kanaube izvrsna je." Govorio je klostanskim jezikom
te no; izvrstan lingvist, kao i ve ina Karemovaca teha. Uostalom emu drugom bi
on mogao da posve uje svoje vreme?
Osmehivala se mlako. Bogovi, izvucite me odavde... "U profesiji kojom se
bavim, ne dobijam mnogo ru kova sa dvanaest posluženja." Njen sopstveni maternji
jezik joj je na jeziku ležao tu inskije nego tijamatski, sada, posle toliko
godina. "Valjda tom izazovu dorasla nisam." Niti ma kom drugom izazovu, više.
"Probajte dinju, zapovednice." Ona poslušno dohvati zup astu kašiku, a on
klimnu glavom. "Uživanje u dobroj hrani jedini na in je da se stravi na dosada
na ovim državnim susretima podnese, kažem ja. I pijenje dobrih pi a..."
Dakle to ti je oslobodilo jezik. Pojela je još jednu punu kašiku dinje i
odjednom shvatila da je, i protiv svoje volje, uživala u tome. Pa, zašto ne -
živi u svetu snova jedan sat; to e morati da ti bude dovoljno za itav život.
Glumi da je sve ispalo kako si htela i da se ne e sve okon ati završnim
odlaskom. Zagledala se preko dvorane, kroz prozore, u strahopoštovanja dostojnu,
crvenu i zlatnu jamu sletišta, u koju su se brodovi skupštine spustili kao
komadi žara, kao i hiljadu drugih olupanih plo astih 'nov i -brodova' pre njih,
obustavljaju i vatrenu veli anstvenost svog silaska. Mreža energetskih linija na
sletištu i na njegovim perifernim proširenjima bila je prepuna uglastih linija
svetlosti, kao površina lave stvrdnuta ali ispucala na bezbroj mesta tako da se
vidi nova, sveža lava ispod. Nekoliko trenutaka ose ala je u sebi talas ponosa i
zadovoljstva pred prizorom najneverovatnijih dostignu a ljudskog roda, a i zbog
injenice da je ona prisutna me u prvim gra anima tog roda, i da predstoji
budu nost još slavnija... sirensko obe anje koje ju je odmamilo sa rodne
planete. I šta sam dobila?... Opet je prošla pogledom preko banketnih stolova
koji su bili kao drve e, a lica iznad njih kao živo liš e koje se povija kako
vetar duva; pogleda zatim Sirusovo lice, i pomisli nenadano, bolno, Bi-Zi...
trebalo je da ovaj trenutak pripadne tebi, ne meni.
"Recite mi, komandante, kako se desilo da vi..."
"Izvinjavam se, komandante." Jedan narednik garde zadro je u njihov
prostor. Izvinjavao se drskim tonom. "Izvini, gospodine", re e prvom sekretaru.
"Šta je, Tesra-Barde?" Džeruša nije uspevala da prepozna neobi nu hitnost
u njegovom tonu.
"Žao mi je što te prekidam, ali mislio sam da eš hteti da znaš - vratio
nam se, evo sad, inspektor Gundalinu."
Džerušina kašika zveknu o 'latice' njenog velikog tanjira u obliku cveta.
"On je poginuo."
"Nije, gospo, li no sam ga video. Dovela ga neka meštanka. Sad ga pregleda
doktor, dole, u bolnici..."
"Gde je?" Džeruša je to pitanje dobacila najbližem tehni aru, ulaze i iz
hola bolni kog krila zgrade u odeljenje za preglede. Tesra-Bardea je bila
ostavila da objasni stvar prvom sekretaru skupštine, nadaju i se (ali istinski
ne mare i za to) da je njeno izvinjenje bilo dovoljno. "Inspektor Gundalinu..."
"Tamo, unutra, komandante." Toj ženi su ruke bile pune opreme, pa je
pokazala pravac pokretom donje vilice.
Džeruša pro e i kroz druga vrata, bez zaustavljanja, još i sad samo napola
veruju i da soba ne e biti prazna. "Gundalinu!" Nije bila prazna, a njegovo ime
je grunulo iz nje sa više ose anja nego što je nameravala.
Okrenuo se da je pogleda. Sedeo je, a noge su mu visile preko ivice stola
za preglede; bio je skinut do pojasa, a jedan medicinski tehni ar u plavom
mantilu prelazio je dijagnosti kim aparatom niz njegova prsa. Džeruša mu je
mogla prebrojati svako pojedino rebro - stajala su kao pore ane motke. Ona vide
i njegovo lice, i oseti nevericu registruju i postepeno šta gleda: njegovu
izmršavelost, neobrijanost, nedostatak pojedinih zuba. Stade pred njega,
gledaju i kako on pipanjem traži košulju koja nije bila tu. Pokretom ruke on
pokaza bolni aru da se udalji, zatim po e rukama neodre eno kroz vazduh i najzad
ih skrsti preko prsa kao posti eni mali de ak. "Komandante..."
Jeste, tako mu svih bogova; to si ti, Bi-Zi... Savladala je u sebi impuls
da ga zagrli kao majka i time upropasti, sasvim, i svoje i njegovo dostojanstvo.
"Zaista prija o ima - tebe videti, Gundalinu", re e ona; usta su joj se širila u
osmeh, još i još, do nepodnošljivosti.
"Bogovi! Izvini, komandantkinjo; nisam nameravao da me vidiš ovakvog; ho u
re i... u smislu pristojnog izgleda..."
"Bi-Zi, meni je jedino važno da li je to telo pravo ili lažno. Sve drugo
mi je tako svejedno! A ako je pravo, onda ona sve anost gore ipak nije
besmislena."
Njegovo lice je petljalo sa nekim osmehom. "Pravo je - stvarnijih nema."
Pogurio se i zaklonio usta šakom, dao se u silan kašalj.
"Je li ti dobro? Šta mu je, doktore?" Džeruša se okrete tehni aru,
prime uju i tek sad da u prostoriji postoji i etvrta osoba, koja tiho sedi u
jednom uglu.
Medicinski tehni ar je slegnuo ramenima. "Iscrpljenost. Zapaljenje plu a,
ali on umesto da leži..."
"Ništa što se ne može srediti pomo u nekoliko tableta antibiotika", re e
Gundalinu naglo, upadaju i mu u re . "I vru om hranom za moju prijateljicu i
mene." Pogledao je utljivu etvrtu osobu i osmehnuo joj se hitro, a zatim
uperio službeno neodobravanje na tehni ara, kao pištolj.
"Vide u šta mogu da uradim, inspektore." Tehni ar je izišao iz sobe, lica
savršeno bez izraza. Džeruša se pitala da li skriva iznerviranost ili
jednostavno smeh.
"Da sam znala, donela bih vam ono što je preostalo od mog ru ka. Samo prva
polovina bila bi dovoljna da nahrani izgladnele mase neke planete." Još dok je
to govorila, radoznalost je povu e i ona pogleda pored nekoliko lavaboa i polica
sa medicinskim opskurnostima, rešena da vidi ko je taj tihi posmatra . Devojka,
svetle boje kože, zaogrnuta belom parkom, na licu modrica koja je uveliko
požutela; šta, meštanka? Džeruša se namršti. Devojka joj uzvrati pogled, ne sa
pokornom bojažljivoš u koju je Džeruša o ekivala, nego ravnopravnim
odmeravaju im na inom. To lice - kao da je poznato...
Gundalinu, prate i njen pogled, re e maltene prebrzo: "Komandante, to je
Letnjakinja koja mi je spasla život, i vratila me na vreme za kona ni odlazak.
Luno, do i i upoznaj se sa zapovednicom Pala-Tion; ako postoji iko na ovoj
planeti ko ti može pomo i da prona eš svog ro aka, to je ona." Pogleda nazad.
"Mene su zarobili banditi, komandante, a i nju. Ali ona..."
Džeruša je pustila da se te re i kotrljaju iznad nje, neslušane. Luna...
Letnjakinja... Luna Svetlohodna Letnja! Kidnapovano nevinašce, Ngenetova ubijena
goš a, Kralji ina izgubljena klonka... Kralji ina klonka. Da, sad je prepoznala
to lice, sad kad ga je kona no videla dobro. Hladni drhtaj pro e kroz nju: Šta
radi ovde? Kako može biti ovde, i kako je mogu e da je baš ona ta koja ga je
dovela? Zar baš ona... Devojka pri e i stade uz Gundalinua; njegova šaka se
zaštitni ki sklopi preko njene. Zar on ne zna da je ona van zakona; zar je se ne
se a? "Komandante Pala-Tion", re e Luna sa osmehom i sa zabrinutoš u, iznenada
vidljivom.
"Šta ti ovde..."
"Komandante, odgovornost za njeno dovo enje ja preuzimam na..." Gundalinu
prestade u sred re i, jer sobu ispred njihove ispuni gomila glasova. Geja
Džeruša vide na njegovom licu prvo ozarenost, a odmah zatim sev panike, jer
prepoznao je njihov jezik. "Sveti...! Komand... Luno" i poteže parku sa njenih
le a, "treba mi tvoj kaput."
Luna mu je to dozvolila, ak mu je i pomogla da progura ruke kroz rukave,
kao da je na neki na in razumela njegovu zate enost. Skliznuo je sa stola i stao
uspravno, i zatvorio tu debelu jaknu s prednje strane, a upravo u tom trenutku
ušli su prvi sekretar i voditelj skupštinskih sednica, vuku i za sobom izvrsni
posle-talas sa injen od desetak gostiju sa banketa i njihovih pratilja i
pratilaca. Džeruša ih je pozdravila salutiranjem i videla da salutira i
Gundalinu, gr evito-bolnim trzajem ponosa.
"Komandante." Prvi sekretar Sirus pozdravi ih klimanjem glave. "Kad smo
uli da je izgubljeni oficir jedan od naših, zaklju ili smo da treba da do emo i
da mu neposredno estitamo na bezbednom povratku", re e na tijamatskom. Pogledao
je Gundalinua, pa Lunu; i opet Gundalinua, kao da ne može da poveruje da je
ijedan Karemovac ikad izgledao tako.
"Inspektor Bi-Zi Gundalinu, sadhu." Gundalinu opet salutira, kao da je
potrebno da dokaže da to jeste. Džeruši je odjednom bilo drago što je sve besane
no i proteklog meseca provela u e i, makar i bezvoljno, govorni sandi za ovu
priliku. Ni sad nije uspevala da razmrsi sve sandijske zapetljancije oko
socijalnih položaja. "Tehni ar drugog ranga, sadhanu, bhai - ja, ja vam se
zahvaljujem što ste došli. Ovo je velika ast, najuzvišeniji trenutak mog
života."
"Gundalinu eškrad." Sirusov izraz lica malo se ublažio zbog dobijenog
komplimenta i zbog saznanja da je Gundalinu, ipak, visokog roda. Nastavi na
sandiju. "Nosiš svojoj klasi i porodici ugled do, tako mlad ve inspektor da
si."
"Hvala ti, sadhu." Gundalinuove pegice pocrveneše. Pokušao je da zadrži
napad kašlja, nije uspeo; sa ekali su, sa u tivom uzdržanoš u, da to pro e.
"On moj bolji oficir bio je naj", re e Geja Džeruša. "Dostajao meni silno
je ne." Prijao joj je Gundalinuov hitro doba eni pogled pun iznena enja - zbog
pohvala, pa još na sandiju. Luna je stajala utke izme u njih i osmehivala se
Gundalinuu kao da zna šta je re eno o njemu. Džeruša tek sad zapazi kakvu tuniku
ta devojka nosi: tuniku ije su boje još više isticale tu instvo njene blede
kože i svetlosrebrne kose. Narodnu nošnju nomada Zimaca; Geja je to jednom
videla u izlogu neke starinarnice u Lavirintu, prikazano kao retkost. Ko si ti,
devojko?
Ali, ula je samo sekretara Sirusa kako se predstavlja, dižu i dlan ka
sagovorniku, što je Karemovcima bio ekvivalent rukovanja. Luna se neo ekivano
uko i uvši to ime. Gundalinu zakora i napred, na isti na in dižu i ruku. Jedan
sekund neugodnosti pro e kao elektri na varnica izme u njih pre nego što su se
njihovi dlanovi dotakli: Džeruša vide da Gundalinu ne može sasvim da otvori
šaku, da mu prsti ostaku skvr eni kao kandže. Zatim vide i ruži aste ožiljke na
unutrašnjoj strani zglavka, ožiljke nalik na niz paralelnih nabora i udubina. O,
bogovi, Bi-Zi...
Sirus je nastavio sa predstavljanjem pridošlica. Naparfimisani 'spiker'
nije hteo da dotakne dlanom Gundalinuov dlan, ali Gundalinu pre e preko toga,
uopšte ne menjaju i izraz lica. Da li ovaj misli da je to zarazno? pomisli
Džeruša mršte i se. Prepoznavala je, sasvim pouzdano, posledice se enja vena, a
znala je i to da Karemovci, budu i da jesu to što jesu, te ožiljke prepoznaju
jednako pouzdano.
"Ti - strašne teško e trpeo mora da si pre, gubljen u divljini iz, posle
pada tvoje patrolne letilice, inspektore Gundalinu." Sirusove re i bile su
odsko na daska za objašnjenje.
"Ja - u divljini izgubljen bio sam ne, sekretaru Siruse", re e Gundalinu
drveno. "Robili banditi su me za. Stupali sa mnom loše su po." Spustio je
pogled, pod težinom udruženih pogleda svih njih, pritisnuo zglavkove uz svoje
bokove. "Ova žena ovde nije našla se da, nikad vratio bih se ne. Spasla moj
život je ona." Pružio je ruku, uhvatio Lunu za lakat i povukao je napred. "Ovo
je Luna Svetlohodna Letnja." Njegov izraz lica, u trenutku kad je bacio pogled
ka njoj, pokazao joj je o kolikom stepenu iskazivanja po asti se tu radi.
Osmehnula mu se, a Sirusa pogledala sa iznenadnom usmerenoš u pažnje.
"Uro enica?" re e spiker, glasom poja anim zbog pi a. "Jedna neuka
varvarska devojka inspektora karemovskog spasla? To zabavlja me ne, Gundalinu-
eškrad, nimalo."
"Humor nameravan bio je ne." Gundalinu diže glavu, i nastavi glasom
iznenada tihim i hladnim. "Neuka divljakinja nije to. Najmudrije i
najplemenitije ljudsko bi e u ovoj sobi je ona. Sibila je." Obazrivo je povukao
u stranu okovratnik njene tunike; a Luna gordo diže glavu da pokaže napola
zaraslu ranu od noža i utetovirani radijalni trokraki znak. Džeruša na ini
grimasu. Tako ti onog amdžije, sad si udesio stvar!
Pošto su bili sasvim iznena eni ovim, na njihovim zure im licima se jasno
pokazala reakcija, ali ipak su o utali; jedino je spiker bio tako duboko 'zašao
u aše' da je ispoljio nepoštovanje pa i nevaspitanje. "Na ovom svetu zna i to
šta? Obuci ti nju u tuniku i zovi eškrad je na, ali ona time teh posta e ne.
Sibila na ovoj planeti, puuuuh...." Zagrcnuo se i za utao, zato što ga je neko
dograbio s le a i promrmljao mu oštre, nerazgovetne re i u uvo.
Me utim Džeruša je motrila devojku i videla da su se njeni obrazi
zacrveneli kao da je razumela svaku re . Zatim se odmakla jedan korak od
Gundalinua, drže i ruke kruto pružene uz telo, i rekla na nespretnom, lošem
sandiju: "Ja samo vr u koji znanje usuto je sam. Znanje nije manje ma koliko
vr loš bio. Mudrost onih koji piju iz mene je ta koja mudrom ini me. Budale
u ine da i sibila bude glupa, ma gde to bilo." Džeruša trznu licem i odmahnu
glavom.
Karemovski izrazi lica talasali su se od zaprepaš enja. "Mi da uvredimo
tebe hteli smo ne", re e Sirus hitro, umiruju im tonom. "Pošto sveta žena svome
narodu si, služuješ i naše poštovanje za, sibilo." Nasmešio se, malim, samo-
omalovažavaju im osmejkom. "Ali sandi gde u ila ona je na, komandante?"
"U io sam je ja na", re e Gundalinu, pre nego što je Džeruša mogla
ispuniti usta odgovorom koji se sam po sebi nametao. Gundalinu obuhvati Lunu
jednom rukom oko ple a, privu e je opet sebi i vrsto stisnu i drugom šakom za
drugo rame. "I, sa dužnim štovanjem prema asnome spikeru po, želim re i da kad
bih ja inio da ona Gundalinu-eškrad bude u, dakle supruga moja, to bi ast cele
moje klase visilo po."
Ovog puta zaprepaš enje je došlo do ruba užasa. Džeruša se zablenula, kao
i ostali. Za u neki ženski glas iz pozadine grupe, koji je nešto blejao -
razabra re "...bljuvotine..."
"Gundalinu-eškrad", re e Sirus nelagodno se pomi u i, "držao velike tegobe
ti si iz, to razumemo..."
Gundalinu se pokoleba pod jednoglasnoš u njihove osude. Njegove ruke
popustiše, mada je obe šake još zadržao na njenim ramenima. "Da, sadhu,
promrmlja tonom izvinjavanja. "Ali uti da nju vre aju u ne. Život spasla je
mi."
"Naravno." Sirus se opet smeškao. "Ali ti nameravaš njome da se ženiš
ne..." On se osvrte, pogleda i levo i desno od sebe.
"Drugoga ona voli", re e Gundalinu, maltene žalosno. Luna se pod njegovim
rukama okrete da ga pogleda.
"Zna i ti njome oženio se bi?" upita spiker uvre eno. "Ponosa zar ti
nimalo ostalo je? Degenerisan toliko si zar? Re i nešto tako, stida bez! ovek
koji ve neuspeli-samoubica je!" Ta re tako e je zna ila i kukavica.
Gundalinu usisa promukli dah. " asnu stvar kušao sam po. Krivica za
neuspeh moja je ne!" On ispruži obe ruke ka njima.
"Odista nadmo nog oveka krivica uvek uspeh je ne." To je rekao drugi
zvani nik, jedan koga Geja Džeruša nije poznavala. "Neuspeli-samoubica da živi
zaslužuje ne."
Gundalinuov izgruvani štit samopoštovanja raspade se sasvim; on se
zatetura nekoliko koraka unazad, do stola za pregled pacijenata. Tamo se zadrža
kao da su te re i bile smrtni udarci. "Oprostite mi, sadhanu, bhai, za - za
sramotio moju klasu i porodicu što sam o." Nije mogao ak ni da pogleda u njih.
"Nikada nisam služivao ast da me poštujete za, niti u vašem sustvu da budem
pri. Ali sam služio vaš podsmeh i gnušanje u celosti za. Bolji od roba, od
puze e zveri, nisam." Cele ruke po ele su da mu se tresu; Džeruša mu prisko i da
ga pridrži pre nego što se sruši.
"Šta je vama ljudi!" Bacala je optužuju e re i, na tijamatskom, preko
ramena, ne mare i mnogo. "Šta vi ho ete od njega? Da ponovo se e vene, da
gledate kako njegova ' ast' oti e niz lavabo?" Mahnula je rukom. "Pripadnik
vašeg naroda, hrabar i pristojan oficir, prošao je kroz pakao i imao dovoljno
snage da preživi; a vi ne znate ništa drugo da mu kažete nego 'umri'!"
"Nisi ti jedna od nas, komandante", re e Sirus tiho. "Gundalinu... shvata.
Ti nikad ne bi mogla shvatiti."
"I hvala bogovima za to." Džeruša pomože Gundalinuu da se opet popne na
sto. Društvo zvani nika, gun aju i, ve je po elo da se povla i iz sobe, ali ona
ih nije ni na koji na in pozdravila. Za ula je još kako spiker podiže glas i
poziva Gundalinua re ima koje se koriste samo za obra anje najnižoj podgrupi
me u neklasifikovanima. Gundalinuova usta zadrhtaše; on gr evito proguta.
"Gra anine Siruse!" re e Luna neo ekivano.
Džeruša iskoristi Lunin glas kao izgovor da se okrene na drugu stranu,
daju i tako Gundalinuu vremena da ovlada sobom. Videla je da na samom pragu
Sirus zastaje, ali je videla i da se devojka, gledaju i ga, bori da savlada svoj
gnev podignut do belog usijanja, i da u tome uspeva. Pred Džerušinim o ima, neka
druga, hitnija emocija nadvladala je gnev.
"Ja... moram sa tobom govoriti."
Sirus podiže obrve, baci pogled ka Gundalinuu. "Mislim, previše re i ve
re eno je da."
Ona odmahnu glavom, uporna u svojoj odluci; njena bleda i opuštena kosa
pri tome se tako e razmahala. "O... nekom drugom."
"Kao sibila tražiš to?"
Još jedno odmahivanje glavom. "Kao ne aka tvoja."
Njegovi udovi obustaviše pokušaje da ga iznesu kroz vrata. Zadnja grupa
odlaze ih Karemovaca po e se osvrtati i kikotati o skandalu, sad ve u hodniku.
Džeruša žmirnu, oseti kako se Gundalinu ispravlja pored nje. "O tvom sinu. Sa
prošlog Festivala."
Sirusove o i pogledaše na kratko u prošlost. On klimnu glavom, samo
jednom, a onda još jednim pogledom i pokretom glave pozva Lunu u drugu sobu. Ona
po e za njim, ali se jednom i osvrte.
Gundalinuov pogled ju je pratio, kao da sad ne bi mogao podneti da je
izgubi iz vida; ali njegovo lice bilo je bez nade.
"Bi-Zi... inspektore Gundalinu." Džeruša je povišenim glasom zahtevala da
on obrati pažnju na nju.
"Izvoli." Poslušno je okrenuo glavu, ali ne i pažnju.
Džeruša je oklevala, odjednom ne znaju i sigurno sopstvene namere. "Bi-
Zi... ti se nisi istinski zaljubio u tu devojku, a?"
Njegovo grlo se pokretalo. "A šta ako jesam, komandante?" re e on, previše
ujedna eno. "To može biti skandal, ali nije krivi no delo."
"Bi-Zi, zar ne uvi aš ko je ona?"
On diže pogled, u kome ona pro ita njegovu krivicu. Ali odgovor ne dobi.
"To je ona cura koja nam je izmakla sa teh-krijum arima pre pet godina."
Uporno je nastavila da mu pri a stvari koje je on ve znao, nadaju i se da e to
biti dovoljno. "Ona je ilegalac, protivzakoniti povratnik. Mora e biti
deportovana."
"Komandante, pa ne mogu ja..." Njegova zdrava ruka stisnu mekano obloženu
površinu stola.
"Ako je zaista voliš, Bi-Zi, onda to ne mora da bude problem." Osmehnula
se na ohrabruju i na in. "Oženi se njome. Odvedi je odavde kao svoju suprugu."
"Ne mogu." Uze iz poslužavnika na kraju stola jednu hiruršku alatku
zašiljenu poput oštre bodlje i oproba je na svom dlanu.
Ona žurno re e: "Ne eš valjda da dopustiš da ta gomila licemernih
snobova..."
"Ne radi se o tome." On se ukruti. "A ti o liderima Hegemonije ne smeš
govoriti na taj na in. Oni su potpuno imali pravo da me kritikuju."
Džeruša zausti da nešto kaže, ali ipak o uta.
"Ne bi se Luna udala za mene." Ostavio je instrument. "Ona je, hm...
verena", kao da je u nekom delu njegovog uma još nedoli no da se živi u
neven anom braku. "Za svog ro aka, sina prvog sekretara Sirusa." Pogledao je
opet ka vratima, sa nevericom. "Ona ga voli. Pokušavala je itavo ovo vreme da
stigne u Karbankl da bi potražila njega." Izgovarao je te injenice ravno, kao
neko ko ita izveštaj. "Taj se zove Ukres Svetlohodni."
"Ukreše?"
"Znaš ga?"
"Da, a znaš ga i ti. Spasli smo ga od lovaca na robove, jednom, onog dana
kad si poslednji put posetio Palatu. Posle toga Arienrod ga je uzela pod svoje;
od tada je jedan od njenih miljenika na dvoru. Zbog toga se iskvario sasvim."
Gundalinu se namršti. "Zna i, mogu e je..."
"Šta?"
"Luna misli da je on Starbak."
"Starbak!" Džeruša prinese šaku elu. "Tako je - tako je, uklapa se. Hvala
vam, bogovi! I hvala tebi." Ona se opet okrete ka njemu, natuštena lica. "Ve
neko vreme se trudim da doznam ko je Starbak, da bih mogla da ga pritisnem zbog
ubistva i zbog ilegalnog pokolja mera."
Gundalinu se trže. "Zbog ubistva?"
Klimnula je glavom. "Ubio je jednog dilipa, ili pustio da njegovi goni i
to u ine. Mislila sam da je ubio i Lunu... ali i to jedno je dovoljno. Ovog puta
u Arienrod smestiti žaoku tamo gde boli!" Dakle postao si pokvareniji nego što
sam i sanjala, Svetlohodni. Videla je u svom umu istu enog de aka sa slomljenom
sviralom, ubicu u crnom naspram panorame jedne obale po kojoj su razasuti
leševi. Ni u najlu im maštanjima nisam zamišljala da eš mo i da padneš tako
nisko.
"Obe ao sam Luni...da emo ga na i... i pomo i mu, ako bude mogu e. Ako ga
ne zgrabimo mi, zgrabi e ga Promena."
"Ne budi tako siguran u to. Zna i, Luna bi i sad htela da joj se on vrati,
iako je, sigurno, na onoj plaži videla šta je radio?" Džerušu zahvati iznenadno,
dekoncentrišu e uvi anje da je Ukres pripadao, u svoje vreme, i Luni i
Arienrod... i da još pripada obema. Arienrodina klonka.
"Otkud si ti to znala?" re e Gundalinu.
"Nije bitno." Džeruša pruži ruku, dota e kupastu metalnu spravu
priklju enu na senzorne obloge.
"Ona kaže da ga i sad voli. To ne može tek tako da prestane, posle toliko
godina... I jedino želi da zna da li on ima ista ose anja prema njoj." Izronio
je neki svetlucavi treptaj izgubljene nade.
Da li zaista želi samo to? "Ja nju ne mogu da pustim da se slobodno kre e
po gradu, Bi-Zi." Džeruša je odmahnula glavom, pipkaju i inove na okovratniku.
"Žao mi je. Ali, taj rizik ne dolazi u obzir."
"Ne razumem. Ne e zaraziti nikoga. Osta u s njom dok ga ne na emo."
"I šta e biti onda?"
Podigao je ruke, opet ih pustio da padnu. "Ne znam... Komandante, Promena
je na pragu, a kad se bude dogodila ne e biti važno da li je Luna boravila van
Tijamata ili nije. Letnjaci mrze i samu tu pomisao. Na Karemofu je bila samo
nekoliko nedelja. Kakvu štetu može naneti?"
"Ti mene pitaš kakvu štetu može naneti sibila koja je saznala razlog
postojanja sibilstva?" upita ona, maltene ljutito. "Ako uspemo da uhapsimo
Starbaka, ona može u istu eliju s njim. U ma kom drugom slu aju, veruj mi,
bolje je za sve zainteresovane da ga ona više nikad ne vidi i da on više nikad
ne vidi nju."
"Ne mogu verovati da to ujem od tebe." Re i su bile otežale od potmule
optužbe.
"A ja ne mogu verovati da te ujem da kažeš da ona nije pretnja,
Gundalinu! Šta ti je, do vragova?" Ne pritiskaj me, Bi-Zi. Budi dobar plavac i
prihvati ovo; ne prisiljavaj me da te sad povre ujem.
"Stalo mi je do nje. ini mi se da bi to trebalo nešto da zna i." Po e
kašljati, pritiskaju i prsa.
"Više nego do tvoje dužnosti prema zakonu?"
"Pa ona je samo jedna nedužna letnja ka devojka! Zašto, pakla mu, ne
možemo da pustimo da na tome i ostane?" Zvu alo je kao ovek u mukama; Džeruša
uvide da je Gundalinu sam svoj najstroži inkvizitor.
"Nije samo jedna, obi na Letnjakinja, Bi-Zi", re e ona sa teškom
nevoljnoš u. "Da li si ikad primetio koliko li i na Arienrod?"
Njegov izraz lica govorio je da je ona sišla s uma.
"Ozbiljno kažem, Gundalinu! Imam sve razloge da verujem da je Kraljica na
neki na in klonirala sebe. A jedini mogu i njen razlog za to bio bi, da ne
dozvoli da Zima bude oborena s vlasti." I zatim mu ispri a sve, svaki detalj
svojih dokaza izvedenih na osnovu okolnosti. "Prema tome, vidiš - Luna je
sibila. Ne mogu da rizikujem da je se Arienrod do epa, da se do epa sebe same,
ali naoružane takvim smrtonosnim oružjem. Ona ini sve što može da se održi na
vlasti." I da nastavi da korumpira sve što dotakne na ovom svetu. "Ali ja inim
sve što mogu da joj to ne uspe. Dakle, i da Luna ne dopadne u njene šake."
"Ja u to ne mogu da verujem." Odmahivao je glavom, a Geja Džeruša uvide da
on, zaista, ne može da poveruje. "Luna se razlikuje od svih drugih osoba koje
sam ikada sreo. Uopšte ne li i na Arienrod! Luni je na srcu sva ija dobrobit, i
dobrobit svega - i to svako oseti u njoj. Ako u nekoj osobi postoji makar i
iskrica pristojnosti, Luna je razgori u veliku vatru. Zavoleti je... to je nešto
emu niko ne može da odoli." Nekakav praznoglavi osmejak okrete krajeve njegovih
usana nagore.
Džeruša iskrivi lice. "Za ime bogova, Bi-Zi, niko nije toliko divan."
"Ona jeste. Pa, samo porazgovaraj s njom."
"Izgleda da je pametnije i ne pogledati je, ako je ta no to što o njoj
tvrdiš. Nije nimalo udno što ljudi kažu 'ljubav je slepa'", dodade ona, blaže.
Ose ala je kako njen osmejak izvinjavanja raste, dok je zdravo opiranje
izravnavalo liniju njegovih usta. "Tvoja ta ka gledišta se malo poremetila, Bi-
Zi, to ti je sve. Tebi su sad potrebni dobra klopa i dobro spavanje, i dovoljno
vremena da poveruješ da si se vratio u onaj svet kome pripadaš."
"Nemoj mi popovati!" Tresnuo je po poslužavniku sa instrumentima i oni
poleteše, svetlucaju i. Džerušino lice se trznu. "Znam gde sam, a mesto mi više
nije ovde! Nisam podoban da budem policijski inspektor, niti da pripadam
ljudskoj rasi. Imam samo jednu želju, a to je da održim obe anje, jedino koje
još mogu da održim, dato jedinoj osobi koja uopšte ne mari šta sam postao. A gle
tebe, pokušavaš da me ubediš da je ona udovište, i da moram da je udaljim od
njenog jedinog cilja, sad kad joj je maltene na dohvat ruke!"
"Kažem ti da kao oficir policije imaš dužnost da štitiš Hegemoniju! To
mora da ti bude prvo. Ne možeš po eti da tuma iš zakon 'elasti no' prema svom
li nom ukusu. Stvari ne rade tako." Trebalo bi da ja to dobro znam.
"Onda podnosim ostavku."
"Ne prihvatam tvoju ostavku. U takvom si stanju, da je sad ne možeš
ponuditi - osim toga isuviše si mi potreban. Svaki pojedini od mojih ljudi
potreban mi je do samog trenutka uzletanja poslednjeg broda." Znala je, dok je
to govorila, da su u pitanju stvari beskona no ve e od toga: karijera i
samopoštovanje jednog oveka, možda ak i njegov život. " uj me, molim te, Bi-
Zi. Znaš da ti sve ovo ne bih ispri ala da nisam uverena da je istinito.
Arienrod je..." udovište i infektivna bolest "...opasnost za Hegemoniju, pa je
otud i Luna to", ma šta ta Luna zapravo bila. "A Starbak je opaki ubica, koji je
ubio sve ono što je Ukres nekad davno bio, baš kao što je ubio i hiljadu mera.
Razmisli, Gundalinu, razmisli o tome! Još i sad si dobar oficir - i ne možeš
poricati da ovim sada kršiš svoje dužnosti. Štaviše, predaju i Lunu onima gore,
ne bi joj u inio uslugu." Razum po e da se vra a u Gundalinuove o i, malo po
malo; razum, i mra na rešenost. Ostani sa mnom, Bi-Zi.
Na vratima se opet pojavila Luna. Dolazila je bacaju i poglede preko
ramena, a lice joj je bilo stisnuto od razo aranja i uskra enosti. Iza nje,
Sirus je izlazio iz spoljašnje sobe. A-uh, ne sad kad sam na rubu pobede!
Džeruša opet okrete glavu ka Gundalinuu, vide sa naglim olakšanjem da se njegov
izraz lica nije promenio. "Bi-Zi", prošaputa ona, "ne moraš ti to da radiš.
Odredi u nekog drugog da je vodi. Ostani ovde dok ne dobiješ lekove. Odmor ti je
potreban, i..."
"Ja u." Govorio je kao da ona ne postoji. Odgurnuo se sa tog stola, stao
na noge nesigurno, pribiraju i snage da radi svoj posao. "Ve su mi dali lekove,
komandante. Dobro mi je", re e odsutno. "Moram ja ovo da uradim; i moram sad
odmah, pre nego što se predomislim." Pege na njegovom licu isticale su se kao
zvezde, anemi no bele na tamno i njegove kože.
Luna ga pogleda, zaustavi se u prelaženju sobe. "Bi-Zi?"
Gundalinu tiho re e: "Luno, uhapšena si."

36.
Zgurena na ivici sedišta, Luna se pribila uz poluokrugli prozor, a
prigradska šinska kola po oše bešumno iz kosmodromske stanice. U njima je bilo
samo još nekoliko ljudi, uglavnom tehni ara koji su završili svoje radne
dužnosti i koji su sad išli da se pridruže festivalskim gomilama u gradu.
Karbankl - evo, ona stiže na kraj putovanja koje je potrajalo toliko dugo, i
koje ju je koštalo toliko mnogo. Pogledala je napred: kola su bila usisana u
crnilo tunela, oivi eno pulsiraju im zlatnim prstenovima. Luna je svaki put
žmirnula kad su kola prolazila kroz prsten kao ne ujna šiva a igla... žmirkala
je i žmirkala, nastoje i da vidi jasno.
Kršila je ruke, obuzeta nemo nim besom, ose aju i hladne i nepopustljive
lisice kako joj se usecaju u kožu. Gundalinu je sedeo pored nje, ali odvojen
nepremostivom provalijom izdaje i Dužnosti. Šta mu je ta žena rekla? Ili je ovo
od samog po etka bila njegova namera? Bacila je pogled ka njemu ali samo na tren
jer on ju je još gledao. Sad je u njegovim o ima bio jad, mek i popustljiv, a ne
ono neopraštaju e gvož e inspektora Gundalinua o koje bi mogla udarati sa
iskrenim besom. Nije smela da gleda tu njegovu tugu, jer se plašila da bi se u
njoj mogla izgubiti; da e biti odvu ena nadole u uspomene na taj i previše
ljudski pogled koji je doticao njeno lice u svetlosti zore nekih dana, pogled
koji je nju želeo i trebao, pitao - ali nikad od nje zahtevao... se anje da je
ona, zamalo, bila voljna da odgovori na taj pogled... zamalo...
Prokletni e, lažove, skote! Verovala sam ti... verovala sam u tebe...
Borila se protiv iznenadnih suza. Glavom je po ela da lupka po prozoru, u
ritmi noj uskra enosti. On nju vodi u zatvor; a kroz nekoliko dana njegov narod
e je opet odvesti sa ove planete... zauvek. Onda e je ostaviti da na nekom
drugom svetu bude doživotno u izgnanstvu. Slagao je ak i ovu Pala-Tion, rekavši
joj da su ga ve izle ili do te mere da je sposoban da taj posao obavi li no.
Štaviše ula je da se dobrovoljno javio - dobrovoljno - da uhapsi i Ukresa; da
okaje svoje grehe tako što e udesiti da njen ljubavnik bude optužen za ubistvo
i poslat u doživotno zato eništvo u neku zatvorsku naseobinu na nekom paklenom
svetu... ako bude mogu e prona i Ukresa na vreme. A ako ne bude mogu e...
Ispri ala je prvom sekretaru Sirusu sve, pokušala je da ga ne mrzi i
videla kako svetlosni odjek iz jednog dalekog vremena na istom ovom mestu
ispunjava njegove o i u trenucima kad mu je govorila o medalji na kojoj je
njegovo ime i o njegovom sinu... "Uvek ju je nosio; uvek je želeo da bude kao
ti, da sazna tajne vaseljene."
Tad se nasmejao, sa iznena enim zadovoljstvom, žele i da zna gde je njegov
sin sada i da li je mogu e da se njih dvojica sretnu. Rekla mu je, sa
oklevanjem, da je to mogu e i da e videti Ukresa u dvoru Zimske Kraljice. Sirus
je bio ro en, kao i Ukres, posle proslave koja je pratila službenu posetu
Skupštine planeti Samathi; i kad je premijer slede i put došao na Samathu, poveo
je svog sina, sad maltene sredove nog, sa sobom, iz istog efa. Videla je kako
u Sirusovom umu po inju da se registruju mogu nosti za njegovog sopstvenog sina;
u iznenadnom splitanju nadanja i strahovanja, ispri ala mu je i ostatak.
"...a Starbak e biti prinet na žrtvu, zajedno sa Kraljicom, na kraju
Festivala, osim ako ga neko spase." Sa ekala je da nastupi šok zbog ovoga, a
onda, usmeravaju i svu snagu svoje volje na njega, re e: "Ti ga možeš spasti! On
je unuk premijera, tvoj sin, niko se ne bi usudio da ga smakne ako ti narediš da
ga puste da živi!"
Ali Sirus se odmakao jedan korak od nje, sa praznim osmehom žaljenja. "Žao
mi je, Luno... ne ako. Zaista mi je žao. Ali ne mogu ti pomo i. Hteo bih,
ali..." Njegovi prsti su se trznuli. "Ništa ne mogu da u inim. Mi smo samo
figure za javnost, Luno! Slike, idoli, igra ke - mi ne upravljamo Hegemonijom;
mi smo joj samo dekoracija. Ti bi morala da promeniš samu Promenu, ali taj
ritual je daleko važniji od ma kakvog mog proizvoljnog priželjkivanja." Oborio
je pogled.
"Ali..."
"Žao mi je." Uzdahnuo je, slegnuo ramenima, raširio ruke: ovek praznih
šaka. "Ako postoji ikakav na in da pomognem, dostupan mojim mo ima, pomo i u;
samo me zovi i reci mi. Ali uda ne mogu da izvodim... ne bih znao ni kako da
pokušam. Kamo sre e da mi ovo nisi ni rekla." Okrenuo se i otišao, ostavljaju i
nju da stoji sama.
Sama... U životu još nikad nije do te mere osetila da je sama. Vozilo je
usporilo, ušlo u svetlost na kraju tunela, i, sa uzdahom, stalo. Gledaju i van,
videla je ogromnu vešta ku pe inu, i peron, širok, vrlo jako osvetljen. Zidovi
su bili obojeni: dre ave pruge u raznim bojama, pokušaj da se stvori atmosfera
slavlja, ali pokušaj bez uspeha, bez srca. Na peronu nije bilo nikog osim
trojice dobro naoružanih stražara; ve eras je pristup do zvezdane luke bio
ograni en još strožije nego ina e. Stigli su u Karbankl, ali Luna nije imala još
nikakav utisak o pravom identitetu tog grada.
Tehni ari izi oše iz vagona kao jedna gužva, puna smeha i laktova; jedan
ili dvojica se okrenuše da bace kratak pogled iza sebe, a onda odoše preko
perona. Gundalinu je ustao, kašlju i bolno, i pokretom joj pokazao da i ona
ustane, još bez ijedne re i. Pošla je pravcem kojim su tehni ari otišli. Hodala
je pognute glave, izgubljena u tišini pitanja bez odgovora. Na suprotnom kraju
perona bili su liftovi raznih veli ina. U jedan takav ve su otišli oni
tehni ari. Gundalinu je još bio u svom okrvavljenom kaputu, a na glavi je imao
pozajmljeni šlem; stražari su osmotrili njegove isprave daleko pomnije nego
njegovu zatvorenicu.
Lift ih je poneo u visinu - još, i još, i još, toliko u visinu da je Luna
najzad osetila kako se njen prazni želudac prevr e u protestu. Lift se nigde
usput nije zaustavljao. Cev kroz koju se kretao vodila je kroz šuplje jezgro
jednog od nose ih stubova Karbankla, u srce nižeg dela grada - gde je roba
svojevremeno dolazila iz cele Hegemonije, i u celu Hegemoniju odlazila... što e
sad prestati.
Lift je stigao do nivoa grada i vrata su kliznula u stranu. Buka, boje,
zvuci veselja jurnuše u lift i napadoše ih kao neki veseli ludak. Pored lifta su
promicali plesa i, muškarci i žene, uz huk muzike nekog orkestra koji se nije
video; meštani i van-Tijamatovci plesali su zajedno, po dokovima koji su bili
bez ikakvog posla. Svuda uokolo su ležale odba ene stvari i kojekakav otpad, a
karnevalisti su još 'razbacivali' posvuda i svoje pokrete i sve zamislive
suprotnosti ode e i bi a. Luna je od svega toga ustuknula, i osetila pored sebe
sli nu Gundalinuovu reakciju; kakofonija razbijenih ula nametnula se krhkoj
tišini snega.
Gundalinu je opsovao na sandiju, prekidaju i, u samoodbrani, sopstveno
utanje. Ali, dohvatio ju je za mišicu i izgurao je napolje pre nego što su se
vrata lifta opet zatvorila. Poveo ju je rubom razmahane gomile, kroz beskrajno
dugi 'kordon' izme u zidova i nasrtljivih plesa a, do skladišta kojim je
po injala Ulica prepuna ljudi. Najzad je zaustavi, prona e zaklon u jednom uglu
izme u dve zgrade. Nasloni je odlu no le ima na zid. "Luno..."
Okrenula je lice na drugu stranu, da potopi njegovo lice slikama. Ne reci
mi da ti je žao - ne reci to!
"Žao mi je. Morao sam ovako." Dohvatio ju je za šake. Utisnuo je palac u
jedno udubljenje na središnjem delu lisica, i one se uz oštri zvuk otvoriše.
Skinuo ih je i bacio.
Spustila je pogled neverice ka šakama, onda opet pogledala gore, u njegovo
lice.
"Pošto te je zapovednica prepoznala, nije mi preostao nikakav drugi na in
da se provu emo pored straže i u emo u grad." Odmahnuo je glavom, obrisao
oznojeno lice nadlanicom.
"Sveta Majko!" Luna duboko udahnu, stiskaju i pesnice. "Suviše dobro
lažeš."
Iskrivio je usne. "Eto šta ostade od 'dobrog plavca Gundalinua'." Diže
ruke, skide sa glave pozajmljeni šlem, pogladi ga maltene sa strahopoštovanjem.
"Niko ne shvata da mi ovo više ne stoji valjano na glavi." Glas mu je bio prepun
gor ine samooptuživanja. Saginju i se, ostavio je šlem na plo nik.
"Bi-Zi, ne mora niko da zna." Dodirnula je njegovu mišicu. "Zašto im ne
kažeš da sam pobegla u gužvi?"
Uspravio se; usta su mu bila kao razrez nožem, o i kao žar; i ona vide da
ovo nije katalizator nego samo talog njegove promene. "Komandant mi je rekla ono
što zna o tvom ro aku. Ne možemo u Palati dospeti do njega, ali rekla je da on
ponekad dolazi u posetu jednoj ženi po imenu Rejvenglas, u Citrusnoj uli ici. To
bi nam bilo sasvim dobro mesto za po etak posla." Stao je malo dalje od nje,
udaljuju i se tom kretnjom i od sebe samoga, povla e i se na bezbedan teren.
"Mislim da možemo ovako i i; niko nas ne e dvaput pogledati u ovoj gomili."
Naglo se namrštio i osmotrio kako izgleda. "Upleti kosu u kike. Ovako je -
suviše primetno."
Poslušala je, ne razumevaju i.
"Drži se uz mene, i šta god da se desi, ne dozvoli da se u ovoj gomili
razdvojimo. Treba pola grada pre i, i to sve uzbrdo." Pružio joj je zdravu šaku,
a ona je ovlaš prihvati.
Krenuli su uz Ulicu, pod stalnim napadom silovitog veselja Karbankla.
Zimci su slavili sa nekom vrstom neobuzdanog o ajanja, jer e to za sve njih
biti poslednji Festival; Letnjaci su slavili dolazak Promene koja e vratiti
njihov svet na pravo mesto. Prizori nebrojenih ostrvljana koji su došli u grad -
ljudi sa izmama i kožusima od klijevske kože, sa licima spe enim od surovosti
vremenskih prilika, ispunjavali su Lunin vid i stezali joj grlo ežnjom. Uvide
da pretražuje ta lica, u potrazi za jednim poznatim, svaki put razo arana, sem u
jednom trenutku kad je videla crvenu kosu nekog mladi a u kožuhu. Momak se
udaljavao, i ona pokuša da se otrgne od Gundalinua i po e tamo, ali Gundalinu je
nije puštao. Odmahivao je glavom i vukao Lunu dalje, uz ulicu; posle nekog
vremena i sama je shvatila da se desetine crvenokosih letnja kih muškaraca
vrzmaju kroz ovo more lica.
Uli ni prodavci izvikivali su svoje ponude, ljudi su plesali povezani u
žive lance, scenski izvo a i i muzi ari penjali su se na sanduke i stepenike i
nastojali da pridobiju nestalno obožavanje prolaze e gomile. Iako je bila duboka
no , svi su se ponašali kao u sred dana, kao da ne prime uju razliku izme u ta
dva - kao ni Luna. Jer, tu je predsednik vlade, stigao je, i od sad pa do no i
sa maskama svetkovanje e postajati sve lu e.
Trgovci van-Tijamatovci rasprodavali su svoje poslednje zalihe budzašto,
ili ih poklanjali, nagomilavali na ulazima u prodavnice ode u, hranu,
neprepoznatljive egzoti ne predmete, sa natpisima ODNESITE. Zimci omotani
metrima porodi nih totem-stvorenja paradirali su sredinom ulice, pra eni
hologramskom hladnom vatrom. Luna je ciknula kad je pored nje pukla petarda;
posle je ispisivala svoje ime po vazduhu blistavom upaljenom prskalicom koja joj
se neo ekivano našla u ruci. Po ulicama su izbijale i tu e, ponekad samo
pesnicama, ponekad i još pone im, jer su napetosti, stalno prisutne ispod
svetkovinskog rastapanja valenci, ponekad i eksplodirale takvim iznenadnim,
sitnim nasiljem. U jednoj prilici morala je ona držati Gundalinua za mišicu i
vu i ga, jer je Gundalinu, ponet snagom navike, krenuo prema jednoj tu i koja je
izbila nedaleko od njih. Ali našao se tu i obi an plavac sa sjajnim šlemom, i
prisvojio taj doga aj, a Gundalinu se žustrim trzajem okrenuo i produžio svojim
putem.
Dok su odmicali, Luna je ose ala da je duh mase vu e vrtoglavim
optimizmom, da je obasipa udarima potpune svesti da je, najzad, stigla ovde - da
je ovo taj grad, Karbankl, mesto nezamislivih divota. Stigla je na vreme, stigla
je u vreme Promene, kad se verovatno e ruše i kad sve postaje mogu e. Došla je
da na e Ukresa, da promeni Promenu, i to e u initi.
Sve više je vodila Gundalinua, vukla ga uz reku ljudskih bi a, zato što su
ga ula i izdržljivost služili sve slabije, a nju sve bolje. ula je njegov
kašalj, osvrnula se i videla njegovo oznojeno lice, setila se da je odbacio
ostatak le enja samo da bi njoj pomogao. Ali im je usporila, on je odmahnuo
glavom i navalio poja anim hodom dalje. "Još malo."
Stigli su kona no do Citrusne uli ice. Luna prona e jednu prodavnicu koja
je bila još otvorena i živo upita prodavca gde je Sudba Rejvenglas. On pogleda
njeno lice sa nekim naro itim iznena enjem; Luna povu e okovratnik tunike
nagore, da bolje sakrije tetovaž. "Sudbina radnja je odmah do moje, gospo ice
mlada - ali nju ne eš na i tamo. Poslovi sa maskama su takvi da ona sad mora da
ide po celom gradu. Vrati se sutra, možda eš biti bolje sre e."
Luna klimnu glavom, zanemela od razo arenja.
Gundalinu se teško naslonio na zid koji se sav ljuštio. "Imate... nešto za
kašalj?"
Prodavac je slegnuo ramenima. "Pa, sad baš i nemam. Jedino amajliju za
dobro zdravlje."
Gundalinu zga eno frknu. Odgurnu se od zida. "Ajmo, da se raspitamo u
paklovima."
"Ne." Luna odmahnu glavom i uhvati ga za mišicu da ga zaustavi. "Prvo da
na emo neko mesto gde se može prespavati. Sutra emo do i opet ovde."
Bio je neodlu an. "Sigurna si?"
Klimnula je glavom i to je bila laž, ali je znala da on ne može još dugo,
i da bi bez njega bila sasvim izgubljena ovde u gradu.
Posle nekog vremena našli su uto ište kod njegove nekadašnje gazdarice:
žena maj inskog držanja, sa izgledom kao da je sva od nagomilanih jastuka, koja
se sažalila na njega im je poverovala da on nije samo avet. Smestila ih je u
prostorije koje su pripadale njenom odraslom sinu. "Znam da ne eš ukrasti ništa,
inspektore Gundalinu!"
Kad su vrata škljocnula i zatvorila se, daju i im kona no privatnost,
Gundalinu iskrivi lice u ironi nu grimasu. "Ovu kao da nije briga da li sam te
doveo ovamo u nemoralne svrhe."
Luna ga pogleda belo. "Šta to zna i?"
Njegov osmeh postade još ironi niji. "U ovom gradu, verovatno ništa.
Bogovi, ala bih hteo da opet vidim vru u teku u vodu! Da opet osetim da sam
ist." Okrenuo se i otišao u kupatilo; ve slede eg trenutka ona za u pljuštanje
vode.
Jela je svoj deo 'ribarske pite' koju su kupili od nekog na ulici. Sedela
je kod prozora, le a okrenutih samosvesnoj šizofreniji te sobe - sobe koja je,
raspeta izme u Mora i zvezda, nalikovala na Zimu i sve zima ko. Ove njihove
prostorije bile su na drugom spratu, pa je Luna sa neke visine posmatrala
Festival, gledala kako svetina struji kao krv kroz arterije grada. Tako mnogo
ljudi... ogromno mnoštvo.
Odse ena od svetkovinske vešta ke vitalnosti na koju je do malo as bila
priklju ena kao na aparate za održavanje života, ona oseti novi slom svoje
izdržljivosti i izgubi uverenje da e ikad na i to jedno lice me u tolikim
hiljadama. U redu, sibilska mašina dovela ju je u Karbankl; i sad od nje o ekuje
- šta? Aspundh nije mogao ništa da joj kaže o na inima kako sibilska mašina
preduzima samostalne akcije, kad ih preduzima; jedino je rekao da je to najmanje
predvidljiva i najmanje shvatljiva od svih stvari sa kojima se sibila ili sibil
mogu sresti. Dosad je Luna verovala da je ta mašina vodi; ali sad je u gradu, a
nema nikakvog zaslepljuju eg otkrovenja koje bi joj pomoglo. Da li ju je
sibilska mašina napustila, zaboravila, ostavila da broji zrna peska na
beskrajnoj obali? Kako bez njene pomo i da na e Ukresa?
I šta ako ga na e? U šta se on pretvorio - u hladnokrvnog ubicu, koji
obavlja prljave poslove za Zimsku Kraljicu, i ak deli njenu postelju? Šta da mu
kaže ako ga i prona e, a šta on može tada re i njoj? Ve dvaput ju je odbacio, u
Neitu i na onoj obali užasa... koliko puta je potrebno da joj kaže da više nije
zaljubljen u nju? Da li je zaista prošla kroz tolike nevolje samo da bi ula od
njega te re i, licem u lice? Šaka joj po e ka obrazu. Zašto se ja njega ne
okanem? Zašto ne mogu to da priznam? Prizori ispod nje iskliznuli su iz žiže,
njen vid se zamutio.
Zavesa na ulazu u kupatilo se pomakla i pojavio se Gundalinu, ist i sveže
obrijan, ali obu en skromno, u istu, odvratno prljavu ode u. Opružio se po
sklopljenom kau u, sa uzdahom, kao da je time istrošio poslednji deli svoje
snage. Sad se Luna zatvori u maleno kupatilo, da bi se sakrila od sumnji koje
nije mogla iskazati ali ni sakriti. Istuširala se; vru a voda ublažila je njenu
osaka uju u napetost, ali krivicu nije mogla oprati.
Izišla je opet u sobu, obu ena samo u tuniku, suše i peškirom kosu i lice;
o ekivala je da na e Gundalinua zaspalog. Ali on je stajao kod prozora, gde je
ona malo as bila, i gledao napolje.
Prišla mu je. Stali su rame uz rame, ne dodiruju i se, u komunikaciji bez
re i, pred tim oknima sa urezanim šarama u obliku dijamanta; gledali ulicu dole,
slušali kako Festival zveke e o stakla.
Pred tim ponovljenim prizorom gomile usta joj ponovo po eše drhtati.
"Zašto sam došla ovamo? Zašto me je nateralo da dolazim, kad razloga nije bilo?"
Gundalinu je pogleda, mršte i se iznena eno.
"I ako ga na em, šta u s njim? Ve sam ga izgubila. On me više ne e. Ima
Kraljicu..." pritisnula je šaku na usta "... i voljan je život dati za nju."
"Možda želi Arienrod samo zato što nema tebe." Gundalinu je, neobi no
napeto, pretraživao njeno lice.
"Kako možeš to da kažeš? Pa, ona je Kraljica."
"Ali ona nikad ne e biti ti." Neodlu no je dodirnuo njene prste. "Možda
zato i ne želi više da živi."
Dohvatila je tu njegovu šaku, pritisnula je na svoj obraz, poljubila je.
"Mi vra aš se anje vrednosti o, iako nešto što vetar nosi sam... Gubljena odavno
iz, i još na ena ne." Ose ala je da joj lice gori.
Izvukao je šaku. "Nemoj na sandiju! Ne u nikad više da ujem taj jezik."
Povukao je nadole, nespretno, rukave svoje grube košulje, prekrivaju i ožiljke.
"A nisam ni dostojan da ga slušam. 'Nešto vetrom nošeno', to sam ja, a ne ti.
Pena na morskim talasima, prašina u vetru; prljavština pod nogama mog naroda..."
"Aaaah, prestani!" U utkala ga je, boleo ju je njegov bol. "Prestani,
prestani! Ne dam da veruješ u tako nešto! To je laž. Ti si najfiniji,
najotmeniji, najplemenitiji ovek koga sam ikad upoznala. Ne u ti dati da...
poveruješ..." okrenuo joj se, njegove tamne o i su je privla ile, ali i njegove
šake, pritisnute o njena le a, i njegova potreba...
Pognuo je glavu, polako, maltene sa nevericom, dok su se njena usta dizala
ka njegovim za poljubac. Luna je sklopila o i, poljubila ga još jednom -
uzdrhtalo, gladno; ose ala je kako njegove ruke, zapanjene, po inju da je
miluju, i odgovarala, najzad, na ono njegovo neizgovoreno pitanje.
"Kako sam dospeo ovamo?" progun a on. "Je l' ovo stvarno? Kako možeš..."
"Ne znam. Ne znam, ne pitaj me." Odgovora ionako nema. Zato što nemam
prava da te volim, niti sam to ikad nameravala... a volim te. "Bi-Zi... ovo bi
moglo biti sve, cela stvar, moglo bi se okon ati sutra." Zato što mi daješ snagu
da nastavim traganje.
"Znam." Njegovi poljupci postadoše bezobzirniji. "Nema to važnosti. Ne
tražim od tebe ve nost... samo daj da te volim sad."

37.
"Starbak!" Arienrod opet uzviknu njegovo ime, vide i da on ne diže pogled
sa svog radnog stola.
Digao je glavu polako, potvr uju i, najzad, da ju je uo; njegovo lice, u
senkama, nekako se nije dalo jasno sagledati. Odgurnuo je od sebe neku
prošvercovanu alatku i delimi no rasklopljeni aparat sa koga je, do malo as,
ljuštio krhke slojeve, jedan po jedan; ta njegova soba bila je sva zagušena
tehnološkim olujnim naplavinama. Za neke od tih sprava on je, ak, tvrdio da ih
razume. Njegova uro ena sklonost ka tehnici bila joj je uvek izvor zadovoljstva,
do sada. Ali otkad se vratio sa poslednjeg, sudbonosnog kraljevskog lova,
izgubio se u sterilnim maštarijama o mašinama, sakrivaju i se na taj na in i od
sebe i od nje. "Šta je?" re e on. Njegov glas nije bio ni radoznao ni
neprijateljski, nije bio ništa, a i na njegovom licu, dok je izgovarao te dve
re i, videlo se ništa.
Pokušala je da suzdrži svoje nezadovoljstvo, znaju i da samo strpljenje i
vreme mogu izvu i Ukresa iz ove sumornosti i bludnje po daljinama. Ali prošlo je
ve nekoliko nedelja od kad se poslednji put pokazao kao muškarac, pokušao da
vodi ljubav s njom, da je dodirne, ili makar samo da joj se osmehne. Sa ljutnjom
kao prigušenim žarom u sebi, nije imala 'stomak' da sad titra i tetoši njegovu
potmulu zlovolju. "Ho u da znam kad eš dovršiti svoje lova ke dužnosti."
"Dužnosti?" Okrenuo se ka njoj, na obrtnom sedištu, a njegov pogled je
skakao po divljini elektronske opreme, traže i gde bi se sakrio. "Sve sam
uradio", re e, tonom izbegavanja.
"Nisi izvršio isplatu. Vodu života treba dati Izvoru, koji je eka. Valjda
i sam znaš da ako je on ne dobije, neizbežno e do i kraj vlasti Zime - i kraj
naših života."
"A ovako e umreti polovina Leta... i Leto e biti okon ano zauvek."
Njegove zelene o i, otupele od muke, opet se sretoše sa njenima.
"Nadala bih se da e biti tako." Silom je zabila pogled kroz prepreke, u
njegov nevoljni um. "Ne glumiš da ti je sad po prvi put to palo na um, a?"
"Ne." Odmahnuo je glavom; crvena kosa protrljala se o alke srebrnih lanaca
koji su, spajaju i ramena njegove labave košulje, spre avali da ona spadne. "O
tome mislim svaki dan, i sanjam..."
"Prijatni snovi", re e ona ironi no.
"Ne u!" Setila se da je imao i košmare, one o kojima nije hteo da
razgovara s njom. "Neka ide neko drugi. Ja sam svoje odurao, gušim se od
prljavih poslova Zime. Ne u da isporu im tom istrunulom tu inskom crvu ve ni
život, u zamenu za uništenje mog naroda."
"Nisi Letnjak! A u zamenu dobijaš svoj život, i moj." Arienrod se nagnula
preko radnog stola, posegnula rukom ka Ukresu. "Nema sad puzanja natrag, u
letnja ku ljušturu; odavno si je nadrastao. Ubijao si vaše svete mere, ostavio
si tvoju letnja ku dragu mrtvu preko njihovih lešina. Pre toliko godina si
napustio i svoju boginju i svoj narod - i opredelio se za nešto bolje! Imaj to u
vidu! Sad si van-Tijamatovac, i moj voljeni. Što eš, hteo - ne hteo, ostati do
smrti."
Starbak se odgurnu od stola i ustade, a sav krš sa stola odgurnu pesnicom
u stranu, na pod. Arienrod ustuknu, uvi aju i da on jedva suzdržava bes i da bi
lako mogla dobiti batine.
"Onda je bolje da ta smrt bude odmah sad." Šakama je stiskao ivicu stola,
glavu je sasvim oborio, po eo se naginjati napred. "Bar da završim ono što sam
po eo."
"Ukreše." To ime diglo se iz najdubljih prostora njenog srca, do kojih je
vreli bol njegove patnje dospeo u obliku nekakvog mutnog odsjaja. Ali on na ovo
nije reagovao. Nije više mogla da ga dohvati; ostala je pred zatvorenim vratima,
napolju. "Starbak!" Ta patnja postade njena, a bol postade bes. Ovog puta je
digao pogled. Lice mu je bilo tvrdo i stisnuto. Ni traga od Ukresa nije bilo u
tom pogledu, iza koga se vijala samo jedna avet, duh izgubljene Lune, njene
sopstvene izgubljene drugosti. Lune, iju smrt je on skrivio, i koja je sa sobom
u grob ponela njegovu ljubav prema njih obe. Arienrod je ose ala kako se njegova
stvarnost, zaogrnuta duhom Lune, pretvara u žižu lupe neuspeha. Neuspeh. Ta re
je ostavila plameni trag preko prostranstva njenog unutrašnjeg vida.
"Isporu i eš vodu života, štaviše, tražim da se to uradi uskoro. Tvoja Kraljica
ti tako zapoveda."
Njegove usne su se stanjile. Ovo je bio prvi put da ona njemu nešto
naredi; sad ju je po prvi put primorao na to. "A ako ne u?"
"Onda te dajem van-Tijamatovcima." Ne dozvoljavaju i mu da joj prkosi,
pritegla je klizaju e uzde svoje vlasti. "Pa eš provesti ostatak života u
kaznenoj koloniji, priželjkuju i da si ostao da te na Promeni ubiju."
Starbakova usta klonuše do otvorenog položaja. Pogledom je, kao slep ovek
prstima, prepipavao njeno lice, sve dok se nije uverio da ona ozbiljno misli baš
svaku od tih izgovorenih re i. Pognuo je glavu, predaju i se, bespomo an pod
težinom svoje mržnje prema samome sebi.
Znala je tad da ga može naterati na sve, sve što joj je volja... i da ga
je, postižu i ovu pobedu, zauvek izgubila.

38.
Luna se neo ekivano probudila u ne ijem toplom zagrljaju. Ukrešence, al'
sam udno sanjala... Otvorila je o i, trgla se pred neo ekivanoš u sobe koja se
pred njom otvarala. Po inju i da se se a, pogledala je dole i videla jednu toplu
sme u ruku prošaranu roze pegicama, bezbedno preba enu preko nje, i, tako e,
svoju ruku preko te. Samo za tren, nekakva bol je prese e; onda se Luna osmehnu,
bez stida i bez kajanja, i proplete prste kroz njegove. Po ela se migoljiti na
uzanom kau u sa naslonom, da ne probudi Bi-Zija, ali da osmotri njegovo usnulo
lice, pamte i kako je on u nekim tihim zorama bdio iznad nje. Pamte i i poeziju
njegovog srca, koju je izgovarao no as njenom za u enom sluhu, dok joj se
kona no davao ceo: zvezdo moja, moja ptico bela, moja bašto divljeg cve a... da
bi na kraju ona uzviknula re i koje nije imala pravo da kaže, ali ni silu da
suzbije, volim te, volim te...
Pogladila ga je po obrazu, ali on se ne poma e; oslonila je glavu o
njegovo rame. Ovde, u ovoj sobi, u ovom prostoru izdvojenom iz njihovih zasebnih
života, podelili su ljubav i dali jedno drugome nešto drugo, jednako dragoceno -
potvrdu vrednosti oboje.
Zvuci svetkovine još su stizali do nje, prigušeni ali nepromenjeni; nije
se promenio ni nivo svetlosti koja je dospevala kroz prozor. ("Ja ovo nikad
nisam na svetlosti radio", mrmljao je on tada. "Baš smo lepi... Zašto sam se
stideo?") Ni po emu nije ose ala da li je no ili dan, niti koliko su dugo
spavali. Telo joj je bilo tromo i nevoljno, na taj na in je saopštavalo da
spavanje nije dovoljno dugo potrajalo. Ali ona nije mogla sebi dozvoliti duže.
Bi-Zi je nastavio da spava kao mrtav, pa se ona izvu e ispod njegove ruke, što
je tiše mogla, bez želje da ga budi; sigurna da može i sama da na e put do
uli ice gde živi ona maskerka. Obu e se, kliznu kroz vrata.
Gomile sveta izgledale su jednako nepregledne i vibrantne kao pre, kao da
se jedna smena slavljenika neosetno pretapala u drugu, tvore i to ak bez kraja.
Luna se držala blizu zidova, proguravala se kroz ljudske vrtloge na rubovima
gomile, zaobilazila kioske i kolica uli nih prodavca i uli ne 'bašte' kafana. Sa
jednog stola dohvatila je, u prolazu, komad za injenog mesa, progutala ga u dva-
tri hitra zalogaja; njen um je iskrio odražavaju i energiju koja je prosto
zra ila sa svih strana.
Kona no se probila do Citrusne, gde je tok svetine bio sporiji i pli i.
Našla je put do ulaza u prodavnicu lekovitog bilja, a ve slede i ulaz bio je
maskerkin. Ta žuta i zelena vrata, sastavljena od gornje i donje polovine, bila
su zatvorena, vrsto; ona zalupa pesnicom po gornjoj polovini, unose i svu svoju
uskra enost i žurbu u to. "Otvori! Otvori! Molim otvori!"
Otvori se gornja polovina vratiju, u sred njenog uzvika, koji Luna nastavi
kao uzvik olakšanja. Jedna sredove na žena sa tamnom kosom svijenom u tešku
pletenicu pogledala je iznutra, u Lunu, kroz Lunu, o ima crvenim od sna... o ima
koje je nisu videle. "Da, ko je to?" upita žena umorno i mal ice nestrpljivo.
"Jesi li ti... Sudba Rejvenglas, maskerka?" Pitala se šta je o ekivala da
e videti, zadovoljna što ova žena nije to.
"Jesam." Žena protrlja lice. "Ali sve moje maske su prodate. Ako ho eš da
gledaš maske, moraš na neku izložbu. To ima u pojedinim ispražnjenim radnjama i
skladištima, širom grada."
"Ne, ne treba mi maska. Ho u da te pitam o... Ukresu. Ukresu
Svetlohodnom."
"O Ukresu?" Baš ona reakcija na koju je Luna ekala, i za koju se bogovima
molila, ispuni ženino lice. Maskerka otvori i donju polovinu vratiju. "Pa, u i,
kad je tako! U i."
Luna u e u radnju, žmirnu na mutnom i slabom svetlu. O i su joj se ve
prilago avale, i ona sagleda kutije i košare, natrpane u precizno smišljenom
neredu, u sva etiri ugla radionice - ostatke platna, kalupe u obliku lica,
perje, in uve, perle. Stupaju i napred, okliznu se na jednu perlu, koju zatim
pažljivo podiže i zadrža u šaci. Zidovi radionice sad su bili prazni, ali
na i kani kukama gde su svakako morale do pre dva-tri dana visiti maske, oka ene
kao retko cve e, stotinu maski... Ali poslednje takvo mesto nije bilo prazno. Tu
je visila jedna maska, sasvim usamljena, i Luna stade kao skamenjena pred tom
treperavom vizijom letnjeg dana: duge ro ene u vodenom prahu i odražene u
raznobojnim jezercima, smaragdno-somotna mahovina pod nogama i zelenozlatna
svila novih trava koje izni u po brdima; hrpe divljeg cve a, mirisnog od života,
kupinasti plodovi, pti ja krila ista kana senkom; a u sredini svega toga, jedno
lice koje zra i od nevinosti, zagledano u nešto udesno, krunisano zracima dvaju
sunaca. "Je l'... je l' to... Letnja Kraljica?" šapnu ona, prepuna
strahopoštovanja.
Žena se instinktivno okrete licem ta no ka maski. "To je maska za nju. A
ko e biti Letnja Kraljica, to je još tajna, na koju odgovor znaju samo bogovi."
"Zna samo Dama Thalasa", re e Luna bez ikakvog razmišljanja.
"E, da, naravno." Maskerka se nasmeši mal ice tužno; Luna uvide šta sve
ova maska mora zna iti pripadniku naroda Zime: mnogo stvari, od kojih nijedna
nije ono isto što pokre e nju, Lunu.
"Postigla si da ona izgleda tako divno, a ona e do i da ti oduzme ovaj
život."
"Hvala." Žena se još jednom nasmeši, ovog puta ponosito. "Ali tu cenu
pla a svaka umetnica - izgubi deo sebe svaki put kad stvori nešto za šta se nada
da e živeti i posle nje. E, sad, ako je napravim tako da bude lepa i dobra, ova
Letnja Kraljica bi mogla ispuniti proro anstvo i biti lepota i dobrota za nas."
"Bi e, bi e", promrmlja Luna. Ali i ne e, jer te ne e razumeti, pa ne e ni
mo i da bude.
"Nego, reci ti meni, Letnja devojko" - Luna se osvrte, napola iznena ena -
"zašto si došla sa pitanjem o Ukresu Svetlohodnom?"
"Ja sam njegova ro aka, Luna Svetlohodna."
"Luna!" Praviteljica maski se namršti ni emu. "Stani, stani malo." Pro e,
pouzdano, kroz jedna vrata, u drugu sobu, i vrati se nose i neku neobi nu traku
omotanu oko glave, preko ela. "Toliko mi je pri ao o tebi, o vama dvoma. Hodi
ovamo, kod vrata, da te bolje vidim ovim mojim 'tre im okom'.
Luna posluša. Žena je okrete i zadrža tako da je Lunino lice bilo na
svetlosti; polako se uko i. "Ukres jeste rekao da li iš na nju... na nju..."
Odjednom kao da zadrhta.
"Na koga?" Luna je te re i istisnula kroz uko ene usne.
"Na Arienrod. Ali ja sam tebe videla i ranije, na nekom drugom mestu, u
neko drugo doba." Digla je ruku i po ela osetljivim vrhovima prstiju prelaziti
preko Luninog lica kao da pokušava da napravi mapu; za to vreme Luni je bilo
nezgodno da postavi ma kakvo dalje pitanje. Sudba je povede nazad, dublje u
radnju, do okruglog, lepkom iskapanog stola okruženog stolicama; to je bio sav
nameštaj u radionici. "Gde sam ja tebe videla, Luno?" Krupan sivi ma or se
pojavi na stolu, niotkud, i pri e da upitno onjuši Lunine šake. Luna ga rasejano
po eška ispod donje vilice, po guši.
"Ne bih rekla... uh... da si me ikad videla." Luna, postupaju i po
Sudbinom pokretu rukom, sede; otvori pesnicu i stavi to usamljeno crveno zrno na
sto.
Sudbi zastade dah. "Dabome. Sibila."
Lunine ruke poleteše ka grlu. "Ne..."
"Rekao mi je tvoj ro ak; u redu je." Sudba odmahnu glavom umiruju e.
"Tvoja tajna je bezbedna. Ujedno ona zna i, da ti ja sad smem poveriti moju
tajnu." Povu e nadole visoki okovratnik spava ice, otkrivaju i grlo.
Luni zastade dah. "Sibila si, ovde? Ali kako? Kako se usu uješ?" Setila se
Danakil Lua i ožiljaka koji su na njemu ostali kao upozorenje.
"Imam vrlo... odabranu klijentelu." Luna okrete lice na drugu stranu.
"Možda je to sebi no s moje strane, možda ne inim sve što bih sa tim darom
mogla, ali... imam nekakav ose aj da postoji potreba da boravim baš ovde. Kao...
terminal, ako ništa drugo." Njene šake na oše jedno zalutalo perce na stolu. Ona
ga podiže, po e ga provla iti kroz prste. Ma ak ju je gledao, mrdaju i ušima s
vremena na vreme. "Vidiš, imam udne ideje o sibilstvu; besmislene, može biti,
ali..." Njena ple a se trznuše.
Luna se naže napred. "Ho eš li re i da sibile možda postoje i na drugim
svetovima, a ne samo ovde?"
Pero polete dole, ma or se baci na njega. "Da! O, za ime bogova, da li si
i ti to osetila?" Sudba pruži ruku ka njoj, željna potvrde.
"Ja sam to... videla." Luna je dota e po šaci. "Upoznala sam jednog
sibila, na drugoj planeti. Postoje sibile svuda, i one su deo informacione mreže
koju je Stara Imperija ostavila da nam pomogne u ovoj sadašnjoj epohi. A
Hegemonci nas lažu."
"I mislila sam da je tako - znala sam da postoji još nešto! Da, sad je
celina toliko razumnija." Njen osmeh bio je sve a upaljena u mraku. "Jesam li
te, dakle, tamo videla? Na drugom svetu? Kad si postavljala pitanje o njemu..."
"Jesam, postavila sam pitanje o njemu! Zato sam se i vratila. Zna i, ti si
bila ta koja mi je odgovorila o Ukresu..." I rekla da on sad voli drugu. "Ono,
da još nije gotovo, i da sam mu potrebna." Progovorila je glasnije, da nadja a
glas sopstvene sumnje. "Ali kako to znaš? Zar mi možemo da zapamtimo ono što
kažemo i vidimo? Mene nikad niko nije pozvao."
"Da, to zapamtimo, jasno zapamtimo." Sudba se osmehnula svojim uspomenama
na te trenutke jasnog gledanja. "Mene pozivaju prili no esto i zato verujem da
sam ovde potrebna. Možda sam jedina koja daje odgovore na sva pitanja o
Karbanklu. Zato sam i po ela da podozrevam da zna imo mnogo više nego što to
navodni znalci tvrde. Kako bi Hegemonija mogla ne znati da je naš posao realan?"
"Ma, lažu oni o mnogo emu." O merima... da li je to pravi razlog što nas
ne žele u Karbanklu: da niko ne dokaže koliko lažu u vezi sa merima? I u vezi sa
ime još? "Ali mi bismo to mogli promeniti, sad kad znamo istinu. im van-
Tijamatovci odu..."
"E, tad e Leto do i na vlast, a Letnjaci ne e slušati."
"Pa, ja sam slušala." Luna oseti kako joj pogled teži ka masci na zidu. Bi
li slušali kraljicu sibilu? Peckavo uzbu enje pro e kroz nju, od ki me pa sve do
vrhova prstiju. "Sudbo, u transferu si rekla... da bih ja mogla postati
Kraljica. Šta je to zna ilo?"
"A, pre nekoliko godina sam to rekla..." Sudba pritisnu šaku na senzorsko
oko. "Pretpostavljam da to zna i da si li ila na Arienrod." Sklonila je šaku,
pogledala u pravcu maske na zidu. "Opet - možda i ne. Pozvala sam te da se
vratiš na Tijamat; pamtim to ose anje da... da moram. Nisam razumela zašto to
inim. Pa, ako bi ti u estvovala u trci sa drugim devojkama, na dan odabiranja,
ko zna? Moglo bi se dogoditi da te izaberu za Kraljicu."
"Koliko još ostaje do tog odabiranja?"
"To je onog dana posle koga je no pod maskama - dakle, preksutra."
Luna splete prste kroz koje su prolazili trnci, zatvori na taj na in
strujno kolo, oseti kako nalet elektriziraju e i zastrašuju e izvesnosti juri
kroz nju. Eto, to je razlog. Zbog toga sam došla. Da ova Promena bude prava
promena, da se krug otvori... Zurila je u masku Letnje Kraljice i nije mogla
pogled da odvoji od nje, a razne mogu nosti po injale su da se pale u njenim
o ima.
To, me utim, ne e spasti Ukresa. Vatra otkrivanja udavila se odmah u
hladnim vodama istine. Nema vaskrsenja bez smrti; ona ne e imati nikakvu vlast
dok Snežna Kraljica ne bude ubijena... "Ali zato sam došla!" Strese glavom
ljutito; Sudbino lice dobi izraz upitanosti i osluškivanja. "Došla sam da na em
Ukresa i da ga spasem, ako mogu. Ako sam mu još potrebna, ako me uopšte ho e..."
Zamucnu, za uta.
"Tebi je poznato... šta je postao?"
"Jeste. Znam, znam sve." Oseti da joj žu puni usta, od te re i.
"Starbak."
Sudba klimnu glavom, a lice joj se malo oteže nadole. Dovu e ma ora sebi u
krilo. "On više nije onaj de ak koga si poznavala. Ali ni ti nisi ona cura koju
je ostavio na letnja koj teritoriji. Što se ti e toga da li si mu potrebna,
jesi, Luno, o ajni ki si mu potrebna; i oduvek si bila, ina e se on nikad ne bi
okrenuo Arienrodi. Na i ga, i spasi ako možeš. Meni to zna i veoma mnogo."
"I meni." Luna ušnu sto. "Ali ne znam kako da ga na em. Zato sam došla
kod tebe. Možeš li mi pomo i, možeš li ga dovu i ovamo? Vremena je ostalo još
sasvim malo." Još danas i još dva dana, do njegove smrti - tri dana za
pretraživanje celog ovog grada.
"Znam." Sudba strese glavom, obori pogled. "Ali on navrati ovamo kad je
njemu ef, a ne meni. Ne znam kako bih ga... ekaj." Tragaju i, ona prona e
crvenu perlu, podiže je sa stola. "Postoji neko drugi, ko ga vi a eš e nego ja.
Ta ženska se zove Tor Zvezdošetna, a radi kao direktor kazina 'Persefona'. Sad
sebe naziva imenom Persefona, pa treba tako i da pitaš za nju. Jesi li ovde
sama?"
"Nisam." Luna se osmehnula. "Imam nekog." Uvide da je od tog 'nekog'
razdvojena ve dugo, duže nego što je nameravala kad je kretala. Ustade
neodlu no. "Hvala ti što si mi pomogla. I što si bila prijateljica Ukresu onda
kad to ja nisam mogla biti." eznula je da ima dovoljno vremena da pita o svemu
što se izme u njih izdoga alo tokom dugih/kratkih godina razdvojenosti. "Nek ti
se Dama osmehuje", re e stidljivo.
"Nek se Dama osmehne svima nama. Ali naro ito tebi, sada." Osmehnu se i
Sudba.
Luna pogleda još jednom, poslednji put, masku Letnje Kraljice i izi e.

Stiže najzad do kona išta u kome je ostavila Bi-Zija, nahrupi kroz vrata
sa prozor i em, bez daha od oduševljenja i olakšanja.
"Luno!" Bi-Zi je stajao u uskom hodniku; zadnji kraj njegove iscepane
košulje bio je samo delimi no zavu en pod opasa pantalona. Pored njega je
stajala gazdarica, ije masivno prisustvo je izgledalo daleko snažnije od
njegove mršave figure. Upravo je slegala ramenima kao da nešto pori e. Bi-Zi se
progura pored nje, potr a da zgrabi Lunu u naru je, odiže je od tla. "Bogovi!
Gde si, do vragova, bila? Pomislio sam..."
"Kod maskerke." Nasmejala se iznena eno, a on je spusti na pod. "Prestani,
ne bi trebalo da..."
"Kod maskerke? Sama? Zašto?" Namrštio se u znak neodobravanja, ali ona
vide u tome samo da se zabrinuo za njenu bezbednost.
"Znala sam put. Tebi je bilo potrebno da se odmoriš." Smeškala se sve dok
se i on ne osmehnu. "Našla sam je. I, Bi-Zi, ovo ne eš verovati..." Za uta,
imaju i u vidu da gazdarica još stoji iza njega i sve pomno sluša. Bi-Zi baci
pogled preko ramena, pro isti grlo.
"Dobro, dobro, inspektore." Žena diže ruke, dobrodušno glume i da se
predaje. "Umem ja da shvatim kad se nešto nagoveštava." Provu e se pored njih i
po e ka vratima svog stana. "Baš si ga zabrinula." Namignula je Luni, nimalo
neupadljivo. "Zabrinjavaj ga još, pa ne e oti i sa ove planete bez tebe, dete!"
Otvori vrata i u e, a ona se zatvoriše iza nje.
Bi-Zi baci pogled ka tavanici, izbegavaju i da gleda nelagodnost i Luninu
i svoju. Povede je malo dalje niz hodnik. "E sad mi reci. Našla si je?"
"Jesam! I, vidi, Bi-Zi - kad je Kej-Ar Aspundh ušao u transfer, ova
maskerka je bila ta koja mi je rekla da se vratim."
Bio je potreban jedan trenutak da on to registruje. "Ona je sibila? Ovde?"
Luna klimnu glavom, i ne uju i tonove njegove neverice. "Jedina ovde, za
celu galaksiju..."
"Šta si joj rekla?" Neo ekivano, bio je gnevan.
Ovog puta je razumela; staro protivljenje i novo razo aranje zatamniše
njen pogled. "Da ho u da vidim Ukresa." Ti imaš pravo da znaš toliko i ne više.
"Nisam na to mislio." On priguši napad kašlja, ali i suzdrža svoj bes.
"Nego, nego sam se plašio da si me ostavila", promrmlja nezgrapno i posti eno,
" ak i bez zbogom."
Znaju i da on zna da to nije cela istina, prihvatila je tu njegovu
tvrdnju; jer, znala je da bi on voleo da to bude cela istina. "Bi-Zi, nikad ne
bih... ne tebe. Ne bih tebe ostavila tako." Dohvatila ga je za šake, u znak
obe anja, i poljubila ga sa nežnim jadom.
"Dobro, i šta si saznala? Da li ga je vi ala?"
"Sudba ne zna kako da dopre do njega." uju i to, on diže glavu, a Luna
nastavi. "Ali mi je pomenula jednu ženu koja bi to možda mogla. Ta se zove -
Persefona; vodi neki kazino."
Pomislila je da e on biti razo aran. Me utim, on klimnu glavom. "Dobro.
Znam to mesto. U gornjem delu grada, jedan od najve ih lokala. Idemo sad tamo."
Diže pogled ka paukolikom stepeništu koje se spiralno uzdizalo ka gornjim
spratovima i ka sobi koja je tokom jedne no i bila njihova. "Samo da... uzmem
jaknu."

39.
"Ej, zdravo... ao, seksi ma e... dobro došao u pakao, veliki
trošadžijo..."
Tor je stajala oslonjena nehajno o jedan stub i pozdravljala bezli nu
gomilu koja se, bezdušno monotono, slivala kroz zid od zveckavih malenih
ogledala. Zatomi jedan zev, pri emu joj sva usta zaškripaše od napora; nije
smela da zevne da ne bi pokvarila šminku. Kazino se upravo otvorio, posle
nekoliko sati zatvorenosti neophodne za odmor i oporavak, ali se više ne e
zatvarati sve dok no pod maskama ne bude okon ana i dok ne nastupi dan Promene.
Tor se nadisala stimulanata toliko da su sad jedva nešto malo delovali na nju;
o i sa cve em naslikanim na kapcima pokazivale su jaku težnju da joj potonu
direktno u lobanju. Gomila festivalskih gostiju je, kao ovek koji se sprema da
uskoro po ne asketski život protiv svoje volje, bila nezasita u svim svojim
apetitima, a Izvor je želeo da se iz te mase iscedi i poslednja kap.
Tor je bila vrsto rešena da Izvoru ispuni sve želje. On je dodirnuo
birokratsku planinu dozvola i formulara svojim svemo nim, deformisanim prstom, i
planina se rastopila u ravan, slobodan drum; osim toga, dao je i svoj blagoslov
za njen brak sa Ojarzabalom, brak koji e joj poslužiti da utekne sa ove planete
pre nego što van-Tijamatovci tresnu poklopac na mrtva ki sanduk Zime i vrsto
zakuju eksere. Još samo izvestan broj beskrajno dugih sati, i ovaj kazino e se
zatvoriti zauvek - ili, bar, sa Torine ta ke gledišta zauvek. Palo joj je na um
da e joj ovo mesto nedostajati; to ju je iznenadilo. Ali kazino je tako dugo
bio ispunjen ljudima koji žive, ljudima koji se ne plaše rizika, ljudima koji su
došli sa svetova toliko raznorodnih da je ona jedva uspevala da dozna njihove
najvažnije osobine; sa svetova na koje je želela da li no do e, a što e i
ostvariti, zahvaljuju i Ojarzabalu i Izvoru.
Oseti tren proletanja sumnje: ona e zaista biti Ojarzabalova supruga? To
što je van-Tijamatovcima zakoniti brak, njoj izgleda ružno i teško kao lanac.
Biti lancima vezana za Ojarzabala, zauvek... za tog Ojarzabala, koji se napalio
na Persefonu, a ne na Tor Zvezdošetnu. Zar e zaista morati da nosi ovu prokletu
periku, i da bude ovako namazana, sva u lažnoj školjci, zauvek... da bi to
postalo stvarnost? Vragovi ga odneli. Ako joj se smu i Ojarzabal, otarasi e ga
se lako: lanci se prave zato da bi bili raskidani. "...Ti mi izgledaš kao pravi
pobednik... zdravo, zdravo..." Zastade u sred takvog zujanja, zinu. "Vaše
veli anstvo?"
Devojka sa belim kikama, u nomadskoj tunici, pogleda ka njoj, udnovato
zbunjeno, i ve taj pogled bio je dovoljan da Tor sa sigurnoš u utvrdi da je
pogrešila. Ali devojka je ostala ispred nje, ne mare i za guranje gomile koja je
promicala i komešala se. "Ti si Persefona?"
Osmeh, dre av: "Samo jeftina imitacija, curo. Ali, tako mi bogova, ti si
skupocena imitacija Kraljice."
"Ja... uh..." Devojka kao da nije bila mnogo polaskana tim pore enjem.
"Šalje me Sudba."
"Tor se nasmeja nervozno. "Pa, bogova mi, valjda ne baš sudba... O! Misliš
Sudba Rejvenglas?"
Devojka klimnu glavom. "Zovem se Luna Svetlohodna. Ona je rekla da
poznaješ mog ro aka Ukresa."
"Ukresa! Da, poznajem ga, nego šta." Tor oseti iracionalni talas
olakšanja. Odgurnu se od stuba. Svih mi vragova i paklova, ve eras sam ufiksana
preko mere - zaista... "Do i, da se sklonimo iz stampeda." Primeti, tek sad, da
ova devojka nije sama; neki Karemovac, izgledom nalik na strašilo, stajao je iza
nje kao senka. Na sebi je imao jaknu plavca, sa inspektorskim inovima. Srce joj
sko i u grlo, opet bez razumnih razloga, no onda vide da je sve ostalo na njemu
daleko od regularnog, štaviše da je jakna s prednje strane prošarana mrljama...
koje su izgledale kao sasušena krv. Mogu nost da to jeste krv nije donela
Zvezdošetnoj neko osobito smirenje. Ne pitaj; ništa ne pitaj. Pokazala je prstom
jedan pravac, povela ih kroz kazino. Luna Svetlohodna je blenula kao seljanka
prvi put u gradu u opti ke efekte igara, koji su kroz vazduh plovili ka njoj; u
zapanjuju e ekstreme obla enja i s tim spojene ekstreme ponašanja; u dre avu
ukupnost jednog kockarskog pakla koji udara u mozak i koji se, po prvi put, širi
pred ne ijom devi anskom dušom. Kroz bubnjanje muzike za u devojku kako gotovo
vi e: "Vidi gde smo!" A upravo su prolazili kroz periferni deo hologramske slike
crne rupe ogrnute plamte im svemirskim naplavinama. "Na Karemofu nikad nisam
videla nešto ovako, ak ni na Lopovskoj Pijaci!"
Tor se osvrte i pogleda je iznena eno, a pali plavi re e, sa jakim
ose anjima: "Nik-kad i ne eš!" Tor odmahnu glavom i produži napred.
Uvela ih je u mutni hodnik sa draperijama tankim poput viline kosice, gde
su prostitutke odvodile svoju klijentelu - najtiše, najprivatnije mesto koga se
mogla u tom trenutku setiti. Potraži praznu sobu, ali uzalud; vide, me utim, da
Herni još nije izišao iz svoje sobe i otišao na radno mesto, iza šanka. Tor po e
treskati bridom šake po vratima. "Ej, lepi, ekaju te obožavaoci! Ajde, polazi!"
Vrata se otvoriše. Hernovo izjedeno lice lepuškastog de ka zapiljilo se u
Tor i pored nje, sa izrazom gnušanja prema svemu što postoji. "Što ti ne bi malo
išla da se..." Njegov pogled zaka i Lunu; i njegov izraz lica se promeni, zatim
ponovo promeni, i još jednom promeni. "Bogovi!" Poslednja promena bila je ista
bes. "Šta eš ti ovde? Kurvo, kujo, nožem u le a ideš ljudima! Znao sam ja da
eš ti da do eš jednog dana - nije njoj slatko da me uništi ako ne može i li no
da gleda..."
"Herni!" Tor mu je zapre ila put, jer bio je ve krenuo da nasrne na
devojku. "Koji ti je vrag, jesi 'na nebu'? Ovu osobu nikad nisi ni video."
"Ja kao ne znam Arienrod kad je vidim, a? Znam ja tu tvoju Snežnu
Kraljicu, spavao sam s njom godinama! Je l' nisam, govori, kurvo jedna
izbeljena? A?"
"Nisam Kraljica", prozbori Luna nejako.
"Nije, Herni! Ej!" Tor ga je presekla pre nego što je mogao opet da do e
do re i. "Ne blebe i, nego upotrebi te tvoje krvave o i, drkadžijo. To je samo
jedna Letnjakinja, došla je da traži nekog svog ro aka. Nikad je ranije nisi
video; tako e se kladim da ni Kraljicu nisi nikad vid'o, a kamoli tuc'o. Ona ima
bolji ukus."
"Šta ti pa znaš o tome?" re e Herni. "Ne znaš ti ništa ni o Kraljici, ni o
meni!" Stade uspravnije, oslanjaju i se na ragastov vrata, izravna nabore na
svojoj dre avo šaren