Sie sind auf Seite 1von 584

Др Драгослав Страњаковић

НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИНИ
САДАШЊИЦЕ
Др Драгослав Страњаковић

НАЈВЕЂИ
ЗЛОЧИНИ
САДАШЊИЦЕ
(Патње и страдање српског народа у
Независној Држави Хрватској
од 1941-1945)

Приређивач
ЈЕРЕМИЈА МИТРОВИЋ

ДЕЧЈЕ НОВИНЕ
ЈЕДИНСТВО
1991.
САДРЖАЈ

РЕЧ УНАПРЕД ........................................................7-11


УВОД........................................................................ 13-26
ПОСТАНАК НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ
ХРВАТСКЕ..............................................................27-98
Слом Југославије; Проглас Независне
државе Хрватске; Које су земље ушле
у састав Независне државе Хрватске и
чије су оне историјски, етнографски и
статистички; Почетак прогона.
МАТЕРИЈАЛНО, ЕКОНОМСКО И
ПРИВРЕДНО УПРОПАШЋЕЊЕ
СРПСКОГ Н А РО Д А ...........................................99-126
Пљачкања; Уцене; Насилно
протеривање Срба из Хрватске.
СТРАДАЊЕ СРПСКОГ СВЕПГГЕНСТВА И
СРПСКЕ ЦРКВЕ . ....................................... 127-185
Прогони и страдање епископа;
Прогони и страдање свештеника и
калуђера; Убиства свештеника;
Рушење цркава, манастира и осталих
културних тековина.
ЗВЕРСТВА ХРВАТА УСТАША НАД
СРПСКИМ НАРОДОМ .................................. 187-432
Одвођење Срба од кућа и хапшења;
Начин мучења и злостављања;
Зверства извршена над људима;
Зверства извршена над женама;
Зверства над децом; Убијање и клање
Срба у православним црквама; Масовна
убиства и покољи; Спаљивање
становништва, кућа и читавих села;
Јуначко држање Срба који гину;
Спасавање од смрти; Покатоличавање
православних; Представници католичке
цркве и страдање српскога народа;
Држање муслимана; Отпор Срба.
ЈАСЕНОВАЦ - Ј10ГОР С М Р Т И ..................... 433-482
Логори у Хрватској; Јасеновац;
Положај логора, управа и
заточеници логора, живот у логору,
долазак такозване Међународне
комисије у логор; Мучења и
злостављања у јасеновачком логору;
Клање и убијање у јасеновачком
логору.
КО ЈЕОДГОВОРАНЗАСТРАДАЊЕСРБА . . 483-559
Држање Хрвата од 1918. до 1939.
године; Споразум од 26. августа 1939.
године је припремио прогоне Срба;
Одговорност Хрвата.
ЗАКЉУЧАК 561
РЕЧ УНАПРЕД

Три најмногољуднија страдања српског народа


свакако су: страдање од куге средином четрнаестог
века, страдање у току ратова за ослобођење и
уједињење 1912-1918. и страдање у другом светском
рату 1941-1945. Прво страдање Срба дошло је изван
људске воље. Друго страдање је дошло због тежње
Срба да се коначно ослободе вековног робовања и
да се створи јединствена држава свих Југословена
ради лакшег одржавања на овом увек ветровитом
простору. Треће страдање Срба дошло је из
тројаког извора србофобије: један извор је
фашистичка Немачка, која је 1941. рат објавила
Србима а не Југословенима, када је уз себе имала
Италију, Бугарску и Мађарску; други извор
србофобије је Коминтерна уз сарадњу
Комунистичке партије Југославије и трећи извор
се налазио у самој земљи, а то су били великим
делом Хрвати - усташе и Арбанаси. Сва три извора
србофобије имала су исти циљ: уништење моћи
Срба, па и уништење самих Срба.
У току деценија све је прешло у историју: мудри
народи Немачке и Италије како су раније лако
решили питање својих покрајинских и
народиосних разлика, избрисали насилна
раздвајања у прошлости и створили две моћне
богате нације, тако су се после последњега пораза
мануле освајачких прохтева и сложно кренуле у
напредак; комунисти скоро целог света сада окрећу
леђа својим експериментима са колективном
својином и диктатуром пролетаријата - све, дакле,
иде у историју, али не и у заборав. Зашто „не и у
заборав«? Зато што народ који заборавља своју
прошлост, не може јасно да сагледава ни своју
будућност. А осим тога, што посебно подвлачимо,
ми Срби смо принуђени да своја страдања добро

7
памтимо да бисмо их у будућности избегавали
мудро и на време и то тим пре што баш сада имамо
све видније доказе да она ранија србофобија у
нашој средини ние »прешла у историју« и поново
се чују добро запамћени одјеци њене злокобности.
Зар се опет не велича Павелић, чија је суманутост,
са наслоном на страног поробљивача, једино
могла да створи »Велику Хрватску«, све до Дрине и
Црне Горе?
Сматрамо да ће издавање ове књиге др
Драгослава Страњаковића својом верношћу описа
једног нечувеног геноцида над Србима подсетити
нашу и страну јавност на оне стотине и стотине
хиљада недужних српских жртава, подсетити свет
докле може скоро сав један народ да потоне у
дивљаштво, некултуру и злочин, на време
скренути пажњу докле може довести људско
разбуктало крволоштво.
Књига др Страњаковића нема облик уобичајене
строго систематизоване студије. Пре би се могло
рећи да је то у налету, у току самих догађаја,
створена једна крвава антологија сведочанства о
страдању једног недужног народа, антологија
сређивана онако како су се догађаји у једном
вртлогу и развијали. Како нам изгледа слика
једног суровог раздобља народа у тешкој
моралној пометености, народа који је у
уништавању недужних видео доказ свога херојства
- тако и грађа у овој књизи је верно одсликавање
стварности приказане у свој својој грубости,
крвавој истинитости до језивости која дах
зауставља и свест помрачује. Нека би се и могло
што замерити писцу, али ово тако веродостојно
сведочење чини књигу тешко заменљивом,
доведеном до највише истинитости. Сваког иоле
часног и паметног човека мора да заокупи мисао:
како ј е дошло до тога да народу кој и ј е дао
милионе жртава за слободу своје браће после баш
та сабраћа копају најдубље и најшире јаме и желе
да се врате тамо одкале су побегли 1918, тамо где
им је туђи јарам етолећима гулио врат? Пред нама
није један филм страве и ужаса, већ је овде реч о
стотинама филмова све нових и нових ужаса
понизаних у једном стравичном сведочењу, које

8
само помућени или тешко оштећени мозгови могу
да измисле, у њима да уживају и у њима да виде
своја богоугодна дела. Каква је то вера чији
свештеници, ни са које стране спречавани и
обуздавани, ханцарима ваде децу из мајчиних
утроба и раскомадавају их? Људи од филмског
заната у овој ће књизи наћи безбројне сценарије за
своја снимања. Књига др Страњаковића о
геноциду над Србима у НДХ свакако ће помоћи да
се најзад пред целим светом утврди: да ли је
хрватски народ геноцидан, у којој мери и у којој
ширини. Нужно је одгонетнути тајну: зашто су
Хрвати у прошлом веку, вођени мудрошћу једног
Кукуљевића, једногТкалца, Рачкога, Јагића и
толиких својих великана, позивали српског
патријарха да им устоличи бана Јелачића и зашто
су оснивали установе које ће служити будућој
заједници Југословена, а сада када је створена та
заједница, Хрвати је растачу и хрле тамо одакле су
се једва спасили баш уз помоћ Срба.
Приказујући нам ова сурова сведочења о једном
несхватљивом геноциду и по броју жртава и по
исказаној крволочности у хиљадама разних
облика, др Страњаковић је као историчар хтео да
буде што ближи истини. Гледајући у току рата у
Патријаршији бегунце из НДХ и разговарајући из
дана у дан са тим јадницима још крвавим,
полупрекланим, писац је осетио посебну обавезу
да нам та сведочења стави пред очи што верније.
Гледајући сав тај очај, др Страњаковић је често
тада пријатељима понављао да би писац »Пакла«
Данте имао шта да научи од хрватских усташких
хероја. Многи ће данас у овој књизи наћи слику
својих родитеља усташа; али ће ова књига у исто
време открити и многа заборављена и скривена
стратишта Срба, многе забетониране јаме пуне
недужних и синовима и кћерима показати где су
им заклани родитељи или када су и којим рекама
послати у неповрат.
Писац је испод текста стављао напомене скоро о
свим коришћеним документима. То су највећим
делом изјаве избеглих их НДХ, са самих
губилишта. Избеглице су се јављале
Патријаршији Српске православне цркве у

9
Београду или Комесаријату за избеглице, којим је
руковао Тома Максимовић. Писац је користио
изјаве дате у оба места. У напомени је скоро увек
обележено има онога који даје изјаву, место одакле
је, место где је смештен у Србији, датум дате
изјаве и на крају ознака [П] или [К] према томе да
ли је изјава дата у Патријаршији или
Комесаријату. Негде недостаје неки од ових
података уз име, али се скоро увек докуменат може
наћи ради провере и употребе. Др Страњаковић је
почео да пише своју књигу 1942, док је коришћена
граћа била још архивски несређена, те зато у
напоменама и нама архивских сигнатура.
Напомињемо да је десетак напомена остало
непопуњено и да у рукопису недостају стране
Писац је свој текст касније допуњавао било
накнадно добијеним подацима са терена где су се
одвијали догађаји било из новопојављене
литературе. Ако се негде буде наишло на
неслагање између закључака др Страњаковића и
других истраживача, треба узети у обзир да је опис
страдања Срба у НДХ тек сада могућ у пуном
обиму, уз употребу све нових и нових докумената.
Вредност података о страдању Срба у НДХ
изнетих у овој књизи још већа је и због тога што
извори које је писац користио у Патријаршији и
Комесаријату за избеглице нису сачувани у
целини као настале збирке: сада је нешто у Архиву
Југославије, нешто у Архиву Србије, нешто је
остало у Патријаршији, а има их и у Архиву САНУ
итд. - увек са сумњом да су многи извори још ту и
тамо негде затурени.
У овој књизи др Страњаковића има један шири
уводни део и један још шири на крају књиге. У
првом је дат преглед настанка НДХ, преглед
прошлости њених саставних делова, са извесним
статистичким подацима. У завршном делу дата су
објашњења како је дошло до појаве идеје о
издвајању Хрватске из Југославије. У овом додатку
има запажања која привлаче пажњу и историчара и
политичара. Дата је слика збивања у току
уобличавања Бановине Хрватске 1939; али, падају у
очи извесна уопштавања и закључци са неким
политичким призвуцима који се не би могли

10
усвојити или је потребно њихово даље
преиспитивање и проверавање. У сваком случају
овај додатак је доста верна слика оног струјања
мисли, идеја, планова и разних политичких
комбиновања када се много лутало, често више
користила неистина него истина, а и играло
ватром: када је, на пример, Мачек упоредо водио
преговоре и са Београдом и са Римом, одакле је
очекивао ослобођење Хрватске (!), када се
одлучивало да се Хрватској припоје и крајеви који
кроз историју никакве везе нису имали ни са
Хрватима ни са Хрватском. Књига др
Страњаковића ако у чему и не открива суштину
ствари, ипак ће нам указати на проблеме који су се
решавали у Југославији пре пола века и више и
које и данас решавамо - споља углавном мирни,
али унутра са забрињавајућом узбурканошћу.
Јеремија Д. Митровић

11
УВОД

»Ко ће дати глави мојој воду


и очима мојим извор суза и
оплакиваћу ноћ и дан погубљење
народа мог.« Јеремија IX, 1.

Описати страдања, мучења, патње и прогоне


српског народа у Независној Држави Хрватској и
злочине Хрвата усташа, представника власти те
»слободне« усташке државе, скоро је немогуће. Ти
злочини и та зверства превазилазе све оно што би
човек могао и замислити да може један не само кул-
туран већ и полукултуран народ да учини. Таквих
примера свирепости и злочинства, извршених у то-
ликом броју као што је то учињено од стране дела
заведеног хрватског народа над српским, тешко је
наћи у историји човечанства. Сви ранији покољи и
свирепства познати у светској историји, као најезда
варвара, прогони Хришћана, најезда Татара под
Цингис-каном иТимурленком, покољ Јермена у Тур-
ској крајем прошлог века итд., и по начину како су
извршени и по броју пострадалих жртава само су
бледа слика онога што је преживео и колико је и како
страдао српски народ у Независној Држави Хрват-
ској. До сада, тј. до 4. децембра 1942. године, када
почињемо д а пишемо ову историј у страдања и патњи
српског народа од »братског« хрватског народа, за
годину и седам месеци постојања хрватске слободне
и независне државе, поклано је и убијено 500-600.000
жртава. Тачан број немогуће је сада установити, већ
ће то бити могуће тек када се рат буде окончао и када
престане да постоји та разбојничка и пљачкашка
држава, јединствен пример у светској историји. Тек
тада, на основу података који се буду прикупили са

13
самог терена, моћи ће да се установи тачан број по-
гинулих Срба, број који ће увелико превазићи на-
пред наведену цифру, пошто и сада, док пишемо ове
редове, сваког дана гине велики број Срба. Оно што
ми до сада знамо, на основу прикупљених података,
тако је језиво, страшно и ужасно да се човеку леди
крв у жилама, да сузе навиру на очи а срце просто
престаје да куца кад пимисли на муке и патње оних
невиних жртава које су само зато биле криве што су
биле Срби.
За прогон СрбаХрвати усташе су још раније изра-
дили план који је имао три фазе. У првој фази, одмах
после слома Југославије, Срби су у Независној
Држави Хрватској били изложени мањим прогони-
ма, и то од локалних хвратских и муслиманских еле-
мената. Тада још није било систематског и масовног
убијања и клања, већ су то била појединачна страда-
ња у извесним местима. У том првом периоду прога-
њање се углавном састојало у претресима српских
кућа, најчешће ноћу, хапшењу вићенијих људи, зат-
варању српских радњи, пљачкању српске имовине,
уцењивању, отпуштању Срба из службе и слично.
После тога, у другом периоду, пред Видовдан 1941.
године, почели су у већа места, где има Срба, да
долазе усташе из Загреба, међу којима је било и до-
ста емиграната. Долазило их је обично по неколико,
а у нека места и читаве чете, са тачним инструкција-
ма шта треба да раде. Одмах су се бацили на органи-
зовање усташких чета којима су прикључивали като-
лике и муслимане, грађане и сељаке места и околине.
У појединим местима усташке одреде су већ органи-
зовали мештани; многи су још за време Југославије
приступили усташком покрету. Сада се у хрватском
народу говори о тобожњим свирепостима које су
Срби вршили над Хрватима у доба Југославије.
Причало се о невероватним догађајима који су пот-
крепљивани разним фотографијама, које су на нај-
драстичнији начин приказивале тобожње свирепо-
сти Срба. На тим фотографијама обично је прикази-
ван неки Хрват у робијашком оделу како стоји из-
међу »раскомаданих делова мајке и сестре«, доказу-
јући тако »квролоштво Срба«. На тај начин стварано
је код Хрвата и муслимана нерасположење према
Србима. У исто време, пошто су издате потребне

14
инструкције, почело се са масовним прогоном и уби-
јањем Срба.
Ови покољи и убијање Срба обављани су плански,
на више места, у исто време и на сличне начине. У
варошима и већим местима похапшени су сви
виђенији Срби, везани жицом у парове и, обично
ноћу, одвођени до оближње провалије, »јаме« и ту
убијани, најчешће маљевима, који су за ту сврху
раније припремљени и бацани, често и полуживи, у
јаме.
Интересантно ј е да су ти маљеви били готово сву-
да исти, са дршком дугом око један метар. Осим ма-
љевима, усташе су Србе убијали и ножевима; једно-
ставно су их клали, као стоку. Доводили су двојицу
по двојицу до јаме и, маљем или ножем, убијали
обој ицу, каткад само ј едног од њих. Овај би се сурвао
у јаму повукавши са собом и свога живог друга. Те
јаме, на В.елебиту, у Херцеговини, Босни и другим
крајевима у којима живе Срби, типичне су безданске
провалије, каквих има врло много по читавом нашем
карсту. Пошто би поубијали једну групу људи, баца-
ли су у јаму и по коју бомбу, за сваку сигурност. О
овим ужасним покољима сведок је понеки редак
мученик, који је на готово волшебан начин успео да
се спасе. Нарочито су многоСрбаиСрпкиња, заједно
садецом, наовакав начин усташепоубијалеу јамама
на Велебиту.
Покољи су извршени најпре у варошима и већим
местима. Потом су по околним селима усташе пусти-
ле глас да ће ускоро почети општи покољ Срба. Стога
су сељаци напуштали своје домове и бежали у шуме.
Када се више сељака скупило на појединим местима,
усташе су их опкољавале и тако у масама поубијали
митраљезима, пушкама, ножевима и маљевима, или
их живе бацили у јаме.
Да би отпочеле покољ, усташе су формално ства-
рале неки повод. Тако би сами убили неког бедника,
просјака или каквог криминалца. Затим би објавили
да су га убили Срби из дотичног места, па као репре-
салије за то извршили би покољ. На другим местима
су, пак, инсценирали ноћну битку тобоже са четни-
цима, а потом је опет као казна долазио покољ Срба.
Клање и убијање Срба трајало је по 5-10 дана.
После тога је за краће време настајало затишје. У

15
време тих пауза предузимало се све да би се Срби
вратили својим домовима и своме послу. Издавани
су прогласи у којима је подвлачено да је Павелић
наредио да се убудуће ниједном поданику хрватске
државе не сме ништа догодити, ако буде лојалан и
миран. Затим су усташе усмено шириле вести да је
настао период дефинитивног мира и да нико не тре-
ба ничега да се боји. Ишло се чак дотле да су поједи-.
не усташе скидале униформе и остављале оружје.
Усташе су радиле све и свашта како би Срби, који су
побегли у шуму и на тај начин избегли покољ, пове-
ровали да је опасност прошла и вратили се својим
кућама.
На реду је трећа фаза. Одједном усташе приводе
све Србе одреда: и старо и младо, и мушко и женско.
Одузимају им кључеве од станова и радњи. Некима
саопштавају да ће их пребацити у Србију, где ће
добити имање оних Хрвата који се из Србије селе у
Хрватску. Међутим, то су биле само измишљене
приче, јер су усташе уместо у Србију слале покупље-
не Србе у разне логоре и апсане, а многе од њих су
одмах убијали. Највише их је одведено у Госпић, где
су жене и деца одвојени од одраслих мушкараца, а
потом у мањим групама или пребачени у друге лого-
ре или поубијани. Највећи број ових несретника од-
веден је тобоже »на Паг, Велебит и Јадовно«. Жене и
децу су, пак, водили по многим логорима и апсанама
док их нису сместили у Лобор град у Горњу Ријеку.
Међу свим логорима у Хрватској нарочито је чувен
логор у Јасеновцу, назван »логор смрти«, где је на
најзверскији начин поубијано на стотине хиљада
Срба.
Главни циљ усташког покрета, а према томе и
главни циљ Независне Државе Хрватске, коју су
усташе створиле и којом су управљале, несумњиво
је био: уништење свега што је српско; унижавање,
пљачкање и убијање Срба, отимање њихових мате-
ријалних добара и уништавање њихове духовне, мо-
ралне, просветне и културне тековине. На суђењу
усташким злочинцима у Загребу, јула 1947. године,
на питање државног тужиоца: каква је била сврха
ликвидације толиког броја људи у Јасеновцу, главни
кољаш Љубо Милош, бивши командант логора у Ја-
сеновцу, је рекао: »Да се уништи Српство, да се

16
униште Срби у Хрватској.« А у разговору, који је
Љубо Милош водио са Павелићем у емиграцији 1945.
године о логору Јасеновцу и ликвидацији Срба, Па-
велић му је рекао: »Главни и једини циљ Хрвата је
искористити гужве које би настале у рату да се поко-
љу сви Срби.1
Тим носиоцима државне власти у Хрватској била
је потребна невина крв толиких српских жртава, да
би задовољили свој разбојничкии зверскиинстинкт.
Главно је гесло било; у име културе и хришћанства
уништити све Србе православне вере, то »бунтов-
ничко, варварско, влашко-циганско и азијатско бал-
канско племе«. Срби православци су често под
вођством или упутствима представника католичке
цркве, свештеника и фратара, разапињани и убијани
у име Христово. Приморавани су силом и терором на
унију или прелазак у римокатоличку веру. Само што
многима ни то није помогло. Преласком у римокато-
личку веру ниједан Србин није могао заборавити
оно што је са мајчиним млеком посисао, да је на
првом месту Србин и да се то његово Српсто не може
одвојити од православља.
Стога је сасвим разумљиво што је прва и нај-
прешнија брига свих државних фактора и месних
власти Независне Државе Хрватске била како ће што
више не само нашкодити Србима него их и искоре-
нити. Све је покренуто у борбу против Српства. До-
нет је закон којим се добровољцима из ослободи-
лачких ратова 1914-18. одузима целокупно имање, а
сви који су преживели мучења пребацију се у Срби-
ју. Власти прогањају интелектуалце, истакнуте љу-
де, трговце и занатлије. Хапсе их, злостављају, мал-
третирају на разне начине, терају у логоре или уби-
јају. Над њиховом имовином постављани су у почет-
ку комесари, који о своме раду нису никоме полагали
рачуна, већ су пљачкали кад су и колико су могли.
Покрећући хиљаде породица са њихових огњишта
усташе су им дозвољавале да понесу са собом само
по 500 динара готовог новца и по 50 килограма кућев-
них ствари, да би им и то све доцније опљачкали.
Многе од ових породица прогонили су из места у
место, и за то време, услед мука и патњи, могобројни
њихови чланови подлежу смрти. Многобројне поро-
дице су завршиле у логорима пошто су претходно

17
раздвојени мужеви од жена, браћа од сестара, деца
од мајки. Одраслије девојчице и дечаке васпитавали
су у усташком духу, а млађу децу у логорима покато-
личавали. Један број породица покренутих са својих
прадедовских огњишта, пребацује се без игде ичега
у Србију.
Сви Срби чиновници одмах су отпуштени из
државне службе, а Србијанци протерани. Затварају
се православне цркве и манастири, убијају се или
интернирају и пребацују у Србију православни
свештеници. Сва црквена имања и имања хуманих,
просветних и културних српских друштава заплење-
на су у корист државе. Многе цркве и манастири су
спаљени или претворени у усташке домове или като-
личке храмове, а њихове знаменитости уништене.
Забрањена је употреба ћирилице и продаја књига
штампаних ћирилицом. У државним надлештвима и
школама не сме се више говорити и писати екавшти-
ном већ ијекавштином, али не Вуковом већ неком
новом, потпуно изопаченом и прописаном одозго.
Не сме се изговорити ниједна реч коју употребљава-
ју Срби. У томе се отишло тако далеко, да је забрање-
но учење српске историје па чак и географије Срби-
је.
Установљени су преки судови који хиљаде и хи-
љаде потпуно невиних Срба осуђуј у на смрт. Било ј е
довољно да ма ко поднесе пријаву против Србина
или Српкиње и каже како је дотично лице у време од
1918-1941. ма шта учинило на штету Хрватске или
Хрвата, па да то лице буде изведено пред преки суд
и осуђено на смрт. Уопште, измишљају се начини и
употребљавају се сва могућа средства да би се што
брже и што лакше истребили Срби у Хрватској. У
томе су нарочито предњачили усташки часници, ло-
горници, таборници, стожерници, доглавници, по-
главник и полицијско-управни органи.
Стога је сасвим разумљиво што су терор и прого-
ни над српским народом у Независној Држави
Хрватској превршили сваку меру. Српски свештени-
ци а са њима и сви они који су ма колико политички,
морално и национално нешто значили и представ-
љали у српском народу, кажњавани су, мучени и на
најсвирепији начин убијани у хрватској држави.
Стотинама хиљада најбољих синова и кћери српског

18
народа убијено је на најзверскији начин у Хрват-
ској, Далмацији, Славонији, Срему, Босни и Херце-
говини, Лики и Крбави. Српски народ је остао без
својих свештеника и са својим опљачканим, опу-
стошеним и оскрнављеним црквама. У многима од
њих, као у Глини, поклано је десетинама хиљада
Срба. У српским православним црквама престала је
да се служи света литургија. Српски народ у тим
крајевима више не крштава своју децу, нити се
венчава у црквама, а без опела сахрањује своје мртве,
јер то није допуштала Независна Држава Хрватска.
Овде треба истаћи да су Срби у време оснивања Не-
зависне Државе Хрватске, на њеној територији били
организовани у 9 епископија, са преко 1.100 цркава,
31-им манастиром и са око 800 парохијских свеште-
ника и преко 160 калуђера.
Бањалучки епископ Платон убијен је на најсвире-
пији начин. Сарајевски митрополит, седа, честита и
достојанствена старина Петар Зимоњић, и горњо-
карловачки епископ Сава Трлајић, пошто су претход-
но поднели најгнуснија понижења, и телесна и ду-
ховна, ишчезли су са. лица земље »јако дим ишчеза-
јет«. И сва настојања, и сви предузети кораци да им
се уђе у траг, остали су без успеха. Касније је у Врба-
њи нађено Платоново тело. Остале владике са тери-
торије Независне Државе Хрватске напуштале су
своја места и спасавале се бекством. У Србију је
протерано око 700 православних свештеника и 300-
400 000 српског живља. На територији Независне
Државе Хрватске нема готово ниједног српског села
ни засеока у коме ниј е био заклан већи или мањи број
људи, жена и деце. У многобројним логорима у Не-
зависној Држави Хрватској иструнуо је велики број
Срба и Српкиња, који су молили Бога да их што пре
узме и на тај начин их ослободи најгрознијих мука.
Многи су побегли да спасу животе, лутали су шума-
ма, становали по пећинама, голи и боси, и са зверима
делили преноћиште и храну, да би сачували свој
го ли живот, сво ј у народност и веру свој их праотаца.2
Да наведемо само неколико исказа оних који су
срећно преживели страдања и спасли се бекством у
Србију. Тако једна интелектуалка, студент медици-
не из Доњег Лапца, поред осталога каже: »Нема ни-
једне српске куће нити породице која није прогања-

19
на или мучена на разне начине. Многе породице су
сасвим уништене, куће попаљене а имовина подеље-
на најзаслужнијим усташама, тј. онима који су знали
мучити на најзверскији начин«.3 »Многи су затворе-
ни, многи тучени, многи опљачкани а многи убија-
ни. Мало који дан је прошао да се није пронела вест
по селу да је неко убијен или ухапшен, бијен или
опљачкан. Сваки дан нове сузе, нов плач, нови узди-
саји и бол многих мајки, жена и деце. Из дана у дан
извршавале су усташе све нова зврства и злочине
над мирним становништвом, невиним и безазленим
народом. Било је примера где су живи људи бацани
у провалије, или осакаћени и испребијани бацани у
потоке. Сваког дана је притисак био већи а муке не-
сносније и горчије«4 »Српски живаљ у овом по-
дручју је прогањан, хапшен, злостављан, испреби-
јан и, најзад, одведен и данас се не зна куда«5 »Про-
гони од стране Хрвата врше се у затварању, убијању,
сумњичењу, отмици ствари, скидању одела и обуће
са грађана насред улице и остављању људи у гаћама
и у кошуљи, скидању српске шајкаче и цепању исте
бајонетом на улици, претресању станова у свако до-
ба дана и ноћи, под извесном сумњом да се крије
комуниста или комита итд. Тако је стање постало и
нико ниједног момента није био сигуран за свој
живот«.6 »Напомињем« каже други очевидац, »да
усташе нису никога поштедили. Гонили су чак и
старце и старице преко 80 година, и инвалиде, и кља-
сте и богаље. Нарочито је било жалосно гледати ма-
лу и нејаку децу, а било их је доста«7Да усташе нису
штеделе ни децу, поткрепићемо само овим примери-
ма. »Страдања, прогона и убијања, који се врше од
стране Хрвата над читавим српским народом у Босни
и Херцеговини, нису била поштеђена ни деца у ко-
левци, ни изнемогли старци«.8 »Када је Хрватска по-
глашена независном државом онда су усташе почеле
да убијају све Србе, па и децу у колевци«9 »Одмах по
проглашењу самосталне државе, усташе су почеле
убијати и мучити Србе па су и одојчад у колевци
убијали, само ако је мушко«. Италијански новинар
Корадо Цоли износећи у једном чланку свој10 разго-
вор са једним немачким артиљеријским мајором у
вагон-ресторану између Загреба и Огулина, поред
осталог истиче да му је тај мајор рекао: »И настао је

20
покољ. Дошло је до уништења. Читаве породице, љу-
ди, жене, старци, деца, одојчад, и немоћни и болесни
уморени су по најсвирепијим кинеским методама
које се не могу замислити; не тражите да вам их
описујем, јер не желим да се тога сећам«.11
Начин на који су усташе мучиле, злостављале и
убијале Србе и како су задовољавале своје животињ-
ске, зликовачке нагоне, превазилазе све оно што
човечји мозак може замислити. У Независној
Држави Хрватској Србе су живе набијали на колац,
живе тестерисали, убијали ударцима дрвеним маље-
вима по глави, ложили им ватру на голим прсима,
пекли их живе на ватри, спаљивали живе у црквама и
кућама, бацали живе у усиј ане пећи, живе закопавали
и живим кречом посипали, поливали их кључалом
водом и тада поливено месо драли и солили, копали
живима очи, резали уши, нос, језик, свештеницима
секли бркове и браду заједно са кожом и месом одсе-
цали им полне удове и набијали им у уста, везане
конопцем око врата, за руке или око појаса, везивали
их за задњи дес камиона или аутомобила и онда
терали кола нај већим брзином, пребиј али су људима
и ноге и руке, забијали им у главе ексере, великим
ексерима закивали их за под, бацали их живе у буна-
ре и провалије и за њима бацали бомбе, разбијали им
гвозденим ћускијама главе, бацали живу децу у ва-
тру, у врелу воду, у кречане, растрзали их за ноге,
разбијали им главе о зидове, пребијали кичме о кла-
де и стене, порили ножевима мајке и из њихових
утроба вадили живу децу и набијали их на ножеве
(случај Милеве Божиновић из Стабанће).
На хиљаде лешева носиле су Сава, Драва, Дунав и
њихове притоке. Многи од њих имали су натпис:
»ПравацБеоград-Путуј краљу Петру«. У једном чам-
цу који је ухваћен на Сави била је гомила дечијих
глава и једна глава жене са натиписом: »Месо за
Јованову пијацу у Београду«. Силоване су много-
бројне жене, девојке и девојчице, мајка пред кћери-
ма, а кћери пред мајкама, а многобројне жене, девој-
ке и девојчице отпремане су у усташке логоре, да
тамо служе за блуд. Чак су силовања вршена и у
олтарима српских цркава. У петрињском срезу при-
сиљен је син да силује рођену матер. У глинској
цркви поклано је више хиљада Срба, [како се тада

21
процењивало], а у цркви у Кладуши, у самом олтару,
убијено је у групама на стотине Срба, чекићем у
главу. На стотине села је попаљено, опљачкано и
уништено, а поједини крајеви су потпуно опустели.
Да наведемо само неколико исказа очевидаца који
ће ово потврдити. »Од доласка на власт усташе су у
Босни приступиле најсвирепијем злостављању
Срба. Хапшење се свакодневно врши у масама. По
затворима Срби се стављају под најстрашнију тор-
туру. Србима се секу дланови, па се присиљавају да
лижу своју сопствену крв, која им из ране истиче,
секу им се руке и бутине, а ране им се зацељују
кухињском соли, чупају им се бркови и туку се до
изнемоглости. Скоро сви су Срби из Бихаћа одстра-
њени; или су поубијани или се налазе затворени у
кули, или негде у логору интернирани«.12 »Многим
су људима ударали ексере под нокте и у ноге, а
живим резали месо, вадили очи, секли усне, нос и
натеривали их да пасу траву, а свештеницима поли-
вали браду бензином и палили«.13 »Људе су живе
бацали у провалију, Истинит је случај да су некима
живим чупали језик, секли комад по комад руке и
мучили их на тај начин до последњег знака живо-
та«.14 »Хрватски бандити Павелићеви, уз помоћ
злочинаца усташа, те нове аријевске расе и језуита,
порушили су нам цркве, побили свештенике и нај-
виђеније људе. Србе су живе набијали на колац и
распињали на крст, вадили очи, секли нос, уши, је-
зик, трпали им земљу у уста, посипали их кључалом
водом, гулили кожу са њих, пребијали им и руке и
ноге, секли им прсте и месо и нагонили их да једу
своје месо и да пију своју крв. Спаљивали су живе
људе и цела села са становништвом у кућама, а
наишли смо на стотине убијених и живих закопаних
после мучења, чије племените остатке разносе пси и
гаврани. По долинама, шумама и пољима босанским
беле се оглодане лобање и кости браће наше. Наила-
зили смо на бурад пуну крви људске, над којима су
клане жртве. Наилазили смо на собе и подруме чији
су зидови упрскани људском крвљу, а по таваницама
у гуњевима налазили смо главе и комаде тела наших
мученика. По многим кућама у угловима плачу неви-
не жртве најодвратнијих злочина, или се лудачки
смеју. То су сестре наше, силоване од криминалних

22
типова који су бранили некакву измишљену хрват-
ску државу. Пролазимо кроз опустошена села, прола-
зимо између попаљених кућа и насеља. Прилазе нам
жене и деца побијених мученика и моле нас да им
спасемо голи живот. Голотиња и глад, страх и немоћ
ујединили су се да сатру овај народ после бандит-
ског терора и нечувеног пљачкања хрватске војске и
усташа.15
Чиме се могу објаснити овакви поступци Хрвата
усташа? Да ли по први пут Хрвати овако поступају?
Јесу ли жртве заиста толико скривиле да су за-
служиле такву казну? Ако погледамо дубље у хрват-
ску прошлост, лако ћемо наћи објашњење. Нису они
сад први пут тако поступали према »браћи« Србима,
нити је такав њихов поступак био изузетак. Тако су
они, по правилу, поступали према свакоме кога су
огласили за свога противника или за свога неприја-
теља. То је урођени животињски инстинкт кога се
они нису могли никако ослободити. Какви су били у
прошлости, такви су се показали у садашњости, а
такви ће несумњиво остати и у будућности. Ни хиља-
дугодишња култура, којом се стално размећу, ни за-
падна европска цивилизација о којој са поносом го-
воре истичући да јој припадају, нису могле истисну-
ти онај урођени, бестијални, дивљачки инстинкт,
који са поносом чувају, негују и усавршавају само
најпримитивнија, дивља, људождерска племена. Оп-
туживање Хрвата због њиховог дивљачког и злочин-
ског поступка према политичком противнику или не-
пријатељу чуло се чешће у прошлости. Овде ћемо
само навести оптужбе које су подигли против њих не
»некултурни Срби« како их они називају, већ култур-
ни западни народи: Немци и Французи, њихови
књижевници и научници. Велики немачки књижев-
ник Шилер овако приказује поступање Хрвата према
Немцима у тридесетогодишњем рату у XVII веку:
»Тек што је почело ово убијање, пошто се отворише
и остале капије, сва коњица и стране банде Хрвата
беху пуштене да се слободно крећу по несретном
граду (Магдебургу). Почели су призори дављења и
убијања за које историја и песништво нема приме-
ра-упоређења. Ни невино детињство, ни беспомоћна
старост, ни младост, ни пол, ни положај, ни лепота
нису могли да утишају бес победиоца . . . Хрвати су

23
се задовољавали да бацају децу у ватру (пламен) . . .
Тек што су ови (Саксонци) доспели у неред (у бици
код Лајпцига 1631, год.) бацали су се Хрвати у пљачку
а гласници су послати у Минхен и Беч да објаве вест
о победи«16
Француз Шарл Сењобос наводи да су у овоме исто-
ме рату »Хрвати своје заробљенике давали псима да
их растргну и поједу метали их на нишан и гађали
их из пушака, или им сипали у уста растопљено оло-
во«.17 А зверски поступци према Србима понављали
су се више пута у прошлости пре 1941. године. Да
наведемо овде само догађај који се одиграо 16. апри-
ла 1936. у Керестинцу и селу Ракитје, где је на зврски
нанчин убијено 9 Срба и 2 Хрвата, који су били при-
јатељи Срба, од хрватске руке. Убијени су били не-
вини, јер оптужбе, подигнуте против њих, биле су
неистините. У убиству је учествовала маса народа:
мушко и женско, мало и велико. Настрадали су у
правом смислу линчовани. На њима је било око »300
озледа и то коцима, крамповима, сјекирама: оштри-
цом и ушицом, од сачми - кугли - испаљених из ло-
вачких пушака«. Међу убијенима је билаиженаКата
Бута са петнаестогодишњом кћерком.. »Све озлиједе
су биле по глави и горњем дијелу тјела. Најгоре је
страдла Ката; она је добила тешке озлиједе по глави
и лицу. Лице јој је било потпуно изнакажено, покри-
вено модрицама, кћерка јој је убијена коцем по гла-
ви. Сви остали убијени су на сличан начин. Благоје-
вић Алекса, стар 33 године из Тузле убијен је крам-
пом, тако да су му пробијене груди и срце«.1®
Ова ужасна зверства и недела Хрвата усташа над
Србима запрепастила су и Немце и Италијане. Немце
је ово подсећало на тридесетогодишњи рат, од којег
се, због дивљачког поступања Хрвата, код њих очува-
ла изрека: »Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата«.
Немци у Срему са гнушењем говоре о овим
нечовечним хрватским поступцима. Многи Италија-
ни и Немци фотографисали су велики број ових
ужасних покоља и других недела. Један Италијан
фотографисао је један суд са тридесет и једним и по
килограмом ископаних српских очију, а други је фо-
тографисао Хрвата усташу са огрлицом од наниза-
них српских очију а његовог брата, који је дошао у
Дубровник, са два ћердана од одрезаних српских је-

24
зика.19 Када је италијански новинар Малапорте по
други пут, августа 1941. године, посетио Павелића у
његовом кабинету у једној згради у Старом граду
»на писаћем столу, десно од Поглавника«, стајала је
једна корпа од врбова прућа, пуна људских очију.
Корпа није била поклопљена и италијанском нови-
нару се на први поглед учинило да се у њој налазе
морске каменице-остриге без шкољке. Стога запита
Павелића: »Ово су каменице из Далмације?« Поглав-
ник учини покрет руком, по диже боље поклопац кор-
пе и са подсмехом, својим добрим (благим) подсме-
хом, рече ми: »Ово је дар верних мојих усташа; ово
су двадесет кила човечјих очију.«20 Никола Вучић из
села Вучића код Огулина говорећи о усташким
злочинима каже: »У једној просторији после једног
крвавог усташког покоља нашао сам сложене људске
лешеве, а у углу видео велику гомилу љзебских очију.
Усташа Фрања Павичић ми је рекао да за свако око
које усташе изваде својим жртвама огулински жуп-
ник свештеник Иван Микан плаћа 10 динара.21
Нарочито треба још сагнушањем и ужасом истаћи
да су у овим злочинствима над невиним српским
становништвом у Независној Држави Хрватској ак-
тивно суделовали многи представници католичке
цркве, свештеници, фратари и католичка младеж. Је-
дан број католичких свештеника и фратара постали
су часницима усташких организација: логорници,
таборници и стожерници, и као такви одобравали,
наређивали и сами мучили и клали Србе. Чак ни
црквени великодостојници, бискупи и надбискуп у
почетку не дигоше свој глас против оваквог злико-
вачког рада њихових потчињених. А за принудно
католичење српског живља још већа одговорност па-
да на високи клер католичке цркве у Хрватској, који
је у неку руку помагао рад својих потчињених на
томе послу.1234

1 »Иолитика« 14. V II1947. бр. 12947


2 Видети писмо др Радаковића, адвоката из Загреба др Прибиславу Грисо-
гоно од 6. априла 1942. године.
3 Милица Медић, студент медицине из Доњег Лапца, 3. јула 1941. год. у
Београду - Патријаршија.
4 Душан Брајић из Перушића 15. јула 1941. год. саслушање у Комесаријату
за избеглице.

25
5 Јереј Миле Милошевић, парох из Великог Радића, срез Босанске Крупа, у
Београду 30. августа 1941. [П])
6 Сретен Грујичић, свештеник, бањски крај Пријепоља, 27. априла 1942. год.
у Јошаничкој Бањи. (Патријаришија)
7 Груја Половина, месар из Бихаћа, у Београду 5. VIII 1941. год. ([К] за
избеглице)
8 ЈосифБагдановић, свештеник изПраче, срез Рогатица, 1. IX 1941. године у
Ужицу[П])
9 Петар Штатић са још пет својих другова изБеле Лозе, срез Нашице, 31. XII
1941. године у манастиру Јошаници [П])
10 Савка Пувача из села Петровца, срез Подравска Слатина и Ана Павковић
из села Александровца, срез Славонска Пожега, 1 ,11942. године у манасти-
ру Јошаници [П])
11 Корадо Цоли, шетња око границе. Птичице Грачаца. Поучан разговор у
вагон-ресторану између Загреба и Огулина са једним немачким артиљериј-
ским мајором »II Кез(о с1е1 СагНпоу оЈ 18. 5ер1етћга 1941. цос1.
12 Божица Букић, из Бихаћа у Београду 28. VII 1941. год (Комесаријат за
избеглице)
13 Јанко С. Бјегсђ лић, свештеник из среза кореничког, 26. V II1941. године
[П])
14 Тома М. Алексић, свештеник из села Дољани, срез Оточац, у Београду 30.
X II1941. године [П])
15 Јездимир Дангић, потпуковник, Романија, горски штаб 2. IX 1941. год.
Команданту четничких одреда Дражи Михаиловићу, пуковнику [П])
16 Изостала белешка.
17 Шарл Сењобос, Историја образованости, књига II, Средњи и нови век.
Београд 1910,335.18920
18 »Јутарњи лист« Загреб 18. и 19. април 1936. и »Новости«, Загреб 18. и 19.
април 1933. године.
19 Писмо једногаХрвата др Степинцу Алојзију, надбискупу, Земун,8.11942.
године [П]
20 Изостала белешка
21 »Политика« 18. VIII 1948. год.

26
ГЛАВАI

ПОСТАНАК НЕЗАВИСНЕ
ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ

а/ Слом Југославије
Многобројни су узроци онако брзог слома Југо-
славиј е и расула ј угословенске вој ске. Али несумњи-
во један од најглавнијих био је подло издајство ско-
ро целокупног хрватског часништва, од редова па до
генерала. Сви су они последњих година свесно пот-
копавали темеље Југославије и припремали онако
брзо и катастрофално расуло југословенских војних
јединица. Иако са положеном заклетвом краљу и Ју-
гославији, велики број Хрвата војника, подофицира
и официра југословенске војске, ступио је у тајне
усташке организације, примивши на себе задатак да
свуда и сваком приликом ради на распаду југосло-
венске државе.
Овде нећемо износити све узроке слома Југосла-
вије, јер то није наш задатак, већ ћемо се задржати
само на томе шта су и колико урадили Хравати да до
тог слома дође. Тешко је наћи сличан пример у исто-
рији других народа; нема народа који је свесније и
марљивије радио на рушењу своје рођене државе и
био у служби неприј атеља, као што ј е овом приликом
случај код Хрвата. Многобројни су примери из којих
се јасно види шта је хрватски официрски и подофи-
цирски кор урадио на рушењу Југославије. Таквим
својим радом они су се поносили, и од првога дана
оснивања НДХ, чим им се дала прилика, то свуда
истицали, јер им је то била најбоља препорука за
напредовање и добијање нових звања и разних дру-
гих повластица. Не треба ићи далеко, већ само пре-
гледати сву штампу која.је у Хрватској излазила од
10. априла 1941. до 1945. године и у њој ће се наћи море
по датака шта ј е све ко од Хрвата урадио на из дај ству
и рушењу Југославије. То је постигнуто шпију-
нажомувојсции државној управи, развијањемдефе-
27
тизма, часним и достојним улогама синова једнога
народа са »хиљадугодишњом културом«. Ми ћемо
овде навести само неколико цитата из чланка Анте
Оршанића »Улога Хрвата у слому балканске фрон-
те«, објављеном у часопису »Хрватска смотра«. У
поглављу »Положај Хрвата у бившој југословенској
војсци«, Оршанић нарочито истиче да су »најјачу,
најједноставнију и најкомпактнију групу у југосло-
венској војсци сачињавали Хрвати«, и да су они како
у техничким родовима војске тако и у »организацио-
ном и административном ланцу имали све карике и
конце у својим рукама«. Стога је улога Хрвата била
веома значајна и одговорна у »слому балканске
фронте«, јер је њима била додељена »она унутарња,
револуционарна, рушилачка улога, коју су они
извршили до крајњих граница са чашћу и поносом«.
Та њихова унутрашња рушилачка улога била је у
томе »да у току борбе и слома није ништа било у реду,
ништа било на месту, и у право вријеме, ништа
спремљено и отпремљено у прави час, ништа пуцало
у праве циљеве, ништа ишло како треба и ништа
извјешћивало како треба«... »Тако су и сада у овоме
рату сви Хрвати као један отказивали послушност,
неизвршавали наредбе, ометали везу, ширили пани-
ку, нетачно гађали, онеспособљавали тенкове, ауто-
мобиле, авионе и топове те остала машинска оруђа
за борбу, разоружавали србијанске распуштене и
дивљачке масе. Једном ријечи, у свим овим ратовима
можда једини који су најјединственије и као по ко-
манди срушили и сломили балканску фронту исто
онако брзо, изнутра- као што су јеНијемци јошбрже
сломили и срушили извана - били су Хрвати«.
Орашанић даље наводи неколико примера таквог ра-
да, па каже: »У самом рату било је управо неописивих
и многобројних примјера саботаже и дефетизма од
стране Хрвата у бившој југословенској војсци. Тако
на примјер, према исказу једног телефонисте, на
упит неке врховне команде из Београда какви то
авиони крећу према Београду, телефониста Хрват
јавља да некакви иду, али чини се да су »наши«, иако
су недалеко од њега ти исти авиони били бомбарди-
рали некакве војне објекте. На другом једном мјесту
неки војни телефонисти - Хрвати мјесто да су јавили
заповједи и наредбе војних команди, били су

28
укопчавали радио Велебит и слушали усташке еми-
сије. Неки се опет на позиве виших команди нијесу
уопће јављали. Један веома »поверљиви« Хрват ку-
рир носећи вјести од армије к армији једноставно је
са свим тим »поверљивим« материјалом отишао
кући. На једној веома важној жељезничкој раскрсни-
ци командант натпоручник, Хрват, бацио је сва на-
ређења у ватру и упуте, и у својој ревности одржава-
ња реда и отпошиљања војних транспората дотле17
догурао да се на колодвору сручило око десетак вла-
кова крцатих војницима који нијесу знали камо тре-
ба да иду, док се на концу конца не знајући шта ће и
куда ће, нијесу једноставно разишли својим кућама.
У току рата, углавном, Хрвати остављали су понтоне
покрај пута и уз пут напуштали чете. . . Са аеродро-
мима је опће позната ствар. У неђељу, на Цвијетни-
цу, ишло ј е како тако, али до великог уторка већ се све
распрштало. Хрвати техничари, механичари као и
остала послуга напустили су аеродроме. Па и што се
тиче артиљерије и она је заслугом Хрвата отказала
на свим одбрамбеним линијама балканске Фронте, а
највише на линији Нишава-Колубара-Брегалница-
Струма-Вардар. Отказала су топовска ждријела
испод хрватскијех руку и све је кренуло наопако. На
тој одбрамбеној линији - заслугом Хрвата све је пу-
цало у празно, а оно, пак, што није пуцало, то је
побацало затвараче, искварило справе за циљеве, па
затим или побјегло или се предало«.
Познато је врло добро да је одзив Хрвата у војску
и пре рата а нарочито за време рата био слаб.
Оршанић жели да то нарочито подвуче и каже. »Још
пре самог почетка рата одзив Хрвата, углавном
пјешачства, спао је на свега 30-40%. Остали су или
остајали код куће, или бјежали по шумама, или одла-
зили у друга мјеста, нпр. рођацима у госте, или се
возикали влаковима тамо амо као »дивљи путници«,
тражећи своје команде«. Ради свега тога писац каже:
»И заиста Србијанци, иако никада не бијаху искрени,
и у праву, када се говорило о Хрватима овај пут су
имали право, Хрвати их заиста удесише. И не само
њих, него уопће целокупну фронту«. Желећи на кра-
ју да сумира све оно велико и крупно што су Хрвати
учинили у погледу издајства југословенске војске и
слома балканског фронта, Оршанић наставља:

29
»Хрвати су рушили и срушили југоисточну односно
балканску фронту, изнутра. И баш због тога улога
Хрвата у разбијању бивше југословенске војске и
слому балканске фронте још је значајнија и заслуге
јоште веће . . . И док су многи остали дошли после
Ниј емаца и Хрвата, кад ј е било све готово, Хрвати су
у току рата активном борбом острага, а Нијемци
спреда, ломили и коначно сломили Југославију и по
томе свеукупну југоисточну и балканску фронту.
Због тога је улога Хрвата »најузвишенија«, најза-
виднија, најзначајнија и најзаслужнија. И због тога
Хрвати више него сви остали, искључивши Нијемце,
могу бити поносни, да су своју улогу у слому балкан-
ске фронте извели у духу традиција хрватских вој-
ничких подвига и у савезу са њемачком војском
извршили свој војнички посао у слому балканске
фронте онако како су то од Хрвата очекивали они с
којима су се Хрвати још у прошлом свјетском рату
раме уз раме борили и гинули на истим барикадама,
на истим фронтовима, а против истих непријатеља«.
Свој чланак Оршанић завршава овим речима: »Иако
мален народ, али са својим заиста великим улогама
и великим дјелима у слому балканске фронте, које су
Хрвате стајале тешких и крвавих жртава у заједници
с великим њемачким народом, и још већим улогама
и дјелима њемачке војске у слому балканске фронте.
Нијемци и Хрвати раме уз раме сломили су прво
Југославију, а тиме и балканску фронту у овоме рату,
када им већ није било могуће да ту балканску фронту
раме уз раме сломе још у прошлом рату. С обостра-
ним великим и значајним улогама између свих оста-
лих народа, који су судјеловали у слому балканске
фронте, Нијемци и Хрвати учинили су велико дјело.
Сломом Југославије сломљен је, после Енглеза, нај-
задртији, најупорнији, најтврдоглавији и најкрво-
лочнији Версајац на Балкану, те остварена НДХ, а
сломом Југвславије и Грчке, тј. балканске фронте
сломљен ј е версаљски Балкан, и тиме великом заслу-
гом Хрвата, а још већом заслугом Нијемаца, и овај
дио старе версајске Европе сведен је и уклопљен у
нови и антиверсајски дух реда и рада, те среће и
благостања«1.
А како су Хрвати схватили долазак немачке војске
у Хрватску, нека нам најбоље покаже ова вест дата

30
преко загребачког радија 11. априла 1941. године у 16
часова и 30 минута, а који се у то доба налази још у
рукама Мачекових људи. »Цјењени грађани града
Загреба! Долази нам савезничка немачка војска.
Искитите прозоре на својим кућама. Жене и дјевојке
цвијећем у рукама дочекајте савезничку војску. Бу-
дите јој при руци у сваком моменту!
Хрватски народ диљем Хрватске нека се одмах
обрати на жупске уреде, где ће добити упуства шта
ће даље радити«. Дакле, све ј е било спремно и жупски
уреди су још за постојања Југославије добили упут-
ства како да саветују народ шта у таквом моменту да
ради.
Стога је сасвим разумљиво што се после првог
напада немачких авиона на Београд, 6. априла 1941.
године, Павелић обратио Хрватским војницима по-
зивом: »Одстраните српске часнике, употребите
пушке против оних који су заробили хрватски народ,
обешчастили све хрватске светиње, те запосјели
хрватско огњиште и хрватску земљу. То вам је света
дужност, Хрвати војници, католици и муслимани.2
А уочи прогласаНДХПавелић се обраћаХрватима
поручујући им да се спреме за дочек Немачке и ита-
лијанске војске. У свомепрогласуПавелићпоручује:
»Дочекајте свагђе и свагда храбре војнике наших
пријатеља и заштитимо се весељем, с одушевљењем,
поштовањем и братском љубављу. Окитите куће
хрватским тробојницама и знаковима пријатељских
народа и војске. Сви војници знаду да пролазе кроз
пријатељске земље, па нека се и на лицу мјеста по-
свједоче, да су их Хрвати у хрватским земљама при-
мили онако братски и са љубављу, како то учинити
знаду, само честити, захвални и вјерна срца хрват-
ског народа. С њима долазе у твоју средину, хрватски
народе, са пушком у руци, храбро се борећи и твоји
синови, долазе и хрватска усташка војска«.3
И верни и послушни хрватски народ одазвао се
позиву својих вођа. У свим већим местима, а на-
рочито у Загребу, немачка војска је дочекана са нај-
већим весељем и одушевљењем; варош је била
окићена и украшена, а официри и војници немачке
војске били су обасути цвећем и венцима и одушев-
љено поздрављени.4 Читав дочек је снимљен и филм
је приказиван од 1941. до 1944. године у Хрватској и

31
у њеним савезничким земљама: Немачкој, Италији,
Аустрији, Румунији, Бугарској, Мађарској, Шпани-
ји, и Холандији. Кад су 17. априла 1941. године у
Дубровник ушле немачке и италијанске окупаторске
војне јединице »Хрватски народ их је дочекао
одушевљено«.5 У Љубији у Босни »лијеп дио мусли-
мана и Хрвата раздрагана су срца са букетима цви-
јећа и са хрватским заставицама дочекали мрскога
Швабу«.6 У Прњавору, у Босни, окупацијом је »код
Хрвата и муслимана завладала велика радост«.7 »У
Дубици, сами мјештани Хрвати јавили су се добро-
вољно у службу општинске управе и са одушевље-
њем дочекивали, уз истицање хрватских застава, не-
мачке одреде војске«.8

б) Проглас Независне Државе Хрватске


У четвртак, 10. априла у 5 часова после подне Слав-
ко Кватерник, некадашњи пуковник југословенске
војске, прогласио је у Загребу, у име Павелића НДХ.
Истога дана и Павелић је из иностранства, преко
радија, објавио исту вест, а после неколико дана, са
великим бројем својих сарадника, дошао је у Загреб.
Павелић ј е одмах по до ласку образовао владу и преко
радија обавестио о њој хрватску јавност. Интересан-
тно ј е истаћи да се Павелић у том свом првом говору
обратио нарочито муслиманима у Босни и Херцего-
вини, називајући их »цвијетом хрватског народа«, а
Босну у којој живе муслимани »срцем хрватске
државе« без које Хрватској нема живота. Ласкајући
муслиманимаПавелићјеишаозатимдаихштовише
веже за себе и изазове против Срба.
Прогласом НДХ, хрватске масе и интелигенција
били су одушевљени до лудила. Свуда су истакнуте
хрватске заставе, »а руља народа - наоружаних од
детета до старца - бесомучно је урлала и драла се
певајући и кличући Павелићу и слободној Хрват-
ској, а грдећи све што је српско«9. Одмах је не мали
број Хрвата, без обзира ког је сталежа и положаја
био, узео пушке и стао да уништава све што је под-
сећало на југословенску државу. А они Хрвати који
су се налазили у југословенској војсци, већ сутрадан
по прогласу НДХ, са потпуном војничком унифор-

32
мом, опремом и оружјем, одбацивши само знаке ју-
гословенске војске, враћали су се кућама, објављу-
јући свуда да је проглашена НДХ и да је рат готов.10
Међутим, у оним војним јединицама које су биле
састављене већином од Хрвата одмах су избиле по-
буне.
Велики део хрватског народа схватио је оснивање
НДХ као прилику за обрачунавање са свима ом-
раженицима, на првом месту са Србима. Стога је од
првог дана почело хапшење и прогањање Срба и
уништавање свега што носи српско обележје. У па-
крачком срезу одмах после 6. априла, а нарочито по-
сле проглашења независне државе, на српским
кућама су осванули натписи: »Бјежте, Срби, долази
Павелић (ЖАП)«, »Србе на врбе, свиње преко Дрине
(ЖАП)«.11 На дан проглса НДХ маса Хрвата у Вуко-
вару манифестујући своје одушевљење демонстри-
рањем против Срба, дошла је пред споменик краља
Александра I, ујединитеља и срушила га. Скинула је
краљеву бисту и главу окренула ка земљи урлајући
»нека са напасе цигански и влашки краљ«.12У Босан-
ском Броду наоружане групе железничара Хрвата
напале су 11. априла југословенске службенике. »На
све стране зачула се пуцњава из пушака, а Хрвати
франковци почели су ликовати, скупљати се у веће
групе и наоружавати«.13 Један одред хрватских вој-
ника, који је дошао у Зворник, прошао је у теретном
аутомобилу кроз Дрињачу са једном великом и више
мањих хрватских застава, дерући се из свег гласа:
»Живела Независна Држава Хрватска, доле Србија,
живео хрватски народ, доле Власи«.14Чим је у Загре-
бу проглашена НДХ представници свих хрватских
странака, без обзира на своје програме и идеологију,
биле су на окупу. Заједнички су преузимали власт,
самоуправну, управну и административну, од
бивших шефова српско-југословенске оријентације,
ако их је било, и успостављали одмах организацију
своје власти.15 У Брчком је на сам дан прогласа НДХ
10. априла, увече, у хрватском дому одржана конфе-
ренција Хрвата и муслимана са припадницима оста-
лих народности, без Срба. Било је 5 говорника, али
ј е нај запажениј и, пун мржње против Срба, био говор
др Абдулаха Буковца, лекара. У говору је харангира-
на мржња против Срба и њихових тобожњих

33
»злочина«, почињених над Хрватима и муслимани-
ма.16
У појединим местима, због Немаца који су се ту
налазили, Хрвати нису одмах могли јавно да покажу
изразе одушевљења због стварања своје независне
државе и мржње према Србима. У селу Бојни, срез
Цазин, дошла је једна група усташа међу којима је
било највише муслимана. Њу је предводио, јашући
на коњу, бивши жандармеријски наредник Мартин
Пол игер. Усташе су на сав глас певале или боље рећи
урлале:
»Краљу Петре, курвин сине, нема више југовине,
Краљу Петре, ти си мало дете, сад вас секу наше
бајонете,
Павелићу дај нам два-три метка да убијемо краља
Петра,
Павелићу, Павелићу, цветала ти рука што с’ убио
српскога хајдука«.
Затим су зашли по свим српским кућама и оп-
љачкали жито, кукуруз, суво месо, сланину, ракију и
остао што им се свидело, остављајући незнатну ко-
личину сопственицима. Одузету храну сабирали су
пред кућу Јоже Мудринића. Ту су пекли јагањце, пи-
ли и веселили се. Затим су Мудринића убили пред
самом његовом кућом, свукли га голог и обесили га.
Ту је остао да виси пуна три дана, а веселе и пијане
усташе боли су га вилама.17
Оно мало Хрвата што није одмах учествовало у
радосним манифестацијама и демонстрирању про-
тив Срба, чинило је то својим пасивним држањем.
Они су избегавали сваки сусрет са Србима, па и са
онима са којима су некад били у пријатељству.
У великом делу Хрватске догађаји од 10. априла
затекли су Хрвате потпуно спремне и организоване.
То се види најбоље и по томе што су одмах заузели
све путеве и раскрснице, сачекивали Србе војнике,
»разоружавали их и са њих скидали војничко одело
и осталу спрему, остављајући их често у самом руб-
љу.« Таквих је примера било много. У грачачком
срезу Хрвати су, између остлаог, ишли по Грачацу и
суседним селима, натеривали Србе да истичу хрват-
ске заставе и тукли их.18 Наши официри причали су
у Јајцу 11. априла »да су у Хрватској имали губитака,
јер је хрватско грађанство, нарочито у Сиску, одази-

34
вајући се Павелићевим упутствима из иностранства,
пуцало на војнике и официре Србе који нису хтели
положити оружје«.19 У срезу приједорском »Хрвати
и муслимани пресретали су Србе војнике и отимали
им оружје, одело, новац и све остало од вредности«.
Стога су Срби војници, који су се враћали кућама,
морали да се крећу шумским стазама и српским сели-
ма незапоседнутим од усташа, заобилазећи градове,
»лутајући по неколико дана пешице да би стигли
својим кућама«.20»Одмах, почетком повлачења са бо-
јишта у области Драве било је безброј испада хрват-
ских екстремиста и јавне претње да се униште сва
српска насеља и да се Хрватска ослободи туђина«21
У Брчком су исто тако Хрвати разоружавали »поједи-
не групе југословенске војске која се повлачила из
Славоније у Босну. Почели су пуцати на саму вој-
ску«.22 Није прошло ни неколико дана од почетка
рата а кроз Сански Мост почели су »пролазити разо-
ружани наши војници«.23 На дан Проглашења неза-
висне Хрватске, по наредби команданта, Хрвата, кре-
нула је 67-ма пољска болница из Велике Млаке за
Карловац. Пошто су се официри, који су били на
дужности у болници, изненада некуд разишли, ко-
мандант је преко наредника-водника наредио да
болницу води болнички свештеник Михајло Котља-
ревски »у правцу Велике Горице, где се водила борба
између југословенских трупа у одступању и хрват-
ских усташа. Међутим, кад је транспорт кренуо,
дошао је командант и наредио да се кола окрену
натраг, да све ствари истоваримо и предамо у мага-
цин, а сам командант скинуо је еполете и бацио их.
Дошавши у село дознао сам да Хрвати у знак радости
спремају покољ свих православних војника који су
се задржали у томе селу. Стога сам одмах обавестио
сву нашу браћу и сам се кренуо из Уштице у Велику
Горицу. На све стране чули смо пуцњаву и сваког
часа нас је вребала смрт. На крају вароши у Великој
Горици видео сам више цивила са пушкама, једни
задржавају пролазнике, а други вуку неке вреће и
ствари, сигурно из војних слагалишта. Ту нас је јед-
на патрола ухапсила, затворила у градско поглавар-
ство где смо били претрешени и остављени да
ноћимо на голом поду, заједно са многобројним вој-
ницима југословенске војске. Интервенцијом неких

35
официра сутрадан смо пуштени да доручкујемо и ја
сам ту прилику искористио да изађем из вароши у
правцу Сиска. Тако сам прешао пут од Велике Горице
до Живаје. Нарочито је било незгодно код Туропо-
ља, Сиска и Суње, где су усташе непрестано пуцале
и вршиле прегледе ствари и докумената«.24 Поред
већ раније организованих усташа, одмах по про-
глашењу НДХ у усташке редове су уписивани сви
који се пријаве. За тај пријем никаквог критеријума
није било; изгледа да је једино било важно да је
дотични што више задојен мржњом према Србима и
свему што носи српско обележје. У усташе примају
се сви без обзира на народност, изузев Срба, јер
главна оштрица је уперена баш на Србе. Интелек-
туалци су похрлили у усташке редове, сматрајући да
је то она њихова слободна обећана и НДХ, о којој су
јој 22 године говориле вође хрватског народа и сви
остали политичари било којој странци да су припа-
дали. А руља и прост свет јатомице је ступао у
усташке редове да би, предвођени интелектуалцима,
пљачком дошли до средстава за живот и обогатили
се, а убиствима и разним другим злочиначким дели-
ма задовољили своје злочиначке пожуде и сади-
стичке прохтеве. »У усташке редове у столачком сре-
зу ступили су домаћи муслимани, а мањи део били су
Цигани и Хрвати, јер је њих и најмањи број у овоме
срезу. Усташе су одмах почеле прогодити Србе из
Стоца и околине. Најпре су наредили Србима
мушкарцима да се не смеју удаљавати из места те да
се морају сваки дан два пута пријављивати у
усташком стану. Било је забрањено Србима да се
састају«.25 Одмах се приступа организацији хрват-
ског усташког покрета по свим селима, општинама и
срезовима. У срезовима се оснивај у логори, у општи-
нама табори а у селима ројеви. Те организације узи-
мају потпуну власт у своје руке и наоружавају цело-
купно мушко становништво, тако да су оружје носи-
ли и дечаци од 15-16 година, који су у поступцима
према Србима били најзверскији и најкрволични-
ји.26 За Србе није било ни личне ни имовне безбед-
ности, а сваки усташа, или њихов присталица, могао
је Србина опљачкати и убити. Уколико би се у томе
више истакао, утолико је уживао веће поверење сво-
јих претпостављених и добјао разне награде.

36
в) Које су земље ушле у састав НДХ и чије су оне
историјски и етнографски статистичке
У састав НДХ ушле су следеће покрајине: Срем,
Босна, Херцеговина, Далмација (изузев онога дела
који су запосели Италијани), Хрватска (у коју
урачунавамо Лику, Крбаву и Банију) и Славониј а. Од
свих ових покрајина, узимајући у обзир њихову
историјску прошлост и етнографски састав, само је
Хрватска (без Лике, Крбаве иБаније), један део Дал-
мације и западни део Славоније неоспорно хрватска
територија. Босна, Херцеговина, јужна Далмација и
Срем и историјски и етнографски припадају Срби-
ма, док источна Славонија, Крбава, Лика, Банија и
ј едан део северне Далмациј е етнографски припадај у
Србима, што ће се најбоље видети из овде изложених
историјских и статистичких података.1
Почнимо с Босном. Босна је у X и XI веку са малим
изузецима била саставни део Србије, нарочито за
време рашког жупана Часлава (930-961) и српског
зетског краља Бодина (1081-1101). Тек после Бодино-
ве смрти средњовековна Србија поделила се у две
српске области, Рашку и Босну, и ова друга се, у
политичком и црквеном погледу, почела да удаљава
од Рашке, док није 113.6. године дошла под власт
Мађара. Међутим, њу и доцније често називају Срби-
ј ом. Т ако у ј едном папском акту из 1188. го дине поми-
ње се »српска држава, то јест Босна« Ке§пит батНа,
диос! е81 Вобпа.1а И доцније у неколико махова у пап-
ским актима Босна се назива Србијом. Пред сам пад
Босне у турско ропство, 1450. године, у једном свом
акту, говорећи о католичкој цркви у Босни, папа, из-
међу осталог, каже: »у покрајиниБосни, то јестСрби-
ји« (т, ргоутаа Возпа 81Уе билча). То називање Босне
Србијом задржало се и после пада Босне по Турке.
Тако су у једном акту Луке Хорвата од 1521. године
каже за град Јајце да је у Србији ( т 1а 8 е т ) .2/А
Секретар француског посланства који је 1547. го-
дине дошао из Дубровника преко Требиња у Фочу,
каже да је Фоча у области Србије (ра1з Не 1е бегШа)3.
Босански краљеви у својим повељама и другим акти-
ма називају себе потомцима и наследницима госпо-
де српске, рашке и босанске, и понекад само господе

37
српске. Тако најмоћнији босански краљТвртко I, ко-
ји се 1377. године крунисао у Милешеви на гробу
највећег српског светитеља св. Саве, каже у својој
повељи од 10. априла 1378.« . . . Потом же Господу
мојему Богу сподобљшу ме наследовати престол мо-
јих прародитељ, господе србске«4. Па и други босан-
ски владари после Твртка говоре слично овоме.5 Ов-
де треба истаћи да су пред пад Србије у турско роп-
ство 1459. године, Босна и Србија покушале да се
уједине. У том циљу последњи босански краљ Сте-
ван Томашевић оженио се Јеленом, кћерком послед-
њег српског деспота Лазара Бранковића и наследио
престо српских смедеревских деспота. Међутим, не-
ма нигде помена, за време самосталности Хрватске у
средњем веку, да су Хрватиу знатнијој мери утицали
на Босну у политичком или културном погледу.6
И у историјским изворима скоро увек се тврди да
су становници Босне Срби. Године 882. забележено
је у Ајихардовом летопису како је посавски владалац
Људевит, под притиском франачке војске, која је
дошла из Италије, морао да напусти свој град Сисак
и да побегне Србима у Босну.7 Византијски цар Кон-
стантин Порфирогенит писао је око 950. године да су
предели југоисточно од Цетине и североисточно од
Ливна били у то доба граничне области између
Хрватске и Србије.8Босански владари и други вели-
каши, готово увек, за све време босанске државне
самосталности, називају свој народ Србима. Тако
Матија Нинослав (1232-1252), који је узгред буди
речено, био католичке вере, назива своје поданике
Босанце само »Србљима«. Српски филолог Ђура Да-
ничић у вези с тим каже: »Тако је народно име било
јаче од земаљскога (Босанац), те и босански банови
у истијем приликама зваху Србима своје људе«.9
Истакнути хрватски историчар Тадија Смичиклас, у
индексу издања збирке докумената Југословенске
академије у Загребу нарочито наглашава да је име
Срби национално име за Бошњаке.10 Како за време
босанске државе тако и у време кад је Босна била под
турском и под аустријском влашћу, и у званичним
актима и код путописаца и других књижевника, Бо-
санци су најчешће називани Србима. Истина, Турци
су Босанце називали и Власима, а Мађари и Немци
Рацима али су под тим изразима подразумевали све

38
Србе. Важно ј е да се скоро ни у ј едном документу све
до пред крај XIX века, тј. после аустријске окупације
Босне и Херцеговине 1878. године, Босанци не нази-
вају Хрватима. Хрватско име почели су ширити тек
хрватски учитељи и свештеници који су долазили у
Босну после аустријске окупације, говорећи Босан-
цима католичке вероисповести да су Хрвати. Шта-
више, босански фратар Иван Јукић у загребачком
»колу« за 1847. годину каже да у самој Босанској Кра-
јини, која се називала турском Хрватском, између
У не и Врбаса, становници »од Хорватах не знају нит
имена«. А Иван Кукуљевић Сакцински, описујући
свој пут по Босни око Јајца и Пливе, забележио је
1858. године: »Сад је већ одавно исчезло туда име
Хорватско«.11 Антун Радић, брат Стјепана Радића,
прошавши Босну и Херцеговину крајем XIX века ра-
ди проучавања живота народног, констатовао је да
се »на доста мјеста довољно и нехотице увјерио да је
име хрватско по Босни и Херцеговини сеоском сви-
јету посве непознато«.12 Истакнути аустријски
управник у Босни Вениј амин Калај у својој историји
Срба нарочито истиче »да је Босна српска земља, да
је народ у њој српске народности, па да су и сами
мухамеданци били Срби«.13
Босанци су се одувек служили српским језиком,
Најстарији српски споменик уопште, Повеља Кули-
на бана, писана је српским језиком ћирилицом, 29.
августа 1189. године. Највећи хрватски научник и
познати слависта Ватрослав Јагић, за ову Повељу
Кулина бана и језик којим је писана поред осталог
каже »да је она прво и најстарије што би писано
ћирилицом а српским језиком. Ту се види толика
сигурност и окретност у писању ј езика српскога сло-
ви ћирилскими... да није могуће вјеровати, да не би
били у Босни, Захумљу, (Херцеговини), Диоклицији
(Црној Гори) итд, већ дао прије Кулина бана
почели писати ћирилицом, а народнијем језиком
српскијем«.14
И доцнији босански владари и њихови великаши
писали су повеље српским језиком. Стеван Котрома-
нић, шаљући Дубровчанима четири акта о једној ку-
попродаји, наглашава како им шаље »двије латин-
сци а двије српскије«,15желећи на тај начин вероват-
но да истакне како им две повеље шаље на латинском,

39
званичном језику у Дубровнику, а две на српском,
званичном језику у Босни. Када је 1530. године кроз
Босну прошло аустријско посланство за Цариград,
један од чланова тога посланства, Бенедикт Кури-
пешић, описујући свој пут, каже да се Босна дели на
горњу и дон»у. По његовом схватању доња Босна је
од реке Уне до Сарајева, а горња од Сарајева до
Новог Пазара. У доњој Босни је, како описује даље,
нашао три нације и три вере: Србе православне, бо-
санске католике и праве Турке који су дошли у Босну
као војници и чиновници. У горњој Босниналазио је
само на Србе православне и нешто мало муслимана.
Код Рогатице је видео на једном надгробном камену
урезан натпис на српском језику и писму.16Како пра-
вославни тако су и римокатолици и муслимани нази-
вали свој језик српским. Фра Матија Дивковић из
Ј елашака код Олова написао ј е и штампао у Млецима
1611. године поучну књигу за католике »Наук крсти-
јански«, нагласивши да га је штампао »слови српски-
јеми«. И у другим поучним књигама, такође штампа-
ним у Млецима, Дивковић у насловима и предгово-
рима подвлачи да их је написао »серпски« а свагда
их је писао само »слови серпскими«.17 Велики везир
Мехмедпаша Соколовић, родом из Босне, писао је
1551. године једно писмо српским језиком и ћирили-
цом темишварском заповеднику Андреашу Батори-
ј у, у коме, поред осталог, тражи да му Батори убудуће
пише српски: »И што ми посилаш листови, и све ми
српским језиком посилај«.18 Босански муслимански
књижевник и песник Мухамед Хевају Ускјуфи, ро-
дом из Тузле, године 1601, назива свој матерњи језик
српским.19Сами Турци сматрали су, а и сад сматрају,
скоро све становнике Босне и Херцеговине, без обзи-
ра на разлике у вери, Србима. У једном универзал-
ном турском речнику за историју и географију, под
именом Срби стоји да они живе осим у побројаним
земљама још у Босни и Херцеговини, у којима поред
православних Срба и католика има и преко пола ми-
лиона Срба муслимана. А под именом Босна у том
речнику стоји да народ те земље припада племену
српског народа.20 Поред тога што су Турци језик у
Босни називали српским,21 они су као год и турска
влада, поштовали српски карактер тих земаља и кад
год су имали посла са српским народом, служили су

40
се увек српским језиком и ћирилицом. У Сарајеву је
од 1866. па до окупације 1878. године турска влада
издавала званични лист »Босна« на турском и
српском језику, ћирилицом. Па и аустријска влада,
после окупације, издавала је своје званичне новине
»Сарајевски лист« ћирилицом и латиницом све до
светског рата 1914. године.
Средњовековна Херцеговина састојала се из три
политички и етнички српске области: неретљанске,
захумске и требињске. Данашње своје име добила је
у 15. веку, када се велики војвода босански Стјепан
Вукчић Косача, ујединивши све три области и при-
додавши им још неке делове Рашке, прогласио хер-
цегом од св. Саве. Да је Херцеговина етнички српска
област, све до последњих 50 година није уопште ни-
ко оспоравао. Већ 924. године становници Захумља
(Херцеговине) називају се Србима. За време цркве-
ног сабора одржаног те исте године у Сплиту каже се
да су папски изасланици дошли у Сплит и да су »пу-
товали по далматинским градовима и преговарали
са хрватским и српским великашима.22Велики хрват-
ски историчар Фрањо Рачки говорећи о суделовању
Срба у овом сплитском сабору, поред осталог изно-
си: »На сабору спљетском судјеловао је не само
хрватски краљ Томислав са својим великашима, него
и захумски кнез Михаило са српским великашима.«
»Стога и дијели се спљетска митрополија, односно
бискупија њезина, у два дијела, хрватски и захумски,
тј. западни и источни. У првом бијаше владаоцем
хрватски краљ, у другом захумски кнез уз српске вел-
може.«23И Константин Порфирогенит, око 950. годи-
не, пише да су области које сачињавају данашњу
Херцеговину насељене Србима. Он изричито каже
да се Хрватска граничи са Србијом код Цетине и
Ливна.2^ Исто тако каже да у Србији, Неретви, Захум-
љу, Травунији, и Конавлима живе Срби.25
И доцниј е, об ласти око Неретве, Захумље и Т реби-
ње, били су саставни делови српских држава, прво
зетске, затим Рашке немањићке краљевине. Затим су
у XIV веку те области ушле у састав Босне, а потом се
понова издвојиле и образовале једно полусамостал-
но велико војводство, названо Херцеговина. Путни-
ци у XVI и XVII веку наводе у својим путописима да
су те области биле српске. Тако секретар млетачког

41
сената у овоме опису пута преко Дубровника и Тре-
бин>а за Цариград 1534. године каже како је за њега
који је путовао од мора било Требиње »прво место
Србије«.26 Почетком XVII века француски посланик
Санси прошао је истим путем за Цариград, и његов
секретар, који га је пратио, забележио је како су из
Требиња дошли у Билеће, у покрајину Србије (еп 1а
ргоутсе бе 5ег1на).27
Хрватски научници признавали су да је Херцего-
вина српска земља. Видели смо шта каже Рачки, а са
њим се потпуно слаже и други хрватски историчар
Шиме Љубић, који, пишући 1864. године о границама
јужних хрватских насеља, каже: »Јужна граница по
нас допирала је само до јужних међаша Цетинске,
Имоћске иХлијеванске жупаније, тј. најдаље до уну-
тарње Неретве и до утока Цетине, где су почимали
српски приједели«.28Исто то тако видели смо како је
Антун Радић написао да је »име хрватско по Босни и
Херцеговини сеоском свијету посве непознато«.29
Као и на Босну тако и на Херцеговину Хрвати пока-
зују своје претензије тек после аустријске окупације
1878. године.
Далмација се дели на два дела, јужни и северни.
Један део, јужни, од реке Цетине, и историјски и
етнички припадао је Србима од њиховог доласка на
Балканско полуострво, док је северна Далмација и
етнички и политички припадала Хрватима и у њој се
образовала прва хрватска средњовековна држава.
Константин Порфирогенит, као што смо већ навели,
каже да су Хрвати заузели далматинске пределе се-
верно од Срба, од реке Цетине до Раша у Истри. И на
основу тога и наши, а, што је важно, и хрватски исто-
ричари обележавали су, по Порфирогениту, етничке
границе Хрвата. Тако Иван Лучић, Трогиранин, у
XVII веку каже »да су Хрвати заузели онај део Далма-
ције који се пружа између Истре и реке Цетине, а
Срби остатак све до Драча«.30 И многи други хрват-
ски историчари XIX и XX века увек су истицали да је
првобитна граница између Срба и Хрвата у Далма-
циј и била река Цетина. Да наведемо само Рачког кој и
каже да су Хрвати »посјели земљу од Цетине па пре-
ма сјеверозападу к Врбасу и Сави, затим уз ову рије-
ку до мј еста где у њу У на утиче, а одатле преко Слуња

42
к Сењу«.31 Остали део јужне Далмације, са Боком
Которском, никада није припадао Хрватима већ
српским средњовековним државама Зети, Рашкој а
неко време и Босни, те се, према томе о хрватском
имену у овим крајевима није скоро ни знало нити се
оно помињало до новијег доба, кад су Хрвати повели
пропаганду у том правцу.
Да наведемо само још два примера како је црно-
горски владика Саво Петровић у другој половини
XVIII века гледао на Дубровачку Републику као на
српску државу. Тако он у једном свом писму Дубро-
вачкој Републици од 1767. године, поред осталога,
каже:« И драго нам је владање ваше, које се ви јоште
од нашега српскога језика (народа) находите, који
заповједате.« А у другом писму од 1775. године вла-
дика Сава још више истиче српски карактер Дубров-
ника и његов значај за Српство, рекавши: »Ваша
славна Република зна да је све господство и слава
серпска пала, и нишчо није остало до вас - као један
цвијет на вас свијет што јоште може се серпска зем-
ља с вама похвалити«.32 И сами Дубровчани призна-
вали су своме граду и својој области српски карак-
тер. То нам сведочи догађај из 1638. године, кад су
они истакли један оглас на лађи у своме приста-
ништу, нарочито нагласивши да га дају »на српском
језику да га свако може боље разумети«.33
Српских насеља у Срему имамо још у VIII и IX веку.
Дакле, Срби су у њему били насељени пре него што
су Мађари дошли у централну Европу, у IX веку. По
називу централне српске области Рашке, Мађари су
Србе у Срему почели називати Расциани или Раци, а
од Мађара то име прихватају и Немци. Стога није
никакво чудо што су Срби већ од X века заузимали
важне државне положаје у Мађарској. Тако већ 1057.
године ми знамо да је неки Србин Радо био четврти
палатин краљевине Угарске, и он је у Срему на Сави
основао манастир Св. Димитрија, по коме је да-
нашња Митровица добила своје име. Али су на-
рочито играли значајне улоге у краљевини Угарској
седми палатин Јован Урош, који је, како се тврди у
изворима, за малолетства мађарског краља Стефана
И/1114-1131/ управљао девет година мађарском
државом, и Белуш, брат мађарске краљице Јелене,

43
жене мађарсог краља Беле Слепога. Белуш је играо
врло важну државничку улогу у животу Мађарске.
Био је бан, војвода и палатин, а неко време и васпи-
тач свога сестриђа, мађарског престолонаследника
Гејзе II.34 Српски краљ Драгутин Немањић, зет угар-
ског краља, имао је крајем XIII и почетком XIV века
под својом влашћу Срем, због чега је добио назив
»сремски краљ«. Кад су крајем XIV и почетком XV
века Турци почели продирати преко Саве и Дунава,
угарски краљеви позивали су српске великаше и на-
род да се населе у области угрожене од Турака. У
првој половини XV века угарски краљеви су давали
на уживање српским деспотима Стевану Лазаревићу
и Ђурђу Бранковићу многа имања и важније градове
у Срему и Банату па и по другим угарским крај евима.
Веђ у то доба може се ређи да је Срем постао чисто
српска покрајина. А после пропасти средњовековне
Србије 1459. године угарски краљ Матија поставио
је за српскога деспота у Срему унука деспота Ђурђа
Бранковиђа Смедеревца, Вука, познатог у народним
песмама под именом Змај Огњени Вук. После Вукове
смрти, 1485. године, угарски краљ је позвао изИтали-
је Вукову брађу од стрица Ђорђа и Јована и њихову
мајку Ангелину. Они су дошли у Срем, где су влада-
ли као деспоти све до 1502. године.35 Деспотица Ан-
гелина, са својим синовима, остала је у најлепшој
успомени српском народу у Срему, па их је српска
црква све троје прогласила свецима. За њихово вре-
ме нарочито је развијан духовни живот код српскога
народа у Срему. Тада је у Фрушкој Гори подигнуто
око 15 српских манастира. Српски живаљ у Срему
нарочито је увеђан 1690. године сеобом српског на-
рода из Јужне Србије под патријархом Арсенијем III
Чарнојевићем. Србима у Угарској аустријски цар
Леополд дао је разне привилегије 1691. и 1695. годи-
не. Њих су и доцније потврђивали други аустријски
цареви. На основу тих привилегија организован је
црквени, духовни и политички живот српског наро-
да. Сремски Карловци постали су главно место, се-
диште српских архиепископа и митрополита. Ту је 1.
маја 1848. године одржана српска народна скупшти-
на, Мајска скупштина која је од Срема, Баната и
Бачке прогласила Српску Војводину и за српског вој-

44
воду изабрала пуковника Стевана Шупљикца, поди-
гавши у исто време српску митрополију на степен
патријаршије и изабравши за патријарха митропо-
лита Јосифа Рајачића. Аустријски цар Франц Јосиф
признао је 15. децембра 1848. године одлуке Мајске
скупштине, нагласивши у својој изјави да у Српско
војводство морају ући сви крајеви Срема, Бачке и
Баната »у којима Срби станују у већини«. У своју
титулу цар је унео назив »велики војводаВојводства
Србије«. Важно је овде истаћи образложење које је
аустријски Министарски савет поднео цару Францу
17. новембра 1849. године у вези са својим предлогом
о организацији Српскога Војводства. Поред осталог
ту се каже: »Срем, у коме готово искључиво само
Срби станују, јесте за тај народ од највеће важности
као област њихових првих насељавања, као крај њи-
хових нјважнијих историјских збивања и споменика
и као седиште њихових најзнатнијих црквених уста-
нова«.36
Због свега овога је сасвим разумљиво што се у
многим споменицима, страним и нашим, истиче да у
Срему живе Срби. Тако 1437. године пожешки жупан
Владислав, тадашњи господар Срема, у два маха на-
глашава »да у већем делу напред поменутих срем-
ских крајева живе Срби«37 Српски деспот Павле Ба-
кић у једном извештају аустријском цару говори о
Србима... »који су у суседној земљи, у Срему«.3®Ау-
стриј ски цар Леопо лд, потврђуј ући Петрониј а Љуби-
братића за епископа у Срему помиње »прваке и про-
сти српски или влашки народ који живи у Срему«.
И многобројни путници који су путовали кроз
Срем у XVI и XVII веку забележили су како у Срему
живе Срби. Марко Антоније Пигафет забележио је
1567. године да у Карловцима, Карловчићу и Митро-
вици живе само Срби, у Сотину код Илока Турци,
Срби и Угри, а у Осеку Угри и нешто Срба.39О Хрва-
тима ни трага. У једном путопису из 1577. године
помиње се Черевић као место насељено Србима и
Турцима.40А 1572, и 1608. године каже се да јеВуковар
насељен Србима, Угрима и са нешто Турака.43 Инте-
ресантно је напоменути неколико чињеница које ја-
сно потврђују српски карактер Срема. Аустријске
војне власти наредиле су 1529. године да се чувеном

45
српском војводи Радославу Челнику, познатом вој-
води Рајку из народних песама, и »другим Србима
кој и живе у Срему на српском језику пише«.42Српски
деспот у Срему Јован Бранковић на једној повељи
коју је издао у Беркасову код Шида, потписује се
»господин земље српскије«. А црквени песник који
је истом овом деспоту после смрти, као светитељу,
испевао службу, на једном месту каже: »Ликуј Сир-
мије, страно сербскаја«.43 И руски цареви којима су
се наши калуђери обраћали за помоћ током XVII и
XVIII века, називали су Срем са Фрушком гором »зем-
љом српском«.44 Аустријски цар Јосиф I у Повељи
митроцолиту Исаији Ђаковићу, у вези са манасти-
ром Гргетегом, каже: »манастир који се зове Гргетег
у нашој краљевини Србији и у округу који се зове
иришки«.45 Приликом буне Срба у Срему 1807. годи-
не француски конзул из Травника у једном извешта-
ју својој влади каже да је буна »букнула у аустриј-
ској Србији« - како су Турци још и тада називали
Славониј у и Банат.46Кад су из званичног штампаног
календара изостављени српски светитељи, грађани
Вуковара су 1778. године протествовали, јер су се
бој али да им услед тога деца могу заборавити »да смо
ми кадгод од свога сербскога рода и кољена свете...
имали људе«.47По угледу на Вуковарце и Шиђани су
1793. године протествовали кад су Шид и старо
српско деспотско место Беркасово предати кри-
жевачком унијатском бискупу, јер су у томе видели
намеру да би се »унија у роду овом славеносрпском
распространит могла«.43
И на географским картама XVI, XVII и XVIII века
Срем се обележава као српска покрајина. Тако је по-
дручј е од Валпова и Ђакова на истоку названо Срби-
јим или Рашком, на карти Волфганга Ланца, издатој
1572. године 49 На другој карти из 1596. године цео
Срем источно од реке Босута означен је као Србија
или Рашка.50
Док сви извори, и наши и страни, говоредајеСрем
и етнички и историјски припадао Србима, дотле се
готово ни у једном документу не помиње да је он
припадао Хрватима, нити има помена о Хрватима у
Срему. У средњем веку Срем је, пре него што је
потпао под турску власт 1522. године, више пута од

46
Византинаца прелазио под власт Мађара или Срба,
али никада није био под влашћу Хрвата. Па ни после
1699. и 1718. године, по ослобођењу од Турака, Срем
није био придружен Хрватској, већ је био уређен као
нека посебна војна крајина, подпадајући под власт
аустријских царева. Међутим, за судске и економске
послове за сремске и славонске крајеве уз Дунав и
Драву, који нису ушли у Војну крајину, већ су били
потчињени директно угарској дворској комори у
Бечу, постављен је био у Осијеку посебан »српски
краљевски судија«.51 Хрватско-славонски сабор од
1848. године својим седмим чланом признао је Срем
као саставни део Српског Војводства и изјавио: »да
је готов и сматра за дужним да жеље српскога народа
подупре и омогући им остварење«. А када су се Хрва-
ти побунили због такве одлуке, бан је сазвао конфе-
ренциј у хрватских и српских повереника и они су већ
донету одлуку изменили тако што су вуковарски срез
издвојили из Срема, пошто је он раније припадао
старој валповској жупанији у Славонији. Бан је из-
вестио и аустријски Министарски савет: да се под
Сремом, који улази у састав СрпскогВојводства, тре-
ба схватити Срем у његовим старим границама, без
вуковарског среза. И тако је Срем, без вуковарског
среза, са одобрењем аустријског цара ушао у састав
војводства Србије.52 Међутим, сад су Срби, незадо-
вољни таквим решењем, и на своме Народном сабо-
ру, одржаном у Карловцима 2. априла 1861. године,
позивајући се на царско решење да се свака област у
којој су Срби у већини мора придружити српској
Војводини, тражили на првом месту да се вуковарски
срез сремске жупаније придружи Српској Војводи-
ни.53 Међутим, шест година доцније нагодбом из-
међу Аустрије и Мађарске укинута је Српска Војво-
дина, а сви њени крајеви ушли су у састав мађарских
и хрватских жупанија. Ипак, још 1746. године, после
реорганизовања Војне крајине, двома сремским сре-
зовима, румском и илочком, који су били изван Кра-
јине, придружен је и трећи, вуковарски, дотле у са-
ставу славонске валповске жупаније. Та три среза
образовала су нову сремску жупанију, која је била
придружена Краљевини Славонији, а ова је била у
заједници са Краљевином Хрватском. Сви остали
сремски срезови, који су до 1. августа 1881. године

47
сачињавали Војну крајину, исте године када је ова
укинута ушли су у састав сремске жупаније и тако
дошли под банску власт Краљевине Хрватске и Сла-
воније. Тако је тек тада цео Срем први пут ушао у
састав Краљевине Хрватске и Славоније. Овде треба
нарочито истаћи да су тек 1795. године први пут три
славонске жупаније: вировитичка, пожешка и сри-
јемска припојене Хрватској, и да раније никада нису
биле у њеном саставу.54
Док су Босна, Херцеговина, јужна Далмација до
реке Цетине и Срем, као што смо видели, и историј-
ски и етнографски припадали Србима од њиховог
доласка на Балкан, има неколико покрајина које ет-
нографски данас припадају Србима, а које су они као
опустошене крајеве населили током XIV,XV, XVI и
XVII века давши им своје обележје. У те покрајине
спада и један део северне Далмације, Лика са Крба-
вом, Банија и један део источне Славоније. Готово у
свим овим пределима Срби су марта 1941. године
чинили већину становништва.
Већ током XIV века, за време босанског краља
Твртка I, а нарочито после битке на Косову 1389. го-
дине, када су поједини турски одреди почели да про-
диру све дубље у Босну, Срби из ове покрајине на-
пуштај у свој а огњишта и насељавај у се у Да лмациј и.
Особито су била бројна њихова насеља у околини
Книна и Голубића. Да су се баш тада многобројни
Срби из Босне населили у северној Далмацији, да се
закључити из једног писма далматинског проведи-
тора, од 28. децембра 1418. године, кој е ј е овај упутио
својој влади у Млецима, и у којем каже да је могао од
избеглих босанских Срба одабрати добрих 5.000 вој-
ника са којима ће обезбедити победу венецијанског
оружја над Мађарима. А десет година доцније, мле-
тачки дужд у своме писму задарском кнезу нарочито
је истакао да је досељавање Срба у северну Далма-
цију корисно не само за државну власт, него и за
старе млетачке поданике у тим земљама.55 После па-
даБосне 1463. године иХерцеговине 1482. године под
власти Турака, кад су се староседеоци Хрвати из се-
верне Далмациј е у страху од турске најезде разбегли
на оближња острва и у Италију, већи број Срба из
Босне и Херцеговине населио је те скоро опу-

48
стошене крајеве. Насељавање Срба у северној Дал-
мацији продужује се и током XVI и XVII века, кад се
већи део Далмације налазио под турском влашћу. И
за време рата Млетачке Републике са Турцима 1683-
1699. преселио се приличан број Срба из Босне и
Херцеговине у Далмацију. За време овога рата иста-
кли су се нарочито српски ускоци под вођством чуве-
них јунака Стојана Јанковића и Илије Смиљањића
из Српских Котара у области Книна. Благодарећи
највише српским ускоцима већи део Далмације по-
ново је дошао под млетачку власт. Населивши опу-
стошене крајеве, Срби су ту и остали. Већ у то рано
доба стварали су духовнасредишта по манастирима,
међу којима се нарочито истичу манастир Драговић
на горњој Цетини, северно од Сплита Свети Ар-
ханђели на средњој Крки, више Шибеника и Крупа
на речици Крупи.5**
Као и у северној Далмацији, тако је и у Лици и у
Крбави веђ крајем XV века било Срба досељених из
суседних области Босне и Херцеговине. Још у доба
пораза хрватске војске на Крбавском пољу 1493. го-
дине помињу се у историјским документима прве
насеобине Срба у околини Модруше и Огулина.57
Међутим, насељавање Срба у већим местима у Лици
и Крбави почиње у XVI веку, а појачава се пошто су
Турци заузели Лику 1527. године, када је образован
лички санџакат. Честе борбе вођене у Лици и Крбави
почетком XVI века учиниле су своје - ти крајеви су
већ 1514. године сматрани пустим областима. Турци
су их током освајања још више опустошили и у те
освојене крајеве доводили Србе са свих страна, о
чему постоје и историјски подаци. Аустриј ски посла-
ник Курипешић 1530. године у опису свога пута каже
како су у крајеве Босне, Лике и Баније насељени
Срби чак од Београда и Смедерева, које су Турци
силом довели на пуста освојена земљишта да им
обрађују земљу и чувају стражу на Крајини.58 Доц-
ниј е, било је више мањих сеоба Срба из Босне у Лику.
Једна од већих је она за време турско-аустријског
рата 1683-1699. године, када је велики број Срба из
Босне, под вођством свога владике Атанасија Љубо-
јевића, дошао преко Далмације и Приморја у Лику.
Већ тада Срби су чинили главно становништво Лике

49
и Крбаве и као такви признавани од аустријског цара
и његових власти. И баш благодарећи тим Србима
Лика и Крбава биле су ослобођене и очишћене од
Турака за рачун аустријског двора.59
И БанијусуСрбиу већем број у насељавали почет-
ком XVI века. Током XVI века Срби су, насељени по
крајевима од Хрвата напуштеним и од Турака опу-
стошеним, чинили већину у Банији. Највећи број
Срба је досељен из Босне.60
У Славонији, нарочито источној, почело је насе-
љавање српскога народа крајем XIV и почетком XV
века. У средњој и западној Славонији насељавање
Срба отпочело је после падаБосне, 1463. године. По-
сле коначног пада Славоније под властТурака, 1543.
године, доведен ј е велики број Срба из Босне и Срби-
је у опустеле крајеве Славоније да обрађују земљу,
а уједно и да као војска ратују против турских непри-
јатеља. Па и касније је настављено насељавање Срба
у Славонији. За време велике сеобе српскога народа
под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем један
део досељених Срба населио се у пожешкој и виро-
витичкој жупанији. И за време аустријско-турског
рата 1737-1739, а нарочито после Београдског мира
1739. године, када је побољшан положај сељака, до-
селио се из Босне у Славонију известан број Срба.
Истина, током векова поједини Срби из Славоније,
не могавши да подносе ропски и кметовски живот,
исељавали су се у Босанску крајину и дубље у Хрват-
ску. Због великог броја српскога становништва у
Славонији, током XVI, XVII иXVIII века Славонија је
заједно са Сремом називана Рашком, Расцијом.61 Већ
у другој половини XVI века на географским мапама
Славонија са Сремом се назива Рашком.62 Мађарски
писац, Мартин Сент-Ивањи у свом делу, штампаном
1691. године каже да границе Рашке иду целом доњом
Славонијом и Сремом и да та »Расција« обухвата све
три славонске жупаније, пожешку, валповску и срем-
ску.63 А 4. марта 1695. године аустријски цар Леополд
издаје заштитну диплому патријарху Арсеншу за
српски народ у пожешком и сремском крају.6* Као
што смо већ рекли, српски народ се доселио у север-
ну Далмацију, Лику, Крбаву, Банију и Славонију на
напуштена и опустошена земљишта. Са тих имања

50
он није никога отерао, јер су она била већ напуште-
на, јер су се Хрвати пред најездом Турака распрсли
и разбегли на све стране. Срби су у те пусте крајеве
дошли или присиљени од Турака или су сами на-
пуштали своје старе крајеве пред опасношћу од не-
пријатеља, не само српског народа већ и целог
хришћанства.
Долазећи у нове области Срби су са собом понели
сва своја покретна добра и потерали стоку. У многим
извештајима се изричито каже како се Срби не селе
у Хрватску празних руку. Исто таКо у извештајима се
истиче да су ти Срби, који су дошли да населе опу-
стеле крајеве, изванредно храбри, вредни, одлични
војници и да су врло угледни и имућни, добро одеве-
ни и наоружани људи.65 Тако генерал барон Хер-
берштајн, главни заповедникВојне крајине у Хрват-
ској, пише 1598. године аустријској надвојвоткињи
Марији »да се Срби, који се броје у најодличније
турске крајишнике не селе у Хрватску од каквог било
страха, већ зато што су заиста искрено предани
хришћанству и образ им не допушта да подносе тур-
ска насиља« 66 И у новодосељеним крајевима Срби
су остали и даље добри православци и добри Срби.
Од аустријских власти добијали су разне повластице
које су поштовале њихово национално и верско обе-
лежје. Били су познати и као добри, поштени и
исправни људи, добри радници и изврсни ратници.
Своју децу васпитавали су у српском националном и
верском православном духу. Говорили су им о сјај-
ној прошлости, средњевековној држави, српским
краљевима и царевима и познатим српским јунаци-
ма. Позната је она народна песма коју су Срби у
Кордуну певали својој деци и унучићима:
»Српска вјера погинути неће,
Српска слава потавнити неће,
Цар се Лазо заборавит неће,
Обилић се прегорети неће,
Југ Богдан се спомињати оће,
И Косово поље жалостиво,
Док је сунца и док је мјесеца!
Бранковић се проклињати оће
Док Србина на свијету има«.67

51
А Славонац Матиј а Антун Ре љаковић у своме »Са-
тиру«, године 1762. пева:
»О Славонче, ти се врло вараш
Којигод ми тако одговараш,
Ваши стари јесу кн>игу знали,
Српски штили а српски писали«.68
У последњој глави овога дела ми ћемо нарочито
истаћи политичке и културне заслуге Срба, насеље-
них у овим крајевима, за Хрвате, и то ћемо се по-
служити само оним што су о тим заслугама Срба
говорили сами Хрвати.
Што се тиче статистичких података ми ћемо овде
изнети прво попис становништва по срезовима у
БоснииХерцеговини, којисуобавиле аустроугарске
власти после окупације ових двеју покрајина, од
1879. године,69 бројно стан>е Срба у Хрватској и Сла-
вонијипо попису становништваод31. децембра1900.
године,70 затим бројно стање Срба и Хрвата по попи-
су из 1910. године71 и 1921. године у заједничкој
државиСрба, Хрвата иСловенаца. Поред тога дајемо
и бројеве колико је требало да буде Срба и Хрвата на
дан 31. марта 1941. године.72 Ми ћемо изнети по сре-
зовима само укупан број Срба и Хрвата, без мусли-
мана и житеља других народности. Изузев прве две
статистике из 1879. и 1900. године, остале статистичке
податке изложићемо оним редом којим смо
изложили историјско-етнографско обележје наведе-
них покрајина. У првој статистици становништво
Босне и Херцеговине обележено је по вери. Под пра-
вославним треба подразумевати само Србе, док под
латино-католициматреба подразумевати не само све
Хрвате, већ и друге народе, као Немце, Мађаре, Тали-
јане и друге.
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
према попису од 15. V I1879. године.
Срез Свега Право- Латино-
становника славних католика
1 2 3 4
Сарајево, град 21.377 3.747 698
Сарајево, срез 27.536 16.043 1.336

52
1 2 3 4
Чајниче 5.832 1.974
Фојница 17.761 399 11.065
Горажде 7.757 2.024 4
Кладањ 7.912 2.218 630
Рогатица 19.994 9.189 2
Високо 28.922 6.278 7.563
Вишеград 12.118 5.416

Округ цео: 149.209 47.288 21.298

Бања Лука 86.209 64.186 9.486


Бербир 22.337 15.563 1.179
Дервента 39.385 16.815 14.989
Тешањ 33.220 16.300 4.200
Жепче 8.342 3.300

Округ цео 190.043 114.534 33.164

Бихаћ 18.294 5.155 1.843


Пазин 27.772 2.867 3
Кључ 12.921 6.999 106
Костајница Бос. 28.275 20.819 802
Крупа 28.350 15.369
Бос. Петровац 17.609 14.578 61
Приједор 24.664 12.411 550
Сански Мост 18.831 11.058 1.713

Округ цео: 176.716 89.256 5.078

Травник 44.147 5.833 14.515


Гламоч 10.196 8.114 196
Јајце 49.408 30.112 7.408
Ливно 25.057 10.212 11.010
Прозор 9.419 5.357
Вакуф Доњи 33.765 10.727 10.490
Жупањац (Дувно) 13.412 1.051 10.705

Округ цео: 184.404 66.049 59.681

Тузла Доња 43.656 5.247 6.231


Бијељина 34.479 23.728 1
Брчко 23.588 7.472 5.668
Грачаница 19.611 6.938 572
Градачац 27.393 9.980 5.333
Маглај 24.411 14.864 1.265

53
1 2 3 4
Орашје 20.346 7.420 11.242
Сребреница 28.145 13.025
Власеница 19.420 12.427 .

Зворник 27.468 14.156 -


Округ цео: 268.520 115.257 30.312
Мостар 40.696 6.280 22.928
Билећа 13.728 11.625 2
Фоча 25.250 7.343 1
Гацко 9.295 5.467 1
Коњиц 16.604 2.167 4.575
Љубиње 10.283 5.605 2.708
Љубушки 23.199 145 20.205
Невесиње 12.325 8.880 109
Почитељ 9.679 1.565 5.769
Столац 12.004 3.565 3.410
Требиње 16.485 11.735 150
Округ цео: 189.548 64.377 59.858
УКУПНО: 1.158.440 496.761 209.391
ПРАВОСЛАВНИ СРБИ У ХРВАТСКОЈ
И СЛАВОНИЈИ
према попису становништва од 31. XII 1900.
године
Свега
Срез становника Срба
т. — 2 3
Брињ 17.747 5.147
Госпић 37.037 18.045
Грачац 27.591 19.454
Кореница 23.390 17.340
Лапац Доњи 16.973 15.558
Оточац 28.931 17.402
Перушић 21.543 3.597
Удбина 14.782 10.481
Сењ-град 3.182 116
Војнић 34.162 24.870
Врбовско 18.072 2.093
Делнице 21.936 288
Огулин 45.535 21.333
54
1______________ _ 2 ______ 3
Слун> 46.365 24.860
Сушак 29.485 138
Вргин Мост 25.036 21.553
Глина 42.451 27.516
Двор 24.910 21.911
Карловац 37.266 370
Костајница 26.916 16.862
Петриња 30.144 14.243
Писаровина 21.868 4.437
Сисак 26.441 442
Заграб-град 61.002 2.712
Карловац-град 14.941 1.524
Петриња 5.379 736
Сисак 7.047 526
Лудбрег 35.900 1.833
Нови Мароф 30.081 83
Вараждин-град 12.930 250
Бјеловар 57.804 14.612
Гарешница 27.181 6.151
Грубишно Поље 21.881 10.371
Ђурђевац 49.687 727
Копривница 29.563 5.192
Крижевци 49.617 3.116
Кутина 17.813 1.742
Чазма 31.121 1.978
Бјеловар-град 6.056 782
Копривница-град 7.078. 97
Крижевци-град 4.408 104
Брод 41.509 3.349
Градишка Нова 45.024 10.838
Дарувар 32.844 9.871
Новска 25.727 6.902
Пакрац 30.455 16.907
Пожега Славонска 41.504 10.126
Брод-град 7.310 931
Пожега-град 4.998 408
Вировитица 36.591 4.181
Ђаково 42.590 4.055
Михољац Доњи 21.239 1.603
Нашице 35.513 5.784
Осијек 50.364 11.283
Слатина 33.874 13.923
Осијек-град 24.930 2.092

55
1 2 3
Винковци 38.482 4.769
Вуковар 42.227 15.064
Жупања 35.559 1.915
Земун 33.060 26.836
Илок 24.425 10.997
Ириг 22.313 16.893
Митровица 29.420 25.165
Стара Пазова 42.941 23.170
Рума 44.977 21.134
Шид 31.076 13.522
Варадин-град 5.019 661
Земун-град 15.079 5.363
Карловци-град 5.643 3.135
Митровица-град 11.518 4.194
СВЕГА 2.416.304 " 616.518
Дакле, у Хрватској и Славонији од целокупног
броја становништва више од једне четвртине били
су Срби.
БОСНА
Смп
Спби Хвмтн стикннтк«
Сре5 Годиве Шб ЈВДГ 1<М1 1910 № 1. 1941 1941
Бијељина 40925 40750 59900 40 58» 723 78591
Брчко 18649 18320 26966 21643 22581 27728 77057
Чајниче «9« «31» »301 300 100 133 25047
Фојница 554 562 827 14522 14062 17268 30190
Кладањ 3430 338» 4908 т 7» 956 14775
Рогатица 1728? 15009 22254 222 358 439 40407
Сарајем. гш) »З О 3385 4183 5136 «2604
СараЈево- град 8450 15650 23035 8490 130» 1598? 89*40
Сребреница 15432 134$$ 1.9804 , 92 1» 37743
Травник 4140 4229 «225 16342 16462 20314 «382
Тузла 7293» 7252 1067 8219900 1215? 75730
Тузла- град 1976 2609 3480 1820 2451 3010 18923
Високо 9342 9184 13518 12«? 12490 15337 59404
Вишегроа 1Ш9 шаз 16343 474 313 384 28636
Власеница 19887 19152 28190 . 67 82 3*014
Зенмиа 5276 5238 7710 5554 6035 7011 39205
Зворник 26169 26116 38441 123 209 257 63846
Жепне 2597 2348 3456 7171 «720 8252 21058
Бугојно 15289 14957 22015 1586» 16376 20109 61850
Дуано 1122 110? 16^9 »№ 20215 24823 з»т
ГЖупањац)
(Тоиисла* Град)
Лившо 15817 16670 14968 20*01 2283 28026 52846
Пре&ор 35 46 68 П35 7*0 »741 16825
БавмДука 41414 41429 60979 11304 12828 15752 80532
Бан>аЛука
Г р« 3694 5243 7727 2590 3076 3777 24332
Бихаћ 10664 11627 17114 3362 310$ 3813 36701
Босаиска
Дубица 21384 22642 33327 1200 1342 1648 36974
Боемгеп
Градиши 30143 30838 45390 2801 3741 4594 61083
Босанска
Крупа 2806 26672 39391 81 1И 239 54ИП
Бооански
Ноаи 223«» 23555 34672 100? 1194 1466 414*1
Босаиски Петровац 32326 33194 48859 1394 1301 1598 55019

56
20718 19765 29093 832 977 1200 39877
Цааин 9323 9180 13512 1531 629 722 53860
Дервента 23170 24266 35717 30191 41165 41953 96088
Дврр 23664 22192 32665 3293 2947 3619 34016
Гдамоч 15795 15934 23454 1974 1245 1529 27544
Грачаница 13079 13111 18492 46 217 266 42145
ГЈЧланад 20491 20398 30088 17689 17737 21780 76838
■Јајце 15932 15944 23475 8122 7795 9572 42823
Котор
Варош 15088 14157 20838 4385 3898 4787 37912
Магдај 3488 13139 22283 893 1852 2274 37*12
Мркш*>ц1\- Град 19599 18243 26852 2391 2141 2629 30742
(Варцер Вакуф)
Прнуедор 26150 26338 38841 3062 3006 3937 61157
Прњавор 28202 28042 41275 374 2402 2950 67440
Санокн Моот 23598 23240 34207 4656 5049 6200 50833
Тешан> 24262 24760 36444 8260 9344 11474 72992
(Старе границе)
Фоча 13579 12781 18812 150 74 91 40098
СВБГЛ; 1083.945 363.546 2192446

ХЕРЦЕГОВИНА
Срби Хрвати Саега
Годцне: 191Д 1921, 1941 1910. 1921 1941. 1941.
Срез
Коншц 3989 4099 6033 8437 8893 1092» 37152
Љубушкн 231 169 248 39131 48422 56820
Моотар 5925 6209 9139 37252 38688 47507 73489
Мостар-
-град 4518 5102 7511 3319 4191 5146 24569
Столац 9101 9105 13097 5809 16193 19884 46256
БидеПе 15978 15654 23043 114 79 97 25816
Гацко 9667 8594 12650 84 58 71 18473
Љубцње 8527 8566 12608 3886 3895 4783 19495
Неаеснље 16550 16576 24402 851 906 1062 30607
Требнње 16294 15167 22324 788 747 917 30172
Свега: 131055 138.809 362.848

Године 1921, у Босни и Херцеговини било је југо-


словенских муслимана 587.316, а 1941.790.916.

СРЕМ
Срез
Земуц 29553 24304 35773 892 670 822 41358
Земун-грш 5581 6899 10155 2200 2761 3390 25044
Иднж 11953 12144 17875 5488 5800 7122 33290
Ириг 18331 18068 26594 1816 2053 2466 33014
Рук* 22956 27830 40963 3730 4000 4912 71842
Сремоца Митроши* 27022 26550 39079 1071 1126 1383 42028
Сремска
Мнтроеншгград 4997 4942 7847 3915 3785 4648 16000
Сремскн Карловци 3553 3252 4787 1889 2104 2584 7905
Стара Пааоаа 24262 26232 38611 5670 6820 8315 66497
Шид 14155 14417 21220 11309 10722 13240 43844
Вукомр 13304 13408 1*734 6228 6Ш 8497 42152
Вуковар-граа 1592 1663 2448 4125 4674 5739 13841
Свепк 264.513 60.910 436911

СЕВЕРНА ДАДМАЦИЈА
Бенкомм 25433 25433 37435 18512 19592 22830 5*606
Книн 29572 29572 43527 25081 25276 80915 74320
Сиц, 9Ш 9434 14112 47681 46411 56990 75716
Шцбеник 7837 7837 11525 48075 48957 60116 78906
Саега; 106599 170,951 208610

57
ЛИКАИКРБАВА
Срба Хрмта Свега
стано*.
Срез 1910. 1921. 1941. 19Ш 1921. 1941. 1941.
Бриње 5271 5143 7570 12900 11840 14568 23010
Доњи Лапац 15995 15316 20877 1423 1362 1671 22548
Госпић 16771 16976 24987 18488 17876 21951 47142
Грачац 19234 19931 27951 7383 7365 9044 36995
Кореница 16297 ‘ 16627 23170 5881 5520 6778 29948
Оточац 17079 17387 25594 18038 17441 21417 47389
Перушић 3616 3468 5105 17325 16204 19898 26615
Удбнна 9588 9572 14089 3519 3223 3958 18047
Сен> 96 9 13 15397 10637 13307 14665
Свега: 149.356 112.592 266.359

БАНИЈАИКОРДУН
Глина 29074 27884 39702 15328 13985 17173 56875
Петриња 16465 14943 21995 20549 15686 19261 41648
Костајница 18812 18330 24246 13371 9615 11806 38052
Вргнн Мост (Топуско) 22718 22462 33062 3778 3644 4474 37699
Огулнн 21436 20334 29923 17439 21927 57925 57535
Сљуњ 24612 22118 32394 21655 19792 24303 56697
Бојннћ 25710 25015 3820 9826 9761 11885 48805
Свега: 220.142 115.927 337.311

СЛАВОНИЈА1
Нова
Градишка 20018 12027 17703 37019 35548 43652 68399
Новска 7831 7355 10626 16609 16322 20042 37039
Пакрац 19491 18474 27192 9300 9609 11799 49422
Дарувар 10931 10922 16076 4889 5759 6826 45585
Подравска Слатина 15157 15433 22716 13029 16617 19586 50841
Грубишно Поље 10818 10759 15833 6572 4933 6057 30973
Нашице 6681 7034 10353 22221 24476 30055 55747
Осијек 14356 14952 22006 36026 20019 24583 86550
Славонска Пожега 11523 12262 18049 27634 33262 40843 74429
Бјеломр 14534 15336 22572 43525 46072 56575 94368
Свега: 183.326 260.008 593353

1 Код Славоније, као год и код северне Далмације и Кордуна не доносимо


све срезове него само неке од н>ихиз којих се види да Срби имају већину или
их има приближно броју Хрвата, или их је приличан број. Остале Србе који
се налазе у другим срезовима Славоније, Хрватске и Баније даћемо скупа у
Прегледу.

Код наведених покрајина дајемо само збирну ци-


фру Срба, Хрвата и целокупног броја становништва
из 1941. године, да би се видео њихов међусобни
однос према целокупном броју становништва.
По Лакатошу, бројно стање Срба и Хрвата у
Хрватској, Славонији, Босни, Херцеговини и Далма-
цији износило би 1910. године:
Хрвата у Хрватској 1.638.354
Хрвата у Босни 385.099
Хрвата у Далмацији 505.334
Свега: 2.528.787

58
Срба у Хрватској 644.955
Срба у Босни 825.418
Срба у Далмацији 105.335
Свега: 1.575.708
Међутим, од целокупног броја Хрвата треба одби-
ти број Мађара и Немаца у то доба у Хрватској, а који
су урачунати заједно са Хрватима.
Мађара у Хрватској 105.948
Немаца у Хрватској 134.078
Свега: 240.026
Кад се од броја 2.528.787 одбије број Мађара и
Немаца 240.026 добије се број Хрвата
Кад се од броја Хрвата 2.288.761
одбије број Срба 1.575.708
713.053
Јасно је да је Хрвата у Хрватској, Славонији, Бо-
сни, Херцеговини, Далмацији било више од Срба
само за 713.053.
По државној статистици од 1921. године у покра-
јинама које су ушле у састав Независне Државе
Хрватске укупан број становника био је 5.215.447, од
тога: Срба 1.558.718 а Хрвата 2.674.844. Однос између
Хрвата и Срба изгледао је овако:
Хрвата у Босни и Херцеговини 409.111 или 21,64%
Хрвата у Хрватској, Славонији,
Међумурју са Крком и
Каставом 1.768.648 или 64,55%
Хрвата у Далмацији без
Котора 497.085 или 84,95%
Свега Хрвата: 2.674.844
Срба у Босни и Херцеговини 825.389 или 43,66%
Срба у Хрватској, Славонији
и Међумурју са Крком и
Каставом 652.305 или 23,81%
Срба уДалмацији без Котора 81.024 или 13,84%
Свега Срба: 1.558.718

59
Кад се узме у обзир прираштај тог становништва
за 20 година у тим истим покрајинама било је 31.
марта 1941. године 7.049.667 становника, од тога:
Хрвата 3.284.500 или 46,59%
Срба 2.294.316 или 32.54%
У тој таквој званичној Независној Држави Хрват-
ској, као што видимо, хрватско становништво није
чинило ни 50%, док је једна трећина становништва
била српског порекла. А Хрвата је у тој њиховој не-
зависној и слободној држави било више него Срба
само за 990-184 становника.73

1 Анте Оршанић, Улога Хрвата у слому балканске фронте (Војно-одбрам-


бене запреке балканске фронте) »Хрватска смотра« за 1941. год. IX рујан-ли-
стопад бр. 9-10, стр. 540-548.
2 Мијо Бзик, Усташке побједе, Загреб, 1942,73.
3 Ибид85
4 Ђура Виловић, Крвава црква. Хрватски попови и фратри у распаду Југо-
славије и покољу Срба. (Необјављен рукопис.)
5 Божидар Митровић, прота, Дубровник, 2. V II1947. год. (П)
6 Милап II. Миљуш, свештеник, Љубија, 20. V III1947. год. [П]
7 Јовап П. Јовановић, свеш г., Прљавор, 17. IV 1947. год. [П1
8 Стојан Савић, свешт., Дубица, 30. V III1947. год. [П]
9 Јован П. Шијаковић, јереј, вероучитељ из Вуковара, у Ваљеву, 27. августа
1941. год. [П]
ШАндрија Дојић, свештеник изКлокочевика, срезСлавонски Брод, уБелој
Цркви, 9. марта 1942. год. [П]
11 Јован Б. Шарић, свештеник из Кусоње, срез Пакрац, у Петровцу, 30. јула
1941. год. [П]
12 Интересантно је овде напоменути да је биста, окренута наопако, остала
неколико дана, све док нисудошли Немци. Једнога дананеколико немачких
официра, пролазећи поред порушеног споменика и бисте, зауставило се у
ставу мирно, одавши пошту покојном краљу (Јован Шијаковић).
13 Милорад Јовановић, приватни чиновник из Брчког, у Београду, 22. сеп-
тембра 1942. године (Комесаријат за избеглице).
14 Прота Милан Петковић, парох из Дрињаче, у Ужицу, 31. августа 1941.
године [П].
15 Божидар Митровић, прота 2. јула 1947. године [П]
16 Рајко Софронић, прота, Брчко, 12. августа 1947. године [П]
17 Миле Војновић, ложач из Бојне, срез Пазин, у Београду, 23. јула 1942.
године (Комесаријат за избеглице)
18 Смиља Пантелић, домаћица из Грачаца, у Београду, 14. V II1942. (Комеса-
ријат за избеглице).

60
19 Мухамед Садиковић, судија из Приједора, у Београду, 19. VIII 1942.
године (Комесаријат за избеглице)
20 ЈерејТодор Кондић, свештеник марински, срезПриједор, у Београду,29.
августа 1941. год. [П]
21 Александар Заљески, свештеник из Војковице, срез Крижевци, у Ћупри-
ји, 20. јуна 1941. год. [ПЈ.
22 Милорад Јовановић, приватни чиновник из Брчког.
23 Чедомир Радуловић, свештеник из Мајкинјапре, срез Сански Мост у
Краљеву, 11. јула 1942. год. [П].
24 Михајло Котљаревски, свештеник из Живаје, срез Костајница, у Београ-
ду, 15. марта 1942. год. [П].
25 Босиљка Радан и Јованка Кнежевић, домаћице из Стоца са још 27 жена из
истог места, у Београду, 16. априла 1942. год. [П]
26 Златко Манојловић, приватни чиновник из Отока, срез Огулин, у Београ-
ду, 1. августа 1942. године[К] иТеодор Зимонов, протојереј изБолфота, срез
Загреб, у Бољевцу, 27. августа 1941. године [П]
1 Није овог први пут да Хрвати насрћу на српски карактер ових земал>а. Они
су то чинили више пута раније, али су им Срби достојно одговорили. Због
ограниченог простора ми овде наводимо само нека историјски дата и ода-
брана сведочанства изречена најчешће од самих Хрвата. Ко жели да се о
томе детаљније обавести, нека прегледа ову литературу: Грујић др Радо-
слав, Апологија српскогнарода у Хрватској и Славонији и његових главних
обележја. Нови Сад, 1909; Ђерић Васа: »0 српском имену по западним
крајевима нашег народа«, 1912; Ивић Алекса: »Сеоба Срба у Хрватску и
Славонију«, Сремски Карловци, 1909; Илић Алекса: »Миграција Срба у
Славонију током 16, 17. и 18. столећа«, (Срп. етн. зборник кн>. XXXVI)
Суботица, 1926; Ивић Алекса: »Миграција Срба у Хрватску током 16,17. и
18. столећа«, (Срп. етн. зборник, књ. XXVIII) Суботица, 1923; Јовановић
Љубомир: »0 прошлости Босне и Херцеговине«, св. I, Београд 1909; Караџић
Вук: »Срби сви и свуда« Ковчезић за историју, језик и обичаје Срба сва три
закона) Беч, 1849; КовачевићЉубомир: »Срби у Хрватској и велеиздајничка
парница«, Београд 1909; Руварац Димитрије: »Ево шта сте нам скривили«,
Земун 1895. и Стенографски записник о главној расправи против Адама
Прибићевића и 52 друга, св. 1-ХУ, Загреб, 1909.
1аТадијаСмичиклас, Дипломатски зборник краљевинеХрватске, Далмаци-
је и Славоније, књ. II, Загреб, 1904, стр. 207, III1905, стр. 274.
2 Марино Сануди: »Одношаји (скупновладе) Млетачке према Јужним Сла-
вонима од 1517-1525«, Архив за повјестници југословенску књ. V и VIII,
Загреб, (1861-1865. год.)
3 П. Ма гковић: »Путовања по Балканском полуотоку XVI виека«. Рад Југо-
словенске академије, књ. 62, Загреб, 1882, стр. 71
4 ФрањаМиклошић, Мапшпеппа 8егМса, Беч, 1858, стр. 187.
5 То исто чине Дабиша, Остоја, Стеван Остојић, Т ртко II Твртковић и Стеван
Томашевић, Миклошић, Исто, 221, 233, 272,282,292, 316,378. итд.
6 Углавном су у науци постојала два мишљења о карактеру и националној
припадности средњевековне босанске државе. По првом схватању она је и
по своме језику и по своме државном развитку и организацији, а у већини и
по верској припадности својих грађана, била српска земл>а. Она је у духов-
ном и политичком погледу била чврсто повезана са осталим српским зем-
л>ама. Многи познати писци и научници, историчари XIX и XX века с правом
су везивали Босну са Србијом. Немац Јован Христијан Енгел у своме вели-
ком делу: »Се$сН1сћ1е 8е$ 1Јпј>ап$сћеп Ке1сћ$ шк! $ешег 1Чећеп1ап<1егу, у III књизи

61
обрадио је »Се$сћ|сН|е уоп $егћ|еп ипЈ Во$п)епу /1801), где на првом месту
приказује историју Србије, али, што је за нас врло важно, он је ту историју
скопчао са историјом Босне. Хрватски историчар Вјекослав Клајић, на-
рочито му је замерио што је »Повјест Босне посве стопио са повјести
Србије« (В. Клајић, »Повјест Босне«, Загреб 1882, VIII). Познати руски
паучникА. Мајков на руском језику је објавио своје дело »Историја сербско-
га језика«. (Москва, 1857). У историјском делу Мајков је обрадио историју
Дубровника (стр. 59-170), Историју Босне (171-204) и Историју Србије (205-
306). За Мојкова је босанска историја »проучавање прошлости српскога
народа у тој земљи са сталним упирањем погледа у остале српске покраји-
не«. Историјски део ове књиге превео је Ђ. Даничић под насловом »Исто-
рија српског народа« (Београд, 1858, друго издање 1876). У »своме познатом
и врло важном делу - збирци извора« »Мопитепи $г1мса«. Беч, 1858, познати
и учени слависта Фрања Миклошић у самом натпису је истакао да он језик
сматра главним фактором који повезује појединце у нацији. »Збогтога јеон
сјединио С рбију са Босном и Дубровником у чврсту целину. Није се обази-
рао на политичке претензије и на правне фикције, него је поједине области
са истим језиком и са једнаким традицијама« (из предавања др Николе
Радоичића). Да наведемо само још један пример познатогпрофесорабечког
Универзитета и најболлг познаваоца историје и етнографије балканских
Iшрода Константина Јиречека. Он у своме великом делу »Сезсћкћге $ег1меп«
(1-11, Беч, 1911, 1918). Превео на српски језик и допунио Јован Раданић,
Београд, 1923, а друго издање 1952. обрадио је и историју Босне и Србије у
средњем век у. То је могао у чинити само због тога што је сматрао да је Босна
по своме језику и по својој традицији српска земља.
По другом схватању средњевековна Босна је без изразитог националног и
верског осећања, под врховном влашћу Угарске и под њеним свестрним
утицајем. То схватање је нарочито спроводио и истицао у својим разним
делима и расправама Лудвик Талоци, доказујући да је Босна везана чврсто
са Угарском и да она улази у оквир угарског државног права. А како је
Хрватска била споразумом везана са Угарском још у средњем веку, то су
Хрвати преко угарског државног права изводили и своје државно право на
Босну. Исти је случај био и са Аустријом и њеним државним правом над
Босном.
7 Фрањо Рачки, »Хрватска прије XII вијека«, Рад Југословенске академије
(РЈА) 56. Загреб, 1881, стр. 109.
8 Фрањо Рачки, »Документа«, 274, Рад Југословенске академије 56, стр. 71.
9 Рјечник хрватскога или српскога језика, књ. III, Загреб, 1887-1891, стр. 150.
10 Т. Смичиклас, Дипломатски зборник V, (1907) стр. 752.
II Иван Кукуљевић, Сакцински: »Путовања по Босни«, Загреб, 1858, стр.
68-69.
12 Антун Радић: »Извештај о путовању по Босни и Херцеговини«, Зборник
за народни живот и обичаје Јужних Словена, Загреб, 1899, књ. IV, стр. 308.
13 Венијамин Калај, »Историја српског народа«, Београд, 1882.
14 Ватрослав Јагић: »Историја књижевности народа хрватскога и српско-
га«, Загреб, 1876, стр. 142.
15 Фрањо Миклошић, Исто.
16 Бенедикт Курипешић: »Путовања по Балканском полуострву«, Рад Југо-
словенске академије, 1881,56.
17 Радослав Грујић: »Апологија српског народа у Хрватској и Славонији и
њихових главних обележја«, Нови Сад, 1909, стр. 200-202.
18 Алекса Ивић, остало непопуњено.

62
19 Остало непопуњено.
20 Исто.
21 Тако, између осталих, управник Босне везир Веџид Мехмедпаша назива
наш језик српским/Марко Драговић: »Борба Црногораца са Турцима око
превласти над Граховом«, Старине XX, Загреб, 1888, стр. 270.
22 Фрањо Рачки: »Документа«, стр. 190.
23 Фрањо Рачки, Рад 56, стр. 78-79.
24 Василије Ђерић: »О српском имену у западним крајевима нашега наро-
да«, Београд, 1914. године, стр. 13-14.
25 Исто.
26 Фрањо Рачки, Рад 56,18, Хаџи Калфа или Ћатиб-Челеби: »0 Балканском
полуострву« (с помоћним белешкама и објашњења приложио Стојан Нова-
ковић). Споменик Српске краљевске академије 18, Београд, 1892, стр. 10.
27 Вјекослав Јелавиђ, Кратки француски путопис, кроз Херцеговину и но-
вопазарски Санџак из године 1611, Гласник Земаљског музеја 19, Сарајево,
1907,472-474.
28 Шиме Љубић: »Огледало књижевне повјести југословенске на подучава-
ње младежи« I. Ријека 1864. стр. 94.
29 А. Радић, Види бел. 12 у претходном одељку.
30 Иван Лучић, Е>е Ке^по Оа1та(1ае1 СгоаПае Нђп зех 1661.
31 Фрањо Рачки: Виек и дјеловање с а Ћирила и Метода, словенских апосто-
лов«, I, Загреб 1857, стр. 54.
32 Дописи црногорског владике Саве Петровића и губернатора црногор-
ског Ивана Радонића дубровачкој влади. Аркив за повјесницу Југословен-
ску, књ. 111, Загреб, 1854, стр. 133-136.
33 Срђ. Дописи и отписи, »Срђ«, лист за књижевност и науку 1, Дубровник,
1902, стр. 581.
34 Г рот Константин, Из историје Угрин и Славлнства вђ XII вђкђ . Варшава,
1889,31,38,43. итд
35 Радослав Грујић: »Духовни живот Срба у Војводини до велике сеобе
1690«, Монографија »Војводина«, Нови Сад, 1939. год.
36 Платон Атанацковић: »ПатентЂ царскШ за Воиводство Серб1е и ТемишкШ
БанатЂ, 18-га/6-га( новембри1а 1849. проистекшШ, стр. 5.
37 Изостала белешка.
38 Алекса Ивић: »Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији«, I,
Нови Сад, 1910, стр. 84.
39 Петар Матковић, Путопис Марка Антуна Пигафета у Цариград од година
1567, Стариие 22, Загреб, 1899. стр. 90,183,185.
40 Петар Матковић: »Путовања по Балканском полуострву XVI вијека Рад
116, Загреб 1893, стр. 81,13,14,60,61,62,63,64.
41 Рад 112, Загреб, 1892, стр. 208-209,238.
42 А. Ивић: »Споменици« I стр. 14,16,26,27,28.
43 Правила молебнаја свјатих сербских Просветителиј. Млеци, 1765.
44 Василије Ћерић: »Десет писама руских владаоца српским манастирима«.
С гаринар за 1909. Београд, 1909, стр. 7,17. Стојановић Љубомир: »Стари
српски записи и натписи« I Београд, 1902, бр. 14, књ. II Београд, 1903, бр. 2101.
и 2459.

63
45 Јован Радонић: »Прилоаи историји Срба у Угарскојт I Ноаи Сад, 1909,
стр. 151-153.
46 Вјекослав Јелавић: »Иа преписке француског генералног конаула уТрав-
нику у гол. 1807-14.« Гласник Зем. музеја 16. Сарајево, 1906, стр. 281.
47 Риста Милошевић: »№ прошлости Вуковара с обаиром на тамошн«
Србе«. Јавор за 1890. Нови Сад 1890.270. Адам Драгосављевић: »Старински
рукописи« Летопис Мат. српске, Будим 1857,1896, стр. 101.
48 Исто, стр. 108.
49 Фердо Шишић: »Хрватска повјест« II, Загреб, 1908, стр. 164.
50 Изостала белешка.
51 Јован Радонић: »Прилоаи историји Срба у Хрватској«, I, стр. 151-3.
Шематизам Православне српске епархије пакрачке за 1898. год., стр. 9.
52 П, Атанацковић, Патент царски за Војводство Сербие и Темешкиј Банат.
Беч, 1849,21.
53 Ј ован Ђорђевић, Рћдња благосвештенског сабора народа српског у Срем.
Карловцима, 1861. године, Нови Сад, 1861.
54 Фердо Шишић: Преглед Повјести хрватскога народа од настаријих вре-
мена до 1. децембра 1918. године, кн>. I Загреб, 1920, стр. 283-4.
55 Шиме Љубић: Листине о одношајих Јужнога Славенства и Млетачке
Републике, кн>. IX, Загреб 1890. стр. 134.
56 Никодим Милаш, Православна Далмација, Пови Сад 1901, стр. 137-146.
57 Радослав Грујић: »Историјски значај Срба у Храатској«, Београд 1940,
стр. 13.
58 Исто, 14.
59 Р. ГрујИћ, Апологија..., стр. 65.
60 Исто, 60-63,67.
61 Исто, 58-60, 92-95, 98-103, види А. Ивић: »Историја Срба у Хрватској«,
Нови Сад, 1929.
62 Исто, стр. 95.
63 Ис го, 58.
64 Исто, 98.
65 Р. Грујић: »Историјски ЗНачај Срба у Хрватској«, стр. 17.
66 Исто, 17-18.
67 Исто, 25.
68 Т. Матић, Дјела Матије Антуна Рељковића (Сатир или ти дивји човик)
Загреб, 1916, стр. 79.
69 Белешка изостала.
70 Др Васа Руварац, Православни Срби у Хрватској и Славонији по поли-
тичким општинама и изборним срезовима за Земаљски сабор. Администра-
тивна подела каква је била почетком 1905. године. Статистички подаци по
попису становништва од31. децембра 1990. Карта. Издање »Српског кола«.
Литографија К. Албрехта (Маравић и Дечак) Загреб, 1905.
71 Јосип Лакатош, Народна статистика, Загреб, 1914.
72 Шћепан Грђић, Бројчани однос Срба и Хрвата с обзиром на национално
разграничење територија и статистички преглед Срба и Хрвата по срезо-

64
вима према статистици од 1921. године а према прираштају од 1921. до 1931.
прорачунато до 31. марта 1941. годиие, Београд.
73 Изосталз белешка.
ПОЧЕТАК ПРОГОНА

Као што смо већ истакли, велики број Хрвата, како


интелектуалаца тако и грађана и сељака, схватио је
образовање НДХ на првом месту као могућност да се
обрачуна са Србима. Одмах су се дали на посао, да
како су усташе говориле, »очисте свету земљу Хрват-
ску од Цигана, Влаха и Балканаца«, како су још одра-
није звали Србе, пошто Срби нису достојни да живе
на таком »светом« тлу као што је »слободна Хрват-
ска«. У томе је предњачила интелигенција, а на-
рочито носиоци власти, бодрећи и подстрекавајући
масе, не само путем штампе већ и живом речју.
Хрватска интелигенција несумњиво сноси највећу
кривицу за све патње и страдања Срба, јер је она на
све могуће начине харангирала хрватске масе. За-
греб је био центар пропаганде против Срба али и
осмишљавања њиховог прогона и истребљења. [Му-
дри Ступило је још почетком XX века рекао: »Загреб
квари народ«]. Павелић је предњачио у свему и био
у правом смислу речи »поглавник«. Он је одмах по
доласку на чело НДХ рекао својим присталицама: »Ја
сам посекао стабло (убио краља Александра) а ви
крешите гране (српски народ)«. Поред Павелића и
маршала Славка Кватерника од министара су се на-
рочито истицали као »србождери« министар уну-
трашњих дела Андрија Артуковић, министар про-
свете Миле Будак, министар правде Мирко Пук, па
Милован Жанић, а од других виших функционера
усташке организације др Виктор Гутић, стожерник
из Бања Луке, који је највише допринео да Босанска
Крајина, тај најсрпскији део Босне најгоре страда.
Миле Будак »Велебитски« написао је и штампао у
листу »Усташи« бр. 61941. године песму »Див плани-
на« у којој је јасно изнео своје становиште према
Србима и показао хрватским масама шта треба са
Србима радити. Ту песму доносимо овде у целини:
67
Подиже се с Велебита,
С Велебита, див планине,
Подиже се оро сури,
Храбра гнезда, храбри сине,
Подиже се јунак Анте,
Па загрме са висине
Као труба Божје правде:
»Бјеште псине преко Дрине!«
Сви Хрвати Анту следе
3 слободу свога прага,
Свак се жури у бој свети
Преко Дрине тера врага.
С Велебита Анте кличе,
Зубље горе, пушке оре;
»Бјеште псине преко Дрине!
Хрвати се за дом боре«.1
Стих »Бјеште псине преко Дрине« прострујао је
кроз све хрватске редове, понављао се од уста до уста,
а Хрвати су се утркивали ко ће га што боље у дело
спровести. Изасланик главног усташког стана из За-
греба, на збору у Слатинском Дреновцу, 24. V I1941.
године, изјављује »Поручујемо ми усташе скупа са
нашим поглавником свима тим нашим »гостима« па
и овим у Дреновцу: »Бјеште псине преко Дрине«.2 На
усташкој скупштини у Крижевцима министар Будак
је, поред осталог, говорио: »Ја наглашавам, и ово је
потребно да се знаде, да смо ми држава двију вјера,
католичке и муслиманске« и да трећу не треба трпе-
ти. Пребацио је Србима да су на туђем земљишту
ударали своје међе и подизали православне цркве.
»Зато их посадише у Цељу, Марибору, Сушаку и
Сплиту. Међутим, ако бог да, тај ће њихов камен
међаш нестати из хрватске државе, јер не може се
међашити по туђим њивама.«4 На збору у Вуковару,
8. VII 1941. године, Будак је нарочито истицао и на-
глашавао да Срби који живе у Хрватској нису Срби
него »дотепанци« (просјачки досељеници) с истока,
које су Турци довели са собом у Сријем као носаче и
слуге. »Они су уједињени само са православном
црквом, а ми нијесмо успјели да их асимилирамо.
Међутим, нека знају да је наша лозинка: Или се по-
клони или се уклони«.4 На пакрачком збору од 20. VII

68
1941. године Будак је поред осталога, рекао: »Ви до-
бро знате за ону народну: »Једног Влаха посади и
погости за столом, а другог свежи у врећу и сједи на
њега. Што ти онај мисли за столом, исто ти мисли и
онај под столом (под тобом). Зато запамти ово: Са
Влахом (тј. Србином) једи само допола здијеле, а
одпола здијеле убити га здијелом по глави, јер ће он
тебе.«5 Приликом обиласка по злу и крволочности
познатог затвора у Старој Градишки, у којем су били
затворени Срби, Будак је неке од затвореника питао
како им је у затвору. На одговор ових да им је тешко
и да их туку он ј е велико ду шно рекао: »Ми не тучемо,
ми само убијамо«. Другом приликом на једном збору
Будак је узвикнуо: »Друмови ће пожелети Срба, али
Срба више бити неће«. После тога су дошла упуства
из Загреба о убијању Срба у Санском Мосту и у још
неким местима.6 А приликом једне свечаности у Го-
спићу Будак је изјавио: »Један део Срба побићемо,
други део ћемо раселити, а остале ћемо превести на
католичку веру и тако претопити у Хрвате«. Мини-
стар правде Пук на збору у Крижевцима, 6. VII1941.
године, изјавио је »Осим Жидова и комуниста има у
нашој домовини још један непријатељ, ато су Срби,
који су нас двадесет година батинали у творевини
која се с правом називала тамницом хрватског наро-
да. Срби су дошли у наше крајеве са турским четама
као пљачкаши, као талог и смеће Балкана. Не можемо
допустити да у нашој народној држави владају два
народа. Они који су дошли у нашу домовину пре
200-300 година нека се врате одакле су дошли«. Затим
ј е поновио Будакову поруку Србима: »Или се уклони-
те или се поклоните«, проширивши је својим
речима: »Или се уклоните из наше домовине милом,
или ћемо вас истерати силом«.7 На збору у Новој
Градишки, одржаном 2. јуна 1941. године, ранији ад-
вокат и јавни бележник из истог места, а тада
усташки министар Милован Жанић доказивао је
»разбеснелој маси« како је дошао час да ее Хрвати
заувек ослободе Срба. »Ово има бити земља Хрвата
и никога другога и нема те методе, коју нећемо ми
усташе употребити да начинимо ову земљу збиља
хрватском и да је очистимо од Срба који су нас сто-
тине година угрожавали и који би нас угрозили
првом згодом. Ми то не тајимо, то је политика ове

69
државе (НДХ) и то кад извршимо, извршићемо само
(оно) што пише у усташким начелима. Зато они који
су дошли овамо морају да оду. Догађаји кроз два
столећа, а особито последњих двадесет година, дока-
зују да је сваки компромис искључен. Ово има бити
земља Хрвата и ничија више, ми то не тајимо, то је
политика ове државе. . . Ми имамо међу нама неке
који нису никада према нама били лојални. Дошли
су у наше крајеве онда када је за турских ратова
погинуло много наших људи и када су опустели до-
мови. Дошли су овамо и размилели се попут јежа и
почели нас угрожавати. То су Срби. Из свега тога што
се догодило знамо да они неће нама добро желети.
Знамо да имамо право да тражимо да иду преко Дри-
не. Ми се код тога позивамо на наше животне потре-
бе и зато им поручујемо: преко Дрине«.8 Да напоме-
немо ј ош и како ј е Љубо Кватерник, жупан из Бихаћа,
»јавно позивао муслимане наклање Срба«. Једном је
у кафани извадио из џепа човечји језик и показао га
Ибрахиму Пашићу рекавши да је то језик тога и тога
Србина.9 Поред већ наведених противсрпских паро-
ла, које су се невероватно брзо рашириле по хрват-
ском народу, чуле су се и друге. Чак су и деца, подго-
варана од старијих, добацивала Србима на сваком
месту, а најчешће »Србе о врбе« и »Терај псине преко
Дрине«.10
Усташки стожерник за Босанску крајину Виктор
Гутић из Бање Луке, нарочито се истицао својим го-
ворима против Срба. Тако је на збору у Прњавору
рекао: »Друмови ће пожелети Србаља, али Србаља
више бити неће. У кућама се више неће славити
крсна слава нити у школама Св. Сава. Ја ћу једног
дана опет лично доћи у Прњавор и сам својом руком
почети уништавати Србе«.11 Другом приликом, у
свом говору на збору у Босанском Новом, где је био
искупљен велики број муслимана и Цигана, Гутић је
поред осталог изјавио »да све Србе у Хрватској треба
поклати и уништити. И као што се у Хрватској не сме
видети ћирилско писмо нити ма шта што би под-
сећало на Југославију, тако се исто у Хрватској не
сме видети ниједан Србин«. После збора отишао је
у општину, сменио управу, а за новог председника
поставио Феридбега Церића, поседника и бившег
посланика бивше Југословенске радикалне заједни-

70
це.12 Нарочито је по изреченом злу чувен Гутићев
говор на збору у Санском Мосту, 28. маја 1941. годи-
не. Пошто је прво говорио о »кратковидости бивших
протухрватских режима, који поред своје тобоже
савршене »обавештајне службе« нису имали појма
да је већ годинама било »преко 300000 Хрвата по-
ложило усташку заклетву«, продужио је повишеним
гласом: »Нема више српске војске! Нема више Срби-
је! Нема геца, наших крвопија, нестало је циганске
династије Карађорђевића а и код нас - ускоро - дру-
мови ће пожелети Србаља, ал’ Србаља више бити
неће. Издао сам драстичне наредбе за њихово потпу-
но економско уништење, а слиједе нове за потпуно
истребљење. Не будите слаби ни прам једнога.
Држите увијек на уму да су то били наши гробари и
уништавајте их гдје стигнете, а благослов нашег
поглавника и мој неће вам узмањкати. Сваки који се
за њих буде заузимао, постаје самим тим непријате-
љем хрватске слободе«.13Том приликом Гутић је јав-
но похвалио неколико муслимана који су убијали
Србе 5,6,7. маја речима: »Убијајте Србе, а благослов
мој и поглавников неће вам усфалити«. Неке од пох-
ваљених је и новчано наградио са по неколико хиља-
да динара.14 Јуна 1941. године у Бања Луци је про-
слављен празник хрватског ослобођења. На свечано-
сти је из Сарајева дошло и певачко друштво »Веле-
бит«. Пред зградом бановине Гутић је одржао говор.
»Ова пркос зграда«, рекао је он, »и српска богомоља,
којој овдје никад није било мјесто, које нам је годи-
нама бола очи, гарантујем вам да више ни она нити
ма која њихова врагомоља, ма гдје била у хрватској
држави, неће постојати. Знајте да сам ја челична
метла која ће тако почистити српски народ, да им
ниједно ребро неће остати читаво«.15 После изве-
сног времена, опет на збору у Бањој Луци, обратио
се Хрватима: »Шта чекате? Зашто не убијате Србе?
Убијајте их на сваком кораку. За њихове главе ником
не одговарате. Наредио сам преко мојих потчињених
- економско уништење, а затим ћу наредити и истреб-
љење Срба из наше НДХ.«16 На збору, пак, у Љубији
његове речи су биле: »Мостови између Срба и Хрвата
су заувек порушени. Сваки Хрват слободно може
убити Србина кога год хоће и за то никоме неће
одговарати».17Када су прота Петар Рађеновић н про-

71
та Сава Рађеновић маја месеца 1941. године отишли
Гутићу да га питају шта је било са епископом Плато-
ном, он им је набусито одговорио: »Шта хоћете ви?
Немате шта да ме питате, нити хоћу да вам одгово-
рим. Нема више Срба, не познајем ја Србе. Губите се
одавде. Ово је срце државе Хрватске а срце треба
очистити од отрова. Ви сте тај отров. Доста смо вам
ми овде давали гостопримство ових задњих 250 годњ
на, више вам га не дајемо«.18
По повратку из Загреба, где га је примио Павелић,
Гутић је 28. маја 1941. године изјавио: »На моје задо-
вољство и корист народа свршио сам у Загребу вели-
ке и важне послове. Сада имам да приступим гран-
диозном делу чишћења хрватске Босанске крајине
од непожељних елемената (Срба) нарочито Бање Лу-
ке, јер она постаје главни град независне Хрватске.
Предузеће се најстрожије и најенергичније мере ко-
ј е се уопште могу и даду извести. Оно што сам до сада
предузео тек је ситница, једна таква маленкост која
се може само микроскопом видети, па онда можете
мислити шта још чека непријатеља. У нашој питомој
Босанској крајини у том погледу имам одрешене ру-
ке. Хоћу да служим Божијој и народној вољи. Сви
непожељни елементи биће у нашој Крајини у нај-
краћем року уништени, тако да ће им се ускоро за-
трти сваки траг и ј едино ће остати зло сећање на њих.
Од сутра ћу притегнути. Пуцаће кичма, казао је Гу-
тић на усташкој скупштини у Бањој Луци. »Поручите
то нашим непријатељима, поручите им, пуцаће
кичма. . . Настаће чишћење. . . Нема милосрђа. . .
Поглавник и хрватски министри једва чекају да дођу
у очишћену Бању Луку, а то ће бити брзо, јер ћемо и
ми брзо радити. Ја ћу бити овде јака гвоздена метла.
.. и ја кажем нека ми нико не долази молити за наше
душмане«.19
Да видимо ко су били тај Гутић и Артуковић. Први
је у Бањој Луци радио пре 1941, године у адвокатској
канцеларији једнога Србина, који му је омогућио да
и сам отвори своју адвокатеку канцеларију. Ме-
ђутим, кад су усташе дошле на власт, тај исти Србин
морао је пред насиљем Гутићевим да побегне у еми-
грациј у. Гутића, бар привидно, нису хтели Хрвати да
помогну нити да се с њим много друже, нарочито
после његовог кажњавања затвором по Закону о

72
заштити државе. Због тога се он углавном дружио са
Србима, а био је присни пријатељ југословенског
министра др Бранка Чубриловића. Министар уну-
трашњих дела НДХ био је др Артуковић, по чијим су
непосредним наређењима и упутствима и руковод-
ством вршена и појединачна и масовна убиства
Срба. И он се као Гутић дружио са Србима, нарочито
за време студија. За њега се прича да се заљубио у
једну Српкињу, Мару. Једном приликом, када је био
у добром расположењу, Артуковић је загрлио Мару
и рекао јо ј: »Маро, волим те као Бога, али кад се сетим
да си Српкиња, задавио бих те«.
Скоро у сваком говору министра и виших држав-
них функционера помињу се ове две реченице: »Нека
иду псине преко Дрине« и »Друмови ће пожелети
Срба, али Срба више бити неће«. А јутарњи поздрав
великог српског крволока и звер човека Владимира
Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, био је
»Дечки, у лов српске крви«.20 Сем тога стално се го-
ворило о економском уништењу и потпуном истреб-
љењу Срба у држави Хрватској и позивао хрватски
народ да убија на сваком кораку Србе, »те вековне
душмане хрватског народа«. Да би пред Немцима и
Италиј анима оправдали своје поступке, после почет-
ка совјетско-немачког рата све Србе су прогласили
комунистима. Приликом једне смотре хрватске вој-
ске у Загребу војсковођа Славко Кватерник, маршал
и министар војске, назива све Србе, од патријарха па
ниже, комунистима и плаћеницима Москве.21 Четво-
рица усташа, који су дошли из Загреба у Гацко, саз-
вали су почетком јуна 1941. године збор муслимана
и позвали их одмах да се обрачунају са Србима и да
све Србе поубијају. На примедбу једног муслимана
да је то немогуће учинити, усташе су одговориле да
је могуће и да се мора.22 Срески начелник у Подрав-
ској Слатини Флоријан Косица на зборовима је јав-
но изјављивао да су Срби »ван закона«23На зборови-
ма говорило се хрватском народу да су Срби и Хрва-
ти два народа са посебним идеологијама и да један
поред другога не могу опстати. Због тога треба Србе
истерати из Хрватске и отерати их одакле су дошли,
јер су они, досељеници, Власи, скитнице.24 Хрватски
министри су Србе називали Циганима и говорили да

73
то нису прави Срби већ турске слуге, који су остали
у Хрватској после повлачења Турака.25
По себи се разуме да је сва хрватска штампа, а
нарочито листови »Усташа«, »Независна Хрватска«,
»Спремност«, »Хрватски народ«, »Хрватски лист«,
»Нови лист«, »Граничар«, »Хрватска крајина« итд.,
доносила не само одељке из говора са одржаних збо-
рова, у којима се грде Срби, већ и читаве чланке пуне
најгнуснијих поруга за Србе, којима им је вређано
оно најдраже и најсветије. И сва хрватска католичка
штампа хвалила је и величала дело усташа и поглав-
ника, нападала и ружила Србе и подсмевала се њихо-
вом удесу. У томе је нарочито предњачио »Като-
лички лист«, орган загребачке надбискупије, у чијем
се броју од јула 1941. године, у чланку »Велико дјело
провидности«, руже Срби, напада српска војска и
ликује што је Београд бомбардован. Од католичких
листова треба још поменути »Католички тједник«,
»Хрватски глас« из Загреба, »Гласник Св. Анте« и
»Гласник Госпе Сињске«. Оба ова гласника издају
фратри, први у Сарајеву, други у Сињу. Све се стави-
ло у службу да се код хрватских и муслиманских маса
изазове страховита мржња према Србима. Нападало
се и вређало све, а нарочито православна црква,
српски патријарх, епископ Николај и српско
свештенство. Та изазивачка и бесомучна пропаган-
да, која је долазила од самих врхова државне власти,
вишег и нижег католичког клера и подржавана од
највећег дела хрватске интелигенције, целокупног
католичког свештенства, фратара и разних като-
личких организација, уродила је плодом. Малтрети-
рање, прогањање и убијање Срба, у свим српским
крајевима у НДХ, је легализовано и убрзано. Ево
како је то даље ишло.
У срезу Славонска Пожега људи су одвођени и
дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу
саслушавани и страшно мучени. После саслушања
неке су остављали у затвору да би их и у наредним
ноћима стављали на муке, а потом, испребијане и
измучене пуштали кућама. Неке су, пак, после
мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту
их убијали.26 По причању другог свештеника из
истога среза, над Србима је одмах почео »неза-
памћени терор«. И по дану и по ноћи усташе су тукли,

74
мучили, пљачкали и убијали Србе. »Нико није био
сигуран. Свештеницима је забрањивано свако чино-
дејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су
ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да
сам пуцао у сопствени радио-апарат кад је Павелић
говорио при оснивању хрватске државе, иако је апа-
рат био потпуно неоштећен. У мојој парохији било
је око сто усташа, који су одмах предузели читаву
хајку на Србе. И људи, и жене, и деца морали су
бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакрива-
ли се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба,
а многи су премлаћени да никада оздравити неће.
Пуцало се и убијало свуда.27 У срезу новском одмах
је формирана група усташа »који су наоружани вој-
ничким оружјем почели купити и убијати Србе«.28 У
срезу копривничком већ 11. априла 1941. године оду-
зето је све оружје од народа, па и ловачке пушке, и
наређено је да на свакој кући, као и на цркви, буде
истакнута хрватска застава. По селима су одмах
почели да вршљају чланови »Хрватске заштите« и да
одводе поједине сељаке у затвор.29 У срезу окучан-
ском, чим га је напустила немачка војска и усташе
узеле власт у своје руке, настаје прбгањање Срба.
Хрвати, сељаци из места Нове Вароши и Дубовца,
који су раније са Србима живели у врло добрим од-
носима, долазе на Ђурђевдан у суседно село
Гређане, упадају у куће свечара, забрањују им славу,
растерују госте и одводе домаћине. Наређују да се
код општинске зграде искупе сви српски ђаци, гим-
назисти са лопатама, и под вођством њиховог друга,
Хрвата гимназисте, шаљу их у оближња села на ку-
лук.30 У Оточцу »наоружане групе људи нападају
домове мирних и ненаоружаних Срба, сељака и
грађана, отимају животне намирнице и стоку, зло-
стављају и вређају Србе и све што је српско на сва-
ком кораку. Убијају на најсвирепији начин, одводе
у затвор потпуно невине људе без икакве кривице,
само зато што су Срби«31 »Одмах по проглашењу
НДХ усташе су у појединим селима среза Перушић
почели понеке Србе одводити од њихових кућа«.32
Окупација Глине извршена је одмах по про-
глашењу НДХ. Истога дана хрватско становништво
у Глини обукло је усташке униформе, наоружало се
и окитило усташким амблемима и хрватским тробој-

75
ницама и у надлештвима узело сву власт у своје руке.
Целом том акцијом руководила је усташка организа-
ција, која је у Глини створена још 1930. године, под
руководством тамошњег адвоката др Пука, доцнијег
министра у Павелићевој влади, и лекара др Ребака
Јураја. Обојица су били одраније у вези са Паве-
лићем у иностранству. У усташку организацију њих
двојица су увукли »велики део Хрвата и олоша«, а
одраније су располагали оружјем и другим потреб-
ним материјалом за преузимање власти у датом мо-
менту.33Прва страдања српске цркве и српског наро-
да отпочела су у Градачцу, у априлу 1941. Црква у
Градачцу демолирана је и споља и изнутра, црквене
ствари разбацане а вредније покрадене. Све су то
учиниле усташе из Градачца и околних села и то:
Лединаца, Трамошнице, Турића, Средње Слатине,
Коренице, Гаревца, Кладара и Чардања. Међутим, у
томе нису учествовали муслимани ни из Градачца
ни из околних села.34 У Козлуку страдање српског
живља почиње крајем месеца априла 1941. године.
муслимани мештани су »почели рушити ограде око
српских њива, сећи воће и упропаштавати шуму. По
прогласу НДХ 90% муслимана су се подигли да се
ослободе »тешког јарма« који су годинама носили,
мислећи да је дошао час беговату и пашалуку.35 У
Дервенти, одмах по одступању југословенске војске,
чим су усташе преузеле власт, почели су прогони
српског народа.36 »Прва и највећа страдања за
српски народ и за српску цркву су настала када су
усташе дошле да замене немачку власт. Усташе је
руководила једино идеја истребљења српског наро-
да и брисање сваког трага српске прошлости.3' У
Санском Мосту усташе су 6. маја почели палити
српске куће и насртати на српске породице. Већ су-
традан, рано у зору, стрељали су тројицу Срба у
Санском Мосту.38 Страдање српског народа и српске
цркве у месту Олову, срез Кладањ, почело је почет-
ком јуна 1941. (десетак дана пре Видовдана), када су
по наговору и под заштитом окупатора дошле
усташе и узеле власт у своје руке. Представници
нове власти су одмах са нечувеном свирепошћу
почели да прогоне Србе. Напали су цркву, опљачкал и
»све свете ствари и утвари, свете иконе, богослужбе-
не књиге и цијели инвентар уништили су, а од цркве

76
направили шталу.39 У селу Бијелој-Тасићима,
општина Добрун, срез вишеградски, одмах по дола-
ску окупатора »домаће усташе из Добруна претресли
су 30 српских кућа и опљачкали имовину. Људи са
женама и дјецом побегли су у Србију.40 У Кожухама,
у Босни, у почетку окупације полицијске (жандарме-
ријске) станице прикупљају имена »опасних по
државу« међу које су убрајали националисте и ле-
вичаре. Намера је била да се сви такви или одмах
побију или протерају у логоре. На сваког Србина су
подозревали и особито на оне који су носили »шуба-
ру« или »шајкачу« - сматрајући их четницима.44 Од
почетка оснивања НДХ почела су над Србима да се
извршавају најгнуснија зверства«. Свештеник Ми-
лан Миљуш, из среза приједорског, каже: »Народ је
страшно патио. Одузимано му је жито, остале живот-
не намирнице, новац, част и поштење, земља, друге
ствари па и живот. Пошто су усташе ноћу упадале у
куће и одводиле људе па их мучиле и убијале, народ
се био толико уплашио да у кућама није ни спавао«.42
У Бихаћу, чим су се формирале прве усташке органи-
зације, почело се са прогоном Срба. Усташе су упа-
дале, и дању и ноћу, у српске куће под изговором да
траже оружј е, тукли су укућане, одводили их у затвор
у тзв. бихаћку кулу, а станове пљачкали.43 Чим су
осморица усташа маја 1941. стигла у Требиње из За-
греба, почело се са прогоном и мучењем Срба. Међу
тим усташама био је и неки »злогласни Ивица, који
је говорио како су му Срби за време Југославије
расекли мајку и сестру на два дела, па су се онда
фотографисали између њихових делова. Он је пока-
зивао такву фотографију. Још је говорио како су му
Срби избили вилицу и како их је због свега тога
омрзнуо, па их може живе пећи на ражњу, а када је
залазио у коју гостионицу или официрски дом, уме-
сто вина тражио је српске крви.«44 У Стоцу и сто-
лачком срезу усташе су наредиле Србима мушкарци-
ма да се никуда не смеју удаљавати из места, да се
морају свакога дана два пута пријављивати
усташком стану и да им је забрањено окупљање. По-
сле тога почели су поједине људе одводити од куће,
интернирати или убијати.45
По ерпским селима среза оточачког одмах су по-
стављене јаке хрватске усташке страже које су потре-

77
сале српске куће, хапсиле и злостављале виђеније
Србе и православне свештенике. Свештенику Петру
Милеуснићу, пароху шкарачком, два пута су претре-
сали стан а затим га одвели у жандармеријску стани-
цу Сточац. Ту је свучен до кошуље и испребијан по
леђима широким и дебелим кожним каишем до изне-
моглости. Затим је пуштен кући и припрећено му је
да се не сме никуда макнути.*6 Свештеника Георгија
Огризовића усташе су одмах ставиле у кућни зат-
вор.47 Свештеник Милутин Варда био је више пута
пљуван и тучен. Општински повереник саопштио му
је да му хрватске власти забрањују свако чинодеј-
ствовање, а нарочито крштење тек рођене деце. Све
се ово догађало првих дана по проглашењу НДХ.48
Свештеника ДанилаЂуђуна усташе су нашле у возу
између Славонске Пожеге и Новске заједно са војни-
цима. Чим су га приметили почели су га исмевати,
чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи
и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона
не сме маћи.49 У села српског Кнежопоља усташе су
упадале у групама, тукле сељаке, отимале новаци све
што је од вредности. Хапсили су их и пребијали
окривљујући их да су четници.50 То су у грех свим
Србима приписивале усташе по целој НДХ.
Сасвим је разумљиво што је од почетка НДХ
живот српског народа у њој подсећао на хропац.
»Људи су очајно живели. Преко дана радили би своје
послове даље од својих кућа, а преко ноћи морали су
се скривати по шумама и гудурама. Време је сваким
даном све више отежавало живот српском елементу
у НДХ«.51 »Мало који дан је прошао«, каже други
свештеник, »да нисам морао са својом породицом и
суседним парохијанима да се склоним у оближњу
шуму, док кроз село прође познати усташки зликовац
и крвници«.52У Рудом, у Босни чим су отишли Немци
и усташе успоставиле своју власт, одмах су почели
терор над Србима. »Хрватски војници су по Рудом
хватали и мушкиње и женскиње и резали им са опа-
нака носове, бацали са глава шајкаче и мараме и
одузимали сељачке копоране и јелеке, при чему су
гадно псовали, вређали, женскиње срамотили, па
често и шамарали. По српским сељачким кућама од-
мах се почело са пљачкањем«.53 У Стоцу, пак, усташе
су позвале на присилан рад све Србе мушкарце и

78
Српкиње девојке: »Девојке су одведене у усташки
логор где су рибале патос, а усташе су их за то време
псовале најпогрднијим псовкама, док су мушкарци
чистили улице и радили друге послове по вароши.54
»Девојке Српкиње из Грачаца морале су сваког дана
да долазе у усташки стан, где су остајале све до 10
часова увече.55 У Босанском Грахову »жене и девојке
Српкиње морале су данима одлазити у усташки ло-
гор и тамо рибати патос, прати рубље и радити све
остале послове које су им усташе наређивале«.56
У Срему терор над Србима почиње проглашењем
НДХ. Преузимањем управе и месне власти од стране
усташа почиње и прогон и мучење српског живља. У
Сремској Каменици, надомаку НовогСада, усташе су
одводиле Србе, нарочито млађе у затвор жандарме-
ријске полицијске школе и тамо их физички злостав-
љали. Опљачкали су им куђе, пресретали Србе избе-
глице из бачких колонија, које су Мађари покренули
са њихових огњишта, а усташе им отимале и оно
мало што су могли да понесу или стоку коју су пред
собом потерали. Пресретали су и српске војнике који
су се врађали у Бачку својим кућама, или обратно у
Србију, и одузимали им одело, обућу, често све до
доњег рубља. Све ово, као и свакодневно избацивање
унакажених лешева из Дунава између Каменице и
Петроварадина, уносило је још већи страх у већ за-
страшено српско становништво. За непуних десет
дана српске куће су готово опустеле. Многе српске
породице, поневши са собом нешто хране и одела,
напустиле су своје домове и избегле у винограде
који су били близу шуме као и у саму шуму, или су се
склониле у оближња фрушкогорска чисто српска се-
ла Дединце, Неродин, Гргетек и друга, датамо зајед-
нички сигурније очувају голи живот својих чланова.
Под утицајем покрета немачке народности групе у
Срему образују своју управу, терор мало попушта,
али се зато почео све јасније испољавати смишљен
план да се Србима свим расположивим средствима
онемогући даљи опстанак у новоствореној усташкој
држави. Отпуштају се сви Срби чиновници, обустав-
љају се пензијске принадлежности свима лицима
пензионисаним у местима службовања ван терито-
рије хрватске државе, одузимају се дозволе за обав-
љање рада Србима трговцима и занатлијама и под

79
разним изговорима кажњавају се великим новчаним
износима. Поштанским и пореским надлештвима из-
даје се поверљиво наређење да се Србима не
исплаћују признанице за замену југословенске
новчанице од 1000 динара итд.57
Уз све ово ишло је и вређање династије а на-
рочито краља, 28. априла у кућу Петра Главичића у
селу Подгорцу, срез бјеловарски, дошле су усташе
Марко Микулановић, Фрањо Ловрић млађи, Никола
Ловрић, Фрањо Крчмарић, Ђуро Паздријан, Мирко
Зеличић, дечак од 19 година и ћорав, и још неколико
других, уперили пушке на домаћина и позвали га да
се преда. Затим су га, заједно са још неколико Срба,
повели у село Липовчане, где су претресли неколико
српских кућа, па су их повели даље у село Ракинац.
Уз пут, код шуме зване »Косово«, усташе су их зау-
ставиле и упитале Главичића: »Где ти је краљ Пе-
тар?« Кад је овај одговорио да не зна, они су рекли
»у Палестини« и опсовали га најпогрднијим псовка-
ма, ударајући га кундацима у груди и леђа«.58 10.
априла чета усташа, њих око стотину, опколило је
кућу Петра Вјештице у селу Подградцу и позвала
Петра да изађе из куће и да се пре да. Он ј е то и учинио
заједно са укућанима. Затим су га усташе вратиле у
кућу, скинуле са зида слику Њ. В. Краља Петра и
захтевали од Вјештице да пљуне на њу и згази је.
Пошто је овај одбио то да учини, Ђуро Паздријан га
је ударио кундаком у груди и сам је пљунуо на слику
и згазио је.59 Када су усташе дошле у село Лички
Осик, у срезу госпићком, да ухапсе тамошњег
свештеника, онај се налазио у кући без мантије. Кад
их је на поласку замолио да обуче мантију, његов
познаник, хрватски жандарм Узелац, усташки вођа,
рекао му је: »Шта ће ти, влашки попе, мантија, та
ваљда нећеш у цркву молити се за здравље твога
балавог краља Петра и патријарха«.60 У Тузли су
усташе, првих дана по оснивању НДХ, формирали
једну свечану поворку, дошли са музиком пред спо-
меник краља Александра, одсвирали посмртни марш
и оборили споменик кличући Павелићу. Затим је по-
ворка отишла до дома Краља Петра и ту на исти
начин срушила бисту Краља Петра, а пред реалном
гимназијом бисту др Ђорђа Лазаревића. Затим су
дошла кола за ђубре градске општине па су на њих

80
натоварили све бронзане остатке поменутих споме-
ника и одвукли.61 Уочи нове 1942. године усташе су
дошле пред Његошев споменик у Требињу, свезали
споменик за коњски реп и вукли га кроз варош уз
пратњу музике.62
Већ 25. априла 1941. године издате су законске
одредбе и упутство Министарства унутрашњих дела
о забрани ћирилице, а 14. јуна укинуте су све конфе-
сионалне наредбе школе и забавишта. Први члан
законске одредбе гласи: »На подручју НДХ забрању-
је се употреба ћирилице«. А у првом члану упутства
Министарства унутрашњих дела каже се: »Према то-
ме, наређујем да се на цијелом подручју НДХ одмах
обустави свака употреба ћирилице у јавном и при-
ватном животу. Свако штампање ма какве књиге
ћирилицом је забрањено. Сви јавни натписи писани
ћирилицом имају се неодвлачно, а најкасније у року
од 3 дана, скинути«.63 По себи се разуме да су се
представници власти утркивали да што савесније и
брже изврше наредбе. Настаје хајка на ћирилицу.
Прва наредба усташких власти била је у Босанском
Новом »да се премазују сви натписи ћирилицом на
трговачким радњама и гостионама, а другом наред-
бом је збрисана употреба ћирилице у црквеном по-
словању.«64 У Брчком су усташке власти наредиле да
се нови натписи ћирилицом морају уништити и за-
мазати 65 У мржњи према ћирилици у Босни, усташе
су ишле тако далеко да су уништавали летке које су
Немци штампали ћирилицом.66 У Сремској Камени-
ци прописују се драконске казне за оне који у
одређеном року не скину ћириличке натписе са рад-
њи и кућа.6'Премазани су сви натписи писани ћири-
лицом на приватним и јавним зградама. Такође се
уништавају и све књиге писане ћирилицом. »Трго-
вачки натписи ћирилски на кућама одмах скинути«
На »граду« деспота српског светог Стевана Штиља-
новића усташе су са дечурлијом полупале национал-
ни и верски грб. Све националне слике, а на многим
местима и иконе, покупљене су из надлештва и кућа
и спаљене у општинском дворишту.68У селима срем-
ско-митровачког среза уништавају се слике српских
владара и патријарха.69 Међутим, у Бањој Луци и
Босанској Крајини стожерник Виктор Гутић је, још
пре доношења законске одредбе о забрани ћирили-

81
це, чим Је преузео власт у своЈе руке, наредио »да се
све фирме и уопште јавни натписи на свим приват-
ним и јавним зградама имају писати само латини-
цом, а ћирилица се има свуда одмах уклонити«.70 У
Тузли су скинуте табле на којима су имена улица
написана ћирилицом и постављене нове са именима
римокатолика и муслимана написаних латиницом.
Владичанској канцеларији у Тузли дат је рок од три
сата да се скине ћирилички натпис са установе једне
њихове задужбине.71 У Теслићу, 15. априла усташки
одбор упућује акт српској црквеној општини да се
одмах са њеног дома скине натпис ћирилицом »Дом
Витешког Краља Александра и Ујединитеља«. Неко-
лико дана касније поново је наређено да се жутом
бојом премаже место где су слова била, »јер се нат-
пис по трагу скинутих слова још познаје«.7^ Лазару
Радовановићу, свештенику у Јасеновцу, приликом
претреса куће усташе су наредиле да одмах скине и
преда општини историјске слике »Продор на До-
бром Пољу« и »Повлачење кроз Албанију«, које су
висиле у његовој трпезарији. Том приликом
тражили су да им преда и славску икону, али то не-
мачки војници, који су ту били, нису дозволили, ре-
кавши да ј е то икона и да мора да остане у кући.73Сем
тога, наређено је и да се униште све књиге писане
ћирилицом, и ако се после издате наредбе у кога
нашла таква књига, тај је врло строго кажњаван. Тако
је Војислав Поповић, правник из Градачца, кажњен
са 30 дана затвора и 5.000 динара због тога што су му
приликом претреса стана нашли матурско сведочан-
ство писано ћирилицом и још неколико књига штам-
паних ћирилицом.74 У кући Крстана Дамјановића из
села Турјака, срез Босанска Градишка, нашли су
књигу штампану ћириличким писмом »Четовање Пе-
тра Мркоњића у Босанској Крајини«, коју је неки
сродник домаћинов, дечак, добио као награду у шко-
ли. Због тога су Крстана и његовог сина Јову затво-
рили и у затвору намртво испребијали. Затим су их
чврсто везали ланцима, да су им руке и нокти били
помодрели и оставили их тако везане 48 сати.75
Тешко је набројати шта је све Србима било забра-
њено. Једном наредбом забрањена је употреба име-
на Србин. Име »Србин« по тој наредби морало је да
се замени са »грко-источњак«.76 Министар правде

82
НДХ др Пук издао је 18. VII 1941. године наредбу
којом се забрањује назив »српска православна вера«,
пошто није у »складу са државним уређењем«, и уме-
сто тога уведен је званични назив »грчко-источна
вера«.77
Поред тога једном одлуком Хрватског сабора
Србима је било забрањено да се баве ма којим дру-
гим занимањем, сем земљорадњом. Тако се у Бањој
Луци говорило да Срби нису држављани него само
државни припадници, грађани другог реда. Одмах
им је наређено да уклоне споменике и слике које
подсећају на династију Карађорђевића као и на зна-
мените личности бивше Југославије, а нарочито
српскога народа. Забрањено им је да носе шајкаче,
поводом свечаности или каквих јавних манифеста-
ција нису смели да истичу заставе на својим кућама,
нису смели да иду у лечилишта нити да се купају у
бањама на подручју врбаске бановине, за време
вожње у аутобусу првенство заузимања места имају
Хрвати и лица »пријатељских народа«, па тек онда,
ако остане које место празно, може и Србин сести.
Србима је забрањено да после 21 час излазе из кућа
нити су се смели наћи у јавним локалима. Сви Срби
и Јевреј и морали су у року од 24 сата да напусте своје
станове ако су се ови налазили у близини банске
управе (где је смештено седиште стожерника) и Хи-
потекарне банке (седиште потпредседништва вла-
де).78У Босанском Шамцу Србима ј е забрањено: 1) да
излазе из куће пре 8 часова изјутра, 2) да не смеју
куповати намирнице пре 10 часова, 3) да се не смеју
у вароши задржавати после 7 часова увече, 4) да се не
смеју састајати више од двојице и да се не смеју
састајати са католицима.79 У Пурачићу Србима се
забрањује излазак из куће пре 6 сати изјутра и после
9 сати увече.80 У Модричу, у Босни, општински бе-
лежник објављује »кроз чаршију« да се Срби не сме-
ј у кретати улицама, да ће се храна делити народу, али
не и Србима и слично.81 У селу Милошевцу, срез
Модрича, прво је ступила на снагу општа забрана
кретања људи по селу, а затим забрана изласка из
куће за извесно време. За то време усташе су под
оружјем крстариле по селу »док се чуо плач гладне
деце и рикање говеди, јер људи нису могли да спре-
мају храну за своју децу, нити да нахране и напоје

83
стоку. Само су пролазила мрачна лица оних нао-
ружаних људи док се чула псовка и претња«.82 У Си-
ску Србима је забрањено кретање после 17 часова по
подне.83 У местима где Срби живе заједно са католи-
цима и муслиманима, Србима је забрањено да се са
њима састају и обратно, муслиманима и католицима
»се забрањује свако саобраћање са православцима.
Такође православци нису смели да улазе у католичке
и муслиманске радње и обратно.84 У Мостару је, јула
1941. издата следећа наредба: »Поводом чињенице да
се неки Срби и Жидови обраћају на редарствено
претстојништво због разних разлога, упозоравају се
сви Срби и Жидови да се у будуће не смеју обраћати
на власти, јер осим што се неће удовољити њиховим
тражењима биће још к томе и приведени казни«.85
Омладинцима се забрањује спорт. Срби су
искључени из свих клубова и форума, пише »Нови
лист« 24. маја 1941. године. За бављење спортом била
је потребна нарочита дозвола. Тако »Хрватски наро-
д« од 8. марта 1942. године доноси белешку да је
»Стјепану Милачићу играчу грчко-источне вере,
члану ХШК (Хрватског ШпортКлуба) допуштено да
може наставити са шпортским радом до законског
рјешења.86
Хрватске власти су у обесправљености изјед-
начиле Србе са Јеврејима и Циганима. У Прњавору
су Србе прогласили грађанима другог реда, чак и иза
Цигана чергара.87 У Брчком Срби су са Јеврејима
стављени изван закона. Србима се пре 10 часова а
Ј евреј има пре 11 часова пре подне забрањуј е да из ла-
зе на пијацу ради куповине намирница. Срби - боле-
сници су избачени из болнице, приступ у бањама им
је забрањен, као и путовање железницом и томе
слично. Против неправде, које су им наношене Срби
се нису смели жалити, јер би због тога били строго
кажњени.88 У бањи Слатини, срез бањалучки, Срби-
ма, Ј евреј има и Циганима било ј е забрањено лечење-
купање.8^ Пошто су из Бихаћа истеране српске поро-
дице, хрватске власти су истакле крупним словима
штампане плакате по бихаћким улицама, на којима је
стајало и ово: »Власи (тзв. Срби) и Жидови, да би се
очувао хрватски карактер, хрватског града Бихаћа,
не смеју се задржавати у околини Бишћа на 15 км. Не
смеју више долазити ни на недељне ни на годишње

84
вашаре«.90 Као Јевреји и Цигани тако су и Срби мо-
рали носити разне ознаке. У Клањцу, у Хрватској, по
наредби шефа по лициј е, сви Срби су носили на лево ј
руци црвене траке, а Јевреји жуте. На српским трака-
ма писало је Србин - бегђе. Уз то је срески начелник
забранио Србима и Јеврејима да се »купају у јавном
купатилу«.91 У селу Брезовици, срез бјеловарски,
»сваки Србин«, па чак и дете у колицима, морао је да
носи траку са натписом »Србин«. У самом Бј еловару,
поред тога што су морали да носе траке око руке,
Срби нису смели да се крећу по вароши после 8 часо-
ва увече, док је осталим грађанима кретање било
дозвољено до 12 часова ноћу.92 У местима и селима
славонско-пожешког среза Срби су морали око руке
да носе траку са натписом »православац«.93 У Загре-
бу је издата наредба да се Срби на улици могу крета-
ти само између 8 и 18 часова. Доцније је та наредба
проширена и на Јевреје а слобода кретања
»проширена« од 6 до 21 час увече. Затим је наређено
да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на
периферију, где им је било одређено место за стано-
вање. Загребачким Србима је још наређено да као и
Јевреји, носе траку око руке, и то белу са натписом
»православац«. Овакву наредбу је издао још раније
усташки стан у Славонској Пожеги.94 У Требињу је
као и у многим другим местима, истакнут натпис:
»Србима, псима и Жидовима забрањено долазити у
паркове«95 У селима шидског среза, у разним са-
општењима се увек наглашавало да се то и то »забра-
њује Жидовима, Циганима и Србима«.96А у Сиску за
Србе и Јевреје су повишене све државне таксе за
100%.97
Настављало се не само малтретирањем већ и са
хапшењем Срба. Нарочито су честа хапшења била
око Видовдана 1941. У Платичеву, у Срему, 14. јуна
домаћи Хрвати су са општинском полицијом похва-
тали виђеније Србе, затворили их у општину и ту их
испитивали и злостављали. 30. јуна, у исто село су
стигла два камиона усташа, који су опколили село,
хватали Србе и на улици или у општини тукли их
батинама или кундацима. Лугара Драгутина Гало-
вића су убили у општинском дворишту и ту га зако-
пали.9^ У Руми су ухапсили председника црквене
општине Бранка Спај ића, бившег председника града

85
Лазу Јовановића и учитеља Милана Живановића,
везали их ланцима и отерали у Загреб. Спајић је
доцније погинуо, а шта је било са другом двојицом
не зна се. Ухапшено је још грађана Руме и одведено
у Загреб." 21. априла, на други дан Ускрса, усташе су
камионима дошле у село Болфан, у близини Загреба,
ухапсиле учитеља, председника општине и још неке
грађане и интернирали их у Лепоглаву, као елеменат
опасан за нову државу.100 У срезу окучанском Србе
су хапсили и пребиј али под изговором да су четници.
Хапшена су прво политичка лица, затим добровољци
из првог светског рата и отреситији и имућнији
грађани.101 У срезу Славонски Брод одмах је почело
хапшење појединих Срба и затварање у среско
начелство или у усташки стан, где су злостављани.
Тако су 10. јуна затворени Павле Јанковић, учитељ, и
Тоша Гајић, бравар, оба из Клокочевца. Јанковића су
тукли у затвору и када су га пустили кући био је сав
изубиј ан и израњављен по телу, а Гај ића су тукли код
његове куће и то тако да му је глава била обливена
крвљу.102 У Карловцу су усташе одмах затвориле др
Милана Вујичића, адвоката, Јањанина, капетана I
класе, Марка Сабљића, професора, МилошаУлемека,
трговца, др Николу Бадовинца, адвоката, Милана Ко-
зомарића, трговца, Андрију Новаковића, желез-
ничара, Милана Радеку, професора и још многе
виђене грађане.103Маја месеца 1941. године у Огули-
ну је ухапшено 65 угледних Срба из самог места и
околних села, а у селу Дрежници, у истом срезу, пох-
ватани су сви виђенији Срби и одведени у непозна-
том правцу.104У општиниСоколовац, у срезу коприв-
ничком одмах по преузимању власти усташе су ухап-
силе око 40 Срба под изговором да су четници и због
тога опасни по хрватску државу. Сви су упућени у
логор »Даница« крај Копривнице и за њихову судби-
ну се ништа не зна.105 У селу Вел. Грђевцу, срез Гру-
бишино Поље, априла 1941. ухапшено је 60 угледних
Срба и одведено у Бјеловар, где су злостављани и
посл е неко лико д ана пуштени.106Другог данаУскрса
1941. дошло је 30 усташа из Петриње у село Цепелиш
и ухапсили Стеву Симића са сином и Мирка
Стојчевића. Уз пут су их тукли кундацима по целом
телу а нарочито по прсима и плећима. »Мени су ре-
кли да ме ту ку због тога што сам у своме се лу по дигао

86
спомен-чесму Краљу Александру«.107 У срезу па-
крачком од почетка оснивања НДХ настало је прога-
њање и злостављање Срба. Затворено је много људи
и у затвору су премлаћивани и сакаћени. У самом
Пакрацу су похапшени одмах сви виђени грађани на
челу са протом Јованом Станојевићем, др Миленком
Марковићем, јавним бележником и бившим народ-
ним послаником, Михајлом Подунавцем, адвокат-
ским приправником и другима.103 А да би Пакрацу
дали потпуно хрватско обележје, усташе су најзад
похапсиле све Србе.109 У Подравској Слатини, апри-
ла 1941., ухапшен је велики број угледних грађана,
њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац,
др Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић,
адвокат, Марко Дробац, надлугар, Глиша Зечић,
трговац и други.110 У Чепину, срезу осијечком,
ухапшено је око 40 истакнутијих Срба који су затво-
рени у усташки стан, где су тучени до изнемогло-
сти, вешани, па онда опет тучени, мучени глађу и
сл.111
Вал усташког терора нарочито је појачан у Босни.
У Травнику, јуна 1941. ухапшени су сви виђенији
Срби.112 У Модричу усташе су ухапсиле Максима
Максимовића, Јову Благојевића и Јову Јанковића,
трговце и одвели их у затвор у Градачац, а осталим
Србима су забранили излазак из кућа.113 У срезу Бо-
сански Брод усташе су одмах почеле, како по ва-
рошима тако и по селима, да затварају не само
виђеније Србе мушкарце него и жене и девојке.
Затворенике су мучили и присиљавали на обавља-
ње послова који не одговарају њиховом положају.
Тако су Илију Берића, свештеника, терали да риба
судске ходнике.п ^У Бањој Луци, у целом срезу спро-
водили су масовно хапшење виђених Срба.11* У би-
хаћку »кулу« је затворен велики број Срба из Бихаћа
и целог среза.116 У селу Трговима, срезу дворском,
усташе су месеца априла 1941. ноћу дошле тамошњем
трговцу Стејиши Јеки и тражили да им отвори кућна
врата. Како он то није хтео учинити, »разбију врата,
уђу у собу те њега и сина му Петра вежу у коњске
уларе (који су висили у дућану) и са намоченим у
воду конопцем тукли су их до бесвести«.117У Обудов-
цу, срез Брчко, страдање Срба је отпочело маја месе-
ца. У прво време највише су страдали они Срби који

87
су ради својих потреба одлазили у околна места, а
нарочито у градове на пијацу. Њих су усташе пушта-
ле да оду од кућа, али су их при повратку кућама
сачекивали у њиховим селима, избацивали их из њи-
хових кола, сабијали у двориште, где би их пребија-
ли маљевима и другим тупим оружјем. Тако испре-
бијане, сломљених руку и ногу, бацали су их у кола
и пуштали их кућама. Такав случај се збио у селу
Герицима, срез Брчко. И данас живи сведок овог
мрцварења, Србин Ђорђе Миливојевић из Доњих
Жабара.118 Масовно хапшење у Добоју отпочело је
августа 1941. а у Босанској Костајници усташе одмах
по одласку Немаца затварају угледније Србе у једну
шталу а одатле их премештају на таван основне шко-
ле, где су их на најсвирепији начин мучили и прем-
лаћивали. Доводили су такође и виђеније сељаке, »те
су тако од зграде среске испоставе и школе образова-
ли централни затвор као мучилиште за Србе среза
босанско-новског, босанско-дубичког, дворског и ко-
стајничког.119 У Приједору је масовно хапшење
Срба отпочело априла месеца а у вишеградском сре-
зу маја 1941., чим су се усташе колико-толико органи-
зовале. У имотском срезу одмах су нападнута српска
села, а у Требињу је похапшен велики број Срба на
челу са Богданом Давидовићем, председником
Окружног суда, и Рајком Бакићем, професором. Њих
су усташе одвеле у затворе среског начелства и
школске зграде и приморавали их да чисте градске
улице и раде најгрубље послове.120 У Госпићу је
хапшење Срба почело већ 11. априла 1941. дакле, су-
традан по проглашењу НДХ. Тога дана ухапшен је
велики број Срба, међу којима Богдан Брујић, адво-
кат, Милан Дукић, Никола Обрадовић и Богдан Ста-
нић, трговацБожа Плећаш, управник казненог заво-
да у пензији. Васо Плећаш, гостионичар и многи
други. У наредних дана настављена су хапшења
Срба по Госпићу и околним селима, откуда су их
камионима довозили у госпићке затворе. Српске ом-
ладинце усташе су ноћу изводиле из кућа, доводили
их у усташки стан, мучили на најсвирепије начине и
тако испребијане и полумртве враћали кућама.121
Није се само хапсило већ и убијало. Четири дана
после проглашења своје државе, Хрвати усташе у
селу Чепину, у осијечком срезу, на зверски начин

88
убили угледног домаћина Видоја Папрића, пошто су
га претходно мучили и живом око извадили. Сутра-
дан су убили једног добровољца из колоније Вучко-
вац, а на Велику Среду 16. априла, Јакшу Мандића, из
колониј еЂурћево Поље, кућу му опљачкали а његову
кћерку од 14 година силовали. На први дан Ускрса,
20. IV 1941. усташе из Чепина убиле су 18 Срба из
оближњег села Маринаца. Два дана касније од задо-
бијених удараца умро је у Чепину Илија Прекодра-
вац, а уочи Ђурђевдана, 6. V 1941., усташе из Осијека
убиле су Војислава Бојановића, наставника и
свештеника из Чепина.122 У Грачацу, 12. априла, без
икаквог повода усташе су отвориле паљбу из пушака
на голоруки народ на вашаришту. »Срећом није би-
ло мртвих, али је било доста рањених, вероватно
зато што усташе нису биле вичне руковању
оружјем«.123Страдање Срба у Глини почело је првих
дана месеца маја 1941. Прва жртва био је глински
обућар Адам Ресановић, којег су усташе повеле у
општински затвор, ту га премлатили и везаног за
аутомобил вукли глинским улицама. Друга жртва
био је општински бележник из Глине Раде Ратковић,
којег су у затвору свакојако мучили и ваљком преко
њега, још живог, прелазили. Породица га је нашла
тако измрцвареног и у земљу сабијеног и сахранила.
Опојао га је свештеник Богдан Опачић, који је на
Ратковићевом погребу говорио и осудио такав терор.
Неколико дана касније, ноћу између 12. и 13. маја,
убијен је и свештеник Опачић. До недеље, 11. маја
1941, Срби су у Глини подносили тероро усташа
мештана, али тог дана тзв. »црна марица« довезла је
усташе из Загреба који су дошли из емиграције. Њих
је било око 120. Заједно са месним усташама напра-
вили су паклени план да те ноћи у Глини похапсе све
Србе старије од 14 година. На сваку српску кућу био
је распоређен по један усташа емигрант и по један
или више усташа мештана. Затим је постављена
стража на свим прилазима вароши Глини да не би
умакао ниједан Србин. 12. маја, у рану зору док је
свет спавао, усташе су упадале у српске куће, будили
и дизали људе из кревета и полубуновне и полуо-
бучене бацали у камионе да их воде на »саслушање«
у општину, усташки стан и срески суд. Том приликом
похватано је око 582 Србина, међу којима су многи

89
били омладинци. Само из дома малолетника у Глини
усташе су ове ноћи одвеле 80 младића. Међу по-
хапшенима било је и сељака из ближе околине. Нез-
натан број Срба је успео да се спасе будећи да су
затечени на спавању. Неки присебнији успели су да
се сакрију или у свињац или у некој забаченој стаји,
док су неки прескакали високе зидове да би умакли у
двориште неког Хрвата мислећи да ће тамо наћи
спаса. Приликом хапшења Срба, усташе су претре-
сле њихове куће пљачкајући све од вредности. Јоци
Гребљановићу однели су 30.000 динара готовог нов-
ца и дувана у вредности од 2.500 динара, Станку Пе-
јићу 4.000 динара сребра, а Славку Стојановићу,
трговцу, коферче са златом и брилијантима у вред-
ности од 500.000 динара, одузео је Јосип Ханих,
учитељ музике и усташа у Глини. Цео 12. мај затво-
реници су под јаком стражом провели у затвору, а
ноћу, између 12. и 13. маја усташе су их повезале
жицом, стрпали у аутомобиле и камионе и одвели 6
км од вароши, до »Аџевског моста«, у село Прекопу
покрај реке Глине, близу једне воденице, где река
Глина прави окуку; ту су их стрељали и затрпали у
већ припремљене јаме, а неке су и у воду бацили.1*
Једнога од њих (који сада живи у Београду) по-
служила је срећа да се, кад су везани доведени на
стрељање, »одвеже, скочи у ријеку Глину, и побјегне
мада су за њима отворили ватру«.125
Почетком маја »као отровне гује разишлесу се по
свим српским селима чете Хрвата усташа, сејући на
све стране ужас и смрт. Пролазећи кроз село под
изговором да траже оружје које није предато, многе
су убијали на месту где су их затекли, а већим делом
одводили са собом, захтевајући од Срба да на своје
куће ставе бе ле заставе у знак предај е«.126У Петрињи
су почетком маја 1941., ухваћени: учитељ НиколаВу-
јошевић, стражар Никола Живковић и деветнаесто-
годишњи ђак Милан Стопар, одведени на реку Купу
и тамо убијени и бачени у воду.127 У селу Утолици, у
срезу костајничком, усташе су наЂурђевдан, 6. маја,
убиле једној жени јединца сина.128 У недељу, 31. ма-
ја, усташе су из села Баћине и Дубице дошле у село
Слабињу и на кућном прагу убили Мила и Лазу Три-
фуновића, Обућина Ђуру и његово дете »у нарамку«
Владимира.12*Прва жртва усташких злочинаца у око-

90
лини Дервенте био је свештеник Милош Петровић,
парох служански, који је убијен код своје куће у
Лужанима, 15. IV 1941. год.130 Првога јуна убијени су
на обали Саве, код Јасеновца, па бачени у воду Лазар
Келић, општински бележник у пензији, Милан
Драча, званичник шумске управе, Ђура Грујичић,
трговац и Јова Рашинац, лугар.131 Око 20. априла у
Грубишном Пољу убијен је Ђуро Босанац, општин-
ски бележник из Ивањске, заједно са још неколико
Срба из Грубишног Поља.132 У срезу приједорском
стрељана су четворица људи без икакаве кривице,
само зато што су Срби.133 У Новој Градишки још
првих дана усташке владавине убијени су у затвору
Гаврило Богдановић, председник из Ковачевца, Ни-
кола Протић, поседник из Нове Градишке и Никола
Поповић, сељак из Нове Пољане. Пошто су их убили,
усташе су их обесиле у затвору, као да су тобоже они
сами извршили самоубиство. У Старом Петровом
Селу 18. априла ноћу дотерано је на једну забачену
пољану 27 људи »модрих од удара, босих, полуголих,
рањених и везаних уларима и сви, сем тројице који
су успели да се спасу, убијени су из пушака«.134 У
рогатичком срезу усташе су, крајем априла, ишле по
селима »и убијале Србе од реда, мушкарце, жене и
децу, а српске домове пљачкали и палили. Тако су у
се лу Загорици убили Љубисава Штицу, његову мај ку
Јоку и Саву Жижовића«.135 Прве жртве усташког те-
рора у Брчком били су Раде Дивјак, трговац, и Анто-
није Антић, трговачки помоћник. Њих су усташе а
нарочито злогласни крволок Дане Бабић, ноћу у сре-
ском затвору толико тукли и ногама газили да су
зидови били крвљу замазани и на зидовима су се
видели отисци крвавих руку. После вишедневног
мучења, 12. маја 1941. одведени су на Саву, из пушака
убиј ени и у воду бачени. После три-четири дана вода
их је код Славонске Раче избацили на обалу, где су
их неки непознати људи сахранили.136 У Бугојну су
маја 1941. почела прва страдања српског народа. У
првој групи било је 22 најугледнија грађанина и
сељака који су ухапшени и поубијани изнад села
Ивањске, 31. маја 1941. године.137 У Дубровнику и
околини пак, тек 1. јула 1941. године проливена је
српска крв. Тога дана усташе су из дубровачког зат-
вора одвеле 9 Срба, међу којима су били јереј Васил

91
Ковачина, парох из Метковића, и Марко Поповић,
учитељ. Међу овим били су и један Хрват и један
муслиман. Сутрадан, 2. јула, све су их поубијали на
Рудинама код Стона. Претходно су их међусобно
везали жицом и »убили су их крампама, лопатама,
чекићима. Ломили су им руке, ноге, ребра, вилице и
друге дијелове тела. Тако су мученичком смрћу
завршили своје животе«. Говорило се да су алат, ко-
јим су убијали, узели од месног римокатоличког
свештеника думе Иве Драгићевића.138 Једна група
омладинаца - већином великошколаца из Дубровни-
ка и околине, отишла у Требиње и првога јула поу-
бијала већи број виђенијих Срба у месту и околи-
ни.139 »Првога јула у шест сати изјутра« каже прота
Поповић, »одјекнули су први пуцњи и врели меци
убили су на кућњем прагу Васа Бабића, Влада Н. По-
повића, Милоша Брковића, Властимира Паликућу,
Гаврила Ковачевића, Радована Лечића, Шћепа
Ђурића, Душана Ногулића и Илију Бабића«.140 У
Чапљини, одмах после одласка италијанске војске,
17 IV 1941. године, дошло је 500 наоружаних усташа
»од Љубишког«, под вођством Пере Јукића, трговца
из Чапљине. Све су били сами Хрвати. Још истога
дана, уз помоћ и суделовање домаћих Хрвата и му:
слимана приредили су демонстрације против Срба.
»Навалили су на српске радње и приватне куће, које
су потпуно демолирали и опљачкали. Тај дан су
усташе убиле секиром: Стевановић Саву и Митровић
Јелку, сељаке, у њиховим кућама. Затим су запалили
куће Зуровца Пере и Душана, земљорадника, Стевећ
Чеде, земљорадника, иШкора Душана, железничара.
Исти дан усташе су неколико Срба које су нашли у
кућама, одвели у затворе среског начелства, односно
испоставе, и тамо премлатили.141 И тако унедоглед.
1 »Хрватски народ« бр. 179 од 12. V III1941. и »Нови лист« број 105, од 12.
августа 1941. године.
2 »Нови лист«, 25.У11941. године.
3 »Католички тједник« августа 1941. год.
4 »Хрватски народ«, 9. V II1941. године.
5 »Хрватски народ« од 22. и 24. V II1941. године.
6 Лазар Ђукановић, свештеник из Језера, срез Јајце, у Аранђеловцу, 1. маја
1942. године [П].
7 Нови лист, 7. V II1941. године.

92
8 Нови лист, 2. V I1941. године и други хрватски листови из овога времена;
Никола Булатовић, свештеник из Притоке, срез Бихаћ, у Петровцу наМлави,
12. V III1941. године; Стеван Јањевић из Окучана, у Београду, 26. јуна 1941.
године; Милан Кевић, свештеник [П].
9 Др Анте Шумановић, адвокат из Крижеваца. У Београду, 27. X 1941. [К].
10 Лазар Јакшић, прота из Загреба, у Београду, 13. маја 1942. год. Бранко
Савић, свештеник из Моровића, у Кораћици, 1. септембра 1941. године [П].
11 Милан Гаврић, порески инспектор и шеф пореске управе из Прњавора, у
Београду, 20. јуна 1942. године [К].
12 Душан Дрљача, трговац из Босанског Новог, у Београду, 27. маја 1942.
године [К].
13 »Хрватска крајина« бр. 1909, 30. маја 1941.
14ВојинИнђић,свештеник, раковички, срезБањаЛука, уПољни,24. августа
1941. године [П].
15 Свегозар Љубоја и Петар Цвијетић, бравари из Бања Луке, у Лапову, 5.
маја 1942. године [П].
16 Лука Марчетић, свештеник из Марића, срез Приједор, у Прељини, 20.
априла 1942. [П].
17 Урош Ољача, чиновник »Југо-челика« из Љубије, срез Приједор, у Бео-
граду. 28. јула 1942. године [К].
18 Петар Рађеновић, протаизБањаЛуке, у Аранђеловцу, 30. VIII1941. године
[П].
19 Милан Кевић, свештеник из Врбовљана, срез Окучани, у Јабуковцу, 25.
децембра 1941. године [П].
20 Лазар Јакшић, протојереј из Загреба, Политика од 20. X II1945.
21 Вид Марјановић, свешт. из Старог Мајдана, срез Сански Мост, у Малој
Црнући, 06. X I1941; Војин Инђић, свешт. раковички [П).
22 Крсто Бумбић, земљорадник из Добрељи, општина Автовац, срез Гацко,
у Београду, 9. маја 1941. [П].
23 Рајко Калановић, свешт. из Подравске Слатине, у Вел. Бечкереку, 15.
децембра 1941. године [П].
24 Јован Јефтић, свешт. из Маглаја, у Ужицу 3. IX 1941. (П)
25 Светозар Лотина, свештеник из Мелинске, срез Костајница, у Поповићу,
31. децембра 1941. године (П).
26 Ђура Јовановић, свештеник из Трештенице, срез Славонска Пожега, у
Великој Плани, 4. августа 1941. год. (П).
27 Јован Ку кић, свештеник у О ллсима, срез Славонска Пожега, у Жагубици,
20. јула 1941. године (П).
28 Ђуро и Марија Иљанчић, земљорадник из Јасеновца, срез Новска, у
Београду, 23. марта 1942. год. [К].
29 Димитрије Јока, свештеник из Плавшница, срез Копривница, августа
1941. године (П).
30 Милан Ковић, свештеник из Врбовљана, срез окучански, 25. XII 1941.
године у Јабуковцу (П).
31 Ђуро Кнежевић из Оточца, у Београду, 1941. год. [К].
32 Дане Шкарић, земљорадник, срез Приједор, у Ракинцу, 29. VIII 1941.
године.

93
33 Милош Поповић, протојереј, Карловац, 8. X II1947. (П).
34 Марко Поповић, Градачац, 10. V III1948. године (П).
35 Цвијетин Стевић, протојереј, Козлук, 11. У Ш 1947. (П).
36 Симо Петровић, прота, Дервента, 30. VIII1947. год. (П).
37 Мирко Павић, прота, Босанска Костајница, августа 1947. (П).
38 Ђуро Грбић, свештеник, Сански Мост, 5. V II1947. (П).
39 Марко Госпић, свештеник, Олово, 28. V III1947. (П).
40 Јосиф Богдановић, свештеник, Добрун, 23. X I1947. (П)
41 ТомаТрипуновић, свештеник, Кожухе, срез Добој, 23. V II1947. (П).
42 Милан Миљуш, свештеник паланачки, срез Приједор, у Ракинцу, 29.
августа 1941. године (П).
43 Евица Торак, домаћица из Бихаћа са још 16 својих земљакиња, у Београду,
20. априла 1942. године [К].
44 Јованка Тешановић, домаћица из Ораховице, срез Требиње, и Милева
Перковић, домаћица из Љубова, срез Требиње, у Београду, 17. априла 1942.
године [К].
45 Босиљка Радан, домаћица из Стоца са још 28 жена из Стоца и околине, у
Београду, 16. априла 1942. године [К].
46 Петар Милеуснић, шкарички свештеник, срез Оточац, у Београду, 20.
новембра 1941. године (П).
47 Георгије Огризовић, свештеник из Дабра, срез Оточац, у Латковићу, 13.
јануара 1942. године (П).
48 Милутин Варда, свештеник из Метка, срез Госпић, у Свилајнцу, 12. маја
1942. године (П)
49 Данило Ђуђун, демировички свештеник, срез Босанска Дубица, 8. августа
1942. године у Белушићу (П).
50 Ђуро Шарак, јеловачки свештеник, срез Босанска Дубица, августа 1941.
године (П).
51 Томо Алексић, свештеник из ДољанаОточачких, срезОточац, уБеограду,
30. децембра 1941. године (П).
52 Миле Милошевић, свештеник из Великог Радића, срез Босанска Крупа, у
Крагујевцу, 30. августа 1941. године (П).
53СлавкоПоповић, свештеник изРудог, срезВишеград, уУжицу; 3. августа
1941. године(П).
54 Босиљка Радан, домаћица из Стоцаса још 18 својих земљакиња.
55 Петар Бањанин, биа наредник југословенске војске из Томин Гаја срез
Грачац, Београд 14. фебруара 1942. год. [К).
56 Бранко Кисић, дневничар изБос. Грахова, БеоградЗО. 11942. год. [К].
57 Никола Милошевић, свештеник из Сремске Каменице, срез Ириг, у Ба-
натском Новом Селу 4. јула 1942. год. (П).
58 Петар Главичић, земљорадник из села Подгорца срез Бјеловар, у
Влашкој, 10. маја 1942. године(П).
59 Петар Вјештица земљорадник изПодграиа срезБјеловар, уВлашкој, 10.
маја 1942. године (П).
60 Данило Обрадовић, свештеник, из Личког Осика срез Госпић, у Бадњев-
цу, 4. маја 1942. године (П).

94
61 Љубомир Поповић, техничар из Тузле, у Београду, 20. децембра 1941.
године (П).
62 Милан Шакота из Требиња у Београду, 4. I I 1942. год. [К].
63 Закони, законске одредбе и наредбе Независне Државе Хрватске, књ. I,
Загреб, 1941. стр. 60-61. и књ. П, стр. 217. Законску одредбу су потписали
поглавник Павелић и председних Законодавног повереништва при поглав-
нику Милована Жанића, а проведбену наредбу министар унутр. дела Ан-
дрија Артуковић.
64 Симо Кондић, прота. Босански Нови, 30. IV 1947. год. (П).
65 Рајко Софреновић. прота, Брчко, 12. VIII1947. год. (П).
66 Стојан Савић, свештеник, Дубица, 30. VIII 1947. год.
67 Никола Малешевић, свештеник из Сремске Каменице.
68 Светозар Лотина, свештеник из Моровића, срез Шид, у Поповићу, 21.
децембра 1941. године (П).
69 Слободан Бошњаковић, учител. изМартинаца, срез СремскаМитровица,
у Београду, 28. IX 1942. године [К].
70 Душан Кецмановић, прота изБања Луке, уСрпскомИтебеју, 15. децембра
1941. године (П).
71 Нектарије Круљ епископ зворничкотузлански, у Београду 15. децембра
1941. године (П).
72 Марко Поповић, свештеник из Теслића, у Краљеву, 24. I II 1942. год.
73 Лазар Радовановић, свештеник из Јасеновца, срез Нова Градишка, у По-
повцу, 21. јула 1941. године (П).
74 Војислав Поповић, студ. права из Градачца, у Београду, 16. VIII 1941.
године(К].
75 Илија Слијепчевић, из Горњих Кијаваца, срез Бос. Градишка.
76 Сима Кондић, прота, Босански Нови, 30. IV 1947. год.
77 »Хрватски народ«, 21. V II1941. год.
78 Прота Душан Кецмановић, Душан Мачкић, свештеник из Бање Луке, у
Врањеву, 22. октобра 1941. године (П).
79 Срећко Роки, свештеник из Бос. Шамца, у Београду, августа 1941.
80 Драгољуб С. Бањац, свештеник из Пурачића, 1947. год. (П).
81 Стеван Поповић, свештеник из Модрича, срез Градачац, у Великом
Орсшју. 11. V 1942. год. и у Модричу, 15. XI 1947. године (П).
82 Душан Поповић, свештеник у Милошевцу, 9. Х1а 1947. год. (П).
83 Тодор Љубичић, пензионер из Сиска, у Младеновцу, 8. V 1942. год.
84 Даринка Микчић, домаћица из Сарајева, у Београду, 17. VII 1942. год. [К].
85 »Нови лист« од јула 1941. године, Сарајево.
86 »Хрватски народ« од 8. марта 1942. године.
87 Јован Јовановић, прота, у Прњавору, 17. IV 1947. год. (П).
88 Рајко Софреновић, прота, Брчко, 12. VIII1947. год. (П).
89 Врањешевић, свештеник, бања Слатина (срез бањалучки) 21. V III1941.
90 Никола Богуновић, прота, у Петровцу на Млави, 12. V III1941. год. (П).
91 Ангелина Живковић, чиновница из Клањка, Београд, 20. V II1942. год.

95
92 Емил Вранешевић, свештеник из Брезовице, срез Бјеловар, у Београду,
августа 1941. (П), Бранко Јакшић, судијаизБјеловара, у Београду, 12. X 1942.
године [К].
93 Ј ован Кукић, свештеник у Оллсима, срез С лавонска Пожега, у Ж агу бици,
20. јула 1941. године (П).
94 Прогони Срба у Загребу у Хрватској (Министарство унутрашњих дела).
95 Милан Шакота изТребиња.
96 Бранко Савић, свештеник из Моровића, срез Шид, у Кораћици, 1. септем-
бра 1941. године (П).
97 'Годор Љубичић, пензионер из Сиска.
98 Симеон Гајић, свештеник из Платичева, срез Рума, у Шапцу, 5. фебруара
1942. године(П).
99 Коста Вуковић, свештеник из Руме, у Шапцу, 15. фебруара 1942. године
(П).
100 Теодор Зимовнов, свештеник из Болфана, срез Загреб, у Бол>евцу, 27.
августа 1931. године (П).
101 Стеван Јовановић, свештеник из Окучана, у Београду 26. јула 1941.
године (П), Милан Кевић, свештеник из Врбовљана, срез Окучани, у Јабу-
ковцу, 25. јуна 1941. године (П).
102 Станко Миловановић, општински писар из Клокочевика, срез Славон-
ски Брод, у Београду, 26. августа 1942. [К].
103 Михајло Ђурчија, бив. служитељ електричне централе у Карловцу, у
Београду, 17. јула 1942. [К].
104 Глиша Батало, трговац из Гор. Дубраве, срез Огулин, у Београду, 17.
јуна 1942. [К], ЂорђеЖутић, свештеник из Дрежнице, срезОгулин, у Жагу-
бици, 28. јула 1941. (П).
105 Стеван Вуковић, свештеник изВел. Мучне, срезКопривница у Радовању,
12. новембра 1941. године.
106 Томо Паразајда, вртлар из Вел. Грђевца, срез Грубишино Поље, у Бео-
граду, 21. августа 1942. године [К].
107 Стева Симић, земљорадник из Цепелише, срез Петриња, у Београду, 9.
априла 1942. [К].
108 Јован Шаркић, свештеник из Кусиња.
109 Стојан Богојевић, прота из Пакраца, у Београду, 2. V II1942. год.
110 Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Бео-
граду, 6. јула 1942. [К].
111 Ј1азар Мишковић, свештеник из Чепина, срез Осијек, у Кленовику, 30.
октобра 1941. (П).
112 Нада Поповић, кројачка ученица изТравника, у Београду. 17. јуна 1942.
[К].
113 Стеван Поповић свештеник из Модриче.
114 Милорад Јовановић, приватни чиновник из Брчког, у Београду, 22.
септембра 1942. год. [К].
115 Љубо Мудреновић, свештеник чардачански, срез Бања Лука, у Раброву,
24. августа 1941. (П) и Стеван Марјановић, свештеник из Бочаца, срез Бања
Лука, у Дубу, 25. августа 1941.

96
116 Никола Богуновић, свештеник из Притоке, срез Бихаћ, у Петровцу на
Млави, 22. августа 1941. (П), Стака Прица и Марија Бубало, домаћице из
Личког Петровог Села, у Београду, 20. априла 1942. [К].
117 Илија Врањешевић, свештеник, Двор, 6. V III1947. год. (П).
118 Ристо Ђ. Јовановић, свештеник у Обудовцу, 25. VIII1947. (П).
119 Мирко Павић, свештеник из Босанске Костајнице, срез Босански Нови,
у Аранђеловцу, 2. маја 1942. год. (П).
120 Милан Шакота из Требиња.
121 Милан Алексић, учитељ из Госпића, Милан Богдановић, профеоор из
Госпића, у Књажевцу, 10I I 1942. год. (П); Јелена Басарић, свршена ученица
гимназије из Госпића, у Београду, 17. априла 1942. год. [К].
122 Лазар Мишковић, свештеник из Чепина, срез Осијек.
123 Смиља Пантелић, домаћица из Грачаца.
124 Кангрга Станко, свештеник парохија Облај и Бајна, срез Глина, у Книћу,
13.11942. (П); Илија Злопата, из Мјесних Пољана, у Младеновцу, 7. V 1942.
год. (П); Мрђеновић Симо, парох драготински, срез глински, Мала Врбица,
28. VII 1942. год; Зорка Радојчевић, Даница Сужљевић, Катица Бабић, Анђа
Радовановић и Ева Еремић, из Глине, у Београду 27. II 1942. год. Ђуро
Глубаревић, земљорадник из Глинске Пољане, Клока, 12. V 1942. Милош
Поповић, прота, Карловац, 8. V III1947. год.
125 Милош Поповић, протојереј, Карловац, 8. VIII1947. год. (П).
126 Бранко Јакшић, свештеник из Јабуковца, срез Петриња, у Калину, 27.
маја 1942. год. (П).
127 Јекић, свештеник, Петриња, 30. X 1947. год. (П).
128 Михајло Котрл>аревски, свештеник.
129 Стојан Савић, свештеник, село Слебиња срез Костајница 1947. год.
130 Симо Петровић, протојереј, Дервента 30. V III1947. год. (П).
131 Глиша Радуловић, земљорадник из Јасеновца срез Новска са још 22
своја земљака у Београду, 1. јула 1942. год. [К].
132 Томо Паразајд, вртлар из Великог Грђевца
133 Душан Тубин, свештеник ракнићки, срез Приједор, у Београду, 5. сеп-
тембра 1941. године (П).
134 Чланови црквено-општинског управног одбора српске православне
цркве из Нове Градишке, председник Живко Марковић, свештеници Милан
Димић и Платон Бузаџић, са још тројицом чланова одбора у Београду 25.
септембра 1941. године (П).
135 Стево Лубарда земљорадник, срез Рогатица у Београду 12. септембра
1942. године [К].
136 Рајко Софреновић, прото, Брчко, 12. V III1947. год. (П).
137 Јован Поповић, свештеник, Бугојно, 3. X I1947. год (П).
138 Божидар Митровић, прота Дубровник, 2. V II1947. год (П).
139 Изостала белешка
140 Владимир Поповић, протојереј, Требиње, 15. V II1947. го д (П).
141 Пудар Вукосава Пудар Стана ШкороМилица ШакотаСофијаЋорлука
Милева, Пудар Љубо, Београд 11. марта 1943. године.

97
ГЛАВАII

МАТЕРИЈАЛНО,
ЕКОНОМСКО И ПРИВРЕДНО
УПРОПАШЋЕЊЕ СРПСКОГ
НАРОДА
а) Пљачкање
Држећи се усташког начела »да су у НДХ сва добра
на земљи и испод земље власништво хрватског наро-
да и да ће само он њима располагати«, усташке вла-
сти а у многоме и хрватске масе, дале су се на пљачка-
ње свега што је било српско. Упутства за то стизала
су из врхова НДХ. За многе пљачке и отимачине до-
нете су и законске одредбе. Тако је свима просвет-
ним, културним, хуманим и националним српским
удружењима одузета целокупна имовина и пренета
у власништво хрватске државе. Целокупна имовина
Српске православне цркве, како покретна тако и не-
покретна, припала је хрватској држави, као и имови-
на свих школских, просветних и културних установа
и завода. Једном законском одредбом од 19. септем-
бра 1941. целокупна имовина српских здвода и уста-
нова у Сремским Карловцима прешла је у вла-
сништво НДХ1По другим законским одредбама, сва
имовина лица која су самовољно напустила Хрват-
ску или су из ње исељена припада држави и то од
онога дана од када дотично лице није више њен
становник.2 Међутим, треба знати да ниједан Србин
није драговољно напустио Хрватску нити се из ње
иселио својевољно. Званичне власти својим прити-
сцима чак и претњама смрћу узроковале су бекство
Срба из НДХ. Многи су се, суочени са смртном опа-
сношћу, пуким случајем спасли. У упутствима заисе-
љење Срба, која је издало »Равнатељство за понову
у Загребу«, наређено је »да се иселити у првом реду
имају они Срби који располажу имовином, затим,
пак, они који су се огрешили о интересе хрватског
народа«.3Из овогајасно севиди д аје један од разло-
га за исељење Срба из Хрватске било пљачкање њи-

99
хове имовине. Имања која су државне власти у Југо-
славији дале добровољцима-колонистима одмах су
одузета. Имовина огромног броја поубијаних
српских породица постала је, такође, својина хрват-
ске државе. »Свима онима који су избегли као и они-
ма који су поубијани«, каже судија Петар Шурлан из
Босанског Новог, »имовина је одузета у корист
државе, а покретна имовина махом је опљачкана од
стране приватних лица-муслимана«.4Да би се преду-
предила могућност да Срби пре исељења склоне део
покретности, издате су наредбе »да се не усуђује
нико примити на чување ни српско ни јеврејско, под
претњом најстрожије казне«*
Одмах у почетку власти су готово по свима
српским радњама, удружењима и новчаним заводи-
ма поставиле комесаре. У Загребу су комесари забра-
нили сопственицима свако располагање новцем, а
Српској банци одузели право примања улога.6Коме-
сари су имали неограничену власт, док власник рад-
ње није имао никаква права. Сваке вечери комесар је
односио дневни пазар, тобоже да да у штедионицу, а
и кључеве радње налазили су се код њега. Власник
радње био је дужан да му даје плату (негде нпр. 3.000
динара месечно), али, у ствари, комесар је сам узи-
мао новац колико је хтео, а у појединим случајевима
сопственику ј е давана минимална свота за издржава-
ње. У госпићкомсрезубилојеслучајевадасуХрвати
шегрти постављени за комесаре српским трговци-
ма.7 У почетку комесари су постављени не само по
варошима него и по селима, али су ускоро, пошто су
вршили проневере и пљачкања, по селима укинути
под изговором да их власти нису ни поставиле него
неко приватно лице на своју руку, као што је био
случај у тузланском крају.8 У Срему, у вуковарском
срезу, »сва српска предузећа: банке, трговине као и
црквена општина, добили су комесаре који су
кључеве од радњи и од каса узели себи у џепове«.
Црквена општина морала је да плаћа своме комесару
Хорватовићу, »пропалом вуковарском сајцији, иначе
пијаници и моралној пропалици«, 2.400 динара ме-
сечно. Како то није било предвиђено црквеним буџе-
том, комесар је себи плату обезбедио тако што је
отпустио црквеног појца Пају Продановића, учите-
ља, као и благајника и перовођу.9 У бањалучком кра-

100
ју комесари су укинути а радње једноставно одузете
од Срба и предате Хрватима са обавезом да они за
известан број година исплате хрватској државионо-
лику суму новца на колико је дотична радња проце-
њена. У самој Бањој Луци је наређено да власници
радњи распродају ствари из својих радњи а новац су
примали комесари. За примљени новац нису издава-
ни рачуни нити су власницима даване потврде.
Хрвати и муслимани који су добили српске радње и
из њих распродавали робу, узимали су новац за себе,
не полажући никоме никакве рачуне. Само је незнат-
на сума предата државној благајни.10 И по другим
местима усташе су одмах одузеле трговине и друге
радње и предузећа од Срба и предали их својим љу-
дима, а робу запленили у корист државе.11 У Далма-
цији је поступак био исти. »Одмах је настало пљачка-
ње српских дућана и приватних кућа, од трговаца су
одузели кључеве од радњи, улазили унутра и пљчка-
ли робу. Исто тако одузели су и многе кључеве од
приватних станова и попљачкали их«,12 Хрватске
власти врло добро су знале да су у Босни и Херцего-
вини као и у другим српским покрајинама које су
припале Хрватској, трговина и привреда највећим
делом биле у српским рукама. Стога је, нарочито у
Босни, предузето све, не бирајући средства, да се
привреда и трговина што пре избију из ерпских ру-
ку. Многи Срби, да би спасли сао голи живот и своје
породице, напуштали су радње и домове и селили се
у Србију. Њихове радње преузимали су Хрвати и
муслимани, као и радње оних имућнијих српских
трговаца који су остали код својих кућа.13
Пљачкање имовине српских привредних, финан-
сијских, културних, просветних, националних и
спортских друштава и других сличних установа и
удружења, а нарочито православне цркве, изведено
је плански, и то одмах у почетку. Све што је имало
српско обележје одузето је, па је или уништено или
разграбљено. Ствари од вредности, библиотеке, на-
мештај, стари рукописи и друге разне драгоцености
или су развукли појединци или су однете у Загреб, у
државни музеј. Нема ниједне српске цркве ни мана-
стира, гимназије или удружења одакле све није оп-
љачкано и однето. Из Патријаршиј е у Сремским Кар-
ловцима однете су све знаменитости, цела архива,

101
цела библиотека и све што је било од ма какве вред-
ности. Такође је однета и гимназијска библиотека,
заједно са скупоценом нумизматичком збирком.14Из
фрушкогорских манастира однето је све тако да су, у
правом смислу речи, остали само голи зидови. Из
цркве у Комоговини, у срезу костајничком, усташе су
однели »све вредније ствари као златни путир, ску-
поцени тас, одежду кој у су цркви поклони ли грофови
Зрински и Франкопани и многе друге ствари«.15 У
оточком срезу опљачкане су све цркве и друге знаме-
нитости и старине још августа 1941. На челу оних
који су извршили тај задатак био је усташки изасла-
ник из Загреба др Бах, који је све ствари однео у
Загреб.16У Бањој Луци је одмах одузета сваимовина
Српске православне црквене општине, Епархијсксмг
савета и Црквеног суда, Погребног друштва »Св.
Пантелија«, Српске читаонице, Дома краља Петра,
Соколског дома, Српске земљорадничке и кредитне
задруге, Српског пјевачког друштва »Просвјете«,
Српског кредитног заво да, Кола српских сестара, Се-
љачког кола и других. Вредност заплењене имовине
износила је предратних 40 милиона динара.17На дан
21. априла 1941. усташе су у парохијском стану у селу
Добрљину, срез Босански Нови, изболи ножевима
слику бањалучког митрополита Василиј а, »украли са
писаћег стола моје скупоцено налив-перо, а орман са
парохијским протоколима и архивским списима вар-
варски поцепали и уништили све, однели ручну гвоз-
дену касу црквене општине са готовином од 40.000
динара, моју уложну књижицу на 20.000 динара,
уништили полису осигурања од 1.500.000 динара и
однели мој целокупни намештај кућевни и све друге
ствари«.18
У Сремској Каменици усташе су одмах отпочеле
пљачкање и развлачење покућства из официрских и
подофицирских станова, Жандармеријске школе, из
Енглеско-југословенске болнице за децу туберку-
лозних костију, из многобројних вила и станова
Срба, Новосађана, расејаних по каменичким вино-
градима, затим из Домаћичке школе Краљевског
фонда и то у корист тамошње римокатоличке жупне
цркве. Усташе су отимале ионо мало понеких ствари,
стоке и другог, српским изгнаницима из бачких ко-

102
лонија, који су се у непрегледним масама пешице,
преко Фрушке Горе, повлачили у правцу својих не-
кадашњих огњишта, остављајући за собом гробове
деце, стараца и старица, помрлих од умора, глади и
злостављања. Одузимало се одело, обућа и све до
доњег рубља војницима Србима који су се вра-
ћали својим кућама у Бачку, и обратно из Бачке у
Србију.19
Представници власти, а у многим случајевима и
мештани Хрвати, пљачкали су све што су нашли у
српским кућама, како у градовима тако и у селима.
Сељацима су на првом месту одузимали животне на-
мирнице: жито, маст, месо, стоку, затим све што им је
до руку дошло, а често и последње парче хлеба. Но-
вац и покућство, такође су односили, а занатлијама и
трговцима и сву робу. После пљачке често би оп-
љачкану кућу запалили.20Усташе из СлавонскогБро-
да и Модриче дошле су почетком септембра 1941. у
села добојског среза и све куће опљачкали. »На-
рочито су пљачкали и односили новац, маст, слани-
ну, одјело, постељину, жито, брашно, посуђе и одво-
дили стоку. После пљачке палили су опљачкане куће,
штале, стогове сијена и сламе«.21
Приликом пљачкања српских кућа у Срему усташе
су односиле »боље капуте, бицикле, златнину, готов
новац«, а поред тога »маст, брашно, мушке астраган-
ске шубаре, чизме, бицикле, шиваће машине и све
што им је пало шака«.22 Интересантно је навести
причање Јелене Почуче из Дивосела о пљачкању у
њеном крају. Она каже како су усташе покупиле све
што је по кућама било вредно: »новац, сатове, тамбу-
ре, мушка вреднија одела, обућу, а нарочито су одно-
сили спремљена девојачка руха и одећу младих
жена. Све су то износили из моје куће«. Да би спасла
живот, она је побегла у шуму, а кад се после неког
времена вратила кући, имала је шта да види. »Гледа-
ла сам како хрватски сељаци износе и последње ства-
ри из наших кућа, товаре их на наша кола и односе у
Трновац, Брушане и остала католичка села преко ба-
ра«. Кућа је наша потпуно опљачкана, а пред вратима
су остале неке ствари »које су зликовци спремали да
их одвезу колима. Сутрадан су дошле жене Хрватице
из Трновца и Брушана и траже наше жито, док су

103
мушкарци настављали да односе и остатак наших
ствари из села«. Поново је побегла у шуму, али су је
усташе нашле, претресле и из недара јој узели
књижицу Поштанске штедионице на којој је било
уложено 4.000 динара. Повели су је заједно са децом
да је стрељају, али су од тога одустали на заузимање
неких Хрватица из оближњих села, које су желе на
њеној њиви.23У појединим крајевима усташе су пре-
сретале девојке, отимале им златно прстење и
ланчеве и вадили минђуше из ушију.24 Оваквих и
сличних случајева било је широм хрватске државе.
Сем усташа и редовна хрватска војска пљачкала је на
исти начин српско становништво. Простор нам не
дозвољава да поименице наведемо шта је коме Срби-
ну одузето и колико је који оштећен. На крају овог
поглавља даћемо, наравно приближно, целокупну
своту којом је оштећен српски народ у НДХ.
Са имовином одсељених или несталих Срба по-
ступило се сасвим једноставно. На вратима куће
стављен је натпис »Све што се налази у овој кући
својина је државе Хрватске«.25 Такви натписи став-
љени су на библиотеке, архиве, радње, приватне ста-
нове. Често се није ни чекало да се сопственик исели,
већ се још у његовом присуству означавало да је то
и то заплењено у корист »НДХ за понову« или »вла-
сништво НДХ«.26Међутим, Иајчешће се догађало да
имовину несталог, убијеног или насилно исељеног
Србина развуку прво усташки функционери и њихо-
ве присталице, па се тек онда приступало печаћењу
и пописивању преостале имовине у корист државе.27
У Бањој Луци, на пример најбоље и најскупоценије
ствари из српских станова однели су или су добили
рођаци стожерника Гутића. Његов рођак Мандро-
вић, иначе човек без одређеног занимања, добио је
кућу и намештај протераног Србина, трговца Косте
Божића. Иначе, Мандровић је могао да бира на-
мештај и из других српских кућа. »Чланови његове
породице носе сада најскупоценије одело опљачка-
но од српских породица«.28 Интересантан је случај
пљачкања владичанског двора у Плашком. Једног
дана усташе у Плашком ушле су у владичански двор,
отишли у владичин кабинет, владику удаљили и цео
кабинет испразнили, натоварили на камионе све оп-

104
љачкане ствари и отерали у Огулин. »Владичански
двор је опљачкан невероватном брзином, за 1 сат
епископски двор био је потпуно испражњен«. Тих
дана кћерка апотекара Оскара Бичевића удавала се за
синовца усташког министра др Гавра Сушића. Мла-
денцима се примио за кума велики жупан Јурица
Марковић. И по народном обичају кум је спремио
младенцима богат поклон-дар и изложио га у излогу
једне огулинске радње. Тај дар се састојао од »сре-
брног посуђа, кристала и једаћег прибора« и још
неких других драгоцених предмета. Све то је оп-
љачкано - покрадено »власништво епископије гор-
њо-карловачке«.29 И у многим другим местима, на-
рочито варошима, имовина исељеника, избеглих и
поубијаних Срба била је извор богаћења не само
усташа и њихових присталица већ и њихових рођака
и ближих и даљих пријатеља. Стога је сасвим разум-
љиво што у многим селима и варошима има данас
врло богатих Хрвата и муслимана који су пре рата
билипуки сиромаси. Безброј је примера дасу усташе
и хрватске и муслиманске масе, док су власници још
били у кући пљачкали кућу, развлачили све што нађу,
а жене и децу, тако рећи голе и босе избацивали на
улицу. Нарочито је ових случајева много било по
селима.30 Велики је број случајева да су усташе и
њихове присталице, одмах после извршеног покоља
над Србима, улазили у њихове домове и пљчкали их.
Села Корита и Заграде у гатачком срезу муслимани
су, после извршеног покоља, потпуно опустошили
одневши жито, брашно, робу, посуђе и уопште све
што су нашли.31 Исто тако и после крвопролића у
Љубињу, »заређали су усташе опет по српским сели-
ма и опљчкали из њих све до чега су дошли: стоку,
храну, намештај, одећу, девојачко рухо и сваку вред-
нију ствар коју су угледали. Све су то после довезли
у Љубиње пред усташки стан, али су много што-шта
пред нашим очима из тога разнели својим кућама«.32
И у селима слуњског среза после извршених убиста-
ва над Србима усташе су та села потпуно опљачкале:
»одвели су са собом стоку, одвезли жито, брашно,
покућство, алат, робу и све што су по кућама нашли.
За жито које још тада није било пожњевено усташе
су дошли накнадно из Слуња, пожели га и однели
својим кућама«.33

105
Могли бисмо навести много примера да су усташе
убијале људе из користољубља, да би се дочепали
њихове имовине, а да за то нису никоме и никад
одговарали. Јула месеца 1941. пошто су целу ноћ пи-
јанчили у кафани Драгице Плећаш у Госпићу,
усташе су пред зору газдарицу убиле и све опљачка-
ле.34 У Босанској Градишки усташе су раниле из
пушака Душана Комадину, пекара, верујући да је
мртав бацили су га у Саву, али су га претходно оп-
љачкали. Скинули су му ципеле, узели кутију са ци-
гаретама, сат и наочаре и 146 динара у готовом нов-
цу.35 У Двору на Уни убили су Милана Бодловића, па
му онда скинули са руке златно прстење и узели
златан сат.36 Крајем децембра 1941. Вајин Драгић,
земљорадник из Грабовца, враћао се као ратни за-
робљеник из Немачке својој кући. Кад је дошао у
Раковицу, жандармеријски наредник Марко Вукшић
и председник општине Иван Шивак наговоре га да
пође с њима у гостионицу Ренђулића у Раковици. Кад
је пала ноћ, ова двојица убију Вајина и опљачкају га
»одневши му сав новац и остале ствари које је код
себе имао«.3' Љубану Талићу, бравару из села Бри-
њана, кад се враћао из Кукуљевца кући, »придружи
се успут један усташа, иначе његов познаник, који га
у згодном моменту удари ножем у леђа. Т ешко рањен
Талић се сруши на земљу и после кратКог времена
издахну, а усташа га опљачка, одневши му сав
новац«.38 Ноћу између 5. и 6. августа 1941. десет нао-
ружаних усташа упало је у кућу Николе Вукашино-
вића у селу Кобашу и затекли су његову жену Мару
на спавању. Одмах су јој наредили да се обуче и
повели је према обали Саве тукући је уз пут кунда-
цима, услед чега је она ускоро издахнула. Њен леш
бацили су у Саву, а затим се вратили њеној кући и
опљачкали покућство, пољопривредне справе,
животне намирнице, одело, стоку и у готовом новцу
40.000 динара.39
У Хрватској нису пљачкали Србе само код њихо-
вих кућа већ на сваком месту, на путу, у возу, у затво-
ру, у логорима итд. Жени свештеника Милана Ке-
вићаодузето је у Старој Пазови 11.230 динара, а ства-
ри, које је са собом носила, однете су у Загреб.40
Душана Зеленбабу, механичара, усташе су на стани-
ци Зрмања, на путу из Книна за Београд, скинули с

106
воза, одвели понова у Книн, у затвор среског суда и
одузели му 3.400 динара готовог новца, два пара оде-
ла, два пара ципела, џепни сат, три кошуље, зимски
капут и кожни кофер.41Десанки Костић, домаћици из
Мокрине одузели су на железничкој станици све што
је имала и тако је без новца и ствари стигла у Бео-
град.42 Приликом транспорта Срба у Јасеновац
усташе су улазиле у вагоне на појединим станицама
и питали ко има тачан сат да им каже које је доба
дана. Ономе ко би се преварио и погледао у сат
усташа би сат одузимао и стављао га себи у џеп.43
Да би лакше дошли до плена, усташе су, приликом
гоњења становника из кућа, обично говорили да по-
несу са собом све драгоцености и новац и да им се
ништа неће одузети, што није било истина. Кад се у
Бихаћу на игралишту, по наредби усташа, сакупио
велики број људи, жена и деце, наређено је да свако
преда сав новац и ствари од вредности а за себе
задржи само 500 динара. Поред тога сви су морали да
предају и кључеве од кућа. »Људима и женама су чак
скидали и бурме и трзали сурово минђуше са
ушију«.44Том приликом одузето је 1.500.000 динарау
новцу, 15 кг сребра и 7 килограма злата у златницима
и накиту. Све ово усташе су одмах међу собом поде-
лиле. »Кад смо тражили да нам издају признанице на
одузети новац и реверсе на одузети накит и друге
вредности, усташе су нас најгрубљим тоном одбиле,
говорећи да ми сами прибележимо у својим нотеси-
ма колико нам је ствари и новца одузето«. Само има-
ње Божице Ђукић у Бихаћу и њене ствари које су
усташе узеле за себе вределе су 1.500.000 динара.45
Јосип Клеменчић, месар и општински комесар из
Вргинмоста, за време покоља становништва и паље-
ња села у бихаћком срезу опљачкао је од Срба »вели-
ку су му папирног новца и више килограма сребреног
новца«.46 Ухапшени грађани су детаљно претресани
и одузиман им је сав новац и ствари од вредности.
Када су у Стоцу затворили велики број жена, одмах
су им одузели кључеве од кућа (мушкарци су раније
били одведени и побијени па су куће остале празне),
сав новац, накит и друге ствари од вредности.47 Кад
је јуна 1941. српско свештенство имало да буде про-
терано из Хрватске, свештеници из многих крајева
били су доведени у Сарајево и одведени са породи-

107
цама у једну кућу на периферији града, »где су сви,
и мушки и женски па чак и деца, били подвргнути
инквизиторском поступку језуитске полиције иту су
нас све најстрожије прегледали, свуда опипали, џе-
пове и хаљине изврнули и опљачкали. Одузели су
нам све: новац, накит, сатове, прстење, парохијске
крстове, вредносне папире, чак и цепне ножиће и
маказе«.48 Свештенике из Пакраца, доведене у логор
у Пољани, такође су детаљно претресли. »Мушке су
претраживале усташе, а женске жене-усташе. Тај
прегле д ј е био тако строг да су рашивали чак и капуте
мушкима а женама мантиле на раменима и на сваком
месту где би се новац могао сакрити. И одузеше нам
сав новац, накит, вредносне папире као и све боље
ствари«.49 Кад се по наредби усташа у Загребу, на
сајмишту сакупио велики број Срба, све су их детаљ-
но прегледале усташе и одузеле им новац, ствари од
вредности а нарочито накит.50 У Бањој Луци прили-
ком хапшења српских породица и затварања и то
мушкараца у војну тврђаву »кастел« а жене са децом
у гимназију и Просветни дом, извршен је над свима
детаљни преглед и одузет им »сав новац и сва злат-
нина. Женама су насилно вадили минђуше из ушију
и скидали бурме са прста«. Куће породица покрену-
тих по Гутићевој наредби, чиновници Хрвати су
ноћу позатварали и запечатили назначивши да су
»својина хрватске државе«.51
На исти начин се поступало и са Србима доведе-
ним у логоре. »У Славонској Пожеги су нас све до
голе коже претресли и опљачкали«.52 У логору у Ца-
прагу, где су смештени свештеници и њихове поро-
дице, »није се могло ништа склонити, јер су усташе
приликом претреса све превртали, цепали капуте,
завиривали у нос, у уши, скидали прстење и сатове,
извлачили минђуше из ушију«.53»Приликом прегле-
да у Цапрагу«, каже један други свђштеник, »за пре-
глед женских има чак и бабица. Људима завирују у
нос и уста и скидају их до голе коже«.54 У логору у
Бјеловару »неке жене и девојке при претресу су
свлачили потпуно наге«.55 У логору »Даници« код
Копривнице не само усташе већ и сам њихов запо-
ведник Немец са своја два сина (један му је син од 17
година, месарски калфа, а други од 20 година, трго-
вачки помоћник) »одузеше свима све што су имали,

108
сребрнога, златнога, налив - пера, златне и сребрне
сатове, све што год се сјало, па чак су и златне зубе
са кљештима вадили и узимали. Ако се коме златна
пломба није дала лако скинути, дотични је за то до-
бијао батине. Мени су узели златан мост који се
климао па се дао лако извадити«.56На овај начин или
слично овоме поступало се и у осталим затворима и
логорима.

б) Уцене
Поред ординиране пљачке Срба појединаца и
српских установа усташе су на разне начине и уце-
њивале српско становништво. Често су уцене сакри-
ване под окриљем наредби да дотични да толико и
толико новаца, или су пак, одређиване ради осло-
бођења ухапшеног из затвора, спасавања од стреља-
ња, дозволе за дотурање хране затворенику и
слично. Мила Поповића и његовог брата Луку, тргов-
це из Грачаца, усташе су једноставно уцениле са по
10.000 динара, аБелобабу и Шијана, трговце из истог
места, са 100.000 динара. Међутим, иако су они ово
платили, доцније су убијени.57 Кад су др Јешу Ви-
дића, јавног бележника из Сремске Митровице, ин-
тернирали у логор у Копривници, његову жену су
неколико пута уцењивали већим сумама које им је
она морала да да. А једном су ушли у њен стан и
у зели јој 300.000 динара.58Један од разлога за уцењи-
вање био је измишљен: Срби тобоже имају оружје па
зато треба да се откупе. Свештеника Ристу Јовано-
вића из Обудовца, срез Брчко, уценили су са 2.000
динара, село Обудовац једном са 8.000 а други пут са
10.000 динара.59 У Пакрацу су усташе обилазиле
српске куће и приморавали све чланове српских по-
родица да купе по цени од 50 динара, траку са натпи-
сом »православац«.60Усташе су од Срба захтевале да
дају прилоге за издржавање хрватске војске. У Бањој
Луци стожерник Гутић је слао Србима цедуље на
којима је било назначено колику суму дотични
Србин има да да, а она се кретала од 50.000 до 1.500.000
динара. За предати новац нико није добијао призна-
нице.61 У селу Горњем Рибнику,’у срезу кључком, од
многих српских домаћина затражено је да у року од

109
три дана за хрватску војску положе суму од 5.000 -
50.000 динара. Душан Чеклић, председник црквене
општине, морао је да да 50.000, а свештеник Велимир
Бањац уцењен је сумом од 20.000 динара.62 Васа Дми-
трашиновић, трговац из Петриње, морао је да при-
ложи за хрватску војску 18.000 динара. Пошто није
имао толико готовог новца, дао је 10.000 динара гото-
вине и 8.000 у цигаретама.63У селу Соколовцу, у срезу
копривничком, председник општине др Анте Сури-
на слао је најпре имућнијим Србима а затим свима
одреда »писма у плавим ковертама којима их је пози-
вао да одрећену своту новца положе код општине као
добровољни прилог за, тобоже, сиромашну децу
општинара. Срби су без икаквог протеста давали све
што се о д њих тражило, само да спасу свој е животе«.64
Срби су, између осталог, уцењивани и у виду раз-
них контрибуција. Тако је у шидском срезу поједи-
ним селима било одређено да плате 100,150 па и више
стотина хиљада динара. Село Батковци имало је да
плати 150.000. Разрез је био учињен према имовном
стању грађана, тако да су појединци имали да дају
између 5000 и 20.000 динара. Сваком Србину кој и ниј е
дао новац саопштавано је да се одмах сели у Србију,
а це локупна имовина му ј е одузимана у корист хрват-
ске државе. При полагању новца свако је морао да
потпише изјаву да новац даје драговољно »за уна-
пређење усташког покрета«. Угледни Србин, трго-
вац Молдован из села Јамена, није донео тачно наз-
начену суму у одређени час, па је због тога заклан у
усташком стану у Шиду.65 У Доњем Вакуфу Срби су
морали да дај у од 10.000 до 250.000 динара за поправке
два моста која је, како су усташе говориле, порушила
српска војска. Самом свештенику Јовану Обрадо-
вићу разрезано је 10.000 динара.66 ,У"Приједору
хрватске власти удариле су на Србе контрибуцију у
износу до 4 милиона динара. Уцењени су били: браћа
Ковачевићи са милион динара, Јован Радетић са
600.000, Драгутин Станивуковић 300.000, Александар
Митриновић 250.000, Сава Кос 300.000, Жарко Цвијић
200.000, Петар Радетић 100.000, Раде Дамњановић
50.000 итд.67 У срезу прњаворском ударена је такође
контрибуција која је износила од 10.000 до 150.000
према имовном стању грађана.68 У Новој Градишки,
сума разрезана на имућније Србе кретала се од 5.000

110
до 200.000.69 У селу Старом Мајдану, срез Сански
Мост, приморани су да дају новчане прилоге за
хрватску државу: Милош Марјановић 20.000, Јован
Кокановић 20.000, Симо Бореновић 10.000, МијатТо-
машевић 10.000, Мирко Добријевић 10.000, Илија Ву-
ковић 10.000 као и многи други имућнији Срби - се-
љаци.70Приликом интернирања једне групе Срба из
Госпићатга Велебит, 26. августа 1941. после 36 часова
вожње у затвореном теретном вагону без воде и хра-
не, на једној станици ушао је у вагон усташа Ивица
из Г оспића са још »једним Хрватом у цивилном оде-
лу« и рекао затвореницима да могу добити храну ако
између себе покупе сав новац који имају. Гладни и
жедни, Срби су сакупили 8.500 динара и предали му,
а он им је тобоже за тај новац купио пасуља, скувао и
поделио свакоме по кашику. Међутим, тај пасуљ
Србима је послала италијанска војска која се тада
налазила у Јастребарском.71 Сличан случај догодио
се и у другом транспорту Срба. Када је транспорт
стигао у Јастребарско, усташе су тражиле да свако да
сав новац који има код себе, а ако нема онда ствари
од вредности, ако хоће да добије храну. Срби, гладни
и измучени, дали су све што су имали, неки новац, по
неколико хиљада динара, неки, у недостатку новца,
сат, прстен или друге ствари од вредности. Зато су
добили нешто мало за јело. У логору у селу
Крушчици код Травника усташе су затвореним
српским женама продавале једну јабуку по 5 - 8 дина-
ра. једну шљиву 1 - 2, а мало парче хлеба 150 динара.72
Треба нарочито истаћи случај који се догодио Јан-
ку Сузићу, трговцу из села Батињана, општина Бад-
љевина, срез Пакрац. Њему су усташе одвеле жену и
кћерку. Кад се вратио кући и дознао где му се налази
жена, пошао је у потрагу са једним полицијским
агентом из Загреба, који је тада био у Пакрацу на
дужности. У Сиску је дознао да му се жена налази у
логору, а да ј е његову кћер Даницу узео себи усташки
натпоручник из Сиска, који је био уједно и коман-
дант логора. Поред датих 5.000 куна агенту са којим
је дошао у Сисак, Сузић је натпоручнику морао да д&
15.000 куна да би му »препустио« рођену кћерку и из
логора пустио жену.73ОдТоме Вуковића, кафеџијеиз
Клашнице, у срезу бањалучком, усташе су тражиле
да целокупну имовину, која је по процени износила

111
око 1.500.000 динара, пренесе на неког Хрвата. Кад је
овај пристао како би сачувао главу, обављен је запи-
снички пренос на Марка Дагунцију, а имање је про-
цењено свега на 600.000. Тек тада је Вуковићу дозво-
љено да оде у Београд и да са собом понесе 10.000
динара. Међутим, у Окучанима су му од тих 10.000, на
кој е ј е имао дозволу, оду зели 5.000 давши му призна-
ницу на 2.780 динара, па га вратили у Босанску Гра-
дишку, ту га поново претресли и одузели му сребрни
сат и остатак новца, давши му признаницу на само
1.700 динара.74
Многе Србе усташе су уцењивале претњом да ће
их затворити, а затворенима обећањима да ће их пу-
стити. Да не би био затворен, Коста Божић, трговац
из Бања Луке, морао је да д ! 250.000 а Риста Томић,
трговац из истог места, 25.000 као и многи други
имућнији Срби.75 У Брчком срески начелник Монта-
њи, бивши чиновник Управе града Београда, затва-
рао је имућније Србе и у договору са адвокатом Ан-
тоном Цеглом за новац их пуштао из затвора.76 У
Босанском Шамцу су многе имућне људе или члано-
ве њихових породица, затварали па их после за вели-
ке своте новаца пуштали. Тако су затварали синове
богатог трговца Ставрића да би могли оцу на име
откупа да узму већу своту новца.77У кладањском сре-
зу затворено је више имућнијих Срба, па су онда,
пошто би положили одређену суму, која је износила
између 5.000 и 20.000 динара пуштани на слободу.
Доцније су иста лица поново затварана и уцењива-
на.78Лазару Драгојевићу, земљораднику из Српског
Челинца, срез Бања Лука, 7. јула 1941. дошла су нао-
ружана двојица његових комшија - Хрвата, Митар
Чаврак и ЛукаОшап, реклиму да јеодређен за таоца
и повели га у оближњу шуму. Уз пут су тражили 500
динара да га пусте. Он им је дао новац и они су га
пустили.79 У Фочи и Горажду усташе су хапсиле Србе
тукле их и злостављале па су их затим за новац
пуштали на слободу. Тако су ухапсили Љубивоја
Марковића и Благоја Беровића и његовог сина Деја-
на из Петровице, одвели их у Фочу, тамо их држали 6
дана у затвору, злостављали их па су их, пошто су
дали 16.000 пустили кућама.80 Под изговором да про-
тивзаконито поседују оружје усташе су, у мају 1941.

112
у јасеновачкој општини ухапсиле око стотину Срба
сељака. Пошто је сваки, према своме имовном стању,
дао између 200 - 2.000 динара, пуштени су из затво-
ра.81 У Платичеву, у румском срезу, 14. јуна 1941.
ухапшени су, злостављани, а затим уцењени Милан
Чедевицки са 600 а Славко Вукадиновић са 10.000 ди-
нара.82 Из затвора у Босанској Костајници многи су
се Срби спасли на тај начин што су положили веће
своте новца. Тако је Божа Зец за своје ослобођење
платио 150.000, а Мехо Тихић, Србин муслиман,
50.000. Још су се многи ухапшени Срби тако осло-
бађаДи, али су неки касније опет затварани.83
Ухапшеном Милошу Дивићу, адвокату из Нове Гра-
дишке, хрватске власти су саопштиле у казненом за-
воду у Старој Градишки да се никако не сме слобод-
но кретати по Хрватској, јер је »опасан за ред и по-
редак«, али да може бити пуштен на слободу и пре-
бачен у Србију ако, заједно са женом, пристане да
целокупну имовину да хрватској држави или општи-
ни Нова Градишка. У противном случају одређен је
за таоца у Херцеговини, где се воде борбе између
усташа и Срба. Кад је и жена Дивићева, која се нала-
зила на слободи, дала пристанак да се имање покло-
ни, у казнени завод су 8. јула дошли усташки стожер-
ник Милан Лукац и старешина суда из Нове Гра-
дишке Никола Месић и донели готов записник о
склопљеној погодби између Дивића и његове жене с
једне и општине Нова Градишка с друге стране. По
тој погодби Дивић и његова жена поклањају општи-
ни кућу у вредности од милион динара и адвокатску
канцеларију са свима потраживањима у износу од
800.000 динара. Њима је дозвољено да могу понети
кућни намештај и готовог новца највише до 100.000
динара. Пошто су записник потписали, Дивић је од-
мах, у пратњи једног стражара из казненог затвора,
послат у Београд, а власти му дале обећање да ће му
жена у року од три дана, пошто спреми ствари, бити
такође упућена у Србију.84
Александар Станојевић, власник рудника »Јасе-
ник« у тузланском срезу, био је осуђен на смрт. Пре-
суду му је саопштио таборник Иван Бојановић са
револвером у руци, нагласивши да је он одређен и
да га убије. Опростио му је смртну казну пошто је

113
добио 10.000 динара у готову и сав извађени угаљ
»како у месту Букињу тако и у самом руднику, који је
износио 200 вагона«.85
Под претњом смрти хрватске усташке власти уце-
њивале су Србе већим свотама новца и у Бјељини.
Тако су уценили Јосипа Бојића, трговца, са 10.000
динара а Перу Стојила, ужара и поседника, са 100.000
динара захтевајући уз то 400 литара ракије и једну
дебелу краву.8® У селу Петровцу, срез Подравска
Слатина, усташе су упадале у домове имућнијих
Срба сељака »и изнуђивали новац под претњом убив-
ства«.87 Јовану Павлици, трговцу из Горње Плоче,
срез Грачац, тражили су »за откуп живота 500.000
динара«.88 У селу Ратковцу, срез Нова Градишка,
Србима ухапшеним одмах по проглашењу НДХ са-
општено је да ће бити изведени пред преки суд, а да
се смрти може спасти онај »ко свој иметак добровољ-
но препише на државу Хрватску, што су сви и учини-
ли, па су пуштени из затвора и пребегли у Србију«.89
И у Доњем Вакуфу су хрватске власти уцењивале
Србе. Вреди изнети случај Милоша Сукара и њего-
вог брата Николе, трговца из Доњег Вакуфа. Од њих
су хрватске власти захтевале, под претњом смрти, да
у року од 3 сата положе 300.000 динара. Пошто нису
имали да дају целокупну суму, дали су 50.000 а оста-
так обећали да положе у најкраћем времену. Али се
усташе нису тиме задовољиле, већ су Милоша, Нико-
лу и Николиног сина Драгутина затворили и
обећали да их пусте тек када положе бар половину
одређене суме. Милошев син Младен наставио је да
ради у радњи и свако вече дневни пазар давао
усташама, и позајмио је извесну суму док је скупио
150.000 и дао пред Видовдан 1941. Тек тада су Милош,
Никола и Николин син пуштени из затвора.90 У селу
Стрмици, книнском срезу, усташе су уцениле та-
мошњег угледног и богатог сељака Луку Церовца са
2 милиона динара. Пошто он тај новац није имао да
положи, убијен је.91 Под претњом смртне казне
усташе су у селу Разбоју, срез Босанска Градишка,
уцењивале имућније сељаке, Влајка Рачића су уце-
нили са 3.000 динара, и од других добростојећих до-
маћина поред новца тражили су и животне намирни-
це.92

114
в) Насилно протеривање срба из Хрватске
У низу разних мера које су хрватске власти преду-
зеле против Срба, било је и насилно протеривање
ових из Хрватске. Читаве српске породице, без игде
ичега, протеране су са огњишта својих дедова и пра-
дедова. Многи су најпре провели дуже или краће
време по разним логорима у Хрватској па су тек онда
пребачени у Србију, а многи то нису дочекали већ су
побијени на најсвирепије начине. Прво су протера-
ни добровољци из првог светског рата и други коло-
нисти који су добили земљу у ХрватскоЈ, наравно,
уколико су преживели прве покоље. Затим је дошло
масовно протеривање свих оних кој е су хрватске вла-
сти сматрале интелектуалним, привредно - економ-
ским или културним представницима српског наро-
да. Јула 1941. похапшени су сви свештеници и сви
чланови њихових породица на територији Хрватске,
и одведени у логор у Цапраг, а затим је уследило
пребацивање у Србију. Упоредо иду и прогони сеља-
ка, нарочито имућнијих, и њихово протеривање у
Србију. Начин на који су ови људи покренути из
својих кућа, заједно са породицама, нечувен је и
незапамћен. Обично око поноћи у кућу су упадали
представници власти и наредили да се одмах сви
укућани спреме за полазак. Зашто и куда нико није
говорио. Са собом су могли да понесу само до 50
килограма пртљага и нешто мало новца, остало су
све морали да оставе у кућама а кључеве да предају
властима. Њихове куће са свим покућтством, осталим
стварима и целокупном покретном и непокретном
имовином припадале су држави, а у многе су се од-
мах усељавали Хрвати из разних крајева Херцегови-
не, Лике, Загорја. Србима, за које је одређено проте-
ривање, наређивано је под претњом смртне казне да
у року од 24 сата, некад само од пола сата, буду спрем-
ни да напусте територију Хрватске. И тек у понеком
случају представници власти су издавали решење о
селидби. Тако је председник општине из Нештина
доставио тамошњем свештенику Благоју Бердићу
решење по коме »према наређењу усташког стожер-
ника из Илока наређујем да се иселите са територије
ове државе, јер нисте држављанин Хрватске. Селид-
бу имате извршити у року од 24 часа«.93 Међутим,

115
овакви случајеви били су реткост. Чешће се то чини-
ло као са свештеником Стеваном Кронићем из Мар-
кушица, срез Вуковар, коме су усташе и жандарми
упали у стан 15. јула и наредили му да се заједно са
породицом у року од пола сата исели, и да са собом
може да понесе само најпотребније ствари и нешто
животних намирница.94
У селу Крижевцу, срез вуковарски у коме је живе-
ло око 700 Срба колониста, морали су сви да напусте
своје домове у року од једног часа. Натоварени су у
вагоне и довезени у Бадовинце, у Босну а одатле
пребачени преко Дрине у Србију и испраћени
речима: »Идите, псине, преко Дрине«.95 Из колоније
Петрова Слатина протерани су сви Срби, добровољ-
ци и колонисти, а такође и из Аде у општини Мар-
кушице, као и из многих других села. Исто је учиње-
но и са колонистима из осијечког среза.96 Из среза
Подравска Слатина исељени су добровољци из села
Брезака, Петровца, Александровца, Бјелковца и Ми-
лановца. Било их је око 3.600 душа. Из села Петровца
само у току једног дана, 24. јуна 1941. истерано је око
1000 Срба тако да у њему ниједна српска душа није
остала, а једанаест угледних сељака убијено је на
најгрознији начин. Приликом напуштања Петровца
»било је жена које су имале још врућ хлебац у
пећима, а који им нису дали да понесу за пут. На
њихова места су одмах насељене хрватске породице,
које су у пуном смислу речи дошле на топла српска
огњишта. Покренути народ су утрпали у неколико
теретних возова и тако затворене, гладне и жедне
одвезли их у Бјељину, па их одатле пребацили у
Србију. Многи су у путу помрли, нарочито деца«.97
По причању другог свештеника из другог среза, у
остављене српске домове одмах су дошли Хрвати из
околних села и опљачкали све што им се свидело.
Србе и њихове породице трпали су по 120 особа у
затворен вагон, вагоне запечатили и на њима би на-
писали »покварљива роба«, »старо гвожђе« и слично.
Пошто у вагонима није било вауздуха, жене и деца
су умирали па су мртве избацивали на станицама.98
Из села Чокадинаца, у срезу нашичком, исељени су
сви добровољци а на њихова места насељени сељаци
из Хрватског Загорја.99 Кад су дошли у село Личане,

116
усташе су наредиле свима колонистима да се одмах
спреме за пут. Милици Перић, удову, затекли су у
кући и наредили јој да одмах позове децу са поља.
Кад је она то учинила и хтела да уђе у кућу да узме
најпотребније ствари, усташе јој нису дозволиле
већ су јој рекли да у року од пет минута мора бити на
железничкој станици. На станици је затекла још 50
породица и сви су одмах упућени у србију.100Из села
Нетеча, Зриња, Терезиног Поља, Ратинке, Дјелке,
Аде, Рита и Брезовог Поља, у вировитичком срезу
истерани су сви добровољци колонисти са породи-
цама, око 3.800 душа, и протерани у Србију. Станов-
ницима села Дјелке наоружане усташе су наредиле
да за 5 минута напусте куће и да узму само оно што
могу понети рукама.101 И из других срезова протера-
ни су добровољци колонисти а имовина им је одузе-
та.
Као добровољце и колонисте тако су и друге Србе
усташке власти присилно исељавале са територије
своје државе. Августа 1941. усташе су из Вуковара све
богатије Србе и интелектуалце »присилно пребаци-
ли у Србију а њихово целокупно имање запленили у
корист НДХ«.102Из Борова, као и из других села вуко-
варског среза, покренули су велики број Срба. У селу
Салашу наредили су да се еви Срби иселе у року од
пола сата, а у њихове куће су довели Хрвате из Загор-
ја.103 Др Јован Новаковић, лекар из Борова, прича
како су њега, његову породицу и још много Срба из
Борова насилно иселили. 22 августа 1941. дошло је у
његово двориште 10 усташа наоружаних пушкама и
митраљезима и наредили му да се за 10 минута са
двоје деце спреми за полазак и понесе само најпо-
требније ствари. Новаковић је наредбу извршио у
одређеном року: повео је децу узео свежањ ствари,
повео служавку и дошао на станицу где је већ чекало
око 30 породица са децом. После четворочасовног
ишчекивања потрпали су их у фургоне које су споља
»замандалили«, не рекавши куда их воде. Возили су
се 24 сата, а онда се воз зауставио на станици Гуња.
Ту су чекалиЗ и по сата док су их истоварили, потрпа-
ли на сељачка кола и одвезли 14 километара испред
Брчког »и истоварили нас на једноЈ голој пољани на
обали Саве преко пута Брезовог Поља«, Одатле су
после пребачени у Србију.104 Из Оеијека и околних

117
села Даља и Бјелог Брда насилно су пресељене 93
староседелачке српске породице, које су прво отера-
не у Босну па затим пребачене у Србију. У њихове
куће насељени су Хрвати из Далмације.105 Из села
Чађавачки Лук исељено је 300 домова, из селаБлање
исељени су сви Срби (који нису поубијани), а из села
Орашњика, Мартинаца, Дранице, Илман - Двора,
Крчаника, Жабљаче, Милановца и Брештановца исе-
љено је око 650 Срба. Сва ова села налазе се у срезу
Доњи Михољац.106Из села Нове Буковице и Милеуше
пребачени су готово сви Срби у Србију, а њихова
имања раздељена домаћим Хрватима и досељеници-
ма из Загорја. Из села Шпаната, С- Врановца и Бали-
наца, у срезу Подравска Слатина, сви Срби су пресе-
љени у Србију.10' Из села у срезу Грубишино Поље
протеран је велики број српских породица: из села
Лончарице 19. из Дабчевице 8, из Мале Ператовице
15 богатијих и угледнијих српских земљорадничких
породица, из Великог Грђевца све породице које су
имале више од 10 јутара земље. На њихова имања
одмах су доведени Хрвати из Загорја.108 Из разних
села бјеловарског среза протеран је велики број
имућнијих српских породица. Њихова имања су или
разграбили домаћи Хрвати или су на њих насељени
Хрвати из Далмације, Загорја и Херцеговине. Из се-
ла Ласовца протеране су 23 српске староседелачке
породице, из села Ровишта 90, из села Кобасичара,
општине Капеле, 70 из варошиБјеловара 70, из села
Баденчика 7, из Скуцана 26, из Рибњачке 15, из Горње
Средице 12, из Велике Писанице 180, из Пољанчана
4, Тврде Ријеке 3 итд.109Из вировитичког среза поте-
рано је такође велики број Срба: из села Мајковца
сви Срби, кој их ј е било око 1.200, из Новог Обилићева
86 породица итд.110
Крајем маја 1941. године хрватске усташке власти
су покренуле све Србе из села око Плитвичких ј езера
и протерали их у Двор у Босну, »са мотивацијом да
на Плитвичким језерима и околици, као хрватском
купалишном месту, не сме бити ниједног Србина«.
Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па
онда већину попалили. Сви ови Срби исељени су по
наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Ква-
терника. Међутим, после три месеца, кад је италиј ан-
ска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на

118
згаришта својих домова.111 Прота Богуновић Нико-
ла, парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца
јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле
општине Плитвичких језера. Све што су имали од
покретне имовине остало је у кућама. »Једне кишне
ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама,
превезен је на реквирираним колима околних села
непосредно испред мога парохијског стана у Прито-
ци. Поворка кола трајала је три часа. Сав овај народ
избачен је и остављен по селима од Босанског Пе-
тровца до Дрвара«. Протеране су и све српске поро-
дице из села Сокоца. Исто тако из села: Лугова, Поко-
ја, Кастеле и Србњака, која се налазе од Бихаћа до
Острожачког места долином реке Уне, »са десне и
лијеве стране усташе су протерале све становнике
православне вере из њихових кућа«!112Из селаВели-
ке Мучне пресељено је 30 а из Великог Поганца - оба
села у копривничком срезу - више српских сељачких
имућнијих породица.113 Око 600 Срба морало је по
наређењу власти да напусти Сисак.114 Из окучанског
среза, а нарочито из села Човца, Дубовца, Грађана и
Окучана покренуто је 500 - 600 српских породица са
3.000 - 4.000 лица и отерано у логор у Старој Гра-
дишки.115У пакрачком срезу, у општини Чаглић, исе-
љено је цело село Скендеровци.116 У јулу 1941. из
Нове Градишке исељено је 50 српских породица. Оне
су прво отеране у логор у Цапраг а одатле пребачене
у Србију.11' Србе које су протеривали из Загреба
дизали су ноћу из постеља и полициј ским камионима
одводили на загребачко сајмиште. Пошто су тамо
саслушани и опљачкани, нарочито новац и драгоце-
ности, пребацивани су у Србију.118 У петрињском
срезу из села Мале Градусе покренуто је 36 а из села
Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насеље-
ни су Хрвати из Загорја.119
Из Добоја је 35 српских породица, заједно са мно-
гобројним породицама из села добојског среза, 3.
августа 1941 год., послато теретним возом у логор у
Славонску Пожегу, одакле су они који су остали у
животу касније пребачени у Србију. Из приједор-
ског среза, из села Међеђе, и многих других суседних
села, усташке власти су наредиле сељацима да се у
року од 10 минута спреме за пут. Кад их се скупило
око 8.000 душа, одвели су их у Хрватску Дубицу и

119
тамо их нагнали на једно поље крај железничке ста-
нице, ограђено бодљикавом жицом. Касније су их
упућивали у разне логоре, а они који су имали среће
да остану у животу после дужег времена пребачени
су у Србију.121 У Бихаћу су усташке власти 24. јуна
1941. између 4 и 5 часова изјутра зашле по српским
кућама и наредиле да сви са најпотребнијим ствари-
ма у року од пола сата дођу на спортско игралиште,
где ће предати кључеве од кућа. Одатле су их послали
у Кулен - Вакуф, затим их премештали у друга места,
а неки су најзад успели да стигну у Србију.122
Поред ових многобројних наведених примера
још је огроман број српских породица разних срезо-
ва и места која су ушла у састав НДХ насилно отеран
из својих домова и одмах, или пошто се дуже времена
потуцао по разним логорима, пребачен у Србију.
Пљачкањем, уцењивањем и насилним прогањањем
српски наро д ј е оштећен од Хрвата - усташа за преко
40 милијарди и предратних златних динара. Проце-
њивало се да је из НДХ протерано око 340000 Срба.
1 Закони и законске одредбе и наредбе, књ. VI, стр. 131., 132. и књ. XVI стр.
219, 220.
2 Исто, књ. VII, стр. 141 -153.
3 Бранко Јакшић, судија из Бјеловара, у Београду 12. X 1942. год. [К].
4 Петар Шурлан, судија из Босанског Новог, у Неготину 4. априла 1942.
године [П].
5 Душан Мачкић, прота из БањаЛуке, у Врањеву, 22. X 1941. год. [П].
6 »Прогони Срба у Загребу и Хрватској«, Министарство унутрашњих дела
7 Вукашин Стјепановић, вероучитељ изГоспића, у Младеновцу, 15. априла
1942. год. [П].
8 Нектарије Круљ, епископ зворничко -тузлански.
9 Јован Шијаковић, вероучитељ из Вуковара
10 Милош Антукић, чиновник бановине из Бања Луке, у Београду, 21. јула
1941. године [К].
11 Васо Димитрајковић, трговац из Петриње, у Београду, 2. априла 1942.
године [К].
12 Душан Зеленбаба, шофер - механичар из Голубића, срез Книн, у Београ-
ду, 16. јула 1942. године [К]
13 Алекса Старчевић, протођакон из Сарајева, у Београду, 24. августа 1941.
године [П].
14 Др Сима Грозданић, директор гимназије из Сремских Карловаца, у Бео-
граду, 31. октобра 1942. год. [К].
15 Илија Дабић, поседник из Комоговине, срез Костајница, у Београду, 2.
априла 1942. године [К].

120
16 Исак Иванчевић, свештеник из Оточца, у Зајечару, 22. фебруара 1942.
године [п].
17 Душан Кецмановић, прота из Бања Луке.
18 Алекса Поповић, прота из Добрљина, срез Босански Нови, августа 1941.
године [П].
19 Никола Малешевић, прота из Сремске Каменице.
20 Сима Ковачевић, свештеник из Меченчана, срез Костајница, у Клокочев-
цу, 31. децембра 1941. године. Исак Иванчевић, свештеник, Дамаскин вечан-
ски, јеромонах, 21. децембра 1941. године [П].
21 Војислав Вуковић, трговац из Кожуне, општина Осјечани, срез Добој, у
Београду, 21. септембра 1941. године [К].
22 Драгица Савковић, домаћица из Кључа, у Београду, 30. јануара 1942.
године [К]; Бранко Бајић, свештеник изПрахова, срез Рума, у Шапцу, августа
1941. год. [П]; Златко Манојловић, прив. чиновник из Отока, општина
Оштарје, срез Огулин.
23 ЈеленаПочуча, домаћицаиз Дивосела, срезГоспић, уБеограду, 18. априла
1942. године [К]
24 Мара Чавић, домаћица из Војке, срез Стара Пазова, у Београду, 24. августа
1942. [К]; Данило Пудар, служитељ изТомиславграда, у Београду, 15.11942.
ГОД.[П].
25 Ђорђе Вранешевић, свештеник из Бања Луке, у Београду, 13. V 1942. год.
26 Сава Тркуљић, свештеник из Мркоњић Града, у Андрејевцу 15. децембра
1941. год.; НиколаМилојевић, прота, изБјеловара, уБеограду, августа1941.
године [П].
27 Светозар Љубинковић, судија из Срем. Митровице, у Београду, 3. X 1942.
год.
28 Добрила Мартиновић, учитељица из Шипрага, срез Котор Варош, у
Београду, 1941. године [К].
29 Извештај протојереја- ставрофораИсеПејиновићаарх. заменикаГорњо-
карловачке епархије, у Београду, марта 1942. године.
30ЂорђеЈаношевић,свештеник,изНовеБуковине,срезПодравскаСлатина,
у Јабуковцу, 15. XII1941. год. [К].
31 Крсто Бумбић, земљорадник из Добрељи, срезГацко.
32 Фанија Тохол>, из Љубиња, срез Љубиње, са још својих 5 земљакиња, у
Београду, 16. априла 1942. год. [К].
33 Лепосава Егић, домаћица из Примишља, срез Слуњ, у Београду, 23.
септембра 1941. год. [К].
34 Јелена Бесарић, свршена ученица гимназије из Госпића
35 Душан Комадина, пекар из Босанске Градишке, у Београду, 25 јуна 1941.
год. [К].
36 Обрад Марић, путар из Двора на Уни, у Београду, 20. јуна 1941. год.
(Министарство унутарашњих послова).
37 Марко Ковачевић, месарски помоћник из Грабовца, општина Дрежник,
срез Слуњ, у Београду, 7. X II1942. год. [К].
38 Цвета Јовановић, домаћица из Кукуњевца, срез Пакрац, у Београду, 6.
новембра 1942. год. [К].
39 Никола Вукашиновић, земљорадник из Кобаша, срез Славонски Брод, у
Београду, 12. августа 1941. год. [К].

121
40 Милан Кевић, свештеник из Врбовљана, срез Окучани, у Јабуковцу, 25.
децембра 1941. године [П).
41 Душан Зеленбаба, шофер - механичар из Книна [К].
42 Десанка Костић, домаћица из Мокрина, срез Котор [К].
43 Даринка Микичић, домаћица из Сарајева са још 4 своје земљакиње.
44 Божидарка Војводић, супругаМилана Војводића, председника Окружно-
га суда из Бихаћа, у Београду, 2. јула 1941. год. [К].
45 Божица Вукић, домаћица из Бихаћа, у Београду, 28. јула 1941. год. [КЈ. .
46 Адам Бијелић, ученик VI разреда гимназије из Горњег Сјечника, срез
Вргинмост, у Београду, 12. маја 1942. године [К].
47 Босиљка Радан, домаћица из Стоца.
48 Јанко Брежанчић, прота из Сарајева, у Београду, 28. IX 1942. год.
49 Танасије Богић, прота из Пакраца, у Београду, 15. VII1941. год. [П].
50 Вера Стерио, супруга, Ђорђа Стерио, касационог судије из Загреба, у
Београду, 14. VIII1941. год. [К].
51 Милош Антоновић, чиновнику бановини из Бања Луке.
52 Антоније Закић, свештеник из Лежимира, срез Сремска Митровица, у
Шапцу, 17. марта 1941. године [П]; др Бранивој Димитријевић, лекар из
Осијека.
53 КајицаКострешевић, свештеник из Скендер - Вакуфа, срез Котор - Варош
у Пожаревцу, августа 1942. године [П].
54 Душан Мачкић, прота из Бања Луке.
55 Миленко Ивановић, ученик VIII разреда гимназије из Бјеловара, у Вала-
коњу, 14. децембра 1941. год. [П].
56 Анте Шушановић, адвокат из Крижеваца, у Београду, 27. X 1942. године
[К].
57 Петар Бањанин наредник из Томин - Гаја, срез Грачац, у Београду, 14.
фебруара 1942. године [К].
58 Јован Орешчанин, судски приправник из Сремске Митровице, у Београ-
ду, 29. јуна 1942. године [К].
59 Риста Јовановић, свештеник из Обудовца, срез Брчко, у Београду, 25.
децембра 1941. године [П].
60 Бошко Босанац, свештеник из Пакраца, у Пожаревцу, 10. новембра 1941.
године [П].
61 Душан Кецмановић, прота из Бања Луке.
62 Велимир Бањац, свештеник из Горњег Рибника, срез Кључ, у Неготину,
26. јула 1941. и 23. фебруара 1942. године [П].
63 Васа Дмитрашиновић, трговац из Петриње.
64 Богдана Милојевић, учитељица из Великог Поганца, општина Соколо-
вац, срез Копривница, у Београду, 4. новембра 1942. године [К].
65 Бранко Савић, свештеник из Моровића,
66 Јован Обрадовић, свештеник из Доњег Вакуфа, у Трстенику, 25. августа
1941. год. [П].
67 Милан Боројевић, свештеник из Приједора, у Београду, 8. маја 1942.
године [П]

122
68 Миладин Петровић, свештеник из Леденице, срез Прњавор у Књажевцу,
28. јануара 1942. год. [П].
69 Милан Клајић, свештеник из Ламинаца, срез Босанска Градишка, у
Књажевцу, 23. децембра 1941. год. [П].
70 Вид Марјановић, свештеник из Старог Мајдана. *
71 Драго Свјетличић, берберин из Добоја, у Београду, 7. V II1942. год. [К].
72 Марко Пајкић, машинбравар из Високог, у Београду, 14. IV 1942. год. [К];
Мара Перовина, домаћица из Љубиња, са још 5 својих земљакиња, у Београ-
ду, 16. априла 1942. године [К].
73 Јанко Сузић, трговац из Батињана, срез Пакрац, у Београду 31. маја 1942.
године [К].
74 Т ома Вуковић, кафеџија из Клашнице, срез Бања Лука, у Београду 21. јула
1941. године [К].
75 Веселин Анђић, ђак из Бања Луке, у Београду, 31.11942. год. [К].
76 Лазар Чарановић, порезник из Брчког, у Београду, 28. XII1942. год. [К].
77 Павле Бабад, мајор, у Београду 25. јула 1941. године [К].
78 Арсен Тадић, возовођа из Одова, срез Кладањ, у Београду, 31. Ш 1942.
године [К].
79 Лазар Драгојевић, земљорадник из Српског Челинца, срез Бања Лука, у
Београду, 8. јула 1942. године [К].
80 Милко Ставњак, баштован из Горажде, срез Чајниче и Јован Марковић,
земљорадник из Петровице, срез Чајниче, у Београду 21. V 1942. године [К].
81 Глиша Радуловић, земљорадник из Јасеновца, срезНовска, са још 23 своја
земљака, у Београду, 1. јула 1942. године 1КЈ.
82 Симеон Гајић, свештеник из Платичева, срез Рума, у Шапцу, 5. фебруара
1942. године [Г1].
83 Јован Рајачић, свештеник из Босанске Костајнице, у Београду, 11. септем-
бра 1941. године [П].
84 Милош Дивић, адвокат из Нове Градишке, у Београду, 12. јула 1942.
године [К].
85 Александар Станојевић, власник рудника »Јасеник«, срезТузла, у Београ-
ду, августа 1941. године [К].
86 Петар Гаврић, пекар из Бијељине, у Београду, 25. IX 1941. године [К].
87 Божо Вујиновић и Душан Косановић, земљорадници из Петровца, срез
Подравска Слатина, у Пол>ани, августа 1941. године [П].
88 И лија Марковић, жандар. каплар и Никола Павлица, жандарм. каплар, из
Комића, срез Удбина, у Новом Кориту, 17. III1942. године [П].
89 Михаило Лалић (?), свештеник, из Ратковца, срез Нова Градишка, у
Зајсчару. 18. августа 1941. године[П].
90 Борислав Сукара, син Милоша Сукаре, ђак Средње техничке школе из
Доњег Вакуфа, срез Јајце, у Београду, 30. X 1942. године [К].
91 МилошЂурић, радник изПлазне, срезКнин, у Београду7. V 1942. године
[К].
92 Д. Чанић и М. Кесагић, келнери из Разбоја, срез Босанска Градишка, у
Београду, 1941. године [К].
93 Решење о протеривању Благоја Бердића, свештеника из Нештина, срез
Илок, од 12. маја 1941. године [П].

123
94 Стеван Кронић, свештеник из Маркушица, срез Вуковар, у Пожаревцу,
18. августа 1941. год. [П].
95 Јово Гашпар, јеромонах, у Београду, августа 1941. године [П].
96 Борислав Божић, свештених у колонији Палача, срез Осијек, у Дрену, 27.
марта 1942. год. [П].
97 Васо Вујовић, свештеник изМуклеуша, срез Подравска Слатина, у Јабу-
ковцу, 15. децембра 1941. год. [П].
98 Ђорђе Јовановић, свештеник из Нове Вуковице, срез Подравска С латина,
у Јабуковцу 15. XII1941. год. [П].
99 Никола Мрвић, земљорадник из Будимаца и Милан Штула, фотограф из
Будимаца, срез Нашице, у Београду, 10 УШ1942. [К].
100 Милица, Перић, домаћица, и Лазар Умичевић из села Личана, срез
Нашице у Врановцу, 7. X II1941. године [П].
101 Ђуро Гаћеша, Вујо Ковачевић, ВојиславИлић земљорадници из Дјелке,
срез Вировитица, у Трнави, 15. V 1942. год., Урош Бољанов, чиновник из
Лукача, срез Вировитица, у Брестовцу, 12. XII1941. год. [П].
102 Видосава Николић, студент медицине из Вуковара, у Београду, 2. новем-
бра 1942. год. [К],
103 Раде Орељ, земљорадник из Салаша, срез Вуковар, у Београду, 24. IX
1941. год. [К].
104 Др Јован Новаховић, лекар из Борова, срез Вуковар, у Београду, 30. јуна
1941. год. [К].
105 Др Боривоје Димитријевић, лекар из Осијекаи Војин Ластавица, земљо-
радник из Даља, срез Осијек, у Београду, 29. X 1942. год. [К].
106 Никола Дејановић, земллрадник из Жабљаче, срез Доњи Михољац, у
Доњем Крчину, 13. маја 1942. год. Иван Црнокрака, земљорадник из
Чађавичког Лука, срез Доњи Михољац, 20. маја 1942. год. Стеван Поповић,
земљорадник из Блање, срез Доњи Михољац, у Заграђу, 17. ХП1941. год.
[П].
107 Светозар Ђерадинац, кројач из Подравске Слатине, у Београду, 21. X
1942. год. [К]; ЈовоМарић, земљорадник изШпанара, срезПодравскаСлати-
на, у Стојнику, 27. маја 1942. год. и Душан Кабић, земљорадник из С.
Врановца, срез Подравска Слатина, у Бачини, 7. маја 1942. год., Спиро
Г ражоња, земљорадник из Балинаца, срез Подравска Салтина, у Парцанима,
9. маја 1942. год. [П].
108 Ђуро Штековић, земљорадник из Лончарице, срез Грубишно Пол>е, у
Београду,21. X I1941. год., и ДаницаПраштало, учитељицаизМалеПерато-
вице,срезГрубишиноПоље, уБеограду, 10. XI1941. год, иТомоПаразајда,
вртлар из Великог Г рђевца, срез Грубишно Поље, у Београду, 21. VIII1942.
год. [К]; Ј ован Ми лић, свештеник из Великог Г рђевца, у Аранђеловцу, 3. маја
1942. год; Даринка Босанац, домаћица из Великог Грђевца, у Брестовцу, 12.
децембра 1941. године [П].
109 Цвијета Лазић, домаћица из Ласовца срез Бјеловар, у Београду, 30. III
1942; Миле Босанац и Милан Карановић, земљорадници из Ласовца; Дими-
трије Мушкиња, лугар и Никола Бркић, кафеција из Ласовца, у Селевцу, 12.
V 1941. год. [П]; Јован Врачевић, свеШтеник из Ровишта, срез Бјеловар, у
Београду, 10. маја 1942; Петар Лазић, земљорадник из Беденичка, срез Бјело-
вар, у Кораћици, 11. маја 1942. године [П].
110 Обрад Милошевић, земљорадник из Мајковца, срез Вировитица, у За-
грађу, 22. X II1941.; Стојан Таталовић, земљорадник из Новог Обилићева,
срез Вировитица, у Бачини, 7. маја 1942. год. [П].

124
111 Милица Димитријевић, домаћица из Коренице, у Београду, 23. X 1942;
Милорад Гњевовић, трговац из Оштреља, срез Босански Петровац, у Бео-
граду, 20. јануара 1942. године [К].
112 Никола Богуновић, прота, Петровац наМлави, 12. VIII1941. год. [П].
113 Богдана Милојевић, учитељица из Вел. Поганца; Стеван Вуковић,
свештеник из Велике Мучне.
114 Јанко Димић, намештеник у фабрици у Теслићу, у Дубравици, 19. новем-
бра 1941. год. [П].
115 Ђуро Грина, бравар из Горњег Рајића, срез Окучани, у Београду, 4.
августа 1942. год. [К].
116 Милева Вукашиновић, домаћица из Окучана, у Београду [К].
117 Радој ка Т атомировић, у ченица гимназије из Нове Градишке, у Београду,
12. септембра 1942. год. [К].
118 Јован Стојиљковић, инсталатер из Загреба, у Београду, 26. VII 1941.
године [К].
119 Лазар Чавић, свеш геник из Вкошевца, срез Петриња, у Београду 18. маја
1942.: Саво Сабљић, земљорадник из Мале Градусе, срез Петриња, у Бору,
6. децембра 1941. год. [П].
120ЉубицаТушевљаковић, домаћицаиз Добоја, уБеограду,20. IV1942. год.
121 Јованка Марчетић, домаћица из Приједора, у Београду, 1. октобра 1942.
године [К].
122 Божидарка Војводић, домаћица из Бихаћа.

125
ГЈ1АВАIII

СТРАДАЊЕ
СРПСКОГ СВЕШТЕНСТВА
И СРПСКЕ ЦРКВЕ

За све страдање српског свеш тенства и за сва ра-


зарањ а православних храмова у НДХ која су узроко-
вали људи са »тисућгодишњем културом« тешко је
наћи примера у историји страдањ а м акоје вероиспо-
вести. П равославне епископе, свештенике и ка-
луђере одмах по оснивању НДХ гониле су усташ е као
дивље звери, горе него највећибезбожници. Излага-
ли су их подсмеху изругивању, понижењима, мучили
их најсвирепијим мукама и убијали. Све оне који су
и то успели да преживе интернирали су у логор у
Цапраг, али заједно са осталим члановима њихових
породица, а одатле, изгладнеле и без игде ичега про-
терали у Србију. Њихови домови, цркве и манастири
су опљачкани, попаљени и порушени или су их, пак,
запосели представници католичке цркве. Гробљ а су
оскрнављена и раскопана а све црквене ствари, дра-
гоцености, библиотеке, архиве разграбљ ене су, раз-
вучене или однете у Загреб или друге хрватске гра-
дове. У многим православним црквама масовно су
клана невина деца, жене и људи, у многим су силова-
не српске жене, девојке и девојчице. Тројица еписко-
па су убијена, један премлаћен, један интерниран у
Ита лиј у а дво ј ица су, б лаго дарећи Немцима и Итал и-
јанима, побегла у Србију.
Хрвати усташе; њихове присталице, сарадници,
симпатизери и помагачи разне врсте врло добро су
знали да је Српска православна црква нераскидиво
везан а са српским народом и да се појмови вере и
народности код С рба поклапају. С тога је сасвим ра-
зумљиво што су они, у већини случајева предвођени
и поучени од својих католичких свештеника и фра-
тара, а са благословом и одобрењем свога надбуску-
па и бискупа први и највећи гнев излили на Српску

127
православну цркву и њене служитеље. Хрвати су
сматрали да ће уништењем Српске православне
цркве и прогоном и убијањем епископа, свештеника
и калуђера најлакше и најбрже остварити свој циљ:
уништење српског народа. Да би то постигли, нису
презали ни од чега, служили су се најподлијим, нај-
свирепијим и најкрволичнијим средствима.

Прогони и страдање епископа


Према одлуци Светог архијерејског сабора од
марта 1941. године свима архијерејима је поручено
да у случају ма каквих изванредних догађаја у земљи
остану у својим епархијама заједно са свештенством
и својом паством. Тако су сви и поступили, приста-
јући пре да изгубе животе но да напусте своје верни-
ке. Због тога нико од архијереја и свештеника није
драговољно напустио своје место, али су многи про-
терани. Међутим, није само одлука Св. арх. сабора
задржала архијереје и свештенике на дужности, већ
пре свега љубав према српском народу, којег нису
никад, ни у најтежим временима напуштали, већ за-
једно са њим делили свако добро и зло. Тако су
српскиархијерејиисрпско свештенство, свакиу сво-
ме месту службовања, дочекали окупацију Југосла-
вије од Немаца, Италијана, Бугара, Мацара, Арбана-
са и усташа.
Митропо лит дабробосански, седа и честита стари-
на Петар Зимоњић, рођен је 24. јуна 1866. године у
Грахову. После свршене богословије 1887. и бого-
словског факултета 1893. Петар се замонашио 7. сеп-
тембра 1895. године. За епископа захумскохерцего-
вачког посвећен је 1903. године, а новембра 1920. зау-
зео је митрополитски престо у Сарајеву као архије-
реј дабробосанске епархије.
Напад непријатеља на Јгославију 6. априла 1941.
затекао је митрополита Петра у Сарајеву. После
жестоког бомбардовања Сарајева, а по наговору сво-
је најближе околине митрополит се привремено
склонио у манастир Св. Тројицу код Плеваља, где је
остао до другог дана Ускрса, 21. априла 1941. године,
када се вратио у Сарај ево. Иако ј е био обавештен шта
усташе раде и како поступају са Србима, иако су и у

128
самом Сарајеву усташе већ узеле власт у своје руке
и почеле прогонити Србе, митрополит је желео да
остане у Сарајеву и није хтео никуда да оде.
Како су усташе већ хапсиле и убијале Србе у Са-
рајеву и околини, митрополит је свакодневно слао
свога момка Риста Глушца у варош да се обавести о
догађајима. Једнога дана Глушац се у чаршији су-
срео са својим пријатељемХрватомБожићем, којига
посаветова да се заједно са митрополитом склони на
неколико дана из Сарајева док се стање мало не сми-
ри. Рекао му је да је владика бањалучки Платон уби-
јен. Кад је Глушац по повратку обавестио митропо-
лита о томе и предложио му да напусте Сарајево и
преко Гацког оду у Црну Гору или у Србију, Петар се
насмешио и рекао му: »Мој синко, ти мислиш да је
све то лако, кад бих ј а био на твоме месту то бих могао
лако учинити, али ја сам народни пастир па ме веже
дужност, где сам делио добро са народом, да исто
тако и зло са народом подносим и делим, и према
томе мора се са народом судбина делити и остати на
своме месту«.
Од самог почетка немачке, затим усташке власти
нису остављале митрополита на миру, већ су му на
разне начине остављали тешкоће, онемогућујући му
вршење дужности и претећи. Шет дана по његовом
повратку у Сарај ево, 27. априла 1941. године, у митро-
по литов двор ј е дошло пет гестаповаца под вођством
једног немачког официра, да претресу целу митро-
полију. Са митрополитом су имали жучно објашње-
ње. Одмах су га упитали »да ли је он тај митрополит,
који је захтевао рат са Немцима,« и додали »да га за
ово, као и све њему сличне, треба убити«. Затим су га
обавестили да су дошли да изврше претрес пошто су
сазнали »да се ту налази скривено оружје«. На то им
је митрополит одговорио повишеним гласом: »Го-
сподине, ви се љуто варате, ми нисмо за рат криви,
ми никога нисмо напали, али се ми не дамо поубија-
ти, ми нисмо кап воде која сб да прогутати, него
народ који има право на живот«. Опомињући их за-
тим на злочинства која су усташе већ почеле над
Србима, митрополит је додао: »Нас Србе победили
сте и окупирали ви, ви Нијемци, а не Павелић, и ви
сте одговорни за све ово што се ради. Једна ваша реч
довољна је да ова насиља престану«.

129
Почетком маја 1941. године усташки повереник за
Босну и Херцеговину, католички жупник Божидар
Брале позвао је митрополита Петра телефоном и са-
општио му следеће: »Наређујем вам да у току да-
нашњег дана наредите свештеницима и црквеним
општинама да више не пишу ћирилицом, а тако и
печате да замијене латиницом. Уколико у одређеном
року не извршите ово, бићете позвани на одговорно-
ст«. На то се митрополит успротивио и повишеним
гласом одговорио: »Ћирилово се писмо не може уки-
нути у току 24 сата а, осим тога, рат није завршен«.
Брале, је разјарен, предао телефонску слушалицу
своме поверенику за просвету Вучку да би митропо-
лит и пред њим, као још једним сведоком, поновио
оно што је рекао, и овај је то и учинио. Ово је био
повод за митрополитово хапшење, 12. маја 1941. го-
дине.
На неколико дана пре хапшења митрополит је поз-
вао себи оближње парохијске свештенике да им да
извесна упутства. На питање неких свештеника да ли
да се селе у Србију због опасности која им прети,
митрополит им је одговорио: »Останите на својим
парохијама па шта буде народу нека буде и вама«.
Сви су га послушали и заједно са њим доживели
хапшење, мучења и прогоне, само с том разликом
што су неки од тих свештеника преживели страшну
голготу, а он је мученички страдао од своје назови
браће католика усташа Хрвата, и то он који је свуда
и на сваком месту и истицао: »Брат мио које вере
био«.1
После сукоба са жупником Бралом митрополит
није дуго остао на слободи. Већ 12. маја 1941. године,
око 4 часа по подне, дошли су усташки полицијски
агенти у митрополитов двор и одвели Петра у равна-
тељство, тобоже на саслушање. Није дозвољено да га
ма ко прати. Приликом хапшења као и за све време у
затворима држао се храбро, достојанствено и поно-
сито као што приличи сину војводе Богдана Зимо-
њића и српском архијереју. Обавештен од подворни-
ка Душана Рогана да су митрополита одвели из дво-
ра, судија духовног суда, протојереј Јанко
Брежанчић сместа је пошао да види куда ће га одве-
сти. Пожурио је и сустигао га. Свој сусрет са митро-
политом Брежанчић овако описује: »Срео сам га у

130
Ћумурији улици, пред кафаном »Босном«. Ишао је
напред, а за њиме полицајци. Његова висина и
усправна фигура изгледала ј е још већа и усправниј а.
Ишао је полагано, достојанствено. Његово мрамор-
но бледо и светачко лице, уоквирено у лепу и белу
груду снега његове браде, у том часу било је још
блеђе, достојанственије и лепше«. Приметивши
Брежанчића митрополит га упита: »Откуд ти?«, а за-
тим настави: »Ама, теби наздравље, нешто ме у прси-
ма стеже. Има година дана и више како у прсима
осећам неки умор и малаксалост. Шта ћеш, проху-
јаше године. Зрело жито, готово стрњиште«. Затим је
наставио пут. Кад дођоше пред управу полиције, ми-
трополит рече Брежанчићу да не улази унутра, али
овај не послуша свог митрополита, можда први пут
у животу, и допрати га до канцеларије у коју је Петар
уведен. Наскоро из те канцеларије изађе један
чиновник и рече Брежанчићу да може ићи, али му
овај одговори да ће сачекати господина митрополи-
та да га прати при повратку. »Идите ви само и не
брините, имаће њега ко пратити«, одговори му осор-
љиво чиновник и показа врата. Брежанчић се врати у
канцеларију духовног суда. Како око 6 сати по подне
поче да пада киша, Брежанчић узе кишобран и
пожури поново у управу полиције. Тамо нађе дежур-
ног и рече му:
- Овде је господин митрополит, молим вас подајте
му кишобран, јер напољу пада киша.
- Та, изашао је господин митрополит из канцела-
рије.
- Изашао? Када, где је? запита зачуђено
Брежанчић. Дежурни се узбуни и рече: »Чекај да ви-
дим«. Оде у канцеларију, али се брзо врати и рече:
»Није овде, отишао је«. Узнемирен и неспокојан
Брежанчић се врати натраг и саопшти цео догађај
неким члановима црквеног суда и Епархијског одбо-
ра. Утисак је код свију био врло тежак. »Очи нам се
замаглише и овлажише«, каже Брежанчић, »а напољу
је киша ромињала и ноћ падала. Ах, како смо се на-
једном осетили сироти у тој великој кући (митропо-
лији) без домаћина, сиротибез нашега Старога (како
су из великог поштовања и синовске љубави сви зва-
ли митрополита), без његовог очинског присуства,
слаби без његовог благог погледа, залеђени без ње-

131
говог топ лог смеха. Сви смо се питали где ј е он сада?
Где је наш добри и вољени Стари?«.
Митрополита су из управе полиције одвели у по-
лицијски затвор код општинске палате, »а то је нај-
мизернији и, из прошлог светског рата, најстрашни-
ји и најсвирепији затвор у Сарајеву«. О Петровом
хапшењу обавештен је његов брат Аћим, пензионер,
који је одмах отишао у полицију да се распита за
митрополита. Тамо су га обавестили да му се брат
налази у по лицијском затвору и да му се може донети
постеља, што је одмах и учињено. Члановима Цркве-
ног суда и Епархијског одбора није дозвољено да
ступе у везу са митрополитом. Једино га је видео
његов момак Глушац, којиму је из гостионе »Амери-
канац«, носио ручак и вечеру. Међутим, и он га је
могао видети само првога дана. Тада је митрополит
био врло нерасположен и мало је јео. Сутрадан
стража му је предала ручак.
Изненада 15. маја, митрополит Петар, у пратњи
двојице полицијских агената, дошао је у митропо-
литски двор, узео неке ствари и при изласку рекао
послужитељу: »Чувај кућу, ја одох у Загреб«. »И док
смо ми пред овим новим ударом остали окамењени,«
каже Брежанчић, »дотле је сарајевским улицама ауто
из Сарајева одвозио првога грађанина који је пола
века, преко 50 година, стално и са пуно ентузијазма
проповедао љубав и слогу и доказивао да је, брат мио
које вере био’«.2 После митрополитовог хапшења у
Сарајеву се причало да је према њему грубо посту-
пано и да му јеишчашена рука,317. маја 1941. године,
увече, доведен је митрополит Петар у затвор загре-
бачке полиције, на трећи спрат, и смештен у ћелију
бр 34. Са њим су затворени у истој ћелији прота
Милан Божић, др Душан Јевтановић и др Воја Беса-
ровић. Други дан по доласку у полицијски затвор, у
Петрињској улици, 18. маја, митрополит је фотогра-
фисан у полицијском фотографском одељењу зајед-
но са др Бранком Мрвошем. Узети су им отисци
прстију, а у картотеци митрополиту је био број
29.781. или 82. Др Мрвош каже за митрополита да је
»давао утисак измореног и изнуреног човека, што је
с обзиром на његове године (75) и прилике сасвим
разумљиво. Међутим, држао се јуначки и достојан-
ствено, и тим својим држањем и снагом самоса-

132
влађивања утицао повољно на расположење нас
осталих ухапшеника. На себи је имао горњу и доњу
мантију, са црвеним појасом, а на глави камилавку
без архијерејске ознаке«. После извесног времена
Петар је преведен из Загреба у логор Керестинац (у
близини Самобора). Тамо се задржао све до 15. јуна
1941. када ј е логор расформиран, затвореници распо-
ређени у друге логоре, а митрополит заједно са гру-
пом интернираца допраћен истога дана после подне,
око 16 сати, у загребачку полицију, одакле је истога
дана, ноћу, спроведен у Госпићл У Керестинцу је
изгледао страшно измучен.
По причању једног официра, у Плевљима, јула
1941. митрополит Петар је заједно са њим био у једт
ној бараци у логору код Загреба. »Већ у то доба он је
био обријан и обавијен једном деком«.5 Реља Била-
новић је, за време свога боравка у логору у Госпићу,
августа 1941. дознао да је пре њега »био у Госпићу у
истом логору владика Зимоњић«.6 Милан Љуштина,
шеф пореске управе из Доњег Лапца, тврди да је
митрополита лично видео у Госпићу. »Сед, висок
човек, у мантији, био је гологлав, касније у затвору
обријан. По наредби усташа морао је држати пропо-
веди затвореним Србима, носити цепанице на
леђима и чистити двориште са једним Хрватом -
мачековцем са Сушака. Кад год је приморан да држи
проповеди, почињао је речима ,Драги Боже’, али су
му усташе те речи забрањивале и тражиле да одмах
почне проповед«. Љуштина не зна куда је митропо-
лит одведен из Госића. Међутим, после митрополи-
товог одласка, приликом чишћења, нађен је у слама-
рици један леп, широк, црвен појас за који су сви
рекли да је Петров. Хтели су га сачувати, али су
усташе наредиле да се баци у ђубре.7 Митрополита
су из Госпића по једној верзији одвели у Копривни-
цу, по другој у логор у Јасеновац. Ова друга верзија
изгледа тачнија, јер по причању неког Циганина
Алиј е, собног старешине у ј асеновачком логору, и по
сведочанствуЈовеФуртулеиЈовеЛубуре,обојицаиз
сарајевског среза, митрополит је убијен у Јасеновцу
и бачен у ужарену пећ за печење цигала. Г одине 1942.
пронео се глас по Прибоју да је митрополит Петар
живчано оболео и да се налази у болници у Стењев-
цу.8 Дознавши за ову вест, митрополит Јосиф је од-

133
мах упутио званичан акт председнику тадашње
српске владе Милану Недићу, тражећи од њега да
званично, преко окупаторских власти, предузме по-
требне мере »као би се дознало што о судбини Њего-
вог В. преосвештенства митрополита дабробосан-
скогГосподинаПетра, који је према последњим при-
ватним вестима живчано оболео и налази се у Сте-
њевцу у близини Загреба«.9 На Недићеву интервен-
цију код опуномоћеника Немачког министарства
иностраних послова код командујућег генерала и
заповедника у Србији, званично је одговорено 16.
октобра 1942. »Како немачко посланство у Загребу
саопштава да су тамошња истраживања показала да
се бивши митрополит сарајевски Петар не налази у
Стењевцу. Његово боравиште до сада није могло
бити установљено«.10После те вести о Петру се губи
сваки траг.
Епископ бањалучки Платон Јовановић, рођен је
29. септембра 1874. у Београду, где је 1896. завршио
богословију и још се као богослов замонашио 1895.
године. Кијевску Духовну академију је завршио
1901. и од тада је заузимао разне положаје у просвет-
ној и у хијерархијској црквеној струци, док није 21.
јуна 1936. изабран за викарног епископа, а јуна 1938.
за епископа охридско-битољског. Године 1939. је иза-
бран, а 1940. потврђен за епископа бањалучког, а на
том положају је јуначки и мученички завршио свој
живот.
Одмах по оснивању НДХ бањалучком епископу
Платону је као Србијанцу наређено да у року од пет
дана напусти Бању Луку и територију хрватске
државе. Доцниј е му ј е крај њи рок про дужен за ј ош 20
дана. Стожерник и поглавников повереник за бив.
врбаску бановину др Виктор Гутић потписао је 27.
априла 1941. декрет којим поставља »проту Душана
Мачкића, пароха и архијерејског намесника за пове-
реника испред хрватске државне власти у пословима
бањалучке епархије, која ће одласком епископа Пла-
тона, као пореклом Србијанца, остати упражњена«.
Гутић је декрет заједно са пропратним актом још
истога дана послао владици Платону. У пропратном
акту се каже да се владици Платону »доставља у пре-
пису декрет са жељом и препоруком да Господина
проту Мачкића Душана поставите вишим архијереј-

134
ским замеником«. Гутићев декрет обнародован је у
листу »Хрватска крајина«. Владика је одбио да то
изврши и о томе писмено обавестио Гутића 30. апри-
ла 1941. године. У свом одговору владика Платон
каже да је примио стожерников акт којим му пре-
длаже да Мачкића именује својим архијерејским за-
меником, а са друге стране да узме на знање његово
именовање повереником за отправљање црквено-
управних послова бањалучке епархије и то збогтога
што би он, владика, као Србијанац морао напусити
епархију. »Част мије саопштити стожернику дапом-
менутог његовог предлога не могу прихватити и то
из ових разлога: Ја сам канонски и законито од на-
длежних власти постављен за епископа бањалучког
и као такав обавезао се пред Богом, Црквом и наро-
дом да ћу водити бригу о својој духовној пастви,
истрајно и постојано, без обзира на ма какве прилике
и догађаје вежући нераздвојно живот и судбину сво-
ју са животом и судбином свога духовног стада и
остајући у средини његовој на духовној стражи за
све вријеме докле ме Господ у животу подржи, оста-
јући уз своје стадо као, Пастир добар, који душу
своју полаже за овце своје’. На то сам се завјетовао и
заклео примајући епископски чин и преузимајући
под своју управу епархију бањалучку, и тој својој
заклетви остајем вјеран и непоколебљиво доследан,
докле год ми буде могуће да самостално одлучујем о
своме држању и да дајем израза својој вољи.
Ако би ме груба сила против које сам немоћан,
ипак раставила од моје пастве и уклонила ме с по-
дручја повјерене ми епархије, тада бих, по Уставу
Српске православне цркве, замолио једнога од су-
сједних архијереја (сарајевског или тузланског) да
ме за вријеме мога отсуствовања заступа у вршењу
строго епископских послова у епархији бањалучкој,
а за остале послове овластио бих свога законито по-
стављеног архијерејског заменика и Црквени суд
који ми и сада у великој мјери помажу у обављању
тих послова.
То је канонски и уставни ред и пропис који важи
за Српску православну цркву и по коме само они
органи које Устав те Цркве предвиђа могу да врше
неку власт у цркви, а никако и какви други органи
које Устав не познаје. Таквих незаконитих и споља

135
наметнутих органа, у то сам најтврђе убијеђен, не би
признавао ни народ, ни свештенство, нити би такав
орган, ако би био у свештеничком чину, могао и даље
остати свештеником православне цркве. Толико сам
са своје стране сматрао дужним да узвратим као од-
говор на напријед споменути акт тога Стожера. Епи-
скоп бањалучки Платон, с. р.«
О стожерниковом захтеву и своме одговору епи-
скоп Платон је истога дана обавестио подређено му
свештенство и црквене општине.11 Последица овак-
вог одговора била је та да су епископу у недељу, 4.
маја по подне, дошла два полицијска агента са Гу-
тићевим захтевом да сместа напусти Бању Луку. Епи-
скоп је одмах отишао католичком бискупу фра Јози
Гарићу и замолио га за интервенцију код стожерни-
ка да би му се продужио боравак ј ош два-три дана док
се спреми. Бискуп је обећао рекавши му да слободно
остане у епископији и да буде спокојан.12 Међутим,
те исте ноћи, између недеље и понедеоника, 5. маја у
3 часа ујутру дошло је 6 усташа под вођством Гу-
тићева телохранитеља, зликовца и крволока мусли-
мана Ђелића и полицијског агента Томића, а међу
њима се налазио чиновник бивше банске управе
Крмпотић. Они су извели епископа из конака одвели
у стожер, где се већ налазио прота Душан Суботић.
Затим су обојицу повели према Котор-Вароши и на 6
километара од града, у селу Врбањи, на зверски
начин их убили и бацили у реку Врбању.13 Убиство
је извршио крволок Ђелић, опљачкавши претходно
своје жртве, за то дело био је награђен постављењем
за управника »Кастела« бившег војног затвора.14
У исказима сведока постоји извесно неслагање
куда је епископ Платон одведен из свога двора. По
једном сведочанству одведен је у стожар, где је
задржан кратко време па одатле, заједно са протом
Суботићем, одведен на губилиште. По другом, епи-
скоп је рано изјутра, око 3 часа, одведен из вла-
дичиног двора, а да нико не зна куда. Међутим, про-
фесор веронауке у Бањој Луци Војислав Митровић,
који се у време кад су усташе одвеле епископа нала-
зио у бањалучкој болници, овако описујетај догађај.
Шесторица усташа који су дошли да воде владику 5.
маја, ноћу између 1 и 2 сата, били су предвођени
Гутићевим телохранитељем Ђелићем и по лициј ским

136
агентом Томићем. Прво су ушли у стан служитеља
Црквеног суда Милована Вранешевића »и тражили
од њега кључеве од митрополије, у његовом прису-
ству упали су у епископову собу и са упереним ре-
волвером у Платонову слепоочницу захтевали да од-
мах иде са њима, обећавши му да ће га пребацити у
Србију«. Послужитељ је заједно са усташама заку-
цао на врата епископове спаваће собе, јер су врата
била затворена изнутра а кључ се налазио у брави.
На владичино питање ко куца, јавио се послужитељ
обавестивши га да се са њим налазе још нека непоз-
ната лица кој а траже да са владиком говоре. »Епископ
није одмах отворио врата рекавши им да сачекају
јутро, нашто су усташе одговориле да ће силом про-
валити ако им не отвори. Пошто се обукао, Платон је
отворио врата. Кад су ушли у собу, усташе су се
према епсикопу понашале непристојно и сурово. На-
редили су му да одмах са њима пође, рекавши му да
ће га пребацити у Србију. Скоро насилно су га изве-
ли и убацили у ауто, у коме се већ налазио прота
Душан Суботић и одвели их у непознатом правцу«.15
Углавном, сви се сведоци слажу у томе да је епископ
Платон исту ноћ кад је одведен убијен заједно са
протом Суботићем. Да ли је прво одведен из еписко-
пије у стожер па онда на губилиште, или право на
губилиште, не може се за сада утврдити, јер нема
ниједног сведока који је то лично видео. Узевши у
обзир да је приликом владичиног хапшења био при-
сутан и убица Ђелић, могло би се претпоставити да
је владика право из епископије одведен на губи-
лиште. Истога дана кад је владика одведен, архије-
рејски заменик СаваРађеновић, прота, и чланЦркве-
ног суда Петар Рађеновић, прота, отишли су у
усташки стожер да се распитају о епископовом зат-
варању. Како тога дана нису могли бити примљени,
отишли су сутрадан, на Ђурђевдан, 6. маја и у 13
часова их је примио Гутић. Кад је чуо зашто су
дошли, Гутић им је грубо сасуо безброј увреда про-
тив Срба и одбио да им ма шта каже о владици Пла-
тону.16
Пре него што су убијени, епископ Платон и прота
Суботић су страшно мучени. »Обојица су обријани
неким тупим ножем, ј ер им ј е лице било све огуљено.
Очи су им биле извађене, нос и уши одрезани, а на

137
грудима су им ложили ватру. Проти Суботићу су
пребили руке и ноге. Живот обојице мученика до-
кончао је по један метак у слепоочницу«.17 »На вла-
дичином лешу се видело да му је брада била изгоре-
ла и да су му на грудима ложили ватру а затим га
заклали«.18»Причало се да су владици Платону одсе-
кли уд и ставили му га у уста«.19 »Говорило се да се
на месту где су епископ и прота убијени нићу чуло
запомагање, и да је сутрадан ту нађена проливена
крв, човечији мозак и два коца«.20 Војислав Митро-
вић, кој и ј е лично видео владичин леш у мртвачници
државне болнице описује у каквом је стању видео
Платона. Митровић се налазио у болници због опе-
рације. Крајем месеца маја једне вечери Митровићу
је дошао у собу неки болничар Србин и рекао да је
видео како је пре пола сата неки муслиман колима
довезао леш »неког крупног по изгледу свештени-
ка«, и да се налази у мртвачници. На Митровићеву
молбу болничар је обећао да ће га кришом одвести
да види леш. Те вечери у 20 часова Митровића је
болничар одвео у мртвачницу и чим су ушли унутра,
запалили су шибицу и Митровић је при слабој све-
тлости »одмах препознао епископа Платона. Био је
наг, само око паса опасан црним појасом, на ногама
ј е имао дубоке ципеле (са ластишем), доста унакажен
и надувен. Колико сам могао приметити, на сле-
поочници је имао дубоку рану а по лицу био изгре-
бен. То је био летимичан поглед, јер сам био сувише
узбуђен, а нисам се дуго ни задржавао«,21 Леш вла-
дике Платона нађен је 23. маја 1941. »у муљу на утоку
речице Врбање у Врбас«, а леш проте Суботића у
реци Врбањи.22 После убиства владике Платона ње-
гов штап-жезал убице су бациле у Врбас, који је пли-
вао низ реку 35 километара. У прњаворском срезу
нашли су га рибари, извадили из воде и продали
једном сељаку за 20 динара. Свештеник Ђорђе В.
Радић је отишао томе сељаку и утврдио да је штап
заиста владичин, јер је на њему био напис: »Платону,
викарном епископу моравичком - др Воја Јањић, ми-
нистар вера у пензији«. Радић узме штап и остави га
код сељака Душана Вранића у селу Милосавцима
среза прњаворског.23
Владичин леш извађен из Врбање прент ј е у Бању
Луку у мртвачницу државне болнице. По наредби

138
усташких власти обдукција се није могла извршити,
а приступ у мртвачницу био је забрањен свима, па и
судијама. Тело је одмах стављено у сандук, који је
затворен и окован. По наредби управника бањалучке
полиције Блаже Гутића, брата стожерника Гутића,
сахрана је обављена 24. маја у 5 часова по подне без
икакве пратње. Сандук је у болничким колима одве-
зен на војничко гробље, где је епископ сахрањен. По
исказу служитеља Српског погребног друштва Љубе
Миљевића, владици су биле, тобоже, рибе изгризле
пола лица, али по ономе што је остало,лако се могло
познати да је то леш владике Платона.
Извештен о трагичној смрти владике Платона, за-
меник Његове СветостиПатријарха српског, митро-
полит скопски Јосиф, званично је о томе обавестио
Момчила Јанковића, комесара Министарства правде
Владе Србије, затраживши од њега да посредством
немачких војних власти прибавипоуздане податке о
судбини преосвећеног епископа бањалучког госпо-
дина Платона и о резултату обавести Свети архије-
рејски синод.24До године 1945. гроб владике Платона
је био сав обрастао у коров, пошто за време усташке
владе нико од мештана није семо да му приступи.
Тада су захвални Срби очистили коров са владичина
гроба и поболи дрвени крст. Кад је нови епископ
бањалучки Василије 1947. године дошао на своју
дужност, одмах је отишао на гроб епископаПлатона,
и одслужио парастос. Пошто није било могућности
да се оствари једнодушна жеља народа и свештен-
ства бањалучке епархије »да се Платонове
мученичке кости пренесу у православно гробље и да
се подигне споменик који би достојно одговарао ве-
личини његове жртве«, на дан годишњице погибије
владике Платона 5. маја 1948. године дрвена крстача
је замењена скромним каменим спомеником, који је
осветио његов наследник владика Василије,
одржавши том приликом и једну пригодну беседу
пред великим бројем Срба.2^
Са епископом горњокарловачким Савом Трла-
јићем догодио се исти случај као и са митрополитом
добробосанским Петром. И за њега се поуздано не
зна где је, како и кад изгубио живот. Трлајић се родио
19. јула 1884. у Молу. Средњу школуса великом мату-
ром и богословију свршио је у Сремским Карловци-

139
ма а правни факултет у Београду. Године 1909. руко-
положен је за ђакона а 1934. као архимандрит мана-
стира Крушедола изабран је и посвећен за викарног
моравичкогепископа.Године 1938. изабран језаепи-
скопа горњокарловачког. Плашко, седиште горњо-
карловачке епархије, окупирали су прво Италијани,
и када су се 25. маја повукли из огулинског среза,
предали су сву власт усташама. Ови су одмах почели
масовно хапшење и убијање Срба. Први удар био је
намењен Српској православној цркви и њеном
свештенству. У Плашком су одмах похапшени сви
свештеници са епископом на челу. Кад је 21. маја
1941. у Плашко дошло око 100 усташа да приме власт
од Италијана, одмах су епископа Саву и остале
свештенике огласили таоцима. Истога дана однели
су сав намештај из Црквеног суда, а 23. маја су дошли
у епископски двор, иселили епископа из његвог ста-
на и сав намештај потрпали на камионе и одвезли у
Огулин. Кад ј е 8. ј уна дошао у канцелариј у црквеног
суда у Плашком усташки логорник, највећи злико-
вац, разбојник и кољач Јосиф Томљеновић са
усташом Марковићем и одредом наоружаних људи,
наредио је да се бдмах преда сав црквени новац и
папири од вредности, а епископу рекао да се удаљи
из канцеларије, пошто његово присуство више није
пожељно. Том приликом су усташе покупиле и прео-
стали намештај из епископског двора и црквеног
суда, потрпали на камионе и 10. јуна одвезли за Огу-
лин. Са собом су повели и црквеног тужиоца Милана
Рајчевића и пароха из Плашког Јашу Стефановића.
Усташки логорник Томљеновић поручио је епи-
скопу Сави да напусти Плашко и оде у Србију. Епи-
скоп то ниј е хтео д а учини и поручио ј е логорнику да
је он легални горњокарловачки епископ и да не може
напустити своју епархију, а усташке власти НДХ мо-
гу са њим да раде шта хоће. Због тога је 17. јуна 1941.
године владика ухапшен у својој резиденцији и ве-
зан одведен у кућу Томљеновића. Поред Саве тога
дана је ухапшено још 13 виђених Срба мештана, а
међу њима и тројица свештеника: Богољуб Гаковић,
секретар Црквеног суда, Ђура Стјепановић, ве-
роучитељ и Светислав Насадил, свештеник из Личке
Јасенице. Кад су ухапшени доведени пред логорни-
ка, овај је наредио да се сви затворе у његову шталу

140
и над њима отпочне нечувено батинање и мучење. А
да се њихови ј ауци не би чули на улици, Т омљеновић
је наредио да се навије опљачкани грамофон из епи-
скопског двора и пусти да свира црквену песму: »Је-
лици во Христа креститесја«...
Пре него што су усташке власти епископа Саву
повели из Плашкога за Госпић на његову молбу доз-
волили су му да се опрости са својом мајком осамде-
сетогодишњом старицом Латинком, али само под
тим условом да везан прође из штале до епископског
двора, где му се налазила мати, и да се исто тако
врати у шталу.
Из превелике љубави према мајци владика је при-
стао на ово понижење. При повратку, пошто се опро-
стио са мајком, пролазећи поред православне цркве
он се неколико пута прекрстио везаним рукама.
Усташе су га тада немилосрдно тукле кундацима по
леђима и гурале напред. Овај језиви призор посма-
трао ј е окупљени свет.
Епископ Сава је 19. јуна 1941. године са осталим
затвореницима везан изведен из Томљеновићеве
штале и отеран на железничку станицу у Плашком,
да првим возом буде послат у логор у Госпићу.
Међутим, воз који је требало да дође у Плашко пре
11 часова, дошао је тек сутрадан 20. јуна у 5 часова
изјутра. За све то време епископ је у ланцима чекао
долазак воза. Када је воз најзад стигао, утеран је у
један теретни вагон и истога дана, предвече, стигао
на железничку станицу у Госпићу, а одатле пешке
дотеран у варошки казнени завод. Овде је епископ
Сава понижаван и мучен. Тако се зна да је 8. августа
1941. године изведен из тамничке ћелије у мантији
са камилавком на глави и остављен да стоји на јакој
киши. Стајао је све док киша није престала. Али је
све муке епископ мирно, стоички и достојанствено
подносио.
Половином августа 1941. из казненог завода у Го-
спићу изведено је око 2000 Срба, везаних по двојица
ланцима и одведено путем преко Велебита у Карло-
баг на мору, односно на острво Паг. Међу њима на-
лазио се и владика Сава. Тада ј е епископ Сава послед-
њи пут виђен и уједно то је и последња вест о њему.
Претпоставља се да ј е убиј ен негде на Велебиту, и то
на путу између Брушана и Карлобага, јер по

141
причању неких италијанских новинара на том путу
и на том поменутом месту абгуста 1941. убијено је
око 8.000 Срба.26 Чим је добо вест о хапшењу владике
Саве, митрополит Јосиф се званично, у име Српске
православне цркве, обратио немачком команданту у
Србији и српској влади, обавестио их о хапшењу
владике Саве и молио их да се прибаве извештаји о
његовој даљој судбини. Одговор није добио. Митро-
полит загребачки Доситеј, рођен у Београду, 5. XII
1877, увече 7. маја 1941. доведен је у затвор загребачке
полиције у Петрињској улици заједно са ђаконом
Лазаром Живадиновићем и послужитељем Радоми-
ром Станковићем. Ту исту ноћ претресена је зграда
загребачке митрополије и потпуно опљачкана. На
сликање и узимање отисака прстију у затвору, ми-
трополита су водили заједно са најгорим олошем и
криминалцима. Један очевидац каже: »Страшно ми
је било гледати старог, болесног, немоћног и потпу-
но испребијаног митрополита Доситеја, који је, иако
испребијан, усправно стајао у полицијском ходнику
међу криминалцима«. По причању стражара, међу
онима који су се нарочито истицали у злостављању
митрополита била је студенткиња Стилиновићева
из Госпића. Она га је тукла револвером по глави и
рукама, чупала му браду и косу и пљувала у лице.
Страшно су изгледале од удараца натечене руке се-
дога старца. Белгиј ски конзул Г. Арнолд Роберт, кој и
је посматрао митрополита кроз рупу на вратима
ћелије, рекао је: »Ну, богами, ово је дивљаштво што
ови људи раде«.27 Затим су митрополита преместили
у ћелију бр. 8. Младић којига је довео причао је да је
у пређашњој ћелији митрополит био просто прем-
лаћен од једне јавне женске којој су билиобећали да
ће је пустити на слободу ако пендрецима истуче ми-
трополита. Она је то радо прихватила и толико га је
тукла да је падао у несвест. Кад су га довели у ћелију
број 8, он још није био при свести и »повраћао је
врло често жуч«. Очевици су причали да је митропо-
лит Доситеј рекао онима који су га били мучили:
»Децо, зашто то радите?«. И сами стражари су се над
свим тим згражали.28Пошто је због батина и мучења
изгледао врло рђаво а како усташке власти нису
желеле да им умре у затвору, то су одлучили да га
пошаљу у Београд. Из ћелије су га извели неки мла-

142
дићи ухапшени због комунизма, пошто га усташе
нису хтеле водити. Док је стигао до загребачке
железничке станице, митрополит је два пута у ход-
нику затвора и једанпут на самој станици пао у не-
свест.29
После испраћаја митрополита из Загреба, та-
дашњи шеф усташке полиције у Загребу Божидар
Церовски, 24. маја 1941, хвалио се у једном друштву
како је у загребачком полицијском затвору био ми-
трополит Доситеј »кога су страшно тукли и чупали
му браду«. По причању Церовског »митрополит је
био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан
у воз за Београд«. У даљем разговору Церовски је
казао »да је главно да је митополит Доситеј отишао
жив до железничке станице, а шта ће даље бити са
њиме није важно«. Ту своју причу завршио је по-
другљиво речима: »Сада се митрполит сигурно нала-
зи на небу, игра се са анђелима и гледа на нас«.30
Митрополит Доститеј је 8. маја увече утрпан у воз
ипослат за Србију. Кад је сутрадан стигао уБеоград,
одмах је пренет у санаторијум Живковић у Улици
краљице Наталије, бр. 84. Услед злостављања био је
не само физички оронуо већ и душевно потиштен.
Детаљно су га прегледали лекари, и то: интерниста
др Радмило Јовановић, санитетски пуковник, неуро-
лог др Владимир Вујић, професор Универзитета, хи-
рург уролог др Иво Јовановић, шеф одељења Опште
државне болнице и хирург др Војислав Ђорђевић,
оператор за општу и мождану хирургију и установ-
љено је да се: »Високопреосвећени митрополит на-
лази у стању тешкога ступора [обамрлости] и пси-
хичке дезоријентације: говори тешко, невезано, не-
разговетно и не реагује ни на какав физички додир,
као врео предмет, убод, притисак. Лице му је модро,
надувено, покривено пространим крвним суфузија-
ма. Из браде и са главе је чупана коса и та места
подливена крвљу. Грудни кош, леђа, рамена и руке
покривени модрицама-екимозама и отоцима, зглобо-
ви долактица и шака надувени, модри, диформи. Бу-
тине ишаране модрицама, колена отечена и покрети
артикулација немогући. Нарочито пада у очи језик
који је испао из уста, модар и крвав, здебљао од рана
виси кроз разбијане и израњављене десни. Рањеник
је фебрилан, показује знаке акутне срчане слабости

143
и бронхитичне појаве. Испитивање рефлекса немо-
гуће, и то ателарних због отока, а зеничних због
крвљу подливених беоњача и отечених аркада, које
затварају потпуно очне дупље. Доњи део абдомена
надувен услед ретенције мокраће. Све наведене спо-
љашње повреде као и унутрашње повреде тешко су
трауматичне природе и нанете ударцима тупог
оруђа или чупањем, као што је случај са језиком и
косом«. Митрополит Доситеј јеостао у санаторијуму
осамдесет дана на лечењу, али се његово здравље
споро поправљало. И кад је изашао из санаторијума,
»остале су још увек трајне последице тешко по-
вређеног организма«.31Због тешке душевне болести,
која је постала некзлечива, митрополит Доситеј није
био више способан ни да управља самим собом а
камоли својом имовином и да обавља ма какве
дужности. Због тога је 1942. године Св. арх. синод
морао да стави под старатељство. После тога митро-
полит Доситеј живео је још две и по године као тежак
душевни и физички болесник, док није 13. јануара
1945. умро у Београду.
Далматинског епископа др Иринеја Ђорђевића за-
текла је окупација Далмације од италијанске војске
у владичанском стану у Шибенику. Он је успоставио
везу са италијанским властима, које су у почетку пре-
ма Србима и Српској православној цркви заузеле
помирљив став. Међутим, Хрвати су успели да епи-
скопа оптуже Италијанима као енглеског агента, те
су га фашисти 8. новембра 1941. ноћу, одвели из стана
и интернирали у логор Бањо а Виполи близу Фирен-
це где је остао до краја рата. Епископску зграду су
запалили, и у њој је изгорела и архива архиеписко-
пије и архива црквеног суда.32
Остала двојица епископа са територије НДХ, звор-
ничко-тузлански Нектарије и мостарски Николај,
дошли су 1941. године у Србију, и то први под зашти-
том немачких а други под заштитом италијанских
власти. Благодарећи томе што је био члан Светог
архијерејског синода, епископ зворничко-тузлански
Нектарије спасао је главу: како су Немци инсистира-
ли да се одржи седница Светог архијерејског синода,
потребно је било све епископе чланове који нису
били на територији Србије довести у Београд. Дво-
јица чланова Светог архијерејског синода, епископ
144
бачкиИринеј иепископ зворничко-тузланскиНекта-
рије, били су изван територије немачког војног за-
поведника Србије. Стога су по њих послата по два
немачка официра да их доведу у Београд. По доласку
у Београд, а после састанка Св. арх. синода епископ
бачки Иринеј морао ј е поново да се врати у Нови Сад
и све до ослобођења 1944. године није долазио у
Србију. Међутим, епископ зворничко-тузлански
Нектарије остао је у Београду да обавља дужност
члана Св. арх. синода и тако избегао судбину митро-
полита Петра и владика Платона и Саве. Епископ
Николај, који је протеран из Мостара, умро је 26.
марта 1943. године у Сокобањи у Србији, где је и
сахрањен.

Прогони и страдања свештеника и калуђера


Од првих дана установљења НДХ почели су и про-
гони, злостављања, мучења и убијања српских
свештеника и калуђера. Против њих је била подигну-
та права хајка. Хапшени су без икаквог повода и
разлога* одвођени у непознатном правцу без трага,
или у затворе, и тамо премлаћивани, убијани без
икаквих суђења, а њихове породице мучене и
уништаване. Оне који су те страхоте преживели до 9.
јула 1941. заједно са породицама су отеранипод нај-
горим условима у логор Цапраг, тамо још мучени и
злостављани, па најзад без игде ичега пребачени у
Србију.
Јована Обреновића, свештеника из Великог
Шушњара, у срезу гдинском, усташе су ухапсиле већ
16. априла 1941. Пошто су га саслушали у Грабовцу,
пустили су га на слободу. После десет дана дошло је
његовој кући око 20 усташа. Не нашавши га код куће
(био је на гробљу) терорисали су жену и децу. Прво
су исцепали и изгазили икону св Саве и слику Обре-
новића, матурско сведочанство зато што је било на-
писано ћирилицом. Старији синчић Вукашин, дете
од 5 го дина, чим ј е видео усташе, побегао ј е у сушник
и сакрио се под даске, а млађи, четворогодишњи Све-
тозар, остао је у кући. Један усташа га је упитао:
»Шта си ти, мали?«
- Ја сам Србин, одговорило је дете.

145
- Ниси ти Србин него Хрват.
- Нисам ја Хрват, ја сам Србин.
- Добро, али више нећеш видети тату, ми ћемо га
убити.
Дете је почело да плаче и моли: »Немој, чико, мога
татицу убити«.
Када су усташе пошле од Обреновићеве куће сре-
ле су Јована и наредили му да дигне руке увис, пре-
тресли га тражећи оружје. Онда га је поручник, неки
несвршени ђак, почео испитивати да ли је радио
против Хрвата, рекавши му: »Треба заувек запамтити
да овде више не може и не сме бити Срба, јер је ово
хрватска земља, у хрватској земљи ће бити само
Хрвата и никога другог«. Затим су усташе Обрено-
вића повеле са собом до камиона, наредили му да се
попне и ставили га између себе. Чим је камион кре-
нуо, запевали су из свег гласа: »Посветила се ономе
рука, који уби српскога хајдука« (краља Александра).
Један од њих се онда обратио Обреновићу упитавши
га зашто се не обрије. »Зар није лепше да се уредиш
а не тако чупав да будеш«. Други је додао: »Ја добро
бријем«, а трећи »Ја добро мажем«. Затим отпеваше
усташку химну, терајући Обреновића да пева
»Спремте се, спремте се четници«. У чисто хрватско
село Краљевчанима камион се зауставио. И људи, и
жене и деца притрчали су камиону. Дошао је и рој-
ник Иван Турковић, који је, после усташког поздра-
ва, упитао: »Је ли ту птица, мајку му влашку? - ,Ту је ’«,
одговарају усташе. »Тога треба одерати, мучити и
убити, јер је увек само Србин био«, каже Турковић.
»Би ли га хтели видети?« пита један усташа. »Нека
изађе да га видимо какав сада изгледа«... »Излазим,
каже Обреновић, и стојим пред том бесвесном стоком
што се народ хрватски зове. Псују, грде, пљују ме,
загледају, гуркају, чупкају. Кад су се задовољили,
опет ме стављају у камион. Слађа је смрт од овог
понижења«. Отерали су га у Петрињу. После 68 сати
проведених у затвору пуштен је кући. Тек што се
вратио кући и дан-два одморио, ето ти опет, трећега
маја, седам пијаних усташа који га у име поглавника
позваше »да се обуче и пође са њима«. Опростио се
са укућанима и сео у кола између усташа који поте-
раше брзо коње. Кад су били пред жандармеријском
станицом, усташе се почеше наглас смејати пита-

146
јући га: »Како ти је седети?«. На седам километара од
Обреновићеве куће усташаПешак, месар, по ранијем
договору са осталим усташама а у намери да га
душевно мрцвари, извади пиштољ и наслони га
Обреновићу на груди а официр узвикну: »Изврши
наређење!« Зажмурио сам, молио се Богу, пред очима
имао слику моје јадне дечице и очекивао пуцањ, али
звер не пуца. После ме осветли батеријом и наслони
пиштољ на чело. Осећај хладног железа ме тргну из
занесености и опет угледах грозну стварност. Офи-
цир ј е ј ош два пута понављао ,изврши наређење’, али
разбојник не окиде. »Обреновића су тако дотерали
пред један католички манастир и после разговора са
гвардијаном пустили да иде кући. Те исте ноћи сти-
гао је кући. Сутрадан, у недељу 4. маја, опет муке и
патње. У село је дошла усташка војска и по селу су се
разлегли пуцњи. »Чује се плач, вика, урликање, па-
као... Бура се примиче моме стану. Већ распознајем
по гласу ко плаче. Чујем Душана Кончара како каже:
»Убите ме међу моје четворо деце, разбојници јед-
ни«. Снажан ударац у врата и »отварај« чује се. Мама
излази и отвара врата. Улазе четири војника са кара-
бинима и шлемовима на глави. Питају за оружје и
одмах почињу претрес. Обиђоше све просторије и
отворише све фиоке, па онда поново кренуше од собе
до собе, од ормара до ормара, покупише све што су
тамо нашли. Однели су, између осталог, златан сат,
налив-перо, ташну, кишобран, кошуље, кравате,
златнину и још неке ситнице. Затим један упери
пушку у мене и рече: »Нисмо ми овде џабе дошли,
нама треба новаца. Дај паре или живот«. »Немам но-
ваца«, кажем. »Онда главу«, вели ми тај војник. »Ко-
лико тражите«, питам ја. »Две хиљаде динара«, одго-
вара војник. »Ја имам само двеста динара у кући и то
вам могу дати, више немам«, кажем. »Дај и то«, вели
он. Устанем и тражим новце тамо где су били, али их
нема, јер су их они већ пронашли и узели. Нађем
само 14 динара и понудим им. И то узеше. Из касе
црквене општине су однели 3.000 динара. Одоше.
Ипак смо сретни, јер нас нису тукли. Ето, тако посту-
па та славна и нова хрватска војска која ће да задиви
цео свет својом културом, дисциплином и ју-
наштвом, по речима Павелића и »војсковође« Ква-
терника. Десетак минута доцније опет лупање на

147
вратима стана свештеника Обреновића. Долазе
усташе и почињу да вичу. »Устај, птицо, мајку ти
влашку, тебе требамо. Ако си до сада извукао главу,
вечерас нећеш. Облачи се да идеш са нама. Дај муни-
цију, прокажи четнике«. »Муниције немам а проказа-
ти никога не могу, јер овде нема четника, а ако ипак
морам да погинем зато што сам Србин и свештеник,
ево ме, спреман сам«. У тај мах дођоше и оне усташе
који су дан раније долазили. Обреновићева мајка се
превари па им исприча како су их недавно опљчкали
хрватски војници и како су остали без игде ичега.
»Добро, ми ћемо претрести војнике па у кога се што-
год нађе биће овде стрељан, а ако се не нађе ништа,
биће стрељан господин«, каже усташа Пешак. Схва-
тивши ситуацију свештеник се упињао да докаже да
му ништа не недостаје, али усташе осташе при сво-
ме. После тобожњег претреса код војника и изјаве да
код њих није ништа нађено, доведоше три војника
да суде свештенику зато што је нанео »увреду«
хрватској војсци, рекавши да му је она опљачкала
стан. Осудише га на смрт и поставише митраљезе у
двориште. Обреновић се опрости са женом и децом
и пође у двориште, али се у ходнИку сусретне са
натпоручником Филковићем (у цивилу школским
надзорником), који га спасе и рече му да усташе
више неће долазити у његов дом. После тога Обрено-
вићјекраткоостао кодкуће, затим се 19 дана скривао
у болници у Глини, потом у шуми и најзад успео да
пређе у Србију, 28. маја 1941.33
Двадесет трећег априла 1941. године усташе су
одвеле од куће Душана Клипу, свештеника из Дугог
Села, срез петрињски, у Петрињу, у затвор среског
начелства а сутрадан га преместили у ћелију самицу
у Официрском дому. Ту су га стражари страшно
мучили, добацивали му погрдне речи и псовали га.
После два дана дошла су у ћелију десеторица усташа
и испитивали га зашто је био четник и оснивао чет-
ничка удружења. Порицао је све оптужбе па су га
тукли кундацима, ногама и песницама; разбили су му
нос, повредили десно око, избили зуб, те је сав био
обливен крвљу. После тога свака два сата долазиле
су усташе у његову ћелиј у и тукле га. Онда ј е на врата
ћелије дошла једна Хрватица која га је пљувала и
викала: »Сви сте ви влашки попи лопови как и сви

148
Власи«. Двадесет петог априла усташки повереник
др Тусун, адвокат, који је за време Југославије при-
падао свим режимима, »наредио је усташком кувару
Лири да ме усташе морају тући сваких пола сата, што
су они ревносно испуњавали. Око пола ноћи тукли су
по мени као да туку по земљи«, а један га је ударио
кун даком у леву плећку тако јако да наредних 20 дана
није могао ни да лежи на левој страни. После са-
слушања, 25. априла преместили су га у другу ћелију,
у којој су се налазила још тројица испребијаних
Срба. Како се примицала ноћ, најстрашније време за
затворенике, јер су ноћу над њима вршена најгора
зверства, Срби су предложили свештенику да сами
себи очитају опело, пошто не знају да ли ће живи
дочекати јутро. Скупили су се сви насред ћелије,
»скинули шешире, помолили се Богу за своје душе и
свечано а тихо отпевали своје опело«.34 Свештеник
Јован Обреновић, који је видео свештеника Клипу у
затвору у Петрињи, каже: »Свештеник Клипа није
могао ни да устане. Тај човек је претрпео што није-
дан није. На њему су пробали све могуће начине
мучења која може звер човек да измисли«.35
Свештеник Михаило Котљаревски из Живаје,
срез костајнички, усташе су одвеле од куће маја 1941.
У путу су се зауставили у селу Стази и увели га у
општину, где су затекли двојицу усташа, Тому
Мачка, коњокрадицу и робијаша а у то доба општин-
ског стражара, и Драгана Колића, општинског писа-
ра. Мачак ј е одмах притрчао Котљаревском, загледао
му у лице и рекао: »А то је птичица«! и почео да га
удара по глави, ногама, стомаку и бутинама. Мачку
се придружио Колић и њих двојица су наставили да
га туку целу ноћ и сутра до подне. Наредили су му да
седне насред собе па га онда тукли рукама, ногама и
кундацима по целом телу. Доцније је дошао да им у
томе помаже и Станко Вујановић, сељак из Ведрог
Поља код Суње, показујући свештенику како хрват-
ске жене просејавају брашно, тј. ударајући га по
стотину пута шамарима с једне и с друге стране тако
јако да је падао у несвест. »Колић, да би ме освестио,
ударао ме је цокулама под ребра и по цеваницама,
наредивши ми да вежбам као ,соко’, јер сам био у
соколскбм друштву. Тако уз ударце морао сам чучати
са испруженим рукама, а Колић ми је метнуо у руке

149
5 пушака уз примедбу да су то ,поповске плећке’ и
наредио да их држим мирно у оваквом ставу читав
сат«. Пошто он то није могао, јер је био изнемогао од
батина, сва тројица су га оборила на под и узјахала
га, а он их је у лежећем ставу вукао по поду. Затим га
је Колић извео из собе у намери да га води у клозет
и тамо му гурне главу у нечистоћу, »али у мраку и
раздражености није могао да отвори врата па је уда-
рао мојом главом о зид и камени под, стежући ме за
гркљан да ме задави, али сам се јаистргао из његових
руку, а он ме је због тога ударио ногом у стомак.
Пошто еу наредили да се поново вратим у собу, а како
су се били заморили тукући ме, наредили су
хапшеницима, мојим парохијанима, да ме шамарају,
док су они у томе уживали и радосно се-смејали«. У
зору, Котљаревског су усташе одвеле натаван, зајед-
но са Јовом Микићем, и наставили мучење. Колић га
је прислонио уз један стуб а на други се он сам
наслонио »и са обе ноге свом снагом притискивао ми
је грудни кош са жељом да и ја будем сушичав као
он. Вујановић ми је наредио да легнем на прашњав
под и једем прашину, док ми се он попео на леђа,
играо хрватско коло, ударао ме ногама из све снаге,
а хладну цев своје пушке држао на моме потиљку,
претећи да ће одмах окинути ако не поједем сву
прашину. Радећи свето, говорио ми је. »Једи, влашки
скоте, свету хрватску земљу, а ја ћу играти по Србима
хрватско коло«. За то време Мачак је тражио измет по
тавану да би ме натерао да га поједем. Кад то није
нашао, донео ј е ј едну обичну жару [коприву] и почео
да ме жага по врату. Међутим, дошаа је један други
усташа и рекао му да то остави за другу ноћ када ће
ме коначно »испитати«, а сад са том жаром мора да
поправи врата од тавана да би нас могао боље зак-
ључати. За све време тортуре над Котљаревским псо-
вали су »краља, Југославију, Србе, православне
свештенике, називајући их необразованим јарци-
ма«. Чупали су му браду и косу. Због овог зверског
мучења Котљаревски је изгубио слух, добио запаље-
ње уста и носа од прашине, избијен зуб и сталне
болове с леве стране грудног коша, проширење аор-
те, лупање срца и честе живчане нападе.36
Многобројни су и различити начини којим су
Хрвати усташе и њихове присталице мучили српске

150
свештенике. Наставимо даље о томе. Стевана
Ћурчића, свештеника из Огулина, одвели су у
Вргинмост и ту су га, везаног, целу ноћ наизменично
тукла шесторица усташа. Сутрадан, чупали су му
браду и нагонили га да једе свој измет. Затим су га
отерали у Загреб у полицијски затвор. Ту су га изво-
дили два пута из ћелије, одводили у подрум, тамо га
тукли и чупали му браду. После батина Ћуричић се
жалио: »Ма брате, оно пгго туку кундацима није
ништа, као да ме туку кудељом вуне, али оно што туку
рукама и не знам шта им је у рукама, то страшно
боЛи«. Вадио је из џепа ишчупану браду и показивао
свештенику Душану Клипи.37
Седамдесетпетогодишњег проту Алексу из До-
брљина нагонили су да руши постамент споменика
краља Александра. Неко време био је у Костајници,
затим је отеран у Копривницу на принудан рад а
одатле у полицијски затвор у Загреб. Кад су проту
Алексу и његове парохијане дотерали у загребачки
затвор, држали су их две ноћи и цео дан на киши у
дворишту, нису им дали ни хране ни воде, а гонили
су их да раде. Проту Алексу су терали да баца из кола
угаљ у двориште све док није пао у несвест. Ноћу,
пак, тукли су их кундацима и пендрецима. Студен-
ткиња Стилиновићева тукла је револвером по глави
проту Алексу, »чупала му браду, пљувала у лице и
тукла ногом међу ноге«.3^
Деветнаестог маја 1941. затворен је свештеник
Илиј а Берић из Босанског Брода, по д оптужбом да ј е
био вођа четника у своме срезу и околини. У затвору
тукли су га по глави и ушима, ударали му главом о
зид, тукли по телу жилом. Од удараца био је оглувео,
а руке су му биле све отечене. Сем тога чупали су му
браду, пљували у лице уз страшне псовке. Са упере-
ним револвером, терали су га да голим рукама чисти
подове апсане. Сваког дана пре зоре морао ј е метлом
да чисти судске просторије, а ако је споро чистио,
тукли су га жилом зато што споро ради, а ако би почео
брже да ради, тукли су га што диже прашину.39
Свештеник Илија Врањешевић, парох љубињски,
срез Двор на Уни, ухапшен 1. маја 1941. иодмахвезан
у ланце заједно са учитељем Богданом Драгишићем
и бележником Михаилом Вичићем, обојица из Рујев-
ца. Њега су, заједно са 24 парохијана, оптужили као

151
четнике и због тога их мучили на најсвирепији
начин. Сваке ноћи између 11 часова и 1 по поноћи
долазио им је у затвор поручник Пудић са више нао-
ружаних усташа. Страшно су га тукли, а нарочито
свештеника Врањешевића, »пендрецима, ногама у
трбух, кундацима, шамарима, а Пудић му је уз то
чупао косу, бркове и браду, те потрбушке вукао по
патосу, а све то уз најпогрдније псовке«. После ове
туче Пудић је пуштао пијане усташе да их немило-
срдно туку од чега су »остајали не само патос (под)
него и зидови крвави«.40
У општинском подруму у селу Новој Буковици,
срез Подравска Слатина, било је затворено више од
100 сељака заједно са свештеником Алексом Чупо-
вићем. Усташе су нарочито њега мучиле и злостав-
љале. Један од њих, пошто га је изударао, упитао га
је: »Попо, би ли пушио«? и ухватио се за полни орган
нудећи свештенику да пуши.41
Свештенику Милану Тришићу ударили су клинце
у ноге, палили хартију међу прстима, а кћер му баци-
ли са другог спрата зграде, те је на месту остала
мртва.42
Свештеника Николу из Скиповца, срез грачани-
ски, свезали су за кола, па кад су усташе потерале
коње, свештеник и његови парохијани, такође веза-
ни, морали су да трче.43
Проти Никши Богуновићу из Доњег Лапца усија-
ном иглом чупали су длаке из браде и бркова.44
Августа 1941. хрватске власти су ухапсиле ка-
луђере манастира Шишатовца Рафаила Момчило-
вића, Димитрија Божјаковића, Германа Јајића и Тео-
фила Ћурчина и одмах их упутили у логор код Сла-
вонске Пожеге. Уз пут, на железничкој станици Пле-
терници, у воз којим су их транспортовали ушло је
12-15 усташа и одмах се окомило на њих. Игуману
Рафаилу су ишчупали браду, сву четворицу терали
да певају четничке песме, а како их они нису знали
то их је један усташа учио и тукао их ако не би одмах
за њих лепо поновили. На станици у Славонској
Пожеги прикључилисуих једној групиод400сељака
из срезова босанско-бродског и дервентског, уреди-
ли их све по четворицу а калуђере ставили на чело
поворке. Стражари који су их спроводили од станице
до логора уз пут су их стално тукли кундацима. Игу-

152
ман Рафаило, калуђери Димитрије и Герман као и
многи сељаци падали су од умора и изнемоглости, а
усташе су их онда још жешће тукле кундацима и
ногама терајући их да устану. Затим су од калуђера
захтевали да певају црквену песму »Свјати Боже« и
четничку песму »Спремте се, спремте, четници«. Кад
су стигли у логор, зауставили су се пред болницом и
ту остали пуна два сата и за све време усташе су их,
у присуству заповедника логора, тукли кундацима,
летвама, батинама и чупали им косе и браде. Затим
су им пришле две Хрватице и једно дете у усташком
оделу па их и они тукли, добацујући им: »Бизанти,
смрдљиви Цигани«. Калуђерима је после тога на-
ређено да трчећим кораком оду у бараку. Игуман
Рафаило, измрцварен и испребијан, пао је »а остали
су морали трчећи по њему газити«. Игумана су доц-
није донели и ставили на сред бараке, где је остао
дуже време у бесвесном стању.45
Свештеника Скорупана из села Цвијановића
Брда, срез слуњски, усташе су ухапсиле код куће,
скинули из његове сушнице суво месо, ставили у
врећу и наредили му да је носи, терајући га уз пут да
пева црквене песме.46
Велики је број оваквих и сличних сурових посту-
пака усташа према српским православним свеште-
ницима широм целе НДХ, какве не познаје историја
XX века.

Убиства свештеника
Српски православни свешЈеници и учитељи
одређени су, одмах по оснивању НДХ наредбом
државних власти из Загреба, издатој строго повер-
љиво подручним органима, да буду прве жртве. Сре-
ски начелник из Слуња Едо Денчарић, [један од не-
ретких честитих Хрвата], најповерљивије је савето-
вао свог пријатеља Мила Комадину, свештеника, да
напусти своје парохију и склони се из НДХ, јер се »у
Хрватској ради на тоталном уништењу православ-
ља« и да је он још »почетком маја примио наређење
да се стрељају сви српски свештеници и учитељи на
подручју његовог среза«.47 После добијања упутста-
ва и наредби из Загреба у целој НДХ почиње права

153
хајка на српске свештенике. Пре него што су са поро-
дицама послати у логор у Цапраг, а одатле у Србију,
убијено је 168 свештеника, и то из епархије: бања-
лучке 5, горњокарловачке 63, дабробосанске 10, дал-
матинске 18, загребачке 7, зворничко-тузланске 27,
захумско-херцеговачке 23, сремске 8, пакрачке 8,
шабачко-ваљевске 1 и будимско-полимске 1. Сви су
убијени на свиреп и зверски начин. Ми ћемо овде
навести само неке примере. Убиство свештеника Да-
на Бабића, пароха из села Свинице, среза петрињ-
ског, несумњиво спада међу најсвирепија убиства
извршена над српским свештеницима у Хрватској.
Њега су ноћу, између 14. и 15. јуна 1941, усташе одве-
ле од куће, не дозволивши му ни да се потпуно обуче.
Већ у аутомобилу су га почели мучити. Кроз село се
чула његова ужасна кукњава. Неколико пута су га
враћали аутомобилом из Петриње у село, верујући
да има новац који су хтели да му изнуде. Затим су га
једне ноћу уочи »уторника« одвели у Аугу-
стинчићеву бару, недалеко од Петриње, и тамо сви-
репо убили. Прво је натеран да сам себи ископа раку
од око 70 центиметара дубине. Пре но што су га
убили ископали су му очи, почупали браду и бркове,
одсекли уши, нос, скинули каише коже са леђа, исе-
кли му све жиле између прстију, одсекли му уд и
набили у уста, затим га свога изболи бајонетима и
још док је давао знаке живота од себе ставили га
наглавачке у раку и затрпали. Бабићев леш открила
је једна девојчица чувајући овце у Аугустинчића
бари. Идући за стадом она је на једном месту, у тра-~
ви, приметила некакве ципеле и мислећи да их је
неко изгубио пође да их узме и понесе кући.
Међутим, кад се ближе примакла, на своје велико
изненађење видела је да ципеле стоје на ногама не-
кога човека који је ту био затрпан и прикривен тра-
вом и бусењем. Одмах је отрчала кући и то јавила
својима. Глас да се у Аугустинчића бари налази леш
човека прострујао је брзо по оближњој околини. Љу-
ди су дошли на место несреће, раскопали земљу, из-
ву кли леш и са тешком муком, ј ер ј е био сав унакажен
и измрцварен, препознали свештеника Бабића. Вест
да је пронађен Бабићев леш сав унакажен, дошла је
до ушију усташа. Неколико њих је колима стигло на
место уморства, увили су леш добро да га више нико

154
не може видети, стрпали га у кола и однели на гроб-
ље у Свињици, закопали га и запретили да се нико не
приближава гробу, у противном ће сваки онај који
прекрши њихову наредбу бити убијен. Тога истога
дана Бабићева ж&на пошла је у Петрињу да се распи-
та где јој се муж Налази, али јој је уз пут један сељак
рекао да се врати кући, јер је леш њенога мужа про-
нађен у Аугустинчића бари.48 НаЂурђевдан, 6. маја
1941. године, усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељу-
на, са својом групом усташа и усташима из Слуња,
почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановића Брда
и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба а
међу њима и прота Бранко Добросављевић, парох из
Вељуна и бивши народни посланик, и његов син
Небојша. Похапшени су прво доведени у жандарме-
ријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви
су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у
шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на
грозан начин убили и проту Бранка и његовог сина
Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостав-
љали и мучили пуна три сата: копали му пчи, секли
нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили.
Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе
стално тукле, сину над раком читати опело падајући
два пута у несвест. После тога су га натерали да
ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин
као и сина, па га онда убили.49 Богуновић Никола,
свештеник из Доњег Лапца, ухапшен је код своје
куће, одведен у логор у Госпићу, где је страшно
мучен: тучен по табанима, чупали су му и палили
браду, боли иглама по бради, носу и читавом телу.
Нос му је због тога био сав натечен. Од убоја се једва
мицао. Пошто ј е из држао све муке и патње. усташе су
га везана одвеле пут Велебита и тамо живог бацили
у јаму. По његовом хапшењу усташе су отишле ње-
говој кући, опљачкали је, а његову жену Дару и два
синчића повели са собом, одвели у село Горичевац и
живе бацили у тзв. јаму »Јасеновача«50 Протојереј
Докмановић Милан Љути, парох из Плашког по дру-
ги пут је ухапшен 28. маја 1941. са још неколико
других свештеника. Одведен је у затвор у Огулину.
Ту је био заједно са протом Исом Пејиновићем. Јед-
нога дана упао је у њихову ћелију бр. 5 усташа
Жилић, извео их.обојицу у двориште, отворио једну

155
самицу и наредио им да изнесу киблу, оперу је, да
наместе кревет и почисте ћелију. После тога натерао
их ј е да то исто учине и у другим ћелиј ама и да очисте
двориште. Најзад их је одвео у један нужник који је
био ужасно загађен и наредио им да голим рукама
бацају измет у јаму и да и остале нужнике доведу у
ред. Од 29. маја до 1. јуна нису добили ништа за јело.
Затим су обојица, 9. јуна отерана у логор Даница код
Копривнице. Али, пре но што су их повели, обојицу
старих протојереја извели су у двориште затвора,
прислонили их уза зид и на њих су петорица усташа
наперили пушке као да хоће да их стрељају. Држали
су "их тако 5 минута непрестано шкљоцајући пушка-
ма. 30. јуна 1941. године, у 8 сати, увече, под јаком
стражом, са још 250 Срба Докмановић је преведен у
Госпић, у логор. Одатле је одведен у стравично Ја-
довно, одакле се жив није вратио.51 Када је 29. јуна
1941. изненада стигла у Војнић једна група усташа
из Вргиногмоста, одмах је почело хапшење Срба. Са
340 Срба тада је ухапшен и свештеник из Церјашице
Докмановић Миле. Од 9 сати изј утра до 4 после подне
држани су сви у дворишту среског начелства, усташе
су их тукле »кундацима и великим чекићима за тупа-
ње камена«. Пошто оу из групе издвојили неколико
старијих људи, остале су натоварили на камионе и
одвезли у правцу села Крњак, и на месту звани »Зми-
јин јарак«, који се налази у шуми поред Крњака а на
путу Карловац-Плитвичка језера, све су их побили
маљевима и чекићима.52 Месеца јуна 1941. око 30
усташа помогнути домаћим присталицама похапси-
ли су све виђеније Србе из Српских Моравица, а међу
њима и старог протојереја и архијерејског намесни-
ка Владимира Дујића. Одатле су их све послали прво
у Огулин, а после два дана у логор Даницу код Ко-
привнице. У логор су стигли 17. ј уна и на самом улазу
страшно претучени и измрцварени. Проту Дујића
ударио је један усташа неким предметом по очима,
разбио му наочаре које су га повредиле, ухватио за
браду ишчупавши му прамен длаке заједно са кожом.
»Проту је облила крв, али ни гласа није пустио од
себе овај стари свештеник«. 30. јуна прота је са још
250 Срба упућен у Госпић, где је са још неким
свештеницима, између 1. и 2. јуна, страховито пре-
тучен, и од тада му се губи сваки траг.53 Стевана

156
Ђуричића, свештеника изОгулина, усташе су крајем
месеца маја сачекале кад се враћао кући са дужности
из огулинске болнице и ухапсили. Из Огулина је
спроведен у Карловац, а из Карловца у Вргинмост,
где је страховито мучен, да су његови јауци, окупља-
ли свет око затвора. Одатле је одведен у Глину, у
затвор, где је настављено мучење. Поред других му-
ка усташе су га присиљавале да једе људски измет.
Кад ј е он то одбио, стављен ј е на теже му ке. Из Глине
је одведен у полицијски затвор у Загребу, у Петрињ-
ској улици. Из ћелије је вођен два пута у подрум на
мучење, где су га пљували, ударали по целом телу,
газили и чупали му браду и бркове. Из Загреба је
одведен у копривнички логор Даница. Ту га је видео
прота Иса Пејиновић и како је био страшно измучен
и унакажен, једва га је познао. Одатле је послат у
Госпић, где му се губи сваки траг.54 У другој полови-
ни месеца августа 1941. ухапшен је прота Никола
Радмановић, парох из селаСлушнице и архијерејски
намесник за срез Слуњ. Њега су усташе са три ударца
маљем у главу убиле у Слуњу. Римокатолички жуп-
ник Микан из Огулина једном приликом је пред све-
доцима рекао како је »онај стари поп из Слушнице
био тако тврде главе да смо га морали три пута уда-
рити док је црко«.55 Проту Петра Мајсторовића, па-
роха из Личких Дољана, усташе су месеца јуна 1941.
затвориле заједно са сином Милојком, председни:
ком општине из Доњег Лапца. Одатле су их спровели
у Госпић. У оба места страховито су мучени и тучени.
Крајем месеца јуна пред протину ћелију у Госпићу
доведена је једна жена, коју су усташе страшно ту-
кле. После више од 70 удараца она је почела из гласа
викати: »Не знам ништа, ето питајте кума проту«.
Тада су усташе пред оцем страшно мучиле сина. Све
то је сташно погодило Мајсторовића и једне ноћи он
се обесио у својој ћелији, направивши вешала од
својих крвавих и поцепаних гаћа. Поводом очевог
самоубиства син се на саслушању бранио говорећи
»ја не знам ништа, ја сам спавао«. Међутим, истога
јутра покушао је и он да изврши самоубиство пресе-
кавши вене на руци. Није успео, јер су усташе на
време дошле, одвели га у амбуланту и превили га.
Остао је још три дана у затвору, па је одведен у.
непознатом правцу. Саме усташе су се хвалиле да су

157
му закуцали велики ексер у главу и да је од тога
умро.5<>Стари протојереј Душан Малобабић, парох
из Коларића, срез Војнић, целе 1941. године био је
поштеђен од прогона. Међутим, 26. априла 1942, за
време покоља у коларићској цркви, прота је заклан
заједно са сином, женом и служавком, а лешеви им
спаљени.57 Рајчевић Урош, свештеник из Могорића,
срез Госпић, ухапшен је 16. јуна 1941. и послат у
затвор у Госпићу, а одатле крајем јуна упућен у не-
познатом правцу, вероватно на Велебит или острво
Паг. По причању његових преживелих парохијана
Рајчевића су усташе привезале за ражањ и испекле
на ватри.58 Ноћу између 30. и 31. маја доведено је у
село Медак око 30 људи из Грачаца, међу којима су
били и њихов протојереј Милош Мандић и лекар др
Торбица. Одведени су сви у борову шуму између
Метка и Врепца, ту страшно измучени и унакажени,
па онда на грозан начин поубијани и бачени у јаму.
За њихову погибију прво су сазнали чобани, јер су
били у близини и чули страховито јаукање и пуцња-
ву. Кад су пуцњи престали и зликовци отишли, чоба-
ни су дошли на место убиства и видели огромну
локву крви и једну велику хумку. Отишли су одмах у
Грачац и то јавили веким Србима. Ови су дошли,
откопали хумку и наишли на језив призор. Сви
лешеви су били страшно унакажени. Проти Ман-
дићу брада је била одерана, згуљена, као и један
велики део коже са тела/9
Протојереја Ђура Марјана, пароха из Сења,
усташе су из Бриња, где се склонио, одвеле у Госпић,
а одатле на римокатичко горбље и на гробовима тзв.
сењских жртава посут је бензином и жив спаљен.60
Студента теологије Љубомира Петровића из Меда-
ка, срез Госпић, убио је метком у потиљак, Иван Па-
вичић, ученик гимназије из Госпића. По убиству
усташе су Петровићу урезале крст на чело и унаказа-
ли тело.61 Два дана после прогласа НДХ, 12. априла
1941, ухапшен је свештеникиз СмиљанаМатијаСти-
јанић и послат у казнени завод у Госпићу. Ту је био
страховито мучен, те је подлегао задобијеним рана-
ма. Кад је већ био полумртав и није се могао мицати,
усташе су му заболе оштар нож у леђа и бациле га у
један ходник, где је издахнуо.62 Вујића Милоша,
свештеНика из села Радовице, срез Слуњ, усташе су

158
ухапсиле 30. јуна 1941. заједно са већим бројем Срба
из његовог места и околних села. Пошто су га одвели
у Цетинград и држали у затвору 24 сата, потрпали су
их у камионе и одвезли према Великој Кладуши и код
места званог Мехино стење све побили. Неколико
дана доцније, 5. августа 1941. на том истом месту
убијена је и Вујићева жена Даница са двоје деце,
једно од две године а друго од шест дана старости.63
Тежак је и гнусан злочин извршен над свештени-
ком из Нашица Ђорђем Богићем. Њега су усташе 17.
јуна 1941. одвеле на један пашњак, у селу Мартин код
Нашица, и ту га »везале за једно дрво па му онда
одсекли уши, нос, језик, браду заједно са кожом. Не-
сретни свештеник је урликао од бола, али пошто је
био јак и млад држао се усправно за све време док је
мучен«. Затим су му ископали очи уз најпогрдније
речи противу Српства и православља. Кад су видели
да још стоји усправно, ножем су му распорили груди
и он се тек тада нагао да падне. Један усташа је тада
узвикнуо: »Мајку му влашку, још му куца срце, још је
жив«. Тада су му пресекли конопацкојим је био везан
и он ј е пао на земљу. У сташама и то ниј е било довољ-
но, па су га најзад кундацима претукли. Богићев леш
остао је на месту убиства целе те ноћи и сутрадан до
четири часа по подне, када су га Цигани, којима је
заповеђено да леш сахране, однели колима у колони-
ју Брезик на гробље и ту га укопали.64 Протојереја
Александра Чупковића, пароха из Брачевца и архије-
рејског намесника у ђаковачком срезу, усташе су
ухапсилс 23. априла 1941, одвели га у затвор у Осије-
ку, где је сурово злостављан и сваког дана тучен. Ту
су му, поред осталога, наређивали да чисти клозете
голим рукама и да замазаним рукама глади своју
браду. Од великих мука и патњи прота је душевно
оболео, а ускоро му се изгубио сваки траг.65 Адам
Марин, вероучитељ и парох у Копривници, ухапшен
је на сам дан прогласа НДХ. Међу првима је послат
у тек формирани логор »Даница« код Копривнице.
Ту је страшно мучен. По речим Исе Пејиновића то је
»био највећи мученик и страдалник од свих интер-
нираца«. Због страшних мука готово је изгубио лик
човека. Тако унакажен убачен је у теретни вагон и
упућен у логор у Лици. Тамо није жив стигао. Умро
је успут у вагону. Усташе су га избациле наотворену

159
пругу. Сведок овог несретног и болног случаја, као
и очевидац мука овог невиног човека, је преживели
адвокат из Бјеловара др Милан Омчикус.66 Прота
Бранко Барић, парох из Сиска, доведен је из сисачког
затвора у полицијски затвор у Загребу, одакле је
авугста 1941, због болести пребачен у болницу, а
затим послат у јасеновачки логор. Прво је био
смештен у Јасновац бр. П, а 13. новембра преведен у
Јасновац бр. Ш и смештен у подрум Бачићеве цигла-
не. Пошто ј е ту провео десет дана са још неким Срби-
ма, изведен је у двориште. Ту су издвојени сви изне-
могли и стари и цео дан су провели напољу на зими
и без хране, а увече натоварени на камионе и поново
пребачени у логор Јасеновац бр. П. Пред сам римока-
толички Бадњидан цела ова група одведена је на
обалу Саве и поубијана. Међу њима је био и прота
Бараћ.67 Милана Бањца, свештеника из Дрвара, срез
Босанско Грахово, са још око 30 истакнутијих Срба
усташе су ухапсиле половином јуна 1941. Из Дрвара
су их одвели у Босански Петровац, где су провели
неколико дана, а одатле одведени Рисовој пећини,
изнад села Рисовца, крњеушке општине. Пошто су
претходно страшно мучени и измрцварени, поубија-
ни су и бачени у понор. Међу свима њима најгоре је
прошао свештеник Бањац, кога су прво скинули гола,
одсекли му руке, уши и нос и тукући наређивали му:
,Бриши псу пасју крв’ што он није могао чинити, јер
није имао руку. (Доцније су чобани нашли једну
Бањчеву руку близу пећине). После тога су га пита-
ли: ,Попе, би ли сланине и пршуте? Хоћеш ли да
осниваш четничка удружења и да србујеш? Теби је,
попе, дошао црни петак.’ Затим су га бацили у
пећину«.68 Севастијан Јовић, привремени парох у
Дрнишу, срез кнински, после хапшења подвргнут је
најстрашнијим мукама. Пошто су му 5. јуна 1941,
прво почупали браду и бркове, одрезали му нос и
уши, извадили очи и дотукли га маљем. Међутим,
зликовцима није ни то било доста, већ су га мртва
исекли на комаде »стрпали у врећу и бацили у јаму
крај Дрништа«. После њега иста је судбина задесила
и многе његове парохијане. Њима су усташе говори-
ле: »О Божићу не сме бити ниј едног живог Србина«.69
Адвокат др Драго Урмовић и још неколико усташа
дошли су 7. јуна 1941. из Ливна у село Губин и свра-

160
тили код свештеника Ристе Ћатића од раније доброг
адвокатовог познаника. Пошто их је свештеник до-
бро угостио и почастио, Урмовић је још захтевао да
позове у своју кућу све виђеније парохијане да им
нешто важно саопшти. Он је то и учинио. Међутим,
позиву су се одазвала само шесторица. Кад су усташе
пошле из Ћатићеве куће, повели су са собом и
свештеника и ону шесторицу његових парохијана, и
уз пут ухватили још шесторицу и све их одвели на
брдо више села Сухаче, где се налази једна дубока
јама у коју су сељаци бацали цркнуту стоку. Ту су их
истерали из аутобуса и наредили им да стану на
ивицу јаме, а затим сваком појединачно испалили
метак у потиљак и све их стропоштали у јаму.70 Воји-
слава Војиновића, свештеника из Осијека, усташе су
ухапсиле априла 1941. Да би се од њега добило приз-
нање како је некада као свештеник у Чепину нагово-
рио два Србина да запале гувно једном католику, био
је у затвору страшно тучен. Из затвора је упућен на
редован грађански суд. Међутим, до суђења није
дошло, јер је 5. V 1941. поново ухапшен, одведен на
римокатоличко гробље св. Ане и ту са два метка уби-
јен. Његов леш је довучен до мртвачнице и ту остав-
љен у локви крви.71 Кипријана Релића, јеромонаха и
привременог пароха у Вери, срез вуковарски, усташе
су ухапсиле септембра 1941. Пошто је одбио усташку
понуду да са својим парохијанима пређе у римокато-
личку веру, отеран је у логор у Јасеновцу. Кад су 22.
новембра 1941. године два Србина побегла из логора,
за одмазду су усташе издвојиле 60 Срба, међу њима
и јеромонаха Релића, одвели их у логорску циглану
и ту неке побили из пушака, а већину гвозденим
полугама и све их бацили у ужарену пећ за печење
цигли.72 Протојереј Милан Божић, вероучитељ из
Сарајева, ухапшен је 17. маја 1941. одведен у Загреб
а одатле у логор »Даницу« код Копривнице. Првог
јула 1941. пребачен је у Госпић. Одатле је послат у
логор на Велебиту, где му се губи сваки траг.73 Мла-
дена Минића, свештеника изБиљешева, срез Зеница,
лично је убио каголички распоп Еуген Гујић, родом
из Фојнице, а раније ратар из Бусоваче, Минића су
четворица наоружаних људи, предвођени Гујићем,
једне ноћи извели из куће у двориште, боли бајоне-
тима па га је Гујић лично убио из револвера. На

161
молбу његове матере и жене, које су клеле пред зли-
ковцима и преклињале их да им не убију сина-мужа,
ј едан усташа их ј е уместо одговора тукао кундаком.74
Михаила Т. Јовановића, свештеника из Мачковца,
срез Брчко, заједно са сином Момчилом, усташе су
ухапсиле и послале у Госпић. Михаило је, обучен у
мантију, дотеран у затвор. Међутим, како су усташе
нарочито биле кивне на свештенике и подвргавале
их специјалним понижењима и мучењима, Михаила
су Срби затвореници, да би га колико толико спасли,
када је ушао у њихово двориште окружили а онда му
је кројач Душан Цветковић из Бијељине брзо скра-
тио мантију и ошишао браду и бркове. Крајем авгу-
ста Јовановић је заједно са сином пребачен у јасено-
вачки логор, где је 14. новембра 1941. умро од глади
и изнемоглости. Син га није надживео ни месец да-
на, ј ер ј е почетком децембра са још осам људи убијен
секиром пред логорском стражом.75 Протојереј Јо-
ван Магарашевић, архијерејски намесник из Тузле,
ухапшен је 16. маја 1941. а 27. маја из затвора
окружног суда у Тузли послат у логор »Даницу« код
Копривнице, а одатле јуна месеца у затвор у Го-
спићу. Одмах по доласку, још те исте ноћи, између 1.
и 2. јула, Магарашевић је са осталим свештеницима
који су ту били, подвргнут страшним мукама. Виђен
је без мантије како чисти затворски ходник. Из Го-
спића ј е послат на острво Паг или на Велебит и ту му
се губи сваки траг.76 Три дана по прогласу НДХ, 13.
априла 1941. нападнут је стан свештеника Милоша
Петровића, пароха у селу Лужанима, срез Дервента.
На његову кућу усташе су бациле бомбу и сву је
куршумима изрешетали. Видевши опасност која му
прети, покушао је да се спасе бекством, али није
успео. Само после неколико стотина корака усташе
су га сустигле и убиле.77Кад ј е почело друго масовно
хапшење у Мостару између 19. и21. јуна 1941. године,
по други пут је ухапшен протојереј Душан Крњевић
и послат у Госпић, а одатле на Велебит или на острво
Паг.78 Протојереја Спиридона Старовића, пароха из
Автовца, срез Гацко, усташе су ухапсиле 7. јуна 1941.
го дине. Зај едно са њиме у затвору ј е био и свештеник
Новак Мастиловић. Обадвојица су 15. јуна одведени
на место Кобиља глава, које се налази на путу Гацко-
Билећа. При излазу из камиона усташе су их ударале

162
маљем по глави. Међутим, ударац нанет Старовићу
био је смртоносан, док за Мастиловића није. Он се
направио да је мртав, па се доцније, кад усташе оду,
дигао и побегао у Црну Г ору.79Међу 500 Срба који су
између 25. и 26. јуна ухапшени у Чапљини и околним
селима налазио се и чапљански свештеник Љубомир
Хај диновић. У затвору у Чапљини усташе су ј еднога
дана свим затвореницима одузели одело. оставили
их само у доњем вешу, везали жицом по двојицу,
стрпали у камионе, одвезли у правцу Метковића и уз
пут поубијали. Тако је страдао и свештеник Хајдино-
вић.80
Поред ових свештеника које смо већ поменули да
наведемо имена још неколико свештеника, страда-
лих од усташког терора: Живко Даниловић из Љуби-
је, срез приједорски; Спасоје Лаврња из Лике (за-
клан пред народом приликом једне пратње);81
Душан Бобар, Милош Савић, Драго Максијевић, Љу-
бомир Јакшић, Јанко Савић (убијен у Власеници);
Милојко Дошен, Матија Стијачић и Јован Гроздано-
вић, сви из госпићког среза.82 Иларион Деретић,
управник манастира Завале у Херцеговини.83 Влада
Гвозденовић, Јефта Вујовић, Вукашин Петровић и
Петар Пејиновић, сви из Мостара.84
Свештенике који су остали у животу заједно са
породицама усташке власти су, између 9. и 15. јуна,
под најтежим условима спровеле у логор Цапраг код
Сиска. На путу до логора, пролазећи кроз вароши и
села, хрватске масе су их свакодневно понижавале.
»У Бј еловару« каже свештеник Димитриј е Јока, »ули-
цом нас гоне људи, жене и деца. Са спратова нас туку
жене саксијама, људи камењем. Чак и деца учествују.
Убитегамад, кудаих водите, одјекује улицама«.85У
Босанском Броду разуларена светина окупила се око
свештеника који су доведени возом а одатле је тре-
бало теретним аутомобилом да се пребаце у Славон-
ски Брода. »Штрик (конопац) њима а не ауто«, »И-
стресите их у ј арак и побијте«, »С моста их истресите
у Саву«, урла разбеснела маса. У Славонском Броду
их такође дочекују франковачко-католичка руља,
исмева их, добацује им погрдне речи и вређа«. Два
младића из гомиле прилазе нам, презриво нас посма-
трају и иронично добацују: ’Је ли ово Краљева гарда
у Београд маршира?’ Затим додају: ,Ево поповских

163
брада јевтино по динар комад.’ Војници који нас
прате растерују светину која као зоље насрће на
нас«.86На костај ничким улицама »хрватска руља кој а
је стајала поред пута кад смо спровођени у затвор,
викала је: ,Како саслушање! Стрељање, вешање тре-
ба. Зар попу нису још обријали браду?«87 Слично
овоме што смо навели догађало се и осталим свеште-
ницима као и многим другим Србима.
[Овако иступање хрватских маса - а и напред смо
то видели - намеће једно тешко питање: »Да ли су
само усташе спрово диле геноцид у НДХ или он, ипак,
има ширу базу у Хрватској?]

Рушење цркава, манастира и осталих


културних установа
Као што су се показали садистима и крволоцима
према српском живљу, тако су се усташе и њихове
присталице показали варварима према свима
српским културним тековинама и вредностима.
Усрдно су се потрудили да униште целокупну мате-
ријалну културу српског народа. Безброј споменика
подигнутих краљу Петру I, ослободиоцу и другим
великим и знаменитим Србима, често ремек-дело
уметности, порушно је и уништено. На многим ме-
стима нагоњени су Срби да руше споменике које су
подигли у знак захвалности својим владарима и дру-
гим знаменитим људима. На Ускрс 1941. хрватски
сељаци из околине Нове Градишке, подстакнути и
предвођени својом интелигенцијом, срушили су
споменик краља Петра I, »вукли га воловима кроз
Нову Градишку, а кад би спазили неког Србина, го-
ворили су му: »Вуците, Срби, свога краља«. Читава
поворка наро да »са тисућгодишњом културом« ишла
је за спомеником као за неким чудом, грдећи и
вређајући Српство. Логорник Лукац одржао је окуп-
љеном народу говор у коме је напао Србе и династи-
ју. »Затим је дигао одсечену краљеву главу од брон-
зе, бацио је међу више хиљада присутних хрватских
грађана: ,Више их (Срба) нема, још нешто смећа има
и то ће гвоздена метла брзо и немилосредно поме-
сти\ Народ је вриштао од смеха и среће, газећи и
пљујући по металу споменика«.88 Проту Алексу По-

164
повића из Доброљина, среза босанско-новског, тера-
ли су да поруши споменик краља Петра I, који је он
са народом подигао, говорећи му: »Хајде, прото, од-
би нос своме краљу«.89
Вандалски поступци представника хрватских
усташких власти према споменицима подигнутих
краљевима дешавали су се у свим местима независне
Хрватске.
Поред споменика владарима порушени су и сви
споменици подигнути културним и просветним рад-
ницима, државницима, црквеним великодостојници-
ма и изгинулим Србима у XIX и XX веку. У Добоју су
срушени споменик и костурница Срба, помрлих у
интернацији у Добоју 1915-1916. године, за време
првог стветског рата, а подигнут 1938. године.90 Др
Драгутин Камбер, жупник из Добоја и усташки фун-
кционер, уочи Спасовадана, 28. маја 1941. послао је
акт проти Дучићу тражећи од црквеног одбора да у
својој режиј и и о своме трошку сруше споменик, а сав
материј ал од споменика да се превуче пред жупников
двор. Црквени одбор је оклевао да изврши наредбу о
рушењу споменика. Али кад се Камбер, подршком из
Загреба, утврдио на власти у Добоју, још је енер-
гичније захтевао да се споменик сруши. Можда по
Камберовом наговору пријавио се каменорезац Фе-
ликс Богдановић, који је споменик и поставио, да ће
га без икакве штете порушити тако да се касније може
опет поставити. Он је најмио раднике, поставио око
споменика скеле, али није могао наћи чекрк помоћу
кога би скидао огромне тешке делове споменика.
Црквену општину овај посао стајао је 9.000 динара.
Али како општина није имала новаца да плаћа рад око
рушења споменика, то је демонтирање споменика
обустављено. Сад се лично понудио градитељ споме-
ника Немац Франц Штумпф, који је руководио
грађењем цркве у Добоју, и предложио да се споме-
ник минира, јер од тога неће бити велике штете,
пошто је он саграђен од тврдог камена гранита. Ек-
сплозив за рушење дала је немачка војска као и своје
војнике за рад, те је тако споменик оборен 27. V I1941.
године око 5 часова по подне.91 У Требињу срушен је
споменик највећег српског песника, црногорског
владике Петра Петровића Његоша, на Стражилову

165
код Сремских Карловаца споменик песника Бранка
Радичевића,92 у Сремској Каменици срушен је спо-
меник песника Јована Јовановића Змаја.93 У Срем-
ским Карловцима су порушени споменици Саве Те-
келије и патријарха Георгија Бранковића94 као и
многи други споменици знаменитих Срба у разним
местима НДХ.
Представници хрватских усташких власти
уништавали су и иконе, уметничке портрете знаме-
нитих српских личности и слике историјских до-
гађаја. Из зграде Богословије у Сарајеву усташе су
уз »дивљачко урликање избацивале у двориште све-
те иконе, слике наших краљева, патријараха, митро-
полита и других истакнутих црквених и национал-
них личности. После тога су их пробадали и газили
ногама«95 Чланови »Народне заштите« дошли су 11.
априла 1941. у селоЂуловац, срез бјеловарски, у кућу
Даринке Бауковац, поцепали слике краља Петра II и
св. Саве, чије остатке је један гурао домаћици у уста
говорећи: »Кад их волиш, поједи их, ти су ти умрли
заувек.«96 У селу Сврачково у срез удбинском, и кући
свештеника Милана Грбића усташе су поред слика
српских владара исцепале и слике »Последња вечера
пред бој на Косову« и »Браћа Југовићи«97 И тако у
бескрај, од места до места.
Према црквама-храмовима, намештају, бого-
службеним стварима, одеждама, и свим осталим
црквеним драгоценостима усташе су нарочито зау-
зеле непријатељски став. Док су централне власти у
Загребу доносиле уредбе и законе о забрани српске
православне вере у НДХ, дотле су месне и среске
усташке власти издавале на своју руку наредбе, про-
писе и посебне уредбе о православним црквама. Тако
је усташки стожерник у Мостару, 26. маја 1941, број
1396, упутио мостарском епископу следећу наредбу:
»Од овога часа надаље забрањује вам се звоњење на
православним црквама на подручју цијеле еписко-
пије без изузетака. Од цркве у Мостару конопце пре-
даћете овом повјереништву. Свако одступање каз-
ниће се смрћу. Лично одговарате за све. Известите
потчињене најкраће и најбрже«. 17 дана доцније, 13.
јуна, бр. 1015, престојништво градског редарства у
Мостару донело је одлуку »да се запечате просторије
српских православних верских установа«. У својој

166
одлуци предстојник се позива на телефонско на-
ређење усташког повереника Францетића из Сараје-
ва и на чл. 11. Уредбе министарства унутрашњих
послова о делокругу рада предстојништва градске
полиције. Овом одлуком наређује се печаћење про-
сторија и то: 1) Црквеног суда Српске православне
цркве са цјелокупном архивом, 2) просторије Управ-
ног одбора епархије са свом архивом, 3) лични стан
владике тј. цијелу зграду и4) свих осталих установа
цркве. За извршење ове одлуке одређен је шеф ре-
дарствених агената Цанкун Антун са довољним бро-
јем наоружаног људства. Руководећи се одлуком
усташке владе о проглашењу православне вере иле-
галном, усташке власти су у унутрашњости саме
одлучивале шта ће се радити са којом православном
црквом, њеним стварима и драгоценостима. У почет-
ку ј е свака месна или среска цивилна и усташка власт
поступала по своме нахођењу, док није дошла једна
општа наредба централне власти НДХ да се све пра-
вославне цркве затворе, на црквена врата ударе
печати а кључеви предају усташком стану. Та наред-
ба прострујала је брзо целом НДХ и одмах је спро-
вођена у дело. Подједнако се поступало у свим по-
крајинама како у Босни и Херцеговини, тако у Лици,
Банији, Кордуну, Славонији, Далмацији, Хрватској
и Срему. У исто време са затварањем цркава почиње
њихово пљачкање, демолирање, скрнављење, затим
рушење, спаљивање и убијање у црквама не стотина-
ма већ хиљадама невиних Срба и њихових жена и
деце. Овакви дивљачки поступци према Српској пра-
вославној цркви резултат су једне планске неговане
и подржаване необуздане мржње према свему ономе
што је српско, као и, добрим делом, израз суровога,
рушилачког и бестијалног од предака наслеђеног
нагона.
Усташе су се, дакле, нарочито окомиле на српске
православне цркве, црквени намештај и предмете за
вршење обреда али су и излагали подсмеху и ругању
црквено богослужење, вређајућинатај начин верско
осећање Срба. У Мајским Пољанама, срез Глина,
усташе су улазиле у цркву »са бичем, оружјем, под
капом, и у олтару разбацивали одежде, утвари и дру-
го«.98 У срезу цазинском, селу Рујници »натеривали
су Србе да пљују на иконе«.99У Вировитици »усташе

167
су облачиле црквене одежде и ишли кроз град из-
вргавајући их ругању«,100 У селу Гаћишту, срез Ви-
ровитица, Хрвати су још за време Бановине Хрват-
ске, 1941. године улазили у православну цркву »и
полупали врата и кандила и у истој вршили
нужду«,101 У Селу Александровцу, срез Подравска
Слатина, усташе су се »опоганили у цркви, све иконе
полијелеје и иконостас порушили или опљачкали а
архиву спалили«, Пре рушења цркве у Клокочевцу,
срез Славонски Брод, обукли су црквене одежде »и
под литијом шцли кроз село, изазивали Србе, руга-
јући се православном богослужењу«. Затим су зала-
зили по ерпским кућама »и лупали иконе које су
нашли«.102У Мркоњић-Граду носиоци усташких вла-
сти »обукли су муслиманску децу и одежде српских
свештеника, правили са њима разне комедије и
шале. Неке усташе су облачиле црквену одежду кад
су ишли у болницу да кол>у Србе. Црквене књиге и
јеванђеља дали су муслиманима пиљарима да у њих
замотавају воће и поврће«.103 У селу Зборишту, срез
босанско-крупски, усташе еу из цркве изнеле све ико-
не па ис исекли на »парампарчад«, натицали их на
коље и тако терали шегу, Пре но што су их спаљивали
облачили су у свештеничку одежду каквог дрипца,
који је пред црквом окупљеном народу играо«.
»Лично сам гледао«, каже један сведок, »како су из
цркве износили барјаке, богослужбене књиге,
свештеничке одежде и то све чинили уз звоњење
звона. Затим су на свим тим стварима вршили нужду
и најзад их запалили«, Други сведоци истичу како су
виђали муслимане да у свештеничким одеждама
шетају по муслиманским селима босанско-крупског
среза. У селу Баштри, истога среза, усташе су из
цркве »изнели барјаке, књихе, одјејанија свеште-
ничка уз звоњење звона, па су најпосле вршили
нужду на све што је од свештених ствари изнето из
цркве, и најпосле све запалили заједно са црквом«.105
У Маглају усташе су у цркви разбиле иконостатс и
»побацали иконе на које су вршили нужду«. У селу
Удрежњу, у невесињском срезу, ноћу између 1. и 2.
јуна 1941, »у самој цркви усташе су дивљачки изреза-
ле ножевима све иконе, а украсе на јеванђељу и нож
којим се сече нафора узели. Јеванђеље су бацили у
ватру једне куће која се запалила у близини цркве, а

168
у цркви убили 9 људи«.106 У Сарајеву, у Саборној
цркви, док су радници у великој куполи постављали
стакло, које је бомбардовањем развијено, »усташе су
упале у цркву, пуцале на раднике испод куполе псу-
јући им влашку мајку«.10' Иконостатс цркве у Трав-
нику је порушен и продан »домаћим муслиманима
да њиме ложе ватру . .. Цигани су, слике из право-
славне цркве, бацали по путу и с њиме се изругива-
ли«. Црквене утваре, као и све одежде и многе друге
ствари распродате су на лицитацији, а богослужбене
књиге као предмети који нису могли да се уновче,
спаљене су.108
Многе српске цркве су претворене у магацине за
смештај робе, хране или заплењених ствари, а неке
и у занатлијске радионице. У цркви у Карловцу »би-
ле су смештене ствари, већином покућство одузето
од Срба и Јевреја«.109 У Травнику црква је служила
за магацин ствари избеглих и поубијаних Срба.110 У
селу Хаиићеву, вировитички срез, црква је служила
за магацин хране одузете од Срба111; у цркви мана-
стира Гомирја држане су опљачкане ствари112; у
цркви у Какњу, срез Високо, био је магацин оружја112;
у цркви у Двору налазио се војни магацин11"1; а пра-
вославна црква у Плашком служила је као магацин за
смештај разних ствари.113У Бјеловару цркве Св. Тро-
јице претворена је у магацин уља116; цркву у Мрко-
њић-Граду усташе су претвориле у кухињу па је за-
тим запалиле,117 а у Славонској Пожеги, пошто је
порушен црквени торањ, црква је претворена у ка-
сапницу.118 Српска православна црква у Сиску прет-
ворена је у столарску радионицу.119
Многе српске православне цркве служиле су
усташама као затвори за Србе. Тако је у Босанској
Крупи за време великог илинденског покоља Срба
1941. године у цркви затворено око 70 лица. Ту су их
усташе страшно тукле и палиле »црквене свеће и
Србима се изругивали да им још за живота горе
свеће« (за душу). Доцније су их из цркве извели и
побили у пољу, а у цркву затворили похапшене
Српкиње из Босанске Крупе. По причању једног
очевица, усташе су 17. августа 1941. године из Босан-
ске Дубице и околних села око 180 Срба дотерали у
Хрватску Дубицу и затворили у српску православну
цркву Св. Тројице. »При улазу у цркву, на прагу, са

169
обадве стране стајао је по један усташки стражар и
свакога од нас при улазу ударао кундаком у леђа. Кад
би се неко од стражара уморио тукући Србе, други га
је одмах замењивао. Сутрадан смо одатле отпраћени
у Градишку, где смо рушили нашу српску цркву и
јеврејску богомољу. Црква у Великој Кладуши
служила је једно време за затвор Срба. Тако су
усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са жена-
ма и децом из села Крстиња, срез Војнић, ту су их
мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино
Стење и побили.121 Августа 1941. године у војничкој
цркви било је затворено око 200 Срба из места и
околине, где су толико злостављани и тучени да су
неки од батина помрли. Свукли су их голе, батинама
отерали у олтар и приморали да седну рукама на-
лакћени на коленима држећи се за главу. Тада су их
немилосрдно тукли по целом телу кундацима, летва-
ма од црквене ограде, чекићима, црквеним свећњаци-
ма, копљима од рипида и барјака и црквеним књига-
ма и иконама. После тога су их оставили да два дана
леже на хладном бетону, затим пустили тобоже
кућама, да би их ускоро опет похватали.122. У цркви у
Топуском, срез Вргин-мост, затворено је једнога да-
на око 370 Срба. Ту су их страшно злостављали. Мо-
рали су по наредби усташа ј едан другога да шамара-
ју, »сваки час се дизати и спуштати, седети на земљи
да би лакше били тучени и под батинама певати
усташке песме и викати »Живео Павелић«.123Око 400
жена и деце усташе су 3. августа похапсиле у селу
Вељуну, затворили их у цркву и црквену порту, а
похватане људе у подрум жаднадрмеријске станице.
У цркви су их страшно тукли, а »малодобне девојке
силовали«.124У цркви манастира Ораховица у Славо-
нији било је затворено више Срба из околних села,
а црква у Јасеновцу, иако је била прилично
оштећена, служила је усташама за затвор Срба. У
исте сврхе коришћена је и црква у селу Белегишу у
Срему. У селу Крњаку, срез Војнић, усташе су 57
домаћина »одвели у црквену порту, постројили их у
два реда и тукли кундацима по читавом телу а на-
рочито по глави, да су и кундаке изломили«.125 И у
другим местима Србе су затварали у цркве и у њима
злостављали. Неке православне цркве биле су за из-
весно време претворене у усташке логоре, као што је

170
био случај са манастиром Ораховицом у Славони-
ји.126
Поједине православне цркве претворене су у пгга-
ле. Тако су усташе у селу Јасеновцу користиле цркву
као пггалу све док је нису разрушили,127 а тако су
усташе поступиле и са црквом у Босанском Петров-
цу.128 У српској цркви у селу Чипулићу код Бугојна,
као и у још неким црквама истога среза, усташе су
везивале коње и тако загадиле српске свете грађеви-
не.129 У православној цркви у Прњавору, у Босни,
држана је »неколико дана« стока, дотерана из села
Штрбаца, а цркву парохије староселскоградујске са-
грађене од храстових брвана још 1795. године,
усташе су продале неком Хрвату код Сиска, који ју је
претворио у шталу.130 И у многим другим местима
православне цркве су претваране у штале. Тако се и
у извештајима неких очевидаца наводи да су у црква-
ма тузланског среза усташе држале своје коње. А по
казивању Милана Љуштине из Доњег Лапца скоро
све православне цркве су обесвећене тако »да су
претворене у усташке штале или је у њима вршена
нужда«. У селу Мојковцу, срез вировитички, »усташе
су у српску цркву утеривале коње и волове«-131 У
цркви у Доњем Вакуфу »усташе су затварали свиње
и коње«,132 а у цркви у селу Газијама такође су »уте-
ривали свиње и коње«,133
У својој бруталности усташе су отишле толико
далеко да су од православних цркава правили клозе-
те. Тако су у селу Врепцу, срез Госпић, »од цркве
створили дрварницу и клозет«.134Стару цркву у Јај цу
»усташе су најпре опљачкали, затим претворили у
јавни нужник«13^, а то је исто урађено и са црквом у
селу Дрњачи, у Босни. У цркви у Мркоњић-Граду
усташе су »нужду обављали«136, а у цркви у Старом
Мај дану, срез Сански Мост »ноћевали су коњи и пси
вијали, а муслиманска деца нужду вршила«137. Осо-
бито је интересантан случај са црквом у Вељину.
Пошто су је потпуно опљачкали, узевши сав новац и
драгоценостим усташе су ножевима изболе слике у
цркви, обављали у њој нужду, и »људским изметом
лепили-мазали слике у цркви«. Затим су довели у
цркву »коње и говеда, па су говеда тамо клали«.138 У
цркви у Сремској Каменици усташе из Осијека
»вршили су нужду и оставили је потпуно загађену

171
људским изметом«.139 То су исто чинили и у селу
Баштри, срез босанско-крупски као и у селу Челинцу,
срез бањалучки. После тога обе су цркве запалили.140
Међутим, у селу Подновљу, срез дервенски, нагони-
ли су саме Србе »да врше нужду у олтару«.141
Бања Лука је имала три православне цркве, две с \
порушене а трећа је претворена у гркокатоличку.142
На Лазареву суботу, 12. априла 1941.., бачена је из
авиона бомба на бањалучку Саборну цркву, која је
погодила посред часне трпезе и порушила олтарске
зидове.143 Стожерник Виктор Гутић наредио је да се
црква одмах срупи. Кад му је одговорено да »то није
у надлежности ни црквеног суда ни епархијског
управног одбора, него црквене општине која нема
материјалних могућности да то учини, он је ци-
нично рекао: »Ако нема пара, онда нека је руше сви
српски попови са владиком на челу«.144 Гутић је »са
нарочитим уживањем са прозора банске палате по-
сматрао рушење српске православне цркве«. Прили-
ком рушења са скеле је пао један радник и остао на
месту мртав. После тога догађаја »више се није мо-
гло наћи радника који би се хтели на томе послу да
раде. Због тога је бањалучка полиција морала сваке
ноћи да приређује рације на кршитеље полицијског
часа, које је наредног дана слала на принудни рад -
на рушење цркве«.145 Поред њих и Срби и Јевреји
затвореници у »Црној кући«, морали су учествовати
на рушењу обеју бањалучких православних црка-
ва.146У слатинској општини, бањалучки срез, српску
православну цркву је запалио »католик Антон Пете-
лин«.147У Бихаћу је, по наредби великог жупана Вик-
тора Кватерника, на Видовдан 1941. године почело
рушење православне цркве, првога дана је скинут
крст, срушено кубе и скинут кров, а сутрадан, пошто
је била од тврдог материјала, цркву су морали да
руше минама.148 Цркву у Притоци, срез Бихаћ,
усташе су запалиле, али како није потпуно изгорела,
минирали су је и срушили.149 У бјеловарском срезу
поред многих других порушене су и цркве у селима
Ласовцу, Великој Писаници и Беденику. Црква у Ве-
ликој Писаници била је највеличанственији храм у
бј е ловарском срезу. Она ј е у време од 1. до 14. ј ануара
1942. порушена, пошто је претходно иконостас поли-
вен гасом и запаљен. Један очевидац каже: »Гледала

172
сам како су тада износили из цркве иконе и књиге и
палили у порти. Црквени торањ је порушен, кров
скинут, а дрвена грађа одвезена«. Наредбу за
рушење издале су усташке власти, а само рушење »су
учинили мештани католици из Велике Писанице«.
Црква у Ласовцу срушена је на сам дан Св. Јована.150
Између 2. и 3. децембра 1941. године запаљена је и
порушена српска црква у Брчком, пошто је најпре
опљачкана. »Иконостас«, одежде, књиге и остала
дрвенариј а запаљени су у цркви, а нешто ј е одвучено
и покрадено. Пре паљевине један усташа муслиман
пуцао је у цркви и хицима из пушке погађао иконе«.
На црквени торањ бачена је бомба, те се он срушио
и запалио. На челу банде која је рушила и пљачкала
цркву налазили су се срески начелник Монтањи, кој и
је за време Југославије био чиновник у Управи града
Београда, и Рашид Ужичанин Чазимов. Цркву је по-
рушио грађевинар Дибман из Брчког за награду од
90.000 динара. Истога дана, 3. децембра, порушена је
на православном гробљу капела, задужбинаЂоке Ха-
џића, трговца из Брчког. У срезу Босански Петровац
од 12 цркава, колико их је било, 8 је потпуно или
делимично порушено. У самом Босанском Петровцу,
у јесен 1941. године усташе су почеле да руше цркву,
али су их у томе омели Италијани, који су по други
пут окупирали овај део НДХ. Порушене су цркве у
селима: Пркосима, Колунићу, Вуковачи, Јањанима,
Крњеуши, Кулен-Вакуфу и манастиру Рмњу.152 У
срезу вировитичком срушене су цркве у Вировитици
и у селима: Борову, Гаћишту и Клиси.153
У срезу Војнићу порушене су и попаљене цркве у
Доњем Будачком, Горњем Будачком, Широкој Реци,
Вељуну, Перјасици, Војнићу, Повоју, Краку, Крсти-
њу, Коларићу и Дуњаку. Нарочито је било свирепо
спаљивање цркве у Коларићу са којом су спаљени и
људи који су у њој затворени а са њима и жене које
су тим затвореницима донеле храну. »Те су људе
свлачили голе и посипали их жеравицом и сви ти
једници изгубили су своје мукотрпне животе у нај-
страшнијим мукама«.154У јесен 1942. године запаље-
на је, и до темеља изгорела, црква у Смиљану, [месту
рођења Николе Тесле], срез Госпић.155 У пазинском
срезу, у еелу Рујници, постојале су две српске цркве,
нова саграђена од тврдог материјала и стара поди-

173
гнута од дрвене грађе. Стару цркву муслимани су
запалили и она је изгорела до темеља, нову су изве-
сно време употребљавали за своју школу и канцела-
рије, па су и њу доцније срушили.156 У срезу Вргин-
мост порушене су цркве у Чемерници, Топуском,
Стипану, Кирину, Бовићу, Славским Пољима,
Пјешчаници, Перни и Блатуши.157 У глинском срезу
у Глини и Мајским Пољанама,158 у срезу Градачац у
селу Мајевцу »усташе су запалиле православну
цркву која је потпуно изгорела, а они су за време
пожара играли коло око запаљене цркве«.159Затим су
порушене цркве у Босанској Градишки160 и Новој
Градишки,161 У Босанској Градишки црква је ра-
зрушена око Видовдана 1941. Прво је минирана, али
пошто није одмах срушена, позван је грађевинар
Фрањо Соку, који је као Чех одбијао да руши цркву,
али је приморан. Рушење је почело од крста на зво-
нари. »Било је већ вече, арушење је морало престати.
Сутрадан се наставља, али крст са звонаре пада и
убија на месту грађевинара Соку. Рушење је настав-
љено«, док цркве није нестало са лица земље.162 У
Иванској, срез Бања Лука, црква је запаљена 1942. и
до темеља је изгорела заједно са намештајем,
одеждама и другим драгоценостима.163 По причању
Љубише Зарића и Љубише Дивјака, шофера из Бања
Луке, у Котор-Вароши сами Срби мештани су примо-
рани да руше своју цркву. У петрињском срезу по-
рушене су цркве у Брђанима, Кињачки, Тремушњаку,
Шушњару, Петрињцима, Старом Селу, Думачи, Гра-
дуси, Великој Градуси, Свиници, Четвртковцу и Пе-
трињи.164 У селу Петрињцима, пошто је претходно
била опљачкана, црква је срушена у лето 1941.
Грађевински материјал од срушене цркве одвукли
су житељи околних хрватских села. »У августу 1941.
сви Хрвати су учествовали у рушењу српских цркава
у нашем срезу. Дрвену грађу од порушених цркава у
овоме срезу морали су сами Срби да превозе у хрват-
ске куће, док су остали материјал и звона одвезли
сами Хрвати у Суњу и Петрињу«.165 У срезу Доњи
Лапацпорушене су цркве уСувајииДоњем Лапцу166,
у слуњском срезу у Вељуну и Примишљу167; у ја-
јачком срезу у Језеру, Шипову, Стројници, Грабовцу
и Г логовцу168; у костајничком срезу у Шашу, Дубици,
Бос. Костајници, Хрватској Костајници, Ж иваји169; у

174
срезу Босанска Крупа у Зборишту, Ровињцима, Бос.
Крупи;170 у кореничком срезу у Бунићу, Плитвичком
Лексовцу, Кореници,171; у срезу Сремска Митровица
у Илоку,172 у иришком срезу у Ривици, а од фрушко-
горских манастира у Срему су порушени; Раковац,
Гргетек, Хопово, Старо Хопово, Бешеново, Шишато-
вац, Кувеждин, Ђипша и Велика ремета. Исто тако
порушене су цркве у Мркоњић-Граду173, у срезу Нов-
ска у Јасеновцу, Уштици, Новској17*; у срезу Босан-
ски Нови у Добрљину, у срезу Двор на Уни у Шеге-
стину175, у окучанском срезу у Бенковцу, Окучанима,
Врбовљанима, Човцу, Гређанима, Доњ. Окучани-
ма;176 у Цагама, петрињски срез, црква је порушена
негде крајем 1941. По наредби усташа ову цркву су
срушили Јевреји. »Ови се Жидови«, каже један све-
док, »нагоне да при раду на рушењу певају погрдне
песме против Срба, као »Како ј е чорби без мркве, тако
је Србину без цркве«, или »Србин слави своју славу
да прошири хрватску државу«. У порти порушене
цркве у Окучанима пекли су се јагањци и прасци уз
веселу песму усташа: »Печем јањце, кољем Србијан-
це«. Циглу и материјал од порушене цркве у Цагама,
као и још неких оближњих порушених цркава, купио
је неки Хрват Ковачевић из Бороваца и сазидао две
велике куће.177 У осјечком срезу порушене су цркве
у Даљу, Тењу и Осијеку178 у срезу Подравској Слати-
ни у Меденцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки,
Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини179,
на Косову Пољу у книнском срезу180. У срезу Славон-
ски Брод у Клокочевцу, Новом Топољу, Трњанима,
Славонском Броду181. У славонско-пожешком срезу у
Трештановцима, Болмача, Чечавцу, Славонској
Пожеги и Смољановцима182; у срезу Новска срушене
су цркве у Богићевцима, Смртићима, Јасеновцу,
Уштици, Градини и Новској. У Новској је црква тек
била саграђена, није била ниосвештана. По наредби
усташа црква је морала бити до темеља разрушена,
а материјал су разнели Хрвати за своју употребу. На
рушењу, »том мучном и богомртском послу«, морали
су да раде сви православни становници Новске, па
чак и они православци који би се тог дана случајно
ту нашли. Рушење јасеновачке цркве обављали су
интернирци из јасеновачког логора. Од њих се зах-
тевало да носе терет више него што су могли, а кад

175
то нису могли да учине, одмах су тучени. Многи
интернирци су тада са црквеног торња падали на
земљу.18-*
Разуме се да овде нису наведне све порушене и
попаљене српске цркве, јер их је заиста много. Тако
је само у горњокарловачкој епархији од 189 цркава
спаљено, порушено или тешко оштећено 175, а оста-
ло их само 14; у пакрачкој од 99 срушено и запаљено
53 а оштећено 22; у далматинској епархији од 109
срушено 18 и оштећено 55 итд. Овде дајемо само
једну табелу статистичких података за архијерејско
намесништво босанско-дубичко, бањалучке епархи-
је, коју је одмах по завршетку рата, почетком 1945.
Патријаршији послао архијеријски заменик из Бање
Луке. Тај срез није био међу онима који су највише
страдали. Међутим, из ових табеларних података ви-
де се губици које је Српска црква имала за време
рата. Има, међутим, архијерејских намесништава
(срезова) где се проценат жртава пење на 80-90%, а
порушених цркава и уништених књига, инвентара и
осталих драгоцености до 100%.
БАЊАЛУЧКА ЕПАРХИЈА
Архијерејско намесништво босанско-дубичко
После V каквом
Парохија Пре рата 1940. рата 1945. је у стању Књигеи
домова душа домова душа црква нвентар
Манастирска 882 5.207 584 2.906 тешко уништено
оштећена
Демироиачка 593 4.064 421 1.354 1 порушена
2 тешко
оштећене
Јеловачка 456 3.234 321 1.302 остала «
Биокоиачка 578 4.153 348 1.633 2 оште- «
ћене
Драксеничка 631 4.689 367 1.101 потпуно «
разрушене
Босанско-дубич. 598 4.096 209 673
Међувађка 525 3.233 282 1.513 знатно «
оштећене
Двершка 622 5.011 315 2.804 две к<
порушене
Свега: 4.885 32.687 2.847 13.286

Међу порушеним црквама и манастирима налази


се велики број грађевина од великог историјског и
уметничког значаја.

176
Међутим, усташама нису сметали само живи Срби
и њихови културни споменици, већ ни кости давно
умрлих или раније поубијаних Срба нису остављали
на миру. Извршили су »јуначки напад« на српска
гробља и костурнице да и тим својим »херојским
подвигом« покажу какви су и шта су све у стању да
учине. У Костајници је одржана седница на којој се
већало о судбини православног гробља. Том прили-
ком Марко Лукинић, пекар из Хрватске Костајнице,
је рекао: »Треба све споменике полупати, па напра-
вити од њих калдрму на сточној пијаци, а све лешеве
који су сахрањени унатраг две године из земље по-
вадити и бацити у реку Уну, па затим гробље потпу-
но преорати, тако да се не зна ни трага те влашке
гамади«.184 Њихово дивљаштво се огледа и овде, у
рушењу надгробних споменика, прекопавању гро-
бова и слично. Посмртне остатке бањалучког митро-
полита Василија Поповића усташе су извадиле из
капеле на Петрићевцу код Бање Луке, капелу
срушили, а митрополитове остатке пренели на
сточно гробље-мрциниште на Влашком Бријегу и
тамо закопали.185 Пред Водивдан 1941. у селу Јабуци,
срез Чајниче, »разрушен је надгробни споменик
Србима (око 40), које су на том месту стрељали шуц-
кори 1914. године.«18^ У селу Борову »гробље је
уништено и поорано, тко да ми више не знамо где
смо наше покојнике сахрањивали«.187 У селу Јагров-
цу »гробље је поравњено и поорано«.188 У Брчком су
»после цркве оскрнавили и српско гробље. И мртви
Срби су им сметали. Дрвене крстове су попалили а
споменике почупали и поизваљивали. Нарочито су
полупали слике покојника урамљене у споменици-
ма«. Многе сноменике су порушили и покупили.189
Болничко гробље на »Каменцу« у Травнику усташе
су уништиле: споменике порушили, а хумке сравни-
ли са земљом.190 У Славонском Броду гробље је
уништено, »камене крстове су разнели, костурнице
порушили, материјал развукли«.191 Из породичне
гробнице Теслић у Сиску »повађене су кости умрлих
и бачене напоље«192. У Мостару је »гробље по-
рушено а надгробни споменици полупани.«193 У То-
пуском је, такође, порушено српско гробље.194 У Бо-
санској Крупи на гробљу су »порушени крстови и
споменици«.195 У Тењу су »гробље усташе сравнили

177
са земљом«.196 У вировитичком срезу »разорена су
српска гробља у селима: Борову, Гаћишту и Клиси«,
као и у Мајковцу и Горњем и Доњем Михољцу.1У>
Много су страдала гробља у љубинском срезу, где су
надгробни споменици оштећени или срушени198. И
све тако по свој НДХ.

1 Инокентије Асимов, професор богословије у Сарајеву, Београд, 16..VI


1941. године: Стеван Петровић, протојереј и чланЦрквеногсуда у Сарајеву,
Београд, 17. V I1942. године; Вељко Шиљак, свештеник, Ново Сарајево, 15.
VIII 1947. године, картотека у Патријаршији о страдалим епископима и
свештеницима (1941 -1945) и »Гласник Српске православне цркве«, књ. 32
Београд, 1951. стр. 49-50.
2 Стеван Петровић, прота, Београд, 17. јуна 1942. год. [П] Јанко Брежанчић,
нрота, у Београду, 26. IX 1941. год. [П].
3 Инокентије Асимов, Београд, 16. V I1941. године [П].
4 Др Бранко Мрвош, адвокат, Београд 23.11943. године. Марко Максимовић,
прота из Сарајева, Београд, 11. маја 1942. [П].
5 Стеван Петровић, прота из Сарајева.
6 Реља Билановић, казанџија из Чипулића, срез Бугојно, у Београду, 13.
априла 1942. год. [К].
7 Милан Љуштина из Доњег Лапца, у Београду, 29. VII 1942. год. [П].
8 Стеван Петроаић, прота из Сарајева.
9 Митрополит Јосиф-Милану Недићу, Београд, 2. VII1942. бр. 1759. зап. 250
III].
10 Одговор Недићев Св. арх. синоду, Београд5. X I1942. бр. 1841. [П].
11 Петар Рађеновић, прота из Бање Луке, Аранђеловац, 31. V III1941. године
Јован Давидовић, прота из Бање Луке, Београд, 21. јуна 1941. године, распис
владике Платона, Бања Лука, 30. априла 1941. бр. 887 [П].
12 Јован Давидовић, прота, Бања Лука, у Новом Кориту, 31. X II1941. год. [К].
13 Јован Давидовић, прота, Петар Рађеновић, прота, ВојинИнђић, свештеник
и Богдан Стамболић изБап>еЛуке, у Новом Кориту 31. X II1941. [К].
14 Војин Инђић, свештеник и Душан Кецмановић, прота.
15 Војислав Митровић, вероучитељ из Бање Луке, Београд, 24. I I 1942. [П].
16 Петар Рађеновић, протојереј, Аранђеловац, 30. VIII. 1941. год. [П].
17 Милирад Балабан, свештеник из Старе Градишке, Брезовица, 8. V 1942.
год.
18 'Борђе Војић, кафеција, Бања Лука, Београд, 3. I I 1942. [П].
19 Јохан Лаукс, Немац, машиновођа из Теслића, Београд 26. V II1941. год.
20 Петар Рађеновић, прота и Војислав Митровић, вероучитељ
21 ВојиславМитровић, вероучитељ, Београд24. I I 1942. год. [П].
22 Војислав Инђић. свештеник и Јован Давидовић прота.
23 'Борђе В. Радић, свештеник бив. парох дуговачки у срезу прњаворском,
Салаш, 9. IX 1941. године [П].

178
24 Петар Рађеновић, прота Јован Давидовић, Душан Мачкић, прота из Бање
Луке, у Врањеву, 22. X 1941. године [П], Акт митрополита Јосифа комесару
Момчилу Јанковићу, Београд, 31. V 1941. год. Да ли је шта Јанковић преду-
зимао по овој ствари није нам познато, јер о томе нема трага у досијеу еп.
Платона у Патријаршији.
25 Епископ Василије Св. арх. синоду, Бања Лука, 20. V 1948. год. [П].
26 Иса Пејиновић, арх. заменик из Плашког, Београд, марта 1942. год. [П].
Годишњи извештај за епархију горњокарловачку, Карловац, 25. X 1945.
год.[П]. Стеван Симић, земљорадник из Цепелиша, општина Храстовина,
срез Петриња. у Београду, 9. IV 1942. год. [К]. Картотека убијених епископа
и свештеника од 1941-1945. године [П].
27 Душан Клипа, свештеник.
28 Др Анте Шумановић, адвокат из Крижеваца; Димитрије Витковић, прото-
јереј и арх. заменик из Загреба, Београд, 14. X 1942. год. [П].
29 Др Анте Шумановић, адвокат, в. бел. 27.
30 Невенка Покрајац, домаћица из Глине, Београд, 26. VIII1943. год. [К].
31 Уверење санаторијума »Живковић«, дато Св. арх. синоду, Београд, 23. X
1942. год. [П].
32 Епископ Иринеј митрополиту Јосифу, Шибеник, 30. јуна 1941. год., Ни-
кодим Новаковић, свештеник из Бос. Петровца, Београд, 25. XI 1941. год.
Стојан Прекић Св. арх. синоду, Београд, 19.1У 1942. год. [П].
33 Јован Обреновић, свештеник из Великог Шушњара, срез Глина у Бања-
нима, 4. августа 1941. год. [П].
34 Душан Клипа, свештеник из Дугог Села, срез Петриња.
35 Јован Обреновић, свештеник из Великог Шушњара, Види бел. 33.
36 Михаило Котл>аревски, свештеник из Живаје, срез Костајница.
37 Душан Клипа, свештеник из Дугог Села, Марко Ђурић, свештеник из
Славских Поља, срез Вргинмост, у Гор. Милановцу, 29. III1942. год. [П].
38 Душан Клипа, свештеник из Дугог Села, Предислав Милојевић, свеште-
ник из Сводне, срез Бос. Нови, у Београду, 17. V II1941. год. [П].
39 Илија Берић, свештеник из Бос. Брода, у Осипаоници, 24. V III1941. год.
40 Илија Врањешевић, свештеник, у Дрвару, 6. V III1947. год. [П).
41 Ђорђе Јаношевић, свештеник из Нове Буковице, срез Подравска Слатина,
и Јабуковцу, 15. X II1941. год. [П]. Павле Мунић из Подравске Слатине.
42 Милан 1’ацић, финансијски жандарм из Врљика, срез Сињ, у Великом
Извору, 22. децембра 1941. године. [П].
43 Јован Јовановић из Грачанице.
44 Милан Љуштина, шеф пореске управе из Доњег Лапца.
45 Теофило Ђурчин, јеромонах из манастира Шишатовца, Београд, 16. сеп-
тембра 1941. год. [К].
46 Михаило Новаковић, земљорадник из Бељунске Глине, срез Слуњ, Бео-
град2. V II1942. год. [К].
47 Миле Комадина, свештеник парохије лесковачке, општина Раковица, срез
Слуњ, августа 1941. године у Београду.
48 Мил. Станишић, учитељ из села Градусе, срез Петриња у Рабровцу 27. IV
1942. Даринка Његован, учитељица из Петриње, Глоговац, 19. V 1942. Тео-
дор Љубичић, пензионер из Сиска, Младеновац 13. V 1942., Јован Рајачић,

179
свештеник из Костајнице, Београд, 11. IV 1941. Јован Пешкир, трговац из
селаДрљача, Клока, 12. V 1942. год. Бранко Јакшић, парох јабуковачки, срез
Петриња, Клока, 27. V 1942. год. [П].
49 Михајло Новаковић, земљорадник из Вељинске Глине, Свет. Ф. Ескић,
протојереј Ковачевац, 12. V 1942. год., МаркоЂурић, свештеник изСлавон-
ских Поља, Марко Новаковић, трговац из Војнића, Београд, 9. VIII1941. год.
Ђуро Кнежевић из Оточца, М. Прибићевић, свештеник у Топуском, Смиља-
нац, 22. V II1941. ГОД. [П].
50 Јован Обрадовић, столар из Доњег Лапца, Београд, 2. VI 1942. Милан
Алексић, учитељ из Госпића, Крагујевац, 15. V 1942. год. и Драгољуб Савић,
свештеник из Крњеуше, Прељина, 15. IV 1942. год. [П].
51 Прота Иса Пејиновић, Београд, марта 1952. год. [П].
52 Марко Новаковић, трговац из Војнића, Београд, 9. VIII 1941. год. [К].
Саслушања 72-јице избеглица из среза Војнића, Београд, 2. VII1942. год. [П].
53 Антон Бељак, ђак гимназије из Српских Моравица, Београд, 2. V III1942.
Јован Вучковић, машиновођа из Српских Моравица, Београд, 3. VIII1942. [П].
54 Иса Пејиновић, протојереј, Бранко Т омовић, чиновник из Огулина, Ниш,
15. V II1941. год. [К].
55 Катић Божа, земљорадник из Слушнице, Београд, 20. IX 1941. картотека
поубијаних свештеника за време окупације. [П].
56 Ми лан Ђ.Љуштина,шеф пореске управе из Д Лапца, Београд, 29. VII1942.
год. [П].
57 Михајло Медаковић, протојереј, Београд, 12. V 1942. год. [П]. Милић
Живковић са још 31-им сведоком, Београд, 2. V II1942. год. [П].
58 Картотека поубијаних свештеника.
59 Смиља Пантелић, домаћица из Грачаца, Београд, 14. V II1942. год. [К].
Картотека поубијаних свештеника.
60 Ђуро Орлић, протојереј из Оточца, Београд, 10. V 1942. год. Жарко
Цветичанин, учитељ из Брлога, Београд, 11. V III1942; год. [К].
61 М. Богдановић, професор из Госпића, Књажевац, 10. I I 1942. год. [П]
62 Иса Пејиновић, Карловац, 24. V II1947. [П]
63 Пајић Бранко, трговац из Цетинграда, Београд, 19 IX 1941. год. и Миле
Мишковић, земљорадник из Радовице, Београд, 30. V I1942. год. (К.).
64 Јован Кукућ, свештеник у Ољаскима, срез Славонска Пожега, Београд, 20.
V II1941. год, Владимир Гајић, браварски помоћник изНашица, Београд 12.
11943. год. Прока Пејановић, колониста из Брезика, који је то све посматрао
заклоњен иза дрвета, Петар Ковачевић, учитељ, 19.1 1942. год., јеромонах
Митрофан Иличић, парох обрадовачки, Велика Кикинда, 15. XII1941. год. [П]
65 Јелена Арсенић домаћица из Браћевца, Београд 26. X 1942. г о д Картотека
поубијаних свештеника
66 Прота Иса Пејиновић, ДимитријеМ. Јока, свештеник изПлавшинаца, срез
Копривница, Шабац, 18. VIII 1941. год. Картотека поубијаних све-ште-
ника.
67 Картотека поубијаних свештеника
68 Драгољуб Савић, свештеник из Крњеуше, Прељина, 15. IV 1942. год. [П]
Душан Зековић, оштрач из Дрвара, Београд, 26 В 1942. год. Картотека поу-
бијаних свештеника
69 Картотека поубијаних свештеника.

180
70 Марија Богуновић, домаћица из Ливна и Љубо Црногорац, бифеџија из
Челебића, Београд, 24. V I1942. год. [КЈ.
71 Стеван Кнежевић, прота из Осијека, Београд , 10. V III1941. год. [ПЈ
72 Картотека поубијаних свештеника.
73 Картотека поубијаних свештеника.
74 Јанко Брежанчић, првта из Сарајева, Смиља Пантелић, домаћица из
Г рачаца, картотека поубијаних свештеника.
75 Картотека поубијаннх свештеника.
76 Исто.
77 Мирко Симоновић, свештеник из Дервенте, Београд, 13. IX 1941. год. и
Симо Петровић, свеш. из Дервенте Шабац, 4. V III1941. и 6. I I 1942. год.
78 Картотека поубијаних свештеника.
79 Картотека поубијаних свештеника.
80 [ПЈ
81 Марко Ђурић, свештеник из Славских Поља.
82СрбиславБлажић, свештеник изКравице, срез Сребреница, Љубовија, 17.
III1942. год. Данило Обрадовић, свештеник из Личког Осика, Бадњевац, 14.
I II 1942. године.
83 Јованка Тешановић, домаћица из Ораховице код Требиња.
84 Жарко Поповић, свештеник, Београд, 24. П1,1943. год. [КЈ.
85 Димитрије Јока, свештеник из Плавшинца, срез Копривница, августа
1941. године. [ПЈ
86 Јанко Брежанчић, протојереј из Сарајева.
87 Јефта Рајић, свештеник из Механчана, срез Костајница, Београд, 8. XII
1941. год. [П]
88 Милан Кевић, свештеник из Врбовљана, срез Нова Градишка.
89 Алекса Поповић, прота из Доброљина, срез Босански Нови.
90 Ђорђе Тадић, земљорадник из Липца, срез Грачаница, Кусадак 1942. год.
[ПЈ
91 Љубомир Дучић, протојереј, Добој, 11. VIII1947. год.
92 Бранислав Несторовић, студент права из Руме, Београд 18. I I 1942. год.
[КЈ.
93 Лазар Вишњички, столар из Срем. Митровице, Београд, 10. X 1942. год.
[КЈ.
94 Кирило Врга, суплент богословије, Београд, 17. IX 1941. год.[ПЈ
95ЈосифФрк, супл. богословије из Сарајева, Београд, 26. IX 1941. год.
[ПЈ
96 Даринка Бауковац из Ђуловца, срез Бјеловар, Београд, 11 V 1942. год.
[КЈ.
97 Милак Грбић, свештеник из Сврачковог села, срез Удбине, Београд, 21.
X I1941. год. [ПЈ
98 Миле Капелан, свештеник из Мајских Пољана, Оточац, 19. V 1942. год.
99 ЈелицаМијатовић, из Рујнице, Београд23 III1943. год. [КЈ.
100 Емил Мариновић, свештеник из Вировитице, Београд, 14. V 1942. год.

181
101 Симо Пегковић, из Жироштаја, срез Вировитица, Бачина, 7. V 1942. воО.
102 Станко Миловановић, општински писар из Клокочевца.
103 Љубинко Грајић из Мркоњић-Града, Младеновац, 15. V 1942. год. [П]
104 Стеван и Јован Мијатовић, из Зборишта, Београд, 13. IX 1941. год.
(Комесаријат, Вукашин Вукашиновић, свештеник из Зборишта, Београд, 18
X 1942. год.
105 Лазар Тадић из Баштре, Трнава, 11. V 1942. год. [П]
106 Драгутин Вуковић, трговац из НевесињаБеоград, 15. III1943. год., Јован.
Братић, суплент гимназије, Београд, 23. III1943. год.
107 Алекса Старчевић, протођакон из Сарајева, Београд, 24. V III1941. год.
108 Нада Поповић, кројачка ученица из Травника, Београд, 11. X I1942. год.
109 Милан Мацура из Карловца, Београд, 5. V II1942. год. [К].
ПОКоста Продановић, Протојереј,Београд, 16* V 1942. год. [П]
111 Никола Богавац, земљорадник изХаџићева, Београд, 1941. год. [П]
112 МилошМоравић, срез Огулин, Мокрин, 16.11942. год. [П]
113 Душан Ковачевић, из Какња, Београд, 17. X 1942. [К].
114 Душан Зељковић, оштрач из Дрвара, Београд, 26. V 1942. год.
115 Милан Драгаш, из Потхума, срез Огулин, Београд, 21. V 1942. год.
[К].
116 Јелена Батана, Радовање, 10 X I1941. [П]
117 Љубинко Грајић, из Мркоњић-Града.
118 Лука Милинковић, изТоминоваца, срез Сл. Пожега, Београд, 4. V I1942.
год.
119 Јанко Димић из Сиска Дубравица, 19. X I1941. год. [П]
120 Светозар Ћулибрк из Босанске Крупе, Београд, 13. X II1942. год.; Мара
Каламбер из Босанске Крупе, Београд, 9. IX 1941. и Стојан Сбвић, свештеник
из Дубице, Дубица, 30. V III1947. године.
121 Милка Ц е м и ш а из Велике Кладуше, Београд. 20. III1943. год.
122 Душан Шумоња из Војнића, Београд, 23. VIII 1941. Душан Јеремић и
Марко Новаковић из Војнића, Милош Божић из КолариПа, Милан Живковић
из Живковића Косе, срез Војнић, Београд, 11. V I1942. год. [К].
123 Стева Јерчов, пекар из Топуског, Београд, 8. II 1942. год. [К]. Ана
Мишчевић, домаћица из Топуског.
124 Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине.
125 Ђорђе Магишић из Крњаче, Београд 22. V I1942. го. [К].
126 Сретенко Драгић из Свемошњака, срез Нашице, Београд, 20. I II 1942.
год.
127 Миливоје Ковачевић из Јасеновца, срез Новска.
128 Рајко Чајкановић из Бос. Петровца, Београд, 21. IX 1943. год. [К].
129 Радоје Пањевић из Јамета, срез Бугојно, Београд, 12. V I1943. год.
130 Душан Каипа, свештеник, Панчево, 15. V 1942. год. [П]
131 Јован Бабић из Мајковца, Београд, 21 X II1941. год. [П]
132 Борислав Сукара, ђак из Доњег Вакуфа, срез Јајце.

182
133Ђура Амић, земљорадник изЂурђеновца, срез Нашице, Дон»и Крчин, 13.
V 1942. год. [П]
134 Данило Обрадовић, свештеник из Личког Осика.
135 Перо Рајак, Гојко Пијетловиђ и Лука из Језера, срез Јајце, Београд, 13.1
1943. год.
136 Никола Буховац, из Мркоњић-Града, Београд, 27. IX 1941. год.
137 Влад Марјановић, свештеник из Старог Мајдана, Мало Црниће, 24. XI
1941. год.
138 Михајло Новаковић, земљорадник из Глине, Београд, 2. V II1942. год.
139 Лазар Вишички, столар из Сремске Каменице.
140 ЛазарТадић, земљорадник изБаштре, Трновац, 11. V 1942. год.
141 Јован Ковачевић, трговац из Д. Поља, срез Градачац, Београд, 22. IX 1942.
год Никола Пејовић, свештеник из Челинца Ђурђево, 7. V 1942. год.
142 Веселин Анђић, прив. ученик из Бање Луке.
143 Петар Ранђеновић, прота из Бање Луке.
144 Војин Инђиђ, свештеник из Рекавице, срез Бања Лука.
145 Мухамед Садиковић, судија из Приједора.
146 Ђорђе Војић, кафеџија из Бање Луке, Београд, 28. I I 1942. год. [К]
147 Светолик Врањешевић, свештеник из Слатине, срез Б. Лука, Чумић, 14.
V 1942. год. [П]
148 Г рујо Половина, месар из Бихаћа.
149 Никола Богуновић, свештеник, Сисак, 16. X II1947. год.
150 Бранко Јакшић, судија среског суда из Бјеловара.
151С. Л. (госпођа) изБрчког, Београд 1941. год. Р ЛазарЧолаковић, порезник
из Брчког, Милан Дојчиновић, свештеник из Брчког, Београд, 4. V 1942. год.
[П]
152 Рајко Чајкановић, трговац из Бос. Петровца, Београд, 21. IV 1942. год.;
Никодим Новаковић, протојереј из Бос. Петровца, Београд, 1942. год.
153 Емил Маринковић, свештеник из Вировитице.
154 Милић Живковић, земљорадник из Живковића Косе, Петар Затезало,
земљорадник из Перјасице, Милош Бијелић, земљорадник из Тушиловића,
Душан Вергаш, земљорадник из Широке Реке, сви из среза Војнић.
155 Иса Пејановић, протојереј, Карловац, 25. V II1948. год.
156 Вукашин Радић, радник из Рујнице, Београд, 10. XII 1942. год., Јелица
Мијатовић, домаћВца из Рујнице, Београд 23. III1943. год.
157 Драган Бакић, земљорадник из Чемернице, Станко Шпанић и Јулка
Шкора из 'Гопуског, Дејан Поповић, свештеник, сви из среза Вргинмост.
158 Јован Мужденић, свештеник из Хаитића, Бојка Радојчевић из Глине.
159 Јован Ковачевић, трговац из Доњег Поља, Београд, 22. IX 1941. год.
[К].
160 Милорад Балабан, свештеник из Бос. Градишке.
161 Радојка Татомировић, ученица гимназије из Нове Градишке.
162 Милорад Балабан, свештеник из Бос. Градишке.
163 Бранимир Давидовић, свештеник, Пискавица, 23. V III1947. год. [П]

183
164 Лазар Чавић, свештеник из Вукошевца, Драгомир Бакић, земљорадник
из Чемернице..
165 Милош Кољанин, ковач из Петрињаца, Београд, 3. VII1943. год.
166 Милан Љуштина, пеф пореске управе из Доњег Лапца
167 Милица Мартиновић, учитељица из Вељуна Бранко Пајић, трговац из
Цетинграда, Београд, 19. X 1942. год. [К]; Ђуро Ацибаба из Доњег При-
мишља, сви из слуњског среза
168 Ђура Дракулић, учитељ из Језера срез Јајце.
169 Јован Рајачић, свештеник изБос. Костајнице, Душан Пантелић, земљ из
Дубице, Београд, 7. VIII 1942. год. [К]; Светозар Лотина свештеник из
Мелинске.
170 Христина Бурсаћ, бабица из Отока Цвета Латиновић из Дренове Глави-
це, Стево и Раде Давидовић из Боришта срез Бос. Крупа Јошаница 4. III
1942. год. [П]
171 Милица Митрашиновић из Коренице.
172 Јован Орешчанин, судски приправник из Срем. Митровице.
173 Никола и Миле Вуховац изМркоњић-ГрадаБеоград, 27. IX 1941 год. [К].
174 Лазар Радовановић, евештеник из Јасеновца, Глиша Радуловић, земљо-
радник из Јасеновца.
175 Миодраг Томашевић, ђак грађевинске школе из Бос. Новог.
176 Марко Божић, млинар из Цага, Стеван Јањатовић, свешт. из Окучана,
Београд, 22. III 1942. год. [П]
177 Илија Михајловић, млинар из Цага, Београд, 25. XII 1943. год. [К];
Михајло Ружић, школ. надзорник из Лађевца, Београд, 25. I I 1944. год.
178 Драгољуб Љубисављевић, земљорадник из Тењског Антуновца, срез
Осијек, Слатина, 1942. год. (Патријаршија); Савка Вујућ, домаћица из Дања,
16.1 1942. год. [К]; Светозар Петровић, свеш. изОсијека
179 Милош Ивашевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић, 31. XII
1941. год. [П]
180 Душан Драгић, земљ. из Г1ивл>ана, срез Сињ Београд, 27. VI1942. год. [К].
181 Станхо Миловановић, општински писар из Клокочевца, Јован Бардак
трговац из села Лешћа, испостава Бос. Брод, Београд, 20. V 1942. год.
182 Љуба Викојевић, домаћица из Врбљана, срез Славонска Пожега, Лука
Вуксановић, абитуријент из Сапне, срез Слав. Пожега, Петар Шимић, зем-
љорадник из Г рања срез Слав. Пожега.183456790
183 Лазар Ј. Радовановић, свештеник из Јасеновца, Поповац, 27 VII 1941.
године.
184 Јован Рајачић, прота, МараМатијашевић из Костајнице, Младеновац, 15.
V 1942. год.
185 Душан Кецмановић, прота изБањеЛуке. Српски Итебеј, 15. XII1941. год.
186 Мргуд Косорић, свештеник из Горажда, Београд, 10. I I 1942. год. [П]
187 Евица Таталовић из Сувог Пол>а, Бачина 7. V 1942. в°<1.
188 Зорка Врањеш из Јагровца, Блаце, 1942. год. [П]
189 Милан Дојчановић, свештеник из Брчког, Београд, 16. V 1942, Лазар
Чолаковић, порезник из Брчког.
190 Милорад Пјавазовић, свештеник из Травника, Травник, 14IX 1947. год.

184
191 Јован Бардак, трговац из Лешћа.
192 Јанко Димић, земљорадник из Острвице, срез Госпић, Дубравица, 19. XI
1941. год. [П]
193 Срби изМостара, Крчмари, 1941. год. [П]
194 Василија Миљевић, домаћица из Топуског.
195 Марко Гаковић, свештеник из Босанске Крупе, Београд, 16. V 1942. год.
196 Драгољуб Љубисављевић, земљорадник из Тењског Антуновца.
197 Емил Мариновић, свештеник из Вировитице.
198 Недељко Мијановић, свештеник изЉубиња, Вал>ево, 1941. год. [П]

185
ГЛАВАIV

ЗВЕРСТВА ХРВАТА УСТАША


НАД СРПСКИМ НАРОДОМ

Као што смо у уводу ове кн>иге већ истакли, звер-


ства Хрвата и муслимана усташа и њихових приста-
лица извршена над српским живљем превазилазе све
што људски ум може да замисли и без примера су у
историји осталих народа. Страхоте изнете у уводу
овде употпуњујемо још стравичнијим примерима.
Основну идеју, истакнуту у политичком програму
франковачке стране, »да у Хрватској нема Срба, а ако
неког им,а то је влашки накот који треба ставити под
мач и нож и истребити из Хрватске«, знатан део
хрватског народа прихватио је преко усташког по-
крета. Ово је требало да се испуни до танчина, без
обзира да ли се противи идеји хуманости и хришћан-
ства и међународним правним принципима. Идеју
истребљења Срба усташки је покрет стално на-
глашавао. Још 1937. годинеПавелићјеиземиграције
преко фратра Ћире Ботића поручио усташком »вод-
ству у домовини« да ће се: »Након остварења НДХ и
мога повратка у земљу очистити земља од српског
живља. Ради тога даћу усташама право три месеца
потпуно слободне и одрешене руке.1
Новембра 1941. у »Хрватском листу« се подвлачи
да »хрватски народ не вежу никакве међународне
нити државно-правне обавезе из прошлости, које
нису у потпуној сагласности са усташким начелима,
па се на њих у својој НДХ нити не обазире«2. И заи-
ста: »Какав је био биланс та три месеца [мај, јуни и
јули] усташке владавине? Најкрвавији у историји
хрватског народа«.3 Али то није потрајало само три

187
месеца, већ пуне четири године - непрекидног клања
и убијања Срба и отимања, пљачкања и уништења
целокупне њихове имовине.
Колико се далеко отишло у прогањању и униште-
њу српског живља и свега онога што носи српско
обележје, види се најбоље по томе што су и муслима-
ни, који су у почетку послужили као оруђе Хрватима
усташама за уништавање Срба, кад су видели куда то
води и какве ће бити последице, почели јавно, путем
резолуција, да протестују и да се ограђују од онога
што је учињено и што се још чинило са Србима 1941.
и 1942. године. Тако Муслимани града Мостара у уво-
ду своје резолуције кажу: »Мјесецима гледамо и
слушамо како горе села и вароши како гину недужни
синови ове земље и како се отима туђе добро«. У
првој тачки исте резолуције констатују да се врше
»небројени злочини, неправде, безакоња и насилна
превјеравања према православним Србима и дру-
гим суграђанима«. Осуђујући све то, »желимо да се
заведе потпуна једнакост и равноправност, ред и
законитост за све без обзира на вјерску и народну
припадност, да се омогући свима грађанима повра-
так на њихова огњишта и да им се исправе учињене
неправде«.4Чак је и муслиманима, од којих су многи
као Хрвати активнО учествовали у мучењу и убијању
Срба и отимању њихове имовине, изгледало
страшно све што се чинило, а камоли онима који су
посматрали са стране. Сва страхота и свирепост јед-
ног дела најбоље се потврђује тиме кад његовом
извршиоцу, злочинцу, оно изгледа ужасио и он сам почне
да га се грози.

Одвођење Срба од кућа и хапшење


Од првог дана постојања НДХ, како смо већ иста-
кли почела је хајка на Србе. Усташе су их одмах
хапсиле и одводиле у затворе, а одатле на погубљење
или у логоре. За многе се ни данас не зна куда су
одведени и шта је са њима било. Негде је у одвођењу
Срба било извесног плана, нарочито у почетку. Од-
вођено је најпре по неколико лица, затим све већи
број, док напослетку нису хапшени сви мушкарци од
14 година навише. Има случајева да су одвођена и

188
деца од 7 и 8 као и старци од 90 година. Кад су похап-
сили мушкарце, власти су прешле на хапшење жена
и девојака, без обзира на године старости. И њих су
прво држали по затворима, па затим преживеле сла-
ли у логоре. Прво су затварани грађани из вароши,
интелигенција, трговци и занатлије и виђенији љу-
ди из села, а затим сви мушкарци који нису успели
на време да побегну. Било је срезова у чијим ва-
рошима и селима није остала ниједна мушка глава,
а има их, опет, у којима је одведена веђина или, што
је врло ретко, само известан број мушкараца. Ми
ћемо овде, као допуну навести само неколико приме-
ра хапшења и одвођења Срба. На сличне начине по-
ступало се и по другим местима.
У Сремској Митровици усташе су у почетку затво-
риле неколико Срба, док није почетком јула 1941.
само једнога дана одведено у логор око 50 грађана.
Слично се догађало и у другим местима Срема, где
је највише Срба похапшено у лето и јесен 1942. Само
на дан 9. септембра 1942. усташе и полицијски агенти
одвели су у затвор 380-400 Срба.5 Половином августа
1942. почело је масовно хапшење Срба у Земуну и
околини. Тих дана ухапшено је око 600 лица, мушка-
раца и жена.6У Руми, фебруара 1942, »налазило се око
1000 Срба из Срема, ухапшених без икаквог разло-
га«.7 По једном поверљивом акту државног равна-
тељства за понову у Загребу наређено је 7. јула 1941.
котарској области у Илоку »да се у смислу датих
упута окружницом овог равнатељства П. Т. К. бр.
26/41. од 2. VII1941. одмах ухита све у потпису наведе-
не особе, заједно са свима члановима уже обитељи
(жена, дјеца и остали укућани чланови су уже обите-
љи), те да се под оружаном сигурношћу, допратите у
сабиралиште а потом у логор у Сисак«.8 Поред вели-
ког броја одведених Срба из Ирига 24. и 25. јануара
1942. тих дана су покупљени људи из околних села и
то из Јаска 58. Бешенова 60, Врдника 60, Крушедола
15.9 Из Нових Карловаца августа 1942. одведено је
200,10а идућег месеца из Крчедина 7011 и из Адашева-
ца 250 лица.12
У Госпићу је почело хапшење Срба веђ 11. априла
1941. Тога дана похапшено је око 75 варошана и око
20 сељака из околине.13 У првој половини августа
1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је

189
више од 1000 лица, људи, жена и деце. и послато у
логоре Јасеновац и Стару Градишку.1'* У слуњском
срезу похватани су сви Срби мушкарци који су се
нашли код кућа. Из Цетинграда одведени су 23. јула
1941. сви мушкарци, а такође и из села Примишља.15
Из Плашког, срез Огулин, похватано је 200 Срба и
отерано у концентрационе логоре.1* У село Во-
јишницу, срез Војнић, 29. јула 1941. године дошле су
усташе из Загреба заједно са шефом загребачке по-
лиције Владимиром Церовским, »и кога су год од
Срба нашли на путу, пред кућим или у кући тога су
хватали и трпали у камионе«. Почетком; августа
усташе су наставиле хапшење Срба у Војнићу и око-
лини«. »Већ рано у зору растурали су се по српским
селима, пуцали и купили Србе.17 Новембра 1941.
усташе су у селу Перјасици покупили 120 мушкараца
и одве ли у правцу Карловаца, и за њихову се судбину
ништа није сазнало.18 Почетком маја 1942. усташе су
из села војнићког среза похапсиле и дотерале у дво-
риште среског начелства у Војнићу око 5.000 људи,
жена и деце.19 У исто време похапшене су све српске
породице у Јасеновцу и Уштици, срез Новска. Све те
породице отпремљене су у логор у Јасеновцу.20
Почетком маја 1941. усташе из Шпановице, па-
крачком срезу, »обилазили су околна српска села,
купили Србе и одводили их у логор, у Копривни-
ци«.2124. и 25. децембра исте године усташке власти
су »ноћу проваљивале у поједине српске куће у Па-
крацу и одводили Србе«. Тада је из Пакраца и Липика
одведено око 70 Срба у логор Јасеновац.22
Да наведемо само неколико примера хапшења
Срба по Босни и Херцеговини. Усташки логорник за
срез Босанска Крупа, учитељ Муратбеговић, наре-
дио је јула 1941. да се у целом срезу похапсе сви
виђенији Срби.23 Априла исте године из Босанског
Брода и околних села ухапшено је око 70 Срба.24 У
Босанском Грахову обављено је масовно хапшење
Срба 17. и 18. јула 1941.25 а крајем септембра исте
године у Костајници и целом срезу.26 Истога месеца
у Фочи су похапшени студенти и старији ђаци гим-
назије, некуд одведени и за њихову судбину се
ништа није сазнало.27 Из тузланског среза одведен
је не само велики број мушкараца већ и жена, дево-
јака и дечака од 14 година.28Јуна и јула 1941. усташке

190
власти су по селима јајачког среза хапсиле све
мушкарце одреда, доводили их у Јајце а одатле слали
у логоре.29 У Новој Градишки је већ сутрадан по
прогласу НДХ, 11. априла 1941. ухапшено око 50
угледних Срба.30Децембра исте године ухапшено је
84 Србина из Брчког, а фебруара идуће године по-
хапшене су жене, »иако покатоличене«, чији су
мужеви побегли у Србију, или су се налазили у за-
робљеништву.31 У Бихаћу су јуна 1941. похапшени
сви Срби, чак и болесници32Маја и јуна 1941. у Стоцу
и у многим другим местима Херцеговине масовно су
одвођени Срби.33 По наређењу великог жупана, из
Бихаћа су 24. јуна 1941. прогнани свиСрби без обзира
на пол и старост, наравно, уколико су преживели
масакр.34 На Петровдан 1941. усташе су у Модричи
похапсиле око 20 фамилија, а на њихове домове ста-
вили плакате са натписом: »Ово је својина НДХ«.35
Али, усташима није било довољно што су Србе
одводили од кућа, већ су их хапсили на сваком месту,
где би их затекли. Станка Боснића, сељака из Вој-
нића, који је терао дрва на железничку станицу, »у-
сташе су срели, скинули са кола, чекићем ударили у
главу и потом бацили у камион и овезли са осталим
ухапшеним Србима«.30 Многе Србе који су 12. маја
1941. дошли из околних села у Глину да посвршавају
послове, усташе су похватале и побиле.37 Срби из
села Сјеничка, који су јула 1941. дошли у Вргинмост
да траже дозволу за вршидбу жита, похватани су и
убијени. Тада је у једном дану страдало 20 Срба из
Сјеничка.38
Многи Срби су страдали приликом одласка на
вашаре у поједине вароши. 27. јула 1941. године, на
вашару у Босанској Крупи, похватани су сви Срби
који су се ту затекли.39Милутин Ловрић, земљорад-
ник из Цвијановића Брда, у лето 1941. године, са
женом је отишао на вашар у Слуњ да прода пар
волова. Пошто је волове продао и пошао кући,
усташе су га још у вароши ухватиле, отеле му 10.000
динара од продатих волова, одвели га и убили, а
жену пустили кући.40 За време недељног вашара [па-
зарни дан] у Огулину, 28. маја 1941. ухапшено је око
40 највиђенијих грађана и сељака из Огулина и око-
лине.41 После тога, крајем јуна, огулинска општина
је преко добошара објавила да Срби убудуће могу

191
слободно посећивати вашаре. Међутим, кад су неки
сељаци из Горњих Дубрава дошли у Огулин на
вашар, усташе су их ухватиле и убиле/2
Многе Србе су усташе и месне власти хапсиле у
возовима, иако су имали уредне путне исправе.
Почетком августа 1941. године на станици у Оштари-
јама изведени су из воза Чеда Поповић и његов брат
Јоса, Петар Маној ловић и Раде и Младен Муњас, сви
из Отока, мада су имали »пропусницу од немачких
војних власти« да путују у Србију. Прва двојица
одведена су у Огулин и касније убијена.43 Полициј-
ске власти из Сарајева извеле су из воза Илију Ко-
сића са многим Србима који су са њим били.44 У
Суњи су усташе дочекивале возове, нарочито из Ба-
ње Луке, хапсиле све Србе железничаре, одводили их
»на лшциниште на Саву, тамо убијали и у Саву баца-
ли« 45Исто тако усташе и хрватске власти хапсиле су
по возовима Србе-заробљенике пуштене из Немачке,
који су се враћали својим кућама. 15. новембра 1941.
приликом доласка у Загреб једног воза са транспор-
том од око 500 Срба, заробљеника из Немачке, сви су
на станици Загреб-Сава скинути и предати агентима
загребачке полиције.46
Разуме се да су многобројни Срби по свим мести-
ма НДХ узимани за таоце, нарочито тамо где су при-
лике биле тешке и стање несигурно. На тај начин
могли су их лакше и побити. Пред опасношћу чет-
ничког напада на Босански Нови, 29. јуна 1941. годи-
не, одведено је из самог места и околине око 150 Срба
за таоце.47 Крајем јула 1942. »издато је наређење од
стране усташке надворне службе у Загребу да се по-
хапсе сви Срби интелектуалци и полуинтелектуалци
као таоци«, који би били стрељани у случају да пар-
тизани у бјеловарској околини убију неког усташу.48
Нарочито су Срби масовно узимани за таоце у Босни
и Херцеговини пред Видовдан 1941. године, када су
усташе очекивале општи устанак Срба у тим покра-
јинама. У срезу Прњавору, у страху да ће устанак
избити, власти су 26. и 27. јуна 1941. похапсиле скоро
све свештенике, трговце и угледније сељаке и доте-
рали их у Прњавор као таоце и заторили заједно са
Србима мештанима, који су већ били похапшени.49У
Пазарићу код Сарајева хапшење и одвођење Срба од
кућа почело је пред Видовдан 1941.50 И у Зеници и

192
околини усташе су пред Видовдан одвеле приличан
број Срба као таоце, међу њима и проту Уроша Јова-
новића.51 У Теслићу је на Видовдан похапшено око
120 виђенијих Срба,52 а у Сарајеву око 600 талаца.53
Исто тако, пред сам Видовдан, у Граданцу је затворе-
но преко 200 талаца.54 Власти су измишљале разне
начине како ће што лакше похватати Србе. У Глини
су једнога дана позвани сви имаоци банкнота од
1.000 динара да дођу и поНесу новац са собом ради
штемплирања. Кад се сакупило доста Срба, усташе
су их опколиле са свих страна, похватале и затвориле
а касније све поклале.55 У срезу Гацком, у селима
Корита и Загорица, усташе Хрвати и муслимани поз-
вали су све Србе у Соколски дом, где ће им »поделити
потпоре за набавку животних намирница«. Сељаци
су се преварили и више од 150 их је дошло, али су их
усташе похватале, везале и поубијале.56 У срезу
Вргинмост власти су наредиле свим сељацима да са
породицама дођу у среско место ради покрштавања.
У општини Чемерници председник општине Јосип
Живчић наредио је »да сви Срби мушкарци од 16 до
60 година морају 3. августа 1941. неизоставно доћи у
Вргинмост, где ће их дочекати римокатолички жуп-
ници и превести их у римокатоличку веру. Тада нико
више неће смети да дирне покрштене Србе и они ће
бити равноправни са Хрватима«. У наредби је још
стајало да сви који тога дана не дођу да се покрсте,
биће код својихкућа убијени. Стога је, сасвим разум-
љиво, што се тога дана окупило у Вргинмосту око
1.200 лица. Усташе су раздвојиле мушкарце од жена,
па жене пустили кућама са децом а људе поубиј али.57
Оваквих и сличних примера било је безброј.

Начин мучења и злостављања


Усташке власти су изналазиле разне начине како
би Србе што више мичиле и злостављале. Кад човек
сагледа каквим су све мучењима били подвргнути
Срби од људи са »тисућгодишњом културом«, пому-
ти му се разум. Тим методама могли би завидети и
инквизитори средњег века. Ми ћемо овде дати низ
примера кавим су мукама били подвргнути људи ко-
ји су случајно остали у животу. Најпростији вид

193
мучења Срба била је принуда да обављају послове
који не одговарају њиховом позиву у грађанетву и
физичким способностима. Свештенике, професоре,
судије, учитеље и друге интелектуалце, више и ниже
чиновнике, усташе су натерале да чисте улице и кло-
зете, и то често Голим рукама, старце и малолетну
децу да раде тешке физичке послове, да носе џакове,
скидај у или товаре угаљ, носе разне терете итд. Мно-
гима су говорили да ће већ наредног дана бити стре-
љани или их чак изводили на стрељање које нису
извршили, желећи на тај начин да их што више
мрцваре. Тако су у затвору Даницу код Копривнице
једне ноћи извели око 40 Срба постројили их пре
зградом, напунили предњим стражарима пушке,
уперили у њих, па онда испалили увис. Више пута су
свештеници читали посмртне молитве и обављали
све обреде као за сахране како би лица одређна за
стрељање добила утисак да ће бити стрељани, па их
по више дана остављали у тој неизвесноти. По себи
се разуме да су многи од страха падали у несвест или
полудели.58. Данила Вејановића, машиновођу,
усташе су ухапсиле у Броду, 11. априла 1941. године
и око пола ноћи извели га из ћелије и везаног и
окованог одкели На обалу Саве, где су се налазили
неки ископани ровови. Један одусташа му је показао
те роВове и рекао: »Видиш ли ровове... Сада ћеш по
Сави да пливаш«, опсовавши му уз то краља П етра..
»Неће више у Хрватској бити на животу српска
кучад«. Један од присутних издао је заповест да га
убију рекавши: »Немој га метком убијати, српска
кучад нису заслужила да се на њих троши хрватска
муниција, него га удри кундачки«. Затим су га
душмански почели ударати кундацима док се није
онесвестио. Када је дошао себи онако крвавог су га
вратили у затвор. Крв му је текла на уста, нос и уши
од силних удараца/9
Усташе су шамарале Србе и тукле их ногама али
и кундацима, воловским жилама, ланцима, гвозде-
ним полугама, боксерима, бичевима, циглама, каме-
њем, вилама, ђускијама, моткама. Многе су посипали
врелом водом. Наређивали су појединцима да легну
па су их онда газили и тукли кундацима. Тукли су их
по три и четири пут на дан и ноћу. Ударали им по 50

194
до 100 батина, најчешће по голом телу. Милошу
Ивошевићу, земљораднику из Греде, срез Подравска
Слатина, ударили су једне вечери и сутрадан по 75
батина по голом телу, док су други који су били са
њим добили одједном по 100 батина.60Страшни су се
случајеви догодили у срезу костајничком. Тамо су
мајке, жене, сестре и кћери из затвора посматрали
мучење својих синова, мужева, браће и очева, којима
су поред осталих злостављања, »живима очи вадили
и доносили их у стакленој посуди затвореним жена-
ма да виде очи својих мужева, браће, очева и синова«,
због чега су многе од њих у несвест падале. Светоза-
ра Станисављевића из Босанске Костајнице, који је
после мучења остао у животу, »довеле су усташе у
затвор мајци, где је у најтежим мукама морао звати
своју мајку да га види како му је једно око виси низ
лице, како ј е сав црн, огрезао у крви у ранима. »Поред
осталог, усташе су у Костајници »везивали своје
жртве за руке, тако као у какво коло, па око њих наме-
стили и хрпе сламе и запалили да се тако живи пеку.
Чешагијама су људима кожу дерали, одсецали им
прсте, руке и ноге«.61 Бранко Васић, бравар из Сара-