Beruflich Dokumente
Kultur Dokumente
Само онај ко воли Бога може волети творевину коју је Бог створио. Да би волео творевину
или било шта кад смо већ код тога, човек је мора волети онакву каква она заиста јесте, а пошто је
творевину створио Бог, човек је може волети будући да је она од Бога, а самим тим не може да не
воли и Бога. Аутономни разум, међутим, пошто је одвојен од Бога, такође мора бити одвојен и од
конкретне стварности, која није ништа друго до створена стварност дата од Бога, и тако на ствари
може да гледа једино као на идеалне, савршене. Савршенство је оно у чему човек налази спокој,
али човек се може успокојити само у Богу, јер је једино Бог савршен, а несавршенство света и
људи само нас воде ка ономе што је истински савршено.
Модерни човек, међутим, жели да се успокоји у овом свету тако да мора да га учини
савршеним, пошто он то очигледно није, мора га учинити таквим. Отуда идеалистички, утопијски
карактер свих рационалних схема у свету. Модерни човек би без утопије очајавао и сасвим
сигурно, када је ње лишен, он заиста очајава. У нормалним временима он би се окренуо Богу, али
већина људи данас не верује да Он постоји, тако да је очај узалудан и самоуништавајући.
Пред човеком увек стоји исти избор: савршенство у овом свету или савршенство у другом
свету. Човек није створен да би могао да живи без наде у неку врсту савршенства. За модерног
човека, значи, избор је рационалистичка утопија или Бог. Обманитељски дух времена који наводи
човека да остварења својих унутрашњих чежњи тражи у овом свету је, по Јуџиновом мишљењу,
дух антихриста. Јуџин је филозофски размишљао о антихристу, не само као о нечему што је
супротно Христу, већ Га и замењује и имитира, пошто је сатана имитатор Бога. Антихрист, писао је
Јуџин, јесте лажни Христос, који обећава да ће дати као спољашње и очигледно оно што је
Христос донео као унутрашње и скривено. Христос обећава савршено Царство Небеско, а
антихрист, чији је господар сатана, избачен из Раја и протеран на земљу, обећава савршено
царство у овом свету. Модерни човек, пошто је свој поглед спустио од Небеске стварности на оно
што је најочигледније, подчињава се овом другом лажном обећању. Он мисли да је лакше достићи
идеално друштво на земљи него магловити Рај, док је такво друштво немогуће због неизбежне
стварности првородног греха.
Извор: Отац Серафим Роуз - Житије и дело, 1. део, Манастир Хиландар, 2003.
Прекуцвање наше.