You are on page 1of 174

Evroregionalni centar za razvoj društva u multietničkim sredinama

„In medias res”

CINCARI (AROMUNI)
U
JUŽNOM BANATU

Pančevo
2009.
CINCARI (AROMUNI) U JUŽNOM BANATU

Autorka projekta:
SVETLANA NIKOLIN
Saradnici na projektu:
Dr Mirča Maran
Valentin Mik

Izdavač: Evroregionalni centar za razvoj društva u multietničkim sredinama „In medias res”, Pančevo
www. inmediasres.rs.sr

Za izdavača: Valentin Mik, mikvalentin@yahoo.com


Glavna urednica: Svetlana Nikolin, nikolinsad@yahoo.com
Recenzija: Dr Dragoljub Živković
Redaktura, lektura, korektura: Svetlana Nikolin
Dizajn i tehnička priprema: Dunja Šašić
Fotografije: iz privatnih kolekcija
Štampa: SZR „Štampa”, Cara Lazara 80, Kovin
Tiraž: 500 primeraka

Štampanje ove knjige podržao je Fond za razvoj neprofitnog sektora Vojvodine

Besplatan primerak

Copyright © „In medias res”


Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne može biti štampan, umnožavan ili prenošen u bilo kom obliku,
elektronskim putem, fotokopiranjem ili na drugi način bez pismene saglasnosti izdavača.
SADRŽAJ

Ume­sto uvo­da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Iz dav­ne pro­šlo­sti ka evrop­skoj bu­duć­no­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Romana comuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

CINCARSKE PORODICE U JUŽNOM BANATU NASELJENE
DO DRUGOG SVETSKOG RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Porodica Veriga i porodica Ćurčin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Po­ro­di­ca Ha­di­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Po­ro­di­ca Kiš - Mano Zisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Sećanja akademika Đorđa Mano Zisija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Zakova kuća u Pančevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Po­ro­di­ce Man­dri­no i Oka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Porodica Mihajlović - Lepo je znati ko si . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Porodica Lambrin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Po­ro­di­ca Ze­ga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Porodica Anđelović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Porodica Prita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Porodica Cincar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Porodica Špirta - Spirta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Stare cincarske porodice u južnom Banatu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Cincari na sadašnjoj teritoriji opštine Plandište . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Porodica Arnovljević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Iz arhivske građe Pančeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Cincari u južnom Banatu došli u 18. i 19. veku . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
„Braća Manaki ili pokretne slike Balkana” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

CINCARSKE PORODICE U JUŽNOM BANATU NASELJENE


NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Cincari - naši sugrađani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

Zna­me­ni­te lič­no­sti cin­car­skog po­re­kla i nji­ho­va ve­za sa ju­žnim Ba­na­tom . . . 149
Sta­ri cin­car­ski za­na­ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Cincarska kuhinja - Le­po­ta jed­no­stav­no­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Sla­ve i imen­da­ni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Cincarska nošnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

3
Ume­sto uvo­da

K nji­ga ko­ja je pred va­ma pred­sta­vlja re­zul­tat de­la pro­jek­ta „I mi ži­vi­mo u


Voj­vo­di­ni” či­ju je re­al­i­za­ci­ju po­dr­žao Fond za raz­voj ne­pro­fit­nog sek­to­ra
Voj­vo­di­ne. Osnov­ni cilj pro­jek­ta bio je da do­pri­ne­se ski­da­nju ve­la za­bo­ra­va ko­ji
već de­ce­ni­ja­ma pre­kri­va ma­lu cin­car­sku (aro­mun­sku) et­nič­ku za­jed­ni­cu či­ji pri­pad­
ni­ci i mno­gi po­tom­ci i da­nas ži­ve sa na­ma kao i da po­mog­ne nje­noj pro­mo­ci­ji i afir­
ma­ci­ji, da ih ohra­bri u is­tra­ja­va­nju da sa­ču­va­ju svoj iden­ti­tet, svo­ju tra­di­ci­ju, svo­je
ko­re­ne i po­dr­ži ih u oču­va­nju cin­car­skog (aro­mun­skog) je­zi­ka (di­ja­lek­ta) ko­ji je u
Sr­bi­ji sko­ro u pot­pu­no­sti iš­če­zao. Sa umi­ra­njem je­zi­ka (di­ja­lek­ta) ne­sta­će sa­svim
i ko­lek­tiv­no pam­će­nje, sva usme­na pre­da­nja i zna­čaj­ni po­da­ci ve­za­ni za ovu ma­lu
et­nič­ku gru­pu.
Pro­je­kat uob­li­čen u knji­zi „Cin­ca­ri (Aro­mu­ni) u ju­žnom Ba­na­tu” ni­je re­zul­tat
na­uč­nog is­tra­ži­va­nja ko­je bi sva­ka­ko iz­i­ski­va­lo dru­gu me­to­do­lo­gi­ju i da­le­ko du­ži
vre­men­ski pe­riod ra­da ali će mno­štvo po­da­ta­ka u nje­mu si­gur­no ko­ri­sti­ti ne­kim no­
vi­jim ge­ne­ra­ci­ja­ma isto­ri­ča­ra, et­no­lo­ga, et­no­gra­fa, po­li­ti­ko­lo­ga, no­vi­na­ra..., u nji­ho­
vom pre­i­spi­ti­va­nju po­je­di­nih dru­štve­nih, isto­rij­skih, kul­tu­ro­lo­ških i dru­gih pi­ta­nja
ko­ja se, po svo­joj pri­ro­di, uvek iz­no­va na­me­ću u od­re­đe­nim pe­ri­o­di­ma i na­no­vo
tra­že no­va tu­ma­če­nja i no­ve od­go­vo­re.
U voj­vo­đan­skoj sre­di­ni, a po­seb­no u Ba­na­tu, ve­ko­vi­ma za­jed­no ži­ve mno­ge
et­nič­ke za­jed­ni­ce od ko­jih je ve­li­ki broj sa­svim ma­lih, mno­gi­ma ne­vi­dlji­vih, et­
nič­kih gru­pa. Nji­ho­vi iden­ti­te­ti, raz­voj kul­tu­re i oču­va­nje tra­di­ci­je u za­jed­nič­kom
ži­vo­tu sa­mo je je­dan od seg­me­na­ta ve­kov­nog skla­pa­nja mul­ti­et­nič­kog mo­za­i­ka Voj­
vo­di­ne. Slo­bod­no is­po­lja­va­nje i raz­vi­tak svih et­nič­kih oso­be­no­sti kroz pro­ži­ma­nje
broj­nih kul­tur­nih spe­ci­fič­no­sti kao i ostva­ri­va­nje naj­vi­ših stan­dar­da in­ter­kul­tur­nog
di­ja­lo­ga, je­dan je od naj­va­žni­jih iza­zo­va ko­je im­pe­ra­tiv­no pred nas po­sta­vlja bu­
duć­nost.
Knji­ga „Cin­ca­ri (Aro­mu­ni) u ju­žnom Ba­na­tu” skro­man je do­pri­nos ovom za­
jed­nič­kom ci­lju.
Že­le­la bih da se po­seb­no za­hva­lim sa­rad­ni­ci­ma na pro­jek­tu dr MIR­ČI MA­RA­
NU, isto­ri­ča­ru, i VA­LEN­TI­NU MI­KU, knji­žev­ni­ku i no­vi­na­ru, na po­mo­ći, su­ge­sti­
ja­ma i do­pri­no­su re­a­li­za­ci­ji ce­lo­kup­nog pro­jek­ta ko­ji se sa­sto­ji još i iz iz­lo­žbe sta­rih
fo­to­gra­fi­ja cin­car­skih po­ro­di­ca i DVDa o to­me ka­ko se pro­je­kat stva­rao.
Ro­di­ka Gru­je­sku, po­li­ti­ko­lo­ški­nja i no­vi­nar­ka, Ma­ri­na An­kaj­can, pro­fe­sor­ka ru­
mun­skog je­zi­ka, Ge­or­gi­je Mi­lo­še­vić, is­tra­ži­vač ar­hiv­ske gra­đe i Si­meon La­zar­jan,
pre­vo­di­lac i no­vi­nar, svo­jim pri­lo­zi­ma obo­ga­ti­li su ovu knji­gu i uči­ni­li je kva­li­tet­
ni­jom i ra­zno­vr­sni­jom dok je Mi­li­vo­je Uro­še­vić, zna­čaj­nom do­na­cijom u struč­noj
li­te­ra­tu­ri i reč­ni­ci­ma, po­mo­gao da rad na knji­zi po­sta­ne da­le­ko lak­ši.

5
Du­nja Ša­šić, gra­fič­ka di­zaj­ner­ka, kre­a­tiv­no­šću i su­ge­sti­ja­ma, do­pri­ne­la je da
zah­tev­ni teh­nič­ki deo pro­jek­ta po­sta­ne za­ni­mljiv i iza­zo­van.
Po­seb­no se za­hva­lju­jem svim pri­pad­ni­ci­ma cin­car­ske (aro­mun­ske) et­nič­ke za­
jed­ni­ce i broj­nim po­tom­ci­ma Cin­ca­ra u ju­žnom Ba­na­tu, na nji­ho­vom str­plje­nju i
ne­se­bič­noj po­dr­šci bez ko­je ovaj pro­je­kat i ne bi mo­gao bi­ti ostva­ren.

Sve­tla­na Ni­ko­lin, po­li­ti­ko­lo­ški­nja i autor­ka pro­jek­ta

6
Isto­rij­ska ver­ti­ka­la
Iz dav­ne pro­šlo­sti ka evrop­skoj bu­duć­no­sti

U svim ze­mlja­ma ju­go­is­ toč­ne Evro­pe, po­seb­no na Bal­ka­nu, ži­ve pri­pad­


ni­ci cin­car­ske (aro­mun­ske) et­nič­ke za­jed­ni­ce za ko­je se mo­že re­ći da
su svo­jom ve­kov­nom ras­pr­še­no­šću me­đu mno­gim na­ro­di­ma na ovom pro­sto­ru,
pri­hva­ta­njem i br­zim pri­la­go­đa­va­njem no­vim uslo­vi­ma ži­vo­ta, an­ti­ci­pi­ra­li Evro­pu
i Bal­kan bez gra­ni­ca što im je i bio vi­še­ve­kov­ni ideal.
Na pi­ta­nje ko su u stva­ri Cin­ca­ri (Aro­mu­ni) na­u­ka do da­nas ni­je da­la od­go­vor.
Ret­ko se o ne­kom na­ro­du ili et­nič­koj gru­pi na Bal­ka­nu to­li­ko ras­pra­vlja­lo, po­sta­
vlja­lo ta­ko mno­go hi­po­te­za i ta­ko mno­go spo­ri­lo u na­uč­nim kru­go­vi­ma. Upr­kos
svim kon­tra­ver­za­ma ko­je ih ve­ko­vi­ma oba­vi­ja­ju, nji­ho­vo po­sto­ja­nje me­đu dru­gim
na­ro­di­ma je evi­dent­no kao i isto­rij­ska ver­ti­ka­la cin­car­skog bi­ti­sa­nja ko­ja se pro­vla­
či sve do da­nas.
Cin­ca­re u Sr­bi­ji, u na­uč­noj li­te­ra­tu­ri, pr­vi put je po­me­nuo mi­tro­po­lit Ste­fan
Stra­ti­mi­ro­vić (1757–1836.) u jed­noj ras­pra­vi o Vla­si­ma, od­no­sno Vo­loc­hi­ma, ko­
ji se spo­mi­nju u Ne­sto­ro­voj hro­ni­ci. Ka­ko is­ti­če Ni­ko­la Ra­doj­čić –„Pi­ta­nje o
po­re­klu pra­vih Vla­ha bi­lo je već on­da od naj­za­mr­še­ni­jih na­uč­nih pi­ta­nja, ko­je je
iza­zi­va­lo mno­ge po­le­mi­ke”. O Vla­si­ma (ime ko­je se če­sto ko­ri­sti ume­sto Cin­ca­ri
ili Aro­mu­ni, ka­ko ih uosta­lom pre­po­zna­je na­u­ka, a sre­ću se još i na­zi­vi Ku­co­
vla­si, Ma­vro­vla­si, Ka­ra­gu­ni...za­vi­sno od ze­mlje do ze­mlje što go­vo­ri o nji­ho­voj
po­li­no­mič­no­sti), pi­sa­li su još i isto­ri­ča­ri Si­ma Ćir­ko­vić ko­ji je Vla­he sma­trao
sa­mo po­seb­nom so­ci­jal­nom gru­pom, za­tim Lju­bo­mir Sto­ja­no­vić is­ti­ču­ći da ne
po­sto­je raz­li­ke iz­me­đu Vla­ha i Sr­ba i da je Vlah od­u­vek ozna­ča­va­lo sa­mo sta­lež,
dok na­su­prot nji­ma, Jo­van Cvi­jić mi­sli da su Aro­mu­ni, Cin­ca­ri, po je­zi­ku deo
ru­mun­skog na­ro­da ko­ji ži­vi sa le­ve stra­ne Du­na­va i ko­je na­zi­va Da­ko­ru­mu­ni­ma,
dok Cin­ca­re ili Aro­mu­ne po­sma­tra kao deo sta­rog po­lu­la­ti­ni­zi­ra­nog sta­nov­ni­štva
ko­je ­je za vre­me sred­njeg ve­ka pri­mi­lo vi­zan­tij­sku ci­vi­li­za­ci­ju. Ži­ve­ći sa Slo­ve­
ni­ma, oni su se asi­mi­li­ra­li osta­vlja­ju­ći ipak tra­go­ve svo­je autoh­to­no­sti naj­vi­še u
pla­nin­skim ma­si­vi­ma di­nar­skog lan­ca - dal­ma­tin­ska Za­go­ra, nik­šić­ka Her­ce­go­vi­
na, Br­da i Sta­ra Cr­na Go­ra, Sta­ri Vlah od Go­li­je do Ro­ma­ni­je, mi­jač­ka i br­sjač­ka
oblast, ceo Pind­ski la­nac od Be­li­ce do Lje­skov­ca u Epi­ru, a na is­to­ku Ro­do­pi sa
Pi­ri­nom kao i Sred­nja Go­ra sa de­lo­vi­ma Bal­ka­na. Po Cvi­ji­ću to su de­lo­vi bal­kan­
skog po­lu­o­str­va ko­ji su bi­li na­se­lje­ni autoh­to­nim ro­ma­ni­zo­va­nim pred­slo­ven­skim
sta­nov­ni­štvom.
O Aro­mu­ni­ma pi­sa­li su i dru­gi isto­ri­ča­ri i et­no­gra­fi - tu je i Va­sa Ču­bri­lo­vić,
pre nje­ga i Vuk Ka­ra­džić, Mi­lan Va­sić, Ivan Bo­žić, Du­šan An­to­ni­je­vić... ali sva­
ka­ko da raz­ma­tra­nje ovog pi­ta­nja, ka­ko is­ti­ču no­ve ge­ne­ra­ci­je na­uč­nih po­sle­ni­ka,

7
zah­te­va pot­pu­no no­va na­uč­na is­tra­ži­va­nja i no­ve po­stav­ke li­še­ne raz­li­či­tih op­te­re­
će­nja iz pro­šlo­sti i po­li­tič­kih ko­no­ta­ci­ja.
Do­daj­mo sa­mo da se na­ziv „Vlah” pr­vi put spo­mi­nje u po­ve­lji Ste­fa­na Ne­ma­
nje (1189–1199), u Hi­lan­dar­skoj da­rov­ni­ci, gde se go­vo­ri o 170 fa­mi­li­ja Vla­ha.
O et­no­ge­ne­zi Cin­ca­ra du­go se lo­me ko­plja uglav­nom oko dve hi­po­te­ze – jed­na
go­vo­ri o to­me da su autoh­to­ni u obla­sti­ma gde ži­ve, dok su­prot­na sma­tra da su na te
te­ri­to­ri­je do­šli iz dru­gih kra­je­va. Sa­mi Aro­mu­ni sma­tra­ju da je nji­ho­va et­no­ge­ne­za
te­sno po­ve­za­na sa et­no­ge­ne­zom Ru­mu­na i da su oni me­ša­vi­na Ri­mlja­na i pa­le­o­bal­
kan­skih na­ro­da, pre sve­ga Da­ča­na, Tra­ča­na i Ge­ta, se­ver­no i ju­žno od Du­na­va. Slo­
ve­ni su na­di­ru­ći na Bal­kan po­ti­snu­li ka ju­gu po­me­nu­te Pra­ru­mu­ne i to na pod­ruč­ja
gde su se za­dr­ža­li ve­ko­vi­ma do da­na da­na­šnjeg (Ka­pi­dan, Ma­ri­o­ce­a­nu...)
O Cin­ca­ri­ma, Aro­mu­ni­ma, Vla­si­ma... mno­go je ras­pra­vlja­no i pi­sa­no i u su­sed­
nim ze­mlja­ma ali su se ti­me ba­vi­li i na­uč­ni­ci u Evro­pi i dru­gim dr­ža­va­ma sve­ta, po­
seb­no SA­D-u. Li­te­ra­tu­ra o nji­ma bro­ji ne­ko­li­ko hi­lja­da na­slo­va što sa­mo go­vo­ri da
je ova te­ma­ti­ka još i dan da­nas in­te­re­sant­na, po­go­to­vo na Bal­ka­nu, gde se u sko­ro
svim dr­ža­va­ma, sve do pre dve de­ce­ni­je, ja­ko ma­lo go­vo­ri­lo i zna­lo u ši­roj jav­no­sti
o ovoj skri­ve­noj et­nič­koj za­jed­ni­ci ali ne sa­mo o njoj. Otva­ra­nje pre­ma Evrop­skoj
uni­ji, pad ber­lin­skog zi­da i de­mo­kra­ti­za­ci­ja ko­ja je pro­me­ni­la, iako ne ta­ko br­zo,
mno­ga sta­ja­li­šta i otvo­ri­la mno­ga pi­ta­nja, iz­ne­dri­la je i kod nas in­te­re­so­va­nje o to­
me ko su to za­bo­ra­vlje­ni Cin­ca­ri i da li ih još uop­šte ima u na­šoj sre­di­ni.
Po pr­vi put su se ne­ki od na­ših su­gra­đa­na upi­ta­li gle­da­ju­ći ge­o­graf­sku kar­tu, šta
zna­če ime­na mno­gih pla­ni­na, na­se­lja i obla­sti, po­čev od Vi­zi­to­ra, Dur­mi­to­ra, Sta­
rog Vla­ha, Vla­škog po­lja, Vla­ši­ća...Sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je pri­se­ti­le su se pri­ča o ne­kim
cin­car­skim fa­mi­li­ja­ma ko­je su po­zna­va­le, o lič­no­sti­ma cin­car­skog po­re­kla u na­šoj
na­uč­noj, kul­tur­noj sre­di­ni ali su mno­gi bi­li iz­ne­na­đe­ni sa­zna­njem da sa nji­ma, u
istom gra­du ži­ve i dan da­nas pra­vi Cin­ca­ri kao i nji­ho­vi mno­go­broj­ni po­tom­ci, ko­ji
su us­pe­li da sa­ču­va­ju, iako is­klju­či­vo u uskom po­ro­dič­nom kru­gu, se­ća­nja na svo­je
po­re­klo, tra­di­ci­ju i svo­je pret­ke.
U Sr­bi­ju su Cin­ca­ri, u naj­ve­ćem bro­ju, pri­sti­gli to­kom vla­da­vi­ne Oto­man­ske
im­pe­ri­je za­hva­lju­ju­ći za­na­ti­ma, tr­go­vi­ni i mre­ži mno­gih ha­no­va od Cri­gra­da do
Be­o­gra­da. Tr­go­vi­na iz­me­đu Oto­man­ske im­pe­ri­je i Austro­u­gar­ske bi­la je vr­lo raz­
vi­je­na po­go­to­vo u 18. i 19. ve­ku ka­da su ogrom­ni ka­ra­va­ni sa­sta­vlje­ni od vi­še
de­se­ti­na ko­nja, ma­zgi pa čak i ka­mi­la na­to­va­re­nih pa­mu­kom, svi­lom, pi­rin­čem,
du­va­nom, ma­kom, uljem i dru­gom ro­bom sa is­to­ka, sti­za­li u Sav­sko pri­sta­ni­šte
gde se ona ca­ri­ni­la, a oda­tle pre­vo­zi­la u Ze­mun oda­kle je ili reč­nim ili kop­ne­nim
pu­tem od­no­še­na da­lje ka Pe­šti, Be­ču, Laj­pci­gu, Tr­stu i dru­gim ve­ćim tr­go­vač­kim
cen­tri­ma Evro­pe. Iz se­ver­ne Ca­re­vi­ne u Tur­sku su se uvo­zi­li pr­ven­stve­no pro­iz­
vo­di od sta­kla, por­ce­la­na, oruž­je, sa­to­vi, ma­nu­fak­tur­ni pro­iz­vo­di... Gra­ni­čar­ski
gra­do­vi kao što su to bi­li Ze­mun i Pan­če­vo, do­ži­vlja­va­li su pra­vi pro­cvat. U ju­žni
Ba­nat sli­le su se mno­ge fa­mi­li­je Cin­ca­ra u po­tra­zi za no­vim tr­go­vač­kim iza­zo­vi­ma
ali i u že­lji za si­gur­ni­jim ži­vo­tom u hri­šćan­skoj ze­mlji. Ostao je po­da­tak da je na
de­lu Du­na­va gde se naj­lak­še mo­glo pre­ći, dnev­no ne­ka­da pre­la­zi­lo na le­vu oba­lu
re­ke i po sto­ti­nu oso­ba.
Naj­zna­čaj­ni­ji prav­ci na­se­lja­va­nja bi­li su od Ze­mu­na i Pan­če­va pre­ko Be­le
Cr­kve, Vr­šca ka Te­mi­šva­ru, za­tim ka No­vom Sa­du i Pe­šti i na kra­ju, ka Ru­mi,

8
Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, Vu­ko­va­ru, Za­gre­bu i Be­ču. Mno­gi od tih tr­go­va­ca ume­šno­
šću, šte­dlji­vo­šću i ne­u­mor­nim ra­dom ste­kli su bi­li ve­li­ke imet­ke, a ne­ki su do­bi­li i
ple­mić­ke ti­tu­le ( Ser­vij­ski, Na­ko, Da­da­nji, Mo­čo­nji...) Bi­li su do­bro or­ga­ni­zo­va­ni,
čvr­sto po­ro­dič­no po­ve­za­ni i sa broj­nim tr­go­vač­kim kon­tak­ti­ma od Alek­san­dri­je do
Ode­se, Ve­ne­ci­je i Laj­pci­ga. Osta­lo je za­be­le­že­no da je po­zna­ti tr­go­vac iz Ze­mu­na,
Apo­stol Ha­ži Di­ja­man­dis, ra­dio sa bra­tom Te­o­fa­nom iz Se­re­za ko­ji mu je slao pa­
nuk, a Apo­stol ga pre­u­zi­mao u Be­o­gra­du, pa pre­ko Ze­mu­na ot­pre­mao da­lje u Beč,
ve­li­koj tr­go­vač­koj ku­ći Ka­ra­ja­nis. Na tom pu­tu pa­mu­ka ko­ji je išao od Bli­skig
is­to­ka do Be­ča, jed­no od naj­ve­ćih bo­gat­sta­va Evro­pe to­ga do­ba ste­kla je i fa­mi­li­ja
Si­na iz Mo­sko­po­lja, ve­li­ka tr­go­vač­ka i ban­kar­ska po­ro­di­ca ali i po­ro­di­ca ga­lant­nih
do­na­to­ra i za­du­žbi­na­ra.
Raz­voj tr­go­vi­ne, po­ve­ća­nje ži­vot­nog stan­dar­da i op­šteg na­pret­ka, re­me­ti­le su,
kao i uvek, ne­sta­bil­ne po­li­tič­ke pri­li­ke na Bal­ka­nu, ustan­ci, so­ci­jal­na pre­vi­ra­nja
i ra­to­vi, ko­jih na Bal­ka­nu ni­ka­da ni­je ne­do­sta­ja­lo. Mi­gra­ci­je sa ju­ga na se­ver po­
vre­me­no bi se pre­ki­da­le ili išle spo­ri­jim in­ten­zi­te­tom ali ni­su pre­sta­ja­le. Sko­ro u
sva­koj grad­skoj sre­di­ni u Sr­bi­ji kao i u Voj­vo­di­ni to­kom 18., 19. i po­čet­kom 20.
ve­ka bi­lo je cin­car­skih po­ro­di­ca ko­je su svo­jim upor­nim ra­dom, obra­zo­va­njem,
to­le­ran­ci­jom, da­le pe­čat stva­ra­nju ur­ba­nog ži­vo­ta. Ka­rak­te­ri­stič­no je da se nji­hov
ži­vot ni­je od­vi­jao u za­tvo­re­nim kru­go­vi­ma već na­pro­tiv, oni su, me­ša­ju­ći se sa
ve­ćin­skim sta­nov­ni­štvom, po­sta­ja­li če­sto pra­va po­kre­tač­ka sna­ga i avan­gar­da tih
sre­di­na. Sli­čan pro­ces od­vi­jao se i u dru­gim dr­ža­va­ma u ko­ji­ma su se za­te­kli na­kon
slo­ma Oto­man­ske im­pe­ri­je i za­vr­šet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta. Us­po­sta­vlja­nje gra­ni­ca,
ca­ri­na, uvo­đe­nje mno­gih ad­mi­ni­stra­tiv­nih pro­pi­sa ko­ji su uspo­ra­va­li i ko­či­li do­tle
ne­sme­ta­nu tr­go­vi­nu i pro­met ro­ba, te­ško su po­go­di­li cin­car­sku po­pu­la­ci­ju ra­su­tu
po ce­lom Bal­ka­nu i ve­ćem de­lu Evro­pe. Raz­bi­je­ni i ato­mi­zi­ra­ni iz­me­đu ra­znih dr­
žav­nih ce­li­na, odvo­je­ni od svo­jih pri­rod­nih te­ri­to­ri­ja na Pin­du, Gra­mo­su, Olim­pu...
br­zo su se uta­pa­li u na­ro­de me­đu ko­ji­ma su se igrom sud­bi­ne na­šli, za­bo­ra­vlja­ju­ći
ma­ter­nji je­zik, a sa njim za­po­sta­vlja­ju­ći i svo­ju tra­di­ci­ju, obi­ča­je...
Iako da­nas ži­ve u svim bal­kan­skim ze­mlja­ma ali i u mno­gim dru­gim ze­mlja­ma
Evro­pe i Ame­ri­ke, po­da­ci o nji­ho­vom bro­ju vr­lo su ne­po­u­zda­ni. Zva­nič­ne ci­fre iz
po­pi­sa sta­nov­ni­štva, po pro­ce­na­ma struč­nja­ka, znat­no od­stu­pa­ju od re­al­nog sta­nja
pre sve­ga zbog svoj­stve­ne vi­še­de­ce­nij­ske mi­mi­kri­je, na­sle­đa pro­šlo­sti i od­re­đe­nih
po­li­tič­kih okol­no­sti.
Ve­li­ki broj Cin­ca­ra, Aro­mu­na, i da­nas ži­vi u Al­ba­ni­ji u pre­de­li­ma Kor­če, Per­me­
ti­ja i Be­ra­ta. Ima ih i oko Va­lo­ne ali i na se­ve­ru, u ne­što ma­njem bro­ju.
U Grč­koj se na­la­ze, kao i ve­ko­vi­ma ra­ni­je, na du­gom ma­si­vu Pin­da, Gra­mo­sa,
Olim­pa, Ver­mi­o­na, u Te­sa­li­ji, Epi­ru i Ma­ke­do­ni­ji, pa čak i na jon­skim ostr­vi­ma.
Mno­gi su ge­ne­ra­ci­ja­ma sta­nov­ni­ci So­lu­na i Ati­ne kao i dru­gih grad­skih sre­di­na,
po­go­to­vo na se­ve­ru Grč­ke.
U Bu­gar­skoj ih ima u ma­njem bro­ju i to naj­vi­še na ju­žnim pa­di­na­ma Ro­do­pa,
za­tim u Ve­lin­gra­du, So­fi­ji, Bla­go­ev­gra­du...
Ve­li­ka ko­lo­ni­ja Aro­mu­na ži­vi u Ru­mu­ni­ji - u pre­de­li­ma Do­bru­dže i Tul­čee,
a Kon­stan­ca se sma­tra nji­ho­vim zna­čaj­nim cen­trom. Naj­vi­še Aro­mu­na po­ti­ču sa
Gra­mo­sa ali ima i Far­še­ri­o­ta či­je je glav­no sre­di­šte me­sto Mi­hael Ko­gal­ni­ča­nu,
na oba­li Cr­nog mo­ra, u bli­zi­ni Kon­stan­ce. Ru­mu­ni­ja, ko­ja Aro­mu­ne sma­tra de­lom

9
svog na­ro­da, od­no­sno de­lom ro­ma­ni­te­ta Bal­ka­na, uči­ni­la je mno­go u oču­va­nju
aro­mun­skog di­ja­lek­ta, štam­pa­nju knji­ga i ča­so­pi­sa na cin­car­skom, i ob­ja­vi­la ve­li­ki
broj na­uč­nih ra­do­va iz ra­znih di­sci­pli­na po­sve­će­nih ovoj et­nič­koj za­jed­ni­ci.
U Re­pu­bli­ci Ma­ke­do­ni­ji tra­di­ci­o­nal­ni cin­car­ski cen­tri su re­gion Do­nje i Gor­nje
Be­li­ce, Stru­ški i De­bar­ski re­gion, Bi­tolj, Kru­še­vo kao i pa­di­ne Oso­gov­skih pla­ni­na
na is­to­ku ze­mlje.
Ova po­pu­la­ci­ja mo­že se sre­sti i u biv­šim re­pu­bli­ka­ma ne­gda­šnje Ju­go­sla­vi­je
po­čev od Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, pre­ko Cr­ne Go­re pa sve do Hr­vat­ske, gde u obla­sti
Is­tre, u Če­pič­kom po­lju, ži­ve Ći­ći, bli­ski ro­đa­ci Aro­mu­na, Me­gle­no Ru­mu­na i Ru­
mu­na. U ve­ći­ni bal­kan­skih i de­lom evrop­skih dr­ža­va gde se na­la­ze u ve­ćim gru­pa­ci­
ja­ma Cin­ca­ri su po­čet­kom 90. go­di­na 20. ve­ka po­če­li da osni­va­ju ra­zna udru­že­nja
i aso­ci­ja­ci­je.
Cin­ca­ri su u na­šoj ze­mlji uglav­nom ato­mi­zi­ra­ni i ima ih u ma­njem bro­ju u sko­
ro svim grad­skim sre­di­na­ma, a u se­ver­noj po­kra­ji­ni ži­ve i po ma­njim na­se­lje­nim
me­sti­ma, po­seb­no u ju­žnom Ba­na­tu. Cin­ca­ri za sa­da, u Voj­vo­di­ni, i to sa­mo u Pan­če­
vu, ima­ju svo­je Ode­lje­nje za oču­va­nje i raz­voj tra­di­ci­je i kul­tu­re, ko­je ra­di u okvi­ru
Evro­re­gi­o­nal­nog cen­tra za raz­voj dru­štva u mul­ti­et­nič­kim sre­di­na­ma „In me­di­as
re­sa”. Ova knji­ga je re­zul­tat nji­ho­ve ak­tiv­no­sti.

Sve­tla­na Ni­ko­lin

10
Romana comuna

A n­tič­ki et­nič­ki stra­tum Bal­ka­na do­la­skom ve­li­kih gru­pa slo­ven­skih ple­me­


na to­kom VI i VII ve­ka, do­ži­veo je ve­li­ke pro­me­ne. Sta­ro sta­nov­ni­štvo
uz­mi­ca­lo je pred ma­som do­se­lje­ni­ka ko­ja se kre­ta­la ka ju­žnim de­lo­vi­ma po­lu­o­str­
va, u br­da i te­ško do­stup­ne pla­nin­ske obla­sti kao i u pri­mor­ske gra­do­ve na oba­la­ma
Ja­dra­na, Ege­ja i Jon­skog mo­ra vre­me­nom se for­mi­ra­ju­ći i stva­ra­ju­ći ro­ma­ni­zo­va­ne
ili­ro tra­čan­ske, da­čan­ske i dru­ge za­jed­ni­ce.
Sa rim­skim le­gi­ja­ma, kao ži­vi je­zik ali i kao zva­nič­ni je­zik ad­mi­ni­stra­ci­je, na
Bal­kan je do­šao la­tin­ski, ko­ji je sa po­de­lom na is­toč­no i za­pad­no Rim­sko car­stvo
476. go­di­ne no­ve ere iz­gu­bio za­jed­nič­ku spo­nu što je uslo­vi­lo uda­lja­va­nje nje­go­vih
di­ja­le­ka­ta. Iz te „RO­MA­NA CO­MU­NE” na bal­kan­skom po­lu­o­str­vu po­ja­vi­li su se:
- IS­TRO­RU­MUN­SKI je­zik (di­ja­lekt) Mle­ča­ni su za­te­kli već kra­jem X ve­ka u
Is­tri i ka­sni­je do­pri­ne­li nje­go­vom raz­vo­ju. Naj­ve­ći uti­caj na is­tro­ru­mun­ski iz­vr­ši­li
su Slo­ve­ni do­se­lja­va­njem u ove kra­je­ve. Da­nas is­tro­ru­mun­skim je­zi­kom (di­ja­lek­

Ći­ći ili Ći­ri­bir­ci ko­ji go­vo­re is­tro­ru­mun­skim di­ja­lek­tom, da­nas ži­ve


u se­li­ma oko Če­pič­kog po­lja u Is­tri (Hr­vat­ska), a ve­li­ki broj pri­pad­ni­ka
ove et­nič­ke gru­pe od­se­lio se to­kom 19. i 20. ve­ka u SAD i dru­ge ze­mlje
u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom. Oni ko­ji su osta­li, po­seb­no u se­lu Že­lja­ne,
odr­ža­va­ju sta­ri obi­čaj za vre­me po­kla­da po­znat kao „zvon­ca­ri” ko­ji
sva­ke go­di­ne pri­vla­či ve­li­ki broj tu­ri­sta. Ta­da mla­di­ći obla­če be­le pan­
ta­lo­ne, mor­nar­ske maj­ce, na gla­ve sta­vlja­ju šu­ba­re od ov­či­jeg kr­zna, a
oko pa­sa ve­zu­ju mno­go­broj­ne kle­pe­tu­še – klo­po­te, i uz po­ska­ki­va­nje,
zvo­nje­nje zvo­na i vi­tla­nja pa­stir­skim šta­po­vi­ma – ku­ma­ra­ci­ma, oki­će­
nim mno­gim ra­zno­boj­nim tra­ka­ma, ras­te­ru­ju zle si­le i uve­se­lja­va­ju pri­
sut­ne. Sta­ri­jim ge­ne­ra­ci­ja­ma sa pro­sto­ra biv­še SFRJ do­bro je po­zna­ta i
pe­sma iz ovih kra­je­va –„Ći­ri­bi­ri be­la Ma­re mo­ja...”

tom) go­vo­ri sa­svim ma­li broj lju­di ko­ji se pro­ce­nju­je na 400 do 600 oso­ba i na­la­zi
se u Cr­ve­noj knji­zi UNE­SKA za­jed­no sa dru­gim umi­ru­ćim je­zi­ci­ma sve­ta.
- DAL­MA­TIN­SKI (sta­ro­dal­ma­tin­ski) je­zik (di­ja­lekt) ko­ji je sa­svim iz­u­mro, a
dav­no se go­vo­rio u Dal­ma­ci­ji i na nje­nim ostr­vi­ma. Na­stao je vr­lo ra­no bu­du­ći da
je Dal­ma­ci­ja do 4. ve­ka no­ve ere bi­la po­ve­za­na sa Ri­mom, a i ka­sni­je ušla u sa­stav
za­pad­nog rim­skog car­stva. Pr­vo­bit­no ga je či­nio sta­ro­la­tin­ski sloj, a ka­sni­je pri­ma
uti­ca­je mle­tač­kog, se­ver­no­it­a­li­jan­skog go­vo­ra. Pri­su­stvo Slo­ve­na i nji­ho­vog je­zi­ka
ga sko­ro sa­svim po­ti­sku­je pa ne ču­di da se naj­vi­še za­dr­žao na ja­dran­skim ostr­vi­ma.

11
Pr­vi po­da­ci o ovom je­zi­ku po­ti­ču iz 13. ve­ka u vi­du tr­go­vač­kih do­ku­me­na­ta i pre­
pi­ski. Za­ni­mlji­vo je da je naj­du­že op­stao na ostr­vu Kr­ku, u ob­li­ku tzv. ve­ljot­skog
di­ja­lek­ta. Po­sled­nja oso­ba ko­ja ga je još zna­la i go­vo­ri­la, umr­la je 1897. go­di­ne.
- DA­KO­RU­MUN­SKI, sa­vre­me­ni ru­mun­ski je­zik, sva­ka­ko je naj­va­žni­ji ro­man­
ski je­zik na Bal­ka­nu i to ne sa­mo zbog bro­ja oso­ba ko­je ga go­vo­re - pre­ko 20.
mi­li­o­na.
Iz ju­žnog Ba­na­ta, iz Ba­nat­skog No­vog Se­la, po­re­klom je i ve­li­ki lin­gvi­sta,
ese­ji­sta, isto­ri­čar knji­žev­no­sti, lek­si­ko­graf... Ra­du Flo­ra, ko­ji je je­dan deo svog
ogrom­nog stva­ra­lač­kog opu­sa po­sve­tio pro­u­ča­va­nju di­ja­le­ka­ta ru­mun­skog je­zi­ka
iz­me­đu ko­jih i cin­car­skog.

U Pan­če­vu je Evro­re­gi­o­nal­ni cen­tar za raz­voj dru­štva u mul­ti­et­


nič­kim sre­di­na­ma „In me­di­as res” osno­vao kra­jem 2008. go­di­ne otvo­re­
nu je­zič­ku ra­di­o­ni­cu za uče­nje je­zi­ka na­šeg pr­vog su­se­da - Ru­mu­ni­je,
sa dva ča­sa ne­delj­no, ko­ja ima dve gru­pe po­la­zni­ka.

Ru­mu­ni u Ba­na­tu go­vo­re jed­nim sta­rim ru­mun­skim di­ja­lek­tom, dok se u obla­


sti Ho­mo­lja, me­đu Vla­si­ma, za­dr­žao još du­blji je­zič­ki sloj.
- ARO­MUN­SKI, kod nas po­znat kao cin­car­ski, a u dru­gim ze­mlja­ma u okru­
že­nju još kao vla­ški,... da­nas spa­da u je­zi­ke (di­ja­lek­te) ko­ji ne­sta­ju, a go­vo­ri se u
za­jed­ni­ca­ma Aro­mu­na ko­je su i dan da­nas osta­le vi­še ho­mo­ge­ne kao što je to slu­
čaj u tra­di­ci­o­nal­nim aro­mun­skim ko­lo­ni­ja­ma na Pin­du, Gra­mo­su, Olim­pu (Grč­ka),
za­tim Do­bru­dži, Tul­čei, Ja­ši­ju (Ru­mu­ni­ja), Kru­še­vu, Bi­to­lju (Ma­ke­do­ni­ja), Kor­
či...(Al­ba­ni­ja), dok je u Sr­bi­ji sko­ro sa­svim iš­če­zao. Kod nas ga go­vo­re još sa­mo
oni Cin­ca­ri ko­ji su kao pr­va ge­ne­ra­ci­ja do­šli u Sr­bi­ju na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta
ali ga već vi­še ne zna­ju ni nji­ho­vi po­tom­ci. Aro­mun­ski ni­je stan­dar­di­zo­van i sa­sto­ji
se od vi­še di­ja­lektskih pod­gru­pa. Kao pi­smo pri­hva­će­na je la­ti­ni­ca. Lin­gvi­sti ga
po­sma­tra­ju kao isto­rij­ski di­ja­lekt ru­mun­skog je­zi­ka.
Pr­vu gra­ma­ti­ku na aro­mun­skom je­zi­ku na­pi­sa­nu la­ti­nič­nim pi­smom ob­ja­vio je
Mi­haj­lo Bo­ja­dži, pro­fe­sor sta­ro i no­vo­grč­kog je­zi­ka iz Bu­ku­re­šta, po­re­klom Mo­sko­
po­ljac, 1813. go­di­ne u Be­ču.
- ME­GLE­NO­RUMUNSKI je­zik (di­ja­lekt) go­vo­ri se na ogra­ni­če­nom pod­ruč­ju
ko­ji na­se­lja­va ova ma­la po­pu­la­ci­ja i to u po­je­di­nim en­kla­va­ma u oko­li­ni So­lu­na i
do­li­ne Vra­da­ra. U ovom sko­ro ne­sta­lom ro­man­skom di­ja­lek­tu, go­vo­ri ga još sa­mo
par hi­lja­da lju­di, uti­caj slo­ven­skih je­zi­ka je da­le­ko ve­ći.

Sve­tla­na Ni­ko­lin

12
CINCARSKE PORODICE
U JUŽNOM BANATU
NASELJENE
DO DRUGOG SVETSKOG RATA
Cincarske porodice koje su dolazile u Pančevo još u vreme velikih
imperija - Austrougarske i Turske, a zatim (po oslobođenju Srbije
koja je tada imala najveću imigraciju posle SAD-a), nastavile sa
naseljavanjem ovih krajeva sve do prve polovine 20. veka, ostavile
su dubok trag koji govori o jednoj duhovnoj, kulturnoj, ekonomskoj i
političkoj vertikali i kontinuitetu. Potomci ovih poznatih familija i
danas su naši ugledni i cenjeni sugrađani, a podaci o njihovim
precima, iako objavljeni u skraćenom obliku, ipak će pružiti
dovoljno informacija koje najbolje govore o upornosti, istrajnosti,
progresivnosti i značaju koje su imale.
Porodica Veriga i porodica Ćurčin

Roza i Petar Veriga

U gled­ne gra­đan­ske pan­če­vač­ke po­ro­di­ce Ve­ri­ga i Ćur­čin po­ve­za­ne su svo­


jim cin­car­skim pre­ci­ma i mno­gim rod­bin­skim ve­za­ma. Pr­vi je do­šao u
Ba­nat Jan­ko Ve­ri­ga (1777–1857), tr­go­vac, ro­dom iz Vla­ho­kli­su­re. Od grad­skog
ma­gi­stra­ta do­bio je po­ve­lju iz­da­tu 1811. go­di­ne ko­jom mu se do­zvo­lja­va bo­ra­vak
i rad u Pan­če­vu. Jan­ko se ože­nio Ja­ro­sla­vom, za ko­ju se zna da je bi­la ćer­ka polj­
skog ge­ne­ra­la i sa njom do­bio pe­to­ro de­ce. U po­ro­dič­nom pre­da­nju po­mi­nje se i
Kon­stan­tin Ve­ri­ga sa svo­jom ka­fa­nom ili ha­nom u de­lu gra­da zna­nom kao Tur­ska
gla­va, ali dru­gih po­da­ta­ka o nje­mu ne­ma. De­ta­ljan ro­do­slov, ko­ji ob­ja­vlju­je­mo na
kra­ju pri­lo­ga, sa­dr­ži či­tav niz po­da­ta­ka ko­ji će, ve­ru­je­mo, bi­ti ne sa­mo za­ni­mljiv
već i iz­u­zet­no zna­ča­jan sva­kom bu­du­ćem is­tra­ži­va­ču..
Ova po­zna­ta fa­mi­li­ja ima cin­car­ske kr­vi i sa ba­bi­ne stra­ne - pre­ko po­ro­di­ce
To­do­ro­vi­ća iz Ko­vi­na. Otac ba­ke Alek­san­dre To­do­ro­vić (1849–1930) bio je po­štar
u do­ba ka­da je oba­vlja­nje ovog po­sla pod­ra­zu­me­va­lo ne sa­mo mno­go na­po­ra već i
opa­sno­sti. Po­šta se no­si­la ko­nji­ma iz ovih kra­je­va sve do Te­mi­šva­ra. Alek­san­dra je
ra­no osta­la bez maj­ke, a ka­ko joj je ujak bio srp­ski vla­di­ka u Te­mi­šva­ru, pri­hva­tio
je mla­du de­voj­ku, svo­ju se­stri­či­nu, i omo­gu­ćio joj je iz­van­red­no obra­zo­va­nje. Alek­

15
san­dra je bi­la pra­vi po­li­glo­ta, go­vo­ri­la je pet je­zi­ka pa čak i en­gle­ski či­je je po­zna­
va­nje u to do­ba i u ovom de­lu Evro­pe, bi­lo pra­va ret­kost. Uz iz­u­zet­no bo­ga­tu bi­bli­
o­te­ku (tu su se na­la­zi­la, iz­me­đu osta­lih knji­ga, i kom­plet­na Ge­te­o­va de­la na go­ti­ci)
ko­ja joj je pru­ži­la mo­guć­nost da upo­zna naj­ve­ća de­la od knji­žev­no­sti do isto­ri­je i
fi­lo­zo­fi­je, a ima­la je i pri­li­ke da se su­sret­ne i sa is­tak­nu­tim lič­no­sti­ma to­ga do­ba. U
vre­me ka­da je vas­pi­ta­nje de­vo­ja­ka ima­lo iz­ra­zi­to pa­tri­jar­hal­ni ka­rak­ter, Alek­san­dra
je bi­la pra­va in­te­lek­tu­al­ka. Za su­pru­ga iza­bra­la je Gri­go­ri­ja Ve­ri­gu (1847–1908) i
sa njim iz­ro­di­la sed­mo­ro de­ce.
Ve­ri­ge su te­sno po­ve­za­ne sa po­ro­di­com Ha­di­ja, pre­ko To­do­ro­vi­ća, či­ju isto­ri­
ju do­no­si­mo u sle­de­ćem tek­stu. Je­dan od njih, Ko­sta Ha­di­ja, austro­u­gar­ski ofi­cir,
ina­če ge­ne­ra­ci­ja ba­ke Alek­san­dre, na­kon pen­zi­o­ni­sa­nja do­šao je da ži­vi u Pan­če­vo.
Su­pru­ga Mi­le­sa An­to­no­vić, pra­va le­po­ti­ca, po­zi­ra­la je za lik Bo­go­ro­di­ce u Gor­njoj,
Pre­o­bra­žen­skoj cr­kvi, ko­ju su ži­vo­pi­sa­li Uroš Pre­dić i Ste­van Alek­sić u pr­voj de­ce­
ni­ji 20. ve­ka.
Nji­hov sin Mi­ka Ha­di­ja ra­dio je kao pro­fe­sor u sred­nje teh­nič­koj ško­li u Pan­če­vu.
Od svih bra­ća i se­sta­ra iz ove ge­ne­ra­ci­je Ha­di­ja, naj­za­ni­mlji­vi­ja je bi­la Je­li­sa­
ve­ta, ču­ve­na tet­ka Du­ta. Ni­je se uda­va­la i ceo svoj ži­vot po­sve­ti­la je svo­joj fa­mi­li­ji
i vas­pi­ta­nju bra­ta­na­ca. No­si­la je uvek tam­ne, če­sto sa­svim cr­ne ha­lji­ne do ze­mlje,
ci­pe­le na šnir i neo­do­lji­vo pod­se­ća­la na gu­ver­nan­te iz en­gle­skih fil­mo­va. Bi­la je
iz­u­zet­no obra­zo­va­na i glas o toj do­sto­jan­stve­noj i in­te­li­gent­noj de­voj­ci do­pro je čak
do na­šeg slav­nog na­uč­ni­ka Mi­haj­la Pu­pi­na. Ta­da već u Nju­jor­ku, Mi­haj­lo (i on je
imao cin­car­sko po­re­klo) za­pu­tio se u Pan­če­vo da upo­zna i za­pro­si de­voj­ku o ko­joj
je to­li­ko mno­go slu­šao. Du­ta ga je pri­mi­la i sa­slu­ša­la ali na uda­ju ni­je ni po­mi­šlja­la.
Kad god bi, ka­sni­je, go­vo­ri­la o Pu­pi­nu, uvek bi usta­la sa sto­li­ce i ma­lo se na­klo­ni­la,
u znak po­što­va­nja pre­ma ve­li­kom pro­na­la­za­ču.
U po­ro­di­ci se če­sto pre­pri­ča­va­ju ne­ki od nje­nih ne­sva­ki­da­šnjih po­du­hva­ta kao
što je pra­vi avan­tu­ri­stič­ki od­la­zak za vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta u Ga­li­ci­ju. Bra­ća
Ko­sta i Đu­ra, kao austro­u­gar­ski ofi­ci­ri, po­sla­ti su u Polj­sku i ka­ko su ve­sti sa fron­
to­va bi­le pre­pu­ne stra­šnih opi­sa rat­nih de­ša­va­nja, Du­ta je re­ši­la da, po sva­ku ce­nu,
pro­na­đe bra­ću. U mu­škom ode­lu, sa dža­kom pre­pu­nim na­mir­ni­ca, ode­će, le­ko­va...
ne­ka­ko je us­pe­la da se pop­ne u pre­pu­ni voz gde ju je ma­ši­no­vo­đa sme­stio na je­di­
no mo­gu­će slo­bod­no me­sto - u va­gon sa ugljem za lo­že­nje lo­ko­mo­ti­ve. Na vr­hu
te cr­ne ka­ma­re, sva uma­za­na ča­đom, pro­du­va­na ve­trom, hlad­no­ćom, sko­ro sa­svim
uko­če­na, ne is­pu­šta­ju­ći vre­ću iz ru­ku, ne­ka­ko se sko­tr­lja­la niz go­mi­lu uglja i ga­re­ži
u Ga­li­ci­ji u me­stu gde je pret­po­sta­vlja­la da se na­la­ze bra­ća. Je­dva se kre­ću­ći pre­ko
za­pu­šte­nih po­lja, do­šla je do voj­nič­ke po­sta­je i ofi­cir­ske kan­ti­ne u ko­joj su, uz ve­se­
lu mu­zi­ku, igra­le oskud­no ob­u­če­ne de­voj­ke, to­či­lo pi­će, a ofi­ci­ri uži­va­li u toj ras­po­
ja­sa­noj, ne­stvar­noj at­mos­fe­ri. Ka­kav je sa­mo šok bra­će Ha­di­ja bio ka­da su ugle­da­li
se­stru Du­tu sa iz­gu­žva­nim mu­škim še­ši­rom na gla­vi, u pr­lja­vom ode­lu, svu cr­nu od
ga­re­ži i sa dža­kom pre­ko ra­me­na. A ka­kva je tek re­ak­ci­ja te oda­ne se­stre bi­la na­kon
pre­đe­nih Sci­la i Ha­rib­di, mo­že­mo sa­mo da za­mi­sli­mo.
Na­kon ra­ta Du­ta je pre­šla u Ko­vin i vas­pi­ta­va­la de­cu svo­ga bra­ta ali je pru­ži­la
svu ne­gu i pa­žnju i jed­noj de­voj­či­ci, iz­be­gli­ci iz Bo­sne, ko­ja je ima­la te­ško bo­le­snu
kič­mu i le­ža­la u tzv.ko­ri­tu. Pre­da­no ju je pa­zi­la i us­pe­la da je po­dig­ne na no­ge i sa­
svim opo­ra­vi. U sta­ri­jim go­di­na­ma, tet­ka Du­ta je vo­le­la da se­di uz pro­zor u Ha­di­ji­

16
noj ku­ći (po­red sa­da­šnjeg Teh­nič­kog cen­tra) i gle­da ko sve pro­la­zi uli­com. Jed­nom
pri­li­kom ugle­da­la je svog po­zna­ni­ka To­šu ka­ko še­ta unu­ka Pe­ri­cu Ili­ća i pot­pu­no
iz­ne­na­đe­na uz­vik­nu­la - „Ju, To­šo, zar ti ni­si mr­tav?”.
De­da Bo­re Ve­ri­ge - Đor­đe, imao je pro­ble­me sa kič­mom i bez­u­spe­šno po­ku­ša­
vao da ne­ka­ko uma­nji bo­lo­ve pri­me­nju­ju­ći sve što bi čuo da po­ma­že.Jed­no­ga da­na,
vra­tiv­ši se iz gra­da gde je od ne­kog po­zna­ni­ka sa­znao za no­vi „lek”, zah­te­vao je da
se u rer­nu sta­vi lu­be­ni­ca i da se ona is­pe­če. Ba­ka je od­bi­ja­la sa ču­đe­njem da ne­ko­me
uop­šte mo­že da pad­ne na pa­met da pe­če bo­stan ali ni­je ima­la kud. Lu­be­ni­ca je sta­vlje­
na u rer­nu, a na­kon ne­kog vre­me­na od­jek­nu­la je pra­va eks­plo­zi­ja pri ko­joj su le­te­li
par­či­ći bo­sta­na i špo­re­ta na sve stra­ne. Aneg­do­te se u sva­koj po­ro­di­ci naj­du­že pam­te
i pre­pri­ča­va­ju u sva­kom po­ko­le­nju ali u se­ća­nju osta­ju i pri­če o ljud­skoj ple­me­ni­to­sti
i do­bro­ti. Jed­na od njih od­no­si se na sve­šte­ni­ka Jo­va­na Ni­ko­li­ća, pa­ro­ha u Za­gre­bu.
Otac Jo­van (po­ro­di­ca Ha­di­ja) ro­đen je u Ko­vi­nu gde je za­vr­šio osnov­nu ško­lu,
a u Sme­de­re­vu gim­na­zi­ju. Nje­gov otac, Slav­ko Ni­ko­lić, imao je ne­kog pre­tka Cin­
ca­ri­na, po po­ro­dič­nom se­ća­nju. Stu­di­rao je fi­lo­zo­fij­u, a na­kon nje te­o­lo­gi­ju i po­stao
sve­šte­nik u Za­gre­bu. Ože­nio se svo­jom mla­da­lač­kom lju­ba­vlju - Ru­škom, le­ka­rom.
Ima­ju ćer­ku Ol­gu ko­ja sa­da ži­vi u SA­D-u.
U svo­joj pa­ro­hi­ji i Za­gre­bu otac Jo­van bio je iz­u­zet­no ce­njen. Vo­le­li su ga i
nje­go­vi pra­vo­slav­ci ali i ka­to­li­ci. Pu­no je do­pri­neo bo­ljem raz­u­me­va­nju ove dve
kon­fe­si­je i me­đu­sob­noj to­le­ran­ci­ji. Je­di­ni je sve­šte­nik ko­ji ni­je na­pu­stio svoj na­rod
za vre­me rat­nih zbi­va­nja to­kom 90-tih go­di­na pro­šlog ve­ka. I u naj­go­ra vre­me­na
obi­la­zio je se­la sa srp­skim ži­vljem, te­šio, kr­šta­vao i sa­hra­nji­vao... Zbog sa­ve­snog ra­
da uži­vao je op­šte po­što­va­nje ta­ko da su ga, za­jed­no sa ka­sni­je umr­lom su­pru­gom,
sa­hra­ni­li u ale­ji za­slu­žnih gra­đa­na. Iako vi­še ni­ko­ga od bli­skih ne­ma u Za­gre­bu, nje­
gov grob na Mi­ro­go­ju uvek je ure­dan i na nje­mu stal­no ima cve­ća. U lju­di­ma je is­ti­
cao ono što ih spa­ja, a ne ono što ih raz­dva­ja, ono uni­ver­zal­no a ne par­ti­ku­lar­no.

***
I u po­ro­di­ci Ćur­čin bi­lo je čla­no­va cin­car­skog po­re­kla. Jed­na od njih je i po­zna­
ta pro­fe­sor­ka fi­zi­ke u pan­če­vač­koj gim­na­zi­ji - Ve­ra Ćur­čin, ro­đe­na To­do­ro­vić.
Ve­rin otac Na­um To­do­ro­vić do­šao je u Be­o­grad iz Alek­sin­ca kao de­čak od 12 go­
di­na. Za ži­vot je za­ra­đi­vao ku­va­ju­ći i raz­no­se­ći ka­fu ali je, na­kon ni­za go­di­na, us­peo
da otvo­ri svo­ju sop­stve­nu rad­nju u Knez Mi­haj­lo­voj uli­ci. Ože­nio se Je­ri­nom Sme­de­
re­vac, ro­đe­nom se­strom po­zna­tog pan­če­vač­kog le­ka­ra Sme­de­rev­ca (pra­vo pre­zi­me
bi­lo je Pe­tro­vić), ro­dom iz Ba­va­ni­šta. Ima­li su ku­ću na Gun­du­li­će­vom ven­cu.
Nji­ho­va ćer­ka Ve­ra do­la­zi­la je, za vre­me ne­mač­ke oku­pa­ci­je, la­đom iz Be­o­
gra­da u Pan­če­vo kod svog uja­ka i no­si­la ku­ći hra­nu do ko­je se u glav­nom gra­du
te­ško do­la­zi­lo. Dok je če­ka­la da bro­dić kre­ne na­zad, kao i mno­gi mla­di to­kom le­ta,
ku­pa­la se na do­bro zna­nom i omi­lje­nom Vald­ma­no­vom ku­pa­li­štu na Ta­mi­šu. Tu je
i upo­zna­la svog bu­du­ćeg su­pru­ga Va­su Ćur­či­na. U po­ro­di­ci se pam­ti do­ga­đaj iz do­
ba Dru­gog svet­skog ra­ta i Srem­skog fron­ta ka­da je mo­bi­li­sa­no mno­štvo mla­dih iz
Voj­vo­di­ne i po­sla­to na front bez i jed­nog da­na obu­ke. U tim tra­gič­nim da­ni­ma, Va­sa
Ćur­čin, pred­rat­ni re­zer­vni ar­ti­lje­rij­ski ofi­cir, mo­bi­li­san je i po­sta­vljen u ar­ti­lje­rij­sku
bri­ga­du u ko­ju je upu­će­no i mno­go go­lo­bra­de de­ce iz Pan­če­va od ko­jih su ne­ki bi­li
uče­ni­ci gim­na­zi­je - Ra­dić, Ču­bri­lo, Spa­so­je Ri­stić, Ba­nić.... Va­sa je po­ku­šao da ih

17
upu­ti u ne­ke osnov­ne voj­nič­ke oba­ve­ze od ko­jih je jed­na, na­rav­no, no­še­nje i upo­tre­
ba pu­ške, a ube­đi­va­nje se če­sto za­vr­ša­va­lo sa „...Mo­lim vas, mo­ra­te uze­ti oruž­je.”
Taj ugla­đe­ni ofi­cir pre­fi­nje­nih ma­ni­ra, do­šav­ši do gra­ni­ce sa Ko­ru­škom sa svo­
jom bri­ga­dom, ugle­dao je jed­no­ga da­na ko­la i svo­ju su­pu­gu Ve­ru, ko­ja je kao ne­ka­
da tet­ka Du­ta, kre­nu­la sa mno­gim pro­vi­jan­tom da na fron­tu pro­na­đe mu­ža i pan­če­
vač­ke gim­na­zi­jal­ce. Ne ve­ru­ju­ći svo­jim oči­ma, us­peo je sa­mo da iz­usti - ”Ve­ri­ce...”
a za­tim pao u ne­svest.Or­den ko­ji je Va­sa Ćur­čin do­bio na Srem­skom fron­tu spa­sao
je po­ro­di­cu pot­pu­nog od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne od stra­ne on­da­šnje OZNE, ko­joj je za­pa­
la za oko rad­nja i fir­ma osno­va­ne još 1838. go­di­ne.
Za vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta u tr­go­vi­ni „Zlat­na ru­ža”, da­nas „Po­let”, dok je
mu­ški deo bio ili na ra­ti­štu ili u za­ro­blje­ni­štvu, za ka­som je se­de­la i čvr­stom ru­kom
upra­vlja­la ne sa­mo po­slo­vi­ma već i po­ro­di­com, jed­na iz­u­zet­na lič­nost - So­fij­a Ve­
ri­ga Ćur­čin. Po se­ća­nji­ma po­to­ma­ka, So­fij­a je bi­la pra­vi stub ku­će i ču­var nje­nih
in­te­re­sa i je­din­stva. U Som­bo­ru je za­vr­ši­la pre­pa­ran­di­ju i ka­ko je bi­la vr­lo le­pa,
obra­zo­va­na i do­sto­jan­stve­na mla­da že­na, osvo­ji­la je sr­ce Jo­va­na Du­či­ća. Upr­kos
Du­či­će­vih ozbilj­nih na­me­ra, oda­bra­la je za su­pru­ga imuć­nog Ni­ko­lu Ćur­či­na iz
Pan­če­va. Go­di­ne su pro­la­zi­le i Du­čić, vra­tiv­ši se od­ne­kud iz sve­ta, po­že­leo je da
po­no­vo vi­di svo­ju mla­da­lač­ku lju­bav. Do­šao je u Pan­če­vo i še­ta­ju­ći is­pred ku­će
Ni­ko­le Ćur­či­na po­taj­no iš­če­ki­vao da se otvo­re ve­li­ka dr­ve­na vra­ta i da iše­ta ona
le­po­ti­ca ko­je se ži­vo se­ćao iz ne­gda­šnjih som­bor­skih da­na. Vre­me je pro­ti­ca­lo,
So­fi­ja se ni­je po­ja­vlji­va­la i Du­čić je od­lu­čio da ipak po­zvo­ni i uđe u ku­ću, da je po­
se­ti. Po­slu­ga je otvo­ri­la vra­ta, Ni­ko­la ga je do­če­kao u sa­lo­nu i dok su če­ka­li So­fi­ju,
Du­čić je otvo­rio sr­ce i is­pri­čao ko­li­ko je že­leo da se na uli­ci, od­jed­nom, stvo­ri ona
mla­da i le­pa de­voj­ka iz dav­nih se­ća­nja. „U jed­nom tre­nut­ku, na bal­ko­nu, po­ja­vi­la
se jed­na sta­ra, se­da go­spo­đa, pri­čao je slav­ni pe­snik, to mo­ra da je nje­na sve­kr­va.”
Na­rav­no, to je bi­la So­fi­ja.

Ro­do­slov po­ro­di­ce Ve­ri­ga i Ćur­čin

- Jan­ko Ve­ri­ga (1777–1857) ože­njen Ja­ - Gri­go­ri­je Ver­ga (1847–1908), ože­


ro­sla­vom (po­ro­di­ca­ ni­je si­gur­na da li je ime njen Alek­san­drom To­do­ro­vić (1849–1930),
baš ta­ko) ven­ča­ni u Be­loj Cr­kvi i ima­li sed­mo­ro de­ce;
Đor­đe Ve­ri­ga (1814–1881); Pe­tar­Ve­ri­ Ag­ni­ca Ve­ri­ga (1875–1880); So­fi­
ga (1816–1865); Pa­vle (?); Ra­ki­la(?); Mar­ta ja Ve­ri­ga (1876.1954); Ge­or­gi­je Ve­ri­ga
(So­fij­a?) Ve­ri­ga, uda­ta Ra­do­sa­vlje­vić. Po­tom­ (1878–1878); Da­rin­ka Ve­ri­ga (1879–1883);
ci Mar­te i da­nas ži­ve u Be­ču sa pre­zi­me­ni­ma Če­do­milj Ve­ri­ga (1881–1888); Ve­ra Ve­ri­ga
„De Me­riz­zi” i „Ott” (1883–1949); Sve­ti­slav Ve­ri­ga (1885–1961);
- Ni­ko­la Ve­ri­ga (1799–1852), brat Jan­ka Đu­ra Ve­ri­ga (1886–1909), umro u Be­ču.
Ve­ri­ge, ože­njen So­fi­jom (1805–1855), bez ---------------------------------------
de­ce - So­fi­ja Ve­ri­ga (1876–1954), uda­ta za
--------------------------------------- Ni­ko­lu Ćur­či­na (1869–1939), ima­li su pe­to­
- Đor­đe Ve­ri­ga (1814–1881), ože­njen ro de­ce:
Ag­ni­com Šan­do­ro­vić (?–1848), umr­lom od Mi­le­sa Ćur­čin, Be­bi­ka (1902–1991);
ku­ge u Sme­de­re­vu; ima­li su dva si­na: Va­sa Ćur­čin, Bac­ko (1904–1992); Ve­ra Ćur­
Jo­van Ve­ri­ga(1844–1849) i Gri­go­ri­je čin, Bel­ka (1907–?); Slo­bo­dan Ćur­čin, Bo­
Ve­ri­ga (1847–1908), na­di­mak Gi­ga da (1908–1992); Mi­lan Ćur­čin, Ija (1915–
--------------------------------------- 1984)

18
--------------------------------------- Po­ro­di­ca Ćur­čin
- Ve­ra Ve­ri­ga (1883–1949), uda­ta za - Đor­đe Ćur­čin (1946– ) i Ljer­
Sve­ti­sla­va Cvi­ja­no­vi­ća (1877–1961), ima­li ka Me­zga (1953– ), ima­ju jed­nog si­na:
su pe­to­ro de­ce:
Lju­bo­sa­va Cvi­ja­no­vić, Ci­ca (1907– Rast­ko Ćur­čin (1990– )
1977); Da­rin­ka Cvi­ja­no­vić, Lo­le (1911–1992); ---------------------------------------
Po­ro­di­ca Ste­fa­no­vić
Na­de­žda Cvi­ja­no­vić (1913–1968); Bran­ko - Mi­le­sa Ćur­čin (1902–1991) i Ivan
Cvi­ja­no­vić (1915–1915); Ži­vo­jin Cvi­ja­no­ Ste­fa­no­vić (1894–1944), ima­ju dva si­na:
vić, Ži­ka (1923–1987) Di­mi­tri­je Ste­fa­no­vi­ća, Ta­din (1929– ); i
--------------------------------------- Ivan Ste­fa­no­vi­ća, Na­če (1932– ).
- Sve­ti­slav Ve­ri­ga, Ba­ta (1885–1961), ---------------------------------------
ože­njen sa Jo­van­kom La­tin­kić (1894– Po­ro­di­ca Ćur­čin
1971), ima­li su dvo­je de­ce: - Va­sa Ćur­čin (1904–1992) sa Ve­rom
Slo­bo­dan Ve­ri­ga (1923–1987) i Bo­ri­voj To­do­ro­vić (1915–1989), do­bi­li su dva si­na:
Ve­ri­ga (1928– ). Ni­ko­lu Ćur­či­na (1943– ); i Vla­da­na Ćur­
--------------------------------------- čin (1947– ).
- Slo­bo­dan Ve­ri­ga (1923–1987) ože­ ---------------------------------------
njen Na­dom Far­kaš (1921–1992) ima­ju jed­ Poro­di­ca Spa­jić
nu ćer­ku: - Ve­ra Ćur­čin (1907– ) sa Etom Spa­ji­
Slo­bo­dan­ka Ve­ri­ga (1956– ) ćem do­bi­li su dvo­je de­ce:
- Bo­ri­voj Ve­ri­ga (1928– ) sa Zo­ri­sla­ Je­le­na Spa­jić (1934– ) i Kon­stan­tin Spa­
vom Va­si­lje­vić (1932– ) ima dve ćer­ke: jić, Ko­kan (1937– ).
Ti­ja­na Ve­ri­ga(1957– ) ---------------------------------------
Alek­san­dra Ve­ri­ga (1960– ) Po­ro­di­ca Ćur­čin
--------------------------------------- - Slo­bo­dan Ćur­čin (1908–1992), sa Iva­
Po­ro­di­ca Ste­fa­no­vić nom Ugri­šić (1921– ), do­bi­li su dva si­na:
- Di­mi­tri­je Ste­fa­no­vić (1929– ), ože­ Đor­đe Ćur­čin (1946– ) i Bog­da­na Ćur­
njen Ol­gom Ste­fa­no­vić (1929– ), do­bi­li su čin (1950– )
dvo­je de­ce: - Mi­lan Ćur­čin (1915–1984), sa Me­la­
Mi­le­sa Ste­fa­no­vić (1960– ); i Ivan Ste­fa­ ni­jom Bar­jak­ta­re­vić, Ci­ca (1925– ), do­bi­li
no­vić(1962– ) su dva si­na:
- Ivan Ste­fa­no­vić (1932– ) i Na­da Ka­tu­ Du­šan Ćur­čin (1953– ) i Bo­ri­voj Ćur­čin
na­rić (1941– ), ima­ju tro­je de­ce: (1956– )
Su­za­na Ste­fa­no­vić (1966– ); Ivan Ste­fa­ ---------------------------------------
no­vić (1969– ); Ta­ma­ra Ste­fa­no­vić (1973– ) Po­ro­di­ca Cvi­ja­no­vić
--------------------------------------- - Lju­bo­sa­va Cvi­ja­no­vić (1907–1977),
Po­ro­di­ca Ćur­čin ni­je se uda­va­la
- Ni­ko­la Ćur­čin (1943– ),ože­njen Mi­ ---------------------------------------
rom Vla­jić (1948– ) ima­ju dvo­je de­ce: Po­ro­di­ca Srb
Mi­li­ca Ćur­čin (1977– ); i Ni­ko­la Ćur­čin - Da­rin­ka Cvi­ja­no­vić (1913–1968) i
(1979– ) Đor­đe Srb (1911–1942), ima­ju dvo­je de­ce:
- Vla­dan Ćur­čin (1947– ) sa Vu­ko­sa­ Smi­lja Srb (1939– ) i Ni­ko­la Srb, Bu­ca
vom Bok­šan (1948– ), ima­ju jed­nog si­na: (1941– )
Va­sa Ćur­čin (1978– ) ---------------------------------------
--------------------------------------- Po­ro­di­ca Cvi­ja­no­vić
Po­ro­di­ca Spa­jić - Na­de­žda Cvi­ja­no­vić (1913–1968), ni­
- Je­le­na Spa­jić (1934– ) i Mi­len­ko Bo­ je se uda­va­la
snić (1925– ), ne­ma­ju de­ce. - Ži­vo­jin Cvi­ja­no­vić (1923-1987) sa Da­
- Kon­stan­tin Spa­jić (1937– ) i Slo­bo­ ni­com Ilić (1936- ) ima­ju si­na
dan­ka Ko­stić (1942– ), ima­ju dva si­na: Džo­ni­ja Cvi­ja­no­vi­ća (1973- )
Alek­san­dra Spa­ji­ća (1963– ) i Pe­tra Spa­
ji­ća (1965– ) na­po­me­na: ro­do­slov je ura­đen 1992. godi­ne
---------------------------------------

19
Čeda Veriga Čeda Veriga

Đura Veriga Iz dečijeg albuma familije Veriga


20
Svetislav Veriga Sofronije Veriga

Vera Todorović, Ćurčin, u srpskoj Svetislav Veriga


narodnoj nošnji 21
Odobrenje Magistrata kojim se Janku Verigi dozvoljava
da se naseli u Pančevu - 1811.

Farmaceutska diploma Svetislava Verige

22
Diploma Svetislava Verige o završenim studijama medicine u Budimpešti

Svadbe su prilike da se brojne familije nadju na okupu. Verige, Ćurčini, Stefanovići

23
Sestre Todorović - sa leva na
desno: Sofija, Vera i Danica

Naum Todorović sa suprugom


Jerinom Smederevac i ćerkama Danicom, Sofijom
i Verom, Beograd

24
Po­ro­di­ca Ha­di­ja

Aleksandar, Šandor, Hadija

P o­ro­di­ca Ha­di­ja po­ti­če iz Mel­ni­ka, me­sta u grč­koj Ma­ke­do­ni­ji, a njen ro­


do­na­čel­nik u Sr­bi­ji bio je Kon­stan­tin Ha­di­ja ko­ji se ože­nio Fran­ci­skom,
naj­sta­ri­jom ćer­kom Kraj­caj­ze­na, pi­va­ra iz Ze­mu­na, po­re­klom iz Beč­ke­re­ka. Ima­li
su pe­to­ro de­ce:
1. Pa­na­jo­ta (umro 1859.),
2. Mi­lo­ša (bez de­ce),
3. Kon­stan­ti­na (ro­đe­nog u Ze­mu­nu 1. septembra 1801.), ko­ji se ože­nio Jel­kom
Obre­no­vić, ćer­kom Je­vre­ma, bra­ta Mi­lo­ša Obre­no­vi­ća. Po­stao je po­zna­ti pi­var, a ka­
sni­je i se­kre­tar knja­za Mi­lo­ša. Umro je u Me­ra­nu, ju­žnom Ti­ro­lu, u Ita­li­ji, i ta­mo je
sa­hra­njen.
Za­ni­mlji­vo je da je Kon­stan­tin bio pa­tron pr­vog pre­vo­da - iz­da­nja „Či­ča To­mi­ne ko­
li­be” štam­pa­nog u Be­ču, u jer­men­skom ma­na­sti­ru, 1853. go­di­ne, a knji­ga J. Bi­cer Sto­va
je na­pi­sa­na sa­mo dve go­di­ne pre to­ga. Na pr­voj stra­ni te knji­ge mo­že se vi­de­ti od­štam­
pan lik Kon­stan­ti­na sa nje­go­vim pot­pi­som kao i za­hval­ni­ca pre­vo­di­o­ca, Mi­la­na Ra­ši­ća.

25
Kon­stan­tin je imao dvo­je de­ce: Mi­lo­ša (1840–1857), ko­ji je umro u Ve­ne­ci­ji, i
ćer­ku Lju­bi­cu (umr­la 1836.).
Ma­ri­ja Bo­ka­rov iz Čač­ka, ro­đa­ka po­ro­di­ce Ha­di­ja, u svo­joj knji­zi o isto­ri­ji po­
ro­di­ce Kren, na­vo­di da je pra­vo pre­zi­me Kon­stan­ti­na bi­lo pr­vo To­pa­lo­vić. Po­sle
po­se­te Je­ru­sa­li­mu i Hri­sto­vom gro­bu, do­da­je Ha­dži, pa se pot­pi­su­je kao Ha­dži To­
pa­lo­vić. Ka­sni­je sa­svim od­ba­cu­je To­pa­lo­vić i na­kon to­ga uzi­ma pre­zi­me Ha­di­ja.
4. Ma­ri­ja, ko­ja po­ve­zu­je sa Ha­di­ja­ma po­ro­di­cu Stoj­ko­vić iz Ze­mu­na.
5. Jo­sif, ože­njen To­do­ro­vi­će­vom iz Ko­vi­na. Maj­ka joj je bi­la se­stra Ema­nu­e­la
iz po­ro­di­ce Se­ku­li­ća i Ro­le­ra. Ima­li su tro­je de­ce: Pe­ru, Ko­stu, tr­gov­ca, i Jo­si­fa Ha­
di­ju, su­di­ju iz Pan­če­va.
Jo­sif se ože­nio Ka­ta­ri­nom Se­ču­jac. Njen otac Ge­or­gi­je bio je po­sled­nji po­to­
mak po­ro­di­ce Se­ču­jac, ko­ja je pre­ko nje­go­vog pra­de­de, ka­pe­ta­na Ge­or­gi­ja, do­bi­la
plem­stvo od Ma­ri­je Te­re­zi­je. U pan­če­vač­kom mu­ze­ju na­la­zi se jed­na od dve po­ve­
lje, uka­za, sa vo­šta­nim ži­gom i pot­pi­som Ma­ri­je Te­re­zi­je, dok je dru­ga kod fa­mi­li­je
u En­gle­skoj.
Iz ovog bra­ka po­ti­če sed­mo­ro de­ce:
1. Je­li­sa­ve­ta, ko­ja se ni­je uda­va­la i ko­ja po­ve­zu­je Ha­di­je sa po­ro­di­ca­ma Ve­ri­ga
i Ćur­čin.
2. Ana­sta­si­ja, umr­la kao de­te.
3. Ko­sta (umro 1938.), pu­kov­nik, ože­njen sa Mi­lom Sto­ja­no­vić sa ko­jom je
imao dvo­je de­ce - Đu­ru (umro kao de­te), i Ni­ko­lu, in­že­nje­ra, ože­nje­nog sa Gor­da­
nom Zu­ber, bez de­ce.
4. Đu­ra, voj­ni le­kar iz Pan­če­va (umro 1939.), ože­njen sa Je­le­nom, Len­kom,
Kren, sa ko­jom je imao tro­je de­ce:
-Lju­bi­cu, umr­la kao de­te, shra­nje­na u Le­skov­cu.
- Ol­gu (1906–1974.), uda­tu za apo­te­ka­ra Slav­ka Ni­ko­li­ća iz Ko­vi­na. Iz tog bra­
ka ro­di­lo se tro­je de­ce:
a. Jo­van (1926–1998) pra­vo­slav­ni sve­šte­nik, pro­to­je­rej u Za­gre­bu, ko­ji je bio
ože­njen sa Ru­ži­com Ste­fa­no­vić, le­ka­rom, iz Sme­de­re­va. Obo­je su sa­hra­nje­ni u Za­
gre­bu. Iz tog bra­ka po­ti­če kćer­ka Ol­ga (ro­đe­na 1961.), ko­ja sa­da ži­vi u Nju­jor­ku.
Za­dr­ža­la je svo­je de­vo­jač­ko pre­zi­me Ni­ko­lić i do­da­la mu­že­vlje­vo Lit­win. Ima­ju
jed­nog si­na - Jo­nu Li­tvi­na, ro­đe­nog 2003. u Nju­jor­ku.
b. Je­le­nu (1927–1993), far­ma­ce­u­ta iz Pan­če­va, uda­tu za ma­šin­skog in­ži­nje­ra
Bo­ri­vo­ja Ma­noj­lo­vi­ća. Ima­li su jed­nog si­na, Đu­ri­cu (1950–1999.). Iz Đu­ri­ci­nog
bra­ka sa Zo­ri­com Mar­ko­vić iz Ko­vi­na, ro­dio se Rast­ko Ma­noj­lo­vić ko­ji sa­da ži­vi u
ku­ći pra­de­de Đu­re Ha­di­je u Pan­če­vu.
c. Đu­ra (1928–1993), ve­te­ri­nar iz Ko­vi­na, neo­že­njen.
- Ko­sta, oč­ni le­kar ko­ji je po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta ži­veo pr­vo u Ugan­di, a za­
tim u En­gle­skoj. Ože­nio se sa Džoan Van­dles i sa njom imao kćer­ku je­di­ni­cu Aleks.
Nje­no dvo­je de­ce sa­da ži­vi u En­gle­skoj - to su Vik­to­ri­ja i Ni­ko­las Ha­di­ja Braun.
Ta­ko se u nji­ho­vom pre­zi­me­nu sa­ču­va­lo ime Ha­di­ja.
Jo­sif Ha­di­ja i Ka­ta­ri­na Se­ču­jac ima­li su još i Ma­ri­ju, Ga­vru i Alek­san­dra, prav­
ni­ka.
(Po­dat­ke o po­ro­di­ci Ha­di­ja da­la je Ol­ga Ni­ko­lić Li­tvin, Nju­jork, SAD)

26
Po­ro­di­ca Kiš - Mano Zisi

Darinka, Mano Zisi, Stefanović, 30. godina 20. veka

„I z ma­tič­nih knji­ga Op­šti­ne Sa­bi­nov, ko­ja se na­la­zi u se­ve­ro­i­stoč­nom de­lu


Če­ške, utvr­dio sam da je de­da mo­ga oca La­va bio Le­o­pold Klajn, ro­đen
1824. go­di­ne, da je bio krč­mar i da se ože­nio Anom Holc­taj­mo­vom. Iz ovog bra­
ka ro­đen je moj de­da Mo­ric Klajn, 22. marta 1850. Ku­mo­vi su bi­li Pin­kus Le­vi i
Sig­mund Hol­štajn. Iz ovih po­da­ta­ka kao i iz dru­gih isto­rij­skih či­nje­ni­ca vi­di se da
su bi­li Je­vre­ji. Iz po­ro­dič­nih pri­ča sa­znao sam da je Mo­ric bio do­bar uče­nik, da je
sa la­ko­ćom učio stra­ne je­zi­ke i da je ško­lo­va­nje za dr­žav­nog jav­nog be­le­žni­ka na­
sta­vio u Bu­dim­pe­šti. Iz me­ni ne­po­zna­tih raz­lo­ga, na­pu­stio je Bu­dim­pe­štu i po­čeo
da ra­di u me­sti­ma oko Beč­ke­re­ka, da­na­šnjeg Zre­nja­ni­na. Na­rav­no, u tom pe­ri­o­du
pri­mo­ran je da na­u­či no­ve je­zi­ke, ru­mun­ski i srp­ski, da bi obez­be­dio kli­jen­te­lu iz
tih na­ro­da. Ka­sni­je od­lu­ču­je da se stal­no na­se­li u Pan­če­vu, oko 1883. go­di­ne, gde
ubr­zo upo­zna­je Len­ku Ko­ko i sa njom za­klju­ču­je brak.
Mo­ja ba­ba Len­ka Ko­ko, ro­đe­na je 25. mar­ta 1866. go­di­ne u me­ni ne­po­zna­tom
se­lu u bli­zi­ni Tu­zle. Po nje­noj pri­či, ko­je se se­ćam, ro­di­te­lji su joj bi­li Mi­ta i Ka­ta­ri­
na Ko­ko iz oko­li­ne Tu­zle. U vre­me ka­da je Austro­u­gar­ska anek­ti­ra­la Bo­snu mno­ge

27
pra­vo­slav­ne fa­mi­li­je i Sr­ba i Cin­ca­ra re­ši­le su da se ko­lek­tiv­no ise­le u Sr­bi­ju. Po­red
Len­ke, ko­ja je bi­la sred­nje de­te, ima­li su sta­ri­jeg Di­mi­tri­ja i mla­đu So­fi­ju. Di­mi­tri­je
je ubr­zo oti­šao u Beč, i kao ta­len­to­van sli­kar po­ha­đao umet­nič­ke ško­le u Be­ču i Lin­
cu. Bio je vr­lo plo­dan stva­ra­lac i osta­vio je za so­bom ve­li­ki broj sli­ka u ulju i tem­
pe­ri. Ne­ko­li­ko nje­go­vih sli­ka za­dr­ža­no je u na­šoj po­ro­di­ci dok je naj­ve­ći deo, kao
le­gat, osta­vio gra­du Lin­cu. Pre­ma ne­pro­ve­re­nim po­da­ci­ma, umro je u Bu­dim­pe­šti
oko 1930. go­di­ne. Gde su u Pan­če­vu ži­ve­li Mi­ta i Ka­ta­ri­na Ko­ko ni­je mi po­zna­to,
ali su na­kon skla­pa­nja bra­ka, Mo­ric i Len­ka ku­pi­li ve­li­ku ku­ću u uli­ci Bra­će Jo­va­
no­vi­ća 27. Mo­ric je već bio us­pe­šan i imu­ćan advo­kat.
Len­ki­na mla­đa se­stra So­fi­ja osta­la je da ži­vi sa nji­ma i ni­je se uda­va­la. So­fi­ji­na
po­moć i te ka­ko je bi­la po­treb­na mla­dim su­pru­žni­ci­ma ko­ji su po­žu­ri­li da uve­ća­ju
po­ro­di­cu iz­ro­div­ši sed­mo­ro de­ce. Na svet su do­šli: Đu­ra (1887), Ka­ti­ca (1879),
Ko­lo­man (1891), La­još (1893), Ma­ri­ja (1895), Alek­san­dar (1899), Ari­stid (1902),
i moj otac Lav (1907).
Mo­ric Klajn, moj de­da, još pre do­la­ska u Pan­če­vo, po­slao je zah­tev Mi­ni­star­
stvu po­li­ci­je u Bu­dim­pe­šti za pro­me­nu svog pre­zi­me­na pa je na­kon odo­bre­nja pre­
i­na­čio ime i pre­zi­me u Mor Kiš. Re­še­nje je upi­sa­no u nje­go­vu ma­tič­nu knji­gu
ro­đe­nih 1888. godi­ne. Raz­lo­zi za pro­me­nu bi­li su uslo­vlje­ni okol­no­sti­ma u no­voj
sre­di­ni gde se pri­pad­nost ma­đar­skom na­ro­du vred­no­va­la vi­še ne­go pri­pad­nost je­
vrej­skoj za­jed­ni­ci.
Mor i Len­ka, uz sve­srd­nu po­moć, So­fi­je, omo­gu­ći­li su le­po obra­zo­va­nje svo­joj
mno­go­broj­noj de­ci. Naj­sta­ri­ji Ge­or­gi­je - Đo­ka, na­kon gim­na­zi­je na ma­đar­skom
je­zi­ku u Pan­če­vu, za­vr­šio je pra­va na fa­kul­te­tu u Se­ge­di­nu i od­mah na­sta­vio sa
prak­som u advo­kat­skoj kan­ce­la­ri­ji svo­ga oca. Go­vo­rio je od­lič­no, uz srp­ski, ma­đar­
ski i ne­mač­ki je­zik. Bio je ak­ti­van u do­bro­volj­nim dru­štvi­ma kao što su Va­tro­ga­sno
dru­štvo, Ve­slač­ki klub, a ka­sni­je i pred­sed­nik Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve­ne op­šti­ne u
Pan­če­vu. Va­žio je za „ume­re­nog bo­em ­ a” naj­vi­še zbog slo­bod­ni­jeg po­na­ša­nja na
ba­lo­vi­ma, ko­ji su se re­dov­no odr­ža­va­li u Pan­če­vu u or­ga­ni­za­ci­ji ra­znih na­ci­o­nal­nih
dru­šta­va. Tač­ku na tu re­pu­ta­ci­ju sta­vi­la je stri­na Ema udav­ši se za Đu­ru. Ži­ve­li su
mir­no i skrom­no.Đu­ra se do smr­ti ba­vio advo­ka­tu­rom.
Ka­ti­ca Kiš, uda­ta Ma­ga­ra­še­vić (1889–1988), vr­lo ra­no, u 17-toj go­di­ni uda­la
se za Le­o­ni­da Ma­ga­ra­še­vi­ća, pu­kov­ni­ka austro­u­gar­se voj­ske, ko­ji se sa­mo krat­ko
za­te­kao u Pan­če­vu, vi­deo Ka­ti­cu i ože­nio se sa njom. Pan­če­vo, ta­da po­gra­nič­no me­
sto, ima­lo je sta­tus mu­ni­ci­pi­jal­nog gra­da i bi­lo pod­re­đe­no di­rekt­no Be­ču. Le­on­ti­je
je ubr­zo do­bio pre­ko­man­du za Se­ge­din gde su se traj­no na­se­li­li. Za vre­me Pr­vog
svet­skog ra­ta Le­on­ti­je je te­ško ra­njen na ru­skom fron­tu i vi­še de­ce­ni­ja je bio pot­pu­
no ne­po­kre­tan . Ka­ti­ca ga je sve vre­me pre­da­no ne­go­va­la. Nji­ho­va kćer­ka je­di­ni­ca
- Je­li­ca uda­la se za Vlaj­ka Po­po­vi­ća iz Su­bo­ti­ce.
Ko­lo­man, Ba­ta, Kiš (1891–1968), za­vr­šio je Ko­mer­ci­jal­nu ško­lu u Pan­če­vu i
du­go go­di­na ra­dio u In­du­stri­ji sta­kla u Pan­če­vu. Bio je ože­njen Bo­silj­kom Ra­do­sa­
vlje­vić, uči­te­lji­com, ro­dom iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce
La­još, Cu­ka, Kiš (1893–1950), di­plo­mi­rao je agro­no­mi­ju u Za­gre­bu i jed­no vre­
me ra­dio na ima­nju ba­ro­na Kul­me­ra u Bri­je­stu, u Sla­vo­ni­ji., a za­tim u advo­kat­skoj
kan­ce­la­ri­ji Ma­ga­ra­še­vi­ća u Su­bo­ti­ci kao i Zob­na­ti­ci. Ži­veo je u van­brač­noj za­jed­ni­
ci sa Mar­gi­tom. Ni­su ima­li de­ce.

28
Ma­ri­ja, Ma­ra, Kiš (1895–1962), za­vr­ši­la je u Vr­šcu pre­pa­ran­di­ju i ra­di­la kao
uči­te­lji­ca u vi­še se­la u oko­li­ni kao i u sa­mom Pan­če­vu. Ni­je se uda­va­la i ži­ve­la je u
do­ma­ćin­stvu sa maj­kom Len­kon u le­vom kri­lu ku­će u uli­ci Bra­će Jo­va­no­vi­ća.
Alek­san­dar, Šan­dor, Kiš (1899–1989), bio je te­ško ra­njen na ga­li­cij­skom fron­tu
u vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta, a na­kon opo­rav­ka za­po­slio se u fa­bri­ci Frank u Za­gre­
bu. Po­stao je ce­nje­ni struč­njak. Upam­tio sam ga kao oso­bu ko­ja je pu­no ra­di­la na
svom obra­zo­va­nju i struč­nom usa­vr­ša­va­nju. U sred­njem zi­vot­nom do­bu upo­znao
se sa An­kom i ži­veo sa njom u van­brač­noj za­jed­ni­ci. An­ka je ima­la dve kćer­ke iz
pr­vog bra­ka ko­je je moj stric pri­hva­tio i za­vo­leo.
Ari­stid, Ri­sta, Kiš (1902–1996), ostao je upam­ćen u fa­mi­li­ji po svo­joj am­bi­ci­o­
zno­sti i upor­no­sti. Na­kon Pr­vog svet­skog ra­ta, uz znat­nu oče­vu fi­nan­sij­sku po­moć,
od­se­lio se u Beč i upi­sao me­di­cin­ski fa­kul­tet. Bio je od­li­čan stu­dent ta­ko da je od­
mah na­kon stu­di­ja do­bio me­sto u jed­noj od beč­kih bol­ni­ca. Br­zo je po­stao spe­ci­ja­
li­sta za sr­ča­na obo­lje­nja, po­stao asi­stent, a za­tim do­cent na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu
na od­se­ku za kar­di­o­lo­gi­ju. Imao je i pri­vat­nu prak­su. Iz pi­sa­ma upu­će­nim mo­me
ocu sa­znao sam da je bio ve­li­ki za­vod­nik. Ni­je se že­nio ni­ti je imao po­to­ma­ka. U
po­sle­rat­nom pe­ri­o­du pu­no je po­ma­gao naj­mla­đeg bra­ta, a mog oca, La­va, ša­lju­ći
nam ra­znim pri­li­ka­ma i ra­znim ka­na­li­ma gar­de­ro­bu, slat­ki­še, pr­vu lop­tu (1947.), a
če­sto i no­vac. Vi­še pu­ta smo ga po­se­ći­va­li. Naj­za­slu­žni­ji je što sam po­stao je­dan
od naj­ve­ćih ko­lek­ci­o­na­ra ru­ža, snab­de­va­ju­ći me naj­no­vi­jim sad­ni­ca­ma iz ču­ve­nih
fir­mi „Del­bard” i „Mean”.
Lav, Leo, Kiš (1907–1997), naj­mla­đe de­te u po­ro­di­ci i moj otac, za­vr­šio je
pan­če­vač­ku gim­na­zi­ju u vre­me ka­da je ona va­ži­la za jed­nu od naj­stro­ži­jih i naj­u­
gled­ni­jih u ze­mlji. Se­ćam se ne­kih ime­na ko­ja je po­mi­njao - dr Ka­ro­ši, dr Men­cin­
ger, Šu­va­ko­vić, Pot­ko­njak... Na prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du di­plo­mi­rao je 1930.
go­di­ne, i na­kon pri­prav­nič­kog sta­ža na­sta­vio da ra­di u advo­kat­skoj kan­ce­la­ri­ji naj­
sta­ri­jeg bra­ta Đu­re. Po­čet­kom tri­de­se­tih go­di­na upo­znao je mo­ju maj­ku Pa­ra­ske­vu,
Vi­tu, Ma­no i ubr­zo se sa njom ože­nio

***
Isto­ri­ja po­ro­di­ce mo­je maj­ke Vi­te ve­za­na je za do­la­zak nje­ne ba­ke Pa­ra­ske­ve sa
si­nom Ma­noj­lom, Ma­nom, iz Ka­sto­ri­je (po­ro­di­ca Ma­no Zi­si) u Pan­če­vo, i po­ro­di­ce
Pe­tro­vić, ko­ja je sa Čar­no­je­vi­ći­ma do­šla u Ba­nat. Ime mo­je pra­ba­ke Pe­tro­vić­ke, na
ža­lost, ne znam. Ra­no je osta­la udo­vi­ca sa tro­je de­ce. Muž joj je po­gi­nuo u ne­kom
od mno­go­broj­nih voj­nih su­ko­ba to­ga do­ba, ta­ko da je na­sto­ja­la da što pre uda svo­je
dve ćer­ke. Pre­ko po­ro­di­ce Bo­ta, sta­ri­ja kćer­ka Da­rin­ka (1876–1965) ubr­zo se uda­la
za bo­ga­tog sme­de­rev­skog tr­gov­ca Mi­la­na Ste­fa­no­vi­ća - Sme­de­rev­ca, ko­ji se u nju
za­lju­bio na pr­vi po­gled. Sa nji­ma je u ku­ći na Te­ra­zi­ja­ma br. 39 stal­no ži­veo i brat
Đo­ka. Ne­u­da­ta je osta­la Dra­gi­nja, mo­ja ba­ka, ko­ju je se­stra Da­rin­ka uz pro­vo­da­dži­
sa­nje Bo­ta upo­zna­la sa Ma­noj­lom - Ma­nom sa ko­jim je sklo­pi­la brak na Mi­trov­dan
1899. godi­ne u Ča­ko­vu. Oda­tle se se­le na se­ver u Bu­dim­pe­štu ko­ja je, kao i Sent An­
dre­ja, ima­la ve­li­ku srp­sku ko­lo­ni­ju. Tu se ro­di­li sin Đor­đe Ma­no Zi­si (1901–1995),
Da­rin­ka (1904–1988) i mo­ja maj­ka Pa­ra­ske­va, Vi­ta, Be­bi (1908–1984).
Na­kon Pr­vog svet­skog ra­ta po­ro­di­ca se na­sta­nju­je u Pan­če­vu i Vi­ta tu po­ha­đa
gim­na­zi­ju kao i moj otac Lav. Obe se­stre su od­lič­no svi­ra­le kla­vir i po­zi­va­ne su na

29
sve ve­će ba­lo­ve u gra­du. Bi­le su i ak­tiv­ni čla­no­vi ve­slač­kog klu­ba. Brat Đor­đe stu­di­
rao je u Be­o­gra­du na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu. De­jan Me­da­ko­vić, sa ko­jim se Đor­đe
dru­žio u mla­do­sti , ve­li­ki deo dru­ge knji­ge „Efe­me­ris” po­sve­tio je tom pe­ri­o­du.
Mo­ja tet­ka Da­rin­ka, Dar­ka, uda­la se za advo­ka­ta Mi­haj­la. St. Bla­ži­ća iz Be­o­gra­
da, ro­dom iz Le­skov­ca, i sa njim ži­ve­la u jed­nom od sta­no­va, na če­tvr­tom spra­tu,
Ste­fa­no­vi­će­ve ku­će na Te­ra­zi­ja­ma. Kao i mno­gi iz mo­je fa­mi­li­je, ni oni ni­su ima­li
de­ce. Dok sam stu­di­rao na Prav­nom fa­kul­te­tu, če­sto sam bo­ra­vio kod tet­ke i te­če, a
sa njim, ko­ji je bio ve­li­ki bo­em, obi­la­zio „Ska­dar­li­ju”, „Ru­skog ca­ra”, „Mo­skvu”...
o nje­go­vom tro­šku. Se­ćam se le­gen­dar­ne pe­va­či­ce na­rod­ne mu­zi­ke Div­ne Ko­stić i
po­zna­tog vi­o­li­ni­ste Ko­ste Traj­ko­vi­ća i nje­go­vog or­ke­stra. Upr­kos ne­u­red­nom ži­vo­
tu, te­ča Mi­haj­lo do­ži­veo je le­pu sta­ro­st i po­ži­veo 85 go­di­na.
Pa­ra­ske­va, Vi­ta, mo­ja maj­ka, na­kon uda­je sta­ri­je se­stre ži­ve­la je sa maj­kom
u ku­ći bli­zu fa­bri­ke „Gaj” u Pan­če­vu. Sa La­vom Ki­šom ven­ča­va se 1935. go­di­
ne. Lav je u to vre­me ra­dio kao advo­kat i le­po za­ra­đi­vao ta­ko da ubr­zo ku­pu­ju
ku­ću, uz po­moć bra­ta Alek­san­dra iz Za­gre­ba, u on­da­šnjoj Ge­te­o­voj uli­ci br. 4. Tu
se ra­đa­mo i ja (r. 1937.) i moj mla­đi brat Pa­vle (r. 1940) . Obo­ji­ca smo kr­šte­ni u
pra­vo­slav­noj Us­pen­skoj cr­kvi u Pan­če­vu, a u knji­ga­ma upi­sa­ni kao Sr­bi. Sla­vim
sla­vu Đur­đev­dan.”

***
Đu­ra Kiš, prav­nik - su­di­ja, po­zna­ti ko­lek­ci­o­nar i pro­iz­vo­đač ru­ža, pi­sac ovih po­
ro­dič­nih uspo­me­na, ože­njen je Mir­ja­nom Lju­bi­sa­vlje­vić, du­go­go­di­šnjom bi­bli­o­te­
kar­kom, sa ko­jom ima dvo­je de­ce: si­na Ti­gra­na (r. 1964) i ćer­ku Ta­ma­ru (r. 1967).
Ti­gran Kiš ože­njen je Oli­ve­rom Đur­đi­no­vić - ima­ju Ka­ta­ri­nu, Alek­su i So­fi­ju,
a Ta­ma­ra i Sr­đan Jo­kić ima­ju Vu­ka­na.

Pa­vle Kiš, fud­ba­ler i fud­bal­ski tre­ner, ože­njen je Ka­ro­li­nom Voj­ko­vić i sa njom


ima dve ćer­ke: Ža­kli­nu (r. 1964) i Leu (r. 1968). Ža­kli­na je uda­ta za Dra­ga­na Jo­ci­ća
sa ko­jim ima dve ćer­ke - La­ru i Di­nu, a Lea sa Mom­či­lom Jo­ki­ćem, ima Sa­ru.

30
Darka i Vita Mano Zisi sa drugaricom Verom Vukov na Valtmanovom kupalištu na
Tamišu - Pančevo, 30. godine 20. veka

Paraskeva, Vita, Mano Zisi,


udata Kiš (majka Đure Kiša)

Katarina (rođena Mano Zisi) i


Đorđe Radivojević

31
Vita i Darka Mano Zisi sa kolegama iz veslačkog kluba na Tamišu - Pančevo

Đorđe Mano Zisi sa


kćerkom Katarinom - 1945.

32
Se­ća­nja aka­de­mi­ka Đor­đa Ma­no Zi­si­ja

Đorđe Mano Zisi

„U du­gim zim­skim ve­če­ri­ma mo­ga ra­nog de­tinj­stva, ka­da bih osta­jao


sam sa ba­kom, zna­la je da me sta­vi u kri­lo i pred otvo­re­nim vra­tan­ci­
ma od ka­lja­ve pe­ći, ža­ra­ju­ći va­tru, pri­ča o me­ni da­le­kom i neo­bič­nom sve­tu iz ko­ga
je do­šla u Pan­če­vo. Sa za­no­som je opi­si­va­la ze­le­ne, mi­ri­sne pla­ni­ne sa sne­žnim
vr­ho­vi­ma u či­jim su kli­su­ra­ma pr­ska­li iz­vo­ri i ju­ri­li ka klju­ča­loj re­ci, a ona uvi­ra­
la u bli­sta­vo je­ze­ro uokvi­re­no šu­mom. Na pa­di­ni, iza sto­let­nih sta­ba­la, iz­vi­ri­va­lo
je na­se­lje sa ma­lim sred­nje­ve­kov­nim cr­kva­ma iz do­ba dav­nih vi­zan­tij­skih ca­re­va
Pa­le­o­lo­ga. To je bi­la slav­na Ka­sto­ria. Ba­ka je pam­ti­la iko­ne i fre­ske oba­sja­ne pla­
me­nom sve­ća i kan­di­la kao i mo­li­tve za mu­ža Ge­or­gi­ja Zi­si­sa ko­ji je sa ka­ra­va­nom
oti­šao u Ca­ri­grad.
Ge­or­gi­je se ni­ka­da ni­je vra­tio osta­vlja­ju­ći mla­du Pa­ra­ske­vu- Vi­tu, sa si­nom, be­
bom, Ema­nu­el­om - Ma­noj­lom. Ba­ka je po­ti­ca­la iz bo­ga­te fa­mi­li­je Ma­no i za­dr­za­la
je svo­je pre­zi­me. Oba pre­zi­me­na i Ma­no i Zi­si su­sre­tao sam nad du­ća­ni­ma ne sa­mo
u So­lu­nu već i u Be­o­ti­ji i sa­moj Ati­ni. Da no­sim oba pre­zi­me­na in­si­sti­rao je ujak
Di­mi­tri­je u Pe­šti ali su mo­je dve se­stre kao i otac no­si­li sa­mo pre­zi­me Ma­no.

33
Na­ša po­ro­dič­na isto­ri­ja u sve­tu oko Du­na­va po­či­nje po­sle 1848. go­di­ne, ka­da
su Obre­no­vi­ći opet na vla­sti, a Ste­ri­ja umi­re u Vr­šcu. U to do­ba je mo­ja ba­ka Vi­ta
ugra­bi­la pri­li­ku i sa pri­ja­te­lji­ma po­šla ka­ra­va­nom iz Grč­ke, ta­da pod Tur­ci­ma, kroz
Ma­ke­do­ni­ju, Bi­tolj i Sko­plje, Vra­nje i Niš, u to­li­ko že­lje­nu slo­bod­nu Sr­bi­ju. Ni­su
ima­li ko­la pa je ona ja­ha­la na jed­nom be­lom ha­tu sa de­te­tom u na­ruč­ju. Na­kon
mno­gih ne­vo­lja, us­put­nih ha­no­va, ugle­da­li su naj­zad Be­li Grad. Be­o­grad je ta­da
već oži­veo u ne­koj obre­no­vi­ćev­skoj ras­ko­ši, po­red sve svo­je, još uvek, bal­kan­ske
čar­ši­je - sa evrop­skim ku­ća­ma, dr­ve­nom kal­dr­mom Te­ra­zi­ja, konj­skim tram­va­jem,
luk­su­znim dvor­skim ko­na­kom, ba­lo­vi­ma i po­zo­ri­štem.
Vi­ta je že­le­la da se od­mah sme­sti kod svog bra­ta Đor­đa Ma­noa u Pan­če­vu, jed­
nog od naj­bo­ga­ti­jih žit­nih tra­go­va­ca u ran­gu sa Ko­lar­cem i Ka­pe­tan Mi­šom, ali ju je
za­dr­ža­la u glav­nom gra­du, ra­ni­je pri­spe­la se­stra An­ka, uda­ta za ma­jo­ra Bo­di­ja, dvor­
sku lič­nost, kao i ro­đa­ci Spir­ta­li­si. Vi­tu su ra­do pri­ma­li u be­o­grad­ske kru­go­ve, vred­
no je uči­la srp­ski je­zik, a sin Ma­noj­lo išao je u srp­sku ško­lu. Ču­do jed­no ka­ko su se
br­zo sna­la­zi­li, po­ma­žu­ći se me­đu­sob­no. Usko­ro se uda­la za po­zna­tog tr­gov­ca sa Dor­
ćo­la - Na­za­li­sa ali je ka­sni­je ipak od­lu­či­la da pre­đe u Pan­če­vo, kod svog bra­ta Đor­đa.
Tu je moj otac Ma­noj­lo za­vr­šio gim­na­zi­ju, a ka­sni­je u Bu­dim­pe­šti, gde je ži­veo dru­gi
Vi­tin brat - Di­mi­tri­je, bo­ra­ve­ći u Te­ke­li­ja­nu­mu, Vi­šu tr­go­vač­ku aka­de­mi­ju.
La­la Đor­đe (de­da stric) vo­dio je tr­go­vi­nu ži­tom o ko­joj sam če­sto slu­šao. Po­mi­
nja­li su se šaj­ka­ški šle­po­vi i reč­ni bro­do­vi sa pro­pe­le­rom sa ko­ji­ma se no­si­lo ži­to
od Pan­če­va, iz bo­ga­tog rod­nog Ba­na­ta, pre­ma Or­ša­vi, kroz Đer­dap ali i ka Be­ču,
Du­na­vom pre­ko Pe­šte. Pri­ča­lo se o ve­li­kom cr­ve­nom ma­ga­ci­nu kraj Ta­mi­ša -„For­
kon­tum­ca”, kon­ku­ren­ci­ji, pri­ja­telj­stvi­ma...
Slič­no se od­i­gra­va­lo i sa dru­ge stra­ne Du­na­va, u Sr­bi­ji, gde su tr­go­va­li Mi­ša
Ana­sta­si­je­vić i Ili­ja Ko­la­rac, ve­li­ki tr­gov­ci ali i ve­li­ki do­bro­tvo­ri. Obo­ji­ca su ne­ko
vre­me bo­ra­vi­li u Pan­če­vu.
La­la Đor­đe bio je ože­njen Ma­ri­jom, iz srp­ske gra­đan­ske ku­će, ali ni­su ima­li de­
ce. Dru­gi stric, Di­mi­tri­je, ože­nio se Ma­đa­ri­com iz osi­ro­ma­še­ne ple­mić­ke po­ro­di­ce
ko­ja je, pre­šav­ši u pra­vo­sla­vlje, pri­mi­la ime Ati­na. Ima­li su dva si­na- Le­o­ni­da­sa, hu­
sar­skog ofi­ci­ra, i Mil­ti­ad­ e­sa, da­ro­vi­tog sli­ka­ra, va­ja­ra i ka­ri­ka­tu­ri­stu. Bio je vi­so­ko
ce­nje­nu ma­đar­skoj isto­ri­ji umet­no­sti. U mla­do­sti stra­sno se ba­vio spor­tom i osvo­jio
zlat­ne me­da­lje na Olim­pi­ja­da­ma u Stok­hol­mu i Da­vo­su.
I u po­ro­di­ci la­la Đor­đa i la­la Di­mi­tri­ja go­vo­rio se srp­ski je­zik. Se­ćam se da se
srp­ski go­vo­rio i u fa­mi­li­ji Man­dri­no iz Pan­če­va.
Stri­če­vi su Ma­noj­la sma­tra­li svo­jim na­sled­ni­kom i že­le­li da se što vi­še usa­vr­ši
u tr­go­vač­kom po­zi­vu ta­ko da ga je Di­mi­tri­je slao na usa­vr­ša­va­nje kod svo­jih po­
slov­nih part­ne­ra u Beč, Lon­don i Pa­riz, oda­kle se vra­tio sa zna­njem još dva svet­ska
je­zi­ka. Vra­tiv­ši se u Pe­štu sa že­ljom da se osa­mo­sta­li, upo­znao je i spri­ja­te­ljio se sa
Ka­ra­ma­tom iz ču­ve­ne ze­mun­ske po­ro­di­ce ko­ji ga je na­go­vo­rio da otvo­re i or­ga­ni­zu­
ju rad Srp­ske ban­ke u Za­gre­bu i Bu­dim­pe­šti. Ta ban­ka usko­ro je po­sta­la eko­nom­ski
cen­tar za sve ju­žne Slo­ve­ne u Ma­đar­skoj. Ma­noj­lo je ubr­zo ste­kao ve­li­ki ugled ne
sa­mo u pe­štan­skom već i u voj­vo­đan­skom dru­štvu. Dru­žio se sa Ge­dom Dun­đer­
skim, Velj­kom Pe­tro­vi­ćem...
Po­slo­vi su ga jed­nom pri­li­kom do­ve­li i do Ča­ko­va i No­vog Sa­da gde upo­zna­je
svo­ju bu­du­ću su­pru­gu Dra­gu či­ji je otac bio advo­kat Pa­vle Pe­tro­vić, no­tar gra­da

34
No­vog Sa­da i va­tre­ni Mi­le­ti­će­vac, a de­da po­zna­ti zvo­no­li­vac iz Te­me­rin­ske uli­ce.
Po maj­ci, bi­li su u srod­stvu sa Pa­tri­jar­hom i ba­ro­ni­ma Ra­ja­či­ći­ma kao i fa­mi­li­jom
Di­ma iz Te­mi­šva­ra. Svad­ba je bi­la ve­li­ka i ras­pu­sno ba­nat­ska-ko­či­je sa be­lim ko­nji­
ma, mu­zi­ka... Ubr­zo na­kon to­ga uda­le su se i dve Dra­gi­ne se­stre i to Da­ra za Mi­la­na
Ste­fa­no­vi­ća, sme­de­rev­skog tr­gov­ca, a So­fi­ja za jed­nog in­že­nje­ra iz Be­o­gra­da.
Ma­noj­lo je sa Dra­gom na­sta­vio ži­vot u Pe­šti gde je po­sto­ja­la znat­na ko­lo­ni­ja
Sr­ba uklo­plje­na u pri­jat­nu i bez­bri­žnu at­mos­fe­ru on­da­šnjeg dru­štva. Mo­je ro­đe­nje
pro­pra­će­no je ve­li­kim ve­se­ljem. Kum je bio Dun­đer­ski, a na­kon kr­šte­nja mno­go
zva­ni­ca na sla­vlju. Ka­sni­je su na svet do­šle i se­stre Dar­ka i Pa­ra­ske­va (na­zva­na po
ba­ki) - Be­bi.
Naš ži­vot u Pe­šti sve do Pr­vog svet­skog ra­ta bio je zbi­lja vr­lo lep. Po­seb­no se
se­ćam uz­bu­dlji­vih pu­to­va­nja la­đa­ma do Vi­še­gra­da, (Pe­tro­va­ra­di­na), do Pan­če­va
gde smo po­se­ći­va­li la­la Đor­đa i Be­o­gra­da u ko­me je bi­la broj­na oče­va i maj­či­na
fa­mi­li­ja. Sa de­com iz po­ro­di­ce igra­li smo se buč­no i ve­se­lo, dru­ga­či­je ne­go u Pe­šti.
Na­kon po­be­de u Bal­kan­skim ra­to­vi­ma, sve je vri­lo i cve­ta­lo u Be­o­gra­du, svu­da je
iz­bi­ja­la ne­ka na­da...
Ve­li­ka eko­nom­ska kri­za i si­tu­a­ci­ja uoči iz­bi­ja­nja Pr­vog svet­skog ra­ta od­ra­zi­la
se na ban­kar­ske po­slo­ve po­ro­di­ce Ma­no u Pe­šti. Ne­mi­ri ko­ji su za­hva­ti­li Ma­đar­sku
sa Be­lom Ku­nom i su­ko­bi­ma sa Hor­ti­jem do­ve­li su do mo­bi­li­za­ci­je mla­dih bez ob­
zi­ra na nji­ho­vu na­rod­nost. Imao sam ta­da ret­ku sre­ću. U Pe­šti je otvo­ren kon­zu­lat
SHS i moj otac ođu­rio je kao bez gla­ve da za­tra­ži po­moć i spas. U Be­o­gra­du, po­sle
ostav­ke Pa­ši­ća, pred­sed­nik vla­de je po­stao Sto­jan Pro­tić. On je bio ože­njen Ca­jom,
ro­đe­nom se­strom Mi­la­na Ste­fa­no­vi­ća. Na ve­li­ko na­va­lji­va­nje tet­ke Da­re, pred­u­zi­
ma­ne su me­re za obez­be­đe­nje na­še po­ro­di­ce i nje­no pre­se­lje­nje u Sr­bi­ju. Di­plo­mu
o za­vr­še­noj ma­tu­ri do­bio sam kao „pre­ma­tu­rus” ta­ko da su mi je bez no­stri­fik­ a­ci­je
pri­zna­li na Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du. Otac je još me­sec da­na ostao u Bu­dim­pe­šti da
bi sre­dio sve po­slo­ve oko pro­da­je imo­vi­ne. Na­kon mno­gih pe­ri­pe­ti­ja po­ro­di­ca se
sme­sti­la kod Ate­ne u Do­si­te­je­voj uli­ci i tu smo osta­li dve do tri go­di­ne.U Be­o­gra­du
se u to do­ba do sta­na ni­je mo­glo ni­ka­ko do­ći. Otac je po­čeo da ra­di u ban­ci Mi­la­na
Ste­fa­no­vi­ća sve dok se ni­je ofor­mi­la Ja­dran­sko po­du­nav­ska ban­ka u ko­joj je bio i
Ka­ra­ma­ta kao i na­no­vo sa­ku­plje­na sreć­na i uspe­šna eki­pa iz Pe­šte. Ta­da sam se če­
šće vi­đao sa Jo­va­nom Ka­ra­ma­tom, ka­sni­je slav­nim ma­te­ma­ti­ča­rem.
Iz sta­na u uli­ci Ca­ra Du­ša­na, pre­se­li­li smo se u pro­stra­ni­ji stan u uli­ci Stra­hi­
nji­ća Ba­na. Za me­ne su to bi­li le­pi stu­dent­ski da­ni. Mo­ja se­stra Dar­ka za­vr­ši­la je
tr­go­vač­ku aka­de­mi­ju, a Be­bi, Pa­ra­ske­va, za­vr­ša­va­la po­sled­nji raz­red gim­na­zi­je pod
okri­ljem pro­fe­sor­ke Isi­do­re Se­ku­lić. Na­sta­vi­le su da uče kla­vir i ne­mač­ki dok sam
se ja opre­de­lio za fran­cu­ski klub. Tri­de­se­tih go­di­na na­stu­pi­la je eko­nom­ska kri­za i
re­ce­si­ja ko­ja nam je po­no­vo do­ne­la ma­te­ri­jal­ne pro­ble­me. Iz Be­o­gra­da smo pre­šli u
Pan­če­vo gde je otac ku­pio ku­ću po­red fa­bri­ke „Gaj”. Nad ze­mljom se nad­vio oblak
još jed­nog ra­ta.”

***
Đor­đe Ma­no Zi­si sa uspe­hom je di­plo­mi­rao na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­
gra­du, uče­ći i dru­že­ći se sa ne­kim od naj­ce­nje­ni­jih i naj­um­ni­jih lju­di to­ga do­ba
- Bog­da­nom Po­po­vi­ćem, Mi­la­nom Bog­da­no­vi­ćem, Vla­dom Pet­ko­vi­ćem, Mi­lo­šem

35
Va­si­ćem, Ćo­ro­vi­ćem, Ra­doj­či­ćem... Dru­go­vao je sa umet­ni­ci­ma - Ta­ba­ko­vi­ćem,
Ko­nje­vi­ćem, Do­bro­vi­ćem, Bje­li­ćem... bio pri­san pri­ja­telj sa Ra­škom Di­mi­tri­je­vi­
ćem i Na­sta­si­je­vi­ćem...
Usa­vr­ša­vao se na Ber­lin­skom uni­ver­zi­te­tu. Bio ku­stos u Mu­ze­ju Kne­za Pa­vla,
pro­fe­sor mu­ze­o­lo­gi­je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Šef ar­he­o­lo­škog ode­lje­
nja i nuč­ni sa­rad­nik Ar­he­o­lo­škog in­sti­tu­ta i po­ča­sni dok­tor Sve­u­či­li­štva u Za­gre­bu.
Po­seb­no se ba­vio an­tič­kom isto­ri­jom na Bal­ka­nu i ar­he­o­lo­škim is­tra­ži­va­nji­ma u
Sto­bi­ju, Gam­zi­gra­du, Le­pen­skom vi­ru, No­vom Pa­za­ru...Član je ne­mač­kog Ar­he­o­
lo­škog in­sti­tu­ta, re­dov­ni član Ar­he­o­lo­škog in­sti­tu­ta u Be­ču, po­ča­sni član In­ter­na­ci­
o­nal­nog in­sti­tu­ta stu­di­ja mo­za­ik­ a u Pa­ri­zu.
Od­li­ko­van je Or­de­nom ra­da i Or­de­nom za­slu­ga za na­rod sa zlat­nom zve­zdom.
Do­bit­nik je Val­tro­vi­će­ve na­gra­de Za­jed­ni­ce mu­ze­ja Sr­bi­je 1984.
Đor­đe Ma­no Zi­si ro­đen je 15. 1. 1901. u Bu­dim­pe­šti, umro je 2. 12. 1995. u
Be­o­gra­du, sa­hra­njen je u Pan­če­vu. Bio je ože­njen Mar­gi­tom Bo­roš iz Pan­če­va.
Brak je sklo­pljen 1942. i od ta­da je ži­veo u ku­ći su­pru­ge u uli­ci Sve­to­za­ra Mi­le­ti­ća
u Pan­če­vu. Ka­sni­je se od­se­lio u Be­o­grad. Mar­gi­ta je umr­la 1980. i sa­hra­nje­na je na
pan­če­vač­kom ka­to­lič­kom gro­blju.
U Be­o­gra­du da­nas ži­ve nje­go­ve ćer­ke - Ka­ta­ri­na, ro­đe­na u Pan­če­vu 1943,
isto­ri­čar umet­no­sti, ko­ja sa su­pru­gom Lju­bo­mi­rom ima dva si­na - Iva­na (1975.)
i Mi­la­na (1980.), a mla­đa Dra­ga­na (1948.) ima si­na An­dri­ju (1978.), uda­ta je za
pro­fe­so­ra Mi­o­dra­ga Sre­te­no­vi­ća. Obe se­stre za­dr­ža­le su svo­je de­vo­jač­ko pre­zi­me-
Ma­no Zi­si.

36
Zakova kuća u Pančevu

Fotografija: Aleksandar Nikolin

J ed­na od naj­lep­ših pan­če­vač­kih ku­ća u stro­gom cen­tru Pan­če­va, po­zna­ta kao


Za­ko­va ku­ća, sa­gra­đe­na je u dru­goj po­lo­vi­ni 19. ve­ka. Pri­ze­mlje zgra­de je
od sa­mog po­čet­ka ko­ri­šće­no kao po­slov­ni pro­stor dok se na spra­tu sta­no­va­lo. Pre
Pr­vog svet­skog ra­ta vla­snik ove ve­le­lep­ne zgra­de bio je ve­li­ki pan­če­vač­ki i vr­šač­
ki žu­pan Mi­lan Za­ko. Nje­go­vi po­tom­ci do sko­ra su ži­ve­li u jed­nom od sta­no­va na
spra­tu ove ku­će.
Alek­san­dar Ni­ko­lin, ar­hi­tek­ta, ko­ji je po­čet­kom 70-tih go­di­na 20. ve­ka ra­dio u
pro­jekt­nom bi­rou pan­če­vač­kog gra­đe­vin­skog pred­u­ze­ća „Kon­struk­tor” se­ća se po­
tom­ka ove po­zna­te po­ro­di­ce, ko­le­gi­ni­ce Kse­ni­je Za­ko, ta­ko­đe ar­hi­tek­te, ko­ja je bi­la
za­po­sle­na u ode­lje­nju teh­nič­ke pri­pre­me u is­toj fir­mi. Pam­ti je kao ti­hu, od­me­re­nu i

37
uz­dr­ža­nu oso­bu i do­bru spor­ti­ski­nju. Igra­la je od­boj­ku u be­o­grad­skom klu­bu „Cr­ve­
na zve­zda”, a isto kao i nje­na maj­ka, bi­la je pa­si­o­ni­ra­ni lo­vac. Ži­ve­la je sa maj­kom i
si­nom kao po­sled­njim iz­dan­kom te sta­re lo­ze ko­ja ina­če po­ti­če iz Mel­ni­ka. Po­zna­to
je da je je­dan njen član - Ana­stas Za­ko, ro­đen oko 1798. go­di­ne, sti­gao u Be­o­grad
1821. i po­čeo da se ba­vi tr­go­vi­nom gvo­žđar­skom ro­bom. Upam­ćen je u čar­ši­ji kao
ve­li­ki lju­bi­telj Ome­ra - Ho­me­ro­ve Ili­ja­de i Odi­se­je, ko­je je stal­no či­tao. Bio je „efo­
ros” na is­pi­ti­ma u grč­koj ško­li u Be­o­gra­du. Sla­vio je imen­dan. Imao je jed­nog si­na
ko­ji se zvao Pe­ri­kle i kćer­ku ko­ja je bi­la uda­ta za La­za­ra Pa­čua.

38
Po­ro­di­ce Man­dri­no i Oka

Milan, Ljuba i Nikola, deca Georgija Mandrina

Z na­čaj­no tr­go­vač­ko sre­di­šte i ra­sad­nik cin­car­skih po­ro­di­ca ko­je su kra­jem


18. i po­čet­kom 19. ve­ka kre­nu­le put se­ve­ra - u Sr­bi­ju, i pre­ko Sa­ve i Du­
na­va, u Austro­u­gar­sku, bi­la je Vla­ho­kli­su­ra, ve­li­ko me­sto na on­da­šnjoj tur­skoj, a
da­nas grč­koj te­ri­to­ri­ji. Kli­su­ra, ka­ko su je skra­će­no na­zi­va­li, ima­la je 1890. godi­ne
oko 5000 sta­nov­ni­ka od ko­jih po­ti­ču mno­ge ugled­ne fa­mi­li­je ne sa­mo u da­na­šnjoj
Sr­bi­ji, već i u Ma­ke­do­ni­ji - u Bi­to­lju, Kru­še­vu...kao i u So­lu­nu i dru­gim gra­do­vi­ma
Bal­ka­na. Pre sko­ro dva ve­ka, u Pan­če­vo, ta­da po­gra­nič­ni i na­pred­ni grad na dve
re­ke, na Ta­mi­šu i Du­na­vu, do­bro po­ve­zan sa Te­mi­šva­rom, Beč­ke­re­kom, No­vim
Sa­dom, Pe­štom i Be­čom, a sa dru­ge stra­ne u bli­zi­ni uvek ži­vog Be­o­gra­da i do­brih
ve­za sa ju­gom, do­se­li­lo se ne­ko­li­ko po­ro­di­ca iz Kli­su­re, ko­je su ubr­zo, vred­nim i
upor­nim ra­dom, ste­kle ugled, ime­tak i uva­ža­va­nje su­gra­đa­na. Jed­na od njih je fa­mi­
li­ja Oka, ko­ja se do­se­li­la u Pan­če­vo na po­ziv, ta­ko­đe, cin­car­ske po­ro­di­ce iz Kli­su­re
- Man­dri­no, ra­ni­je pri­spe­le i već uve­li­ko u po­slo­vi­ma tr­go­vi­ne ži­tom i dru­gim pro­iz­
vo­di­ma. Po pre­da­nju, pr­vo je do­šao ded Ni­ko­la Oka kao sa­svim ma­li de­čak. Ni­ko­la
br­zo ula­zi u tr­go­vi­nu ko­ja se od­vi­ja­la reč­nim to­ko­vi­ma Du­na­va i Ta­mi­ša sa šaj­ka­

39
ma, a ka­sni­je pa­ro­bro­di­ma, do­no­se­ći ro­bu iz ru­mun­skih rud­ni­ka i cr­no­mor­skih lu­ka
- po­seb­no ži­to, ku­ku­ruz, so, za Sr­bi­ju, Pe­štu, Beč...
Kao naj­sta­ri­ji pre­ci u po­ro­di­ci Oka za­pam­će­ni su ro­di­te­lji Ane, uda­te Man­dri­
no. Ani­ni ro­di­te­lji bi­li su Đor­đe i Na­u­ma Pe­tro­vić ko­ji su se u Pan­če­vo do­se­li­li iz
Ma­ke­do­ni­je. Ana se uda­la za bo­ga­tog i ugled­nog Si­mu Man­dri­na sa ko­jim ni­je
ima­la de­ce, ta­ko da su usvo­ji­li Ste­va­na Oku. U jed­nom mla­da­lač­kom pi­smu ko­je su
na­pi­sa­le Mi­la Oka i Le­na Ki­ki, tet­ke prof. Ni­ko­le Oke 8. av­gu­sta 1896., sa pu­ta u
Srem­sku Mi­tro­vi­cu i po­se­te Ste­va­nu, sto­je sle­de­ći re­do­vi ko­ji se od­no­se na po­se­tu

U Pan­če­vu po­sto­ji i ško­la cin­car­skog je­zi­ka, od­no­sno di­ja­


lek­ta, kao je­di­na te vr­ste u ze­mlji. Osno­vao ju je Evro­re­gi­o­nal­ni
cen­tar za raz­voj dru­štva u mul­ti­et­nič­kim sre­di­na­ma „In me­di­as res”
iz Pan­če­va, kao bes­plat­nu, otvo­re­nu je­zič­ku ra­di­o­ni­cu či­me se, ko­
nač­no, na­kon sko­ro sto go­di­na, ostva­ri­la i te­sta­men­tar­na že­lja Si­me
Man­dri­na. Otva­ra­nje ove je­zič­ke ra­di­o­ni­ce po­mo­gla je i Am­ba­sa­da
Ru­mu­ni­je u Be­o­gra­du do­na­ci­jom sa­vre­me­nih užbe­ni­ka cin­car­skog,
knji­ga­ma, CD-o­vi­ma, ča­so­pi­si­ma... Pr­vi po­la­zni­ci za­vr­ši­će po­čet­ni
se­me­star u ju­nu 2009. i na­sta­vi­ti sa još ve­ćim fon­dom ča­so­va na sle­
de­ćem se­me­stru u sep­tem­bru. Pro­fe­sor­ka Ma­ri­na An­kaj­can uspe­šno
i si­gur­no vo­di kurs ko­ji pred­sta­vlja pr­vi ta­kav po­ku­šaj u Sr­bi­ji na
očuvanju jed­nog ne­sta­ju­ćeg je­zi­ka.

Donacija Ambasade Rumunije jezičkoj radionici za učenje cincarskog jezika


(dijalekta). Svetlana Nikolin, koordinatorka programa, Jon Gabrijel Andrei, ataše
za kulturu i Petar Tapalaga, saradnik „In medias resa” - Pančevo

40
ma­na­sti­ru Be­še­no­vo: „...Tr­pe­za­ri­ja je vr­lo umet­nič­ki iz­ra­đe­na, po du­va­ru se sa­me
isto­rič­ne sli­ke iz mi­nu­lih srp­skih vre­me­na na­la­ze, ta­ko isto ima do­sta por­tre­ta srp­
skih do­bro­tvo­ra, me­đu ko­ji­ma su de­da Man­dri­no i de­da Pe­tro­vić”. U stva­ri, ra­di
se o Gri­go­ri­ju Pe­tro­vi­ću iz Be­še­nov­ca, si­nu Đor­đa Pe­tro­vi­ća, do­se­lje­ni­ka iz Ma­ke­
do­ni­je.
Ve­li­ki ka­pi­tal ko­ji je ste­kla po­ro­di­ca Oka pre­tr­peo je te­žak udar u ne­sre­ći na Du­
na­vu, ka­da je pa­ro­brod sa ži­tom po­to­nuo u jed­noj od iz­ne­nad­nih olu­ja. Ni­ko­lin sin
- Ste­van Oka, osta­vlja za so­bom si­na je­din­ca Si­me­o­na, ko­ga je zbog fi­nan­sij­skog
kra­ha po­ro­di­ce, sve­srd­no pri­hva­ti­la, ško­lo­va­la i po­ma­ga­la, kao svo­je de­te, ugled­na
tr­go­vač­ka po­ro­di­ca Si­me i Ane Man­dri­no. Si­meon je ro­đen u Pan­če­vu 1875. go­di­
ne, a ško­lo­vao se i di­plo­mi­rao na Teh­nič­kom fa­kul­te­tu u Be­ču, sred­stvi­ma ko­ja je
za ško­lo­va­nje de­ce Man­dri­no­vih i Oki­nih osta­vio u vi­du fon­da Si­ma Man­dri­no.
Tu­tor i iz­vr­ši­lac fon­da bio je u Be­o­gra­du La­za Pa­ču, mi­ni­star fi­nan­si­ja Kra­lje­vi­ne
Sr­bi­je, či­ja je po­ro­di­ca bi­la u kum­stvu sa Man­dri­no­vi­ma i Oka­ma.
Po­me­nu­ti fond sa­mo je jed­na od 40. stav­ki u te­sta­men­tu Si­me Man­dri­na, ko­ji
se ču­va kao vre­dan do­ku­ment u po­ro­di­ca­ma Man­dri­no i Oka. Si­ma ga je svo­je­ruč­
no pi­sao 30., od­no­sno, 12. ma­ja 1871. go­di­ne i nji­me svo­joj že­ni Ani osta­vlja ne­ko­
li­ko ku­ća i ima­nja, a mno­go­broj­nim ro­đa­ci­ma, cr­kva­ma i do­bro­tvor­nim dru­štvi­ma
zna­čaj­na nov­ča­na sred­stva. Za­ve­štao je i no­vac za iz­grad­nju „vla­ške”, od­no­sno cin­
car­ske, ško­le u Pan­če­vu, zbog ve­li­kog bro­ja cin­car­skih po­ro­di­ca ko­je su ta­da ži­ve­le
u ovom gra­du. Za­ni­mlji­vo je da u opo­ru­ci ni­je za­bo­ra­vio ni svo­ju po­slu­gu. U 10.
stav­ci te­sta­men­ta na­pi­sao je da po­sle smr­ti nje­go­ve že­ne Ane, ...” ima mo­ja unu­ka
Ka­ta­ri­na S. Oka na­slje­di­ti 10 la­na­ca ze­mlje (grund) za spo­men od La­la Si­me.”
Si­meon se ože­nio sa Ka­ta­ri­nom, Ka­ti­com, ro­đe­nom 1879. godi­ne u Pan­če­vu,
od oca Ni­ko­le i maj­ke So­fi­je Man­dri­no. Ka­ti­ca i Si­meon ima­li su pe­to­ro de­ce: Ni­ko­
lu, Ste­va­na, So­fi­ju, Ve­ru i Na­du.
Si­meon Oka je bio je­dan od di­rek­to­ra i vo­de­ći in­že­njer u že­lje­za­ri u Di­o­šdje­ru,
u Austro­u­gar­skoj, gde se i da­nas na­la­zi ja­ka in­du­stri­ja če­li­ka, liv­ni­ca i že­lje­za­ra.
Upam­ćen je kao ve­li­ki ino­va­tor. Po­ro­di­ca je sa­ču­va­la do­ku­man­ta­ci­ju iz ko­je se vi­di
da je imao vi­še od de­set pa­te­na­ta ko­ji su bi­li za­šti­će­ni od 1915. do 1919. go­di­ne
u pa­tent­nim za­vo­di­ma u Be­ču i Bu­dim­pe­šti, a od­no­se se na no­va re­še­nja ala­ta za
ste­za­nje i ob­ra­du pri iz­ra­di ma­šin­skih de­lo­va. Umro je u Be­o­gra­du, u svo­joj 51.
go­di­ni.
Si­me­o­nov sin -Ni­ko­la Oka, ro­đen 1904. go­di­ne u Di­o­šdje­ru, na­sta­vlja ško­lo­va­
nje u Pan­če­vu, u ko­je se po­ro­di­ca vra­ti­la to­kom Pr­vog svet­skog ra­ta 1915. go­di­ne
i tu za­vr­ša­va pe­ti i še­sti raz­red gim­na­zi­je. Se­le se za­tim u Be­o­grad gde na­sle­đu­ju
ku­ću ro­đa­ke Da­rin­ke Mi­len­ko­vić, ro­đe­ne Oka, u Pa­ri­skoj uli­ci br. 1. Na­kon gim­na­
zi­je, Ni­ko­la stu­di­ra ma­šin­stvo na Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du i za­vr­ša­va stu­di­je 1927.
godi­ne. Pet go­di­na ka­sni­je že­ni se Mi­la­nom Pe­tro­vić, ro­đe­nom 1910. u Ča­ko­vu kod
Te­mi­šva­ra. Ima­li su dvo­je de­ce: Ol­gu (r. 1933.) i Si­me­o­na (r. 1935.) ko­ji ima dva
si­na, Vla­di­mi­ra (r. 1967.) i Ni­ko­lu (r. 1975.).
Pro­fe­sor Ni­ko­la S. Oka sma­tra se jed­nim od osni­va­ča Sa­o­bra­ćaj­nog fa­kul­te­ta
u Be­o­gra­du, od­no­sno Vi­so­ke sa­o­bra­ćaj­ne ško­le, na ko­joj pre­da­je, kao van­red­ni pr­
fe­sor, pred­met „Vo­zna sred­stva drum­skog sa­o­bra­ća­ja”. Re­dov­ni pro­fe­sor po­sta­je
1960. go­di­ne, ka­da bi­va iza­bran i za pro­de­ka­na fa­kul­te­ta, a pet go­di­na ka­sni­je i za

41
de­ka­na. Ob­ja­vio je vi­še od 30. na­uč­nih i struč­nih ra­do­va, uče­stvo­vao u iz­ra­di vi­še
de­se­ti­na stu­di­ja i pro­je­ka­ta.
Do­bit­nik je mno­gih pri­zna­nja, po­ve­lja i di­pla­ma kao i tri or­de­na. Svo­ju vred­nu
ve­li­ku bi­bli­o­te­ku sa mno­go struč­ne li­te­ra­tu­re za­ve­štao je bi­bli­o­te­ci Sa­o­bra­ćaj­nog
fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, či­jem je for­mi­ra­nju i raz­vo­ju po­sve­tio vi­še go­di­na. Umro je
1976. godi­ne.
Fa­mi­li­je Oka i Man­dri­no bi­le su ve­o­ma broj­ne. Sa­mo je, na pri­mer, de­da Si­me
Man­dri­na imao čak de­se­to­ro de­ce. I jed­ni i dru­gi bi­li su po­ve­za­ni mno­gim rod­bin­
skim i ku­mov­skim ve­za­ma sa isto ta­ko ugled­nim cin­car­skim po­ro­di­ca­ma kao što su
to Ma­no, Pa­ču, Bo­ta, Ki­ki...
U Pan­če­vu da­nas ži­vi mno­go po­to­ma­ka po­ro­di­ca Oka i Man­dri­no. Mir­ko Man­
dri­no i Jo­van Oka omo­gu­ći­li su nam da ob­ja­vi­mo ro­do­slo­ve nji­ho­vih po­ro­di­ca.

42
43
Oкa

Milan Mandrino, najstariji sin Georgija Slavko Mandrino, sokolski prvak.


Mandrina. Početak 20. veka 30. godine 20. veka

44
Georgije Mandrino sa suprugom
Milevom koja u naručju drži ćerku Tijanu Georgije Mandrino sa ljubimicom
dok im je sin Slavko u kolevci. sovom u ruci. Pančevo, 1935.
Sasvim levo je jedan rođak.

Porodica Mandrino. Sa desna na levo - Đorđe Mandrino, snaja Julijana - Cica


sa suprugom Slavkom Mandrinom. Ispred je violončelista Nikola Mandrino.

45
Sabor Udruženja pčelara ispred pančevačkog Magistrata - sa desne strane su
Mandrinovi, snimljeno 30. godina 20. veka

Nikola S. Oka

Mileva Mandrino

46
Sa časa cincarskog jezika u organizaciji „In medias resa”, 2009. godine

47
Porodica Mihajlović
Lepo je znati ko si
(O cin­car­skom po­re­klu po­ro­di­ce Mi­haj­lo­vić)

Kuća Justina Mihajlovića u Vukovaru (Hrvatska)

„M no­gi sta­ri­ji Pan­čev­ci još se uvek se­ća­ju svo­jih gim­na­zij­skih pro­fe­so­


ra, Le­le i Bo­re Mi­haj­lo­vić. Moj otac Bo­ri­voj je po­tom bio i di­rek­tor
teh­nič­ke ško­le u Pan­če­vu, da bi za­tim pre­šao na Pri­rod­no - ma­te­ma­tič­ki fa­kul­tet u
Be­o­gra­du, gde je dok­to­ri­rao ma­te­ma­ti­ku. Ka­sni­je je i na­pu­stio Pan­če­vo da bi bio
re­dov­ni pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke na Ma­šin­skom fa­kul­te­tu u Kra­gu­jev­cu i, pred pen­zi­
ju, u Ba­nja Lu­ci (gde je re­še­njem nad­le­žnog or­ga­na upra­ve pro­me­nio pre­zi­me iz
Mi­ha­il­o­vić, ka­ko mu je pi­sa­lo u kr­šte­ni­ci, u Mi­haj­lo­vić, iz sa­mo nje­mu zna­nih raz­
lo­ga). NJe­go­vi biv­ši đa­ci su mu se odu­ži­li do­de­lji­va­njem pr­ve Ok­to­bar­ske na­gra­de
gra­da Pan­če­va, ma­da on ni­je bio ro­đe­ni Pan­če­vac, već je ro­đen u Za­gre­bu. Ka­ko
to, pi­tao sam se, je­smo li mi Mi­haj­lo­vi­ći Hr­va­ti? Ne. Moj de­da, Đu­ri­ca Mi­haj­lo­vić,
je bio ban­kar­ski či­nov­nik, ko­li­ko se se­ćam po­ro­dič­nih pri­ča, a u Za­greb je sti­gao

49
sa svo­jom že­nom Jo­van­kom, od Pu­ši­će­vih iz Iri­ga, po upu­tu svo­ga oca Mi­haj­la -
Mi­še iz Vu­ko­va­ra, či­ja je po­slov­na ak­tiv­nost u to vre­me, ka­žu, pa­la na ni­ske gra­ne.
Ta­ko sam u tra­ga­nju za po­re­klom svo­je po­ro­di­ce, sti­gao do Ju­sti­na Mi­ha­i­lo­vi­ća
(1800–1849), jed­nog od, u to vre­me, ret­kih po­bor­ni­ka Vu­ko­vih ide­ja i nje­go­vih
naj­o­da­ni­jih pri­ja­te­lja i sa­rad­ni­ka iz re­do­va srp­skih pi­sa­ca pr­ve po­lo­vi­ne XIX ve­ka.
Ju­stin je bio i osta­će ze­ni­tal­na tač­ka uspo­na po­ro­di­ce Mi­ha­i­lo­vić iz Vu­ko­va­ra, či­ji
sam ja, po sve­mu su­de­ći, po­sled­nji mu­ški po­to­mak.
Tra­ga­ju­ći po in­ter­ne­tu za po­da­ci­ma o mo­joj po­ro­di­ci pro­na­šao sam na saj­tu
kon­zu­la­ta Sr­bi­je u Vu­ko­va­ru sle­de­ći tekst:
„Na naj­sta­ri­jem tr­gu u Vu­ko­va­ru, na uglu uli­ca dr Fra­nje Tuđ­ma­na i Zma­je­ve,
na­la­zi se zgra­da ‘Ma­ga­ze Mi­ha­il­o­vić’ - rod­na ku­ća maj­ke srp­skog pe­sni­ka Bran­ka
Ra­di­če­vi­ća, Ru­že Mi­ha­i­lo­vić-Ra­di­če­vić. Ova gra­đe­vi­na u ba­rok­nom sti­lu iz­gra­
đe­na je kra­jem 18. ve­ka, a u vla­sni­štvu po­ro­di­ce Mi­ha­i­lo­vić je od 1780. go­di­ne.
Ro­do­na­čel­nik po­ro­di­ce, Ri­sto Mi­ha­il­o­vić, do­se­lio se iz Mo­sko­po­lja (Al­ba­ni­ja) u
Vu­ko­var 1780. go­di­ne. 1790. go­di­ne u Vu­ko­var se do­se­lja­va i nje­gov brat Jan­ko
Mi­ha­i­lo­vić. U ma­ga­zi otva­ra­ju gvo­žđar­sku tr­go­vi­nu. U tr­go­vi­ni je po­sto­ja­la i pr­va
srp­ska či­ta­o­ni­ca-bi­bli­o­te­ka u Vu­ko­va­ru, u ko­joj su se ču­va­le knji­ge i či­ta­la štam­pa
ko­ja je pri­sti­za­la iz Be­o­gra­da, Srem­skih Kar­lo­va­ca, Pe­šte i Be­ča. U či­ta­o­ni­ci su se
u to vre­me oku­plja­li ugled­ni vu­ko­var­ski Sr­bi.
Jan­ko Mi­ha­il­o­vić že­ni se 1789. go­di­ne Anom, ćer­kom vu­ko­var­skog tr­gov­ca Ata­
na­si­ja La­za­re­vi­ća. Pe­to de­te Jan­ka i Ane, Ru­ža Mi­ha­i­lo­vić ro­đe­na je 04.02.1802.
go­di­ne u so­bi na ta­va­nu ku­će. Pre­da­nje ka­že da je oso­bi­to do­bra sr­ca bi­la, ova le­pa
umi­lja­ta že­na, sred­njeg sta­sa, le­pe cr­ne ko­se, oči­ju i rim­skog no­sa, u li­cu ru­me­na
kao pra­va ru­ža. Na Spa­sov­dan 1822. go­di­ne u sa­bor­nom hra­mu ‘Sve­tog Ni­ko­la­ja’
u Vu­ko­va­ru uda­je se za Te­o­do­ra Ra­di­če­vi­ća, ca­rin­skog slu­žbe­ni­ka i ve­li­kog srp­skog
knji­go­ljup­ca. Te­o­dor je bio lep i ure­dan, bla­ge i mir­ne na­ra­vi, do­bar i ra­zu­man
čo­vek. Iz tog bra­ka ro­di­će se, 15. mar­ta 1824. go­di­ne u Sla­von­skom Bro­du sin Alek­
si­je Ra­di­če­vić, ka­sni­je sa­mo­pro­zvan u Bran­ko. Sa po­ro­di­com se Ru­ža se­lja­ka­la po
ne­kim da­le­kim i ma­lim me­sti­ma i ne zna se da li je ika­da po­no­vo do­šla u Vu­ko­var.
Krh­kog i ne­žnog zdra­vlja, ro­di­la je još dvo­je de­ce Ste­va­na i Amaj­li­ju. Iz­mu­če­na te­
škim po­ro­đa­jem, Ru­ža je umr­la 1833. go­di­ne, u je­da­na­e­stoj go­di­ni na­kon ven­ča­nja,
u svo­joj 32. go­di­ni. Sa­hra­nje­na je na ze­mun­skom gro­blju. Na spo­me­ni­ku je ukle­san
nat­pis: ‘Ov­de le­že ko­sti Ru­ži­ce Ra­di­če­vić, ro­đe­ne Mi­ja­i­lo­vić, či­nov­ni­ce, ro­di se 4.
fe­bru­a­ri­ja 1802, umre 14. mar­ta 1833, po­ži­ve 31 go­di­nu’. Tri da­na po­sle maj­či­ne
smr­ti, Bran­ko Ra­di­če­vić pi­še de­ti­nje po­tre­snu be­le­šku: ‘Ma­mi­ca je umr­la 14 mar­ta
po­sle pod­ne, u dva sa­ta, u vtor­nik, ja sam ostao od ma­mi­ce od de­vet go­di­na’.
U ku­ći Mi­ha­il­o­vi­ća to­kom 1837. i 1838. go­di­ne bo­ra­vio je i Vuk Ste­fa­no­vić Ka­
ra­xić. U Vu­ko­va­ru je imao mno­go idej­nih isto­mi­šlje­ni­ka i is­kre­nih pri­ja­te­lja. Je­dan
od njih, Adam Dra­go­sa­vlje­vić, vu­ko­var­ski uči­telj, pr­vi je po­zdra­vio Vu­ka što je Sr­
be uveo u Evro­pu. Tu su još Ju­stin i Ri­sta Mi­ha­i­lo­vić, kao i Jo­van Ga­vri­lo­vić ko­ji je
če­sto pi­sao pi­sma Vu­ku. Sam Vuk je pi­sao: ‘Ja znam, da ni u ka­kvom mje­stu na­ro­da
na­šeg ne­mam vi­še ta­ko­vi­jeh pri­ja­te­lja kao u Vu­ko­va­ru’. Na­kon smr­ti si­na Sa­ve, Vuk
ni­je mo­gao da pod­ne­se taj te­žak gu­bi­tak. Ne mo­gav­ši vi­še da osta­ne u Be­ču, Vuk je
po­šao na zi­mo­va­nje u Vu­ko­var, ne bi li se ta­mo smi­rio. Vu­ko­var je u to vre­me bio
znat­no bli­ži Evro­pi ne­go Ugar­skoj, tu se ži­ve­lo ne­za­vi­sno i slo­bod­no. Bio je to grad

50
sa pre­ko šest sto­ti­na za­na­tli­ja, či­je cr­kve ni­ma­lo ni­su za­o­sta­ja­le za cr­kva­ma u Srem­
skim Kar­lov­ci­ma. Vuk je u Vu­ko­va­ru bo­ra­vio od 8. no­vem­bra 1837. do 27. mar­ta
1838. go­di­ne. U je­sen 1838. go­di­ne Vuk po­no­vo po­ho­di Vu­ko­var.
Na Rod­noj ku­ći Ru­že Mi­ha­i­lo­vić-Ra­di­če­vić, Skup­šti­na op­ti­ne Vu­ko­var je ok­to­
bra 1964. po­sta­vi­la spo­men plo­ču. U rat­nim zbi­va­nji­ma 1991. go­di­ne ku­ća je de­va­sti­
ra­na, a spo­men plo­ča raz­bi­je­na i uni­šte­na. To­kom 1992. go­di­ne iz­vr­še­na je ob­no­va
zgra­de a re­pli­kat spo­men plo­če po­no­vo po­sta­vljen. To­kom pe­ri­o­da mir­ne re­in­te­gra­ci­
je, no­vo­po­sta­vlje­na plo­ča je raz­bi­je­na i uni­šte­na od stra­ne ne­po­zna­tih po­či­ni­o­ca.”
Ku­ća Mi­ha­i­lo­vi­ća je im­pre­si­o­ni­ra­la mog oca, ko­ji se 1981 go­di­ne fo­to­gra­fi­sao
is­pred nje, sa svo­jim se­stra­ma Bo­silj­kom, uda­tom za Đu­ru Ga­ve­lu, (ne­ka­da­šnjeg di­
rek­to­ra Mu­ze­ja Vu­ka i Do­si­te­ja u Be­o­gra­du, ko­ji je ina­če i za­slu­žan za po­sta­vlja­nje
spo­men plo­če 1964 go­di­ne) i Smilj­kom (ona je za tu pri­li­ku do­pu­to­va­la iz Ar­gen­ti­
ne, gde je ži­ve­la i umr­la).
Po­me­nu­ti i mno­gi dru­gi po­zna­ti ili za­bo­ra­vlje­ni do­ga­đa­ji, ko­ji su mir­no ili bur­
no te­kli kroz ku­ću Mi­haj­lo­vi­ća i oko nje, na­gna­li su me da sa­ču­vam spo­men na nju
ta­ko što sam nje­nu fo­to­gra­fi­ju iz vre­me­na mi­ra i bla­go­sta­nja, sta­vio na ko­ri­cu svo­je
zbir­ke krat­kih pri­ča „Me­njač­ni­ca„ (je­dan pri­me­rak svo­je­vre­me­no sam po­klo­nio
vu­ko­var­skoj bi­bli­o­te­ci). Zbir­ka sa­dr­ži i pri­ču „Ku­će Mi­haj­lo­vi­ća”. U njoj se ku­ća
u Vu­ko­va­ru do­vo­di u ve­zu sa ku­ćom đe­ne­ra­la Mi­ha­lje­vi­ća u Pan­če­vu, u ko­joj sam
ja ro­đen, a ko­ja je sa­da u vla­sni­štvu po­ro­di­ce Ćur­čin. Ve­za se sa­sto­ji u to­me da ja
da­nas ne­mam vi­še ni­ka­kve ve­ze ni sa jed­nom ni sa dru­gom ku­ćom ali da iz­me­ću
ovih ku­ća po­sto­ji ne­ka taj­na i ira­ci­o­nal­no ob­ja­šnji­va ve­za.
Ži­vot­ne pri­če mog ču­kun­de­de Ju­sti­na, nje­go­vih pre­da­ka i po­to­ma­ka, za me­ne je
op­šta me­ta­fo­ra o za­bo­ra­vu i ne­sta­ja­nju zna­nja o po­re­klu po­ro­di­ca, te ovoj te­mi sto­ga
i po­sve­ću­jem ovom pri­li­kom na­ro­či­tu pa­žnju, ne bih li sa­ču­vao ono što se zna o nji­
ma - o ovoj ne­ka­da broj­noj po­ro­di­ci, na­ro­či­to o nje­nom po­re­klu, ko­je do­sa­da, re­kao
bih, ni­je bi­lo do­volj­no na­gla­še­no. Pod­lo­gu za kon­stat­ci­je ko­je će usle­di­ti ali i za da­
lja is­tra­ži­va­nja pred­sta­vlja tekst Pa­vla Po­po­vi­ća, ob­ja­vljen u pu­bli­ka­ci­ji „Pri­lo­zi za
knji­žev­nost, je­zik, isto­ri­ju i fol­klo­re, knji­ga III, sve­ska 1-2 SA­NU 1923 go­di­na, iz
ko­je pre­no­sim ge­ne­a­lo­ške ta­bli­ce sa do­pi­sa­nim po­da­ci­ma ru­ko­pi­som mo­ga oca.
Ro­do­na­čel­nik lo­ze Mi­ha­i­lo­vi­ća je Ju­sti­nov otac Ri­sto, za­pra­vo Hri­sto­for, ko­je
ime je bi­lo ukle­sa­no na nad­grob­nom spo­me­ni­ku na vu­ko­var­skom gro­blju, ka­ko to tvr­
di Pa­vle Po­po­vić. Na Hri­sto­fo­ro­vom por­tre­tu, ko­ji se da­nas na­la­zi kod mog bra­ta od
tet­ke Dra­ga­na Ga­ve­le u Be­o­gra­du, on dr­ži u ru­ci pi­smo sa svo­jim ime­nom u austro­u­
gar­skoj tran­skrip­ci­ji tj. na nje­mu pi­še da je to Chri­stian Mic­ha­i­lo­vics iz Vu­ko­va­ra.
Svi iz­vo­ri po­da­ta­ka se sla­žu da su Ri­sto i nje­gov brat Jan­ko do­šli u Srem iz
Sko­plja 1770. (Ri­sto) od­no­sto 1780. go­di­ne (Jan­ko), pod dra­ma­tič­nim okol­no­sti­ma,
be­že­ći iz Mo­sko­po­lja na šta uka­zu­ju mno­gi po­da­ci i či­nje­ni­ce, dok se sud­bi­na nji­ho­
ve se­stre Ru­že, uda­te za ne­kog sve­šte­ni­ka, ko­ga su Tur­ci po­gu­bi­li, ne zna. Isto­rij­ske
či­nje­ni­ce go­vo­re da je u to vre­me, 1769. go­di­ne pla­nu­la grč­ka bu­na na Pe­lo­po­ne­zu,
ko­ju su mno­gi Cin­ca­ri na­ro­či­to vi­đe­ni­ji lju­di iz nji­ho­vog slav­nog gra­da Mo­sko­po­
lja po­ma­ga­li. Osman­li­je su ipak bi­le su­vi­še sil­ne i pe­lo­po­ne­ska bu­na je ugu­še­na u
kr­vi. Rat­no sta­nje, u ko­me se sve či­ni do­pu­šte­nim, ali i pre­ćut­no odo­bra­va­nje tur­
skih vla­sti, otvo­ri­li su mo­guć­nost za bez­vla­šće, pa su hor­de pljač­ka­ša, re­gru­to­va­ne
uglav­nom me­đu al­ban­skim sta­nov­ni­štvom iz okol­nih obla­sti, kre­nu­le da po­ha­ra­ju

51
po bo­gat­stvu na­da­le­ko ču­ve­no Mo­sko­po­lje. Na­je­zdi zu­lum­ća­ra grad ni­je mo­gao da
odo­li. Cin­ca­ri ni­su bi­li do­volj­no vič­ni ra­tu da bi se od­u­pr­li na­si­lju. Iz Mo­sko­po­lja,
iz bo­ga­tih ku­ća, rad­nji, ma­ga­za, jav­nih gra­đe­vi­na, od­ne­se­no je sve što se od­ne­ti da.
Sta­nov­ni­ci su se da­li u be­ža­ni­ju no­se­ći šta se mo­glo, pljač­ka­ši su od­vu­kli šta su u
va­ro­ši za­te­kli. Pa­le su i mno­ge žr­tve. Vi­še od po­lo­vi­ne ži­vlja iz­be­glo je da se ni­ka­da
ne vra­ti. Mo­sko­polj­ci su se ra­su­li na sve če­ti­ri stra­ne sve­ta, naj­vi­še po gra­do­vi­ma
gde su već ima­li tr­go­vač­ke ve­ze i sta­ni­ce, ši­rom Ma­ke­do­ni­je, Sr­bi­je, Bo­sne, do Voj­
vo­di­ne i du­blje u Ugar­sku i sve do Be­ča i Polj­ske. Ri­sto i Jan­ko su da­kle bi­li Cin­ca­ri
Mo­sko­polj­ci i ve­ro­vat­no po na­sle­đe­noj po­ro­dič­noj tra­di­ci­ji uspe­šni tr­gov­ci. Njih
su i sa­mi sta­nov­ni­ci Vu­ko­va­ra na­zi­va­li Cin­ca­ri­ma, ma­da se oni sa­mi o to­me ni­su
iz­ja­šnja­va­li. Raz­log to­me tre­ba tra­ži­ti ve­ro­vat­no u nji­ho­voj že­lji da jav­no ne is­ti­ču
svo­je cin­car­sko po­re­klo, te su srp­sko pre­zi­me ve­ro­vat­no uze­li ne­po­sred­no pre do­la­
ska u Vu­ko­var, što je jed­na od po­zna­tih cin­car­skih oso­bi­na (ukla­pa­nje u na­ci­o­nal­no
okru­že­nje). U pri­log to­me go­vo­ri i Hri­sto­fo­ro­va rav­no­du­šnost u po­gle­du la­tin­ske
tran­skrip­ci­je svo­ga ime­na (Chri­stian Mic­ha­i­lo­vics!). S dru­ge stra­ne, Ri­sto se ože­nio
Anom Ni­tom, Cin­car­kom iz Bo­sne, što ve­ro­vat­no uka­zu­je da je emo­tiv­no i da­lje bio
ve­zan za svo­je et­nič­ko po­re­klo. No, to da­lje po­tvr­đu­je te­zu da je Ju­stin Mi­ha­i­lo­vić
bio sto­po­stot­ni Cin­ca­rin, od oca Cin­ca­ri­na i maj­ke Cin­car­ke, a o to­me sve­do­či i
dru­ga cin­car­ska oso­bi­na - da su bi­li u pr­vim re­do­vi­ma bor­be za na­ci­o­nal­nu iden­ti­fi­
ka­ci­ju na­ro­da u okru­že­nju, sa ko­jim su se ka­sni­je i sto­pi­li. Ova sud­bi­na je za­de­si­la
i Ju­sti­no­ve po­tom­ke (Ju­sti­no­va unu­ka Ka­ti­ca bi­la je ba­ka aka­de­mi­ka De­ja­na Me­da­
ko­vi­ća) ali i nje­go­ve boč­ne ro­đa­ke (Bran­ka Ra­di­če­vi­ća ko­ji je po maj­ci Ru­ži imao
naj­ma­nje če­tvr­ti­nu cin­car­ske kr­vi).
U znak po­što­va­nja pre­ma svo­jim za­slu­žnim pre­ci­ma, ali i pre­ma tra­gič­noj sud­
bi­ni cin­car­skog na­ro­da, ja, ko­ji sam zad­nji iz lo­ze mo­sko­polj­skih Mi­ha­i­lo­vi­ća, uvek
sam se iz­ja­šnja­vao kao Cin­ca­rin. Da bih osta­vio trag o ovoj lo­zi bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­
ja­ma, dao sam svo­joj tre­ćoj, naj­mla­đoj ćer­ki, ko­ja je ro­đe­na sko­ro u dan 200 go­di­na
na­kon ro­đe­nja nje­nog skur­đe­la Ju­sti­na, je­di­no mo­gu­će ime - ona se zo­ve Ju­sti­na. ”

P. S.
Ne­ka mi bu­de do­pu­šte­no da na kra­ju ove po­ro­dič­ne sto­ri­je, uz ne­ko neo­bja­šnji­
vo uz­bu­đe­nje skre­nem pa­žnju na Mo­sko­po­lje, taj iz­gu­blje­ni cin­car­ski raj, je­dan od
naj­ve­ćih, naj­bo­ga­ti­jih i ci­vi­li­za­cij­ski naj­ra­zvi­je­ni­jih gra­do­va u ovom de­lu Evro­pe
to­ga vre­me­na, ali i bal­kan­ski Ma­kon­do. Pi­tam se šta bi bi­lo da ni­je ra­zo­re­no, ka­ko
bi da­nas moć­no iz­gle­da­lo da su mu isto­rij­ske pri­li­ke i Bož­ja mi­lost bi­li na­klo­nje­ni.
Ali ne pre­o­sta­je mi ni­šta dru­go, no da kao eho dav­nih vre­me­na, tu re­zo­nan­cu sta­ti­
stič­ki skrom­ne ali emo­ci­o­nal­no sna­žno dej­stvu­ju­će ko­li­či­ne cin­car­skih ge­na sa­kri­
ve­nih ne­gde u me­ni, ci­ti­ram set­nu Pe­ki­će­vu tu­žba­li­cu:

„(...) Oj, Mo­sko­po­lje, oj Mo­sko­po­lje!


Le­po­ta čar­na gde se tvo­ja de­la?
Bez­bo­žnost smrt­ni­ka pro­past ti do­ne­la!
Mo­li­tvom Jo­va­no­vom nek ti je Bog vra­ti,
I pre­đa­šnju sla­vu po­no­vo po­zla­ti (...).”
Mr Sa­va Mi­haj­lo­vić

52
Moskopolje, gravira Hristofora Žefarovića

53
Spomen-tabla na kuće Justina Bora Mihajlović, Bosiljka Gavela i
Mihajlovića Smiljka Gagarin ispred Justinove kuće
u Vukovaru

Sava Mihajlović

Borivoj Mihajlović

54
Risto alias Hristofor Mihajlović Na pismu na slici koje drži Hristofor
Mihajlović piše latinska transkripcija
njegovog imena - Cristian Michailovics

55
Porodica Lambrin

Mirko Lambrin, deda Svetlane Matuše

P o­zna­ta srp­ska ke­ra­mi­čar­ka Sve­tla­na Ma­tu­ša, ro­đe­na je u Pan­če­vu 1959.


go­di­ne i po­to­mak je Ve­re Lam­brin (ban­kar­skog slu­žbe­ni­ka) i Pe­tra Ma­tu­še
(ma­gi­stra far­ma­ci­je). Cin­car­sko po­re­klo vo­di po maj­ci či­ji su pre­ci do­šli iz Mo­
sko­po­lja. Po pre­da­nju ko­je se pre­no­si­lo sa ko­le­na na ko­le­no, dav­ni pre­dak po ime­
nu Lam­bra, bo­ga­ti mo­sko­polj­ski tr­go­vac, be­žao je ka se­ve­ru zbog te­ških zu­lu­ma
Osman­li­ja, ja­šu­ći na ka­mi­li. Sa so­bom je no­sio i ve­li­ki ćup sa zlat­ni­ci­ma ko­ji je
us­peo da sa­ču­va od uče­sta­lih pljač­ki zu­lum­ća­ra, za­ko­pav­ši ga is­pod ne­kog dr­ve­ta.
Je­dan od nje­go­vih po­to­ma­ka - Jo­van Lam­bra, ta­ko­đe tr­go­vac, na­se­lio se u Pan­
če­vu, po pri­či Sve­tla­ni­nog de­de, 1743. go­di­ne. Po nje­mu su svi do­bi­li pre­zi­me Lam­
brin. U po­ro­di­ci se zna­lo i za ro­đa­ka Hri­sti­fo­ra Lam­bri­na (1799–1877) ba­što­va­na
u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku ko­ji se tu na­sta­nio kra­jem 18. ve­ka. Hri­sti­for je imao dva
si­na - Ni­ko­la­ja (?) i Ma­te­ja (1803–1881) ko­ji se, kao i otac, ba­vio ba­što­van­stvom.

57
Ni­ko­la­je­vi si­no­vi zva­li su se Alek­san­dar (1821.–?), Ko­sta (1828–1873), Sve­to­zar
(1840–?), kao i To­dor- Stoj­ša (1858–?) . To­dor i su­pru­ga So­fi­ja (1855–?) iz­ro­di­li
su dve ćer­ke: Je­le­nu-Len­ku (1875–?) i Vu­ko­sa­vu (1892–?), kao i si­no­ve Mi­la­na
(1886–? ) i Mir­ka (1889–1970) - Sve­tla­ni­nog de­du.
Mir­ko se ože­nio Da­rin­kom (1889–1980), Sve­tla­ni­nom ba­kom, a nji­ho­va de­ca
su bi­li Ste­van Lam­brin (1923–1998), ar­hi­tek­ta, ujak, i Ve­ra Lam­brin (1925–2005),
ban­kar­ski slu­žbe­nik, - maj­ka.
Sve­tla­na Ma­tu­ša di­plo­mi­ra­la je na Fa­kul­te­tu pri­me­nje­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du
na od­se­ku za ke­ra­mi­ku, član je UPI­DI­Va i ULU­PUD­Sa od 1992. godi­ne. Tri me­se­ca
bi­la je na spe­ci­ja­li­za­ci­ji u ču­ve­nom Ši­ga­ra­ki in­sti­tu­tu za ke­ra­mi­ku u Ja­pa­nu. Iz­la­ga­la
je na vi­še od 100 grup­nih iz­lo­žbi u ze­mlji i ino­stran­stvu i ima­la 12 sa­mo­stal­nih iz­lo­
žbi. Uče­stvo­va­la je na mno­gim do­ma­ćim i in­ter­na­ci­o­nal­nim ko­lo­ni­ja­ma. Do­bit­nik
je Go­di­šnje na­gra­de za ke­ra­mi­ku ULU­PUD­Sa 1993. i Zlat­ne for­me UPI­DI­Va 1998.
go­di­ne.
Jed­na od na­ših vr­hun­skih umet­ni­ca, Sve­tla­na Ma­tu­ša, da­nas ži­vi i ra­di na Islan­
du, u Rej­kja­vi­ku.U nje­noj ga­le­ri­ji - stu­di­ju, u naj­pro­met­ni­joj uli­ci ovog je­din­stve­
nog ostrv­skog gra­da, mno­go­broj­ni po­se­ti­o­ci i tu­ri­sti ni ne sa­nja­ju da naj­lep­še su­ve­
ni­re i ke­ra­mič­ke skulp­tu­re na Islan­du ra­di jed­na pan­čev­ka, da­le­ki po­to­mak Lam­bre
- tr­gov­ca iz Mo­sko­po­lja, ko­ji je pla­nin­ske vi­so­ve Opa­ra za­me­nio za bal­kan­ske ni­
zi­je, da bi se nje­go­va lo­za, čud­nim pu­te­vi­ma sud­bi­ne, iz pa­non­skih rav­ni­ca na­šla u
ze­mlji vul­ka­na, mo­re­plo­va­ca i Vi­kin­ga.
Iz po­ro­di­ce Živ­ka Lam­bri­na po­ti­če i fa­mi­li­ja Di­mi­tri­je­vić, ko­ja je pro­me­ni­la
svo­je pr­vo­bit­no pre­zi­me Lam­brin i pri­hva­ti­la da sla­vi sla­vu po­sve­će­nu Sv. Ni­ko­li.
Ima­li su go­di­na­ma ču­ve­nu me­ha­nu „Pat­ku“ u Gor­njem gra­du u Pan­če­vu.
Sa po­ro­di­com Lam­brin po­ve­za­na je i pred­rat­na tr­go­vač­ka po­ro­di­ca Ka­nač­ki
či­ji po­to­mak Lji­lja­na Ka­nač­ki da­nas ži­vi u Pan­če­vu.

58
Mirko i Darinka Lambrin sa decom - Stevanom i Verom

Keramika - autorka Svetlana Matuša

59
Po­ro­di­ca Ze­ga

Nikola Zega, portret Viorela Flore

V e­li­ka i ugled­na cin­car­ska po­ro­di­ca Ze­ga, za raz­li­ku od dru­gih fa­mi­li­ja ko­je


su u Ba­nat do­la­zi­le sa ju­ga - iz Oto­man­ske im­pe­ri­je, i na­se­lja­va­le pr­ven­
stve­no grad­ske sre­di­ne, oda­bra­la je on­da­šnje No­vo Se­lo kod Pan­če­va. Kao što je to i
da­nas, No­vo Se­lo (sa­da Ba­nat­sko No­vo Se­lo) je i ta­da bi­lo na­pred­no i pro­spe­ri­tet­no
i br­zo se raz­vi­ja­lo za­hva­lju­ju­ći ka­ko po­ljo­pri­vre­di ta­ko i tr­go­vi­ni. Pr­ve Ze­ge do­šle
su 1782. go­di­ne iz Vla­ho­kli­su­re kao, uosta­lom, i mno­ge dru­ge po­ro­di­ce ko­je su oda­
bra­le Ba­nat za svoj no­vi dom. Po­ro­di­ca Ze­ga da­la je ve­li­ki broj ugled­nih i zna­čaj­nih
lič­no­sti od ko­jih je jed­na i Jo­van Ze­ga. Osta­lo je za­be­le­že­no da je Jo­van bio ve­li­ki
do­bro­tvor No­vog Se­la u vre­me ve­li­ke gla­di ko­ja je vla­da­la 1814. go­di­ne, ka­da je sva­
ko­dnev­no pe­kao i de­lio hle­bo­ve za si­ro­ma­šne se­lja­ne, po­ma­gao mno­gim me­šta­ni­ma
ali i sa­moj op­šti­ni ka­ko bi una­pre­di­la uslo­ve za­jed­nič­kog ži­vo­ta. Bes­plat­no je da­vao
se­lja­ci­ma se­me ži­ta­ri­ca i ku­ku­ru­za da za­se­ju nji­ve i is­hra­ne uku­ća­ne.
Ze­ge su po­zna­ti kao pa­tri­o­te i hra­bri bor­ci. Kon­stan­tin St. Ze­ga ste­kao je ve­li­ka
pri­zna­nja otev­ši od Ma­đa­ra dva to­pa 1848. kod Be­le Cr­kve. Po­stao je pred­sed­nik
Srp­ske pra­vo­slav­ne op­šti­ne i naj­vi­še do­pri­neo da se u No­vom Se­lu sa­gra­di srp­ska

61
pra­vo­slav­na cr­kva.U nje­go­vo do­ba iz­vr­še­na je de­o­ba srp­ske i ru­mun­ske cr­kve­ne
op­šti­ne. Uži­vao je ve­li­ki ugled i po­što­va­nje me­šta­na pa je du­gi niz go­di­na bio i
pred­sed­nik op­šti­ne.
Ni­ko­la St. Ze­ga, kao do­bro­vo­ljac u Sr­bi­ji, po­stao je ču­ven po hra­bro­sti u bo­je­vi­
ma od 1876-78. godi­ne. Imao je če­tu oda­bra­nih sa­bo­ra­ca od ko­jih su mno­gi pri­spe­li
iz Voj­vo­di­ne, pri­vu­če­ni nje­go­vom pri­me­rom.
Vuk Ka­ra­džić za­pi­sao je dve na­rod­ne pe­sme po­sve­će­ne „Ze­gi iz Ba­na­ta” i „Mi­
šu Ba­na­ća­ni­nu”, od­no­sno Mi­ha­i­lu St. Ze­gi, ko­ji je , kao i Ni­ko­la, bio do­bro­vo­ljac
kod Lu­ke Vu­ka­lo­vi­ća iz Her­ce­go­vi­ne, gde se pro­sla­vio svo­jim ju­na­štvi­ma to­kom
ustan­ka še­zde­se­tih go­di­na 19. ve­ka. Ka­sni­je je pre­šao u Cr­nu Go­ru i voj­nič­kim
za­slu­ga­ma ste­kao ti­tu­lu sre­da­ra i po­stao pr­vi ađu­tant knja­za Ni­ko­le. Cr­nu Go­ru je
na­pu­stio usled ne­kih ple­men­skih za­dje­vi­ca i in­tri­ga i od­se­lio se u Ru­si­ju gde je i
umro 1911. go­di­ne.
Na fo­to­gra­fi­ji ko­ju je ob­ja­vio u knji­zi o Sr­bi­ji slav­ni na­uč­nik i pu­to­pi­sac Ka­nic,
vi­de se her­ce­go­vač­ki usta­ni­ci i me­đu nji­ma Mi­ha­i­lo Ze­ga.
Je­dan od de­set osni­va­ča pr­vog Srp­skog he­mij­skog dru­štva je Alek­san­dar Ze­
ga, ro­đen u No­vom Se­lu 29. ma­ja 1860.- umro u Be­o­gra­du 29. mar­ta 1928. Ti­tu­lu
dok­to­ra he­mij­skih na­u­ka do­bio je na Po­li­teh­nič­koj vi­so­koj ško­li u Ci­ri­hu 1885. go­
di­ne. U Be­o­gra­du je imao zva­nje op­štin­skog he­mi­ča­ra, kao i še­fa Dr­žav­ne ca­rin­ske
la­bo­ra­to­ri­je. Je­dan od pr­vih ko­ji se ba­vio na­uč­nim ra­dom iz obla­sti he­mi­je u Sr­bi­ji.
Ob­ja­vio je vi­še pu­bli­ka­ci­ja iz ana­li­tič­ke he­mi­je. U pe­ri­o­du od 1912. do 1926. bio je
pred­sed­nik Srp­skog he­mij­skog dru­štva, a ka­sni­je pred­sed­nik Be­o­grad­ske sek­ci­je,
dok je Mar­ko Le­ko, ta­ko­đe Cin­ca­rin, bio pot­pred­sed­nik
Ova ve­li­ka po­ro­di­ca da­la je i jed­nog po­zna­tog et­no­lo­ga - Ni­ko­lu Ze­gu (1863–
1940), ro­đe­nog u No­vom Se­lu gde je za­vr­šio osnov­nu ško­lu, dok je sred­nju po­
ha­đao u Be­ču. Bio je ta­len­to­va­ni sli­kar i uče­nik Ste­ve To­do­ro­vi­ća u Be­o­gra­du, a
ka­sni­je stu­dent Umet­nič­ke ško­le u Min­he­nu. Po po­vrat­ku u Sr­bi­ju naj­pre ra­di kao
uči­telj le­pih ve­šti­na u Čač­ku, Va­lje­vu i u Pr­voj be­o­grad­skoj gim­na­zi­ji. Stal­no sa­ra­
đu­je sa Et­no­graf­skim mu­ze­jom gde po­sta­je ku­stos, i uprav­nik (1925.). Dao je ogro­
man do­pri­nos una­pre­đe­nju i raz­vo­ju ovog mu­ze­ja i pred­sta­vlja­nju et­no­lo­ških zbir­ki
iz Sr­bi­je na iz­lo­žba­ma u Pa­ri­zu, Lon­do­nu, Pra­gu, Bu­ku­re­štu...Ob­ja­vio je či­tav niz
ra­do­va iz obla­sti et­no­lo­gi­je, a po­seb­no su zna­čaj­ni oni o na­rod­noj no­šnji, ba­nat­skim
su­va­ča­ma, ri­bo­lo­vu na Du­na­vu, te­to­vi­ra­nju... Beč­ko Udru­že­nje za et­no­lo­gi­ju iza­bra­
lo ga je za svog do­pi­snog čla­na.
Čla­no­vi po­ro­di­ce Ze­ga po­če­li su da sla­ve sla­vu Sv. Ste­va­na od 1858. go­di­ne,
ko­ju je „uve­la” maj­ka Ni­ko­le Ze­ge - Je­le­na Sr­bi­nac iz Vra­nje­va u Ba­na­tu.

62
Porodica Anđelović

Len­ka An­đe­lo­vić, le­vo, sa ćer­kom Vi­dom i tri si­na: Lju­bi­šom, le­vo,


Mi­lo­šem (otac Mi­la­na i Zo­ra­na An­đe­lo­vi­ća iz Pan­če­va) u sre­di­ni, i Hri­sto­fe­rom

P o po­ro­dič­nom pre­da­nju fa­mi­li­ja An­đe­lo­vić iz Pan­če­va cin­car­sku lo­zu ima


po oče­voj li­ni­ji i pra­pret­ku Di­mi­tri­ju či­jeg se pre­zi­me­na ni­ko vi­še ne se­ća.
Zna se da je do­šao iz Ja­nji­ne, iz Epi­ra, do­nev­ši do­sta pa­ra ta­ko da je od­mah na­kon
do­la­ska u Kla­do­vo otvo­rio tr­go­vi­nu i ka­sni­je osno­vao i ban­ku. Ste­kao je ugled
imuć­nog i ugled­nog čo­ve­ka. Ože­nio se ćer­kom sve­šte­ni­ka iz se­la Kor­bo­va kod
Kla­do­va ko­ja se zva­la Je­le­na Jan­ko­vić i od že­ni­ne po­ro­di­ce pre­u­zeo i pre­zi­me i
kr­snu sla­vu - Sv. Di­mi­tri­ja. Do­bi­li su tri si­na - Ni­ko­lu, Ko­stu i Alek­su i mno­gi nji­
ho­vi po­tom­ci da­nas ži­ve u Be­o­gra­du. Sa ko­le­na na ko­le­no pre­no­si­lo se sa­zna­nje o
cin­car­skom po­re­klu kao i re­dov­na pro­sla­va imen­da­na ta­ko ti­pič­na za ovu et­nič­ku
za­jed­ni­cu ko­ji se re­dov­no sla­vio po­red sla­ve.
U Pan­če­vo je 1932. go­di­ne do­šao Mi­loš An­đe­lo­vić kao di­plo­mac Eks­port­ne
aka­de­mi­je iz Be­ča (sin ćer­ke Alek­se Jan­ko­vi­ća iz Kor­bo­ve či­ja se jed­na ro­đe­na se­
stra uda­la u Sme­de­re­vu, a dru­ga u Ne­go­ti­nu) i po­čeo da ra­di u pan­če­vač­koj ca­ri­nar­

63
ni­ci. U ovom gra­du se i ože­nio Per­si­dom Ada­mo­vić, ćer­kom vla­sni­ka pan­če­vač­ke
ko­ža­re i sa njom do­bio dva si­na - Mi­la­na i Zo­ra­na.
Mi­lan An­đe­lo­vić (1934–2009) za­vr­šio je Va­zdu­ho­plov­nu aka­de­mi­ju u Be­o­gra­
du i na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pro­ve­de­nih u va­zdu­ho­plov­stvu SFRJ, po­sve­ću­je se
sni­ma­telj­skom ra­du u film­skoj in­du­stri­ji, naj­vi­še u Slo­ve­ni­ji. Za­jed­no sa ži­vot­nom
sa­put­ni­com Li­li­ja­nom bio je je­dan od pr­vih pri­vat­nih pred­u­zet­ni­ka u Pan­če­vu po­
čet­kom 70. go­di­na 20. ve­ka.
Zo­ran An­đe­lo­vić (1936) za­vr­šio je Voj­no teh­nič­ku ško­lu u Be­o­gra­du, ubr­zo se
de­mo­bi­li­sao i za­po­slio u kom­pa­ni­ji „Si­mens” ko­ja ga ša­lje u Ve­ne­cu­e­lu, u Ka­ra­kas,
kao glav­nog in­že­nje­ra auto­ma­ti­ke u si­ste­mu snab­de­va­nja gra­da vo­dom. Zo­ran i da­
nas ži­vi u Ka­ra­ka­su, ože­njen je Anom Ce­ci­li­jom Pu­li­o­zom sa ko­jom ima dva si­na
ko­ja ta­ko­đe no­se ime­na - Mi­lan i Zo­ran.

64
Pre­ci An­đel­ko­vi­ća -
Jan­ko­vi­ći iz Kor­bo­ve

Fa­mi­li­ja Jan­ko­vi­ća
(iz po­ro­dič­nog al­bu­ma Mi­la­na An­đe­lo­vi­ća)

65
Mi­lan An­đe­lo­vić

66
Porodica Prita

Marija Prita

U go­di­ni ka­da je ro­đe­na Ma­ri­ja Pri­ta, a to je 1866., pan­če­vač­ka va­roš ima­


la je 13130 sta­nov­ni­ka - mu­ških 6463, žen­skih 6667, od tog bro­ja sko­ro
jed­na pe­ti­na, tač­ni­je 2862. de­ce do 16 go­di­na sta­ro­sti, ka­ko to na­vo­di Bem u svo­joj
„Isto­ri­ji Pan­če­va”. Pan­če­vo je u to vre­me za­na­tlij­sko-tr­go­vač­ka sre­di­na sa broj­nim
tr­go­vin­skim i za­na­tlij­skim rad­nja­ma. Po jed­nom iz­ve­šta­ju Ma­gi­stra­ta iz 1851. go­di­
ne, upu­će­nog Ge­ne­ral­noj ko­man­di u Te­mi­šva­ru, va­roš je ta­da ima­la 197 tr­go­va­ca,
3 fa­bri­kan­ta, 467 za­na­tli­ja i umet­ni­ka, 77 go­sti­o­ni­ča­ra, 723 za­na­tlij­ska i tr­go­vač­ka
po­moć­ni­ka. U njoj je bi­lo i mno­go cin­car­skih po­ro­di­ca ko­je su bi­le me­đu naj­bo­ga­ti­
ji­ma. Me­đu cin­car­skim tr­go­vač­kim fa­mi­li­ja­ma po­zna­ti su Bo­bo­ro­ni, Astri, Di­ja­man­
di, Var­san, Špir­te, Ko­ko, Pa­ha­no­vić, Man­dri­no..., a me­đu nji­ma bi­la je i po­ro­di­ca
Pri­ta, do­šla iz Kli­su­re 1854. go­di­ne. Na­sta­ni­li su se pr­vo u Vla­škoj, za­tim pre­šli u
Be­o­grad, a oda­tle u Pan­če­vo.

67
Ma­ri­ja Pri­ta je, ka­ko je to za­pi­sa­no u Pro­ziv­ni­ku Srp­ske vi­še de­vo­jač­ke ško­le u
Pan­če­vu, ro­đe­na 14. apri­la 1866. go­di­ne u Se­le­u­šu (ma­da ne­ki iz­vo­ri po­gre­šno na­
vo­de kao me­sto ro­đe­nja Pan­če­vo, ve­ro­vat­no što je Ma­ri­ja ce­lo de­tinj­stvo i mla­dost
pro­ve­la u ovom gra­du.
Osnov­nu ško­lu za­vr­ši­la je u Pan­če­vu škol­ske 1875/76. go­di­ne sa od­lič­nim uspe­
hom; pan­če­vač­ku če­tvo­ro­ra­zred­nu Srp­sku vi­šu de­vo­jač­ku ško­lu 1879/80.; ma­tu­ri­ra­
la u Ci­ri­hu, u Švaj­cer­skoj 1884. go­di­ne, a na Ci­ri­škom sve­u­či­li­štu pro­mo­vi­sa­na za
dok­to­ra ce­lo­kup­ne me­di­ci­ne 1893. go­di­ne.
Po sti­ca­nju di­plo­me iz me­di­cin­skih na­u­ka za­po­šlja­va se u bol­ni­ci u Šap­cu. Tu
upo­zna­je dr Ni­ko­lu Vu­če­ti­ća, le­ka­ra i pe­sni­ka i uda­je se za nje­ga 1893. godi­ne.
Ta­da­šnja pan­če­vač­ka štam­pa bud­no pra­ti ži­vot i rad svo­je su­gra­đan­ke pa ta­ko list
„Ve­snik” u bro­ju 28 od ju­la 1893. ob­ja­vlju­je vest:
- „Kao što ču­je­mo ovih da­na pro­mo­vi­sa­na je na Ci­ri­škom sve­u­či­li­štu go­spo­đi­ca
Ma­ri­ja Pri­ta za dok­to­ra ce­lo­kup­ne me­di­ci­ne. Ovo je pr­va Srp­ki­nja iz Ugar­ske ko­ja
je po­sta­la dok­to­rom, to je zna­čaj­no, ali je za nas uto­li­ko zna­čaj­ni­je što je go­spo­đi­
ca Ma­ri­ja pan­čev­ka. Če­sti­ta­mo joj od sr­ca.” Isti list u bro­ju 31 (1893) ob­ja­vlju­je
sle­de­ću vest: - „Go­spo­đi­ca dr Ma­ri­ja Pri­ta ve­ri­la se u pro­šlu ne­de­lju 31. ju­la o.g. sa
go­spo­di­nom Ni­ko­lom Vu­če­ti­ćem, op­štin­skim leč­ni­kom u Šap­cu. Če­sti­ta­mo i že­li­
mo im sva­ku sre­ću u bu­du­ćem brač­nom ži­vo­tu.”
U Šap­cu Ma­ri­ja ra­di kao bol­ni­čar­ka, a Ni­ko­la kao le­kar sve do pre­la­ska u Be­o­
grad 1896. godi­ne. U glav­nom gra­du po­sve­ću­je se pri­vat­noj prak­si sve do po­čet­ka
Bal­kan­skih ra­to­va 1912. godi­ne, a ta­da, ka­ko to pi­še u svo­joj knji­zi Ve­ra Ga­vri­lo­vić
- „Op­štin­ski je le­kar u Be­o­gra­du a za­me­nju­je i su­pru­ga dr Ni­ko­lu Vu­če­ti­ća ko­ji je na
fron­tu. Za vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta ona je le­kar re­zer­vne voj­ne bol­ni­ce u Kra­gu­jev­
cu ko­ja se no­vem­bra 1915. eva­ku­i­še za Niš, Pri­šti­nu i Pro­ku­plje. Po­sle po­vla­če­nja
kroz Al­ba­ni­ju, pre­ko Ita­li­je sti­že u Lo­za­nu gde bri­ne o ta­mo sme­šte­noj srp­skoj de­ci.
Go­di­ne 1918. od­la­zi u Tu­lon, u Fran­cu­sku, kao le­kar­ka tu­lon­skog in­va­lid­skog od­re­
da. U Be­o­grad se vra­ća 19. ju­la 1919. godi­ne u svoj­stvu pra­ti­o­ca in­va­lid­skog od­re­da
i sve do de­mo­bi­li­za­ci­je 1922. go­di­ne ra­di u Pr­voj ar­mij­skoj bol­ni­ci.” O uslo­vi­ma
ra­da u tim rat­nim da­ni­ma go­vo­ri se u knji­zi Ve­re Ga­vri­lo­vić „Že­ne le­ka­ri u ra­to­vi­ma
1876–1945.” - „Bol­ni­ca u Kra­gu­jev­cu sme­šte­na u dve ve­li­ke ka­sar­ne XI i XII pe­ša­
dij­skog pu­ka, bi­la je pre­pu­na na­ših voj­ni­ka i za­ro­blje­ni­ka obo­le­lih od pe­gav­ca. U
njoj je ra­di­la dr Ma­ri­ja Pri­ta sa su­pru­gom dr Ni­ko­lom Vu­če­ti­ćem. Rad je bio ve­o­ma
na­po­ran, bo­le­sni­ci su da­no­noć­no pri­sti­za­li i osta­vlja­ni da le­že u voj­nič­kim uni­for­ma­
ma, pr­lja­vi, va­šlji­vi, zbi­je­ni na go­lim po­do­vi­ma po so­ba­ma. Ne­ko­li­ko sto­ti­na obo­le­
lih bi­lo je bez kre­ve­ta, ne­do­sta­ja­le su po­ste­lji­na, ru­blje, dez­in­fek­ci­o­na sred­stva, le­ko­
vi, in­stru­men­ti, ni­je bi­lo do­volj­no le­ka­ra. Uslo­vi u ko­ji­ma je ra­di­la dr Ma­ri­ja Pri­ta
bi­li su vi­še ne­go uža­sni, a sva­kog da­na sti­za­li su tran­spor­ti no­vih bo­le­sni­ka. Umr­li
bo­le­sni­ci za­mo­ta­va­ni su u čar­ša­ve na­to­plje­ne u su­bli­ma­tu, pre­no­še­ni u mr­tvač­ni­cu,
oda­kle su u ple­hom po­sta­vlje­nim ko­li­ma od­no­še­ni i sa­hra­nji­va­ni na gro­blju.”
Na­kon de­mo­bi­li­sa­nja pa sve do 1949. go­di­ne, Ma­ri­ja oba­vlja pri­vat­nu le­kar­sku
prak­su u Be­o­gra­du. Ona je le­kar i hu­ma­ni­sta, omi­lje­na kod svo­jih pa­ci­je­na­ta ko­ji­ma
po­kla­nja svu pa­žnju.Ba­vi se i dru­štve­nim ra­dom, ak­tiv­na je u Ma­te­rin­skom udru­že­
nju, Srp­skom ar­hi­vu za ce­lo­kup­no le­kar­stvo, Do­mu uče­ni­ca, Op­štin­skoj am­bu­lan­ti,
pred­sed­nik je Dru­štva be­o­grad­skih že­na le­ka­ra, osni­vač Žen­ske stran­ke...

68
Pi­sa­la je i struč­ne ra­do­ve i član­ke. Na po­ziv pro­fe­so­ra Jo­va­na Po­po­vi­ća, ured­
ni­ka „Ve­sni­ka” za ka­len­dar „Srp­ki­nja” – za naš žen­ski svet, iz­dat u Pan­če­vu 1896.
go­di­ne, pi­še pri­log pod na­slo­vom „Do­ma­ći­ca kao po­moć­ni­ca le­ka­ru”, a za ka­len­dar
za 1897. go­di­nu, pri­log pod na­zi­vom „Ma­ti ili doj­ki­nja”.
Da po­me­ne­mo i to da se mla­đi brat Ma­ri­jin (ro­đen 1876. u Pan­če­vu) ba­vio
ta­ko­đe, po­red mu­zi­ke, i me­di­ci­nom. U knji­zi „Isto­ri­ja pan­če­vač­ke me­di­ci­ne do
1944. go­di­ne” Dra­gi­ša Đor­đe­vić je za­pi­sao da je Mi­haj­lo Pri­ta ap­sol­vi­rao me­di­ci­nu
u Be­ču ali je ni­je di­plo­mi­rao. Na­sta­vio je da se ba­vi pre sve­ga mu­zi­kom ma­da je
po­vre­me­no ra­dio u beč­kim bol­ni­ca­ma.
Ma­ri­ja Pri­ta no­si­lac je Al­ban­ske spo­me­ni­ce i vi­še rat­nih i mir­no­dop­skih od­li­
ko­va­nja. Ce­nje­na i vo­lje­na upo­ko­ji­la se u du­bo­koj sta­ro­sti u 88. go­di­ni ži­vo­ta u
Be­o­gra­du 1954. go­di­ne.
Ge­or­gi­je Mi­lo­še­vić

69
Diploma Marije Prite iz Švajcarske

70
Porodica Cincar

Dušan Cincar, supruga Anka, šurnjaja Magda i sin Momčilo. Zvezdara,


Beograd 1938. godina

„M oj pre­dak, Ste­fan Cin­car, do­šao je sre­di­nom 19. ve­ka u Ba­ran­du iz


oko­li­ne Bi­to­lja. Tu se ože­nio (1870.) sa Kri­sti­nom Pin­kulj iz Sef­ke­ri­
na, ta­ko­đe iz cin­car­ske ku­će, a go­di­nu da­na ka­sni­je do­bi­li su si­na Stan­ka. Na­kon se­
dam go­di­na Ste­fan iz­ne­na­da umi­re, a Kri­sti­na se pre­u­da­je u Opo­vu. U svo­joj osmoj
go­di­ni Stan­ko od­lu­ću­je da se sam vra­ti u Ba­ran­du gde po­či­nje da ra­di kao slu­ga
kod La­za­ra Va­i­ća i kod nje­ga osta­je do svo­je 25. go­di­ne. Tu upo­zna­je ga­zda La­zi­nu
kćer­ku Emi­li­ju ko­ju uzi­ma za že­nu upr­kos ta­sto­vom pro­ti­vlje­nju. Zna se da su ima­li
vr­lo sre­ćan brak i da su se tast i zet, na­kon po­čet­nih ne­su­gla­si­ca, ipak po­mi­ri­li. Brak
je sklo­pljen 1896. go­di­ne ka­da je Stan­ko imao 25, a Emi­li­ja 20. go­di­na.
Pr­vo de­te, kćer­ku Mi­li­nu, do­bi­li su 1902. go­di­ne; si­na Ži­vu 1906. go­di­ne, a si­
na Du­ša­na 1908. go­di­ne. Šest go­di­na na­kon ro­đe­nja tre­ćeg de­te­ta, Stan­ko od­lu­ču­je
da ot­pu­tu­je za Ame­ri­ku i da po­ku­ša da ta­mo sa­ku­pi ne­što no­va­ca ka­ko bi po­ro­di­ci
obez­be­dio bo­lji ži­vot. Po­sle šest go­di­na se vra­ća, ku­pu­je ne­što ze­mlje, a si­no­ve ša­
lje na za­nat u Pan­če­vo - sa ja­snom po­ru­kom da je on bio slu­ga, a da si­no­vi mo­ra­ju
sko­či­ti bar je­dan ko­rak vi­še od nje­ga.

71
Sta­ri­ji sin iz­u­čio je za ko­va­ča, a mla­đi za obu­ća­ra. Ćer­ku Mi­li­nu uda­je za Fi­šća
Mi­lu za ko­ga se mi­sli da je cin­car­skog po­re­kla. Mi­li­na i Mi­la do­bi­li su tri ćer­ke
- Smi­lju, Ivan­ku i Mir­ja­nu. Smi­lja se uda­la za Ivan­ka u Per­le­zu, a Mir­ja­na za Mi­lo­
ra­da Ra­di­na u Zre­nja­ni­nu. Ima­ju ćer­ku Lji­lja­nu i si­na Pa­vla.
Sin Ži­va ože­nio se Ju­li­ja­nom Han iz Sef­ke­ri­na sa ko­jom ima tro­je de­ce - Lju­
bin­ku, Na­du i Žar­ka. Lju­bin­ka se uda­je za Du­ša­na Zen­ga sa ko­jim ima si­na Zo­ra­na;
Na­da se uda­je za Ni­ko­lu Do­bri­ća iz Be­o­gra­da i ima ćer­ku Lji­lja­nu, dok se sin Žar­ko
ože­nio sa An­ki­com Še­balj iz Li­ke sa ko­jom je do­bio dva si­na - Mom­či­la i Stan­ka
- no­si­o­ca de­di­nog ime­na.
Mom­či­lo sa su­pru­gom Go­lu­bi­com Ra­do­sa­vljev iz Ve­li­kog Se­la kod Be­o­gra­da
ima tri si­na -Alek­san­dra, Iva­na i Du­ša­na ko­ji ži­ve i ra­de u Be­o­gra­du, dok je Stan­ko
ože­njen sa Ma­ri­jom Bu­hval­ter iz Opo­va. Ima­ju si­na Du­ša­na ko­ji sa su­pru­gom Ami­
nom ži­vi u Frank­fur­tu.
U po­ro­di­ci se svi do­bro se­ća­ju ve­li­ke že­lje svog ro­do­na­čel­ni­ka, de­da Stan­ka,
či­ji je san bio da sva­ka sle­de­ća ge­ne­ra­ci­ja mo­ra da pre­va­zi­đe pret­hod­nu i mi­sle da
se mo­žda sad ne­gde za­do­volj­no sme­ška pra­te­ći uspe­šne ži­vo­te svo­jih na­sled­ni­ka
- in­že­nje­ra, isto­ri­ča­ra umet­no­sti, eko­no­mi­sta, uspe­šnih pred­u­zet­ni­ka...”

Stan­ko Cin­car

72
Cincar Milina i Živa, ćerka i sin Stanka Cincara

Dušan Cincar na radu u drvari, 30. godine 20. veka

73
Venčana slika Dušana Cincara mlađeg i Dušan Cincar sa unukom Dušanom,
Amine. Frankfurt, Nemačka, 2006. sinom Stanka Cincara mlađeg,
Baranda 1965.

Stanko Cincar, sin Dušana Cincara sa suprugom Marijom i


sinom Dušanom. Crikvenica 1967.

74
Porodica Špirta - Spirta

Ivan Špirta (živi u Francuskoj) sa rođacima. Porodica Ivanke Čolaković

U vre­me ve­li­ke eks­pan­zi­je Pan­če­va kao gra­ni­čar­skog gra­da i tr­go­vač­kog


sre­di­šta u nje­mu su ima­li ku­će i pred­u­zi­mlji­vi tr­gov­ci cin­car­skog po­re­
kla, ve­li­ki do­bro­tvo­ri - po­zna­ta po­ro­di­ca Spir­ta .
Za Spir­te se zna da su do­šle iz Sa­či­šta i deo fa­mi­li­je na­se­lio se u Ru­mi, u Ze­
mu­nu, Be­ču, Ru­si­ji... Bi­li su jed­ni od naj­bo­ga­ti­jih lju­di u Be­ču. To­kom 19. veka
ima­li su na Du­na­vu tri­na­est hra­sto­vih la­đa i je­dan pa­ro­brod, fa­bri­ku svi­le, tr­go­va­li
hra­nom, ima­li ban­ke, špe­di­ter­ske fir­me...Osta­lo je za­be­le­že­no da se zlat­ni no­vac od
po­slo­va ni­je mo­gao pre­bro­ja­ti već se lo­pa­ta­ma, pr­vo do­bro opran, uba­ci­vao u bu­ri­
će, za­tim sta­vljao u po­seb­ne vre­će, pe­ča­tio i ko­li­ma od­no­sio u ban­ke.
IVAN­KA, VAN­DA, ČO­LA­KO­VIĆ, fizijatar, po­ti­če iz cin­car­ske fa­mi­li­je ko­ja
je je­dan ogra­nak ve­li­ke po­ro­di­ce Spir­ta, u na­šim kra­je­vi­ma na­zva­ni Špir­te.
Nje­ni pre­ci do­se­li­li su se u 19. ve­ku u ju­žni Ba­nat oda­brav­ši Ba­nat­ski Bre­sto­
vac (da­nas u pan­če­vač­koj op­šti­ni) za svo­je pre­bi­va­li­šte. Lo­za po­ti­če od ro­do­na­čel­ni­

75
ka Moj­si­la Spir­te i nje­go­ve že­ne či­je ime ni­je za­pam­će­no. Ima­li dva si­na – La­za­ra
i Ra­de­ta, a oni da­lje svo­ju de­cu, unu­ke, pra­u­nu­ke…
Špir­te su ina­če jed­ni od pr­vih ko­ji su se od­lu­či­li da do­đu u Austro­u­gar­sku. Je­
dan deo se na­se­lio u Ru­mi, je­dan oti­šao u Ru­si­ju, a je­dan u ju­žni Ba­nat i Ze­mun.
O Spir­ta­ma je pi­sao i Vuk Ka­ra­džić gde u Pre­pi­ska­ma IV, 142 na­vo­di : „…Špir­te
su če­ti­ri bra­ta: naj­sta­ri­ji je Đor­đe, ko­ji nji­ho­ve tr­go­vi­ne ra­di se­di u Be­ču od mno­go
go­di­na i ni­je se že­nio, ni­ti se mi­sli že­ni­ti; dru­gi je Pe­tar, ko­ji je bio ože­njen, pa mu
je že­na umr­la i vi­še se ne mi­sli že­ni­ti, bu­du­ći da mu je iza že­ne osta­lo če­ti­ri de­ce,
tro­je sta­ri­je, žen­ske a naj­mla­đe mu­ško; za Pe­trom ide Pa­vle, a za Pa­vlom Di­mi­tri­je.
Pa­vlu će bi­ti 35 go­di­na a Di­mi­tri­je je ne­ko­li­ko go­di­na mla­đi od nje­ga. Me­ni je go­vo­
rio Đor­đi­je u Be­ču a i Pe­tar sad ov­đe, da knjaz, kad bi iz­vo­leo opri­ja­te­lji­ti se s nji­ma
iz­be­re od Pa­vla i od Di­mi­tri­ja, ko­ga vo­li. Oni su ro­dom Cin­ca­ri, ali su se iz­ro­di­li u
Sri­je­mu, u Ru­mi, i za­to srp­ski go­vo­re kao i osta­li Sr­bi; i osim srp­sko­ga i vla­škog
(ili cin­car­sko­ga) i grč­ko­ga, Pa­vle i Di­mi­tri­je zna­ju nje­mač­ki i fran­cu­ski i ta­li­jan­ski,
i po nji­ho­vom vos­pi­ta­ni­ju mo­gu se is­po­re­di­ti s pr­vim evro­pej­skim tr­gov­ci­ma. Što
se pak ti­če ima­nja i ča­sti i po­šte­nja, oni su ov­dje iz­me­đu pr­vi lju­di. Nji­ho­va je za
sad glav­na tr­go­vi­na s ra­nom i za­to ov­da­šnje ku­će ima­ju ku­ću u Pan­če­vu i u Be­če­ju,
apo­red to­ga dr­že ov­de kod ku­će bol­tu i u Be­ču tr­gu­ju s vek­sla­ma; u ku­ći ži­ve upra­
vo go­spod­ski. Oni uz go­spo­đu Sav­ku ne bi is­ka­li ni jed­ne pa­re, ne­go bi čest i mi­lost
pri­mi­li, da se opri­ja­te­lje s Nji­ov­ im Si­ja­telj­stvom.”
Sve Spir­te ili Špir­te sla­ve Sv. Ste­va­na.

RO­DO­SLOV ŠPIR­TA – SPIR­TA

MOJ­SI­LO ŠPIR­TA, ro­do­na­čel­nik ba­ Sne­ža­na se uda­la za Pe­tra Uglje­ši­na i


nat­skih Špir­ta ili Spir­ta, go­di­na ro­đe­nja sa nji­m i­ma dva si­na: Đu­ru i Vla­di­mi­
ne­po­zna­ta kao i ime nje­go­ve su­pru­ge. ra
Ima­li su dva si­na: La­za­ra i Ra­de­ta. Ve­sna je uda­ta za Kon­stan­ti­na Rom­če­
--------------------------------------- va i ima si­na Igo­ra i Iva­na
LA­ZAR ŠPIR­TA (?–1957) se ože­ ---------------------------------------
nio Mi­li­com Ta­ra­jić (1889–1967) i sa 2. An­đa (1911–1981) uda­la se za Jo­va­
njom do­bio tro­je de­ce: Ol­gu, An­đu i na Er­skog i do­bi­la dve kćer­ke: Ma­ru i
Na­ta­li­ju. Ivan­ku (Van­du)
1. Ol­ga (1917–2001) je sa su­pru­gom - Ma­ra je uda­ta za Mi­le­ta Đa­ki­ća sa ko­
Bran­kom Stoj­mi­ro­vim ima­la dvo­je de­ jim ima kćer­ku Dra­ga­nu.
ce : Va­su i La­za­ra Dra­ga­na sa Hik­me­tom ima kćer­ku Ha­
- Va­sa (1935) je sa Mi­le­nom do­bio ćer­ nu, a sa Dra­ga­nom Sta­ni­ćem si­na Pa­
ku Bran­ku, a sa Sla­vi­com si­na Bran­ka. vla
Bran­ka se uda­la za Sreć­ka Pon­ka i sa - Ivan­ka, Van­da, (1942.) le­kar spe­ci­ja­li­
njim ima Ta­nju i Iva­na sta fi­zi­ja­tar, uda­ta je za De­ja­na Čo­la­ko­
- La­zar (1937) se ože­nio Rad­mi­lom sa vi­ća (1941) le­ka­ra spe­ci­ja­li­stu uro­lo­ga,
ko­jom je do­bio dve ćer­ke: Ve­snu i Sne­ i ima­ju dve ćer­ke: Jo­va­nu i Mi­li­cu.
ža­nu Jo­va­na (1972) ap­sol­vent ar­hi­tek­tu­re,

76
sa Mi­o­dra­gom Po­zna­nom ima Ja­nu i Ro­do­slov MI­LI­CE TA­RA­JIĆ
Ma­ne­ta, a že­ne LA­ZA­RA ŠPIR­TE
Mi­li­ca (1976) ing. ar­hi­tek­tu­re - APU,
sa Du­ša­nom To­do­ro­vi­ćem –Ste­fa­na. Ko­sta Ta­ra­jić iz Cre­pa­je i So­fij­a, (pre­zi­
--------------------------------------- me se ne zna, iz Star­če­va) ži­ve­li u Star­
3. Na­ta­li­ja se uda­la za Ra­di­sa­va Pro­da­ če­vu) ima­li su če­tvo­ro de­ce: Ma­ri­cu,
no­va sa ko­jim ima si­na Đor­đa (1934- Re­ve­ku. Vlaj­ka i Mi­li­cu.
2006) sta­klo­du­vač, i kćer­ku Na­de­ždu 1. Ma­ri­ca (umr­la) ima­la je si­no­ve Vlaj­
(Na­du). ka i Mi­tu (ime i pre­zi­me su­pru­ga ni­je
- Đor­đe Pro­da­nov sa Da­rin­kom Zgo­nja­ upam­će­no)
nin ima dva si­na - Želj­ka i Je­len­ka. Mi­ta je bio ože­njen i imao de­ce ali ime­
Želj­ko (1955) me­ta­lo­stru­gar, ože­njen na ni­su upam­će­na
je Sla­vi­com Umi­će­vić sa ko­jom ima 2. Re­ve­ka je ima­la dvo­je de­ce (ime su­
dva si­na: Bo­ja­na (1977-2000) i Bor­ka pru­ga ni­je upam­će­no) : kćer­ke Đur­đev­
(1986) ku i Mi­le­nu.
Je­len­ko (1958) na­stav­nik bi­o­lo­gi­je ože­ Đur­đev­ka je sa Va­som Po­po­vim do­bi­la
njen je Sla­vi­com Milj­ko­vić i ima­ju si­ Bi­su (umr­la) i Go­ru (1940) ko­ja sa Živ­
na Du­ša­na (1985)stu­den­ta kri­mi­na­li­sti­ kom Đu­ri­ši­ćem ima si­na Slo­bo­da­na
ke i kćer­ku Želj­ku (1986) me­di­cin­sku ože­nje­nog sa Gor­da­nom Ste­fa­no­vić sa
se­stru. ko­jom ima si­na Želj­ka.
- Na­de­žda,Na­da, (1947) dip.ing.ru­dar­ Mi­le­na je sa Ra­de­tom Živ­ko­vim do­bi­la
stva, sa Sa­vom Fi­li­po­vim (umro) do­ si­na Stan­ka ko­ji sa Vi­dom ima kćer Lji­
bi­la je kćer­ku Ma­ju (1974) he­mij­skog lja­nu, a ona sa Zo­ra­nom si­na Vla­du.
teh­ni­ča­ra, a sa Bra­ni­sla­vom Vu­ka­di­no­ 3. Vlaj­ko je sa Je­lom do­bio si­na Stan­
vi­ćem (1948) dipl.ing šu­mar­stva, si­na ka , a on sa su­pru­gom Ran­kom si­na Jo­
Du­ša­na (1981) stu­den­ta šu­mar­stva vi­cu i kćer Na­du. Jo­vi­ca sa Da­rom ima
Ma­ja i Sr­đan Nin­ko­vić ima­ju tro­je de­ Ko­stu i Sne­ža­nu.
ce: Ka­ta­ri­nu, Mar­ka i Ni­ko­lu Ko­sta je ože­njen Su­za­nom i ima­ju dvo­
--------------------------------------- je de­ce, aSne­ža­na sa Ra­de­tom Slo­bo­da­
RA­DE ŠPIR­TA, dru­gi sin Moj­si­la na i Dra­ga­na
Špir­te, bio je ože­njen Mil­kom sa ko­ 4. Mi­li­ca Ta­ra­jić i Špir­ta La­zar do­bi­li
jom je do­bio dvo­je de­ce: si­na Go­lu­ba i su tri kćer­ke Na­ta­li­ju, An­đu i Ol­gu o
kćer Lju­bi­cu. ko­ji­ma su da­ti po­da­ci u pret­hod­nom ro­
- Go­lub (1914.) je sa Ma­rom (1921.) do­slo­vu.
otac Fra­nja Ku­laš i maj­ka Lju­bo­sa­va
Mi­le­tić, obo­je iz Ba­nat­skog Bre­stov­ca,
se­stra Jo­van­ka) ima Ivu i Va­su
Iva Špir­ta se ože­nio sa Sil­vi i do­bio
dva si­na Si­ri­la i Bo­ri­sa (ži­ve u Fran­cu­
skoj)
Va­sa Špir­ta sa Lji­lja­nom ima Vla­di­mi­
ra, Je­le­nu i Oli­ve­ru
- Lju­bi­ca se uda­la za Slav­ka To­đe­ra­ša i
sa njim ima kćer Mi­ru

77
Baka Milica Špirta sa ćerkama
Natalijom i Anđom,
porodica Ivanke Čolaković

Ivanka Čolaković sa starijom sestrom,


Banatski Brestovac

Nada i Ivanka Špirta

78
Reveka, Lazar, Milica i
Marica Špirta sa decom -
Natalijom i Anđom

Milica i Voja Špirta, venčana slika,


porodica Ivanke Čolaković

79
Anđa Špirta sa sestrom Anđa Špirta,
od strica Ljubicom majka Ivanke Čolaković

Ivanka, Vanda Čolaković sa sestrom

80
Stare cincarske porodice u južnom Banatu

C in­ca­ri su po­če­li u ve­ćem bro­ju da na­se­lja­va­ju ba­nat­ske gra­do­ve u dru­goj


po­lo­vi­ni XVI­II ve­ka, a na­ro­či­to po­sle ra­za­ra­nja naj­zna­čaj­ni­jeg cin­car­skog
gra­da u Al­ba­ni­ji – Mo­sko­po­lja. Oni su da­li zna­ča­jan do­pri­nos raz­vo­ju pri­vre­de, pre
sve­ga tr­go­vi­ne i za­nat­stva, a da­li su i ve­li­ki broj in­te­lek­tu­a­la­ca i pr­va­ka na­ci­o­nal­nih
po­kre­ta pra­vo­slav­nih na­ro­da Hab­zbur­ške Mo­nar­hi­je – Sr­ba i Ru­mu­na, kao i pred­stav­
ni­ke plem­stva ovih na­ro­da. Me­đu ple­mić­kim po­ro­di­ca­ma cin­car­skog po­re­kla ko­je su
ima­le po­se­de u Ba­na­tu ili su na bi­lo ko­ji dru­gi na­čin bi­li ve­za­ni za Ba­nat iz­dva­ja­mo:
Po­ro­di­ca Na­ko1, po­re­klom iz obla­sti Đev­đe­li­je, pre­šla je u Hab­zbur­šku Mo­nar­
hi­ju vr­lo ra­no, još u pe­ri­o­du iz­me­đu 1660. i 1690. Bra­ća Hri­sti­for i Ki­ri­lo Na­ko su
1782. ku­pi­li Ve­li­ki Se­mi­kluš i Ve­li­ku Te­re­mi­ju za 700 000 fo­ri­na­ta. Hri­sto­fo­rov sin
Alek­san­dar je 1813. do­bio gro­fov­sku ti­tu­lu, a 1824. je pre­šao u ka­to­lič­ku ve­ru, pa
je u Ve­li­kom Sen­mi­klu­šu po­di­gao ka­to­lič­ku cr­kvu. Po­se­do­vao je Al­ber­tflor, Srp­ski
i Ne­mač­ki Ve­li­ki Sen­mi­kluš, Srp­ski i Ne­mač­ki Ča­nad i na­se­lje­nu pu­sta­ru Por­ganj.
Nje­gov sin Ko­lo­man je od 1861. bio član Gor­njeg do­ma, a 1887. bio po­sla­nik u
Ugar­skom Sa­bo­ru. Osno­vao je ne­ko­li­ko za­du­žbi­na u Ve­li­kom Sen­mi­klu­šu i Pe­šti.
U po­se­du ove po­ro­di­ce, kon­kret­ni­je Jo­va­na Na­ka (oko 1840), na­la­zi­li su se Srp­
ski Ča­nad, Na­ko­vo, Kon­stan­ci­ja, Ko­mloš. U Ma­ti­ci srp­skoj je po­di­gao za­du­žbi­nu
(1837) za po­ma­ga­nje raz­vo­ja srp­ske knji­žev­no­sti. U svom dvo­ru u Ko­mlo­šu je
po­di­gao po­zo­ri­šte u ko­jem se se pri­ka­zi­va­le pred­sta­ve na ne­mač­kom je­zi­ku. Pri­pad­
nik iste po­ro­di­ce, pro­to­đa­kon Ar­se­ni­je Na­ko, ko­ji je za­vr­šio bo­go­slov­ske stu­di­je
u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, ra­dio je kao pro­fe­sor u srp­skim ode­lje­nji­ma Srp­sko-ru­
mun­skog kli­ri­kal­nog uči­li­šta u Vr­šcu u pr­vim go­di­na­ma po­sto­ja­nja ove usta­no­ve
(1822–1826), gde je pre­da­vao Dog­ma­ti­ku, Cr­kve­nu isto­ri­ju i Tu­ma­če­nje ne­delj­nih
i pra­znič­nih je­van­đe­lja, na­kon če­ga je, po že­lji mi­tro­po­li­ta, pre­ba­čen u No­vi Sad na
no­vu du­žnost2. Zna­čaj­no ime u jav­nom ži­vo­tu Ki­kin­de XVI­II ve­ka bio je i Mar­ko
Na­ko, su­di­ja Srp­sko-grč­ke tr­go­vač­ke kom­pa­ni­je, umro 1750. go­di­ne.
Po­ro­di­ca Mo­čo­nji3, do­se­li­la se u Austrij­sko Car­stvo iz Mo­sko­po­lja, na če­lu sa
sve­šte­ni­kom Pe­trom Mo­čo­nji­jem. Je­dan od nje­go­vih si­no­va, An­drej, na­sta­nio se u
Ba­na­tu, gde je 1780. do­bio ple­mić­ku ti­tu­lu i po­sed Fo­e­ni. Ova po­ru­mu­nje­na cin­car­
ska po­ro­di­ca je to­kom XIX ve­ka igra­la iz­u­zet­no zna­čaj­nu ulo­gu i raz­vo­ju ru­mun­
skog na­ci­o­nal­nog po­kre­ta u Ba­na­tu. Njen glav­ni pred­stav­nik je bio dr Alek­san­dar
Mo­čo­nji (1841–1909), ko­ji je već u 24 go­di­ni ži­vo­ta po­stao po­sla­nik u Ugar­skom

1
Du­šan J. Po­po­vić, Sr­bi u Voj­vo­di­ni, 3, No­vi Sad, 1990, 91 –92
2
Ni­ko­la Ga­vr­li­o­vić, Srp­sko-ru­mun­sko kli­ri­kal­no uči­li­šte u Vr­šcu 1822–1867, No­vi Sad, 1983, 90–91.
3
Aurel Co­sma ju­ni­or, Bă­nă­ţ­e­ni de al­tă da­tă, vol. I, Ti­mi­şo­ ­a­ra, 1933, 49–51.

81
sa­bo­ru i je­dan je od osni­va­ča Ru­mun­ske na­ci­o­nal­ne stran­ke u Ba­na­tu. Po­ro­di­ca
Mo­čo­nji je ina­če ima­la u svom vla­sni­štvu i ne­ke po­se­de u ju­žnom Ba­na­tu. Ta­ko je
1859. Đor­đe Mo­čo­nji iz­gra­dio dvo­rac u Vlaj­kov­cu4, a Joan pl. Mo­čo­nji je, na pri­
mer, 1854. po­se­do­vao u Ku­šti­lju 60 ju­ta­ra ze­mlje5.
Me­đu srp­skim ve­le­po­sed­ni­ci­ma cin­car­skog po­re­kla, ubra­ja­mo još i sle­de­će: po­
ro­di­cu Astri, ko­ja je po­se­do­va­la 79 3/8 se­si­je u Šoš­di­ji, An­to­ni­je Da­ma­skin – Haj­du­
či­cu, Si­meon Da­ma­skin – Ne­met, ba­ron Pe­tar Du­ka – Ši­pet sa 128 2/8 se­si­je, ba­ron
Ste­van Du­ka – Ka­dar, sa 33 2/8; To­dor Đi­ka i nje­gov mla­đi brat – De­žan­fal­vu (De­
žan) sa 48 3/8; De­me­ter Ma­na­si – Ho­donj sa 75 4/8, i dru­gi. Ka­da je reč o po­ro­di­ci
Du­ka, sva­ka­ko je me­đu nji­ma naj­zna­čaj­ni­ji Pe­tar Du­ka, ro­đen u Osi­je­ku 1757. On
je za­po­čeo ofi­cir­sku ka­ri­je­ru u Vla­ško-ilir­skom gra­ni­čar­skom pu­ku 1776. go­di­ne.
Br­zo je na­prer­do­vao u voj­noj ka­ri­je­ri, ta­ko da je ste­kao naj­vi­še voj­ne či­no­ve naj­zna­
čaj­ni­ja evrop­ska od­li­ko­va­nja. Go­di­ne 1805. je po­stao glav­ni za­po­ved­nik Ba­na­ta. Po
nje­mu je do­bi­lo ime no­vo­o­sno­va­no se­lo na te­ri­to­ri­ji Ne­mač­ko-ba­nat­ske re­gi­men­
te – Pe­tro­vo Se­lo ili Pe­ter­sdorf (ru­mun­ski Petrovasâla), da­na­šnji Vla­di­mi­ro­vac.
(1808). Po­sle 1815. je do­bio ma­đar­sko plem­stvo i ba­ro­nat. Pra­tio je ca­ra Fran­ca I
pri­li­kom nje­go­ve po­se­te Ba­nat­skoj voj­noj gra­ni­ci (1817). Umro je u Be­ču 18226.
Ipak, ka­da je reč o Cin­ca­ri­ma, nji­ho­va osnov­na pri­vred­na gra­na je bi­la tr­go­vi­
na, pa i za­nat­stvo, ta­ko da, ka­da go­vo­ri­mo o ovom na­ro­du u Ba­na­tu, njih pre sve­ga
tre­ba tra­ži­ti u gra­đan­skom sta­le­žu. U svim gra­do­vi­ma Ba­na­ta je to­kom XVI­II i XIX
ve­ka bi­lo Cin­ca­ra. U Pan­če­vu ih je bi­lo, ve­ro­vat­no u ma­njem bro­ju, još u pr­vim de­
ce­ni­ja­ma XVI­II ve­ka7. Nju­ih­ o­va ulo­ga u for­mi­ra­nju pan­če­vač­ke gra­đan­ske kla­se je
bi­la zna­čaj­na, po­što su ušli u „tr­go­vač­ku čar­ši­ju”, ko­ju su oja­ča­li ne sa­mo bro­jem,
ne­go i tr­go­vač­kim is­ku­stvom i ka­pi­ta­lom8. Su­de­ći pr­mea ime­ni­ma tr­go­va­ca, iz­gle­
da da je sko­ro ce­la du­ćan­ska tr­go­vi­na u Pan­če­vu kra­jem XVI­II i po­čet­kom XIX
ve­ka bi­la u ru­ka­ma srp­skih i cin­car­skih tr­go­va­ca9. Me­đu naj­i­stak­nu­ti­jim cin­car­skim
tr­go­vač­kim po­ro­di­ca­ma Pan­če­va u ovom pe­ri­o­du po­mi­nje­mo bra­ću Ge­or­gi­ja i Si­
mo­na Astri­ja, ko­ji su se u ove kra­je­ve do­se­le­i­li po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na
XVI­II­ I ve­ka. Po­sle dva­de­se­tak go­di­na pro­ve­de­nih u Iri­gu, pre­šli su u Pan­če­vo,
gde su u po­čet­ku ra­di­li kao or­ta­ci osi­ro­ma­še­nog tr­gov­ca Ata­na­si­ja Vre­te (ži­tar­ski
tr­go­vac, evi­dent­no i on Cin­ca­rin, ina­če zet Do­si­te­ja Ob­ra­do­vi­ća), od ko­ga su za­tim
ku­pi­li nje­gov du­ćan. Go­di­ne 1793. su ku­pi­li du­ćan Mla­de­na Mla­de­no­vi­ća, a 1802.
i du­ćan Sa­ve Ar­se­ni­je­vi­ća. Udru­že­nje tr­go­va­ca se, me­đu­tim, ža­li­lo pan­če­vač­kom
ma­gi­stra­tu na raz­ne ne­pra­vil­no­sti u po­slo­va­nju bra­će Astri, ta­ko da je nji­hov po­lo­
žaj ostao do kra­ja ovog pe­ri­o­da ne­iz­sve­stan.
Me­đu sto­čar­skim tr­gov­ci­ma u Pan­če­vu u istom pe­ri­o­du se is­ti­cao i Cin­ca­rin
Ko­sta Mar­ko­vić-Trim­šin10, po­znat pre sve­ga po tr­go­vi­ni svi­nja­ma. On je po­slo­

4
Fe­liks Mi­le­ker, Le­to­pi­si op­šti­na u Ju­žnom Ba­na­tu, Vr­šac, 2005, 121.
5
Isto, 136.
6
D.J. Po­po­vić, Sr­bi u Voj­vo­di­ni, 2, No­vi Sad 1990, 181–182.
7
Sre­ta Pe­ci­njač­ki, Pan­če­vač­ki di­strikt 1717–1773, No­vi sad 1985, 44.
8
Mir­ko Mi­tro­vić, Tr­go­vi­na Pan­če­va kra­jem XVI­II i po­čet­kom XIX ve­ka, u: Is­tra­ži­va­nja, 5, No­vi Sad
1976, 172–173.
9
Isto, 180.
10
Isto, 215–216.

82
vao ta­ko što je u Sr­bi­ji ku­po­vao jef­ti­no mr­ša­ve svi­nje (po­ne­kad i do 2000 ko­ma­da),
ko­je je za­tim pri­i­hra­nji­vao u Pan­če­vu i on­da slao na tr­ži­šte (po­ne­kad čak i na beč­ko
tr­ži­šte). Po­vre­me­no je u ovim svo­jim po­slo­vi­ma an­ga­žo­vao i po­moć­ni­ke, ko­ji su
po­ne­kad bo­ra­vi­li u Sr­bi­ji i po ne­ko­li­ko me­se­ci, ugo­va­ra­ju­ći po ra­znim me­sti­ma ku­
po­vi­nu svi­nja u nje­go­vo ime. Bi­la je ta­ko­đe op­šte po­zna­ta stvar ka­ko ovaj tr­go­vac
sa­če­ku­je se­lja­ke na pu­tu za pan­če­vač­ku pi­ja­cu, gde od njih ot­ku­plju­je ku­ku­ruz ra­di
pre­pro­da­je na dru­gom me­stu.
Ve­li­zar Bo­bo­ron (1834–1907), iz ugled­ne po­ro­di­ce cin­car­skog po­re­kla bio je
je­dan od naj­bo­ga­ti­jih i naj­u­gled­ni­jih gra­đa­na Pan­če­va u dru­goj po­lo­vi­ni XIX i po­
čet­kom XX ve­ka. Po­sle uki­da­nja Ba­nat­ske voj­ne gra­ni­ce za­la­gao se za što ak­tiv­ni­
je uče­šće pan­če­vač­kih Sr­ba u po­li­tič­kom ži­vo­tu ugar­ske dr­ža­ve. Na iz­bo­ri­ma za
Ugar­ski sa­bor 1875. po­sta­vljen je, za­jed­no sa Sve­ti­sla­vom Ka­sa­pi­no­vi­ćem, za po­
ve­re­ni­ka Mi­ha­i­lu Po­lit De­san­či­ću, kan­di­da­tu Srp­ske na­rod­ne stran­ke za Pan­če­vač­ki
iz­bor­ni srez. Na kul­tur­nom pla­nu, zna­ča­jan je nje­gov rad u okvi­ru Pan­če­vač­kog
pe­vač­kog dru­štva, gde je imao funk­ci­ju pot­pred­sed­ni­ka, a po­sle smr­ti Kon­stan­ti­na
Pe­ji­či­ća (1882) oba­vljao je i du­žnost pred­sed­ni­ka ovog dru­štva, sve do 1896, ka­da
se po­vu­kao zbog bo­le­sti. Za­u­zi­mao je i dru­ga za­pa­že­na me­sta u pan­če­vač­koj op­
šti­ni: bio je pot­pred­sed­nik cr­kve­ne op­šti­ne, pred­sed­nik me­snog škol­skog od­bo­ra,
član op­štin­skog pred­stav­ni­štva, upra­vi­telj nov­ča­nog dru­štva „Va­đe­vi­ne”, osni­vač­ki
član me­snog va­tro­ga­snog dru­štva itd. Bio je i član Ma­ti­ce srp­ske, kao i Srp­skog
na­rod­nog po­zo­ri­šta u No­vom Sa­du. Kao bo­ga­ti ve­le­po­sed­nik po­ma­gao je mo­ral­
no i ma­te­ri­jal­no sva­ku na­rod­nu, pro­svet­nu, pri­vred­nu i hu­ma­ni­tar­nu usta­no­vu. Na
kra­ju ži­vo­ta osta­vio je Srp­skoj cr­kve­noj op­šti­ni u Pan­če­vu 160 ju­ta­ra ze­mlje, kao i
zna­čaj­ne su­me nov­ca srp­skim kul­tur­nim, obra­zov­nim i dru­štve­nim usta­no­va­ma u
Pan­če­vu, No­vom Sa­du i Za­gre­bu.
Cin­car­ska po­ro­di­ca Vre­ta je u dru­goj po­lo­vi­ni XVI­II ve­ka pre­šla iz Ma­ke­do­ni­je
u Ze­mun, oda­kle su se, iz­gle­da, pre­se­li­li u Pan­če­vo. Je­dan od čla­no­va ove po­ro­di­ce,
Ata­na­si­je Vre­ta, raz­vio je kra­jem XVI­II i po­čet­kom XIX ve­ka uspe­šne tr­go­vač­ko-
aren­da­tor­ske po­slo­ve u Pan­če­vu. Po­znat je pre sve­ga kao za­ku­pac ri­bo­lo­va na Du­na­
vu kod Pan­če­va i ka­sni­je kod Opo­va, tr­go­vao je i ži­ta­ri­ca­ma, hra­nom, a ve­ro­vat­no
i dru­gim pro­iz­vo­di­ma, i to pre sve­ga sa usta­ni­ci­ma u Sr­bi­ji11.
Me­đu Cin­ca­ri­ma ko­ji su da­li svoj do­pri­nos ba­nat­skoj i srp­skoj isto­ri­ji, a ko­ji
je po­sled­nje da­ne ži­vo­ta pe­ro­veo u Pan­če­vu, bio je i To­ma He­ćim Ko­stić, na­rod­ni
le­kar (1778–1848). Ro­đen je u Ko­ža­ni­ma u bli­zi­ni Kor­če, kao sin po­zna­te vi­dar­ke
Ki­ra Ma­ne. Go­di­ne 1804. se do­se­lju­je u Sme­de­re­vo i po­sta­je vi­dar u srp­skoj usta­nič­
koj voj­sci za vre­me Pr­vog srp­skog ustan­ka. Na­kon nje­go­vog oslo­bo­đe­nja pre­la­zi
u Be­o­grad, gde na­sta­vlja da se ba­vi vi­dar­skim po­slom. Za vre­me Re­vo­lu­ci­je 1848.
pre­la­zi za­jed­no sa Ste­va­nom Kni­ća­ni­nom iz Sr­bi­je u Pan­če­vo, gde uče­stvu­je u le­če­
nju srp­skih ra­nje­ni­ka. Obo­lje­va i umi­re u bol­ni­ci za vre­me epi­de­mi­je ko­le­re ko­ja je
te go­di­ne za­hva­ti­la Pan­če­vo i oko­li­nu12.

11
S. Ga­vri­lo­vić, bi­o­gra­fij­a Ata­na­si­ja Vre­te u Srp­skom bi­o­graf­skom reč­ni­ku, 2, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad
2006, 327.
12
Др Дра­ги­ша Ђор­ђе­вић, Исто­ри­ја пан­че­вач­ке ме­ди­ци­не до 1944. го­ди­не, Пан­че­во, 2004.

83
U Be­loj Cr­kvi je cin­car­ski tr­go­vač­ki ele­me­nat bio još uti­caj­ni­ji i zna­čaj­ni­ji za
eko­nomk­si ži­vot ovog gra­da ne­go ka­da je reč o Pan­če­vu. Po­što je srp­sko-cin­car­ski
deo gra­da bio te­ško ošte­ćen za vre­me po­sled­njeg austro-tur­skog ra­ta (1788–1791),
po­sle 1793. pri­sut­no je oži­vlja­va­nje ak­tiv­no­sti srp­sko-cin­car­skog tr­go­vač­kog slo­ja,
ko­ji je 1795. osno­vao Tr­go­vač­ko udru­že­nje. Ka­da je reč o cin­car­skom gra­đan­stvu
u Be­loj Cr­kvi13, već po­čet­kom XIX ve­ka je ve­ći­na ovog sta­nov­ni­štva već bi­la asi­
mi­lo­va­na u Sr­be, ali je ipak to­kom sle­de­ćih de­ce­ni­ja, bar po pre­zi­me­ni­ma, ono još
uvek bi­lo pri­sut­no u be­lo­cr­kvan­skoj čar­ši­ji. Sr­bi i Cin­ca­ri su tih go­di­na već po­če­li
da raz­vi­ja­ju tr­go­vač­ke ve­ze sa Sr­bi­jom, za­tim sa Vla­škom, ta­ko da su bi­li glav­ni
no­si­o­ci iz­vo­zno-uvo­zne tr­go­vi­ne. Naj­zna­čaj­ni­ji be­lo­cr­kvan­ski tr­gov­ci cin­car­skog
ore­kla u po­me­nu­tom pe­ri­o­du bi­li su:
Kon­stan­tin Ka­ra Di­ma (1765–1810), tr­go­vac u Be­loj Cr­kvi u pe­ri­o­du 1790–
1810, su­o­sni­vač je pr­vog mli­na u ovom gra­du (1803) s po­go­nom na tur­bi­ne i me­
lja­vu s dža­ko­vi­ma.
Kon­stan­tin Var­ži (1724–1784), Cin­ca­rin ro­đen u Ma­ke­do­ni­ji, je­dan od pr­vih
tr­go­va­ca u Be­loj Cr­kvi. Uče­stvo­vao je u iz­grad­nji srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Be­loj
Cr­kvi (1775–1780). 14
To­ma Var­ži, ko­ji se po­mi­nje kao tr­go­vac još 1790. go­di­ne. Po­čet­kom XIX ve­
ka je uvo­zio sto­ku iz Vla­ške.
Moj­si­lo Mi­haj­lo Ba­ba­ro­ni, bio je tr­go­vac u Be­loj Cr­kvi iz­me­đu 1795. i 1830.
go­di­ne, ka­da je i umro.
Ge­or­gi­je Đor­đo Čo­no (1758–1832), do­šao je u Be­lu Cr­kvu 1801. go­di­ne. U
svojoj ku­ći je 1836. otvo­rio ve­li­ko sto­va­ri­šte dr­va. Bio je ugle­dan član Srp­ske cr­
kve­ne op­šti­ne, Ma­gi­stra­ta u tr­go­vač­kog udru­že­nja. Nje­go­va su­pru­ga Alek­san­dra
Čo­no se ba­vi­la tr­go­vi­nom po­sle su­pru­go­ve smr­ti, u pe­ri­o­du 1832–1836, ka­da joj je
od­u­ze­to to pra­vo. Pret­po­sta­vlja­mo da je iz iste po­ro­di­ce bi­la i Ma­ri­ja Čo­no (1794–
1868).
Ana­sta­si­je Šer­met, ba­vio se iz­me­đu osta­log i uvo­zom sto­ke iz Vla­ške.
Moj­si­lo Mi­haj­lo Ne­delj­ko­vić (1766–1831), ba­vio se tr­go­vi­nom u Be­loj Cr­kvi
iz­me­đu 1795. i 1831. go­di­ne.
Kon­stan­tin Ko­sta Ku­kun­đel (umro 1840), ba­vio se tr­go­vi­nom u Be­loj Cr­kvi
iz­me­đu 1818. i 1840. bio je ugle­dan član Srp­ske cr­kve­ne op­šti­ne, Ma­gi­stra­ta i tr­go­
vač­kog udru­že­nja, či­ji je bio i za­me­nik pred­sed­ni­ka i od­bor­nik. Me­đu be­lo­cr­kvan­
skim tr­gov­ci­ma se iz iste po­ro­di­ce po­mi­nje i Ap­si­da Ku­kun­đel (1774–1854).
Jef­ti­mi­je Jef­ta Var­ži (umro 1852), tr­go­vac u Be­loj Cr­kvi iz­me­đu 1825. i 1852.
go­di­ne, vla­snik ve­le­tr­go­vi­ne me­šo­vi­tom ro­bom. Dr­žao je u za­kup i jed­nu go­sti­o­ni­
cu u se­lu Du­bo­vac (1838–1842), a od 1846. je po­se­do­vao i pri­vat­nu pre­di­o­ni­cu
svi­le, a ba­vio se i uz­go­jem svi­le­nih bu­ba. Nje­gov sin Jo­van Jef­ta Var­ži (Var­zić)
(1780–1855) je po­sle oče­ve smr­ti na­sta­vio da se ba­vi tr­go­vi­nom.

13
O ulo­zi Cin­ca­ra u pri­vred­nom ži­vo­tu Be­le Cr­kve, kao i o naj­zna­čaj­ni­jim pred­stav­ni­ci­ma be­lo­cr­kvan­
skog cin­ca­r­skog gra­đan­stva vi­de­ti: Ži­van Ištva­nić, Gra­đa o srp­skim tr­gov­ci­ma u Be­loj Cr­kvi s kra­ja XVI­II
ve­ka do 1860. go­di­ne, Zbor­nik Ma­ti­ce srp­ske za isto­ri­ju, 45, No­vi Sad 1992, 135–143, oda­kle smo i pre­u­ze­li
ve­ći­nu po­da­ta­ka o Cin­ca­ri­ma u Be­loj Cr­kvi.
14
Ži­van Ištva­nić, Le­xi­co­na Be­lo­cr­kva­ni­ca, 2, Be­la Cr­kva 2008, 132.

84
Te­o­dor To­ma Ba­ba­ro­ni (1769–1827), bio je tr­go­vac u Be­loj Cr­kvi iz­me­đu
1800. i 1825, ka­da je pro­pao kao tr­go­vac, ta­ko da je ostao bez ika­kvog imet­ka.
Kon­stan­tin Ko­sta Ljo­ta (1800–1835), tr­go­vac u Be­loj Cr­kvi od 1830. do
1835. Bio je ve­le­tr­go­vac i vla­snik tr­go­vi­ne me­šo­vi­tom ro­bom, od­bor­nik i član Tr­go­
vač­kog udru­že­nja. Tr­go­vi­nom se ba­vi­la i nje­go­va su­pru­ga Eli­za­be­ta Ljo­ta (1803–
1858).
Te­o­dor Ste­ri­jan (1825–1894), ba­vio se ugo­sti­telj­stvom u Be­loj Cr­kvi.
Gli­go­ri­je Mi­čin (1810–1880), be­lo­cr­kvan­ski tr­go­vac i ho­te­li­jer, po­ti­cao je iz
cin­car­ske po­ro­di­ce Mi­čo, ko­ja je u XVI­II ve­ku do­šla iz Ma­ke­do­ni­je u ča­ko­vo, a
1797. su već bi­li pri­sut­ni u Be­loj Cr­kvi, u po­čet­ku kao suk­na­ti i ko­ža­ri, a ka­sni­je

Po­čet­kom 19. ve­ka u Be­lu Cr­kvu iz cin­car­skog ra­sad­ni­ka


- Vla­ho­kli­su­re, do­šao je i Marko Leko, tr­go­vac i on­da­šnji po­štar
ko­ji je me­nja­ju­ći po ha­no­vi­ma ko­nje kr­sta­rio glav­nim bal­kan­skim
tra­sa­ma i za pet da­na sti­zao od Be­o­gra­da do Bos­fo­ra. U Be­loj Cr­kvi
1812. go­di­ne ože­nio se Anom sa ko­jom ka­sni­je pre­la­zi u Be­o­grad.
Umro je od ku­ge 1832. go­di­ne. Za­be­le­že­no je da mu se otac zvao
Čo­čo. Mar­ko se sma­tra ro­do­na­čel­ni­kom broj­ne i zna­čaj­ne fa­mi­li­je
Le­ko ko­ja je da­la ve­li­ki broj uspe­šnih tr­go­va­ca, na­uč­ni­ka, le­ka­ra,
ge­ne­ra­la...

kao tr­gov­ci tek­sti­lom. Gli­go­ri­je je bio vla­snik ho­te­la Sun­ce, ko­ji je du­go go­di­na
bio cen­tar srp­skog kul­tur­nog ži­vo­ta u ovom gra­du. Iz­me­đu osta­log, tu se na­la­zi­la
Srp­ska či­ta­o­ni­ca i se­di­šte Srp­skog pe­vač­kog dru­štva15. Nje­gov sin, Mar­ko Mi­čin
(1846–1880), bio je vla­snik dr­va­re i tr­go­vac dr­vi­ma i je­da­nod osni­va­ča Srp­skog
pe­vač­kog dru­štva16. Dru­gi Gli­go­ri­jev sin, Si­meon Mi­čin (1843–1904), bio je car­
sko-kra­ljev­ski ofi­cir, a ka­sni­je i ofi­cir u srp­skoj voj­sci, a is­ta­kao se i kao kul­tur­ni
rad­nik kom­po­zi­tor i sli­kar17.
Za raz­li­ku od ve­ći­ne be­lo­cr­kvan­skih Cin­ca­ra, ko­ji su se br­zo asi­mi­lo­va­li sa
Sr­bi­ma, je­dan nji­hov ma­nji broj se po­ru­mu­nio. Me­đu nji­ma je sva­ka­ko naj­zna­čaj­
ni­ja po­ro­di­ca Kon­stan­ti­na Ko­ste Ba­ba­ro­ni­ja, tr­gov­ca, ko­ji je umro u Be­loj Cr­kvi
1851. Nje­gov sin se zvao ta­ko­đe Kon­stan­tin (1831–1884), ko­ji je tr­go­vi­nu iz­u­čio
u Vr­šcu, a 1846. do­bio kal­fen­sko pi­smo o po­lo­že­nom tr­go­vač­kom za­na­tu. Su­pru­ga
sta­rog Kon­stan­ti­na je bi­la Ana Ba­ba­ro­ni (1808–1860), ko­ja se ta­ko­đe ba­vi­la tr­go­
vi­nom. Sin mla­đeg Kon­stan­ti­na se zvao An­dre­ja Bo­bo­ro­ni18 (1860–1921), bo­ga­ti
be­lo­cr­kvan­ski tr­go­vac i ve­le­po­sed­nik, je­dan od osni­va­ča Ru­mun­skog vo­kal­nog ho­
ra u Be­loj Cr­kvi (1879)19.

15
Ži­van Ištva­nić, Le­xi­co­na Be­lo­cr­kva­ni­ca, 1, Be­la Cr­kva 2006, 101.
16
Isto, 102.
17
Isto, 102–103.
18
Gli­gor Po­pi, Românii din Bi­se­ri­ca Al­bă, Vr­šac 2006, 91.
19
O po­ro­di­ci Ba­ba­ron (Bo­bo­ro­ni) vi­de­ti i: Ži­van Ištva­nić, Le­xi­co­na Be­lo­cr­kva­ni­ca, 1, Be­la Cr­kva 2006, 7–8.

85
Ve­li­zar Bo­bo­ron (1834–1907) je bio je­dan od naj­bo­ga­ti­jih i naj­u­gled­ni­jih
gra­đa­na Pan­če­va u dru­goj po­lo­vi­ni XIX i po­čet­kom XX ve­ka. Po­sle uki­da­nja
Ba­nat­ske voj­ne gra­ni­ce za­la­gao se za što ak­tiv­ni­je uče­šće pan­če­vač­kih Sr­ba u po­li­
tič­kom ži­vo­tu ugar­ske dr­ža­ve. Na iz­bo­ri­ma za Ugar­ski sa­bor 1875. po­sta­vljen je,
za­jed­no sa Sve­ti­sla­vom Ka­sa­pi­no­vi­ćem, za po­ve­re­ni­ka Mi­ha­i­lu Po­lit De­san­či­ću,
kan­di­da­tu Srp­ske na­rod­ne stran­ke za Pan­če­vač­ki iz­bor­ni srez. Na kul­tur­nom pla­
nu, zna­ča­jan je nje­gov rad u okvi­ru Pan­če­vač­kog pe­vač­kog dru­štva, gde je imao
funk­ci­ju pot­pred­sed­ni­ka, a po­sle smr­ti Kon­stan­ti­na Pe­ji­či­ća (1882) oba­vljao je i
du­žnost pred­sed­ni­ka ovog dru­štva, sve do 1896, ka­da se po­vu­kao zbog bo­le­sti.
Za­u­zi­mao je i dru­ga ugled­na me­sta u pan­če­vač­koj op­šti­ni: bio je pot­pred­sed­nik
cr­kve­ne op­šti­ne, pred­sed­nik me­snog škol­skog od­bo­ra, član op­štin­skog pred­stav­
ni­štva, upra­vi­telj nov­ča­nog dru­štva „Va­đe­vi­ne”, osni­vač­ki član me­snog va­tro­ga­
snog dru­štva itd. Bio je i član Ma­ti­ce srp­ske, kao i Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta u
No­vom Sa­du. Kao bo­ga­ti ve­le­po­sed­nik po­ma­gao je mo­ral­no i ma­te­ri­jal­no sva­ku
na­rod­nu, pro­svet­nu, pri­vred­nu i hu­ma­ni­tar­nu usta­no­vu. Na kra­ju ži­vo­ta osta­vio je
Srp­skoj cr­kve­noj op­šti­ni u Pan­če­vu 160 ju­ta­ra ze­mlje, kao i zna­čaj­ne su­me nov­ca
srp­ski
Me­đu pr­vim Cin­ca­ri­ma ko­ji su se do­se­li­li u Be­lu Cr­kvu, po­mi­nje­mo još i Ha­
dži-Ja­nju Ko­sti­ća, ro­dom iz Ša­ti­sta (umro 1780), Ana­sta­si­je Mi­haj­lo­vić Ba­ba­ron
(umro 1785) i sin mu Mi­haj­lo Ba­ba­ron (ro­đen u Mo­sko­po­lju tri­de­se­tih go­di­na XVI­
II ve­ka, umro u Be­loj Cr­kvi 1800)20
I u Ve­li­koj Ki­kin­di se tr­go­vi­na raz­vi­ja­la to­kom XVI­II i XIX ve­ka pod ja­kim
uti­ca­jem cin­car­skog gra­đan­stva. Pr­vi tr­gov­ci u gra­du su bi­li Cin­ca­ri i Gr­ci, do­se­lje­
ni­ci iz Osman­lij­skog car­stva. To­kom se­dam­de­se­tih go­di­na XVI­II ve­ka ja­ča me­đu­
tim ulo­ga srp­skog gra­đan­stva u Ki­kin­di, što je do­ve­lo do po­ste­pe­nog po­ti­ski­va­nja
Cin­ca­ra i Gr­ka kao tr­go­va­ca i do nji­ho­vog ne­stan­ka, pre sve­ga kroz asi­mi­la­ci­ju sa
Sr­bi­ma. Me­đu cin­car­skim i grč­kim gra­đa­ni­ma u Ki­kin­di ko­ji su se po­sr­bi­li (i pre­u­
ze­li srp­ska pre­zi­me­na) to­kom XIX ve­ka, bi­le su po­ro­di­ce Ada­mo­vić, Ge­or­gi­je­vić,
Pa­na­jo­to­vić, Jan­ko­vić, Ko­stin, La­za­re­vić, Ta­na­ze­vić itd. Ma­li broj njih se ipak odr­
žao i kroz ceo XIX vek. To su po­ro­di­ce Ri­sto, Fa­ni, Paj­dak i dru­ge21.
Zna­čaj­no ime cin­car­skog gra­đan­stva u Ki­kin­di bio je Jo­van Ge­org Ti­ga­ni­ti,
ko­ji je do­šao u Austri­ju još 1745. go­di­ne i stu­pio u nje­nu slu­žbu kao oba­ve­šta­jac.
Go­di­ne 1749. po­sta­je šef pro­la­zne po­štan­ske sta­ni­ce u Val­ka­nju, a 1750. i pres­ded­
nik i su­di­ja Srp­sko-grč­ke tr­go­vač­ke kom­pa­ni­je. U Ki­kin­di je ži­veo od 1752. Bio je
na če­lu de­kle­ga­ci­je ko­ja je u Be­ču iz­dej­stvo­va­la pri­vi­le­go­i­je za di­štrikt, a ka­sni­je
mu je po­ve­re­no i or­ga­ni­zo­va­nje di­štrik­ta, za­jed­no sa već­ni­kom ad­mi­ni­stra­ci­je Šmi­
dom. Po­što su tom pri­li­kom iz­vr­ši­li raz­ne zlo­u­po­tre­be, uhap­še­ni su, a Ti­ga­ni­ti je
1776. iz­gu­bio i po­lo­žaj su­di­je u tr­go­vač­koj kom­pa­ni­ji, či­me je uklo­njen iz jav­nohg
ži­vo­ta. Umro je u Ki­kin­di 180122.
U gra­du Vr­šcu, cin­car­sko gra­đan­stvo je da­lo oca srp­ske dra­me - Jo­va­na Ste­ri­
ju Po­po­vi­ća. Ve­li­ko ime srp­ske kul­tu­re i knji­žev­no­sti XIX ve­ka, o Ste­ri­ji je iz­li­šno

20
Mil. S.Fi­li­po­vić, Po­sta­nak i raz­vi­tak gru­pe ba­nat­skih He­ra, u : Ba­nat­ske He­re, 368.
21
Mi­li­voj Raj­kov, Isto­ri­ja gra­da Ki­kin­de do 1918. go­di­ne, Ki­kin­da 2003, 169.
22
Isto, 30.

86
po­no­vi­ti op­šte po­zna­te stva­ri. Za­dr­ža­će­mo se sa­mo na­krat­ko na nje­go­vom po­re­klu.
Na­i­me, dok su mno­gi bi­o­gra­fi, pre sve­ga oni sta­ri­ji, na­gla­ša­va­li da je nje­gov otac
bio Grk (dok je Ste­ri­ji­na maj­ka bi­la Srp­ki­nja, ćer­ka po­zna­tog sli­ka­ra Ni­ko­le Ne­ško­
vi­ća), ka­sni­je je do­ka­za­no da je nje­gov otac, Ste­rio Pa­paz, bio u stva­ri he­le­ni­zo­
va­ni Cin­ca­rin, a da je po­ro­di­ca ubr­zo uze­la pre­zi­me Po­po­vić. Me­đu pr­vi­ma ko­ji je
go­vo­rio o cin­car­skom po­re­klu Ste­ri­je bio je fi­lo­log Pe­tar Skok, ko­ji ci­ti­ra, iz­me­đu
osta­log, i či­nje­ni­cu da je Ste­ri­ja u svom slav­nom de­lu Kir Ja­nja, iz­me­đu osta­log
ka­ri­ki­rao i na­čin ka­ko su gra­đa­ni cin­car­skog po­re­kla go­vo­ri­li srp­ski je­zik. Nje­gov
brat Đor­đe Ste­ri­ja je bio ugle­dan tr­go­vac u Vr­šcu. U se­lu Mar­ko­vac u bli­zi­ni Vr­šca
i da­nas po­sto­ji po­ro­di­ca sa pre­zi­me­nom Ste­ri­jan.
Đo­ka Ste­ri­ja Po­po­vić, brat Jo­va­na Ste­ri­je Po­po­vi­ća, bio je ugled­ni vr­šač­ki tr­
go­vac. Za vre­me Re­vo­lu­ci­je 1848. bio je uhap­šen od stra­ne ma­đar­skih var­međ­skih
vla­sti, za­jed­no sa tr­gov­cem Mi­tom Bo­ži­ćem, za­to što su po­se­do­va­li pro­kla­ma­ci­je
pa­tri­jar­ha Ra­ja­či­ća, ko­je su do­bi­li od tr­gov­ca Alek­se Kne­že­vi­ća, a ko­je je ovaj do­
neo iz Pan­če­va23. Za vre­me re­vo­lu­ci­je bio je član vr­šač­kih de­pu­ta­ci­ja ko­je su pred­
sta­vlja­le grad u ra­znim si­tu­a­ci­ja­ma24.
Po­što ni­je imao de­ce, osta­vio je 1871. svo­ju ku­ću, u ko­joj se ro­dio i Ste­ri­ja, kao
za­kla­du za da­ro­vi­te Sr­be25 ko­ji su po­što su za­vr­ši­li Iv raz­red gi­na­zi­je, že­le­li da se
ba­ve knji­žev­no­šću.
Ka­da je reč o Cin­ca­ri­ma u Vr­šcu, 1796. se po­mi­nju cin­car­ske po­ro­di­ce Di­ma
(Ge­or­gi­je), Ku­i­šor (Kon­stan­tin), Man­džu­ka. Ne­ke od tih po­ro­di­ca su se br­zo pre­
to­pi­le u Sr­be, a ne­ke u Ru­mu­ne. Po­ro­di­ca Ku­i­šor se po­mi­nje kod ru­mun­skog isto­
ri­ča­ra Ni­ko­la­ja Tin­ku Ve­lje kao ru­mun­ska (u nje­go­voj Cr­kve­noj isto­ri­ji Ru­mu­na,
Si­biu 1865), dok je po­ro­di­ca Man­džu­ka da­la po­zna­tog ru­mun­skog pi­sca Si­me­o­na
Man­džu­ku, ka­sni­je po­ča­snog čla­na Ru­mun­ske Aka­de­mi­je Na­u­ka. Mo­gu­će je da su
se ne­ke cin­car­ske po­ro­di­ce iz Vr­šca u po­čet­ku po­ru­mu­ni­le, ima­ju­ći u vi­du bli­skost
je­zi­ka i istu ve­ru, ili da su već do­šle u Vr­šac po­ru­mu­nje­ne, ali je neo­spor­no da je
ka­sni­je zna­ča­jan broj i jed­nih i dru­gih (Cin­ca­ra i Ru­mu­na) bio asi­mi­lo­van u Sr­be,
ko­ji su či­ni­li ube­dlji­vu ve­ći­nu pra­vo­slav­nih gra­đa­na Vr­šca26.
Me­đu vr­šač­kim ugled­nim gra­đa­ni­ma cin­car­skog po­re­kla iz pr­ve po­lo­vi­ne
XIX ve­ka, po­mi­nje­mo i čla­no­ve po­ro­di­ce De­me­ter (De­me­tro­vić/Di­mi­tri­je­vić).
Me­đu pr­vim čla­no­vi­ma ove po­ro­di­ce u Vr­šcu bio je Va­si­li­je De­me­tro­vić. Za­tim,
tu je i Ge­or­gi­je Đo­ka De­me­ter27, ko­ji je 1839. otvo­rio advo­kat­sku kan­ce­la­ri­ju
u Vr­šcu, a oko 1846. je iza­bran za vr­šač­kog se­na­to­ra. Za gra­do­na­čel­ni­ka Vr­šca
iza­bran je ok­to­bra 1849. i na toj funk­ci­ji je ostao do mar­ta 1851, ka­da je od­lu­kom
car­sko-kra­ljev­ske ze­malj­ske upra­ve po­sta­vljen za sre­skog su­di­ju. Bio je i član
od­bo­ra za iz­da­va­nje mo­no­gra­fi­je o Vr­šcu. Mi­ha­i­lo Mi­ša De­me­tro­vić28 (1831–
1906) je ra­dio kao grad­ski fi­zik u Vr­šcu. Za­slu­žan je za po­di­za­nje no­ve bol­ni­ce u

23
Srp­ske no­vi­ne, Be­o­grad, 15. jun 1848, 8.
24
Sreć­ko Mi­le­ker, Po­ve­sni­ca slo­bod­ne kra­lje­ve va­ro­ši Vr­šca, II, Pan­če­vo-Vr­šac 2005 (re­print), 38, 52.
25
Isto, 125.
26
Vi­de­ti o to­me u: To­dor Mi­lo­van, Stu­dii an­tro­po­ge­o­gra­fi­ce asu­pra Vârşeţului, Lu­mi­na, Vr­šac, br. 3,
mart 1953, 159.
27
Mir­ča Ma­ran, bi­o­gra­fij­a Đo­ke De­me­tra u Srp­skom bi­o­graf­skom reč­ni­ku, 3, 155–156.
28
I. Iva­no­vić bi­o­gra­fi­ja Mi­ha­i­la Mi­še De­me­tro­vi­ća u Srp­skom bi­o­graf­skom reč­ni­ku, 3,158.

87
gra­du. Bio je ak­ti­van u vi­še dru­štve­nih i kul­tur­nih in­sti­tu­ci­ja, po­ča­sni pred­sed­nik
Cr­kve­ne op­šti­ne i Srp­skog cr­kve­nog pe­vač­kog dru­štva, član Kon­zi­sto­ri­je i član
Ma­ti­ce srp­ske.
U ovom ju­žno­ba­nat­skom gra­du je je­dan deo svog ži­vo­ta pro­veo i An­drej Ša­gu­
na (1808–1873), ro­đen u Mi­školj­cu u cin­car­skoj tr­go­vač­koj po­ro­di­ci. Za Vr­šac ga
ve­zu­je po­ha­đa­nje kli­ri­kal­ne ško­le (1829–1833), da bi u pe­ri­o­du od 1842. do 1845.
go­di­ne ra­dio i kao pro­fe­sor u srp­skom ode­lje­nju vr­šač­kog kli­ri­kal­nog uči­li­šta. Isto­
vre­me­no, bio je i epi­skop­ski vi­kar u Vr­šcu, kao i ase­sor epar­hij­ske kon­zi­sto­ri­je.
Go­di­ne 1848. je hi­ro­to­ni­san za epi­sko­pa u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, a za­tim je pu­nih
15 go­di­na ra­dio na cr­kve­noj de­o­bi Ru­mu­na od Kar­lo­vač­ke mi­tro­po­li­je, što je naj­zad
i ostva­re­no, pr­ven­stve­no nje­go­vom za­slu­gom, car­skim de­kre­tom iz 1864. go­di­ne o
osni­va­nju sa­mo­stal­ne ru­mun­ske pra­vo­slav­ne mi­tro­po­li­je u Hab­zbur­škoj mo­nar­hi­ji.
I po ba­nat­skim se­li­ma je bi­lo Cin­ca­ra, isti­na, ma­nje ne­go u gra­do­vi­ma. Ta­ko se
u Ali­bu­na­ru po­mi­nje još 1723. ne­ki R. Kra­ka­če­vić, „ve­ro­vat­no Cin­ca­rin”, ko­ji je
odr­ža­vao po­štan­sku li­ni­ju Ali­bu­nar – Pan­če­vo, na ra­sto­ja­nju od dve sta­ni­ce, za pla­
tu od 12 fo­rin­ti me­seč­no, od­no­sno 144 fo­rim­ti go­di­šnje29. U Opo­vu je u XIX ve­ku
ži­veo Cin­ca­rin Ja­na­či Nan­čo, a u Ba­nat­skom No­vom Se­lu je cin­car­ska po­ro­di­ca
Ze­ga da­la ne­ko­li­ko zna­čaj­nih lič­no­sti na­še isto­ri­je i kul­tu­re. Ne­da­le­ko od Pan­če­va,
u se­lu Or­lo­vat, ro­đen je oko 1785. Ema­nuil Ma­noj­lo An­to­no­vić30, ko­ji po­ti­če iz
tr­go­vač­ke po­ro­di­ce, ve­ro­vat­no cin­car­skog po­re­kla. Mla­dost je pro­veo u rod­nom me­
stu, a sma­tra se da je u za­vi­ča­ju iz­u­čio sli­ka­nje i po­zla­tar­ski za­nat. Ve­ći deo ži­vo­ta
je pro­veo u Te­mi­šva­ru. Nje­go­vi sli­kar­ski i po­zla­tar­ski ra­do­vi se na­la­ze po cr­kva­ma
Te­mi­šva­ra i okol­nih me­sta. Umro je u Te­mi­šva­ru 1829.
Ne­što cin­car­skih po­ro­di­ca se do­se­li­lo i u se­la oko Be­le Cr­kve. Ta­ko su u Kru­
šči­cu do­šli Di­mi­tri­je­vi­ći iz Ko­ža­na u Grč­koj, za ko­je po­sto­ji mi­šlje­nje da su bi­li
Cin­ca­ri31. Po jed­na po­ro­di­ca, za ko­ju se ne zna da li je grč­ka ili cin­car­ska, do­se­li­la
se i u Ku­sić i Pa­lan­ku.
O pri­su­stvu Cin­ca­ra na ovim pro­sto­ri­ma, od­no­sno o cin­car­skom po­re­klu po­je­
di­nih ba­nat­skih po­ro­di­ca, sa­zna­je­mo i na osno­vu nji­ho­vog pre­zi­me­na, u ko­ji­ma se
na­la­zi sa­mo ime ovo et­nič­ke gru­pe. Ta­ko je, na pri­mer, 1749. go­di­ne za ca­ri­ni­ka u
Bor­či po­sta­vljen Si­mon Cin­ca­re­vić, do­ta­dač­nji pan­če­vač­ki tre­ći iber­raj­der, s pla­
tom od 100 fo­rin­ti go­di­šnje32. U Ja­se­no­vu je dva­de­se­tih god­na XX ve­ka ra­dio kao
ber­be­rin Franc Cin­car33. U Be­loj Cr­kvi se još 1787. po­mi­nje An­to­ni­je Cin­car34.
Ni­ko­lae Cin­ca­ri­ju (1858–?). Pri­li­kom osni­va­nja Pe­tro­vog Se­la (da­nas Vla­di­
mi­ro­vac u bli­zi­ni Pan­če­va) 1808. go­di­ne, u ovo me­sto se do­se­li­lo iz se­la Klo­po­di­je
(u is­toč­nom Ba­na­tu) i pet po­ro­di­ca sa pre­zi­me­nom Cin­car. Iako se ra­di­lo o ru­mun­
skim po­ro­di­ca­ma, neo­spor­no je nji­ho­vo cin­car­sko po­re­klo, što se mo­že za­klju­či­ti
na osno­vu nji­ho­vog pre­zi­me­na. Iz Mo­no­gra­fi­je op­šti­ne Ro­man-Pe­tre (Pe­ro­vo­se­lo)

29
Sre­ta Pe­ci­njač­ki, Pan­če­vač­ki di­strikt 1717–1773, No­vi Sad 1985, 84.
30
R. Dra­ško­vić, bi­o­gra­fi­ja Ema­nu­i­la Ma­noj­la An­to­no­vi­ća u Srp­skom bi­o­graf­skom reč­ni­ku, 1, Ma­ti­ca
srp­ska, No­vi Sad 2004, 224.
31
B. Bu­ku­rov, R. Ni­ko­lić, M. Fi­li­po­vić, Her­ska se­la u Ju­go­sla­vi­ji, u: Ba­nat­ske He­re, No­vi Sad 1958, 39.
32
S. Pe­ci­njač­ki, nav. de­lo, 95.
33
Ži­van Ištva­nić, Isto­ri­ja za­nat­stva i tr­go­vi­ne u Ja­se­no­vu (1725–1941), Be­la Cr­kva 1994, 50.
34
Mil. S.Fi­li­po­vić, Po­sta­nak i raz­vi­tak gru­pe ba­nat­skih He­ra, u : Ba­nat­ske He­re, 362.

88
O Steriji, ve­li­kom dra­ma­ti­ča­ru, pe­sni­ku, ak­tiv­nom kul­tur­
nom de­lat­ni­ku i ute­me­lji­va­ču mo­der­ne srp­ske kul­tu­re ne sa­mo 19.
ve­ka, na­pi­sa­no je mno­go na­uč­nih ra­do­va i stu­di­ja. Ono što je ma­nje
po­zna­to je da se sa ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom ba­vio pro­u­ča­va­njem je­zi­
ka i knji­žev­no - te­o­ret­skih te­ma ali i kre­i­rao pr­vi za­kon o škol­stvu
u Sr­bi­ji. Pu­no ener­gi­je ulo­žio je u raz­voj po­zo­ri­šnog ži­vo­ta u Be­o­

gra­du, osni­va­ju­ći „Te­a­tar na Đu­mru­ku”, bio je ini­ci­ja­tor stva­ra­nja


Dru­štva srp­ske slo­ve­sno­sti, ko­je pret­ho­di SA­NU, kao i Na­rod­nog
mu­ze­ja u Be­o­gra­du.
Do­bro je po­zna­vao na­ro­de Bal­ka­na, po­seb­no iz cin­car­sko - grč­
kog mi­ljea ko­me je i sam pri­pa­dao ali i Ru­mu­ne, Al­ban­ce, Bu­ga­re...
In­te­re­so­vao se za nji­ho­ve je­zi­ke i me­đu­sob­ne uti­ca­je ta­ko da je, u
od­re­đe­nom smi­slu, pre­te­ča bal­ka­no­lo­gi­je kao na­uč­ne di­sci­pli­ne.
Na gro­bu nje­go­vog oca - Ste­ri­je, u Vr­šcu, po­sto­ji nat­pis za ko­ji
se sma­tra da je ukle­san ka­sni­je, na ko­me pi­še:
„Pod ovim zna­kom, le­ži u kru­gu ovom, ov­da­šnji tr­go­vac Ste­ri­
ja Po­po­vić sa pr­vom su­pru­gom svo­jom Ju­li­ja­nom i dru­gom bez­čad­
nom Eka­te­ri­nom; sa si­no­vi­ma Pa­vlom i Di­mi­tri­jem; unu­ča­di­ma Jo­
si­fom i Jan­kom i sna­om Sul­ta­nom. Le­vo vo­sto­ku 33 ko­ra­ča­ja le­že
ko­sti si­na nji­o­vo­ga Jo­a­na S. Po­po­vi­ća, spi­sa­te­lja srp­skog. S de­sne
stra­ne ka­men ozna­ča­va grob će­ri nji­o­ve Sul­ta­ne”

89
1808–1908, ko­ju je 1911. ob­ja­vio uči­telj Ni­ko­lae Pen­ca, sa­zna­je­mo da je po­čet­kom
XX ve­ka u ovom me­stu ži­ve­lo 7 po­ro­di­ca ko­je su no­si­le to pre­zi­me. Naj­po­zna­ti­ja
lič­nost sa tim pre­zi­me­nom je pi­sac Ni­ko­lae Cin­ca­ri­ju, ro­đen u Pe­tro­vom Se­lu 1858.
Po­znat je pre sve­ga kao autor po­zo­ri­šnih ko­ma­da na ru­mun­skom je­zi­ku, na­me­nje­nih
se­o­skim ama­ter­skim kul­tur­nim dru­štvi­ma. Iz­dvo­ji­li smo 26 „na­rod­nih” po­zo­ri­šnih
ko­ma­da či­ji je autor ovaj knji­žev­nik, a ko­je su bi­le iz­u­zet­no po­pu­lar­ne u me­sti­ma
sa ru­mun­skim sta­nov­ni­štvom ši­rom Ba­na­ta to­kom pr­ve po­lo­vi­ne XX ve­ka. Ve­ći­na
tih de­la je ob­ja­vlje­na u iz­da­vač­koj ku­ći „Alek­san­dru An­ka” iz Klu­ža (Ru­mu­ni­ja).
Ni­ko­lae Cin­ca­ri­ju je ra­dio pr­vo kao be­le­žnik u Ali­bu­na­ru (kraj XIX ve­ka), da bi
za­tim ne­ko­li­ko go­di­na pro­veo u Pan­če­vu, gde je po­kre­nuo pr­vi knji­žev­ni ča­so­pis
na ru­mun­skom je­zi­ku na ovim pro­sto­ri­ma, pod na­zi­vom Ste­a­ua (1901–1902), a isto­
vre­me­no je bio i se­kre­tar Ru­mun­skog pe­vač­kog dru­štva u Pan­če­vu. Po­sle po­vrat­ka
u rod­no me­sto, gde je ra­dio kao op­štin­ski be­le­žnik, an­ga­žo­vao se ak­tiv­no u svim
obla­sti­ma kul­tur­nog i dru­štve­nog ži­vo­ta, ta­ko da je po­sta­vljen za se­kre­ta­ra me­snog
Cr­kve­no-sve­tov­nog hor­skog dru­štva, Do­bro­volj­nog va­tro­ga­snog dru­štva i Ru­mun­
ske Ka­si­ne. Tu je ure­đi­vao i lo­kal­ni ča­so­pis na ru­mun­skom je­zi­ku Fa­mi­lia (1910).
Od 1922. ži­vi u Par­to­šu (Ru­mu­ni­ja), ali je za­dr­žao ve­zu sa za­vi­ča­jem za­hva­lju­ju­ći
svo­jim po­zo­ri­šnim ko­ma­di­ma, ko­ji su se i u sle­de­ćim de­ce­ni­ja­ma pri­ka­zi­va­li ka­ko
u Vla­di­mi­rov­cu, ta­ko i na dru­gim ama­ter­skim sce­na­ma ši­rom Ba­na­ta.
Alek­san­dru Cin­ca­ri­ju (1880–1934). Dru­gi knji­žev­nik iz ove po­ro­di­ce je Alek­
san­dru Cin­ca­ri­ju, ro­đen u Pe­tro­vom Se­lu 1880. Po­što je za­vr­šio gim­na­zi­ju u Pan­če­
vu, za­po­slio se kao op­štin­ski či­nov­nik u ovom gra­du, jed­no vre­me je ra­dio u Ov­či,
a od 1919. ži­vi u Te­mi­šva­ru, gde osta­je sve do svo­je smr­ti. Kao knji­žev­nik i pu­bli­
ci­sta ob­ja­vio je na de­se­ti­ne čla­na­ka, no­ve­la, pri­po­ve­da­ka, epi­gra­ma, po­zo­ri­šnih
ko­ma­da, pre­vo­da itd. Sa­ra­đi­vao je u naj­u­gled­ni­jim pu­bli­ka­ci­ja­ma na ru­mun­skom
je­zi­ku iz ta­da­šnje Austro-Ugar­ske. Svo­je po­zo­ri­šne ko­ma­de je ob­ja­vio u već po­me­
nu­toj iz­da­vač­koj ku­ći iz Klu­ža, ko­ji su, kao i u slu­ča­ju de­la Ni­ko­la­ja Cin­ca­ri­jua, bi­li
pri­sut­ni na pri­red­ba­ma i dru­gim kul­tur­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma ši­rom Ba­na­ta. Pre­vo­dio
je ro­ma­ne sa ma­đar­skog na ru­mun­ski je­zik, ko­ji su ve­ći­nom ob­ja­vlje­ni kao felj­to­ni
u ugled­nim ča­so­pi­si­ma sa te­ri­to­ri­je Austro-Ugar­ske, ali i u Bu­ku­re­štu.
Ista po­ro­di­ca iz Pe­tro­vog Se­la je da­la još jed­nog knji­žev­ni­ka. To je Ge­or­ge Cin­
ca­ri­ju, ko­ji je ži­veo u Ka­ran­se­be­šu, me­đu­tim vred­nost nje­go­vih knji­žev­nih de­la je
mno­go skrom­ni­ja u od­no­su na već po­me­nu­te knji­žev­ni­ke iz ove po­ro­di­ce.
Pre­zi­me Cin­car se sre­će i da­nas po gra­do­vi­ma i se­li­ma Ba­na­ta. Do­volj­no je,
na pri­mer, sa­mo otvo­ri­ti te­le­fon­ski ime­nik i vi­de­ti da je ovo pre­zi­me još uvek me­đu
na­ma, pod­se­ća­ju­ći nas na et­nič­ku za­jed­ni­cu ko­ja je pre vi­še od dva sto­le­ća do­šla u
ove kra­je­ve.

90
Cincari na sadašnjoj teritoriji opštine Plandište

O p­šti­na Plan­di­šte ko­ja u svom sa­sta­vu sa­da bro­ji 13 na­se­lje­nih me­sta i za­se­
ok La­u­do­no­vac, kra­jem XVI­II i u XIX ve­ku, pe­riod ko­ji se is­tra­žu­je, pre­
te­žno je bi­la na­sta­nje­na ži­vljem ka­to­lič­ke ve­ro­i­spo­ve­sti. Ta­da­šnji Zi­či­dorf, ka­sni­je
Ma­ri­o­la­na, sve do sre­di­ne pe­de­se­tih go­di­na XX ve­ka, pret­po­sta­vlja se da je bio pro­
stor gde su bi­le na­sta­nje­ne i ne­ke cin­car­ske po­ro­di­ce. Osnov­no obe­lež­je Cin­ca­ra,
da su bi­li za­na­tli­je i tr­gov­ci, imuć­ni i uče­ni lju­di, u slu­ča­ju is­tra­ži­va­nja za sa­da­šnju
te­ri­to­ri­ju op­šti­ne Plan­di­šte, ni­je se mo­glo uze­ti kao po­la­zi­šte. Na­i­me, ne­ma sa­ču­va­
nih knji­ga i do­ku­me­na­ta ko­ja sve­do­če o po­sto­ja­nju ovih za­ni­ma­nja, od­no­sno o tom
dru­štve­nom sta­le­žu.
Pr­vi i je­di­ni do­ku­men­ti ko­ji sve­do­če o bo­rav­ku i ži­vo­tu Cin­ca­ra na pro­sto­ru
sa­da­šnje te­ri­o­ri­je op­šti­ne Plan­di­šte kra­jem XVI­II i u XIX ve­ku je­su cr­kve­ne knji­ge
ro­đe­nih, ven­ča­nih i umr­lih oso­ba pra­vo­slav­ne ve­ro­i­spo­sve­sti na srp­skom je­zi­ku,
pra­vo­slav­nog hra­ma Sv.Apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla u Ve­li­kom Ga­ju. U Zi­či­dor­fu, ka­sni­
je Ma­ri­o­la­ni, a sa­da Plan­di­štu, do 2006. go­di­ne ni­je bi­lo pra­vo­slav­nog hra­ma ta­ko
da su osnov­ni iz­vo­ri o po­sto­ja­nju i ži­vo­tu Cin­car­skih po­ro­di­ca, tra­že­ni is­klju­či­vo
u ta­da­šnjim knji­ga­ma pro­to­ko­la ven­ča­nih, ro­đe­nih i umr­lih, cr­kve­ne op­šti­ne Ve­li­ki
Gaj. Svi pro­to­ko­li ko­ji su ko­ri­šće­ni ču­va­ju se u Isto­rij­skom ar­hi­vu u Be­loj Cr­kvi.
Za­hva­lju­ju­ći kom­plet­nom ko­lek­ti­vu Ar­hi­va u Be­loj Cr­kvi i nji­ho­voj po­mo­ći, pr­vi
trag o Cin­ca­ri­ma ot­ki­ven je u XVI­II ve­ku u do­ku­men­tu KNJI­GA KR­ŠTE­NIH 1768
–1779. BCF 557 A 1768–1779. – 1, gde je za­pi­sa­no da je 29. ma­ja 1769. go­di­ne
kr­šten TA­NA­SI­JE (FI­LI­PA) PA­NA . Za cin­car­ska pre­zi­me­na ka­rak­te­ri­stič­no je da
su naj­če­šće dvo­slo­žna, neo­bič­na, što je bio ar­gu­ment za pret­po­stav­ku da bi pre­zi­me
PA­NA mo­glo da bu­de cin­car­sko. Ujed­no, ovo je i naj­sta­ri­ja knji­ga ko­ja je ko­ri­šće­na
kao do­ku­ma­na­ci­ja i li­te­ra­tu­ra u ra­du na pro­na­la­že­nju cin­car­skih pre­zi­me­na na pro­
sto­ru sa­da­šnje te­ri­to­ri­je op­šti­ne Plan­di­šte. Pre­zi­me PA­NA je­di­no se u ovoj knji­zi
po­ja­vlju­je i tu se sre­će pr­vi i po­sled­nji put.
Ne­ko­li­ko de­se­ti­na go­di­na ka­sni­je, u pr­voj po­lo­vi­ni XIX ve­ka u pro­to­ko­lu ven­
ča­nih, i KNJI­GA KR­ŠTE­NIH 1795–1805 BCF 557 A 1795–1827 -1, 1, 3, na Sv.
Sa­vu, 27. ja­nu­a­ra 1827. go­di­ne ven­ča­li su se KI­RIL CIN­CA­RI­NOV I AGA­TA KO­
ZA­RE­VIĆ. Ime i pre­zi­me že­ni­ka ja­sno aso­ci­ra na cin­car­sko po­re­klo i sko­ro sa
si­gur­no­šću se mo­že re­ći da se ra­di o oso­bi Cin­ca­ru. I pre­zi­me CIN­CA­RE­VIĆ se
je­di­no na­la­zi u ovom do­ku­men­tu, dok se ka­sni­je u osta­lim knji­ga­ma vi­še nig­de ne
sre­će.
U dru­goj po­lo­vi­ni XIX ve­ka, u cr­kve­nim pro­to­ko­li­ma cr­kve­ne op­šti­ne Ve­li­ki
Gaj za pra­vo­slav­ni hram Sv. Ap­sto­la Pe­tra i Pa­vla, ko­ji su ko­ri­šće­ni kao li­te­ra­tu­ra
u ko­joj se tra­ga za cin­car­skim po­ro­di­ca­ma, u do­ku­men­tu KNJI­GA UMR­LIH br. 6

91
- 1852–1896. BC F: 557-A-1852–1896-17 pro­na­đe­na su ime­ni­ma umr­lih po­put :
STA­NA TA­NAC­KOV ( 1857.),
SA­VE­TA MIN­DI (1859.),
LJU­BO­MIR AN­TA­NA­SI­JE­VIĆ (1861.), ko­ja mo­gu ima­ti cin­car­sko po­re­
klo.
Što se ti­če sta­rih srp­skih pre­zi­me­na u ovom pe­ri­o­du u cr­kve­nim knji­ga­ma cr­
kve­ne op­šti­ne Ve­li­ki Gaj, pro­na­đe­na su pre­zi­me­na DI­MI­TRI­JE­VIĆ i PO­PO­VIĆ
za ko­ja se zna da su ih no­si­li i mno­gi Cin­ca­ri ali va­lid­ni­jih po­da­ta­ka o ov­de po­me­
nu­tim fa­mi­li­ja­ma ne­ma­mo..
Da­nas, na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Plan­di­šte ne­ma cin­car­skih fa­mi­li­ja ali ni po­ro­di­ca
či­ja pre­zi­me­na ili ime­na aso­ci­ra­ju na ni­ho­vo cin­car­sko po­re­klo.
U se­lu Ba­ri­ce gde ži­vi 90 po­sto Ru­mu­na po­sto­ji fa­mi­li­ja sa špic na­me­nom MO­
ĆO­NJI.
Tra­ga­nje za cin­car­skim pre­zi­me­ni­ma do­ve­lo me je do po­da­tka da u op­šti­ni Be­
la Cr­kva ima cin­car­skih po­ro­di­ca. U sa­moj Be­loj Cr­kvi ži­vi po­zna­ta apo­te­kar­ska
po­ro­di­ca AR­NO­VLJE­VIĆ ko­ja ima apo­te­ku u cen­tru gra­da. Iz Ja­se­no­va (op­šti­na
Be­la Cr­kva) po­ti­če cin­car­ska po­ro­di­ca GA­VA ko­ja ima svo­je po­tom­ke. Cin­car­ska
po­ro­di­ca ATA­NA­SI­JE­VIĆ po­ti­če iz se­la MA­LI JO­VA­NO­VAC kod Pi­ro­ta.

Ro­di­ka Gru­e­sku, po­li­ti­ko­lo­ški­nja - no­vi­nar­ka

92
Porodica Arnovljević

Uroš Arnovljević (1892–1961)

P o­ro­di­ca Slo­bo­da­na AR­NO­VLJE­VI­ĆA cin­car­skog je po­re­kla po oče­voj li­ni­


ji. No­si­la je pr­vo­bit­no pre­zi­me Ar­not. Uroš Ar­no­vlje­voć, tr­go­vac, ro­đen je
15. de­cem­bra 1892. go­di­ne u Ba­nat­skom Ja­se­no­vu, a ži­veo je i sa­hra­njen u Be­loj
Cr­kvi 1961. godi­ne. Sin Slo­bo­dan ni­je na­sta­vio po­ro­dič­nu tr­go­vač­ku pro­fe­si­ju već
se po­sve­tio far­ma­ci­ji kao i nje­gov sin Mi­loš ko­ji je vla­snik apo­te­ke u cen­tru Be­le
Cr­kve.
Ko­re­ne Ar­no­vlje­vi­ća pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja pom­no je is­tra­ži­vao prof.dr Vo­ji­
slav Ar­no­vlje­vić, in­ter­ni­sta i kar­di­o­log iz Be­o­gra­da (1895–1989.) i svom da­ljem
ro­đa­ku Slo­bo­da­nu osta­vio pre­ci­zan ro­do­slov. Po pro­fe­so­ru dr Vo­ji­sla­vu po­ro­di­ca je
u Ba­nat pri­sti­gla sa te­ri­to­ri­je Bu­gar­ske, oda­kle se raz­gra­na­la u ne­ko­li­ko me­sta od
Oro­sla­mo­ša do Ve­li­kog Beč­ke­re­ka, Ki­kin­de, No­vog Sa­da i Be­le Cr­kve…

93
RO­DO­SLOV PO­RO­DI­CE
AR­NO­VLJE­VIĆ

Po­ro­di­ca Slo­bo­da­na Ar­no­vlje­vi­ća, far­ Di­mi­tri­ja (1933–1933)


ma­ce­u­ta, iz Be­le Cr­kve vo­di po­re­klo Mi­lo­ša (1934), ko­ji ima Du­ša­na (1971)
od i Vo­ji­sla­va (1969)
Di­mi­tri­ja, far­ba­ra u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku - Bo­ri­voj (1895–1983), tr­go­vac, ima
i Oro­sla­mo­šu, jed­nog od če­tvo­ri­ce bra­ dva si­na:
će Ar­not.: Osta­la tro­ji­ca bra­će bi­li su: Bo­ži­da­ra (1940) ži­vi u SA­D-u,
Ći­ri­ko, ko­vač; Đu­ra, tr­go­vac; i Ne­stor, Bo­go­lju­ba (1937) ži­vi u SA­D-u
sve­šte­nik u Oro­sla­mo­šu (19. II 1785.) - Sta­no­je (1896–1961), tr­go­vac
--------------------------------------- - Mom­či­lo (1900–1986, tr­go­vac
I DI­MI­TRI­JE AR­NOT, far­bar, imao je - Mi­loš (1894–1918) po­gi­nuo u ra­tu
dva si­na:
- Va­su (1830–1877), pred­sed­ni­ka su­da
u Ve­li­kom Beč­ke­re­ku. Do 1950. go­
di­ne pre­zi­vao se Ar­not, a na­kon to­ga
Ar­no­vlje­vić. Imao je dva si­na i jed­nu
kćer:
Ivan, pro­fe­sor Be­o­grad­skog Uni­ver­zi­
te­ta
Ste­van, tr­go­vac u Sta­rom Be­če­ju, ima
če­ti­ri si­na: Đu­ru, Vla­du, Mi­tu i
Iva­na.
Ka­ti­ca,uda­ta Me­da­ko­vić, muž advo­kat
u Ze­mu­nu i Pan­če­vu. Ima kćer
Jo­van­ku uda­tu Čar­maz.
- Uroš (1826–1888) tr­go­vac u Oro­sla­
mo­šu. Imao je tri si­na i jed­nu kćer­ku.
Sve­to­za­ra, tr­gov­ca u Ki­kin­di
Pa­vla, ži­veo u No­vom Sa­du
BO­ŠKA, tr­gov­ca u Oro­sla­mo­šu, a za­
tim u Ki­kin­di
Kćer Dra­gu, uda­tu Kra­jo­van, uči­te­lji­ca
u Mo­kri­nu
---------------------------------------
BO­ŠKO Ar­not imao je pet si­no­va i jed­
nu kćer
- Ma­ra (1891–1986), uda­ta Ga­vri­lo­vić,
ima­la je jed­nog si­na - Đor­đa (1928–
2007).
- Uroš (1892–1961), imao je tri si­na:
Slo­bo­da­na (1936), a on si­na Mi­la­na
(1971) i kćer Ne­ve­nu, uda­tu Ob­ra­do­
vić (1974)

94
Iz arhivske građe Pančeva
Poznati trgovci cincarskog porekla u Pančevu u 18. i 19. veku

Braća Astri

S kra­ja 18. i po­čet­ka 19. ve­ka u Pan­če­vu me­đu naj­i­stak­nu­ti­je tr­gov­ce ubra­ja­
ju se bra­ća Ge­or­gi­je (Đor­đe) i Si­mon (Si­ma) Astri, cin­car­skog po­re­kla. U
ove kra­je­ve Astri­je­vi se do­se­lja­va­ju po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­na 18. ve­ka iz Tur­
ske. Slav­ko Ga­vri­lo­vić u svom de­lu „Irig u 18. veku” po­mi­nje Ni­ko­lu Astri­ja 1786.
go­di­ne kao naj­bo­ga­ti­jeg tr­gov­ca me­đu iri­škim tr­gov­ci­ma. I Si­mon i Ge­or­gi­je iz Iri­
ga do­se­lja­va­ju se u grad na Ta­mi­šu. U no­voj sre­di­ni pr­vo po­slu­ju kao or­ta­ci tr­gov­ca
Ata­na­si­ja Vre­te ko­ji je osi­ro­ma­šio i od ko­ga na­kon iz­ve­snog vre­me­na ot­ku­plju­ju
du­ćan sa ko­lo­ni­jal­nim ro­bom. Go­di­ne 1793. ot­ku­plju­ju za 2100 fo­rin­ti i ne­ka­da­šnji
du­ćan tr­gov­ca Mla­de­na Mla­de­no­vi­ća. Dve go­di­ne ka­sni­je za­stu­pa­ju in­te­re­se beč­
ke fa­bri­ke vrp­ci Pen­cin­ger. Od pan­če­vač­kog tr­gov­ca Sa­ve Ar­se­ni­je­vi­ća, ko­ji zbog
sta­ro­sti i pre­za­du­že­no­sti ni­je mo­gao vi­še da se ba­vi tr­go­vi­nom, ot­ku­plju­ju rad­nju i
tr­go­vač­ko pra­vo za 500 fo­rin­ti. Me­đu­tim, Tr­go­vač­ko udru­že­nje ko­je im od sa­mog
po­čet­ka ba­vlje­nja tr­go­vi­nom u Pan­če­vu pra­vi smet­nje, da­je ne­ga­tiv­no mi­šlje­nje
sma­tra­ju­ći da Astri­je­vi još uvek ne po­se­du­ju pra­vo tr­go­va­nja ka­ko su isto pre­u­ze­li
od ban­kro­ti­ra­nog tr­gov­ca Sa­ve Ar­se­ni­je­vi­ća. Tr­go­vač­ko udru­že­nje pro­te­stvu­je i pro­
tiv po­volj­nog re­še­nja mol­be Pa­vla Ni­ko­li­ća i nje­go­vog or­ta­ka Va­se Ra­do­ti­ća, si­na
pan­če­vač­kog sa­pun­dži­je, da im se omo­gu­će pra­va ka­kva uži­va­ju i dru­gi tr­gov­ci ili
ulo­li­ko to ni­je mo­gu­će odo­bri da i da­lje osta­nu u or­ta­klu­ku sa bra­ćom Astri. Pro­te­
stu Tr­go­vač­kog udru­že­nja pret­ho­di uvoz ve­će ko­li­či­ne plat­na, ode­će, kon­ca i dru­ge
ro­be iz Slo­vač­ke od stra­ne Pa­vla i Va­se, i sme­šta­ju te ro­be u jed­nom od Astri­je­vih
du­ća­na kao i za­ple­na te ro­be od stra­ne po­li­ci­je.
Pa­vle Ni­ko­lić pred Ma­gi­stra­tom u Pan­če­vu iz­ja­vlju­je da su mu bra­ća Astri,
po­što se ože­nio ćer­kom jed­nog od njih (zva­la se Rut) obe­ća­li da će ga pri­mi­ti za
or­ta­ka u rad­nji ko­ju su ku­pi­li od Sa­ve Ar­se­ni­je­vi­ća, a da se on, Pa­vle, na­kon to­ga
spo­ra­zu­meo sa Va­som Ra­do­nji­ćem, si­nom ov­da­šnjeg sa­pun­dži­je, o na­bav­ci ro­be
u ko­ju su ulo­ži­li 15000 fo­rin­ti i da su se na­da­li da će ro­bu ras­pro­da­ti u jed­nom od
Astri­je­vih du­ća­na pa za­ple­nom ro­be tr­pe ogrom­nu šte­tu. Pa­vle Ni­ko­lić i Va­sa Ra­do­
njić u me­đu­vre­me­nu po­sta­ju or­ta­ci Astri­je­vih pa Ma­gi­strat re­ša­va da se za­ple­nje­na
ro­ba de­blo­ki­ra. Me­đu­tim, tek što su za­po­če­li sa nje­nom pro­da­jom, bri­ga­da vr­ši
po­nov­nu za­ple­nu ro­be na­kon če­ga je i usle­di­la na­pred po­me­nu­ta Pa­vlo­va mol­ba i

95
ve­ro­vat­no po­volj­no re­še­nje , su­de­ći po žal­bi Tr­go­vač­kog udru­že­nja Ge­ne­ral­noj ko­
man­di apri­la 1803. da ma­gi­strat to­le­ri­še tr­go­vi­nu ko­ju Pa­vle vo­di bez iči­je do­zvo­le
sa svo­jim or­ta­ci­ma već pet me­se­ci i da se Tr­go­vač­ko udru­že­nje ne mo­že za­do­vo­lji­ti
tu­ma­če­njem Ma­gi­stra­ta da se ova tr­go­vi­na „mo­ra tr­pe­ti” jer su je or­ta­ci na­vod­no
re­gu­li­sa­li me­đu­sob­nim ugo­vo­ri­ma. Žal­ba je pre­pu­na op­tu­žbi pro­tiv bra­će Astri ...da
su se isti pre do­la­ska u pan­če­vu bez­u­spe­šno oku­ša­li kao tr­gov­ci ne sa­mo u Iri­gu
ne­go i u Ze­mu­nu i Se­ge­di­nu, da su oni sa­mo obič­ni tur­ski emi­gran­ti ko­ji­ma ne bi
tre­ba­lo do­zvo­li­ti otva­ra­nje sop­stve­ne tr­go­vi­ne i da bi im se tre­bao za­bra­ni­ti da­lji
bo­ra­vak u ko­mu­ni­te­tu ko­ji ima do­volj­no svo­jih „spo­sob­nih si­ne­va” za po­slo­ve u
ve­zi sa tr­go­vi­nom.
Sve ove smet­nje ni­su uz­dr­ma­le Astri­je­ve ko­ji se afir­mi­šu kao vr­lo spo­sob­ni i
ak­tiv­ni tr­gov­ci.
Go­di­ne 1801. Astri­je­vi uzi­ma­ju u za­kup ri­bo­lov. Iste 1801. go­di­ne tra­že pa­soš
ka­ko bi uve­zli, sa­mo u jed­nom tur­nu­su, po­red osta­le sto­ke i 800 ko­ma­da svi­nja.
Go­di­ne 1803. Ge­ne­ral­na ko­man­da iz­da­je im pa­soš i odo­bra­va da po­red sit­ne sto­ke
uve­zu i 600 ko­ma­da go­ve­da i 1180 ko­ma­da vo­lo­va. Po dru­gom pa­so­šu iz iste go­di­
ne odo­bra­va im se uvoz 400 ko­ma­da ko­za.
Kao or­ta­ci dru­gih tr­go­va­ca ba­ve se i tr­go­vi­nom dr­ve­tom. Go­di­ne 1807. de­ve­tog
ju­na Bri­ga­da tra­ži od pan­če­vač­kog Ma­gi­stra­ta da ob­ja­vi da je za ot­kup ča­u­ra svi­le­
nih bu­ba ovla­šće­na tr­go­vač­ka fir­ma „Bra­ća Astri”.
Pan­če­vač­ki ma­gi­strat pr­vog fe­bru­a­ra 1810. go­di­ne pre­po­ru­ču­je Ge­ne­ral­noj ko­
man­di mol­bu pan­če­vač­kih tr­go­va­ca – bra­će Astri, da im iz­da po­se­ban pa­soš za pu­
to­va­nje jer sem tr­go­vi­ne u Pan­če­vu, ima­ju i svo­ju an­gro – tr­go­vi­nu u Pe­šti, sta­nu­ju
i u Be­ču, a ro­bu ot­ku­plju­ju u Mo­rav­skoj.
Si­mon Astri se po­ja­vlju­je i kao pri­su­tan gra­đa­nin, tr­go­vac, u jed­nom sa­op­šte­
nju Ma­gi­stra­ta, 29. ok­to­bra 1817. go­di­ne. Na­i­me, Tr­go­vač­ko udru­že­nje u Pan­če­vu
upu­ti­lo je Ma­gi­stra­tu mol­bu da se tr­go­vač­kom po­moć­ni­ku iz Som­bo­ra, Ni­ko­lić
ge­or­gi­ju, ko­ji se ne­dav­no ov­de u Pan­če­vu ože­nio kćer­kom ov­da­šnjeg gra­đa­ni­na
„Šu­ma­ro­va”, ta­ko­đe tr­gov­ca, za­bra­ni od­la­zak u Pe­štu, ku­da na­me­ra­va da ode ra­di
na­bav­ke krat­ke i ga­lan­te­rij­ske ro­be jer ne­ma pra­vo da tr­gu­je tim ar­ti­kli­ma. Ma­gi­
strat je po­zvao Ni­ko­li­ća i u pri­su­stvu tr­gov­ca Si­mo­na (ne­gde pi­še i Si­me­o­na) Astri­
ja i Ge­or­gi­ja Stan­ko­vi­ća, kao pri­sut­nih gra­đa­na, i sa­op­štio mu da ne­ma pra­vo da
na­ba­vlja krat­ku i ga­lan­te­rij­sku ro­bu i da njom tr­gu­je.
Bra­ću Astri po­no­vo sre­će­mo u jed­nom ak­tu Ge­ne­ral­ne ko­man­de u Te­mi­šva­ru
od 25. av­gu­sta 1820. go­di­ne u ko­jem se ka­že da je usvo­je­na mol­ba Astri­je­vih i da
im se do­zvo­lja­va i na­da­lje tr­go­vi­na ne­kim otro­vi­ma. Isto je do­zvo­lje­no i tr­gov­ci­ma
Đa­ko­no­vu, Lam­bro­vi­ću i Kranj­če­vi­ću, a sa ovom od­lu­kom upo­zna­ti su i pan­če­vač­
ki le­ka­ri i apo­te­kar.
Su­de­ći po jed­nom ak­tu Ge­ne­ral­ne ko­man­de u Te­mi­šva­ru br. 1387. od 17. ok­
to­bra 1827. go­di­ne, tr­go­vač­ko po­slo­va­nje jed­nog od bra­će Astri – Si­me, Si­mo­na,
se za­vr­ša­va. Pre­ma po­me­nu­tom ak­tu Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­šva­ru usvo­ji­la je
pred­met Ma­gi­stra­ta Pan­če­va br. 246. i da­la do­zvo­lu da se obrt­ni­ca Si­mo­na Astri­ja
pre­ne­se na Jo­va­na Man­dri­na, ka­ko je isti spo­so­ban tr­go­vac. Tr­go­vač­ko udru­že­nje
ga pre­po­ru­ču­je po­seb­no jer se ti­me ne po­ve­ća­va broj tr­go­va­ca u va­ro­ši. Iako se
ba­vlje­nje tr­go­vi­nom za Si­mu Astri­ja ovim za­vr­ša­va nje­go­vo uče­šće u dru­štve­nom

96
ži­vo­tu Pan­če­va i da­lje je ži­vo – na­la­zi­mo ga kao pot­pi­sni­ka ugo­vo­ra iz­me­đu Kon­
stan­ti­na Da­ni­la, sli­ka­ra, i Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve­ne op­šti­ne iz Pan­če­va za iz­ra­du
iko­no­sta­sa u Us­pen­skoj cr­kvi, u svoj­stvu čla­na cr­kve­nog od­bo­ra. Ugo­vor je sa­či­
njen 23. ju­na 1829.
Ne­ma po­da­ta­ka da li je Ge­or­gi­je Astri na­sta­vio sa tr­go­vač­kim po­slo­va­njem ili
pod za­jed­nič­kom fir­mom „Bra­ća Astri” ili pod svo­jim ime­nom jer u ar­hi­vi Ma­gi­stra­
ta nje­go­vo se ime vi­še ne na­la­zi.

Nikola Astri

Če­tvr­tog ok­to­bra 1819. go­di­ne Ni­ko­la mo­li od Ma­gi­stra­ta do­zvo­lu da mu se


odo­bri da ras­pro­da ro­bu ko­ju je uzeo na kre­dit, ako­ja se na­la­zi u rad­nji umr­log tr­
gov­ca To­me Po­po­vi­ća, jer ce­ne iz da­na u dan pa­da­ju. Ma­gi­strat je mol­bu usvo­jio i
do­zvo­lio pro­da­ju.
Na­kon smr­ti svo­ga oca Ma­te­je 1832. go­di­ne Ni­ko­la mo­li da mu se iz­da obrt­ni­
ca za tr­go­vi­nu me­šo­vi­tom ro­bom sa čim je sa­gla­sno i Tr­go­vač­ko udru­že­nje, pa mu
se ju­la 1832. da­je tr­go­vač­ka do­zvo­la.
Sa­ču­va­na je i žal­ba Ni­ko­le Ma­gi­stra­tu iz 1835. u ko­joj na­vo­di da je kao ča­snik
Lan­dve­ra oba­ve­zan da ne­de­ljom ide na ve­žbe, a še­grt u rad­nji je du­žan da ne­de­ljom
po­se­ću­je ško­lu, dok rad­nja ta­ko­đe ne­de­ljom mo­ra da je otvor­na. Zbog to­ga mo­li da
se ili on ili še­grt oslo­bo­de oba­ve­za ili da se iz­da na­red­ba da i osta­li tr­gov­ci ne­de­ljom
dr­že rad­nje za­tvo­re­ne.
Mar­ta me­se­ca 1842. Ni­ko­la tra­ži za se­be i že­nu pa­so­še za od­la­zak u Sr­bi­ju ra­di
tr­go­vač­kih po­slo­va.
Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­šva­ru je 22. ju­na 1846. iz­da­la i ove­ri­la pa­so­še za
Ni­ko­lu Astri­ja, tr­gov­ca, i Pe­tra Na­sti­ća, tr­gov­ca i pre­vo­zni­ka i iste do­sta­vi­la pan­če­
vač­kom Ma­gi­stra­tu na uru­če­nje. Oba pa­so­ša su isto­vet­na i va­že za: Tur­sku, Ru­si­ju,
Grč­ku, Fran­cu­sku, Si­ci­li­ju, Sar­di­ni­ju, Va­ti­kan i osta­le ita­li­jan­ske dr­ža­ve gde idu ra­
di tr­go­vi­ne. Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­šva­ru ša­lje i pro­prat­ni akt u ko­me na­re­đu­je
Ma­gi­stra­tu da skre­ne pa­žnju svi­ma ko­ji ho­će da idu u Ru­si­ju da su ta­mo uslo­vi za
za­ra­du vr­lo te­ški i da ih oče­ku­je be­da.
Ni­ko­la tra­ži još je­dan pa­soš 1855. go­di­ne sa va­žno­šću od go­di­nu da­na ka­ko bi
oti­šao zbog tr­go­vač­kih po­slo­va u Sr­bi­ju, Vla­šku, Mol­da­vi­ju i Tur­sku.

Konstantin Dijamandi

Maj­ka Kon­stan­ti­na Di­ja­man­di­ja – Ra­va, go­sti­o­ni­čar­ka, 7. apri­la 1824. mo­li za


svog si­na, tr­go­vač­kog po­moć­ni­ka, pa­soš zbog na­me­re da ode na van­dro­va­nje. Kon­
stan­tin na van­dro­va­nju osta­je sve do 1829. ka­da pod­no­si mol­bu za tr­go­vač­ko pra­vo.
Ma­gi­strat pre­po­ru­ču­je mol­bu Ge­ne­ral­noj ko­man­di u Te­mi­šva­ru uz na­po­me­nu što
je od 21. uki­nu­te tr­go­vi­ne u Pan­če­vu, ob­no­vlje­na do ta­da sa­mo jed­na. Kon­stan­tin,

97
sa­da tr­go­vac, mo­li da­lje, da se pra­vo tr­go­vi­ne sa osta­lim na­sle­đe­nim objek­ti­ma i
grun­tov­no pre­pi­še na nje­go­vo ime. Ve­ro­vat­no se tu ra­di o tr­go­vi­ni me­šo­vi­tom ro­
bom Mi­če Di­ja­man­di­ja. Po­sto­je da­lje po­da­ci da je tra­žio pa­soš za od­la­zak u Sr­bi­ju
„za­ra­de ra­di” 1842. go­di­ne.
Tr­go­vač­ko udru­že­nje oba­ve­šta­va Ma­gi­strat 1843. da se „Di­ja­man­di Kon­stan­
tin” već tri go­di­ne ne ba­vi tr­go­vi­nom”, pa Ma­gi­strat tra­ži od Tr­go­vač­kog udru­že­
nja da ga iz­ve­sti ka­kvim se po­slo­vi­ma Kon­stan­tin ta­da ba­vio, ali tih po­da­ta­ka po
ar­hi­va­ma ne­ma. Po­sto­ji nje­go­va mol­ba da mu se ot­pi­še te­če­vi­na po­što je tr­go­vi­nu
na­pu­stio zbog ne­ma­nja da­ljih sred­sta­va i mol­ba za pa­soš iz 1846. za po­se­tu Sr­bi­ji
i Vla­škoj.
Po­čet­kom ja­nu­a­ra 1850. go­di­ne, Kon­stan­tin po­no­vo sa­op­šta­va pan­če­vač­kom
Ma­gi­stra­tu da že­li po­no­vo da otvo­ri tr­go­vi­nu ko­ju je pre ne­ko­li­ko go­di­na za­tvo­rio
zbog vi­so­kog po­re­za. Pri­la­že svo­ju do­zvo­lu za dr­ža­nje tr­go­vi­ne me­šo­vi­tom ro­bom.
Ma­gi­strat je na­re­dio 25. ja­nu­a­ra 1850. Tr­go­vač­ko udru­že­nje u Pan­če­vu ka­ko bi ga
po­no­vo uvr­sti­lo u red tr­go­va­ca pan­če­vač­ke va­ro­ši.

Duka Janko

Ime Jan­ka Du­ke po­ja­vlju­je se u ar­hi­vi Ma­gi­stra­ta u Pan­če­vu 5. ma­ja 1807. u


jed­noj pred­stav­ci tr­go­vač­kog sta­le­ža u Pan­če­vu upu­će­noj pan­če­vač­kom Ma­gi­stra­
tu ko­jom pan­če­vač­ki tr­go­vač­ki sta­lež mo­li da se tur­skom po­da­ni­ku Du­ka Jo­va­nu,
ko­ji je bes­prav­no uzeo u za­kup jed­nu tr­go­vi­nu u Pan­če­vu još pre tri go­di­ne, odu­
zme pra­vo jer nje­gov na­čin ži­vo­ta šte­ti ugle­du tr­go­va­ca. Do­ne­to je re­še­nje da se
uzme pi­sme­na iz­ja­va svih tr­go­va­ca i da se iz­vi­di pra­vo sta­nje stva­ri. U slu­ča­ju da
su na­vo­di ne­tač­ni da se ka­zne tr­gov­ci. U me­đu­vre­me­nu za­bra­nju­je se Jan­ku da­lji
rad.
Re­še­nje Ge­ne­ral­ne ko­man­de u Te­mi­šva­ru sti­glo je 19. ma­ja 1807. ko­jim se odo­
bra­va Du­ka Jan­ku da­lji bo­ra­vak u Pan­če­vu s ob­zi­rom da se već vi­še go­di­na na­la­zi
na „gra­ni­ci”, ali mu se ne do­zvo­lja­va otva­ra­nje tr­go­vi­ne jer se otva­ra­nju pro­ti­vi
Tr­go­vač­ko udru­že­nje iz Pan­če­va.
Sle­de­će go­di­ne, 1808. ka­ko se Jan­ko i da­lje ba­vi tro­vi­nom u tr­go­vi­ni, kao or­
tak, ma­lo­let­ne de­ce Ko­sti­ća, Tr­go­vač­ko udru­že­nje ula­že pro­test pro­tiv od­lu­ke da
se Jan­ku odo­bri or­ta­kluk sa udo­vom Pe­la­gi­jom Ko­stić, ko­ja je od­bi­je­na pa već 17.
no­vem­bra 1808. pan­če­vač­ki Ma­gi­strat upu­ću­je Ge­ne­ral­noj ko­man­di u Te­mi­šva­
ru Jan­ko­vu mol­bu za otva­ra­njem tr­go­vi­ne sa pre­po­ru­kom- „... da se Du­ka Jan­ku
da­de do­zvo­la za otva­ra­nje ba­kal­ni­ce ili tr­go­vi­ne po­su­đem, po­što je isti do­ka­zao
u is­tra­zi ko­ja je vo­đe­na pro­tiv nje­ga na žal­bu Tr­go­vač­kog udru­že­nja u Pan­če­vu,
da na­vo­di o nje­go­vom raz­vrat­nič­kom ži­vo­tu i ne­do­zvo­lje­nom od­no­su sa go­sti­o­ni­
čar­kom Ruf Ma­ri­jom ni­su tač­ni. Osim to­ga Jan­ko se raz­or­ta­čio sa udo­vom Ko­stić
Pe­la­gi­jom.”
De­set go­di­na ka­sni­je, Jan­ku se odo­bra­va pre­la­zak u Be­o­grad ak­tom br.3570. ka­
ko bi ta­mo tr­go­vao tek­stil­nom ro­bom, pi­ćem i iz­ra­đe­nim ba­krom. Sep­tem­bra 1819.
iz­dat mu je pa­soš za pre­la­zak u Sr­bi­ju „tr­go­vač­kih po­slo­va ra­di”.

98
Jovan Lambović

Iz­u­če­ni tr­go­vac Jo­van Lam­bo­vić ula­že mol­bu 7.mar­ta 1800. godi­ne da mu se


iz­da pa­soš za od­la­zak u Beč ra­di usa­vr­ša­va­nja tr­go­vač­kog po­zi­va. Mol­ba mu je po­
volj­no re­še­na i do­zvo­la za od­la­zak odo­bre­na.

Za­ka­ra­tas Ge­org, tr­go­vac, ro­dom iz Gi­bral­ta­ra, sta­nov­nik


pan­če­vač­ke va­ro­ši, upu­tio je 7.av­gu­sta 1819. godi­ne mol­bu pan­če­
vač­kom ma­gi­stra­tu u ko­joj mo­li da se nje­mu i nje­go­vom slu­gi iz­da­
ju pa­so­ši za od­la­zak u Be­o­grad, a zbog sa­ni­tar­nih pro­pi­sa obez­be­di
i prat­nja.

Šest go­di­na ka­sni­je, Jo­van mo­li da mu se iz­da obrt­ni­ca za otva­ra­nje tr­go­vi­ne u


svo­joj ku­ći, ali iako mu je pr­vo odo­bre­no, na pro­ti­vlje­nje tr­go­vač­kog sta­le­ža – jer
ima pre­vi­še tr­go­va­ca, zah­tev se od­bi­ja uz re­še­nje da sa­če­ka dok se ne­ko me­sto ne
„upra­zni”. Dva me­se­ca ka­sni­je na žal­bu Lam­bo­vi­ća, Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­
šva­ru do­no­si po­volj­nu od­lu­ku i Jo­van otva­ra tr­go­vi­nu.
Sa­ču­va­na je mol­ba Lam­bo­vi­ća Ma­gi­stra­tu za iz­da­va­nje do­zvo­le da u svo­joj
tr­go­vi­ni pro­da­je ba­rut na šta ga Ma­gi­strat upu­ću­je da do­zvo­lu za­tra­ži u Ko­man­di
ar­ti­lje­ri­je. Ta­ko­đe je sa­ču­va­na i iz­ja­va Jo­va­na Lam­bo­vi­ća i Ha­ra­lam­pi­ja Ži­va­no­vi­ća
da im je brod sa to­va­rom ži­ta­ri­ca za­ple­njen, a ži­ta­ri­ce od­u­ze­te od stra­ne Sr­bi­ja­na­ca
kod Ostro­vač­kog ostr­va. ( Za­be­le­že­no je da je 1799. go­di­ne tr­gov­cu Ni­ko­li Di­mi­tri­
je­vi­ću vi­din­ski pa­ša Pa­svan Oglu od­u­zeo brod sa ce­lim to­va­rom hra­ne. Na bro­du je
bi­la i ro­ba dru­gih tr­go­va­ca ko­ji su ti­me ošte­će­ni).
Po­red tr­go­vi­ne, Jo­van je imao i re­al­no go­sti­o­ni­čar­sko pra­vo.

Janko Veriga

Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­šva­ru do­sta­vi­la je 21. ja­nu­a­ra 1813. godi­ne do­zvo­lu


za Jan­ka Ve­ri­gu i nje­go­vog or­ta­ka Fa­bro Jo­ze­fa ko­jim im se odo­bra­va da iz­ve­zu
ži­ta­ri­ce u Sta­ru Or­ša­vu pod uslo­vom da pro­da­ju ži­ta­ri­ca pri­ja­ve ta­mo­šnjoj Kor­don­
skoj ko­man­di.Do­zvo­la im je uru­če­na.
Tr­go­vač­ko udru­že­nje u Pan­če­vu 11. mar­ta 1816. go­di­ne do­sta­vlja pan­če­vač­
kom Ma­gi­stra­tu svoj od­go­vor u ve­zi sa mol­bom Jan­ka Ve­ri­ge da mu se iz­da po­seb­
no tr­go­vač­ko pra­vo. U do­pi­su sto­ji: „... da se Tr­go­vač­ko udru­že­nje ne sla­že da se
Ve­ri­ga Jan­ku iz­da po­seb­no tr­go­vač­ko pra­vo i pred­la­že da se nje­go­va mol­ba od­bi­je
za­to što nje­gov or­tak Ste­van Di­ja­man­di ima osam­de­set go­di­na i ve­ro­vat­no ne­će još
du­go tr­go­va­ti pa će tr­go­vač­ko pra­vo pri­pa­sti Ve­ri­gi. Ras­ki­da­njem nji­ho­vog or­ta­klu­
ka i da­va­njem po­seb­ne do­zvo­le Jan­ku, osno­va­la bi se još jed­na tr­go­vi­na, ko­jih već
ima do­sta i pru­ži­la bi se ne­po­želj­na mo­guć­nost da ne­ki stra­nac stu­pi u or­ta­kluk sa
Di­ja­man­di­jem, pa bi se broj tr­go­vi­na umno­žio.” Ma­gi­strat je pri­hva­tio mi­šlje­nje

99
Tr­go­vač­kog udru­že­nja i od­bio Jan­ko­vu mol­bu sa­ve­tu­ju­ći mu da se str­pi dok se ne
uka­že mo­guć­nost da mu se do­zvo­la iz­da.
U tom pe­ri­o­du do­bi­ja od Ge­ne­ral­nog kon­zu­la u Te­mi­šva­ru i do­zvo­lu da 1816.
iz Kra­lje­va u Sr­bi­ji uve­ze 200 ko­ma­da vo­lo­va.
Ste­van Di­ja­man­di u me­đu­vre­me­nu umi­re i Ve­ri­ga po­no­vo pod­no­si i do­bi­ja tr­
go­vač­ku obret­ni­cu. Udo­vi­ca Di­ja­man­di­ja, Ka­ta­ri­na, 1817. mo­li da joj se do­zvo­li
da otvo­ri tr­go­vi­nu ko­ju je dr­žao njen po­koj­ni su­prug , a ona kao nje­go­va že­na ima

Tr­go­vac Si­meon, Si­ma Man­dri­no u svo­je i ime dru­gih tr­


go­va­ca ogrev­nim dr­ve­tom, upu­ću­je Ma­gi­stra­tu mol­bu 1859. da da
pre­po­ru­ku Ge­ne­ral­noj ko­man­di u Te­mi­šva­ru da im se do­zvo­li da na
oba­li Ta­mi­ša, po­red Vaj­fer­to­ve pi­va­re, is­to­va­ru­ju ogrev­no dr­vo.

pra­vo na­sle­đa i sa­me tr­go­vač­ke do­zvo­le. Ma­gi­strat od­go­va­ra da to ni­je mo­gu­će jer
je njen po­koj­ni su­prug bes­prav­no pro­dao svo­je tr­go­vač­ko pra­vo de­set go­di­na pre
svo­je smr­ti Jan­ku Ve­ri­gi, ta­ko da se Jan­ko, u stva­ri, ba­vio tr­go­vi­nom još pre 1806.
godi­ne.
Go­di­ne 1817. Jan­ko mo­li Ma­gi­strat za do­zvo­lu da svo­ju tr­go­vač­ku fir­mu na­zo­
ve „Kod se­dam zve­zda” što mu je i odo­bre­no.
Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­šva­ru odo­bra­va 21. fe­bru­a­ra 1820, Jan­ku pre­la­zak
u Be­o­grad „tr­go­vač­kih po­slo­va ra­di”.
Jan­ko Ve­ri­ga ba­vio se i go­sti­o­ni­čar­stvom. To sa­zna­je­mo iz jed­nog ak­ta pan­če­
vač­kog Ma­gi­stra­ta iz de­cem­bra 1829. u ko­jem se ka­že da će od nje­ga bi­ti na­pla­će­
na za­kup­ni­na, u smi­slu ugo­vo­ra i po­sto­je­ćih pro­pi­sa za go­sti­o­ni­cu i me­sar­ni­cu u
Cre­pa­ji, po­što nje­gov or­tak u za­ku­pu Franc Auman ni­je upla­tio du­žnu za­kup­ni­nu.
Ne­mač­ka ba­nat­ska re­gi­men­ta je pu­tem po­li­ci­je od­lu­ku sa­op­šti­la Ve­ri­gi.
Pan­če­vač­ka ca­ri­nar­ni­ca pri­mi­la je pu­tem Ma­gi­stra­ta, 9. ok­to­bra 1832. go­di­ne
iz­nos od 3.28 fo­rin­ti na­pla­će­nih od Ve­ri­ge Jan­ka, pan­če­vač­kog tr­gov­ca za ra­čun tur­
skog po­da­ni­ka An­dre­je­vić Ko­ste. Ca­ri­nar­ni­ca je po­tvr­di­la pri­jem.
Po­sto­ji po­da­tak da je 6. de­cem­bra 1833. go­di­ne, brod­ski ofi­cir dr Mak­si­li­jan
u dru­štvu gra­do­na­čel­ni­ka ple­me­ni­tog Le­pi­je­ra i po­li­cij­skog ko­me­sa­ra La­za­re­vi­ća
obi­la­zio pan­če­vač­ke tr­go­vi­ne. Tom pri­li­kom je u rad­nji Jan­ka Ve­ri­ge pro­na­šao su­bli­
mat, car­sku vo­du, pra­ške, ka­plji­ce i dru­ge otrov­ne tva­ri ko­je se ne sme­ju pro­da­va­ti
u rad­nja­ma.
Fe­bru­a­ra 1842. go­di­ne Jan­ko Ve­ri­ga je pod­neo Ma­gi­stra­tu mol­bu da se vi­še ne
za­du­žu­je špe­ku­la­ci­o­nim po­re­zom jer se vi­še ne ba­vi ot­ku­pom ži­ta­ri­ca. Ma­gi­strat je
pre do­no­še­nja ra­še­nja na­lo­žio po­li­ci­ji da is­pi­ta ne­ma li Ve­ri­ga ne­ke za­li­he ži­ta­ri­ca
ko­je bi i na­kon po­zi­tiv­nog re­še­nja mo­gao na­knad­no da pro­da. Po­li­ci­ja je iz­vr­ši­la
pro­ve­ru i iz­ve­sti­la 13. apri­la 1842. da ni­je na­šla ni­ka­kve ži­ta­ri­ce. Sle­de­će 1843.
godi­ne na­i­la­zi se na po­da­tak u Ma­gi­stra­tu da je Ve­ri­ga Jan­ko tra­žio do­zvo­lu za od­
la­zak u Sr­bi­ju ra­di po­slo­va, a 1845. go­di­ne u jed­nom ak­tu Tr­go­vač­kog udru­že­nja
u Pan­če­vu upu­će­nog Ma­gi­stra­tu u ko­me se pred­la­že opo­re­zi­va­nje ne­kih čla­no­va
po­me­nu­to je i ime Jan­ka Ve­ri­ge.

100
Georg – Đorđe Varsan

U ar­hi­vi Pan­če­va na­la­zi se po­da­tak da je 1. ju­na 1837. go­di­ne Var­san Đor­đe,


tr­go­vac, pod­neo Ma­gi­stra­tu mol­bu da mu se is­ho­di pa­soš na šest me­se­ci ra­di od­la­
ska u Be­o­grad ra­di tr­go­vač­kih po­slo­va. Ta­ko­đe tra­ži pa­soš za od­la­zak u Be­o­grad i
1841. go­di­ne.
Upra­va rud­ni­ka iz Sta­re Mol­da­ve ak­tom br.446 od 26. apri­la 1844. mo­li pan­
če­vač­ki Ma­gi­strat da pod­se­ti Var­san Đor­đa na oba­ve­zu is­po­ru­ke ugo­vo­re­nih 3000
me­ri­ca ova­sa. Ma­gi­strat je od­go­vo­rio da je pod­se­tio Var­san Đor­đa i da je ovaj obe­
ćao da će u naj­sko­ri­je vre­me is­po­ru­či­ti ovas. Ta­ko­đe re­še­njem Ma­gi­stra­ta od­bi­jen
je zah­tev ovog tr­gov­ca iz 1851. go­di­ne za ot­pis po­re­za iz 1948., 49. i 50. go­di­ne jer
Ge­org ni­je za te go­di­ne ot­ka­zao tr­go­vač­ku obrt­ni­cu, a po­sao mu je vo­dio zet Đor­đe
Po­po­vić.

Veriga Konstantin

Pan­če­vač­ki ma­gi­strat 12. sep­tem­bra 1862. go­di­ne da­je tr­go­vač­ku obrt­ni­cu tr­go­
vač­kom po­moć­ni­ku Ve­ri­ga Kon­stan­ti­nu za otva­ra­nje tr­go­vi­ne me­šo­vi­tom ro­bom u
Pan­če­vu.De­cem­bra 1863. Kon­stan­tin od­ja­vlju­je svo­ju ba­kal­ni­cu, iz­ve­šta­va da se
vi­še ne ba­vi ovim po­slom i mo­li da ga od 1. no­vem­bra te go­di­ne vi­še ne za­du­žu­ju
po­re­zom. Je­da­na­es­ tog ja­nu­ar­ a 1864. Kon­stan­tin Ve­ri­ga ko­ji je za­ku­pio go­sti­o­ni­cu
kod „Be­le la­đe”, mo­li Ma­gi­strat da mu odo­bri da za­po­sli u go­sti­o­ni­ci pet že­na i to
dve kel­ne­ri­ce, dve so­ba­ri­ce i jed­nu ku­va­ri­cu. Ma­gi­strat je mol­bu do­sta­vio po­li­cij­
skom zva­nju da da svo­je mi­šlje­nje.

Miča Dijamandi

Mi­ča je vla­snik du­ća­na me­šo­vi­tom ro­bom u Pan­če­vu još pre 1799. go­di­ne,
a1803. za­ku­plju­je i krč­mu po­red for­kom­tum­ca.
Za­be­le­že­no je da je Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­šva­ru 1813. tra­ži­la od pan­če­vač­
kog Ma­gi­stra­ta da je iz­ve­sti o ko­li­či­ni če­lič­ne ro­be ko­ju Mi­ča že­li da iz­ve­ze u Sr­

Re­še­njem od 26. mar­ta 1840. br. 1044, Ge­ne­ral­na ko­man­


da u Te­mi­šva­ru odo­bra­va Lam­bo­vić Ge­or­gu, tr­go­vač­kom po­moć­ni­
ku, otva­ra­nje tr­go­vi­ne špe­ce­raj­skom i me­šo­vi­tom ro­bom.

bi­ju. Ma­gi­strat je od­go­vo­rio da se ra­di o 25 san­du­ka­sa če­lič­nim po­lu­ga­ma ukup­ne


te­ži­ne 31,25 cen­ti, pa mu ko­man­da da­je odo­bre­nje. Tri go­di­ne ka­sni­je 1816. Mi­ča
po­no­vo tra­ži odo­bre­nje da iz Sr­bi­je uve­ze 2000 ko­ma­da ko­za, 2000 ko­ma­da svi­nja,

101
500 ko­ma­da vo­lo­va, 5000 oka me­da i 200 ve­da­ra ra­ki­je. Mo­li da mu se do­zvo­li da
u svr­hu tram­pe u Sr­bi­ju iz­ve­ze 300 pra­znih bu­ra­di, 2000 ri­fa er­delj­skog plat­na i
200 fun­ti sve­ća.
Di­ja­man­di Mi­ča 1818, 7. sep­tem­bra pod­neo je zah­tev za pa­soš u tra­ja­nju od tri
me­se­ca za Be­o­grad i Sme­de­re­vo ra­di na­pla­te svo­jih po­tra­zi­va­nja. Zah­tev je pro­ske­
đen Ge­ne­rak­noj ko­man­di u Te­mi­šva­ru.

Đorđe Veriga

Pan­če­vač­ki Ma­gi­strat do­sta­vlja Ge­ne­ral­noj ko­man­di u Te­mi­šva­ru do­pi­som


p-be. 966, mol­bu tr­go­vač­kog po­moć­ni­ka Ve­ri­ga Đor­đa ko­jom tra­ži da mu se iz­da
tr­go­vač­ko pra­vo za otva­ra­nje ba­kal­ni­ce. Ju­na 1846. go­di­ne odo­bra­va mu se pra­vo
na otva­ra­nje rad­nje. Sa­mo me­sec da­na ka­sni­je Đor­đe mo­li da mu se is­ho­di pa­soš za
nje­ga i nje­go­vu po­ro­di­cu za Be­o­grad i Bo­snu, po­sla ra­di.
Go­di­ne 1851. Đor­đe Ve­ri­ga stu­pa u or­ta­kluk sa Va­som Dra­gi­ćem i na tra­že­nje
Ma­gi­stra­ta pod­no­si do­ka­ze o imo­vi­ni or­ta­ka. Go­di­ne 1854. tr­go­vac Đor­đe Ve­ri­ga
mo­li za pa­soš i to za Sr­bi­ju i austrij­ske ze­mlje gde bi pu­to­vao zbog po­slo­va u ve­zi
sa tr­go­vi­nom.

Ćurčin Nikola

U ma­gi­strat­skoj ar­hi­vi pr­vi put se na­il­a­zi na ime Ni­ko­le Ćur­či­na 1835. Ta­da
je Ni­ko­la, 9. fe­bru­a­ra 1835. pod­neo Ma­gi­stra­tu mol­bu ko­jom tra­ži pra­vo kon­tri­bu­
en­ta. Ma­gi­strat je za­tra­žio od Tr­go­vač­kog sta­le­ža da­va­nje per­so­nal­nih po­da­ta­ka o
ime­no­va­nom kao je Ni­ko­la pro­veo u Pan­če­vu pet go­di­ne kao tr­go­vač­ki po­moć­nik,
asa­da je kom­pa­njon Mak­si­ma Vla­ho­vi­ća. Tr­go­vač­ki sta­lež u svom od­go­vo­ru Ma­gi­
stra­tu na­vo­di da ne mo­že da udo­vo­lji zah­te­vu jer su za vo­đe­nje per­so­nal­nih po­da­ta­
ka bi­li za­du­že­ni Spolj­ni od­bor i Po­li­cij­sko zva­nje.
U go­di­ni 1840. Ni­ko­la ra­di or­tač­ki sa tr­gov­cem Va­si­li­jem Br­ki­ćem, tr­gov­cem
ma­nu­fak­tur­ne bran­še. Oni mo­le Ma­gi­strat da ih oslo­bo­di du­žno­sti u Lan­dve­ru jer
zbog nje tr­pi po­sao ali im je mol­ba od­bi­je­na.
Ni­ko­la Ćur­ćin 1850. tra­ži tr­go­vač­ko pra­vo za otva­ra­nje sa­mo­stal­ne ma­nu­fak­tur­
ne rad­nje i do­bi­ja po­zi­ti­van od­go­vor za iz­da­va­nje do­zvo­le, ali udo­va Br­ki­ća,ne­ka­
da­šnjeg Ćur­či­no­vog or­ta­ka, Ju­li­ja­na, pod­no­si žal­bu i pro­ti­vi se da­va­nju tr­go­vač­ke
obrt­ni­ce Ni­ko­li. Ma­gi­strat je pre­po­ru­ču­je da se tr­go­vač­ka obrt­ni­ca Ćur­či­nu iz­da (
od stra­ne Ba­nat­sko-srp­ske ze­malj­ske voj­ne ko­man­de, da se Ju­li­ja­ni­na žal­ba od­bi­je,
a sa­ma Ju­li­ja­na opo­me­ne zbog kle­ve­te.
Po­red tr­go­vi­ne Ni­ko­la se ba­vio i go­sti­o­ni­čar­stvom. Po­sto­ji nje­go­va mol­ba da
se pra­vo to­če­nja pi­ća pre­ne­se sa nje­go­ve ku­će br. 975 na ku­ću br. 524 u vla­sni­štvu
pe­ka­ra Mak­si­ma Du­na­ri­ća. Gra­đe­vin­ska in­spek­ci­ja 1854. u iz­ve­šta­ju Ma­gi­stra­tu ka­
že da uko­li­ko se uz­vr­ši adap­ta­ci­ja obje­kat od­go­va­ra na­me­ni., pa se mol­ba i iz­ve­štaj
in­spek­ci­je da­lje ša­lju Gu­ver­ne­ma­nu u Te­mi­švar na ko­nač­no odo­bre­nje.

102
Anastas Pačanji

Tr­go­vac Ana­stas Pa­ča­nji mo­li 1852. pan­če­vač­ki Ma­gi­strat da mi iz­da do­zvo­lu


da u Be­o­grad od­ve­de če­tvo­ri­cu ka­me­no­re­za­ca - (Fer­di­nan­da Sko­fo, Mo­ja Bi­o­sko,
An­to­ni­jo Pa­vao i Ka­ni­no) ko­ji bi ta­mo, za nje­ga, re­za­li ka­men. Ma­gi­strat od­lu­ču­je
da im se iz­da tro­dnev­ni pro­pu­sni list, a 9. ju­na, Sko­fo Fer­di­nand, sa­da u svoj­stvu
li­fe­ran­ta ka­me­na Pa­ča­nji­ja, mo­li pa­soš za svo­jih 18. ka­me­no­re­za­ca ko­ji tre­ba da
pre­đu u Sr­bi­ju u ka­me­no­lom ra­di re­za­nja i is­po­ru­ke ka­me­na. Ma­gi­strat se obra­tio
nad­le­žnim op­šti­na­ma ka­me­no­re­za­ca sa zah­te­vom da im se iz­da­ju pa­so­ši.
Tr­go­vac Đor­đe Mi­lu­ti­no­vić 9. ju­na 1852. mo­li pan­če­vač­ki Ma­gi­strat da za tr­
gov­ca Pa­ča­nji­ja iz­da do­zvo­lu za iz­voz u Si­sak 3900 me­ri­ca ku­ku­ru­za i 1000 me­ri­ca
pše­ni­ce. Ži­ta­ri­ce bi se iz­ve­zle bro­dom „Ma­ri­ja” ko­jim upra­vlja kr­mar Pe­tar Pa­vlo­
vić. Zah­tev je odo­bren.
Pa­ča­nji Ana­stas mo­li Ma­gi­strat da mu iz­da pa­soš za iz­voz 1200 me­ri­ca ku­ku­
ru­za i 750 me­ri­ca su­ra­ži­ce ko­ju bi pre­ve­zao bro­dom „So­fi­ja” u Brod. I ovaj zah­tev
je odo­bren.

Georg - Đorđe Koka

Tr­go­vač­ko udru­že­nje u Pan­če­vu, 12. ok­to­bra 1820. go­di­ne, pod­no­si pan­če­vač­


kom Ma­gi­stra­tu žal­bu pro­tiv Ge­or­ga Ko­ka, tr­gov­ca, zbog „bes­prav­nog” ra­da. Kok
je pre­u­zeo i vo­di tr­go­vi­nu umr­log tr­gov­ca Ste­va­na Po­po­vi­ća, a čla­no­vi Tr­go­vač­kog
udru­že­nja su se sa­gla­si­li da udo­vu Po­po­vi­ća „pot­po­mog­nu u vo­đe­nju nje­ne tr­go­vi­
ne”. Od­go­vor Ma­gi­stra­ta bio je „ da po­po­vić­ka ne­ma pra­vo da vi­še vo­di tr­go­vi­nu
ka­ko je svu pre­o­sta­lu ro­bu ras­pro­da­la, pa na­la­že Ko­ku da za­tra­ži obrt­ni­cu će mu
se po is­te­ku dva me­se­ca, ako to ne uči­ni, za­bra­ni­ti rad. Ka­ko se za­tim i da­lje ža­li
Ju­li­ja Po­po­vić i tra­ži da vo­di rad­nju jer ima do­volj­no sred­sta­va Ge­ne­ral­na ko­man­da
u Te­mi­šva­ru joj da­je do­zvo­lu ali se na­la­že Ma­gi­stra­tu da u in­te­re­su ma­lo­let­ne de­ce
vr­ši nad­zor nad nje­nim po­slo­va­njem.
Ge­ne­ral­na ko­man­da za­tim iz­da­je 1821. go­di­ne re­še­nje br 643. da, ka­ko su se
sa­gla­si­li i pan­če­vač­ki Ma­gi­strat i Tr­go­vač­ko udru­že­nje, iz­da tr­go­vač­ku obrt­ni­cu
Ge­or­gu Ko­ku, biv­šem or­ta­ku tr­gov­ca Si­me­o­na Pa­vlo­vi­ća.
Tr­gov­ci ge­or­gi­je Ko­ka, Ve­ri­ga i Ze­ga upu­ću­ju pred­stav­ku Ma­gi­stra­tu 31. ja­nu­a­
ra 1834. po­vo­dom za­bra­ne da pro­da­ju sa­rač­ku ro­bu i tra­že do­zvo­lu za pro­da­ju one
sa­rač­ke ro­be ko­ju ov­da­šnji sa­ra­či ne pro­iz­vo­de. Ta­ko­đe se tra­ži i do­zvo­la za pro­da­
ju so­li ali Ma­gi­strat sma­tra da već ima pu­no ta­kvih tr­go­va­ca.
Đor­đe Ko­ka ži­veo je i ba­vio se tr­go­vi­nom u Pan­če­vu sve do 3. ju­la 1837. kao
tur­ski po­da­nik.. To­ga da­na Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­šva­ru do­sta­vi­la je Ma­gi­stra­
tu u Pan­če­vu od­lu­ku Dvor­skog rat­nog sa­ve­ta u Be­ču da se „ tur­ski po­da­nik tr­go­vac
Kok Ge­org pri­ma za austrij­skog po­da­ni­ka”.
Ko­ka se ba­vi i pro­da­jom kan­ce­la­rij­skog ma­te­ri­ja­la što se vi­di iz po­nu­de Ma­gi­
stra­tu od 15. ma­ja 1840. u ko­joj nu­di ta­kvu ro­bu za po­te­re­be či­nov­ni­ka.
Go­di­ne 1844 do­bi­ja pa­soš za od­la­zak tr­go­vač­kim po­slom u Be­o­grad, Sr­bi­ju,
Vla­šku i Tur­sku. Pa­soš tra­ži i sle­de­će go­di­ne kao i 1851 ka­da na­vo­di da že­li da po­

103
se­ti zbog tr­go­vi­ne Sr­bi­ju, Vla­šku, Tur­sku, a53, Mol­da­vi­ju, evrop­sku tur­sku, Vla­šku
i Sr­bi­ju. Za se­be i svo­ju ćer­ku So­fij­u tra­ži pa­so­še i 1855. go­di­ne 25. ju­na i obra­zla­že
zah­tev sa na­me­rom da zbog tr­go­vi­ne na­me­ra­va da ode u Sr­bi­ju, Vla­šku, Mol­da­vi­ju
i Tur­sku. Iste go­di­ne Kok mo­li da se i nje­go­vom pa­stor­ku Jo­va­nu Ka­sa­pi­no­vi­ću,
tr­go­vač­kom po­moć­ni­ku, iz­da pa­soš na go­di­nu da­na ra­di oba­vlja­nja tr­go­vač­kih po­
slo­va u Sak­so­ni­ji, Sar­di­ni­ji, Sr­bi­ji, Vla­škoj i Mol­da­vi­ji.
Sa­ču­va­ni su i zah­te­vi Đor­đa Ko­ka za do­zvo­lu za tr­go­va­nje ko­ža­ma kao i žal­ba
Ge­ne­ral­noj ko­man­di u te­mi­šva­ru na ne­ga­ti­van od­go­vor pan­če­vač­kog Ma­gi­stra­ta.
Go­di­ne 1850, sep­tem­bra, Đor­đe Ko­ka pod­no­si pan­če­vač­kom Ma­gi­stra­tu zah­
tev da mu se ot­pi­še špe­ku­la­ci­o­ni po­rez na ot­kup i pro­da­ju ži­ta­ri­ca ka­ko je zbog
sta­ro­sti­na­pu­stio ovaj po­sao i nji­me se vi­še ne­će ba­vi­ti. Ma­gi­strat je mol­bu upu­tio
Ko­mi­si­ji za re­vi­zi­ju po­re­za, na re­ša­va­nje.
Po­slo­va­nje Đor­đa Ko­ka za­vr­ša­va se 1856, a go­di­nu da­na ra­ni­je Đor­đe Ko­ka
mla­đi, tr­go­vač­ki po­moć­nik, pod­no­si Ma­gi­stra­tu mol­bu za pra­vo na tr­go­va­nje me­šo­
vi­tom ro­bom. Pri­la­že i vi­še uve­re­nja po­slo­da­va­ca kod ko­jih je ra­io. Is­ti­če da je „za
vre­me re­vo­lu­ci­je 1848/49. go­di­ne bio pod oruž­jem, da se bo­rio pro­tiv Ma­đa­ra i da
je ste­kao čin po­ruč­ni­ka.”
Ge­ne­ral­na ko­man­da u Te­mi­šva­ru, na pre­po­ru­ku Ma­gi­stra­ta Pan­če­va, do­no­si od­
lu­ku „... da se pra­vo na tr­go­vi­nu me­šo­vi­tom ro­bom Kok Di­mi­tri­ja Ge­or­ga pre­ve­de
na ime nje­go­vog si­nov­ca, Kok Ge­or­ga mla­đeg...”

priredio Ge­or­gi­je Mi­lo­še­vić

104
Cincari u južnom Banatu došli u 18. i 19. veku

VR­ŠAC

1796
Dur­sa Na­um.; Ka­pa­ma­dži­ja Ma­tej; Ko­stić Nau.; Ljo­tić Ha­dži Ge­or­gi­je, Le­ra
Ge­or­gij.; Aspi­e­ro­ma Ko­sta; Ga­ta Ag­ni­ca - že­na La­za­ra Ga­te, ro­đe­na u Ša­ti­štu umr­la
1836; De­me­ter Ge­or­gi­je; De­ra Kon­stan­tin-umro 1771.; Di­ja­man­di Va­silj­ka, do­bro­
tvor­ka Ni­ko­la­jev­ske cr­kve; Di­ma Ge­or­gi­je 1796; Di­ma Kon­stan­tin., Di­mi­tri­je­vić
Ja­nja iz Sja­ti­šta, zvao se pr­vo­bit­no Ja­nja Bor­ba, u Sr­bi­ju do­šao iz Pa­ra­ći­na, pre­šao
u Vr­šac, a za­tim se od­se­lio u Ša­bac 1859.; Di­mi­tri­je­vić Ha­dži An­drej pri­lo­žio Ni­
ko­la­jev­skoj cr­kvi iko­nu sli­ka­nu 1869. od stra­ne „kir pa­pa-Ja­ko­va, zo­gra­fa“1907;
Dun­da Ana 1769.; Dur­sa Na­um i Sta­ma; Za­im Ha­dži Jo­van i Ana, ve­li­ki do­bro­tvo­ri
Ni­ko­la­jev­ske cr­kve 1907.; Ja­nać Jo­sif i su­pru­ga Na­sta Ka­ran­fi­la 1796; Ja­njin Jan­
ko 1796; Ku­i­šor Kon­stan­tin sa fa­mi­li­jom 1796.; Ni­ko­lić Di­ma, Cin­ca­rin, 1767.;
Pa­la­mi­da Ar­se­ni­je 1767.; Pa­li­go­ra Mi­haj­lo 1767.; Tran­da­fil Pe­tar 1796.; Pe­ša Te­o­
do­ro­vić Ana­sta­si­je 1832., Ja­man­dia Sta­nov 1796.; Kon­stan­tin Te­o­dor 1796.; Fru­ša
Ar­se­ni­je ; Cin­car Kon­stan­tin iz Lun­ke 1767.;1769.; Pe­ša Ko­stić; Ja­nja Pa­vlo­vić;
Di­ma Kon­stan­tin; Ge­or­gi­je Le­ra; Tran­da­fir Ge­or­gi­je­vić.

BE­LA CR­KVA

Var­zi Ev­ti­mi­je 1815.; Var­ži Kon­stan­tin, ro­đen u Ša­ti­štu15.mar­ta 1724, umro


u Be­loj Cr­kvi 10 ja­nu­a­ra 1784.; Ko­stin Ha­dži Ja­nja iz Ša­ti­šta umro 1780.; Na­o­i­lo
Alek­san­dar 1819.; Ne­delj­ko­vić Mi­ha­il­o, se­na­tor .; Pi­ra Jo­van, tr­go­vac 1829.; Ru­žaj
do­šao iz Ma­ke­do­ni­je, umro 1793. u 72. godi­ni ži­vo­ta.; Ha­dži Jo­van Ko­sta,1770.
po­re­klom iz Ša­ti­šta.; Ha­dži De­me­ter Kon­stan­tin 1815.;

KO­VIN

1764
Pren­dić
Bor­na Aleks, uče­nik.; Ge­or­gi­je­vić Jef­ti­mi­je 1771.; Di­mić Velj­ko, po­ro­di­ca se
ra­ni­je zva­la Put­nik, po­re­klom iz Bla­ca, oda­kle su 1769. do­šli u Ko­vin, a 1769. pre­
šli u Ba­va­ni­šte. Je­dan deo se od­se­lio u Ru­si­ju.Velj­kov Ču­kun­de­da se zvao Di­ma.
Sla­ve Sv. Đor­đa; Jef­ti­mi­je­vić1771.; Kon­stan­tin Po­po­vić 1771.;

105
BA­VA­NI­ŠTE

Asprić Te­o­dor; Di­mo­vić Mak­sim, tr­go­vac 1829.; Pe­tro­vić fa­mi­li­ja, do­šli iz Bla­
ca, sla­ve Sv. Ar­han­đe­la.; Sto­ja­no­vić fa­mi­li­ja, do­šla iz Bla­ca pr­vo u Ko­vin, a za­tim
1746. u Ba­va­ni­šte. Pa­vle Sto­ja­no­vić – ha­dži­ja, u nje­go­voj ku­ći u Ba­va­ni­štu od­seo
je car Fra­nja Jo­sif II.

OMO­LJI­CA

Di­ma Ti­rit; Di­ma Šif­ko­vić; Le­ka Fi­li­pov.

PAN­ČE­VO

1764.
Di­ma Is­tok; Di­ma Be­ri­ša; Di­a­man­di Ni­ko­lić; Ja­nja Di­min; Ata­na­si­je Vre­ta;
Na­um Di­mi­tri­je­vić.
1795.
Kon­stan­tin Klu­ga; Di­ma Ni­ko­la; To­dor Ko­ka­lo­vić; Di­ma Na­sto­vić; Ste­fan Di­
ja­man­di; Kon­stan­tin Di­ja­man­di 1829; Jo­van Lam­bro­vić, Si­ma Tam­ba; Bog­dan Di­
min; Gli­go­ri­je Lam­bro­vić; Mi­ša Di­ja­man­di; Ge­or­gi­je Astri; Na­um Di­mi­tri­je­vić,
Ge­or­gi­je Di­mi­tri­je­vić; Ge­or­gi­je Di­mo­vić.
1774.
Be­ja Stan­ko, do­šao iz Mo­sko­po­lja u Pan­če­vo sa 30. godi­na, a za­tim se od­se­lio
u Bo­ro­vo.
Ana­sta­si­je­vić Di­mi­tri­je 1850, Bu­ko­va­lo Jef­ta Ni­ko­la, Bul­za, Var­san Aleks i Ge­
or­gi­je 1834; Vi­sta Ni­ko­la, Vre­ta - sla­ve Sv. Ta­na­si­ja; Za­ha­ri­je­vi­ći, Zo­nja Bu­kor­va­nja
do­šao iz Ma­ke­do­ni­je, sla­vio imen­dan.; La­zin Ni­ko­la iz Ša­ti­šta 1774.; Mi­ha­i­lo­vić Sta­
vra, tr­go­vac1796.; Mi­ha­i­lo­vić iz Mo­sko­po­lja.; Mo­skić Ge­or­gi­je i su­pru­ga Na­sta­si­ja
1796.; Par­da­fe­la fa­mi­li­ja po­re­klom iz Vla­ho­kli­su­re.; Pa­ha­no­vić Ana­stas 1837.; Pa­na
Gjor­đe , po­re­klom iz Ša­ti­šta, 1862.; Pe­ri­ste Ge­or­gi­je 1788,89.; Po­pa­ro.; Po­po­vić
Ge­or­gi­je do­šao sa 30. godi­na u Pan­če­vo 1755.; Ri­stić Pe­tar, ri­bar, sa bra­tom De­li
- Đor­đem stu­pio u fraj­kor.; To­lić Jan­ko.; Džan­dža­fi­lo­vić Kon­stan­tin 1784.;

SEF­KE­RIN

1764
Mi­loš Cin­ca­rin.

CRE­PA­JA

1800
Ko­ko­rin, Ba­tr­na.

106
DO­BRI­CA

Za­ga.

ALI­BU­NAR

Mar­ko­vić - po­ro­di­ca dr­ža­la ba­kal­sku rad­nju i ka­fa­nu, sre­di­na 19. ve­ka.

JAR­KO­VAC

Mi­ha­i­lo­vić Pa­pi­la, tr­go­vac 1846.

BRE­STO­VAC

Dmi­tar Za­ha­rin; To­dor Kon­stan­ti­no­vić; To­ma Kon­stan­ti­no­vić; Ma­vru­dis.

OPO­VO

1733
Po­mi­nju se oso­be pod ime­nom Ta­ša i Mu­ša

DO­LO­VO

Ma­vru­dis, iz­u­mr­la po­ro­di­ca po mu­škoj li­ni­ji, sla­vi­li su Sv. Di­mi­tri­ja. Pre­dak Jo­
ja iz Ze­mu­na do­šao je u Ho­mo­lji­cu, oda­kle je je­dan sin oti­šao u Bre­sto­vac, a dru­gi
se na­sta­nio u Do­lo­vu.

BA­NAT­SKO NO­VO SE­LO

Fa­mi­li­ja Ze­ga do­šla je iz Vla­ho­kli­su­re 1792.

DO­BRI­CA

Da­ka i Le­ta 1733.

Dr Du­šan J. Po­po­vić u Sr­bi­ji se naj­vi­še ba­vio pro­u­ča­va­njem gra­đe o Cin­ca­ri­


ma ka­ko u obla­sti­ma ko­je su ne­ka­da bi­le pod Austro­u­gar­skom, ta­ko i Cin­ca­ra u Be­
o­gra­du i Sr­bi­ji uop­šte. Ime­na Cin­ca­ra u ju­žnom Ba­na­tu na­se­lje­nih u 18. i 19. ve­ku
na­la­ze se u dve nje­go­ve knji­ge - „Sr­bi u Ba­na­tu do kra­ja 18. ve­ka, isto­ri­ja na­se­lja
i sta­nov­ni­štva” Be­o­grad 1955. i „O Cin­ca­ri­ma” Be­o­grad 1998.

107
„Braća Manaki ili pokretne slike Balkana”

Bi­tolj, 1948. Mil­ton Ma­na­ki (dru­gi red sre­di­na) za­jed­no sa mla­dim voj­ni­ci­ma i
nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma iz se­la Lo­kve

P i­o­ni­ri fil­ma i fo­to­gra­fi­je na Bal­ka­nu bra­ća Ja­na­ki (ro­đen u Av­da­li 1878.


- umro u So­lu­nu 1954.) i Mil­ton (ro­đen u Av­da­li 1882. - umro u Bi­to­lju
1964.), po­ti­ču iz cin­car­ske po­ro­di­ce iz me­sta Av­da­le u bli­zi­ni Gra­ve­ne u da­na­šnjoj
Grč­koj. Po­zna­to je da je fa­mi­li­ja po­se­do­va­la ve­li­ka, broj­na sta­da ova­ca ko­ja su bi­
la i osnov ja­kog eko­nom­skog sta­tu­sa Ma­na­ki­je­vih, ko­ji su sa­mo uve­ća­li ba­ve­ći se
fi­nan­sij­skim po­slo­vi­ma. Ra­no su po­če­li da se in­te­re­su­ju za fo­to­gra­fij­u i svoj pr­vi
fo­to­graf­ski ate­lje otvo­ri­li su u Ja­nji­ni, glav­nom epir­skom gra­du ko­ji je ra­dio od
1884. do 1904. ka­da u Bi­to­lju, u nje­go­voj Ša­re­noj uli­ci, ot­po­či­nje sa ra­dom dru­gi
po re­du ate­lje pod ime­nom „Ate­lje za umet­nič­ku fo­to­gra­fi­ju”. Te iste go­di­ne Mil­ton
u Lon­do­nu ku­pu­je ka­me­ru ti­pa „Bi­o­sko­pe”.
Bra­ća Ma­na­ki ima­li su sta­tus zva­nič­nih fo­to­gra­fa srp­skog, ru­mun­skog i tur­skog
dvo­ra. Po­zna­te su fo­to­gra­fi­je ko­je su ob­iš­ le ceo svet na ko­ji­ma se vi­de tur­ski sul­tan
i srp­ski kralj pri­li­kom nji­ho­ve po­se­te Bi­to­lju.
U Bi­to­lju su Ja­na­ki i Mil­ton osno­va­li i pr­vi bi­o­skop na otvo­re­nom, a 15. sep­tem­
bra 1923. go­di­ne po­či­nju da se pri­ka­zu­ju fil­mo­vi i u sa­li.

109
Ve­li­ka­ni­ma film­ske umet­no­sti u čast u Bi­to­lju, Ma­ke­do­ni­ja, da­nas se sva­ke go­
di­ne odr­ža­va Me­đu­na­rod­ni film­ski fe­sti­val „Bra­ća Ma­na­ki”.
Ce­lo­ku­pan bo­gat ar­hiv bra­će Ma­na­ki pre­dat je 1955. ju­go­slo­ven­sko dr­žav­nom
ar­hi­vu.
Po­red mno­gih po­da­ta­ka o ži­vo­tu i ra­du pr­vih bal­kan­skih ki­ne­ma­to­gra­fa po­sto­je
za­ni­mlji­vi po­da­ci o ko­ji­ma se zna sa­svim ma­lo. To se pre sve­ga od­no­si na su­sre­te
Mil­to­na Ma­na­ki­ja sa po­je­din­ci­ma ru­mun­ske et­nič­ke za­jed­ni­ce iz srp­skog Ba­na­ta
ko­ji su slu­ži­li voj­ni rok u Bi­to­lju od­mah na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta, kao i po­se­ta
Mil­to­na Ma­na­ki­ja ro­di­te­lji­ma voj­ni­ka ko­ji su ga po­se­ći­va­li i dru­ži­li se sa njim u
Bi­to­lju.
U to vre­me ma­lo je pri­pad­ni­ka ru­mun­ske za­jed­ni­ce u na­šem Ba­na­tu zna­lo o
Ma­na­ki­je­vi­ma. Mla­di­ći iz ju­žno­ba­nat­skih se­la ras­po­re­đe­ni da slu­že voj­ni rok u Bi­
to­lju po­sle ne­kog vre­me­na ču­li su da u gra­du ima Cin­ca­ra ili Ru­mu­na sa ko­ji­ma se
mo­gu spo­ra­zu­me­va­ti na nji­ho­vom ma­ter­njem je­zi­ku i po­če­li su da od­la­ze pr­vo u
fo­to­graf­ski ate­lje sta­rog Mil­to­na ko­ji ih je fo­to­gra­fi­sao u voj­nič­kim uni­for­ma­ma, a
ka­sni­je, od­la­zi­li i kod nje­ga u ku­ću, naj­vi­še ne­de­ljom po­sle pod­ne za vre­ma do­zvo­
lje­nog iz­la­ska iz ka­sar­ne.
Pri­ča­li su Mil­to­nu ko­ji ih je pa­žlji­vo i sa in­te­re­so­va­njem slu­šao, o svo­jim se­li­
ma u Ba­na­tu, o ži­vo­tu i po­slo­vi­ma ko­ji­ma su se ba­vi­li, o at­mos­fe­ri i pri­li­ka­ma u
Voj­vo­di­ni, o kul­tur­nom ži­vo­tu ru­mun­ske za­jed­ni­ce. Mil­ton Ma­na­ki je ta­da sa­znao
da u Vr­šcu po­sto­ji kul­tur­no dru­štvo Ru­mu­na, no­vi­ne na ru­mun­skom je­zi­ku pa čak
i pro­fe­si­o­nal­no po­zo­ri­šte ko­je po­sta­vlja na sce­nu Nu­ši­ća či­ji je re­ži­ser Ni­ko­la­je
Bok­šan. Mil­ton Ma­na­ki mu je ubr­zo po­slao sle­de­će pi­smo i fo­to­gra­fi­ju Bra­ni­sla­va
Nu­ši­ća:

„Bi­to­la, 6. II 951
Dra­gi Go­spo­di­ne Ni­ko­lae Bok­šan
Da­nas sam vi­deo i pro­či­tao u ča­so­pi­su Li­ber­ta­tea na ko­ji sam pret­pla­ćen.
Pri­mi­te mo­je če­stit­ke i ra­du­jem se ka­da vi­dim da se na­ša bra­ća Ru­mu­ni iz Ba­
na­ta kul­tur­no raz­vi­ja­ju. Či­ta­ju­ći da ste Vi re­ži­ser ko­me­di­je Go­spo­đa Mi­ni­star­ka,
ša­ljem Vam jed­nu sli­ku Bra­ni­sla­va Nu­ši­ća kao znak pod­se­ća­nja da je i on na­šeg
ru­mun­skog ro­da iz Kli­su­re, či­sta ru­mun­ska op­šti­na. Ova sli­ka da­ti­ra iz 1912.-1913.
godi­ne ka­da je bio na­čel­nik u na­šem gra­du Bi­to­la, i to je je­di­na nje­go­va sli­ka ka­da
sam ga sli­kao u zva­nič­noj uni­for­mi, ali ima i sli­ke gde sam ga sli­kao u ci­vil­nom
ode­lu ka­da je bio srp­ski kon­zul u Tur­skoj.
Na­pra­vi­ću Vam 2 ve­li­ke da ima­te za va­šu kan­ce­la­ri­ju.
Iako vas ne po­zna­jem lič­no, imam čast da vam pi­šem i da vam če­sti­tam iz sveg
sr­ca jer ja sam Ru­mun i ka­da vi­dim ili či­tam da Ru­mu­ni na­pre­du­ju u kul­tu­ri, ja se
ra­du­jem i sr­ce mi igra od ra­do­sti.
Pi­šem vam da sam Ru­mun, fo­to­graf, i fo­to­ki­ne­ma­to­gra­fis, i da sam za svog ži­vo­
ta na­sli­kao pu­no sli­ka i ra­dio pu­no fil­mo­va u pe­ri­o­du od 40-50 go­di­na. Svi ko­sti­mi i
svi fil­mo­vi iz na­šeg gra­da su iz pro­šlo­sti. Mo­žda ste či­ta­li po no­vi­na­ma ili ste vi­de­li
ne­ki film o sul­ta­nu ka­da je bio ov­de u Bi­to­li 1911. To je moj film, igra se u ce­loj Ju­
go­sla­vi­ji. Mo­lim vas da pri­mi­te pu­no to­plih po­zdra­va.
Mil­ton Ma­na­kia, Bi­to­la”

110
Od Ni­ko­la­ja Bok­ša­na pi­smo i Nu­ši­će­va sli­ka sti­gli su kod Ki­ri­la Pa­u­ca - Nej­ka
iz Ku­šti­lja, a po­sle nje­go­ve smr­ti ova do­ku­men­ta su do­šla kod uči­te­lja Jo­ne­la Kon­ra­
da iz Vr­šca, ro­đa­ka Ki­ri­la Pa­u­ce. Do­ku­men­ta su ob­ja­vlje­na, bez ijed­ne in­ter­ven­ci­je,
od stra­ne go­spo­di­na Kor­ne­la Ma­te, no­vi­na­ra ča­so­pi­sa „Li­ber­ta­tea” od 2. fe­bru­a­ra
1991. go­di­ne.
Se­ća­nja o po­se­ta­ma Mil­to­nu Ma­na­ki­ju u nje­go­voj ku­ći čuo sam pre mno­go
go­di­na i od po­koj­nog no­vi­na­ra i pi­sca Si­mi­o­na Dra­gu­cua, ko­ji je po­mi­njao svo­je
če­ste po­se­te ku­ći Mil­to­na Ma­na­ki­ja kao i mno­go­broj­ne po­se­te Ru­mun­skom gro­blju
u Bi­to­lju. Ka­sni­je sam či­tao i ne­ka se­ća­nja Jo­na Ve­li­ća iz Uz­di­na (o ko­ji­ma je pi­sao
i prof dr Gli­gor Po­pi), za­tim ve­o­ma za­ni­mljiv tekst go­spo­di­na Se­ve­ra Šdi­kua ko­ji je
slu­žio voj­sku u Bi­to­lju u pe­ri­o­du od 1951. do 1952., ob­ja­vljen u uz­din­skom gla­si­lu
„Ti­bi­skus” pod na­slo­vom „ No­vi do­pri­no­si bi­o­gra­fi­ji Mil­to­na Ma­na­ki­ja”
- „ Za me­ne, od pr­ve po­se­te, ra­di­o­ni­ca Mil­to­na Ma­na­ki­ja je po­sta­la naj­za­ni­mlji­
vi­ja atrak­ci­ja. Usle­di­le su i po­se­te sa du­gim i za­ni­mlji­vim raz­go­vo­ri­ma. Sa­ti­ma
smo li­sta­li al­bu­me sa sli­ka­ma – por­tre­ti zva­nič­ni­ka i dru­gih va­žnih lju­di, tr­go­va­ca,
za­na­tli­ja i se­lja­ka iz okol­nih se­la, le­ka­ra, in­že­nje­ra, ar­hi­te­ka­ta i pro­fe­so­ra... Mno­gi
su bi­li Cin­ca­ri. Dru­gim pri­li­ka­ma, gle­da­li smo do­ku­men­tar­ne fil­mo­ve bra­će Ma­na­
ki gde su za­be­le­že­ni va­žni do­ga­đa­ji tih vre­me­na. Ko­men­ta­ri ma­e­stra Ma­na­ki­ja o
zna­čaj­nim do­ga­đa­ji­ma bi­li su fa­sci­nant­ni (...). U se­ća­nju ra­do ču­vam iz­gled jed­nog
sta­ca, zva­li smo ga Pa­po­ko­ći, bio je slav­ni pri­po­ve­dač i do­bar po­zna­va­lac isto­ri­je
Cin­ca­ra(i Ru­mu­na) iz Ma­ke­do­ni­je.”
Go­spo­din Se­ver Šdi­ku po­mi­nje još je­dan za­ni­mljiv de­talj – „ Sta­ri Pa­po­ko­ći
ali i ma­e­stro Mil­ton Ma­na­ki, pri­ča­li su mi i o slu­žba­ma i re­li­gi­o­znim ak­tiv­no­sti­ma
ko­je su bi­le or­ga­ni­zo­va­ne u kru­gu Sve­te cr­kve, ka­da je u pe­ri­o­du od 1. juna 1937.
do 1. septembra 1939. sa pu­no en­tu­zi­ja­zma oba­vljao cr­kve­nu slu­žbu, ta­da mla­di
sve­šte­nik, da­nas pre­mi­nu­li, ne­pre­ža­lje­ni Ti­be­riu Šdi­ku, pa­roh iz Gre­ben­ca” (ina­če
ujak Se­ve­ra Šdi­kua) .
Pro­fe­sor Jon Sfe­ra, biv­ši di­rek­tor osnov­ne ško­le iz Lo­ka­va, pi­sao je o Mil­to­nu
Ma­na­ki­ju ob­ja­vlju­ju­ći i jed­nu fo­to­gra­fi­ju, gde po­mi­nje po­se­tu sta­rog Mil­to­na, ko­ja
je tra­ja­la de­set da­na, se­lu Lo­kve, u je­sen 1950.
Mil­ton Ma­na­ki je ta­da bio gost po­ro­di­ce Pin­tor ali i ni­za dru­gih lo­kva­na­ca me­
đu ko­ji­ma su Jon Ge­te­jan­ca i Jo­van Sfe­ra, ko­ji su slu­ži­li voj­sku u Bi­to­lju i bi­li če­sti
po­se­ti­o­ci ku­će Ma­na­ki­je­vih.
De­talj­ni­ji po­da­ci o „voj­ni­ci­ma iz Lo­ka­va” i o nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma ko­ji su po­
zna­va­li i po­se­ći­va­li Mil­to­na Ma­na­ki­ja, na­la­ze se u mo­no­gra­fi­ji se­la Lo­kve auto­ra
Pan­te Ba­džua i Pa­ve­la Ge­te­jan­ca.

(Ovaj tekst je od­lo­mak iz ve­ćeg tek­sta pod na­zi­vom


„Bra­ća Ma­na­ki ili po­kret­ne sli­ke na Bal­ka­nu” auto­ra Ma­ri­a­na Tu­gu­ja”
sa ko­men­ta­ri­ma i do­pu­na­ma Si­me­o­na La­zar­ja­na
za ne­delj­nik „Li­ber­ta­tea” iz Pan­če­va)

Sa ru­mun­skog pre­ve­la Ma­ri­na An­kaj­can

111
Pi­smo Ni­ko­la­ju Bok­ša­nu (fak­si­mil)

112
CINCARSKE PORODICE
U JUŽNOM BANATU
NASELJENE
NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
Cincari - naši sugrađani

N a­kon Dru­gog svet­skog ra­ta na­sta­vi­lo se, iako u zna­to ma­njem bro­ju, na­se­
lja­va­nje cin­car­skih po­ro­di­ca ko­je su do­la­zi­le u ovaj deo Ba­na­ta na­sta­nju­ju­
ći se, pre sve­ga, u zna­čaj­ni­jim in­du­strij­skim cen­tri­ma ko­ju pru­ža­li ve­ću mo­guć­nost
za po­sao. Naj­ve­ći deo Cin­ca­ra do­šao je u Pan­če­vo i na­se­lje­na me­sta u nje­go­voj
oko­li­ni iz Ma­ke­do­ni­je (da­nas Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja) i to iz Do­nje i Gor­nje Be­li­ce
u bli­zi­ni Stru­ge i Ohri­da. Ne­ko­li­ko po­je­di­na­ca po­ti­ču iz is­toč­nih kra­je­va Ma­ke­
do­ni­je kao i iz Kru­še­va i Bi­to­lja. Znat­no ma­nji broj pre­se­lio se iz dru­gih srp­skih
gra­do­va naj­vi­še zbog da­ljeg ško­lo­va­nja i bo­ljeg po­sla. Osim Pan­če­va, mno­go ma­
nji broj se na­sta­nio i u dru­gim me­sti­ma u ju­žnom Ba­na­tu, gde je do­šao ili na­kon
skla­pa­nja bra­ka sa oso­ba­ma iz ovog kra­ja ili za­po­sle­nja. Pro­me­na pre­zi­me­na zbog
pri­hva­ta­nja pre­zi­me­na brač­nog dru­ga ali i na­stav­ci „ski”, „ov” ili „ić” do­pri­ne­li su
ne­pre­po­zna­va­nju nji­ho­vih et­nič­kih iden­ti­te­ta isto kao i ti­pič­na mi­mi­kri­ja ove ma­le
et­nič­ke za­jed­ni­ce.
Naj­ve­ći deo cin­car­skih fa­mi­li­ja na­se­lje­nih na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta u po­pi­
si­ma sta­nov­ni­štva iz­ja­šnja­va se kao pri­pad­nik ma­ke­don­skog ili srp­skog na­ro­da. Po
po­sled­njem po­pi­su sta­nov­ni­štva iz 2002. go­di­ne, u Voj­vo­di­ni se sa­svim ma­li broj,
oko če­tr­de­se­tak, iz­ja­snio kao Cin­ca­rin (Aro­mun), a u ce­loj ze­mlji kao pri­pad­nik
ove et­nič­ke gru­pe iz­ja­sni­lo se sa­mo 248 oso­ba.
Osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka ovih „no­vi­jih” do­se­lje­ni­ka cin­car­skog po­re­kla je da sa­
mo pr­va ge­ne­ra­ci­ja go­vo­ri cin­car­ski je­zik ko­ji se već u dru­goj ge­ne­ra­ci­ji sko­ro
sa­svim gu­bi. Pr­va ge­ne­ra­ci­ja je sve­sna svo­jih ko­re­na i svog po­re­kla do ko­ga ve­o­ma
dr­ži, ali je u jav­no­sti ne is­ti­če. Mno­gi od njih još pam­te pri­če, baj­ke i pe­sme ko­je
su slu­ša­li od de­tinj­stva od de­de, ba­be, i ko­je su se pre­no­si­le sa ko­le­na na ko­le­no.
Ve­li­ki broj sa­ku­plja sve što mo­že da se na­đe u štam­pi o cin­car­skoj za­jed­ni­ci i ču­va
fo­to­gra­fij­e po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja iz sta­rog kra­ja. Po ne­ki ima­ju i ro­do­slo­ve. Sa fa­mi­
li­jom ko­ja je osta­la u Ma­ke­do­ni­ji odr­ža­va­ju kon­tak­te i po­se­ću­ju se. Na pro­sla­va­ma
sla­va ali i imen­da­na če­sto se mo­gu ču­ti i cin­car­ske pe­sme.
U re­la­tiv­no kom­pakt­noj za­jed­ni­ci pan­če­vač­kih Cin­ca­ra, pr­va ge­ne­ra­ci­ja po­
ro­di­ca do­bro se po­zna­je, dru­ži, mno­gi su u ro­đač­kim ili ku­mov­skim ve­za­ma i
nji­ho­vi me­đu­sob­ni od­no­si spa­da­ju u iz­ra­zi­to tra­di­ci­o­nal­ne što se već gu­bi u sle­
de­ćoj ge­ne­ra­ci­ji, po­seb­no u onim ka­sni­jim, tre­ćoj ili če­tvr­toj. Iako su svi pri­pad­
ni­ci cin­car­ske za­jed­ni­ce vr­lo do­bro uklo­plje­ni u sre­di­nu u ko­joj ži­ve, či­me sa­mo
do­ka­zu­ju iz­u­zet­nu spo­sob­nost adap­ta­bil­no­sti, je­dan broj njih iz mla­đe ge­ne­ra­ci­je
za­in­te­re­so­van je da sa­zna što vi­še in­for­ma­ci­ja ve­za­nih za et­nič­ku za­jed­ni­cu ko­joj
pri­pa­da­ju. Ak­tiv­no­sti Evro­re­gi­o­nal­nog cen­tra za raz­voj dru­štva u mul­ti­et­nič­kim
sre­di­na­ma „In me­di­as res”-a iz Pan­če­va, upra­vo je, jed­nim de­lom svo­jih ak­tiv­no­

115
sti, i usme­ren oču­va­nju je­zi­ka, tra­di­ci­je i kul­tu­re cin­car­ske et­nič­ke gru­pe kao i
nje­noj pro­mo­ci­ji i afir­ma­ci­ji ali i dru­gih ma­lih, skri­ve­nih et­nič­kih za­jed­ni­ca ko­je
ži­ve u na­šoj re­gi­ji.
Da­nas u ju­žnom Ba­na­tu ži­ve i ove po­ro­di­ce cin­car­skog po­re­kla:

DA­NI­CA BA­DA­LOV­SKA, ugled­na i ce­nje­na pro­fe­sor­ka bi­o­lo­gi­je mno­gih


ge­ne­ra­ci­ja pan­če­vač­ke gim­na­zi­je, ro­đe­na je u Be­o­gra­du od oca Ni­ko­le To­pu­zo­vi­
ća, Cin­ca­ri­na iz Kru­še­va (r. 1905.), i maj­ke Ru­ži­ce Ka­plun (r. 1915.), ćer­ke Po­
lja­ka Ja­na i Apo­lo­ni­je Ka­plun iz Der­ven­te. Jan Ka­plun bio je že­le­znič­ki in­že­njer
ko­ji je zbog ve­li­kih po­tre­ba za ovim ka­drom pri­li­kom iz­grad­nje že­le­zni­ce u Bo­
sni, do­šao iz Polj­ske i na­se­lio se u Der­ven­ti. Tu je ro­đe­na i ćer­ka Ru­ži­ca, maj­ka
Da­ni­ce Ba­da­lov­ski. Na­kon okon­ča­nih po­slo­va u Bo­sni, po­ro­di­ca Ka­plun do­la­zi u
Be­o­grad gde se Ru­ži­ca upo­zna­je sa Ni­ko­lom To­pu­zo­vi­ćem i sa njim skla­pa brak.
Uoči Dru­gog svet­skog ra­ta na svet do­la­ze dve de­voj­či­ce - sta­ri­ja Da­ni­ca i mla­đa
Bra­ni­sla­va. U vi­ho­ru tek iz­bi­log ra­ta i ogrom­nih ra­za­ra­nja još tih pr­vih da­na, u
bom­bar­do­va­nju Be­o­gra­da, stra­da­ju oba ro­di­te­lja i na­sta­je iz­u­zet­no te­žak pe­riod
ži­vo­ta za obe de­voj­či­ce.
Uspo­me­ne na de­či­je do­mo­ve u vre­me­nu ne­ma­šti­ne i sve­op­šteg stra­da­nja osta­ju
ne­iz­bri­si­ve. Od 1941. do 43. go­di­ne, Da­ni­ca i Bra­ni­sla­va sme­šte­ne su u Sko­plju, u
do­mu „Ve­ra Ci­ri­vi­ri”, oda­kle je uzi­ma i usva­ja imuć­na po­ro­di­ca Ve­re i Ni­ko­le Avra­
mov­ski. Mla­đu se­stru usva­ja­ju nji­ho­vi pri­ja­te­lji iz Ve­le­sa.
Da­ni­ca se ško­lu­je, od­la­zi na stu­di­je, a za­tim upo­zna­je Ev­sta­ta Ba­da­lov­skog,
po­zna­tog ne­u­rop­si­hi­ja­tra i Pan­če­vo po­sta­je nji­hov no­vi dom.
Sve do pre se­dam go­di­na Da­ni­ca ni­je ni­šta zna­la o svo­joj pra­voj po­ro­di­ci či­ji su
čla­no­vi sve vre­me ži­ve­li u Be­o­gra­du, na sa­mo pet­na­e­stak ki­lo­me­ta­ra od nje­nog do­
ma. Ni­ko­la To­pu­zo­vić imao je tri se­stre i bra­ta, a oni svo­je fa­mi­li­je, de­cu... Da­nas,
iako Ev­sta­ta vi­še ne­ma, Da­ni­ca ni­je sa­ma. Tu su dve ćer­ke - Ro­sa­na, ko­ja sa su­pru­
gom Vla­dom To­pa­lo­vi­ćem ima Da­ni­cu i Mi­lo­ša, i Er­na ko­ja sa Jo­va­nom Ko­lar­skim
ima Alim­pi­ja, Ne­ma­nju i Iva­nu.

RO­DO­SLOV PO­RO­DI­CE
TO­PU­ZO­VIĆ
Fa­mi­li­ja To­pu­zo­vić po­ti­če iz Kru­še­va ---------------------------------------
gde su se nje­ni ro­do­na­čel­ni­ci do­se­li­li 1. - Pe­tar je imao Van­đe­la i Ja­nea, a
naj­ve­ro­vat­ni­je iz Mo­sko­po­lja ili me­sta Van­đel Pe­tra i San­du dok je Ja­ne imao
u nje­go­voj oko­li­ni, a mo­žda i sa Pin­da. Ma­te­ju, a ovaj Ni­ko­lu i Iva­na.
Naj­sta­ri­ji član po­ro­di­ce ko­me se upam­ ---------------------------------------
ti­lo ime zo­ve se AN­ĐEL­KO i od nje­ga 2. - Đor­đe je imao jed­nog si­na - Ili­ju,
po­ti­ču osta­li To­pu­zo­vi­ći. a on Di­mi­tri­ja ko­ji je do­bio kćer­ku Gli­
AN­ĐEL­KO je imao pe­to­ro de­ce: Si­no­ ku
ve Pe­tra, Đor­đa, Sto­ja­na, Ko­stu i još ---------------------------------------
jed­nog ko­me se u po­ro­di­ci ni­je upam­ 3. - Sto­jan je imao pe­to­ro de­ce: Ko­stu,
ti­lo ime već se sa­mo zna da je bio sve­ Ta­su, Đor­đa, To­mu i De­spu.
šte­nik. Ko­sta je do­bio še­sto­ro de­ce, Ma­ri­ju,

116
Don­ku, Ki­ju, Ana­sta­sa - Na­ška, Ata­na­ Na­um - Uni (1928), Krum (umro?),
sa-Ta­ška i To­do­ra. Pe­tar (1908), Pan­do­ra (?), Flo­ri­ka (?)
Ana­stas - Na­ško (umro 1946), imao i Đor­đe (1898). Od svih njih de­cu su
je Ko­stu (umro 1913) či­ji su po­tom­ci ima­li Ba­ne i to si­na To­mi­sla­va (1954),
Spa­si­ja, Lju­bi­ca, Živ­ka i Bo­ris. Dru­gi Na­um - si­na To­mi­sla­va (1960) i kćer
sin Ana­sta­sa bio je Bo­ris (1903–1951), Fi­lo­me­nu (1968); za­tim Pe­tar ko­ji je
kao i kćer­ke Pan­do­ra (ro­đe­na1901–?) i imao Mi­le­ta (1932), a on Ra­du i Va­
Spa­se­ni­ja (1906–1949). len­ti­na (1959); dru­gog si­na Če­do­mi­ra
Ata­nas - Ta­ško imao je sa­mo jed­nog si­ (1937) ko­ji ima Ve­snu (1964) i Me­ri; i
na Bla­go­ja dok­po­sled­nji sin To­dor ni­je tre­će de­te- kći Na­de­ždu (1935).
imao de­ce. ---------------------------------------
4. - Ko­sta je imao jed­nog si­na An­to­ni­
- Ta­sa je imao jed­nog si­na Ni­ko­lu. ja, a on ta­ko­đe jed­nog si­na Sta­vre­ta.
- Đor­đe (1825–1915) do­bio je pe­to­ro Sta­vre je do­bio še­sto­ro de­ce: Na­sta­si­
de­ce. To su Sin­ka, Do­mi­ni­ka, Se­va­sti­ ku, Ka­ta­ri­nu (1922), još jed­nu kćer­ku
ja (1875–1971), Van­đel - Bla­go­je i To­ ko­joj se ime ni­je upam­ti­lo, si­na Ni­ko­
ma. lu, Ko­stu i An­to­ni­ja (umro 1943).
Van­đel - Ni­ko­la (1872–1944) imao je An­to­ni­je je imao Sta­vra - Kr­stu (1929),
Di­mi­tri­ja (1903–1911), Mi­li­cu (1904- a on An­to­ni­ja (1957) i Ko­stu (1951), i
?), Živ­ka (1911–?) i Ni­ko­lu (1901– dru­gog si­na Fra­nju (1954) ko­ji ne­ma
1982). Ni­ko­li­ni po­tom­ci su Mi­li­ca po­tom­ke.
(1935), Zo­ran (1937), Bo­ri­slav (1935) Ko­sta je do­bio dve ćer­ke kao i Ni­ko­la.
i Gor­da­na (1939). Bo­ri­slav ima Ni­ko­lu
(1974) i Mar­ka (1977). Ro­do­slov je pri­re­dio
To­ma (1869–1944) imao je osmo­ro de­ Ni­ko­la V. To­pu­zo­vić
ce. To su Fa­ni­ca (1933), Ba­ne (1927), 30. 7. 1973. u Be­o­gra­du

TO­MA NA­NU­ŠEV­SKI (Na­nuš), ro­dom iz Do­nje Be­li­ce, iz fa­mi­li­je Pip, do­


šao je u Sr­bi­ju 1953/54. go­di­ne i kre­nuo, kao i mno­gi iz nje­go­vog kra­ja , da ra­di
u ugo­sti­telj­stvu. Sve ih je, na ne­ki na­čin, do­veo ču­ve­ni či­ka ILI­JA VE­ŠO­VIĆ
(Ve­šo), vi­sok, kor­pu­len­tan čo­vek ko­ga se sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je pan­če­va­ca sa sim­pa­ti­
ja­ma se­ća­ju kao vr­snog ugo­sti­te­lja i ko­no­ba­ra. Bio je za­štit­ni znak ka­fa­ne „Ne­delj­
ko” i ve­li­ki zna­lac svo­ga po­sla. Ka­ko se grad raz­vi­jao i in­du­strij­ska zo­na ra­sla,
ni­ca­li su mno­gi ugo­sti­telj­ski objek­ti u ko­ji­ma je ret­ko ka­da bi­lo slo­bod­nih me­sta.
Či­ka Ili­ja je po­zna­vao svo­je vred­ne i rad­ne ze­mlja­ke, vi­deo šan­su da ih za­po­sli i
ubr­zo ni­je bi­lo ka­fa­ne da u njoj ni­je ra­dio bar je­dan ko­no­bar iz Do­nje ili Gor­nje
Be­li­ce. Na­vi­kli da ra­de od naj­ra­ni­je mla­do­sti, br­zo su se uklo­pi­li u rav­ni­čar­sku
pan­če­vač­ku at­mos­fe­ru, po­ma­ga­li se, po­što­va­li i op­sta­ja­li, stal­no na­pre­du­ju­ći. Je­
dan od tih mo­ma­ka iz či­ka Ili­ji­nog za­vi­ča­ja bio je i To­ma Na­nu­še­vić, ko­ji sa
lju­ba­vlju ču­va sve knji­ge o Cin­ca­ri­ma, fo­to­gra­fi­je, no­vin­ske član­ke i ka­se­te sa
cin­car­skom mu­zi­kom ko­ja ga vra­ća u svet br­da, šu­ma, iz­vo­ra i pa­šnja­ka iz nje­go­
vog de­tinj­stva. Su­pru­ga Za­ha­ri­ja, Za­ha, do­šla je u Pan­če­vo ka­sni­je -1963. gde je
za­te­kla već mno­go­broj­nu To­mi­nu rod­bi­nu. U po­čet­ku, ži­ve­li su svi za­jed­no, sna­ja,

117
sve­kr­va, je­tr­va, nji­ho­va de­ca, mu­že­vi... „Svi smo se sla­ga­li i sva­ko je znao da je
to­le­ran­ci­ja neo­p­hod­na u ta­ko ma­lom pro­sto­ru ali ima­li smo cilj da stvo­ri­mo bo­lji
ži­vot za svo­ju de­cu pa su se te­ško­će br­že pre­va­zi­la­zi­le.” pri­ča Za­ha. „Sta­ri kraj
ni­smo za­bo­ra­vi­li i če­sto smo ga po­se­ći­va­li. Gor­nja Be­li­ca se le­po iz­gra­di­la. Le­ti
su ku­će pu­ne na­ših lju­di ko­ji ta­mo od­la­ze na od­mor. Na cr­kve­ne pra­zni­ke - Ve­li­ku
Go­spo­ji­nu, Sv. Pet­ku, svi se oku­plja­ju, svi­ra mu­zi­ka, po li­va­da­ma se vi­jo­re ko­la,
u por­ti se iz­ne­se i po­slu­že­nje, vi­de se pri­ja­te­lji i ro­đa­ci, do­la­ze čak iz ino­stran­stva
da obi­đu za­vi­čaj... U Do­njoj Be­li­ci či­ni mi se da su osta­le još sa­mo dve cin­car­ske
ku­će. Svi su se ise­li­li i ra­su­li po Ma­ke­do­ni­ji i Sr­bi­ji. Ne­ki su oti­šli i u dru­ge ze­mlje,
u Ame­ri­ku…”
Na­kon mno­gih go­di­na ra­da u ugo­sti­telj­stvu u Pan­če­vu i Be­o­gra­du, To­ma je
da­nas u za­slu­že­noj pen­zi­ji. Uži­va u raz­go­vo­ri­ma o nje­go­vim Cin­ca­ri­ma i svo­joj
po­ro­di­ci - o ćer­ka­ma Ve­sni i Ta­tja­ni i nji­ho­voj de­ci ali i o svo­jim ze­mlja­ci­ma sa ko­
ji­ma se če­sto vi­đa ili bar ču­je te­le­fo­nom.Tu je i ve­li­ka fa­mi­li­ja - ro­đe­ni brat Kli­me
sa po­ro­di­com ko­ji ži­vi u Ja­bu­ci, se­stre Se­kla i Ru­ža, ro­đa­ka Lju­bi­ca Šku­rić, Du­le i
Flo­ra Ve­šov­ski, Džam­tov­ski Bo­ban, ze­mljak Fo­tis Pan­te­ko­ski...

U toj ugo­sti­telj­skoj eli­ti je­dan od čel­ni­ka je i ĐOR­ĐE DŽAM­TOV­SKI


(Džam­tu), vla­snik ne­ka­da­šnjeg po­pu­lar­nog re­sto­ra­na „Di­o­nis”, a sa­da po­zna­te „Ve­
tre­nja­če” na oba­li Ta­mi­ša, ko­ju sa­da vo­di nje­gov sin. I ova po­ro­di­ca po­ti­če iz Do­nje
Be­li­ce i ima slič­nu ži­vot­nu pri­ču kao i mno­gi iz ovog kra­ja. Ono što je za­jed­nič­ko
svi­ma sva­ka­ko je ne­pre­ki­dan rad, upor­nost i že­lja da se ostva­re sno­vi upr­kos svih
pre­pre­ka. Đor­đe je ško­lu­ju­ći se i ra­de­ći uz svu bri­gu o po­ro­di­ci do­šao do uni­ver­zi­te­
ta. Da­nas vi­še ne ra­di ali nje­go­vo ogrom­no is­ku­stvo uvek je do­bro­do­šlo. Sa su­pru­
gom Ru­ži­com, ćer­kom Na­ta­šom i si­nom Ne­na­dom, tek sa­da mo­že da na mi­ru re­zi­
mi­ra svoj ži­vot­ni put i sa po­no­som se osvr­ne iza se­be. Je­dan je od onih ko­ji pu­no
zna o svom po­re­klu i ko­ji se dr­ži tra­di­ci­je i po­štu­je obi­ča­je, kum­stva i pri­ja­telj­stva
iz sta­rog kra­ja. Po­znat je kao go­sto­pri­mljiv i pred­u­sre­tljiv do­ma­ćin svim svo­jim
ze­mlja­ci­ma me­đu ko­ji­ma uži­va ve­li­ko po­što­va­nje.

Sa Oso­gov­skih pla­ni­na, iz se­la Pi­ši­ca, 1962. go­di­ne u Sr­bi­ju je do­šao MI­JA


PA­RI­ZOV (Pa­ri­zi) pr­vo u Be­o­grad gde je za­vr­šio ško­lu, a za­tim u Pan­če­vo. Ceo
rad­ni vek pro­veo je u Te­le­ko­mu gde mu je ra­dio i ujak Pe­ra Ni­ko­lov­ski. Pra­va je
en­ci­klo­pe­di­ja cin­car­skih ro­do­va, fa­mi­li­ja, pre­pun in­for­ma­ci­ja gde se ko na­la­zi, ko­je
po­slo­ve oba­vlja, ko je sa kim ože­njen, ko­li­ko de­ce ima... Te­ren­ski rad po Ma­ke­do­
ni­ji i po Sr­bi­ji po­mo­gao mu je da upo­zna mno­ge ze­mlja­ke - Cin­ca­re, sa­zna nji­ho­ve
ži­vot­ne pri­če ali i da sa ne­ki­ma i dan da­nas osta­ne u kon­tak­tu. Ima ogrom­nu ši­ru
fa­mi­li­ju ko­ja je ve­ćim de­lom u Ma­ke­do­ni­ji i sa mno­gi­ma je u sva­ko­dnev­noj te­le­
fon­skoj ve­zi.
Mi­ja po­ti­če iz po­ro­di­ce ko­ja se ne­ka­da ba­vi­la sto­čar­stvom i va­ži­la za uspe­šne
od­ga­ji­va­če ova­ca ko­jih je u ne­kim dav­nim vre­me­ni­ma, po pri­či, bi­lo oko če­ti­ri­hi­lja­
de. Dr­ža­li su i vi­še sto­ti­na ko­za i oko tri sto­ti­ne to­var­nih ko­nja. Pa­di­ne Oso­gov­skih
pla­ni­na be­le­le su se od ova­ca po­čet­kom dva­de­se­tog ve­ka, a on­da su do­šli ra­to­vi.
Ka­ko je ko­ja dr­ža­va osva­ja­la ovu oblast ta­ko je i na­me­ta­la svo­je za­ko­ne. „Za tri
go­di­ne pro­me­ni­li smo če­ti­ri pu­ta pre­zi­me” se­ća se Mi­ja. Nje­gov pre­dak Pa­ris, po

118
ko­me i no­se pre­zi­me, dru­go­vao je sa Ja­na­ki­jem Ma­na­ki­jem iz Bi­to­lja. Za­ni­mlji­vo
je da je de­da Pa­ris, ka­ko to Mi­ja tvr­di, uspe­vao da ne­ka­ko te­škom mu­kom na­ba­vlja
ka­nu - pri­rod­nu bilj­nu bo­ju za ko­su, ko­ju je za­tim Ja­na­ki me­šao sa konj­skim uri­nom
i do­bi­jao sme­šu za raz­vi­ja­nje fil­mo­va.
Mi­ja Pa­ri­zov ože­njen je Ma­ri­jom Le­lik sa ko­jom ima si­no­ve Sa­šu i Go­ra­na.

Je­dan od ret­kih Cin­ca­ra ko­ji, kad god to pri­li­ke do­zvo­le, go­vo­ri svoj ma­ter­nji
je­zik i po­ku­ša­va da oču­va se­ća­nje na cin­car­sku tra­di­ci­ju je DRA­GO­SLAV BAL­KO­
SKI (Bal­ko), ro­dom iz Gor­nje Be­li­ce. Nje­gov otac Alek­san­dar, San­dre, Bal­ko, ra­dio
je u Be­o­gra­du de­se­tak go­di­na na­kon Pr­vog svet­skog ra­ta vra­tiv­ši se, sa mno­gim čla­
no­vi­ma svo­je po­ro­di­ce, iz bu­gar­ske in­ter­na­ci­je ka­da su sko­ro u pot­pu­no­sti is­pra­žnje­
na cin­car­ska se­la u ju­go­za­pad­noj Ma­ke­do­ni­ji. Iz Bu­gar­ske, po­sle ra­ta, ve­li­ki deo tih
in­ter­ni­ra­nih cin­car­skih fa­mi­li­ja, od­se­lio se u Ru­mu­ni­ju, u oblast Do­bru­dže, ne­ki su
oti­šli za Ame­ri­ku, ne­ki se vra­ti­li na sta­ra kuć­na og­nji­šta, a ne­ki su do­šli u Sr­bi­ju.
Dra­go­slav je sa­da pen­zi­o­ner, na­kon go­di­na ra­da kao in­že­njer ge­o­de­zi­je, i mo­že
mno­go vi­še ne­go pre da se po­sve­ti knji­ga­ma, mu­zi­ci i dru­že­nju sa svo­jim ze­mlja­
ci­ma. Ka­ko je i su­pru­ga Lju­ba iz istog kra­ja, cin­car­ski je­zik je ve­o­ma pri­su­tan u
nji­ho­voj ku­ći. Obo­je do­bro po­zna­ju fol­klor i u mla­đim da­ni­ma bi­li su čla­no­vi kul­
tur­no umet­nič­kog dru­štva „Stru­ga” sa ko­jim su pro­pu­to­va­li ne­ka­da­šnju Ju­go­sla­vi­ju
pred­sta­vlja­ju­ći cin­car­ske pe­sme i igre. Bi­li su re­dov­ni po­se­ti­o­ci cin­car­skih pro­sla­va
ko­je su se ne­ka­da (70. i 80. go­di­na 20. ve­ka) odr­ža­va­li u re­sto­ra­nu „Lon­don” u Be­o­
gra­du. Ima­ju dve ćer­ke - Su­za­nu i Bi­lja­nu i unu­ke sa ko­ji­ma pro­vo­de sve slo­bod­ne
tre­nut­ke.

Pre Dru­gog svet­skog ra­ta iz gru­pe Cin­ca­ra do­šlih u Pan­če­vo iz Do­nje Be­li­ce bi­
li su sa­mo već po­me­nu­ti ILI­JA VE­ŠO­VIĆ (Ve­ša) i VAN­ĐEL KO­ČO­VIĆ (Ko­čo).
To­kom pe­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka pri­sti­gao je i brat od stri­ca Ili­je Ve­šo­vi­ća -
SLO­BO­DAN, ko­ji je ta­ko­đe ra­dio kao ko­no­bar. Ro­đa­ci Van­đe­la Ko­čo­vi­ća (Ko­čo),
ta­ko­đe su se na­se­li­li u Pan­če­vu na­kon ra­ta. To su BO­RA (Kli­me­ta) KO­ČO­VIĆ
(Ko­čo), po­koj­ni, - sin ži­vi u Pan­če­vu; PAN­TA (Di­mi­tri) Ko­čo­vić, po­koj­ni, dok mu
je su­pru­ga ži­va i sa­da ima oko 80 go­di­na. Ima­ju si­na i ćer­ku.

Ne­po­sred­no na­kon ra­ta u Pan­če­vo se na­se­lio RI­STA (Mi­haj­la) TO­MA­NO­


SKI (To­ma­na). Ra­dio je kao ko­no­bar. Nje­go­va kćer­ka TE­NA ži­vi i da­nas u ovom
gra­du. Te­na je do­šla u Pan­če­vo sa 11. godi­na iz Do­nje Be­li­ce, tu se ško­lo­va­la i ra­di­
la. Uda­la se za Pe­tra Jo­va­še­vi­ća. Ima­ju si­na Đor­đa ko­ji da­nas ži­vi u Be­o­gra­du.

U Pan­če­vu ži­ve i fa­mi­li­je iz ro­da PO­PO­SKI, iz Do­nje Be­li­ce. FO­NI (Mar­gu)


PO­PO­SKI, po­koj­ni, - dok su i da­lje ži­te­lji Pan­če­va nje­go­vi si­no­vi Ge­or­gi­je i Vla­da
sa svo­jim fa­mi­li­ja­ma.
Iz po­ro­di­ce PO­PO­SKI još je i MI­HA (Kli­mo) PO­PO­SKI sa su­pru­gom. De­ca
su im u Ame­ri­ci i u Pan­če­vu.

Go­di­ne 1946. u Pan­če­vo je sti­gao KLI­ME (Mar­ko) SKAN­DO­SKI (Skan­da).


Ra­dio je kao ko­no­bar. Ima si­na Slo­bo­da­na i ćer­ku, že­na mu je još ži­va.

119
Na­kon ra­ta u Pan­če­vo se na­se­lio i AN­VROS (Ga­vri­lo) FI­LI­POV­SKI, po­koj­
ni, ima dva si­na i unu­ke.
TO­LI (La­zar) Džam­ti, po­koj­ni i on i su­pru­ga, dva si­na su u Pan­če­vu.

VAN­GEL (Ni­ko­la) DŽAM­TO­SKI (Džam­tu), pen­zi­o­ner – ra­dio kao ko­no­bar,


ži­vi sa su­pru­gom Za­hom. Ima dva si­na - Zo­ra­na i Ni­ko­lu kao i unu­ke.

Iz fa­mi­li­je BAL­KO iz Gor­nje Be­li­ce, pre Dru­gog svet­skog ra­ta kao ugo­sti­telj u
Pan­če­vu ra­dio je KLIM­ČA BAL­KO, a kao po­sled­nji, na­se­li­li su se već po­me­nu­ti
Dra­go­slav i Lju­ba Bal­ko­ski (Bal­ko) sre­di­nom se­dam­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka.

U Vr­šac je do­šao GE­OR­GI (So­ti­ra) ČE­ČO­VIĆ (Če­ču), po­koj­ni, imao je si­na


ko­ji je ne­sreć­no iz­gu­bio ži­vot.

KOR­ČA­FO­SKI (Kor­ču) JO­VAN i PE­TAR, sa svo­jim po­ro­di­ca­ma na­se­li­li su


se u Vr­šcu. Pe­tar je bio gra­đe­vi­nac, ra­di­li su u fir­mi „Vr­šač­ki vi­no­gra­di”. Do­šli su
ta­ko­đe iz Do­nje Be­li­ce.

U Pan­če­vu da­nas ži­ve i sle­de­će lič­no­sti i po­ro­di­ce cin­car­skog po­re­kla:


Pra­de­da SLO­BO­DA­NA ILI­ĆA, Van­đel Di­mi­tri­je­vić ro­đen je u Kru­še­vu
1870. godi­ne, oda­kle je, sa dva­na­est go­di­na, do­šao u Be­o­grad gde je i sa­hra­njen
1964. godi­ne.Tr­go­vi­nom se ba­vio na Ču­bu­ri, a pi­lja­ru i ka­fa­nu dr­žao je na Ka­le­
ni­će­voj pi­ja­ci. Bio je ože­njen Je­le­nom Bo­ži­no­vić iz Pri­le­pa. Ima­li su tro­je de­ce
– naj­sta­ri­ji sin Mi­lan, ro­đen 1900. go­di­ne bio je vr­stan mu­zi­čar. Svi­rao je u or­ke­
stru ču­ve­nog Ca­rev­ca i ši­rom be­o­grad­skog mu­zič­kog sve­ta bio po­znat kao Mi­lan­
če Cin­car­če.
- Dru­gi sin Du­šan, ro­đen je 1901. go­di­ne, bio je obu­ćar. Imao je dve ćer­ke - Je­
le­nu i Lji­lja­nu či­ji je sin Slo­bo­dan Ilić.
- Tre­ći sin Di­mi­tri­je, ro­đen 1907. go­di­ne, dr­žao je rad­nju za pro­iz­vod­nju bom­
bo­na i ra­tlu­ka u Be­og­ ra­du.
Slo­bo­dan Ilić ži­vi u Pan­če­vu od svo­je 10. go­di­ne. Pro­fe­si­o­nal­ni je mu­zi­čar, vi­
o­lon­če­li­sta, du­go go­di­na ra­dio je u Po­zo­ri­štu na Te­ra­zi­ja­ma. Sa­da se uspe­šno ba­vi
sli­kar­stvom.

DRA­GAN KO­SIĆ, cin­car­sko po­re­klo no­si sa maj­či­ne stra­ne. Ču­kun­ba­ka, pra­


ba­ka i ba­ka po­ti­ču iz Kru­še­va iz po­ro­di­ce KA­RA­MI­HA. Ba­ka Fa­ni­ja je iz Uro­šev­
ca, gde su se na­sta­ni­li i gde joj je otac bio po­zna­ti uro­še­vač­ki ka­zan­dži­ja i vr­lo bo­gat
čo­vek - Jo­van Ri­stić, ro­dom iz ku­ma­nov­skog re­gi­o­na. Ži­ve­li su u ve­li­koj fa­mi­li­ji
ko­ja je bro­ja­la de­ve­to­ro de­ce. Du­šan se se­ća fo­to­gra­fij­e na­či­nje­ne is­pred po­ro­dič­ne
ku­će u Uro­šev­cu, pro­da­te pre par me­se­ci, na ko­joj je de­da Jo­van sa svo­ja 22 unu­ka i
pra­u­nu­ka. Jed­na od kćer­ki, Fi­lo­me­na, Du­ša­no­va maj­ka, je­di­na ko­ja no­si grč­ko ime
ko­je joj je na kr­šte­nju dao kum, Grk, uda­la se za ki­kin­đa­ni­na Ko­si­ća, slu­žbe­ni­ka na
že­le­zni­ci, ko­ji se po slu­žbe­noj du­žno­sti ob­reo u Uro­šev­cu, na Ko­so­vu.
Dra­gan Ko­sić ži­vi u Pan­če­vu sa su­pru­gom Bran­kom, si­nom Ne­boj­šom, ko­ji
ima svo­ju po­ro­di­cu, sestrom Ljiljanom i maj­kom Fi­lo­me­nom sa­da u 87. go­di­ni.

120
Je­dan deo broj­ne maj­či­ne po­ro­di­ce na­sta­njen je u Be­o­gra­du, Voj­vo­di­ni i dru­gim
me­sti­ma u Sr­bi­ji.
JO­VAN­KA GA­VRI­LO­VIĆ, lekar specijalista, pulmolog, cin­car­skog je po­re­
kla sa oče­ve stra­ne. Pre­zi­me po­ti­če od dav­nog pre­tka Ga­vri­la, pam­ti mu se sa­mo
ime, ko­ji je imao tri si­na : Tra­ja­na, Ja­ko­va i Iva­na. Od njih se raz­vi­ja da­lje po­ro­dič­
no sta­blo Ga­vri­lo­vi­ća. O me­stu oda­kle po­ti­če Ga­vri­lo u po­ro­di­ci se ma­lo zna. Po­
mi­njao se Bi­tolj ali i oko­li­na De­bra. Pri­ča o cin­car­skoj lo­zi go­di­na­ma se pro­vla­či­la
kroz po­ro­di­cu ali joj ni­ko ni­je pri­da­vao ve­ći zna­čaj.
De­da Jo­van­ke Ga­vri­lo­vić – Bo­žin, bio je imuć­ni tr­go­vac. Sa ju­ga je pr­vo do­šao
i sa po­ro­di­com jed­no vre­me ostao u Br­zoj Pa­lan­ci gde je dr­žao ka­fa­nu, a za­tim se
na­se­lio u Mi­ro­ču. Kr­čio je šu­mu, stva­rao ob­ra­di­vu ze­mlju i bio je­dan od osni­va­ča
ovog se­la na isto­i­me­noj pla­ni­ni iz­nad Đer­da­pa i Du­na­va. Ba­vi­li su se ugo­sti­telj­
stvom, tr­go­vi­nom i za­na­ti­ma. Vr­lo vred­ni, ti­hi, šte­dlji­vi, va­ži­li su za ugled­ne lju­de
ovog kra­ja. Jo­van­ka se se­ća i maj­či­nih pri­ča ka­ko su ih me­šta­ni u po­čet­ku če­sto
na­zi­va­li Ar­na­u­ti­ma. U Pan­če­vo se pr­vi do­se­lio 1964. godi­ne Jo­van­kin otac Bo­ži­dar,
naj­vi­še zbog ve­će mo­guć­no­sti ško­lo­va­nja si­na i ćer­ke, ko­ji su, obo­je, da­nas po­zna­ti
pan­če­vač­ki le­ka­ri.

RA­DA JEF­TO­VIĆ, lekar specijalista, kar­di­o­log, ima cin­car­sko po­re­klo sa


maj­či­ne stra­ne, pre­ko fa­mi­li­je pra­ba­be Ma­ri­je, Min­ke, i pra­de­de Na­u­ma Ri­zi­ća ko­ji
je no­sio na­di­mak Mur­ža – Hra­bri. Po­re­klom su iz Ma­lo­vi­šta kod Bi­to­lja.
Pra­de­da Na­um „Mur­ža” po­se­do­vao je znat­na ima­nja u Ću­sten­di­lu i Ma­lo­vi­štu
ali je ve­ći­na, po­seb­no ona u Ću­sten­di­lu, pro­pa­la po­sle Pr­vog svet­skog ra­ta i stva­
ra­nja no­vih gra­ni­ca i dr­ža­va. Na­kon to­ga od­lu­ču­je da se sa po­ro­di­com na­sta­ni u
Bi­to­lju. Imao je dve ćer­ke, sta­ri­ju Ka­ta­ri­nu (ro­đe­na 1898., umr­la 1947.u To­pli­ci)
i mla­đu An­dro­ni­ku, Ni­ću (ro­đe­na 1905., umr­la 1979. u Bi­to­lju). Ka­ta­ri­na se u
Bi­to­lju upo­zna­je sa Ste­va­nom Jef­to­vi­ćem (1892–1934), so­lun­skin bor­cem, ven­ča­
va­ju se i Ste­fan od­lu­ču­je da osta­ne u ovom ve­li­kom le­pom tr­go­vač­kom gra­du. Tu
im se ra­đa­ju i de­ca Mi­li­sav (1920–1978), Ra­den­ko (1922), Du­šan­ka (1925), Sa­va
(1927) i Ru­ži­ca (1932–2004) uda­ta za Ži­vo­mi­ra Ga­ji­ća, ko­ja iz­u­ča­va za uči­te­lji­cu
i na­sta­nju­je se u Ni­šu. Njen sin Dra­gan Ga­jić (1955), sa­da je pro­fe­sor na Pri­rod­no
- ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu u ovom gra­du. Dra­gan i Ve­sna Ga­jić ima­ju kćer­ku Ka­ta­
ri­nu (1988).
Po­ro­di­ca Jef­to­vić se­li se, usled rat­nih okol­no­sti, iz Bi­to­lja u se­lo Me­ro­vac kod
Pro­ku­plja 1946. go­di­ne, a oda­tle 1954. pre­la­ze u Pan­če­vo, gde se otac Sa­va za­po­
šlja­va u on­da­šnjem kro­jač­kom pred­u­ze­ću.
Kroz po­ro­dič­na pre­da­nja ko­ja se pre­no­se sa ko­le­na na ko­le­no kru­že pri­če ka­ko
su že­ne iz Mur­ži­ne fa­mi­li­je, na­kon smr­ti de­de, na ma­gar­ci­ma obi­la­zi­le tur­ska se­la
iz oko­li­ne Bi­to­lja i sa­ku­plja­le tr­go­vač­ke du­go­ve od me­šta­na, ka­ko su tka­le ći­li­mo­
ve i dif­ti­ke i ži­ve­le od nji­ho­ve pro­da­je. Ne­ki od tih ret­kih i vred­nih ruč­nih ra­do­va
op­sta­li su do da­nas kao deo po­ro­dič­ne tra­di­ci­je i uspo­me­na. U Sr­bi­ji, u po­čet­ku,
cin­car­ski su go­vo­ri­li sa­mo unu­tar za­tvo­re­nih kuć­nih vra­ta, a vre­me­nom se je­zik
sa­svim iz­gu­bio. Ra­da Jef­to­vić zna po ma­lo cin­car­ski i do­bro se se­ća svo­je tet­ke
– uči­te­lji­ce iz Ni­ša, ko­ja se u sta­ro­sti gor­ko ka­ja­la što de­ca ni­su na­u­či­la ma­ter­nji
je­zik.

121
Sa­va Jef­to­vić sa su­pru­gom Du­šan­kom ima dvo­je de­ce - si­na Pre­dra­ga (1954),
ko­ji sa Dra­gom Su­bo­tić ima Želj­ka (1987) i Jo­va­nu (1992); i kćer­ku Ra­du Jef­to­vić
(1957). Svi ži­ve u Pan­če­vu.
Ro­đa­ci Ra­de Jef­to­vić, cin­car­ska po­ro­di­ca La­ze i Đor­đa Mar­ko­vi­ća, ži­ve u Sme­
de­rev­skoj Pa­lan­ci. Po­ti­ču iz vr­lo bo­ga­te fa­mi­li­je – pri­ča se da su ne­ka­da dav­no po
do­la­sku u ove kra­je­ve po­se­do­va­li ću­po­ve pu­ne zlat­nim nov­cem. La­zar Mar­ko­vić
se ože­nio He­ra­kle­jom iz ugled­ne bi­tolj­ske fa­mi­li­je sa ko­jom ima si­na Ta­ška. Đor­đe
je advo­kat.

MI­LAN PRO­ŠEV­SKI (Pro­ša), pro­fe­sor, da­nas ži­vi u Star­če­vu kod Pan­če­va


sa svo­jom po­ro­di­com. Po­ti­če iz se­la Hu­me, iz­nad Đev­đe­li­je, na Ko­žuh pla­ni­ni.
U ju­žni Ba­nat do­šli su od­mah na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta ka­da je se­lo Hu­ma,
na­šav­ši se na sa­moj gra­ni­ci iz­me­đu Grč­ke i on­da­šnje Ju­go­sla­vi­je, u ce­lo­sti ra­se­
lje­no. Je­dan deo sta­nov­ni­ka na­se­ljen je u se­lu Ja­bu­ka kod Pan­če­va, a dru­gi deo je
sme­šten u se­lu Gu­du­ri­ci, na ob­ron­ci­ma Vr­šač­kih pla­ni­na. Naj­ve­ći deo onih ko­ji
su do­šli u Ja­bu­ku vra­tio se na­zad u Hu­mu čim su to pri­li­ke omo­gu­ći­le dok je deo
na­se­ljen na va­lo­vi­tim bre­go­vi­ma pod vi­na­gra­di­ma i voć­nja­ci­ma u Gu­du­ri­ci ostao i
Mi­la­no­vi bli­ski ro­đa­ci (brat od stri­ca sa po­ro­di­com) da­nas su po­zna­ti vi­no­gra­da­ri i
pro­iz­vo­đa­či vi­na.
Po­ro­dič­no pre­zi­me Pro­ša do­ži­ve­lo je či­tav niz pro­me­na za­vi­sno od bal­kan­skih
bur­nih po­li­tič­kih pri­li­ka, ta­ko da po­ro­di­ca vi­še ni­je ni pri­da­va­la ne­ki ve­ći zna­čaj če­
stim iz­me­na­ma. Na­kon Bal­kan­skih ra­to­va Pro­še su do­bi­le pre­zi­me Ni­ko­lić, Bu­ga­ri
su im to pre­zi­me 1941. go­di­ne pro­me­ni­li u Ni­ko­lov i spa­li­li sve cr­kve­ne knji­ge, a
na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta 1948. go­di­ne, pre­šlo je u Pro­šev­ski.
Mi­lan Pro­šev­ski ne zna cin­car­ski za raz­li­ku od bra­ta iz Gu­du­ri­ce ko­ji je od­
ra­stao sa lju­di­ma do­šlim iz Hu­me ko­ji­ma je cin­car­ski i bio du­go go­di­na osnov­ni
je­zik ko­mu­ni­ka­ci­je. Ve­li­ki deo sta­nov­ni­ka Gu­du­ri­ce je cin­car­skog po­re­kla, sma­tra
Mi­lan, ali su naj­ve­ćim de­lom za­bo­ra­vi­li na svo­je po­re­klo i svo­je ko­re­ne. U Pan­če­vu
ži­vi je­dan ogra­nak ove po­ro­di­ce - to je fa­mi­li­ja Pro­še Pro­šev­skog.

Za­ni­mljiv je po­da­tak da je i po­zna­ti be­o­grad­ski glu­mac IVAN BE­KJA­REV


po­re­klom iz se­la Hu­me i ze­mljak Pro­ša iz ju­žnog Ba­na­ta.

U se­lu Ja­bu­ka kod Pan­če­va, po­re­klom iz se­la Hu­me je i fa­mi­li­ja TO­DO­RA


DI­MI­TROV­SKOG ko­ji ži­vi sa su­pru­gom Zo­ri­com. I oni se se­ća­ju ka­ko se naj­ve­
ći broj do­se­lje­ni­ka iz ovog pla­nin­skog me­sta na Ko­žu­hu či­je su se pa­di­ne ne­ka­da
be­le­le od mno­gih sta­da ova­ca, te­ško pri­vi­ka­vao na rav­ni­čar­ske uslo­ve ži­vo­ta i na
kra­ju po­no­vo vra­tio u sta­ri kraj. Naj­ve­ro­vat­ni­je je da se­lo Hu­ma pri­pa­da Me­gle­no­
ru­mu­ni­ma ili Me­gle­no­vla­si­ma, ali su za mi­šlje­nje o to­me naj­kom­pe­tent­ni­ji sva­ka­ko
lin­gvi­stič­ki struč­nja­ci.

GO­RAN TRA­I­LO­VIĆ, fi­lo­log i pe­snik, ro­đen je 1963. go­di­ne u Bo­ru, oda­kle


je nakon studija do­šao u Pan­če­vo gde ži­vi i ra­di. Cin­car­skog je po­re­kla. Autor vi­še
zbir­ki po­e­zi­je „Pa­ga­nin u cr­kvi”, „Til­va Nja­gra”… Po­e­zi­ja mu je pre­vo­đe­na i na
cin­car­ski je­zik.

122
U Pan­če­vu ži­ve i fa­mi­li­je RAT­KA I NI­KO­LE MAR­KO­VI­ĆA (cin­car­sko po­
re­klo ima­ju po žen­skoj li­ni­ji iz Kru­še­va), kao i fa­mi­li­je VE­RI­CE I NE­BOJ­ŠE
MA­TE­JIĆ, či­ji je de­da po maj­ci, Mi­lan, po­to­mak sta­re raz­gra­na­te po­ro­di­ce DI­JA­
MAN­DI. Po­ro­di­ca GOJ­KA OPA­ČI­ĆA cin­car­skog je po­re­kla po ocu sa maj­či­ne
stra­ne Ka­ri­tin Mi­lo­še­vu iz Pa­de­ja o ko­me ne­ma de­talj­ni­jih po­da­ta­ka.

Fa­mi­li­ja sve­šte­ni­ka Ru­mun­ske pra­vo­slav­ne cr­kve FE­NI­KE LUK­ŠI­ĆA iz Du­


bov­ca (op­šti­na Ko­vin), cin­car­sko po­re­klo ima po maj­ci Đur­đev­ki či­ji su pre­ci po
ocu do­šli iz oko­li­ne So­lu­na po­čet­kom 20. ve­ka. No­si­li su pre­zi­me Bar­bun i ba­vi­li
su se tr­go­vi­nom. U ju­žnom Ba­na­tu pre­zi­me Bar­bun se pre­o­bra­zi­lo u Bar­bu­zan i još
ima Bar­bu­za­na ko­ji se me­đu me­šta­ni­ma pre­po­zna­ju pod na­dim­ci­ma, „špic­na­me­ni­
ma” - Grk. Je­dan od Bar­bu­za­na, Ži­va Ba­ru­zan, bio je šu­mar u Du­bov­cu.
Đur­đev­ka Bar­bu­zan Luk­šić, cin­car­ka po­re­klom, ima tro­je de­ce – si­na Fe­ni­ku,
sve­šte­ni­ka, i dve ćer­ke ko­je sa­da ži­ve u Be­o­gra­du.

U Vr­šcu da­nas ži­vi NU­ŠKA PE­TRO­VIĆ, po­re­klom iz Kru­še­va. Jed­na je od


ma­lo­broj­nih ko­ja još do­bro go­vo­ri ma­ter­nji je­zik iako, ka­ko ka­že, ni­ka­da ni­je ovla­
da­la cin­car­skim pi­smom. Ba­ka sa oče­ve stra­ne, Eli­sa­ve­ta, po­re­klom je iz Vo­de­na,
iz bo­ga­te po­ro­di­ce ko­ja je no­si­la pre­zi­me Ška­pre­du. De­da Ko­stu Đa­ku po­ti­če iz
Kru­še­va.
Ba­ka Eli­sa­ve­ta, uči­te­lji­ca grč­kog je­zi­ka, kao de­voj­ka je dr­ža­la pri­vat­ne ča­so­ve
u svo­joj ku­ći. De­da je bio iz­u­če­ni za­na­tli­ja, li­mar sa maj­stor­skom di­plo­mom. Po­
seb­no na­da­ren za mu­zi­ku, od­lič­no je svi­rao kla­ri­net, glav­ni, vo­de­ći in­stru­ment u
cin­car­skim ka­pe­la­ma. Ka­da bi to­kom le­ta li­mar­ski po­sao stag­ni­rao, de­da bi uzi­mao
in­stru­ment u ru­ke i od­la­zio sa svo­jim or­ke­strom u Grč­ku i Mi­sir (Egi­pat) oda­kle
se uvek vra­ćao sa bo­ga­tim po­klo­ni­ma za fa­mi­li­ju. Nu­ška se se­ća svo­je ba­ke ko­ja
je po Kru­še­vu išla ob­u­če­na u cr­ni sa­ko od te­ške svi­le, sjaj­nom svi­le­nom du­gom
suk­njom i ka­pu­tom od astra­ga­na. No­si­la je ci­pe­le na šnir sa de­be­lom pot­pe­ti­com,
dok je pre­ko du­ge ko­se ima­la pre­ba­če­nu ve­li­ku cr­nu sku­po­ce­nu svi­le­nu ma­ra­mu sa
dis­kret­nim de­ze­nom –„čke­pe”. To je i bi­la ti­pič­na ode­ća bo­ga­tih grad­skih že­na u
cin­car­skim me­sti­ma u to do­ba.
De­da je ra­no umro i Nu­ška ga pam­ti sa­mo po jed­noj fo­to­gra­fi­ji na ko­joj je
sni­mljen sa fe­som na gla­vi i do­la­mom pre­ba­če­nom pre­ko ra­me­na, ka­ko su se u to
vre­me uobi­čaj­no obla­či­li mu­škar­ci.
Za­ni­mlji­vo je da su svi iz po­ro­di­ce pro­me­ni­li pre­zi­me­na, naj­ve­ro­vat­ni­je usled
ra­znih bal­kan­skih po­li­tič­kih pri­li­ka ta­ko da su ne­ki po­sta­li Ge­or­gi­jev­ski, a ne­ki
Ča­ka­la­rov­ski. Ve­ći­na je pre­u­ze­la ovo dru­go pre­zi­me na­sta­lo po ime­nu jed­nog bu­
gar­skog voj­vo­de.
U Vr­šcu po­zna­je i po­ne­ka­da, ka­da se sret­nu, pro­zbo­ri po ko­ju reč na cin­car­
skom sa na­stav­ni­com fi­zič­kog vas­pi­ta­nja - Kri­sti­nom Gu­ča, ro­dom iz Ohri­da, ko­ja
ta­ko­đe ži­vi u Vr­šcu. Nu­ška je vi­ša me­di­cin­ska se­stra, uda­ta je za Dra­ga­na Pe­tro­vi­
ća, isto­ri­ča­ra i ku­sto­sa vr­šač­kog mu­ze­ja. Ima­ju ćer­ku Oli­ve­ru, pro­fe­so­ra mu­zi­ke.

Porodica NAUMOVIĆ. „Alek­san­dar Na­u­mo­vić, moj de­da, ro­đen je u Vla­


škom po­lju u ko­me je nje­go­va po­ro­di­ca po­se­do­va­la zna­čaj­na ima­nja. Fo­to­gra­fij­a na

123
strani 146. na­sta­la s kra­ja 19. ve­ka, sni­mlje­na je u Vla­škom po­lju, a na njoj su moj
ču­kun­de­da Na­um, po ko­me je po­ro­di­ca i do­bi­la pre­zi­me, pra­de­da Ko­sta, pra­ba­ba
Smi­lja i nji­ho­va de­ca - Mi­lu­tin, Alek­san­dar, Mi­haj­lo i Je­le­na.
De­da Alek­san­dar je bio do­bro­vo­ljac u Pr­vom svet­skom ra­tu, za­ro­bljen je i kraj
ra­ta do­če­kao je u za­ro­blje­ni­štvu u Pe­šti. Tu je upo­znao mo­ju ba­ku Mag­da­le­nu, ven­
ča­li su se u Bu­da­fo­ku, a oda­tle do­la­ze u Sr­bi­ju, za­jed­no sa nje­nim si­nom iz pr­vog
bra­ka, Ire­gi Fra­njom, mo­jim po­lu stri­cem. U me­đu­vre­me­nu, ima­nja u Vla­škom
po­lju su pro­da­ta, a moj de­da ostao je bez na­sled­stva. Nje­go­va dva bra­ta do­se­li­la
su se u Be­o­grad gde su se ba­vi­li tr­go­vi­nom ta­ko da nji­ho­vi po­tom­ci da­nas ži­ve u
Be­o­gra­du i Izra­e­lu.
Li­šen na­sled­stva, de­da od­lu­ču­je da se na­sta­ni u Voj­vo­di­ni. U Ba­nat­skom Ob­rov­
cu ra­đa mu se sin, a moj otac, Ne­ma­nja, 1922. go­di­ne. Te iste go­di­ne de­da pri­hva­ta
po­sao po­re­skog či­nov­ni­ka u Pan­če­vu i tu mu se ra­đa još je­dan sin - Mom­či­lo kao i
dve kćer­ke - Cve­ta­na i Le­po­sa­va.
Moj otac ra­dio je u Be­o­gra­du gde je upo­znao mo­ju maj­ku Kri­sti­nu, Slo­ven­ku iz
Pre­ko­mur­ja, ko­ja je pred Dru­gi svet­ski rat do­šla u Be­o­grad da ra­di kao gu­ver­nan­ta
ćer­ke ge­ne­ra­la Ka­la­fa­to­vi­ća. Ven­ča­li su se u cr­kvi Sv. Mar­ka. Na­kon ra­ta do­la­ze u
Pan­če­vo i tu otva­ra­ju je­dan od pr­vih fri­zer­skih sa­lo­na u na­šem gra­du, pre­ko pu­ta
op­štin­ske zgra­de. U Pan­če­vu su ro­đe­ne i nji­ho­ve dve kćer­ke - Slo­bo­dan­ka, uda­ta
Adžić i An­ge­li­na, uda­ta Per­duh.” (An­ge­li­na Per­duh)

Porodice Zoroski i Dardanoski. „Pre­zi­me Zo­ro­ski u Pan­če­vo je


do­šlo sa mo­jim ocem Don­kom, ina­če pra­vo cin­car­sko pre­zi­me nam je Uča, 1954.
go­di­ne. Sa mo­jom maj­kom Mi­rom Dar­da­no­ski (cin­car­sko pre­zi­me je Dar­danj), ven­
čao se u Do­njoj Be­li­ci, se­lu iz oko­li­ne Stru­ge, da­nas u Re­pu­bli­ci Ma­ke­do­ni­ji. Svoj
za­jed­nič­ki ži­vot u Pan­če­vu za­po­če­li su 1961. go­di­ne. Kao i mno­gi dru­gi iz Be­li­ce i
Don­ko je po­stao ugo­sti­telj. Ima­ju tri kćer­ke – Lji­lja­nu, Ja­smi­nu i Na­ta­šu.
Moj otac Don­ko Zo­ro­ski, Uča, ro­đen je 1937. go­di­ne u Do­njoj Be­li­ci. De­da sa
oče­ve stra­ne, Du­šan, bio je tr­go­vac sve do 1948. go­di­ne, isto kao i de­da Ni­ko­la i
de­da stric Ko­sta.
Očev brat Ja­kov Zo­ro­ski ži­vi u Be­o­gra­du, a brat Ni­ko­la Zo­ro­ski, se­stra Dom­na
i Dra­gi­ca u Stru­gi.
Mi­ra, mo­ja maj­ka, po­ti­če iz po­ro­di­ce Dar­danj i ro­đe­na je ta­ko­đe u Do­njoj Be­li­
ci od oca Na­u­ma i maj­ke To­do­re Uko­ski, cin­car­sko Uka, iz istog po­me­nu­tog se­la.
Maj­čin otac, Na­um, ra­dio je u ugo­sti­telj­stvu u Pan­če­vu i tu je i sa­hra­njen. Ba­ba i
de­da po maj­či­noj li­ni­ji, Mir­ko i An­đa Dar­danj, ba­vi­li su se sto­čar­stvom i po­ljo­pri­
vre­dom. In­ter­ni­ra­ni su u Bu­gar­sku za vre­me ra­to­va po­čet­kom 20. ve­ka, a za­tim u
Grč­ku gde su i sa­hra­nje­ni na gro­blju Zej­tin­lik u So­lu­nu.
Brat mo­je maj­ke Mi­re, Ste­fan Dar­da­no­ski, da­nas ži­vi u Be­o­gra­du.” (Lji­lja­na
Joveski (Uča)

„Na kra­ju, da do­dam i par re­či o svo­jim ko­re­ni­ma. Cin­car­sko po­re­klo no­sim i
sa oče­ve i sa maj­či­ne stra­ne. Maj­ka mo­ga oca, Da­ni­ca, jed­na je od tri ćer­ke Mar­ka
i Do­sta­ne, (Te­o­do­re), Đor­đe­vić iz Rud­ne Gla­ve. Moj pra­de­da Mar­ko ro­dio se u
Ne­go­ti­nu na Var­da­ru, Cin­ca­rin je kao i pra­ba­ba ko­ja je ro­dom iz Do­nje Be­li­ce.U

124
Rud­nu Gla­vu do­šli su ve­ro­vat­no kra­jem 19. ve­ka. Pra­de­da je bio tr­go­vac i sve tri
ćer­ke le­po je udao - dve, Ma­ri­ju u Je­le­nu za tr­gov­ce iz Do­njeg Mi­la­nov­ca i Ne­re­
sni­ce, a mo­ju ba­ku Da­ni­cu za uči­te­lja Si­me­o­na Gli­šo­vi­ća u Po­ža­rev­cu. Je­di­no su
oni ima­li de­cu i to njih pe­to­ro. U ku­ći mo­ga pra­de­de Mar­ka go­vo­rio se cin­car­ski,
ba­ka Da­ni­ca ga je do­bro po­zna­va­la ali, na ža­lost, svo­ju de­cu ni­je na­u­či­la ma­ter­njem
je­zi­ku. U po­ro­di­ci se ma­lo pričalo o da­ljoj fa­mi­li­ji i nje­nim ko­re­ni­ma ma­da se če­
sto na­po­minja­lo da su cin­car­ske kr­vi. Stric Mi­haj­lo iz Po­ža­rev­ca, je­di­ni je od ce­le
oče­ve fa­mi­li­je znao o Aro­mu­ni­ma, o svo­jim pre­ci­ma, o po­ro­dič­nim li­ni­ja­ma ali ni­je
po­ži­veo da nam o to­me vi­še is­pri­ča. Moj ro­đe­ni brat Zo­ran i ja, po­če­li smo da se
in­te­re­su­je­mo o isto­ri­ji na­še fa­mi­li­je u zre­lim go­di­na­ma, ka­da su ve­ći­na onih ko­ji su
mo­gli da nam pru­že ka­kve ta­kve po­dat­ke već bi­li umr­li.
Sa maj­či­ne stra­ne i de­da i ba­ba bi­li su cin­car­skog po­re­kla. Ba­ka Dra­gi­nja po­ti­
če iz Svi­lajn­ca, iz po­ro­di­ce Ta­sić, a de­da Alek­sa An­do­no­vić (pr­vo­bit­no An­to­no­vić)
pri­pa­da Cin­ca­ri­ma iz mi­jač­kih obla­sti na pla­ni­ni Bi­stri. Moj pra­de­da Bo­ško do­šao

Pored ovde pomenutih cincarskih familija i ličnosti cincarskog


porekla, u južnom Banatu ima još pripadnika i potomaka ove etničke
zajednice koje nije bilo moguće istražiti i obuhvatiti u okviru ovog
projekta, pre svega zbog njegovog vremenskog ograničenja.

je kra­jem 19. ve­ka u Ja­go­di­nu sa svo­ja dva si­na - Alek­som i Ar­som i upor­nim
ra­dom stvo­rio jed­nu od pr­vih gra­đe­vin­skih fir­mi u ovom gra­du. Bio je po­li­glo­ta,
sna­la­zio se sa svim je­zi­ci­ma iz tog de­la Bal­ka­na. Oba bra­ta ima­la su sa­mo ćer­ke.
Alek­sa - Lju­bi­cu, Mi­li­cu i Mi­ro­ljup­ku (mo­ju maj­ku), a Ar­sa - Da­rin­ku i Spo­men­
ku. Da­nas ni u Po­ža­rev­cu ni u Ja­go­di­ni vi­še ne­ma ni­ko­ga od mo­je po­ro­di­ce. Je­dan
deo nas - po­to­ma­ka ovih cin­car­skih ku­ća, ži­vi u Ne­mač­koj, je­dan u SA­D-u, je­dan
u Be­o­gra­du. Moj ro­đe­ni brat je sa su­pru­gom Na­dom i ćer­kom Dra­ga­nom, vi­še od
30. go­di­na u Slo­ve­ni­ji, u Se­ža­ni, a je­di­no ja još osta­jem ver­na Pan­če­vu i ju­žnom
Ba­na­tu. Mo­žda će i na­ša naj­mla­đa ge­ne­ra­ci­ja - Da­vid i Kri­sti­jan, jed­no­ga da­na,
iz Slo­ve­ni­je, kre­nu­ti u po­ho­de me­sti­ma u ko­ji­ma su ži­ve­li na­ši pre­ci i sle­di­ti „zov
kr­vi” od ba­nat­ske rav­ni­ce, pre­ko Šu­ma­di­je, Bra­ni­če­va, re­ke Ra­di­ke ko­ja pre­se­ca
klan­ce pla­ni­ne Bi­stre, Ohri­da i mno­gih ke­ste­no­vih šu­ma oko Be­li­ce, pa sve do vr­
let­nih pla­nin­skih vi­so­va iz­nad Mo­sko­po­lja gde i da­nas od­zva­nja­ju zvo­na sa tor­nja
cr­kve Sv. Jo­va­na Kr­sti­te­lja.”

Sve­tla­na Ni­ko­lin

125
Otac Danice Badalovske - Nikola Topuzović (treći sa desna, stoji),
sa porodicom u Kruševu

Danica Badalovska (druga s desna) sa strinama, sestrama i rođacima

126
Danica Badalovska (krajnje desno) sa rođacima iz Beograda

Nikola Topuzović, otac Danice Badalovske, na izletu - Kruševo

127
Uspomena iz Struge, iz albuma Danice Badalovske (desno)

Danica (u sredini ) sa Verom i Toma Nanušević (Nanuš) sa majkom i


Nikolom Avramovskim suprugom Zahom u Donjoj Belici

128
Ilija Vešović (Veša) sa suprugom Evom u Pančevu, 1937. godine

Majka sa šestoricom sinova Nanuševskih (Nanuš)

129
Donja Belica - braća od stričeva - Đorđe Džamtovski (Džamtu) ‘levo’ i
Andrija Paltoski (Paltu)

Kumovi Đorđe Džamtovski (Džamtu) i Toma Nanuševski (Nanuš)


na porodičnoj proslavi na Ohridu

130
Đorđe Džamtovski (Džamtu) ‘desno’ sa sestrićem Slobodanom, u sredini, i zetom
Klimetom. Pančevo, foto Mijanović, 1963.

Donja Belica. Svadba Agatije Džamtovske, sestre Đorđa Džamtovskog,


sredina 50. godina 20. veka

131
Proslava imendana sestričine Zorke u Pančevu 1952. godine.
Iz albuma Đorđa Džamtovskog (Džamtu)

Đorđe Džamtovski u Pančevu, Deda Mije Parizova (Paris). Fotografija


kafana „Korzo” 1961. nastala u ateljeu braće Manaki

132
Lambe Balko sa malim sestrićima u Strugi, Makedonija, 1931. godine

Gornja Belica, 1934. Kraj školske godine. Iz albuma Dragoslava Balkoskog

133
Folklorna grupa „Gornja Belica” iz Struge na smotri folklora u Zagrebu
1974. godine (iz albuma Dragoslava Balkoskog)

Rodonačelnik porodice Balkoski (Balko), Gornja Belica, ime se nije zapamtilo.


Dečak je Aleksandar Balko

134
Katarina i Naum Vešović, Katarina i Naum Vešović,
rođaci Dragoslava Balkoskog, Novi Sad, 25. maj 1938. godine
7. jun 1928, Novi Sad

Cincarsko veče u restoranu „London” Beograd -70. godine 20. veka

135
Venčana slika Ružice Kaplun i Nikole Likerija, Nikola i Aleksandar Balko
Topuzovića (roditelji Danice Badalovske) (dete) u Strugi 1912. godine

Likerija i Aleksandar Balko 1925. godine, Beograd

136
Porodica Tene Jovašević (Tomana), majka Zaharija, baka - očeva majka,
Poliksena Tomanoska (devojačko Balko), tetka Sekla Pintu iz
Gornje Belice sa sinom Ilijom u naručju i Tena, beba u bakinom krilu.

Donja Belica - porodica Tene Jovašević -


Katarina Gučevski (Guča) (desno), brat Andon i majka Zaharija

137
Milanče Cincarče, bliski rođak Slobodana Ilića

Vanđel i Jelena Dimitrijević sa sinovima - Milanom, Dušanom, Dimitrijem, snajama i


unucima - Beograd, između dva svetska rata. Porodica Slobodana Ilića.

138
Pradeda i prabaka Dragana Kosića sa decom u Kruševu.

Baka Dragana Kosića Fanija, Baka Dragana Kosića Fanija u svojim


kao devojka, u Kruševu osamdesetim godinama.
Snimljeno ispred porodične kuće u
Uroševcu, Kosovo

139
Božidar, otac Jovanke Gavrilović Svetislav Gavrilović,
1945. godina deda Jovanke Gavrilović

Momci sa Miroča, prvi sa leva (sedi), otac Jovanke Gavrilović, Božidar, 28. jul 1940.

140
Deca sa Miroča; Jovanka Gavrilović, prva sa leva, sa drugaricama

Sava Jeftović, 1935. godina, Minka Rizić, prabaka Rade Jeftović


otac Rade Jeftović

141
Katarina i Stevan Jeftović sa decom
(porodica Rade Jeftović)

Mihajlo, deda Milana Proševskog (Proša),


tada je nosio prezime Nikolić, 1929. nestao

142
Selo Huma 1974. godine. Familija Milana Proševskog (Proša) ispred rodne kuće

Nekadašnja škola u selu Huma, sedamdesete godine 20. veka

143
Roditelji Milana Proševskog (Proša)
- Jana i Mihajlo Proševski
u Opatiji 1951. Aleksandar Balko,
Beograd, 30. godine 20. veka

Andonovići (porodica Svetlane Nikolin) iz Jagodine. S leva na desno: Milica,


Draginja, Spomenka, Dragojla, Ljubica i Miroljupka (sedi dole desno)

144
Porodična kuća Alekse Andonovića u Jagodini podignuta 1926. godine.
Snimljena uoči rušenja krajem 60. godina 20. veka

Stric Svetlane Nikolin, Mihajlo Glišović, Aleksandar Gavrilović, brat od tetke


potomak Cincara iz Rudne Glave, Svetlane Nikolin, potomak Cincara iz
snimljeno početkom 20. godina 20. veka Rudne Glave, danas u SAD-u. Snimljeno
u Požarevcu. u Sarajevu uoči Drugog svetskog rata

145
Vlaško polje, kraj 19. veka.
Rodonačelnik porodice Naumović - čukundeda Angeline Perduh - Naum, pradeda
Kosta, prababa Smilja i njihova deca - Milutin, Aleksandar, Mihajlo i Jelena

Veridba roditelja Lilijane Joveski (porodice Uča i Dardanj) u Donjoj Belici 1961.

146
Dofa i Sotir Tomana sa ćerkama Dafinom i Arhontom (dete) 1930. godine

Familija Nauma Dardanja ispred rodne kuće u Donjoj Belici 1970. godine

147
Zna­me­ni­te lič­no­sti cin­car­skog po­re­kla i
nji­ho­va ve­za sa ju­žnim Ba­na­tom

Jo­van Jo­va­no­vić Zmaj

R o­dio se u No­vom Sa­du 24. septembra 1833, umro u Srem­skoj Ka­me­ni­ci 3.


juna 1904. go­di­ne. Ve­li­ki pe­snik, pri­po­ve­dač, dram­ski pi­sac, pre­vo­di­lac,
ured­nik i po­kre­tač ne­ko­li­ko no­vi­na., jav­ni rad­nik. Jed­no od naj­ve­ćih i naj­po­pu­lar­ni­
jih li­te­rar­nih ime­na u Sr­bi­ji. Zma­jev pra­de­da po ocu, Kon­stan­tin, do­se­lio se u No­vi
Sad to­kom 18. ve­ka iz Ma­ke­do­ni­je. Ba­vio se tr­go­vi­nom ži­tom i ži­vom sto­kom i
ste­kao zna­ča­jan ime­tak, a nje­gov sin Jo­van, ta­ko­đe ugle­dan tr­go­vac, do­bio je i ple­
mić­ku ti­tu­lu. Zma­jev otac Pa­vle, advo­kat, se­na­tor i gra­do­na­čel­nik No­vog Sa­da bio
je jed­na od naj­u­gled­ni­jih lič­no­sti ovog gra­da. Zmaj se ško­lo­vao u Tr­no­vu, Mo­dri,
Bra­ti­sla­vi, a me­di­ci­nu i pra­va stu­di­rao je u Pra­gu, Be­ču i Pe­šti.
Pr­vi je pot­pred­sed­nik i je­dan od osni­va­ča Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge, član Aka­
de­mi­je na­u­ka...
Kao le­kar ra­dio je i u Pan­če­vu od 1871. do 1872. go­di­ne, a tu je, na pra­vo­slav­
nom gro­blju, sa­hra­nje­na i Zma­je­va že­na Je­vro­si­ma, Ru­ža.

La­za Ko­stić

Ve­li­kan srp­ske knji­žev­no­sti, ro­dio se 31. januara 1841. u Ko­vi­lju, a umro 9.


decembra 1910. u Be­ču. Sa­hra­njen je u Som­bo­ru. Otac mu se zvao Pe­tar, gra­ni­
čar­ski pod­o­fi­cir, a maj­ka Hri­sti­na - ro­dom iz ugled­ne i imuć­ne tr­go­vač­ke po­ro­di­ce
Jo­va­no­vi­ća. Cin­car­skog je po­re­kla. U Pan­če­vu, No­vom Sa­du i Bu­di­mu po­ha­đao
je gim­na­zi­ju, a pra­va u Pe­šti gde je od­bra­nio i dok­to­rat na la­tin­skom je­zi­ku 1866.
Pe­snik, dram­ski pi­sac, ese­ji­sta, kri­ti­čar, spa­dao u naj­o­bra­zo­va­ni­je lju­de tog do­ba
kod nas. Ču­ve­na mu je pe­sma San­ta Ma­ri­ja del­la Sa­lu­te in­spi­ri­sa­na le­po­tom i po­
seb­no­šću Len­ke Dun­đer­ski.

Bo­ri­slav Pe­kić

Je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih srp­skih pi­sa­ca (4. jun 1930, Pod­go­ri­ca–2. jul 1993,
Lon­don); otac Vo­ji­slav po­ti­če iz Šav­ni­ka, a maj­ka Lju­bi­ca Pe­tro­vić je iz Ba­va­ni­šta.
De­da po maj­ci je Cin­ca­rin iz Bla­ca - Grč­ka. Bo­ri­slav Pe­kić na­pi­sao je ču­ve­ni ro­

149
man, re­mek de­lo - „Zlat­no ru­no”, u se­dam to­mo­va, ko­ji se sma­tra pra­vom sa­gom
o Cin­ca­ri­ma. Za taj ro­man do­bio je i pre­sti­žnu Nje­go­še­vu na­gra­du 1987. go­di­ne.
Iza­bran za čla­na SA­NU 1985. Pre­vo­đen na mno­ge je­zi­ke i do­bit­nik ve­li­kog bro­ja
ugled­nih knji­žev­nih na­gra­da.

Mi­haj­lo Pu­pin

Zna­me­ni­ti is­tra­ži­vač, na­uč­nik svet­skog gla­sa ro­đen je u Idvo­ru 4. oktobra


1858., a umro 12. marta 1935. u Nju­jor­ku. Otac mu se zvao Ko­sta, maj­ka Olim­pi­ja­
da, a ba­ba Pu­pa iz Vev­ča­na, Ma­ke­do­ni­ja, po či­joj li­ni­ji vo­di cin­car­sko po­re­klo.
Ni­žu gim­na­zi­ju za­vr­šio je u Pan­če­vu, a da­lje ško­lo­va­nje na­sta­vio u Pra­gu, Ko­
lum­bi­ja uni­ver­zi­te­tu, Kem­bri­džu, Ber­li­nu. Ob­ja­vio je 24. pa­ten­ta iz obla­sti iz obla­
sti te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja. Po­ča­sni dok­tor mno­gih uni­ver­zi­te­ta i do­bit­nik ugled­nih pri­
zna­nja. Za­ni­mlji­va je i dir­lji­va nje­go­va auto­bi­o­gra­fi­ja ko­ja se zo­ve „Od do­se­lje­ni­ka
do pro­na­la­za­ča”, pr­vo ob­ja­vlje­na na en­gle­skom je­zi­ku. U Idvo­ru na­la­zi se nje­go­va
spo­men ku­ća i stal­na po­stav­ka o nje­go­vom ži­vo­tu i de­lu.

Mi­lan Ćur­ćin

Zna­me­ni­ti knji­žev­nik, mo­der­ni­sta, ko­ji je ži­veo u Pan­če­vu (spo­men ta­bla na­


la­zi se na ku­ći po­ro­di­ce Ćur­čin u uli­ci Pe­tra Drap­ši­na) bio je ože­njen Da­rin­kom,
ro­đe­nom Kr­sma­no­vić, po­re­klom Cin­car­kom iz po­zna­te, imuć­ne i ugled­ne fa­mi­li­je
Di­mi­tri­ja N. Kr­sma­no­vi­ća, ko­ji je sa ocem, u ra­noj mla­do­sti, do­šao u Be­o­grad iz
Bo­sne. Sa ocem i bra­tom Lju­bo­mi­rom vo­dio je ve­li­ku tr­go­vač­ku fir­mu „Bra­ća Kr­
sma­no­vić”. Osim Da­rin­ke, Di­mi­tri­je je imao još tri ćer­ke: Jel­ku, ko­ja se uda­la za
dr Če­du Mi­haj­lo­vi­ća, Na­stu - uda­tu za ge­ne­ra­la Mi­lu­ti­na Ne­dić - mi­ni­stra voj­ske,
Da­ni­cu uda­tu za di­plo­ma­tu Si­mi­ća i An­đu, ko­ja se uda­la za hi­rur­ga dr­Ven­clo­vi­ća.
Tr­go­vač­ku tra­di­ci­ju na­sta­vio je sin, je­di­nac, Di­mi­tri­je.

Bran­ko Ga­ve­la

Pro­fe­sor pra­is­ to­rij­ske ar­he­o­lo­gi­je na Ode­lje­nju za ar­he­o­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­


kul­te­ta u Be­o­gra­du, bio je de­kan fa­kul­te­ta, je­dan od pr­vih is­tra­ži­va­ča pa­le­o­li­ta u
Sr­bi­ji, je­dan od osni­va­ča Cen­tra za ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja. Ob­ja­vio vi­še knji­ga,
struč­nih ra­do­va iz obla­sti kla­sič­ne fi­lo­zo­fij­e, ar­he­o­lo­gi­je, pre­vo­dio sa la­tin­skog i
sta­ro­grč­kog. Ro­đen je 27. marta 1914. u Bo­san­skom Pe­trov­cu, a umro 1994. u Be­
o­gra­du, sa­hra­njen u Pan­če­vu. Po­zna­ta po­ro­di­ca Ga­ve­la do­šla je na Bal­kan iz Tr­sta,
na­sta­ni­la se u Za­gre­bu gde se ba­vi­la tr­go­vi­nom, a ka­sni­je i dru­gim po­slo­vi­ma pa i
kul­tur­nim ak­tiv­no­sti­ma - osni­va­nje Glu­mač­ke ško­le i Dram­skog ka­za­li­šta u Za­gre­
bu. Pre­zi­me no­se po Dža­va­li­su, da­le­kom pret­ku „ko­ji se od­li­ko­vao ju­na­štvom.”

150
Sta­ri cin­car­ski za­na­ti

Fi­li­gran

N a­se­lja­va­ju­ći grad­ske sre­di­ne ši­rom Bal­ka­na, Cin­ca­ri su se pr­ven­stve­no


okre­ta­li ra­du u obla­sti za­nat­stva, tr­go­vi­ne, me­han­dži­lu­ka, gra­đe­vi­nar­stva,
a ka­sni­je, ula­zi­li su i u ban­kar­ske po­slo­ve. U Sr­bi­ji ali u on­da­šnjim evrop­skim ze­
mlja­ma to­kom 19. i po­čet­kom 20. ve­ka, na ve­li­koj ce­ni bi­li su fi­li­gran­ski pro­iz­vo­di,
ko­ji se sa pra­vom mo­gu sma­tra­ti ra­do­vi­ma ve­li­ke umet­nič­ke vred­no­sti. Za iz­ra­du
fi­li­gra­na neo­p­hod­na je ve­li­ka str­plji­vost, is­traj­nost i mi­nu­ci­o­znost, po­red, na­rav­no,
kre­a­tiv­no­sti i is­tan­ča­nog ose­ća­ja za este­ti­ku.
Cin­ca­ri su ove umet­nič­ke za­na­tli­je na­zi­va­li - hri­si­ci­ma, zla­ta­ri­ma, iako se fi­li­
gran iz­ra­đi­vao od sre­bra sa do­da­ci­ma ko­ra­la i dra­gog ka­me­na, a sa­svim ret­ko uz
kom­bi­na­ci­ju sa zla­tom. Hri­sik je, pre­ma be­le­ška­ma Gu­sta­va Vaj­gan­da, to­kom 19.
veka ko­ri­stio sa­svim ma­lo ala­ta za iz­ra­du fi­li­gra­na i to če­kić, ne­ko­li­ko vr­sta kle­šta,
še­star, meh sa ža­rom, ste­gu, tur­pi­ju i sir­ma­či­ja­še - spe­ci­jal­nu ja­ku, obič­no gvo­zde­
nu plo­ču sa ru­pa­ma raz­li­či­tih pro­me­ra kroz ko­je se vu­ku sre­br­ne ni­ti da bi se do­bi­la
že­lje­na de­blji­na. Ni­ti se za­tim ple­tu, po­je­di­nač­no ili u gru­pi po dve, tri i od njih se
za­tim pra­ve, si­ste­mom po­ve­zi­va­nja, ra­zni or­na­men­tal­ni ukra­si ko­ji ima­ju ka­rak­te­
ri­sti­ke vi­zan­tij­ske i ori­jen­tal­ne umet­no­sti. Pred­me­ti od fi­li­gra­na mo­gli su se iz­ra­đi­
va­ti na dva na­či­na: pr­vi je sa­mo sa­sta­vlja­njem sre­br­nih ni­ti iz­u­vi­ja­nih na od­re­đe­ni
na­čin či­me se po­sti­zao uti­sak pro­zrač­no­sti, la­ko­će i upr­kos iz­ra­zi­toj or­na­men­ta­li­ci,
jed­no­stav­no­sti, dok se dru­gi na­čin iz­ra­de za­sni­vao na po­sta­vlja­nju ta­ko uple­te­ne
ži­ce ali i tan­kih sre­br­nih plo­či­ca, tra­či­ca, sit­nih sre­br­nih per­li­ca, spi­ra­li­ca, ko­ra­la,
dra­gog ka­me­na i če­sto se­de­fa, na sre­br­nu plo­ču od ko­je su se pra­vi­le, na­ru­kvi­ce,
kop­če, kor­pi­ce, bro­še­vi, ku­ti­je za du­van i ta­ba­ke­re, mu­šti­kle, dug­mad, lan­ci, kr­sti­ći,
cr­kve­ni pu­ti­ri, sveć­nja­ci ...Za­na­tli­je su od sre­bra iz­ra­đi­va­li i ukra­sne de­lo­ve za pu­
ške, pi­što­lje, ja­ta­ga­ne i no­že­ve pa je po­se­do­va­nje ta­ko ukra­še­nog oruž­ja i pred­me­ta
pred­sta­vlja­lo od­re­đe­ni sta­tu­sni sim­bol. Za­be­le­že­no je da su se ve­šte ku­jun­dži­je čak
po­taj­no ba­vi­li i iz­ra­dom ko­pi­ja sta­rog an­tič­kog nov­ca i to ta­ko ume­šno da su i pra­vi
struč­nja­ci ret­ko mo­gli da pri­me­te raz­li­ku.
Za iz­ra­du fi­li­gran­skih pro­iz­vo­da, osim ve­li­kog ume­ća i upor­no­sti, po­treb­no je
i mno­go vre­me­na pa su oni od­u­vek ima­li vr­lo vi­so­ku ce­nu. Ku­po­va­li su ga sa­mo
imuć­ni­ji slo­je­vi sta­nov­ni­štva, a nje­go­va po­pu­lar­nost bi­la je ve­li­ka ka­ko po ce­lom
Bal­ka­nu ta­ko i u Ve­ne­ci­ji, Be­ču, Pe­šti, na Bli­skom is­to­ku...
Sa po­ja­vom jef­ti­ni­je, in­du­strij­ske, iz­ra­de ukra­sa i na­ki­ta na­kon Pr­vog svet­skog
ra­ta, mno­ge ra­di­o­ni­ce fi­li­gra­na su za­tvo­re­ne a iz­ra­da fi­li­gra­na sko­ro sa­svim ne­sta­la.
Ra­du­je po­da­tak, ko­ji je pi­sac ovih re­do­va čuo u zla­ta­ri „Fi­li­gran” u Pan­če­vu, da

151
in­te­re­so­va­nje za ovaj sta­ri, umet­nič­ki za­nat i nje­go­ve je­din­stve­ne pro­iz­vo­de po­la­
ko ra­ste i da uvo­đe­njem sa­vre­me­ni­jeg di­zaj­na oslo­nje­nog na tra­di­ci­o­nal­ne ob­li­ke
i ma­te­ri­ja­le, po­la­ko ali si­gur­no, na­la­zi put do lju­bi­te­lja ovog je­din­stve­nog, ruč­no
iz­ra­đe­nog na­ki­ta ve­li­ke le­po­te.

Du­bo­rez

Cin­ca­ri, kao no­ma­di, sto­ča­ri, ve­ko­vi­ma su se ba­vi­li dr­vo­delj­stvom - re­zba­ri­


jom- pr­ven­stve­no oru­đa ko­ja su im bi­la neo­p­hod­na u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. To
su pre sve­ga bi­li ču­ve­ni pa­stir­ski šta­po­vi - kar­li­ba­ni, sa sa­vi­je­nim gor­njim de­lom,
ko­jim su pa­sti­ri mo­gli da uhva­te ov­cu za no­gu, za­tim svi­ra­le, ka­ši­ke i ku­tla­če, pre­
sli­ce.. ali su iz ve­ćih sre­di­na kao što je to Mo­sko­po­lje, Kor­ča, Sa­ma­ri­na... kre­nu­li,
ši­rom Bal­ka­na, da ra­de du­bo­rez i iko­no­pis mno­gi maj­sto­ri ko­ji su stvo­ri­li de­la ne­
pro­cen­lji­ve umet­nič­ke le­po­te re­zbe­re­ći, pre sve­ga, iko­no­sta­se - tem­plo­ne - za či­ju
je iz­ra­du bi­lo po­treb­no po­ne­ka­da i dva­de­se­tak go­di­na. Ču­ve­ni su ta­kvi ra­do­vi u
ma­na­sti­ru Sv. Jo­va­na Bi­gor­skoj, glav­noj cr­kvi u Kru­še­vu, Raj­či­ci (da­nas Re­pu­bli­ka
Ma­ke­do­ni­ja) i mno­gim dru­gim me­sti­ma ši­rom po­lu­o­str­va. Osim iz­ra­de iko­no­sta­sa,
iko­na, ko­ji su zah­te­va­li vi­še­go­di­šnji, vi­so­ko umet­nič­ki rad, u skrom­ni­jim se­o­skim
ra­di­o­ni­ca­ma, a če­sto in­di­vi­du­al­no - u svo­jim ku­ća­ma, mno­go se ra­di­lo i na ukra­ša­
va­nju na­me­šta­ja, san­du­ka za po­ste­lji­nu, do­la­pa - ugra­đe­nih „pla­ka­ra” ko­ji su osim
funk­ci­je od­la­ga­nja ra­znih pred­me­ta i ode­će ima­li i svo­je­vr­snu ulo­gu ter­mo izo­la­
to­ra, kao i ta­va­ni­ce, ko­je su če­sto bi­le iz­re­zba­re­ne i isli­ka­ne. O jed­noj ta­kvoj „cin­
car­skoj so­bi” vred­no sve­do­če­nje da­la nam je go­spo­đa Smi­lja­na Alek­san­drov, ko­ja
je po­se­ti­la u Pri­zre­nu, kra­jem 80.tih go­di­na 20 ve­ka po­ro­di­cu go­spo­di­na Jef­ti­mi­ja
To­ski­ća .- „Sa po­što­va­njem sam kro­či­la u ve­li­ku sta­ru so­bu ve­li­či­ne oko 6x7 me­ta­
ra. Bi­la je ma­lo za­mra­če­na i is­pu­nje­na mi­ri­som ko­ji me je vra­tio u de­tinj­stvo. Te­gle
slat­ka sta­ja­le su po­re­đa­ne na kre­den­cu. U zi­du su se na­la­zi­la dva ugla­vlje­na do­la­pa
- sa pred­nje stra­ne za­tvo­re­na sta­kle­nim vra­tan­ci­ma. Oba­ve­zan min­der sa mno­go tvr­
dih ja­stu­ka po­re­đa­nih je­dan uz dru­gi, sme­šten je uza zid sa dva pro­zo­ra. San­duk za
ru­blje od dr­ve­ta, ukra­šen isli­ka­nim cve­ćem, bio je no­vi­jeg da­tu­ma. Naj­za­ni­mlji­vi­ji
je dr­ve­ni pla­fon od ora­ho­vi­ne, ra­đen u du­bo­re­zu. Na slo­bod­nim zi­do­vi­ma vi­se sta­re
fo­to­gra­fi­je, ukra­si i ta­pi­se­ri­je. Dr­ve­ni pod za­strt je ći­li­mom.”
Vre­me­nom, spu­šta­ju­ći se u gra­do­ve i usva­ja­ju­ći sa­vre­me­ni­je na­či­ne ži­vo­ta, Cin­
ca­ri su po­la­ko na­pu­šta­li tra­di­ci­on­ al­ne za­na­te i okre­ta­li se pro­fi­ta­bil­ni­jim po­slo­vi­ma.
Ret­ko se gde već kra­jem 19.i po­čet­kom 20. ve­ka mo­gla vi­de­ti go­re opi­sa­na so­ba
ko­ja je ustu­pi­la me­sto no­vom na­me­šta­ju i no­vom sti­lu ži­vo­ta. Kao pra­vi­lo, ipak,
osta­lo je da su se Cin­ca­ri uvek tru­di­li da unu­tra­šnjost nji­ho­vih ku­ća bu­de na za­vid­
noj vi­si­ni udob­no­sti i sva­ko ko je imao pri­li­ku da po­se­ti ne­ku, ne sa­mo imuć­ni­ju,
cin­car­sku po­ro­di­cu pre Dru­gog svet­skog ra­ta, mo­gao je da se uve­ri u este­ti­ku i kom­
for en­te­ri­je­ra nji­ho­vih ku­ća.
Je­dan deo cin­car­skih po­ro­di­ca pri­sti­gao u na­še kra­je­ve kra­jem 19. i po­čet­kom
20. veka ba­vio se i zi­dar­skim po­slo­vi­ma. Po­tom­ci fa­mi­li­je An­do­no­vić, ko­ja po­ti­če
iz De­bar­skog drim­ko­la oko re­ke Ra­di­ke iz za­pad­ne Ma­ke­do­ni­je, se­ća­ju se ka­ko su
nji­ho­vi pre­ci gra­di­li, u to vre­me, zna­čaj­ne objek­te po Šu­ma­di­ji - od voj­nič­kih ka­

152
sar­ni pa do mo­sto­va. Ipak, po ne­kom ne­pi­sa­nom pra­vi­lu, po­seb­na lju­bav im je bi­la
i osta­la ob­ra­da dr­ve­ta pa su če­sto u svo­joj ra­di­o­ni­ci, sme­šte­noj u okvi­ru po­ro­dič­ne
ku­će u Ja­go­di­ni, iz­ra­đi­va­li raz­ne pred­me­te i ko­ma­de na­me­šta­ja i ti­šle­ra­ja. Mno­gi
ze­mlja­ci iz tog kra­ja (da­nas Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja) u dru­goj po­lo­vi­ni 20. veka
po­če­li su da iz­ra­đu­ju mo­za­i­ke i da­nas se nji­ho­vi na­sled­ni­ci mo­gu na­ći u mno­gim
evrop­skim ze­mlja­ma, po­seb­no u Ita­li­ji, gde se ba­ve ovim ret­kim za­ni­ma­njem.
Ne­ka­da dr­ža­nje ha­no­va i me­ha­na, a ka­sni­je ugo­sti­telj­stvo, jed­no je od za­ni­ma­
nja ko­ji­ma su se ba­vi­le ge­ne­ra­ci­je cin­car­skih po­ro­di­ca. U jed­nom pe­ri­o­du, po­go­
to­vo od še­zde­se­tih pa do kra­ja osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, ni­je bi­lo ka­fa­ne
u Pan­če­vu u ko­joj ni­je bi­lo ugo­sti­te­lja Cin­ca­ra. Osta­li su za­pam­će­ni kao vr­hun­ski
pro­fe­si­o­nal­ci.
Op­šte je po­zna­to da se Cin­ca­ri ni­su ba­vi­li ze­mljo­rad­njom ali je vi­no­gra­dar­stvo
i pro­iz­vod­nja vi­na mno­gi­ma od njih bi­la ve­li­ka lju­bav. U na­šim ju­žno­ba­nat­skim pre­
de­li­ma, na ob­ron­ci­ma Kar­pa­ta u oko­li­ni Vr­šca, do­se­lje­ni­ci na­kon Dru­gog svet­skog
ra­ta iz me­glen­skih obla­sti (iz se­la Hu­me, na sa­moj ma­ke­don­sko - grč­koj gra­ni­ci) i
sa­da su po­zna­ti vi­no­gra­da­ri i vi­na­ri.

Sve­tla­na Ni­koln

153
Cin­car­ska ku­hi­nja
Le­po­ta jed­no­stav­no­sti

K a­da je Bog stva­rao Bal­kan bio je ši­ro­ke ru­ke - po­da­rio mu je le­pu kli­mu,
pla­ni­ne i rav­ni­ce, re­ke i je­ze­ra i čak ga okru­žio sa pet mo­ra.U toj bo­ga­toj
pri­ro­di, u ra­zno­vrsnj flo­ri i fa­u­ni, ve­ko­vi­ma se stva­ra­la i raz­vi­ja­la bal­kan­ska ku­hi­
nja kao za­jed­nič­ko na­sle­đe svih bal­kan­skih na­ro­da. Neo­prav­da­no za­ne­ma­re­na, ne­
do­volj­no po­zna­ta i is­tra­že­na i me­dij­ski pro­mo­vi­sa­na, po svim kri­te­ri­ju­mi­ma do­brog
ku­li­nar­stva, spa­da u sam vrh ga­stro­nom­skih ostva­re­nja ovog de­la sve­ta. Sva­ki od
bal­kan­skih re­gi­o­na ima, na­rav­no, svo­je spe­ci­fič­no­sti, ali se, u su­šti­ni, ra­di o is­toj
ku­li­nar­skoj tra­di­ci­ji i nje­nim va­ri­ja­ci­ja­ma na­sta­lim kao re­zul­tat po­seb­no­sti ge­o­graf­
skog, kul­tur­nog, eko­nom­skog... raz­vit­ka.
Cin­car­ska ku­hi­nja je deo tog ve­li­kog bal­kan­skog ku­li­nar­skog is­ku­stva i kao
ta­kva i sa­ma je re­zul­tat mno­gih uti­ca­ja - pre sve­ga onih ko­ji su do­la­zi­li sa is­to­ka
do­no­se­ći sa so­bom mi­ri­se i uku­se ku­hi­nja ve­li­kih azij­skih ci­vi­li­za­ci­ja, za­tim ara­
bljan­skih, me­di­te­ran­skih i ma­lo­az­ ij­skih spe­ci­fič­no­sti do­spe­lih tu još od an­tič­kog
do­ba, pre­ko rim­ske vla­da­vi­ne i vi­zan­tij­skih po­ho­da. Osman­ska ca­re­vi­na do­da­je
svo­je ele­men­te i da­je ve­li­ki pe­čat bal­kan­skoj ku­hi­nji u ko­joj se ta nit sa is­to­ka, upr­
kos od­re­đe­nih stru­ja iz Ve­ne­ci­je, Be­ča, Pe­šte, Pa­ri­za... de­ce­ni­ja­ma pro­te­že i vi­bri­ra
na­šim uku­si­ma, či­ne­ći je pre­po­zna­tlji­vom i ja­sno od­re­đe­nom i to sa svim nje­nim
po­seb­no­sti­ma.
Vi­še is­tra­ži­va­ča ko­ji su to­kom 18, 19. i po­čet­kom 20. ve­ka pro­šli kra­je­vi­ma
na­se­lje­nim Cin­ca­ri­ma, Aro­mu­ni­ma, za­be­le­ži­lo je da je nji­ho­va is­hra­na uglav­nom
ba­zi­ra­na na jeg­nje­ćem i ov­či­jem me­su, kao i mleč­nim pro­iz­vo­di­ma i da je ka­rak­te­
ri­še jed­no­stav­nost pro­is­te­kla iz po­kre­tlji­vo­sti no­mad­skog sta­nov­ni­štva ko­je ni­je u
mo­guć­no­sti da pri­pre­ma kom­pli­ko­va­na je­la za ko­ja je po­treb­no ne sa­mo obi­lje ra­
znih na­mir­ni­ca već i mno­go­broj­no po­su­đe i opre­ma. Na­se­lja­va­ju­ći se, to­kom svo­je
isto­ri­je, po gra­do­vi­ma, na­čin i kva­li­tet is­hra­ne ove po­pu­la­ci­je raz­vi­ja se u prav­cu
ve­ćeg iz­bo­ra i bo­gat­stva is­hra­ne. Sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je po­to­ma­ka cin­car­skih po­ro­di­ca
sva­ka­ko se se­ća­ju je­la ko­ja su pri­pre­ma­le nji­ho­ve ba­ke i maj­ke. Mno­ga od njih da­
nas su za­bo­ra­vlje­na ili spa­da­ju u red ku­ri­o­zi­te­ta ko­ja se ku­va­ju vr­lo ret­ko - sa­mo
u po­seb­nim si­tu­a­ci­ja­ma. Pro­leć­ni me­ni, na pri­mer, pre sa­mo pe­de­se­tak go­di­na ni­je
se mo­gao za­mi­sli­ti bez ka­pa­me, je­la od din­sta­nog jeg­nje­ćeg me­sa sa mla­dim ze­
ljem, lu­kom, spa­na­ćem, a u pla­nin­skim de­lo­vi­ma če­sto sa ma­slač­kom, ko­pri­vom,
bo­kvi­com pa čak i li­sto­vi­ma li­pe. Sva­ka­ko tu tre­ba po­me­nu­ti za­bo­ra­vlje­na je­la od
jag­nje­ćih iz­nu­tri­ca, uple­te­nih za­pe­če­nih crev­ca sa pla­nin­skim tra­va­ma, ili onih unu­
tra­šnjih jag­nje­ćih de­lo­va ko­ji­ma se oba­vi­ja ra­žanj, a za­tim par sa­ti pe­če na ža­ru od
dr­ve­nog uglja. Tu je i ču­ve­no je­lo - car­ne cu vin - te­le­ti­na sa lu­kom i vi­nom pri­pre­

155
ma­na u ze­mlja­nom lon­cu na ti­hoj va­tri, za­tim po­zna­ta pa­ča - vr­sta pih­ti­ja; pa­str­ma
- su­še­na ov­če­ti­na ko­ja se spre­ma­la na raz­ne na­či­ne ali i ve­li­ki iz­bor ja­ni­ja - je­la od
me­ša­vi­na ra­zno­vr­snog me­sa, po­vr­ća i ži­ta­ri­ca u svim mo­gu­ćim va­ri­jan­ta­ma. Ta­ve
sa me­som če­sto su se za­li­va­le jo­gur­tom i mi­le­ra­mom i za­tim pe­kle, a ka­da bi šta
od tih par­či­ća pe­če­nog me­sa pre­o­sta­lo, br­zo bi se raz­vi­ja­la ko­ra ko­ja se se­kla na
kva­dra­te i na njih sta­vlja­li par­či­ći me­sa če­sto do­pu­nje­ni ko­ma­di­ćem si­ra i po ne­
kim krom­pi­rom - to se sve za­tim pre­kri­va­lo dru­gim par­če­tom te­sta, pe­klo i ti­me
se br­zo do­bi­jao go­tov nov obrok sa­svim po­de­san za no­še­nje u pa­stir­skoj tor­bi, na
pu­tu ki­ri­dži­ja ili u ka­kvoj tr­go­vi­ni da­le­ko od ku­će. Ko­ri­šće­ne su, da­nas mno­gi­ma
ne­po­zna­te, ma­hu­nar­ke kao što su to bob, le­ble­bi­ja, fa­va, od ži­ta­ri­ca lo­mlje­no ži­to -
bur­gul, helj­da, raž..., kao i bam­nje, ce­đe­ni su­sam i di­vlje je­sti­vo bi­lje. Pi­to­mi ke­sten
za­me­nji­vao je krom­pir i ko­ri­stio se za spre­ma­nje slat­kih ali i sla­nih je­la. Po­ro­di­ca
Na­nu­šev­ski iz Pan­če­va, se­ća se, ka­ko se u re­gi­o­nu Do­nje Be­li­ce - da­nas Re­pu­bli­ka
Ma­ke­do­ni­ja, ke­sten utra­plji­vao i ču­vao za du­ge zim­ske me­se­ce. Je­lo po­zna­to kao
„bu­ko­va­la“, sa­či­nje­no od iz­mr­vlje­ne ku­ku­ru­zne pro­je pre­li­ve­ne ko­ma­di­ći­ma si­ra
i ma­slom, če­sto se mo­glo vi­de­ti na tr­pe­za­ma. Sir, i to po­seb­no kač­ka­valj - či­ju su
pro­iz­vod­nju Cin­ca­ri do­ve­li do sa­vr­šen­stva i pro­ne­li je po­lu­o­str­vom, bio je osno­va
mno­gim je­li­ma za­jed­no sa dru­gim mleč­nim pro­iz­vo­di­ma. Omi­ljen je bio i dru­gi tip
si­ra po­znat pod ime­nom ur­da, be­li i me­ka­ni pro­iz­vod za br­zu upo­tre­bu. Ko­ri­stio
se kao hleb­ni na­maz ali i kao do­da­tak je­li­ma. Po­zna­ta je ta­va od pla­vih pa­tli­dža­na,
pa­ra­daj­za i pa­pri­ka ko­ja se slu­ži­la uz oba­ve­znu ur­du. Ne­ka­da je u pe­ri­o­du to­plih let­
njih da­na obrok bio i sa­mo ne­ko­li­ko ša­ka sve­že ubra­nog ze­le­ni­ša, per­šu­na, sa­la­te,
ma­slač­ka, do­bro iz­me­ša­nih sa ovim me­kim si­rom bla­gog, ne­u­tral­nog uku­sa.
Sva­ki Cin­ca­rin će se slo­ži­ti, ipak, da je nji­ho­va naj­va­žni­ja hra­na bi­la i osta­la
pi­ta. Po­zna­va­o­ci is­ti­ču da se cin­car­ske pi­te pra­ve is­klju­či­vo od do­ma­ćih, sa­svim
tan­kih ko­ra, ta­ko da je i sa­ma pi­ta, pu­nje­na naj­ra­zno­vr­sni­jim fi­lo­vi­ma, vr­lo tan­ka
- kao ita­li­jan­ska pi­ca . Ona mo­ra bi­ti is­pe­če­na sa mi­ni­mu­mom ma­sno­će ali ta­ko da
se do­bi­ja hr­ska­vost i da fil ni­ka­da ne pre­o­vla­da nje­nim kom­plet­nim uku­som. Ne­ko
će mo­žda re­ći da je ta­kva pi­ta re­zul­tat po­slo­vič­ne šte­dlji­vo­sti Cin­ca­ra ko­ja je čak
ušla i u aneg­do­te, ali je sva­ka­ko iz­raz jed­nog prag­ma­tič­nog i ra­ci­o­nal­nog du­ha.
U pri­pre­ma­nju ko­la­ča sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je čvr­sto su se dr­ža­le pre­te­žno ori­jen­tal­
nih ba­kla­va, obič­no pe­če­nih u pe­ka­ra­ma kao što se to, uosta­lom, ra­di­lo i sa mno­gim
dru­gim je­li­ma, za­tim tu­lum­ba, slat­kih pi­ta i ka­da­i­fa - ko­ga se da­nas ret­ko ko i se­ća.
Po­zna­ti su ko­la­či od obič­nih ko­ra ko­je se se­ku u de­se­tak san­ti­me­ta­ra ši­ro­ke tra­ke,
uvi­ja­ju, ta­ko pe­ku, a za­tim pre­li­va­ju si­ru­pom od raz­bla­že­nog me­da sa do­dat­kom
sec­ka­nih ora­ha ili ba­de­ma. Tu su i ta­tli­je, su­džu­ci ra­znih uku­sa i ob­li­ka, za­tim ko­
la­či od obič­ne ko­re ko­ji su se se­kli u raz­li­či­tim „mu­stra­ma”, pr­ži­li u vre­lom ulju i
pre­li­va­li prah še­će­rom ili me­ša­vi­nom raz­bla­že­nog me­da, ci­me­ta i sec­ka­nih ora­ha.
Pra­vi­li su se i su­vi ko­la­či­ći ko­ji su mo­gli du­go da sto­je - raz­ne vr­ste gu­ra­bi­ja i ki­fli­
ca sa upo­tre­bom ci­me­ta i ka­ran­fil­i­ća, ne­ka­da sa­svim neo­d­re­đe­nog sla­no - slat­kog
uku­sa, a re­cep­tu­re lju­bo­mor­no ču­va­le i pre­no­si­le sa ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju. To su
bi­li jed­no­stav­ni ali ne ma­nje uku­sni pro­iz­vo­di ba­zi­ra­ni na me­du, ora­si­ma, mla­dom
si­ru, mle­ku i vo­ću.
Lep a za­bo­ra­vlje­ni obi­čaj da se ju­tro za­po­či­nje po­slu­že­njem slat­ka kao i da se
sva­ki gost pr­vo nji­me do­če­ku­je, sa­mo je jed­na od mno­gih, da­nas ne­sta­lih, po­seb­no­

156
sti ne­gda­šnjih cin­car­skih ali mno­gih dru­gih bal­kan­skih fa­mi­li­ja. Osim usa­mlje­nih
en­tu­zi­ja­sta iz sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je ret­ko će se ko da­nas upu­sti­ti u avan­tu­ru du­go­traj­nog
pra­vlje­nja še­ćer­nog si­ru­pa i u nje­mu uku­va­va­nja svog mo­gu­ćeg vo­ća po­čev od
pr­vih cr­ve­nih i be­lih tre­ša­nja, pre­ko kaj­si­ja, ma­li­na, ora­šči­ća pa sve do vi­no­gra­dar­
skih bre­sa­ka i lju­šte­nog gro­žđa. Po­zna­ti su i sta­ri re­cep­ti za spra­vlja­nje ovog de­li­
ka­te­sa i od po­vr­ća - od ne­zre­log pa­ra­daj­za i ma­lih, tek oform­lje­nih pa­tli­dža­na, či­ja
bi ja­sna ze­le­na bo­ja i neo­do­ljiv mi­ris va­ni­le iza­zi­va­li op­šte odu­še­vlje­nje. Po­seb­no
i vr­lo ce­nje­no slat­ko od ru­ži­nih la­ti­ca upra­vo su Cin­ca­ri ra­ši­ri­li po Bal­ka­nu. Ono
se pri­pre­ma­lo za po­slu­že­nje naj­u­gled­ni­jih go­sti­ju i ču­va­lo za pro­sla­ve imen­da­na ili
sla­va. Ra­tluk je, na­rav­no, bio uvek pri­su­tan, po­seb­no uz ka­fu ili kao po­slu­že­nje uz
ča­šu hlad­ne vo­de, kao osta­tak za­jed­nič­kog na­sle­đa pre­ne­tog sa is­to­ka.
Uti­caj ču­ve­ne sred­njo­e­vrop­ske tra­di­ci­je po­sla­sti­čar­stva po­la­ko je pro­di­rao i na
Bal­kan i po­sta­jao pre­do­mi­nan­tan ta­ko da se da­nas ret­ko gde pra­ve slat­ki­ši go­re
po­me­nu­tog ti­pa. Ko se da­nas još se­ća bo­za­džij­skih rad­nji u ko­ji­ma se sko­ro do pre
tri de­ce­ni­je, mo­gla po­pi­ti ča­ša zdra­vog na­pit­ka od ku­ku­ru­znog bra­šna ili mo­žda
pro­ba­ti me­ša­vi­na bo­ze i li­mu­na­de ko­ja je u na­šim kra­je­vi­ma do­bi­la na­ziv „špri­cer“.
Mo­žda će ne­ke bu­du­će ge­ne­ra­ci­je, u ta­la­su no­stal­gi­je, po­seg­nu­ti za re­cep­ti­ma svo­
jih pra i ču­kun ba­ka i na­no­vo ot­kri­ti za­bo­ra­vlje­ne sta­ro­bal­kan­ske uku­se.
Cin­car­ska ku­li­nar­ska tra­di­ci­ja, ko­ja je sa­mo je­dan ma­li deo ve­li­kog bal­kan­skog
ku­li­nar­stva, tek če­ka da da­nas, u eri glo­ba­li­za­ci­je, do­bi­je zna­čaj i me­sto ko­je po sve­
mu za­slu­žu­je i po­sta­ne ce­nje­ni član evrop­ske ali i svet­ske ku­li­nar­ske eli­te.

Sve­tla­na Ni­ko­lin

157
Sla­ve i imen­da­ni

P ro­sla­vlja­nje ne­ver­bal­nih sim­bo­la, u ovom slu­ča­ju imen­da­na i sla­va kod Cin­


ca­ra, za­o­ku­plji­va­lo je pa­žnju vi­še na­uč­ni­ka, po­seb­no et­no­lo­ga. Kod nas
su se tim is­tra­ži­va­nji­ma ba­vi­li Mi­len­ko Fi­li­po­vić, Đur­đi­ca Pe­tro­vić, Zo­ran Pla­sko­
vić...Zna­čaj­no je da su is­tra­ži­va­nja uka­za­la na po­da­tak da se za sla­vu zna­lo još u
Mo­sko­po­lju, u se­li­ma oko Ohri­da i Re­se­na kao i u dru­gim me­sti­ma, da su kr­snu
sla­vu pro­sla­vlja­li Cin­ca­ri u Bo­sni, Kru­še­vu... Sla­ve, slu­žbe, kr­sna ime­na, li­tur­gi­je,
ka­ko su se sve na­zi­va­le ove pro­sla­ve, u po­čet­ku su naj­ve­ro­vat­ni­je bi­le pr­vo­bit­ne
lo­kal­ne, hra­mov­ske pro­sla­ve, ko­je su ka­sni­je po­sta­ja­le po­ro­dič­ne sla­ve. Uko­li­ko je
od ra­ni­je ni­su sla­vi­li, kr­snu sla­vu su po­je­di­ne po­ro­di­ce usva­ja­le če­sto od brač­nog
dru­ga ko­ji je bio iz srp­skog en­ti­te­ta, za­tim uzi­ma­le sve­ca ko­me je bi­la na­me­nje­na
cr­kva u sta­rom za­vi­ča­ju, sve­ca na či­ji dan im se de­sio ne­ki lep do­ga­đaj ili po ne­kom
od po­ro­dič­nih ime­na ko­je je da­to po od­re­đe­nom sve­ti­te­lju...Mno­gi su uz­ma­li za
sla­vu Sv. Ata­na­si­ja, Sv. Mi­nu, Sv. Ili­ju, kul­to­ve ko­ji su na bal­kan­skom po­lu­o­str­vu
bi­li ras­pro­stra­nje­ni me­đu sta­nov­ni­štvom či­je je osnov­no za­ni­ma­nje bi­lo sto­čar­stvo;
zna­ča­jan broj je pri­hva­tao Ve­li­ku Go­spo­ji­nu ali je sva­ka­ko naj­ve­ći deo onih ko­ji su
uzi­ma­li za kr­snu sla­vu za­štit­ni­ka put­ni­ka i po­mo­ra­ca - Sv. Ni­ko­lu.
Je­dan broj Cin­ca­ra, po­go­to­vo pri­sti­glih iz re­gi­ja gde se ose­ćao ve­li­ki uti­caj
grč­ke cr­kve i sve­šten­stva, pro­sla­vljao je imen­da­ne - obi­čaj ko­ji se du­go za­dr­žao po
do­la­sku u na­še kra­je­ve ali je usled uta­pa­nja u ve­ćin­ski na­rod, me­šo­vi­tih bra­ko­va i
že­lje za što br­žim pri­la­go­đa­va­njem u no­voj sre­di­ni, ipak po­ste­pe­no na­pu­šten u ko­
rist pro­sla­vlja­nja sa­mo sla­ve.
Sla­va se do Dru­gog svet­skog ra­ta u grad­skim sre­di­na­ma pro­sla­vlja­la dru­ga­či­je
ne­go da­nas. Ni­ko se ni­je po­seb­no po­zi­vao na pro­sla­vu ni­ti pod­se­ćao. Sva­ko je pam­
tio sla­vu svo­jih ro­đa­ka, pri­ja­te­lja i onih kod ko­jih je tre­ba­lo oti­ći i če­sti­ta­ti, što se
od­vi­ja­lo is­klju­či­vo u po­po­dnev­nim sa­ti­ma to­kom sva tri sve­čar­ska da­na. Slav­ski ru­
čak, ve­če­ra kao i ve­če­ra uoči sla­ve, bi­li su re­zer­vi­sa­ni sa­mo za po­ro­di­cu. U iz­u­zet­no
ret­kim pri­li­ka­ma po­zi­van je po ne­ki spe­ci­jal­ni gost da pri­su­stvu­je ovim in­tim­nim
oku­plja­nji­ma. Na sam dan sla­ve, na­kon od­la­ska u cr­kvu, li­tur­gi­je i se­če­nja ko­la­ča,
sva fa­mi­li­ja se oku­plja­la za sve­ča­nom tr­pe­zom. Po­sle 17.sa­ti obič­no su do­la­zi­li
če­sti­ta­ri ko­ji su pri­ma­ni u so­bi - sa­lo­nu gde su uza zi­do­ve, u po­lu­kru­gu, bi­le po­sta­
vlje­ne sto­li­ce za go­ste. Pr­vo se slu­ži­lo ži­to, za­tim slat­ko i ka­fa, pa dva pu­ta sit­ni
ko­la­či uz ča­ši­cu li­ke­ra, vi­na ili ra­ki­je. Na kra­ju bi se po­slu­ži­la još jed­na ka­fa na­kon
ko­je bi gost od­la­zio da­lje, u dru­gu po­ro­di­cu na če­sti­ta­nje. Ove po­se­te ni­su tra­ja­le
du­go i go­sti su se br­zo sme­nji­va­li. To su bi­le le­pe pri­li­ke da se vi­de po­zna­ni­ci ko­ji
se ni­su če­sto sre­ta­li, ču­ju no­vo­sti ali i po­ka­že no­va to­a­le­ta. Go­ste je obič­no po­slu­ži­
va­la ćer­ka, unu­ka ili ro­đa­ka iz po­ro­di­ce ali ako ni­je bi­lo žen­ske de­ce, do­la­zle su na

159
is­po­moć de­voj­ke od kom­ši­ja ili pri­ja­te­lja. Bi­lo je uobi­čaj­no da se toj de­voj­ci da po
ne­ki po­klon, ma­te­ri­jal za ha­lji­nu, no­va ta­šna, ne­ka bi­žu­te­ri­ja, ta­ko da se po­ziv za
po­moć pri po­slu­ži­va­nju go­sti­ju ni­je ni­ka­da od­bi­jao.
Sva tri da­na pro­sla­vlja­nja sla­ve ima­la su iz­ra­že­no do­sto­jan­stven i du­hov­ni ka­
rak­ter. Pri­pre­me za te va­žne da­tu­me, tra­ja­le su vi­še da­na i do­ma­ći­ni su ula­ga­li ve­li­ki
trud da ceo tok pro­sla­vlja­nja nji­ho­vog za­štit­ni­ka pro­tek­ne u što sve­ča­ni­joj i lep­šoj
at­mos­fe­ri. Dru­gi svet­ski rat i de­ce­ni­je na­kon nje­ga une­li su ve­li­ke pro­me­ne ko­je su
u jed­nom du­gom vre­men­skom pe­ri­o­du do­ve­le do sko­ro pot­pu­nog ne­stan­ka mno­gih
obi­ča­ja, po­seb­no svet­ko­vi­na sla­va. De­ve­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka sla­ve po­no­vo do­
ži­vlja­va­ju svoj po­vra­tak i za­u­zi­ma­ju stal­no me­sto u gru­pi po­ro­dič­nih pra­zni­ka ali
sa­da u sa­svim no­vom ru­hu i no­vom ob­lič­ju .
Da­nas po­tom­ci Cin­ca­ra u ju­žnom Ba­na­tu naj­ve­ćim de­lom pro­sla­vlja­ju sla­ve
dok sa­mo ma­li broj onih Cin­ca­ra ko­ji su se na­se­li­li u ove kra­je­ve na­kon Dru­gog
svet­skog ra­ta i to pr­ven­stve­no po­ro­di­ce gde su oba brač­na dru­ga Cin­ca­ri, pro­sla­vlja­
ju imen­da­ne.
Sam na­čin pro­sla­vlja­nja i sla­va i imen­da­na po­sled­njih de­ce­ni­ja umno­go­me je
iz­me­njen ta­ko da su go­re opi­sa­ni obi­ča­ji če­sti­ta­nja i po­slu­že­nja ustu­pi­li me­sto če­sto
vr­lo bo­ga­tim ve­če­ra­ma i ruč­ko­vi­ma.

Sve­tla­na Ni­ko­lin

160
Cincarska nošnja

O de­ća Cin­ca­ra ko­ja se mo­gla vi­de­ti u na­šim kra­je­vi­ma u do­ba nji­ho­vog in­
ten­ziv­ni­jeg do­se­lja­va­nja to­kom 18. i 19. ve­ka ni­je se mno­go raz­li­ko­va­la
od ode­će sta­nov­ni­štva Oto­man­ske im­pe­ri­je gu­biv­ši vre­me­nom na svo­jim is­toč­njač­
kim ele­men­ti­ma i po­pri­ma­ju­ći sve vi­še iz­gled ode­će ko­ja se no­si­la u Austro­u­gar­
skoj i dru­gim ze­mlja­ma Evro­pe. Grad­ski na­čin ži­vo­ta, kon­tak­ti sa ve­li­kim evrop­
skim cen­tri­ma usled tr­go­vi­ne, us­pon na dru­štve­noj le­stvi­ci... po­la­ko su do­pri­no­si­li
pot­pu­nom za­bo­ra­vu na­rod­ne cin­car­ske no­šnje ko­ja je je­di­no op­sta­la kao dra­ga sa­ču­
va­na uspo­me­na, da­nas pra­vi ra­ri­tet, u nji­ho­vim ve­ćim za­jed­ni­ca­ma i tra­di­ci­o­nal­nim
cen­tri­ma na Pin­du, Gra­mo­su, za­tim Do­bru­dži, Kor­či... U na­šoj sre­di­ni o njoj se ne
zna sko­ro ni­šta.
Nji­ho­vu no­šnju sli­ko­vi­to su opi­sa­li na­uč­ni­ci i pu­to­pi­sci Ve­is i Tomp­son bo­ra­
ve­ći na Pin­du po­čet­kom 20. ve­ka i ta no­šnja mo­že se sma­tra­ti iz­vor­nom i ti­pič­nom
no­šnjom cin­car­ske et­nič­ke za­jed­ni­ce.

„Za Vla­he iz Sa­ma­ri­ne sva­ka­ko se mo­že re­ći da ko­ri­ste na­rod­nu no­šnju ko­ja
je, vre­me­nom, do­ži­ve­la od­re­đe­ne mod­ne pro­me­ne ali je za­ni­mlji­vo da su mu­ška
ode­la bi­la vi­še pod tim uti­ca­ji­ma ne­go žen­ska.Ti­pič­nu ode­ću Vla­ha no­se pa­sti­ri
i ki­ri­dži­je a usvo­ji­li su je svi oni ko­ji ni­su pri­hva­ti­li ode­la sa­ši­ve­na na evrop­ski
na­čin.U na­stav­ku će­mo pr­vo opi­sa­ti jed­no­stav­nu, sva­ko­dnev­nu no­šnju ka­kvu no­
se mla­de ki­ri­dži­je, a za­tim ka­ko ona mo­že bi­ti sve­ča­ni­ja i ele­gant­ni­ja za ne­de­lju
i pro­sla­ve.
Pre­ko de­be­le fla­nel­ske pot­ko­šu­lje mu­ška­rac će obu­ći du­gač­ku ko­šu­lju ko­ja mu
do­pi­re do ko­le­na i ko­ja se zo­ve ka­me­aš­ a.Ona je obič­no od obo­je­nog pa­mu­ka - če­sto
sve­tlo pla­va ili si­va, ko­ja se sa­sto­ji od če­tvo­ro­u­ga­o­nog na­bo­ra­nog de­la spre­da dok

„Po­jas ši­rok, ci­pun dug, a fes mu bez ki­ćan­ke”


vla­ška pe­sma

je zad­nji deo sko­ro sa­svim ra­van pa se či­ni da mu­ška­rac, ka­da je sa­svim ob­u­čen,
no­si ne­ku vr­stu suk­nji­ce ili fu­sta­ne­le što je ustva­ri sa­mo deo nje­go­ve du­ge ko­šu­lje.
Sa­svim je mo­gu­će da je al­ban­ska fu­sta­ne­la, ko­ju su Gr­ci pri­svo­ji­li po­sle oslo­bo­đe­
nja 1821. go­di­ne kao svo­ju na­ci­o­nal­nu no­šnju, pro­is­te­kla iz ove pli­si­ra­ne ko­šu­lje.
Ona mo­že da ima uza­ne ru­ka­ve sa dug­me­ti­ma oko ruč­nog yglo­ba, sa­svim ši­ro­ke
ru­ka­ve ili da se no­si bez ru­ka­va što pr­ven­stve­no za­vi­si od to­ga da li se pre­ko nje
obla­či pr­sluk ili ne. Na no­ga­ma su ča­ra­pe ili uvi­ja­či od do­ma­će tka­ni­ne ko­ji do­se­žu

161
do po­lo­vi­ne no­gu i zo­vu se co­ar­ i­ci. One su is­pod ko­le­na pri­ve­za­ne sa pod­ve­zi­ca­ma
- kal­cu­ve­ci­ma, ko­je se u do­njem de­lu pri­ve­zu­ju tra­kom.Tra­ka je ina­če zna­čaj­na od­
li­ka vla­ške opre­me i ona je u pr­vo vre­me bi­la iz­ve­ze­na po ivi­ci i ukra­še­na tan­kom
svi­le­nom tra­kom.Lep­ša ode­ća zah­te­va­la je i vi­še tih tra­ka za či­ju je iz­ra­du tre­ba­lo
mno­go vre­me­na, nov­ca i ve­šti­ne.Zna­ča­ja­na ka­rak­te­ri­sti­ka ovih do­ko­le­ni­ca je mo­
ra­ju da su do­bro pri­lju­blje­ne uz sa­mu no­gu kao i oko no­žnih čla­na­ka ka­ko bi joj
naj­bo­lje pri­sta­ja­le i de­lo­va­le kao ka­ma­šna.
Pre­ko ko­šu­lje obla­či se pr­sluk sa dvo­red­nim za­kop­ča­va­njem od ja­ke pa­muč­ne
tka­ni­ne sa ili bez ru­ka­va u skla­du sa ti­pom ko­šu­lje ko­ja se obla­či.Ovaj deo ode­će
na­zi­va se dži­ba­dan i obič­no je sa­svim pri­po­jen uz pr­sa pri­teg­nut sa kop­ča­ma.Pre­
ko nje­ga se no­si ode­ća od do­ma­će tka­ni­ne - ne­što kao du­ga­čak ka­put ko­ji do­se­že
do ko­le­na ali se ne za­kop­ča­va i ne­ma ru­ka­ve. Ovaj deo na­zi­va se ci­pun i on se
opa­su­je ko­žnim kaj­šem pre­ko ko­ga se sta­vlja du­gač­ka vu­ne­na tra­ka po­zna­ta kao
bra­nu.Ovo je op­šta i osnov­na no­šnja vla­ških mu­ška­ra­ca pre­ko ko­je se mo­že no­si­ti
mno­go dru­gih raz­li­či­tih de­lo­va ode­će. U fo­to pri­lo­gu br. pri­ka­zan je je­dan ki­ri­dži­
ja u obič­nom ka­pu­tu od ko­zi­je dla­ke ko­ji mno­gi sva­ko­dnev­no no­se. To je, ina­če,
de­o­beo ka­put na­zvan ma­li­o­tu i ne­što je du­ži od ci­pu­na ko­ji se nji­me pre­kri­va. Na
nje­mu su dug­me­ta - gom­be ta­ko da mo­že da se za­kop­ča­va sa pred­nje stra­ne dok
sa le­đa - uz vrat, ima ma­lu ko­nič­nu ka­pu­lja­ču ko­ja se pre­ba­cu­je pre­ko gla­ve u slu­
ča­ju lo­šeg vre­me­na. Ukra­šen je po ivi­ca­ma cr­ve­nom i pla­vom tra­kom, a ru­ka­vi su
ra­se­če­ni sa unu­tra­šnje stra­ne od po­lo­vi­ne ta­ko da onaj ko­ji ga no­si ako ne že­li da
sta­vi ru­ke u ru­ka­ve mo­že da ih gur­ne kroz ra­me­ni deo i on­da će ru­ka­vi slo­bod­no
pa­da­ti po­za­di.
Na no­ga­ma se no­se de­li­mič­no obo­je­ne vu­ne­ne ča­ra­pe - la­pud­zi, ko­je štri­ka­ju
že­ne od vu­ni­ce i bo­je kod svo­jih ku­ća. Nji­ho­va od­li­ka je de se štri­ka­ju po­čev­ši od
pr­sti­ju na go­re sa kri­vim igla­ma. Ci­pe­le su - ca­ru­hi, uobi­čaj­ne se­o­ske ci­pe­le ju­žnog
Bal­ka­na. One ima­ju ta­nak đon do­bro pri­čvr­šćen ek­ser­či­ći­ma sko­ro bez ika­kve pot­
pe­ti­ce kao i po­dig­nu­tim pred­njim de­lom - kod pr­sti­ju ukra­še­nim ve­li­kim gom­ba­
ma. Na gla­vi se no­si be­li fes, ka­cu­la, bez gom­be. Ako je vre­me hlad­no ili vla­žno,
ki­ri­dži­ja će pre­ba­ci­ti pre­ko sve­ga ovo­ga de­be­li ši­ro­ki ogr­tač od ko­zi­je dla­ke zva­ni
tam­ba­re. On je ta­ko de­beo i gust da ne pro­pu­šta vo­du pa se ki­ša sa­mo sli­va niz nje­
ga. Čo­vek je sa­svim oba­vi­jen tim ogr­ta­čem ko­ji do­pi­re sko­ro do no­žnih čla­na­ka.
Ru­ka­vi su pri­ši­ve­ni na kra­je­vi­ma ali su ra­se­če­ni na ra­me­ni­ma kao i kod ma­li­o­ta. Tu
je još i kon­ča­na ka­pu­lja­ča do­da­ta po­za­di uz vrat da bi mo­gla da se pre­ba­ci pre­ko
gla­ve - njoj ni­je po­treb­no ve­zi­va­nje spre­da jer do­bro pa­da pre­ko gla­ve i osta­je na
me­stu već sa­mom svo­jom te­ži­nom. To je obič­na sva­ko­dnev­na no­šnja mla­dog čo­ve­
ka ali za sve­ča­ni­je pri­li­ke i sla­vlja on će sva­ka­ko obu­ći svo­je naj­bo­lje ode­lo.Ta­da
će ume­sto svo­je ko­šu­lje u bo­ji obu­ći be­lu ko­šu­lju od fi­nog plat­na sa ve­li­kim bro­jem
na­po­ra spre­da jer što je vi­še ko­šu­lja na­bra­na to je i lep­ša.Da bi se na­bo­ri na­pra­vi­li,
če­sto je po­treb­no vi­še od šest jar­di plat­na. Pr­sluk od de­be­le tka­ni­ne za­me­ni­će se
onim od ka­di­fe, vu­ne­ni opa­sač u vi­du ši­ro­ke tra­ke, svi­le­nim opa­sa­čem, a be­li fes
onim cr­ve­nim sa gom­bom. I ma­li­o­tu će ustu­pi­ti me­sto pal­tu, ve­li­kom ka­pu­tu od
de­be­le do­ma­će tka­ni­ne sa ka­di­fe­nom krag­nom sa­ši­ven vi­še ili ma­nje po uzo­ru na
evrop­ske du­gač­ke ka­pu­te i pred­sta­vlja­ju jed­nu nji­ho­vu va­ri­jan­tu sve to do­pu­nje­no
ko­šu­ljom i pr­sku­kom.

162
Kao i ko­šu­lja i ci­pun je lep­ši u sra­zme­ri sa bro­jem na­bo­ra, fal­ti, „kli­na” u zad­
njem de­lu. Sva­ko­dnev­ni ci­pun obič­no ima 9 do 10 na­bo­ra i ne mno­go ukra­snih
tra­ka. Ne­delj­ni ci­pun ima­će oko 20 na­bo­ra i iz­u­zet­no lep vez sa ukra­snim tra­ka­ma
na do­njim ivi­ca­ma pred­njeg de­la što ga či­ni de­lom ode­će ve­li­ke le­po­te i ele­gan­ci­je.
Obič­ni ca­ru­hi za­me­ni­će se pa­rom cr­nih ci­pe­la sa sa­svim ni­skom pot­pe­ti­com ko­je
pod­se­ća­ju na evrop­ske ci­pe­le raz­li­ku­ju­ći se od njih po to­me što se ove ne šni­ra­ju i
ima­ju špi­cast , ši­mi, vrh.
Lju­di sred­njih go­di­na no­se ode­la ko­ja su uglav­nom ista kao i ova ko­ja smo
opi­sa­li ali uz par de­lo­va ode­će za ko­je se sma­tra da vi­še pri­sta­ju sta­ri­jim lju­di­ma.
Sve za­vi­si od go­di­na ali i od ode­će ko­ju po­se­du­ju.za svo­ju ode­ću ka­zu da se ta­kva
no­si­la i u nji­ho­voj mla­do­sti, bi­la u mo­di, ali je od ta­da ni­su me­nja­li i iz­no­si­li za­to
što je ode­ća na­pra­vlje­na od do­ma­ćih, iz­u­zet­no kva­li­tet­nih, tka­ni­na, i vr­lo traj­na.
Ti lju­di go­to­vo uvek no­se be­lu ko­šu­lju sve dok ne poč­nu da se ba­ve tr­go­vi­nom pri
ko­joj se pla­va bo­ja po­ka­za­la prak­tič­ni­jom zbog pra­nja.Pr­sluk im je bez ru­ka­va, od
gru­be tka­ni­ne, a bo­ja stvar po­je­di­na­šnog uku­sa. Pre­ko ci­pu­na no­si­će krat­ku jak­nu
sa pro­se­če­nim ru­ka­vi­ma kao i kod ma­li­o­ta, ko­ja je od do­ma­će tka­ni­ne i zo­ve se pi­šli
ili kun­du­šu. Pre­ko sve­ga ovo­ga ne no­si se ni­šta vi­še osim ako vre­me ni­je ki­šo­vi­to
ili hlad­no ka­da se obla­či još i ma­li­o­tu i tam­ba­re. U sve­ča­nim pri­li­ka­ma obla­či se
du­ga­čak ka­put od do­ma­će tka­ni­ne skro­jen slič­no ma­li­o­tu ali ne ta­ko du­ga­čak sa
sa­svim istim ru­ka­vi­ma i ka­pu­lja­čom. Ka­put se obič­no ne za­kop­ča­va sa pred­nje stra­
ne. Po­znat je pod na­zi­vom ta­la­ga­nu i za­i­sta je lep­ši od ma­li­o­tua.
Sta­ri­ji lju­di no­si­će ume­sto ta­la­ga­nua deo ode­će po­znat kao sar­ka ko­ji ni­je vi­še
u mo­di i sa­mim tip pre­pu­šten sta­ri­ji­ma. Ona od­go­va­ra po du­ži­ni ta­la­ga­nu, ima isto
ta­ko na­ši­ve­nu ka­pu­lja­ču i ne za­kop­ča­va se spre­da ali se raz­li­ku­je po iz­gle­du ru­ka­va.
Kod sar­ke ru­ka­vi su ši­ro­ki i tro­u­gla­sti i pa­da­ju slo­bod­no niz ru­ku. Od sa­mog po­ja­
vlji­va­nja na­zva­ni su -uši- ure­kle.
I mla­di i sta­ri­ji mu­škar­ci to­kom zi­me obu­ći će bri­džes pan­ta­lo­ne pri­ve­za­ne
kod ko­le­na ali ši­ro­ke oko sla­bi­na ko­je se na­zi­va­ju ši­li­va­ri.One po­kri­va­ju suk­nji­cu
od ko­šu­lje i gor­nji deo do­ko­le­ni­ca. Uobi­čaj­na bo­ja na­rod­ne no­šnje sa­da je tam­na,
in­di­go pla­va ali je ne­ka­da bi­la be­la. Pa­sti­ri, ko­ji po­sled­nji na­pu­šta­ju sta­re obi­ča­
je,kao i ne­ko od sta­ri­jih lju­di, uvek no­se do­ko­le­ni­ce, uvi­ja­če, ci­pun sa be­lom ko­
šu­ljom i sve to iz­ra­đe­no od do­ma­će tka­ni­ne ruč­ne iz­ra­de.Glav­ni raz­log pro­me­ne
bo­je na­rod­ne no­šnje od be­le u pla­vu bi­li su tro­ško­vi za odr­za­va­nje be­le ode­će u
či­stom i do­brom sta­nju. Be­la bo­ja je pri­rod­no iz­ra­žaj­ni­ja ali ni­ma­lo la­ka za odr­ža­
va­nje u po­slo­vi­ma ve­za­nim za tr­go­vi­nu. Da­nas se još je­di­no mla­do­že­nja obla­či u
be­lu ode­ću i za ven­ča­nje sva­ki mla­dić že­li da se­be vi­di u pot­pu­noj na­rod­noj no­šnji
od be­le do­ma­će iza­tka­ne tka­ni­ne ko­ja mu po­sle do kra­ja ži­vo­ta slu­ži kao naj­bo­lje
sve­ča­no ode­lo.
Do­ko­le­ni­ce, ci­pun i pi­šli su uobi­čaj­na ode­la ali le­po ukra­še­na tra­ka­ma, a ko­
šu­lja ko­ja se no­si is­pod ci­pu­na je ka­rak­te­ri­stič­no vr­lo ši­ro­ka. Mla­do­že­nji­na be­la
ko­šu­lja spre­da je, u do­njem de­lu, od gru­di, pli­si­ra­na jer mla­do­že­nja no­si otvo­ren,
uzan pr­sluk. On je od ka­di­fe i iz­ve­zen fi­nom uskom tra­kom to­li­ko gu­sto da se te­ško
mo­že vi­de­ti osno­va tka­ni­ne.Po­treb­no je mno­go ve­šti­ne i ra­da da bi se je­dan ta­kav
pr­sluk iz­ra­dio. Da­nas se tim po­slom ba­vi ma­lo oso­ba i nje­go­va pro­seč­na ce­na je
20 ši­lin­ga.

163
Pind­ski Vla­si iz Av­da­le, Sa­ma­ri­ne i Pe­ri­vo­li­ja, na­sta­nje­ni u obla­sti Ve­ri­je, pre­
sta­li su da no­se na­bra­nu ko­šu­lju i ci­pun i usvo­ji­li, ume­sto njih, pal­to i bri­džes pan­
ta­lo­ne ko­je pra­ve od sme­đe, a ne od pla­ve, do­ma­će tka­ni­ne.
De­ča­ci u po­čet­ku ne obla­če kom­ple­tan ci­pun već mno­go jed­no­stav­ni­je ode­lo.
Pre­ko do­njeg ve­ša obla­če du­gu ko­šu­lju od ja­ke do­ma­će tka­ni­ne kao ne­ku vr­stu
spolj­ne ode­će. Ko­šu­lja ima ru­ka­ve i pri­teg­nu­ta­je kop­ča­ma ili dug­me­ti­ma. Obič­
no do­se­že do ko­le­na i na stru­ku se opa­su­je kaj­šem.Na no­ga­ma no­se du­ge ča­ra­pe.
Po pra­vi­lu idu go­lo­gla­vi ali ne­de­ljom sta­vlja­ju cr­ve­ni fes.Pre­ko ove du­ge ko­šu­lje
zna­ne kao -an­dri-, de­ča­ci mo­gu da obu­ku ma­li­o­tu ili pal­to. Ka­da na­pu­ne 12. ili 14.
go­di­na, an­dri po­sta­je i su­vi­še kra­tak za od­ra­slog mom­ka i on­da se na no­ge na­va­če
do­ko­le­ni­ce uobi­čaj­nog ti­pa, a u 17. go­di­ni do­bi­ja se kom­ple­tan ci­pun. Ko­šu­lja po­
zna­ta kao an­dri ne­ka­da je bi­la uobi­čaj­na ode­ća kod grad­skih Vla­ha ili onih ko­ji su
po­se­do­va­li rad­nje dok se da­nas ret­ko vi­đa.Ta ode­ća je ve­ro­vat­no tur­skog ili bar ori­
jen­tal­nog po­re­kla i no­si­la se u do­ba ka­da se sma­tra­lo pri­vi­le­gi­jom da se i hru­šća­ni
obu­ku kao i Tur­ci.
No­vi do­ga­đa­ji na Bal­ka­nu uti­ču da upo­tre­ba vla­ške no­šnje ide u prav­cu na­pu­šta­
nja, do sa­da op­šte pri­hva­će­nog, no­še­nja fe­sa. Vla­si iz Te­sa­li­je već su stvo­ri­li jed­nu
va­ri­ja­ci­ju fe­sa ko­ja je po­sta­la ve­o­ma po­pu­lar­na. To je ma­la, ko­nu­sno ob­li­ko­va­na
ka­pa sa pre­se­če­nim vr­hom, be­le bo­je, sa pu­no ve­za žu­tom svi­lom, ko­ja se no­si
za­ba­če­na una­zad na te­me­nu, da­ju­ći nje­nom vla­sni­ku ve­seo iz­gled. Ka­pa se zo­ve
ke­li­po­še. U Te­sa­li­ji i na grč­koj te­ri­to­ri­ji Vla­si po pra­vi­lu ne no­se fes već ma­lu okru­
glu ka­pu od astra­ga­na sa rav­nim gor­njim de­lom.Ona će mo­žda po­sta­ti deo nji­ho­ve
no­šnje ka­da fes iza­đe iz upo­tre­be.
Žen­ska ode­ća ne­ma to­li­ko mno­go va­ri­ja­ci­ja i ma­lo se me­nja­la to­kom go­di­na za
raz­li­ku od mu­ške ko­ja je pro­šla put od ma­li­o­tua do pal­toa. Uko­li­ko se žen­ska ode­ća
bu­de uop­šte iz­me­ni­la u bu­duć­no­sti, to će bi­ti u prav­cu usva­ja­nja či­sto evrop­skog
ode­va­nja i od­ba­ci­va­nja na­rod­ne no­šnje.
Dok ra­de oko ku­će, že­ne uglav­nom idu bo­se, a ci­pe­le i du­ge ča­ra­pe obla­če sa­
mo u sve­ča­ni­jim pri­li­ka­ma. Ci­pe­le su obič­no iz­ra­đe­ne u sti­lu pa­pu­ča i ne­do­volj­no
kva­li­tet­ne.Na pu­to­va­nji­ma, ka­da se po­ro­di­ce u pro­le­će se­le, že­ne če­sto ski­da­ju ci­pe­
le i pe­ša­če bo­se sve dok im je ta­ko udob­ni­je. Glav­ni ele­ment žen­ske no­šnje, osnov­
ni njen deo, je jed­no­stav­na du­ga ha­lji­na u jed­nom ko­ma­du, bez mno­go na­gla­še­nog
stru­ka. Pra­vi se od raz­li­či­tog plat­na ko­je ni­smo u sta­nju da opi­še­mo, po­zna­to pod
ime­nom kat­fe.Nje­go­vi uzor­ci pod­se­ća­ju na one ko­ji su se mo­gli vi­de­ti u En­gle­skoj
pre 30. go­di­na. Ovo oba­ve­šte­nje do­bi­li smo na­kon sla­nja pri­mer­ka tka­ni­ne u Man­če­
ster sa pi­ta­njem da li se šta slič­no mo­že da­nas na­ći. Ma­te­ri­jal ko­ji se sa­da ko­ri­sti u
Sa­ma­ri­ni i u dru­gim vla­škim se­li­ma u ko­tli­ni naj­ve­ro­vat­ni­je je pro­iz­ve­den u So­lu­nu
ili u ne­kom dru­gom de­lu Bal­ka­na.
Mla­da će na ven­ča­nju no­si­ti ha­lji­nu od be­le svi­le, a od sva­ke de­voj­ke se oče­ku­
je da kao deo svog mi­ra­za ima još jed­nu svi­le­nu ha­lji­nu tam­ni­je bo­je na­me­nje­nu
ne­kom dru­gom sve­ča­nom do­ga­đa­ju. Pra­vi­lo je da sva­ka de­voj­ka, u sklo­pu mi­ra­za,
pri­pre­mi jed­no mno­štvo ha­lji­na kao da će joj one po­tra­ja­ti do kra­ja ži­vo­ta. Sa­mo
udo­vi­ce i sta­ri­je že­ne no­se ha­lji­ne cr­ne bo­je. Pre­ko te svi­le­ne be­le ha­lji­ne, ko­šu­lje,
mla­da že­na, bi­lo uda­ta ili ne­u­da­ta, no­si­će ci­ke­tu ko­ja, ka­ko joj i ime go­vo­ri, je
krat­ki ka­put bez ru­ka­va slič­no kao i zu­a­ve, ko­ja se ne za­kop­ča­va sa pred­nje stra­ne.

164
Ci­ke­ta je sa­či­nje­na od fi­ne tka­ni­ne i bo­ga­to ukra­še­na zlat­nim gaj­ta­ni­ma i ve­zom.
Oko po­ja­se se sta­vlja po­jas sa dve ve­li­ke sre­br­ne kop­če od fi­li­gra­na. Ako no­si ci­ke­
tu, de­voj­ka ne­će obu­ći ni­šta pre­ko nje jer se ci­ke­ta i no­si sa­mo ne­de­ljom ili u ne­kim
sve­ča­nim pri­li­ka­ma. Obič­nim da­ni­ma de­voj­ka će no­si­ti sa­svim jed­no­stav­nu ha­lji­nu
sa ke­ce­ljom. Ke­ce­lja je neo­p­ho­dan deo ode­će i šta god ona obu­kla, ke­ce­lja je oba­
ve­zna. Po­sto­je, sva­ka­ko, rad­ne i sve­ča­ne ke­ce­lje.Uko­li­ko de­voj­ka ne ob­u­če ci­ke­tu,
obu­ći će du­lu­mu od­mah pre­ko ha­lji­ne.Ovaj deo ode­će za že­nu je isto kao što je
ci­pun za mu­škar­ca. Du­lu­ma ne­ma ru­ka­ve, ne za­kop­ča­va se na­pred i u pot­pu­no­sti je
ista kao i ci­pun osim du­ži­ne jer ona do­pi­re sve ddo čla­na­ka. Oko ivi­ca ukra­še­na je
ve­zom sa tra­ka­ma, gaj­ta­ni­ma,a gor­nja ivi­va iz­nad stru­ka, sa obe stra­ne ukra­še­na je
or­na­men­ti­ma sa­či­nje­nim od ni­zo­va okru­glih sre­br­nih dug­me­ta po­sta­vlje­nih je­dan
uz dru­gi.Du­lu­mi iz­ra­đe­ni na ovaj na­čin, po pra­vi­lu, no­se se sa­mo u naj­sve­ča­ni­jim
pri­li­ka­ma. Kao i ci­pun i du­lu­ma je pri­hva­će­na u stru­ku po­ja­som ko­ji ima sre­br­ne
kop­če is­pod ko­jih vi­si ke­ce­lja. du­lu­ma je iz­ra­đe­na od do­ma­će tam­no pla­ve tka­ni­ne
kao što je to i ci­pun i de­lo­vi ode­će za sva­ki dan. Ka­da že­na ne­de­ljom ob­u­če svo­ju
naj­lep­šu du­lu­mu, du­ge ča­ra­pe i sta­vi naj­lep­šu ke­ce­lju, po­sto­je još dva de­la ode­će
ko­je u toj pri­li­ci mo­že da sta­vi na se­be- to je sar­ka ili još pal­to.Pal­to je du­ga­čak
ši­rok ka­put od cr­nog de­bljeg ma­te­ri­ja­la ko­ji do­pi­re do ko­le­na ali se sa pred­nje stra­
ne ne za­kop­ča­va. On ima ru­ka­ve oko či­ji či­ji su kra­je­vi op­ši­ve­ni kr­znom. Sar­ka je
slič­na nje­mu, to je ši­rok, du­ga­čak ka­put bez ru­ka­va i bez za­kop­ča­va­nja, cr­ne bo­je,
oivi­če­na ši­ro­kom cr­ve­nom tra­kom uz ivi­cu i sa ukra­si­ma ura­đe­nim od pri­ši­ve­nih
tra­ka, gaj­ta­na, na ra­me­ni­ma i na zad­njem de­lu sku­ta. To je upa­dljiv deo ode­će či­ji
je upa­dlji­vi deo zad­nja stra­na jer je pred­nji deo sa­svim jed­no­sta­van.
U ce­li­ni gle­da­no, mo­ra se pri­zna­ti da što se obla­če­nja ti­če, vla­ške že­ne po­ka­
zu­ju ma­nje uku­sa ne­go mu­škar­ci. Na gla­va­ma ne no­se ni­šta osim cr­ne ma­ra­me
ko­ju pri­ve­zu­ju oko gla­ve. Že­ne, že­le­ći da iz­gle­da­ju što ele­gant­ni­je, ka­ko to bar
one mi­sle, obla­če je­dan na dru­gi de­lo­ve ode­će, pa ka­da ne­de­ljom sta­ve na se­be svu
svo­ju naj­lep­šu gar­de­ro­bu ona se sa­sto­ji od to­li­ko pod­suk­nji ko­li­ko god mo­gu da ih
po­ne­su. Ti­me se po­sti­že uti­sak, do ko­ga mno­go dr­že, da im ha­lji­na i sar­ka od po­ja­sa
na­ni­že li­či na kri­no­li­nu. U su­šti­ni- u svo­joj pu­noj opre­mlje­no­sti za sve­ča­ne pri­li­ke
iz­gle­da­ju vi­še kao hr­pa na­go­mi­la­ne ode­će ne­go kao da­me ko­je dr­že do mo­de, a
ka­ko ni­ka­da ne no­se kor­set iza­zi­va­ju po­ne­ka­da uti­sak tra­pa­vo­sti.Sa dru­ge stra­ne,
jed­no­stav­nost ci­ke­te je za­is­ ta upe­ča­tlji­va pa sva­ka vla­ška de­voj­ka ko­ja iole le­po
iz­gle­da, u na­rod­noj no­šnji po­sta­je još lep­ša i ona joj da­je, na ne­ki neo­bi­čan na­čin,
iz­ra­zit šarm.
Kod Vla­ha ne po­sto­ji raz­li­ka iz­me­đu let­nje i zim­ske no­šnje. Te­ški de­lo­vi ode­će
od do­ma­ćih tka­ni­na ide­al­ni su za vr­lo hlad­ne zi­me ali će ih Vla­si no­si­ti i u ju­lu. Ista
ode­ća se no­si i da­nju i no­ću osim što se to­kom no­ći ski­da­ju te­ži de­lo­vi kao što je to
ma­li­o­tu, pal­to ili sar­ka. Sa dr­ge stra­ne, i mu­škar­ci i že­ne, ka­da od­la­ze na spa­va­nje
pr­vo za­tvo­re sve pro­zo­re jer je noć­ni va­zduh ta­ko oštar, i le­žu na go­mi­lu de­be­lih ći­
li­mo­va i će­ba­di, na pa­tos. Upr­kos nji­ho­vom za­zi­ra­nju od hlad­nog noć­nog va­zdu­ha
ti isti lju­di će spa­va­će u pri­ro­di u sva­ko do­ba go­di­ne po sva­kom vre­me­nu na sa­mo
jed­nom ći­li­mu i jed­nom tam­ba­reu. Sli­ko­vi­ta pro­ti­vu­re­nost.
Mu­ška no­šnja je na od­re­đe­ni na­čin pri­la­go­đe­na ži­vo­tu u pla­ni­ni. Ona je de­be­la,
ot­por­na, omo­gu­ća­va slo­bod­ne po­kre­te i u stva­ri ima sve do­bre oso­bi­ne škot­skog

165
kil­ta. Sa dru­ge stra­ne, tu su i mno­ge nje­ne ma­ne. Su­vi­še je te­ška po­seb­no u pre­sa­
vi­je­nim de­lo­vi­ma ko­ji vi­se od vra­ta iza le­đa, uska je oko te­la, ma­te­ri­jal je čvrst i
ko­ri­stan zi­mi i po ki­ši zbog ne­pro­pu­stlji­vo­sti ali je ne­pri­kla­dan to­kom le­ta. Slo­žen
si­stem no­še­nja ode­će, nje­nog za­kop­ča­va­nja sa kop­ča­ma či­ne svla­če­nje i obla­če­nje
kom­pli­ko­va­nin. Ipak, za pla­ni­nu ko­ja je rod­na gru­da Vla­ha, no­šnja je u ce­li­ni do­bra
jer ku­pa­nje i ski­da­nje ode­će do go­le ko­že ni­su baš sva­ko­dnev­na ak­tiv­nost. ”

„Balkanski nomadi”, Veis i Tompson,


„In medias res”, 2009.

166
Cincarska ženska gramosteanska nošnja, 1929.
(snimljeno u oblasti jugozapadne Bugarske)

Tipična muška cincarska nošnja, 1928. (snimljeno u Avdali, Grčka)

167
fotografije uz tekst: Rečnik aromunskog dijalekta,
Tache Papahagi, 1963, Akademija NRRumunije

Faršeriotska cincarska Cincarska faršeriotska


muška nošnja, 1933. ženska nošnja, 1929.
(snimljeno u okolini
Soluna, Grčka)

168
LITERATURA korišćena u projektu
„Cincari u južnom Banatu”

Balkan i balkanci, Balkanološki institut, Beograd 1937.; Sa balkanskih istočnika,


Milan Budimir, SKZ 1969.; Ogledi iz balkanske istorije, Dimitrije Đorđević,
SKZ 1989.; Obredi i običaji balkanskih stočara, Dragoslav Antonijević, zbornik
Balkanološkog instituta; Istorija Beograda, Prosveta, Beograd 1974; Istorija
Jugoslavije, Prosveta, Beograd 1970., Opšta enciklopedija Larus, Vuk Karadžić,
Beograd; Rani srednji vek, Tamara Talbot Rajs, Jugoslavija, Beograd; Veliki vek
Dubrovnika, Radovan Samardžić, Prosveta, Beograd 1962., Rimska civilizacija,
Pjer Grimal, Jugoslavija, Beograd; Velikani, Pribislav Marinković, Beograd 2005.;
Nikola Oka, Vladeta Čolić, Saobraćajni fakultet, Beograd 1997.; Aromuni, Gustav
Vajgand, Lunjina, Beograd 1998.; Istorija Grčke novog doba, Ričard Klog, Clio,
Beograd 2000.; Istorija Srba, M.S. Milojević Beograd 1872.; Istorija naroda
Jugoslavije, Prosveta, Beograd 1960.; Praistorija, M.Garašanin i Antika, Đorđe
Mano Zisi, Jugoslavija, Beograd 1982.; O Cincarima, Dušan Popović, Beograd
1937; Zaboravljeni starobalkanci, Jovan.F. Trifunoski, Moskopoljska zadužbina,
Beograd 1994.; Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, J.
Cvijić, Beograd; Stari Beograd, Đuro Gavela, 3D, Beograd 2005., Our visit to
Israel, Emmanuel Dehan, Israel 1993.; About Greece, University of Athens, 2004.;
Putujući Crnom Gorom, D. Šćekić, Nikšić 1987.; The nomads of Balkans, Wace
and Thompson, Biblo-Tannen, GB, 1913.; Monografija Banatskog Novog Sela,
Imendan i slava Cincara, Đurđica Petrović, Etnografski institut, Beograd; Istorija
srpskog naroda, SKZ, Beograd 1987; Prostorni raspored etničkih grupa u Pančevu,
Vladimir D. Vukajlović, Pančevo 1997.; Skrivene manjine na Balkanu, Balkanološki
institut, Beograd 2004.; Vlaškite rodovi vo Struško, Todor Trajanovski, NIOProsvetni
rabotnik, Skopje 1979.; Balkansko poluostrvo i Južnoslovenske zemlje, Jovan Cvijić,
Beograd 1966., Istorija Srba, Konstantin Jiriček, Beograd 1952.; Put po Dalmaciji,
Alberto Fortis, Marijan tisk, Split 2004.; Vlasi u historijografiji, Zef Mirdita, Hrvatski
institut za povjest, Zagreb 2003.; Zbornik Konstantina Jiričeka I/1959.; Zakonski
spomenici srpskih država srednjeg veka, SKA-5, Stojan Novaković, Beograd1912.;
Obrazovanje srpske države, Sima Ćirković, ISN 1981.; Karakterolagija
Jugoslavije,Vladimir Dvorniković, Kosmos, Beograd 1939.; O životu i običajima
stočara na Vlašiću, Marko Marković, Balkanika VIII 1977.; Problemi Vojvodine,
Dušan Popović, Beograd 1925., Antologija novogrčkog narodnog pesništva, Miodrag
Stojanović, SKZ, Beograd 1991.; Dimitrije P. Tirol, život i delo, Stevan Bugarski,
Ljubomir Stepanov, Savez Srba u Rumuniji, Temišvar 2007.; O gradskoj civilizaciji
na Balkanu XV–XIXveka, GKB 1984.; The Aromanians of Andon Poci
(songs and stories) , Thede Khal, Fundacia Alexandru Tzigara Samurcaş, 2006,
Romania.; www. eurominority.eu; www. farsarotul.org; www.librariaeminescu.ro;
www. banattera.ro

169
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

39(=135.1)(497.113)(091)
929.52(=135.1)(497.113)

CINCARI (Aromuni) u južnom Banatu /


[autorka projekta [i] glavna urednica
Svetlana Nikolin]. - Pančevo : Evroregionalni
centar za razvoj društva u multietničkim
sredinama ”In medias res”, 2009 (Kovin :
Štampa). - 170 str. : fotogr., geneal. table,
faks, ; 25 cm

Knjiga predstavlja rezultat dela projekta ”I


mi živimo u Vojvodini”, čiji je osnovni cilj
da pomogne promociji i afirmaciji cincarske
zajednice sa prostora južnog Banata. --> str
5. - Tiraž 500. - Str. 5-6: Umesto uvoda /
Svetlana Nikolin. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija: str.
169.

ISBN 978-86-87735-02-6

a) Цинцари - Војводина
COBISS.SR-ID 168873228

170