Das Gefühl hat nur mit gegenwärtigen Dingen zu thun....

Was denn Fühlen oder Empfinden sey? da gestehe ich sogleich mein Unvermögen, es erklären zu
können. Es ist eine einfache Seelenäußerung, die ich nicht in noch feinere zu zerfasern weiß. Was
man hiebey thun kann, bestehet meiner Meinung nach darinn, daß man dieser einfachen Faser
nachgehe und bemerke, wo und wie sie mit einander fortlaufe, und mit dem Ganzen verwebet sey.
Bey welchen Arten von Modifikationen zeiget sich das Gefühl? Was findet man für Merkmale bey
dem, was ein Gegenstand des Gefühles ist?

Zuerst ist es leicht zu beobachten, daß wir nichts fühlen und empfinden, als was gegenwärtig ist.
Nur jezige Veränderungen, gegenwärtige Zustände von uns, können Objekte des Gefühls seyn. Die
Vorstellungen haben auch das Vergangene und Zukünftige zum Gegenstand. Die Erinnerung und
das Gedächtniß beziehen sich auf das Vergangene; die Vorhersehungen, das Verlangen, die
Bestrebungen auf das Künftige. Aber was wir fühlen, ist gegenwärtig. ...

Wir nehmen unsere Vorstellungen, auch die von abwesenden und vergangenen Dingen, gewahr;
wir empfinden auch die Ideen, wir fühlen sie, und zuweilen ihre beschwerliche Gegenwartungerne.
Wir erinnern uns eines genossenen Vergnügens, und empfinden dieses Andenken. In beiden Fällen
fühlen wir etwas, und nehmen etwas gewahr. Aber auch in beiden Fällen hat das Fühlen ein
gegenwärtiges Objekt. Wir fühlen nemlich die gegenwärtige Vorstellung des Vergangenen, nicht
aber das vergangene Ding selbst, das vorgestellet wird. Wir fühlen die Gemüthsbewegung, in der
die Vorstellung des Vergangenen enthalten ist, oder durch die sie wiedererwecket wird, aber nur
so, wie sie jetzo wiederum gegenwärtig ist. Wir erinnern uns des ehemaligen Zustandes, aber nur
den gegenwärtigen fühlen wir.

Osjet se bavi samo sadašnjim stvarima. ...

Što je dakle osjet ili osjećaj? Ovdje odmah priznajem svoju nemoć to objasniti. To je jedan
jednostavan duševni izraz kojega još ne znam potanje rasplesti. Ono što se tu može učiniti sastoji
se po mom mišljenju u tome da se slijedi te jednostavne niti i bilježi gdje i kako se jedna nastavlja na
drugu, te kako su protkane sa cjelinom. U kojim se vrstama modifikacija pokazuje osjet? Koje se
značajke u njima pokazuju, što je predmet osjeta?

Najprije je lako primijetiti da niti imamo osjet niti osjećamo išta osim onoga što je sadašnje. Samo
trenutne promjene, naša sadašnja stanja, mogu biti objekti osjeta. Predočavanje također ima za
predmet ono prošlo i ono buduće. Sjećanje i pamćenje se odnose na ono prošlo; predviđanja,
žudnje, nastojanja na ono buduće. Ali ono što osjećamo jest sadašnje. ...

Opažamo svoje predodžbe, pa i one odsutnih i prošlih stvari; također i osjećamo ideje, imamo
osjete, ponekad njihovih tegobnih prisutnosti. Sjećamo se uživanih zabava i osjećamo njihovu
uspomenu. U oba slučaja nešto osjećamo i nešto opažamo. Ali također u oba slučaja osjećaj ima
neki sadašnji objekt. Osjećamo naime sadašnju predodžbu onog prošlog, a ne samu prošlu stvar
koja je predočena. Osjećamo emociju sadržanu u predodžbi onog prošlog, ili njome ponovno
probuđenu, ali samo utoliko koliko je ona ponovno sadašnja. Sjećamo se prošloga stanja, ali samo
ono sadašnje osjećamo.

Osjećaj se bavi samo sadašnjim stvarima. (...)

Jer što je osjećanje ili čuvstvo? Ovdje odmah priznajem svoju nemoć to objasniti. To
je jedno jednostavno duševno očitovanje koje još ne znam potanje rasplesti. Ono što
se tu može učiniti sastoji se po mom mnijenju u tome da se slijedi te jednostavne niti
i bilježi (primjećuje) gdje i kako se jedna nastavlja na drugu (ili: kako one međusobno
protječu), te kako su protkane sa cjelinom. U kojim se vrstama modifikacija
pokazuje osjećaj? Koje se značajke pokazuju u onome što
je neki predmet osjećaja?

Najprije je lako primijetiti da niti imamo čuvstvo niti osjećamo išta osim onoga što je
sadašnje. Samo trenutne promjene, naša sadašnja stanja, mogu biti
objekti osjećaja. Predodžbe također imaju za predmet ono prošlo i ono buduće.
Sjećanje i pamćenje se odnose na ono prošlo; predviđanja, žudnje (Verlangen bih
preveo malo nježnije, recimo: čeznuća), nastojanja [odnose se] na ono buduće. Ali
ono što osjećamo jest sadašnje. (...)

Opažamo naše predodžbe, pa i one odsutnih i prošlih stvari; također ćutimo i

ideje, osjećamo ih, katkad nerado njihovu tegobnu prisutnost (u izvorniku je
„Gegenwart ungerne“). Sjećamo se uživanih zadovoljstava i ćutimo tu uspomenu.
U oba slučaja nešto osjećamo i nešto opažamo. Ali također u oba
slučaja osjećanje ima neki sadašnji objekt. Osjećamo naime sadašnju predodžbu
onog prošlog, ali ne i samu prošlu stvar koju se predočuje. Osjećamo kretanje ćudi,
u kojem je sadržana predodžba onog prošlog, ili kroz koje (kretanje) se ona
ponovno budi, ali samo onako kako je ona trenutno opet sadašnja. Sjećamo
se nekadašnjeg (prijašnjeg) stanja, ali samo sadašnje [stanje] osjećamo.