Beruflich Dokumente
Kultur Dokumente
Истог дана, одмах по изласку Сунца Београд је окићен заставама, а убице србске
краљевске породице су парадирале Београдом са интимним деловима њихових тела
натакнутим на сабље. Каква срамота, какво понижење!
О томе ко су и какви су били они који су убили српског краља и краљицу може се
понешто закључити и из података да је у ноћи крвавог пира опљачкан дворски сеф из
кога су украдени Хиландарска тапија и Мирослављево јеванђеље.
Тапија је касније враћена и пренета у Народну библиотеку али не и Мирослављево
јеванђеље које је откривено код краља Петра Карађорђевића тек по отпочињању
Првог светског рата. Међутим, исте те године нестала је Тапија и никада више није
пронађена. Крађа и потоњи догађаји око Тапије били су везани искључиво за покушај
прикривања чињенице да је крајем XVII века Хиландар као гранични манастир постао
турска војна караула и да га је од Турака 1821. откупио Милош Обреновић.
Дан по Великом петку сербски краљ је засадио маслину и даривао братство са још
500 дуката, а архимандрит Василије у Савином пољу подише чесму у знак сећања на
његов боравак. Међутим, у знак захвалности династији Обреновић хиландарско
братство краља Александра дарива Мирослављевим јеванђељем које постаје
својеврсна веза између Обреновића и великог жупана рашке Стефана Немање који је
29. септембра 1198. године написао и потписао Хиландарску повељу. Писању и
потписивању Повеље присуствовао је његов најмлађи син Растко који ће, након што
се изборио за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године,
поставити темеље Србске православне цркве.