Sie sind auf Seite 1von 4
‘veltina pisanja i veoma dobro odabran naslov Atinske poveia, koji sugerise ‘obavezujui sporazum, koherentan program — netto sto je na Cetvrtom kkongresu tek bilo zapoteto — uéinili su da Povelju ubrzo prihvate najiti strugni krugovi kao teorijsku osnovu za rad. To se poscbno odnosi na principe organizacije prostora u svega éetti funkeije — stanovanje, rad, kuleivisanje tela i duha i saobraéa| — sto je obeletilo mnoge gradove ste- dine XX veka. [052] Po 2avrietku Drugog svetskog rata, tek 1947. godine obnovljeni su kon- takti lanovi C/AM-a (Congrés internationaus d architecture moderne), prekinuti jo 1939. Na sastanku CIRPAC-a, odréanom maja 1947. go- dine, odluéeno je da se na poziv engleske grupe, Sesti kongres CAM-a odréi u Bridivoteru 3to je pre moguée. Dogodilo se to izmedu 7. i 13. septembra iste godine. Za ovaj kongres nije bila odabrana neka posebna tema, kako je t0 ranije bio sluéaj. Kongres je, posle pune decenije od poslednjeg kongresa, odréanog u Parizu, protekao u duhu ponovnog ‘okupljanja graditelja Weisemhopiedlunga w Sturgartu, ofeva Atinske povelie i novih pristalica, dij se broj u meduvremenu znatno uveéao, Rad Kon- gr esa sastojao se u detaljnom informisanju élanstva o aktuelnom sanju uu modernoj arhitekturiy w diskusijama i prikuplianju ideja o funkeiji (CIAM-a u posletatnoj situacji iu pripremama narednog, ,pravog” kon- sgresa. Kongres je od Zigftida Gidiona (Siegfried Giedion) zatrafio da objavi pregled athitektonskih dela élanova C/AIM-a u periodu od 1939. do 1947. godine pod naslovom CIAM: A Decade of Contemponary Archi- secture. Kajiga je izaSla u Cirihu u iadanju Girsbergera 1951. godine. je ma latnom preseku. U osnovi proporcionalnog sistema nalaz se éovek visine 183 em. Iz ove osnovne mere izvedene su sve ostale mere: kada éovek stojiuspravno s podignucom rukom, njegov dohvat je 226 em, dok se njegov solarni pleksus nalazi na 113 cm od poda. Ova) sistem hharmonijskih mera koje progresivno rastu: 0,6; 0,95 1,5; 24: 3.9; 63: 10,25 16,53 26,7; 43,2; 69,8; 113.0; 182,9 ied. predstavhja drugu,crvenu seriju Modulora. Prva, plava seria, imala je 2a polazite Goveka visokog 175 cm, ali se dimenzije izvedene iz ove osnovne mere nisu dobro Ullapale w engleskistopa-ing sistem, tako da je taj nia iba iz upottebe. Reaulrati traganja za idealnim proporcionalnim sistemom i mogueno: njegove primene u arhiteknuriprikazani su u dve Le Korbizjeove knjige: Le Modular, Pati, 1948. i Le Modulor 2, Pais, 1955. sn estos AAS A Ne2aNSH NOLL DADNDA STH ero ean ee ESE TS SR as ‘zz. LEKOREIZUE MODULOR Harmonini sistem mera u ljudskoj razmeri koji se univerzalno mote primenitiu arhitekeur i mehanic Godine 1946. profesor Ajnstajn (Albert Einstein) pis je Le Kor Bizjew 0 Moduloru iste veéeri kada su se susceli na Prinstomu, To je skala proporcija koja lost ini komplikovanim, a dobro jednostavnim Er ist cine Skala der Proportionen, die das Schlechte schwicrig und das Gute leche macht). Ovaj pronalazak, zastiéen patentom, Le Korbizje je publikovao 1947. godine. Prva knjiga, Le Modulor, pojvila se 1948 da je brzo rasprodata i ponovo Stampana. Druga kajiga, Modulor 2 bil je objavljena 1954, Le Korbizje je prow knjigu zavisio recenicom: Odluka 28% 8 a asz] je sada na onima koji ée ga koristiti”. Bez ikakve propagande, Modulor se ratirio po celom svetu, Sa odusevjenjem su ga prihvatili mnogi pro- jektanti, i svuda pripadnici mlade generacij. Jedino se i moglo ofekivat da problemi masovne proizvodnje, standardizacije i industrjalizacije rege moti da budu rekavani ber odgovarajudeg sistema dimenzi sana, a Modulor je:predlagao upravo takav slstem. Pored toga, Modulos je uskladio stope i ine s metrickim sistemom uvode¢i auromarski u stope i inge decimal sistem kalkulacija, Unité d’ Habitation, lavno athitektonsko delo koje predstavja primer koti8éenja Modulora, svedodi o harmoniji koja je inherentna ovom sis- ‘emu dimenzionisanja Unité d’ Habitation je konstruisana na osnovu 15 dimenzija Modu- lora. Ova ogromna zgrada, dugaéka 140 metara i 70 metara visoka, deluje nam blisko i intimno, Ona je u Iiudskoj razmeri od veha do pod- rnojja, kako iznutra, tako i spolja. Modulor mnoge stvari ini inuzetno jednostavnim za arhivektu jer su zahvaljujuéi njemu oklevanja i neizves- nosti pa éak i greske u projektovanju unapred otklonjene. Regima pro- fesora Ajnitajna, loie je uéinjeno teikim i sloienim, a dobro lakim i pricodnim. Knjiga Modulor 1 prosto prepritava istoriju pronalaska od 1942. do 1948. godine. U to vreme, matematicki i geomettijski proraguni procenjivali su odstupanja u Moduloru na 1/6000. To odstupanje od 1/6000 sada je, u stvari, samo greska u cumagenju. U novembru 1950. ddva projekanta u Le Korbigjcovom ateleu, Mezonije (André Maisonnier) i Zisten Seralta Gustin Serralta), Ijudi sa straiéu istrazivaga, otkrili su pravu liniju Modulora, koja je ovde reprodukovana. Ova linia je apso- lutno precizna i ne dopusta nikakve greike, Od tada se lista Modulorovih mera koje su korisne 2a arhitekturu nalazila uz svaki crraci sto u ateljeu nna broju 35 ulice Sevr (Rue de Sevres). Ona je izvanredno jednostavna i sastoji se od samo dve kolone brojeva sa po deset brojeva u svakoj. Ovde je teprodukovan Le Korbizjeov lini primerak Modulora, koji je on go- dinama dréao u svom ateljen. Patent koji je ranije objavio sada je ostao samo uspomena! Intcligentna upotreba Modulora vodi ka prenosenju cemocija matematike pritode. Na dan svetanog zavréetka iagradnje stambenog bloka u Marseju, 14, oktobra 1952, postavijena je ,Stela s merama”, a takode i ugaoni ka- men, nedaleko od jednog od nosetih stubova zgrade (piri) i blizu tlaza, nasupror figura koje ilustruju Modulor. Ova grupa je nesporno inspirisana matemacigkim jedinstvom, Upravo u trenucima kao ito je ‘ovaj arhitekeura se move vinuti iznad brutalnog i macerijalnog i dosegmuti do duhovnost. Jos jednom je jednostavan ertez, kao Sto je ovaj koji smo reprodukovali, obubvatio samu sustinu harmonij. Septembra 1951. godine na Milanskom trijenalu odréan je Kongres ¢ bodanskoj proporciji, na kome su nauénici, matematigar, estetitari, tumetnici i athitekti vodilio2biljne rasprave © problemima proporcije i matematike u umetnosti kroz itoriju. Impresivna izlodba rukopisa, prvih indanja knjiga teoreti¢ara antike, srednjeg veka i renesanse, koju je orga- nizovala gospoda Marcoli (Carla Marzo, obubvatala je imena Vieruvija (Marcus Vitruvius Pollo), Vilara de Oneckura (Villars de Honnecourt), Direra (Albrecht Diirer), Paéolija (Luca Pacioli), Pjera dela Franceske (Picro della Francesca), Da Vinéija (Leonardo da Vinci), Albertija (Leon Batista Alberti) i drugih. Zatim je, nakon éetti veka, dosao Modulor Kongres je zavrien poito je osnovao Privremeni medunarodni komitet za Proukavanje proporcija u umetnosti i modernom zivotu, xa dijeg je predsed- nika imenovan Le Korbizje. Nedavno, tokom jednog sastanka Milan predloieno je da bi privremeni naziv komiteta trebalo da sadrii i »Simetriju” i pod tim naslovom ée verovatno biti odrian njegov drugi kkongres u Sijeni na temu ,Uspostavljanje harmonije u mehanigkoj civi- linac” Eto kako jedno objektivno istradivanje koje ima veoma Siroko raspros- ‘ranjenu primenu moic odigrati ulogu lugonote u drustvenom, ekonom- skom i duhovnom divotu, Takva je snaga principal Principi nisu proizvoljne manifestacije, veérezultar dugotrajnih istraivanja koja mogu da postanu glavni ostonac jedne dokerine. U datom trenucku, u evalucii savladivanja opasnosti koje prete neredom, neka ideja mote postati prin- «ip. Zakon 0 sedam nagina (da izbegnete probleme u gradenju) ima prirodu principa; brisoleji,rakode. Probblemi zvuéne izolacije su tehnizke prirode, a odgqyarajudi principi bige formulisani kada budu otkrivena efikasna redenja'za ove probleme. Razdvajanje noseéih elemenata od ele- ‘menata koji st: noseni jedan je od principa moderne konstrukcije. For mulacija ovakvih principa prirodan je plod fivota posvecenog istradivanjima,