Sie sind auf Seite 1von 48

ГОДИНА II (ХС1), БРОЈ 26, БЕОГРАД, 19. АПРИЛ 1995.

ЦЕНА 3 ДИН
С РБ И ЈО ,
М А ГДЕ Б И Л А ,

ХРИСТОС БЛСКРСС
Р Е Д А К Ц И ЈА „П РА В Д Е ,,
М0ЋН0„ЛАНЕ"
Ш Ш ДД ИЗ СДДРЖД1А САМОРАВЕ
Његових деветнаест дана у
Први број „Правде” затвору коштало је државу три
изашао је у Београду НА СЦЕНИ ПРИЗНАТИ И и по милиона марака, а сатис-
факцију је добио к на суду и у
1. септембра 1904. УМ Р Е ТИ ,
СУ СЕЈАЧИ колективу! За „Правду" говори
године и излази до П етар Тутавац, директор
6. априла 1941. год М АГЛЕ И Л И ... пожаревачког „Бамбија”.
са прекидом за Хрвати смишљено раде на ост- Председник Србије је сигурно
време I светског варивању својих великих амби- свестан свих замки које му свет- ПЕРЕСТРОЈКА
рата. После II ција, а Срби нису довољно ски моћници одавно запињу, не
светског рата, радили ни кад је за то било били га како уклонили, али је за НА АМ ЕРИЧКИ
време, а не раде ни данас! - каже веровати да ће их он елегантно
комунистичке академик Василије Крестић заобићи и остварити националне НАЧИН
власти нису циљеве - сматра наш познати
П о свему судећи, сазрело је
дозволиле IО П О ЗИ Ц И ЈА стручњак за питање геострате-
време за једну међународну кон-
обнављање гије, генерал Радпновић.
ференцију ширих размера која
„Правде”. Од 9. јуна [З А О ТП АД би одузела Америци право
1994. године Премда располаже скоро IО СТАВКА И дириговања у светским послови-
„Правда” излази половином гласова повереша и ма, а Европа би коначно морала
баснословним капиталом идеал- ДАВАОЦИ да одрасте и да се осамостали -
као независни пише др Станко Нишић,
них прилика за афирмацију и
недељник.
победу. опозиција остаје без-
КРВИ
надежно јалова! - пише Драгош Оставка министра Радослава СА Х Р В А Т И М А
Калајић у свом .Дневнику једног Брђанина узбуркала је духове у
погледа на свет".______________ Републици Српској. али за та- Н И К А Д ВИШ Е
мошње Србе значајнији је био
долазак у Бањалуку 250 Лаза- Кључ за разумевање истори-
НЕЋЕМО БИТИ ревчана, који су желели да на јског нацрта хрвптске државо-
лицу места дају крч за рањенике. творности и самобитности крије
С АМ И се у нама добро познатој речи -
Треба знати да ми нећемо прих- шизма, Стварни лик те речи
СТРАХ О Д садржи се у тами и мемли, у
ватити никакву промену манда-
та која би значила негацију разврату и блуду, у греху и гнусу
одредаба Венсовог плана, јер је
РЕЦЕСИЈЕ путева којима ходе шизматицн -
У Н П РО Ф ОР на основу њега и Привредним кретањима у првих пише писац Срђан Воларевић.
дошао на ове просторе - каже 70 дана ове године озбиљно су
председник Милан Мартић у ек- доведена у питање три основна ОПРОШТАЈ МОЈ
склузивном интервјуу за наш цил>а економске политике: ста-
Издаје:
лист. билност цена, стабилност курса ОД РЕНЕСАНСНЕ
динара и повећање производње.
НИП „ПЛАНЕТА”
ПЕРСПЕКТИВЕ
Директор и главни и
одговорни Стална тежња Истока за осве-
уредник: том над немогућим Римом изне-
Б л аж о Ј. Шаровић
дрила је супериорно Христово
учење. Запад прихвата овај иза-
Лист уређује редакцијс- зов и постаје све незахвалнији -
ки колегијум пише у свом манифесту Милић
Адреса редакције: од Мачве.
Трг Николе Паши+на
7Л/1, Београд IВ Е К О В И М А У
Телефони: 3 4 5 -5 6 2 и
централа 334-531, ЗАЧАРАНОМ
локал 779
Факс: 335-549, телекс: К Р У ГУ
11410 И обреновићска Србија је босан-
Жиро рачун: ским Србима ускраћивала по-
4 0 8 0 1 -6 0 3 -0 -4 0 4 6 1 моћ - пише Милослав Рајковић.
Штампа: Заш то Кустурица и Лајхм пре-
Графичко предузеће поручују данашњнм извешта-
„Штампарија чима са простора бивше Босне и
Политика” Херцеговине да најпре прочита-
Македонска 29, ју Андрића и Црњанског?
Београд
Лист излази средом 1АТЛАНТИДА
Решењем
Министарства за ПРОТИВ
информације
Републике Србије IЕВРОАЗИЈЕ
„Правда” је рег- Евроазијским простором ко-
истрована под бројем је чини географску осу историје,
1603 ОД 7.4.1994. доминира фигура коњаника.
„Монгола", насупрот „Викингу”,
морепловцу који господари
РУКОПИСИ морима и океанима. Те две фиг-
СЕНЕ уре налазе се у сталном покрету
и перманентном сукобу - сма-
ВРАЋАЈУ трају водећи светски ауторитети
теоријске геополитике.
РУСКИ ПОРАЗ
НА ДАН ПОБЕДЕ
рмија која је слом 1та кичму Хитлеровој Немачкој видетш руску моћ и шта би Русија још могла у, друкчије

А и одредила исход другог светског рата неће, по


свему судећи, наредног девеСпог маја,
промарширати плочником Црвеног трга, у знак
поставл>еним односима, остварити. А и заштш би кад је,
она и овим,још једном показала пуну поданичку ревностс.
Русија ће тако своју велику победу обележити још
обележавања педесете годишњице победе. За велики једшш истинсксш поразо.и, а свечарење у неком од
јубилеј, следбеници славне војске, неће показати ни део велелепних салона царских палата стшориће привид да се
своје садашње још увек велике моћи, на тргу, где је пре ипак обележава победа.
педесет! година, у подножју свечане псрибине, стшорено
брдо од освојених непријатњљских застшва. Јељцину, Козирјеву и остшлима, изгледа више је стшло
Неће, јер тшко је хп1ео господин Клитпон, да би т1у да покажу како их Америка још подржава, и т 1ше
велику земљу и тај велики народ удостшјио својом евентуално умање значај недавне изјаве државног
посетсом за тај дан! секретара САД како „Америка треба размшилмти о
То што је Клинтшн од Јељцина тражио да ако има Јељциновој замени”, него могућностиша оружане силе
њега нема параде, сасвгш је разумљиво. Америка је тиме Русије. Нажалост, тш је потШуно џогрешна ст^ратшгија.
још једном показала своју победу над, д о сада Да Русијом управлмју људи дорасли њој самој, знали би
непобедивом војном силом и непораженом земљом коју су да су руска Армија и њене могућностш најболм гаранција
.чу на .. послужавнику” даривали садашњи челници Русије. за ресЏектшвни однос и јучерашњих и садашњих
Разумљиво је да мистшр Клинтон ни на паради не воли непријатшлм. Знали би, да јој само њена сила, може
обезбедити улогу и место које је Русији вековима
припадало. Овако, Русија је доживела да јој један Бил
одређује хоће ли достшјно и како то приличи обележитш
дан за који је Русија тшлико пуно дала.
то, од те и такве Русије данас и Срби очекуЈу да се

Е заложи за њих и помогне им. Било би, чини ми се


крајње време да се „узмемо у памет" и схватимо већ
једном да Русија сада није у могућностш да помогне
ни себи. Срби, у овом времену дефинитивно, немају
ништш добро да очекују од „вековне заштитнице”.
Најболм за нас штш би могли учинити јесте да се
извучемо из загрлмја садашње Русије, и захвалимо јој се
на „добр 1ш ” услугама, замолгшода нас поштшди њене
помоћи и залагања. Њена помоћ се и тако своди само на
„стшскање" и „цеђење” Срба, на притиске да прихватш
оно што другима никада не би. Колико смо само
изгубили чинећи да буде како Руси кажу. Одс 1пупили смо
од Сарајева и напуапили већ добијено Горажде,
Сребреницу, Бихаћ... Штш смо заузврат добили? Само
нове и нове захтеве за попуштањима, те скице и мапе
које су кројили Алијини цртшчи под америчком „свећом”.
Нека друга Русија, са неким другим вођењем, опет ће
Србима бити оно штш је увек и била: незамењива и
волмна.
рбима преостшје да се међусобно сложе и ослоне

С сами на себе. Само сложни и јаки можемо


оапваритш своје националне цил>еве. Запад је већ
значајно променио начин разговарања са Србима, а
промениће још и више ако Срби покажу да су моћни.
Дефетезам који сеју којекакви „миротшорци”,
„мондијалисти” и остале белосветске слугерање међу
нама самима празно вапећи за „миром” ,су обмана
срачунатшда нас растшчи и умањи ишнсе за коначну
победу. У Босни се решава будућност1 српског народа, и
тш само оружјем! Ваљда је свима јасно да у сваком ра 1пу
мора бити победник и побеђени. Сва пргширја и сви
прекиди ват1ре, само су срачунати пот1ези непријат^елм
да би дошао „до ваздуха” и спасао се. И ово пролеће ће,
као и свако досадашње прекидање борби тш сигурно
потшрдитш.
На нашу срећу, илшмо генерала Младића и његову
војску, која ће, надамо се, то иматш на уму. Снагом свог
оружја, верујмо у тш, учиниће српску земљу српском,
српско 1ше и српски образ сачувати чист1 им, упркос свим
замкама које им пшстшвљају.
5 ПРАВДА ИНТЕРВЈУ

АКАДЕМИК ДР ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ, ИПОРИЧАР, 0 СРПСКО-ХРВАТСКИМ ОДНОСИМА


Јелица Роћеновић
ИНТЕРВЈУ ПМВДД 6

О
длука Титовог генерала Преко те нагодбе, на којој сам и оналној посебности? ксенофобија, унутар српског на-
Туђмана да истера „плаве докторирао, ја сам ушао у про- Да. Могуће је то показати чи- рк)да, данас је до те мере развије-
шлемове” са пограничних блеме раније и потоње хрватске тавим низом чињеница да су Срби на, да просто запањује и запрепа-
линија Српске Крајине и Хрват-историје. Тако сам улазио све ви- били духовно јединствени и наци- шћује. А то је само доказ да нико
ске. са намером да прегази Краји- ше и у теме историје Срба у онално свесни. Пре су се они на- одговоран не ради на духовном је-
шнике пре него што умре, како Хрватској и српско-хрватских од- ционално освестили него Хрвати. динству, него ради на растакању
би остварио повијесни хрватски носа. Е, ту је мој професор почео Знате да се тај хрватски наци- националног бића. Ни школа није
сан о Великој Хрватској изазива да зазирк шта ће се десити, и по- онални тј. Илирски покр)ет разви- на оном нивоу на ком би требало
истински страх у главама једног чео ме је кочити, али ја више ни- ја тек негде од 30-их година 19. ве- да буде, ни држава ни државници,
дела западних политичара и ди- сам имао снаге да одолим тим ка, а Срби су, захваљујући СПЦ, ни привр)еда, ни црква. Немамо,
пломата. Док немачки медији изазовима. својој историји, својој традицији дакле, систем којим бисмо изгра-
охрабрују „хрватске јастребове”, државности, и својој народној ђивали и дограђивали то духовно
цитирајући њихове еуфоричне Зебње Васе Чубриловића епици, изградили своју национал- јединство српскога нарк)да. Као да
изјаве у стилу; „Све је то хрватска Чега се то „стари тершриста” ну свест много, много раније. Да је прккгго срамота радити на ду-
землл!", с друге стране, Британци Чубриловић плашио? би се успоставиле неке симетоије, ховном обједињавању, превазила-
нису једни који упозоравају Туђ- Немојте га називати „стари наша наука је дуго одбијала да жењу тих природних географских
мана да би његова „смртоносна трк)риста”. Он је био један енерги- призна да су Срби у 18. веку већ и регионалних разлика. А мора да
игра” могла да му се врати као бу- чан човек, један уман човек. Во- итекако били национално свесни. постоји, рецимо, разлика између
меранг. лео је да влада, али допуштао је У неким марксистичким уџбени- човека из мог северног Баната.
Читава ова неизвесност, са да се ми том, како ви кажете „те- цима, међутим, пише да Срби ра- или некога из Пирота или Врања
много тамних слутњи, наводи ме рору” - одупир>емо. За разлику од звијају свест о својој нацији тек у у акценту, обичајима. менталите-
на помисао да би ваљало поразго- другој половини 19. века, што ни- ту. Али мора да постоји свест да
њега који је сматрао да нека исто-
варати са човеком који добро зна је тачно. Код Хрвата, међутим, и смо ипак једно, упркос рахпикама.
ријска истина може и да се прећу-
нсторијат и „малигне тачке” срп- после Илир)ског покрета, парти- А један Илија Гарашанин је знао
ти, ја сам отишао корак дал,е сма-
ско-хрватских односа од којег не- куларна свест, рецимо, далматин- шта тр>еба и како треба чинити. И
трајући да историчар на то пр>е-
ма позванијег за разговор на су ска, је толико јака, да је то парти- није случајно што је 1848. године
ћуткивање нема право. Та про-
тему. Наравно, реч је о академику куларно име било јаче него хрват- 10.000 добровољаца из Шумадије
шлост је толико жива, да иако не-
Василију Крестићу, шефу Кате- ско национално име. У Карловцу пр)ешло у Војводину да помогне
ћете да је актуелизујете, то наме-
дре за националну историју новог 1860. једна група уграђена устаје Срзбима у борби против Мађара.
ћу сами проблеми.
века на Филозофском факултету против хрватских симбола Хрва- Свест о јединству и припадности
Због разних манипулација, да
у Београду. та, тврдећи да су они Унгарези, истој нацијрр, потврђивана је и у
подсетимо на историјске чињенн-
Док се смештам у фотељу с Мађари, а не Хрвати. Славонци ратним тр)е)1!^има.
це: реците када се Срби први пут
друге стране сточића. у његовом такође неће да буду Хрвати и не- Када почнњу први српско-
појављују на прммггорима да-
стану и 29-ог новембра, у ће чак да иду у Хрватски сабор, хрватски неспоразуми који ће се у
нашње Српске Крајиие, у тим на-
стешњеној собици препуној него захтевају да седиште сабора 20. веку претворити у бездушне
јудал>енијим крајевима српства?
књига, примећујем на зиду један буде наизменично у Осијеку и За- прогоне и геноцнд?
Познато је да су Ср>би још у
старински портр>ет у уљу и пита: гр)ебу. Читаво хрватско приморје Срби су били правно слобод-
деветом веку поменути у франач-
ко је то? - разговор кр>еће у не- од Бакра, према Краљевици, до ни становници и никако нису хте-
ким изворима, код Ајнхарда, и
планнраном плавцу, али неочеки- Ријеке било је прк)жето мађаркж- ли да прихвате феудална давања
што је занимљиво, тридесет годи-
вани одговор заслужује задржа- ским духом. Тога међу Србима за Католичку цркву (десетак) и
вање. на прж него што се у њима по-
није било. Свест о постојању срп- давања хрватским ф^еудалцима.
То је портршт мога прадеде миње хрватско име. Али то још
Михаила - Мише Крестића из увек не значи да је на прзосторима Хрвати СМИ1ШМНО раде на остваривању
1884. године - објашњава Кр>е- Српске Крајине тада било више својих воликих амбиција, а Срби нису
стић. - Био је лични адвокат екс- Ср>ба, да је то био њихов етнички
кнеза Александра Карађорђеви- пркхггор. У већој маси Ср>би на довоАно радили|>ии кад јо било за то вроме,
прккггорима данашње Крајине се
ћа, који је. са оцем Слободана Јо-
насел>авају тек после пркзпасти
а ио радо ни данас. Ту пода волика
вановића био изведен пр>ед Пе-
штански суд после убиства кнеза српских срзедњовековних држава, одговорност на званичну државну политику.
Михаила 1868-ме године. У том а после оних силних налета Тура-
процесу био је мој деда Алексан- ка, када је наш српски свет са
оних јужних предела Балканског ске државе, о Немањићима и Разлике између Срба и Хрвата де-
дар бранилац, и као што је позна- Бранковићима, толико је била финитивно се уобличавају после
то. тај пркзцес је завршен у корист полуострва био притиснут и не-
пр>екидно потискиван, и када је усађена у свест Срба у тим запад- 1848. године, и на верзској и на на-
Александра Карађорђевића... ним крајевима, да је то прзосто за ционалној и на политичкој осно-
Откривам затим да је међу хрватско становништво напушта-
ло своја станишта из тих предела дивл>ење. Лукијан Мушицки је, ви. Све то почиње у р>еволуцији
пр)€цима угледног историчара би- рзецимо, упозоравао да смо сви ми 1848, после кратког периода до-
ло и познатих свештеника, трго- која су данас под влашћу Репу-
блике, Српске Крајине. Дакле, једно, да понаособ не пред- брих односа између Хрвата и
ваца, оних који су се као јунаци ставл>амо ништа. Иако смо живе-
српско становништво у 16,17. ве- Ср)ба, када један, р>ецимо, право-
„Сеоба” утопили у руском' мору ли на широком простору, у разли-
ку насел>ава опустеле пр>еделе, до- славни патријарх устоличује јед-
бежећи од притисака Марије Те- читим царствима, то нам није сме-
лази на терзен који је пркхгго ног Хрвата за бана, али како се у
р»езије. И Кр>естићев деда, чије тало да дубоко осећамо једни дру-
име носи, завршио је два факул- ишчекивао становништво, и њих Загрзеб враћа католички бискуп,
тамо широкогрудо дочекују аус- ге. Ср)бима из Војводине није сме- потоњи надбискуп Јурај Хаулик,
тета и чувену мађаркку академију тало да им војвода, патријарх Ра-
Лудовицианум, ону исту коју је тријске власти, настањују их ту са почиње једна клерикална хрват-
обавезом да бране тај кордон пре- јачић и многе друге личности до- ска струја која је већ у време 1849.
похађао и Крлежа.
ма Тур)ској. Тако је и формирана ђу из пр)едела који се данас зову уносила једну верску нетолеран-
Толико година се познајемо, а
Хрватско-славонска војна грани- Република Српска Крајина. У оно цију и која је ширила дезинфор-
ви ми никада ни речи нисте поме-
ца која у оно вр>еме није носила време су и црква и наши државни- мације о томе да „Власи” хоће да
нули о високом грађанском поре-
тај назив, него су они били орга- ци и наша школа неговали свест о преведу католике на право-
клу своје породице?
низовани на том подручју у два јединству, и чини ми се да смо то- славл>е, да хоће да их поубијају:
Човек је оно што јесте, а не
генералата: један је био Карло- ком 19. века то јединство имали дакле, ту почињу сукоби. Уз ту
оно што су му били преци. Свако
вачки генералат, а други је био чвршће, снажније, него што га струју из Каптола, која има кон-
за себе одговара. Трудио сам се
једино да их не изневерим... Вараждински генералат. имамо данас. тинуитет све до франко-фуртима-
Ваша истраживања српско- Ни школа, ни држава, ша, то је крај 19. века, имамо јед-
хрватскнх односа нису дакле била Сви су Срби једно ну нову чињеницу која се касније
случајна? Чак и у таквим околностима, ни црква прикључује овој, а то је једна не-
Васа Чубриловић ме је гурнуо упркос отпорнма Хрвата, Србн су Откуда ксенофобија унутар толеранција коју почиње да негује
у то: једноставно ми је наркдио да сачували високу свест о свом ду- српског народа? ^ Анте Старчевић, а потом Еуген
раднм Хрватско-угарску нагодбу. ховвом једниству, својој наци- Та партикуларна свест, чак Кватерник, а већ поткрај века Јо-
7 ПРАВДА ИНТЕРВЈУ

сип Франк. Ова струја почин.е да ска, а да је у питању политика ко- чајно што тај народ из Републике генцији да слободније исказује
гради хрватску политику на те- ја ће се и показати као хрватска и Српске Крајине, иако не схвата своје мисли, своја уверења. Не-
мељу такозваног хрватског великохрватска, утемељена на увек узроке сукоба, инстинктивно мојте ни од Академије очекивати
државног и повијесног права. хрватском државном праву. И све осећа колика је то опасност; он је да чини ништа мимо овога дру-
садашње политичке странке у слути, он зна да се иза свега овога штва. Какво је друштво. таква је
Корени геноцида Хрватској отворено су се поново крије један неоусташки покрет, Академија, такви су академци и
Која искључуЈе Србс? изјасниле за једну такву полити- она нево.ља коју је преживео у интелектуалци.
Не само искључује Србе, него ку, која је заправо рецидив фе- Другом светском и у овом најно- Извесно је, међутим, професо-
је то политика која је извор свих удалног друштва, и која је самим вијем рату, а што одбија све оно ре Крестићу, да овде има много
зала. свих спорова, свих неспора- тим дубоко антидемократска. што га не обезбеђује од такве по- таквих који смиш.љено замаг.љују
зума и свих сукоба од средине 19. литике која је и изазвала зло. А ствари за рачун туђих интереса?
века до наших дана. Због чега је Сведочење Исидора без Крајине, Хрватска је као чо- Слажем се, али је њима омо-
то тако? Па, зато што је ци.љ те Кршњавог век без утробе. гућено да сеју маглу. Они који би
политике био стварање Велике требало да разбистравају ствари,
Хрватске. етнички чисте и като- Оно што Штросмајер није ус- Опасна племенита идеја притиснути су са јавне сцене.
лички јединствене хрватске држа- пео да наметне као идеју Србима
Да ствар буде парадоксалнија,
ве. Дакле, она је по својој приро- у Хрватској, доцније је прихвати- Шта боли сваког патрноту
манипулација геноцидом стра-
ди антнсрпска. То је политика ко- .ча већина Срба?
шнија, формиран је Хашки суд: Шта народ може у овој ситу-
ја је преузета из мађарске наци- Да, Срби су имали илузије да
као некад Јевреји, Срби су на За- ацији да очекује?
оналне државне идеологије. а ко- ће се на темељу једне југословен-
паду постали мета за одстрел? Свакако ништа нарочито. И
јој је био ци.љ да створи велику ске политике брисати многе ра- Па ја мислим да ни ту нисмо
злике. То се. на жалост, није деси- народ дели судбину и државе и
Мађарску од Карпата до Јадрана. показали способност ни дора- интелигенције. Сумњам да народ
Дакле Хрвати се боре против Ма- ло. Срби су много инвестирали а слост, већ смо показали један ја-
нису добили ништа, пуно су изгу- може нешто да уради сам без
ђара. и на тој основи се рађа вашлук, нисмо се побринули да ових најодговорнијих чинилаца.
илирски покрет. а сами ту мађар- били. сакупимо довољно података да
Како. међутим, објаснити оно Не видим да било ко ради како
ску идеју спроводе према Србима. покажемо колико је друга страна
што је скоро необјашњиво: - ге- ваља. Не видим ствари које би мо-
Ту је и борба око Босне и Херце- починила зла. Свакако да је и
ноцид који су Хрвати починили гле да се наметну, да преокрену
говине: да ли ће Загреб или Бео- свет наклоњен оној другој страни,
над Србима? на бол>е ову ситуацију. Шта да. ре-
град бити центар око кога ће се али мислим да је к ту подбацила
Па и геноцид је настао на ис- цимо, очекујем ја као човек који
ујединити јужни Словени итд. Из наша држава, наши органи вла-
тим основама на којима и сви већ се бави науком и стоји на челу
такве државноправне политике се сти, који су можда свесно прећут-
поменути неспоразуми. Хрватски Историјског музеја, као председ-
рађају сви потоњи сукоби и тако кивали многе ствари, као што се
политичар Исидор Кршњави је ник Управног одбора, када мини-
се. скоро од средине 19. века, рађа то чинило у прошлости. Ми наше
идеја геноцидног уништавања отворено рекао: .Једно вријеме у старка културе Нада Поповић-
жртве поново стављамо у темеље Перишић две недел>е не налази за
Срба. Тада почиње брисање Срба Хрватској је владало увјерење да неке нове Југославије. То је зло-
из статистике, они постају „право- све Србе треба сјекиром утући”. сходно да ме прнми, заједно са
чин према нашем народу и неко управником Музеја, да поразгова-
славни Хрвати". „грчко- И Павелић је то чинио, данас ће због тога морати да сноси од-
источњаци", бизантинци. „назови то покушава Фрањо Туђман? рамо о смештају Историјског му-
говорност.
- Срби”. „накот за сјекиру зрео", Наравна ствар. То је зато што зеја Србије. Иако сам је у међу-
Да, ви сте и на Друтом кон-
„пр.љави и ушљиви балкански Ци- се Туђман вратио свим оним иде- времену и срео, и подсетио да сам
гресу српских интелектуа.таца, на
ганн". како их назива Крлежа... јама праваштва, франко-фурти- на листи чекања, госпођа мини-
коме је речено да јединствена
старка ме још није удостојила ни
иоја је или крајње уздржана, или недорасла српска држава нема а.ттернативе,
разговора! Шта ја да очекујем од
упозорили да су јутословенска
и неспособна да се супротстави таквим амбицијама. идеја, и Јутославија као држава, и
власти која има такве министре
прва и друта погубно деловали на
који не удовол>авају чак нн позиву
Прииривају се истине, опет се тежи стварању неиог за један разговор? Ако Историј-
духовно и национално јединство
братства и јединства, неие југословенске државе, Срба. Иако знамо шта су за срп- ски музеј Србије не може да доби-
ску идеју значиле некадашње иде- је своје просторије, бар да нам се
која је једна велика опасност то отворено каже. Шта очекнвати
олошке поделе, оне данас поново
постају јабука српског раздора? од власти која не налази да |е по-
Због пос.тедица не можемо да маштва и свега онога што је Да, и ову блокаду на Дрини требно да се то огрк)мно благо
заобиђемо питање југословен- искључивало могућност жив.љења видим као нов|1. поделу. Видим по- ове институције спаси од пропа-
ства. Интересантно је да су поза- Срба у Хрватској. Због тога сви ново идеолошке супротности го- дања? Које ће установе имати
дину југословенске идеје први тово на истим темељима које су приоритет, ако историја српског
ти планови који се данас стварају,
прозрели управо Срби у Хрват- постојале и у прошлом рату, а ма- народа која стоји по ходници.ма,
по мом дубоком уверењу неће мо-
ло ко ради на томе да се оне из- подрумима, таванима где је и вла-
ској и Славонији, открнвши иза ћи бити остварени, или ће бити
бришу, да се оне превазиђу, да се га и киша и ветар убијају, шта ја
ње великохрватске претензије ко- остварени на апсолутну штету
оне забораве, да се све препусти да очекујем, какве су моје наде од
јима и данас Ба.ткан није до- српског народа.
историји. А, као што видите, по- таквих извршилаца власти? Мој
во.љан? Какав ви расплет очекујете
ново се јав.ља и један југословен- песимизам долази и отуда што
То је оно о чему наша јавност после 31. марта?
ски покрет који је једна опасност прави људи нису на правим мести-
ни|е дово.љно обавештена и што Хрвати смишллно раде на ос-
која иде из Београда, а ево и из ма, што су на њима они који нема-
не зна дово.љно. Погрешно смо тваривању својих великих амбици-
иностранства у „Политици” се ју осећање одговорности. Моја,
учили историју. Није нимало слу- ја. а Срби нису довољно радили ни
пласира ндеја: „После Југославије политичка уверења, кад је реч о
чајно што су, тамо. шездесетих кад је било за то време, а не раде националној ствари и државним
година. када се послије илиризма опет Југославија”. То је опасно
ни данас. Ту пада велика одтовор- интересима уопште нису битна: ја
поигравање. Некада и племенита
јав.ља југославизам, Срби припа- ност на званичну државну полити- пре свега имам у виду целину, на-
идеја може бити опасна.
дали свим другим странкама, само ку, која је или крајње уздржана, ционалне и државне интересе, а
Помињете одговорност
не Штросмајеровој Народној или недорасла и неспособна да се државних институција, опасност не интересује ме у овом часу ни
странци која је словила као југо- супротстави таквим хрватским ам- од српских деоба, неизвесности у опозиција ни владајућа странка.
словенска. бицијама. Прикривају се истине. којима се можемо наћи, шта, ме- Код нас су и партијски и лични
Дакле. Штросмајер се залаже по мом уверењу опште се тежи ђутим, чине српски интелектуал- интереси увек изнад државннх ин-
за југословенство, а Срби одлазе стварању неког братства и једин- ци, Српска академија наука и тереса. и то је оно што сваког па-
у Унионистичку странку. Штро- ства. неке југословенске државе уметности? Шта се ту десило? триоту мора да боли. Немојте ми
с.мајер који се издавао за Југосло- која је једна велика опасност. Ако Природно је да се упире прст само рећи да народу није стало до
вена. не.ма Срба у својој странци. остану темељи хрватске политике на интелигенцију у оваквом вре- Историјског музеја Србије! Ту су
Срби су схватили да њетово југо- који су и довели до рата, немам мену, али мислим да је држава та народна средства уложена. И то
словенство није искрено, да је то илузија да ће се све завршити мир- која би морала да да општи печат се све догађа у јавно проглашеној
само име и обланда југословен- ним путем. Пр>ема томе, није слу- и општи смер, да омогући интели- години културе!
ОГЛЕД ШАВДА 8

Дневник јвдног поглвдо на сввт

ОПОЗИЦИЈА ЗА ОТПА
Премда располаже скоро половином гласова народне заједнице,,. Она под
Драгош Калајић тим теретом уступа корак по
поверења и баснословним капиталом има
корак, из грешке у грешку а
идеалних прилика за афирмацију и победу -
овом свету тобожње демо-
нема никакве супротне снаге
опозиција остаје безнадежно јалова

У кратије - која, наравно, ни-


где не постоји, јер су власт
дећи награду у облику патрљ-
од народа одузеле странке и јав-
ни или тајни лоббиес - политич- ка тгруле шаргарепе. Ако је
уступати.
да заустави тај суноврат.
Истовремено, недостатак
страха од опозиције ослобађа
и подстиче у владајућој стран-
ка сцена остатка Југославије попустљивост или “коопера- Идеална опозиција, за
ци најниже криминогене
пружа идеалне услове и прилике тивност,, првог човека поли- социјалисте пориве, који су већ одавно по-
за успешно деловање опозици- тике остатка Југославије, под Наравно, изложена пи- примили размере државног
оних снага. Скоро свакодневно, теретом страних присила и тања не траже одговоре јер су криминала.
на речену сцену се сручују, спо- домаћих одговорности, људ- они добро знани а почивају у Владавина социјалиста у
ља или изнутра. изванредни иза- ски разумљива - такву уви-
зови и баснословни поводи за беди људског материјала који СР Југославији је јединствен
ђавност извесно не заслужују су социјалисти на власти сво- спектакл трајног и свима
афирмацију врлина и снага, во- вођи овдашње опозиције.
ља и моћи опозиционих страна- јевремено изабрали да им видљивог скандала јагме и
ка или покрета. Такве изазове и
Слободни од спољних уцена а предводи “опозицију,,. пљачке, злоупотреба положа-
поводе за победоносни наступ, без икакве државне одговор- Част изузецима, биогра- ја и поверења народа. крими-
опозиције у другим земљама до- ности, они би морали бити не- фија (псеудо)елите опозиције налних коришћења примарне
бијају веома ретко или никад. упоредиво одлучнији на пољу је представљају као бивше гу- емисије и девизних резерви
Нажалост. сав тај капитал мо- одбране српских интереса. битнике са трка “морално-по- државе те народа за ратно
гућности долази и одлази неи- Ако су речене вође опози- литички подобних,,, дакле профитерство и црно ренти-
скоришћен и неоплођен, што ције просрпског определ>ења најгорег слоја друштва у јерство, уз сталне одливе
показује и доказује да је ов- заиста уверене - како тврде претходном, Брозовом систе- “приватизованог,, богатства у
дашња самозвана опозиција без- на конференцијама за штам-
зредна и стога немоћна. му наопакости. Реч је углав- иностране банке или дослов-
пу или посредством “саоп- но у земљу приватне окућни-
Примерице, бестидно ном о телалима потрчцима и
штења за јавност,,, јединих це.
успостављање “гвоздене заве- потказивачима у служби вла-
облика политичког деловања
се„ на Дрини, уз губитак дајућег система и идеологије,
којима се ревносно посвећују
који су доспевали у положаје Опозиција помаже
основног атрибута суверени- - да је председник С рб^е кре-
тета, предатог страним “осма- дисидентства не својом во- криминал
нуо путем издаје и колабора-
трачима,, те удар санкцијама љом већ због погрешних про- У некој нормалној држави,
ције са непријатељима срп-
по Републици Српској, много цена сопствених могућности. опозиционим снагама би била
ског народа, да је већ признао
горих од ‘Теноцидних,,, што Њихова неспособност је ши- довољна само једна “ситница,,
Хрватску те Босну и*Херце-
их трпи СР Југославија - пру- говину у “авнојевским грани- роко осведочена, почевши од из овог растућег базара лопо-
жили су јединствену прилику масовног и пропалог влука и издаја на власти - по-
цама,„ само не зна како то на-
за општу мобилизацију свих окупљања народног незадо- пут продаје концесија свих
роду да призна, шта онда че-
патриотских и националних кају за борбени наступ? За- вољства на београдском Тргу паркинг-простора Београда
снага српског народа, с десне што се свим расположивим републике, 9. марта 1992. го- страним хохштаплерима за
стране Дрине, против полити- средствима и мо^1Има на су- дине, када је самозвани вођа бадава и провизију или доку-
ке званичног Београда. Уме- протставе процесу што води у буне гротескно позивао народ мента који открива да је пот-
сто да организује и покрене амбис капитулације и кома- у јуриш на Телевизију, из де- председник Владе Србије на
отпор народа Србије и Црне дања Србије? беле позадине, са балкона платном списку страних инте-
Горе, да свим расположивим, Ако се председник Србије Народног позоришта. Дакле, реса - да покрену незадо-
“уставним и неуставним,, доисћа све дубље сагиба пред нико присебан и разуман се вољство народа и оборе са
средствима, јавно и тајно ру- батином фантомске “међуна- више не би одазвао позивима власти такве псеудоелите.
ши или бар гуши блокаду на родне заједнице,,, зашто га таквих вођа на политичку Домаћа опозиција галант-
Дрини - највећа и најснажни- патриотска опозиција не ди- акцију. но пропушта све те прилике
ја опозициона странка бавила же батином претње устанком Мора се социјалистима за стварни опозициони наступ
се кукњавом због незакони- српског народа против_веро- признати макијавелистичка можда и зато што је нагриже-
тог хапшења свог председни- ломне политике? Зашто опо- вештина да себи изаберу иде- на истим или сличним крими-
ка. зиција не организује и не по- алне противнике, савршено налним склоностима. Доду-
креће незадовољство српског неспособне да их угрозе, због ше, опозиција такве склоно-
Слободни од уцена народа у супротном смеру од моралне слабости или неура- сти показује у знатно скро-
Нека истовремено велико- капитулације? Масовне де- чунљивости, уцењивости или мнијим, општинским размера-
душна и малодушна природа монстрације слободарске во- подмитљивости. Ипак, са ста- ма, дакле по мери освојене
могла би правдати све срамне л>е народа, бар пред амбаса- новишта вишег и општег, да- власти са којом обичава да
попустљивости политике зва- дом САД, биле би довољне да кле државног интереса, такав дели себи и својима станове,
ничног Београда страшни од Београда одврате све стра- избор вођа опозиције показао пословне просторе и концеси-
притисцима “међународне за- не потражиоце одговарајуће се погубним. Владајућа поли- је.
једнице,,, чији емисари га оп- “кооперативности,,. - Осим тика, лишена стварне и јаке У домену о коме је реч,
седају захтевајући све већу тога, оне би председнику опозиције, принуђена је да са- опозиција са упадљивом горо-
“кооперативност,,, претећи Србије дале ваљани алиби да ма и веома лоше подноси пре- падношћу и злурадошћу напа-
бомбардерском батином и ну- не може више одступати и велик терет притисака “међу- да и сумњичи - а без икаквих
9 ПМВДД ОГЛЕД

Хронолошки последњи по формули једног признања


пример таквих саботажа је писцу ових редова; “Више во-
састав комисије коју је саве- лим да у странци имам глупе
зна влада образовала при ре- али послушне него паметне а
ченом Министарству, ас1 ћос, непослушне.,,
за потребе састављања одго- Под светлом изложеног,
вора на тужбу муслиманске борба опозиције за медијски
владе у Сарајеву, која пред простор открива се као жуд-
Хашким судом криви СР Ју- ња њених челника да себе
гославију за геноцид и тражи гледају на ТВ-екранима што
ратну одштету. Из те комиси- је више и дуже могуће. И та
је су свесно и злонамерну од- борба је показала, катастро-
страњени најбољи стручњаци, фалним неуспехом, сву немоћ
попут др проф. Смиље Авра- опозиције. Сва средства и све
мов, који познају англосак- расположиве енергије опози-
сонску правну природу Ха- ција је усредсредила на по.л.е
шког суда и који су стогА спо- одбране тобоже “независних,,
собни да напишу ваљану про- медија, односно покушаја
тивтужбу. По све^му судећи, пљачке друштвене имовине.
речена комисија је за сканда- Завршни ударац, односно ша-
лозно велике хонорара напи- мар опозицији је задао дире-
сала противтужбу која не ктор Студија Б, презриво от-
вреди ни колико папир што је казавши митинг солидарно-
носи. сти, јер се у међувремену на-
Познајући безвређе љу-, годио са властимз.
ског материјала у врховима Изгледа да су сви знали ка-
опозиционих странака, изли- ко је тобожња “незави-
шно је питати се зашто она не сност„Студија Б заправо ле-
види и не зауставља зло попут вентијско трђење пазара са
овог које се угњездило у Ми- властима, уз уцене ради пове-
нистарству иностраних посло- ћања цене - изузимајући челг
ва. Иоле способна опозиција нике опозчције, који су оста-
имала би, макар потплаћене, ли срамотно изиграни. Ако их
своје људе и у реченом Мини- је једна ситна риба из ов-
старству, задужене да благо- дашње фауне успела тако ши-
времено уоче и дојаве сваки бицарски насамарити. иско-
знак саботаже и издаје. ристити и потом јавно одба-
Игра се са опозицијом као мачгса са мишем: Слободаи Милошевић Судећи по брбљивој а јало- цити - како они замишл>ају да
вој галами челника опозици- узму В-ласт од великих риба и
арг>'мената или позитивних ма, Министарство иностраних је, они су патолошки и хро- да се потом носе са неупоре-
алтернатива - једину снагу на послова било би одавно почи- нично опседнути фигуром диво већим ајкулама и нема-
власти која се одупире, како шћено од отпада Брозове но- председника Србије, против нима у интернационалним во-
зна и уме. офанзиви државног менклатуре који ту безбедно кога изгледа имају нешто дама политике?
криминала. Реч је о гувернеру и некажњиво паразитира, лично, као бик против црвене Из изгубљене медијске
Народне банке, др Драгосла- производећи незнања и глу- мараме. Колико су озбиљне битке опозиција би морала да
ву Аврамовићу и његовој мо- пости или саботаже и издаје. те нетрпељивости сведочи и извуче поуку: медије треба
нетарној реформи, која је бе Зато је спољна политика чињеница да је и једно обично стварати, као што је то своје-
Гас1о драстично успорила ин- остатка Југославије у знаку обраћање председника Срби- времено учинио адвокат Срђа
константе потпуно погре- је, из репертоара протоколар- Поповић, основавши не-
флацију и радикално сузила не љубазности, довољно да дељник “Време,,, који је стога
шних процена страних изазо-
простор могућности за зло- горопадне противнике распи- био и остао неугрожен од
ва и још горих одлука. Речено
употребе примарне емисије лави и преокрене у јавне хва- власти. П о свему судећи. чел-
Министарство и Савезна вла-
новца. Тако опозиција пома- литеље. ници опозиције ни за то нису
да нису били у стању ни да са-
же оним криминалним група- способни јер сви њихови по-
купе вал>ану документацију о
ма на власти које настоје да геноциду који данас трпи срп- Медијуми без медија кушаји да издају самохвалиса-
сруше др Аврамовића и ње- ски народ, за потребе спо- ва гласила јадно пропадају,
гов програм те да изазову но- Болесна опседнутост чел-
љног наступа. И оно мало до- ника опозиције фигуром имајући нерешиве проблеме
ви циклус хиперинфлације, кумената који су сакупљени, са читаоцима.
председника Србије - уз по-
као опробано средство ве- према сазнањима писца ових Слободни смо закључити
следично слепило за све оста-
лепљачке народа. Остаје нам редова, били су ревносно уни- да и опозицију треба створи-
ле ствари и појаве, проблеме
једино недоумица да ли опо- штавани од једне високе фун- ти јер она заправо не постоји.
и изазове на сценама уну-
зицију предводи идиотизам ционерке муслиманске верои- Као упутство може послужи-
трашње и спољне политике -
или је она у дослуху и орта- сповести, која сада у инос- ти одговор највећег магната
посредно осведочава патоло-
клуку са непријатељима наро- транству ужива заслужену јапанског привредног чуда.
шку природу постојећих стра-
да на власти. Озрошеву награду. Они који нака и покрета. Стиче се ути- Мицубишија, на питање да ли
су благовремено упозоравали сак да политичке организаци- је тачна легенда по којој је
Спољна политика почео производећи бицикле у
да особи таквог профила не је опозиције постоје углавном
Брозовог отпада би смеле бити поверена толи- својој мануфактури. Он је од-
ради задовољавања таштина
Да челници националне ко значајна документација - њихових челника који стога говорио;
опозиције располажу бар ме- добијали су пацке, односно њихову унутрашњу структуру “Није тачно. Прво сам
диокритетским уместо пот- етикете “фашиста,, и “шови- и хијерархију образују крите- произвео људе а тек потом
просечним (не)способности- ниста,,. ријумом самозаљубл»ености бицикле.,.
ИНТЕРВЈУ тћвцк1о
МИЛАН МАРТИЋ, ПРЕДСЕДИИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

О
длуком неоусташке - Показале су се као тачне
Хрватске да. сасвим је си- Блажо Шаровић наше претпоставке да је чин от-
гурно, на миг западних па- казивања гостопримства УН-
трона, „откаже гостопримство” ПРОФОР-у био маневарскн по-
УНПРОФОР-у и тиме дезаву- тез срачунат с циљем да се
ише међународни план. чији је Хрватска нађе у жижи свјетске
творац био амерички дипломата дипломатије, да се ојача Туђма-
Сајрус Венс. по коме је план и нова позиција у Хрватској и да
добио име, Република Српска се кроз Савјет безбједности по-
Крајина нашла се у самој жижи куша што више добити у смислу
интересован>а светске јавности. промјене мандата УНПРОФОР-
И, ако су пре закључења овог а. Треба знати да ми нећемо при-
броја. марифетлуци Туђмана и хватити никакву промјену ман-
компаније већ сасвим познати, и дата која би значила негацију
исказани кроз његову „миротво- одредби Венсова плана. јер је
рачк\ ' самилост да снаге УН на- УН П РО Ф ОР на основу њега и
ција остану у РСК и Хрватској, дошао на ове просторе. У проте-
разговор крји смо пр>е копенха- клој години, у интересу мира, ми
генске церемонијалне фарсе во- смо учинили многе уступке, али
дили са председником Републи- уступака нема када је ријеч о
ке Српске Крајине, господином принципијелним и стратешким
Миланом Мартићем. био је по- питањима.
кушај разјашњавања не само Хрватска, не само да звецка
шта ће се десити ако УНПРО- оружјем, него удара у ратне та-
ФОР оде. а дође до сукоба са ламбасе. Скоро да нема, ио.ле
Хрватнма, већ и расветл>авања значајнијег „чимбеника” у
садашње узавреле политичке си- Хрватској, да не прети Крајини
туације у најзападнијој српској и њеном приси.лном .оовођењу у
држави. сустав Хрватске” . Је ли Хрват-
Господине председниче, Ре- ска заиста тако премоћиа, одно-
публика Српска Крајина је сада сно, је ли Крајина толико слаба
у времеиу када се одлучује њена да је Хрватска тако сигурна у ус-
судбина. Можда је ово време и пех, у, скоро предвидивом, рату
највећих искушења у не дугој који долази?
историји ваше Републике. Како
ви оцењујете садашњу ситуацију Фикције нас не плаше
у Крајини, а још више, око Кра- Већ сам рекао да је звецкање
јине? оружјем с оне стране границе
- Несумњиво је да нас очеку- срачунато као притисак на нас и
је вриЈеме великих искушења и међународну заједницу. То на-
притисака. Република Српска равно не значи да ће се Хрват-
Крајина постоји пету годину и ска тако лако одрећи Крајине и
то је трн у оку многима који би својих ратничких амбиција.
хтјели да искр>еирају нову мапу Хрватска је. наравно, противник
просзора бивше Југославије. На- којега треба {зеспектовати, као
равно, постојрње државе Краји- бројчано надмоћног и солидно
не највише провоцира Хрватску. наоружаног.
и они би најрадије да истријебе - Наш а највећа снага је наш
све Србе са ових простора, јед- мотив да одбранимо своја огњи-
ном заувијек. Хрватска ће, у пр- шта. а у таквим условима Хрват-
вом реду покушати учинити све ска би морала имати десет пута
да уз помоћ својих спонзора у јачу војску него што је има. С
међународној заједници. Краји- друге стране Хрватска има вели-
ну интегрише у свој, како то они ки број слабих тачака и што је
кажу. ..правно господарски су- најважније то не би био рат само
став". Како је то нер>еално оче- између Крајине и Хрватске.
кивати. ми морамо рачунати да Ви сте не само по по.ложају
ће се Хрватска одлучити на рат- први човек крајишке војске, већ
ну опцију, да ће дакле ударити и њен, могло би се рећи, творац.
на нас, макар да би умирили уну- Од ск.топ.љеног примирја до да-
трашње тензије у држави. нас, ваша војска је има.ла круп-
- На нама је, дакле, да све то них пропуста у сукобима са
издржимо. да адекватно одгово- Хрватима. Да ли сте сада орга-
римо на сва њихова дипломатска низованији и спремнији да доче-
искуства. као и да правовремено кате евентуални напад Хрвата?
реагујемо на сваки напад на гра- - Н а ш а војска, још увијек,
нице Републике Српске Крајине. управо због бројчане надмоћи
Венсов п.лан донео је какав- Хрвата, има многе карактери-
такав мир народу ваше Републи- стике наоружаног народа. Ипак
ке. Сада, јед>1остраном одлуком у протеклој години дана
Хрватске тај план је дошао у пи- учињени су значајни помаци у
тање. Деси ли се да УН П РО- стварању професионалних језга-
Ф О Р заиста оде са ваших грани- ра која треба да буду окосница
ца, од п.тана практички нема ни- модерне и ефикасне армије. На-
шта. Какве мере предузимате да равно, тешко је када се такав по-
31. март дочекате спремни? сао мора радити усред рада, у хо-
11 ПШДА ИНТЕРВЈУ

ду и када неддостаје неопходна свој народ и територију. Надам ворности актуелно је увијек, а ја тим приликом избора Владе,
подршка привреде. Ипак. се да до тога ипак неће доћи. Ра- бих рекао још више у критичним стално у Београду, изузев када
учињено је много и ја бих сло- та је заиста доста свима. тренуцима. Сасвим је свеједно да се одржавају сједнице владе. Са-
бодно р>екао да нам Хрвати не ли је држава угрожена спол>а мим тим и већина министара од-
могу прир>едити веНа изнена- Моја лоша процјена или изнутра. сутна је из Крајине и уда.љена од
ђења. Има много оних који верују - Негативни токови изазвани проблема које треба рјешавати.
На жа.10ст, како ствари сада да би и за Крајину и за Репуб.ли- лошим радом Владе попримили Да ли се ваше оптужбе у ини-
стоје, можете се ослонити само ку Српску било бо.1,е да сте про- су такве размјере да су угрозили цијативи односе само на Мике-
на Бога, себе и могућу помоћ ар- кламовано уједињење спровели стабилност одбране, функциони- лића, или пре свега на Микели-
мије Републике Српске. Је ли то у дело знатно раније. До сада сте сања привреде, правосуђа, а са- ћа? Да ли има и колико министа-
премало да би се одупрли арми- као објашњење за неучињено мим тим и државе у фелини. ра који се могу ставити под
ји, која, како они тврде, може наводили да до фактичког ује- Сматрам да је по сриједи питање
бројати и до 500.000 војника? „исти аршин” са Микелићем?
дињења није дошло из обзира опстанка Крајине као државе и
- Прије свега та цифра од - Микелић је као први мини-
према Венсовом плану. Сада ка- то ме је навело да тражим рје-
500.000 војника је такође само стар најодговорнији за рад Вла-
да је тај План доведен па ивицу шења за нагомилане проблеме.
фикција која треба да нас запла- де.
пропасти вол>ом Хрватске, хоће-
ши. Милитантно језгро које је Одговорност са дистанце Могуће малверзације лопо-
те .1и оживотворити уједињење
носило рат у Хрватској, са- в.1уке поменули сте само у на-
са Србима са друге стране Уне? Истние радн, вал>а рећи да је
чињено утлавном од Херцегова- знакама. Можете ли рећи нешто
- Наш коначни циљ добро је за многе било изнена^ње када
ца практично је десетковано. познат и од њега нећемо одсту- конкретније о томе, имате ли
сте за премијера - министра
Хрватска располаже са неколи- пити. Што се тиче нас и Репу- доказе да се стварно догодило
предложнли Борислава Микели-
ко бригада које попуњавају пла- блике Српске, ми смо недавно оно што тврдите?
ћа, с обзиром на његову раиију
ћене убице и то је њихова главна формирали заједнички Врховни -М оји аргументи за смјену
репутацију, коју је имао. Је ли
ударна снага. Што се осталог ти- Савјет одбране. Ријеч је о једном првог министра доступни су јав-
вам Микелић наметнут као ре-
че они могу да ангажују веђи наркзду и ако могу да праве зајед- ности. Колико ми је познато
шење у тренутку сасвим друга-
број .домобрана", који не могу ничку државу Муслимани и многобројне аргументе у прилог
чијих односа матичне републике
да угрозе Крајину. Хрвати, онда нема разлога да и томе имају и посЈ.аници из свих
према прекодринским Срби.ма?
Одбрана свим средствима Срби не живе у својој држави. - Борислав Микелић је био странака. Једним крајње неу-
- Ми заправо никада нисмо моје лично опредјел>ење, то јест ставним начином скинут је са
Постоје разна нагађања о ни изашли из заједничке државе није ми наметнут ниоткога. Мој дневног реда мој захтјев за смје-
обавезама СР Јутославије према у којој је био обједињен српски избор заснивао се на претпо- ну првог министра. Тај захтјев
КрајИни по Веисовом плану. Ка- народ. Ми смо у њој остали и на- ставци да би један успјешан при- остаје и то ће морати да се ра-
да је План потписиван те обаве- кон сецесије Словеније, Хрват- вредник могао много учинити на шчисти до краја.
зе су би.1е покровите.^ћске и за- ске. Македоније и муслиманске јачању економске моћи државе
штитничке. Сада, изг.деда, да се .држ аве”. Питање формалног што би резултирало јачањем Циљеви су нам јасни
обавезе настоје минимизирати. уједињења у овом тренутку није свих неопходних потенцијала, а
Шта, у ствари, стоји у Венсовом доминантно. А к о је неко радио пр.љаве
посебно одбране. П оказало се,
плану по том питању? Друга фаза преговора са постове са таквим ресурсима
на жалост, да је моја процјена
- У вријеме када је потписи- Хрватском релативно је успе- као што су шуме и енергенти,
била лоша.
ван Венсов план ми смо добили онда су ту и велике могућности
чврста увјерења да ћемо услуча- Трвба знати да ми иећемо прихватити никакву за ве.1ике п.1>ачке. О којим се ве-
ју повлачења УНПРОФ ОР-а и .личинама средстава ради према
напада од стране Хрватске бити
промену мандата која би значнла ногацију
вашим сазнањима?
брањени. Ја сматрам да у то не одродаба Вонсовог плана, јор јо УНПРОФОР на
- Штампа није мјесто гдје се
зреба сумњати. основу њога и дошао на ово пр1осторо - У протоклој такве ствари рашчишћавају.
Недавно сте изјавили да има- години, ми смо учинили много уступко, али Скупштина неће моћи игнориса-
те лична обећања и уверавања уступака нома када је роч о принципијолним ти мој захтјев и то ће се морати
че.1них ,1.уди Србије да ће Југо-
славија бранити Крајину ако до-
и стратошким питањима вратити на дневнн ред. А ко се у
ђе до агресије. Можете ли рећи Скупштини крши Устав онда је
шта вам је конкретно обећано? суверенитет државе најдирект-
шно решена. Ипак, утисак је да Микелићу сте приписа.ли,
- Нска то ипак остане тајна није угрожен, а он је изнад Уста-
су Хрвати у постигнутим догово- што директно, што нндиректно
за ширу јавност. ва.
рима бол>е прошли и више доби- низ грешака па н радњи за које
Господин Бора Јовић је не- А к о вам није незгодио у
ли него Крајина? се не може рећи да су часне.
давно изјавио да је Крајина то- овом тренутку говорити о томе,
- Већ сам нагласио да смо ми Шта је то што, у ствари, највнше
лико наоружана да се може са.ма какви су ваши садашњи одиоси
показали максималну коопера- замерате Микелићу да сте „по-
бранитн. Је ли то тражење али- са руководством Србије?
тивност и учинили многобројне тегли” овако крупно питање
бија и припремање одступнице у - Моји односи према руко-
уступке, у интересу мира. Мож- баш у овом часу?
с.1учају напада, или је ваша вој- водству Србије нису се ни у чему
да је у том процесу Хрватска до- - Влада руковођена Борисла-
на моћ стварно таква? битно промијенили.
- Н е бих да коментаришем била више од нас, то сада не на- вом Микелићем није успјела да
мјеравам процјењивати. Сигур- обезбиједи основне услове за Утисак је да се све више и на
изјаве господина Боре Јовића. Р С К гледа хладно са ове стране
Када сам говорио о гаранцијама но је, међутим, да Крајина није функционисање државе, а посеб-
тиме изгубила нимало од своје но је угрожена одбрана и друге Дрине. Караџић је изричит и ја-
челних л>уди из СРЈ нисам ми- сан у својим намерама и ци.1>еви-
слио на господина Јовића. суверености и државности, а сва- виталне функције без којих нема
ка економска корист добро је државе. Уз све то нештедимице ма. Какви су ци.1>еви народа
Војни стратези тврде да је
дошла у условима блокаде. се крчми државно богатство, а Крајине, у смислу односа са
ваш главни адут одбране пре-
Унутрашњо-политичка зби- народ од тога нема никакве ко- Србима у другим српским
вентивно дејство по хрватским
виталним и стратешким ци.т,еви- вања у Крајини не иду у при.10Г ристи. зем.1>ама?
ма. Ту се пре свега мисли на та- неопходном национа.1ном једнн- У иницијативи сте рек.1и да - О ко тога не смије бити ни-
козване „ударе одвраћања” пре ству пред ратном опасношћу. Ви је Мике.1ић парализовао рад каквих калкулација, бар што се
свега по градским центрима и сте покренули иницијативу за владе и блокирао рад „највећег мене тиче. Наши цил>еви су ја-
индустрнјским цињевима. Је ли изгласавање неповерења Бори дела министарстава”. У чему се сни, то је народ исказао недво-
Крајина моћна да тако нешто Микелићу, председнику краји- огледа парализа и „блокада” о смислено на два референдума и
изведе? шке владе. Је .1и то било неоп- којима говорите? нема потребе да стално по-
- Оно што могу да кажем, је- ходно урадити баш сада и у овом - Неоспорна је чињеница да навл>амо како је наш стратешки
сте да у случају напада нећемо тренутку? је први министар, господин Ми- циљ да живимо у једној српској
бирати средства да заштитимо - Питање заоштравања одго- келић, супротно обећањима да- држави.
ГЕОПОЛИТИКА тВД А 72
то се више чини да се СРБИЈА И ЊЕН ПРЕДСЕДНИК
приближавамо расплету
југословенске кризе. то

ПРИЗНАТИ И
изгледа да је збрка око ње из да-
на у дан све већа и да се стање
ствари објективно погоршава.
Стиче се утисак да главни акте-
ри те кризе. они на страни вели-
ких сила или неће или не могу да
повуку праве потезе и да ту буру
смире. Таман када су се сви заин-
тересовани за мир у бившој требало дефинитивно натерати славији. У противном. УНПРО-
Радован Радиновић ФОР ће се повући. уз све консе-
Хрватској порадовали. Туђман Србе да се одрекну свог наци-
вуче хазардни потез са отказом оналног и државног политичког квенце које једна тако хазардна
доглавници протумачили мандат програма, најава нове Конфере- одлука собом носи.
мандата УНПРОФОР-а. чиме
мировних снага. На страну, што нције о Југославији и тајног са- Сва светска потрчкала која
враћа ствар на почетак 1992. го-
о нечем таквом нема ни речи у мита Милошевић-Туђман-Изет- лију крокодилске сузе због кри-
дине. на време Венсовог плана.
Венсовом плану којим је тим беговић и др. зе у бившој Југославијп пожури-
Стране у БиХ потписале су снагама утврђен мандат. Важно ла су да Републици Српској Кра-
четворомесечно примирје, а ми- је само да је у томе Туђман про-
ра ниоткуд - ратују се готово на Политичка мудрост РСК јини. као спасоносну формулу,
нашао изговор за своју одлуку подаре „План 3-4”. Да ли је он
свим фронтовима, истина нижим коју је он назвао судбоносном по Може се рећи да је Туђман лош или добар. те да ли је при-
интензитетом од пређашњег. Хрватску. овом својом одлуком успешно хватљив за Републику Српску
Контакт групе - и она за Босну и политички поентирао већ самом
Када се цела ствар сагледа са Крајину није на писцу ових редо-
она за Крајину - никако да ,.убо- чињеницом да је свет изразио за-
ове временске дистанце, те када ва да се изјашњава овом прили-
ду" прави концепт који ће су- бринутост за стање које може
се све коцкице догађања од дана ком. јер би то могла бити тема
кобллне стране охладити и дове- наступити као последица повла-
објављивања те одлуке до данас за један посебан аналитички
сти за преговарачки сто да хлад- чења мировних снага, те да су
оложе на своја места, добија се прилог. Уосталом. о томе ће свој
не главе потраже решење које НАТО и УН нашироко и на сва
мозаик који је итекако смислен. суд донети државно и политичко
би било задовол>авајуће за све. звона најавили планове и подр-
Даљње задржавање УНПРО- руководство РСК и њен народ.
,1акрдија око шиптарског уни- шку тога евентуалног повла-
ФОР-а са мандатом који им је Овде ћемо указати само на пар
верзитета прети да и Македонија чења. Хрватска и њен председ-
утврђен Венсовим планом не- чињеница у вези са тим дуго ми-
од тињајућег постане ново гору- ник су са споредне избили на ме-
сусмњиво цементира фактичко стериозно најављеним планом.
ће жариште кризе. Да парадокс
стање, што значи да Хрватска сто централне теме југословен- Као што је већ речено, он је
буде потпун. ухапшени несуђени
власт не контролише готово ске кризе, што је био један од угледао светслост дана оног тре-
ректор тога универзитета про-
трећину територије коју јој га- битних циљева које је требало нутка када је Туђман најавио от-
мовисан је у српског шпијуна.
рантују авнојевске границе. Ни овом одлуком остварити. Тако- каз мировним снагама, што зна-
Тиме се слика југословенске Туђман, ни његова опозиција та- ђе, одлука је натерала Савет без- чи да се ради о својеврсном па-
кризе комплетира са једном за- кво стање ствари не могу да при- бедности, те друге центре свет- кет-аранжман којим је тзв. Мини
једничком бојом на свим њеним хвате. па је релативно једностав- ске политичке моћи, да озбиљно контакт група дала пуну подр-
просторима и деловима. а то је но било постићи национални размисле о промени мандата шку Туђману, што је без остатка
антисрпско опредељење. Срби су
освајачи и агресори. Срби одби-
јају планове Контакт група, Сигурни смо да је председник Србије свестан свих замки које му злуради
Срби отварају и потпирују нову светски моћници одавио запињу, ие би ли га како уклонили, и да ће,
кризу (Македонију) да би скре- без обзира на политичко-страначку халабуку која се око свега подигла
нули пажњу светске јавности са
Космета итд. Изгледа, мир би
дошао ако би нестало Срба. Ша-
лу на страну. али сасвим је тачно консензус око отказивања ман- УНПРОФОР-а, па чак и о евен- распршило димну завесу којом је
да је једини прави узрок и изби- дата мировним снагама које фа- туалној замени мировних снага Туђман настојао да прикрије
јања кризе и њеног оволиког и ктички штите кипризацију авно- УН снагама НАТО, што би из своје права намере које су га ру-
овако крвавог трајања потпуно јевске Хрватске и њена два дела основа променило и мандат ми- ководиле да откаже мандат УН-
игнорисање српских национал- и то РСК и РХ. Према томе, у ризвне операције и положај РСК. ПРОФОР-у.
них и државних интереса. како наведеном контексту је откази- Свим позитивним поенима на У том тешком и веома дели-
од стране политичких фактора у вање мандата мировним снагама Туђманов политички конто тре- катном тренутку, државно и по-
претходној Југославији и ових сасвим логичан и у склопу њего- ба додати и умиривање сопстве- литичко руководство Републике
данашњих. тако још више од ве политичке-филозофије и по- ног јавног мњења, односно уну- Српске Крајине повлачи потез
стране најмоћнијих сила као за- литичке стратегије изнуђени по- трашње политичке јавности. који сведочи о пуној политичкој
штитница интереса појединих су- тез хрватског председника. Опасности се, при томе, не гледа зрелости и државничкој мудро-
кобљених страна у претходној Да своју одлуку није смо сми- у зубе. Да ли ће то изазвати рат сти. Напросто се тај план игно-
Југославији. слио. већ да је у томе имао зду- или не, то Туђмана овог тренут- рише, одбијајући да га се прими
шну подршку и савете међуна- ка не брине, јер држи да ће се и изнуди коју је Мини контакт
Туђманов хазард родних центара моћи, пре свих међународни моћници побрину- група, по диктату САД и Немач-
Много је мастила потрошено Немачке и САД, говори читав ти да се Срби одврате од рата, ке, намеравала да наметне кра-
да се анализира крајње ризичан низ каснијих потеза који су пову- рачунајући пре свега на прити- јинском руководству. Било ка-
потез Туђмана којим је закључ- чени на међународној сцени. Ту сак и уцене према Србији и ква другачија реакција - и у сми-
но са 31. мартом отказао госто- пре свега треба имати у виду њеном председнику. Да ли ће у слу одбијања и у смислу прихва-
примство снагама УНПРОФОР- синхронизовано указивање на томе успети. остаје да се види, тања - била би крајње непроду-
а. Наводно. чне нису испуниле опасност новог хрватско-српског као што остаје и да се види да ли ктивна за будућу преговарачку
мисију коју су им намениле Ује- рата, што је требало бити схва- ће се мировне снаге уопште по- позицију РСК у односу на Хрват-
дињене нације. а то је да разору- ћено као својеврсно одвраћање вући. Писац ових редова држи да ску. Прихватити било који раз-
жају побуњене Србе и обезбеде од рата, нове претње Србији и се снаге неће повући ако је глав- говор или преговоре око тог
мирну реинтеграцију Крајине у СРЈ да се држе подаље од тог ним центрима политичке моћи у плана, у ситуацији када друга
уставоправни поредак Хрватске. евентуалног новог сукоба и сер- свету, пре свих, САД и Немач- страна отказује мандат миров-
Управо тако су Туђман и његови висирања „Плана 2-4” којим је кој, стало до мира у бившој Југо- ним снагама и тиме се приклања
75П Ш ДА ГЕОПОЛИТИКА

ПРЕД НАЈНОВИЈИМ ИСКУШЕЊИМА од стране председника Србије,


па признавање отцепл»ених репу-
блика не би могло другачије би-

УМРЕТИ, ИЛИ.
ти схваћено него као одустајање
од националног програма срп-
ског народа. Политика јесте ве-
штина могућег. а не пројекција
пустих, а реално остваривих
жеља, због чега би могла бити
угрожена и сама биолошка суп-
ратној опцији. било би по себи формално - правно ни фактички га Немачке, разбиле претходну станца наркзда. У том смислу сва-
апсурдно. Када се отворено пре- нису биле у рату, ништа није до- Југославију. То је најновији ка разумна политика на време
ти ратом преговоре о миру при- бијено, јер су управо оне од стра- услов који је Југославији по- уочава докле може ићи, коригу-
хватила би само она страна која не међунродне заједнице за тај ставл>ен и без чијег испуњења јући и редифинишући национал-
се уплашила и која се осећа рат окривљене. Из кривице по- неће бити скидања санкција. На не и државне интересе. Но. исто
инфериорном. Из преговора у вукле су све негативне полнтич- страну чињеница што санкције тако, она мора имати јасан кри-
тако наметнутим условима не би ке, међународноправне и еко- нису уведене због политичког теријум испод кога не сме ићи, а
се могло избити нншта сем пот- номске последице. И те последи- оспоравања држава насталих на да не угрози те виталне наци-
пуног политичког пораза. И за- це трају и до данас. развалинама бивше Југославије, оналне интересе и тако фактич-
то. аферим за крајинско руко- Услед те пројектоване навод- већ због наше наводне умешано- ки пристане на тотални политич-
водство. Ову политичку рунду су не кривице за рат и распад Југо- сти у рат у бившој БиХ, па сход- ки пораз. Признавање от-
несумњиво добили. Сада су на славије. Србија и СРЈ су се изло- но томе њихово се укидање не би цепљених република пре глобал-
потезу други и треба хладне гла- жиле невиђеном притиску међу- ни могло условљавати призна- ног решења српског национал-
ве те потезе предвиђати и у ви- народне заједнице, који је ишао вањем тих држава. Стога се са- ног питања. и то оних република
ше варијанти симулирати токове дотле док су поједини утицајни свим логично може поставити против којих је српски народ по-
и исходе догађаја који могу на- кругови. па и лидери тражили не питање, да ли би то евентуално вео ослободилачки рат за биоло-
ступити на основу тих потеза. Да само бомбардовање српских по- признавање био и крај уцена и шки опстанак, не би могло бити
се то сасви.м трезвено и чини. по- ложаја у Босни и Крајини, већ и притисака на Србију и СРЈ, од- другачије доживл>ено него као
казују одлуке и аранжмани о вој- циљева у самој Србији. Сав тај носно да ли би СРЈ након евен- потпуно одустајање управо од
ном савезништву РС и РСК, што огркЈМНи притисак - економски, туалног признавања аутоматски тог праведног националног циља
је и једини логични потез који су политички и војни (сем директне добила оно што, као и свака дру- (биолошког опстанка Срба из-
обе стране западно од Дрине мо- војне интервенције) на својој ко- га нормална чланица међународ-
ван Србије). Тај акт би деприми-
гле да повуку у овим наметнутим жи је осетио и још увек осећа и не заједнице, тражи и очекује.
рујуће деловао и на националну
околности.ма. сам председник Србије. Свет је По свему судећи не би, већ би се
свест и понос српског народа у
исправно проценио да се ради о притисак наставио даље, и то у
правцу декомпоновања и мрвље- самој Србији и значио би шок од
Мрцварење Србије несумљивом свесрпском лидеру,
са огромним политичким угле- ња државног простора Србије. којег се Србија не би опоравилз
Од самог почетка југословен- дом и утицајем са обе стране Нови улог би вероватно био про- за дуже време. Наравно. био би
скс кризе отпочело је стално мр- Дрине и управо од њега тажи да мена државнополитичког стату- то и потез који би поништио ре-
цварење Србије. То у наставци- разреши југословенску кризу. И са Космета, па потом Рашке зултате четворогодишњег пра-
ведног рата српског народа. што
ових д она, све то елегантно заобићи и пронаћи ф ормулу ко ја ће бити на не би прихватиле ни РСК ни РС.
трагу виталних националних и д р ж а вн и х интереса српског народа, а Једини опипљиви р>езултат тога
чина. над којим би свакако лико-
истовремено значити и неопходан ко р а к ка миру вали међународни моћници и део
нама непријател>ски наклоњеног
непосредног геополитичког
ма траје и данас. Прво су је свет- окружења, био би за вијеки и
то да је разреши на начин који области, све до свођења Србије
вјеков инсталирање Дрине као
ски моћици оптужили за рат на не би био ни по вољи. ни у инте- на минорни геополитички и
тлу Југославије. и то за рат којег ресу српског народа. Главна непремостиве границе између
стратешки фактор на Балкану.
су у форми класичне сецесије от- средства притиска која се кори- делова српског народа и његова
Наводно је то пут ка смиривању
почеле Словенија и Хрватска, па сте код уцењивања председника балканских политичких тензија дефинитивна подела. Разуме се.
потом довршила БиХ. У том ра- Србије, јесу санкције које без који су чврсто пројектовале ве- било би то и политичко само-
ту Србија уопште није ни учес- сумње на дуже време разарају лике силе. Дакле. циљ је створи- убиство председника Србије,
твовала. осим што је као члани- нашу привреду и цивилизацију и ти бројне мале државице на Бал- што се такође здушно при-
ца Федерације морала овој ста- не дозвол>авају нам да будемо кану које не би поседовале такве жељкује у светским центрима
вити на располагање своје ресур- члан светске и европске заједни- капацитете државне моћи који моћи.
се и живу силу. Друга је ствар це, иако нам је тамо место по би им гарантовали државни оп- Сигурни смо да је председник
што писац ових редова сматра да свим нашим обележјима и до- станак, нити би могле бити ника- Србије свестан тих замки које му
је стратегијска грешка учињена приносима тој заједници. Хоће ква претња својим суседима. злуради светски моћници одавно
управо тиме што у претходној ли председник Србије успети да Практично, то значи изградња запињу не би ли га како уклони-
Југославији није проглашено одоли том притиску, остаје да се Балкана од државица које би би- ли и да ће. без обзира на поли-
ратно стањс. чиме би се јасно це- види. мада ваља признати да је ле под протекторатом великих тичко-страначку халабуку која
то до сада чинио веома вешто и се око тога подигла ових дана.
ла држава. и то бивша СФРЈ на- сила.
политички мудро.
шла у рату. То је била стратегиј- Тим пројекцијама архитеката све то елегантно заобићи и про-
ска грешка која иде на душу по- „новог светског поЈзетка” одлуч- наћи формулу која ће бити на
Признање отцепљених
литичком и војном врху бивше но се супркзтставио управо срп- трагу виталних националних и
федералне државе. јер без тога република ски народ, и то тако што је на- државних интереса српског на-
није било могуће нанети војнич- Санкције су средство прити- стојао да одбрани право да живи рода и истовремено значити не-
ки пораз сецесионистичким па- ска и уцене помоћу којих се од у државној заједници са својим опходан корак ка миру који не
равојскама и њиховим политич- СРЈ настоји да изнуди политичко сународницима. Слободно се мо- би могао да остане без одговара-
ким гарнитурама. Тиме што дра- признавање република које су же рећи да је први државнички јућих позитивних ефеката по ме-
жва није прогласила ратно сецесионистичким ратом, уз по- акт у том смислу било резолутно ђународни положај Србије и Са-
стањс. па Србија и Црна Гора ни моћ Европске заједнице, пре све- одбацивање Хашког документа везне Републике Југославије.
ПОЛИТИКА пвивда;^

АКТУЕЛНИ ТРЕНУТАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ


о да министри дају оставке и које је наводно покушао да ра-

Т
ОСТАВКА И
да владе падају, у светској светли али је у томе спречен:
политичкој пракси не пред- највећом афером сматра избор
ставл>а бог зна шта. Напротив, Бранка Остојића за потпредсед-
то се и очекује у неком логич- ника Владе РС који је нестао са
ном следу потеза ако премијер и пет милиона марака у џепу. те
његови сарадници закажу на пр- одобрење господина Владе Лу-
вом задатку који сондира терен кића, п{>едседника Владе (про-

АВАОЦИ
способности и успеха. Али зато шли мандат) који је извесном
код нас, који у инерцији искус- Славку Лалошу за набавку наф-
тва старог система власт толико те у Бугарској одобрио 3,5 мили-
волимо и занимању политичара она марака. Ни нафте, ни мара-
омогућавамо дуговечност, свака ка, ни Лалоша сада нема.
оставка, министра поготово, до-
чекује се као прворазредна по- Голфови, алуминијум,
литичка сензација. нафта...
Тако је и оставка коју је наја-
вио и на конференцији за штам-
пу у Бањалуци обелоданио Радо-
слав Бр()анин, министар за гра-
ђевинарство и координатор за
привреду у Влади Републике
КРВИ Упитао се - шта је са две
хиљаде украдених голфова. алу-
минијумом? Заш то бањалучка
Творница дувана не производи
дуван него се дупло скупл>е ци-
Н адаП уванић гарете увозе? Заш то 1.700
Српске, у Бањалуци бар. одакле
активних официра чека стан. а
је закорачио у политички жи-
,шеко” има два стана и три куће?
вот, изазвала је изузетну пажњу.
Заш то мимо контрк)ле државних
Да је било о коме другом реч ни
органа у РС улази 80 одсто стра-
по муке. Али. реч је о краји-
тешких роба и зашто су полити-
шком политичару који је један
чари склонили синове на радна
од првобораца СДС-а, првом
места својих возача и чувара.
председнику Аутономне р>егије
уместо у ров? Све су оптужбе
Крајине. о најтврђој струји и
расле до великих патриотских
ударној песници првих политич-
питања - зашто је пет одсто ста-
ких акција које су „Брђонија”,
новништва Републике Српске
како га је народ прозвао, промо-
милијардери. а зашто је 95 одсто
висале у правог „јаспреба”. Тако
становника гладно? Тврди да иза
је било бар у почетку рата и по-
сваког профитера стоји по један
литичке борбе којој је дао дубок
политичар, полицајац и нови-
лични печат али не увек праћен
нар! Уочио је да су политичари
аплаузима. Напротив. степенице
старци који су завршили своју
којима се кретао ка врху поли- биолошку р>епр>одукцију смисли-
тичке власти пратиле су све гла-
ли и сами себе убедили да су нај-
снији изрази негодовања јер је бољи српски борци они од - 19
потврђивао стару праксу „неза-
година! Наравно. бројна питања
мењивих” и „за све способних”.
поставио је и у име Бањалуке за
Можда је баш због тога коју је рекао да је најзаслужнији
његово објашч>ење ,ЈЈа се овом
град за Републику Српску. да је
оставком одриче власти” управо
она и АР Крајина ембрион ства-
због тога што је перманентно
рања Републике Српске а Први
„оптуживан да се бори за власт”
крајишки корпус - ембрион
сасвим наивна конструкција, јер стварања српске војске. Опту-
стиже у тренутку када сигнали
жио је Крајишнике да су сами
са врха говоре да му је власт. не криви због тога што су у овом
његовом вол>ом, почела измица- рату и великом послу пр>омови-
ти из руку. Другачије се и не мо- сани у „најбол>е борце” којима је
же објаснити револт и сасвим
одузето право да учествују у
лична емоција којом је обавијен кр>еирању високе политике а оп-
подугачак списак грехова и оп- штински одбори СДС-а да се би-
тужби које је упутио на рачун рају по декр>ету и да се тако по-
владе, скупштине и српске поли- Кривце тражи на свим странама: Радослав Брђанин данички и понашају.
тике уопште у Републици Срп- У бризи за Крајину прозвао
ској, у којој је учествовао од по- пијацама а то су мајке, жене и циком а излазе мерцедесима”, је и оне који су оставили тако
четка рата. сестре бораца које продавањем против оних који су из Републи- узак коридор пр>еко Посавине
Коме је засметао? „ш теке” цигарета прехрањују ке Српске изнели до сада око 40 како би се Крајина држала на
своју породицу. Дотле, шлепери милиона марака. против оних узди а све јој доставл>ено - на ка-
Објаснивши новинарима да цигарета, алкохола, кафе и наф- који су синове склонили у Срби- шичицу! Централизацију новца
му је сугерисано да поднесе те прелазе границу и малом бро- ју или у иностранство, а патри- на Сокоцу, сливање девизног по-
оставку само на место координа- ју великих државних профитера отизам пршповедају гладном на- р>еза мимо контрчЈле. р>егруто-
тора за привреду у Влади РС, Ра- милионе марака сливају у џепо- роду, против оних који су херце- вање минориих у политички врх
дослав Брђанин је додао да је ве. Сви покушаји, како је рекао говачки алуминијум распродали и заостајање Крајине из које у 15
управо то показатељ колико је да се обрачуна са профитерима по тони за 900 динара и оних ко- институција од државног инте-
засметао. јер као координатор, и криминалцима, дочекан је на ји у Крајини продају бензин за реса изабран само један Краји-
има надлежност над свим кон- нож и против њега је поведен 4,5 немачке марке док хирурзи у шник. То је оценио дискредита-
тролним органима у РС. Управо специјални рат. Зато, по свему болницама раде у хладним сала- цијом стручних и способних у
је њима упутио највеће оптужбе: судећи, Радослав Брђанин, како ма. име оних који државу праве за
рад контролних органа своди се је р>екао одустаје да се бори про- Сасвим систематизовано, себе а не за народ. Жал за на-
на хватање ситних шверцера на тив оних који су у „рат ушли би- Брђанин је навео списак афера родном муком Брђанин је у
75 ППкВДА ПОЛИТИКА

овом свом иступању промовисао мора бити српска. национална


у једини аргумент свог поступка држава а његова странка на
јер. како је рекао, једноставно изворним принципима СДС-а и
више не жели да учествује у та- оним о којима је говорио др Јо-
квој власти која може ,да гледа ван Рашковић.
како сиротиња гине а богаташи Седиште странке биће у
владају". Сумњи оних, који су Бањалуци а ослониће се на На-
веН на овој конференцији тра- родну радикалну странку и
жили конкретније одговоре упу- Странку српског јединства! До
тио је на стенограме Владе, у ко- тада, рекао је, остаће посланик
јима је каже забележено све оно јер се само тако. у Народној
шта је говорио и шта је тражио. Скупштини. може борити за ин-
Пошто ништа од тога није ура- тересе свог народа, а да му нико
ђено. пошто ниједна аф ера није при том не приговори борбу за
расветљена. пошто незаслужени власт, за своју регију Крајину, за
узимају власт. формирају пара- свој Челинац одакле је кренуо,
обавештајне службе и паракон- до Бањалуке и Пала.
троле - господин Брђанин оду- Питање је само да ли госпо-
стаје да учествује „у ономе што дин Брђанин рачуна у новом по-
није у корист народа". литичком послу и на оне који ће
уз њега бити три - четири годи-
Похвале Караџићу и не и у одсудном тренутку одуста-
Миловановићу ти од дал,е борбе против лопова
и профитера, подносећи му -
Господнн Брђанин. осим три оставке. Хоће ли усвојити слич-
нмена у контексту крађе марака не аргументе. које је он изнео 8.
за нафту. није поменуо ниједног марта. четири године од почетка
актера афера о којима је гово- рата, а које је провео високо у
рио. Ограђујући се да би по- Председник није споран: Радован Караџић политичком врху. Немоћ да се
мнњање имена срозало ниво расветле афере чије актере он
конференције свом пледоајеу Оставко мииистра Брђанина узбуркала је духове, зна, не може се назвати тако. јер
одузео је и снагу и уверљивост. али је као мелем на рану пао долазак њих 250 ако ико други - управо је Радо-
На питање новинара како је мо- Срба из Лазаревца, који су стигли у Бањалуку и слав Брђанин до сада имао -
гуће да после четири године моћ. Отуда његова нада да ће
личне политичке акције и упуће- прекодринској браћи у венама донели своју
„војска и народ” добронамерно
ности у све податке и детаље драгоцену крв; да се наће за после велике схватити ње^^ову оставку воде не
сваке афере свом народу не ка- битке, за спас живота оних који је пролнвају пије , јер је народ управо од њега
же нстину за коју се бори. Брђа- очекивао да удари по лоповлуку
нин није дао одговор. Па ни онда о којем говори. У нади да ће за
када је замољен да афирмише његову нову странку народ гла-
бар она имена која су му помага- сати заборавља ноторну
ла у честитој накани да се обра- чињеницу да су и све претходне
чуна са лоповима. Истакао је са- странке у оснивању говориле о
мо имена др Радована Караџића „истини. правди и моралу".
и генерала Манојла Миловано-
вића; за првог је рекао да је пра- Донели крв у венама
ви демократа и ..широк као Ду- То народ врло добро зна.
нав". али окружен сумњивим ти- Поготово онај који је у Бањалу-
повима а за генерала Миловано- ци протекле суботе дочекао 250
вића ..да је најбољи војник на Срба из Лазаревца који су овде
свету". Наравно. ту је подсетио и дали своју крв. У пет аутобуса,
на генерала Бош ка Келечевића пр>еко коридора којег се плаше
назвавши га творцем операције толики Београђани, стигли су
пробијања Коридора. која је нај- они са Колубаре. који су браћи
већа битка српског народа у преко Дрине у венама донели
овом рату. своју крв. Да се нађе за посзе ве-
лике битке и спаси оне који сво-
На кога рачуна Брђанин ју проливају по српској земљи.
Ништа друго господин Брђа- Покушај београдске централе
нин у свом образложењу није ре- Црвеног крста да тај велики ху-
као осим оно што овај народ у мани посао обаве у Београду. да
Републици Српској - већ зна. Да не иду преко Дрине. Лазаревча-
је и гладан и храбар. да је ро- ни нису прихватили. Што је си-
дол,уб. да је у већини прави.че- гурно - сигурно је. Бочице са
стити српски. напаћени народ - крвљу могу и да залутају, да се
томе бар докази не требају. Тре- Прошло време парла,иенШарне идиле: Момчило Крајишник и з г у ^ . не дај Боже. Овако. у
бају му докази о онима који нит својим венама донели су браћи
ство. И с правом. јер стиже у лити морамо.
су гладни. нит се пате. нит су ро- српске крви о чему је дубоко га-
до.губи. А управо такве добро тренутку када се најављује нова И о српству је говорио Радо-
нут говорио један од командана-
познаје господин Брђанин али агресија на српски народ с ове слав Брђанин н о томе како ће
та овдашње позадинске базе. ре-
не рече ниједно име. Отуда про- стране Дрнне. када је светска ди- баш зато. што је челики Србин кавши да је ово доказ да у на-
зивање на дезертере. који ће се пломатија у потпуној конфузији. основати своју нову странку. шим венама тече иста крв. Да
..по завршетку рата вратити у када се чека одлучујућа одлука Српску народну странку, али тек смо исти.
Републику Српску”. како је ре- Београда. када се Мартић и Че- када се рат заврши. Њени основ- Још увек. на невољу. посред
као. на ..бијелим коњима као па- лекетић припремају за велику ни принципи рече. биће борба тог истог народа тече једна река
метни док ће сва сиротиња изги- одбрану истовремено са вели- против бирократије, борба за и народ спаја. како је то увек ре-
нути” нема посебну тежину јер ком битком против унутрашњег истину. борба за статус учесника ка и радила. а политичаре. по
ће управо такви његову оставку српског раскола. када нас све рата. борба за стратешке њиховој во.љи а народу на вели-
протумачитн као - дезертер- опомиње да се сабирати а не де- циљеве Републике Српске која ку жалост и невољу, раздваја.
ПШДА7(
Искушења стабилизационог програма

аРД Х ОД РЕЦЕСИЈЕ тиком коју је за ову годину Савезна шлогодишње просечне месечне про- орочиле по сада важећим каматама.
Бошко Марковић влада утврдила 31. јануара. дукције. Званични подаци за фебруар али само под условом да ни један
још нису саопштени. али се са сигур- производ у наредних 10 месеци не по-
1 орамо одржати стабилност”. По принципу топло-хладно ношћу може тврдити да позитивних скупи ни за један промил! Они. дакле.
1Све је практично речено у У надлежним државним органи- промена ни прошлог месеца није би- са садашњим каматама не могу рачу-
1ове три речи које је гувернер ло. Тим пре што су половином фе- нати ни на какав реални принос што
ма период од новембра прошле до
Народне банке Југославије др Драго- бруара уведене додатне дажбине чак је и основни мотив за штедњу. На
краја марта ове године означава се
слав Аврамовић изговорио на недав- и за увоз најнеопходнијих сировина страну то што су грађани одавно из-
као прелазни или период консолида-
ној годишњој Скупштини Инвестбан- па би било сасвим логично да се и то губили поверење и у банке и у држа-
ције. Готово сви функционери тврде одрази на још већи пад индуетријске
ке. То. међутим. неће бити ни лако ву.
да су рестриктивне мере дале производње. Тако би мера за- У новој фази стабилизационог
ни једноставно. Сам гувернер Авра- желлне резултете. Тако и гувернер
мовић упозорава да ће за тај поду- мишл>ена као спас за очување оскуд- програма овом проблему се мора по-
Аврамовић каже да су се цене смири- них девизних резерви могла да се по-
хват бити неопходно бар онолико на- светити адекватна пажња. Јер, штед-
ле а да је и штицунг, иако висок, сада каже и као мач са две оштрпце који ња је тренутно једини извор за бан-
пора и мудрости колико је уложено и стабилан. Невол>а је. међутим, што
исказано на самом почетку спрово- би могао да сасече индустријску про- карске кредите приврепи. Без штед-
су цене у јануару и фебруару већ по- изводњу, пре свега ону зависну од ње, дакле, неће бити ни нових зајмо-
Нења програма монетарне рекон-
струкције и економског опоравка расле за непуних 15 посто у односу на увоза. ва за покретање производње.
децембарске тако да су тренутно за Уколико се нешто хитно не пре-
земље. 24. јануара прошле године.
Истовремено. челни човек централ- око 30 процената више него што су дузме прети опасност од поновног Како смањити апетите
биле у просеку лане. С обзиром да је разбуктавања инфлације. Даљи пад
не банке је и оптимиста јер сматра и
према званичним подацима Савезног државе
тврди да постоји начин за очување домаће производње уз поштрени ре-
стабилности цена и курса динара као завода за статистику у прошлој годи- жим увоза неминовно доводи до пада Стиче се утисак да ће да.ља судби-
основних предуслова за повећање ни инфлација била нула. онда се овај понуде што би могло да изазове нове на економског програма превасходно
производње и изалазак из претеће раст цена мора схватити изузетно оз- препоруке Владе Србије да се све це- зависити од успешног смањивања
рецесије. биљно, не врате на ниво од 25. јула 1994. го- апетита државе. На то ће она. хтела
По Аврамовићевом мишл^ењу Готово идентична ситуација је и дине. то или не. морати да пристане пре
кл>учну улогу на путу ..између Сциле са штицунгом. У првој половини Досадашње мере економске по- или касније. Према званичним пода-
и Харибде” требало би да одигра 1994. године сива берза девиза потпу- литике деловале су по принципу то- цима у јануару је за јавну потрошњу
држава. Пре свега зато што су ове го- но је мировала јер је динар успевао пло-хладно. Средином прошле годи- прикушвено мање од милијарду дина-
дине укупни јавни расходи утврђени ра што је за 30 процената мање од
на изузетно високом нивоу. Све је ви- ПриврвдииЈП крвтањилмЕ првих 70 дана ввв гвдинв месечних прихода које је држава зна-
ше економиста ксчи, наиме, тврде да взбиАив су двввдвна у пита1м три вснввио 1|иља ла да инкасира пред крај прошле го-
би у 1995. години јавна нотрошња мо- дине. Критичари с тим у вези упозо-
гла ..појести” и више од две трећине
вкономскв политикв: стабиЈмост Е|вна и курса равају да би држава ради попуне сво-
укупног друштвеног производа. За динара, тв поввћањв производЕМ је касе могла да посегне за штам-
државу која спроводи стабилизаци- пањем новца без покрића или. пак. да
они програм то је. наглашава се у .логура” инфлацију како би опорези-
стручним круговима. у најмању руку да одржи званични паритет према не- не. наиме, дошло ]е до „прегревања вањем виших цена роба и услуга
неозбиљно. мачкој марки. Чим је напуштена оба- коњуктуре”, а сада се, пак, домаћа успела да „покрије" евентуални ,.ми-
Због „црвеног картона” који је веза девизног или златног покрића за привреда налази на рубу озбиљне ре- нус”. Представници Народне банке
држава добила оц Народне банке Ју- сваки новоодштампани динар шти- цесије. С тим у вези вал>а подсетити Југославије категорично демантују
гославије и Топ .идерске штампарије цунг је „оживео” и сада достиже око да су многи добри стабилизациони прву, а чланови Контићевог кабине-
још у јулу прошле године. админис- 90-100 процената тако да на улици програми и пропали само зато што је та другу варијанту уз напомену да сви
трација је прибегла увођењу нових немачка марка вреди између 1,90 и плаћена огромна цена за стабилиза- добро знају куда све то води. Уколи-
намета за привреду како би избегла два динара, а жирално чак и два и по цију националних валута у виду врто- ко и једни и други одрже дата обе-
евентуални мањак у сопственој каси динара. главог пада производње. Прошле го- ћања и шансе за очување какве-такве
или његово дефицитарно финанси- Очито је, дакле, да надлежни ор- дине то, заправо, није ни било могуће стабилности биће знатно веће.
рање. Све то даје за право експерти- гани имају пуно проблема у реализа- јер је на почетку укупна новчана ма- Највеће отпоре, ипак. ваља оче-
ма који тврде да садашња пореска и цији два основна цил>а економске по- са са којом је функционисала домаћа кивати у вези са најављеним смањ-
царинска политика имају искључиво литике за ову годину. Стабилност це- привреда вредела тек 60 милиона не- ивањем државних расхода. И на фе-
ђискалну улогу, а никакву развојну на и курса динара озбиљно је по- мачких марака, односно нових дина- дералном и на републичким нивоима
ши подстицајну функцију. Њихов је љул>а|(а и бића неопходни нови поте- ра. Сада се та цифра попела на 2,4 надлежни тврде да су буцети „рестри-
сновни циљ, наиме, да се прикупи зи ако се желе отклонити многоброј- милијарде, с тим што и дал>е постоји ктивни” и да не могу дал>е да се
овац за финансирање државе без не уочене аномалије. Много тога за- паралелни финансијски систем којим смањују. Критичари. пак. напомињу
зђења рачуна какви ће бити ефекти висиће и од нових мера које се интен- циркулишу марке и долари, ван било да епитет „рестриктивности” никако
I пословање привреде. зивно припремају уз пуну кооридна- какве државне контроле. У таквој си- не може да се прилише повећању
Најновија мера из тог арсенала цију савезне и републичких влада и туацији тешко је и водити монетарну српске касе за 75 и федералне за 26
упила је на снагу 16. фебруара и централне банке. Уколико је судити политику јер она важи само за мали посто уз истовремено повећање дру-
1 само неколико дана изазвала је по речима гувернера Аврамовића су- део новца који је у легалним канали- штвеног производа земле за само се-
нодушну осуду коју је Контићев штина нове фазе стабилизационог ма. Поједини банкари упозоравају да дам процената. Већ ту падају у воду
■|инет донео после великих прити- програма биће отклањање грешака у ни монетарна политика не може бити сви аргументи државе. Она мора по-
а и из република, из НБЈ, па и по- кредитирању, смањивање превисоке ефикасна све док се на рачунима ба- пут свих осталих субјеката сносити
№их банака и дела привреде, сада државне потрошње и реформа са- нака налази свега два до три одсто део терета стабилизације и на свом
л министри из Владе Србије дашњег парадоксалног пореског си- укупне новчане масе. Да би се, међу- каишу „пробушити нову рупу”. У су-
вују „неспретном” најављујући стема. уз напуштање свих интервент- тим, динари вратили тамо где ии је у протном, држава би попут питона
I скору корекцију. То је пре не- них мера. нормалним државама и место по- могла угушити све што јој падне ша-
ко дана потврдио и потпредсед- И трећи циљ формулисан као по- требне су радикалне промеие и у ка- ка. што би на крају и њу оставило на
југословенске владе и савезни већање друштвеног производа земл>е матној политици. Тренутно су каиате цедилу. без икаквих прихода. Осим
стар за привреду мр Никола за седам, односно индустријске прои- на штедњу реално негативне јер је оних из Топчидерске штампарије
'овић по чијим ће речима већ до зводње за девет посто, прилично је кумулативна инфлација само у јану- новца, као што је био случај 1993. го-
марта све интервентне мере, проблематичан. У јануару је, наиме, ару и фебруару већа од каматних сто- дине када је чак 97 одсто буџетских
<е од новембра до данашњих индустрија произвела за 23,8 одсто па на годишњем нивоу. То практично прихода представл>ало ,лажне”, од-
уступити место систематским мање него у децембру, а да зло буде значи да би све штедише на крају го- носно динаре без покрића.
а у складу са економском поли- веће и за девет посто мање од про- дине биле на нули када би свој новац Првих 70 дана ове године показу-
77ПРАВДА ЕКОНОМИЈА

НЕПОЗНАТИ
ОБРЕНОВИЋИ
Мало је познато да је књ аз Михаило Обреновић
имао два сина: један је био ванбрачни син роЋен у
Смедереву и звао се Михаило Теодоровић а народ
га је звао Мика Копилан, а други је роћен 1849.
из ванбрачне везе са Маријом Берхауз и о
њему се више зна
добре васпитаче. Отац Михаило је
Вељко Ђурић одлучио 1866. године да га крсти у
православној цркви. Кум је бно ми-
њаз Михаило Обреновић је трополит београдски Михаило, а

К изгледао веома мужевно. ле-


пог изгледа. елегантног оде-
вања. сентименталних осећања. ро-
кумче је добило ново. српско име -
Велимир.
Брижии отац зажелео је да му
мантичаног духа. музикалан и по- син изучи и више науке. па га је
мало песннк. добар играч, стрелац 1866. године послао у Швајцарску.
и јахач. Човек оваквих карактери- После годину дана срели су се отац
стика морао је да плени пажњу и син. Видевши како му се син лепо
женског света. Михаило. изгледа. развија и учи. богато га је наградио
ниЈе могао баш увек да одоли девој- поклони.ма. али му је дао и једног
кама чак и кад је био ожеввен. Из свог поузданог официра за пратњу.
тих ванбрачних веза имао је и два Изгледало је да ће Михаило си-
сина. Један је. кажу. био. Михаило на легализовати и дати му презиме
Теодоровић. трговац у Смедереву. Обреновић. а самим тим и ранг
кога је народ звао Мика Копилан. књажевића и наследника. Но. тих
Други је рођен 1849. године из месеци. он јс хтео да се ожени по
везе са Маријом Берхауз. девојком други пут. сада својом не баш дале-
коју је Михаило упознао у бањи Ро- ком рођаком. Катарином Констан-
гашка Слатина. Млади књаз је де- тиновић. Михаило се надао да ће
војци купио лепу кућу и дао добар добити законитог наследника из
мираз за удају. Издржавање сина је тог брака. Али. његове снове и пла-
такође плаћао. Међутим. када је нове прекинули су. револверима и
схватио да дете не васпитаваЈу она- ножевима. 29. маја 1868. годнне у
ко како је мислио. Михаило је 1857. Кошутњаку код Београда.
|е колнко је реалан страх од оваквог цегувернера Бановића примарни но- године дете довео у Београд и пове- После књажеве смрти. бивша
сиенариЈа. ПроиЈводња рапидно пада вац ће се креирати искључиво у зави- рио га Анти Радивојевићу, управни- супруга. књегиња Јулија. и његове
и по многим миш.гењима домаћа сности од раста производње или кроз ку имања. и њсговој супрузи. Млади сестре. навалиле су на имовину Ми-
привреда је већ уиша у зону рецесије. ефектини откуп девиза од грађ^ћна и Виллм је у Београду учио основну хаилову. Митрополит Михаило ус-
То. додуше посредно. признају и у привреде. То. другим речима. значи школу, растао уз младог Радивоје- пео је да за младог Велимира спаси
Савезној влади чији Је потпредседник да би почетком априла укупна новча- вића за кога је мислио да му је ста- нешто имања у РумуниЈи.
Никола Шаиновић најавио да ће цил. на маса могла и да се смањи за проце- рији брат. Неколико година касни- Престо је наследио Милан.
новик мера бити да се избегне реце- нат пада индустријске производње у је, Михаило је ангажовао познатог књажев синовац из цругог реда на-
сиЈа. Имајући у виду неликвидност првом кварталу. Уколико се то и до- сликара Стеву Тодоровића да му следства. Његова завист према Ве-
банкарског и привредног система то годи НБЈ би могла из оптицаја пову- васпитава сина. лнмиру убрзо се видела када Је за-
ће бити иаузетно тежак посао. Нових ћи више од 600 милиона динара што Временом је мали Вил>ем схва- бранио његов долазак у СрбиЈу.
кредита нема и неће их ни бити све би још више заоштрило проблем не- тио ко му је прави отац. А отац је Велимир Теодоровић је. у Мин-
док се старе позајмице не врате. На- ликвидности. Поједини аналитичари имао необичан однос према сину. хену. студирао агрономију и техно-
родна банка Југославије. како је то у свему овоме виде и намеру да се из По записима Стеве Тодоровића. логију. После једне неузвраћене
недавно обећао вицегувернер Ратко банака и предузећа извуку девизе ко- љубави (ћерке руског посланика).
Михаило је сина ретко примао. нај-
Бановић. неће кроз примарну емиси- је се још увек чувају у разним тајним Велимир се повукао у самоћу и жи-
чешће увече, у сутерену стана, у би-
|у повећавати банкарски потенцијал сефовима. Овакав расплет тешко се вео је од усло.мена. књига. позори-
ннти ће финансирати било какве ин- лијарској соби и на кратко. Миха-
можс очекивати јер ће се власници шта и концерата.
вестициЈе. Остаје. према томе. да по- ило је гушио своја очинска осе-
девиза у том случају пре окренути У време српско-турског рата
словне банке обезбеде новац за подр- црн(^ берзи где марке и долари вреде ћања. Госпођа Стојановић је кази-
вала како јој се дечко жалио на су- желео је. као добровол>ац да оде у
шку предузећима. Оне то. сасвим је бар двоструко више него на једин- Србију но нису га прихватили. За
сигурно. нису у стању. Уосталом. ка- ственом девизном тражишту где се срете с оцем: „Он ми је дао руку.
коју ја пољубим. Затим мене он по- време српско-бугарског рата 1885.
ко бн и биле када је последњих дана примењује званични паритет. Без об- године. српским војницима је по-
скупни минус свих југосзовенских 6а- зира што је реч о кривичном делу за љуби у чело. пита ме о учењу. да ми
савет о одевању. поклони ми дукат слао на дар скоро 1.1ХХ) свнња. До-
нака по правилу раван ако не и већи које су новим Законом о девизном писивао се са књегињом ЈулиЈом. У
од поштивног салаа на њиховим жи- пословању предвиђене и казне затво- и неку књигу. и затим је аудијенција
готова. Мени дође да га загрлим и писмима су жалили своју заједнич-
ро-рачунима? Готовина је одавно ра до пет година и новчане казне до ку судбину - он оца. а она бившег
..исцурела" из .легалних банкарских 150.000 динара. Улог је сувише вели- изљубим. али не смем".
Међутим. временом више се ни- мужа
канала и сума од преко милијарду ди- ки. и многи процењују да се. без обзи-
нара кошта ..валл се" разним црним ра на све. исплати ризиковати. је могло крити какво је сродство
берзама. Жирални новац је. пак. за- Проблема је. очито. на претек и младог Вил>ема и Михаила. С годи-
роб.1 .ен у многим раније одобреним пред државним органима је да фили- нама је Вил>ем растао и све више
кредитима који се прилично траљаво гранским потезима покушају ствари личио на оца. Наравно да је то оцу
враћају. Уколико ИБЈ спроведе Vде- да доведу у ..равнотежно стање”. Хо- и те како пријало.
ло утврђену монетарну политику он- ће ли у томе успети. остаје да се внди. Внл>ем је заборавио своје рани-
да ће после 31. марта стање бити још Овога пута то ће. можда бити још и је године. научио добро српски је-
горе него што је сада. По речнма ви- теже него пре 13 месеци. зик и стекао лепо образовање уз
ПРИВРЕДД ПРАВДАУ^

НЕВОЉЕ НЕКАДАШЊИХ ВЕЛИКИХ ПРОИЗВОДНИХ СИОЕМА

ГИГАНТИ ТРЧЕ
ПОСЛЕДЊИ КРУГ
п ре 15 или 20 година били су
то наши гиганти. предузећа
са звучним именима и ле-
пом репутацијом у нашој привре-
ди и друштву. Данас се. међутим,
Момчило Каран

ле видљивиЈим. а може се десити


да их њихово повлачење тј. нови
кулисама у замрлом граду , што
најбол>е подсећа на мегаломанске
номских проблема већ и врло јак
и опасан вид манипулације и при-
нуде. тачка спајања политичког и
економског аспекта проблема.
Иако су показали економску не-
уз њихова имена вежу велики гу- суср>ет са светом. и сасвим разго- пројекте социјализма у овдашњу ефикасност и нецелисходност.
бици. економске тешкоће. обу- лити уколико се у међувр)емену познату методологију р)ешавања упорно се бране велики системи.
ставллна производња, хил>аде ништа не пр>едузме. проблема одлагањем, односно за- јер се тако брани друштвена сво-
радника на принудним одморима. меном још већим пркзблемима. јина. контрола пад дохотком и
Имена тих ..гиганата" су добро Вез гоблена и крцкање Где је „Застава” данас најбоље могућност управ-љања политич-
позната - „Црвена застава", „Тр>е- ораха сведочи чињеница да се за годину ким и економским критеријуми-
пча". ИМТ. Металуршки комби- дана у тој фабрици израдило ма. Због тога се залажем за сво-
нат Смедер>ево... Од почетка су Садашње стање не охрабрује. аутомобила као некада за неколи- јинску трансформацију. Морају се
формирана као велика, централи- Измењен статус ових пр>едузећа - ко дана. успоставити чисти рачуни. Прива-
зована. државна предузећа. Нико нека су постала јавна (државна) а Бескрајно трчање у круг, а да тизацијом ће се успоставити
није ни П0МИШЛ.30 да ће икад до- друга акционар)ска где су власни- се решење не пркжалази, присут- тржиште робе, капитала и снаге.
спети у тешкоће. Реформе и дру- ци опет држава, банке и евентуал- но је и у раковичком ИМТ-у. Ла- и све ће имати своју цену.
ге мере у правцу тржишног при- но друга друштвена или државна не је у „замену” за добијање кр)е- Структурне промене у „гиган-
вређивања мало су утицале на пр>едузећа - само потхрањује дита и рационалну производњу тима”. сматрају и други економи-
структурне промене таквих пре- њихову илузију о „националном” било потр)ебно отпустити три и по сти (Божидар Церовић. на при-
дузећа. У њима се наставл,ало по значају и не доводи до здравих ре- хиљаде радника. Као што се зна, мер), свакако ће бити бар покре-
старој пракси. Покушаји прилаго- зултата. У комбинату „Трепча” следио је штрајк и отпуштања ни- нуте ако не дозволи да се ове
ђавања новим условима заврша- уместо рударских оплата, праве је било, а ни рационалне прк)и- фирме иди неки њихови делови
вали су се организационим проме- се кошнице за пчеле, рударске ја- зводње. После се штрајковало одвоје од државе и „самостално"
нама. па су та велика предузећа ме су потопљене, а зли резици због малих плата и, како наведо- запливају кроз тржиште:
углавном остала иста и структу- -Управљачке промене и нову
ирана на стари начин (урсталом Моћни у прошлости, ЗО Х В О А У Јући монополистичком мотивацију подстакла би и огра-
као и цео привредни систем), без положпју и бозграничној помоћи државо, ови ничена приватизација коју закон
обзира да ли су се називала пр>еду- систоми <ж у садашњости запали у пробломе све допушта, каже Церовић. - Прила-
зећем. СОУР-ом или сада модер- и да су прилике у зомлш биле бол^о и мирнијо гођавање запослености било би
ним именом холдинг. Увелико на- олакшано једним активнијим со-
слоњена на државу која се никада
- Економисти сламку спаса трожо у приватизацији цијалним програмом са подстица-
није устезала да покрива њихове и докапитолизацији којо иначо доиосе социјалне и јима за запошљавање у другим
нерационалности, ова предузећа економске потросе великих размора - Да ли ћо областима. Најзад, економија по-
су остала привилегована и моно- „Застава" прва изаћи из зачарпног круга знаје, чак и код монопола, ефика-
полска што је, услед недостатка сније методе заштите јавног инте-
конкуренције, само погоршавало опет, тврде да овај бивши гигант смо, тако - у круг, јер како рече реса, него што је то директна
њихове перформансе. Тако су она има више чланова Управног од- председник синдиката ливаца државна контрола над посло-
технолошки, развојно и бора него рудара. Металуршки ИМТ-а Небојша Савић, „радник вањем или над ценама. Ипак, про-
управл>ачки све више заостајала. ИМТ-а је дрогиран Првим прк)- цуштено време у већини случаје-
комбинат „Смедерево” под новим
Дакле. не би било никакво чу- грамом Телевизије и тешко при- ва, тешко ће се надокнадити до-
именом „СА РТИ Д1913” бацио се
до да ови ..гиганти" из прошлости хвата ишта друго. Он види да му маћим ресурсима. Зато сва поме-
на пр)оизводњу печурки, рибе,
постану проблем садашњег вр>е- је тешко, али ако му на Првом нута преуређења треба да учине
пол>опривредних култура, плове-
мена све и да су прилике у земљи прк)граму ТВ-а кажу да тако тре- ове фирме атрактивнијим и за
ћих објеката и ,д1етећих” даски, стране инвеститоре. На то се мо-
биле много боље и мирније. Пого- ба, ја који се борим да му буде бо-
тову ако се зна да су та пр>едузећа прк)мет некретнинама, а најављује ра гледати реалистично: нигде у
се и производња машина за ве- ље - за њега сам издајник”.
до јуче деловала на домаћем свету не влада нека особита
тржишту са преко 20 милиона љу- зење гоблена, ломл>ење ораха и љубав п])ема страном капиталу,
слично. Љубав према страном
ди који су производили вредности али се зна да се једино тако неки
од око 60 милијарди долара го- У крагујевачкој фабрици калиталу ПрОИЗВОДИ МОГу П{)ОИЗВОДИТИ б о -
дишње. а да је њихово тржшите аутомобила „Застава” оптимизам - Јасно је људима да не може л>е и јефтиније и предузећа сачу-
сада сведено на 10 до 11 милиона стиже тек ових дана у виду најава да остане све овако како јесте, вати у међународној конкуренци-
људи са друштвеним производом да се око улагања страног капита- али нико нема права ни да их
ла надмећу француски „Рено”, ј"-
од исто толико милијарди долара. остави на улици. Мора се тражи- Дакле, има ли за „гиганте
Можда је озбиљније ршструкту- италијански „Фиат”, али и јапан- ти рационалан излаз, и ако ова спаса? Сламкб наде је, како види-
ирање ових пршдузећа било одла- ска „Тојота”. Одлука о томе ко ће власт то не уме, нека дође друга - мо у пЈзоцесима приватизације и
гано. делом, и због страха од неза- добити пр>едност не може се одла- изјавио је недавно др Дарко Ма- докапитализације. Они, међутим.
послености. Пр>ема мишљењу гати у недоглед и очекује се ових ринковић, научни саветник Ин- са собом носе потресе таквих со-
економиста, то је било погр>ешно. дана, пре свега, јер је радничком ститута за политичке студије. - цијалних и економских размера
Одлагање решења тај прк)блем са- стрпл>ењу са вишегодишњим не- Такозвани принудни одмори у на какве још нисмо спремни.
мо повећава, а изазива нове као радом и преживл>авањем, дошао свету су непознати - човек је или Можда ћемо на примеру „Заста-
што су губици, „топљење” капита- крај. Један колега је недавну посе- запослен или незапослен и онда ве” врло брзо видети какве су, не
ла, пад продуктивносги... Економ- ту Крагујевцу описао као „бора- искључива брига државе. Код нас, само њене већ и шире, перспекти-
ске санкције су све то само учини- вак међу наслеђеним затеченим међутим, то није израз само еко- ве. Односно, да ли их уопште има.
79ПВИВДА КРАЈИНА

укоб у врху крајинске вла- одрже примирје. Међутим.

С сти попримио је обележја


озбиљне политичке кризе.
Принципијелне и непринципи-
јелне коалиције, лични и групни
њихова улога биће проширена и
на контЈхзлу граница РСК са
БиХ и СРЈ. То је најбитнији
уступак међународне заједнице
интереси, међусобне оптужбе Хрватској, а ова награда за про-
без довољно, барем за јавност, мену односа Загреба према ми-
обелодањених аргумената, непо- ровним снагама може да има да-
штовање одлука парламента... лекосежне негативне последице
Наравно, све би ово било „нор- за Крајину. Наиме, отвара се мо-
мално” у некој демократској и гућност блокаде РСК, односно
међународно признатој држави, оживљавања дела резолуције
али Република Српска Крајина 970 Савета безбедности УН, ко-
је далеко од тога, па чак и од јим се предвиђа да све робе у
„међусрпског” признања. транзиту из и за Крајину. преко
Политичка криза изазвана у РС и СРЈ морају имати одо-
тренутку када се буквално ломи брење и пратеће „папире" из За-
будућност „најзападније српске греба. Није немогуће повезати
државе” доказ је неозбиљности ове елементе са притисцима ме-
и неодговорности носилаца вла- ђународне заједнице на Београд.
сти. од појединачних до владе и када је реч о судбини санкција
парламента. Практично. потиру или југословенском признавању
се позитивни ефекти избора. од- „авнојевске” Хрватске. јер је
носно политичког легитимитета слична ситуација евидентна на
РСК. који је пре свега битан за примеру блокаде РС.
промоцију и реализацмју интере-
са Крајине. а не као покриће за Ослабљени за преговоре
личне или групне интересе. Зато Такође је извесно да ће
и апели. који у форми забрину- Хрватска добити и уступке у ве-
тости стижу „са истока” делују зи са садржајем плана групе
неубед.љиво. Не само због тога „3-4” и то. опет. на штету Краји-
што их упућују они. који су че- не. А овај план је, како је пре-
сто убацивали семе раздора за- двиђено, основа за политичке
падно од Уне. настојећи да ин- преговоре. Истина. хрватски ре-
сталирају своје „послушнике”. жим. као и чајвећи део опозици-
него и због чињенице да ни та- је, заузео је негативан однос
кви. ни било какви други апели према поменутом плану, док је
за јединство и слогу више не мо- руководство РСК његово узи-
гу да допринесу том ци.љу. мање у разматрање условило
Сукоб на крајинској поли- судбином Унпрофора. Сада. кад
тичкој сцени је евидентно толи-
ко озбн.љан да се не може пр)ева-
зићи апелима. а супарничке
стране. показала је то и книнска
седница Скупштине. не одустају
од својнх намера. Такав развој
ПОБЕДНИК, је сигурно да ће мировне снаге
остати. нема аргумената за избе-
гавање преговора. Крајинска ко-
оперативност стечена на миров-
ном споразуму, Споразуму о
економским односима и на. мора
ситуације може да доведе до
иницијативе за отварање проце-
дуре изјашњавања о (не)пове-
рењу председнику Крајине или
до председниковог увођења ван-
редног стања. односно распу-
СУТРА се рећи. лукавом пролонгнрању
политичких преговора играњем
на карту Унпрофора. може брзо
да изгуби значај. Међународној
заједници. а нарочито Хрват-
ској. жури се да убрза полнтичке

ГУБИТНИК
штања парламента. У оба случа- преговоре. План „3-4” није по-
ја крајински Срби били би дове- нуђен по принципу „узми или
дени у позицију да се. поред сва- остави”. што ће бити и главни
кодневннх животних проблема. аргумент међународној заједни-
баве односима у политичком ци да примора српску и хрватску
врху. уместо питањем властитог страну да седну за преговарачки
статуса. Срђан Радуловић сто. без обзира на њихов негати-
ван став према овом плану.
Да ли отворити ооз}'ра на страначку припадност них озиција него раније. Хрватска ће искористити коопе-
Пандорину кутију и личне интересне афинитете Истовремено. Хрватска ративност у вези са повлачењем
изјасне о правим узроцима на- управо убира плодове. допадала одлуке о отказу Унпрофору и
С друте стране. ни привреме- стале политичке кризе једини је тражити да у плану буде много
се таква констатација некоме
но „закопавање ратних секира”. више садржаја за „узми”.
пут да се она квалитетно прева- или не. добро вођене тактике
ради иривнда мира у кући не до- Крајина, оптерећена поли-
зиђе. Ако.ни посланици не пока- играња на карту (не)останка Ун-
носи излаз из настале ситуације. тичким сукобима, неспремно до-
Склапање краткорочног међу- жу довољно политичке зрело- профора. Извесно је да ће УН-
чекује ову фазу преговора. По-
собног примирја не може дуго сти. онда ће бити јасно да Краји- ПРОФОР (или мировне снаге знате поруке да Крајина ни по
да траје. нити би имало дугороч- на улази у завршну фазу поли- међународне заједнице под ди- коју цену неће бити „реинтегри-
но позитивне ефекте. Једини тичке борбе за што повољнији ректним патрон.-^том Контакт сана” нису основа за суптилне
излаз је отварање „Пандориних статус са знатно слабијих старт- групе) и далл покушавати да политичке и дипломатске актив-
кутија” међусобне неслоге и ра- ности, којима се промовишу и
злика у личним или политичким Док хрватски политичари, уз свесрдну помоћ, јавну штите интереси РСК. Зато би се
односима. а једино право место могло десити да било који по-
и закулнсиу, светске дипломатије, плету политичку
за то је - Скупштина. Аргумен- бедник у насталом сукобу у Кра-
товано образлагање позиција, мрежу око Републике Српске Крајине, њени јини, већ у блиској будућности
ставова. инициЈатива и препу- челници, мећусобно завапени, имају све шансе дође у позицију да буде и најве-
штање посланици.ма да се без да се у тој мрежи наћу уловљени ћи историјски губитник
ИНТЕРВЈУ ШЛ\к20
Влажо Шароаић Петар Тутавац, директор пожаревачког „Бамбија"

П
п итање Је да ли у данашњој
Србији има занимљивије
личности међу привред-
ницима од П етра Тутавца, ди-
ректора „Бамбија”, надалеко
познате пож аревачке фирме.
МОЋНО „ЛАНЕ
СА МОРАВЕ
Та његова занимљивост пркЈИ-
стиче засигурно делом из њего-
ве контроверзне биографије, а
делом и то оним већим, из
чињенице да он и упркос свему
опстаје ево већ двадесетседму Успошни директор пожаревачког произвоћача ф а к а т да је „Бамби” његово
годину. И, као у инат свима, из кекса говори за „П равд у" о томе како је „Б ам би" животно дело.
сваке године у следећу улазио почео, а какав је и колики сада. Његових 19 дана
је успешнији и већи, мерено па- Почетак ниодчега
раметрима квалитетног при-
у затвору коштало је државу 3,5 милиона марака Отуда и овај разговор са
вређивања. Сваки успех „Бам- је су спорни лекови због застарелостн морали њиме почињемо питањем: Шта
бија” пре свега резултат ос- на ђубрнште је „Бамби” данас?
мншљеног планирања и оства- - Д ајте да вам кажем шта је
ривања планиране политике овај колектив био јуче. Да би се
схватио ..Бамби" данас мора се
почети неш то о његовом по-
ЛИЧНА КАРТА четку. А почело се баш ниод-
„БАМБИЈА” ш та. Стартовали смо на голој
ледини у оквиру тада мало по-
„Бамби” није Пожаре- знате фирме ,.Жито-Стиг”. Све
вац, али се Пожаревац ово чиме „Бамби располаже да-
препознаје по „Бамбију”. нас направљено је са великом
Данас ова фирма за- муком, још већим радом и само
пошл>ава близу 1.500 рад- својим. сопственим ср>едствима.
ника. Ни у најтежим дани- „Бамби” је данас прехрамбена
ма нико није добио отказ индустрија која поред конди-
као вишак радне снаге.
тоЈзских производа производи
Прошле године запосле-
сокове, вино, имамо хладњаче
но је нових 209 радника.
Управо је у току нови
за смрзнуто воће. имамо шест
конкурс за запослење но- ф абрика шест ф абрика у саста-
вих 35 радника, а у при- ву у којима се одвија пр>ои-
преми је нови конкурс за зводња и трговина која обје-
стручну радну снагу. дињује целокупну пркзизводњу
и пласманом свих производа.
развоја. Стварно објашњење је Трговина није била застуљљена
истрајавање на концепту - увек у нашим плановима развоја,
бити у корак са временом, па али смо морали почети и са
ако може. понегде бар, корак трговином из принуде. То због
бити и испред времена. А кре- тога ш то је трговина у нашој
атор и главни извршилац такве земљи, наршчито друштвена
политике био је оснивач и „веч- отиш ла потпуно „у аут”. Да ни-
ни” директор „Бамбија” П етар смо стартовали са својом трго-
Тутавац. пином лош е би прхзшли.
Ето то би било, упрош ћено У овом времену нзолације
посматрано. објашњење успе- многи занемарују квалитет
В ерујеу боља времена: Петар Тутавац
шности овог пож аревачког ко- производа. Траж ећи оправдање
лектива. То је, опет сувише у санкцијама за све и свашта.
уопштећено речено, рецептура
руковођења и опстајања П етра
ПЛАГИРАЊЕ ПЛАЗМЕ П роизвођачи као да више не
воде рачуна ни како ће што
Гутавца, противно свим бурама Нелојална конкуренција увек жели да се убаци у прои- упаковати. Јесте ли и колико
а олујама у којима се налазио, а звод који је признат и познат на тржишту и који се добро ви „пали” на том плану?
које није ни избегавао. Напро- продаје. Три покушаја крађе наше технологије, облика и на- - Имамо и ми проблема и то
гив. ишао им је у суср>ет. зива нашег најпознатијег производа плазма-кекса, судски великих. У квалитету произво-
Признајем да нас је у Пожа- смо спречили. Четврти, рекао бих најдрскији упад у нашу да настојимо да останемо на
зевац одвела више жел>а за об- производњу, сада судски доказујемо и оспоравамо. Реч је о своме нивоу. али са асортима-
ашњењем личности П етра Ту- атаку „Соко-Штарка”. ном пркзизвода и амбалажом
гавца него успешност посло- Већ на први поглед се види да је њихов производ плаги- нисмо више там о где смо били.
»ања „Бамбија”. Али, кад се чо- јат какав ја никада не бих дозволио да се у мојој фирми ура- Једноставно до неких увозних
ди. Отпустио бих комплетан развојни сектор да тако нешто
»ек нађе прекопугга „Бамбије- компоненти не можемо доћи па
ураде као што су њихови технолози урадили.
»ог” директора, у његовом ви- неке производе засад и не прои-
Као главни доказ да су смишљено ишли на плагирање на-
ие него скромном кабинету, зводимо. Оценили смо да је бо-
шег производа потврда је да на предњој страни нису ставили
едноставно подлегне његовом име произвођача, само назив производа. Исти су текстови, л>е бити без њих у лепези прои-
:угестивном казивању, па уме- подражај слика, димензије кутија, обим текста... А о квалите- звода, него купцима по-
т о приче о њему, потећи ће ту да и не говорим. Закључите сами колика нам је штета на- дваљивати лошијим квалите-
ф ича о „Бамбију”. Т о је доне- нета. Ми смо ипак „Бамби”. том. Знате, то се кад-тад осве-
:ле и разумљиво ако се усвоји ти.
21 ПШДА ИНТЕРВЈУ

Рекосте да сте сваке године знати у свету. Ми имамо свету


пуштали у погон неку нову ли-
нију или нову фабрику. К ако се
ЗАТВОР ш та понудити и ми очекујемо
само просперитет по укидању
сада сналазите у овом перноду Не би било професионално коректно, обавити разго- санкција. Ми и данас извозимо.
„стиснутих” инвестиција? вор са Петром Тутавцем, а заобики његово недавно ха- Имамо извоз од око шест ми-
- И прошле године смо ин- пшење у главном граду Приштине. Све што смо у разгово- лиона долара. Не питајте ме
вестирали близу 800.000 динара ру дотакли било је, признали то или не, у корист његовог како то остварујемо, али иде.
„конта”. Заобики разговор о затвору значило би направи- Човек нема нерешивих пробле-
у преправку седам линија пе-
ти празнину у објашњењу његове личности. ма ако хоће да ради, ако је за-
чења кекса. са гаса на нафту.
„Био сам деветнаест дана у затвору, и то су сигурно те- интересован за рад.
За нафту се сналазимо како
шки дани у мом животу. Могу рећи да сам био у великој Н арод је у ууверењу да су
знамо и умемо, а највише купу- заблуди што се тиче појединих људи. Они су урадили то
јемо на црном тржишту. Немој- производи ове врсте код нас и
што су урадили и нека им је на част. То што сам ја одле-
те ме питати по којој цени и ко- превише скупи. Држим да
ж ао 19 дана у затвору уз велику медијску буку, бар доне-
лико нам то гута дохотка. али стварно јесу скупи. Заш то је то
кле ми је накнадио суд исте ове државе, који је ових дана
морамо само да би се радило и пресудио да су лекови, због којих сам био ухапшен, „Бам- тако?
опстајало. Могу вам сад набро- бијеви” по основу заложног права. Јест да сам ја био у за-
јити за сваких двадесетседам
година шта је урађено које го-
твору, али је ова земл>а имала много веку штету, јер је из-
губила лекове у вредности 3,5 милиона марака којимћ је
ЗАСТАНИМО
дине. Сваке године је било не-
што ново.*Ако није било нове
истекао рок употребе и сад се могу само бацити на ђубри-
ште.
ДИРЕКТОРЕ
фабрике била је нова зграда Како се суд односио према мени, а не и затворска Било је и раније те-
или нова линија. управа за коју немам ни реч лошу да кажем, најбоље ке шких времена. Није само
потврдити разговор мог адвоката са истражним судијом. данас теш ко - каж е Тута-
Развојем против Њему је адвокат рекао да нема законског основа да ме тац. Сећам се 81. - 82. го-
сап.титања држи у затвору а он му је одговорио: „Можда'није у реду дине, кад је такође била
да га држимо, можда и није по закону, али таква је наша криза. Тада је Милка Пла-
Почели сте како рекосте пракса”. Сад вам је ваљда много јаснији разлог мог нинц са својим .лрограмом
ниодчега. Где сте сада у односу држања 19 дана у затвору. стабилизације налагала
на ачичне ф абрике у Европи? извозити по сваку цену,
-Д а . почели смо са Једном па макар се и губило. Ја
линиЈОм за производњу кекса и ла конкуренција коју смо пре- том својих рецептура и жигова. ни тада нисам пристајао
тридесетседам радника који до стизали, али преко политике. Имамо 126 заштићених пркзи- на такве захтеве. Нисам
тада нису ни јели кекс а камоли Ја. на срећу нисам имао поли- звода. хтео извозити да бих гу-
га производили. Ми смо сада тичких амбиција, посветио сам И мате ли их толико и у про- био. Извозили смо само
највећа фабрика кондиторских се овоме раду и ту сам предавао изводњи? тамо где смо остварили
производа у овом делу Европе. и налазио целог себе. - У производњи имамо све зараду.
Секам се, тада ми је
к а к о сте успе.чи сачувати сем онога за ш та не.мамо уво-
фабрику у оном разорном пе- После санкција зних сировина. Санкције нас
дошао један радник и ре-
успешнији као: „Молим вас директо-
риоду инфлације, кад је прои- погађају. али наша технологија ре, застанимо мало, не-
звести данас значило сигурно Шта је сада „Б ам би” у је постала призната у свету. мојмо стално улагати но-
изгубити колико сутра? европским и светским релаци- К валнтет и финансијски ре- во. Дајте да поправимо
- Ви сте поставили питање јам а? зултат одређује отворено међу- мало плате и стандард”.
на које одовор не могу почети - „Бамби” је сада и у Европи народно трж иш те. Код нас су Рекао сам - може. „Хајде
од 92/93. од оне стварно немо- и у свету досегао ниво познате санкције па миоги опстају што да не улажемо ако сте
гуће инфлације веђ много ра- фирме. Ми смо, превасходно нема ко да их потисне. Каква сви за то. Али нешто ново
није. ..Бамби” је, могао бих р>е- квалитетом пр>оизвода пости- вас ситуација чека сутра кад и у ово] години морамо
ђи. скорк) од старта имао сан- гли да се још осамдесетих годи- санкцнје буду укинуте? имати. Ако ништа друго,
кције против себе. Увек је било на у свету почело говорити о - Ми смо били успешни кад дајте да засадимо једну
људи који су на „Бамби” гледа- нама као о нечем новом у није било ни говора о санкција- тополу, па да знамо да
ли с подозрењем. Н астојали су ма. успешни смо под санкција- смо те године бар нешто
европској понуди кондиторских
да нас саплету, зауставе. Као урадили. Радници су при-
производа. ма, нема разлога не очекивати
одговор ми смо се морали ра- хватили моју сугестију, ла
Ми смо први и у оној бившој да ћемо бити успешни кад сан- смо и те године имали но-
звијати. повећавати. доказива- Југославији почели са зашти- кције буду укинуте. Ми смо по-
ти. Ми једноставно ни једну го- ву линију”.
дину нисмо смели заврш ити не-
гативно. То би за нас значило
катастрофу. Друге, фаворизо-
РЕЦЕПТИ ИЗ ПАРТИЈСКОГ - Потпуно се слажем да су
наши кондиторски производи
ване ф абрике, као „К раш ” на
пример. сматрале су то нормал-
ПОДРУМА много скупи. А. ево и зашто: У
свету се обично сматра да на
ним. Ми смо увек имали кочни- У Пожаревцу је био неки ресторан друштвене исхране амбалаж у оваквих производа
чар>е и опозицију. који се налазио у једном подруму и у њему су обично одр- отпада највише до 20 посто и то
Је ли та опозиција зелова-за жавани партијски састанци. Сад кажем , да сам оно време за најлуксузније паковање про-
у колективу и.ти...? које сам провео на тим састанцима, који су често били са- извода. Код плазме. амбалаж а
- Не. Никада унутар коле- ми себи циљ, лровео у раду, „Бамби” би био још оволики. чини 58 одсто цене. Енергија,
ктива. „Бамби” је један коле- На те дуге састанке ишао сам са оловком и бележница- наф та. за печење кекса рецимо
ктив какав би свако могао само ма, па д о к неко држи говор и „млати празну сламу”, ја сам у Холандији је 14 пфенинга по
да пожели. К ако са радно-тех- тражио нека нова решења, стварао неке нове рецептуре, литру, код нас је две до две и по
нолошком дисциплином. тако и нове комбинације производа. Они око мене су са завиш1«у марке. Сви други састојци који
са међуљудским односима. Т о пратили како ја „поклањам пажњу" свим излагањима и иду у кекс, изузев брашна. два-
је оно главно ш то је нас и одр>- све их бележим. три пута су јефтинији него код
жало. Да не будем лаж но скро- А ко погледате садашњи асортиман „Бамбија” онда нас. Сад ће вам бити јасно за-
ман, одржали смо се и зато што знајте да је све од рецептуре до коначних решења прошло ш то је код нас кекс луксуз а не
руководство у „Бамбију” није кроз моје руке и моје замисли. Бавио сам се свим од садр- нормална животна намирннца.
мењано. Знате како је раније жаја, тежине и облика производа до изгледа амбалаже и и поред тога што је ниска цена
било: А ко нешто не вал>а. сме- садржаја текста реклама. радне снаге. и што је европска
ните дијзектора. Нас је саплита- или светска прмздуктивност.
НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ тВД А 22

СЛОБОДНИ СВЕТ ИЗМЕЂУ ШТАПА И ШАРГАРЕПЕ

П Е Р Е а Р О ЈК Д НА
А М ЕР И Ч К И НАЧИН Тај пут обраде светског Савета безбедности, а војна сила казују неефикасне и неподобне
Д р Сшанко Нишић тржишта одабран је као најбеза- као снаге ОУН. Са организо- да реализују задатке нове међу-
зленији и најмање ризичан од вањем међународног суда веро- народне владе. то се приступа
акон искушења многих осуде међународне јавности. ватно ће ићи лакше. с обзиром приширењу састава и мандата
|‘;
Н доктрина у време хладног
рата. уочљив је известан
вакум у формулисању нове аме-
ричке доктрине. на иначе непро-
Привидно. све землл се ставлшју
у исту раван са најразвијенијим
државама у погледу поштивања
индивидуалних људских права и
на већ постојећа искуства у том
ресору. Међутим, главни дири-
гент у престр>ојавању света.
САД, нема стрпл>ења да се преко
снагама НАТО. САД већ преду-
зимају у том правцу и практичне
финансијске кораке тиме што
смањују издатке ОУН, а присту-
мењеној траси глобалне страте- коришћења „благодети” таквог тромог Савета безбедности пају преоружавању армија зе-
гије поступног наступања према слободног светског тржишта. У
Истоку. Од времена када је, по суштини. то је најкраћи пут да се
оцени западних стручњака, из најсиромашније земл>е и реги-
првог плана одстрањена опа- они света најлакше експлоати-
сност избијања глобалног нукле- шу. користећи њихову јефтину
арног рата. САД су појачавале радну снагу и њихове јефтине
напор у примени економских ин- сировине.
струмената са цил>ем убрзавања То „черупање” света р»езул-
ерозије друштвеног система и тираће продубљивањем јаза из-
дестабилизовања у првом реду међу развијених и неразвијених
земал>а реалсоцијализма. дрл^ава. али у таквом изолаци-
онистичком амбијенту. у којем
У корист сопствене ће све више државица и региона
штете тонути једна за другом у еко-
номску и социјалну беду. без мо-
Као путоказ у ком правцу гућности да се супротставе та-
треба ићи у престројавање света квом свом пропадању. Што су
(без супротстављених блокова), више удал>ене (економски и по-
дефинитивно је маркиран плане- литички) од централног клуба
тарни циљ - стварање светског најбогатијих држава света, то ће
поретка чија је окосница једин- приметнија бити ерозија „пери-
ствено тржии. те. Основни мотив ферије” новог поретка држава.
инаугурисања такве политике Ради убрзања стварања веће
најразвијенијих зема.ља света. изолованости државица, при-
под вођством САД. економске је мењује се доктрина уситњавања
природе. Наиме. све чешће и те етнички сложених држава, које
најјаче земл»е западају у реце- ће тако (по могућности ратом)
сивне привредне токове. који разбијене, помоћи провођењу
изазивају и политичке потресе. глобалне стратегије регионали-
То су видљиви знакови пресуши- зације тржишног простора у но- ОУН решавају тако витални мал>а централне и источне Евро-
вања колонијалног богатства на- вом еветском поретку. Тако ће
„национални” интереси Америке пе. које треба да у првој етапи.
купљеног пл>ачкањем целих се и борба за националну само-
и клуба најразвијенијих држава приђу команди НАТО снага. Ка-
континената неразвијеног света. сталност и слободу народа иско-
(за сада). каква су питања ек- сније се мисли да у састав тих
До њега се углавном долазило ристити за .добробит” новог по-
ретка. а у корист сопствене ште- спанзије капитала путем „уре- светских снага (уместо снага
различитим војним. кр>сташким
те појединих економски некон- ђења” слободног светског тржи- ОУН ) поступно улазе и друге
и другим насилничким походи-
ма. Данас тај начин стицања бо- курентних држава. шта. Отуда се то тело све више одабране земл>е, у првом реду
гатства није популаран. Али ка- заобилази када су у питању тако Европе. Тај процес се сада одви-
питал има незаменљиву кара- Партнерство за рат и мир витални економски проблеми и ја на таласу доктрине „Партнер-
ктеристику - да се одржава само поступно се надлежност владања ства за мир”. То је префињен на-
Тај нови поредак се мисли зив за. у суштини, снаге једне
гкспанзијом. У супротном он по- као транснационална (светска, светом преноси на клуб најра-
ггаје узрочник ентропије систе- звијенијих земал>а у којем цен- агресивне доктрине у којима се
интернационална) заједница или већ зна главнокомандујући и ко-
ла и пада владајућих капитали- наднационална, планетарна тралну фотељу заузимају САД.
гга. Отуда се. у функцији одржа- У формирању међународних је претендују да наступају уме-
(џин) држава, на чијем челу би
шња стабилности постојећих ка- војних снага процес се одвија па- сто снага ОУН.
била светска влада. где би судио
штал-односа. упрежу огромне међународни суд, као врховни ралелно на два колосека. На јед-
1ационалне и мултинационалне
Систем демократских
арбитар за права човека (плане- ном се још увек поверење даје
наге. средства и научне инсти- тарног човека). Као средство снагама ОУН, ради одржавања уцена
■уције. да се пронађе пут и на- принуде. мора да постоји и међу- мира и раздвајања зрачних снага Нешто лакши задатак. од
[ин сталне економске експанзи- народна војна сила. у улози свет- у појединим регионима, (у који- идентификације оног шта се же-
; капитала на планетарном ни- ског полицајца. Светска влада је, ма је претходно подметнут рат- ли постићи текућим престроја-
оу. у почетку, пројектована у лику ни пожар). Како се те снаге по- вањем света, јесте препознавање
27П Ш Д А РЕТРОВИЗОР

ШТА ЈЕ СА РОЗЕНБЕРГОВИМ КОЉАЧИ ПЛЕМЕНИТИХ ОВДЦА


У Хрватску ових дана стиже „осам тисућа племенитих оваца"
(ИЛИ У СЛАВУ ДЕМОКРАТИЈЕ) То је дар тамошњих Хрвата .лијепој" њнховој од исе.веника из
Издашни Јељцин и Козирјев. ности пресуде. Али, јест. цврц! Хрватске. којих тамо има не мази бро).
ва.љда да би умолили милост и Од тога ништа. Како „Правда" Оволике овце кажу ша.љу да би њихова до.мовина се забелела и
подршку Запада бар за још неко ексклузивно сазнаје. у архивама бнла „још .љепша" са ти.м племенитим стадима.
време пошто им најављују заме- КГБ-а нема ни речи о сарадњи А. овнови? За овнове нису јавили ништа зашто их не ша.љу. Са-
ну. великодушно су предали ар- ове некад мођне совјетске ин- мо овце. Вероватно исе.љеници рачунају да им и у домовини не не-
хнве КГБ-а ..јавности на изуча- ституције и пара Розенберг. На- достају овнови. да их и онако има превише.
вање". Та ..јавност”. зна се. су ђена је само белешка врха КГБ- Што се Срба тиче они 5и „здушно" требали подржати такву на-
стручњаци ЦИА и ФБИ који су а како се и то може сматрати кан хрватског исе.љеног пучанства. Ко зна Једног дана кад се лије-
помно навалили да их истражују. успехом „службе” што су неста- па њихова буде белела од племенитих сваца можда ће и онај крво-
Једна. за јавност. од најза- ли даровити научници и да је жедни део Хрвата. (кажу да има и таквих) занимати се клањем
нимљивијих ..ставки”. требала је Америка пољуљана сумњајуђи у „племенитих” јагњади, те ће их тако проћи во.ља да. кад им се год
бити. већ виђена рубрика. о Ро- сваког свог грађанина да ради за за то укаже прилика. навале клат српску децу и осталу нејач.
зенберговима. који су својевре- Русе.
мено оптужени и осуђени на см-
рт за издају атомских података
Сад се ЦИА нашла на муци
како објаснити шта се десило. ПРОЧИТДЈТЕ И ОВО
Русима. Пошто оптужба није Да би решили проблем. у типнч- Ако сте се забринули што је ЛИЧНОСТ КОЈЗ Је. у медиЈском
имала никаквих ваљаних доказа но америчком маниру. ангажо- смислу. изнела рестаурациЈу
у овом броју изостало поми-
сем сумњи. смр^г Розенбергових вани су најбољи стучњаци за ту
је као мора притискала америч- њање др Мире Марковић. одах- нормалног миш.љења у овом
област са задатком да изанали-
ку „правду" и ..грађанска права". зирају шта би било бо.ље: при- ните. Ево. за вас, да прочитате и тешком времену."
Све покушаје обнове поступ- знати да шпијунирања није било ово: Ово каже мр. Иван Мар-
ка и рехабилитације несређних и да су двоје научника невино ,Л р Мира Марковић је ковић. помоћник директора
научника. администрација и осуђена или, исконструисати
ЦИА су одбијали под изговором случај са „потврдама” докумена-
да ,.нема доказа да они то дело
нису извршили". Јест да се у
та совјетске тајне службе да је
ипак постојао „случај”.
ПОВРАТАК „Д РУГО В А"
правннм системима траже дока- „Случај” је постојао те по- Даје се на знање свима да су се у Србију вратили „ДРУГОВИ"
зи да је неко дело извршио али у стојао. У њему су нестала два Из Црне Горе никад нису ни одлазили тако смо сад равноправни.
америчком виђењу .људских пра- млада човека, два талентована Нису. додуше одистински ни из Србије. Сви су они стално били ту
ва може и ,.како Сем каже”. научника. а ево сада. деценијама међу нама. али су се друкчије ослов.љавали и представ.љали. Сад је
Зато је сада отварање архива после њихове смрти настоје их цар остао у своме (невидљивом) оделу и показао се у голом сјају
дочекано са знатиже.1 »ом и ... још једном употребити у „славу Нема додуше невиног детета да узвикне - па цар је го. - али не ма-
евентуалним доказима оправда- демократије”. ри. Видеће.мо ми то. и онако.
На додели црвених књижица (и каранфила. нараво. без њих то
не иде никако) као у она стара времена за која смо мислили да су у
неповрат прошла, ДРУГ Унчанин. све запаженији навални играч
владајуће партије. стаде пред микрофон. за говорницу. па ће: „Дру-
гарнце и другови...” Помислио би човек - ето шта ти је моћ нави-
ке, али јок... он ће опет „Као што је рекао ДРУГ...... ”. Значи није
да се преварио. већ је тако мислио и сигурно договорено. ЊЕГО-
ВО име не верје.м да би изговорио са грешком. а да се не исправи.
и то два пута у току тог говора новопеченим. пардон: ново-
прим.љеним социјалистима. Сви они који су били испред њега су и
млади, тек треба да се пеку. а колико ће га бити „печених". видеће-
,мо.
Но ни „ОН” није нашао за потребно да на било који начин уко-
ри свог новог „првотимца", А требао је. Требао је. не толико због
нас. већ због света који ннкако да нам скине одиум бо.љшевизма са
врата.
Ко ће га знати. свет је можда понекад и у прву. ма колико па-
клен према нама био.

ХО Ћ Е Л И СРБ ИЈА К Л ЕК Н УТИ


Као да смо заборавили своје- изјав.љујемо да ће „Правда" ини-
времену изјаву Вука Драшковића цирати и организовати масовно
и његову спремност да клечи и клечање пред Слободаном Мило-
моли пред Алијом Изетбегови- шевиће.м ако он. ипак. приведе
ћем за опроштај грехова српских српски етнички брод у јединстве-
према муслиманима. Не знамо да ну луку свих српских зема.ља.
ли је Вук и колико клечао. али Ово. ради изнетих сумњи и критн-
знамо да ми нећемо никад учини- ка које смо му знали упутити и
ти тако нешто све док не осетимо упућујемо због неких његових по-
спремност Алије и Алијиних теза који не обећвају (засад) т> је-
следбеника да се они прекрсте и динствену српску луку.
замоле за све грехове које су учи- Оствари ли се то верујемо да
нили Србима и српској нејачи од ће то бити најбројније српско
Османлија чијим су се скутима клечање и молитва њихова у
њихови преци приклонили ради историји. Ако. само да доживимо
чињења свакојаких зала роду сво- бар тај један минут српске слоге
ме. до овога крвопролића са- и Јединства.
дашњега. А. Вук? Што се њега тиче не-
Да нисмо тврдокорни и непро- ће морати тада да клекне. пошто
мењиви доказ је и ово: Јавно је поклекао одавно.
РЕТРОВИЗОР АПЕЛ П1ШДА28

ГЛАС ИЗ ДИЈАСПОРЕ
ЗБОГОМ ОСТАЈ,
1С&ААС1Л11111111
1Е1ш 1 1 1 К 1 е 1 1 У 1 ш1 М е И
ЗА СВЕСРПСКИ
Уназад неких годину дана.
неко је. да ли злонамерно или из
незнања. у нашу новокомпоно-
имена. Исто треба да се исправе
и називи села Јерменоваца и Јар-
меноваца. јер се зову по .л>удима
РЕФЕРЕН
вану духовну и културну ствар- погрешннх имена. Сматрамо да одлуке од којих зависн будућност
ност убаиио буву да су стари Ето какве су незналице нека-
сриски називи ..Јгрменин". ..Јер- и опстанак српскот народа као слободног, сувереног
да били Срби. Они су. рецимо.
мени"..Јерменнја" увред.л.иви за преузимајући од Немаца име
и јединственог националног бића, не може
сам тај нама стари и прија-
Хермелина. то сасвим изопачи- доносити самостално н без сагласности целокупног
те.Ђски народ. Исто их тако. ка- народа ниједан појединац, ниједна влада, нити
ли. па ту лепу крзнашицу звали
жу. зову и Турци. а Турци су. као
што се зна. увек били највећи
јермелин. Баш као да су знали било која партија. Такве ће одлуке битн лишене
да то има неке везе се Јермени- подршке српског народа и не могу имати
јерменски па и српски крвницн.
ма и Јерменијом. А има. Лингви-
Одмах је наћено решење и уве- ни правну, ни трајну важност
дени су ..правнлни". хрватски на- сти кажу да хермелин потиче од
Јиви - ..Армени" и ..Арменија". латинског назива Мусте.ла ерми- ашој редакцији је достављено саопштење за јавност Покрета за со-
Они којн су о овој емандаци-
ји одлучнва.ти. нису се оптерећи-
вали чињеницом да се на овај на-
неа. односно од првобитног на-
зива Мусармениака. што ће р^
ћи - јерменски миш. Зато од са-
Н лидарност и уједињење српског народа. из Париза. Савеза српских
удружења у Немачкој. из Штутгарта. Српске заједнице у Белгији.
из Брисела. и Српског информативног центра у Холандији. из Тилбурга.
чин одбацуЈе и поништава више- да херме.лина треба звати арме- ..Правда" то саопштење објављује у целини. не само руковођена профе-
вековна српска традиција о Јер- лин. без обзира што се ова гре- сионалним разлозима. него и што сматра да се драматичном апелу Срба
менима.<уколико су зна.ли да та- шка. очигледно. не може припи- из дијаспоре. у овим судбоносним данима. мора поклонити дужна пажња.
ква традицнја и постоји. Све сивати турском утицају. ПОКРЕТ ЗА СОЛИДАРНОСТ И УЈЕДИЊЕН.Е СРПСКбГ НАРОДА
што је од светога Саве - који је Али. да ли су називи Јерме- - Париз
и лично био у Јерменији - наова- нин и Јерменија заиста САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА У НЕМАЧКОЈ - Штутгарт
мо записано у старим српским увред.л>иви? СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА У БЕЛГИЈИ - Брисел
рукописним књигама. и све што СРПСКИ ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР У ХОЛАНДИЈИ - Тилбург
То је теш ко тврдити. Веома
је штампано у хиљадама томова. стар народ. Јермени одувек себе САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
свим српским речницима (рачу- називају именом Хај. а своју
наЈући и ВуковЈ. лексиконнма и С обзиром на све учесталије захтеве да СР Југославија призна мећ> -
зем.%у зову Хајастан. Имена ко- народну сувереност сецесионистичким фецералним јединицама као
енцик.лопедијама. баца се у воду. јима их називају око.лни народи.
Подвлачи се црта и почиње нова државну сувереност. што ће у великој мери отежати уједињење српског
не дожив.л>авају као увред.л>ива. народа у јединствену државу. с обзиром да званичиа политика СР Југо-
ера. ко|а се рачуна од првих. не-
Смета им како Турци с њи.ма по- славије није јавно стала у одбрану заједничке државе српског народа. жр-
давно објав.л>ених вести о отва-
ступају. а не како их зову. тве још једне агресије и насил>а у овом веку. Покрет за солидарност и ује-
рању амбасаде Републике Арме-
ниЈе у Београду. Међу Србима Јермена има дињење српског народа у Француској. Савез српских удружења у Немач-
стално Још од раног средњег ве- кој. Српска заједница у Белгији. Српски информативни центар у Холан-
Стари српски манастир Јер-
ка II никада се нису жалили на дији. - тражећи подршку целокупног српског народа. вас обавештавају о
менчнћ. на Озрену. крај Соко-
Србе ни због чега. па ни због својим следећим ставовима и предлозима:
бање. за који народна легенда
имена којима их зову. Предрат- 1. Сматрамо да одлуке од којих зависи будућност и опстанак српског
каже да су га сагради.ли прежи- народа као слободног. сувереног и јединственог националиог бића не мо-
ве.ли јерменски војници. учесни- не београдске новине би.ле су
препуне реклама ..Кафе Масис’’. же доносити самостално и без сагласности целокупног народа ниједан
ци Косовске битке - има да бри- појединац. ниједна влада. нити било која партија. Такве ће одлуке бити
ше своје увред.л>иво име и од са- прве електричне пржионице ка-
лишене подршке српског народа и не могу имати ни правну. ни трајну ва-
да ће се Јвати манастир .Армен- ф е господина Саве Ђорђевића
жност.
чић Јерменина. Господин Сава. то
2. Предлажемо да се на простору СР Југославије. Републике Српске и
Има да се избрише такође да јест Саак Геворкијан. с поносом Републике Српске Крајине у оквиру универзитета, Српске академије на-
су Срби. још у 15. веку. пре него је истицао да је Јерменин и није ука, културпих установа и синдикалних организација. странака и партија
што су и пали под в.ласт омраже- тражио да буде Арменин. Али. ХИТНО покрену јавне расправе на тему:
них Турака. својој деци од мило- бо.л>е да ..Кафу Масис’’ и не по-
ште давали имена Јермен. Јер- мињемо. Масис је. наиме. старо МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНА ОСНОВА
менин и Јерменка. Јармен и Јар- јерменско народно име Арарата. УЈЕДИЊЕЊА СРПСКОГ НАРОДА
менка. Ерменин. Ерменица и а ако то неки .л>уди у Србији до- У ЈЕДИНСТВЕНУ ДРЖАВУ
Ерменка... Јер. на шта то личи знају. тражиће да се и Библија
да деци из .л>убави дају погрешна исправ.л>а. 3. Предлажемо, да.ље. да се после упознавања народа са значајем ује-
дињења и последицама кидања српског националног бића. распише
Свесрпски референдум по питању уједињења српског народа у јединстве-
АФ ОРИЗМ И ну државу и тиме дозволи да суверени српски народ сам одлучи о својој
судбини на прагу двадесет првог века.
• Сад су наш ли да м исле на в е ко в н а огњ иш та - кад а је 4. Сматрамо да се пред наступајућим догађајима, од којих ће у великој
мери зависити мир или рат на српски народ. мора захтевати од садашње
цео свет спреман да у ки н е с а н кц и је према нама!
власти у СР Југославији и од председника Републике Србије и Црне Горе
• Нисам избеглица, али се осеКам горе од избеглице! да јавно. путем средстава информисања. саопште своје ставове који се
• П р ид руж ил и би се п р е к о д р и н с к о ј браКи, али они не односе на два основна питања: да ли ће признати АВНОЈ-евске границе
стрељ ају због убране шљ иве! сецесионистичких федералних јединица бивше СФРЈ као међународне и
• Данас су све теме сл об о дне, али је мало писаца! када ће се јавно изјаснити да ли се залажу за неотуђиво право српског на-
• Попустили смо само д а би били паметнији о д преко- рода на уЈедињење у јединствену државу. Несумњиво је да ће од одговора
д р и нске браКе. на та два питања зависити опстанак и судбина српског народа као једин-
• У почетку беше - авнојевска реч! ственог националног бића у следећем миленијуму.
5. Сагледавајући српски народ искључиво у својој целовитости као је-
• П олитика реж им а је бриљ антна и без преокрета.
дином гаранту његовог опстанка и мира сматрамо да све снаге које раде
• Свет није очекивао да се предомислим о. Не познаје нас! супротно том циљу рде против његовог интереса и против трајног мира
• Поштенији сам Србин о д многих, али се тим е не дичим! на Балкану и у Европи.
М илан Р. Симић У Паризу, Штутгарту, Бриселу, Тилбургу, 31.03.95.
29тВД А ад вови

РСК И РС ИЗМЕЂУ МАЛЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ВЕЛИКОГ СВЕТА

П осле седмомесечних мари-


фетлука са планом Кон-
такт групе најзад је све
изашло на видело. Радило се о
великоЈ подвали. Најпре се обе- ПРОВИ
Навало РС (Србима у бившој Бо-
сни и Херцеговини, како они ка-
жу): кад потпишу план, све ће
онда да се побошл»ава у њихову
корист. Добиће право на конфе-
дерацију са Србијом и СРЈ, а
преговорима са муслиманско-
хрватском сЈ)едерацијом добиће
поболЈшање квалитета терито-
КОНТАКТ
риЈе коју им је одредила Контакт

ВАЛЕ
група. .Међутим. РС се није дала
изманипулисати. А ко им се не-
што обећава после потписа. за-
што то одмах не уђе у план - пи- Увек без ,лла к е на језику":
тали су. Зашто не би били рав- Генерал-пуковник Душан Пекић
ноправно третирани. као и му-
слимани и Хрвати, него су они једно бранити од било ког напа- сти и КЕБС-а. признајте иста
већ добили право на конфедера- Душан Пекић дача. Иако неће никада први на- права Србима као што сте при-
цију са Хрватском и стекли супе- падати. Треба прихватити даље знали Хрватима и Муалиманима
риоран статус у односу на Србе. преговоре, чија полазна основа
марифетлуци и замајавање и мир ће одмах бити успо-
Пошто РС није могла да прихва- може бити ранији план Контакт
ти тако неповољан и недовољно Србије и Црне Горе од стране став.љен. Одлука коју сте ви при-
муслиманскнх и хрватских лоби- групе „3-4”. и прегсварати све менили супротна је принципима
дефинисан план. настали су ра- док се не нађу прихватљива ре-
зни притисци и претње према ста у САД, ОУН. СРН, а дели- хелсиншких и париских докуме-
мично и Француској, ВБ и Руси- шења за све стране. Истовреме- ната КЕБС-а. да насилно от-
њој. почела су разна путешес- но. треба отказати гостоприм-
твија министара и медијатора ји. У једном тренутку у ту игру цеп.љене територије добију при-
убацује се и Џими Картер бивши ство посматрачима на Дрини.
(Козирјев. Жипе. Столтенберг, знање граница у којима нису
Овен и др.) у функцији притиска председник САД. Но. он ипак имали контролу у моменту при-
снагом свог ауторитета и дели- Веће право Југославије
на РС. али и Србију и СРЈ. знавања а владама тих такозва-
мичне подршке председника У циљу трајног решавања них самосталних (независних)
Време за судбоносну Клинтона успева нешто да учи- кризе и успоставе трајног мира. република (парадржава) дзЈете
одлуку ни, да наговори муалимане на че- може се понудити Хрватској право да накнадно путем рата
творомесечно примирје са Срби- признање у границама које од
Под тим притисцима и обе- укључе у своје државе и оне те-
ма од 1. 1. до 30. 4. 1995. Али ти- децембра 1991. фактички држи.
ћањима Србија попушта и 4. ав- ме се уједно спашава Пети кор- риторије које су се приликом
а муслиманско-хрватској феде-
густа 1994. доноси одлуку о неза- пус Алије Изетбеговића у бихаћ- рацији признање поделе терито- њиховог насилног отцеп.љења
памћеној блокади на Дрини, пре- кој регији, јер се прекида опера- рије 49:51 (без Сарајева). с тим изјасниле за останак у Југосла-
ма РС, и прекиду са њом свих од- ција за његово потпуно разби- да се РС и тих 49 плус део Сара- вији.
носа (политичких, културних, јање. Опет се превише дало а ма- јева обезбеде услови за живот и По тој вашој логици. СРЈ би
економских и војних). То су, по ло добило. После седам месеци равноправни статус што би се имала веће право да и сада си-
ставовима Владе Републике мешетарења. сада се опет јавља могло решити преговорима мир- лом ук.ључи Хрватску и БиХ у
Србије, СПС, СПО, Нове демо- фамозна Контакт група са пред- ним путем. Овакав приступ мо- Југославију у којој су живеле 70
кратије и Грађанског савеза, логом да Србија и Црна Гора. тј. гао би довести до трајног мира и година. а из које су се противу-
оправдане санкције које ће у би- СРЈ, признају све сецесионистич- добросуседских односа између ставно отцепиле. Да ли би ви то
вшој Босни да наметну мир упр- ке републике претходне Југосла- сада зараћених страна. Треба ја- насилно враћање Хрватске и
кос одлукама руководства РС, вије, посебно Хрватску и БиХ у спо дати до знања да ОУН и БиХ у Југославију одобрили. Ра-
Скупштине и народа РС који на- авнојевским границама или. ка- светски муслиманско-хрватски зуме се да не бисте а СРЈ то и не
водно желе рат. Они су за рат ко они кажу, међународно при- лобисти не могу дал>е флоскула- жели, не жели силом никога да
као бајаги зато што нису могли приси.љава да се враћа у Југоала-
да прихвате план који им одузи- Циљ фпмозиих санкција, које су свотски мешотари вију. С којим правом онда може
ма главне животне ресурсе и та- изнудили од Србије прома Републици Српској, нијо Хрватска и влада такозване БиХ
ко их предаје на милост и неми- био да се Ропублика Српска баци на колена, већ да да приси.љава РСК и РС да уђу у
лост муслиманско-хрватској фе-
дерацији. Главни циљ ових фа- се Срби мећусобно заваде и сви заједно баце на њихове државе. ако оне то не
мозних санкција које су светски колена желе. а и нису ни дана живеле у
мешетари изнудили од Србије тим државама. То што сте их ви
према РС није био да се РС баци признали у нереалним граница-
знатим границама. а за узврат им ма као што су „окупиране тери- ма. у ствари. непостојећим
на колена већ да се Срби међу-
нуде дал>е олакшавање санкција. торије” и „агресори” обмањива- државним границама. то се мора
собно заваде и сви заједно баце
орочених на два месеца. Уз до- ти светско јавно мњење које се довести у склад са реалним
на колена. Али, убеђен сам да до
тога неће и не може доћи, пого- датни услов још ригорозније већ уверило да су Срби у би- стањем и тиме се сви проблеми
тово зато што су Србија и Црна блокаде РС и РСК. Контакт гру- вшим републикама БиХ и
југословенске кризе решавају
пи, види се. није стало до мира Хрватској староседеоци и да
Гора за улогу послушника доби- пошто Словенија и Македонија
ле мизерну и временски већ. обратно, до још већег рата, имају земљишне књижне тапије
јер намећу српском народу такве нису спорне. Значи од вас. госпо-
условл>ену награду попуштања на своју земљу од свих претход-
услове који за њега значе смртну них држава. укључујући Турску и до из СБ, ОУН и ЕУ зависе рат
санкција у области спорта и кул- и мир на. просторима претходне
туре, авиосаобраћаја, уз до- пресуду. Срби то неће. нити би Аустро-Угарску. Зар није онда
смели прихватити, ни ови с ове. подло и незаконито од ОУН и Јутославије. а не од „босанских”
звол>авање једне безначајне и „хрватских" Срба како ви то
бродске линије. а за узврат мора- ни они с оне стране Дрине. неких светских моћника да Србе
Сада је вр>еме судбоносне од- на тим просторима, које закони- покушавате да подметнете.
ле да прихвате стране посматра-
че који ће надгледати како се луке за СРЈ и за све Србе запад- то држе и бране. називају окупа-
но од Дрине. Они морају донети торима и агресорима? (,\утор је генера.л-пуковник
спроводи блокада.
јединствену одлуку да ће се за- Господо из Савета безбедно- у пензнји н народни
У међувремену настав.љају се
херој Југоалавије)
ЗАПИС ПШ ДА5^

Дневник уметнико: оно што ми се догађо

ОПРОШТАЈ МОЈ
РЕНЕСАНСНЕ
ПЕРСПЕКТИВЕ
Троплети топоним КАЛЕМЕ- Балкан се одувек понашао као греха. са чијом се вештачком виси-
ГДАН је битан појам у разумевању џиновскн акумулатор свију почета- ном желела досећи висина самога
медитативне Вертикале Троречја. ка цивилизацнјских па.љења за ста- Бога, због чега је Господ зато и по-
Састоји се из три изразита и извор- новника овога поднеблл, са посеб- мео дотадашњи јединствени сораб-
на сорабска (српска) корена: КАЛ. ним креативним набојима. појача- ски језик градите.љима Куле. како
КАЛЕ (утврда). М ИДА (међа). и ним још и са „ружом ветрова" над се не би могли више споразумевати
ДАН (дно. данце). Ови етимоло- зем.гом Србијом од разнородних у дал>Ој градњи. Ова Кула на Тро-
шки појмови управо објашњавају и озонских садржаја. Електролит речју. пак. била би медитативни са-
стопу настанка будуће српске вави- природног акумулатора упија све бир свију људских знања. умећа и
лонске куле позитивне конотације ветрове укрштене над Расцијом, Ра- љубави. али и боли са кајањем за
- Српске Веданте на Ратном ос- сеном, Рашком, рашанским сораб- све учињене грехове до наших вре-
трву. на Троречју. усред вртилишта ским народом из расног епицен- мена.
великих вода Саве. Дунава и реке тралног Пупка Планете, касније ра- Стога се Србинско тло и пона-
Источника низводно од Београда звијеним и расијаним за сва индое- ша као васионска сонда. права вер-
(Дунав на Ушћу прави себи делту. и вропска нова станишта, увек спо- тикала улазнице ..У". једне од рет-
зато он са тим именом ту и преста- собним да ислика нове Сопоћане у ких на овој планети. спојена са нај-
је: низводно од Београда може бити Растућој, а не у сужавајућој перспе- моћннјим галактичким „усисива-
а западу заходи сунце чим пре-

К вали подне са оне замишллне.


а у стварноети истините. вер-
тикале на Теразијама Времена. на
само Источник. јер је у историјској
пракси развоја Подунавл>а и био
Изворник европске цивилизације).
Ако метафорично узмемо да су бе-
ктиви. чем” смештеним у сазвежђу Деви-
Запад је тама а исток светлост. Та аална тежња
истоиа за осветом нод немогућим Римом,
Веригама Света (Са(епа МипШ). оградске реке оне три Рајске реке
чија се оса усправно купа у вртили-
изнедрила је коначно супериорно Христово
из митологије. онда се Српска Ве- учење са братовЛ|евском синтагмом - „љуби
шту великих вода Троречја испред данта понаша као она толико тра-
Ка.темејдана. Источно од ових Ве- жена вертикала. односно Четврта ближњега свога као себе самога". Запад прихвата
рига увек постоји нада о рађању духовна рајска река. а то суштински овај изазов само голом срормом, а у ствари
Сунца. Зато је Исток метафорични и објашњава да је Калемегдан Те-
Источник. а средње Под\ навл>е са
постаје све незахвалнији према Византији
разија Времена. ништа друго до
централним Балканом потврђени узлазница „У" просторног коорди-
И зворник свију досадашњих европ- натног система. вертикала-баланс Трећи корен за градњу топони- це. О том својству родног ма-
ских цивнлизација. сваке ваге. па и ових Верига. за ко- ма Калемејдан је ДАН или ДАН- тичњака знао је и васионац Никола
И синоним за београдски Кале- јом трагамо у објашњавању култу- ЦЕ. За дно каце се још увек каже Тесла. Срби. НАРОД ТЛА. распо-
мегдан израста из ове стопе стајне ролошке и геометријске Растуће ДАНЦЕ. а дном Саве. Дунава и лажу том јединственом равни Вер-
тачке Растуће или Божанствене перспективе.
перспективе. чији се појам брише Истера (Источника) свлачиле су се тикале духа. у сликарској пракси и
Први етимолошки корен сино- оцеднуте воде Паноније. и ако на фресци (и данас још увек икони)
кроз фреско стикарство са дефнни- нима Ка.лемејдан је КАЛ. Јер. свака међама река још постојн и ка.љена све до несрећне пропасти византиј-
тивним падо.м Београда у агарјан- КА.ЛјА. па и панонска КАЛ>УГА утврда. ево нашег завршног круга ског света. Борба папства за Па-
ске руке 1521. године и престанком кад се исуши. претвара се нз кала у
градње и исликавања манастира. око топонима КАЛЕМЕЈДАН. Од тријаршијску столицу одвела је
чврсти набој прнпремљен за зидање туркменског језика ту нема ни тра- римског епископа у шизму (н по са-
Тада |е и пет православних београд- утврда. кућа.
ских цркава са фреска.ма у Растућој га! мом признању ве.тиког папе Павла
перспективн било до теме.га пору- Дејство геолошких плоча Калемегдан. дакле. са Ушћем и Шестог 1965. године). а самим тим
шено. а с тиме и вар.гива нада да се Ратним острвом чини трајно обеле- и до погрешне улоге папе као .,за-
Друти корен МЕЈДА је међа.
луховна вертикала у Европ.ганину жено Троречје. особену историјску. ступника сина божијег” - Ушапи^
којом су Сава и Дунав одвајали два
може спасти. Европи је претило екстремна климатска света предат- географску. геолошку и културо- Г11п (1еј - парола претворена прета-
туркменско сивило. којег је и та са- лантидских времена - Зиму (са Се- лошку стопу на Веригама европ- кањем слова у бројеве. што чини
ма Европа на.мицала на правос.тав- вером костретним у вечном леду) и ског копна. Србински је то про- 666 - број Звери човекове на зем.љи
не народе и њихов живопис. С обзи- Лето ка југу Балкана. у чијем се штац дубоко заривен у тло вртили- из Откровења Јовановог. Овај тро-
ром на важност Калемејданске сто- централном делу одвијала велика шта ве.тиких вода! У почаст тог ис- поли сатанин број навео је и исла-
пе као Верига Света. заједничког цивилизацијска мистерија Пупка трајног и истинског постојанства и мизиране Туркмене у престоницу
духовног и историјског простора П.танете као осведоченог Еденског присутности кроз европску свекул- хришћанства. у Константинопољ. у
Истока и Запада. дужни смо овде врта. у светској археологији нарече- туру. средње Подунав.ље заслужује којем су храм Свете Премудрости.
објаснити етимолошке корене овог ног ПОЈМОМ Стара Европа. Наиме да добије свој прави поменик. своју Свету Софију. претворили у џами-
топонима. за које се произвол.но деЈСТвом моћног електролитског визуелну духовну вертикалу - Срп- ју. Византија. као задњи ехо свију
мисли да с\ турског порекла а не купања двеју геолошких плоча - ба- ску Веданту. Ону праву Кулу духа. старих светова и затурених цивили-
сорабског. са досезањем чак до Ле- карне испод Хомо.љских планина и ослобођене негативне конотациЈе зација. била је предата на черечен>е
пенске цивилизације. оловне под Копаоником. централнн Вавилоније из почиства библијског некрсту. тј. рушењу просторног ко-
Ј5П1ШДА СПОРТ

ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ

ЕВРОПСКОГ СПОРТА

1(шах)... вину. Она ће заувек остати млада


Г Сви они бранили су боје и баш у томе је њена величина. СВИ СТЕКИЋЕВИ КАКО ЈЕ ЦВЕЛЕ
Црвене звезде, али и боје репре- Звезда је нешто веће него што
зентације Југославије. Медалл су смо сви ми заједно, она је изнад РЕКОРДИ ПОБЕДИО РУСЕ
освајане на европским и свет- нас, а сви Звездаши живе и раде
ским превенствма, на Олимпија- за њу - пренео је делић располо- Ненад Стекић Је најуспе- Спортисти Црвене звез-
дама, Медитеранским и Балкан- жења „са терена” заменик гене- шнији Југословенски атле- де били су главни актери у
ским играма, на Универзијада- ралног директора Спортског тичар свих времена. Овај многим победама репрезен-
ма... Црвена звезда је побеђива- друштва Дане Корица. „дечак у петоЈ децениЈи” ос- тациЈе Југославије. Рукоме-
ла. али и када је губила није била Н а крају не ТЈ^ба заборавити тао Је веран ЦрвеноЈ звезди таш Милан Лазаревић био Је
поражена. ни све оне људе који су као тре- и данас - као дипломирани главни „тобџиЈа” на Олим-
нери, клупски руководиоци или економиста ради у марке- пијади у Минхену 1972. када
Трофеји овде и у свету навијачи стављали своје „камич- тинг агенциЈи „црвено-бе- су Југословени освојили
ке” у стамену Звездину „грађеви- лих”.
- Наши спортисти освајали су ну”. З а 50 година на челу Црвене златну медаљу.
најзначајније југословенске, Остао Је веран и атлети- Садашњи генерални ди-
звезде званично, или из сенке би- ци, у 40. години постигао је
европске и светске трофеје и ти- ла су позната имена ком-партиј- ректор фудбалског клуба
ме оставили неизбрисив траг на светски рекорд за ветеране Владииир Цветковић према
ског естаблишмента (Владимир (7.45 м), незванични рекорд
домаћој и међунаркздној сцени. Дедијер, (Глободан Пенезић, Дра- сопственом тврђењу Један
Захваљујући њима име Црвене света држи и по броЈу ско-
жа Марковић...) У последње вре- од најузбудљивијих трену-
звезде, Београда, Србије и Југо- кова преко осам метара
ме политичари су „ту негде”, али така у спортској каријери
славије било је записано златним (114). Био Је Јуниорски ре-
не „на челу” (Радмило Богдано- имао Је 23. октобра 1968. у
словима на целој земал>ској ку- вић, Томица Раичевић, Слободан кордер са даљином од 7,34
гли. Па и кад је било неуспеха, и 7,73 м, а сениорски са Мексико Ситију. Наша ре-
Радуловић...) презентациЈа освојила је та-
неминовних као и у животу, звез- У време страначких препуца- 7,85, 8,24 и 8,45. Побеђивао
даши нису престајали да теже Је на преко 70 међународ- да сребрну олимпијску ме-
вања бројна армија навијача није даљу, што Је био највећи ус-
највишим цил>евима и спремно су отишла ни на једну страну, „јер них такмичења, европски
пружали руке да честитају бољи- рекордер био Је од 1975. до пех дотад. Три секунде пре
Звезда припада свима, а не-било
ма од с е ^ . Остајали су усправни којој политичкој странци”. 1980. са даљином од 8,45 м. краја полуфиналног меча
и Достојанствени знајући да је Што се тренера тиче доста их ОсвоЈио Је три сребрне ме- против СССР два слободна
право место Црвене звезде на је регистровано после лепе спор- дал>е на европским првен- бацања изводио Је Цветко-
европској и светској сцени - не тске каријере, иако су у Звезди ствима, златну и сребрну на вић, на опште задовол>ство
скривајући понос говори пред- остали цењени и учитељи који УниверзиЈадама, два пута Је 22.000 гледалаца оба пута
седник Скупштине Спортског нису запамћени као врхунски победио на Медитеранским погодио и уместо „већ ви-
Друштеа Миливоје Стаматовић. спортисти. Ево представника и играма, а осам пута на Бал- ђених” совјетских кошарка-
~ Црвена звезда је доживела једних и других: Станковић. канијадама. Учествовао је ша у финале су отишли Ју-
матни педесети рођендан и не Миљанић, Милићевић, Вуксано- на три олимпиЈаде. гословени.
пада ЈОЈ на памет да оде у миро- вић. Милић, Пл>акић. Алагић.
аРАТЕГИ ЈЕ ^ тћвцкЗб

п ознаватм геополитички
програм нације. према ре-
чима савременог белгиј-
ског геополитичара и мнслиоца
Робера Стојкерса. „значи позна-
СИЛЕ КОПНА И СИЛЕ МОРА азијске идеје. ..Картагине” и „Ри-
ма”, односно океанске масе ко-
јом владају поморске силе и коп-
неног пјх)странства на којем се
заснивају континенталне импе-
ватн њене органске. дубинске рије, Карл Шмит је описао као
инстинкте." Од самих почетака рат Левијатана (морског чудови-
ове науке до данас. два темељна шта) против Бехемота (медве-
елемента. две фундаменталне да), док га је француски адмирал
категорије геополитике остају Кастекс представио као вековни
Море и Копно. из којих прои- „рат мора против земл>е”. Ова
сходе ..моћ посредством мора" и два принципа или две врсте мо-
..моћ посредством копна". одно- ћи - Море и Копно - чине осно-
сно разликовање поморских. ву на којој се формирају држав-
..таласократских сила" и конти- не творевине. На овим катего-
ненталних. ..тел^рократских им- ријама не израстају само силе и
перија". што има важност како империје - „свака држава. свака
за историјске државне твореви- империја заснива своју моћ на
не. тако и за савремене државе. претпостављеном развијању јед-
народе и војно-политичке саве- не од тих категорија” (А. Дугин)
зе. Одвајкада. свесно или несве- - већ уједно и два различита
сно - дакле. пре него што је ге- схватања света и. последично.
ополитика установ.љена као на- два алтернативна. међусобно
ука - појмови Мора и Копна искључива геополитичка проје-
имали су значајан. често и пре- кта, „политичка Атлантида” и
судан утицај на државе н њихо- томе. увек слаби позицију Евро- Мејна, геостратешко и геополи- „политичка Евроазија”.
ве (спол>но)политичке оријен- азије. а оснажује крајњи. атлан- тичко средиште ..Нове Карта- А ко праве циљеве атлантиз-
тације. тски Запад. гине” касније премешта из Ве- ма јасно предочава сам пројект
М акиндер је. међутим. ра- лике Британије на ..вел^гко про- ..Новог светског поретка”. који
Географска оса историје зликовао ..средишњу земљу". сторно острво” - северно-аме- тежи унификацији света и ге-
Сам појам ..геополитика". „Неап1аги1”. (која обухваћа у пр- рички континент. опскрбљен ополитичкој колонизацији чи-
вом реду простор Русије) - кон- значајним демографским, еко- таве планете. према моделу ос-
међутим. има релативно кратку
историју: иако га је први пут тиненталну масу Евроазије не- номским и војним ресурсима, трвских, колонијално-трговач-
употребио шведски научник и доступну војној сили таласокра- али и одговарајућом дубином ких „империја” - на каквој ло-
државноправни теоретичар Ру- тија. и острвски комплекс у ко- територије, односно оним еле- гици се заснива њему супрот-
јем водећу улогу имају британ- ментима који су недостајали стављена, континентална. а
долф Кјелен (1864-1922) - у
свом ..Уводу у географију ско и Северно-Америчко „ос- Британији за њену доминантну евроазијска идеја?
Шведске" (19(Х)). да би у делу трво”. Евроазијским простран- улогу - суштина атлантизма Карл Хаусхофер (1869-
..Држава као животни облик" ством. које чини ..географску као геополитичке доктрине, и 1945). један од најзначајнијих
поставио основе геополитике поред свих глобалних промена, представника немачке геополи-
осу историје”. доминира фигура
до данашњег времена остаје тичке школе, чије су концепци-
као научног система мишљења коњаника. ..Монгола”. насупрот
- слава ..оца геополитике" углавном непромењена. Управо је и предвиђања и данас вели-
..Викингу”. морепловцу који го-
углавном припада енглеском ге- од Макиндера, закључује савре- ким делом актуелна. био је је-
сподари морима и океанима. Те
ографу Хелдорфу Џону Макин- мени руски геополитичар Алек- дан од заговорника касније
две фигуре или два ..облика по-
деру (1861-1947) који је. крајем сандар Дугин. ..може се јасно озлоглаш еног немачко-совјет-
кретне моћи” (Макиндер) нала-
пратити формулисана и подроб- ског пакта из августа 1939. го-
прошлог и почетком овог века. зе се у сталном покрету и пер-
настојао да утиче на енглеску но описана идеологија дине. Развијајући своје идеје.
манентном сукобу. П о Макин-
владу како би по сваку цену осмиш.љеног и апсолутизованог овај геополитичар предложио
деру. својеврсну противтежу
спречила стварање алијансе атлантизма, чија доктрина по- је и наредни корак који добро
..средишњој зем.љи” могу да чи-
континенталних. евроазијских чива у основи англосаксонске осветљава унутрашњу логику
не само поморске силе смеште- геополитичке стратегије 20. ве-
сила - у првом реду Немачке. не у тзв. ..спољашњем луку”: евроазијске идеје: пројект кон-
Русије и Јапана. (Упркос ос- ка”, Извлачећи закључке на тиненталног савеза који би. ос-
реч је. заправо. о англосаксон- основу постојећих односа снага,
тврском положају. Јапан је од ској. трговачкој и поморској им Совјетске Русије. Немачке и
стране геополитичара означен Макиндер је такође саветовао Јапана, укључивао и Италију,
„империји”. савременој Карта- стратегију сталног сузбијања
као сила која поседује изразито гини. која је у борби за светску вишијевску Француску и Фран-
континентални. евроазијски ка- народа „средишње земл>е” од кову Шпанију. Овај савез - де-
доминацију предодређена за ве- стране англосаксонске таласо-
рактер.) Већ је Швеђанин Кје- чито непријатељство према финитивно онемогућен 22. јуна
кратије: „на оваквој логици”, 1941, нападом Хитлерових тру-
лен добро познавао значај анта- евроазијском континенту.
гонизма поморских и континен- пише Робер Стојкерс, „заснива- па на Совјетски Савез - био је у
ле су се америчке стратегије са-
талних сила. Један од најважни- Рат мора против земље веза у послератном времену
првом реду усмерен против
јих Кјеленових закључака био Британске Империје и њене
Упркос томе што се, у скла- (НА ТО , А СЕА Н , Ц Е Н Т О )”
је да Немачка. смештена у са- превласти на рубним простори-
ду са концепцијом адмирала Овај сукоб атлантске и евро-
мом срцу европског континен- ма Евроазије.
та. представл.а Европу као кон- О ва геополитичка школа
тинентални блок и да су интере- развијала је и концепцију ,.Ве-
си Немачке и Европе у суштини К01МИИШНМ1^ ликог пркхггора”: великих кон-
истоветни. У радовима каснијих тиненталних заједница. које из-
геополитичара евроазијске ори- мирују наизглед противуречне
јентације. пре свега руске и не- 1г ', ' захтеве за интеграцијом. са по-
мачке школе. сличан значај у требом очувања државних суве-
односу на целину евроазијског ренитета и културних особено-
континента. геополитичком за- сти народа, уместо „интеграци-
кономерношћу припада Русији. ја ” у знаку „трговачког либера-
као наЈМоћнијој и најпространи- лизма”, какве намећу атланти-
јој континенталној империји. стичке стратегије светске доми-
Сваки сукоб између ове две сна- нације.
жне континенталне силе. према \\\Л'\' < ' '«\\Јч\'А«С\\ \л\<> \''\'''л'а'Ј\'\\.' \' Борис Над
5 7 т В Д А

Њ у Јо р к Туђманово спасавање образа ко верује.


Туђманов пристанак да део
Вјекослав Радовић

ЗАСУН"
мироворних снага остане. како
сп ец ијално за П равд у се верује у дипломатским кру-
говима на Ист Риверу. мотиви-
сан је и економским фактори-

О
птимисти су овај пут били Г Г
у праву; после плаш ења ма. Функционери УН тврде да
„мечке реш етом”, хрват- Х рватска на мировним снагама
ски председник се ипак суочио
са реалношћу и дозволио да ми-
ровне снаге остану у „лијепој”
његовој.
Хамлетовска дилема је ра-
УМЕСТО остварује између пет и седам
одсто националног дохотка.
што није мала ставка за хрват-
ску тешку привредну ситуацију.

Босна долази на ред

УНПРОФОРД
зреш ена у Копенхагену, у при-
суству америчког потпредсед- Све би то отпало ако би се
ника А ла Гора, сугеришући ти- мировне снаге у потпуности по-
ме да „има нешто труло у држа- вукле и штаб УН П РО Ф О Р-а
ви Хрватској” и да њена претња
иселио из Загреба.
о „реинтеграцији” Крајине вој- Што се имена тиче, један У Н П РО Ф О Р-а у бившој Југо- С друге стране. повлачењем
ном силом, макар засад, не хрватски лингвиста, задужен за славији, француски генерал мировних снага. без обзира ка-
држи воду. измишљање нових речи које не Бертран Делапрел. У Н нису
ко се оне звале. из дубине тери-
Уместо досадашњих улти- личе на српске, већ је сугерисао ратна машина и немају против-
торије Крајине на линије раз-
матума. Туђман је. према аген- да би У Н П РО Ф О Р требало ника кога треба да победе, док
цијским извештајима из Копен- двајања Туђман верује да задаје
преименовати у „З А С У Н ” (за- је положај Н А ТО обрнут.
хагена. деловао много по- економски ударац Србима у
штитне снаге У Н ), дакле исто Туђман је траж ио да се део
мирљивије. Рекао је да детаљи Крајини. У ту тезу донекле ве-
што У Н П РО Ф О Р значи на ен- мировних снага. њих око 500.
око новог мандата мировних глеском језику. размести на граничним прела- рују и Американци. који сма-
снага. од којих би око 5.000 тре- О стаје да се види хоће ли се зима између Крајине и српских трају да је пола мировних снага
бало да остане у Хрватској, тек Туђман задовољити том симбо- делова Босне, као и на граници досад био ангажовано више у
треба да се прецизирају са Ује- личном „кроатизацијом” ми- према СР Југославији, док би допремању хуманитарне помо-
дињеним нацијама, али није по- ровних снага, или ће тражити већина била размеш тена на ли- ћи становништву Крајине. него
ставио никакве рокове. неко још „звучније” име, попут нијама раздвајања зараћених на одржавању мира.
Рекао је само да се нада ,ла „хуманитарне мисије", на при- страна. Хрватски амбасадор у УН
би то могло да буде у блиској мер. То. међутим. м акар према М арио Н обило недавно је пот-
будућности”. П осле двомесечне интензив- изјавама из Копенхагена. остаје крепио ту тезу тврдњом да би
Лопта је сада у сали Савета не кампање и дипломатских у пакету оних детаљ а о којима повлачењ ем мировних снага
безбедности на И ст Риверу, где притисака да се Туђман прину- тек треба постићи споразум са ..цео терет ратне машине” пао
„велика петорка” из К онтакт ди на промену става, Амери- УН. на Беорад.
групе иза затворених врата, на- канци су видно одахнули. „Од- Што је још важније. за то је ..Њ ујорк тајмс” је недавно
водно. већ ради на припреми суство У Н са сцене довело би потребна сагласност крајишких објавио да је У Н П РО Ф О Р у
нацрта резолуције којом би се до потпуног рата између хрват- и босанских Срба и владе у Бе- Крајини запошљ авао стотине
укинуо садашњи мандат УН- ских Срба и владиних снага”. ограду. а Американци страхују Срба као ..возаче. куваре и чи-
ПРОФОР-у и одмах изгласао рекао је Гор у Копенхагену. да то неће ићи лако. стаче”. истичући да је то ..једи-
нови под неким другим именом. на индустрија у успону” на те-
После громогласног отказивањ а УНПРОФОРч!, риторији под српском контро-
У Н П РО Ф О Р мења име
лом.
Туђман би на тај начин запу- хрватски председник Туђман је под У У Н и западним дипломат-
шио уста „јастребовима” у соп- западним притиском ипак пристао да ским круговима се верује да де-
ственим редовима и могао би и мировне снаге остану, у мањем броју и под лимично повлачење мировних
даље да парадира пред домаћом другим именом снага не би изискивало велику
јавношћу као „одлучан држав- операцију нити обезбеђењ е
ник” који је рекао „не” УН - снага Н А Т О . што је било пре-
П РОФОР-у и прекинуо процес двиђено у случају потпуног по-
..ципризације” Хрватске. И ако се обе стране већ ужурба- Н ема никакве сумње да ће
влачења.
У практичном смислу. осим но укопавају и групишу снаге на СР Југославију пре истека
Зб о г међународне забрину-
што би број мировних снага на линијама ф ронта. та опа- садаи?њих 100 дана суспензије
тости за ситуацију у Хрватској.
био преполовљен. ништа се су- сност је сад макар делимично санкција 22. априла. бити врше-
рат у Босни и мировни прегово-
штински не би променило и умањена. ни нови притисци да призна
ри нашли су се последњих не-
Книн би Туђману и даље остао Хрватску и Босну и да прихва-
далек као и Кипар. на којем ми- Следи притисак на деља у другом плану интересо-
ти стране посматраче дуж гра-
ровне снаге већ више од дваде- нице на Дунаву. вања. Међутим. нема никакве
Југославију сумње да ће и то питање бити
сет година одржавају ..зелену Крајиш ки и босански Срби
линију” којом је поде.љен грчки Туђман је прво ж елео да су у том погледу у ..бољем по- поново актуелизовано током
и турски део овог медитеран- У Н П РО Ф О Р буде замењен ложају”, јер су већ под тотал- априла. пре него ш то крајем
ског острва. снага.ма Н А ТО . ш то су одбили ним санкцијама и међународна месеца ист^кне садашње при-
Поред разраде детаља о раз- чак и његови западни патрони. заједница теш ко да има још не- мирје.
мештању нових-старих миров- К ао компромисно реш ење. у ку казнену меру којом би могла Док на тузлански аеродром
ннх снага, Савет безбедности Хрватској би требало да остану да их натера да прихвате стране муслиманима на очиглед свет-
ће наредних дана морати да само снаге западноевропских посматраче на својим граница- ске јавности стиже помоћ у на-
смисли и неко прикладно име земаља, које јесу чланице Н А - ма. оружању. премијер Харис Си-
које неће асоцирати на УН - ТО , али би, макар колико се за- Уместо нових претњи. међу- лајџић је већ најавио да његова
ПРОФОР. Међутим, врло је ве- сад зна, оне биле под командом народна заједница могла би влада неће пристати на проду-
роватно да ће и нове снаге бити УН. ш то је битна квалитативна евентуално да издејствује њи- жење примирја и да треба оче-
под надзором Јасуши А каш ија разлика. хов пристанак само сопственим кивати поново расп.ламсавање
као главног представника УН у Јер. како је прош ле недеље уступцима и ублажавањем са- борби.
бившој Југославији. изјавио доскорашњи командант дашњих санкција. у шта мало ТАИ ЈУГ
П Ш Д А Ј^

Америка и ју го - криза

УЛОГА ЛИДЕРА У
В аш ингтон: Д еја н Л уки ћ ,
сп ец и јално за „П равду "

та Б ела кућа. С тејт де-


| партмент и П ентагон

ХРВАТСКОЈ ФАРСИ
смерају у Босни за који
дан кад букне пролеће и даље.
упутство за одговор је у ономе
ш то се већ збило. О д онога да-
на када је Ворен Зи.мерман
убедио свог ш еф а Џ ејмса Беј- кренуо да је прода савезници- је... Раније или касније ова аме- споредом српских снага изда-
кера да Картагину. ипак. треба ма. ричка линија поново ће се, не- шно су кориш тени у муслиман-
разорити. а Словенију. Х рват- Година није ни истекла а миновно. појавити и бити ф а- ској пропалој офанзиви код
ску и Босну признати. па до са- К линтон је одлучио да „више ктор слабљ ењ а Н А Т О пакта... Бихаћа. У америчкој режији
дашње загребачке ф арсе Ри- не подиже и напада” и некако у А ли. не само ш то таква поли- .дсеркулеси” избацују оружје
чарда Х олбрука. чији се по- то време и први пут превалио тика ш тети западним савезни- муслиманима изнад тузланског
следњи чин одиграо у Копен- преко уста на к о н ^ р е н ц и ји за цима, него амерички унилате- аеродрома... ~
хагену ( А л Гор Туђман). успо- новинаре у двориш ту Б ел е ку- рализам има разарајуће еф е-
ставл>ен је. ако ниш та друго. ће, да је у Босни. истина. и кте у Босни. Р ат је еф ективно Без својих на Балкану
критеријум ваш ингтонске по- даље агресија, али и грађански био заврш ен 1992. године. Кон- Н а делу је и последња епи-
литике. О на је имала. истина. рат. ф л и к т се, међути.м, вуче скоро зода ам еричког унилатерализ-
тактичке заокрете и каубојске Џ оан Х оје. експерт за Б ал- три године захваљујући аме- ма уз помоћ европског вазала
несувислости. али ниједан пад кан, написаће у јануарском ричкој дипломатији и логи- ваш ингтонске политике - Н е-
сзратеш ког прагматизма. броју часописа „Н ејш н" и ове стичкој подршци муслиманској мачке. Х олбрук је Фрању Туђ-
Сетимо се да је све почело редове; „У току 1994. Вашин- влади. ману однео из Ваш ингтона
подрш ком Б ејкера јединстве- гтон је константно дувао хлад- Џ оан Хоје је. држимо, „робусну поруку” да се не ша-
ној Југославији 1991. Два пута но и топло. мењајући изванредно прозрела доса- ли главом и не протерује УН-
у последње време Б ејкер је. миш љ ење из месеца у месец, дашњу. тактички изломљену, П РО Ф О Р. А м еричка процена
авај. пролио поток суза због чак из седмице у седмицу, до- али стратеш ки константну и у је да, уз сво грактањ е хрват-
греш ке коју је учинио. У по- звољ авајући да сваку реалну суштини политички дестру- ских генерала и халабуке Де-
следњем мемоарском ламенту политику одувају ветрови”. У ктивну линију А м ерике у Б о- лића „енд компани” ни Туђман
Ворена Зим ерм ана у ..Форин том број она ће записати и сни. Са те линије сада се може ни И зетбеговић немају наде да
аф ер с” и бивши амбасадор у ово; „Од кампањ е С А Д за не- са добром вероватноћом ко- битније преокрену ратну сре-
Југославнји уздише ш то је ћу. П оготово зато ш то Пента-
подрж авана нем ачка подвала Амерички бродови у Јадрану товаре оружја гон упорно саветује. а Клинтон
признавања. али Зим ерм ан од- муслиманима, омерички војни стручњаци и се слаж е, да на запаљени Бал-
мах успоставл,а спокој ..саве- функционери ЦИА су већ у Босни, амернчки кан не ш аљу ни за живу главу
сти". и ..признаје" да је - када је америчку живу силу.
сателитски снимци издашно се користе у Туђману је, дакле, пренесе-
већ дош ло до распада - погре-
шио ш то није здушније траж ио
утврћивању распореда српских снага, у америчкој на робусна порука, а Вашин-
бомбардовање Срба. режији „херкулеси" избацују оружје муслиманима, гтон је „унилатерално” пре-
а Америка и даље глуми коректног партнера у узео на себе да савезницима и
Честа промена „ритма'’ Контакт групи, баш као што је глумила у Русији покаж е ко је, ипак, газ-
Па је почетком 1992. Буш хрватској фарси око УНПРОФОР<а да на Балкану. И Туђман је
пристао да се Босна отцепи. а „послуш ао”. М ало се копрцао
почетком 1993. подржавао кан- у разговору са Х олбруком, али
тонизацију Босне коју ће Зи- зависну Босну м арта 1992. до ректности пром атрати ш та у Копенхагену је потпредсед-
мерман сутрадан. телеф он- ваш ингтонског спонзорисањ а следи. нику А л Гору саопш тио хрват-
ском инструкцијом И зетбего- м услиманско-хрватске феде- А м ерика и даље глуми ко- ско О К.
вићу. поништити. Т оком 1993. рације (м арт 1994) ам еричка ректног партнера у К онтакт- Т ак о је, бар док се ови ре-
диплом атија је расп и ]^вал а -групи за коју верује, уосталом, дови ш аљу из Ваш ингтона.
А мерика прихвата О вен-Стол-
р ат у Босни.” да су јој дани одбројани. Уни- окончана још једна сцена фар-
тенбергов план - цепање Бо-
Џ оан Х оје анализира да се латерализам Ваш ингтона је, се. А ф ар са је у том е ш то је
сне у три дела - да би га до
у последњој ф ази, Ваш ингтон свима нама који одавде, избли- А м ерика још једном одиграла
краја године два пута још при-
отиснуо стазом унилатерализ- за, гледамо ствари, и сада на ,Д1 идерску улогу” у споразуму
хватила и два пута одбијала.
ма. Џ о њој. чињеницу да су са- делу и у пуној снази. Једина ди- који нити је споразум нити је
П очетком 1993. Ворен Кри-
мна завеса којом се Клинтон Туђман од било чега битног
стоф ер усаглаш ава са Клинто- везници и С А Д децембра 1994.
заклањ а од ове ети кете је став одустао. Н апротив добио је
новим јастребом. саветником пристали да обуставе дота-
да неће унилатерално укидати ш то је хтео покретањ ем целог
за националну безбедност. ч у - даш њ е међусобно надметање
ем барго на оруж је муслимани- циркуса: ситуацију је померио
вену формулу ..укини и напада- око Босне. неки су протумачи-
ма - стилска вежба која одавно знатан корак напЈзед. А мерич-
ни" (Г.1Г1 апс1 51пке) - укини ем- ли одлуком С А Д да жртвују
нема практичног еф екта: аме- ки уговор му је предвидео по-
барго и нападни из ваздуха Босну да би сачувале НА ТО ...
рички брнздови пропуш тају у ставл>ање међународних по-
Србе када покушају да спрече Они греше. см атрача на границу са Срби-
Јадрану товаре ратног матери-
дотурање оружја мусли.манској јала за Босну. Конгрес је уки- јом и Републиком Српском.
страни. Важно је бити лидер
нуо новац за одрж авањ е тог О стаје још само да Срби при-
Ф ормула није 'п рош ла је р А м еричка политика никад реж има. А м^рички војни стану. М аргиналија које је већ
је у основи била ступидна. ш то није била оптерећена бригом стручњаци и функционери четири године ф алинка аме-
је немуштим дипломатским је- за очувањ е Босне, него Џ И А су већ у Босни. Америч- ричке родео дипломатије на
зиком К ристоф еру и саопш те- искључиво очувањ ем америч- ки сателитски снимци са ра- Балкану.
но у Лондону и П аризу где је ке глобалне лидерске позици- ТАН ЈУГ
39П1АВДА

Колико троше Уједињене нације

П
ВЕЛИКИ БРДТ" НАРЕЋУЈЕ ричке Државе као оријентир за нову ског поретка, нису ни заиста Јасни лнчна слава Чини се. ипак да је Са-
Феникс: Боб Ђурђевић форму светског империјализма? нити доступни - почев од броЈа уби- вет безбедности са тим упознат Од
специјално за Правду Ако је тако. Гали је имао доста јених .људи или прогнаних из својих 1988. бЈХ)ј његових резолуциЈа је по-
разлога да буде нерасположен. .Д>уд- домова као резултат ескалације ору- растао пет пута. Са 15. на 78 у 1994.
орџ Орвел би позеленео да мо- ски и финансијски рачуни за успо- жаних сукоба широ.м света у по- години.
Џ же да види статистичке подат-
ке Уједињених нација за 1994.
ставу новог светског поретка ство-
рили су свет који жуди за брзим по-
следњих пет година.
Само у бившој Југославији ут-
Конгрес САД је пожурио да са-
ч\ва наше животе за нас и шансе с\
годину. из управо састав.геног изве- вратком у неки облик хладног рата - врђен број мртвих и прогнаних је ве-
штаја генералног секретара Ује- да амерички законодавци (не само
неку „разнолику и шарену башту"! ћн од 200,0(Х). али се очекује цифра
днњених нација Бутроса-Бутроса Га- либерали) напусте своје досадашње
Управо нас растерећују сталне од једног милиона и све то без ура-
лиЈа. Они су то тако направили да поспове на томе и потраже нове Са-
бесмис,лености беспомоћности „саве- чунавања пола милиона српских из-
свет сада изгледа као полицијска да и конзервативни политичари као
та за спољне послове”. и креације беглица из Босне и Херцеговине ко-
држава ..Великог брата" коју је ор- што је Њутн Грингрич могу можда
градите.ља новог светског поретка - ји су уточиште потражили у Србији.
вел овековечио у свом чувеном ро- Џорџа Буша и Би.ла Клинтона који ставити нову бак.гу на Капитол Хил
спашавајући се од муслиманског и
ману .,1984”. Бестселер управо доби- су помогли ову изградњу. Ево због хрватског етничког чишћења. Откад Зашто смо ук.гучени у све ове бе
ја завршницу на њујоршком Ист Ри- чега: су уведене санкције УН према Срби- смислице свих недемократских вла
веру. Од 1988. године укупни трошко- Ји, ове српске избеглице се третира- диних инстанци у УН чији смо ми
..Велики брат' може и закаснити ви Уједињених нација за плаћање ан- ју као ..непостојеки .Ђули" - није им порескн обвезници Сједињених Дра
десет година. бити неколико били- гажованих .људи који се налазе у ми- пружена никаква помоћ од стране ва њихов највећи контрибутори. За
она долара ...лакши" али ОН је неус- ровним операцијама су увећани се- хуманитарне организације УН. што нас наша влада никада ниЈе. на
трашив у својој борби за Светску дам пута. Број .људства је достигао Када је реч о санкцијама. њихов демократском референдуму, упитала
моћ. Верзија извештаја светске вла- цифру која се ближи 80.000. У тој су- број је порастао седам пута од 1988. да ли мислимо да се наш новац тро-
де за 19^4. није (отворено) комуни- ми. војно особл>е Уједињених нација Није ни чудо што је Гали такође ре- ши паметно? Није то кривица УН.
стичка. као што је то Орвел предви- повећано је осам пута, док је број као да Савет безбедности треба по- Бирократи са Ист Ривера раде исто
део али опростићемо му. због тога полицајаца Уједињених нација ско- сматрати кроз „негативне ефекте што и све бирократе. Они троше ту-
јер Је погодио много. и ако је свој чио шест пута. Све у свему - укупни санкција на .л>уде који живе у зем.ља- ђе паре. За вашу информациЈу. Аме-
бестселер написао на почетку ере трошкови буџета за одржавање ми- ма непослушних влада. Неко би бо- риканци нису ни били на референду-
„хладног рата" (1948). На Ист Риве- ра порасли су 16 пута - са 230 мили- л>е објаснио ово као (прилично на- му за протеклих 50 година. нити су
ру можда чак и није тако ..клизаво" она долара у 1988. на 3.6 б.злиона до- ивно) размиш.гање Египћанина који одобравали банкрот „Светске владе '
као што се Орвел плашио да би ,.мо- лара прошле године. „Великог брата" никад није упознао зване УН. Морамо да се постидимо
гло бити". Али. статистички подаци који са ..дета.љима" л>удских патњи. нити наших сопствених званично изабра-
Гали се позива на неименоване највише говоре о форми новог свет- њиховим узроцима. Битна је само них. ук.гучујући и Дола и Гингрнча.
владе коЈе су препоручиле „енергич- Пост-хладноратовски „ нови светсии поредак' Можда би најбо.ги рођендански
не и скупе акције. са којима су онда. поклон КОЈИ би Амернка може да да
заједно. пали". Не би то требало да води у глобалну полицијску државу: 3,6 билиона „Великом брату"са Ист Ривера била
се односи на САД. зар не? Или мож- долара потрошено је у 1994. из буџета за подршка за његов 50. рођендан - ле-
да треба на остале богате земл>е ко- ___________ одржавање мира_______________ тећи балон на коме би писало нула
је употреб.њавају Сједињене Аме- долара и 00/100 центи.
Тибет - 45 година после

АЛДЈ ЛАМД - НЕПРИЈАТЕЉ КИНЕ


бетанаца кинеској управи. оправдају крах своје политике у Тибе- осталих Тибет се уопште не помиње
Пекинг: Божа Француски Далај Лама, који је 1989. годнне ту. Истини за во.љу. имперн|алистич- Кинеска в.лаза. иначе, даЈе повла-
специјално за Правду добио нобелову награду за мир као ког утицаја у Тибету никад није ни би- стице онима који се пресе.љавају у Ти-
признање за свој напор да се сукоб са ло. јер је у време напада кннеске арми- бет. па сада у некад светом граду .Ласн.
лавни узрок нестабилности у Ти- Кином Ј>еши без насил>а. побегао је је ради наводног „ослобађања"Тибета где је алкохол ПЈ>е доласка Кинеза био

Г бету је сепаратизам Далај Ламине


фракције. која наставл>а вековне
напоре капиталистичких и империја-
листичких снага да разбију Кину".
1959, године из Тибета после неуспе-
лог устанка Тибетанаца. који су Кнне-
зи у крви угушили, Као врховног ду-
ховног вођу Далај Ламу, упркос кнне-
1950. године у .Ласи било једва пет
странаца, од којих би се „империЈали-
зам " како-тако могао пребацити Једи-
но британском изасланику.
непознат. има доста кинеских барова и
локала за забаву.
Далај .Лама се не пдриче принципа
ненаси.га. али увиђа да нема ништа од
Овако званично гласило комуни- ске пропаганде. и дал>е дубоко пошту- Тибет је вековима живео у добро- споразума с Кинезима. „Знам да је све
стичке партије Тибета, која је огранак ју и Тибетанци и сви будисти у свету. во.Ђној самоизолацији. а ни капитали- више Тибетанаца. у Тибету и у избеги-
КП Кине. „Тибетски дневннк" тумачи По сведочењу страних туриста. Далај стнчке ни империјалистичке силе ни- штву, разочарано мојим помнр.гиви\1
неуспех већ готово полувековних на- .Ламине фотографије, чије су посе^о- кад нису показива.ле интересовање за ставом и одустајањем од потпуне неза-
стојања Кине да у ортодоксно буди- вање Кинези забранили. највећа су ову зем.гу. Тек су се Кинези. по окон- висности" - рекао је ДалзЈ .Лама у из|а-
стичком Тибету искорени релнгију. драгоценост за сваког Тнбетанца, чању своје револуције. досетили да Ти- ви поводом 35. годишњице устанка
уништи к\ лт Далај Ламе и изгради ко- Далај Лама се, иначе, залаже за бет треба да „припоје мајци отаџби- против Кинеза.
мунизам. преговоре с Кином и мирно решење ни'", иако та земл>а никад у историји Крајем прошле године у интервјуу
..Све док Далај Лама одбија да оду- спора уз уступке које његови млађи није била део Кине. језном јапанском листу тибетански во-
стане од својих сепаратистичких зах- следбеници сматрају претераним. Ти- Кинези су одмах почели изградњу ђа је рекао да ће организовати рефе-
тева ми морамо бити спремни за дугу бетски вођа-је 1987. и 1988. године по- комунизма и оснивање сел>ачких рад- рензум на коме би се сви Тибетанци
борбу против њега до коначне победе" нудио Пекингу мнровни план од пет ннх задруга у Тибету. Због великог изјасннли о томе шта предузети ако
- каже „Тибетски дневннк". тачака којим се. поред осталог одре- броја војника и све више досе.љеника" Кина настави да игнорише мировне
Како примећује агенција УПИ. као независности Тибета, препуштају- из Кине у Тибету је тих година први предлоге и позиве на преговоре.
овај напад се уклапа у талас осуда Да- ћи Кини одбрану и спољне послове, пут завладала глад, политика до- Шта, хзеђутим, против моћне Кине
ЛЗЈ Ламе. кога пос.ледњих месеци кине- али захтевајући потпуну унутрашњу се.гавања је настав.љена па тако сада у може ПЈзедузети шест милиона Тибе-
ока пропаганда окрив.гује и за еко- аутономију. Кина на те предлоге није Тибету има око 7.5 милиона Кинеза и танаца. које је свет препустио самима
номске проблеме Тибета и за политич- одговорила. само шест милиона Тибетанаца. Кине- себи не осврћући се ни на право ни на
*-У нестабилност занемарујући У нападима на Далај .Ламу кинеска зи су. сем тога. поделили некадашњи демократске тековине. којих с\. иначе.
чињеницу да је управо забрана религи- гласила стално потежу „империјали- Тибет на више провинција од којих са- свим западним политззчарима увек п\-
10 овом дубоко религиозном народу стички утицај" и „класну борбу" - ове- мо једна - централна - носи назив ти- на\ста
главни узрок непрекидног отпора Ти- штале фразе којима покушавају да бетски аутономни регион. а у именима ТЛН.1УГ
ИЗБОР ППкВДА^^
су набављ али оруж је и којим
нови л и а М
М УС Л И М АН И
путевима су пролазили. гЈце је
муслимански народ скрбљен?
ада је прнје годину дана К оначно. тко је обранио Бо-

К Креш имир Зуб ак у име


бо сан ско х ер ц его вач к и х
Х рвата ставио потпис на ва-
сну и Х ерцеговину, тк о се ор-
ганизирао да је брани? Не
знам откуд оптуж бе на рачун
ш ингтонски споразум. сви су Х рвата.

СУ ПОТПИСАЛИ
се питали тк о је тај Т уђм анов
ас из рукава. О Зубаку се у то Нека прво они одлуче
вријеме ннје знало готово ни- М ожда с.1иједом изјава не-
шта. М огао се иш чепркатн ких Ваших ко.лега. На при-
тек покоји податак; да је нз мјер, Ивана Бендера који не-
Д обоја. да је правннк. да је од давно говори о својој нади да
првнх дана судјеловао у обра- се Босна и Херцеговина неће

ЦЕПАЊ Е
ни свога родног града. да је у одржати у својим границама,
борба.ма рањен и да се послије да ће доћи до њене подјеле...
тога обрео у Х ерцег-Босни - С ватко има право да
као миннстар правосуђа. У ме- изнесе свој став и мишљење.
ђувремену је Зуб ак много О дмах да Вам каж ем , и ја сам
иступао. дао је м нош тво ин- о ко то га у двојби. А ко Срби
тервјуа. У јавности се до- прихвате план К онтактне ску-

БОСНЕ
жив.ТЈава као разуман и толе- пине о Босни као унији. лаба-
рантан човјек. К аж е да је уви- вој заједници ф едерације и
јек био Х рват. а да је у рату свог дијела, и ја сам скептик.
можда постао хрватски наци- Тај уставни аранж м ан у пер-
оналист. спективи ом огућава Србима
С тално тврдите да се про- да се изјасне за излазак из Бо-
шингтону договорили да с из-
ведба вашингтонских споразу- ЈеленаЛоврић градњом новог ф едералног су- сне и Х ерцеговине. П рем а то-
ма спотиче о њихово различи- ме, заш то Б ендер не би могао
става. потпуно на равноправ-
то тум ачењ е на хрватској и на сне. И сто је и с планом феде- сумњати да ће Б осна остати
ној основи. престају функције
бош њ ачкој страни, да ј е про- раије и планом К онтактне ску- цјеловита. кад то произилази
власти и Х ерцег-Босне и Репу-
блем с федерацијом у томе пине. и они полазе од интегри- из докум ената ш то су га Му-
блике. Т о је принцип. Мислим
ш то је Хрвати и Бошњаци ра- те та Б осне и Херцеговине. слимани прихватили. само то
да је наш а највећа слабост ш то
зличито схваћају. У чему је та Нигдје се Х рвати нису изјасни- свом народу још нису казали.
Х ерцег-Босну нисмо одмах ор-
темел>на рахтика? ли против цјеловите Босне и него сталн о нас гурају да
ганизирали као праву државу.
- А ктуално политичко вођ- Х ерцеговине. Они су само Масу би проблема тако избје- испадне к ак о смо ми ти који
ство муслиманског народа уо- против досадаш њ е организа- гли. Били бисмо јачи. покрива- прихваћам о подјелу Босне и
пће не може прихватити нашу ције власти у Босни и Х ерце- ли бисмо већи териториј, био Х ерцеговине. из тих разлога
апсолутну равноправност. У говини. која је у себи укључи- би мање ш верца и криминала. нисам хтио први потписати тај
томе је суштина спора. Н аш у вала прннцип већинског одлу- Н е могу прихватити било ка- план К он тактн е скупине и ни
једнакоправност настоје оне- чивањ а. Ми смо против инсти- кво довођењ е Х ерцег-Босне у један нови нећу први потписа-
могућити продужавајући вијек туција републике Босне и питање, она нам је била неоп- ти. Н ек а прво они одлуче. Јер
институцијама Републике у Х ерцеговине. институција вла- ходна. Да није било Х ВО -а и виш е не знам ш то радити и ка-
којима важи принцип већин- сти. а не против Б осне и Х ер- Х рватске републике. односно к о се понаш ати да нам не уда-
ског одлучивања. Т о Је сушти- цеговине у територијалном Х рватске заједнице Херцег- ре пацку да смо овакви. да смо
на њихове политике. Ми то не смислу. као ц^еловите државне Босне. била би упитна са- онакви. Т о је њихова стратеги-
прихваћамо. И зградњ ом феде- заједнице. даш њ а позиција Х рватске, био ја. Гурају нас напријед да на
рације престају важити. одно- би у питању њен интегритет. нас падне незадовољство
сно сужавају се посве компе- Да није било Херцег- Да није било Х ерцег-Босне. не њихова народа Н ек а се И зет-
тенције републичких институ- беговић сада вади код свог на-
•Босне не би би.10 би било Хрватске. Х рватска не
ција. које ми прихваћам о само би била ни као кифла. рода. н ека објаш њ ава шта је
као привремено стање. Хрватске потписао.
А како ј е Х ерцег-Босна
Није ли разлика можда у Ш то ј е у том контексту с дјеловала на Босну у Херцего- Бендер није говорио о опа-
томе да су Бошњаци заинтере- Х ерцег-Б осном . Недавно сте вину? сности подјеле, него о својој
сирани за очувањ е Босне у код Туђмана поново зак.д>учи- - Б осна и Х ерцеговина не нади да ће тако бити?
њеним досадашњим граница- .1и да је треба јачати , иако је би опстале да се није оп- - А , чујте. то је његово пра-
ма. а често се чини како су по вашингтонском споразуму скрбљ ивала п реко овог пупка во.
Хрвати заинтересирани само то привремено рјеш ењ е? ш то га је кон троли рало М ожда се може и тако ре-
за федерацију? ћи, али оида се не треба чуди-
- П риврем ено. кад ш то су Х рватско вијеће обране. И у
- Могу то кронолош ки де- вријеме најжеш ћих сукоба из- ти неповјерењ у Муслимаиа.
привремене и институције Ре-
мантирати. Јесу ли Х рвати публике. Ми не можемо при- међу Х рвата и М услимана ху- - А ш то ми стално морамо
изашли на реф ерендум проце- хватити организацију власти м анитарни су конвоји и све да водимо рачуна о њиховом
дурално већем броју него Му- по принципима бивш е Југосла- остало за М услимане пролази- повјерењ у. Ми м орамо да бри-
слимани и изјаснили се за цје- вије. они не могу прихватити ли преко тог подручја. К ако су немо о повјерењу свог народа.
ловиту Босну? Јесу ли прихва- Х ерцеговину. па с.мо се у Ва- се наоруж али М услимани, где А к о мислите да живите за-
тили К \т илиеров план који је једно, онда бисте ваљда мора-
полазио од цјеловите Босне. Со Крешмнром Зубоком председником „Вашингтон- ,1И.
1есу ли прихватили Венс О ве- ске ф одерације" Босне и Херцеговине каже да су - О нда морају и они рачу-
нов план који је полазио од муслимани кривци што не функционише вашин- нати на наш е повјерење.
цјеловите Босне. Х рвати су Наравно, то не доводим у
прихватили и О вен-С толтен-
ггонска творовина, али и да Хрвати глодају пре све- питање.
бергов план који јесте плани- га свој интерос, „Зашто се ми имамо освртати на то - А ко је тако, онда не може
рао три републике. али исто шта мисле муслимани о појединим питањима" ко- И зетбегови ћ да у Зеници одр-
1 ако полази од цјеловите Бо- же председиик „Целовите Босне" жи смотру Седме муслиманске
41 П Ш А & ИЗБОР

која функционира по свим - И м а и тога. и с једне и с -М о ж д а П рлић ниЈе био тралан ф а к то р - за Босну и
принципима војске устројене у друге стране. А ли сигуран сам наЈпрецизниЈи, али мислим да Х ерцеговину полазе од онога
Ирану и другим фундам ента- да посљедњи Кош никови исту- Је у суштини у праву. З аш то ? за ш то смо се ми залагали - од
листичким земљ ама и да пос- пи нису случаЈни, коинцидира- О во је обрам бени р ат хрват- равноправности народа и фе-
тројби која је учинила ратне ни су с одлуком Х рватске да ског народа, око лн о ст Је да дералне државне заједнице. То
злочине над хрватским наро- о тк аж е У Н П Р О Ф О Р -у и при- живимо у двиЈе држ аве, али су показуЈе да Је наша политика
дом каж е: Ви сте опом ена и тиском коЈи Је зато на њу Х рвати нападнути и у Босни и била исправна. а Муслимани
пријатељима и непријатељима. врш ен. НиЈе случаЈно, али Је Х ерцеговини и у ХрватскоЈ. су своЈу полИТику морали ми-
То је константа у њихову по- врло н е к о р е к тн о ,Је р како се О т почетка смо били повезани Јењати. Темељни сукоб између
нашању. м ож е доводити у везу с З агр е- - Х рвати из Б осне и Х ерцего- Х рвата и Мусли.мана су разли-
бом све оно ш то се деш ава до- вине су ишли бранити Х рват- чите политичке опциЈе.
Алијина шминка ље међу Х рватим а и за ш то ску и обрнуто. нема су помага- Зар нису и Хрвати вашин-
Како томе приговорити они можда негдЈе и Јесу криви. ли из Х рватске. Д а би се обра- гтонским споразумом ми-
кад Хрвати имају постројбе с К акве везе има З а гр е б с одлу- нили, м орам о водити Једин- јења.1и своју по.титику?
устапЈКИм имеиима, на при- ком неког там о локал н о г моћ- ствену политику. Т о Је интерес - Н е. све Је то у складу с
мјер Францетића, Бобана... ника да се не одигра шах меч? да Х рвати остану и опстану у оним ш то смо отпочетка за-
Босни и Х ерцеговини. ми не ступали. Рјеш ењ е коЈе се пред-
- Њ ихова је постројба зва-
на Јањ ичари - прије неколико
Мостар без мостова м ож ем о без Х рватске. А ни лаж е за ФедерациЈу. па и за
Х рватска не може без нас. У Босну и Херцеговину као уни-
дана код Т узле упадала у К ако бисте протумачили
овом повиЈесном тернутку по- Ју, полазно од њеног уређаЈа
хрватске и српске куће, истје- откуд сада Мус.тимана у Мо-
стоЈи то национално Јединство као држ авне заЈеднице феде-
ривала људе, м алтретирала их, стару?
и ту морам о дЈеловати синхро- рално конф едералног типа. То
а она је под дпректном И зет- ПослиЈе тако ж естоких су- низирано. П рем а том е. ми Је наш а политика била и оста-
беговићевом контролом. Црни коба у коЈима Је око двиЈе ти- проводимо можда наивно. али ла. Т о су отпочетка били наши
лабудови. исто то раде у Варе- суће људи изгубило главе - от- свакако Јединствену национал- циљеви, а ш то се у међувреме-
шу и тамош њ им селима, истје- куда сада код њих тако снажно ну политику на платфор.ми ко- ну иш ло на Једно. друго. треће
рују Х рвате, пљ ачкају их. ши- израж ена ж ељ а за Јединстве- Ја Је у интересу Х рвата у рЈеш ење - то овиси и од уну-
канирају. У једном хрватском ним градом, за неким новим ХрватскоЈ и у Босни и Х ерце- тарњ их али и од међународних
селу код Зеннце см јеш тена је братством , као, прећи ћем о говини и у диЈаспори. К ада Је околности. У наш е су сукобе
постројба Ел Муџахид и само преко свега, хаЈде да се оп ет риЈеч о Босни и Х ерцеговини инволвирани и интереси вели-
се захваљујући турском ба- измиксамо. М ислите да ми не Јединствена политичка пла- ких сила. З а т о се политика
та.Ђону Х рвати там о још знамо ш то су прави циљеви. тф о р м а су ваш ингтонски спо- овдје м ора водити с погледом
држе. З аш то их нису смјести- П рави су циљеви да се ситуира разуми. Н ационална Је поли- на .међународну сцену. Мусли-
ли у муслиманско село. там о оних двадесет, тридесет тису- ти ка обрам бено ткиво, позна- мани о том е нису водили рачу-
не би см етали. него баш у ћа избЈеглих М услимана, коЈи т о Је да у вриЈеме обрам беног на, па су се морали коригира-
хрватско? Ви насједате Алији- су ушли у М остар и промиЈе- рата морате Јачати национали- ти. Они су себи као циљ одре-
ној ш минки, а не гледате ш то нили му дем ограф ску структу-
зам. дили концепт грађанске уни-
он ради. З аш то је»дошло до су- ру. То Је иначе био и Један од
коба у Усори, гдје их никада тарн е Б осне, или ће га се ипак
узрока рата у М остару. Јер су Малобројни али једнаки
није било, заш то је промије- м орати одрећи. М орат ће га
они навалили као мрави у ста-
нио политичко и војно руко- Ви употреб.љавате термин промиЈенити. само Јавно то
нове Срба, протЈеривали су их;
водство с коЈим смо там о орга- Муслимани? Т ако Ваши феде- Још неће да признаЈу. М огло
у наш ем диЈелу града има
низирали отпор? Кад је дош ло рални параметри инзистирају се т о догодити и Хрватима.
С рба коЈе смо заш титили и ко-
до ваш ингтонског споразума, да их се зове Бошњацима? М огли смо дати тисуће ж ртава
Јима смо осигурали сва права.
кад су отворени путеви, сви су а да то буде узалудно - да смо
К ад се М услимани из Н еве- -П о Уставу Републике
ти Муслимани. с којима смо се си задали неки политички ци.љ
сиња. Б и леће и других краЈева БиХ постоЈе три народа; Му-
слагали. одједанпут сми- коЈиЈе немогуће реализирати.
смЈесте у ком ф орне станове у слимани. Срби и Х рвати. Они
јењени. дош ли су млади ради- Тврдите да је ријеч о кон-
М остару - тк о ће их послиЈе су М услимани. Јучер су били
калци, који су почели да врш е тинуитету хрватске политике
вратити. И онда би на краЈу М услимани и ниЈе им то сме-
политичке и друге притиске у Босни и Херцеговини? Зар
Х рвати у М остару поново би- 1 ало. П о Уставу федерациЈе су
на Хрвате. А ли. на ж алост, и се не сјећате Карађорђева?
ли маЈоризирани. Зн ам о ми Бош њ аци. али таЈ се устав ниЈе
међу Х рватима има оних који Или своједобне Туђманове
њихове циљ еве, зато ћем о их ни почео реализирати. О ни се
увијек и прије виде греш ке и нзјаве о хрватском перецу ко-
сприЈечити, политички и на "позиваЈу на У став републике
проблем с наш е стране, који ји треба попунити на рачун
сваки други начин, свиђало се или федерациЈе. к ако им. када
су најкритичнији према Х рва- Босне?
то неком е или не свиђало. Ви- одговара. П о мени се могу зва-
тима. ти к ако хоће. не оспоравам им - П опунити, каж ете? А
дим да се не свиђа, али тако ће
Ва.љда зато је р се прво мо- бити. М ож е К ош ник говорити да се називаЈу Бош њ аци, али зн ате ли тк о Је предлагао по-
ра помести пред властитим нисам сигуран да то сутра по- дЈелу Б осне и Херцеговине?
колико хоће, употребљ авати
вратима, да би се друтом мо- лиЈепе ф р азе. бит ће он ако ка- ново неће миЈењати. Н о, Ја ис- Т к о је то, по Вама, предла-
гло нешто рећи. ко народ одлучи. Н и тк о не мо- то та к о имам право да на гао?
- С лаж ем се, али у вријеме ж е сприЈечити народ да се на хрватски преведем так њихов - И зм еђу осталог - И зетбе-
рата, кад Једном народу приЈе- реф ерендум у изЈасни о том е назив и Ја их зовем М услима- говић. Једини докум ент коЈим
ти хоће ли уопће опстати — с к ак о ће се на одређеном ло- нима, исто као ш то Германе се ом огућава циЈепање Босне
чиме се Х рвати данас суочава- калном подручЈу организира- зовем НиЈемцима и они се не и Х ерцеговине. а коЈи Је Јавно
Ју - онда се с тим нариздом мо- ти. љ уте. то ми Је погрдно. обзнањ ен - а Ја уважавам само
ра потпуно солидаризирати. оно ш то Је Јавно обЈављено -
Национална политика је Попуњавање Јесте онаЈ коЈи су потписали
Радикализирање хрватског переца И зетбегови ћ и КраЈишник и
обрамбено ткиво
Муслимана којим се С рбима омогућава да
К ако тум ачите изјаву Ја- К ако видите будућност Бо- у року од двиЈе године реф е-
Зар су то мали инциденти дранка Прлића да Хрвати у сне и Херцеговине, за какву се рендумом одлуче хоће ли ос-
•^ад се на спавању изреш етају Босни и Херцеговини проводе, Босну Ви залаж ете? тати у Босни и Херцеговини.
Двије старице, Муслиманке? јединствену хрватску државну - И ак о Је било различитих И зетбегови ћ Је себи узео пра
Је ли нетко можда хтио испро- политику? Р екао ј е то недав- приЈедлога и њихових модифи- во да о Босни и Херцеговини и
воцирати нови сукоб Х рвата и но, нетом ј е изашао са састан- кациЈа, сви планови међуна- о статусу С рба у њоЈ одлучуЈе
оошњака?
ка код предсједника Туђмана? родне заЈеднице - коЈа Је неу- у име Х рвата. Је ли негдЈе об-
ИЗБОР тВ Д А 42
Јављен документ с таквом на- не мора значити да не бисмо
годбом између Х рвата и могли наћи неко рјеш ење.
Неие 2игсНег 2е|1ипд
Срба? Сви говоре о К арађор-

ЦЕНТРИФУГАЛНЕ
Недавно сте изразили боја-
ђеву. А тк о зна ш та је там о зан да би међународна зајед-
било. ница могла натерати Босну на
Зна се што је Туђман гово- некакав конфедерални аран-
рно након састанка с Милоше- жман с Србијом.
вићем у Карађорђеву - да ће
Х рватска бити већа него што
је икада била.
- Могу вам рећи да нема ни
- Уставним се аранж м аном
у оквиру плана К онтактне
скупине предвиђа могућност
да Срби могу имати извјесне
СИЛЕ V РУСИЈИ
отчињавање отпадничке кав- везала руке.
једно! разговора са Србима, о
размјени зароб.гених или о би-
ло чему другом. а да они не
отворе и нека политнчка пи-
конф едералне односе са Срби-
јом . Х оће ли се то прихватити
не знам. Кад су Херд и Ж ипе
дош ли у С арајево да нас наго-
П каске републике Чеченије,
чиме Јељцин хоће да ојача
руску државу и спречи њену дезин-
Лидери шест република на по-
дручју Урала. Волге и Карелије
окупили су се у јануару у Чебокса-
теграцију. појачава напетости из- рију, главном граду Чувашке репу-
тања. Да нама или Муслима- воре да прихватимо план Кон- међу Крем.ља и осталих региона. блике. и у једној поруци Јељцину
нима не дођу с понудом; ми ће- тактн е скупине, Х ерд је. изме- Јединство Русије је угрожено пре осудили војну операцију против
мо вама датн ово. ви дајте на- ђу осталог, испипавајући нам свега због алаб.љења председнико- Чеченије. која изазива нову неси-
ма оно. Знам о да и Муслимани пулс. питао ш то мислимо има- вог ауторитета. борбе за ачаст у гурност у погледу на политку цен-
већ одавно контактирају са ју ли Срби право на конфеде- Крем.љу и катастрофалне при- тралне владе у домену национал-
Србима и да су то веома оз- ралну повезаност с Србијом. вредне ситуације. них питања. Јељцин мора одмах да
би.Ђни разговори. Ви то не И зетбегови ћ је тада рекао... а Према Уставу из децембра сазове Савет лидера федерације.
знате. нормално. али кад кон- то бих и ја особно м огао при- 1993.. Руска федерација је мулти- што је предвиђено Споразу.мом о
тактирају Х рвати - онда знате. хватити да се не могу изједна- национална држава. којој као ,.су- федерацији из 1992. Осим тога,
Знам, и то сам Вас намјера- чити к онф ед ерална повеза- бјекти" припада 20 националних они су се заложили за састанак
ва.та питати - о чему се запра- ност муслиманско-хрватске република. међу којима и Чечени- Конгреса народа Русије. крји тре-
во договарају. ф едерације с Х рватском и ја, 5.5 руских округа и подручја. 11 ба да одлучује о свим важним на-
кон ф ед ералн а веза подручја аутономних подручја и градови ционалним питањима. Напослетку
- Н ећу у то да улазим. то је Москва и Петроград. Њима су би на свим нивоима требало да бу-
њихово право. нека разговара- под К араџићевом контролом
са Србијом. У првом је случају призната посебна права, тако да ду позване на одговорност оне во-
ју. С амо сам хтио рећи да се нарочито републике имају соп- ђе. који су прекршили своја пре-
сваки разговор и о најбанал- ријеч о споразуму између
ствени Устав. владу и право на дизборна обећања. Они су овим
нијим проблемима увијек. и на Х рватске и дијелова босанског
државни језик. привредну аутоно- кораком оспорили Јељцинов ауто-
најнижој разини. заврш ава на територија на којем су Х рвати
.мију и овлашћење да одржавају ритет и легитимитет. Састанак у
политичким питањима. подје- и Мусли.мани у већини. Н ије.
спо.љнополитичке односе. али од- Чебоксарију је указао и на све ве-
лам а. размјенам а. све су опци- дакле ријеч само о Х рватима, нос између централне владе и „су- ћи значај регионалних интеграци-
је биле у игри. М ислите да Му- него и о Бош њ ацим а. Мусли- бјеката” остаје нејасан и споран. ја. које већ делују на просторима
слимани нису рачунали на оп- манима. Т о је једна ствар. То је између осталог разлог за су- Сибира. јужне Русије или Кавказа.
цију подјеле Б осне и Х ерцего- И зетбегови ћ је као друго коб у Чеченији, који одавно тиња.
вине? И они су играли на ту ап остроф и рао чињеницу да је и чија ескалација у рат потреса и Одбијају да шаљу регруте
опцију. исто. П рем а том е. ако из С рбије на Босну изврш ена целокупну структуру федерације. урат
могу они. заш то не бисмо ми. агресија. Р екао је да се преко Је.љцин је образ.тожио ангажо-
тога не би м огло прећи. иако Региони нису. додуше, форми-
Т ко је сад прије о том е разго- вање војне силе у својој наредби од
би. колнко сам видио. на неке рали јединствени фронт против
варао - то ми сличи као кад се 11. децембра неизбежном неопход-
облике повезивањ а и Мусли- председника. већ дају предност
ДЈеца потуку па се међусобно ношћу да се васпостави јединство
соџственим интересима. што је до-
оптужују тко је први почео. мани били спремни. Хрвати ће Русије.
каз за постојање плуралистичких и
о том е заузети став. хоће ли
Ја.1 0 ви протести центрифугалних сила у Русији. Ни-
Могућа и двострука он бити подударан са ставом један други „субјект"није стао на
конфедерација м услиманског вођства - видјет република страну Чеченије и сви су потврди-
ћем о, али ћем о причекати да Председници република одмах ли оданост јединству федерације.
Недавно сте поменули се прво они о том е изјасне. Да су интервенисали код Је.љцина да Употребу силе у Грозном загова-
охрабрујуће промјене унутар оп ет не би било манипули- оконча рат у Чеченији и преговара рало је само неколико руских по-
српског корпуса? рања. са руководством у Грозном. Они дручја која се граниче са Кавказом
- П ојавиле су се врхушки Ш то, по Вама то значи; су протествовали и зато што је као Ставропољ, Краснодар или
на П алам а опозицијске снаге конфедерација с Хрватском, Крем.Ђ донео одлуку о употреби Ростов. На страну Чеченије стао је
које - према мојим информа- конфедерација са Србнјом? оружја без договора са њима. Са- само Конгрес кавкаских народа,
цијама - полазе иод тога да је Ш то је то, нова Југославнја вет федерације. горњи дом парла- који је слао и добровољце. Када је
на теме.Ђу плана К онтактне или подје.та Босне? мента и представничко тело реги- становништво република Ингуше-
скупине за Босну и Х ерцего- - Није то до краја разрађен она, већ је почетком децембра за- тије и Дагестана. који се граниче
вину могуће постићи спора- модел. говори се у начелу. А.ти бранио употребу силе у Чеченији са Чеченијом. мирним демонстра-
зум. То је охрабрујуће. иако не ми Х рвати стојимо на позицији и оптужио председника за непо- цијама покушало да заустави про-
знам могу ли те снаге и коли- да никако не бисмо .могли при- штовање ове одлуке парламента. дор руских оружаних снага ка Гро-
ко утијецати или чак мијењати хватити било какав облик ре- У новој одлуци захтевао је да се зном. било је сукоба и жртава, па
њихову служ бену политику. одмах прекину борбена дејства. је рат претио да се прошири и на
стаурације Југославије. Преци-
Али охрабрује сама чињеница наставе преговори и предузму при- ове републике. То је спречено за-
зније ће наше одређењ е зави-
да с\ се појавиле. јер тога код преме за изборе у Чеченији. У рас- хва.љујући посредовању локалних
сити од ко*нкретних одредаба
прави је Је.љцину приговорено да органа власти и предусрет.љивости
њих досад није било. И мао сам тог аранжмана. Могуђе је да с’е није. као што предвиђа Устав. за- руских ко.манданата.
прилике два пу . а проћи тери- ми и слож имо да и Срби ступе вео ванредно стање у Чеченији. за Против.љење региона против
торијем под српско.м контро- у неки облик конфедера.тних које би му била потребна сагла- употребе силе у Чеченији је у сва-
лом. дубоко од Ливна до Добо- односа са Србијом. али бисмо сност Савета федерације. Пред- ком случају далеко значајниЈе и
ја, био сам у Б ањ а Луци. кон- онда морали точно дефннира- седник је позван да парламенту да.теко опасније за Је.љцина од
тактирао са.м с обични.м л>уди- ти односе између федерције и поднесе извештај о ангажовању на критике парламента. медија и ар-
ма и из разговора види.м да су тог дијела. Значи. не бис.хш ни- Кавказу. Савет федерације се та- мијског руководства или протеста
онн жел>ели да дође до спора- како могли допустити да то кође за.тожио за нова законска из иностранства. То се манифесто-
зума. Е сад. ш то га они желе постане мост преко којег би се правила за ангажовање оружаних вало у томе што су неке републи-
на један начин, а ми на други - вратила Југославија. снага у Русији. која би председнику ке и подручја на северу и Далеком
^ЈПМВДД ИЗБОР

истоку одбили да пошаљу овде ТНе №а$Н|пд1оп Т1те5


стациоииране армијске и полициј-

ВАШИНГТОН ТРАЖИ
ске јединице у ратом чахваћено по-
дручје. Председник Чувашке репу-
блике је наредио да трупе у њего-
вој републици могу једино да се
активирају у њој и то само уз

ФОРМУЛУ ЗА ЈЕЉЦИНА
његову сагласност. Он је рекао
ЈеЈБЦИну да нема законског основа
за њихово ангажовање у Чеченији.
Јељцин је као врховни командант
оружаних снага поништио ову литичке и економске реформе у друту страну. Он је прошле нс-
одредбу. због чега је дошло до Уводник Русији и де.монстрирањем нукле- де.ље затражио да се Сједињенс
уставног сукоба са овом чланицом арног арсенала Москве. Државе дистанцирају од Је.љцина,
федерације. који се није односио Када је совјетски лидер Миха- Вашингтон мора да нађе фор- не наводећи притом како се то мо-
само на устројство федерације не- ил Горбачов установио да је члан мулу уз коју би Је.љцин остао у же постићи или какве би биле
го и на јединство и контролу арми- комунистичке партије Борис центру односа у коме мора да евентуалне последице.
је. Цела зем.ља је негодовала због Је.љцин исувише непостојан за ње- остане као демократски изабран Слично Долу. на овој страни се
ангажовања регрута у Грозном и гов укус. он га је најурио из влада- лидер Русије. али да Сједињене тврдило да Вашингтон не сме да
великих губитака. Источносибир- јућег Политбироа. Мада се чини Државе притом не буду навијач. падне у медвеђи загр.љај са Је.љци-
ска Јакутска Република обустави- да неки у Вашингтону желе су- То значи ук.ључивање Је.љцина у ном као што је то учинио са Гор-
ла |е мобилизацију регрута и за- протно. председник Клинтон не поштен дијалог о његово.м лидер- бачовом у време када се његово
бранила врбовање доброво.гаца за располаже таквом опцијом у сво- ству. а да се тиме не доведе у пи- лидерство ближило краЈу.
борбе у Чеченији. Власти и ста- јим покушајима да ничим не поре- тање његово председниковање. Али. сачувати Је.љцина у пер-
новништво њи.хових гарнизона мети однос с руским председни- Ово је тешко довести у равноте- спективи н оставити отворена
подржали су официре који су се ком Је.љцином. Али. има доста то- жу. Страначка острашћеност аме- врата за реформистичке лидере
супротставили наредби за покрет га о чему Клинтонова админис- ричке председнике кампање неће није исто што и исецање Је.љцина
неприпрем.љених војника. Мајке трација може и треба отворено да ни најмање олакшати ту ситуаци- из слике. Клинтон не може да
регрута из свих делова землЈС от- поразговара са Је.љцином у вези са ЈУ- приушти тај луксуз да заобиђе
путовале су у ратом захваћено по- погрешном политиком која Русију Клинтон је успоставио равно- Је.љцина и контактира са онима
дру ЧЈе у потрази за својим синови- одвлачи од реформи. тежу на конференцији за штампу који су му можда више по во.љи.
ма. Уопште узев. у регионалним Јељцин у последње време не у петак. изјавивши да ће слободно Нова генерација реформиста
центрима одржано је више демон- делује баш приалачно. Његова су- критиковати - али не и избегавати чека да се лати посла који је
страција против рата него у Мос- рнзва офанзива у Чеченији пр>ед- - Јељцина. Његова администраци- Је.љцин започео. а то су. на при-
кви и Петрограду. ставл>а политичку и војну катас- ја није увек тако поступала. Док мер. бивши премијер Јегор Гајдар
трофу. Он је ..отпустио" реформи- је. с једне стране. критиковала че- и економиста Григориј Јавлински.
Неизвесна будЈћност стичке оријентисане саветнике и ченски рат. она се последњих не- Ту су и политичари као што је
федерације ухватио се у колац са кликом са- деља упорно држала Је.љцина поз- Владимир Жириновски и генерали
У интерним размирицама око радника из редова војске и држав- драв.љајући га као анђела-чувара као Александар Лебед који чезну
рата у Чеченији. не критикује се не безбедности који инсистирају реформе упркос његовим све сла- за тим да зауставе промене које
само кршење људских права и на репресивној политици у земљи бијим резултатима. Ово није вре- већ мењају Русију.
уставних одредби и закона. него се и совјетским политичким метода- ме за канонизацију Је.љцина или Отписивање Је.љцина се једино
остав.ља и питање будућности фе- ма у иностранству. Његово здрав- сутестију да он има иск.ључиво може приступити у оквиру поку-
дерације. Како је упозорила ..Ко- ствено стање се погоршава. или право на спровођење реформе у шаја Вашингтона да се упет.ља у
мсомолскаја правда". покретањем он још више пије. Русији. Клинтонов тим због тога нестабилну политичку динамику
тог питања председник је ..укло- Искушење да се направи дра- делује лаковерно. а мннира се и Москве. с тим да са сигурношћу
матичан заокрет и да се уместо његова одбрана неопходних про- може да очекује да му се то оби је
нио главну препреку. тј. федерали-
бавл>ења Јељцином нађу други Ру- грама као што је америчка помоћ о главу. Ако су Руси до мере неза-
зам. на путу ка аутократији." Убу-
си разумљиво је. али погрешно. уз коју Русија треба да неутрали- дово.љни Је.љцином као што то по-
дуће нико више неће веровати
Сједињене Државе су пословале с ше и уништи своје нуклеарно ору- казују резултати анкетирања јав-
његовом залагању за једнакост ве-
далеко одбојнијим совјетским ли- жје. ности. они ће идуће године иза-
ликих и малих народа Р*усије. За
дерима када би амерички интере- Боб Дол. републикански лидер брати другог председника. То је
развој 1*усије није карактеристич-
си били доведени у питање. као у Сенату и председнички канди- њихов клуб. а не избор Вашингто-
на само критика у медијима или
што је сада случај са очувањем по- дат. можда превише нагиње на на.
побуна региона. већ и чињеница да
нису избили националистички су- ТНе УТа$Н|пд1 о 11 Т1те5
коби између Руса и Чечена. Рат
који односи жртве међу чеченским
и руским становииштвом ове репу-
блике не води се због националних
мањина као у другим кризним по-
СПРЕГА ВЛАСТИ И
дручјима. већ за владајући поредак
У Русији. На једној страни. он поја-
чава захтев за ново устројство
државе у корист региона. о чему је
ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА
Дума већ покренула расправу и У извештају ЦИА. московски Бориса Је.љцина треба данас да
припрема законе. На другој страни Вт Сег1г. ..цар злочина" Јосиф Кобзон доводи одржи састанак на коме ће размо-
упозорава се на опасност од распа- се у везу. поред осталих. и са заме- трити начине интензивирања борбе
Да Русије да би се оправдало ја- Убиство истакнутог ТВ новина- ником мннистра одбране Борисо.м против организованог криминала. а
чање централистичке националне ра у Москви гласно говори о про- Громовим. који је недавно пребачен повод је убиство ТВ новинара Вла-
Државе. Јединство Русије не угро- блему организованог криминала
жавају толико тежње њених чла- на други положај. и градоначелнн- дислава Листјева прошле неде.ље.
који је продро у све поре руске пре-
ница ка независности. што је 1991. стонице. коју ЦИА назнва .Доџ Си- ком Москве Јуријем Лужковим. Листјев Ј€ убијен у гангстерском
Довело до распада Совјетског Са- тијем" безакоња. У извештају се такође наводи да стилу. а разлог је вероватно његово
веза. већ слабл>ен>е ауторитета Према једном извештају ЦИА је и Владимир Гусински. директор одбијање да има посда са особама
председника. борбе за власт у до којег је дошао ..Вашингтон тај- банке ..Мост". који је наводно напу- умешаним у организовани крими-
Кремљу. неспособност владе да мс”. функционери руске владе су стио Русију. такође био повезан са иал.
побољша катастрофалну привред- тесно повезани са групама које се Кобзоном. ЦИА је ситуацију у Москви
ну ситуацију и спроведе реформе. баве организованим криминалом. Савет безбедности предселника описала као ..спрегу бе1 ако 1ва и
ИЗБОР ПШ ДА44
криминала која само учвршћује на- министра одбране) Грачова". рекла
ша еве већа страховања да је Мос- је ЦИА о повезаности функционе-
$иОЕЦТ$СНЕ 2Е1ТЦ Н6
ква прави 'Доџ Сити' где закон по- ра са личностима из крутова орга-
стоји само у теорији, али не и душа-
ма л>уди."
У извештају. који су сачинила
низованог криминала.
Громов је недавно пребачен из
министарства одбране у министар-
ВАШИНГТОН ПРЕТИ
два аналитичара из ЦИА. каже се ство иностраних послова пошто је
да безакоњу у Русији доприноси
..повезаност многих високих фун-
кционера са главним злочиначким
критиковао руску војну акцију у
Чеченији.
Банка „Мост" је у једном изве-
ЗАГРЕБУ САНКЦИЈАМА
групама" штају америчке обавештајне служ- сне. Они неће мирно прихвати-
У извештају сс као пример про- бе поменута као једна од 25 најве- Јо$е/Јо//е ти повлачење воЈника УН, сво-
блема крпминала наводи и ..афера ћих руских банака које су „повезане Јих заштитника. Цивили би сво-
банке 'Мост'" из децембра прошле са организованим криминалном" Релативни мир који од Бо- Јим телима могли да блокираЈу
годнне када су официрн из Јел>ци- и.ш се „баве незаконитим финансиј- жића, од почетка примирја. пут оклопним возилима коЈа
нове гарде извршили оружани на- ским пословима." влада у бившој Југославији. ва- одлазе. МилициЈе би могле да
пад на банку и сукобили се са при- „Ових дана је страшно тешко ра. 30. априла. наиме. истиче запуцаЈу. Н А ТО , укључуЈући и
падницнма њене службе обезбе- наћи у Москви поштену банку." споразум о примирју. А ако ни- А мериканце. већ се припрема
ћења. изјавио је недавно један високи су управо ангажоване у чарка- за насилну евакуацију.
Мултимилионер.^Кобзон, певач функционер ЦИА. ма. све три стране се купови- Што Је Још горе: господа
кога сматрају руским Френком Си- Овај функционер је недавно ре-
натром. недавно је тужио |едног мо- ном оружја и премеш тањем Караџић и Милошевић би по-
као да је организовани крнминал
сковског новинара који је објавио снага припремају да себи за 1. влачење У Н П РО Ф О Р из
постао вишеглава „хидра" која је у
да )е он повезан са ..мафијом". спрези са владиним функционери- мај обезбеде што бољу тактич- Х рватске могли да искористе
Председник банке ..Мост" Гу- ма, укл>учујући н садашње и бивше ку позицију. Т о је, тако рећи. као изговор за велику офанзи-
сински напустио је земл>у крајем функционере из обавештајне служ- право буре барута и то са два ву против Хрвата и муслимана.
прошле године пошто је шеф бе. као и пословним круговима у фити.ља. Један је постављен у Перманентни Фрањо Туђ.ман
Је.гцинове председничке гарде ге- Москвн. понедељак увече, када су ово покушава да предупреди
нерал-мајор Александар Коржаков Јељцин је обећао да ће отпусти- Хрватска и Босна склопиле вој- двема стратегијама: Једну пред-
јавно рекао да планира да крене ..у ти шефа московске полиције и ни савез против Србије. Други, ставл>а управо склопл>ени савез
лов на гуске" - он је ту мислио на главног јавног тужиоца и окривио краћи. већ тиња. И ме му је са Босанцима. а другу наизглед
Гусинског чије је име изведеиица од је градске власти због толерисања Фрањо Туђман. Хрватски пред- недужни захтев да УНПРО-
руске речи ..гуска". веза са злочиначким групама. седник жели да од 31. марта Ф О Р у његовоЈ земљи замени
Гусинскн је недавно боравио у .Је.љцин готово ништа озби.љно 12.000 плавих шлемова напусти Н А ТО .
Вашингтонз. где се састао с једним није урадио у борби против органи- његову земљу. О во удвостручава ноћну мо-
чланом Конгреса и функционерима зованог криминала и корупције ме- З а остатак света ово је пра- ру А мериканаца. Британаца и
фондашце „Херитиџ". Током њего- ђу .гуднма који га окружују." изја- ва ноћна мора. која је чак и нај-
ве посете, нисмо могли да ступи.мо Француза. Они с разлогом слу-
вио је Ц. Мајк Волер. стручњак за више политичаре америчког
у контакт са њи.м да би нам дао те да Туђман на оваЈ начин же-
руску обавештајну службу при аме-
изјаву. С тејт департмента задужене за ли да Н А ТО увуче у рат. Отуда
ричком Спо.Ђнополитичком савету.
ЦИА је саопштнла да је шеф Европу натерала да крену у За- критика посета главног човека
Је.гцин је отпустио двојицу вн-
службе безбедности банке ,.Мост" греб. Сценарио који у глави за Европу у америчком мини-
соких функционера који су истра-
која броји 1.000 .гудџ бивши први живали тај проблем и реферисали имају Ричард Х олбрук и њего- старству иностраних послова.
заменик КГБ Филип Бобков. председнику да су неки од његових ве колеге из Контакт-групе Ричарда Х олбрука (коЈи Је ра-
..Ове неформалне мреже односа најближих саветника ,до гуше уме- креће се између црног и сумор- ниЈе врш ио дужност америчког
не могу се одбацити као небитне - шани” у организовани криминал и ног. Н ајвећи број плавих шле- амбасадора у Бону). Холбрук Је
посебно у светлу све уоч.л>иви)ег корупцију. рекао је Волер. мова налази се на хрвтској те- изнео разноврсне претње: Ем-
јавног неслагања Громова и (руског риториЈИ коју држе Срби из Бо- барго на извоз оружЈа Хрват-
скоЈ би се могао ..строжиЈе"
К ЕУ Т ЕК спроводити, од УН би се могло
за"гражити завођење санкција.

ХРВДТСКД ЖЕЛИ НДТО, Д НЕ УН Пор»ед тога. он Је пренео ка-


тегорично америчко ,.не” за
стационирање америчких воЈ-
тврди да је њихово присуство до- је да пронађемо такав начин ника дуж хрватске границе.
Зоран Радосављевић принело учвршћивању власти контроле који ће бити при- Додуше: Вашингтон теш ко
над територијама које је освоји- хватљив за Хрватску”. рекао је да може да се супротстави но-
Како је у уторак изјавио ми-
ла српска мањина када се 1991, Гранић. „Сматрам да постоје до- воствореном савезу, будући да
ннстар иностраних послова Ма-
те Гранић. Хрватска ће се изло- године побунила рротив сецеси- бре шансе да се то оствари”. Је пре годину дана и сам био
жити опасности од днпломатске је Хрватске од Југославије у ко- Хрватска је затражила спе- спонзор некакве квази-алиЈансе
одмазде и остаће при одлуци о јој је водећу улогу имала Србија. цијалне снаге под покрови- између Босанаца и Хрвата. По-
избацивању припадника миров- Поступак Загреба је запре- тел>ством НАТО које би обезбе- р>ед тога, муслимани и Хрвати
них снага Уједињених нација ко- пастио Уједињене нације и иза- ђивале њене границе са Србијом
нису Једини коЈи су формирали
ји још од 1992. године контроли- звало грозничаву дипломатску и Босном и пресекле дотурање
заЈедничку главну команду. У
шу примирје склоп.љено са по- активност у цил>у да се убеди За- оружја побуњеним Србима из
фебруару су то, Још пре њих.
буњеним Србима. греб да допусти УНПРОФОР-у Крајине.
да остане и да се уздржи од било Међутим. ову идеју су одба- учинили Срби из Хрватске и
„Хрватска је је сада суочена
какве војне акције која би могла цили Н А ТО и Европска унија Босне. О вакви савези из нужде
са огромним притиском међуна-
да изазове балкански рат ширих који се боје да не буду увучени у у прошлости нису много доно-
родне заједнице. чак и са прет-
њама о замрзавању свих односа размера. борбе са Србима у Хрватској и сили, јер свака страна на тере-
са нама ". изјавио је Гранић за Помоћник америчког држав- Босни. ну настоЈи да оствари своје
државну новинску агенцију ХИ- ног секретара Ричард Холбрук Загреб је иск.ључио могућ- циљеве на рачун остале две.
НА. ...ХЈеђутим. наша одлука о је разговарао са хрватски.м ми- ност дал>ег присуства Ује- НаЈкраћи фитиљ и дал>е Јесте и
повлачењу Уједињених нација је нистрима у понеде.гак. али је дињених нација или других стра- остаЈе Туђманов захтев за по-
коначна’. Загреб остао при захтеву да УН- них трупа на линиЈама примирја влачење снага УНПРОФ ОР.
Хрватска је донела одлуку да ПРОФОР оде. у Хрватској како би онемогућио Туђман Је оваЈ захтев Још Јед-
12.000 припадника снага УН „Спремни смо на међународ- да оне остану званичне границе. ном потврдио у разговорима са
почну да се повлаче 1. априла и ну контролу и наш основни цил> као што то желе Срби. Холбруком.
45 Ш Ш ФЕЉТОН

ВУКОВАР: ДРАМА ЛАЖИЕ УТОПИЈЕ (2)

Некада знамениши Раднички дом, у коме је 1920. основана КомунисШичка партија Југославије; пре и иосле вуковарског рата.

АН Д ГЛАСД
Ћ ИРИЛИЦУ
посета господина Владимира ускорм) упошл>авали све већи на. Отишао и - није се вратио.
Љиљана Пекић Шекса (на изборима 1990. г. по- број грађана. бавила су се и Његове ствари су нађене на оба-
стао министар правосуђа у сумњивим пословима око ауто- ли - од Давора. лепог дечака. је-
У некадашњем досијеу само- Хрватској) који је готово сваког мобила. Једном је полиција. на динца боровских радника. ника-
сталних инспектора за при- петка стизао у Вуковар у посету челу са инспектором Боривојем да ни трага.
вредни криминал. Боривоја Марину Плишу? Неке судије су Зимоњићем. због кривотворених Паника је завладала у граду
Зимоњића. остао је незакључен добро познавали склоност госпо- папира одузела Јосипу Дуфеку гуме и обуће. У потрагу за Даво-
случај неплаћених пореза вуко- дина Шекса, осијечког правника, ..В М ^ 528” - било је то 11. но- ЈХ)м ангажовани су хеликоптери.
варских препродаваца алкохол- ка доброј капљици - но, ово није вембра 1989. г. Ускоро му је. не- чамци. Никада се нешто слично
них пића. тројице нових вуковар- био разлог посете. Архива је са ким тајним путем. овај аутомо- није догодило. Претражене су
ских богаташа. за које до јуче у ратом нестала. али је неплаћање бил враћен. обале. испражњен базен.
Вуковару нико није чуо. Први. пореза градских препродаваца јавл>ано на радио-станицама. у
досел>еник из Херцеговине Ма-
алкохола већ увелико повезива- Злослутни нестанак новинама. објав.т>ене Даворове
рин Плишо. дуговао је у 1990. го- но са наоружавањем све бројни- дечака слике. Дани су пролазили... Очај-
дини 7 мштиона ДЕМ неплаће- ни родитељи ангажовали су ви-
јих чланова ХДЗ-а. организације З л о као да је у одређеном
ног пореза. Сличне су биле и су- довњакињу Ваву... Екипа једног
која се спр>емала да изађе на тренутку стигло у наш готово
ме дуговања друге двојице алко- видовњака је ^ р а в и л а у кући
босова: Винка Жанића и Јосипа предстојеће изборе. Коштала је идилични градић. Допутовало.
и изборна битка - колоне Хрва- Са комплет багажом. ту се ра- Сантрачевих пар месеци. Потра-
Дуфека. За само две године, Ву-
та, чланова Хрватске демократ- спаковало. одомаћило као не- га траје месецима, годинама...
ковар. некада град племенитих
заната и добрк)г вина, постао је ске заједнице викендом су се. но- зван гост. не можеш га се реши- Полишџа је обишла. покупила
познат по препродаји алкохола, сећи на челу заставу - шаховни- ти. исказе сведока, никаквог трага!
Кроз Вуковар се обрело 80 одсто цу, окупл>але на предизборним Беш е то ‘88. Виђен са двојшзом мушкараца у
„Баделове” производње пића, скуповима где су се обавезно. на Деца су хрлила, као и обично црвеном аутомобилу - рекоше
У исто време град је потреса- крају вечери. пекли волови. Пе- лети. на базен. Срце града у деца. Никада до данас није се ни-
ла незапамћена економска криза чење волова постало је ритуал летњим месецима; журно би ос- шта сазнало о малом Давору.
- велики колективи једва су ис- при скупљању чланова ХДЗ-а. тављала неиспражњене тањире. Недел>ама. месецима после тога
плаћивали минималне личне до- Тврдње да се неплаћени по- хитајући да се утопе у неописиву родите.ги Вуковара и Насе.т>а су
хотке са кашњењима и по више рез претаче у оружје за ХДЗ и гужву. Када би популарни Его закључавали децу и упозоравали
месеци. Становништво је било предстојећи рат. остале су без узео микрофон пуштајући хито- да у случају куцања не отварају
на ивици глади. На општинским папирног покрића - али су не- ве. атмосфера је одолевала сва- врата. Авет страха је пристизала
седницама све се учесталије по- плаћени порези били сасвим ком велеградском укусу. V наш град. Истог лета је нестао
став.гало питање неплаћања по- извесни. Једног таквог врелог попод- и дечак који је убрзо затим на-
реза ових најбогатијих вуковар- Сем пића. тројица предузет- нева изашао је из своје куће. у ћен на дну реке са каменом о
ских привредника. ника. којима законска правила' друштву двојице другара и мати врату.
Или је можда то био утицај нису била најбитнија. а који су Давор Сантрач. стар осам годи- Паника никада није престала.
ФЕЉТОН ПМВДА46
Само су кренули нови. још гори тракториста који је. ради крађе Марио, ем социјално. ем васпит- аутом из града око 21 час. У ули-
догађаји. Колоне са шаховницом горива и делова за тракторе. до- но запуштено дете. Напустио ци ЈН А - од Водоторња до кафа-
потиснуле су причу о нестанку био отказ. Његова супруга. Сла- школу - и успео да се развије у не на Митници - маса аутомоби-
деце. вица. радила је у књиговодству. несразмерно велику главу. огро- ла. трактора. а М З под стражом.
Јануара 1991. - убиство у јед- Назвала сам једну познаницу и мне шаке и стопала. бар број 45. Стража и на улазу у ул. Брат-
ном од боровских солитера; уби- питала је - шта она о томе зна. Пљешће Марио. све одзвања. А ства-јединства. стража испред
јен Је Звонко Остојић из зграде За пола сата је потврдила да је ја упитах: „Ти историју Петрове кафане на Митници. У ваздуху
Б З 1/3. Фамозни Шпеге.гов са- сазвани састанак - истина. горе добро познајеш?” А он од- нека воњава мистерија. Осетила
радник. са оног филма где је от- Назвала сам Милана Же- говори: „Да, другарице!” Била сам страх. на Митници сам живе-
кривена јавности завера Хрвата ж елл и Здравка Врачарића. Ре- сам му другарица у вртићу. ла 15 година. али била сам сигур-
против Срба. ..Пуцај у стомак” кла сам им шта се припрема и за- Тада је Мерчеп упознао при- на да сам сада странац. И то не
говорио му је Шпегељ. молила их да и они дођу, заједно сутне о потреби оснивања ХДЗ у обичан странац. него странац у
Мартин Шпегељ. бивши гене- са мном. као - заинтересовани општини Вуковар. о начину и опасности.
рал Југословенске народне арми- мештани. И дошли смо. плану рада и оснивања, уз обаве- Рутрадан сам чула да је на
је - један је од организатора за- Састанак који је заказан по зне програмске задатке ХДЗ. Да оснивачку ишао Јово Дабић -
вере за рушење Југоставије. Ар- систему - од уста до уста - напу- би то остварили, морају основа- као председник М З - и да је
мија је уз помоћ својих тајних нио је дворану МЗ. ти Иницијативни одбор. имао неугодности. Преџепали су
служби. ушла у траг завери и У договорено , време. по- Пјзедседавајући - Шеремет га. под сумњом да носи оружје,
скривеном камером. успела да јављује се Томислав Мерчеп са •Љупко - почео је да предлаже: па кад ништа нису нашли. про-
сними на филмску траку један својом екипом у којој је био и Михаљевић Дамир, Шмит гласише га шпијуном. О случају
сусрет завереника на ком је до- Јерко Гаже - код сам познавала Иван (оправдано одсутан, али је Дабића - причало се у МЗ. За
говорано обрачунавање са неи- од 1971. као .диаспоковца” из гру- наш), Бертовић Томо, Билић Јо- пар дана. после тога. дигоше у
стомишл>еницима. А то су на по- пе Мартина Сабљића и Свете сип - кога предлажу као дожи- ваздух Дабићеву викендицу.
литичкој сцени Хрватске би.ти Спајића. Јерко је разрогачио вотног почасног члана ради бо- Опет се причало. Пошто нису
Срби - чији је национални инте- очи. упитавши ме - окуд ја ту? гатог искуства још од 1941. и били задовољни ефектом ру-
рее био останак у Јутославији. Одговорила сам: „А откуд ти? потврђеног 1971. (стравичан шења викендице. поновише га.
Филм је пуштен у ударном ве- Па ја сам из ове М З.” Јерко је аплауз), Б е л л Фабијан, Маганић Викендицу су уништили. Пуцали
черњем термину. Боровчани су. био с Трпињске цесте - познат и Иван. Шеремет Љупко, Секулић су и у Дабићеву кућу. О томе се
запрепашћени. на филмској тра- као произвођач блокова. Стјепан, Тустонић Дане, .Иштук само причало... И ништа више.
ци препознали саговоршЈка Мар- Састанак је почео Мерчепо- Јозо, Кефер, Чутура Иван, Гајић Али. у МЗ дође нова власт: -
тина Шпегел.а - био је то Звонко вим говором. Као: „Сви сте ви Стјепан (оправдано одсутан), главни човек - Којић - службе-
Остојић. наоко миран човек. за- имали прилику да видите скуп Илић Мате, Тандарић, Билић ник банке. и однедавни поврат-
дужен за егзекуцију. Сутрадан. пијаних четника које је окупио Миле (син почасног Јосипа), Да- ник из Аустралије. Ту су затим
после објавл.ивања фњтма. и но- српски генерал Душан Пекић на лић Звонко. Брајковић Зденко, Пилип Караула - власник при-
вог таласа панике међу нама. код Петровој гори. Петрова гора је Микулић Томислав, Чолак Зден- ватне фирме у ул. Незнаног јуна-
Звонка Остојића дошли су у по- наше свето место на ком је поги- ко... ка и однедавни повратник из Не-
сету чланови нове хрватске пар- нуо наш хрватски краљ Петар Реаговала сам упадицом да су мачке, Иван Шољић - власник
тије. Винко Мажар и Ивица Бу- Свачић - и ми то не смијемо до- они мушки шовинисти и да пред- .Д утокуће”, Стипа Мачковић -
димир са Трипињске цесте. Жена зволити...” Проломио се громо- лажу само мушкарце. Н а упади- главни за барикаде. Јосип Гора -
је отишла да скува кафу. Када се гласни аплауз подршке. За пред- цу, реаговао је Мерчеп: - „Нека задужен за униформе, Анте Ду-
вратила рекли су јој: ..Звонко се седавајућим столом седели су се госпођа у црвеном представи.” јић, звани Дуња млађи - задужен
убио". На сахрани је примећено Мерчеп. Гаже и Љупко Шеремет Провокативно сам била обукла за станове и праћење Срба који
неуобичајено мало л.уди. Истра- - у својству домаћина МЗ. црвену кожну јакну и црвене су ту живели, а негде су нестали
гу је преузео Стипе Бошњак Док се аплауз проламао про- фармерке. Мерчепа је комнио - побегли. Мирјана Шо.љић-Ми-
Јерко Гаже, дајући му знак да ја хаљевић - службеник у социјал-
Саетанак је почео Мерчеповим говором. Као: „Сви ваљда нисам њихова. Шеремет ном...
сте ви имали прилику да видите скуп пијаних настави: Сваког понедељка у 18 часо-
- Магдић Катица. Мађаревић ва у М З састанак ХДЗ - и у то
четника које је окупио српски генерал Душан Пеки1| Рената, Иванковић Марко, То- време - право ходочашће.
на Петровој гори. Петрова гора је наше свето место пић Доминко, Прце Зоран. Ша- А у време гласања - оно за
на ком је погинуо наш хрватски краљ Петар Свачић ран Дамир и Бертовић Томо. До- самосталну Хрватску. или
- и ми то не смијемо дозволити..." Проломио се ста. Хрватску? По Рачуну „ко гол” у
Сви предложени и сви при- Југославији. По лрви пут нисам
громогласни аплоуз подршке. сутни добише задатак да на се одазвала „званичном" гла-
лично - ниЈе проведена ни уоои- стором. кроз памет ми је прос- оснивачку скупштину свако мо- сању. него одох у Габош да гла-
чајена прецедура увиђаја: није трујала црква у Перни у којој су ра повести бар пет чланова. Са- сам за отцепл.ење од Хрватске и
узета рецимо. парафинска рука- станак је завршен. Оснивачки је за ћирилицу.”
усташе спалиле пуно Срба из
вица да се види ко је пуцао. заказан за 19. 03.1990. у 20 часо-
Перне. Пецке, Маличке... Сетих Мерчеп прети Вуковару
ва.
се мамине приче како јој је на Из М З ..Владимир Назор” -
ХДЗ - „наше новоро^нче” рукама умЈХ) син од зиме и глади Нема никакве дилеме - зва-
Мерчеп са својом екипом жури нично, вуковар)ска трагедија је
Гордана Гвојић. Српкиња. ва- у збеговима по Петровој гори, ‘у ЈТовац где се оснива ХДЗ - на-
ког није хтела да остави. Усташе почела са хрватским вишестра-
спитач по занимању. секр/етар ше новорођенче’.”
су је нашле с мртвим дететом на начким изборима 1990. Тачније.
друштва ..Наша /џеца”. политич-
чињеницом да Хрватска демо-
ки активиста. заступник у Хрват- рукама. Осетих и мирис Петрове Викендица лети у зрак кратска заједница у Вуковару гу-
ском сабору. усудила се да у сво- горе натопљене крвљу и прекри-
„Након 2 - 3 дана сретнем би изборе. За овакав исход избо-
јој месној заједници. иако непо- вене трулим кестеновим ли-
Анту Ковачића - некадашњег ра, врло тачно се знало, заслу-
звана. присуствује оснивачкој шћем. Да спречим наврле сузе, извршног секретара ОК СК Ву- жни су били Срби. Немајући сво-
скупштини ХДЗ-а. Врло ризичан прогутам кнедлу у грлу, поже- ковар и референта за народну ју партију, гласали су. без изузет-
корак за једну Српкињу. уз то лим да отпевам песму - „Док је одбрану у ВУПИК-у и покажем ка, за кандидате Рачанових ко-
бунтовну. која не уме да се при- мени Петрове горице. не треба му списак Иницијативног одбора муниста - као компромисно ре-
крије и ћути. Остали су записи о ми кишне кабанице” - и погле- - јер то су нека нова имена која шење. уз једини циљ - заобићи
томе у њеном дневнику. Било је дом уоколо та еуфорична лица се до тада нису укључивала у рад ХДЗ кандидате. Тадашњи нају-
то 12. марта 1990: која још п.љешћу. Поглед ми се МЗ. Он прочита и рече. ,.Све ти гледнији грађани Вуковара - и
..Сазнала сам да је у МЗ заустави на Марију Миличевићу. је то од зла оца и од горе мате- то се знало - стајали су такође
..Владимир Назор" - (Митница) Био је то дечак из сиромашне ре!” Напомињући за већину њих на позицији Рачанових комуни-
заказан састанак за оснивање породице. Разведени родитељи. да су нерадници. лопови. хохшта- ста. Међу њима и четири сабор-
ХДЗ. Главни сазивач био је Фа- мајка Манда - алкохоличарка плери итд. ска заступника - Златко Мода-
бијан Бе.љо иначе ВУПИК-ов (нестала без трага 1980 и неке). а 19. 03. 1990. враћала сам се лек. Петар Бошњаковић. Божи-
47ПШДА ФЕЉТОН

дошло и до организованог пркз- је изненађен - посматрачи су на-


теста Хрвата пред општинском име, заобишли званичне градске
већницом, уочи избора. Дан пре институције!
Томислав Мерчеп је најавио овај Са својом екипом Војновић је
протест члановима изборне гру- наставио у Чаковце где су и кре-
пе, јзекавши да ће .довести нули - имао је п тамо шта да ви-
10.000 Хрвата" и да ће доћи ,до ди: кад су стигли на бирачко ме-
крви”. Стварно, дошло је неко- сто у овом, иначе мађарском се-
лико стотина острашћених де- лу - ћирилићно писмо! То се ни-
монстраната. који су се, уз погр- је. чак ни као гр>ешка. није могло
де и повике, на концу разишли. поткрасти ни у време пр>е дола-
Ипак је то подигло пулс у пре- ска ХДЗ-а! Поготову се водило
дизборној атмосфери. Једном рачуна сада. с обзир>ом на сталне
приликом, у Суду где су се при- пр>отесте, пр>овокације и међуна-
премали изборни материјал. родне посматраче. Изузетно се
хрватски вођа у Борнзву Благо водило рачуна о националним
Задрк) је несмотр>ено али гласно структурама села - по правили-
и јасно, узвикнуо; „Ако не при- ма. коришћеие су латиница и -
хватите наше захтеве, паст ће паралелно ћирилица. Никада са-
крв!” мо ћирилица. Нарочито не у ма
ђаркжом селу. Овај потез месних
Намештаљке за вођа није имао никакво друго
посматраче • објашњење - сем инсценирања
ситуације намењене међунар>од-
Другом приликом. Томислав
Мерчеп, који је пр>едњачио са ним посматрачима.
Чланови градске Изборне ко-
претећим изјавама - узвикнуо је мисије продужили су путем куда је
председнику Изборне комисије, кренула Мерчепова екипа. У Том-
Ср>бину, пр>ед присутнима, на ин- појевцима. хрватском селу. затеко-
структивном састанку:.Ј^ади, ра- ше гужву, гласно негодовање.
ди - нећеш још дуго!” Овај ин- Исто тако и у следећем Берку - не-
структивни састанак су припад- годовала је маса ради .леправилно-
ници ХДЗ странке растурили сти у изборној процедури". У
погрдама и вр>еђан>има, јер са- Свињаревцима. опет хрватском се-
став комисија није био по н>ихо- лу. истакнута је застава СК - мада
ву укусу. Слични ексцеси поста- је изричито било забрањено исти-
ли су свакодневни. Вазда оспора- цати било какве страначке заста-

Док се аплоуз проламао простором, кроз памет


ми је прострујала црква у Перни коју су усташе
спалиле пуну Срба из Перне, Пецке, М аличке...
Сетих се момине приче како јо ј је на рукома умро
син од зиме и глади у збеговима по Петровој гори,
ког није хтела да остави. Усташе су је нашле
с мртвим дететом на рукама. Осетих и мирис
Петрове горе натоплЈене крвљу и прекривене
трулим кестеновим лишћем. Да спречнм
наврле сузе, прогутам кнедлу у грлу, пожелим
да отпевам песму - „Д о к је мени Петрове горице,
не треба ми кишне кабанице!"
Некада маскота Вуковара, чувени ВодоШорањ;
остала је само руииа вана присутност Срба у Вукова- ве! Више него упадл>иво да је изре-
ру. доносила је Хрватима редов- жирана слика намењена посматра-
дар Јукић и Миленко Милинко- не кампање ХДЗ у Вуковару. но поразе у надгласавањима. чима који су ту прошли пре Избор-
вић. њен председник. Томислав Мер- Пр>ед саме изборе. организо- не комисије. Већ њихово ангажо-
До резултата избора. већ на- чеп, чувши за резултате 16. јуна вали су „контролу међународних вање је довољно говорило о напе-
велико милитантни чланови но- узвикнуо је присутнима. међу ко- арбитара”. позваних да прате ле- тости која је пратила изборе и ра-
ве хрватске политичке партије, јима су били и српски руководи- галитет избора. Већ се знало да скораку међу странама. Срби су
показали су у Вуковару знаке оци општине: „Све ћу учинити да ови избори значе могуће ломове. представ.љани као комунисти - јер
стрпллња. На изборима је ова уништим Вуковар!” Исценирали су нарушавање пра- властиту националну странку тада.
странка добила у одборничким Избори су, међутим. упркос вила, мада су наводне „грешке” званично још Нћсу имали...
клупама 23 места (од 117) са чи- другачијим тврдњама ХДЗ. по- комнсија биле сувише неупе- У овакој атмосфери протица-
ме се нису мирили све док је сведочили да већина становника чатљиве. а подметања провидна. ли су избори. Хрватска демо-
функционисала вуковарска по- вуковарске општине пр^шада Ипак су их медијски успевали кратска заједница је на тлу
литичка сцена. Тврдили су да су српској националности. обрадити и учинити ефнкасник!. Хрватске забележила фасци-
преварени. Изгубили су и право Ексцеси, вербални дуели. Н а пример. чланови Изборне ко- нантну победу... У Вуковару су.
на „челног човека” - градона- притисци првака ХДЗ почели су мисије су обилазили бирачка ме- међутим. победили комунисти.
челника из својих редова - што још пре избора: особито је то ста да би контролисали и исправ- Ништа добро за овај град није се
им је био један од кључних цил»е- уочљиво у предизборној кам- ност изборне процедуре. Крену- могло очеквиати у недрима
ва - поставши тако. у „граду на пањи. Инсистирало се да избор- ли су у обилазак троугла Мир-
Хрватске - то је било очигледно.
Дунаву". политички аутсајдери. не комисије буду формиране по ковци - Томпојевци - Берак. На
Сећам се. по објављивању резул-
Реакција ХДЗ је била бурна већ предлозима месних заједница, тр>оутлу су се сусрели са колоном
пошто су прегледани гласачки које су слабо радиле па су агилне возила међунарзодних посматра- тата избора - заплакала сам.
листићи. вође нове хрватске странке. брзо ча коју је водио - Томислав Мер- Знала сам - сви смо знали. да нас
На овакав завршетак жесто- преузеле контролу. Непрекидно чеп. Председник Изборне коми- чекају тешки дани..
'‘о вођене предизборне и избор- су налажене мањкавости - да би сије. судија Милош Војновић био Наставиће се
Р.Р. “М О ^Т -1М РЕ Х ”
ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ТРГОВИНУ, ШПЕДИЦИЈУ, УВОЗ, И ЗВО З са п. о.
21400 ВРБАС
Ул. Народног фронта 102/А

,^ О М Т -4 М Р Е Х " је предузеће за трговину на велико и са


сопственом малопродајном мрежом

„М О М Т-1М РЕХ" има сопствену прераду и пак-центар у


коме се у веома квалитетној и укусно дизајнираној
ам балаж и пакује у ситном паковањ у од 100 до 2 5 0 грама
кокос, какао, ш ећер у праху, суво грожће, бадем,
орах, леш н и к... а ускоро и специјална меш авина „БЕНКО "

Наше производе нудимо по веома


приступачним ценама са превозом
до складишта купца

Уверите се у квалитет
наш их производа и услуга

Све информације преко тел. / факса: 021/702-809

„МОКТ-4МРЕХ"
ВРБДС