Sie sind auf Seite 1von 25

PISANE NOVINE

Mesopotamija, Egipat (u Egiptu – satirične novine o orgijama kralja Amazisa; mržnja prema
vladaru; za vreme Julija Cezara – piše Herodot)
RIM – Forum – zidovi, kraljeve naredbe, vesti, obaveštenja; stenografija (Tiron)
Evropa – XIII vek – Engleska, Nemačka, Italija – viteške borbe, ratovi

POČECI ŠTAMPARSTVA
1441. Johan Gutenberg, Štasbrurg; 1448. prva štamparija u Majncu
KNJIGE – latinska gramatika, Biblija, kalendar za 1448; turski kalendar – opomena srpskom
narodu
Erazmo Roterdamski – prvi dobio novac
Martin Luter – Spor o moći i korisnosti oproštajnica grehova, LETAK
Aldo Manucio – zamenio goticu latinskim pismom
Pamfleti – pogrdno; relacije – zbirno; referati – državni događaj; sajamski izveštaji

XVII: EVROPA KOLEVKA ŠTAMPE


Štampa – pres; novine; magazin – sadržaj novina, stil časopisa; časopisi – stručno/naučno;
bilteni – periodična informativna publikacija; revija – književno-umetnički časopis
OTO GROTO I EDVIN EMERI – karakteristike novina

PRVE NOVINE
1609. Relations – možda Bremen; IPAK 1605. Relation
Urednici – štampari; čitaoci – činovnici, učitelji, zanatlije
Karakteristike – male, zbijeno, bez naslova, slika, nepregledno...
Čitaoci – selo usmeno; plemstvo i sveštenstvo – pismo kuriri; grad – otvoren sistem

ŠIRENJE ŠTAMPE
Utiče – saobraćaj, tehnika i tehnologija
Teme – ratni sukobi – 1618. do 1648. traje veliki rat u Češkoj i Nemačkoj; vreme raspada
feudalizma
LISTOVI – mali, bez ilustracija i rubrika, vesti i poneki prilog; jedno lice urednik i sve
PRVI LISTOVI VAN EVROPE – KOLONIJALNOG KARAKTERA (jezik vlasnika
kolonija), u XVIII 5 zemalja van Evrope – SAD, Peru, Gvatemala, Meskiko, Jamajka
KONTINENTI – Azija druga polovina XVIII; Afrika kraj XVIII na francuskom; Australija
početak XIX na engleskom
DEKOLONIZACIJA – razvoj štampe, na jezicima naroda koji se bore za nezavisnost
I svetski i Oktobarska revolucija – zamah dekolonizacije – proklamovanje nezavisnosti
Alžira završena glavna etapa procesa dekolonizacije – ciljevi uneti u Deklaraciju Ujedinjenih
nacija o davanju nezavisnosti kolonijama

XVIII: VELIKE BITKE ZA SLOBODU ŠTAMPE


Raspad feudalizma – buržoazija nosilac modernog društva; demografsko-buržoaske
revolucije
U Engleskoj – kralj Čarls I – apsolutna monarhija, nema slobode štampe; I buržoaska
revolucija – pad monarhije, kralj ubijen – vojna dikratura na čelu Oliver Kromvel – stroga
cenzura
Čarls II – hoće krunu – torijevci – dvor i zemljoposednici; vigojevi – plemstvo i buržoazija
Konzervativna i liberalna partija – niko neće kraljev apsoluzima, jednog svrgle, postavile
Džejmsa II – potvrdio prava Parlamenta Deklaracijom o pravima – ka ukidanju feudalizma i
ka slobodi štampe (1695)

BORBA ZA UKIDANJE CENZURE


Cenzura starija od štampe; ali jača razvojem štampe
Nemačka – 1524. uvedena obaveza da svaki vlasnik štamparije mora imati odobrenje vlasti;
moguća i smrtna kazna za izdavanje bez dozvoje
Engleska – Zvezdana soba – kontrola štamparija; do 1640. godine najjača cenzura
Razlaz Krune i Parlamenta – kralj pod pritiskom ukida cenzuru – milion novi listova;
pozivaju na bunu protiv režima >> 1643. vraća cenzuru
DŽON MILTON – prvi teoretičar slobode štampe, držao govore u Parlamentu o štetnosti
cenzure; posle 5 godina Kromvel ga pozvao da bude cenzor – prihvatio, kritikovao druge
Publika zasićena politikom – oglasi

POČECI POLITIČKE ŠTAMPE


Danijelo Defo – 1. deo – politički eseji; 2. deo zanimljivosti; Spektakularni klub – kritike
ostataka feudalnog društva
Džonatan Svift – politički uvodnici
Stil i Adison – Spektator – kopije; spoj novinarstva i književnosti, satirični komentari, eseji
1712. cenzura štampe – pečak na svaki primerak; malo listaova ostalo od vladine pomoći

BORBA ZA IZVEŠTAVANJE IZ PARLAMENTA


Cenzura srušena, ali to je samo jedna prepreka – druga ZATVORNOST sistema inormisanja.
prisustvo na sednicama Parlamenta
Prvi – Edvard Kejv pisao izvešta je sa Parlamenta, Džentlmens magazin; puna imena; brane
mu – piše samo inicijale govornika
Londonski magazin isto počeo; 1738. potpuna zabrana izveštavanja
Edvard Kejv pisao o rimskom senatu države Liliput navodno, bez imena; kad se stasti smirile
nastavio pod inicijalima
On nije prisustvovao sednicama – Samuel Džonson mu pričao, a njemu osoblje
Džentlmens magazin dugo bio model političkog magazina – vesti, eseje, izveštaje...
1760. Parlament potpuno ukida izveštavanje; borbu nastavlja Džon Vilks, član Parlamenta
Džon napadao vladu i ministre, a kad je napao kralja – uhapšen sa štamparima; on oslobođen
kao član Parlamenta; emigrirao iz Engleske
Kad se vratio – ponovo izabran za člana; zatražio slobodu izveštavanja i 1771. omogućeno,
kasnije dobijaju sedišta, bez beleški, a kasnije i lože
U to vreme – Džuniusova pisma – kritikuju ministre, vlast, kralja – anonimno, nikad se nije
otkrilo

ŠTAMPA POMAŽE REVOLUCIJU


Borba za slobodu štampe i za nezavistnost – povezane – vode severnoameričke kolonije
Bendžamin Haris Javna događanja i strana i domaća; Džems Franklin Nju ingland kurent –
za postizanje političke samostalnosti
1765. Zakon o taksama (britanski Parlament) – advokate i izdavače štampe, velika uzbuna,
povlači ga
Zakon o oporezivanju uvoznih artikala iz VB
1775. 1. oružani sukobi između britanske plaćene vojske i američkih dobrovoljaca – početak
borbe severnoameričkih kolonija za nezavisnost
Štampa doprinela mobilišući javno mnjenje protiv kolonijalnih upravljača
1776. Deklaracija o nezavisnosti (13 kolonija nezavisno), objavljena u nedeljniku, a u njoj i –
načelo slobode štampe
Štampa u usponu tokom revolucije – novi listovi...
1776. Povelja o pravima države Virdžinije – sloboda štampa definisanije, ali nema je u
Ustavu 1787.
Borba nastavljena – 1791. dodata u Ustav, zasluge Tomasa Džefersona i ostalih liberala

REVOLUCIJA PROGLAŠAVA SLOBODU ŠTAMPE


Francuska 1777. samo specijalizovani listovi, Žurnal de Paris službeni
Grof Mirabo – sloboda štampe i ustav!
1789. sazivanjem skupštine tri staleža počela Revolucija, a završila rušenjem zloglasne
Bastilje i usvajanjem Deklaracije o pravima čoveka i građanina (Deklaracija na vrhu Ustava
1791. – formalna pobeda slobode štampe)
Grof Mirabo – Ema Ženero – borba za istinu, slobodu, ustav i otadžbinu; ukidaju ga, a on
samo menja imena
Maksimilijan Robespjer – pobornik potpune slobode štampe, drži govore u Skupštini
POLITIČARI KAO NOVINARI
Žan Pol Mara – Prijatelj naroda, jakobinac, pisao jednostavnim stilom i jezikom, za narod i o
narodu; organizator ustanka u proleće 1793. godine – nije dočekao pad vlade, ubila ga
žirondistkinja Šarlod Kordej u julu te godine
Žak Eber – jakobinac, Pjer Đušen, isto za narod, protiv religije i svih privilegija
Žak Pjer Briso – Patriote Francais, žirondinac, ubili ga jakobinci; rodonačelnik patriotskog
novinarstva
NJIH TROJICA – političari, novine im oružje propagande
Profesionalni novinari Francuske revolucije – Kamij Demulen, Šarl Pankuk
Kamij Demulen – buntovnik, svojeglav, ali jako inteligentan i dobar novinar, oštrouman,
talentovan, dolaskom jakobinaca na vlas, prvi ustaje – na giljotini završava
Šarl Pankuk – Monitor – informativni dnevnik Francuske (podela na rubrike); stvorio prvu
novinsku imperiju u Evropi – kontrola nad masom publikacija

DIKTATURA I SLOBODA NE MOGU ZAJEDNO (MAKSIMILIJAN ROBESPJER)


Jakobinci dolaze na vlast u Francuskoj – Maskimilijan Robespjer, nemaju milosti ni prema
pristalicama ni prema protivnicima (Žak Eber i Žak Briso, Kamij Demulen)
- Nakon pada jakobinaca i pogubljenja Robespjera – Fransoa Babef najveći revolucionar
- Babef podržavao Robespjera pre diktature; sada pisao o slobodi štampe radi odbrane
revolucije od zloupotrebe vlasti
- Osuđen na smrt – pozivao narod na bunu protiv vlasti

U SLUŽBI POLITIČKE PROPAGANDE (NAPOLEON)


Kraj XVIII veka – na čelo Francuske dolazi Napoleon – državni udar, proglašava se za
konzula 1799. Prvi od poteza – Dekret o zabrani izdavanja štampe bez odobrenja vlasti.
Shvatao moć pisane reči, odobrene samo novine koje će pisati u korist režima – pozvao sve
da potpišu izjavu o vernosti režimu.
Kada je krenuo na Italiju, rekao svom novinaru da piše samo o njemu.
Skretao pažnju javnosti sa aktuelnih dešavanja zabavom.
Godine 1804. krunisao se za cara. Imao tri metoda upravljanja medijima:
1. nadzor i kontrola – svaka redakcija morala imati policajca kao cenzora; odgovorni urednik
2. subvencije
3. direktive – slate iz Ministarstva policije – odeljenje za štampu
Ovo se odnosilo i na Francusku i na osvojene teritorije.
1812. poražen u bitkama kod Moskve – prognan na Elbu. Nakon godinu dana krenuo ka
Parizu, a posle 100 dana vladanja poražen u bici kod Vaterloa i prognan na ostrvo Sveta
Jelena, tamo i umro posle sest godina.
XIX USPON INFORMATIVNE I POLITIČKE ŠTAMPE

KOMERCIJALIZACIJA ŠTAMPE (urbanizacija, oglasi, zaduživanje; Emil Žirarden)


Urbanizacija – stanovništvo se seli u gradovi; širi se čitalačka publika i dolazi do mogućnosti
nezavisnih listova. Listovi zarađuju od prihoda od prodaje i od oglasa.
Kako bi privukli oglašivače, moraju povećati svoje tiraže – uslov za to je bolje, brže
izveštavanje, nova tehnička oprema itd. Novac im je neophodan pa se javlja druga vrsta
zavisnosti – od krupne buržoazije.
Političke partije im postaju smetnja, sužavaju im krug čitalaca. Dokazuju svoju političku
nezavisnost kritikujući aktuelnu politiku i režim. Staju na stranu eksploatisanih radnika, žena,
zalažu se za kraće radno vreme...
Samim tim, državna pomoć im je apsurd, pa se zadužuju u bankama i kod bogatih trgovaca,
industrijalaca kako bi kupili bolju opremu. Prihodi od oglasa im pomažu da spuste cenu
listova i postanu pristupačniji široj javnosti.
Prvi takvi listovi javljaju se u SAD. U Francuskoj – Emil Žirarden pokretač komercijalne
štampe. Osniva razne listove – za dame, za seljake... Neodređene političke opredeljenosti, čas
kritikuje Luja Napoleona III, čas je na njegovoj strani. Komercijalni razlozi mu bitniji od
političkih.
London kasni za SAD i Francuskom – Zakon o taksama na snazi do 1855. Prvi komercijalni
list – Dejli telegraf.

U SAD – prvi kolporteri Morning post

PRODOR JEVTINE ŠTAMPE U SAD (Bendžamin Dej, Džems Gordon Benet, Horas Grili)
Prvi – Bendžamin Dej Njujork san, uvodi cilindričnu presu; odlikuje ga senzacionalizam i
jednostavan stil pisanja. List košta jedan peni – penny press. Uvodi pojam kolportera.

Džems Gordon Benet – Njujork herald 1835; u svemu nadmašuje Deja – senzacionalizam,
tiraž, oglasi, informativnost. Odlikuje ga agresivnost, kriminal, seks. Smatra da treba delovati
samo na emocije ljudi, a ne na razum.
Kritikuje sve redom – crkvu i svoje rivale. Rivali se udružuju da mu se zabrani izdavanje
lista. Pak on se smatra rodonačelnikom moderne masovne štampe, imaš široku mrežu
dopisnika i u SAD i u EU, uveo telegrafsko izveštavanje u SAD.

Horas Grili – Njujork tribjun – ugledan i uticajan. Ozbiljan list za ozbiljnu i obrazovanu
čitalačku publiku. Dokazuje da je moguć komercijalni list bez senazacionalizma; deluje se i
na emocije i na razum. Zalaže se za radnike, žene, skraćeno radno vreme... Rodonačelnik
intervuja. Godine 1896. prodaje list Adolfu Oksu – uspeh Titanik i dva svetska rata
TAJMS
Džon Valter – londonski trgovac uljem, osniva list kako bi pokazao tehničke inovacije –
uokvireni stupci, uvučen prvi red... Daily universal register 1785. > Tajms.
Obezbedio finansijku stabilnost i nezavisnost duži vremenski period.
Džon Valter II – zaposlio Tomasa Bernsa > pisao uvodne članke – analizirao i komentarisao
političku situaciju u zemlji – rodonačelnik žurnalistike mišljenja

Džon Dilejn – urednik-organizator – najinformisanija ličnost, uvek u toku; mnogo uticajnih


poznanika. Prozivao Luja Napoleona III – ovaj pokušao potkupiti list, a kasnije tražio od
britanske vlade za zabrani to Tajmsu – vlada odgovorila da nema uticaja na Tajms.
Krimski rat (1854-1856) – imao dopisnike direktno sa bojišta.
Tajms i danas postoji, ali nije to taj uspeh, blabla

POČECI REPORTERSKOG NOVINARSTVA


Pre – jedan čovek bio sve; nekad štampari pomagali, pa su prvi reporteri iz redova štampara.
Pravo reportersko izveštavenje – Krimski rat. Tajms – Vilijam Rasel, Dejli njus – Edvin
Gotkin. Rasel – konkretne činjenice sa bojišta, Gotkin – strahovi, preživljavanje, unutrašnja
borba... Rasel naišao na veće interesovanje.
Američki građanski rat – 600 novinara, inovacije – telegraf, podvodni kabl od EU do
Amerike. Telegraf – sa što manje reči što više reći; ostalo se slalo pismom.
U tim novim tehnikama, Rasel se ne snalazi – Arčibald Forbs (Dejli njus) ga prevazilazi. U
Francusko-pruskom ratu – uvek u središtu događaja, prvi šalje sve izveštanje, prisustvuje
predaji Napoleona III Bizmarku.

David Livingston – istražuje afrički kontinent i gubi mu se svaki trag; Njujork herald – Henri
Stenli kreću na ekspediciju – šalje izveštaje o predelima, ljudima... Pronalazi Davida, ali
nastavlja ekspediciju, pridružuje mu se Dejli telegraf.

NOVINSKE AGENCIJE
Francuska
1835. Šarl Luj Avas – Avas, prvo kao biro, prevodi stanu štampu, a kasnije agencija, prodaje
vesti. Početkom II svetskog prestaje sa izlaženje, ali nastavlja.
1844. Frans-pres – francuski pokret otpora
1843. u Engleskoj nastaje telegrafska linija
SAD
1848. Šest najvećih listova – Asošijated pres
1907. Junajted pres
1958. Junajted pres internešenel
1909. Internacionalne svetske vesti
Nemačka
1849. Bernard Volf – Volfov biro, berzanski izveštaji prvo
1851. Džulijus Rojter – Rojter, berzanske izveštaji prvo

1878. telefon; 1897. radio-telegrafija


1904. Rusija – TASS
1919. Srbija – Avala

ZLATNO DOBA ŠTAMPE


Period od 1870. do I svetskog rata
 TEHNIČKE INOVACIJE – rotaciona mašina, telefon, radio-telegrafija
 PREDUZEĆA – velika novinska preduzeća (monopoli) gutaju mala
 OGLASI – bitna stavka, konkurencija oštrija, nagradne igre, pokloni, profesionalni
novinari
 PODELA RADA – specijalizovani novinari, menadžer, direktor, vlasnik
 IZGLED I ŽANR – atraktivnije, fotografija, boje, ilustracije, podela na rubrike;
tematika se širi, reportaža dominira

AMERIČKI NOVI ŽURNALIZAM


U istoriju novinarstva unosi tri imena: Pulicer, Herst, Skrips
Džozef Pulicer – siromašni mađarski migrant; u Ameriku dolazi da se bori na strani
Linkolna; kupuje propali Njujork World, uskoro postaje najtiražniji.
Shvata da je većina stanovništa pridošlice kao i on, pa prilagođava list tome.
INOVACIJE – veliki naslovi, fotografije, boje, ilustracije, rubike; uvodni članci – kolumne i
reportažni izveštaji, strip u nastavcima – mali žuti dečak. Ima dva dnevna i jedno nedeljno
izdanje.
Istraživačko novinarstvo – izneo u javnost da je američka vlada ilegalno platila 40 mil. dolara
za kupovinu kompanije Panamskog kanala.
Reportersko novinarstvo – motivisan Putom oko sveta za 80 dana (Žil Vern) – šalje Neli Blaj
i organizuje nagradnu igru (72 dana).
Sačuvao profesionalizam u radu, objavljivao afere i skandale, ALI istinite, nikada
izmošljotine. Godine 1917. nagrada po njemu na Novinarskom fakultetu u Kolumbiji.

Vilijam Herst – sin bogataša, trgovca ugljem – svo nasledstvo ulaže u novinarstvo (1896.
godine, a otp. 30 godina kasnije ima – 25 listova, novinsku agenciju, sto hiljada zaposlenih)
Kopirao Pulicera – morao se istaći po nečemu – senzacionalizam! Pravi list ima – kriminal,
skandal, ljubav. Njujork žurnal
Edvard Skrips – pionir večernje štampe – ljudi se tad vraćaju sa posla; pisao i za ostale
članove porodice; u manjim industrijskim gradovima Amerike; 24 dnevna lista i agenciju

ŽUTA ŠTAMPA
Naziv – po malom žutom dečaku; na osnovnu rivalstva Pulicera i Hersta
Herst zaposlio sve Pulicerove novinare i fotoreportere – duplo veće zarada, pišu kao za Sandi
world, samo što ne moraju paziti na istinitost. Pulicer zaposlio nove radnike, ali njegov
koncern se gasi posle I svetskog.
Kriza u Kubi – Herstovi fotoreporteri tamo, javljaju da se ništa ne dešava – „pobrinite se za
slike, ja ću za ram“. Piše o monstruoznim nedelima španskim vojnika što je primoralo
predsednika Vilijama Mekinlija da Amerika uđe u sukob (da njega nije bilo, ne bi došlo do
rata).
Prednosti – širi se čitalačka publika, nepismene privlače ilustracije; mane – senzacionalizam,
tabloidno novinarstvo.

MONOPOLI U NEMAČKOJ I VELIKOJ BRITANIJI


Nemačka kasni za Francuskom i SAD – tek 1871. posle ujedinjenja – uspon novih listova.
Osnivaju se velika novinska preduzeća i započinje razvoj masovne štampe.
Prvi masovni list (sa oglasima, zabavnim prilozima itd.) je Berliner tageblat – Rudolf Muso.
Prvo veliko preduzeće – Berliner morgen post – Leopold Ulštajn.
Niko od njih nije novinar – bitan je kapital.
Velika Britanija – Lord Nortklif – lord za zasluge; nekoliko pokušaja da se obogati – sa
bratom kupuje Ivning njus – veliki tiraž.
Nakon toga još mnogo listova, bitan – Dejli mejl – prve brojeve deli besplatno, a kasnije je
jeftin jutranji list. Nema senzacionalizma – Pulicerovo načelo „svaki dan nova senzacija, ali
bez izmišljotina“. Objavljuje svaki dan nešto što može biti TEMA DANA, ima široku mrežu
dopisnika.

SPECIFIČNOSTI FRANCUSKE ŽURNALISTIKE


Period individualne žurnalistike:
Anri Vilmesan – Figaro;
Polidor Milo – La petit Journal – slučaj Tropman
Emil Žirarden – La librete – afere iz grada;
Anri Rošvort – najveći pamfletista Francuske; česti sukobi sa režimom

Monopol:
„Pet najvećih“ – Le Petit Journal, Le Petit Parisien, Le Journalm, Le Matin, L'echo de Paris
+ Avas i Ašet

Emil Zola – najslavniji saradnik, razne članke i priloge – Optužujem – materijal sa režiranog
suđenja Alfredu Drajfusu, jevrejskom kapetanu francuske armije; optužio Ministarstvo rata i
generale za prikrivanje činjenica i saučesništvo u zločinu – osuđen, ali nastavio kritikovati
režim.
Francuska se podelila na dva tabora; a nakon Zoline smrti, dokazana nevinost Drajfusa.
NOVE MOGUĆNOSTI IZVEŠTAVANJA
Krajem XVIII i početkom XIX javljaju se nova interesovanja – sport i fotografija.
Godine 1880. Dejli herald objavljuje prvu fotografiju – nedeljni listovi više objavljvali slike
jer su imali više vremena da sačekaju njihovu izradu; dnevnim listovima je brzina bila bitna,
pa nisu mogli čekati, a skupo im je bilo da kupe mašinu.
Kasnije su shvatili da fotografija govori više od hiljadu reči.

Radio-telegrafsko izveštavanje – značaj shvaćen za vreme katastrofe Titanika. Poruka u vidu


SOS signala stigla u redakciju Njujork Tajmsa, dežurni urednik video da pola sata nema
signala sa brodom i sastavio izveštaj – broj putnika, izveštaji drugi brodova o santama leda,
fotografija Titanika.
Kada je brod Karpatija prevozio preživele putnike, Njujork Tajms uspostavio vezu sa njima, a
kasnije ih sačekao i napravio eksluzivne intervjue.

RADNIČKI POKRET I ŠTAMPA (radnici, Marks, Lenjin)


Borba najamnih radnika i kapitalista – radnici smatrali da su mašine krive za nezaposlenog i
uništavali ih.
Viljem Kobet izdavao list za njih; osnovan Čartistički pokret u Engleskoj – dva svoja lista –
Zaštitnik siromaha i Severna zvezda (samo kritikovali režim bez jasnih vizija i rešenja).
Karl Marks i Fridrih Engels – Karl imao u Kelnu Rajnske novine, nakon ukidanja otišao u
Pariz i upoznao Engelsa – zajedno napisali Komunistički manifest – najveće delo
socijalističke naučne literature. Otišli u Keln – Nove rajnske novine.
Polovinom XIX veka osnovana je Prva internacionala (radnička organizacija –
revolucionarni socijalistički program), a kasnije i Druga.
Krajem veka – na čelo radničkog proleterijata staje Lenjinova boljševička partija – listovi
Pravda, Iskra; osnovana prva socijalistička država, Sovjetski Savez.

REVOLUCIONARNA 1848.
Revolucija koja je zahvatila veliki deo Evrope, započinje u Francuskoj – borbom za opšte
pravo glasa – završena padom monarhije i proglašenjem republike. Obećana i sloboda
štampe, ali nakon smirenja pariskih radnika, obećanja blede.
U Beču – uzvikivali na ulicama „Dole Meternih“, „Sloboda štampe!“ – odobrena, a i
kolportera, cenzura ukinuta.
Pruski kralj zbog straha od revolucije, proglašava slobodu štampe.
Konzervativne evropske snage uspele ugušiti revolucija – nakon toga potpuna suprotnost:
Pruski zakon od 5. decembra 1848. ukida cenzuru, ali dozvoljava policiji da konfiskuje
listove (sporazumevanje između plemstva i krupne buržoazije). U Nemačkoj ukinuti svi
opozicioni listovi 1849, a u Austriji – knez Vindišgrec zatražio izručenje 14 osoba, od toga 8
urednika, a 2 urednika pogubljena.
XX NOVI MEDIJI

FILMSKO NOVINARSTVO
Pariz 1895. – Braća Limijer osnovali filmsku kameru – jedan kadar. Sa razvojem filma,
razvija se i cenzura.
Štampa najavljuje filmove
1917. prvo filmsko preduzeće UFA (Nemačka)
Zasićenost nemim filmovima – nastaje zvuk; a kasnije i boja
1927. Akademija za film počinje sa dodelom oskara
Drugi svetski rat – film je sredstvo propagiranja patriotizma i mržnje prema neprijatelju

RADIO NOVINARSTVO
Zvučna kutija – glomazan, skup; ali za slepe, za nepismene, manje pažnje i vremena od
štampe i ispunjava funkcije – informativnu, kulturno-zabavnu i obrazovnu.
EMITOVANJE PROGRAMA – 1910. opera u Njujorku; 1912. prve vesti; 1914. prvi
redovan muzički program – Belgija; 1917. u Rusiji uvedena cenzura; 1919. prvi redovan
muzički i informativni program u Holandiji; 1920. rođenje radija u Americi – rezultati
predsedničkih izbora Koka i Hardinga
1922. BBC radio; 1923. BBC organizacija ja pravljenje i emitovanje programa, nacionalna
frekvencija
NBC – američka korporacija za pravljenje i emitovanje programa – oglasi, subvencije
Nemačka – II svetski rat, Hitler – propaganda nacističkih i fašističkih ideja, podizanje svesti o
stvaranju novog poretka i preporodu nemačkog naroda (prvi put snimljen zvuk radija -
montaža)
Rusija – prećutkuje poraze, govori o snazi komunističkog društva
MARSOVCI SU SLETELI – radio-drama u Nju Džersiju, Vels; uzbuna

TELEVIZIJA
Džon Ledži Berd – lutka sa potkrovlja emitovana u prizemlju, na snimku asistent Viljem
Tejson >> prezentovano Kraljevskoj akademiji nauka i umetnosti; odmah uvedena cenzura
Razvoj poveren BBC-u koji 1936. emituje prvi redovni program (6 velikih preduzeća ga čine,
Džon Rid direktor)
Početkom II svetskog – sve se premešta u SAD
Nakon II svetskog – uzlet tv u Britaniji; ali nema komercijalnih sadržaja kao u SAD
Konzervativna partija se žali na malo prostora – osniva Nezavisnu televizijsku mrežu (50
zabavnih kanala, tok-šou, kvizovi).
Dalji razvoj programa – prilagođava se publici.
SATELITSKO IZVEŠTAVANJE – Rusija šalje Sputnjak; Amerika TELESTAR 1 (letelica
36000 km) – ogromno interesovanje; šalju se drugi jer jedan ne može pokriti celu planetu
Čovek na Mesecu – emitovano to; tv nema granica
Satelitska tv nije konkurencija tv-u nego dopuna i usavršavanje
Evropski parlament usvaja „Televiziju bez granica“ – stvara se zajedničko tržište pomoću
satelita i kablovske
KABLOVSKA TELEVIZIJA
Robert Tarlton – vlasnik radnje antena, prijamnika; na vrh planine stavlja antenu i kablovima
sprovodi do 100 kuća; veliko interesovanje; nagli rast – XX vek preko 6000 lokalnih
kablovskih mreža
Prednosti – nema antena, deca uče, slepi slušaju drame, kupovina iz stana, uključenja
SAD – ESPN (samo sport), CNN – nastao kao lokalna kablovska Ti-Bi-Es;
internacionalizacija sadržaja donela uspeh – program na eng, španskom i nemačkom; TED
TARNER – susret sa Makluanom, savetuje ga da ima meru u političkoj propagandi i
komercijalizaciji i upućuje na nastanak globalnog sela
Evropa – 1954. neprofitna organizacija Evrovizija – aktivini članovi i pridruženi; godišnje
skupšitne – aktivni i eksperti koji ih savetuju o načinu, modelima rada, budžetu, smernice...
Jasno je – kablovska televizija je budućnost masovnog komuniciranja.

KONKURENCIJA MEDIJA
Š – F – pojava filma nije ugrozila štampu, drugi karakter, štampa najavljuje filmove
Š – R – imaju svoje prednosti – radio usput, manje vremena, ali štampa detaljnije, možes se
vratiti da ponovo pročitaš... Sukob dolazi jer radio preuzima oglase štampi, pa država
utvrđuje pretplatu na radio
F – T – tv gasi bioskope, ali ne i film – pomaže razvoju filma
R – T – malo ugrožava, ali radio ima prednost jer ga možeš svugde slušati, manje pažnje,
usput, muzika...
Š – T – prednosti štampe – analitično, možeš se vratiti da pročitaš, analiza, podaci; tv –
manje pažnje od štampe, manje vremena treba... Štampa se bori – deli nagrade, knjige,
kasete, nagradne igre...

RASPROSTRANJENOST MEDIJA
Amerika dominira u svemu
I svetski – 85% populacije gleda američke filmove
II svetski – 2/3 radio-prijemnika u Americi, ima više TV uređaja od svih zemalja ukupno;
emituju skoro sve samo svoje programe
INTERNET
I generacija računara – Džon fon Nojman – prvi računar sa sopstvenim sistemom 1946.
godina (proračun letenja bombe); elektronske cevi, primitivna arhitektura, 150m2, svetlosna
olovka
II – tranzistor (Klod Šenon 1948), više programskih jezika; kopije sa malim izmenama
III – integrisana kola (povezuju više tranzistora); Arpanet – Ministarstvo odbrane u toku
Hladnog rata; povezana tri univerziteta
IV – mikročip > personalni računari; Džobs i Vožnau – Apply; miš, tastatura, ikonice, CD
V – www Tim Berbers Li 1989; studenti sa Stanforda – Google; Bil Gejts – Microsoft
INTERNET NOVINARSVO – krajem XIX svi američki listovi su na netu, prednjače u
svemu, sve populacije koriste net
Kupovina, prodaja, naručivanje, posao – sve možeš na netu; radio, tv, štampa, film – svee
aaa; moramo se tome prilagođavati

MOĆ RATNE PROPAGANDE


Vojna cenzura se uspostavlja na početku svakog rata i određuje se Generalštab koji održava
konferencije i izveštava novinare; međutim praksa u ratu počiva na principu – nije važno da li
je vest istinita nego da li je efektna. Svaka strana u ratu stavlja svoju štampu u službu
propagande i podstiče patriotizam i mržnju prema neprijatelju.
Velika Britanija pre I svetskog imala samo biro za štampu, pa odeljenje pri ministarstvu i na
kraju – Ministarstvo propagande (prvo u svetu, 1914)
VB shvata da će se rat odužiti ukoliko SAD ne uđe u sukob – plan kako mobilisati američko
javno mnjenje protiv Nemačke > preko američkih reportera – obezbeđene im povlastice,
pomoćnici, zabave = zbližili se sa njima.
1917. objavljen rat Nemačkoj – SAD izveštava kao da su oni u sukobi sa Nemačkom i
počinju se držati govori širom SAD-a o nemačkim nedelima.

SUKOB IDEOLOGIJA
Oktobarska revolucija 1917. – sovjetska vlada tj. boljševička partija teže da odbrane
revoluciju i da ideje revolucije rašire ka drugim državama – Komiterna im pomaže u tome –
sve komunističke partije su članice Komiterne; ona potpomaže osnivanje novih
komunističkih partija
Novinarstvo – u službi propagande, komunisti smatraju da je štampa deo kampanje
Suprostavaljena strana – fašizam – Benito Musolini; kulminacija u Nemačko – 1933. Hitler
širi fašističku diktaturu po Nemačkoj, a kasnije i dalje
Njegov ministar propagande – Jozef Gebels, osnovao Ministarstvo propagande i list Napad
Hitler i Gebels nisu bežali od novinara nego ih obasipali informacijama; jevreji nisu mogli
biti novinari i morali su predati listove nacističkoj partiji
Gebels nije mogao prihvatiti poraz ni kada su savezničke trupe ulazile u Berlin; pitao svoje
saradnike zašto su radili za njih jer će im sada zato prerezari vratove > izvršio samoubistvo 1.
maja sa suprugom Magdom
Sukobi fašizma i komunizma – Španski građanski rat (1936-1939) – na stani dobra >
španski radnici i seljaci, na strani zla > Franko i pomoćnici – pobednik Franko uz pomoć
Musolinija i Hitlera
Drugi rat je rat ideologija, tj. propagandni – između komunista i fašista – pobedili
antifašistički orjentisani novinari uz pomoć Komiterne
Rat ideologija nastavljen i nakon II svetskoj, još jače – period Hladnog rata

SOCIJALNA REPORTAŽA
Između dva svetska – najveći socijalni reporteri istorije Egon Ervin Kiš i Alber Londr
Egon Ervin Kiš, nemački jevrej iz Pariza – srećan spoj književnosti, nauke i novinarstva;
literalan stil, jednostavno i razumljivo običnom čoveku
Detaljno obrađivao društvene probleme, teme iz svakodnevnog života (ulica, kafana,
železnica...), bez ikakvih senzacija, UVEK PROVERENE ČINJENICE
Mnogo putovao, znao 6 jezika, obrazovan, poznavao društvene nauke
Alber Londr (Francuz)
„Večiti lutalica“ – mnogo putovao (umro na putovanju), uvek u središtu događaja –
Balkanski ratovi – na Balkanu, Oktobarska revolucija – u Sovjetskog Rusiji...
Nije se bavio politikom – samo perom dodirnuti; duboko u društvene probleme –
eksploatacija crnaca, nehuman odnos doktora prema psihički obolelim...
Njegovi tekstovi izazivali uzbunu – francuska vlada morala proveravati istinitost, ali on je
uvek pisao proverene stvari

FOTO-ŽURNALIZAM
SAD i Francuska prve shvataju značaj fotografije; 1880. Dejli herald objavljuje prvi
štampanu sliku – nakon toga samo nedeljnici, dnevnim listovima skupo, dugo da čekaju, dok
nisu shvatili da slika govori više od hiljadu reči...
Značaj fotografije shvaćen i za vreme katastrofe Titanik – niz potresnih slika
Tabloidno novinarstvo – razvilo foto-žurnalizam
Kolevka foto-žurnalizma je Nemačka – tri najveća fotoreportera:
Erih Solomon – fotografisao „tajne fotogragifije“, krišom iz sudnice, poznate ličnosti...
Pionir paparaca, vodio se lukavstvom, montažom; ipak doneo veliki uticaj na razvoj foto-
žurnalizma; dosta mladih novinara učilo od njega
Stefan Lorant – suprotnost Erihu, nije podlegao montaži, prvi došao na ideju da se nizom
slika prepriča događaj
Hans Bauman – ono što je Egon Ervin Kiš za socijalnu reportažu; slika javna kupatila,
restorane, luna park, radnike u fabrikama... Poznata je njegova reportaža o Musoliniju.
Dolaskom Hitlera na vlast, njih trojica odlaze iz Nemačke.
1936. u Njujorku osnovan Lajf, nedeljni ilutrovani magazin, velika popularnost i uspeh,
oglašivači žele da se reklamiraju... Postavljen osnovni princip foto-reportaže: priča se gradi
oko fotografija, a ne obrnuto!

NOVINARI U II SVETSKOM RATU


Ne menja se ništa bitno od I svetskog – važan efekat, a ne istina – svi brane svoje, kude
protivnike; jedina razlika – generali ogranizuju sastanke sa novinarima
Hirošima – 6. avgust 1945. bačena atomska bomba – potpuna cenzura, niko nije smeo
objaviti ništa, samo je puštena izjava američkog predsednika Trumana; nakon mesec dana,
novinar Dejli ekspresa obišao mesto, ali izveštaj odbačen – delo plaćeničke japanske
propagande
Nakon godinu dana – američki novinar Džon Hrist objavio slike i priče o životima tih ljudi
Sovjetski Savez – štampa u službi političke propagande takođe – mobilisanje javnog mnjenja
protiv fašističkog agresora
Ilja Erenburg – istaknuti novinar tog vremena; mešavina političkog komentara, eseja i
socijalne reportaže – malo pominje činjenice, a većinom piše svoje misli i stavove, podstiče
mržnju prema neprijatelju i borbu za dom, otadžbinu, majku, dete, zemlju – čoveka, život.

POLITIKA I NOVINARSKA ETIKA


U ratu - važan efekat, a ne istina; tako je bilo svugde i prihvaćeno je kao normalno; ali
problem je što se to nastavlja i posle rata – gubi se poverenje u medije i potrebno je stvoriti
novinarski kodeks
UN 1948. – Međunarodni kodeks novinarske etike (činjenice, ništa od ličnog interesa,
neosnovano, ne osudjivati...); Skupština ga nije usvojila, prosledila državama da same odluče
ko će ga usvojiti
1946. Međunarodno udruženje novinara – 16 kapitalistički i 4 socijalističke države; ubrzo
ideološko razmimoilaženje presudilo i neke države izlaze iz udruženja (širenje mira, sloge i
sreće među državama)
1952. Međunarodna federacija novinara – zapadne države, članice NATO-pakta (obaveza
prema javnosti preča od svake druge)

Dve organizacije slične profesije, a različitih ideologija


1971. članice Evropskog ekonomskog komiteta – usvajaju Minhensku deklaraciju, MFN je
prihvata, a i druge novinarske organizacije. Danas ne postoji univerzalni kodeks, svaka
država ima svoj; ali se pridržavaju nekih načela iz Minhenske deklaracije
Problem sigurnosti ratnih reportera:
Ženevska konvencija 1949. novinare treba tretirati kao civile i tako ih zaštiti
Generalna konferencija UNESKA 1978. – Deklaracija o masovnim medijima – treba
neophodno da uživaju zaštitu
POČECI SRPSKE ŠTAMPE

PRVI SRPSKI ČASOPIS


Nastaje 1768. godine u Veneciji – urednik je Zaharije Orfelin – Slavjano-serbski magazin.
Na početku – uvodnik 13 strana (96 ukupno) – program rada Magazina. Pisan
ruskoslovenskim i srpskim jezikom.
Izlazi samo jedan broj – verovatno malo pretplatnika.

PRVE SRPSKE NOVINE


Nastaju u Beču 1791. godine – Serbskija povsednevnija novini – Publije i Georgije Puljo
Izašao u 189 brojeva – prva tri na crkvenoslovenskom, kasnije na prostom srpskom.
Sadržaj – vesti iz raznih zemalja, čak i kontinenata, najmanje iz Srbije; bez naslova, prvo
naziv države, pa sve vesti o njoj
Srpski kritičari se bunili što nema ništa o narodu kom pripadaju; ugašene 1792. godine

Pre njihovog gašenja, 1792. godine nastaju, isto u Beču, Slaveno-serbske vjedomosti – Stefan
Novaković. Ove novine uključuju i vesti iz Srbije – iz srpskih mesta u Vojvodini i Beograda i
beogradskog pašaluka; ali – zbog cenzure nije to ono što se ticalo Srba
Ugašene su 1794. godine zbog malog broja pretplatnika, kao i prve.

PRVI SRPSKI DNEVNIK


Nakon gašenja lista Slaveno-serbske vjedomosti, 1794. godine, naredne dve decenije ništa
nije izlazilo.
Zaslužan za obnovu srpske štampe – Jernej Kopitar > pomagao je D. Frušiću i D.
Davidoviću da dobiju u Beču dozvolu za izdavanje novina; usmerio ih da traže dozvolu od
kralja – oni u pismu napisali da će se Srbi približiti Rusiji ako i dalje ne budu imali svoje
novine – dozvola dobijena.
1813. počeli izdavati Novine serbske iz carstvujuščeg grada Viene; 1816. Frušić napušta
redakciju, Davidović sam nastavlja obavljati sve do 1821. tada odlazi u Srbiju i Petar Matić
nastavlja uredništvo do 1822.
List vrlo malo pisao o Srbima, većinom anegdote, zanimljivosti, književne polemike...

SRPSKA ŠTAMPA U PEŠTI


Zasluge – Teodor Pavlović, od 1832. uređuje Letopis Matice srpske do ukidanja 1834.
Nakon toga, traži dozvolu za osnivanje novog lista i dobija je – Serbskij narodni list 1835.
Prvi uvodi ilustracije, crteže i portrete; piše književne priloge, naučne, botanika, zoologija...
Postaje list naučnog karaktera i javlja se potreba za političkim listom.
Trebala Matica srpska da osnuje politički list, ali nije želela jer su i Letopis ukidali – Teodor
se nudi da on osnuje i 1838. nastaje Serbske narodne novine.
Do 1848. piše sve u granicama dozvoljenog, a tada ga izdaje pod nazivom Serbske i
jugoslovenske narodne novine – veliko oduševljenje publike jer je u to vreme nastala i Srpska
Vojvodina, a posle toga nagli pad; izdaje ih pod starim nazivom do 1849.

ŠTAMPA U KNEŽEVINI SRBIJI I VOJVODINI

NOVINE SRBSKE, KRAGUJEVAC 1834.


Godine 1831. počinje sa pripremama – osposobljena Državna štamparija; 1832. D. Isailović
(profesor, moli za smenu) postao administrator Drž. štamparije
1834. (5.1) osnovane Novine srbske – D. Davidović urednik – vesti o knezu Milošu; iz
Srbije; iz inostranstva; zanimljivosti i oglasi – 600 pretplatnika već tada!

UVOĐENJE CENZURE
U početku – necenzurisane; knez imao sva prava da smeni nekog i nešto zabrani, ali je imao
poverenja u Davidovića
1. sukob – Davidović objavio članak o engleskoj i francuskoj politici prema Rusko-turskom
ratu – francuski diplomata to pročitao i bunio se; knez Miloš se naljutio i rekao Davidoviću
da smo mi nova država, nove novine, ne smemo se zamerati nikome, najbolje da ne piše o
politici – uveo cenzora Lazara Teodorovića (uputstva)
Davidović se pridržavao toga, ali 2. sukob – pisao o bolesti Miloševog sina; knez naredio da
se smeni i da Teodorović postane urednik, ovaj ga molio da ne bude urednik i knez pozvao
Davidovića ponovo, sve mu oprostio

DIMITRIJE DAVIDOVIĆ
Novinarskim radom se bavi od 1813. u Beču (Novine srbske iz carstvujuščeg grada Viene) i
tamo je do 1821, nakon toga dolazi u Srbiju i uređuje Novine srbske
Ove novine nisu zaostajale za stranom štampom jer je on živeo tamo i znao sve cake – pisao
o Srbiji, o inostranstvu i zanimljivosti
Nastojao je da veliča kneza – proslavljao svako delo, pisao i putovanjima, porodici...
Međutim – protiv kneza se stvorio jak opozicioni pokret – tražili Ustav; knez bio primoran da
1835. donese Sretenjski ustav i uvaži Deklaraciju o pravima čoveka i građanina
Davidović u početku nije pisao o tome, uveo i rubriku Smesice; ali početkom februara počeo
sve češće o Skupšitini, Ustavu, reformaciji... On je bio jedan od glavnih tvoraca Ustava

Sve jake sile – Turska, Rusija, Austrija – protiv ustavnosti i to knezu pomoglo da ukine
ustavnost i uvede neograničenu vlast; zamerio je Davidoviću što je pisao o svemu tome i
odlučio da ga smeni – D. Isailović postaje urednik; Davidović umro u Smederevu 1838. i
novine to nisu objavile
NOVINE SRBSKE U BEOGRADU
Isailović postao urednik posle smene Davidovića iako je molio kneza da ne bude. Odmah se
primetile razlike u pisanju – novine postale bezlične i dosadne.
Iz Kneževe kancelarije stizale vesti koje je morao objaviti, a on još samo prevodio stranu
štampu i u početku pisao Davidovićeve Smesice; broj pretplatnika se smanjivao.
Prebačene u Beograd – više ljudi, bliže Austriji; ali i dalje sve isto – ličile na informativni
bilten.
Cvetko Rajović, upravnik Štamparije, uplašio se i molio kneza da naredu obaveznu
pretplatu; to urađeno 1837. kada Cvetko više nije bio urednik.

NOVINE SRBSKE – POLITIČKO I SLUŽBENO GLASILO


Spasovdanska skupština 1837. – razmatran opstanak novina; knez poručio svim ustanovama,
školama, opštinama, bolnicama držanje novina.
Iz Štamparije se slalo Beograđanima, a dalje se slalo preko policije.
Tada Vasilije Lazić bio cenzor, hteo ići na odmor, ali niko ga nije smeo menjati – arhimadant
Sava J. prihvatio, a Lazić mu ukazao samo na reči – knez, crkva, mitropolit, praviteljstvo
Isailović bio urednik do kraja 1837. tad ga zamenio Vladislav Stojadinović – sadržaj i
bezličnost isti.
Novine stavljene pod upravu Ministarstva prosvete, Miloš abdicirao, novine pod upravu
Ministarstva unutrašnjih poslova
Knez Mihailo došao na presto – uveo obavezu pečatiranja novina pre izdavanja.
Dolaskom Aleksandra Karađorđevića (1842) – uzlet novina, 16 novih; javnost postaje
sredstvo političke prepirke dve porodice
Miloš Popović postao urednik 1843. – kontakti sa intelektualcima, uvodni članak, prvi ženski
list (muškarac urednik)

UTICAJ EVROPSKE REVOLUCIJE NA ŠTAMPU


Revolucija 1848. u Beču i Pešti, podstakla je Srbe i Mađare u Vojvodini da se ZAJEDNO
bore protiv feudalno-birokratske vlasti; međutim nakon Majske skupštine ne kojoj je traženo
formiranje Srpske Vojvodine, slede sukobi Mađara i Srba
U Pešti – Vestnik – jedinstvo i bratstvo
U Sremskim Karlovcima – Napredak – društvo Srpski napredak koje propagira ideju
nacionalizma i nacionalno-oslobodilačkog pokreta, urednik Danilo Medaković (prvi
prihvatio Vukov pravopis)
1848. prvi put u Srbiji – ideja slobode štampe; Ministarstvo prosvete poslalo upit Državno
savetu zbog straha od revolucije; kad su prošle pretnje od revolucije, menjaju se i stavovi
vlasti i ne usvaja se sloboda štampe

U to vreme u Srbiji – dva politička lista – Srbske Novine i Novine Čitališta beogradskog
Druge – ideja nacionalizma, veliki uspeh kod publike, traže slobodu štampe
Prve – M. Popović traži privilegije, da dobija vesti prvi... Počinje objavljivati vesti o
dešavanjima u Austriji sa naslovima – Ustav! Sloboda štampe!; dokazuje da nije provladin
list (stekao veliku samostalno za urednike i organizovao široku dopisničku mrežu)
Iako je drugi list imao veće šanse kao nevladin, Popovićev list ipak zanimljiviji i
informativniji – drugi se gasi 1849. a i Popovićev nešto kasnije – zasićenost čitalaca
politikom posle sloma revolucije

POSLE REVOLUCIJE – STROGA CENZURA


Revolucija 1848. imala dobre posledice na razvoj Srbije, a njen slom – negativne posledice.
Uvodi se cenzura i cenzori – Aleksa Simić Šumadinki; Aleksa Janković Srbskim novinama
Posebna pažnja – izveštajima o spoljnoj politici i austrijskoj upravi u Vojvodini; Popović
ipak ponekad imao neke kritike na austrijsku vlast, pa se njihova uprava u Srbiji buni protiv
pisanja Srbskih novina

Cenzura uvedena i za uvoz – policija plenila i zabranjivala (Vojvođanka, Milorada


Medakovića koji se buni); kasnije – policija ne sme zabraniti bez pregleda cenzora
Srbski dnevnik Danila Medakovića (1852. Novi Sad) zabranjen zbog sumnje da ima
kontakte za Milošem Obrenovićem; zagrebačke Narodne novine zabranjene zbog članaka iz
Srbskog dnevnika
Dobre strane – modernizovana Državna štamparija i uvedena telegrafska linija 1855.

ŠUMADINKA LJUBE NENADOVIĆA


U Beogradu 1850. – književno-literalni list; zanimljivosti, anegdote, prilozi, ilustracije, proza
Srbske novine podržale izlazak, a kasnije kritikovale njegovu duhovitost – zasmetao nekome
iz vrha
Cenzor – Aleksa Simić pitao književnog zastupnika Petronijevića za savet u vezi sa nekim
člankom, ovaj oštro osudio Nenadovića za peckanja, nakon toga cenzura obazrivija
Nenadović objavljuje da će Milorad Medaković uređivati dok je on odsutan – primetne
razlike: umesto zanimljivosti, političke vesti, dopisi izveštaji; nakon mesec dana zabranjene
Godine 1852. Nenadović pokušava ponovo – stroga cenzura brani šale i peckanja, slab uspeh
Godine 1854. treći put pokreće – vraća šale i anegdote, veliki uspeh, broj pretplatnika raste,
pa opet opada; poslednjih meseci pisao samo da popuni rubrike i sačeka kraj godine, 1856. ih
gasi

MILOŠ POPOVIĆ
Aleksandar Karađorđević ga postavlja za urednika Srbskih novina 1843. godine – malo
čitalaca, nezainteresovanost, ali ljubav prema poslu ga održala, veliki uspeh
Dobija ih u privatno vlasništvo i uređuje ih još bolje – izgleda, sadržaj, rubrike...
Kontrola skoro ukinuta – članak iz ruskih novina demantovane vesti iz francuske i engleske o
padu Sevastopolja; francuski konzul uvređen – cenzor Lazić daje otkaz, a Miloša zamenjuje
Jovan Ristić
Jovan se nije snašao, Miloš vraćen
1858. između dve vatre – pristalice kneza i opozicija – podržava kneza, ali neće da se zamera
protivnicima, pa zauzima neutralan stav
Svetoandrejska skupština – ovaj list političko glasilo, sve prenosi – kasnije veliča povratak
kneza Miloša
Nakon Svetoandrejske skupštine, objavljuje dukatovačke članke koji kritikuju rad Odbora
Svetoandrejske skupštine, postaje politički organ konzervativne partije, objavljuje i pozitivne
komentare čitalaca; kasnije utvrđeni autori – Matija Ban i Jovan Ristić (Mihailo pregledao)
Liberali šalju odgovore, ali ih niko ne objavljuje – bune se i traže smenu; knez Miloš
oduzima uredništvo Milošu Popoviću
Knez Mihailo ponovo na prestolu (1860) i želi političke novine – Miloš Popović Vidovdan
1861. osnovane – Miloš imao povlastice, 3000 talira, ali i obaveze – dopisnička mreža
Evrope i pomirenje Srba i Mađara u Vojvodini
Posle Mihailove smrti, Miloša finansira mađarska vlada dok kritikuje Rusiju; kad se
Namesništvo približavalo Rusiji, mađarska vlada nema koristi od Miloša; on traži Milanovu
pomoć, zadužuje se... 1876. gase se novine

SRBSKI DNEVNIK DANILA MEDAKOVIĆA


Srpska Vojvodina nastala 1849. posle Majske skupštine; 1852. Srbski dnevnik u Novom Sadu
(uvoz u Srbiju zabranjen)
Medaković dobro organizovao dopisničku mrežu, informativni sadržaj i strukturu novina –
rubrike po nazivima država suseda, sve vesti koje interesuju narod; 2000 pretplatnika; veliki
uspeh
Uređuje ih do 1859. kada dobija posao ministra prosvete u Beogradu (Miloš se vratio u
Srbiju); uredništvo ostaje Jovanu Đorđeviću do zabrane lista 1864.

ZASTAVA SVETOZARA MILETIĆA


Nakon pripajanja Srpske Vojvodine Mađarskoj, srpski liberali se bune protiv takvog stanja,
a na čelu se nalazio Svetozar Miletić
Svetozar Miletić odlazi u Novi Sad i piše za Srbski dnevnik do njegovog ukidanja 1864.
godine, a nakon toga 1866. osniva Zastavu kao političko glasilo Narodne slobodoumne
stranke
Mađari – progone saradnike – V. Jovanović uhapšen za moralno saučešće u ubistvu
Mihaila; nakon njega i Miletić uhapšen na godinu dana, kada je izašao nastavio pisati
liberalne ideje
Ustanak u BIH – Miletić dolazi na ideju potpunog oslobođenja Srba od tuđinske vlasti
1876. Srpsko-turski rat – Miletić zatvoren na 5 godina, a posle toga nemoćan
Ujedinjena omladina srpska 1866. – organizacija mladih liberala, na čelu Vladimir
Jovanović, a podrška Svetozar Miletić; Mlada Srbadija 1870-1872. (tad se gasi organizacija i
list)

POČECI LIBERALNE ŠTAMPE U SRBIJI


VLADIMIR JOVANOVIĆ
Liberal, postaje urednik Srbskih novina 1859. nakon smene M. Popovića; liberali prave plan
za osvetu konzervativcima (dukatovcima)
Jovanović odmah napomenuo – list nema veze sa prethodnim urednikom
U prvim brojevima – napisi protiv dukatovaca – Matije Bana i Miloša Popovića; kad su
rekli sve što su imali – nastavili pisati priloge, izveštaje...
Kasnije opet o politici – kritikovali tvrđenje da se srpsko narodno pravo gradi po milosti
sultanovoj; knez oduzima uredništvo Vladimiru Jovanoviću i daje Dimitriju Mitiću
Srbske novine – u jednom trenutku političko glasilo konzervativaca, a kasnije liberala; sve
karakteristike pravog političkog glasila

KRITIKE IZ INOSTRANSTVA
Mihailov apsoluzam i konzervativna politika nisu ostavljali mesta za liberale, oni čini
opoziciju i udaljeni iz Skupštine
Vladimir Jovanović 1864. odlazi u Novi Sad i piše protiv Mihaila za Srbski dnevnik, a onda
ide u Ženevu i izdaje list na francuskom i srpskom, Slobodu – La librete (kasnije Srpska
sloboda) – kritikuje režim i zabranjen je u Srbiji; on štampao na tanke papire i u vidu pisma
slao pretplatnicima
Cenzura bila prestroga i 1864. prestaje sa izdavanjem; pre toga pozvao Svetozara Miletića da
udruže Slobodu i Zastavu; a Miletić ga zove u Peštu da sarađuje u Zastavi – zajedno pisali
protiv režima

OSNIVANJE PRES-BIROA U BEOGRADU


U Mihailovo vreme – Matija Ban bio glavni izvršilac propagandnin zadataka; sve obavljao
sam iz svoje kuće
Ilija Garašanin dolazi na čelo vlade i uvodi cenzuru na nacionalnu propagandu, Miletiću
ostaje strana štampa; Ilija naredio osnivanje Pres-biroa – u kući Matije Bana, a on direktor
Ban nastavio sve sam obavljati, sarađivao sa stranim publicistima, ali i sa domaćim
Garašanin smenjen, Ban izradio plan rada Pres-biroa – dva dela – analiza strane štampe i
dopisivanje za stranu štampu; upravitelj obaveštava ministarstvo o radu, i još 4 pisara – vlada
usvojila

SRBIJA – GLASILO UJEDNINJENE OMLADINE


Srbiju osnovao Ljubomir Kaljević, liberal iz UOS – piše u duhu toga
Ispočetka – privreda, trgovina, malo politika; tek kasnije – dva zadatka srpske države –
ujedinjene srpskih plemena i moralno uzdizanje države
Prvi sukob sa režimom – članak Pred omladinsku skupštinu
Drugi sukob – na Drugoj omladinskoj skupštini za predsednika – Jevrem Grujić – vlada
shvata kao izazov režimu
Srbija – liberalni i slobodoumni list, ali ne opozicioni; pisao o idejama liberala, ali nije
kritikovao režim

PRVI ZAKON O ŠTAMPI


Skupština (koja je proglasila Milana za kneza i izabrala Namesništvo) iskazala želju za
slobodom štampe – Ustav 1869. doneo slobodu štampe; ali kraj cenzuri nije bio tu
Srbija, Govornica (1870. nastala i namenjena ovome) i Zastava – bore se za slobodu štampe.
Svetozar Miletić u Zastavi pravi program Zakona o štampi;
1870. donosi se Zakon o štampi, ali po uzoru na austrijski iz 1862.
Ipak – svaki list se morao odneti prvo mesnoj policiji – kontrolisala kritike režima
1875. Ljubomir Kaljević postao predsednik vlade – ukinuto pravo policije da cenzuriše –
potpuna sloboda i neograničenost štampe
1878. knez Milan vraća cenzuru – preti nam rat, moraju se kontrolisati informacije

ULOGA ŠTAMPE U POKRETU SVETOZARA MARKOVIĆA


S. Marković – protekao iz UOS-a; liberal
Boravio u Švajcarskoj – dolazio u kontakt sa Internacionalom, koja je pod uticajem Karla
Marksa – Marković postaje kritičar režima i protivnik liberala; promoviše socijalističke ideje
1871. istupa iz UOS-a; osniva list Radenik – kritikuje režim i promoviše socijalističke ideje,
iako socijalisti nisu imali zvanično partiju, ovaj list se ponašao kao političko glasilo
Javnost – list o problemima sela, seljaka, svakodnevnici, narodna štampa
S. Marković smatrao da je Zakon o štampi nepotreban – dovoljan krivični zakon; ili bar
izmene – sa 18 godina (može upravljati državom, što ne i osnovati novine), umesto
zatvorskih – novčane kazne

LIBERALNI ZAKON O ŠTAMPI


Vlada Jovana Ristića 1880. zamenjena – Milan Piroćanac i Milutin Garašanin, mlado-
konzervativci okupljeni oko Videla, zajedno sa liberalima Ljubomira Kaljevića stvaraju
NAPREDNU STRANKU
U novoj Skupštini – radikali i naprednjaci – svi za slobodu štampe
Radikali – Samouprava, Naprednjaci – Videlo
1881. donet Zakon o štampi – sloboda, ukinuta cenzura, samo urednici odgovaraju za
sadržaj itd.
Naprednjaci na vlasti – drugačija politika; smeta im Zakon o štampi koji su sami doneli jer ne
mogu cenzurisati; suprotstavljaju im se socijalisti i radikali; oni progone samo socijaliste koji
nemaju poslanike u skupštini (štamparije odbijaju da štampaju Radnik)
Donose uredbu – policija ima pravo da zapleni list, uvedena mogućnost pritvora pisaca i
urednika; 1884. još pooštravaju mere cenzure

OSNIVANJE NOVINARSKIH UDRUŽENJA


Pravnik Milan Marković dolazi na ideju osnivanja novinarskog udruženja – izrađuje plan, tj.
statut koji je prihvaćen
Srpsko novinarsko društvo osnovano 1881; prvi redovan predsednik, pesnik Laza Kostić,
potpredsednik Milan Marković
Ciljevi: međusobno potpomaganje, ugled publicistike, razvoj publicistike
Održavane redovne sednice do 1883. tj. izbijanja Timočke bune – nakon toga partijske
netrpeljivosti i podeljenost – nije nastavilo sa radom

MALE NOVINE PERE TODOROVIĆA


Pera – nemiran, buntovan, svojeglav, nemirnog duha; pisao protiv naprednjaka, a i protiv
samog kralja Milana
Uspeh kod publike – zanimljivo, senzacionalizam, solidarnost, primitivan govor (običnog
seljaka)
Timočka buna – učestvovao u njenom pripremanju i osuđen na smrt, pomilovan – 10 godina
zatvora
Kralj Milan ga posetio i ponudio da osnuje naprednjačko-radikalnu koaliciju – pristao, ali
nije uspeo
Publika razočarana, izgubio poverenje, prodao se, pisao protiv vlast, pa joj se priklonio...
Skandal – razvod – prevario ženu sa sedamnaestogodišnjakom

Razočaran i uništen, vraća se novinarstvu – Male novine 1888-1903


Neutralna politika, umesto uvodnika – oglasi; oblasti – reportaža, izveštaj, članak, feljton,
vest... Beleške i članci – mogućnost objave uz plaćanje, kao oglasi

POLITIKA BRAĆE RIBNIKAR


12.1.1904. Vladislav i Darko Ribnikar
Informativne novine, politički i finansijski nezavisne; samostalne, politički neutralne,
odmerene, ugledne, pristojne, kulturne, obrazovne
Veliki uticaj – značaj i za ostale da porade na svom stilu
Krajem godine – veći font za nove rubrike (Vojska, Pozorište, Zdravlje, Sport i Ženski svet)
Ben Akiba – Branislav Nušić
Braća ih uređuju 10 godina, do I svetskog rata – brane domovinu
SRBIJA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI

MODERNIZACIJA INFORMATIVNE ŠTAMPE


Kraljevina SHS – mnogo novih listova komercijalnog karaktera; jaka konkurencija
tradicionalnih listova
Težnja za oglasima – treba ti tiraž – brzina, aktuelnost, kadrovi – novac – akcionarska
preduzeća i krupna buržoazija (Vreme, akcionarsko društvo 1921; Politika 1924)
ŽANROVI – fotografija, ilustracije, ilustrovani prilozi za decu, naslovne strane pune
fotografija, fotografija govori više od hiljadu reči...
Novinari specijalisti – sportski izveštači, komentatori, dopisnici, reporteri, fotoreporteri
AVALA – privatno preduzeće Alber Musoa, na francuskom jeziku; veza sa Madridom,
Atinom, Berlinom; Avas, Rojter
Između ratova – jedini izvor informacija iz inostranstva radiju i štampi
6. april 1941. Hilterovom agresijom – pripojena berlinskom DNB-u i menja naziv Rudnik

POČECI RADIO-NOVINARSTVA U SRBIJI


Radio Rakovica-Beograd 1924. – glomazni sanduci, cevi; na jasnim mestima – restorani
Program – Beogradska opera, Beogradska berza, Politika
VESTI – Politika (novine koje pričaju); pa Avala; kasnije Pres-biro
INFORMATIVNE EMISIJE – Aktuelni čas (Dnevna reportaža > DNEVNIK)
1838. programski urednik Veljko Petrović; saradnici Nušić, Pandurović, Andrić

RAD NOVINARSKE ORGANIZACIJE


1821. Jugoslovensko novinarsko udruženje – naređenje da se ukinu sve ostale i formiraju
SEKCIJE
Promena uprave – beogradske redakcije ostale Srpsko novinarsko udruženje do 1822.
(Beogradska sekcija – Jugoslovensko novinarsko organizacijo)

MEDIJSKA OKUPACIJA SRBIJE


6. aprila 1941. JNU 263 člana, deset dana kasnije – nijedan list; novinari – pobegli,
zarobljeni, u službi okupatora
Sender Belgrad – Radio Beograd – prvi pod nemačkom upravom; Avala – Rudnik
24. aprila – Opštinske novine (obnovljene, glasilo Beograda); Srpsko izdavačko preduzeće
(Politika, Pravda, Vreme >> Novo vreme, Obnova); Odeljenje državne propagande (pri
Vladi) – sve pod nadzorom PROPAGANDNOG ODELJENJE „C“
Listovi na nemačkom, nemačkom i srpskom, ruskom, bugarskom... Donazeitung – nemački
ekonomski list jugoistočne Evrope
UREDBA – kraj Beogradske sekcije JNU > Srpsko novinarsko udruženje – članstvo ako
hoćeš posao; uslovi članstva – 1. srpski podanik, 21 g. 2. nisi Jevrej ni Cigan (ni tvoja žena)
Sedište u Beogradu; pod kontrolom Propagandng odeljenja C
Samo 53 novinara – ostali pogubljeni, pobegli, u četničkoj/ustaničkoj štampi

USTANIČKA ŠTAMPA
Napada fašističkih okupatora na Jugoslaviju počeo bombardovanjem Beograda – 4 radio-
stanice uništene, ne izlaze listovi ni Avala ne radi
U leto 1941. – jugoslovenski narodi se dižu na ustanak – niče štampa narodno-oslobodilačkog
pokreta
TITO – pod uticajem Staljinovih saradnika – okuplja levičarske intelektualce i priprema ih za
propagandni rat – Proleter
Užice – glavni ustanički centar – Borba ponovo izlazi
CILJ USTANIČKE ŠTAMPE – borba protiv Nemaca i saradnika; i protiv četnika i bilo koga
ko im se suprotstavi; nisu bili milosrdni, sklanjali sve sa svog puta
MEDIJI – radijsko-izveštavanje u oskudnim uslovima, 1943. Tanjug
1944. oslobođen Beograd – 20. Oktobar, Politika obnovljena

ČETNIČKA ŠTAMPA
Paralelno sa partizanskom – malo podataka; istoriju pišu pobednici
Dosta novinara okupljeni oko četnika Draže Mihailovića – ideje vernosti kralju; svaka
jedinica ima svoje glasilo – Glas Oplenca, Glad Beograda, Glas Jugoslavije; 1. list Sloboda
ili smrt
Izbegla vlada u Londonu – Mihailo Petrović Londonska Politika, 1 broj
SADRŽAJ ove štampe kontrolisala Vrhovna komanda; kralj Milan, vrhovni komadant,
reorganizovao Vrhovnu komandu – načelnik štaba general Draža Mihailović
NAMERA ove štampe – borba za oslobođenje i obnovu države i monarhističkog sistema, uz
očuvanje tradicije i crkve; komuniste smatraju – nosiocima antisrpske zavere

Skriveni ideološki rat – komunistička diktatura vs. parlamentaristički ideal slobodnog čoveka

PARTIZANSKO-ČETNIČKI RAT U ETRU


Nakon oružanog poraza u Jugoslaviji, vlada izbegla; nastavlja medijski rat
Nakon oružanog sukoba, vodeći mediji pisali o borbi protiv okupatora, ne pominjući četnike i
partizane
TITO – pismo Komiterni – samo partizani se bore, četnici sarađuju sa Nemcima
Izbeglička vlada u Londonu – okupljena oko BBC, Hjubert Harison pod uticajem – emisija o
četnicima Draže Mihailovića
Pominje reč partizani (da jedni drugima treba da pomažu) – uzbuna; pominje je drugi put –
još veća uzbuna
1943. BBC više izveštava o partizanima, HH nije mogao zanameriti vesti sa svih strana; sve
manje o Draži
Ni jugoslovenska vlada nije u potpunosti složna – neki smatraju da veličajući Dražu ne mogu
vređati partizane
Nemačke okupacione vlasti raspisuju poternicu za Dražom i Titom – nude ogromne pare za
njihove glave

SREDSTVA INFORMISANJA U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI

BEOGRAD – INFORMATIVNI CENTAR JUGOSLAVIJE


Proglašenje Demokratske Federativne Jugoslavije 1945. – Tito i komunistička Jugoslavija
Štampa se posvetila mobilisanju narodnih masa za obnovu i izgradnju porušene zemlje –
malo milom, malo silom. Novinari pisali reportaže o uspesima radnika, fotografisali;
pesimizam zabranjen – nespojiv sa socijalizmom
Uvodnici u Borbi – početak kampanje; pokrenuta i kampanja za opismenjivanje naroda – u
Borbi data uputstva
1946. Komunist – teorijski organ KPJ
1947. Prvi petogodišnji plan – budući Veliki Beograd, rekonstruisanje

NAPOMENA: Ovo nije skripta nego moje beleške tokom učenja. Takođe, nisu obuhvaćene
sve lekcije koje profesor često pita nego samo neke od njih. Učite iz knjige, ovo može biti
samo podsetnik. D.S.