ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЁ

Kadlec K., Introduction à U étude comparative de l ’ histoire du d ro it public

des peuples slaves. Collection de manuels publiée p a r I' In s titu t d. études slaves,
III, Paris, Champion, 1933, 8٥, VIII. 329 ‫ ﺍ‬.
До доброг увода у упоредно проучавање историје словенског права
долазимо заиста с ΜΗΟ,ΓΟ тешкоЬа. п . 'Ј. Шафарик могао je у С В 0ЈИ М Сло-
венским старинама дати само Мали нацрт основа словенскога права, смело
задахнут роиантичким схватањем јединства Словена и јединствености словен-
ског п^авЗ (Safafik р. Ј ., Slowanské starožitnosti, 1837, 930-932). Он ce jour
усудио сам га написати, док je л. Нидерле осетио удаљеност правних истра-
живата од својих, највећим делом археолошких, испитивагьа словенских ста-
рина, па .je у СВ 0ЈИ М Словенским старинама наменио к . Кадлецу да обради
најстарије словенске друштвене и државне установе у одељку о животу
старих Словена.': Он то, нажалост није доспео учинити. Као нека замена ове
ненаписане шесте главе у НИдерле-ову делу о животу старих Словена може
послужити његов састав „ о politycznym ustroju Slowian, zwlaszcza zachodnich
przed X wiekiem", који je к. Кадлец написао за Енциклопедију пољску а на
српски га je превео т . Тарановски с натписом „Првобитно словенско право
пре X века“ (1.924). Док je л. Нидерле могао тешити наше читаоце својих
Словенских старина, да he глава о раном словенском праву накнадно изаЬи,
страним то није могао реЬи, него je у француском изводу из свога монумен-
талнога дела (Manuel de 1' antiquité slave, II, La civilisation, 1926) морао. сам
написати седму главу „Les débuts du droit et de I' organisation de I’ État"
(169- 183). Њ у je, истина, прегледао K. Кадлец. али je ипак остала најсла-
бији одељак у доброј књизи ; у њој нису избегнута ни понављања ни про-
тивречја; цело разлагање испало je бледо и непрегледно, чему су, наравно,
криви и недовољни и контрадикторни извори.
Знало се да je K. Кадлец спремао за збирку приручника Словенског
института у Паризу Увод за упоредно проучавање историје јавнога права
словенских народа и да га je смрт пресекла усред овога рада. Међу ученим
људима веровало се да недовршено дело Hebe уопште угледати света, када
je А. Мазон обрадовао љубитеље словенских студија, да je Словенском ин-
ституту успело спасти бар први део овога напорног рада и обелоданити га
у брижљивој сарадњи француских и чешких научегьака. (Revue des études
slaves, XIII, 1933, .121),‫ ؛‬A. Мазон je мишљења да, je тај посао нарочито због
тога- требало обавити што он друкчије замишља увод у проучавање словен-
ских права -ОД недавно- изашле. књиге т. Тарановскога.

‫ ؛‬,Kapitolu V ‫ ؛‬mel jsem pSvodné V Umyslu zpacovati také sâm. Ale ponëvadZ jsem vldël,
k mi nebude mož^o samotnému probrati. se obrovskym materialem pravnich starožitnosti slovanskych,
ktery je dnes propracovan iak, že je pro nej treba specialniho studia a ponevadž vedle mne na
université ceske pSsobi vyborny znalec tohoto oboru, prof K. Kadlec, požadal jsem jej aby mi tuto
kapitolu pro Starožitnosti napsal. KollCga Kadlec s ocbotou sljbil. a bude tedy tato kapitoia Z péra
‫ ﺓﺟﺈ‬0 ‫ﻻ‬. Niederle L.y Sl.vanské starožiinosti, život starych SiovanS, I, 1, 1911, 1Ö. Садржина исте
главе наведена je на и сом месту, стр. 14 ' ٠ ١ ٠. ' . . .
1 6
242 Гласник Скопског і-іаучног ДрушТйй

к . Кадлед je смислио своје дело раздељено у два тома, од ко ји х би у

првом био развој словенских држава и извори за јавно и приватно словенско
право и поступай, а у другом би били словенско цивилно и кривично право
с ЊИХОВИМ поступцима. До другог дела уопште није доспео, а први je написао,
али јамачно би га joui допунио и угладио, кад би му смрт оставила времена
да доврши cBoje драго дело.
На овом месту не би приличило претресати цели први TOM Кадлечева
Увода, jep се Гласник бави пре свега српском историјом. Зато hy ja овде
упознати читаоце само с уводом (1 — 11), даље с првом главом, где се рас-
правља о насељима и о уљуђености Словена (13— 21) и, напослетку, с четвртом
главом, о српским државама (81 — 119).
Кадлец je — сасвим умесно — одмах на почетку кренуо тешко питање
о једном словенской праву, питајући се — да.' ли су Слове'ни, збиља, икада
имали исто право? Мислио je да сме одговорити, како je јединства било у
приватном и кривичном. праву и поступку, а у осталим правним грана-ма да
су страни утицаји моћнији од елемената јединствености. Данас је-тај проблем
много сложенији, и савестан одговор на питање о јединственом словенской
праву морао би имати joui више ограда. Даље Кадлечево разлагање о сло-
боди, ЛИЧН0Ј и народној, као фактору, К0ЈИ на особити начин разјашњава
словенску прошлост несумшиво je искрено мишљено (2), али ja .не виДим
шта се шиме добива за' разумевање словенског развоја. Да ли je љубав
према слободи, збиља, нека нарочита словенска особина, и да ли je 'она,
доиста, испуњавала све Словене подједнако,. чак и у данима робовања‫' ؟‬Ја
не бих смео, као Кадлец, одговорити да јесте, jep историја јамачно не даје
права на потврдни одговор. Ни одушевлена похвала државном идеалу код
Словена — демократска република и сталешка монархија, није основана на
историјским чињеницама. у обадва случаја су модерне идеје пројициране у
древну словенску прошлост. ПитаШе о државном идеалу код'СловеН'а 'мора
се темелно проучити на основу извора, особито писаца. Овако се разговор
о гьему не може испети изнад добронамерних домишљања. врло je занимлив
Кадлечев покуш ај деобе развитка словенског права (4). Он мисли да je .нај-
важнији прелом у развоју словенског права изазван утицајем ХришЬанства,
и зато разликује у гьему само два периода — један од најстаријих времена
до X В. и Други од тада до данас. Но, шта' се добива с овако пространом
периодизациЈОм, ако се њој приступа ради олакшаша прегледа? Сумарно
разлагаше о изворима словенскога права испушено je жаљењем што je извора
јако мало; Кадлец je с правой истакао нарочит положај Русије, с за дуго
времена непрекинутим правним споменицима, састављеним словенским језиком.
Кад Кадлец расправља о страним утицајима на правни развој Словена, ja
много жалим IHTO на TOM месту — као што се то ни иначе не чини — нису
ДОВОЉНО истакнути они Словени К0ЈИ су дуго времена проводили' у страној,
највише византијској, служби, па се онда враћали међу CBoje. Они су пре-
сађивали туђе право у великој мери међу Словене. у истицашу важности
помоћних наука за 'историју права показао je Кадлец много искуства'; овде
je ДОВОЉНО нагласио и важност лингвистике, што раније није учинио, гд е 'je
говорио о правним изворима. После помоЬних наука морао je, наравНо, СПО'
менути и аналогију као испомоћ у проучавању словен.скога ,права, 'jep' где
je мало историјских извора без ње не може бити. Али ' Кадлец je имао Пот-
пуно право када je особито подвукао да се Њ О М треба што м аш еи што
опрезније служити : .M ais il п’ en faut faire qu' un emploi très, prudent. Il" ne
convient 'de raisoner par analogie que lorsqu’ on y est autorisé par des raisons
particulières" (8). y проучавању развоја српскога права направлено'je с не-
умесним аналОгијама мНого. .зЗбуне, ' Па he за наше читаоце 6'ити дОбро да
узму .,на ,ум опасност служеша аналогијама. ,Док .je у овом питању Moje схва-
таше једнако Кадлечевом, у наредном' проблему морам се с њиме разићи.
Он, наиме, мисли да се заједничка основа словенскога права може тако
утврдити, ако се из њега издвоје сви страни утицаји. То jè ' но
 Гіреглед лй 24â

немогуће извести, jep ми право не познајемо ТОЛИНО да би с пуном сигур-

ношЬу могли рећи одакле je који његов еле^енат. На питате о могуЬности
реконструкције прасловенског права одговара Кадлец, стварно, с другим
питањем — да ли je могуЬа реконструкција најранијег права уопште, и мисли
ано се сме на ово питате потврдно одговорити, онда се такав одговор мора
дати и на прво. То je, међутим, зилате једне хипотезе на другој. Највише
елемената за реконструкцију старог словенског права, мислио je Кадлец, ' мора
бити међу оним Словенима код којих -je најкасније продрло Хришћанство.
Охрабрен оваквим мислима веровао je да може пружити „un tableau θ '.en-
semble du droit slave entre le VI. et le χ . siècle“ 11‫) ا‬. За први TOM Увода
ограничио се да изнесе .u n exposé ,sommaire des débuts de la vie politique
chez les Slaves avant la .naissance d) Etats slaves importants et... un tableau des
institutions politiques des Slaves de 1' Elbe et de la Baltique" (11), 0 којима je
веровао да су сачували наЈверније прасловенске установе.
У првој глави Увода, о седиштима и уљуђености Словена, могао je
Кадлец написати само једну скицу. То je- велика невоља код оваквих дела,
jep такви нацрти, настали на основу извода из стручних дела, у најбоЈћем
случају су само прошарани самосталним судовима, који их понегде чине
занимљивим, док су они, иначе, за иеобавештене недовољно јасни, а за
зналце предмета досадни. Такво ДОВОЉНО самостално мишљете унео je
'Кадлец у своје разлагате на оном месту где говори о почёцима друштвене
организације код Словена. Он je мишљења да je војна организација код
Словена постојала већ пре њихових великих кретања : „Оп ne saurait même
concevoir qu' ils eussent entrepris leur migration sans une suffisante organisation
militaire. Us ne pouvaient défendre leurs terres nouvellement conquises que par
la force, par des combats avec les précédents possesseurs, l.eur route même vers
ces nouveaux territoires, C' est,par la force qu’ ils devaieut se la frayer" (14).
Наравно, и ово не треба никада да смећу с ума сви они који маштају о
нератоборности и неорганизованости Словена. Кадлечево разлагате о дру-
штвеној организацији Словена испало je слабо највише због тога што су
вести извора из различитих времена и тичу се разноликих племена; мишљете
о словенским зборовима и тихову односу према владару трезвено je (15);
разлагате о именима власти код Словена непотпуно je. Кадлец je добро
знао да државне организације настају под притиском па се није устручавао
признати да су тако настале и словенске. Даљ е, Кадлец je имао пуно право
истицати да се друштвена и државна организација наглије развија код иce-
љеника него код старинаца (17); такво схватање бране и најновија етнолошка
и социолошка истраживата; за Србе je оно веома важно, jep су они одувек
колонизациона сила. Пошто државне организације нема без оружане силе,
то je ‫ﺫ‬Кадлец морао одмах овде о њој расправљати и у вези с тиме споме-.
нути Пајскерове теорије о словенской робовату странцима, о неком тихову
ропском духу. Мада je он раније имао горких полемика с тиме, ипак je
овде сва тегова маштата отмегго одбио и jom лојално признао да су понеке
од тег.ових теорија изазвале плодне дискусије о раном словенской развоју.
Веран своме схватату, да je ,прасловенског највише у праву оних Сло-
.вена К0ЈИ су најдуже остали ван домашаја Хришћанства, Кадлец je прво
приказао правне установе Словена на Балтику и на Лаби. (22—49). Затим je
приступио Словенима К0ЈИ су имали своје уређене државе, делеЬи их у две
групе — православну и римокатоличку, наравно због неједнаког црквног
утицаја; подела није беспрекорна, особито за србе и Хрвате. -Пошто je у
Tpehoj 'глави обращена бугарска држава (53—80), расправља се у четвртој
о србима.
Част je не мала за Кадлера што je тачно осетио важност географских
фактора за развој народа и држава, па je и разлагате о почецима српских
држава запо-чео с географским прегледом српских земаља, истина мало не-
спретно и непрегледно. саставтеним (81). Али идеја му je добра. Географски
-фактори су веома моћни, на примитивном степену развитка, али ипак
10*
244' Гласник Скопског

нису они сами, као што К адлец -МИСЛИ, делили србе од Хрвата (81).' Уопште
je цело то питање М Н ОГО сложеније него што je он мислио; српске приморске
државне формације биле су, уосталом, истоврсне с хрватским; нетачно je и
Кадлечево разлагаше о разноликости византинских утицаја на различите делове
Срба. Разлоге српско-бугарских сукоба није Кадлец добро схватио, ако je ми-
слио да je Бугарска само зато навалила на србе, „car celle-ci voyait dans la
Serbie un adversaire dangereux susceptible d'attirer à lui les tribus slaves voisines,
qui n’ appartenaient pas à la Bulgarie" (82). То je доктринарност, ослоњена на
заблуду о јасности далеких политичких сврха, Koja je карактеристична за данас
сасвим веЬ застарела историјска схватања. Срби су се морали одупрети Буга-
рима чим су они започели своја освајања у ј. 3. правцу. Не треба никаквих
других довијаша. -Кадлечеве МИСЛИ о Самуилу (83) доиста су далеке од истине,
као што су нетачне и шегове тврдше о Бодинивој иницијативности у маке-
донској политици. Извод Кадлечев из исгорије Рашке написан je, наравно,
највише на основу Јиречекове Историје ср б а, али због своје сажете краткоЬе
није без погрешака. Српска историја укратко заиста се не може одавде учити.'
Да ли je само омашка што се Вукашин зове (86) деспотом? Ни србија није
од 1389 деспотовина. (86). То je нова погрешка. у оваком краткой прегледу,
уосталом, без погрешака ове врсте тешко се пролази. Много je непријатније
што су и карактеристике нетачне. Колико je, нпр., погрешака у OBoj алинеји:
„L' Organisation politique et administrative serbe ressemble fort à 1' organisation
bulgar'e à 1' époque de 1' empire de Trnovo. Les Serbes imitèrent aussi le modèle
grec. Seuls les débuts de leur vie politique ont quelque originalité". (88)! A за
ту исту Бугзрску речено.је раније ово : „Ν' est-il pas caractéristique que du
plus ancien Etat slave, 1' Etat bulgare, nous possédions si peu de monuments
juridiques, qu' il nous est absolument impossible aujourd'hui de nous faire une
idée même approximative des institutions juridiques de T ancien empire bulgare".
(5 ). O b o je тачно, али како ce онда може тврдити да je српска политичка
организација била налик на бугарску? Српска нам je, заиста, боље позната,
иако не онолико колико би ми желели.
После сумарног прегледа српске прошлости прешао je Кадлец на пре-
тресање појединих институција и започео овај део разлагања с називом
владара код срба. (88). Иако му je приказивање и о в д е јако кратко, orro
још није без понављања, jep ce ово исто питагье поново претреса мало даље.
(92). Тако je уопште цело приказиваше, и ja мислим д.а je то последица не-
довршености дела. Кадлец je прво правио извод из к. Јиречека, а онда
из монографија (код срба највише из студија Ст. Новаковийа), но није до-
спео да своје изводе и самосталне научне резултате сједини у складан приказ.
Док Кадлец расправља о називима власти код Срба, мени се чини — можда
грешим — да му није било Д О В О Љ Н О познато како су Византинци покуша-
вали СВ0.ЈИМ титулама понизили стране владаре. о питашу наследства пре-
стола код Срба могао je Кадлец тако мало реЬи (88 и 95— 96) да се на
његово разлагаше не може применити оштро критичко мерило. Боли му je
одељак о властели, иако није без противречности. (88 и 92). о подели срп-
ских земаља има опет два места (89—91 и 95), али обадва нису потпуна;
грчке речи су и овде, као и иначе чешЬе, с погрешкама штампане. Разлагаше
о подели српских земаља испало би јамачно боље, кад би био у шему кри,-
тички употребљен Барски родослов; ja сам уопште, читајући Кадлечев Увод,,
често пожалио што Барски родослов Д 0 С ‫ ؟‬Д ,jour НИКО није озбиљно ни по-
кушао.проучити као правни извор, мада je он огледало наших раних дру-
штвених и државних формација. Ко буде хтео да се обавести о подели и
именима српских области, мораЬе то на другом месту тражити, разуме се
најбоље код . к. Иречека. Обавештења о становништву у србији (90 и д.)
нисутачнз; речи „Bulgares macédoniens" ,(91) не спадају у дело ове врсте'.
Хрватска кретања на север изазвали су Турци, не Срби. (92). у чудном пре-
лазу скреЬе овде ,Кадлец на природу владарске власти код Срба. (92 и д.).
Док je раније тврдио (88) да je власт влад'арева била моЬна, вели овде да
 Преглед литературе 245

Je аристократска монархија у Србији била ограничена племством, у Босни

joui више. (92). Кадлец као да сматра . ране српске државе патримонијалним,
и владареву власт да би ограничило тек организовано племство („une noblesse
organisée"), а по ранијем, несумшиво тачнијем, разлагању српско се племство
уопште није доспело организовати. Владарске титуле и инсигнија доспео je
Кадлец овде само споменути (93—94); оно што вели о Жичи (94) није тачно;
исто тако нису поуздане ни тврдше 0 круни српских краљева у Бобовцу.
(94). Разлагаше 0 грбовима код Срба и 0 престоницама у србији и Босни
(9 4 -9 5) боље je. Није срећан прелаз, када Кадлец поново упада упитањ е
о наследству престола код Срба, на Koje, уосталом, одвише црно гледа
(9 6 -9 7 ); институција савладарства добро je обращена. Ни даље се не oceba
јасна нит y току расправљања, jep ce Кадлец опетвраЬа на племство код
Срба, о коме мисли да га у рано доба уопште није било ( ٠ >ІІ п’ у eut rien
qu' on puisse appeler noblesse" 97), него да ce оно јавља тек од Kpaja XII В.
„en imitant les étrangers, surtout les Croates et les Hongrois, mais aussi les
Byzantins". (97). То je несумшиво нетачно. Питање о раном племству код
Срба не може се решавати без Барског родослова. РеЬи да je оно настало
угледањем на Хрвате, Угре и Византију значи помешати неколике врсте
виших друштвених класа, различитих између себе и друкчијих од српске
властеле. Кадлец je био мишљења да je племство код Срба настајало и од
владуштих, чиновника, у томе je јамачно имао право. Исто тако je тачно
његово разлагате о отвореним редовима српске властеле (98), док je слабије
све што пише о баштини, пронији и о племству поседом, у Босни. Како би
Кадлец доказао своју тврдшу да су српске велможе имале „voix délibérative
aux diètes provinciales" (100), a ниже племство не? Да није и он ту упао у
недопуштене аналогије? о српском и босанском племству не може се писати
у истом даху. (100). Mob племства се није толико дизала мешањем у промене
на престолу — бар не племства као класе — колико Кадлец мисли. о дело-
кругу сабора речено je у Уводу више него што извори дају права. Одакле
зна Кадлец о саборима ово: „О п у débattait des questions de droit souverain
(courounement, intronisation d' un co-régnant ou d' un successeur, abdication),
la nomination d’ un nouvel archevêque (le candidat était généralement 1' igoumène
du monastère serbe de Hilandar au mont Athos), la création de nouveaux évêchés
ou monastères, toutes les affaires publiques importantes". (101— 102)? Написати
то није тешко, али доказати je немогуЬе. За разлагање о босанским саборима
ослонио се Кадлец на Ћ. трухелку, а његове тврдте вапију за ревизијом,
нарочито оно место где се позива на РастиПа, jep je тамо реч о народной
збору у Конављима, а не о босанском сабору. Веома ми je драго што морам
истаЬи да je Кадлец на крају својих разлагања о саборима и ужим владар-
ским саветима (102) врло опрезан. Тиме je исправно своја ранија залетагьа.
Даље, Кадлец скоро у лету приказује положај свештенства у србији (102),
манастира (103), градова (103— 104), себра (105), меропаха (105— 106) и ро-
бова (107). То je све, углавном, преузето из к. Јиречека, док je разлагање
о чиновницима и по Ст. НоваковиЬу. Административна подела србије при-
казана je,, опет, по к. Јиречеку (108— 109), с нетто самосталности где je реч
о жупанима; Кадлец редовно прикаже прво српске прилике па онда босанске.
На Kpajy овога дела Увода много се жалио што није ништа написао о срп-
ским финансијама (110). Заиста je штета.
Цели овај велики преглед стварно je историјски извод, а тек за њим
долази разлагаше о правним изворима. у гьему ce oceha да се Кадлец ослашао
највише на филологе, док je писао о грађи за правну историју у нашим из-
ворима. То се особито oceha тамо где je реч о српским биографијама (111).
Све je нетачно што се о вьима каже као о изворима. Оне су пуне особите
грађе за нашу правну историјУ' али je треба наЬи, а то не могу учинити они
К0ЈИ не знају ни каква питања треба постављати при проучавашу извора. Ja
сам, мислим, показао на Теодосију шта се да сигурно ишчитати за наш
друштвени и држанни развој из гцегових радова. А сада, се дивиы обилэу'
246 'Гдаеник Скопског

грађе за правног историчара код архиепископа Данила и његових настављача

и чудим ce шта je све досад превиђено при проучавању овога извора. Кад-
лечев приказ троношког родослова (111) нетачан je, али то му се не може
много замерити, jep je ово занимљиво дело било доскора заиста непознато.
Неразумљиво je што Кадлец од византинских извора за српски правни развој
спомиње само Григору и Кантакузина. Зашто баш њих и само њих? Много
више византинских писана има вести 0 Србима, али je ипак нетачно, или бар
јако претерано, што Кадлец вели : „Faute de renseignements suffisants dans les
chroniques serbes, nous sommes cont.raints de puiser nos informations sur 1'
histoire politique serbe aux sources des chroniques byzantines et autres". (112).
Разлагање 0 српским повељама je непотпуно и понегде и нетачно, нпр.. све
што се каже о КаранотвртковиЬу (112). у расправљању о Душанову законику
(113 и д.) показао je Кадлец и ДОВОЉНО широко и дубоко познаваше 0В0.ГЭ
правнога споменика; у претресу односа између византинскога и српскога
права највише се држао Зигеља. о уобичајеном праву доспео je реЬи само
неколико речи (118— 119).
У n e o j глави обрадио je Кадлец руске државе (120— 190), шеста 'Глава
се тиче Чегике (191— 225), у седмој се обрађује полюко-литавска држава
(226— 285), у осмој je реч о Словенцима (286—289) а у деветој о хрватској
држави и о Дубровнику (290—315). На крају кшиге je библиографија, сасвим
кратка, и за ЊОМ индекс.
Било je веома храбро од Кадлеца што се одлучио да прикаже- основ.е
и развој словенскога права до X В. Али због оскудице извора он се морао
уопште, па наравно и код срба, ослањати на много позније изворе, с прет-
поставкой да се у шима огледа и раније правио сташе. Такав je посао,
међутим, веома опасан, ма с каквом опрезношку био обављен. Иначе je
Кадлец имао сасвим право што je мислио да приказ српскога друштвенога
и државнога развитка мора ослонити на преглед српске прошлости. Његов
трезвен и опрезан научни метод и умереност у теоријама — изузетна код
правника — заслужују сваку похвалу. Пут К0ЈИМ je ишао јамачно je добар,
и он би на тему доспео до још важнијих резултата кад би му било суђено
да доврши своје драго. дело. Овако остаје на млађима да оданде пођу где
je он стао. За часним претходником he ићи.
Никола Paöojuuk

M a ritch D., Papstbriefe an. serbische Fürsten, im M itte la lter. Kritische

Studien. Dissertation zur Erlangung der D oktorw ürde von der philosophischen
Fahultdt der U niversität Freiburg in der Schweiz, ‫)؟‬tem. ¥ч‫؟‬ц\очс.ѵ, \ ‫>؟ةﻷ‬, ‫ذأ‬0‫ل‬
стр. X V 95 ‫ ﺍ‬.
Верски зилотизам и конфесионална осетљивост често су помагали кри-
тичкој историографији да се сумгьиве легенде изобличе и да се утврде исто-
ријске истине, наравно обично само код туђих вера и конфесија. Туђа лако-
верност и страна, неоправдана, уображеност увек су се раније, критиковале
него ли своје. Тако су и односи православних народа према Римској Курији
рано критички претресани, али с критиком редовно Јако страсном и потпуно
једностраном. врло опширно и духовито — али сасвим: с православног гле-
дишта — претресао je односе православних народа према папама век Адам
Зерникав (Zoernikav) у свом cjajH O M делу „Tractatus theologici orthodoxi de
processione Spiritus Sancti a solo. Patre" (1— 11, 1774--5); 0 српској цркви je
одељак сасвим мален (II, 956—7). први почеци научне кшижевности о
Светој Браки, Ћирилу и Методију, пуни су конфесионалне ‫ﰎ‬па
je и у малој српској богословској књижевности XVIII В. преведен познати
састав X .с. Смита „Исторіческое разсмотреніе вопроса есть ли Христіанство
въ Бохеміи и Моравіи чрезъ Меѳодія по ученію' греческія или латінскія
церкве введенно?" (1796). Ово je била, наравно, протулатинска теза,, овде
 Преглед ли 247

опширније образложена него у краткој рефутацији латинског схваташа рада

Свете Браће од Теофана Прокоповича уз словенски 'превод Орбинија од
Саве ВладисавлевиЬа (17.22).
Још ни)е у модерној науди било ни поставлено, у C B o j ширини и ду-
бини, питање о односима православних према Римско) Курији, а оно je, ОСЛО-
шено на ранију грчко-латинску полемичку књижевност, било већ страстима
узбуркано. Зато се Јован Рајић, опрезан и бојажљив, Што je могао више у
својОј. Историји уклањао с пута сукобима православних и римокатоличких
схватања, потпуно непомирљивих, да, разуме се, заступа ипак православна
гледишта' — опрезно, али ипак јасно. Монографски, врло учено и јако ΟΓΙ-
ширно, латио се целог сложеног питања о односима Срба према Римској
Курији језуита фрањо Ксавер барон Пејачевић у свом огромной делу „Hi-
storia Serviae seu colloquia tredecim de statu regni et religionis Serviae" (1799).
Стварно je то историја односа Срба и Римске Курије, састављена са жељом
да докаже ову пишчеву тезу — срби су били дотле папама одани, док није
код њих прев.ладао грчки утицај. Ово мишљење римокатолички писци ре-
довно све до данас понављају. Но зато оно није постало истина.
И поред наг'лог напретка научне историографије, већина дела о одно-
сима између православних и Римске Курије одају већ на први поглед ΚΟΗ-
фесионалну тенденциозност, jep ce људи најтеже отресају конфесионалне осет-
љивости. Зато XIX и X X в. - бар у 0 B0 j Ι-рани истраживања — стварно
нису. изменили схваташа историографије XVIII в. Између конфесионалних
схватања ових питања зјапи и даље простран јаз.
Пошто су међу свим православним народима срби имали - - већ због
свог географског положаја — најживље везе с Римском Куријом, то су, на-
равно, ЊИХ0ВИ односи с њоме најзанимљивији и — најпотребније их je научно
истражити. Константин Јиречек je дао за историју тих односа у средњем
Веку само опрезан преглед, пун занимливих појединости, али лишен јасности
и потпуности (Staat и. Gesellschaft im mittelalterl. Serbien, I, 53 и д.). Односи
у новије доба — особито римокатолички покушаји унијаћења православних
Срба — још су у сташу оштрих полемичких сукоба, далеких од научнога
утврђивања истине. Цео проблем односа Срба према Римској Курији заиста
жуди за научной обрадом.
Две дисертације су кренуле да га помогну регпити — МариЬева, о којој
he овде бити реч, и м . Пурковића „Авињонске папе и Српске земље" (1934).
МариЬ се латио да претресе односе срба према Римској Курији у средњем
Веку само на основу писама. Т и м есе, донекле, одрекао осталих, ма и мало-
бројних, извора. Свако писмо претресао je у нарочитом оделжу. На тај начин
није могао избеЬи понављања, и сам je, непотребним цепкањем, отежао пре-
гледност своје студије. Чини се да писац није имао прилике да се ДОВОЉНО
сигурно упути у целокупну српску историју, па да на основу поузданога
знања целе српске прошлости решава C B o j нарочити задатак. Поштена жеља
МариЬева, да савлада збиља велике тешкоЬе поузданог знања о целом
српском развитку, oceha се, међутим, на свакој страни његове књиге. Но у
томе није толико успео колико je за успешан самосталан рад из српске
прошлости потребно. Oceha ce Beh на његову односу према изворима и ЛИ"
тератури -да он није историчар од струке, него богослов. Али његов проблем
и није само исторички, него je и теолошки, па би, нема сумње, и историчар
чинио сличне погрешке у богословской методу као МариЬ у историчком. То
je сигурно. Иначе je врло добро да уске кругове стручних историчких про-
учавања пробијају претставници суседних и далих научних грана. Напоре
те врсте ja умем нарочито ценити.
Увод студији написан je за странце, дакле информативне je природе, и
због тога му се не смеју чинити -замерке с вишим научним захтевима. Уче-
нији увод бинеобавештене странце. више збунио неі'о просветио. у томе je
писац имао право што се спустио С'транцима, али ако je мислио да he се
некима међу гьима прибдцжити, понављајућ| заиста нетачна схеаташа, Koja
248 Гласник

се еретају у једној читавој литератури о србима, онда Je у томе доиста по-

грешио. Научности Марийева списа не Долазе добро вей у уводу изречени
судови, Koje модерна историографија уопште избегава, jep су заводљиви.
Заиста ннје требало тврдити, нпр., ово : „Само преко папинства могло, се
ступити у западњачку заједницу народа и тако добити ослонац против Ви-
зантије и признаваше државне независности" (XIII). Зашто тврдити и ово,
када није истина : „Српски владари бејаху у вейини случајева спремни з а ...
.повратак римској цркви и за прйзнаше папинског авторитета" '(XIV). Такав
je цели крај увода, у коме се при крају уз зби.ља научне радове спомишу
и списи п . Балана и и. Марковича, К0ЈИ су, бојим се, и завели Марийа на
споменуте и сличне тврдгье. ١
Поједини одељци Марийеве дисертације претстављају марљиво сДожене
коментаре уз папинска и владарска писма, с много хипотеза, ј'ер je знаше
папинске канцеларије о Србима 'било, дуго времена, мало и 'нетачно, што
писац није увек држао на уму, него je, на основу њих, п а д а о и у т а к в е
тврдње и претпоставке Koje je немогуйе бранити. Но писц.и уопште често ишчи-
тају из својих драгих, докумената више него, ли њихови читаоци, па ce Ma-
рийу не може много замерити што пише, нпр., о писму Гргура. VII Михаилу
Зетском „да нам показује црквене и политичке односе тадашгве самосталне
српске цркве у Зети" (10). Камо cpehe ! Сличне тврдње, не много- средне, и
смеле претпоставке, недовољно изворима основане, не могу све. низати, али
понеке морам излучити. у преписци између Римске Курије“ на једној и Ву-
кана и Стефана на другој страни нашао je Марий разлога за тврдше Koje
нису увек тачне. Да ли се Вукан .обратно на папу збиља због угарске про-
вале у Хум ? (21). Оваког суда као овај што га даље иСписујем научна исто-
риографија се с правой К.Л0НИ : „Вукан je био реалан политичар К0ЈИ je умео
искористити прилике у којима се тада налазила његова земља" ( 2 2 ) . и. све
дал,е о Вукану слично je оваквим речима за Koje није сам писац .крив. што
су празне, jep су оне већ уобичајене фразе, али ипак само то. Како je Марий
погрешио у својојој похвали Вукана осейа се и из шегова разлагаша после-
дица Вуканове политике, Koje су углавном добро приказане (30). Што се
Стефана тиче, то Марий нема разлога онако оштро одбијати. и мисао о по-
литичким мотивима његових односа према Римској Курији (33). Држање
Угарске у овом питању краљевске титуле осуђује — TO je прави израз —
писац овим речима : Љубоморношћу Угарске и Вукана спречен je нормалан
ток приближавања Срба Риму (33). Зашто би било приближаваше срба Риму
нормално?
у прави историјски истраживачки посао Марий ce обично није упуштао,
jep je, очевидно, желео да утврди само главне линије односа српско-римских.
Па ипак je мислио да сме на основу писма папе Иноћентија III с много по-
уздаша тврдити како je српска црква, пре автокефалности, била под Цари-
градом а не под Охридом (24 и 35— 6). Боље би било да се у овом случају
(а то би било добро и чешйе учинити) ставило питаше — а ако je папа био
рђаво обавештен, као што и јесте, шта онда с овом целом претПостаНком?
Пошто je Марий споменуо осниваше самосталне српске митрополије, Завр-
шује тај одељак овим речима : „Најповољнији тренутак за пристајање србије
уз Рим бејаше доба Иноћентија III. Преговори нису, нажалост, успели због
политичких односа, и тако je Србија за увек пропала римској цркви" (38).
На -ЧИЈУ жалост? Историчари йе добро чинити да оваке судове оставе цр-
квеним .политичарима или -коме било — само нека се они у ЊИХ не мешају.
Ти путови сигурно воде из науке. о вести Томе Архиђакона, Koja се тиче
крунисања Стефана Првовенчаног, опасно je говорити како je опш.ирна (41).
Најмање се научна историографија може сложити с оним одељцима где
Марий Приказује односе између Срба и Римске Курије за краља Драгутина
и Милутина. Тешка питања, данас још далеко од решеша, писац сматра вей
решеним. Доиста није сигурно што он вели о подели власти између Драгу-
тина и Милутина (46), још маше што истиче за краљицу Јелену да je била
 прёглед ли

Жестока римокатоличкиі (47 и 53), а најмање да je и синове васпитала у

тој вери 7‫ و؛‬и 55). Све то или није сигурно утвр^ено или je далеко од
иетине. Није сигурна н и 'т в р ^ њ а-_ да не спомишем да се не слаже с ра-
нијим разлагашем ‫ ب‬како je православна црква уврстила краљицу ЈелеИу
међу светитеШке (53). Али о томе -Нека расправљају богословИ. Завршна ре-
ченица у 'OBOM одељку ниј.е основана на изворима : србија je ПотпуНо затсва-
љивала CBoj црквени и држаРнИ пол.ет онога доба дубоком утицају кра*
љице-матере Јелене на њене синове (55). То je јамачно искренО ИишљСна нО
на' изворима неоснована пох.вала, Koja je још надмашена крајем одељка 0
другом писму папе НикОле IV Јелени, осталом, иначе, сасви'м без успеха
(5 8 -9 ). Ту cè спомиње „духоени портрет племените' католичКе срп сК кра-‫؛‬
љице“ (58), а за њену позНату установу за васпиташе девојака мисли Марић
да joj je Ο.ΒΟ била последица: „На 1'aj начин се ширила католичка вера.й
култура" (59). Ja Сам се, међутим, изнеНадио када саЫ, 'за Раније д.об'а, нашао
у ВиЗЗнтији исту такву устанОву као и она краљице Јелене. Сличне фразе, каО
Наведене, могу опити и збуниТи необавештене. о Драгутину се нема оснОва
рећи да се потпуно ставио у ‫؛‬службу римске цркве (61). За све Оно" Ιιιτο
^арић пише о ЕоРомилима (63) добро би било истаћи да то тврде ььихоби
противници. ОбавештеШа о далеким земљама — као србија — Нису била
на Римској Курији толико тачна колико Mapnh верује. Било их je врлО. не-
тачних и јако тенденциознйх. Преносили с‫ ؛‬их нЗјвише обавецДачи и Иза-
сланици — не само краљица Јелена; и за њеио доба (68). и МариЬ зове још
Милутинову клерку Царицу Зорицом (76). Много je погрешио што оПет
исти.че да би Србија(била данас католичка земља, кад би ИноРентије III ПО'-
магао Стефана а не Вукана (87—8). То je много сложеније питаШе него што
писац мисли, KOje, уосталб'м, спада у прорицаша или у црквену политику
или' у домишљаШа .без осНОРе — самО у иСторију не. На OBaj се начин сам.0
заврде они сироти' људи којима су таква машташа драга.
За слободољубље, српСких истраживача врло je ласкаво -ШТО je Марић
— без обзира на своју Конфесију — ишао путОм кОјим je мис^ио да га воде
научни разлози. Његов ΤΟ..Η разлагаша врло je уљудан, мада je у литератури
сре.тао врло често оштро и страсно полемично расправљање. мало je оштрији
само према познатом руском историчару Е. Голубинском, али на ТО' г.а- je,
мислим, завела полемичка књижевност црквенополитичких Писаца као п .
Балак и други, према којима je он показаО више поверења него што би му
научна критичност допушТала. Самосталност у критиковашу стиче се, ме-
ђутим, сам.0 брижљивим студијама и дужим искуством, ако истражива.ч има
љубави према истини и ако има смелости да je каже. Марий je, мислим, до-
казао ово и једно и друго.
Н икола РадојчиН

А. м . Селищев, Славянское населенье в Албании, Cö‫؛‬k‫؛‬i ١ 1 ‫أأ‬.‫ ﻻ ﻫﺄا ل‬4 ‫ا‬

Ииститут, 1931, стр. VIII 352 ‫ ا‬, и, као прилог, карта данашше Арбаније са
слов. именима места.
Иосле. а а ‫ ؟‬١л\‫؟‬.г рада 1 ‫( ةةةع\ﻻاﻳﺄ‬Историческія разысканія о славянаХ в
Албаніи. Варшава 1879) о судбини словенства на територији данашше Арба-
није, горше дело професора Московског университета данас je једини потпуни
приказ овога проблема, а оснива се на сасвим модерним принццпима. Дата
што их пружа историја о Словенима у Арбанији употпушена су резултатима
из топономастике и диаЛектологије. Топономастички материјал којим распо-
лаже аутор из писаних je врела. у овом правцу има, према томе, још да се
ради. Топониме што их сазнајемо из Оисаних врела треба још проверити
истраживашем арбанаских диалеката на лицу места.
.Као чисто своју нОвииу у документаціи аутор je дао и неколико изве-
штаја руских консула о стању хришйана у овим крајевима 3-а време опадаша
турске власти.
250 Гласите Скопског

Сем тога, аутор je дао, поред опсежног прегдеда словенских туђица у

арранаскрм језику пре.ма културним сферама, joui и карактеристику ишчезлог
сЕовенскОга говора у АрбанијИ делом на 0СН‫ ؟‬Еу аналиЗе овИх туђЕца и делрм
на основу анализе топономастичкога материјала.
Сагласити се треба са ауторово'м главной тезом Koja вели да je нека-ј
даидье словенство у Арранији бидо у лингвистичком погледу директан западни,
настарак словенства у Маћедонији, управо онако како je и у геоморфолошком
погдеду Арбанија наставак Маћедоније.
Не можемо се, напротив,сагласити G шиме над оштро Дели ово словенство
од ерпско-хрватскога и кад га ставља иск,Жучиво у најужу везу са бугарским.
Права je, на пример, произвољност, кад на стр. 318 рели аутор да се-
на с.ереро-западу .Арбаније појавлзују и елементи бугарске језичне групе, а '
меЕу-те елементе рачуна 1.. 2 ,‫ة <ج‬. е(за
Х , Хум),
У opoj по‫ ؟‬ледњој тачки допушта додуше сумшаше: „Может быть, к потомкам
болгарской группы принадлежали носители патронимических прозвиіц на' ο ν :
Nopachp Triboff, Pop R a d o s c b o T rib o ff ‫ ة‬с е к Copenico' ( Y l ‫؟‬.y . 0‫ >اﻷ‬٠
b>;‫ ﺀ‬нала.зи се нпр. у лдт. графијама 3‫ ة‬р код. Бара: где Бугара
уо'пште није никада било. Старије лат. графије за касније срп.-хрв^ у
обична су'ствар, упор. de зC
oа Хум, итд., где такођер никад
lm
e
h
Бугара.. А., што се тиче посесивних адјектива од личних'имена у ерп.-хрв.-
антррпонимији (упор. ШЬепан Митров Љубиша, родом из једног села код
Будве), ваља истайи. да делује управо комично, кад се Чита, у једноме озбиљном
славистичном делу, и за ЊИХ тврдша да спадају у карактеристику бугарске
језичне.. групе. Не знамо зашто аутор не убраја онда и носитеље руских
оваквих имена у пото'мке „болгарской группы"?
Да се види, колико у оваковој племенски обојадисаној лингвистици
имаде неискреног језуитизма, .припомињем само то. да аутор нигде не вели
да je појава еекавизам),
>
ѣ ( кој.а се особито истиче својом бројношћу баш.
код ишчез.лих Словена у Арбанији, а у Маћедонији je каснијега датума, на-
роч.ито карактеристична за српско-хрватску језичну територију. Вели на стр.
296'..само ово: „В теч'ение времени гласный изменился у албанских
славян В £, . как В Бреции, Македонии и западной Болгарии". о истој OBoj
појави код Срба.ни речи.; нарочито ни речи о оним ербима К0ЈИ су ово
(екавизам) донели баіп из северне Арбаније и Старе Србије у Срем и Boj-
водину. Само .за і и .‫ ؤ‬у неким примерима из северозападне Арбаније мило-
стиво допушта да je српске провениенције. Како се те појаве н а л а з е и у
Маћедонији, а Арбанија je, како аутор исправно мисли, наставак Mahe-
доније, — могао je лепо и то метнути под бугарску лингвистичку капу са
истим правой као и екавизам, па би ерба уопште нестало са лингвистичке
карте Арбаније.
Beh je време да међу озбиљним славистима престане оваково племенско
третираше лингвистичких проблема. Напредак у овом правду може да донесе
само лингвисгичка географија како се уобичајила у романистици. Лингвистичке
појаве треба, пре 'свега,' и у славистици територијално ограничити без обзира
на то да ли онИ чији' језик карактеришу ове појаве зову CBoj језик бугарским
или српским племенским именом. За арбанске Словене уопште не знамо К0ЈИМ
су племенским именом звали CBoj језик. Код .грчких Словена. знамо барем
толико да je било међу њима и српСких и хрватских племена. Буга^ско Пле-
меН'Ско име 'код ЊИХ уопште није потврђено, колико се може судити према
топономастИцИ.
Лингвистичка he географија зацело утврдити да одређене језичне појаве
превазилазе племенске границе и да je за ЊИХ племенско обележје ништаво.
ЈужнОсловенску Територију треба, према томе, сматрати као лингвистичку
целину у Kajoj поједине појаве имају сад вейу а сад машу територијалну

‫ ؛‬Аанас.зрбанаско и гласи lik,Упор. о 0 ‫ ﺝ‬0 ‫ ﺍﺍ‬називу

p
o
K VI) стр. 261,
2 QnH 99 ‫ﻉ‬ стп ЫЙ , p ‫ﺭ‬ Р '
 Преглед литературе 251

раширеност.. Неке су се у току , времена територијално рашириле, а неке

сузиле, а неке .опет ишчезле, како то бива свагде на свету. Свако племенско .
доделиваше ових лингвистичких ареа води само до злорабљеша лингвистике
у политичке сврхе, а не до правог научног сазнања.
У примедбама што следе даћу неке поправке ауторовим тврдњама.'
Стр. 4. дк
ж
а
р
о
Г од Призрена није потврда за ‫> ؛‬ jep je Τ.0
адјектива од . личног имена ,упор.
зд
а
р
о
Г у Босни и
тако није ни Небрегоште !пример за * > É , jep je други д ео ад јек ‫؛‬г
од -гост.
Стр. 58, 244, 296. Називи яу( Мокрој Планини северн
ъ
н
и
б
е
тр
и Требовчане- треба да CTojey вези ни у Арбанији са крчењем терена за
насељивање. -Прво je име зацело идентично са у Херцегрвини, а ово
je 0Д.ЛИЧН0Г имена; исто тако и друго, упор.
IV, 231, белешка 1.
Стр. 74. Истина je донекле IH TO каже аутор : „Древний ,Албанон' не
может безусловно указывать о нахождении там предков албанцев";- али треба
ипак упозорити да je народно име срп.-хрв. арум. арб.
Arbër, -en, -иnзведеница од имена овога града И-да.се рокрива тачно са
istë
старим, античким начином прављеша имена народа. Онако како су
прозвани по граду' inданас
lm
e
D ( Дувно), а по .,.
зОву се. и сип
н
а
б
р
А о граду Albanum .ЗНачајно je да су
сачували арбанаски суфикс sкоји одговара слов.
-a та
значи „становник града Рабна, Рабшанин". Чудно je једино то што сами
рођени Арбанаси не употребљавају данас у свом народной имену овога су-'.,
фикса и што не знамо да ли су га икада употребљавали. Свакако наше име.
Арбанас апсолутно претпостав.ла да се најстарија домовина Арбанаса' има
тражити у овом граду и око њега. Упор. M o j рад
diteran, стр. ‫؟‬Λ .
Стр. 77. Арбанаски назив, за белу овцу са црним или црвенИм пегама
кпасё ‫ألﺀﻵةة‬0 \ ‫ة‬ coatin.,3
4 ‫ ا اً ﻻ‬0 ‫ ؟‬٠ Zeitsch.ri.it f a r roman.. Philologie,
X X X V I, стр. 648 белешка, као што je и përç, „ушкопљен јарац" сло-
венска реч. Не знамо зашто ове речи, стојеу списку чистих арбанаск.их речи
Koje ynyhyjy на ЊИХ0В0 стар.0 пастирско занимање. Арб. од чега долази
срп.-хрв. иииьег, и
жтд. бийе такођер словенска реч г.
љ
ш
е
„младо овогодишње јагње" од съовај"
„ и Не иде
Стр. 78. У драчу ce у 14 кудишс грчки, словенски и ла
е
в
Топијин у Елбасану из г. 1381 je такођер састављен у 'ова три језика Koja
су у оно доба курсирала у Арбанији као језици саобраћаја. То cè види и у
именима водейих Арнаута. Иван Скендербег има и грчки назив
К0ЈИ садржи грчки суфикс -ώ-υης од st(упор. арба
a
K
К а с т р а т и ). Упор. Ак. j.,IV, стр. 883. Запазити треба и цовојели
P
нетску промену л > P у зA
mа
u
n
a
rb
Стр. 142, 187 и 2 8 ‫ؤ‬. lëли
ü
g
a
m и
словенског. Томе се противи румунски облик истога значења, а
ово не може да се.оснива на слов. могыла.
Стр. 153. vorbë ,гегички назив за глинени лонац за куваше, никак
долази од слов. непотврђеног апстрактума „вареше", него од, речи
р б (Жумберак, УнијатијЈ р аВук),
н
и
б ( буг.
све у значешу раскрханих лонаца. Гл'еде ® ) а р б . о упор. Арб.'
kovë није уопште словенска реч, упор. г. Majepa ‫ﻢ‬ ‫ﻟ‬. ‫ﺀ‬.
Стр. 156. Арб. tkaотка
o ç„ или орийак К0ЈИМ се чисти плуг" не
се никако упоређивати са бугарским глагОлом или „от-
качити", него само са срп.-хрв. речи отк или

3 Упор. ву старој српскоЈ држави из 14 века,

го
а
ебр
Н VII, стр. 799.
4 Упор. Даламетра, Dictionar rriacedo-român, стр. 67; Ђорђе Паску, Dictionnaire étymolcl·
giqne macédoroumain, l стр..6١9‫ ﺀ‬бр. 443. ‫ﺀ‬. .‫ ﺭ ﺯ‬. . ‫ ﺏ ﱎ‬. -
252 Гласнмк Скопског Научног Друштва

о тикй ч ,за К0ЈИ Вук вели да се говори у Црмници (Зетска бановина). Овај
последши облик вели да су ишчезли Словени у Арбанији говорили
за орикак или оритак, реч од исте основе од Koje су и глаголИ
тицаш й.
Стр. 158. Арб. kërçun(i) „Baum stum pfи,гегичка
нашер'глагола к р ч и т и ,како исправно' каЖе аутор; али арбанаСка ре
зује й сН , редак додуше, суфикс К0ЈИ и имена дрвећа румунски
çieduû и због тога je од интереса.
Стр. 161. Као- у Македонији и на осталој јужнослов. територији тако
има، и у Арбанији назив за планину инасељ е. Стоји зацело у вези
са нашим старим називом за богомиле, али никако, како уче аутор и
I, стр. 136 (упор. Б'ернекер стр. 37), са долази често додуше
у словенској топономастици, али са бого-милима нема никакове везе. Име
бабун за богомила (упор. А к. IP
j., , стр. 136) биДе у вези
назИеом незнабоЖаЧког идола .Како су се у с
d
e
m
a
h
u
M
ислЗмскй Сарацени сматрали као главни претставници незнабоштва, постаО
je προ^οκ Мухамед глаЕни репрезентант Кривог вероваша. Ово име изме-
‫؛‬вено ‫غ ؛‬-У старој француској и немачкој епици у од чега настаде
правиЖнО бабун )са испадањем дочетка, треба још приметити да су у стар
француској епици Словени и Бугари изјЕдначени са Сараценима у поглЕдУ
кривог 'веровања.6 Назив ункривоверник“
а
б„ дадоше западни
богомила. Ову hy своју мисао утврдити другом згодом. Напротив, арб. реч
ЬаЬипё „мера за зрно" итд. нема никакова посла с називом за бого-
миле и аутор je погрешио што je ове изразе помешао. Ова арнаутска реч
стајаДе можда у вези са срп.-хрв. називом за меру жита о OBoj доста
раширеној речи писао je к. Штрекељ, Zстр. 69
и сл. (Denkschriften d. Wiener' Akademie, phü.-hist. K l . , CB. 50).
Стр. 162. Арб. heëjвеД Мајер7 боље протумачио од аутора.
§
ro
g
да исходи директно од х,него од хипокористика од грах (
а
гр
Ак. Pj.,111, стр. 390). Ово миш.љење није баш вероватно, jep je реч
тепаша. Пре Де бити да je основица арб. речи аугментатив од
Овај последши облик долази и код Арбанаса: Мењање до-
годило се код Арбанаса. Дочетно аи
н
-и спало je као у
Стр. 164. Арб. rrap „Platane'1не може да долази о
како учи аутор, jep Арбанэси не мењају словенску консонантску групу
у р (упор. g) ude, grusht, gradine итд.) 'и jep je граб дру
МиклошиД изводе арбанаску реч од слов. рѣпина „platanus". Ово доиста може
да буде. Tope смо видели у shë
ro
g ад суфикс може да исп
и KrajaЗ'а Kpajuua )ради тога што ce je помешао са дочетком у а
зативу. -к-даје ,упор.
а sankза сѣн، ١. Врло je в
у Маћедонији стоји у вези са овом речи.
Стр. 169. Арб. suie „мала лађица“ (Геге) може доиста
из слов. ЧКЛНІІ и да показује прелаз лн ‫ ؤ‬арб. ‫ﻢ‬ ‫ ﻟ‬као KonliHHKk >
Зацело да није из исте романске речи од Koje je и словеначко „посуда
за воду". Последгье je исто што и лат реч Koja je раширена по се-
верноитал. диалектима, упор. Majep-Либке, 3. изд.
бр. 8074. Ауторово довођење у везу арбанаске и словеначке речи има се
забацити.

٠ ٥ б за ф упор. у facula > бакља итд. Дочетак -et губи M ahom et већ у старофранц.
епосу (Mahom) и у даљој изведеници провансалској bafoma(e)ria „џа.мија“. Измена почетка
M a il· у B a p h ' догодила се зацело под упливом народне етимологије у Јужној француско) 'где
се име. исламског пророка довело у везу са глаголом bafar „спрдати ce, se moquer“ . O n - . - ;
речи yftop. V . Wartburg, Französisches etym ologisches Wörterbuch, I, 203 и Majep-Либие, Rom a-
nisches etym ologisches Wörterbuch, бр.
‫ ة‬ћ о р ٠ 1 ٠\ч д іа к Skyueni и sturoiruuc. eptct ‫ ﻻ‬Зборн ику Богдана Поповића, ъ^отрая
1029, стр. '3 7 —294.
7 Прихватио и Јокл, Lingvistisck-kulturhistorische Untersuchungen, стр. 134 и сл.
 йреглед nm 25ä

'Стр. 169. У терминологіи je аутор често недоследан и неодређен. Тако

код арб. речи pзуимље „южнославянское посредство“ , а други пут, нПр.
kra
стр'. 1S1. разликује словенску, бугарску и српску назнаку код извора арб.
речи. За rëтр.
te
o
p с 178 не вели да je из српског, него из слав. Η.τ-fejjđ, а
за арб. penesда je из јужнослов. зс(тр. 176), као и код
н
е
п
Код арб. речи кбје показују ъ > окао (169),
вели опет да с у и з бугарскога, а ипак се може тачно утврдити да :je овО
ъ > ѳ идентично са аналогном појавом у језику најближих арбанаски^ Суседа
Торбеша К0 ЈИ су пореклом из Горње Реке. Код вели оПеТ
на стр. 289 и 325 да je из „слав." стпремда се и
р
ъ
д
дръстилъ без -٠ и оас
л
стѣ
ъ
р
д ,итд.. За реч
-о
словенска, и ако се зна да je та реч највише карактеристична баш за маће-
донске говоре. у лингвистичкој студији као што je ова очекивали би свакЭко
да Ьемо бити обавештени о том.е што значе проЕениенције словенска 'и јуж-
нословенска, а што српска и,, бугарска.
Стр. 173. Арб. ïiaм
n
ko ожда садржи сложену реч од срп.-хрв.
ça
из лат. malleus и ;свакако т а - није префикс; али може б ‫؛‬
ъ
кн
а
ч
вези са рум. maciuca. ‫ر‬
Стр. 178. Код арб. laешко
p çkëт je реЬи да je од срп.-буг ٠ П
су ту реч на Балкану највише проширили баш Арбанаси К0ЈИ сУ се тим‫؛‬йОСлОЫ
и највише бавили. о OBoj занимливој балканској речи донеће
nationale des Etttdes balkaniques ‫ № ﻻأ ح ﻻ وأ ة ﻋ ﺜ ﺄا‬١‫ ﻻ‬.
Стр. 185. арб. r„д евер" није иста реч Koja и срп. буг.
d
m
ku Koja
je посуђена из балканскога латинитета: упор.
slaves, X , стр. 188 и сл., 198; него je из новојелинскога κουμπάρος или цин-
царскога cumbarса mb > т.
Стр. 109. О арб. çukë,нашем
Zum BalkanlateiniV (Zeitschrift für roman. Philologie, LIV, стр. 479, бр. 13).
Стр. 198. Арнаутски и бугарски назив за спужа (Годин) и
нема никаква посла са лат. lollig o „сипа", него je то леп наш
адјектив вслузав".
га
и
љ„
Стр. 204. Име места таазцело није у вези са тур.
ш
гл
и
Б
пертый, охраняемый", него са новојелинском посуђеницом из латинсКог језика
βόγλα „стража" од reчувати
la
vig „ стражу" (упор, г. Majep,
Studien, III, стр. 14). Суфикс je само словенски. одговара бројиим
срп.-хрв. топонимима С траж иш те.
Стр. '220. Искључено je да би назив места и у хри-
совуљу цара Душана могли бити од лат. у зНачењу бл'ата je' једна
од најобичнијих слов. топономастичких, основних речи,8 упор. и IV,
стр. 833. Не смета што се цар Душанов налаЗи у брдском
крају. лК
а
К 0ЈИ ja знам по. властитом виђењу из ТКумберка je такођер ка-
љ уж анабрду.
Стр. 222. Под имена места изведена .од * d b b n или *dbbn ставио je
аутор и такова имена Koja очито не иду заједно. Данас арбанаска, а некада
ш и к а тесгга Добруига, Д о б р и іе . Добруипп, Д о б р а ., Добрень, Добрана,
Добрчан, Доброчани, зацело немају никакове везе са оном ис
и
я
а
р
б
о
Д
речи кбју имамо у имену места Дебар.
Стр. 224. Чисто арбанаско име места на ушћу Бојане, а звало се
у 15 веку РаІО/Пі, i,нема никакве везе с.а нашом речи
n
la
u
P Csa
арбанаска месна имена на -‫ى‬ ‫ ر‬означују фамилиска насеља као и наша 1
-овца или ии
ц
в
-е ли као румунска на- -одго
Павловцима.8 9 Арб. -‫ى‬ ‫ < ر‬лат. sобразложио je Јокл,
e
n
-a
nesischen Etymologie und W ortbildung стр'. 104 (Wiener Sitzu
Стр. 226. Топоним ро
о
зв
И бичан je и на читавој срп.-хрв. те

8 Упор. Миклошић, Die slawischen Ortsnamen aus Appelativen ‫وا‬, стр. 178 бр. 194.
9 Упор. Α κ. PJ.) IX, стр. 71‫ج‬ )
 254 Гласник Скопског

не само : на бугарској. и маћедонској, упор. IV, стр. 346 К 0ЈИ аутор

,н,е употребљава за своју документацију.
Стр. 227. јje постојао H y старој српској држави, упор.
р
о
П
X , стр. 873..
Стр. .261. Данас арбан-аска месна имена
не треба да значе насеља Koja су основана по „выходцами из града иди
градца, из заграда", него исто што нпр. и име села код Загреба.
Како се Загреб некада звао циимао своје кметове
е
д
а
р
Г
селу, названо je кметовско насеље према месту коме je припадало. Није још
познат случај да he грађани оставити град и основати сеоско насел>е како
аутор претпоставТьа за ова словенска имена у Арбанији. То би за грађане
значило иЬи с коша на магарца.
Селечкаje као и у Маћедонији адјектив од деминутива не од
Стр. 262. Нязив цасдржи у Арбанији као и у Пелопо
а
н
л
е
С
суфикс ,него
а
ц
и
н
-е .То су супстантивирани адјективи ,о
ц
а
н
-ь
онаца(Херцеговина) : аАрбанија)
ц
и
н
л
е
С ( : (Арбан
понез) означују територију, земље K o je припадају селу.
Стр. 265. Арбанаска месна имена (последње
у .драчкој епархији) не доказују да су и некадашњи Словени у Арбанији
сами себе звали према имену бугарске државе и народа К0ЈИ je њом владао
као и они у Мизији и тракији, jep je овде .бугарска држава била веома
краткога века. Ова имена могу бити исте природе као К 0 ЈИ
се помиње у краљ Милутиновом хрисовуљу за бањски манастир. НоваковиЬ
.je пронашао овај катун у имену села повише Митровице.. Словени
на Ибру нису се никада звали Бугари, Beh Срби. Са кретањима бугар-
ских катуна могу бити у вези и горе поменута арбанаска имена, а не, како
I C I а р р , са маамъом Бугарин аа Словене. ‫ أ أ ﻻ‬0 ‫ﻷ‬٠ јужнословенски. ФддоАог,
XII, стр. 87 и сл.
Стр. 266. Како долази арбанаско месно име међу имена из-
ведена од личног имена, кад може да буде исто што и
Ни арбанаска. месна имена Юб,треба да су
него од адјектива любъ„carus", упор. месна имена алпских Сл
(уъсм. Leoben) ١‫ أ‬ТБублана, y i p . Ltnolog, \τ \\١ стр. AT м СП.
Стр. 295.' Да се види како Словени северне Арбаније стоје у најужој
вези са. Словенима у ПаштровиЬима, треба поменути да реч или
долази и данас у ПаштровиЬима у облику суђа „судија племена".
Стр. 296,. белешка 2. Не знам зашто „несомненно В основе
лежит корень *rokh, а В основе ак
в
хо
ѣ
Р орень
архаи.зам ß за ft у орах сачув^о на великом делу српско-хрв. територије.
Упор. уосталом Μθ-ј чланак у Casopisaитд., VIII, СІ
Стр. 307 ни
ч
а
уб
.ДбЬе зацело штампарска грешка за
Pj.,II, стр. 8чЗ.
Ове Moje белешке што ‫ ؟‬ам их учинио, читајући П 0МЊИВ 0 рад ученога
совЈетског слависте не умањуЈу вредност шегову, данас ‫ى‬., делу из
K ojerace можемо детаљно информисати о трагичној судбини. словенства у
.. Арбанији.
п. Скок

-Η. ByAuh,, А н т и ч к и сйомешиці у Rauioj земли. ~ ٦

Академије. Наука II разред 55. Београд 1931, стр. 1— 259.
Горша з.бирка садржи критичко издаше у разним областима северне и
Јужне србије нађених, већином нових.грчкихи латиНских, натписа (651 број).
Регистар имена и ствари, те грчких и латинских речи олакшава употребу ове
збирке натписа, .Koja пружа драгоцен материјал за културну историју северне
и јужне' Србије у античко доба. Историски je својом садржином Најинтере-
 йреглед■ ли 255

"сантнији у хексаметрима састављени . у ' околини Пријепоља нађени натпис

број 332 из времена цара Јустинијана, који допутује извештаје Прокопијева
списа De aedificiis. Због важности садржине-'дајем текст натписа у целини:
‫ أ‬Omnia quae cernis magno constructa labore Moenia, templa, domus,- fontes,
stabula, atria, thermas auxilio Crristi (sic!) paucis construxit -in amis antistes
Stefanus sub principe Justiniano. Сумарна ре^акција говори 0 подизању једног
града- или бар једног кварта, у граду уз поименичан навод готово свих врст.а
графевина, Koje сачишав‫ ؟‬ју градско насеље. Из израза antistes,- који у државној
и црквено) терминологіи тога времена означава епископа, може се закључити
да се натпис односи на изградњу епископског . града .или
градског кварта око епископског двора‫ ؛‬повод .и ближе околности ове гра-
ђевинске акције нису наведене у натпису. СудеЬи према тексту натписа ини-
цијатива за градњу потекла je од епископа Стефана, К0ЈИ je, може бити, о
свом Трошку извео ову градту. Познато je нпр. да je ТеодОриТ епископ града
Кира (V век) из епископских прихода подизао у свом граду тргове, купатила,
мостове и водоводе.
ф. ГраниН

н. ВулиК, Неколико питагьа из а н т т к е пр о и іл о сти . ٢ дасС،‫؟‬п,ск‫؟‬. ’К ра 5ье.в-

ске Академије C L V I,‫ ؛‬ДРУ.ГИ разред 78. Београд 1933, стр. 1— 86.
Борта збирка обухвата девет расправа, у којима (изузев једну) г. проф.
ВулиЬ с великом ерудицијом расправља проблеме из античке прошло-сти наше
државе. три раснраве односе се на античку историју Јужне Србије: Јеврејски
натпис из Стоби (стр. 34— 42); - Iustiniana primd (стр. 53 -- 62) и Дарданци
(стр. 63—72). У првом чланку' писац критички анализира формалну и мате-
ријалну страну 1931 године.у stobi нађеног нагрчком јеЗику редигованог
јеврејског натписа. Предмет натписа je поклон зграда јеврејској општини у
stobi од, стране Полихарма, К0ЈИ je у тамошњој јеврејској општини- вршио
разне од јеврејске општине поверене му дужносси. Полихарм je за себе и
своје наследнике задржао право становата у извесним просторијама, док у
;погледу осталих просторија јеврејска опщтина- има право уживата у оквиру
'донативног расположета. За гфекршај донативних одредаба предвиђена je у
, санкционој клаузули новчана казна у висини од 250.000 динара, Kojy пре-
ступник има да плати патријарху. Те.рмин патријарх може по мишљету г.
проф. ВулиЬа да означава : како провинцијалног (са седиштем у Stobi) тако
И централног, врховног јеврејског .верског Поглавара; хронолошко фиксирате
Овог натписа омогуЬило би, може бити, и решете овог питата. у другој
'расправи, lustiniana ргіта,.г. проф. ВулиЬ, полазеЬи од читенице, да се novella
і,тр. ІиДіпіапі XI, (ed. Scholl; ηο.ν. X IX ed. Zachariae) не служи терминологијом,
,Koja 'провинције Dacia med.ite-rranea и Dardania не третира. као -идентичне noj-
мове, долази до закључка, да ce lustiniana prima налазила у обл.асти Dacia
т، diterranea а никако не у области Dardani-a. Браница ових двеју провинција
ишла je, може бити, кроз територију,. Koja лежи између Scupi и данаштег
Скоп.Фа ;- новооснована lustiniana ргііПа налазила cè на територији данаштег
Скопља. Ово решете je, додуше, само провизорног карактера, jep у данаштем
, Скопљу — изузев водовод — нису на^ени никак-ви трагови, К0ЈИ би дали
солиднију основу за овакву локализацщу града lustiniana Prima. , у току
.дагьег излагата писац истиче да je вероватно lustiniana prima, Koja- je у.-.ц'р-
квеном погледу несумтиво праНни Наследник метрополе .Scupi, саграђена
сасвим у близини старог митрополитског града. ,Ако je ова теорија о.правном
наслеђу-града lustiniana prima тачна, имали би занимљив ..случај -персоналне
уНије двеју у административной погледу,једне од друге независвдх ;мцтро-
-политских области, jep, с обзиром на текст Јустинијанових новела X JX и
CLI с. 3-(ed Zachariae d Lingenth3l 1, 131 и II, ,2-67), кОјиСведочи, осамосталном,
Прстојату: обеју митрополитских обласТи, тешкО 'се мОЖе претпбставитицр-
2Ô6 Гласиик Скопског

квено cnajame провинција Dacia mediterranea и Dardania y једну јединствену

црквеноуправну област. у трећем чланку Дарданци, подробной анализом и
интерпретацијом извора опровргава мншљење румунског научника м
д а .je Дарданија била насељена више трачким него илирским етничким еле-
ц е т о і Mateescu се у научном истраЖивању служи Погрешним методом,
К0ЈИ идентичност или сличност особних имена сматра доказом, да у обла-
Стййа, у којима налазимо ова имена, живи један и исти народ. г . проф. Вулић
сматра да докази за неилирску народност Дарданаца почивају на лабавој
рснови и да нема разлога за тйрдтУ да Дарданйи нису били Илири него да,
на против, ,све што je о Дарданцима познато, говори у прилог илирском
етничком карактеру Дарданаца.
ф. граник

C i . C É ü o je e é , CeeiH Casa и, незавасносі српске цркве. Тлас орпске

Кр. Академије C L X l. Други разред философскофилолошке, друштвене и
историске науке 83. Београд 1934, стр. 199—251.
У горњОј- расправи г. проф. Станојевић излаже историју постанка неза-
висности Српке цркве. КритичкОм анализом извора и оштроумном интерпре-
тацијом односних места у Доментијанову и Теодосијеву житију СВ. Симона
(срп. краља Стевана Првовенчаног) и двају протестних писама охридског
архиепископа Димитрија Хоматијана (прво, у мају 1220 писано писмо, ynyheiio
je краљу Стевану Првовенчаном; као адресат другога писма Koje може да
потиче најраније из јесени 1221, фигурира икуменски патријарх Герман !‫ل‬ ‫و‬,
који je био, веома добро упуЬен у црквено-политичку ситуацију на Балкан-
скоИ Полуострву и у западной делу Мале Азије, долази писац до резултата,
да. се црквенополитичке концесије, Koje je СВ. Сава приликом свог првог
боравка у Никеји (1219) добио од императора и патријарха, састоје у хиро-
Т0 Н.ИЈИ св. Саве за архиепископа Србије и у преносу на СВ. Саву права хиро-
тониЈе епископа и Клирика на српском подручју. Овом прийиком српска
црквена област није добила опсеЖнијих јурисдицкионалиих права. Краљ Ра-
дослав, наследник Стевана Првовенчаног (t 122.3), који се налазио под ути
цајем своГа таста, цзра Теодора Комнина ЕпирскОг, био je склон да успостави
јурисдикцију охридске архиепископије над српском‫؛‬. д.ржавном облашћу, Koja
je пре .1219 у црквеноправном погледу потпадала под охридску архиепис-
копијуи може бити да je и успео да ову своју намеру и оствари. Из кореспон-
денције охридског архиепископа Димитрија Хоматијана са краљем Радославом
може ce закључити, да je охридска архиепископија с великом одлучношћу
и истрајношћу заступала каноничко становиш.те -црквене' зависности српске
државне области од охридске архиепископије. Међутим СВ. Сава je уочио,
да би икуменски патријархат, и Никејско царство, с обзиром на политичку
констелацију на Балканской Полуострву а нарочито на политичке претензије
епирских владара, били склони на вейа попуштања у црквеном питању.
Озбиљни разлози говоре у прилог комбинацији, да je СВ. Сава, приликом
другог путовања на Исток (после 1229 године) свршио и један важан . цр-
.квенополитички задат'ак. Повод гьегову путу у Никеју могла je бити или чи-
іьеница да je краљ Радослав српску државу поново у црквеном погледу
потчинио охридској архиепископији или бојазан да би се то могло у догледном
вреыену догодити. Постојала je йаиме опасност да би, ако не буде начелно
решен начин попуњавања архиепископске катедре, у случају седисваканције,
изазване смрХу или добровољном резигнацијом титулара, охридски архи-
епиекоп уз потпору наклоњене му српске државне власти могао поставити
.на упражгьену архиепископску катедру особу свог роверења, а овај акт имао
би у првом реду несумњиво за последицу губитак фактичне самосталности
српске цркве и уништење српске националне јерархије, а у другом реду
онемогуХио би сваки утицај Никејског царства на пр۴лике у србији. Веома
 Преглёд литературё

je вероватно да 'je СВ. Сава у овако ванредно повољним СПОЉНОПОЛИТИЧКИМ

околностима успео да код икуменског патријарха Германа II издејствује одо-
брење да право хиротоније архиепископа србије, Koje je било реЗерватно
право патријарха, буде пренесеио на сабор српских епископа. Патријарху
je резервисано право комеморације на прврм месту у црквама у србији. Али
када je цар Михаил VIII Палеолог на унионистичком сабору у Лиону (1274)
протестовао против независности српске и. бугарске цркве, употребила je,
може бити, српска црква ову прилику, да се ослобод'и и последшег трага
форма‫ ؟‬не зависности од византиске цркре. Γ.,προφ. Станојевић овом расправом
ycneo je да правилно осветли Једно од најважниЈих питања српске црквене
историје: проблем поставка њене 'Каноничке самосталности.
ф. Г р а н і

./7.
н Благоѣвъ, Е клога .Универзитетска библиотека, №
1932, стр.' 1— 240.
Еклога — законски' зборник' К 0ЈИ je због своје краткоће и jacHohe стекао
велику популарност како у Византији тако и у словенским земљама — има
нарочиТу cpehy у погледу издања. Старим издањима (Leunclavius 1596, Za-
charlae 'von LIngenthal 1852 и Monferratus 1889 године) придружила су се по-
следњих година издања E. Freshfteld-a 1926, на енглеском језику с опширним
уводом. и коментаром, G . Spulber-a 1929, са француским преводом и врло
озбиљном расправом, и Ј. Zepos et P. Zepos-a 19'31 год. на грчком, а 1932 ٠ г.
изашло je и бугарско издање приређено од Благојева, познатог исто'ри-
чара права.
У .предговору ове кшиге аутор правилно упозорава : да Еклога сачињава
епоху у византиском законодавству и да има значај и за историју словенског
права, jep je ушла у Штампану крмчију, boja je постала званичан зборник
православне словенске цркве. Као у свом грчком оригиналу, тако и у сло-
венскоИ преводу она je била у употреби у свима словенским православним
земљама и тиме je извршила известан утицај на правна схватања словен-
ских народа.
У уводу г. Благојев говори о Еклози уопште, о њеном ширењу, изда-
њима, плану свог издања, о изворима и литератури. je посвейен
историји споменика : наслову, ауторима, законодавном раду Лава III и Кон-
стантина V , узроцима К 0ЈИ су изазвали појаву зборника, години обнародовања,
о односу Еклоге према римском праву. О' утицају на њу од стране источних
народа, утицају хришЬанства, односу према доцније византиском праву, од-
носу п'рема'обичајном праву Јужних Словена, утицају њеном на бугарско
право., и о старобугарском преводу Е к л о г е . с а д р ж и подробну дог-
матичку анализу садржаја Еклоге :'ту се показује основна разлика практичное
карактера Еклоге од теориске систематичности Јустинијановог зборника.
Г. Благојев проучава сваку главу и сваки параграф Еклоге, анализујући његов
значај и одношај како према нормама претходног римског права, тако и
према законима на KOje je Еклога имала утицај : Прохирону, Василикама,
Арменопулу и Матији 'Властару. т р е к обухвата грч
гарским преводом. Текст je наштампан према Лингенталовом издању ‫ ؛‬у бе-
лешкама наведене су варијанте из издања Леунклавија и Монферата. Ве-
лика правничка ерудиција, показана у делу догматике, и одлично. познавање
грчког језика, KOje je допустило аутору да часно преброди стилистичке 'ПО-
тешкоЬе споменика у преводу његовом на бугарски језик, чине ову книгу
врло корисном како за византолога тако и за сваког историчара словен-
ског права.
.браћајући се првом, историском делу, историчар мора зажалити што
je та.‫ ؛‬део, К0ЈИ обухвата велики број занимљивих и важних питагьа, сведен
само на 28 страница, Узимајући у руке книгу таквог стручњака, као што je
17
258 Гласник

г. Благојев, читалац очекује да he у расправи о споменику наћи детаљно

расматраже свих спорних питања и и сц р п а н п р е гл е д св е га што je у дотичној' ■■'‫؛‬
области посталб својином науке.. Међутим ствара се утисак да je аугор по-
светио сву пажжу другом и трећем делу, а у првом. предлаже само кратак
резиме својих истраживажа. Стога'. Н'ека 'тврђ-ења ауторова нису убедљ ива.
Тако je у првом реду датираже Е к л о г е 741-ΟΜ годином, насупрот у науци
установљеног датума - 726, за К0 ЈИ су с е одлучили В ^
фрешфилд, Спулбер, Острогорски, Зепос, А. Соловјев и др. Писац сыатра
да je ЊИХ0 В0 мишљеже нетачно,' jep je „Лав III првих година свог цареважа,
т.ј. од 717-ДО 726 године, био потпуно заузет одбраном Цариграда од Араб-
љана, ратом против ж и х 'У Азији, .'борбом против разних претенденаТа на' - ، ٠
царски П'ресто и црквеним реформама Koje, пре него што су уведен е,. беху
предмет опіпирног и темељног проучаваж а". Међутим, Лав III je одбио
Арабљ ане од Ц ариграда Beh прве године своје владавине, а доцнији сукоби
на азиској граници, К0ЈИ су трајали до саме жегове смрти, нису могли да
утичу на законодавни рад у престоници. Сергијева авантура на Сицилији и
Анастасијева завера у Солуну биле су локалне, краткотрајне епизоде, те нису
много сметале унутаржем животу Цариграда. Црквене р е ф о р м е ја в љ а ју с е т е к '
после' 726 године. Напротив, главни аргуменат ,противне теорије — да у
Еклози нема никаквих ' алузија на борбу προ-тив икона и на спојени с жоме
негативни одношај државне власти према манастирииа, — има вр'ло велику
убедљ ивост. Најзад, постоји чак и један рукопис са забележеном 6234-0^,'
т.ј. 726-ΟΜ годином. Чини се зато да je ипаК требало одлучити се за овај датум.
Н езадовољ ава’ читаоца ни глава о оријенталном утиЕају ' Ца Еклогу. -
А утор говори' само 0 ' приликама Koje би такав утицај, али"
не наводи ни једну конкретну чиженицу , KOja би тај утицај показала. 'Код
читажа ове главе јавља се нада да he се хипотеза о постојаж у оријентелског ’
утицаја потврдити конкретним упоређежем појединих одредаба Еклоге с нор-
мама оријенталног прав'а у другом делу кжиге, код догм атичкограсм атраж а :
глава о-брачном, наследном и казненом праву. Али, и тамо нема овог у п о - :
ређежа. Сем тога ствара се нејасност: зар je истовре^ено 'доитао са Истока
и хуманиутицај а р а б л н с к е правне кЖижевности 'и персиски '
обичај сакаЬежа? Или, ако Ьемо у увођеж у у византиско право ٠

(уколико je оно заменило смртну казну) гледати победу хум ан ости ,'— тре^
бали то приписати 'арабљанском утицају или 'утицају' црквене ,
кжижевности, како то тврди и сам аутор мало доцније, на стр. 27?· Mo- ■
жемо са своје стране приметити да je, по 'c'Boj' вероватности, у овоме заиста‘ '
највише одлучио утицај хриш ћанства, али да уЕођеже грозног сакаЬежа за
злочине против седме заповеди нИје се јавило као израз хуманости, него,
на'против, као сретство што јачег застрашаважа у циљу одбраНе хришЬан-
ског морала. Па онда : зар се Еклога, по c a -МОМ свом практичной карактеру ‫' ﺉ‬
и по напуш тажу теориске систематичности римског права, не тавља као Π ΟΤ-
пуна супротност филозофском д уху, К0ЈИ се истиче у арабљанској правној
кжижевности ΑΙΙΙ-ΟΓ века ? Па коначно: зар су могли да утичу на састаЕљаче '
Еклоге, погледи' великог арабљанског п^авНика Абу-ХЗнефа, ЧИЈИ- научни
рад пада у доцније доба (живео je од 702 до 772 год)? '
О д великог су интереса две главе у којима се претреса питаже о од-
носу према словенской праву. Аутор устаје против мишљежа Васиљевског, ‫؛‬
Успенског, Крумбахера, Златарског, 'ф реш ф илда, Зепоса-И других, К 0ЈИ на-'
лазе у Еклози словенски утицај. Т у би 1) у
рити на то да су'п одац и о нормама обичајног словенског права у VIII веку
врло проб-лематични, те je тешКо упоређивати с жима норме Еклоге и 2) ΠΟ-'
казати да се хипотеза о словенском утицају на законодавни рад иконобор-
ског доба оснива на претпоставкама Koje се у последже време ,сматрају кЗо '
оборене, на име, да je νόμος γεωργίκός састављен у ОБО доба, и да се у жему
налазе докази за' постојаже у Византији у V I I - 0M' веку слободних сеоских
опіптина Koje су, тобОже, настале уелед доласка Словена на' Ба'лКанско По-
 Преглед ли -259

луострво. Место тога писац ·доказујенемогућност словенског утицаја на Еклогу

-тиме,- што су прави појмови Јужних Словена у ,то доба били и сувише.при-
митивии да би могли деловати на напредне појмове Еклоге; тиме, што Ју.жни
Словени нису онда познавали установе заруке, брака, наследства, завешташа,
старательства и· облигациског права ; и , тиме што у обичајном кривичном
- праву Слове-на није постојало сакаћете (аутор се позива на најстарији јужно-
словенски зборник - на Винодолски статут).
Са методолошког гледишта присталице противне теорије неће сматрати
ову аргументацију за најбољу. Сасвим je разумљиво да су се норме обичајног
словенског права разликовале од византиских норма и да су словенски правни
П0ЈМ0ВИ далеко заостајали иза правних схватање Римл>ана. Али уза све то
Словени су ипак могли да -изврше на: развитак византиског прЭва известан
. индиректни утицај у .правцу варваризације правних појмова. Са тог-гледишта
требало би пажљиво проучити разлике Koje ' се јављају у законима иконо-
борског доба у односу π-рема Јустинијановим законима. Исцрпна анализа по-
казала би да ли су се те промене јавиле подутицајем правне праксе, Koja се
мешала у вези са. променом егничких прилика.на Балканской Полуострву и
у. Малој Азији у току VII и VIII- века, или независно од тога. Осо'биту пажшу
требало би посветити питаш уо колонату.', ' jep управо отсуство података о
шему у законима царева иконобораца сматрало се за доказ потпуног прекида
с .традицијама економско-г уређења римског доба, и тумачило се као после-
ДИ'ЦЭ словенског досељавања .у границе. Византиског царств'а. Има -слабих
страна и у ٠ следећој глави о :у-ти.цају Еклоге на бугарско право: Писац je,
-на пример, недоследан кад се изјав.љује против ' мишљеша Васиљевског да
-je Еклога могла бити позната у- Бугарској пре покрштења, а већ пар редака
: далзе .говори да се у питањима Бориса папи Николи види познаваше Еклоге.
Зар није она била -позната у градовима, где je постојало грчко становништво,
Koje je,, шта више, учинило грчки језик званичним језиком у Бугарској онога
.-доба? Незадовољава отсуство конкретних чишеница, без којих расправлЈање
0-. узајамним -одноеима византиског и словенског права губи сваку- научну
.вредност и претвара' се у дилетантски ‫؛‬,разговор" о предмету. Зар не би
,6-ило овде потребно навести и стручну литературу о питашу, иЯи барем
упутити читаоце на библиографију наведену, ' например- у чланку πρ,οφ. Со-
-ловјева „ о византиском праву на Балкану" (Годишшица Чупића Χ Χ Χ ٧ΙΙ).
Морамо скренути пажшу још на неке нетачности, Koje се јављају код
бележеша историских података.: Напр.-- на 'Стр. 2 и 3 аутор каже: да су „у
IX —X веку скоро сви Ј.ужни Словени улазили у саста-в Бугарске државе. у
ΙΧ-ΟΜ веку. није -било ни једног момента са сличном политичкомситуацијом,
а и у Χ-ΟΜ- веку у државу Сим.еона Великог нису улазили „ско-ρο сви Јужни
.Словени", него су под власт Бугара потпали само источни делоЗи српског
племена. На стр. 10— 11 -поменута су два едикта Лава III против. икона —
726 и 728 године. у садашше се доба мисли да je постојао само један едикт.
,-Али, .и. ако ayTOD не б'И прихватио ову хипотезу, ‫؛‬ьегов - други датум сва-
како je погре.шан : требала би да СТ0ЈИ 730 година. Даље, на стр'. 11, из
тога, што -Теофан. говори о раду Лава III на покрштавашу JeBpeja писац за-
кључује да je то питаше играло одлучну улогу у икон.оборским планов.има
-цара. Садашша наука види-у овом покрету много дубље разлоге. Тамо где
писац.говори О' неким Историјским питањима (Η-апр. о икономахији) много
би пријатније било .видети ослашање н-а Н0ВИЈУ литературу о-д Папаригопула
и- Ламброса. Може се уопште пожалити 'ШТО писац занемарује нову стручну
литературу и што се код ' бележеша библиографије ограничава само на нај-
познатија дела. П а и међу овима нису споменута нека од ;
се.може, напр.) КОД' проучаваша законодавног ра'да -царева иконо'бораца (па
joiii -у словенској.. књизи) ' мимоићи. таква - основна истраживагьа као „Книги
Законныя“ Павлова или „Кормчая" ,у издашу Срезневског, а у делу.догма-
тике — н-ајбољи рад о византиском праву Zachariae -von Lm genthđa, Qe-
schichte des -Griechisch-römisch. Rechts? Има и грешака у цитатима, Koje нису
17*
260 Гласник Скопског

забележене међу штампарским грешкама. На стр. 29 писац цитира, Напр.

„Станојевић и В. Ћорић, Одабр. изв. за срп. историју" ‫؛‬, на стр. 32 - „Ст.
Станојевић и В'. Ђорић“, и тек на 33 стр. правилно Ст. Станојевић и В..
Тюровий".
Допустивши себи да скренемо пажшу на ове грешке у првом делу
књиге, морамо још једном истакнути вредност другог, догматичког дела и
корист превода Еклоге на бугарски језик за историчаре словенског права и
византологе у словенским земл,ама.

Сйомени-ца чепІр0есеіго0№ іН)аце Д р іа в н е іу іш с е г и л з а ј е ‫ ﻻ‬Скойлу,

1894— 1934. Скопље 1934, стр. 1—436, велика 8.
У години 1934 прославила je 'Државна. мушка гимназија у Скопљу че-
трдесетогодишњицу свога постојаша и рада. Том приликом je издаТа 'Спо-
меница. у tboj je, поред кратке уводне речи, изнесена историја српских гим-
назија у Цариграду, Солуну и Скопљу и дат списак наставника и ученика
истих школа од почетка до 1926-27 школске године закључно и, као до-
датак, списак ученика школске 1933-34-године.
Први део Споменице, историја споменутих трнју гимназија, .-чини онај
део књиге који je најзначајнији и иајинтереСантнији. Написао га je г. Стојан
ЗафировиЬ, негдашши ђак и наставник, а садашши директор мушке гимна-
зије. Други део, иако заузима више од две трећине кшиге, није од толиког
значаја и интереса. Можда je чак могао и сасвим изостати списак ученика
скопске гимназије после Ослобођеша. Не видимо да je довољан разлог за
објављиваше толиких имена само чишеница да до школске 1928-29 године
нису штампани редовно школски извештаји. Штампаше оваквих спискова има
вредности само у случају кад се уз имена ученика и податка кад je био у
oBoj школи објаве и други податци, К0ЈИ се могу употребити на пр.- за со-
циографију нашег школства на Jyry или томе слично. Овако штури. податци,
како су објављени, не мог.ѵ послужити ничему више сем задовол,егьу просте
радозналости. Не треба, међутим, веровати да редактор Споменице, у овом
случају Управа гимназије, није мислила на то. Она констатује, са жалошЬу,
да није могла скупити више података о бившим ученицима и наставницима
(стр. 175). А да je постојало правилно мишљење о TOM питању сведочи чи-
њеница да je г. ЗафировиЬ у свом историском прегледу под насловом Уче-
ници (IX поглавље, стр. 117— 122)'дао неколико добрих опажаша и закљу-
чака ове врсте из података о ученицима за време до Ослобођења.
Није лако писати историју нашег школства на Jyry. Поред чишенице
да о томе има досада врло мало правих научних предрадша, отежава посао. и
та околност што je живот ових школа имао посебну судбину и посебни по-
ложај у нашој, српској, духовној култури. Живот нашег народа под Турцима
разликовао се увелико од животног типа осталих народа у Европи. Положај
нашег, и свих осталих хришћанских народа у Отоманској империји био je
отежан не само тиме што je држава била организована на исламској тео-
кратској основи, него што je она истовремено била и претставник друге кул-
туре, различите од оне Kojy je имала хришћанска Европа. А сви хришЬански
народи Балкана тежили су OBoj последшој, нарочито Срби, jep један велики
део њихове браЬе живео je европским животом. Међу њима je био увек жив
дотицај и постојале су сталне политичке, националне и културне везе, засно-
ване на свести потпуног јединства и на заједничкој традицији, Koja je имала
CBoj корен y сећању на славни период НемашиЬске државе. Сем тога, положај
српског народа je отежавала и та околност ‫؛‬што се на тлу Јужне србије и
Маћедоније развило место сарадше супарништво између два братска народа,
Бугара и нас, KOje je довело као што je познато, до кобних крвавих обра-
чунавања. Kpaj обрачунавања je био онакав какав je био историјом Балкана
 Преглед ли 261

предодређен и добитник у овом спору je постао пријемником правде не.

умитног и нужног И' природом условљеног историског тока живота балкан-
ских народа. Близина тих болних догађаја xohe да смета да се .
Koje су у битној вези с разним менама овога спора, као што je случај ca
школством, приступа сасвим слободно, као увек у науци, без бојазни да he
се повредити што у ocehajHOM животу заинтересованих .страна.
Г. ЗафировиЬ je урадио добар посао, написавши историју Цариградске,
Солунске и Скопске гимназије. Сасвим правилно je схватио да историју
ове три школе треба заједно приказивати. Заиста оне чине јединство, иако
су дуже времена упореду посгојале й одељено радиле. Цариградска, Koja je
основана 1892 године, две године пре него ове две последше, „далеко од
наше народне средине у Отоманској империји, имала je задатак .да буде
претходница отварању српских гимназија у местима Koja су била средишта
нашег народа, да навикне власти и на такве наше школе" (стр. 1). Правац
наше културне делатности ишао je према Вардарској Србији, Косову и Шар-
ским областима. крајњи циљ je био Скопље, као природно средиште и упо-
риште за нашу националну акцију, а и као јако угрожена тачка. На путу
Цариград— Скопле, морала се начинити још једна станица, у Солуну. Чим
je Скопска гимназија ухватила корена и учврстила се престаје пот'реба да
П0СТ0ЈИ цариградска. Она се укида 1902 године, а њени ученици и архива
прелазе у Солунску гимназију, да се 1910 године сви заједно преселе у
Скопле. Тако je Скопска гимназија, пошто je примила у себе ове две, доче-
кала Ослобођење као један напредан и моћан васпитни завод и врло живо
средиште српске националне к'ултуре на Jyry. Таква остаје она и дале у
ослобођеној и уједишеној отацбини.
Историја ових школа и рад у њима дати су прегледно и с похвалном
тежЛом за потпуношйу. г. ЗафировиЬ je имао на расположелу одличну ар-
хивску грађу из прве руке и зато je и могао да успе да нам да лепу слику
живота и рада ових трију гимназија на Jyry. После првог поглавла, у којем
описује опште политичке прилике под којима je вршен наш просветно на-
ционални рад, писац нам у три следећа (І!-ІѴ ) приказује перипетије кроз
Koje су пролазиле ове школе. у посебном поглавлу (V) додаје и историски
преглед женских средлих школа у Солуну и Скоп лу, jep су о н е у п р в о
време, а и касније, на махове, биле под управом мушких средлих школа и,
тако, чиниле с лима јединство. у лима je добивало наше, српско женскиле
опште и стручно образовале. у посебним поглавлима говори о предметная
(VI), уцбеницима, клигама, кабинетима (VII), наставницима ( ١
/1ІІ), ученицима
(IX), интернатима (X) и, најзад, о ђачким дружинама. Кад додамо томе joui
да je српско средле школство у Отоманској империји било увек, сем у ор-
ганској, још и у административној вези с основним и да се писац и на лега
освртао, можемо реЬи да у овом раду г. ЗафировиЬа имамо преглед скоро
свега школства у Јужној Србији и Маћедонији од деведесетих година прошлог
столеЬа до Ослобођења. Нема у лему само, Битолске и П л евал ск е гимназије.
И оне су, истина, нераздвојни део нашег средњег шКолства на 'Jyry под
Турцима, али'како су административно биле оделене, њихова историја he ce
изложити посебно, на другом месту и другом приликом.
у прегледу je обрађен претежно период под турском управом. Он je,
заиста, „најинтересантнији део живота и рада" ових гимназија, jep су оне
„имале тада један посебан задатак и радиле су под нарочитим околностима".
У тим школама je било главно средиште свеколиког националног- рада и око
ЊИХ се кретао цео просветни и политички живот. г. ЗафировиЬ није ни то
изгубио из вида.
У вези с овим р.адом из историје нашег школства‫ ؛‬у бившој Отоманској
империји учинићу неколике начелне напомене.
Питале школства сматрано je у историји одувек не само, друштвеном
него и политичком стварју. Школа није само нузгредни, технички орган
друштва и државе, који даје само оспособлеше за живот и рад у вдма, Она
 262 Гласник

je битни орган за' одрж ан е, развијане и усаврш аван е .самог бийа друштва
и- -државе. Наш народ je имао то -д а искуси у борби.за CBoj опстанак,-живеЬи
дуго. времена под -управом туђих народа. HajBehe искуство наше потиче из
18' стОлеЬа А устриска царица Марија Терезија дала нам je осетити да je ШКОЛ"
ство политичка ствар пре с в е га . Н а ш народ je то начело прихватио,- иску-
С-ТВ0М утврдио и држ ао га се увек, па и у питању 0снивања--и Одржања
школа у TypcKoj. Али сеи т у наишло на шега и сукобило се с ним. JacHO
и отворено га je о к р ен уо п р о ти в нашег 'рада Зухди паша, министар просвете
турски 1893 године. ПатријарШијском изасланику, К0ЈИ je дош ао да -штити
пра.ва српског митрополита у погледу српских школа, рекао je : „питање
',српских-школа политично je. питаше". -То je било сасвим- тачно и -о н д а к а о
и ,увек . Ради прави-лне оцеНе општих прилика и односа, као и посебннх
р адн а, морамо, у науци, имати то увек у виду. Не смемо прелазити преко
ове важне и реалне чиненице, jep..иначе слика историске прошлости .наших
школа на ЈуГу Hehe бити. увек сасвим тачна. Не смемо пустити испред стварних
чиненица несигурне и варљиве разлоге осе-ћајне -природе: у томе погледу су
"Врло Значајне мисли Стојана Новаковића о методама рада -на овом п о л у ,
к о је је о б и л н о наводио г. Зафировић. ' -- - .
С овом прим едбом -je у вези и обавеза Koja ce мора наметнути -сваком
садашњем и будуЬем раднику на овом ползу, у свима научним радовима' из
прошлости Jyra сретамо се-с указиванем на 'право, установе, закон-е, орга-
низационе принципе итд. бивше Отоманске држ аве и друштва.-,Ради прав-илне
и потпуне научне студије потребно je да нам научни р-адници,, кој-и -Владају
турским језиком и који су били учесници друш твеног и држ авног живота- у
том периоду, д ад у у преводу или бар изводу све оно на ш'Т0'-се-.д0, сада само
указивало. Није доста- само показати на неку одредбу -закон-а или- -на-' неку
појединачну праксу у администрацији, него се ваља упознати са целим зайоном
и -ући у технику целокупне админи.страције по једном питану. Знајући целине
моћићемо- с -већом извесн.ошћу судити о стварима и-придикама и наш -he- -рад
добити у научности. Управо само тако he и досегнути праву меру научног рада.
Д а ее вратимо, најзад, на--потешкоЬу Kojy смо Beh спомен-ули. Супар-
ништво нас И-Бугара на свима пољима и у свима областима-живота у-Јужној
Србији .коштало je, и једне и друге, безброј жртава и оставило много болних
трагова. и трагичан je био тај спор између два братск-а народа. Природа и
судбина je одредила да Јужна Србија и Маћедонија буду мост јединства из-
међу ЊИХ, а не јабука раздора, као што je успело љ удској ограничености и
ЗЛО.Ј в ол и да учини. Природно -je да се, после-свега ш то.je 6.ИЛО, -свако мора
побојати да се не поведе за осеЬанима или рђавим манирима прошлости, кад
je приказује. Д одир и веза с оВим осетливим приликама не може се-никако
избеЬи нити обиЬи. Такав je случај и с историјом шко'лства-. г. ЗафировиЬ je
добро-учинио ш то je свуда .указао на изв-есне чиненице и р ад н е против-
ничке стране, Koje ако нису баш усл овл авал е бар су одређивале наше ''ПО-
ступке и потхвате, као и обратно. За научно сазнане je потребно'- пуно
познаване прилика,‫ ؛‬:-оно се не може ограничавати само на указиване: или
заобилаЖ ене. 'Верујемо-да се то досада и није -МОГЛО' чи н ити из службених
и других обзира, jep се ради о догађајима из најскорије прошлости. -Али за
будуЬи научни рад то he се има-ти у виду. Време 'he отупити оштрице спора
и ствар he и с те стране добити.- Кад говоримо о' -нашим -школама, говори-
Ьемо и о егзархиским, грчким-, турским, румунским итд، , где- j e -потребно да
се то. чини. У том погледу указујемо на кшигу г. д-р Влад. к. ПетковиЬа,
бившег наставника скопске гимназије, сада професора бео гр ад ск огун и в ер -
зитета : с р е д н е и стручне школе у ослобођеним крајевима пре ослобођена,
из 1913 године. у Њ0Ј je обухваЬено ср едн е и стручно ШКОЛ'СТВО интегрално
т.ј. говори се о-св'-има ш колама-у Јуж н ој-С рби ји .'Т а к а в рад .
не само науци, као не-кој апсТракгној вредности, н е г о нашој националној
науци као битном и важ ной-делу наш е-нарбдне културе.' . ; '
првош Слаккам енац
 Преглед лйтературё 263

ByzantinoslavicaIII, V Piaze, 1931. — Ова свеска нема специалних чла»

Чака, К0ЈИ се односе директно на ЧуЖну Срб.ију;.али je у њој доста прилога
који пруж ају драгоцене податке за проучаваше прошлости Балканског Полу-
острва и Јужних Словена уопште. ---- Драг. 9-73.-ΓΟ года
(стр. 103— 109). Аутор доказује да бутарско изасланство, Koje je према немачким
аналистима 23‫ ؛‬марта 973 'ГОД. дошло у Кведлинбург да поздрави ‘ Отона I и
његова-сина Отона II, HHje припадало „Западној Бугарској.“, Koja: у то доба
није ни постојала, него бугарском цару Борису II. До коначног '
гарске, Koje je- према сведоџбама Jaxje Антнохијскога, Скилице и Лава Ђа-
кона наступило- тек 973 или чак 974 год., Цимисхије се понашао према Бо-
рису и Бугарима ',као. савезник против Руса, а скинуо je маску текпосле
погибије Светославльеве 373 ГОД. .с .тога се не треба чудити, што се на. двору
западнога Чара појавило Борисово изасланство заједно .са Цимисхијевим.
Ludm ila i a t i s l a f M itro m c et N. Окипетц La D orm ition de la Saifite
Vierge dans la peinture médievale xe
d (.134— 180). Чланак
rth
o
нимљив. Д аје‫ ؛‬сав историјат приказивања смрти. СВ. Богородице од најста.ри-
je r a доба до наших . дана, а своје .градиво црпе у великој мери из Ју.жне .
Србије. Најстарији датирани примерци овог типа сдике спадају у XI столеЧе. (
У то доба je коИпозиција слике, у битним Цртама, веЧ потпуно израђена. Бо-
городица се слика у Сионском храму на постељи, опкољена апостолима. ‫ﺀ‬
Једна група, ca ап. Петром на челу, стоји крај главе, друга ca ап. Павлом,
K p a j -ногу Богородичиних. у позадини Исус христос држи у .наручју душ у,.
Маријину, као -мало дете. K p a j Христа су два -анђела. Сви детаљи узети су
из апокрифа, нарочито- из ;Хомилија, од којих сеједн а приписује, ап. О ван у, '
a друга припала архиеп; солунском Јовану. Сваки. нови век додавао je по .
неки детаљ. У Х ІІІв ек у појављују се две нове композиције. : Зедна слика
пренос тела СВ. Богороди-це ка месту погреба и чудо са Јаврејином Јефо-
нијем, .к о ји је хтео-да -обори носила са телом на земљу-Ј па м у -je зато анђео
отсекао об.е руке, али га je сама Богородица иСцелила, када- се покајао и
умолио je за милост. друга- композиција je западног порекла и претставља■
вазнееење 'Богородичино. у основи и једне и друге леже апокрифи. у XIV В.
иконографија смрти Мајке Божје достиже своје п.ун.о. развиЧе и даље .остаје
готово без-.промене. Чланак ‫؛‬проучава низ српских фресака из цркве СВ. Со-
фије у ОхриДу (XI В.), Милешеве (око 1236.Γ.), СопоЧ-ана (око 1365 г.), градца '
(XIII В.), Ариља (крај XIII В.), Жиче (Kpaj XIII В.), СВ. Зоакима- и А н е у -С т у -
деници (1314 г.), Старог- Нагоричина (1317 г.), Брачанице (1.320 г.), Св. Ни- '
коле у .Љуботену' (XIV-В.), ПеЧи (οκ,ο 1337 г.), Дечана (1348 г.), Леснова
(1349 г.),' Матејче (1356— 57 г.), Маркова манастира. код Скопља (око 13.71 г ‫)؛‬:
и Св. Никите у . Чучеру (XV В.). ‫ ؟‬у прилог.у налазе се и фотографски
снимци веЧине поменутих фресака.
H i R C K U \ ‫ ﻟﺔ‬в к о татдеда, ‫ ﻻ‬4‫ ﻻﺍ ﺓﺍ ﻝ‬، ·.. Г б е , когба, кем а с какою... делью
глаголица была заменена к и р и л л и ц ей ? ‫ ﻷ ﺍ' ﺍ‬- ‫ ) ﺓﺓ‬ц ф п м и о · p i w o чет ко
питаше,- кад и где се појавила- Чири-лица. Као полазна тачка- служе .му п р і
ложожье книгъ у Бугарској 893 године, - KOje се помише у Несторовой лето. :
пису и у- преводу Никифорова летописа. Он доказује, да je то помен о..-за-
мени глаголице Чирилицом, Kojy je извео бугарски цар Симеун. на саборуту
Преславу с јесени-893 .године. Нова - азбука -je са‫ ؟‬тављена била- на основу
глаголице, али у главной од грчких. слова, којима je додато неколико HOBHXj
израђених у сличном стилу. Узрок замене Иљински види у гркофилству Си-
меунову и у мржши грчког духовенства пр.ема словенима и словенској азбуци.
држим, да ту није -у праву. Грчка азбука била je у Бугарској у општој упо-
треби- веЧ -од Крума и Омортага.- Стога je много. згодније било,‘ у место у в а-. ‫؛‬
ђања нове азбуке сасвим- страног облика, једноставно по њеном: узору, пре-
радити стару веЧ познату. Не могу се сложили, и■ са наводимааутора, ;д а .ја
Чирилицу изумио-Константин, звани бугарски п-резвитер, -и због тога‫؛‬што.'-.није
успео да обори познато старо сведочанетво, да je Св.- Климент ‫؛‬изумео :неку .
нову јаснију азбуку.- — Историје. Јужне србије чланак се специалногтиче у то، ? /■;
264 Гласник СкоПског

лико, у колико Иљински постављаше Св. Климента за епископа Величкога и

долазак Св. Наума у Охрид тумачи као казну што нису хтели да руше дело
свога великог учитеља Св. Ћирила и да на захтев Симеунов замену шегову
азбуку новом.
м. Laskaris, Sceau de R adom ir (404— 412). Аутор
датака о сјајној каријери у византијској служби Арона, унука цара Јована
Владислава, и о судбини његових Потомака.
н . Дурново) Еще о п р о а с х о к к н и и сйарославянского языка ‫ ًاا‬письма
(68—78). Одговар на критику Ст. Куљбакина ; али своју хипотезу, да језик
сачуваних старословенских споменика није иЗ дела св. Ћирила и Метода, не
бра.ни ДОВОЉНО одлучно. Сва његова разлагања нису ΜΗ.ΟΓΟ убедљива.
Myslraec, Liturgicke кутггу ja k o ndmety ruskych. ikou ‫ ا‬1 ‫ م‬l y Cpe-
дином XVI века у Москви ce појављују иконе новога типа, пореклом из
Новгорода и Пскова. Оне су изазвале у народу саблазан, тако да ce 0 њима
морадо расправљати на црквеном сабору у Москви 1554 год. За нас je од
нарочитог интереса то IHTO г. Мисливец држи да je икона „исихастичког“
типа дошла у Русију из Византије преко Јужних Словена и да њен најста-
рији узор имамо у манастиру Лескову (око. 1,349 г.) у Јужној Србији, што
je и ‫ﺪ‬ ‫ﻤ‬‫ ﻟ‬складу са мишљињем Ајналова о јаком српСком утицају на руску
иконОграфију XIV и X V века.
м. CUepaHCKuj, ‫ ﻻ‬ч д а іу Малоизвестное византийское „Вибение“ н е го
славянские ксы(110— 132), проучава „Апокалипсис Анастасие", познати у
те
словенским рукописима под насловом: Слово Анастасил чрьноризицл, како
она възведеНЗ бысть на небеса, дајући знатне исправке и допуне Хомбур-
говом раду о истом предмету. По Сперанской словенск-и превод постао je,
по C B o j прилици, у богумилској средини век XII—XIII века, а најкасније у
XIV В., Сем те٤рецензије постојИ и једна ноЕија, сачувана искључиво у Срп-
ским рукописИЫа X V IlI- XIX В. ОНа претстаЕьа сЯободну прераду прЕог
дела апокалипсиса, К 0ЈИ je, по мишљењу Сперанскога, морао постојати и у
старословенском преводу.. .
м. Aiiöpejesa, П олитический н общественный эдемент. визанйийско-
славянских гадателъныхкниг, глава III (430— 460), проучава „громовник", пре-
тежно на византискоме тлу, али je у прилогу наштампан и словенски текст
на ocнoв‫ﺪ‬ ‫ﻤ‬‫ ﺛ‬три српска рукописа и једног одломка рукописа Громовника из
Босне.око 1700 године.
к. М ија те в, Еииграфические матеріалы изъ Преслава (‫؟‬ >‫—ﺓﺓ‬f ) , ‫ﻕ™ ﺓ\ﺓﳌﻞ‬
глаголских и кирилских фрагментарних написа из скоро откривене цркве у
Преславу, са лепим фотографским снимцима и ЊИХОВОМ свестраном анализом.
Овим 'радом je потпуно доказано оно, што се век наслукивало у науци, да
je глаголица у Симеуново доба била у употр.еби и у' источној Бугарској.
К . Ш корйил, Набйиси отъ йъреото българско царство въ черномор-
с к а та обдастъ на Балканский йолуостровъ (Д— \ ‫)؛؟‬٠ Кудор проучава два па-
чата бугарскога кнеза Бориса и матрицу цара Петра, те доказује, да je Борис
последње године живота провео у манастиру у Плиски, а сахрањен у цркви
Koja се налазила у унутрашњој тврђави тога града, у прилогу додате су
фотографске слике и репродукције матрице и једнога печата.
На стр. 333- 382 налазимо под истим насловом други чланак
йила η п . Никова, о старинама села Хамбарлија, а варочшо о д а ю про-
нађеној каменој плочи са два грчка натписа. Старији je написан. 815 год. по
наредби кана Омортага ; Н0ВИЈИ за време владавине шегова наследника Ma-
ламира (831— 838). Обадва се односе на 30-годишњи мир, закључен 814— 1'5
године између Омортага и византиског цара Лава V Јерменина. Шкорпилу
прппада п д р е к члапак. — С тратегически йосйройки въ че р но л ш р ш та
область на Балканская (п
ъ11— 32), где аутор трасира линију
в
устр
л
о
ђења, Koja je на 'отсеку од клисуре реке Елешнице до Сливенскога прелаза
бранила северним варварима упад преко Балкана у византиске области, у
место 5 прелаза, Koje набраја Јиречек у овом делу Балканске Планине, Шкорпил
 Мреглед ли 265

je пронашао. деветнаест, што баца сасвим нову светлост на војну историју и

политику Византије у овоме делу Балкана.
Ш естакоб, ‫ ﻻ ﺣ ﺎ ة ﻷ ﻻ‬к истории греко-болгарских о т н о ін и й б третгьм.
десятилетаи Χ-ΖΟ ка
вѣ
(07— 102), издаје и коментарише два писма А
Кесаријскога.
Вл. Моиигн, ‫ ﻻ‬4 ‫ ﻻ ا ة أ ل‬Начало Руса. Норманны. 8 еосточиой Ееройе
(33-— 58, 2 8 5 -3 0 7 ) , даје слику норманске колонизације у ИСТ0ЧН0Ј ЕвроПи у
VIII и IX веку и историју оснивања руске државе.
Истрин,, Мораеская история славян, а история йоляно-руса, ка к üpeö-
йолагаемые источники начальной русской летойиси ‫ ا‬1 >— ‫) \ ا؟ ة‬. ١ 4 ‫ ا ة ة ﻻ‬иа-
уч н ак с правой побија хипотезу проф. Н иколскога о постајању неКаквог
.историског моравског дела са словенофилском тенденцијом, Koje je тобож
послужило као извор руском летопису.
Огненко, Д в і гр а м о ті еоееоби балаіиьского ‫؛‬бана М ирчі Великого
(415—429), даје лепо издање докумената војводе Мирче, са потребним ко-
ментаром и анализом Њ И Х0В 0Г језика.
н. Пойое, Сйорное меето е cap. I X De a d iin . lmp. К о н с та н ти н а
Багрянородного (92—96), разјашњава израз τα πολύδια, λέγεται γύρά, који ce
криво тумачи од времена Нибура и бонскога издања Константинова дела.
Даје уједно и градиво за историју византиске администрације на Балкану.
N. i n Wijfe, Eine ٧ ulgatesart im staviscKen Evangelium, (M at. 1 \\‫ل‬
48) (89—91). По ОВОМ' чланку изгледа, да je' автор заиста пронашао случај.
несуИнивог утицаја ВулгатЕ на нЗстарији словеНски превоА ЈеванђељЕ, у
стиху, који ту читамо : і С'кдъш، HHKdlilA д .к р ъ і вк сжсждтп, d 3'КЙІЬЛ изкртши
K O H I Глагол изкрашА тачно одговара eВулгате,
текстовима стоји συνέλεξαν — „скупљају“ .
Сем ових чланака, некролога,, бројних приказа и, оцена, ,додата je O B o j
кшизи и .опширна библиографија дёлЗ из области византиско-словенских од-
-носа уопште (359—575).

Прилози проучавању народне ј٢

ези
о
п 'од. 1, свеска 1
Прошло je више од стотину година како су се, заслугом Вука Кара-
џића, појавиле прве збирке српскохрватских народних песама. Наш учени
свет почео je да цени те песме тек он.да кад je видео каква се на страни
придаје. важност тим производима нашег народног духа. Временом ce je
раЗвио интензиван рад. на скупљању производа народне усмене кшижевности,
и то скупљање Tpaje и данас. Упоредо с тим дошло je убрзо и код нас'до
изучавања народног песништва. Проучавањем народне песме као уметничког.
'дела и као.етничке одлике нашега народа бавили су се многи наши и страни
научници. Карактеристично je да je у последње вр'еме интересовање за нашу
народну поезију оживело, и. можемо се поносити да се њеним проучавањем
баве, поред наших л>уди, и угледни француски, немачки, чески и руски на-
учници. Само проучавање ставлено je на много ширу основу него-ли раније
и поставлени су многи, врло интересантни, проблеми, нарочито о постанку
и о старини нашег народног епског песништва те о његову односу према
епском песнИштву код других народа.' Решеше тих проблема бийе 'велика
добит за науку. -
Код НаС су се многе установе и појединци бавили проучавањем нашег
народног песништва. Главна карактеристика тог рада je да није било једин-
стЕене организације нити плана по КОМ би се радило. Стога ни резултати
нису онаки као што би требало да буду обзиром на важност нашег народног
песништва и н.а чишеницу да смо ми били у на.јповољнијој прилици за такав
'266 Гласник Скопског Научног Друштва

рад. И док неки народи (нпр. Немци и Чеси, па чак и мала Ирека) имају
институте и часописе којима je једини задатак проучавање народног ,
ми тога нисмо имали. Чак ни на нашим универзитетима не постоје посебне ка-
тедре нити, заводи за изучавање народне усмене књижевности. Тек ове го-
дине добили смо часопис, К 0 ЈИ су кре'нула двојица млађих људи, г.г.
Медешща ‫ ﻵ‬ô-ρ А. L l i i y c . Y b i o i прнлози- йроучавагьу народне Доезнје
излазиЬе двапут годишње. Према садржини прве свеске .види се да he се
часопис бавити народной поезијом у ужем смислу, тј. само изучавањем про-
извода у стиху.
Рея д
е
р
п
аза ту прву свеску напис٩о je професор ,٢. Геземан и у њој,
уя
поред програма часописа, изложио знача} народног епа за нашу културу.
Прва свеска. садржи иначе десет разних чланака и расправа у којима се тре-
THpajy питања од општијег интереса.'Ту су чланци Koje су дали : м . Мурко
(Н е п о л н о заОак, у проучаваььу ейике), ٢_ 1 Стал\о٠е\ й ѵ (О некііАі ■ М і и в и і
у наииш народнам н е с і а і ) , е. Ü (Значенв географских депіала у на-
родное ейу), к . Ш іу с . (Неки, облидн енског певагьа у ароиишсти), Д Д о с т и ћ
(Значај с ти х а y ycAienoj к і- ь и іе в н о с і. за одену веродостојности казанога),
‫؛؟‬. І д е і ф а ( M y i на свадби ceoje н е ) , Бр. K pavA (О ку л й н н м отива у
٠
н а ти м народним u e c A ta i), и . ж . ИетровнБ -(О йевану народних йесама у з
окрейіане iaeUcuje), t T Y i n k (Везе између усмене н йисмене к н е е -
ности) ΊΛ м . Савковић (Ф илап д
). руги део чине изв
ћ
њ
ш
а
В
коре, м . ВлаховиЬа, А. Шмауса, Вл. ВлаховиЬа и м . Џинића о сташу епске
песме у Бугарској, у источној Србији, код Арбанаса у Старој Србији, у Mo-
стару и у тузланском крају и извештај о . Цицмила о тужаљкама. На крају
су белешке о разним делима.
Beh ова прва свеска обилэем и разноврсношћу објављених прилога прет-
ставља несумњив успех. Покретачи су окупили око часописа знатан број са-
радника, међу којима има и веома познатих научника. Техничка опрема
часописа je такође беспрекорна. Могло би се покретачима и уредницима
приговорити једино што су се ограничили само на проучавање стихованих
произвоДа нарОдног песништва. Било, би веома корисно кад би се програм
часописа проширио и на производе у прози, пошто између једне и друге
врсте производа noGTOje тако тесне везе и многи прелази, да се не могу
раздваЈати. ■' .
С.

д,р Мнлнсав Луйоваи,, СШочарсЈЛво на североисИочним П р о к л е т и ја л .

Посебна издања Географског друштва СВ، 14, Београд 1933, стр. 1—.74.
Као што ce Beh и из самог наслова види, г. Дутовац je у O B o j студији
изложио своја проучавања сточарства на Проклетијама у нашим границама.
О сточарству на арбанаској страни говори само узгред, по обавештењима K o ja
једоби јаоод сточара с оне стране, с којима je долазио у додир. Проучио je
све појаве ове привредн.е гране на нашој страни. ове планине и јасно истака'о
Њ И Х0В ‫؟‬ узрочности.'— Оси^ садашњег сточарства на o B p j планини, 'г. Лу-
товац je, занимљивим подацима из литературе и народног предања, про-
пратио и његова ранија стања. Износи да je додир арбанашких и наших
сточара на 'O B o j' планини довео не само до укршташа стоке различитих раса,
него je тиме дошло и до разних међусобних утицаја између суседног нашег
и арбанашког становништва. — Од интереса су и подаци о миграцијама ар'-
банашког становништва у наше крајеве, под утицајем сточарски'х кретања.