Транскрипт: Шокантна истина о србском колу

За почетак покушаћемо, онима који нас никада у претходне три године

нису слушали кроз емисију Древник, да објаснимо о чему ће се радити у
нашим емисијама. Ради се, пре свега, о патриотизму. А како?

Патриотизам је, пре свега, знање. Имати знање је највећи израз

поштовања и љубави према својој домовини. Такође и знање о томе да
домовина има одређене јединствене квалитете и особине који су веома
потребне и животно важне за њен народ. Сврха и циљ емисија које смо
радили и које ћемо, надамо се, радити, јесте управо знање, односно
патриотизам.

Ево како је патриотизам видела једна шеснаестогодишња девојчица

која је то сажела у једну реченицу:

„Патриотизам није експлозија емоција, већ мирна и трајна

посвећеност која траје током целог живота човека ...“

Ово је врло добра, али непотпуна дефиниција тог појма.

Да видимо, које су то особине и квалитети које сматрамо да као народ

поседујемо?

У природи су људска деца, баш као и младунци других сисара, рођена

као животиње. Најобичније животиње рођене негде. И наши младунци, као
такви, само имају шансу да постану разумни, за разлику од младунаца
других животиња. Да би се та шанса остварила, потребно је у раном узрасту
(3-5 година) добити потребну количину најразноврснијих информација од
породице и људског друштва у окружењу. Од домовине, односно родине. Од
свог Рода.

Захваљујући томе што је човек на вишем степену еволутивног развоја

од осталих сисара, примање таквих информација доводи дете до тога да

1
неки неурони његовог мозга постану активни - и тада дете постепено
почиње да постаје разумно.

Даљи развој деце догађа се само ако од породице и друштва добијајуу

квалитетне информације о окружујућој стварности, о универзуму, ако децу
подучавају култури, високим моралним особинама, ако се усаде у њих част,
морал, савест, доброта, стрпљење, поштовање старијих. итд.

У том, и само у том случају, деца ће моћи да достигну еволутивни ниво

"човека разумног", односно да пређу пут од животиње до правог човека!
Једноставно је немогуће постати разумно биће на други начин! Природа
нема други пут ка разумности.

У једном тренутку живота наших давних предака, непријатељ људи,

односно нека сила, почео је да ради постепено али постојано, на ремећењу
развоја њихове деце, спречавајући их да добијају потребне и неопходне
информације, животно важне за достизање ниова разумности који су
поседовали њихови родитељи и преци. Заправо, та сила је тада започела
рат против људи на овој нашој планети. И уместо знања, та сила је
почела да намеће лажно знање, полако али сигурно нас деградирајући
током времена, а посебно последњих хиљаду година.

Наш народ је то некада, а и још увек, мада све мање и мање, добро знао
и разумео, јер су наши преци некада били људи са високим степеном
еволутивног развоја. Деца су се васпитавала и на такав начин да исправно и
на време добију све информације неопходне за процес развоја разума; тако
да на време стекну право образовање и радно искуство, како не би правили
грешке у животу и не би покварили своју судбину због незнања.

То је оно што наш народ већ миленијума непрестано даје својој деци!
Домовина, односно Род, их је учинила разумним! А то јесте та информација
која објашњава и „љубав“ према домовини, и „преданост“, и све остале
синониме који се могу смислити речју „патриотизам“!

Род је стотинама хиљада година од нас правио разумне и високо

развијене људе! Систем васпитања и образовања био је изграђен на такав
начин да се "еволутивни квалитет" друштва непрестано повећавао, а
друштво у целини је помагало људима да се развијају. То је убрзавало и
развој читаве цивилизације.

А онда је та сила, непријатељска према човечанству, на невероватне

начине, поготово последњих деценија, почела агресивно и убрзано не само да
спречава наш развој, већ и да га деградира. Бацила нас је у процес де-
еволуције који траје.

2
 То смо памтили током многих претходних живота! А сада је то сазнање
права суштина "патриотизма"! Односно, то је пружање отпора тој сили и
чињење свега супротног од онога што је она чинила нама и нашим прецима
током дугог периода. И то тачно значи, повратак правом знању о нама
самима, оном знању одузетом од нас и свест о томе. То је повратак разума за
нас и нашу децу.

Западне земље никада нису поседовале такво знање као што смо га
некада ми баштинили. Али су га зато користиле против нас и данас тога ми
чак нисмо свесни, и многи од нас сматрају да сва та знања долазе баш од
њих а да смо ми одувек били некакви неписмени дивљаци.

Баш то ће бити садржај наших емисија, које ће бити наизглед на

различите теме, а заправо ће се увек радити само о једном. О покушају да
разумемо оно што нам је неразумљиво данас, а што су генерације наших
предака сматрале најосновнијим образовањем, уз помоћ кога дете почиње
да стиче разум и постаје спремно да настави живот као целовит прави
човек.

Наравно, ми нећемо давати никакве рецепте за то како треба живети,

мислити, понашати се, и тако даље. За тако нешто одговара свако за себе.
Ми ћемо само говорити о знањима која су нам одузета и покушати да
објаснимо значење многих ствари за које чујемо ту и тамо, а о којима имамо
погрешно мишљење или често баш никакво. Говорићемо о томе који су
заиста разлози због којих су наши преци радили ово или оно, а о чему ми
често размишљамо као о празноверју. Дотаћићемо се ту и тамо тема
историје, али оне баш древне. То ће многима звучати као научна
фантастика и тотално неприхватљиво, јер, савремена наука говори да то не
може бити тако, а многима ће се то учинити као нешто већ негде познато,
извлачећи сећања из дубине свог генетског памћења. А многи ће рећи да смо
лажови и жељни пажње. Нама је свеједно..

У сваком случају, покушаћемо да објаснимо како смо као људска раса

обманути, буквално по сваком питању за које смо већ убеђени да све знамо
и како заправо ништа ни о чему не знамо.

А данас ћемо причати о нечему, о чему такође мислимо да скоро све

знамо, а чија позадина је далеко дубља.

Причаћемо о кругу, кружној игри, односо о колу, које понекад зовемо

и хоровод, оро, и већ како где... О кружном кретању и томе како се та
енергија кружног кретања одражава на простор у коме живимо. Заправо о
томе како су наши преци познавали најбољи и једини систем који
функционише у овом нашем простору на овој нашој планети.

3
 Да би уопште могло почети да се прича о колу, односно кружној игри,
потребно је претходно разумети његов значај на нивоу организације
друштва. Сви знамо за пирамидално организовање друштва и да на њему
лежи глобални планетарни систем управљања. Пирамидални систем
организовања се креће од дна ка врху и тако се преносе енергија и новац.
Сви са дна раде за неког изнад њих, тај изнад њих узима од тих испод себе и
ради за оне изнад њега и тако све до врха пирамиде. Како год назвали било
који од многих пирамидалних система и какве год емоције имали према
њима, сви су они без изузетка паразитска творевина. У природи постоје
само циклуси и кружно кретање енергије које омогућује проток слободне
независне енергије сваког појединца у складу са његовим могућностима и
знањем. Сви за једног и један за све је управо тај принцип.

Говорећи о слободном, живом, човеку, не можемо заборавити кружни

проток енергија, који паразити, тако ћемо звати ту непријатељску силу, од
памтивека нарушавају и ометају наметањем пирамидалног кретања тих
енергија.
Који год друштвени систем или систем организовања друштва
познајемо или смо чули за њега, а који постоји или је постојао у задњих
неколико хиљада година, увек је то био избор између искључиво
пирамидалних система организовања друштва.

Испоставља се да ми за други систем осим варијација на пирамидални

не познајемо.

Наши преци, као и њихови преци, и преци њихових предака, нису

знали за пирамидалне системе све до момента док Тамне паразитске
силе нису сазнале за ову планету и кренуле у њено освајање. Рекло би се
да су успели у томе и да су избрисали из сећања људи стара знања и да је то
крај некадашње цивилизације чији смо ми данас само примитивни
настављачи. Међутим, људи су одлучили да то неће бити крај нашег светла
већ почетак краја таме и паразита, јер су се многа знања вратила и сада је
само потребно ширити их.

Потребно је прво разумети овај систем у коме живимо, схватити

да је неприродан, а затим се позабавити старим знањима и њиховој
употеби. Коло, односно кружни плес, је једна од тих техника и продукт
старог знања.

Да бисмо извршили реорганизацију нашег живота од паразитског

пирамидалног ка креативном кружном систему потребно је стварање слике
нових принципа друштвеног поретка. Пирамидална шема робовања је
постала стандард и не критикује се одавно, а сва друштвена борба своди се
на "убиј змаја" да би постанао змај. Тако изгледа и већина паразитских
програма који као друга рука истог тела, критикују власт а које зовемо

4
опозиција. На делу је то само антитеза која даје илузију да постоји нешто
другачије и боље од тренутног стања. Слику не-пирамидалног система
друштвеног управљања, можемо наћи у знањима и традицијама предака.

Да се одмах разумемо. Рушење и нестанак паразитског пирамидалног

система није могуће у једном трену и без постепене транзиције, јер би
много људи било у безнађу ако би се нашло у нечему што не познаје, без
обзира колико то било хуманије. Битно је добијати информације о томе,
складишти их и користити када је то потребно и могуће.

Коло (оро, хоровод) као кружни плес је масовни народни ритуални плес.
То је најстарији облик плеса, садржи ритуално или не-ритуално масовно
дејство, игру, певање и свирање музичких инструмената. Сваки учесник
кола је уједно и пријемник и предајник у широком опсегу звука и налази се
у покрету.

То није само најстарији плес, већ и најсложенији плес, јер укључује

синхронизацију многих људи у времену, простору, у звучним фреквенцијама и
менталним сликама, које морају пратити обред или кружну игру.

Већина најједноставнијих дечјих плесова око божићног или неког

другог дрвета, су обред сећања на прошла времена која су дошла и до нас.
Као најсложенији плес коло је подразумевало учешће свих људи у њему.
Целог села. Сви су улазили у коло без обзира на њихово здравље, вештине
или старост. Дакле, читава структура друштвене интеракције се
манифестовала и достизала савршенство у колу.

Насупрот демократији, коло је структура једногласја, јер сви морају

користити исту ноту, урадити исти корак, мислити исту мисао, иначе ће се
генерална структура срушити или неће радити у потпуности.

Структура кола може се једноставно представити као игла са концем и

чвором на крају. Образује се кретање и задаје тон коловођи (игли), а за њим
се крећу учесници (конац), хватају се међусобно, прилагођавају, певају, итд.
А негде у енергетском репу плету се снопови чворова, то су најслабији или
најнемотивиранији учесници плеса. Они коче, ломе конструкцију,
нарушавају.

У демократији такви људи се одмах избацују из система. У родном

систему, нико од људи није избачен, свако нађе место у колу и за округлим
столом, свима се помаже да се уклопе, а окружење на грешке гледа само са
љубазним смехом, а не са галамом, неодобравањем и одбијањем. То је
условљено моралним људским системом опстанка, када се чувају не само
најјачи већ сви чланови групе.

5
 Најважнији елемент и кључни циљ кола је ритуални тренутак који је
урезан у нас а истовремено чупан из нас посљедњих шест стотина година
врућим гвожђем. Као резултат тога, успели смо да задржимо само
најједноставније обреде на нивоу дечјег прослављања нове године и
рођендана. За извођење обреда облачимо се у ношње и изводимо одређене
симболичке кретње.

Савремени речници су избацили живи садржај из речи ОБРEД, говорећи

о њој као о скупу условних, традиционалних кретњи, лишених директне
практичне сврсисходности, који служе само као симбол одређених
друштвених односа. Обред је представљен као реликтно или религиозно
мрачњаштво.

У стварности, ОбРед као скраћеница је оп(б)шти ред, а ред је

свеукупност неких појава (људи), које следе један другог у одређеном
поРЕДку. Коло је одувек било уређена свеукупност људи, њиховог
заједничког реда. Коло је увек обред, свеукупни ред групе људи.

У том смислу, такозвана борба религија против тзв паганизма, као и

борба државних органа против свих врста "остатака" мрачњаштва у
протеклим вековима била је борба против србских обреда, односно, наше
способности да се сами организујемо.

У том смислу, уредити значи одредити своје место у општој заједничкој

линији, а не борити се за то место. Осим тога значи и оденути се, односно
обући, у своју одговарајућу одећу, на тај начин истичући и испољавајући
своју улогу. Дакле, оденути се и налажење места у општој линији, заправо
уденути се, су речи које су синоними, које су пажљиво искривљене и
збуњујуће.

Општи ред људи по правилу укључује све присутне, гради њихову

уређену структуру и одређује општу сврсисходност. Све је то уписано у крви
Срба и свих Словена. НашРод (народ), наш заједнички низ, је на том месту
постављен у неком тренутку и подређен је свом заједничком циљу, који је
актуелан у том времену кроз расподелу улога и симболичком ознаком
узрочно-последичних веза.

Реч "оденути се", односно обући се, значи да човек са својом одећом и
изгледом не испада из обштег реда (обреда), не нарушава уређену целину,
односно поРЕДак. Већ више стотина година, србска одећа, србски народ,
словенска одећа, словенски народ и ствари које су постављале људе у
општи ред су забрањене.

А најраспрострањнији данас, од савремених обреда Србије, су

6
председничка и посланичка заклетва, које су обшти ред у који се уграђује
читава земља сваких неколико година.

Међутим, вратимо се колу, најраспрострањенијем од преживелих

форми србског обреда. Коло је вишедимензионална структура. У три
димензије представља једноставно цвет, а у четири димензије цвеће у
покрету (то се чини ротацијом тела). Коло у две димензије у новије доба у
исту сврху, али режимску, нам је било шаролико приказивано на
прославама Дана Младости, када је цео терен постајао пројектор, а плесни
аранжмани у костимима су нам показивали како се виде наши покрети.
Замислите сада исто то, само на великој пољани, у народним ношњама и у
сврху обште србске свеукупности.

Игре отварања и затварања олимпијада су све скупље и скупље, али су

индикативне, неке од њих излазе у три димензије, када се дејство учесника
пројектује на цели стадион. Све то је било доступно и нашим прецима, јер
хиљаде људи у исто време могло је да учествује у колективној акцији у
обштем реду и у шареним оделима без претходне обуке, али имајући
искуство у вођењу других ОбРеда.

Пошто је пре шест стотина година наша земља била окупирана,

традиција кола је у новије време замењена играма са лоптама, које су у
почетку имале све атрибуте обреда. Добро организована игра са лоптом
подразумева и изградњу општег реда, расподелу улога, шарену одећу и
општу сврсисходност догађаја. Али рецимо, на европским баловима, општи
интерес колективног обреда замењен је приватним интересом његових
организатора, и као резултат тога, све је то резултирало раскошним
хаљинама и спољним атрибутима, због чега човек у општем реду није имао
прилику да заузме место које му одговара, већ оно које му не одговара.

Данас је савремени колективни кружни плес могућ само у сценској

верзији. Потребно га је дуго увежбавати, јер су људи изгубили способност да
се међусобно синхронизују у времену, простору, покрету и сагласју.
Фолклорни плес систематски се уништава на државном нивоу и
преживљава у веома уској фолклорној култури.

И ево, описали смо сада само физику процеса, кретање тела по пољу.
Али у стварности, иза свега тога налази се најмоћнија енергија и мисаони
рад. У цвет са више димензија треба да се утка не само синхронизовано
колективно дејство обштег реда, већ и линије емоција и мисаоних
слика свих учесника. То конкретно говори о томе да смо заборавили на
силу мисли, која се у колективном аспекту експоненцијално множи у
зависности од броја учесника.

7
 Правилно организовано коло (или обред) стотина људи и више, може
бити енергетски значајан широм земље и планете. Речи снага, мудрост и
љубав могу се интерпретирати и на тај начин. Снага је енергетска моћ кола.
Мудрост је линија усмерена на решавање специфичног друштвено
значајног задатка (слободан живот, богата жетва, мир са суседима).
Љубав је свеобухватно међусобно деловање и укљученост у општем
распону свих на највишим фреквенцијама.

Замислите како "исправљамо" наш свет погрешним колективним

мисаоним формама, на пример, у оквиру такмичарског спорта, када милион
људи у једној секунди виче исту гадну ствар. На крају крајева, то је
бескрајна река погрдних речи на стадионима и на телевизији.

А шта је са противтежом?

Једини позитивни савремени обред у нашој земљи однедавно је марш

бесмртног пука 9. маја на дан победе над фашизмом. То је обшти ред у коме
мртви, живи (односно њихови потомци) и гледаоци, који такође учествују у
обреду, учествују. Сви. Из тог разлога они који нам не желе добро веома
гласно креште о непримерености те шетње оптужујући учеснике за оно што
сами представљају.

Како се можемо напајати и напајати истовремено више светле силе

енергијом високе фреквенције у таквој ситуацији? На једну страну теразија
ставите непрекидну милионску буку гомиле и кинематографије "убијте,
зајебите, плачите, кукајте", а са друге петоминутну дечју игру за десет људи.
Шта ће енергетски превагнути?

Наш задатак је да у коло ставимо не стотину људи, већ стотину

милиона људи. И да га учинимо једноставним и простим, на интуитивном
нивоу. Тада ће почети да пада паразитски пирамидални систем, јер ћемо из
њега исцедити све елементе и престројити их у конструктиван заједнички
обшти ред, усмјеравајући те елементе према друштвено значајним
циљевима.

Како то може изгледати практично?

Ево примера из живота за које смо сазнали.

У граду Екатеринбургу, у центру, у воденом подручју градског језера,

власти су одлучиле да изграде храм на води. Већ дуги низ година говоре да
је Екатеринбург место погубљења краљевске породице, а у центру града је
пуно верских објеката, иако нико у том граду није убио Романове, нити
никакве руске цареве.

8
 Многи становници идеју о храму на води схватили су као покушај
скрнављења града. Као резултат тога, Друштво за заштиту градског језера
се спонтано формирало, одржало је неколико синхронизованих догађаја
само на нивоу друштвених мрежа. Догађаји су се састојали од тога да су се
грађани окупљали у близини језера и покушавали да га “обгрле”, односно да
се построје у ланцу, држећи руке на површини воде, покушавајући да
оформе круг.

Већ у другом покушају окупило се више од једне и по хиљаде људи, што

је било довољно само за трећину задатка. Укупно, требало је да се окупи 4-5
хиљада људи, а власти су схватиле да ће то бити учињено и да ће људи на
крају затворити рукама круг око градског језера. Да су људи устрајали,
извели би и треће коло и спровели општу чистку нечистоће читавог
градског центра.

Тако ради отприлике, чак и не-завршен круг. Број од хиљаду људи, са

општом мисаоном формом, је довољан да се промени било које решење на
нивоу града од 1,5 милиона становника. Ово је добар пример баш из разлога
броја становника Београда, чији је број становника тек нешто већи.
Замислите број од рецимо само 4 до 5 хиљада људи који затварају круг око
нечега што сматрају непотребни или неподобним за град, а који у том
тренутку имају исту мисаону слику.

Тренутно је код нас актеулно масовно сечење стабала и шума. Шта се

може урадити поводом тога? Навешћу пример који је дао резултат и из кога
бисмо могли нешто да научимо и да почнемо да деламо. Конкретно, у граду
Верхнаја Пишма, одржан је митинг против пројекта генералног плана и
крчења шума. Одлуку о генералном плану су лобирали градска управа,
администрација регије и рударско-металуршко предузеће.

Око сто педесет људи окупило се на митингу у парку, то су били

активисти локалних покрета и грађана који протествују против сече
урбаних шума. Чини се да су њихове силе биле неспојиве, међу њима није
било ни једног одборника нити полуга власти које би могле да имају утицај
на ситуацију. Чак нису спровели ни коло, јер је у својој резолуцији градска
управа написала да је "коло организовано кретање грађана", односно
демонстрација. Пошто је договорен само митинг, полиција је упозорила
људе да ће им ако стоје у кругу и споје руке, руке везати лисицама.

Када је почео да се завршава говор на митингу, полиција је почела да их

окружује чекајући на "илегалан плес". У том тренутку настала је
драматична пауза и људи су схватили да колу прети административно
хапшење. На митингу су били обични људи, на које је та мисао имала
парализујући ефекат.

9
 Онда је неко из масе узео реч покушавајући да ублажи ситуацију и
створи колективну мисаону форму да је то њихова шума и да нико нема
право да је додирује. Нису могли да стану у круг, већ су се једноставно
ухватили за руке, како је ко стајао. Водитељ програма је на крају рекао само
неколико фраза, подржавајући мисаоне форме и фиксирајући их троструким
УРА.

Прошле су две године, а шума и даље стоји где је и била . Нико је није
пипнуо. Окружени полицајцима људи су успели да створе само једну ноту на
високој фреквенцији која је гласила: "Шума"! А генерални план био је
хакован три пута из непознатих разлога у високим московским кабинетима.
Као резултат тога, градска управа је морала да напусти шуму, мада је све
друго што су желели учињено и исечено.

Овај ефекат није био од кола, већ опште конструкције. А шта би се

десило да на централним трговима великих градова у исто време са добрим
писменим и интелигентним водитељима и исправним мисаоним облицима
синхроно спроводимо наше србске обреде у формату народних фестивала
који не захтевају никаква одобрења? Уууууууух .....

Е сад замислите да сте у стању да овај древни енергетски обред,

употребите за очување својих река на којима желе да изграде МХЦ, и то без
икакве агресије.

Овоме треба тежити кроз све могуће фолклорне елементе, фолклорне

фестивале, хорске и плесне студије. Потребно је да у неком тренутку
ставимо читав србски народ у заједничку линију тако да се сви осећамо као
народ и изађемо из вековног заточеништва.

Кроз мноштво локалних ритуала, могуће је обновити вештине

уједињења и синхронизације међу људима, тако да у кључном тренутку целу
земљу ставимо у обшти ред, а у исто време да оживимо Државу Светлости,
Светлу Србију, која је у колонијалном заточеништву шест стотина година.

Астронаути и митраљески торњеви, војска и специјалне службе,

овлашћени државни органи колонијалне администрације, ће престати да
постоје, изгубиће значај у тој секунди, јер ће сви људи заузети своје ново
место у колу, а нељуди ће се једноставно распасти од невероватне
позитивне енергије свеопштег уједињења. То је оно што ћемо заједно
видети у стварности и што ћемо учинити властитим рукама, десном руком
одозго, левом руком одоздо.

Главна препрека у овом процесу био би ниво наше дводимензионалне

свести. Ми, поред пирамидалне шеме са шефовима, будалама, изнад нас, не
можемо да сместимо ништа у наш мозак. Када се описују речи, обшти ред

10
вишедимензионалности кола ће се показати невероватно сложен чак и за
најједноставније конструкције и најједноставније задатке који се
симболично решавају у колу.

У нормалној друштвеној структури, свака доминација има веома уски

просторни и временски распон. На пример, коло почиње са коловођом са
једноставним покретом мараме. Центар заузима условну линију око које се
налазе младе латице, показујући рађање новог квалитета, и као резултат
тога, сви учесници „обгрљују“ центар, визуелно се претварају у виле, а онда
централна особа излази из центра, а за њим сви улазе у изворни круг.

Главна команда коловође у кружном плесу је "ради исто што и ја."

Коловођа само даје пример и ствара опште контуре цвета, а онда људи
понављају или модификују првобитни покрет, чиме се отварају различити
покрети исте мисаоне форме и на тај начин се почиње управљање
примарним материјама. Тада настаје магија, а сви у колу су њени
ствараоци. Колектив људи тада постаје стварно способан за нови посао, а
неизоставно стиже и успех по разлогу за који су играли. Сећате ли се
Додола? Индијанских плесова за дозивање киша? И све то у кружном плесу
са истом мисаоном формом свих учесника.

Свакоме ко осећа способност у локалном вођству, коло одмах пружа

прилику да се изрази без ометања укупне структуре. И погледајте колико је
то једноставније него конвенционални пирамидални уређај. Ако тренутни
вођа кола "иде погрешним путем", онда ће сви то одмах схватити, а он ће
бити први који ће упасти у шахт, повлачећи целу конструкцију.

Наш обшти ред је толико сложен и стабилан да може да мења своју

структуру и циљеве сваке секунде. Ако постоји задатак да пређете реку,
изволите, одмах се престројите мисаоно. Постоји задатак да се отера медвед
- у секунди се обшти ред модификује, а ми симболички терамо медведа.

Пошто је урадио многе задатке кроз кружну игру, србски народ је

својевремено постао непобедив на бојном пољу, неуморан у послу, добар у
науци и технологији, способан за интеракцију са свим народима и новим
ситуацијама. Паралелно, кроз високе фреквенције народних празника,
повезујемо се и размењујемо енергију са нашим родовима и домовином.
Било какво питање, било који колективни вишедимензионални проблем
решен је за неколико секунди, а ову вештину нисмо изгубили. Само треба да
је обновимо.

Правилна припрема народног празника и обреда захтева јасан план

једне повезане мисаоне форме. У свим етапама, коловођа треба да изговори
те менталне слике зарад једногласног прихватања од стране свих учесника.
Коло може да заустави рат између народа, да обезбеди добро време и жетву,

11
да у критичној ситуацији уништава непријатељске замисли или
ванземаљске енергетске структуре.

Можемо све ово чак и сада, довољно је скупити више од стотину људи и
исправно покренути кружну енергију. Ми само морамо обући лепу одећу, да
станемо у обшти ред, ставимо правилно руке, десну горе, леву доле, и
пођемо десно, једногласно мислећи правилне мисли, осећајући сваким
кораком у себи Снагу, Мудрост и Љубав ...

https://hermellion.blogspot.com/?zx=ed4931122496a8ee
https://www.youtube.com/watch?v=4BosB8gQebs&list=PL5mn6wpO-
eIfCzagFgWUSo907CnUt5wrw&index=120&t=0s

12