Opsta 3

{\rtf1 \ansi \ansicpg1252 \deff0 \stshfdbch2 \stshfloch0 \stshfhich0
\deflang1033 \deflangfe1033 {\fonttbl {\f0 \froman \fcharset0 \fprq2 {\*\panose

02020603050405020304}Times New Roman{\*\falt Times New Roman};}{\f2 \fnil
\fcharset134 \fprq0 {\*\panose 02010600030101010101}SimSun{\*\falt SimSun};}{\f3
\fnil \fcharset2 \fprq0 {\*\panose 05000000000000000000}Wingdings{\*\falt
Wingdings};}}
{\colortbl;\red0\green0\blue0;\red128\green0\blue0;\red255\green0\blue0;\red0\green
128\blue0;\red128\green128\blue0;\red0\green255\blue0;\red255\green255\blue0;\red0\
green0\blue128;\red128\green0\blue128;\red0\green128\blue128;\red128\green128\blue1
28;\red192\green192\blue192;\red0\green0\blue255;\red255\green0\blue255;\red0\green
255\blue255;\red255\green255\blue255;}{\stylesheet {\qj \li0 \ri0 \widctlpar
\aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2
\hich \af0 \loch \f0 \snext0 \spriority0 Normal;}{\*\cs10 \snext10 \sunhideused
\spriority99 Default Paragraph Font;}}{\*\latentstyles \lsdstimax260 \lsdlockeddef0
\lsdsemihiddendef1 \lsdunhideuseddef1 \lsdqformatdef0 \lsdprioritydef99
{\lsdlockedexcept \lsdsemihidden0 \lsdunhideused0 \lsdpriority0 \lsdlocked0
Normal;\lsdpriority99 \lsdlocked0 heading 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 heading
2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 heading 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 heading
8;\lsdpriority99 \lsdlocked0 heading 9;\lsdpriority99 \lsdlocked0 index
1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 index 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 index
9;\lsdpriority99 \lsdlocked0 toc 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 toc
8;\lsdpriority99 \lsdlocked0 toc 9;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Normal
Indent;\lsdpriority99 \lsdlocked0 footnote text;\lsdpriority99 \lsdlocked0
annotation text;\lsdpriority99 \lsdlocked0 header;\lsdpriority99 \lsdlocked0
footer;\lsdpriority99 \lsdlocked0 index heading;\lsdpriority99 \lsdlocked0
caption;\lsdpriority99 \lsdlocked0 table of figures;\lsdpriority99 \lsdlocked0
envelope address;\lsdpriority99 \lsdlocked0 envelope return;\lsdpriority99
\lsdlocked0 footnote reference;\lsdpriority99 \lsdlocked0 annotation
reference;\lsdpriority99 \lsdlocked0 line number;\lsdpriority99 \lsdlocked0 page
number;\lsdpriority99 \lsdlocked0 endnote reference;\lsdpriority99 \lsdlocked0
endnote text;\lsdpriority99 \lsdlocked0 table of authorities;\lsdpriority99
\lsdlocked0 macro;\lsdpriority99 \lsdlocked0 toa heading;\lsdpriority99 \lsdlocked0
List;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Bullet;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List
Number;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List
5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Bullet 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Bullet
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Bullet 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Bullet
5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Number 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Number
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Number 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Number
5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Title;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Closing;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Signature;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Default
Paragraph Font;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Body Text;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Body
Text Indent;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Continue;\lsdpriority99 \lsdlocked0
List Continue 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Continue 3;\lsdpriority99
\lsdlocked0 List Continue 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List Continue
5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Message Header;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Subtitle;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Salutation;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Date;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Body Text First Indent;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Body Text First Indent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Note Heading;\lsdpriority99
\lsdlocked0 Body Text 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Body Text 3;\lsdpriority99
\lsdlocked0 Body Text Indent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Body Text Indent
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Block Text;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Hyperlink;\lsdpriority99 \lsdlocked0 FollowedHyperlink;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Strong;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Emphasis;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Document
Map;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Plain Text;\lsdpriority99 \lsdlocked0 E-mail
Signature;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Normal (Web);\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML
Acronym;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML Address;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML
Cite;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML Code;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML
Definition;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML Keyboard;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML
Preformatted;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML Sample;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML
Typewriter;\lsdpriority99 \lsdlocked0 HTML Variable;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Normal Table;\lsdpriority99 \lsdlocked0 annotation subject;\lsdpriority99
\lsdlocked0 No List;\lsdpriority99 \lsdlocked0 1 / a / i;\lsdpriority99 \lsdlocked0
1 / 1.1 / 1.1.1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Article / Section;\lsdpriority99
\lsdlocked0 Table Simple 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Simple 2;\lsdpriority99
\lsdlocked0 Table Simple 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Classic
1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Classic 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table
Classic 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Classic 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Table Colorful 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Colorful 2;\lsdpriority99
\lsdlocked0 Table Colorful 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Columns
1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Columns 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table
Columns 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Columns 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Table Columns 5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Grid 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Table Grid 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Grid 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Table Grid 8;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table List 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Table List 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table List 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Table List 8;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table 3D effects 1;\lsdpriority99
\lsdlocked0 Table 3D effects 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table 3D effects
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Contemporary;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table
Elegant;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Professional;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Table Subtle 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Subtle 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Table Web 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Web 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table
Web 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Balloon Text;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table
Grid;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Table Theme;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Placeholder
Text;\lsdpriority99 \lsdlocked0 No Spacing;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light
Shading;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light List;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light
Grid;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Shading 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium
Shading 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium List 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Medium List 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Medium Grid 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Dark List;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Shading;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Colorful List;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Grid;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Light Shading Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light List Accent
1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light Grid Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium
Shading 1 Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Shading 2 Accent
1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium List 1 Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 List
Paragraph;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Quote;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Intense
Quote;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium List 2 Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Medium Grid 1 Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 2 Accent
1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 3 Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Dark
List Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Shading Accent
1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful List Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Colorful Grid Accent 1;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light Shading Accent
2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light List Accent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light
Grid Accent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Shading 1 Accent
2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Shading 2 Accent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Medium List 1 Accent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium List 2 Accent
2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 1 Accent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0
2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Dark List Accent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful
Shading Accent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful List Accent
2;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Grid Accent 2;\lsdpriority99 \lsdlocked0
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium List 1 Accent 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Medium List 2 Accent 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 1 Accent
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 2 Accent 3;\lsdpriority99
\lsdlocked0 Medium Grid 3 Accent 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Dark List Accent
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Shading Accent 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Colorful List Accent 3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Grid Accent
3;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light Shading Accent 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Light List Accent 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light Grid Accent
Medium Shading 2 Accent 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium List 1 Accent
4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 3 Accent 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Dark
List Accent 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Shading Accent
4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful List Accent 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Colorful Grid Accent 4;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light Shading Accent
5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light List Accent 5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Light
Grid Accent 5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Shading 1 Accent
Medium List 1 Accent 5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium List 2 Accent
5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Dark List Accent 5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful
Shading Accent 5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful List Accent
5;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Grid Accent 5;\lsdpriority99 \lsdlocked0
Medium List 2 Accent 6;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Medium Grid 1 Accent
Medium Grid 3 Accent 6;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Dark List Accent 6;\lsdpriority99
\lsdlocked0 Colorful Shading Accent 6;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful List
Accent 6;\lsdpriority99 \lsdlocked0 Colorful Grid Accent 6;}}{\*\generator WPS
Office}{\info {\author Fil}{\operator Fil}{\creatim \yr2018 \mo9 \dy15 \hr15 \min24
}{\revtim \yr2018 \mo9 \dy15 \hr17 \min15 }{\version1 }
{\nofpages1 }}\paperw12240 \paperh15840 \margl1800 \margr1800 \margt1440 \margb1440
\gutter0 \ftnbj \aenddoc \jcompress1 \viewkind1 \viewscale100 \asianbrkrule
\allowfieldendsel \snaptogridincell {\*\fchars !),.:;?]\'7d{\uc1 \u168 ?}{\uc1
\u183 ?}{\uc1 \u711 ?}{\uc1 \u713 ?}{\uc1 \u8213 ?}{\uc1 \u8214 ?}{\uc1 \u8217 ?}
{\uc1 \u8221 ?}{\uc1 \u8230 ?}{\uc1 \u8758 ?}{\uc1 \u12289 ?}{\uc1 \u12290 ?}
{\uc1 \u65372 ?}{\uc1 \u65373 ?}{\uc1 \u65374 ?}{\uc1 \u65504 ?}}{\*\lchars
([\'7b{\uc1 \u183 ?}{\uc1 \u8216 ?}{\uc1 \u8220 ?}{\uc1 \u12296 ?}{\uc1 \u12298 ?}
{\uc1 \u65509 ?}}\fet2 {\*\ftnsep \pard \plain {\insrsid \chftnsep \par }}
{\*\ftnsepc \pard \plain {\insrsid \chftnsepc \par }}{\*\aftnsep \pard \plain
{\insrsid \chftnsep \par }}{\*\aftnsepc \pard \plain {\insrsid \chftnsepc
\par }}\sectd \sbkpage \pgwsxn12240 \pghsxn15840 \marglsxn1800 \margrsxn1800
\margtsxn1440 \margbsxn1440 \guttersxn0 \headery720 \footery720 \pgbrdropt0
\sectdefaultcl \endnhere \pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar
\hich \af0 \loch \af0 {\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum
\adjustright \lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0
\ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0 \itap0
\fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2
\hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 PREGLED OP\uc1 \u352 ?TE KNJ\uc1 \u381 ?
EVNOSTI 3}{\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\langnp9242 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha
\aspnum \adjustright \lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\af0 {\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql
\li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0
\itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b1 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0
\widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 Dozivljeni govor}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 ili
slobodni indirektni govor predstavlja vid pripovedanog diskurska pomocu kojeg se u
narativnom tekstu predocavaju misli ili govor junaka. Dozivljeni govor je iskazan u
trecem gramatickom licu, ali uz odsustvo uobicajenih indikatora koji ukazuju na to
da je uveden govor junaka. Specificnost dozivljenog govora najbolje se moze
sagledati u poredjenju sa drugim vidovima predstavlja misli govora u prozi. Za
dozivljeni govor obicno se smatra da predstavlja kombinaciju dva glasa, junakovog i
pripovedacevog. Posebno je karakteristican za prozu realizma, gde se prvi put
pojavljuje u Floberovom romanu "Gospodja Bovari"}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar
\hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Godinu dana nakon bala u
Vobjesaru, ona broji dane cekajuci ponovni poziv od Anderviljea, medjutim, to se
nije desilo i Emino razocaranje je sve vise raslo}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar
\hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 dozivljeni
govor se uocava na mestu gde se javlja pripovedanje u 3.licu o tome kako dani brzo
prolaze i njoj se nista ne desava. "Tako je Bog hteo!" ta eksklamacija (i citav taj
pasus iako napisan u 3.licu) kao da su misli Eme Bovari.}{\fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar
\lang1033 \langnp1033 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar
\lang1033 \langnp1033 Evropski romantizam}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\f0 \lang1033 \langnp1033 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar
\hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Sadrzi sve
bitnije odlike }{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 romantizma}
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 , ali se od evropskih pokreta
razlikuje pre svega po tome sto nije pokret. Enleski romanticarski pesnici ne cine
grupu ili pravac, oni deluju pojedinacno. Engleski romant. Ima doduse nesto kao
svoj manifest, Vordsvortov predgovor \uc1 \u8222 ?Lirskim baladama\uc1 \u8220 ?,
ali on nije stvorio skolu, dok su Kolridz i seli stvotili licne, znatno drugacije
teorije poezije. Bajron sebe nije smatrao engleskim romenticarem, vec Poovim
ucenikom. Jedina crta zajednicka svim engl. romanticarima ( a ujedno i evropskom
romantizmu ) jeste njihovo odusevljavanje prirodom. Naravno, odnos svakog od njih
prema prirodi ima posebne crte. Svi oni prihvataju uzvisenost osecanja i maste, ali
ne idu u iracionalisticku krajnost. Engl. romanticari inspirisu se narodnom
knjizevnoscu dosta manje od evropskih, i to nije njihova bitna crta. Drustvena
pobuna i idealna utopija obicno se srecu u delima Bajrona i selija, ali ne i kod
drugih. Poezija bekstva u proslost moze se naci kod svih. Iz same sustine
romantizma proizilazilo je da glavni knjiz. rod bila lirika ili lirsko-epska
poezija; to vazi i za enleski romantizam, U prozi su karakteristicne vrste esej i
istorijski roman. Predstavnici: starija generacija Kolridz, Vordsvort; mladja g.
Bajron, seli, Kits.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard
\plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright
\lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0
\lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright
\lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b1 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Fokalizacija}{\fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 je jedan od sredisnjih pojmova ZHenetove Naratologije
koji oznacava perpektivu iz koje su percipirani dogadjaji u pripovednom delu.
ZHenet ovaj pojam uvodi preinacavajuci i precizirajuci tradicionalno shvatanje
tacke gledista, posto uvidja da postoji razlika izmedju perspektive i pripovedanja.
ZHenet predlaze sledecu tipologiju:}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Nulta fokalizacije-podrazumeva
odsustvo jedinstvenog stanovista sa kojeg su prikazani dogadjaji sagledani}
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0
\fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\hich \af0 \loch \f0 Unutrasnja Fokalizacija-koja podrazumeva ogranicavanje
percepcije na svest i znanje odredjenog junaka koji je deo pripovesti. Moze biti
fiksna, promenljiva i mnogostruka}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Spoljasnja fokalizacija-koja
upucuje na prikazivanje junaka kao predmeta fokalizacije}{\fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Naturalizam}{\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 je knjizevni pravac s kraja 19. veka
koji se najpre vezuje za francusku literatiru, mada je uticao i na pisce severne i
jugoistocne Evrope, ali i Amerike. Naturalizam zahteve naucni pristup koji podseca
na metode egzaktnih nauka. Zalaze se za prikazivanje prirode u umetnickom delu, za
hladnu analizu i meterijalisticki determinizam. Naturalisti teze da stvarnost
prikazu sto realnije, pri cemu se stvaralacki proces i masta stavljaju u drugi
plan. Za pisce ovog perioda je veoma vazno da zabeleze spoljasnje detalje koji se
mogu neposredno zapaziti. Zadatak romana je da predstavi stvarnost i prirodu na
drastican nacin, pomocu naucnog proucavanja razlicitih karaktera u sukobu strasti i
posebno u vezi sa uticajem porekla sredine na ponasanje junaka.Naturalisti se cesto
okrecu pokazivanju najnizih staleza,radnika i proletarijata,rudara,prostitutki i
ostalih koji zive na drustvenoj margini. Sa posebnom paznjom ispituje se animalno
i nastrano u coveku. Najznacajniji pisci i teoreticari francuskog naturalizma su:
Emil Zola, braca Gonkur i Gi de Mopasan. Iz Francuske se siri na Nemacku
(Hauptman), po skandinavijskim zemljama (Ibzen, Strindberg), u Englesku (Dz.
Konard), Ameriku (T. Drajzer, F.Noris) i donekle u ruski realizam (Tolstoj, Cehov)}
Polifonijski roman}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 predstavlja
posebnu formu autorovog vidjenja sveta i pojedinca u njemu, cije se znacenje tvori
iz sukobljavanja stavova razlicitih knjizevnih junaka, ali i ideologije samog
pisca. Autorova pozicija nije dominantna, naprotiv autorski glas se javlja kao
jedan od mnogih, on je ravnopravan sa glasovima junaka, te ne pretenduje na
uspostavljanje konacne istine o fikcionalnom svetu, koja se stvara kroz sudar
ostalih pogleda na svet ili ideja. Termin je prvi upotrebio M. Bahtin najpre za
stvaralastvo F.M.Dostojevskog. Bahtin smatra da Dostojevski glasove junaka svojih
romana uvodi kao samostalne partije. Borba misljenja i njihovo uzajamno prozimanje
odrazava se na proces saznanja i uoblicavanja ideja sto je sustina poetike
Dostojevskog. Njegovi junaci pre svega misle o tome sta o njima misle drugi, teze
da predvide tudje znanje, svaku tudju misao o sebi, svaki pogled na sebe.
Pokusavaju da sto preciznije formulisu mogucne tudje reci o sebi, unoseci u svoj
govor zamisljene tudje replike. Posebno je vazna cinjenica da se glas pripovedaca
ili autora romana nikada ne stavlja ispred glasova njegovih junaka. Druga vazna
odlika polifonijskog romana ogleda se u tome sto njegovi junaci, cesto "obavijeni"
tudjim glasovima, dobijaju ideoloske dvojnike. Tako, npr. u romanu "Zlocin i kazna"
Raskoljnikovi dvojnici su Svidrigajlov i LuZHin. a u "Zlim dusima" Stavrogin nalazi
na dvojnike u Kirilovu i SHatovu.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\hich \af0 \loch \f0 Predromantizam}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\f0 je zajednicki pojam za razlicite stilske tendencije, idejne pokrete i
knjizevne pravce koji su se pojavljivali sirom Evrope u drugoj polovini 18. veka, a
svojim odlikama nagovestavaju romantizam. U predromantizam se svrstavaju: engleski
sentimentalizam, francuski racionalizam i rusoizam, nemacki pojetizam i sturm und
drand, austrijski jozefinizam. Predromantizam je pokret novih ideja i osecajnosti,
ali i novih postupaka i oblika. To je doba revolucionarnih misli i pobuna,
pojacanih potragama za dugom i karakterom naroda i vremena, folklornih istrazivanja
i novih estetskih ideja.Predstavnici: Ruso, Gete, Shiler ....}{\fs24 \kerning2
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Realizam}{\fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 je knjizevni pravac koji dominira u evropskoj i
americkoj tradiciji sredinom 19. veka (od 30ih do 80ih). Realizam pocinje u
Francuskoj 30ih godina delima Stendala i Balzaka. Razvija se u Engleskoj i Rusiji
gotovo istovremeno (u 40im), a manje izrazito u Nemackoj i Austriji. Realizam
prikazuje stvarnost, ali predmet suzava na prikazivanje svakidasnje i drustvene
stvarnosti koja se tumaci u duhu pozitivizma 19. veka. Realisti deklarativno
odbacuju upliv lirskog ili licnog raspolozenja u sagledanju sveta oko sebe. Glavni
tehnicki zahtev sastojao se u brisanju i nestajanju pisca iz dela. Relizam tezi da
objektivno prikaze stvarnost, da stvori tipicne junake i da detaljno opise svet.
Tako realisticki stil podrazumeva uoblicavanje fabule tako da bude u funkciji
karaktera, detaljnu deskripciju, jasnu psiholosku i socijalnu motivaciju,
diferencijaciju govora, odsustvo uzvisenih i pateticnih uzleta, hiperbole ili
fantastike, potpuna dominacija pripovedackih oblika (roman, pripovetka, satira).
Realizam je bio jedan od najrasprostranjenijih pravaca, a najznacajnijim
predstavnicima smatraju se: u Francuskoj: Stendal, Balzak, Flober, u Rusiji:
Dostojevski, Tolstoj, Bjelinski, u Engleskoj: Dikens, Tekeri, Dzordz Eliot, u
Americi: Melvil, u Italiji: Verga, a kod nas: Glisic, Sremac, Nusic, L.
Lazarevic...}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain
\ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright \lin0
\rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
Romaticarska ironija \uc1 \u8211 ? predstavlja literarnu samosvest, narusava se
estetska (umetnicka) iluzija dela i ukazuje se na autora, otkrivaju se nacini
stvaranja dela \uc1 \u8211 ? stvarnost i umetnicka iluzija se mesaju da bi se
pokazala nemoc potpunog izrazavanja umetnicke imaginacije (maste), ogranicenost i
sputanost umetnika da se potpuno izrazi, nepostojanje forme kojom ce se potpuno
izraziti umetnicka masta, vec se umetnik stalno krece izmedju mogucnosti i
ostvarenja i svojoj nemoci se podsmeva.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Termin uvodi Fridrih slegel u
casopisu \uc1 \u8222 ?Atenum\uc1 \u8220 ?, a inspiraciju za definisanje termina
nlazi u grckoj parabazi (deo grcke komedije kojim se prekida tok radnje i hor se
obraca publici govoreci o nacinima stvaranja, o estetskim kriterijumima, o oceni
dela, o teatru uopste).}{\fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
Romanticarska ironija nastaje iz odnosa nemackih romanticara prema stvarnosti, iz
zelje da svet posmatraju sa visine, sa distance, da mu postavljaju granice i da ih
razaraju igrajuci se sa njima. Slobodom stvaralackog duha i maste (koji su znacajni
u romantizmu) oni ukazuju na ogranicenost mnogih stvari \uc1 \u8211 ? nacije,
morala, profesija.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Romanticarska ironija }{\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 se vezuje prvenstveno za dela romantizma,
ali ona je tendencija koja u sirem smislu u knjizevnosti postoji oduvek (Servantes,
Dante, sekspir, Borhes,Puskin).}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Postupak romanticarske ironije
primenjuje Puskin u romanu Evgenije Onjegin.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Pored Onjegina,Tatjane i
Lenskog veoma vazna licnost je i sam autor.On je s jedne strane razocaranja,menja
se s njima i stari.S druge str. je nezavisan umetnik ,koji kao sudija stoji iznad
svojih junaka i donosi sud o njihovim postupcima i unapred vidi njihovu sudbinu. U
toj ulozi se postavlja izmedju svojih likova i citaoca koji cine sadrzinu
dela.Jednom prica u 3. licu ,a onda u pripovedanje unosi 2.,koje ce kasnije
iskoristiti kao sredstvo za uspostavljanje dijaloga izmedju autora i junaka.Za
objasnjenje odnosa autora i junaka bitan je pojam romanticarske ironije. Cesto
obracanje citaocu,poistovecivanje sa junakom i komentarisanje junaka narusavaju
iluziju u ovom delu . Svi junaci u romanu nose neku vrstu literalnih maski.Ponasaju
se prema odredjenom literalnom modelu.Na ovaj nacin Puskin pravi distancu prema
junacima.Ovakav nacin pripovedanja omogucava nam vidjenje knjizevnog junaka koji u
isto vreme pripada realnom i literarnom univerzumu.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\hich \af0 \loch \f0 Romantizam}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
pocinje u Nemackoj u poslednjim decenijama 18 veka, odakle se seli u Francusku koja
sa svoje strane utice na pojavu ovog pravca u Engleskoj, a zatim u Rusiji, Spaniji
i Italiji. Iz Engleske se siri na slovenski svet i Ameriku. Traganje za nivom i
nepoznatim jedna je od osnovnih osobina koju donosi ovaj pravac. Romanticarski
junak se javlja kao nosilac svetskog bola ili bolesti veka, dok se romanticarska
misao i knjizevnost bave pre svega metafizickim problemima. U romantizmu se cezne
za beskrajem, emotivnim, vremenskim, prostornim, a metafora ove ceznje najcesce se
otelotvoruje u slici kosmosa ili okeana. Romantizam se okrece opisivanju tragicnih
dogadjaja poput rata, razaranja, cedomorstva, bratoubistva, te smrt ljubavnika i
prijatelja postaju omiljene teme. Sagledati obicno na neobican, individualan nacin,
preliti svoju dusu u pejzaz, a samu prirodu oplemeniti vlastitom mastom imperativ
je gotovo svih romanticara. Romantizam neguje i specifican kult fantastike koja
poseze za groteskom ali i drugim tipovima, kao sto su satira, sarkazam i
romanticarska ironija. Tezi se umetnickom sinkretizmu, pa se sjedinjuje lirsko,
epsko i dramsko, poezija i proza i drugo... Tako se stvaraju poema, roman u stihu,
pesma u prozi, lirska drama, dramski spev... Romanticarski stih metricki je
varijabilan, a pesma ritmicki slobodna. Predstavnici: u Nemackoj: Gete, braca Grim,
u Francuskoj: Viktor Igo, Aleksandar Dima, u Engleskoj:Bajron, V. Blejk, V. Skot, u
Americi: E.A.Po, R. Emerson, u Rusiji: Puskin, Ljermontov, a kod nas su to: Zmaj,
Sarajlija...}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Skaska}{\fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 je ruska rec i znaci narodna prica. To je pojam
koji se u srpskoj folkloristici upotrebljava da oznaci siroku kategoriju narodne
proze, predanje, ili kao sinonim za etiolosku pricu}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Skaz}{\fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 je ruska rec i znaci reci, kazati, ali je skaz i
umetnicki postupak. Termin skaz je uveo Ejhembaum.Predstavlja postupak prenosenja
usmenog govora u pisani tekst.To se moze odvijati na verbalnom planu I na nivou
kompozicije.Interpretativni skaz oznacava neposredno prenosenje citaocu ili
stilizaciji govorne reci I koristi se kao sredstvo karakterizacije junaka ili deo
autorske naracije,koji ima f-ju da docara odredjenu situaciju.Narativni skaz
odredjuje kompoziciju dela.Ostvaruje se pomocu nekoliko razlicitih
postupaka:promena tona pripovedaca(mesanje humoristickog I setnog),igra sa
realnoscu(groteska I parabola).Primer za I.Skaz \uc1 \u8211 ?mimika I gestovi
junaka,komentari pripovedaca u 3 recenice I anegdote koje nemaju veze sa temom.}
\hich \af0 \loch \af0 {\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Sturm
und drang}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 je pravac nemacke
knjizevnosti predromantizma koji je obelezio period 1770-1785. god. Ime je dobio
prema istoimenoj drami F.M. Klingena iz 1785. Pisci i mislioci ovog pokreta redom
odbacuju razum i prihvataju iracionalnost umetnosti istvaranja. Dostignuca
civilizacije shvataju kao stegu od koje se mogu osloboditi tek kroz povratak
prirodi, tako da ona postaje cesta tema knjizevnosti. Prednost se daje slobodi i
casti nad pravilima i normama. Knjizevne konvencije se svesno narusavaju ili
zapostavljaju, a umesto njih umetnikom i delom gospodari nesputanost stvaralackog
cina. Ovaj pravac prednost daje lirici i drami. Poeziju odlikuje neposrednost
dozivljaja i razmisljanja, individualnost i subjektivnost koje uslovljavaju
pesnicki izraz, slobodan ritam i upotrebu govornog jezika. Dramska ostvarenja su
pretezno pisana u prozi, problematizuju drustvenu i klasnu nejednakost, a teme
komada bile su sukob pojedinaca sa civilizacijom, borba protiv drustvenih nepravdi,
izopacenosti i tiranije, kritika gradjanskog drustva, sukob medju bracom itd...
Predstavnici su: H. Boje, braca H. i L. Stolberg, H. Klaudijus, J.V.Gete,
F.M.Klinger, F. SHiler...}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
Perspektiva = tacka gledista}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \uc1
\u8211 ? predstavlja stanoviste, ugao iz kojeg se nesto u knjizevnom delu prikazuje
ili vidi. Vezuje se za pripovedacev odnos prema delu i s obzirom na njegovu
poziciju i udeo u pripovedanju, razlikuju se 4 perspektive:}{\fs24 \kerning2
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 1. Perspektiva sveznajuceg
pripovedaca \uc1 \u8211 ? auktorijalno pripovedanje \uc1 \u8211 ? pripovedac je
distanciran od radnje, nema udela u njoj, vec stoji izvan dogadjaja, zna sta ce se
dogoditi, zna misli i osecanja junaka i sa distance, objektivno iznosi dogadjaje
(Servantes, Balzak, Tolstoj, Gete).}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\hich \af0 \loch \f0 2. Perspektiva prvog lica \uc1 \u8211 ? personalno
pripovedanje \uc1 \u8211 ? perspektiva pripovedanja je ogranicena jer junak dela
govori o dogadjajima, tako da je vidjenje pripovedaca svedeno na vidjenje tog
junaka. Ova perspektiva ia subjektivno obelezje jer je pripovedanje podredjeno
karakteru junaka i njegove svesti. Najvise se srece u dnevnicima, memoarima.}{\fs24
\lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0 \itap0 \fs21
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar
\hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 3.
Perspektiva skrivenog pripovedaca \uc1 \u8211 ? pripovedac se povlaci iz dela i
dopusta junacima da sami predoce radnju i svoje karaktere kroz medjusobne odnose,
dijaloge, licna razmisljanja. Komentari}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql
\itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\hich \af0 \loch \f0 naratora ovde ne postoje, dogadjaji se ne objasnjavaju, vec su
samo iskazani kroz povezanost i ukrstanje junaka. Flober, Zola, pisci
naturalizma...}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard
\af0 \loch \f0 4. Perspektiva toka svesti \uc1 \u8211 ? dogadjaji se predocavaju
putem svesti jednog junaka. Prikazuje se beprekidan sled opazaja, misli i osecanja
onako kako se odvija u junakovoj svesti. Predsatvlja nastojanje da se bez pisceve
intervencije zabelezi razvoj junakvog mentalnog precesa \uc1 \u8211 ? pripovedacko
znanje se ogranicava na svest junaka (Dzojs, Fokner, Tolstoj).}{\fs24 \kerning2
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 Promena perspektive ili tacke
gledista ili umnozavanje tacki gledista (odnosno postojanje vise perspektiva iz
kojih se posmatra) tumaci se kao usavrsavanje u odnosu na jednog sveznajuceg
pripovedaca i vodi objektivizaciji.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\hich \af0 \loch \f0 Fokalizacija \uc1 \u8211 ? predstavlja pojam koji uvodi zenet
u naratologiju, baveci se problemom tacke}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \par }\pard \plain \ql
\hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 ANA KARENJINA}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0
\f0 \lang1033 \langnp1033 Forma}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\hich \af0 \loch \af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 Tosltoj
svoju knjizevnost stavlja u one vremenske okvire koi tacno odgovaraju nasem osecaju
za vreme. Bio je prilicno nemaran prema objektivnoj predstavi vremena, tako da u
\uc1 \u8220 ?Ani\uc1 \u8221 ? imamo \uc1 \u8220 ?proklizavanje po zamrznutom putu
vremena.\uc1 \u8221 ? Radnja romana pocinje ujutru u petak 1872, a zavrsava se
1876. (znamo kraj zbog turskog rata). Roman se sastoji od 8 delova, i svaki deo ima
oko 30 poglavlja. Dva glavna toka u delu su Ljevin-Kiti i Ana Vronski, ali tim
pricama se dodaje i treca Oblonski Doli. Oni posreduju izmedju Ljevina I Kiti, ali
i Ane i njenog muza. Delo ce poceti i zavrsiti se na istom mestu-na zeleznickoj
stanici, zapravo tacni pravi pocetak i kraj, ali u odnosu na glavnu junakinju. }
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 Pocetak
romana je cuvena uzbuna u kuci Oblonskih. Metez koji je nastao u Stivovom domu
dovodi do susreta Ane I Vronskog. Razgovor izmedju Stive i Doli predvidja tragicno
suocavanje izmedju Ane i Alekseja Karenjina. Tragedija pocinje kao sto ce se i
zavrsiti \uc1 \u8211 ? na zeleznickom peronu.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\f0 \lang1033 \langnp1033 Suprostavljanje dva para glavno je sredstvo kojim Tolstoj
saopstava
svoju misao. Osecanje za contrast- naporedni tok dveju prica, zgusnjavanja
naravoucenije pripovesti. Zato je zaplet u osnovi moralni zaplet jer daje takvu
eticku pouku: ljubav ne moze da bude telesna, zato sto je kao takva sebicna, a
posto je sebicna, ona unistava umesto da stvara, zato je gresna.}{\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 \par }\pard
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 Primarna tema u
\uc1 \u8220 ?Ani\uc1 \u8221 ? je problem braka u modrnom drustvu. Kako pokrece
dominantne teme romana? Koristi metez koji je nastao u Stivovom domu da bi doveo do
susreta Ane I Vronskog.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 Priroda
kod Tolstoja}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 Tolstojeva
misao je prozeta Rusoovim shvatanjem prema prirodi. Priroda je vazna za covekov
dozivljaj sveta, zemlja je ta koja budi I nagraduje junaka. Kontrastom izmedju dve
sredine, seoske I gradske, Tolstoj uzima motive za gradjenje zapleta.}{\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 U \uc1 \u8220 ?Ani
Karenjinoj\uc1 \u8221 ? glavna su dva ljubavna toka. Prvi je veza izmedju Ane I
Vronskog, koji zive u gradskoj sredini gde vladaju drustvene nepravde, izvestaceni
odnosi prema polovima, razmetanje bogatstvom. Oni su ravnodusni prema prirodi,
njihova veza je zasnovana samo na telesnoj ljubavi I zbog toga je osudjena na
propast. Prelazak iz grada u selo je prelazak iz moralne kratkovidosti u
samootkrivanje I spas. Njihovi odnosi, koje nesloga nagriza, na selu dobijaju
idilicno I prividno osecanj. Druga prica, Ljevin I Kiti, ima samo naizgled
nezavisan tok. Ljevinov brak je zasnovan na metafizickom, a ne samo na fizickom
aspektu ljubavi, na spremnosti za zrtvu, na uzajamnom postovanju. Ljubav ne moze da
bude telesna, zato sto je kao takva sebicna, a posto je sebicna, ona unistava,
umesto da stvara \uc1 \u8211 ? zato je gresna. Tolstoj smesta jednu pored druge:
telesnu ljubav para Ana \uc1 \u8211 ? Vronski (koji se bore sa svojim senzualnim,
bogatim, ali duhovno praznim I kobnim osecanjima) I s druge strane autenticnu,
hriscansku ljubav Ljevina I Kiti, u cistom okruzenju odgovornosti, neznosti, istine
I porodicnih strasti. Suprotnost izmedju sela I grada u \uc1 \u8220 ?Ani
Karenjinoj\uc1 \u8221 ? je sasvim vidljiv stozer oko koga se vrti moralna I eticka
struktura romana, razlika izmedju seoskog I gradskog je praiskonska razlika izmedju
dobra I zla.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang1033 \langnp1033 Oneo}
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 bi\uc1 \u269
?avanje}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par
}\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Postupak pomocu
kojeg se ono sto je poznato, prikazuje kao da je nepoznato, tj. neobicno. Tolstoj
efekat neobicnog postize tako sto perspektivu pripovedanja ogranicava na svest
odredjenog knjizevnog junaka, I to junaka koji nikad ranije nije video zbivanje
koje u datom trenutku posmatra.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\langnp9242 Kod Natase Rostove je dva puta izrazeno oneobicavanje.}{\fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par }\pard \plain \ql
\hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Scena kad Natasa dolazi prvi put u
pozoriste, predocena je sa njenog stanovista. Ona ne prepoznaje stvari, sto je
motivisno tim sto je u Moskvu dosla sa sela. Ne prikazuje se samo dejstvo predstave
na publiku, nego i tehnika kojom se to dejstvo postize. Natasino nepoverenje, zatim
poverenje u operu, moze se protumaciti kao karakterizacija Natase.}{\fs24 \kerning2
\hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Postupak oneobicavanja vezan je I za
Natasin odlazak u crkvu, jer je narusen osnovni tok crkvene sluzbe \uc1 \u8211 ?
mole se za pobedu nad Francuzima. Iskoriscena je cinjenica da je molitva neobicna I
to je istaknuto uz Natasino poznavanje sluzbe. U molitvi se mole za pobedu nad
neprijateljima, a ona se nije mogla moliti za to kad se pre nekoliko trenutaka
molila za njih. Ali opet, nije mogla ni posumnjati u ispravnost molitve sto se cita
klececi.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tipican
primer oneobicavanja je I Borodinjska bitka data sa stanovista Pjera Bezuhova. Pjer
je nespretan I kao sa neba bacen u bitku, bez oruzja I u civilnom odelu (zalenom
fraku I sesiru). On opaza stvari, ali ih ne razume. Takodje I Nikolaj Rostov tokom
cele bitke opaza na nacin koji odudara od tradicionalnog opisivanja scena (npr. Kad
opazapejzaz oko Dunava, ili kad bezi od Francuza, ili kad stedi Francuzu zivot).}
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Postoji I
drugaciji tip oneobicavanja koji se postize prenosenjem detalja ili nekog drugog
elementa niza u drugi, npr. iz stvarnosti u knj. delo. Dati element se menja prema
zakonima novog niza I tako opaza na nov, neobican nacin (npr. konjsko meso posuto
barutom umesto soli, prema svedocenju franc. zarobljenika imalo je odvratan ukus, a
Pjer to jede sa uzivanjem).}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
Kompozicija}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ana
Karenjina nije roman od jednog lika, ali ona kao centralni lik ravnopravno deli
prostor sa Ljevinom. Njih dvoje su nosioci dveju tematskih i kompozicionih linija.
Posto je roman znatno slozeniji, Tolstoj je prosirio kompozicioni prostor romana na
taj nacin sto je uvek dve petrogradske i tri moskovske porodice sa velikim brojem
likova. Moskovske plemicke porodice su: Oblonski, SHcHerbacki i Ljevini, a
petogradske su: Karenjini i Vronski}{\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par }\pard \plain
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Jedna od centralnih prica u
strukturi romana je tragicna. Junaci te price su Ana Karenjina i Sergej Vronski.
Proseci mladu Kiti SHcHerbacki, Vronski se zaljubljuje u Anu, suprugu drzavnog
funkcionera Alekseja Karenjina. Nemocni pred snagom ljubavi i strasti, njih dvoje
stupaju u odnose, koji u ocima ruskog plemstva predstavljaju povredu javnog morala.
Grof Karenjin je spreman da predje preko ove afere svoje zene, pod uslovom da ona
svojoj vezi sa Vronskim da odredjenu formu koju ce sredina razumeti. Medjutim, ni
Ana, ni Vronski, ne kriju svoju ljubav i iz te ljubavi se radja devojcica, zbog
cega njih dvoje pokusavaju da ozvanice svoju vezu, ukoliko Ana dobije razvod, ali
Karenjin ne pristaje na razvod. Ana, razdirana ljubomorom, ne videci izlaza iz
kosmara u koji je zapala, spas nalazi u samoubistvu pod tockovima voza. Vronski,
izgubivsi smisao zivota nakon Anine smrti, prijavljuje se kao dobrovoljac u srpsko-
turskom ratu i gine negde na srpskom ratistu, nedaleko od Aleksinca.}{\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Druga prica:
Konstantin Ljevin, u zrelim momackim godinama odlucuje da se ozeni mladom Kiti
SHcHerbackom i pokusao je da joj zatrazi ruku bas u trenutku kada se Vronski
neodredjeno izjasnio da hoce da zaruci Kiti. Posto je svojom ljubavlju prema Ani
Vronski izgubio svaku sansu da se ozeni cerkom SHcHerbackih, Ljevin na kraju stupa
u brak sa Kiti i sa njom odlazi na svoj posed. Iz ovog braka se radja decak. Roman
se zavrsava scenom u kojoj su glavni junaci Kiti i Ljevin. Posto je okupala decaka
i stavila ga da spava, Kiti je posla u sobu u kojoj su njeni gosti, i srela srecnog
Ljevina}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Uvodne scene }
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Uvodna scena
pocinje opisivanjem situacije u kuci Oblonskih. Doli je saznala da je Stiva
prevario sa njihovom bivsom guvernantom, te zeli da ga napusti dok on razmislja
kako da je moli za oprostaj. Stize vest da Ana Arkadijevna dolazi kod njih, to je
Stivin poslednji adut da se pomiri sa zenom. Na stanici se srecu Stiva i Vronski.
Stiva ocekuje Anu, a Vronski svoju majku. Ana i grofica Vronski su delile kupe u
vozu i razgovarale o svojim sinovima. Po izlasku iz voza cuju povike i komesanje
ljudi, Stiva i Vronski odlaze da vide sta se dogodilo, dok Ana i grofica u
medjuvremenu cuju od groficinog upravitelja da je cuvara pregazio voz, da li zato
sto je pijan ili ga nije cuo. Ana pita sta mogu uciniti za njegovu udovicu, te
Vronski nestaje na trenutak. Na izlazu sef stanice pita Vronskog zasto je njegovom
pomocniku dao 200 rubalja, te on odgovara da je to za udovicu cuvara}{\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tu se vidi
dvolicnost ruskog drustva, dvostrukih pravila, Stiva koji je prevario zenu i niko
ga ne krivi, svi je nagovaraju da se ne ljuti pa i deca i njan dadilja i sama Ana
Karenjina, on na pocetku sanja zene kao flase, tu se vidi njegov stqav prema zenama
kao predmetima, dok ce kasnije Ana za isti cin biti izopstena iz drustva. Dolazi i
do susreta Ane i Vronskog na zeleznickoj stanici i smrt onog radinka zeleznice koji
je simbol njene smrti kasnije. Njihiova ljubav pocinje i zavrsava se na zelez.
Stanici.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 kad kiti
ugleda anu pomisli da ima nesto u isti mah i andjeosko i demonsko.ironijom,ana
dolazi da spase brak stive,a razara svoj-put do pakla poplocan najboljim namerama.
scena kad strada covek a ana kaze: rdjav znak. kad ana dolazi,dolazi kao osoba
vrha,prvom klasom,na kraju romana mesa se sa ruljom,sa seljankama...pocetak romana
prihvacenost od strane drustva,kraj romana-izopstenost.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sam kraj \uc1 \u8211 ? nepovezani tok
misli...ukljucujuci i taj trenutak.Seca se da su se tu upoznali,kako je covek
nastradao,i tada odlucuje da uradi to isto..}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par }\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0
\f0 \lang9242 \langnp9242 da nije bilo svadje izmedju Doli i Stive, Ana ne bi
upoznala Vronskog, a isto tako Kiti ne bi shvatila da Voli Ljevina}{\fs24 \kerning2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ideje}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\langnp9242 Roman se bavi 70im godinama 19. veka koje su bile po mnogo cemu
prekretnicke u zivotu i razvoju ruskog drustva. }{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 "Dekret o oslobadjanju seljaka" izazvao je
duboke promene u odnosima izmedju plemstva i seljastva. Ove promene sadrzane su u
drustvenim odnosima, u raslojavanju ruskog drustva, o siromasenju plemstva...}
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U zizi
interesovanja je sveopsta nestabilnost ruskog drustva, ciji su koreni u drustveno
ekonomskim odnosima, u oblasti politike, morala, nauke, filozofije, obrazovanja, pa
i u porodici i u braku... Zdrava porodica je stub zdravog drustva i covek ne sme da
se rukovodi svojim sebicnim zeljama i da rusi porodicu zbog njih, bila bi jedna od
osnovnih ideja ovog romana.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\langnp9242 Proces izgradnje burzoazijskih drustvenih odnosa je duboko potresao
plemicku Rusiju}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Karijerizam je zivotni cilj brojnih junaka u ovom romanu, sluzba u institucijama
najvise drzavne administracije donosila je moc iza koje su u obrnutoj
srazmeri stajali rad i dobit. }{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Likovi}
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
Aleksandar AleksandrovicH Karenjin }{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\f0 \lang9242 \langnp9242 je obrazovan, uman, ali nadasve uzdrzan i odmeren covek
koga svi postuju. U brak sa Anom Arkadijevnom stupa u trenutku kada je sve u svojoj
licnosti podredio normi i za njega je taj brak obaveza da se stvori porodica.
Smatra da su odnosi koje je uspostavio u porodici, krajnje civilizovani odnosi
ljubavi. Za njega je vazniji spoljasnji izgled njegovog braka nego ono sto se
zaista dogadja. Tako govori Ani da za javnost sve mora ostati isto i nakon njenog
priznanja o prevari. Pod uticajem Lidije Ivanovne prepusta se religiji ne bi li
nasao odgovore za postupke svoje zene. Na kraju kada se Anina romansa sa Vronskim
zavrsi tragicno, on prihvata njihovu devojcicu kao svoju, jer od Ane nije bio
zvanicno razveden}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ana
Karenjina}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
je dama iz najviseg petrogradskog drustva, zena izuzetne elegancije, otmenosti
duha, obrazovanja, inteligencije i prefinjene senzibilnosti. Na pocetku s uspehom
cuva svoj licni integritet u visokom drustvu. Uspostavila je prema tom drustvu
nekakav odnost na distanci. Izbegavala je krug "poboznih dobrociniteljki" oko
grofice Lidije Ivanovne. Od kruga knjeginje Bersi Tverske se tudjila, jer je to
drustvo zahtevalo velike troskove. Stvara se utisak da je ona u ovakvom svetu
usamljena. Jedan dogadjaj u porodici njenog brata Stive Oblanskog dovodi je u
kontakt sa covekom koji ce potpuno preokrenuti njenu sudbinu. Prvi susret sa
Vronskim na zeleznickoj stanici bice "rdjav znak" (kada voz pregazi cuvara). Na
pocetku ona bezi od te ljubavi, ali joj se ubrzo prepusta i od tada kao da u njoj
zive dve paralelne licnosti. Ovom drugom, "tudjom Anom", ne vlada razum, vec samo
srce koje ce je odvesti ka samounistenju. Ona ne krije ljubav prema Vronskom i
otvoreno o tome govori muzu, javno pokazuje strepnju kada se Vronski povredi na
trkama. Ljubav prema sinu je stavlja u bezizlazan polozaj izmedju muza i
ljubavnika. Razorena ljubomorom i pomucene svesti odlucuje da se ubije. Bacivsi se
pod voz osobadja sebe od zivota punog patnje.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\lang9242 \langnp9242 Vronski}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 je lep, mlad, bogat, obrazovan, znamenitog roda, sa svim
otvorenim putevima za uspeh. U svojoj oficirskoj sredini vodi odmereniji i
razumniji zivot. Nikada se nije crsce vezivao niti pomisljao na zenidbu. Trenutna
ljubav prema Kiti SHcHerbackoj je bila iskrena, ali ne duboka, za razliku od
njegovih osecanja prema Ani. Nju je voleo duboko i snazno, spreman da zbog toga
podnese velike zrtve (da odbije visok polozaj, odrekne se karijere, sukobi se sa
svojom porodicom).Ne razume Aninu ljubav prema sinu, ali kada on dobije kcer, zeli
da ozakoni vezu sa Anom, kako bi bio zakonit otac. Kada se suoci sa Aninom smrcu,
nesto u njemu se lomi i prestaje da bude onaj covek od ranije. Razocaran i
slomljen, odlazi u dobrovoljce na srpska ratista i tamo gine}{\fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Konstantin Ljevin}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 je covek koji se izdvojio iz aristokratske
sredine i posvetio svom imanju i poljoprivredi. Uz svakodnevni rad na
unapredjivanju gazdinstva on se bavi i najrazlicitijim filozofslim pitanjima, kao
sto su: smisao covekovog postojanja, ljubav, duznost, polozaj seljaka... U drustvu
svog brata prati razgovore o psiholoskim i filozofskim temama, o umetnickom
stvaranju itd. Muci ga tezak i los zivot brata, Nikolaja, i trudi se da mu pomogne.
Njegov dozivljaj ljubavi, osecanje za porodicu i porodicni zivot je specifican.
Zaljubjen je u Kiti SHcHerbacki koja ga prvi put odbija zbog Vronskog, ali posle
njenog razocarenja u Vronskog i bolesti, ona shvata da ga voli, te se oni vencaju.
Njegovo najvece mucenje jeste sumnja u sve, a najpre u Boga. Cak i kada je morao da
se ispovedi pre braka, on nije verovao u Boga i to mu je tesko padalo. Medjutim,
kada se Kiti poradja i on se uplasi za njen zivot, moli se Bogu za pomoc. Na kraju
zakljucuje da svaki trenutak njegovog zivota nije besmislen, vec ima nesumnjivi
smisao dobra koji on ima vlast da unese u njega.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\f0 \lang9242 \langnp9242 Ana I Vronski sanjaju isti san. Tehnicki gledano, prolaze
isto sto I Kiti Ljevin dok pisu pocetna slova na zelenoj cHoji za kartanje. San
nosi vrstu prorockog nagovestaja. Mora se pojavljuje u obliku groznog coveka
prljave brade koji se savija nad nekom vrecom, trazi nesto u njoj I govori na
francuskom (iako je po izgledu ruski proleter) o tome kako treba udariti po
gvozdju. U pozadini kosmara se nalazi secanje na coveka koga je voz ubio na
stanici. }{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Vronski
sanja malog seljaka zidara, prljavog sa razbarusenom bradom kako nesto radi I
odjednom pocinje da govori na francuskom nekakve cudne reci. Odlazi Ani, kasni, jer
ga je san zadrzao, a ona mu preppricava svoj san. Sanjala je da je utrcala u svoju
spavacu sobu da uzme nesto, kad se neko nasao u uglu sobe \uc1 \u8211 ? taj neko se
okrenuo I ona je videla da je to neki seljak sa razbarusenom bradom, malen I
strasan. Htela je da pobegne, ali se on nagnuo nad torbom I tamo rukama nesto
preturao I govorio francuski kako treba kovati gvozdje, udarati ga, gnjeciti\uc1
\u8230 ?}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Oba sna su
zasnovana na nedavnim utiscima sa zeleznicke stanice, pre godinu I po dana, o
cuvaru koga je smrskao voz. U oba sna mali grozni seljak ima razbarusenu bradu,
naginje se nad necim I mrmlja na francuskom. Vronski ne shvata znacenje reci, ali
Ana shvata; odnosi se na ideju gvozdja, nesto sto je izubijano I smrskano \uc1
\u8211 ? a to nesto je ona. Francuska je simbol laznog zivota, a odrpani coveculjak
simbol njenog greha od kojeg dusa zakrzljava \uc1 \u8211
? te dve slike spojile su se u kobnom bljesku.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\f0 \lang9242 \langnp9242 Konjske trke}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
Predstavljene su sa nekoliko tacaka gledista.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\f0 \lang9242 \langnp9242 Najpre, samu trku, zbivanje na hipodromu vidimo iz
perspective Vronskog. On je miran, siguran i dostojanstven, seo na svoju omiljenu
Fru-Fru, vodio je gotovo celu trku, da bi ucinio neoprostiv i rdjav pokret na
poslednjoj prepreci, sto je slomilo konju kicmu. On je ostao nepovredjen, ali
duboko nesrecan i ocajan. Za vreme trke ne misli o Ani, ni o cemu, sem o tome kako
mora biti pobednik na tom takmicenju.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\f0 \lang9242 \langnp9242 Aleksija Aleksandrovica Karenjina trke ne zanimaju, svu
svoju paznju usresredjuje na Anu. S uzasom na njenom licu cita sve ono sto nije
zeleo da zna u vezi s njom. Pre toga on nije hteo da misli o njenom ponasanju i
osecanjima i zato je sebi izmisljao poslove. To je bilo njegovo sredstvo protiv
otvaranja kovcega u kome su lezala osecanja prema zeni i porodici. Duboko u sebi on
je nesumnjivo znao da je prevaren muz, pred njim je slika Ane koja grcevito steze
lepezu, ne dise, ne vidi nikog i nista sem Vronskog. Ona je na trenutak spazila
pogled svog muza, ali nije marila sto je on posmatra.}{\fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U trenutku pada Vronskog, Ana je vrisnula, ali
to nije bilo toliko neuobicajeno koliko promena koja se desila na njenom licu. Ona
je pocela da se kida, jeca i skriva ispod lepeze. Karenjin smatra to sve
neprilicnim, jer nju posmatra ocima javnog mnjenja. Ona, izbezumljena, tek prvi put
prihvata ponudjenu muzevljevu ruku da je odveze kuci.}{\fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Na putu kuci, u kocijama, muz joj govori da se
neprilicno ponasala i da je potrebno da se pristojno ponasa. Ona mu odgovara da ga
mrzi, otvoreno priznaje da voli drugog, da joj je Vronski ljubavnik. }{\fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Scene konjskih trka
imaju simbolicke nagovestaje. Kada general, koji prolazi pored lozHe gde su bili
Karenjini, upita Aleksija zar se i on ne trka, Karenjin mu odgovara da je njegova
trka teza, sto se moze dvosmisleno protumaciti \uc1 \u8211 ? kao da je njegova
drzavnicka duznost, a moze se shvatiti kao polozaj prevarenog muza koji mora da
krije svoju muku i nekako manervise izmedju braka i karijere. }{\fs24 \kerning2
\hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Lomljenje kicme kobile se vremenski
podudara sa Aninim priznanjem neverstva muzu.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\langnp9242 Veza Ana-Bovari}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Anina
prevara je fizioloske prirode,a Emina psiholoske. za razliku od Floberove Eme,
Tolstojeva Ana nije antijunak,ona je jaka licnost,na pocetku braka spasava brak
svog brata Stive i Doli. Ema je osoba koja dela nagonski,povrsna je. Flober
direktno prikazuje lascivne scene(susreti u hotelskoj sobi) dok je anina eroticnost
prikazana posredno putem njenog ponasanja.ana je poklekla iz cisto fizioloskih,a ne
iz psiholoskih razloga.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\langnp9242 Detaljnije -1.obe varale muzeve,Ana jeste varala iz fizioloskih
razloga( bar je tako Tanja nama tumacila na casu,ja nisam tako shvatila jbg ),jer
je ono sto nju pokrece libido,seksualna energija...dakle,Tolstoj delovanje svoje
junakinje opravdava kroz seksualni nagon-nju su udali za hladnog muza,koji i nema
libido,koji smatra da je brak duznost,da je sve na svetu duznost (npr. zove je u
krevet u tacno 9.sati,kao po duznosti),i Ana,koja sva prsti od strasti,nije mogla
da to prihvati. Njena ljubav prema Vronskom je telesna ljubav,i sto je samo
takva,unapred je osudjena na propast,jer je gresna. ( nasuprot njih postoji prava
metafizcka ljubav,Ljevina i Kiti,blabla,nije to ni bitno sad)=ovo je misljenje
gospodina Nabokova i Tanja nam je tako interpretirala uglavnom Anu,ali ne u smislu
da je ona za osudjivanje,niti ju je Tolstoj osudjivao,vec je samo objasnjavao njeno
delovanje kroz seksualnost. A Ema Bovari zivi u svetu iluzija,pod uticajem je
sentimentalnih romana,i u skladu s tim se i ponasa i zivi..masta o \uc1 \u8221 ?
princu na bijelom konju\uc1 \u8221 ?. Vara svog sarla sa Rudolfom i sa Leonom...}
{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 2. obe
izvrsile samoubistvo}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Opisete
kako je Ana to uradila,a kako Ema. ( Ema se suocava sa svetom stvarnosti,izlazi iz
svog svijeta iluzija,i ne mogavsi vise da podnese stvarnost,ubija se. Ubija se tako
sto je valjda popila neki otrov,i tri dana se prevrtala u najgorim mukama
-.-\uc1 \u8217 ? ) }{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 3.ja
bih mozda jos govorila o njihovom odnosu prema deci - odnos prema deci: ana je
brizna, misli na serjozu, ali ga ipak prepusta ocu (bira vronskog, a ne sina), a
prema cerki je nemarna. bovari je isto nemarna.}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 direktna veza (pored svih ociglednih u fabuli)
je kad Ana cita u vozu i zamislja da je junakinja iz knjige, zeli da prozivljava
isto sto i junaci o kojima cita - direktna veza sa Emom}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2
\lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0 \itap0
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Kraj}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\langnp9242 Izmedju Ane i Vronskog svadje su sve ucestalije. Ana je veoma
razdrazljiva jer misli da je Vronski sve manje voli, a on jer se zbog nje stavio u
tezak polozaj, a ona se nimalo ne trudi da mu olaksa. Vronski poslom odlazi kod
majke, a Ana mu salje telegram da se vrati kuci. U besu odlazi na zeleznicku stancu
sa namerom da produzi do Vronskog. Na stanici joj kocijas Mihajlo daje pismo u kome
pise da ce Vronski doci kuce. Odjednom setivsi se pregazenog coveka na dan njenog
prvog susreta sa Vronskim, uz reci: "Gospode, oprosti mi sve!" baca se pod voz.
Vronski odlazi da se kao dobrovoljac bori u ratu. Karenjin uzima Aninu kcer k sebi.
Roman se zavrsava scenom u kojoj su glavni junaci Kiti i Ljevin. Nakon oluje u
kojoj Ljevin dozivi izvesno preobrazenje, on sa osmehom ulazi u kucu gde ga Kiti
ocekuje}{\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 FAUST}{\b1 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Fabularni tokovi}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Postoje
tri fabularna toka u Faustu. Jedan fabularni tok se odvija na nebu. Iz perspective
arhandjela (Rafail, Gavrilo, Mihail) slavi se Gospod i harmonija kosmosa. Izlaze se
covekova priroda koju bog vidi na jedan a djavo na drugi nacin. Mefisto smatra da
je covekova ogreznost u zlo nepopravljiva i ona se sudara sa bozijim optimizmom.
Bog se kladi u Faustovu plemenitost, koju ce Mefisto da iskusa. Drugi fabularni tok
je vezan za Mefista i Fausta. Opklada koju njih dvojica sklapaju se sastoji u
ovome: Faust se kladi da nikada nece reci da je doziveo takvo ispunjenje da zeli da
ono vecno traje. Sve posle sto sledi je borba izmedju njih. TReci zaplet se odnosi
na Gretinu tragediju, odnosno na ljubavnu pricu Fausta i Grete. Njihova ljubav ne
void ka sreci, ona je vezana za krivicu, gomilanje zlocina i zavrsava se
tragicno \uc1 \u8211 ? Gretinim cekanjem.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ideja}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ideja \uc1 \u8222 ?Fausta\uc1 \u8220 ? \uc1
\u8211 ? Osnovna ideja koju izrazava ovo delo je nemogucnost potpunog ljudskog
spoznanja smisla sveta i zivota, ogranicenost coveka zemaljskim. Saznanje je
dostupno pojedincu u odredjenoj meri, ali prevelika radoznalost moze biti pogubna,
moze dovesti do prepustanja zlu samo zbog toga da bi se spoznao i zivot \uc1 \u8222
?sa one druge strane\uc1 \u8220 ?, kao sto se dogodilo sa Fustom u ovom delu. Faust
jeste nosilac velikog znanja, postovan i ugledan covek, ali s druge strane veoma
nezadovoljan, sa monotonim zivotom, i nosilac ideje da covek sto vise zna, u stvari
zna sve manje jer se u njemu stalno otvaraju nova pitanja. U razgovoru sa Vagnerom,
ova ideja se sa licnog plana prenosi na opsti \uc1 \u8211 ? i Faust govori o opstem
svetskom bolu koji prouzrokuje nemogucnost potpunog saznanja i neshvacenost onih
koji doprinose covecanstvu novinama (npr. Galilej). Na ovaj nacin ovo delo zadire u
metafizicka pitanja, trazeci filozofski odgovor na njih, to traganje izrazeno je u
liku Fausta koji ne gubi veru u svet. S druge strane, ogranicenost je predstavljena
slikom sveta sa kojim se , na neki nacin, Faust sukobljava. Mefistofel je posrednik
izmedju Fausta i i sveta, izmedju pitanja i konacnog odgovora o covekovoj
ogranicenosti. Ova ogranicenost je ocigledna jos na pocetku dela, kada Faust
priziva svetskog i zemaljskog duha, shvata da nije u stanju da shvati svetskog duha
koji je izvor celokupnog svetskog zbivanja, pa pokusava da se zadovolji zemaljskim
duhom koji predstavlja celokupnost pojava dostupnih coveku. Ova glavna, uslovno
receno \uc1 \u8222 ?metafizicka\uc1 \u8220 ? tema uokvirena je ljubavnom pricom i
prikazom culnog, materijalnog covekovog okruzenja. Ceo dogadjaj uokviren je
opkladom Boga i djavola, cime se pokazuje nestabilan covekov moral jer i najbolji
medju ljudima posrce u odredjenom trenutku.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Kompozicija}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Forma}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Samom delu Gete je dao podnaslov Tragedija, mada ga
teoreticari i istoricaju smatraju dramskim spevom. "Faust" oznacava zavrsetak sturm
und drang perioda. Geteov "Faust" trazi odgovore na pitanja koji su putevi
spoznaje, kako saznati sta je covek, gde su njegove granice, sta je smisao zivota
(tema)}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Odlike i
kompozicija}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Gete je za gradju dela iskoristio narodnu legendu o dr Faustu, coveku koji je
sklopio ugovor sa djavolom,
dajuci u zalog svoju dusu. Faust se sastoji iz 4 dela: }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Posveta-tema je dug stvaralacki proces i rad
na ovom dramskom spevu, od letnjih stvorenja do uoblicenih likova}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Predigra u
pozoristu-posmatra se pozorisna umetnost iz perspektive pesnika i komicara.
Upravnik smatra da komad mora da se svidi svima i damu obezbedi uspeh kod publike.
Pesnik brani dostojanstvo poezije i tvrdi da umetnost stoji iznad prirode i obicnog
zivota. Glumac ima posrednicku ulogu izmedju prizemnog tumacenja uloge i uzvisenog
tumacenja pesnika. Komicar kaze da je vazna poezija, ali mora biti svima
pristupacna}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Prolog na nebu: na scenu stupaju Bog i djavo. Arhandjeli Gavrilo, Rafael i Mihajlo
slave harmoniju kosmosa kao delo Boga kome nasuprot staje zemlja i tama. Javlja se
Mefisto koji to osporava. On vidi samo zlo na zemlji gde se covek pati kao crv.
Tada Bog predstavlja Mefistu Fausta, svog vernog slugu ciji hod vodi putem jasnoce.
Medjutim, Mefisto predlaze opkladu. Bog mu dozvoljava da ide na zemlju da iskusa
Fausta jer veruje u njega}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Tragedija: Faust sedi u tesnoj i mracnoj sobi, okruzen
knjigama, zali se sto ne moze da prodre u tajnu sta je sa one strane beskraja.
Javlja mu se zemaljski duh koji mu predstavlja stvaralacku periodu i kaze mu da je
smisao zivota na zemlji. Faust je nezadovoljan odgovorom. Uzima otrov, ali u tom
casu cuje vaskrsnja zvona. Izlazi napolje gde srecni ljudi slave Vaskrs. Javlja se
Mefisto u obliku psa. Predlaze mu da on sluzi Fausta na ovom svetu, a Faust njega
na onom. Faust to prihvata. Odlaze u Aderbahov podrum u Lajpcigu, pa zatim u
vesticinu kuhinju da popije napitak za podmladjivanje. Faust se zaljubljuje u
Margaretu i prvi put oseca strast, ljubav, ali i patnju. Faust daje Margareti
napitak koji ona treba da da majci kako bi zaspala, ali ona umire. Faust dolazi u
sukob sa Margaretinim bratom, Valentinom, i ubija ga, a Valentin na samrti porucuje
sestri teske reci. Faust napusta Margaretu, a Mefisto ga odvodi na planinu Harc gde
ga jos vise kvari, ali usled vesticijih orgija, njemu se prividja Margareta. Ona je
bacena u tamnicu na muke kao cedomorka. Faust moli Mefista da je spase. Faust
dolazi do Grete da je spase, ali ona je poludela i u njemu vidi dzelata. Na tren ga
prepoznaje, ali odbija da bezi, jer nema cemu da se nada. Zavrsava se glasom Boga,
jer se pokajala. Obraca se Bogu i arhandjelima od kojih moli spasenje}{\b0
\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Likovi}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Faust
je apstraktan i nerealan lik, potpuno ocrtan u kontrastima. On dosledno trazi
istinu i pri tome je nagao i strastven, ali bez obzira na to, on tokom citavog dela
ima u sebi neki glas savesti koji ga vraca na pravi put, ne da mu da se potpuno
preda djavolu. On se djavolu ne predaje zbog zelje da uziva u neprozivljenim i
nepoznatim zadovoljstvima, vec da na osnovu saznanja koja ce dobiti o drugacijem
nacinu zivota, sklopi potpunu sliku sveta. On se opkladjuje sa djavolom da nece
uspeti da ga ucini lakomim na zadovoljstvo i slast, jer djavo ne zna sta je to sto
uzdize coveka i da to nikako ne mogu biti telesna i materijalna zadovoljstva koja
su prolazna, koja nestaju istog trena i stvaraju zudnju za novim.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 cak i kao zavodnik,
on je obdaren dobrim i plemenitim osobinama \uc1 \u8211 ? on iz prevelikog nagona,
a ne iz nesavesnosti, unesrecuje Gretu, i na kraju svim silama pokusava da je
spase. Po jacini svojih strasti i zelja, Faust predstavlja neku vrstu \uc1 \u8220 ?
natcoveka\uc1 \u8221 ?, nasuprot npr. Vagneru, koji je obican covek uskih shvatanja
i pogleda na svet.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Mefistofel je takodje veoma nejasan karakter. On je podredjen
Bogu, nije njegov neprijatelj, vec spada u njegovo osoblje. Ima ulogu kriticara
svega sto treba da se stvori i sto je vec stvoreno. On uvek iznova podstice ljudski
duh koji bi inace ubrzo klonuo i malaksao. On nije formiran prema tradicionalnom
liku djavola \uc1 \u8211 ? njegove opaske su pune ironije, duhovitosti,
dijalektike. U pocetku on kvari Faustovu dusu, olicenje je svih covekovih strasti,
beskrupulozan inicijator Faustovih gresnih namera prema Greti, ali kako se radnja
odvija, Mefistofel se sve vise izdize iznad srednjovekovnog lika djavola. On
postaje simbol hladnog razuma i objektivno vidi sve ono sto Faust ne moze, kao deo
jednog prividnog i varljivog sveta. On ima sva spoljasnja obelezja djavola: oblik
crnog psa, hramlje na jednu noga, zoomorfnost, nosi ogrtac, ima sposobnost
transformacije).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Margareta je najuspeliji lik u delu. Ona je tipicna naivna devojka iz
malogradjanske sredine, stidljiva i religiozna. Osecanje krivice zbog deteta, brata
i majke, preplicu se u njenoj dusi sa stravicnim slikama kazne koja joj sledi. Gete
ne prikazuje spoljasnje dogadjaje \uc1 \u8211 ? ubistvo majke, deteta, vec samo
dusevne patnje koje u liku Grete dobijaju opsteljudski karakter. Margareta je
stradalnik zbog ljubavi i prepustanja culnom, medjutim, ona i pored toga ostaje
upecatljiv moralni lik jer se njena nesreca moze posmatrati kao nametnuta, nije
imala nacina da odabere drugaciji put jer je djavo u celu pricu umesao prste. Tako
donekle ona postaje zrtva, posmatrano sa strane, ali posmatrano iz perspektive
knjizevne situacije, ona je krivac zbog toga sto se nesmotreno prepusta ljubavi,
sto pristaje na sve zbog strasti i pozude (prihvata da uspava majku i pogazi svoje
vaspitanje), sto se prepusta strasti i ostaje trudna pre braka, sto vrsi jedan od
najvecih zlocina \uc1 \u8211 ? cedomorstvo \uc1 \u8211 ? i zbog njene krivice
drustvo je osudjuje. Medjutim, poslednja recenica \uc1 \u8222 ?Spasena je\uc1
\u8220 ? nasuprot Mefistofelovoj da je osudjena \uc1 \u8211 ? moze ukazati na to da
su njoj ipak gresi oprosteni jer se iskreno pokajala, a uz to nije ni zelela da
pocini zlocine, jednostavno je svaki vukao naredni. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Narodno stvaralastvo}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Motiv Fausta i prica o Faustu poznata je jos od doba
renesanse. Georg Faustus je realan covek koji je ziveo krajem 15. i pocetkom 16.
veka. Bio je cudak i skitnica, navodno je studirao magiju u Krakovu i govorio da je
sklopio pakt sa djavolom i da ima njegove moci, ne bi li ga se ljudi plasili. 1587.
godine nastala je "Istorija doktora Georga Fausta" gde je Faust predstavljen kao
seljacki sin koji studira medicinu. Sa djavolom sklapa pakt na 24 godine i za to
vreme on mu ostvaruje sve zelje. Noc nakon isteka ugovora, nakon sto su culi buku,
njegovi studenti nalaze njegove oci i zube na podu sobe, a les na djubristu. Nakon
toga studenti objavljuju istoriju njegovog zivota, koju je sam zapisao. Ovo delo
nastaje u crkvenoj, religioznoj atmosferi 16. veka, kada se smatralo da covek ne
treba da tezi nikakvim znanjima, vec da treba biti zadovoljan onim sto je Bog dao.
U 18.veku ova tema je takodje popularna, samo sto u tom periodu ima malo drukciju
poruku, uklapa se u tendencije toga vremena, zelja za novim znanjima, za
otkrivanjem, sloboda misli i borba za znanjem. Zbog toga u 18. veku Faust nije
gresnik koji strada zbog zelje za znanjem, vec se trazi nacin da se on spase.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U pricu
o Faustu, Gete dodaje i lik Margarete, podstaknut dogadjajem iz zivota koji se
desio u Nemackoj gde se sudilo jednoj devojci koja je posle porodjaja ubila svoje
dete. Faust je posvecen Frederiki, dami sa kojom je Gete bio u ljubavnoj vezi i
koja je umrla nakon sto ju je on ostavio. To ga je podstaklo da u liku Margarete
razmatra problem zene koja je iskljucena iz drustva jer se prepustila svojoj
ljubavi}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U
pocetku bese re\uc1 \u269 ?}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Johan Volfgang Gete}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Faust je u svojoj radnoj sobi, bavi se prevodom
Novog zaveta, jevandjelje po Jovanu. "U pocetku bijese rijec, i rijec bjese u Boga
i Bog bijese rec". U grckom originalu za "rijec" stoji logos, sto moze da znaci
"misao, rijec, volja, djelo, ljubav..." Faust redefinise prvi redak Jevandjelja,
odlucuje se na "delo", sto je u skladu sa idejom speva. U tom delanju se prepoznaje
faustovsko u Faustu, delatni princip je faustovski princip. U njemu je obuhvaceno i
ono erotsko i ono tragicno.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Faust je covek koji logos sveta, dublju sustinu sveta vidi u
delanju. Medjutim, ljubav je isto tako spasonosna kao i delanje...}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Veza sa tradicijom}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Gradju
za Fausta Gete preuzima iz folklore, tacnije iz legende o istorijskoj licnosti
obavijene velom tajni, misterioznom Johanu ili Georgu Faustu, koji se pedstavljao
kao lekar, astrolog I carobnjak. Iako se podvizi kojima se hvalio ovaj razmetljvac
I avanturista odvijali neretko uz pomoc natprirodnih sila, savez sa djavolom se ne
pominje. Tek ce kasnije, u narodnoj fantaziji, posle smrti, istorijske, nastati
Faust, naucnik, filozof, carobnjak, koji sklapa savez sa djavolom, prodaje dusu,
ali ipak uspeva da je spase kalanjem. Prodor apokrifnog motiva o kusanju djavola I
prodaji duse Satani uticao je na formiranje usmenog predanja o intrigantnoj
svestranoj licnosti, a od Fausta stvorio simbol suprostavljanja stegama hriscanske
dogme I tradicije.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Ubrzo nakon usmene, pojavljuje se I pisana forma legende, vec
krajem 16. Veka, a zatim postaje inspiracija mnogim piscima koji vec postojecu
gradju uoblicavaju na drugaciji nacin, a stav o Faustovoj sudbini varira od
odbojnosti, kritike, komike do saosecanja sa njegovom tragedijom u opsteljidskom
znacenju, kao sto je to kod Getea.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Od naizgled trivijalnih detalja biografije coveka sa margine
drustva svog vremena, stvorio je simbolicke motive, dao im poetski, misaoni
karakter. Delo u kom je realne podatke uopstio u sveopste ideje, motive, prozeto je
trima vremenskim ravnima: proslim, sadasnjim I buducim dogadjajima, sto jos vise
legitimise Geteovog Fausta, kao vanvemenski I kao pregled ljudskih iskustava,
poimanja sveta, egzistencije I zelje za spoznajom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1 \u381 ?anr-kompozicija}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Zanrovski se razikuje od
dotadasnje dramske tradicije. U 19. veku dolazi do razilazenja drama I
pozornice .Drame u sebi sadrze sve vise lirskog,postaju drame za citanje, a ne za
izvodjenje. "Fausta" dramskim delom cine dijalozi koji su veoma zastupljeni I
poneke didaskalije. Nema opisa I nije podeljen na cinove,sto je jedna od osnovnih
karakteristika dramskih dela.Cine ga scene ciji naslovi govore prostorno I
vremenski o toku radnje(Vece ,Noc Ulica).Ove odrednice su u vezi sa crkvenenim ili
paganskim praznicima,kalendarski odredjenje.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 1)Na apocetku se nalazi prvi prolog \uc1
\u8216 ?\uc1 \u8217 ?Posveta\uc1 \u8217 ?\uc1 \u8217 ? koji je nastao 1797.
Kada je Gete resio da obnovi rad na svom delu. Ima visestruko znacenje.Prisutan je
autobiografski moment I govori se o odnosu prema voljenoj osobi(ista osoba kao I u
"Rimskim elegijama"). Obraca se proslosti I fiktivnim stvarima,pa I realnim
nekadasnjim licnostima.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 2)Drugi prolog "Predigra u pozoristu" ima oblik drame. Za
model je uzeta indijska drama "Sakuntala" iz 5. veka.Posmatra se pozoriste iz
perspective upravnika ,pesnika I glumca.Razmatraju se problemi stvaralastva.
Upravnik,koji je realista I materijalista,smatra da mora da obezbedi uspeh kod
naroda zbog profita I punih kasa.Pesnik,koji je idealista,brani dostojanstvo
poezije.On nije za prilagodjavanje svacijem ukusu,vec za intelektualce.Posrednicka
uloga je data glumcu koji se zalaze za poeziju ali u sarenim ,svima dostupnim
slikama.Zeli da nasmeje publiku.U ovom prologu svako govori o umetnosti sa svog
stanovnistva (primer za romanticarsku ironiju).Ovi problem su aktuelni I sada ,kao
I tu to vreme.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
3)Treci prolog \uc1 \u8216 ?\uc1 \u8217 ?Prolog na nebu\uc1 \u8217 ?\uc1
\u8217 ?.Jasna je veza sa "Knjigom o Jovu".Pojavljuje se Bog I Satana koji stvaraju
metafizicki okvir u kome ce se odigrati radnja drame.U djavolju delatnost spade
covekovo delanje ,strast I nagoni.Nagon je deo covekove duse ,a zli deo se spominje
jos kod Platona.Javlja se problem dualnosti kod coveka.U najsirem smislu se odnosi
na dobro I zlo,materijalno I duhovno,a prisutno je u opkladi (koje ce
pobediti).Mefisto podrugljivo razvija ovakvu sliku coveka.Faust je primer na kome
je Bog spreman da tumaci bit coveka.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 4)Ostali sadrzaj Gete je nazvao \uc1
\u8216 ?\uc1 \u8217 ?Tragedijom\uc1 \u8217 ?\uc1 \u8217 ?.Fabula se moze podeliti
na tri tematska toka :prica o Faustu koji sklapa dogovor sa
Mefistom,drustvena,gradjanska prica o Margareti I Faustu I sudbini devojke koja
strada jer je moralno posrnula,metafizicko-egzistecijalni tok.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Zapleti}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Postoji nekoliko
zapleta u delu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
PRVI ZAPLET predstavlja prica o Faustu koji sklapa dogovor sa Mefistom.Pocinje
susretom Mefista I Fasuta u radnoj sobi.Dok prevodi jevandjelje ,crni pas kojeg je
doveo sa sobom, transformise se u mladica.Faust ,razocaran sklapa opkladu sa
njim.Mefistovo predstavljanje mladica, a Faustu je objasnjenje prirode zla I
pokretac radnje.Njihova opklada zasniva se na Mefistovom obecanju da ce mu ispuniti
sve ovozemaljske zelje I radosti.Faust to prihvata ,ali pod uslovom da pogodba
traje do onog trenutka kada Faust oseti apsolutnu srecu na zemlji I pozeli da
zaustavi vreme.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
DRUGI ZAPLET je ljubavni.To je drustvena,gradjanska prica o Margareti I Faustu I
sudbini devojke koja strada jer je moralno posrnula.U 18. I 19 .veku u centru
paznje su gradjanski stalez, porodica,razlicito se gleda na polozaj,delanje
muskarca I zene.Svako seksualno delanje se smatralo kao zlo.Nije bilo oprostaja,pa
su zene ubijale svoju decu .Ona se ne kaje za svoje postupke jer su bili lepi I iz
ljubavi.Ona veruje u njega I ljubav .Ovo delo je I od velikog socijalnog znacaja.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 TRECI
ZAPLET je metafizicko-egzistencijalni.Pitanja o covekovoj egzistenciji
,erosu,metafizickom svetu kome covek pripada preplicu se kroz citavo delo.Takodje
je prisutno pitanje onoga sto pojedinac oseca.Gete prvo govori o primerima iz
proslosti (Sokrat),pa o licnom I pojedinacnom.Osnovni ton je tragican ,ali ublazen
Faustovom verom u svet u odlucujucim trenucima kao I smenom scena po principu
suprotnosti.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 EVGENIJE
ONJEGIN- Pu\uc1 \u353 ?kin}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Folklor}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Ruski folklor je posluzio kao jedan od umetnickih sredstava
Puskinu. Narodni obicaji i narocito sujeverice i gatanja ruskih devojaka, dobili su
visoku umetnicku funkciju osvetljavanja Tatjaninog lika, odnosno njenog nacionalnog
osecanja. Prisnost dadilje Filipovne sa Tatjanom posluzila je pesniku da istakne u
potpunosti Tatjaninu povezanost sa narodom, njegovim obicajima, predanjima i
zivotom. Tatjana je verovala u sudbinu, vracanje i znamenja. Vraca na Bogojavljenje
(topi vosak i stavlja ga u vodu da bi joj se prikazao lik buduceg muza) \uc1 \u8211
? prozimanje paganskog i hriscanskog sveta. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U petoj glavi predstavljen je Tatjanin san
koji je inspirisan folklornim motivima \uc1 \u8211 ? ona bezi od medveda (djavoljeg
sluge) preko mosta (prelazak iz jednog stanja u drugo) i vode (steciste demona) u
sumu (htonski svet, onostranost). Na kraju sna Onjegin ubija Lenskog. Kada se budi
iz demonskog sna, Tanja uzima sanovnik i pokusava razjasniti znacenje sna.}{\b0
Kompozicija}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\langnp9242 \par }\pard \plain
\rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Delo se sastoji iz
10 delova, 10 glava, s tim da postoji 8 glava, 9. je nazvana "Dodatak", pa nakon
nje ide 10. glava. Rukopis poslednje glave romana Puskin je unistio, a deo
poslednje glave romana, u kome se Onjegin sprema za moguceg borca-dekabriastu i
koji govori o njegovom putovanju po Rusiji, objavio je samo u odlomcima, bojeci se,
verovatno, cenzure, kao dodatak romanu. Pretpostavljam da si na ovaj deo
kompozicije mislila.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
:pisao je delo 8 godina, prvo celovito izdanje izaslo 1831./32. ZANR: roman u
stihu,ne u prozi i to je djavolska razlika. ROMAN NIJE ZAVRSEN. Svaku glavu je
imenovao. 9 glava je podelio u celine : Petrograd, pesnik, gospodjica, selo,
imendan, dvoboj, moskva, putovanje, veliki svet. S 8 glava se skida
baksuzluk,ukinuo je 1 glavu. 8. Je spaljena. Princip nedovrsenosti je sustinski
princip tj. Konstruktivni princip dela. Delo je podeljeno na strofe, Lotman je
izbrojao i ima ih 366, kao kod Petrarke. ROMAN JE FRAGMEntaran.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Aleksandar Puskin}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Roman u
stihovima.Pisan je vise od 8 godina u razlicitim uslovima,sto utice na kompoziciju
i znacenje.Nastao je u periodu Puskinovog progonstva.Prvo su objavljene glave, a
celovito delo 1831/2.Njegova namera se menjala od glave do glave, sto utice i na
sam zanr.Kada objavljuje prvu glavu, drugacije je misaono opredeljen pa govori o
spevu i poemi.Sastoji se od 8 glava ,s tim sto je 9. nazvana ''Dodatak''.Rukopis
poslednje glave romana je unistio a deo o Onjeginovom putovanju po Rusiji,u kojoj
se junak sprema za moguceg borca,dekobristu,objavio je u odlomcima.Ovaj deo sadrzi
autobiografske elemente,i obradjuje ideju o Puskinu dekabristi.Koristi specificnu
strofu koja se naziva 'onjeginska'.Ima 14 stihova gde se naizmenicno smenjuju 9. I
8. Sa strogo odredjenom rimom.abab ccdd effegg pri cemu se u parnim pojavljuje
muska a u ukrstenim i obgrljenim zenska rima.Dobar deo strofa nije dovrsen umesto
14 sastoji se od 4,6 ili 8 stihova i iscrtanih praznina,a neke strofe su
izostavljenje i obelezene rednim brojem.Neki teoreticari knjizevnosti smatraju da
je namerno izostavljao strofe da bi ih bilo 366 i da bi tako uspostavio
intertekstualnu vezu sa ''Kanconijerom''(isto je rec o ispovesti, ali se ne zna
cije).Roman odudara od strukture klasicnih romana,nema klasican zavrsetak ,vec
zavrsetak predstavlja novi pocetak.Pisac svesno skrece paznju da je delo puno
protivrecnosti i da je prica namerno ostala nedorecena.Pristup nedorecenosti je
sustinski princip kao i fragmentarnost .Roman ima dvostepenu organizaciju
stiha.Iako je Puskin po vremenu i nacinu koji stvara pesnik realisticnog
sagledavanja ili objektivnog slikanja stvarnosti. Ovo je zbirka ljubavnih pesama
koje govore o istoriji jedne ljubavi.Puskin ukazuje na odredjene osobenosti
kompozicije u odnosu na tada uobicajenu kompoziciju romana:skakanje sa teme na
temu,postojanje mnogo tema i motiva koji nisu neposredno povezani sa fabulom ,ali
imaju siroku sliku zivota drustva,podela na ''onjeginske'' strofe.Uocljiva je
promena pisceve perspektive iz koje se gleda na junake koja sluzi i objektivizaciji
likova, a postupak kada piscev izraz postaje samo jedan od vise iskaza u romanu,
karakteristican ce biti za novi umetnicki realisticki postupak.Ovo delo se
sastoji iz 3 dela,a svaki deo ima 3 glave.1. glava-''Camotinja''-daje se portret
Evgenija Onjegina,njegova svakodnevnica u Petrogradu i odlazak u selo kod
strica.2.glava-''Pesnik'' odnosi se na Lenskog ,opisuje se druzenje sa njim i daju
se portreti Olge i Tatjane.3.glava-''Gospodjica''-vezana je za Tatjanu koja se
zaljubljuje u Onjegina i pise mu pismo.4.glava-''SELO'' E.pokazuje kako je snazan
uticaj pismo ostavilo na njega i sastaje se sa Tatjanom i govori da nije stvoren za
srecu,i da nije dostojan njenih vrlina.Vezana je i za Puskinovu biografiju,za ono
vreme kada je bio u progonstvu na jugu.5.glava-''Imendan''prikazan Tatjanin san u
kome Onjegin ubija Lenskog,a sledeceg dana se proslavlja njen imendan gde ce
Onjegin sve vreme plesati sa Olgom i izazvati ljubomoru kod Lenskog.-
bajronizam.6.glava''Dvoboj'' uvredjeni Lenski izaziva Onjegina na dvoboj u kome ce
stradati pesnik..7.glava-''Moskva''Tatjanin odlazak u prestonicu sa namerom da se
uda.8.glava-''Putovanje'' Onjeginova putovanja posle odlaska u selo.9.glava''Veliki
svet'' o ponovnom susretu Onjegina I Tatjane ,izjavljuje joj ljubav ,ali ona ga
odbija,iako ga voli.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Onjeginska strofa}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Onjeginska strofa, ili Puskinova strofa, predstavja poseban tip strofe koju je
uoblicio Puskin stvarajuci roman u stihovima "Evgenije Onjegin" po kojem je ona i
dobila naziv. Onjeginska strofa je sastavljena od 14 stihova, gde se naizmenicno
pojavljuju petostopni i cetvorostopni jamb (smenjuju se deveterci i osmerci) sa
vrlo strogom shemom rime ababccddfggfee, pri cemu se u parnim pojavljuje muska
rima, a u unakrsnim i obgrljenim zenska rima.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sadr\uc1 \u382 ?aj}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Aleksandar Puskin}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Odmah na pocetku romana nam se daje portret
junaka, mladog plemica Evgenija, koji se zali kako mu je mucno biti pored bolesnog
strica. Evgenije uziva ugled velikosvetskog drustva, uvek je rado ocekivan gost na
svim veseljima i zabavama; opisani su nizovi njegovih uspeha kod zena, ali nista od
toga ne uspeva da ispuni njegovo srce. Stric mu umire i on odlazi da nasledi
njegovo imanje na selu. Tamo je Onjegin ohol, neuctiv, ne zeli ni sa kim
poznanstvo, ali vremenom sklapa prijateljstvo sa pesnikom Lenskim. Preko njega
upoznaje sestre Larine \uc1 \u8211 ? Olgu, u koju je Lenski zaljubljen i Tatjanu.
Tatjana se zaljubljuje u Onjegina i pise mu ljubavno pismo. On, naviknut da ne
postuje osecanja koja izaziva kod zena, bio je iskreno ganut njenom ispovescu ciste
duse. Medjutim, ne prihvata njenu ljubav, govori joj da je bolje da zavoli drugog,
a da on ionako nije covek stvoren za srecu, niti je dostojan njenih vrlina. Tatjanu
skroz potapa ljubavna tuga. Na njen imendan
dolaze Lenski i Onjegin. Onjegin sve vreme plese sa Olgom, sto izaziva jos bolniju
tugu u Tatjaninoj dusi, a gnev i ljubomoru kod Lenskog. Lenski ga izaziva na dvoboj
u kome sam stradava. Onjegin se kaje sto je ubio prijatelja. Olga ubrzo zaboravlja
Lenskog i udaje se za drugoga. Tatjana odlazi u Moskvu i takodje se udaje. Kad je
Evgenije vidi drugi put u punom sjaju i raskosi, stvarno se zaljubljuje u nju. Pise
joj ljubavno pismo, kao sto je ona njemu pisala. Ona ga razume, poznat joj je taj
bol i pogled koji moli; i njena ljubav jos nije prestala, voli ga jos uvek, ali
ostaje verna zena svom muzu. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Odnos autora}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Pored Onjegina,Tatjane i Lenskog veoma vazna licnost je i
sam autor.On je s jedne strane razocaranja,menja se s njima i stari.S druge str. je
nezavisan umetnik ,koji kao sudija stoji iznad svojih junaka i donosi sud o
njihovim postupcima i unapred vidi njihovu sudbinu. U toj ulozi se postavlja
izmedju svojih likova i citaoca koji cine sadrzinu dela.Jednom prica u 3. licu ,a
onda u pripovedanje unosi 2.,koje ce kasnije iskoristiti kao sredstvo za
uspostavljanje dijaloga izmedju autora i junaka.Za objasnjenje odnosa autora i
junaka bitan je pojam romanticarske ironije.To je vid literarne samosvesti koja
narusava estetiku,iluziju dela,otkriva nacine stvaranja i ukazuje na prisustvo
autora.To je vrsta distance autora i samosvesti.Vodi se dijalog izmedju autora i
publike i na taj nacin se narusava iluzija.Cesto obracanje citaocu,poistovecivanje
sa junakom i komentarisanje junaka narusavaju iluziju u ovom delu .Ovo delo je delo
autorove svesti,autor unutar sadrzaja govori o sebi i sam se pojavljuje u delu.Vec
u prvoj glavi autor i Onjegin se srecu u petrogradskom pozoristu,autor pise o
njemu kao o svom poznaniku koji mu je slican.Ovde autor istice i da mu nije
srodan,ne zeli da ga neko uklopi u njegov portret.Postoji vrsta distance .u prvoj
glavi se poistovecuje sa Onjeginom,a onda kaze da su bili prijatelji.Puskin
narusava pripovedacku iluziju u delu,nekada je sa junacima poistovecuje,nekad
distancira ,nekada se obraca citaocu,junaku,nekada sebi .Junak se menja prema
Puskinovom raspolozenju,a ne prema svom delovanju.Svaki junak istovremeno pripada i
svom svetu.Tako se Onjegin prerusava u bajronovg junaka(''Bajronov junak '' je
prkosan i melanholican mladic koji pati zbog nekog neoprostivog dela iz svoje
proslosti),Tatjana u heroje sentimentalnih romana,a Lenski u junaka \uc1 \u352 ?
ekspirovih i \uc1 \u352 ?ilerovih tragedija.Svi junaci u romanu nose neku vrstu
literalnih maski.Ponasaju se prema odredjenom literalnom modelu.Na ovaj nacin
Puskin pravi distancu prema junacima.Ovakav nacin pripovedanja omogucava nam
vidjenje knjizevnog junaka koji u isto vreme pripada realnom i literarnom
univerzumu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Postupci}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ruski
folklor je Puskinu posluzio kao jedan od umetnickih sredstava.Narodni
obicaji,sujeverje,gatanje ruskih devojaka,dobili su visoku umetnicku funkciju
osvetljavanjaTatjaninog lika ,odnosno njenog nacionalnog osecanja.Prisnost dadilje
sa Tatjanom posluzila je pesniku da istakne u potpunosti Tatjaninu povezanost sa
narodom,njegovim obicajima,zivotom...Tatjana je verovala u sudbinu, vracanje i
gatanje.Vraca na Bogojavljenje-topi vosak i stavlja ga u vodu da bi joj se prikazao
lik buduceg muza.Dolazi do prozimanja paganskog i hriscanskog sveta.U 5-oj glavi
predstavljen je Tatjanin san koji je inspirisan folklornim motivima:ona bezi od
medveda(djavoljeg sluge),preko mosta(prelazak iz jednog stanja u drugo,demonska
zona),i vode(srediste demona),u \uc1 \u353 ?umu(htonski svet,onostranost).Na kraju
sna Ognjenski ubija Lenskog .Kada se budi iz demonskog sna.Tatjana uzima knjigu i
pokusava da razresi znacenje sna.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Romanti\uc1 \u269 ?arska ironija}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pored
Onjegina,Tatjane i Lenskog veoma vazna licnost je i sam autor.On je s jedne strane
razocaranja,menja se s njima i stari.S druge str. je nezavisan umetnik ,koji kao
sudija stoji iznad svojih junaka i donosi sud o njihovim postupcima i unapred vidi
njihovu sudbinu. U toj ulozi se postavlja izmedju svojih likova i citaoca koji cine
sadrzinu dela.Jednom prica u 3. licu ,a onda u pripovedanje unosi 2.,koje ce
kasnije iskoristiti kao sredstvo za uspostavljanje dijaloga izmedju autora i
junaka.Za objasnjenje odnosa autora i junaka bitan je pojam romanticarske
ironije.To je vid literarne samosvesti koja narusava estetiku,iluziju dela,otkriva
nacine stvaranja i ukazuje na prisustvo autora.To je vrsta distance autora i
samosvesti.Vodi se dijalog izmedju autora i publike i na taj nacin se narusava
iluzija.Cesto obracanje citaocu,poistovecivanje sa junakom i komentarisanje junaka
narusavaju iluziju u ovom delu .Ovo delo je delo autorove svesti,autor unutar
sadrzaja govori o sebi i sam se pojavljuje u delu.Vec u prvoj glavi autor i
Onjegin se srecu u petrogradskom pozoristu,autor pise o njemu kao o svom poznaniku
koji mu je slican.Ovde autor istice i da mu nije srodan,ne zeli da ga neko uklopi u
njegov portret.Postoji vrsta distance .u prvoj glavi se poistovecuje sa Onjeginom,a
onda kaze da su bili prijatelji.Puskin narusava pripovedacku iluziju u delu,nekada
je sa junacima poistovecuje,nekad distancira ,nekada se obraca
citaocu,junaku,nekada sebi .Junak se menja prema Puskinovom raspolozenju,a ne prema
svom delovanju.Svaki junak istovremeno pripada i svom svetu.Tako se Onjegin
prerusava u bajronovg junaka(''Bajronov junak '' je prkosan i melanholican mladic
koji pati zbog nekog neoprostivog dela iz svoje proslosti),Tatjana u heroje
sentimentalnih romana,a Lenski u junaka \uc1 \u352 ?ekspirovih i \uc1 \u352 ?
ilerovih tragedija.Svi junaci u romanu nose neku vrstu literalnih maski.Ponasaju se
prema odredjenom literalnom modelu.Na ovaj nacin Puskin pravi distancu prema
junacima.Ovakav nacin pripovedanja omogucava nam vidjenje knjizevnog junaka koji u
isto vreme pripada realnom i literarnom univerzumu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Uticaj Pu\uc1 \u353 ?kina na rusku prozu}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Evgenije
kao junak uzima se kao uzor svojstvenom tipu junaka u knjizevnosti. Rec je o tzv.
suvisnom coveku. Suvisnog coveka odlikuju nezadovoljstvo, neodlucnost,
neprilagodjenost drustvenoj sredini. On je istovremeno i \uc1 \u8222 ?nosilac
svetskog bola\uc1 \u8220 ? i \uc1 \u8222 ?bolesti veka\uc1 \u8220 ?. U tom smislu,
Onjegin je imao uticaja na rusku knjizevnost 19. veka. Ljermontovljev Pecorin,
glavni junak \uc1 \u8222 ?Junaka naseg doba\uc1 \u8220 ?, identifikuje se sa
Onjeginom \uc1 \u8211 ? i on je vecito nezadovoljan, neodlucan, izdvaja se iz
sredine svojim karakteristikama. I u pojedinim epizodama u romanu postoji slicnost
pored slicnosti sa likovima, npr. u "Kneginjici Meri\uc1 \u8220 ? postoji bliskost
u odnosu izmedju Pecorina i Meri sa Onjeginom i Tatjanom, kad je on odbija. Obojica
ubijaju u dvoboju. I Tolstoj i Dostojevski utkali su Puskina u svoje
stvaralastvo. \uc1 \u8222 ?Bedni ljudi\uc1 \u8220 ? Dostojevskog, izasli su iz
Puskinovih dela. I u \uc1 \u8222 ?Ani Karenjinoj\uc1 \u8220 ? prisutan je Puskinov
uticaj. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
Puskinovom delu osecamo ostatke romanticarske poetike u gradjenju likova, opisima,
lirizmu, uranjanju u duhovni svet junaka. Promena kod Puskina dolazi njegovim
stavom da je napisavsi slobodan roman, Puskin bio svestan isto kao sto je i imao
nameru da odbaci klasicisticke, sentimentalne i romanticarske teznje, tezeci da
prikaze onu Rusiju koja je svakidasnja. Folklorni elemnti u opisima, likovi
svakidasnji poput doilje, majke, spahijske sredine, provincijski zivot, sve to se
uklapa u Puskinovu zelju da prikaze onu pravu, narodnu Rusiju. Napredak u
pripovedanju je u ubacivanju pripovedaca, sveznajuceg pripovedaca, autorskog "ja"
kao ravnopravnog u odnosu na junaka. Puskin u delu komentarise recimo kako je
opcinjen pozoristem i kako od njega svi imaju koristi i kako je dobar za uzdizanje
duha i bogacenje duhovnog, dok Onjegin kao lik u pozoristu primecuje lepe dame,
njihove toalete i ne interesuje ga komad koliko sve okolo.. dakle, ova promena u
odnosu na raniju tradiciju kada je u pitanju pripovedacko "ja" (sveznajuci
pripovedac) donosi novine, a kasnije to preuzimaju Ljermontov, Dostojevski. Puskin
je svoj roman smatrao slobodnim romanom, upravo zato sto je dao ovakvu poziciju
posmatranja i sto je ne prezuci od kritike, koja mu nije bila bas naklonjena, pisao
roman u stihu i to stvarajuci potpuno novu vrstu stiha "onjeginski stih" kasnije
popularan kod ruskih poeta. Uvodjenjem lika koji je strcao, ciji svet se nikako
nije mogao uklopiti u sredinu koju je stalno kriticki posmatrao, Puskin je dao
jedan tip "suvisnog coveka" koji takodje predstavlja novinu u pripovedanju kod Rusa
u ono vreme. Kroz likove dao je tipicne opise ruskih ljudi.. njegovi likovi nisu
izdvojeni, usamljeni, iako su u sprezi sa svetom oko sebe kao Tatjana i Onjegin,.
ali ipak su oni samo klasicni predstavnici: Onjegin, predstavnik klasicne ruske
aristokratske omladine kojoj je sve dosadno i koja je dezorijentisana u svetu u
kome odrasta, i Tatjane, predstavnika uboge mirne ruske spahijske kceri koja je
raspeta izmedju svog ljubavnog zara i nemogucnosti da ga ostvari, zbog okolnosti na
kojhe utice Onjegin prvenstveno svojim ponasanjem. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Takodje, Lenski, predstavnik omladine,
klasican primerak nekadasnjih romanticarskih junaka koji brzo planu, u kojima
osecanja nabujaju, a onda shvate da su nerazumni, zato i mora da pogine, jer takvi
junaci mahom ginu, odlaze. U nekim delovima navodi kao sveznajuci pripovedac svoju
naklonjenost cajldu Haroldu time ukazujuci na ociglednu paralelu koju mozemo povuci
izmedju cajlda Harolda koji je lutalica u stalnoj potrazi za lepim i Onjegina koji
takodje traga za slobodom zbog koje propusta ostvarenje ljubavi. Pitanje slobode je
usloznjeno i dato kroz perspektivu Onjegina koji zbog zelje da sacuva slobodu
odbija Tatjanu, ali kasnije shvata da je to bila greska. }{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Uticaj Puskina je u nekoliko
glavnih tacaka: shvatanje romanesknog i prikaz zivota; fokalizacija, promena tacke
gledista koja tezi do realistickog; i na kraju u prilazu i prikazu tema.. shvatanje
slobode, prikaz duhovnih i dusevnih stanja likova; suvisni covek.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 u romanu je
uocljiva promena perspektive, iz koje se gleda na junake, promena tacke gledista.
Junaci se karakterisu kroz sopstvene dijaloge i delovanja, zatim kroz govore drugih
likova i kroz direktnu ili posrednu piscevu naraciju. Ona sluzi i objektivizaciji
karaktera likova, tako sto se uvodi vise stanovista. Ovakav postupak, kada piscev
iskaz postaje samo jedan od vise iskaza u romanu, bice karakteristican za nov
umetnicki postupak, koji se naziva realistickim, a koji Puskin samo nagovestava.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Zaplet i
likovi}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Mladi
petrogradski plemic Onjegin zivot provodi u zabavama. Posto je nasledio bogat
stricev posed, on odlazi na selo. Tu se upoznaje sa mladim pesnikom, Lenskim, i
Tatjanom, skromnom devojkom iz patrijahalne plemicke porodice. Tatjana se
zaljubljuje u Onjegina, ali on nju odbija, mada nastavlja da se krece u njenom
drustvu u kome je jos i Olga, njena sestra u koju je Lenski zaljubljen. Medjutim,
na jednoj igranki dolazi do nesporazuma. Plesuci celo vece sa Onjeginom, koji Olgu
celo vece ne pusta od sebe, Olga zanemaruje Lenskog. Lenski Onjeginovo ponasanje
shvata kao licnu uvredu i izaziva ga na dvoboj. Onjegin lakomisleno prihvata
izazov, izlazi na dvoboj i ubija Lenskog. Nakon toga, Onjegin odlazi, Olgu udaju, a
Tatjana sa majkom odlazi u Moskvu. Tamo je udaju za uglednog ruskog generala. Posle
2 godine, Tatjana i Onjegin se srecu na balu. On se zaljubljuje u nju i izjavljuje
joj ljubav. Tatjana je postojana u moralnim nacelima, iako ga jos uvek voli, odbija
njegovu ljubav. Glavni likovi su: Evgenije Onjegin, Tatjana Larin i Vladimir
Lenski.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Povodom
Tatjaninog imendana u kuci Larinih organizuje se proslava. Pored mnogobrojnih
zvanica na proslavu stizu Lenski i Onjegin zajedno (Lenski je preneo Onjeginu poziv
od Tatjanine majke i zamolio ga da mu ucini i podje sa njim). Njih dvojica se
posadise tacno naspram Tatjane. U Tatjani se rasplamsavaju strasti, na ivici je
suza, ali razum pobedi njenu
slabost i ona im se obrati jedva sa dve reci kroz zube. Onjegin vise nije mogao da
trpi zenske nastupe, nesvestice, suze... i kad je stigao na pir vec je bio ljutit.
Kad je video Tanjino uzbudjenje, resi da se odmah tu osveti Lenskom i sve mu vrati.
Nakon nazdravljanja i vecere usledio je bal. Onjegin ide sa Olgom, laska joj
madrigalom i igra sa njom mazurku. Lenski vidi sve i on plane ljubomorom. On ceka
naredni ples sa Olgom ali ga ona odbija, obecavsi kotiljon Onjeginu. Lenski ne
veruje sta cuje i prokljinjuci cud zensku koketnu, odlazi kuci i sprema pistolj
koji ce razresiti njegovu sudbinu. Preko Zareckog Lenski salje pismo Onjeginu u
kojem ga poziva na dvoboj. Onjegin pristaje. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Evgenije Onjegin}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 - Puskin je u izgradnju
Evgenijevog lika uneo vise elemenata. Prisutan je autobiografski element \uc1
\u8211 ? autor je svom junaku dao svoju sredinu, prijatelje, probleme, pa cak i
svoja politicka ubedjenja. Ali je taj autobiografski elemenat pesnik jasno
ogranicio nazvavsi Onjegina svojim prijateljem.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U prvoj glavi Puskin daje Onjeginov portret
\uc1 \u8211 ? govori se o njegovom vaspitanju, kako je bio naucen svemu sto je
potrebno (znao je francuski i latinski), sem moralu. Kada je dosla mladost digao je
ruke od ucenja i otiskuje se u lagodan zivot omladine bogatog plemstva (lak zivot
bez ikakvih obaveza). Bio je opsednut sobom, po dva-tri sata je znao da se gleda u
ogledalo i sprema. Svaki dan mu je isto prolazio, jednolicno, u istim zabavama i
veselju. Bio je potpuni predstavnik ruskog plemstva 19. veka. Odlazi na selo gde
postaje ohol, neuctiv, ne zeli poznanstvo ni sa kim. Iako je otisao na selo, nije
shvatio kakvo je vrelo snage obican narod koji je ziveo pred njegovim ocima. Uprkos
tome sto je prozreo besmislenost svoje sredine i zivota koji ona vodi, i napustio
sve to, nije uspeo u sebi ugusiti predrasude u kojima ga je ta sredina vaspitala.
On olako odbacuje sjaj visokog drustva, ali kad mu Tatjana, palanacka gospodjica,
ponudi svoju ljubav, on je odbija \uc1 \u8211 ? nesposoban je da se oslobodi
drustvenih konvencija. U drugom susretu sa Tatjanom, Onjegin opet pretrpljuje poraz
od sredine \uc1 \u8211 ? tek posto je video Tatjanu u sjaju i tastini
velikosvetskog zivota, koje je i sam prezirao, Onjegin je uspeo da u njoj otkrije
onu vrednost koju u seoskoj gospodjici nije bio u stanju da vidi. Takodje, ta
njegova neuspesnost da se izdigne iznad okova drustvene konvencije, vidi se i po
kraju tragicnog Onjeginovog prijateljstva sa Lenskim \uc1 \u8211 ? zbog drustvenih
obzira Onjegin prihvata dvoboj i ubija prijatelja. Porazen u licnom i u drustvenom
zivotu da bi pobegao od besmisla i praznine krece na svoje putovanje po Rusiji. }
izgradnji Onjeginovog lika prisutan je i uticaj Bajrona. Omiljena Onjeginova
lektira upravo su Bajronova dela, on je i karakterom i sudbinom slican Bajronovom
junaku. Prezasicenost visokim drustvom i njegovim zadovoljstvima, besciljnost,
sumornost i dosada koje Onjegina dovode do skitalastva, sve su to crte cajlda
Harolda. U Onjeginu je odjeknuo mnogo vise i drugi Bajronov junak \uc1 \u8211 ? Don
zuan; vaspitanje Don zuana slicno je Onjeginovom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 TATJANA}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 - Prvi zenski portret koji pesnik uvodi u
roman je Olgin. On govori o njoj kao o veseloj, cednoj i vrednoj devojci, ali kaze
da takav portret mozemo naci u svakom romanu. Lik Olgine sestre Tatjane zato
dvostruko jace svetli. Opisana je kao cutljiva, divlja, setna i bojazljiva devojka,
koja se nije igrala i zabavljala sa Olgom i prijateljima, klonila se bucnog smeha i
cesto gledala kroz prozor i sanjarila. Bila je zaljubljenik u sentimentalne romane,
pocela da se poistovecuje sa njihovim junakinjama (Klarisom, Julijom), a sve
osobine junaka iz knjiga je slila u Onjegina u koga se zaljubljuje. Tu Tatjana
nalazi opravdanje za svoje pismo koje pise Onjeginu, njen gest je nesto sto je
neocekivano u ono vreme, ona cini samo ono sto cine likovi iz knjiga, krseci na taj
nacin obicaje i pravila pristojnosti. Ona, skromna palanacka devojka, izliva mu
svoja osecanja u tom pismu, koja on odbacuje, ne uspevajuci da umesto njenog
drustvenog polozaja sagleda zenu koju ce voleti. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ona ipak ostaje dostojanstvena u svojoj
ljubavnoj boli i jedina prihvata svoju sudbinu do kraja. U ponovnom susretu sa
Onjeginom, njen lik deluje izmenjeno, nije vise rec o mladoj, zaljubljenoj
palanackoj gospodjici, vec o ponosnoj, velikosvetskoj zeni koja nije zaboravila
ljubav i ljubavnu bol, ali koja kaze da uprkos tome zeli da ostane drugom verna
zena, jer je drugom poverena. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Tatjanin lik ne gradi samo lektira koju ona cita, vec i njen
dodir sa ruskim pejzazom, sa prirodom, njena prisnost sa dadiljom Filipovnom, te i
njena verovanja u narodne sujeverice, gatanja i vracanja. Sve to posluzilo je
pesniku da istakne njenu povezanost sa narodom, njegovim obicajima, predanjima i
zivotom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 LENSKI}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 -
Pojavljuje se u drugoj glavi, u selu gde se nalazi i Onjegin. O njemu se medju
mestanima prica kao o novom spahiji, Kantovom pokloniku, skolovanom u Nemackoj,
slobodoljubivom duhu. Sve majke su htele svoje kceri da udaju za njega, ali se on
otrgnuo od toga i posvetio se prijateljstvu sa Onjeginom. Njih dvojica su bili
posve razlicitih cudi; u pocetku se nisu razumevali, ali su vremenom postali
bliski. Lenski se odusevljavao pesnistvom Getea i SHilera, sto je odgovaralo
njegovoj mladoj i strasnoj prirodi. Postao je pesnik, zanesen zarom poezije, govori
Onjeginu o svojim pesmama, on ga ne razume, ali ga pazljivo slusa. Poverava mu i
tajnu svog srca \uc1 \u8211 ? ispoveda mu svoju ljubav prema Olgi. On nije imao
prilike da upozna velikosvetski zivot kao Onjegin. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pesnistvo nije bilo zajednicka tacka dvojici
prijatelja, ali jeste nesto drugo \uc1 \u8211 ? razmatranje svih drustvenih pojava:
plodova nauke, sudbine careva, istorije... Osim Getea i silera, Lenski cita i dela
engleskog ekonomiste Adama Smita. Ali sva ta odusevljenja kod Lenskog su drugacije,
knjiske prirode, on se zanosio pesnistvom i filozofijom, ali nije upoznao zivot
onakav kakav jeste. ziveo je u svom idealizovanom svetu, sto je rezultat tragicnog
zavrsetka njegovog zivota. Vece pred dvoboj on pise stihove i cita SHilera, i na
megdan izlazi nespreman i gine. Njegov odlazak na dvoboj
je romantican \uc1 \u8211 ? odbrana casti voljene zene. Lenski postaje zrtva svog
naivnog srca, ubio ga je prijatelj iz puke dosade, umro je u cvetu mladosti.
Sahranjen je izmedju dva hrasta i potoka; Olga nije dugo bila verna svome bolu,
zaboravila ga je i nasla drugog. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \tab }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Lenski u romanu predstavlja i odredjen tip
umetnika, pesnika, odvojenog od realnosti i zato osudjenog i na umetnicku smrt. }
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tatjanin
san}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sam san ima formu
predskazanja. Tanja sanja na bogojavljenje sto je bitno jer se u narodu veruje da
se tada ostvaruje ono sto sanjas. Ona sanja da ide po nekoj ledenoj poljani, a
svuda unaokolo je magla. Pred njom se kovitla crn potok, a most preko kojeg prelazi
je nestabilan, tj. svet mrtvih je uvek ogradjen vodom i ona nesvesno prilazi
nesreci. Najednom, iznice medved koji ide za njom, odnosno medved kao opasna
zivotinja ovde ima simbol samog djavola. Pred njom je suma, onostrani svet. Ona
pada u sneg, a medved je odnosi i spusta ispred vrata. Ona gleda kroz rupu i vidi
kraj ognjista cudovista koja sede, ponovo imamo elemente demonske karakterizacije.
Pridruzuje im se Onjegin i on je duboko u sebi spreman na zlo. Tanja ulazi, seda na
hladnu klupu i on obara glavu na njeno rame. Najednom dolazi Olga sa Lenskim.
Onjegin ih grdi jer su nepozvani. Prepirka je sve jaca, Onjegin poseze za nozem i
Lenski pada (predskazanje dvoboja u kome ce Onjenin ubiti Lenskg). Tanja se budi od
uzasa. Zora je, Olga ulazi u sobu i pita T. ko joj se u snu javio. T. ne vidi
sestru i prvo otvara snotumac. zeli da odgonetne smisao sna jer je zabrinuta. Ali
knjiga ne smiruje njene strepnje.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tatjanino pismo}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tatjana, skromna i iskrena seoska devojka, uprkos
svojoj stidljivosti i zatvorenosti usudjuje se da iskaze svoja osecanja Onjeginu
kroz pismo. Ona iskazuje svoju ljubav, priznaje da je on bio olicenje njenih snova
i da ga je prepoznala kao "princa" koga je dugo cekala, cim ga je videla. Ona sebe
dozivljava kao skromnu devojku sa sela koja je nedostojna tako velikog gospodina.
Svesna je njegovog porekla, obrazovanja i gospodstva, ali je takodje svesna i svog
porekla i mesta u drustvu. Bez obzira na sve socijalne razlike, kao i velike
karakterne razlike medju njima, ona svoju ljubav vise ne moze da taji pa se zato i
usudjuje da pise pismo osobi koja je na mnogo visem socijalnom rangu od nje. U to
vreme je to bio hrabar cin da devojka sa sela prva izjavi ljubav muskarcu, plemicu.
Uzda se u njegovu velikodusnost da je nece obmanuti i iskoristiti. Mora da mu
iskaze svoja osecanja jer ne moze vise da ih cuva za sebe, ali se istovremeno plasi
da procita ono sto je napisala, plasi se njegovog prezira, ali se nada njegovoj
samilosti i zato mu se predaje "bez straha" na milost i nemilost.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 PESME}{\b1 \fs28
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dobrodo\uc1 \u353 ?
lica i rastanak}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Johav
Volfgang Gete }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Pesma se sastoji od 4 strofe sa po 8 stihova, nejednake duzine (razbijanje u
strofi). Pesma je ispevana iz perspektive momka koji se sastaje sa devojkom. Kroz
njegov dozivljaj zakljucujemo da ide na sastanak. On leti na konju kroz noc da bi
se sastao sa voljenom, vetar piri, njegov sum mu je strasan, ali on se ne plasi
noci i mraka jer mu srce gori od radosti. Dolazi na mesto sastanka, njen mio pogled
ga je ozario i on se pita cime je zasluzio ovoliku srecu. Ljube se, ali zora svice
i rastanak je blizu, ali samo osecanje ljubavi je prijatno.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pesma je napisana u cetiri
strofe sa po osam stihova.Smenjuju se osmerci i deveterci.Rima je ukrstena.Pesma
ima vremenski okvir, pocinje kada pocinje noc a zavrsava se dolaskom jutra.Nocni
pejzaz predstavlja tipican primer romanticarskog sredstva da se docaraju pesnikova
osecanja.Demonsko ovde treba shvatiti na anticki nacin kao prigovor unutrasnjeg
dozivljaja.Prvi put voljena osoba postaje citav jedan svet.U pesmi vladaju
dijametralno rasporedjena osecanja,on oseca tugu zbog rastanka ali i srecu zbog
uzajamne ljubavi.Pesnik se usredsredjuje na vrhunce osecanja jer se samo u vrhuncu
nalaze prava istinska osecanja.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Gavran analiza}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Edgar Alan Po}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par
}\pard \plain \ql \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ova
pesma, sa elegicnim prizvukom, za centralni motiv uzima motiv mrtve drage. Ima
odlike balade zbog svoje lirski intonirane naracije, a dogadjaj u pesmi iznet je
kroz dijalog lirskog subjekta i gavrana. Pesma sadrzi veliki broj gotskih
elemenata, pre svega u opisu mracne sobe i olujne veceri, sto pesmi daje misticnu
komponentu. Mracna atmosfera se moze poistovetiti sa unutrasnjim stanjem lirskog
subjekta, koji je psiholoski motivisan. Pesma je izgradjena po principu kontrasta
(noc/dan, svetlost/tama, oluja/tisina, Palada/crni gavran)..Pesnik void dijalog sa
gavranom(postaje symbol uspomene) koji ima onostranu natprirodnu moc I simbolise
smrt I nesrecu.Lirski subjekat od njega pokusava da sazna kakav je onostrani
svet ,sudbina njega I njegove drage,ali odgovor na svako pitanje je \uc1
\u8216 ?\uc1 \u8217 ?nikad vise\uc1 \u8217 ?\uc1 \u8217 ?.Na kraju ih postavlja
kako iz praznoverja ,tako I u ocajanju radi mucenja samog sebe(svesno pita).Odgovor
mu predstavlja bol koji je najsladji jer je nepodnosljiv. Javljaju se i anticki
motivi, kip boginje Atene. Gavran se u knjizevnosti javlja kao simbol smrti i
nesrece. Od stilskih sredstava izdvajaju se figure ponavljanja (asonanca i
aliteracija), a uz to ide i refren koji se ponavlja u razlicitim varijantama na
kraju svake strofe. Svaki pocetni stih sadrzi leoninsku rimu, a u ostalim rima je
ukrstena. Od stilskih sredstava korisit jos i gradaciju. Kulminacioni trenutak je u
strofi u kojoj se lirski subjekt suocava sa bolnom istinom da svoju dragu vise nece
sresti. Iako je pesma napisana u romanticarskom duhu, ima i realistickih elemenata
(opis sobe)}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Gavran
sadr\uc1 \u382 ?aj}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Edgar Alan Po}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U strasnoj olujnoj noci pesnik cita knjige starine.
Neko mu kucka na vrata, misli da je to putnik koji bezi od kise. Pesnik raszmislja
o devojci andjeoskog lika koje vise nema, o Lenori. Putnik moli da ga pesnik pusti
unutra, a on otvara vrata ali je napolju samo mrak. Pesnik se oseca uplaseno,
sapuce u mraku ime voljene, jeka mu odgovara recima \uc1 \u8220 ?nikad vise\uc1
\u8221 ?. Vraca se u sobu, otvara prozor kroz koji ulazi gavran i slece na kip
Palade. Pesnik pocinje razgovor sa pticom koja mu daje uvek jedan te isti
odgovor \uc1 \u8220 ?nikad vise\uc1 \u8221 ?.Njega zanima kakvu mu sudbu pise ta
ptica. Naziva je zlim prorokom i pita je da li ce u Edenu zagrliti Lenoru, a gavran
daje svoj uobicajeni odgovor nikad vise. Pesnik tera crnu pticu u \uc1 \u8220 ?
oluje divlje\uc1 \u8221 ? a gavran ostaje i dalje mirno da sedi na Paladinom
kitu\uc1 \u8230 ?}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Po
je u filozofiji kompozicije ukazao na nastajanje svoje pesme. Gavran se sastoje od
108 stihova, on govori da zbog jedinstav utiska pesma mora da bude kratka. Ritam u
pesmi je proheljksi, stih potpuni osmerac koji se smenjuje sa nepotpunim sedmercem,
a ovaj se ponavlja u pripevu petog stiha i zavrsava se nepotpunim cetvorostihom.
Njegova poetika nije entuzijasticka, jer ona korak po korak objasnjava kako je
njegovo delo nastalo i kako je ono proizvod razuma ane maste. S toga prvo prica o
formi dela, zatim ga analizira. Govori o predmetu pesme \uc1 \u8211 ? smrti lepe
zene i zbog cega je bas takav spoj napravio (lepota i tuga). Smrt je najstariji
predmet po opsteljudskom shvatanju. Govori o kontarstu (noc-dan, svetlost-tama,
oluja-tisina sobe, bela Palada-crni gavran\uc1 \u8230 ?). Mesto mora biti
ograniceno, soba ljubavnika, jer se u njoj nalaze uspomene na mrtvu dragu. Da bi
pesma bila celovita potrebne su joj jos dve stvari slozenost i nagovesteni dublji
smisao, tako se gavran posmatra kao neka vrsta znamenja. To je ostvareno u
poslednjem stihu u slici gavrana koji ostaje vecno na poprsju Paladinom.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 I mu\uc1 \u269 ?no
i tu\uc1 \u382 ?no}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Mihail Ljermontov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 I mucno i tuzno \uc1 \u8211 ? Samim pocetkom je
nagovestena atmosfera pesme. Prolaznost ljudskog zivota osnovni je motiv, ali i
prolaznost ljudskih secanja, proslosti. Pesma poteze pitanje nalazenja smisla u
zivotu, ali ni ljubav ni strast nisu odgovor. Posle cele pesme sumornog tona,
zanimljiva su zavrsna dva stiha (zivot je prazna i glupa sala) koja su mozda malo
ironicna, ali na neki nacin predstavljaju bunt i poziv da covek dela, da osmisli
svoje postojanje. Nedoresenost i melanholicni ton postignuti su elipticnim
recenicama i znakovima interpunkcije}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Jedro}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Mihail Ljermontov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Prikazano je belo jedro na pustom plavom
moru.Lirski subjekt se pita sta ono trazi u tudjini i zasto ostavlja rodni
kraj.Talasi igraju,vetar zvizdi,jedro ne trazi srecu ali ni ne bezi od nje.\uc1
\u160 ?Pesma je sastavljena od tri katrena,smenjuju se osmerci i deveterci.Rima je
ukrstena.Prva strofa se sastoji iz dva dela.U prvom delu strofe prisutan je motiv
usamljenog jedra koje se nalazi na beskrajnom plavom moru.To usamljeno jedro je kao
i sam pesnik,ono trazi neprekidnu uznemirenost i odbija cak i privremeni odmor,sto
je vrsta karaktera prkosenja samom sebi.Romanticari veruju u fatalnost i da ce biti
u bolu i agoniji sve dok ne dostignu Vrhunac jer samo Vrhunci predstavljaju
prava istinska osecanja.Njima zato uvek treba nesto vise,izlaganje opasnosti da bi
se dostigao Vrhunac.U drugom delu strofe postavlja se pitanje lirskog subjekta-
zasto je jedro napustilo rodni kraj i otislo u tudjinu?Njemu nista ne preostaje,
ali ono plovi, a samo dok plovi moze dostici svoj cilj.Kolorit u pesmi je
naglasen,istaknute su bela,plava i zlatna boja (boje vizantijskih ikona).Jedro
simbolizuje stanje pesnika tako ono baceno u oluje oslikava njegova unutrasnja
osecanja:nemir,strast..Slike u pesmi su dinamicne,prikazano je jedro \uc1 \u160 ?u
oluji koje se bori\uc1 \u160 ?sa burama.Auditivne slike:valovi pljuste,katarka
skripi,vetrovi jece.Epiteti:plava magla mora,zlatni zraci.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Jezero}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Alfons de Lamartin}
1.Parafraza:}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Lirski subjekt odlazi na jezero gde se priseca lepih trenutaka koje je pre godinu
dana proveo sa svojom voljenom. Obraca se prirodi,odnosno jezeru,i pita ga da li se
i ono seca onog trenutka kada je plovio po njemu sa dragom jedne veceri.Lirski
subjekt se seca reci njemu dragog glasa koji poziva vreme da se zaustavi,ali vreme
prolazi "brze no u snu". Lirski subjekt se obraca prirodi: jezeru,mracnoj
sumi,pecini,beloj hridi,moli ih da oni sacuvaju uspomenu na tu divnu noc jer je nad
njima cak i vrijeme nemocno. Pesma se zavrsava pozivom da sve sto se cuje,vidi ili
dise,govori o ljubavi njega i drage.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 2.Kompozicija:}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pesma ima 16 katrena.Rima je ukr\uc1 \u353 ?
tena (abab)}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
3.Interpretacija:}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Motiv prolaznosti je snazno ispoljen u ovoj pesmi. Pesnik se vraca svojim
uspomenama koje se stapaju sa dozivljajem prirode. Cela pesma je pejzazna,himna
prirodi,slavi njenu vecnost i nepobedivost,cak i mocnost nad vremenom. Njegovu
uspomenu najlepsih osecanja ce sacuvati ne potomci,vec priroda kojoj pjesnik
pridaje tu uzvisenu ulogu. Ona je izrazita,blistava,sumna vladarka. Ziva stvorenja
u njoj,pesnik i dragana predstavljeni su kao polusenke,da bi se podvukla njihova
nistavnost,dragocena lomnost. Nema ni opisa likova,ni imenovanja,covjek i zena su
vanvremenski,likovi i sudbina svih ljubavnika koji preklinju vreme za produzenje
blazenstva. Posto je sreca bespovratna,onda bar neka uspomena na nju ostane
utisnuta u prirodi. "Oni se voljahu",najvisa potvrda o zivotu i sreci,treba da
postane deo sazvucja prirode.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 4.Stilske figure:apostrofa ( l.s.\uc1 \u160 ? se obraca
jezeru,sumi,hridi,vremenu)}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Pesma se sastoji od dosta retorskih pitanja i uzvicnih
reccnica.Epiteti:mracna suma,bela hrid,srebrnaste zvezde...}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Leto na odlasku}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Hajnrih Hajne}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pesma se
sastoji iz cetiri katrena. Ton je melanholican. Njen ljubavni karakter otkriva se
tek u drugom delu pesme. Pocinje opisom prirode, slikom tuznog jesenjeg dana, koji
najavljuje kraj leta. Centralni motiv je motiv prolaznosti. Suncevi zraci I zute
krosnje daju upecatljiv vizuelni utisak. Pejzaz je jedna od glavnih odlika
romanticarske poezije. U narednim stihovima otkriva se znacenje alegorijske slike
jesenjeg dana - ona lirskog subjekta podseca na ljubavni rastanak sa voljenom
osobom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Lorelaj}
Hajnrih Hajne}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Ladjar govori o lepotici zlatne kose koja sedi na vrhu stene kraj reke Rajne.Ona se
ceslja zlatnim cesljem i zavodi mornare pesmom.Oni,opijeni carobnom Lorelaj ,ne
pazeci stradaju,brodovi im se potapaju i na taj nacin ih pesmom odvodi u smrt.Pesma
ima 6 strofa od po 4 stiha koji su pisani u sedmercu i sestercu ,a rima je
ukrstena.Na samom pocetku napisana je u 1. Licu sto patnju pripisuje lirskom
subjektu.U sledece 4 strofe prelazi se na 3. Lice da bi se u poslednjoj strofi
ponovo vratilo na 1. Lice.Pesma je balada.Naracija je data kroz fragmente
,nagovestaje i zavrsava se tragicno.Lorelaj je po predanju ,svojom lepotom i pesmom
mamila mornare i tako ih odvodila u propast.U pesmi dolazi do preoblikovanja stare
legende posredno i neposredno.Posredno je ta uloga ispoljena okvirnim
strofama.Lirski subjekat se pita koji su to razlozi njegove tajnovite tuge ,a u
odgovoru koji sledi lirski subjekat ozivljava predanje.Posle prve strofe koja
oslikava stanje duse lirskog subjekta ,pesma se polako prosiruje i odlazi u spoljni
svet i razvija niz koloristicnih slika(prikazan je miran tok radnje pored nje,vece
i poslednji suncev zrak).Zatim sledi pojava neobicne lepotice, koja blista u
zlatu.Ona je ukrstaj protivrecnosti-prvo je nebeska lepotica carobnog glasa,a zatim
znak smrti.Njena lepota je opasna.Ona je pokazatelj da je opasno voleti lepo,jer
lepo vodi u stramputicu(propast),ali je gotovo nemoguce odupreti se tome.Lepo je
zlo i privlaci.Ukleta lepota.Opisana je kao sirena kroz vizuelne slike (tiho tece
Rajna ,ona se ceslja),akusticne slike(peva na sav glas),metaforu(divna kao
san),takodje ima dosta fantasticnih elemenata .Na kraju i ovaj ladjer ce
odgonetnuti zagonetku sa pocetka kada i on,kao i svi ,ode u smrt.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Majska pesma}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Johav
Volfgang Gete }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Pesma je satkana od utisaka i daje odredjeni ritam. Spaja budjenje prirode i
ljubavi sa umetnoscu. Govori se o ljubavi mladica i devojke u prirodi koja ga
okruzuje. On je zaljubljen i cini mu se da sva priroda blista, da iz svake grane
pupi po cvet. Slavi ljubav koja ga je ispunila radoscu i blagoslovom. U ocima
voljene cita ljubav. On nju voli vise nego sHeva svoju pesmu. Ona daje smisao
njegovim pesmama tj. ljubav prema umetnickom stvaralastvu. Pesma se sastoji od 9
strofa sa po 4 stiha. Rimuju se samo 2 i 4 stih. Od stilskih figura uocavamo
sinesteziju.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Oda
gr\uc1 \u269 ?koj urni}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Dzon Kits}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Pesma pocinje obracanjem urni koju karakterisu umetnicke
slike i reljefi,Kits ih sa uzivanjem opisuje.Slika ima mnogo:mladi
ljubavnici,svirac na fruli,svestenik okruzen narodom koji vodi junicu na
zrtvovanje,a sve to je uokvireno drvecem i zbunjem.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Oda grckoj urni ima pet strofa po deset
stihova i odvija se po jasnom i cvrstom planu.Tema pesme je neprolaznost umetnosti
u kontrastu sa ljudskom prolaznoscu.Pesnik opisuje reljefe na staroj grckoj urni i
povodom njih razmislja o vecnosti umetnosti.Citaocu se obraca u trecem licu mnozine
sa "mi" i time naglasava objektivnost pesme,ali pesnik opisujuci slike sa urne u
opis unosi svoje divljenje i uzivanje i time prozima pesmu licnom emocionalnoscu.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pesma
pocinje obracanjem objektu,pesnik inicira pitanjima razgovor sa urnom koja je dete
tisine starog vremena.Ona je od kamena,otporna na promene,vecna za razliku od
pesnika.Pesnik pomera svoj fokus sa urne na pojedinacna umetnicka dela zastupljena
na njoj.Melodije sviraca na urni (one koje ne cujemo) su jos draze od svih slusanih
jer ih nasa masta moze zamisljati kako god zeli.Pesnik se zatim direktno obraca
ljubavniku i sviracu i uverava ih da ce njihova muzika i ljubav vecno
trajati.Kitsova ideja se postepeno razjasnjava-umetnost zadrzava srecne trenutke u
zivotu i prikazujuci ih ona ih ovekovecava.Ljubavnici i svirac ce trajati
nepromenjeni sve dok traje urna,a granje na njoj ce ostati vecno zeleno.Izrazen je
i dugacak kontrast izmedju srecne ljubavi prikazane na urni i zemaljske koja je
prolazna senzacija.Pesnik se u zavrsnim stihovima u himnicnom tonu opet obraca
urni.Ona je postala simbolu neprolaznosti lepote umetnosti i on joj se obraca kao
takvoj,kao prijatelju coveka koji ce godinama prenositi vecnu poruku lepote
iskazanu snaznom sentencom u poslednja dva stiha}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Oda \uc1 \u352 ?evi analiza}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Persi BisH SHeli}{\b0
unosi formalnu novinu: kvinta od 4 kratka i 1 dugog stiha. SHeva se javlja kao
simbol pesnicke umetnosti, postupnim smenjivanjem metafora sHeve, od ptice postaje
simbol umetnosti. Prva strofa uvodi sHevu kao duh vedrine, da bi u narednih 5
strofa bila smestena u domen nebeskih pojava: nebo, sunce, zvezda, meteor, mesec. U
narednim strofama seva se dovodi u vezu sa svetom coveka i zemaljske prirode kroz
niz poredjenja, poredi se sa pesnikom (simbolicko znacenje), zatim sa devojkom,
svicem, ruzom, kisom, cvecem. Od 13 strofe pocinju poredjenja sa svetom duhovnosti:
emocije, poezija, znanje.
Seva se pokazuje kao simbol oslobodjenosti od strasti, poznavanja vecne ljubavi,
sagledavanja tajne zivota i smrti. Zavrsne strofe iskazuju pesnikovu ceznju da
dostigne ideal otelovljen u srecnoj ptici, da stvori poeziju tako neodoljive snage,
da bi ljudi morali da je slusaju i da za njom podju.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Oda Hajne}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Hajnrih Hajne}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Oda \uc1 \u8211 ? lirska pesma svecanog tona
ispevana u formi obracanja. Njeni koren poticu jos iz antike, ali vremenom ona
menja svoje odlike I u romantizmu postaje veoma popularna pesnicka forma. Takvu
popularnost dozivela je jer je omogucavala pesnicima da naprave spoj subjektivnog I
objektivnog dozivljaja. Dozvoljavala je da se licna osecanja iskazu na objektivan
nacin.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Pesnikova smrt}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Mihail
Ljermontov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Opisana je smrt pesnika koji je pod kletvama zlih jezika.Ustao je protiv sveta I
umro sam boreci se.Lirski subjekat se pita zasto ga sada oplakuju I hvale bas oni
koji su gonili njegov talenat.Jurnuvsi u potragu za srecom I cascu, nije ni shvatio
kada mu je dosao sudnji cas.I on postaje samo senka koja je pala od svireposti zato
sto je verovao ljudima.Upravo ljudi su ga mucili I zbog njih I odlazi na onaj
svet.Njegove pesme su utihnule.Pesnik pobedjuje ljude, nadmene potomke, poziva se
na Boga I Strasni sud koji ce ih stici,ali bez obzira na to, krv pesnika time nece
biti spasena.Pesma ima narativan tok.Napisana je povodom Puskinove pogibije.Pesnik
direktno izrazava ogorcenost prema onima koji su doveli do pesnikove smrti.U pesmi
se preplicu osecanja ljubavi,tuge I besa.Ne moze da se pomiri sa njegovom srmcu I
mucenjem,cak ga poredi sa Isusom kome su stavili trnov venav na glavu.Njegova seta
I bes govore da je duboko zeljan osvete.Dirljiv I nezan ton preovladava kada govori
o Puskinu,a bes i gorcina dominiraju u obracanju krivcima za njegovu smrt.}{\b0
Prometej}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Johan
Volfgang Gete}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U
grckoj mitologiji Prometej je polubog koji je stvarao ljude od ilovace I udahnjivao
im dusu. Ukrao je vatru bogovima sa Olimpa da bi je dao ljudima. Zbog toga su ga
bogovi kaznili \uc1 \u8211 ? prikovali su ga na Kavkazu, a orao mu kljuca
dzigericu. Pesma pocinje apostorfom Zevsu. Iako Gete opeva anticke motive, on ih
zavija u novo ruho. On ne slavi bogove, vec coveka. covek je najveca vrednost, a
bogovi su samo tu da bi ljudima pruzali laznu nadu. I sam lirski subjekt, dok je
bio mlad I nije shvatao ovu gorku istinu, uzdao se u pomoc bogova. Oni za ljudsku
bol nemaju reci utehe I saosecanja, na molitve odgovaraju snom. Pesma ima polemicki
ton koji se naglasava nizom retorickih pitanja. U stihu tu sam I stvaram ljude/ po
svome liku otkriva se Geteova zamisao da pesmu ispeva kao Prometejevu ispovest.
Stih je slobodan u skladu sa romanticarskom zeljom da se oslobode konvencija, a
pesma obiluje opkoracenjima. Sve ovo joj daje neposrednost I prirodni izraz.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Prorok}
Aleksandar Puskin}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Pesma se sastoji od 6 strofa. Prva, druga i peta strofa su katreni, a trece,
cetvrta i sesta su seksteti. U prvoj i petoj strofi rima je ukrstena, u drugoj je
parna, u trecoj i cetvrtoj je parna i obgrljena, a u sestoj parna i ukrstena.
Stilske figure koje uocavamo su: metafora, epitet, gradacija}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Puskin je odredio
mesto pesnika u duhovnom svetu i najveci deo pesme je prociscenje (kao kroz neku
kaznu). Zeli da se procisti, oslobodi grehova i zbog toga gazi "mracnom pustinjom"
odnosno biblijska slika iskusenika u pustinji. Dolazi andjeo i otvara mu oci, siri
vidike, cisti ga od zla i necasnog. U njemu se budi ljubav prema bozanskom,
ispunjen je blagostanjem i shvata da treba da se kloni "podzemnog korenja". Zatim
ga je ocistio od svih gresnih reci i podario mu reci mudrosti. Oslobodio ga je svih
strahova. Na kraju cuje Boziji glas koji mu govori da ustane i da iduci svetom
"recima zezi srca ljudi".}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 \par }\pard \plain
\rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Shelski tkaci}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Hajnrih
Hajne}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
oslikava surovu ljudsku stvarnost, neuobicajeno za epohu romantizma. Podstaknuta je
propadanjem ideala Francuske burzoase revolucije. Hajne je, podstaknut idejama
nemacke klasicne filozofije, video najavu nove revolucije koju ce sprovesti
proleterijat. Ton pesme je ironican, cak I cinican. Ima revolucionarni karakter,
socijalno je angazovana, zalaze se za odupiranje tiraniji. Kroz reci tkaca Hajne
izrice kritiku Nemacke tog vremena, upucuje kletve laznoj otadzbini, kralju I bogu,
jer su izneverili ljudske nade. Pesma ima 5 strofa koje se zavrsavaju refrenom.
Krug se zatvara na unutrasnjem I na spoljasnjem planu, posto se poklapaju pocetni I
krajnji stihovi pesme.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Taljige \uc1 \u382 ?ivota}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pesma se sastoji od 4 strofe sa po 4 stiha.
Stih je osmerac, a rima je ukrstena. Stilske figure koje uocavamo su: metafora,
epitet}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Data je skoro istovetna postavka kao u Geteovoj pesmi "Kocijas Kronosu". Imamo
ciklus vremena, od jutra, preko podneva, do veceri. Jutro, mladost kada lakim
korakom prolazimo kroz "sedo", tesko vreme, kada mozemo sve i ne znamo sta je
lenjost, prezirajuci udobnost, tj. nista nam ne smeta i na sve se naviknemo. Podne,
srednje godinje, kada se javlja mala doza straha, kako obezbediti bolju starost,
sta ce biti sutra. Vece, starost, mnogo toga smo doziveli na svasta se navikli, ali
vreme i dalje tece.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 U ovoj pesmi se govori o kocijama u koje sedamo ujutru i
vicemo \uc1 \u8222 ?Teraj!\uc1 \u8220 ?, oko podne bismo da usporimo, a uvece
dremamo dok vreme dalje tera konja. Kroz metaforu kola data je misao o ljudskom
zivotu. covek je sedi kocijas koji vozi kola bez prestanka. Na pocetku zivota covek
je nestrpljiv, zeli da prozivi sve sto je pre moguce, spreman je na sve sto moze da
ga zadesi. Kasnije shvata da zivot nije tako jednostavan, on obiluje usponima i
padovima sa kojima covek mora da se izbori. Pred smrt on vec postaje ravnodusan
prema zivotnim mukama, a vreme prolazi istom brzinom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Zimsko ve\uc1 \u269 ?e}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Aleksandar Puskin}{\b0
Prikazana je olujna noc iz perspective lirskog subjekta koji buru posmatra iz
svoje trosne kolibe.Snezni vetar udara u prozore kolibe.Lirski subjekat se obraca
nani (starici) I pita je zasto je tuzna(da li ju je skrhkao umor ili san). Trazi da
mu ona peva staru pesmu o devojci devici I ptici.Opis nevremena se opet ponavlja I
ponovo lirski subject poziva nanu da zajedno piju za jade iz njegove mladosti.Pesma
je ispevana u cetiri strofe sa po 8 stihova.Smenjuju se osmerac I deveterac.Rima je
ukrstena(abab).Napisana je u elegicnom tonu.Zanrovski se moze odrediti kao elegija
zbog setnih I tuznih osecanja koja dominiraju.Vaznu ulogu u romantizmu ima opis
prirode I slikanje pejzaza jer je romanticarski pejzaz podredjen izrazavanju
pesnikovih osecanja.Tako je I ova pesma pejzaze prikazuje kroz
kontrast:snezno,strasno,nevreme nasuprot tisini,toplinom I miru kuce.Lirski
subjekat je setan,sentimentalno se vraca na tuznu mladost. On se oseca pomalo
usamljeno ,ima samo nanu koja poznaje I s njim je prozivela sve njegove price.Zato
trazi od nje da mu peva staru poznatu pesmu iz njegove mladosti.Stilske figure u
pesmi su epitet(\uc1 \u8216 ?\uc1 \u8217 ?starakoliba\uc1 \u8217 ?\uc1
\u8217 ?)kontrasti(nevreme I bura nasuprot mirnoj kucici)poredjenje(vihor kao zver
koja zavija I dete koje place)Neki stihovi se ponavljaju.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 PRI\uc1 \u268 ?E}{\b1
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1
\u352 ?injel sadr\uc1 \u382 ?aj}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Nikolaj VasiljevicH Gogolj}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\lisb0 \lisa0 \widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0
\itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Akakije AkakijevicH radi u jednom
nadlestvu u kome ga niko ne uvazava. Staresina se prema njemu odnosi hladno, a
mladi cinovnici mu se podsmevaju, ali njemu to nije bitno jer je obozavao svoj
posao.Kada je osetio mraz i da ga zima ujeda po ledjima, odlazi krojacu Petrovicu
da mu popravi sHinjel. Krojac kaze da se sinjel ne moze zakrpiti, vec da sasije nov
i to ce ga kostati 150 rubalja. Akakije se odrice skoro svega u nadi da ce u
skorije vreme sakupiti 80 rubalja i da ce mu krojac za te pare sasiti sinjel. Posle
par meseci, uz gladovanje i nagradu od direktora od 60 rubalja, on sakuplja
potreban novac. Najsvecaniji trenutak u njegovom zivotu je bio kada je uzeo nov
sinjel. Vracajuci se kuci, sa imendana jednog cinovnika, neki brkati ljudi ga
presrecu i uzimaju mu sinjel. Na nagovor kolege da ce mu neka uticajna licnost
pomoci, Akakije o sinjelu pise generalu, ali pomoci nema.Posle vike na njega,
Akakije se onesvescuje od straha, razboljeva i ubrzo umire. Po Petrogradu se
preneo glas da se kod Kaljinkina mosta pojavljuje mrtvac koji trazi svoj sinjel.
Generala je grizla savest sto nije pomogao Akakiju. Vracajuci se kuci jedne noci,
general je osetio da ga je neko scepao. To je bio Akakije koji je trazio da skine
svoj sinjel. General ga je skinuo i od tada se Akakije vise nije pojavljivao}
groteska}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Spoj
nespojivog, takodje- ozivljavanje nezivog, tuznog i smesnog). Zatim naruseni
osnovni zakoni realnog sveta, sto izaziva jezu, jer nema objasnjenja tih
promena(pojavljivanje cinovnika-mrtvaca)}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nikolaj VasiljevicH Gogolj}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Akakije AkakijevicH
BasHmacHkin je cinovnik, omalen, roshav, sa celom na glavi, cak i malo corav. Bio
je titularni savetnik po cinu, bavio se prepisivanjem akata i jako je voleo svoj
posao. Nije vodio racuna o svom izgledu, isao je prljav i pocepan i problem mu je
pocela praviti hladnoca koja ga je ujedala kroz pocepan shinjel. Nemogucnost
prepravke shinjela bacaju ga u brigu jer nema novaca da sasije novi. Olaksanje mu
donosi to sto krojac pristaje da mu sasije kaput po nizoj ceni, te Akakije
dozivljava najsvecaniji trenutak u svom zivotu i srecan je jer se svi dive njegovom
sinjelu. Kada mu ukradu sinjel, on se po prvi put ponasa drsko prema ljudima ne bi
li dosao do nacelnika da moli za pomoc. Od vike vazne licnosti, koju je molio za
pomoc, Akakije se uplasi i pada u nesvest. Ubrzo nakon toga ga hvata groznica i
Akakije umire.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Interpretativni skaz se moze zasnivati na dvojnoj semantici koja koristi kalambure
i etimoloske figure. Zato Gogolj voli imena, nadimke, prezimena, ime Akakijevic je
odredjeno glasovnom kombinacijom. Glasovna komika ovog imena sastoji ne samo u
neobicnosti, ime je smesno i po svojoj jednostavnosti., Govor Akakija Akakijevica
je uvek pracen komentarom, sastoji se od priloga i takvih recHca koje nista ne
znace. Artikulacija mu je isprekidana. Za razliku od A.A. govor krojaca PetrovicHa
je prilicno zgusnut, strog i odlucan, deluje kao contrast. }{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Narativni skaz se sluzi
promenom tona pripovedanja: smenjuju se objektivno i subjektivno, epsko i
sarkasticno, humoristicno i pateticno a u pogledu forme smenjuju se anegdota i
melodrama. Melodramske episode iskoriscene su kao kontrats komicnom pripovedanju u
obliku reakcija na necovecnost i svirepu brutalnost koje okruzuju Akakija.
Posmatranje sveta knjizevnog dela kao odvojenog od stvarnosti omogucilo je Gogolju
da unese fantasticne elemente. Koristi jos grotesku i hiperbolu. Unutrasnji svet za
A.A. nije nistavan, vec je zatvoren, fantastican, svoj vlastiti. Taj svet ima svoje
zakone i proporcije , prema njemu zivi sinjel dobija razmere.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1 \u352 ?injel
skaz}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Skaz
predsravlja umetnicku imitaciju ili stilizaciju usmenog kazivanja. Termin u nauku o
knjizevnosti uvodi Boris Ejhenbaum 1924. godine u studiju \uc1 \u8220 ?Kako je
napravljen Gogoljev \uc1 \u8220 ?sinjel\uc1 \u8221 ? i pomocu njega objasnjava
nacin prenosenja usmenog govora u pisani tekst. Postoje dve vrste skaza:
interpretativni (oznacava neposredno prenosenje, imitaciju ili stilizaciju govorne
reci) i narativni (odredjuje kompoziciju dela pomocu nekoliko razlicitih
postupaka).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Interpretativni skaz se moze zasnivati na dvojnoj semantici koja koristi kalambure
i etimoloske figure. Zato Gogolj voli imena, nadimke, prezimena, Pasmackin, ime
Akakijevic je odredjeno glasovnom kombinacijom. Glasovna komika ovog imena sastoji
ne samo u neobicnosti, ime je smesno i po svojoj jednostavnosti., Govor Akakija
Akakijevica je uvek pracen komentarom, sastoji se od priloga i takvih recHca koje
nista ne znace. Artikulacija mu je isprekidana. Za razliku od A.A. govor krojaca
PetrovicHa je prilicno zgusnut, strog i odlucan, deluje kao contrast. }{\b0
Narativni skaz se sluzi promenom tona pripovedanja: smenjuju se objektivno i
subjektivno, epsko i sarkasticno, humoristicno i pateticno a u pogledu forme
smenjuju se anegdota i melodrama. Melodramske episode iskoriscene su kao kontrats
komicnom pripovedanju u obliku reakcija na necovecnost i svirepu brutalnost koje
okruzuju Akakija. Posmatranje sveta knjizevnog dela kao odvojenog od stvarnosti
omogucilo je Gogolju da unese fantasticne elemente. Koristi jos grotesku i
hiperbolu. Unutrasnji svet za A.A. nije nistavan, vec je zatvoren, fantastican,
svoj vlastiti. Taj svet ima svoje zakone i proporcije , prema njemu zivi sinjel
dobija razmere.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0
\fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Bunar i
klatno}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Edgar
Alan Po}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ovo
delo spade u domen naucne fantastike koja kao zanr oznacava spoj nauke i fikcije.
Glavnog junaka je osudila inkvizicija, a on ne zna o kakvoj vrsti je kazne rec.
Nakon sto mu je izrecena osuda, onesvescuje se. On se budi, ne vidi nista oko sebe
jer je svuda mrak. Opipava rukama prostor oko sebe, najzad shvata da se nalazi na
ivici bunara; osudjen je na duhovno mucenje i opet se onesvescuje. Kad otvori oci,
oseca da je vezan, sa jelom koje nadrazava zedj, bez vode da je utoli. Iznad njega
se nalazi ogromno klatno koje se primetno spusta, britko kao sablja, u obliku
polumeseca. Nije vise imao sumnje o tome kakva mu je sudbina namenjena, ono se
klatilo tako da je trebalo da mu presece srce. Prvi put poceo je da koristi razum u
svojoj nesreci-uzeo je meso i namazao ga na kaiseve kojima je bio vezan. Pacovi,
domamljeni mesom, dojurili su i presekli kaiseve, oslobodivsi ga. Prostoriju u
kojoj se nalazio ispunjavao je miris sumpora, zidovi su bili iscrtani demonima i
oni su poceli da plamte, teravsi ga da skoci u bunar. U trenutku kad je poiceo da
gubi svest i da pada u ponor, povukla ga je necija ruka, to je bila ruka generala
Lasala: francuska vojska je usla u Toledo i inkvizicija je bila u rukama svojih
neprijatelja. U naucnoj fantastici vreme dogadjanja je smesteno van sadasnjeg.
Mesto dogadjanja je takodje neobicno, dekorisano je grotesknim detaljima poput
demona i raznih fantasticnih prikaza na zidovima mracne celije, te i pojavom
smrtonosnog klatna. Svi ti detalji otvaraju napetost, jezu, a tome doprinosi I
duhovno mucenje koje je gradacisjki predstavljeno, najpre u gubljenju svesti zbog
osude, zatim kroz strah zbog nepoznatog, zbog otupelosti, izmozdenosti, borbom
cula, da bi vrhunac dozivelo u konacnom uzasu koje je trebalo da usledi-skokom u
bunar. Prica se zavrsava premestanjem radnje i mesta; inkvizicija, koja je osudila
glavnog junaka, nasla se u rukama neprijatelja i on je spasen.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dama analiza}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Anton Pavlovic
Cehov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
Pripovetka je realisticna ,prozeta romanticarskom teznjom.U Jalti (oaza srecne
ljubavi) prvi put se srece dvoje ljubavnika.Pripovetka mnogo vise govori na pocetku
(o proslosti junaka) nego na kraju(neizvesnost).Kraj ostaje nedorecen,a sama
pripovetka je puna dvosmislenosti.Junaci zive 2 zivota,1 javno,1 tajni.Radnja
pocinje kada Dimitrija Dimitrica zainteresuje Ana Sergejevna (dama sa
psetancetom).Ona je mlada dama,udata,dosla je na odmor.Iako je pripovedanje u
3.licu vidimo je iz vidjenja samo D.D.Vremenom njih dvoje sve cesce vode razgovore
i zblizavaju se .I D.D. ima porodicu u Moskvi ,mada cesto vara suprugu,a zene
smatra nizom rasom.Ana sve vreme strepi zbog greha.Suprug joj salje pismo
pozivajuci je da dodje kuci.Tu se rastaje sa ljubavnikom.Medjutim,D. Ne vidi u
monotonoj dnevnoj rutini resenje ,i ne moze da zaboravi Anu .Resava da je poseti u
njenom gradu.Odlazi i- srece je u pozoristu.Ona je nervozna i uplasena i govori mu
da ide.Obecava mu da ce doci u Moskvu uz lazni izgovor za porodicu.Prica se
zavrsava bez zakljucka i resenja.D. je srecan kako stvari funkcionisu ,ali se brine
sto tek u 40-im oseca ljubav.(brine sto mu sedi kosa,sto ukazuje na
prolaznost).Sustina njihovih zivota svela se na momente susreta iako je njohov
odnos obavijen velom tajni.Ono sto je tipicno.ljudska neodlucnost i nemoc nasuprot
zelji za zivotom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dama
sadr\uc1 \u382 ?aj}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Anton Pavlovic Cehov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Glavni junak Dmitrije Dmitric Gurov je dosao na
Jaltu na odmor. On posmatra novo lice koje se pojavilo na morskoj obali, plavusu
omanjeg rasta koja je svakog dana setala sa belim psicem i ima jaku zelju da je
upozna. Gurov ima troje dece i zenu koju je smatrao ogranicenom, ruznom i koju je
odavno varao. Inace je zene smatra \uc1 \u8220 ?nizom rasom\uc1 \u8221 ? ali nije
mogao bez njih, bio je prijatan prema njima, simpatican i privlacan te je svestan
toga krenuo da se upozna sa Anom Sergejevnom, damom sa psetancetom. Saznao je da je
udata, sam na odmoru i do joj je dosadno. Jedne veceri na pristanistu Gurov je ljub
i oni odlaze u neku hotelsku sobu. Ana je bila bojazljiva, zbunjena i nemirna,
odisala je cistotom naivne zene koja jos nije mnogo toga prozivela. Prica mu svoj
zivot kako se mlada za muza udala, morila ju je znatizelja i sad vidi da je sebe a
ne njega prevarila. On ju je umirivao iako mi je to sve bilo neumesno i dosadno.
Dosao je cas njihovog rastanka, Ana je morala da se vrati muzu kuci a i on se vraca
svojim obavezama. Gurov je mislio da ce se prestati secati Ane, ali su uspomene n
anju jos plamtele. Proslost mu se u uobrazilji mesala sa onim sto ce tek biti.Ana
u je dolazila ne samo u san, nego je isla s njim svuda koa senka.Odlucuje da je
pronadje pa to i cini. Kada ju je ugledao u pozoristu osetiop je da njemu nema
milijeg i vaznijeg stvorenja od nje, da je ona sva njegova tuga i radost.Govori mu
da je i ona sve vreme mislila o njemu I dogovarju vidjanje u Moskvi. Pocinju da se
sastaju, krujuci se od sveta. Voleli su se nezno kao muz i zena, kao nezni
prijatelji, ali im je bilo nepojmljivo sto je on ozenjen a ona udata. zele da se
izbave od potrebe da se kriju i obmanjuju, ali je oboma jasno da je do kraja jos
daleko i da najteze tek pocinje}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Debeli i mr\uc1 \u353 ?avi analiza}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\dbch \af2 \hich \af0 \loch
Anton PavlovicH Cehov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Ova prica je izuzetno kratka,a u njene okvire staje cela
ljudska sudbina.U pripovedanju se oseca pritajena komika ili kako komicno I tuzno
mogu biti blizu u zivotu.Fabula je jednostavna.Na zeleznickoj stanici srecu se dva
druga iz gimnazije.Umesto portreta Cehov daje odrednice koje su u kontrastu:debeli
I mrsavi.One na pocetku samo to I znace ,a kasnije ce se otkriti njihov pravi
smisao.Prica ima dva dela suprotna po tonalnosti kazivanja.U prvom razgovaraju
skolski drugovi,prijatelji iz mladosti ,kada su ljudi duhovno najcistiji.Dijalog je
ozaren prirodnoscu I toplinom, ali kada je Misa pokazao Porfiriju da je postao
savetnik I da je odlikovan sa dve zvezde, ta informacija naglo menja tok
pripovedanja.Od tog trenutka za Porfirija nestaje drug Misa,a ostaje samo
velmoza.Sada razgovor vode cinovnici,jedan sa dna ,a drugi sa vrha birokratske
hijerarhije. Jedan, bogat, zadovoljan, drugi, siromah - debeli I mrsavi.Ovi
atributi postaju simbolicna obelezja zivotnih sudbina I susret na stanici dobija
simbolicno znacenje:tamo se ukrstavaju mnogi putevi.Svest o nejednakosti je toliko
mocna I determinise I emocije.Pripovetka se zavrsava zaprepascenjem svih likova.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Gospodja
Bovari stvarno i imaganorano}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Gistav Flober}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ema Bovari je uvek nezadovoljna onim sto ima i
cezne za onim sto nema. Stalno tezi zamisljenim idealima, necemu sto ce je izvuci
iz sveta monotonije i dosade, kakav je svet oko nje. Ona trazi ljubav o kakvoj je
citala u romanima, ljubav koja ce zadovoljiti strasti koje u njoj bukte.
Izvitoperenost maste izaziva kod Eme pomeranje njene drustvene ravnoteze i ta
nesrazmera izmedju zelja i mogucnosti odvodi je u propast. Flober na ovaj nacin
iznosi kritiku romanticarskih pogleda na svet. Ema kao simbol romanticarskih teznji
mora da propadne zbog pogresnih ubedjenja. Ema Bovari zapravo zrtva sopstvenih
prohteva, zelja i snova koje nikako da ostvari sto je u delu imaginarno u odnosu na
lik Eme Bovari, stvarno je sve ostalo, dogadjaji, ponasanje i motivi Leona, Rodolfa
i njegom muza, svi oni racionalizuju svoj polozaj u odnosu na Emu koja zivi od
osecanja i pokusava da zivi boljim zivotom, stalno zeli vise i nikad nije potpuno
zadovoljna (muzem na prvom mestu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Lutkina ku\uc1 \u263 ?a karakterizacija}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Potpuna
psiholoska karakterizacija likova postize se preko dijaloga. }{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Drama je,
kompoziciono gledano, gradjena tako da se tek u raspletu, u poslednjem cinu otkriva
drugaciji smisao svega prethodno izrecenog. Kontrast koji nastaje u trecem cinu
upravo nosi odredjenu poentu \uc1 \u8211 ? da je prvobitno opisan zivot bio zivot
pod maskama, igra, laz, prividna sreca I harmonija, pa se na taj nacin I prvi deo
drame tumaci iz druge perspektive. Upravo se u poslednjem delu razotkriva pravo
lice Hemlera I Norinog zivota. Odjednom ljubav I neznost smenjuju bes, nervoza,
strah I na kraju Norina ravnodusnost. Ona tada shvata da je ceo njen zivot bio
podredjen najpre stavovima svoga oca, a zatim muza, shvata da nikada nije bila
slobodna, da je sama svoj zivot zavijala u mrezu lazi I privida I trudila se da
tako, u toj igri, bude srecna I da oni oko nje budu srecni. Ona nikada nije bila
srecna, njihov brak za osam godina nikada nije bio pravi, vec, kako kaze \uc1
\u8211 ? samo igra. Ona je bila njegova lutka, njena deca - njene lutke, nikakvih
ozbiljnih tema, nikakvih ozbiljnih razgovora. Tek kada otkriva pravi lik svoga
muza, ona spoznaje svoje zelje koje u stvari nikada nisu bile ostvarene, shvata da
je pozrtvovanje bilo uzaludno I zeli da pronadje sebe I zato napusta zivot koji bi
samo vodio iz jedne obmane u drugu. Nakon prikaza gotovo idilicne atmosfere u kuci
porodice Hemler, ovakav rasplet dogadjaja je gotovo neocekivan I upravo je u zato I
efektan. Inace, drama je cela izgradjena po principu kontrasta \uc1 \u8211 ?
privida I stvarnosti koja se otkriva neposredno. Svi likovi su gradjeni po principu
neslaganja njihovih unutrasnjih prezivljavanja I njihovih spoljasnjih
manifestacija:}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Najpre se Nora dozivljava kao rasipnica, a zatim se tek otkriva njena zrtva, }
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Najpre
se Krogstad predstavlja kao varalica, zelenas, koristoljubivac, zao covek koji ne
preza ni pred cim da povrati izgublcjeni ugled I uspe se na drustvenoj lestvici, a
sa druge strane otkriva s njegova nezna I osecajna priroda I njegov postupak kao
posledica ljubavnog razocaranja i povredjenosti. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Hemler se najpre prepoznaje kao zaljubljeni
muz, zanesen svojom zenicom koju smatra idealnom, a zatim se karakterise kao covek
koji je, pre svega, rob drustva I tudjeg misljenja, a ljubav prema zeni je u drugom
planu I nejgova osecanja se mogu promeniti zbog prvog problema koji nastane.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Lutkina
ku\uc1 \u263 ?a likovi}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Henrik Ibsen}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nora
Helmer je naizgled razmazena i tetosena zena direktora banke koja voli da rasipa
novac, ali je zapravo ozbiljna zena koja se hvata u kostac sa realnim svetom. Nora
je imala problema u mladosti, to je bio odnost njenog oca prema njoj, sva njegova
ljubav je bila usmerena prema njoj te je bila zasticena i od same sebe. Udajom je
mislila da ce se situacija promeniti, medjutim, ona je bila najdragocenija lutka
njenog muza. Kada ucini pogresku iz ljubavi prema njemu, on je osudjuje dok je ona
ocekivala oprostaj i podrsku. Na kraju drame dolazi do promene Norinog lika ona
sazreva i odlucuje krenuti u potragu za sopstvenim identitetom.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Torvald Helmer je
naoko ugledan i castan gradjanin. Ponasa se prema svojoj zeni kao prema svom
vlasnistvu, ona mu je najdragocenija igracka. Kada otkrije da je Nora ukaljala
njegovu cast, on je osudjuje, naziva je lakomislenom zenom, zabranjuje joj da
vaspitava decu i zahteva da u javnosti i dalje glume bracnu idilu. Kada shvati da
ce njena greska proci bez posledica, on joj "oprasta" i zeli da sve bude kao pre,
ali Nora to vise ne zeli i napusta ga. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Kristina Linde je Norina prijateljica koja dolazi
da je zamoli za pomoc, a zauzvrat i ona pomaze Nori da razjasni svoj odnost sa
muzem.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Doktro
Rank je Torvaldov najbolji prijatelj koji boluje od smrtonosne bolesti i potajno je
zaljubljen u Noru.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Krogstad Nils ne preza ni pred cim da povrati svoj ugled i
drustveni polozaj, a sa druge strane otkriva se njegova osecajna priroda i njegov
postupak kao posledica ljubavnog razocaranja i povredjenosti od strane Linde. On je
Nori pozajmio novac i koji se bori za svoje radno mesto time sto ucenjuje Noru.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tako u
ovoj drami pojedinac, konkretno glavna junakinja Nora, nije predstavnica drustva,
motivacija I karakterizacija nisu socijalne prirode, vec je ona individua sa svojim
licnim zeljama I osobinama. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Henrik Ibsen}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Ova psiholoska drama prikazuje proces samoosvescivanja glavne
junakinje Nore koja 8 godina zivi u braku sa Helmerom u iluziji srece, ali tih 8
godina zivi u lazi ne zeleci da prizna muzu da je falsifikovala ocev potpis
posudivski novac da bi mu spasla zivot.Nora se ceo zivot ponasala nezrelo ,kao
lutka.Tako su se prema njoj i ponasali (otac,muz,Linda,Rank) i takav odnos je imala
ona prema svojoj deci.U proslosti je njen muz oboleo od teske bolesti,a da bi dosla
do novca Lora uzima od zelenasa zajam (od Krogstada)i falsifikuje potpis na menici
da bi spasila muza.Sve ovo prica Lindi ,prijateljici ,sa kojom se nije videla 10
godina(imala je tezak zivot,postepeno se saznaje za njeno zrtvovanje),motiv
dolaska-posao.Helmer zeli da ga otpusti ,a on joj preti da ce sve reci Helmeru o
menici,ako ga otpusti.On ga otpusta,Nora je ocajna(zivi u ubedjenju da je to novac
njenog oca).Krogstad ubacuje pismo u sanduce od kojeg samo Helmer ima kljuc.Nora je
svesna sta ce se desiti,ali ocekuje cudo(decija crta,sukob stvarnosti i
iluzije).Ocekuje razumevanje i ljubav muza (njen podredjen polozaj),ali on je
osudjuje i zabranjuje vaspitanje dece.Nora pocinje da sazreva i sebe gleda
drugacije,jer tek sada shvata svoj polozaj. U zelji za pronalaskom same sebe,
napusta porodicu koja je sputava. Zavrsetak drame otkriva istinu o trajnoj ljudskoj
usamljenosti, bez obzira na brak, kao i potrebu da pojedinac otkrije svoj vlastiti
identitet i istice se pravo pojedinaca na slobodu izbora. (3 cina ima)}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nos
groteska}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Kovajlov
sam sebe naziva majorom, nalazi se na nekoj visokoj funkciji, stalno juri visoke
licnosti, udvara se zenama. Nakon gubitka nosa, on je stalno napet, bezi od ljudi,
stidi se sebe, ne sme da pridje zenama, gubi samopouzdanje \uc1 \u8211 ? sto jasno
oslikava polozaj coveka koji ostaje bez dostojanstva, bez svog visokog cina, bez
polozaja koji je u simbolici nosa. Ta simbolika je jos jasnija kad ase posmatra nos
u obliku gospodina, gordog, sujetnog, drskog \uc1 \u8211 ? sve one osobine koje je
uprravo Kovaljov izgubio. Na ovaj nacin data je slika coveka izgubljenog jer je
izgubio sve one zbog cega je ziveo. Kovaljovu vraca nos upravnik policije. Sada je
problem kako vratiti nos na njegovo mesto. Kovaljov odlazi lekaru, ciji stav da je
bolje za njega da ne vraca nos i da bez njega moze biti zdrav, ponovo istice
simboliku nosa kao gordositi, polozaja, sujete. Takodje i izjava policajca da niko
nece postenom coveku ukrasti nos.To sto nema nos a trazi ga je sve groteska.On se
hvali,naglasava svoju muskost ,a nos mu je izgubljen i time je narusena njegova
muskost.I sto je najgore hoce da mu se nos vrati samo zato da bi bio ponovo
voljen,a to se dobro vidi i kada mu je nos vracen pa uziva sa damama
na balu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Znacaj
groteske u romantizmu je u tome sto se kroz preuvelicavanje spajajuci nespojivo
kriticarski osvrce na neku osobinu ili pojavu}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nos}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nikolaj Gogolj}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Jutro je 25. mart, berberin Ivan Jakovljevic
se budi I pronalazi nos u sredini hleba. Prepoznaje da je to nos majora KOvaljova,
kojeg je brrijao svake srede I nedelje. Njegova zena se izdire na njega I tera gad
a se otarasi nosa. On to I pokusava ali mu nikako ne polazi za rukom da ga se resi.
Odlucuje na kraju da ga baci u Nevu. Kad ga je bacio sa mosta u reku, osetio je kao
da je bacio kamen sa srca. Medjutim, zove ga policijski nadzornik I ispituje sta to
radi na mostu\uc1 \u8230 ?Tu pricu obavija magla I ne zna se sta se dalje desilo. }
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Major
Kovaljov se budi I kad se pogleda u ogledalo, umesto nosa ugledao je veliku
ravninu. Izbezumljen, krece u bezglavu potragu za svojim nosem.Nalazi se u
Kazanjskoj crkvi u liku oficira, I pita ga da mu se vrati. Nos mu odgovara da je on
svoja sopstvena licnost I bezi od njega. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Kovaljov zeli da stavi u oglas da je izgubio svoj
nos, opisao je sve njegove osobine, ali mu oni ne daju da tako nesto stavi u
oglase. Na njegovu srecu pojavljuje se policajac sa pronadjenim nosem
obavestavajuci ga da je njegov nos imao svoj plan I bio spreman poci u Rigu.
Kovaljov pokusava da vrati nos ali nos nije hteo da se namesti I stoji na starom
mestu. Svet je poceo da prica I cela prestonica da bruji o tome kako Kovaljovljev
nos izlazi svaki dan da seta ulicama Petrograda. Medjutim, nos se odjednom vratio
svom vlasniku. Kovaljov sav srecan odmah izlazi da proseta sa njim. Vidjen je kako
svakog dana redovno seta sa svojim nosem uvek raspolozen za salu. }{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Cela pripovetka
obiluje elemnetima fantastike. Sam naslov pripovetke \uc1 \u8220 ?Nos\uc1 \u8221 ?,
a kad se obrne red slova u njemu, dobija se imenica SON, sto znaci san, a on
sugerise da je rec o nestvarnim dogadjajima. Prica pocinje 25. Marta, a zavrsava se
7. Aprila, sto predstavlja nulto vreme \uc1 \u8211 ? razliku izmedju julijaknskog I
gregorijanskog kalendara. Te stvari kazuju da je rec o onostranom vremenu.}{\b0
Izgubljeni nos se javlja u dva oblika: javlja se kao izgubljeni deo tela majora
Kovaljova, a javlja se I kao antropomorfizovan oblik - kada se nalazi u Kazanjskoj
crkvi u liku oficira. U kazanjsku crkvu su ulazili samo mongoli, pateri, odnosno
satanske sluge za Ruse. Tu se vidi ucesce demonskih sila u pripovetci. Takodje ono
se primecuje I u samoj zeni berberina Ivana a I na natpisu njegove radnje \uc1
\u8220 ?I krv pustamo\uc1 \u8221 ?.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pad kuce}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Po zanru ova pripovetka pripada gotskoh prozi.
Gotska proza obiluje elemntima jeze i straha. Glavni junak predstavlja pisca koga
je pozvao njegov najmiliji prijatelj iz detinjstva Roderik Aser, da provede kod
njega nekoliko nedelja. U gotskoj prozi vazna je upotreba prostora, te se ovde u
tom smislu opisuje kuca Asera. Imala je drevan izgled, hladne zidove, prozore nalik
na prazne oci, velike i visoke plafone. Ispred nje se nalazio crni i sumorni
ribnjak, a sama kuca je zracila tajanstvenoscu i cudnom atmosferom. Roderik je bio
bolestan, patio je od izostrenosti cula. U toku boravka u kuci Asera, pisac je
pokusao da razvedri svog prijatelja. Roderik je svirao gitaru, bavio se slikanjem,
i u umetnosti se najvise videlo koliko je njegov duh okrenut tmini i smrti.}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Lejdi
Madelin sahranjuju u podrumu kuce. Roderikovo ponasanje se promenilo, zanemario je
sve aktivnosti i poceo da besciljno luta hodnicima strasne kuce. Takvo ponasanje je
preslo i na pisca. Jedne noci nije mogao da zaspi, napolju je besnela oluja, noc je
bila jeziva i stravicna. Pisac je otvorio knjigu i citao je Roderiku. Pocelo je da
se desava nesto cudno, sve sto se dogadjalo u knjizi odgovaralo je stvarnosti, a
Aser je legao u naslonjacu i pricao o tome kako je sestru zivu sahranio. Odjednom
su se otvorila vrata i usla je ledi Madelin. Pala je na brata i njih dvoje su se
stropostali na pod mrtvi. Pisac bezi iz sobe obuzet uzasom. Kuca se razrusava po
njegovom odlasku, guta je ribnjak kao da tu nikad nije ni postojala a krvavi mesec
sve to posmatra. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Smrt
Ivana Ilji\uc1 \u269 ?a}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0
\itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Lav Tolstoj}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ivan je bio srednji sin,
vaspitan, zivahan i prijatan. Odrastao je u sposobnog i drustvenog coveka, nije se
ulagivao, ali se priblizavao uspesnim ljudima i trudio se da ih oponasa. Sto
sposobnost, sto slucaj srece, pomazu mu da napreduje u karijeri sve do mesta javnog
tuzioca. Nije nikada zloupotrebljavao svoju vlast, cak se starao da umanji njen
znacaj. Ozenio se sa Praskovjom Fjodorovnom zato sto mu se dopala i zato sto su
ostali smatrali da tako treba. Posle krace ljubavne srece, ljubomora zene je
kvarila njegovu prijatnost zivota, te se on sve vise odavao poslu. Najvise je
uzivao u igranju vinta. Voleo je da sredjuje svoj zivotni prostor i ljutio se ako
bi mu neko nesto pokvario. Prvi simptomi njegove bolesti bili su neobican ukus u
ustima i bol na levoj strani trbuha. Posetio je mnogo lekara i oni se nisu mogli
odluciti da li je u pitanju slepo crevo ili pomicni bubreg. Nista od lekova mu ne
pomaze, bol mu jedino ublazuje pomoc i dvorenje sluge Gerasima. Ivan je zapravo
zeleo da bude tetosen i sazaljevan, ali to nije pristajalo coveku na njegovom
polozaju, a od porodice je bio otudjen. Pita se zasto se to njemu desava kada je
sve radio pravilno u svom zivotu i uverevao je sebe u to. Medjutim, pitanje da li
je zaista sve bilo tako, ne da mu mira. Poslednja tri dana zivota shvata da je
izgubljen i bez razresenja sumnje da li je ziveo pravilno. Svoj bol izrazava
jaucima. Na samom kraju kada mu sin ljubi ruku, on oseca zalost i zeli da od zene
zatrazi oprost. Nestaje bola i straha od smrti i on umire.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sadr\uc1 \u382 ?aj}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Lav Tolstoj}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Petar
Ivanovic cita novine u kancelariji i naiazi na vest da je Ivaj IljiCH umro
(4.februara 1882). Ivan je bio kolega ljudi koji su se u tom trenutku nalazili u
kancelariji, ali i prijatelj, medjutim ,svi razmisljaju o tome kako ce se oni
okoristiti njegovom smrcu tj. kome ce pripasti njegovo mesto. Petar odlazi na
Ivanovo opelo gde se udovica Praskovja raspituje hoce li dobiti neku odstetu i
kolika ce joj biti penzija. Daje se slika Ivanovog zivota od njegove zenidbe i
napredovanja u kraijeri, do njegove bolesti. Osim sto ga bolest unistava fizicki,
ona strasno deluje i na njegovu psihu. Olaksanje mu donosi jedino razumevanje i
pomoc sluge Gerasima. Odnos sa porodicom se toliko pogorsava da on njima postaje
teret i pocinje da mrzi svoju zenu. Muci ga pitanje zasto se to njemu dogodilo kada
je ziveo dobro, a zatim pitanje da li je njegov zivot bio dobar i ispravan. Na
kraju se oslovadja od bola i straha od smrti i umire.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ukradeno pismo}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1 \u8220 ?Ukradeno pismo\uc1 \u8221 ? je
detektivska prica. Detektivska knjiz. podrazumeva pripovedno delo u prozi cija je
osnovna tema zlocin I otkrivanje zlocinca. Po svoju pricu smesta u Pariz. Ona
pocinje razgovorom Ogista Dipena i njegovog prijatelja o ubistvu zene u Ulici Morg.
Njih prekida prefekt policije koji dolazi da zatrazi misljenje od Ogista o poslu
koji mu je zadavao muke. Rec je o jednostavnoj, ali ludoj stvari, naime, ukradeno
je pismo iz dvorskih odaja, zna se ko ga je ukrao, ali pismo ne mogu naci kod njega
uprkos tome sto su njegovu kucu pretresli do temelja. Dipen govori da ce on
nabaviti ukradeno pismo pod uslovom da dobije novcanu nagradu. Izbezumljeni
policajac pristaje na sve, potpisuje cek i Ogist mu zaista dostavlja pismo. Govori
da je resenje jednostavno, zapravo, znao je da je kradljivac (po postupku kako je
ukrao pismo) drzak covek i da zato nece skrivati pismo, vec ce ga staviti na mesto
koje je ocigledno. Ogista odlikuju velike intelektualne sposobnosti, pronicljiv je
i hladnokrvan. On posmatra svet i zivot oko sebe, ali ne ucestvuje u njemu, sto je
odlika junaka detektivske knjizevnosti. Obicno se taj junak pojavljuje u paru sa
pomocnikom, sto ovde i jeste slucaj, Dipen razvija svoju misao kroz dijalog sa
prijateljem. Po daje prednost intelektu nad sablonima; daje sliku sredjenog sveta u
kome za coveka ne postoje problem koje on snagom svog uma ne moze da resi.}{\b0
{\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 RAT I
MIR-TOLSTOJ}{\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Istorijski aspekt u delu}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Lav Tolstoj prikazuje konkretne istorijske dogadjaje, poput
Austerlicke i Borodinske bitke, takodje predstavlja drustvenu i zivotnu stvarnost
Francuske i Rusije u prvoj polovini 19 veka. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sadrdzina romana obuhvata veliki period, od 1805-
1820. Roman ima 2 sizejna toka-period rata i period mira, 2 centra oko kojih autor
koncentrise istorijske i drustvene dogadjaje toga doba. Prikazani su predstavnici
razlicitih klasa i socijalnig grupa, data je slika socijalnih potresa
karakteristican za zivot rusije u prvoj polovini 19v. Dogadjaji u romanu se mogu
podeliti na ratne, vojnicke (opisi bitaka) i gradske (odvijaju se unutar porodicnih
domova). Prikazana su 2 rata-u inostranstvu 1805-1807, zavrsen mirovnim sporazumom
Napoleona i Aleksandra i u Rusiji 1812- zavrsava
se povlacenjem Rusa iz Moskve. Rat prikazuje bez ulepsavanja, sa svim prizorima
karakteristicnim za rat (krv, ranjenici, osakaceni). Takodje ga prikazuje i kroz
dozivljaje junaka. Pripovedanje je u epskom tonu-radnja je razvijena, dogadjaji su
predstavljeni detaljno i slikovito, likovi su takodje detaljno okarakterisani.
Tesko ga je svrstati u jedan zanr jer ima elemente istorijskog, drustvenog,
porodicnog romana i elemente memoarske knjizevnosti}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Kompozicija i naracija}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Roman ima 2 sizejna toka-
period rata i period mira. To su 2 centra, oko kojih autor koncentrise drustvene i
istirojske dogadjaje tog doba. Roman, istovremeno, prati i istorijsko
stanje(vojskovodje, bitke, pregovori, savezi, sporazumi) i stanje naroda, zivot,
koji je predstavljen preko velikog broja likova(preko 550) tako da potpuno docarava
zivot jedne epohe- prikazani su predstavnici raznih klasa i socijalnih grupa, data
je umetnicka slika socijalnih potresa, karakteristicnih za zivot Rusije u prvoj
polovini 19. veka. Prikazan je socijalno-istorijski i porodicni osnov epohe.U
sredistu romana, dat je prikaz zivota triju porodica- Rostov, Bolkonski i
Bezuhov.Dogadjaji u romanu se mogu podeliti na ratne, vojnicke(kada se iznose
istorijske cinjenice i dogadjaji, opisi bitke, pre svega), na gradske, koji se
odvijaju unutar porodicnih domova, salona, prikazanih kroz ljubavne zaplete i
porodicne odnose. U romanu su prikazana 2 rata- rat u inostranstvu(Poljska) koli
traje 1805-1807.koji se zavrsava mirovnim sporazumom Napoleona i Aleksandra, ruskog
cara. I rat u Rusiji, 1812. koji se zavrsava povlacenjem Rusa iz Moskve.U prvom
ratu su opisane dve bitke- sengrebenska i austerlicka, a u drugom ratu je
najznacajnija borodinska bitka, koja je shvacena kao pobeda Francuza, a u kojoj je
jedino Kutuzov video rusku pobedu, sto ce se, kasnije, pokazati tacnim, jer su
Francuzi oslabili i povlace se iz Rusije, koju su osvojili.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tolstoj prikazuje rat bez
ulepsavanja, sa svim strasnim prizorima, karaktristicnim za rat-krv, lesevi,
bolest, ranjenici, osakaceni. Takodje, prikazuje rat i kroz dozivljaje junaka, gde
se vidi njihov patriotizam i borbeni duh, ali i gnusanje nad posledicama rata. Ovo
je posebno izrazeno u luki Andreje Bolkonskog, koji biva razocaran nakon ranjavanja
u austerlickoj bici i u njemu se radja misao o smislu ratovanja, o smislu zivota.
Pripovedanje je u epskom tonu- radnja je razvijena, dogadjaji su prikazani detaljno
i slikovito, likovi su detaljno okarakterisani. U ovom romanu se mogu naci elementi
istorijskog romana, porodicnog, drustvenog, odredjeni elementi anticke
knjizevnosti, elementi memoarske knjizevnosti(zbog njegove preciznosti u opisu
istorijskih desavanja, zbog odredjene realnosti i istinitosti tih dogadjaja,
posebno onih iz kulturnog i drustvenog zivota Rusije). Tolstoj je majstor portreta,
svi likovi su precizno fizicki okarakterisani. Slikajuci njihovu spoljasnjost, on
istice neki detalj i stalno ga ponavlja. Detaljniji fizicki opis obicno primenjuje
na ljude sa primitivnom psihologijom, bez slozenog duhovnog zivota. Tolstoj koristi
i govor u karakterizaciji junaka. Pre svega francuski jezik, prema kome se odnosi
ironicno i parodira ga( francuskom jeziku pribegavaju likovi u salonskoj atmosferi,
kada dolaze u dodir sa likovima francuske aristokratije, kada govore o nekim
vaznim, najcesce politickim temama).Tolstoj francuski jezik koristi i neutralno, da
bi sto bolje docarao odnos Francuske i Rusije}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tema, ideja i fabula}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tema - Roman nam pripoveda o cetiri aristokratske
porodice u Rusiji, sa akcentom na Bezuhove, Bolkonske i Rostove, i preplitanja
njihovih licnih \uc1 \u382 ?ivota sa ruskom istorijom u periodu od 1805. do 1813.
godine, principijelno sa Napoleonovom invazijom 1812, godine. Kako dogadaji slede,
Tolstoj sistematski porice njegovim likovima bilo koji znacajan slobodan izbor:
dalja uloga istorije odreduje njihovu srecu ili tragediju.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ideja - Osnovna poruka
Tolstoja je da dogadaji oblikuju sami sebe, uzrokovani dru\uc1 \u353 ?tvenim i
drugim silama, i veliki ljudi ih samo koriste, menjajuci ih, ali ne i stvarajuci
ih. Ali ako se gleda centralni dogadaj (Napoleonov pohod na Rusiju), namece se
zakljucak: jednu zemlju mo\uc1 \u382 ?ete okupirati, ali narod ne mo\uc1 \u382 ?ete
pobediti.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Fabula -
Grubo receno, prva polovina romana (prva dva toma) bave se iskljucivo njegovim
fikcionalnim likovima, a drugi deo, kao i jedan od epiloga, se sastoji od
nefikcionalnih eseja o prirodi rata, politickoj moci, istoriji, i istoriografiji.
Tolstoj je implementirao ove delove u romanu suprotno ustaljenim normama
fikcionalnog pripovedanja. U izvesnim skracenim izdanjima ovi eseji su u potpunosti
izbaceni, dok su u drugim izdanjima, od kojih su neka \uc1 \u353 ?tampana i za
Tolstojeva \uc1 \u382 ?ivota, ti eseji spojeni u dodatak na kraju knjige.}{\b0
Narativni postupci}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Pripovedanje je u epskom tonu, radnja je razvijena, dogadjaji
su prikazani detaljno i slikovito, likovi su detaljno okarakterisani. Tolstoj je
majstor portreta, svi likovi su precizno fizicki okarakterisani, a slikajuci
njihovu spoljasnjost, on obicno istice detalj i stalno ga ponavlja. Prikazuje
dogadjaje kroz tacke gledista mnogih junaka. Tolstoj koristi govor u
karakterizaciji junaka, pre svega francuski koji cesto parodira, ali ga koristi u
neutralno
da bi sto vernije docarao odnos Francuske i Rusije.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Likovi}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pjer Bezuhov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 je nepriznati sin bogatog grofa
Bezuhova, kome otac ostavlja svoje bogatstvo. Zanesen Eleninom lepotom, resava da
je ozeni. Vecito traga za smislom zivota, te tako postaje mason ne bi li pronasao
neke odgovore. Veruje u hriscansku dobrotu, trudi se da pomaze ljudima, cak zeli i
da oslobodi kmetove. Najpre je opcinjen Napoleonom, a zatim pronalazi simboliku u
svom i Napoleonovom imenu, te to shvata kao znak da treba da ga ubije. Mir i spokoj
pronalazi u prijateljstvu i nacinu zivota njegovor druga iz zarobljenistva, Platona
Karatajeva. Na kraju se zeni Natasom u koju je vec dugo bio zaljubljen.}{\b0
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nikolaj
Rostov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
je sin Natalije i Ilije Rostov. Zaljubljen je u svoju rodjaku, Sonju. Odlazi u rat
da sluzi svojoj zemlji kao husar. Zanesen je kraljem Aleksandrom i zeli da se
pokaze pred njim. Obecava Sonji da ce je ozeniti iako njegova majka vrsi pritisak
da se ozeni bogatom devojkom jer su oni ostali bez novca. Postaje spasilac Marije
Bolkonske i u njemu se javljaju nezna osecanja prema njoj. Kada ga Sonja oslobodi
datog obecanja, on se zeni sa Marijom, ali se i dalje stara o Sonji}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Marija Bolkonski}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 je kci
Nikolaja Bolkonskog. Mlada je i religiozna i zivi sa eksentricnim i hirovitim ocem.
Ruzna je i bez trunke senzualnosti, ali ima divne oci i dobru narav. Pati kada joj
otac umre, a ona mu nije iskazala koliko ga voli. Kada dodje do pobune kmetova na
njenom imanju, spasava je Nikolaj i ona se tada zaljubljuje u njega}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Natasa Rostov}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 je kci
Natalije i Ilije Rostov. Dato je Natasino sazrevanje od devojcice, koja je
zaljubljena u mladog oficira Borisa, zatim postaje verenica kneza Andrije, ali biva
zavedena od strane bestidnog Anatola Kuragina te prekida zaruke, da bi se na kraju
udala za Pjera Bezuhova. Ona je lepa, mlada kneginjica, sa divnim glasom, koja
zanosi sve oko sebe. Kada posrne zbog Anatola, pati i ne moze to sebi da oprosti.
Nadu i snagu joj uliva jedino Pjer Bezuhov koji je voli i razume}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Andrija Bolkonsk}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 i, sin
cenjenog kneza Nikolaja Bolkonskog, bio je ozenjen Lizom, ali nije pronasao srecu u
bracnom zivotu, te ostavlja trudnu zenu i odlazi u rat. Gord je i zeljan slave i
dokazivanja. Nakon ranjavanja resava da napusti vojsku i da potrazi drugi nacin
zivota. Nakon Lizine smrti, zaljubljuje se u Natasu Rostovu i prosi je, ali zbog
neslaganja svog oca odlaze svadbu za godinu dana. Kada Natasa raskine veridbu,
vraca se u rat. Biva tesko ranjen u Borodinskoj bici, na samrti se miri sa Natasom,
a svog sina ostavlja sestri Mariji}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Likovi u salonu Ane i njihov zna\uc1 \u269 ?aj}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U salonu Ane Serer,
knez Vasilijeugovara zenidbu sina, a kasnije je bitan zbog udaje cerke i ubacivanja
Borisa Drubeckoj u vojsku. Drubecka je bitna kao posrednik izmedju svih
porodica( Rostovi su joj rodjaci, Bezuhov joj je kum) a njena najvaznija uloga je
za Pjerovo nasledstvo. Pjer se pojavljuje u tom okruzenju i tu pocinje njegova
afirmacija u visokom drustvu, kao i nagovestaj druzenja sa Andrijom. U salonu se
vode price o ratu, Napoleonu, rasprave o politici i ratu, ugovaraju se brakovi,
poslovi tj. vojnicke sluzbe, sto ce se, kao tema, razviti i u daljem toku romana.
Uvodeci likove u salon Ane Serer, Tolstoj, kasnije, koristi njih u daljem toku
radnje, kako bi prikazao rat kroz dozivljaje junaka, izmedju ostalog. Recimo,
Andreja Bolkonski biva razocaran nakon ranjavanja u Austerlickoj bici i u njemu se
radja misao o smislu ratovanja, o smislu zivota. Francuski jezik, kome pribegavaju
likovi u salonskoj atmosferi, Tolstoj koristi, da bi, kasnije, koristeci ga i
neutralno, sto vernije prikazao odnos Francuske i Rusije. Prikaz jedne istorijske
epohe -prikaz konkretnih istorijskih dogadjaja , uz koje se prikazuju i
individualizuju likovi, cme Tolstoj predstavlja drustvenu i zivotnu stvarnost
Francuske i Rusije u prvoj polovini 19.veka. Zatim prikaz zivota naroda, kao jos
jedna od tema, koje ce kasnije razviti, a sto je jedna od sredisnjih ideja dela,
postize pomocu prikaza aristokratije, gradskog plemstva, koja je izvestacena,
licemerna, pohlepna, a predstavljena uliku Vasilija Kuragina i cele njegove
porodice(Anatola, Ipolita, Elen, u liku ljudi, koji sustalniposetioci salona Ane
Serer, kao i same vlasnice). Istice porodicne vrednosti u poredjenju ovih likova,
koji su u suprotnosti sa porodicama Bolkonski, Rostov i Pjera Bezuhova. Bitno
pitanje trazenja smisla zivota razvice kroz pomenute likove Andreje Bolkonskog i
Pjera Bezuhova, kasnije.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\hich \af0 \loch \af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\f0 \lang9242 \langnp9242 Austerlicka bitka}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pred Austerlicku bitku sastaje se ratni savet koji
cine Vajroter, knez Andrej, Lanzeron, Miloradivic, Prsebisevski. Glavnokomandujuci
je bio Kutuzov. Bitka je pocela kod recice Goldbaha pod gustom maglom. Napoleonu je
na dan bitke bila godisnjica krunisanja. Izmedju 4 I 5 sati popodne Rusi gube bitku
gotovo na svim tackama, vise od 100 topova je u rukama Frncuza. Knez Bolkonski je
ranjen, lezao je na pracanskom brdu, na onom istom mestu gde je pao s motkom od
zastave u rukama. Pred vece na njega nailazi Napoleon sa 2 adjutanta, vidi da je
ziv I poslao ga na previjanje medju ostale ruske zarobljenike.Zarobljen je I
Repnjin.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Posle
bitke kneza Bagrationa smatraju najvecim junakom-proslavio se bitkom kod Sengrabena
I odstupanjem kod Austerlica gde je samo on proveo svoju kolonu nerastrojenu I ceo
dan odbijao dvaput jaceg neprijatelja; a o Kutuzovu nisu ni pricali ili ga tajno
grdili.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nikolaj
Rostov je sluzio u eskadrionu Denisovljeva. Rostovljev eskadrion ostavljen u
rezervi zbog cega je Nikolaj zlovoljan.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ranjeni Andrej, dok lezi polumrtav, posmatra oblake
I nize mu se niz asocijacija u vezi sa njegovim zivotom I tokovima bitke.}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Jedan od
postupaka prikazivanja Austerlicke bitke jeste oneobicavanje-knez Andrej, pre nego
sto je ranjen,uzima zastavu I jjuurisa napred uprkos tome sto je bitka vec bila
izgubljena. Na neki nacin je oneobicena njegova hrabrost.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Borodinska bitka}{\b0
Aleksandar car je na balu, a napoleon ulazi u rusiju bez objave rata, franc. Vojska
je presla Njemen. Ruska vojska je rasporedjena u 3 armije. Prva pod komandom
Barklaja de Toli gde je Andrej I car aleksandar, drugom komanduje Bagration, a
treca je pod komandom Tormasova. U vojsci je haos jer nemaju glavnokomandujuceg.
napoleon napreduje po rusiji-bitka kod smolenska. Andrej javlja porodici da se
rancuzi priblizavaju Golim Brdima. U avgustu 1812. Kutuzov postao glavnokom svim
armijama, zove andreja k sebi u vrhovnu komandu(kaze kako ga se seca sa zastavom
kod austerlica).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Borodinska bitka pocela je 25.avgusta 1812. God. Pjer dolazi u vojsku I srece
andreja, razgovaraju o ratu I vojsci. Bitka je trajala 8h, rusi tuku francuze.
Napoleonovi generali Davu, Nej I Mira traze pojacanje vise puta,a napoleon ne
veruje I nmikako da posalje. Knez Andrej je ranjen, a u satoru ranjeika vidi I
anatola kuragina kome je odsecena noga. Rusi su izgubili mnogo vojske, a napoleon,
iakoje imao mnogo brojniju vojsku, nije napadao jer su izgubili moralnu snagu(u
svim ranijim bitkama rusi su izmicali pred njim, a sad se ne pomeaju)> Kutuzov je
hteo jos jedan napad, ali posto je izgubljeno mnogo vojske naredjuje odstupanje iz
borodina.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nata\uc1
\u353 ?in bal}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sve je
vrvelo od sveta na balu pred Novu godinu, svi su ocekivali cara. Na Rostove niko
nije obracao paznju. Natasa je tuzna jer I nju niko ne primecuje (svi su se tiskali
oko lepotice Elen), a njoj se, koja strastveno voli ples, tako igra, ne zanimaju je
nikakvi generali, ni carevi. Ne moze da poveruje da je niko nije pozvao na polonez.
Pjer predstavlja Andreju Natasi, on je razumeo da je to njen prvi bal \uc1 \u8211 ?
poziva je da igraju. Ona pristaje, van sebe od srece I ushicenja. Oboje su bili
izvrsni plesaci I privlacili su poglede svih na sebe. Ona je u odnosu na Elen bila
jos mlada, nerazvijena, ali je bila zanosna. Poceli su svi odreda da je mole zap
les. Ona je bila na najvisem stupnju srece, kad covek postane potpuno blag I dobar
I kad ne veruje da moze biti zla, nesrece I jada. Andreju je opilo vino njene
drazi, podmladila ga je. Sebi je obecao da ce to biti njegova zena. Od bala se
Andreja prestao ushicavati Speranskim I reformama, sa stidom se secao toga sto se
zanimao za jalova I prazna posla. zivot mu je dobio novi smisao I poceo je da
veruje u lepu buducnost}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 UJKA VANJA}{\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\widctlpar \aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0 \itap0
\fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b1 \fs28 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1 \u268 ?ehov odlike}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Anton Pavlovich
Cehov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
cehovljevim dramama postoje izvesne razlike u odnosu na klasicnu dramu. On nije
private dogadjaje dramatizovao do te mere da postanu velika pitanja koja covek
upucuje svemiru. Junaci ne cine nista protiv cega bi bogovi ili priroda imali
razloga da se bune. Svi njihovi postupci bogove I prirodu ostavljaju ravnodusnim.
Svi njegovi likovi su u osnovi komicni, ali je rec o neobicnim karikaturama,
nesreca podjednako pogadja sve. Njegove drame imaju jednostavan okvir. U \uc1
\u8220 ?Ujka Vanji\uc1 \u8221 ? sve se zbiva oko dolaska profesora na imanje
njegoveprve zene. Njemu nije potrebna klasicna drama sa pocetkom, sredinom i
krajem, vec zivotne okolnosti u kojima ce se sve licnosti drame naci na okupu da bi
se posle razisle, i razlog koji ih je okupljao ne postoji vise. Kod cehova se
primecuje izvestan nedostatak fabule , on se fokusira na unutrasnji svet junaka.
Kompozicioni plan predstavlja protok vremena. Drame nemaju klasican pocetak i kraj,
pravi pocetak lezi negde daleko u proslost, a kraj se ne desava necim apsolutnim,
poput smrti. Ono sto se nalazi u drami samo je mali isecak dogadjaja. U \uc1 \u8220
?Ujka Vanji\uc1 \u8221 ? su izlozena desavanja koja pocinju letnjeg popodneva, a
zavrsavaju se jesenje veceri. Vreme tim smenjivanjima godisnjih doba dobija nov
kvalitet, njegovo proticanje ima odredjeni ritam, a taj ritam je veliki ciklus
radjanja, umiranja I obnavljanja zivota u prirodi. Ono sto se junacima u \uc1
\u8220 ?Ujka Vanji\uc1 \u8221 ? cini kao velika i tragicna kriza bice zaboravljeni
slucaj u mraku vremena. cehovljevljeve drame poseduju simboliku. U \uc1 \u8220 ?
Ujka Vanji\uc1 \u8221 ? suma simbolizuje unistenje. Nju ljudi unistavaju nemilice
kao sto se medjusobno unistavaju. To je takodje unistenje besmislene lepote: suma
je korisna ali ima svoju lepotu koju ljudi grubo unistavaju radi kratkotrajne
koristi.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
\u352 ?ta prikazuje drama?}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Ova drama prikazuje stvarnost, odnosno svakodnevnicu jedne
obicne ruske porodice. Dramaticnost izvire iz samog zivota, iz obicnih svakodnevnih
situacija u kojima je dovoljna jedna rec, ili postupak da kao okidac pokrene
dramaticne reakcije. Ispod dosade koja se rasplinjuje dramskom scenom, pred nama se
same razotkrivaju unutrasnje drame junaka, kao i njihova uzajamna povezanost}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sadr\uc1
\u382 ?aj}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Profesor
Serebrjakov i njegova zena Jelena Andrejevna dolaze na imanje profesorove prve zene
i svojim dolaskom unose nemir u zivot domacina. Vojnicki, brat profesorove prve
zene, i Sonja njegova cerka iz prvog braka, posvetili su ceo zivot brizi oko
imanja. Vojnicki (ujka Vanja) proklinje zivot na selu koji mu nije dozvolio da
ostvari svoje mogucnosti i ambicije, oseca se prevarenim jer se ispostavlja da je
profesor zapravo bio neuspesan, sva njegova nauka jalova i bez traga, zaboravljen
cim je penzionisan. Zaljubljuje se u Jelenu Andrejevu, a to dodatno pojacava
njegovu mrznju prema profesoru. Jelenina lepota nedozvoljava ravnodusnost, te se i
doktor Astrvo zaljubljuje u nju. Njega voli Sonja vec nekoliko godina, ali on ne
obraca paznju na nju, vec radije bira da voli lepoticu koja sa sobom donosi pustos,
mada ni ona nije ravnodusna prema njemu. Sve to professor Serebrjakov ne promecuje,
suvise je obuzet svojim reumatizmom i svojim knjigama, ali mu je Jelena ipak verna.
Profesor zeli da proda imanje u koje je Vojnicki ulozio ne samo citav zivot, nego
koje mu je jedini izvor sredstava za zivot. Oseca se uvredjenim i ponizenim \uc1
\u8211 ? uzima pistolj i puca na profesora, ali ga promasuje, kao sto promasuje
ulogu heroja. Pocinje da jadikuje nad samim sobom, citav prizor vrhunac dostize u
trenu kad on vidi sebe u ocima drugih. Profesor i Jelena odlucuju da odu. Vanja i
Sonja u zavrsnom prizoru svode racune svojih promasenih zivota, Teljegin tiho
svira, Marija Vasiljevna zapisuje nesto na marginama brosure, Marina plete
carapu \uc1 \u8211 ? zivot se vraca istim tokom kojim je tekao do dolaska profesora
i njegove zene. Drama se zavrsava Sonjinom recenicom \uc1 \u8216 ?\uc1 \u8217 ?
Odmoricemo se\uc1 \u8217 ?\uc1 \u8217 ?. Tek na onom svetu ih ceka odmor sto je
veoma pesimisticki stav.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Kompozicija}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dramu odlikuje nedostatak razvijene fabule. Fokus
je na unutrasnjem svetu junaka, nista se ne menja. Sto se tice kompozicionog plana,
protice dosta vremena, atmosfera je mucna, dosadna. Dramu odlikuje besmislenost,
simbolika. Javlja se postupak detronizacije-vracanje u realnost (Astrov govori o
prolaznosti, ocajava, dadilja ga nudi cajem). Drama nema klasican pocetak I kraj,
vec je duboko u proslosti, a kraj nije apsolutan-poput smrti. Ono sto se nalazi u
drami je mali isecak zivota. Pocinje u letnje popodne, a zavrsava se u jesenje
veceri. Likovi su obicni iz svakodnevnog zivota, zrtve malogradjanske vrednosti.
Ali uvodi se psiholoska slozenost, a dramska f-ja je odvojena od karaktera. Pisac
je junacima vratio simbolicnost (iz klasicne drame). Bitniji simbol je simbol sume
koja oznacava unistenje, unistava besmislene lepote: suma je korisna ali ima svoju
lepotu koju ljudi grubo unistavaju radi kratkotrajne koristi. Dramska kompozicija
se sastoji iz 4 cina. 1-leto, 2-olujna noc, 3i4-jesen. Pocetak i kraj su
izjednaceni jer nema promene. Dijalog je prazan I monoton, cesto je predpostavka
izvorne misli (nije upucen sagovorniku). Pauze sugerisu dosadu, prazninu, pustos,
staticnost, sto opisuje I likove I njihove odnose. Sve je bez dinamike}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Glavni
postupci}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Glavni
postupci u ovoj drami su pripovedanje, a ne delanje. Kulminacije su na spoljasnjem
planu, a ne na unutrasnjem jer konflikt nije razresen do kraja. Nemamo jedinstvo
mesta, vremena i radnje. Radnja se odvija ispred kuce, u spavacoj sobi, radnoj
sobi, kuhinji, gostinjskoj sobi... traje od pocetka do kraja leta. Prave radnje
nema, vec citav niz dijaloga porodicno susednih odnosa ljudi}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Doinantne teme}{\b0
Samoobmana i otreznjenje, lazne vrednosti, lepota, zrtvovanje, rad, neuzvracena
ljubav, osecanje promasenosti, usamljenost, poraz, socijalna beda, ugrozenost
prirode, alkoholizam}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Dolazak Serebjakova i njegove zene na seosko imanje, remeti se zivotni ritam i
navike njihovih rodjaka i suseda, to narusavanje mira ih natera da preispitaju
sebe. Tema drame su unutrasnji dogadjaji u junacima: Vojnicki shvata da je bio
obmanut i dolazi do otreznjenja (to ispoljava gruboscu prema Serebrjakovu),
Serebrjakov je slika laznih vrednosti u koje su Vanja i njegova porodica verovali,
dve strane lepote, suprotnost izmedju Jelene i Sonje, neuzvraceni ljubav
dozivljavaju Vanja od Jelene, a Sonja od Astrova. Sa osecanjem promasenosti se
sukobljavaju svi osim Telegina i Marije}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Glavni likovi}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Mnogobrojnost likova je karakteristicna za
cehovljeve drame. U \uc1 \u8220 ?Ujka Vanji\uc1 \u8221 ? ih je 9. }{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Vojnicki (ujka
Vanja) je sin Marije Vasiljevne, posvetio je ceo zivot brizi oko imanja, nesrecno
je zaljubljen u profesorovu zenu i proklinje svoj promaseni zivot u kome se sve
vreme zrtvovao za drugog.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Sonja je cerka profesora, pametna, ali ne i lepa. Nesrecno je
zaljubljena u doktora Astrova koji pak voli Jelenu Andrejevnu.Iako je doctor,
Astrovu pacijenti umiru, a od ljudi se okrenuo sumama i oseca ravnodusnost prema
svemu sem prema lepoti.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Jelena \uc1 \u8220 ?seje pustos\uc1 \u8221 ? po svemu, njena
lenjost je zarazna, kao sto je njena lepota razorna za sve. Od profesora je dosta
mladja, u njoj zivot i strasti i dalje bujaju (oseca privrzenost prema Astrovu),
ali ih ona ipak utisava i ostaje verna muzu. Serebrjakov je egoista, samozivi
starac koji svojim reumatizmom i hirovima muci sve oko sebe. Slavni profesor, koji
je zaboravljen cim je otisao u penziju, jalovaje ucenost koja iza sebe nije
ostavila nikakvog traga.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Marija Vasiljevna, Teljegin i Marina ne spadaju u glavne
likove, ali nisu ni klasicni sporedni likovi, jer imaju svoj zivot. Marija
Vasiljevna ne prestaje da cita naucne brosure koje joj stizu sa svih strana, Marina
se zali kako odavno nije jela rezanca, a o Teljeginu znamo bar da ga je zena
ostavila sutradan posle vencanja, ali je on jos uvek voli.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Jedini pravi sporedni lik je
radnik koji u prvom cinu najavljuje dolazak Astrova. Kome je delo ime, cehov mu je
ujedno dao zivot.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Aleksandar VladimirovicH Serebrjakov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 je profesor koji je posvetio svoj zivot radu i
tezio ka uspehu, bio je djak stare bogoslovske skole i dogurao je do naucnika. Kada
je otisao u penziju, vraca se na imanje svoje pokojne zene sa drugom zenom, Jelenom
Andrejevnom. Pati za proslim danima, zeleo bi da njegov uspeh jos traje, ali umesto
toga primecuje da je postao mrzak,
ne samo ostaima, vec i svojoj zeni. Boluje od pada podagre. Dolazi u sukob sa
Vanjom jer zeli da proda manje, te Vanja puca u njega. Resava da se odseli sa zenom
i na kraju se miri sa Vanjom. On je covek koji nije ono za sta se predstavlja,
simbol je laznih vrednosti.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Jelene Andrejevna}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 je lepa 27god profesorova zena, koja tvrdi da
se za njega nije udala iz racuna, vec iz ljubavi prema obrazovanom i uspesnom
coveku, medjutim nesrecna je u braku. Obnavlja prijateljstvo sa Sonjom, zna da je
Sonja zaljubljena u Astrova , prikazana je kao postena i verna zena. Njena lepota
zavodi i Vanju, i iako joj prijaju njegova laskanja, ona je hladna prema njemu.
Nakon incidenta, oprasta se sa Astovom i sa muzem i odlazi u Harkov.Nesrecna je i
za sebe kaze da je uvek bila samo epizodna licnost, lepota joj nije donela srecu.}
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ivan
PetrovicH Vojnicki}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 , zvani Vanja ima 47 godina, zali za propustenim vremenom
kada je od sebe mogao nesto da stvori, a sada mu to vise godine ne dozvoljavaju.
Svoj zivot je proveo u radu na imanju i u zanesenosti za profesorovim likom i
delom, ali sada je shvatio da je to nista i da je uzalud odvajao i od svog hleba da
bi njemu poslao novac. Zaljubljen je u Jelenu Andrejevnu, ali je on Jeleni mrzak.
Pita se zasto nije bio zaljubljen u nju pre 10 godina kada je mogao da se ozeni
njome. Izrevoltiran profesorovom bezobzirnoscu koji ne ceni njegov trud i zeli da
proda imanje, uzima revolver i puca u njega, ali promasuje. Kada profesor i Jelena
rese da odu, on se miri sa njim i nastavlja svoj zivot kao i ranije.Njegov zivot je
promasen kao i njegov pucanj iz pistolja.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 PUTOVANJE \uc1 \u268 ?AJLDA HAROLDA-Bajron}{\b1
Putovanje cajlda Harolda predsatvlja teznju za egzoticnim prostorima, za svet
divljaka I primitivaca koji je neiskvaren civilizacijiom, predstavlja beg od bedne
zemlje I od monotonije, beg od samog sebe. Utehu tom razocaranom skeptiku pruzaju
mesta na kojima je priroda raskosnom lepotom okitila pejzaz ili mesta na kojima su
se odigravale glavne bitke za slobodu. Haroldovo hodocasce predstavlja samo
Bajronov okvir u kome je izneo svoj osnovni stav \uc1 \u8211 ? hvalospev borbi
protiv tiranije, pohvalu borbi spanskog naroda, simpatije za grcki narod koga su
porobili Turci, svoje misli o slavi I propasti Rima, svoje osude strahota
osvajackih ratova. Mesta po kojima cajld Harold putuje su mesta koja su u
romantizmu I pre pojave ovog junaka bila egzoticna za engleske romanticare \uc1
\u8211 ? Grcka, spanija, Portugalija. Jedino je Albaniju Bajron uveo u svetsku
knjizevnost. Tip romanticnog hodocasnika poput Harolda, takodje je bio popularan
jos pre Bajrona. Hodocasce cajlda Harolda predsatvlja sentimentalno \uc1 \u8211 ?
istorijski vodic kroz Zapadnu Evropu I Bliski istok, a od tipicnih putopisa
razlikuje se naglasenim lirizmom I istorijskim reminiscencijama. Motiv putovanja je
u ovom delu motiv koji nepovezane delove drzi na okupu I karakteristican je
romanticarski motiv, kao I opis pejzaza I prirode, koja je beg od stvarnosti koja
gusi, od drustva I civilizacije. Bajronov pejzaz ne iscrpljuje se prirodnim opisima
lepote zemalja kroz koje Harold prolazi, vec svako mesto sluzi kao povod za opis
subjektivnih junakovih dozivljaja I za istorijske reminiscencije. Putovanje
Haroldovo je besciljno putovanje, kome cilj nije prikazivanje samih dogadjaja, vec
glavnog junaka I njegovih emocija \uc1 \u8211 ? Harold je junak koju je neshvacen
od svoje sredine I zato primoran da luta, nosilac je \uc1 \u8220 ?svetskog bola\uc1
\u8221 ?. On je sit banalnih uzitaka koje pruza savremeno drustvo I razonodu trazi
u stranim zemljama koje nisu nalik njegovoj domovini. }{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U vitezu cajldu Haroldu
citalacka publika Engleske videla je samog Bajrona, sto je u stavi I bila njegova
namera \uc1 \u8211 ? vitez Harlod je idealizovani Bajron, onakakv kakav je Bajron
zeleo da bude \uc1 \u8211 ? mlad, lepog fizickog izgleda, privlacan zenama, potajno
je govorio o svom razvratnom zivotu I romanticnim putovanjima. Ovakva idealizacija
I ovakvo predstavljanje junaka potice pre svega od Bajronove iskompleksiranosti iz
detinjstva (mnogi su mu se podsmevali jer je bio hrom), koja je kasnije zamenjena
slavom I uspehom svake vrste.
}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
Bajronovi pogledi na funkciju poezije pocivaju na shvatanju da je \uc1 \u8220 ?cilj
I namera celokupne knjizevnosti kritika zivota, ali se ona mora usaglasiti sa
zakonima poetske istine I poetske lepote\uc1 \u8221 ?. }{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Spenserovska strofa je stalan
pesnicki oblik u engleskoj poeziji, strofa od devet stihova sa osam deseterca I
produzena jednim davnaestercem na raju. Rima je odredjena shemom abab bcbc c; prvi
put je uptrebio engleski pesnik Edmund Spenser karjem 16. veka u \uc1 \u8220 ?
Vilinskoj kraljici\uc1 \u8221 ?; u 17. veku se slabo koristila, a pocela se
javljati cesce u 18. veku, posebno kod engleskih romanticara.. Ipak, najpopularniji
stihovi \uc1 \u8220 ?cajla Harolda\uc1 \u8221 ? nisu pisani spenserovskom strofom,
vec se smenjuju sedmerci I osmerci (rima \uc1 \u8211 ? abab cdcd). Takav je
ironicni umetak \uc1 \u8220 ?Laku noc\uc1 \u8221 ? koji predstavlja Harldov
oprostaj od svoje zemlje, oprostaj mladica koji se prvi put otiskuje u egzoticni
svet. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Prvo pevanje pocinje invokacijom stare Helade, prve postojbine muza, mada iako
zaljubljen u klasicnu starinu, Bajron je romantik, a njegova projekcija stare
Helade u novu Grcku romanticna je zabluda. Stih u ovom delu je stih stare grcke
knjizevnosti \uc1 \u8211 ? jampski jedanaesterac.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Izraz je patetican, stihovi su ostavljeni u
aluzijama I nedoreceni, prepuni elipsa I nedovrsenih sintaksickih celina \uc1
\u8211 ? fragmentarnost I labava
kompozicija su karakteristike dela, ali to nije stetilo njegovoj popularnosti.}
\u268 ?I\uc1 \u268 ?A GORIO-Balzak}{\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 \uc1 \u268 ?i\uc1 \u269 ?a Gorio likovi}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ko su nosioci zla i
kako je tumacen zlocin}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Ako se izuzmu Bjanson, student medicine, i Viktorina Tajfer,
zrtva oholosti svog oca, gotovo da nema junaka koji ne izrazava odredjenu vrstu zla
u sebi.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ezen de
Rastinjak je mlad, lep, ali i siromasan plemic, koji je iz provincije dosao na
studije prava sa zeljom da jednog dana postane uvazen i bogat. cim je prvi put
ugledao sjaj i raskos pariskog drustva, kod vikontese de Bozean, njegove zelje se
ne menjaju, ali se menja njegova misao o tome kako se do toga moze doci casnim
putem. Ezen nije mogao da se pogleda u ogledalu savesti kad je krenuo da naginje na
stranu nepravde-po svaku cenu zeli da uspe. Dilema koja ga muci nije vise posteni
rad ili kompromis vec zlocin ili prihvatanja polozaja izdrzavanog ljubavnika. Prvi
korak koji ga moralno degradira je bio trazenje novca od svoje siromasne porodice,
majke i sestre, radi kupovine odela, a svoju savest je umirivao tim da ce im se
jednog dana oduziti. Kocije, poreklo, izgled-ipak nije bilo dovoljno da kupi kartu
za ulazak u visoko drustvo. Pitanje je kako do novca doci, jer novac sve kupuje.
Grofica de Bozean i Votren mu izlazu svoju devizu i on dolazi do nedvosmislenog
zakljucka: treba da udara bez sazaljenja i nemilce da bi ga se svet bojao, da
sakrije ako ima ikakvo istinito osecanje u sebi jer ce propasti ako se ono samo
nasluti. Ezen je poceo da vidi svet kakav jeste. On pristaje na Voltrenov predlog i
narucuje ubistvo brata Viktorine, ali se ne zeni njom, vec pristaje na ulogu
ljubavnike Delfine de NisenzHan , cerke cica Gorija, preko cijeg tela i svih obzira
prelazi zarad bogatstva. Sahranjujuci cica Gorija na groblju Per-LasHez, Ezen ce
sahraniti i svoje iluzije o zivotu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 zan ZHoaSHen Gorio je bivsi fabrikant rezanaca,
koji se obogatio zahvaljujuci prljavim shpekulacijama. Rano je ostao udovac i svu
svoju ljubav je usresredio na kceri. Ta njegova ljubav nije bila prava, ocinska,
vec erotska: ne samo da je kao \uc1 \u8222 ?najnezniji ljubavnik\uc1 \u8220 ?
vrebao svaki njohov korak, nego se sklupcava kraj Delfininih nogu poput psa, od
poslednjeg novca on iznajmljuje luksuzan stan za kcer i njenog ljubavnika. On je
bio spreman na sve cak i na ubistvo, da bi kcerima priustio sve sto ih cini
srecnim. Njegova ljubav, iako snazna, izvitoperena je, on je neosetljiv za sve sto
se desava oko njega-nimalo ga se ne tice sto ce brat Viktorine Tajfer poginuti,
niti sto je Votren uhapsen.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 ZHak Kolen Votren je pobunjenik protiv drustvenih zakona, u
svetu kriminala i bezakonja poznatiji pod nazivom Lazi-Smrt. Njegova vizija sveta
je krajnje mracna, njegove reci upucene Rastinjaku kad mu pokazuje kulise zivota i
nalicje uspeha su nemilosrdne, pune cinizma, demonske. Nije covek bez morala, jer
je posten , pouzdan, i uziva duboko poverenje svojih drugova robijasa, covek koji
odrdjzava svoju rec. Njegov moral je izvitoperen jer za njega pljacka i ubistvo su
sasvim obicne stvari.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Junaci u \uc1 \u8222 ?cica Goriju\uc1 \u8220 ? su isti sto se
tice morala, Balzak ne stedi ni siromasne ni bogate-i oni u pansionu Voker su isto
onoliko losi koliko i Goriove kceri, covek je isti na vrhu, sredini i na dnu. Tako
gdja Voker, gospodjica Mison, Poare, nosioci su zla kao i svi drugi likovi u
romanu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Onore de
Balzak}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
EzHen de Rastinjak je mladic ciste duse koji iz provincije dolazi u Pariz na
studije prava sa samo jednim ciljem, da zavrsi fakultet i obezbedi sebi i svojoj
porodici uspesnu buducnost. On zivi u pansionu gospodje Voker i tu upoznaje nalicje
Pariza, siromasne i nesrecne ljude i Votrena, coveka pariskog podzemlja. Osetio je
zivot velegrada, te je ulazak u visoko drustvo postao njegov primaran cilj. Vec na
prvim koracima u visoko drustvo dozivljava ponizenje, poput prezrivih pogleda slugu
koji su ga videli kada je dosao pesice. Prvu lekciju o uspehu u velikom svetu
dobija od vikontese de Bozean, shvata da se mora odreci savesti ne bi li uspeo. On
uzima poslednji novac od majke i sestre kako bi kupio novo odelo, taj ga novac prvo
pece, ali kada u Tiljerijama postane predmet opsteg divljenja, on zaboravlja da je
pokrao bliske ljude. Postavsi ljubavnik Delfine de NisenzHan, shvata vrednost novca
i njegovo dejstvo na coveka. Sudbina cica Goria iz temelja potresa Ezena, a njegova
sahrana potpuno rusi sve njegove luzije. Tada nestaje dotadasnji Ezen de Rastinjak
i pojavljuje se novi koji je spreman da po svaku cenu postigne uspeh, i on drustvu
upucuje pretece reci: "A sad je red na nas".}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\widctlpar \aspalpha \aspnum
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 LJUDSKA
KOMEDIJA- Balzak}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Onore de
Balzak}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\uc1 \u8222 ?Ljudska komedija\uc1 \u8220 ? predstavlja naziv za skup medjusobno
povezanih romana Onore de Balzaka. U \uc1 \u8222 ?Predgovoru LJ.K.\uc1 \u8220 ? on
govori da mu je zamisao o tom delu bila kao san, nastala je iz poredjenja ljudskog
roda i zivotinjskog sveta, uvidjao je da drustvo lici na prirodu. Postoji veza
izmedju njegovog obimnog dela i Danteove \uc1 \u8222 ?Bozanstvene komedije\uc1
\u8220 ?-obe se bave ljudima i njihovim sudbinama. Razlika je u tome sto je \uc1
\u8222 ?Ljudska komedija\uc1 \u8220 ? obuhvatila istoriju francuskog drustva, dok
je Dante svoje delo pisao i u diahronom i u sinhronom smislu. Balzakovo shvatanje
je bilo deterministicko, verovao je da sredina odredjuje ljude (tako na primer
pansion Voker odredjuje njene stanare). Pozivao se na biologiju. Napisao je 79
romana koji se svrstavaju u \uc1 \u8222 ?LJ.K.\uc1 \u8220 ?, smrt je skratila
njegove planove da ostvari svoj cilj i napise 100 romana. Svoje delo je podelio u
tri celine: 1. \uc1 \u8222 ?Studije naravi\uc1 \u8220 ? koje je podelio na slike
iz: privatnog zivota (detinjstvo, mladost i njihove greske; \uc1 \u8222 ?cica
Gorio\uc1 \u8220 ?), provincijskog ( doba starosti, racuna, interesa i
slavoljublja; \uc1 \u8222 ?Evgenija Grande\uc1 \u8220 ?, \uc1 \u8222 ?Izgubljene
iluzije\uc1 \u8220 ?), pariskog (slike raznih ukusa, poroka, koje izazivaju naravi
sklone prestonicama; \uc1 \u8222 ?Sjaj i beda kurtizana\uc1 \u8220 ?, \uc1 \u8222 ?
Rodjaka Beta\uc1 \u8220 ?, \uc1 \u8222 ?Rodjak Pons\uc1 \u8220 ?), politickog i
vojnickog zivota (interesi mnogih van opsteg zakona; \uc1 \u8222 ?Poslanik iz
Arsija\uc1 \u8220 ?) i seoskog zivota (najcistiji karakteri, principi reda,
politike, moralnosti; \uc1 \u8222 ?Ljiljan u dolu\uc1 \u8220 ?); 2. \uc1 \u8222 ?
Filozovske studije\uc1 \u8220 ? ( \uc1 \u8222 ?sagrinska koza\uc1 \u8220 ?, \uc1
\u8222 ?Traganje za apsolutnim\uc1 \u8220 ?); 3. \uc1 \u8222 ?Analiticke
studije\uc1 \u8220 ?, sadrze samo jedno delo koje nije roman vec ogled \uc1
\u8222 ?Fiziologija braka\uc1 \u8220 ?.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Balzak govori u \uc1 \u8222 ?Predgovoru o Ljudskoj
komediji\uc1 \u8220 ? da on pise u svetlosti dve vecne istine-religije i
monarhije.Govori takodje da ce njegovo delo biti dugo kao istorija, ali da istorija
ne mora da tezi idealno lepom, kao roman sto mora. Zakon njegovog dela je da covek
nije ni dobar ni rdjav, da se radja sa nagonima i sposobnostima, drustvo ga ne
kvari, ono ga usavrsava i cini boljim, ali koristoljublje radja u njemu i rdjave
sklonosti.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Knjizevnost realizma tezi da objektivno prikaze stvarnost, da stvori tipicne
junake; ona veruje u sopstvenu drustvenu ulogu, samim tim sto ume da pruzi
objektivnu sliku stvarnosti.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Balzak je pobornik upravo takvog prikazivanja zivota,
tj.stvarnosti, on smatra da pera ne treba da se hvata onaj koji se boji kritike i
da pisac mora da prikazuje i nemoral ako zeli da bude objektivan, tj.da prikazuje
stvarnost.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 CRVENO I
CRNO-Stendl}{\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Stendl-
autopoeti\uc1 \u269 ?ki potupci}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 "Roman je ogledalo sto se nosi po velikom drumu. To ogledalo
moze da prikazuje i nebesko plavetnilo i kaljugu na drumu. Za to nije kriv covek,
koji u svojoj kotarici nosi ogledalo, vec covek, zaduzen za odrzavanje puteva." U
ovim recima se otkrivaju vazne odlike realistickog metoda: objektivno prikazivanje
stvarnosti, cija je metafora ogledalo i analiticnost, kauzalnost i teznja ka
detaljnom opisivanju. U prvom delu romana, po dolasku Zilijena u bezonsonsku
bogosloviju, pisac, u jednom kratkom poglavlju, iznosi nevolje svog junaka medju
mladim bogoslovima. Ali, i na pocetku i na kraju poglavlja, pisac naglasava" da
nece izneti veliki broj jasnih i tacnih cinjenica iz Zilijenovog zivota, jer bojimo
se da cemo zamoriti citaoca, ako budemo iznosili tisuce neprilika naseg
junaka."Ovde je izneto recepcijsko merilo, kojim je Stendal podvrgao svoja
razmatranja i u clancima. Samo merilo logicki protivreci "ogledalu".Time pisac, sa
odraza u ogledalu, skrece paznju citalaca na sam umetnicki cin. Ova pripovedaceva
intervencija pokazuje da se on nije strogo pridrzavao metafore o ogledalu i da
postoje umetnicki postupci, koji su deo pripovedacevog plana(strategije) a da,
istovremeno, nemaju svoj ekvivalent u stvarnosti. I vise od toga, podaci iz tog
perioda Zilijenovog zivota uopste ne nedostaju. Naprotiv. "Ali, mozda je ono, sto
je on video u bogosloviji isuvise crno, da bi se uskladilo sa umerenom bojom, koju
nastojimo da sacuvamo na stranicama ove knjige".}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U ovaj roman, pisac unosi i puno toga licnog,
svoje zivotno iskustvo i poglede na svet. Uporno suprodstavljanje obicajima i
shvatanjima porodice(Zilijen i njegov otac na pocetku romana) potice iz njegovog
dozivljaja porodice. Otac mu je ostao u losem secanju. Opat, koji ga je vaspitao,
zbog lose metodologije, ulio mu je odvratnost prema religiji.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1 \u381 ?ilijen}
\adjustright \lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2
\lang9242 \langnp9242 Stendal}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Zilijenov odnos prema drustvenoj stvarnosti je od samog
pocetka kriticki, on vidi izvestacenu, korumpiranu I pohlepnu sliku ljudi koji ga
okruzuju. On je krajnje osetljiv i ponosan, prezren od oca, stranac u sopstvenoj
porodici, nosi u sebi duboku odvratnost za sve sto predstavlja moralnu niskost,
koju otkriva vec u svojoj kuci, u gramzivosti svog oca, iskljucivo obuzetog
sticanjem novca, koje je, uostalom, osnovna preokupacija u Verijeru. zilijen je
mladic koji se suocava sa novonastalim drustvom I ne moze da ga menja, vec mu se
prikljucuje na nacin na koji je to najlakse postici \uc1 \u8211 ? postaje
svestenik. On ne zeli bogatstvo I novac, niti slavu radi slave, vec zeli da pokaze
da moze uspeti. Njime ne rukovode materijalna I prakticna nacela, vec osecanja,
ponos, cast I ambicija. On se ni u jednom trenutku ne odrice toga, I cak I kada je
svestan svog stradanja, on ostaje ponosan I ponosno pred sudom iznosi pravu sliku
drustva, punog pohlepe, licemerja I dvolicnosti I karakterise sebe kao coveka kome
ponos sputava osecanja koja vladaju njime. Ljubav I strast u pojedinim trenucima
ovladavaju njime, ali ih on razumom zaustavlja, ogranicava, ne zaboravljajuci na
svoj \uc1 \u8220 ?cilj\uc1 \u8221 ?. Izmedju Matilde i zilijena se moze povuci
paralela : jedno je odusevljeno Napoleonom, a drugo vremenom Anrija IV, i oboje
su zbog tog odusevljenja neuklopljeni u svoje vreme. Tamo gde se te dve strasti
preklapaju, ono gde se one podudaraju, je romanticki ideal \uc1 \u8211 ? to je
razlog zilijenovog pokusaja ubistva, to je razlog njegovog osecanja duznosti. }
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Junaci
Stendalovih romana (zilijen Sorel) vec na pocetku zivota nailaze na prepreke
sazdane od niskih interesa, egoizma, predrasuda, hipokrizije, duhovne ogranicenosti
i moralne tuposti. Svi ti nadareni, ambiciozni, privlacni mladi ljudi ne samo da
ne uspevaju da ostvare svoje teznje, ne samo da ih sudar sa zivotom dovodi do
razocaranja, ocaja i poraza, vec se ti porazi zavrsavaju njihovom smrcu}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Struktura I
kompozicija \uc1 \u8211 ? Strukturno gledano, roman je podeljen na dva dela koja su
povezana likom glavnog junaka. Prvi deo radnje odvija se u seoskoj I gradjanskoj
sredini, drugi u Parizu, u plemickoj sredini. Glavni junak je stalno u prvom planu,
a oko njega se grupisu dogadjaji I sporedni likovi. Likovi su kod Stendala
okarakterisani na dva nacina:}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 1. spolja \uc1 \u8211 ? preko sopstvene akcije I dijaloga sa
drugim likovima;}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 2.
iznutra \uc1 \u8211 ? preko unutrasnjih monologa, kada se sami karakterisu kroz
prikaz misli I dozivljaja, osecanja.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Retko su okarakterisani kroz piscev opis ili samo
na osnovu dozivljaja drugih likova. Stendal je prvi uveo ogranicenu perspektivu,
tj. poistovecuje se svojim likovima, uzivljava se u njih, postaje deo njih, ali ne
istupa kao sveznajuci pripovedac, zna onoliko koliko I likovi mogu znati I na taj
nacin se ne oseca uopste prisustvo autora. Ovakav nacin pripovedanja naziva se
autoficijalna mimeza, kada je vidjenje sveta I pripovedanje prepusteno junacima, a
ostvaruje se kroz razlicite pripovedacke postupke. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Psihloski su okarakterisani samo glavni
junaci, unutrasnje monologe vodi zilijen I ponekad Matilda, dok se o ostalim
junacima saznaje samo preko njihovog ponasanja ili dijaloga sa drugim likvima
(okarakterisani su samo spolja).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dogadjaji su hronoloski I snazno uzrocno \uc1
\u8211 ? posledicno povezani. Pripovedanje se odlikuje odredjenom dinamicnoscu, ali
ona nije zasnovana na unosenju detalja, detalji su uglavnom dati samo sa imbolickom
funkcijom, nisu obavezni (kao kod Tolstoja, Dostojevskog...).}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ovo delo se moze
okarakterisati kao egzistencijalni roman jer u prvom planu iznosi pitanje covekove
pozicije u svetu, njegovu psihicku I moralnu drum, trazenje smisla postojanja u
moralno degradiranom svetu, takodje pokazuje sazrevanje licnosti kroz prozivljene
dogadjaje. se citaocu otkrivaju zilijenovim vidjenjem i dozivljajima, iz njegove
perspektive. Razvojna linija romana, sacinjenog od niza kracih poglavlja u
neprekinutom vremenskom sledu, je jasno zacrtana; ali, njegova kompozicija je
mnogo slobodnija, labavija nego kod Balzaka (ciji su romani zasnovani na dramskoj
shemi, na cvrstom, strogo provedenom planu). Kod Stendala, nakon scena sukoba cesto
slede vedre epizode, duhovite, ironicne ili satiricne, koje dovode do popustanja
dramske tenzije. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Stendal nastavlja racionalisticku tradiciju I kriticki I ironicno se odnosi prema
romanticarima I njihovom nacinu pripovedanja, punom patosa, prenaglasavanja, fraza.
Ovo delo je prvi realisticki roman sa nekim elemtima romantizma.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Roman je snabdeven
citavom mrezom paratekstualnosti (onoga sto nije pravi tekst romana), sve do pred
sam kraj (osim poslednja 4 poglavlja). Paratekstualni aparat \uc1 \u8211 ? moto na
pocetku poglavlja, fusnote. Ove stavke pojavljuju se u parantezama, u zagradama, da
bi se istakli iskazi \uc1 \u8211 ? paratekstualno znacenje iskaza. Uvodni epigraf
nije samo ukrasni dodatak, vec ima mnogostruke funkcije. Primarna : da oznaci
osnovni smisao i pravac pojedinog poglavlja \uc1 \u8211 ? odnosno citavog dela.
Stendal koristi epigrafe i za uvodjenje lica u roman, za analizu dilema i borbi
svojih junaka, za otkrivanje novih sredina i situacija, za naglasavanje istorijske
tacnosti svojih '''politickih'' poglavlja \uc1 \u8211 ? eksplikativne funkcije.
Neki epigrafi imaju funkciju da stvore odredjenu atmosferu, satiricnu ili lirsku. }
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ideje -
Roman osim ljubavne teme, sadrzi I veran prikaz drustvenog stanja Francuske u doba
Restauracije (1815. \uc1 \u8211 ? 1830. ), sto je I osnovna ideja ovog dela.
Drustveno stanje prikazano je kroz dozivljaj glavnog junaka zilijena, kroz njegovo
vidjenje I uvodjenjem likova iz razlicitih drustvenih slojeva (Valeno \uc1 \u8211 ?
predstavnik pohlepne burzoazije, Renal \uc1 \u8211 ? predstavnik nizeg plemstva,
markiz la Mol \uc1 \u8211 ? predstavnik visokog pariskog plemstva, opat
Friler \uc1 \u8211 ? predstavnik materijalno I politicki organizovane katolicke
crkve). Stavljajuci zilijena u razne sredine \uc1 \u8211 ? seoska, gradjanska,
plemicka - Stendal slika celokupno drustvo Francuske s pocetka 19. veka. I u samom
naslovu se simbolicno aludira na suprotnost izmedju burzoazije I svestenstva
\uc1 \u8211 ? ocigledno je da je glavna preokupacija pisca razmatranje savremene
drustvene, politicke probllematike sa velikom dozom ironije I cinizma.}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Veliki
broj lica razlicitih polozaja i iz razlicitih drustvenih sredina \uc1 \u8211 ? mogu
da se svedu na 3 plana :}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 1. zilijen, gdja Renal i Matilda \uc1 \u8211 ? jedino ove
licnosti imaju uverljivost i punocu zivotnih likova; prikazane su i spolja i
iznutra, evoluiraju, menjaju se nosene svojim teznjama;}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 2. licnosti koje Stendal tek
u retkim trenucima otkriva iznutra, dajuci im izvesnu konzistenciju: Renal, opat
Pirar, markiz de la Mol;}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 3. ostale licnosti, uprkos izvesnim nijansama, ostaju
fiksirane, pojednostavljene do skice, cesto do karikature (epizodisti, neki cak
samo statisti).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Izvor \uc1 \u8211 ? 1828. godine Stendal citajuci Sudske novine nailazi naclanak o
zlocinu kome se sudi koji ga inspirise da napise delo. 1830. godine pojavljuje se
roman \uc1 \u8220 ?Crveno I crno\uc1 \u8221 ?. Pridrzava se skoro svih podataka iz
clanka, samo sto je izmenio imena likovima I mesto dogadjanja. clanak govori o o
sinu siromasnog zanatlije koji je u gradjanskoj prodici Misu primljen za ucitelja.
On postaje ljubavnik gospodje Misu, sto sluzavka govori domacinu I on biva
otpusten. Odlazi na bogosloviju, a zatim ponovo postaje ucitelj u seoskoj porodici
de zbog veze sa domacinovom cerkom, takodje biva otpusten. Zatim saznaje da je novi
ucitelj postao ljubavnik goposdje Misu I on je za vreme bogosluzenja ubija. Za taj
zlocin mu se sudilo. Istinit dogadjaj iz savremen krimnalisticke hronike, Stendal
je iskoristio za filozofsko, istorijsko I kriticko posmatranje odredjenih
drustvenih pojava.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 U ovaj roman pisac unosi dosta toga licnog, svoje zivotno
iskustvo I poglede na svet. Uporno suprotstavljanje shvatanjima I obicajima
porodice (zilijen I njegov otac na pocetku romana) potice iz njegovog dozivljaja
porodice jer mu je otac ostao u losem secanju. Opat koji ga je vaspitao, zbog lose
metodologije, ulio mu je odvratnost prema relgiji.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pripovedni postupci \uc1 \u8211 ? hronotip
salona}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Crveno i
crno zna\uc1 \u269 ?enje}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Stendal}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 "o simbolicnom znacenju samog naslova romana mnogo se
raspravljalo. Jos prevladava "skolsko misljenje da on iskazuje antitezu izmedju
republikanstva i karijere o kojoj sanja mladi jakobinac i obocavalac Napoleona
(crvena odora) i svestenickog poziva (crna odora) koji ne voli, ali je primoran da
prihvati ako celi da uspe". Medjutim, u naslovnoj sintagmi moguce je iscitati i
nekoliko drugih znacenja, a to je pre svega, podvojenost i dijalekticka veza
izmedju dva suprotstavljena pola: ljubavi i smrti, strasti i politike, culnosti i
voluntarizma na razini price, mitskog i povjesnog na razini znacenja" - Ingrid
safarnek "Crveno i crno i Parnamski kartuzijanski samostan" . znacenje je u Erosu i
Tanatosu,simbolima ljubavi i smrti .}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ako to dobijete,pisite o njegovoj ljubavi prema one
dve zjake,gdji Renal i gdjici de La Mol,to bi predstavljao Eros..ja bih pisala kako
se odnosio prema kojoj,da ono prema gdjici de La Mol i nije prava ljubav jer je
nastala iz gordosti,to je bila vrsta bolesti...sto se i vidi na kraju,koga je
zapravo voleo. ( ovo sad moje uzmite sa rezervom,ne garantujem da je sigurno
tacno ) ..a Tanatos,pa ,umire mu gdja Renal na kraju,bla bla,isto tako bih ja
recimo nesto natrucala..}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 crveno- ljubav, crno- zalost, nesreca. a umesto burzoazije-
crvenoo- vojska. to ja imam. imam i rulet- sve ili nista: crveno- sve, crno- nista.
bas kako ide i junak- na sve ili nista. crvena je i zavesa u crkvi, kada puca.}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 tendal
razmatra drustveno-politicku problematiku Francuske u doba Restitucije (pocetak XIX
veka). Prikazuje sa jedne strane sitno i visoko plemstvo- CRVENO (burzoazija), a sa
druge strane prikazuje svestenstvo i njegovu moc -CRNO. Naslov je simbolicno
prikazivanje ta dva najsnaznija drustvena sloja.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 EMA BOVARI}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Struktura I kompozicija \uc1 \u8211 ? Roman se
sastoji iz tri dela, a delovi su povezani likom glavne junakinje Eme Bovari. Iako
je podeljen na tri dela, roman ipak predstavlja jednu celinu koja se odnosi
na zivot Eme Bovari, a delovi se mogu posmatrati kao faze njenog zivota. Svaki deo
se odlikuje promenom sredine I uz Emu drugu glavnu licnost u svakom delu igraju
njeni partneri. U prvom delu je to sarl Bovari, Emin muz, radnja se odvija u selu
Tostu. U drugom delu znacajnu ulogu igra Emin ljubavnik Rudolf Bulanze I radnja se
odvija u gradicu Jonvilu, u palanci. U trecem delu, pored Eme se javlja njen drugi
ljubavnik Leon, koji se pominjao I na pocetku drugog dela. Radnja u trecem delu
pretezno odvija u vecem gradu, Ruanu, gde se Ema sastaje sa svojim ljubavnikom. }
Pripovedanje je pravolinijsko, ima hronoloski tok, osim na pocetku kada pisac delo
pocinje retrospekcijom da bi predstavio detinjstvo sarla Bovarija I okarakterisao
ga. Nakon toga hronoloski tok se ne narusava. Kompozicija se zasniva na gotovo
pravilnom smenjivanju vaznih epizoda (dramskih prizora) i opisa. Ti opisi uglavnom
predocavaju Eminu svakodnevnu egzistenciju.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Roman pocinje u 1. licu mnozine \uc1 \u8211 ?
odbacivanje autorske perspektive. Floberu je vazno da veze svoju perspektivu za
ucenike ili za sarla. Stalno dolazi do pomeranja perspektive. Floberovim postupkom
citalac prvo sagledava likove spolja, a tek kasnije im ulazi u svest. Pripovedanje
je u trecem licu, medjutim, pripovedac nije sveznajuci, vec se njegovo znanje svodi
na znanje junaka, tako da on pripoveda menjajuci tacke gledista \uc1 \u8211 ?
poistovecuje se sa likovima I govori u njihovo ime. Nova pripovedacka tehnika koja
je zapazena u ovom romanu je dozivljeni govor \uc1 \u8211 ? to je upravo takvo
piscevo poistovecivanje sa likovima, tako da govori iz njihove perspektive I
svesti. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Radnja
nije dinamicna, prebacena je na plan dozivljaja, tako da je svedena na predstavu
karaktera I psiholoskog stanja Eme Bovari. Roman pre svega govori o nemoci da se
prevlada emotivna samoca bica I o nesrazmeru izmedju covekovih zelja I mogucnosti
koja dovodi do dusevne neuravnotezenosti I propadanja. Na taj nacin, ovaj roman
nije samo prikaz nesrecne sudbine jedne zene, vec se, zahvaljujuci psiholoskoj
karakterizaciji glavne junakinje, prenosi na opstiji plan. Ema nije samo obicna
zena koja strada, ona postaje simbol covecje nemogucnosti da se izbori sa sobom, sa
svojim strastima, mastarijama, idealima, ubedjenjima I zeljama.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Promena tacke
gledista: opsti redosled knjige iskljucuje junakinju iz uvoda i epiloga \uc1 \u8211
? i sredisnji polozaj daje sarlu. Upravo se u sarlovom vidnom polju pojavljuje
Ema \uc1 \u8211 ? sarl sluzi kao reflektor sve do trenutka kada Ema, postupno
uvedena i prihvacena, postaje srediste i size. I ona mora da pocne od nizeg
polozaja licnosti-predmeta, koja se upoznaje spolja (s tim sto se pojavljuje ne
pred kritickim, vec zadivljenim okom). Flober se sluzi sarlom da predstavi Emu
onako kao je on vidi, pri cemu se Flober cvrsto spaja sa njegovom perspektivom,
usvaja njegov ograniceni ugao gledanja i njegovo subjektivno vidjenje. On se odrice
povlascene optike sveznajuceg autora, da bi osvojoj junakinji da samo privremenu,
povrsnu sliku. Tokom celog uvodnog dela, sarl je i srediste i reflektor, i Ema je
vidjena preko njega, o njoj se saznaje samo ono sto i on zna \uc1 \u8211 ? nemamo
pojma sta ona stvarno misli ili oseca.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Roman je izgradjen po principu kontrasta u
karakterizaciji ili u situacijama (Ema I ostali likovi, sarl Bovari I apotekar Ome,
sarl I Emini ljubavnici).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 cesto se Mme Bovari poredi sa Don Kihotom:}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 - jer osnovna tema
je sukob izmedju stvarnog i imeginarnog (junakove maste).}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 - u stilskom smislu
predstavljaju parodije nekih romana (''DK'' viteskih, ''MB'' romanse).}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 - i
jedan i drugi roman proizvode slicne tragi-komicne efekte.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 - Ema je takodje procitala
isuvise knjiga.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Razlika : - Ema ima pogresnu predstavu o sebi samoj, a DonKihot o svetu oko sebe.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ideje
\uc1 \u8211 ? Ideja koja se naslucuje u temi romana je prikaz licnosti koja je
nezadovoljna sopstvenim zivotom, stalno tezi zamisljenim idealima, necemu sto ce je
izvuci iz sveta monotonije I dosade kakav je realni svet oko nje, koja trazi
ljubav o kakvoj je citala u romanima koja ce je potpuno obuzeti I zadovoljiti sve
strasti koje u njoj buktaju. S druge strane, Flober na ovaj nacin daje kritiku
romanticarskih pogleda na svet I preko lika Eme Bovari koja je zanesena
romanticarskom literaturom koju cita, on posredno daje I kritiku romantizma I I
kriticki se postavlja I prema sebi kao stvaraocu jer je u jednom delu svog zivota
pisao dela romanticarskog karaktera. Suprotstavljajuci ostale likove Emi, on
prikazuje suprotnost izmedju mastarije, nerealnosti, iracionalnosti I sa druge
strane, trezvenosti, realnosti I racionalnosti (najvise izrazenih u liku Rudolfa).
Neuspeh Eminih ljubavnih veza upravo se zasniva na razlicitim pogledima koje imaju
ona I njeni partneri I upravo to dovodi do njihovog razilazenja I medjusobnog
nerazumvanja. Emina iluzija o stvarnosti dovodi je postepeno do konacne materijalne
I duhovne propasti. Ema kao simbol romanticarskih teznji mora da propadne zbog
pogresnih ubedjenja. Emino samoubistvo je kulminacija njenog razocaranja I nemoci
da se svalada emotivna samoca bica. Ema ne budi naklonost citalaca jer je sebicna I
hladna, cak I prema svojoj kceri. Nju fascinira privid stvari, a istina je ne
zanima. Lik sarl gradjen je kao kontrast Emi: njeno nezadovoljstvo jednako je
njegovom zadovoljstvu; njena zelja za zivotom jednaka je njegovom strahu od
promene; njena ambicija njegovoj neambicioznosti I slaboj volji. Medju njima ne
postoji razumevanje, sarl ne primecuje njeno nezadovoljstvo. Ironicno, tek nakon
Emine smrti sarl pocinje da lici na junake iz njenih snova. Nezadovoljstvo
sopstvenom sudbinom glavno je obelezje Eminog lika. Termin zila de Gotjea bovarizam
predstavlja spoj nerealne ambicije, zapaljive maste, autosugestije, tastosti,
nedostatka mudrosti I tragicnog osecanja zivota.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Apotekar Ome svojim karakterom predstavlja
malogradjansku glupost I povrsnost.
On je glavni predmet pisceve ironije. Upravo isticuci propast sarla Bovarija na
kraju, I drustveni uspeh Omea, kao suprotnost \uc1 \u8211 ? pisac ironicno aludira
na pobedu sujete, gluposti I proracunosti nad humanoscu I ucenoscu. Na taj nacin
kritika drustva postaje jos jedna od piscevih ideja. Likovi ovog romana uglavnom
nisu ono za sta se predstavljaju. Zbog te dvojnosti karaktera Gospodja Bovari ima
odlike psiholoskog romana. yduhovna ucmalost I kukavicluk krije se iza ovih junaka,
iako oni sami nisu toga svesni I sebe vide drugacije. U pravom svetlu sebe jedino
sagledava zelenas Lere, koji prihvata sopstvenu pokvarenost. Roman takodje obuhvata
sve slojeve drustva, pa ima I odlike socijalnog romana (seoski, plemicki I
gradjanski sloj).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
FILOZOFIJA KOMPOZICIJE}{\b1 \fs28 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Edgar Alan Po}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Filozofija kompozicije se vezuje za Poovu pesmu
Gavran.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Po
pise o tome kako treba komponovati neko delo, svaki zaplet mora biti marljivo
razradjen pre nego sto se uopste zapocne pisanje. On najpre pocinje razmisljanjem o
utisku imajuci u vidu novinu, a zatim trazi dogadjaj ili izraz koji ce taj utisak
proizvesti. Kako bi pokazao da on delo gradi korak po korak bez imalo slucajnosti
objasnjava kako je nastala njegova pesma Gavran}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Zeleo je da napise pesmu koja ce biti po ukusu
i citalaca i kritike. Najpre razmatra o duzini pesme i dolazi do zakljucka da je
najbolje da pesma ima stotinak stihova (Gavran ima 108). Sto se utiska tice, smatra
da je lepota jedino priznato podrucje pesme, a pod lepotom podrazumeva prijatno
uzdizanje duse. Kao "umetnicki zacin" posluzice mu pripev (tj. refren) koji ce biti
kratak i koji bi trebalo da predstavlja zavrsetak svake strofe. Jos je vazno da rec
(u nasem prevodu su dve: nikad vise) odise setom. Kako bi se ta rec stalno
ponavljala, mora neko da je izgovara i tako dolazi do gavrana. Od ljubavnika koji
pati za umrlom dragom dobija opste mesto. Zeli da unese novinu u versifikaciju pa
je tako ritam pesme tronejski, stih je potpun osmerac koji se smenjuje sa
nepotpunim sedmercom, a ovaj se ponavlja u pripevu petog stiha i zavrsava sa
nepotpunim cetvorostihom. Trohej se sastoji od jednog dugog sloga za kojim dolazi
kratak. Novo je to sto je on ove stihove povezao u strofu. Sledece pitanje je
dovodjenje ljubavnika i gavrana, te otud gavran lupa na prozor sobe u kojoj
ljubavnik sedi. Noc je burna da bi se istakla tisina u sobi. Ptica slece na
Paladino poprsje zbog zvucnosti reci "Palada". Raspret dolazi u gavranovom odgovoru
"nikad vise",a na ljubavnikovo pitanje hoce li opet sresti dragu.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 IGO O REALNOSTI}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Viktor
Igo}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U shvatanju
predmeta knjizevnosti, on se donekle postavlja kao realista, jer smatra da delo
treba da prikazuje stvarnost onakvom kakva ona jeste. Medjutim, on smatra da se ni
tu ne moze dosledno postovati nacelo podrazavanja stvarnosti jer su stvarnost u
zivotu i stvarnost u delu \uc1 \u8211 ? priroda I umetnost - ipak dva razlicita
pojma. Knjizevnost mora ipak zadrzati svoje umetnicke pretenzije. Kao objasnjenje
za ovakav stav on navodi primer potpunog relaiste na romanticarskoj predstvi gde ce
on ipak utvrditi da nije sve dosledno realno \uc1 \u8211 ? npr. Sid govori
francuski, a spanac je (ako govori spanski nece ga razumeti), govori u stihu a to
nije realno, Sid je izmisljen lik, vestacki je, stvari na sceni nisu prave I
slicno. Ovim primerom navodi da umetnik mora ostati negde izmedju stvarnosti j
fantazije, jer umetnost ne moze biti apsolutna realnost , ne moze da da samu stvar,
vec umetnicko delo. U umetnosti se spaja idealno sa zemaljskim, posmatraju se I
zapazaju desavanja u stvarnosti, ali se ona moraju pojacati, istaci, naglasiti da
bi se prikazao njihov znacaj. Tako smatra da je pored prikaza istine je stvarnost,
za stvaranje najbitnije nadahnuce koje izvire iz samog pesnika, ne iz podrazavanja
drugih.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
PREDGOVOR KROMVELU-IGO}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Viktor Igo}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Predstavlja manifest romantizma u francuskoj. On
osporava nasledje klasicisticke poetike koja dramsko stvaralastvo zasniva na ideji
o tri jedinstva. On zeli na ovakav nacin da protumaci prirodu oponasanja u delu.
Igo navodi da postoje tri svetska doba: prvobitno, anticko i moderno. Svakom dobu
odgovara po jedan knjizevna vrsta, oda odgovara prvobitnom dobu, ep antici a drama
modernom dobu. Savrewmena muza oseca da nije sve u prirodi lepo i zato on najvise
paznje posvecuje drami u kojoj groteska igra ogromnu ulogu \uc1 \u8211 ? ona stvara
nakazno i uzviseno, nakazno se nalazi pored ljupkog a nisko je pored uzvisenog.
Groteska postaje obelezje raznovrsnih knjizevnih rodova novog doba. Obelezje tog
doba je i raskid sa jedinstvima u dramskom delu. Igo smatra da je jedino bitno
zadrzati jedinstvo radnje a odbacuje jedinstvo vremena i mesta. Igo takodje govori
da je podrazavanje pogresno i protivi se pravilimia i uzorima. Smatra da se umetnik
treba drzati opstih I posbnih zakona prirode. Znacaj dela ne treba da s odredjuje
prema njegovom obliku, vec prema njegovoj unutrasnjoj vrednosti.}{\b0 \fs24
\lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch
\af2 \hich \af0 \loch \af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Groteska \uc1 \u8211 ? poezija treba da postupa kao priroda
da unosi u svoja dela i svetlost i senku, groteskno i uzviseno, drugim recima i
telo i dusu, ne mesajuci ih. Kaze da nije istina groteska nije postojala od ranije
(Polifem, Selin), ali je ona u antici tezila da se sakrije. Groteska je sredstvo
kontrasta, dok uzviseno predstavlja dusu oankvu kakva je preciscenjena hriscanskim
moralom, groteska ce predstavljati telo. Postoji samo jedan tip lepog, dok ruznog
ima na hiljade. Lepo je shvaceno u svom najjednostavnijem obliku \uc1 \u8211 ?
pruza nam savrsenu celinu, ali ogranicenu kao mi.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 JUNAK}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Strukturno gledano, delo se sastoji iz:}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 pet
pripovedaka (Bela, Maksim Maksimic, Tamanj, Kneginjica Meri, Fatalist) koje
povezuje glavni junak Pecorin;}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 dva predgovora, jedan na pocetku i drugi umetnut, u sredini
dela, koji najavljuje jednu novu celinu. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Delo ne prati hronoloski tok desavanja jer je
podredjeno naratoru koji, radi postizanja realisticnosti, o dogadjajima govori na
nacin na koji je o njma mogao saznati, tako da se dogadjaji iz Pecorinovog dnevnika
desavaju pre sretanja sa Maksimom Maksimicem, odnosno pre dogadjaja iz prvog dela.
Hronoloski red desavanja bi bio Kraj Pecorinovog dnevnika, Pecorinov dnevnik, Bela,
Maksim Maksimic. Struktura je slozena, ali bitna jer su ovakvim povezivanjem
spojeni razliciti vidovi pripovedanja i karakterizacije \uc1 \u8211 ? junak se
opisuje potpuno i sa razlicitih strana, a postignuta je i odredjena realisticnost
zbivanja, takodje su kombinovani i razliciti zanrovi unutar ovog romana. Iako roman
jos uvek nosi u sebi mnoge elemente romanticarske poetike \uc1 \u8211 ?
fragmentarnost fabule, parlelizam pejzaza sa dusevnim dozivljajem likova, kavkaska
egzotika... \uc1 \u8211 ? ovaj roman po temeljnim osobinama romaneskne strukture
moze da se svrsta u prvence ruskog realizma.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U svim pripovetkama je jedna misao, izrazena u
jednoj licnosti, koja je junak svih prica. U ''Beli'' se javlja kao tajanstvena
licnost \uc1 \u8211 ? junak kao da se prikazuje pod izmisljenim imenom, da ga niko
ne prepozna, a po njegovom stavu citalac pretpostavlja da postoji i neka druga
pripovetka, primamljiva, tajanstvena i mracna. Autor je odmah i prikazuje, u prici
''Maksim Maksimic''. Ali, radoznalost citaoca nije zadovoljena, vec samo pojacana,
i pripovetka o Beli ostaje i dalje zagonetka. Najzad, autor poseduje Pecorinov
dnevnik, ali u predgovoru nagovestava pisanje romana, sto samo jos vise pobudjuje
zelju za upoznavanjem junaka. U pripoveci ''Tamanj'', koja je pesnicko delo u
najvecoj meri, Pecorin je autobiograf, ali zagonetka dobija svoje resenje tek u
pripoveci ''Kneginjica Meri''. Na kraju, u prici ''Fatalist'' Pecorin nije junak,
vec samo pripovedac dogadjaja kome je prisustvovao \uc1 \u8211 ? citalac u njemu ne
nalazi nijednu novu crtu kojom bi dopunio njegov pertret, ali ga ipak jos bolje
shvata. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
Aleksandar SergejevicH Puskin}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 Roman sadrzi i elemente romanticarske poetike: fragmentarnost
fabule, paralelizam pejzaza sa dusevnim dozivljajem likova. Ovaj roman se moze
svrstati u prvence ruskog realizma. U "Beli" se jedna licnost, koja je, inace,
junak svih prica i nosi jednu misao, javlja kao tajanstvena licnost, junak kao da
se prikazuje pod izmisljenim imenom, da ga niko ne prepozna. Po njegovom stavu,
citalac pretpostavlja da postoji i neka druga pripovetka, primamljiva,tajanstvena i
mracna. " Junak naseg doba" je suprotnost romanticarskom junaku, koga su svi rado
prihvatali i stvarali. Sada je pred ljudima realan junak, predstavnik drustva,jedan
od njih. Tako se pisac priblizava realizmu, dajuci sliku savremenog drustva. Kada
je pisac sa Maksimom MaksimicHem na putovanju po Kavkazu, zima je, puno je
neprilika na putu, ali on i dalje opisuje, realisticno, i divne prizore, na koje
nailazi..}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Pojam Kavkaza se javlja i kod Puskina i Tolstoja, samo sto kod Ljermontova vlada
dualizam.Maksim Maksimic je bio oficir kavkaski i deo o Kavkazu vezuje se za njegov
lik..}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 za rusku
tradiciju je bitan element Kavkaz,kao ruski Orijent.Zapadna Evropa je imala pisce
koji su opisivali putovanja junaka u egzoticne krajeve,narocito Azije,pa su Rusi
Kavkaz usvojili kao svoj Orijent.Osvajanje Kavkaza pocinje 1818.pod
A.Jermolovim(pominje se na.pocetku,u I glavi),a zatim i stvaranjem carstva.Rusi
masovno odlaze na Kavkaz.Na taj nacin se prublizavaju evropskoj kulturi,jer i oni
imaju svoj istok,a opet i na Kavkazu,smatrali su Ruse Evropljanima,dok su ih
Evropljani smatrali Tatarima.Tako da su Rusi bili posrednik izmedju dve kulture,a
cilj je bio zagospodariti istokom,i razviti duh..stvaranje knjizevnog Kavkaza krece
sa Puskinom"Kavkaski zarobljenik" 1822,a zavrsava se sa Tolstojem( Hadzi
Murat,pisan 1896-1904,objavljen 1922.).Izmedju je Ljermontov..}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1 \u8220 ?Suvisni
covek\uc1 \u8221 ? je tip ljudi koji se nalaze na margini drustva, ali ne zbog
povrsnosti i banalnosti njihovog karaktera, vec zbog svoje natprosecnosti I
potencijalnih sposobnisti koje nisu stanju da primene jer to ne dozvoljavaju
objektivni drustveni uslovi na koje gledaju kriticki. Oni ne nalaze razumevanje od
strane sredine koja ih okruzuje, ali su bez zelje I elana da menjaju ono sto
posmatraju nihilisticki, nemaju dovoljno upornosti, nesposobni su za delotvornu,
konstruktivnu akciju radi otklanjanja postojecih nedostataka zarad pozitivnih
promena. To dovodi do njihovog nezadovoljstva I otudjenosti. U donosu prema zenama
su egoisti I kukavice jer se plase vezivanja I braka, prema ljudima se odnose
nadmeno, prepotentno, potcenjivacki.}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Maksim
Maksimi\uc1 \u269 ?}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Maksim Maksimic - tip starog kavkaskog vojnika prekaljenog u
opasnostima, sluzbi i bitkama, preplanulog i surovog lica, prostih i grubih manira,
ali lakonskog govora i divne duse. Njegovi umni vidici su veoma ograniceni, ali
uzrok tome nije u njegovoj prirodi, vec u njegovom razvoju \uc1 \u8211 ? za njega
ziveti znaci sluziti, i to na Kavkazu. cim se citalac malo bolje upozna sa njim,
shvata da u grudima tog naizgled krutog coveka kuca toplo, plemenito, pa cak i
nezno srce \uc1 \u8211 ? on nekako nagonski shvata sve sto je ljudsko i u tome
toplo saucestvuje, a uprkos njegovoj svesti, njegova dusa je zeljna ljubavi i
saosecanja. Pri ponovnom susretu autor daje njegov potpuni portret : toliko
covecan, a istovremeno toliko neiskusan u svemu sto prelazi uski okvir njegovih
pojmova i njegovog iskustva.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 DOSTOJEVSKI- ZLO\uc1 \u268 ?IN I KAZNA, BRA\uc1 \u262 ?A
KARAMAZOVI}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Zlo\uc1 \u269 ?in i kazna kompozicija}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Struktura i kompozicija \uc1 \u8211 ? Roman se
strukturno sastoji od sest delova, koji se povezuju po principu kontrasta, stanje
junakove svesti se smenjuje sa svakim delom \uc1 \u8211 ? od ravnodusnosti i zelje
da se izvuce iz onoga sto cini do mahnitalosti i potrebe da prizna ucinjeno.
Kulminacija je na kraju petog dela kada priznaje zlocin Sonji, a u sestom delu se
predaje policiji. Nakon sest delova sledi Epilog, gde se govori o junakovom
sluzenju kazne i koji je idejno veoma bitan jer se razresavaju bitna pitanja koja
roman pokrece.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Akcenat u romanu nije na radnji, vec se sa spoljasnjeg plana prenosi na unutrasnji,
tako da je naglasen junakov unutrasnji svet, tok i razvoj svesti. Junak se najcesce
karakterise kroz direktne unutrasnje monologe, kroz snove (tri sna se nalaze u
romanu i imaju simbolicki karakter, predstavljaju junakovu podsvest), ali i iz
dijaloga, vidjenja drugih likova koji posmatraju njegovo uznemireno ponasanje.}{\b0
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Roman
ima elemente psiholoskog I kriminalistickog romana (medjutim, policijske potere
nema do samog kraja, sto je atipicno za detektivski roman) \uc1 \u8211 ?
psiholoskog jer se, pre svega, usresredjuje na prikaz jednog dusevnog stanja,
kolebanja, pobuda, a kriminalistickog jer je glavni motiv romana zlocin koji se
istrazuje. U romanu nekoliko zlocina \uc1 \u8211 ? porodica Marmeladovih,
Svidrigajlovljevo samoubistvo, Raskoljnikovljevo ubistvo), u svim ovim pricama koje
su povezane u celinu, a posmatrajuci najpre Raskoljnikovljev zlocin, Dostojevski
pokusava da nadje socijalno opravdanje za pocinjen zlocin.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sudbina porodice Marmeladov}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Rec je o
\uc1 \u8216 ?\uc1 \u8217 ?Zlocinu I kazni\uc1 \u8217 ?\uc1 \u8217 ?. Marmeladov je
propali cinovnik ciju pricu saznajemo iz njegove ispovesti Raskoljnikovu.On je
alkoholicar koji sav novac koji ima njegova porodica potrosi u kafani.Svestan je
svog polozaja I stanja I skruseno trpi zenine grdnje.Socijalna beda njegove
porodice navela je njegovu najstariju cerku Sonju da pocne da se bavi prostitucijom
kako bi zaradila za hleb.Marmeladov je nesposoban da izdrzava porodicu pa je
prihvatio cerkinu zrtvu.Njegova sudbina je tragicna I to vuce sve ostale clanove
porodice Marmeladov(prvo gine on ,pa nakon njega umire Katarina Ivanovna).Sonja I
deca su zbrinuti Svidrigajlovljevim dobrocinstvom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Raskoljnikovljev \uc1 \u269 ?lanak}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sa Porfirijem
Petrovicem Raskoljnikov razgovara o clanku, to je clanak o obicnim i neobicnim
ljudima (posebnim) koji zarad viseg dobra imaju pravo krsiti postojece zakone jer
oni doprinose napretku covecanstva, prica o Njutnu, Koperniku, Napoleonu.... tu je
sustina njegovog podsticaja da ubije babu, a na osnovu tog clanka i Porfirije
donekle ga povezuje sa ubistvom, a i koristi taj clanak u razgovoru da ga navede na
priznanje.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
objasnjava ga porfiriju.to je clanak pod nazivom:o zlocinu.tu deli ljude na
obicne,nize(materijal koji jedino sluzi da radja sebi slicne) i druge,izuzetne,one
koji imaju sposobnosti i talenta da
svojoj sredini kazu novu rec.prva vrsta su oni ljudi koji su po prirodi
konzervativni ,uredni i zive poslusno.druga vrsta su oni koji krse,ruse zakon ili
su tome skloni.prvi cuvaju svet i umnozavaju ga brojno,drugi guraju svet napred i
vode ga cilju.i jedni i drugi imaju potpuno isto pravo na postojanje.svi
zakonodavci i reformatori covecanstva,likurg,solon,muhamed,napoleon,svi do jednog
su bili zlocinci jer su,dajuci novi zakon,samim tim rusili stvari koje je drustvo
postovalo kao svetinju i koje su ostale od predaka,a nisu,na kraju,prezali ni od
prolivanja krvi ,samo ako bi im krv mogla pomoci.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 raskoljnikov i razmihin odlaze kod
porfirija,koji radi na ubistvu,da bi povratio drage zalozene stvari.on ih vrlo
ljubazno docekuje.tu je i zametov.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 zapocinju razgovor o raskoljnikovljevom clanku"o zlocinu"
koji je pre dva meseca izasao u novinama.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 u tom clanku on razmatra psiholosko stanje
zlocinca za sve vreme zlocina tvrdeci da izvrsenje zlocina uvek prati bolest kao
posledica grize savesti ili osecanje greha.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 medjuti,on tvrdi da postoje u svetu neobicni
ljudi koji imaju pravo da izvrse zlocin:"neobican covek ima pravo...to jest,ne
zvanicno pravo nego sam ima pravo da dozvoli svojoj savesti da prekoraci preko
izvesnih prepreka i to jedino u slucaju ako to zahteva ostvarenje njegove
ideje..."te"izvesne prepreke"su moralne prirode.ljudi se,po njegovom misljenju,dele
na poslusne,"gospodare sadasnjosti"(obicni)i na one koji nemaju moralnih
prepreka ,tj.na "gospodare buducnosti"(neobicni).obe kategorije ljudi imaju pravo
na postojanje.u jednom trenutku porfirije pita raskoljnikova da li on sebe svrstava
u tu grupu "neobicnih"i da li bi ubio da bi presao preko "prepreke".raskoljnikov ne
daje konkretan odgovor.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Luzin i Svidrigajlov}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Fjodor Mihajlovic Dostojevski}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 iz Zlocina i kazne
su. Dunja ( sastra Raskoljnijikovljeva) je radila kao guvernanta kod Svidrigajlova
i on joj se tada udvarao, pa je njegova zena saznala i Dunja je ostala bez posla i
sve. Ali mu je zena umrla i na samrti ostavila Dunji neki novac, jer se pokajala
sto ju je stavila u nezgodnu situaciju (ogovaranja itd.). Doasao je u Petrograd i
uspeo je da navede Dunju da dodje kod njega u stan, i hteo da je napastvuje (posto
je on matri perverznjak), ali nekako se obuzdao- jer je imao iskrena osecanja prema
njoj. Posle tog incidenta je nesto lutao po gradu, raskinuo verdibu sa nekom
bogatom devojkom (tj. devojcicom) koju je hteo da obmane, i na kraju se ubio. On
je, inace, par puta sretao Raskoljnikova i, posto je ziveo pored Sonje, cuo je kad
je ovaj priznao da je ubica. Jos od prvog susreta je Raskoljniikovu govorio da su
njih dvojica slicni- porocni. Zato je i uspeo da namani Dunju kod sebe, jer joj je
rekao da ima da prica sa njom nesto bitno o njenom bratu.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Luzin je, isto, iz te
gubernije. on je neki rodjak Svidrigajlovljeve zene. Verio se sa Dunjom i imao je
fantaziju o tome kako on nju spasava, jer je zbog njenog otkaza izbio skandal, i
zato sto su ona i majka siromasne. Dosao je u Petrograd, gde su planirali da zive
kada se uzmu. Raskoljnikov je pobesneo cim je cuo za sestrinu veridbu jer je znao
da je ona na to pristala samo da bi njemu, bratu, obezbedila novac. To za njega
nije nista bolje od onoga sto Sonja radi (ona je prostitutka), jer se obe prodaju.
Raskoljnikov i Luzin su se sukobili (Luzin je ziveo u zgradi gde su ziveli Sonjini
roditelji i ogovrao ga je kod Dunje sto se druzi sa Sonjim...), pa je Luzin
zatrazio da Dunja i majka izaberu izmedju njega i Raskoljnikova. Dunja je raskinula
veridbu sa njim, prilikom cega je on pokazao kakav je ljigavac, pomenuo njegovo
\uc1 \u8222 ?spasavanje\uc1 \u8221 ? Dunje.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 KARAMAZOVI}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Fjodor Mihajlovic Dostojevski}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ono sto bi trebalo
reci za djavola je da je on Ivanova halucinacija i posledica je sizofrenije. Djavo
se pojavljuje onda kada Ivanova svest ne moze vise da podnese ideju o tome da je on
sam naveo Smerdjakova na ubistvo. Kad nema vise Smerdjakova djavo postaje Ivanov
pandan-lik odnosno moze se posmatrati i kao njegova savest.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Detaljnije - Ivan je inace
bio bolestan poodavno,bio je kod lekara koji mu je rekao da u njegovom stanju
halucinacije su mogucne, ali ivanu nije padalo na pamet da se leci,borio se sam
protiv bolesti i mislio da dok god stoji na nogama' da mu je dobro.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pa,posle razgovora
sa smerdjakovom kada mu je priznao ubistvo i optuzio ga(tad se treci put sastaju)
ivan odlazi kuci,ostaje sam u sobi i pada u bunilo,lose mu je. ne zna dal je
zaspao. pricinjava mu se covek kako sedi-ruski dzentlmen 50ih godina elegantno
obucen,iznosena odeca,ali s ukusom....prvo sta kaze ivanu je to da je on samo dosao
da ga podseti,ivana, kako je zaboravio da pita smerdjakova za katarinu
ivanovnu...ivan je u polusnu,polubunilu,haosu,stalno se pita dal sanja ili
halucinira....nervozan je,seta po sobi,razmislja kako to da dzentlmena nekad
vidi,a nekad ne,pa zakljkucuje da je to on u stvari sam.,..stavlja hladni ubrus na
glavu misleci da ce tako prikaza da nestane... }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 ivan mu se obraca i govori mu da je
laz,utvara,njegova bolest,halucinacija,kaze mu 'ti si ja'.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Utvara mu se zali na
reumatizam na sta se ivan cudi kako je moguce da djavo ima to. djavo mu odgovara da
je on satana i nista covecansko nije mu strano...a ona mu objasnjava da je dobio
reumatizam putovanjem kroz vasionu-bio je samo u fraku,a tamo je minus
150stepeni,lecio se svuda,isao od doktora do doktora,i na kraju mu pomogao lekar iz
mil,ana kome je on hteo javno da se zahvali preko novina,medjutim,nisu mu dali da
objavi tako nesto samo zbog potpisa jer bi bilo previse cudno da djavo objavljuje
bilo sta...tokom celog razgovora ivan mu govori kako ne veruje u njega i
raspravlkjau se,u jednom trenutku ivana ga gadja soljom caja... cuje se kiucanje na
prozoru i djavo govori ivanu da obavezno odgovori jer je to aljosa koji mu donosi
vazne vesti na sta mu ivan odgovara ljkutito da on to vec zna i da nema potrebe za
njegovim pametovanjem....inace, sve vreme razgovora govori djavolu da je
glup..kucanje se nastavlja,djavo nestaje.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Legenda o velikom inkvizitoru}{\b1 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ideju okosnicu
romana "Braca Karamazovi" cini Legenda o Velikom inkvizitoru. Ivan i Aljosa u
gostionici zapocinju pitanje o pravednosti bozijoj, Ivan iznosi vrstu optuzbe
protiv Boga i za primer uzima patnju nevine dece i postavlja pitanje: "Ako je Bog
pravedan, zasto je toliko zla na zemlji?". Ivan takodje, iznosi Legendu o Velikom
inkvizitoru koja se desava u Sevilji u 16. veku. Kada se Isus pojavi medju ljudima,
inkvizitor odmah naredjuje strazarima da ga uhapse i time onemogucuje njegovo
delovanje u narodu koji instinktivno osetio prisustvo sina Bozijeg. Obracajuci se
Hristu, Veliki inkvizitor kaze da je pogresio sto je ljudima ostavio slobodu
odlucivanja. Isusu je u pustinji kao iskusenje postavljen zahtev da kamenje
pretvori u hlebove i pomocu njih povede za sobom ljude, ali Isus to odbija jer nije
zeleo da kupi poslusnost ljudi po cenu njihove slobode. Breme slobode za njih je
suvise tesko, i oni su se rado potcinili autoritetu i vlasti katolicke crkve, u
zamenu za zemaljski hleb koji im je katolicka crkva ponudila.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U 16. veku je bio
obucaj da se u pesnickim delima dovode na zemlju nebeske sile. Dolazi on, nista ne
govori, samo cuti I prolazi; covecanstvo ga 15 vekova ceka sa verom.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dogadjala se cuda u
to vreme.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U
Nemackoj se javila nova jeres \uc1 \u8211 ? tim tim vatrenije verovali ni koji su
bili verni.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 On
zazeleo da se pojavi maker na tren u narodu koji se mucio, patio i bio smrtno
gresan, ali ga je voleo.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 U spaniji, Sevilji \uc1 \u8211 ? najstrasnije vreme
inkvizicije.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Posetio narod i to bas onde gde su u to vreme buktale lomace; sisao u istom liku
covecanskom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Svi
ga odmah poznali \uc1 \u8211 ? narod leti ka njemu, kupi se oko njega u gomilama
\uc1 \u8211 ? on im salje toplinu ljubavi koju mu uzvracaju\uc1 \u8230 ?leci slepog
starca.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Narod place i ljubi zemlju po kojoj hodi.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ozivljava mrtvu sedmogodisnju devojcicu. (\uc1
\u8220 ?\uc1 \u8230 ?\uc1 \u8221 ?).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 U narodu zbunjenost, uzvici\uc1 \u8230 ?Odjednom
dolazi Veliki Inkvizitor (devedeset godina, visok i prav, isusenog lica, upalih
ociju, ali iz kojih sija zar).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 U gruboj monaskoj mantiji; video sve, kako je ozivljena
devojcica; i pogled mu seva ljutom vatrom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Naredjuje da ga uhvate.}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Baca ga u tamnicu, nasamo
razgovara s njim; pita ga sto je dosao da im smeta.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Govori da ne zna niti zeli da zna jel to
zaista on, ali da ce ga sutra osuditi spaliti na lomaci, a da ce narod koji mu je
ljubio stope nasrnuti
na njega.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Zarobljenik cuti sve vreme \uc1 \u8211 ? i sam starac primecuje da nema prava da
ista dodaje o onome sto je vec receno.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Govori mu da nema prava da objavi tajnu sa sveta s
kojeg je dosao: ne sme ljudima braniti slobodu koju je tako branio dok je bio na
zemlji.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Sve
sto nanovo probas \uc1 \u8211 ? bice napada na slobodu ljudske vere, jer ce se
javiti kao cudo.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Tri
pitanja koja mu je pre postavio veliki duh u pustinji \uc1 \u8211 ? najdublja i
najmocnija tri pitanja dokaz su vecnog ljudskog uma.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Inkvizitor pripisuje sebi u zaslugu sto je
savladao slobodu, a ucinio je to da bi ljude usrecio - tad je bilo moguce prvi put
pomisliti o sreci ljudskoj.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Prvo pitanje: slobode-on je krenuo u svet golih saka, sa
obecanjem slobode koju ljudi nemgu shvatiti I koje se boje jer nista nije
podnosljivije od slobode za coveka.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Kad bi nudio hlebove, potrcalo bi cvecanstvo za
njim. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 A
on odgovara da covek ne zivi samo od hleba, a oni ce na to reci: nahrani, p amozes
zahtevati od njih vrlinu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Inkvizicija narodu daje hleb, nema ni slobode ni hleba
dovoljno za sve jer ljudi to nisu kadri medju sobom podeliti. }{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1 \u8220 ?Tajna ljudskog
bica nije u zivljenju, vec u tome zasto da zivi\uc1 \u8221 ?}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \uc1
\u8220 ?\uc1 \u8230 ?si zaboravio da je spokojstvo, cak i smrt, coveku milija nego
slobodan izbor u poznanju dobra i zla?\uc1 \u8221 ?}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 coveku nije smeo dati slobodu izbora; cudo,
tajna, autoritet-tri sile koje sum ogle pobediti savest ljudi, odbacio je sve to.}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nije
znao da ce covek cim odbaci cudo odmah odbaciti I boga, jer covek ne trazi toliko
boga koliko cudo.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Nije sisao sa krsta ne zeleci da cudom zarobi coveka, zudio je za slobodnom verom,
a ne cudom.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\uc1 \u8220 ?Postujuci ga toliko, ti kao da si pristao da se s njim saosecas, jer
si suvise mnogo od njega zahtevao; da sig a manje postovao, ti bi manje od njega i
trazio, a to bi bilo blize i ljubavi\uc1 \u8221 ?}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Inkvizitor govori da oni vole coveka jer su
vratili tajnu i autoritet; pita ga sto je dosao da smeta, da cuti?}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dozvoljavaju
ljudima da grese-preuzimace njihov greh; }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Govori da ce ljudi na prvi znak njegove ruke
poleteti da zgrcu zeravicu oko lomace na kojoj ce biti spaljen zato sto je dosao
das meta.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Kada je Inkvizitor ucutao, ceka neko vreme da cuje sta ce mu zarobljenik
dgovoriti.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Tesko mu pada njegovo cutanje.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Isus ga ljubi u usta; starac odlazi kroz vrata i govori mu da
ide i ne dolazi vise nikada; pusta ga u \uc1 \u8220 ?tamne gradske ulice\uc1 \u8221
?.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 ILJA I
KOLJA}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
\adjustright \lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\langnp9242 Fjodor Mihajlovic Dostojevski}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ilja i Kolja su junaci romana "Braca Karamazovi".
IljusHa je sin Snjegirjova, coveka koga je napao Dimitrije Karamazov i kome je
Katarina Ivanova poslala 200 rubalja kao odstetu. Decaka Iljusu napada grupa
decaka, gadjaju ga kamenicama, ali kada AljosHa pridje da mu pomogne, on ga ugrize
za prst i pobegne. Kada Aljosa odnese novac Snjegirjovu, koji ovaj baci, jer se
njegova cast ne moze kupiti, ma koliko mu je novac potreban, AljosHa shvati da je
IljusHa njegov sin. Aljosa se sprijatelji sa njim i pomiri ga sa ostalim decacima.
Kolja Krasotkin je hrabar decak koji je rastao bez oca i kome se majka iz ljubavi
potpuno potcinila. Bio je spreman na svakakve podvige, ali je ipak bio posten.
Pronasao je Iljusinog psa ZHucka, kome je sada dao ime Perezvom. Kada se Iljusa
razboleo, odlazi k njemu da se pomire, vraca mu psa i uz to mu jos i poklanja
bronzani topitj. Iljusu moze da izleci samo odlazak na Sirakuzu, ali njegovi to ne
mogu da priuste. Na kraju Iljusa umire, a Kolja zavolevsi Aljosu, razgovara o tome
kako ce svi umrli vaskrsnuti i opet ce biti zajedno i razgovarati.Pojedini delovi
romana kao sto je Zosimino zitije i prica o decacima daju poruku iskupljenja ili
izmirenja. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
INTERTEKSTUALNI MOMENTI- DOSTOJEVSKI}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Intertekstualni momenti: Dostojevski unosi veliki
broj apokrifnih i biblijskih, zitijnih motiva. Epitaf romana preuzet je iz
Jevandjelja po Jovanu, koje se bavi teosofijom. Govori o stradanju i spasenju,
iskupljenju. Nosilac te ideje (da se samo smrcu dolazi do nastavka zivota) jeste
Dimitrije. Intertekstualnost se vidi i u imenima junaka:}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 -}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \tab }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dimitrije: moze da se odnosi na Dimitrija
Solunskog ili da se poze od etimologije imena. U tom slucaju pokazuje se da je ime
izvedeno od imena Demetra. Demetra je grcka boginja zemljoradnje, a to se moze
povezati sa epitafom romana.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch
\lang9242 \langnp9242 -}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 \tab }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Aljosa: Aleksije, boziji covek.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 -}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \tab }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ivan: Jovan (jevandjelje po Jovanu) \uc1
\u8211 ? ne veruje u zrtvu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Pored zitija Alekseja, bozjeg coveka, Dostojevski je u vidu
imao i zitije Marije Egipcanke (koje se pripisuje piscu Zosimi). U njemu se javlja
ideja o grehu \uc1 \u8211 ? Bog vise voli gresnika koji se pokajao nego pravednika.
U Ivanovom prikazu djavola vidi se uticaj knjizevnosti, on je parodija na
dzentlmena (crvena kosa, zadah...).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Dostojevski je u ovom delu obuhvatio vise ravni od
kojih su najvaznije:}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
\af0 {\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 1)}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \tab }
religijsko \uc1 \u8211 ? filozofska (teodiceja, postojanje Boga, Niceove ideje);}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 2)}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \tab }
socioloska (propadanje porodice, socijalno opadanje manastira) koja sadrzi
melodramske elemente;}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 3)}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 \tab }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 fiziolosko \uc1 \u8211 ? patoloska (problem negativnog
porodicnog nasledja, sladostrasce, fizicka i psihicka degeneracija);}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 4)}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \tab }{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 psiholoska
(poremecena stanja svesti, griza savesti).}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Pitanje greha i krivice \uc1 \u8211 ? Svaki covek
je pred svima i za sve kriv.Dostojevski ovu misao iznosi kroz reci Markela, brata
starca Zosime. Bilo da Dostojevski govori o praroditeljskom grehu ili ne, covek
nosi imanentnu krivicu. On moze da se iskupi samo ako poseduje svest o pocinjenom.
Oni koji negiraju postojanje Boga, negiraju istovremeno i eticku pravdu, a samim
tim i drustvenu pravdu.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 GOGOLJ- Revizor ...}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\widctlpar
\aspalpha \aspnum \adjustright \lin0 \rin0 \itap0 \fs21 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\af0 \loch \af0 {\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Nikolaj VasiljevicH Gogolj}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 o cemu govori i karakterizacija}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Revizor pokazuje sve drustvene poroke,
socijalna zla, teror vlasti i nesposobnost da joj se suprotstavimo. Svi likovi
prikazani u komediji, sem Hljestakova, prikazani su kao naivni, skloni
dodvoravanju, nesposobni i nesnalazljivi. Gogolj je odlicno prikazao sve probleme u
ruskom drustvu, ismevajuci drustveno stanje i ljudsku narav. On je rekao: "U
Revizoru ja sam odlucio da na jednom mestu skupim sve ono sto je u Rusiji ruzno, a
sto sam ja tada znao, sve nepravde koje se cine na onim mestima i onim slucajevima
gde se pravednost trazi od coveka vise od svega i hteo sam da sve ismejem u jedan
mah."}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 sadrzaj}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Nacelnik
je pozvao u kancelariju sve glavne ljude u gradu da im saopsti iznenadnu vest da
dolazi revizor. Govori im sta bi svako trebao da popravi u svojoj nadleznosti.
Dolaze spahije, DopcHinski i BopcHinski, i govore da je u gradskoj gostionici
cinovnik po imenu Ivan AleksandrovicH Hljestakov i da je to najverovatnije revizor.
Gostionicar preti da ce izbaciti Hljestakova zbog neplacenih racuna i u tom
trenutku nailazi nacelnik koji mu nudi da se preseli kod njega. Hljestakov se
udvara i nacelnikovoj zeni, Ani, ali i cerki Mariji, koju kasnije i prosi. Mestani
odlaze da se zale revizoru na vlast. Ostali vlastodrsci daju mito Hljestakovu, koji
on prihvata kao pozajmicu. Hjestakov pise pismo prijatelju o dogadjajima koji su ga
zadesili i potom odlazi. Kod nacelnika dolazi upravnik poste sa otvorenim
Hljestakovim pismom iz koga saznaju istinu, a zatim dolazi zHaudar sa vescu da
pristize pravi revizor.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 vrsta}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0
\lang9242 \langnp9242 Revizor je moralna satira jer ismeva izopacenost ljudskih
naravi i drustvena satira jer predstavlja kritiku drustvenog sistema. Ova drama je
prava komedija zabune, a uslovno receno i komedija naravi jer su dati tipovi
karaktera poput: prevaranta, tvrdice i podmitljivih vlastodrzaca.}{\b0 \fs24
\kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Groteska i
fantazija}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
Lakomislenost svih ljudi, koje je Hljestakov,sa slugom Osipom uspeo da nasamari.
Koristoljublje, licemerje, neodgovornost: sudija Ljapkin Tjapkin, u cijem liku je
prikazana nemarnost i nepravednost, pre svega nezainteresovanost sudija za pravdu i
mir. Lik lekara Zemljanike, koji se smatra pametnim, jer je procitao 5-6 knjiga, a
preko cijeg lika se prikazuje stanje u zdravstvu:prljave bolnice, zapusteni,
neuhranjeni pacijenti. Zatim lik skolskog nadzornika Hlopova, u kome se prikazuje
sva neprosvecenost i nemarnost za skolsko obrazovanje. Lik upravnika poste,
Spekina, koji pokazuje svu neprofesionalnost postanskih sluzbenika, koji otvaraju
tudja pisma radi svoje zabave, narusavajuci privatnost gradjana...Sve je ovo
potpuno izradjeno kroz komican i satirisan zaplet. Junaci su kaznjeni tako, sto su
prikazani kao stvarni ljudi. Zigosani su smehom, koji izaziva njihova
lakomislenost. Mozes iz dela primeniti na samu definiciju groteske, dok fantastike
ima nesto malo.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Analiza}
{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Ova
komedija je prema sizeu anegdota iz obicnog zivota, koriscena je u starim
knjizevnostima u vrsti komedije zablude gde jednog coveka smatraju za nekog drugog
zbog njegovog samozvanja ili zbog nesporazuma. Medjutim, Gogolj je obradio ovu
zabavnu temu na takav nacin da je pretvorio u drustvenu, moralnu. Osnovni postupak
je realisticki, ali mogu se uociti i elementi groteske i fantastike. Likovi su
okarakterisani samo socijalno, preko sluzbe koju vrse, odnosno prema nemoralu I
koristi koju iz te sluzbe izvlace \uc1 \u8211 ? na taj nacin je data I slika
drustva u provincijskoj Rusiji, gde je zivot gradjana bedan, podredjen jos goroj
vlasti, koja gleda samo svoj interse. Zbog ove ideje, ovo je I komedija naravi jer
slika celokupnu narav drustva \uc1 \u8211 ? samovolju, koristoljublje, interse,
kradju, neprosvecenost. Tako su likovi \uc1 \u8211 ? sudija Ljapkin Tjapkin u cijem
liku je prikazna nemarnost I nepravednost, pre svega nezainteresovanost sudija za
pravdu I mir; zatim lik lekara Zemljanike koji se smatra pametnim jer je
procitao \uc1 \u8220 ?pet \uc1 \u8211 ? sest knjiga\uc1 \u8221 ?, a preko cijeg
lika se prikazukje stanje u zdravstvu, prljave bolnice, zapusteni, neuhranjeni
pacijenti I slicno; zatim lik skolskog nadzornika Hlopova u kome se prikazuje sva
neprosvecenost I nemarnost za skolstvo I obrazovanje; lik upravnika poste SHpekina
koji pokazuje svu neprofesinalnost postanskih sluzbenika koji otvaraju pisma radi
svoje zabave I narusavaju privatnost gradjana; zatim likovi gradjanina Bopchinskog
I Dopchinskog, koji se uvek javljaju u paru, sto jos vise doprinosi komicnosti
njihove pojave I koji se jedino bave spletkarenjem I najnovijim tracevima. Uz sve
ove likove, vrhunac predstavlja gradonacelnik koji, s obzirom na ovakvu upravu u
gradu, mora takodje biti takav, koji je svestan situacije u upravi, u skolstvu I
zdravstvu, ali koji ne zeli nista da menja, vec samo da prikrije to, jer takva
situacija ide I njemu u korist, on gleda svoje interese. I zene su u ovom komadu
prikazane kao povrsne. Na ovaj nacin prikazano drustvo kroz komiku I satiru otkriva
nemoral, licemerje, koje zaista postoji, otkriva istinu
drstva koju se trude da zataskaju. }{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Zaplet}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Zaplet povezuje radnju I likove u celinu, a zasniva
se na dolasku cinovnika iz Petrograda za koga se misli da je revizor ciji se
dolazak ocekuje. Medjutim, on je obican raskalasani, porocni mladic koji zivi za
zabavu, zadovoljstvo, koji je u dugovima koje otplacuje kockom. Nesporazum nastaje
upravo zbog paranoje gradonacelnika I Hljestakov to koristi, obmanjuje ih iako su
vec sami sebe obmanuli \uc1 \u8211 ? odseda kod gradonacelnika, zavodi njegovu
cerku I zenu, laze o svojim uspesima u drustvu, o svom dobrom glasu I postovanju
koje toboz uziva u Petrogradu \uc1 \u8211 ? I sve to da bi iskoristio I nasamario
ove lakomislene ljude I uzivao u koristima. Njegov sluga Osip se takodje uzivlja u
ulogu I tako zajedno nasamruju citav grad I izvlace novac, nakon cega odlaze iz
grada. Kao razresenje situcije javlja se pismo koje je Helstakov poslao svom
prijatelju u Petrograd, u kome govori o onome sto je ucinuio, ismevajuci sve koje
je nasamario. Tada stize vest da je pravi revizor u gradu I da ocekuje
gradonacelnika da sa njim razgovara. Nema konkretnog kraja I razresenja, on se
naslucuje, poenta je upravo u isticanju lakomislenosti, koristoljublja, licemerja I
neodogovornosti, sto je potpuno ostavreno kroz komican I satirican zaplet. Junaci
su kaznjeni na taj nacin sto su prikazani kao stvarni ljudi I zigosani smehom koji
izaziva njihova lakomislenost. Nema pozitivnih junaka, nosioca idela, pa tako
glavni junak postaje gradonacelnik sa celom grupom sluzbenika I sa druge strane
Hljestakov.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242
{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 KAKO JE
NAPRAVLJEN GOGOLJEV \uc1 \u352 ?INJEL}{\b1 \fs24 \kerning2 \dbch \af2 \hich \af0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Boris MihajlovicH Ejhenbaum}{\b0 \fs24 \kerning2
\dbch \af2 \hich \af0 \loch \f0 \lang9242 \langnp9242 Znacajnu ulogu imaju
kalamburi razlicitih vrsta, baziran ili na zvukovnoj slicnosti ili na etimoloskoj
igri recima, ili pak na skrivenom apsurdu. Gogolj posebno voli kalambure etimoloske
vrste, radi njih je cesto posebno izmisljao prezimena: BasHmacHkin (znaci cipela).
Za Gogoljev stil je karakteristicna upotreba sufiksa i deminutiva. Kalambur stvoren
pomocu tog prezimena prosiren je komicnim postupkom koji mu daje potpuno ozbiljan
izgled, a pritom je neosetno doveden do apsurda (cipele nose "i otac i deda, pa cak
i sHurak"). Dodat je tome i drugi knjizevni postupak, izazivanje utisaka i uticaj
kroz glasove, reci koje naizgled nemaju smisla pruzaju mogucnost za posebnu
glasovnu semantiku: Akakij AkakijevicH, glasovna komika sastoji se, ne samo od
neobicnosti, vec i u kombinovanju koje priprema to ime koje zvuci kao nadimak. Reci
se gotovo i ne primaju kao logicke jedinice, one su rasklopljene i ponovo
sklopljene prema principu zvukovnog govora. Njegovo pripovedanje dobija karakter
familijarne brbljivosti. Gogolj je pripovetku u konacnom obliku obogatio
kalambarima i anegdotama, ali i deklamacijom, prosirivski time prvobitni sloj. Tako
dobijena groteska, gde se mimika smeha smenjuje sa mimikom tuge. Komicno
pripovedanje prekida sentimentalno dramaticno odstupanje koje anegdotu predstavlja
u grotesku. Na kraju imamo elemente fantasticnosti koji odvracaju od
melodramaticnosti i vracaju komicnom pripovedanju.}{\b0 \fs24 \kerning2 \dbch
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par }\pard \plain \qj \li0 \ri0 \lisb0 \lisa0
\loch \f0 \lang9242 \langnp9242 \par }}

Opsta 3

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Opsta 3

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

{\rtf1 \ansi \ansicpg1252 \deff0 \stshfdbch2 \stshfloch0 \stshfhich0

\deflang1033 \deflangfe1033 {\fonttbl {\f0 \froman \fcharset0 \fprq2 {\*\panose

Das könnte Ihnen auch gefallen