Sie sind auf Seite 1von 227

Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Ursula Legvin, ^OVEK PRAZNIH [AKA


Preveo Zoran @ivkovi}

Adaptirao :Petar popovi}

1
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

1. ANARES - URAS
Postojao je zid. Nije izgledao zna~ajan. Bio je sazdan od neklesanog kamena,
grubo omalterisanog. Odrastao ~ovek lako je mogao baciti pogled preko njega; ~ak je i
dete bilo kadro da se popne na zid. Na mestu gde je presecao put, umesto da ima kapiju,
rastakao se u puku geometriju, liniju, u zamisao me|e. Ali ta zamisao bila je stvarna.
Bila je zna~ajna. Ve} sedam pokolenja na svetu nije postojalo ni{ta zna~ajnije od zida.
Kao i svi drugi zidovi, ovaj je tako|e bio dvosmislen, dvostran. [ta spada
unutar njegovih okvira, a {ta je izvan, zavisi od toga sa koje se strane nalazite.
Posmatrano sa jedne strane, zid je opasivao {ezdeset jutara golog polja koje je
dobilo naziv anare{ki kosmodrom. Na polju su se nalazile dve velike pre~kaste dizalice,
raketna rampa, tri stovari{ta, gara`a za kamione i spavaonica. Spavaonica je izgledala
postojana, ~a|ava i turobna; unaokolo nije bilo ni vrtova ni dece. Tu o~igledno niko nije
`iveo, niti je ~ak bilo predvi|eno da neko dugo boravi. Posredi je, u stvari, bio karantin.
Zid je ogra|ivao ne samo sletno polje nego i brodove koji su dolazili iz svemira, ljude
koji su prispevali u brodovima, svet sa koga su stizali i svekoliku preostalu Vaseljenu.
Opasivao je Vaseljenu, ostavljaju}i Anares napolju, slobodan.
Posmatrano sa druge strane, zid je opasivao Anares: cela planeta nalazila se
unutra, veliki zatvoreni~ki logor, odse~en od drugih svetova i drugih ljudi, u karantinu.
Izvestan broj ljudi pristizao je putem ka sletnom polju; drugi su ve} stajali
okupljeni na mestu gde je put presecao zid.
Ljudi su ~esto dolazili iz obli`njeg grada Abenaja u nadi da }e videti neki
svemirski brod ili naprosto da bi videli zid. Uostalom, bio je to jedini zid-me|a{ na
njihovom svetu. Ni na jednom drugom mestu nije se mogao videti znak na kome bi
pisalo 'Zabranjen prolaz'. Zid je naro~ito privla~io mla|ariju, koja ga je pohodila i dugo
sedela na njemu. Povremeno bi im se ukazala prilika da posmatraju kako neka radna
grupa istovaruje sanduke sa kamiona-guseni~ara kod stovari{ta. Ponekad bi se ~ak
doga|alo da na rampi stoji teretna letilica. Teretnjaci su dolazili svega osam puta
godi{nje, ali kada }e se to dogoditi bilo je poznato samo sindicima koji su u dato vreme
radili na kosmodromu, tako da bi me|u posmatra~ima, kojima bi se sre}a osmehnula da
vide letelicu, zavladalo uzbu|enje, bar u po~etku. Ali sada su samo sedeli, ba{ kao {to je
i letelica nepomi~no po~ivala, zdepasta, crna kula usred mete`a pokretnih dizalica,
daleko sa druge strane polja. A onda im je pri{la jedna `ena koja je pripadala stovari{noj
brigadi i kazala: "Zatvaramo za danas, bra}o." Nosila je oko ruke traku na kojoj je pisalo
'Odbrana', {to je u podjednakoj meri predstavljalo redak prizor kao i svemirski brod.
Njen nastup izazavao je izvesno kome{anje. Glas joj je, dodu{e, zvu~ao blago, ali nije
trpeo prigovore. Bila je predradnik svoje radne grupe i njeni sindici odmah bi joj pritekli

2
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

u pomo} u slu~aju neprilika. Uostalom, nije bilo ni~eg naro~itog da se vidi. Tu|inci,
posetioci sa drugog sveta, nisu napu{tali svoj brod, tako da je predstava izostala.
Predstava je bila slaba i za pripadnike brigade Odbrane. Predradnica bi ponekad
po`elela da bar neko poku{a da pre|e preko zida, bilo ~lan tu|inske posade u poku{aju
da pobegne sa broda, ili kakvo dete iz Abenaja u nastojanju da se prikrade i izbliza
osmotri teretnjak. Ali do toga nikada nije do{lo. Nikada se nije ni{ta dogodilo. A kad se
ipak desilo, ona nije bila spremna za to.
"Da li se gomila okupila zbog mog broda?" upita je kapetan teretnjaka Obazrivi.
Predradnica pogleda prema ulazu i vide da se tamo u me|uvremenu uistinu
okupilo prili~no mno{tvo, preko stotinu ljudi. Stajali su unaokolo, naprosto stajali, ba{
onako kao {to su to ~inili na stanicama kroz koje su prolazili vozovi sa hranom za vreme
gladi. Predradnicu na trenutak pro`e jeza pred tim prizorom.
"Ne. Oni, ovaj, protestuju", uzvrati ona na svom sporom i skromnom iotskom.
"Protestuju, ovaj, znate, protiv putnika."
"Ho}ete da ka`ete da su se skupili zbog onog kopilana koga treba da
povezemo? Da nemaju nameru da ga zaustave? Ili mo`da nas?"
Re~ 'kopilan', neprevodiva na jezik predradnice, nije joj zna~ila ni{ta drugo do
strani naziv za njene sunarodnike, ali ipak joj se nikada nije dopadao njen prizvuk, ba{
kao ni kapetanov ton, odnosno sam kapetan. "Jeste li u stanju da vodite ra~una o sebi?"
upita ona kratko.
"Nego {ta! Samo vi brzo utovarite preostali tovar. I ukrcajte tog kopilanskog
putnika. Nikakva bulumenta odijaca ne}e nama praviti neprilike." On potap{a stvar koju
je nosio za pojasom, metalni predmet sli~an izobli~enom penisu, i pogleda sa visine
nenaoru`anu `enu.
Ona hladno osmotri falusni predmet, za koji je znala da predstavlja oru`je.
"Utovar u brod bi}e zavr{en do ~etrnaest ~asova", re~e ona. "Neka posada ne izlazi, radi
bezbednosti. Poletanje u ~etrnaest i ~etrdeset. Ako vam bude potrebna pomo}, ostavite
poruku na traci u kontrolnom centru." Ona se udalji pre no {to je kapetan do{ao u priliku
da je ponovo oslovi sa visine. Ljutnja je nagnala da sada istupi energi~nije u opho|enju
sa svojim saradnicima i okupljenim ljudima. "Ra{~istite put!" naredi ona kada se
pribli`ila zidu. "Treba da pro|u kamioni; neko mo`e da bude povre|en. Povucite se u
stranu!"
Mu{karci i `ene u gomili stado{e da se raspravljaju sa njom, kao i me|u sobom.
Nastavili su da prelaze preko puta, a neki su ulazili i u podru~je ome|eno zidom. Pa
ipak, prolaz je manje-vi{e bio oslobo|en. Predradnica, dodu{e, nije imala iskustva u
postupanju sa gomilom, ali ni ovo nije bila ba{ iskusna gomila. Pre ~lanovi zajednice
nego elementi kolektiva, oni nisu podlegali psihozama mase; tu je postojalo isto toliko
razli~itih ose}anja koliko je bilo i ljudi. Osim toga, oni nisu o~ekivali da nare|enja mogu
biti izraz samovolje pojedinca, tako da su bili nevi~ni nepokoravanju. Njihovo
neiskustvo spaslo je putniku `ivot.
Neki me|u njima do{li su da ubiju izdajnika. Drugi su, pak, imali nameru da ga
spre~e da ode, ili da mu saspu u lice sijaset uvreda, odnosno samo da ga vide; svi ti drugi

3
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

ispre~ili su se na kratkom i pravom putu ubica. Niko nije raspolagao vatrenim oru`jem,
premda je nekolicina imala no`eve. Napad je za njih zna~io fizi~ki sukob; `eleli su da im
izdajnik dopadne {aka. O~ekivali su da }e sti}i u nekom vozilu i da }e biti ~uvan. Dok su
poku{avali da pregledaju jedan kamion natovaren robom, prepiru}i se sa rasr|enim
voza~em, ~ovek koga su tra`ili do{ao je putem pe{ice, sam. Kada su ga prepoznali, ve}
je prevalio pola puta preko polja, u pratnji pet sindika Odbarne. Oni koji su hteli da ga
ubiju dado{e se u poteru, za {ta je bilo prekasno, i ma{i{e se kamenica, za koje jo{ nije
bilo kasno. Uspeli su samo da okrznu po ruci ~oveka koga su ga|ali, ali je zato kamenica
od dobre dve funte pogodila jednog pripadnika brigade Odbrane postrance u glavu i
usmrtila ga na mestu.
Otvori na brodu se zatvori{e. Pripadnici brigrade Odbrane krenu{e natrag,
nose}i mrtvog sadruga; ni{ta nisu preduzeli da zaustave prehodnike gomile koji su hitali
ka brodu, premda ih je predradnica, pobelela od {oka i srd`be, proklinjala na sva usta
dok su promicali pokraj nje, skre}u}i u stranu da bi je izbegli. Stigav{i do broda, prvi
talas gomile se razbi i ljudi ostado{e neodlu~no da stoje. Ti{ina broda, nagle kretnje
ogromnih kostura dizalica, neobi~an, spr`en izgled tla, odsustvo bilo ~ega u ljudskim
razmerama - sve ih je to pomelo. Nekolicina se tr`e kada je iz ne~ega {to je bilo
povezano sa brodom iznenada {iknuo oblak pare ili gasa; oni zabrinuto podigo{e poglede
prema izduvnim cevima rakete, velikim, tamnim tunelima {to su se nadnosili odozgo.
Negde daleko, preko polja, oglasi se sirena u znak upozorenja. Najpre jedan progonitelj
krenu natrag, pa za njim jo{ jedan. Deset minuta kasnije polje je bilo pusto, a gomila se
razudila du` puta za Abenaj. Na kraju, izgledalo je kao da se ni{ta nije dogodilo.
U Obazrivome se, me|utim, zbivalo mnogo toga. Po{to je kontrolni centar
skratio vreme lansiranja, sve rutinske postupke valjalo je obaviti dvostruko br`e.
Kapetan je izdao nare|enje da putnik bude vezan sigurnosnim pojasevima i zatvoren u
salonu za posadu zajedno sa doktorom, kako mu obojica ne bi stajala na putu. Unutra se
nalazio ekran, tako da su mogli da prate uzletanje ukoliko su to `eleli.
Putnik je stao da posmatra. Ugledao je polje, zid koji ga je opasivao, a sa one
strane zida, u daljini, obronke Ne Tere pro{arane {ipra`jem holuma i retkim, srebrnastim
mese~evim trnovima.
Sve to najednom ble{tavo pohrli u dubinu ekrana. Putnik oseti kako mu ne{to
potiskuje glavu o postavljeno priglavlje. Izgledalo je kao da je na zubarskom pregledu:
glava zaba~ena unazad, usta nevoljno otvorena. Nije uspevao da do|e do daha, ispunio
ga je ose}aj mu~nine, strah mu je pro`eo utrobu. Celo njegovo telo stalo je da dovikuje
ogromnim silama koje su ga do~epale: Ne sada, ne jo{, ~ekajte!
O~i su mu donele izbavljenje. Ono {to su mu uporno saop{tavale da vide otrglo
ga je iz uko~enosti u`asa. Na ekranu je sada stajao neobi~an prizor: velika, bleda,
kamena ravnica. Bila je to pustinja vi|ena sa planina iznad Velike Doline. Kako se vratio
u veliku dolinu? Poku{ao je da objasni samome sebi da se nalazi u vazduhoplovu. Ne,
bio je to kosmoplov. Rub ravnice blesnu sjajem odraza svetlosti na vodi, svetlosti preko
nekog dalekog mora. Ali u tim pustinjama nije bilo vode. [ta je onda to {to se vidi?
Kamena ravnica vi{e nije bila ravna, ve} udubljena, poput kakve ogromne zdele pune

4
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

sun~eve svetlosti. Dok je posmatrao u ~udu, ona je postajala sve pli}a, izlivaju}i svetlost
unaokolo. Najednom, preko nje suknu linija, apstraktna, geometrijska, tvore}i savr{en
odse~ak kruga. S druge strane tog luka stajala je tmina. Tmina je izokrenula celu sliku,
pretvorila je u negativ. Njen stvarni, kameni deo nije vi{e bio udaljen i pun svetlosti, ve}
je predstavljao ispup~enje koje je odr`avalo, odbijalo svetlost. Nije posredi bila ravnica
ili zdela, ve} kugla, lopta od belog kamena koja je padala dole u tminu, u daljinu. Bio je
to njegov svet. "Ne razumem", re~e on naglas.
Neko mu je odgovorio. U prvi mah nije shvatio da se to osoba {to stoji uz
njegovu stolicu obra}a njemu, da mu odgovara, zato {to vi{e nije poimao {ta je to uop{te
odgovor. Jasno je bio svestan samo jedne stvari, potpune vlastite izdvojenosti. Svet je
pao pod njim i on je ostao sasvim sam.
Oduvek se bojao da }e se to dogoditi, znatno vi{e nego {to se pla{io smrti.
Umreti zna~i izgubiti sebe i spojiti se sa ostalima. On je, me|utim, zadr`ao sebe, a
izgubio ostale.
Kona~no je uspeo da podigne pogled prema ~oveku koji je stajao pokraj njega.
Razume se, bio je to stranac. Od sad }e sretati samo strance. Govorio je stranim jezikom:
iotskim. Re~i su imale smisla. Sve sitne stvari su imale smisla; to nije bio slu~aj samo sa
celinom. ^ovek je govorio ne{to o sigurnosnim pojasevima kojima je bio vezan za
stolicu. On po~e da petlja po njima. Stolica najednom posko~i u uspravan polo`aj i on
umalo ne ispade iz nje, budu}i da mu se vrtelo u glavi i da mu ravnote`a nije bila
pouzdana. ^ovek je ponovo upitao da li je neko povre|en. Na koga misli? "Je li on
siguran da nije povre|en?" U~tiv oblik neposrednog oslovljavanja na iotskom zahtevao
je upotrebu tre}eg lica jednine. ^ovek je mislio na njega; on je bio taj 'on'. Nije imao
pojma za{to bi trebalo da bude povre|en; ~ovek opet re~e ne{to o bacanju kamenica. Ali
kamen nikada ne}e pogoditi metu, pomisli on. Osvrnuo se prema ekranu ne bi li ugledao
kamen, belu gromadu koja tone u tminu, ali na monitoru vi{e nije bilo ni~ega.
"Dobro mi je", re~e on najzad, nehajno.
^oveka to nije ospokojilo. "Molim vas, po|ite sa mnom. Ja sam doktor."
"Dobro mi je."
"Molim vas, po|ite sa mnom, doktore [evek!"
"Ti si doktor", uzvrati [evek posle kratke pauze. "Ja nisam. Moje ime je
[evek."
Na licu doktora, oni`eg, }elavog mu{karca svetle puti, pojavi se bri`an izraz.
"Trebalo bi da budete u va{oj kabini, gospodine... opasnost od zaraze... ne smete biti u
dodiru ni sa kim drugim do sa mnom. Dve sedmice su me dezinfikovali ni zbog ~ega,
proklet bio kapetan! Molim vas, po|ite sa mnom, gospodine. Odgovoran sam..."
[eveku postade jasno da je oni`i ~ovek uznemiren. Nije, me|utim, ose}ao gri`u
savesti, niti naklonost prema njemu; ali ~ak i u stanju u kome se nalazio, u potpunoj
samo}i, jedan zakon ostajao je na snazi, jedini zakon koji je ikada poznavao. "U redu",
re~e on i ustade.

5
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Jo{ mu se vrtelo u glavi, a desno rame ga je bolelo. Znao je da se brod jama~no


kre}e, ali to kretanje se nikako nije moglo iskusiti; postojala je jedino ti{ina, tik sa one
strane zidova. Doktor ga povede kroz utihle metalne hodnike do jedne prostorije.
Prostorija je bila veoma mala, golih zidova punih sastavaka. [eveku je delovala
odbojno, podsetila ga je na jedno mesto koga nije hteo da se se}a. Zastao je na ulazu. Ali
doktor je stao da navaljuje i da moli, i on stupi unutra.
Seo je na postelju sli~nu polici, ose}aju}i se i dalje o{amu}eno i malaksalo, i
stao nezainteresovano da posmatra doktora. Shvatao je da bi trebalo da bude
zainteresovan; ovaj ~ovek je prvi Ura{anin koga je video. Ali je bio odve} umoran; sva
je prilika da bi zaspao istog trena ~im bi se opru`io na postelju.
Probdeo je celu prethodnu no}, prebiraju}i po svojim papirima. Pre tri dana
ispratio je Takver i decu u Mir i Obilje, a potom nije prestajao da radi: jurio je u radio-
toranj da bi razmenio poslednje poruke sa ljudima na Urasu, vodio je rasprave o
planovima i mogu}nostima sa Bedapom i ostalima. Tokom sveg tog `urnog vremena, od
kada je Takver oti{la, uop{te nije imao ose}aj da radi stvari koje ~ini, ve} da one rade
njega. Nalazio se u rukama drugih. Njegova volja nije dejstvovala. No, to i nije bilo
potrebno. Volja mu je bila ta koja je zapo~ela sve ovo, koja je stvorila ovaj trenutak i ove
zidove {to ga sada okru`uju. Pre koliko vremena? Godine su pro{le od tada. Pre pet
godina, u ti{ini no}i u ^akaru, u planinama, kada je kazao Takver: "Oti}i }u u Abenaj i
sru{i}u zidove." I pre toga, znatno ranije, u Pra{ini, tokom godina gladi i o~aja, kada je
obe}ao sebi da }e ubudu}e delati samo prema vlastitom slobodnom izboru. I dr`e}i se
tog obe}anja stigao je ovde: u ovaj bezvremeni trenutak, ovo mesto van zemlje, ovu
sobicu, ovaj zatvor.
Doktor mu je pregledao modricu na ramenu. (Modrica je zbunila [eveka; bio je
odve} napet i u `urbi da bi shvatio {ta se sve zbivalo na sletnom polju, tako da uop{te
nije osetio udar kamenice.) Sada se okrenuo ka njemu, dr`e}i {pric za davanje injekcija.
"Ne `elim to", re~e [evek. Njegov govorni iotski bio je spor, a i r|avo ga je
izgovarao ({to je doznao prilikom saobra}anja putem radija), ali zato nije pravio
gramati~ke gre{ke; nailazio je na ve}e pote{ko}e u razumevanju nego u govoru.
"Ovo je vakcina protiv malih boginja", re~e doktor, profesionalno gluv za
protivljenja.
"Ne", uzvrati [evek.
Doktor se za trenutak ugrize za usnu, pa re~e: "Znate li {ta su male boginje,
gospodine?"
"Ne."
"To je bolest. Zarazna. ^esto je prili~no opasna kod odraslih. Vi je nemate na
Anaresu; otklonjena je preventivnim merama u vreme naseljavanja planete. Na Urasu je,
me|utim, ~esta. Mogla bi vas stajati glave. Ba{ kao i desetak drugih rasprostranjenih
virusnih infekcija. Otpornost vam je slaba. Jeste li desnoruki, gospodine?"
[evek automatski klimnu glavom. @onglerskim ume}em doktor mu zabode iglu
u desnu mi{icu. [evek je bez re~i primio tu i ostale injekcije. Nije imao prava na
podozrenje ili protivljenje. Predao se u ruke ovih ljudi; odrekao se svog prava da donosi

6
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

odluke, ste~enog ro|enjem. Nije ga vi{e bilo, odvojilo se od njega zajedno sa njegovim
svetom, svetom Obe}anja, golim kamenom.
Doktor ponovo po~e da govori, ali on nije vi{e slu{ao.
^etiri ~asa ili dana postojao je ni u ~emu, u suvoj i tmurnoj pozadini bez
pro{losti ili budu}nosti. Zidovi su ga pritiskali sa svih strana. Izvan prostorije vladala je
ti{ina. Mi{ice i butine bolele su ga od injekcija; prele`ao je groznicu koja, dodu{e, nije
prerasla u bunilo, ali ga je zato dr`ala u limbu izme|u razuma i nerazuma, na ni~ijoj
zemlji. Vreme nije teklo. Nije bilo vremena. On je bio vreme: samo on. Bio je reka,
strela, kamen. Ali se nije micao. Hitnuti kamen nepomi~no je po~ivao usred vazduha.
Nije bilo dana ili no}i. Doktor je ponekad isklju~ivao ili uklju~ivao rasvetu. U zidu,
pokraj postelje, nalazio se sat; njegov pokaziva~ prevaljivao je put izme|u dvadeset
oznaka broj~anika, bez ikakvog smisla.
Probudio se posle dugog, dubokog sna i, ugledav{i pred sobom ~asovnik, stao
je da ga sanjivo posmatra. Pokaziva~ je malo pro{ao brojku petnaest, {to bi zna~ilo,
ukoliko je broj~anik po~injao od pono}i, kao {to je bio slu~aj sa anare{kim ~asovnikom
koji je imao dvadeset ~etiri ~asa, da je otprilike sredina popodneva. Ali kao mo`e biti
sredina popodneva u svemiru izme|u dva sveta? Mo`da se to brod naprosto dr`i nekog
svog vremena. Domi{ljatost celog ovog zaklju~ivanja silno ga je obodrila. Seo je i nije
iskusio vrtoglavicu. Ustao je sa postelje da bi proverio ravnote`u: bila je
zadovoljavaju}a, premda je ose}ao da mu tabani ne po~ivaju ba{ naj~vr{}e na podu.
Gravitaciono polje broda jama~no je bilo prili~no slabo. Nije mu se odve} dopalo to
ose}anje; bila mu je potrebna postojanost, ~vrstina, pouzdano upori{te. U potrazi za
ovim svojstvima on stade metodi~no da ispituje malu prostoriju.
Goli zidovi obilovali su iznena|enjima; bilo je dovoljno dodirnuti neku plo~u i
istog ~asa bi se pojavili umivaonik, klozetska {olja, ogledalo, sto, stolica, orman ili
police. Postojalo je nekoliko krajnje tajanstvenih elektri~nih naprava povezanih sa
umivaonikom, a i sigurnosni ventil nije se automatski zatvarao ubrzo po{to biste pustili
slavinu, ve} je voda tekla dok sami ne biste prekinuli mlaz, {to je, pomislio je [evek,
predstavljalo znak ili neograni~enog poverenja u ljudsku prirodu ili postojanja velikih
koli~ina tople vode. Pretpostaviv{i da je posredi ovo drugo, on se ceo okupao, a kako
nije uspeo da prona|e pe{kir, osu{io se pomo}u jednog od tajanstvenih ure|aja koji je
ispu{tao prijatan, peckav mlaz zagrejanog vazduha. Ne na{av{i vlastitu ode}u, ponovo je
obukao onu koju je imao na sebi kada se probudio: ~ak{ire labavo vezane u struku i
bezobli~nu tuniku - i jedno i drugo svetlo`uto i pro{arano sitnim, plavim ta~kama.
Pogledao se u ogledalu i prizor ga nije odu{evio. Da li se ovako odevaju na Urasu? Dao
se u potragu za ~e{ljem, ali kako ga nigde nije bilo, spleo je per~in i tako doteran krenuo
iz kabine.
Nije, me|utim, daleko stigao. Vrata su bila zaklju~ana.
Neverica koja ga je u prvi mah ispunila pretvorila se ubrzo u srd`bu, u gnev, u
slep poriv da po~ini nasilje, {to nikada ranije nije iskusio u `ivotu. Stao je da tra`i
neumoljivu kvaku, da udara {akama po glatkoj metalnoj povr{ini vrata, a onda se
okrenuo i ljutito pritisnuo dugme za koje mu je doktor kazao da ga upotrebi u slu~aju

7
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

nu`de. Ni{ta se nije dogodilo. Postojalo je jo{ mno{tvo drugih malih, numerisanih,
raznobojnih dugmadi na plo~i interkoma: on udari {akom po njima, zahvativ{i ih ve}i
broj u isti mah. Istog ~asa oglasi se zvu~nik u zidu: "Ko, do vraga, da, odmah dolazim,
ra{~isti, {ta, od dvadeset dva..."
[evek na|a~a sve te glasove: "Otklju~ajte vrata!"
Vrata se otvori{e i na njima se pojavi doktor. Ugledav{i njegovu }elavu,
`u}kastu glavu i bri`an izraz lica, [evek namah oseti kako mu bes popu{ta, preta~u}i se
u unutra{nju tamu. "Vrata su bila zaklju~ana", re~e on.
"Izvinite, doktore [evek... mere predostro`nosti... zaraza... da drugi ne u|u..."
"Zatvoriti spolja, zatvoriti unutra, jedno te isto", uzvrati [evek, posmatraju}i
doktora svetlim, zabludelim o~ima.
"Bezbednost ..."
"Bezbednost? Zar me morate dr`ati u kutiji?"
"[ta ka`ete na oficirski salon?" upita doktor `urno i popustljivo. "Jeste li gladni,
gospodine? Ako bi ste se obukli, mogli bismo da po|emo u salon."
[evek osmotri doktorovu ode}u: uske, plave ~ak{ire sa nogavicama uvu~enim u
~izme, koje su izgledale podjednako glatke i fine kao i ode}a; ljubi~asta tunika, sa
izrezom na prednjoj strani, ~ije su ivice bile spojene srebrnim `abicama; ispod tunike,
pomaljaju}i se jedino na vratu i oko ru~nih zglobova, nalazila se pletena ko{ulja
zaslepljuju}e beline.
"Zar nisam odeven?" upita [evek najzad.
"Oh, sasvim je uredu da po|ete u pid`ami. Na teretnjaku se ne dr`i do
formalnosti!"
"U pid`ami?"
"Da, to {to imate na sebi. Ode}a za spavanje."
"Ode}a koja se nosi prilikom spavanja?"
"Da."
[evek za`mirka. Ni{ta nije uzvratio, ve} je samo postavio pitanje: "Gde je
ode}a koju sam nosio?"
"Va{a ode}a? Dao sam je na ~i{}enje ... sterilizaciju. Nadam se da mi ne
zamerate, gospodine..." On stavi u dejstvo jednu zidnu plo~u koju [evek nije otkrio i
izvadi odande zave`ljaj umotan u bledozelenu hartiju. Razmotav{i ga, izvadio je
[evekovu staru ode}u koja je izgledala veoma ~ista, premda malo skupljena; zatim
zgu`va zelenu hartiju, uklju~i novu plo~u, ubaci papir u spremnik koji se pojavio i
nesigurno se osmehnu.
"Eto, doktore [evek."
"[ta je bilo sa hartijom?"
"Hartijom?"
"Zelenom hartijom."
"Oh, bacio sam je u |ubre."
"\ubre?"
"Da. U otvor za otpadke. Pale ih."

8
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Palite hartiju?"
"Mo`da je samo izbace u svemir. Ne znam. Nisam bio u slu`bi na svemirskim
brodovima. Ukazana mi je ~ast da vas pratim zbog mog iskustva sa posetiocima sa
drugih svetova, ambasadorima sa Tere i Haina. Vodim postupak dekontaminacije i
prilago|avanja za sve tu|ince koji sti`u u A-Io. Razume se, vi nipo{to niste tu|in u
istom smislu." On smeteno pogleda [eveka, koji nije shvatio ba{ sve {to je ovaj rekao,
ali je u izgovorenim re~ima prozreo bri`nost, snebivanje, dobronamernost.
"Nisam", potvrdi [evek. "Mo`da smo imali istog pretka, ti i ja, pre dve stotine
godina, na Urasu." Stao je da obla~i staru ode}u; dok je preko glave navla~io ko{ulju,
ugledao je kako doktor baca u spremnik za '|ubre' plavo`utu 'ode}u za spavanje'. [evek
zastade sa okovratnikom preko nosa. Zati navu~e ko{ulju do kraja, kle~e i podi`e
poklopac spremnika. Unutra nije bilo ni~ega.
"I ode}a se spaljuje?"
"Oh, to su jevtine pid`ame, iz obi~nog sledovanja; bacaju se posle upotrebe,
zato {to staju manje od ~i{}enja."
"Staju manje", ponovi [evek zami{ljeno. Izgovorio je te re~i na isti na~in na
koji bi paleontolog pogledao neki fosil {to odre|uje starost celog sloja.
"Bojim se da vam je prtljag izgubljen u onoj gunguli prilikom ukracavanja.
Nadam se da tamo niste imali ni{ta va`no."
"Ni{ta nisam poneo", re~e [evek. Iako mu je ode}a bila veoma izbledela i malo
okra}ala, i dalje mu je dobro stajalo, a i prijao mu je poznati grubi dodir sukna od
vlakana holuma. Ponovo se ose}ao onaj stari. Seo je na postelju naspram doktora i rekao:
"Vidi{, znam da se kod vas mnoge stvari razlikuju. Na va{em svetu, na Urasu, sve se
mora kupovati. Ja dolazim na va{ svet, ali nemam novac, te ne mogu da kupujem, tako
da je trebalo da ponesem mnoge stvari sa sobom. Ali koliko, u stvari, mogu poneti?
Ode}u, dobro, mogao sam uzeti dva odela. Ali hrana? Kako mogu poneti dovoljno
hrane? Ne mogu je poneti, niti mogu da kupim. Ako ho}ete da ostanem u `ivotu, onda
mi morate davati hranu. Ja sam Anare{anin i nagonim Ure{ane da se pona{aju kao
Anare{ani: da daju, a ne da prodaju. Ako ho}ete. Razume se, nije neophodno da me
odr`ite u `ivotu! Ja sam, naime, Prosjak."
"Oh, uop{te niste, gospodine, ne, ne. Vi ste veoma uva`en gost.
Molim vas, nemojte suditi o nama po posadi ovog broda; to su potpuno
neobrazovani, ograni~eni ljudi... uop{te ne slutite kakva }e vam dobrodo{lica biti
prire|ena na Urasu. Uostalom, vi ste nau~nik koji je slavan na celom svetu... u celoj
Galaksiji! A predstavljate i na{eg prvog posetioca sa Anaresa! Uveravam vas da }e stvari
biti potpuno druga~ije kada se spustimo na Polje Peier."
"Ne sumnjam da }e biti druga~ije", uzvrati [evek.

Putovanje do meseca, odnosno natrag, obi~no je trajalo ~etiri i po dana,


ali ovoga puta povratak je bio produ`en za pet dana kako bi putnik dobio vremena za
prilago|avanje. [evek i dr Kimoe proveli su te dodatne dane u vakcinisanjima i
razgovorima. Kapetan Obazrivog proveo ih je u odr`avanju orbite oko Urasa i u

9
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

gun|anju. Kada bi se obra}ao [eveku, ~inio je to sa nelagodno{}u, ali i nipoda{tavanjem.


Doktor, koji je za sve imao spremna obja{njenja, odmah je postavio dijagnozu:
"Naviknut je da sve strance dr`i za ni`a bi}a, za stvorenja koja nisu sasvim ljudi."
"Stvaranje pseudovrste, kako je to Odo nazvala. Da. Pretpostavljao sam da ljudi
na Urasu vi{e ne misle tako, budu}i da kod vas ima mnogo jezika i naroda, pa ~ak dolaze
i posetioci iz drugih sun~evih sistema."
"Takvih je malo, s obzirom na to da je me|uzvezdano putovanje veoma skupo i
sporo. Mo`da ne}e zauvek ostati tako", dodade dr Kimoe, sa o~iglednom namerom da
polaska [eveku ili da ga navede na razgovor o tome, {to ovaj nije prihvatio.
"Izgleda", re~e on "da me se drugi oficir boji."
"Oh, kod njega vam je posredi religijska netrpeljivost. On pripada doslovnim
epifanistima. Recituje proste brojeve svake no}i. To je ~ovek veoma krutih nazora."
"Za koga me on dr`i?"
"Za opasnog ateistu."
"Ateistu? Ali za{to?"
"Kako za{to? Pa zato {to ste odonjanin sa Anaresa... Na Anaresu nema religije."
"Nema religije? Predstavljamo li mi kamenje, na Anaresu?"
"Ho}u da ka`em, zvani~ne religije ...crkava, vera..." Kimoe bi se lako pomeo.
Kao lekar, odlikovao se izrazitom samouvereno{}u, ali [eveku je neprestano uspevalo da
je poljulja. Posle dva ili tri [evekova pitanja sva njegova obja{njenja pokazala bi se
nedovoljna. Obojica su kao o~igledne podrazumevala neke veze i odnose koji, me|utim,
ovom drugom uop{te nisu bili sami po sebi jasni. Na primer, ona neobi~na stvar oko
nadre|enosti i podre|enosti. [evek je znao da je za Ura{ane va`na predstava o
nadre|enosti, o odnosnoj visini; oni su ~esto koristili re~ 'vi{i' kao sinonim za 'bolji' u
pisanju, tamo gde bi Anare{ani upotrebili izraz 'sredi{njiji'. Ali kakva je veza mogla
postojati izme|u 'biti vi{i' i 'biti stranac'? Bila je to tek jedna me|u stotinu zagonetki.
"Razumem", re~e on sada, pronikav{i u novu zagonetku. "Vi ne dopu{tate
religiju izvan crkava, ba{ kao {to ne dopu{tate ni moral izvan zakona. Zna{, ranije mi to
uop{te nije bilo jasno, iako sam pro~itao mno{tvo ura{kih knjiga."
"Pa, u na{e vreme, svaka prosve}ena osoba bi dopustila..."
"Re~nik ote`ava stvari", nastavi [evek, ispituju}i dalje svoje otkri}e. "Na
praviku re~ religija je ~esta. Ne, kako vi ka`ete... retka. Ne koristi se ~esto. Razume se,
ona je jedna od Kategorija: ^etvrti Na~in. Malo je ljudi nau~ilo da upra`njava sve
Na~ine. Ali ti Na~ini sazdani su od prirodnih sposobnosti uma; ne mo`ete ozbiljno
smatrati da ne raspola`emo sposobno{}u za religiju! Da smo kadri da se bavimo fizikom,
dok nam je uskra}en najbolji odnos koji ~ovek ima sa kosmosom!"
"Oh, ne nipo{to..."
"Time bi se od nas uistinu na~inila pseudovrsta!"
"Obrazovani ljudi bi to sigurno shvatili, ovi oficiri su neuki."
"Ali zna~i li to da kod vas samo ljudi puni predrasuda smeju da idu u kosmos?"
Sve njihove rasprave imale su sli~an tok: iscrpljuju}e za doktora,
nezadovoljavaju}e za [eveka, pa ipak veoma zanimljive obojici. One su bili [evekov

10
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

jedini na~in da istra`i novi svet koji ga je ~ekao. Sam brod i Kimeov um predstavljali su
ceo njegov mikrokosmos. Na Obazrivome nije bilo knjiga, oficiri su izbegavali [eveka,
a i vo|eno je strogo ra~una o tome da obi~ni ~lanovi posade ne do|u ni u kakvu vezu sa
njim. [to se ti~e doktorovog uma, iako se odlikovao intelegentno{}u i dobronamerno{}u,
on je ipak bio d`ungla intelektualnih artefakata {to su jo{ vi{e zbunjivali [eveka nego
sve naprave, ure|aji i pogodnosti kojima je brod obilovao. Za ove poslednje [evek je
na{ao da su zabavne; sve je bilo tako izda{no, sa stilom, domi{ljato; no, name{taj
Kimeovog intelekta nije mu se ni izdaleka ~inio tako udoban. Kimeove zamisli kao da
uop{te nisu bile kadre da se kre}u pravolinijski; svaki ~as su morale ne{to da obilaze ili
izbegavaju, da bi se potom naglo zaustavile tako {to bi udarile o zid. Oko svih njegovih
misli uzdizali su se zidovi, a izgledalo je da ih uop{te nije svestan, iako se neprekidno
krio iza njih. Samo je jednom, tokom svih dana razgovora, negde ne sredokra}i izme|u
dva sveta, [evek do{ao u prliku da ih vidi sru{ene.
Zapitao je za{to na brodu nema `ena, na {ta je Kimoe uzvratio da rad na
svemirskom teretnjaku ne predstavlja `enski posao. Te~ajevi iz istorije i upu}enost u
Odoina dela pru`ali su [eveku kontekst u kome je mogao shvatiti ovaj tautolo{ki
odgovor, tako da on vi{e nije imao {ta da primeti. Ali zato je doktor postavio jedno
pitanje o Anaresu. "Jeli istina, doktore [evek, da se u va{em dru{tvu prema `enama
postupa potpuno isto kao i prema mu{karcima?"
"To bi bilo ~isto tra}enje dobre opreme", re~e [evek, nasmejav{i se; potom se
ponovo nasmejao kada je shvatio koliko je, u stvari, uistinu sme{na cela ta zamisao.
Doktor je zastao, o~igledno nastoje}i da zaobi|e jednu od prepreka u svom
umu, a zatim re~e, dok mu se na licu pojavio izraz osuje}enosti: "Oh, ne, nisam mislio u
seksualnom pogledu... o~igledno vi... one... hteo sam da ka`em, u pogledu dru{tvenog
polo`aja."
"Jeli polo`aj isto {to i klasa?"
Kimoe je preduzeo da obja{njava {ta je to dru{tveni polo`aj, ali nije uspeo, tako
da se vratio prvobitnom predmetu. "Da li stvarno nema razlike izme|u mu{kog i `enskog
rada?"
"Pa, ne, takva podela rada izgleda krajnje mehani~ka, zar ne? Svaka osoba bira
posao prema vlastitom interesovanju, nadarenosti, snazi... kakve veze pol mo`e da ima
sa tim?"
"Mu{karci su fizi~ki sna`niji", primeti doktor glasom u kome se osetio prizvuk
profesionalne bespogovornosti.
"Da, uglavnom, a i krupniji su, ali {ta to mari kada imamo ma{inu? Ali ~ak i
kad ne bismo posedovali ma{ine, kada bismo morali da kopamo lopatama i da nosimo
terete na le|ima, mu{karci bi mo`da radili br`e, oni krupniji, ali `ene su izdr`ljivije...
^esto sam po`eleo da postignem `ensku istrajnost."
Kimoe se upilji u njega; pometenost kao da je sasvim otupela u~tivost u njemu.
"Ali gubitak... svega `enstvenog... ne`nosti... kao i gubitak mu{kog samopo{tovanja...
Ne}ete valjda re}i da su `ene ravne mu{karcima i u va{em poslu? U fizici, matematici, u
stvarima intelekta? Ne mo`ete se pretvarati da su vam tu dorasle..."

11
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

[evek sede u meko postavljenu, udobnu stolicu i osvrnu se po oficirskom


salonu. Na video-ekranima blistava kriva Urasa nepomi~no je stajala spram crnog
svemira, sli~na kakvom plavozelenom opalu. [evek se privikao na taj prijatan prizor i
salon tokom poslednjih dana, ali sada su mu najednom te jarke boje, oble stolice,
posredna rasveta, stolovi za igre, televizijski ekrani i meki tepisi postali strani, ba{ kao
{to su to bili i onda kad ih je prvi put ugledao.
"Ne mislim da se mnogo pretvaram, Kimoe", re~e on.
"Razume se, imao sam prilike da upoznam veoma inteligentne `ene, koje
nimalo nisu zaostajale za mu{karcima u umnosti", uzvrati doktor `urno, svestan da
gotovo vi~e, da udara, pomisli [evek, {akama o zaklju~ana vrata i vi~e.
[evek je skrenuo razgovor u drugom pravcu, ali je nastavio da razmi{lja o
tome. Ova predstava o nadre|enosti i podre|enosti mora da je zauzimala sredi{nje mesto
u ura{kom dru{tvenom `ivotu. Ako je Kimoe, da bi ose}ao samopo{tovanje, morao
polovinu ljudske rase da smatra ni`om od sebe, kako su onda `ene uspevale da obezbede
samopo{tovanje? Da li tako {to su mu{karce smatrale ni`im? I kako je sve to uticalo na
njihove seksualne `ivote? Znao je iz Odoinih dela da su pre dve stotine godina glavne
ura{ke seksualne institucije bile 'brak', orta{tvo koje se zakonskim i ekonomskim
sankcijama odobravalo i sprovodilo u delo, i 'prostitucija', {to je o~igledno bio samo
ne{to {iri pojam, seksualni odnos na ekonomski na~in. Odo je prokazala obe ove
institucije, ali je ipak sama bila 'udata'. Dodu{e, te institucije mogle su se i u velikoj meri
promeniti tokom dve stotine godina. Ako mu bude predstojalo da `ivi na Urasu sa
Ura{anima, bi}e dobro da to ustanovi.
Bilo je neobi~no da ~ak i seks, izvor silnih uteha, u`ivanja i radosti tokom
mnogih godina, mo`e preko no}i da postane za njega nepoznata teritorija kojom mora
oprezno da stupa, otkrivaju}i na svakom koraku svoju neupu}enost; pa ipak, bilo je ba{
tako. Na to ga je upozorio ne samo Kimoeov neobi~an izliv prezira i ljutnje nego i jedan
prvobitno nejasan i mutan utisak koji je ova epizoda dovela u `i`u. U prvo vreme
boravka na brodu, tokom dugih ~asova groznice i o~aja, zaokupljao ga je, ponekad na
prijatan, a ponekad na razdra`uju}i na~in, jedan krajnje jednostavan ose}aj: meko}a
postelje. Iako je posredi bila sasvim obi~na, uska le`aljka, du{ek se ulegao pod
njegovom te`inom, odlikuju}i se gipko{}u koja kao da ga je milovala. Taj du{ek mu se
podavao, podavao tako silno da ga je uvek bio svestan kada bi tonuo u san. Prijatnost i
razdra`enost koje bi se tada javljale u njemu bile su pre svega erotske prirode. Tu je
tako|e bio pe{kir u vidu mlaza toplog vazduha, koji je stvarao isto dejstvo. Peckanje.
Zatim oblik name{taja u oficirskom salonu: glatke, plasti~ne obline, u koje neumoljivo
drvo i metal kao da su nasilno prodrli, glatko}a i ne`nost povr{ina i sklopova; zar i to
isto tako nije bilo neupadljivo, ali i neodoljivo eroti~no? Dovoljno je dobro poznavao
sebe da bi bio siguran kako ga nekoliko dana bez Takver, ~ak i pod velikim stresom, ne
mogu u toj meri rastrojiti da po~nu da mu se privi|aju `ene od svake plohe stola. Izuzev,
naravno, ako se te `ene ustinu nisu tamo nalazile.
Jesu li svi stolari na Urasu ne`enje?

12
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Digao je ruke od daljeg naga|anja; uskoro }e mu se ukazati prilika da na Urasu


ustanovi pravo stanje stvari.
Neposredno pre no {to su se vezali pojasevima radi sletanja, u njegovu kabinu
u{ao je doktor da proveri kako napreduju razne imunizacije; zbog poslednje me|u njima,
vakcine protiv kuge, [evek je ose}ao mu~ninu i o{amu}enost. Kimoe mu je dao novu
pilulu. "Ovo }e vam olak{ati sletanje" re~e on. [evek stoi~ki proguta lek. Doktor stade
da ne{to petlja po svojoj medicinskoj opremi, a onda najednom po~e da govori veoma
brzo. "Doktore [evek, ne verujem da }e mi biti dopu{teno da se i dalje staram o vama...
premda, mo`da... ali ako do toga ne do|e, hteo sam da vam ka`em da mi je... da sam ja...
da sam bio izuzetno povla{}en. Ne zato... ve} zbog toga {to sam po~eo da po{tujem... da
cenim... da jednostavno, kao ljudsko bi}e... va{u dobrotu, iskrenu dobrotu..."
[evek, koga je morila glavabolja, nije tog ~asa uspeo da smisli nikakav
primereniji odgovor do da uhvati Kimoea za ruku i da mu ka`e: "Pa, vide}emo se onda
ponovo, brate!" Kimoe se nervozno rukovao, na ura{ki na~in, a zatim je `urno izi{ao.
Tek posle toga [evek je shvatio da mu se obratio na praviku, da ga je oslovio re~ju amar.
'brate', jezikom koji Kimoe nije razumeo.
Iz zvu~nika u zidu stado{e da naviru nare|enja. Opru`en na le`eljki, vezan
pojasevima, [evek je slu{ao, kao kroz maglu, odsutan duhom. Ose}aji koji su pratili
ulazak u atmosferu samo su zgusnuli tu maglu; bio je svestan malo ~ega drugog osim
silne nade da ne}e po~eti da povra}a. Uop{te nije shvatio da su se ve} spustili, sve dok
Kimoe nije ponovo banuo unutra i `urno ga pozvao u oficirski salon. Video-ekrani na
kojima je Uras tako dugo po~ivao, opasan oblacima i blistav, sada su stajali prazni.
Prostorija je bila puna ljudi. Odakle svi oni? Bio je iznena|en i zadovoljan svojom
kadro{}u da ustane, kora~a, da se rukuje. Potpuno se usredsredio na te jednostavne
radnje, uop{te ne nastoje}i da pronikne u smisao onoga {to se zbivalo. Glasovi, osmesi,
ruke, re~i, imena. Njegovo ime opet, pa opet: dr [evek, dr [evek... A onda su on i svi
stranci oko njega krenuli niz pokrivenu izlaznu rampu; glasovi unaokolo najednom su
postali znatno bu~niji, poja~ani jekom re~i koje su se odbijale od golih zidova. No, ovaj
`amor se ubrzo sti{ao i u isti mah on oseti na licu dodir neobi~nog vazduha.
Podigao je pogled u ~asu kada je sa rampe stupio na tle Urasa, tako da se
zateturao i gotovo pao. U trenu izme|u zapo~injanja i okon~anja tog koraka na um mu
pade smrt, a kada ga je priveo kraju, ve} je stajao na jednoj novoj zemlji.
Do~ekalo ga je prostrano, sivo ve~e. Plava, zamu}ena svetla sijala su daleko s
druge strane polja prekrivenog maglom. Vazduh na njegovom licu i {akama, u njegovim
nozdrvana, grlu i plu}ima bio je sve`, vla`an, za~injen mno{tvom mirisa, blag. Nije
izgledao stran. Bio je to vazduh sveta sa koga je potekla njegova rasa, vazduh starog
doma.
Neko ga je prihvatio za ruku kada je posrnuo. Istog trena sa svih strana zasu{e
ga bleskovi. Fotoreporteri su stali da snimaju prizor za novine. 'Prvi ~ovek sa meseca';
visoka, krhka prilika u mete`u zvani~nika, profesora i agenata obezbe|enja, lepe,
kosmate glave koju je dr`ao veoma uspravno (tako da su snimatelji mogli da uhvate
svaku pojedinost na njoj), kao da je poku{avao da pogledom dosegne kroz svetla

13
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

reflektora do neba, do prostranog svoda magle koja je skrivala zvezde, mesec i sve druge
svetove. Novinari su se upinjali da se probiju kroz kordon policajaca: "Da li biste nam
dali izjavu, doktore [evek, u ovom istorijskom trenutku?" No pre no {to je on stigao da
ma {ta uzvrati, oni su ve} hitro bili potisnuti nazad. Ljudi oko njega pogura{e ga napred.
Bio je odveden do limuzine koja ga je ~ekala; tokom tog kratkog puta predstavljao je
izvrsnu metu fotoreporterima zbog svoje visine, duga~ke kose i neobi~nog izraza lica
koji je odr`avao bol i spomen.

Gradske kule gubile su se u magli, velike lestve zamu}ene svetlosti. Vozovi su


prolazili odozgo, sjajne, bu~ne trake. Masivni zidovi od kamena i stakla bo~no su
oivi~avali ulice, uzdi`u}i se povrh jurnjave kola i tramvajskih vozila. Kamen, ~elik,
staklo, elektri~na rasveta. Bez lica.
"Ovo je Nio Eseija, doktore [evek. Ali smatramo da bi bilo bolje da vas bar u
prvo vreme dr`imo podalje od gratske vreve. Idemo zato pravo na univerzitet."
Sa njim je bilo jo{ pet ljudi u tamnim, mekano postavljenim kolima. Pokazivali
su mu znamenitosti, ali u magli on nije uspeo jasno da razabere koje je veliko,
neodre|eno zdanje pored koga bi promakli vrhovni sud, a koje, pak, Nacionalni muzej,
Upravni{tvo, Senat. Pre{li su preko neke reke ili morskog rukavca; milion svetiljki Nio
Eseije, rasto~enih u magli, treperilo je u tamnoj vodi, iza njih. Put je postao mra~niji,
magla gu{}a, a voza~ je smanjio brzinu. Snopovi farova po~ivali su na magli pred njima,
stvaraju}i utisak kao da je tu posredi kakav zid koji se povla~i. [evek je sedeo malo
nagnut napred, zure}i napolje. Pogled mu nije bio u `i`i, ba{ kao ni um; izgledao je
odsutan i zami{ljen, tako da su ostali u kolima prigu{eno razgovarali, po{tuju}i njegovo
}utanje.
[ta je bila ona gu{}a tama koja je neprekidno promicala uz put? Drve}e? Da li
je mogu}e da se jo{ od ~asa kada su izi{li iz grada voze kroz drve}e? Na povr{inu svesti
izroni mu iotska re~: '{uma'. Nikako da se dogodi da naglo izbiju na otvoreno. Linija
drve}a uop{te se nije prekidala, produ`uju}i se sa brega na breg, u slatkoj studeni magle,
beskrajna, {uma koja prekriva ceo svet, nepomi~an, takma~ki preplet `ivota, tamne
kretnje li{}a u no}i. A onda, dok je [evek zadivljeno posmatrao kako kola izranjaju iz
magle re~ne doline u bistriji vazduh, iz tame kro{nji pokraj puta za trenutak ga osmotri
jedno lice.
To nije bilo ljudsko lice. Izgledalo je duga~ko poput njegove ruke i sablasno
belo. Iz onoga {to su po svoj prilici bile nozdrve dah je izlazio u mlazevima pare, a tu je,
u`asno i nepogre{ivo, stajalo i jedno oko. Veliko, tamno oko, `alosno, mo`da cini~no,
za~as minulo u snopu farova automobila.
"[ta je to bilo?"
"Magarac, mislim."
"@ivotinja?"
"Da, `ivotinja. Blagi Bo`e, tako je! Pa vi nemate krupne `ivotinje na Anaresu,
zar ne?"

14
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Magarac je vrsta konja", primeti drugi saputnik, a zatim tre}i dodade ~vrstim,
stara~kim glasom: "To i jeste bio konj. Magarci nisu ove veli~ine." @eleli su da
zapodenu razgovor sa njim, ali [evek je opet odlutao duhom. Razmi{ljao je o Takver.
Zapitao se {ta bi taj duboki, suvi, mra~ni pogled iz tmine zna~io Takver. Oduvak je znala
da svi `ivoti tvore jedno zajedni{tvo, radovala se svojoj srodnosti sa ribama koje je
dr`ala u tankovima u laboratoriji, tragala je za iskustvima postojanja izvan ljudskih
me|a. Takver bi znala kako da uzvrati pogled tom oku u tami pod drve}em.
"Pred nama je Ieu Eun. Iskupilo se prili~no mno{tvo koje vas ~eka, doktore
[evek; tu su predsednik, nekoliko upravnika, kao i glavni rektor, razume se; sve va`ne
li~nosti. Ali ako ste umorni, okon~a}emo sve~anost {to je pre mogu}e."
Sve~anost je potrajala nekoliko ~asova. Kasnije, uop{te je se nije mogao jasno
setiti. Izveli su ga iz male, tamne kutije kola u veliku, svetlu kutiju punu ljudi, na stotine
njih pod zlatnom tavanicom iski}enom kristalnim svetiljkama. Bio je predstavljen celom
skupu. Svi su bili ni`i od njega i }elavi. I ono malo `ena koje su se tu zatekle tako|e su
bile bez kose na glavi; kona~no je shvatio da to oni jama~no briju sve runo na sebi, sve
one fine, meke, kratke telesne malje, ba{ kao i dlake na glavi. Ali za uzvrat je tu bila
predivna ode}a izvrsnog kroja i `ivih boja: `ene, u sve~anim haljinama koje su se vukle
po podu, nagih grudi, sa draguljima, kao i sa vrpcama i koprenama koje su im ukra{avale
struk, vrat i glavu; mu{karci, u ~ak{irama i sakoima ili tunikama, crvene, plave,
ljubi~aste, zlatne ili zelene boje, sa razrezanim rukavima i kaskadama vrpci, ili u
duga~kim haljinama grimizne, tamnozelene ili crne boje, koje su bile otvorene u visini
kolena da bi do izra`aja do{le visoke, bele ~arape sa srebrnim podvezicama. Jo{ jedna
iotska re~ stade da kola [evekovom glavom, re~ koju nikada nije imao prilike da na
ne{to upotrebi, iako mu se svi|ao njen zvuk: 'rasko{'. Ovi ljudi `iveli su u rasko{i.
Zapo~eli su govore. Predsednik Senata nacije A-Io, ~ovek neobi~nih, hladnih o~iju,
odr`ao je zdravicu: "Za novu eru bratstva me|u na{im susednim planetama, kao i za
vesnika te nove ere, na{eg uva`enog i veoma dobrodo{log gosta, doktora [eveka sa
Anaresa!" Glavni rektor univerziteta oslovio ga je na prijatan i ljubak na~in, prvi
upravnik nacije u~inio je to ozbiljno, a potom je bio predstavljen ambasadorima,
astronautima, fizi~arima, politi~arima i jo{ desetinama drugih zvanica; svi sa kojima se
upoznao imali su duga~ke titule i po~asna zvanja koja su dolazila kako pre, tako i posle
imena; obra}ali su mu se, a on im je odgovarao, ali se docnije vi{e nije mogao setiti ne
samo {ta su drugi govorili nego ni on sam. Bilo je ve} veoma kasno kada je sa malom
grupom ljudi krenuo kroz toplu ki{u preko nekog velikog parka ili trga. Javilo mu se ono
proletnje ose}anje o `ivoj travi pod nogama; ranije je to iskusio kora~aju}i Parkom
trougla u Abenaju. Taj `ivi spomen i studeni, golemi dodir no}i razbudili su ga. Du{a mu
je najzad izi{la iz skrovi{ta.
Pratioci su ga odveli u jednu zgradu, a zatim u sobu za koju mu je obja{njeno
da je 'njegova'.
Bila je to velika prostorija, duga~ka desetak metara, o~igledno zajedni~ka,
budu}i da nisu postojale pregrade ili uzvi{enja za spavanje; tri ~oveka koja su tako|e
u{la unutra jama~no je trebalo da dele spavaonicu sa njim. Neobi~nu lepotu zajedni~ke

15
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

prostorije osna`ivao je niz prozora du` jednog celog zida; prozore je razdvajao po jedan
vitak stub, koji se pri vrhu ra~vao poput kakvog drveta, obrazuju}i dvostruki luk. Na
podu je stajao prostrt tepih grimizne boje, a na suprotnom kraju prostorije gorela je vatra
u otvorenom ognji{tu. [evek pre|e preko sobe i stade kraj vatre. Nikada jo{ nije video da
se drvo spaljuje zbog toplote, ali sada se ve} vi{e ni~emu nije mogao ~uditi. Pru`io je
ruke ka prijatnoj toploti i seo na svojevrsno sedi{te od ugla~anog mermera uz ognji{te.
Najmla|i me|u pratiocima sede tako|e uz ognji{te, naspram njega. Druga
dvojica i dalje su razgovarala po strani. Raspravljali su o fizici, ali [evek uop{te nije
poku{avao da ih prati. Najmla|i ~ovak obrati mu se tihim glasom: "Pitam se, kako se
samo morate ose}ati, doktore [evek."
[evek izpru`i noge i na`e se napred, izlo`iv{i lice toploti vatre. "Ose}am se
te{ko."
"Te{ko?"
"Mo`da je u pitanju sila te`e. Ili sam umoran."
On pogleda sabesednika, ali u sjaju ognji{ta lice nije bilo jasno; isticao se samo
odsev sa zlatnog lanca i crvena boja ode}e, duboka poput dragulja.
"Ne znam kako se zove{."
"Saio Pae."
"Oh, Pae, da. Znam tvoje oglede o paradoksu."
Re~i je izgovarao te{ko, pospano.
"Ovde imate bar; sobe vi{eg nastavnog osoblja neizostavno su opskrbljene
ormani}em sa pi}em. Da li biste ne{to popili?"
"Vodu, da."
Mladi ~ovek donese ~a{u vode, a u to im se i druga dvojica pridru`i{e kraj
ognji{ta; [evek `urno ispi vodu i upilji se u ~a{u u ruci, u krhki, lepo oblikovan sud koji
je na zlatnim rubovima hvatao odseve vatre. Bio je svestan tri ~oveka, njihovog dr`anja,
dok su stajali ili sedeli blizu njega, za{titni~kog, punog po{tovanja, posedni~kog.
On podi`e pogled ka njima, osmotriv{i jedno lice za drugim. I oni su njega
posmatrali, i{~ekuju}i. "Pa, imate me" re~e on najzad. "Imate svog anarhistu. [ta }ete
sada sa njim?"

2. ANARES
U kvadratnom prozoru u belom zidu stoji vedro, prazno nebo. U sredi{tu neba
je sunce.
U sobi se nalazi jedanaest beba; ve}ina ih je, po dve ili tri, sme{tena u velike,
ogra|ene, meke krevete, gde se, uz silno muvanje i `amorenje, spremaju za po~inak. Dve
najstarije su slobodne: jedna debela, `ivahna, koja se zabavlja rasturanjem izbu{ene
drvene plo~e sa pobodenim {tapi}ima, i druga, kvrgava, koja sedi u kvadratu `ute
sun~eve svetlosti sa prozora, zure}i u snop sa usrdnim i glupim izrazom lica. U
predvorju, nadzornica, jednooka `ena sede kose, razgovara sa visokim mu{karcem
tu`nog lika, tridesetih godina. "Majka je preme{tena u Abenaj", ka`e ~ovek. "@eli da
mali ostane ovde."

16
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Da ga onda zadr`imo u jaslama na stalnom boravku, Palate?"


"Da. Ja }u se vratiti u spavaonicu."
"Ne brini, on nas ovde sve poznaje! Ali zacelo }e Odrad ubrzo i tebe poslati
tamo. Ti i Rulag ste ortaci, a i in`enjeri?"
"Da, ali ona je... Nju tra`e iz Sredi{njeg in`enjerijskog instituta, shvata{. Ja
nisam toliko dobar. Rulag tamo ~eka veliki posao."
Nadzornica klimnu i uzdahnu. "^ak i tako..." zausti ona odlu~no, ali nije
zavr{ila misao.
O~ev pogled bio je uperen prema kvrgavom mali{anu, koji ga nije zapazio u
predvorju, budu}i da je potpuno bio zaokupljen svetlo{}u. Debeljko je u tom trenutku
hitro hrlio ka kvrgavku; hod mu je, dodu{e, bio neobi~no ~u~av zbag vla`nih i
otromboljenih pelena. Re{io je da pri|e, iz dosade ili `elje za dru{tvom, ali kada se obreo
u kvadratu svetlosti ustanovio je da je tu toplo. Sru~io se pokraj kvrgavka, potisnuv{i ga
u senku.
Kvrgavkov bezizra`ajan zanos smesta usupi mesto mrgodnoj razgnevljenosti.
On odgurnu debeljka, uzviknuv{i: "Be`i!"
Nadzornica se odmah stvorila kraj njih. Ona uspravi debeljka. "[eve, ne sme{
da gura{ druge."
Kvrgavi mali{an se pridi`e. Lice mu je ble{talo sun~evom svetlo{}u i srd`bom.
Pelene samo {to mu nisu spale. "Moje!" re~e on visokim, zvonkim glasom. "Moje
sunce!"
"Nije tvoje", uzvrati jednooka `ena uz blagost koja je nicala iz potpune
izvesnosti. "Ni{ta nije tvoje. Sve je za upotrebu. Sve je za deobu. Ako ne}e{ da deli{, ne
mo`e{ ni da koristi{." Ona uze kvrgavu bebu ne`nim, ali neumoljivim rukama i pomeri
je u stranu, izvan kvadrata svetlosti.
Debeljko je sedeo i buljio, ravnodu{an. Kvrgavko zadrhta celim telom, uzviknu:
"Moje sunce!" i briznu u srdit pla~.
Otac ga uze i podi`e. "De, de, [eve", re~e on. "Hajde, pa zna{ da ne mo`e{ da
ima{ stvari. [ta ti je sad?" Glas mu je bio mek, ali i uzdrhtao, kao da je i on bio na rubu
pla~a. Sitno, dugonjavo, lako dete u njegovom naru~ju ridalo je i jecalo.
"Ima dece sa kojom naprosto nije lako", re~e jednooka `ena, posmatraju}i ih
blagonaklono.
"Pove{}u ga sada u posetu u obitavali{te. Majka odlazi no}as."
"U redu. Nadam se da }ete uskoro oboje biti preme{teni", uzvrati nastojnica,
podigav{i debeljka u krilo kao kakvu vre}u `ita; lice joj je zra~ilo setom, a zdravo oko
joj je {kiljilo. "Pa-pa, [eve, du{o. Sutra, ~uje{, sutra }emo se igrati kamiona i voza~a."
Beba joj jo{ nije oprostila. Jecala je, dr`e}i ~vrsto oca za vrat i kriju}i lice u
tami izgubljenog sunca.

Orkestru su tog jutra bile potrebne sve klupe radi probe, a plesna skupina
tutnjala je po velikoj sali sredi{ta za u~enje, tako da su deca koja su ve`bala govorenje i
slu{anje sedela u krugu na penastom kamenu u radionici. Prvi dobrovoljac, suvonjav

17
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

osmogodi{njak duga~kih {aka i stopala, ustade. Stajao je veoma uspravno, kako to ~ine
zdrava deca; njegovo pomalo maljavo lice u prvi mah je bilo bledo, ali onda je
porumenelo dok je ~ekao da ostala deca usredrede pa`nju na njega.
"Hajde, [eve", re~e predvodnik grupe.
"Ovaj, ne{to mi je palo na pamet."
"Glasnije", re~e predvodnik, krupan mu{karac koji tek {to je prevalio
dvadesetu.
De~ak se nelagodno osmehnu. "Ovaj, vidite, razmi{ljao sam, recimo da bacite
kamen ili tako ne{to. Ka drvetu. Bacite ga, kamen leti kroz vazduh i pogodi drvo. Je li
tako? Ali to je nemogu}e. Zato {to ... mogu li dobiti jednu tablicu? Evo, ovde ste vi kako
bacate kamen, a ovo je drvo." Stao je da {ara po tablici. "Neka je ovo drvo, a evo i
kamena, ovde, na pola puta." Deca se zakikota{e, videv{i njegov crte` stabla holuma, a
on se osmehnu. "Da bi stigao od vas do drveta, kamen treba da prevali pola tog puta, zar
ne? A onda jo{ pola puta izme|u pola puta i drveta. Pa pola puta odatle do drveta. Bez
obzira na to dokle je stigao, uvek postoji neko mesto... a to je, u stvari, vreme... mesto
koje je na pola puta izme|u prethodnog mesta i drveta..."
"Mislite da je ovo zanimljivo?" prekide ga predvodnik, obrativ{i se ostaloj deci.
"Za{to kamen ne mo`e sti}i do drveta?" upita jedna desetogodi{nja devoj~ica.
"Zato {to uvek mora da prevali preostalih pola puta", uzvrati [evek "a uvek
preostaje novih pola puta, shvata{?"
"Kako bi bilo da stvar re{imo time {to }emo re}i da si slabo ni{anio?" re~e
predvodnik, usiljeno se osmehnuv{i.
"Uop{te nije va`no kako ni{ani{. Kamen ne mo`e sti}i do drveta.
"Odakle ti ta pomisao?"
"Ni od kuda. Pala mi je na um. ^ini mi se da shvatam kako kamen ipak ..."
"Dosta."
Neka deca su ~avrljala, ali na ovaj uzvik smesta zamuka{e. De~ak sa tablicom
stajao je u ti{ini. Izgledao je upla{en, a na licu mu je po~ivao mrki izraz.
"Govor je deoba, saradni~ki ~in. Ali ti ne deli{, ve} sebi~ari{."
Laka, bodra saglasja orkestra odzvanjala su dvoranom.
"Nisi to sam smislio, nije bilo spontano. ^itao sam ne{to veoma sli~no u jednoj
knjizi."
[evek se upilji u predvodnika. "Kojoj knjizi? Ima li je ovde?"
Predovodnik ustade. Bio je dvostruko vi{i i trostruko te`i od svog protivnika, a
na licu mu se jasno moglo pro~itati da mu se de~ak nimalo ne dopada; ali u njegovom
stavu nije postojala pretnja fizi~kim nasiljem ve} samo ispoljavanje stare{instva, koje je
donekle bilo umanjeno razdra`ljivim odgovorom na de~akovo neobi~no pitanje. "Ne! I
prekini da sebi~ari{!" A onda mu glas ponovo postade melodi~an i odmeren: "Ova stvar
je u potpunoj suprotnosti sa onim {to nastojimo da postignemo u grupi 'Govoriti i
slu{ati'. Govor je dvosmerno saobra}anje. [evek jo{ nije kadar da to uvidi, za razliku od
ve}ine vas, tako da njegovo prisustvo deluje razorno po grupu. To i sam ose}a{, zar ne,
[eve~e? Predla`em ti da na|e{ neku drugu grupu koja radi na tvom nivou."

18
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Niko od ostalih nije ni{ta rekao. Jedino su }utanje i `ustra, laka muzika
ispunjavali prostoriju dok je de~ak vra}ao tablicu i napu{tao krug. Izi{ao je u hodnik i tu
zastao. Grupa koju je napustio otpo~ela je, pod vo|stvom predvodnika, zajedni~ku pri~u
koja se naizmenice izlagala. [evek je stao da oslu{kuje njihove prigu{ene glasove i
otkucaje svoga srca koje je i dalje brzo udaralo. U u{ima mu je odjekivalo pevanje, ali
ono nije dolazilo od orkestra, ve} je to bio zvuk koji nastaje kada se uzdr`avate od
plakanja; ve} je u nekoliko ranijih navrata iskusio taj napevni ton. Nije mu se dopadalo
da ga slu{a, niti je hteo da razmi{lja o kamenu i drvetu, tako da se usredsredio na
Kvadrat. Sastojao se od brojeva, a brojke su oduvek bile hladne i ~vrste; kad god bi se
osetio manjkavo, uvek bi im se prepustio, jer one nikada nisu bile manjkave. Malo~as je
u umu video Kvadrat, crte` u prostoru sli~an crte`ima koje muzika tvori u vremenu;
kvadrat od prvih devet celih brojeva sa peticom u sredi{tu. Kako god zbrajali redove,
uvek se dobijao isti ishod, sve nejednakosti stajale su u ravnote`i: bilo je prijatno imati to
pred o~ima. Kada bi samo mogao da sastavi grupu koja bi volela da razgovara o
ovakvim stvarima; postojalo je, me|utim, samo nekoliko starijih de~aka i devoj~ica
voljnih za to, ali oni su bili zauzeti. A {ta je sa knjigom koju je predvodnik pomenuo? Je
li to mo`da knjiga brojeva? Da li se u njoj obja{njava kako kamen sti`e do drveta? Glupo
je postupio {to je ispri~ao {alu o kamenu i drvetu, niko uop{te nije shvatio da je to samo
{ala, predvodnik je bio u pravu. Glava ga je bolela. Upravio je pogled unutra, unutra, ka
spokoju ustrojstava.
Ukoliko bi i neka knjiga bila ispisana samo brojevima, ona bi bila istinita. Bila
bi ispravna. Ni{ta {to je iskazano re~ima nije ispadalo sasvim ujedna~eno. Re~ene stvari
su se izobli~avale i me|usobno mrsile, umesto da ostanu prave i uklapaju se jedne u
druge. Ali ispod re~i, u sredi{tu, sli~no sredi{tu Kvadrata, sve se ujedna~avalo. Sve se
moglo promeniti, ali ni{ta ne bi bilo izgubljeno. Ako biste osmotrili brojeve, odmah biste
to uo~ili, ravnote`u, ustrojstvo. Videli biste same temelje sveta. A oni su bili stameni.

[evek se nau~io ~ekanju. Bio je vi~an tome, pravi stru~njak. Prvobitno se


izve{tio ~ekaju}i majku, Rulag, da se vrati, premda je to bilo toliko davno da se vi{e nije
se}ao; usavr{io se ~ekaju}i svoj red, ~ekaju}i podelu, ~ekaju}i svoj deo. Kao
osmogodi{njak postavljao je pitanja koja su po~injala sa 'za{to', 'kako' i '{ta ako', ali bi
retko upitao 'kada'.
Sa~ekao je da otac do|e po njega i povede ga u posetu u obitavali{te. Bilo je to
dugo ~ekanje: [est dekada. Palat je uzeo kratak preme{taj, pridru`iv{i se grupi za
odr`avanje pri postrojenju za pre~i{}avanje vode u Planini Bubanj, da bi potom oti{ao u
Malenin, na obali, na jednu dekadu, kako bi plivao, odmarao se i imao odnose sa `enom
po imenu Pipar. Sve je to objasnio sinu. [evek mu je verovao, a on nije izneveravao to
poverenje. Kada je proteklo {esdeset dana, do{ao je do de~ijih spavaonica u Prostranim
Ravnicama, visok, mr{av mu{karac tu`nijeg lika nego ikada ranije. Seks nije bio ono {to
je on, u stvari, `eleo. Bila je to Rulag. Kada je ugledao de~aka, osmehnuo se, a ~elo mu
se bolno nabralo.
U`ivali su u tome da budu zajedno.

19
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Palate, jesi li ikada video knjigu sastavljenu samo od brojeva?"


"Misli{ na knjigu iz matematike?"
"Valjda."
"Ovakvu?"
Palat izvadi iz d`epa svog ogrta~a jednu knjigu. Bila je mala, predvi|ena da se
nosi u d`epu, a kao i ve}ina drugih knjiga imala je zelen povez sa Krugom @ivota
otisnutim na koricama. [tamparski slog bio je veoma zbijen, sa sitnim slovima i uskom
prirubnicom, zato {to je na proizvodnju hartije odlazilo premnogo holumovih stabala i
ljudskog rada, kako bi to delitelj zaliha u sredi{tu za u~enje uvek primetio kada biste
uprljali neku stranicu i do{li po novu. Palat pru`i [eveku otvorenu knjigu. Na obe strane
stajao je niz stubaca brojeva. Upravo ih je tako zami{ljao. Najzad se domogao povelje o
ve~noj pravdi. Logaritamske tablice po osnovi deset i dvanaest - glasio je naslov na
koricama iznad Kruga @ivota.
De~ak je neko vreme prou~avao prvu stranu. "^emu slu`e?" upita on, jer,
o~igledno, ova ustrojstva nisu bila tu samo zbog svoje lepote. Sede}i na tvrdom kau~u
pokraj njega u hladnoj, slabo osvetljenoj zajedni~koj prostoriji obitavali{ta, in`enjer po~e
da obja{njava sinu logaritme. Dva starca sa druge strane prostorije ~avrljala su, igraju}i
partiju 'Nadvisi ih'. U{ao je jedan mladi par i zapitao da li je no}as slobodna
jednokrevetna soba, a zatim se uputio u nju. Ki{a je neko vreme te{ko dobovala po
metalnom krovu jednospratnog obitavali{ta, a zatim je prestala. Nikada nije dugo padala.
Palat izvadi logaritmar i pokaza [eveku kako se radi sa njime; [evek mu je zauzvrat
pokazao Kvadrat i na~elo njegovog ustrojavanja. Bilo je ve} veoma kasno kada su
shvatili da je kasno. Otr~ali su kroz blatnjavu tamu, koja je ~udesno mirisala na ki{u, do
de~je spavaonice, gde im je de`urni uputio nekoliko uzgrednih re~i prekora. Brzo su se
poljubili, obojica se tresu}i od smeha, a onda je [evek pohitao u veliku prostoriju za
spavanje; pri{ao je prozoru sa koga je mogao da vidi oca kako se vra}a jedinom ulicom
Prostranih Ravnica u vla`noj, naelektrisanoj tami.
De~ak je oti{ao u postelju blatnjavih nogu i usnio san. Sanjao je da je na nekom
drumu kroz pustaru. Daleko ispred, uz drum, video je liniju. Kada joj je pri{ao, idu}i
ravnicom, ustanovio je da je posredi zid. Pru`ao se od obzorja do obzorja preko pustare.
Bio je zbijen, taman i veoma visok. Drum je vodio do njega, a onda se tu prekidao.
On mora dalje, ali to nije mogao. Zid ga je zaustavio. U njemu se razbuktao
bolan, ljutit strah. Morao je da produ`i dalje, ili se vi{e nikada ne}e vratiti ku}i. Ali zid
se ispre~io. Nije bilo na~ina.
Stao je da udara {akama po goloj povr{ini i da vi~e. Glas mu je izlazio bez re~i,
graktav. Prepla{en tim zvukom, on se {}u}urio, a onda je za~uo jedan drugi glas koji mu
je kazao: "Pogledaj." Bio je to o~ev glas. ^inilo mu se da mu je tu i majka, Rulag,
premda je nije video (nije se se}ao njenog lica). Izgledalo mu je da su i ona i Palat na sve
~etiri u tami pod zidom, kao i da su nekako krupniji od ljudskih bi}a i druga~ijeg oblika.
Pokazivali su mu ne{to {to se nalazilo na tlu, na oporoj prljav{tini gde ni{ta nije raslo.
Ka`iprsti su im bili upravljeni prema jednom kamenu. Bio je taman poput zida, ali na
njemu, ili u njemu, stajao je jedan broj; u prvi mah pomislio je da je to petica, zatim

20
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

jedinica, a onda je shvatio {ta je posredi: osnovni broj, koji predstavlja u isti mah
jedinstvo i mno{tvo. "To je kamen-temeljac", re~e milo jedan poznati glas, a [eveka
obuze radost. Nije bilo zida u senkama, i on tog ~asa shvati da se vratio, da je stigao
ku}i.
Docnije, nije se mogao setiti pojedinosti sna, ali onu plimu radosti nije vi{e
zaboravio. Nikada ranije nije iskusio ni{ta sli~no; tako je izvesno bilo jemstvo njene
trajnosti, ba{ kao {to je dovoljno baciti samo jedan kratak pogled na svetlo {to postojano
sjaji, da nikada nije pomislio na nju kao na ne{to nestvarno, premda ju je osetio samo u
snu. Jedino {to nije mogao, ma koliko ona bila izvesna tamo, da je ponovo do`ivi bilo
tako {to bi `udeo za njom ili uplivom volje. Sve {to je mogao bilo je da je se se}a. Kada
bi ponovo sanjao zid, {to mu se ponekad doga|alo, snovi su bili sumorni i bez
razre{enja.

Do predstave o 'zatvorima' do{li su iz epizoda knjige Odoin `ivot, koju su ~itali


svi {to su izabrali da rade na istoriji. U knjizi je bilo mno{tvo nejasnih mesta, a u
Prostranim Ravnicama niko nije bio dovoljno upu}en u istoriju da im ih rastuma~i; kada
su, me|utim, stigli do Odoinih godina u utvr|enju u Driu, pojam zatvora postao je sam
po sebi jasan. A kada je jedan putuju}i u~itelj istorije do{ao u grad, stvar im je kona~no
podrobno bila obja{njena, uz nevoljnost osobenu za pristojnu odraslu osobu koja je
prinu|ena da deci razjasni neku nepristojnost. Da, kazao je on, zatvor je bio mesto gde bi
dr`ava slala ljude koji ne po{tuju njene zakone. Ali za{to oni naprosto nisu oti{li
odande? Nisu mogli zato {to su vrata bila zaklju~ana. Zaklju~ana? Poput vrata na
kamionu koji je u vo`nji, kako ne biste ispali, tikvani! Ali {ta su radili u jednoj sobi sve
vreme? Ni{ta. Nije bilo ni~eg da se radi. Videli ste fotografije Odo u zatvorskoj }eliji u
Driu, zar ne? Prizore prkosnog strpljenja, pognute sede glave, stisnutih {aka, nepomi~nih
u prete}im senkama. Ponekad bi zatvorenici bili osu|ivani na rad. Osu|ivani? Ovaj, to
zna~i da im je sudija, osoba koju je ovla{}ivao zakon, nare|ivao da obavljaju nekakav
fizi~ki posao. Nare|ivao? A {ta ako oni to nisu hteli da rade? Pa, ovaj, prisiljavali su ih;
ako nisu radili, tukli su ih. Plima napetosti obuze decu koja su slu{ala:
Jedanaestogodi{njake i dvanaestogodi{njake koji nikada nisu dobili batine, niti su videli
da ih je neko drugi dobio, osim retkih pojedina~nih udaraca zadatih u nastupu besa.
Tirin postavi pitanje koja se svima motalo po glavi: "Ho}e{ da ka`e{ da bi vi{e
ljudi tuklo jednog ~oveka?"
"Da."
"Za{to ih ostali nisu spre~ili?"
"Stra`a je imala oru`je, a zatvorenici ne", uzvrati u~itelj. Govorio je nasilnim
glasom, kao neko ko je prinu|en da ka`e ne{to gnusno, ose}aju}i se pri tom veoma
nelagodno.
Jednostavan poriv nastranosti povezao je Tirina, [eveka i jo{ trojicu de~aka.
Devoj~ice su bile isklju~ene iz njihovog dru{tva, premda niko ne bi umeo da objasni
za{to. Tirin je prona{ao savr{en zatvor ispod zapadnog krila sredi{ta za u~enje. Prostora
je bilo taman toliko da unutra sedne ili legne jedna osoba: ni{u su obrazovala tri

21
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

betonska temeljna zida i donja strana gornjeg poda; budu}i da su temelji bili deo
jedinstvenog betonskog bloka, pod se nastavljao na zidove, tako da bi jedna te{ka plo~a
od penastog kamena potpuno zatvorila 'kutiju'. Ali vrata je trebalo da budu zaklju~ana.
Po~ev{i da vr{i opite, ustanovili su da su ih dva podupira~a uglavljena izme|u
naspramnog zida i plo~e zatvarala sa zastra{uju}om neumitno{}u. Niko ne bi mogao
iznutra da otvori ta vrata.
"A svetlo?"
"Bez svetla", re~e Tirin. Govorio je odlu~no o ovakvim stvarima zato {to mu je
ma{ta omogu}avala da pronikne pravo u njihovu bit. Koristio je ~injenice kojima je
raspolagao, ali sigurnost koja ga je krasila nije po~ivala na njima. "U tvr|avi u Driu
ostavljali su zatvorenike u mraku. Godinama."
"A {ta }emo sa vazduhom?" upita [evek. "Ova vrata vakuumski zatvaraju
}eliju. Trebalo bi napraviti rupu u njima."
"Bili bi nam potrebni sati da je probu{imo kroz penasti kamen. Osim toga, ko je
lud da u kutiji ostane toliko dugo da mu ponestane vazduha!"
Oglasi se hor dobrovoljaca i tra`ilaca.
Tirin ih podrugljivo odmeri pogledom. "Svi ste ste odreda }aknuti. Ko uop{te
mo`e da po`eli da ga zatvore na ovakvo mesto? I za{to?" Pravljenje zatvora bila je
njegova zamiao i on se njome sasvim zadovoljavao; nikako, me|utim, nije uspevao da
shvati da nekim ljudima ma{ta nije bila dovoljna, ve} da moraju u}i u }eliju, moraju
probati da otvore neotvoriva vrata.
"Ja ho}u da vidim kako je to", re~e Kadagv, dvanaestogodi{njak {irokih ple}a,
ozbiljan, samouveren.
"Mu}ni malo glavom!" obrecnu se Tirin, ali ostali stado{e na stranu Kadagva.
[evek je doneo bu{ilicu iz radionice i oni probu{i{e rupu od dva centimetra kroz 'vrata' u
visini nosa. Potrajalo je dobar sat, kao {to je Tirin predvideo.
"Koliko ho}e{ da ostane{ unutra, Kade? Jedan sat?"
"^ujte", uzvrati Kadagv, "Ako sam ja zatvorenik, onda ne mogu
da odlu~ujem sam. Nisam slobodan. Vi morate doneti odluku kada }ete me
pustiti napolje."
"Tako je", re~e [evek, neuznemiren bespogovorno{}u te logike.
"Ne mo`e{ ostati predugo unutra, Kade. Ho}u i ja da probam!" re~e najmla|i
me|u njima, Gibe{. Zatvorenik ga uop{te nije udostojio odgovora. U{ao je u }eliju.
Vrata su zatim podignuta i uz tresak stavljena na mesto; potom su sva ~etiri tamni~ara
vi{e nego prilje`no uglavila ~eki}ima podupira~e. Onda su se svi zbili oko rupe za
vazduh da vide zatvorenika, ali kako u zatvoru nije bilo druge svetlosti osim one koje je
dopirala kroz tu rupu, ni{ta nisu mogli da vide.
"Nemoj da sirotom prdonji isisa{ sav vazduh!"
"Uduvaj mu ga malo unutra."
"Prdni mu ga malo!"
"Koliko da ga dr`imo?"
"Jedan sat."

22
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Tri minuta."
"Pet godina!"
"Ima jo{ ~etiri sata do ga{enja svetla. To }e biti dovoljno."
"Ali ho}u i ja!"
"U redu, ostavi}emo te unutra celu no}."
"Ovaj... mislio sam sutra."
^etiri sata kasnije uklonili su podupira~e i oslobodili Kadagva. Izgledao je
samouveren kao i kada je u{ao; izjavio je da je gladan, kao i da cela stvar nije ni{ta
naro~ita: uglavnom je spavao.
"Da li bi poku{ao ponovo?" uputi mu izazov Tirin.
"Sigurno."
"Ne, sada ho}u ja..."
"]uti, Gibe. Sada, Kade? Da li bi se odmah vratio unutra, a da ti ne ka`emo
kada }emo te pustiti?
"Bih."
"Bez hrane?"
"Hranili su zatvorenike", re~e [evek. "To je ono naj}aknutije u celoj stvari."
Kadagv slegnu ramenima. Njegovo dr`anje uzvi{ene ustrajnosti bilo je
nepodno{ljivo.
"^ujte", obrati se [evek dvojici najmla|ih de~aka, "idite u kuhinju i tra`ite ono
{to je ostalo, a odnesite bocu ili ne{to drugo puno vode." On se okrenu prema Kadagvu.
Da}emo ti ~itavo brdo hrane, tako da mo`e{ ostati u toj rupi koliko `eli{."
"Koliko vi `elite", ispravi ga Kadagv.
"U redu. Ulazi unutra!" Kadagvova samouverenost pobudila je u Tirinu
sklonost ka satiri~kim istupima. "Ti si zatvorenik. Ima{ da ka`e{ ne{to samo kad si
upitan. Shvata{? Okre}i se. [ake na glavu!"
"Za{to?"
"Ho}e{ li prestati?"
Kadagv se tupo upilji u njega.
"Ne sme{ da pita{ za{to. Jer ako to u~ini{, mi te mo`emo tu}i, a batine mora{ da
istrpi{, jer ti niko ne}e pomo}i. Zato {to te mo`emo {utnuti u jaja, a ti ne mo`e{ nas. Jer
nisi slobodan. Pristaje{ li, dakle, na sve to?"
"Sigurno. Udari me."
Tirin, [evek i zatvorenik stajali su i netremice se posmatrali, tvore}i neobi~nu,
uko~enu grupu oko fenjera u tami, me|u te{kim temeljnim zidovima zgrade.
Tirin se osmehnu osiono, razmetljivo. "Ne}e{ ti meni da ka`e{ {ta da uradim,
profiteru jedan. Umukni i smesta u }eliju!" Kada se Kadagv okrenuo da izvr{i nare|enje,
Tirin ga gurnu rukama u le|a, od ~ega se ovaj pru`i koliko je dug. Oteo mu se uzvik
iznena|enja ili bola, a zatim je seo na tlo, vidaju}i jedan prst koji je odrao ili uganuo o
naspramni zid }elije. [evek i Tirin nisu ni{ta rekli. Stajali su nepomi~no, bezizra`ajnih
lica, u ulogama tamni~ara. No, nisu oni bili ti koji su sada igrali uloge, ve} su uloge
igrale njih. Mladi de~aci vrati{e se sa malo holumovog hleba, jednom dinjom i bocom

23
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

vode. Uz put su razgovarali, ali neobi~no }utanje oko }elije zahvati odmah i njih. Unutra
su stavljene hrana i voda, vrata su podignuta i zaglavljena. Kadagv se sam obreo u tami.
Ostali se okupi{e oko fenjera. Gibe{ pro{aputa: "Gde }e da pi{ki?"
"U krevet", uzvrati Tirin sardoni~ki jasno.
"[ta ako mu se bude kakilo?" upita Gibe{ i najednom prasnu u grohotan smeh.
"[ta je tako sme{no sa kakenjem?"
"Pomislio sam... {ta ako ne bude video... u mraku...?" Gibe{ nije uspeo da
objasni do kraja svoju duhovitu dosetku, ali i bez toga svi stado{e da se smeju sve dok se
nisu zacenili. Svi su bili svesni toga da ih de~ak zatvoren u }eliji mo`e ~uti kako se
cerekaju.
U de~ijoj spavaonici pro{lo je vreme ga{enja svetla, a i mnogi odrasli ve} su
bili u postelji, premda su u obitavali{tima jo{ tu i tamo gorela svetla. Ulica je bila prazna.
De~aci krenu{e njome, povode}i se, smeju}i se i dovikuju}i, opijeni zadovoljstvom {to
dele tajnu, {to uznemiravaju druge, {to su povezani istim porokom. Razbudili su pola
dece u spavaonici igraju}i {uge po hodnicima i izme|u kreveta. Nije im se usprotivio
niko od odraslih; gungula se brzo primirila.
Tirin i [evek ostali su dugo da sede na Tirinovom krevetu, do{aptavaju}i se.
Zaklju~ili su da je Kadagv to sam tra`io i da }e zato dobiti dve cele no}i zatvora.
Grupa se sastala po podne kod radionice za preradu drvene gra|e; kada je
predradnik upitao gde je Kadagv, [evek je razmenio pogled sa Tirinom. Na{ao je da je
mudro ako ne odgovori: to ga je ispunjavalo ose}anjem mo}i. Tirin je me|utim, hladno
uzvratio da se danas sigurno pridru`io nekoj drugoj grupi; [eveka je ova la` potpuno
pomela. Ose}anje tajne mo}i najednom ga je ispunilo nelagodno{}u: noge su po~ele da
ga svrbe, a u{i su mu se zajapurile. Kada mu se predradnik obratio, trgao se od
uzbu|enja, straha ili nekog sli~nog ose}anja, ose}anja koje ranije nikad nije iskusio; bilo
je sli~no neprijatnosti, ali znatno r|avije od toga: nekako unutra{nje, podlo. Neprekidno
je razmi{ljao o Kadagvu dok je za~epljivao i {mirglao rupe od eksera na plo~ama od
iverice holumovog drveta, a zatim ponovo {mirglao plo~e dok nisu postale glatke poput
svile. Svaki put kada bi upravio pogled u svoj um, tamo bi video Kadagva. Bilo je
odvratno.
Gibe{, koji je ostavljen da ~uva stra`u, do{ao je do Tirina i [eveka posle ve~ere;
po izrazu lica videlo se da se ose}a nelagodno. "^ini mi se da sam ~uo kako Kad govori
ne{to tamo unutra. ^udnim glasom."
Usledila je pauza, a onda [evek re~e: "Pusti}emo ga napolje."
Tirin se okrenuo ka njemu. "Ma hajde, [eve~e, {ta si se raspekmezio. Kakav je
to altruizam! Pusti ga da istraje do kraja i da stekne po{tovanje prema sebi."
"Vraga altruizam. Ja ho}u da po{tujem sebe", uzvrati [evek i krenu ka sedi{tu
za u~enje. Tirin ga je dobro poznavao; nije vi{e tra}io vreme na raspravljanje, ve} je
po{ao i on. Jedanaestogodi{njaci su se otegli u redu za njima. Puze}i su se podvukli pod
zgradu do }elije. [evek je odglavio jednu pre~agu, a Tirin drugu. Vrata zatvora pado{e
na spoljnju stranu uz tup udarac.

24
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Kadagv je le`ao na tlu, sklup~an na boku. On sede, a onda se sasvim polako


pridi`e i izi|e. Povio se vi{e nego {to je to bilo potrebno zbog niske tavanice i silno je
`mirkao pri svetlosti fenjera, ali ina~e nije izgledao druga~ije nego obi~no. Smrad koji je
pokuljao za njim bio je neverovatan. Iz nekog razloga, dobio je proliv. ]elija je bila puna
ukropine, a i ko{ulja mu je nosila `u}kaste tragove retkog izmeta. Kada je ugledao te
mrlje pri svetlosti fenjera, poku{ao je da ih prikrije {akom. Niko, me|utim, ni{ta nije
primetio tim povodom.
Kada su ispuzali ispod zgrade i krenuli ka spavaonici, Kadagv upita: "Koliko je
trajalo?"
"Oko trideset ~asova, ra~unaju}i tu i prva ~etiri."
"Prili~no dugo", uzvrati Kadagv, ne odve} ubedljivo.
Po{to su ga odveli do kupatila da se opere, [evek otr~a do nu`nika, na`e se nad
{olju i po~e da povra}a. Gr~evi su potrajali dobrih ~etvrt ~asa. Kada su minuli, jo{ je
drhtao i ose}ao se iscrpljen. Uputio se do zajedni~ke prostorije spavaonice, malo se
zabavio ~itanjem knjiga iz fizike, a onda rano oti{ao na po~inak. Nijedan od petorice
de~aka nikada vi{e nije oti{ao do zatvora ispod sedi{ta za u~enje. Niko vi{e nije ~ak ni
pomenuo tu epizodu, osim Gibe{a koji se pravio va`an pred nekim starijim de~acima i
devoj~icama; no, oni nisu shvatili {ta je bilo po sredi, tako da su pre{li preko cele stvari.

Mesec je stajao visoko iznad Severozalaznog oblasnog instituta otmenih i


materijalnih nauka. ^etiri de~aka od petnaest i {esnaest godina sedela su na vrhu brega
izme|u prore|enog, kr`ljavog povr{inskog holuma, klize}i pogledom od Oblasnog
instituta do meseca.
"^udno", re~e Tirin. "Nikada mi ranije nije palo na pamet..."
Ostala trojica oglasi{e se opaskama o tome da nije nimalo ~udno {to se on
ne~ega nije dosetio.
"Nikada mi ranije mi nije pala na pamet", ponovi Tirin, nimalo pometen
upadicama "~injenica da ima ljudi koji sede na nekom brdu tamo gore, na Urasu,
posmatraju Anares i ka`u: 'Pazi, evo meseca.' Na{a zemlja je njihov mesec; na{ mesec je
njihova zemlja."
"Pa, u ~emu je, onda, Istina?" odrecitova Bedap i zevnu.
"U brdu na kome ~ovek sedi", uzvrati Tirin.
Nastavili su da posmatraju blistavi, zamu}eni tirkiz, koji nije vi{e imao sasvim
okrugao oblik, budu}i da je ju~e pro{ao dan kada je bio pun. Severna ledena kapa
izgledala je zaslepljuju}a. "Vedro je na severu", primeti [evek. "Sun~ano. Ona sme|a
izbo~ina, tamo, to je A-Io."
"Svi se izle`avaju nagi na suncu", re~e Kvetur, "sa draguljem u pupku i potpuno
bez kose."
Usledilo je }utanje.
Popeli su se na vrh brega radi mu{kog dru{tva. Prisustvo `ena svima im je
smetalo. ^inilo im se da je u poslednje vreme svet postao pun devojaka. Ma kuda
pogledali, bilo budni ili u snu, vi|ali bi samo devojke. Svako je od njih poku{ao da ima

25
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

odnose sa devojkama; neki su, u o~ajanju, tako|e poku{ali da nemaju odnose sa


devojkama. No, izlazilo je na isto. Devojke su bile posvuda.
Pre tri dana, na ~asu istorije posve}enu Odoinom pokretu, bio je prikazan film
koji su svi gledali; posle toga, svakome su se, kada bi ostao sam, u se}anje vra}ali prizori
dragulja koji se prelivaju po~ivaju}i u glatkoj udubini sme|ih, uljem namazanih trubuha
`ena.
Istom prilikom videli su i tela dece, kosmate kao i oni, nabacana na gomilu
poput starog gvo`|a, krutog i zar|alog, na nekoj obali, kao i ljude kako preko njih
prelivaju naftu i potpaljuju je. "Glad u pokrajini Bahifoil i naciji Tu", kazao je glas
komentatora. "Tela dece umrle od gladi i bolesti spaljuju se na obali. A na obalama
Tiusa, sedam stotina kilimetara odatle, u naciji A-Io (tog trenutka pojavi{e se pupci sa
draguljima), `ene koje za seksualnu upotrebu dr`e mu{ki ~lanovi posedni~ke klase (ovo
je bilo izgovoreno na iotskom zato {to na praviku nisu postojale odgovaraju}e re~i)
izle`avaju se na pesku celi dan, sve dok im uve~e ne bi poslu`ili ve~eru pripadanici
neposedni~ke klase." Krupni plan ve~ere: meka usta koja `va}u, mljackaju i osmehuju
se, glatke ruke koje pose`u za obilnim, so~nim poslasticama u srebrnim zdelama. Zatim
ponovo prelaz na slepo, tupo lice mrtvog deteta, ovorenih usta, prazno, pocrnelo,
sparu{eno. "Jedno uz drugo", rekao je tihi glas.
Ali u svesti svih de~aka nicala je jedna ista slika poput kakvog uljanog mehura
{to se preliva mno{tvom boja.
"Koliko su stari ti filmovi?" upita Tirin. "Jesu li iz razdoblja pre Naseljavanja ili
su savremeni? To nikada ne ka`u."
"Kakve to ima veze?" uzvrati Kvetur. "Tako su `iveli na Urasu pre Odoine
revolucije. Odonjani su svi oti{li odande i pre{li na Anares. Verovatno se ni{ta nije
promenilo... stvari su i dalje iste, tamo." On pokaza prema plavozelenom mescu.
"Kako to mo`emo znati?"
"[ta ho}e{ da ka`e{ Tire?" upita [evek.
"Ako su ovi snimci stari sto pedeset godina, onda su stvari na Urasu sada
mo`da potpuno druga~iji. Ne ka`em da uistinu jesu, ali ako bi to bilo posredi, kako
bismo mi doznali? Ne idemo tamo, ne razgovaramo sa njima, nema nikakvog op{tenja.
Mi, u stvari, nemamo pojma kakav je `ivot na Urasu, sada."
"Ljudi iz UPR-a znaju. Oni razgovaraju sa Ura{anima koji dovoze robu
teretnjacima na anare{ki kosmodrom. Obave{teni su. Moraju to da budu, kako bismo
mogli da trgujemo sa Ura{anima i da znamo u kojoj meri predstavljaju pretnju po nas."
Bedap je govorio razlo`no, ali Tirinov odgovor bio je o{tar: "U UPR-u su mo`da
obave{teni, ali mi nismo."
"Obave{teni!" re~e Kvetur. "O Urasu na prestajem da slu{am jo{ od jaslica!
Sasvim mi je svejedno da li }u ikada vi{e videti neku sliku ludih ura{kih gradova i
masnih ura{kih telesa!"
"U tome i jeste stvar", re~e Tirin sa prizvukom radosti u glasu, osobenim za
dosledno logi~ko zaklju~ivanje. "Sav materijal o Urasu koji je dostupan studentima u
dlaku je isti. Odvratan, nemoralan, izmetan. Ali pazite! Ako je stanje uistinu bilo tako

26
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

r|avo kada su Naseljiva~i oti{li, kako je onda moglo da potraje jo{ sto pedeset godina?
Ako su stvarno bili tako bolesni, kako onda ve} nisu izumrli? Za{to njihovo posedni~ko
dru{tvo nije propalo? ^ega se mi toliko bojimo?"
"Zaraze", uzvrati Bedap.
"Zar smo toliko slaba{ni da ne bismo mogli da podnesemo ni kratkotrajno
izlaganje bolesti? U svakom slu~aju, ne mogu svi tamo biti bolesni. Bez obzira na to
kakvo im je dru{tvo, me|u njima sigurno ima i valjanog sveta. Ljudi se i ovde razlikuju,
zar ne? Jesmo li svi mi savr{eni odonjani? Pogledajte samo onog prdonju Pesusa!"
"Ali u bolesnom organizmu ~ak je i zdrava }elija osu|ena na propast", uzvrati
Bedap.
"Oh, Analogijom se sve mo`e dokazati i ti to zna{. Uostalom, otkud mi stvarno
znamo da im je dru{tvo bolesno?"
Bedap stade da glo|e nokat na palcu. "Ho}e{ da ka`e{ da nas UPR i sindikat za
obrazovnu opremu la`u o Urasu?"
"Ne; rekao sam da znamo samo ono {to nam se ka`e. A znate li {ta nam se
ka`e?" Tirinovo tamno lice sa pr}astim nosem, jasno pri plavi~astoj mese~ini, okrenu se
ka njima. "Kvet je to rekao pre jedan minut. Preneo vam je poruku. ^uli ste je: prezirite
Uras, mrzite Uras, bojte se Urase."
"A za{to da ne?" usprotivi se Kvetur. "Seti se samo kako su postupili prema
nama, odonjanima!"
"Dali su nam svoj mesec, zar ne?"
"Da nas spre~e na uni{timo njihove profiterske dr`ave i da tamo osnujemo
pravedno dru{tvo. A ~im su nas se otarasili, kladim se da su smesta po~eli br`e nego ikad
da ja~aju vlade i vojske, zato {to vi{e nije bilo nikoga ko bi ih spre~io u tome. Ako bismo
im otvorili kosmodrom, misli{ da bi nam do{li kao bra}a i prijatelji? Ima ih hiljadu
miliona, a nas samo dvadeset miliona. Naprosto bi nas zbrisali ili bi od nas na~inili, kako
si ono rekao, kako se ka`e, robove koji bi za njih radili u rudnicima!"
"U redu. Sla`em se da je verovatno mudro bojati se Urasa. Ali ~emu mr`nja.
Mr`nja nije svrsishodna; za{to nas u~e njoj? Da li je mo`da stvar u tome {to bi nam se
Uras dopao, ukoliko bismo znali kako je stvarno na njemu? Bar nekima i bar delimi~no?
Ono {to UPR `eli da spre~i nije samo to da neki od njih do|u ovde, ve} i da neki od nas
po`ele da odu tamo."
"Da odemo na Uras?" upita [evek zgranuto.
Raspravljali su se zato {to su u`ivali u raspravama, zato {to im se dopadao brzi
prelet nesputanih misli po neistra`enim mogu}nostima, zato {to su voleli da postavljaju
jo{ nepostavljena pitanja. Bili su pametni, umovi su im ve} bili disciplinovani u duhu
jasno}e nauke, a i imali su po {esnaest godina. Ali u ovom trenutku za [eveka je nestalo
zadovoljstva raspravljanja, ba{ kao i ne{to ranije za Kvetura. Bio je pometen. "Ko bi
ikada po`eleo da ode na Uras?" upita on. "^emu to?"
"Da ustanovi kakav je jedan drugi svet. Da se li~no osvedo~i {ta je to 'konj'!"

27
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"To je detinjasto" re~e Kvetur. "Postoji `ivot i u nekim drugim zvezdanim


sistemima", on pokaza rukom prema nebeskom svodu oblivenom mese~inom. "Tako
ka`u. Pa {ta s tim? Mi smo imali sre}u da budemo ro|eni ovde!"
"Ako smo bolji od bilo kog drugog ljudskog dru{tva", uzvrati Tirin, "onda bi
trebalo da im pomognemo. Ali to nam je zabranjeno."
"Zabranjeno? Neorganska re~. Ko zabranjuje? Ti eksternalizuje{ samu
integrativnu funkciju", re~e [evek, nagnuv{e se napred i govore}i `ustrije. "Red nije isto
{to i 'naredba'. Ne idemo sa Anaresa zato {to smo mi Anares. Kao Tirin ti ne mo`e{ iz
Tirinove ko`e. Mo`e ti se dopadati da poku{a{ da bude{ neko drugi, da bi video kako je
to, ali ti to ne}e po}i za rukom. Je li, me|utim, uzrok tome ne~ija prisila? Da li nas neko
silom zadr`ava ovede? Kojom to silom: kojim to zakonima, vladama, policijom? Nema
ni~eg takvog. U pitanju je, naprosto, na{e vlastito bi}e, na{a odonjanska priroda. Ti si po
svojoj prirodi Tirin, ba{ kao {to sam i ja po prirodi [evek, a zajedni~ka nam je priroda to
{to smo odonjani, odgovorni jedni drugima. I ba{ ta odgovornost je na{a sloboda.
Ukoliko bismo je prenebregli, izgubili bismo slobodu. Da li bi ti se stvarno dopalo da
`ivi{ u dru{tvu u kome nema{ odgovornosti ni slobode, u kome nema{ izbora, ve} samo
pritvorno pravo na pokoravanje zakonu, odnosno na nepokoravanje, koje se, me|utim,
ka`njava? Da li bi uistinu voleo da `ivi{ u zatvoru?"
"Oh, pakla mu, ne. Dopusni mi da govorim. Nevolja sa tobom, [eve, jeste u
tome {to ti ne ka`e{ ni{ta sve dok ne sakupi{ ~itavo brdo argumenata, te{kih kao cigle, a
onda ih sve najednom izru~i{ i uop{te se ne osvrne{ na izmrcvareno i krvavo telo ispod
gomile."
[evek se ponovo zavali, sa izrazom ~oveka koji je dokazao da je u pravu.
Ali Bedap, zdepast momak ~etvrtastog lica, opet stade da glo|e nokat na palcu i
re~e: "Bilo kako bilo, ono {to je Tir kazao stoji. Bilo bi dobro ustanoviti da li znamo
punu istinu o Urasu."
"Ko nas, po tvom mi{ljenu, la`e?" upita [evek.
Bez uzbu|enja, Bedap ga pogleda u o~i. "Ko, brate? Ko drugi do mi sami?"
Planeta-sestra sjala je povrh njih, vedra i blistava, predivan primer
neverovatnosti stvarnog.

Po{umljavanje zapadnog priobalja Temaenskog mora predstavljalo je jedan od


velikih poduhvata petnaeste decenije po Naseljavanju na Anares; u poslu je u~estvovalo
blizu osamnaest hiljada ljudi tokom razdoblja od dve godine.
Iako su duga~ke obale Jugoistoka bile plodne, izdr`avaju}i mnoge ribarske i
ratarske zajednice, obradive povr{ine pru`ale su se samo sasvim uskim podru~jem uz
more. Dublje u kopno i na zapad, pravo preko ogromnih ravnica Jugozapada, zemlja je
bila nenastanjena, izuzev nekoliko izdvojenih rudarskih gradi}a. Bila je to oblast koja je
dobila naziv Pra{ina.
U prethodnoj geolo{koj eri Pra{inu je prekrivala ogromna {uma holuma,
sveprisutnog, preovla|uju}eg biljnog roda na Anaresu. Sada{nja klima bila je toplija i
suvlja. Hiljadugodi{ta su{e satrla su drve}e i isu{ila tlo, pretvoriv{i ga u finu, sitnu

28
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

pra{inu koja se sada podizala i pri najslabijem vetru, obrazuju}i brda koja su po
neumek{anim obrisima i ogoljenosti sasvim nalikovala na pe{~ane dine. Anare{ani su se
uzdali da }e povratiti plodnost te nestale zemlje tako {to }e ponovo zasaditi {ume. To je
bilo, pomisli [evek, u saglasnosti sa na~elom Uzro~ne kru`nosti, {to ga je
prenebregavala {kola Sleda, trenutno uva`avana me|u fizi~arima na Anaresu, iako je
ono i dalje predstavljalo prisan, takti~ki elemenat odonjanske misli. On je `eleo da
napi{e tekst u kome bi pokazao vezu izme|u Odoinih zamisli i ideja temporalne fizike, a
naro~ito uticaj Uzro~ne kru`nosti na njeno re{avanje problema ciljeva i sredstava. Ali sa
osamnaest godina nije jo{ posedovao dovoljno znanja da sro~i takav ogled i po svoj
prilici nikada ga ne bi stekao da se uskoro nije vratio fizici, oti{av{i iz proklete Pra{ine.
No}u su u bivacima podignutim za potrebe projekata svi ka{ljali. Danju je
ka{ljanje bilo umerenije: odve} su, naime, bili zauzeti da bi imali vremena za to. Pra{ina
im je bila neprijatelj, taj fini, suvi prah koji je zaptivao grla i plu}a: neprijatelj i pokreta~,
njihova nada. Nekada je pra{ina po~ivala, bogata i tamna, u senkama drve}a. Kada budu
obavili svoj dugotrajan posao, mo`da }e ponovo tako pole}i.

Ona ra|a zeleni list iz kamena,


Iz srca stene bistra voda izvire...

Gimar je ~esto pevu{ila taj napev, a sada, dok su se u topli smiraj dana vra}ali u
bivak preko ravnice, pevala je naglas pesmu.
"Ko je to? Ko je 'ona'?" upita [evek.
Gimar se osmehnu. Njeno {iroko, svilasto lice bilo je zamrljano stvrdnutom
pra{inom, kosa joj je bila puna pra{ine, a i ose}ala se sna`no i prijatno na znoj.
"Odrasla sam na Jugoishodu", re~e ona. "Tamo ima mnogo rudnika. To je
pesma rudara."
"Kojih rudara?"
"Zar ne zna{? Ljudi koji su ve} bili tamo kada su Naseljiva~i do{li. Neki su
ostali i pridru`ili se solidarnosti. Kopa~i zlata i kalaja. Jo{ imaju neke svoje praznike i
pesme. Moj tade bio je rudar i ~esto mi je pevao tu pesmu kada sam bila mala."

<Tade - tata. Dete mo`e svakog odraslog da nazove mame ili tade. Gimarin
tade mogao je da joj bude otac, stric, ujak, ali i neko ko nije u srodstvu sa njom, premda
ispoljava odgovornost i naklonost osobene za roditelje ili babu i dedu. Ona je mogla vi{e
ljudi da naziva tade ili mame, ali ove re~i ipak imaju u`u upotrebu nego amar -
brat/sestra - koji se mo`e primeniti na svakoga.>

"Dobro, a ko je 'ona'?"
"Ne znam, tako idu re~i pesme. Nije li to isto {to i mi radimo ovde? Izvla~imo
zeleno li{}e iz stena!"
"Zvu~i mi religijski."

29
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Ti i tvoj ~udan, knji{ki na~in izra`avanja. Posredi je samo pesma. Oh, kako bih
`elela da smo u onom drugom bivaku gde bih mogla da odem na plivanje. Sva
zaudaram!"
"I ja zaudaram."
"Svi zaudaramo."
"Solidarno..."
Ali ovaj bivak bio je udaljen petnaest kilometara od obala Temaea, i tu se
moglo plivati jedino u pra{ini.
U bivaku je postojao jedan ~ovek ~ije je ime, kada bi bilo izgovoreno, zvu~alo
sli~no [evekovom: [evet. Kada bi jednoga pozvali, drugi bi odgovarao. [evek je ose}ao
svojevrsnu naklonost prema tom ~oveku, vezu koje je bila posebnija od bratske, zbog
ove slu~ajne sli~nosti. Nekoliko puta je primetio kako ga [evet kradomice posmatra. Jo{,
me|utim, nisu imali prilike da razgovaraju.
[evekove prve dekade u projektu po{umljavanja bile su provedene u nemoj
ozloje|enosti i iscrpljenosti. Ljudi koji su izabrali da rade na sredi{nje funkcionalnim
poljima, kao {to je, na primer, fizika, ne bi trebalo da budu pozivani na ovakve projekte i
obuhvatani posebnim sazivima. Nije li nemoralno raditi poslove u kojima ~ovek ne
u`iva? Poslove je, dodu{e, trebalo obavljati, ali mno{tvu sveta nisu se dopadala radna
odredi{ta na koja su upu}ivani i oni su ih ~esto menjali. Bilo bi, u stvari, bolje da su se
dobrovoljno javljali prema sklonostima. Svaka budala mogla je da radi ovaj posao.
Zapravo, mnogi bi ga obavljali bolje nego {to je on bio u stanju. Ponosio se svojom
snagom i uvek bi se dobrovoljno javljao za te`a~ke radove kada bi na njega do{ao na red
u okviru kru`nih du`nosti svakog desetog dana u zajednici; ali ovde je to bilo iz dana u
dan, po osam ~asova dnevno, u pra{ini i vrelini. Ceo dan bi nestrpljivo o~ekivao ve~e
kada bi mu se ukazala prilika da se osami i razmi{lja, ali istog ~asa kada bi se obreo u
{atoru za spavanje posle ve~ere glava bi mu samo klonula i on bi zaspao kao kamen,
probudiv{i se tek u zoru. Nijedna misao nikada nije stigla da mu prostruji umom.
Ljudi sa kojima je radio pokazali su se uglavnom nezanimljivi i prili~no sirovi;
~ak i oni koji su bili mla|i od njega ophodili su se prema njemu kao prema de~aku. Pun
prezira i ozloje|en, nalazio je zadovoljstvo jedino u pisanju svojim prijateljima Tirinu i
Rovabi naro~itom {ifrom koju su izmislili u Institutu; posredi je bio niz verbalnih
ekvivalenata posebnih simbola iz temporalne fizike. Ispisani, oni bi izgledali smisleni
kao kakva poruka, ali su, u stvari, bili li{eni svakog smisla izuzev jedna~ina i filozofskih
formula koje su prikrivali. [evekove i Rovabine jedna~ine bile su prave. Tirinova pisma
bila su veoma sme{na i ubedila bi svakoga da je u njima re~ o istinskim ose}anjima i
doga|ajima, ali je zato fizika u njima bila prili~no sumnjive vrednosti. [evek je ~esto
slao ovakve {ifrovane poruke, po{to je ustanovio da je kadar da ih smi{lja dok kopa rupe
u kamenu tupim a{ovom pri pe{~anoj oluji. Tirin mu je odgovorio nekoliko puta, Rovab
samo jednom. Ona je bila prili~no hladna devojka, znao je to vrlo dobro. Ali niko u
Institutu nije imao pojma koliko se on ovde ose}ao utu~eno. Niko od njih nije bio
preme{ten, neposredno po{to je zapo~eo samostalno istra`ivanje, na rad u okviru jednog

30
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

prokletog projekta sa|enja stabala. Njihova sredi{nja funkcija nije bila uzalud stra}ena.
Oni su radili: radili su ono {to su `eleli. On nije radio, ve} je bio ra|en.
Pa ipak, bilo je neobi~no koliko ste se ose}ali ponosni onim {to ste uradili na
ovaj na~in - sve u svemu - koliko vam je to zadovoljstva pru`alo. A i neki ljudi sa
kojima je radio bili su uistinu izuzetni. Gimar, na primer. U prvi mah ga je njena
mi{i}ava lepota u prili~noj meri ispunila strahopo{tovanjem, ali sada je i on postao
dovoljno sna`an da je po`eli.
"Hajde sa mnom no}as, Gimar."
"Oh, ne", uzvrati ona, pogledav{i ga tako iznena|eno da on odmah dodade, uz
izvesno dostojanstvo bola: "Smatrao sam da smo prijatelji."
"Jesmo."
"Pa..."
"Ja imam ortaka. On je kod ku}e."
"Mogla si da mi ka`e{", re~e [evek, porumenev{i do u{iju.
"Nije mi palo na pamet da je to potrebno. Izvini zbog toga, [eve."
Pogledala ga je tako `alosno da on re~e, malo probu|ene nade: "Ne misli{ li..."
"Ne. Ne postupa se tako u orta{tvu: malo njemu, a malo drugima."
"Do`ivotno orta{tvo uistinu je protiv odonjanske etike, ~ini mi se", uzvrati
[evek, oporo i pedantno.
"Koje{ta", re~e Gimar svojim blagim glasom. "Posedovati je pogre{no; deliti je
ispravno. A {ta vi{e mo`e{ deliti do celoga sebe, ~itav svoj `ivot, sve no}i i sve dane?"
On sede, sa {akama me|u kolenima, pognute glave, dugonja, ko{~at, utu~en,
nepotpun. "Nisam ja za to", re~e on posle izvesnog vremena.
"Ti?"
"Nikada, u stvari, nisam nikog upoznao. Zato te i nisam razumeo. Odse~en sam.
Ne snalazim se. Nikada se ne}u sna}i. Bilo bi sme{no da ja razmi{ljam o orta{tvu. Tako
ne{to je za ... za ljudska bi}a..."
Boja`ljivo, kretnjom koja je odra`avala ne seksualnu uzdr`anost, ve} stidljivost
proisteklu iz po{tovanja, Gimar mu stavi ruku na rame. Nije ga ospokojila. Nije mu
kazala da je kao i svi ostali. "Nikada vi{e ne}u upoznati nekoga kao {to si ti, [eve", re~e
ona. "Nikada te ne}u zaboraviti."
No, svejedno, odbijanje je odbijanje. Uprkos svoj njenoj blagosti, kada se
udaljio ose}ao je prazninu u du{i i bio je ljut.
Vreme je bilo veoma toplo. Malo bi osve`ilo tek u ~asovima pred svitanje.
^ovek po imenu [evet do|e do [eveka jedne no}i posle ve~ere. Bio je to
zdepast tridesetogodi{njak lepu{kastih crta lica. "Dosta mi je toga da me me{aju sa
tobom", re~e on. "Promeni ime ."

Osorna napadnost ranije bi zbunila [eveka. Sad je on naprosto uzvratio istom


merom. "Promeni sam ime ako ti se ne dopada", re~e on.
"Ti si jedan od onih sitnih profitera koji idu u {kolu da bi sa~uvali ~iste ruke",
re~e ~ovek. "Oduvek sam `eleo da mi neko od vas dopadne {aka."

31
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Ne nazivaj me profiterom", re~e [evek, ali ovoj raspravi nije bilo su|eno da
ostane samo na re~ima. On se presamiti od [evetovog iznenadnog udarca. No, budu}i da
je imao du`e ruke i da je bio `ustriji nego {to mu je protivnik o~ekivao, uspeo je da zada
nekoliko protivudaraca; pa ipak, na kraju je bio nadja~an. Nekoliko ljudi zastalo je da
vidi u ~emu je stvar, uverilo se da je posredi po{tena, premda ne i zanimljiva borba i
produ`ilo svojim putem. Prosto nasilje nije ih ni vre|alo ni privla~ilo. [evek nije
zatra`io pomo}, tako da se cela stvar ticala samo njega. Kad je do{ao k sebi, le`ao je na
le|ima na tamnom tlu izme|u dva {atora.
Nekoliko dana zvonilo mu je u desnom uh, a i stekao je rascepljenu usnu kojoj
je dugo bilo potrebno da zaceli zato {to je pra{ina nadra`ivala sve rane. On i [evet vi{e
nisu prozborili ni re~i. Vi|ao ga je iz daleka, kraj drugih vatri na kojima se kuvalo, ali
nije ose}ao mr`nju prema njemu. [evet mu je dao ono {to je trebalo da mu da, a on je
prihvatio taj dar, premda ga dugo nije odmerio niti razmotrio njegovu prirodu. Kad je to
najzad u~inio, vi{e ga nije mogao razlikovati od jednog drugog dara, jednog drugog
razdoblja svog stasavanja. Jedna devojka koja se nedavno pridru`ila njegovoj radnoj
grupi pri{la mu je ba{ kao i [evet, u tami, kada se on udaljio od vatre na kojoj se kuvalo i
dok mu usna jo{ nije zacelila... Docnije se nije mogao setiti {ta mu je kazala; za~ikavala
ga je; on je ponovo uzvratio jednostavno. Oti{li su u ravnicu opto~enu tamom i ona mu
je tu podarila slobodu putenosti. Bio je to njen dar, i on ga je tako|e prihvatio. Kao i sva
deca na Anaresu, slobodno je sticao seksualna iskustva kako sa de~acima tako i sa
devoj~icama, ali on i oni bili su deca; nije odmakao ni korak dalje od zadovoljstva za
koje je smatrao da je sve {to tu postoji. Be{un, vi~na u`ivanju, povela ga je u samo srce
seksualnosti, gde nema srd`be i neprimerenosti, gde dva tela {to `ude da se spoje potiru
trenutak u toj `udnji, nadilaze}i svoja bi}a, nadilaze}i vreme.

Sve je sada postalo lako, tako lako i divno, u toploj pra{ini, pri sjaju zvezda.
Dani su izgledali dugi, vreli i jarki, a pra{ina je mirisala na Be{unino telo.
Sada je radio u brigadi sadilaca. Sa Severoistoka su stigli kamioni puni
maju{nih stabala, na hiljade sadnica odgajanih u Zelenim Planinama, gde su godi{nje
padavine dostizale ~etrdeset in~a, ki{ni pojas. Zasa|ivali su maju{na stabla u pra{inu.
Kada je posao okon~an, pedesetoro ljudi koji su ve} radili drugu godinu na
projektu krenulo je u kamionima-platformama; udaljiv{i se malo, osvrnuli su se za
sobom i videli ono {to su na~inili. Na bledim prevojima i terasama pustinje bila je
polegla zelena magla, veoma slaba{na. Na mrtvoj zemlji po~ivao je, sasvim tanak,
pokrov `ivota.
Veselili su se, pevali, dovikivali s kamiona na kamion. [evekove o~i ispuni{e se
suzama i na um mu pade: Ona ra|a zeleni list iz kamena... Gimar je davno preme{tena
nagrag na Jugoishod. "Za{to si napravio takvo lice?" upita ga Be{un, stisnuv{i se uz
njega i prevla~e}i {akom po njegovoj ~vrstoj mi{ici, pobeleloj od pra{ine, dok se kamion
truckao.

32
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"@ene", re~e Vokep u kamionskom depou u Kalajnoj Rudi, na Jugozapadu.


"@ene misle da te poseduju. Nijedna `ena ne mo`e da bude pravi odonjanin."
"Ali sama Odo...?"
"Teorija. Uostalom, nije vodila nikakav seksualni `ivot po{to je Asieo ubijen, je
l' tako? Na kraju krajeva, uvek postoje izuzeci. Ali kod ve}ine `ena njihov jedini odnos
prema mu{karcu jeste imanje. Posedovati ili biti posedovan."
"Misli{ da se one razlikuju od mu{karaca u tom pogledu?"
"Znam izvesno. Ono {to mu{karac `eli jeste sloboda. Ono {to `ena `eli jeste
posedni{tvo. Pusti}e te da ode{ jedino ako dobije u zamenu ne{to drugo. Sve `ene su
posednici."
"To nimalo nije lepo re}i o polovini ljudske rase", uzvrati [evek, pitaju}i se da
li mu je sabesednik u pravu. Be{un se razbolela od plakanja kada je on dobio preme{taj
na Severozapad, besnela je, kukala, upinjala se da ga navede da ka`e kako ne mo`e da
`ivi bez nje, ponavljala je da ne mo`e da `ivi bez njega i da moraju biti ortaci. Ortaci!
Kao da je mogla da ostane sa ma kojim mu{karcem du`e od pola godine!
Jezik kojim je [evek govorio, jedini koji je znao, nije imao nijedan posedni~ki
idiom za seksualni ~in. Na praviku je besmisleno bilo kazati da je neki mu{karac 'imao'
`enu. Re~ koja je po zna~enju bila najbli`a glagolu 'jebati' i koja se isto tako mogla
koristiti kao psovka glasila je 'silovati'. Uobi~ajeni izraz, koji se javljao samo u mno`ini,
mogao se prevesti jedino nekom neutralnom re~ju, kao {to je, na primer, imati odnos.
Njime se podrazumevalo ni{to {to dvoje ljudi ~ine, a ne ne{to {to ~ini ili ima jedna
osoba. Ovaj okvir re~i nije mogao u ve}oj meri od bilo kog drugog da sadr`i svu
ukupnost datog iskustva, i [evek je bio svestan oblasti koja je izostavljenja, premda nije
umeo pouzdano re}i {ta je ona obuhvatala. Izvesno je ose}ao da je posedovao Be{un, da
ju je imao, nekih od onih no}i obasjanih sjajem zvezda u Pra{ini. A i ona je mislila da
poseduje njega. Ali oboje su se prevarili; uprkos svojoj sentimentalnosti, Be{un je toga
bila svesna. Poljubila ga je za opro{taj, poslednji put se osmehnula, a onda ga pustila.
Nije ga posedovala. Njegovo vlastito telo, obuzeto prvim naviranjem seksualne strasti
odraslih, bilo je to koje ga je, u stvari, posedovalo - ba{ kao i nju. Ali to je sada minulo.
Dogodilo se. Nikada se vi{e (pomisli on, osamnaestogodi{njak, sede}i sa usputnim
poznanikom u kamionskom depou u Kalajnoj Rudi, u pono}, sa ~a{om gustog i slatkog
vo}nog napitka, ~ekaju}i da se ukraca na neki konvoj koji ide na sever) ne}e dogoditi,
ne}e mo}i da se dogodi. Zbi}e se jo{ mnoge stvari, ali po drugi put ne}e biti zate~en,
savladan, pora`en. Poraziti, predati se - bilo je dra`i u tome. Be{un mo`da nikada ne}e
po`eleti neku drugu radost do te dve. A i za{to bi? Onda je bila ta, slobodna, koja ga je
oslobodila.
"Zna{, ne sla`em se", re~e on Vokepu, poljoprivrednom hemi~aru duguljastog
lica, koji je putovao u Abenaj. "Mislim da su mu{karci ti koji poglavito treba da u~e da
budu anarhisti. @ene to ne moraju da u~e."
Vokep smrknuto odmahnu glavom. "[tos je u deci", re~e on. "Imati klince. Od
njih prave posednike. Ona su ta koja te ne}e pustiti." On uzdahnu. "Pipni i be`i, brate, to
je pravilo. Nikad ne dopusti da bude{ posedovan."

33
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

[evek se osmehnu i ispi vo}ni sok. "Ne}u dopustiti", re~e on.

Obradovao se povratku u Oblasni institut, ponovnom susretu sa niskim


bre`uljcima pro{aranim {ipra`jem holuma, sa li{}em boje bronze, povrtnjacima,
obitavali{tima, spavaonicama, radionicama, u~ionicama, laboratorijama, gde je `iveo od
trinaeste godine. Spadao je u one ljude kojima }e povratak uvek biti podjednako va`an
kao i odlazak. Oti}i, za njega, nije bilo dovoljno; to je predstavljalo samo polovinu;
morao se i vratiti. U takvoj te`nji bila je ve} nagove{tena, mo`da, priroda ogromnog
istra`ivanja koje }e preduzeti na krajnostima doku~ivog. Po svoj prilici se ne bi otisnuo
na to dugogodi{nje preduzetni{tvo da nije bio sasvim uveren da je povratak mogu}; da
~ak sama priroda putovanja, sli~no oplovljavanju globusa, pretpostavlja povratak. Ne}e{
se okupati dva puta u istoj reci, niti se mo`e{ vratiti ku}i. To je znao - {tavi{e, bio je to
temelj njegovog vi|enja sveta. No, iz ovog prihvatanja prolaznosti on je razvio svoju
ogromnu teoriju kojom je pokazao da je ono {to je najpromenljivije ujedno i najpunije
ve~nosti, kao i da se za tvoj odnos prema reci i za njen odnos prema tebi i prema samoj
sebi ispostavlja da su istovremeno slo`eniji i puniji spokojstva od pukog nepostojanja
identiteta. Mo`e{ se vratiti ku}i, tvrdi Op{ta temporalna terija, pod uslovom da shvati{ da
je ku}a mesto u kome nikada ranije nisi bio.
Bilo mu je, stoga, milo {to se vratio u mesto koje je bilo blisko domu u onoj
meri u kojoj ga je on imao ili `eleo. No, ustanovio je da su mu prijatelji ostali prili~no
nezreli. On je dobrano odrastao tokom minulih godinu dana. Neke devojke odr`ale su
korak sa njim, ili su ga ~ak pretekle; postale su `ene. On se, me|utim, dobro ~uvao bilo
~ega dubljeg od povr{ne veze sa devojkama, zato {to nije `eleo novu seksualnu
raspusnost; imao je druga posla. Zapazio je da su najbistrije me|u devojkama, poput
Rovab, u podjednakoj meri nehajne i obazrive; u laboratorijama i radnim grupama, ili u
zajedni~kim prostorijama spavaonica pona{ale su se kao dobri drugovi i ni{ta vi{e.
Devojke su `elele da zavr{e obuku i zapo~nu istra`ivanja ili da dobiju `eljeno radno
odredi{te, pre no {to rode dete; ali vi{e ih nisu zadovoljavali mladala~ki seksualni opiti.
@elele su zrelu vezu, a ne jalovu; ali jo{ ne, jo{ malo ne.
Te devojke bile su dobri sadruzi, prijateljski nastrojene i nezavisne. Mladi}i
[evekovog uzrasta kao da su se, pak, zaglibili na kraju razdoblja detinjastosti, koja se
ve} pomalol izlizala i sparu{ila. Bili su prekomerno intelektualni. Izgledalo je da ne `ele
da se predaju ni radu ni seksu. Svako ko bi ~uo Tirina pomislio bi da je on izumeo
seksualne odnose, ali sve njegove veze bile su sa devojkama od petnaest ili {esnaest
godina; klonio se onih koje su bile njegovog uzrasta. Bedap, koji u seksualnom pogledu
nikada nije bio preterano energi~an, prihvatio je naklonost jednog mla|eg momka sa
homoseksualno-idealisti~kim sklonostima koji mu se udvaro i to mu je bilo dovoljno;
postao je ironi~an i tajnovit. [evek je osetio da od prijateljstva sa njim vi{e nema ni{ta. U
stvari, sa svim prijateljstvima bilo je gotovo; ~ak je i Tirin postao zaokupljen sobom, a u
posednje vreme i odve} zlovoljan da bi se ponovo vaspostavila stara veza - ako je to bilo
ono {to je [evek `eleo. No, nije bilo tako. Izdvojenost ga je silno radovala. Uop{te mu
nije palo na pamet da je uzdr`anost na koju je nai{ao kod Bedapa i Tirina mo`da

34
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

reakcija; da njegov blag, ali ve} izrazito hermeti~ki karakter mo`da tvori vlastito okru`je
kome mo`e odoleti samo velika snaga ili velika predanost. Sve {to je uistinu zapazio bilo
je da sada najzad raspola`e obiljem vremena za rad.
Dole, na Jugoistoku, po{to se navikao na stalan fizi~ki napor i prestao da tra}i
mozak na {ifrovane poruke i seme na vla`ne sne, po~ele su da mu se javljaju neke
zamisli. Sada je bio slobodan da razradi te zamisli, da vidi ima li ne~eg u njima.
Stariji fizi~ar na Institutu zvala se Mitis. Ona u ovom trenutku nije upravljala
nastavnim programom, budu}i da su se na ~elu upravnih poslova godi{nje smenjivali
dvadeset stalnih name{tenika, ali tu se nalazila ve} trideset godina i bila je najmudrija
me|u njima. Oko Mitis se uvek pru`ao svojevrstan psiholo{ki brisan prostor, sli~no
odsustvu gu`ve oko vrha planine. Nepostojanje ma kakvih isticanja i nametanja
autoriteta omogu}ilo je da prava stvar do|e do izra`aja. Postoje ljudi kojima je autoritet
uro|en; neki carevi uistinu imaju novo ruho.
"Poslala sam tvoj ogled o relativnoj u~estalosti Sabulu u Abenaj", re~e ona
[eveku, na svoj neposredan, dru`evan na~in. "Ho}e{ li da vidi{ odgovor?"
Ona gurnu preko stola par~e hartije krzavih ivica, o~igledno ugao otrgnut sa
nekog ve}eg komada. Na njemu je, sitno na{krabanim znacima, stajala ispisana jedna
jedna~ina:

ts/2 (R) = O

[evek prebaci te`inu na {ake koje su mu po~ivale na stolu i netremice se


zagleda u komadi} hartije. Imao je svetle o~i koje je sada jo{ ispunjavala i svetlost sa
prozora, tako da su izgledale bistre popust vode. Bilo mu je devetnaest godina, dok je
Mitis imala pedeset pet. Posmatrala ga je sa`aljivo i sa divljenjem.
"Evo {ta je nedostajalo", re~e on. Ruka mu prona|e olovku na stolu i po~e da
{kraba po par~etu hartije. Dok je pisao, njegovo ina~e bezbojno lice, posrebreno mekim,
kratkim dlakama, porumene, a i u{i mu pocrvene{e.
Mitis neupradljivo krenu oko stola da sedne. Imala je nevolja sa krvotokom u
nogama, tako da nije mogla dugo da stoji. Njene kretnje, me|utim, privuko{e [evekovu
pa`nju. On joj uputi hladan, srdit pogled.
"Mogu da zavr{im ovo kroz dan ili dva", re~e on.
"Sabul `eli da vidi rezultat kad ga bude{ dobio."
Usledila je pauza. [eveku se vrati uobi~ajena boja i on ponovo postade svestan
prisustva Mitis koju je voleo. "Za{to si poslala ogled Sabulu?" upita on. "Sa ovom
velikom rupom!" On se osmehnu; zadovoljstvo krepljenja rupe koja je zjapila u
njegovom razmi{ljanju sveg ga je ozarilo.
"Pomislila sam da }e mo`da ustanoviti gde si pogre{io. Ja to nisam mogla.
Tako|e sam htela da ga upoznam sa onim ~ime si zaokupljen... @ele}e da do|e{ kod
njega, u Abenaj, zna{."
Mladi} ni{ta nije odgovorio.
"Da li bi po{ao?"

35
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Jo{ ne."
"Tako sam i mislila. Ali mora{ po}i. Zbog knjiga, kao i zbog umova sa kojima
}e{ se tamo susresti. Na}e{ tra}iti takav um u pustinji!" Mitis je najednom po~ela
uzbu|eno da govori. "Tvoja je du`nost da potra`i{ najbolje, [eve~e. Ne dopusti da te
zavara la`na jednakost. Radi}e{ sa Sabulom, on je dobar, nagoni}e te da te{ko radi{. Ali
ima}e{ odre{ene ruke da odabere{ stazu kojom }e{ i}i. Ostani ovde jo{ jedno
~etvrtgodi{te, a onda po|i. I ~uvaj se, u Abenanju. ^uvaj slobodu. Mo} je svojstvena
sredi{tu. A ti ide{ u sredi{te. Ne poznajem Sabula dobro; ne znam ni{ta protiv njega; ali
imaj ovo na umu: bi}e{ njegov ~ovek."
Oblici jednine prisvojne zamenice na praviku poglavito su se koristili za
nagla{avanje; idiomi su ih izbegavali. Mala deca bi jo{ rekla 'moja majka', ali bi ubrzo
nau~ila da ka`u samo 'majka'. Umesto 'moja ruka je povre|ena' reklo bi se 'ruka me boli'
i tako dalje; da bi se izrazilo 'ovo je moje, a to je tvoje' na praviku je valjalo kazati 'ja
koristim ovo, a ti ono'. Mitisina izjava 'bi}e{ njegov ~ovek' imala je neobi~an prizvuk.
[evek je zbunjeno pogleda.
"^eka te posao koj valja obaviti", re~e Mitis. Imala je crne o~i koje najednom
blesnu{e kao u ljutnji. "Obavi ga!" Potom je izi{la zato {to ju je jedna grupa ~ekala u
laboratoriji. Pometen, [evek se zagleda u komadi} na{krabanog papira. Pomislio je da
mu je Mitis kazala da po`uri sa ispravljanjem jedna~ina. Tek je znatno kasnije shvatio
{ta mu je, u stvari, rekla.

Uo~i polaska u Abenaj njegove kolege studenti priredili su mu opro{tajnu


zabavu. Zabave su bile ~este i za njih se nije odve} birao povod, ali [eveka je ipak
iznenadio trud koji je bio ulo`en u ovu priliku i on se zapita zbog ~ega je ona tako
naro~ita. Nepodlo`an uticajima drugih, on nikada nije postao svestan uticaja koji je na
druge vr{io; uop{te nije imao predstavu o tome da je omiljen me|u ostalima.
Ve}ina njih mora da je danima pre toga odvajala od svojih dnevnih sledovanja
za zabavu, tako da su bile sakupljene neverovatne koli~ine hrane. Obedovaoni~ki pekar,
koji je bio obasut narud`binama za razne poslastice, dao je ma{ti na volju i priredio
dotad nepoznate |akkonije: za~injene okruglice od oblande, zabiberene kvadrati}e koji
su i{li sa dimljenom ribom, slatke pr`ene kola~e, so~ne i masne. Bilo je vo}nih napitaka,
konzervisanog vo}a iz oblasti Keranskog mora, sitnih, slanih {kampi, gomila krtih listi}a
batate. To izobilje hrane delovalo je opojno. Svi su se razgalili, a nekolicini je pripala
muka.
Bilo je ske~eva i raznih drugih ta~aka, uve`banih i improvizovanih. Tirin je
navukao na sebe gomilu dronjaka iz spremnika za preradu ode}e i stao je da se muva
ne|u njima kao ubogi Ura{anin, Prosjak - jedna od iotskih re~i koju su svi nau~ili iz
istorije. "Dajte mi para", kukumav~io je on, poturaju}i im pod noseve drhtavu {aku.
"Para! Para! Za{to mi ne date malo para? Nemate? La`ljivci! Prljavi posednici! Profiteri!
Pogledajte samo svu ovu hranu, kako ste je pribavili ako nemate para?" A onda je
ponudio sebe na prodaju. "Kopite me, kopite me, za sasvim malo para", stao je da im se
umiljava.

36
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Ne ka`e se kopite nego kupite", ispravi ga Rovab.


"Kopite me, kupite me, svejedno, pogledajte samo kakvo divno telo, zar ga ne
`elite?" Tirin po~e da pevu{i, nji{u}i vitkim bokovima i prevr}u}i o~ima. Kona~no je bio
javno pogubljen no`em kojim se se~e riba, da bi se potom pojavio u normalnoj ode}i.
Bilo je me|u njima ume{nih svira~a na harfi i peva~a, tako da se mnogo muziciralo i
igralo, ali je vi{e bilo razgovora. Svi su neumorno pri~ali kao da }e sutra onemeti.
Kako je no} odmicala, mladi ljubavnici su se izdvajali, tra`e}i jednokrevetne
sobe; drugi su postali pospani i oti{li su u spavaonice; kona~no, preostala je mala
skupina me|u praznim {oljama, ribljim kostima i ostacima poslastica, {to je sve trebalo
pospremiti do jutra. No, do toga je preostalo jo{ nekoliko ~asova. Razgovarali su.
Grickali su ovo ili ono dok su pri~ali. Bili su prisustni Bedap, Tirin i [evek, jo{ dva
mladi}a i tri devojke. Raspravljalo se o prostornom prikazivanju vremena kao ritma, kao
i o vezi izme|u drevnih teorija o Broj~anim saglasjima i moderne temporalne fizike.
Raspravljalo se o najboljim zamasima kod plivanja na duge staze. Raspravljalo se o tome
da li su imali sre}na detinjastva. Raspravljalo se o tome {ta je sre}a.
"Patnja je nesporazum", re~e [evek, nagnuv{i se napred, {irokih, svetlih o~iju.
Jo{ je bio dugonja, velikih {aka, isturenih u{iju, {iljatih zglobova; ali u savr{enom
zdravlju i snazi na po~etku mu`evnog doba izgledao je veoma lep. Njegova
zagasitosme|a kosa, kao i kod ostalih, bila je meka i jaka, prili~no duga~ka, budu}i da je
nije skra}ivao, i jednom trakom sklonjena sa ~ela. Samo je jedna me|u njima imala
druga~iju frizuru, devojka visokih jagodica i pljosnatog nosa; tako je podrezala crnu
kosu da je izgledalo kao da joj glavu prekriva sjajna kapa. Posmatrala je [eveka
netremi~nim, ozbiljnim pogledom. Usne su joj bile masne od jedenja pr`enih kola~a, a
na bradi joj je stajala jedna mrvica.
"Ona postoji", re~e [evek, ra{iriv{i ruke. "Stvarna je. Mogu je nazvati
nesporazum, ali ne mogu se pretvarati da ne postoji. Patnja je uslov pod kojim `ivimo. A
kada nai|e, onda to znate. Znate je kao istinu. Razume se, ispravno je le~iti bolesti,
spre~iti glad i nepravdu, kao {to to ~ini dru{tveni organizam. Ali nijedno dru{tvo ne
mo`e da izmeni prirodu postojanja. Ne mo`emo spre~iti patnju. Ovaj ili onaj bol, da, ali
ne Bol. Dru{tvo mo`e jedino da ubla`i dru{tvenu patnju, suvi{nu patnju. Ostalo,
me|utim, ostaje. Koren, stvarnost. Svi }emo mi ovde upoznati tugu; ako budemo
po`iveli pedeset godina, zna}emo za bol pedeset godina. A na kraju }emo umreti. To je
uslov pod kojim smo ro|eni. Bojim se `ivota! Postoje trenuci kada sam... kada sam
veoma prestra{en. Svaka sre}a izgleda tada ni{tavna. Pa ipak, pitam se nije li sve to
nesporazum... to posezanje za sre}om, taj strah od bola... Ako bi, umesto da ga se boji i
da be`i od njega, ~ovek mogao... da prodre kroz bol, da se obre s one strane bola...
Postoji ne{to sa one strane. To je bi}e koje pati, a ima jedno mesto gde bi}e... prestaje.
Ne znam kako to da izrazim. Ali smatram da stvarnost... istina koju prepoznajem u
patnji, premda ne i u utehi i sre}i... da stvarnost bola nije bol. Ako mo`e{ prodreti kroz
njega... Ako ga mo`e{ skroz izdr`ati...
"Stvarnost na{eg `ivota je u ljubavi, u solidarnsoti", re~e jedna visoka devoja,
mekih o~iju. "Ljubav je istinski uslov ljudskog `ivota."

37
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Bedap odmahnu glavom. "Ne. [evek je u pravu", re~e on. "Ljubav je samo
jedan od na~ina da se prodre, ali ona mo`e da zaka`e, da proma{i. Bol nikada ne
proma{uje. Ali stoga i nemamo mnogo izbora kada je posredi njegovo podno{enje.
Moramo ga podnositi, hteli to ili ne."
Devojka kratke kose `estoko odmahnu glavom. "Ali mi to ne}emo! Jedan od
stotinu, jedan od hiljadu uspeva da prodre skroz, do kraja. Ostali nastavjaju da se
pretvaraju da su sre}ni ili naprosto otupe. Patimo, ali ne dovoljno. I tako patimo uzalud."
"A {ta treba da ~inimo?" upita Tirin. "Da se po sat dnevno lupamo ~eki}em po
glavi kako bismo obezbedili dovoljno patnje?"
"Stvara{ kult bola", re~e neko drugi. "Svrha jednog odonjanina jeste pozitivna,
ne negativna. Patnja je nasvrsishodna, izuzev kao telesno upozorenje na opasnot. U
psiholo{kom i dru{tvenom pogledu ona je naprosto razara~ka."
"[ta je pobudilo Odo, ako ne izuzetna osetljivost na patnju, kako njenu li~nu,
tako i patnju drugih?" uzvrati Bedap.
"Ali celo na~elo uzajamne pomo}i smi{ljeno je radi spre~avanja patnje!"
[evek je sedeo na stolu, klate}i duga~ke noge, usredsre|enog i mirnog lica.
"Jeste li ikada videli kako je neko umro?" upita on ostale. Ve}ina je videla, u obitavali{tu
ili prilikom dobrovoljnog de`urstva u bolnici. Svi osim jednog imali su prilike da
poma`u u sahranjivanju mrtvaca.
"Postojao je jedan ~ovek kada sam bio u bivaku na Jugoistoku. Prvi put sam
tada video ne{to takvo. Do{lo je do nekog kvara u motoru vazdu{nih kola, sru{ila su se
prilikom uzletanja i zapalila. Izvukli su ga skroz izgorelog. @iveo je jo{ oko dva ~asa.
Nije mu bilo spasa; nije bilo nikakvog razloga da `ivi jo{ toliko, nikakvog opravdanja za
ta dva sata. ^ekali smo da sa obale dopreme anestetike. Ostao sam uz njega zajedno sa
dve devojke. Na{li smo se tu zbog utovara u avion. Nije bilo lekara. Ni{ta nismo mogli
preduzeti do da naprosto budemo tu, da budemo uz njega. Bio je u {oku, ali uglavnom
svestan. Trpeo je u`asan bol, poglavito na {akama. Mislim da uop{te nije znao da mu je i
preostalo telo skroz ugljenisano, uglavnom je bol ose}ao u rukama. Niste ga mogli
dodirnuti da biste ga ute{ili, ko`a i meso bi se otkidali na dodir, a on bi vri{tao. Ni{ta
niste mogli preduzeti. Nije bilo nikakve pomo}i. I tog ~asa sam uvedeo... shvatate...
uvideo sam da se ni{ta ni za koga ne mo`e preduzeti. Ne mo`emo spasti jedni druge. Ni
sami sebe."
"[ta ti onda preostaje? Izdvojenost i o~aj! Ti pori~e{ bratstvo, [eve~e!" uzviknu
visoka devojka.
"Ne, ne, ne pori~em. Poku{avam da ka`em {ta je uistinu bratstvo. Ono po~inje...
po~inje deobom bola."
"A gde se onda okon~ava?"
"Ne znam. Jo{ ne znam."

3. URAS
Kada se [evek probudio, ve} je dobrano bilo odmaklo njegovo prvo jutro na
Urasu; nos mu je bio pun, grlo ga je bolelo, a i po~eo je mnogo da ka{lje. Pomislio je da

38
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

se prehladio - ~ak ni odonjanska higijena nije uspela da nadmudri obi~nu prehladu - ali
lekar koji je ~ekao da ga pregleda, jedan dostojanstven, postariji ~ovek, kazao je da je
pre posredi zama{nija peludna groznica, alergijska reakcija na novu pra{inu i polene
Urasa. Dao mu je pilule i jednu injekciju, {to je [evek prihvatio strpljivo, kao i
poslu`avnik sa obedom, {to je [evek prihvatio s apetitom. Doktor ga je zamolio da
ostane u svojim odajama, a onda je oti{ao. ^im je zavr{io sa obedom, [evek je zapo~eo
istra`ivanje Urasa, sobu po sobu.
Celu jednu prostoriju zapremila je postelja, masivni krevet na ~etiri noge, sa
madracem koji je bio znatno mek{i od onoga na le`aljki sa Obazrivog, slo`enom
posteljinom, ~iji su pojedini delovi bili svileni, a drugi topli i debeli, i mno{tom jastuka
sli~nih kumulusnim oblacima. Pod je bio prekiriven gipkom zastirkom: postojala je
jedna komoda od predivno izrezbarenog i ugla~anog drveta, kao i orman dovoljno veliki
da se u njega smesti ode}a u spavaonici sa deset ljudi. Tu je zatim bila velika zajedni~ka
prostorija sa kaminom, koju je video sino}; pa tre}a soba u kojoj su se nalazili kada,
umivaonik i doterana klozetska {olja. O~igledno je bilo predvi|eno da se samo on koristi
tom prostorijom, budu}i da se u nju ulazilo iz spavaonice i da je sadr`ala samo po jedan
primerak svake stvari; sve su se one odlikovale ~ulnom rasko{i koja je daleko nadma{ala
puku eroti~nost, prestavljaju}i, prema [evekovom mi{ljenju, svojevrsnu krajnju
apoteozu izmetnog. Proveo je skoro ~itav ~as u toj tre}oj prostoriji, isprobav{i redom sve
stvar~ice i uz put se temeljito oprav{i. Vode je bilo na sve strane. Iz slavina bi tekao
mlaz sve dok ih ne biste zatvorili; kada mora da je zapremala najmanje {ezdeset litara, a
za jedno ispiranje {olje bivalo je utro{eno ~itavih pet litara. Sve ovo i nije bilo
iznena|uju}e. Pet {estina povr{ine Urasa bilo je prekriveno vodom. Tu su ~ak i pustinje
predstavljale ledene pusto{i, na polovima. Nije bilo potrebe za ekonomisanjem; nije bilo
su{e... Ali {ta se zbivalo sa drekom? Stao je da razmi{lja o tome, kle~e}i kraj {olje po{to
je ispitao njen mehanizam. Mora da ga filtrima odvajaju od vode u nekom postrojenju za
dobijanje |ubriva. Neke primorske zajednice na Anaresu koristile su takav sistem za
preradu otpadnih stvari. Odlu~io je da se raspita o tome, ali nikako mu se nije ukazala
zgodna prilika. Postojalo je mno{tvo pitanja koja nikada nije postavio na Urasu.
Iako mu je nos bio pun, ose}ao se dobro i ~io. U sobama je bilo tako toplo da je
odlo`io obla~enje i nag je tumarao po njima. Oti{ao je do prozora velike prostorije i
zagledao se napolje. Soba je stajala visoko. To ga je zbunilo u prvi mah i on je malo
ustuknuo, nenaviknut da se nalazi u zgradi koja bi imala vi{e od jednog sprata. Imao je
utisak da posmatra dole iz diri`abla; ~ovek se ose}ao odvojen od tla, nadre|en, izdvojen.
Prozori su gledali pravo povrh jednog gaja ka nekoj beloj zgradi sa skladnim ~etvrtastim
tornjem. Iza te zgrade pru`ala se prostrana ravnica. Bila je potpuno obra|ena, budu}i da
su nebrojene parcele zelenog, koje je predstavljalo osnovnu boju, imale pravougaoni
oblik. ^ak i tamo gde je u daljini zeleno ~ilelo u plavo i dalje su se mogle razabrati
tamne linije puteljaka, `ivica ili drve}a - mre`a koja je izgledala podjednako tanano kao
i nervni sistem nekog `ivog tela. Kona~no su se na rubu doline pojavila brda, plavi nabor
za plavim naborom, meka i tamna pod jednolikim, bledim sivilom neba.

39
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Bio je to najdivniji prizor koji je [evek ikada video. Ne`nost i `ivotnost boja,
me{avina pravougaonih ~ovekovih me|a i mo}nih, bujnih prirodnih obrisa, stvarale su
utisak slo`ene celovitosti koju on ranije nigde nije zapazio, izuzev, mo`da, nagove{tenu
u malim razmerama kod izvesnih vedrih i produhovljenih ljudskih lica.
U pore|enju sa ovim, svaki prizor koji je Anares mogao da ponudi, ~ak i
Abenajska Ravnica i gorski klanci Ne Tere, bio je oskudan; ogoljen, sasu{en, nepotpun.
Pustinje Jugozapada odlikovale su se zama{nom lepotom, ali bile su negostoljubive i
bezvremene. ^ak i ona mesta na kojima su ljudi najpomnije kultivisali Anares izgledala
su samo kao kakav grub tlocrt ispisan `utom kredom u pore|enju sa ovom potpunom
veli~anstveno{}u `ivota, bogatom u istorijskom pogledu, kao i u dobima {to }e tek do}i,
neiscrpnom.
Ovako bi trebalo da izgleda jedan svet, pomisli [evek.
A negde u toj plavoj i zelenoj blistavosti ne{to je uza sve jo{ i pevalo: tanu{an
glas, visoko gore, zapo~inju}i i prestaju}i, neverovatno umilan. [ta li je to? Maju{an,
umilan, divlji glas, muzika usred vazduha.
Slu{ao je, zadr`av{i glas u grlu.
Sa vrata se za~u kucanje. [evek se okrenu od prozora, nag i radoznao, i re~e:
"Napred!"
Unutra stupi jedan ~ovek, nose}i pakete. Zaustavio se odmah po{to je u{ao.
[evek pre|e preko sobe, kazav{i, u duhu anare{kih obi~aja, svoje ime i pru`iv{i, u duhu
ura{kih obi~aja, ruku.
^ovek, kome je bilo pedesetak godina, naboranog, sme`uranog lica, re~e ne{to
{to [evek uop{te nije razumeo i ne prihvati ruku. Mo`da su ga u tome omeli paketi, ali
on nije preduzeo ni{ta da ih odlo`i i oslobodi ruku. Imao je izuzetno ozbiljan izraz lica.
Nije bilo isklju~eno da mu je zbog ne~eg nelagodno.
[evek, me|utim, koji je smatrao da je ovladao bar ura{kim na~inima
pozdravljanja, nije se smeo. "Napred", ponovi on, a onda dodade, budu}i da su Ura{ani
povazdan koristili titule i po~asna zvanja, "ser!"
^ovek ponovo zausti da govori ne{to nerazumljivo, primi~u}i se istovremeno
spava}oj sobi. [evek je ovoga puta razabrao nekoliko iotskih re~i, ali mu je ostatak ostao
nedoku~iv. Nije vi{e ni{ta uzvratio, pustiv{i ~oveka u spava}u sobu kuda je ovaj
o~igledno naumio. Mo`da mu je to sobni sadrug? Ali postojala je samo jedna postelja.
[evek di`e ruke od njega i vrati se do prozora; ~ovek `urno skliznu u spava}u sobu,
odakle se potom kratko vreme ~ulo kako ne{to radi. Upravo kada je [evek zaklju~io da
to mora biti radnik u no}noj smeni koji spava}u sobu koristi preko dana - raspored kome
se ponekad pribegavalo u privremeno prenatrpanim obitavali{tima - ovaj se pojavi
odande. Kazao je ne{to, "Evo ser gotovo je", mo`da, pognuv{i pri tom glavu na neobi~an
na~in, kao da je [evek, udaljen na pet metara, hteo da ga udari po licu. ^ovek izi|e, a
[evek, stoje}i pokraj prozora, po~e polako da shvata da mu se prvi put u `ivotu neko
poklonio.
Oti{ao je do spava}e sobe i ustanovio da je posteljina raspremljena.

40
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Lagano, zami{ljeno, on se obu~e. Obuvao je cipele kada se ponovo oglasi


kucanje.
Unutra u|e jedna skupina, ali na druga~iji na~in; normalno, u~ini se [eveku,
kao da su imali pravo da budu tu ili ve} gde bi im se to ushtelo. ^ovek sa paketima je
oklevao, gotovo se u{unjao unutra. Pa ipak, njegovo lice, {ake i ode}a bili su bli`i
[evekovoj predstavi o izgledu normalnog ljudskog bi}a nego {to je to bio slu~aj sa
novim posetiocima. [unjavko se pona{ao neobi~no, ali je li~io na Anare{anina. Ova
~etvorica pona{ala su se kao Anare{ani, ali su zato izgledala, sa svojim obrijanim licima
i gizdavom ode`dom, kao pripadnici neke tu|inske vrste.
[evek je uspeo da prepozna jednog me|u njima kao Paea, a ostale kao ljude
koji su bili uz njega celo prethodno ve~e. Objasnio im je da nije upamtio imena, tako da
su se oni ponovo predstavili, osmehuju}i se: dr ^ifoilisk, dr Oiie i dr Atro.
"Oh, prokletstvo!" re~e [evek. "Atro! Milo mi je {to smo se najzad sreli!" On
polo`i {ake na star~eva ramena i poljubi ga u obraz pre no {to mu je palo na um da ovaj
bratski pozdrav, prili~no rasprostranjen me|u Anare{anima, ovde mo`da nije prihvatljiv.
Atro ga je, me|utim, zauzvrat srda~no zagrlio, upiljiv{i mu se u lice svojim
mutnim, sivim o~ima. [evek shvati da je starac gotovo slep. "Dragi moj [eve~e", re~e
Atro, "dobro do{ao u A-Io... dobro do{ao na Uras... dobro do{ao ku}i!"
"Tolike smo godine razmenjivali pisma, sahranjuju}i jedno drugome teorije!"
"Ti si uvek bio vi~niji sahranjivanju. ^ekaj, doneo sam ti ne{to." Starac stade da
pretura po d`epovima. Ispod bar{unaste univerzitetske toge nosio je sako, pod njim
prsluk, pa ko{ulju, a ispod nje verovatno jo{ jedan sloj rublja. Svi delovi ode}e, ba{ kao i
~ak{ire, imali su d`epove. [evek je op~injeno posmatrao kako Atro pretra`uje {est ili
sedam d`epova, punih raznih li~nih stvar~ica, pre no {to je prona{ao malu kocku od
`utog metala postavljenu na komad ugla~anog drveta. "Evo ga", re~e on, upiljiv{i se u
predmet. "Tvoje priznanje. 'Seo Oenova' nagrada, zna{. Novac ti je na ra~unu. Evo ti. Sa
zaka{njenjem od devet godina, ali bolje ikad nego nikad." Ruke su mu drhtale dok je
predavao [eveku stvar.
Bila je te{ka; `uta kocka sastojala se od ~istog zlata. [evek je stajao nepomi~no,
dr`e}i je.
"Ne znam za vas, mla|ario", re~e Atro, "ali ja }u sesti." Svi poseda{e u duboke,
meke stolice, koje je [evek ve} ispitao, zbunjen materijalom kojim su prekrivene,
netkanom sme|om stvari koja je pri dodiru li~ila na ko`u. "Koliko si bio star pre devet
godina, [eve~e?"
Atro je bio najve}i fizi~ar na Urasu. Nije ga krasilo samo dostojanstvo starosti
ve} i nepatvorena samouverenost ~oveka naviklog da ga po{tuju. [eveku to nije bilo
nimalo novo. Atro je raspolagao upravo onom vrstom autoriteta koju je [evek uva`avao.
Tako|e mu je prijalo da ga kona~no oslovljavaju jednostavno po imenu.
"Bilo mi je dvadeset devet kada sam zavr{io Na~ela, Atro."
"Dvadeset devet? Blagi Bo`e! Pa ti si najmla|i dobitnik 'Seo Oena' ~itavo
stole}e unazad. Meni su se re{ili da ga daju tek kada sam prevalio {ezdesetu... Koliko ti
je, onda, bilo godina kada si mi prvi put pisao?"

41
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Dvadesetak."
Atro {mrknu. "Mislio sam da si ~etrdesetogodi{njak."
"[ta je sa Sabulom?" upita Oiie. Oiie je bio jo{ ni`i od ve}ine Ura{ana, koji su i
ina~e [eveku izgledali niski; imao je pljosnato, bezizra`ajno lice i ovalne o~i, crne poput
ahata. "Postojalo je razdoblje od {est ili osam godina kada uop{te niste pisali i kada je
vezu sa nama odr`avao Sabul; ali nikada nismo razgovarali sa njim preko va{e radio
veze. Pitali smo se kakav je odnos me|u vama."
"Sabul je stariji ~lan u odeljenju za fiziku Abenajskog instituta", re~e [evek.
"Sara|ivao sam s njim."
"Stariji takmac; ljubomoran; voli da vam se pa~a u knjige; sasvim ste bili jasni.
Nisu nam potrebna nikakva obja{njenja, Oiie", re~e ~etvrti ~ovek, ^ifoilisk, oporim
glasom. Bio je to sredove~an, crnjomanjast tip sa rukama koje o~igledno nisu dizale
ni{ta te`e od olovke. Jedino njegovo lice nije bilo potpuno obrijano: brada mu je bila
obrasla ~ekinjastom dlakom koja je stajala u skladu sa kratkom, `eleznosivom kosom.
"Nema potrebe da se pretvarate da ste svi vi odonjani puni bratske ljubavi jedni prema
drugima", re~e on. "Ljudska priroda je ljudska priroda."
[evek nije znao {ta da odgovori, ali ga je iz neugodne situacije izbavila provala
kijanja. "Nemam maramicu", izvini se on, bri{u}i o~i.
"Evo ti moja", re~e Atro, izvadiv{i jednu sne`nobelu maramicu iz nekog od
mno{tva d`epova. [evek je uze i u toj kretnji jedan neodoljiv spomen ste`e mu srce. Na
um mu pade k}er Sadik, tamnooka devoj~ica, koja mu je jednom prilikom kazala:
"Mo`emo da podelimo maramicu koju ja koristim." Taj spomen, koji mu je bio veoma
drag, sada je postao nesnosno bolan. Poku{av{i da mu umakne, on se bez veze osmehnu i
re~e: "Alergi~an sam na va{u planetu. Lekar to ka`e."
"Blagi Bo`e, pa ne}e{ valjda stalno tako da kija{?" upita ga stari Atro, pilje}i u
njega.
"Zar va{ ~ovek jo{ nije bio?" re~e Pae.
"Moj ~ovek?"
"Sobar. Trebalo je da vam donese neke stvari. Maramice, izme|u ostalog.
Dovoljno da vas podmiri dok ne po~nete sami da kupujete. Ni{ta posebno, dodu{e...
bojim se da i ina~e ima malo posebnog u konfekciji za ~oveka va{e visine!"
[eveku je bilo potrebno neko vreme da se razabere u ovome. (Pae je govorio
brzo, premda i otegnuto, {to je stajalo kao pandan njegovim mekim, lepim crtama lica.)
"Ljubazno od tebe. Ose}am..." zausti on, pogledav{i Atroa. "Ja sam, zna{, Prosjak", re~e
on starcu, kao {to je ve} kazao doktoru Kimoeu na Obazrivome." Nisam mogao poneti
novac, mi ga ne koristimo. Nisam mogao poneti darove, ne raspola`emo ni~im u ~emu vi
oskudevate. I tako, do{ao sam, kao dobar odojanin, 'praznih {aka'."
Atro i Pae stado{e da ga uveravaju da je gost, da nema ni govora o nekom
pla}anju, da je to njihova povlastica. "Uostalom", primeti ^ifoilisk opornim glasom,
"iotska vlada je ta koja podmiruje ra~une."

42
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Pae mu uputi prek pogled, ali ^ifoilisk, umesto da mu ga uzvrati, upilji se u


[eveka. Na crnomanjastom licu stajao mu je izraz koji on uop{te nije poku{avao da
prikrije, ali [evek ipak nije umeo da ga protuma~i: upozorenje ili sau~esni{tvo?
"To je iz njega progovorio nepopravljivi Tuvijanac", re~e Atro, {mrknuv{i uz
put na uobi~ajen na~in. "Ali {ta si hteo time da ka`e{, [eve~e, da ni{ta nisi poneo sa
sobom, nikakve radove, nikakvo novo delo. Ba{ sam se radovao jednoj novoj knjizi. Jo{
jednoj revoluciji u fizici. Da vidim ove nadmene momke sasvim pometene, kao {to sam i
ja bio posle Na~ela. Na ~emu si radio?"
"Ovaj ~itao sam Paeov... doktor Paeov ogled o bloku-vaseljeni, o Paradoksu i
Relativnosti."
"Sve je to vrlo dobro. Saio je sada na{a glavna zvezda, nema zbora. On u to
ponajmanje sumnja, je li, Saio? Ali pustimo sad to. Gde ti je Op{ta temporalna teorija?"
"U glavi", re~e [evek uz {irok, vedar osmeh.
Usledila je sasvim kratka pauza.
Oiie ga potom upita da li je video rad o teoriji relativnosti jednog tu|inskog
fizi~ara, Ainsetaina sa Tere. [evek ga nije video. Svi su se silno zanimali za njega,
izuzev Atroa koji je ve} i`iveo takve silnosti. Pae pohita do svoje sobe da donese [eveku
jedan primerak prevoda. "Rad je star nekoliko stotina godina, ali u njemu za nas ima
sve`ih zamisli", re~e on.
"Mo`da", uzvrati Atro, "ali nijedan od tih stranaca nije u stanju da pronikne u
na{u fiziku. Hainci su je prozvali materijalizmom, Terani misticizmom, ali su i jedni i
drugi digli ruke od nje. Nemoj da se povede{ za ovom pomodnom naklonosti prema
svemu {to je tu|insko, [eve~e. Nema tu ni~eg za nas. Kopaj sam svoj {tir, kako je moj
otac obi~avao da ka`e." On ponovo senilno {mrknu i pridi`e se sa stolice. "Hajde sa
mnom u Gaj da malo pro{etamo. Nikakvo ~udo {to se tako ose}a{, zatvoren ovde kao u
kavezu."
"Lekar mi je nalo`io da ostanem u ovoj sobi tri dana. Mogao bih da se...
zarazim? Da sam zarazan?"
"Nemoj davati ni pet para na ono {to lekari ka`u, dragi moj prija{ko."
"Mo`da bi ovoga puta trebalo napraviti izuzetak, doktore Atro", predlo`i Pae
svojim lakim, umiruju}im glasom.
"Osim toga, lekara je uputila vlada, zar ne?" primeti ^ifoilisk, o~igledno
zlobno.
"Uveren sam da je to njihov najbolji ~ovek", re~e Atro, bez osmeha, i krenu, ne
navaljuju}i da mu se [evek pridru`i. ^ifoilisk po|e za njim. Dvojica mla|ih ostala su sa
[evekom, razgovaraju}i jo{ dugo o fizici.
Uz neizmerno zadovoljstvo i uz ono isto ose}anje dubokog uvi|anja,
ustanovljenja da je ne{to upravo onakvo kakvo bi trebalo da bude, [evek je prvi put u
`ivotu iskusio razgovor sa sebi ravnima.
Iako je Mitis bila izvrstan u~itelj, ona ipak nije mogla da ga prati u nova
podru~ja teorije koja je on, uz njene podsticaje, preduzeo da istra`uje.

43
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Jedina osoba sa kojom se sreo, a ~iji su se obrazovanje i sposobnosti mogli


uporediti sa njegovim, bila je Gvarab, ali do tog susreta do{lo je prekasno, pred sam kraj
njenog `ivota. Od tih dana [evek je sara|ivao sa mnogim nadarenim ljudima, ali budu}i
da nikada nije posta ~lan Abenajskog instituta, nije mu se ukazala prilika da ih povede
dovoljno daleko; oni su ostali zaglibljeni me|u starim problemima, u klasi~noj fizici
Sleda. Nije imao sebi ravne. Ovde, u carstvu nepravi~nosti, kona~no ih je sreo.
Bilo je to otkrovenje, oslobo|enje. Fizi~ari, matemati~ari, astronomi, logi~ari,
biolozi, svi su bili tu na univezitetu i dolazili su kod njega ili je on odlazio kod njih da bi
vodili rasprave, a iz tih rasprava nicali su novi svetovi. U prirodi je zamisli da budu
saop{tene: napisane, izgovorene, ostvarene. Zamisao je poput trave. I{te svetlost, voli
gu`vu, napreduje ukr{tanjem, bolje raste zga`ena.
Jo{ tog prvog popodneva na univerzitetu, sa Oiieom i Paeom, shvatio je da je
prona{ao ne{to za ~im je `udeo jo{ od onog vremena kada su, kao de~aci na de~a~kom
nivou, on, Tirin i Bedap umeli da u razgovoru provedu pola no}i, za~ikavaju}i i
izazivaju}i jedan drugoga da se otiskuju u sve odva`nije izlete uma. @ivo se se}ao nekih
od tih no}i. Jo{ je mogao da vidi Tirina, Tirina koji je kazao: "Kada bismo znali kako je
stvarno na Urasu, mo`da bi neki od nas po`eleli da odu tamo." Bio je toliko {okiran
ovom pomi{lju da se `estoko okomio na Tirina, a Tir je odmah ustuknuo; uvek bi
ustuknuo, uboga, prokleta du{a, a uvek je bio upravu.
Razgovor je prestao. Pae i Oiie su }utali.
"Izvinite", re~e on. "Glava mi je te{ka."
"Kako je sa gravitacijom?" upita Pae uz {armantan osmeh ~oveka koji, poput
bistrog deteta, ra~una na svoj {arm.
"Ne prime}ujem je", uzvrati [evek "Jedino u... kako se ovo ka`e?"
"Kolena, koleni zglob."
"Da, kolena. Kao da su mi popustila. Ali navi}i }u se." On pogleda najpre Paea,
pa Oiiea. "Voleo bih ne{to da pitam. Ali ne `elim da vas uvredim."
"Ni{ta se ne ustru~avajte, ser!" re~e Pae.
Oiie re~e: "Nisam siguran da biste to umeli." Oiie nije bio prijatan ~ovek kao
Pae. ^ak i u razgovorima o fizici delovao je nekako okoli{no, tajnovito. Pa ipak, ispod
tog na~ina opho|enja postojalo je ne{to, [evek je ose}ao, ~emu se moglo verovati; nije,
me|utim, mogao da doku~i {ta le`i ispod Paeovog {arma. No, nije va`no. Morao je
verovati svima njima i verova}e. "Gde su `ene?"
Pae se nasmeja. Oiie se osmehnu i upita: "U kom smislu?"
"U svakom smislu. Upoznao sam se sa `enama na prijemu sino}... sa pet,
deset... a mu{karaca je bilo na stotine. Nijedna nije bila nau~nik, ~ini mi se. Ko su one?"
"Supruge. Me|u njima bila je i moja supruga", re~e Oiie iz tajnovit sme{ak.
"Gde su druge `ene?"
"Oh, ne}e tu biti nikakvih pote{ko}a, ser", re~e Pae predusretljivo. "Samo nam
recite kakve vam se dopadaju i ni{ta ne}e biti lak{e obezbediti."
"Mogu se ~uti slikovita govorkanja o obi~ajima Anare{ana, ali uveren sam da
}emo uspeti da udovoljimo gotovo svemu {to vam padne na pamet", dodade Oiie.

44
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

[evek uop{te nije shvatio o ~emu njih dvojica govore. On se po~e{a po glavi.
"Jesu li, onda, svi nau~nici ovde mu{karci?"
"Nau~nici?" upita Oiie, ispunjen nevericom
Pae se naka{lja. "Nau~nici. Oh, da, svakako, svi su mu{karci. Postoji izvestan
broj nastavnica u `enskim {kolama, razume se. Ali nema ih iznad nivoa diplome."
"Za{to?"
"Ne snalaze se u matematici; nemaju glavu za apstraktna razmi{ljanja; nisu
dorasle tome. Znate ve} kako je to, ono {to `ene nazivaju razmi{ljanje ima veze samo sa
matericom! Razume se, uvek postoji neki izuzetak. Vra{ki pametne `ene sa atrofiranom
vaginom."
"Vi, odonjani, dopu{tate da se `ene bave naukom?" upita Oiie.
"Ovaj, da, ima ih u nauci."
"Ne mnogo, nadam se."
"Pa, otprilike polovina."
"Oduvek sam tvrdio", re~e Pae "da devojke-tehni~ari, ukoliko se njima valjano
upravlja, mogu da preuzmu od mu{karaca dobar deo tereta u bilo kojoj laboratorijskoj
situaciji. One su, zapravo, ve{tije i br`e od mu{karaca u poslovima koji se ponavljaju, a i
disciplinovanije su, manje podlo`ne dosadi. Kada bismo koristili `ene, mogli bismo
znatno br`e da osloba|amo mu{karce za stvarala~ki rad."
"A, ne, ne}e{ ih videti u mojoj laboratoriji", re~e Oiie. "Neka ostanu na svom
mestu."
"Da li ste ikada nai{li na `enu kadru za stvarala~ko, intelektualno
preduzetni{tvo, doktore [evek?"
"Bi}e pre da su one nai{le na mene. Mitis, na Severozalazu, bila mi je u~itelj.
Tako|e Gvarab; mislim da nju znate."
"Gvarab je bila `ena?" re~e Pae, iskreno iznena|en, a onda se nasmeja.
Po Oiieovom izrazu lica videlo se da mu ovo zvu~i neuverljivo, ~ak uvedrljivo.
"Nije se moglo ustanoviti po va{im imenima, razume se", re~e hladno. "Pretpostavljam
da dr`ite do toga da ne pravite razliku me|u polovima."
[evek uzvrati blago: "Odo je bila `ena."
"Evo ti odgovora", re~e Oiie. Nije slegnuo ramenima, ali je to bezmalo u~inio.
Paeov pogled zra~io je po{tovanjem, i on klimnu, ba{ kao {to je to ~inio i kada bi stari
Atro ne{to nepovezano govorio.
[evek je shvatio tog ~asa da je u tim ljudima dirnuo u jednu bezli~nu mr`nju
koja je sezala veoma daleko. Izgledalo je da i oni, poput onih stolova na brodu, sadr`e
jednu `enu, zatomljenu, u}utkanu, po`ivotinjenu `enu, furiju u kavezu. Nije imao prava
da im se podruguje. Oni nisu znali ni za kakav drugi odnos do posedovanja. Bili su
posednuti.
"Lepa, vrla `ena", re~e Pae "nadahnu}e je za nas... najdragocenija stvar na
svetu."

45
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

[evek se osetio krajnje nelagodno. Ustao je i pri{ao prozorima. "Va{ svet je


veoma lep", re~e on. "Voleo bih da ga bolje upoznam. Dok moram da budem unutra, da
li biste mi dali knjige?"
"Razume se, ser! Kakve `elite?"
"Istoriju, slike, pri~e, bilo {ta. Mo`da bi trebalo da to budu knjige za decu.
Shvatate, znam veoma malo. U~imo, dodu{e, o Urasu, ali poglavito o Odoinim
vremenima. Ali pre toga je proteklo razdoblje od osam i po hiljada godina! A i od
Naseljavanja na Anares deli nas stole}e i po; od kada je poslednji brod dovezao
poslednje Naseljiva~e, nema ni~eg drugog do neznanja. Mi ne znamo ni{ta o vama; vi ne
znate ni{ta o nama. Vi ste na{a istorija. Mi smo mo`da va{a budu}nost. Ja `elim da
nau~im, a ne da ne znam. To je i razlog {to sam do{ao. Moramo se me|usobno upoznati.
Nismo primitivni ljudi. Na{ moral nije vi{e plemenski, ne mo`e to biti. Takvo neznanje
je pogre{no, a iz te pogre{nosti mogu ni}i samo nove pogre{nosti. Stoga sam do{ao da se
upoznam."
Govorio je veoma ozbiljno. Pae se poneseno saglasio sa njim. "Ta~no ser! Svi
se mi potpuno sla`emo sa va{im naumima!"
Oiie ga pogleda onim crnim, neprozirnim, ovalnim o~ima i re~e: "Onda ste vi
do{li, u osnovi, kao izaslanik va{eg dru{tva?"
[evek se vratio i seo na mermerno sedi{te kraj ognji{ta; ve} ga je ose}ao kao
svoje mesto, svoju teritoriju. @eleo je teritoriju. Ose}ao je potrebu za oprezom. Ali u
njemu je jo{ ja~a bila potreba koja ga je dovela preko suvog bezdana sa drugog sveta,
potreba za uspostavljanjem veze, za ru{enjem zidova.
"Do{ao sam", re~e on obazrivo, "kao ~lan sindikata inicijative, grupe koja je
tokom poslednje dve godine odr`avala radio-vezu sa Urasom. Ali ja nisam, znate,
ambasador neke vlasti, neke institucije. Nadam se da me niste tra`ili u tom svojstvu."
"Nismo", re~e Oiie. "Tra`ili smo vas kao [eveka, fizi~ara. Uz odobrenje na{e
vlade i Ve}a svetskih vlada, razume se. Ali vi ste ovde kao privatni gost univerziteta Ieu
Eun."
"Dobro."
"Ali nismo bili sigurni da li ste do{li sa odobrenjem..." On zastade.
[evek se isceri: "Moje vlade?"
"Poznato nam je da nominalno nema vlade na Anaresu. No, o~igledno postoji
neka uprava. A i pretpostavili smo da je grupa koja vas je poslala svojevrsna klika;
mo`da revolucionalna klika."
"Svako je na Anaresu revolucionaran, Oiie... Mre`a uprave i vo|enja poslova
naziva se UPR, Usagla{enje proizvodnje i razdeobe. Oni su usagla{uju}i sistem za sve
sindikate, federative i pojedince koji se bave proizvodnim radom. Oni ne vladaju
ljudima, ve} upravljaju proizvodnjom. Nisu ovla{}eni ni da me podr`e ni da me spre~e.
Jedino nam mogu re}i javno mi{ljenje o nama, kakvo mesto zauzimamo u dru{tvenoj
svesti. To je ono {to ho}e{ da zna{, zar ne? Pa, moje prijatelje i mene uglavnom ne
odobravaju. Ve}ina ljudi na Anaresu ne `eli ni{ta da sazna o Urasu. Boje ga se i ne}e
ni{ta da imaju sa posednicima. Oprostite ako sam grub! Isto je i ovde, sa nekim ljudima,

46
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

nije li tako? Prezir, strah, plemenski na~in pona{anja. Ja sam, me|utim, do{ao da
po~nem to da menjam."
"Potpuno na svoju ruku", re~e Oiie.
"Jedino to uva`avam", uzvrati [evek, osmehuju}i se, smrtno ozbiljan.

Slede}a dva dana proveo je u razgovoru sa nau~nicima koji su do{li da ga vide,


u ~itanju knjiga koje mu je Pae doneo, a povremeno jednostavno u stajanju kraj prozora
sa dvostrukim lukom, odakle je posmatrao dolazak leta u veliku dolinu i oslu{kivao
kratke, slatke razgovore negde u otvorenom vazduhu. Ptice: znao je sada nazive
peva~ica, kao i kako izgledaju, po slikama iz knjiga, pa ipak, kada bi za~uo poj ili
zapazio zamahe krila od drveta do drveta, zastao bi u ~udu poput kakvog deteta.
O~ekivao je da }e se ose}ati veoma neobi~no, ovde na Urasu, veoma
izgubljeno, u tu|ini, pometeno - ali ni{ta od svega toga nije iskusio. Razume se,
postojalo je nebrojeno stvari koje nije shvatao. Tek je naslutio, sad, koliko ih je, u stvari:
~itavo neverovatno slo`eno dru{tvo sa svim svojim nacijama, klasama, kastama,
kultovima, obi~ajima i svojom veli~anstvenom, u`asnom i beskrajnom istorijom. A i
svaki pojedinac koga bi sreo bio je zagonetan, pun iznena|enja. Ali oni nisu bili
neosetljivi, hladni sebi~njaci kakve je o~ekivao: umesto toga, odlikovali su se slo`eno{}u
i raznovr{no{}u ba{ kao i njihova kultura, kao i njihovi predeli; a bili su i inteligentni;
bili su i predusretljivi. Postupali su prema njemu kao prema bratu, ~inili su sve {to je bilo
u njihovoj mo}i da se on ne ose}a izgubljen, ne kao tu|in, ve} kao kod ku}e. Ni{ta tu
nije mogao. Ceo taj svet, meko}a vazduha, pad sun~eve svetlosti preko brda, samo
dejstvo sna`nije sile te`e na njegovo telo uveravali su ga da je odista kod ku}e, na svetu
svoje rase; a svekolika lepota tog sveta pripadala mu je po pravu ste~enom ro|enjem.
Ti{ina, mukla ti{ina Anaresa: razmi{ljao je o njoj no}u. Tamo se nije mogao
~uti pti~ji poj. Nije bilo nikakvih glasova do ljudskih. Ti{ina i goli predeli.
Tre}ega dana stari Atro doneo mu je gomilu novina. Pae, koji je naj~e{}e pravio
dru{tvo [eveku, ni{ta nije kazao Atrou, ali kada je starac oti{ao, rekao je [eveku: "Te
novine su pravo |ubre, ser. Zabavne su, dodu{e, ali ne verujte ni slova od onoga {to
pro~itate u njima."
[evek uze prve novine sa vrha gomile. Bile su r|avo od{tampane na slaboj
hartiji - prvi grubo na~injen artefakt koji mu je do{ao u ruke na Urasu. U stvari, li~ile su
na biltene UPR-a i na oblasne izve{taje koji su na Anerasu slu`ili kao novine, ali im se
stil veoma razlikovao od tih zamrljanih, prakti~nih, ~injeni~kih publikacija. Bile su pune
znakova usklika i slika. Postojala je jedna [evekova slika pred svemirskim brodom, sa
Paeom koji ga dr`i za ruku, namrgo|enog lica. PRVI ^OVEK SA MESECA! - stajalo je
krupno ispisano iznad slike. Op~injen, [evek stade da ~ita.

Njegov prvi korak na zemlji! Prvi posetilac na Urasu iz anare{ke Naseobine u


poslednjih sto sedamdeset godina, dr [evek, snimljen ju~e prilikom dolaska redovnom
teretnom linijom sa meseca na kosmodromu Peier. Uva`eni nau~nik, dobitnik nagrade
'Seo Oen' za nau~ni doprinos svim nacijama, prihvatio je mesto profesora na

47
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

univerzitetu, {to predstavlja po~ast koja nikad ranije nije ukazana nekom Neura{aninu.
Upitan kako se ose}a prilikom prvog stupanja na Uras, visoki uva`eni fizi~ar je
odgovorio: "Velika je ~ast biti pozvan na va{u divnu planetu. Nadam se da ovim po~inje
novo doba svecetijanskog prijateljstva i da }e se planete-bliznakinje sjediniti u bratstvu."

"Ali ja uop{te ni{ta nisam rekao!" usprotivi se [evek Paeu.


"Razume se da niste. Uo{te nismo dopustili toj bulumenti da vam se pribli`i.
Ali to nimalo ne sputava ma{tu semenjarskih novinara! Oni }e izvestiti da ste kazali ono
{to sami `ele da ka`ete, bez obzira na to {ta ste stvarno rekli i da li ste uop{te ne{to
rekli."
[evek stade da gricka usnu. "Pa", re~ on kona~no, "da sam ne{to rekao,
verovatno bi bilo sli~no ovome. Ali {ta zna~i ono 'svecetijanski'?"
"Terani nas zovu 'Cetijanci'. Mislim da je to od njihove re~i za na{e sunce.
Popularna {tampa odnedavno je prihvatila tu re~ i ona je postala veoma pomodna."
"Onda 'svecetijanski' zna~i Uras i Anares zajedno?"
"Pretpostavljam", uzvrati Pae, s upadljivim odsustvom zanimanja za tu stvar.
[evek nastavi da ~ita novine. Pro~itao je da predstavlja pravog d`ina, da je bio
neobrijan i da ima 'grivu' (ma {ta to zna~ilo) prosede kose, da mu je trideset sedam,
~etrdeset tri i pedeset {est godina; da je napisao jedan veliki rad iz fizike pod naslovom
(kako ga je ve} ko naveo) Principali simultaneiteta ili Na~ela simultanoga, da je
ambasador dobre volje odonjanske vlade, da je vegetarijanac i da, kao svi Anare{ani, ne
pije. Na ovo se presamitio i stao da se grohotom smeje sve dok ga rebra nisu zabolela.
"Prokletstvo, ba{ imaju ma{te! Misle li da `ivimo na vodenoj pari, kao kamena
mahovina?"
"Ho}e da ka`u da ne pijete alkoholna pi}a", re~e Pae, tako|e se smeju}i. "Ono
{to svi znaju o odonjanima, pretpostavljam, jeste da vi ne pijete alkohol. Uzgred budi
re~eno, je li to istina?"
"Neki ljudi destili{u alkohol iz fermentiranog korenja holuma radi pi}a. Ka`u
da se time osloba|a podsvest kao pri obuci u upravljanju mo`danim talasima. Ali ve}ina
ljudi vi{e voli ovaj drugi na~in zato {to je lak{i i ne dovodi do bolesti. Je li to
rasprostranjeno ovde?"
"Pijenje jeste. Ne znam za tu bolest. Kako se naziva."
"Alkoholizam, mislim."
"Oh, shvatam... Ali {ta ~ine radni ljudi na Anaresu da bi se malo razgalili, da bi
skupa umakli neda}ama sveta za jednu no}?"
[evek ga zbunjeno pogleda. "Mi, ovaj... ne znam. Mo`da se ne mo`e uma}i
na{im neda}ama?"
"^udno", re~e Pae i prostodu{no se osmehnu.
[evek nastavi da ~ita. Jedne novine bile su na jeziku koji on nije poznavao, a
jedne druge i na potpuno druga~ijem pismu. Prve su iz Tua, objasnio je Pae, a druge iz
Benbilija, dr`ave na zapadnoj polulopti. Novine iz Tua bile su valjano od{tampane i
umerenog formata; Pae je objasnio da je posredi vladino izdanje. "Ovde, u A-Iou, znate,

48
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

obrazovani ljudi se obave{tavaju o novostima preko telefaksa, radija, televizije i


nedeljnih revija. Ove novine ~itaju gotovo isklju~ivo ni`e klase: pi{u ih polupismeni za
polupismene, kao {to mo`ete da se uverite. U A-Iou postoji potpuna sloboda {tampe, {to
nu`no zna~i da imamo i mnogo sme}a. Tuvijanske novine su znatno bolje pisane, ali one
izve{tavaju samo o onim ~injenicama koje su po volji tuvijanskom centralnom
prezidijumu. Cenzura je potpuna u Tuu. Dr`ava je sve i sve je za dr`avu. Te{ko da je to
sredina za jednog odonjanina, zar ne, ser?"
"A ove novine?"
"Uistinu nemam predstavu. Benbili je prili~no zaostala zemlja. Tamo svaki ~as
imaju revolucije."
Skupina ljudi iz Benbilija uputila nam je poruku na talasnoj du`ini sindikata
neposredno pre no {to smo oti{li iz Abenaja. Nazvali su se odonjanima. Postoji li neka
takva skupina i ovde, u A-Iou?
"Ne, koliko je meni poznato, doktore [evek."
Zid. [evek je dosada ve} nau~io da prepozna zid kada bi nai{ao na njega. Zid je
kod ovog mladog ~oveka bio njegov {arm, njegova ljubaznost njegova ravnodu{nost.
"Mislim da me se ti boji{, Pae", re~e on najednom, blagim glasom.
"Da se bojim vas, ser?"
"Zato {to sam ja, samim svojim postojanjem, opovrgavanje neophodnosti
dr`ave. Ali ~emu strah? Ja ti ne}u nauditi, Saio Pae, zna{. Ja sam li~no sasvim
bezopasan... ^uj, ja nisam doktor. Mi ne koristimo titule. Zovem se [evek."
"Znam, izvinite, ser. Kako mi gledamo na stvari, znate, to bi bio izraz
nepo{tovanja. Naprosto, ne bi izgledalo prili~no." Izvinjavao se pobedni~ki, o~ekuju}i
opro{taj.
"Zar me ne mo`e{ prihvatiti kao jednakog?" upita [evek, posmatraju}i ga bez
opro{taja, ali i bez ljutnje.
Pae se prvi put na{ao u neprilici. "Ali, uistinu, ser, vi ste, znate, veoma va`an
~ovek..."
"Nema razloga da menja{ svoje navike zbog mene", uzvrati [evek. "Nije va`no.
Mislio sam da }e ti biti milo da se oslobodi{ suvi{nosti, to je sve."

Po{to tri dana nije izlazio napolje, [evek je sakupio vi{ak energije, tako da je,
kada je kona~no bio pu{ten, sasvim iznurio pratnju u silnoj `elji da sve vidi odjednom.
Proveli su ga kroz univerzitet, koji je predstavljao grad za sebe, sa {esnaest hiljada
studenata i nastavnog osoblja. Sa svojim spavaonicama, obedovaonicama, pozori{tima,
prostorijama za skupove i tako dalje, on se nije mnogo razlikovao od jedne odonjanske
zajednice, izuzev po tome {to je bio veoma star, isklju~ivo mu{ki, neverovatno rasko{an
i {to nije bio ustrojen federativno, ve} hijerarhijski, od vrha nadole. Pa ipak, pomisli
[evek, ostavlja utisak zajednice. Morao je stalno da se podse}a na razlike.
Iz univerziteta su ga izvozili u iznajmljenim kolima, sjajnim ma{inama bizarne
elegantnosti. Nije ih bilo mnogo na putevima: iznajmljivanje je bilo skupo, a malo je
ljudi posedovalo privatna kola zato {to je porez na njih bio veoma visok. Propisima i

49
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

porezima strogo su se kontrolisala sva ta luksuzna dobra koja bi, kada bi se njihovo
kori{}enje slobodno dopustilo, dovela do presahnu}a nenadoknadivih prirodnih zaliha ili
oku`ila `ivotnu sredinu otpadnim materijama. Njegovi vodi~i isticali su ovu okolnost ne
bez ponosa. A-Io je predvodio svet stole}ima, kazali su oni, u ekolo{koj kontroli i
{tedljivom kori{}enju prirodnih sirovina. Neumerenosti iz devetog hiljadugodi{ta ve} su
odavno pripadala istoriji, a jedine trajne posledice tog vremena ogledale su se u
oskudevanju u izvesnim metalima, koji su se, sre}om, mogli uvesti sa meseca.
Putuju}i kolima ili vozom imao je priliku da vidi sela, poljoprivredna dobra,
varo{i; tvr|ave iz feudalnih dana; sru{ene kule Aea, drevne prestonice carstva, starog
~etiri hiljade ~etiri stotine godina. Video je ogra|ene povr{ine, jezera i brda pokrajine
Avan, sredi{ta A-Ioa, a na severnom obzorju vrhove venca Meitei, bele, d`inovske.
Lepota zemlje i blagostanje ljudi za njega su ostali stalno ~udo. Vodi~i su bili u pravu:
Ura{ani su znali kako da koriste svoj svet. Kao dete su ga u~ili da je Uras gnojna masa
nepravi~nosti i raspojasanosti. Ali svi ljudi koje je sreo i svi ljudi koje je video i u
najzabitijem seocetu bili su valjano odeveni, valjano uhranjeni i, nasuprot njegovim
o~ekivanjima, marljivi. Oni nisu samo mrzovoljno bazali, ~ekaju}i da im se naredi da
ne{to urade. Ba{ kao i Anare{ani, naprosto su bili zaokupljeni obavljanjem poslova. To
ga je zbunilo. Pretpostavljao je da ako bi se uklonio prirodni podsticaj ljudskog bi}a da
radi - njegova preduzimljivost, njegova spontana stvarala~ka energija - i zamenio
spoljnjim pobudama i prisilama, ono bi postalo lenj i nehajan radnik. Ali nikakvi lenji
radnici nisu mogli da odr`avaju ove divne oranice, niti da prave izvrsna kola i udobne
vozove. Primamljivost i prinuda zarade o~igledno su predstavljali znatno delotvorniju
zamenu za prirodni poriv nego {to su njemu dopustili da poveruje.
@eleo je da porazgovara sa nekim od tih krepkih ljudi, tako punih
samopo{tovanja, koje je vi|ao po varo{icama, da ih upita, na primer, da li smatraju da su
siroma{ni; jer ako su oni siroma{ni, on bi se onda na{ao pred obavezom da preina~i svoje
vi|enje i razumevanje sveta. Ali kao da nikada nije bilo vremena za to, sa svim onim {to
su njegovi vodi~i `eleli da mu poka`u.
Ostali veliki gradovi A-Ioa bili su predaleko da bi se do njih moglo sti}i u
dnevnim izletima, ali zato su ga ~esto vodili u Nio Eseiju, udaljenu od univerziteta
pedeset kilometara. Tu je prire|en ~itav niz prijema u njegovu ~ast. Oni mu se nisu
mnogo dopadali, budu}i da su veoma odudarali od njegove predstave o zabavama. Svi su
tu bili veoma u~tivi i mnogo su pri~ali, ali ni o ~emu zanimljivom; i toliko su se
osmehivali da su zbog tog izgledali nekako uznemireni. Ali ode}a im je bila gizdava; u
stvari, kao da su svu onu vedrinu i bezbri`nost koja je nedostajala njihovom na~inu
opho|enja preto~ili u ode}u, hranu i u ~itavo mno{tvo razli~itih stvari koje su pili, kao i
u kitnjast name{taj i ukrase u prostorijama palata gde su prijemi odr`avani.
Vodili su ga u razgledanje Nio Eseije: grad od pet miliona stanovnika - {to ~ini
~etvrtinu `itelja njegove cele planete. Odveli su ga do trga Kapitol i pokazali mu velike
bronzane kapije Upravni{tva, sedi{ta vlade A-Ioa; dopu{teno mu je da prisustvuje jednoj
raspravi u Senatu i sastanku odbora upravnika. Odveli su ga u zoolo{ki vrt, Nacionalni
muzej, Muzej nauke i industrije. Odveli su ga u jednu {kolu, gde su za njega ljupka

50
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

de~ica u plavim i belim uniformama otpevala nacionalnu himnu A-Ioa. Proveli su ga


kroz fabriku elektronskih delova, potpuno automatizovanu ~eli~anu i nuklearnu fuzionu
elektranu, da bi mogao da vidi kako jedna posedni~ka ekonomija podmiruje svoje
proizvodne i energetske potrebe. Proveli su ga kroz jedan kompleks novogradnji,
podignut o tro{ku vlade, da bi video kako dr`ava vodi ra~una o svojim ljudima. Poveli su
ga na vo`nju brodom niz Suu Estuari, punu brodovlja sa cele planete, do mora. Odveli su
ga u Vrhovni sud gde je ceo dan proveo u pra}enju gra|anskih i krivi~nih parnica; to
iskustvo ga je pomelo i zapla{ilo; ali oni su navaljivali da vidi sve ono {to je imalo da se
vidi i da ga povedu kuda god bi po`eleo. Kada je upitao, uz izvesno ustru~avanje, da li bi
mogao da vidi mesto gde je Odo sahranjena, smesta su ga odveli do starog groblja u
podru~ju Trans-Sua. ^ak su dopustili novinarima iz neuglednih listova da ga snimaju
kako stoji tamo u senci velikih, starih vrba i posmatra skroman, uredno odr`avan
nadgrobni spomenik:

Laia Asieo Odo


698-769.
Biti celina zna~i biti deo;
pravo putovanje je povratak.

Odveli su ga u Rodared, sedi{te Ve}a svetskih vlada, da bi se obratio plenarnom


ve}u tog tela. Nadao se da }e tu upoznati ili bar videti tu|ine, ambasadore sa Tere ili
Haina, ali redosled zbivanja bio je tako strogo isplaniran da je to bilo neizvodljivo.
Pomno je pripremio svoj govor, u kome se zalo`io za slobodno saobra}anje i uzajamno
priznavanje izme|u Novog i Starog sveta. Slu{aoci su ga pozdravili desetominutnim
ovacijama, stoje}i. Ugledni nedeljnici propratili su to istupanje sa odobravanjem,
nazvav{i ga 'nepristrasni moralni gest ljudskog bratstva jednog velikog nau~nika', ali
nisu doneli navode iz njega, ba{ kao ni popularna {tampa. U stvari, izuzmu li se ovacije,
[evek je imao neobi~an utisak da ga niko nije slu{ao.
Stekao je mnoge povlastice i mnoga vrata su mu postala otvorena: imao je
slobodan pristup u laboratorije za istra`ivanje svetlosti, nacionalne arhive, laboratorije za
nuklearnu tehnologiju, Nacionalnu biblioteku u Niou, akcelerator u Meafedu, Zadu`binu
za svemirska istra`ivanja u Driu. Iako ga je sve {to je video na Urasu ispunjavalo `eljom
da vidi jo{, ipak je nekoliko nedelja turisti~kog `ivota bilo dovoljno: sve je izgledalo
tako o~aravaju}e, zbunjuju}e, ~udesno, da je on na kraju posrnuo pod bremenom utisaka.
@eleo je da se malo skrasi na univerzitetu, da radi i da o svemu porazmisli. Ali
poslednjeg dana razgledanja zamolio je da mu poka`u Zadu`binu za svemirska
istra`ivanja. Pae je bio veoma zadovoljan zbog ove molbe.
Veliki deo onoga {to je video u poslednje vreme ispunjavalo ga je
strahopo{tovanjem zato {to je bilo tako staro, stole}ima staro, ~ak hiljadugodi{tima.
Zadu`bina je, naprotiv, bila nova: podignuta u poslednjih deset godina u kitnjastom,
elegantnom stilu tog vremena. Arhiktetura je delovala dramati~no. Upotrebljene su
ogromne mase boje. Visine i razdaljine izgledale su prekomerne. Laboratorije su bile

51
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

prostrane i prozra~ne, a prigra|ene fabrike i servisne radionice nalazile su se sme{tene


iza blistavih neosaetanskih tremova sa lukovima i stubovima. Hangari su predstavljali
ogromne, raznobojne kupole, providne i fantasti~ne. Ljudi koji su tu radili bili su,
nasuprot svemu tome, veoma tihi i temeljiti. Odvojili su [eveka od njegove uobi~ajene
pratnje i poveli ga u obilazak cele Zadu`bine, uklju~uju}i tu i svaki stepen opitnog
me|uzvezdanog pogonskog sistema na kome su upravo radili, od ra~unara i
projektantskih tabli do poluzavr{enog broda, ogromnog i nadstvarnog u narand`astoj,
ljubi~astoj i `utoj svetlosti, u prostranom geodezijskom hangaru.
"Imate toliko mnogo", re~e [evek in`enjeru koji mu je bio vodi~, ~oveku po
imenu Oegeo. "Imate toliko mnogo toga ~ime mo`ete da radite, a i radite time veoma
dobro. To je veli~anstveno: ta usagla{enost, ta saradnja, veli~ina poduhvata."
"Tamo odakle ste do{li ne mo`e se preduzeti ni{ta u ovim razmerama, a?" re~e
in`enjer, isceriv{i se.
"Svemirski brodovi? Na{a svemirska flota sastoji se od brodova u kojima su
Naseljiva~i do{li sa Urasa... oni su na~injeni ovde na Urasu... pre pribli`no dva stole}a.
Da bi se napravio samo brod koji }e prevesti `ito preko mora, obi~an {lep, potrebna je
cela godina planiranja, ogroman napor na{e ekonomije."
Oegeo klimnu. "Da, mi raspola`emo sredstvima, u redu. Ali vi imate znanje, vi
ste ~ovek koji nam mo`e re}i kada da dignemo ruke od celog ovog posla, da ga
napustimo."
"Da ga napustite? Ne razumem."
"Mislim na putovanje brzinom ve}om od svetlosne", re~e Oegeo. "Trenutni
prevoz. Stara fizika ka`e da je to nemogu}e. Terani ka`uda je to nemogu}e. Ali Hainci,
koji su, uostalom, izumeli pogon koji sada koristimo, ka`u da je mogu}e, samo oni ne
znaju kao da to postignu, budu}i da tek u~e temporalnu fiziku od nas. O~igledno, ako iko
ima tu stvar u d`epu, iko na poznatim svetovima, doktore [evek, onda ste to vi."
[evek ga uzdr`ano odmeri ~vrstim i jasnim pogledom. "Ja sam teoreti~ar,
Oegeo. Ne projektant."
"Ukoliko nam vi pru`ite teoriju, objedinjenje Sleda i Istovremenosti u op{tu
teoriju polja vremena, onda }emo mi projektovati brod. I sti}i na Teru, Hain ili u susednu
galaksiju u istom trenutku kada se otisnemo sa Urasa! Ova ba~va", on baci pogled niz
hangar ka uznesenoj konstrukciji poluizgra|enog broda koji se kupao u zracima
ljubi~aste i narand`aste svetlosti, "posta}e tada u istoj meri zastarela kao i volujska
kola."
"Sanjate dok gradite, izvrsno", uzvrati [evek, i dalje uzdr`an i ozbiljan.
Postojalo je jo{ mnogo toga {to su Oegeo i ostali hteli da mu poka`u i o ~emu su `eleli
da raspravljaju, ali ipak on ubrzo dodade uz jednostavnost koja je odganavala sve
ironi~ne namere: "Mislim da }e bolje biti da me sada vrati{ mojim paziteljima."
U~inili su tako; razmenjeni su pozdravi uz uzajamnu toplinu. [evek u|e u kola,
a zatim ponovo izi|e. "Smetnuo sam sa uma", re~e on. "Imali vremena da vidim jo{
ne{to u Driu?"

52
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Nema vi{e ni~eg u Driu", re~e Pae, u~tiv kao i uvek i veoma se upinju}i da
prikrije ozlovoljenost zbog [evekovog ~etvoro~asovnog izbivanja me|u in`enjerima.
"Voleo bih da vidim utvr|enje."
"Koje utvr|enje, ser?"
"Stari zamak, iz vremena kraljeva. Kasnije kori{}en kao zatvor."
"Sve takve stvari jama~no su sru{ene. Prilikom izgradnje Zadu`bine ceo grad je
ponovo podignut."
Po{to su u{li u kola i dok je voza~ zatvarao vrata, ^ifoilisk (jo{ jedan verovatni
izvor Paeovog r|avog raspolo`enja) upita : "Zbog ~ega ho}e{ da vidi{ jedan zamak,
[eve~e? ^ovek bi pomislio da si se za neko vreme dovoljno nagledao starih ru{evina."
"U utvr|enju u Driu Odo je provela devet godina", uzvrati [evek. Lice mu je i
dalje bilo kruto, jo{ od razgovora sa Oegeom. "Posle pobune iz 747. Tu je napisala
Zatvorska pisma i Analogiju."
"Bojim se da je sru{en", re~e Pae blagonaklono. "Drio je bio grad na umoru,
tako da ga je Zadu`bina naprosto dokraj~ila i po~ela na novim temeljima."
[evek klimnu. Ali kako su kola i{la autoputem uz reku prema skreti{tu za Ieu
Eun, nai{li su na jedno uzvi{enje na okuci Seise, na ~ijem vrhu se nalazilo neko zdanje,
masivno, drveno, neumoljivo, sa polusru{enim kulama od crnog kamena. Ni{ta nije
moglo manje nalikovati na gizdave, bezbri`ne zgrade Zadu`bine za svemirska
istra`ivanja, dre~ave kupole, sjajne fabrike, uredne travnjake i staze. Ni{ta ih drugo nije
moglo u~initi toliko sli~nim komadima {arene hartije.
"Ovo je, mislim, to utvr|enje", primeti ^ifoilisk uz uobi~ajeno zadovoljstvo {to
je uputio netakti~nu opasku u trenutku kada je to najmanje po`eljno.
"Sasvim se pretvorilo u ru{evine", re~e Pae. "Zacelo je prazno."
"Ho}e{ li da se zaustavimo i pogledamo, [eve~e?" upita ^ifoilisk, spreman da
kucne na prozor~e voza~a.
"Ne", uzvrati [evek.
Video je ono {to `eli da vidi. U Driu se i dalje nalazilo utvr|enje. Nije mogao
da u|e u njega i upusti se u traganje me|u sru{enim dvoranama za }elijom u kojoj je
Odo provela devet godina. Znao je kako izgleda jedna zatvorska }elija.
Podigao je pogled, jo{ krutog i hladnog lica, ka te{kim, tamnim zidovima koji
su se sada uznosili gotovo nad kolima. Ovde sam ve} veoma dugo, re~e utvr|enje, i jo{
se tu nalazim.
Kada se vratio u svoje odaje, posle ve~ere u obedovaonici vi{eg nastavnog
osoblja, seo je sam pokraj kamina u kome nije gorela vatra. U A-Iou je bilo leto i
pribli`avao se najdu`i dan u godini, tako da se jo{ nije spustio mrak, iako je bilo ve}
osam sati. Nebo sa one strane lu~nih prozora i dalje je sadr`alo primese dnevne boje,
~iste, ne`ne plaveti. Vazduh je bio blag, pun mirisa poko{ene trave i vla`ne zemlje. Sa
druge strane gaja, u kapeli, gorelo je svetlo i ~ula se prigu{ena muzika kroz tanano
uskome{an vazduh. Ne pti~ji poj, ve} ljudska muzika. [evek je stao da slu{a. Neko je
ve`bao Broj~ana saglasja na kapelskom harmonijumu. [eveku su ona bila podjednako
poznata kao i svakom Ura{aninu. Odo nije poku{ala da obnovi osnovne muzi~ke odnose

53
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

kada je obnavljala odnose ljudi. Oduvek je uva`avala nu`nosti. Naseljiva~i sa Anaresa


ostavili su za sobom zakone ~oveka, ali su zato poneli zakone saglasja.
Velika, mirna prostorija bila je senovita i utihla, postaju}i sve tamnija. [evek se
osvrnuo po njoj, osmotriv{i savr{ene lukove prozora, pomalo sjajne ivice parketnog
poda, sna`nu, tmastu zakrivljenost kamenog dimnjaka, zidove sa drvenom oplatom,
zadivljuju}e srazmerne. Bila je to divna i humana prostorija. Bila je to veoma stara
prostorija. Ova ku}a vi{eg nastavnog osoblja, kazali su mu, podignuta je 540. godine, pre
~etiri stole}a, dve stotine trideset godina pre Naseobine na Anaresu. Pokolenja predava~a
`ivela su, radila, razgovarala, razmi{ljala, spavala, umirala u ovoj prostoriji pre no {to se
Odo uop{te rodila. Broj~ana saglasja klizila su preko travnjaka, kroz tamne kro{nje gaja,
vekovima. Ovde sam ve} veoma dugo, re~e prostorija [eveku, i jo{ se tu nalazim. [ta ti
radi{ ovde?
Ni{ta nije odgovorio. Uop{te nije imao prava na svekolike dra`i i blagodeti
ovoga sveta, stvorene i odr`avane radom i predano{}u, verno{}u njegovih `itelja. Raj je
za one koji stvaraju raj. On ovde nije pripadao. Bio je kraji{nik, pripadnik soja koji je
porekao vlastitu pro{lost, vlastitu istoriju. Naseljiva~i Anaresa okrenuli su le|a Starom
svetu i njegovoj pro{losti i potpuno se posvetili budu}nosti. Ali kao {to budu}nost
jama~no postaje pro{lost, tako i pro{lost postaje budu}nost. Pore}i ne zna~i i posti}i.
Odonjani koji su oti{li sa Urasa pogre{ili su, pogre{ili u svojoj o~ajni~koj hrabrosti, {to
su porekli vlastitu istoriju, {to su se odrekli mogu}nosti povratka. Istra`iva~ koji ne}e da
se vrati ili da uputi natrag svoje brodove kako bi ispri~ao svoju pri~u nije istra`iva~, ve}
samo pustolov; a njegovi sinovi ro|eni su u izganstvu.
Zavoleo je Uras, ali kakva je korist bila od ~e`njive ljubavi? On nije bio deo
ovog sveta. Ba{ kao {to nije bio ni deo svog rodnog sveta.
Samotnost, izvesnost izdvojenosti, koju je iskusio jo{ u prvim satima na
Obazrivom, rasla je u njemu i vaspostavljala se kao pravo stanje, prenebegavano,
potiskivano, ali potpuno.
Bio je sam, ovde, zato {to je poticao iz dru{tva koje je samo sebe izgnalo.
Oduvek je bio sam na vlastitom svetu zato {to se izgnao iz svog dru{tva. Naseljiva~i su
odstupili jedan korak. On je odstupio dva. Stajao je sam, zato {to je preuzeo metafizi~ki
rizik.
A bio je dovoljno budalast da pomisli kako bi mogao da poslu`i zbli`enju dva
sveta kojima nije pripadao.
Plavetnilo no}nog neba sa druge strane prozora privu~e mu pogled. Povrh
neodre|ene tame kro{nji i tornja kapele, iznad tmaste linije brda, koja su no}u uvek
izgledala manja i udaljenija, poja~avala se neka svetlost, zama{an blagi sjaj. Izlazak
meseca, pomisli on, uz prijatno ose}anje poznatosti. Ne postoji prekid u celovitosti
vremena. Gledao je kako mesec izlazi dok je jo{ bio mali, sa prozora obitavali{ta u
Prostranim Ravnicama, sa Palatom; povrh brda njegovog detinjstva; preko suvih ravnica
Pra{ine; iznad krovova Abenaja, sa Takver koja je to posmatrala pokraj njega.
Ali to nije bio ovaj mesec.

54
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Senke su se pomicale oko njega, ali on je nepomi~no sedeo dok se Anares dizao
iznad tu|inskih brda, pun, pro{aran zagasitosma|im i plavobelim prelivima, blistav.
Svetlost njegovog sveta ispuni mu prazne {ake.

4. ANARES
Kada je diri`abl, pre{av{i povrh poslednjeg visokog prevoja Ne Tere, skrenuo
ka jugu, sunce koje se spu{talo ka zapadu probudilo je [eveka, sijaju}i mu pravo u lice.
Prespavao je najve}i deo dana, tre}eg na svom dugom putovanju. No} opro{tajne zabave
bila je sada ~itavih pola sveta iza njega. Zevnuo je, protrljao o~i i zatresao glavom,
poku{av{i da odagna iz u{iju duboko brujanje motora diri`abla, a onda se potpuno
rasanio, shvativ{i da je putovanje gotovo okon~ano, da su ve} zacelo sasvim blizu
Abenaja. Priljubio je lice uz pra{njavi prozor i odista - dole, izme|u dva niska lanca
bre`uljaka boje r|e, pru`alo se veliko polje ogra|eno zidom, kosmodrom. Pomno se
zagledao, nastoje}i da razabere da li se na rampi nalazi neki svemirski brod. Ma koliko
Uras bio vredan prezira, on je ipak predstavljao drugi svet; `eleo je da vidi jedan brod sa
drugog sveta, tog putnika kroz suv i u`asan bezdan, proizvod tu|inskih ruku. Ali na
kosmodromu nije bilo broda.
Teretnjaci sa Urasa dolazili samo osam puta godi{nje, zadr`avaju}i se tek toliko
koliko je bilo potrebno za istovar i utovar. Oni nisu bili dobrodo{li posetioci. [tavi{e, za
neke Anare{ane predstavljali su stalno obnavljano poni`enje.
Donosili su fosilna goriva i naftne prera|evine, izvesne slo`ene ma{inske
delove i elektronske sastavke ~ijoj izradi Anare{ani jo{ nisu bili dorasli, a ~esto i neki
novi soj vo}ki ili `itarica radi ispitivanja. Vra}ali su na Uras pun tovar `ive, bakra,
aluminijuma, urana, kalaja i zlata. Za njih je to bila veoma unosna razmena. Deoba ovih
tovara osam puta godi{nje predstavljala je najdi~niji zadatak ura{kog Ve}a svetskih
vlada i najzna~ajniji doga|aj na ura{koj svetskoj berzi. U stvari, Slobodan svet Anares
bio je rudarska kolonija Urasa.
Ova okolnost nije prestajala da ti{ti Anare{ane. Svakog pokolenja, svake
godine, u raspravama u UPR-u u Abenaju mogla su se ~uti `estoka protivljenja tim
povodom. "Za{to nastavljamo te zelena{ke poslovne transakcije sa ratobornim
posednicima?" Hladnije glave uvek su davali isti dogovor: "Ura{ane bi vi{e stajalo da
sami vade rude; zbog toga i ne preduzimaju invaziju na nas. Ali ako bismo prekr{ili
ugovor o razmeni, oni bi jama~no primenili silu." Ljudima, me|utim, koji nikada nisu
platili novcem ni za {ta, te{ko je da svate psihologiju ko{tanja, logiku tr`i{ta. Sedam
pokolenja mira nisu doneli poverenje.
To je i bio razlog {to za radno odredi{te koje se nazivalo Odbrana nikada nisu
tra`eni dobrovoljci. Prete`an deo rada u okviru Odbrane bio je tako dosadan da se uop{te
nije nazivao rad na praviku, u kome su se istom re~i ozna~avali rad i igra, ve} klegi~,
dirin~enje. Radnici iz Odbrane sa~injavali su posadu dvanaest starih me|uplanetnih
brodova, odr`avaju}i ih u ispravnom stanju i dr`e}i ih na orbiti, gde su obrazovali
stra`arsku mre`u; vr{ili su, zatim, radarski i radioteleskopski nadzor po zabitim,
samotnim mestima; obavljali su neprijatne zadatke po kosmodromima. Pa ipak, za

55
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

poslove u Odbrani uvek je postojala lista ~ekanja. Ma koliko bio pragmati~an moral koji
je jedan mladi Anare{anin sticao, `ivot je ipak kipteo u njemu, nala`u}i ~ovekoljublje,
vlastito `rtvovanje, prostor za apsolutni gest. Samotnost, budnost, opasnost, svemirski
brodovi: sve je to odisalo duhom romanti~nosti. Upravo je ta ~ista romanti~nost nagnala
[eveka, da nosa priljubljenog uz prozor, netremice posmatra sve dok pusti kosmodrom
nije is~ezao iza diri`abla, ostaviv{i ga razo~aranog zato {to na rampi nije video izan|ali
teretnjak za prevoz rude.
Ponovo je zevnuo, proteglio se, a onda bacio pogled napred da bi ustanovio {ta
se tamo mo`e videti. Diri`abl je prolazio preko poslednjeg niskog lanca Ne Tere. Pred
njim, pru`aju}i se prema jugu sa planinskih obronaka, blistav u popodnevnoj svetlosti,
le`ao je veliki, isko{eni pojas zelenog.
Gledao ga je ispunjen ~u|enjem, ba{ kao {to su ga gledali i njegovi preci, pre
{est hiljada godina.
U tre}em hiljadugodi{tu na Urasu astronomi-sve{tenici iz Serdonoua i Duna
posmatrali su kako godi{nja doba menjaju `utosme|u sjajnost Drugosveta i davali su
misti~ne nazive ravnicama, planinskim vencima i morima koja su odra`avala sun~anu
svetlost. Jednu oblast koja bi se zazelenela pre svih ostalih u lunarnoj novoj godini
nazvali su Ans Hos, Vrt Uma: Raj Anaresa.
U potonjim hiljadugodi{tima teleskopi su pokazali da su `reci bili sasvim u
pravu. Ans Hos je uistinu predstavljao najpogodnije mesto na Anaresu; i prvi brod sa
ljudskom posadom upu}en na mesec spustio se sred tog zelenila izme|u planina i mora.
Ali za Raj Anaresa ispostavilo se da je suv, hladan i vetrovit, dok je ostali deo
planete bio jo{ r|aviji. @ivot se tu nikada nije razvio iznad nivoa riba i bescvetnih
biljaka. Vazduh je bio redak, sli~an vazduhu na veoma velikim visinama Urasa. Sunce je
peklo, vetar je smrzavao, pra{ina je gu{ila.
Dve stotine godina posle prvog spu{tanja Anares je bio istra`en, kartografisan,
ispitan, ali ne i kolonisan. Za{to se preseliti u pustinje kojima zavija vetar kada u
predivnim dolinama Urasa ima prostora u izobilju?
Ali zato su tu otvoreni rudnici. Tokom devetog i po~etkom desetog
hiljadugodi{ta, u razdobljima kada se ne{tedimice tra}ilo, rudna blaga Urasa gotovo su
sasvim iscrpena; kako je u me|uvremenu usavr{eno raketarstvo, postalo je jednostavnije
otvoriti rudnike na mesecu nego pribavljati potrebne metale iz oskudnih ura{kih rudnika
ili morske vode. Ura{ke godine IX-738. osnovano je naselje u podno`ju planina Ne
Tere, blizu nalazi{ta `ive u starom Ans Hosu. Mesto je dobilo naziv Varo{ Anares. No
nije posredi bila prava varo{, zato {to nije bilo `ena. Mu{karci bi tu proveli po dve ili tri
godine, rade}i kao rudari ili tehni~ari, a potom bi se vra}ali natrag, na pravi svet.
Mesec i njegovi rudnici nalazili su se pod pravnim nadle{tvom Ve}a svetskih
vlada, ali na mese~evoj isto~noj polulopti nacija Tu imala je jednu malu tajnu: raketnu
bazu i naselje kopa~a zlata, sa kojima su bili `ene i deca. Oni su stvarno `iveli na
mesecu, ali niko to drugi nije znao osim njihove vlade. Upravo pad te vlade godine 771.
doveo je do predloga, u Ve}u svetskih vlada, da se mesec ustupi Me|unarodnom dru{tvu
odonjana - da se oni potkupe jednim svetom pre no {to kobno budu podrili vlast zakona i

56
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

nacionalni suverenitet na Urasu. Varo{ Anares bila je evakuisana, a usred op{te pometnje
u Tuu na brzinu su upu}ene dve poslednje rakete da dovezu kopa~e zlata. Nisu se,
me|utim, svi me|u njima odlu~ili na povratak. Nekima su se vi{e dopale pustinje kojima
zavija vetar.
Preko dvadeset godina dvanaest brodova koje je odonjanskim Naseljiva~ima
stavilo na raspolaganje Ve}e svetskih vlada kretalo se izme|u dva sveta, sve dok milion
du{a koje su izabrale novi `ivot nisu sve prevezene preko suvog bezdana. Kosmodrom je
potom bio zatvoren za dalju imigraciju, a otvoren jedino za teretne brodove koji su vr{ili
prevoz shodno odredbama ugovora o razmeni. U Varo{i Anares tada se nalazilo sto
hiljada `itelja i ona je dobila nov naziv, Abenaj, {to je na novom jeziku novog dru{tva
zna~ilo Um.
Decentralizacija je predstavljala su{tinsko svojstvo u Odoinim planovima za
dru{tvo ~ije osnivanje nije do`ivela. Nije, me|utim, imala nameru da poku{a sa
deurbanizacijom civilizacije. Iako je smatrala da prirodna granica veli~ine jedne
zajednice biva odre|ena njenom zavisno{}u od neposredne okoline u pogledu hrane i
energije, predvi|ala je da sve zajednice budu povezane komunikacionim i saobra}ajnim
mre`ama, kako bi dobra i zamisli mogli da stignu svuda gde vlada potreba za njima, a
upravljanje stvarima moglo da dejstvuje brzo i lako, tako da nijedna zajednica ne bude
odse~ena od promena i me|udejstava. Ali tom vezom nije trebalo upravljati odozgo
nadole. Nije trebalo da postoji nikakvo kontrolno sredi{te, prestonica, nikakvo ustrojstvo
birokratske ma{inerije koja samu sebe ovekove~uje, ba{ kao ni vladaju}i porivi
pojedinaca koji te`e da postanu zapovednici, {efovi, poglavari dr`ave.
Njeni planovi, me|utim, bili su utemeljeni u izda{nom tlu Urasa. Na neplodnom
Anaresu zajednice su se morale veoma razuditi u potrazi za hranom i energijom, a samo
su retke mogle da se same izdr`avaju, ma koliko ljudi su`avali svoje predstave o tome
{ta je neophodno za izdr`avanje. Ovo su`avanje uistinu je bilo veoma drasti~no, ali
postojao je jedan minimum ispod koga nisu `eleli da idu; nisu hteli da se vrate na
preurbano, pretehnolo{ko, plemensko stanje. Znali su dobro da je njihov anarhizam
proizvod veoma razvijene civilizacije, slo`ene, raznolike kulture, postojane ekonomije i
visoko industrijalizovane tehnologije kadre da odr`ava obimnu proizvodnju i brzi prevoz
dobara. Ma koliko bile velike razdaljine koje su razdvajale naseobine, oni su nastojali da
o~uvaju ideal slo`enog organizma. Najpre su izgradili puteve, a onda ku}e. Posebne
sirovine i proizvodi svake oblasti neprekidno su se razmenjivali u slo`enom procesu
ravnote`e: one ravnote`e raznovrsnosti koja predstavlja osobenost `ivota, prirodne i
dru{tvene ekologije.
Ali, re~eno analognim na~inom, ne mo`ete imati nervni sistem bez bar jedne
ganglije, a po mogu}stvu mozga. Moralo je postojati sredi{te. Ra~unari koji usagla{uju
upravljanje stvarima, podelom rada, razdeobom dobara kao i sredi{nji federativi ve}ine
radnih sindikata nalazili su se jo{ od po~etka u Abenaju. Tako|e od po~etka Naseljiva~i
su bili svesni da ta neizbe`na centralizacija predstavlja stalnu pretnju kojoj se valja
suprostaviti stalnom budno{}u.

57
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

O, dete Anarhijo, beskrajno obe}anje,


beskrajna bri`nosti.
Ja oslu{kujem, oslu{kujem u no}i
pokraj kolevke duboke poput no}i
je li sa detetom sve u redu.

Pio Atean, koji se na praviku prozvao Tober, napisao je ove stihove u


~etranaestoj godini Naseobine. Prvi poku{aji odonjana da preto~e svoj novi jezik, svoj
novi svet, u pesni{tvo bili su kruti, nespretni, dirljivi.
Abenaj, um i sredi{te Anaresa, bio je sad tu, pred diri`ablom, na velikoj, zelenoj
ravnici.
To blistavo, duboko zelenilo polja delovalo je veoma ubedljivo: boja koja ne
poti~e sa Anaresa. Jedino su ovde i na toplim obalama Keranskog mora uspevale `itarice
sa Starog sveta. Na drugim mestima glavni usevi bili su povr{inski holum i bleda trava
mene.
Kada je [eveku bilo devet godina, njegovo popodnevno {kolsko zadu`enje
tokom vi{e meseci bilo je da se stara o ukrasnim biljkama u zajednici Prostranih Ravnica
- o tananom, egzoti~nom bilju koje je trebalo hraniti i izlagati suncu ba{ kao i bebe.
Pomagao je jednom starcu u tom spokojnom i revnosnom zadatku, zavoleo ga je, kao i
biljke, prljav{tinu, rad. Kada je ugledao boju Abenajske ravnice, prisetio se starca, mirisa
|ubriva od ribljeg ulja i boje prvih lisnih pupoljaka na tankim, golim granama, tog
jarkog, `ivog zelenila.
Ugledao je u daljini, me|u bodrim poljima, duga~ku, belu mrlju koja se razbila
u kocke, sli~ne prosutim zrncima soli, dok je diri`abl prolazio odozgo.
Jato zaslepljuju}ih bleskova na isto~nom rubu grada nagnalo ga je da za`mirka,
i za trenutak mu se pred o~ima pojavi{e tamne ta~kice: velika, paraboli~na ogledala koja
su obezbe|ivala solarnu toplotu za abenajske rafinerije.
Diri`abl se spustio pokraj jednog robnog skladi{ta u ju`nom kraju grada, i
[evek se zaputio ulicama najve}eg naselja na svetu.
Bile su to prostrane, ~iste ulice. Nisu postojale senke zato {to je Abenaj le`ao na
manje od trideset stepeni severno od polutara, a sve zgrade bile su niske, izuzev
stamenih, vitkih kula turbina na vetar. Sunce je belo sijalo na ~vrstom, tamnom,
plavoljubi~astom nebu. Vazduh je bio bistar i ~ist, bez dima i vlage. Stvari su se
odlikovale `ivo{}u, ~vrstinom bridova i uglova, jasno}om. Sve je stajalo zasebno,
samostalno.
Sastojci koji su sa~injavali Abenaj bili su isti kao i u bilo kojoj drugoj
odonjanskoj zajednici, ponovljeni mnogo puta: radionice, fabrike, obitavali{ta,
spavaonice, sredi{ta za u~enje, sale za okupljanje, mesta gde se vr{ila razdeoba,
skladi{ta, obedovaonice. Ve}e zgrade naj~e{}e su bile okupljene oko otvorenih trgova,
{to je gradu davalo osnovno }elijsko ustrojstvo: jedna podzajednica ili susedstvo i{la je
za drugom. Te{ka industrija i postrojenja za proizvodnju hrane obi~no su sme{tani u
predgra|e, a }elijski sklop se i tu ponavljao u smislu da su srodne industrije stajale jedne

58
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

uz drugu na odre|enom trgu ili u ulici. Prvi takav skup kroz koji je [evek pro{ao bio je
niz trgova, tekstilna ~etvrt, pun postrojenja za obradu vlakna holuma, predionica koje su
prele i tkale, radionica za bojenje, mesta za razdeobu tkanina i ode}e; sredi{ni deo
svakog trga sadr`ao je malu {umu drvenih motki koje su od vrha do tla bile iski}ene
zastavama i zastavicama svih boja bojad`ijskog ume}a, ponosno obznanjuju}i lokalnu
industriju. Ve}ina gradskih zgrada bile su me|usobno veoma sli~ne, bez ukrasa, stameno
gra|ene od kamena ili izlivenog penastog kamena. Neke su u [evekovim o~ima
izgledale veoma velike, ali su gotovo sve bile samo jednospratnice, zbog u~estalosti
zemljotresa. Iz istog razloga prozori su bili mali, izra|eni od ~vrstve silicijumske plastike
koja se nije rasprskavala. Bili su mali, ali ih je bilo mnogo, zato {to se nije moglo
ra~unati na ve{ta~ku rasvetu izme|u jednog sata pre svitanja i jednog sata po zalasku
sunca. Grejanje bi se isklju~ivalo kada bi spoljnja temperatura prema{ila pedeset pet
stepeni Faranhajtove lestvice. Nije stvar bila u tome {to je Abenaj oskudeva u energiji:
postojale su turbine na vetar i generatori na temperaturne razlike izme|u povr{ine i
unutra{njosti zemlje, koji su obezbe|ivali grejanje; ali na~elo organske ekonomije bilo je
od odve} su{tinske va`nosti za dejstvovanje dru{tva da ne bi duboko delovalo na etiku i
estetiku. 'Suvi{nost je izmetina', napisala je Odo u Analogiji. 'A izmetina zadr`ana u telu
jeste otrov.'
U Abenaju nije bilo otrova; goli grad, svetao, sjajnih i postojanih boja, ~istog
vazduha. Bio je tih. Mogli ste ga videti celog, kako le`i poput prosutih zrnaca soli.
Ni{ta nije bilo skriveno.
Trgovi, jednostavne ulice, niske zgrade, neogra|ena radili{ta - sve se to
odlikovalo `ivo{}u i delatno{}u. Kora~aju}i, [evek je neprekidano bio svestan kora~anja
drugih ljudi, njihovog rada, razgovora, lica koja su prolazila, glasova koji su dozivali,
~avrljali, pevali, `ivih ljudi, ljudi koji su obavljali poslove, ljudi koji su pe{a~ili.
Radionice i fabrike gledale su na trgove ili na svoja otvorena radili{ta, a vrata su im
tako|e stajala otvorena. Pro{ao je pored jedne staklare u kojoj je radnik zahvatio ove}u
koli~inu rastopljene mase podjednako le`erno kao {to bi kuvar zahvatio supu iz zdele da
sipa u tanjir. Uz staklaru se nalazilo jedno `ivo radili{te gde su izlivani penasti kamenovi
za gradnju. Predradnik grupe, jedna krupna `ena u radnom odelu pobelelom od pra{ine,
nadgledala je nalivanje jednog kalupa, propra}aju}i ga glasnim i blistavim jezi~kim
izlivima. Potom je do{la jedna mala fabrika `ice, pa ~etvrt sa praonicama, radionica u
kojoj su se proizvodili i opravljali muzi~ki instrumenti, ~etvrt u kojoj se vr{ila razdeoba
sitnih dobara, pozori{te, ciglana. Radinost kojom se odlikovalo svako mesto bila je
o~aravaju}a i uglavnom potpuno izlo`ena pogledima prolaznika. Deca su se vrzmala
unaokolo: neka su pomagala u radu odraslima, dok su se druga zabavljala pravljenjem
kola~a od blata i igranjem na ulici; jedna devoj~ica sedela je na krovu sredi{ta za u~enje
sa nosom duboko u nekoj knjizi. Proizvo|a~ `ice ukrasio je pro~elje svoje radionice
viticama od raznobojnih kablova, {to je tvorilo vedar i kitnjast prizor. Plima pare i
razgovora koja je dopirala kroz {irom otvorena vrata perionice bila je uistini silovita.
Nijedna vrata nisu bila zaklju~ana, a samo su retka dr`ana zatvorena. Nije bilo
preru{avanja niti reklama. Sve je bilo javno - svekoliki rad, sav `ivot grada - dostupno

59
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

pogledu i rukama. A svaki ~as niz Ulicu skladi{ta projurila bi neka stvar uz resku
zvonjavu, vozilo puno ljudi i sa ljudima iski}enim svuda po izbo~inama na spoljnjem
delu; neke starice `estoko su klele zato {to vozilo, u kome su se nalazile, nije dovoljno
dugo stajalo na njihovoj stanici kako bi imale vremena da se iskobeljaju napolje; jedan
de~ak grozni~avo se upinjao da ga prati na triciklu napravljenom u ku}noj radinosti;
elektri~ne varnice padale su na raskr{}ima u pravom pljusku sa `ica {to su se pru`ale
gore: kao da je ta spokojna, sna`na `ivost ulica s vremena na vreme narastala do ta~ke
pra`njenja, da bi onda suknula uz prasak, plavo rasprskavanje i miris ozona. Bili su to
Abenajski omnibusi ~iji je prolazak izazivao ushi}enje kod prolaznika.
Ulica skladi{ta zavr{avala se velilkim, otvorenim mestom gde se jo{ pet ulica
zra~no ulivalo u trougaoni park pun trave i drve}a. Ve}ina parkova na Anaresu bili su
de~ija igrali{ta ispunjena prljav{tinom i peskom, sa malo {ipra`ja i po kojim stablom
holuma. Ovaj se, me|utim, razlikovao. [evek je pre{ao preko kolovoza na kome nije
bilo saobra}aja i u{ao u park; video ga je ranije na mnogim slikama, i to ga je sad
privuklo, kao i `elja da izbliza osmotri tu|inska drveta, ura{ka stabla, da neposredno
iskusi zelenilo nebrojenog li{}a. Sunce se spu{talo, nebo je bilo prostrano i vedro,
zatamnjuju}i se ka purpuru u zenitu, a tama svemira ukazivala se kroz retku atmosferu.
U{ao je pod drve}e, obazriv, oprezan. Zar ne predstavljaju prekomernost, ovi izobilni
listovi? Stabla holuma sasvim su uspe{no prolazila sa ~etinama i iglicama, imaju}i taman
koliko je potrebno. Nije li sva ta bujnost li{}a naprosto suvi{nost, izmetina? Ova stabla
nisu mogla uspevati bez plodnog tla, stalnog navodnjavanja i mnogo pa`nje. Nije
odobravao njihovu rasipnost, ne{tedimi~nost. Stao je da kora~a me|u njima, ispod njih.
Tu|inska trava bila je meka pod stopalima. ^inilo mu se kao da hoda po `ivom mesu.
Vratio se na stazu. Tamni udovi stabala sezali su nagore iznad njegove glave, dr`e}i
svoje mnogobrojne, {iroke, zelene {ake povrh njega. Ispunilo ga je strahopo{tovanje.
Ose}ao se pun bla`enstva, iako tu nije do{ao da potra`i bla`enstvo.
Ne{to dalje napred, niz stazu koje je postajala sve tamnija, jedna osoba sedela je
i ~itala na kamenoj klupi.
[evek krenu lagano napred. Pri{ao je do klupe i zagledao se u priliku koje je
sedela pognute glave nad knjigom u zelenozlatnom sumraku pod drve}em. Bila je to
`ena od pedeset ili {ezdeset godina, neobi~no odevena, sa kosom vezanom na temenu u
~vor. Njena leva {aka, koja je joj po~ivala na bradi, gotovo je skrivala kruta usta, dok je
u desnoj dr`ala hartije polo`ene na kolena. Te hartije bile su te{ke; hladna {aka na njima
tako|e je bila te{ka. Svetlost je brzo ~ilela, ali ona uop{te nije podizala pogled,
nastavljaju}i da ~ita korekturne otiske Dru{tvenog organizma.
[evek je neko vreme posmatrao Odo, a zatim je seo na klupu pokraj nje.
Osmotrio je ~vrst, tu`an profil, kao i {ake, stara~ke {ake. Potom je podigao
pogled prema stenovitim granama. Tog ~asa je prvi put u `ivotu shvatio da Odo, ~ije je
lice poznavao jo{ od detinjstva, ~ije su zamisli trajno po~ivale u sredi{tu njegovog uma i
umova svih ljudi koje je poznavao, da Odo nikada nije kro~ila na Anares: da je `ivela,
umrla i bila sahranjena u senci drve}a sa zelenim li{}em, u nezamislivim gradovima,

60
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

me|u ljudima koji su govorili nepoznatim jezicima, u jedno drugom svetu. Odo je bila
tu|in: izgnanik.
Mladi} je sedeo pokraj kipa, u smumraku, gotovo potpuno nepomi~an kao i
ona.
Kona~no svativ{i da se ve} sasvim smrklo, on ustade i ponovo se zaputi u ulice,
raspita{i se uz put kako da do|e do Sredi{njeg instituta nauka.
Institut nije bio daleko; stigao je tamo nedugo po{to su se upalila svetla.
Registratorka ili de`urna nalazila se u maloj kancelariji na ulazu, ~itaju}i. Morao je da
zakuca na otvorena vrata da bi joj privukao pa`nju. "[evek", re~e on. Bilo je uobi~ajeno
da se razgovor sa neznancem zapo~ne ponudom vlastitog imena kao svojevrsne ru~ke za
koju bi se ovaj uhvatio. Nije bilo mnogo drugih ru~ki koje bi se mogle ponuditi. Nije
bilo ~inova, niti naziva ~inova, nikakvih konvencionalnih oblika u~tivog oslovljavanja.
"Kokvan", uzvrati `ena. "Zar nije trebalo da do|e{ ju~e?"
"Promenili su red vo`nje teretnog diri`abla. Ima li neki prazan krevet u jednoj
od spavaonici?"
"Broj ~etrdeset {est je za tebe. Preko dvori{ta, zgrada levo. Ima{ poruku od
Sabula. Ka`e da navrati{ do njega ujutru u ured za fiziku."
"Hvala!" re~e [evek i zaputi se preko prostranog, poplo~anog dvori{ta, nji{u}i
prtljag u ruci - zimski kaput i rezervni par ~izama. Svetla su bila uklju~ena u sobama
svuda oko ~etvorougla dvori{ta. ^ulo se `amorenje, ose}alo se prisustvo ljudi u spokoju
koju je vladao unaokolo. Ne{to se kome{alo u bistrom, reskom vazduhu gradske no}i,
ose}anje drame, obe}anja. Vreme ve~ere jo{ nije bilo pro{lo i on je nakratko svratio u
obedovaonicu Instituta da vidi da li se zadr`alo ne{to hrane za putnika-namernika.
Ustanovio je da mu je ime ve} stavljeno na redovni spisak, kao i da je hrana izvrsna.
Postojao je ~ak i desert, kompot. [evek je voleo slatki{e, a kako je bio jedan od
poslednjih na ve~eri i kako je preostalo puno kuvanog vo}a, uzeo je jo{ jedno
sledovanje. Jeo je sam za malim stolom. Za ve}im stolovima, u blizini, skupine mladih
ljudi razgovarala su preko praznih tanjira; do njega su dopirali odlomci rasprava o
pona{anju argona na veoma niskim temperaturama; o pona{anju jednog predava~a
hemije na nekom kolokvijumu, o takozvanim zakrivljenostima vremena. Dvoje-troje
ljudi ga je pogledalo; nisu pri{li da porazgovaraju sa njim, kao {to bi to u~inili ljudi u
maloj zajednici kad bi im do{ao stranac; pogledi im nisu bili neprijateljski, mo`da samo
pomalo izazovni.
Na{ao je sobu ~etrdeset {est u jednom duga~kom hodniku punom zatvorenih
vrata u obitavali{tu. Sve su to o~igledno bile jednokrevetne sobe, i on se zapita zbog
~ega ga je registratorka poslala ovamo. Od kada je napunio dve godine, stalno je `iveo u
spavaonicama, sobama u kojima se nalazilo od ~etiri do deset kreveta. Zakucao je na
vrata sobe broj ~etrdeset {est. Ti{ina. Otvorio je vrata. Bila je to mala, jednokrevetna
soba, prazna, slabo osvetljena rasvetom iz hodnika. Uklju~io je svetiljku. Dve stolice,
jedan sto, logaritmar pohaban od upotrebe, nekoliko knjiga i jedno ru~no tkano,
narand`asto }ebe, uredno presavijeno na krevetskom uzvi{enju. Neko drugi ovde `ivi,
registratorka je pogre{ila. On zatvori vrata. Zatim ih ponovo otvori da bi ugasio svetlo.

61
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Na stolu ispod svetiljke nalazila se jedna bele{ka, ispisana na istrgnutom komadu hartije:
"[evek, Ured za fiziku, ujutro. 2-4-1-154. Sabul."
Spustio je kaput na jednu stolicu, a ~izme na pod. Stajao je neko vreme i ~itao
naslove knjiga: uobi~ajeni priru~nici iz fizike i matematike sa zelenim povezom i
Krugom @ivota od{tampanim na koricama. Oka~io je kaput u orman i odlo`io ~izme.
Bri`ljivo je navukao zavesu na ormanu. Pre{ao je preko sobe do vrata: ~etiri koraka.
Zastao je tu, oklevaju}i pun minut, a onda, prvi put u `ivotu, zatvorio vrata vlastite sobe.

Sabul je bio nizak, zdepast, neuredan ~ovek od svojih ~etrdeset godina. Dlake
na licu bile su mu tamnije i grublje nego {to je to uobi~ajeno, zgu{njavaju}i se u pravu
bradu ispod donje usne. Nosio je te`ak zimski ogrta~, prema ~ijem se izgledu moglo
zaklju~iti da ga nije skidao jo{ od pro{le zime; krajevi rukava bili su pocrneli od
prljav{tine. Opho|enje mu je bilo preko i sitni~avo. Govorio je u odlomcima, ba{ kao {to
je i bele{ke pisao na odlomcima hartije. Gun|ao je. "Mora}e{ da nau~i{ iotski",
progun|a on [eveku.
"Da nau~im iotski?"
"Rekao sam da nau~i{ iotski."
"Za{to?"
"Kako bi mogao da ~ita{ dela iz ura{ke fizike! Radove Atroa, Toa, Baiska i
ostalih. Niko ih nije preveo na pravik, niti je verovatno da }e to u~initi. Mo`da je najvi{e
{estoro ljudi na Anaresu u stanju da razume te stvari. Na bilo kom jeziku."
"Kako mogu da nau~im iotski?"
"Iz gramatike i re~nika!"
[evek nije popu{tao. "Gde da ih na|em?"
"Ovde", progun|a Sabul. Stao je da pretura po neurednim policama sa malim
knjigama u zelenom povezu. Pokreti su mu bili `ustri i razdra`ljivi. Kona~no je prona{ao
dva debela, nepovezana toma na donjoj polici i sa treskom ih spustio na sto. "Obavesti
me kad postane{ kadar da ~ita{ Atroa na iotskom. Ni{ta ne mogu sa tobom pre toga."
"Koju vrstu matematike koriste ti Ura{ani?"
"Nema ni~eg sa ~im ti ne bi mogao da izi|e{ na kraj."
"Radi li neko ovde na hronotopologiji?"
"Da, Turet. Mo`e{ porazgovarati sa njim. Nema potrebe da poha|a{ njegov
kurs."
"Predvideo sam da poha|am Gvarabina predavanja."
"Zbog ~ega?"
"Njeni radovi o u~estalosti i periodu..."
Sabul sede, ali odmah ponovo ustade. Bio je nesnosno nemiran, nemiran ali i
krut, prava ra{pa od ~oveka. "Ne gubi vreme. Daleko si iznad te starice u teoriji Sleda, a
ostale zamisli o kojima ona pri~a ne vrede ni{ta."
"Zanimaju me na~ela Istovremenosti."

62
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Istovremenosti! Kakvim vas je to profiterskim drekom Mitis tamo hranila?"


Fizi~ar se netremice zagleda u njega, dok su mu `ile na slepoo~nicama nabubrele pod
grubom, kratkom kosom.
"Sam sam priredio i odr`ao kurs o tome."
"Odrasti. Odrasti. Vreme je da odraste{. Sada si ovde. Ovde se bavimo fizikom,
a ne religijom. Odbaci misticizam i odrasti. Koliko ti je vremena potrebno da nau~i{
iotski?"

"Bilo mi je potrebno nekoliko godina da nau~im pravik", re~e [evek. Blaga


ironi~nost ovog iskaza potpuno je promakla Sabulu.
"Ja sam obavio to za deset dekada. Bilo mi je sasvim dovoljno da pro~itam
Toov Uvod. Oh, prokletstvo, potreban ti je tekst na kome }e{ da radi{. Mogao bi da bude
ba{ ovo. Evo. ^ekaj." Stao je da prebira po jednoj prenatrpanoj ladici i kona~no je
izvukao jednu knjigu, neobi~nog izgleda, u plavom povezu, bez Kruga @ivota na
koricama. Naslov je bio od{tampan zlatnim slovima i glasio je Poilea Afio-ite, {to nije
zvu~alo odve} smisleno, a i oblici nekih slova bili su mu nepoznati. [evek se zagleda u
knjigu, uze je od Sabula, ali je ne otvori. Dr`ao ju je, stvar koju je `eleo da vidi, tu|inski
artefakt, poruku sa drugog sveta.
Setio se knjige koju mu je Palat pokazao, knjige brojeva.
"Vrati se kada bude{ u stanju to da ~ita{", progun|a Sabul.
[evek se okrenu da po|e. Sabul glasnije zagun|a za njim: "^uvaj te knjige uza
se. One nisu za op{tu potro{nju."
Mladi} zastade, okrenu se i re~e posle kratkotrajnog oklevanja svojim mirnim,
prili~no uzdr`anim glasom: "Ne razumem."
"Ne daj da ih neko drugi ~ita!"
[evek ni{ta nije uzvratio.
Sabul ponovo ustade i pri|e mu. "Slu{aj. Sada si ~lan Sredi{njeg instituta
nauka, sindikata fizike, radi{ sa mnom, Sabulom. Shvata{ li? Povlastica je odgovornost.
Je li tako?"
"Treba da steknem znanje koje ne smem da delim", re~e [evek posle kra}e
pauze, izrekav{i re~enicu kao da je posredi logi~ka tvrdnja.
"Ako bi na ulici na{ao pakovanje eksploziva, da li bi ga 'podelio' sa svakim
detetom koje bi nai{lo? Ove knjige su eksplozivi. Da li me sad shvata{?"
"Da."
"U redu." Sabul se okrenu, uputiv{i namrgo|en pogled koji je odra`avao
endemi~nu, a ne neku posebnu ljutnju. [evek izi|e, nose}i oprezno dinamit, uz
odvratnost i silnu radoznalost.

Dao se na u~enje iotskog. Radio je sam u sobi ~etrdeset {est, zbog Sabulovog
upozorenja, ali i zato {to mu je naprosto izgledalo najprirodnije da u~i sam.
Jo{ u ranoj mladosti do{ao je do saznanja da se u izvesnim pogledima razlikuje
od svih ostalih koje je poznavao. Za jedno dete svest o takvoj razli~itosti veoma je bolna,

63
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

jer, budu}i da jo{ ni{ta nije u~inilo, kao i da nije kadro da ne{to u~ini, ne mo`e nikako da
je opravda. Pouzdano i blagonaklono prisustvo odraslih, koji su tako|e, na vlastite
na~ine, razli~iti, predstavlja jedinu podr{ku koju takvo dete mo`e da ima; a [eveku je
ona bila uskra}ena. Njegov otac je, dodu{e, bio beskrajno pouzdan i blagonaklon. Ma {ta
da je [evek bio i {ta god da je u~inio, Palat je sve odobravao i bio je odan. Ali Palat se
nije odlikovao istom razli~ito{}u. On je bio kao ostali, kao i svi drugi kojima je zajednica
padala tako lako. Voleo je [eveka, ali mu nije mogao pokazati {ta je sloboda, ono
uva`avanje tu|e samotnosti kojim se ta samotnost jedino nadilazi.
[evek je stoga bio naviknut na unutarnju izdvojenost koju su naru{avali svi
uzgredni, svakodnevni dodiri sa ljudima, dru{tvenost `ivota u zajednici, kao i retka
prijateljska dru`enja. Ovde, u Abenaju, nije imao prijatelja, a kako se na{ao izvan uslova
zajedni~ke spavaonice nije sklopio nijedno novo prijateljstvo. Bio je odve} svestan, sa
dvadeset godina, posebnosti vlastitog uma i karaktera da bi se pona{ao otvoreno i
dru`eljubivo; bio je povu~en i izdvojen; njegove kolege studenti, vide}i da je ta
izdvojenost stvarna, nisu ~esto poku{avali da mu pristupe.
Zasebnost njegove sobe uskoro mu je postala draga. Po~eo je da u`iva u svojoj
potpunoj nezavisnosti. Izlazio je iz sobe jedino radi doru~ka i ve~ere u obedovaonici i
hitrog svakodnevnog pe{a~enja kroz gradske ulice kako bi uta`io potrebe mi{i}a koji su
oduvek bili navikli na ve`banje; potom bi se vra}ao u sobu ~etrdeset {est i gramatici
iotskog jezika. Jednom u dekadi ili dve bio je pozvan na rad u zajednici, u okviru
kru`nih smena koje su se nazvale 'deseti dan', ali ljudi sa kojima je tu radio bili su mu
stranci, a ne prisni poznanici kao {to bi to bilo u nekoj maloj zajednici, tako da ti dani
fizi~kog rada nisu donosili psiholo{ki prekid njegove izdvojenosti, niti njegovog
napredovanja u u~enju iotskog.
Sama gramatika, budu}i slo`ena, ilogi~na i shematizovana, pri~injavala mu je
zadovoljstvo. U~enje mu je i{lo brzo kada je jednom stekao osnovni fond re~i zato {to je
znao {ta ~ita; poznavao je oblast i njenu terminologiju i kad god bi negde zapeo izlaz bi
mu pokazivale ili vlastita intuicija ili neka matemati~ka jedna~ina. Mesta gde bi tada
stizao nisu mu uvek bila poznata od ranije. Toov Uvod u temporalnu fiziku nije bio
priru~nik za po~etnike. U vreme kada je stigao do polovine knjige [evek uop{te vi{e nije
~itao iotski ve} fiziku; tada je i shvatio za{to mu je Sabul nalo`io da pre svega drugog
pro~ita ura{ku fiziku. Oni su bili daleko ispred svega {to se radilo na Anaresu u
poslednjih dvadeset godina. Najblistaviji uvidi o Sledu u radovima samog Sabula
predstavljali su, zapravo, prevode sa iotskog, bez navo|enja autorsva.
Upustio se u ~itanje i ostalih knjiga koje mu je Sabul dao, glavnih dela
savremene ura{ke fizike. @ivot mu je postao jo{ samotniji. Nije uzimao udela u
delatnostima studentskog sindikata, niti je poha|ao skupove bilo kog drugog sindikata ili
federativa izuzev letargi~ne federacije za fiziku. Sastanci takvih grupa, koji su slu`ili
kako za prire|ivanje dru{tvenih akcija, tako i za sam dru{tveni `ivot, predstavljali su
osnovni obrazac `ivljenja u bilo kojoj maloj zajednici, ali ovde, u gradu, izgledali su
znatno manje va`ni. ^ovek nije nu`no morao da im prisustvuje; uvek su postojali drugi
koji su bili spremni da uzmu stvari u svoje ruke i da ih valjano obave. Ako se izuzmu

64
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

du`nosti vezane za deseti dan i uobi~ajeni domarski zadaci u njegovom obitavali{tu i


laboratorijama, [evek je u potpunosti raspolagao svojim vremenom. ^esto bi preskakao
ve`banja, a povremeno i obroke. Nikada, me|utim, nije izostao sa jedinog kursa koji je
poha|ao, sa Gvarabinih predavanja o U~estalosti i Periodu.
Gvarab je bila prili~no stara, tako da je ~esto skretala sa teme i gubila nit
izlaganja. Slu{aoci na njenim predavanjima bili su malobrojni i nejednaki. Ona je ubrzo
uo~ila mr{avog mladi}a sa velikim u{ima koji je jedini stalno bio prisutan na njenim
~asovima. Svetle, postojane, pametne o~i srele su se sa njenima, upostojile je, probudile,
ona se ozarila, povratila je izgubljeni vid. Stala je da visoko uzle}e, a ostali studenti u
prostoriji gledali su je zbunjeni i za~u|eni, ~ak i upla{eni, ako su za to bili dovoljno
inteligentni. Gvarab je sagledavala znatno ve}u vaseljenju nego {to je ve}ina ostalih ljudi
bila kadra da vidi, i od tih vizija oni bi za`mirkali. No, svetlooki mladi} gledao je
postojano. U njegovom licu ona je videla svoju radost. Ono {to je ona ponudila, {to je
nudila celog svog veka, {to niko nikada nije podelio s njom, on je uzeo, on je podelio.
Bio je njen brat, preko bezdana od pedeset godina, i njeno iskupljenje.
Kada bi se sreli u prostorijama ureda za fiziku ili u obedovaonici, ponekad bi
smesta otpo~injali razgovore o fizici, ali u drugim prilikama Gvarabi je nedostajalo
snage za to, i tada bi malo {ta imali da ka`u, jer starica je podjednako bila stidljiva kao i
mladi}. "Ne jede{ dovoljno", kazala bi mu. On bi se na to osmehnuo, a u{i bi mu
porumenele. Vi{e nisu znali {ta bi rekli.
Po{to je proveo pola godine u Institutu, [evek je dao Sabulu rad na tri strane
pod naslovom 'Kritika Atroove hipoteze beskrajnog Sleda'. Jednu dekadu kasnije Sabul
mu je vratio rad, progun|av{i: "Prevedi ga na iotski."
"Od po~etka sam ga i pisao uglavnom na iotskom", re~e [evek "budu}i da sam
koristio Atroovu terminologiju. Napravi}u kopiju originala. Za{to?"
"Za{to? Da ga vra`ji profiter Atro mo`e pro~itati. Brod dolazi petog dana
naredne dekade."
"Brod?"
"Teretnjak sa Urasa!"
I tako je [evek otkrio da se izme|u odeljenih svetova ne prevoze samo nafta i
`iva, i ne samo knjige, kao one koje je on ~itao, nego i pisma. Pisma! Pisma
posednicima, podanicima vlada zasnovanih na nejednakosti mo}i, pojedincima koji
nu`no iskori{}avaju druge i koje drugi iskori{}avaju zato {to su pristali da budu zavrtnji
u dr`avi-ma{ini. Da li takvi ljudi odista razmenjuju zamisli sa slobodnim ljudima na
neagresivan, dobrovoljan na~in? Mogu li uistinu da priznaju jednakost i da uzmu udela u
intelektualnoj solidarnosti, ili mo`da samo poku{avaju da ostvare prevlast, da nametnu
svoju mo}, da poseduju? Pomisao o stvarnom razmenjivanju pisama sa jednim
posednikom uznemirila ga je, ali bilo bi zanimljivo ustanoviti...
Mno{tvo takvih otkri}a bilo mu je nametano tokom prvih pola godine u
Abenaju, tako da je kona~no morao shvatiti da je bio - i da je mo`da i dalje - veoma
naivan: a jednom inteligentnom mladi}u takvo priznanje nipo{to ne pada lako.

65
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Prvo i jo{ najmanje prihvatljivo od tih otkri}a bilo je da treba da nau~i iotski, ali
da znanje tog jezika sa~uva za sebe: za njega je to predstavljalo krajnje novu situaciju
koja ga je u moralnom pogledu sasvim zbunjivala, tako da se on jo{ nije sa`iveo sa njom.
O~igledno, on nije nikom neposredno naudio time {to nije podelio svoje znanje. Sa
druge strane, kako bi to uop{te nekome moglo da naudi da zna da je on nau~io iotski,
kao i da ga i sam mo`e nau~iti? Sloboda svakako pre le`i u otvorenosti nego u tajnosti, a
sloboda je uvek vredna rizika. No, on nikako nije uspevao da vidi u ~emu je rizik.
Jednom mu je palo na um da je Sabul `eleo da novu ura{ku fiziku zadr`i za sebe - da je
poseduje, kao vlasni{tvo, kao izvor mo}i nad svojim kolegama na Anaresu. Ali ova
pomisao toliko je odudarala od [evekovog na~ina mi{ljenja da ju je on tek uz silne
napore uop{te uobli~io umu, a kada se to dogodilo, smesta ju je odbacio, sa prezirom,
kao pomisao koja je dostojna istinskog gnu{anja.
Tu je zatim bila zasebna soba, jo{ jedna moralna bodlja. Ako biste kao dete
spavali sami u jednokrevetnoj sobi, to je zna~ilo da se smetali ostalima u spavaonici i da
oni to vi{e nisu hteli da podnose; sebi~arili ste. Samo}a je izjedna~avana sa sramotom.
Kod odrasalih, pominjanje jednokrevetnih soba naj~e{}e je pretpostavljalo seks. Svako
obitavali{te raspolagalo je izvesnim brojem jednokrevetnih soba, i par koji je `eleo da
ima odnos koristio je jednu od takvih slobodnih prostorija preko no}i, tokom dekade, ili
ve} koliko bi mu se ushtelo. Par koji je sklopio orta{tvo uzimao je dvokrevetnu sobu; u
malim mestima, gde se nije mogla na}i dvokrevetna soba, ortaci bi je ~esto dozidali za
sebe uz spavaonicu i tako bi nastajao duga~ak, nizak, razvu~en niz dogradaka nazvan
'orta~ki {inski kamioni'. Izuzmu li se seksualni odnosi, nije bilo razloga da se ne spava u
spavaonicama. Mogli ste izabrati neku malu ili veliku, a ako vam se nebi dopadali ljudi
sa kojima biste je delili, uvek ste mogli pre}i u drugu spavaonicu. Svi su imali
obezbe|enu radionicu, laboratoriju, studio, ambar, kancelariju ili ve} ono {to im je bilo
potrebno za obavljanje posla; u kupatilima je ~ovek po volji mogao da bira zasebnost ili
dru{tvo; seksualna zasebnost bila je sasvim dostupna i dru{tveno o~ekivana; izvan toga,
me|utim, zasebnost je prestajala da bude funkcionalna. Predstavljala je suvi{nost,
prekomernost. Ekonomija Anaresa nije mogla da izdr`i gra|enje, odr`avanje, grejanje i
osvetljavanje pojedina~nih ku}a i stanova. Osoba koja bi se odlikovala istinski
nedru{tvenom prirodom morala se izdvojiti iz dru{tva i sama starati o sebi. Ona je
u`ivala potpunu slobodu da tako postupi. Mogla je sagraditi sebi ku}u gde god bi
po`elela (iako bi se, ako bi zaklonila neki lep vidik ili zauzela kakav plodni komad
zemlje, na{la pod te{kim pritiskom suseda da se preseli negde drugde). Bilo je poprili~no
samotnjaka i pustinjaka na okrajcima starijih anare{kih zajednica, koji su se pretvarali da
nisu ~lanovi jedne dru{tvene vrste. Ali onima koji su prihvatili povlastice i obaveze
ljudske solidarnosti, zasebnost je bila vrednost samo tamo gde je slu`ila nekakvoj svrsi.
[evekova prva reakcija na okolnost da je stavljen u zasebnu sobu bila je stoga
delimi~no neodobravanje, a delimi~no posramljenost. Za{to su mu to dodelili? Ubrzo je
odgonetnuo razlog. Bilo je to pravo mesto za njegovu vrstu posla. Ukoliko bi mu neka
zamisao sinula u pono}, mogao je da uklju~i svetlo i da je zapi{e; ako bi mu do{la u
svitanje, ne bi mu je odagnali iz glave razgovori i kome{anja ~etvoro ili petoro sobnih

66
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

sadruga koji bi tada ustajali; ukoliko mu op{te nikakva zamisao ne bi do{la i ako bi
morao da po vascele dane provede sede}i za stolom i bulje}i kroz prozor, iza le|a mu se
ne bi nalazio niko ko bi se pitao za{to povazdan dokoli~i. Zasebnost je, u stvari, bila
gotovo podjednako po`eljna za fiziku kao i za seks. Ali ipak, je li bila neophodna?
U obedovaonici Instituta za ve~eru je uvek bio neki desert. [eveku se to veoma
dopadalo, i kad god bi bilo vi{ka on ga je rado uzimao. Ali njegova savest, savest
pripadnika organski ustrojenog dru{tva, suo~avala se sa te{kim varenjem. Zar svi, u
svakoj obedovaonici od Abenaja do Krajnjeg, ne dobijaju isto sledovanje, isti deo?
Oduvek su mu govorili da se tako ~ini i on se uvek u to osvedo~avao. Razume se,
postojale su lokalne razlike: posebni proizvodi nekog kraja, nesta{ice, vi{kovi, vanredne
prilike, kao {to je bio 'Projekat bivaci', slabi kuvari, dobri kuvari, u stvari beskrajna
raznovrsnost u okviru nepromenjivih uslova. Ali nijedan kuvar nije bio toliko nadaren da
napravi desert bez nu`nih sastojaka. Ve}ina obedovaonica slu`ila je desert samo jednom
ili dva puta u dekadi. Ovde se, me|utim, slu`io svake no}i. Za{to? Da li su ~lanovi
Sredi{njeg instituta nauka bolji od ostalih ljudi?
[evek nije postavio ovo pitanje nikome drugom. Dru{tvena svest, mi{ljenja
ostalih, bila je najmo}nija moralna slika koja je odre|ivala pona{anje ve}ine Anare{ana,
ali ona je u njemu dejstvovala malo manje mo}no nego kod ve}ine drugih. Prete`an deo
njegovih problema stajao je izvan mogu}nosti shvatanja ostalih ljudi, i on je ve} navikao
da se sam hvata uko{tac s njima, u ti{ini. Tako je postupio i sa ovim problemima, koji su
mu pali znatno te`e, na izvestan na~in, neko pote{ko}e sa kojima se suo~avao u
temporalnoj fizici. Nije zatra`io ni~ije mi{ljenje. Prestao je da uzima desert u
obedovaonici.
Nije, me|utim, pre{ao u spavaonicu. Stavio je na terazije sa jedne strane
moralnu nelagodnost, a sa druge prakti~nu prednost, i ovo poslednje je prevagnulo. Bolje
je radio u zasebnoj sobi. Posao je bio vredan truda i on ga je valjano obavio. Svakako je
bio svrsishodan njegovom dru{tvu. Odgovornost je opravdavala povlasticu.
I tako je radio.
Izgubio je na te`ini; lagan je hodio zemljom. Nedostatak fizi~kog naprezanja,
nedostatak raznovrsnih zanimanja, nedostatak dru{tvenih i seksualnih odnosa - ni{ta mu
od svega toga nije izgledalo kao nedostatak, ve} kao sloboda. Bio je slobodan ~ovek:
mogao je da ~ini {ta je hteo, kad je hteo i koliko je hteo. I ~inio je. Radio je. Radio
je/igrao se.
Pravio je bele{ke za niz hipoteza koje su dovele do koherentne teorije
Istovremenosti. No, taj cilj izgledao je sve neva`niji; postojao je jedan znatno ve}i -
objedinjena teorija vremena - koji je valjalo posti}i, kada bi samo mogao da mu pristupi.
Ose}ao se kao da se nalazi u zaklju~anoj prostoriji usred jednog velikog, otvorenog
predela: predeo se pru`ao svuda unaokolo, ukoliko bi samo mogao da prona|e izlaz,
ishod. Postao je opsednut intuicijom. Tokom jeseni i zime sve se vi{e odvikavao od
spavanja. Dva sata no}u i ponekad jo{ dva sata preko dana bili su mu dovoljni; ovaj
dreme`, me|utim, veoma se razlikovao od onog dubokog sna iz ranijeg vremena, ali je
zato gotovo bio ravan bu|enju na jednom drugom nivou, toliko je obilovao snovima.

67
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Sanjao je veoma `ivo i ti snovi bili su deo njegovog rada. Video je kako se vreme okre}e
unazad, reka koja te~e uzvodno ka svom izvoru. Dr`ao je istovremenost dva trenutka u
levoj i desnoj {aci; razdvajaju}i ih, osmehnuo se kada je video kako se ti trenuci razmi~u
kao rastavljeni mehurovi sapunice. Ustao je i napravio zabele{ku, uop{te se, zapravo, ne
probudiv{i, matemati~ku formulu koja mu je danima izmicala. Video je kako se prostor
smanjuje oko njega poput zidova jedne sa`imaju}e kugle koja se neumoljivo sakuplja ka
sredi{njoj praznini, zatvara, zatvara, i on se probudio uz vrisak za pomo} koji mu je
zapeo u grlu, upinju}i se u ti{inu da umakne saznanju o vlastitoj ve~noj praznini.
Jednog hladnog popodneva u poznu zimu navratio je u ured za fiziku, vra}aju}i
se u sobu iz biblioteke, da vidi da li u sandu~etu ima neko pismo za njega. Nije imao
razloga da o~ekuje neko pismo, budu}i da nikada nije pisao nijednom prijatelju u
Severozalazni oblasni institut; ali nekoliko poslednjih dana nije se dobro ose}ao,
opovrgao je nekoliko najlep{ih vlastitih hipoteza i tako samog sebe vratio, posle
polugodi{njeg te{kog rada, na mesto odatle je po~eo; fazi~ki model bio je naprosto odve}
neodre|en da bi mogao ne~emu da poslu`i, grlo ga je bolelo, `eleo je da dobije pismo od
nekoga koga poznaje, ili bar da sretne nekoga u uredu za fiziku sa kim bi malo
pro}askao. Ali tamo nije bilo nikoga osim Sabula.
"Pogledaj ovo, [eve~e."
Pogledao je knjigu koju mu je pru`io stariji ~ovek: tanku knjigu, u zelenom
povezu, sa Krugom @ivota na koricama. Uzeo ju je i pogledao naslovnu stranu: 'Kritika
Atroove hipoteze beskrajnog Sleda'. Bio je to njegov ogled, Atroov uzvratni teksti i
odbrana, i njegov odgovor. Sve je bilo prevedeno ili ponovo prevedeno na pravik, a
{tampano u {tampariji UPR-a u Abenaju. Postojala su dva autora: Sabul, [evek.
Sabul je pognuo vrat nad primerak koji je [evek dr`ao i zlurado se iscerio.
Gun|anje mu je postalo grlano i kikotavo. "Svr{ili smo sa Atroom. Dokraj~ili smo ga,
tog prokletog profitera! Neka sada ne{to ka`u o 'detinjastoj neta~nosti'!" Sabul je deset
godina neumorno mrzeo ^asopis za fiziku univerziteta Ieu Eun, u kome je za njegov
teorijski rad napisano da je 'obogaljen provincijalizmom i detinjastom neta~no{}u kojom
odonjanska dogma okru`uje sva podru~ja mi{ljenja'. "Sada }e videti ko je provincijalan!"
re~e on, isceriv{i se ponovo. [evek je poznavao Sabula ve} skoro godinu dana, ali se nije
mogao setiti da ga je ijednom video kako se osmehnuo.
[evek sede na suprotan kraj sobe, ukloniv{i prethodno gomilu hartije sa jedne
klupe; ured za fiziku bio je, razume se, zajedni~ki, ali Sabul je dr`ao ovu stra`nju od dve
prostorije punu materijala koje je koristio, tako da je stalno izgledalo da tu nema prostora
vi{e ni za koga drugog. [evek spusti pogled na knjigu koju je i dalje dr`ao, a zatim ga
uputi kroz prozor. Ose}ao se i izgledao je prili~no bolesno. Tako|e je izgledao napet; ali
sa Sabulom nikada nije bio stidljiv ili uzdr`an, kao {to je uvek bio sa ljudima koje je
`eleo da upozna. "Nisam znao da je prevodi{", re~e on.
"Preveo sam je, priredio. Izgla~ao sam neka rogobatna mesta, popunio praznine
koje si ti ostavio, i tako dalje. ^itave dve dekade posla. Trebalo bi da bude{ ponosan na
knjigu, tvoje zamisli u velikoj meri tvore temelj zavr{ne verzije."
Delo se sastojalo isklju~ivo od [evekovih i Atroovih zamisli.

68
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Da", re~e [evek. Spustio je pogled na {ake. Posle kra}e pauze dodade: "Voleo
bih da objavim tekst koji sam napisao ovog ~etvrtgodi{ta o kru`nosti. Trebalo bi ga
dostaviti Atrou. Zanimao bi ga. On je i dalje zaglibljen u zamisli o uzro~nosti."
"Da ga objavi{? Gde?"
"Na iotskom. Ho}u da ka`em na Urasu. Da ga po{aljem Atrou, kao ovaj
poslednji, on }e ga verovatno staviti u neki od tamo{njih ~asopisa."
"Ne mo`e{ im dati da objave rad koji prethodno nije ovde objavljen."
"Ali upravo smo to u~inili sa ovim. Sve je ovo, izuzev mog pobijanja, izi{lo u
^asopisu za fiziku iz Ieu Euna pre no {to je ovo ovde {tampano."
"To nisam mogao da spre~im, ali {ta misli{ zbog ~ega sam po`urio sa
{tampanjem ovoga? Ne misli{ valjda da svi u UPR-u odobravaju na{u razmenu zamisli
sa Urasom kao {to je ova? Odbrana zahteva da svaku re~ koja krene odavde na
teretnjacima prethodno odobri neki stru~njak u UPR-u. A nadasve, zar misli{ da se svi
provincijski fizi~ari kojima je nedostupan ovaj kanal za Uras ne protive tome {to ga mi
koristimo? Misli{ li da oni nisu zavidni? Postoje ljudi koji ~ekaju, koji jedva ~ekaju da
mi na~inimo neki pogre{an korak. Ako nas ikad uhvate u tome, izgubi}emo mogu}nost
da i dalje {aljemo i primamo po{tu preko ura{kih teretnjaka. Je li ti sad jasno kako stoje
stvari?"
"Kako je Institut uop{te do{ao do te mogu}nosti?"
"Zahvaljuju}i Pegvurovom izboru u UPR, pre deset godina." Pegvur je bio
fizi~ar skromnog ugleda. "Ulo`io sam silan napor da odr`im stvar. Shvata{?"
[evek klimnu.
"U svakom slu~aju, Atro uop{te ne `eli da ~ita te tvoje stvari. Pogledao sam taj
tekst i vratio ti ga pre vi{e dekada. Kad }e{ prestati da tra}i{ vreme na te reakcionarne
teorije za koje se Gvarab zalepila. Zar ti nije jasno da je na njih stra}ila ceo `ivot? Ako
se bude{ dr`ao toga, napravi}e{ budalu od sebe. [to je, razume se, tvoje neotu|ivo
pravo. Ali ne}e{ napraviti budalu od mene."
"[ta ako dam tekst u {tampu ovde, na praviku, onda?"
"Tra}enje vremena."
[evek je primio ovo uz blagi klimaj. Ustao je, mr{av i ko{~at, i ostao da stoji za
trenutak, udubljen u misli. Zimska svetlost oporo mu se slivala po kosi, koju je sada
nosio vezanu pozadi u rep, i po bezizra`ajnom licu. Pri{ao je stolu i uzeo jedan primerak
sa male hrpe novih knjiga. "Voleo bih da po{alju jednu Mitis", re~e on.
"Uzmi koliko ho}e{. Slu{aj. Ako misli{ da zna{ bolje od mene {ta radi{, onda
daj taj rad u {tampu. Nije ti potrebna dozvola! Ovde ne vlada nikakva hijerarhija, zna{!
Ne mogu te spre~iti. Sve {to mogu da u~inim to je da ti dam savet.
"Ti si savetnik sindikata {tampara za rukopise iz fizike", uzvrati [evek. "Mislio
sam da }u, pitaju}i te sada, svima u{tedeti vreme."
Njegova blagost ostajala je nenaru{iva; budu}i da nije `eleo da se takmi~i za
prevlast, nad njim nije mogla da se vaspostavi nikakva vlast.
"[ta ho}e{ da ka`e{ time, da u{tedi{ vreme?" progun|a Sabul, ali i Sabul je bio
odonjanin: zgr~io se, kao da ga je vlastito licemerje stavilo na muke, okrenuo se od

69
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

[eveka i rekao zlobno, glasom punim srd`be: "Hajde samo! Daj u {tampu tu vra`iju
stvar! Izjavi}u da sam nepozvan da dam savet o tome. Re}i }u im da savet zatra`e od
Gvarab. Ona je stru~njak za Istovremenost, a ne ja. Misti~na, izlapela baba! Vaseljena je
d`inovska struna harfe koja oscilira izme|u postojanja i nepostojanja! Koju notu svira,
uzgred budi re~eno? Pasa`e iz Broj~anih saglasja, pretpostavljam? ^injenica je da sam ja
nepozvan... drugim re~ima: nevoljan... da dajem savete UPR-u ili {tampariji o
intelektualnoj izmetini!"
"Delo koje sam uradio za tebe", re~e [evek, "deo je ostvarenja koje sam uradio
na temeljima Gvarabinih zamisli o Istovremenosti. Ukoliko prihvati{ prvo, mora}e{ da
prihvati{ i drugo. @itarice najbolje uspevaju u dreku, kako mi to ka`emo na
Severozalazu."
Stajao je jedan trenutak, a onda, ne dobiv{i nikakav odgovora od Sabula,
pozdravi se i izi|e.
Znao je da je dobio bitku, i to lako, bez o~iglednog nasilja. Ali nasilje je bilo
po~injeno.
Kao {to je Mitis predvidela, on je bio 'Sabulov ~ovek'. Sabul je jo{ pre mnogo
godina prestao da bude delotvoran fizi~ar; njegov visok ugled poticao je od izvla{}enja
drugih umova. [evek je trebalo da smi{lja stvari, a Sabul da ubira plodove.
Posredi je, o~igledno, bila eti~ki nepodno{ljiva situacija koju bi [evek morao da
obznani i ra{~ini. Ali on to ipak nije u~inio. Sabul mu je bio potreban. @eleo je da objavi
ono {to je napisao i da to po{alje ljudima koji su ga mogli shvatiti, ura{kim fizi~arima;
bile su mu potrebne njihove zamisli, njihove kritike, njihova saradnja.
I tako su sklopili pogodbu, on i Sabul, pogodili su se kao profiteri. To nije bila
borba, ve} trgovina. Ti meni da{ ovo, a ja tebi dam ono. Odbije{ li me, ja }u odbiti tebe.
Prodato? Prodato! [evekova karijera, ba{ kao i postojanje njegovog dru{tva zavisili su
od postojanosti jednog temeljnog, nepisanog, profitnog ugovora. To nije bio odnos
uzajamne pomo}i i solidarnosti ve} izrabljiva~ki odnos; ne organski ve} mehani~ki.
Mo`e li istinsko dejstvovanje proiste}i iz ne~ega {to je u osnovi nedejstvuju}e?
Ali sve {to `elim da postignem jeste da se posao obavi, vajkao se [evek u sebi,
dok je i{ao preko {etali{ta ka ~etvorougaonom obitavali{tu u sivom, vetrovitom
popodnevu. To je moja du`nost, to je moja radost, to je svrha celog mog `ivota. ^ovek
sa kojim moram da radim sklon je takma{tvu, `eli prevlast nad drugima, profiter je, ali ja
to ne mogu da promenim; ako `elim da radim, onda moram raditi sa njim.
Pomislio je na Mitis i na njeno upozorenje. Pomislio je na Severozalazni institut
i na zabavu prire|enu uo~i njegovog polaska. Sada mu je to izgledalo veoma davno i
tako detinje spokojno i bezbedno da mu se u~inilo da bi mogao da zapla~e od nostalgije.
Dok je prolazio zasvo|enim tremom zgrade Nauka o `ivotu, jedna devojka sa kojom se
tu mimoi{ao pogledala ga je postrance, i on pomisli da li~i na onu devojku - kako li se
samo zvala? - sa kratkom kosom, koja se prejela pr`enih kola~a na zabavi. Zastao je i
okrenuo se, ali devojka je ve} za{la za ugao. U svakom slu~aju, imala je duga~ku kosu.
Oti{la je, oti{la je, sve je oti{lo. On izi|e iz zavetrine trema na vetrometinu. Vetar je
nosio sitnu, retku ki{u. Kada bi i padala, ki{a je uvek bila retka. Ovo je bio suvi svet.

70
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Suv, bled, neprijateljski. "Neprijateljski", re~e [evek glasno na iotskom. Jo{ nikada nije
~uo govor na tom jeziku; zvu~ao mu je veoma strano. Ki{a ga je tukla po licu poput
sitnog {ljunka. Bila je to neprijateljska ki{a. Gu{obolji se pridru`ila stra{na glavobolja
koje je tek tada postao svestan. Stigao je do sobe ~etrdeset {est i sru~io se na krevetsko
uzvi{enje koje mu se odjednom u~inilo znatno ni`e nego obi~no. Po~eo je da se trese i
vi{e nije mogao da zaustavi drhtavicu. Ututkao je narand`asto }ebe oko sebe i skupio se,
poku{av{i da zaspi, ali drhtavica nije prestajala zato {to je bio pod stalnim atomskim
bombardovanjem sa svih strana, koje se poja~avalo sa porastom temperature.
Nikada nije bio bolestan, niti je znao za neku fizi~ku nelagodnost te`u od
umora. Nemaju}i nikakvu predstavu o tome kako izgleda te{ka groznica, ~inilo mu se,
tokom svesnih trenutaka te duge no}i, da je si{ao s uma. Strah od ludila nagnao ga je da
potra`i pomo} kada je svanuo dan. Odve} se pla{io sebe da bi zatra`io pomo} od suseda
u hodniku: ~uo je sam sebe kako bunca u toku no}i. Nekako se odvukao do lokalne
klinike, osam blokova dalje; hladne ulice blistale su svetlo{}u sun~evog izlaska i
sve~ano se okretale oko njega. U klinici su njegovo ludilo dijagnosticirali kao lak oblik
zapaljenja plu}a i kazali mu da ode u krevet u odeljenje dva. Usprotivio se. Bolni~arka
ga je optu`ila za sebi~arenje i objasnila mu da }e, ukoliko se bude vratio ku}i, lekar imati
pote{ko}a oko odla`enja kod njega i obezbe|enja privatnog le~enja. Po{ao je u krevet u
odeljenje dva. Svi ostali pacijenti u odeljenju bili su stari. Do{la je jedna bolni~arka i
donela mu ~a{u vode u jednu pilulu. "[ta je to?" upita [evek podozrivo. Zubi su ponovo
po~eli da mu cvoko}u.
"Antipiretik."
"Za {ta je?"
"Da ti ubla`i groznicu."
"Nije mi potrebno."
Bolni~arka slegnu ramenima. "U redu", re~e ona i produ`i do drugih bolesnika.
Ve}ina mladih Anare{ana smatrala je da je sramno biti bolestan; bio je to ishod
veoma uspe{ne za{tite od bolesti u njihovom dru{tvu, a mo`da i pometnje izazvane
analogom upotrebom re~i 'zdravo' i 'bolesno'. Dr`ali su da je bolest zlo~in, iako bez
predumi{ljaja. Dati maha zlo~ina~kom porivu, popustiti mu tako {to bi se uzimala
sredstva za ubla`enje bola, bilo je nemoralno. Ustezali su se stoga od pilula i injekcija.
Sa nastupom sredove~nosti i starosti ve}ina ih je menjala nazore. Bol je postajao te`i od
srama. Bolni~arka je podelila starim ljudima u odeljenju dva propisane lekove, a oni su
se {alili sa njom. [evek je to posmatrao, uop{te ne shvataju}i.
Kasnije je do{ao jedan doktor sa {pricom. "Ne `elim to", re~e mu [evek.
"Prekini da sebi~ari{", uzvrati doktor. "Okreni se." [evek poslu{a.
Jo{ kasnije do{la je jedna `ena, donev{i mu {olju vode, ali on se toliko tresao da
se voda prosula i pokvasila mu }ebe. "Osatavi me", re~e joj on. "Ko si ti?" Ona mu
odgovori, ali on nije razumeo. Kazao joj je potom da ode, da mu je sasvim dobro. Onda
joj je objasnio za{to je cikli~ka hipoteza, iako sama nedelotvorna, od su{tinske va`nosti
za njegov pristup jednoj mogu}oj teoriji Istovremenosti, kamen-temeljac. Govorio je
delimi~no na vlastitom jeziku, a delimi~no na iotskom, a formule i jedna~ine ispisivao je

71
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

na jednoj tablici komadom krede kako bi ona i ostali u skupini razumeli, budu}i da se
bojao da ne}e proni}i u onu stvar sa kamenom-temeljcem. Ona ga je dodirivala po licu i
vezala mu pozadi kosu. [ake su joj bile hladne. Nikada nije osetio ni{ta prijatnije u
celom dotada{njem `ivotu od dodira njenih ruku. Posegao je da je uhvati za {aku. Ali nje
vi{e nije bilo, oti{la je.
Znatno kasnije, probudio se. Mogao je da di{e. Bilo mu je sasvim dobro. Sve je
bilo u redu. Nije ose}ao potrebu da se kre}e. Pokrenuti se zna~ilo bi naru{iti taj savr{en,
postojan trenutak, ravnote`u sveta. Zimska svetlost du` tavanice bila je neiskazivo lepa.
On je le`ao i posmatrao je. Starci u odeljenju su se smejali; bio je to stara~ki, promukao,
kikotav smeh, predivan zvuk. U{la je `ena i sela uz njegov krevet. On ju je pogledao i
osmehnuo se.
"Kako se ose}a{?"
"Kao novoro|en~e. Ko si ti?"
Ona se tako|e osmehnu. "Majka."
"Ponovno ro|enje. Ali trebalo bi da imam novo telo, ne vi{e ono staro."
"O ~emu to pri~a{?"
"Ni o ~emu odavde. O ne~emu sa Urasa. Ponovno ro|enje je deo njihove
religije."
"I dalje bunca{." Ona ga dodirnu po ~elu. "Nema{ groznicu."
Njen glas, dok je izgovarala te dve re~i, dodirnu i pogodi ne{to veoma duboko u
[evekovom bi}u, jedno tamno mesto, ogra|eno zidom, gde je stao da odjekuje u tami.
On pogleda `enu i izusti, ispunjen u`asom: "Ti si Rulag."
"Rekla sam ti to. Vi{e puta!"
Na licu joj je ostao nehajan izraz, ~ak veseo. [evek nije bio kadar ni{ta da u~ini.
Nije imao snage da se pokrene, ali je ipak ustuknuo od nje u neskrivenom strahu, kao da
ona nije njegova majka, ve} njegova smrt. Ako je i zapazila tu slaba{nu kretnju, ni~im
mu to nije stavila do znanja.
Bila je to lepa `ena, tamna, finih i srazmernih crta lica, bez bora koje bi
ukazivale na to da joj je ve} preko ~etrdeset godina. Sve je na njoj bilo skladno i pod
kontrolom. Imala je nizak glas, prijatne boje. "Nisam znala da si u Abenaju", re~e ona,
"niti uop{te gde si... odnosno, {ta je sa tobom. Bila sam u skladi{tu {tamparije i prebirala
me|u novim izdanjima, tra`e}i stvari za in`enjersku biblioteku, kada ugledah knjigu
Sabula i [eveka. Za Sabula sam, razume se, znala. Ali ko je [evek? Zbog ~ega mi ime
zvu~i tako poznato? Bio mi je potreban pum minut da to ustanovim. ^udno, zar ne?
Stvar, me|utim, nije imala mnogo smisla. [evek koga sam poznavala mogao je imati
svega dvadeset godina, {to ga nije ~inilo ba{ izglednim za pisanje ogleda iz
metakosmologije sa Sabulom. Ali svaki drugi [evek morao je biti jo{ mla|i!... I tako
sam po{la da vidim. Jedan mladi} u obitavali{tu kazao mi je da si ovde... Ova klinika
zapanjuju}e oskudeva u osoblju. Ne shvatam za{to sindikat ne tra`i vi{e ljudi od
medicinske federacije, ili smanji broj pacijenata; neki od ovda{njih doktora i bolni~arki
rade po osam sati dnevno! Razume se, me|u medicinarima ima ljudi kojima to pogoduje:
poriv za samo`rtvovanjem. Na`alost, to ne dovodi do vrhunske delotvornosti... Ba{

72
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

~udno {to sam te prona{la. Nikada te ne bih prepoznala... Jesi li u vezi sa Palatom? Kako
je on?"
"Poginuo je."
"Ah!" U Rulaginom glasu nije bilo te`nje da se odglumi pometenost ili bol;
postojala je samo svojevrsna turobna pomirenost, tup prizvuk. [eveka je to dirnulo i
omogu}ilo mu da je, na trenutak, vidi kao ljudsko bi}e.
"Kada je poginuo?"
"Pre osam godina."
"Tada mu nije bilo vi{e od trideset pet."
"Zemljotres je pogodio Prostrane Ravnice. @iveli smo tamo oko pet godina, on
je bio gra|evinski in`enjer u zajednici. Zemljotres je o{tetio sredi{te za u~enje. Poku{ao
je sa ostalima da izvu~e neku decu koja su se na{la pod ru{evinama. A onda je do{lo do
drugog udara i cela zgrada se sru{ila. Stradao je trideset dvoje ljudi."
"Jesi li i ti bio tamo?"
"Oti{ao sam na obuku u Oblasni institut desetak dana pre zemljotresa."
Ona se zamisli; lice joj je bilo glatko i nepomi~no. "Siroti Palat. To ba{ li~i na
njega: da pogine sa ostalima, statisti~ki, jedan od trideset dvoje..."
"Statistika bi bila jo{ r|avija da on nije u{ao u zgradu", re~e [evek.
Ona ga osmotri. Iz pogleda joj se nije moglo razabrati {ta ose}a, odnosno {ta ne
ose}a. Ono {to je kazala moglo je biti spontano ili hotimi~no, nije bilo na~ina da se
razlu~i. "Voleo si Palata."
Ni{ta nije odgovorio.
"Ne li~i{ na njega. U stvari, li~i{ na mene, osim po boji tena. Mislila sam da }e{
li~iti na Palata. Dr`ala sam to zasigurno. ^udno je kako ~ovekova uobrazilja uzima
zdravo za gotovo takve stvari. Ostao je sa tobom, onda?"
[evek klimnu.
"Bio je sre}an." Nije uzdahnula, ali u glasu joj se osetio uzdr`an uzdah.
"I ja sam bio."
Usledila je pauza. Ona se blago osmahnula. "Da. Mogla sam da ostanem u vezi
sa vama. Prebacuje{ li mi {to nisam tako u~inila?"
"Da li ti prebacujem? Pa ja te uop{te nisam upoznao."
"Jesi. Palat i ja smo te zadr`ali u obitavali{tu sa nama, ~ak i po{to sam te odbila
od prsiju. Oboje smo to `eleli. U tim prvim godinama pojedina~na veza je od su{tinske
va`nosti; psiholozi su to uverljivo dokazali. Puna socijalizacija mo`e se razviti samo na
temeljima tog prisnog po~etka... Bila sam voljna da nastavimo orta{tvo. Poku{ala sam da
Palatu na|em preme{taj ovde u Abenaju. No, uop{te se nisu pojavila slobodna mesta u
njegovom zanimanju, a on bez preme{taja nije hteo da do|e. Odlikovao se
tvrdoglavo{}u... U po~etku mi je povremeno pisao da mi ka`e kako ste, a onda je
prestao."
"Nije va`no", re~e mladi}. Njegovo lice, omra{alo od bolesti, bilo je prekriveno
sasvim sitnim kapima znoja, od ~ega su mu obrazi i ~elo izgledali srebrnasti, kao da su
premazani nekim uljem.

73
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Ponovo je usledila ti{ina, a onda Rulag re~e svojim kontrolisanim, prijatnim


glasom. "Ne, bilo je va`no i jo{ je va`no. Ali Palat je ostao sa tobom i starao se o tebi u
godinama kada si stasavao. On je umeo da pru`a podr{ku, imao je razvijen roditeljski
nagon, a ja to nemam. Kod mene rad dolazi na prvo mesto. Oduvek je tako bilo. Pa ipak,
milo mi je {to si sada ovde, [eve~e. Mo`da ti mogu biti od neke pomo}i. Znam da je
Abenaj u po~etku odbojno mesto. ^ovek se ose}a izgubljen, izdvojen, bez one
jednostavne solidarnosti kojom se odlikuju mala mesta. Poznajem zanimljive ljude koje
bi mo`da voleo da upozna{. I ljude koji bi mogli da ti budu od koristi. Poznajem Sabula;
imam izvesnu predstavu o tome na {ta si naleteo, sa njim i sa celim Institutom. Oni ovde
igraju igru prevlasti. Potrebno ti je odre|eno iskustvo da bi umeo da ih nadigra{. U
svakom slu~aju, milo mi je {to si ovde. To mi pru`a zadovoljstvo kome se uop{te nisam
nadala... svojevrsnu radost... Pro~itala sam tvoju knjigu. Tvoja je, zar ne? Za{to bi se
ina~e Sabul potpisao na istom delu sa jednim dvadesetogodi{njim studentom? Stvar je
prete{ka za mene, ja sam samo in`enjer. Priznajem da se ponosim tobom. To je ~udno,
zar ne? Nerazumno. ^ak posedni~ko. Kao da si ti ne{to {to pripada meni! Ali {to ~ovek
vi{e stari, to su mu sve potrebnija izvesna uveravanja koja nisu, uvek, sasvim razumna.
Da bi uop{te mogao da nastavi dalje."
Razabrao je tog ~asa njenu usamljenost. Razabrao je njen bol i zamerio joj na
tome. To je predstavljalo pretnju po njega. Predstavljalo je pretnju po o~evu odanost, tu
nepatvorenu, stalnu ljubav u kojoj je njegov `ivot stajao ukorenjen. Kakvo je pravo ona
imala, ona koja je napustila Palata kada mu je bila potrebna, da do|e kod Palatovog sina
kada njoj to bude potrebno? On nije imao ni{ta, ba{ ni{ta da joj da, niti bilo kome
drugom. "Bilo bi bolje", re~e joj on, "da si i o meni nastavila da misli{ kao o statisti~kom
podatku."
"Ah", uzvrati ona; mek, uobi~ajen, utu~en odgovor. Odvratila je pogled od
njega.
Starci na suprotnom kraju odeljenja posmatrali su je sa divljenjem,
podgurkuju}i se.
"Pretpostavljam", re~e ona "da sam poku{ala da pola`em pravo na tebe. Ali to
je stoga {to sam mislila da bi ti mogao da pola`e{ pravo na mene. Ukoliko si to `eleo."
On ne re~e ni{ta.
"Razume se, mi nismo, osim u biolo{kom smislu, majka i sin."
Ponovo joj se na lice vratio onaj slab sme{ak. "Ti se mene ne se}a{, a beba koju
ja pamtim nije ovaj dvadesetogodi{njak. Sve je to minulo vreme, nebitno. Ali mi smo
brat i sestra, ovde i sada. A to je ono {to je uistinu va`no, zar ne?"
"Ne znam."
Sedela je bez re~i jedan minut, a onda ustade. "Potreban ti je odmor. Bio si
veoma bolestan kad sam prvi put do{la. Ka`u da }e sad sve biti u redu. Mislim da se
ne}u vra}ati."
On ni{ta nije kazao. Ona re~e: "Zbogom, [eve~e", i okrenu se od njega dok je
to izgovarala. Nije bio na~isto da li je uistinu na~as video ili je to bio proizvod ko{marne
uobrazilje, tek u~inilo mu se da joj se lice, kada je to kazala, veoma promenilo, skrhalo,

74
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

oti{lo svo u komadi}e. Mora da je samo uobrazilja. Izi{la je iz odeljenja skladnim,


odmerenim korakom lepe `ene, i on je jo{ video kako se zaustavila i, osmehuju}i se,
ne{to popri~ala sa bolni~arkom u hodniku.
Pustio je da ga preplavi strah koji je do{ao sa njom, ose}anje izneveravanja
obe}anja, nesaglasnosti vremena. Briznuo je u pla~. Suze su mu lile, a on je poku{ao da
sakrije lice u okrilje vlastitih ruku, jer nije na{ao dovoljno snage da se okrene na drugu
stranu. Jedan od staraca, bolesnih staraca, pri|e, sede pokraj njegovog kreveta i potap{a
ga po ramenu. "Sve je u redu, brate. Sve }e biti u redu, mladi brate", promrmlja on.
[evek ga je ~uo i osetio njegov dodir, ali u tome nije bilo utehe. ^ak ni od brata nema
utehe u zao ~as, u tami u podno`ju zida.

5. URAS
[evek je sa olak{anjem do~ekao kraj svoje turisti~ke karijere. Na Ieu Eunu
po~injao je novi semestar; kona~no je mogao da se skrasi, da `ivi i radi, u Raju, a ne
samo da ga gleda spolja.
Pripremio je dva seminara i jedan ciklus otvorenih predavanja. Nisu tra`ili od
njega da predaje, ali je on zamolio da to ~ini i uprava je priredila seminare. Otvorena
predavanja nisu bila ni njegova, ni njihova zamisao. Posetili su ga predstavnici studenata
i zamolili ga da im odr`i kurs. On je smesta pristao. Upravo su se tako kursevi prire|ivali
u sredi{tima za u~enje na Anaresu: predlagali su ih studenti ili su ih pokretali predava~i,
odnosno i jedni i drugi. Kad je ustanovio da je uprava zbog toga uznemirena, nasmejao
se: "Zar o~ekuju od studenata da ne budu anarhisti?" kazao je. "[ta drugo mladi mogu
biti? Kada si na dnu, mora{ krenuti na gore!" Nije hteo da dopusti da ga uprave sa kursa
- ovakve bitke ve} je vodio ranije - a po{to je svoju re{enost saop{tio studentima, oni su
ga podr`ali. Da bi izbegli neprijatan publicitet, rektori univerziteta u~inili su ustupak, i
[evek je po~eo sa ciklusom; na prvom predavanju iskupilo se dve hiljade slu{alaca. Taj
broj je, dodu{e, uskoro pao. Dr`ao se fizike, uop{te se ne upu{taju}i u li~ne ili politi~ke
stvari, a i ta fizika je bila na prili~no visokom nivou. Ali nekoliko stotina studenata
nastavilo je da dolazi. Neki su to ~inili iz puke znati`elje, da vide ~oveka sa meseca;
druge je privukla [evekova li~nost, slika jednog ~oveka i libertarijanaca koja se mogla
razabrati iz njegovih re~i ~ak i onda kada mu je matematika bila odve} slo`ena da bi se
pratila. A iznena|uju}i broj studenata bio je u stanju da prati kako filozofiju, tako i
matematiku.
Ti studenti bili su izvrsno obu~eni. Odlikovali su se o{trinom uma,
domi{ljato{}u, pripravno{}u. Kada ne bi radili, odmarali bi se. Nije ih optere}ivalo i
rastrojavalo desetinu drugih obaveza. Nikada im se nije doga|alo da zaspe na predavanju
zato {to ih je sustigao umor od prethodnog radnog dana provedenog na kru`nim
du`nostima. Njihovo dru{tvo pru`alo im je potpunu slobodu od obaveza, sporednih
stvari i briga.
[ta su, me|utim, mogli slobodno da rade, to je bilo sasvim drugo pitanje. [evek
je do{ao do zaklju~ka da je njihova sloboda od obaveza u upravoj srazmeri sa
nepostojanjem slobode u preduzimanju inicijative.

75
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Prepla{io ga je sistem ispitivanja, kada su mu ga objasnili; nije mogao da


zamisli ve}u protivte`u prirodnoj `elji da se u~i od tog obrasca koji je pretpostavljao
najpre ubacivanje informacija u glavu, a potom njihovo izbacivanje na ne~iji zahtev. U
po~etku je odbijao da odr`ava ispite i daje ocene, ali to je toliko uznemirilo upravu
univerziteta da je on na kraju popustio, ne `ele}i da se neu~tivo postavi prema svojim
doma}inima. Zatra`io je od studenata da napi{u tekst o bilo kom problemu iz fizike koji
ih zanima, rekav{i im da }e im svima podeliti najvi{e ocene, kako bi birokrate imale {ta
da upi{u u svoje formulare i spiskove. Na njegovo iznena|enje, prili~an broj studenata
do{ao je da mu se `ali zbog toga. @eleli su da zadaje probleme, da postavlja prava
pitanja; nisu hteli da razmi{ljaju o pitanjima, ve} da napi{u odgovore koje su nau~ili. A
neki su se `estoko usprotivili davanju svima iste ocene. Kako se u tom slu~aju mogu
razlikovati marljivi studenti od lenjih? Kakve onda ima svrhe prilje`no raditi? Ako se
izostavi takma~ko razlikovanje, onda ~ovek sasvim mo`e i ni{ta da ne radi.
"Pa, razume se", re~e [evek, pometen. "Ako ne `elite da radite, i ne treba da
radite."
Ovo ih nije zadovoljilo, ali su ipak u~tivo oti{li. Bili su to prijatni mladi}i,
otvorenog i uljudnog opho|enja. Upu}enost u ura{ku istoriju navela je [eveka na
zaklju~ak da su oni, u stvari, aristokrate, iako se ta re~ retko koristila u novije vreme. U
feudalno doba aristokrate su slale svoje sinove na univerzitet, prenev{i tako svoju
nadre|enost i na tu ustanovu. Sada su se stvari potpuno promenile: univerzitet je
prenosio svoju nadre|enost na ~oveka. S ponosom su saop{tili [eveku da je natecanje za
upis na Ieu Eun iz godine u godinu sve te`e, {to je svedo~ilo o su{tinskoj
demokrati~nosti te ustanove. "Stavite jo{ jednu bravu na vrata", kazao je on na to, "a
onda to nazovete demokratija." Voleo je svoje u~tive, inteligentne studente, ali ni prema
kome me|u njima nije osetio neku ve}u naklonost. Oni su stvarali karijere kao
akademski ili industrijski nau~nici i ono {to su od njega nau~ili za njih je bilo sredstvo u
ostvarenju tog nauma, uspeha u karijeri. Ve} su imali sve ostalo {to je on mogao da im
ponudi, ili su naprosto poricali zna~aj toga.
I tako je on ustanovio da nema nikakvih drugih du`nosti do pripremanja tri
kursa koje je dr`ao; sve ostalo vreme potpuno mu je stajalo na raspolaganju. Nije bio u
sli~nim okolnostima jo{ od prvih godina na Instutu u Abenaju, kad je tek prevalio
dvadesetu. Posle tog razdoblja njegov dru{tveni `ivot postojao je sve slo`eniji i
ispunjeniji obavezama. Nije bio vi{e samo fizi~ar ve} i ortak, otac, odonjanin, a kona~no
i dru{tveni reformator. Kao takav, nije u`ivao za{titu, niti je tako ne{to o~ekivao, od
briga i odgovornosti koje su i{le uz sve to. Nije bio slobodan ni od ~ega; jedino je bio
slobodan da u~ini bilo {ta. Ovde je bilo upravo obrnuto. Kao i svi studenti i profesori,
nije imao da radi ni{ta drugo do svoj intelektualni posao, doslovce ni{ta. Postelje su im
drugi name{tali, sobe su im drugi ~istili, rutinske stvari na koled`u obavljane su za njih,
u svemu im je olak{avano. I nije bilo supruga, nije bilo porodica. U stvari, uop{te nije
bilo `ena. Studentima na univerzitetu nije bilo dopu{teno da se `ene. O`enjeni profesori
obi~no su `iveli pet radnih dana u sedmodnevnoj nedelji u ~etvrtima ne`enja u kampusu,
odlaze}i ku}i jedino preko vikenda. Ni{ta nije naru{avalo usredsre|enost na posao.

76
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Potpuna dokolica za rad; svi materijali pri ruci; intelektualni podsticaji, rasprave,
razgovori kad god bi ~ovek po`eleo; bez pritisaka. Uistinu Raj! Ali on ipak nikako nije
uspevao da prione na posao.
Ne{to je nedostajalo - u njemu, pomisli on, ne u mestu. On mu nije bio
dorastao. Nije bio dovoljno jak da uzme ono {to mu je tako velikodu{no ponu|eno.
Ose}ao se suv i jalov, kao pustinjska biljka, u ovoj predivnoj oazi. @ivot na Anaresu ga
je zaptio, zatvorio mu du{u; vode `ivota navirale su svuda oko njega, ali on ipak nije
mogao da pije.
Prisiljavao je sebe da radi, ali ~ak ni u tome nije nalazio pouzdanost. Kao da je
izgubio onu pronicljivost koju je, u vlastitim procenjivanjima sebe, smatrao za svoje
glavno preimu}stvo nad ve}inom drugih fizi~ara, ose}anje za to gde se krije uistinu
va`an problem, klju~ koji vodi unutra, ka sredi{tu. Ovde kao da je izgubio ose}anje za
pravac. Radio je u laboratorijama za istra`ivanje svetlosti, mnogo ~itao i napisao tri
ogleda tog leta i te jeseni: delatnih pola godine, prema normalnim merilima. Ali on je
znao da, u stvari, ni{ta nije uradio.
Zapravo, {to je du`e `ivio na Urasu, on mu je postajao sve nestvarniji. Kao da
mu je izmicao iz ruku - ceo taj `iv, veli~anstven, neiscrpan svet koji je video sa prozora
svoje sobe prvog dana po{to je stupio u njega. Izmakao je iz njegovih nezgrapnih, stranih
{aka, pobegao mu, a kada je ponovo pogledao, dr`ao je ne{to savim razli~ito, ne{to {to
uop{te nije `eleo, svojevrsne papirne otpatke, ambala`u, sme}e.
Dobio je novac za radove koje je napisao. Ve} je imao na ra~unu u Nacionalnoj
banci svotu od deset hiljada me|unarodnih monetarnih jedinica dobijenu na ime 'Seo
Oenove' nagrade, kao i potporu u iznosu od pet hiljada od iotske vlade. Ova svota sada je
uve}ana za njegovu profesorsku platu i za honorar dobijen od univerzitetskog
izdava~kog zavoda za tri monografije. U po~etku mu je sve to izgledalo sme{no; a onda
je po~eo da se ose}a nelagodno. Nije smeo da odbaci kao sme{no ne{to {to je, uostalom,
bilo od izuzetne va`nosti ovde. Poku{ao je da pro~ita jedan elementarni tekst iz
ekonomije; bio mu je nesnosno dosadan, kao da je slu{ao nekoga ko neprekidno
prepri~ava jedan dug i glup san. Nije moga da nagna sam sebe da shvati kako banke
dejstvuju, i tako dalje, zato {to su mu sve operacije kapitalizma bile potpuno besmislene,
ba{ kao i obredi kakve primitivne religije, podjednako varvarske, zapetljane, suvi{ne. U
ljudskom `rtvovanju bo`anstvu bar je moglo biti neke pogre{ne i u`asne lepote; u
obredima razmenjiva~a novca, gde se smatralo da pohlepa, lenjost i zavist pokre}u sva
ljudska delanja, ~ak je i u`asno postalo banalno. [evek je gledao na tu ~udovi{nu
ni{tavost sa prezirom i bez zanimanja. Nije priznavao, nije mogao da prizna da ga je ona,
u stvari, upla{ila.
Saio Pae ga je poveo u 'kupovinu' tokom njegove druge nedelje u A-Iou. Iako
uop{te nije pomi{ljao na {i{anje - kosa je, uostalom, bila deo njega - `eleo je ode}u u
ura{kom stilu i par cipela. Nije hteo da deluje nimalo tu|inskije nego {to je to bilo
neizbe`no. Jednostavnost njegove stare ode}e ~inila ga je nesumnjivo upadljivim,
njegove meke, grube pustinjske ~izme izgledale su odista veoma ~udno me|u iotskom

77
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

kitnjastom obu}om. I tako, na njegov zahtev, Pae ga je poveo na Saemtenevijski


prospekt, u elegantnu trgova~ku ulicu Nio Eseije, da se opskrbi ode}om i obu}om.
Celo to iskustvo izazvalo je takvu pometnju u njemu da ga je on odganao iz
uma {to je pre mogao, ali su ga zato mesecima posle toga pohodili snovi, no}ne more.
Saemtenevijska ulica bila je duga~ka dve milje i predstavljala je gustu masu ljudi,
saobra}aja i stvari: stvari za kupovinu, stvari za prodaju. Kaputi, ve~ernja ode`da,
sve~ane haljine, toalete, ~ak{ire, kratke pantalone, ko{ulje, bluze, {e{iri, cipele, ~arape,
e{arpe, {alovi, prsluci, kape, ki{obrani, ode}a koja se nosi prilikom spavanja, na
plivanju, u igrama, na popodnevnom prijemu, na ve~ernjem prijemu, na zabavi izvan
grada, na putovanju, u pozori{tu, na jahanju konja, u obdelavanju ba{te, prilikom
primanja gostiju, u vo`nji ~amcem, za obedom, u lovu - sve to razli~ito, sve u stotinama
raznih krojeva, stilova, boja, tkanja, materijala. Mirisi, ~asovnici, svetiljke, kipovi,
kozmetika, sve}e, slike, kamere, igre, vaze, sofe, kotli}i, pribori za razonodu, jastuci,
lutke, cediljke, taburei, dragulji, tepisi, ~a~kalice, kalendari, zve~ke za bebe kojima ni~u
zubi, od platine, sa dr{kom od kamenog kristala, elektri~na ma{ina za o{trenje olovaka,
ru~ni sat sa dijamantskim broj~anikom; figurice, spomeni, suveniri, drangulije, razne
sitnice, starudije, sve odreda ili potpuno beskorisno ili tako ukra{eno da se ne vidi za {ta
se koristi; ~itava jutra rasko{i, jutra izmetine. U prvom bloku [evek se zaustavio da
pogleda jedan dlakav, pegav kaput, sredi{nji predmet u blistavom izlogu ode}e i
dragulja. "Ovaj kaput ko{ta osam hiljada ~etiri stotine jedinica?" upita on u neverici, jer
je nedugo pre toga pro~itao u nekim novinama da godi{nja plata dovoljna za `ivot iznosi
oko dve hiljade jedinica. "Oh, da, to je pravo krzno; danas je veoma retko, zato {to su
`ivotinje za{ti}ene", kazao je Pae. "Lepa stvar, zar ne? @ene vole krzna." Produ`ili su
dalje. Po{to su pro{li jo{ jedan blok, [eveka je iscrpljenost skolila. Vi{e nije mogao da
gleda. Po`eleo je da sakrije o~i.
A najneobi~nije svojstvo ulice no}nih mora bilo je to da nijedna od milion
stvari koje su se prodavale nije bila tu napravljena. Ovde su se jedino prodavale. Gde su
se nalazile radionice, fabrike, gde su bili ratari, zanatlije, rudari, tka~i, hemi~ari, rezbari,
bojad`ije, dizajneri, ma{inisti, gde su bile ruke, gde ljudi koji su to sve pravili? Izvan
pogleda, negde drugde. Iza zidova. Svi ljudi u svim prodavnicama bili su kupci ili
prodavci. Njihov odnos prema tim stvarima bio je isklju~ivo posedni~ki.
Ustanovio je da je mogu}e, kada bi mu jednom uzeli meru, da telefonom naru~i
sve {to bi mu bilo potrebno, i tako je odlu~io da se vi{e nikada ne vrati u ulicu no}nih
mora.
Ode}a i obu}a su mu isporu~ene kroz nedelju dana. Obukao se i obuo, a onda
stao pred veliko ogledalo u spava}oj sobi. Siva pelerina, bela ko{ulja, crne kratke
pantalone, ~arape i ugla~ane cipele, sve napravljeno po meri, pristajali su njegovoj
visokoj, vitkoj prilici i uskim stopalima. Pa`ljivo je dodirnuo povr{inu jedne cipele. Bila
je na~injena od istog materijala kojim su bile prekrivene stolice u drugoj sobi, materijala
koji je pod dodirom delovao kao ko`a; pitao je nedavno nekoga {ta je to i dobio odgovor
da je uistinu posredi ko`a - `ivotinjska ko`a. Namrgodio se pri dodiru, uspravio i

78
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

okrenuo od ogledala, ali ne pre no {to je razabrao, hteo to ili ne, da je sada vi{e nego
ikada ranije nalikovao na svoju majku, Rulag.

Sredinom jeseni do{lo je do du`eg prekida izme|u semestara. Ve}ina studenata


oti{la je ku}i preko raspusta. [evek je po{ao u planinarenje na Meitei na nekoliko dana
sa skupinom studenata i istra`iva~a iz laboratorije za istra`ivanje svetlosti, a zatim se
vratio da nekoliko ~asova radi na velikom ra~unaru koji je bio veoma zauzet tokom
semestara. Ali, zasi}en radom koji nigde nije vodio, nije ozbiljno radio. Spavao je vi{e
nego obi~no, {etao se, ~itao, a onda kazao samome sebi da je nevolja u tome {to se
naprosto nalazio u prevelikoj `urbi; nije se, naime, mogao obuhvatiti ~itav jedan svet za
svega nekoliko meseci. Travnjaci i gajevi univerziteta bili su divni i razbaru{eni, zlatni
listovi treperili su i razletali se na ki{nom vetru pod mekim, sivim nebom. [evek je uzeo
iz biblioteke dela velikih iotskih pesnika i stao da ih ~ita; shvatio je sada ona mesta na
kojima se govorilo o cve}u, pti~ijem letu i bojama {uma u jesen. To shvatanje ispunilo
ga je silnom prijatno{}u. Bilo je prijatno vratiti se u sumrak u sobu, ~ija ga je spokojna
lepota skladnosti uvek nadahnjivala zadovoljstvom. Ve} se bio navikao na tu otmenost i
udobnost, one su mu postale svakodnevne. Ba{ kao i lica na ve~ernjim obedima, lica
njegovih kolega, me|u kojima su mu se neki dopadali vi{e, a neki manje, ali su mu svi
delovali poznato, svakodnevno. Isto je bilo i sa hranom, sa njenom raznovr{no{}u i
obilno{}u, {to ga je u prvo vreme potpuno pomelo. Ljudi koji su radili oko stolova znali
su {ta on voli i poslu`ivali su ga onako kako bi on poslu`ivao samoga sebe. I dalje nije
jeo meso; poku{ao je, iz u~tivosti i da bi samome sebi dokazao da nema iracionalne
predrasude, ali njegov stomak imao je svoje razloge za koje razum nije znao, i `estoko se
bunio. Posle dva prili~no mu~na slu~aja odustao je od daljih poku{aja i ostao
vegeterijanac, {to ga, me|utim, nimalo nije omelo da dobro jede. Uistinu je u`ivao u
jelu. Ugojio se tri do ~etiri kilograma otkako je stigao na Uras; veoma je dobro izgledao,
preplanuo posle planinarenja i pun snage ste~ene odmorom na raspustu. Predstavljao je
veoma upadljivu pojavu kada bi, kao sada, ustao od stola u velikoj trpezariji, sa
gredastom tavanicom visoko u senci, sa zidovima iski}enim portretima, sa stolovima
koje su obasjavali plamenovi sve}a i sjaj porculana i srebra. Pozdravio je nekoga za
drugim stolom i produ`io, sa izrazom spokojne ravnodu{nosti. ^ifoilisk ga je ugledao sa
suprotnog kraja prostorije i po{ao za njim, stigav{i ga kod vrata.
"Ima{ li malo vremena, [eve~e?"
"Svakako. Ho}emo li u moje sobe?" Ve} se bio navikao na stalno kori{}enje
prisvojnih zamenica i izgovarao ih je bez nelagodnosti.
^ifoilisk je stao da okleva. "Kako bi bilo da odemo u biblioteku. Uz put ti je, a
ja bih da uzmem jednu knjigu."
Uputili su se ~etverougaonim parkom ka biblioteci otmene nauke - stari naziv
za fiziku koji se ~ak i na Anaresu zadr`ao u izvesnoj upotrebi - kora~aju}i jedan kraj
drugoga u ki{noj tami. ^ifoilisk je otvorio ki{obran, ali [evek je i{ao gologlav po ki{i,
kao {to Ioti idu gologlavi po suncu, u`ivaju}i.

79
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Skroz }e{ pokisnuti", primeti ^ifoilisk. "Navukao si ne{to na plu}a, zar ne?
Trebalo bi da se pripazi{."
"Sasvim mi je dobro", uzvrati [evek i osmehnu se, hode}i kroz sve`u, sitnu
ki{u. "Doktor iz vlade, zna{, dao mi je neke lekove, ne{to za inhaliranje. Odli~no
dejstvuje: prestao sam da ka{ljem. Zamolio sam doktora da opi{e proces i lekove radio-
vezom sindikatu inicijative u Abenaju. U~inio je to. Bilo mu je milo. Stvar je sasvim
jednostavna; done}e silno olak{anje mnogima koji pate od ka{lja izazvanog pra{inom.
Ali za{to, za{to to nije bilo mogu}e ranije? Za{to ne sara|ujemo, ^ifoilisk?"
Tuvijanac se kratko i podrugljivo isceri. Stigli su u ~itaonicu biblioteke. Nizovi
polica sa starim knjigama, pod tananim dvostrukim lukovima od mermera, stajali su u
tmastoj vedrini; svetiljke na duga~kim stolovima za ~itanje predstavljale su glatke kugle
od alabastera. Unutra nije bilo nikog drugog do jednog poslu`itelja koji je `urno u{ao za
njima da potpali vatru pripravljenu u mermernom ognji{tu i da proveri da li oni mo`da
`ele jo{ ne{to pre no {to se on ponovo povu~e. ^ifoilisk se zaustavio pored ognji{ta,
posmatraju}i kako se vatra razgoreva. Ve|e su mu se nakostre{ile povrh sitnih o~iju;
njegovo grubo, tamno, intelektualno lice izgledalo je starije nego obi~no.
"Moram ne{to neprijatno da ti ka`em, [eve~e", re~e on svojim hrapavim
glasom, a onda odmah dodade: "Valjda si se ve} navikao na to od mene." Bila je to
poniznost koju [evek nije o~ekivao.
"U ~emu je stvar?"
"@elim da znam da li zna{ {ta radi{ ovde."
Usledila je kratka pauza, a onda [evek uzvrati: "Mislim da znam."
"Zna~i, svestan si da si kupljen?"
"Kupljen?"
"Mo`e{ re}i kooptiran, ako ti se vi{e dopada. Slu{aj. Ma koliko ~ovek bio
inteligentan, on ne mo`e da vidi ono {to ne zna kako da vidi. Kako mo`e{ da razume{
svoju situaciju ovde, u kapitalisti~koj ekonomiji, u jednoj plutokratsko-oligarhijskoj
dr`avi? Kako mo`e{ da je razabere{, kad poti~e{ iz one tvoje male zajednice izgladnelih
idealista gore na nebu?"
"^ifoilisk, nije mnogo idealista ostalo na Anaresu, uveravam te u to.
Naseljiva~i su bili idealisti, da, kada su oti{li sa ovoga sveta da bi do{li u na{e pustinje.
Ali to je bilo pre sedam pokolenja! Na{e dru{tvo je prakti~no. Mo`da odve} prakti~no,
odve} obuzeto isklju~ivo opstankom. ^ega idealisti~kog ima u dru{tvenoj saradnji,
uzajamnoj pomo}i, kada je to jedini na~in da se opstane u `ivotu?"
"Ne mogu da se raspravljam sa tobom oko vrednosti odonizma. Nije stvar u
tome da to ne `elim! Nisam ja sasvim neupu}en u to, zna{. Mi smo znatno bli`i tome, u
mojoj zemlji, nego ovi ljudi. Mi smo proizvodi istog velikog revolucionarnog pokreta iz
osmog stole}a: mi smo socijalisti kao i vi."
"Ali vi ste arhisti. Dr`ava Tu je jo{ centralizovanija od dr`ave A-Io. Samo
jedno ustrojstvo mo}i kontroli{e sve: vladu, upravu, policiju, vojsku, obrazovanje,
zakone, proizvodnju. A imate i nov~anu ekonomiju."

80
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Nov~anu ekonomiju koja po~iva na na~elu da je svaki radnik pla}en koliko


zaslu`uje za vrednost svog rada: ne pla}aju ga kapitalisti kojima je prisiljen da slu`i, ve}
dr`ava ~iji je on ~lan!"
"Da li on odre|uje vrednost vlastitog rada?"
"Za{to ne do|e{ u Tu i sam se osvedo~i{ kako dejstvuje pravi socijalizam?"
"Ja znam kako dejstvuje pravi socijalizam", re~e [evek. "Mogu da vam to
ka`em, ali da li bi mi va{a vlada dopustila da to javno u~inim u Tuu?"
^ifoilisk pogurnu jedan trupac koji vatra jo{ nije zahvatila. Njegov izraz, dok je
gledao u vatru, bio je gorak, a bore izme|u nosa i uglova usana duboko su se usekle.
Nije odgovorio na [evekovo pitanje. Kona~no re~e: "Ne}u poku{ati da igram igre sa
tobom. Nema svrhe; u svakom slu~aju, ja to ne}u. Ono {to imam da te pitam jeste
slede}e: da li bi bio voljan da do|e{ u Tu?"
"Ne sada, ^ifoilisk."
"Ali {ta ovde mo`e{ da postigne{?"
"Mogu da radim. A ovde sam tako|e bli`e sedi{tu Ve}a svetskih vlada..."
"VSV-u? Oni su u d`epu A-Ioa ve} trideset godina. Ne o~ekuj od njih da te
spasu!"
Usledila je pauza. "Zna~i li to da sam u opasnosti?"
Nova pauza.
"Na koga me to upozorava{?" upita [evek.
"Na Paea, pre svega."
"Oh, da, Pae." [evek se osloni rukama na ukra{eni okvir kamina, sa zlatnim
umecima. "Pae je prili~no dobar fizi~ar. I veoma predusretljiv. Ali ja nemam poverenja u
njega."
"Za{to?"
"Pa... nekako je neuhvatljiv."
"Da. O{trouman psiholo{ki sud. Ali Pae nije opasan po tebe zato {to je li~no
nepostojan, [eve~e. Opasan je po tebe zbog toga {to predstavlja odanog, ambicioznog
agenta iotske vlade. Redovno {alje izve{taje o tebi, kao i o meni, Odeljenju nacionalne
bezbednosti: tajnoj policiji. Ne potcenjujem te, sam Bog zna, ali zar ne uvi|a{ da tvoj
obi~aj da svakome pristupi{ kao ~oveku, kao ljudskom bi}u, ovde nema smisla, naprosto
nema. Mora{ da razume{ sile koje stoje iza ljudi."
Dok je ^ifoilisk govorio, [evekova opu{tena prilika se ukrutila; sada je stajao
uspravno, kao i ^ifoilisk, gledaju}i nadole, u vatru. On re~e: "Kako zna{ to o Paeu?"
"Na isti na~in kao {to znam da se u tvojoj sobi nalazi skriveni mikrofon, ba{
kao i u mojoj. Jer to je moj posao, da znam."
"Jesi li ti tako|e agent svoje vlade?"
^ifoiliskovo lice postade namah zatvoreno; on se naglo okrenu prema [eveku,
govore}i prigu{eno i `urno. "Tako je", re~e on, "razume se da jesam. Da nisam, ne bih
bio ovde. Svi to znaju. Moja vlada {alje u inostranstvo samo one ljude u koje mo`e da
ima poverenja. A u mene mogu da imaju poverenja! Zato {to ja nisam bio kupljen, kao
svi ovi vra`iji, bogati iotski profesori. Ja verujem u moju vladu, u moju zemlju. Imam

81
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

vere u njih." Re~i su navirale iz njega kao u bujici. "Mora{ se osvrnuti oko sebe, [eve~e!
Ti si dete me|u lopovima. Oni su dobri prema tebi, daju ti lepu sobu, predavanja,
studente, novac, obilazak zamkova, obilazak uzornih fabrika, posete lepim selima. Sve
najbolje. Sve divno, savr{eno. Ali za{to? Za{to su te doveli ovde sa meseca, za{to te
hvale, za{to ti {tampaju knjige, za{to te dr`e tako bezbednog i za{ti}enog u prostorijama
za predavanje, laboratorijama i bibliotekama? Misli{ li da to ~ine iz nau~ni~ke
nepristrasnosti, iz bratske ljubavi? Ovo je profitna ekonomija, [eve~e!"
"Znam. Do{ao sam da se poga|am sa njima."
"Kako da se poga|a{? ^ime?"
Na [evekovom licu ponovo se pojavio onaj hladan, ozbiljan izraz koji je imao
kada je izi{ao iz tvr|ave u Driu. "Ti zna{ {ta ja ho}u, ^ifoilisk. Ho}u da moj narod izi|e
iz izgnanstva. Do{ao sam ovde zato {to mislim da vi to ne `elite, u Tuu. Bojite nas se,
tamo. Strah vas je da bismo mogli da vratimo revoluciju, onu staru, pravu, revoluciju za
pravdu koju ste vi otpo~eli, a onda je prekinuli na pola puta. Ovde, u A-Iou, manje me
se boje zato {to su zaboravili revoluciju. Vi{e ne veruju u nju. Misle da }e ljudi, ako
mogu da poseduju dovoljno stvari, biti zadovoljni da `ive u zatvoru. Ali ja to ne}u da
verujem. @elim da se zidovi sru{e. @elim solidarnost, ljudsku solidarnost. @elim
slobodnu razmenu izme|u Urasa i Anaresa. Radio sam na tome kada sam mogao na
Anaresu, a sada radim kada mogu na Urasu. Tamo sam delao, ovde se poga|am."
"^ime?"
"Oh, pa zna{ ~ime, ^ifoilisk", re~e [evek prigu{enim glasom, snebivljivo.
"Zna{ {ta je to {to oni ho}e od mene."
"Da, znam, ali nisam znao da li ti zna{", uzvrati Tuvijanac, tako|e govore}i
prigu{eno; njegov grub glas pretvorio se u jo{ grublji {apat, dahtav i trven. "Ima{ je,
dakle: Op{tu temporalnu teoriju?"
[evek ga pogleda, mo`da sa primesom ironi~nosti.
^ifoilisk, me|utim nije odustajao: "Postoji li u pisanom obliku?"
[evek ga je posmatrao jo{ pun minut, a onda neposredno uzvrati:
"Ne."
"Odli~no!"
"Za{to?"
"Jer, da postoji, oni bi je ve} imali."
"[ta ho}e{ da ka`e{?"
"Samo to. Slu{aj, nije li Odo bila ta koja je kazala da tamo gde ima vlasnika
ima i kra|e?"
"Da biste na~inili lopova, na~inite vlasnika; da biste stvorili zlo~in, stvorite
zakone'. Dru{tveni organizam."
"U redu. Tamo gde ima hartija u zaklju~anim sobama, ima i ljudi sa klju~evima
tih soba!"
[evek za`mirka. "Da", re~e kona~no, "to je stvarno vrlo neprijatno."
"Za tebe. Ali ne i za mene. Ja nemam tvoje individualisti~ke moralne obaveze.
Znao sam da nema{ teoriju u pisanom obliku. Da sam pomislio da je ima{, preduzeo bih

82
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

sve {to je u mojoj mo}i da je uzmem od tebe, uveravanjem, kra|om, silom ako bi mi se
u~inilo da te mo`emo oteti, a da to ne dovede do rata sa A-Ioom. Bilo {ta, samo da ne
padne {aka ovih debelih iotskih kapitalista, ve} da je se domogne centralni prezidijum
moje zemlje. Jer najve}a stvar kojoj ikada mogu da slu`im jeste snaga i dobrobit moje
zemlje."
"La`e{", re~e [evek mirnim glasom. "Mislim da si rodoljub, to da. Ali iznad
rodoljublja stavlja{ po{tovanje prema istini, nau~noj istini, a mo`da i odanost prema
pojedina~nim osobama. Mene ne bi izdao."
"Izdao bih te kada bih mogao", uzvrati ^ifoilisk osorno. Okrenuo se da po|e,
zastao, a onda dodao uz srditu pomirenost sa stanjem stvari: "Misli {ta ti drago. Ja ti ne
mogu otvoriti o~i umesto tebe. Ali, upamti, mi te ho}emo. Ako kona~no uvidi{ {ta se
ovde zbiva, do|i u Tu. Izabrao si pogre{an narod za bratimljenje! A ako... ali to nije
moja stvar. No, svejedno. Ako ve} odlu~i{ da ne do|e{ kod nas u Tu, bar nemoj dati
tvoju teoriju Iotima. Ne daj ni{ta ovim guliko`ama! Idi odavde. Vrati se natrag. Daj
vlastitom narodu ono {to ima{ da da{!"
"Oni to ne `ele", uzvrati [evek bezizra`ajno. "Zar misli{ da nisam poku{ao?"

^etiri ili pet dana kasnije [evek je, potra`iv{i ^ifoiliska, dobio obave{tenje da
se ovaj vratio u Tu.
"Za stalno? Ali uop{te mi nije kazao da odlazi."
"Tuvijanac nikada ne zna kada }e dobiti nare|enje od svog prezidijuma",
uzvrati mu Pae, jer, razume se, Pae je bio taj koji je obavestio [eveka. "Zna samo to da
kada nare|enje do|e, onda se smesta treba dati na put. Bez ikakvih zadr`avanja zbog
opra{tanja. Siroti, stari ^if! Pitam se {ta li je samo pogre{io."
[evek je odlazio jednom ili dva puta nedeljno u posetu Atrou u prijatnu ku}icu
na kraju kampusa gde je ovaj `iveo sa dvojicom poslu`itelja starim koliko i on, koji su se
brinuli o njemu. Sa skoro osamdeset godina on je bio, kako je to sam kazao, spomenik
prvoklasnom fizi~aru. Iako njegovo `ivotno delo nije ostalo bez priznanja, kao {to se
dogodilo sa Gvarab, samo poodmaklo doba u kome je bio podarilo mu je ne{to od njene
nezainteresovanosti. Njegovo zanimanje za [eveka, bar, izgledalo je potpuno li~no -
drugarstvo. On je bio prvi fizi~ar Sleda koji se priklonio [evekovom pristupu
razumevanju vremena. On se borio, [evekovim oru`jem, za [evekove teorije, protiv
celog ustrojstva nau~ne uva`enosti, a borba je potrajala nekoliko godina pre
objavljivanja neskra}ene verzije Na~ela istovremenosti i kona~ne pobede simultanista
koja je ubrzo usledila. Ta borba predstavljala je vrhunac Atroovog `ivota. On je ne bi
prihvatio da je ulog bio manji od istine, ali ono {to je vi{e voleo i od same istine bio je
okr{aj.
Atro je poznavao svoj rodoslov hiljadu sto godina unazad: vodio je preko
generala, kne`eva, velikih zemljoposednika. Porodica je i dalje posedovala imanje od
sedam hiljada jutara i ~etrnaest sela u pokrajini Sie, najseoskijoj oblasti A-Ioa. Njegov
govor odlikovao se provincijskim obrtima, arhaizmima do kojih je s ponosom dr`ao.
Bogatsvo uop{te nije ostavljalo utisak na njega, a o celoj vladi svoje zemlje govorio je

83
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

kao o 'demagozima i puzavim politi~arima'. Njegovo u`ivanje nije se moglo kupiti. No,
on ga je poklanjao svakoj budali sa onim {to je nazivao 'pravo ime'. U izvesnim
pogledima bio je potpuno neshvatljiv [eveku - prava zagonetka: aristokrata. Pa ipak,
njegov nepatvoreni prezir i prema novcu i prema mo}i nagnao je [eveka da prema njemu
ose}a ve}u prisnost nego prema bilo kom drugom ~oveku sa Urasa.
Jednom prilikom, kada su sedeli na ostakljenom tremu gde je on gajio
svakovrsno retko i nesezonsko cve}e, omakla mu se fraza 'mi Cetinjanci'. [evek ga je
prekinuo istog ~asa: "'Cetinjanci': nije li to semenjarska re~?" 'Semenjarskim' su se u
slengu ozna~avali popularna {tampa, novine, emisije i prozna dela proizvedeni za
gradske radne ljude.
"Semenjarska!" ponovi Atro. "Dragi moj prija{ko, gde si samo na{ao tu
prostotu? Kad ka`em 'Cetinjanci' imam na umu upravo ono {to piskarala u dnevnim
novinama i njihovi ~itaoci koji jo{ sri~u podrazumevaju pod tom re~i. Uras i Anares!"
"Iznenadilo me je {to si upotrebio jednu stranu re~, jednu necetijansku re~, u
stvari."
"Definicija isklju~enjem", uzvrati starac veselo. "Pre stotinu godina nije nam
bila poterbna ta re~. Sasvim je bila dobra '~ove~anstvo '. Ali pre {ezdesetak godina stvari
su se promenile. Bilo mi je tada sedamnaest godina, jednog lepog, sun~anog dana u rano
leto, jo{ se `ivo se}am. Ve`bao sam svog konja, kada me je starija sestra pozvala sa
prozora: 'Govore o nekom iz svemira preko radija!' Moja sirota draga majka pomislila je
da nam je svima kucnuo sudnji ~as; strani vragovi, zna{. Ali to su bili samo Hainci, sa
svojim tru}arijama o miru i bratsvu. Pa, danas je '~ove~anstvo' malo sveobuhvatnije. [ta
defini{e bratstvo do nebratstva? Definicija isklju~enjem, dragi moj! Ti i ja smo srodnici.
Tvoji preci su verovatno ~uvali koze u planinama, dok su moji verovatno ugnjetavali
kmetove u Sieu, pre nekoliko stole}a; ali mi smo ~lanovi iste porodice. Da bi se to
uvidelo, potrebno je da ~ovek samo sretne jednog pravog tu|ina; ili bar da ~uje za njega.
Stvorenje iz nekog drugog sun~evog sistema. Nazovi ~oveka, koji nema ni~eg
zajedni~kog sa nama osim {to delimo prakti~no ustrojstvo dve noge, dve ruke i jedne
glave sa nekakvim mozgom u njoj!"
"Ali zar Hainci nisu dokazali da smo mi..."
"Svi tu|inskog porekla, izdanci hainskih me|uzvezdanih kolonista, od pre pola
miliona godina, ili milion, dva ili tri miliona, da znam. Dokazali! Tako mi Vrhovnog
broja, [eve~e, li~i{ mi na kakvog bruco{a-seminarca! Kako mo`e{ ozbiljno da govori{ o
istorijskim dokazima i to u takvim vremenskim razme|ama? Ti Hainci se razbacuju
hiljadugodi{tima kao kakvim loptama, ali sve je to puko opsenarstvo. Dokaz, nije nego!
Religija mojih otaca obave{tava me, sa jednakom pozvano{}u, da ja poti~em od Pinre
Oda, koga je Bog izgnao iz Vrta zato {to je smogao hrabrosti da izbroji prste na rukama i
nogama, sabere ih do dvadeset i tako pusti Vreme u Vaseljenu. Radije bih se opredelio
za ovu pri~u, a ne za pri~u tu|inaca, ako ve} moram da biram!"
[evek se nasmeja; Atroov humor mu je prijao. Ali starac se nije {alio. Potap{ao
je [eveka po mi{ici i, podigav{i ve|e i grickaju}i usne, kako je to uvek ~inio kada bi ga
ne{to uzbudilo, rekao: "Nadam se da deli{ moja ose}anja. Iskreno se nadam. Ima mnogo

84
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

toga {to je prekrasno, uveren sam, u tvom dru{tvu, ali te ono ne u~i da pravi{ razliku, a to
je, kona~no, najbolja stvar kojoj u~i civilizacija. Ne bih nikako voleo da te ti vra`iji
tu|inci pridobiju posredstvom tvojih predstava o bratstvu, uzajamnosti i svemu tome.
Oni ne prestaju da tru}aju o 'zajedni~koj ljudskosti', o 'ligi svih svetova' i tako tome, a
ba{ bi mi bilo `ao kada bi ti na to naseo. Zakon postojanja je borba, nadmetanje,
odstranjenje slabih, nemilosrdni rat za opstanak. A ja `elim da vidim kako najbolji
opstaju. Ona vrsta ljudskosti za koju znam. Cetinjanci. Ti i ja: Uras i Anares. Sada smo
ispred njih, svih tih Hainaca, Terana i kako se ve} ne zovu, i tako treba da ostane. Doneli
su nam me|uzvezdani pogon, ali mi sada pravimo bolje me|uzvezdane brodove od njih.
Kada bude do{lo vreme da obznani{ svoju teoriju, iskreno se nadam da }e{ imati na umu
du`nost prema vlastitom narodu, prema vlastitoj vrsti. Da }e{ razmisliti o tome {ta zna~i
odanost i kome ona pripada." Lake suze starosti ispunile su Atroove o~i. [evek polo`i
{aku na star~evu mi{icu, ospokojavaju}e, ali ne uzvrati ni{ta.
"Razume se, oni }e je na kraju dobiti. Tako i treba. Nau~na istina te`i da se
ispolji, ne mo`e{ sakriti sunce pod kamen. Ali pre no {to je dobiju, `elim da plate za nju!
@elim da mi zauzmemo svoje pravedno mesto. @elim po{tovanje: a to nam ti mo`e{
ste}i. Trenutni prevoz: ako ovladamo trenutnim prevozom, njihov me|uzvezdani pogon
izgubi}e svaku vrednost. Nije novac ono {to `elim, zna{. @elim da se prizna nadmo}nost
cetijanske nauke, nadmo}nost cetijanskog uma. Ako ve} treba da nastane me|uzvezdana
civilizacija, onda, tako mi Boga, ne `elim da moj narod u njoj bude samo neka ni`a
klasa! Treba da pristupimo kao plemi}i, sa velikim darom u rukama: jedino je tako
prili~no. Dobro, dobro, ponekad se previ{e uzbudim oko ovoga. Uzgred, kako napreduje
tvoja knjiga?"
"Radio sam na Skaskovoj gravitacionoj hipotezi. Ose}am da gre{i u tome {to
koristi samo delimi~ne diferencijalne jedna~ine."
"Ali i tvoj poslednji rad bio je o gravitaciji. Kad }e{ pre}i na pravu stvar?"
"Poznato ti je da su za nas, odonjane, sredstva cilj", uzvrati [evek vedro. "Osim
toga, te{ko da mogu suvislo izlo`iti teoriju vremena koja ne uzima u obzir gravitaciju,
zar ne?"
"Ho}e{ da ka`e{ da nam je daje{ u komadi}ima i mrvicama?" upita Atro
podozrivo. "To mi nije palo na pamet. Bolje da malo temeljitije prou~im tvoj poslednji
rad. U izvesne delove nikako nisam uspeo da proniknem. O~i mi se prili~no umaraju u
poslednje vreme. Mislim da ne{to nije u redu sa onom vra`jom napravom za
uveli~avanje i projektovanje koju moram da koristim. Izgleda da vi{e ne projektuje jasno
re~i."
[evek pogleda starca pokajni~ki i sa naklono{}u, ali mu vi{e ni{ta nije kazao o
stanju svoje teorije.

[evek je svakodnevno dobijao pozive na prijeme, posvete, otvaranja i tako


dalje. Na neke prigode je odlazio zato {to je na Uras do{ao sa poslanstvom koje mora
poku{ati da ostvari: mora izneti zamisao o bratstvu, mora otelotvoriti, u vlastitoj osobi,
solidarnost dva sveta. Govorio je, ljudi su ga slu{ali, a onda bi kazali: "Stvarno je tako."

85
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Pitao se za{to ga vlada nije spre~ila da govori. ^ifoilisk je sigurno preterivao, iz


vlastitih razloga, kada je pri~ao o razmerama kontrole i cenzure koje oni mogu da vr{e.
Izlagao je ~ist anarhizam, ali ga nisu spre~ili u tome. No, da li je bilo potrebno da ga
spre~e? Izgledalo je da se stalno obra}a istim ljudima: valjano odevenim, valjano
uhranjenim, valjanog na~ina opho|enja, sa stalnim osmesima na usnama. Jesu li oni bili
jedina vrsta ljudi na Urasu? "Bol je taj koji zbli`ava ljude", re~e [evek, stoje}i pred
njima, a oni klimnu{e i uzvrati{e: "Stvarno je tako."
Po~eo je da ih mrzi i, shvativ{i to, najednom je prestao da prihvata njihove
pozive.
Ali postupiti tako bilo je ravno prihvatanju poraza i pove}anju njegove
izdvojenosti. Nije radio ono {to je do{ao da ovde radi. Nije stvar bila u tome {to su ga
odsekli, re~e on sebi; ponovo je - kao i uvek ranije - on odsekao samoga sebe od drugih.
Bio je usamljen, zagu{uju}e usamljen me|u mno{tvom ljudi koje je vi|ao svakoga dana.
Nevolja je bila u tome {to nije bio u dodiru. Ose}ao je da nije dodirnuo ni{ta, nikoga, na
Urasu tokom svih ovih meseci.
U trpezariji vi{eg nastavnog osoblja, za stolom, jedne no}i, on re~e: "Znate, ja u
stvari ne znam kako vi `ivite ovde. Privatne ku}e vi|am samo spolja. Ali iznutra
poznajem jedino va{ neprivatan `ivot: prostorije za skupove, obedovaonice,
laboratorije..."
Slede}eg dana Oiie je prili~no kruto pozvao [eveka da do|e na ve~eru i ostane
preko no}i narednog vikenda u njegovoj ku}i.
Ku}a se nalazila u Amoenou, selu udaljenom nekoliko milja od Ieu Euna; bila
je to, prema ura{kim merilima, skromna ku}a srednje klase, mo`da starija od ve}ine
drugih. Izgra|ena je pre otprilike tri stotine godina, od kamena, sa sobama oblo`enim
drvetom. Osoben iotski dvostruki luk primenjen je kod prozorskih okvira i ku}nih ulaza.
[evek je odmah uo~io srazmerno odsustvo name{taja i to mu se dopalo: sobe su delovale
jednostavno, prostrano, sa obiljem veoma ugla~anog poda. Stalno se ose}ao nelagodno
sred prekomernih ukrasa i raznih udobnosti javnih zgrada u kojima su prire|ivani
prijemi, posve}enja i tako dalje. Ure{ani su imali ukusa, ali izgledalo je da se on ~esto
nalazi u opre~nosti sa porivom za razmetanjem - upadljivim tro{enjem. Prirodno,
estetsko poreklo `elje da se poseduju stvari bilo je prikriveno i izopa~eno ekonomskim i
takma~kim prinudama, {to je sa svoje strane govorilo o kvalitetu tih stvari: sve {to su
postizali bila je svojevrsna mehani~ka rasipnost. Ovde je, me|utim, postojao sklad
postignut uzdr`avanjem.
Jedan poslu`itelj uzeo im je kapute na ulazu. Oiieova supruga do{la je da
pozdravi [eveka iz kuhinje u suterenu, gde je davala uputstva kuvaru.
Prilikom razgovora pre ve~ere [evek je ustanovio da se obra}a isklju~ivo njoj;
~inio je to na prijateljski na~in, sa `eljom da je u~ini sli~noj sebi, {to ga je iznenadilo. Ali
bilo je tako prijatno ponovo razgovarati sa jednom `enom! Nikakvo ~udo {to je imao
utisak da mu je ovda{nji na~in `ivota nekako odse~en, ve{ta~ki, me|u mu{karcima, uvek
mu{karcima, bez one napetosti i privla~nosti razli~itih polova. A Seva Oiie bila je
privla~na. Posmatraju}i ne`ne linije njenog potiljka i slepoo~nica prestao je da zamera

86
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Ura{ankama {to briju glavu mode radi. Ona je bila }utljiva, prili~no boja`ljiva. Poku{ao
je da je navede da se opusti sa njim i veoma mu je bilo milo kada mu se ~inilo da uspeva
u tome. Po{li su da ve~eraju, a za trpezom su im se pridru`ila dva deteta. Seva Oiie se
izvinila zbog toga: "^ovek naprosto vi{e ne mo`e da prona|e pristojnu guvernantu u
ovom delu zemlje", re~e ona. [evek se saglasio sa tim, uop{te ne znaju}i {ta je to
guvernanta. Stao je da posmatra male de~ake, uz isto olak{anje, isto u`ivanje. Gotovo da
nije video nijedno dete otkada je krenuo sa Anaresa.
Bila su to veoma ~ista, mirna deca, koja bi govorila tek po{to bi bila pitana,
odevena u plave somotske sakoe i kratke pantalone. Pogledali su prema [eveku sa
strahopo{tovanjem, kao da je posredi neko stvorenje iz svemira. Devetogodi{njak se
dr`ao strogo prema sedmogodi{njaku, {apu}u}i mu da ne zuri i besno ga {tipaju}i kad
ovaj ne bi poslu{ao. Mali{an bi uzvratio {tipanje, poku{avaju}i jo{ da udari brata nogom
ispod stola. Na~elo nadre|enosti kao da mu se jo{ nije valjano vaspostavilo u svesti.
Oiie je kod ku}e bio drugi ~ovek. Sa lica mu je nestao onaj tajnoviti pogled i
vi{e nije otezao u govoru. ^lanovi porodice ophodili su se prema njemu sa po{tovanjem,
ali postojala je uzajamnost u ovom pogledu. [evek se prili~no naslu{ao Oiieovih stavova
o `enama, tako da ga je iznenadilo njegovo ljubazno, ~ak ne`no dr`anje prema supruzi.
'To je kavaljerstvo', pomisli [evek koji je nedavno nau~io tu re~, ali je ubrzo zaklju~io da
je posredi ne{to bolje. Oiie je voleo svoju `enu i imao je poverenja u nju. Pona{ao se
prema njoj i prema svojoj deci umnogome kao {to bi to ~inio jedan Anare{anin. U stvari,
kod ku}e, najednom je postao jednostavan, bratski nastrojen ~ovek, slobodan ~ovek.
[eveku je to, dodu{e, izgledalo kao sasvim malo polje slobode, jedna krajnje
uska porodica, ali ose}ao se toliko prijatno, toliko slobodnije da nije ba{ bio voljan da
kritikuje.
U pauzi koja je usledila posle razgovora mla|i de~ak re~e svojim tankim, ~istim
glasom: "Gospodin [evek nije ba{ najlep{e vaspitan."
"Za{to?" upita [evek pre no {to je Oiieova supruga stigla da prekori dete. "[ta
sam u~inio?"
"Niste kazali hvala."
"Za {ta?"
"Kada sam vam dodao zdelu sa povr}em."
"Ini! Ti{ina!"
Sadik! Ne sebi~ari. Ton je bio u dlaku isti.
"Mislio sam da ga deli{ sa mnom. Zar je povr}e bilo dar. Mi se zahvaljujemo
samo na poklonima, u mojoj zemlji. A druge stvari delimo, ne pri~aju}i o tome. Ho}e{ li
ti da ti vratim povr}e?"
"Ne}u, ne volim ga", re~e dete, gledaju}i u lice [eveka svojim tamnim, veoma
bistrim o~ima.
"Onda se sasvim lako mo`e podeliti" re~e [evek. Stariji de~ak sav se gr~io od
suzbijene `elje da u{tine Inija, ali se Ini nasmeja, pokazav{i sitne, bele zube. Posle
izvesnog vremena, kada je ponovo nastala pauza, on re~e prigu{enim glasom, nagnuv{i
se ka [eveku: "Da li biste hteli da vidite moju vidru?"

87
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Da."
"Nalazi se u stra`njem dvori{tu. Majka ju je izbacila zato {to je mislila da bi
vam mogla smetati. Neki odrasli ne vole `ivotinje."
"Ja volim da ih vidim. U mojoj zemlji nema `ivotinja."
"Nema?" re~e stariji de~ak, upiljiv{i se. "O~e! Gospodin [evek ka`e da nemaju
`ivotinja!"
Ini se tako|e upiljio. "Pa {ta onda imate?"
"Druge ljude. Ribe, crve. I stabla holuma."
"[ta su to stabla holuma."
Razgovor je potrajao jo{ pola ~asa. Bilo je to prvi put, na Urasu, da je [eveka
neko zamolio da opi{e Anares. Deca su postavljala pitanja, ali i roditelji su slu{ali sa
zanimanjem. [evek je iz obazrivosti izbegavao uplitanje u etiku. Nije bio tu da bi deci
svog doma}ina izlagao propagandu. Jednostavno im je ispri~ao kako izgleda Pra{ina,
kakav je Abenaj, kakva se ode}a nosi, {ta ljudi rade kada `ele novu ode}u, {ta deca rade
u {koli. Ovo poslednje pretvorilo se u propagandu, iako mu to nije bila namera. Ini i
Aevi bili su o~arani njegovim opisom nastavnog programa koji je obuhvatao
zemljodelstvo, tesarstvo, preradu otpadnih tvari radi dobijanja gnojiva, {tampanje,
postavljanje vodovodnih instalacija, putarstvo, pisanjem pozori{nih komada i sva ostala
zanimanja zajednice odraslih, kao i njegovim priznanjem da niko nikada nije bio ni za{ta
ka`njavan.
"Dodu{e", dodade on, "ponekad vas nagnaju da se malo sami starate o sebi."
"Ali {ta", ume{a se naglo Oiie, kao da je pitanje, koje je dugo po~ivalo
suzbijeno u njemu, pod pritiskom pokuljalo napolje, "{ta omogu}uje red i mir? Za{to se
ljudi me|usobno ne plja~kaju i ne ubijaju?"
"Niko ne poseduje ni{ta {to bi se moglo oplja~kati. Ako `elite stvari, onda ih
uzmete iz spremi{ta. [to se nasilja ti~e, tu ne znam, Oiie; da li bi me ti ubio, iz ~ista
mira? A ako bi to i hteo, da li bi te zakon spre~io u tome? Prisila je najmanje delotvoran
na~in za odr`avanje reda."
"U redu, ali kako uspevate da privolite ljude da obavljaju prljave poslove?"
"Koje prljave poslove?" upita Oiieova supruga, ne shvativ{i.
"Sakupljanje sme}a, kopanje grobova", re~e Oiie, a [evek dodade: "Va|enje
`ive", i zausti da ka`e: 'Prerada dreka', ali se priseti u poslednji ~as iotskog tabua
skatolo{kih re~i. Palo mu je na um, negde na samom po~etku boravka na Urasu, da
Ura{ani `ive me|u planinama izmetima, ali da nikada ne pominju drek.
"Pa, svi ih obavljamo. Ali niko ih ne mora raditi veoma dugo, osim ako mu se
to ne dopada. Jednog dana svake dekade odbor za vo|enje poslova zajednice, odbor
bloka, ili ve} neko kome ste potrebni mo`e da zatra`i od vas da uzmete udela u takvom
poslu; za tu svrhu prave kru`ne spiskove. Na neprijatna radna odredi{ta, ili na opasna,
kao {to su rudnici `ive i industrijska postrojenja, obi~no se odlazi samo na pola godine."
"Ali onda se celo osoblje mora sastojati od ljudi koji upravo u~e kako se posao
obavlja."

88
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Tako je. To nije delotvorno, ali {ta drugo preostaje? Ne mo`ete nalo`iti ~oveku
da radi neki posao koji bi ga obogaljio ili ubio za nekoliko godina. Za{to bi on to ~inio?"
"Zar mo`e da odbije nare|enje?"
"Nije posredi nare|enje, Oiie. On ode u Odrad, u ured Odeljenja za rad, i ka`e,
`elim da radim to i to, {ta imate? I oni mu ka`u gde ima posla."
"Ali za{to onda ljudi uop{te rade prljave poslove? Za{to prihvataju da rade ~ak i
jednom u deset dana?"
"Za{to se ti poslovi obavljali zajedno... Ima i drugih razloga. Zna{, `ivot na
Anaresu nije bogat, kao ovde. U malim zajednicama nema mnogo zabave, ali je zato tu
puno posla koji valja obaviti. I tako, ako poglavito radite za mehani~kim razbojem,
prili~no je prijatno izi}i napolje svakog desetog dana da biste postavljali vodovodne cevi
ili obdelavali polja, uvek sa nekom drugom skupinom ljudi... A tu je i izazov. Vi ovde
smatrate da je podsticaj za rad finansijske prirode, potreba za novcem i `elja za zaradom,
ali gde nema novca prave pobude su jasnije, mo`da. Ljudi vole da rade. Vole da valjano
obavljaju poslove. Ljudi se la}aju opasnih, te{kih poslova zato {to se ponose njima,
mogu da... sebi~are, kako mi to ka`emo... da se rezme}u?... pred slabijima. Hej, malecki,
vidite kako sam sna`an! Shvata{? ^ovek voli da radi ono u ~emu je dobar... Ali, u stvari,
sve je to pitanje ciljeva i sredstava. Na kraju krajeva, posao se obavlja samo posla radi.
Posredi je trajno zadovoljstvo `ivota. Pojedina~na svest to zna. Ba{ kao i dru{tvena
svest, mi{ljenja bli`njih. Ne postoji druga nagrada, na Anaresu, drugi zakon. Vlastito
zadovoljstvo i po{tovanje bli`njih. To je sve. A kada je takvo stanje stvari, onda uvi|ate
da mi{ljenje bli`njih postaje veoma mo}na sila."
"Niko se tome ne opire?"
"Mo`da ne dovoljno ~esto", re~e [evek.
"Radite li onda svi podjednako prilje`no?" upita Oiieova supruga. "[ta se zbiva
sa ~ovekom koji naprosto odbija da sara|uje?"
"Pa, on se seli. Drugi ga se zasite, zna{. Ismevaju ga, postaju grubi prema
njemu ili ga tuku; u maloj zajednici mogu da donesu odluku da ga skinu sa spiska za
ishranu, tako da biva prinu|en da sam pripravlja hranu i jeda; a to je poni`avaju}e. I tako
se on seli, ostaje izvesno vreme u nekom drugom mestu, a onda se mo`da ponovo seli.
Neki to ~ine ceo `ivot. Takvi se nazivaju nu~nibi. Ja sam svojevrsni nu~nib. Izbegavam
ovde da radim ono {to treba da radim. Preselio sam se dalje od mnogih." [evek je
govorio smireno; ako je i bilo gor~ine u njegovom glasu, onda je deca nisu mogla
razabrati, a za odrasle je bila neprotuma~iva. Ali posle njegovih re~i usledila je
kratkotrajna ti{ina.
"Ne znam ko ovde obavlja prljave poslove", re~e on. "Uop{te nisam video da ih
neko obavlja. To je ~udno. Ko ih radi? Za{to to ~ine? Jesu li bolje pla}eni?"
"Ponekad, kada su u pitanju opasni poslovi. Ne, me|utim, kada je posredi
obi~an ru~ni posao. Tada se pla}a manje."
"Pa za{to ih onda obavljaju?"
"Zato {to je i manja plata bolja od nikakve", re~e Oiie; gor~ina u njegovom
glasu bila je sasvim uo~ljiva. Njegova supruga po~e nervozno da govori kako bi

89
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

promenula temu, ali on nastavi: "Moj otac je bio domar. ^istio je podove i menjao
prljavu posteljinu u hotelu ~itavih pedeset godina. Po deset sati dnevno, i tako {esta dana
u nedelji. Radio je to da bi on i njegova porodica mogli da jedu." Oiie najednom zastade
i osmotri [eveka svojim starim, tajnovitim, nepoverljivim pogledom, a onda, gotovo
prkosno, pogleda svoju suprugu. Ona mu nije uzvratila pogled. Samo se osmehnula i
kazala nervoznim, detinjim glasom: "Demaereov otac bio je veoma uspe{an ~ovek.
Posedovao je ~etiri kompanije kada je umro." Bio je to osmeh osobe koja trpi bol. A
njene tamne, vitke {ake ~vrsto su po~ivale jedna preko druge.
"Mislim da vi na Anaresu nemate uspe{nih ljudi", re~e Oiie veoma sarkasti~no.
Istog ~asa u{ao je kuvar da promeni tanjire i on odmah prestade da govori. Mali Ini, kao
da je znao da ozbiljan razgovor ne}e biti nastavljen u prisustvu posluge, re~e: "Majko,
mo`e li gospodin [evek da vidi moju vidru posle ve~ere?"
Kada su se vratili u salon, Iniju je dopu{teno da donese svog ljubimca:
poluodraslu kopnenu vidru, rasprostranjenu `ivotinju na Urasu. Pripitomljene su,
objasnio je Oiie, jo{ u preistorijskim vremenima, najpre radi pomo}i u ribolovu, a potom
kao ku}ne `ivotinje. @ivotinja je bila kratkonoga, lu~nih i gipkih le|a, sjajnog,
tamnosme|eg krzna. Bila je to prva `ivotinja izvan kaveza koju je [evek izbliza video, i
ona se njega manje bojala nego on nje. Beli, o{tri zubi delovali su upe~atljivo. Obazrivo
je pru`io ruku da je pogladi, jer je Ini to zahtevao. Imala je tamne o~i, sa primesama
zlatne boje, pametne, radoznale, bezazlene. "Amare", pro{aputa [evek, privu~en tim
pogledom preko bezdana {to je razdvajao dva stvorenja, "brate."
Vidra zagrokta, spusti se na sve ~etiri i stade da sa zanimanjem ispituje
[evekove cipele.
"Dopadate joj se", re~e Ini.
"I ona se meni dopada", uzvrati [evek, pomalo tu`no. Kad god bi video neku
`ivotinju, pti~ji let, blistavost jesenjeg drve}a, obuzimala bi ga tuga koja bi naru{avala
radost. Nise svesno pomi{ljao na Takver u takvim trenucima, nije mislio o njenom
odsustvu. Pre je izgledalo da je ona tu, iako on ne razmi{lja o njoj. Kao da su lepota i
neobi~nost ura{kih `ivotinja i biljaka zadr`ale poruku koju mu je uputila Takver -
Takver koja ih nikada ne}e videti i ~iji preci ve} sedam pokoljenja nijednom nisu
dodirnuli toplo `ivotinjsko krzno niti videli treptaje krila u senci drve}a.
Proveo je no} u spava}oj sobi u potkrovlju. U prostoriji je bilo hladno, {to mu
je prijalo posle stalnih pregrevanja soba na univerzitetu, i prili~no skromno opremljeno.
Postelja, polica sa knjigama, {krinja, stolica i obojeni drveni sto. Izgleda kao kod ku}e,
pomisli on, ako se zanemari visina kreveta i meko}a du{eka, prekrivke od fine vune i
svilena posteljina, sitni umeci od slonova~e na {krinji, ko`ni povezi knjiga, kao i
~injenica da su soba, sve u njoj, ku}a u kojoj se ona nalazila, zemlja na kojoj je ku}a
stajala, predstavljale privatno vlasni{tvo, vlasni{tvo Demaerea Oiiea, iako je on nije
sagradio, niti je ribao njene podove. No, [evek je digao ruke od sli~nih zamornih
razgrani~avanja. Bila je to lepa soba i nije se, u stvari, mnogo razlikovala od
jednokrevetne sobe u kakvom obitavali{tu.

90
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Spavaju}i u toj sobi, sanjao je Takver. Sanjao je da je sa njom u postelji, da su


njene ruke obavijene oko njega, da joj je telo spram njegovog tela... ali koja je soba, koja
je to soba u kojoj se nalaze? Gde su to oni? Na mesecu su zajedno, hladno je, kora~aju
skupa. Ravno je, na mesecu, prekriveno posvuda plavobelim snegom, iako je sne`ni
pokrov bio tanak i lako se mogao nogom razgrnuti da bi se pod njim ukazalo blistavo,
belo tlo. Bila je to smrt, mrtvo mesto. "Nije, u stvari tako", re~e on Takver, znaju}i da je
upla{ena. Kora~ali su ka ne~emu, udaljenoj liniji ne~ega {to je izgledalo tanu{no i
blistavo poput plastike, ka jednoj dalekoj, jedva vidljivoj prepreci preko bele ravnice
snega. [evek se duboku u srcu bojao da joj se pribli`i, ali je ipak rekao Tekver: "Bi}emo
tamo uskoro." Ona mu ni{ta nije uzvratila.

6. ANARES
Po{to se [evek vratio iz bolnice, u kojoj je proveo jednu dekadu, u posetu mu je
do{ao sused iz sobe broj ~etrdeset pet. Bio je to jedan visok i mr{av matemati~ar.
Uro|ena razrokost nije mu bila ispravljena, tako da nikada niste mogli biti na~isto da li
vas on gleda i/ili da li vi njega gledate. On i [evek `iveli su dobrosusedski, jedan kraj
drugoga u obitavali{tiu u Instituta, ~itavu godinu dana, ne izmeniv{i pri tom nijednu
~estitu re~enicu.
Desar je sada do{ao i upravio pogled prema [eveku ili pokraj njega. "Ne{to?"
re~e on.
"Dobro mi je, hvala."
"Donesem jelo iz trpezarije."
"Sa tvojim?" uzvrati [evek, prihvativ{i Desarov telegrafski stil.
"U redu."
Desar je doneo dva sledovanja na poslu`avniku iz obedovaonice Instituta i oni
su zajedno obedovali u [evekovoj sobi. ^inio je isto svakog jutra i ve~eri tokom tri dana
sve dok [evek nije dovoljno oja~ao da ponovo mo`e sam da izlazi. Te{ko je bilo
razabrati za{to je Desar to ~inio. Nije se odlikovao dru`eljubivo{}u, a eventualno bratsko
zbli`enje o~igledno mu nije mnogo zna~ilo. Jedan od razloga {to se dr`ao podalje od
ljudi bio je taj da prikrije vlastito nepo{tenje; bio je ili stra{no lenj, ili uistinu posedni~ki
nastrojen, budu}i da je soba broj ~etrdeset pet bila kracata stvarima koje on nije imao ni
prava ni razloga da dr`i - posu|e iz trpezarija, knjige iz biblioteka, komplet alatki za
duborez iz skladi{ta za zanatski pribor, jedan mikroskop iz neke laboratorije, osam
razli~itih }ebadi, jedan orman pun ode}e, ~iji pojedini delovi o~evidno nisu pristajali
Desaru, niti je to ikada ranije bio slu~aj, dok je druge komade nosio, kako izgleda, jo{
kad mu je bilo izme|u osam i deset godina. Kao da je odlazio u spremi{ta i stovari{ta i
tamo uzimao hrpe stvari, bez obzira na to da li su mu bile potrebne ili ne. "Za{to dr`i{
sve te starudije?" upita ga [evek kada mu je prvi put bilo dopu{teno da u|e u sobu.
Desarov pogled upravi se negde mjimo njega. "Samo se skuplja", uzvrati on neodre|eno.
Polje matematike za koje se Desar opredelio bilo je tako ezoteri~no da niko u
Institutu ili matemati~kom federativu nije stvarno mogao da proverava njegovo
napredovanje. On ga je upravo stoga i odabrao. Pretpostavljao je da su i [evekove

91
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

pobude iste. "Prokletstvo", re~e on, "rad? Dobro odredi{te ovde. Sled, Istovremenost,
drek." U izvesnim trenucima [eveku se dopadao Desar, dok mu se u drugima, zbog istih
svojstava, gadio. Hotimice se, me|utim, zbli`io s njim, budu}i da je to bio deo njegove
re{enosti da promeni `ivot.
Bolest mu je omogu}ila da shvati da }e, ako poku{a da nastavi sam, potpuno
propasti. Za njega je to bio moralni problem i zato je samoga sebe nemilosrdno osudio.
^uvao je sebe za sebe samoga, protivno eti~kom imperativu bratstva. Sa dvadeset
jednom godinom [eveku nije ba{ bio umi{ljen, zato {to mu je moral bio strastven i
drasti~an; no, taj moral se i dalje uklapao u kruti kalup, u pojednostavljeni odonizam
kome su decu u~ili priprosti odrasli, {to je nalikovalo na svojevrsno uskogrudo
pridikovanje.
Postupao je pogre{no. Mora da postupa ispravno. Tako je i po~eo da ~ini.
Uskratio je sebi fiziku pet no}i od deset. Dobrovoljno se javio za rad u odboru
za vo|enje poslova obitavali{ta Instituta. Prisustvovao je sastancima fizi~kog federativa,
kao i sindikata ~lanova Instituta. Pridru`io se jednoj skupini koja je upra`njavala
ve`banje iz bio-povratne sprege i obu~avanje u upravljanju mo`danim talasima. U
obedovaonici je nagnao sebe da sedi za najve}im stolovima umesto za nekim malim sa
knjigom pred sobom.
Ishod je bio iznena|uju}i: ljudi kao da su ga jedva ~ekali. Prihvatili su ga,
do~ekali ga dobrodo{licom, pozivali ga radi seksa ili dru`enja. Vodili su ga sa sobom i
za samo tri dekade on je nau~io vi{e o Abenaju nego cele prethodne godine. Odlazio je
sa skupinama veselih, mladih ljudi na sportska igrali{ta, u zanatska sredi{ta, na bazene za
plivanje, na svetkovine, u muzeje, pozori{ta, na koncerte.
Koncerti: bilo je to pravo otkrovenje, {ok radosti.
Nikada ranije nije oti{ao na neki koncert ovde u Abenaju, delimi~no stoga {to je
smatrao da je muzika ne{to {to se radije izvodi nego slu{a. Kao dete uvek je pevao ili
svirao na nekom instrumentu u lokalnim horovima ili ansamblima; u tome je veoma
u`ivao, ali nije bio odve} nadaren. I to je bilo sve {to je znao o muzici.
U sredi{tima za u~enje sticala su se sva ume{tva neophodna za bavljenje
umetno{}u: obuka u pevanju, metrici, plesu, kori{}enje kista, dleta, no`a, struga i tako
dalje. Sve je to bilo pragmati~no: decu su u~ili da gledaju, da govore, da slu{aju, da se
kre}u, da barataju. Nije pravljena nikakva razlika izme|u umetnosti i zanatstva; za
umetnost se smatralo ne da zauzima neko odre|eno mesto u `ivotu, ve} da predstavlja
osnovnu tehniku `ivota, poput govora. U tom smislu se razvila i arhitektura, rano i
slobodno, odlikuju}i se doslednim stilom, ~istim i nekitnjastim, tananih razmera.
Slikarstvo i vajarstvo poglavito su slu`ili kao elementi arhitekture i planiranja gradova.
[to se ti~e umetnosti re~i, pesni{tvo i pripoveda{tvo uglavnom se nije odlikovalo
samostalno{}u, stoje}i u slu`bi pevanja i plesa; jedino se pozori{te izdvajalo i jedino je
ono uop{te nazivano 'Umetnost' - stvar koja je sama sobom celovita. Postojalo je
mno{tvo oblasnih i putuju}ih trupa glumaca i peva~a, kao i pozori{ta sa stalnim
repertoarom, koja su ~esto imala svoje dramopisce. Izvodile su se tragedije,
poluimprovizovane komedije, mimi~ke predstave. Sve je to bilo podjednako dobrodo{lo

92
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

kao i ki{a u samotnim pustinjskim mestima, predstavljalo je svuda najslavniji trenutak


godine. Ni~u}i iz izdvojenosti i zajedni{tva anare{kog duha i predstavljaju}i otelovljenje
ovih svojstava, drama je stekla izuzetnu mo} i blistavost.
[evek, me|utim, nije bio odve} prijem~iv za dramu. Dopadala mu se govorna
rasko{, ali mu je cela zamisao glume bila nekako strana. Tek tokom svoje druge godine u
Abenaju kona~no je otkrio vlastitu Umetnost: umetnost sazdanu od vremena. Neko ga je
poveo na koncert sindikata muzike. Ponovo je oti{ao naredne ve~eri. A onda je nastavio
da pose}uje svaki koncert, sa novim poznanicima ako je mogu}e, ili bez njih ako druge
nije bilo. Muzika je predstavljala pre~u potrebu, dublje zadovoljstvo, nego dru`enje.
Njegova nastojanja da ra{~ini svoju su{tinsku samotnost nisu, u stvari, urodila
plodom, i on je to znao. Nije sklopio nikakvo prisno prijateljstvo. Imao je odnose sa
nekoliko devojaka, ali seks mu nije doneo onu radost koju je trebalo. Bilo je to, naprosto,
zadovoljenje potrebe, poput pra`njenja `eluca, i njega je posle toga bilo sram zato {to je
jednu drugu osobu upotrebio kao puki objekat. Samozadovoljavanje je bilo po`eljnije,
prikladan izbor za ~oveka poput njega. Samotnost mu je bila usud; nalazio se u stupici
sopstvenog nasle|a. Ona je ba{ to kazala: "Rad dolazi na prvo mesto." Rulag je to rekla
mirno, kao da izri~e ~injenicu, nemo}na da je promeni, da se izbavi iz svoje hladne
}elije. I sa njim je bilo isto. Srce mu je `udelo za njima, tim prijatnim, mladim du{ama
koje su ga nazivale bratom, ali on ih nikako nije moga doma{iti, ba{ kao ni one njega.
Ro|en je da bude sam, ukleti, hladni intelektualac, sebi~njak.
Rad je dolazio na prvo mesto, ali ga to nikuda nije odvelo. Poput seksa, rad je
trebalo da bude zadovoljstvo, ali nije bio. Nosio se sa istim problemima, ne primakav{i
se ni korak bli`e re{enju Toovog Temporalnog Paradoksa, a kamoli teoriji
Istovremenosti za koju je pro{le godine smatrao da mu je ve} na dohvat ruke. Ta
samouverenost sada mu je izgledala neverovatna. Da li je stvarno mislio za sebe da je
kadar, sa samo dvadeset godina, da postavi teoriju koja }e izmeniti temelje kosmolo{ke
fizike? O~igledno, ne{to nije bilo u redu sa njim poprili~no pre no {to ga je skolila
groznica. Priklju~io se dvema radnim skupinama koje su se bavile filozofskom
matematikom, uveravaju}i samoga sebe da mu je to neophodno i odbijaju}i da prizna da
bi mogao da podjednako valjano dr`i oba kursa kao i sami predava~i. Izbegavao je
Sabula {to je vi{e mogao.
U prvoj plimi novih re{enosti odlu~io je da bolje upozna Gvarab. Ona mu je
uzvratila {to je bolje umela, ali zima je nepovoljno delovala na nju; bila je bolesna, gluva
i stara. Po~ela je sa prole}nim kurskom, ali je ona odustala od njega. Pona{anje joj je
postalo }udljivo: jednom prilikom jedva je prepoznala [eveka, dok ga je drugom povela
u svoje obitavali{te gde su celo ve~e proveli u razgovoru. Ve} je prili~no odmakao od
Gvarabinih zamisli, tako da su mu ti dugotrajni razgovori te{ko padali. Ili je morao da
dopusti da ga Gvarab satima gnjavi, ponavljaju}i ono {to je on ve} znao ili delimi~no
opovrgao, ili mu nije preostajalo ni{ta drugo do da je povredi i zbuni time {to }e joj
protivusloviti i ispravljati je. No, to je bilo iznad strpljenja i takti~nosti osobe njegovih
godina i stvar se okon~ala tako {to je on nastojao da izbegne Gvarab kad god bi mogao,
ose}aju}i uvek gri`u savesti zbog toga.

93
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Nije postojao niko drugi s kim je mogao da razgovara o stru~nim stvarima.


Niko na Institutu nije bio dovoljno upu}en u temporalnu fiziku da bi mu bio dorastao.
On je `eleo da predaje, ali jo{ mu nije bilo dodeljeno radno odredi{te predava~a ili
slu{aonica pri Institutu; fakultetsko-studentski sindikat ~lanova odbio mu je zahtev u
ovom smislu. Oni nisu `eleli sva|u sa Sabulom.
Kako je godina odmicala, on je sve vi{e vremena provodio pi{u}i pisma Atrou i
ostalim fizi~arima i matemati~arima na Urasu. Tek je poneko od tih pisama bilo poslato.
Neka je napisao, a potom jednostavno pocepao. Ustanovio je, zatim, da je matemati~ar
Loai An, kome je uputio ogled od {est strana o temporalnoj kru`nosti, mrtav ve}
dvadeset godina; propustio je da pro~ita biografski predgovor za Anove Geometrije
vremena. Ostala pisma, koja je trebalo da budu upu}ena teretnim brodovima sa Urasa,
zaustavile su poslovo|e kosmodroma kraj Abenaja. Kosmodrom se nalazio pod
neposrednom kontrolom UPR-a, budu}i da je njegovo dejstvovanje nalagalo
usagla{avanje mno{tva sindikata, a neki od koordinatora morali su znati iotski. Te
poslovo|e kosmodroma, sa svojim posebnim znanjima i va`nim polo`ajima, sve vi{e su
sticale birokratski mentalitet: automatski bi izricale 'ne'. Nisu imale poverenja u pisma
upu}ena matemati~arima, koja su izgledala kao {ifrovana i za koja ih niko nije mogao
razuveriti da uistinu nisu takva. Pisma fizi~arima bi prolazila ukoliko bi ih odobrio
Sabul, njihov savetnik. A on ne bi odobravao ona u kojima bi se raspravljalo o
predmetima izvan njegove grane fizike Sleda. "Nisam za to pozvan", progun|ao bi on,
odgurnuv{i pismo u stranu. [evek bi ga ipak poslao do poslovo|a kosmoroma, a ono bi
mu se vratilo sa naznakom 'Nije odobreno za izvoz'.
Izneo je stvar pred fizi~ki federativ ~ijim je sastancima Sabul samo retko
prisustvovao. Niko tamo nije mnogo dr`ao do stvari koja se odnosila na slobodnu
komunikaciju sa ideolo{kim neprijateljem. Neki su zamerali [eveku {to radi na jednom
tako tajanstvenom polju da, prema njegovom sopstvenom priznaju, nije bilo nikog
drugog na celom svetu ko bi za to bio stru~an. "Ali posredi je samo ne{to novo", uzvr}ao
je on, {to ga, me|utim, nije odvelo nikud.
"Ako je novo, onda ga podeli sa nama, a ne sa posednicima!"
"Ima ve} godinu dana kako svakog ~etvrtgodi{ta poku{avam da odr`im kurs. Vi
mi uvek odgovarate da za to nema dovoljno zanimanja. Da li se bojite ove stvari zato {to
je nova?"
To mu nije donelo nove prijatelje. Oti{ao je rasr|en od njih.
Nastavio je da pi{e pisma za Uras, ~ak i onda kada vi{e nije slao nijedno.
^injenica da pi{e za nekoga ko bi mogao da razume - ko je mogao da razume -
omogu}avala mu je da pi{e, da misli. To nikako druga~ije nije bilo mogu}e.
Prolazile su dekade, pa i ~etvrtgodi{ta. Dva ili tri puta godi{nje stizala je
nagrada: pismo od Atroa ili od nekog drugog fizi~ara iz A-Ioa ili Tua, duga~ko pismo,
gusto ispisano, pravi gusti{ stru~nih stvari, sve sama teorija od pozdrava do potpisa,
pomna i te{ko doku~iva matemati~ko-etiko-kosmolo{ka temporalna fizika; ispisivali su
je na jeziku koji on nije umeo da govori, ljudi koje nije poznavao, ljudi koji su se silovito

94
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

upinjali da mu opovrgnu i obore teorije, neprijatelji njegovog zavi~aja, takmaci, stranci,


bra}a.
Danima po{to bi dobio neko pismo bio bi razdra`ljiv i veseo, radio bi dan i
mo}, a zamisli bi kuljale iz njega kao iz kakvog vodoskoka. Potom bi se lagano, uz
o~ajni~ki napor i borbu, vra}ao na zemlju, na suvo tlo, sasu{eno.
Upravo se okon~avala njegova tre}a godina na Institutu kada je Gvarab umrla.
Zatra`io je da govori na komemorativnom skupu koji je uprili~en, shodno postoje}em
obi~aju, na mestu gde je pokojnica radila: u ovom slu~aju u jednoj od prostorija za
predavanja u zgradi laboratorije za fiziku. On je bio jedini govornik. Nijedan student nije
prisustvovao; Gvarab nije predavala ve} dve godine. Do{lo je nekoliko postarijih
~lanova Instituta, kao i Gvarabin sredove~ni sin, poljoprivredni hemi~ar sa Severoistoka.
[evek je stajao na mestu gde je to starica ~inila kada je predavala. Kazao je prisutnima,
glasom promuklim od sada uobi~ajenih prehlada, da je Gvarab postavila temelje nauke o
vremenu i da je bila najve}i kosmolog koji je ikada radio na Institutu. "Mi u fizici sada
imamo svoju Odo", rekao je on. "Imamo je, a nismo joj ukazivali po~ast." Na kraju mu
se jedna starica zahvalila, sa suzama u o~ima. "Ona i ja smo uvek bile zajedno na deseti
dan, provode}i ga kao domarke u na{em bloku, i ba{ bismo se prijatno tada ispri~ale",
kazala je ona, zadrhtav{i od naleta ledenog vetra kada su izi{li iz zgrade. Poljoprivredni
hemi~ar promrmljao je nekoliko uljudnih fraza i pohitao da uhvati prevoz za
Severoistok. Obrvan bolom, nestrpljenjem i ose}anjem uzaludnosti, [evek se odvojio i
nasumce krenuo u grad.
Tri godine je ve} ovde - i {ta je postigao? Jednu knjigu, koju je prisvojio Sabul;
pet ili {est neobjavljenih radova; i jedan pogrebni govor posve}en stra}enom `ivotu.
Ni{ta {to je on radio nije bilo shva}eno. Ili, po{tenije govore}i, ni{ta {to je radio
nije imalo smisla. Nije vr{io nikakvu neophodnu funkciju, li~nu ili dru{tvenu. U stvari -
a to nije bila retka pojava na njegovom polju - sagoreo je sa dvadeset godina. Ni{ta vi{e
ne}e posti}i. Za sva vremena je stigao do zida.
Zaustavio se pred auditorijumom muzi~kog sindikata da bi pro~itao program za
narednu dekadu. Ve~eras nije bilo koncerta. Okrenuo se od plakata i na{ao licem u lice
sa Bedapom.
Uvek kao da se od ne~ega brani i prili~no kratkovid, Bedap nije ni~im pokazao
da ga je prepoznao. [evek ga uhvati za mi{icu.
"[eve~e! Prokletstvo, pa to si ti!" Zagrlili su se, poljubili, razdvojili, pa zagrlili
ponovo. [eveka je preplavila ljubav. Za{to? Bedap mu se ~ak nije mnogo dopadao
tokom poslednje godine u Oblasnom institutu. Uop{te nisu pisali jedan drugome tokom
tri minule godine. Njihovo prijateljstvo bilo je de~a~ko, stvar pro{losti. No, ljubav je jo{
bila tu: razgorela se kao vatra iz prod`aranog ugljevlja.
Stali su da kora~aju i razgovaraju, ne obra}aju}i pa`nju na to kuda idu. Mahali
su rukama i prekidali jedan drugoga. Prostrane ulice Abenaja bile su mirne u zimskoj
no}i. Na svakoj raskrsnici prigu{ena uli~na svetiljka tvorila je jezero srebra kroz koje je
promicao suvi sneg poput jata maju{nih riba, gone}i vlastite senke. Opor i hladan vetar
dolazio je sa snegom. Utrnule usne i zubi koji su cvokotali po~eli su da ote`avaju dalji

95
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

razgovor. Uhvatili su omnibus koji je polazio u deset, poslednji, za Institut; Bedapovo


obitavali{te nalazilo se na isto~nom rubu grada, {to je zna~ilo dugo pe{a~enje kroz
hladno}u.
On se osvrnu po sobi broj ~etrdeset {est uz ironi~no ~u|enje. "[eve, pa ti `ivi{
kao truli ura{ki profiter."
"De, de, nije ba{ tako. Poka`i mi bar jednu izmetnu stvar!" U sobi se, u stvari,
nalazilo uglavnom isto ono {to je [evek i zatekao kada je prvi put u{ao u nju. Bedap
pokaza rukom: "Ono }ebe."
"Bilo je tu kada sam do{ao. Neko ga je sam napravio i ostavio ga tu kada je
oti{ao. Je li jedno }ebe suvi{no za ovakvih no}i?"
"U svakom slu~aju, boja mu je izmetna", re~e Bedap. "Kao analiti~ar funkcija
moram da ti skrenem pa`nju na to da nema potrebe za narand`astim. Narand`asto ne
slu`i nikakvoj `ivotnoj funkciji u dru{tvenom organizmu bilo na }elijskom ili organskom
nivou, a svakako ne na holorganizmi~koj ili na nekoj sredi{njijoj eti~koj ravni; u kom
slu~aju je popustiljivost r|aviji izbor od izmetnog. Oboji ga u prljavo zeleno, brate! A {ta
ti je ovo?"
"Bele{ke."
"[ifrovane?" upita Bedap, prelistavaju}i bele`nicu uz hladan izraz osoben za
njega, koji je [evek pamtio. On je jo{ manje bio sklon zasebnosti - zasebnom vlasni{tvu
- od ve}ine Anare{ana. Bedap nikada nije imao neku omiljenu olovku koju bi stalno
nosio sa sobom ili staru ko{ulju do koje mu je bilo stalo, tako da je nikako nije bacao u
spremnik za preradu ode}e; kada bi dobio neki poklon, on bi poku{ao da ga zadr`i,
uva`avaju}i ose}anja onoga ko mu ga je dao, ali ga je uvek gubio. Bio je svestan ove
svoje osobine i govorio je da ona pokazuje da je manje primitivan od ve}ine ljudi, rani
primer Obe}anog ~oveka, pravi i ro|eni odonjanin. Ali ipak je imao sklonost ka
zasebnosti. Ta zasebnost po~injala je u lobanji, njegovoj ili ne~ijoj tu|oj, da bi potom
sticala potpunost. Nikada nije zabadao nos u tu|e stvari. Sada re~e: "Se}a{ se onih
glupih pisama koje smo {ifrovano pisali kada si bio na projektu po{umljavanja?"
"Ovo nije {ifra, ve} iotski."
"Nau~io si iotski? Za{to pi{e{ na njemu?"
"Zato {to niko na ovoj planeti ne mo`e da razume {ta govorim. Ili ne `eli.
Jedina osoba koja me je razumela umrla je pre tri dana."
"Sabul je umro?"
"Ne. Gvarab. Sabul nije umro. Slabi su izgledi za to."
"U ~emu je nevolja?"
"Nevolja sa Sabulom? Pola zavist, a druga polovina nestru~nost."
"Mislio sam da je njegova knjiga o uzro~nosti prvorazredna. Ti si mi to rekao."
"I ja sam tako smatrao, sve dok nisam pro~itao izvore. Sve su to ura{ke zamisli.
I to ne nove. On ve} dvadeset godina nije imao nijenu svoju zamisao. Niti se ijednom
okupao za to vreme."
"Kako stoji sa tvojim zamislima?" upita Bedap, polo`iv{i {aku na bele`nice i
pogledav{i [eveka ispod ve|a. Bedap je imao sitne, prili~no {kiljave o~i, sna`no lice,

96
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

zdepasto telo. Grizao je nokte, a kako je to ~inio ve} godinama, od nokata su mu ostali
jo{ samo puki komadi}i preko debelih, osetljivih vrhova prstiju.
"Ne najbolje", uzvrati [evek, sev{i na krevetsko uzvi{enje. "Na pogre{nom sam
putu."
Bedap se isceri. "Ti?"
"Mislim da }u krajem ovog ~etvrtgodi{ta zatra`iti preme{taj."
"Gde?"
"Svejedno mi je. Da predajem, da gradim. Moram da napustim fiziku."
Bedap sede na stolicu pokraj pisa}eg stola, stade da grize nokte i re~e: "Zvu~i
~udno."
"Shvatio sam svoja ograni~enja."
"Nisam znao da ih ima{. U fizici, naime. Ima{ svu silu ograni~enja i
nedostataka. Ali ne u fizici. Ja nisam temporalista, zna{. Ali nije potrebno da ume{ da
pliva{ da bi prepoznao ribu, nema potrebe da sija{ da bi prepoznao zvezdu..."
[evek pogleda prijatelja i re~e, izlanu se, ono {to ranije nijednom nije bio kadar
da jasno ka`e samome sebi: "Pomi{ljao sam na samoubistvo. I to prili~no. Ove godine.
Izgledalo mi je kao najbolje re{enje."
"Te{ko da je to na~in da se stigne sa one strane patnje."
[evek se kruto osmehnu. "Se}a{ se toga?"
"Veoma `ivo. Meni je taj razgovor mnogo zna~io. Kao i Takver i Tirinu,
mislim."
"Stvarno?" [evek ustade. U sobi su se mogla napraviti samo ~etiri koraka u
jednom pravcu, ali njega nije dr`alo mesto. "I meni je tada bilo va`no", re~e on, zastav{i
pokraj prozora. "Ali promenio sam se, ovde. Ovde ne{to nije kako treba. Ne znam {ta je
to."
"Ja znam", uzvrati Bedap. "Zid. Do{ao si do zida."
[evek se okrenu, upla{enog pogleda. "Zid?"
"U tvom slu~aju zid je, kako izgleda, Sabul, kao i oni koji mu pru`aju podr{ku
u nau~nim sindikatima i UPR-u. [to se mene ti~e, ja sam u Abenaju tek ~etiri dekade.
^etrdeset dana. No, i to je sasvim dovoljno da uvidim da ni za ~etrdeset godina ne bih
ovde postigao ni{ta, uop{te ni{ta, od onoga {to `elim da uradim, od pobolj{anja
predavanja nauke u sredi{tima za u~enje. Ukoliko se stvari ne promene. Ili ako se ne
pridru`im neprijatelju."
"Neprijatelju?"
"Malim ljudima. Sabulovim prijateljima! Ljudima na vlast."
"O ~emu to pri~a{, Dape? Kod nas nema ustrojstva vlasti."
"Nema? Za{to je onda Sabul toliko mo}an?"
"Nema ustrojstva vlasti, vlade. Ovo nije Uras, na kraju krajeva!"
"Nije. Ni nemamo vladu, nemamo zakone, u redu. Ali, koliko ja mogu da se
razaberem, zakoni i vlade nikada nisu kontrolisali zamisli, ~ak ni na Urasu. Da je bilo
tako, kako bi Odo uspela da razradi svoje? Kako bi odonizam postao svetski pokret?
Arhisti su poku{ali da ga ugu{e silom i nisu uspeli. Ne mo`e{ uni{titi zamisli time {to }e{

97
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

ih potiskivati. Mo`e{ im nauditi jedino ako ih prenebregava{. Odbijaju}i da misli{,


odbijaju}i da menja{. A upravo to ~ini na{e dru{tvo! Sabul te koristi tamo gde mo`e, a
gde ne mo`e, spre~ava te da objavljuje{, da predaje{, ~ak i da radi{. Je li tako? Drugim
re~ima, on ima mo} nad tobom. Odakle mu ta mo}? Ne od neke opunomo}ene vlasti, jer
takve nema. Ne od intelektualne premo}i, jer je nema. Ona poti~e od uro|enog
kukavi~luka prose~nog ljudskog uma. Javno mnjenje! To je ustrojstvo vlasti ~iji je on
deo i on zna kako da ga koristi. Nepriznata, nedopustiva vlada koja upravlja
odonjanskim dru{tvom, ugu{uju}i pojedina~an um."
[evek osloni {ake na dasku prozora, zagledav{i se kroz prigu{ene odraze na
oknu u spoljnju tamu. Kona~no izusti: "Lude re~i, Dape."
"Ne, brate, zdravog sam uma. Ono {to ljude nagoni u ludilo jesu nastojanja da
se `ivi izvan stvarnosti. Stvarnost je u`asna. To mo`e da te ubije. Uz dovoljno vremena,
sigurno }e te ubiti. Stvarnost je bol: sam si to kazao! Ali ono {to }e te oterati u ludilo
jesu la`i, izbegavanje stvarnosti. La`i }e te nagnati da po`eli{ da se ubije{."
[evek se okrenu da bi ga pogledao. "Ali ne mo`e{ ozbiljno govoriti o nekoj
vladi ovde!"
"Tomarove Definicije: 'Vlada: Zakionito kori{}enje vlasti da bi se odr`ala i
pro{irila vlast'. Stavi 'obi~ajno' umesto 'zakonito' i eto ti Sabula, sindikata uputstava i
UPR-a."
"UPR-a!"
"UPR je ve} poodavno u osnovi arhi~na birokratija."
Trenutak kasnije [evek se nasmeja, ne sasvim prirodno, i re~e: "De, de, Dape,
to je, dodu{e, zabavno, ali i pomalo bolesno, zar ne?"
"[eve, da li si ikada pomislio da se ono {to se prema analognom na~inu naziva
'bolest', dru{tvena neskladnost, nezadovoljstvo, otu|enost, mo`e, tako|e analogno,
nazvati bol: upravo ono {to si ti imao na umu kada si govorio o bolu, patnji? Kao i da to,
poput bola, slu`i nekoj svrsi u organizmu?"
"Ne!" uzvrati [evek silovito. "Govorio sam iz li~ne, duhovne perspektive."
"Ali i si govorio o fizi~koj patnji, o ~oveku koji umire od opekotina. A ja
govorim o duhovnoj patnji! O ljudima koji gledaju kako im nadarenost, rad i `ivot bivaju
tra}eni. O valjanim umovima koji su pot~injeni glupima. O snazi i hrabrosti koje su
sputane zavi{}u, pohlepom za vla{}u, strahom od promene. Promena je sloboda,
promena je `ivot: postoji li bilo {ta primerenije odonjanskoj misli od toga? Ali ni{ta se
vi{e ne menja! Na{e dru{tvo je bolesno. Ti to zna{. Ti pati{ od njegove bolesti. To je
bolest samoubistva!"
"Dosta, Dape. Prekini s tim."
Bedap ni{ta vi{e nije rekao. Po~eo je da gricka nokat na palcu, metodi~no i
zami{ljeno.
[evek ponovo sede na krevetsko uzvi{enje i zagnjuri glavu u {ake. Usledila je
dugotrajna ti{ina. Sneg je prestao. U prozorsko okno duvao je suv, taman vetar. U sobi je
bilo hladno; nijedan od dvojice mladi}a nije skinuo kaput.

98
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Slu{aj, brate", re~e [evek kona~no. "Nije na{e dru{tvo to koje osuje}uje
stvarala~ke mogu}nosti jedinke. Krivac je siroma{tvo Anaresa. Ova planeta uop{te nije
sazdana da na njoj postoji civilizacija. Ako budemo po~eli da se me|usobno ostavljamo
na cedilu, ako ne podredimo li~ne `elje op{tem dobru, ni{ta, ni{ta nas na ovom golom
svetu ne}e onda spasti. Na{e jedino uzdanje je ljudska solidarnost."
"Solidarnost, da! ^ak i na Urasu, gde hrana pada s drve}a, ~ak je i tamo Odo
rekla da nam je ljudska solidarnost jedina nada. Ali mi smo izneverili tu nadu. Dopustili
smo da se saradnja pretvori u poslu{nost. Na Urasu postoji vlada manjine. Mi ovde
imamo vladu ve}ine. Ali to je ipak vlada! Dru{tvena svest vi{e nije `iva stvar, ve}
ma{ina, mo}na ma{ina kojom upravljaju birokrate!"
"Ti i ja se mo`emo dobrovoljno javiti i `rebom biti izabrani u UPR kroz samo
nekoliko dekada. Da li bi nas to pretvorilo u birokrate?"
"Nisu posredi pojedinci iz UPR-a, [eve. Ve}ina njih su kao mi. ^ak odve} kao
mi. Dobronamerni, naivni. I nije u pitanju samo UPR. Isto je bilo gde drugde na
Anaresu. Sredi{ta za u~enje, instituti, rudnici, industrijska postrojenja, ribarnice, tvornice
konzervi, istra`iva~ke postaje za razvoj poljoprivrede, fabrike, jednoproizvodne
zajednice: svuda gde dejstvovanje nala`e stru~nost i postojanu ustanovu. Ali ta
postojanost daje maha porivu za vla{}u. U ranim godinama Naseobine bili smo toga
svesni, ~uvali smo se toga. Ljudi su tada veoma obazrivo pravili razliku izme|u
upravljanja stvarima i vladanja ljudima. ^inili su to tako valjano da smo zaboravili da je
volja za prevla{}u u podjednakoj meri sredi{nja u ljudskim bi}ima kao i sklonost ka
uzajamnoj pomo}i, i da je treba uobli~avati u svakoj jedinki, u svakom novom
pokolenju. Niko nije odonjanin po ro|enju, ba{ kao {to nije ni civilizovan po ro|enju!
Ali mi smo to zaboravili. Mi vi{e ne odgajamo za slobodu. Obrazovanje, najva`nija
delatnost dru{tvenog organizma, postalo je kruto, moralisti~ko, obojeno vla{}u. Deca
napamet bubaju Odoine re~i kao da su posredi zakoni, {to predstavlja vrhunsku
besmislicu!"
[evek je stao da okleva. Premnogo je iskusio upravo tu vrstu u~enja o kome je
Bedap govorio, kao dete, pa ~ak i ovde u Institutu, da bi mogao da opovrgne Bedapovu
optu`bu.
Bedap je neumoljivo stao da koristi svoje preimu}stvo. "Uvek je lak{e ne misliti
za sebe. Prona|i neko zgodno, bezbedno hijerarhijsko ustrojstvo i smesti se u njega. Ne
pravi promene, ne izla`i se mogu}nosti neodobravanja i osude, ne uznemiravaj svoje
sindike. Oduvek je bilo najlak{e dopustiti drugima da vladaju tobom."
"Ali tu nije posredi vlada, Dape! Stru~ni i iskusni ljudi predvodi}e svaku
brigadu ili sindikat; oni su najupu}eniji u posao. Uostalom, posao valja obaviti? [to se
UPR-a ti~e, da, on bi mogao da postane hijerarhijski ustrojen, da se pretvori u ustrojstvo
vlasti, da nije bio upravo tako organizovan da se to spre~i. Seti se samo kako je sazdan!
Dobrovoljci, koji bivaju izabrani `rebom; godinu dana obuke; potom ~etiri godine na
spisku, a onda napolje. Niko ne mo`e da stekne vlast, u arhi~nom smislu, u jednom
ovakvom sistemu, sa samo ~etiri godine na raspolaganju."
"Neki ostaju i du`e od ~etiri godine."

99
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Savetnici? Oni gube pravo glasa."


"Glas nije bitan. Postoje ljudi iza scene..."
"Ma hajde! Pa to je ve} ~ista paranoja! Iza scene: kako? Koje scene? Svako
mo`e da prisustvuje bilo kom sastanku UPR-a i, ako je zainteresovan sindik, ima pravo
da uzme udela u raspravi i da glasa! Poku{ava{ li ti to da ka`e{ da mi imamo politi~are
ovde?" [evek se razljutio na Bedapa; istaknute u{i su mu se zarumenele, a glas mu je
postao visok. Bilo je ve} kasno, a sa naspramne strane ~etvorougla nije sijalo nijedno
svetlo. Desar, u sobi ~etrdeset pet, zakuca na zid da bi ih umirio.
"Govorim ti ono {to zna{", uzvrati Bedap znatno ti{im glasom. "Da postoje ljudi
poput Sabula koji stvarno vode UPR, i to iz godine u godinu."
"Ako to ve} zna{", optu`i ga [evek oporim {apatom, "za{to nisi obznanio celu
stvar? Za{to nisi sazvao kriti~ki sastanak u tvom sindikatu, ako raspola`e{ ~injenicama?
Ako tvoje zamisli ne bi izdr`ale javno ispitivanje, ja onda ne `elim da ih slu{am u vidu
pono}nog {aputanja."
Bedapove o~i postado{e veoma sitne, poput ~eli~nih kuglica. "Brate", re~e on,
"oduvek si sebe smatrao za pravi~nog ~oveka. Pogledaj bar jednom izvan svoje proklete
~iste savesti! Do{ao sam k tebi i {apu}em ti zato {to znam da se mogu pouzdati u tebe,
proklet bio! S kim bih drugim mogao da razgovarao? Zar da zavr{im kao Tirin?"
"Kao Tirin?" [evek je od uzbu|enja povisio glas. Bedap ga uti{a, pokazav{i
prema zidu. "[ta ne valja sa Tirinom? Gde je on?"
"U azilu na ostrvu Segvina."
"U azilu?"
Bedap privu~e kolena pod bradu i obgrli ih rukama, sev{i postrance na stolicu.
Sada je govorio tiho, protiv volje.
"Tirin je napisao jednu dramu i postavio je na scenu, godinu dana po{to si ti
oti{ao. Bila je neobi~na... {a{ava... zna{ ti ve} kako on pi{e." Bedap provu~e prste kroz
grubu, pe{~anu kosu i razveza rep. "Da si glup, to bi ti moglo izgledati antiodonjanski. A
mnogi ljudi su glupi. Do{lo je do gu`ve. Do`iveo je ukor. Javni ukor. Nikada to ranije
nisam video. Svi do|u na sastanak tvog sindikata i upu}uju ti primedbe. Tako se nekada
~inilo sa prekomerno zapovedni~ki nastrojenim predradnicima radnih grupa ili
poslovo|ama. Danas se to koristi samo da se nekom pojedincu ka`e da prestane da misli
svojom glavom. Bilo je r|avo. Tirin to nije mogao da podnese. Mislim da ga je ta stvar
odista malo poremetila. Posle toga je po~eo da smatra da su svi protiv njega. Stao je da
puno pri~a... sa gor~inom. Ne iracionalno, ve} uvek kriti~ki, uvek ogor~eno. Tako je
govorio sa svakim. Kona~no je zavr{io Institut, stekao zvanje podu~avaoca iz
matematike i zatra`io radno odredi{te. Dobio ga je. Upu}en je u jednu grupu za opravku
puteva na Jugozalazu. Usprotivio se, smatraju}i da je posredi gre{ka, ali stvar su
potvrdili kompjuteri Odrada. I tako je oti{ao."
"Tir nikada nije radio napolju od kada ga ja znam", prekide ga [evek. "A to je
od njegove desete godine. Oduvek je vi{e voleo kancelarijske poslove. U Odradu su to
ranije uva`avali."

100
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Bedap nije obratio pa`nju na tu opasku. "Ne znam {ta se, u stvari, dogodilo
tamo dole. Pisao mi je u nekoliko navrata, a svaki put je bio na nekom drugom radnom
odredi{tu. Uvek je posredi bio fizi~ki rad u kakvoj maloj, isturenoj zajednici. Pisao mi je
da napu{ta posao i da }e do}i na Severozalaz da me vidi. Ali nije do{ao. Prestao je da mi
pi{e. Kona~no sam mu u{ao u trag preko radnih arhiva u Abenaju. Poslali su mi jednu
kopiju njegovog kartona na kome je kao poslednje stajalo upisano samo: 'Terapija.
Ostrvo Segvina' Terapija! Je li Tirin ubio nekoga? Da li je silovao nekoga? Da li mo`da
jo{ zbog ne~ega {alju u azil?"
"Uop{te te ne {alju u azil. Ti sam tra`i{ da te tamo premeste."
"Pusti te pri~e", uzvrati Bedap uz iznenadnu plimu srd`be. "On nikada nije
tra`io da ga tamo po{alju! Najpre su ga na~inili ludim, a onda su ga uputili tamo. Tirin je
taj o kome govorim, Tirin, se}a{ li ga se?"
"Poznavao sam ga pre tebe. [ta misli{ da je azil: zatvor? To je uto~i{te. Ako
tamo ima ubica i onih koji hroni~no napu{taju posao, onda je to stoga {to su sami to
tra`ili, jer tu nisu pod pritiskom, a i ne preti im odmazda. Ali ko su ti ljudi o kojima
stalno govori{, ti 'oni'? 'Oni' su ga na~inili ludim, i tako dalje. Poku{ava{ li da ka`e{ da je
ceo dru{tveni sistem zao, da su, zapravo ti 'oni', Tirinovi progonitelji, tvoji neprijatelji,
da si 'oni' mi, dru{tveni organizam?"
"Ako mo`e{ da ukloni{ Tirina iz savesti kao nekoga ko napu{ta poslove, onda
mislim da ti vi{e nemam {ta re}i", uzvrati Bedap, sede}i i dalje sa kolenima privu~enim
pod bradu. Glas mu je bio ispunjen tako ~istim i jednostavnim bolom da razlo`ni bes koji
je obuzeo [eveka nije pokuljao napolje.
Obojica su }utala neko vreme.
"Bolje da po|em ku}i", re~e Bedap, ukru}eno spustiv{i noge na pod i ustav{i.
"Donde ima put sat pe{a~enja. Ne budi glup."
"Pomislio sam... budu}i da..."
"Ne budi glup."
"U redu. Gde je drekarnik?"
"Tre}a vrata levo."
Kada se vratio, Bedap je predlo`io da spava na podu, ali kako nije bilo nikakve
prostirke i kako su imali samo jedno toplo }ebe, ta zamisao je bila, prema [evekovoj
jednoli~no izre~enoj opasci, glupa. Obojica su postala smrknuta i zlovoljna; razdra`eni,
kao da su se pesni~ili, ali nisu time odagnali iz sebe svu srd`bu. [evek je prostro
posteljinu i oni su legli. Kada je isklju~ena svetiljka, sobom se rasprostrla srebrnasta
tama, polutmina gradske no}i kada je zemlja pokrivena snegom, a svetlost se blago
odr`ava nagore sa tla. Bilo je hladno. Obojici je toplina tela onog drugog bila veoma
prijatna.
"Povla~im ono {to sam kazao o }ebetu."
"Slu{aj, Dape. Nisam mislio da..."
"Oh, hajde da o tome razgovaramo sutra ujutro."
"Va`i."

101
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Primakli su se bli`e jedan drugome. [evek se okrenuo na lice i zaspao kroz dva
minuta. Bedap se upinjao da ostane svestan, ali onda je uronio u toplotu, dublje, u stanje
bespomo}nosti, spokojstva sna, i zaspao. Tokom no}i jedan od njih je kriknuo u snu.
Drugi je pospano pru`io ruku, promrmljav{i ne{to umiruju}e, a slepa toplina koju je
zra~io njegov dodir odagnala je sve strahove.

Sreli su se ponovo naredne ve~eri i stali da raspravljaju o tome da li bi trebalo


ili ne da se zdru`e na neko vreme, kao {to je to bilo kada su izlazili iz de~a{tva. Stvar je
uistinu valjalo raspraviti, zato {to je [evek sasvim odre|eno bio heteroseksualan, dok je
Bedap bio sasvim odre|eno homoseksualac; zadovoljstvo iz ovog zdru`ivanja poglavito
bi imao Bedap. [evek je, me|utim, bio veoma voljan da potvrdi staro prijateljstvo; a
kada je razabrao da je seksualni elemenat tog prijateljstva silno zna~io Bedapu, da je za
njega predstavljao, u stvari, pravo upotpunjenje, preuzeo je stvar u svoje ruke i na veoma
ne`an na~in, ali i uporno, postarao se oko toga da Bedap ponovo provede no} sa njim.
Uzeli su jednu slobodnu jednokrevetnu sobu u nekom obitavali{tu u gradu i tu su
zajedno `iveli oko jednu dekadu; potom su se razdvojili: Bedap se vratio u svoju
spavaonicu, a [evek u sobu ~etrdeset {est. Nije postojala sna`na seksualna `elja ni na
jednoj strani da bi ova veza potrajala. Naprosto su ponovo vaspostavili uzajamno
poverenje.
No, [evek se ponekad pitao, budu}i da je nastavio da se sa Bedapom vi|a
gotovo svakodnevno, {ta je to {to mu se dopadalo u njegovom prijatelju i {to ga je
ispunjavalo poverenjem. Bedapova trenutna razmi{ljanja izgledala su mu neukusna, a
njegova uporonost da razgovara o tome zamorna. Vatreno su se prepirali skoro svaki put
kad bi se sreli. To je obojici nanosilo prili~no bola. Rastaju}i se od Bedapa, [evek je
~esto prekorevao sebe {to ne mo`e da preraste jednu de~a~ku odanost i ljutito se zaricao
da vi{e ne}e videti Bedapa.
No, ~injenica je bila da se njemu Bedap znatno vi{e dopadao kao ~ovek nego
kao de~ak. Neuvi|avan, tvrdoglav, dogmati~an, razaraju}i: Bedap je sve to umeo da
bude; ali je zato, sa druge strane, stekao onu slobodu uma za kojom je [evek `udeo, iako
mu se nisu dopadali na~ini na koji se ona izra`avala. On je promenio [evekov `ivot i
[evek je to znao, znao je da je ponovo krenuo sa mrtve ta~ke i da je Bedap bio taj koji
mu je to omogu}io. Borio se protiv Bedapa na svakom koraku tog puta, ali je ipak
nastavio da dolazi, da se raspravlja, da zadaje i prima bol, da nalazi - kroz ljutnju,
poricanje i odbijanje - ono {to je tra`io. Nije, dodu{e, znao {ta je to {to tra`i. Ali je zato
znao gde da tra`i.
Na svesnom nivou, za njega je to u podjednakoj meri bilo nesre}no vreme kao i
godina koja mu je prethodila. I dalje nije bilo napretka u radu; {tavi{e, potpuno je digao
ruke od temporalne fizike i vratio se ubogom laboratijskom poslu, preduzimaju}i vr{enje
raznih opita u laboratoriji za zra~enje sa jednim ve{tim, }utljivim tehni~arem, sa kojim je
izu~avao podatomske brzine. Bilo je to ve} dobrano ispitano polje i [evekov pozni
ulazak na njega bio je me|u kolegama shva}en kao priznanje da je kona~no odustao od
nastojanja da bude originalan. Sindikat ~lanova Instituta uprili~io mu je jedan kurs

102
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

matemati~ke fizike za nove studente. Nije ga nimalo ispunilo likovanje po{to je kona~no
dobio mogu}nost da predaje, jer stvar je naprosto bila u tom ~inu: on je to dobio,
dopu{teno mu je. Malo mu je {ta izgledalo ute{no. Okolnost da su se zidovi njegove
krute, puritanske svesti silno pro{irili predstavljala je sve drugo samo ne utehu. Bilo mu
je hladno i ose}ao se izgubljeno. Ali nigde mu nije bilo uzmaka, nikakvog skloni{a, tako
da je morao sve vi{e da se udaljava u hladno}u, da postaje sve izgubljeniji.
Bedap je stekao mnogo prijatelja, ekscentri~ne i nezadovoljne osobe, me|u
kojima se nekima dopao stidljivi mladi}. Nije se zbli`io sa njima ni{ta vi{e nego sa
konvencionalnijim ljudima koje je poznavao iz Instituta, ali mu se zato zanimljivija
u~inila nezavisnost njihovog uma. Sa~uvali su samostalnost svesti ~ak i po cenu da
postanu ekscentri~ni. Neki od njih bili su intelektualni nu~nibi koji godinama nisu radili
ni na kakvom redovnom radnom odredi{tu. [evek je odlu~no bio protiv njih, kada nije
bio sa njim.
Jedan od njih bio je kompozitor po imenu Salas. Salas i [evek `eleli su da u~e
jedan od drugog. Salas je malo bio upu}en u matematiku, ali sve dok bi mu [evek
obja{njavao fiziku na analogan ili iskustven na~in, on je bio znati`eljan i inteligentan
slu{alac. Isto je tako [evek slu{ao ono {to bi mu Salas mogao re}i o muzi~koj teoriji, kao
i ono {to bi mu odsvirao, bilo da je prethodno snimljeno na traku, ili izvo|eno
neposredno, na nosivom instrumentu. No, ne{to od onoga {to mu je Salas kazao u~inilo
mu se izuzetno uznemiruju}e. Salas je radio na kopanju kanala u Ravnicama Temaea,
isti~no od Abenaja. Dolazio je u grad tokom tri slobodna dana koja je imao svake dekade
i tu ostajao sa ovom ili onom devojkom. [evek je pretpostavio da je on izabrao takvo
radno odredi{te zato {to je za promenu `eleo malo da radi napolju; ali onda je ustanovio
da Salas nikada nije radio nijedan posao vezan za muziku, niti bilo {ta drugo osim stvari
za koje nije potrebna nikakva stru~nost.
"Na kome si spisku u Odradu?" upita ga on, zbunjen.
"Nekvalifikovani poslovi."
"Ali ti si kvalifikovan! Proveo si {est, osam godina na Konzervatorijumu
muzi~kog sindikata, zar ne? Za{to ti ne omogu}e da predaje{ muziku?"
"Omogu}ili su mi. Odbio sam. Ne}u biti spreman da predajem jo{ deset godina.
Ja sam kompozitor, se}a{ se, a ne izvo|a~."
"Ali mora biti radnih odredi{ta i za kompozitore."
"Gde?"
"Pa, u muzi~kom sindikatu, pretpostavljam."
"Ali ~lanovima muzi~kog sindikata ne dopadaju se moje kompozicije. Niti bilo
kome drugom, jo{. A ja sam ne mogu da budem sindikat, zar ne?"
Salas je bio ko{~at, oni`i ~ovek, ve} dobrano pro}elav; ono malo kratke kose
{to mu je preostalo tvorilo je svilasti oreol `utosive boje oko temena; sli~no je bilo i sa
bradom: potpuno je nestala sa gornjeg dela lica, oivi~avaju}i mu jedino donju vilicu.
Imao je sladak osmeh, koji mu je borama ispunjavao izra`ajno lice. "Vidi{, stvar je u
tome {to ne pi{em na onaj na~in na koji su me obu~avali u Konzervatorijumu. Pi{em
disfunkcionalnu muziku." Osmehnuo se sla|e nego ikada ranije. "Oni `ele korale. Ja

103
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

mrzim korale. Oni `ele komade sa {irokom harmonijom poput onih koje je Sesur pisao.
Ja mrzim Sesurovou muziku. Pi{em sada jedan komad kamerne muzike. Pomislio sam
da bih ga mogao nazvati Na~elo Istovremenosti. Ima ukupno pet instrumenata, a svaki
svira po jednu nezavisnu cikli~nu temu; bez melodijske uzro~nosti; proces napredovanja
te~e isklju~ivo kroz odnos me|u delovima. Tvori se predivna harmonija. Ali oni je ne
~uju. Ne `ele da je ~uju. Ne mogu!"
[evek se udubio u misli nekoliko trenutaka. "Kada bi komadu dao naslov
Radosti solidarnosti", re~e on, "da li bi ga onda ~uli?"
"Prokletstvo!" ume{a se Bedap koji ih je slu{ao. "Ovo je prva cini~na opaska
koju si u `ivotu izgovorio, [eve. Dobro do{ao u na{e dru{tvo!"
Salas se nasmeja. "^uli bi ga, ali ne bi dopustili da se snimi ili da do`ivi
oblasno izvo|enje. Nije u organskom stilu."
"Nije ni ~udo, onda, {to tokom boravka na Severozalazu uop{te nisam imao
priliku da slu{am profesionalnu muziku. Ali ~ime mogu da opravdaju tu vrstu cenzure?
Ti pi{e{ muziku! Muzika je saradni~ka umetnost, organska po definiciji, dru{tvena.
Mo`da je ~ak ona najotmeniji vid dru{tvenog pona{anja za koji smo kadri. Svakako je
jedno od najotmenijih preduzetni{tava kojeg pojedinac mo`e da se lati. A po svojoj
prirodi, po prirodi svake umetnosti, ona je deljenje. Umetnik deli, to je su{tina njegovog
~ina. Ma {ta ka`u ~lanovi tvog sindikata, kako mo`e Odrad da opravda okolnost da ti se
ne daje mesto na vlastitom polju?"
"Oni ne `ele da dele", re~e Salas vedro. "Boje se toga."
"Opravdavaju celu stvar", re~e Bedap ozbiljnije, "time {to muzika nije koisna.
Kopanje kanala je va`no, zna{; muzika je puki ukras. Vratili smo se u krug sve do
najgnusnijeg vida profiterskog utilitarizma. Slo`enost, `ivotnost, sloboda izumevanja i
preduzetni{tva, {to le`i u samom sredi{tu odonjanskog ideala, sve smo to odbacili.
Vratili smo se u varvarstvo. Ako je ne{to novo, be`i od toga; ako ne mo`e{ da ga
pojede{, baci ga!"
[evek je pomislio na vlastiti rad i nije imao ni{ta da ka`e. Ipak, nije mogao da
se pridru`i Bedapu u kritici. Bedap ga je nagnao da shvati da je on, zapravo,
revolucionaran; ali duboko je u sebi ose}ao da je takav zahvaljuju}i tome {to je odgojen i
obrazovan kao odonjanin i Anare{anin. Nije mogao da se pobuni protiv vlastitog dru{tva
zato {to je njegovo dru{tvo, ispravno zami{ljeno, predstavljalo revoluciju, neprekidnu,
stalni proces. Da bi se ponovo potvrdile njena valjanost i snaga, pomisli on, ~ovek treba
samo da dela, bez straha od kazne i bez nade u nagradu: delati iz samog sredi{ta
sopstvene du{e.

Bedap i nekoliko njegovih pijatelja uzeli su zajedno jednu slobodnu dekadu i


po{li pe{ice na izlet na Ne Teru. On je ubedio i [eveka da im se pridru`i. [eveku se
dopadala zamisao o desetodnevnom boravku u planinama, ali ne i zamisao o
desetodnevnom izlaganju Bedapovim pogledima na stvari. Bedapovi razgovori odve} su
nalikovali na kriti~ke sastanke, delatnost zajednice koja mu se oduvek najmanje
dopadala, kada bi svako ustao i `alio se zbog nedostataka u dejstvovanju zajednice i,

104
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

obi~no, nedostataka u karakterima suseda. [to se izlet vi{e primicao, on mu se sve manje
radovao. Ali stavio je u d`ep jednu bele`nicu, kako bi mogao da se izdvoji i pretvara da
radi, i po{ao.
Sastali su se iza kamionskog depoa Isto~nih Ta~aka u rano jutro, tri `ene i
trojica mu{karaca. [evek nije poznavao nijednu `enu, a Bedap ga je upoznao samo sa
dvema me|u njima. Kada su krenuli putem prema planinama, on se na{ao u redu pokraj
tre}e. "[evek", predstavio se.
Ona re~e. "Znam."
Shvatio je istog ~asa da su se ve} negde sreli i da bi on trebalo da zna njeno
ime. U{i mu porumene{e.
"Da li se to {ali{?" upita ga Bedap, pri{av{i mu sa leve strane. "Takver je bila u
Severozalaznom institutu sa nama. @ivi u Abenaju ve} dve godine. Zar se niste videli jo{
od onda?"
"Ja sam ga videla nekoliko puta", re~e devojka, nasmejav{i mu se. Smejala se
kako to ~ine ljudi koji vole da dobro jedu, {iroko otvoriv{i usta na de~iji na~in. Bila je
visoka i prili~no vitka, okruglih mi{ica i {irokih bedara. Nije izgledala izrazito lepo; lice
joj je bilo crnpurasto, inteligentno i veselo. U o~ima joj je po~ivala tmina, ali ne
neprozirnost sjajnih, tamnih o~iju, ve} svojevrsno svojstvo dubine, gotovo nalik na
bezdani, crni, fini pepeo, veoma mek. Susrev{i njen pogled, [evek je razabrao da je
po~inio neoprostivu gre{ku time {to ju je zaboravio, i u istom ~asu kada mu je to postalo
jasno doku~io je i da mu je opro{teno. Da ga prati sre}a. Da mu se sre}a promenila.
Po~eli su da se penju uz planinu.
Hladne ve~eri ~etvrtog dana izleta on i Takver sedeli su na golom, strmom
obronku povrh jedne klisure. ^etrdeset metara ispod njih planinska re~ica `uborila je
klancem me|u poprskanim stenama. Na Anaresu je bilo malo te~no vode; nivo
podzemnih voda bio je nizak u ve}ini mesta, a re~ni tokovi kratko su se pru`ali. Jedino
su u planinama postojale brze re~ice. Zvuk vode koja tutnji, ori se i peva bio im je nov.
Celoga dana uspinjali su se i spu{tali takvim klisurama, od ~ega su ih sada noge
bolele. Ostali iz skupine nalazili su se u skloni{tu, jednoj kamenoj ku}ici koji su izletnici
podigli za svoje potrebe i koja je odr`avana u dobrom stanju; federativ Ne Tere bio je
najdelatniji me|u dobrovolja~kim skupinama koje su se bavile nadzorom nad retkim
'prirodnim lepotama' Anaresa i njihovom za{titom. Jedan ~ovek koji je tu tokom leta
vodio ra~una da ne do|e do po`ara pomagao je Bedapu i ostalima da prirede ve~eru od
namirnica iz valjano opskrbljene ostave. Takver i [evek su izi{li, tim redom, zasebno, ne
govore}i nikom kuda idu, pa ~ak ni sami ne znaju}i to.
Na{ao ju je na strmom obronku kako sedi me|u tananin grmljem mese~evih
trnova koje je raslo poput ~vorova ~ipke preko planinskih padina; krute, krte gan~ice
izgledale su srebrnaste u sutonu. U jednom useku me|u vrhovima na istoku bezbojna
sjajnost neba nagove{tavala je izlazak meseca. Re~ica je bila bu~na u ti{ini visokih, golih
brda. Nije bilo vetra, ni oblaka. Vazduh povrh planina nalikovao je na ametist, ~vrst,
bistar, dubok.
Sedeli su tu neko vreme bez re~i.

105
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Nikada me ranije nijedna `ena nije tako privla~ila kao ti. Jo{ od ~asa kada smo
krenuli na ovaj izlet." [evekov ton bio je hladan, gotovo uvre|en.
"Nisam `elela da ti pokvarim izlet", re~e ona uz svoj {iroki, detinji smeh,
preglasan za sumrak koji ih je okru`ivao.
"Nisi ga pokvarila!"
"Ba{ dobro. Pomislila sam da ho}e{ da ka`e{ da te rastrojavam."
"Da me rastrojava{! Pa to je kao zemljotres."
"Hvala."
"Nisi ti posredi", re~e on oporo. "Ve} ja."
"Ti tako misli{", uzvrati ona.
Usledila je podu`a pauza.
"Ako si `eleo da imamo odnos", re~e ona, "za{to me to nisi pitao?"
"Zato {to nisam siguran da je to ono {to `elim."
"Nisam ni ja." Osmeha joj je nestalo. "Slu{aj", re~e ona. Glas joj je bio mek i
zvu~ao je prili~no bezbojno; odlikovao se istom onom krznastom kakvo}om kao i o~i.
"Moram ti to re}i." Ali to {to mu je morala re}i ostalo je jo{ prili~no dugo neizre~eno.
On ju je na kraju pogledao tako mole}ivo i sa puno zebnje da je ona pohitala da govori i
u jednom dahu rekla: "Ho}u da ka`em da, naprosto, ne `elim da imam odnos sa tobom
sada. Niti sa bilo kim drugim."
"Odrekla si se seksa?"
"Ne!" uzvrati ona sa ogor~enjem, ali bez obja{njenja.
"Ja kao da jesam", re~e on, hitnuv{i oblutak u re~icu. "Ili sam postao
impotentan. Pro{lo je ve} pola godine od poslednjeg puta, i to je bilo sa Dapom. U stvari,
ima skoro godinu dana. Svaki put mi je pru`alo sve manje zadovoljstva, sve dok nisam
digao ruke od daljih poku{aja. Nije vredelo truda. Nije vredelo nevolja. Pa ipak... se}am
se... znam kako bi trebalo da bude."
"Da, u tome je stvar", re~e Takver. "I ja sam silno u`ivala u seksu sve do
osamnaeste, devetnaeste godine. Bilo je uzbudljivo, zanimljivo, prijatno. Ali onda... ne
znam. Kao {to si rekao, nije mi vi{e pru`alo zadovoljstvo. Nisam `elela prijatnost. Ne
samo prijatnost, ho}u da ka`em."
"@eli{ li decu?"
"Da, kad do|e vreme za to."
On ponovo baci kamen u bujicu koja je nestajala u senkama klanca, ostavljaju}i
za sobom samo buku, neprekidno saglasje sazdano od nesaglasja.
"@elim da okon~am jedan posao", re~e on.
"Da li ti uzdr`avanje od seksa poma`e u tome?"
"Ima neka veza. Ali ne znam {ta je posredi... nije uzro~no-posledi~no. Nekako
u isto vreme kada je po~elo da zapinje sa seksom po~elo je i sa radom. Postojalo je sve
izra`enije. Tri godine se nisam mrdnuo sa istog mesta. Jalovost. Jalovost sa svih strana.
Koliko pogled dopire, u neumoljivom blesku nemilosrdnog sunca pru`a se samo
neplodna pustinja, bez `ivota, bez tragova, bez pribe`i{ta, bez seksa, pusto{ puna kostiju
zlosre}nih putnika..."

106
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Takver se nije nasmejala kao ranije; bio je to sada smeh nalik na cviljenje, koji
kao da je odavao bol. Poku{ao je da joj razabere lice. Iza njene tamne glave nebo je bilo
~vrsto i vedro.
"[ta to nije u redu sa prijatno{}u, Takver? Za{to je ne `eli{?"
"Sve je u redu sa prijatno{}u. I ja je `elim. Jedino mi nije potrebna. A ako
uzimam ono {to mi nije potrebno, onda se nikada ne}u domo}i onoga {to mi jeste
potrebno."
"[ta je to {to ti je potrebno?"
Ona spusti pogled na tlo, grebuckaju}i noktom povr{inu jedne kamene izbo~ine.
Ni{ta nije uzvratila. Nagnula se napred da dohvati jednu gran~icu mese~evog trna, ali je
nije uzela, ve} ju je samo dodirnula, opilala krznastu stabljiku i krhki listi}. [evek je
razabrao u napetosti njenih kretnji da se iz sve snage upinjala da sputa, obuzda plimu
ose}anja kako bi mogla da govori. Kada joj je to najzad uspelo, glas joj je postao
prigu{en i pomalo hrapav. "Potrebna mi je veza", re~e ona. "Prava. Telo, um i sve godine
`ivota. Ni{ta vi{e. Ni{ta manje."
Podigla je pogled prema njemu, osmotriv{i ga prkosno, ~ak mo`da sa mr`njom.
Radost je stala da tajanstveno navire u njemu, kao {to su zvuci i mirisi vode {to
je tekla nicali iz tame. Javilo mu se ose}anje neograni~enosti, bistrine, potpune bistrine,
kao da je najednom oslobo|en. Iza Takverine glave nebo je rudelo mese~evim izlaskom;
daleki vrhovi lebdeli su jasni i srebrni. "Da, u tome je stvar", re~e on, nimalo zbunjeno,
bez ose}anja da uop{te razgovara sa nekim; izgovorio je ono {to mu je do{lo u glavu,
zami{ljeno. "Nikada to nisam iskusio."
U Takverinom glasu i dalje je bilo malo ozloje|enosti. "Nisi ni mogao."
"Za{to?"
"Pretpostavljam zato {to uop{te nisi bio svestan te mogu}nosti."
"Kako, mogu}nosti?"
"Osobe!"
On se zamisli. Sedeli su na razmaku od oko jednog metra, obujmiv{i rukama
kolena zato {to je postajalo hladno. Vazduh je ulazio u du{nik poput studene vode. Migli
su da razaberu svoj dah, tanu{nu paru u mese~ini koja se postojano poja~avala.
"Ja sam to iskusila", re~e Takver, "one no}i pre no {to si oti{ao iz
Severozalaznog instituta. Priredili smo zabavu, se}a{ se. Nas nekoliko ostalo je da pri~a
cele no}i. Ali to je bilo pre ~etiri godine. A ti nisi znao ~ak ni kako se zovem."
Ozloje|enosti je nestalo iz njenog glasa; izgledalo je kao da `eli da ga opravda.
"Ti si videla u meni, onda, ono {to sam ja video u tebi tokom poslednja ~etiri
dana?"
"Ne znam. Te{ko je re}i. Nije posredi bila samo seksualna privla~nost. I ranije
sam te zapazila, na taj na~in. Ovo se, me|utim, razlikovalo; videla sam te. Ali ne znam
{ta ti sada vidi{. A i, uistinu, ne znam ta~no {ta sam ja onda videla. Gotovo da te uop{te
nisam poznavala. Jedino, kada si govorio, ~inilo mi se da jasno ponirem pogledom u
tebe, u samo sredi{te. Ali mogao si da bude{ sasvim razli~it od onoga {to sam ja
zami{ljala da si. To, kona~no, ne bi bila tvoja krivica", dodade ona. "Naprosto, znala sam

107
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

da je ono {to sam videla u tebi bilo upravo to {to mi je bilo potrebno. Ne samo ono {to
sam `elela!"
"I ve} dve godine si u Abenaju, a nisi..."
"[ta nisam? Sve je to bilo samo sa moje strane, u mojoj glavi, ti ~ak nisi znao ni
kako se zovem. Jedna osoba ne ~ini vezu, uostalom!"
"A bojala si se da je mo`da ne bih `eleo vezu, da si do{la kod mene."
"Nisam se bojala. Znala sam da si ti osoba koju... ne treba nagoniti... Pa ipak,
da, bojala sam se. Pla{ila sam te se. Ne toga da }u da pogre{im. Znala sam da to nije
gre{ka. Ali ti si... ti. Nisi kao ve}ina drugih ljudi, zna{. Bojala sam te se zato {to sam
znala da si mi ravan!" Ton joj je na kraju postao grub, ali trenutak kasnije ona dodade
sasvim blago, ~ak ne`no: "U stvari, zna{, i nije va`no, [eve~e."
Tada ju je prvi put ~uo da je izgovorila njegovo ime. Okrenu se ka njoj i re~e
mucaju}i, gotovo se gu{e}i: "Nije va`no? Najpre mi poka`e{... poka`e{ mi {ta jeste
va`no, {ta je uistinu va`no, ono {to mi je bilo potrebno celog `ivota... a onda ka`e{ da
nije va`no!"
Sada su bili licem uz lice, ali se nisu dodirivali. "Je li to, zna~i, ono {to ti je
potrebno?"
"Jeste. Veza. Prilika."
"Sada... ili za `ivot."
"I sada i za `ivot."
@ivot, re~e bujica brze vode niz stene u studenoj tmini.

Kada su [evek i Takver si{li sa planina, premestili su se u dvokrevetnu sobu.


Nije bilo nijedne slobodne u blokovima blizu Instituta, ali Takver je znala za jednu, ne
odve} udaljenu, u nekom starom obitavali{tu na severnom kraju grada. Da bi dobili tu
sobu, oti{li su do registratorke za sme{taj doti~nog bloka - Abenaj je bio podeljen u oko
dve stotine lokalnih upravnih podru~ja, zvanih blokovi - `ene koja se ina~e kod ku}e
bavila bru{enjem so~iva i sa kojom je bilo njeno troje male dece. Knjige u kojima je
vodila dokumentaciju oko sme{taja dr`ala je na polici na gornjem delu jednog kredenca
kako ih deca ne bi dohvatila. Proverila je da li se soba vodi kao prazna; [evek i Takver
uzeli su je za sebe tako {to su upisali svoja imena u knjigu.
Ni selidba nije bila slo`ena. [evek je doneo jednu kutiju sa svojim radovima,
zimske ~izme i narand`asto }ebe. Takver je morala da napravi tri ture. Najpre je oti{la u
podru~no spremi{te ode}e i uzela oboma novo ruho, ~in za koji je nejasno, ali odlu~no
smatrala da je od su{tinske va`nosti za po~etak njihovog orta{tva. Potom je oti{la do
svoje stare spavaonice, najpre po ode}u i papire, a zatim, sa [evekom, po izvestan broj
neobi~nih predmeta: slo`ena koncentri~na obli~ja na~injena od `ice, koja su se kretala i
menjala lagano, u unutra{njem delu, kada bi visila sa tavanice. Na~inila ih je od
otpadaka `ice i alatki iz zanatskog skladi{ta i nazvala ih Zauzimanja nenastanjenog
prostora. Jedna od dve stolice u sobi bila je prili~no pohabana i oni su je odneli u
radionicu za popravke, gde su uzeli novu. Tako su okon~ali nabavku name{taja. Nova
soba imala je visoku tavanicu, {to ju je ~inilo prozra~nom i pru`alo puno mesta za

108
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Zauzimanja. Obitavali{te je bilo podignuto na jednom od niskih bre`uljaka Abenaja, a


soba je imala ugaoni prozor koji je hvatao popodnevno sunce i odakle se pru`ao pogled
na grad, na ulice i trgove, krovove, zelenilo parkova, na ravnice koje su se postirale u
daljini.
Prisnost posle duge samo}e, naglost radosti uzdrmali su i [evekovu i Takverinu
postojanost. U prvih nekoliko dekada njegovo raspolo`enje naglo se menjalo iz
ushi}enja u bri`nost i obrnuto; ona je imala nastupe uzrujanosti. Oboje su bili preosetljivi
i neiskusni. No, napetost nije potrajala, budu}i da su se ubrzo privikli jedno na drugo.
Njihova seksualna glad nije jenjavala, pretvoriv{i se u strastvenu razdraganost, a `elja za
spajanjem svakodnevno se obnavljala zato {to je bila svakodnevno uta`ivana.
[eveku je sada bilo jasno - i on bi dr`ao za budalasto kada bi druga~ije smatrao
- da su sve one uboge godine koje je prethodno proveo u ovom gradu bile deo njegove
sada{nje silne sre}e zato {to su vodile ka njoj, pripravile ga za nju. Sve {to mu se ranije
doga|alo bilo je deo onoga {to mu se sada doga|a. Takver nije razabirala te mra~ne
spletove posledica/uzroka/posledica, ali ona i nije bila temporalni fizi~ar. Ona je vreme
naivno videla kao put {to se pru`a ispred. Naprosto, ide{ njime i ve} negde stigne{. Ako
ima{ sre}e, onda je mesto gde sti`e{ vredno stizanja.
Ali kada je [evek uzeo njenu metaforu i preto~io je u svoje re~i, objasniv{i joj
da, osim {to pro{lost i budu}nost tvore deo sada{njosti kroz se}anja i namere, nema,
ljudskim ar{inima mereno, nikakvog puta, nikakvog mesta gde bi se stiglo, ona je
klimnula pre no {to je on stigao do polovine. "Ta~no", re~e. "Upravo sam to radila
poslednje ~etiri godine. Nije u pitanju
isklju~ivo sre}a. Samo delimi~no."
Imala je dvadeset tri godine, pola godine manje od [eveka. Odrasla je u
ratarskoj zajednici, u Okrugloj Dolini, na Severoistoku. Bilo je to izdvojeno mesto i
Takver je, pre no {to je do{la u Severozalazni institut, radila te`e od ve}ine mladih
Anare{ana. U Okrugloj Dolini nikada se nije nalazilo dovoljno ljudi da se obave svi
potrebni poslovi, ali tamo{nja zajednica nije bila ni dovoljno velika ni dovoljno
produktivna u op{toj ekonomiji da bi imala visoko prvenstvo u kompjuterima Odrada.
Morali su sami da se staraju o sebi. Takver je ve} sa osam godina odvajala slamu i
kamenje iz holumovog zrnevlja u mlinu po tri sata dnevno, po{to bi prethodno tri sata
provela u {koli. Tek sasvim mali deo njene prakti~ne obuke kao deteta bio je posve}en
oboga}enju vlastite li~nosti: sve ostalo uglavnom su bili poslovi vezani za nastojanja
zajednice da opstane. U doba `etve i setve svi iznad deset i ispod {ezdeset godina radili
su na poljima, preko celog dana. Sa petnaest godina dobila je zadatak da usagla{uje
radne rasporede za ~etiri stotine obradivih parcela koje je obdelavala zajednica Okrugle
Doline, a i pomagala je u planiranju dijeteti~aru iz varo{ke obedovaonice. Nije bilo ni~eg
neobi~nog u svemu tome i Takver nije o tim stvarima mnogo razmi{ljala, ali one su,
razume se, obrazovale izvesna svojstva njenog karaktera i na~ina mi{ljenja. [eveku je
bilo milo {to je obavljao svoj deo klegi~a, jer Takver je prezirala ljude koji su izbegavali
fizi~ki rad. "Vidi samo Tinana", kazala je jednom prilikom, "kako kuka i cmizdri {to je
upu}en na ~etiri dekade na va|enje korena holuma. Tako je sav istan~an da bi ~ovek

109
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

pomislio da je riblje jaje! Je li ikada dodirnuo ne{to prljavo?" Takver nije bila naro~ito
uv|avna i milosrdna, a i imala je preku narav.
Studirala je biologiju u Severozalaznom oblasnom institutu i prili~no se isticala,
tako da je odlu~ila da pre|e u Sredi{nji institut i nastavi studije. Posle godinu dana dobila
je ponudu da se pridru`i novom sindikatu koji je upravo osnivao laboratoriju za
izu~avanje tehnika pove}anja obima i pobolj{anja kvaliteta jestivih riba u tri okeana
Anaresa. Kada bi je ljudi upitali ~ime se bavi, ona je odgovarala: "Ja sam riblji
geneti~ar." Volela je da radi; tu su se udru`ivale dve stvari koje je cenila: ta~na,
~injeni~ka istra`ivanja i poseban cilj pove}anja ili pobolj{anja. Bez takvog rada ona ne bi
bila zadovljna. No, to joj nipo{to nije bilo dovoljno. Najve}i deo onoga {to se zbivalo u
Takverinom umu i duhu imalo je malo veze sa ribljom genetikom.
Njena bri`nost za prirodne lepote i `iva stvorenja bila je strastvena. Ova
bri`nost, koja se skromno mogla nazvati 'ljubav prema prirodi', [eveku se ~inila kao
ne{to znatno {ire od ljubavi. Postoje du{e, mislio je on, ~ija pup~ana vrpca nikada nije
bila prese~ena. One nikada nisu bile odbijene od Vaseljene. One u smrti ne vide
neprijatelja; sa nestrpljenjem o~ekuju da istrunu i da se pretvore u humus. Bilo je
neobi~no videti Takver kako uzima list u {aku ili ~ak kamen. Ona je postajala
produ`etak njega, a on nje.
Pokazala je [eveku tankove sa morskom vodom u istra`iva~koj laboratoriji,
pedeset ili vi{e vrsta riba, velikih i malih, jednoli~nih i kitnjastih, elegantnih i grotesknih.
Bio je o~aran i pomalo ispunjen strahopo{tovanjem.
Dok je kopno Anaresa bilo li{eno `ivotinjskog `ivota, tri okeana naprosto su
kipela od njega. Mora nisu bila me|usobno povezana ve} nekoliko miliona godina, tako
da su se oblici `ivota u njima odlikovali ostrvskim tokovima evolucije. Raznovrnost je
bila zadivljuju}a. [evek nikada ranije nije pomislio da `ivot mo`e biti tako obilan, bujan,
da je, zapravo, sama bujnost mo`da su{tinsko svojstvo `ivota.
Na kopnu, biljke su valjano uspevale, na svoj {tedljiv, bodljast na~in, ali one
`ivotinje koje su poku{avale da di{u vazduh uglavnom su odustale od toga kada je klima
planete u{la u hiljadugodi{nju eru pra{ine i sasu{enosti. Opstale su bakterije, uglavnom
litofagne, kao i nekoliko stotina vrsta crva i ljuskara.
^ovek se uklapao obazrivo i rizi~no u tu usku ekologiju. Ako bude ribario, ali
ne pohlepno, i ako bude gajio poljoprivredne kulture, koriste}i poglavito organske
otpatke kao gnojiva, mogao je da se uklopi. Ali zato nije mogao da uklopi vi{e nikoga.
Nije bilo trave za biljojede. Nije bilo biljojeda za mesojede. Nije bilo insekata da
oplo|uju cvetno bilje; uvezene vo}ke sve su ru~no |ubrene. Sa Urasa nisu donete
nikakve `ivotinje koje bi dovele u opasnost tananu ravnote`u `ivota, ve} su do{li samo
naseljiva~i, valjano oprani iznutra i spolja, tako da su sa sobom poneli tek minimum
li~ne faune i flore. Na Anares nije stigla ~ak nijedna buva.
"Dopada mi se morska biologija", re~e Takver [eveku ispred tankova sa
ribama, "zato {to je tako slo`ena, prava mre`a. Ova riba jede onu ribu, ta riba jede riblju
mla|, mla| jede trepetljike, trepetljike jedu bakterije i krug se tu zatvara. Na kopnu
postoje samo tri kola, i to sve nehordate, ako ne ra~una{ ~oveka. Situacija je veoma

110
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

neobi~na, biolo{ki govore}i. Mi, Anare{ani, neprirodno smo izdvojeni. Na starom svetu
postoji osamnaest kola kopnenih `ivotinja; ima klasa, kao {to su insekti, sa toliko vrsta
da ih uop{te nisu izbrojali, a neke od tih vrsta imaju ~ak na milijarde ~lanova. Pomisli
samo: ma kuda pogledao, sve same `ivotinje, druga stvorenja, koja dele zemlju i vazduh
sa tobom. Tamo bi se neuporedivo vi{e ose}ao kao deo..." Pratila je pogledom
zakrivljenu putanju kretanja jedne male, plave ribe kroz tamni tank. [evek je pomno
pratio trag ribe i trag njenih misli. Tumarao je jo{ dugo me|u tankovima, ~esto se
vra}aju}i sa njom do laboratorije i akvarijuma; njegova fizi~arska nadmenost kopnela je
pred tim sitnim, neobi~nim `ivotima, pred postojanjem bi}a koja obitavaju u ve~noj
sada{njosti, bi}a koja se ne obja{njavaju i uop{te ne moraju da opravdavaju svoje
postupke ~oveku.
Ve}ina Anare{ana radila je izme|uu pet i sedam sati dnevno, imaju}i pri tom
izme|u dva i ~etiri slobodna dana svake dekade. Pojedinosti o pravilnosti, o ta~nosti, o
tome koji su dani slobodni i tako dalje razra|ivane su izme|u pojedinca i njegove radne
grupe, brigade, sindikata ili usagla{uju}e federative, ve} prema tome na kome su se
nivou najbolje mogle posti}i saradnja i delotvornost. Takver je sama vodila svoje
istra`iva~ke projekte, ali rad i ribe imali su vlastite imperativne zahteve; provodila je
izme|u dva sata i deset sati dnevno u laboratoriji, bez slobodnih dana. [evek je sada
predavao na dva mesta, dr`e}i kurseve vi{e matematike u jednom sredi{tu za u~enje i u
Institutu. Oba kursa bila su u jutarnjim ~asovima, tako da se u sobu vra}ao u podne.
Takver tada obi~no jo{ ne bi bila stigla. Zgrada je bila sasvim utihla. Sunce jo{ nije
dospelo do dvostranog prozora koji je gledao na jug i zapad, ka gradu i ravnicima; u sobi
je bilo sve`e i senovito. Tanani koncentri~ni mobili, koji su visili na razli~itim nivoima
sa tavanice, kretali su se sa unutarnjom odmereno{}u, u ti{ini, uz tajanstvo telesnih
organa ili procesa uma koji misli. [evek bi seo za sto ispod prozora i po~injao da radi,
~itaju}i, prave}i bele{ke ili vr{e}i prora~une. Sun~eva svetlost polako bi ulazila u sobu,
klize}i preko hartija na stolu, preko njegovih {aka na hartijama, ispunjavaju}i prostoriju
blistavo{}u. I on je radio. R|avi po~eci i uzaludnosti minulih godina pokazali su se kao
pripremni rad, kao temelj postavljen u tami, ali valjano postavljen. Na toj osnovi,
metodi~no i bri`ljivo, ali uz spretnost i pouzdanost koje kao da nisu pripadale njemu, ve}
nekom znanju koje je dejstvovalo kroz njega, koriste}i ga kao posrednika, sazdavao je
predivno, stameno ustrojstvo Na~ela Istovremenosti.
Kao ni ma kome mu{karcu ili ma kojoj `eni koji bi se uorta~ili sa osobom
stvarala~kog duha, Takver nije uvek bilo lako. Iako je njeno postojanje bilo od su{tinske
va`nosti za [eveka, njeno neposredno prisustvo moglo je da mu smeta. Nije joj se
dopadalo da se prerano vra}a ku}i zato {to je on ~esto prestajao da radi kada bi ona
do{la, a ona je ose}ala da to nije u redu. Kasnije, kada postanu sredove~ni i kada se
zasite jedno drugog, bi}e u stanju da je ne prime}uje, ali to nikako nije mogao sa
dvadeset ~etiri godine. Ona je stoga tako uprili~ila svoje poslove u laboratoriji da se ku}i
vrati tek sredinom popodneva. To, dodu{e, nije bio ba{ najzgodniji raspored, zato {to se
o njemu trebalo brinuti. Onih dana kada nije imao predavanja, ona bi ga po povratku
zaticala kako sedi ve} {est ili osam ~asova neprekidno za stolom. Kada bi ustao,

111
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

zateturao bi se od umora, ruke bi mu drhtale i sav bi bio rastrojen. Stvarala~ki duh ne


postupa nimalo ne`no sa onima kroz koje se izra`ava, on ih tro{i, odbacuje, a potom
pribavlja nove posrednike za svoje ispoljavanje. Takver, me|utim, nije mogla da ra~una
na takve zamene, tako da se usprotivila kada je videla kako se on tro{i. Najradije bi
zavapila, kao {to je to jednom u~inio Odoin suprug, Asieo: "Zaboga, devojko, zar ne
mo`e{ da slu`i{ Istini malo umerenije?" - ali nevolja je bila u tome {to je ona bila
devojka i {to nije navikla na zazivanje Boga.
Razgovarali bi, potom izi{li u {etnju ili do kupatila, pa na ve~eru u trpezariju
Instituta. Posle ve~ere odlazili su na skupove, ili na kakav koncert, odnosno vi|ali su se
sa prijateljima, Bedapom, Salasom i njihovim dru{tvom, Desarom i ostalima iz Instituta
ili sa Takverinim kolegama i prijateljima. Ali skupovi i prijatelji nisu im bili va`ni.
Dru{tvena i dru`evna okupljanja prestala su da im budu neophodna; postalo im je
dovoljno njihovo orta{tvo i tu ~injenicu nisu mogli da prikriju. To kao da nije vre|alo
druge. Naprotiv. Bedap, Salas, Desar i ostali dolazili su kod njih kao {to `edni ljudi
dolaze na zdenac. Njima ostali nisu bili va`ni: ali zato su oni postali su{tinski zna~ajni
ostalima. No, to nije bila posledica nekog njihovog nastojanja; oni nisu bili nimalo
dobro}udniji od drugih ljudi, niti su zanimljivije pri~ali; pa ipak, prijatelji su ih voleli,
zavisili su od njih, stalno su im donosili darove - male poklone koji su kru`ili me|u tim
ljudima {to nisu posedovali ni{ta i {to su posedovali sve: ispleten {al, komad granita
posut grimiznim granatima, vazu ru~no napravljenu u radionici grn~arske federacije,
pesmu o ljubavi, komplet izrezbarenih drvenih dugmadi, zavojitu {koljku iz Sorubskog
mora. Davali bi poklon Takver, govore}i: "Evo ti ovo, [evu }e se mo`da dopasti kao
pritiskiva~ za hartiju." Ili su davali poklon [eveku, govore}i: "Evo ti ovo, Taki }e se
mo`da dopasti boja." Tim davanjem `eleli su da uzmu udela u deobi onoga {to su [evek
i Takver delili, da slave, da hvale.
Bilo je to dugo leto, toplo i sjajno, leto sto {ezdesete godine Naseobine na
Anaresu. Obilje ki{a u prole}e ozelenelo je Abenajsku Ravnicu i poleglo pra{inu, tako da
je vazduh postao neuobi~ajeno bistar; sunce je bilo toplo preko dana, a zvezdana glu{ja
treperela su no}u. Kada bi mesec bio na nebu, jasno su se mogle razabrati ivice njegovih
kontinenata, pod zaslepljuju}e belim zavojnicama tamo{njih oblaka.
"Za{to izgleda tako predivno?" upita Takver, le`e}i pokraj [eveka pod
narand`astim }ebetom, dok je svetlo bilo uga{eno. Povrh njih su visila zauzimanja
nenastanjenog prostora, tmasta; u prozoru je po~ivao pun mesec, blistav. "Kada znamo
da je to planeta ba{ kao i ova, samo sa boljom klimom i r|avijim ljudima, kada znamo da
su svi oni posednici, da vode ratove, pi{u zakone i jedu dok drugi umiru od glasi, ali ipak
stare, prati ih zla sre}a, dobijaju reumu u kolenima, kurije o~i na no`nim prstima ba{ kao
i ljudi ovde... kada sve to znamo, za{to nam i dalje izgleda tako sre}no, kao da `ivot
tamo mora biti sre}an? Pa ipak, ne mogu da gledam taj sjaj i da zami{ljam nekog
groznog malog ~oveka sa uma{}enim rukama i atrofiranim umom, poput Sabula, kako
`ivi tamo; naprosto ne mogu."
Mese~ina je oblivala njihove nage mi{ice i prsa. Sitne, peperjaste malje na
Takverinom licu tvorile su zamu}en oreol povrh njene ko`e; njena kosa i senke bile su

112
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

crne. [evek ju je dodirnuo po srebrnoj mi{ici svojom srebrnom {akom, za~udiv{i se zbog
topline dodira pri toj hladnoj svetlosti.
"Kad god vidi{ neku stvar u celini", re~e on, "izgleda ti da je predivna. Planete,
`ivoti... Ali kad se pribli`i{, svet je sav sazdan od prljav{tine i stenja. A iz dana u dan
`ivot postaje sve te`i, umara{ se, gubi{ op{tu sliku. Potrebni su ti udaljenost, razmak.
Na~in da se vidi kako je zemlja lepa jeste videti je kao mesec. Na~in da se vidi kako je
`ivot divan jeste iz perspektive smrti."
"To je u redu kada je Uras u pitanju. Neka samo ostane tu gde jeste i neka bude
mesec, ja ga ne `elim! Ali ja nemam nameru da stojim na nadgrobnom spomeniku, da
osmatram `ivot i ka`em: 'Oh, predivno!' @elim da ga sagledam u celini iz samog
njegovog sredi{ta, ovde, sada. Nimalo mi nije va`na ve`nost."
"Nema to veze sa ve~no{}u", re~e [evek, osmehnuv{i se, mr{av, maljav
mu{karac, sazdan od srebra i senke. "Sve {to treba da uradi{ da bi `ivot sagledala u
celosti jeste da ga sagleda{ kao smrtnik. Ja }u umreti, ti }e{ umreti; kako bismo ina~e
mogli voleti jedno drugo? Sunce }e jednom sagoreti, jer kako bi ina~e sada sijalo?"
"Ah, te tvoje pri~e i ta tvoja prokleta filozofija!"
"Pri~e? Nisu to pri~e. Nije posredi razum. To je dodir {ake. Ja dodirujem
celovitost, dr`im je. [ta je mese~ina, a {ta je Takver? Kako da se bojim smrti? Kada je
dr`im, kada u {akama dr`im svetlost..."
"Ne pona{aj se posedni~ki", promrmlja Takver.
"Nemoj plakati, drago srce."
"Ne pla~em ja. Ti pla~e{. To su tvoje suze."
"Hladno mi je. Mese~ina je hladna."
"Privij se uz mene."
Dok ga je uzimala u naru~je, sna`an drhtaj pro`e mu telo."
"Bojim se, Takver", pro{aputa on.
"Brate, draga du{o, }uti."
Zaspali su jedno drugom u naru~ju te no}i, mnogih no}i.

7. URAS
[evek je na{ao jedno pismo u d`epu svog novog kaputa, postavljenog runom,
koji je naru~io za zimu u prodavnici iz ulice no}nih mora. Nije imao nikakvu predstavu o
tome kako je pismo tu dospelo. Ono se svakako nije nalazilo u po{ti koja mu je
dostavljana tri puta dnevno; po{ta se isklju~ivo sastojala od rukopisnih i {tampanih
radova fizi~ara sa celog Urasa, od poziva na prijeme i od prostodu{nih poruka |aka.
Posredi je bio tanak list hartije, presavijen i zalepljen, bez koverta; nije bio frankiran niti
je imao marke neke od tri konkurentske po{tanske kompanije.
Otvorio ga je, ispunjen nejasnom zebnjom, i pro~itao: 'Ako si anarhista, za{to
onda sara|uje{ sa sistemom vlasti, izdaju}i svoj svet i odonjansku nadu, ili si ovde da
nam donese{ tu nadu? Trpe}i nepravdu i ugnjetavanje, vidimo u sestrinskom svetu
svetlost slobode u tamnoj no}i. Pridru`i se nama, tvojoj bra}i!' Nije bilo potpisa, niti
adrese.

113
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

[eveka je pismo uzdrmalo i moralno i intelektualno, potreslo ga, ispuniv{i ga ne


toliko iznena|enjem, koliko svojevrsnom panikom. Znao je da ih ima ovde: ali gde su?
Nije sreo nijednoga od njih, niti video, nije nai{ao ni na jednog siromaha. Dopustio je da
zid bude podignut oko njega, a to uop{te nije primetio. Prihvatio je uto~i{te, kao kakav
posednik. Kooptirali su ga, ba{ kao {to je ^ifoilisk kazao.
Ali on nije znao kako da sru{i zid. A i da je znao, kuda je mogao da po|e?
Panika ga je jo{ ~vr{}e uhvatila. Kome je mogao da se vrati? Sa svih strana su ga
okru`ivali osmesi bogatih.
"Voleo bih da razgovaram sa tobom, Efore."
"Da, ser. Izvine, ser, pravi mesto spustim ovo."
Poslu`itelj mu je ume{no prineo te{ki poslu`avnik, skinuo poklopce sa zdela sa
jelom i nalio gorku ~okoladu koja je penu{avo pokuljala ka rubu {olje, ali se preko nje
nije prelila ni kap, niti je imalo te~nosti prsnulo napolje. O~igledno je u`ivao u obredu
doru~ka i vlastitoj spretnosti u poslu`ivanju, ba{ kao {to je bilo o~igledno da ne `eli
nikakve neuobi~ajene prekide u tome. ^esto je govorio sasvim ispravan iotski, ali sada,
~im je [evek rekao da bi voleo da porazgovara sa njim, Efor je skliznuo u stakato
gradskog nare~ja. [evek je mogao pomalo da ga prati; pomak zvu~nih vrednosti bio je
pravilan kada biste ga jednom razabrali, ali skra}enja su znatno ote`avala razumevanje.
Polovina re~i bivala je izostavljena. Nalikuje na {ifru, pomisli on: kao da 'Nioti', kako su
oni sebe nazivali, nisu `eleli da ih iko spolja razume.
Poslu`itelj je stajao i ~ekao da se [evek poslu`i. Znao je - ve} posle prve
nedelje nau~io je [evekove navike i obi~aje - da on ne `eli da mu se pridr`i stolica, niti
da bude poslu`ivan dok obeduje. Eforovo kruto, pomno dr`anje bilo je sasvim dovoljno
da odagna svaku nadu u neformalnost.
"Da li bi seo, Efore?"
"Ako vi `elite, ser", uzvrati poslu`itelj. Pomerio je jednu stolicu pola in~a, ali
nije seo na nju.
"Evo o ~emu sam `eleo da razgovaram s tobom. Ti zna{ da ne volim da ti
izdajem nare|enja."
"Ja uradim stvari kako ho}ete, ser, bez nare|enja."
"Tako je... nisam na to mislio. Zna{, u mojoj zemlji niko ne izdaje nare|enja."
"Tako ~ujem, ser."
"Vidi{, `eleo bih da te upoznam kao sebi ravnoga, kao svog brata. Ti si jedini
od svih {to ih ovde poznajem koji nije bogat... nisi jedan od vlasnika. Veoma bih `eleo
da razgovaram s tobom, da doznam kako `ivi{..."
On zastade, obuzet o~ajanjem, razabrav{i prezir na Eforovom naboranom licu.
Na~inio je sve mogu}e pogre{ke. Efor ga je smatrao budalom, pokroviteljski
nastrojenom, ljubopitljivom.
On spusti {ake na sto u kretnji koja je izra`avala bezna|e i re~e: "Oh, pakla mu,
`ao mi je, Efore! Nisam u stanju da izrazim ono {to mi je na umu. Molim te, zaboravi
celu stvar."
"Kako vi ka`ete, ser." Efor se povu~e.

114
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Na tome se zavr{ilo. 'Neposedni~ke klase', ostale su mu podjednako udaljene


kao i onda kada je ~itao o njima u knjigama iz istorije u Severozalaznom oblasnom
institutu.
U me|uvremenu, obe}ao je da }e provesti jednu sedmicu sa Oiieovima, izme|u
zimskog i letnjeg semestra.
Oiie ga je jo{ nekoliko puta pozvao na ve~eru posle one prve posete, uvek
prili~no kruto, kao da izvr{ava du`nost gostoprimstva, ili mo`da vladino nare|enje. U
svojoj ku}i, me|utim, iako nikada nije prestajao da donekle bude na oprezu sa [evekom,
ophodio se uistinu prijateljski. Prilikom druge posete, njegova dva sina zaklju~ila su da
im je [evek ve} stari prijatelj, a njihovo uzdanje u [evekovu reakciju o~igledno im je
zbunilo oca i ispunilo ga nelagodno{}u; nije mogao da odobri tako ne{to, ali nije mogao
ni da ka`e da je neumesno. [evek se uistinu pona{ao prema njima kao stari prijatelj, kao
stariji brat. Oni su mu se divili, a mla|i, Ini, veoma ga je zavoleo. [evek je bio blag,
ozbiljan, po{ten, a i pripovedao je veoma zgodne pri~e o mesecu; ali nije bila stvar samo
u tome. On je detetu predstavljao ne{to {to Ini nije mogao da objasni. ^ak ni znatno
kasnije u `ivotu, na koji je duboko i nejasno uticala ta detinja o~aranost, Ini nije uspevao
da na|e re~i za to, ve} samo re~i u kojima je bio sadr`an tek odjek toga: re~ putnik, re~
izgnanik.

Jedini pravi zimski sneg padao je te nedelje. [evek nikada nije video nanos koji
bi bio deblji od jednog in~a. Prekomernost, puka koli~ina sne`nih padavina ispunila ga je
ushitom. Dao je sebi odu{ka u tom izobilju. Sneg je bio odve} beo, odve} hladan, utihao
i ravnodu{an da bi ga ~ak i najiskreniji odonjanin mogao nazvati izmetnim; videti u
njemu bilo {ta drugo do bezazlenu veli~anstvenost predstavljalo bi sitni~avost du{e. ^im
se nebo razvedrilo, on je izi{ao na sneg sa de~acima, kojima se tako|e silno dopadao.
Jurcali su po velikom stra`njem vrtu Oiieove ku}e, bacali grudve, zidali tunele, zamkove
i tvr|ave od snega.
Seva Oiie stajala je sa svojom zaovom Veom kraj prozora, posmatraju}i decu,
mu{karca i malu vidru kako se igraju. Vidra je napravila sebi spust niz jedan zid sne`nog
zamka i neumorno i razdragano koristila ga kao tobogan, spu{taju}i se na stomaku.
De~aci su imali zajapurene obraze. Mu{karac, ~ija je duga~ka, gruba, sivosme|a kosa
bila vezana pozadi komadom uzice i ~ije su se u{i rumenele od hladno}e, poletno je
obavljao operacije pravljenja tunela. "Ne ovde!... Kopaj tamo!... Gde je lopata?... Otkud
led u mom d`epu?..." visoki glasovi de~aka neprekidno su odzvanjali.
"Evo na{eg tu|ina", re~e Seva, osmehuju}i se.
"Najve}i `ivi fizi~ar", re~e joj zaova. "Ba{ sme{no!"
Kada je u{ao unutra, sav zadihan, otresaju}i sneg sa sebe i odi{u}i onom
sve`om, hladnom bodro{}u i ~ilo{}u kojima se odlikuju samo ljudi {to su upravo do{li sa
snega, predstavljen je zaovi. Pru`io je svoju veliku, ~vrstu, hladnu {aku i osmotrio Veu
prijateljskim o~ima. "Ti si Demaereova sestra?" re~e on. "Da, li~i{ na njega." Ta opaska,
koja bi iz bilo ~ijih drugih usta Vei zvu~ala neumesno, silno joj se dopala. 'To je
mu{karac', nije prestajala da misli celog popodneva, 'pravi mu{karac. [ta to ima u sebi?'

115
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Ona se zvala Vea Doem Oiie, shodno iotskom obi~aju; njen suprug, Doem,
nalazio se na ~elu jednog velikog industrijskog trusta i ~esto je putovao, provode}i po
pola godine u inostranstvu u svojstvu poslovnog predstavnika vlade. To je bilo
obja{njeno [eveku dok ju je posmatrao. Tanak stas, bledi ten i ovalne crne o~i Demaerea
Oiiea bili su u njoj preobra`eni u lepotu. Imala je okrugle, meke i veoma bele grudi,
ramena i ruke. [evek je sedeo pokraj nje za ve~ernjom trpezom. ^esto je pogledao
prema njenim nagim grudima, koje je kruti steznik dr`ao isturene napred. Ta zamisao da
se polunag ide po ovom hladnom vremenu delovala je prekomerno, ba{ kao {to je
prekomeran bio i sneg, a i male grudi tako|e su se odlikovale bezazlenom belinom,
poput snega. Oblina njenog vrata lagano se pretakala u oblinu ponosne, obrijane, tanane
glave.
Uistinu je veoma privla~na, obavesti [evek sebe. Nalikuje na ovda{nje postelje:
meka je poput njih. Ali i izve{ta~ena. Za{to samo tako neprirodno izgovara re~i?
No, prionuo je uz njen prili~no tanak glas i izve{ta~en na~in opho|enja kao uz
kakav splav na dubokoj vodi, a uop{te nije bio svestan toga, nije bio svestan da tone.
Ona je trebalo da se vrati vozom u Nio Eseiju posle ve~ere; do{la je u posetu samo na
jedan dan i on je vi{e nikada ne}e videti.
Oiie je bio prehla|en. Seva je bila zauzeta oko dece. "[eve~e, da li bi mo`da
mogao da otprati{ Veu do stanice?"
"Zaboga, Demaere! Ne teraj ovog sirotog ~oveka da mi pru`a za{titu! Ne misli{,
valjda, da ima vukova? Ili da }e se divlji Mingradi sjuriti u grad i ugrabiti me za svoje
hareme? Da li }e me mo`da sutra ujutro na}i na pragu {efa stanice, sa jednom
smrznutom suzom u oku i sa kitom uvelih cvetaka u mojoj maju{noj, ukru}enoj {aci?
Oh, to bi mi se ba{ dopalo!" Preko Veinog zvonkog, zve~e}eg glasa smeh joj se prostirao
poput talasa, tamnog, glatkog, mo}nog talasa koji je spirao sve i ostavljao prazan pesak.
Nije se smejala sa sobom, ve} sebi, tamni smeh tela koji potire re~i.
[evek je obukao kaput u predvorju i sa~ekao ju je kod vrata.
U ti{ini su prevalili pola ulice. Sneg im je {kripao i hrskao pod nogama.
"Stvarno ste veoma ljubazni za jednog..."
"Za {ta?"
"Za jednog anarhistu", re~e ona svojim tankim i izve{ta~eno otegnutim glasom
(bila je to ista intonacija koju je Pae koristio, a i Oiie kada je bio na univerzitetu).
"Razo~arana sam. Mislila sam da }ete biti opasni i nastrani."
"Ja i jesam takav."
Ona ga osmotri postrance. Nosila je skerletni {al vezan iznad glave; o~i su joj
izgledale crne i sjajne spram te `ive boje i okolne beline snega.
"Ali evo gde me krotko pratite na stanicu, doktore [evek."
"Samo [evek", re~e on blago. "Bez 'doktore'."
"Je li to celo tvoje ime: i ime i prezime?"
On klimnu, osmehnuv{i se. Ose}ao se ~ilo i bodro, ispunjen prijatno{}u zbog
bistrog vazduha, toplote valjano na~injenog kaputa koji je nosio, lepote `ene koja je i{la
pokraj njega. Danas ga nisu morile nikakve brige niti te{ke misli.

116
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Da li je istina da imena dobijate iz kompjutera?"


"Jeste."
"Kako je to stra{no, dobiti ime od jedne ma{ine!"
"Za{to stra{no?"
"Pa to je tako mehani~ki, tako bezli~no."
"Ali {ta je li~nije od imena koje nema nijedna druga `iva osoba?"
"Ba{ niko vi{e? Ti si jedini [evek?"
"Dok budem `iv. Pre mene je bilo i drugih."
"Bili su ti srodnici?"
"Ne dr`imo mi mnogo do srodnika; svi smo tamo srodnici, zna{. Nemam pojma
ko su oni bili, izuzev jednoga iz ranih dana Naseobine. Konstruisao je nekakve le`ajeve
koji se koriste kod te{ih ma{ina; i dalje se nazivaju '{evek'." On se ponovo osmehnu, {ire.
"Eto ve~nosti!"
Vea zatrese glavom. "Blagi Bo`e", re~e ona. "Pa kako razlikujete mu{karce od
`ena?"
"Pa, otkrili smo neke na~ine..."
Trenutak kasnije razle`e se njen meki, zvonki smeh. Ona obrisa o~i koje su joj
suzile na hladnom vazduhu. "Da, mo`da si ipak nastran!... Jesu li svi oni, onda, uzimali
izmi{ljena imena i u~ili izmi{ljeni jezik... sve novo?"
"Naseljiva~i Anaresa? Da. Bili su to romanti~ni ljudi, pretpostavljam."
"A vi niste?"
"Nismo. Mi smo veoma pragmati~ni."
"Ali mo`ete biti i jedno i drugo", uzvrati ona.
Nije o~ekivao od nje ovakvu istan~anost u razmi{ljanju. "Da, to je ta~no", re~e
on.
"Ima li ne~eg romanti~nijeg od toga {to si do{ao ovde, sasvim sam, bez pare u
d`epu, da se zalo`i{ za svoj narod?"
"I da me rasko{ iskvari dok sam ovde."
"Rasko{? U univerzitetskim sobama? Blagi Bo`e! E, jadni~e moj! Zar te nisu
odveli ni na kakvo pristojno mesto?"
"Jesu, na mnoga mesta, ali sva jednaka. Voleo bih kada bih mogao bolje da
upoznam Nio Eseiju. Video sam samo spolja{njost grada, ambala`nu omotnicu."
Upotrebio je ovo pore|enje zato {to je jo{ od po~etka bio o~aran ura{kim obi~ajem da
sve umotavaju u ~isti, {areni papir, u plastiku, karton ili foliju. Rublje, knjige, povr}e,
ode}a, lekovi, sve se to obmatalo slojevima i slojevima hartije. ^ak su i pakovanja
papira bila zamotana u nekoliko slojeva papira. Ni{ta se ni sa ~im nije moglo dodirnuti.
Po~eo je da mu se javlja utisak da je on tako|e bri`ljivo zapakovan.
"Znam. Vodili su te u Istorijski muzej, zatim u posetu Dobunae{kom
spomeniku, kao i da slu{a{ neki govor u Senatu!" On se nasmeja, zato {to je imao upravo
takav raspored jednog letnjeg dana. "Znam! Tako su glupi sa strancima. Postara}u se ja
da vidi{ pravo lice Nioa!"
"Voleo bih to."

117
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Poznajem svu silu divnog sveta. Ja sakupljam ljude. Tu si u stupici me|u svim
ovim zlovoljnim profesorima i politi~arima..." Ona se ponovo zakikota. Prijao mu je
njen neobavezan razgovor ba{ kao {to su mu prijali sunce i sneg.
Do{li su do male stanice Amoenoa. Ona je imala povratnu kartu; voz je trebalo
da stigne svakog ~asa.
"Nemoj ~ekati, smrznu}e{ se."
On ni{ta nije uzvratio, ve} je ostao da stoji, masivan u kaputu postavljenom
runom, posmatraju}i je blago i srda~no.
Ona spusti pogled na man{etu kaputa i otrese nekoliko pahulja sa veza.
"Ima{ li suprugu, [eve~e?"
"Ne."
"Uop{te nema{ porodicu?"
"Oh, da. Imam ortaka; i decu sa njom. Oprosti, pomislio sam na ne{to drugo.
'Supruga', zna{. Smatrao sam da tako ne{to postoji samo na Urasu."
"[ta je to 'ortak'?" Ona ga vragolasto pogleda u lice.
"Mislim da biste vi to nazvali supruga ili suprug."
Za{to ona nije po{la sa tobom?"
"Nije `elela; a i mla|e dete ima nam samo jednu... ne, dve godine sada.
Tako|e..." On zastade.
"Za{to nije `elela da po|e?"
"Pa, ona ima tamo posla, a ne ovde. Da sam znao koliko bi joj se stvari ovde
dopalo, bio bih je pozvao da mi se pridru`i. Ali nisam to znao. A tu je i pitanje
bezbednoti, shvata{."
"Bezbednosti, ovde?"
On ponovo zastade, a onda, kona~no, re~e: "I kada se vratim natrag."
"[ta }e ti se dogoditi?" upita Vea, ra{iriv{i o~i. Voz je dolazio sa brega pred
gradom.
"Oh, verovatno ni{ta. Ali ima nekih koji me smatraju izdajnikom. Zato {to
poku{avam da sklopim prijateljstvo sa Urasom, zna{. Mogu mi pri~injavati neprilike
kada se vratim. Ne `elim da ona i deca budu tome izlo`eni. Imali smo ve} ne{to malo
toga pre no {to sam oti{ao i to je sasvim dovoljno."
"Ho}e{ da ka`e{ da biste bili u neposrednoj opasnosti?"
On se na`e ka njoj da bi bolje ~uo, jer voz je upravo ulazio u stanicu uz
kloparanje to~kova i vagona. "Ne znam", re~e on, osmehuju}i se. "Zna{, na{i vozovi
veoma nalikuju na ove. Dobra zamisao ne nala`e promene." Oti{ao je sa njom do vagona
prve klase. Kako ona nije otvorila vrata, on je to u~inio. Zavukao je glavu unutra za
njom, razgledaju}i kupe. "Unutra se, dodu{e, razlikuju! Ovo je sve zasebno... samo za
tebe?"
"Oh, da. Ne podnosim drugu klasu. Ljude koji `va}u gumu od maere i pljuckaju
po podu. @va}u li maeru i na Anaresu? Ne, zacelo ne. Oh, ima toliko stvari koje bih
volela da doznam o vama i va{oj zemlji!"
"I ja bih voleo da pri~am o tome, ali me niko ni{ta ne pita."

118
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Hajde onda da se ponovo vidimo i razgovaramo o tome! Kada opet do|e{ u


Nio, pozva}e{ me? Obe}ava{."
"Obe}avam", uzvrati on dobro}udno.
"Odli~no! Znam da ne}e{ prekr{iti obe}anje. Ni{ta drugo jo{ ne znam o tebi
osim toga. To jasno vidim. Do vi|enja, [eve~e." Ona polo`i svoju {aku u rukavicu na
njegovu za trenutak dok je on dr`ao vrata. Lokomotiva se oglasi piskom u dva tona; on
zatvori vrata i ostade da posmatra kako voz polazi. Veino lice bilo je poput treptaja belog
i skerletnog na prozoru.
Vratio se pe{ice do Oiieovih u veoma vedrom raspolo`enju i sa Inijem se
grudvao sve do mraka.

REVOLUCIJA U BENBILIJU!
DIKTATOR U BEG!
VODJE POBUNJENIKA DR@E GLAVNI GRAD!
VANREDNO ZASEDANJE VSV-a
MOGU]NOST INTERVENI[E A-IO.

Povod je bio takav da su naslovi u semenjarskim novinama bili {tampani


najve}im slovima. Na pravilno pisanje re~i i gramatiku niko nije obra}ao mnogo pa`nje;
tekstovi su nalikovali Eforovom na~inu govora: "Pro{lu no} pobunjenici dr`e sav zapad
Mesktija i jako potiskuju vojsku..." Bio je to na~in verbalnog izra`avanja Niota, u kome
su pro{lo i budu}e vreme bili sabijeni u jedno veoma nabito, nepostojano sada{nje
vreme.
[evek je pro~itao novine i potr`aio opis Benbilija u enciklopediji VSV-a.
Dr`ava je fomrnalno bila parlamentarna demokratija, a zapravo vojna diktatura na ~ijem
su ~elu stajali generali. Bila je to velika zemlja na zapadnoj polulopti, puna planina i
neplodnih savana, sa malo `ivlja, siroma{na. Trebalo je da odem u Benbili, pomisli
[evek, zato {to mu se zamisao o toj zemlji u~inila privla~na; zami{ljao je blede ravnice
preko kojih duva vetar. Vesti su ga neobi~no uznemirile. Po~eo je da slu{a biltene na
radiju, koji je ina~e retko uklju~ivao po{to je jednom ustanovio da mu je glavna svrha da
ogla{ava stvari za prodaju. Izve{taji koje je ~uo preko njega, kao i oni koji su davani
preko zvani~nog telefaksa u dru{tvenim prostorijama, bili su krati i {turi: bio je to
neobi~an kontrast popularnoj {tampi koja je na svakoj strani grmela: Revolucija!
General Havevert, predsednik, bezbedno je pobegao u svom znamenitom
oklopljenom avionu, ali neki ni`i generali su uhva}eni i u{kopljeni, {to je predstavljalo
kaznu koja se u Benbiliju tradicionalno pretpostavljala smaknu}u. Vojska je u
povla~enju palila polja i gradove vlastitog naroda. Gerilski partizani napadali su vojsku.
Revolucionari u Meskti, prestonici, otvorili su zatvore, dav{i amnestiju svim
zatvorenicima. Pro~itav{i to, [evek oseti kako mu je srce zaigralo. Bilo je nade, jo{ je
bilo nade... Nastavio je da prati vesti o dalekoj revoluciji uz pove}ano zanimanje.
^etvrtoga dana, prate}i preko telefaksa prenos rasprave u Ve}u svetskih vlada, video je

119
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

iotskog ambasadara u VSV-u kako objavljuje da A-Io, u znak podr{ke demokratskoj


vladi Benbilija, {alje naoru`ana poja~anja predsedniku-generalu Havevertu.
Benbilijski revolucionari uglavnom uop{te nisu bili naoru`ani. Iotske trupe
nastupi}e sa topovima, oklopnim kolima, avionima, bombama. [evek je u novinama
pro~itao podroban opis ovog oru`ja i od toga ga je obuzela muka.
Obuzela ga je muka i razbesneo se, a nije imao nikoga sa kim bi mogao da
razgovara. Pae nije dolazio u obzir. Atro je bio vatreni militarista. Oiie je bio eti~an
~ovek, ali njegove privatne nesigurnosti, njegova zabrinutost kao vlasnika privatne
svojine nagonile su ga da se dr`i krutih predstava o zakonu i redu. Mogao je da se sa`ivi
sa svojom li~nom naklono{}u prema [eveku jedino odbijanjem da prizna da je [evek
anarhista. Odonjansko dr{tvo naziva sebe anarhi~nim, kazao je, ali oni su, zapravo, puki
primitivni populisti, ~ije dru{tveno ustrojstvo uspeva da dejstvuje bez neposredne vlade
samo stoga {to ih je tako malo i {to nemaju susedne dr`ave. Kada njihovo vlasni{tvo
urozi kakav agresivan takmac, ili }e im se najzad otvoriti o~i, ili }e biti satrti.
Benbilijskim pobunjenicima upravo su se sada otvarale o~i: ustanovljavali su da od
slobode nema nikakve koristi ako ne raspola`ete topovima kojima biste je potkrepili.
Objasnio je to [eveku u jednom razgovoru koji su vodili o toj stvari. Nije blo va`no ko
vlada ili misli da vlada Benbilijem: politika stvarnosti odnosi se na borbu za prevlast
izme|u A-Ioa i Tua.
"Politika stvarnosti", ponovi [evek. Zatim osmotri Oiiea i re~e: "To je neobi~an
izraz za jednog fizi~ara."
"Uop{te nije. I jedan politi~ar i jedan fizi~ar imaju posla sa stvarima kakve jesu,
sa stvarnim silama, sa osnovnim zakonima sveta."
"Ti stavlja{ tvoje tri~ave, bedne 'zakone' za za{titu bogatstva, tvoje 'sile' topova
i bombi u istu re~enicu sa zakonom entropije i silom gravitacije? Imao sam bolje
mi{ljenje o tvojoj pameti, Demaere!"
Oiie se tr`e od ove munje prezira. Nije kazao ni{ta vi{e, ba{ kao ni [evek, ali
Oiie to nikada nije zaboravio. Stvar je ostala uvre`ena u njegovom umu kao najsramniji
trenutak koji je do`iveo. Jer ako ga je [evek, jedan zavedeni i priprosti utopisa, tako lako
u}utkao, onda je to bilo sramno; ali ako ga je [evek fizi~ar i ~ovek koji mu se neodoljivo
dopadao, kome se on divio, `ude}i za tim da stekne njegovo po{tovanje, kao da je to bilo
najdragocenije po{tovanje koje se uop{te moglo ste}i - ako ga je, dakle, taj [evek
prezirao, onda je sram bio nesnosan i on ga mora prikriti, zaptiti do kraja `ivota u
najtamniju izbu svoje du{e.
Zbivanja oko benbilijske revolucije zao{trila su neke probleme i kod [eveka:
naro~ito problem njegovog }utanja.
Padalo mu je te{ko da nema poverenja u ljude sa kojima je. Odgojen je u kulturi
koja se hotimice i stalno uzdavala u ljudsku solidarnost, uzajamnu pomo}. Iako je u
nekim pogledima bio otu|en od te kulture, a tu|in u ovoj, ipak je ta `ivotna navika i
dalje postojala u njemu: pretpostavljao je da }e mu ljudi biti od pomo}i. Imao je
poverenje u njih.

120
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Ali ^ifoiliskova upozorenja, koja je on poku{avao da prenebregne, stalno su mu


se vra}ala. Osna`ivali su ih njegova vlastita opa`anja i instinkti. Dopadalo mu se to ili
ne, morao je da nau~i da nema poverenje. Mora da }uti; mora da ~uva svoje vlasni{tvo,
da sa~uva svoju sposobnost kupoprodaje.
Malo je govorio tih dana, a pisao jo{ manje. Radni sto predstavljao mu je
morenu bezna~ajne hartije; ono nekoliko radnih bele{ki uvek je dr`ao uza se, u nekom
od mnogobrojnih ura{kih d`epova. Nikada ne bi izi{ao, ne obrisav{i prethodno sve iz
svog stonog ra~unara.
Znao je da se nalazi veoma blizu doma{aja Op{te temporalne teorije koju su Ioti
tako silno `eleli za svemirske letove i radi presti`a. Tako|e je znao da je jo{ nije
doma{io i da mu to mo`da nikada ne}e po}i za rukom. Nijednu od ove dve ~injenice nije
nikada nikome otvoreno priznao.
Pre no {to je krenuo sa Anaresa pomislio je da celu stvar ve} dr`i u {aci. Imao
je jedna~ine. Sabul je to znao i nudio mu je pomirenje, priznanje za priliku da ih objavi i
tako uzme udela u slavi. Odbio je Sabulovu ponudu, ali to nije bio veliki moralni gest.
Moralni gest bi, u stvari, bio da ih je dao na {tampanje vlastitom sindikatu inicijative, ali
on ni to nije u~inio. Nije bio sasvim siguran da je spreman da ih objavi. Postojalo je
ne{to {to nije dokraja bilo ta~no, ne{to {to je nalagalo manja pobolj{anja. Budu}i da je na
toj teoriji radio ve} deset godina, ne}e mu smetati da jo{ malo produ`i posao, da je
sasvim izbrusi i izgla~a.
To ne{to malo {to nije izgledalo dokraja ta~no postojalo je sve ve}e. Sitna
oma{ka u razmi{ljanju. Krupna oma{ka. Pukotina koja je sezala skroz temelje... No}
uo~i polaska za Anares spalio je sve papire koje je imao o Op{toj teoriji. Do{ao je na
Uras bez i~ega. ^itavih pola godine on ih je, kako bi to oni kazali, blefirao.
Ili je mo`da blefirao samoga sebe?
Bilo je sasvim mogu}e da je Op{ta teorija temporalnoti nedosti`na meta.
Tako|e je bilo mogu}e da }e Sled i Istovremenost jednoga dana ipak biti objedinjeni u
op{tu teoriju, ali da on ne}e biti ~ovek koji }e to u~initi. Poku{avao je deset godina, ali
bez uspeha. Matemati~ari i fizi~ari, atlete mi{ljenja, stvaraju svoja velika dela kao mladi.
Bilo je vi{e nego mogu}e - ~ak verovatno - da je on ve} sagoreo, da je sa njim gotovo.
Bio je savr{eno svestan okolnosti da mu se ovakva r|ava raspolo`enja i slutnje
neuspeha javljaju uvek u razdobljima pre trenutaka najve}ih stvarala~kih dosega.
Uhvatio je samoga sebe kako poku{ava da se osokoli ovom ~injenicom i ra`estio se zbog
vlastite naivnosti. Tuma~iti temporalni poredak kao uzro~ni poredak bilo je veoma
budalasto za jednog hronozofa. Je li ve} posenilio? Najbolje }e biti da se naprosto lati
jednog malog, ali prakti~nog zadatka, da dotera koncepciju intervala. To bi moglo biti od
koristi nekom drugom.
Ali ~ak i u tom pogledu, ~ak i u razgovorima sa drugim fizi~arima o tome,
ose}ao je da ne{to zadr`ava za sebe. A oni su znali da je tako.
Bio je ve} sit zadr`avanja, sit negovorenja, izbegavanja da razgovara o
revoluciji, da ne razgovara o fizici, da ne razgovara ni o ~emu.

121
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Pro{ao je kroz kampus idu}i na neko predavanje. Ptice su pevale u nanovo


ozelenelim kro{njama. Nije im ~uo poj cele zime, ali sada su ga ponovo po~ele,
rasipaju}i odozgo predivne tonove. Voo-jaa, pevale su ptice, mee-nii. Ovo je moje
vlasni{tvooo-voo, ovo je moja teritorijaa-jaa, ovo pripada mee-nii.
[evek je stajao nepomi~no pun minut pod kro{njama, slu{aju}i.
Zatim je skrenuo sa staze, pro{ao kroz kampus u drugom pravcu, ka stanici, i
uhvatio jutarnji voz za Nio Eseiju. Mora da negde postoje otvorena vrata na ovoj vra`joj
planeti!
Pomislio je, kada je seo u voz, da poku{a da napusti A-Io: da, mo`da, ode u
Benbili. Ali nije ozbiljno uzeo u razmatranje tu zamisao. Morao bi da se ukrca na neki
brod ili avion, a onda bi mu lako u{li u trag i zaustavili ga. Jedino mesto gde se mogao
izgubiti iz vida svojim blagonaklonim i za{titni~kim doma}inima bilo je u njihovom
vlastitom velikom gradu, pod njihovim nosevima.
To nije bilo bekstvo. ^ak i kada bi napustio ovu zemlju, i dalje bi bio zatvoren,
zatvoren na Urasu. Niste to mogli nazvati bekstvo, ma kako ga zvali arhisti, sa svojom
mistikom dr`avnih granica. Ali najednom ga je obuzela razdraganost, za koju nije znao
ve} danima, kada je pomislio da }e njegovi blagonakloni i za{titni~ki doma}ini ipak
zaklju~iti, za trenutak, da je pobegao.
Bio je to prvi uistinu topli dan prole}a. Polja su bila zelena i presijavala su se
vodom. Na pa{njacima, svaku uzgojnu `ivotinju pratilo je njeno mladun~e. Naro~ito su
ljupki bili jaganjci, poskakuju}i poput belih, elasti~nih lopti, dok su im repovi i{li sve u
krug. U jednom koralu izdvojeno je stajao predvodnik krda, ovan, bik ili pastuv, sa
silnom grivom, mo}an poput olujnog oblaka, otac mnogih potomaka. Galebovi su
preletali povrh nabujalih jezeraca, beli spram plaveti, a beli oblaci osvetljavali su
bledoplavo nebo. Grane vo}ki stajale su pro{arane crvenilom, a ve} se otvorilo nekoliko
cvetova, crvenih i belih. Posmatraju}i sve to kroz prozor voza, [evek je osetio kako
njegov neumoran, buntovni~ki duh spremno prkosi ~ak i lepoti dana. Bila je to
nepravi~na lepota. ^ime su je to Ura{ani zaslu`ili? Za{to im je ona bila podarena, tako
{tedro, tako izda{no, dok je njegovom narodu bila tako uskra}ena?
Razmi{ljam kao Ura{anin, re~e on u sebi. Kao prokleti posednik. Kao da
zaslu`iti ne{to zna~i. Kao da se mo`e ste}i lepota, ili `ivot! Poku{ao je da ne misli ni na
{ta, da pusti da bude no{en napred i da posmatra sun~evu svetlost na blagom nebu i
jaganjce kako poskakuju po proletnjim poljima.
Nio Eseija, grad sa pet miliona du{a, dizao je svoje tanane, blistave kule povrh
zelenih Estuarijskih mo~vara kao da je sazdan od magle i sun~eve svetlosti. Kako je voz
klizio duga~kim vijaduktom, grad je postajao sve vi{i, sjajniji, ~vr{}i, sve dok najednom
nije potpuno opto~io voz u tutnje}oj tami podzemnog prilaza, sa dvadeset uporednih
koloseka, da bi ga potom oslobodio, zajedno sa putnicima, u ogromne, ble{tave prostore
sredi{nje stanice, pod sredi{nju kupolu od slonova~e i plaveti, za koju se govorilo da je
najve}a kupola koju je ~ovekova ruka ikada podigla na bilo kom svetu.
[evek je stao da kora~a prostranstvom ugla~anog mermera pod tim ogromnim,
eteri~nim svodom, da bi kona~no stigao do duga~kog niza vrata kroz koja je mno{tvo

122
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

ljudi neprekidno ulazilo i izlazilo, svi svrhovito, svi zasebno. Izgledalo mu je da su svi
nekako bri`ni. ^esto je ranije zapa`ao tu bri`nost na licima Ura{ana, i ona ga je dovodila
u nedoumicu. Je li njen uzrok mo`da to {to, ma koliko ina~e novaca imali, stalno moraju
da se upinju da ga zgrnu jo{ vi{e, kako ne bi umrli u sirotinji? Ili je mo`da posredi bilo
ose}anje krivice, jer ma koliko malo da su imali novaca, uvek je bilo nekoga ko je imao
jo{ manje? Ma {ta bio pravi uzrok, sva lica su zbog njega izgledala na izvestan na~in
istovetna, a on se ose}ao silno usamljen me|u njima. Umakav{i svojim vodi~ima i
~uvarima, nije razmi{ljao o tome kako }e mu biti kada ostane prepu{ten samome sebi, u
jednom dru{tvu gde ljudi nisu imali poverenja jedni u druge, gde osnovna pretpostavka
morala nije bila uzajamna pomo}, ve} uzajamna agresivnost. Po~injao je da ga pomalo
obuzima strah.
Ranije je neodre|eno razmi{ljao o tome kako tumara gradom i zapodeva
razgovore sa ljudima, ~lanovima neposedni~ke klase, ako joj uop{te postoji tako ne{to,
ili radni~ke klase, kako su je oni nazivali. Ali sav taj svet oko njega `urio je nekud,
poslom, bez imalo `elje za zaludnim razgovorima ili volje da tra}i svoje dragoceno
vreme. Ta hitnja delovala je i na njega. Mora po}i nekuda, pomislio je, izi{av{i na
suncem obasjanu i veli~anstveno zakr~enu ulicu Moie. Kuda? U Nacionalnu biblioteku?
U zoolo{ki vrt? Ali nije mu sada bilo do turisti~kih razgledanja.
Neodlu~an, zaustavio se pred jednom radnjom blizu stanice, gde su se
prodavale novine i razne drangulije. Na naslovnoj strani novina pisalo je TU [ALJE
TRUPE U POMO] BENBILIJSKIM POBUNJENICIMA, ali to ga nije privuklo.
Umesto novina, stao je da razgleda fotografije u boji na rafu. Palo mu je na um tog ~asa
da nema nikakav suvenir sa Urasa. A kada ~ovek putuje, treba da ponese ne{to za
uspomenu. Dopale su mu se fotografije sa prizorima A-Ioa: planine na koje se uspinjao,
oblakoderi Nioa, univerzitetska kapela (pogled gotovo sa njegovog prozora), jedna
ratarka u gizdavoj seoskoj no{nji, kule Rodareda; a me|u slikama bila je i ona koja mu je
privukla pogled na tu stranu: jagnje na cvetnoj livadi kako poskakuje i, naizgled, smeje
se. Maloj Pilun dopala bi se ta ov~ica. Odabrao je po jednu od svih razglednica i poneo
ih do kase. "I pet su pedeset, a sa jagnjetom je to {ezdeset; evo i karte, ser, svega jedan i
~etrdeset. Lep dan, prole}e je najzad stiglo, zar ne, ser? Nemate ni{ta sitnije, ser?" [evek
mu je pru`io nov~anicu od dvadeset jedinica. Izvadio je sitni{ koji je dobio po{to je
kupio voznu kartu i posle kratkotrajnog prou~avanja papirnatog i metalnog novca uspeo
je da odabere jednu jedinicu i ~etrdeset stotih delova. "Tako je, ser. Hvala vam i
provedite prijatan dan!"
Da li se novcem kupovala ljubaznost, ba{ kao i razglednice i karta? Koliko bi
prodavac bio ljubazan da je on u{ao unutra kao {to bi jedan Anare{anin u{ao u kakvo
spremi{te dobara: da uzme ono {to `eli, klimne registratoru i izi|e?
Nema svrhe, nema svrhe razmi{ljati na taj na~in. Kada si u zemlji posedni{tva
razmi{ljaj kao posednik. Odevaj se kao oni, jedi kao oni, pona{aj se kao oni, budi kao
oni.
U sredi{njem delu Nioa nije bilo parkova; teren je predstavljao preveliku
dragocenost da bi se tra}io na sli~ne ukrase. Zalazio je sve dublje u iste one velike,

123
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

blistave ulice kroz koje su ga ve} toliko puta vodili. Stigao je do Saemtenevijske ulice i
`urno pro{ao njome, ne `ele}i da ponovi dnevnu no}nu moru. Sada se obreo u
poslovnom delu grada. Banke, zgrade sa uredima, vladine zgrade. Da li je cela Nio
Eseija ovakva? Ogromne, blistave kutije od kamena i stakla, veliki, ure{eni, d`inovski
paketi, prazni, prazni.
Nai{av{i na jedan izlog u prizemlju iznad koga je stajalo ispisano 'Umetni~ka
galerija', on u|e unutra, odlu~iv{i da utekne moralnoj klaustrofobiji ulica i ponovo
prona|e lepotu Urasa u muzeju. Ali sve slike u muzeju imale su za okvir zaka~enu
karticu sa cenom. On se zagleda u jedan ume{no naslikan `enski akt. Na kartici je stajalo
ispisano 4.000 MMJ. "To je Fei Feite", re~e jedan tamni ~ovek, pojaviv{i se be{umno
kraj njega. "Imali smo pet slika pre nedelju dana. Uskoro }e biti glavni hit na tr`i{tu
umetni~kih dela. Feite je sigurno ulaganje, ser."
"Sa ~etiri hiljade jedinica dve porodice mogu da pre`ive godinu dana u ovom
gradu", re~e [evek.
^ovek ga odmeri i uzvrati, ote`u}i: "Da, ovaj, ali ovo je, slu~ano, jedno
umetni~ko delo."
"Umetni~ko? ^ovek se bavi umetno{}u zato {to mora. Za{to je ova slika
naslikana?"
"Vi ste umetnik, pretpostavljam", re~e ~ovek, sada otvoreno drsko.
"Nisam, ja sam samo ~ovek koji ume da prepozna drek kada ga vidi!" Prodavac
ustuknu. Kada se na{ao izvan [evekovog doma{aja, stao je da govori ne{to o policiji.
[evek napravi grimasu i izi|e iz galerije. Prevalio je pola ulice, a onda se zaustavio.
Dalje ovako nije mogao.
Ali kuda je mogao da po|e?
Nekome... nekome, nekoj osobi. Ljudskom bi}u. Nekome ko }e mu pru`iti
pomo}, a ne prodati je. Ali kome? Gde?
Na um mu pado{e Oiieova deca, de~aci kojima se on dopadao, i neko vreme
nije mogao da pomisli ni na koga drugog. A onda mu se u umu javi jedna slika, daleka,
mala i jasna: Oiieova sestra. Kako se ono zva{e? Obe}aj da }e{ me nazvati, kazala je, i
od tada mu je u dva navrata slala pozivnice za ve~ernje prijeme, ispisane krupnim,
detinjim rukopisom, na debeloj hartiji koja je slatkasto mirisala. Prenebregao ih je, me|u
tolikim drugim pozivima od stranaca. Sada ih se setio.
Istog trenutka setio se i one poruke koja se neobja{njivo pojavila u d`epu
njegovog kaputa. Pridru`i se nama, tvojoj bra}i. Ali nikako nije uspevao da prona|e
bra}u, na Urasu.
U{ao je u najbli`u radnju. Bila je to prodavnica slatki{a, sva u zlatnim
arabeskama i ru`i~astim gipsanim oplatama, sa nizovima staklenih kov~ega punih kutija,
limenki i ko{ara sa slatki{ima i poslasticama, ru`i~astim, sme|im, kremastim, zlatnim.
Zamolio je `enu iza kov~ega da mu pomogne da prona|e jedan telefonski broj. Sada je
bio skru{en, posle onog nastupa zlovolje u umetni~koj galeriji, i tako ponizno neupu}en i
sa izgledom stranca da je to `enu sasvim osvojilo. Ona ne samo {to mu je pomogla da

124
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

prona|e ime u glomaznom telefonskom imeniku, nego mu je i okrenula broj na telefonu


u radnji.
"Halo?"
On re~e: "[evek", a onda zastade. Telefon je za njega bio sredstvo za
preno{enje hitnih vesti, obave{tenja o umiranjima, ro|enjima, zemljotresima. Nije imao
predstavu o tome {ta da ka`e.
"Ko? [evek? Stvarno? Oh, divno {to si zvao! Uop{te mi nije krivo {to sam se
probudila ako si to odista ti."
"Spavala si?"
"Dubokim snom i jo{ sam u postelji. Divna je i topla. Ali gde si ti, za ime
sveta?"
"U ulici Kae Sekae, mislim."
"[ta }e{ tamo? Do|i ovamo. Koliko je sati? Blagi Bo`e, skoro je podne. Ne,
zna{ {ta, sre{}emo se na pola puta. Kod bazena za ~am~i}e u vrtovima starog dvorca.
Mo`e li ga na}i? Slu{aj, mora{ ostati, prire|ujem ve~eras apsolutno bo`anstven prijem."
Nastavila je jo{ neko vreme da brzo govori; slo`io se sa svime {to je kazala. Kada je
izi{ao i pro{ao pored tezge, prodava~ica mu se osmehnula. "Kako bi bilo da joj ponesete
kutiju slatki{a, ser?"
On zastade. "Treba li?"
"Ne mo`e da {kodi, ser."
Postojalo je ne{to bestidno i srda~no u njenom glasu. Vazduh u radnji bio je
slatkast i topao, kao da su se tu na{li na okupu svi mirisi prole}a. [evek je stajao sred
kov~ega sa lepim, rasko{nim stvari~icama, visok, te`ak, snen, poput onih te{kih `ivotinja
u koralima, ovnova i bikova opijenih ~e`njivom toplotom prole}a.
"Ja }u vam napraviti pravu stvar", re~e `ena; napunila je jednu malu metalnu
kutiju, prekrasno emajliranu, si}u{nim li{}em od ~okolade i ru`ama od {e}erne pre|e.
Uvila je limenku u svileni papir, stavila paket u jednu posrebrenu kutiju od kartona,
zatim obmotala kutiju te{kom hartijom ru`i~aste boje i vezala je zelenom somotskom
vrpcom. U njenim ve{tim kretnjama moglo se razabrati vedro i blagonaklono
sau~esni{tvo, a kada je pru`ila [eveku gotov paket, a on ga uzeo, promrmljav{i ne{to u
znak zahvalnosti, i okrenuo se izi|e, u njenom glasu nije bilo nimalo o{trine kada ga je
podsetila: "To je deset i {ezdeset, ser." Mogla je ~ak i da ga pusti da odem, sa`aliv{i se
na njega, kako se ve} `ene sa`aljevaju na snagu; ali on se poslu{no vratio i izbrojao
novac.
Stigao je podzemnom `eleznicom do vrtova starog dvorca, gde je ubrzo
prona{ao bazen za ~am~i}e; tu su ljupko odevena deca upravljala brodovima-igra~kama,
~udesnim, malim plovilima sa svilenim u`evljem i bronzanim ukrasima sli~nim
draguljima. Ugledao je Veu sa naspramne strane prostranog, sjajnog kruga vode i po{ao
joj u susret oko bazena, svestan sun~eve svetlosti, proletnjeg vetra i tamnih kro{nji u
parku koje su isticale svoje rano, bledozeleno li{}e.
Oti{li su na ru~ak u jedan restoran u parku, odabrav{i mesto na terasi
prekrivenoj visokom staklenom kupolom. Obasjane suncem, kro{nje pod kupolom bile

125
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

su sasvim olistale, kro{nje vrba, nadnose}i se nad bazen po kome su plutale debele, bele
ptice, posmatraju}i obede uz nehajnu pohlepu i ~ekaju}i da se domognu ostataka. Vea
nije uzela na sebe da naru~i jela, staviv{i jasno [eveku do znanja da je sve prepustila
njemu, ali ume{ni kelneri tako su ga nenametljivo posavetovali da se njemu u~inilo da je
sve sam obavio; a sre}om, u d`epu je imao puno novca. Hrana je bila izvrsna. Nikada
ranije nije okusio ne{to tako izuzetno ukusno. Naviknut na dva obroka dnevno, on je
obi~no izbegavao ru~ak koji je kod Ura{ana bio normalan, ali ga je danas pojeo u celosti,
dok je Vea tek pomalo {trpnula tu i tamo. Morao je najzad da prekine, a ona se
nasmejala na njegov pokajni~ki izgled.
"Previ{e sam jeo."
"Pomo}i }e kratka {etnja."
Bila je to uistinu sasvim kratka {etnja: lagano desetominutno kora~anje po travi,
a onda se Vea dra`eno spustila u senku jednog visokog grma, svog svetlog od zlatnih
cvetova. On je seo pokraj nje. Jedan izraz koji je Takver koristila javi mu se u svesti dok
je posmatrao Veina vitka stopala, ukra{ena malim, belim cipelama sa veoma visokim
potpeticama. 'Telesni profiteri' - tako je Takver nazivala `ene koje su svoju seksualnost
koristile kao oru`je u borbi za prevlast sa mu{karcima. Bilo je dovoljno pogledati je
samo jednom da bi se shvatilo da je Vea nenadma{ni telesni profiter. Obu}a, ode}a,
kozmetika, nakit, kretnje - sve je na njoj delovalo izazovno. Ona je tako sra~unato i tako
razmetljivo predstavljala prvenstveno `ensko telo da je gotovo prestala da bude ljudsko
bi}e. Otelovljavala je svekoliku seksualnost koju su Ioti potiskivali u svoje snove, u
svoje romane i pesni{tvo, svoje nebrojene slike `enskih aktova, svoju muziku, u svoju
arhitekturu punu oblina i kupola, svoje slatki{e, svoja kupatila, svoje du{eke. Ona je bila
`ena sa stola.
Njena potpuno obrijana glava bila je posuta talkom koji je sadr`ao trun~ice
liskunove pra{ine, tako da je slaba{no svetlucanje prigu{ivalo nagost obrisa. Nosila je
koprenast {al ili stolu, pod kojim su oblici i kakvo}a njenih nagih ruku izgledali
umek{ani i za{ti}eni. Grudi su joj bile prekrivene: iotske `ene ne izlaze napolje nagih
grudi, ~uvaju}i njihovu obna`enost za onoga ko im je vlasnik. Oko zglobova je nosila
mno{tvo zlatnih narukvica, a u udubljenju vrata plavkasto joj se presijavao jedan dragulj,
isti~u}i se spram meke puti.
"Kako stoji tu?"
"[ta?" Kako neposredno nije mogla da vidi dragulj, mogla se pretvarati da ga
nije svesna, navev{i ga tako da ga poka`e, da mo`da digne {aku iznad njenih prsta i
dodirne ga.
"Je li zalepljen?"
"Ah, to. Ne, imam ovde postavljen si}u{an magnet, a dragulj ima pozadi
komadi} metala, ili je mo`da obrnuto? U svakom slu~aju, prianjamo jedno uz drugo."
"Ima{ magnet pod ko`om?" upita [evek uz nepatvorenu odvratnost.
Vea se osmehnu i skide safir, kako bi on video da ispod nema ni~ega do
najtanu{nije srebrne jamice o`iljka. "Ti me tako potpuno prekoreva{ da je to naprosto

126
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

osve`avaju}e. Ose}am da, ma {ta kazala ili u~inila, ne mogu nikako da potonem dublje u
tvojim o~ima zato {to sam ve} stigla do dna!"
"Nije tako", usprotivi se on. Znao je da se ona poigrava, ali gotovo da uop{te
nije poznavao pravila te igre.
"Ne, ne; umem da prepoznam moralnu u`asnutost kada je vidim. Evo, ovako."
Na licu joj se pojavi prek, namrgo|en izraz; oboje se nasmeja{e. "Da li se stvarno toliko
razlikujem od Anare{anki?"
"Oh, da, stvarno."
"Jesu li one sve stra{no jake, sa silnim mi{i}ima? Nose li ~izme i imaju li
velika, ravna stopala i jednoli~nu ode}u? Da li se briju samo jednom mese~no?"
"Uop{te se ne briju."
"Nikada? Nigde? Oh, Bo`e! Razgovarajmo radije o ne~em drugom."
"O tebi." On se opru`i na travu, sasvim blizu Vee, tako da se najednom na{ao
opto~en prirodnim i ve{ta~kim mirisima njenog tela. "Voleo bih da znam da li je
Ura{anka zadovoljna time {to je stalno podre|ena?"
"Podre|ena kome?"
"Mu{karcima."

"Ah... to! Za{to misli{ da sam ja nekome podre|ena?"


"Izgleda da sve {to se radi u va{em dru{tvu rade mu{karci. Industrija,
umetnosti, uprava, vlada, odluke. Celog `ivota nosite o~evo prezime i mu`evljevo
prezime. Mu{karci idu u {kolu, a vi ne idete u {kolu; samo su oni predava~i, sudije,
policajci i vlast, zar ne? Za{to im dopu{tate da sve kontroli{u? Za{to ne radite ono {to
vam se dopada?"
"Ali radimo. @ene ~ine upravo ono {to im se dopada. A za to ne moraju da
imaju prljave ruke, da nose {lemove sa oznakama ~ina niti da stoje i deru se u
Upravni{tvu."
"Ali {ta je to {to radite?"
"Pa, upravljamo mu{karcima, razume se! A zna{, potpuno je bezbedno saop{titi
im to u lice, zato {to oni nikada ne veruju u tako ne{to. Samo ka`u: 'Ha, ha, sme{na,
mala `ena!' potap{u te po glavi i odu uz zveket medalja, savr{eno samozadovoljni."
"A i ti si samozadovoljna?"
"Nego {ta sam."
"Ne verujem ti."
"Zato {to se to ne uklapa u tvoja na~ela. Mu{karci uvek imaju teorije i stvari
stalno treba da se uklapaju u njih."
"Ne, ne zbog teorija, ve} zato {to mogu da vidim da nisi zadovoljna. Da si
nespokojna, nezadovoljena, opasna."
"Opasna!" Vea se blistavo nasmeja. "Krajnje ~udesan kompliment! Za{to misli{
da sam opasna, [eve~e?"
"Pa zato {to zna{ da si u o~ima mu{karaca ti samo stvar, stvar koja se poseduje,
kupuje, prodaje. I zato samo misli{ o tome kako da prevari{ vlasnike, da im se osveti{..."

127
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Ona hotimice polo`i svoju malu {aku na njegova usta. "]uti", re~e mu. "Znam
da nisi imao nameru da bude{ prost. Zato ti i opra{tam. Ali sasvim je dovoljno."
On se namrgodi zbog ovog licemerja, kao i zbog pomisli da ju je uistinu mogao
uvrediti. Jo{ je ose}ao kratkotrajni dodir njene {ake na usnama. "Izvini!" re~e on.
"Ne, ne. Kako bi mogao to da razume{, kada dolazi{ sa meseca? A osim toga si
i mu{karaca... Re}i }u ti, me|utim, ne{to. Ako uzme{ jednu od tvojih 'sestara', gore na
mesecu, i pru`i{ joj priliku da izuje ~izme, da se okupa u ulju, depilira, obuje par lepih
sandala, stavi trbu{ni dragulj i namiri{e se, video bi da bi joj se to dopalo. A i tebi bi se
dopalo! Oh, i te kako bi ti se dopalo! Ali ti joj ne}e{ pru`iti priliku, ti ubogi stvore sa
tvojim teorijama. Sve sama bra}a i sestre i nikakvog odu{ka!"
"U pravu si", uzvrati [evek. "Nema odu{ka. Nikada. Po vasceli dan na Anaresu
mi samo kopamo olovo u nedrima rudnika, a kada padne no}, po{to ve~eramo tri zrna
holuma skuvana u ka{iki slane vode, pristupamo antifonalnom recitovanju Odinih izreka,
sve dok ne kucne ~as da po|emo na po~inak. To, razume se, ~inimo razdvojeno i ne
izuvaju}i ~izme."
[evek je te~no govorio iotski, ali ni to nije bilo dovoljno da bi ovo izrekao u
jednom dahu, kako je ponekad umeo da ~ini na vlastitom jeziku; jedino su Takver i
Sadik imale prilike da ~esto ~uju te njegove iznenadne, ma{tovite tirade, tako da su se
navikle na njih. No, iako je ispalo neve{to, Vea je ipak bila o~arana. Razlegao se njen
tamni smeh, te`ak i spontan. "Blagi Bo`e, pa i ti uma{ da da{ sebi odu{ka! Postoji li
uop{te ne{to za {ta nisi kadar?"
"Da budem trgovac", uzvrati on.
Ona ga osmotri, osmehuju}i se pri tom. Postojalo je ne{to profesionalno,
gluma~ko u njenoj pozi. Ljudi obi~no ne posmatraju pomno i izbliza jedni druge, osim
ako posredi nisu majke i novoro|en~ad, lekari i pacijenti ili ljubavnici.
On sede. "Voleo bih jo{ malo da pro{etam", re~e on.
Ona mu pru`i {aku da je uhvati i pomogne joj da tako|e ustane. Ta kretnja bila
je nehajna i prizivna, ali u glasu joj se pojavi nesigurna ne`nost kada je kazala: "Ti si
stvarno kao brat... Slobodno uzmi moju ruku. Odmah }u te pustiti."
[etali su neko vreme stazama velikog vrta, a zatim u{li u dvorac, sa~uvan kao
muzej drevnih vremena kraljevanja, zato {to je Vea kazala da voli da gleda nakit koji se
tamo nalazi. Sa zidova opto~enih brokatom i sa kaminskih okvira netremice su ih
posmatrali portreti nadmenih lordova i kne`eva. Prostorije su bile pune srebra, zlata,
kristala, retkog drveta, tapiserija i dragulja. Iza somotske u`adi stajali su stra`ari.
Njihove crne i zagasitocrvene uniforme skladno su se slagale sa okolnim sjajem, sa
draperijama od zlatnih niti, sa krevetskim prekrivkama od istkanog perja, ali to nije bio
slu~aj i sa njihovim licima; na licima im se o~itavala dosada, umor od celodnevnog
stajanja me|u strancima i obavljanja beskorisnog posla. [evek i Vea do{li su do jednog
staklenog kov~ega u kome je bio izlo`en ogrta~ kraljice Teaee, na~injen od {tavljenih
ko`a pobunjenika koji su `ivi odrani; ta u`asna i prkosna `ena nosila je ovaj ogrta~ kada
je odlazila me|u svoje podanike, obrvane kugom, da tamo izmoli od Boga okon~anje
zaraze, pre hiljadu ~etiri stotine godina. "Mene to grozno podse}a na jare}u ko`u", re~e

128
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Vea, posmatraju}i izbledelu, pohabanu odrpinu u staklenom kov~egu. Zatim podi`e


pogled ka [eveku. "Je li sve u redu s tobom?"
"Voleo bih da {to pre odem odavde."
Kada su se vratili u vrt, lice mu je postalo manje bledo, ali on se sa izrazom
mr`nje osvrnuo prema zidinama dvorca. "Za{to toliko dr`ite do te sramote?" upita on.
"Ali to je samo istorija. Takve stvari se danas ne bi mogle dogoditi!"
Odvela ga je na prvu popodnevnu predstavu u jedno pozori{te, gde se davala
komedija o mladim bra~nim parovima i ta{tama i svekrvama, puna {ala na ra~un
seksualnog odnosa, ali bez ikakvog pominjanja seksualnog odnosa. [evek je nastojao da
se smeje onda kada je to i Vea ~inila. Posle toga oti{li su u jedan restoran u sredi{tu
grada, mesto koje se odlikovalo neverovatnom rasko{i. Obed je tu ko{tao stotinu
jedinica. [evek je jeo veoma malo, zato {to je dobro ru~ao, ali popustio je pred Veinim
navaljivanjem i ispio je dve ili tri ~a{e vina, koje mu se u~inilo prijatnije nego {to je
o~vekivao i kao da nije vr{ilo nikakva {tetna dejstva na njegovu kadrost da razmi{lja.
Nije imao dovoljno novaca da plati ra~un, ali Vea nije ponudila da podele izdatak, ve}
mu je samo predlo`ila da popuni ~ek, {to je on i u~inio. Potom su uzeli u najam jedna
kola i odvezli se do Veinog stana; tamo je tako|e dopustila da on plati voza~u. Da li je
mogu}e, zapitao se on, da je Vea, u stvari, prostitutka, jedno od onih tajanstvenih
stvorenja? Ali prostitutke su, kako je Odo pisala o njima, siroma{ne `ene, a Vea to
jama~no nije bila; 'njenu' zabavu, kazala mu je, pripremili su 'njen' kuvar, 'njena'
slu`avka, 'njen' dobavlja~. Osim toga, mu{karci na univerzitetu govorili su o
prostitutkama sa prezirom, kao o prljavim stvorovima, dok je Vea, uprkos svojoj stalnoj
zavodljivosti, ispoljavala takvu osetljivost na otvoreni razgovor o ma ~emu seksualne
prirode da je [evek morao u opho|enju sa njom da pomno vodi ra~una o tome kako se
izra`ava, kao {to bi to ~inio na mati~nom svetu u razgovoru s nekim stidljivim
desetogodi{njim detetom. Kada se sve sabere, on nije znao {ta je ta~no Vea.
Njene sobe bile su prostrane i rasko{ne, sa blistavim pogledima na svetlosti
Nioa; name{taj je sav bio beo, ba{ kao i tepisi. Ali [evek je ve} bio oguglao na rasko{, a
i postao je veoma pospan. Gosti su se o~ekivali tek kroz jedan sat. Dok se Vea
presvla~ila, on je zaspao u jednoj velikoj, beloj fotelji u dnevnoj sobi. Slu`avka koja je
ne{to zveketavo pospremala na stolu probudila ga je ba{ u ~asu kada se Vea vratila,
odevena sada u iotsko formalno ve~ernje ruho za `ene: duga~ku, plisiranu suknju,
naboranu od kukova; ~itav gornji deo tela bio je nag. U pupku joj se blistao jedan mali
dragulj, ba{ kao {to je to video, sa Tirinom i Bedapom, pre ~etvrt stole}a u
Severozalaznom oblasnom nau~nom institutu, ba{ tako... Poluprobu|en i potpuno
uzbu|en, on se upilji u nju.
Ona mu uzvrati pogled, osmehnuv{i se malo.
Zatim sede na jednu nisku stolicu bez naslona, sa jastu~i}ima, blizu njega, kako
bi mogla da ga gleda u lice. Namestila je belu suknju preko ~lanaka i rekla: "Dobro, ka`i
mi sada, kakav je stvarno odnos izme|u mu{karaca i `ena na Anaresu."
Bilo je neverovatno. Slu`avka i dobavlja~ tako|e su se nalazili u sobi; ona je
znala da on ima ortaka, a i on je znao da ga ona ima; uz to, oni nisu izmenili nijednu re~

129
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

o seksualnom odnosu. Pa ipak, njena ode}a, njene kretnje, njen ton... {ta je sve to bilo do
najotvoreniji poziv?
"Izme|u mu{karca i `ene postoji onakav odnos kakav oni `ele da postoji", re~e
on, prili~no oporo. "Svako ponaosob i oboje."
"Zna~i, istina je: kod vas odista nema morala?" upita ona, tobo`e zaprepa{}ena,
ali o~igledno o~arana.
"Ne znam kako to misli{. Povrediti nekoga tamo isto je kao i povrediti nekoga
ovode."
"Ho}e{ da ka`e{ da imate sva ista stara pravila? Vidi{, ja smatram da je i moral
samo jedno sujeverje, poput religije. Valja ga odbaciti."
"Ali moje dru{tvo", re~e on, potpuno zbunjen, "predstavlja poku{aj da se on
postigne. Odbaciti moralisanje, to da... pravila, zakona, kazne... kako bi ljudi mogli sami
da vide {ta je dobro, a {ta zlo, i da odaberu izme|u toga."
"Odbacili ste, dakle, sva ona uputstva u stilu 'ovo treba', 'ovo ne treba'. Ali,
zna{, mislim da je vama, odonjanima, promakla su{tina stvari. Odbacili ste sve{tenike,
sudije, zakon o razvodu i sve ostalo, ali vam je prava nevolja ipak ostala. Samo ste je
potisli unutra, u savest. Ona je i dalje tu. U podjednakoj ste meri robovi kao i ranije!
Niste, zapravo, slobodni."
"Otkud ti to zna{?"
"Pro~itala sam ~lanak o odonizmu u jednom ~asopisu", re~e ona. "A i ceo dan
smo proveli zajedno. Ja te ne poznajem, ali znam neke stvari o tebi. Znam da ima{... da
se negde u tebi nalazi kraljica Teaea, tu u toj tvojoj kosmatoj glavi. Ona upravlja tobom
ba{ kao {to je ta stara tiranka radila sa svojim slugama. Ona ti ka`e. 'U~ini to!' i ti u~ini{,
a onda ti naredi: 'Nemoj to u~initi!' i ti ne u~ini{."
"Njoj tamo i jeste mesto", uzvrati on, osmehnuv{i se. "U mojoj glavi."
"Nije. Bolje je dr`ati je u jednom dvorcu. Tako se mo`e{ pobuniti protiv nje. To
bi ti i u~inio! Tvoj praprapradeda se pobunio; na kraju je oti{ao na mesec da bi utekao.
Ali poveo je sa sobom i kraljicu Teaeu i vi je jo{ imate!"
"Mo`da. Ali ona je nau~ila, na Anaresu, da ako mi naredi da povredim nekoga,
ja }u onda povrediti sebe."
"Isto staro licemerje. @ivot je borba, a najja~i pobe|uje. Sve {to civilizacija ~ini
jeste da prikrije krv i pokrije mr`nju lepim re~ima!"
"Tvoja civilizacija, mo`da. Na{a ne skriva ni{ta. Sve je tamo jasno. Kraljica
Teaea nosi na Anaresu vlastitu ko`u. Mi se dr`imo jednog zakona, samo jednog, zakona
ljudske evolucije."
"Prema zakonu ljudske evolucije pre`ivljavaju najja~i!"
"Tako je, a najja~i, u okviru postojanja bilo koje dru{tvene vrste, jesu oni koji
su najdru{tveniji. Ili, ljudskim jezikom govore}i, najeti~kiji. Shvata{, mi na Anaresu
nemamo ni `rtvi ni neprijatelja. Imamo jedino sami sebe. A nikakva snaga se ne dobija
me|usobnim povre|ivanjem. Samo slabost."

130
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Nije me briga za povre|ivanje i nepovre|ivanje. Nije me briga za osale, ba{


kao {to i nikog drugog nije briga. Oni se samo pretvaraju. Ja ne `elim da se pretvaram. Ja
`elim da budem slobodna!"
"Ali, Vea", po~e on, ne`no, jer ga je ovaj vapaj za slobodom veoma dirnuo, ali
oglasi se zvono na ulaznim vratima. Vea ustade, ispravi suknju i uz osmeh krenu da
do~eka goste.
Tokom narednog sata stiglo je izmedu trideset i ~etrdeset ljudi. [evek se u
po~etku ose}ao zlovoljno, nezadovoljno, bilo mu je dosadno. Bio je to tek jedan u nizu
istih prijema na kojima svi stoje unaokolo sa ~a{ama u rukama, osmehuju}i se, i pri~aju
glasno. Ali ubrzo mu je postalo zabavnije. Razgovori i rasprave uzeli su maha, ljudi su
posedali da pri~aju, okolnosti su sve vi{e nalikovale na neku zabavu sa Anaresa. Fino
sitno pecivo i komadi}i mesa i ribe izda{no su slu`eni, a bri`ljivi kelner neprekidno je
dolivao ~a{e. [evek je prihvatio jedno pi}e. Imao je priliku ve} mesecima da posmatra
kako Ura{ani lo~u alkohol, ali nijednom od njih kao da od toga nije bilo zlo. Pi}e je
imalo ukus kao neki lek, ali neko mu je objasnio da je posredi uglavnom kisela voda, {to
mu se dopalo. Bio je `edan, tako da ga je ispio naiskap.
Dva mu{karca bila su re{ena da sa njim razgovaraju o fizici. Jedan od njih
odlikovao se uljudnim na~inom opho|enja i [evek je, zahvaljuju}i tome, uspevao da ga
izbegava neko vreme, budu}i da je odavno ustanovio da te{ko o fizici razgovara sa
nefizi~arima. Drugi je bio nadmen i uporan i njemu se nije moglo ute}i; no, rasr|enost,
kako je [evek tako|e ustanovio, znatno mu je olak{avala razgovor. ^ovek se u sve
razumeo, kako izgleda zbog toga {to je posedovao mnogo novca. "Kako ja vidim stvari",
obavesti on [eveka, "va{a teorija Istovremenosti naprosto pori~e najo~igledniju
~injenicu o vremenu, ~injenicu da vreme prolazi."
"Da, pa vidi{, u fizici su ljudi obazrivi oko onoga {to nazivaju '~injenicama'.
Stvari su tu druga~ije nego kada su u pitanju poslovi", uzvrati [evek veoma blago i
pomirljivo, ali postojao je izvestan prizvuk u toj blagosti koji je nagnao Veu da napusti
skupinu sa kojom je u blizini }askala i da im se pridru`i kako bi slu{ala. "Govore}i
strogo iz perspektive teorije Istovremenosti, Sled se ne smatra fizi~ki objektivnom
pojavom, ve} subjektivnom."
"Dobro, prestani sada da pla{i{ Dearija i prevedi nam to na obi~an jezik", ume{a
se Vea. Njena snala`ljivost nagnala je [eveka da se osmehne.
"Pa, mi mislimo da vreme 'prolazi', da proti~e mimo nas, ali {ta ako smo mi ti
koji se kre}u napred, iz pro{losti u budu}nost, stalno otkrivaju}i novo? To bi pomalo
nalikovalo na ~itanje knjige, shvata{? Knjiga je cela pred nama, u isti mah, izme|u
korica. Ali ako `eli{ da pro~ita{ sadr`aj i da ga razume{, mora{ po~eti od prve strane, a
zatim napredovati, redom. Mo`da je i Vaseljena jedna veoma velika knjiga, a mi veoma
mali ~itaoci."
"Ali ~injenica je", re~e Deari, "da mi Vaseljenu isku{ujemo kao Sled, kao tok.
U tom slu~aju, kakva je korist od teorije koja govori o tome kako na nekoj vi{oj ravni
sve to mo`da ve~no postoji uporedno. Takve stvari verovatno su zanimljive vama,
teoreti~arima, ali nemaju nikakvu prakti~nu primenljivost, nebitne su za stvarni `ivot.

131
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Osim ako ne zna~e da mo`emo da napravimo vremeplov!" dodade on uz svojevrsnu


oporu, pritvornu dobrodu{nost.
"Ali mi ne isku{ujemo Vaseljenu samo kao Sled", uzvrati [evek. "Zar nikada ne
sanja{, gospodine Deari?" Bio je ponosan na sebe zato {to se jednom setio da nekoga
oslovi sa 'gospodine'.
"Kakve to veze ima sa ovim?"
"Kako izgleda, mi jedino u svesnom stanju uop{te isku{ujemo vreme. Za bebu
nema vremena; ona se ne mo`e odvojiti od pro{losti i razumeti kako se ta pro{lost odnosi
prema njenoj sada{njosti, niti mo`e da planira kako bi se njena sada{njost mogla odnositi
prema budu}nosti. Beba ne zna da vreme prolazi; ona ne razume smrt. Nesvesni um
odraslih i dalje je takav. U snu nema vremena i Sled je sasvin izmenjen, a uzrok i
posledica su izme{ani. U mitu i predanju nema vremena. Na koju se pro{lost misli u
bajci kada se ka`e 'jednom davno'? I tako, kada mistik ponovo uspostavi vezu izme|u
svoga razuma i svoje nesvesnosti, on vidi kako sve postaje kao jedno bi}e i shvata ve~ni
povratak."
"Da, mistici", re~e stidljiviji ~ovek, kao da je to jedva ~ekao. "Tebores, iz
osmog hiljadugodi{ta. On je napisao: Nesvesni um jednakih je razmera kao i Vaseljena."
"Ali mi nismo bebe", ume{a se Deari, "mi smo razumni ljudi. Je li va{a
Istovremenost svojevrstan misti~ni regresivizam?"
Usledila je pauza, dok se [evek poslu`ivao jednim pecivom koje nije `eleo i
dok ga je jeo. Danas je ve} jednom izgubio strpljenje i napravio budalu od sebe. A
jednom je sasvim dovoljno.
"Mo`da bi stvar mogao da razume{", re~e on najzad, "kao poku{aj da se sastavi
bilans. Vidi{, Sled divno obja{njava na{ ose}aj linearnog vremena i izvesnot evolucije.
On obuhvata postanje i smrtnost. Ali tu se i zaustavlja. Odnosi se na sve {to se menja, ali
ne mo`e da objasni za{to stvari tako|e traju. On govori jedino o streli vremena, a nikada
o krugu vremena."
"O krugu?" upita u~tiviji sabesednik, uz tako o~itu `elju da shvati, da je [evek
gotovo zaboravio na Dearija i poletno se dao u obja{njavanje, gestikuli{u}i {akama i
rukama, kao da svojim slu{aocima nastoji da poka`e, materijalno, strele, krugove,
oscilacije o kojima je govorio. "Vreme te~e i u ciklusima, ba{ kao i pravolinijski. Planeta
kru`i: shvata{? Jedan ciklus, jedna orbita oko sunca, predstavlja jednu godinu, zar ne?
Dve orbite su dve godine i tako dalje. ^ovek mo`e unedogled da ra~una oribite... kao
posmatra~ sa strane. I odista, upravo takvim sistemom mi i ra~unamo vreme - na tome
se zasniva hronometar, ~asovnik. Ali unutar sistema, ciklusa, gde je vreme? Gde je
po~etak ili kraj? Beskrajno ponavljanje je atemporalan proces. Taj proces se mora
uporediti, odnositi na neki drugi cikli~ni ili necikli~ni proces, da bi se mogao sagledati
kao temporalan. Sve je to veoma neobi~no i zanimljivo, zna{. Atomi, se}a{ se, imaju
cikli~no kretanje. Stabilna jedinjenja sazdana su iz delova koji imaju pravilno,
periodi~no kretanje, relativno jedno prema drugom. U stvari, upravo ti si}u{ni,
vremenski kru`ni ciklusi atoma pru`aju materiji neophodnu postojanost da omogu}i
evoluciju. Male bezvremenosti, sakupljene ujedno, tvore vreme. A onda, u velikim

132
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

razmerama, tu je kosmos: zna{, mi smatramo da svekolika Vaseljena predstavlja jedan


cikli~an proces, oscilacije {irenja i sa`imanja, bez ikakvog 'pre' ili 'posle'. Jedino unutar
svakog od velikih ciklusa, u kojima mi `ivimo, jedino tu postoji linearno vreme,
evolucija, promena. Vreme, dakle, ima dva vida. Postoji strela, voda koja te~e, bez ~ega
nema promene, nema napredovanja, pravca, postanja. Postoji, me|utim, i krug ili ciklus,
bez koga je haos, besmislen sled trenutaka, svet bez ~asovnika, godi{njih doba i
obe}anja."
"Ne mo`ete izre}i dve me|usobno protivure~ene tvrdnje o istoj stvari", re~e
Deari, uz mirno}u proisteklu iz nadmo}nog znanja. "Drugim re~ima, jedan od tih
'vidova' je stvaran, dok je drugi samo privid."
"Mnogi fizi~ari su kazali to isto", priznade [evek.
"Ali {ta vi ka`ete?" upita onaj koji je hteo da zna.
"Pa, ja mislim da postoji jednostavan izlaz iz pote{ko}e... Mo`e li ma ko pore}i
bilo postojanje ili postanak kao privid? Postanak bez postojanja je besmislen. Postojanje
bez postanka bilo bi silno dosadno... Ako je um kadar da pojmi vreme u oba ova smisla,
onda bi prava hronozofija trebalo da pru`i polje na kome bi se mogao shvatiti odnos dva
vida ili procesa vremena."
"Ali kakva je korist od te vrste 'shvatanja'", upita Deari "ako iz njega ne
proisteknu prakti~ne, tehnolo{ke primene? Samo obi~na jezi~ka akrobatika i ni{ta vi{e."
"Postavlja{ pitanja kao pravi profiter", re~e [evek, ali niko nije shvatio da je on
uvredio Dearija najuvredljivijom re~i iz svog vokabulara; {tavi{e, Deari se lagano
naklonio, prihvativ{i kompliment sa zadovoljstvom. Vea je, me|utim, osetila napetost i
ume{ala se: "Uistinu ne razumem ni re~ od onoga {to si kazao, zna{, ali ~ini mi se, ako
sam ipak shvatila ono {to si rekao o knjizi... da sve, u stvari, postoji sada... zar onda ne
bismo mogli da prori~emo budu}nost? Je li ona ve} tu?"
"Ne, ne", oglasi se stidljiviji ~ovek, nimalo stidljivo. "Budu}nost nije tu kao
kau~ ili ku}a. Vreme nije prostor. Ne mo`e se hodati po njemu!" Vea vedro klimnu, kao
da joj je veoma prijalo {to je razlo`no u}utkana. Kao da je skupio hrabrost ovim
isklju~enjem `ene iz vi{ih oblasti mi{ljenja, stidljivi ~ovek okrenu se prema Deariju i
re~e: "Meni se ~ini da temporalna fizika mo`e imati primenu u etici. Da li biste se vi
slo`ili sa tim, gospodine [eve~e?"
"U etici? Pa ne znam. Uglavnom se bavim matematikom, zna{. Ne mo`e{
sastavljati jedna~ine od eti~kog pona{anja."
"Za{to?" upita Deari.
[evek ga je prenebregao. "Ali istina je, hronozofija ima veze sa etikom. Zato
{to na{e ose}anje vremena uklju~uje na{u sposobnost da razdvajamo uzrok i posledicu,
sredstva i cilj. Beba, ponovo, `ivotinja, oni ne vide nikakvu razliku izme|u onoga {to
~ine sada i onoga {to }e se zbog toga dogoditi. One nisu u stanju da naprave kotura~u ili
da daju obe}anje. Mi jesmo. Uvidev{i razliku izme|u sada i ne sada, u stanju smo da
uspostavimo vezu. I upravo tu stupa na scenu moral. Odgovornost. Kazati da }e dobre
posledice proiste}i iz r|avih uzroka isto je {to i kazati da ako povu~em u`e preko ovog
kotura ono }e podi}i teret na onome. Prekr{iti obe}anje zna~i pore}i stvarnost pro{losti,

133
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

odnosno pore}i nadu u stvarnu budu}nost. Ako su vreme i razum funkcije jedno
drugoga, ako smo mi stvorenja vremena, onda je bolje da ga upoznamo i da nastojimo da
to znanje {to celovitije iskoristimo. Da se odgovorno pona{amo."
"Ali pazite", re~e Deari, uz neizrecivo zadovoljstvo zbog svoje o{troumnosti,
"upravo ste kazali da u va{em sistemu Istovremenosti nema ni pro{losti ni budu}nosti
ve} da postoji samo svojevrsna ve~na sada{njost. Kako onda mo`ete biti odgovorni za
knjigu koja je ve} napisana? Sve {to mo`ete da u~inite jeste da je pro~itate. Nema izbora,
ne postoji nikakva sloboda delanja."
"To je nedoumica determinizma. Sasvim si u pravu, to je implicitno u
razmi{ljanjima simultanista. Ali ni razmi{ljanja pristalica Sleda nisu li{ena nedoumica.
Evo kako to kod njih izgleda; poslu`i}u se jednom pomalo luckastom slikom: ti hitne{
kamen ka drvetu i sad, ako si simultanist, kamen je ve} udario drvo, a ako si sekventist,
do toga nikada ne mo`e do}i. Za {ta se, dakle, opredeliti? Mo`da bi ti se najvi{e dopalo
da baca{ kamenove ne razmi{ljaju}i o tome i tako da se uop{te ne opredeljuje{. Meni se,
me|utim, vi{e dopada da stvari prihvatim u slo`enom vidu i da se opredelim za obe
mogu}nosti."
"Kako... kako ih pomirujete?" upita stidljivi ~ovek usrdno.
[evek se gotovo nasmejao u o~ajanju. "Ne znam. Ve} veoma dugo radim na
tome! Na kraju krajeva, kamen ipak udara drvo. A to se ne mo`e objasniti ni ~istim
sledom ni ~istim jedinstvom. No, mi i ne `elimo ~istotu, ve} slo`enost, odnos izme|u
uzroka i posledice, sredstva i cilja. Na{ model kosmosa mora biti u podjednakoj meri
neiscrpan kao i sam kosmos. Slo`enost koja uklju~uje ne samo trajanje nego i postanje,
ne samo postojanje nego i postanak, ne samo geometriju nego i etiku. To za ~im tragamo
nije odgovor ve} samo kako da postavimo pitanje..."
"Sve je to lepo, ali ono {to je potrebno industriji jesu odgovori", re~e Deari.
[evek se polako okrenu, pogleda ga s visine i ne re~e ni{ta.
Usledila je te{ka ti{ina, koju je prva prekinula Vea, ljupka i nedosledna, vrativ{i
se svojoj temi o predvi|anju budu}nosti. Ostali prihvati{e razgovor o tome, po~ev{i da
pri~aju o vlastitim iskustvima sa prorocima i vidovnjacima.
[evek je odlu~io da ne ka`e ni{ta vi{e, ma {ta ga upitali. Bio je `edniji nego
ikada ranije; pustio je da mu kelner dolije ~a{u i ispio je prijatno, penu{avo pi}e.
Osvrnuo se po prostoriji, nastoje}i da prigu{i ljutnju i napetost posmatranjem drugih
ljudi. Ali oni su se tako|e pona{ali veoma emocionalno, {to nije bilo nimalo tipi~no za
Iote: vikali su, glasno se smejali, me|usobno se prekidali. Jedan par bio je u jeku
seksualne predigre u uglu. [evek odvrati pogled, obuzet odvratno{}u. Da li je mogu}e da
sebi~are ~ak i u seksu? Milovati se i imati odnos pred ljudima koji nisu u parovima bilo
je u podnednakoj meri vulgarno kao i jesti pred ljudima koji su gladni. Ponovo je
upravio pa`nju na skupinu oko sebe. Zavr{ili su razgovor o prorokovanju i sada su pre{li
na politiku. Raspravljali su o ratu, o tome kakav }e biti naredni korak Tua, {ta }e A-Io
preduzeti, {ta }e u~initi VSV.
"Za{to govorite samo o apstrakcijama?" upita on najednom, zapitav{i se, dok je
to izgovarao, za{to se uop{te oglasio kada je re{io da to ne ~ini. "Posredi su ne nazivi

134
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

zemalja nego ljudi koji se me|usobno ubijaju. Za{to vojnici idu u rat? Za{to ~ovek
odlazi da ubija strance?"
"Ali vojnici i jesu za to", re~e jedna mala, ljupka `ena sa opalom u pupku.
Nekoliko mu{karaca po~e uglas da mu obja{njava na~elo nacionalnog suvereniteta. Vea
ih, me|utim, prekide: "Ali pustite ga da govori. Kako bi ti re{io tu gu`vu, [eve~e?"
"Re{enje vam je pred o~ima."
"Gde?"
"Anares!"
"Ali ono {to vi radite na mesecu ne re{ava na{e probleme ovde."
"^ovekov problem svuda je isti. Opstanak. Vrste, grupe, pojedinca."
"Nacionalna samoodbrana..." uzviknu neko.
Oni su uzvra}ali protivrazlozima, on je uzvra}ao. Znao je {ta `eli da ka`e i znao
je da to mora da uveri svakog zato {to je bilo jasno i istinito, ali nekako mu nije uspevalo
da ka`e kako treba. Svi su vikali. Mala, ljupka `ena potap{a po {irokom doru~ju stolice
na kojoj je sedela i on se smesti na njega. Njena obrijana, svilasta glava pomoli se ispod
njegove mi{ice. "Zdravo, Mese~are!" re~e ona. Vea je neko vreme bila uz jednu drugu
grupu, ali sada se vratila i opet je stajala blizu njega. Lice joj je bilo zajapuren, a o~i su
joj izgledale krupne i te~ne. U~inilo mu se da je video Paea na drugom kraju prostorije,
ali unaokolo je bilo toliko lica da su se sva ona pretapala i zamu}ivala. Stvari su se
zbivale na mahove, sa prazninama u me|uvremenu, kao da mu je bilo dopu{teno da
prisustvuje dejstvovanju cikli~nog kosmosa iz stare Gvarabine hipoteze, u svojstvu
posmatra~a sa strane. "Na~elo zakonite vlasti mora se sa~uvati, ili }emo se raspasti u
obi~nu anarhiju!" zabrunda jedan debeo, namrgo|en mu{karaca. "Da, da", uzvrati [evek,
"raspasti se! Mi u tome u`ivamo ve} stotinu pedeset godina." No`ni prsti male, ljupke
`ene u srebrnim sandalama proviri{e ispod suknje koja je sva bila iski}ena stotinama i
stotinama sitnih perli. Vea re~e: "Ali pri~aj nam o Anaresu... kako je stvarno tamo? Je li
je na Anaresu odista predivno?"
On je sedeo na doru~ju stolice, a Vea se spustila, podviv{i noge, na jedno
jastu~e kraj njegovih kolena, uspravna i dra`esna, sa mekim grudima koje su ga
posmatrale svojim slepim o~ima, sa licem koje se osmehivalo, samozadovoljno,
zajapureno.
Ne{to tamno preokrenu se u [evekovom umu, zatamnjuju}i sve. Usta su mu
bila suva. On iskapi punu ~a{u koju mu je kelner upravo dolio. "Ne znam", re~e
kona~no; imao je utisak da mu je jezik napola uko~en. "Ne, nije, nije prividno. To je
ru`an svet. Ne kao ovaj. Anares je sav pra{ina i suvi bregovi. Sav neplodan i suv. A ni
ljudi nisu lepi. Imaju velike {ake i stopala, ba{ kao i ja, odnosno onaj kelner tamo. Ali ne
i velike stomake. Veoma se zaprljaju, a onda se zajedno kupaju, {to ovde niko ne ~ini.
Gradovi su veoma mali i dosadni, turobni. Nema dvoraca. @ivot je jednoli~an, sve sam
te`a~ki rad. Ne mo`ete uvek imati ono {to `elite, pa ~ak ni ono {to vam je potrebno, zato
{to ni~eg nema dovoljno. Vi, Ura{ani, imate svega dovoljno. Dovoljno vazduha,
dovoljno ki{e, trave, okeana, hrane, muzike, zgrada, fabrika, ma{ina, knjiga, ode}e,
istorije. Vi ste bogati, vi posedujete. Mi smo siroma{ni, mi oskudevamo. Vi imate, mi

135
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

nemamo. Ovde je sve prekrasno. Jedino nisu lica. Na Anaresu ni{ta nije prekrasno, ni{ta
izuzev lica. Lica drugih, mu{karaca i `ena. Mi nemamo ni{ta do to, ni{ta do jedni druge.
Ovde vidite dragulje, tamo vidite o~i. A u o~ima vidite blistavost, blistavost ljudskog
duha. Zato {to su na{i mu{karci i `ene slobodni... ne poseduju}i ni{ta, oni su slobodni. A
vi, posednici, posednuti ste. Svi ste vi u tamnici. Svi sami, samotni, sa ubogom gomilom
onoga {to posedujete. @ivite u zatvoru, umirete u zatvoru. To je sve {to mogu da vidim u
va{im o~ima: zid, zid!"
Svi su ga netremice gledali.
^uo je ja~inu svoga glasa kako i dalje odzvanja u ti{ini, osetio je kako mu u{i
bukte. Tama, crnilo, ponovo mu se preokrenu u umu. "Vrti mi se u glavi", re~e on i
ustade.
Vea se na|e kraj njega. "Hodi ovamo", re~e ona, nasmejav{i se kratko i bez
daha. Stala je da se provla~i kroz ljude, a on krenu za njom. Ose}ao je sada da mu je lice
veoma bledo, a u glavi mu se i dalje vrtelo; nadao se da ga vodi u kupatiklo ili ka nekom
prozoru gde bi mogao da udahne malo sve`eg vazduha. Ali prostorija u koju su u{li bila
je velika i prigu{eno osvetljena posrednom rasvetom. Jedan visoki, beli krevet stajao je
uza zid; polovinu drugog zida prekrivalo je ogledalo. Ose}ao se blizak, slatkast miris
zastora, posteljine, parfema koji je Vea koristila.
"Ti si previ{e", re~e Vea, stav{i tik ispred njega i pogledav{i ga pravo u lice, u
polutami, uz onaj smeh bez daha. "Uistinu previ{e... ti si nemogu}... veli~anstven!" Ona
mu polo`i {ake na ramena. "Oh, kako su im samo izgledala lica! Moram te poljubiti zbog
toga!" I ona se podi`e na prste, podariv{i mu svoja usta, svoj beli vrat, svoje nage grudi.
On je zagrli i poljubi je u usta, potisnuv{i joj glavu unazad, a zatim u vrat i
grudi. Ona se u prvi mah prepustila, kao da nije imala kostiju, a onda se malo izvila,
smeju}i se i blago ga odguruju}i, i stala da govori. "Oh, ne, ne, budi dobar", re~e ona.
"Hajde, hajde, moramo se vratiti me|u ostale. Ne, [eve~e, smiri se, to ne dolazi u obzir!"
On nije obra}ao pa`nju. Povukao ju je sa sobom ka krevetu i ona je po{la, iako je i dalje
govorila. Stao je jednom rukom da prebira po slo`enoj ode}i koju je nosio i najzad je
uspeo da otkop~a pantalone. Potom je na red do{la Veina ode}a, nisko spu{tena, ali
~vrsto utegnuta suknja, sa pojasom koji on nikako nije mogao da olabavi kako bi je
svukao. "Prekini", re~e mu ona. "Ne, slu{aj, [eve~e, ne mo`emo, ne sada. Nisam uzela
sredstvo protiv za~e{a; ako zatrudnim, na}i }u se u gadnoj neprilici, mu` mi se vra}a za
dve nedelje! Ne, pusti me..." Ali on je nije mogao pustiti; lice mu je bilo priljubljeno uz
njeno meko, slatkasto, mirisno telo. "Slu{aj me, ne gu`vaj mi ode}u, ljudi }e primetiti, za
ime Boga. ^ekaj... strpi se malo, sredi}emo, na}i }emo neko mesto da se vidimo, moram
da vodim ra~una o svom ugledu, nemam poverenja u slu`avku, ~ekaj, ne sada... Ne sada!
Ne sada!" Zapla{ena kona~no njegovim slepim porivom, njegovom snagom, ona ga
odgurnu {to je ja~e mogla, osloniv{i mu {ake na prsa. On ustuknu jedan korak, pometen
njenim iznenada visokim tonom straha i otporom; ali nije mogao da se obuzda zato {to
ga je njeno protivljenje jo{ vi{e uzbu|ivalo. Ponovo ju je privukao k sebi i njegovo seme
izli se na belu svilu njene ode}e.

136
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Pusti me! Pusti me!" ponavljala je ona istim visokim {apatom. On je pusti.
Zatim se omamljeno pridi`e. Stao je ponovo da prebira po pantalonama, sada nastoje}i
da ih zakop~a. "Ja... izvini... mislio sam da `eli{..."
"Blagi Bo`e!" re~e Vea, spustiv{i pogled na suknju pri prigu{enoj svetlosti i
ispravljaju}i nabore na njoj. "Ba{ lepo! Sada se moram presvu}i."
[evek je stajao, otvorenih usta, te{ko di{u}i, opu{tenih {aka; a onda, najednom,
okrenu se i teturavo izi|e iz polutamne sobe. Obrev{i se ponovo u jarko osvetljenoj
prostoriji gde je prire|en prijem, on krenu kroz zbijene ljude, povode}i se, zape o jednu
nogu i najzad ustanovi da mu je dalji put zapre~en telima, ode}om, draguljima, grudima,
o~ima, plamenom sve}a, name{tajem. Ispre~io mu se i jedan sto. Na njemu je stajala
jedna plitka zdela sa sitnim pecivom, punjenim mesom, pa{tetom i travama,
raspore|enim u koncentri~ne krugove nalik na kakav ogroman, beli cvet. [evek poku{a
da do|e do daha, presamiti se i stade da povra}a po zdeli.

"Ja }u ga odvesti ku}i", re~e Pae.


"U~inite to, za ime Boga", uzvrati Vea. "Jeste li ga tra`ili, Saio?"
"Oh, ne{to malo. Demaere vam je sre}om telefonirao."
"Dobro }e mu do}i va{a pomo}."
"Ne}e biti nikakvih pote{ko}a sa njim. Le`i o{amu}en u predvorju. Mogu li da
se poslu`im va{im telefonom pre no {to po|em?"
"Poljubite mi {efa", re~e Vea vragolasto.
Oiie je do{ao u stan svoje sestre sa Paeom i sa njim je oti{ao. Sedeli su na
srednjem sedi{tu velika vladine limuzine koja je Paeu uvek stajala na raspolaganju; bilo
je to ono isto vozilo kojim se [evek dovezao sa kosmodroma pro{log leta. Sada je le`ao
onako kako su ga izru~ili na zadnje sedi{te.
"Je li ceo dan bio sa tvojom sestrom, Demaere?"
"Od podneva, kako izgleda."
"Bogu budi hvala!"
"Za{to se toliko brine{ oko toga da ne odluta u neki ozlogla{eni kraj? Svi
odonjani su ionako uvereni da smo mi gomila ugnjetenih robova zarade, tako da je
svejedno da li }e videti ili ne}e ne{to od onoga {to tome ide u prilog."
"Svejedno mi je {ta }e da vidi. Ne `elim da on bude vi|en. Jesi li ~itao
semenjarske novine? Ili letke koji su kru`ili pro{le nedelje u Starom Gradu, o
'Prethodniku'? Mit... o ~oveku koji se pojavljuje pre novog hiljadugodi{ta... 'stranac,
otpadnik, izgnanik, koji u svojim praznim {akama donosi vreme {to }e do}i'. Ba{ takav
je bio navod. Rulja je u jednom od onih svojih vra`jih apokalipti~nih raspolo`enja. Tra`e
predvodnika. Katalizatora. Govorka se o op{em {trajku. Neke stvari nikada ne}e nau~iti.
Stalno im je potreban isti nauk. Prokleta buntovni~ka marva, treba ih poslati da ratuju
protiv Tua, za to nam jedino mogu biti od koristi."
Nijedan vi{e nije rekao ni{ta do kraja vo`nje.
No}ni ~uvar ku}e vi{eg nastavnog osoblja pomogoa im je da odnesu [eveka u
sobu. Izru~ili su ga na krevet. Odmah je zahrkao.

137
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Oiie je ostao da izuje [eveku cipele i da ga pokrije }ebetom. Pijan~ev dah bio je
veoma neprijatan; Oiie se odma~e od kreveta, dok su se strah i ljubav, koje je ose}ao
prema [eveku, kome{ali u njemu, bore}i se za prevlast. On se namrgodi i promrmlja:
"Prljava budala." Zatim isklju~i rasvetu i vrati se u drugu sobu. Pae je stajao kraj radnog
stola, prebiraju}i po [evekovim papirima.
"Hajdemo", re~e Oiie; izraz odvratnosti mu se poja~a. "Po|imo, ve} je dva po
pomo}i. Umoran sam."
"[ta li je kopilan uradio, Demaere? Ovde jo{ nema ni~eg, ba{ ni~eg. Da li je
obi~na varalica? Da li je mogu}e da nas je obmanuo jedan vra`ji, naivni seljak iz
Utopije? Gde je ta njegova teorija? Gde je na{ trenutni svemirski let? Gde je na{e
preimu}stvo u odnosu na Haince? Ve} devet, deset meseci uga|amo tom kopilanu ni za
{ta!" Pa ipak, pre no {to je krenuo za Oiieom prema vratima, stavio je u d`ep jedan od
papira sa stola.

8. ANARES
Nalazili su se na sportskim igrali{tima Severnog parka Abenaja, njih {estoro, u
dugom zlatu, toploti i pra{ini ve~eri. Svi su bili prijatno siti, budu}i da su u obedovanju
proveli najve}i deo popodneva, sudeluju}i u uli~noj svetkovini i na gozbi sa kuvanjem
na otvorenoj vatri. Bio je to praznik iz sredine leta, Dan ustanka, kojim se proslavljala
prva velika pobuna u Nio Eseiji, ura{ke godine 740, pre skoro dva stole}a. Tog dana
kuvari i radnici u obedovaonicama bili su po~asni gosti cele ostale zajednice, zato {to je
sindikat kuvara i kelnera otpo~eo {trajk koji je doveo do ustanka. Bilo je mnogo takvih
tradicija i svetkovina na Anaresu; neke od njih osnovali su Naseljiva~i, dok su druge,
kao {to je bila poslava `etve ili sve~anost dugodnevice, nastale spontano iz ritmova
`ivota na planeti i potrebe onih koji zajedno rade da zajedno i proslavljaju.
Razgovarali su, svi prili~no nepovezano, izuzev Takver. Ona je igrala satim,
pojela zama{ne koli~ine pr`enog hleba i usoljenog mesa i uop{te se ose}ala veoma
poletno. "Za{to je Kvigot preme{ten u ribarnice Keranskog mora, gde }e morati da krene
od samog po~etka, dok }e Turib nastaviti njegov istra`iva~ki program ovde?" upita ona.
Njen istra`iva~ki sindikat uklju~en je u jedan projekat pod neposrednim poslovodstvom
UPR-a, i ona je odskora postala odlu~an pristalica nekih Bedapovih zamisli. "Zato {to je
Kvigot dobar biolog koji se ne sla`e sa Simasovim smuti-pa-prospi teorijama, dok je
Turib ni{tarija koja trlja Simasova le|a u kupatilu. Vide}ete ko }e preuzeti upravu nad
programom kada se Simas povu~e. Ona }e to u~initi, Turib, kladim se!"
"[ta zna~i 'kladiti se'?" upita neko kome tog ~asa nije bilo do dru{tvene kritike.
Bedap, koji se pro{irio oko pasa i sada se ozbiljno latio ve`banja, pomno je
tr~karao po terenu. Ostali su sedeli na jednoj pra{njavoj klupi pod drve}em, ve`baju}i
verbalno.
"To je iotski glagol", re~e [evek. "Posredi je igra u kojoj Ura{ani poga|aju
verovatno}e. Onaj ko ta~no pogodi dobija vlasni{tvo drugog." On je odavno prestao da
se dr`i Sabulove zabrane da pominje svoje poznavanje iotskog.
"Kako je neka od njihovih re~i prodrla u pravik?"

138
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Preko Naseljiva~a", uzvrati neko drugi. "Morali su da nau~e pravik kao


odrasli; jama~no su nastavili da jo{ veoma dugo misle na starim jezicima. Pro~itao sam
negde da re~ proklet uop{te ne postoji na praviku: i ona je iotskog porekla. Farigv nije
predvideo nikakve kletve kada je izumeo jezik, ili ako i jeste, njegovi kompjuteri nisu
shvatili njihovu neophodnost."
"[ta je, onda, pakao?" upita Takver. "Mislila sam da to zna~i otpad za drek u
mestu gde sam odrasla. 'Idi u pakao!' Najgore mesto gde se mo`e oti}i."
Desar, matemati~ar, koji je dobio stalno radno odredi{te u Institutu i koji se jo{
vrzmao oko [eveka, iako je retko razgovarao sa Takver, re~e svojim kriptografskim
stilom: "Zna~i Uras."
"Na Urasu to zna~i mesto gde odlazi{ kada si proklet."
"Ne{to kao preme{taj na Jugozapad preko leta", re~e Terus, ekolog, stara
Takverina prijateljica.
"Na iotskom je to u religijskom smislu."
"Znam da mora{ da ~ita{ iotski, [eve, ali mora{ li da ~ita{ religiju?"
"Dobar deo stare ura{ke fizike sasvim je u religiji. Tu se i pojavljuju takve
zamisli. 'Pakao' zna~i mesto apsolutnog zla."
"Skladi{te |ubriva u Okrugloj Dolini" re~e Takver. "To sam i mislila."
Pri{ao im je Bedap, sav zadiha, pobeleo od pra{ine, sa prugama znoja. Te{ko se
spustio pokraj [eveka, dah}u}i.
"Reci ne{to na iotskom", zamoli ga Ri~at, [evekov student. "Kako zvu~i?"
"Pa zna{ ve{: pakao, proklet!"
"Prekini da me kune{", re~e jedna devojka, zakikotav{i se, "i izgovori jednu
celu re~enicu."
[evek dobro}udno re~e jednu re~enicu na iotskom. "Ne znam, u stvari, kako se
ta~no izgovora", dodade on "samo naga|am."
"[ta je zna~ila?"
"Ako protok vremena predstavlja stvojstvo ljudske sveti, onda su pro{lost i
budu}nost funkcije uma. Jedan presekventista, Kerem~o."
"Ima ne~eg stra{nog u pomisli da ljudi govore, a ti ne mo`e{ da ih razume{!"
"Oni se ~ak ni me|usobno ne mogu razumeti. Govore na stotine razli~itih
jezika, ti ludi arhisti sa meseca..."
"Vode, vode", re~e Bedap, i dalje dah}u}i.
"Nema vode", uzvrati Terus. "Ki{a nije padala ve} osamnaest dekada. Sto
osamdeset tri dana, ta~nije govore}i. Najdu`a su{a u Abenaju u poslednjih ~etrdeset
godina."
"Ako ovako potraje, mora}emo da recikliramo mokra}u, ba{ kao {to su ~inili
dvadesete godine. [ta ka`e{ na ~a{u pi{e, [eve?"
"Ne zbijaj {alu", re~e Terus. "Na ivici smo provalije. Da li }e pasti dovoljno
ki{e? Berbe li{}a na Jugoishodu ve} su sasvim podbacile. Tamo nije bilo ni kapi ki{e ve}
trideset dekada."

139
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Svi podigo{e pogled ka zamagljenom, zlatnom nebu. Zup~asto li{}e drve}a pod
kojim su sedeli, visokih, egzoti~nih stabala sa Starog sveta, bilo je sasvim klonulo na
granama, pra{njavo, skvr~eno od su{e.
"Nikad vi{e Velika su{a", re~e Desar. "Moderna postrojenja za desalinizaciju.
Spre~e."
"Mogla bi da pomognu da se ubla`i", re~e Terus.

Zima je te godine do{la rano, hladna i suva na severnoj polulopti. Smrznuta


pra{ina na vetru po niskim, {irokim ulicama Abenaja. Voda za kupanje bila je strogo
racionisana: `e| i glad odneli su prevagu nad ~isto}om. Hrana i ode}a za dvadeset
miliona `itelja Anaresa dobijane su od biljke holum: od li{}a, semena, vlakna, korenja.
Postojale su izvesne zalihe tekstila u stovari{tima i skladi{tima, ali nikada nije bilo
dovoljno hrane u rezervi. Voda je upravljana ka zemlji kako biljke ne bi uvenule. Nebo
iznad grada bilo je bez oblaka i izgledalo bi vedro, ali optakala ga je `uta koprena
pra{ina koju je vetar nanosio iz suvljih predela na jugu i zapadu. Ponekad, kada bi vetar
duvao sa severa, sa Ne Tere, `uta izmaglica bi se ra{~istila i tada bi se ukazalo blistavo,
prazno nebo ~ija se tamna plavet zgu{njavala u purpurno ka zenitu.
Takver je bila trudna. Uglavnom joj se spavalo i bila je dobro}udna. "Ja sam
riba", kazala je "riba u vodi. Ja sam u bebi koja je u meni." Ali povremeno bi je rad
iscrpeo ili bi ostala gladna posle ne{to smenjenih sledovanja u trpezarijama. Trudnice su,
ba{ kao i deca i stari ljudi, mogle da dobiju malo poja~anu ishranu, dodatni obrok u
jednaest, ali ona ga je ~esto propu{tala, spre~ena ta~no odre|enim rasporedom
zadu`enja. Tekver je mogla da propusti jedan obrok, ali ne i ribe u njenim
laboratorijskim tankovima. Prijatelji bi joj ~esto donosili ne{to {to bi sa~uvali od svojih
sledovanja ili {to bi preostalo u njihovim trpezarijama, kakvo punjeno pecivo ili neko
vo}e. Ona bi sve pojela sa zahvalno{}u, ali je i dalje ~eznula za slatki{ima, a u slatki{ima
se sve vi{e oskudevalo. Kada bi bila umorna, postajala je bri`na i lako bi se uzrujala; bila
bi dovoljna jedna re~ da plane.
U poznu jesen [evek je zavr{io rukopis Na~ela Istovremenosti. Dao ga je
Sabulu da bi ga ovaj odobrio za {tampanje. Sabul ga je zadr`ao jednu dekadu, dve
dekade, tri dekade, ne govore}i ni{ta o tome. [evek ga je najzad pitao. Odgovorio mu je
da jo{ nije stigao da ga pro~ita, da je odve} zauzet. [evek je nastavio da ~eka. Zima je
bila u punom jeku. Suvi vetar duvao je iz dana u dan; tlo je bilo smrznuto. Sve kao da se
zaustavilo, nelagodno zaustavilo, ~ekaju}i ki{u, ro|enje.
U sobi je bio mrak. Svetiljke su upravo uklju~ene u gradu; izgledale su slaba{no
pod visokim, tamnosivim nebom. Takver je u{la unutra, uklju~ila svetiljku i ~u~nula u
ogrta~u pored graja~a. "Oh, kako je hladno! Grozno. Stopala su mi u takvom stanju kao
da sam hodala po ledu; malo je nedostajalo da zapla~em na putu ovamo, toliko su me
bolela. Odvratne profiterske ~izme! Za{to nismo u stanju da napravimo jedan po{ten par
~izama? Zbog ~ega si sedeo u mraku?"
"Ne znam."

140
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Jesi li bio u trpezariji? Bilo je malo preostale hrane, pa sam ne{to uzela na
povratku ovamo. Morala sam da ostanem, izlegla su se jaja{ca kukurija i trebalo je da
pokupimo mla| iz tankova pre no {to je pojedu odrasle ribe. Jesi li jeo?"
"Nisam."
"Ne budi zlovoljan. Molim te, ne budi zlovoljan ve~eras. Ako jo{ ne{to zaka`e,
stvarno ~u po~eti da pla~em. Sita sam ve} tog neprestanog plakanja. Prokleti, glupi
hormoni! Kada bih samo mogla da imam bebe kao riba: polo`im jaja, otplivam i to je
sve. Osim ako se ne vratim i ne pojedem ih... [ta si se tu ukipio? Zna{ da to ne mogu da
podnesem." Suze su po~ele da joj naviru dok je ~u~ala pored greja~a, iz koga je dopirala
struja toplote, i poku{avala da ukru}enim prstima razve`e ~izme.
[evek ni{ta nije uzvratio.
"Dobro, {ta ti je? Pa ne mo`e{ samo tako sedeti!"
"Sabul me je pozvao danas. Ne}e da preporu~i Na~ela ni za {tampanje ni za
izvoz."
Takver prestade ra razvezuje ~izme i sede. Pogledala je [eveka preko ramena.
Kona~no re~e: "[ta je ta~no kazao?"
"Eno ti na stolu kritika koju je napisao."
Ona se pridi`e, te{kim korakom do|e do stola, nose}i jednu ~izmu, i stade da
~ita tekst, nagnuta preko plohe, sa rukama u d`epovima ogrta~a.
"'Jo{ od naseljavanja Anaresa predstavljalo je op{te prihva}eno na~elo da je
fizika Sleda temelj hronozofske misli u odonjanskom dru{tvu. Sebi~no odstupanje od
solidarnosti sa ovim na~elom mo`e da za ishod ima jedino jalovo baratanje neprakti~nim
hipotezama bez dru{tvene organske korisnosti, ili ponavljanje sujeverno-religijskih
spekulacija neodgovornih, unajmljenih nau~nika iz profitskih dr`ava Urasa...' Oh, kakav
profiter! Maloumni, zadivljivi, ubogi, odonjanski demagog! Da li }e dati ovu kritiku u
{tampu?"
"Ve} je dao."
Klekla je da bi kona~no izula ~izme. Podigla je nekoliko puta pogled prema
[eveku, ali nije mu pri{la niti je poku{ala da ga dodirne, a i neko vreme ni{ta nije kazala.
Kada je to najzad ponovo u~inila, glas joj vi{e nije bio povi{en i napet kao ranije, ve} je
posedovao svoje prirodno promuklo, krznasto svojstvo. "[ta }e{ u~initi, [eve?"
"Ni{ta ne mogu da u~inim."
"[tampa}emo knjigu. Osnuj {tamparski sindikat, nau~i da sastavlja{ slog i sam
obavi stvar."
"Velika je oskudica u hartiji. [tampa se samo ono {to je veoma va`no. Jedino
publikacije UPR-a, dok ponovo sve ne bude u redu sa zasadima holuma."
"Mo`e{ li onda da malo promeni{ pristup? Prikrij ono {to ho~e{ da ka`e{.
Ukrasi ga sekvencijalnim ukrasima. Tako }e prihvatiti stvar."
"Ne mo`e{ prikriti crno kao belo."
Nije ga pitala da li mo`e da zaobi|e Sabula ili da poku{a sa nekim vi{im. Na
Anaresu nije trebalo uop{te da bude vi{ih i ni`ih. Nije bilo obila`enja. Ako nisi mogao
da radi{ u solidarnosti sa svojim sindicima, radio si sam.

141
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"[ta ako..." zausti ona, ali zastade. Zatim ustade i odlo`i ~izme uz greja~ da se
osu{e. Skinula je ogrta~, oka~ila ga i ogrnula se te{kim {alom, ru~no ispletenim. Sela je
na krevetsko uzvi{enje, gun|aju}i dok se spu{tala poslednjih nekoliko in~a. Podigla je
pogled prema [eveku koji je sedeo okrenut postrance izme|u nje i prozora.
"[ta bi bilo kada bi mu ponudio da se potpi{e kao koautor? Kao kod one prve
stvari koju si napisao."
"Sabul ne bi stavio svoje ima pod 'sujeverno-religijske spekulacije'."
"Jesi li siguran? Jesi li siguran da to nije upravo ono {to on `eli? On zna {ta je
to, zna {ta si u~inio. Oduvek si govorio da je lukav. Dobro zna da }e ga to baciti zajedno
sa celom {kolom Sleda u spremnik za preradu. Ali ako bi mogao da podeli sa tobom, da
uzme udela u priznanju? Sve {to je on - to je ego. Kada bi mogao da ka`e da je to i
njegova knjiga..."
"Podelio bih tu knjigu sa njim kako {to bih podelio i tebe", re~e [evek
ogor~eno.
"Ne gledaj tako na stvari, [eve. Knjiga je ta koja je va`na, zamisli. Slu{aj. Mi
`elimo da zadr`imo sa nama ovo dete koje }e se roditi, `elimo da ga volimo. Ali ako bi
iz nekog razloga ono umrlo ukoliko ga zadr`imo, ako bi moglo da `ivi jedino u jaslama,
tako da nikada ne bismo mogli da ga vidimo ili da mu saznamo ime, ako bismo, dakle,
stajali pred takvim izborom, za {ta bi se ti opredelio? Da zadr`i{ mrtvoro|en~e? Ili da
da{ `ivot?"
"Ne znam", re~e on. Stavio je glavu u {ake, bolno trljaju}i ~elo. "Da, svakako.
Da. Ali ovo... Ali ja..."
"Brate, drago srce", re~e Takver. ^vrsto je stisnula {ake u krilu, ali nije ih
pru`ila prema njemu. "Neva`no je koje ime stoji na knjizi. Ljudi }e znati. Istina je
knjiga."
"Ja sam ta knjiga", re~e on. Zatim zaklopi o~i i ostade nepomi~no da sedi.
Takver mu tada pri|e, boja`ljivo, dodirnuv{i ga blago, kao da dodiruje neku ranu.

Po~etkom 164. godine u Abenaju je objavljena prva, nepotpuna, drasti~no


redigovana verzija Na~ela Istovremenosti, sa Sabulom i [evekom kao koautorima. UPR
je {tampao samo va`na uputstva i dokumenta, ali Sabul je imao uticaja kod {tamparskog
i informacionog odeljenja UPR-a i uspeo je da ih uveri u propagandu vrednost knjige u
inostranstvu. Uras, kazao je on, likuje zbog su{e i mogu}e gladi na Anaresu; poslednja
po{iljka iotskih novina i ~asopisa obilovala je zluradim proro~anstvima o neposredno
predstoje}em krahu odonjanske ekonomije. Ovo se najbolje mo`e opovr}i, kazao je
Sabul, objavljivanjem jednog kapitalnog dela ~isto teorijskog karaktera, 'tog spomenika
nauke', kako je napisao u revidiranoj kritici, 'koji se uznosi nad materijalnim neda}ama
da bi dokazao neuni{tivu `ivotnost odonjanskog dru{tva i njegovo likovanje nad
arhi~nim posedni{tvom na svakom podru~ju ljudske misli'.
Delo je tako bilo {tampamo; petnaest od tri stotine primeraka poslato je u
inostranstvo na iotskim teretnjakom Obazrivi. [evek uop{te nije otvorio primerak
od{tampane knjige. U paket za izvoz, me|utim, stavio je jedan primerak prvobitnog

142
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

potpunog rukopisa. Na cedulji koju je prika~io za korice zamolio je da rukopis bude


predat doktoru Atrou iz Koled`a otmene nauke univerziteta Ieu Eun, uz izraze
po{tovanja autora. Bilo je izvesno da }e Sabul, koji je poslednji odobravao sadr`aj
paketa, primetitit dodatak. [evek nije saznao da li je on izvadio rukopis ili ga je ostavio.
Mogao ga je ukloniti iz zlobe; mogao ga je i pustiti, znaju}i da drasti~no u{kopljena
verzija u knjizi ne}e zacelo imati `eljeno dejstvo na ura{ke fizi~are. Nikada nije
pomenuo rukopis [eveku, niti ga je ovaj pitao za njega.
[evek je veoma malo razgovarao sa bilo kim tog prole}a. Dobrovoljno se javio
za rad na izgradnji jednog novog postrojenja za recikliranje vode u ju`nom Abenaju i
prete`an deo dana provodio je na tom poslu ili na predavanjima. Vratio se izu~avanjima
subatomske fizike, ~esto provode}i ve~eri kod institutskog akceleratora ili u
laboratorijama sa stru~njacima za ~estice. Sa Takver i njenim prijateljima bio je tih,
uzdr`an, blag i hladan.
Takverin stomak se veoma pove}ao i ona je hodala poput nekoga ko nosi
veliku, te{ku ko{aru sa rubljem. Nije prekidala sa radom u laboratorijama za prou~avanje
riba sve dok nije prona{la i uve`bala dobru zamenu za sebe, a onda se vratila ku}i, gde je
najzad dobila trudove, koji su zakasnili vi{e od jedne dekade. [evek je tog dana stigao
ku}i sredinom popodneva. "Mo`e{ da po|e{ po babicu", re~e mu Takver. "Ka`i joj da se
trudovi sada javljaju u razmaku od ~etiri do pet minuta, ali se ovaj razmak ne smanjuje,
tako da ne mora{ da juri{ kao bez glave."
On je ipak pohitao, a kada nije zatekao babicu, uhvatila ga je panika. Nije bilo
ni babice ni lekara iz tog bloka, a nijedno od njih nije ostavilo poruku na vratima o tome
gde se mogu na}i, kao {to je to bilo uobi~ajeno. [evekovo srce stalo je mahnito da
dobuje u prsima i on je najednom stvari video zatra{uju}e jasno. Shvatio je da je ovo
odsustvo pomo}i r|avo znamenje. Udaljio se od Takver jo{ od zime, od kada je doneta
odluka o knjizi. Ona je postajala sve ti{a, pasivnija, strpljivija. Sada mu je ta pasivnost
bila jasna: bila je to priprema za njenu smrt. Ona je bila ta koja se udaljila od njega, a on
nije poku{ao da je prati. Vodio je ra~una jedino o ogor~enosti u svom srcu, a nikada o
njenom strahu, ili hrabrosti. Pustio ju je samu zato {to je on `eleo da ga puste samog, i
tako je ona oti{la, oti{la, daleko, predaleko, oti{la sama, zauvek.
Otr~ao je do klinike bloka, gde je stigao sasvim bez daha i na klecavim nogama,
tako da su tamo pomislili da ima sr~ani napad. Objasnio im je u ~emu je stvar. Poslali su
poruku jednoj babici i kazali mu da se vrati ku}i zato {to }e njegovom ortaku jama~no
biti potrebno dru{tvo. Krenuo je nazad i sa svakim korakom panika je rasla u njemu,
u`as, izvesnost gubitka.
Ali kada je stigao, nije mogao da se baci na kolena pred Takver i da je moli za
opro{taj, kao {to je to o~ajni~ki `eleo. Takver nije imala vremena za emocionalne scene;
bila je zauzeta. Uklonila je sve sa krevetskog uzvi{enja osim jednog ~istog ~ar{ava i
po~ela je da se pora|a. Nije jaukala niti vikala, budu}i da nije ose}ala bol, ali kada bi
trudovi nai{li, ona bi ih do~ekivala kontrolom mi{i}a i disanja, da bi potom sna`no
ispustila vazduh iz plu}a, uz gromko huf, poput nekoga ko ula`e silan napor da podigne
veliki teret. [evek jo{ nikada nije video neki rad koji je toliko koristio svu snagu tela.

143
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

On nije mogao da gleda takav napor, a da ne poku{a pri tom da pomogne.


Mogao je da joj poslu`i kao upori{te i potporanj kada joj je bilo potrebno polu`je.
Veoma su brzo prona{li najzgodniji polo`aj, probaju}i i gre{e}i, i zadr`ali su ga i po{to
je babica stigla. Takver se porodila na nogama, ~u~e}i, dr`e}i lice spram [evekovog
bedra i uhvativ{i se {akama za njegove ukru}ene mi{ice. "Evo ga", re~e babica tiho, sred
sna`nog Takverinog disanja, nalik na brektanje kakvog motora, i uze sluzavo, ali
prepoznatljivo ljudsko stvorenje koje se pojavilo. Usledio je sna`an odliv krvi, a zatim je
izi{la jedna bezobli~na masa ne~eg neljudskog, ne`ivog. U`as na koji je zaboravio vratio
mu se udvostru~en. Bila je to smrt koju je video. Takver ga vi{e nije dr`ala za mi{ice,
ve} je sklup~ano le`ala kraj njegovih nogu, sasvim mlitava. On se na`e nad nju, krut od
u`asa i silnog bola.
"Gotovo je", re~e babica. "Pomogni joj da se pomeri kako bih mogla da o~istim
ovo."
"@elim da se operem", re~e Takver slaba{no.
"Evo, pomozi joj da se opere. To je sterilna ode}a, dr`i."
"Ua, ua, ua", za~u se novi glas.
Soba najednom kao da je bila puna ljudi.
"Dobro", re~e babica. "Uzmi bebu i polo`i je majci na grudi; to poma`e da se
prekine krvarenje. Ho}u da odnesem ovu posteljicu u zamrziva~ u klinici. Vrati}u se za
deset minuta."
"Gde je... Gde je..."
"U kolevci!" re~e babica, odlaze}i. [evek tek tada postade svestan sasvim male
postelje, koja je stajala spremna u uglu ~etiri dekade, i novoro|en~eta u njoj. U jeku sve
te pometnje babica je na{la vremena da o~isti dete, pa ~ak i da ga odene, tako da ono vi{e
nije bilo riboliko i sluzavo kao onda kada ga je prvi put video. Popodne se pretvorilo u
sumrak, neobi~no brzo i nimalo postupno. Svetiljka je bila uklju~ena. [evek uze bebu da
je odnese do Takver. Lice joj je bilo neverovatno sitno, sa krupnim, naizgled krhkim,
zaklopljenim o~nim kapcima. "Daj je ovde", re~e Takver. "Oh, po`uri, molim te, daj mi
je."
Preneo ju je preko sobe i veoma pa`ljivo je spustio na Tekverin stomak "Ah!"
re~e ona meko; bio je to zvuk ~istog likovanja.
"[ta je?" upita ona posle izvesnog vremena, pospano.
[evek je sedeo pored nje na rubu krevetskog uzvi{enja. Pa`ljivo je pogledao,
pomalo zbunjen kontrastom izme|u duga~kog haljetka i bebinih izuzetno kratkih nogu.
"Devoj~ica."
Babica se vratila i stala da se sprema. "Obavili ste prvorazredan posao", primeti
ona. Oni se slo`i{e tromim klimanjem. "Navrati}u sutra ujutro", re~e `ena, odlaze}i.
Beba i Takver ve} su spavale. [evek spusti glavu pored Takverine. Bio je navikao na
prijatan, mo{usan miris njene ko`e. On se sada promenio; postao je parfem, te`ak i
slaba{an, ote`an snom. Veoma blago, on je obgrli jednom rukom; le`ala je na boku, sa
bebom uz grudi. U sobi ote`anoj `ivotom on zaspa.

144
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Jedan odonjanin prihvata monogamiju ba{ kao {to bi prihvaito zajedni~ko


preduzimanje neke proizvodnje, kakav balet ili rad u fabrici sapuna. Orta{tvo je
predstavljalo dobrovoljno osnovanu federaciju sli~nu ma kojoj drugoj. Dok je bila
delotvorna, ona je postojala, kada bi to prestala da bude, prestajala je i da postoji. Nije
posredi bila institucija, ve} funkcija. Nije znala ni za kakve druge sankcije do onih koje
se odnose na li~nu savest.
Ovo je bilo sasvim u saglasnosti sa odonjanskom dru{tvenom teorijom.
Vrednost obe}anja, ~ak i obe}anja na neodre|eno vreme, bila je duboko ukorenjena u
Odoinom mi{ljenju; iako je moglo izgledati da njeno dr`anje do slobode promene mo`e
obezvrediti zamisao o obe}anju ili zavetu, u stvari upravo je ta sloboda davala zna~aj
obe}anju. Obe}anje je odabran pravac, samoograni~enje izbora. Kao {to je Odo isticala,
ako se ne odabere nijedan pravac, ako se nigde ne ide, ne}e se zbiti nikakva promena.
Sloboda izbora i promene datog pojedinca osta}e neiskori{}ene, ba{ kako kada bi on bio
u tamnici, u tamnici koju je sam sazdao, u lavirintu u kome nijedan put nije bolji od
nekog drugog. I tako je Odo do{la do zamisli da je obe}anje, data re~, ideja vernosti od
su{tinske va`nosti u slo`enosti slobode.
Mnogi ljudi su smatrali da je ova zamisao o vernosti pogre{no primenjena na
seksualni `ivot. Okolnost da je Odo bila `ena nagonila ju je, govorili su oni, na poricanje
prave seksualne slobode; tu ako ve} nigde drugde, Odo nije pisala za mu{karce. Ovo je,
me|utim, isticao podjnednaki broj `ena i mu{karaca, tako da se sticao utisak da ono {to
Odo nije uspela da razume nije bila mu{ka priroda ve} ~itav jedan deo ljudskog roda, svi
oni pojedinci kojima je vr{enje opita predstavljalo su{tinu seksualnog zadovoljstva.
Iako ih ona mo`da nije shvatala, verovatno ih smatraju}i posedni~kim
odstupanjima od norme - budu}i da je ljudska vrsta, ako ve} ne vrsta za koju je osobeno
vezivanje u parove, ono bar vrsta za koju je osobeno preno{enje isustva u naredna
pokolenja - ipak je vi{e i{la naruku onima koji su bili promiskuitetno nastrojeni, nego
onima koji su se upu{tali u dugotrajna orta{tva. Nisu postojali zakon, ograni~enja,
zabrane i kazne, nije bilo nedozvoljenih stvari vezanih za bilo koji oblik upra`njavanja
seksa, osim za silovanje deteta i `ene, u kom slu~aju bi susedi onoga ko je to u~inio
preduzeli zajedni~ku osvetu, ukoliko se on ne bi na vreme prepustio bla`im rukama
osoblja u nekom sredi{tu za terapiju. Ali ovakva seksualna zastranjivanja bila su
izuzetno retka u dru{tvu gde je puno zadovoljenje nagona predstavljalo normu jo{ od
puberteta i gde je jedino dru{tveno ograni~enje koje se postavljalo pred seksualni `ivot
jedinke bilo blago insistiranje na izdvojenosti pri seksualnom ~inu, {to je predstavljalo
izvestan izraz skromnosti nametnut zajedni~kim karakterom `ivota.
Sa druge strane, oni koji bi odlu~ili da obrazuju i odr`e orta{tvo, bilo
homoseksualno ili heteroseksualno, susretali su se sa problemima nepoznatim onima koji
su se zadovoljavali seksom gde god ga na{li. Morali su da se suo~avaju ne samo sa
ljubomorom, posesivno{}u i ostalim bolestima strasti, za ~ije je bujanje monogamna
veza predstavljala izvrsno tlo, nego i sa spoljnjim pritiscima dru{tvene organizacije. Par
koji bi se upustio u orta{tvo ~inio je to svestan da u bilo kom ~asu mo`e biti rastavljen
ukoliko to budu nalagali zahtevi za rasporedom radne snage.

145
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Odrad, uprava odljenja za rad, nastojao je da ne razdvaja parove, odnosno da ih


ponovo spoji, na zahtev, ~im se za to uka`e prilika; ali to nije uvek bilo izvodljivo,
naro~ito u situacijama kada su postojali hitni i neodlo`ni poslovi, niti je iko o~ekivao od
Odrada da prekraja ~itave spiskove i reprogramira kompjutere kako bi se to u~inilo. Da
bi se opstalo, da bi `ivot mogao da te~e, Anare{anin je morao da bude spreman da po|e
tamo gde je potreban i da obavi posao koji je trebalo izvr{iti - i on je to dobro znao. Jo{
je odmalena saznavao da je radni raspored va`an ~inilac `ivota, neposredna i stalna
dru{tvena neophodnost; nasuprot tome, vezivanja parova predstavljala su li~nu stvar,
izbor koji se mogao preduzeti samo u okviru jedenog {ireg izbora.
Ali kada se pravac odabere slobodno i kada se njime ide iskreno, mo`e izgledati
da sve ostalo poma`e ovo napredovanje. I tako, mogu}nost i izvesnost razdvajanja ~esto
su slu`ile da osna`e odanost ortaka. Odr`ati nepritvornu, spontanu vernost u jednom
dru{tvu koje nije znalo za zakonske ili moralne sankcije protiv neverstva i odr`ati je
tokom dobrovoljno prihva}enih razdvajanja do kojih je moglo do}i u svakom trenutku i
koja su mogla potrajati godinama, predstavljalo je i te kakav izazov. Ali ljudsko bi}e voli
izazove, tra`i slobodu u neda}ama.
Godine 164. mnogi ljudi koji to nikada nisu tra`ili do{li su u priliku da iskuse tu
vrstu slobode, i ona im se dopala, dopalo im se ose}anje stavljanja na probu i opasnost.
Su{a koje je po~ela u leto 163. godine nimalo nije popustila tokom zime. U leto 164. ve}
je bilo veoma te{ko; ukoliko bi su{a potrajala, ozbiljno je pretila opasnost katastrofe.
Racionisanje je bilo strogo; pozivi na rad nisu se nipo{to smeli prenebre}i.
Nastojanja da se dobije dovoljno hrane i da se ta hrana razdeli postala su grozni~ava,
o~ajni~ka. No, sami ljudi uop{te nisu bili o~ajni. Odo je napisala: 'Dete slobodno od
krivice vlasni{tva i tereta ekonomskog nadmetanja odra{}e sa `eljom da uradi ono {to
valja uraditi i kadro{}u da se raduje tom radu. Beskoristan je rad koji pomra~uje srce.
Radost majke-dojilje, u~enjaka, uspe{nog lovca, dobrog kuvara, ume{nog rukotvorca,
svakoga ko obavlja neophodan rad i to ~ini valjano - ta trajna radost mo`da je najdublji
izvor ljudske sre}e i svekolike dru{tvenosti.' Postojala je jedna pritajena struja radosti, u
tom smislu, u Abenaju toga leta. Ose}ala se izvesna vedrina u obavljanju i najte`ih
poslova, spremnost da se zaboravi na sve brige ~im se obavi ono {to se moglo obaviti.
Stara parola 'solidarnost' ponovo je o`ivela. Postoji silna razdraganost u uvi|anju da je
veza koja ih spaja ja~a, na kraju krajeva, od svega {to poku{ava da je ra{~ini.
Po~etkom leta UPR je preko plakata razglasio predlog da ljudi skrate radni dan
za oko jedan sat, budu}i da su koli~ine proteina koje su preko hrane dobijene u
trpezarijama sada postale nedovoljne za puni normlani utro{ak energije. Uobi~ajena
`ivahnost na gradskim ulicama ve} je po~ela da jenjava. Ljudi koji su se ranije vra}ali sa
posla dokoli~ili su po trgovima, kuglali se po sasu{enim parkovima, sedeli na ulazima u
radionice i razgovarali sa prolaznicima. Gradski `ivalj se vidljivo proredio, budu}i da se
vi{e hiljada ljudi dobrovoljno javilo ili bilo upu}eno na hitne poljske radove. Ali
uzajamno poverenje prigu{ilo je poti{tenost i bri`nost. 'Pomo}i }emo jedni drugima da
pro|emo kroz ovo', govorili su vedro. I odista, tek ispod povr{ine strujale su sna`ne
plime `ivotnosti. Kada su presahli arterski bunari u severnim pregra|ima, dobrovoljci

146
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

koji su radili u slobodno vreme, stru~ni i nestru~ni, mladi i stari, dali su se na


postavljanje privremenog vodovoda iz ostalih podru~ja i posao je bio obavljen za trideset
~asova.
U pozno leto [evek je dobio vanredan preme{taj na jedno poljoprivredno dobro
u zajednici Crveni Izvori na Jugoishodu. Ne{to ki{e koja je tamo pala tokom razdoblja
polutarnih oluja pru`ilo je nadu da se mo`e zasaditi zrnevlje holuma i ubrati letina pre no
{to se su{a vrati.
O~ekivao je ovakav vanredni preme{taj, budu}i da je zavr{io prethodni
gra|evinski posao i da se prijavio kao dobrovoljac za bilo koji rad. Celog leta nije radio
ni{ta drugo osim {to je dr`ao kurseve, ~itao, odazivao se na sve dobrovolja~ke pozive iz
bloka i grada i vra}ao se ku}i Takver i bebi. Takver je ponovo po~ela da odlazi u
laboratoriju, samo ujutro, posle pet dekada. Kao majka-dojilja dobijala je o svakom
obroku dodatna sledovanja proteina i ugljenih hidrata i to je uvek rado uzimala; prijatelji
vi{e nisu mogli da dele sa njom preostatke hrane zato {to tih preostataka vi{e nije bilo.
Bila je smr{ala, ali poletna, a beba mala, ali napredna.
[eveku je beba donela mnogo zadovoljstva. Brinu}i se o njoj tokom
prepodneva (ostavljali su je u jaslama samo kada bi on dr`ao predavanja ili bio na
doborovljnom radu), iskusio je ono ose}anje da je nekome potreban, ose}anje koje
predstavlja teret i nagradu roditeljstva. @iva beba, koja na sve reaguje, bila je savr{eni
slu{alac [evekovih potisnutih verbalnih ma{tarija, onoga {to je Takver nazivala
njegovom ludom crtom. Poseo bi bebu na svoja kolena i stao bi da joj izla`e mahnita
kosmolo{ka predavanja, obja{njavaju}i joj kako je vreme, u stvari, preokrenuti prostor,
{to bi dalje zna~ilo da je hronon ispoljena iznutrica kvanta, a razdaljina samo jedno od
uzgrednih svojstava svetlosti. Davao je bebi ~itav niz raznovrnih, ekstravagantnih
nadimaka i recitovao joj sme{ne mnemonike: Vreme su lisi~ine, Vreme je tiransko,
supermehani~ko, superorgani~ko - POP! - i na to 'pop' beba bi posko~ila mal~ice u
vazduh, ci~e}i i ma{u}i bucmastim pesnicama. Oboje su silno u`ivali u tim ve`banjima.
Kada je poslat na rad, to mu je zadalo prili~an bol. Nadao se da }e dobiti ne{to blizu
Abenaja, a ne sasvim sa druge strane sveta, na Jugoishodu. Ali zajedno sa neprijatnom
nu`no{}u napu{tanja Takver i bebe za ~itavih {ezdeset dana i{lo je i pouzdano uverenje
da }e im se vratiti. Dok bude imao tu uvernost, ne}e se `aliti.
Uo~i njegovog polaska do{ao je Bedap i ve~erao u obedovaonici instituta sa
njima, a onda su svi zajedno do{li u sobu. Sedeli su i razgovarali u toploj no}i, kraj
uga{ene svetiljke i otvorenih prozora. Bedap, koji je ina~e jeo u jednoj maloj trpezariji,
gde posebni zahtevi nisu predstavljali naro~iti teret za kuvare, odvajao je na stranu
tokom jedne dekade svoja sledovanja posebnih napitaka, koja su tako narasla do pune
litarske boce vo}nog soka, {to ga je on sada doneo ovde. S ponosom im je pokazao bocu:
opro{tajna proslava. Boca je stala da kru`i me|u njima i oni su u`ivali u napitku, cok}u}i
jezikom. "Se}a{ li se", re~e Takver, "one silne hrane uo~i tvog odlaska iz Severozalaza?
Pojela sam devet onih pr`enih kola~a."
"Tada si imala pod{i{anu kosu", re~e [evek, i sam iznena|en ovim se}anjem
koje nikada ranije nije doveo u vezu sa Takver. "To si bila ti, zar ne?"

147
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"A {ta si mislio?"


"Prokletstvo, kako si onda bila balava!"
"Ba{ kao i ti. Pro{lo je ve} deset godina od tada. Skratila sam kosu da bih se
razlikovala i izgledala zanimljivo. Ba{ mi je koristilo!" Nasmejala se na svoj zvonki,
vedri na~in, ali je brzo zamukla kako ne bi probudila bebu koja je spavala u kolevci iza
zastora. Ni{ta, me|utim, nije moglo da probudi bebu kada bi jednom zaspala. "Silno sam
`elela da se razlikujem. Pitam se za{to."
"To je prirodno oko dvadesete", re~e Bedap, "kada mo`e{ da bira{ da li ho}e{
da bude{ kao svi ostali do kraja `ivota ili da na~ini{ vrlinu od svojih posebnosti."
"Ili bar da ih prihvati{ sa pomireno{}u", re~e [evek.
"[ev je sav u pomirenosti", re~e Takver. "Najbolji znak starenja. Mora da je
grozno kad napuni{ tridesetu."
"Ni{ta se ne sekiraj, ti se ni sa ~im ne}e{ pomiriti ni u devedesetoj", re~e Bedap,
potap{av{i je po le|ima. "Jesi li se bar pomirila sa imenom svog deteta?"
Imena od pet ili {est slova, koja je sastavljao sredi{nji registracioni kompjuter i
koja su bila jedinstvena za svaku `ivu jedinku, dolazila su na mesto brojeva koje bi jedno
dru{tvo {to koristi kompjutere moralo ina~e da pripi{e svojim ~lanovima. Jednom
Anare{aninu nije bila potrebna nikakva druga identifikacija do njegovog imena. Za ime
se, stoga, smatralo da predstavlja va`an deo svakog pojedinca, iako je on isto tako malo
bio u prilici da ga sam izabere kao i, recimo, oblik nosa ili visinu. Takver se nije dopalo
ime koje je beba dobila: Sadik. "I dalje mi zvu~i kao usta puna {ljunka", re~e ona.
"Naprosto joj ne pristaje."
"Meni se dopada", re~e [evek. "Zvu~i mi kao da je sazdano za visoku, vitku
devoj~icu sa duga~kom, crnom kosom."
"Ali posredi je sitna, debelju{kasta curica bez imalo kose", primeti Bedap.
"Daj joj malo vremena, brate! Slu{ajte. Odr`a}u govor."
"Govor! Govor!"
"Pssst..."
"Za{to 'pssst'? Pa tu bebu ne bi probudila ni prava kataklizma."
"Ti{ina. Uzbu|en sam." [evek podi`e {olju sa vo}nim sokom. "@elim da
ka`em... Ono {to `elim da ka`em jeste slede}e. Drago mi je {to se Sadik sada rodila. U
te{koj godini, u te{kim vremenima, kada nam je potrebno bratstvo. Drago mi je {to je
ro|ena sada i ovde. Drago mi je {to je jedna od nas, odnjanin, na{a k}er i na{a sestra.
Drago mi je {to je ona Bedapova sestra. [to je Sabulova sestra, ~ak i Sabulova! Pijem u
ime te nade: da }e Sadik, do kraja svog `ivota, voleti tako|e svoje sestre i svoju bra}u, sa
puno radosti, kao {to ih ja no}as volim. Kao i da }e po~eti da pada ki{a..."

UPR, glavni korisnik radija, telefona i po{te, usagla{avao je rad sredstava


telekomunikacija, ba{ kao i sredstava za prevoz ljudi i robe. Budu}i da na Anaresu nije
bilo 'poslova', u smislu propagande, ogla{avanja, ulaganja, {pekulacija i tako dalje, po{ta
se uglavnom sastojala od prepiske izme|u industrijskih i profesionalnih sindikata, od
njihovih uputstava i obave{tenja, kao i od obave{tenja koja je slao UPR, odnosno od

148
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

malog broja li~nih pisama. @ive}i u dru{tvu gde se svako mogao kretati kud god za`eli i
kad god za`eli, Anare{anin je naj~e{}e imao prijatelje tamo gde se trenutno nalazi, a ne
tamo gde je prethodno bio. Telefon se retko koristio unutar jedne zajednice; zajednice
uop{te nisu bile velike. ^ak se i Abenaj dr`ao tog uskog lokalnog obrasca, sa svojim
'blokovima', polusamostalnim gradskim podru~jima u okviru kojih ste pe{ice mogli sti}i
do svakoga ko vam je potreban i do svega {to vam je potrebno. Telefoniranju se stoga
poglavito pribegavalo za me|umesne razgovore, a to je i{lo preko UPR-a: razgovori
li~ne prirode morali su se prethodno uprili~iti preko pisama; u stvari, to uop{te i nisu bili
razgovori, ve} naprosto poruke ostavljene u sredi{tima UPR-a. Pisma su slana
nezatvorena; nije posredi bila, razume se, nikakva zakonska uredba, ve} konvencija.
Privatno telekomuniciranje staje prili~no dobara i rada, a kako nije bilo nikakve razlike
izme|u privatne i javne ekonomije, postojala je prili~na odbojnost prema suvi{nom
pisanju ili telefoniranju. To je smatrano ni{tavnom sklono{}u: mirisalo je na zasebni{tvo,
na sebi~arenje. Zbog toga su verovatno pisma i i{la nezatvorena: niste imali prava da
tra`ite od drugih ljudi da prenose poruku koju ne mogu da pro~itaju. Ukoliko bi vas
poslu`ila sre}a, pismo bi oti{lo po{tanskim diri`ablom UPR-a, a ako bi vam sre}a
okrenula le|a oti{lo bi vozom za prevoz hrane. Kona~no bi stiglo do po{tanskog
skladi{ta u odredi{nom mestu i tu ostalo da le`i, budu}i da nije bilo po{tara, sve dok
neko ne bi obavestio primaoca da mu je stiglo pismo i dok on ne bi do{ao da ga uzme.
Na pojedincima je, me|utim, bilo da odlu~e {ta jeste, a {ta nije va`no. [evek i
Takver pisali su jedno drugom redovno, pribli`no jednom u dekadi. [evek je pisao:

Putovanje nije bilo r|avo, ukupno tri dana, skroz putni~kim kamionom-
guseni~arom. Ovde je veliki saziv - tri hiljade ljudi, ka`u. Posledice su{e znatno su te`e
u ovim krajevima. Nema, me|utim, nesta{ica. Sledovanja hrane u trpezarijama ista su
kao i u Abenaju, s tom razlikom {to ovde dobija{ bareno gara-povr}e za oba obroka
svakoga dana zato {to imaju lokalne vi{kove. I nama sve vi{e izgleda da ga ima suvi{e.
Ali klima je ovde ono {to je najgore. Ovo je Pra{ina. Vazduh je suv, a vetar duva bez
prestanka. Ki{e nakratko padaju, ali samo jedan sat posle ki{e zemlja je ponovo suva i
pra{ina po~inje da se di`e. Padavine u ovom razdoblju nisu dostigle ni polovinu
godi{njeg proseka. Svi koji rade na projektu imaju ispucale usne, krvarenja iz nosa,
nadra`enosti o~iju i ka{alj. Me|u ljudima koji `ive u Crvenim Izvorima mnogo je
obolelih od pra{inskog ka{lja. Naro~ito je te{ko bebama: mogu se videti mnoge sa
upalom ko`e i o~iju. Pitam se da li bih to uop{te primetio pre samo pola godine. ^ovek
bolje zapa`a stvari kada postane roditelj. Rad je uobi~ajen i svi se ophode drugarski, ali
suvi vetar te iznuruje. Sino} mi je na um pala Ne Tera i u no}i mi se zvuk vetra u~inio
kao zvuk planinskog potoka. Ne `alim zbog ovog razdvajanja. Ono mi je pomoglo da
uvidim da sam po~eo da dajem manje, kao da posedujem tebe, a ti mene, i da sem toga
nema ni~eg drugog. No, stvarnost nema nikakve veze sa posedovanjem. Ono {to mi
~inimo jeste potvr|ivanje celovitosti Vremena. Reci mi {ta radi Sadik. Slobodnim
danima dr`im predavanja nekim ljudima koji su mi to tra`ili; jedna devojka je prirodni
matemati~ar i ja }u je preporu~iti za Institut. Tvoj brat [evek.

149
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Takver mu je pisala:

Brine me jedna ~udna stvar. Raspored nastave za tre}e ~etvrtgodi{te istaknut je


pre tri dana i ja sam oti{la da vidim kada ima{ ~asove u Inst. ali nije bilo nikakvih
predavanja, niti slu{aonica za tebe. Pomislila sam da su te gre{kom izostavili, pa sam
oti{la do sind. ~lanova gde su mi kazali, da, `eleli su da ti daju da dr`i{ ~asove iz geom.
Onda sam oti{la do inst. usagl. ureda, kad one starice sa nosem, ali ona nije znala ni{ta,
ne, ne, ne znam ni{ta, idi do sredi{njeg ureda za razme{taj! To je besmisleno, kazala sam
i oti{la kod Sabula. Ali on nije bio u uredu za fiz. i ja nisam uspela da ga vidim, iako sam
jo{ dva puta odlazila tamo. Sa Sadik koja nosi predivnu, belu kapicu {to ju je Terus
isplela od oparane vunice i u kojoj izgleda veoma ljupko. Ne `elim da tra`im Sabula u
sobi, u onom tunelu za crve ili gde ve} `ivi. Mo`da je oti{ao negde na doborovljni rad,
ha-ha! Kako bi bilo da telefonira{ u Institut i ustanovi{ kakva je to gre{ka posredi? U
stvari, ja sam ve} oti{la do sredi{njeg ureda za razme{taj pri Odradu, ali nije bilo
nikakvog novog rasporeda za tebe. Ljudi tamo su u redu, ali ona starica sa nosem ne zna
svoj posao i nije od pomo}i, a i sve ovo nikoga ne zanima. Bedap je u pravu kada ka`e
da nas birokratija polako gu{i. Molim te, vrati se (ako treba i sa tom genijalkom za
matematiku), razdvojenost jeste pou~na, ali tvoje prisustvo je pouka koju `elim. Dobijam
svakog dana po pola litra vo}nog soka i sledovanje kalcijuma zato {to mi ponestaje
mleka, zbog ~ega se S. silno dere. Stari, dobri lekari!! Sve, uvek, T.

[evek nije dobio ovo pismo. Oti{ao je sa Jugoishoda pre no {to je ono stiglo u
po{tansko skladi{te Crvenih Izvora.
Izme|u Crvenih Izvora i Abenaja bilo je oko dve i po hiljade milja. ^ovek koji
bi sam putovao naprosto bi stopirao neko vozilo, budu}i da su sva prevozna sredstva bila
predvi|ena za prevoz onoliko putnika koliko je u njih moglo da stane; ali kako se ovde
~etiri stotine pedeset ljudi istovremeno vra}alo na svoja redovna radna odredi{ta na
Severozapad, za njih je obezbe|en voz. Kompozicija se sastojala od putni~kih vagona, ili
bar od vagona koji su se tog ~asa koristili kao putni~ki. Najmanje popularni me|u ovima
bili su zatvoreni teretni vagoni u kojima je nedavno prevo`ena dimljena riba.
Posle jednogodi{nje su{e uobi~ajene prevozne linije postale su nedovoljne,
uprkos silnim naporima prevoznih radnika da izi|u u susret svim zahtevima. Oni su
sa~injavali najve}u federativu u odonjanskom dru{tvu: samoorganizovanu, razume se, u
oblasne sindikate ~ije su dejstvovanje usagla{avali predstavnici {to su se sastajali i
sara|ivali sa ljudima iz lokalnih i sredi{njeg UPR-a. Mre`a koju je odr`avala
prevozni~ka federativa bila je delotvorna u normalnim vremenima, kao i u vanrednim
situacijama ograni~enih razmera; bila je fleksibilna, prilagodljiva okolnostima, a
sindikati prevoza imali su veliko ljudstvo i profesionalni ponos. Svojim lokomotivama i
diri`ablima nadevali si nazive poput Nepokoran, Izdr`ljivost, Vetrojed; imali su i gesla:
'Uvek sti`emo na odredi{te', 'Ni{ta nije previ{e!'... Ali sada, kada je celim oblastima
planete pretila neposredna opasnost od gladi ukoliko im hrana ne bi bila dostavljena iz

150
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

drugih oblasti i kada je valjalo prevoziti mnogoljudnu vanrednu radnu snagu, zahtevi sa
kojima se suo~avao prevoz postali su preveliki. Nije bilo dovoljno vozila; nije bilo
dovoljno ljudi koji bi upravljali njima. Sve na krilima ili to~kovima ~ime je federativa
raspolagala uvedeno je u upotrebu, a u~esnici, biv{i radnici, dobrovoljci i vanredna radna
snaga pomagali su na kamionima, vozovima, brodovima, u lukama i servisnim
postajama.
Voz na koji se [evek ukrcao prevaljivao je brzo kratke deonice, da bi potom
dugo ~ekao, budu}i da su svi vozovi koji su prevozili hranu imali preimu}stvo u odnosu
na njega. A onda je usledilo zaustavljanje od punih dvadeset ~asova. Neki dispe~er, koji
je bio premoren ili nedovoljno upu}en u posao, napravio je gre{ku i negde uz prugu
do{lo je do iskakanja voza iz {ina.
Varo{ica kod koje se voz zaustavio nije raspolagala vi{kom hrane u
trpezarijama ili stovari{tima. Nije posredi bila ratarska zajednica, ve} industrijsko mesto
u kome su se proizvodili beton i penasti kamen; varo{ica je bila izgra|ena na zgodnom
polo`aju, uz plovnu reku i kraj bogatih kre~nja~kih naslaga. Postojali su, dodu{e, oku}ni
povrtnjaci, ali varo{ je ipak zavisila od dovoza hrane. Ukoliko bi ~etiri stotine pedeset
ljudi sa voza jelo, sto {ezdeset lokalnih `itelja to vi{e ne bi moglo. Idealno, moglo je do}i
do deobe, tako da svi budu polusiti, odnosno polugladni. Da je u vozu bilo pedeset ili
~ak stotinu ljudi, zajednica bi im verovatno u{tedela bar jednu pe} hleba. Ali ~etiri
stotine pedeset ljudi? Ukoliko bi takvom mno{tvu dali bilo {ta, danima bi potom ostali
bez i~ega. A da li bi posle toga stigao naredni voz sa hranom? I koliko bi namirnica bilo
u njemu? Nisu im dali ni{ta.
Putnici, koji tog jutra ni{ta nisu doru~kovali, ostali su tako bez hrane punih
{ezdeset ~asova. Prvi obrok su dobili tek kada je pruga ra{~i{}ena i kada su prevalili
vozom jo{ narednih sto pedeset milja do jedne stanice u ~ijoj je obedovaonici bilo zaliha
hrane za putnike.
Bilo je to [evekovo prvo iskustvo gladi. Ponekad je ostajao gladan kada bi se
zaradio zato {to nije `eleo da gubi vreme na obedovanje, ali dva obroka dnevno uvek su
se mogla dobiti: bila su pouzdana poput izlaska i zalaska sunca. Nikada nije ~ak ni
pomislio na to kako bi izgledalo da mora da ostane bez njih. Niko u njegovom dru{tvu,
niko na svetu nije morao da ostane bez njih.
Dok je voz satima nepomi~no stajao na sporednom koloseku izme|u jednog
kr{evitog i pra{njavog kamenoloma i zatvorenog industrijskog postrojenja i dok je on
postajao sve gladniji, po~ele su da ga poha|aju sumorne misli o stvarnosti gladi, kao i o
mogu}oj nedoraslosti njegovog dru{tva da prebrodi glad bez gubljenja solidarnosti koja
mu je bila glavna uzdanica. Lako se moglo deliti kada je bilo dovoljno za razdeobu, pa
~ak i jedva dovoljno. Ali kada vi{e nije bilo dovoljno? Tada je na scenu stupala sila; mo}
koja je pravda; vlast, njeno oru|e, nasilje, i njen najodaniji saveznik, odvra}en pogled.
Ozloje|enost putnika na me{tane bila je velika, ali i manje zloslutna od
pona{anja `itelja varo{ice - od na~ina na koji su se krili iza 'svojih' zidova sa 'svojim'
vlasni{tvom, prenebregavaju}i voz, uop{te ga ne pogledav{i. [evek nije bio jedini
smrknuti putnik; vodio se dug razgovor pokraj zaustavljenih vagona, ljudi su ulazili i

151
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

izlazili, raspravljaju}i, sla`u}i se, sve o istoj op{toj temi o kojoj je i on razmi{ljao.
Ozbiljno je predlagano zaposedanje oku}nih povrtnjaka, o tome se `u~no razgovaralo i
sva je prilika da bi taj korak bio preduzet da se kona~no nije razlegao pisak lokomotive
kojim je ozna~en polazak.
Kada je voz najzad stigao, posle spornog napredovanja, do stanice gde ih je
~ekao obrok - pola vekne holumovog hleba i zdela supe - i po{to su to pojeli, njihova
smrknutost ustupila je mesto ushi}enju. Pri dnu zdele postalo bi vam jasno da je posredi
bila prili~no retka supa, ali njena prva ka{ika, ta prva ka{ika bila je naprosto ~arobna,
sasvim vredna prethodnog gladovanja. Svi su se slo`ili oko toga. Vratili su se u voz,
smeju}i se i {ale}i. Pomogli su jedni drugima da pro|u kroz ovo.
Konvoj {inskih kamiona preuzeo je putnike za Abenaj kod Polutarnog Brega i
prevezao ih poslednjih pet stotina milja. Stigli su u grad u pozni sat jedne vetrovite no}i
po~etkom jeseni. Bilo je malo pred pono} i na ulicama nije bilo nikoga. Vetar je tekao
kroz njih poput nemirne, suve reke. Povrh slabih uli~nih svetiljki zvezde su buktale
jarkom, drhtavom svetlo{}u. Suva jesenja oluja i strast nosile su [eveka kroz ulice; i{ao
je gotovo tr~e}im korakom, tri milje do severne ~etvrti, sam u tamnom gradu. U jednom
koraku prevalio je tri stepenika na tremu, projurio kroz hodnik, do{ao do vrata, otvorio
ih. U sobi je bio mrak. Zvezde su plamtele u tamnim prozorima. "Takver!" re~e on, ali
mu uzvrati samo ti{ina. Pre no {to je uklju~io svetiljku, tu u tami, u ti{ini, najednom je
shvatio {ta zna~i razdvojenost.
Ni{ta nije nestalo. Nije bilo ni~ega {to bi nestalo. Jedino su nestale Sadik i
Takver. Zauzimanja nenastanjenog prostora lagano su se okretala, pomalo svetlucaju}i,
pokretana strujom vazduha sa otvorenih vrata.
Na stolu se nalazilo pismo. Dva pisma. Jedno od Takver. Bilo je kratko: dobila
je vanredni preme{taj u laboratorije za eksperimentalni uzgoj jestivih algi, na
Severoistoku. Na neodrejdeno vreme. Pisala mu je:

Ne mogu, po savesti, sada da odbijem. Oti{la sam u Odrad i razgovarala sa


njima, a i pro~itala sam projekat poslat u ekolo{ko odeljenje UPR-a; istina je da sam im
potrebna zato {to sam radila upravo na tom cikusu alge-trepetljike-morski ra~i}i-kukuri.
Podnela sam zahtev u Odrad da tebe premeste u Rolni, ali, razume se, oni ne}e preduzeti
ni{ta dok i ti ne podnese{ zahtev, a ako to nije mogu}e zbog rada u Inst. onda ti to ne}e{
u~initi. Uostalom, ako potraje predugo, re}i }u im da potra`e drugog geneti~ara i vrati}u
se! Sadik je odli~no i ve} ume da ka`e 'vetlo' za 'svetlo'. Ne}e potrajati suvi{e dugo. Sve,
za ceo `ivot, tvoja sestra Takver. Oh, molim te, do|i, ako mo`e{.

Druga poruka bila je na`vrljana na komadi}u hartije: '[eveku: ured za fiz. po


povr. Sabul.'
[evek stade da kora~a po sobi. Oluja, podsticaj koji ga je naginjao da hita
ulicama, sve je to bilo prisutno. Ali sada je stigao do zida. Nije mogao dalje, ali ipak je
morao da se kre}e. Pogledao je u orman. U njemu nije bilo ni~eg drugog do njegovog
zimskog kaputa i jedne ko{ulje koju mu je Takver ukrasila vezom, budu}i da joj se

152
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

dopadao fini ru~ni rad; ono malo njene ode}e je nestalo. Zastor je bio skupljen i sada se
videla kolevka. Uzvi{enje za spavanje nije bilo razme{teno, ali je narand`asto }ebe
uredno prekrivalo slo`enu posteljinu. [evek je opet pri{ao stolu i ponovo pro~itao
Takverinu poruku. O~i mu se ispuni{e suzama srd`be. Obuzeli su ga bes razo~aranja,
gnev, zla slutanja.
Niko nije bio kriv za ovo. To je i bilo ono najgore. Takver je bila potrebna,
potrebna da radi protiv gladi - da ona, on, Sadik ne budu gladni. Dru{tvo nije bilo protiv
njih. Bilo je za njih; sa njima; oni su bili dru{tvo.
Ali on je ve} odustao od svoje knjige, od svoje ljubavi, od svog deteta. Gde su
granice ovakvih odustajanja jednog ~oveka?
"Pakao!" re~e on glasno. Pravik nije bio pogodan jezik za psovanje. Te{ko je
psovati kada seks nije prljav, a bogohuljenje ne postoji. "Oh, pakao!" ponovi on. Zatim
zgu`va Sabulovu na`vrljanu poruku, stisnu {ake i udari njima po rubu stola, jednom,
dvaput, triput, `ele}i da oseti bol. Ali nije bilo ni~ega. Ni{ta se nije moglo u~initi, niti se
ikuda moglo po}i. Na kraju mu je preostalo samo da razmesti posteljinu, da legne i zaspi,
bez utehe, sa puno zlih snova.
Ujutro je zakucala Bunub. Otvorio joj je vrata, ali se nije sklonio u stranu da bi
je pustio da u|e. Stanovala je u susedstvu, ni`e niz hodnik: pedesetogodi{njakinja koja je
radila kao ma{inista u fabrici vazduhoplovnih motora. Takver je ona od po~etka
zabavljala, ali je [eveka dovodila do besa. Pre svega zato {to je `elela njihovu sobu.
Zatra`ila ju je jo{ kada je prvi put bila ispra`njena, kazala je, ali neprijateljski nastrojen
registrator sme{taja u bloku osujetio ju je u tome da je dobije. Njena soba nije imala
ugaoni prozor, predmet njene neuta`ive zavisti. Ta soba je, me|utim, bila dvokrevetna, a
ona je u njoj `ivela sama, {to je, ima li se u vidu oskudnost stambenog prostora, bilo
sebi~no od nje; ali [evek nikada ne bi tra}io vreme na to da je prekoreva zbog te
sebi~nosti da ga ona sama nije nagonila, neprekidno se izvinjavaju}i. Obja{njavala je i
obja{njavala. Imala je ortaka, ortaka za ceo `ivot, 'ba{ kao {to ste i vas dvoje', dodala bi,
isceriv{i se pri tom. Ali gde je taj ortak? O njemu se nekako uvek govorilo u pro{lom
vremenu. U me|uvremenu, sme{taj u dvokrevetnoj sobi imao je prili~no valjano
opravdanje u nizu mu{karaca koji su prolazili kroz Bunubina vrata, drugi mu{karac
svake no}i, kao da je posredi kakva sedamnaestogodi{njakinja u punom naponu snage.
Takver je sa divljenjem posmatrala tu povorku. Bunub je dolazila i pri~ala joj sve o
mu{karcima koji su je pose}ivali, ali se pri tom i neumorno `alila. Okolnost da nije imala
ugaonu sobu bila je tek jedna od njenih nebrojenih muka. Bila je istovremeno podmukla
i zavidljiva, kadra da prona|e zlo u svemu i da sebe vidi kao njegovu `rtvu. Fabrika u
kojoj je radila predstavljala je ku`nu masu nestru~nosti, pristrasnosti i sabota`a. Sastanci
njenog sindikata bili su prave ludnice, sa obiljem sramnih aluzija upu}enih na njen
ra~un. ^itav dru{tveni organizam bio je posve}en isklju~ivo proganjanju Bunub. Sve je
to zasmejavalo Takver; ponekad bi joj se slatko nasmejala, pravo u lice. "Oh, Bunub,
tako si sme{na!" izgovorila bi kroz smeh, na {a bi se `ena, prosede kose, tankih usana i
zako{enih o~iju, samo blago osmehnula, nimalo uvre|ena, i nastavila sa svojom

153
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

~udovi{nom tiradom. [evek je znao da joj se Takver s pravom smeje, ali on to nije
mogao da u~ini.
"U`asno", re~e ona i skliznu pokraj njega, uputiv{i se pravo prema stolu da
pro~ita Takverino pismo. Uzela ga je, ali joj ga je on otrgao iz ruku uz pribranost i
hitrinu na koju ona oig~edno nije ra~una. "Ba{ u`asno. Nisu je ~ak ni obavestili jednu
dekadu unapred. Samo su joj nalo`ili: 'Polazi! Smesta!' A ka`u da smo slobodni ljudi, da
treba da smo slobodni. Dobar vic! Rastaviti sre}no orta{tvo na taj na~in. Zato su to i
u~inili, zna{. Protiv orta{va su, to je sasvim o~igledno, hotimice raspore|uju ortake na
razli~ita odredi{ta. Upravo se to dogodilo sa mnom i Labeksom; u dlaku isto. Nikada se
vi{e nismo spojili. Kako smo i mogli kada je protiv nas bio ceo Odrad. A evo i male,
prazne kolevke. Siro~e jedno! Uop{te nije prestajala da pla~e poslednje ~etiri dekade,
danju i no}u. Satima nisam mogla da zaspim od njenog pla~a. Nesta{ice su krive za to,
razume se; Takver naprosto nije imala dovoljno mleka. A onda, tek tako poslati jednu
majku-dojilju stotinama milja daleko, zamisli samo! Ti sigurno ne}e{ mo}i da joj se
pridru`i{ tamo; a gde su je ta~no poslali?"
"Na Severoistok. Po{ao bih na doru~ak, Bunub. Gladan sam."
"Nije li to tipi~no kako su postupili dok si bio odsutan?"
"[ta su to u~inili dok sam ja bio odsutan?"
"Premestili je odavde... prekinuli vam orta{tvo." Po~ela je da ~ita Sabulovu
poruku, po{to ju je prethodno pa`ljivo ispravila. "Znaju oni dobro kad {ta da urade!
Pretpostavljam da }e{ sada oti}i iz ove sobe, zar ne? Ne}e ti dopustiti da zadr`i{
dvokrevetnu. Takver je govorila o tome da }e se brzo vratiti, ali videlo se da samo
poku{ava da ne klone duhom. Sloboda... treba da smo slobodni... ba{ dobar vic! Samo
nas {alju s jednog mesta na drugo..."
"Oh, prokletstvo, Bunub, da Takver nije `elela taj preme{taj, ne bi ga ni
prihvatila. Dobro zna{ da smo suo~eni sa gla|u."
"Da, ba{ sam se pitala nije li upravo ona sama tra`ila preme{taj. To se ~esto
doga|a po dolasku bebe. Odavno mi se ~inilo da treba da date bebu u jasle. Kako je
samo plakala. Decu treba da imaju samo pravi ortaci. Ona ih vezuju. Sasvim je prirodno,
kao {to ka`e{, {to je ona jedva ~ekala promenu i prigrabila je ~im joj se ukazala prilika."
"Nisam to rekao. Idem na doru~ak." On izi|e krupnim koracima, podrhtavaju}i
na pet ili {est osetljivih mesta u koja ga je ona bolno dirnula. Naju`asnija stvar sa ovom
`enom bilo je to {to je ona glasno izgovarala sve njegove strahove koji su ponajvi{e bili
dostojni prezira. Ostala je za njim u sobu, verovatno da se pripremi za preseljenje.
Dugo je spavao i stigao je do trpezarije neposredno pre no {to }e zatvoriti vrata.
I dalje izgladneo od putovanja, uzeo je dvostruko sledovanje ka{e i hleba. De~ak iza
stolova za poslu`ivanje namrgo|eno ga je pogledao. Tih dana niko nije uzimao
dvostruko sledovanje. [evek mu je uzvratio namrgo|en pogled, ali nije rekao ni{ta. U
poslednjih osamdeset sati pojeo je samo dve zdele supe i kilogram hleba i imao je pravo
da malo nadoknadi ono {to je propustio, ali nipo{to se ne}e upustiti u obja{njavanje. Goli
`ivot sam je sobom predstavljao opravdanje, a potreba je bila pravo. On je bio
odonjanin, ose}anje krivice ostavljao je za profitere.

154
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Seo je sam za sto, ali odmah mu se pridru`io Desar, osmehuju}i se, gledaju}i u
njega ili pokraj njega zbunjuju}im, razrokim pogledom. "Nema te neko vreme", re~e
Desar.
"Na poljoprivrednom dobru. [est dekada. Kako je ovde?"
"Mr{avo."
"Bi}e jo{ mr{avije", re~e [evek, ali ne odve} uverljivo, zato {to je upravo jeo, a
ka{a je imala izvanredan ukus. Osuje}enost, briga, glad - re~e njegov prednji mozak,
sredi{te intelekta; ali njegov primozak, koji je po~ivao u nepokajni~koj divljini duboke
tmine stra`njeg dela lobanje, neumoljivo je ponavljao: Hrana sada! Hrana sada! Dobro,
dobro!
"Video Sabula?"
"Nisam. Stigao sam kasno sino}." On podi`e pogleda prema Desaru i re~e uz
tobo`nju ravnodu{nost: "Takver je dobila vanredni preme{taj; morala je da ode pre ~etiri
dana."
Desar klimnu, uistinu ravnodu{no. "^uo. Zna{ za prestrojavanje Instituta?"
"Ne. [ta je bilo?"
Matemati~ar ra{iri svoje duga~ke, vitke {ake po plohi stola i zagleda se u njih.
Oduvek je bio vezanog jezika i telegrafski se izra`avao; u stvari, mucao je; ali da li je
posredi bilo verbalno ili moralno mucanje [evek nikada nije uspeo da razabere. Ba{ kao
{to je oduvek voleo Desara, iako nije znao za{to, tako je bilo i trenutaka kada mu se ovaj
izrazito nije dopadao, ali opet nije znao uzrok tome. Ovo je bio jedan od tih trenutaka.
Postojalo je ne{to prepredeno u izrazu Desarovih usta, u njegovim o~ima, zako{enim
nadole, sli~nim Bunubinim.
"Desetkovanje. Ostaju samo funkcionalni ~lanovi. I [ipeg oti{ao." [ipeg je bio
poznat kao glup matemati~ar koji je svakog semestra uspevao, upornim ulagivanjem
studentima, da se domogne po jednog kursa na njihov zahtev.
"Manje }e od njega biti {tete ako bude okopavao povr{inski holum", re~e
[evek. Sada, po{to je obedovao, u~inilo mu se da bi su{a mogla jo{ da bude i od koristi
dru{tvenom organizmu. Prvenstva su ponovo postala jasna. Slabosti, nejaka mesta,
bolesna mesta bi}e istrti, tromi organi vra}eni u puno funkcionalno stanje, naslage sala
otklonjene politikom dru{tvenog tela.
"Zalo`io sam se za tebe, sastanak instituta", re~e Desar, podigav{i pogled, ali ne
suo~iv{i se sa [evekom, zato {to mu to razrokost nije dozvoljavala. Iako [evek nije
ta~no razabrao {ta je Desar imao na umu, odmah je shvatio da la`e. Znao je to pouzdano.
Desar se nije zalo`io za njega, ve} protiv njega.
Istog ~asa postalo mu je jasno za{to mu se Desar u pojedinim trenucima nije
dopadao: najzad je uvideo ono {to ranije nije `eleo da prizna - postojanje elemnta ~iste
zlobe u Desarovoj li~nosti. Da ga je Desar tako|e voleo i da je poku{avao da stekne
prevlast nad njim to mu je isto tako postalo jasno i podjnednako mrsko. Okoli{ni putevi
posesivnosti, lavirinti ljubavi/mr`nje, sve to [eveku nije zna~ilo ni{ta. Nadmen,
nepopustiljiv, i{ao je pravo kroz njihove zidove. Ni{ta vi{e nije kazao matemati~aru, ve}

155
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

je zavr{io doru~ak i uputio se preko ~etvorougla, kroz blistavo jutro rane jeseni, prema
uredu za fiziku.
Oti{ao je pravo do stra`nje sobe koju su svi nazivali 'Sabulov ured'; bila je to
prostorija u kojoj su se prvi put sreli, gde mu je Sabul dao gramatiku i re~nik iotskog.
Sabul podozrivo pogleda preko pisa}eg stola, pa ponovo spusti pogled i zadubi se u
papire, kao pravi, prilje`ni, rasejani nau~nik; zatim dopusti da svest o [evekovom
prisustvu lagano prodre u njegov preoptere}eni um; a onda postade neuobi~ajeno
otvoren. Izgledao je smr{ao i ostareo, a kada je ustao delovao je pogrbljenije nego ranije,
i to nekako utu~eno pogrbljeno. "R|ava vremena", re~e on. "A? R|ava vremena!"
"Bi}e i r|avija", uzvrati [evek nehajno. "Kako je ovde?"
"R|avo, r|avo." Sabul zatrese sedom glavom. "Ovo je r|avo vreme za ~istu
nauku, za intlektualno pregala{tvo."
"Postoji li uop{te dobro vreme za to?"
Sabul se neprirodno zakikota.
"Da li je stiglo ne{to za nas u letnjim po{iljkama sa Urasa?" upita [evek,
ra{~istiv{i malo prostora na klupi. Seo je i prekrstio noge. Svetla ko`a mu je potamnela,
a fine dla~ice koje su mu prekrivale lice postale su srebrnaste dok je radio na poljima
Jugoishoda. Izgledao je bodar, zdrav, mlad, su{ta suprotnost Sabulu. Obojica su bila
svesna ove suprotnosti.
"Ni{ta zanimljivo."
"Nikakvih osvrta na Na~ela?"
"Ne." Ton mu je postao osoran, kakav je i ina~e bio.
"Nijedno pismo?"
"Ne."
"^udno."
"[ta je ~udno u tome? [ta si o~ekivao, da te pozovu da predaje{ na univerzitetu
Ieu Eun? Da dobije{ 'Seo Oenovu' nagradu?"
"O~ekivao sam osvrte i reakcije. Bilo je vremena." Kazao je to po{to mu je
Sabul rekao: "Te{ko da je bilo dovoljno vremena za osvrte."
Usledila je pauza.
"Mora}e{ da shvati{, [eve~e, da puka uverenost u to da si u pravu nije
opravdana sama po sebi. Znam da si ulo`io silan trud u tu knjigu. I ja sam se veoma
trudio da je priredim za {tampu, da razjasnim kako posredi nije tek neodgovoran napad
na teoriju Sleda, ve} da postoje i pozitivni vidovi. Ali ako ostali fizi~ari ne vide vrednost
u tvom delu, onda treba da po~ne{ da preispituje{ vrednosti do kojih dr`i{ i da ustanovi{
gde le`e nesaglasnosti. Ako to {to radi{ drugim ljudima ne zna~i ni{ta, kakva je onda
svrha toga? U ~emu je onda funkcionalnost?"
"Ja sam fizi~ar, a ne analiti~ar funkicija", uzvrati blago [evek.
"Svaki odonjanin mora da bude analiti~ar funkcija. Tebi je trideset godina, zar
ne? U tom uzrastu ~ovek bi ve} trebalo da poznaje ne samo svoje }elijsko funkcionisanje
nego i svoje organsko funkcionisanje, da zna {ta je njegova optimalna uloga u

156
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

dru{tvenom organizmu. Ti o tome mo`da nisi morao toliko da razmi{lja{ kao ve}ina
drugih ljudi..."
"Nisam. Jo{ sa deset-dvanaest godina ve} sam znao kojim poslom treba da se
bavim."
"Ono ~ime bi jedan de~ak voleo da se bavi nije uvek istovetno sa onim {to
njegovo dru{tvo o~ekuje od njega."
"Meni je trideset, kao {to ka`e{. Prili~no sam mator de~ak."
"Do`iveo si to doba u neuobi~ajeno povla{}enoj, za{ti}enoj sredini. Najpre
Severozalazni oblasni institut..."
"Ali i projekat po{umljavanja, poljoprivredni projekti, prakti~na obuka, odbori
blokova, dobrovoljni rad od po~etka su{e; uobi~ajena koli~ina neophodnog klegi~a.
Meni se to, me|utim, dopadalo. Ali ja se bavim i fizikom. Uostalom, {ta ima{ na umu?"
Kako Sabul ni{ta nije odgovorio, ve} ga je samo pogledao ispod te{kih, masnih
ve|a, [evek dodade: "Bilo bi bolje da to otvoreno ka`e{, jer ina~e ne{e{ sti}i do toga
preko moje dru{tvene savesti."
"Smatra{ li da da je posao kojim se bavi{ funkcionalan?"
"Da. '[to je organizovaniji, organizam je i sredi{njiji: pod sredi{njo{}u se ovde
podrazumeva polje stvarnog funkcionisanja.' Tomarove Definicije. Budu}i da
temporalna fizika nastoji da organizuje sve {to je pojmljivo ljudskom umu, ona je po
definiciji sredi{nja funkcionalna delatnost."
"Ljudi od nje ne}e dobiti hleba."
"Upravo sam proveo {est dekada obezbe|uju}i hleb. Kada me ponovo budu
pozvali, po}i }u opet. U me|uvremenu, dr`a}u se svog posla. Ukoliko negde valja raditi
fiziku, zahtevam svoje pravo da je radim."
"Ono sa ~im mora{ da se suo~i{ jeste ~injenica da u ovom trenutku nema
potrebe za fizikom. Bar ne za onakvom kakvom se ti bavi{. Morali smo da pre|emo na
prakti~ne stvari." Sabul se prome{kolji na stolici. Izgledao je smrknut i ispunjen
nelagodno{}u. "Bili smo prinu|eni da pet ljudi po{aljemo na preme{taj. @ao mi je {to
moram da ti ka`em da si ti jedan od njih. Eto, tako stvoje stvari."
"Ba{ kao {to sam i mislio", re~e [evek, premda, zapravo, sve do tog trenutka
nije shvatio da ga Sabul izbacuje sa Instituta. ^im je, me|utim, to ~uo, vest mu se u~inila
poznata; ne}e nipo{to pru`iti Sabulu zadovoljstvo da ga vidi uzdrmanog.
"Protiv tebe je bio splet okolnosti. Te{ko pojmljiva, neprakti~na priroda
istra`ivanja kojima si se bavio poslednjih nekoliko godina. Plus izvesno ose}anje, ne
nu`no opravdano, ali i prisutno me|u mnogim studentskim i nastavnim ~lanovima
Instituta, da i tvoje predavanje i tvoje pona{enje odr`avaju izvesnu odbojnost, odre|en
stepen zasebni{tva, nealtruizma. To je otvoreno re~eno na sastanku. Ja sam se, razume
se, zalo`io za tebe. Ali ja sam samo jedan sindik me|u mnogima."
"Od kada je to altruizam odonjanska vrlina?" upita [evek. "No, svejedno. Jasno
mi je {ta ima{ na umu." On ustade. Nije vi{e mogao da sedi, ali je ina~e vladao sobom i
govorio savr{eno prirodno. "Pretpostavljam da me nisi preporu~io za predava~ko mesto
negde drugde."

157
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Kakve bi bilo svrhe?" re~e Sabul, gotovo melodi~nim glasom opravdanja.


"Niko ne tra`i nove predava~e. Predava~i i studenti rade rame uz rame na poslovima oko
suzbijanja gladi {irom planete. Razume se, ova kriza ne}e dugo potrajati. Kroz godinu
dana, otprilike, s ponosom }emo se osvrnuti na sve ovo, di~e}i se `rtvama koje smo
podneli i poslom koji smo obavili; staja}emo jedni pokraj drugih, svako sa jednakim
udelom. Ali u ovom trenutku..."
[evek je stajao uspravan, opu{ten, gledaju}i kroz mali, izgreban prozor golo
nebo. Ose}ao je silnu `elju da kona~no ka`e Sabulu da ide u pakao. Ali iza re~i koje je
najzad izgovorio stajao je jedan druga~iji, dublji poriv. "U stvari", re~e on, "verovatno si
u pravu." Klimnuo je Sabulu i izi{ao.
Uhvatio je omnibus i odvezao se do sredi{ta grada. Jo{ je bio u `urbi, pogonjen
napred. Dr`ao se jednog smera i hteo je da stigne do kraja njime, da se uspokoji. Oti{ao
je do sredi{njih ureda za razme{taj pri Odeljenju za rad da zatra`i preme{taj u zajednicu
u koju je Takver oti{la.
Odrad, sa svojim kompjuterima i svojim ogromnim zadatkom usagla{avanja,
zauzimao je jedan ceo trg; njegove zgrade bile su lepe, upe~atljive prema anare{kim
merilima, sa finim, ravnim linijama. Unutra, prostorije sredi{njeg ureda za razme{taj
imale su visoke tavanice i nalikovale su na ambare, prepune ljudi i `ivosti, sa zidovima
prekrivenim preme{tajnim objavama i uputstvima o tome do kog stola ili odseka treba
oti}i za taj i taj posao. Dok je ~ekao u jednom redu, [evek je slu{ao razgovor dvojice
mu{karaca ispred sebe, jednog mladi}a od {esnaest godina i ~oveka koji je ve} prevalio
{ezdesetu. De~ak se dobrovoljno javio za neki posao na spre~avanju gladi. Bio je pun
otmenih ose}anja, rasipaju}i se bratstvom, pustolovno{}u, nadom. Bio je o~aran {to se
najzad osamostaljuje, {to ostavlja za sobom svoje detinjstvo. Nije zatvarao usta, poput
kakvog deteta, govore}i glasom koji jo{ nije bio navikao na svoje dublje tonove.
'Sloboda, sloboda!' odzvanjalo je u njegovom uzbu|enom govoru, u svakoj re~i; a
star~ev glas tu i tamo bi gun|ao i brundao, peckaju}i, ali ne vre|aju}i, rugaju}i se, ali ne
opominju}i. Sloboda, kadrost da se ode negde i da se u~ini ne{to, sloboda je bila ono {to
je starac hvalio i uva`avao kod mladi}a, ~ak i kada se rugao njegovoj samodopadljivosti.
[evek ih je slu{ao sa zadovoljstvom. Oni su mu prekinuli jutarnji niz groteski.
^im je [evek objasnio kuda `eli da po|e, na lici ~inovnice pojavio se bri`an
izraz; oti{la je po atlas i otvorila ga na pultu koji ih je razdvajao. "Gledaj sad", re~e ona.
Bila je to ru`na, sitna `ena, sa izrazitim sekuti}ima; njene {ake na {arenim stranama
atlasa delovale su ve{to i meko. "Ovo je Rolni, vidi{, poluostrvo koje se pru`a u severni
deo Temaenskog mora. Posredi je samo obi~an pe{~ani sprud. Na njemu nema ni~eg
drugog do morske laboratije, ovde, na samom kraju, vidi{? Okolna obala je sve sama
baru{tina i slana mo~vara ~ak dovde, do Saglasja, hiljadu kilometara dalje. A na zapadu
se pru`a Barensova Obala. Najbli`e Rolniju mo`e{ biti u nekoj varo{i u planinama. Ali
tamo ne tra`e vanrednu radnu snagu; prili~no su samodovoljni. Razume se, ti tamo
mo`e{ po}i i bez preme{taja", dodade ona pomalo druga~ijim tonom.
"Predaleko je od Rolnija", re~e on, gledaju}i kartu i zapaziv{i tog ~asa u
planinama Severoistoka malu, izdvojenu varo{ u kojoj je Takver odrasla, Okruglu

158
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Dolinu. "Da im mo`da nije potreban jedan domar u morskoj laboratoriji? Statisti~ar?
Neko ko bi hranio ribe?"
"Proveri}u."
Ljudsko-kompjuterska arhivaska mre`a u Odradu dejstvovala je zadivljuju}e
delotvorno. ^inovnici nije bilo potrebno ni pet minuta da do|e do `eljene informacije;
podatak je izdvojen iz ogromnog, neprekidnog priliva i odliva informacija koje su se
odnosile na svaki posao {to se obavlja, na svako `eljeno radno odredi{te, na svakog
potrebnog radnika, kao i na prvenstva svega toga u op{toj ekonomiji globalnog dru{tva.
Upravo im je upu}ena vanredna pomo}... to ti je ortak, zar ne? Dobili su sve koje su
tra`ili, ~etiri tehni~ara i jednog iskusnog ribara. Upotpunjeno im je osoblje.
[evek se osloni laktovima na pult i pognu glavu, ~e{kaju}i je; iza tog gesta
smetenosti krila se zbunjenost i pora`enost. "Dobro", re~e on, "{ta sad da radim?"
"^uj, brate, koliko ti traje ortakov preme{taj?"
"Neodre|eno."
"Ali to je posao oko spre~avanja gladi, zar ne? Ne}e ovako potrajati doveka. Ne
mo`e! Po~e}e da pada ki{a, ove zime."
On podi`e pogled ka sestrinom iskrenom, blagonaklonom, bri`nom licu.
Osmehnuo joj se malo, zato {to nije mogao da joj ne uzvrati na napor da mu ulije nadu.
"Ve} }ete se ponovo spojiti. U me|uvremenu..."
"Da. U me|uvremenu", uzvrati on.
^ekala je da on donese odluku.
To je bilo na njemu; a pru`ale su mu se beskrajne mogu}nosti. Mogao je da
ostane u Abenaju i da organizuje predavanja iz fizike ukoliko uspe da prona|e studente-
dobrovoljce. Mogao je da ode do poluostrva Rolni i da tamo `ivi sa Takver, iako bez
mesta u istra`iva~koj postaji. Mogao je da `ivi bilo gde i da ne radi ni{ta drugo do da dva
puta dnevno odlazi u najbli`u trpezariju da jede. Mogao je ~initi {ta mu je volja.
Istovetnost re~i 'rad' i 'igra' na praviku imala je, razume se, sna`an eti~ki zna~aj.
Odo je uvidela opasnost od krutog moralizma proisteklog iz upotrebe re~i 'rad' u njenom
analognom sistemu: }elije moraju da rade zajedno, optimalni rad organizma, rad koji vr{i
svaki elemenat, i tako dalje. Saradnja i funkcionisanje, su{tinske kategorije Analogije, u
podjednakoj su meri pretpostavljale pojam rada. Dokaz nekog ogleda - dvadeset
epruveta u laboratoriji ili dvadeset miliona ljudi na mesecu - sasvim je jednostavan: da li
dejstvuje? Odo je uo~ila moralnu zamku. 'Svetac nikada nije prezaposlen', kazala je ona,
mo`da pomalo tu`no.
"Dobro", re~e [evek, "upravo sam se vratio sa vanrednog rada na spre~avanju
gladi. Ima li jo{ ne{to sli~no {to treba raditi?"
^inovnica ga pogleda o~ima starije sestre, sa nevericom, ali i uz opro{taj. "Ima
oko sedam stotina hitnih poziva ogla{enih okolo po prstoriji", re~e ona. "Koji bi ti se
dopao?"
"Da li je negde potrebna matematika?"
"Uglavnom se tra`e poljoprivredni i kvalifikovani radnici. Ima{ li iskustva sa
in`enjerijom?"

159
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Ne mnogo."
"A kako ti izgleda usagla{avanje poslova. Tu je potrebno razumeti se u brojke.
[ta ka`e{ na to?"
"U redu."
"Mesto je na Jugozapadu, u Pra{ini, zna{."
"Ve} sam bio u Pra{ini. Osim toga, kao {to ka`e{, jednog dana }e po~eti da
pada ki{a..."
Ona klimnu, nasme{iv{i se i otkuca na njegov karton u Odradu: IZ Abenaja, SZ
Sred nau~ inst. U Lakat, JZ us po, fosfatara, br. 1: VANRED PREM: 5-1-3-165 -
neodre|eno.

9. URAS
[eveka su probudila zvona sa kapelske kule koja su odjekivala zvucima
Vrhovnog saglasja za jutarnju religijsku slu`bu. Svaka nota delovala je kao udarac u
njegov potiljak. Toliko se ose}ao slabo i malaksalo da ~ak nije mogao du`e ni da sedi.
Kona~no, uspeo je nekako da se odvu~e do kupatila, gde je dugo ostao pod hladnim
tu{em, {to je odagnalo glavobolju; ali i dalje je celo telo ose}ao nekako neobi~no -
nekako odvratno. Kada je ponovo postao kadar da razmi{lja, um su mu preplavili
odlomci i trenuci iz prethodne no}i, `ivi, nesuvisli, kratkotrajni prizori sa Veinog
prijemma. Poku{ao je da ne misli na njih, ali onda nije mogao da razmi{lja ni o ~emu
drugom. Sve, ba{ sve je postalo odvratno. Seo je za pisa}i sto i ostao tako narednih pola
sata, zure}i preda se, nepomi~an, ose}aju}i se sasvim ubogo.
Ranije mu se ~esto doga|alo da dospeva u neprilike i da se ose}a kao budala.
Kao mladi}a morio ga je utisak da ga drugi smatraju ~udakom, razli~itim od sebe; u
docnijim godinama sam bi hotimice izazivao ljutnju i prezir mnogih svojih sunarodnika
sa Anaresa. Ali on nikada nije prihvatio njihov sud. Nikada se zbog toga nije postideo.
Sada nije znao da ovo parali{u}e poni`enje predstavlja hemijsku posledicu
pijanstva, ba{ kao i glavobolja. Dodu{e, ~ak i da je ovo znao, to mu ne bi bilo od velike
pomo}i. Sramota - ose}anje odvratnosti i samootu|enja - za njega je bila otkrovenje.
Video je najednom sa novom jasno{}u, sa gnusnom jasno{}u; dosegao je pogledom
znatno dalje od tih nepovezanih prise}anja na svr{etak ve~eri kod Vee. Nije ga izdala
samo sirota Vea. To {to je poku{ao da povrati nije bio jedino alkohol, ve} svekoliki hleb
koji je pojeo od kada je kro~io na Uras.
Oslonio je laktove na sto i zagnjurio glavu u {ake, pritiskaju}i slepoo~nice,
zgr~ene ta~ke bola; a onda se osvrnuo na vlastiti `ivot u svetlosti sramote.
Na Anaresu je odabrao, prkose}i o~ekivanjima vlastitog dru{tva, da se bavi
onim za {ta se kao pojedinac ose}ao pozvan. Baviti se time zna~ilo je pobuniti se:
rizikovati sebe zarad dru{tva.
Ovde, na Urasu, ~in pobune bio je luksuz, uga|anje vlastitim sklonostima. Biti
fizi~ar u A-Iou zna~ilo je slu`iti ne dru{tvu, ne ~ove~anstvu, ne istini, ve} Dr`avi.
Jo{ prve no}i u ovoj sobi upitao ih je, izazovno i radoznalo: "[ta }ete sa
mnom?" Sada je znao {ta su u~inili sa njim. ^ifoilisk mu je kazao tu jednostavnu

160
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

~injenicu. Posedovali su ga. Mislio je da se poga|a sa njima, {to je bila veoma naivna
anarhisti~ka zamisao. Pojedinac se ne mo`e poga|ati sa dr`avom. Dr`ava ne priznaje
nijednu drugu monetu do mo}i: a ona je sama {tampa.
Sada je uvideo - do u tan~ine, korak po korak od po~etka - da je pogre{io {to je
do{ao na Uras; njegova prva velika gre{ka, i to gre{ka koje se ne}e osloboditi do kraja
`ivota. Tek kada je uvideo sve to, kada je pomno pretresao sve ~injenice o tome, koje je
mesecima potiskivao i poricao - a za to mu je bilo potrebno mnogo vremena, dok je
sedeo tu, nepomi~no, za pisa}im stolom - sve do one sme{ne i grozne poslednje scene
kod Vee, koju je tako|e ponovo pro`iveo, ose}aju}i pri tom kako mu lice postaje
zajapureno i kako mu u u{ima odzvanja: tek tog ~asa je sve bilo gotovo. ^ak ni u ovoj
postalkoholnoj dolini suza nije se ose}ao kriv. Sve je sada bilo gotovo i jedino o ~emu je
jo{ trebalo da razmi{lja bilo je {ta mu dalje valja ~initi. Zatvoriv{i se u tamnicu, kako je
mogao da dela kao slobodan ~ovek?
Ne}e se baviti fizikom za politi~are. To je bilo jasno, sada.
Ako bude prestao da radi, da li }e ga pustiti da se vrati natrag?
Pomisliv{i na to, duboko je uzdahnuo i podigao glavu, posmatraju}i praznim
pogledom suncem obasjan zeleni predeo kroz prozor. Bilo je to prvi put da je o povratku
na mati~ni svet pomislio kao o stvarnoj mogu}nosti. Ta pomisao zapretila je da sru{i sve
brane i preplavi ga neodoljivom ~e`njom. Govoriti na praviku, razgovarati sa
prijateljima, videti Takver, Pilun, Sadik, dodirnuti pra{inu Anaresa...
Oni ga ne}e pustiti da ode. Nije platio za putovanje. Niti je on sam mogao
dopustiti da ode: da digne ruke i pobegne.
Sede}i za pisa}im stolom u blistavosti jutarnjeg sunca, on hotimice i o{tro udari
{akama po bridu plohe pred sobom, jednom, dvaput, triput: lice mu je bilo spokojno i
izgledalo je zami{ljeno.
"Kuda da po|em?" upita on naglas.
Zakucav{i, Efor u|e u sobu; doneo je poslu`avnik sa doru~kom i jutarnje
novine. "Do{o u {est ko obi~no ali vi spavali", re~e on, zadivljuju}e ve{to razme{taju}i
posude na poslu`avniku.
"Napio sam se sino}", re~e [evek.
"Divno dok traje", uzvrati Efor. "To je sve, ser? Vrlo dobro." Izi{ao je iz sobe
uz iste spretne kretnje, nakloniv{i se uz put Paeu koji je upravo u{ao.
"Nisam `eleo da vas ometam pri doru~ku! Vra}aju}i se iz kapele, pomislio sam
da navratim malo."
"Sedi. Uzmi malo ~okolade." [evek nije mogao da jede sve dok se Pae nije bar
napravio da obeduje sa njim. Pae je uzeo komad uvija~e od meda i stao da ga mrvi po
tanjiru. [evek se i dalje ose}ao malaksalo, ali sada je bio veoma gladan i prionuo je na
doru~ak. Paeu kao da je bilo te`e nego ina~e da zapodene razgovor.
"I dalje dobijate ovo |ubre?" upita on kona~no vedrim tonom, dodirnuv{i
presavijene novine koje je Efor ostavio na stolu.
"Efor ih donosi."
"Je li?"

161
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Ja sam ga zamolio", uzvrati [evek, uputiv{i Paeu kratak, ispitiva~ki pogled.
"One pro{iruju moje razumevanje va{e zemlje. Zanimaju me va{e ni`e klase. Ve}ina
Anare{ana poti~e iz ni`ih klasa."
"Da, svakako", re~e mla|i ~ovek, uz izraz pun po{tovanja i klimaj. Pojeo je
komadi} uvija~e od meda. "Mislim da bih ipak uzeo malo ~okolade", re~e on i zatrese
zvonce sa poslu`avnika. Efor se pojavi na vratima. "Jo{ jednu {olju", re~e Pae, ne
okrenuv{i se. "Nameravali smo, ser, da vas ponovo malo povedemo napolje, sada po{to
se vreme prolep{alo, da vam poka`emo nove krajeve zemlje. Mo`da ~ak i da odemo u
inostranstvo. Ali ovaj prokleti rat osujetio je sve te planove, bojim se."
[evek baci pogled na naslov novina sa vrha: SUDAR IOA I TUA BLIZU
PRESTONICE BENBILIJA.
"Na telefaksu ima jo{ sve`ijih vesti", re~e Pae. "Oslobodili smo glavni grad.
General Havevert bi}e vra}en na vlast."
"Onda je rat gotov?"
"Nije sve dok Tu i dalje dr`i dve isto~ne pokrajine."
"Shvatam. Zna~i da }e se va{a i tuu{ka vojska sukobiti u Benbiliju. Ali ne i
ovde?"
"Ne, ne. To bi bilo sasvim bezumno od njih da krenu na nas, ili obratno.
Prerasli smo tu vrstu varvarizma koja je dovodila rat u samo srce visokih civilizacija!
Ravnote`a sila odr`ava se ovakvim policijskim akcijama. Me|utim, mi smo zvani~no u
ratu. To zna~i da na snagu stupaju sve one stare, zamorne mere ograni~enja, bojim se."
"Ograni~enja?"
"Tajnost istra`ivanja koja se vr{e u Koled`u otmene nauke, na primer. Ni{ta
zna~ajno, me|utim, samo obi~an vladin pe~at. Bi}e ponekad i odlaganja {tampanja
nekog rada, kada oni gore budu smatrali da je posredi ne{to opasno samo zato {to ni{ta
ne razumeju!... A i putovanja su malo ograni~ena, naro~ito za vas i ostale strance ovde,
bojim se. Sve dok bude trajalo ratno stanje, vi, zapravo, ne bi trebalo da napu{tate
kampus, pretpostavljam, bez dozvole Glavnog rektora. Ali ne obazirite se na to. Ja vas
mogu izvesti odavde kad god to po`elite bez svih tih petljavina."
"Ti dr`i{ klju~eve", re~e [evek, uz iskreni sme{ak.
"Oh, ja sam pravi stru~njak za to. Obo`avam da izigravam pravila i da
nadmudrujem vlasti. Mo`da sam prirodni anarhista, a? Gde li je, do vraga, ta matora
budala koju sam poslao po ~okoladu?"
"Mora da si|e dole do kuhinje da bi doneo."
"Nije mu potrebno pola dana za to. No, ne}u da ~ekam. Ne `elim da vas
gnjavim celo jutro. Uzgred budi re~eno, jeste li videli poslednji Bilten zadu`bine
svemirskih istra`ivanja? [tampali su Reumereove planove za ansibl?"
"[ta je to ansibl?"
"Posredi je ne{to {to on naziva ure|aj za trenutno komuniciranje. Ka`e da ako
bi temporalisti... a to ste, razume se, vi... samo do{li do jedna~ina za vreme i inerciju,
onda bi in`enjeri... odnosno, on... bili kadi da naprave tu prokletu stvar, da je stave na
probu i tako uzgredno doka`u valjanost teorije za samo nekoliko meseci ili ~ak nedelja."

162
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Sami in`enjeri su dokaz o postojanju uzro~ne kru`nosti. Taj Reumere je ve}


napravio posledicu pre no {to sam mu ja pru`io uzrok." Ponovo se osmehnuo, ovoga
puta manje iskreno. Kada je Pae zatvorio vrata za sobom, [evek naglo ustade. "Ti
prvljavi, profiterski la`ove!" re~e on na praviku, pobeleo od srd`be, stisnutih {aka kako
bi se uzdr`ao da ne do~epa ne{to i ne zavitla za Paeom.
Ubrzo se pojavi Efor, nose}i {olju ~okolade i tacnu na poslu`avniku. Zastao je
na vratima, sa bri`nim izrazom lica.
"Sve je u redu, Efore. On nije... nije `eleo ~okoladu. Mo`e{ sve sada da
pokupi{."
"Vrlo dobro, ser."
"Slu{aj. Ne bih voleo posetioce neko vreme. Mo`e{ li da ih zadr`i{?"
"Lako, ser. Imate li nekog posebnog na umu?"
"Da, njega. U stvari, sve. Ka`i da radim."
"Bi}e mu milo da to ~uje, ser", re~e Efor, a bore mu za trenutak omek{a{e od
izraza zlobe; zatim dodade prisnim tonom, ali i punim po{tovanja: "Niko koga ne `elite
ne}e pro}i pokraj mene." Kona~no, zavr{i glasom formalne pristojnosti: "Hvala, ser, i
dobar vam dan."
Hrana i adrenalin raspr{ili su [evekovu oduzetost. Stao je da kora~a gore-dole
po sobi, razdra`en i uznemiren. @eleo je da dela. Proveo je skoro godinu dana ne rade}i
ni{ta, osim {to se poneo kao budala. Kucnuo je ~as da ne{to preduzme.
Dobro, {ta je do{ao ovde da uradi?
Da se bavi fizikom. Da potvrdi, svojom nadareno{}u, prava svakog gra|anina u
svakom dru{tvu: pravo na rad, da bude izdr`avan dok radi i da podeli plod tog rada sa
svima koji to budu hteli. Prava jednog odonjanina i jednog ljudskog bi}a.
Njegovi blagonakloni i za{titni~ki doma}ini dopustili su mu da radi i izdr`avali
su ga dok je radio; to je bilo u redu. Pote{ko}a se javljala na tre}oj stepenici. Ali on jo{
nije stigao do nje. Nije obavio svoj posao. Nije mogoa da deli ono {to nema.
Vratio se za sto, seo i izvadio dva gusto na{krabana papiri}a iz najte`e
dostupnog i najnekorisnijeg d`epa svojih uskih, pomodnih ~ak{ira. Ra{irio je papiri}e
prstima i zagledao se u njih. Palo mu je tog ~asa na um da sve vi{e li~e na Sabula po
tome {to pi{e veoma sitnim rukopisom, u skra}enicima, na komadi}ima hartije. Sada mu
je bilo jasno za{to je to Sabul ~inio: bio je posesivan i tajnovit. Ono {to je bilo
psihopatija na Anaresu na Urasu je bilo razlo`no pona{anje.
[evek ponovo ostade da sedi nepomi~no, pognute glave, prou~avaju}i dva
komadi}a papira na kojima je zabele`io izvesne klju~ne ta~ke Op{te temporalne teorije,
do mesta gde je stigao.
Proveo je tako za stolom naredna tri dana, netremice zure}i u ta dva komadi}a
hartije.
Povremeno bi ustajao i {etao po sobi, ne{to zapisao, poradio na stonom
ra~unaru, zatra`io od Efora da mu donese ne{to za jelo, ili legao da malo odspava. Potom
bi se vra}ao za sto i ostajao tamo da sedi.

163
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Uve~e tre}eg dana sedeo je, promene radi, na mermernom sedi{tu pokraj
ognji{ta. Sedeo je tu i prve no}i kada je u{ao u ovu sobu, ovu prekrasnu zatvorsku }eliju,
a i ina~e je sedeo tu kada bi imao goste. U ovom trenutku nije bilo posetilaca, ali on je
razmi{ljao o Saio Paeu.
Kao i svi ljudi koji `ude za vla{}u, Pae je bio neverovatno kratkovid. Njegov
um bio je u biti ni{tavan, zakr`ljao; nedostajali su mu dubina, strast, ma{ta. Bio je to,
zapravo, primitivan instrument. Pa ipak, njegovi potencijali bili su stvarni; izobli~eni,
dodu{e, ali ne i izgubljeni. Pae je bio veoma o{trouman fizi~ar. Odnosno, ta~nije
govore}i, umeo se veoma o{troumno postaviti prema fizici. Nije uradio ni{ta originalno,
ali njegov oportunizam, njegovo ose}anje za to gde se nalaze prednosti, vodili su ga, iz
navrata u navrat, do polja koje najvi{e obe}ava. Imao je njuh za to gde da se da na posao,
ba{ kao i [evek, i [evek je po{tovao to i njemu i u sebi, budu}i da je posredi naro~ito
zna~ajna crta jednog nau~nika. Pae je bio taj koji je dao [eveku knjigu prevedenu sa
teranskog, simpozijum o teorijama relativnosti; zamisli o tome sve vi{e su mu
zaokupljale um u poslednje vreme. Da li je mogu}e da je on, posle svega, do{ao na Uras
naprosto zato da bi upoznao Saio Paea, svog neprijatelja? Da je do{ao u potragu za njim,
znaju}i da }e mo`da dobiti od svog neprijatelja ono {to nije mogao dobiti od svoje bra}e
i svojih prijatelja, ono {to nijedan Anare{anin nije mogao da mu da: znanje o stranom, o
tu|em: novosti...
Zaboravio je na Paea. Misli mu se upravi{e ka knjizi. Nije mogao jasno da
razabere {ta je to, ta~no, na{ao tako podsticajno u njoj. Najve}i deo fizike bio je,
uostalom, zastareo; metodi su bili nezgrapni, a stavovi tu|inaca ponekad sasvim odbojni.
Terani su bili intelektualni imperijalisti, ljubomorni graditelji zidova. ^ak je i Ainsetain,
tvorac teorije, ose}ao obavezu da upozori na to kako njegova fizika ne obuhvata nijedan
drugi na~in do fizi~kog i kako u njoj ne bi trebalo tragati za metafizi~kim, filozofskim ili
eti~kim zna~enjima. To je, razume se, u povr{inskoj ravni bilo ta~no; pa ipak, on je
koristio broj, most izme|u razumskog i opa`enog, izme|u psihe i materije, 'Broj
Neosporni', kako su ga nazvali drevni osniva~i Otmene Nauke. Primeniti matematiku u
tom smislu bilo je isto {to i primeniti na~in koji prethodi svim ostalim na~inima i vodi do
njih. Ainsetain je to znao; uz dirljiv oprez, priznao je kako veruje da njegova fizika
uistinu opisuje stvarnost.
Stranost i bliskost: u svakoj kretnji teranske misli [evek je prozrevao tu
kombinaciju, ona mu je stalno pobu|ivala zanimanje. I ispunjavala ga naklono{}u: jer i
Ainsetain je tragao za objedinjuju}om teorijom polja. Objasniv{i gravitacionu silu kao
funkciju geometrije prostorvremena, poku{ao je da pro{iri ovu sintezu tako da ona
obuhvati i elektromagnetne sile. Nije u tome uspeo. Jo{ za njegovog `ivota, kao i tokom
mnogo decenija posle njegove smrti, fizi~ari sa njegovog sveta okretali su le|a njegovim
nastojanjima i neuspehu, slede}i veli~anstvene nesaglasnosti kvantne teorije sa njenim
visokim tehnolo{kim plodovima; usredsredili su se kona~no u toj meri na ovaj tehnolo{ki
vid da su zapali u }orsokak, {to je predstavljalo katastrofalan krah ma{te. No, njihova
prvobitna intuicija bila je valjana: u ta~ki gde su zapeli napredak je le`ao u
neodre|enosti koju je stari Ainsetain odbijao da prihvati. A to njegovo odbijanje bilo je

164
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

podjednako ispravno - posmatrano na duge staze. Jedino su mu nedostajala sredstva da


to doka`e - Saebaove varijable i teorije o beskona~noj brzini i slo`enom uzroku.
Njegovo objedinjeno polje je postojalo, u cetijanskoj fizici, ali je postojalo pod uslovima
koje on mo`da ne bi bio voljan da prihvati; jer brzina svetlosti kao ograni~avaju}i ~inilac
bila je od su{tinske va`nosti u njegovim velikim teorijama. Obe njegove teorije
relativnosti bile su, posle svih stole}a minulih u me|uvremenu, podjednako predivne,
valjane i korisne, ali su ipak obe zavisile od jedne hipoteze koja se nije mogla dokazati
kao ispravna, a za koju se moglo dokazati - i dokazalo se - da je, pod izvesnim
okolnostima, pogre{na.
Ali zar jedna teorija za ~ije se sve elemente mo`e dokazati da su ispravni ne
predstavlja puku tautologiju? Na podru~ju nedokazivog, ili ~ak osporivog, po~ivala je
jedina prilika da se izi|e iz kruga i krene napred.
A u tom slu~aju, da li je nedokazivost hipoteze o stvarnom uporednom
postojanju - problem oko koga je [evek o~ajni~ki lupao glavu tokom ova poslednja tri
dana, odnosno tokom poslednjih deset godina - uistinu va`na?
Pipao je u mraku i posezao za izvesno{}u, kao da je to ne{to {to je mogao da
poseduje. Zahtevao je sigurnost, jemstvo, {to nije bilo dato, a i koje bi, sve i da jeste,
postalo tamnica. Pretpostaviv{i naprosto valjanost stvarnog uporednog postojanja
najednom se na{ao sa odre{enim rukama da koristi predivne geometrije relativnosti; a
tada se otvorila mogu}nost da krene napred. Naredni korak bio je savr{eno jasan.
Uporednim postojanjem sle|enja moglo se baratati Saebaovim transformacionim nizom;
ako im se tako pristupi, sle|enje i pisutnost uop{te nisu bili u odnosu antiteze. Temeljno
jedinstvo sekvencijalnog i simultanog gledi{ta postalo je o~ito; koncepcija intervala
slu`ila je kao veza izme|u stati~kog i dimani~kog vida Vaseljene. Kako je mogao da
deset godina netremice posmatra stvarnost, a da to ne vidi? Vi{e nije bilo nikakvih
pote{ko}a da se krene dalje. U stvari, on je ve} dobrano odmakao. Do samog cilja.
Sagledao je sve ono {to }e do}i jo{ pri tom prvom, na izgled letimi~nog pogledu na
metod, pogledu koji je do{ao u priliku da uputi zahvaljuju}i tome {to je shvatio su{tinu
jedne pogre{ke u dalekoj pro{losti. Zid je bio sru{en. Vid mu je postao jasan i celovit.
Ono {to je video bilo je jednostavno, jednostavnije od svega ostalog. A u toj
jednostavnosti nahodila se svekolika slo`enost, svekoliko obe}anje. Bilo je to
otkrovenje. Bio je to ~ist put, put ku}i, svetlost.

Njegov duh bio je poput deteta koje istr~ava na sunce. Bez ikakvog kraja, bez
kraja...
Pa ipak, sred tog vrhunskog olak{anja i sre}e zadrhtao je od straha; {ake su mu
se zatresle, a o~i su mu se ispunile suzama, kao da gleda pravo u sunce. Uostalom, telo
nije providno. A neobi~no je, nadasve neobi~no shvatiti da je `ivot postao ispunjen.
No, nastavio je da gleda, hitaju}i sve dalje, uz istu detinju radost, sve dok
najednom dalje vi{e nije mogao; vratio se onda i, osvrnuv{i se, ugledao kroz suze da je u
sobi mrak i da su visoki prozori puni zvezda.

165
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Trenutak je minuo; video ga je kako nestaje. Nije poku{ao da ga zadr`i. Znao je


da je on deo tog trenutka, a ne trenutak njega. On je bio u posedu trenutka.
Nedugo potom on drhtavo ustade i uklju~i svetiljku. Kora~ao je malo po sobi,
dodiruju}i stvari, povez jedne knjige, senku jedne svetiljke, radostan {to se vratio me|u
te poznate predmete, u vlastiti svet - jer tog trenutka razlika izme|u ove planete i one,
izme|u Urasa i Anaresa, nije mu bila nimalo zna~ajnija od razlike izme|u dva zrnca
peska na morskoj obali. Nisu vi{e postojale provalije, nije bilo zidova. Nije vi{e bilo
izgnanstva. Video je same temelje Vaseljene i oni su bili stameni.
Oti{ao je u spava}u sobu, hodaju}i lagano i pomalo nesigurno, i opru`io se na
postelju, ne svukav{i se. Le`ao je tako sa rukama ispod glave, predvi|aju}i i planiraju}i
pojedinosti rada koji je valjalo obaviti, ispunjen sve~anom i ushitnom zahvalno{}u, koja
se postepeno pretapala u vedro sanjarenje, a zatim u san.
Spavao je deset ~asova. Probuio se razmi{ljaju}i o jedna~inama koje }e izraziti
pojam intervala. Vratio se za sto i latio se rada na njima. Imao je predavanje tog
popodneva i oti{ao je na njega; ve~erao je u trpezariji vi{eg nastavnog osoblja i
razgovarao sa kolegama koji su se tu zatekli, o vremenu, ratu i drugim stvarima. Ako su i
zapazili neku promenu u njemu, on to nije doznao, zato {to ih, zapravo, uop{te nije bio
svestan. Zatim se vratio u sobu i ponovo dao na rad.
Ura{ani su dan delili na dvadeset ~asova. ^itavih osam dana on je radio izme|u
dvanaest i {esnaest ~asova dnevno za pisa}im stolom, ili bi tumarao po sobi, upravljaju}i
~esto svetle o~i ka prozorima kroz koje je sijala topla, prole}na sun~eva svetlost,
odnosno zvezde i `utosme|i mesec koji se postupno smanjivao.

U{av{i sa doru~kom na poslu`avniku, Efor ga je zatekao kako poluodeven le`i


na postelji, zatvorenih o~iju, govore}i na nekom stranom jeziku. Prodrmao ga je. [evek
se probudio uz gr~evit trzaj, ustao iz postelje i oteturao se u drugu sobu, do pisa}eg stola,
koji je bio potpuno prazan; bacio je pogled prema kompjuteru, u kome je sve bilo
izbrisano, a onda je ostao tu da stoji poput ~oveka koji je bio udaren u glavu, ali to jo{ ne
zna. Efor je uspeo da ga nagna da ponovo legne, rekav{i mu pri tom: "Groznica, bome,
ser. Zovem doktora?"
"Ne!"
"Sigurno, ser?"
"Ne! Ne pu{aj nikoga ovamo. Ka`i da sam bolestan, Efore."
"Onda }e poslati doktora sigurno. Mogu da ka`em jo{ radite, ser. To im se
dopada."
"Zaklju~aj vrata kada izi|e{", re~e [evek. Njegovo neprovidno telo ga je
izneverilo; bio je slab od iscrpljenosti, te stoga lako razdra`ljiv i sklon panici. Bojao se
Paea, Oiiea, policijske pretrage. Sve {to je ~uo, pro~itao, napola razumeo o ura{koj
policiji, tajnoj policiji, izronilo mu je `ivo i u`asno na povr{inu se}anja, kao kada se
~ovek, priznav{i samome sebi da je bolestan, prise}a svake re~i koju je ikada pro~itao o
raku. Upiljio se u Efora, sav malaksao od groznice.

166
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Mo`ete pouzdati u mene", re~e ~ovek na svoj pokoran, iskrivljen, hitar na~in.
Doneo je [eveku ~a{u vode i izi{ao, a za njim se oglasio zvuk zaklju~avanja spoljnjih
vrata.
Starao se o [eveku naredna dva dana uz takti~nost koja nije imala nikakve veze
sa njegovom obukom za poslu`itelja.
"Trebalo je da bude{ lekar, Efore", re~e [evek, kada mu je slabost postala samo
telesna, a ne vi{e neprijatna klonulost.
"[to re~e i moja matora krma~a. Nikad ne}e da je neko drugi pazi kad skikne.
Ka`e: 'Ti ima{ ruku. ' Vala, i imam."
"Jesi li ikada radio sa bolesnima?"
"Nisam, ser. Nisam hteo da se petljam sa bolnicama. Ima da mi svane crni dan
kad do|e vreme da crknem u nekoj od tih ku`nih rupendara."
"Bolnica? U ~emu je nevolja sa njima?"
"Ni{ta, ser, ni{ta sa onima gde bi vas odveli da ste se pogor{ali", uzvrati Efor
blago.
"Pa na kakve si onda mislio?"
"Na{e. Prljave. Ko |ubretarova guzica", re~e Efor, bez siline, opisno. "Stra}are.
Umrlo dete u jednoj. U podu su rupe, prave rup~age, vide se grede, shvatate? Ka`em:
'Kako to?' Pacovi naviru iz rupa, pravo u krevete. Oni ka`u: 'Stara zgrada, bolnica ve}
{est stotina godina.' Uto~i{te bo`anskog saglasja za siroma{ne, zove se. Guzica, eto {ta
je!"
"Je li to tvoje dete umrlo u bolnici?"
"Jeste, ser, moja k}er Laia."
"Od ~ega je umrla?"
"Sra~ani zalistak. Ka`u. Nije mnogo porasla. Dve godine kad je umrla."
"Ima{ li jo{ dece?"
"Nema `ivih. Troje ro|eno. Te{ko za matoru krma~u. Ali sad ka`e: 'Oh, pusti,
{ta ima da i `ali{, pa vako im je bolje!' Mogu li jo{ ne{to da u~inim za vas, ser?"
Iznenadni prelaz na sintaksu gornje klase tr`e [eveka; on re~e nestrpljivo: "Da, mo`e{!
Nastavi da pri~a{."
Zato {to je to kazao spontano ili zato {to je bio bolestan, pa mu je trebalo
uga|ati - tek, Efor se ovoga puta nije ukrutio. "Mislio da po|em za vojnog lekara,
jednom", re~e on, "ali ovi me prvi zgrabili. Prekomanda. Ka`u: 'Posilni, ima{ da bude{
posilni.' I ja bio. Dobra obuka, za posilne. Iz vojske pravo oti{o u gospodsku slu`bu."
"Mogao si da bude{ obu~en za lekara, u vojsci?" upita [evek. Razgovor se
nastavio. [eveku je bilo te{ko da prati Efora, kako u jezi~kom pogledu, tako i u pogledu
sadr`ine onoga {to je govorio. Slu{ao je o stvarima o kojima nije imao nikakvo iskustvo.
Nikada nije video pacova, kasarnu, azil za umobolne, siroti{te, zalagaonicu, pogubljenje,
lopova, najamnu kasarnu, ubira~a zakupa, ~oveka koji ho}e da radi, ali ne mo`e da na|e
posao, ili mrtvu bebu u jarku. Sve te stvari javljale su se u Eforovim prise}anjima kao
op{ta mesta ili kao uobi~ajeni u`asi. [evek je morao da napregne ma{tu i da prizove u
pomo} svaki deli} znanja koji je imao o Urasu da bi ih uop{te mogao razumeti. Pa ipak,

167
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

te stvari su mu na odre|en na~in bile poznatije od svega ostalog {to je video ovde i zato
je razumeo.
To je bio Uras o kome je u~io u {koli na Anaresu. To je bio svet sa koga su
njegovi preci pobegli, opredeliv{i se pre za glad, pustinju i beskrajno izgnanstvo. To je
bio svet koji je obrazovao Odoin um u utamni~io je osam puta zato {to je govorila ono
{to misli. Bila je to ljudska patnja u kojoj su po~ivali utemeljeni ideali njegovog dru{tva,
tlo iz koga su nicali.
To nije bio 'pravi Uras'. Dostojanstvo i lepota sobe u kojoj su se on i Efor
nalazili bili su podjednako stvarni kao i prljav{tina iz koje je potekao Efor. Za njega,
zadatak mislioca bio je ne da porekne jednu stvarnost u korist druge, ve} da ih spoji,
pove`e. A taj zadatak nije bio lak.
"Izgledate umorni ponovo, ser", re~e Efor. "Bolje se odmorite."
"Ne, nisam umoran."
Efor se zagleda u njega za trenutak. Kada je Efor dejstvovao kao poslu`itelj,
njegovo izborano, glatko izbrijano lice ostajalo je sasvim bezizra`ajno; no, tokom
poslednjeg sata [evek je video kako ono prolazi kroz izuzetne promene, od oporosti,
preko vedrine i cinizma, pa sve do bola. U ovom trenutku imao je blagonaklon, ali i
uzdr`an izraz.
"Razlikuje se ovde od onoga odakle ste vi", re~e Efor.
"Veoma se razlikuje."
"Niko nikad nije bez posla, tamo."
U glasu mu se javio slaba{an prizvuk ironi~nosti ili ljubopitstva.
"Nije."
"I niko nije gladan?"
"Niko ne gladuje dok drugi ima da jede."
"Ah."
"Ali bili smo gladni. Gladovali smo. Vladala je glad, zna{, pre osam godina.
Poznavao sam tada jednu `enu koja je ubila svoju bebu zato {to nije imala mleka, a nije
postojalo ni{ta drugo, ba{ ni{ta {to bi joj dala. Nije sve... sve med i mleko na Anaresu,
Efore."
"Ne sumnjam u to, ser", uzvrati Efor uz jedan od onih neobi~nih prelaza na
u~tivu dikciju. A onda dodade uz grimasu, povla~e}i usne sa zuba: "Pa ipak, tamo nema
nijednog od njih!"
"Njih?"
"Pa, znate, gospodine [evek. Ono {to ste jednom kazali. Vlasnika."

Slede}e ve~eri navratio je Atro. Pae mora da je bio na stra`i, jer samo nekoliko
minuta po{to je Efor pustio starca unutra, pojavio se i on, raspituju}i se uz ljupku
blagonaklonost za [evekovo zdravlje. "Prekomerno ste radili poslednje dve nedelje, ser",
re~e on. "Ne smete se tako iscrpljivati." Nije seo, ve} se ubrzo oprostio i oti{ao, u znak
u~tivosti. Atro je nastavio da pri~a o ratu u Benbiliju, koji se pretvorio, kako je on rekao,

168
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

u 'operaciju velikih razmera'.

"Da li ljudi u ovoj zemlji odobravaju taj rat?" upita [evek, prekinuv{i izlaganje
o strategiji. Zbunjivalo ga je odsustvo moralne osude o ovoj stvari u semenjarskim
novinama. Njihova bu~na uzbu|enja sasvim su presahla; napisi su im ~esto bili u dlaku
isti sa biltenima na telefaksu koje je izdavala vlada.
"Odobravaju? Ne misli{, valjda, da svi treba da pole`emo i dopustimo da nas
prokleti Tuvijanci pregaze? U pitanju je na{ status kao svetske sile!"
"Ali imao sam na umu narod, ne vladu. Ljude... koji moraju da se bore."
"[ta se to njih ti~e? Oni su navikli na masovne regrutacije. Upravo su za to i
stvoreni, dragi moj prija{ko! Da se bore za svoju zemlju. I re}i }u ti jo{ ne{to: nema
boljeg vonika na svetu od jednog Iota u uniformi koji je nau~en da izvr{ava nare|anja. U
vreme mira on mo`e da dr`i sentimentalne govorancije o pacifizmu, ali kada zatreba
nikad mu ne ponestaje hrabrosti. Obi~an vojnik oduvek je bio na{a najve}a nacionalna
uzdanica. Tako smo se i domogli vode}eg mesta."
"Penju}i se uz gomilu mrtve dece?" re~e [evek, ali zbog srd`be ili, mo`da,
zbog nepriznate nevoljnosti da povredi star~eva ose}anja glas mu je ostao prigu{en i
Atro ga nije ~uo.
"Ne", nastavi Atro, "na}i }e{ da je du{a naroda ~vrsta poput ~elika kada zemlji
zapreti opasnost. [a~ica bund`ija iz Nioa i industrijskih gradova di`e grdnu dreku
izme|u ratova, ali silno je videti kako ljudi zbijaju redove kada je zastava ugro`ena. Nisi
spreman da u to poveruje{, znam. Nevolja se odonizmom, zna{, dragi moj prija{ko, jeste
u tome {to je on sav nekako `enski. On naprosto ne uklju~uje mu`evnu stranu `ivota.
'Krv i ~elik, bojne dike', kao {to re~e stari pesnik. Odonizam ne shvata hrabrost, ljubav
prema zastavi."
[evek je }utao jedan minut, a onda re~e, blago: "To je mo`da, delimi~no, ta~no.
Mi, naime, nemamo zastave."
Po{to je Atro oti{ao, u{ao je Efor da uzme poslu`avnik sa ostacima ve~ere.
[evek ga zaustavi. Pri{ao mu je, rekav{i: "Izvini, Efore", i stavio komadi} papira na
poslu`avnik. Na papiru je pisalo: 'Postoji li mikrofon u ovoj sobi?'
Poslu`itelj sagnu glavu i pro~ita poruku, polako, a onda podi`e pogled prema
[eveku, dug pogled sa malog rastojanja. Zatim mu o~i za trenutak skliznu{e ka dimnjaku
kamina.
"Spava}a soba?" upita [evek na isti na~in.
Efor odmahnu glavom, odlo`i poslu`avnik i krenu za [evekom u spava}u sobu.
Zatvorio je vrata za sobom potpuno be{umno, kako to dolikuje dobrom poslu`itelju.
"Uo~io ga jo{ prvog dana, ~iste}i pra{inu", re~e on uz osmeh koji je produbio
bore na njegovom licu u o{tre grbine.
"Ovde ga nema?"
Efor slegnu ramenima. "Nisam primetio. Mogu pustim vodu tamo, ser, kao u
{pijunskim pri~ama."

169
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Produ`ili su u veli~anstven hram od zlata i slonova~e koji se nazivao nu`nik.


Efor pusti slavine, a onda stade da pretra`uje zidove. "Ne", re~e najzad. "Mislim nema.
A moje {pijunsko oko mora da ih vidi. Nalazio ih kada sam radio za jednog ~oveka u
Niou. Kad ih jednom na|ete, vi{e nema proma{aja."
[evek izvadi novi komadi} hartije iz d`epa i pokaza ga Eforu. "Zna{ li odakle
ovo?"
Bila je to poruka koju je na{ao u d`epu kaputa: 'Pridru`i se nama, tvojoj bra}i.'
Posle izvesne pauze - ~itao je polako, mi~u}i zatvorene usne - Efor re~e: "Ne
znam odakle je ovo."
[evek je bio razo~aran. Palo mu je na um da je sam Efor bio u izvrsnoj prilici
da spusti ne{to u d`ep svog 'gospodara'.
"Znam od koga. Na izvestan na~in."
"Od koga? Kako da do|em do njih?"
Nova pauza. "Opasna rabota, gospodine [evek." On se okrenu i poja~a mlaz
vode iz slavina.
"Ne `elim da te upli}em. Kada bi samo mogao da mi ka`e{... da mi ka`e{ kuda
da po|em. [ta da pitam. Bar jedno ime."
Du`a pauza. Eforovo lice izgledalo je kao i{tipano i oporo. "Ja ne..." zausti on,
ali zastade. Zatim re~e, naglo i veoma tiho: "^ujte, gospodine [evek, sam Bog zna da
vas `ele, da ste nam potrebni, ali pazite, vi ne znate kako je to. Kako }ete se kriti? ^ovek
poput vas? Koji ovako izgleda? To je stupica ovde, ali stupica je i bilo gde drugde.
Mo`ete be`ati, ali se ne mo`ete kriti. Ne znam {ta da vam ka`em. Da vam dam imena,
dobro. Pitajte bilo kog Niotu, on }e vam re}i kuda da po|ete. Do{lo nam je ve} dovde.
Potrebno nam je malo vazduha da di{emo. Ali vas uhvate, ubiju, a {ta ja da ose}am?
Radim za vas osam meseci i zavoleo vas. Divim vam se. Stalno me spopadaju. Ja ka`em:
'Ne. Pustite ga. Dobar ~ovek, a i nema veze s na{im nevoljavama. Nek se vrati odakle je
do{ao, gde su ljudi slobodni. Neka bar neko ode slobodan iz ovog prokletog zatvora u
kome `ivimo!'"
"Ne mogu se vratiti. Jo{ ne. @elim da se sretnem s tim ljudima."
Efor uzvrati }utanjem. Mo`da je posredi bila njegova `ivotna navika kao
poslu`itelja, kao nekoga ko izvr{ava nare|enja, tek on kona~no klimnu i re~e {apatom:
"Tuio Maeda, taj koga ho}ete. U Veseloj ulici, u Starom Gradu, u drogeriji."
"Pae ka`e da mi je zabranjeno da napustim kampus. Mogu me zaustaviti ako
me vide kako ulazim u voz."
"Taksi, mo`da", re~e Efor. "Ja vam ga zovem, vi si|ete stepenicama. Poznajem
Kaea Oimona, na stanici. On je ~ist. Ali ne znam."
"U redu. Smesta. Pae je upravo izi{ao odavde, video me je, misli da ostajem
unutra zato {to sam bolestan. Koliko je sati?"
"Pola osam."
"Ako sada po|em, imam celu no} da prona|em to {to tra`im. Zovi taksi, Efore."
"Spakova}u vam torbu, ser..."
"[ta }e{ da mi spakuje{?"

170
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Bi}e vam potrebna ode}a..."


"Pa nosim ode}u! Hajde!"
"Ne mo`ete naprosto po}i bez i~ega", usprotivi se Efor. Ovo ga je ispunilo
ve}om bri`no{}u i nelagodno{}u od svega drugog. "Imate para?"
"Oh, da, to treba da uzmem."
[evek je ve} bio u pookretu; Efor se po~e{a po glavi, smrknutog i strogog
izraza, ali ipak ode do telefona u predvorju da pozove taksi. Vrati{vi se, zatekao je
[eveka kako ~eka ispred vrata predvorja, obu~en u kaput. "Si|ite niz stepenice", re~e
Efor, gun|avo. "Kae }e biti kod stra`njih vrata, pet minuta. Ka`ite mu da izi|e Putem
gaja, tu nema provere ko na glavnoj kapiji. Ne idite preko kapije, tamo vas sigurno
zaustave."
"Da li }e te okriviti zbog ovoga, Efore?"
Obojica su {aputala.
"Ne znam da ste oti{li. Ujutro ka`em jo{ niste ustali. Spavate. Zadr`im ih tako
malo."
[evek ga uhvati za ramena, zagrli ga, stisnu mu ruku. "Hvala, Efore!"
"Sre}no", uzvrati ~ovek, pometen. [evek je ve} izi{ao.

Skup dan sa Veom odneo je [eveku bezmalo svu gotovinu koju je imao uza se,
a na vo`nju taksijem do Nioa oti{lo je jo{ deset jedinica. Nalo`io je voza~u da stane kod
glavne stanice podzemne `eleznice i pomo}u karte prona{ao put metroom do Starog
Grada, podru~ja prestonice koje jo{ nije imao priliku da vidi. Vesela ulica nije se nalazila
na karti, tako da je izi{ao iz podzemne `eleznice na sredi{njoj stanici za Stari Grad;
obrev{i se na ulici, pred prostranim, mermernim zdanjem, zbunjeno je zastao. Ovo nije
li~ilo na Nio Eseiju.
Sitna, maglasta ki{a rominjala je u potpunoj tami; nije bilo uli~ne rasvete.
Svtiljke su, dodu{e, postojale, ali svetla na njima ili nisu bila uklju~ena ili su sijalice bile
razbijene. @uti tra~ci svetlosti krzavo su dopirali tu i tamo kroz proreze oko prozorskih
kapaka. Dalje niz ulicu svetlost se slivala sa jednog otvorenog ulaza, oko koga je
zaludno stajala skupina mu{karaca, glasno razgovaraju}i. Plo~nik, gladak od ki{e, bio je
pun iscepanog papira i otpadaka. Pro~elja radnji, koliko je mogao da ih razabere, bila su
niska i potpuno prekrivena te{kim metalnim ili drvenim kapcima, sa izuzetkom jednog
~iji su {aloni izgoreli; ono je sada stajalo crno i prazno, sa komadima stakla koji su i
dalje po~ivali u okviru razbijenih izloga. Ljudi su promicali poput utihlih, `urnih senki.
Jedna starica pela se stepenicama iza njega i on se okrenu prema njoj da je upita
za put. U svetlosti `ute kugle koja je obele`avala ulaz u podzemnu `eleznicu jasno je
razabrao njeno lice: belo i izborano, sa mrtvim, neprijateljskim pogledom koji je
odr`avao iznurenost. Velike staklene nau{nice igrale su joj po obrazima. S naporom se
pela uz stepenice, pogrbiv{i se od umora, atritisa ili nekog izobli~enja ki~me. Ali nije
bila stara, kao {to je pomislio; nije joj bilo jo{ ni trideset godina.

171
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Mo`e{ li mi re}i gde je Vesela ulica", upita je on, mucaju}i. Ona mu uputi
kratak, ravnodu{an pogled, ubrza korak kada je sitigla do vrha stepenica i produ`i bez
re~i.
On krenu nasumce niz ulicu. Uzbu|enje zbog iznenadne odluke i bekstva sa Ieu
Euna pretvorilo se u zebnju, u ose}anje da je progonjen, da je lovina. Izbegao je susret sa
skupinom mu{karaca okupljenih oko ulaza; nagon ga je upozorio na to da samotni
stranac ne bi trebalo da se pribli`i takvoj grupi. Videv{i ispred jednog ~oveka kako ide
sam, on ga sti`e i ponovi pitanje. ^ovek re~e: "Ne znam", i skrenu u stranu.
Nije mu preostalo ni{ta drugo do da nastavi dalje. Do{ao je do jedne bolje
osvetljene popre~ne ulice koja je sa obe strane zavojito nestajala u maglastoj ki{i, puna
prigu{enih, sumornih, dre~avih svetle}ih znakova i reklama. U njoj je bilo mno{tvo
vinara i zalagaonica od kojih su neke jo{ bile otvorene. Na ulici je bilo prili~no sveta koji
je `urno promicao pokraj [eveka ili ulazio u vinare i izlazio iz njih. Jedan ~ovek je le`ao
na tlu, u slivniku, sa kaputom podignutim preko glave, le`ao na ki{i, zaspao, bolestan,
mrtav. [evek se u`asnut upilji u njega, a onda i u okolne prolaznike, koji su odlazili
svojim putem, uop{te se ne osvr}u}i.
Dok je tu uko~no stajao, neko se zaustavi pokraj njega i zagleda mu se u lice,
jedan niski, neobrijani ~ovek, iskrivljenog vrata, od svojih pedeset ili {ezdeset godina, sa
crveno oivi~enim o~ima i bezubim ustima koja su se smejala. Stajao je i budalasto se
cerekao krupnom, u`asnutom ~oveku, pokazuju}i drhtavom {akom ka njemu. "Odakle ti
tolka kosurina, a, a, al ti je izrasla, odakle ti, je l?" nije prestajao da mumla.
"Mo`e{ li... mo`e{ li mi re}i kako da stignem do Vesele ulice?"
"Ja{ta, veselo, ja sam veseo, veselo je biti {vorc. Nego, je l ima{ jedan mali
plavutak za pi}ence u ladnoj no}i? Ma, sigurno ima{ mali plavutak."
On se prima~e. [evek ustuknu, videv{i pru`enu {aku, ali ne razumeju}i.
"Ajde, budi mi veseo, gospone, udeli jedan mali plavutak", mumlao je dalje
~ovek, bez pretnje ili preklinjanja, mehani~ki; usta su mu jo{ bila otvorena u budalasto
cerenje, a {aka ispru`ena.
I [eveku sinu tog ~asa. Hitro je zavukao ruku u d`ep, prona{ao ostatak novca,
tutnuo ga u prosjakovu {aku i, hladan od straha, ali ne za samoga sebe, promakao pokraj
~oveka, koji je jo{ mumlao i poku{avao da ga uhvati za kaput. U{ao je na najbli`a
otvorena vrata. Povrh njih stajao je natpis: 'Zalaganje i polovne stvari - najbolja prilika.'
Obrev{i se unutra, sred mno{tvo pohabanih kaputa, cipela, {alova, pokvarenih
instrumenata, razbijenih svetiljki, neobi~nog posu|a, kanistera, ka{ika, niski, starudija i
drangulija, sa cenom na svakom komadu ovog sme}a, zaustavio se, poku{avaju}i da se
pribere.
"Tra`ite ne{to?"
[evek ponovo postavi svoje pitanje.
Vlasnik du}ana, crnomanjast ~ovek visok kao [evek, ali pogurenog dr`anja i
veoma mr{av, podozrivo ga pogleda. "[ta }ete tamo?"
"Tra`im jednu osobu koja tamo `ivi."
"Odakle ste?"

172
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Moram da stignem tamo, do Vesele ulice. Je li ona daleko odavde?"


"Odakle ste, gospodine?"
"Sa Anaresa, sa meseca", uzvrati [evek ljutito. "Moram da stignem do Vesele
ulice sada, no}as."
"Vi ste taj? Onaj nau~nik? [ta, do vraga, radite ovde?"
"Be`im od policije! Ho}e{ li im re}i da sam ovde, ili }e{ mi pomo}i?"
"Do vraga", re~e ~ovek. "Do vraga. Slu{ajte..." Zastao je, zaustio da ka`e ne{to,
pa ne{to drugo i kona~no re~e: "Samo produ`ite." A onda, u istom dahu, premda na
izgled potpuno se predomisliv{i, dodade: "U redu. Zatvaram. Vodim vas tamo. ^ekajte.
Do vraga!"
Stao je da ne{to prebira po stra`njem delu radnje, a onda je pogasio svetla,
izi{ao napolje sa [evekom, spustio metalne zastore, zaklju~ao ih, stavio katanac na vrata
i krenuo o{trim korakom, rekav{i: "Ajmo!"
Pro{li su izme|u dvadeset i trideset blokova, zalaze}i sve dublje u lavirint
krivudavih ulica i uli~ica samog srca Starog Grada. Maglasta ki{a blago je padala kroz
neravnomerno osvetljenu tminu, podsti~u}i smradove raspadanja, mirise vla`nog
kamena i metala. Skrenuli su u jednu neosvetljenu i neobele`enu ulicu izme|u visokih,
starih najamnih kasarni, u ~ijem su se prizemlju poglavito nalazili du}ani. [evekov vodi~
zaustavi se pred jednom od njih i pokuca na prozorski kapak; iznad vrata stajao je natpis:
'V. Maeda, Drogerija i galanterija.' Pro{lo je prili~no vremena pre no {to se ona otvori{e.
Zalagaoni~ar stade da razgovara sa nekim unutra, pokaza jednom na [eveka, pa obojica
u|o{e. Unutra ih je pustila jedna devojka. "Tuio je pozadi, hajdete", re~e ona, podigav{i
pogled prema [eveku pri slaboj svetlosti koja je dopirala iz jednog stra`njeg hodnika.
"Vi ste to, zna~i?" Glas joj je bio prigu{en i `uran; ona se neobi~no osmehnu. "Stvarno
ste to vi?"
Tuio Maeda bio je crnomanjast ~ovek u ~etrdesetim godinama, sa napetim,
intelektualnim licem. Zatvorio je jednu knjigu u kojoj je ne{to pisao i hitro ustao u ~asu
kada su oni u{li. Pozdravio je zalagaoni~ara po imenu, ali uop{te nije skidao pogled sa
[eveka.
"Do{ao u moj du}an tra`e}i put ovamo, Tuio. Ka`e on je onaj, zna{, sa
Anaresa."
"Vi ste to, zar ne?" upita Maeda polako. "[evek. [ta radite ovde?" Posmatrao je
[eveka uznemirenim, sjajnim o~ima.
"Tra`im pomo}."
"Ko vas je poslao meni?"
"Prvi ~ovek koga sam pitao. Ja ne znam ko si ti. Pitao sam ga kuda da po|em i
on me je uputio tebi."
"Zna li jo{ neko da ste ovde?"
"Ne znaju da sam oti{ao. Sutra }e saznati."
"Idi po Remeivija", re~e Maeda devojci. "Sedite, doktore [evek. Ispri~ajte mi,
molim vas, {ta se zbiva."

173
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

[evek sede na jednu drvenu stolicu, ali nije otkop~ao kaput. Bio je toliko
umoran da je drhtao. "Pobegao sam", re~e on. "Sa univerziteta, iz zatvora. Ne znam kuda
da po|em. Mo`da je ovde svuda zatvor. Do{ao sam kod vas zato {to govore o ni`im
klasama, radni~kim klasama; pomislio sam, to li~i na moj narod. Ljudi koji se mogu
me|usobno pomagati."
"Kakvu vrstu pomo}i tra`ite?"
[evek se napre`e da se pribere. Osvrnuo se po maloj, prljavoj kancelariji, a
onda pogledao Maedu. "Imam ne{to {to oni ho}e?" re~e on. "Jednu zamisao. Nau~nu
teoriju. Do{ao sam na Uras sa Anaresa zato {to sam smatrao da ovde mogu da obavim
posao do kraja i da objavim celu stvar. Nisam shvatao da je ovde svaka zamisao
vlasni{tvo dr`ave. Ja ne radim za dr`avu. Ne mogu da uzimam novac i stvari koje mi
daju. @elim da odem odavde. Ali ne mogu natrag. I tako sam do{ao ovde. Vi ne `elite
moju nauku, a mo`da ni vi ne volite svoju vladu."
Maeda se osmehnu. "Ne, ne volim je. Ali ni moja vlada ne voli mene. Niste
odabrali najbezbednije mesto gde }ete do}i; ni za vas ni za nas... Ali ne brinite. [ta je, tu
je. Ve} }emo odlu~iti {ta nam valja ~initi."
[evek uze bele{ku koju je na{ao u d`epu kaputa i pru`i je Maedi. "Ovo me je
dovelo. Je li to od nekoga koga poznaje{?"
"'Pridru`i se nama, tvojoj bra}i...' Ne znam. Mo`e biti.
"Jeste li vi odonjani?"
"Delimi~no. Sindikalisti, libertarijanci. Sara|ujemo sa tuvijanistima, savezom
socijalisti~kih radnika, ali mi smo anticentralisti. Do{li ste u prili~no burnom trenutku,
znate."
"Rat?"
Maeda klimnu. "Zakazane su demonstracije kroz tri dana. Protiv prisilne
regrutacije, ratnih poreza, pove}anja cena hrane. U Nio Eseiji ima ~etiri stotine hiljada
nezaposlenih, a oni vrtoglavo di`u poreze i cene." Netremice je posmatrao [eveka sve
vreme razgovora; sada, kao da je ispitivanje okon~ano, on odvrati pogled, zavaliv{i se u
stolicu. "Ovaj grad je spreman na sve. [trajk je ono {to nam je potrebno, op{ti {trajk i
masovne demonstracije. Kao [trajk devetog meseca koji je Odo predvodila", dodade on
uz suvi, napeti osmeh. "Sada mo`emo da iskoristimo jednu Odo. Ali ovoga puta nemaju
mesec kojim bi nas kupili. Istera}emo pravdu ovde ili nigde." Ponovo je upravio pogled
ka [eveku, a onda rekao bla`im glasom: "Znate li {ta je va{e dru{tvo zna~ilo nama,
ovde, tokom poslednjih sto pedeset godina? Znate li da ljudi, kada `ele da jedni drugima
po`ele sre}u, ka`u: 'Neka se ponovo rodi{ na Anaresu!' Znati da on postoji, znati da ima
jedno dru{tvo bez vlade, bez policije, bez ekonomskog izrabljivanja, da vi{e nikada ne
mogu re}i da je posredi samo privid, opsena, san idealiste! Pitam se da li potpuno
razumete za{to su vas dr`ali tako dobro skrivenog tamo na Ieu Eunu, doktore [evek?
Za{to vam nikada nije bilo dopu{teno da se pojavite na nekom javnom mitingu? Za{to }e
vam progoniti kao psi zeca onog ~asa kada ustanove da ste nestali? To nije samo stoga
{to `ele tu va{u zamisao. Ve} zato {to ste vi jedna zamisao. I to opasna. Zamisao
anarhizma, otelotvorena. Koja hoda me|u nama."

174
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Onda ste dobili svoju Odo", re~e devojka svojim tihim, `urnim glasom. Vratila
se u prostoriju kada je Maeda govorio. "Uostalom, Odo je bila samo zamisao. Doktor
[evek je dokaz."
Maeda je }utao jedan minuta. "Dokaz koji se ne mo`e pokazati", re~e najzad.
"Za{to?"
"Ako ljudi doznaju da je on ovde, dozna}e i policija."
"Neka samo do|u i poku{aju da ga se domognu", uzvrati devojka i osmehnu se.
"Demonstracije }e biti potpuno nenasilne", re~e Maeda uz iznenadnu silovitost.
"To je prihvatio ~ak i SSR!"
"Ja to nisam prihvatila, Tuio. Ne}u dopustiti crnokaputa{ima da mi smrskaju
lice ili prospu mozak. Ako primene silu, ja }u im uzvratiti istom merom."
"[to im se onda ne pridru`i{, ako ti se dopadaju njihovi metodi. Pravda se ne
posti`e silom!"
"A mo} se ne posti`e pasivno{}u."
"Mi ne tra`imo pomo}. Mi tra`imo okon~anje mo}i! [ta vi ka`ete?" obrati se
Maeda [eveku. "Sredstva su cilj. Odo je to govorila celog `ivota. Samo mir donosi mir,
samo pravi~na delanja donose pravdu! Ne mo`emo se u tom pogledu podvajati uo~i
akcije!"
[evek ga pogleda, pa devojku i najzad zalagaoni~ara koji je stajao pomno
slu{aju}i kraj vrata. Zatim re~e umornim, tihim glasom: "Ako vam mogu biti od koristi,
iskoristite me. Mo`da bih mogao da objavim izjavu o tome u nekim va{im novinama.
Nisam do{ao na Uras da bih se krio. Ako svi ljudi budu znali da sam ovde, mo`da }e se
vlada upla{iti od toga da me javno uhapsi? Ne znam."
"Tako je!" re~e Maeda. "Razume se." Tamne o~i zasija{e mu od uzbu|enja.
"Gde je, do vraga, Remeivi? Javi se njegovoj sestri, Siro, i reci joj da ga prona|e i
po{alje ovamo... Napi{ite za{to ste do{li ovamo, pi{ite o Anaresu, napi{ite za{to se ne
prodajete vladi, pi{ite {ta vam drago... mi }emo to objaviti. Siro! Zovi i Mesitea...
Sakri}emo vas, ali }emo, tako mi Boga, staviti do znanja svakom ~oveku u A-Iou da ste
ovde, da ste sa namam!" Re~i su samo tekle iz njega, {ake su mu se trzale dok je
govorio, a i `urno je kora~ao napred-nazad po prostoriji. "A onda, posle demonstracija,
posle {trajka, vide}emo. Mo`da }e stvari tada biti druga~ije! Mo`da vi{e ne}ete morati
da se krijete!"
"Mo`da }e se vrata svih zatvora otvoriti", re~e [evek. "Dobro, dajte mi malo
papira, pisa}u."
Devojka po imenu Siro mu pri|e. Osmehnuv{i se, ona se pognu kao da mu se
klanja, pomalo boja`ljivo, ali doli~no, i poljubi ga u obraz; zatim izi|e. Dodir njenih
usana bio je hladan i on ga je jo{ dugo ose}ao na obrazu.

Proveo je jedan dan u potkrovlju jedne najamne kasarne u Veseloj ulici, a zatim
dve no}i i jedan dan u nekom podrumu ispod du}ana za promet polovnim name{tajem, u
neobi~nom, tamnom mestu, punom praznih okvira za ogledala i slomljenih krevetskih
okvira. Pisao je. Donosili su mu to {to je pisao, od{tampano, kroz samo nekoliko ~asova:

175
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

najpre u novinama Moderno doba, a kasnije, po{to je redakcija Modernog doba


zatvorena, a urednici pohap{eni, kao letke {tampane u ilegalnoj {tampariji, zajedno s
planovima i podsticajima za demonstracije i op{ti {trajk. Nije ~itao ono {to je napisao.
Samo je povr{no slu{ao Maedu i ostale koji su mu opisivali odu{evljenje sa kojim su
novine ~itane, sve {ire prihvatanje plana za {trajk, utisak koji }e njegovo pisustvo na
demonstracijama ostaviti u o~ima sveta. Kada bi ga ostavili nasamo, on bi ponekad
uzimao malu bele`nicu iz d`epa na ko{ulji i posmatrao {ifrovane bele{ke i jedna~ine
Op{te temporalne teorije. Gledao je u njih, ali nije bio u stanju da ih pro~ita. Nije ih
shvatao. Odlo`io bi tada ponovo bele`nicu i ostajao da sedi, zagnjuriv{i glavu u {ake.

Anares nije imao zastavu kojom bi se moglo mahati, ali na plakatima koji su
najavljivali op{ti {trajk i na plavim i belim zastavicama sindikalista i socijalisti~kih
radnika bilo je mno{tvo znakova doma}e izrade koji su prikazivali zeleni Krug @ivota,
stari simbol odonjanskog pokreta od pre dve stotine godina. Sve zastave i svi znaci
gizdavo su blistali na suncu.
Bilo je dobro na}i se napolju, posle svih onih soba sa zaklju~anim vratima,
skrovi{ta. Dobro je bilo kora~ati, njihati rukama, udisati bistar vazduh proletnjeg jutra.
Biti me|u takvim mno{tvom ljudi, sred tako ogromne mase, me|u hiljadama koji su
skupa mar{irali, ispunjavaju}i sve bo~ne ulice kao i prostranu aveniju kojom su stupali,
delovalo je zastra{uju}e, ali ga je i ispunjavalo uzbu|enjem. Kada bi zapevali, uzbu|enje
i strah pretvarali bi se u slepo ushi}enje; o~i bi mu se tada ispunile suzama. Bilo je to
duboko, u dubokim ulicama, umek{ano otvorenim vazduhom i udaljeno{}u, nerazlu~ivo,
silno, to uspenje hiljadu glasova u jednu pesmu. Pevanje ~eonog dela mar{a, daleko uz
ulicu, kao i neizmernog mno{tva koje je stupalo pozadi, nije bilo uskla|eno zbog
udaljenosti koju je zvuk morao da prevali, tako da je stalno izgledalo da melodija
zaostaje i susti`e samu sebe, poput kanona, i da se svi delovi pesme pevaju istovremeno,
u istom trenutku, iako su svi peva~i pevali normalno pesmu, od po~etka do kraja.
Nije poznavao njihove pesme, ve} je samo slu{ao i prepu{tao se muzici da ga
nosi, sve dok sa ~ela nije u nizu naizmeni~nih talasa doplovila niz veliku, sporu reku
ljudi jedna melodija koju je poznavao. Podigao je glavu i zapevao sa ostalima, na
vlastitom jeziku, kako ju je nau~io: himna ustanka. Pevao ju je na ovim ulicama, pre dve
stotine godina, isti ovaj narod, njegov narod.

O, mo}na svetlosti dana,


probudi nas sve rano!
Tama }e biti odagnana,
obe}anje odr`ano

Ljudi u redovima oko [eveka utonu{e u ti{inu da bi ga ~ulil i on zapeva iz sveg


glasa, osmehuju}i se, stupaju}i napred sa njima.

176
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Na trgu Kapitol iskupilo se mo`da stotinu hiljada ljudskih bi}a, ili ~ak
dvostruko toliko. Pojedinci, poput ~estica iz atomske fizike, nisu se mogli izbrojati,
njihov polo`aj se nije mogao ustanoviti, niti im se pona{anje moglo predvideti. Pa ipak,
kao masa, ta ogromna masa ~inila je upravo ono {to su od nje o~ekivali organizatori
{trajka: okupljala se, stupala u poretku, pevala, ispunjavala trg Kapitol i sve okolne ulice,
stajala u svojoj neizbrojivosti nemirna, ali i strpljiva pri blistavom sjaju podnevnog
sunca, slu{aju}i govornike, ~iji su pojedina~ni glasovi, neprirodno poja~ani, odzvanjali i
odjekivali, odbijaju}i se od obasjanih pro~elja Senata i Upravni{tva, {i{te}i i pi{te}i
povrh neprekidnog, mekog, ogromnog mrmljanja same gomile.
Na trgu je sada stajalo vi{e ljudi nego {to ih je `ivelo u Abenaju, pomisli [evek,
ali ta pomisao bila je besmislena, poku{aj da se izmeri neposredno iskustvo. Stajao je sa
Maedom i ostalima na stepeni{tu Upravni{tva, pred stubovima i visokim bronzanim
vratima, i gledao preko ustreptalog, tmastog polja, slu{aju}i, ba{ kao i oni, govornike:
nije ih slu{ao i shvatao u smislu u kome pojedina~ni razum opa`a i shvata, ve} pre kao
{to ~ovek gleda i slu{a vlastite misli, ili kao {to jedna misao opa`a i shvata sebe. Kada je
on progovorio, to govorenje malo se razlikovalo od slu{anja. Nije ga pokretala nikakva
svesna volja, nije bilo samosvesti u njemu. Mogostruki odjeci njegovog glasa iz dalekih
zvu~nika i sa kamenih pro~elja masivnih zgrada malo su ga, me|utim, remetili, nagone}i
ga da povremeno okleva i da govori sasvim polako. Ali nikada nije oklevao zato {to bi
ostao bez re~i. Govorio je ono {to je njima bilo na umu, u njihovom bi}u, iako nije kazao
ni{ta vi{e nego {to je ranije govorio iz svoje izdvojenosti, iz samog sredi{ta vlastitog
bi}a, pre mnogo vremena.
"Ono {to nas upu}uje jedne na druge jeste na{a patnja. To nije ljubav. Ljubav se
ne pokorava umu i pretvara se u mr`nju kada se na|e u stisci. Veza koja nas spaja
nadrasta svaki izbor. Mi smo bra}a. Bra}a smo po tome {ta delimo. Po bolu koji svako
od nas mora sam da trpi, po gladi, po siroma{tvu, po nadi, po tome se poznaje na{e
bratstvo. Mi to znamo zato {to smo morali da nau~imo. Znamo da jedino mo`emo od
samih sebe da o~ekujemo pomo}, da se nijedna ruka ne}e pru`iti da nas izbavi ako je
sami ne pru`imo. A {aka koju pru`ate je prazna, ba{ kao i moja. Nemate ni{ta u {aci. Ne
posedujete ni{ta. Niste vlasnik ni~ega. Slobodni ste. Sve {to imate jeste ono {to sami
jeste i {to dajete.
Ja sam ovde zato {to vi u meni vidite obe}anje, obe}anje koje smo dali pre dve
stotine godina u ovom gradu, odr`ano obe}anje. Odr`ali smo ga, na Anaresu. Nemamo
ni{ta drugo do svoju slobodu. Nemamo nikakvih zakona do samo jedno na~elo
me|usobne pomo}i pojedinaca. Nemamo nikakvu vladu, do samo jedno na~elo
slobodnog udru`ivanja. Nemamo dr`ava, nemamo nacija, nemamo predsednika,
nemamo premijera, nemamo {efova, nemamo generala, nemamo poglavara, nemamo
bankara, nemamo vlastelu, nemamo nadnice, nemamo dobrotvornost, nemamo policiju,
nemamo vojnike, nemamo ratove. A ni mnogo drugoga nemamo. Mi delimo, a ne
posedujemo. Kod nas ne vlada blagostanje. Niko od nas nije bogat. Niko od nas nije
mo}an. Ako je to Anares koji `elite, ako je to budu}nost koju tra`ite, onda vam ka`em
da morate do}i praznih {aka. Morate tamo do}i sami, nagi, kao {to dete dolazi na svet, u

177
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

svoju budu}nost, bez pro{losti, bez ikakvog vlasni{tva, potpuno zavisno od drugih ljudi
za `ivot. Ne mo`ete uzeti ono {to niste dali, a morate dati sebe. Ne mo`ete kupiti
revoluciju. Ona je ili u va{em duhu ili nije nigde."
Dok je zavr{avao govor, reska buka policijskih helikoptera koji su se
pribli`avali po~e da mu nadja~ava glas.
Odmakao se od mikrofona i podigao pogled, za~kiljiv{i zbog sunca. Kako je
najve}i deo okupljene mase u~inio isto, kretnja njihovih glava i {aka nalivakovala je na
prelaz vetra preko suncem obasjanog `itnog polja.
Grmljavina rotiraju}ih elisa letelica u ogromnoj kamenoj kutiji trga Kapitol
ubrzo je postala nepodno{ljiva, ~egrtanje i tutnjava sli~ni glasu kakvog ~udovi{nog
robota. Ova buka sasvim je prigu{ila {tektanje mitraljeza sa helikoptera. ^ak i kada je
bu~nost gomile prerasla u pravi mete`, i dalje se kroz njega moglo ~uti ~egrtanje
helikoptera, bezumni urlik oru`ja, besmislen zbor.
Vatra sa helikoptera bila je usredsre|ena na ljude koji su stajali najbli`e
stepeni{tu Upravni{tva. Natkriven trem sa stubovima du` zdanja pru`ao je neposredno
pribe`i{te onima na stepeni{tu i samo nekoliko sekundi kasnije taj prostor je ve} bio
dupke ispunjen. Buka gomile, koja je u panici poku{avala da se domogne neke od osam
ulica {to su vodile sa trga, postala je pravi huk, sli~an fijuku velikog vetra. Helikopteri su
se nalazili na maloj visini, ali se nije moglo razabrati da li su prestali sa vatrom ili se sa
njih jo{ puca: mrtvi i ranjeni u gomili bili su odve} pripijeni uz ostale, tako da nisu mogli
pasti.
Vrata Upravni{tva, okovana bronzom, popustila su uz tresak koji niko nije ~uo.
Ljudi su nahrupili ka njima, gaze}i jedni preko drugih, da bi se domogli zaklona, da bi
umakli metalnoj ki{i. Nagrnuli su na stotine u visoke mermerne dvorane; neki se odmah
skloni{te u prva pribe`i{ta koja su ugledali, drugi pohita{e dalje kroz zdanje da se
domognu stra`njih izlaza, dok su tre}i ostali unutra da porazbijaju ono {to mogu pre no
{to vojnici stignu. Kada su ovi kona~no do{li, mar{iraju}i u svojim urednim, crnim
kaputima uz stepeni{te me|u poginulim mu{karcima i `enama i onima na umoru, na{li
su na visokom, sivom, ugla~anom zidu velikog predvorja jednu re~ ispisanu u visini
~ovekovih o~iju {irokim tragom krvi: DOLE.
Osuli su paljbu u poginulog koji je le`ao najbli`e zidu, a kasnije, kada je
ponovo zaveden red u Upravni{tvu, re~ je oprana sa zida vodom, sapunom i krpama, ali
je ipak ostala; bila je izgovorena; imala je smisao.

Shvatio je da ne mo`e dalje sa svojim sadrugom koji je bivao sve slabiji,


po~inju}i da posr}e. Nigde se drugde nije moglo po}i osim {to dalje od trga Kapitol.
Tako|e se nigde nije moglo zastati. Masa se dva puta okupljala u bulevaru Mese,
poku{avaju}i da obrazuje front pred policijom, ali iza kordona policajaca i{la su vojna
oklopna kola i potiskivala ljude napred, ka Starom Gradu. Crnokaputa{i nisu ni u jednom
od ta dva navrata pucali, ali se pu{~ana paljba mogla ~uti iz drugih ulica. ^angrtavi
helikopteri kru`ili su iznad ulica, podi`u}i se i spu{taju}i; njima se nikako nije moglo
uma}i.

178
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Sadrug mu je roptavo disao, s mukom hvataju}i vazduh dok se upinjao da


kora~a. [evek ga je napola nosio ve} nekoliko blokova i oni su sada bili poprili~no iza
glavnine mase. Nije bilo nikakve svrhe poku{avati da je stignu. "Evo, sedi ovde", re~e on
~oveku i pomo`e mu da se spusti na gornji stepenik ulaza u podrum nekakvog stovari{ta,
preko ~ijih je spu{tenih prozorskih kapaka krupnim slovima stajalo ispisano kredom:
[TRAJK. Si{ao je do podrumskih vrata i poku{ao da ih otvori; bila su zaklju~ana. Sva
vrata su bila zaklju~ana. Vlasni{tvo je bilo privatno. Uzeo je komad gaznog kamena koji
se odvalio sa ugla jednog stepenika i njime stao da udara po kvaki i katancu, ne ~ine}i to
ni kri{om, niti osvetni~ki, ve} uz samopouzdanje ~oveka koji otvara vlastita ulazna vrata.
Pogledao je unutra. Podrum je bio pun nekih sanduka, ali unutra nije bilo nikoga.
Pomogao je sadrugu da si|e niz stepenice, zatvorio vrata za njima i rekao: "Sedi ovde;
lezi, ako ho}e{. Vide}u da li negde ima vode."
U podrumu, koji je o~igledno pripadao nekom hemijskom stovari{tu, nalazio se
niz praonika, kao i protivpo`arni cevovodni sistem. Iz jedne cevi curila je voda i on je to
iskoristio da ~oveku opere {aku i pogleda mu ranu. Bilo je r|avije nego {to je mislio.
Mora da ju je pogodilo vi{e metaka, budu}i da su mu dva prsta bila otkinuta, a dlan i
zglob razmrskani. Krzvavi komadi slomljene kosti {tr~ali su poput ~a~kalica. ^ovek je
stajao nedaleko od [eveka i Maede kada su helikopteri osuli paljbu i, pogo|en, zateturao
se prema [eveku, pru`iv{i ruke ka njemu u potrazi za osloncem. [evek ga je pridr`avao
jednom rukom sve vreme bekstva kroz Upravni{tvo; dvojica su lak{e mogla ostati na
nogama nego jedan u prvim trenucima mahnite pometnje.
U~inio je {to je mogao da zaustavi krvarenje, podvezav{i mu ruku i previv{i, ili
bar prekriv{i, uni{tenu {aku; tako|e ga je odveo da popije malo vode. Nije mu znao ime;
sude}i po beloj traci preko mi{ice, bio je to aktivista Saveza socijalisti~kih radnika;
izgledao je kao da je [evekovih godina, ~etrdeset, ili ne{to stariji.
U industrijskim postrojenjima na Jugozapadu [evek je vi|ao znatno te`e
ranjenike od njega, stradale pri nesre}nim slu~ajevima, i tada je nau~io da ljudi mogu da
izdr`e i pre`ive neverovatno te{ke povrede i bolove. Ali tamo su oni imali negu.
Postojao je hirurg koji je vr{io amputacije, bilo je plazme kao nadoknade za gubitak krvi,
kao i postelje gde se moglo le}i.
Seo je na pod pokraj ~oveka, koji je sada le`ao polusvestan u {oku, i pogledao
okolo po naslaganim sanducima, izme|u kojih su se pru`ali duga~ki, tamni prolazi;
beli~ast sjaj dnevne svetlosti dopirao je sa prozorskih proreza sa re{etkama du` uli~nog
zida, tavanicom su se pru`ale bele pruge {alitre, a pra{njavi, cementni pod bio je
prekriven otiscima ~izama radnika i to~kovima kolica. Pre jedan sat stotine hiljada ljudi
pevalo je pod otvorenim nebom; a sada se dva ~oveka kriju u podrumu.
"Vi ste dostojni prezira", re~e [evek na praviku svom sadrugu. "Nikada ne}ete
biti slobodni." Blago je dodirnuo ~ovekovo ~elo; bilo je hladno i znojavo. Nakratko mu
je olabavio podvez, zatim ustao, pre{ao mra~nim podrumom do vrata i izi{ao na ulicu.
Pro{la je kolona oklopnih kola. Nailazili su retki u~esnici demonstracija, `urno, pognutih
glava, kre}u}i se neprijateljskom teritorijom. [evek je poku{ao da zaustavi dvojicu, ali je

179
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

tek tre}i zastao. "Potreban je lekar, dole je jedan ranjenik. Mo`e{ li poslati ovamo nekog
lekara?"
"Bolje ga izvedi napolje."
"Pomozi mi da ga nosim."
^ovek pohita dalje. "Dolaze ovamo", doviknu mu preko ramena. "Bolje
izi|ite."
Niko vi{e nije pro{ao, a onda [evek ugleda, daleko niz ulicu, stroj
crnokaputa{a. Vratio se u podrum, zatvorio vrata, oti{ao do ranjenika i seo na pra{njavi
pod. "Pakao", re~e on.
Posle izvesnog vremena izvadio je malu bele`nicu iz d`epa na ko{ulji i stao da
prou~ava zabele{ke.
Po podne, kada je oprezno provirio napolje, video je sa druge sgrane ulice
postavljena oklopna kola, kao i jo{ dvoja, okrenuta u suprotnom smeru, kod obli`nje
raskrsnice. To je obja{njavalo uzvike koji su po~eli da se ogla{avaju: zacelo su posredi
vojnici koji izdaju nare|enja jedni drugima.
Atro mu je jednom objasnio kako to dejstvuje, kako narednici mogu da izadaju
zapovesti redovima, kako poru~nici mogu da izdaju zapovesti redovima i narednicima,
kako kapetani... i tako dalje i tako dalje sve do generala, koji mogu da izdaju nare|enja
svima ostalima, a ne moraju da ih primaju ni od koga, osim od vrhovnog zapovednika.
[evek je slu{ao obja{njenje uz nevericu i odbojnost. "I to nazivate organizacija?" upitao
je on. "^ak disciplina? Ali to nije ni jedno ni drugo. Posredi je mehanizam prinude koji
je izuzetno nedelotvoran, kao nekakva parna ma{ina iz sedmog hiljadugodi{ta! [ta se
mo`e u~initi takvim krutim i krhkim ustrojstvom {to bi bilo vredno truda?" To je Atrou
pru`ilo priliku za raspravu o vrednosti ratovanja kao tla na kome ni~u hrabrost i
mu{kost, a vene sve {to nije doraslo za to, ali ve} sam pravac takvog razmi{ljanja
primorao ga je da prizna delotvornost gerile, organizovane odozdo, samodisciplinovane.
"Ali to dejstvuje jedino ako ljudi misle da se bore za ne{to {to pripada njima... zna{, za
svoje domove, neku zamisao i sli~no", uzvrati je starac. [evek je odustao od dalje
rasprave. Sada ju je nastavio, u sve gu{}oj tami podruma me|u naslaganim sanducima
neobele`nih hemikalija. Objasnio je Atrou da kona~no shvata za{to je vojska ba{ ovako
organizovana. Odista je tako bilo nu`no. Nikakav razuman oblik organizacije ne bi
slu`io toj svrsi. On naprosto nije bio razumeo da je ta svrha da se omogu}i mu{karcima
sa ma{inkama da ubijaju nenaoru`ane mu{karce i `ene lako i u velikom broju kada im se
to nalo`i. Ono {to jo{ jedino nije uspevao da razabere bilo je kakve veze sa svim tim
imaju hrabrost, mu{kost ili doraslost.
Povremeno se obra}ao i svom sadrugu, kako se smrkavalo. ^ovek je sada le`ao
otvorenih o~iju; dva puta je zajecao na na~in koji je uzbudio [eveka, detinje, strpljivo.
Preduzeo je sr~an napor da ne klone i nastavi da kora~a, sve vreme dok su bili u prvoj
panici mase {to ih je nagonila u Upravni{tvo, pa kroz njega, da bi potom tr~ali, a zatim
i{li korakom ka Starom Gradu; dr`ao je ranjenu {aku pod kaputom, stisnutu uz bok,
upinju}i se koliko je mogao da ide dalje i da ne zadr`ava [eveka. Kada je drugi put
zaje~ao, [evek ga je uzeo za zdravu {aku i pro{aputao: "Nemoj. Nemoj. Tiho, brate",

180
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

samo zato {to nije mogao da podnese da slu{a ~ovekove bolove, a da pri tom ne bude u
stanju i{ta da u~ini za njega. ^ovek je verovatno pomislio da ga [evek uti{ava kako se
ne bi odali policiji, jer je slaba{no klimnuo i ~vrsto stisnuo usne.
Njih dvojica izdr`ala su tu tri no}i. Sve to vreme ~ula se sporadi~na borba u
okolnom podru~ju, a vojna blokada ostala je naspram tog bloka bulevara Mese. Okr{aj
se nikada nije sasvim primakao, a i u sastavu blokade bilo je premnogo vojnika, tako da
dva ~oveka u skloni{tu uop{te nisu imala prilike da izi|u napolje, ukoliko ne bi `elela da
se predaju. Jednom, kada mu je sadrug bio budan, [evek ga upita: "Kada bismo izi{li
pred policiju, {ta bi oni u~inili sa nama?"
^ovek se osmehnu i pro{apta: "Ubili bi nas."
Kako je satima unaokolo bilo pu{~ane vatre, u blizini i podalje, a povremeno se
~ula i poneka sna`na eksplozija, kao i ~egrtanje helikoptera, njegova pretpostavka
izgledala je sasvim osnovana. Razlozi za njegov sme{ak bili su manje jasni.
Umro je usled gubitka krvi te no}i, dok su le`ali jedan uz drugoga, da bi se
zagrejali, na du{eku koji je [evek na~inio od slame {to je slu`ila kao ambala`a u
paketima. Ve} se ukrutio kada se [evek probudio; ovaj se pridigao i stao da oslu{kuje
ti{inu u velikom, mra~nom podrumu, napolju na ulici i u celom gradu, ti{inu smrti.

10. ANARES
@eleznica je na Jugozapadu poglavito i{la nasipima metar ili vi{e iznad ravnice.
Na tim uzdignu}ima dolazilo je do manjeg talo`enja pra{ine, a i putnici su odozgo imali
bolji pregled na okolnu pusto{.
Jugozapad je bio jedini od osam podeoka Anaresa na kome nisu postojale
zema{nije koli~ine vode. Na krajnjem jugu leti bi dolazilo do obrazovanja mo~vara
zahvaljuju}i polarnim otapanjima; u smeru polutara nalazila su se samo plitka lu`nata
jezera u ogromnim slanim udubinama. Nije bilo planina; na svakih stotinak kilometara
lanac bregova pru`ao bi se u pravcu sever-jug; bila su to gola, ispucala uzvi{enja, koja
su klimatski uslovi pretvorili u grebenje i {iljkove. Brda su bila isprugana ljubi~astom i
crvenom bojom, a na pro~eljima grebenova rasla je, u vrletnim sunovratima sivozelenog,
kamena mahovina, biljka koja je uspevala i pri izuzetnoj toploti, hladno}i, su{nosti i
vetru, tvore}i pravougaone {are sa slojevima pe{~anog kamena. Svekoliki okolni predeo
znao je samo za tamnosme|u boju, koja se pretapala u beli~astu na mestima gde su slane
udubine le`ale dopola prekrivene peskom. Retki olujni oblaci kretali su se povrh ravnice,
izrazito beli spram ru`i~astog neba. Oni, me|utim, nisu donosili ki{u, ve} samo senku.
Nasip i sjajna pruga pru`ali su se pravo iza {inskog kamiona sve do ruba vidnog polja,
ba{ kao i ispred.
"Ni{ta drugo ne mo`e{ da uradi{ sa Jugozapadom", re~e voza~, "do da pre|e{
preko njega."
Saputnik mu ni{ta nije odgovorio, budu}i da je zaspao. Glava mu se njihala u
ritmu vibriranja motora. Ogrubele od rada i pocrnele od promzlina, {ake su mu mlitavo
po~ivale na bedrima; njegovo opu{teno lice bilo je izborano i tu`no. Stopirao je u
Bakarnoj Planini, a kako nije bilo drugih putnika voza~ ga je zamolio da pre|e u kabinu

181
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

da bi mu pravio dru{tvo. Zaspao je ~im je seo. Voza~ bi ga pogledao s vremena na


vreme, razo~arano, ali sa naklono{}u. Video je toliko iznurenih ljudi poslednjih godina
da mu je to stanje sada izgledalo normalno.
U pozno popodne ~ovek se probudio i po{to je neko vreme piljio u pustinju,
upita: "Uvek sam putuje{ ovuda?"
"Poslednje tri, ~etiri godine."
"Je l' ti se nekad desio kvar?"
"Nekoliko puta. Ima mnogo hrane i vode u ormani}u. Jesi l' gladan, kad smo
ve} kog toga?"
"Nisam jo{."
"Po{alju servisna kola iz Samotnog kroz dan ili dva."
"To je naredno naselje?"
"Tako je. Hiljadu sedam stotina kilometara od Rudnika Sedep do Samotnog.
Najve}a razdaljina koju treba pre}i izme|u dva susedna grada na Anaresu. Vozim ovde
ve} jedanaest godina."
"Nisi se umrorio?"
"Nisam. Volim kad sam obavljam posao."
Putnik klimnu u znak saglasnosti.
"A i jednoli~no je. Meni se to dopada; ~ovek mo`e da razmi{lja. Petnaest dana
vozim, a petnaest sam sa ortakom u Novoj Nadi. I tako iz godine u godinu; a tu su uvek
su{a, glad. Ni{ta se ne menja, ovde stalno vlada su{a. Volim ovu liniju. Dodaj mi vodu,
molim te. Hladnjak je pozadi ispod ormani}a."
Obojica su otpila dobar gutljaj iz boce. Voda je imala bljutav, lu`nat ukus, ali je
bila hladna. "Ah, ba{ prija!" re~e zahvalno putnik. On odlo`i bocu u hladnjak, vrati se na
svoje sedi{te u prednjem delu kabine i protegli se, oduprev{i se {akama o krov vozila.
"Zna~i, ima{ ortaka", re~e on. U na~inu na koji je to kazao postojala je izvesna
jednostavnost koja se dopala voza~u, i on uzvrati: "Osamnaest godina."
"Tako re}i na po~etku."
"Prokletstvo! Sla`em se! To je ono {to neki ne vide. Al evo kako ja gledam na
stvari: ako u mladim godinama ima{ dovoljno odnosa, onda i najvi{e dobija{ od seksa,
ali i shvati{ da ti je to, u stvari, sve manje-vi{e isto. Premda silno! No, ono {to je
razli~ito nije sam seks, ve} uvek druga osoba. A osamnaest godina je stvarno tek po~etak
da bi se shvatila ova razlika. Ili bar da bi poku{ao da shvati{ neku `enu. Jedna `ena,
me|utim, ne}e nikad dopustiti da joj mu{karac predstavlja takvu zagonetku, ali mo`da se
one pretvaraju... U svakom slu~aju, u tome je ~ar. Zagonetke, pretvaranja i sve ostalo.
Raznovrsnost. Ali raznovrsnost se ne sti~e samo {vrljanjem unaokolo. Ja sam ti kao mlad
pro{o Anares uzdu` i popreko. Vozio sam u sve podeoke. Bavio sam se seksom sigurno
sa stotinu devojaka u raznim mestima. I postalo mi dosadno. Vratio sam se onda ovde i
sada kre}em na put svake tri dekade, iz godine u godinu, stalno istom pustinjom u kojoj
ne mo`e{ da razlikuje{ dva susedna pe{~ana brega i sve ti je tako tri hiljade kilometara
ma gde pogledao; posle se vra}am ku}i istom ortaku... i uop{te mi nije dosadno. Ono {to

182
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

ti je zanimljivo nije da ~esto menja{ mesta, ve} da pridobije{ vreme na svoju stranu. Da
radi{ sa njim, a ne protiv njega."
"Ba{ tako", re~e putnik.
"Gde ti je ortak?"
"Na Severoistoku. Ve} ~etiri godine."
"Predugo", uzvrati voza~. "Trebalo je da vas postave zajedno."
"Ne tamo gde sam ja bio."
"A gde je to?"
"Lakat, pa Velika Dolina."
"^uo sam o Velikoj Dolini." Pogledao je sada putnika uz po{tovanje koje
zavre|uje pre`iveli. Zapazio je suv izgled ~ovekove potamnele ko`e, svojevrsnu
istro{enost koja kao da je sezala do samih kostiju; video je to isto svojstvo i kod ostalih
koji su pro{li kroz godine gladi u Pra{ini. "Nije trebalo da po svaku cenu odr`avamo ta
postrojenja."
"Bili su nam potrebni fosfati."
"Ali ka`u da su postrojenja i dalje radila ~ak i po{to je voz sa hranom bio
zaustavljen u Portalu, tako da su ljudi skapavali od gladi na poslu. Samo bi se malo
sklonili u stranu, legli na zemlju i skon~ali. Je l' stvarno tako bilo?"
^ovek klimnu. Ni{ta nije rekao. Voza~ nije vi{e navaljivao, ve} re~e posle
izvesnog vremena: "Pitam se {ta bih uradio da je moj voz ikada napadnut."
"To se nije dogodilo?"
"Nije. Stvar je u tome {to ne prevozim hranu; najvi{e po jedan tovar, za Gornji
Sedep. Moj teret je ruda. Ali ako bih dobio hranu, pa me potom zaustavili, {ta bih
u~inio? Smakao ih i odvezao hranu gde je predvi|eno? Ali, prokletstvo, zar bi ti smakao
decu, starce? Oni postupaju r|avo, ali zar }e ih ubiti zbog toga? Ne znam!"
Prave, blistave {ine promicale su pod to~kovima. Oblaci na zapadu tvorili su
velike, drhtave prikaze na ravnici, seni snova o jezerima koja su tu iskopnela pre deset
miliona godina.
"Jedan sindik, ~ovek koga sam godinama poznavao, u~inio je upravo to,
severno odavde, {ezdeset {este. Poku{avali su da otka~e vagon sa `itom sa njegovog
voza. Krenuo je vozom unazad, ubio dvojicu pre no {to su ra{~istili prugu, bili su kao
crvi u crknutoj ribi, zbijeni, kazao je. Osam stotina ljudi ~eka taj vagon `ita, rekao je, i
koliko }e njih umreti ako ga ne dobiju? Vi{e nego dvojica, mnogo vi{e. Izgleda tako da
je bio u pravu. Ali, proklestvo! Ne mogu se stvari tako ra~unati. Ne znam da li je pravo
brojati ljude kao {to se broje brojke. Ali, sa druge strane, {ta u~initi? Koje bi ubio?"
"Druge godine u Laktu pravio sam radne spiskove, kada je sindikat tvornice
smanjio sledovanja. Ljudi koji rade {est sati u postrojenju dobijaju puna sledovanja, {to
je jedva bilo dovoljno za tu vrstu posla. Ljudi sa pola radnog vremena dobijaju tri
~etvrtine sledovanja. Ukoliko bi biili bolesni ili preslabi za rad, dobijali bi samo
polovinu. A sa pola sledovanja nije nimalo bilo lako. Nisi se mogao vratiti na posao.
Jedva da si nekako pre`ivljavao. Trebalo je da ja odredim ko }e dobijati pola sledovanja,
i to me|u onima koji su ve} bili bolesni. Ja sam radio puno vreme, osam, deset ~asova

183
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

ponekad, za stolom, tako da sam dobijao puno sledovanje: zaslu`io sam ga time {to sam
sastavljao spisak onih koji }e gladovati." ^ovekove svetle o~i pogleda{e napred u suvu
svetlost. "Kao {to si kazao, morao sam da brojim ljude."
"Napustio si posao?"
"Da, napustio sam ga. Oti{ao sam u Veliku Dolinu. Ali neko drugi je preuzeo
pravljenje spiskova u postrojenjima u Laktu. Uvek postoji neko ko je voljan da pravi
spiskove."
"Ne valja", re~e voza~, upiljiv{i se smrknuto u blesak pred njima. Sme|e lice i
glava bili su mu li{eni kose; nimalo je nije ostalo izme|u obraza i zatiljka, iako je tek bio
u sredini ~etvrdesetih godina. Imao je sna`no, ~vrsto i nedu`no lice. "Nipo{to ne valja.
Trebalo je da zatvore postrojenja. Ne mo`ete tra`iti od ~oveka da to ~ini. Pa zar mi
nismo odonjani? ^oveku mo`e da padne mrak na o~i, u redu. Upravo se to dogodilo sa
ljudima koji su nasrnuli na vozove. Bili su gladni, deca su bila gladna, i to dugo gladna,
a hrana prolazi kraj vas, ali nije za vas, pada vam mrak na o~i i vi pose`ete za njom. Isto
je i sa onim prijateljem: ljudi su stali da rasturaju voz koji je on vozio, pao mu je mrak na
o~i i krenuo je unazad. Nije ni{ta brojao. Bar ne tada! Kasnije, mo`da. Zato {to mu se
smu~ilo kada je video {ta je u~inio. Ali to {to su tebe naterali da radi{, da odre|uje{ ko }e
da `ivi, a ko }e da umre, to nije posao koji iko ima prava da vr{i, niti da zahteva od
nekoga da ga obavlja."
"Bilo je to r|avo vreme, brate", re~e putnik blago, posmatraju}i blistavu ravnicu
po kojoj su se seni vode talasale i mre{kale na vetru.

Stari, teretni diri`abl prejezdio je planine i ukotvio se na aerodromu na


Bubre`noj Planini. Tri putnika su se iskrcala. U istom trenutku kada je poslednji od njih
kro~io na tle, ono je salo da se d`ilita i propinje. "Zemljotres", primeti ovaj; bio je to
me{tanin koji se vratio ku}i. "Prokletstvo. Pogledajte samo tu pra{inu! Jednog dana
}emo se spustiti ovde, ali vi{e ne}e biti nikakve planine."
Dvojica putnika odlu~ila su da sa~ekaju na utovar kamiona, kako bi se povezla
njima. [evek je re{io da krene pe{ice, zato {to mu je me{tanin kazao da je ^akar udaljen
samo {est kilometara niz planinu.
Put se spu{tao u duga~kim krivinama sa kratkim usponom na kraju svake.
Padina koja se uzdizala levo od puta i ona koja se spu{tala desno bile su gusto prekrivene
{ipra`jem holuma; nizovi visokih holumovih stabala, koja su se nalazila na pravilnom
me|usobnom razmaku, {to je stvaralo utisak da su tu zasa|ena, sledili su `ile podzemne
vode du` planinskih obronaka. Na vrhu jednog uspona [evek ugleda bistro zlato
sun~evog zalaska povrh tamnih, naboranih brda. Ovde nije bilo nikakvog drugog
znamenja ~ove~anstva osim samog puta, koji je ponirao u senku. U ~asu kada je
pogledao nadole, vazduh je malo zatutnjao i on oseti neku neobi~nost; ne potres, ne
drhtaj, ve} svojevrsno pomaknu}e, uverenje da stvari nisu kako treba. Zavr{io je korak
koji je zapo~eo i tlo mu se na{lo pod stopalom. Nastavio je; put se i dalje postojano
pru`ao. Nije se na{ao u opasnosti, ali jo{ nijednom, u bilo kojoj opasnosti, nije se toliko
osetio blizu smrti. Smrt je bila u njemu, pod njim; sama zemlja postala je nesigurna,

184
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

nepouzdana. Postojano, pouzdano, to je samo obe}anje koje daje ljudski um. [evek oseti
hladan, bistar vazduh u ustima i plu}ima. Oslu{nuo je. Negde daleko dole, u senkama,
hu~ao je planinski brzak.
Stigao je u ^akar u pozni sumrak. Nebo je bilo tamnoljubi~asto iznad crnih
hrbata. Uli~ne svetiljke sjale su jarko i samotno. Pro~elja ku}a izgledala su kao u
obrisima pri toj ve{ta~koj rasveti, a divljina {to se pru`ala iza njih bila je tmasta.
Postojalo je mno{tvo praznog prostora, mnogo pojedina~nih ku}a: stara varo{, kraji{ka
varo{, izvojena, ra{trakana. Neka `ena koju je [evek susreo pokazala mu je put do
obitavali{ta osam: "Ovuda, brate, pored bolnice, na kraju ulice." Ulica je vodila u tamu
pod planinskim obronkom i okon~avala se kod vrata jedne niske zgrade. U{ao je i obreo
se u predvorju jednog varo{kog obitavali{ta koje ga je vratilo u detinjstvo, do mesta u
Slobodi, Planini Bubganj, Prostranim Ravnicama, gde je `iveo sa ocem: prigu{eno
svetlo, iskrpljena prostirka: plakat sa rasporedom obuke mesnih ma{inista, obave{tenje o
sastancima sindikata, najava jedne dramske predstave od pre tri dekade, sve to istaknuto
na oglasnoj tabli; uokvirena amaterska slika, koja je prikazivala Odo u zatvoru, oka~ena
iznad sofe u zajedni~koj prostoriji; harmonijum na~injen u ku}noj radinosti; spisak
prebivalaca i obave{tenje o vremenu kada u varo{kim kupatilima ima tople vode,
prika~eni kraj vrata.
[erut, Takver, br. 3.
On zakuca, posmatraju}i odraze svetlosti iz hodnika na tamnoj povr{ini vrata
koja nisu sasvim stajala u okviru. Jedna `ena re~e: "Napred!" On otvori vrata.
Iza nje je dopiralo sna`nije svetlo u sobi. Zbog ovog kontravida nije u prvi mah
uspeo da razabere da li je to pred njim Takver. Bila je licem okrenuta prema njemu.
Ispru`ila je ruku, kao da `eli da ga odgurne od sebe ili da ga privu~e k sebi, nesigurna,
nezavr{ena kretnja. On je uze za ruku, a onda se uhvati{e, primako{e i pripi{e jedno uz
drugo na nepouzdanoj zemlji.
"U|i", re~e Takver. "Oh, u|i, u|i."
[evek ovori o~i. Dalje u sobi, koja mu je jo{ izgledala jarko osvetljena, ugledao
je ozbiljno, pomno lice jednog deteta.
"Sadik, ovo je [evek."
Dete do|e do Takver, uhvati se za njenu nogu i briznu u pla~.
"Ali ne pla~i, za{to pla~e{, mala du{o?"
"A za{to ti pla~e{?" pro{aputa dete.
"Zato {to sam sre}na! Samo zato {to sam sre}na. Sedi mi u krilo. Ali [eve~e,
[eve~e! Pismo od tebe stiglo je tek ju~e. Spremala sam se da odem do telefona kada
odnesem Sadik na spavanje. Kazao si da }e{ zvati no}as. Ne da }e{ do}i! Oh, ne pla~i,
Sadik, vidi, ni ja vi{e ne pla~em, zar ne?"
"I ~ovek je plakao."
"Sigurno da jesam."
Sadik ga odmeri nepoverljivo i radoznalo. Bile su joj ~etiri godine. Imala je
okruglu glavu, okruglo lice, sva je bila okrugla, crnomanjasta, krznasta, meka.

185
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

U sobi nije bilo nikakvog drugo name{taja do dva krevetska uzvi{enja. Takver
je sedela na jednom sa Sadik u krilu, dok je [evek seo na drugo i ispru`io noge. Obrisao
je o~i nadlanicama i ispru`io zglavke na prstima da ih poka`e Sadik. "Vidi{", re~e on
"vla`ni su. A i nos mi curi. Ima{ li maramicu?"
"Imam. Zar ti nema{?"
"Imao sam, ali se izgubila u perionici."
"Mo`emo da podelimo maramicu koju ja koristim", uzvrati Sadik posle izvesne
pauze.
"On ne zna gde se nalazi", re~e Takver.
Sadik se spusti iz maj~inog krila i donese maramicu iz ladice u ormanu. Dala ju
je Takver, koja ju je pru`ila [eveku. "^ista je", re~e Takver uz svoj {iroki osmeh. Sadik
je pomno motrila dok je [evek brisao nos.
"Da li se ovde nedavno osetio zemljotres?" upita on.
"Neprestano podrhtava, tako da na kraju vi{e ne prime}uje{", re~e Takver, ali
Sadik, o~arana time {to joj se pru`ila prilika da poka`e koliko zna, dodade svojim
visokim, ali hrapavim glasom: "Da, bio je jedan veliki pre ve~ere. Kada je zemljotres,
prozori se tresu, pod se ljulja i treba da stane{ u dovratak ili izi|e{ napolje."
[evek pogleda Takver; ona mu uzvrati pogled. Ostarila je vi{e od ~etiri godine.
Nikada nije imala najbolje zube, a sada je izgubila dva, odmah iza o~njaka, i praznine bi
se tamo videle kada bi se osmehnula. Ko`a joj vi{e nije imala onu finu, zategnutu
povr{inu kao u mladosti, a i kosa joj je, uredno za~e{ljana unazad, izgubila nekada{nji
sjaj.
[evek je jasno video da je Takver izgubila svoju mladala~ku dra` i da je
izgledala kao obi~na, umorna `ena, blizu polovine svog `ivotnog veka. Video je to
znatno jasnije nego {to bi iko drugi mogao da vidi. Video je sve {to se ticalo Takver na
na~in koji nikom drugom nije bio mogu}, iz perspektive godina prisnosti i godina
`udnje. Video ju je takvu kakva jeste.
O~i im se sreto{e.
"Kako je... kako je ovde?" upita on, sav porumenev{i najednom i o~igledno
govore}i nasumce. Ona oseti opipljivi talas, plimu njegove `elje. I sama je blago
porumenela, osmehnuv{i se, a onda re~e svojim hrapavim glasom: "Oh, isto kao onda
kad smo razgovarali telefonom."
"To je bilo pre {est dekada!"
"Stvari se ovde malo menjaju."
"Prelepo je ovde... brda." Ugledao je u Takverinim o~ima tamu planinskih
dolina. Silovitost njegove seksualne `elje najednom postade neodoljiva i za~as ga obuze
vrtoglavica, ali onda je uspeo da privremeno obuzda krizu, poku{av{i da to u~ini i sa
erekcijom. "Da li bi htela da ostane{ ovde?" upita on.
"Svejedno mi je", re~e ona svojim neobi~nim, tamnim, hrapavim glasom.
"Nos ti i dalje curi", primeti Sadik, bodro, ali bez mnogo ose}anja.
"Dobro je {to je samo to", uzvrati [evek. Takver re~e: "]uti, Sadik, ne
sebi~ari!" Oboje odraslih se nasmeja{e. Sadik nastavi da prou~ava [eveka.

186
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Dopada mi se varo{, [eve. Ljudi su fini... sve zrele li~nosti. Ali rad nije ni{ta
naro~ito. Obi~an laboratorijski posao u bolnici. Ve} je gotovo sa nedostatkom tehni~ara,
tako da mogu uskoro da krenem, ne ostaviv{i ih u neprilici. Volela bih da se vratim u
Abenaj, ako na to misli{. Jesi li dobio preme{taj?"
"Sam ga nisam tra`io, niti sam proveravao. Proveo sam na putu ~itavu dekadu."
"[ta si radio na putu?"
"Putovao, Sadik."
"Prevalio je pola sveta, ~ak sa juga, iz pustinja, da bi do{ao k nama", re~e
Takver. Dete se osmehnu, smesti se udobnije u njeno krilo i zevnu.
"Jesi li jeo, [eve? Jesi li iscrpljen? Moram odneti ovo dete u postelju, upravo
smo se spremale da krenemo kada si ti zakucao."
"Ve} spava u spavaonici?"
"Od po~etka ovog ~etvrtgodi{ta."
"Ve} mi je bilo ~etiri", izjavi Sadik.
"Ka`e se, ve} mi je ~etiri", re~e Takver, spustiv{i je sa krila da bi joj uzela
kaputi} iz ormana. Sadik stade okrenuta postrance [eveku; bilo ga je izuzetno svesna i
opaske je upu}ivala njemu. "Ali bilo mi je ~etiri, a sada mi je vi{e od ~etiri."
"Temporalist, kao i otac!"
"Ne mogu ti biti ~etiri i vi{e od ~etiri u isto vreme, zar ne?" upita dete, osetiv{i
odobravanje i sada se obra}aju}i pravo [eveku.
"Oh, da, lako. A mogu ti biti ~etiri i blizu pet u isto vreme, tako|e." Sede}i na
niskom uzvi{enju, mogoa je da dr`i glavu na istom nivou sa detetovom, tako da ga ona
nije morala gledati odozdo. "Ali zaboravio sam da su ti skoro pet, zna{. Kada sam te
poslednji put video, bila si sasvim malecka."
"Stvarno?" Ton joj je nesumnjivo bio koketan.
"Da. Evo kolika si bila", on neznatno razma~e {ake.
"Jesam li umela da govorim?"
"Znala si da ka`e{ 'uaa' i jo{ nekoliko stvari."
"Jesam li budila sve u spavaonici kao ^ebenina beba?" upita ona, uz {irok,
veseo osmeh.
"Svakako."
"Kad sam stvarno nau~ila da pri~am?"
"Kad ti je bilo oko godina i po", re~e Takver, "i od tada ne zatvara{ usta. Gde ti
je kapica, Sadikiki?"
"U {koli. Mrzim tu kapicu", obavesti ona [eveka.
Krenuli su sa detetom vetrovitim ulicama prema spavaonici sredi{ta za u~enje i
uveli je u predvorje. I to je bila mala, uboga prostorija, ali o`ivljavali su je crte`i dece,
nekoliko lepih, mesinganih modela lokomotiva, kao i mno{tvo razbacanih igra~ki-
ku}ica i obojenih, drvenih figura ljudi. Sadik poljubi majku na rastanku, a onda se
okrenu ka [eveku i podi`e ruke; on se pognu ka njoj; poljubila ga je uzdr`ano, ali sna`no
i rekla: "Laku no}!" Zatim je oti{la sa no}nim paziteljem, zevaju}i. ^uli su njen glas iz
spavaonice, kao i paziteljev koji ju je uti{avao.

187
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Prelepa je, Takver. Prelepa, pametna, ~ila."


"I razma`ena, bojim se."
"Ne, ne. Izvrsno si je odgojila, fantasti~no... u takvim vremenima..."
"Nije ovde bilo tako r|avo, bar ne onako kao na jugu", re~e ona, podignuv{i
pogled prema njegovom licu dok su izlazili iz spavaonice. "Deca su ovde imala da jedu.
Ne ba{ najbolje, ali dovoljno. Ovda{nje zajednice mogu same da proizvode hranu. Ako
ni{ta drugo, postoji {ipra`je holuma. Sakupi{ semenje divljeg holuma i usitni{ ga za
obrok. Niko ovde nije gladovao. Ali razmazila sam Sadik. Dojila sam je do tre}e godine;
za{to bih je i odbijala od sise, kada nije bilo ni~eg boljeg! Ali zamerali su mi zbog toga,
u istra`iva~koj stanici u Rolniju. @eleli su da je dam u jasle na stalni boravak. Kazali su
da se pona{am posedni~ki prema detetu i da ne dajem svoj puni doprinos dru{tvenim
nastojanjima da se prevlada kriza. Bili su, u stvari, u pravu. Ali pona{ali su se tako
moralizatorski. Niko od njih nije shvatao {ta zna~i biti sam. Svi su oni bili ~lanovi grupe,
a ne samostalne li~nosti. @ene su bile te koje su mi prebacivale zbog dojenja. Pravi
telesni profiteri. Ostala sam tamo zato {to je hrana bila dobra... probaju}i alge da vidi{ da
li su jestive ~esto dobije{ poprili~no vi{e od uobi~ajenih sledovanja, premda ponekad
imaju ukus tutkala... sve dok me nisu mogli zameniti nekim ko se tamo bolje uklapao.
Potom sam oti{la u Novi Po~etak na oko deset dekada. Bilo je to u zimu, pre dve godine,
onda kada po{ta dugo nije stizala i kada je bilo najte`e tamo gde si se ti nalazio. U
Novom Po~etku sam videla objavu o ovom odredi{tu i tako sam do{la. Sadik je ostala sa
mnom u obitavali{tu sve do ove jeseni. I dalje mi nedostaje. U sobi je veoma tiho bez
nje."
"Zar ne deli{ sobu?"
"Da, sa [erut; ona je divna, ali radi u no}noj smeni u bolnici. Bilo je vreme da
Sadik ode, dobro je za nju da `ivi sa drugom decom. Postajala je stidljiva. Odli~no se
ponela kada je trebalo da pre|e tamo, veoma stoi~ki. Deca se uop{te dr`e stoi~ki. Pla~u
zbog }u{ke, ali velike stvari prihvataju onakve kakve jesu, ne cmizdre zbog njih kao
mnogi odrasli."
Kora~ali su jedno pokraj drugog. Izi{le su jesenje zvezde, neverovatno brojne i
blistave, trepere}i i gotovo `mirkaju}i zbog pra{ine koju su uskome{ali zemljotres i
vetar, tako da je izgledalo da svekoliko nebo podrhtava, treptaji dijamanstkih krhotina,
svetlucanje sunca na crnom moru. Pod tim nepostojanim blistanjem brda su bila tmasta i
stamena, krovovi ~vrstih ivica, a sjaj uli~nih svetiljki blag.
"Pre ~etiri godine", re~e [evek. "Bilo je to pre ~etiri godine kada sam se vratio
u Abenaj iz onog mesta na Jugoishodu... kako li se zava{e?... iz Crvenih Izvora. Bila je
no} kao i sada, vetrovita, zvezdana. Tr~ao sam, tr~ao celim putem od Ulice ravnica do
obitavali{ta. A tebe tamo nije bilo, oti{la si. ^etiri godine!"
"Istog trenutka kada sam krenula iz Abenaja shvatila sam da sam postupila kao
budala {to sam to u~inila. Bez obzira na glad. Trebalo je da odbijem preme{taj."
"Ne bi to mnogo promenilo. Sabul me je ~ekao da mi ka`e da nisam vi{e u
Institutu."
"Da sam bila tamo, ne bi oti{ao dole u Pra{inu."

188
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Mo`da ne bih, ali te{ko da bismo uspeli da ostanemo zajedno. Zakratko je


izgledalo da se ni{ta ne mo`e odr`ati na okupu, zar ne? U gradovima na Jugozapadu
uop{te nije ostalo dece. I dalje ih nema tamo. Poslali su ih na sever, u oblasti gde se
proizvodila hrana, ili bar gde je bilo izgleda za to. A odrasli su ostali da rade u rudnicima
i industrijskim postrojenjima. Pravo je ~udo {to smo to prebrodili, svi mi, zar ne?... Ali,
prokletstvo, sada }u se malo baviti svojim poslom!"
Ona ga uze za ruku. On zastade kao ukopan; njen dodir kao da ga je silovito
protresao strujom. Ona ga blago prodrma, osmehnuv{i se. "Nisi jeo, zar ne?"
"Nisam. Oh, Takver, bio sam bolestan za tobom, bolestan za tobom!"
I{li su zajedno, dr`e}i se ~vrsto, tamnom ulicom izme|u svetiljki, pod
zvezdama. A onda se naglo razdvoji{e i [evek se osloni le|ima o najbli`i zid. "Trebalo
bi da pojedem ne{to", re~e on, a Takver dodade: "Da, ili }e{ pasti pravo na nos! Hodi."
Oti{li su jednu ulicu dalje do trpezarije, najve}e zgrade u ^akaru. Vreme ve~ere bilo je
pro{lo, ali kuvari su upravo jeli, tako da je i putnik dobio zdelu kuvanog povr}a i hleba
koliko je `eleo. Svi su sedeli za stolom najbli`im kuhinji. Ostali stolovi ve} su bili
o~i{}eni i pripremljeni za naredno jutro. Velika prostorija bila je nalik na kakvu pe}inu,
sa tavanicom koja se gubila u senci, a naspramni kraj po~ivao je u tami koju su tu i tamo
naru{avali odsevi sa neke zdele ili {olje na mra~nim stolovima. Kuvari i poslu`iva~i bili
su tihi, umorni posle celodnevnog rada; obedovali su brzo, ne razgovaraju}i mnogo, niti
obra}aju}i pa`nju na Takver i stranca. Zavr{avali su sa jelom jedan za drugim, a zatim
ustajali i odnosili posu|e na pranje u kuhinju. Jedna starica obratim im se kada je ustala:
"Ne `urite, amari, jo{ predstoji pun sat pranja." Imala je smrknuto lice i izgledala je
strogo, nimalo maj~inski, nimalo dobro}udno; ali govorila je saose}ajno, dobrostivo,
kako to ve} prili~i jednakima. Nije mogla u~initi ni{ta drugo za njih do da im ka`e: "Ne
`urite", i da im za trenutak uputi pogled pun bratske ljubavi.
Ni oni nisu mogli da u~ine ni{ta vi{e za nju, a tek ne{to malo vi{e za same sebe.
Vratili su se u obitavali{te osam, sobu tri, i tu je najzad njihova duga `elja bila
uta`ena. Nisu ~ak ni uklju~ili svetiljku; oboje su voleli da vode ljubav u tami. Prvi put su
oboje svr{ili istog ~asa kada je [evek prodro u nju; drugi put su se rvali i uzvikivali u
pomami radosti, produ`uju}i vrhunac kao da odla`u trenutak smrti; tre}i put su bili oboje
poluusnuli i kru`ili su oko sredi{ta beskrajnog bla`enstva, oko vlastitog bi}a, poput
planeta {to kru`e, slepo i be{umno, u plimi sun~eve svetlosti, oko zajedni~kog
gravitacionog sredi{ta, nji{u se i kru`e u beskraj.
Takver se probudila u zoru. Oslonila se na lakat i bacila pogled preko [eveka
ka sivom kvadratu prozora, a zatim ka njemu. Le`ao je na le|ima, di{u}i tako tiho da su
mu se prsa jedva pomicala; lice mu je bilo pomalo povu~eno unazad, daleko i ozbiljno
pri slaba{noj svetlosti. Do{li smo jedno drugom, pomisli Takver, sa velike udaljenosti.
Uvek smo to ~inili. Sa velike udaljenosti, preko godina, preko bezdana slu~aja. Samo
stoga {to on dolazi sa tolike daljine ni{ta nas ne mo`e razdvojiti. Ni{ta, nikakve
razdaljine, nikakve godine ne mogu biti ve}e od udaljenosti koja je ve} me|u nama,
udaljenosti na{ih polova, razlike na{ih bi}a, na{ih umova; ta provalija, taj bezdan koji
premo{}ujemo jednim pogledom, jednim dodirom, jednom re~i, najlak{a stvar na svetu.

189
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Koliko je samo daleko sada, dok spava. Koliko je samo daleko, uvek daleko. Ali on se
vra}a, vra}a se, vra}a...

Takver je najavila odlazak u bolnici u ^akaru, ali ostala je sve dok nisu na{li
zamenu za nju u laboratoriji. Imala je osmo~asovni radni dan - u tre}em ~etvrtgodi{tu
168. godine mnogi ljudi jo{ su radili du`e nego {to je bilo uobi~ajeno; na snazi je i dalje
bilo vanredno stanje, jer iako je su{a prestala 167, ekonomija se jo{ nipo{to nije
oporavila. 'Mnogo rada - malo hrane!' - jo{ je bilo pravilo za kvalifikovane radnike, ali
obroci su sada ve} postali razmerni dnevnom radu, {to, me|utim, nije bio slu~aj pre
godinu dana i pre dve godine.
[evek neko vreme nije radio gotovo ni{ta. Nije se smatrao bolestan; posle
~etvorogodi{njeg gladovanja svi su bili navikli na uslove mukotrpnog `ivota i slabe
ishrane, tako da im je to stanje izgledalo normalno. Imao je pra{inski ka{alj koji je bio
endemi~an u zajednicama iz ju`nih pustinja, hroni~nu nadra`enost bronhija sli~nu
silikozi i drugim rudarskim bolestima, ali i to je predstavljalo ne{to {to se smatralo
uobi~ajeno tamo gde je on `iveo. Naprosto je u`ivao u okolnosti da ako mu se nije radilo
ni{ta, i nije trebalo da radi.
Nekoliko dana on i [erut delili su sobu preko dana, spavaju}i sve do poznog
popodneva; potom su [erut, `ena blage naravi od svojih ~etrdeset godina, preselila kod
jedne druge `ene koja je tako|e radila u no}noj smeni, tako da su [evek i Takver ostali
sami u sobi jo{ ~etiri dekade koliko su se zadr`ali u ^akaru. Dok je Takver bila na poslu,
on je spavao ili odlazio u {etnje na polja i na suva, gola brda iznad varo{i. Pro{ao bi
pokraj sredi{ta za u~enje u pozno popodne i posmatrao Sadik i ostalu decu na igrali{tu ili
uzimao udela, kao {to su to ~esto ~inili odrasli, u nekom de~ijem projektu, pridru`iv{i se
grupi ludih sedmogodi{njih drvose~a ili paru visprenjih dvanaestgodi{njih geodeta koji
imaju pote{ko}a sa triangulacijom. Potom bi oti{ao sa Sadik u sobu; sa~ekali bi Takver
posle posla, a zatim bi se svi zajedno uputili na kupanje, pa u trpezariju. Sat ili dva posle
ve~ere on i Takver odveli bi dete u spavaonicu, pa se vratili u sobu. Dani su proticali
sasvim spokojno, pri jesenjem suncu, u ti{ini brda. Bilo je to za [eveka vreme izvan
vremena, mimo toka, nestvarno, postojano, za~arano. On i Takver bi ponekad ostali
veoma kasno u razgovoru; drugih no}i odlazili bi u postelju nedugo posle sumraka i
spavali devet ~asova, deset ~asova, u dubokoj, kristalnoj ti{ini planinske no}i.
Kada je do{ao u ^akar, uza se je imao prtljag: malu, pohabanu, kartonsku torbu,
na kojoj je crnim mastilom bilo ispisano krupnim slovima njegovo ime; prilikom
putovanja svi Anare{ani nosili su papire, suvenire i dodatni par ~izama u istoj vrsti torbe
od narand`astog kartona, naj~e{}e prili~no izgrebanoj i ulubljenoj. U njegovoj su se
nalazili jedna nova ko{ulja, koju je uzeo pri prolasku kroz Abenaj, dve knjige i ne{to
papira, kao i jedan neobi~an predmet koji je, dok je stajao u torbi, izgledao kao da se
sastoji od niza pljosnatih `i~anih petlji i nekoliko staklenih perli. Druge ve~eri po
dolasku pokazao je taj predmet Sadik, uz izvesnu tajanstvenost.
"To je ogrlica", re~e dete sa strahopo{tovanjem. Ljudi u malim mestima nosili
su prili~no nakita. U profinjenom Abenaju postojalo je izrazitije ose}anje napetosti

190
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

izme|u na~ela neposedovanja i poriva za samoukra{avanjem, i tamo su prsten ili bro{


predstavljali granicu dobrog ukusa. Ali drugde se naprosto nije mnogo marilo za duboku
vezu izme|u `elje za lepim i `elje za sticanjem; ljudi su se ukra{avali preko mere.
Mnoga podru~ja imala su profesionalnog izra|iva~a nakita koji je radio svoj posao iz
ljubavi i zbog slave, kao i umetni~ke radionice gde ste sami mogli dati maha vlastitom
ukusu, koriste}i skroman raspolo`iv materijal - bakar, srebro, perle, spinele, granat i
`ute dijamante sa Jugoishoda. Sadik nije imala priliku da vidi mnogo blistavih, tananih
stvari, ali znala je {ta je ogrlica i tako ju je prepoznala.
"Nije: gledaj", re~e joj otac, a onda sve~ano i spretno podi`e predmet, dr`e}i ga
za nit koja mu je povezivala mno{tvo petlji. Vise}i mu sa ruke, stvar najednom kao da je
o`ivela: petlje su stale da se slobodno okre}u, opisuju}i koncentri~ne vazdu{ne lopte,
dok su staklene kuglice odra`avale sjaj svetiljke.
"Oh, lepo!" re~e dete. "[ta je to?"
"Visi sa tavanice; ima li ovde neki ekser? Mo`e da poslu`i i kuka sa ve{alice
dok ne nabavim ekser iz Zaliha. Zna{ li ko je ovo napravio, Sadik?"
"Ne... Ti."
"Ona. Majka. Ona je napravila." On se okrenu prema Takver. "Ovo mi je
nadra`i deo, onaj koji se nalazio iznad pisa}eg stola. Ostale sam dao Bedapu. Nisam hteo
da ih ostavim onoj staroj... kako li se zva{e... zavidljivici, ni`e niz hodnik."
"Oh, Bunub! Godinama mi nije pala na pamet!" Takver se grohotom nasmeja.
Upiljila se u mobile kao da ih se pla{i.
Sadik ih je netremice posmatrala dok su se be{umno okretali u potrazi za
ravnote`nim polo`ajem. "Volela bih", re~e ona kona~no, bri`ljivo, "da mogu da ih
podelim jedne no}i iznad kreveta u kome spavam u spavaonici."
"Napravi}u ti ih, mila du{o. Za svaku no}."
"Stvarno ih mo`e{ napraviti, Takver?"
"Pa, nekada sam mogla. Mislim da }u ponovo umeti." Takverine o~i ispuni{e se
suzama. [evek je obgrli. I dalje su oboje bili razdra`ljivi, prenapeti. Sadik ih za trenutak
osmotri zagrljene svojim mirnim, pomnim pogledom, a zatim ga ponovo upravi ka
Zauzimanjima nenastanjenog prostora.
Kada bi ostali sami, uve~e, Sadik je ~esto bila predmet njihovog razgovora.
Takver je donekle bila odve} zaokupljena detetom, zbog nedostatka drugih prisnosti, i
njen strogi zdravi razum zatamnjivale su materinske ambicije i bri`nosti. No, to nije bilo
njeno prirodno svojstvo; ni takma{tvo ni uzimanje u za{titu nisu predstavljali sna`e
pobude u `ivotu Anare{ana. Bilo joj je milo {to sada mo`e, zahvaljuju}i [evekovom
prisustvu, da razgovara o svojim brigama i da ih se na taj na~in oslobodi. Tokom prvih
no}i pri~ala je uglavnom ona, a on je slu{ao kao {to bi slu{ao muziku ili vodu koja te~e,
uop{te ne poku{avaju}i da ne{to uzvrati. U stvari, ve} ~etiri godine nije mnogo govorio;
izgubio je naviku da razgovara. Ona ga je oslobodila tog }utanja, kao {to je, uostalom,
uvek ~inila. Kasnije, on je bio taj koji je poglavito pri~ao, iako je uvek zavisio od njenih
reakcija.

191
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Se}a{ li se Tirina?" upita je on jedne no}i. Bilo je hladno; stigla je zima, a


soba, koja se nalazila najdalje od lo`ionika obitavali{a, nikada se nije stvarno zagrevala,
~ak i kada bi regulator bio postavljen na najja~e. Uzeli su posteljinu sa oba uzvi{enja i
le`ali su priljubljeni na uzvi{enju bli`em greja~u. [evek je nosio jednu veoma staru,
~esto pranu ko{ulju da bi mu na grudima bilo toplo, budu}i da je voleo da sedi u postelji.
Takver, koja nije imala ni{ta na sebi, le`ala je do u{iju ispod pokriva~a. "[ta je bilo sa
narand`astim }ebetom?" upita ona.
"Kakav posednik! Ostavio sam ga."
"Onoj zavidljivici? Ba{ tu`no. Nisam je posednica. Samo sam sentimentalna.
Bilo je to prvo }ebe pod kojim smo spavali."
"Ne, nije. Mora da smo koristili neko }ebe gore na Ne Teri."
"Ako i jesmo, ne se}am se." Takver se nasmeja. "O kome si me ono pitao?"
"O Tirinu."
"Ne se}am ga se."
"Iz Severozalaznog oblasnog instituta. Crnomanjast momak, pr}astog nosa..."
"Oh, Tirin! Svakako. Mislila sam na Abenaj."
"Video si Tirina? Kako je on?"
[evek ni{ta nije odgovorio neko vreme, prate}i jednim prstom liniju nabora
}ebeta. "Se}a{ se {ta nam je Bedap rekao o njemu?"
"Da je neprekidno bio preme{tan na klegi~e, stalno se seljakao i na kraju
zavr{io na ostrvu Segvina, zar ne? I da mu je Dap izgubio svaki trag."
"Jesi li videla onu njegovu dramu, onu koja ga je i uvalila u nevolje?"
"Na Letnjoj svetkovini, po{to si ti oti{ao? Oh, da. Ne se}am je se, bilo je tako
davno. Izgledala mi je luckasta. Duhovita... Tirin je bio duhovit. Ali luckast. Govorilo se
o nekom Ura{aninu, tako je. Taj Ura{anin se sakrije u hidrofonski tank na teretnjaku za
mesec, di{e kroz slamku i jede korenje biljaka. Kazala sam ti da je luckasta! I tako se
prokrijum~ari na Anares. Zatim krene unaokolo, poku{avaju}i da kupuje stvari po
skladi{tima, kao i da ih prodaje ljudima; istovremeno sakuplja zlatno grumenje; na kraju
ga ima toliko da vi{e ne mo`e da se kre}e. I tako, mora da ostane tamo gde se zatekao; tu
sagradi palatu i proglasi se vlasnikom Anaresa. A bio je i onaj stra{no sme{an prizor
kada on i jedna `ena ho}e da imaju odnos; ona je {irom otvorena i spremna, ali on ne
mo`e ni{ta da uradi ako joj najpre ne da svoje zlatno grumenje, ako joj ne plati. Ali ona
to ne `eli. Ba{ je bilo sme{no: `ena le`i na le|ima i ma{e nogama, on se baca na nju, ali
odmah ska~e kao oparen i ka~e: 'Ne smem! To nije moralno! Nije valjan posao!' Siroti
Tirin! Bio je tako sme{an, tako pun `ivota."
"On je igrao Ura{anina?"
"Da. Bio je ~udesan."
"Prikazao mi je komad. Vi{e puta."
"Gde si ga sreo? U Velikoj Dolini?"
"Ne, ranije, u Laktu. Radio je kao domar u industrijskom postrojenju."
"Je li sam izabrao to mesto?"

192
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Mislim da Tirin vi{e uop{te nije bio u stanju da bira... Bedap je oduvek
smatrao da je on bio prisiljen da ode na Segvinu, da je pretnjama nagnan da zatra`i
terapiju. Ne znam. Kada sam ga video, nekoliko godina posle terapije, bio je uni{tena
li~nost."
"Misli{ da su mu uradili ne{to na Segvini...?"
"Ne znam; verujem da u azilu poku{avaju da pru`e skloni{te, uto~i{te. Sude}i
po njihovim sindikalnim izdanjima, u najmanju ruku postupaju ~ovekoljubivo. Sumnjam
u to da su oni nagnali Tirina preko ruba."
"Ali {ta ga je, onda, slomilo? Samo to {to nije na{ao mesto koje je `eleo?"
"Drama ga je slomila."
"Drama? Buka koju su one matore ukropine podigle oko nje? Oh, ali slu{aj, da
bi ~ovek poludeo od takvih moralizatorskih pridika mora ve} pre toga da bude lud. Sve
{to je trebalo da uradi bilo je da ih prenebregava!"
"Tir je ve} bio lud. Prema merilima na{eg dru{tva."
"Kako to?"
"Pa, mislim da je Tirin ro|eni umetnik. Ne obi~an majstor, ve} stvaralac.
Izumitelj-uni{tava~, ~ovek koji mora da sve okrene naglavce i posuvrati. Satiri~ar koji
veli~a kroz pomamu."

"Je li mu drama bila tako dobra?" upita Takver naivno, izmilev{i in~ ili dva
ispod }ebadi i zagledav{i se u [evekov profil."
"Ne, mislim da nije. Mora da je delovala sme{no na pozornici. Bilo mu je,
uostalom, samo dvadeset godina kada ju je napisao. Nije prestajao posle toga da radi na
njoj. Nije vi{e napisao ni{ta drugo."
"Pisao je stalno tu istu dramu?"
"Pisao je stalno tu istu dramu."
"Uf", re~e Takver uz sa`aljenje i odbojnost.
"Svakih nekoliko dekada dolazio bi do mene i pokazivao mi je. Ja bih je ~itao
ili se pretvarao da je ~itam, a onda bih poku{avao da razgovaram sa njim o komadu.
O~ajni~ki je `eleo da razgovara o tome, ali nije mogao. Bio je odve} prestra{en."
"^ega se pla{io? Ne razumem."
"Mene. Svakoga. Dru{tvenog organizma, ljudske rase, bratstva koje ga je
odbacilo. Kada se ~ovek oseti sam u odnosu na ostale, i te kako mo`e da bude
prestra{en."
"Ho}e{ da ka`e{ da je on zaklju~io da su svi protiv njega samo zato {to su neki
ljudi nazvali njegovu dramu nemoralnom i kazali da bi mu trebalo uskratiti mogu}nost
da predaje? Pa to je pomalo ludo!"
"Ali ko je bio na njegovoj strani?"
"Dap... i svi ostali prijatelji."
"Ali izgubio ih je. Preme{ten je."
"Za{to onda nije odbio preme{taj?"

193
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Slu{aj, Takver. I ja sam pomislio to isto. Uvek to ka`em. Ti si to rekla: trebalo


je da odbije{ da ode{ u Rolni. Sam sam to kazao istog ~asa kada sam stigao u Lakat:
slobodan sam ~ovek, nisam morao da do|em ovde!... Uvek to pomislimo i ka`emo, ali
nikada ne uradimo. Zadr`imo inicijativu duboko zapretanu u vlastitom umu, kao kakvu
sobu u koju mo`emo u}i i re}i: 'Ja ne moram ni{ta da uradim, mogu sam da odaberem, ja
sam slobodan.' A onda izi|emo iz te male sobe u umu i odlazimo tamo gde nas {alje
UPR i ostajemo sve dok ne dobijemo nov preme{taj."
"Oh, [eve, nije tako. Jedino za vreme su{e. Pre toga nije bilo ni upola toliko
preme{tanja. Ljudi su naprosto obavljali poslove tamo gde su to `eleli, pridru`ivali se
nekom sindikatu ili osnivali novi, a zatim se prijavljivali u Odrad. Odrad je razme{tao
poglavito one koji su `eleli da budu raspore|ivani na nekvalifikovane poslove. Sada }e
ponovo biti kao ranije."
"Ne znam. Trebalo bi, razume se. Ali ~ak i pre gladi stvari nisu vi{e i{le u tom
smeru, ve} u suprotnom. Bedap je bio u pravu: svako vanredno stanje, ~ak svako ve}e
sazivanje radne snage, po pravilu dovodi do pove}anja birokratske ma{inerije unutar
UPR-a, kao i do svojevrsne krutosti: tako je bilo, tako jeste i tako mora biti... Stvar je i
te kako postojala i pre su{e. Pet godina stroge kontrole mo`da su ve} trajno okamenili
takvo stanje. Nemoj da gleda{ tako skepti~no. Slu{aj, reci mi, za koliko ljudi zna{ da su
odbili preme{taj, ~ak i pre gladi?"
Takver se zamisli. "Ne ra~unaju}i nu~nibe?"
"Ne, ne. Nu~nibi su va`ni."
"Dobro, evo. Nekoliko Dapovih prijatelja: onaj fini kompozitor, Salas, i jo{
nekolicina ~udaka. Pravi nu~nibi ~esto su prolazili kroz Okruglu Dolinu kada sam bila
mala. Samo, uvek sam mislila da su varalice. Pri~ali su tako lepe la`i i pri~e, gatali su, pa
je svima bilo milo da ih vide, zadr`e i hrane koliko god budu `eleli da ostanu. No, nikada
ne bi dugo ostali. Ali uvek je bilo ljudi koji bi se samo digli i oti{li; naj~e{}e je to bila
mlade`, koja ba{ nije volela poljoprivredne poslove, tako da bi jednostavno napustila
radno odredi{te i odlazila. ^inilo se to svuda, u svako vreme. Polazili bi u potragu za
ne~im boljim. Ne mo`e{, valjda, to nazvati odbijanjem preme{taja!"
"Za{to da ne?"
"Na {ta cilja{?" progun|a Takver, povukav{i se dublje pod }ebad.
"Evo na {ta. Stidimo se da ka`emo da odbijamo preme{taj. Dru{tvena svest stoji
nam potpuno iznad pojedina~ne svesti, umesto da je sa ovom u ravnote`i. Mi ne
sara|ujemo, mi se pokoravamo. Bojimo se da nas ne odbace, da nas ne nazovu lenjima,
nefunkcionalnima, sebi~njacima. Pla{imo se mi{ljenja na{ih suseda vi{e nego {to
po{tujemo sopstvenu slobodu izbora. Ne veruje{ mi, Tak, ali poku{aj, samo poku{aj da
zakora~i{ preko linije, bar u ma{ti, i vidi}e{ kako }e{ se ose}ati. Shvati}e{ tada {ta je
Tirin, za{to je ru{evina od ~oveka i izgubljena du{a. On je zlo~inac! Mi smo stvorili
zlo~in, ba{ kao i posednici. Izgnali smo jednog ~oveka iz kruga na{eg odobravanja, a
zatim smo ga osudili zbog toga. Na~inili smo zakone, zakone uobi~ajenog pona{anja,
podigli zidove svuda oko nas, a nismo u stanju da ih vidimo, zato {to su oni deo na{eg
na~ina razmi{ljanja. Tir to nikada nije u~inio. Poznajem ga jo{ od kada smo bili

194
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

desetogodi{njaci. On to nikada nije u~inio, nikada nije mogao da podi`e zidove. Bio je
prirodni buntovnik. Bio je prirodni odonjanin, onaj pravi! Bio je slobodan ~ovek, a mi
ostali, njegova bra}a, oterali smo ga u ludilo, ka`njavaju}i ga za njegov prvi slobodan
~in."
"Ne mislim", re~e Takver, ututkana u postelji, odbrambeno, "da je Tir bio odve}
jaka li~ost."
"Ne, bio je izuzetno osetljiv."
Usledila je duga ti{ina.
"Nije ~udo {to te proganja pomisao na njega", re~e ona najzad. "Njegov komad.
Tvoja knjiga."
"Ali ja sam imao vi{e sre}e. Nau~nik mo`e da se pretvara da njegovo delo nije
on sam, ve} da je posredi bezli~na istina. Umetnik se, me|utim, ne mo`e skrivati iza
istine. On se, zapravo, nigde ne mo`e sakriti."
Takver ga je neko vreme posmatrala kraji~kom oka, a zatim se okrenu i sede,
ogrnuv{i se }ebetom. "Brr! Ba{ je hladno... Pogre{ila sam, zar ne, povodom knjige. [to
sam dopustila da je Sabul skrati i stavi svoje ime na nju. Izgledalo mi je ispravno.
Izgledalo mi je kao pretpostavljanje rada radniku, ponosa ta{tini, zajednice egu, i sve u
tom smislu. Ali stvar uop{te nije bila u tome, zar ne? Posredi je bila kapitulacija. Predaja
Sabulovom autokratizmu."
"Ne znam. Stvar je uglavnom objavljena."
"Ispravan cilj, pogre{na sredstva! Dugo sam razmi{ljala o tome u Rolniju, [eve.
Re}i }u ti {ta nije valjalo. Bila sam u drugom stanju. A trudnice su bez etike. Znaju smo
za najprimitivniji vid poriva `rtvovanja. U pakao sa knjigom, orta{tvom i istinom ako
ugro`avaju dragoceni fetus! To je nagon za o~uvanjem rase, ali mo`e dejstvovati pravo
protiv zajednice; biolo{ki je, a ne dru{tveni. Mu{karac mo`e biti zahvalan {to mu nikada
nije izlo`en. Ali on bi ga bolje shvatio nego {to to mo`e jedna `ena i umeo bi da ga se
~uva. Mislim da je to omogu}ilo starim arhizmima da koriste `ene kao vlasni{tvo. Za{to
su one to dopu{tale? Zato {to su neprestano bile trudne, zato {to su bile posednute,
zarobljene!"
"U redu, mo`da, ali na{e dru{tvo ovde istinska je zajednica gde god uistinu
otelotvoruje Odoine zamisli. @ena je bila ta koja je dala Obe}anje! A {ta ti radi{:
prepu{ta{ se ose}anju krivice? Valja{ se u ukropini?" Izraz koji je on upotrebio nije
zna~io 'valjati se u ukropini', budu}i da na Anaresu nije bilo `ivotinja koje bi to ~inile;
posredi je bila slo`enica koja je doslovce zna~ila 'neprestano se premazivati debelim
nanosom izmetine'. Izra`ajnost i odre|enost pravika bile su omogu}ene zahvaljuju}i
stvaranju `ivih metafora koje njegovi izumitelji uop{te nisu predvideli.
"Pa, ne. Bilo je divno imati Sadik! Ali pogre{ila sam oko knjige."
"Oboje smo pogre{ili. Uvek smo zajedno gre{ili. Ne misli{, valjda, da si me ti
nagnala da promenim mi{ljenje?"
"U tom slu~aju mislim da jesam."
"Ne. ^injenica je da nijedno od nas dvoje nije promenilo mi{ljenje. Nismo mi
bili ti koji su odabrali. Dopustili smo da Sabul odabere za nas. Na{ vlastiti, unutarnji

195
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Sabul: uobi~ajenost, moralizatorstvo, strah od dru{tvenog izop{tenja, strah od


razlikovanja od drugih, strah od slobode! No, nikad vi{e. Ja u~im polako, ali u~im."
"[ta }e{ u~initi?" upita Takver; glas joj je zadrhtao od saglasnosti i uzbu|enja.
"Oti}i }u u Abenaj sa tobom i osnova}u sindikat, {tamparski sindikat. Objavi}u
Na~ela, neskra}ena. I sve drugo {to budemo `eleli. Bedapov Nacrt otvorenog
obrazovanja u nauci koji UPR nije hteo da pusti u promet. I Tirinovu dramu. Dugujem
mu to. Nau~io me je {ta su tamnice i ko ih podi`e. Oni koji podi`u zidove sami su svoji
su`nji. Ispuni}u svoju pravu funkciju u dru{tvenom organizmu. Po~e}u da ru{im
zidove."
"Mogla bi da se podigne silna pra{ina", re~e Takver, obavijena u }ebad.
Oslonila se na njega, a on je obgrli oko ramena. "Nadam se da ho}e."

Dugo po{to je Takver zaspala te no}i [evek je le`ao budan, dr`e}i {ake pod
glavom, zure}i u tamu, oslu{kuju}i ti{inu. Razmi{ljao je o svom dugom putovanju iz
Pra{ine, se}aju}i se ravni i prikaza pustinje, vozovo|e sa }elavom, sme|om glavom i
iskrenim o~ima, koji je kazao da ~ovek mora da radi sa vremenom, a ne protiv njega.
[evek je nau~io ne{to o vlastitoj volji tokom ove ~etiri poslednje godine. U
njenoj osuje}enosti razabrao je njenu snagu. Nije joj bio ravan nikakav dru{tveni ili
eti~ki imeprativ. Nije je mogla prigu{iti ~ak ni glad. [to je manje imao, to je izrazitija
bila njegova potreba da bude.
Shvatio je tu potrebu, govore}i odonjanskim re~nikom, kao svoju '}elijsku
funkciju', {to je predstavljalo analogan izraz za pojedina~nost pojedinca, za posao koji
mo`e da uradi najbolje, te tako da ostvari najbolji doprinos dru{tvu. Zdravo dru{tvo bi
mu dopustilo da slobodno vr{i najkorisniju funkciju, nalaze}i u usagla{enju svih takvih
funkcija vlastitu prilagodljivost i snagu. Bila je to sredi{nja zamisao Odoine Analogije.
Okolnost da odonjansko dru{tvo na Anaresu nije dostiglo taj ideal nije, kako mu se
~inilo, smanjilo njegovu odgovornost prema tom dru{tvu; ba{ naprotiv. Po{to je mit
dr`ave uklonjen, tek su sada postale jasne stvarna uzajamnost i recipro~nost dru{tva i
pojedinca. @rtva se mogla zahtevati od pojedinca, ali nikada i kompromis: jer iako je
jedno dru{tvo moglo da pru`i bezbednost i postojanost, samo je pojedinac, li~nost, imao
mo} moralnog izbora - mo} promene, su{tinsku funkciju `ivota. Odonjansko dru{tvo
bilo je zami{ljeno kao stalna revolucija, a revolucija po~inje u umovima koji misle.
Sve je to [evek mislio na ovaj na~in, jer njegova svest bila je u potpunosti
odonjanska.
Postao je stoga sada siguran da je njegova korenita i neograni~ena volja za
stvaranjem bila, govore}i odonjanskim re~nikom, svoje sopstveno opravdanje. Njegovo
ose}anje prvenstveno odgovornosti prema vlastitom radu nije ga odvojilo od njegovih
bli`njih, od njegovog dru{tva, kao {to je mislio. Naprotiv, ono ga je potpuno sjedinilo sa
njima.
Tako|e je smatrao da ~ovek koji ima ovo ose}anje odgovornosti prema jednoj
stvari mora, nu`nim na~inom, da ga ima i prema svim drugim stvarima. Bilo je pogre{no
da sebe vidi samo kao njegovo sredstvo i ni{ta vi{e, da mu `rtvuje sve ostale obaveze.

196
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Ta spremnost na `rtvovanje bila je ono {to je Takver kazala da je razabrala u


sebi dok je bila trudna, a govorila je uz izvestan u`as, samoprezir, zato {to je i ona bila
odonjanin, tako da je i njoj bilo la`no razdvajanje sredstava i ciljeva. Za nju kao i za
njega nije bilo cilja. Postojao je proces: proces je bio sve. Mo`ete i}i u pravcu koji
obe}ava ili u pogre{nom pravcu, ali pri polasku uop{te ne o~ekujete da }ete se bilo gde
zaustaviti. Sve odgovornosti, sve vezanosti shva}ene na ovaj na~in postojale su su{tinske
i trajne.
Tako je i njegova vezanost za Takver, njihova uzajamna veza, ostala u punoj
meri `iva tokom ~etvorogodi{nje razdvojenosti. Oni su oboje patili zbog nje, i to silno
patili, ali nijedno nije pomislilo da umakne patnji tako {to }e pore}i tu povezanost.
Jer, kona~no, pomisli on sada, le`e}i u toplini Takverinog sna, ono za ~im su
oboje `udeli bila je radost - celovitost bi}a. Ako umaknete patnji tako|e }e vam uma}i
prilika za radost. Zadovoljstvo mo`ete ste}i, ili zadovoljstva, ali ne}ete imati ispunjenje.
Ne}ete nikada doznati {ta zna~i vratiti se ku}i.
Takver blago uzdahnu u snu, kao da se sla`e sa njim, i okrenu se na drugu
stranu, slede}i neki tihi san.
Ispunjenje je, pomisli [evek, funkcija vremena. Traganje za raznovrsno{}u
jednog gledaoca, jednog lovca na uzbu|enja, ~oveka koji je sklon seksualnom
promiskuitetu uvek se okon~ava na istom mestu. Ono ima kraj. Sti`e do kraja i mora da
krene iz po~etka. To nije putovanje i povratak, ve} zatvoreni krug, zaklju~ana soba,
}elija.
Izvan zaklju~ane sobe pru`aju se prostranstva vremena na kojima duh mo`e, uz
sre}u i hrabrost, da sazda krhke, provizorne, neverovatne puteve i gradove vernosti:
prostranstva na kojima ne obitavaju ljudska bi}a.
Tek kada se jedan ~in dogodi na tim prostranstvima pro{losti i budu}nosti on
postaje ljudski ~in. Odanost, koja potvr|uje pro{losti i budu}nosti, spajaju}i vreme u
celinu, jeste koren ljudske snage; nije nikako dobro zavr{iti bez nje.
I tako, osvrnuv{i se na poslednje ~etiri godine, [evek ih je video ne kao
stra}ene ve} kao deo zdanja koje su on i Takver podizali svojim `ivotima. Kada se radi
sa vremenom, a ne protiv njega, pomisli on, onda ono ne mo`e biti stra}eno. Ra~una se
~ak i bol.

11. URAS
Rodared, stara prestonica pokrajine Avan, bio je {iljati grad: {uma borova, a
povrh vr{aka borova jedna eteri~nija {uma kula. Ulice su bile tmaste i uske,
mahovinaste, ~esto u izmaglici, pod drve}em. Jedino se sa sedam mostova preko reke
mogao podi}i pogled ka vrhovima kula. Neke od njih bile su visoke stotinama stopa, dok
su druge predstavljale tek puke izdanke, sli~ne obi~nim ku}ama koje su postale oronule.
Jedne su bile od kamena, druge od porculana, mozaika, raznobojnih staklenih plo~a,
bakarnih, kalajnih ili zlatnih oplata, nepojamno ure{ene, tanane, svetlucave. U tim
halucinatornim i o~aravaju}im ulicama nalazilo se sedi{te ura{kog Ve}a svetskih vlada
jo{ od njegovog osnivanja, pre tri stotine godina. Mnoge ambasade i konzulati pri VSV-

197
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

u i u A-Iou tako|e su bili sme{teni u Rodaredu, samo na sat vo`nje od Nio Eseije i
nacionalnog sedi{ta vlade.
Teranska ambasada pri VSV-u nalazila se u Re~nom zamku koji se uzdizao na
potezu izme|u autoputa za Nio i reke; imao je samo jednu masivnu, sumornu kulu sa
~etvrtastim krovom i bo~nim prozorskim prorezima sli~nim su`enim o~ima. Zidine
zamka odolevale su oru`ju i vremenu ve} hiljadu ~etiri stotine godina. Tamna stabla
stajala su gusto okupljena sa strane uz autoput, a izme|u njih le`ao je pokretni most
preko jednog {anca. Most je bio spu{ten i kapija je stajala otvorena. [anac, reka, zelana
trava, crne zidine, zastava na vrhu kule, sve se to zamu}eno svetlucalo kako se sunce
probijalo kroz re~nu izmaglicu, a zvona na svim kulama Rodareda po~ela svoj otegnuti i
sumanuto skladni zadatak odzvanjanja sedmog ~asa.
Jedan ~inovnik za veoma modernim prijemnim pultom u zamku bio je sav
zaokupljen silnim zevanjem. "Otvaramo, zapravo, tek od osam", re~e on {uplje.
"@elim da vidim ambasadora."
"Ambasadorka je na doru~ku. Mora}ete da zaka`ete sastanak." Rekav{i to,
~inovnik obrisa vodnjikave o~i i tek tada prvi put jasno ugleda posetioca. Upiljio se,
pokrenuo donju vilicu nekoliko puta i promucao: "Ko... ko ste vi? Gde... [ta `elite?"
"@elim da vidim ambasadora."
"Samo trenutak", uzvrati ~inovnik naj~istijim niotskim naglaskom, i dalje
zure}i, i ma{i se za jedan telefon.
Jedna kola upravo su se zaustavila izme|u kapije pokretnog mosta i ulaza u
ambasadu; nekoliko ljudi stalo je da izlazi iz njih, a metalni delovi crnih uniformi
svetlucavo su im odra`avali sun~ev sjaj. Dva druga ~oveka upravo su u{la u predvorje iz
glavnog dela zdanja, razgovaraju}i ne{to, ljudi neobi~nog izgleda, neobi~no odeveni.
[evek pohita iza prijemnog pulta ka njima, poku{av{i da tr~i. "Pomozite mi!" re~e on.
Oni ga osmotri{e, zbunjeni. Jedan ustuknu, podigav{i ve|e. Drugi pogleda
mimo [eveka prema uniformisanoj skupini koja je upravo ulazila u ambasadu. "Ovamo",
re~e on pribrano, uze [eveka za ruku i uvede ga u jednu malu, pobo~nu kancelariju;
u~inio je to u samo dva koraka i jednim gestom, skladno poput kakvog baletana. "[ta se
dogodilo? Vi ste iz Nio Eseije?"
"@elim da vidim ambasadora."
"Jeste li jedan od {trajka~a?"
"[evek. Zovem se [evek. Sa Anaresa."
Tu|inske o~i blesnu{e, blistave, pametne, na licu crnom kao ugalj. "Mai-god!"
izusti Teranin, a onda, povrativ{i dah, dodade na iotskom: "Tra`ite li azil?"
"Ne znam. Ja..."
"Po|ite sa mnom, doktore [evek. Odve{}u vas negde gde mo`ete da sednete."
Usledili su hodnici, stepenice, {aka crnog ~oveka na njegovoj mi{ici.
Neki ljudi poku{a{e da mu skinu kaput. Pru`io im je otpor, pobojav{i se da ho}e
da mu uzmu bele`nicu iz d`epa na ko{ulji. Neko re~e ne{to na stranom jeziku glasom
koji nije trpeo prigovore. Neko drugi obrati se njemu: "Sve je u redu. Samo poku{ava da
ustanovi da li ste ranjeni. Kaput vam je krvav."

198
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Drugi ~ovek", uzvrati [evek. "Krv drugog ~oveka."


Uspeo je da se pridigne u sede}i polo`aj, iako mu se u glavi vrtelo. Nalazio se
na kau~u u nekoj velikoj prostoriji, punoj sunca; kako izgleda, izgubio je svest. Dva
mu{karca i jedna `ena stajali su pokraj njega. On ih pogleda, ne shvataju}i ni{ta.
"Nalazite se u ambasadi Tere, doktore [evek. Ovde ste na teranskom tlu.
Potpuno ste bezbedni. Mo`ete ostati ovde koliko `elite."
@enina ko`a bila je `utosme|a, poput zemlje koja sadr`i `elezo; nije imala kose
osim na temenu i potiljku; nije bila obrijana, ve} po prirodi takva. Crte lica bile su joj
neobi~ne i detinje; imala je mala usta, kratak nos, o~i sa duga~kim, punim kapcima,
okrugle, pune obraze i oblu bradu.
"Ovde ste bezbedni", ponovi ona.
Poku{ao je da ka`e ne{to, ali nije mogao. Jedan od mu{karaca blago ga pogurnu
u grudi, rekav{i: "Lezite, lezite." On ponovo le`e, ali pro{aputa: "@elim da vidim
ambasadora."
"Ja sam ambasadorka. Zovem se Keng. Drago nam je {to ste do{li kod nas.
Ovde ste bezbedni. Molim vas, odmorite se sada, doktore [evek, kasnije }emo
razgovarati. Nema razloga za `urbu." Glas joj se odlikovao neobi~nim, napevnim
svojstvom, ali bio je hrapav, ba{ kao i Takverin glas.
"Takver", re~e on na vlastitom jeziku. "Ne znam {ta da radim."
Ona re~e: "Spavajte", i on zaspa.

Posle dva dana spavanja i dva dana obedovanja, odeven ponovo u svoju sivu
iotsku ode`du, koju su mu oprali i opeglali, odveden je u privatni salon ambasadorke na
tre}em spratu kule.
Ambasadorka mu se nije ni naklonila, niti se rukovala sa njim, ve} je spojila
dlanove pred grudima i osmehnula se. "Drago mi je {to vam je bolje, doktore [evek. Ili
bi trebalo da te jednostavno oslovljavam sa '[eve~e', zar ne? Molim te, sedi. @ao mi je
{to moram da razgovaram sa tobom na iotskom, koji nam je oboma strani jezik. Ne znam
tvoj jezik. ^ula sam da je izvanredno zanimljiv, jedini racionalno izumljen jezik kojim
se slu`i jedan veliki narod."
Ose}ao se krupan, te`ak, kosmat pokraj ove u~tive tu|inke. Seo je na jednu
duboku, meku stolicu. Keng tako|e sede, ali napravi pri tom grimasu. "Bole me le|a",
re~e ona, "od sedenja na ovim udobnim stolicama!" I [evek tog trenutka shvati da njoj
nije trideset ili manje godina, kao {to je pomislio, ve} {ezdeset ili vi{e; obmanuli su ga
njena glatka ko`a i detinji stas. "Kod ku}e", nastavi ona, "uglavnom sedimo na jastucima
na podu. Ali ako bih to ~inila ovde, morala bih jo{ vi{e odozdo da gledam svakoga. Vi,
Cetijanci, svi ste tako visoki!... Imamo jedan mali problem. U stvari, nemamo ga mi, ve}
vlada A-Ioa. Tvoji ljudi na Anaresu, oni koji odr`avaju radio-vezu sa Urasom, zna{,
neodlo`no zahtevaju da razgovaraju sa tobom. Iotska vlada na{la se zbog toga u
neprilici." Ona se osmehnu; bio je to osmeh koji je izra`avao ~isto zadovoljstvo. "Ne
znaju {ta da ka`u."

199
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Bila je spokojna. Bila je spokojna poput kamena {to ga spira voda, kamena koji
te uspokojava ako razmi{lja{ o njemu. [evek se zavali u stolicu i udubi se u pomno
razmi{ljanje pre no {to je uzvratio.
"Zna li iotska vlada da sam ovde?"
"Pa, ne zvani~no. Mi ni{ta nismo kazali, oni ni{ta nisu pitali. Ali imamo
nekoliko Iota koji rade u ambasadi kao slu`benici ili sekretari. Jasno je, dakle, da znaju."
"Je li opasno po vas {to sam ovde?"
"Oh, ne. Na{a ambasada je pri Ve}u svetskih vlada, a ne u naciji A-Io. Imao si
potpunko pravo da do|e{ ovamo i to }e ostatak Ve}a nagnati A-Io da prizna. A kao {to
sam ti kazala, ovaj zamak je teransko tle." Ona se ponovo osmehnu; glatko lice nabora
joj se u mno{tvo sitnih pregiba, a onda se ponovo ispravi. "Sjajna domi{ljatost
diplomata! Ovaj zamak, udaljen jedanest svetlosnih godina od Zemlje, ova soba u jednoj
kuli u Rodaredu, u A-Iou, na planeti Uras, u sistemu sunca Tau Ceti, predstavlja
zamaljsko tle."
"Onda im mo`ete re}i da sam ovde."
"Dobro. To }e pojednostaviti stvari. @elela sam tvoj pristanak."
"Nije bilo... poruka za mene, sa Anaresa?"
"Ne znam. Nisam pitala. Nisam stvari gledala tvojim o~ima. Ako si zbog
ne~ega zabrinut, mo`emo da stupimo u radio-vezu sa Anaresom. Poznata nam je talasna
du`ina koju su tvoji ljudi tamo koristili, razume se, ali nismo vr{ili nikakva oda{iljanja
na njoj zato {to nismo bili pozvani. Izgledalo je najbolje ne po`urivati stvari. Ali bez
pote{ko}a mo`emo da ti omogu}imo da razgovara{ sa Anaresom."
"Imate primopredajnik?"
"I}i }emo preko na{eg broda, hainskog broda koji se nalazi na orbiti oko Urasa.
Hain i Tera rade zajedno, zna{. Hainski ambasador zna da si kod nas; on je jedina osoba
koja je zvani~no obave{tena o tome. Radio ti, dakle, stoji na usluzi."
On joj se zahvali, uz jednostavnost ~oveka koji ne traga za skrivenim pobudama
{to stoje iza neke ponude. Za trenutak ga je posmatrala pametnim, neposrednim,
spokojnim o~ima. "Slu{ala sam tvoj govor", re~e ona.
On je pogleda kao sa izvesne razdaljine. "Govor?"
"Kada si istupio na velikim demonstracijama na trgu Kapitol. Pre nedelju dana.
Stalno slu{amo tajni radio, emisije socijalisti~kih radnika i libertarijanaca. Razume se,
oni su vr{ili prenos demonstracija. ^ula sam tvoj govor. Veoma me je dirnuo. Potom je
usledila buka, neobi~na buka, a onda se moglo razabrati kako masa po~inje da vi~e. Nije
bilo obja{njenja o tome u ~emu je stvar. Usledili su krici. Prenos je najednom prekinut.
Bilo je u`asno, u`asno to slu{ati. A ti si bio tamo. Kako si pobegao odande? Kako si
uspeo da izi|e{ iz grada. Stari grad je jo{ odse~en; u Niou se nalaze tri pe{adijska puka;
svakoga dana biva privedeno na desetine i stotine {trajka~a i sumnjivih. Kako ti je uspelo
da do|e{ ovamo?"
On se slaba{no osmehnu. "Taksijem."
"Kroz sve provere? I u onom okrvavljenom kaputu? A uz to i svi znaju kako
izgleda{."

200
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Bio sam ispod stra`njeg sedi{ta. Taksi je bio rekviriran; tako se ka`e, zar ne?
Bio je to rizik kome su neki ljudi bili voljni da se izlo`e radi mene." On spusti pogled na
{ake koje je dr`ao pripijene u krilu. Sedeo je savr{eno mirno i govorio je mirno, ali
postojala je unutra{nja napetost, napregnutost, koja mu se mogla videti u o~ima i
boricama oko usta. Razmi{ljao je nekoliko trenutaka, a onda nastavio na isti, stalo`en
na~in: "U po~etku sam imao sre}e. Kada sam izi{ao iz skrovi{ta, samo pukom sre}om
nisam odmah uhap{en. Uspeo sam nekako da se probijem u Stari Grad. Posle vi{e nije
posredi bila samo sre}a. Razmi{ljali su o tome gde bih mogao da odem, planirali su kako
da stignem tamo, izlo`ili su se riziku." On izgovori jednu re~ na vlastitom jeziku, a onda
je prevede: "Solidarnost..."
"Veoma je neobi~no", re~e ambasadorka sa Tere. "Ne znam gotovo ni{ta o
tvom svetu, [eve~e. Poznato mi je samo ono {to nam Ura{ani govore, budu}i da nas tvoji
ljudi ne pu{taju tamo. Znam, razume se, da je planeta suva i neplodna, kao i kako je
kolonija osnovana, da je posredi ogled na polju bezvlasnog komunizma, da opstaje ve}
sto sedamdeset godina. ^itala sam malo Odoine spise, ne mnogo. Smatrala sam da sve to
vi{e nije od zna~aja na Urasu sada, da je daleko, da predstavlja zanimljiv ogled. Ali
pogre{ila sam, zar ne? Zna~ajno je. Mo`da je Anares klju~ za Uras... Revolucionari u
Niou, oni poti~u iz iste tradicije. Nisu {trajkovali tek radi boljih nadnica niti su se bunili
zbog prisilnog regrutovanja. Oni nisu samo socijalisti, oni su anarhisti; {trajkovali su
protiv vlasti. Shvata{, razmere demonstracija, izuzetna uzbu|enost javnosti, pani~na
reakcija vlade, sve se to veoma te{ko moglo razumeti. ^emu tolika pometnja? Ovda{nja
vlada nije despotska. Bogati jesu uistinu bogati, ali siroma{ni nisu stvarno siroma{ni.
Oni nisu ni porobljeni, niti gladuju. Za{to nisu zadovoljni hlebom i govorima? Za{to su
tako preosetljivi?... Sada po~injem da nazirem razlog. Ali i dalje je neobja{njivo za{to te
je vlada A-Ioa ipak dovela ovamo, kada je znala da je ta libertarijanska tradicija i dalje
`iva, kao i da u industrijskim gradovima vlada nezadovoljstvo. To je bilo kao da su
doneli {ibicu u barutanu."
"Trebalo je da ja ostanem podalje od barutane. Planirano je da me dr`e
odvojenog od naroda, da `ivim me|u nau~nicima i bogatima. ^ak i da ne vidim
siroma{ne. Da ne vidim ni{ta ru`no. Trebalo je da me uviju u pamuk, stave u kutiju,
kutiju u kartonsku ambala`u, pa onda sve u plasti~an omot, kao {to se ~ini sa svime
ovde. Tu je trebalo da budem sre}an i da obavljam svoj posao, posao koji nisam mogao
da obavljam na Anaresu. A kada ga budem obavio, onda je trebalo da im ga dam, kako
bi vam oni mogli pretiti time."
"Da prete nama? Teri, misli{, i Hainu, kao i ostalim me|uzvezdanim silama?
^ime da nam prete?"
"Potiranjem prostora."
]utala je nekoliko trenutaka. "Je li to ono ~ime se bavi{?" upita ona svojim
blagim, vedrim tonom.
"Nije. Ja se ne bavim time! Ja pre svega nisam izumitelj, in`enjer. Ja sam
teoreti~ar. Ono {to oni `ele od mene jeste teorija. Teorija Op{teg polja u temporalnoj
fizici. Zna{ li {ta je to?"

201
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"[eve~e, va{a cetijanska fizika, va{a otmena nauka, potpuno mi je strana. Ja


nemam nikakvo obrazovanje iz matematike, fizike i filozofije, iz ~ega se ona, kako
izgleda, sastoji, kao i iz kosmologije i jo{ nekih stvari. Ali znam {ta si imao na umu kada
si kazao 'teorija Istovremenosti', u smislu u kome znam {ta se podrazumeva pod teorijom
relativnosti; drugim re~ima, znam da je teorija relativnost dovela do nekih velikih
prakti~nih ishoda; na isti na~in pretpostavljam da }e i tvoja temporalna fizika omogu}iti
nastanak nove tehnologije."
On klimnu. "Ono {to oni `ele", re~e on, "jeste trenutni prevoz materije kroz
kosmos. Transilijencija. Svemirsko putovanje, razume{, bez prela`enja kroz prostor i
utro{ka vremena. Do toga }e mo`da jednom do}i, ali ne pomo}u mojih jedna~ina,
mislim. No, posredstvom mojih jedna~ina bi}e kadri da naprave ansibl, ukoliko to budu
`eleli. Ljudi ne mogu da premo{}uju ogromne razdaljine, ali zamisli to mogu."
"[ta je to ansibl, [eve~e?"
"Jedna zamisao." On se osmehnu, ne mnogo veselo. "Bi}e to naprava koja }e
omogu}iti komuniciranje izme|u dve ta~ke u svemiru bez ikakvog vremenskog razmaka.
Napravom se ne}e oda{iljati poruka, razume se; istovremenost je istovetnost. Ali u
okviru na{eg opa`ajnog aparata istovremenost }e funkcionisati kao oda{iljanje, slanje.
Tako }emo postati kadri da je koristimo za op{tenje izme|u svetova, bez dugotrajnog
~ekanja na odlazak poruke i povratak odgovora, {to je neizbe`no kod elektromagnetnih
impulsa. Posredi je uistinu sasvim jednostavna stvar. Kao svojevrstan telefon."
Keng se nasmeja. "Jednostavnost fizi~ara! Ja bih, dakle, mogla da uzmem taj...
ansibl... i da pomo}u njega razgovaram sa svojim sinom u Delhiju? I sa svojom unukom,
kojoj je bilo pet godina kada sam krenula i koja je pro`ivela jedanaest godina dok sam
putovala od Tere do Urasa brodom {to se kretao gotovo brzinom svetlosti. Mogla bih da
ustanovim {ta se na mom mati~nom svetu doga|a sada, a ne {ta se zbivalo pre jedanaest
godina. Tako bi se mogle donositi odluke, postizati sporazumi, deliti informacije. Mogla
bih da razgovaram sa diplomatama na ^ifvoru, ti bi mogao da razgovara{ sa fizi~arima
na Hainu, ne bi bilo potrebno ~itavo pokolenje da zamisli stignu sa sveta na svet... Zna{,
[eve~e, mislim da bi ta tvoja jednostavna stvar mogla da promeni `ivote svih milijardi
ljudi na devet Poznatih svetova."
On klimnu.
"Ona bi omogu}ila postojanje Lige svetova. Federacije. Razdvajale su nas
godine, decenije koje su prolazile izme|u odlaska i dolaska, izme|u pitanja i odgovora.
To je kao da si izumeo ljudski govor! Mo`emo da razgovaramo... kona~no mo`emo
zajedno da razgovaramo."
"I {ta }ete re}i?"
Gor~ina u njegovom glasu zbunila je Keng. Ona se zagleda u njega i ne re~e
ni{ta.
On se na`e napred u stolici i bolno protrlja ~elo. "Slu{aj", re~e, "moram ti
objasniti zbog ~ega sam do{ao kod vas, kao i za{to sam do{ao na ovaj svet. Do{ao sam
po onu zamisao. Te zamisli radi. Da je doku~im, da je sao{tim, da je podelim. Na
Anaresu smo se, zna{, odvojili od drugih. Ne razgovaramo sa ostalima, sa celim

202
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

preostalim ~ove~anstvom. Nisam tamo mogao da zavr{im svoj rad. A i da sam bio u
stanju da ga zavr{im, oni ga svejedno nisu `eleli, nisu videli nikakve koristi od njega. I
tako sam do{ao ovde. Ovde se nalazilo ono {to mi je bilo potrebno: razgovor, deljenje,
jedan ogled u svetlosnoj laboratoriji koji je dokazao ne{to {to uop{te nije trebalo da
doka`e, jedna knjiga o teoriji relativnosti sa tu|inskog sveta, podsticaj koji mi je bio
neophodan. I tako sam, kona~no, zavr{io rad. Jo{ nije napisan, ali imam jedna~ine i
izvo|enje, to je gotovo. Ali te zamisli u mojoj glavi nisu jedine koje su mi va`ne. Moje
dru{tvo tako|e je jedna zamisao. Zamisao koja je mene sazdala. Zamisao slobode,
promene, ljudske solidarnosti, va`na zamisao. A iako sam bio veoma glup, ipak sam
kona~no uvideo da dr`e}i do one prve, do fizike, izneveravam ovu drugu. Dopu{tam da
posednici kupe istinu od mene."
"[ta si drugo moga, [eve~e?"
"Zar ne postoji alternativa prodaji? Zar ne postoji ne{to kao dar?"
"Da..."
"Zar ne shvata{ da `elim da vam dam to... kao i Hainu i ostalim svetovima... i
zemljama na Urasu? Ali svima vama! Tako da niko tu zamisao ne mo`e upotrebiti, kao
{to A-Io ho}e, da stekne prevlast nad ostalima, da postane bogatiji ili da pobedi u novim
ratovima. Tako da ne mo`ete da iskoristite istinu za li~nu korist, ve} samo za op{te
dobro."
"Na kraju, obi~no ispadne da istina slu`i jedino op{tem dobru", re~e Keng.
"Na kraju, da, ali ja nisam voljan da ~ekam do kraja. Imam jedan `ivot i ne}u ga
stra}iti na pohlepu, profiterstvo i la`. Ne}u slu`iti nijednog gospodara."
Kengin spokoj sada je postao znatno manje spontan; daleko je vi{e predstavljao
stvar napora volje nego na po~etku razgovora. Snaga [evekove li~nosti, neoptere}ene
bilo kakvom nelagodno{}u ili potrebom za samoodbranom, bila je izuzetna. On ju je
poljuljao iz temelja i ona ga je gledala sa samilo{}u u izvesnim strahopo{tovanjem.
"Kakvo je", upita ona, "kakvo mo`e biti to dru{tvo koje te je sazdalo? ^ula sam
te kako govori{ o Anaresu, na trgu, i plakala sam slu{aju}i te, ali ti nisam, u stvari,
verovala. Ljudi uvek govore tako o svojim domovima, o zavi~ajima... Ali ti nisi kao
drugi ljudi. Razlikuje{ se."
"Razlikuje se zamisao", uzvrati on. "I radi te zamisli sam do{ao ovamo. Radi
Anaresa. Kako su moji ljudi odbijali da pogledaju napolje, pomislio sam da }u mo}i da
nagnam druge da pogledaju prema nama. Pomislio sam da }e biti bolje ako prestanemo
da se dr`imo iza zida, ako postanemo dru{tvo me|u ostalima, svet me|u drugima, da
dajemo i uzimamo. Ali tu sam pogre{io, potpuno sam pogre{io."
"Za{to? Pa svakako..."
"Zato {to nema ni~ega, ba{ ni~ega na Urasu {to bi nama Anare{anima bilo
potrebno! Oti{li smo odavde praznih {aka, pre sto sedamdeset godina, i bili smo u pravu.
Ni{ta nismo uzeli. Zato {to ovde nema ni~eg drugog sem dr`ava i njihovog oru`ja,
bogatih i njihovih la`i, siroma{nih i njihove ubogosti. Nema na~ina da se dela pravi~no,
~ista srca, na Urasu. Ne postoji ni{ta {to mo`e{ u~initi, a da se u to ne upletu profit, strah
od gubitka i volja za vla{}u. Ne mo`e{ re}i ni obi~no 'Dobro jutro', a da ne zna{ koji je

203
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

od vas nadre|en drugome, ili da to ne poku{ava{ da poka`e{. Ne mo`e{ postupati kao


brat prema ostalim ljudima, mora{ da manipuli{e{ njima, da im nare|uje{, da im se
pokorava{, ili da ih vara{. Ne mo`e{ dodirnuti nikog drugog, a oni te ipak ne}e ostaviti
na miru. Ne postoji sloboda. To je kutija: Uras je kutija, paket, sa svom onom divnom
ambala`om od plavog neba, livada, {uma i velikih gradova. A kad otvori{ kutiju, {ta
zati~e{ unutra? Crni podrum pun pra{ine i jednog mrtvaca. Mrtvaca ~ija je {aka razneta
zato {to ju je pru`io prema ostalima. Kona~no sam bio u Paklu. Desar je bio u pravu; to
je Uras; Pakao je Uras."
Iako je bio ponesen stra{}u, govorio je jednostavno, uz svojevrsnu poniznost;
ambasadorska sa Tere ponovo ga je osmotrila uz oprezno, ali i blagonaklono ~u|enje,
kao da nije znala kako da shvati tu jednostavnost.
"Ovde smo oboje tu|inci, [eve~e", re~e ona najzad. "Ja dolazim sa znatno ve}e
razdaljine u prostoru i vremenu. Pa ipak, sve mi se vi{e ~ini da sam na Urasu znatno
manji tu|in od tebe... Re}i }u ti kako mi izgleda ovaj svet. Meni, kao i svim ostalim
Teranima koji su imali prilike da vide ovu planetu, Uras je napitomiji, najraznovrsniji,
najlep{i od svih nastanjenih svetova. On se najvi{e pribli`io na{oj predstavi o raju."
Posmatrala ga je spokojno i duboko; on ni{ta nije rekao.
"Znam da je pun zla, pun ljudske nepravde, pohlepe, gluposti, tra}enja. Ali je i
pun dobra, lepote, `ivotnosti, preduzetni{tva. Onakav je kakav jedan svet i treba da
bude! @iv je, neverovatno `iv, `iv uprkos svim svojim zalima, sa nadom. Nije li to
istina?"
On klimnu.
"Da li }e{ sada ti, ~ovek sa jednog sveta koji ja ~ak ne mogu ni da zamislim, ti
koji moj raj vidi{ kao pakao, da li }e{ me upitati kakav mora da je moj svet, onda?"
]utao je, posmatraju}i je svetlim, postojanim o~ima.
"Moj svet, moja Zemlja, sada je ru{evina. Planeta zaga|ena ljudskom vrstom.
Umno`avali smo se, lakomo gutali i me|usobno tukli sve dok ni{ta nije preostalo, a onda
smo umrli. Nismo kontrolisali ni apetit ni nasilje; nismo se prilagodili. Uni{tili smo sami
sebe. Ali najpre smo uni{tili svet. Na mojoj Zemlji nije preostala nijedna {uma. Vazduh
je suv, nebo je sivo, uvek je toplo. Nastanjivo je, jo{ je nastanjivo, ali ni izdaleka kao
ovaj svet. Ovo je svet za `ivot, svet sklada. Moj svet je nesklad. Vi, odonjani, izabrali ste
pustinju; mi Terani, napravili smo pustinju... Opstajemo u njoj, ba{ kao i vi. Ljudi su
izdr`ljivi! Sada nas ima pribli`no pola milijarde. A nekad nas je bilo devet milijardi. I
dalje posvuda mo`e{ videti stare gradove. Kosti i cigle pretvaraju se u pra{inu, ali ne i
sitni komadi plastike: ni oni se nikada ne prilago|avaju. Zakazli smo kao vrsta, kao
dru{tvena vrsta. Sada smo ovde, kao ravni sa drugim ljudskim dru{tvima na drugim
svetovima, samo zahvaljuju}i milosr|u Hainaca. Oni su do{li i doneli nam pomo}.
Napravili su brodove i dali nam ih kako bismo mogli da se otisnemo sa svog ru{evnog
sveta. Postupali su blagonaklono prema nama, milosrdno, kao {to sna`an ~ovek postupa
prema bolesnom. Oni su veoma neobi~an soj, ti Hainci; stariji od svih nas; beskrajno
velikodu{ni. Oni su altruisti. Na to ih nagoni ose}anje krivice koju mi ~ak ni ne
razumemo, uprkos svim na{im zlodelima. Iza svega {to ~ine stoji, mislim, pro{lost,

204
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

njihova beskrajna pro{lost. Spasili smo prethodno ono {to se moglo spasti i omogu}iti
izvestan `ivot u ru{evinama, na Teri, na jedini mogu}i na~in: potpunom centralizacijom.
Potpunom kontrolom nad kori{}enjem svakog jutra zemlje, svakog komadi}a metala,
svake unce goriva. Potpuno racionisanje, kontrola ra|anja, eutanazija, sveop{te
regrutovanje radne snage. Potpuno podvrgavanje svakog `ivota zajedni~kom cilju
opstanka rase. Toliko smo postigli kada su Hainci stigli. Oni su nam doneli... jo{ malo
nade. Ne mnogo. Ve} smo zaboravili na nadu... Stoga i mo`emo samo da gledamo spolja
ovaj blistavi svet, ovo `ivotno dru{tvo, ovaj Uras, ovaj raj. Kadri smo jedino da mu se
divimo i mo`da da mu malo zavidimo. Ne mnogo."
"A {ta bi vam onda Anares zna~io, Keng, onaj Anares o kome sam ja govorio?"
"Ni{ta. Ni{ta, [eve~e. Pokopali smo svoje izglede za Anares pre mnogo stole}a,
pre no {to su nam se oni uop{te ukazali."
[evek ustade i pri|e prozoru, jednom od duga~kih, vodoravnih prozorskih
proreza kule. Ispod njega se u zidu nalazila jedna ni{a u koju bi u{ao strelac da osmotri
prilike dole i nani{ani u napada~e kod kapije; ukoliko se ne bi stupilo gore, sa prozora se
ne bi moglo videti ni{ta drugo do osun~ano, pomalo zamagljeno nebo. [evek je stajao
ispod prozora i gledao napolje, a svetlost mu je ispunjavala o~i.
"Ti ne shvata{ {ta je vreme", re~e on. "Ka`e{ da je pro{lost i{~ezla, da
budu}nost nije stvarna, da nema izgleda, nema nade. Misli{ da je Anares budu}nost koja
se ne mo`e dosti}i, kao {to se ni va{a pro{lost ne mo`e promeniti. Postoji, dakle, samo
sada{njost, ovaj Uras, bogata, stvarna, postojana sada{njost, ovaj trenutak. I misli{ da je
to ne{to {to se mo`e posedovati! Pomalo zavidi{ na svemu tome. Misli{ da je to ne{to {to
bi volela da ima{. Ali sve to nije stvarno, zna{. Nije postojano, nije ~vrsto, nije ni{ta.
Stvari se menjaju, menjaju. Ne mo`e{ imati ni{ta... A najmanje od svega mo`e{ imati
sada{njost, ako sa njom ne prihvat{i pro{lost i budu}nost. Ne samo pro{lost nego i
budu}nost, ne samo budu}nost nego i pro{lost! Zato {to su one stvarne: jedino njihova
stvarnost ~ini sada{njost stvarnom. Ne}ete posti}i, pa ~ak ni razumeti Uras ako ne
prihvatite stvarnost, trajnu stvarnost Anaresa. U pravu si, mi smo klju~. Ali kada si to
kazala, nisi stvarno u to verovala. Ti ne veruje{ u Anares. Ne veruje{ u mene, iako stojim
pred tobom, u ovoj sobi, u ovom trenutku... Moj narod bio je u pravu, a ja sam pogre{io
u slede}em: mi ne mo`emo do}i kod vas. Vi nam to ne}ete dopustiti. Vi ne verujete u
promenu, u izglede, u evoluciju. Vi biste nas pre uni{tili nego priznali da stvarno
postojimo, nego priznali da ima nade! Mi ne mo`emo do}i kod vas. Jedino mo`emo
~ekati da vi do|ete kod nas."
Keng je sedela sa zbunjenim, zami{ljenim i mo`da pomalo o{amu}enim
izrazom.
"Ne shvatam... ne shvatam", re~e kona~no. "Ti si poput nekoga iz na{e
pro{losti, poput starih idealista, vizionara slobode; pa ipak, ja te ne razumem, kao da
poku{ava{ da mi govori{ o budu}im stvarima; no, kao {to i sam ka`e{, ti si ovde,
sada!..." Nije izgubila svoju pronicljivost. Posle nekoliko trenutaka dodade: "Za{to si
onda do{ao k meni, [eve~e?"

205
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Oh, da ti dam onu zamisao. Moju teoriju, zna{. Da je po{tedim toga da postane
vlasni{tvo Iota, ulaganje ili oru`je. Ako si spremna, najjednostavnije bi bilo emitovati
preko radija jedna~ine, dati ih fizi~arima {irom ovog sveta, kao i Haincima i ostalim
svetovima, {to je pre mogu}e. Ho~e{ li to da uradi{?"
"I te kako."
"Sve }e stati na svega nekoliko stranica. Dokazi i neke implikacije zahteva}e
ne{to vi{e vremena, ali to mo`e do}i kasnije, a i drugi ljudi mogu da rade na tome ako ja
ne budem mogao."
"Ali {ta }e{ da radi{ posle toga? Misli{ li da se vrati{ u Nio? U gradu je sad
mirno, kako izgleda; ustanak je, ~ini se, ugu{en, bar za neko vreme; ali bojim se da te
iotska vlada smatra ustanikom. Tu je i Tu, razume se..."
"Ne, ne `elim da ostanem ovde. Ja nisam altruista! Ako biste mi pru`ili pomo} i
u tome, ja bih se vratio ku}i. Mo`da bi ~ak i Ioti bili voljni da me po{alju natrag. To bi
imalo smisla, ~ini mi se: u~initi da nestanem, pore}i moje postojanje. Razume se, mo`e
im se u~initi jednostavnije da to obave tako {to }e me ubiti ili me do`ivotno baciti u
tamnicu. No, ne `elim jo{ da umrem, a jo{ manje `elim da umrem ovde, u Paklu. Kuda ti
odlazi du{a kada umre{ u Paklu?" On se nasmeja; ponovo je ovladao punom blago{}u
opho|enja. "Ali ako biste me poslali ku}i, mislim da bi im to odgovaralo. Od mrtvih
anarhista postaju mu~enici, zna{, koji potom `ive jo{ stole}ima. Ali odsutni bivaju
zaboravljeni."
"Mislila sam da znam {ta je to 'smisao za stvarnost'," re~e Keng. Osmehnula se,
ali to nije bio lak sme{ak.
"Kako mo`e{ da zna{, ako ne zna{ {ta je nada?"
"Nemoj suditi o nama odve} strogo, [eve~e."
"Uop{te ne sudim o vama. Samo tra`im va{u pomo}, za koju nemam ni{ta da
dam zauzvrat."
"Ni{ta? Zar je tvoja teorija ni{ta?"
"Stavi je na terazije sa slobodom samo jednog ljudskog duha", re~e on,
okrenuv{i se ka njoj, "i {ta }e pretegnuti. Mo`e{ li re}i? Ja ne mogu."

12. ANARES
"@elim da vas obavestim o jednom projektu sindikata incijative", re~e Bedap.
"Poznato vam je da odr`avamo radio-vezu sa Urasom oko dvadeset dekada..."
"Protivno preporuci ovog ve}a, federativa Odbrane i ve}ini glasova sa spiska."
"Da", uzvrati Bedap, osmotriv{i govornika od glave do pete, ali ne protive}i se
zbog upadice. Na sastanicima u UPR-u nisu va`ila pravila parlamentarnog postupak.
Upadice su ponekad bile du`e od istupanja. U pore|enju sa nekom ume{no vo|enom
operativnom konferencijom ovakva rasprava bila je ravna komadu sirovog mesa spram
dijagrama elektronskih kola. Sirovo meso, me|utim, funkcioni{e bolje od dijagrama
elektronskih kola na svom prirodnom mestu - u telu `ive `ivotinje.
Bedap je poznavao sve svoje stare protivnike iz ve}a za uvoz-izvoz; dolazio je i
nadmudrivao se sa njima ve} tri godine. no, ~ovek koji ga je prekinuo bio je novajlija,

206
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

mladi}, verovatno odskora `rebom postavljen na spisak UPR-a. Bedap ga osmotri


blagonaklono, pa nastavi: "Ne po~injimo ponovo stare rasprave, ako se sla`ete. Evo
jedne nove. Primili smo zanimljivu poruku od jedne grupe sa Urasa. Prispela je na
talasnoj du`ini na kojoj nam Ioti oda{ilju, ali ne u odre|eno vreme za prijem, a i signal je
bio slab. Kako izgleda, upu}ena je iz jedne zemlje koja se zove Benbili, a ne iz A-Ioa.
Grupa je sebe nazvala 'odonjansko dru{tvo'. ^ini se da su posredi odonjani iz razdoblja
posle Naseljavanja, koji nekako uspevaju da opstanu zahvaljuju}i rupama u zakonu i
slabostima vlasti na Urasu. Njihova poruka upu}ena je 'bra}i na Anaresu'. Mo`ete je
pro~itati u biltenu sindikata, zanimljiva je. Pitaju da li bi im bilo dopu{eno da po{alju
ljude ovamo."
"Da po{alju ljude ovamo? Da Ura{ani do|u ovde? Uhode?"
"Ne, kao naseljiva~i."
"Ho}e da se ponovo otvori Naseljavanje, je li to posredi, Bedape?"
"Ka`u da ih progoni njihova vlada i nadaju se..."
"Da se ponovo otvori Naseljavanje! Tamo nekim profiterima koji sebe nazivaju
odonjani?"
Iscrpno izvestiti o jednoj anare{koj poslovodnoj raspravi bilo je te{ko; tekla je
veoma brzo, ~esto je vi{e ljudi govorilo istovremeno, niko nije istupao dugo, bilo je
mnogo sarkazma, mnogo toga ostajalo je neizre~eno; ton je bio uzbu|en, ~esto plahovito
li~an; stizalo se do nekog kraja, ali ne i do zaklju~ka. Li~ilo je na razgovor me|u bra}om
ili me|u mislima u neodlu~nom umu.

"Ako bismo i pustili te tekozvane odonjane da do|u, kako oni misle da stignu
ovamo?"
Upitala je to protivnica od koje je Bedap najve}ma zazirao, hladna, pametna
`ena po imenu Rulag. Ona mu je bila najmudriji neprijatelj tokom svih godina u ve}u.
On pogleda prema [eveku, koji je prvi put prisustvovao sastanku ovog ve}a, da bi mu
skrenuo pa`nju na nju. Neko je kazao Bedapu da je Rulag in`enjer i on je odista na{ao u
njoj i`enjersku jasno}u i pragmati~nost uma, kao i mehanisti~ku mr`nju prema
slo`enosti i nepravilnosti. Protivila se svakom koraku sindikata incijative, osporavaju}i
mu ~ak i samo pravo da postoji. Argumenti su joj bili valjani i Bedap ju je uva`avao.
Ponekad, kada je govorila o snazi Urasa i o opasnostima poga|anja sa jakima sa pozicije
slabijeg, on joj je verovao.
Jer bilo je trenutaka kada se Bedap, privatno, pitao da li su on i [evek, kada su
se sreli u zimu 168. i po~eli da razgovaraju o na~inima na koje bi jedan osuje}eni fizi~ar
mogao da objavi svoje delo i dostavi ga fizi~arima na Urasu, pokrenuli jedan
nekontrolisani lanac zbivanja. Kada su kona~no uspostavili radio-vezu, Ura{ani su se
pokazali znatno spremniji da razgovaraju, da razmenjuju zamisli nego {to su oni
o~ekivali; a kada su objavili izve{taje o tim razgovorima, opozicija na Anaresu tako|e se
pokazala znatno o{trija nego {to su o~ekivali. Ljudi na oba sveta poklanjali su im vi{e
pa`nje nego {to je to bilo prijatno. Kada te neprijatelj odu{evljeno prigli, a sunarodnici te
ogor~eno odbace, te{ko je ne zapitati se da li si, zapravo, izdajnik.

207
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Pretpostavljam da bi do{li na jednom od teretnjaka", uzvrati on. "Kao dobri


odonjani, stopirali bi. Ako ih njihova vlada ili Ve}e svetskih vlada puste. Da li bi ih
pustili? Da li bi arhisti u~inili uslugu anarhistima? To je ono {to bih voleo da ustanovim.
Ako pozovemo nekolicinu me|u njima, {estoro ili osmoro, {ta bi se dogodilo na kraju?"
"Hvale vredna radoznalost", re~e Rulag. "Bolje bismo upoznali opasnost, u
redu, kada bismo bolje poznavali kako stvari odista stoje na Urasu. Ali opasnost le`i u
samom ~inu tog ustanovljenja." Ona ustade, {to je zna~ilo da `eli da govori du`e od
re~enice ili dve. Bedap se tr`e i ponovo pogleda [eveka koji je sedeo pokraj njega.
"Obrati pa`nju na ovu", promrmlja on. [evek ni{ta nije uzvratio, ali obi~no se dr`ao
uzdr`ano i stidljivo na sastancima i nikakve koristi od njega nije bilo, osim ako ga ne{to
ne bi duboko dirnulo, kada se pretvarao u iznena|uju}e dobrog govornika. Sedeo je,
zure}i u svoje {ake. Ali dok je Rulag govorila, Bedap je zapazio da ona, iako se obra}a
njemu, neprekidno promatra [eveka.
"Va{ sindikat inicijative", re~e ona, naglasiv{i zamenicu, "nastavio je sa
pravljenjem oda{ilja~a, sa oda{iljanjem na Uras i prijemom odande, kao i sa
objavljivanjem tih razgovora. U~inili ste sve to protivno savetu ve}ine u UPR-u i sve
ve}im protivljenjima iz celog bratstva. Jo{ nisu preduzete nikakve mere da vam se
oduzme oprema i da se osujetite u daljem radu, poglavito, smatram, zbog toga {to smo se
mi, odonjani, odvikli i od same pomisli da bi neko mogao da krene putem {tetnim po
ostale i da bi mogao da istraje u tome uprkos savetima i protivljenjima. Posredi je redak
slu~aj. Vi ste prvi koji su se pona{ali na na~in za koji su arhi~ki kriti~ari oduvek
predvi|ali da je neizbe`an u jednom dru{tvu bez zakona: potpuno neodgovorno prema
dobrobiti dru{tva. Ne predla`em da se ponovo upu{tamo u raspravu o {teti koju ste ve}
po~inili: dostavljanju nau~nih informacija jednom mo}nom neprijatelju, priznanju na{e
slabosti, {to predstavlja svaka va{a emisija za Uras. Ali sada, smatraju}i da smo mi ve}
navikli na sve to, predla`ete ne{to {to je daleko r|avije. Kakva je razlika, re}i }ete,
izme|u razgovora sa nekolicinom Ura{ana na kratkim talasima i razgovora sa
nekolicinom od njih ovde, u Abenaju? U ~emu je razlika? U ~emu je razlika izme|u
zatvorenih vrata i otvorenih vrata? Otvorimo vrata: to je ono {to vi ka`ete, znate, amari.
Otvorimo vrata, pustimo Ura{ane da do|u. [est ili osam pseudoodonjana narednim
teretnjakom. [est ili osam iotskih profitera na onom posle, da nas malo osmotre i da vide
kako se mo`emo podeliti kao vlasni{tvo me|u nacijama Urasa. A slede}i put }e do}i {est
ili osam stotina naoru`anih ratnih brodova: pu{ke, vojnici, okupaciona sila. Kraj
Anaresa, kraj Obe}anja. Na{a nada le`i, le`ala je sto sedamdeset godina, u Uslovima
Naseljavanja; nijedan Ura{anin ne sme se iskrcati sa broda, osim Naseljiva~a; ni onda,
niti ikada posle. Nema me{anja. Nema kontakta. Odustati od ovog na~ela sada isto je {to
i re}i tiranima koje smo jednom porazili: 'Ogled je pretrpeo neuspeh, do|ite i ponovo nas
porobite!'"
"Uop{te ne", uzvrati Bedap spremno. "Poruka je jasna: 'Ogled je uspeo, sada
smo dovoljno jaki da se suo~imo sa vama na ravnoj nozi.'"
Rasprava se nastavila kao i ranije, brza izmena replika. Nije dugo potrajala.
Nije se glasalo, kao obi~no. Gotovo svi prisutni bili su odlu~no za to da se ne odstupa od

208
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

Uslova Naseljavanja, i ~im je to postalo jasno Bedap re~e: "U redu, smatram da je stvar
zaklju~ena. Niko ne}e do}i na Tvr|avi Kuieo ili na Obazrivome. U pogledu dovo|enja
Ura{ana na Anares namere sindikata o~igledno se moraju saobraziti mi{ljenju dru{tva
kao celine; tra`ili smo va{ savet i dr`a}emo ga se. No, postoji i drugi vid istog pitanja.
[eve~e?"
"Da, postavlja se pitanje", re~e [evek, "upu}ivanja Anare{ana na Uras."
Usledi{e uzvici i pitanja. [evek nije podigao glas, koji je bio tek neznatno ja~i
od mrmljanja sebi u bradu, ali nije ni odustao. "To ne bi naudilo nikome niti ugrozilo
bilo koga na Anaresu. Posredi je, kako mi se ~ini, stvar prava pojedinca; u stvari,
stavljanja na probu tih prava. Uslovi Naseljevanja ne protive se tome. Usprotiviti se
tome sada zna~ilo bi da UPR uzima vlast, da uskra}uje pravo odonjanskom pojedincu da
preduzme ne{to {to ne mo`e nauditi drugima."
Rulag se na`e napred na stolici. Na usnama joj je igrao osmeh. "Svako mo`e
oti}i sa Anaresa", re~e ona. Pogled njenih svetlih o~iju skliznu sa [eveka na Bedapa, pa
se vrati. "Mo`e po}i kuda mu drago, ako ga povezu posedni~ki teretnjaci. Ne mo`e se
vratiti."
"Ko ka`e da ne mo`e?" upita Bedap.
"Uslovi zatvaranja Naseljavanja. Nikome ko do|e teretnim brodovima ne}e se
dopustiti da kro~i izvan granica anare{kog kosmodroma."
"Ali pod tim su se svakako podrazumevali Ura{ani, a ne Anare{ani", re~e jedan
stari savetnik, Ferdaz, koji je voleo da zamo~i u vodu svoje veslo ~ak i onda kada je time
~amac skretao sa pravca koji je on `eleo.
"^ovek koji dolazi sa Urasa je Ura{anin", re~e Rulag.
"Birokratizam, birokratizam! Kakvo je to sad nabacivanje re~ima?" upita jedna
mirna, krupna `ena po imenu Trepil.
"Nabacivanje re~ima!" uzviknu novi ~lan, mladi}. Imao je naglasak ljudi sa
Severoishoda i dubok, sna`an glas. "Ako ti se ne dopada nabacivanje re~ima, {ta ka`e{
na ovo? Ako ovde ima ljudi koji ne vole Anares, neka idu. Ja }u im pomo}i u tome.
Otprati}u ih li~no do kosmodroma, dobi}e jo{ tamo nogom u zadnjicu. Ali ako budu
poku{ali da se puzavo vrate natrag, ne}emo propustiti da im priredimo do~ek. Mi, pravi
odonjani. Ali to ne}e biti do~ek sa osmehom i dobrodo{licom. Sasu}emo im zube u grlo
i nabi}emo im jaja u stomak. Razume{ li to? Je li ti dovoljno jasno?"
"Jasno, ne; glasno da. Glasno kao prde`", uzvrati Bedap. "Jasno}a je funkcija
mi{ljenja. Trebalo je da se malo uputi{ u odonizam pre no {to istupi{ ovde."
"Vi niste dostojni ni da izgovorite Odoino ime!" povika mladi} "Vi ste izdajice,
vi i ceo taj va{ sindikat! Ima ljudi {irom Anaresa koji motre na vas. Mislite da ne znamo
da je [evek pozvan da ode na Uras, kako bi prodao anare{ku nauku profiterima? Mislite
da ne znamo da biste svi vi cmizdravci voleli da odete tamo, gde biste `iveli bogati i
pustili da vas posednici tap{u po le|ima? Samo po|ite! Tako }emo vas se re{iti! Ali ako
poku{ate da se vratite, suo~i}ete se sa pravdom!"
Stajao je nagnut preko stola, izdiru}i se Bedapu u lice. Bedap podi`e pogled
prema njemu i re~e: "Ne misli{ ti na pravdu, ve} na kaznu. Smatra{ li da je to isto?"

209
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"On misli na nasilje", re~e Rulag. "A ako do|e do nasilja, vi }ete biti ti koji su
ga izazvali. Vi i va{ sindikat. A i zaslu`itete do."
Jedan mr{av, nizak, sredove~an mu{karac pokraj Trepil po~e da govori, napre
tako prigu{eno, glasom promuklim od pra{inskog ka{lja, da ga je svega nekolicina ~ula.
On je bio posetilac-poslanik iz rudarskog sindikata sa Jugozapada i od njega se nije
o~ekivalo da govori o ovoj stvari. "...{ta ljudi zaslu`uju", kazao je on. "Jer svako od nas
zaslu`uje sve, svaku rasko{ nagomilanu u grobnicama mrtvih kraljeva, ali i ne zaslu`uje
ni{ta, ni zalogaj hleba u jeku gladovanja. Zar nismo jeli dok su drugi gladovali. Da li
}ete nas kazniti zbog toga? Da li }ete nas nagraditi zbog iskazane vrline {to smo
gladovali dok su drugi jeli? Niko ne zaslu`uje kaznu, niko ne zaslu`uje nagradu.
Oslobodite um od pomisli na zavre|ivanje, od pomisli na zaslu`ivanje i posta}ete kadri
da mislite." Bile su to, razume se, Odoine re~i iz Zatvorskih pisama, ali sada, izgovorene
slaba{nim, promuklim glasom, izazivale su neobi~an utisak, kao da ih je sam ~ovek
izricao, kao da su poticale pravo iz njegovog srca, lagano, te{ko, poput vode {to izvire
lagano, iz pustinjskog peska.
Rulag je pomno slu{ala, uspravne glave, napregnutog lica kao u nekoga ko
potiskuje bol. Sa druge strane stola, naspram nje, sedeo je [evek pognute glave. Re~i su
ostavile ti{inu za sobom i u toj ti{ini on podi`e pogled i progovori.
"Vidite", re~e on, "ono {to poku{avamo jeste da se podsetimo na to da smo
do{li na Anares ne radi bezbednosti ve} radi slobode. Ako svi moramo da se slo`imo, svi
skupa da radimo, onda nismo ni{ta bolji od kakve ma{ine. Ako neki pojedinac ne mo`e
da radi solidarno sa svojim bli`njima, njegova je du`nost tada da radi sam. Njegova
du`nost i njegovo pravo. Mi smo odricali ljudima to pravo. Govorili smo, sve ~e{}e i
~e{}e, mora{ raditi sa drugima, mora{ prihvatiti vladavinu ve}ine. Ali svaka vladavina je
tiranija. Du`nost pojedinca jeste da ne prihvati nikakvu tiraniju, da bude za~etnik
vlastitih ~inova, da bude odgovoran. Jedino ako tako bude postupao, dru{tvo }e `iveti,
menjati se, prilago|avati se i opstati. Mi nismo podanici dr`ave koja se temelji na
zakonima, ve} ~lanovi dru{tva koje se temelji na revoluciji. Revolucija je na{a obaveza:
na{a nada evolucije. 'Revolucija je u duhu pojedinca, ili nije nigde. Ona je za sve, ili nije
ni{ta. Ako joj se ikada mo`e sagledati kraj, onda ne}e nikada uistinu po~eti.' Ne mo`emo
se zaustaviti ovde. Moramo nastaviti dalje. Moramo prihvatiti rizike."
Rulag uzvrati, podjednako mirno kao i on, ali veoma hladno: "Nema{ prava da
nas sve izla`e{ riziku na ~ije te preduzimanje nagone privatne pobude."
"Niko ko ne}e da ide toliko daleko koliko sam ja spreman da idem nema
nikakva prava da me spre~ava da po|em", uzvrati [evek. Pogledi im se sreto{e za
sekundu, a onda ih oboje obori{e.
"Sa rizicima putovanja na Uras suo~ava se jedino osoba koja kre}e na put", re~e
Bedap. "Time se ne menja ni{ta u Uslovima Naseljevanja, kao ni u na{em odnosu prema
Urasu, osim, mo`da, u moralnom pogledu, ali u na{u prednost. Ali mislim da nismo
spremni, niko od nas, da donese odluku o tome. Povla~im stvar za sada, ako se sla`ete sa
tim."
Slo`ili su se i [evek je napustio sastanak.

210
Ursula Legvin…………………………………………^ovek praznih {aka

"Moram do Insitituta", re~e [evek kada su izi{li iz zgrade UPR-a. "Sabul mi je


poslao jedan odse~ak nokta sa no`nog prsta, prvi put posle mnogo godina. [ta li ima na
umu, pitam se?"
"A {ta li je na umu one `ene, Rulag, pitam se! Ona ima ne{to li~no protiv tebe.
Pretpostavljam da je u pitanju zavist. Ne}emo vas vi{e su~eliti preko stola, jer tako ni{ta
ne}emo posti}i. Ve}ina vlada i ko je ja~i taj je u pravu! Da li }emo uspeti da im
saop{timo na{u poruku, [eve? Ili }emo samo ja~ati protivljenje?"
"Mo`da stvarno treba da po{aljemo nekoga na Uras i time, samim ~inom,
doka`emo na{e pravo na to, ako ve} re~ima ne mo`emo.&quo