Sie sind auf Seite 1von 181

.-----

-

-

-.

-

- -- -

••

- -

-" ----

--

---

-

-

-

-

"-;

--

-

Е ПЕТРОВИЋА

ЕБО

ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА БИБЛИОТЕКА СРПСКА АРХИТЕКТУРА

Арх . Бож идар ПетровиЋ СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ КАО ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ

Рецензенти Милан Лојаница Душан Дрљача

Приређивач проф. Зоран ПеТРОВИ1\

Граф.обликоваlbе и цртежи

Проф.Зоран ПетровиЋ

Фотографије Мики Ђурашкови1\

Снимаl ьв омогу1\ило предузе1\е ЛОГИСТИКА, Београд

ISBN 86-395-0161-0

,

Издавач

ДИП Грађевинска књига Директор, главни уредник Драгорад Ковачевиll

Одговорни уредник Дубравка Јурела - КовачевиЋ

Технички уредник Драган ПауновиЋ

Штампа: Штампарско-издавачко предузеl\е "Бакар" Бор

Аутор и издавач се захваљују донаторима

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ БЕОГРАД

ЈУГОИМПОРТ - СДПР, БЕОГРАД

ЈУГОИМПОРТ - ПМЦ, БЕОГРАД КАРИЋ БАНКА - АД, БЕОГРАД

АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ, БЕОГРАД

БУКО - ЖЕЛЕЗНИК, БЕОГРАД ЂУРЂЕВИЋ - Предузеl\е за транспорт, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ МЕТАЛАЦ ЕХПОРТ-ИМПОРТ ДД, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ РУДНИК Модна конфекција ЕХПОРТ-ИМПОРТ, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ ГРАДИТЕЉ - ГП , ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ ФАД - ДП Фабрика аутомобила, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

ТРИФУНОВИЋ - Предузеl\е за производњу и промет,

ЧАЧАК

БЕОГРАДСКА БАНКА - ЧАЧАНСКА БАНКА , ЧАЧАК

ТИП-ТОП УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА,ЉИГ CHROMIL, ГОСПОЂИНЦИ

СПЗ "ЦЕНТРОПРОЈЕКТ ", БЕОГРАД

БОЖИДАР СТАРЕ

ПЕТРОВИЋ

СРПСКЕ КУЋЕ КАО

ГРА ИТЕ СКИ

ПО СТИ

КУЋЕ КАО ГРА ИТЕ СКИ ПО СТИ АЈ /нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI
КУЋЕ КАО ГРА ИТЕ СКИ ПО СТИ АЈ /нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI

АЈ

/нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI

ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА, БЕОГРАД 1997.

• • • • .' • • - • • • , • , •

.'

• - • • • , • , • •
-
,
,

-

-

'.'

-

/'

~."

,

Садржај:

ПРЕДГОВОР 111 ИЗДАЊУ

Проф.Зоран Петровиll

ПРЕДГОВОР

Академик Бранислав Ђ . Који1l

ОГЛЕД

Радомир Стани1I

6

7

9

ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО ПОДСТИЦАЈ

15

25

А - ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ Б - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ В - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ Г - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ

-

 

157

.

 

161

164

177

INSТEAD OF SUMMARY

179

К yI;а из Својнова , Темни1I

(снимио Никола Зега 191З, фототека Етнографски музеј у БеоградУ)

ПРЕДГОВОР 111 ИЗДАЊУ

Десет година после изласка прве књиге ·ГРА­ ДИТЕЉСКА

ТРАДИЦИЈА КАО ПОДСТИЦАЈ - КУЋЕ

БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА" појављује се и ,ьвно треЂе

издање, допу'ьвно приказом нових, у међувремену нас­ талих, неимарских остварења Божидара ПетровиЂа. Појавом Tpeller издања указује на плодотворност ути­ цаја прва два издања ове књиге, јер је сигурно да је велики број људи, који су желели да граде, преко тих књига долазио до Боже ПеТРОВиllа да би му поверио изградњу своје ку!;е у

ДУХУ градитељске традиције, који наш неимар упорно и зналачки веll деценијама спроводи.

Овом приликом ваља још посебно иста!;и и следе!;е: да су утицаји прва два издаоЬ8, а можда још више изгра1јене

Пвтровиt.ввв куЋ8, nocледњих година веома уочљиви на

новоградњама које нису дело Божидара Петровиllа. На многим новоградОЬ8ма у пределима где су и Петровиllеве кућв, уочавају се начини подупирања кровне стрехе, какав

је иначе присутан на свакој Божиној кући, све чешt.в појаве

пространог трема, стреха без олука, као и поклаЊ81 ье - све

Belle пажње обради глава димњачких канала. Са

сигурнош!;у се може тврдити да су ове појаве несумњиви утицаји неимарског опуса Божидара Петровиllа.

Дубоко сам уверен да !;е треllе издање, које је

о6огаЋено исцрпним приказам најновијих градитељских

оствареља Божидара Петрови?а , који је покојни Гвозден

ЈованИ'h сликовито назвао "Божидаркамз- , још успешније

наставити мисију угледања на градитељство Божидара Петровиtaа и на његов начин кориuffiвња градитељске - традиције српског села. На нашу радост ти утицаји су, као што је речено, све присутнији и надајмо се да "е бити све

бројнији.

31 . 08.1997. год.

Професор Зоран ПетровиII, архитекта

-

Пре неколико деценија завршена је вековна еволуција народне архитектуре на тлу СР Србије . На пространој тери­ торији, у различитим животним срединама, развијале су се конструктивне и обликоване I ызне гране, свака према зак­

онима своје средине,

Разни чиниоци, природни или друштвени,упорно делују на народно градитељство, па је то узрок различитих појава

на једној истој територији .

Богатство историјских појава и облика чине народну архитектуру разноликом. У ЊОј, у блиској прошлости, на крају еволуције, анализа показује да су неке појаве

оправдано иживљене док дРуге избијају још увек у свеже изданке и ако су корен и стабло на крају снаге ,

Огромне инвестиције које се данас улажу у народно градитељство, у стамбене зграде, налажу нам детаљну

анализу промена и брижљиво испитиваl ье оправданости тих

инвестиција, од појаве до појаве, од жеље до жеље инвес­

титора.

Модерна архитектура, као социолошки фактор, дело­ вала је на појаву народног градитељства као покушај про­ мене који делује више психички него функционално, више

конструктивно и подстицајно,

Позитивне резултате народно градитељство је постиг­ ло у конструкцији и опреми стамбених зграда . Знатан је брОј

подигнутих објеката, нарочито у приградским селима.

Међутим, потпуно је изостала стилска обрада. Сувише се

брзо градило. У неким крајевима очигледно доминира

архитектура економски јаких домаћинстава. СоцијаЛне

разлике су упадљиве и штетне.

Очигледно је да нашем селу данас недостаје складан однос градитељства са природом , какав је на пример некада

ПРЕДГОВОР

имала динарска брвнара. Нужна је симбиоза позитивних и

негативних појава и облика које треба претходно да извуче на видело строго научна анализа, Функционалном анализом

убрзала би се и стилска синтеза позитивног из прошлости и негативног из данашњице у народном градитељству Србије. Наше градитељство захтева велики труд да би се вра-

тило изворима, као подстицаЈУ.

у таквим трагањима вредно је пажње стваралаштво

архитекте Божидара ПеТРОВИћа, који се представља овом

књигом . Такође је вредно лаж, ье и разумева, ье Етнограф­

ског музеја у Београду, који , издајући ову публикацију, на

најбољи могући начин доприноси да се на пространствима

Србије и другачије савремено гради, да се успешно следи, а

не слепо копира градитељска традиција још ~увек присутна

на тлу Србије. Овом књигом и прилозима у њој недвојбено је указано на неслу1;ене МОryi;ности КОРИШЋења наше градитељске традиције као инспирације за изналажење савременог начина грађења и обликовања кyl\a које би више и боље одговарале Србији и 'Ьеном поднебљу. Овом књигом намеће

се и неодложност потребе да се што пре предузму и

одговарајући напори у васпитању будућих генерација гра­

дитеља и неимара у креаТИВНИЈем и савременијем

изучавању градитељског наслеђа.

Септембар 1985. године

Академик , Бранислав Ђ. Којиl\

• / • • • , • • • •
• / • • • , • • • •

/

,

-

РАДОМИР СТАНИЋ ОГЛЕД

Грађе, ьем се препознаје народ, његове особености, дух, Ibегов идентитет. 8ештина грађења ОАУвек је била одлика оних народних заједница које су умеле да одолевају свак­ оврсним искушењимэ. Степеном градитељског умеЋа обез6еђИВали су се не само услови за опстанак ве1; и услови

за све видове просперитета. Народ који је умео вештије и

м оl;није да гради одређивао је меру своје егзистенције

стварајyl;и себи сигурнија упоришта за будyl;ност . Разлози

нестанка изумрлих цивилизација у кОјима су остварена

велика архитектонска дела били су У сферама потпуно из­

према светлости сунца, сенкама , ветровима и другим при­

родним феноменима заснује и сазда зда, ь8 које I;е све до данас остати узор непогрешивости и умења, непревази1јени

предложак зналаштва , досетљивости и искуства .

Старе грађевине у слободном простору , не без лик­

овних вредности, као производи неимарске активности не­

познатих протомајстора, вазда су одржавале дух времена и

поднебља и исказивале изразити смисао нашег човека да потврди природу своје прилагоДЉивости, способности да

влада облицима и материјалом и да их потврди стилски

функционално,утилитарно и креативно. Нигде наш човек није више и дубље уградио своју душу

као у здањима намењеним свом живљењу. Нигде као овде наши преци ни су потврдили свој идентитет нити су у било којим творевинама исказали толико љу бави и заноса . Кућа у чијим је просторијама перманентно струјао живот заснован на древним навикама , обичајима и њих о вим императивима ,

грађевине у којима су се збивали призори који су најдУбље обележавали достојанство, радост и тугуживљења,грађене

су увек смишљено како би се обезбедили услови за испо­

љавање и развијање најве1;их људских вредности и

садржаја . Иако је кyl;y првенствено радио за себе и своју породицу, наш човек је увек мислио на заједништво, на дружељубље , гостопримство и на све видове колективног

испољавања . Она је нес у мњиво била одре'ђење његовог

угледа и поноса. Оличавала је сва битна својства његовог хуманог би1;а. Кућа је често била огледало човекове при­ роде, његових 1;уди , али је изнад свега поуздано казиаала о

'Ь8говом пореклу.Облицима,структуром простора и другим

склоповима он ће у тој гра'ђевини непогрешиво показати

припадност одређеној етничкој заједници и њеној култури

или ће то његово станиште одати која гаје миграциона струја

донела у крај у коме је засновао нови живот. Стара кyI;а никога и никада неће збунити јер је довољно препознатљива

према области у којој је настала . У њој је све јасно , доследно , типично јер је настала као производ огромног искуства . Она

Је

тековина

вековне

мудрости , амалгам

разноликог

ван градитељског стваралаштва .

КуЋа брани и чува човека ОД свеколиких искушења. Од њених облика, просторних и конструктивних СКЛОПова,

положаја, природе материјала и других својстава зависи не

само човеков ПСИ ХQЛQШКQ-еМQТИВНИ ОДНО С према животу и

његовим садржајима 8е1;, у знатној мери, и ОДНОС према д руштву . Од тога КОЛИКО се човек осећа задовољним и

среl;ним у просторијама своје кyl;e у којима проводи највећИ део живота, зависиће I Ьегов допринос друштву И укупност

његовог стваралачког исказа. То знају сви даровити и вешти градитељи. Уосталом, то знају сви они који имају свој кров

над главом .

Вековно искуство српског народа у грађењу станишта

све до нашег времена показује изразиту мудрост и

смишљеност. О томе сведоче готово све сачуване старе

куће. Исконска склоност наших предака ка грађењу водила

и х је увек ка оним творачким токовима и циклусима у којима

је било више спонтане смишљености и инвентивне маштови­

тости него изразитог смисла и свесног става према естетско­

-уметничким одликама. Међутим, оно чиме се одувек одлик­

овала градитељска делатност човека из народа јесте сјајна

упућеност у живот и I ьегове законитости, невероватна

способност процене климатске I;удљивости поднебља где

заснива своја станишта . То савршено познавање тла на коме

је подизао грађевине од дрвета и камена усмеравало је и опредељивало народног градитеља да избором локације и

материјала, обликовањем и структуром простора, односом

9

искушеlbа кроз које је наш човек пролазио у борби за соп­

ствено очовечеl ье и еманципацију.

У просуђивању о вредности старе кyl;e често смо склони fJIJ се вежеЈ.·tO за мисао О у60гости, сиромаштву, па и

примитивности . Кад, међутим, пажљивије анализирамо те

грађевине, нарочито оне које припадају развијенијем типу, закључиtiемо да су наши преци имали високу културу стано­

вања и изоштрено чуло за изванредну организацију живота и рада у њиховим просторима. Наши дедови су знали за

уграђене долапе (плакаре), за многе елементе које данас у

модерној изградњи приписујемо Швеђанима или Енглезима. Добри познаваоци генезе старих стамбених кyl;aустановили

су са колико је луцидности, оштроумности и укуса наш гра­

дитељ умео да скромне услове грађења прилагоди највише м

степену удобности и да максимално хумано прилагоди уну­

трашњост кyl;e животним потребама. Није потребно исти­

цати ЧИlb8НИЦУ са колико је спремности и энања спољне карактеристике ку1;8 умео да прилагоди микроклими прос· тора у коме се настањивао. Успевао је да оствари чудесну

хармонију измеђУ грађевине и природе. Ма колико била савршена сама за себе, кућа не би била

ни приближно довољна за интегралне процесе живота да

није других грађевина неопходних за задовољавање осталих

потреба. Упоредо са свим теговима живота које је по­

дразумевала делатност на селу , човек је мислио на ретке

тренутке одмора и уживања, на сусрете с пријатељима,

РОђацима, суседима . Мислио је и на сопствено самоваЈ ье ,

опуштаl Ь8, медитације , на потребу за усредсређиваl ьем и

миром. Због тога је градио посебне објекте, у народу познате

под називом чардвци и конаци. Имyt;нији и богатији земљоделци, домаtiини од угледа и утицаја или, јед­ ноставно, људи са склоношt;у за друговаlbе и веДРИНу,за ретке али дубоке и смирене починке, за мале светковине

дУХа, подизали су чардаке и конаке чији су положај, облик, пропорције, унутрашњи распоред просторија и обрада појед­

иних делова и детаља најпотпуније одржавали изузетна

стваралачка расположења и мајстора који су их градили и

власника који су их финансирали.

Наједном, под ударом модернизације живота и потро­ шачке свести, која се сурово ширила и по нашим старим

крајевима, наш човек је почео да губи смисао за лепоту дрвеног грађења. Процеси раслојавања, економско снаже­

ње и други утицаји који су променили односе на селу погубно

су деловали на традиционално градитељско схватаlЬО. Нови

грађевински материјали, савремена техника грађе! ь8 и пове1;ани прохтеви као да су збунили не само сељака већ и

остале који су имали потребу за грађеlbем. Настала је права

паметња: с једне стране уследио је нагли и неочекивани

раскид с традицијом, а с друге, наступило је раздобље у коме се човек није снашао у насталим променама. Нико му,

међутим, није притекао у помо1;. Напротив. Завладала је права стихија која се ширила, а криза oдroBapajyћeг и смишљеног грађења се продУбљавала. Дубоким дРуштве­ ним променама и преображајима као и нагло измеЈ Ьеним

схватањима нико није припремљена пошао у сусрет. Стиче

се утисак, посматрано из данаШI ье перспективе , као да се

оне ни на кога нису односиле. Иако је било очигледно дв. се

новим начином грађења стамбене кyt;e и објеката за рекреа­ тивне потребе хаотично и отуђено срља у понор нецелисход­

ности и неукуса, никакве друштвене ни стручне снаге нису

могле да се организују да би допринеле извесном ус­ меравању грађења , односно да би подстакле оне токове у неимарству чија су врела у наслеђеним вредностима, или пак да би се ОАУпрле налету импортованих образаца потпуно неприкладних и непримерених нашвм поднебљу. У јеку на­

јвеће градње, која је иначе од давнина својствена нашем

човеку, особито су дошли до изражаја неталентовани про­ јектанти. Насртљиви и вешти мешетари, они су неуким и амбициозним ктиторима наметнули такве типове зграда које

немаЈУ ничег заЈедничког не само са нашом градитељском

традицијом ве1; ни са савременим економичним потребама и

захтевима. За релативно кратко време на плодним терасама

речних долина и по питомим 06ронцима планина саграђено

је мноштво стамбених и других објеката са облицима и про-

.

.

ПОРЦИЈама КОЈИ их чине непрепознатљивим, претенциозним ,

нападним и често веома ружним. Иако није упутно доносити

дефинитиван суд о нечему што још траје и што се уобличава , ве!; сада се са сигурношtiу може реtiи да су многи предели

Србије притиснути грађевинама које немају свој лик, своју

дУшу и оправдаlb6. Није претерано ре1;и да су МНОГИ нови објекти настали без реда и смисла , од којих су многи прави

мастодонти и оличење крајњег неукуса, малограђанског

надметања, просто потиснули и прогнали хумане и складне

кyl;e нашег старог градитељства. Кад се има у виду ЧИЈ ьеница да су при том постале угрожвне старе кyl;e које су као градитељске творевине

сачувале своја првобитна својства, онда се ни служба

заштите споменика културе не може односити равнодУШНО

према питањима савремене изграДlbе. МеђУТИМ, радеtiи у

прилично неповољним друштвеним условима , пpитиc:нyra

превеликим захтевима живота и сопственим невољама , она

није била нити је сада у стању да се ухвати у коштац са

дивља, Ьем у градњи нити је у могућности да својим утицајима

допринесе 'Ьеном заустављању . Док се пробуде друге

стручне и АРуштвено овлаш1;ене снаге, МОЋније и одго·

ворније за ова збивања у нашем савременом градитељству и планирању , би1;е, треба се бојати , сасвим касно да се нешто озбиљније предузима. 3аштита споменика народног градитељства, нужна као један од услова њиховог физичког

опстанка, ма колико била зналачка, промишљена, ди. н амична и свеобухватна , потпуно је свесна рр не може да

оствари све друштвене , културне и стручно-научне циљеве

и интересе ако се не обезбеди јеррн важан и често запостављен предуслов. Реч је о успостављању кон· тинуитета између старог и савременог грађења, односно о

оживљавању аутономних градитељских схватања и њего·

вом трансqpoрмисаньу у нове оригиналне архитектонске замисли засноване на просторним и обликовним решењима

која чувају одлике нашег изворног и старог народног неимар· ст ва . Дко се, дакле, тако додирну и оплоде традиције и

м одерности и тиме се старом градитељству утре пут ка

савремености и будуЋности , онда је заштита постигла свој пуни см исао одуховљеl t.e и оживотворења наслеђа које ти ме надмашују своје музејско-конзерваторске димензије и категорије и добија ОдРеднице животног, актуелног и под·

стичаЈНОГ чиниоца , наше савремене духовности .

Том толико важном али веома сложеном чину и процесу

н икако не могу да допринесу само занети и усамљени

конзерватори и музеалци

нити

пак истраживачи

и

проучаваоци споменика древности, мада од њиховог прис·

тупа, концеПЦИЈа, меТОДОЛОГИЈе и интерпретаЦИЈе умногоме

зависи наш однос према старим знањима, Градитељском насле1)у се морају окренути умни и инвентивни трагаоци,

даровити ствараоци , талентовани пројектанти, који су

склони откривалаштву и синтези, Својом имагинацијом и осЛобођеноUJirlу од дневних прагматичних задатака, они 'ће

знати wa старим вредностима дају нова креативна

oдPe1)elba, којима lIе васпоставити њихов дух и карактер у особеном и самосвојном изразу прилаГОђеном савременим потребама и модерном људском сензибилитету. Поразна слика данашњег rpaIjelba стамбених кy1Ia и кућа за одмор и уживаlbе, у питомим и сликовитим преде·

лима Србије узнемирила је многе осетљиве и даровите

ствараоце, Написани су многи текстови, изречене гневне и

ретке мисли којима се жигоше агресија неукуса у пројек­

товању и грађењу нечовекомерних зграда лишених вред­

ности и старог и новог грађења. Многе резолуције и

закључци, прокламације и препоруке доношене на аутори­ тативним стручним и другим скуповима остали су скоро без одјека. Нису остварене ни добре замисли уобличене у пос­ тојеЋИМ не увек довољно одређеним и прецизним законским

и дРугим прописима Јер се они не спроводе доследно и

одговорно . Покушаји да се практично допринесе побољ­ шању, односно примени схватања у гра1)ењу,у виду органи­

зованих акција, нису дали одговарајy1lе резултате. Индивидуални напори појединих архитеката који, с обз· иром на различитост мотивација , веl\ имају своју историју' , нису оставили дубљег трага мада су УТИI\апи на ширеlЬе

свести о потреби трагалаштва за наслеђеним облицима и

њиховог коришћења у савременом пројектовању. У наше време, у коме су парадоксалности узеле највише маха и у

коме је више него икада пројектовање и rpatjel ь8 поро· дичних стамбених зграда и објеката за oд~op попримило карактеристике извесне ступиДности, није било довољно

потребне радозналости да се урони у националну гра­ дитељску баштину , из које би се извукле поуке и кон· секвенце у погледу могуЋности транспоновања старих еле·

мената у нови савремени ПРОЈектантски израз .

Један од ретки х који се на особени начин упустио у ову

племениту авантуру јесте архитекта Бож идар Петровиl\.

Његова самосвојна појава у уском кругу даровитих пројек­ таната зграда у слободном простору , чије стваралаш тво одређују посебне мотиваци је , настала је колико неочеки­ вано толико и неопходно. Као професор Универзитета заокупљен педагошким питањима из оквира своје специјал ~

ности , није био, чини се , преДОдРеђен да постане носилац

одређених идеја нити родоначелник пројектантског схват· ања које 1;е указати на неслyf:\ене могућности у откривању и коришl\ењу вредности старог неимарства методом тран­

споновања у сопствена остварења оригиналног израза.

Уобичајено је , наиме , било да су се пројектова, Ьем зграда у националноромантичном или фоЛКЛОРНОМ стилу бавили

архитекти који су професионално изучавали и истраживали

старо градитељства и каји су се афирмисали као истакнути

зналци градитељске баштине. Мада познат као архитекта

који се од почетка своје активности поред осталог бавио и пројектованьем , и то с несумњивим успехом , није било шире знано да је Божидар Петрови1; постао својеврсни заточеник

неимарства СВОЈИХ предака , у ЧИЈИМ Је искуствима и

домашајима откривао свеколике вредности и лепоте, али и

Ж , Шкаламера, Qбнова -српског стила- у архитектури,

Зборник за ликовне уметности 5 (Нови Сад 1969) 191 - 136 ; З . Маневиt;, Српска архитектура 1900· 1970, Београд 1972, 7·38.

одлучни И истрајни трагалац за новим, рекло би се спасонос­ ним решењима кОјима би човек добио ку!;у по својОј мери .

Као сваки осетљиви и искусни делатник духа, Божидар Петрови!; је у својству архитекте пројектанта покушао да се

својим депом одупре "тиранији неукуса и кича која се

обрушила на наше просторе" у виду викендашке и друге

изградње. Без теоретисања и акрибије и без много деклара­

тивних MYApoBal ьэ својствених махом онима који су се лако укључивали у "градњу ни умну ни разумну" и који су до­

принели овом хаосу, ПетраВИћ је ненаметљиво, скоро из

потаје, кренуо новим путем. Као пројектант који се окушао у

савремном изразу мисаоно-рационалне заснованости и

естеТСКQаликовне зрелости, он је , са искуством човека неоту1јене и неокрњене изворности и са енергијом радосног и одушевљеног ствараоца, приступио једном сасвим неиз­

весном и, рекло би се, незахвалНQМ послу, и ТО утолико пре што је сваки смелији покушај, без обзира на то колико је

смишљен и оправдан, код нас скопчан са ризиком .Тај посао

се огледао у свесном настајању да усред помамне поплаве унификоване, сиве и безличне градње услободном простору направи заокрет пројектовањем кућа чијим ће архитектон­

ским својствима означити пут и начин "fJIЭ. се савремени функционални и строго наменски простори могу изградити

уз TpaHCnOHOBalb8 архитектонских вредности претходних

времена". Нашао се тако пред новим изазовом који га није

пишио недоумица и узбуђења , али га је учврш!;ивао у

уверењу да се латио колико стручностваралачког толико и

патриотског задатка. Већ на почетку, 1969 . године кућом у

Доњој Горевници обележава јасно!;у свог опредељења и

постиже управо оно што ће представљати нови подстицај у ПРОдУбљивању његовог схватања. Следе затим нови про­

јекти и њихова реализација којима се пут ка рафинману бриЖЈЬИВО и успешно крчи. Сви остварени пројекти (Гроцка, Ди!;и, Прањани, Рајац, Тара, Рипањ, Иришки Венац, и др.), било да је реч о стамбеним зградама или ку!;ама за одмор , ипи, пак, о објектима угоститељске намене обезбеђују, пре

свега, функционално и пространо јединство.Архитектонско­

-ликовне карактеристике увек су у скпаду са ауторовим

хтењима вазда заснованим на јасној и промишљеној идеји

чије прочиш!;авање

и

кристализацију остварују про­

дубљеним истраживаl Ье, при чему веома значајну улогу има графичко-ликовна компонента. Кад се инспирише старом ку!;ом шумадијског типа показује најве!;у сигурност у пос­ тупку уобличавања функционалнопросторне целине. У ар­

хитеКТОНСКО-СТИЛСКQМ погледу запажа се потпуна ДОМИ­

нација препознатљивих обележја и типичних елемената и облика, које преко сопствених формула пројектантски де-

финише у изванредан скпад којим се замисао доводи до

високог степена аутономне ликовно-просторне реализације

у целовитам и оригиналном смислу те речи. У таквим обрас­ цима који су настали као продукт ауторове имагинације уо­ чавају се две ОДnике : једна се односи на препознавање

вредности старог грађења, а дРуга је што успева да досегне до нових и потпуно савремених облика укомпонованих у самосвојну хуманистичку целину изразитих архитектонских

вредности.

Са исто толико осетљивости и респекта пројектант се

односи према вредностима осталих предеоних типова кућа

којима се инспирише. Пример изврсне комуникације коју је

остварио битним обепежјима златиборске куће и кОју је

продуховљено , смело и маштовито транспонавао у кохер­

ентни организам ку1;е у Прањанима, могао би да послужи као путоказ својеврсној стилској синтези заснованој на ориги­ налном поимању наслеђа и тежњи ка оДуховљењу и инди-

видуалНОЈ ПрОЈектаНТСКОЈ интерпретаЦИЈИ I ьогових вред-

••

ности преобликованих у нове, свеже и узбуђујуј;е форме

блиске сензибилитету данашњег човека. духовно довољно

осетљивог да доживљава асоцијације и реминисценције на

нешто давно виђено или доживљено. Лишено сваког

подржавања, непосредног преузимања или копирања,

Петрови!;ево везивање за архитектуру претходних времена мотивисано је настојањем да се стваралачким чином '

успостави прекинути континуитет и да се тако у савременом

пројектовању објеката услободном простору,на начин којим се обезбеђују целовитост и сигурност замисли уносе забо­ рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења који су га чинили хуманим и прилагођеним потребама и захтевима човековог живота . Кад то кажемо, посебно на­ глашавамо поступак који Божидар Петрови!; примењује: ин­ спиришуј;и се старим здањима, он пројектује сасвим нову

ку1;у, која би у естетском и савремено архитектонском по­

гледу издражала све критеријуме . То су модели преко којих

се на прави начин успоставља континуитет у грађењу . Про­ Аубљенија анализа његових пројеката сигурно би показала

не само да је учинио велики корак у оном правцу којим се још

нико није тако доследно кретао ве!; и да је остварио резул­

тате који морају да оставе дубљи траг у нашој савременој

архитектури .

Суочавајући се са невели~им али изузетно значајним

књигом

опусом Божидара Петрови1;а, који се овом

предочава свеколикој јавности на начин на који се то иначе

чини у савременом културном свету, не могу ада не поновим

неке мисли које сам изрекао на отварању изложбе I Ь8гових

радова у Ваљеву. Оне се превасходно односе на дРуштвени

значај његовог деловања, на својеврсну мисију која има м ного дубље значеl ьэ и одјеке него МНОГО шта, што се у ово

кризно време и у потиснутој духовности може предУзети.

Смисао креативности и цеЛИСХОДНQСТИ у пројектима Божидара Петрови!;а најпре су осетили истраживачи кул­ турне баштине, као и они који се баве њеном эаШТИТQМ.

Архитекти, етнолози, историчари уметности и други конзер­

ваторски посланици, забринути за судбину градитегьског наслеђа ИЭЛQжеНQГ ударима савременог живота, скоро­ јевиI;ког и малограђанског менталитета, поред његових при­

јатеља и колега, први су уочили I Ь6гове племените напоре

који на посредан начин доприносе заштити ТОГ наслеђа. ПОТОМ је оживела радозналост осталих знатижељних пре­ галаца у култури, из чијег видокруга нису ИЗМИllапе лепоте и дражи хуманог грађења и стварања. Конзерватори, музе­

алци, СОЦИОЛОЗИ и остали истраживачи кОји су у настанку и

развитку народне уметности сагледавали својеврстан ВИД

одбране наших предака од туђинаца, а у старим здањима

доказе о нашем идентитету схватили су да Божидар Пе­

тровиЋ својим ку1;амэ, ненаметљиво али смишљено, надах­

нуто и инвеНТИВНQ ОТПQчиње или, боље рећИ, продужава

вековну борбу свог народа против властитог отуђења, које је у ово ломно И несигурно време, жестоко почело да захвата све слојеве. Стога, по схватању многих, и без икаквог пре­ теривања, биl;е за вазда, а посебно у овом тренутку, зна­

менита и вишезначно ово што наш градитељ ради, јер управо, иако тога можда и није сасвим свестан, на известан

начин освеш1;ује и вра1;а ка својим источницима свеколико

наш свет који је готово безглаво почео да срља у бездан потрошачке свести и да се одриче оног чиме треба да се

поноси.

Потекао из краја у коме гьуди све просуђују, О свему мисле и ТВРДОКОРНО остају одани искуствима својих претход­

ника и где успешније одолевају променама него у другим

крајевима, Божидар Петрови!; је лако могао да се ороди с

непролазним вредностима старог грађења и да, као архитекта ослобођене маште и неспутане интуиције, трага

за новим преДЛошцима и обрасцима људских станишта у којима !;е све бити подређено човеку, где !;е човек пре­ познати себе и вратити се себи. Није морао много да трага

за узорима, јер је његов завичај био простор где се одувек

градило по мери човека и где се човек својом кућом најпот­ пуније и најдубље исказивао и испољавао. Међутим, иако опсењен старим здањима Шумадије, Поморавгьа, Пештери,

Старог Влаха и других наших области, он није посегнуо за преузимаlbем и буквалним преношењем прелепих архитек­ тонских облика и елемената сачуваних на оронулим и

крхким дрвеним ку!;ама као што су чинили неки његови претходници и савременици. Он их је најпре сагледао и кроз

своје архитектонско виђеl ь8 увео у свет властитих подсти­ цаја за проналажење нових целовитих решења потпуно прилагођених савременом човеку , уз максимално поштова­

Ibe свега што чини просторни интегритет и неимарски ен­

титет срединв у којој се таква решења остварују. Доследан

и брижгьив у таквим одређењима, пројектова!;е, на пример,

гостинску ку!;у на изворишту чудне реке Вапе код Сјенице

-објекат туристичко-угоститељске намене. у који су унесене све суштине пештарске куће , али које су зналачки преточене

у модерну, готово сублимирану пројекцију пештарског под­

небља. Сличан домашај досегнут је пројектом хотела код манастира Љубостиње и кyI;е на Иришком Венцу. Тај свој посао Божидар Петрови!; ради професионално, непретенциозно али одговорно , граде1;и ку1;е са уживањем

и за уживање њихових власника и корисника. То су најлепше

ку!;е и у најлепшим пределима Србије. Никога не оставгьају равнодушним. Зауставгьају очи пролазника, буде сетне асо­

цијације, окрепгьују мисао и подстичу веру у обнову нове духовности у нашој архитектури, које карактерише функ­ ционално-просторна логика, племенитост пропорција,

архитектонски склад, питорескни шарм у најбољем смислу

те речи и изузетно добра лостављеност у пејзажу, са строгим поштовањем топографских и других одлика терена,

произишле су из СВОЈеврсног ауторовог доживљавања прео-

сталих слојева наше баштине у којима је откривао златне жице. Те жице Божидар Петрови!; је претопио у нове златне

ковине у ЧИЈИМ вредностима препознаЈемо даровитог и

надахнутог творца спремног да својим трудољубљем мења наказну слику грађења у нашим питомим пределима.

Завршавајући овај текст који би могао да носи наслов Запис о 6дењима и хтењима градитеља испуњава ме задо­ вољством што сам имао прилику и част да дубље сагледам

и упознам дело Божидара Петрови!;а, за које се ве!; сада може ре1;и да је драгоцено, и што сам могао рр изложим

макар и део свог мишљења. Није лако судити о савременику.

Још је теже изрицати дефинитивну оцену. КyI;ама Божидара

Петрови1;а,колико архаичним толико и модерним, тек треба да се позабаве теоретичари, архитекте, естетичари и соци­

олози. Али, није преурањено ре!;и да поред несумњивих

архитектонских вредности које 06ележавају његово дело, у његовом пројектовању се манифестују одређено под­ визништво и неимарско просветитељство. Можда ове речи и немају сасвим адекватно значење, али то што наш пројек­ тант као своју мисао и као свој креативни чин шири и

показује, у суштини представља узвишен и частан посао.

ЗОРАН Б. ПЕТРОВИЋ

Ако бисмо хтели да говоримо о градитељској традицији као подстицају у савременим неимарским остварењима, '*1НИ МИ се да би још се једном требало озбиљно позабавити вредностима те традиције која поседује снагу подстицаја . Гloтреба, и појава потребе тражења подстицаја у гра· дктељској традицији свакако да има места најпре у таквим

среди нама где Је она уочљиво заступљена и где IЫ3НО пос­

щаЈЬе СВИМ савременим градитељима наМСћС обавезе

ор,ређеног односа према њеним вредностима.

На сву сре1;у, ти достојанствен и сведоци градитељске

траДиције још су довољно присутни у сеим деловима Ју-

rocлаВИЈВ .

Да би ситуација била сложенија, позната је и изазовна

• 811 Ь8НИца да на релативно малој површини Југославије пос­

тoiи веома велики број својеврсних географских и климат­

СЮ1Х г.ОдРучја која се одликују и посебним облицима гра·

дктељске традИЦИЈе.

Непотребно је истицати колико су у СВОМ СПОЉНОМ изгледу међусобно различите и саМОСВОјне далматинска камена потлеушица, златиборска брвнара, македонска бон­ дРучара, војвођанска кyi;a од набоја и словеначка кyi;a

стрмог, великог и пространог крова. Колико је то различитих архитектонских видова и облика најстаријег облика човечијег битисања о куће за становање? у погледу просторне организације код ранијих (поготову

старих облика) скоро и да нема ве1;их и неких битних

разлика: КОД СВИХ тих згра.ца то су најчеШће два простора - " кyi;a" у којој је ватра (огњиште) и соба, са тремом или без њега, али су зато захваљују1;и природним условима тла и

посебним климатским

приликама, то несвакидашњи

примери својеврсних архитектонских идентитета.

Оно што најпре пада у очи то је нераскидиво јединство свих тих здања rрадитељске традиције и природног амби­

јента (средине) у коме се налазе. Хармонија, која се

ГРАДИТЕЉСКО

НАСЛЕЂЕ

КАО ПО СТИЦАЈ

НАСЛЕЂЕ КАО ПО СТИЦАЈ успоставља између облика

успоставља између облика природе и неимарског интер­

венисања самоуких градитеља толико Је природна и логична

да се прихвата као нормална и сваком разумљива појава. То

постаје још уочљивије кад смо у прилици да се упознамо и са резултатима које постиже непојмљиво масовна изградња , која импресивно траје ве1; више од две деценије по многим

пространствима наше земље . НепотреБНО је посебно укази­

вати на више пута истицану ЧИI Ьеницу колико материјално

вреди та изградња у односу на наш национални буџет и , исто

тако, колико, је пре свега, 06езвредиnа и 060гаљила многе

својеврсно лепе пејзаже широм Југославије. Чини се да у таквој непланској и неодговорној иэградњи посебно предњачи Србија. Пропутовао сам многе крајеве Југославије, више пута, али сам све више убе1;ен да је у Србији ситуација најкритичнија , да се најдаље отишло у обезвређивању њених питомина новоградњама, које као да се утркују која 1;е више и боље покварити онај склад који је

,

некада постојао између самониклог народног градитељства (градитељске традиције) и природне околине. у таквој ситуацији се нормално намеће питање: шта се

у вези са тим може учинити, како се може поново успоста­

вити склад између човековог грађе, ьа и околине у којој се то дешава? Како и на који начин треба градити у просторима

••

••••

у КОЈима ЈОШ увек ПОСТОЈе сведоци КОЈИ укаЗУЈУ Р;!Ј Је тај склад

био могућ, И што је веома значајно , да је постизан са много

скромнијим материјалним средствима од оних која се данас

примењују, а још важније је да се то остваривало у готово

апсолутном одсуству школованих градитеља.

у истицању вредности аутохтоног народног гра­

дитељства веома је добар пример традиционална куЋа Зла­

тибора. Она је типичан представник зграде за становање,

који је као типски образац и модел изграђиван у сваком элатиборском селу. Проверена и од свих усвојена просторна

организација конструктивно остварена са истоветним и кроз

15

време провереним и усавршеним детаљима и канонизоване

атеријализације коју је условила природа и поднебље овога краја - ни на кОји начин нису ути! IЭПИ да би се пОјавио утисак досаде или монотоније КОји би ова истоветно остварена кућа

атеријалу: дрвету и са истоветни

у скоро једно једино

архитектонским облицима крова , зидова па и величине са ог здања (ди ензије од објекта до објекта су скоро

идентичне) могла С правом да изазове КОД посматрача. Напротив. групације таквих веома сличних или истоветних кyI;а остварују невероватно лепе, пријатне и сликовите

визуелне утиске - што се за новокомпоноване архитектон­

ске реализације не може никако тврдити . Та неМОЋ савре­

мених градитеља остварена у тим "новокомпонованим архитектонским споменицима" још је драстичнија ако се неки

случаје нађу у непосредно суседству са скро",ни",

а величанственим споменицима самоникле градитељске

традиције какав је свакако и традиционална ста бена зграда Златибора. При ери старих кyI;а за становање по сели а Србије

најречитије потврђују у

ешаност

са",оуких народних гра­

дитеља {Ј{Ј са скро м ним градитељским средствима остваре

несвакидашње вредне аРХИТ8ктонске,обликовне и ликовне

резултате . Мада се ради, као што је већ указано, о прос­

торни

решењи

еђусобно",

и вео

а која су у веt.ини случајева идентична о

два одељења) -

а

једноставно (са

вештом применом матерИЈала КОЈе пружа непосредна ок-

олина градилишта и поштовањем услова ћУДИ поднебља

остварени су градитељски и архитектонски резултати

самосвојног идентитета и изузетног домета. Пажљивим

проучаваЊ8М овог градитељског наслеђа свакако се могу изнаћИ путеви и начини савременог гра1)ења које не би смело

бити слепо и безочно копирање споменика ове градитељске традиције, веll би требало да буде градитељски поступак

који би одговарао савре ени", потреба а и ",огућности а

огло

е се остварује. Можда би се то најбоље

вре ена у ко

исказати следеt.им ставом: Да савремени градитељ, у

прилици да гради у регионима где су присутни споменици

градитељске традиције, не би с ео да подлегне слепо копирању дела предака веЋ би требало да се градитељски

понаша онако како би се градитељи ~преци понашали да су на нашем месту и са нашим могуЋностима.

Градитељи тог архитектонског наслеђа били су углавно градили сопствени до

са",оуки, а најчеш1;е су то били са о док су

Завршетко", градње враt.али су се

својим основним занимањима: ратарству или сточарству. Тим пре се у својој озбиљности, пред савремене градитеље

у нашим руралним пространствима поставља питање: на

који начин изграђивати кyI;е за становање, а да та изградња

не буде више израз неукуса и неусаглашености са стварним

потребама живљењэ, као и потпуног несклада са околином .

Кад тврди",о да се у селу данас гради неукије и не­ целисходније него пре једног столеt.а, свесни смо и

чињенице да се данас у тој градњи веома често користе најсавременији грађев ~ нски материјали - прошло је време искључивог коришЋења

атеријала које је пружала непос­

редна околина градилишта. Захваљујyl;и ко"'уникација а и све развијенији

саобраt.ајни", веза

а, није никакво чудо

градилишту (чак и високо у планини )

видети на сеоско

печену опеку, опекарске блокове, полумонтажне таванице, ене едитеран и сл.), бе­

ИНдУстријски произведену столарију, савре

риваче ("фалцовани цреп", салонит,

кровне пок­

тонске темеље , надпрозорнике и надвратнике, серклаже а

последњих година и обавезне противземљотресне стубове

од ар ираног бетона . И опре такође далеко отишла напред у односу на објекте изворног народног градитељства: подови су од дасака (обојени или необојени), паркета, виназа и керамичких плочица. Није ни­

каква реткост и да су зидови у кухиныама и купатилима

обложени керамичким плочицама . Снабдевеност водов о­

до

а унутрашњих простора новоизграђених ку!;а је

и канализацијо

је све чешt.а појава . Међути

, и поред

свих тих техничких новотарија и унапређења , многа од њи х,

својом половичном применом (спољни зидови од опеке

рађени су у дебљини од 25 ст уместо потребних 38 ст ),

негативно се одражавају на укупну употребљивост такве ,

често вео

лација такве зграде (зи

трашњи простори) . могла је МУдРијом применом постојеt.и х

а скупо изграђене кyI;е. Слаба топлотна изо­

и хладни, а лети, прегрејани уну­

атеријала да буде потпуно избегнута, као

грађевинских

што се и непостојање изолације против влаге (која се иначе често изоставља) - може накнЭДним интервенцијама

ублажити или потпуно одстранити.

Унутрашња организација тих здања је

аl ",,-више про ­

грамски , негде на средини измеђУ потреба живљења села и

града ,са недовољно јасно истакнутим одликама које намеће

живот савременог пољопривредног произвођача. Просто­

рије су у таквим здањима често предимензионисане и недо­

вољно искоришt.ење (гостинска соба), а опет је необјашњиво одсуство неких других простора, који су у ранијој кyI;и били

обавезно заступљени као што су трем , чардак и слично.

Чињеницаје да би, та

о где је то потребно, било ",огућно

минималним интервенцијама унети у програмску диспо­

зицију тих зграда елементе , који би је довели на ниво стварних потреба , савременог пољопривредника. Мисли се

пре свега, на организацију два улаза : главног и економ ског.

Економски улаз је нужна непосредна веза стана са летњом

кухињом и другим ПОМОЋНИМ просторијама , као и са економ­ ским двориштем и оку1;ницом уопште.

Међутим,одбојност СПОЉlbег изгледа, Ibегова рогобат­

ност, односно неуспело архитектонско обличје не могу се

побољшати никаквим , па ни најскупљим преправкама и

дорадама.

Многи примери НОВОГРЭДlbе, па чак и они који су често својом незграпношllу, неприродном материјализацијом облика или многим дРугим неуко примеl Ьеним гра­ дитељским елементима (најчешllе кров) скрнавили пејзаж,

покушавали су, веома често , да вулгарним копираlbем

архитектонских и градитељских облика са самониклих об­

јеката градитељске традиције успоставе наставак са њом,

али то се , по правилу , показало потпуним промашајем.

И стини за вољу , то су , поред свега , изузетно скупа

остварења, која су на жалост још више доприносила дУбоко м

нескладУ зграде и Ibене околине .

Треба иста!;и да овај несклад све више осе!;ају и многи к оји не припадају "стручној јавности" . заправо, много је грађана , непосредних корисника тих здања, који су свесни своје немо!;и да изађу из тог врзиног кола . Свесни су с војих

недовољно разјаш, ьених жеља и потреба које и даље бујају и расту кроз лоше одабране и често неодговорно стручно

ура1јене пројекте, иЗбор недоученог предУзимача скоро­ јевиllа који без критеријума наме!;е новотарије - набеђеног

мајстора и кроз хаотично сагледавање својих жеља, кроз

незнано где еиђене непримерене узоре, облике и матери­

јале.Таквој категорији наручилаца и корисника новоградњи

п реко је потребна помо!; стручних лица, која !;е успети да спрече градитељску стихију и беспyt.е који владају нашим

руралним пространствима и да ту изванредно велику гра­

дитељску активност усмере правим путем: да нађу склад и

хармонију између неимарских остварења и природне средине у коју треба да се уклопе. Несумњиво да су потребна дуга и мукотрпна убе1јивања

од стране стручњака да су спољашња, отворена степеништа

неприхватљива решења за успешно повезивање приземља

и спрата, поготову тамо где има снажних мећава и обилних

киша . Стручњаци би, пре свих, требало да буду ти који !;е

дома!;ина који намерава да зида нови дом одвратити од

намере да се надме!;е са суседом у величини будyt.е зграде,

м ада су му потребе у ве!;ини случајева дапеко испод жеље

за величином дома . Пита, ьв правог, одговарајућег програма - садРжаја будyt.е кyl;e изузетно је озбиљно питање , које

треба да буде предмет што непосредније и пуне поверења

сарад'ьв И договора између корисника (наручиоца ) и

стручњака (пројектанта - градитеља ).

С друге стране стручњак треба да што успешније иск­ ористи шансу што га је корисник ангажовао и да у тој сарадњи стекне што веће Ibегово nOBepel ЬВ , који м 1;е га најпре одвратити од многих КОМПЛИl(ованих облика зграде,

а најчешhе неприродног облика крова, примене неприклад­

них грађевинских материјала - поготово Ibегове велике разноврсности и шаренила. Успостављеним nOBepel ьем оствариt.е се сарадња која !;е оваплотити пепу и складну

ку1;у,која!;е сигурно,пре свега,бити одраз стварних потреба поручиоца и успова поднебља и тла из кога ку1;а треба да

израста .

Градња савремених кyi;a по сеоским пространствима

наше земље морала би , сходно савременим условима ек­ ономског и техничког напретка, да постигне И одговарајуће просторно организацијс ке и ликовне резултате . Сведоци

смо дУбоке кризе у којује запала нарочито естетско-ликовна

компонента . Познато је, таКОђе, какве су се све промене

десиле на селу , у његовом економском и рруштвеном раз­

воју, и да је илузорно мислити да би савремена градња на

селу могла у 06ликовању спољњег изгледа да настави ра­

нију традицију и праксу у ВИдУ вулгарног опонаШal Ь8 .

ПОђИМО само од односа величина . НекадаШI ьэ. висина

просторија од 1 , 8 и 2 , 00 m нарасла је за читав метар . Из тих не могу1;ности,као и нове материјале, произилазе они најдели­

катнији пробпеми пропорцијски х односа , који су у гра­ дитељској традицији несумњиво најзначајније вредности

промена,

помињући

многе друге нове техничке

архитектонског израза I ьсних здања .

На данашњим зградама сасвим су дРугачији односи пуних маса и отвора . Отвори су данас много веllих димензија

и дРугачијих облика , а има их и неупоредиво више него

некада . Сетимо се да на зидовима главне просторије

нека,п,ашње стамбене зграде -"кyI;e" , најчешllе није било ни

једног јединог прозора , а да су прозори на соби били сасвим

мали . Све су то свакако оправдане и нужне промене али које нису још успешно савладане и искоришlleне у тражењу

одговарајућег архитектонског израза.

у ве!;ини регионалних градитељских традиција широм

Југославије изузетан је и најупечатљивији просторни однос мрког стрмог крова и белог корпуса зграде једноставне

дводелне диспозиције . Потребно је истаl;и и постављање

ку1;е на терен на најприроднији начин, као и на логику при­

мене локалних грађевинских материјала - рекло би се чак на

шкртост у броју њи хове примене, па и онда када су прилике

дозвољавале да се буде и слободнији у њиховом избору.

КАДА --- 18

КАДА

---
---
КАДА --- 18

и САДА

и САДА •.- -------------4--------------TI------------- 19 •
•.-
•.-

-------------4--------------TI-------------

и САДА •.- -------------4--------------TI------------- 19 •
и САДА •.- -------------4--------------TI------------- 19 •
и САДА •.- -------------4--------------TI------------- 19 •

19

У проналажењу успешног и одговарајyl\ег архитектон­

ског израза савремене зграде за становање, која 1;е се по­

дизати по сеоским пространствима наше земље, мора се

ПОЂИ ОД темељног и савременог упознавања и анализираl ьэ

Iединствених, а изузетно значаЈНИХ архитектонских вред-

ности објеката нашег самониклог народног градитељства. С ТИМ У вези ваља истаЋИ значај одгоја и ШКQловања

архитектонских кадрова , који 1;е на прави начин осетити и

ПQШТQвати вредности градитељске традиције нашег села да

у великој мери зависи од школа у којима 1;е стицати потребна знања а између осталог и посебну наклоност према вред­ ностима и значају градитељске традиције. Истини за вољу

мора се указати да највиwа школа З8 одгој архитеката у

Србији Архитектонски факултет у Београду, од ослобођења

па до пре десет година (до формирања првог курса после­

дипломске наставе ИЗ эаштите грэдитељског насле1ја), није у оквирима своје наставе посвеЋивао довољну пажњу и

бригу проблемима градитељске традиције и I ьеног изузетно

значајног утицаја на формирање СТРУЧlbака који 1;е на до­ бром и темељном њеном познавању стварати успешније и хармоничније контакте старог и новог у изградњи како

наших сеоских пространстава тако и градских и варошких

средина у којима је било и на сре1;у још увек има споменика изворне (аутохтоне) архитектонске баштине.

Поред последипломских курсева Архитектонски

факултет је намеран да организовањем летњих школа на теренима који су још ристичним објектима народног градитељства (области Зла­

увек богати бројним и каракте­

тибора - Сирогојно, Старог Влаха -Куши1;и) омогу!;и још У

току студија темељно упознавање својих студената са вред­

ностима ове градитељске традиције . Дубоко сам убеђен да

ће оваквим, битно промењеним начинима и видовима непо­

средне наставе упознавања са вредностима градитељске и

неимарске баштине бити одгојене нове генерације, младих архитеката и градитеља које 1;е се успешније носити са

проблемима ИЗГРЭДI ье по пределима и пространствима која

својом градитељском традицијом и поднебљем обавезују.

Било је потребно ре1;и све ово о жалосном стању и немо1;има савремене ИЗГРЭДI ь8 сеоских подручја наше

земље да би се та горчина могла ипак унеколико ублажити

приказом несвакидашњег деловања и резултатима које је у

тим јединственим напорима постигао својеврсни неимар,

20

професор Архитектонског факултета у Београду,архитекта Божидар Петровић. Надам се да 1;е још више, за пажљивог читаоца, бити истакнут значај и резултати које је у свом градитељском подухвату постигао професор Божидар Петровић. Градитељским делом не великим по броју, Божидар

Петрови1; је веома упечатљиво доказао своју веру и пружио

нам чврсту наду и веру да се може градити и другаЧИЈе него

што су нас у протекле две деценије углавном поразно уверавали постигнути резултати најмасовнијег индивидуал­ ног вида стамбене изградње широм наше земље, посебно у Србији. Овим мисионарским послом Божидар ПетровиЋ је почео да се бави пре непуне две деценије. Стиче се утисак да поред велике љубави и изузетног стваралачког жара, који су нужни при оваквој врсти посла, да је један од пресудни х

чинилаца успешног делања била његова сре1;а да нађе или,

можда, наиђе на такве наручиоце - доцније кориснике про­ јектованих здања -у којима је у потпуности нашао подржаваоце својих идеја и предлога. Вероватно најдели­

катнији део посла приликом првих сусрета са наручиоцима

имао је у ТРУДУ да их одврати одугледања на нешто ве!; ново изграђено и у ве1;ини случајева наказно у најближем сусед­ ству . И да их увери да сва питања у вези са пројектовањем

и грађењем поставе на основу у којој су од једнаког значаја :

логична и једноставна организација унутрашњих простора,

економично и јединствено решење носе1;их елемената кон­

струкције - а који сви заједно по логици ствари, треба да

"злуче и одговарајyl\и и најдоследнији ликовни израз. Уз дубоко nOBepelbe својих наручилаца, као и посебно

разумевање за њихове финансијске мЬгуЋности, могао је

Божидар ПеТРОВИћ да истраје у напорима и да оствари многе

градитељске замисли којима је несумњиво, показао да се по нашим пространствима може и другачије градити, да се MOry

изградити објекти који нису пуке копије градитељске

традиције, али рр свакако представљају њен успешан нас­

тавак и да је то , по свему судећИ, пут и начин како се то

градитељства може још афирмисати. Унутрашња организација приказаних објеката (пре свега стамбеног карактера) је веома коректно и рационално

спроведена, са најчеш1;е стриктно оствареном поделом

простора на дневне и НОћне активности. Интерне комуни­

кације су једноставне и често са духовито оствареним решењима међусобних веза. Смишљена, а једноставна, проширења појединих простора (купатила) омогу!;авају

занимљива ликовна решења фасаде (ку!;а на Рај цу). Као што

је суздржан у логичној, простудираној и рационалној прос­ торној организацији својих основа, тако је шкрт и у архитек­

тонским облицима којима моделу је своја здања.

ИСТИНИ за вољу ти облици су увек исти: велики КроВ , јако избачене и наглашене стрехе, простран трем - то је.

рекло би се све чиме Божидар Петрови!; ствара своје архитектонске облике. И поред заступљености наведених елемената, стиче се утисак дасу сви објекти које имамо пред

собом веома мало слични један другоме. Ова разноврсност,

оБОјена несумњивом међусобном сличнош!;у или боље речено, својим сопственим и препознатљивим идентитетом

најзначајнији је квалитет који је Божидар Петрови!; постигао

у свом градитељству .

Чињеница је да је на сваком од објеката заступљен

његов начин обраде истурене стрехе, његов систем

посебних конзола - које омогућавају да се кровна стреха још

више и даље вине ОД фасадних зидова , свој начин обраде

дрвене конструкције тремова и чардака, дРвених ограда, облика прозора, као и начине материјализације појединих делова грађевине (зид у камену код ку!;е у Ди!;има и др.). То су елементи који несумњиво дају посебно обележје његовим објвктима а који непогрешиво пружају доказе припадности

своме аутору.

Несумњ ~~ви квалитет ПеТРОви1;евих објеката свакако је

и она деликатна сфера ЛИКОВНИХ вредности архитектуре

коју откривамо и код објеката градитељске традиције - до­

бри међусобни пропорцијски односи појединих делова грађевине, који се код његових здања најпре огледају у

добро одмереним односима крова и кубуса саме зграде, као

и успелом

површинама.

односу отвора и пуних маса

на ЗИДНИМ

Божидар Петровић, без изузетака, користи просторе својих поткровља веома рационалном и добро смишљеном

организацијом - уосталом као и приземља. Међутим, ту пос­

тоје два става, које подједнако примењује. За неке објекте

предвиђа и употребљава савремене прозоре у равни

кровних површина, док код других користи изражену кровну

(најчеш!;е тросливну) баџу. По мом мишљењу , први приступ

је бар за сада, много успешнији и исправнији - што нарочито

речито потврђује ку!;а у Дићима.

Други начин примене кровних баџа је још увек недов­

ољно разрађен и ремети епску једноставност чистих

геометријских облика кровних равни и чини ми се да овим обликом није пронађено "право реше, Ье" - О чему уосталом

такво мишљење има и сам аутор у пропратном тексту за ку!;у

на Тари. У тајне успеха градитељства Божидара Петрови!;а

свакако треба уврстити и уметности народних самоуких не-

им ара, његових земљака , робусних Рудничана , који под ње­

говим руководством у једном новом виду спроводе и

продужавају примену традиционалних материјала, пре

свега дрвета и камена .

Та благотворна стална сарадња од објекта до објекта

огледа па се у зналаЧКОј. суздржаНОј. а тако реЧИТОј матери-

јализацији многих његових здања (ку!;а у Дићима, на Рајцу, на Тари , на Руднику и др.).

Божидар Петрови!; је завршио највише школе на којима

се неимарство у нас учи . У својОј наставничкој и инжвњерској каријери веома се дуго бавио статиком и другим веома ег­

зактним дисциплинама архитектонског позива , али изгледа

да га Је његова исконска повезаност са селом у коме је

поникао и провео своје дечаштво судбински определила да

се врати пределима своје младости и да им својим гра­ дитељским остварењима врати дуг за све лепо што је у младости тамо проживео и доживео. Страсни зarъубљеник

у питоме повијарце свог родног краја (Рудника) својих брда, по свој прилици , мора да у генима има непогрешиво осећање

за природно и једноставно постављање ку!;е по терену. Сви

његови изведени објекти првенствено се истичу тим квалитетом, израстају стамено и најприродније из тла на коме су саграђени .

Посматрају!;и градитељски поступак професора Божидара Петрови!;а у целини, можемо са сигурнош!;у ре!;и да он у том и свом делању следује најбоља достигну!;а

народног градитељства, која се огледају у примени локалних грађевинских материјала, развијају!;и при томе трезвене

. принципе Једноставне и логичне организаЦИЈе унутрашњег

распореда . Може се са задовољством закључити да примењују!;и наведена начела, спроводи свој посебан гра­ дитељски поступак, понашају!;и се при том онако како би то

радили и стари анонимни неимари нашег старијег сеоског

градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим

градитељским МОгућностима.

да се може градити и делати другачије него како су

изгра'ljени и унакажени на "модеран" начин многи предели

ове наше лепе земље, СВОЈИМ досадашњим градитељским

делом приказаним у овој публикацији Божидар Петрови!; је недвојбено показао и доказао.

Такође је , указао и на неслУ!;ене МОгу!;ности да се на

извориштима градитељске традиције свакако најсигурније могу изна!;и савремени начини гра1јења и обликовања ку!;а,

које би више оДГоварале нашим људима, земљи, њеном

поднебљу и на крају што није без значаја , које се могу

изградити са далеко мање средстава него ·новокомпоно­ вани архитектонски споменици".

21

-

-

• - • - _r - ~ • , " . - - - - -

_r

-

~

,

"

.

-

-

-

-

-

-

- За ово што радим не треба много ни снаге

ни памети, anи треба доста љубави - Радојко ЂорljеВИћ самоуки тесар

к

Е Арх.

БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

[АЈ- ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ

lliJ-ОБЈЕКТИ УИЗГРАДЊИ ~ - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ [[] - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ

- .

.

.

.

-

.

-.

АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА

-. АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА , о о , , D 26

,

о о , , D
о
о
,
,
D

26

-. АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА , о о , , D 26
-. АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА , о о , , D 26
• 27
• 27
• 27
• 27
• 27
• 27
• 27
• 27

-

АО2 ГРОЦКА

ФА·fI 'ј

~ ':ј ~"!"Oj a:punт("'!b·-P·1°"v

~el!~i40'j ,"",

, . • ~ и. ~

ј"Џ""~D'IA, . ~_

~ ,-:',"Q Ј.е ~f\ё. ·, ~Ctti·'·'-. t \lQ <{t<a. ) A.O ~~~ ­ ~ ~~
~
,-:',"Q
Ј.е
~f\ё. ·,
~Ctti·'·'-.
t
\lQ
<{t<a.
) A.O ~~~ ­
~
~~
~
(,,4.с
О";'ь, "й
~
't'-
~ fIh,.c,,.,t.c"J'<,. 1" L(~ut.""'1.""''''o
~
. H~""4.
J,I
o~
" мс>а--. с"""&·с\'" JЖ1d ~
1
j€ :Ј щс O' 1 ~­
~
"''I><'j~ ~'t«> ~
~·n·e.,,-o. < "
~.м> 'IP~ ""r""O"
~
Б- 1 ·1b.,.z.
~
:цо-а1Y;!~ ~~
'""- ;t:r"f'le:-<
A.
1<'11 "t. -

CLj ~o.-utl.џ ~~ ).Ш CAo~ аА! ~~.,.

."

~

"

щ.с~ ~~ .u '" РО "'1 ~"- 'lЏ<I

r

,

'

ОЈ ' 'ti"\,

.~ W~

oe,.цA~ а.е ~

~

.

с!"ј ~ ~C' ФГ \I'(f' 1Ј мо-;~

Q,

~-.:1<: "" ~

~ос що

~IIAJ~~o'g(iJ

. ~O-\~ ,Ј.ф.\,е~C1"r' о

'с.~ -

tf'~z ~ .~?A"~

'" "'

<i' '- ""1 "'1/"1<

o.дAk",.

\

'- ""1 "'1/"1< o.дAk",. \ MH;IIO при! yw: ~Y'" 1) " C:OIМ ЈI
MH;IIO при! yw: ~Y'" 1) " C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06&
MH;IIO
при! yw:
~Y'"
1)
"
C:OIМ
ЈI Kyxw_
.)IoНfPl
,) Kyrv.mv
.) CNO
CI06&
7' JFIМ

28

" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с

".ас.о npчН м.с :

" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с

D

rn

,

" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с

,

" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с
" C:OIМ ЈI Kyxw_ .)IoНfPl ,) Kyrv.mv .) CNO CI06& 7' JFIМ 28 ".ас.о npчН м.с

11
11
• 11 • • • 29 "
• 11 • • • 29 "
• 11 • • • 29 "
• • •
• 11 • • • 29 "

29

"

АОЭ КАФАНА У ДИЋИМА

~ ""o~tl "

~

';!!'C.r а '\,' 'i!O ~ 00'\

'.ј~'-- ~J'V,. са''-ј'4-

~\сщ' ~? О

~ ~~ f.щ( t

""-",,,"'4 - """"'"'- 9р'!!- ":ј

" \ .~"-. t., ~ ~~""(

) I t.Ju%·YO~M S.n.!: ~ ~'o.A -~,"" -с.'

~ I,(!>'-' Ц'\-\

~""" 'Ь'о<0" '

ч.ti ) ~

~

~

-

~

~

'Ь'о<0" ' ч.ti ) ~ ~ ~ - ~ ~ • Trcм Ј) сФ4С КoIIФ"'Нo!Io 4)
• Trcм Ј) сФ4С КoIIФ"'Нo!Io 4) KYXWЊA
Trcм
Ј) сФ4С
КoIIФ"'Нo!Io 4) KYXWЊA

30

Trcм Ј) сФ4С КoIIФ"'Нo!Io 4) KYXWЊA 30 • -- - - - - -- - -

-- - - -

- -- - - -- -

~

,
,
- - - -- -- - -~ , , i I - ---- -- --1
-
-
-
--
--
-
-~
,
,
i
I
- ---- -- --1
nOТКјЮ&'оС :
1) улм
1) crv.8Atc «fc
-
Ј)
ТОАМ1'

.) KyтJA~

31
31
31
31
31
31

"

АО4 ДОЊИ БАЊАНИ

" АО4 ДОЊИ БАЊАНИ ':Ј .ap.o." ~ t.rl" ~ ~ ''' ћ Ј i"D ,_IiI

':Ј .ap.o."

~

t.rl" ~ ~ ''' ћ Ј i"D ,_IiI

'"'" v./.e,

С4"1r-"Г ~ -"t.- ~ ~

;!

> ~)'<f"~ , ~- "' '''''

~_

.

1''' ' '(,е. ~ n ''''c.o 'CLf/

c.o<T-.4

" ЏOi f '~ .y- . , '!.t

ЦО!, '64:'" < LI

QPO ,:no",, ' Q i- 1 '1 "" о. '" _ •

:.

' " Q.- "'1' ~. ,'~.~o o~,с

:. ' " Q.- "'1' ~. ,'~.~o o~,с ' 1 -- - -- - - -

' 1

" Q.- "'1' ~. ,'~.~o o~,с ' 1 -- - -- - - - - -
-- - -- - - - - - -- --- - - - -- -
--
- -- - - - - - -- --- - - - -- - - - - - - -- -- -- - -- -
---
- - ----
I
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
\, , ,
,
спрАТ:
I) сп.~
1) nprц06М
Ј) Ьoмкml
. ) КynAТUЛО
,
,
,
,
С
,О!

32

о о о о О О О О ,
о
о
о
о
О
О
О
О
,

-

- " " " " 33

"

- " " " " 33
- " " " " 33

"

"

"

- " " " " 33

, АО5ЗАГРАЂЕ

, АО5ЗАГРАЂЕ , nOТКРО81'1е: ,~~"",~:.~",~.~",~=====!1., 1""АШ CDN _)
, nOТКРО81'1е: ,~~"",~:.~",~.~",~=====!1., 1""АШ CDN _) кyn.t.rыло ~OJ.M COOO!I
,
nOТКРО81'1е: ,~~"",~:.~",~.~",~=====!1.,
1""АШ CDN
_) кyn.t.rыло
~OJ.M COOO!I Ј) ТА""Н

34

CDN _) кyn.t.rыло ~OJ.M COOO!I Ј) ТА""Н 34 , • L-Jl [] • • ,.) AlkbIla
,
,
_) кyn.t.rыло ~OJ.M COOO!I Ј) ТА""Н 34 , • L-Jl [] • • ,.) AlkbIla cro

L-Jl [] • • ,.) AlkbIla cro 6) нr~ 1) Cf1A8A't.A СООЬ+
L-Jl []
,.) AlkbIla cro
6)
нr~
1) Cf1A8A't.A СООЬ+

.) куrv.1WЛО

• • • 35 •
• • • 35 •
• • • 35 •
• • • 35 •
• • • 35 •

• • • 35 •

35

АО6 ПРАЊАНИ • ". ". - • • -- • , r.a." '8 Ыl'IЈщt .)

АО6 ПРАЊАНИ

". ". - • • -- •
".
".
-
--
АО6 ПРАЊАНИ • ". ". - • • -- • , r.a." '8 Ыl'IЈщt .) «реи
АО6 ПРАЊАНИ • ". ". - • • -- • , r.a." '8 Ыl'IЈщt .) «реи

,

r.a."

'8 Ыl'IЈщt .) «реи

-- • , r.a." '8 Ыl'IЈщt .) «реи У"'" , • , , О, ~ 7)
У"'"
У"'"

,

'8 Ыl'IЈщt .) «реи У"'" , • , , О, ~ 7) о .) ПW'8'IЩћ 4)
, , О,
,
,
О,

~

7)

.) «реи У"'" , • , , О, ~ 7) о .) ПW'8'IЩћ 4) ocт.8.it. I
.) «реи У"'" , • , , О, ~ 7) о .) ПW'8'IЩћ 4) ocт.8.it. I

о

.)

ПW'8'IЩћ 4) ocт.8.it. I

,

• , I I , D
,
I
I
,
D

,

АО7 ВРАЋЕВШНИЦА

АО7 ВРАЋЕВШНИЦА • • • б 1) Tpo I 2) ул.м 3) ку~т"ло 4) ItYXWIWI S')

АО7 ВРАЋЕВШНИЦА • • • б 1) Tpo I 2) ул.м 3) ку~т"ло 4) ItYXWIWI S')
• б
б
АО7 ВРАЋЕВШНИЦА • • • б 1) Tpo I 2) ул.м 3) ку~т"ло 4) ItYXWIWI S')

1) Tpo I

2) ул.м

3) ку~т"ло

4) ItYXWIWI

S') OCТ"'~

6) сп. СО:>", 7) дtieВН.!\ СО:>",

,

, , , , 39
, , , , 39
, , , , 39
, , , , 39

,

, , , , 39

,

,

39

АО8 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

АО8 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ • ,) ум3 1) AI4JJIo1~ .) <roм .) м.ухиЊА Ј) f'YЧAВМЫ
АО8 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ • ,) ум3 1) AI4JJIo1~ .) <roм .) м.ухиЊА Ј) f'YЧAВМЫ

АО8 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ • ,) ум3 1) AI4JJIo1~ .) <roм .) м.ухиЊА Ј) f'YЧAВМЫ

,) ум3 1) AI4JJIo1~

.) <roм

.) м.ухиЊА

Ј) f'YЧAВМЫ

6)ГA"~

1) КynAТUЛО 8) аЈАВАЋА C~

.) !"АНА"'""

10) ъ

р

, " " " " -- --
,
"
"
"
"
--
--
• 41 •
• 41 •
• 41 •

41

АО9 БРЪАНИ

АО9 БРЪАНИ • ," , • • • • . , " . ':~ -, •

," , • • • • . , " . ':~ -, •
," ,
.
,
"
.
':~
-,

"",деоЪ"" K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~
"",деоЪ""
K~тM
y~
.У""
A'WIlIfo ОО6А
кyrv.n.&ло
cn.t.tlA4 ~

aUiN"t.A eON

K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42
K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42
K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42
K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42
K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42
K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42
K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42

I

K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42
K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42
K~тM y~ .У"" A'WIlIfo ОО6А кyrv.n.&ло cn.t.tlA4 ~ aUiN"t.A eON • I • 42

• • 43
• • 43
• • 43

• • 44
• • 44
• • 44

44

• • 44
45 , •
45 , •
45 , •
45 , •

45

,

А10 КУЋА АУТОРА

~.::uI bQ;"'d-r~tц. iсщ-·о ~й ~~ Cuo.<."1 '.""""""'~,О,, "
~.::uI
bQ;"'d-r~tц.
iсщ-·о
~~
Cuo.<."1 '.""""""'~,О,, "
,џл~
'i,.c
~
.~
С
"
О
с.ЮQ
,
);Ц'"~ ~ "'-~,.)-'-IZ.~ 'ј дi""~ fC"j'V
~
Ь."+ О ~~1.:
u
(!.'[)'.~
~
~a.ДFD
~~
~
'<A.oe-G.c:>
~G~. ~Ih
"\ q , <- МА сБра.з ~
~
'-'Zltё~. ~ ,с , , p ,~C><o
";'
опџо
""1"
')I.,.~
." ~ ,!", ~.k,"""",~
~ ,и-ъ Ј
'О:_
~ "'~ 9<> ''fiIеYl~I''''-'.I.&е
щ
=-,' ~ ~ ~J\"'""i><1"'-
' ~ ~',e
~
- ",
,),,,,,
>"t"-"""'- " ~
~
,;
i<

o-t~~. ~в

~a.t~

ес.&е.~ ~ Мf"­

~ . "'_ " 0 \, 10 ~' ~ "'- Ъ~o.д "",*", "'- ~aJ~ M~
~ . "'_
"
0 \,
10 ~' ~ "'- Ъ~o.д
"",*",
"'-
~aJ~ M~ lЦ't.М. - 't<Мfo:;t.IIоЈ.<,. ~
'7 ~
­
-
",,,,~.~O'"'" ~f""o- ~
'~""':J '<.
~., ~Q
:
~
~
г.a
v.м.J.G'I~.IA
o::reo,;.
~
.
с,
"
""- ~
"1 ~ ~7'
, , , --,' 8 2 ,
,
, ,
--,' 8
2
,

46

""- ~ "1 ~ ~7' , , , --,' 8 2 , 46 1Ij:tl304M : 1)

1Ij:tl304M :

1) улм

.1) дНt8НA ~

Ј) КупАтила

.) Кухи

РАД"" "1"""

,.)

6) Tpo~

nOТКро&М :

1) npi"«\P'bM

1) m. aЮt

--- -- - - - -- ----- --- -- - -- ------- --.'

,--

, , I , , I I , ,.---, , , , , , I
,
,
I
,
,
I
I
,
,.---,
,
,
,
,
,
I
,
.
.-.o
I
L
_
_
, "-о'
I
I
I
,
,
с(]о
I
,
,
о
,
,
,
,

,

,

,

'

I I I , , с(]о I , , о , , , , , ,

,

,

,

"- " - -- - - - -- -- --~

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

"

'

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

,

, ,

,

,

~----- - - --------- -- -------~

• 47
• 47

• 47

47

• 48 •

• 48 •

48

• 48 •
• 49 •
• 49 •

• 49 •

49

А11 РАЈАЦ

А11 РАЈАЦ , о , , 50 прнемм: 1) ул.u 1) ДК!ВНА ~ Ј) кухиЊr \
А11 РАЈАЦ , о , , 50 прнемм: 1) ул.u 1) ДК!ВНА ~ Ј) кухиЊr \
, о , ,
,
о
,
,

50

прнемм:

1) ул.u

1) ДК!ВНА ~ Ј) кухиЊr \

.) CJ1ADAt.A~

1') КynAТUЛО 6) Т1"М

-

- --- - - - -

- -- -- --- -- ~

-,

-- ,

,

,

,

,

,

,

,

------ ----'0 , , , ----- -,
------ ----'0
,
,
,
----- -,

l

,

I , , ,
I
,
,
,

,

nOТKpoBM:

1) АНТfЖ

1) тАоаы СОМ

')~"'PЦ

) КynAJWЛD

Ј) T.l!.6AH

51

-

-

А12 БЕЧАЊ

1,

~

.

4

·

,- . "-i"Х · ,,·· ·

.

· ' I-I

З'

.

~

~

.'

Р t>-,

,

,

-I

.

'

""""'f"~:t.~'" 1"-

 

,

У "t: -)'

 

"'-q='

4"'1

. 4

' " !t\ но '1 -

1"-

 

-- O:fЦ. ~

 

/

.

,

.

C!&.D

, " """0

 

fOZC,. '.7~ ~

 

рС III!

 

.,

. L ' ,

"'1 7t, Ч. --~

,

?- ,.,

~ ~~ч.)- -

 

'" -

1\

. '1"

><:

,

&:

I

. ~

,.

 

"'"

.,

~" '",

 

,.

"~oe.o.o- .1;"

:

,"""-'

Щk~ "

.' -

-

е. о." , d<L )(o "r-oe ~ )f ""'-'- , у 1'Itr" ,~e r-- .Itij
е. о." , d<L )(o
"r-oe
~
)f ""'-'-
,
у 1'Itr"
,~e
r--
.Itij
""
-.Ј'4 ~
"о_
'5. '
,
,< .t-L · ~
'r Q О ""'
,.,
,,)"
y-o c
fee
II-t.k
" · ·
"' ·~7 -
щ
<> *
,
lo'1
0
'110. ,
'I.I.
~
~
~
~
""
--
~
) ~
"'~"" " м' О "Э"v
" 1 с,.,е ч.- ~CI. """'
)ЦR
,'(~ ( " '
/Ч.О~ tt
1"- ~
~
_~k
~ t; ~p.
~
.
,
Те.>е
>by-}.оМ
~""
~Llt"'~~"""'l_ <t -~ 1-t.
_~~.+, ~1"""'
4,
a,n
)oI
""""""" -
Ч' (с
,
<3'
''.(.

- Ч' (с , <3' ''.(. • 6 _ о О о 9 7 б -
6 _ о О о 9 7 б - -- - , 7 о О,
6 _
о
О
о
9
7
б
- --
-
,
7
о
О,
3
О
1) улм
Ј) К)'Ј1АТUЛD r)
TPI1l!~J>I<j.J.
1) сп сООо!\ It} KYxиlЬ
6) дНо сООо!\ 1)
, , ОО
,
,
ОО

ОО

ОО • • • 53

ОО • • • 53
ОО • • • 53

ОО • • • 53

ОО • • • 53

53

А1З БРЪАНИ

А1З БРЪАНИ з , 54 • сутсрсн : 1) 1"1 ")'\нА Ј) подрум - «ТА ,)
А1З БРЪАНИ з , 54 • сутсрсн : 1) 1"1 ")'\нА Ј) подрум - «ТА ,)
А1З БРЪАНИ з , 54 • сутсрсн : 1) 1"1 ")'\нА Ј) подрум - «ТА ,)
А1З БРЪАНИ з , 54 • сутсрсн : 1) 1"1 ")'\нА Ј) подрум - «ТА ,)
з ,
з
,
А1З БРЪАНИ з , 54 • сутсрсн : 1) 1"1 ")'\нА Ј) подрум - «ТА ,)

54

А1З БРЪАНИ з , 54 • сутсрсн : 1) 1"1 ")'\нА Ј) подрум - «ТА ,)

сутсрсн :

1)

1"1

")'\нА Ј) подрум - «ТА

,)

: 1) 1"1 ")'\нА Ј) подрум - «ТА ,) ""ЛОv.c : 1) m. сођс ,)у ,}

""ЛОv.c :

1) m. сођс ,)у

,} Аа"АЖЈо.f,AН

.) кyтv.тwло

,.) А,К ~

.)"У""

1) ОС1А'8А

а) Tprм

, о
,
о
, 55
, 55
, 55
, 55
, 55
, 55

,

А14 ЛАЗАРЕВАЦ

А 14 ЛАЗАРЕВАЦ _- ------ -- -, о rAp~ каФIf.,. W'lIK-nи'k оФ!lС .""" - 56 ,
А 14 ЛАЗАРЕВАЦ _- ------ -- -, о rAp~ каФIf.,. W'lIK-nи'k оФ!lС .""" - 56 ,
_- ------ -- -, о rAp~ каФIf.,. W'lIK-nи'k оФ!lС .""" -
_- ------ -- -,
о
rAp~
каФIf.,.
W'lIK-nи'k
оФ!lС
."""
-

56

,

1'IOТKpo1I-'C :
1'IOТKpo1I-'C :
-""' <1 .0 · -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с ,

-""'

<1

.0

·

-~

(U. Ir "НН',"",-

'"

~)

СМ

· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \

Ћ, с

· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \

,

· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q
O~OO<9
(Јс>фо~
ФОФО(Q

\

,

· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \
· -~ (U. Ir "НН',"",- '" ~) СМ • Ћ, с , O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q \

А15 ОБРЕНОВАЦ

А 15 ОБРЕНОВАЦ 1) TI" ~3.Ј\l'\.Iј 2) Itухињ."- ~) C1~' 1<' "'IШТ~
А 15 ОБРЕНОВАЦ 1) TI" ~3.Ј\l'\.Iј 2) Itухињ."- ~) C1~' 1<' "'IШТ~

1) TI" ~3.Ј\l'\.Iј

2) Itухињ."-

~) C1~' 1<' "'IШТ~

4) КYf1"'т,",ло

Ј) днroн

6) улм

сОЬ

7) cn. cro

8)T~

noткровм:

1) cn. cro

2) CТ~,1<, "'IШТ~ ~) КYf1"'т,",ло

о оо , О О
о
оо
,
О
О

<1

<1

о

о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00

о

о [СЈО

, , ] 00
,
,
]
00
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00

,

7

о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00
•
,
,
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00

,

,
, , ,
,
,
,
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00
о оо , О О • <1 <1 о о о [СЈО , , ] 00
,I
,I
,I 59
,I 59

А16 ТРБУШАНИ

А16 ТРБУШАНИ , , , , 'А У' , о о .", "'" : ,) улм
, , , , 'А У'
, ,
,
,
У'

,

о

о

.", "'" : ,) улм ,) Ку"" 2) Аlitl8ю. СООа 4) ОСТАВА 1 о) Тр<М
.",
"'"
: ,) улм
,) Ку""
2) Аlitl8ю. СООа 4) ОСТАВА
1
о) Тр<М
10) Г"Ј"'ЖА

J)т~

о)

1) КОТ~РI~Щ'"

s) стеlJltI'''ШТо;:<_

nOТКpoDM: ~- - - -- - 1) ПЈ"iИ'ООМ 1) <000 ,) Kyt1A"'M , ,
nOТКpoDM:
~-
-
-
-- -
1) ПЈ"iИ'ООМ
1) <000
,) Kyt1A"'M
,
,

о

-

• • • • 1. \
1.
\

• - • • • • 1. \ • - 61 •

-

• - • • • • 1. \ • - 61 •

61

А17РАЉА ,,- - : - - ----- - ---- ------ - ~ L , ,

А17РАЉА

А17РАЉА ,,- - : - - ----- - ---- ------ - ~ L , , :
А17РАЉА ,,- - : - - ----- - ---- ------ - ~ L , , :

,,-

-

:

- - ----- - ---- ------ - ~ L

, , : : , L I I I ,
,
,
:
:
,
L
I
I
I
,

.)

,- --- - - - - - - -- ------- ------ -

,

а1. CONO

2) КУПАТWЛО Ј) то.мет

4) 11J"'N»') w

I 1) CТCj"'I"~18U

,

,

I

,

,

,

,

,

,

I

,

,

-- - - ---- --"-'

~:;;;;:::;]1) тер"" • , 1) ум.з Ј) тммт ., KNhH~A 1) C'ТC'iI!.AtllТe 6)
~:;;;;:::;]1) тер""
,
1) ум.з
Ј) тммт
., KNhH~A
1) C'ТC'iI!.AtllТe
6) КAtЏN>p4}A
,
,
7) КУ""""'"
в) при""'" ""' хрАШ
9) МN'~H ХЈ'о'оI«'
ю} ТУШ
.' • • • • • • , I , 63
.' • • • • • • , I , 63
.' • • • • • • , I , 63
.'
.'

.' • • • • • • , I , 63
.' • • • • • • , I , 63

.' • • • • • • , I , 63

,

I

,

А18 БРЕСТОВИК

А18 БРЕСТОВИК 11' 430АМ 1) улм : 1) тммт " туш Ј) КУ""I'А '<)
А18 БРЕСТОВИК 11' 430АМ 1) улм : 1) тммт " туш Ј) КУ""I'А '<)
А18 БРЕСТОВИК 11' 430АМ 1) улм : 1) тммт " туш Ј) КУ""I'А '<)

11'

430АМ

1) улм

:

1) тммт " туш Ј) КУ""I'А

'<) "СТАВА

f) TPn<3~1"'jA

6)

сп

~

1) Д1 :СОНА соЬА

В) ТЈ"""

6) сп ~ 1) Д1 :СОНА соЬА В) ТЈ""" а,раТ : 1) ТА1'AlроМ 1) Ку" 1)

а,раТ :

1) ТА1'AlроМ

1) Ку"

1) сп «<><

""

• • 65
• • 65

• • 65

65

А19 СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

з

.{L . ср"",

.

~~ """1 ~if;,cn~

-\1>

= "\1 "' '''

,0-8

I(J' 8t. } .,t '1"

,~

&

7~"'"

,

_

&'"

"'"

Е' """ .*' "V'" -Р'

.

7

'"

~

~

,(1

~

'\I'

~"""'\.

't,.~.~­

~ ~-+-\-' .~I,,,",, -"'~M "" . ~ PJ""6""

,

f~'t- '

т-

о.с

•• ' \t"'--, \

"

,

'1",, '

• _

r. c

"., 7 '\

~o:fIe"P~ .!"p

"1'-

~

'1

""t" ·0

~~~

.'

i"'-

,

.

'~

,

,

,

~

~'f'I"'L- А

1-'-

н. ,,)"'

<.-'1." "

,

~11tJ'