Studenti Seks Droga

ТРАДИЦИОНАЛНА ЕСТЕТСКА КУЛТУРА
СТУДЕНТИ, СЕКС И ДРОГА
РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ

СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ
И ЊИХОВА ИСКУСТВА СА НАРКОТИЦИМА
Ниш
2009
ЦЕНТАР ЗА НАУЧНА ИСТРАЖИВАЊА
САНУ И УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ
ТРАДИЦИОНАЛНА ЕСТЕТСКА КУЛТУРА

Приредила
др Татјана Стефановић-Станојевић
Ниш
2009
Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу
ТРАДИЦИОНАЛНА ЕСТЕТСКА КУЛТУРА, књига 2

Приредила:
Др Татјана Стефановић-Станојевић
Програмски одбор Симпозијума:
Проф. др Слободан Антић, проректор Универзитета у Нишу
Проф. др Војин Савић, начелник Одсека за биомедицинска истраживања
Проф. др Драган Жунић, заменик управника Центра
Др Татјана Стефановић-Станојевић, доцент Филозофског факултета у Нишу
Секретар Одбора: Светлана Станојевић, секретар у Центру
Лектор:
Ана Савић-Грујић
Издавач:
Центар за научна истраживања
САНУ и Универзитета у Нишу
За издавача:
Проф. др Драган Жунић
УДК:
Александра Спасић
Превод резимеа на енглески:
Мр Надежда Стојковић
Kорицe:
Стеван Жунић
Техничка припрема:
Миле Ж. Ранђеловић, дипл. инж. ел.
Штампа:
„СВЕН“ Ниш
Тираж:
200 примерака
ISBN 978-86-7025-481-7
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР ............................................................................................... 7
Горан З. Голубовић
СТАВОВИ ПРЕМА СЕКСУАЛНОСТИ
У ХРИШЋАНСТВУ И ИСЛАМУ .............................................................17
Миодраг Миленовић
РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ И ПРЕНОШЕЊА HIV-А.... 25
Биљана Коцић, Бранислав Петровић

ИСКУСТВА САВЕТОВАЛИШТА
ЗА ДОБРОВОЉНО САВЕТОВАЊЕ И HIV ТЕСТИРАЊЕ
У РАДУ СА СТУДЕНТСКОМ ПОПУЛАЦИЈОМ ....................................31
Бојана Димитријевић
ПСИХОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ СТУДЕНАТА
УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ .................................................................... 49
Јелисавета Тодоровић, Александра Коцић,

Инес Миладиновић, Тијана Јовановић
РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ............................. 63
Миодраг Станковић, Јездимир Здравковић

РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ АДОЛЕСЦЕНАТА .............. 75
Оливера Жикић, Татјана Драгишић

ЛИЧНОСТ И РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ....................... 83
Татјана Стефановић-Станојевић
ЉУБАВНИ ОДНОСИ СТУДЕНТКИЊА – ИНДИКАТОР
(НЕ)УСПЕХА У РЕШАВАЊУ РАЗВОЈНИХ ЗАДАТАКА .................... 99
Снежана Видановић, Весна Анђелковић

СИНДРОМ „МЛАДАЛАЧКЕ БЕСМРТНОСТИ“: СКЛОНОСТ
КА ТРАЖЕЊУ СТИМУЛУСА И ОРИГИНАЛНОСТ СТУДЕНАТА.... 115
5
Драгана Стјепановић-Захаријевски
СТАБИЛНОСТ ЕМОТИВНЕ ВЕЗЕ
И МИШЉЕЊЕ О КРАТКИМ ВЕЗАМА КАО РИЗИЧНИМ...............133
Данијела Гавриловић
СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА
У СФЕРИ РИЗИЧНОГ СЕКСУАЛНОГ ПОНАШАЊА ....................... 143
Марина Матејевић
ФУНКЦИОНАЛНОСТ ПОРОДИЦА СТУДЕНАТА
И СКЛОНОСТ КА АЛКОХОЛИЗМУ И НАРКОМАНИЈИ ................ 149
Чедомир Шагрић, Слободанка Башић,

Марјана Шагрић, Оливера Радуловић
ОДВИКАВАЊЕ ОД ПУШЕЊА ДУВАНА
У СТУДЕНТСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ ....................................................... 161
6
ПРЕДГОВОР
Иако je услов живота, здравља, задовољства и среће, секс је нео-

спорно и једна од најризичнијих људских делатности. Треба ли набра-
јати домене ризика? Или је довољно рећи: од моралног, преко економ-
ског, до здравственог.
Управо последњи, здравствени домен ризика чини се посебно
важним, јер су овом ризику најизложенији млади људи. Наиме, у доба
адолесценције (Ericsson, 19761) формира се полни идентитет, што нај-
чешће значи да млади имају потребу за испробавањем, истраживањем,
па онда и формирањем слике о сопственој, као и сексуалности партне-
ра. За овим периодом следи раздобље тзв. младе одраслости коју одли-
кује неговање врлине интимности, односно „усвајање љубави“ и као
еротског, и као романтичног односа. У најкраћем, од пубертета до ка-
сних двадесетих година секс је доминантна тема како интересовања,
тако и активности младих. У релативно нормалним околностима, ве-
ћина младих успешно формира полни идентитет и доспева до свих
аспеката љубави. Околности у којима живе млади у Србији, дуго већ,
не спадају ни у релативно нормалне. Да ли то значи да је успешно ра-
зрешење развојних задатака отежано и да је склоност ка ризичним
сексуалним понашањима учесталија?
У потрази за одговорима на ова питања, у Центру за научна истра-
живања Српске академије наука и уметности и Универзитета у Нишу
(Одсек за биомедицинска истраживања и Одсек за друштвено-еко-
номска истраживања), планирано је мултидисциплинарно истражива-
ње о ризичном сексуалном понашању студената Универзитета у Нишу
и о њиховим искуствима са наркотицима. Током вишемесечних при-
према сакупљени су важни индикатори стања на терену, како на осно-
ву бројних пројеката (истраживачких, едукативних, превентивних,
психолошко-саветодавних, терапијских и куративних), тако и на осно-
ву података добијених из медицинских установа којима је бављење
овом проблематиком део редовних делатности. Најзначајнијим нам се
учинио налаз да поменуте акције, пројекти и истраживачи нису ни у
каквој формалној, па чак ни у неформалној вези. У најкраћем, истра-
живачи једни за друге готово да и нису знали!
Са намером да овај пропуст бар делимично ублажи, односно омо-
гући да се на једном месту изложе резултати свих поменутих настојања
и поводом њих организује расправа, Центар за научна истраживања
Српске академије наука и уметности и Универзитета у Нишу, крајем
децембра 2007. године, организовао је симпозијум на тему: РИЗИЧНО
1 Ericsson, E (1976) Omladina - Kriza identifikacije, Pobjeda, Titograd.

7
Предговор
СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ И

ЊИХОВА ИСКУСТВА СА НАРКОТИЦИМА.
Симпозијум је (саопштењем или дискусијом), окупио стручњаке
из различитих области који се теоријски или емпиријски баве поме-
нутом проблематиком ризичног сексуалног понашања младих. Мулти-
дисциплинарност у раду Симпозијума најубедљивије ћемо илустрова-
ти представљањем учесника и институција из којих долазе:
Медицински факултет у Нишу: проф. др Слободан Антић, проф.

др Слободанка Башић, доцент др Биљана Коцић, асс. мр Оливера Жи-
кић, асс. мр Оливера Радуловић.
o Завод за здравствену заштиту студената: мр Чедомир Шагрић,
Маријана Шагрић.
o Завод за ментално здравље: мр Миодраг Станковић, мр Владан
Радивојевић.
Филозофски факултет у Нишу:

o Департман за психологију: проф. др Снежана Видановић, проф.
др Бојана Димитријевић, проф. др Горан Голубовић, проф. др
Татјана Стефановић-Станојевић, доцент др Александра Костић,
доцент др Јелисавета Тодоровић, доцент др Весна Анђелковић,
aсистент мр Миодраг Миленовић, Александра Коцић, Инес
Миладиновић, Тијана Јовановић.
o Департман за социологију: проф. др Драгана Стјепановић-Заха-
ријевски и доцент др Данијела Гавриловић.
o Департман за педагогију: проф. др Марина Матејевић.
Центар за научна истраживања Српске академије наука и

уметности и универзитета у Нишу: проф. др Драган Жунић, заме-
ник управника Центра и проф. др Војин Савић, начелник Одсека за
биомедицинска истраживања.
Иако је већ повезивањем истраживача и институција Симпозијум

у великој мери оправдао своју намену, чини се потребним да наведемо
и неке од најважнијих закључака истакнутих у дискусији:
o Склоност ризичном сексуалном понашању у испитиваним
узорцима, иако још увек под контролом, упозоравајућа је у
смислу изложености HIV/AIDS ризику. Наиме, све је за-
ступљенија сексуална трансмисија HIV инфекције и све је ве-
ће учешће инфицираних жена, што отвара могућност верти-
калног преноса (са мајке на дете). По мишљењу социолога, је-
дан од узрока констатованог ризика могао би бити у соци-
јално ризичном стилу живота младих, који се манифестује и у
склоности ка кратким везама. У потрази за разумевањем ова-
квих избора, психолози констатују низ упозоравајућих еле-
8
Предговор
мената, почев од неуспешно разрешене кризе идентитета,

преко страха од везивања, односно страха од одбацивања, до
хаотичних веза, посредованих злоупотребом наркотика.
o Поводом планирања заједничких активности, истакнуто је да
ће до јаснијег помака, како у испитивању, тако и у превенира-
њу потенцијалних последица, доћи тек пошто се спроведе но-
во истраживање, организовано на јединственим методолош-
ким основама, а које ће креирати мултидисциплинарни тим
стручњака. Наиме, једна од отежавајућих околности у закљу-
чивању о стању на терену била је узрокована чињеницом да су
се истраживачи служили различитим методолошким инвен-
таром.
o Једнако значајан је и закључак о неопходности обавештавања
научне и стручне јавности, као и заинтересованог грађанства
о тренутној ситуацији на плану ризичног сексуалног понаша-
ња младих, на основу чега је и донет предлог о потреби штам-
пања зборника радова. У најкраћем, идеја о настанку зборни-
ка резултат је образовних, као и практичних, а не научних
претензија. Надамо се да ћемо обавештавањем шире јавности
допринети не само информисаности, већ и укључивању стру-
чњака сродних профила у заједнички пројект. Текстови би
могли да послуже као приручник, пре свих, заинтересованим
младим људима, за прибављање основних информација и
смерница у теоријском, истраживачком, терапијском или са-
ветодавном раду на плану ризичног сексуалног понашања.
Будући да је теоријски оквир основни услов разумевања истра-

живачких напора, представљање Зборника започећемо теоријским
радовима. У раду Горана Голубовића: Ставови према сексуалности у
хришћанству и исламу, аутор заступа став да је разматрање суштине
људске сексуалности и антрополошко и морално питање. Након ана-
лизе ставова о браку, прељуби, блуду и сексуалној изопачености у хри-
шћанству и исламу, аутор, наглашавајући високу подударност ставова
по питању нормативног регулисања сексуалног понашања у овим ре-
лигиозним системима, закључује да је морално понашање најбоља
превенција сексуално-ризичне праксе: „Непопуларно је ово рећи, али
ми се чини да је превенција сексуално-ризичног понашања младих,
како је ми схватамо, углавном само гашење пожара. Од кондома, анти-
беби пилула, а и да не спомињемо чедоморство, кога неки зову абор-
тус, много је ефикасније морално понашање“. Иако аутор има право да
и у двадесетпрвом веку не допушта могућност да жене одговорно
планирају сопствене животе, не одричући се могућности уживања у
сексу, напоменућемо да има и другачијих, рекло би се, не само удобни-
јих, већ и људским потребама примеренијих ставова.
9
Предговор
На пример, у такође теоријском раду Миодраг Миленовић: Ри-

зично сексуално понашање и вероватноћа преношења HIV-а, настоји
да проблем ризичног сексуалног понашања осветли из потпуно друга-
чијег теоријског угла, угла теорије вероватноће. Према овом аутору,
став да свака сексуално активна особа може постати HIV-позитивна,
иако теоријски тачан, практично је само вероватан и зависи од више
фактора. У свом раду, Миодраг Миленовић, уз помоћ математичког
модела, доказује супериорност презерватива као заштитног средства у
спречавању ширења HIV вируса. Према овом аутору, од стратегије у
којој се инсистира на смањењу броја сексуалних партнера, једностав-
нија и успешнија била би стратегија уперена ка сталној употреби пре-
зерватива и то као дела сексуалног задовољства, а не као средства за-
штите, у функцији страха од болести. Држећи се маркетиншких пра-
вила, аутор нас подсећа да људи лакше мењају понашања под утицајем
порука које наглашавају уживање, него оних које се заснивају на иза-
зивању страха од опасности.
И само на основу овако малог броја теоријских радова, дилема
која се поставља пред читаоца, чини се јасном. Да ли планирање пре-
вентивних стратегија заштите младих треба организовати са акцентом
на моралном кодексу изведеном из важећих религијских система (што
нпр. значи осуду предбрачних и ванбрачних сексуалних искустава)
или са акцентом на уживању у сигурном сексу део чега је информиса-
ност о начину заштите?
Након теоријских, следе радови у којима су аутори настојали да о
ризичном сексуалном понашању говоре из угла „стања на терену“1, а
на основу властитог професионалног ангажовања.
Реч је, углавном, о раду у саветовалиштима, почев од саветовали-
шта у којима се утврђује епидемиолошки статус феномена, до психо-
лошко-психијатријских. Представићемо најпре рад: Искуства Саве-
товалишта за добровољно саветовање и HIV тестирање у раду са
студентском популацијом Биљане Коцић, у коме ауторка образлаже
значај добровољног поверљивог саветовања и тестирања као ефика-
сније интервенције у односу на остале методе у борби против HIV-а.
Неки од аргумената су да, уз информацију и превенцију, саветовали-
ште нуди емоционалну и социјалну подршку, те рани приступ третма-
ну и медицинској нези. Посебно значајним чини се ауторкин преглед
типичних ризичних понашања и навика студената, а на основу про-
токола и анонимних анкета спроведених у периоду 2004-2007. година.
Доминантно ризично понашање је незаштићени хетеросексуални кон-
такт, следи пушење дувана, конзумација алкохолних пића, те конзу-
мирање хашиша и марихуане. Важније од појединачних процената је
1 Под стањем на терену мисли се на ризично сексуално понашање младих људи из
града Ниша и младих људи који ка томе граду гравитирају. Дакле, Ниш и околина.
10
Предговор
ауторкино упозорење да су ретка изолована, а честа удружена ризична

понашања, што додатно наглашава неопходност да се са много већом
пажњом посветимо програмима примарне превенције.
У раду под насловом: Психолошки проблеми студената Универ-
зитета у Нишу Бојане Димитријевић, имамо прилику да сагледамо и
врсту и учесталост психолошких проблема са којима се студенти носе.
По ауторкиним речима, уз студенте који имају проблеме у интелекту-
алном функционисању и студенте са породичним проблемима, по-
себну групу представљају млади људи чији проблеми су из домена сек-
суалног функционисања, као и студенти који су склони употреби нар-
котика. Из низа упозоравајућих налаза, издвојићемо посебно забриња-
вајући налаз да је до своје двадесете године, 80% студената пробало не-
ку илегалну дрогу. Посебну пажњу ауторка је посветила оним адоле-
сцентима који користе дрогу као начин суочавања са стресом, што мо-
же ометати развој успешних стратегија превладавања стреса. Уколико
овај налаз повежемо са такође упозоравајућим податком који каже да
су студенти Универзитета у Нишу у већој мери подложни стресу у одно-
су на норме, стрес би могао бити идентификован као један од важнијих
окидача, односно разлога за идентификовани високи проценат младих
људи који имају искуство са дрогом. Посебно је забрињавајуће што се
студенти јављају и обраћају за помоћ тек после дугогодишњег узимања
наркотика и низа са тим повезаних социјалних проблема.
У најкраћем, искуства саветодавног рада, како лекара, тако и пси-
холога, упозоравају на низ елемената, почев од тенденције удружива-
ња ризичних понашања, те неблаговременог јављања студената, до
идентификовања стреса као најчешћег окидача. У низу истраживачких
радова начињен је покушај прецизније идентификације фактора ри-
зичног понашања.
У раду Јелисавете Тодоровић и колегиница: Александре Коцић,
Инес Миладиновић и Тијане Јовановић: Фактори ризичног сексуал-
ног понашања младих, констатује се да и на средњошколском узрасту
постоје бројни облици ризичног сексуалног понашања: рана сексуална
искуства, промискуитетно понашање, проституција на адолесцентном
узрасту, неупотреба презерватива, нежељена и непланирана трудноћа,
недовољна информисаност о здравственом статусу партнера и полне
болести. За испитивање ризичног сексуалног понашања младих упо-
требљен је упитник: Ludwig Boltzmann, Institut fur Gesundheitspsycho-
logie der Frau, из Беча. У покушају да идентификују факторе око којих
се ова ризична понашања групишу, ауторке примењују факторску ана-
лизу и издвајају шест фактора ризичног сексуалног понашања: по-
треба за социјалном подршком вршњака, ставови породице о заштити
током сексуалног односа, контрола родитеља, постојање сексуалних
11
Предговор
односа и заштита, ставови младих о раним сексуалним односима, об-

лици првих сексуалних искустава и заштита. Дакле, резултати истра-
живања, поред тога што упозоравају да превентивно деловање треба
померити на млађи узраст, настоје да прецизирају и доминантне зоне
(факторе) у којима треба интервенисати.
Још једно истраживање бави се ризичним сексуалним понаша-
њем адослесцената уопште, а не само студената. Реч је о раду Миодра-
га Станковића: Ризично сексуално понашање адолесцената. Још је-
дан аутор желео је да најпре сагледа актуелне трендове у сексуалном
понашању адолесцената. Овога пута ради се о, за наше прилике, вели-
ком истраживачком узорку (N=1101 адолесцент, узраста од 13 до 25
година). Као инструмент истраживања коришћен је упитник: „Сексу-
ално понашање“, специјално конструисан за потребе истраживања.
Аутор нам представља просечне вредности важних параметара: узра-
ста започињања сексуалних односа, броја сексуалних партнера, односа
броја вољених и сексуалних партнера, учесталости абортуса, силовања,
коришћења кондома и метода заштите од нежељене трудноће. И,
након изношења резултата, закључује да високи проценти већине
параметара указују на недовољну едукацију адолесцената о сексуално-
сти и репродуктивним ризицима, што нас враћа на потребу превентив-
ног деловања на млађим узрастима од студентских.
Наведени радови (као и неки које ћемо тек представити) довољна
су илустрација већ изнетог утиска да су резултати упозоравајући и
вредни помена, али и да су аутори и њихова истраживања недовољно
повезани, чак и када сви истражују на истом терену (Ниш, Србија), и
када су аутори сличног образовног профила (психолози и психијатри),
тако да у потрагу за истим циљевима крећу наоружани различитим
методолошким апаратурама, свако на своме узорку, доносећи закљу-
чке које је тешко повезати у систем, на основу кога би предвиђање и
предузимање будућих истраживачких напора било смисленије.
Следи истраживање у коме је интересовање померено на каракте-
ристике личности особа склоних ризичном сексуалном понашању. На-
име, ауторке рада: Личност и ризично сексуално понашањe Оливера
Жикић и Татјана Драгишић, очекују да ће у склоности ризичном сексу-
алном понашању известан удео имати и структура личности адо-
лесцента. У истраживање је укључено 195 студената прве и друге го-
дине факултета Универзитета у Бањој Луци. Примењен је сет упитника
који се састојао од социодемографског упитника, Wisconsin Personality
Disorders Inventory (WISPI - IV), као и упитника о сексуалном понаша-
њу. Резултати кажу да су у смислу сексуално ризичног понашања „нај-
проблематичније“ особе са наглашеним хистрионичним цртама ли-
чности (већи просечан број партнера, учесталије паралелне везе, чест
12
Предговор
избор ризичних партнера, посебно оних који не користе кондом, те ве-

ћа учесталост аналног секса). Сексуално понашање младих са наглаше-
ним нарцистичким цртама личности повезано је са нестабилним
партнерским везама. Млади са наглашеним схизотипалним цртама
личности показују ризично сексуално понашање у смислу улажења у
паралелне партнерске везе, док адолесценти са наглашеним схизоид-
ним цртама личности, уколико имају ризичног партнера, онда је то
углавном особа која не користи заштиту.
Стижемо и до истраживачких радова фокусиранијих на студент-
ски узорак. Почнимо са квалитетом студентских љубавних веза:
У раду: Љубавни односи студенткиња – индикатор (не)успеха у
решавању развојних задатака, Татјана Стефановић-Станојевић, пред-
ставља специфичности љубавних односа студенткиња Филозофског
факултета у Нишу, као и повезаност ових односа са неким, за испити-
вани узраст, важним животним аспектима. Наиме, како је последњих
година урађено више истраживања љубавних односа и утврђена
доминација бојажљивог обрасца партнерског афективног везивања, за
који је карактеристично повремено и хаотично улажење у љубавни
однос (на једну ноћ, под утицајем алкохола, без контрацепције и сл.),
ауторка сматра да има смисла испитати повезаност добијене тенден-
ције са HIV/AIDS ризиком. Уз потврду тенденције пораста бојажљивог
обрасца афективног везивања, резултати упозоравају на статистички
значајну повезаност са HIV/AIDS ризиком. Са друге стране, резултати
истраживања који се односе на однос према студирању охрабрују и
указују на могућност да су неки аспекти личности стабилнији од
партнерских односа. Наиме, дистрибуција односа према студирању на
испитиваном узорку је значајно другачија и повољнија од дистрибу-
ције односа према партнеру.
Још један рад односи се на потребу студената за тражењем стиму-
луса, али у светлу потенцијалне оригиналности. Наиме, Снежана Вида-
новић и Весна Анђелковић, наглашавају теоријску тенденцију да се ри-
зична понашања (слабо школско постигнуће, делинквентно понаша-
ње, коришћење психоактивних супстанци, ризично сексуално понаша-
ње) објашњавају фактором вишег реда. Иако је овај фактор још увек
недовољно дефинисан, његова главну карактеристику могли би описа-
ти као дисфункционални стил контроле емоција. Важан (и мерљив)
аспект у разумевању стила контроле емоција пружа конструкт траже-
ња стимулуса (узбуђења). Због тога у раду: Синдром младалачке бе-
смртности: склоност ка тражењу стимулуса и оригиналност сту-
дената, ауторке настоје да процене склоност ка тражењу стимулуса на
студентској популацији. Прецизније, оне износе резултате испитивања
разлике у погледу склоности ка тражењу стимулуса (тражење узбуђења
13
Предговор
и авантура, тражење искустава, дезинхибицију и подложност осећању

досаде) и у погледу склоности ка оригиналности између студената ра-
зличитих факултета у Нишу: физичка култура, машинство, медицина,
музичка и ликовна уметност. На нивоу целог узорка склоност ка тра-
жењу стимулуса је нешто испод просека, најизраженија је код студена-
та физичке културе и медицине, а најнижа је код будућих музичара.
Резултати истраживања показали су да су професионално усмерење
студената и пол релевантни фактори, како у односу на склоност ка тра-
жењу стимулуса, тако и у односу на склоност ка оригиналности.
Након психолошко-психијатријских, представићемо и социоло-
шка истраживања феномена ризичног сексуалног понашања. Најпре, у
раду: Стабилност емотивне везе и мишљење о кратким везама као
ризичним, Драгана Стјепановић- Захаријевски тестира и потврђује тзв.
модернистичко-индивидуалистички-материјалистички модел пона-
шања који означава тежњу ка неодложном и непосредном задовољава-
њу сопствених потреба, као и слободу избора начина живота. Истра-
живање се бави анализом мишљења студенткиња Филозофског факул-
тета у Нишу о партнерству, брачности и емотивним везама. Потврђују-
ћи преферирање кратких веза са површним емоционалним односима
и ризицима, ауторка у интерпретацији претпоставља две могућности:
да су кратке везе показатељ избора социјално-ризичног стила живота,
или, да су наметнути модел понашања у условима друштвених тран-
сформација са израженом економском и социјалном несигурношћу,
конфузијом вредносних образаца и изневереним очекивањима. Поме-
нимо, ипак, да међу ауторима који се овом проблематиком баве има и
оних који би могли поставити питање да ли се ради о стварној дилеми,
или само о различитим начинима сагледавања истог феномена. Такође,
ауторка упозорава да би слично истраживање морало да се уради и на
мушкој популацији са претпоставком да, у односу на женску популаци-
ју, постоје значајне разлике у перцепцији и ставовима о партнерству и
сексуалном понашању.
Још једно социолошко истраживање односило се на постојање:
Социјалне дистанце у сфери ризичног сексуалног понашања. У поме-
нутом раду Данијела Гавриловић презентује резултате истраживања
социјалне дистанце код студената Филозофског факултета у Нишу.
Поред дистанце која је присутна према различитим етничким групама,
један део истраживања односио се и на дистанцу према хомосексуал-
цима и HIV позитивним особама. Резултати кажу да, док већина сту-
дента не би ступила у брак са хомосексуалном или AIDS позитивном
особом, сви остали ступњеви блискости су високо изражени. Наиме, у
свим другим облицима, хомосексуалци и HIV позитивни су за студенте
прихватљиви партнери, почев од пријатељских односа, преко комшиј-
ских, до професионалних. Како се ради о релативно малом узорку, ре-
14
Предговор
зултати добијени овим истраживањем морају се узимати са резервом.

Ипак, охрабрује налаз да студенти немају високу дистанцу према ет-
ничким и другим мањинским групама.
Остаје нам и да сагледамо како педагози промишљају исти про-
блем. У раду: Функционалност породица студената и склоност ка
алкохолизму и наркоманији, Марина Матејевић разматра евентуалну
повезаност функционалности породица студената са њиховом скло-
ношћу ка алкохолизму и наркоманији. Резултати истраживања су по-
казали да само једну трећину испитаног узорка чине уравнотежени,
функционални породични системи. Највише је било полууравнотеже-
них, полуфункционалних породичних система и то: хаотично одвоје-
них породичних система, хаотично повезаних, флексибилно умреже-
них и структурално умрежених и најмање екстремних породичних си-
стема. У односу на повезаност феномена, ауторка констатује извесну
повезаност између склоности студената ка алкохолизму и наркоманији
и екстремних и полууравнотежених породичних система, али без ста-
тистичке значајности.
И на крају у овај зборник укључили смо и текст који се једини ба-
ви свеприсутном и никако мање штетном зависношћу: зависношћу од
пушења цигарета. У раду: Одвикавање од пушења дувана у студент-
ској популацији Чедомир Шагрић, Оливера Радуловић, Слободанка
Башић и Марјана Шагрић наводе најпре разлоге због којих је одвика-
вање од пушења дувана тешко: никотинска зависност, одсуство мотива
за очување здравља, због касне појаве последица по здравље и од-
суство социјалне подршке. А затим настоје да установе доминантан об-
лик никотинске зависности код студената, основне мотиве за оставља-
ње дувана и спремност за коришћење помоћи током одвикавања. Ре-
зултати кажу да скоро половина актуелних пушача није никада поку-
шала да престане са пушењем, да се као најчешћи мотив за остављање
дувана наводи забринутост за своје здравље у будућности, док би по-
моћ саветовалишта за остављање дувана користило само 12.1% актуел-
них пушача. Закључак да је код студената доминантан тежи облик ни-
котинске зависности, аутори аргументују бројем неуспелих покушаја,
дугим временом потребним за престанак пушења, као и наведеним
стимулишућим и ометајућим околностима током престанка пушења
које управо карактеришу овај облик зависности.
Поновимо, на самом крају, да овај зборник није имао претензију
да систематски покрије проблематику ризичног сексуалног понашања,
већ је имао намеру да обавести заинтересоване о стању на терену, али
и да осветљавајући недостатак систематичности у истраживањима,
укаже на могуће правце даљег поступања. Надамо се да смо испунили
оба циља: обавестили, па и упозорили заинтересоване о осетљивости
15
Предговор
проблема и могућности његове ескалације, али и указали на „места“

која тек треба истраживати. Нека од њих ћемо и побројати:
• Истраживања су рађена у различитим теоријским контекстима,
као и у различитим методолошким оквирима, што отвара потребу
за мултидисциплинарном, методолошки усклађеном провером.
• Већина истраживања рађена је на женском подузорку, што
значи да ћемо тачнију ситуацију имати када проверимо шта о
томе мисле и како се понашају и мушкарци.
• Већина истраживања бавила се модалитетима ризичних сек-
суалних понашања, што оставља простор за истраживања за-
висности од наркотика и повезивање ових проблема.
Али, упркос наведеним недостацима, надамо се да ће постојећи
преглед радова испунити своју сврху, већ, уколико будући истражива-
чи у њему пронађу корисне информације за трасирање властитог
истраживања, али и уколико онима који се баве младима послужи као
путоказ за сналажење у разноликом, често надахњујућем и ни мало ла-
ком раду са овом узрасном групом. Намена зборника ће, наравно, бити
оправдана и уколико заинтересованим младим људима (и њиховим
родитељима) бар делимично помогне да разумеју себе и своје окруже-
ње.
У Нишу,
22. 6. 2008. Приређивач
16
УДК 159.922.1:27/28
Горан З. Голубовић∗
Департман за психологију
Филозофски факултет, Ниш
СТАВОВИ ПРЕМА СЕКСУАЛНОСТИ

У ХРИШЋАНСТВУ И ИСЛАМУ
Резиме. Аутор у овоме раду заступа став да је разматрање

суштине, сврхе и оквира људске сексуалности превасходно ан-
трополошко, а не само морално питање. Потом - систематски
анализира ставове о браку, прељуби, блуду и сексуалној изопа-
чености у светим списима хришћанства и ислама, да би онда,
потенцирао високу подударност ставова по питању норма-
тивног регулисања сексуалног понашања у овим религиозним
системима. Рад се завршава констатацијом да је морално по-
нашање, коме нас велике светске религије од вајкада уче, најбо-
ља превенција последица данас тако присутне сексуално ри-
зичне праксе.
Кључне речи: људска сексуалност, хришћанство, ислам,
монотеизам.
Разматрање суштине, сврхе и оквира сексуалности човека за мо-

нотеистичке религиозне системе, превасходно за хришћанство и ислам,
у првом реду је антрополошко, а не само морално питање. Немогуће је
људску сексуалност посматрати одвојено од природе човековог бића
уопште. Драма свеукупног људског постојања одсликава се и у полно-
сти као једној од суштинских димензија хумане егзистенције, било да
се она посматра са иманентног или трансценденталног аспекта. Стога
је оригиналној теолошкој мисли стран сваки пуританизам који избега-
ва да се о полности сувише говори и који је доживљава само као нужно
зло, нешто прљаво и не вредно озбиљније анализе.
Библијски извештај (1) о стварању човека недвосмислено говори
о томе да је полност од самога почетка била део Божје промисли:
„Господ, Бог, створи човека од праха земаљског и дуну му у нос
дах живота; и човек поста Душа жива. (Пос. 2:7) “
∗
ambrosius@sezampro.rs
17
„Господ, Бог, рече: Није добро да је човек сам. Начинићу му по-

моћника њему слична. (Пос. 2:18)“
„Господ, Бог, пусти тад тврд сан на човека, који заспа; узе му
једно ребро и приљуби месо на месту његовом. Господ, Бог, створи
жену од ребра које узе човеку, и доведе је к човеку. И човек рече: Ево
оне која је кост од мојих кости и пут од моје пути. Нека јој буде име
жена човекова, јер је узета од човека. Зато ће човек оставити оца
свога и матер своју и прионуће уз жену своју и биће њих двоје једна
пут. Човек и жена његова беху обоје голи, и не беше их срамота.
(Пос. 2:21-25)“
О чему ови библијски стихови недвосмислено говоре. Прво, да је
човек створен натприродном интервенцијом Творца; друго – да је сек-
суалност део суверене Творчеве промисли, али да је она секундарног
порекла пошто је женски пол изведен из мушкога; потом – да се спа-
јањем полова остварује потпуно јединство људскога бића; те, напо-
слетку – да полност пре пада у грех ни на који начин није била повеза-
на са срамом и страхом, што се огледа у чињеници да нашим прароди-
тељима није била потребна одећа да би сакрили своје полне органе.
Ситуација се, међутим, у великој мери мења после источног гре-
ха. Промена се састоји у следећем детаљима:
• Прародитељи постају свесни своје нагости: „Њима се тад от-
ворише очи, и они познаше да су голи, те сплетоше лишће
смокава и начинише себи појасе. (Пос 3:7) “
• Полност постаје извор стида и страха: „Човек одговори: Чуо
сам глас твој у врту, и уплаших се, јер сам го, па се сакрих.
(Пос. 3:10)“
• Долази до првог оптуживања између супружника и пребаци-
вања одговорности за властите поступке: „Жена коју си поред
мене поставио даде ми с дрвета, те једох (...) – А жена одго-
вори: Змија ме заведе, те поједох. (Пос. 3:12-13)“
• Најзад, долази до трајног раздора између полова, а брачна за-
једница губи делимично првобитни склад и задобија елементе
патње и трпљења: „Теби ћу отежати муке трудноћа твојих;
у боловима ћеш децу рађати и жеље ће те твоје вући к му-
жу своме, али ће он власт над тобом имати. (Пос. 3:16-17)“
Од тада па све до данас у свим монотеистичким културама сек-
суалност је делимично табуизирана и, мада је у основи благословље-
на – у исто време је и ограничена, регулисана и повезана са извесним
степеном амбивалентности и дозом страха.
У јудаизму три велике забране се односе на проливање крви, идо-
лопоклонство и незаконите сексуалне односе (2). Седма од десет Бож-
јих заповести забрањује прељубу, интимни однос особа од којих је бар
једна у брачном односу са неком другом особом. Ни на једном месту
18
СТАВОВИ ПРЕМА СЕКСУАЛНОСТИ У ХРИШЋАНСТВУ И ИСЛАМУ
Старог Завета, кога се Јевреји држе, не гледа се са одобравањем ни на

блуд, тј. на интимне односе између невенчаних особа.
Хришћанство има благонаклони став само према брачној сексу-
алности. Христос у Матејевом јеванђељу (19:4-6) потврђује старозавет-
но гледиште о браку. Поред тога, Исус благослови брак својим прису-
ством на свадби у Кани Галилејској (Јован 2:1-12). Свети Павле, гово-
рећи о узајамној слози, љубави и присном јединству супружника, упо-
ређује брак са тајанственим савезом између Христа и Цркве и назива
га тајном (Еф. 5:22-33). Од тада је брак уздигнут на ниво свете тајне ка-
ко у Православној, тако и у Римокатоличкој цркви (3). Протестанти
брак поштују, али га не сматрају светом тајном.
Предбрачне односе Нови Завет не одобрава, што се види јасно из
следећих светописамских цитата:
„Бежите од блуда. Сваки други грех који човек чини изван тела
је, али који блуд чини, своме телу греши. Или не знате да су телеса
ваша храм Духа Светога који пребива у вама, кога имате од Бога, и
да не припадате сами себи. (1. Кор. 6:18-19)“
„И као што се и пристоји светима, да се блуд и свака друга
нечистота и лакомство и не спомињу међу вама, а тако исто ни
срамотне и луде речи, или непристојне шале, већ нека се спомињу
дела милости. Јер знајте да ни један блудник, или нечист, или твр-
дица, то јест идолопоклоник, нема удела у краљевству Христа и
Бога. (Еф. 5:3-5)“
„Божја је воља да се посветите и да се чувате од блуда, и сваки
од вас да зна држати своје тело у светости и у части, а не у
жељама страсти, као паганци који не познају Бога. (Сол. 4:3-5)“
Прељуба је такође под осудом као и у Старом Завету. Ипак, Нови
Завет показује вољу Господа Исуса Христа да опрости овај грех уколи-
ко постоји искрено покајање (Јован 8:3-10):
„Књижевници и фарисеји доведоше тада к њему једну жену
ухваћену у прељуби и, поставивши је на средину, рекоше Исусу:
Учитељу, ова је жена ухваћена на делу прељубе. Мојсије нам у закону
прописа да се такве жене каменују, а ти шта велиш. То они
говораху, искушавајући га, да би га имали зашто окривити. Али,
Исус, сагнувши се, стаде писати прстом по земљи. И како га једнако
питаху, исправи се, и рече им: Ко је међу вама без греха, нека први
баци камен на њу. И опет се сагнувши писаше по земљи. Кад они то
чуше, отидоше један за другим, почевши од старијих па до послед-
њих, а оста Исус сам са женом, која је стајала на средини. Тад,
уставши на ноге, рече јој Исус: Жено, где су они који те тужаху? Ни
један те не осуди? Она му одговори: Ни један, Господе! – И Исус јој
рече: Ни ја те нећу осудити. Иди, и више не греши.“
19
Неколико библијских текстова јасно осуђује хомосексуалне ак-

тивности:
„С мушкарцем не лези као са женом. Гадост је. (Левитска 18:22)“
„Ако неко леже с мушкарцем као са женом, обојица учинише
ствар гадну; обојица ће се смрћу казнити: крв ће њихова на њих
пасти. (Левитска 20:13)“
„Зато их предате Бог срамним страстима; јер женске њихове
претворише природне односе у противприродне, а тако исто и
мушкарци, напустивши природне односе са женским родом, распали-
ше се похотом један на другога, чинећи мушкарци са мушкарцима
ствари срамотне, и примајући на себе плату достојну свог застра-
њивања. (Рим. 1:26-27)“
„Или не знате да неправедници неће наследити Царства
Божјега? Не варајте се, ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељу-
бочници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови,
ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Бо-
жје. (1. Кор. 6:9-10)“ - превод Гласа Цркве (4).
Ислам, као најмлађа велика монотеистичка религија, истиче
есенцијалну сличност и једнаку вредност мушкарца и жене, као што се
види из првог ајета суре Ен-Ниса (5):
„О људи, бојте се Бога који је вас створио од једне особе, а од ње
је створио њезину дружицу, а од њих двога распространио много му-
шкараца и жена. (4:1)“
Попут јудаизма и хришћанства, ислам осуђује сваку врсту блуда, а
шеријат предвиђа могућност извршења строгих казни у случају престу-
па Божјих заповести:
„За оне ваше жене које почине блуд (од оних који их објеђују да
су блудиле нека доведу) четворицу од вас као свједоке против њих;
ако (та четворица) посвједоче, задржите их (жене – блуднице) у
кућама док их смрт не умори или док им Алах не учини какав пут
(излаз). И казните између вас (мушкараца и жена) двоје (који почине
блуд) а ако се покају и поправе, одустаните (од кажњавања) њихова!
Бог прима покајање и милостив је. (4:15-16)“
„И не приближујте се блуду! Заиста је то срамно. И (какав је
то) ружан пут. (17:32)“
„Блудници и блуднику ударите сваком поједином од њих по сто-
тину удараца! Нека вас не обузима према њима никаква самилост
(у извршавању одредбе) Божје вјере, ако вјерујете Алаха и Судњи
дан, и нека буде присутна њиховом кажњавању једна скупина право-
вјерних. Блудник може вјенчати само блудницу или идолопоклоницу,
а блудницу може вјенчати само блудник или идолопоклоник, а то је
забрањено правовјернима. (24:2-3)“
„(А робови свеопћег доброчинитеља су:) и они који – када дије-
ле – нити расипају нити шкртаре, него је (њихово дијељење) средина
20
између тога и они који не призивају уз Алаха другога бога, нити уби-
јају човјека, што је Алах забранио, осим по правди, нити чине блуда.
– А тко то уради срест ће казну... (25:67-68)“
Темељна разлика између хришћанског и муслиманског сексуал-
ног морала огледа се по питању полигамног брака. Хришћанство безу-
словно забрањује многоженство, што није случај у потпуности са исла-
мом:
„Ако се бојите да нећете бити праведни према сирочади, вјен-
чавајте жене које вам се свиђају по двије, по три и по четири, а ако
се будете плашили да нећете бити праведни, (тада вјенчавајте
само) једну... (4:3) “
Мурад Хофман (6) истиче да полигамија у исламу егзистира само
уколико неко у случају нове женидбе може праведно поступати према
женама у финансијском смислу, али и у свим сегментима живота, на-
рочито у емоционалном односу. Како је други услов практично немогу-
ће остварити, тенденција Кур'ана је да временом сасвим искорени
многоженство. Са овим се слаже већина тумача муслиманске свете
књиге и исламских теолога. Осман Нури Хаџић (7) каже да ни један
муслиман, који се тачно држи прописа Кур'ана не може у исто време
имати више од једне жене, те да је полигамија по исламу под извесним
условима само толерисана и да је законодавац може увек, кад год нађе
за сходно укинути. Џемалудин Чаушевић (5) тумачећи трећи ајет че-
тврте суре, дозволу вишеженства доводи у везу са битком на Ухуду. У
овоме сукобу погинуло је много муслиманских бораца, а велики број
сирочади је пао на терет немоћних и сиромашних удовица. Стога је до-
звољено муслиманским верницима да се жене оваквим удовицама,
како би сирочад постала њихова законита деца и како би добила одго-
варајућу бригу. Поред реченог, после битке на Ухуду број муслиман-
ских жена постао је несразмерно велики према броју мушкараца, из
којег је разлога дошло допуштење да се могу венчати и до четири же-
не. Чаушевић подвлачи да се не сме сметнути с ума да је вишеженство
уследило под описаним, специфичним околностима, тј. да је било нека
врста социјалне бриге. Због тога полигамија у исламу није норма, него
само ванредна мера за уређење друштвених односа.
Компаративном анализом ставова монотеистичких религија о
људској сексуалности долази се лако до закључка о значајној подудар-
ности јеврејске, хришћанске и муслиманске сексуалне моралности са
нормативног, што не мора да значи нужно и фактичког, аспекта.
Пре свега – у свим овим системима брачна сексуалност је не само
дозвољена већ и благословљена. У том погледу нарочито хришћанство
остварује корениту промену смисла сексуалности. Она, као вечно жива
„животиња у човеку“, како је звао Платон, треба да постане манифеста-
ција јединства и смерности супружника, сведочанство најузвишеније
21
љубави, реални улазак у подручје бесконачног бивствовања и проти-

вотров смрти (8).
Ни један значајни монотеистички поглед на свет не одобрава
предбрачне и ванбрачне односе. Ричард Рајс (9) изриче став која већи-
ни из наше генерације, а да и не причамо о младима, није баш по уку-
су. Он каже: „Постоје добри разлози да чекамо до венчања и да касније
будемо верни. Ту је ризик трудноће или полних болести које су увек
присутне упркос савременој медицини. Што је још важније, немогуће
је поновити или савршено предвидети брачни однос. Брак представља
потпуну предају двоје људи, неразрешиву и искључиву. Немогуће је
потпуно се предати на покусно време или предати се више него једној
особи. Најважније од свега јесте то што интимни односи могу изразити
и покренути најдубља осећања за које су људи способни. Свака сек-
суална активност која занемарује или избегава ову чињеницу (...) не-
миновно умањује наше самопоштовање и поштовање према другој осо-
би. Осим тога, таква активност одузима овом доживљају његово право
значење“. Толико у наше време распрострањени предбрачни односи и
ванбрачне „авантуре“ по хришћанском тумачењу и не представљају
секс у правом смислу речи, већ су заправо само вид узајамне мастурба-
ције. Ово из разлога јер изостаје компонента суштинског, душевног и
духовног сједињења која је могућа само у браку (али не сваком), а теле-
сни контакт лишен ових димензија нема карактер сексуалног односа
(спознаје мужа или жене), већ једино самозадовољавања уз помоћ дру-
ге особе.
Све форме сексуалне изопачености директно противурече хума-
ној природи полног општења, што увиђају монотеистички религиозни
и морални системи. На жалост, многе верске заједнице, које себе нази-
вају црквама, пале су у дубоку декаденцију прихватајући хомосексу-
алност као „алтернативну сексуалну преференцију“. У некима од њих
постоји чак и пракса склапања хомосексуалних бракова и хиротони-
сања хомосексуалаца у свештеничке чинове. Покушај да се ово оправда
је позивање на концепт сексуалне оријентације. По овом - ако је осно-
вна оријентација неке особе хетеросексуална, онда је њено учество-
вање у хомосексуалним поступцима перверзија. Међутим, уколико је
њена основна оријентација хомосексуална, пракса у складу са њом није
ништа друго до ваљано изражавање осећања. С обзиром на то да у
библијска времена нико није разумео природу сексуалне оријентације,
Свето писмо је све хомосексуалне поступке прогласило настраним и
грешним. Савремени увиди у људску сексуалност довели би до реви-
зије ригорозних противљења Цркве према егосинтоној хомосексу-
алности (оној која представља искључиву и „природну, рођењем дату“
оријентацију неке личности), што би онда отворило пут легализацији
и црквеном признавању истополних бракова, као и пуноправном ук-
ључивању хомосексуалаца у литургијски и сваки други живот Цркве.
Православна, Римокатоличка и већина протестантских цркава [8, 9]
22
одлучно одбацују овакав либералан став, осуђују грех хомосексуално-

сти, а носиоце овога греха позивају на покајање и веру у духовно оз-
дрављење посредством Божје милости. Идентичан став је и према
трансексуализму, содомији, групном сексу и свим другим настраности-
ма полнога живота. Ставови јудаизма и ислама, по свим овим питањи-
ма, подједнако су негативни и чврсти.
И шта рећи за крај? Ми, без сумње, живимо у времену када норма
понашања увелико постаје просек. Већина, не само младих људи, не
може и не жели да се истргне притиску средине и конформирању са
опште прихваћеним (да ли увек и исправним?) групним нормама по-
нашања везаним за сексуалност. Одавно је, чак и међу стручњацима,
доминантно мишљење по коме се предбрачно и ванбрачно сексуално
експериментисање сматра не само дозвољеном, већ и пожељном, тј.
корисном праксом. Некада и са већим бројем партнера или партнерки
у истом периоду. Данак такве праксе, нажалост, јесу нежељене труд-
ноће, полне болести, стерилитет, а изнад свега – духовно и емотивно
осиромашење и понирање у површност, тривијалност, егоизам и вул-
гарну материјалност (феномен „спонзорства“ – тако раширен у време-
ну садашњем). Мурад Хофман (6) каже да смо данас сведоци правих
сумњи према индивидуалним аспектима сексуалне и феминистичке
револуције у западном свету, где је AIDS натерао људе на поновно
сагледавање свог понашања у полној сфери живота. Многе жене су за-
жалиле што су се лишиле свог материнства зарад каријере и схватиле
су да опонашање мушкараца није, ни издалека како се то чинило,
добар пут ка женској еманципацији. У многим западноевропским зе-
мљама међу студенткињама је поново завладала „мода“ да имају стал-
ног момка, а више није толика „срамота“ ни невин/невина ступити у
брак, или се бар оженити или удати за своју прву љубав.
Непопуларно је ово рећи, али ми се чини да је превенција сек-
суалноризичног понашања младих, како је ми схватамо, углавном са-
мо гашење пожара. Од кондома, антибеби пилула, а и да не спомиње-
мо чедоморство, кога неки зову абортус, много је ефикасније морално
понашање. Међутим, за већину је овај лек још увек исувише горак да
би га лако прогутали. То је сигурно тако јер се нема довољно љубави, а
има се исувише самољубља. Ако се са овим, довољно искрено, суочимо
и у сопственој души, можда ћемо једном ипак схватити да заповести
Божје нису тешке и да не опонирају нашој правој, суштинској природи,
већ само нашим гресима. Можда се и уверимо да нас Христос није ла-
гао кад нам је казао:
„Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој, јер ја сам благ и
смеран у срцу, и наћи ћете мир душама својим. Јер је јарам мој благ
и бреме је моје лако. (Матеј 11:29-30)“
23
Литература
1. Библија – Стари и Нови Завет (превод Луја Бакотића). Метафизика, Београд,
2003.
2. Фишбејн, М. Јеврејство. У: Енциклопедија живих религија. Крим К. Ед. 329-337.
Нолит, Београд, 1992.
3. Ракић, В. Православна догматика (књига друга). Свети архијерејски синод Срп-
ске православне цркве, Београд, 1968.
4. Библија – Свето писмо Старог и Новог завета (Стари завет по преводу Ђуре
Даничића и Нови завет по преводу Вука Караџића и Светог архијерејског Сино-
да, по исправкама и преводима Светог владике Николаја). Глас цркве, Шабац,
Ваљево, Београд, 2005.
5. Кур'ан часни (превели Хафиз Мухамед Панџа и Џемалудин Чаушевић). Ствар-
ност, Загреб, 1989.
6. Хофман, М. Ислам као алтернатива. Бемуст, Сарајево, 1996.
7. Нури Хаџић О. Мухамед а. с. и кур'ан: осврт на хисторију исламске културе.
Старјешинство Исламске заједнице Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније,
Загреб, 1987.
8. Силујанова, И. В. Православље и савремена медицина. Светигора, Цетиње, 2001.
9. Рајс, Р. Увод у кршћанску теологију. Адвентистички теолошки факултет, Ма-
рушевац, 1987.
Goran Z. Golubović
Psychology Department
Faculty of Philosophy, Niš
ATTITUDES TOWARDS SEXUALITY

IN CHRISTIANITY AND ISLAM
Summary. In this paper, the author claims that consideration of the

essence, aim, and scope of human sexuality is primarily anthropologi-
cal, not only moral question. Afterwards, he systematically analyses
attitudes to marriage, adultery, promiscuity, and sexual perversion in
sacred texts of Christianity and Islam. Further on, he emphasizes high
coincidence of attitudes regarding normative regulation of sexual be-
havior in these religious systems. The paper concludes with a statement
that moral behavior which big world religions have been teaching, is
the best prevention to the consequences of today so present sexually
risky practice.
Key words: human sexuality, Christianity, Islam, monotheism.
24
УДК 616.98:578.828]:519.2
Миодраг Миленовић∗
Филозофски факултет у Нишу

И ПРЕНОШЕЊА HIV-А
Резиме. Синдром стеченог губитка имунитета већ више од

две деценије утиче на мењање квалитета и квантитета сексу-
алне активности људи. Став да свака сексуално активна особа
може постати HIV-позитивна, иако теоријски тачан, практи-
чно је само вероватан и зависи од више фактора. У овом раду,
уз помоћ једног математичког модела, покушано је да се прено-
шење HIV-а стави у контекст теорије вероватноће и покаже
супериорност презерватива као заштитног средства у спреча-
вању ширења ове, за сада, неизлечиве болести.
Кључне речи: HIV, теорија вероватноће, презерватив.
Са појавом AIDS-а осамдесетих година прошлог века, код многих

људи схватање и приступ сексуалности почиње да се мења. Секс поста-
је, поред средства за задовољство (углавном) и репродукцију (понека-
да) и извор ризика (са могућим смртним исходом), што није био још од
појаве сифилиса на европском тлу, крајем XV века. Поставља се пи-
тање, како најделотворније смањити тај ризик? Не постоји један одго-
вор. Пропагандне поруке инспирисане традиционалним моралом, које
промовишу апстиненцију или брачну моногамију, нису дале очекиване
резултате, јер их је „ослушкивао“ само један део популације. Хедони-
стичка функција секса дубоко је укорењена у људску природу и свако-
дневни живот, те су ради ње сексуално активне особе спремне да се
упусте у веће или мање ризике како би је задовољиле. Иако алтерна-
тивни начини сексуалног задовољења (тзв. смс-секс, интернет-секс и
остали, пре свега, виртуелни варијетети) бележе известан пораст, не-
посредни контакт између два особе и даље је доминантни вид сексуал-
не комуникације. Стога се главна пажња посвећује обезбеђивању што
боље заштите од сексуалним путем преносивих болести, а која би, с
∗
miodrag5@eunet.yu
25
друге стране, минимално утицала на смањивање задовољства које та-

ква комуникација пружа.
Погледајмо сада неке разлоге зашто се, упркос могућим опасно-
стима, сексуална комуникација обавља и даље без адекватне заштите.
Прво, евентуална опасност од заразе недовољно се когнитивно перци-
пира, јер у предсексуалном контакту сама се когниција, по природи
ствари, мења и смањује, уступајући место нагонским и емотивним чи-
ниоцима. На тај начин се болест (и њен могући фатални исход) прима
са одређеном резервом, јер се доживљава као нешто неопипљиво, не-
замисливо и далеко (што је случај и са перцепцијом осталих тешких
болести које настају као последица неадекватног понашања и живот-
них навика). Друго, многи људи имају према животу известан фатали-
стички став који у први план ставља чињеницу да се једном, ионако,
мора умрети (што, опет, служи као рационализација и за друга ризи-
чна понашања, као што су пушење, узимање дрога и сл.). Сама смрт се,
при томе, доживљава предалеком и „надземаљском“, да би деловала
на актуелно сексуално понашање. Уколико се, међутим, ризични сек-
суални контакти и умирања повезују са сликама и њиховим предста-
вама бола и патњи, долази до пораста коришћења заштите, о чему го-
воре истраживања међу хомосексуалцима, који су имали прилику да
виде припаднике своје заједнице оболеле од AIDS-а у поодмаклој фази
болести. Управо је то био главни разлог пада оболелих у овој попула-
цији која је, иначе, била прва на удару у почетку ширења болести.
Првом од наведених разлога посебно су склоне младе особе, код
којих секс, поред осталог, има значајну улогу у изградњи идентитета,
слике о себи и самопоштовања, а у односима са партнером у развијању
спонтаности и осећања интимности. Све то заједно утиче да ризично
понашање (са становишта онога који ризикује) може постати по-
жељно, па и рационално, јер доноси многе психо-социјалне добити.
Важно је нагласити да рационалност овде произилази из битно субје-
ктивних чинилаца: процене ризика, страха од болести и очекиване
користи. Дакле, особа која доноси одлуку да се упусти у сексуални
однос или не - рационална је, али само до границе до које се понаша у
складу са својом проценом ситуације.
Чињеница је, ипак, да мали број људи схвата ризик повезан са
сексуалним односима као и то како се он може смањити. Разлог томе је
често и лоша информисаност. На пример, према једној студији урађе-
ној у САД 1993. године, већина мушкараца мислила је да је вероватно-
ћа добијања HIV вируса око 50 процената после једног сексуалног од-
носа без заштите, што је, како ћемо касније видети, далеко изнад реал-
ног процента. Оваква незнања не изненађују. Од почетка регистровања
болести, надлежне институције, као и медији, често су били извори ин-
формација које су наводиле на погрешне закључке, а могле су се наћи
и сасвим контрадикторне тврдње. На пример, укључивање љубљења
на листу ''могуће ризичних'' активности или нејасна упозорења о „из-
26
РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ И ПРЕНОШЕЊА HIV-А
менама телесних течности“ допринела су ставу да се HIV вирус може

добити било каквим случајним контактом са зараженом особом.
Посебно место у контексту не-ризичног секса заузима презер-
ватив. За његову употребу везују се врло различита погрешна схвата-
ња, често инспирисана ванздравственим разлозима (као што су, на
пример, ставови католичке или исламске вере које презерватив, али и
сваки други вид контрацепције, забрањују). Ипак, он остаје најдело-
творније средство заштите које пружа највећу вероватноћу безбедно-
сти сексуалних контаката (како вагиналног тако и аналног).
Погледајмо, како се до те вероватноће долази, користећи Берну-
лијев процесуални модел. По том моделу, сваки сексуални контакт, ко-
јим се може пренети вирус, узима се као независан догађај, то јест као
једнократно бацање новчића са два могућа исхода – пренос или изо-
станак преноса вируса, при чему исходи нису подједнако вероватни.
Наиме, вероватноћа преноса или HIV-заразност процењује се негде из-
међу 0,01 и 0,001, зависно од специфичне сексуалне активности, али и
од бројних других фактора. Уколико би она била 0,5 или 50 процената
(као што се често погрешно мисли), онда би се број оболелих и умрлих
у свету већ мерио стотинама милиона, што како статистике кажу, не
одговара реалности. Другим речима, ризик заразе после сексуалног
односа са зараженим партнером креће се између 1 према 100 и 1 према
1000, што значи да је за инфекцију потребно, статистички гледано,
између 100 и 1000 сексуалних односа. Ако сада са А означимо веро-
ватноћу преноса једним контактом, вероватноћа да вирус не буде пре-
несен је 1 – А, јер збир двеју вероватноћа мора бити 1.
Иако је вероватноћа преноса вируса мала, она расте са n (бројем
односа) кумулативно, што је лако квантитативно изразити:
P (вероватноћа преноса) = 1 – (1 – А)n
Како бисмо израчунали P морају се одредити апроксимативне
вредности и инфективности (А) и броја контаката (n). Као што је пре-
тходно изнето, већина процена вероватноће заразе по једном контакту,
то јест HIV-заразност, сугерише вредности између 0,01 и 0,001 за не-
заштићени сексуални однос, при чему се анални однос повезује са ве-
ћом, а вагинални однос са мањом бројком, мада су ту присутни и други
фактори. Вероватноћа преношења зависи и од сексуалне улоге: заразу
лакше преноси инсертивни него рецептивни партнер (мада су, на при-
мер, у Африци мушкарци и жене подједнаки преносиоци захваљујући
раширености осталих сексуално преносивих болести - генитални чире-
ви итд. који делују као пратећи фактори HIV-заразе). Такође су важна
темпорална и индивидуална варијабилност у пријемчивости на HIV-
заразу и преношење. Ослабљени имунолошки систем, отворене ранице
(које се голим оком не могу видети) или неке друге околности могу
олакшати преношење вируса.
27
Правилном употребом презерватива на неуспех се може рачунати

у мање од 10 посто случајева, тј. он штити у 90 посто случајева. То од-
говара десетоструком смањењу HIV-заразности, тако да се, на пример,
број смањује са једног случаја заразе од хиљаду контаката, на један
случај од десет хиљада контаката. Ако се заразност креће при незашти-
ћеном контакту од 0,01 до 0,001, онда у заштићеном варира од 0,001
до 0,0001. Дакле, имамо укупан опсег од 0,01 до 0,0001 са просеком од
0,001. Јасно је да ако је заразност велика, већи је и ризик преношења:
већи је од 0,5 (или 50 процената) већ после стотину, а готово једнак
јединици (100 процената) после 500 контаката. Коришћење презерва-
тива – при чему се заразност смањује на 0,0001 (или 0,1 проценат) или
мање – битно смањује ризик. Када је, на пример, А = 0,001, веро-
ватноћа инфекције износи, после 100 контаката, око 10 процената, а
остаје испод 50 процената чак и после 500 сексуалних односа. Ко-
начно, у случају ниске заразности (А = 0,0001) – што подразумева упо-
требу презерватива – вероватноћа заразе је само 1 проценат после 100
контаката и никада не прелази 10 посто. Наравно, бројне интимне везе
међу људима никада не достигну 100 сексуалних односа.
Претходна рачуница односила се на сексуалне контакте са зараже-
ним особама. Ако је, пак, партнеров HIV-статус непознат, ризик и даље
постоји, али је у већини случајева далеко мањи. На пример, у попу-
лацији у којој је раширеност HIV-а једнака 0,1 (што би била врло висока
вредност јер значи да је у просеку заражена једна особа од сто) веро-
ватноћа да је случајно изабрани партнер заражен једнака је 1 према 100.
Ако претходни однос уопштимо, можемо одговорити на питање
колика је вероватноћа заразе током n сексуалних контаката са случај-
ним партнером, чији је HIV-статус непознат. Да би се зараза десила,
потребно је да се остваре два услова: прво, одабрани партнер мора би-
ти заражен (вероватноћа B) и, друго, вирус мора бити пренесен са за-
ражене особе на незаражену (вероватноћа = 1 – (1 – А) n , према раније
наведеној једначини). Стога, за n контаката са случајним партнером,
P (вероватноћа преноса) = B [1 – (1 – А)n]
Ако сада погледамо вероватноћу добијања вируса код изразито
сексуално активних особа које имају више партнера сукцесивно или
симултано, видимо да је ситуација нешто компликованија. Наиме, без
обзира на чињеницу да се вероватноћа заразе, као резултат контаката с
било којим од партнера, може израчунати према претходној једначи-
ни, закони вероватноће нам не дозвољавају једноставно сабирање тих
вредности како бисмо дошли до укупног ризика заразе.
Погледајмо то на примеру особе која има по један сексуални од-
нос са сваким партнером (понашање познато као ''авантура за једну
ноћ''), тако да број партнера одговара укупном броју сексуалних кон-
таката – n. У том случају, једначина укупног ризика заразе би гласила
28
РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ И ПРЕНОШЕЊА HIV-А
P (вероватноћа преноса) = 1 – (1 – B × А)n

при чему, као раније, А означава заразност (по контакту), а B рашире-
ност HIV-а у популацији којој партнер припада.
Као што се и очекивало, вероватноћа заразе која произилази из n
„авантура за једну ноћ“ већа је од ризика који произилази из контаката
с једним партнером (у моногамним везама). Ипак, разлика није ни
приближно толико велика као што би се могло претпоставити. Рела-
тивно смањење ризика које се остварује одржавањем n сексуалних кон-
таката с једном особом, уместо n „авантура за једну ноћ“, веће је у
условима високе HIV - заразности (А = 0,01) и расте са бројем „аванту-
ра“, али никада не достиже 40 процената. Насупрот томе, релативно
смањење ризика које произилази из сталне употребе презерватива
износи, као што смо рекли, око 90 процената без обзира на заразност
или број партнера. Другим речима, чак и велика промена у броју
сексуалних партнера – од њих стотину, на само једног – даће као ре-
зултат мању заштиту од заразе HIV-ом него што је пружа једноставна
навика сталног коришћења презерватива.
Приказани резултати указују на неадекватност савета и препо-
рука који наглашавају смањење броја сексуалних партнера, као сред-
ство смањења ризика HIV – заразе. Иако постоје ситуације у којима је
то добро чинити (као што су популације у којима је раширеност HIV -а
веома изражена, попут земаља субсахарске Африке или хомосексуал-
них заједница у неким високо урбанизованим срединама), једноставна
стратегија уперена ка сталној употреби презерватива представља супе-
риорнији начин за смањење ризика. Стога је посебно важно, када је у
питању млађа популација, да се у образовним и васпитним институци-
јама, у оквиру едукативних програма и, посебно, у медијима, ставља
нагласак на употребу презерватива као дела сексуалног задовољства, а
не као средства заштите у функцији страха од болести. Наиме, старо је
правило маркетинга да људи лакше мењају понашања под утицајем
оних пропагандних порука и кампања која наглашавају уживање, него
оних које се заснивају на изазивању страха од опасности. Без обзира на
најбољу заштитну комбинацију – коришћење презерватива и смањење
броја партнера, мали број људи је спреман да се ограничи у оба смисла
и прихвати обе варијанте заштите. Психолошка је чињеница да је
тешко убедити некога да усвоји макар једно понашање које води сма-
њивању ризика, а ако се у томе и успе, постаје још теже уверавати га да
су потребне још и друге, додатне промене. Оне су потребне само ако
претходно усвојено понашање не пружа довољну заштиту. Ако неко
верује у делотворност одређене методе смањивања ризика, што је ну-
жно да би се метода уопште усвојила, тада ће тешко препознати потре-
бу за додатном заштитом. Зато је нужно избегавати било какве поруке
које смањују жељу или могућност коришћења презерватива у сексуал-
29
ним контактима на рачун неке друге навике у сексуалном понашању,

па макар се она састојала и у смањењу броја партнера.
Eisenberg, B.(1989). The number of partners and the probability of HIV infection. Statistics
in Medicine, 8, 83-92
Reis, I.L., Leik, R.K.(1989). Evaluating strategies to avoid AIDS: Number of partners vs use
of condoms. The Journal of Sex Research, 26, 411-433.
Pinkerton, S.D., Abramson, P.R. (1992). Is risky sex rational? The Journal of Sex Research,
29, 561-568.
Pinkerton, S.D., Abramson, P.R. (1993). Evaluating the risks: A Bernoulli process model of
infection and risk reduction. Evaluation Review, 17, 504-528.
Pinkerton, S.D., Abramson, P.R. (1993). A magic bullet against AIDS? Science, 262, 162-163.
Grant, L. (1993). Sexing the Millennium. London: Harper Collins
Miodrag Milenović
RISKY SEXUAL BEHAVIOR AND AIDS TRANSMISSION
Summary. For over two decades the Acquired Immune Deficiency

Syndrome has been influencing the change in quality and quantity of
human sexual activity. The attitude that every sexually active person
can become AIDS positive, although theoretically correct, in practice
is only probable and depends on numerous factors. In this paper,
with the help of one mathematical model, an attempt was made to
place the transmission of AIDS into the context of probability theory
and show the superiority of condoms as protection means in
prevention of spreading this, up to now, incurable disease.
Key words: AIDS, probability theory, condom.
30
УДК 616.98:578.828 613.88-057.87
∗
Биљана Коцић
Бранислав Петровић
Институт за јавно здравље,
Медицински факултет у Нишу
ИСКУСТВА САВЕТОВАЛИШТА
ЗА ДОБРОВОЉНО САВЕТОВАЊЕ И HIV ТЕСТИРАЊЕ
У РАДУ СА СТУДЕНТСКОМ ПОПУЛАЦИЈОМ
Резиме. Добровољно поверљиво саветовање и HIV тестирање

(ДПСТ) је најефикаснија и најисплативија интервенција у одно-
су на остале свеобухватне методе у борби против HIV-а. Ци-
љеви овог процеса су подстицање промене ризичног понашања
клијента ка понашању без ризика за HIV инфекцију, превенција
преношења HIV-а, емоционална и социјална подршка, помоћ
особи да сазна свој HIV статус, као и рани приступ третману
и медицинској нези. ДПСТ има добробит за појединце и парове,
али и за читаво друштво, јер помаже заједници да смањи сти-
гму и дискриминацију која окружује оболеле од HIV-а, и мобили-
ше подршку за одговарајуће сервисе. Саветовање младих је од
посебне важности. Млади људи који знају за опасност од HIV-а,
који су развили животне вештине да се понашају у складу са
тим знањем и који имају приступ службама које одговарају на
њихове потребе, имају кључну улогу у успоравању развоја
глобалне епидемије и у деловању као заступници и модели уло-
га, како за одрасле тако и међу својим вршњацима.
Циљ рада је сагледавање неких карактеристика студената,
клијената Саветовалишта за добровољно поверљиво саветова-
ње и тестирања на HIV Института за јавно здравље Ниш, у
периоду од новембра 2004. до новембра 2007. године, као и њихо-
вог ризичног понашања и навика као основ за HIV трансмисију.
Материјал и метод: Као извори података коришћени су Про-
токол и анонимне анкете клијената Саветовалишта за ДПСТ
на HIV Института за јавно здравље Ниш. Примењен је де-
скриптивни епидемиолошки метод.
У посматраном периоду, од 1220 клијената Саветовалишта,
36% чинили су студенти (53% момака и 47% девојака). Доми-
нантно ризично понашање је незаштићени хетеросексуални
∗
biljaizzz@yahoo.com
31
Биљана Коцић, Бранислав Петровић
контакт (81%). Највећи проценат студената (92,6%) није у

браку. Средњи узраст девојака у време ступања у први сексуал-
ни однос износи 18,7 година, а младића 17,5 година. Средња вред-
ност броја партнера девојака у последњих годину дана износи
1,7, а младића 2,8. Приликом последњег сексуалног односа, 60%
студената није користило кондом јер највећи проценат га не
воли употребљавати (33%), не зна и не размишља о томе
(28%), сматра да има сигурног партнера (9%) или користи дру-
ге контрацептиве (3%). Потребно време за набавку кондома
за 92% студената износи мање од 15 минута и 86% набавља их
у апотеци. Свега 53% студената сматра да је некада било у ри-
зику од инфекције HIV-ом, а партнере без ризичног понашања
има 25% студената. Цигарете пуши 58% студената, 90% кон-
зумира алкохолна пића и 7% пробало је хашиш и марихуану.
Закључак: Резултати указују да међу студентском популаци-
јом ретко постоје изоловани облици ризичног понашања и да је
чешће њихово удруживање. Чињеница да лечење и рехабилита-
ција HIV инфицираних представљају тежак и сложен процес са
ограниченим могућностима, још снажније наглашава неопход-
ност да се са много већом пажњом посветимо програмима при-
марне превенције, који укључују даље јачање и развијање Саве-
товалишта за ДПСТ које у свакодневном раду, на принципима
клијентом усмереног саветовања, као приоритет поставља
унапређење знања, формирање правилних ставова и измене по-
нашања младих ка мање ризичном и понашању без ризика.
Кључне речи: студенти, добровољно саветовање и
HIV тестирање, ризична понашања.
1. Увод
AIDS (енглески - Acquired Immune Deficiency Syndrome) или сида
(француски - Syndrome d' Immunodeficience Acquisa) означава синдром
стеченог губитка (недостатка) имунитета (1), који представља послед-
њи и најтежи стадијум инфекције вирусом хумане имунодефицијен-
ције (HIV).
Сида је најдеструктивнија болест хумане популације. Од 5. јуна
1981. године преко 70 милиона људи у свету инфицирано је HIV-ом, а
преко 30 милиона људи у свету умрло је од сиде. Све је веће учешће
инфицираних жена и све присутнији пут инфекције је незаштићени
сексуални однос (хомо-би-хетеро) (2).
Према доступним подацима (3) у Србији у периоду 1984–2006.
бележи се ниска стопа преваленције HIV инфекције, број новоинфици-
раних особа HIV-ом као и број особа које живе са HIV/AIDS-ом је у
32
ИСКУСТВА САВЕТОВАЛИШТА ЗА ДОБРОВОЉНО САВЕТОВАЊЕ И HIV ТЕСТИРАЊЕ...
порасту, интравенски пут преноса HIV-а је доминантан, сексуална

трансмисија HIV инфекције је све заступљенија и постоји пораст броја
жена инфицираних HIV-ом.
Морбус HIV је од 1981. године од кад је први пут препознат до
данас, достигао пандемијске размере и постао велики социо-медицин-
ски проблем. Раније се везивао за ризичне групе, у које су се убрајали
хомосексуалци, интравенски наркомани, примаоци трансфузија нете-
стираних крви и крвних деривата, што је условило дискриминацију и
стигматизацију особа са HIV-ом и AIDS-ом. Тек променом епидеми-
олошких карактеристика болести (пре свега све присутнијим хетеро-
сексуалним путем преноса) уведен је термин ризично понашање.
Ризично понашање подразумева сваку врсту незаштићеног сексуалног
односа, промискуитетно понашање, коришћење заједничког прибора
за интравенско убризгавање наркотика, као и рад са крвљу и другим
телесним течностима без адекватне заштите (4).
Превенција ризичних понашања је једини адут јер нема ефикасне
вакцине нити лекова који би довели до излечења. У том смислу,
афирмација и развијање програма за добровољно поверљиво савето-
вање и тестирање на HIV у целој републици има изузетан значај.
Добровољно поверљиво саветовање и HIV тестирање (ДПСТ) је
најефикаснија и најисплативија интервенција у односу на остале све-
обухватне методе у борби против HIV-а (5). Добровољно саветовање је
процес који омогућава особи да сама доноси одлуке о томе да ли жели
да сазна свој HIV статус. Одлука је избор клијента, заснована на ин-
формисаној сагласности и донета у поверљивом окружењу.
Саветовање је поверљив разговор између саветника и клијента
који омогућава клијенту да се носи са стресом које HIV тестирање носи,
и донесе личне одлуке везане за HIV. Саветовање укључује и процену
личног ризика за добијање HIV инфекције, као и помоћ у промени
ризичног понашања. Уз сагласност клијента може се проширити и на
брачне другове, сексуалне партнере и остала лица која су клијенту
важна (чланове породице, пријатеље). ДПСТ интервенција подразуме-
ва саветовање пре и после тестирања.
Основни принципи ДПСТ-а подразумевају (5) добровољно тести-
рање које је засновано на информисаној сагласности клијента, као и
поверљивост тј. анонимност.
Циљеви процеса ДПСТ-а су:
• подстицање промене ризичног понашања клијента ка пона-
шању без ризика за HIV инфекцију,
• превенција преношења HIV-а (примарна и секундарна), емо-
ционална и социјална подршка,
• помоћ особи да сазна свој HIV статус,
33
• рани приступ третману и медицинској нези,

• помагање људима да преузму максимум одговорности за
одлуке које се тичу њиховог здравља и добробити.
ДПСТ има добробит како за појединце и парове, тако и за читаво
друштво, јер помаже заједници да смањи стигму и дискриминацију која
окружује оболеле од HIV-а, и мобилише подршку за одговарајуће сервисе.
Епидемиолошка ситуација HIV/AIDS-а у свету и код нас показује
да је најугроженија групација младих људи који ће у највећој мери
утицати и на даљи развој епидемије. Понашања која усвоје у раној
младости и она која одрже током целог живота одредиће смер епиде-
мије током следећих деценија (6). Саветовање младих је од посебне
важности јер су млади особе посебно осетљиве на саветовање и HIV те-
стирање. Посебно осетљива питања су из области сексуалности и пре-
драсуда. Млада особа треба да осети да је прихваћена, добродошла и
укључена. Нико као млада особа нема потребу за емпатијом и нико као
млада особа то тако снажно и искрено и не показује. Превенција HIV-а
даје резултате, нарочито код младих људи, зато што су унутар те
популације негативни обрасци понашања мање чврсто укорењени, а
позитивно се понашање може релативно лако подстицати.
Студентска омладина је у периоду живота који представља тзв.
период оптималног здравља са ниским морталитетом и морбидитетом,
у коме преовладавају само пролазна акутна стања, док су хронична
обољења ретка. Али, можда управо то стање залета, заједно са одсу-
ством осећања бриге и размишљања о сопственом здрављу, представ-
ља главни узрок вулнерабилности ове популације. Факултети нису са-
мо места за учење. То су институције у којима се млади веома интен-
зивно друже, где више него на било ком другом месту постоји утицај
средине, осећање припадности, потреба и жеља за доказивањем.
Искуство али и низ истраживања показују да је утицај вршњака
постао значајан фактор у формирању понашања. Када је тај утицај јачи
и већи од родитељског, постоји много већа вероватноћа појаве ризичног
понашања, као што су нпр. пушење, алкохолизам, наркоманија или
рани почетак сексуалних односа. Та понашања могу такође изложити те
појединце ризику повезаним са HIV-ом. Нови услови живота и рада,
ново окружење, за скоро половину чак потпуна промена средине, сме-
штаја, навика и свакодневног начина живота, могу заједно проузро-
ковати низ социјално медицинских проблема. Важно је констатовати,
међутим, да се не упуштају сви млади у ризична понашања. Штавише,
млади људи који знају за опасности од HIV-а, који су развили животне
вештине да се понашају у складу са тим знањем и који имају приступ
службама које одговарају на њихове потребе, имају кључну улогу у
успоравању развоја глобалне епидемије и у деловању као заступници и
модели улога, како за одрасле тако и међу својим вршњацима (6).
34
2. Циљ
Циљ рада је сагледавање неких карактеристика студената, клије-
ната Саветовалишта за добровољно поверљиво саветовање и HIV те-
стирање Института за јавно здравље Ниш, у периоду од новембра
2004. до новембра 2007. године, као и њиховог ризичног понашања и
навика као основ за HIV трансмисију.
3. Материјал и метод
Као извори података коришћени су Протокол и анонимне анкете
клијената Саветовалишта за ДПСТ на HIV Института за јавно здравље
Ниш. Примењен је дескриптивни епидемиолошки метод.
4. Резултати
Од новембра 2004. године, до новембра 2007. године, 1220 клије-
ната користило је услуге Саветовалишта. Од укупног броја клијената,
36% чинили су студенти (Табела 1). Нема статистички значајне разли-
ке у процентуалном учешћу студентске популације током година.
Табела 1. ДПСТ у ИЗЈЗ Ниш (11. 2004-11. 2007)

Година Број клијената Број студената Проценат студената
2004 393 137 35
2005 405 135 33
2006 262 108 41
2007 160 65 41
Укупно 1220 445 36
Од укупног броја студената, 53% чине особе мушког и 47% жен-

ског пола (Табела 2). Није уочена статистички значајна разлика у про-
центуалној заступљености полова у посматраном периоду.
Табела 2. Полна структура студената- клијената

Година Број студената Женски пол (%) Мушки пол (%)
2004 137 60 40
2005 135 48 52
2006 108 36 64
2007 65 38 62
Укупно 445 47 53
35
У 81% студената ризично понашање, које је разлог доласка у Са-

ветовалиште, представља незаштићени хетеросексуални контакт (Та-
бела 3). Тетоважа, сидофобија и „провера HIV-статуса“ разлог су јав-
љања Саветовалишту у 16,3% клијената. У мањем проценту су се сту-
денти јављали због коришћења дрога на иглу (1,3%), незаштићених хо-
мо-би сексуалних односа (0,7%), и социјалних контаката са HIV пози-
тивном особом (0,7%). Током посматраног периода, доминантно ри-
зично понашање је незаштићени хетеросексуални контакт. Нема ста-
тистички значајне разлике у процентуалном учешћу појединих ри-
зичних понашања током година.
Табела 3. Разлог доласка студената у саветовалиште за ДПСТ (%)

Ризично понашање 2004 2005 2006 2007 Свега
Незаштићени хетеросексуални однос 63 90 88 86 81,0
ИВКД 1 1,5 1 3 1,3
Незаштићени хомо-би сексуални однос - 2 - - 0,7
Тетоважа, сидофобија, 36 6,5 9 11 16,3
„провера HIV-статуса“
Социјални контакт са HIV+ особом - - 2 - 0,7
У односу на брачно стање, највећи проценат студената (92,9%), тј.

90,8% девојака и 94,4% младића, није у браку (Графикон 1). Нема
статистички значајне разлике у процентуалном учешћу полова у од-
носу на ово обележје.
1 00 94,4 92,9
90,8
90
80
70
60
У браку
50
Није у браку
40
30
20
9,2 7 ,4
10 5,6
0
Женски пол Му шки пол Свег а
Графикон 1. Брачно стање студената-клијената саветовалишта (%)

36
Средњи узраст девојака у време ступања у први сексуални однос

износи 18,7 година, а младића 17,5 година (Графикон 2).
Средња вредност броја партнера девојака у последњих годину да-
на износи 1,7, а младића 2,8 (Графикон 2).
20 1 8,7
1 7 ,5
18
16
14 Узраст ст у пања у први
12 сексу ал ни однос
10 Број парт нера у
8 посл едњих годину дана
6
4 2,8
1 ,7
2
0
Женски пол Му шки пол
Графикон 2. Средње вредности узраста ступања у први сексуални

однос и броја партнера у последњих годину дана према полу
Приликом последњег сексуалног односа, 60% студената није ко-

ристило кондом, тј. 64% девојака и 56% младића (Графикон 3).
70 64
60
60 56
50 44
40
40 36
Да
30 Не
20
10
0
Графикон 3. Коришћење кондома приликом последњег сексуалног

односа (%)
37
У Табели 4. приказани су разлози девојака због којих није ко-

ришћен кондом приликом последњег сексуалног односа: највећи про-
ценат девојака не зна разлог неупотребе и не размишља о томе (26%),
и не воли га употребљавати (22%); исти проценат (13%) употребљава
друге контрацептиве, не мисли да је то неопходно и има сигурног пар-
тнера; најмањи проценат наводи да је партнер одбио коришћење кон-
дома (9%) и да је кондом недоступан (4%).
Разлози младића, због којих није коришћен кондом приликом
последњег сексуалног односа приказани су у Табели 4. Највећи проце-
нат младића (43%) не воли га употребљавати, не зна и не размишља о
томе (30%); исти проценат (11%) не мисли да је то неопходно и сматра
да је кондом превише скуп; 6% сматра да има сигурног партнера.
Табела 4. Разлог не употребе кондома (%)

Разлог не употребе кондома Женски пол Мушки пол Укупно
Не волим га употребљавати 22 43 33
Употребљавам друге контрацептиве 13 0 3
Не мислим да је то неопходно 13 11 12
Сигуран партнер 13 6 9
Партнер је одбио 9 0 2
Не знам и не размишљам о томе 26 30 28
Није доступан 4 0 1
Превише је скуп 0 11 2
Највећем проценту студената (92%), девојака (89%) и младића

(94%), потребно време за набавку кондома износи мање од 15 минута
(Графикон 4).
1 00 94 92
89
90
80
70
60
>1 5min
50
<1 5min
40
30
20 11
10 6 8
0
Графикон 4. Потребно време за набавку кондома (%)
38
Највећи проценат студената (86%), девојака (89%) и младића (83%),

набавља кондоме у апотеци (Графикон 5).
1 00
89 86
90 83
80
70
60 апот ека
50 т рафика
40 дру г /ца
30
20 13
10 7
10 4 7
1
0
Графикон 5. Место набавке кондома (%)
У односу на процену сопственог ризика, 53% студената, тј. 42%

девојака и 62% младића сматра да је некада било у ризику од инфекци-
је HIV-ом (Графикон 6).
70
62
58
60
53
50 47
42
38
40 Да
30 Не
20
10
0
Графикон 6. Процена личног ризика од инфекције HIV-ом (%)
У Табели 5 приказана су ризична понашања сексуалних партнера

студената: најчешћа ризична понашања су сексуални контакти са не-
39
довољно познатим партнерима (38%) и честе промене сексуалних пар-

тнера (32%). Партнере без ризичног понашања сматра да има 25% сту-
дената, тј. 23% девојака и 28% младића.
Табела 5. Ризично понашање сексуалног партнера (%)

Ризик Женски пол Мушки пол Укупно
Честе промене сексуалних партнера 28 36 32
Сексуални контакти са недовољно 42 34 38
познатим партнерима
Коришћење дроге на иглу 7 2 5
Без ризика 23 28 25
Навике пушења цигарета, конзумирања алкохола и коришћења

дрога приказане су у Табели 6: 58% студената, тј. 62% девојака и 55%
младића пуши цигарете, 90% студената тј. 89% девојака и 92% млади-
ћа конзумира алкохолна пића, и 7% пробало је марихуану и хашиш тј.
3% девојака и 11% младића.
Табела 6. Пушење цигарета, конзумирање алкохола и употреба дрога (%)

Женски пол Мушки пол Укупно
Обележје
Да Не Да Не Да Не
Пушење цигарета 62 38 55 45 58 42
Конзумирање алкохола 89 11 92 8 90 10
Употреба марихуане и хашиша 3 97 11 89 7 93
5. Дискусија
Од оснивања Саветовалишта за ДПСТ на HIV у ИЗЗЗ Ниш, но-
вембра 2004. године, до новембра 2007. године, сваки трећи клијент
Саветовалишта потиче из студентске популације. Слично проценту-
ално учешће судената бележи се током сваке од посматраних година.
Током појединих година, и у посматраном периоду у целини, Са-
ветовалишту се јавио већи број момака од девојака, иако без статисти-
чки значајне разлике, вероватно због ризичнијег понашања, што би
било у складу са ранијим истраживањима других аутора (7,8). Такође,
иако без статистички значајне разлике у процентуалној заступљености
полова, примећује се благи пораст броја мушке популације током го-
дина. Овај однос полова бележи се и укупном броју свих клијената Са-
ветовалишта за ДПСТ на HIV ИЗЈЗ Ниш у овом периоду: 58% мушка-
раца и 32% жена (9). Такође, у току бесплатних тестирања на HIV у
40
Градском заводу за заштиту здравља Београд (1996-1998. године), међу

клијентима се бележи врло сличан однос полова (53% особа мушког
пола и 47% женског), који се задржава током посматраних година (10),
према наводима аутора због ризичнијег понашања мушкараца, ри-
зичнијих сексуалних контаката, ранијег ступања у сексуалне односе,
као и већег броја сексуалних партнера.
Евидентно је да незаштићени сексуални контакт, као доминантно
ризично понашање студентске популације, прати појаву истоветног
водећег мотива доласка клијената из опште популације на бесплатно
саветовање и HIV тестирање како у ИЗЈЗ Ниш (у преко 80% клијена-
та)(11,12) тако и у ГЗЗЗ Београд (у скоро 75% тестираних) (10) .
Од социо-демографских карактеристика које су раније испитива-
не (13,14) због значаја за могуће ризично сексуално понашање јесте и
брачни статус испитиване особе. На повезаност безбедног сексуалног
понашања и институције брака указује раније истраживање (13), према
коме особе које су у браку, у знатно мањем проценту имају ризичне
сексуалне односе „са стране“. Наши резултати су показали да 93% сту-
дената није у браку. У истраживању београдских аутора, 77% студената
није у браку (14).
У многим истраживањима утврђено је да рани почетак сексуал-
них односа представља значајан фактор ризика за HIV трансмисију
(15,16). Међу особама које су се тестирале на HIV у ГЗЗЗ Београд, своја
прва искуства у сексуалном животу младићи су доживели раније (из-
међу 14. и 16. године) него девојке (између 17. и 19. године) (10), што је
у складу са истраживањем других аутора (8). У истраживању које је
обухватило 5385 академаца из универзитетских центара у Србији (Бео-
град, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Суботица), почетак сексуалних од-
носа је у просеку са 17 година (17). У Сједињеним Америчким Држава-
ма се, као резултат превентивних интервенција везаних за HIV/AIDS,
наводи померање границе просечних година када млади започињу свој
сексуални живот ка старијем узрасту (са ранијих 16 на 16,4) (18).
Од осталих елемената који су повезани са сексуалним понаша-
њем, а могу представљати ризик за пренос HIV инфекције, истражује
се и број сексуалних партнера у последњих годину дана. Девојке ређе
мењају сексуалне партнере него мушкарци, што показују како ранија
истраживања других аутора из наше средине (10,19), тако и новије
истраживање међу студентима Универзитета у Београду (20) (девојке
имају 1,24 партнера а младићи 2,17). У поменутој студији о здравстве-
ном понашању студената Србије, у последњих годину дана просечан
студент Србије имао је 1,5 сексуалног партнера (17).
С обзиром да је кондом једино поуздано средство заштите од сек-
суалног начина преношења HIV-а, резултати које смо добили не могу
да охрабре, слично резултатима истраживања међу студентима Уни-
верзитета у Београду (50,3% студената не користи кондом) (20) и међу
студентима у Србији (46%) (17). Висок проценат студената који није ко-
41
ристио кондом приликом последњег сексуалног односа и разлози због

којих нису користили кондом, с једне стране, и доступност кондома, са
друге, указују не неопходност интензивнијих едукативнијих програма
како би се изменили овакви облици понашања и побољшала знања и
вештине студената у односу на превенцију инфекције HIV-ом и других
полно преносивих инфекција.
Такође, за превенцију инфекције HIV-ом, веома је важно, поред
основних знања о начину заштите имати и свест о постојању сопстве-
ног ризика од инфекције. Многи млади се осећају имуним на HIV ин-
фекцију упркос сопственом ризичном понашању (21). Не охрабрују по-
даци нашег истраживања да свега 53% студената сматра да је некада
било у ризику од инфекције HIV-ом иако је чак 82% имало незаштиће-
не сексуалне односе и само 25% има партнера без ризичног понашања.
У раду београдских аутора, 62% испитиваних студената изражава про-
цену да су могли бити инфицирани HIV-ом. Оваква процена соп-
ственог ризика за инфекцију HIV-ом, повећава и вероватноћу корекци-
је сопственог понашања (14).
Један облик ризичног понашања најчешће је удружен још са не-
ким. На то указују и старија (22,23) и новија (20,24) истраживања
спроведена међу младима.
У многим радовима који проучавају факторе који могу утицати на
понашања, узимање ризика за пренос HIV инфекције, истражује се и
посматра навика пушења дувана (23-25). Често се никотинизам, посе-
бно ако се јако рано почело са пушењем дувана и ако се пуши неумере-
но (више паклица цигарета дневно) повезује и удружује са другим об-
лицима ризичног понашања и тако, индиректно, сврстава у један од
фактора значајних за пренос HIV-а (23).
У великој националној студији канадских аутора (24) на узорку од
9516 адолесцената, добијена је статистички значајна веза између пуше-
ња дувана и ризика за добијање HIV-а и полно преносивих инфекција,
у оба пола.
Италијански аутори (23) наводе да је у истраживању које је обав-
љено у Верони, на узорку од 395 младића и 283 девојке, узраста 16 до
19 година, уочена статистички значајна веза између трансмисије HIV-а
и пушења дувана.
Према резултатима студије спроведене 1999-2000. године међу
студентима медицинских и уметничких факултета у Београду, студен-
ти који пуше имали су пет пута већи ризик да буду сврстани у групу са
ризичним понашањем за пренос HIV-а (20).
Навике повезане са конзумирањем алкохола представљају битан
фактор који се повезује са ризиком за пренос HIV-а. Навика учесталог
и претераног конзумирања алкохола повећава вероватноћу ризичног
понашања, тако што води алкохолисаном стању, губитку контроле, не-
критичном понашању и неодговорном сексуалном понашању.
42
Према резултатима истраживања спроведеног међу студентима у

Београду (20), младићи раније, више и чешће пију, уз опијање, некри-
тично и уз несећање шта су у пијаном стању радили, без обзира којој
групи факултета припадају.
Подаци новосадских аутора (26) показују да је 96% студената
Универзитета у Новом Саду пробало алкохол, у просеку са 15 година,
да се сваки други испитаник опијао најмање два пута у току свог живо-
та и да је сваки трећи испитаник (27) водио љубав у алкохолисаном
стању.
У неким радовима страних аутора је веза између конзумирања
алкохола и ризика за HIV инфекцију веома снажна, чак на водећем ме-
сту у низу фактора који представљају ризик (15).
Резултати нашег истраживања показују да је у 1,5% клијената
интравенско коришћење дрога разлог доласка у Саветовалиште, да 5%
партнера клијената користи дрогу на иглу, и да је 7% клијената (пода-
ци из анонимних анкета) пробало хашиш или марихуану.
Наркоманија представља изузетно тежак социјални и медицин-
ски проблем. Њој је, посебно последњих петнаестак година погодовао
поремећен систем вредности и угушена васпитна улога друштва и
породице (28). Већ сама по себи огромно зло, наркоманија своју социо-
патолошку тежину повећава чињеницом да је истовремено и један од
водећих ризика за преношење HIV инфекције.
Сваки трећи испитаник, у узорку студената београдског Универ-
зитета, пробао је неку врсту дроге (20). У поменутој студији аутора са
Универзитета у Верони (23) 38% младих изјавило је да је бар једном у
животу пробало неку од дрога, и истакнута је снажна повезаност кон-
зумирања дроге и мушког пола. У великој националној студији канад-
ских аутора (узорак од 9516 испитаника), добијена је снажна веза из-
међу PPI/HIV ризичног понашања и употребе алкохола, канабиса и ду-
вана (24).
6. Закључак
Резултати нашег истраживања указали су да међу студентском
популацијом ретко постоје изоловани облици ризичног понашања и
да је чешће њихово удруживање. Чињеница да лечење и рехабилита-
ција HIV инфицираних представљају тежак и сложен процес са огра-
ниченим могућностима, још снажније наглашава неопходност да се са
много већом пажњом посветимо програмима примарне превенције,
који би обухватили младе пре него што усвоје одређене облике ризич-
ног понашања.
Велика је улога и значај ДПСТ у промоцији здравља, и информи-
сању младе и студентске популације о ризичном понашању и фактори-
43
ма ризика за настанак полно преносивих инфекција и HIV-а, и учењу

потребних вештина за очување и унапређивање здравља.
Неопходно је и даље интензивно радити, а уз подршку медија и
шире заједнице, на обавештавању становништва и младих са ширег
простора о доступности ДПСТ (без обзира на место боравка, пол, сексу-
алну орјентацију, вероисповест и сл.), значају, предностима и доброби-
ти саветовања и HIV тестирања и тестирања на остале узрочнике пол-
но преносивих инфекција.
Неопходно је и даље јачање и развијање Саветовалишта које у
свакодневном раду, на принципима клијентом усмереног саветовања,
као приоритет поставља унапређење знања, формирање правилних
ставова и измене понашања младих ка мање ризичном и понашању
без ризика.
1. Радовановић, З. Епидемиолошки речник, друго Југословенско издање, Меди-
цински факултет Универзитета у Београду; Београд, 2001:160-161.
2. UNAIDS, WHO. AIDS epidemic update, Decembаr 2007.
3. Институт за заштиту здравља Србије „др Милан Јовановић Батут“, Центар за пре-
венцију и контролу заразних болести: Епидемиолошка ситуација HIV/АIDS-а у
Републици Србији у периоду 1985-2007. године, Београд, новембар 2007.
4. Montanje L. SIDA, Човек против вируса, Паидеиа, Београд, 1996.
5. Цветковић Н. и сар. Саветовање и HIV тестирање: Добра пракса у добровољном
саветовању и HIV тестирању, IAN Међународна мрежа помоћи, „Бобо“ Београд,
2007.
6. Илић, Д. и сар. HIV инфекција и млади - епидемиолошке карактеристике. У:
Научни скуп са међународним учешћем Медицински и друштвени аспекти HIV
инфекције и сиде; САНУ, Међуодељењски одбор за сиду, Асоцијација за борбу
против сиде, ЈАЗАС; „Беосин“ Београд, 2004.
7. Цуцић, В., Бјеговић, В., Савин, К. Жена, вулнерабилност и HIV инфекција XLIII,
Гинеколошко-акушерска недеља СЛД, Београд, 1999., Зборник; 573-589.
8. Вујовић, С. Београдски средњошколци и сида, Универзитет у Београду,
Филозофски факултет, Институт за социолошка истраживања, Београд, 1998.
9. Протокол клијената Саветовалишта за ДПСТ; ИЗЈЗ Ниш - непубликовани
подаци за период 2004-2007.
10. Жакула и сар. Резултати акција бесплатног тестирања на HIV спроведених у
Градском заводу за заштиту здравља Београд. У: Конференција “Слушај-учи-
живи”; Савет за борбу против сиде у Београду Скупштине града Београда; Бео-
град: ГЗЗЗ, “Академија” Београд 1999, Зборник; 60-66.
11. Kocić, B., Petrović, B., Stošić, V., Spasić, M., Veličković, Z., Tiodorović, B. Voluntary
confidential counselling and testing on HIV/AIDS in IPH Nis during 2005. Macedoni-
an congress of preventive medicine-with international participation, Ohrid Republic
of Macedonia, October 2006. Books of abstracts; Mak med pregled. 60 (Suppl 68):
123-124.
44
12. Коцић, Б. и сар. Значај промоције здравља у оквиру добровољног поверљивог

саветовања и тестирања на HIV. 41. Дани превентивне медицине-међународни
научни састанак, ИЗЗЗ Ниш, СЛД-актив за превентивну медицину Ниш, Ниш,
2007, Зборник резимеа;161-164.
13. Aggelton, P., Kapila, M. Young people, HIV, AIDS and the promotion of sexual health.
Health promotion International. 1992;
14. Илић, Д., Паунић, М. Сексуално понашање студената и ризик од HIV инфекције-
истраживање међу студентима у Београду. У: Конференција „Слушај-учи-живи“;
Савет за борбу против сиде у Београду Скупштине града Београда; Београд:
ГЗЗЗ, „Академија“ Београд 1999, Зборник; 47-50.
15. Valois RF, Oeltemann JE, Waller J, Hussey JR. Relationship between number of
sexual intercourse partners and selected health risk behaviors among public high
school asolescents. J Adolesc Health. 1999; 25:328-35.
16. Parker R. Sexual cultures, HIV transmision and AIDS prevention. AIDS. 1994;
8(Suppl 1): 309-14.
17. Илић, Д., Јанковић, С., Паунић, М. Здравствено понашање студентске омладине.
У: Мирковић Ј. (уредник). Зборник радова стручно-научног скупа „Здравствено
понашање студентске и средњошколске омладине“. 2000; 11-14 мај; Златибор.
Београд: Завод за здравствену заштиту студената; 2000; 34-9.
18. Collins J, Warren W, Kann L, Santelli J, Kolbe JS. Age of initiation on sexual
intercourse among high school students in the United States. Inf Conf AIDS
1998:12:248.
19. Савин, К., Кораћ, Б. Жене и сида, „Темида“ Београд, 1998.
20. Паунић, М. Одређивање модела ризичног понашања за пренос вируса хумане
имунодефицијенције у студентској популацији. Универзитет у Београду. Маги-
старска теза, Београд, 2002.
21. Brown LK, Di Clemente RJ, Park T. Predictors of condom use in sexually active
adolescents. J Adolescent Health 1992;13:153-8.
22. Millstein SG, Irwin CE. High risk behavior and health consenzus among young
adolescents. Medicine. 1990
23. Mirandola M, Capra C, Lacquaniti S, et al. Relationship between sexual risk behaviour
and drug use in high school students 16-19 years old in the north-east of Italy. Int
Conf AIDS 1996 Jul 7-12;11;180.
24. Doherty JA, Wells GA, MacDonald NE, Bowie WR, Fisher WA. Association between
STD/HIV risk behaviour and other risk behaviours in adolescents. Int Conf AIDS
1992 Jul 19-24;8:C330.
25. T. AIDS awareness and factors related to risky sexual behaviour among Japanese high
school students. Int Conf AIDS 1996 Jul 7-12;11;336.
26. Симић, С., Гашић, С., Маринковић, Л. Пушење, алкохолизам, друге наркомани-
је, насилничко понашање. У: Мирковић Ј. (уредник). Зборник радова Стручно-
научног скупа „Здравствено понашање студентске и средњошколске омладине“;
2000 11-14 мај; Златибор. Београд: Завод за здравствену заштиту студената:
2000. 63-4.
27. Јанкулов, М., Маринковић, Л. Сексуално понашање, комуникација са друговима
у школи, у породици студената Новосадског Универзитета. У: Мирковић, Ј.
45
(уредник). Зборник радова Стручно-научног скупа „Здравствено понашање сту-

дентске и средњошколске омладине“; 2000 11-14 мај; Златибор. Београд: Завод
за здравствену заштиту студената: 2000. 121-7.
28. Паунић, М. Пушење, алкохолизам, друге наркоманије и насилничко понашање
међу студентима Београдског Универзитета. У: Мирковић Ј. (уредник). Зборник
радова Стручно-научног скупа „Здравствено понашање студентске и средњо-
школске омладине“; 2000 11-14 мај; Златибор. Београд: Завод за здравствену
заштиту студената: 2000. 51-9.
Biljana Kocić, B. Petrović

Faculty of Medicine
Institute of Public Health Niš
COUNSELING AND HIV TESTING OF THE POPULATION OF

STUDENTS: VCCT CENTER EXPERIENCES
Summary. Introduction: Voluntary confidentaly counseling and

testing for HIV (VCCT) is a method to prevent and curb the further
transmission of HIV infections, combined with psychosocial support
to all persons that have been in the risk of acquiring the infections, or
had already been infected. It has to be intensive, focused, specific and
time-limited. The puprose of counseling is to help people take as
much responsibility as possible for the decisions related to their
health and wellbeing. Each client undergoes counseling before she/he
decides to be tested for HIV. Counseling is divided into two stages:
Pre-test and post-test counseling. Counseling, in relation to HIV and
AIDS is a confidential dialogue between a person and a care provider
aimed at enabling the person cope with stress and make informed
personal disicions relating to HIV and AIDS.
Aim: To assess some important characteristics and risky behavior of
the students-clients who attended VCCT Center on HIV during the
period november 2004-november 2007.
Material and Methods: The Register of the clients attended VCCT
Center on HIV during the period november 2004-november 2007
was used as material as well as anonymous questionnaires of the cli-
ents. Descriptive method was applied.
Results: Within the observed period, among 1220 clients who at-
tended VCCT center on HIV in IPH in Niš, 36% was students (53%
male and 47% female). For the great number of the students (81%)
counseling/testing was provided due to risky sexual intercourse
(81%). Most of the students were unmarried (92.6%), with mean age
46
at the first sexual intercourse of 18.7 for girls and 17.5 for boys, and
mean age of the number of sexual partners in the last year of 1.7 for
girls and 2.8 for boys. During the last sexual intercourse 60% of the
students didn't use condoms mostly because they didn't know the
right reason for it or didn't think about it (28%), or didn't like to use
condoms (33%) or had already use contraceptives (3%), or had
faithful partner (9). The majority of students (53%) didn't perceived
risk of acquiring HIV infection during their life. A small percentage
of students (25%) had sexual partners without risky behavior. Ciga-
rette smoking reported 58% of the students, acohol consumption 90%
of them and drug using 7% of the students.
Conclusion: VCCT, in relation to health promotion, has great im-
portance for improving knowledge, forming attitudes and changing
risky behavior to non risky, healthy life-style behavior of all people
esspecially young people who attend VCCT center. Also, counseling,
through the education gives suggestions for adopting different skills
aimed to avoid HIV/AIDS-related risks. Through the mass media,
with the aid of broad society, VCCT could take a part in reducing
stigma and discrimination related to HIV/AIDS positive persons and
stimulates young people to attend VCCT center.
Key words: students, voluntary confidentaly counseling and HIV
testing, risky behavior.
47
УДК 159.9-057.87(497.11Ниш)
Бојана Димитријевић∗
Филозофски факултет Ниш,
ПСИХОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ СТУДЕНАТА

УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ
Резиме. Сам период адолесценције, који носи, по дефиницији,

буру и ломове у процесу самопроналажења, у условима оптере-
ћења које су године, па чак и деценије за нама донеле као горку
реалност, обилује још већим искушењима за младе људе у про-
цесу емоционалног, интелектуалног и социјалног функциони-
сања. У саветодавном раду најчешће се сусрећемо са младима
који имају проблеме у интелектуалном функционисању, инхи-
бицију, страх од учења, који су најчешће појачани захтевима
околине, родитељским амбицијама и жељом за успехом. Такође
се јављају и млади са породичним проблемима услед честих сва-
ђа, развода родитеља и њихове дилеме како се одредити према
понашању и улози родитеља. Сами родитељи, често преокупи-
рани личним животним или психолошким проблемима, често и
не уочавају проблеме са којима се њихова деца сусрећу и носе, не-
када својим понашањем и отежавајући излазак адолесцента из
кризе. Најчешћи емоционални проблеми су чест страх од бли-
скости или од одбацивања, прекида емоционалних веза, пробле-
ми емоционалне зависности као и усамљености и код младића
и девојака. Посебан проблем представљају проблеми везани за
сексуално функционисање на терену недовољне емоционалне
зрелости и недовољних сазнања о ризицима којима су изложени.
Употреба наркотика је честа појава у оквиру које се помоћ
тражи тек после дугогодишњег узимања и низа социјалних
проблема везаних за то. Истраживачки рад екипе младих истра-
живача окупљених око Саветовалишта за студенте Универзи-
тета у Нишу, под менторским надзором, добила је значајне ре-
зултате везане за ментално здравље студената.
Кључне речи: психолошки проблеми студената, емоционално
и сексуално функционисање, саветодавни рад.
∗
dimitrijevitj.bojana@gmail.com
49
Свесни смо оптерећења које су године, па чак и деценије за нама

донеле као горку реалност, а на коју истовремено можемо гледати и
као на узрок и као последицу - ратови за нама који као исход немају
разрешење и олакшање, већ је присутна неизвесност и стална претња
новим немирима и егзистенцијална несигурност; ерозија морала, осе-
ћање страха, угрожености и бесмисла; економска криза којом је по-
гођен највећи део становништва; криза и разарање породичног систе-
ма и дисфункционалност школског система који су део дезорганиза-
ције друштвеног живота, а доводе до конфузије система вредности, не-
сигурности у процени реалности и немогућности планирања будућно-
сти. Зар то није и више него довољно за осећање личне дезорганиза-
ције? Сам период адолесценције, који носи, по дефиницији, буру и ло-
мове у процесу самопроналажења, у овако комплексним спољашњим
околностима, наравно да је пред много већим искушењима.
Пунолетство се често изједначава са зрелошћу мада је сасвим
очигледно да млади људи овог узраста за много шта још увек нису у
пуној мери дорасли. Најчешће се проблеми јављају већ у покушају да
разумеју целокупну егзистенцијалну а додатно и политичку ситуацију,
како би се на основу те процене могли определити за њу, за опцију да
је игноришу или се боре против ње; будући да перзистира осећај да се
не могу са сигурношћу определити према јасно и недвосмислено у кул-
тури усвојеном систему вредности, постоји лутање, промена ових вре-
дносних оквира у зависности од околности и утицаја, често и прибе-
гавање социјално девиантном понашању које у одређеним контексти-
ма даје привид олакшања због припадности субгрупама истомишље-
ника. Многи се суочавају са питањима о смислу школовања под окол-
ностима које не упућују на налажење посла у складу са квалификација-
ма и личним квалитетом; постављају се питања смислености останка у
земљи и окружењу у којој се свакодневно сусрећу са сломом вредности
својих родитеља или недостатком сигурних вредности, недоследно-
шћу, страхом од оног што доноси будућност и другим кључним пита-
њима везаним за своју улогу у ономе што живот носи.
Свакодневне трагедије које гледамо око себе, а које такође неште-
димице емитују медији, компликују животе ових младих људи који су,
у овом старосном добу, осетљиви на све импулсе. Реакције на ове и
многе друге околности су различите, али често изузетно проблема-
тичне и тешке за превазилажење у процесу свеукупне турбуленције.
Прилагођавање и сазревање
У саветодавном раду најчешће се сусрећемо са младима који има-
ју проблеме у интелектуалном функционисању, инхибицију, страх од
учења, који су најчешће појачани захтевима околине, родитељским
амбицијама и жељом за успехом. За психолошку помоћ јављају се тек
50
ПСИХОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ
после низа неуспеха, изгубљених испитних рокова или чак и година у

којима са изненађењем спознају да после петнаестак година школова-
ња немају радну навику или не располажу одговарајућим техникама
учења. Некада се налазе пред блокадом изазваном неразрешеним емо-
ционалним дилемама, или нескладом између жеља, личних очекива-
ња и очекивања породице. Избор факултета, некада вођен жељама ро-
дитеља или насумичним одлучивањем, а некада и по принципу „најма-
њег зла“ са надом да ће избор ипак кроз време постати и оно што се
воли и са ентузијазмом учи, код неких постаје ноћна мора и извор
доживљаја личне промашености. Посебан проблем може се јавити код
студената који уписом на факултет напуштају место и начин дотада-
шњег живљења са свим специфичним локалним обележјима, код ко-
јих се чешће јавља неприлагођеност режиму студирања или други про-
блеми повезани са селективном или глобалном неефикасношћу. У
овом случају, проблеми сепарације и адаптације могу додатно компли-
ковати остваривање задатака које овај развојни животни период носи.
Породични и интерперсонални проблеми

Такође јављају се и млади са породичним проблемима услед че-
стих свађа, развода родитеља и њихове дилеме како се одредити према
понашању и улози родитеља. Сами родитељи, често преокупирани
личним животним или психолошким проблемима, често и не уочавају
проблеме са којима се њихова деца сусрећу и носе, некада својим пона-
шањем и отежавајући излазак адолесцента из кризе. Манипулација де-
цом у процесу свађа, сепарације или развода родитеља, чест је проблем
који се током психолошког рада провлачи не само као актуелан, већ
обично као темељ даљих интерперсоналних и партнерских проблема
адолесцента, питања поверења, способности за блискост па чак и одр-
жавање реалне слике о себи и другима. Насиље у породици и злостав-
љање деце доводи до мултипликовања проблема, тако да је често те-
шко и дуготрајно стицање поверења оваквих адолесцената како би се
могао започети психолошки рад.
Због тога често долази до интерперсоналних проблема који се из-
ражавају кроз осећање неповерења према другима, проблеме у кому-
никацији, осећање да су други криви за већину њихових проблема, да
их други не разумеју, кроз проблеме у социјалној средини, школи, па
чак и у друштву вршњака.
Емоционални проблеми
Најчешћи емоционални проблеми су чест страх од блискости или
од одбацивања, прекида емоционалних веза, проблеми емоционалне
зависности праћени сепарационом анксиозношћу у односу на родите-
51
ље. Упркос потреби да се буде остварен у партнерској вези, много пута

се налазе аргументи који говоре о неповерењу, неспремности за преда-
вање и могућност повреде; или наилазимо неретко на случајеве изра-
зито промискуитетног понашања у потрази за собом, или оним другим
који ће без изузетка без речи погодити све мисли и његове/њене
потребе; некада се некритично мењање партнера објашњава потребом
да се „проживи“ јер је живот ризичан и кратак. Изузетно присутан
проблем усамљености и код младића и девојака, а који најчешће везу-
јемо за појаву општег међуљудског отуђивања, у овом периоду пред-
ставља дубоку емоционалну трауму. У овом развојном периоду се по-
некад јавља и хомосексуална паника или наилазимо на проблеме људи
са хомосексуалном оријентацијом који наилазе на специфичне, веома
сложене проблеме у многобројним областима свог функционисања.
Велики број адолесцената жали се и на депресију, апатију, без-
вољност, нерасположење. Депресивне реакције и расположења најче-
шће се јављају као пратиоци осећања одбачености, несигурности, ин-
фериорности, конфликта између захтева и немогућности да се реализу-
ју. Адолесценција са својим физиолошким и афективним турбуленци-
јама може се слободно третирати као стање пролонгираног стреса, посе-
бно под додатно отежавајућим околностима које доносе проблематични
или неразрешени интерперсонални, емотивни, или проблеми самопо-
тврђивања.
Сексуалност
Сексуалност је сигурно једно од најзначајнијих дешавања адоле-
сценције. Јављају се тешкоће око усклађивања раније стечених ставо-
ва, усвојених норми и изграђених стандарда понашања, на једној стра-
ни, и јасне жеље да се задовољи полна потреба, на другој страни. По-
себно у култури и друштву где се најчешће пропагирају васпитне пору-
ке о значају моралног понашања и увремењеном уласку у свет сексу-
алности одраслих, а истовремено децу и адолесценте са свих медија
бомбардују експлицитне еротске сцене и изразито доступне, а у том пе-
риоду и примамљиве, неисцрпне количине сексуалних садржаја, за
адолесцента се опет поставља питање постављања границе и често ве-
ома сумњивом личном опредељењу о томе шта је за његов узраст и са
којим ограничењима прихватљиво а шта није.
Истраживања показују да је ниво знања о сексуалности релатив-
но низак, посебно о полно преносивим болестима и делотворности
контрацептивних средстава. Најчешћи проблеми адолесцентне попу-
лације су полно преносиве болести и адолесцентне трудноће, па је због
тога инсистирање на сигурнијем сексу изузетно важно.
Девојке углавном немају контролу над сексуалним односом и нај-
чешће препуштају младићу да дефинише ризичност њиховог односа,
52
јер се инсистирање на заштити перципира као „неженствено“ и стога

непожељно (рескирајући нежељену трудноћу, полно преносиве боле-
сти, HIV/AIDS.) Младићи су исто тако изложени ризику јер се морају
приказати као „зналци“ и такође не смеју отворено потражити инфор-
мације.
Према истраживањима која су обухватила и адолесцентну омла-
дину Ниша, просечна старост за ступање у први сексуални однос је 16,8
година. Просечан број сексуалних партнера у задњој години код обу-
хваћених испитаника (17-24 године) је у Нишу 6,4 (док је нпр. у Бео-
граду 18,3!)
У погледу коришћења кондома, анкета у Нишу показује да од сек-
суално активних адолесцената само 15,4% увек користи кондом као ме-
ру заштите, док њих 56% користи кондом «понекад», а 20,9% га никад
не користи, што представља огромну масу од скоро 77% адолесцената
изложеним не само питању нежељене трудноће, већ и релативно зане-
мареном али екстремно важном ризику од полно преносивих болести
и HIV/AIDS-а.
Ево неких од разлога које су адолесценти навели као своје аргу-

менте за некоришћење кондома:
Табела 1. Зашто не користим кондом

Не волим sex са кондомом 49,50%
Имам поверења у партнера 44,00%
Недоступни су ми када имам прилику за sex 22,50%
Не мислим на опасност јер се sex однос обавља на брзину 22,34%
Скупи су 11,60%
Срамота ме је да купим 8,30%
Не знам да користим 5,20%
У недостатку сексуалне едукације - родитељи нерадо или уопште

не прихватају улогу едукатора о полности, а у школама још не постоје
програми - адолесценти су присиљени да уче о сексуалности путем
масовних медија и вршњака. Ови последњи су, према истраживањима,
најчешћи извор информација.
Следећи графикон показује најчешће изворе информација мла-
дих о полно преносивим болестима:
53
Ниг де
1 6,7 Дру г о мест о
1 6,7 Сл у ж бе савет овања
33,3
Краг у јевац Здравст вени радници
83,3 Школ а
50,0
Медији
1 6,7
Пријат ељ и
3,9 Породица
1 1 ,8
1 0,5
Нови Сад
38,0
51 ,3
7 6,3
1 7 ,1
4,2
1 0,4
1 8,8
1 6,7
Ниш
25,0
85,4
47 ,9
1 2,5
4,7
9,5
8,3
1 5,4
Београд
1 8,3
7 2,8
53,8
1 3,6
3,3
8,4
1 1 ,0
1 4,7
Србија 24,1
69,6
58,5
1 4,4
0 20 40 60 80 1 00
Графикон 1. На који начин добијам информације

о полно преносивим болестима
Употреба наркотика
Све чешћи су и проблеми наркоманије, чак и код деце у нижим
разредима основне школе. Најчешће узимају марихуану и хероин и то
зато што су радознали, друже се са наркоманима или су разлози
психолошке природе – несигурност, фрустрираност, депресивност, су-
ицидалност, трагање за сензацијама.
Особе које користе неку врсту дрога обично се не јављају саме, већ
због њих зову и долазе родитељи и то када се анксиозност и незадо-
вољство манифестују изливима беса, свађама са другима, тучама који
54
тек после обично већ дужег стажа узимања наркотика, драматично скре-
не пажњу породици.
Подаци истраживања указују да ће:
једно од петнаесторо деце постати алкохоличар у неком тре-
нутку живота због генетске предиспозиције;
деца алкохоличара од 4 до 6 пута чешће постати алкохолича-
ри од оне деце која немају алкохоличара у породици;
до своје 20. године, готово 80% младих пробати неку илегал-
ну дрогу.
Већина адолесцената постану конзументи дроге у неком тренутку
развоја, било да је реч о легалним дрогама као што су алкохол, цигаре-
те и кафа, било да је реч о илегалним, као што су марихуана, кокаин и
друге тешке дроге.
Посебну пажњу треба обратити на оне адолесценте који користе
дроге као начин суочавања са стресом, што може ометати развој успе-
шних стратегија суочавања и одговорног доношења одлука.
Следећи графикон показује које дроге најчешће користе адоле-
сценти.
ЛСД Хероин Кокаин А нал г ет ици

Дру г о
Лепак 0% 8% 0% 1%
0%
4%
Екст ази Н.O.
2% 1 0%
Диазепам ил и
бензодиазепини
0%
Канабис
7 5%
Графикон 2. Које сам дроге користио најчешће у последњих годину дана
• Родитељи, вршњаци и социјална подршка играју важну

улогу у превенцији адолесцентне злоупотребе дроге.
Често се као окидач ка адолесцентној злоупотреби дрога наводе
породичне околности са којима се дете суочава већ у најранијем де-
тињству, када не добија адекватну негу, бригу и пажњу од стране роди-
55
теља и одраста у породицама с пуно сукоба. Сам отпор оваквим роди-

тељским ставовима и пеоципираном понашању доводи до тога да та
деца не успевају да усвоје ставове и понашања својих родитеља, па ка-
сније преносе тај недостатак везе с родитељима у период адолесценци-
је. Карактеристике адолесцената, као што су неприхватање друштве-
них вредности и немогућност контроле емоција, тада се изражавају
кроз зближавање с вршњацима који конзумирају дрогу, што и код њих
самих доводи до почетка злоупотребе.
Забрињавајући податак је да је, у више градова у Србији обухва-
ћених истраживањем, место за узимање наркотика управо сопствени
дом, што нас опет суочава са касним увидом родитеља у проблема-
тично понашање деце и недостатком ауторитета у породици.
Следећи графикон илуструје одговоре испитаника о уобичајеним
местима за узимање наркотика.
1 6,0
21 ,4 Крагу јевац
У кући пријат еља 27 ,5 Нови Сад
1 9,4 Ниш
53,5 Београд
28,6
У кући пријат еља 29,7
34,7
5,3
5,4
Друго мест о 7 ,7
3,7
1 6,0
21 ,4
У т оалет у 8,8
1 9,0
5,3
1 2,5
У школи
5,5
9,1
38,7
30,4
У парку
50,5
45,5
45,3
42,9
На улици
46,2
47 ,5
85,3
57 ,1
Код куће
57 ,1
7 9,3
46,7
42,9
Бар, кафић, клуб
58,2
57 ,0
0 20 40 60 80 100
Графикон 3. Где најчешће узимаш дрогу

56
За психолошку помоћ адолесценти до 18 година ређе долазе са-

моиницијативно, док они преко 18 година готово увек долазе сами и то
чак често крију од најближих, и не желе да се у психолошко саветова-
ње укључи породица. Родитељи траже нашу помоћ уколико примете
нешто сумњиво у понашању свог детета и то изазива нелагодност код
детета. Дешава се да су та деца објекат манипулације, односно да се
њихов проблем као „идентификованог пацијента“ истура у први план
како би се замаскирали некада и много већи базични проблеми у по-
родици.
Породица у таквим ситуацијама има веома значајну улогу. Нај-
чешће се запажају два модела одакле потичу таква деца: некада су чла-
нови породице у екстремно чврстим везама – симбиози где долази до
„гушења“ па практично нико од чланова породице не живи свој живот
нити има могућности адекватне сепарације и индивидуације чланова,
или су то породице где су чланови толико емоционално удаљени једни
од других да родитељи не примећују сигнале које им дете шаље, чак и
ако показују „лажну заинтересованост“ за његов живот и проблеме.
Већина адолесцената која пролази кроз фазе тог доба привреме-
но и повремено је склона неком степену кризе, дезорганизацији, хаосу
и шира околина утиче на сваки такав проблем. Због тога је веома ва-
жно препознати да ли се одређена испољавања третирају као развојни
феномен или је то искорак у психопатологију. Зато је и едукација мла-
дих о питању менталног здравља од велике важности како би се избе-
гла погрешна „нормализација“ суштински девијантних облика пона-
шања и адаптације и дала могућност да се, у складу са препознавањем
проблема, адолесцент и јави за помоћ у њиховом решавању.
Скромни корак ка истраживању психопатолошког стања младих,

после бомбардовања у нишкој регији је епидемолошка студија о фрек-
вентности појаве појединих психопатолошких обољења код младих од
19 до 26 година, учињен је у Нишу 2000. године, и од стране Психо-
лошког саветовалишта Савеза студента универзитета у Нишу и стру-
ковног Удружења студената психологије ПсихоН, под менторским
надзором.
На основу података које износи ПсихоН (2001), у Нишу је 2000.
године забележено 3468 психијатријских интервенција на младима
(узраста од 19 до 26 година).
У табели која следи приказани су само најзаступљенији пореме-
ћаји међу младима, који су регистровани од стране Клинике за зашти-
ту менталног здравља Клиничког Центра и Дома здравља у Нишу, у
току 2000/2001. године, а који потврђују високу фреквентност психо-
патолошких испољавања код младих.
57
Табела 2. Фреквентност појаве појединих психопатолошких обољења

код младих (од 19 до 26 година) на територији града Ниша
F 11 F 23 F 41
Употреба Акутна и пролазна Анксиозни
опијата душевна обољења поремећај
619 264 272
Истраживања о аспектима менталног здравља студената

Подстакнути овим и истраживањима других аутора повезаних са
поменутом проблематиком, овим истраживањем се желело утврдити
да ли се слика менталног здравља студената променила, да ли се наго-
милана тензија и свакодневна изложеност стресогеним животним до-
гађајима и даље одражавају на квалитет њихових професионалних,
академских и личних животних токова, не само код оних који су се ја-
вили за стручну помоћ, већ и код оних који то нису. Идеја следећег
истраживања, спроведеног 2003. године на стратификованом узорку,
била је да се утврди какав је ниво латентне агресивности и у којој мери
су подложни стресу.
Резултати су показали статистички значајно изражен ниво агре-
сивности, као и повећану социјалну дезадаптацију код студена-
та Универзитета у Нишу.
Узорак истраживања спроведеног 2005. године био је случајан,
стратификован, са пропорционалним избором, а чинило га је 475 сту-
дената са 9 факултета Универзитета у Нишу. Дао је следеће резултате:
Студентска популација Универзитета у Нишу има тешкоћа
и проблема (породичних, друштвених, професионалних...).
Студенти су слабо информисани о томе коме могу да се
обрате за помоћ и где.
Имају потребу да са неким разговарају о проблемима,
најчешће су ту пријатељи који су у улози психолога. Када су у
питању психолошки проблеми помоћ би затражили од психо-
лога (ретко од психијатра), али само уколико би та врста услу-
ге била бесплатна и њима просторно и временски доступна.
Спремни су да користе услуге бесплатног психоло-
шког саветовалишта и сматрају да је устаљивање такве слу-
жбе потребно, па и неопходно на нашем Универзитету.
2007. године спроведено је још једно емпиријско истраживање са
циљем утврђивања нивоа агресивности и подложности стресу. Трагало
се и за доминантним чиниоцима који проузрокују стрес код студената.
58
Узорак је чинило 500 студената универзитета у Нишу са 10 разли-

читих факултета. Одабир је био стратификовани пропорционални. Ин-
тригантно је да више од половине испитаника има потребу за разгово-
ром са психологом, али упркос томе се већина никад није обрати-
ла за помоћ.
Такође, резултати показују да студенти Нишког Универзитета имају
повишен ниво тенденције ка агресивности у односу на
просечне вредности. Интересантан је податак да је највећи ниво
тенденције ка агресивности код студената Електронског факултета, а
да су најмање агресивни студенти Факултета заштите на раду.
Табела 3. Ниво агресивности студената по факултетима

(дескриптивна статистика)
Арит. Стд.
N Минимум Максимум
средина девијација
Филозофски 59 96,1356 14,8562 65,00 127,00
Ниво агресивности (сигма)
Правни 98 86,2245 17,0829 52,00 126,00

Економски 84 83,7024 12,1752 50,00 113,00
Електронски 34 96,3824 12,3534 70,00 120,00
ПМФ 38 84,5789 10,8892 58,00 107,00
Машински 22 89,2273 10,6455 74,00 110,00
Медицински 62 89,3065 14,4240 40,00 123,00
Факул. спорта и физ. култ. 33 92,0606 15,5261 52,00 126,00
Факултет уметности 9 85,1111 11,9210 63,00 103,00
Факул. зашт. на раду 24 82,7917 12,2722 60,00 105,00
Грађ-aрхитектонски 36 89,3056 14,2324 64,00 115,00
Студенти Универзитета у Нишу су у већој мери подложни стре-

су у односу на норме. По овом питању, најподложнији стресу су
студенти Правног факултета, а најмање подложни су студенти Фа-
култета спорта и физичког васпитања. У највећој мери стрес је проуз-
рокован карактеристичним начином живота.
59
Табела 4. Подложност стресу по факултетима

(дескриптивна статистика)
Арит. Стд.
N Минимум Максимум
средина девијација
Филозофски 58 36,0172 52,0329 7,00 350,00
Правни 97 60,1443 62,0777 7,00 292,00
Економски 85 41,1294 48,9791 7,00 300,00
Подложност стресу
Електронски 34 29,7941 38,5807 7,00 188,00

ПМФ 38 34,4737 30,0034 8,00 129,00
Машински 22 37,9091 50,5860 8,00 237,00
Медицински 62 39,2581 43,1680 8,00 196,00
Факул. спорта и физ. култ. 33 19,4242 18,3372 8,00 73,00
Факултет уметности 9 30,4444 26,7634 10,00 77,00
Факул. зашт. на раду 24 46,5000 45,5851 7,00 196,00
Грађ-aрхитектонски 36 48,0556 56,2260 8,00 252,00
Укупно 498 41,7088 49,3920 7,00 350,00
Ово су само неки од емпиријских података који пред релевантне

службе стављају задатак за предузимањем што хитнијих корака ка
осмишљавању путева пружања помоћи адолесцентној омладини. Ре-
шавањем неких од најчешћих проблема, везаних за застој у студирању,
емотивне или породичне проблеме, дајемо и могућност посредног ре-
шавања питања од приоритетног значаја за студенте и Универзитет –
краће и успешније студирање уз помоћ психолога у организацији уче-
ња; бољи квалитет живота уз помоћ у разрешавању емотивних и са
емоцијама повезаних проблема, а самим тим и помоћ у изграђивању
идентитета младих људи који у овом периоду живота често у трагању
за собом губе и интерес за студирање, као и мноштво других, дирек-
тних и индиректних ефеката Психолошког саветовалишта који немају
само личну, већ и шире друштвену конотацију.
Брза процена стања и одговора на HIV и СИДУ у популацији посебно вулнерабилних
младих људи у Републици Србији, 2002, Издавач: Београдска канцеларија
УНИЦЕФа, Штампарија Редунић
„Секс, сексуалност и психоанализа“, 2004. уредници Т. Штајнер-Поповић, В. Брзев-
Ћурчић, Војислав Ћурчић, ИП „Жарко Арбуљ“, Београд,
„Сексуалност и односи међу половима“ 2004. Р. Грандић, Ј. Милутиновић, О. Књежевић-
Флорић
Информатор - Дрога и школа , година LVI – Број 08 – 23. фебруар 2001.
60
Психолошки профил система вредности адолесцентних наркомана, Бојана Илић,

Магистарски рад, Филозофски факултет у Београду, 1998.
http:// www.plivazdravlje.hr
http://www.sezam-he.net
htp://www.cmf.org.uk/literature/content.asp?context=article&id=157
http://patients.uptodate.com/images/pedi_pix/adoles2.gif
www.nida.nih.gov/Infofax; www.fonas.org.yu; www.blic.co.yu; www.subnovine.co.yu;
www.nin.co.yu; www.doctor.co.yu; www.neuro-so.org.yu; www.medijaklub.cg.yu;
www.krstarica.co.yu
Bojana Dimitrijević
PSYCHOLOGICAL PROBLEMS OF STUDENTS

OF THE UNIVERSITY OF NIŠ
Summary. The period of adolescense, that, by definition, has tumults

and troubles in the process of self identification, under difficult condi-
tions that the years, even decades behind us brought as a bitter reality,
is full of even bigger temptations for young people in the process of
emotional, intellectual and social functioning. In counselling work we
most often meet young people who have problems in intellectual func-
tioning, inhibition, fear of learning, frequently further strengthened
with the demands of the surrounding, parental ambitions and wish for
success. There are also young people with family problems due to con-
stant fights, parents' divorce, and their dilemmas how to behave as par-
ents. Parents themselves, often preoccupied with their personal lives or
psychological problems, often do not notice problems their children en-
counter, and with their own behavior they make it harder for the
adolescent to overcome the crisis. The most frequent emotional prob-
lems are fear of closeness or refusal, interruption of emotional relation-
ships, problems of emotional dependence, and loneliness both in boys
and girls. Special problems are those related to sexual functioning
when emotionally immature and with not enough knowledge of possi-
ble risks. The use of drugs is an often occurence and the cure is at-
tempted only after many years of intake and numerous social problems
related to it. The research team of young researchers of Students' Coun-
selling Center of the University of Niš, under mentor supervision, has
obtained significant results related to mental health of students.
Key words: psychological problems of students, emotional and sexual
functioning, counselling work.
61
УДК 159.922.1 : 613.88-053.6
Јелисавета Тодоровић∗, Александра Коцић,
Инес Миладиновић, Тијана Јовановић
РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ1
Резиме. Ризична сексуална понашања адолесецената обухва-

тају сва она сексуална понашања која нарушавају и физичко и
психичко здравље адолесцената. Рана сексуална искуства, про-
мискуитетно понашање, проституција на адолесцентном уз-
расту, неупотреба презерватива, нежељена и непланирана
трудноћа, недовољна информисаност о здравственом статусу
партнера и полне болести су најчешће форме ризичног сексуал-
ног понашања младих. Циљ овог истраживања био је да се испи-
та повезаност васпитних ставова родитеља, процењених од
стране њихове деце и неких облика ризичног сексуалног понаша-
ња. За испитивање ризичног сексуалног понашања младих упо-
требљен је упитник Ludwig Boltzmann Institut für Gesundheit-
psychologie der Frau Ludwig Boltzmann Institut fur Gesundheitpsy-
chologie der Frau из Беча, који је коришћен 1997. у једном истра-
живању сексуалности београдских средњошколаца (Вујовић,
1999). Упитник је задат ученицима различитих средњих школа
у Лесковцу (N=150) и Нишу (N=187) узраста 17 и 18 година. При-
меном факторске анализе издвојена су шест фактора на основу
упитника ризичног сексуалног понашања и то: потреба за со-
цијалном подршком вршњака, ставови породице о заштити
током сексуалног односа, контрола родитеља, постојање сек-
суалних односа и заштита, ставови младих о раним сексуал-
ним односима, облици првих сексуланих искустава и заштита.
Кључне речи: васпитни ставови, млади, ризично сексуално
понашање.
∗
jelisaveta@filfak.ni.ac.yu
1Рад је настао у оквиру пројекта Усклађивање улога на послу и у породици (149062D)
који финансира Министарство науке Републике Србије.
63
Јелисавета Тодоровић, Александра Коцић, Инес Миладиновић, Тијана Јовановић
Говорећи о васпитању, обично се мисли на један кумулативни

процес, који започиње од првих дана детињства и који траје и надогра-
ђује се током читавог живота особе. Родитељи у том процесу имају нај-
већи значај, пошто је дете од рођења упућено на помоћ и негу родитеља.
Значај родитеља није само у томе што тако рано могу да врше
различите утицаје на дете, него и у томе што ти се утицаји шире на све
аспекте развоја детета, емоционални, интелектуални и социјални. И на
каснијим узрастима родитељи представљају значајне фигуре за обра-
зовање вредносних ставова младих. Истраживања показују да је мла-
дима највише стало до одобравања њихових родитеља у ономе што ра-
де. Поставља се питање да ли и сексуално васпитање треба започети од
најранијих дана детињства и да ли се то уопште практикује у породи-
цама? На жалост, одговори на ова питања нису позитивни. У многим
земљама сексуално васпитање је забрањено уз образложење да доводи
до вишег нивоа „неморала“, тј. повећане сексуалне активности младих.
То је за младе неповољно уколико ни у породици, ни у школи не могу
да добију одговоре на важна питања која се тичу њихове сексуалности.
Многи родитељи сексуално васпитање своје деце препуштају пре свега
школи, а оне пак, не поклањају довољно значаја тим питањима. У том
случају млади морају сами да траже одговоре, који су често погрешни
и непотпуни. Насупрот томе, родитељи који су имали богатије сексуал-
но искуство и који имају богатије знање о сексуалности, могу бити, а
често и јесу, добри саветници својој деци.
У низу истраживања установљено је да су ставови родитеља у ве-
зи са сексуалним понашањем младих значајни за усмеравање њиховог
сексуалног понашања и да могу да утичу на: а) узраст започињања сек-
суалне активности, б) модел сексуалног понашања, в) учесталост тру-
дноћа г) и настанак болести које се преносе сексуалним контактом. За-
пажено је да контрола кретања младе особе од стране родитеља пред-
ставља снажан инхибитор сексуалне активности и трудноће у адо-
лесцентном узрасту. Попустљивост родитеља према захтевима младих,
као резултат има ранији узраст започињања сексуалне активности.
Млади чији су родитељи принципијелни и умерено строги, сексуално
активни постају на старијем узрасту (Santelli/Beilenson, 1992, према Ву-
јовић 1999).
У прошлом, двадесетом веку, забележена су чешћа предбрачна
искуства младих и све ранија ступања у прве сексуалне односе. Резул-
тати истраживања у развијеним градовима у свету, па и код нас, пока-
зују да је до 18 године, а најчешће у 16 око 50% младића и нешто мање
девојака већ имало прво сексуално искуство. Такође, показало се да су
редовни сексуални односи у раној и делом у средњој адолесценцији
ретки и да је мало младих који често мењају партнере.
Забележен је све већи број непланираних трудноћа, већи број
раних бракова, који се најчешће завршавају разводом урушењем
угледа у групи вршњака, све већи број абортуса, проституције, већи
64
РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ
број оболелих и заражених СИДОМ и осталим полним болестима. У

већини случајева, како показују истраживања, млади нису довољно
свесни ризика и кобних последица њиховог сексуалног понашања,
сматрајући да је то „далеко од њих“.
Истраживање које су спровели К. Савин и В. Кораћ, 1995. и 1996.
год. у Београду под називом „Културни обрасци сексуалног понашања
и ризик од СИДЕ“, показало је да сви анкетирани (средњошколци и
студети) СИДУ доживљавају као велики ризик, а више од 2/3 је дожив-
љава као лични ризк. Очекивало се, на основу резултата, да ће млади
променити сексуално понашање. На жалост, 60% сами одређују шта за
њих представља, односно не представља ризик и у сексуалне односе сту-
пају све млађи, а највећи број притом не употребљава кондом, имају
релативно кратке сексуалне везе, углавном се не распитују о ранијем
сексуалном животу партнера и склони су да сами процењују здравстве-
ни статус особа са којима имају сексуалне односе (Савин и Кораћ, 1997).
На основу наведених истраживања и података може се закључити
да су млади добро обавештени о последицама ризичног сексуалног по-
нашања, али не и довољно свесни, а ни спремни да га мењају.
Основни циљ истраживања спроведеног 2006. године међу
средњошколцима у Лесковцу и Нишу, био би да се утврди заступљеност
ризичних сексуалних понашања, као и повезаност васпитних поступака
родитеља средњошколаца и њиховог ризичног сексуалног понашања.
За испитивање ризичног сексуалног понашања средњошколаца упо-
требљена је скраћена верзија упитника, чији су аутори сарадници Ludwig
Boltzmann Institut für Gesundheitspsychologie der Frau из Беча. Упитник
је коришћен и раније у нашој средини у једном опсежном истраживању
ризичног понашања београдских средњошколаца 1997.
Истраживање је обављено на узорку од сто педесет ученика тре-
ћих разреда из пет различитих средњих школа у Лесковцу и сто осам-
десет седам ученика трећих разреда средње медицинске школе и Гим-
назије „Стеван Сремац“ у Нишу. Спроведено је током маја и новембра
месеца 2006. године. Испитивање је било групно, распоређено по ма-
тичним школама испитаника и трајало је по један школски час.
Табела 1. Полна структура узорка

Број испитаника Проценат
Младићи 115 34,125
Девојке 222 65,875
Тотал 337 100,00
65
Табела 2. Место становања испитаника

Број испитаника Проценат
Град 236 70,03
Предграђе 42 12,46
Село 59 17,50
Тотал 337 100,00
На упитнику ризичног сексуалног понашања, факторском анали-

зом издвојило се шест фактора, који су приказани у табели 3.
Табела 3. Фактори ризичног сексуалног понашања

Назив фактора
1 Потреба за социјалном подршком вршњака
2 Ставови породице о заштити током сексуалног односа
3 Контрола родитеља
4 Постојање сексуалних односа и заштита
5 Ставови младих о раним сексуалним односима
6 Облици првих сексуалних искуства и заштита
Поред ових фактора, издвојили смо и три питања на упитнику ко-

ји су везани за заштиту од полно преносиве болести, тачније СИДЕ. То
су питања: Да ли си при првом сексуалном односу помислио/ла на
СИДУ? Да ли сте причали о СИДИ пре него што сте спавали? Да ли сте
против СИДЕ нешто предузели? У табелама бр. 4, 5 и 6, приказана је
заступљеност одговора на поменута питања. Испитаници који до сада
нису имали сексуални однос, на ова питања одговарали су под претпо-
ставком како би било да су имали.
Табела 4. Одовори на питање:

Да ли сте приликом првог сексуалног односа помислили на СИДУ? (1)
Учесталост Проценат
1. не 200 59,35
2. да 137 40,65
Тотал 337 100,00
На основу табеле видимо да је мањи проценат, 40,65% испитани-

ка, одговорио да је при првом сексуалном односу помислио (или би по-
66
мислио) на СИДУ, а 59,35% дало је одговор да нису помислили на

СИДУ, што је прилично забрињавајуће.
Табела 5. Одговори на питање1

Да ли сте причали са својим партнером о СИДИ? (2)
1. не 75 50,00
2. да, у односу на нас 28 18,70
3. да, уопште 47 31,30
Тотал 150 100,00
На основу табеле видимо да је чак 50% испитаника одговорило да

нису причали (нити би причали) са својим партнерима о СИДИ пре
него су спавали са њима, 31,3% разговарало је са партнерима уопште о
СИДИ, а само 18,7% је са својим партнерима разговарало о СИДИ у
односу на њих саме, пре сексуалног односа. Овај податак је веома
значајан за процену ризика од СИДЕ. Изгледа да млади и даље не уви-
ђају колико је раширен ризик од ове опаке болести и као да верују да
се њима лично тако нешто никако не може догодити.
Табела 6. Одговори на питање

Да ли бисте несто предузели против СИДЕ (3)
1. не 91 60,70
2. да 59 39,30
Тотал 150 100,00
На основу табеле видимо да је чак 60,7% испитаника одговорило

да није (или не би) ништа предузели против СИДЕ, а само 39,3% је
предузело (или би предузело) нешто против СИДЕ. И ово је забриња-
вајући податак, јер показује да се млади у великом броју ризично пона-
шају приликом сексуалних односа.
У даљој статистичкој анализи испитане су полне разлике у погле-
ду ризичног сексуалног понашања. Рађен је t-тест за упитник о ризич-
ном сексуалном понашању, као и за питања у вези са СИДОМ. Затим
1 У табели 5 и 6 су подаци добијени само на узорку лесковачких средњошколаца. На-
име, иако је задаван исти упитник и на лесковачком и на нишком узорку средњошко-

лаца, екипа истраживача је донекле различито сортирала податке, па одгови на пита-
ња из табела 5 и 6 недостају.
67
смо корелирали пол, образовање родитеља и место становања испита-

ника са издвојеним факторима ризичног сексуалног понашања. Резул-
тате испитаника на упитнику ризичног сексуалног понашања подели-
ли смо према издвојеним факторима, а њих, даље, груписали у две гру-
пе. Прву групу фатора чине потреба за социјалном подршком вршња-
ка, ставови породице о заштити током сексуалних односа и контрола
родитеља. Другој групи припадају фактори: постојање сексуалних од-
носа и заштита, ставови младих о раним сексуалним односима и обли-
ци првих сексуалних искуства и заштита. Резултати су приказани у та-
белама 7, 8, 9 и 10.
Табела 7. Полне разлике у погледу ризичног сексуалног понашања

ученика (t-тест)
t df Sig.
(2-taild)
Потреба за социјалном подршком вршњака 1,585 145 0,11
Ставови породице о заштити 4,121 145 0,00**
током сексуалног односа
Контрола родитеља 7,612 145 0,00**
Постојање сексуалних односа и заштита 0,241 145 0,81
Ставови младих о раним сексуалним односима 2,093 145 0,03*
Облици првих сексуалних искуства и заштита 0,074 145 0,94
**значајна разлика на нивоу 0.01,*значајна разлика на нивоу 0.05.
На основу табеле видимо да постоји статистички значајна разлика

између младића и девојака у погледу следећих фактора: ставови поро-
дице о заштити током сексуалног односа (0.00); контроле родитеља
(0.00) и ставови младих о раним сексуалним односима (0.03);
Табела 8. Полне разлике у погледу ризичног сексуалног понашања у

односу на СИДУ (t-тест)
t df Sig.
(2-taild)
Питање 1 0,23 148 0,81
Питање 2 1,09 148 0,27
Питање 3 0,972 148 0,33
На основу табеле видимо да нема статистички значајних разли-

ка између одговора младића и девојакаа на питања у вези са СИДОМ.
68
Табела 9. Корелације пола, образовања родитеља и места становања

испитаника и I групе фактора ризичног сексуалног понашања
Потреба за Ставови Контрола
социјалном породице о родитеља
подршком заштити током
вршњака сексуалних
односа
-0,13 0,32** 0,53**
Пол
0,11 0,00 0,00
Образовање 0,10 0,06 -0,12
оца 0,19 0,43 0,14
Образовање 0,02 -0,03 0,06
мајке 0,75 0,71 0,40
Место становања 0,11 0,01 -0,06
испитаника 0,16 0,81 0,43
**значајна корелација на нивоу 0.01
Први ред вредности показује ниво корелације, а други, ниво значајности.
На основу табеле видимо да постоји статистички значајна коре-

лација између пола испитаника и (а) ставова породице о заштити то-
ком сексуалног односа (0.00) и (б) контроле родитеља (0.00).
Табела 10. Корелације пола, образовања родитеља и места становања

испитаника и II групе фактора
Постојање Ставови младих Облици првих
сексуалних о раним сексуалних
односа и сексуалним искуства и
заштита односима заштита
0,02 0,17* -0,00
Пол
0,81 0,03 0,94
Образовање 0,08 -0,13 0,21**
оца 0,30 0,10 0,00
Образовање 0,02 -0,08 0,05
мајке 0,73 0,29 0,48
Место становања 0,08 0,06 0,09
испитаника 0,32 0,45 0,26
**значајна корелација на нивоу 0.01
69
На основу поређења испитаника различитог пола у погледу шест

наведених фактора добијених на упитнику ризичног сексуалног пона-
шања и питања у вези са СИДОМ установили смо да:
• постоји статистички значајна разлика на нивоу 0.00 у погледу
фактора ставови породице о заштити током сексуалног
односа између испитаника различитог пола, тј. ставови
породице о заштити током сексуалних односа, различити су
када су у питању младићи и девојке;
фактора контроле родитеља, између испитаника различи-
тог пола. Постоји значајна разлика у погледу контроле деце
од стране родитеља у зависности од пола. Бојазан да се може
десити нежељена трудноћа, као једна од последица преурање-
ног ступања у сексуалне односе, а чије последице највише
сносе женска деца, вероватно је у великој мери повезана са
овим разликама. То уједно говори да је страховање родитеља
од нежељене трудноће далеко израженије, него страховање да
дете може оболети од неке заразне болести током односа, ка-
ква је нпр. СИДА, јер у том случају се вероватно не би поја-
виле ове полне разлике. Наравно, не треба занемарити тради-
ционално васпитање, које је усмерено на већу контролу пона-
шања женске деце у односу на мушку, којима се обично даје
већа слобода, нарочито након уласка у адолесценцију. То је
установљено у различитим истраживањима (Опачић, 1995);
фактора ставови младих о раним сексуалним односима
између испитаника различитог пола. Између младића и
девојака постоји разлика када су у питању ставови о сексу-
алним односима. Девојке се чешће изјашњавају да почетак
сексуалне активности треба да буде на каснијем узрасту;
• разлика између младића и девојака у вези са питањима о
СИДИ није установљена (табела 8).
За наше истраживање најзанимљивији су фактори из II групе, а

то су постојање сексуалних односа и заштита, ставови младих о раним
сексуалним односима и облици првих сексуалних искуства и заштита.
Да ли се млади ризично понашају у погледу сексуалне активности?
Прокоментарисаћемо податке које смо добили на питања, која репре-
зентују факторе из поменуте II групе.
Фактор: постојање сексуалних односа и заштита - На питање
34. „Да ли сте имали сексуални однос?“ 58% је одговорило са да, од
тога 57,1% младића и 58.8% девојака. Највећи број младића имао је
однос у шеснаестој години, а девојака у седамнаестој. Овај податак
говори да млади ступају у прве сексуалне односе врло рано. У прилог
томе иде и велики број истраживања која потврђују ове податке.
70
На питање 47. „Са колико си младића/девојака до сада спава-

ла/о?“ Највећи број младића спавао је са 3 девојке (18,3%). Код де-
војака је највећи број њих (26,3%) спавало са једним младићем.
На питање 50. «Колико често си користио/ла заштиту при сексу-
алном односу?» Највећи број средњошколаца одговорио је често
(22,7%), али занимљиво је то да је, посматрајући одвојено младиће и
девојке, највећи број младића (22,9%) одговорио да ретко користи за-
штиту, а највећи број девојака (26,3%) често. Ово показује да се мла-
дићи ризичније понашају у сексуалним односима од девојака.
Фактор: ставови младих о раним сексуалним односима – На
питање 12А које се тиче тврдњи да ли млади треба да имају сексуалне
односе у тим годинама, највећи број њих (47,3%) одговорио је да треба.
Овај податак нам, такође, потврђује чињеницу о раним сексуалним од-
носима младих.
На питање 13А да ли треба инсистирати на употреби кондома,
највећи број испитиваних (52,7%) одговорио је да треба. Овај податак
показује да млади сматрају да треба користити заштиту приликом сек-
суалног односа. Али, да ли је стварно тако?
Фактор: облици првих сексуалних искуства и заштита – На
питање 37. које се тиче употребе кондома при првом сексуалном одно-
су, највећи број младих (54%) одговорио је да није (или не би) кори-
стио заштиту. Интересантно је да одговори на питања која се групишу
око овог фактора корелирају значајно са образовањем оца, што ће ре-
ћи да уколико је отац образованији утолико су испитаници спремнији
да користе заштиту приликом првог сексуалног односа. То може зна-
чити да су у прве сексуалне односе ушли припремљенији. Већи степен
образовања очева погодује активнијем узимању учешћа у васпитавању,
па и сексуалном. На основу ових резултата претпостављамо да у обра-
зованијим породицама које на развој сексуалности гледају отвореније,
адолесценти прихватају своје сексуалне потребе, па се и сексуални од-
носи не одвијају спорадично и изненада без претходних припрема,
што значи да се смањује стопа ризичних сексуалних понашања.
Што се тиче питања у вези са СИДОМ, можемо закључити да се
млади ризично понашају. Чак 60,7% средњошколаца одговорило је да
није (или не би) ништа предузело против СИДЕ, а 54% је помислило на
СИДУ пре сексуалног односа. Ови резултати говоре да су млади свесни
постојања опасности од СИДЕ, али већи део њих не предузима ништа
против тога и понаша се ризично током сексуалних активности.
На основу ових података можемо закључити да млади ступају ра-
но у сексуалне односе и да мали број њих користи заштиту, што указује
на постојање значајних ризика у сексуалним односима. Када је у пита-
њу контрола од стране родитеља, она је значајно виша код девојака,
као и инсистирање родитеља на заштити током сексуалних односа. По-
следица таквих васпитних ставова је да се девојке мање ризично пона-
шају од младића. То нажалост не смањује ризик од полно преносивих
71
болести, пре свега СИДЕ, јер се млади без обзира на пол једнако ри-
зично понашају.
Премда наша земља спада у земље са ниском преваленцијом HIV-a
ипак се епидемиолошка ситуација може окарактерисати као неповољна,
са тенденцијом даљег погоршавања, с обзиром на тешке социјално-еко-
номске услове, као и ризично понашање младих. С друге стране, прети
врло извесна опасност од економски условљене миграције из земаља
источне Европе, које су већ тешко погођене епидемијом. На основу при-
јава и извештаја достављених Институту за заштиту здравља Србије „Др
Милан Јовановић Батут“ у Србији током 2004. године регистровано је
75 нових случајева HIV инфекције, 38 случајева са развијеним симпто-
мима болести, док је 17 особа умрло од СИДЕ. Од 75 новорегистрованих
HIV позитивних особа, 10 је из Војводине, 55 из Београда, док су остали
из централне Србије. Ако се посматра дистрибуција HIV инфекције по
полу, однос полова је 57 мушкараца према 18 жена (3:1), док је према
узрасним категоријама највећи број случајева регистрован у групи
старости од 30 до 49 година. Што се тиче трансмисивних категорија, чак
60% HIV инфекција пренесено је сексуалним путем (45 случајева, од
тога 21 случај или 28% хомо и бисексуалним контактом).
Резултати указују да ризично сексуално понашање постоји као
реална опасност за ширење HIV инфекције и на југу Србије, чак и у
условно речено мањим градским срединама, која се не сме
занемарити. Недовољна свест о томе колико је редовна заштита не-
опходна приликом сексуалних односа, стид од куповине и употребе
презерватива, разлика између декларативног залагања за заштиту и
спремности да се у реалној ситуацији нешто заиста и предузме, очигле-
дно неће спречити ширење заразе, као ни предупредити опасност од
нежељене трудноће и последица по репродуктивно здравље. Ова као и
слична истраживања требало би да упозоре јавност, родитеље па и
школе, да треба уложити систематске напоре у погледу васпитања за
очување репродуктивног здравља младих. Једино на тај начин могу се
ублажити неповољне последице ризичних сексуалних понашања, за
које би требало да смо одавно постали свесни да се не дешавају неким
младим људима који су далеко од нас, већ да се то дешава нашој деци,
суседима, пријатељима, у добу када се лако и на кратко експерименти-
ше, а последице се сносе дуготрајно, некада и са кобним исходом.
1. Опачић, Г. (1995): Личност у социјалном огледалу, Београд, Институт за
педагошка истраживања.
2. Приручник за здравствене раднике о заштити репродуктивног здравља младих,
Сачувајмо здравље, Институт ЗЗМиД Републике Србије, Београд, 2000.
3. Савин, К., Кораћ, В. (1992): Сида и друштвена реакција, Београд, Библиотека
Ериније.
72
4. Савин, К., Кораћ, В. (1997): Сексуално понашање и ризик заразе СИДОМ младих
у Београду; Социолошки преглед, Београд, Вол. XXXИ, бр 1.
5. Вујовић, С. (1999): Млади и СИДА, Београд, EQUILIBRIUM.
6. Тадић, Н. (2000): Психијатрија детињства и младости, Београд, Научна
књига.
7. Тодоровић, Ј. (2005): Васпитни стилови родитеља и самопоштовање
адолесцената, Ниш, Просвета.
8. Томори, М. (2006): Ризично понашање у адолесценцији – разлике међу
половима, Зборник радова „Унутрашња и спољашња реалност адолесцената“,
уредио Војислав Ћурчић, Београд, ИП “Жарко Албуљ”, стр. 79-89.
Jelisaveta Todorović, Aleksandra Kocić,

Ines Miladinović, Tijana Jovanović
RISKY SEXUAL BEHAVIOUR OF YOUNG PEOPLE
Summary. Risky sexual behaviour of adolescents subsumes all those

kinds of sexual behaviour that threaten both physical and mental
health of an adolescent. Early sexual experiences, promiscuous be-
haviour, prostitution in adolescent age, non use of contraceptives, un-
wanted and unplanned pregnancy, insufficient knowledge of health
status of the partner, and venereal diseases are most common forms of
risky sexual behaviour of young people. The aim of this research was
to question the relationship between parents’ attitudes in upbringing,
assessed by their children and some forms of risky sexual behaviour.
For examining risky sexual behaviour of young people the question-
naire was used. It was Ludwig Boltzmann Institut fur Gesundheitpsy-
chologie der Frau Ludwig Boltzmann Institut fur Gesundheitpsycholo-
gie der Frau from Vienna that was used in 1997 in one research on the
sexuality of Belgrade high school pupils (Vujo, 1999). This question-
naire was given to students of various high school students in Leskovac
(N=150) and Niš (N=187), all between the ages of 17 and 18. By apply-
ing factorial analysis six factors were distinguished based on the ques-
tionnaire of risky sexual behaviour, and they are: the need for the so-
cial support of the peers, the attitude of the family on the protection
during sexual intercourse, parental control, the existence of sexual re-
lations and protection, the attitude of young people towards the early
sexual relationships, the forms of first sexual experiences and protection.
Key words: upbringing attitudes, young people, risky sexual
behaviour.
73
УДК 613.88-053.6
Миодраг Станковић∗, Јездимир Здравковић
Клиника за заштиту менталног здравља,
Одељење за дечју и адолесцентну психијатрију,
Клинички центар, Ниш, Србија

АДОЛЕСЦЕНАТА
Резиме. Здравствени и социјални проблеми који могу настати

када млади људи ступају у сексуалне односе без претходне зашти-
те и информисаности предиспонирају их за ризично понашање ка-
ко у области сексуалности тако и генерално. Циљ нашег рада био
је сагледавање актуелних трендова и ризика у сексуалном пона-
шању адолесцената. Истраживачки узорак састојао се од 1101
адолесцента, узраста од 13 до 25 година. Као инструмент истра-
живања коришћен је упитник „СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ“, специ-
јално конструисан за потребе истраживања. Анализом података
сагледано је сексуално понашање 472 адолесцента мушког и 629
женског пола, унутар и између полова. Сексуално искусно било је
84% мушкараца и 65% жена. Сагледан је узраст започињања сек-
суалних односа, укупан број сексуалних партнера, број сексуалних
партнера током последње године и последњег месеца и компари-
ран однос броја вољених и сексуалних партнера, затим учеста-
лост абортуса, силовања и идентификација силоватеља, као и ко-
ришћења кондома и метода заштите од нежељене трудноће. Мо-
же се закључити да висока стопа предбрачне сексуалне активно-
сти, са више сексуалних партнера, релативно ниска стопа упо-
требе кондома и чињеница да је једна од 25 адолесценткиња имала
артефицијелни абортус, указују на недовољну едукацију адолесце-
ната о сексуалности и репродуктивним ризицима. Посебно забри-
њавајућа статистика је да је једна од 20 адолесценткиња силова-
на или је сексуални однос доживела као силовање, при чему је сило-
ватељ најчешће био стални партнер. Општи закључак је да је по-
треба за системским променама у области едукације младих о
сексуалности и заштите младих од ризичног сексуалног понаша-
ња значајно већа од оне која се тренутно пружа.
Кључне речи: сексуално понашање, адолесценти, национална
студија.
∗
adolescencija@sbb.rs
75
Миодраг Станковић, Јездимир Здравковић
Увод
Као резултат ризичног понашања, одређени број тинејџера и адо-
лесцената искуси непланирану трудноћу и сексуално преносиве боле-
сти (1, 2, 3, 4)..
Током протеклих 40 година, у Америци, Шведској и Кини урађе-
но је више Националних истраживања (5, 6, 7, 8, 16, 18, 19). Током се-
дамдесетих, у Америци је забележено велико повећање стопе пред-
брачних сексуалних односа међу тинејџерима у урбаним срединама,
поготово у мегаполисима (9). Током осамдесетих, документовано је по-
већање стопе започињања сексуалних односа код адолесцената оба по-
ла, као и употребе кондома и смањење употребе оралних контрацепти-
ва (10). Током касних осамдесетих и деведесетих, подаци из три нацио-
налне студије указују на још веће повећање учесталости ступања у сек-
суалне односе код адолесцената мушког пола, али и стагнацију стопе,
па чак и опадање међу адолесценткињама. Такође, употреба кондома
је расла, а оралних контрацептива и даље опадала (10), као и стопа ма-
лолетничких трудноћа и порођаја (11).
Наше разумевање адолесцентне сексуалности лимитирано је не-
достатком Националних студија које би сагледавале индивидуалне,
породичне и социокултуралне варијабле. Крајњи исход је ограниче-
ност у промоцији едукативних програма, едукатора и спровођења си-
стемских утицаја у превенцији ризичног сексуалног понашања.
Циљ
Овим истраживањем покушали смо да укажемо на тренд ризич-
ног сексуалног понашања адолесцената у локалном социокултуралном
миљеу, као и да укажемо на актуелне потребе у системском приступу
едукацији младих о сексуалности.
Метод рада
Истраживачки узорак састојао се од 1101 адолесцента, ученика и
студента из Београда, Ниша, Подгорице и Бања Луке, 472 мушког и 629
женског пола, старости од 13 до 25 година. У овим градовима живи ви-
ше од једне петине укупног становништва њихових држава, истовреме-
но обухватајући све социоекономске слојеве и етничке групе. Истражи-
вање је спроведено у периоду од 1999. до 2001. године.
Као инструмент истраживања коришћен је упитник „СЕКСУАЛ-
НО ПОНАШАЊЕ“(13), конструисан за потребе истраживања. Упитник
се састојао из 8 одвојених делова: 1) опште демографске, породичне и
социокултуралне варијабле; 2) ENLP тест личности (према Eysenck-у
(14)); 3) Ставови према сексу (према Eysenck-у (15), са могућности дава-
76
РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ АДОЛЕСЦЕНАТА
ња одговора Likert-овог типа); 4) Ноћни снови сексуалног садржаја;

5) Дневна сексуална маштања; 6) Самозадовољавање (мастурбација);
7) Љубавна предигра; 8) Сексуални однос (коитус) (14 ајтема). За по-
требе овог рада парцијално су коришћени делови: 1 и 8.
Статистичка анализа добијених резултата извршена је t-тестом, χ2
(хи-квадрат) тестом, Fischer-овим тестом егзактне вероватноће, ANOVA
тестом и Pearson-овом линеарном корелацијом, коришћењем стандар-
дног SPSS пакета (Statistical Package for Social Sciences, version 12.0) за
Windows окружење.
Резултати
Подаци обухватају 1101 адолесцента, 472 мушког и 629 женскога
пола, узраста од 13 до 25 година (χ=20,35 ± 2,91 (м) vs. χ=20,28 ± 2,66
год. (ж)) (табела бр.1). У браку је било 2,3% жена и 3,7% мушкараца.
Табела 1. Дистрибуција узорка у односу на пол и године старости

Укупно 13-15 год. 16-18 год. 19-21 год. Преко 22 г.
Пол n (%) n (%) n (%) n (%) n (%)
Мушкарци 472 42,9 43 3,9 52 4,7 216 19,6 161 14,6
Девојке 629 57,1 26 2,4 109 9,9 296 26,9 198 18,0
Укупно: 1101 100 69 6,3 161 14,6 512 46,5 359 32,6
Сексуално искусно било је 84,1% мушкараца и 64,9% жена (p=0,000).

Мушкарци су имали прво сексуално искуство значајно раније (χ=16,7 ±
1,97 год.) за разлику од жена (χ=17,86 ± 1,97 год.; p<0,01) (табела бр. 2).
Најранији сексуални однос био је са 10 год. код мушкараца и 6 год. код
жена (0,3% vs 0,3%). На целокупном узорку, са навршених 13 година
укупно 3% испитаника има сексуално искуство (5,1% (м) vs. 1% (ж)), са
14 година 8,3% (13,6% (м) vs. 3% (ж)), са 15 година тај број се удвостру-
чује на 16,5% (25% (м) vs. 8% (ж)), а са 16 година учетворостручује, 34%
(45% (м) vs. 23% (ж)). До 18-те године 52,5% адолесцената стекне сексу-
ално искуство (66% (м) vs. 41% (ж); p=0,001).
Табела 2. Године ступања у први сексуални однос

Мушкарци Девојке
X±SD Min-max Пре 18 г. X±SD Max-min Пре 18.г.
16,7±1,97 10 - 24 54,2% 17,86±1,97 6 - 24 41,9%
Просечан број дотадашњих сексуалних партнера значајно је већи

код мушкараца него жена (χ=5,82±6,76 код мушкараца; χ=2,66±2,43
77
код жена; p=0,000) (табела 3). На целокупном узорку, 33,6% адолесце-

ната имало је једног партнера, 17,4% два, 12,3% три, 8,3% четири, 5,2%
шест, 9,3% десет и више сексуалних партнера. И мушкарци и девојке су
имали више сексуалних партнера него партнера које су волели
(χ=3,35±4,21 вољених код мушкараца; χ=2,14±1,78 код жена; p=0,015).
У току последње године, 70,8% мушкараца је имало сексуалног партне-
ра, док је то случај са 59,3% испитаница (p=0,000). Такође, мушкарци
су у току последње године у просеку имали више сексуалних партнера
(χ=2,34 ± 3,21) него девојке (χ=1,35 ± 0,87; p=0,000). Укупно 71,7%
адолесцената је одговорило да никада нема паралелну сексуалну везу
(55,5% (м) vs. 85,7% (ж); p=0,000), али је 10,2% мушкараца увек у па-
ралелној сексуалној вези (vs. 1,2% жена), а 34,3% је било најмање
једном (vs. 13,1% (ж)).
Табела 3. Карактеристике сексуалног понашања

Карактеристике Мушкарци Жене
сексуалног понашања X ± SD Min - max X ± SD Min - max
Године старости
20,35 ± 2,91 13 - 25 20,28 ± 2,66 13 - 25
(узорак)
Број сексуалних
5,82 ± 6,76 1 - 30 2,66 ± 2,43 1 - 19
партнера
Број партнера
током последње 2,34 ± 3,21 1 - 48 1,35 ± 0,87 1 - 7
године
Број партнера
током посследњих 1,55 ± 0,55 1 - 2 1,37 ±0,48 1 - 2
месец дана
Број партнера које
3,35 ± 4,21 1 - 43 2,14 ± 1,78 1 - 25
су волели
Када почињу да
12,86 ± 1,87 7 - 19 14,4 ± 4,58 6 - 24
мастурбирају (год.)
Порођај је имало 3,2% жена, 4,1% је имало артефицијелни абортус,

а 0,8% спонтани. У тренутку испитивања ниједна од ових испитаница
није спадала у групу малолетница, што не искључује могућност да је
одређен број трудноћа био пре пунолетства. Укупно 1,6% испитаница уз-
раста 18 до 20 година имало је један или више намерних абортуса.
Око 5% испитаница било је силовано (vs, 1,2% мушкараца) или је
сексуални однос доживело као силовање. У табели бр 4, дат је приказ
ко је био силоватељ.
78
Табела 4. Ко је био силоватељ

n % Valid %
Стални партнер 10 1,6 33,3
Породични пријатељ 2 ,3 6,7
Познаник 8 1,3 26,7
Непозната особа 8 1,3 26,7
Крвни сродник 2 ,3 6,7
Укупно 30 4,8 100,0
Употреба контрацептива међу половима је сигнификантно разли-

чита (p=0,000) (табела бр. 5). Око 45% мушкараца употребљава неки
контрацептивни метод (vs. 55% (ж); p=0,000), али већи број жена то
чине током сваког сексуаног односа (26% (ж) vs. 22% (м)). Кондом упо-
требљава 27,7% мушкараца и 20,8% адолесценткиња, односно свега 1%
мушкараца и жена млађих од 18 година.
Табела 5. Које контрацептивно средство користите?

Које контрацептивно средство користите?
Плодни- Дија-
Пол Прекид Презер-
неплодни фрагма, Пилуле Спирала Укупно
односа ватив
дани пене
Мушкарци 14,2% 2,3% 27,7% - ,4% ,1% 44,8%
Жене 27,8% 4,7% 20,8% ,1% 1,6% ,1% 55,2%
Укупно 42,1% 7,0% 48,5% ,1% 2,1% ,3% 100,0%
Дискусија
За разлику од биолошког утицаја, који је релативно стабилна
компонента, социјални утицај на сексуално понашање је релативно не-
стабилна компонента, што се види по начину реализације сексуалног
понашања (алтернативни облици сексуалног понашања, употреба кон-
дома) (6, 7, 8, 20, 21), који се веома разликују од студије до студије у за-
висности од програма превенције ризичног сексуалног понашања, рели-
гијског и правног притиска или промовисања сексуалног егалитаризма.
Однос између предбрачног сексуалног искуства и склопљених
бракова доводимо у везу са изменом ставова о сексуалном понашању,
што је тренд настао након сексуалне револуције шездесетих и седамде-
сетих. Само 3% адолесцената у нашем узорку било је у браку, што ука-
зује на померање узрасне границе склапања брака. У државама у који-
ма је предбрачни секс забрањен, та граница је значајно нижа (21), што
имплицира постојање корелације између две појаве, односно међуигре
нагонских и социјалних фактора на реализацију сексуалног понашања.
79
У нашем истраживању, утврдили смо да укупно 16,5% адолесце-

ната има сексуално искуство са навршених 15 год. а до 18 година, преко
50%. Близу 10% мушкараца има увек паралелне сексуалне везе, а око
13% адолесценткиња је најмање једном имало такво сексуално иску-
ство. Такође, близу 10% мушакараца имало је укупно 10 и више се-
ксуалних партнера. Висока стопа предбрачне сексуалне активности, са
више сексуалних партнера, релативно ниска стопа употребе кондома и
чињеница да је једна од 25 адолесценткиња имала артефицијелни
абортус, указује на висок степен ризичног понашања адолесцената и
низак ниво обезбеђене едукације адолесцената о сексуалности и ре-
продуктивним ризицима на српском говорном подручју. Посебно за-
брињавајућа статистика је да је једна од 20 адолесценткиња силована
или је сексуални однос доживела као силовање, при чему је силоватељ
најчешће био стални партнер. Из свега произилази да је едукација
младих о сексуалности и заштити од ризичног сексуалног понашања у
нескладу са сексуалним понашањем младих. Потреба за системским
променама у области превенције, епидемиологије, статистике, а пого-
тово едукације о сексуалном понашању адолесцената значајно је већа
од оне која је тренутно доступна.
1. The Alan Guttmacher Institute (AGI), Sex and America’s Teenagers, New York: AGI, 1994.
2. Trends in sexual risk behavior among high school students—United States, 1991-1997,
Morbidity and Mortality Weekly Report, 1998, 47(36):749-752
3. Moore KA et al., Adolescent Sex, Contraception, and Childbearing: A Review of Recent
Research, Washington, DC: Child Trends, 1995.
4. Valleroy LA et al., HIV infection in disadvantaged out-of-school youth: prevalence for
U.S. Job Corps entrants, 1990 through 1996, Journal of Acquired Immune Deficiency
Syndromes and Human Retrovirology, 1998, 19(1):67-73.
5. Santelli JS, Duberstein LL, Abma J, McNeely CS, Resnick MD. Adolescent Sexual
Behavior: Estimates and Trends From Four Nationally Representative Surveys. Family
Planning Perspectives, 2000, 32 (4).
6. Hoff T, et al. National Survey of Adolescents and Young Adults: Sexual Health Knowledge,
Attitudes, and Experiences, (Menlo Park, CA: Henry Kaiser Family Foundation, 2003, 14.
7. Hofferth SL, Kahn JR and Baldwin W, Premarital sexual activity among U.S. teenage
women over the past three decades, Family Planning Perspectives,1987, 19(2): 46-53.
8. Resnick MD et al., Protecting adolescents from harm: findings from the National Longitudinal
Study on Adolescent Health, Journal of the American Medical Association, 1997, 278(10):
823-832.
9. Ku L et al. Understanding changes in sexual activity among young metropolitan men:
1979-1995, Family Planning Perspectives, 1998, 30(6):256-262.
10. Crosby RA, DiClemente RJ, Wingood GM, et al. Condom failure among adolescents:
implications for STD prevention. Journal of Adolescent Health 2005;36:534-536.
80
11. Miller KS, Whitaker DJ and Clark LF, Informational support differences between
delayers and anticipators, Atlanta: Centers for Disease Control and Prevention, 1999.
12. Miller KS et al., Adolescent heterosexual experience: a new typology, Journal of
Adolescent Health, 1997, 20(3): 179-186.
13. Kostic P, Zdravkovic J: Sexual behaviour questionary, The Association of Behaviour
Theory and Practice, Nis, 1999.
14. Momirovic K, Hosek A, Kostic P. Reconstruction, revision and standardization of new
version of Eysenck EPQ questionnaire. In: Kostic P, Using PC In Psychology
Measuring-2, Institute for criminological and sociological research, Belgrade, 1996.
15. Eysenck HJ. Psyhology is About People. Penguin Books, London, 55-100, 1972.
16. Liu D, Ng ML, Zhou LP, Haeberle EJ. Sexual Behavior in Modern China: Report on the
Nation-wide Survey of 20 000 Men and Women, New York: Continuum, 1997; p 586.
17. Michael RT et al. Sex in America: A Definitive Survey. Boston: Little, Brown, 1994.
18. Mohammadi MR et al. Reproductive Knowledge, Attitudes and Behavior Among Adolescent
Males in Tehran, Iran. International Family Planning Perspectivesm, 2006, 32 (1).
19. Reiss IL. Sexual customs and gender roles in Sweden and America: An analysis and
interpretation. In H. Lopata (Ed.), Research on the interweave of social roles: Women
and Men. Greenwich, CT: JIA Press, 1980; pp. 191-220.
20. Grunbaum JA et al. Youth risk behavior surveillance, United States, 2001. MMWR CDC
Surveillance Summaries 2002;51(SS-4):1-64.
21. Division of Adolescent & School Health, CDC. Youth risk behavior surveillance, national
college health risk behavior survey, United States, 1995. MMWR CDC Surveillance
Summaries 1997;46(SS-6):1-56.
Miodrag Stanković, Jezdimir Zdravković

Clinic for Mental Health Protection, Department for Child and Adolescent Psychiatry, Nis
Clinical Center, Niš
RISK SEXUAL BEHAVIOR OF ADOLESCENTS
Summary. Health and social problems which can occur when

young people practice sex without previous protection and necessary
information predisponed them to risk behavior in sexual behavior as
well as in general behavior. As a objective of research we monitored
and followed-up of trends and risks in adolescents sexual behavior.
The investigation sample comprised 1101 adolescents, aged 13-25
years. As an instrument of polling the questionnaire „SEXUAL BE-
HAVIOR“ was used, especially designed for this investigation. The
sexual behavior of 472 male and 629 female adolescents was ana-
lyzed in detail, both between and within sexes. With sexual experi-
ence was 84% of males and 65% of females. The age of the first sexual
experience, total number of partners, number of sexual partners in
81
the last year and last month was investigated, while the number of
loved and sexual partners was compared, as well as frequncy of
abortion, rape and identification of the rapist, the use of condoms
and methods of unwanted pregnancy prevention. We concluded that
high rate of premarital sexual activity with more sexual partners,
relatively low rate of condom use, and the fact that one per 25 female
adolescents had artificial abortion points to the low level of education
(provided to adolescents) about sexual and reproductive risks. Espe-
cially alarming statistics is that one per 20 female adolescents has
been raped, or the vary sexual act was experiences as a rape, in the
situation of which the rapist was a regular partner. General conclu-
sion is that the need for systemic changes in the field of young adults’
education in sexuality and protection of young adults from sexual
risk behavior is very much higher from the one currently presented.
Key words: sexual behavior, adolescents, national survey.
82
УДК 159.923.2-053.67:613.881
Оливера Жикић∗1, Татјана Драгишић2

1 Медицински факултет у Нишу, 2 Центар за ментално здравље, Дервента
ЛИЧНОСТ И РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ
Резиме. Најучесталији облици ризичног понашања код младих

су злоупотреба психоактивних супстанци попут наркотика и
алкохола, пушење и ризично сексуално понашање. Ризично сек-
суално понашање се може испољити у неколико облика од тога
да млада особа има велики број сексуалних партнера, да уче-
ствује у ризичним сексуалним активностима, па све до сексу-
алних односа под утицајем дрога или алкохола и са ризичним
партнером. Ризично сексуално понашање може бити извор
бројних здравствених и социјалних проблема. Најчешће се поми-
њу непланирана трудноћа и полно преносиве болести, међу ко-
јима је свакако најтежа инфекција HIV-ом. На свако понашање
па и сексуално, поред осталих чиниоца утице и личност. Зато
је циљ нашег истраживања био да утврдимо евентуалну везу
између појединих црта личности и ризичног сексуалног пона-
шања младих у касној адолесценцији.
У студију је укључено 195 студената прве и друге године факул-
тета Универзитета у Бањалуци. Примењен је сет упитника
који се састојао од социодемографског упитника, Wisconsin
Personality Disorders Inventory (WISPI - IV), као и упитника о
сексуалном понашању.
У односу на њихове вршњаке, особе са наглашеним цртама ли-
чности као група показују ризичније понашање по питању анал-
ног секса и избора партнера који не користи кондом. Најпробле-
матичније су особе са наглашеним хистрионичним цртама лич-
ности код којих доминира ризично понашање у избору партне-
ра (већи просечан број партнера, учесталије паралелне везе,
чест избор ризичних партнера посебно оних који не користе
кондом) и по питању облика сексуалног понашања (већа уче-
сталост аналног секса). Анални секс, као посебно ризично пона-
шање, повезано је са наглашеним хистрионичним, нарцистич-
ким и антисоцијалним цртама личности. Сексуално понашање
младих са наглашеним нарцистичким цртама личности пове-
зано са нестабилним партнерским везама. Млади са наглаше-
∗
deyo@bankerinter.net
83
ним схизотипалним цртама личности показују ризично сексу-

ално понашање у смислу улажења у паралелне партнерске везе,
док адолесценти са наглашеним схизоидним цртама личности,
уколико имају ризичног партнера, доминантно је то особа која
не користи заштиту.
Кључне речи: сексуално понашање, адолесценција,
особине личности.
Младалаштво је време експериментисања, посебно онда када по-

тенцијалне активности имају елеменат ризичности (1). Ризично пона-
шање код адолесцената се често схвата као нормална фаза у развоју
младе особе која има своје позитивне и негативне стране. Многи сма-
трају да је од виталне важности у успешној транзицији ка зрелом добу.
Оно што највише доприноси развоју ризичног понашања су особине
младих попут импулсивности и трагања за узбуђењима и новинама (2,
3, 4).
Изгледа да се овакво понашање јављаја због још увек некомплет-
ног сазревања неуралних кругова у мозгу. Неурални кругови који уче-
ствују у импулсивном понашању и потреби за узбуђењима су исти они
који су укључени у систем награде у мозгу. Код младих, наведени цен-
три показују значајно јаче одговоре на стимулусе а самим тим и осећа-
ње пријатности (5). Појачан одговор може бити објашњење за скло-
ност адолесцената ка ризичном понашању. Постоји и психосоцијални
уплив. Утврђено је да су адолесценти који имају нешто ризичније по-
нашање самопоузданији, боље су прихваћени и више вољени од својих
опрезнијих вршњака (6) што поткрепљује и моделује понашање мла-
дих у том смеру.
Најучесталији облици ризичног понашања код младих су злоупо-
треба психоактивних супстанци попут наркотика и алкохола, пушење
и ризично сексуално понашање. Екстремни облици ризичног понаша-
ња су најчешће повезани са психијатријским поремећајима укључујући
манију, психозе, злоупотребу супстанци и поремећај контроле импул-
са.
Ризично сексуално понашање се може испољити у неколико об-
лика од тога да млада особа има велики број сексуалних партнера, да
учествује у ризичним сексуалним активностима (сексуални однос без
заштите, орални, анални, групни секс), па све до сексуалних односа
под утицајем дрога или алкохола и са ризичним партнером (промиску-
итетна особа, интравенски наркоман, HIV позитивни партнер). До по-
датака о наведеним активностима адолесцената најчешће се долази
индиректно, након што се утврди постојање неке сексуално преносиве
болести или трудноће.
84
Ризично сексуално понашање може бити извор бројних здрав-

ствених и социјалних проблема. Најчешће се помињу непланирана
трудноћа и полно преносиве болести, међу којима је свакако најтежа
инфекција HIV-ом. Због тога се намеће потреба да се током овог пери-
ода примене превентивне мере и програми који би умањили или евен-
туално спречили појаву ризичног сексуалног понашања као и развој
нежељених последица. У циљу планирања адекватних превентивних
програма и мера, неопходно је утврдити ризико факторе који утичу на
појаву оваквог понашања.
На свако понашање па и сексуално, поред осталих чиниоца, утице
и личност. Наша претпоставка је да одређене црте личности могу има-
ти позитиван или негативан утицај на испољавање ризичног сексуал-
ног понашања. Зато је циљ нашег истраживања био да утврдимо евен-
туалну везу између појединих црта личности и ризичног сексуалног
понашања младих у касној адолесценцији.
Метод
У студију је укључено 195 студената прве и друге године факул-
тета Универзитета у Бањалуци. Они су попунили сет упитника који се
састојао од општег упитника, помоћу којег смо добили податке о со-
циодемографским карактеристикама, Wisconsin Personality Disorders
Inventory (WISPI - IV) (7) којим смо одредили да ли код испитаника по-
стоје наглашене црте личности из појединих димензија личности, као
и упитника о сексуалном понашању помоћу кога смо добили инфор-
мације о ризичном сексуалном понашању.
Упитник о ризичном сексуалном понашању се доминантно бази-
ра на упитнику „Сексуално понашање“ (8). Издвојена су питања која се
односе на ризично понашање у домену избора партнера, броја партне-
ра, промискуитетног понашања, (не)употребу протективних средстава
током сексуалног односа, врсту сексуалног односа, уз допуну питања
која су специфично прилагођена актуелном истраживању. Састоји се
од 19 питања, са понуђеним алтернативним одговорима.
WISPI је упитник којим се мере димензије личности и то из круга
поремећаја личности дефинисаних у DSM-IV класификацији болести.
Поремећај личности се карактерише скупом специфичних црта лично-
сти (димензија) које су наглашене до те мере да представљају проблем
самој особи или његовој околини. WISPI мери следеће димензије ли-
чности: параноидна (PAR), схизоидна (SCH), схизотипална (STP), хи-
стрионична (HIS), нарцистична (NAR), антисоцијална (AS), гранична
(borderline) (BL), избегавајућа (IZB), зависна (ZAV), опсесивно компул-
зивна (OC) и пасивно-агресивна (PA) димензија. Уколико скор димен-
зије прелази 63, сматра се да постоје наглашене црте личности, одно-
сно димензије и указује на могућност постојања поремећаја личности.
85
На основу резултата добијених WISPI-јем, целу групу смо подели-

ли на две велике подгрупе – на оне који су имали наглашене црте ли-
чности из једне или више димензија личности (103 испитаника или
52,82%) и групу студената који нису имали наглашене црте личности
(92 испитаника или 47,18%) коју смо третирали као контролну групу.
Ове две групе су надаље упоређене у односу на ризично сексуално по-
нашање.
Резултати
По питању социодемографских карактеристика групе се нису разли-
ковале. Обе групе су имале нешто више испитаника женског пола
(53,40% у групи са наглашеним цртама личности и 57,61% у контролној
групи), доминантно су из градске средине (нешто преко 70% у обе групе)
и просечне старости 21,14 година у групи са наглашеним цртама
личности и 20,76 година у контролној групи.
А) Сексуална активност/неактивност
У нашем истраживању најпре смо покушали да утврдимо колики је
проценат сексуално активних / неактивних адолесцената. Утврђено је да
наглашене црте личности нису имале већи утицај на сексуалну актив-
ност / неактивност. Скоро је подједнак број младих у обе групе који су
сексуално активни. У групи са израженим цртама личности сексуално
активних је било 77 испитаника (74,76 %) а у контролној групи 65 испи-
таника (70,65%). Ово је нешто мањи проценат од оног који је наведен у
другим студијама (младићи 78% и девојке 81%), што би се евентуално
могло објаснити културалним разликама нашег и западног друштва (1).
Међутим, када је реч о сексуалном понашању, биолошки фактори ипак
имају пресудан значај о чему говори висок број младих особа које су сту-
пиле у сексуалне односе без обзира о којој се средини ради.
Испитаници обе групе који су ступили у сексуалне односе, у нај-
већем проценту су имали односе више пута у току недеље (Графикон
бр. 1). Само један мали број испитаника из експерименталне групе је
имао свакодневно сексуалне односе (1,94%). Највећа разлика између
групе студената са наглашеним цртама личности и контролне групе
била је код оних који су имали сексуалне односе једном месечно или
ређе. С тим одговором било је више испитаника са наглашеним цртама
личности (13,59% vs. 7,61%). Међутим, што се тиче учесталости сексу-
алних односа, током статистичке претраге нису нађене разлике на ста-
тистички значајном нивоу.
Међу испитаницима са наглашеним цртама личности, највећи
проценат сексуално активних био је међу студентима који су имали на-
глашене антисоцијалне црте личности, а највећи проценат сексуално
неактивних међу онима са избегавајућим и нарцистичким цртама
86
личности. Особе са избегавајућим цртама личности су у 75% биле без

сексуалног искуства, односно сексуално неактивне. То су углавном јако
стидљиве и повучене особе, избегавају контакте са другим особама из
страха од критике, осуде или одбацивања. Имају веома ниско самопо-
уздање. Критику ма колико безначајна била, тешко подносе и нај-
чешће погрешно тумаче као подсмех и ругање. За друге особе, они из-
гледају напето, уплашено, усамљено и анксиозно.
Још нисам ст у пио у инт имне односе 29,35 %

25 ,24%
Немам их више 1 6,30%

1 2,62%
Једном месечно ил и ређе 7 ,61 %

1 3,59%
1 3,04%
Више пу т а месечно
1 6,50%
Једном недељ но 9,7 8%

7 ,7 7 %
Више пу т а недељ но 23,91 %

22,33%
Конт рол а 0,00%
Свакодневно
1 ,94%
Нагл ашене црт е
0% 5% 1 0% 1 5 % 20% 25% 30% 35%
Графикон 1. Учесталост сексуалних односа
У групи студената са наглашеном нарцистичком димензијом ли-

чности десеторо или 45,45% није имало сексуалне односе. Ово је веро-
ватно последица њиховог осећања посебности, да су екстремно важни,
да имају право на специјални третман и наклоност и ниске емпатије за
друге. Са оваквим цртама личности тешко је наћи партнера који би
био довољно добар избор а у исто време и наћи партнера који би могао
да се прилагоди ставу и захтевима оваквих особа.
Највећи проценат сексуално активних био је међу студентима са
повишеном антисоцијалном димензијом личности (88,89%). Само
11,11% било је без сексуалног искуства. Можда овако висок проценат
сексуално активних није случајност, већ последица њихових основних
карактеристика попут оних да имају распрострањене социјалне рела-
ције, изгледају веома пријатељски, заводљиво и шармантно, склони су
лажима и манипулативном понашању, сигурни су у себе, труде се да
добију оно што желе по сваку цену, имају слабу контролу импулса и
склони су променама, лакше улазе у интерперсоналне релације са по-
тенцијалним партнером, нема препрека реализацији базичних потре-
ба, попут социјалне анксиозности, емпатије према уздржаности пар-
тнера и слично, због чега је вероватно олакшано освајање партнера и
реализација сопствених сексуалних потреба.
87
Б) Број сексуалних партнера

Од оних који су имали сексуалне односе, контролна група је има-
ла нешто већи проценат младих који су имали само једног сексуалног
партнера (39,13% vs. 35,92%) док је у групи са наглашеним цртама
личности било више оних који су имали три или више сексуална пар-
тнера (29,13 % vs. 22,83%). Међутим, разлике нису на статистички зна-
чајном нивоу.
У групи са наглашеним цртама личности, највећи број испитани-
ка који је имао три или више партнера био је у групи са израженом хи-
стрионичном димензијом личности (46,15%). Просечан број партнера у
овој групи био је око четири партнера (4,28) што је на статистички зна-
чајном нивоу више у односу на контролну групу (p<0,05). Испитаници
контролне групе имали су у просеку око 2 партнера (2,30) што значи
двоструко мање. Овакви подаци су, могло би се рећи, донекле очекива-
ни с обзиром на карактеристичне особине ове димензије личности.
Њихова главна особина је потреба да стално буду у центру пажње. Ме-
ђутим, особине које су веровано од пресуднијег значења за овакав ре-
зултат су њихово заводљиво понашање и стално флертовање, понашају
се и облаче често провокативно, „главни“ су у друштву, често сугести-
билни до нивоа наивности, склони су промискуитетном понашању као
и већем броју веза. Везе су им честе, повремено интензивне али углав-
ном краткотрајне. Склони су преварама у браку. Одлуке често доносе
импулсивно и на основу „осећаја“ не промишљајући претходно. Најма-
њи број партнера су имали испитаници са наглашеним избегавајућим
цртама личности.
5
4,28
Просечан број сексуалних партнера
3,1 0
3 2,7 5
2,53 2,60 2,54
2,44
2,30
1 ,94
2 1 ,7 7
1
0,50
0,25
0
PA R SCH STP HIS NA R AS BL IZB ZA V OC PA KONT
Графикон 2. Просечан број сексуалних партнера

у зависности од димензије личности
88
В) Паралелне сексуалне везе

Када говоримо о партнерском односу, поједине карактеристике
тог односа могу бити протективне а друге ризичне за сексуално прено-
сиве болести и нежељену трудноћу. Рецимо, склоност ка стабилној ве-
зи са једним партнером је протективни фактор, док су паралелне везе а
самим тим и већи број партнера, вишеструко ризично понашање, с об-
зиром на то да се сексуално преносиве болести тада могу пренети на
већи број особа (9).
Испитаници из контролне групе у већем проценту нису били
склони паралелним сексуалним везама (81,54%). Највећи проценат
младих са израженим цртама личности се такође изјаснио да немају
склоност ка паралелним везама, међутим њихов проценат је био знат-
но мањи него у контролној групи (68,83%). Међу њима је било и 9%
оних који су се изјаснили да стално имају паралелне везе, што у кон-
тролној групи није забележено. Статистички значајна разлика није
утврђена.
Када погледамо резултате само групе студената са наглашеним
цртама личности, ствар је мало другачија. Особе са схизотипалним по-
ремећајем а затим и са хистрионичним поремећајем су на статистички
значајном нивоу склонији од испитаника контролне групе паралелним
везама (p<0,05). Испитаници са наглашеном схизотипалном димензи-
јом у 54,55% имају паралелне везе, док са наглашеном хистрионичном
у 44,12 % (Табела 25). У односу на учесталост паралелних веза, једна
трећина особа са наглашеним нарцистичким цртама личности је гото-
во увек у паралелној вези (33,33 %) као и нешто више од четвртине
испитаника са наглашеном схизотипалном димензијом (27,27 %).
Г) Избор сексуалног партнера

Избор партнера може бити такође знак ризичног сексуалног
понашања. Ако је партнер промискуитетан, интравенски наркоман,
хомо или бисексуалац, особа која је већ заражена сексуално преноси-
вом болешћу или HIV–ом, свакако да је ризик за пренос инфекције
знатно већи. Са друге стране ризичан партнер је и онај који одбија да
користи заштиту и то не само за сексуално преносиве болести, већ и за
нежељену трудноћу.
Испитаници обе групе су у највећем проценту бирали партнере
који нису ризични (59,74% испитаника групе са наглашеним цртама
личности и 70,77% испитаника контролне групе) (Графикон 3).
Од ризичних партнера доминантно је било оних који нису кори-
стили заштитно средство током сексуалног односа и то у обе групе. У
групи са наглашеним цртама личности је чак трећина адолесцената
била у вези са партнером који не користи кондом (35,06%), док је у
контролној групи петина испитаника заокружила овај одговор (20%)
(Графикон бр 3). Веома мали проценат младих особа био је у вези са
89
наркоманима и са промискуитетним особама. Међу њима, особе са на-

глашеним цртама личности биле су склоније везама са наркоманима
(3,9% vs. 1,54%), док је контролна група била склонија везама са про-
мискуитетним партнером (3,08% vs. 1,3%). Међутим, нема статистички
значајне разлике међу испитиваним групама.
3,08%
Промиску ит ет на особа
1 ,30%
20,00%
Особа која одбија да корист и зашт ит у
35,06%
4,62%
Обол ео од венеричних бол ест и
0,00%
Обол ео од сиде 0,00%

0,00%
Наркоман 1 ,54%
3,90%
7 0,7 7 %
Конт рол а Особе без ризика
59,7 4%
Наг л ашене црт е
0% 20% 40% 60% 80%
Графикон 3. Ризични сексуални партнери
Када је у питању избор ризичног партнера, резултати наше сту-

дије указују да су адолесценти са одређеним цртама личности склонији
да за партнера изаберу особу под ризиком. Утврђено је, најпре, да мла-
ди са наглашеним хистрионичним цртама личности имају статистички
значајно више ризичних партнера од контролне групе (p<0,05). Они су
такође имали статистички значајно више партнера који не користе за-
штиту (p<0,01) и то и у односу на друге подгрупе и у односу на контро-
лу. Статистички значајан број ризичних партера који не користе за-
штиту био је и у групи адолесцената са наглашеним схизоидним црта-
ма личности (p<0,05). Највећи број ризичних партнера из групе нар-
комана имали су испитаници са антисоцијалним цртама личности.
У хомосексуалне односе ступио је један испитаник контролне гру-
пе женског пола (1,09%), као и 2 (1,94%) испитаника (један мушког,
други женског пола) групе са наглашеним цртама личности.
Д) Примена контрацепције
Мада међу групама генерално нема статистички значајних разли-
ка по питању примене контрацепције, показало се да су припадници
групе са наглашеним цртама личности нешто дисциплинованији у ко-
ришћењу контрацептивних средстава, јер само 11,69% ових испитаника
никад не користи контрацептивна средства. Осим тога у овој групи је
90
статистички значајно више оних испитаника који увек користе контра-

цептивна (35,06%) средства у односу на оне који их никада не користе
(11,69%) (p<0,01). Готово две трећине ових испитаника увек (35,06%) или
најчешће (29,87%) користи контрацептивна средства (Графикон бр 4).
1 6,92% Конт рол а

Никада Наг л ашене црт е
1 1 ,69%
26,1 5%
Понекад
23,38%
29,33%
Најчешће
29,87 %
27 ,69%
Увек
35,06%
0% 1 0% 20% 30% 40%
Графикон 4. Учесталост примене контрацептивних средстава
Подаци говоре да је презерватив контрацептивно средство које је

најчешће у употреби у обе групе, а након тога по учесталости следи
прекид односа. Презерватив се нешто учесталије користи међу младима
са наглашеним цртама личности (67,53% vs. 60%) док је у контролној
групи учесталији прекид односа у односу на своје вршњаке из претходне
групе (35,38% vs. 24,68%) (Графикон бр 5).
0,00% Конт рол а

Спирал а
1 ,30% Наг л ашене црт е
3,08%
А нт ибеби пил у л е
1 ,30%
0,00%
Дијафраг ма, пене
1 ,30%
Презерват ив 60,00%
67 ,53%
Пл одни-непл одни 1 ,54%
дани 3,90%
35,38%
Прекид односа
24,68%
0% 20% 40% 60% 80%
Графикон 5. Врста контрацептивних средстава

91
Ђ) Орални секс
Сматра се да је експанзија оралног секса међу адолесцентима
условљена тиме што га млади најчешће не сматрају „правим сексом“ и
узимају као „добру нагодбу“ – заштићен си од бројних обољења и кон-
тролишеш ситуацију, а са друге стране имаш сексуалне односе (10).
Они сматрају да је тај начин испољавања сексуалности за њих много
сигурнији с обзиром да избегавају могућност нежељене трудноће (11).
Са друге стране, орални секс није тако безбедан као што млади сматра-
ју. Наиме, микроорганизми који су одговорни за сексуално преносиве
болести, се могу и на тај начин пренети у организам друге особе (10).
Према Penelopi Hitchcock, шефу одсека за сексуално преносиве болести
америчког националног института за алергијске и инфективне боле-
сти, пљувачка има тенденцију да инактивира HIV вирус, тако да је
фактички немогуће да се путем оралног секса пренесе ова опака болест
(12, 13). Међутим, теоријске шансе ипак постоје. Утврђено је да је веро-
ватноћа оболевања рецептивног партнера од HIV-а након једног орал-
ног секса 0,06% ако је други партнер HIV позитиван, односно 0,04%
ако је други партнер непозната особа.
Што се тиче других сексуално преносивих обољења, ствар је зна-
тно опаснија. Што се тиче вирусних инфекција, током оралног секса се
могу пренети вируси хуманог папиломавируса, херпес симплекса и хе-
патитиса Б (14), а од бактеријских инфекција – гонореја, сифилис и
кламидија (14,15).
У нашем узорку, око половине младих који су имали партнера и
сексуалне односе, имали су и орални секс. Код испитаника са наглаше-
ним цртама личности тај проценат био је нешто виши (55,84%) од оног
у контролној групи младих (46,15%).
53,85%
Никада
44,1 6%
9,23%
Једном
1 0,39%
Да, са ст ал ним 30,7 7 %

парт нером 35,06%
Да, са сваким 6,1 5% Конт рол а

парт нером 1 0,39% Нагл ашене црт е
0% 1 0% 20% 30% 40% 50% 60%
Графикон 6. Орални секс и личност адолесцента
92
Међу онима који су имали орални секс, највећи проценат је оних

који то раде са сталним партнером. У обе групе је статистички значајно
више оних који га упражњавају са сталним партнером у односу на оне
који га упражњавају са сваким партнером (p<0,001) (Графикон 6).
Генерално, орални секс је чешћи у експерименталној групи, мада не и
на статистички значајном нивоу (χ2=0,97, p=0,3258).
У оквиру саме групе испиртаника са наглашеним цртама
личности није било значајних разлика медју испитаницима.
Е) Анални секс
Анални секс представља једно од најризичнијих сексуалних пона-
шања које може да доведе до преношења HIV-а, нарочито међу хомо-
сексуалним партнерима. Међутим, у последње време говори се о зна-
чајној учесталости преношења HIV инфекције међу хетеросексуалним
партнерима путем аналног секса. Сматра се да је око 62% HIV трансми-
сије код хетеросексуалаца било путем аналног сексуалног односа. Та-
кође, утврђено је да је анални контакт десет пута ризичнији пут за пре-
нос овог смртоносног обољења него вагинални. Из напред наведеног
следи логичнан закључак да су знатно угроженији они који стално или
учестало имају аналне сексуалне односе (16, 17).
Многе друге студије потврдиле су да је анални пут трансмисије
HIV инфекције од мушкарца ка жени као рецептивном партнеру веома
учестао начин преношења ове болести (18, 19, 20). У хетеро сексуалном
односу већи ризик сносе жене.
У нашем истраживању био је мали број испитаника који су имали
аналне сексуалне односе. Може се рећи да доминира сексуално пона-
шање у коме млади нису имали аналне односе (у експерименталној
75,32%, у контролној групи 90,77%).
Од оних који су имали аналне сексуалне односе, у групи са нагла-
шеним цртама личности било је нешто више испитаника, односно
24,68%, док је у контролној групи било само 9,23 %. Укупно гледано,
број испитаника експерименталне групе који су макар једном или више
пута упражњавали анални секс, статистички је значајно чешћи у експе-
рименталној у односу на контролну групу (χ2=4,78, p=0,0288<0,05).
И овде су, као што је то случај са оралним сексом, они који су
имали аналне сексуалне односе најчешће то радили са сталним
партнером и знатно мање са сваким партнером (Графикон бр 7).
У групи са наглашеним цртама личности овакав вид сексуалних
активности је заступљенији код младића (13 младића и и 6 девојака),
док је у контролној групи учешће оба пола идентично (3 младића и 3
девојке).
93
90,7 7 %
Никада
7 5,32%
3,08%
Једном
1 1 ,69%
Да, са ст ал ним 6,1 5%

парт нером 1 0,39%
Да, са сваким 0,00% Конт рол а

парт нером 2,60% Наг л ашене црт е
0% 20% 40% 60% 80% 1 00%
Графикон 7. Анални секс и личност адолесцента
Када погледамо резултате у односу на подгрупе испитаника са на-

глашеним цртама личности, резултати су следећи. Најпре, највећи
проценат оних који су имали аналне сексуалне односе било је у подгру-
пи са наглашеним нарцистичким цртама (50%), антисоцијалним црта-
ма (50%) и хистрионичним цртама личности (35,29%). Ове три групе се
на статистички значајном нивоу (p<0,01) разликују од контролне групе
адолесцената који су у само малом проценту (9,23%) имали овакав об-
лик сексуалног понашања.
Најмањи проценат оних који су имали аналне сексуалне односе је
међу младима са наглашеним опсесивно-компулзивним цртама (13,64%)
и схизотипалним цртама личности (18,18%).
Адолесценти са наглашеним антисоцијалним цртама личности су
и овде показали веома висок степен ризичног понашања, с обзиром на
то да су имали поред највеће учесталости и највиши проценат аналног
сексуалног односа са повременим партнерима (12,5%). Ово је знатно
више у односу на све остале подгрупе и контролу. Такође је додатни
степен ризичности код овакве врсте, већ ризичног, понашања.
Ж) Групни секс
Групни секс представља још један вид ризичног сексуалног пона-
шања, с обзиром на то да свака особа из групе има сексуалне односе са
већим бројем партнера. Ово олакшава преношење сексуално преноси-
вих обољења, укључујући и HIV.
У нашем истраживању мали проценат адолесцената имао је иску-
ство групног сексуалног односа. У групи испитаника са наглашеним
цртама личности било је двоје или 2,6 % младих, док је у контролној
групи био само један испитаник или 1,54% испитаника који су бар
94
једном били учесници групног секса. Сва три испитаника су мушког

пола и само су једном учествовали у овакавом виду сексуалног пона-
шања. Међу групама нема разлике током статистичке обраде.
Закључак
У односу на своје вршњаке, особе са наглашеним цртама лично-
сти као група показију ризичније понашање по питању аналног секса и
избора партнера који не користе кондом. Најпроблематичније су особе
са наглашеним хистрионичним цртама личности код којих доминира
ризично понашање у избору партнера (већи просечан број партнера,
учесталије паралелне везе, чест избор ризичних партнера посебно
оних који не користе кондом) и по питању облика сексуалног понаша-
ња (већа учесталост аналног секса). Анални секс, као посебно ризично
понашање, повезан је са наглашеним хистрионичним, нарцистичким
и антисоцијалним цртама личности. Сексуално понашање младих са
наглашеним нарцистичким цртама личности повезано је са нестабил-
ним партнерским везама. Млади са наглашеним схизотипалним црта-
ма личности показују ризично сексуално понашање у смислу улажења
у паралелне партнерске везе, док адолесценти са наглашеним схизоид-
ним цртама личности уколико имају ризичног партнера, доминантно
је то особа која не користи заштиту.
1. Galambos NL, Tilton-Weaver LC. Multiple-risk behavior in adolescents and young
adults. Health Reports, 1998, Vol. 10, No. 2.
2. Chambers RA, Taylor JR, Potenza MN. Developmental neurocircuitry of motivation in
adolescence: a critical period of addiction vulnerability. Am J Psychiatry
2003;160:1041-52.
3. Chambers RA, Potenza MN. Neurodevelopment, impulsivity, and adolescent
gambling. J Gambl Stud 2003;19:53-84.
4. Bachanas PJ, Morris MK, Lewis-Gess JK, et al. Psychological adjust-ment, substance
use, HIV knowledge, and risky sexual behavior in at-risk minority females:
developmental differences during adolescence. J Pediatr Psych 2002; 27: 373-84.
5. Goldstein RZ, Volkow ND. Drug addiction and its underlying neurobiological basis:
neuroimaging evidence for the involvement of the frontal cortex. Am J Psychiatry
2002;159:1642-52.
6. Spear LP. The adolescent brain and age-related behavioral manifestations. Neurosci
Biobehav Rev 2000;24:417-63.
7. Klein MH, Benjamin LS, Rosenfeld R, Treece C, Husted J, Greist J. The Wisconsin
Personality Disorder Inventory: Development, reliability, and validity. J Person
Disord 1993; 7: 285-303.
8. Kostić P, Zdravković J. Seksualno ponašanje. Društvo bihejvioralne teorije i prakse,
1999.
95
9. Kelley SS, Borawski EA, Flocke SA, Keen KJ. The role of sequential and concurrent
sexual relationships in the risk of sexually transmitted diseases among adolescents. J
Adolesc Health 2003;32(4):296-305.
10. Remez L. Oral Sex Among Adolescents: Is It Sex or Is It Abstinence? Family Planning
Perspectives 2000;Volume 32, Number 6.
11. Jarrell A. The face of teenage sex grows younger. New York Times, 2000;(April )2.
12. Hitchcock P. Sexually Transmitted Diseases Branch. National Institute of Allergy and
Infectious Diseases, Bethesda, MD, personal communication, Aug. 21, 2000
13. del Romero J, Marincovich B, Castilla J, Garcia S, Campo J, Hernando V, Rodriguez
C. Evaluating the risk of HIV transmission through unprotected orogenital sex. AIDS.
2002;16(9):1296-1297.
14. Edwards S, and Carne C. Oral sex and the transmission of viral STIs. Sexually
Transmitted Infections 1998, 74(1):6-10.
15. Edwards S, Carne C. Oral sex and the transmission of non-viral STIs, Sexually
Transmitted Infections 1998a, 74(2):95-100.
16. Halpern A, Shiboski S et al. Anal Sex Increases Risk For Heterosexual HIV
Transmission, Proceedings of the Conference: AIDS 2002 Barcelona; URL:
http://www.natap.org/2002/ barcelona/day22.htm.
17. Baldwin JI, Baldwin JD. Heterosexual anal intercourse: an understudied, high-risk
sexual behavior. Arch Sex Behav 2000; Aug;29(4):357-73.
18. Seidlin M, Vogler M, Lee E, Lee YS, Dubin N. Heterosexual transmission of HIV in a
cohort of couples in New York City. AIDS. 1993;7(9):1247-1254.
19. European Study Group on Heterosexual Transmission of HIV. Comparison of female
to male and male to female transmission of HIV in 563 stable couples. BMJ.
1992;304(6830):809-813.
20. Padian NS, Shiboski SC, Jewell NP. The effect of number of exposures on the risk of
heterosexual HIV transmission. J Infect Dis. 1990;161(5):883-887.
Olivera Žikić, Tatjana Dragišić

School of Medicine, Niš, Serbia
Center for Mental Health, Derventa, Bosnia and Herzegovina
PERSONALITY AND RISKY SEXUAL BEHAVIOUR
Summary. The most frequent forms of risky sexual behaviour in

young people are misuse of psychoactive substances, such as narcot-
ics and alcohol, smoking and risky sexual behaviour. Risky sexual
behaviour can be expressed in several forms ranging from a young
person having numerous sexual partners, taking part in risky sexual
activities, to having sexual relations under the influence of drugs or
alcohol and with a risky partner. Risky sexual behaviour can be the
96
source of numerous health and social problems. Most often spoken

are unplanned pregnancy and sexually transmitted diseases, among
which the most difficult certainly being AIDS. Each kind of behav-
iour, including sexual, among other factors, is highly influenced by
personality. That is why the aim of our research was to determine
possible connections between certain personality traits and risky
sexual behaviour of young people in late adolescence.
The research comprised 195 students of the first and second year of
the faculty of the University of Banja Luka. There was applied a set
of questionnaires consisting of sociodemographic questionnaire,
Wisconsin Personality Disorders Inventory (WISPI - IV), as well as
the questinnaire on sexual behaviour.
In comparison to their peers, persons with emphasised character
traits as a group show more risky behaviour concerning anal sex and
the choice of partners that do not use condoms. Most problematic are
persons with emphasised histrionic character traits that have domi-
nant risky behaviour in the choice of partners (higher average choice
of partners, more frequent parallel relationships, often risky part-
ners especially those that do not use condoms), and concerning the
form of sexual behaviour (more frequent anal sex). Anal sex, as a
specially risky behaviour, is related to histrionic, narcissistic and an-
tisocial character traits. Sexual behaviour of young people with em-
phasised narcissistic traits is related to unstable partner relation-
ships. Young people with emphasised schisotypal traits reveal risky
behaviour as having parallel partner relationships, while adolescents
with emphasised schisoid traits if they have a risky partner, it is
mostly a person who does not use protection.
Key words: sexual behaviour, adolescence, character traits.
97
УДК 159.922.1-057.875-055.2 (497.11 Niš)
Татјана Стефановић-Станојевић∗
ЉУБАВНИ ОДНОСИ СТУДЕНТКИЊА – ИНДИКАТОР

(НЕ)УСПЕХА У РЕШАВАЊУ РАЗВОЈНИХ ЗАДАТАКА
Резиме. Основни циљ рада је покушај разумевања специфично-

сти љубавних односа студенткиња Филозофског факултета у
Нишу, као и повезаности ових односа са неким, за испитивани
узраст, важним животним аспектима. Последњих година ура-
ђено је више истраживања љубавних односа и утврђена доми-
нација бојажљивог обрасца партнерског афективног везивања
(Стефановић-Станојевић, Костић, 2000-2007). Будући да је за
овај образац карактеристично само повремено и хаотично ула-
жење у љубавни однос (на једну ноћ, под утицајем алкохола, без
контрацепције и сл.), било је смислено испитати и повезаност до-
бијене тенденције са HIV/AIDS ризиком. Такође, значајно је утвр-
дити да ли су неки други развојни аспекти мање угрожени, те је
једно од истраживања било посвећено односу према студирању.
За потребе истраживања коришћени су следећи инструменти:
Модификовани инвентар искустава у партнерским односима
(Brennan, Clark, Chaver, 2000), Инвентар HIV/AIDS ризичног пона-
шања (ISDP-2, 2001), Job Satisfaction Survey, (Spector, 2002).
Узорак истраживања чиниле су студенткиње Филозофског фа-
култета у Нишу, генерације од 2000/2001. године до 2006/2007.
године.
Уз потврду тенденције пораста бојажљивог обрасца афектив-
ног везивања, резултати упозоравају на статистички зна-
чајну повезаност са HIV/AIDS ризиком. Са друге стране, резул-
тати истраживања који се односе на однос према студирању,
охрабрују и указују на могућност да су неки аспекти личности
стабилнији од партнерских односа. Наиме, дистрибуција од-
носа према студирању на испитиваном узорку значајно је дру-
гачија и повољнија од дистрибуције односа према партнеру.
Кључне речи: партнерски односи, ризично сексуално понашање,
HIV/AIDS ризик, однос према студирању.
∗
sstanja63@gmail.com
99
1. Теоријски оквир
1.1. Адолесценција и младо одрасло доба
Или: Шта се дешава уместо онога што би требало да се дешава?
Период живота између 12. и 21. године је, према већини психо-
лошких периодизација развоја, (Ericsson, 1963), доба адолесценције. У
том периоду, млада особа решава данас већ класичну „кризу иденти-
тета“, постаје људско биће које је пронашло своје место и улогу у дру-
штву, изабрало занимање, спојило прошлост са будућношћу, усклади-
ло своје способности, интересе и склоности са захтевима околине. По-
стаје самостална, посебна и јединствена личност. Затим, решава „кризу
идеала“ упоређујући филозофске, религијске, идеолошке или научне
концепте о себи и другима, са реалношћу која је углавном несавршена.
Прихвата статусни, етнички или расни идентитет, те идеологију култу-
ре којој припада. Такође, прихвата и полни идентитет. Коначно, разви-
ја верност као врлину и на њој развија брачне и породичне везе. Све
ово дешава се у просеку, већини, и у условно речено „нормалним окру-
жењима“. Развојни теоретичари (Ericsson, 1963) предвиђају и могућ-
ност да не дође до позитивног исхода, па као негативно решење опи-
сују или конфузију идентитета у којој особа не зна која је њена улога у
друштву, односно ко је она сама и сексуално је дифузна или има пре-
јаку идентификацију са појединцима и групама, идеологијама. За овим
периодом, следи тзв. раздобље младе одраслости (21. до 25. године),
када се завршава период професионалног оспособљавања, постављају
се темељи независног живота и породице. У позитивном исходу особа
стиче врлину интимности, односно способности спајања властитог
идентитета са идентитетом партнера, без страха да ће изгубити део се-
бе, или још прецизније учи да негује ЉУБАВ као трајну преданост уз
способност за компромисе, али и као еротски и романтични однос. И
поновимо још једном, све ово углавном важи за већину, за просек, за
„нормалне околности“. Неповољна решења су такође предвиђена и
описана: могућа је изолација и заокупљеност самим собом, осећај испра-
зности и непотпуности живота, могућ је „бег“ у брак како би се прона-
шао властити идентитет и остварила самосталност у односу на примар-
ну породицу и као трећа неповољна могућност описано је удруживање,
односно елитизам, тј. стварање ексклузивних изолованих група.
Без потребе да понављамо шта се у Србији дешавало током деве-
десетих година прошлог века, свесни да околности у којима су млади
људи тада одрастали не спадају у тзв. „нормално окружење“, одлучили
смо да бар делимично испитамо последице експеримената којима су
били изложени. Определили смо се за студентски узорак, јер студенти
спадају у обе описане развојне групе: адолесцентну и групу тзв. младог,
одраслог доба. Такође, опредељење за студенте је последица чињенице
да су данашњи студенти одрастајући током деведесетих, искусили ве-
100
ЉУБАВНИ ОДНОСИ СТУДЕНТКИЊА – ИНДИКАТОР (НЕ)УСПЕХА...
ћину последица транзиције: почев од бежања у склоништа због бом-

бардовања, преко честог губљења наставе у школи, јер наставници
штрајкују и нема грејања, до хроничне забринутости и одсуства роди-
теља у потрази за зарадом или јер су на ратиштима...
Занимало нас је како се у таквим околностима решава криза
идентитета, криза идеала, успоставља полни идентитет, стиже до вр-
лине верности, те овладава љубављу... У немогућности да проверимо
све описане варијабле, определили смо се за испитивање квалитета
партнерских или љубавних односа које ови млади људи успостављају.
Очекујемо да ћемо кроз овај аспект доћи до одговора на нека од по-
стављених питања (полни идентитет, верност и љубав свакако су део
овог односа). Теоријски контекст који нам је омогућио и разумевање,
али и процењивање квалитета партнерских односа је теорија афектив-
ног везивања.
1.2. Теорија афективног везивања

Теорија афективног везивања, пре свега је теорија о пореклу и
развоју човекове осећајности. Зачета у психоаналитичким круговима,
ослоњена на доприносе етологије, упоредне психологије, па и киберне-
тике, ова теорија је интегрисала различите научне доприносе у креати-
ван и оригиналан начин размишљања о људским емоцијама. Афек-
тивно везивање (attachment) означава специфичну емоционалну везу
једне јединке са другом, везу особе која негује дете и детета. Појам је у
науку увео енглески психоаналитичар Џон Болби (Bowlby, 1968) да би
нагласио суштинско неслагање са појмом који је до тада обележавао
мајка-дете однос у психоаналитичкој теорији, појмом емоционална за-
висност. Иако психоаналитичар, анализирајући везу између мајке и
детета, Болби је закључио да потреба за овом везом није стечена на
основу задовољавања других физиолошких потреба, да се не храни
млеком, већ да се ради о примарној потреби за контактом са другим
људским бићем. Наиме, људска беба упркос физичкој незрелости и бе-
спомоћности са којом се рађа (или баш због тога) врло рано испољава
одређене социјалне моћи које јој обезбеђују опстанак (Reinghold, 1994),
односно контакт са мајком. Људско одојче биолошки је опремљено да
осећа људе. Не само да је осетљиво на стимулусе које му упућују одра-
сли, већ на њих и одговара. Дакле, беба одраслима упућује сигнале (чу-
вени социјални осмех појављује се већ у другом месецу, плач још рани-
је), којима је тешко или немогуће одолети. У односу на ове сигнале мај-
ка се оријентише: храни бебу, пресвлачи, узима у наручје. Њена ре-
спонзивност на сигнале детета је кључна детерминанта квалитета
афективне везаности као развојног процеса. У односу на њену доступ-
ност, на начин одговарања на сигнале, дете постепено гради оно што
се у теорији афективног везивања зове унутрашњи радни модел.
Склапа слику о мајци на основу свакодневних, понављаних искустава
101
са њом. Па, уколико је мајка доследно респонзивна, дете формира сли-

ку о њој као о особи која га прихвата, али и о себи као бићу вредном па-
жње.
Међутим, уколико мајка, доследно не одговара на дететове по-
требе, што наравно не значи да се не бави дететом у режиму ко-
ји њој одговара, дете ће проћи кроз тзв. ПОП, тријас симптома:
протествоваће, биће очајно и на крају ће порицати да му па-
жња и наклоност других уопште требају. Изградиће око себе
оклоп део кога ће бити слика о другима као о особама које ни-
су вредне пажње и љубави и слика о себи одбрамбено улепша-
на (одбацујући образац афективног везивања).
Уз мајку која селективно одговара на само неке од дететових
потреба, (а на основу теорије социјалног учења знамо да нере-
довни режим поткрепљења учвршћује реакцију) дете ће учвр-
стити своју потребу за мајком, развиће стратегију појачаног
везивања за њу. Модалитети везивања зависе од тога на које
модалитете мајка најдоследније реагује. Дете ће бити онакво
какво је мајци потребно: болешљиво, слабог апетита, трапаво.
Будући да сву своју енергију улаже у препознавање и реаговање
на потребе других, слика о другима биће позитивна, слика о
себи негативна (амбивалентни образац афективног везивања).
И на крају, уз мајку која из различитих разлога (психички по-
ремећај и физичко злостављање су неки од утврђених разлога,
према P. Crritenden, 1989) не шаље разумљиве сигнале детету,
дете неће развити смислену стратегију. Његов начин изла-
жења на крај са животним тешкоћама теоретичари описују
као дезоријентисан, односно дезорганизован.
Описани модели везивања (Ainsworth, 1991), углавном стабилни и
отпорни на промене, персистирају кроз читав животни век и утичу на
обликовање одраслих релација. Прецизније, Болби (Bowlby, 1988) је
теорију одраслог афективног везивања задужио следећим премисама:
Афективне везе су присутне у целом људском веку.

Љубавни партнери су фигуре на које се у одраслом добу, пре-
носи рани образац афективне везаности.
Читав даљи развој теорије афективног везивања базирао се на

теоријској разради и емпиријској провери наведених претпоставки. На
темељу прве Болбијеве претпоставке изграђена је нова теоријска
област: Област одраслог афективног везивања. Њеном развоју најви-
ше су допринели истраживачи са калифорнијског, Беркли универзите-
та: Мери Меин, Џуди Кесиди и Ненси Каплан (Main, Cassidy, Kaplan,
1985). Наиме, средином осамдесетих, они успевају да конструишу ин-
тервју за процену одраслог афективног везивања, први инструмент на
102
основу кога можемо закључивати о раним афективним везама код од-

раслих особа. На основу овог интервјуа настаје и класификација инди-
видуалних разлика у афективној везаности одраслих.
1.2.1. Партнерско афективно везивање

На темељу друге Болбијеве претпоставке, претпоставке о роман-
тичним партнерима као фигурама афективног везивања настаје: Об-
ласт партнерског афективног везивања. За развој ове области пре-
васходно су заслужни истраживачи, Шејвер и Хазан са Дејвис универ-
зитета у Калифорнији (Chaver, Hazan, 1988). Поменимо само да је од
1988. када су они објавили текст у коме романтичне партнерске везе
сагледавају као афективне, преко 400 истраживача цитирало њихове
аргументе. Ево их:
Емоционалном динамиком и динамиком раног афективног и
партнерског односа управља исти бихејвиорални систем.
Индивидуалне разлике у понашању афективног везивања од-
раслих су последице очекивања и веровања које су људи ство-
рили о себи самима и сопственим блиским везама на основу
афективних веза у прошлости.
Партнерска љубав подразумева узајамно дејство привржено-
сти, брижности и секса.
Врсте индивидуалних разлика примећених у односима дете -
мајка сличне су индивидуалним разликама идентификованим
у партнерским односима.
На основу побројаних аргумената кренула је теоријска, али и ем-

пиријска експанзија у овој области. Почев од једноставнијих процеду-
ра заснованих на аналогији са обрасцима афективног везивања ство-
реним у детињству, (АА; Hazan & Chaver, 1988) до методолошки сложе-
нијих истраживања заснованих на примени факторске анализе (Barth-
olomew,1990) истраживачи настоје да конструишу инструменте за про-
цену партнерског афективног везивања као и да утврде коначну класи-
фикацију модалитета партнерских образаца. У покушају да системати-
зује разнолики емпиријски рад у области афективног везивања одра-
слих, Ким Бартхоломју је 1990. године формулисала тзв. „интегри-
сани“ модел везаности адолесцената и одраслих. Модел је спој Болби-
јевих теоријских напора, са савременим психометријским анализама.
Наиме, К. Бартоломју спаја Болбијеву теоријску претпоставку о томе
да постоје два типа унутрашњих радних модела везаности – модел себе
и модел других (сваки од тих модела може да се представи као дихото-
ман – позитиван или негативан), са резултатима факторске анализе
низа тестова који процењују афективну везаност и указују на димен-
зије одбацивања и анксиозности. Укрштањем ових димензија са унут-
рашњим радним моделима добијају се четири главна стила везаности:
103
сигурни, симбиотски, избегавајући и бојажљиви образац везаности

(Графикон бр. 1). Сваки од наведених стилова везаности карактерише
различити приступ блиским односима, као и различите стратегије емо-
ционалне регулације и интерперсоналног понашања (Bartholomew, 1990).
Графикон 1. Обрасци афективне везаности

у односу на факторе који их одређују
Сигурни образац партнерске везаности одређују ниска

анксиозност и ниско избегавање (позитиван модел себе и позитиван
модел других). Добра слика и о себи и о другима даје шансу особама
овог типа да граде аутентичне, отворене партнерске односе.
Избегавајући образац партнерске везаности карактери-
шу ниска анксиозност и високо одбацивање (позитивни модел себе и
негативни модел других). Због негативних очекивања која имају у од-
носу на друге, особе овог типа избегавају блискост са људима и нагла-
шавају значај независности. У партнерске везе улазе ретко и без очеки-
вања, или често, а површно.
Симбиотски образац партнерске везаности је одређен
високом анксиозношћу и ниским одбацивањем (негативан модел себе
и позитиван модел других), те због тога особе овог типа полазе са по-
зиције сопствене мање вредности. У партнерску везу се инвестирају
претерано, очекујући да ће квалитети партнера (позитиван модел дру-
гих), а на основу интензивне везаности надокнадити њихову личну
мањкавост. Њихове партнерске везе склоне су симбиози, драматичне
104
су и често упаковане у романтичну причу о правој љубави која не зна

за границе. Будући да осигурања и потврде вољености никада нису до-
вољне, они често љубавну везу претварају у мучење.
Бојажљиви образац партнерске везаности дефинисан је
високом анксиозношћу и високим одбацивањем (негативан модел себе
и негативан модел других). Особе са бојажљивим стилом везаности су
високо зависне од других, јер кроз однос са другима траже потврду
сопствене вредности. Истовремено имају негативна очекивања од дру-
гих, те су склоне избегавању блискости, да би избегле бол због потен-
цијалног губитка и одбацивања. То их уводи у парадоксалну ситуацију,
очајнички желе некога, истовремено се не усуђујући да то реализују.
Практично особе овог типа су: или осуђене на маштање о другима, без
храбрости да признају своје жеље и уђу у везу, или улазе у везе само у
посебним околностима (алкохол, на једну ноћ...). Дакле, уколико их
уопште имају, њихове партнерске везе су хаотичне.
2. Истраживања: методологија и резултати

2.1. Методологија истраживања
На основу описаног теоријског контекста и инструмената које теори-
ја афективног везивања нуди, а у потрази за одговором на питање како су
млади људи у Србији разрешили развојне задатке свога доба, последњих
година је у Србији урађено више истраживања партнерских афективних
односа (Стефановић-Станојевић, Костић, 2000-2007). У сваком од истра-
живања разматрана је повезаност образаца афективног партнерског вези-
вања са неким од феномена значајним за испитивани узраст. У овом раду
представићемо два феномена (као специфичне циљеве).
Циљеви:
Основни циљ рада је сагледавање промена, одиграних у ди-
стрибуцијама љубавних односа, студенткиња Филозофског
факултета у Нишу, у периоду од 2000. до 2007. године.
Специфични циљеви:
Утврђивање повезаности љубавних односа са склоношћу ка
ризичном сексуалном понашању (HIV/AIDS ризик).
Утврђивање повезаности љубавних односа са односом према
студирању.
Инструменти:
У свим истраживањима, за процењивање квалитета партнер-
ских или љубавних односа, коришћен је исти инструмент,
Упитник за процењивање блиских партнерских односа (Close
Relationships Questionnaire, Bartholomew, K., Shaver, P.R.,1990).
105
За процењивање склоности ка ризичном сексуалном понашању

коришћена је Скала за процењивање HIV/AIDS ризичних фор-
ми понашања (HIV/AIDS risk form behavior, ISDP-2, Dave, R., 2004).
За процењивање односа према студирању коришћена је моди-
фикована верзија упитника о задовољству послом (Job Satisfac-
tion Survey, Paul. E.Spector, 2003) University of South Florida,
Department of Psychology).
Узорак:
Узорак су чиниле студенткиње Филозофског факултета у Нишу,
са Департмана за: психологију, педагогију, англистику и историју. Ра-
дило се о следећим генерацијама:
Генерација 2000/2001. г (180 испитаница).
Генерација 2004/2005. г (204 испитанице).
Генерација 2005/2006. г (248 испитаница).
Генерација 2006/2007. г (204 испитанице).
Избор узорка (узраст, пол и студентски статус) био је условљен
приступачношћу ове популације, али и чињеницом да су управо те ге-
нерације уз своју властиту адолесцентну транзицију, претрпеле и спо-
љашњу, друштвену транзицију. Оно због чега су студенткиње Фило-
зофског факултета посебно значајан узорак је чињеница да се школују
за рад са људима и да ће потенцијално утицати на генерације у време-
нима када транзиција не буде обележавала ове просторе. У сваком од
подузорака било је и младића, студената, али како је однос младића и
девојака у нашим узорцима био несразмеран (1:8), определили смо се
за представљање женског дела узорка. У некима од резултата биће
присутан и подузорак младића.
2.2. Резултати истраживања

Прво истраживање урађено је у пролеће 2001. године (Станојевић-
Стефановић, 2002) и показало је да и на домаћем простору (Ниш, Србија)
постоје сва четири обрасца афективног везивања (табела 1), као и да
њихова дистрибуција наликује дистрибуцијама добијаним у истражива-
њима рађеним у другим и другачијим срединама (табела 5):
Табела 1. Резултати истраживања, 2001. године.

Обрасци афективног везивања Фреквенције Проценти
Образац сигурне аф. вез 95 52,8%
Образац избегавајуће аф. вез. 31 17,2%
Образац симбиотске аф. вез. 47 26,1%
Образац бојажљиве аф. вез. 7 3.9%
Тотал 180 100,0%
106
Резултати следећег истраживања (Станојевић-Стефановић, 2005),

деловали су упозоравајуће. Проценат „бојажљиво“ афективно везаних
студенткиња значајно се повећао (табела 2):

Образац бојажљиве аф. вез. 45 22,5%
Тотал 204 100,0%
Повећање процента „бојажљиво“ афективно везаних студенткиња

које је евидентирано 2005. године, било је разлог за ново, треће, истражи-
вање, (Стефановић-Станојевић,2007) две године касније (табела 3):

Тотал 248 100,0%
Неочекиваност резултата покушали смо да разумемо новим

истраживањем (Стефановић-Станојевић, 2007) у коме је сам поступак
задавања и попуњавања упитника брижљивије држан под контролом.
Резултати су дати у табели 4:

Тотал 204 100,0%
107
Пре покушаја интерпретације добијених налаза потребно је и

сагледати однос образаца афективног везивања у другим срединама.
Доступни су подаци о сличним истраживањима урађеним у Америци
(табела 5):
Табела 5. Дистрибуције партнерских афективних веза.

Обрасци Образац Образац Образац Образац
афективног сигурне избегавајуће симбиотске бојажљиве
везивања аф. вез. аф.вез. аф. вез. аф. вез.
Crowеll&Waters, 46% 38% 14% 2%
1997
Crowеll, Treobux, 52% 34% 16% 2%
Owens&Pan, 1995
Brennan, Clark& 42% 40% 14% 4%
Shaver, 1998
Дистрибуцијама из табеле број 5, делимично одговара само први од

домаћих налаза (табела 1), по доминацији сигурног афективног везивања.
Прецизније посматрано, „домаће“ дистрибуције партнерског афек-
тивног везивања, као и дистрибуције афективне везаности мајки и деце,
добијене почетком 2000-их налик су дистрибуцијама афективног
везивања мајки и деце какве се сусрећу у Јапану, Кини, Израелу (табела
6). Наиме, у овим срединама, након доминације сигурног обрасца
афективног везивања, следи тзв. амбивалентни образац (или симбиот-
ски), па затим одбацујући и на крају дезорганизовани, (што је и „дома-
ћа“ слика почетком 2000. година, дата у табели 1), док је у економски
развијенијем западном свету чешће да након сигурног обрасца следи
избегавајући, затим амбивалентни, па дезорганизовани, (што видимо у
табели 5). Чини се потребним и нагласити да су разлике објашњиве ра-
зликама у културним навикама подизања деце у различитим средина-
ма. Наиме, у Србији, баш као и Јапану, Кини и Израелу, чест је модел
презаштићивања деце, тзв. „бака сервиса“ и сл. што води у формирање
амбивалентне афективне везе, док је у европским земљама и Америци
чешћи модел раног осамостаљивања и одвајања деце од родитеља.
Дакле, дистрибуције партнерских афективних веза добијене у
Србији, односно у Нишу, током 2005, 2006. и 2007. године, упадљиво
се разликују од:
дистрибуција добијаних у истој средини само неколико годи-
на раније (табела 1);
дистрибуција партнерских афективних веза евидентираних у
свету (табела бр. 5);
дистрибуција афективних веза између мајке и детета, како до-
маћих, тако и иностраних (табела 6):
108
Табела 6. Дистрибуције афективног везивања на релацији мајка-дете.

Обрасци Образац Образац Образац Образац
афективног сигурне избегавајуће симбиотске бојажљиве
везивања аф. вез. аф.вез. аф. вез. аф. вез.
Африка: Dogon, 128 69% 25% 23% 0%
(True, 1994)
Кина:Beijing, 131 68% 16% 16% 0%
(Hu&Meng,1996)
Израел: Државни 104 56% 7% 37% 0%
кибуци (Sagi et al.,
1985,1995)
Израел: Породични 125 80% 3% 17% 0%
кибуци (Sagi, 1995)
Јапан: Tokyo 139 61% 13% 18% 8%
(Durrett et al., 1994)
Јапан: Sapporo, 160 68% 0% 32% 0%
(Takahashi, 1996)
Да ли су овакве дистрибуције последица несрећних година у који-

ма су тестиране студенткиње одрастале (друштвена криза, бомбардова-
ње и сл.)? Логично је да се ефекти транзиције најпогубније одражавају
на област којом „царују“ емоције. Склонији смо међутим потреби да
пре „олаког“ тумачења овако неуобичајених резултата треба поновити
истраживања на истом или сличном узорку.
Део већ спроведених истраживања била су и проверавања неких
других феномена, карактеристичних за адолесцентни узраст и потен-
цијално контаминираних транзиционим условима. На основу домина-
ције „бојажљивог“ партнерског обрасца, провера склоности ризичном
понашању се наметала.
2.3. Резултати додатних истраживања:

склоност ризичним формама понашања
Будући да је за образац бојажљивог афективног везивања карак-
теристично повремено и хаотично улажење у љубавни однос (на једну
ноћ, под утицајем алкохола, без контрацепције и сл.), било је смислено
испитати и повезаност добијене тенденције са HIV/AIDS ризиком.
У једном од истраживања (Станојевић-Стефановић, 2005) форму-
лисано је очекивање да ће у неким од несигурних образаца (избегавају-
ћи, симбиотски, бојажљиви) бити заступљеније HIV/AIDS ризичне
форме понашања, као и да постоје разлике међу половима у погледу
заступљености ризичних форми понашања. Поред упитника за проце-
њивање квалитета партнерских односа (Close Relationships Question-
109
naire, Bartholomew, K., Shaver, P.R.,1990.), користили смо и упитник за

процену ризичних форми понашања (HIV/AIDS risk form behavior,
ISDP-2, Dave, R., 2004). Узорак су чиниле студенткиње, али и студенти
Филозофског факултета (N=200).
Табела 7. Склоност ризичном понашању

Ризична Сигурна Избегавајућа Симбиотска Бојажљива Тотал
понашања аф.вез. аф. вез. аф. вез. аф. вез.
Секс без
39+47 14+21 13+13 19+15 181
контрацепције
Секс са
наркоманом 2 1 3 6
Секс са HIV
1 1
позитивном особом
конзумирање 9 8 7 10 34
алкохола
конзумирање лаких 7 6 3 14 30
дрога
Интравенозно или
интрамускуларно
1 3 2 11 17
коришћење
наркотика
Кажњавање због
6 7 5 4 22
крим. понашања
36 17 13 21 87
партнера (за девојке)
38 19 12 14 83
партнерки (за момке)
Према добијеним подацима, млади улазе у сексуалне односе не

користећи контрацепцију, (181 тестирана особа, од укупно 200). Упозо-
равајуће су и категорије које указују на учесталост конзумирања алко-
хола и лаких дрога. Практично, то су једнако заступљени феномени у
испитиваном узорку. Уз категорију интравенозног или интрамускулар-
ног коришћења наркотика број младих који користе неки од опијата је
81, што је тек нешто мање од половине тестираног узорка. И на крају,
ако се све укрсти са обрасцима афективног везивања, јасно је да је у
„бојажљивом“ обрасцу највиша стопа свих ризико фактора!
110
И на крају, било је потребно сагледати однос полова у сваком

од образаца:
Табела 8. Однос полова у обрасцима партнерског афективног везивања

Сигурна Избегавајућа Симбиотска Бојажљива
аф. везив. aф везив. аф. везив. аф. везив.
Младићи 48 31 10 10
Девојке 38 19 14 30
Тотал 86 50 24 40
Најважнији податак из табеле 8, је податак о већем броју девојака

него момака које припадају „бојажљивом“ обрасцу. Уз претходно доби-
јени налаз да је у „бојажљивом“ обрасцу највећи број ризико фактора
за HIV, број девојака у овом обрасцу не значи само повећање ризика за
девојке, већ и за читаву нацију (због преноса HIV вируса са мајке на де-
те).
2.4. Однос према студирању као фактор стабилности

У светлу претходно изнетих података, чинило се значајним одго-
ворити и на питање да ли постоје аспекти, важни у овом развојном пе-
риоду, који су мање угрожени и који би могли бити ослонци у страте-
гији превентивног и терапијског рада са поменутим генерацијама.
Због тога је у једно од истраживања укључен и однос према студирању
(Стефановић-Станојевић, 2007). Узорак је чинило 248 студенткиња
Филозофског факултета, а за процену односа према студирању кориш-
ћена је модификована верзија упитника који процењује задовољство
послом: Job Satisfaction Survey, (P.E.Spector, University of South Florida,
Department of Psychology).
Табела 9. Дистрибуција односа према студирању

Обрасци Сигурна Избегавајућа Симбиотска Бојажљива
афективног аф. везив. aф. везив. аф. везив. аф. везив.
везивања
Тотал 77,4% 4,8% 4,0% 13,7%
Највише студенткиња (77,4%) је идентификовано у тзв. сигурном

обрасцу, односно показале су однос према студирању заснован на по-
верењу у сопствене способности, као и на отворености за нова искуства
(однос са професорима и колегама). Несигурним обрасцима „припало“
је преосталих 20% студенткиња. Овај резултат потпуно је у складу са
постигнућем наших студенткиња.
111
3. Закључци и могуће импликације

На узорку студенткиња Филозофског факултета, (2006. и 2007.
године), добијена је доминација обрасца бојажљивог партнер-
ског везивања, што потенцијално значи да већина студенткиња
или нема партнерски однос или склапа хаотичне, повремене
партнерске везе.
На истом узорку добијена је и доминација сигурног афектив-
ног везивања када се процењује однос према студирању (77,4%)
што значи да су студенткиње радно ефикасне и добро прилаго-
ђене школским задацима. Овај налаз је у складу са њиховим
реалним постигнућем.
На испитиваном узорку студенткиња (2005. године), у обрасцу
бојажљивог партнерског везивања (22,5%) идентификовано је
и највише фактора ризичног понашања. Опасност од HIV/AIDS
ризика повећава чињеница да се ради о девојкама, те тиме и о
тзв. вертикалном преносу вируса.
Уколико дистрибуција партнерских образаца одговара реалном
стању љубавних односа, чини се да смо пред озбиљним проблемом,
који додатно компликује HIV/AIDS ризик. Да ли је повољан однос пре-
ма студирању један од могућих индикатора система који се из хаоса
може изградити? Иако је пре проверавања добијених резултата неоз-
биљно даље закључивати, чини се недвосмисленом потреба за преду-
зимањем активности у правцу јачања социо-емоционалних капацитета
тзв. транзиционих генерација. У превенирању могућих последица де-
ведесетих, сачувано језгро интелектуалне ефикасности могло би бити
окосница рада са младима.
Уколико се вратимо питањима са почетка рада, јасно је да су на-
лази о љубавним односима студенткиња индикатор њиховог неуспеха
у решавању развојних задатака. Пре свега, ово се односи на неуспех у
развијању врлина верности и интимности на основу којих особа учи да
негује љубав и као еротски, и као романтични однос. Ериксон је давне
1963. године (Ericsson, 1963) описао и могућа неповољна решења. Чи-
ни се да би његовом низу неповољних исхода, могли дописати и налаз
добијен у Србији током 2000-их.
1.Ainsworth, M. (1991), Attachments and other affectional bonds across the life cycle.,
In attachment across the life cycle, C.M. Parkers, J. Stevenson-Hinde and P. Marris
(eds), London: Routledge.
2. Bartholomew, K., (1990); Avoidance of intimacy: An attachment perspective. Journal
of Social Psychology, 37, 95-109.
3. Bowlby, J. (1988), A secure base, New York: Basic Book.
112
4. Bowlby, J., (1960), Separation anxiety, Inter J. Psychoanalysis, Vol 41, 89-113.
5. Brennan, K. A., Clark, C. L., & Shaver, P.R. (1998), Self - report measurement of adult
attachment: An integrative overview. In J.A. Simpson & W.S. Rholes (Eds.),
Attachment theory and close relationships (pp46-76) New York: Guilford Press.
6. Crowell, J.A., Treboux, D., Owens, G., & Pan, H (1995.). Is it true the longer you're
together the more you think alike? Examining two hypotheses of attachment theory.
Paper presented at the biennial meeting of the Society for Research in Child
Development, Indianapolis, IN.
7. Crowell, J.A. & Waters, E. (1997) The secure base phenomenon in adult attachment
relationships: Exploration of the core of the attachment system. Poster presented at the
biennial meeting of the Society for Research in Child Development, Washington, DC.
8. Crittenden, P. (1989), Internal representational models of attachment relationships.
Infant Mental Health Journal, 11, 259-277.
9. Dave, R., (2004), HIV/AIDS risk form behavior, ISDP-2,
10. Hazan, C. & Shaver, P., (1988), AA biased overview of the study of love. Journal of
Social and Personal Relationships, 5, 473-510.
11. Main, M., Kaplan, K., Casidy J., (1985) Security in infancy, childhood nad adulthood:
A move to the level of representation. In I. Bretherton & E.Waters (Eds.), Growing
points of attachmetn theory and research. Monographs of the Society for Research in
Child Development, 50 (1-2, Serial No 209) 66-104.
12. Rheingold, L.H., University of North Carolina. (1994.) Društveno i socijalizujuće
odojče, Filozofski fakultet, Beograd.
13. Shaver P.R., & Hazan, C., (1987) Romantic love conceptualized as an attachment process.
Journal of Personality and Social Psychology, 52, 511-524.
14. Schmitt, David P., International Sexuality Description Project,
http://www.bradley.edu/academics/las/psy/drschmitt.html
15. Spector, Paul. E., (2003) Job Satisfaction Survey, University of South Florida,
Department of Psychology.
16. Stefanović-Stanojević, Tatjana (2002), Bliske partnerske veze, Psihologija, vol 35, br.1-2,
str 81-97. Beograd,
17. Stefanović Stanojević Tatjana, (2004), Adult attachment and prediction of close
relationships, Scientific Journal Facta Universitatis, Vol.3, N.1, pp 67-812004.
18. Stefanović-Stanojević, Tatjana (2005) Studenti: Ljubavni odnosi i opasnost od AIDS-a.
Zbornik: Ličnost u višekulturnom durštvu, tema broja: Psihosocijalni aspekti društvene
tranzicije u Srbiji, 268-284, Novi Sad.
19. Stefanović-Stanojević, Tatjana, Kostić, Aleksandra, (2007), Afektivna vezanost i odnos
prema studiranju u tranzicionim uslovima, Zbornik sa 55. naučno-stručnog skupa
psihologa Srbije, Društvo psihologa Srbije, Beograd.
20. Stefanović-Stanojević, Tatjana, (2007), Afektivna vezanost kao kroskulturni fenomen, rad
objavljen u monografiji: Afektivno vezivanje. Teorija, istrazivanje, psihoterapija, Centar za
izdavačku delatnost Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 45-65, Beograd.
21. http://www.kheper.net/topics/psychology/Erikson.html
113
Tatjana Stefanović-Stanojević
LOVE RELATIONSHIPS OF FEMALE STUDENTS –

AN INDICATOR OF FAILURE/SUCCESS
IN SOLVING DEVELOPMENT TASKS
Summary. The basic aim of this paper is an attempt to understand

the specificities of love relationships of female students of the Faculty
of Philosophy in Niš, as well as the connection between these rela-
tionships with some, for the examined age, relevant life aspects.
During recent years, there were numerous researches of love rela-
tionships and the dominance was determined concerning a timid
frame of partner affective attachment (Stefanović-Stanojević, Kostić,
2000-2007). As this frame is characteristic only from time to time as
well as chaotic beginings of a relationship (one night stand, under the
influence of alcohol, without contraception, etc.), it was meaningful
to question the connections of the acquired tendency with AIDS risks.
Also, it is important to determine if some other developmental as-
pects are less threatened, so one research was devoted to the rela-
tionship to studying.
For this research the following instruments were used: Modified
inventory of experiences in partner relationships (Brennan, Clark,
Shaver, 2000), Inventory of HIV/AIDS risky behaviour (ISDP-2,
2001), Job Satisfaction Survey, (Spector, 2002). The sample of the re-
search were female students of the Faculty of Philosophy in Niš, gen-
erations from 2000/2001 to 2006/2007.
There was a confirmation of the rise in timid frame of affective
attachment, and the results warn about the statistically significant
connection with HIV/AIDS risk. On the other hand, the research re-
sults that relate to the relationship to studying are encouraging and
show the possibility that some aspects of personality are more stable
than partner relationships. Namely, the distribution of the relations
towards studying on the examined sample is significantly different
and better than the distribution of the relations towards partners.
Key words: partner relationships, risky sexual behaviour,
HIV/AIDS risk, relation towards studying.
114
УДК 159.9.075 : 159.922-057.875 (497.11 Niš)
Снежана Видановић∗, Весна Анђелковић⊗
Филозофски факултет у Нишу
СИНДРОМ „МЛАДАЛАЧКЕ БЕСМРТНОСТИ“:

СКЛОНОСТ КА ТРАЖЕЊУ СТИМУЛУСА И
ОРИГИНАЛНОСТ СТУДЕНАТА°
Резиме. У раду се износе резултати истраживања чији је циљ

био испитивање разлике у погледу склоности ка тражењу стиму-
луса и склоности ка оригиналности између студената различи-
тих факултета у Нишу (физичка култура, машинство, медици-
на, музичка и ликовна уметност). У процени склоности ка тра-
жењу стимулуса коришћена је Sensation Seeking Scale - Form V.
Склоност ка оригиналности испитивана је скалом Racionale SPА.
На нивоу целог узорка склоност ка тражењу стимулуса била је
нешто испод просека, најизраженија је код студената физичке
културе и медицине, а најнижа је код будућих музичара. Резул-
тати истраживања показали су да су професионално усмерење
студената и пол релевантни фактори, како у односу на скло-
ност ка тражењу стимулуса, тако и у односу на склоност ка
оригиналности.
Кључне речи: тражење стимулуса, оригиналност, студенти.
Чини се да процес сазревања адолесцената у нашој средини данас

постаје све дужи и сложенији. Због бурности и интезивности интра-
психичких и интерпсихичких процеса, адолесцентови доживљаји са-
мог себе и свог функционисања често су врло променљиви. Млади
истражују узбудљиве аспекте нове реалности, предају се опасностима и
на тај начин остварују своју потребу за доживљавањем нечег несваки-
дашњег, гушењем осећања тескобне празнине, потврђивањем, учвр-
шћују осећај припадности и супротстављају се ауторитету одраслих.
Неретко је склоност према деловању наглашенија од покушаја разми-
шљања. Адолесценти снажно верују у сопствену „нерањивост“ и зато
∗
neza54@gmail.com
⊗
vandj@medianis.net
°
Рад је настао у склопу истраживачког пројекта број 149062Д који финансира Министарство науке
и заштите животне средине.
115
Снежана Видановић, Весна Анђелковић
или потцењују ризике или их сасвим игноришу. Тај синдром млада-

лачке бесмртности везан је делом уз мању изложеност драматичним
искуствима (смрти ближњих, несрећа, дужих медицинских третмана
итд.) која се кумулирају с годинама.
Глобално, ризично понашање је чешће код младих са нижим ни-
воом самопоштовања, изразитом импулсивношћу, сугестибилношћу, по-
јачаном анксиозношћу (Jessor, 1992). У истраживању у нашој средини
Стојадиновићева и сар. (2006) наглашавају да је изражена тенденција да
се доживе искуства која су потенцијално опасна у највећој мери присутна
код оних адолесцената код којих постоји импулсивно тражење сензација
и агресивност, а препреке оваквог обрасца представљају особине соција-
билност и активност. И нека друга истраживања ван наших простора пру-
жају важне показатеље. Аnnenbergовог институт за ризичну комуника-
цију адолесцената (Аdolescent Risck Communication Institute, 2003) је на
узрасту младих од 14 до 22 године процењивао у ком степену се они међу-
собно разликују у погледу тражења сензација (узбуђења) и укључености у
просоцијалне активности. Резултати говоре да више од 70% младих пре-
ферира пријатеље који су ексцентрични и непредвидљиви и желе да
истраже непозната места, а нешто испод 50% младих воли нова и узбуђу-
јућа искуства и да ради застрашујуће ствари.
Узимајући у обзир нека новија истраживања (Zuckerman & Kuhlman,
2000), постоји оправдани разлог да се ризична понашања обухвате јед-
ном широм димензијом. Резултати указују на то да се коваријанса међу
различитим понашањем (слабо школско постигнуће, делинквентно
понашање, коришћење психоактивних супстанци, ризично сексуално
понашање) може адекватно објаснити једним фактором вишег реда
који још увек није јасно дефинисан. Наглашава се, такође, да дисфунк-
ционални стилови контроле емоција, као и емотивно обојена пона-
шања, представљају главну карактеристику ризичног понашања током
адолесценције (Стојадиновић и сар., 2006)
Бројни су покушаји да се разјасне и опишу чиниоци који утичу на
склоност ка ризичном понашању, не само адолесцената, већ и особа
старијег узраста. Важан аспект у сагледавању овог сложеног феномена
пружа нам и конструкт тражења стимулуса (узбуђења) који је ше-
здесетих година формулисао Zuckerman. Аутор га одређује као „осо-
бину личности дефинисану тражењем разноликих, нових, сложених и
интензивних сензација и искустава, и спремност да се преузму фи-
зички, социјални, законски и финансијски ризици зарад таквих иску-
става“ (Zuckerman, 1994, стр. 27). Налази генетичких студија сугеришу
да се херитабилност тражења сензација креће између 0,3 и 0,6
(Bouchard, према Zuckerman & Kuhlman, 2000). Zuckerman се залагао
за биолошки модел тражења узбуђења, постулирајући да је црта у вези
са оптималним нивоом активности катехоламинског система, а да
израженост црте тражења узбуђења компензује снижену активност
катехоламинског система (Zuckerman, 1994).
116
СИНДРОМ „МЛАДАЛАЧКЕ БЕСМРТНОСТИ“...
Zuckerman (1994) је црту тражења стимулуса (узбуђења) поделио

на четири поддимензије:
1) тражење узбуђења и авантуре, које је у вези са спремношћу
да се преузме високи ризик и учествује у ризичним спортовима;
2) тражење искуства, рефлектује потребу за доживљавањем
нових и узбудљивих искустава и повезано је са различитим врстама
преузимања ризика;
3) дезинхибицију, која је у вези са спремношћу да се предузме
друштвени ризик и упушта у понашање ризично по здравље (нпр. те-
шко опијање или секс без заштите) и
4) подложност осећању досаде, која се односи на нетолеран-
тност на монотонију, избегавање „досадних“ ситуација и људи.
Склоност ка тражењу стимулуса стабилизује се у периоду од ше-
снаесте до двадесете године, а затим показује постепени пад. Мушкар-
ци генерално имају виши скор од жена, осим на субскали тражења ис-
куства. Код мушкараца, тражење узбуђења у позитивној је корелацији
са преферирањем личних интеракција, али у негативној са бирократ-
ским занимањима. Код жена, нађена је негативна корелација између
тражења узбуђења и стереотипних женских занимања као што је
вођење домаћинства и посао наставника.1
Повезаност склоности ка тражењу стимулуса

са одређеним облицима понашања
и психолошким поремећајима
Новија истраживања указују да су ризиковање здравља (нпр. упо-
треба дрога) и учествовање у високо ризичним спортовима (нпр. па-
раглајдинг) повезани са веома различитим психолошким профилима.2
Основна разлика је да су они који ризикују здравље спремнији на дру-
штвени ризик и да потцењују постојећи ризик. Док су, с друге стране,
људи који се баве ризичним спортовим емоционално стабилнији, ма-
ње неуротични и уверени да могу управљати постојећим ризиком. У
том смислу је веома илустративна скица психолошког профила пара-
глајдиста коју је на основу истраживања у нашој средини понудила
Стошићева (Стошић, 2007). Ауторка, између осталог, наводи да пара-
глајдеристе одликује тежња ка новим и неуобичајеним искуствима нај-
различитије врсте. Ову тежњу задовољавају живећи на неконформи-
стичан начин који предност даје личним потребама, а не друштвеним
стандардима понашања. Активно трагају за новим искуствима друже-
ћи се са неконвенционалним људима. У друштвеним контактима су ср-
дачни, предусретљиви и отворени. Умерени су у погледу заштитног
1 www.psych.ucsb.edu/~kopeikin/sssinfo.htm
2 www.risktaking.co.uk/intro.htp
117
понашања, па нису ни превише бојажљиви ни неопрезни. Противно

увреженом мишљењу, изгледа да ове особе нису храбрије нити мање
анксиозне, већ њена потреба за померањем граница свог искуства са-
владава страх од ризичних ситуација.
Навешћемо и налазе неких релевантних истраживања која су
трагала за евентуалном повезаношћу склоности ка тражењу стимулуса
са одређеним облицима понашања и психолошким поремећајима.
Подвлачи се да је тражење стимулуса повезано са:
− различитим сексуалним искуствима (ранији први сексуални
однос, богатије искуство, већа разноврсност у погледу партнера
и односа, интересовање за еротске стимулусе (Zuckerman, 1978);
− чешћим коцкањем и већим улозима током коцкања (Zucker-
man, 1984).
− употребом дрога, алкохола и цигарета (Zuckerman, 1978);
− преферирањем одређене врсте хране (stimulating foods)3;
− учествовањем у ризичним спортовима као што је брза вожња
(Warn and Tranter, 2004), бављење параглајдингом (Стошић,
2007);
− когнитивним, перцептивним и естетским преференцијама (као
што је преферирање сложености, толеранција двосмислено-
сти, оригиналност и креативност), либералним, пермисивним
и неконформистичким ставовима. (Zuckerman, 1984).
Утврђена је ниска, али позитивна корелација са коефицијентом

интелигенције и академским способностима4. Ипак, људи који су
високо на скали тражења узбуђења, нису увек високо рангирани и у
погледу постигнућа. Досада и дезинхибиција могу ометати академско
функционисање.
Висок ниво тражења стимулуса забележен је код маније и психо-
патских личности (Zuckerman, 1984), али је у негативној корелацији са:
депресијом (Sadler & McGuffin, према Стошић, 2007), интроверзијом,
дисфункционалним понашањем, опсесивно-компулзивним цртама, па-
сивношћу и песимизмом (Loas, 1996). Оболели од схизофреније пока-
зали су нижи ниво тражења стимулуса од нормалних испитаника, алко-
холичара и осталих психијатријских пацијената (Kish, prema Stošić,
2007).
Известан број Zuckermanових истраживања усмерен на утврђи-
вање релација тражење стимулуса и неуротицизма указују да међу
овим конструктима не постоји значајна повезаност, али да постоји веза
између тражења стимулуса и неких модалитета страха, као што је
страх од физичке повреде (Zuckerman, према Eysenk & Zuckerman,
1978).
118
Занимљиве налазе пружа и истраживање Horvata и Zuckermana

(Horvath & Zuckerman, према Стојадиновић и сар., 2006) на узорку сту-
дената у коме је испитано шест типова ризичних понашања (конзуми-
рање цигарета, алкохола, дроге, ризичног сексуалног понашања, ри-
зичне вожње и коцкања). Резултати су указали на снажну повезаност
импулсивног тражења сензација и испитиваних ризичних понашања.
Такође, присутан је и висок утицај димензија агресивност/хостилност и
социјабилност. Димензије активитет и неуротицизам/анксиозност по-
казале су занемарљиво мали утицај на ризично понашање.
Важно је истаћи да тражење стимулуса није патолошка црта.
Код људи са највишим, средњим или најнижим скором не долази до
развоја менталног поремећаја. Црта може имати улогу у одређивању
врсте поремећаја, али не изазива, нити спречава менталну болест.
Задовољење тежње ка стимулацији може се остварити кроз избор
животног стила, тип рекреације и спорта, социјалне интеракције и из-
бор професије (Аrnett, 1991; Zuckerman, 1994). Те различите стимула-
тивне активности разликују се у степену потенцијалног ризика који
носе. Очигледно да неке професије могу пружити интересантне и сти-
мулативне изазове. Oleszkiewicz (1982) наводи да је већ на средњо-
школском узрасту присутна позитивна корелација између тражења
стимулуса и преференције ка тзв. стимулативним занимањима (пило-
ти, ватрогасци, спасиоци, дублери, новинари, хирурзи).
Међу многобројним специфичностима адолесценције, склоност
ка тражењу стимулација и потреба да се адолесценти изразе на неки
нов, оригиналан начин, мада се на неки начин подразумевала, тек је
релативно скоро привукла пажњу истраживача. Полазећи од тога да је
ризично понашање у ширем смислу нормативни део развоја и да по-
ред неспорно угрожавајућих аспеката има и адаптивну функцију, опре-
делили смо се за истраживање чији је циљ да испита израженост скло-
ности ка тражењу стимулуса и склоност ка оригиналности код
студената различитих професионалних усмерења. При томе смо пре
свега имали на уму да је, по неким досадашњим истраживањима
(Zuckerman, 1984), тражења стимулуса блиско повезано са когнитив-
ним, перцептивним и естетским преференцијама (толеранција дво-
смислености, преферирање сложености, оригиналност и креативност)
али, у неким случајевима, и са професионалним избором.
Предмет истраживања
Испитивање степена изражености склоности ка тражењу сти-
мулуса и склоности ка оригиналности код студената различитих фа-
култета у Нишу (физичка култура, машинство, медицина, музичка и
ликовна уметност).
119
Испитивање разлика у изражености склоности ка тражењу ст-

мулуса и склоности ка оригиналности између студената различитих
факултета у Нишу (физичка култура, машинство, медицина, музичка и
ликовна уметност).
Испитивање повезаности склоности ка тражењу стимулуса и
склоности ка оригиналности код студената различитих факултета у
Нишу (физичка култура, машинство, медицина, музичка и ликовна
уметност).
Циљеви истраживања
Општи циљ:
Испитати да ли постоје статистички значајне разлике у погледу
склоности ка тражењу стимулуса и склоности ка оригиналности
између студената различитих факултета у Нишу (физичка култура,
машинство, медицина, музичка и ликовна уметност).
Посебни циљеви:
1. Испитати да ли постоје статистички значајне разлике у изра-
жености склоности ка тражењу стимулуса (тражење узбуђења и
авантуре, тражење искуства, дезинхибиција и подложност осећању до-
саде) између студената различитих факултета.
жености склоности ка оригиналности између студената различитих
факултета.
жености појединих димензија склоности ка тражењу стимулуса
(тражење узбуђења и авантуре, тражење искуства, дезинхибиција и
подложност осећању досаде) између студената у односу на пол.
4. Испитати да ли постоје статистички значајне разлике у израже-
ности склоности ка оригиналности између студената у односу на пол.
5. Испитати да ли постоји повезаност између склоности ка тра-
жењу стимулуса и склоности ка оригиналности код студената ра-
зличитих факултета.
Варијабле
− Различито факултетско усмерење студената (физичка
култура, машинство, медицина, музичка и ликовна уметност).
− Склоност ка тражењу стимулуса - одређена према теориј-
ским и методолошким поставкама Цукермана, оцењује се Ска-
лом тражења стимулуса- Форма V;
− Склоност ка оригиналности дефинисана је преко скорова на
тесту оригиналности Racionale SPA.
120
Инструменти
Скала тражења стимулуса - Форма V (Sensation Seeking Scale -
Form V, Zuckerman, Eysenck & Eysenck, 1978) - обухвата четири субска-
ле: тражење узбуђења и авантура, тражење искустава, дезинхиби-
цију и подложност осећању досаде. Састоји се из четрдесет парова
тврдњи којима се испитује склоност ка тражењу узбуђења. Испитаник
у сваком пару бира ону тврдњу која га боље описује. У Табели 1 наведе-
не су средње вредности на скали склоности ка тражењу стимулуса и
њеним субскалама (Perez & Torrubia, 1986).
Табела 1. Средње вредности на Скали тражењу стимулуса и њеним

субскалама (Perez & Torrubia, 1986)
Средња Стандардна
вредност девијација
Склоност ка тражењу стимулуса 21,3 6,4
Тражење узбуђења и авантуре 6,8 2,6
Тражење искуства 5,7 2,1
Дезинхибиција 5,1 2,5
Подложност осећању досаде 3,6 2,2
Преглед једног броја досадашњих истраживања5 говори да је

субскала тражење узбуђења и авантуре показала највећу повезаност
са: Индексом тражења промена (Change seeker index), Субскалом ри-
зика (Risk subscale), Ајзенковом скалом импулсивности (Eysenck im-
pulsivity scale), Скалом избегавања повреда (Harm avoidance scale) с
којом је у негативној корелацији.
Субскала дезинхибиције у корелацији је са: Ајзенковом екстра-
верзијом и импулсивношћу, психотицизмом (асоцијалношћу) доне-
кле, али не са неуротицизмом, употребом дрога и сексуалним аванту-
ризмом, са којима је у највишој корелацији.
Cronbachov алфа коефицијент иде од .83 до .86 код мушкараца и
жена. Скала и субскале показују добар ниво сплит-халф и тест-ретест
релијабилности (Zuckerman, 1979).
Racionale SPА (Holland i Baird) - SPА замишљен је као мера ори-
гиналности, а развијен на основу рационала из Кубиеове књиге Неуро-
тична искривљења стваралачког процеса (Кubie, 1958). Тест садржи
38 исказа (тврдњи). Корелати на SPA указују на то да особе који имају
високе скорове испољавају уметничка, интелектуална и феминина ин-
тересовања, свесно теже уметничким циљевима, а себе доживљавају
као оригиналне и експресивне личности. Такође поседују следећа обе-
121
лежја: склоност ка необичним и неконвенционалним идејама, то-

леранцију према неодређености и двосмислености, отвореност према
новим искуствима, флексибилност, независност, неконформизам и
прихватање сопствене ирационалности.
Највиши корелат SPA је постигао са Barron-овом Скалом јед-
ноставности – сложености која је добро валидирана као мера ориги-
налности.
Предиктивна снага SPА указује да он има уверљиву конструкци-
ону валидност и да предсказује испитаникову продукцију оригинал-
них, уметничких творевина.
На узорку од 6289 студената поузданост је била 0,77, а на узорку
6,143 студенткиње 0,75 (Видановић, 2005).
У овом истраживању меру добијену на SPA дефинисали смо као
склоност ка оригиналности.
Узорак
Узорак се састојао од 161 испитаника (Табела 2). У њему је било
94 младића и 67 девојака, а просечни узраст био је 20,92 год. Истра-
живање је извршено у Нишу 2007. год. на Факултету физичке културе,
Факултету уметности - ликовно и музичко усмерење, Машинском и
Медицинском факултету.
Табела 2. Структура узорка

Факултет Број испитаника
Машински факултет 29
Медицински факултет 29
Ликовна уметност 33
Музичка уметности 30
Факултет физичке културе 40
Статистичка обрада
За обраду података коришћене су методе дескриптивне статистике,
анализа варијансе (АNOVА) и T-тест.
122
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Склоност ка тражењу стимулуса
Табела 3. Дистрибуција скорова на Скали тражења стимулуса
и њеним субскалама по факултетима
Склоност Тражење Тражење Дезинхи Под-
ка узбуђења искуства биција ложност
Факултет
тражењу и осећању
стимулуса авантуре досаде
Mean 20,2500 7,5250 4,7750 4,8500 3,1000
Физичка
N 40 40 40 40 40
култура
St. Dev. 5,26600 2,24165 1,36790 2,74142 1,91887
Mean 17,3448 6,5517 4,7586 3,4828 2,5517

Машинство N 29 29 29 29 29
St. Dev. 6,52071 2,72011 2,09856 2,42030 1,93808
Mean 19,9655 6,2414 4,8276 5,2759 3,6207

Медицина N 29 29 29 29 29
St. Dev. 6,03255 2,72102 1,87214 2,76324 1,93490
Mean 16,1667 4,9000 5,000 3,7333 2,5333

Музика N 30 30 30 30 30
St. Dev. 5,63293 3,17696 1,99716 2,54522 1,61316
Mean 19,2121 6,2424 6,3636 3,5758 3,0303

Сликарство N 33 33 33 33 33
St. Dev. 6,93613 3,19208 1,99716 2,03148 1,87891
Mean 18,7019 4,2112 2,9752 6,3665 5,1491

Тотал N 161 161 161 161 161
St. Dev. 6, 19863 2,59425 1,88066 2,90407 1,94040
На целокупној скали скор свих студената у узорку је испод про-

сека (18,70 према 21,30). Највише скорове имају студенти физичке кул-
туре и медицине, а најниже будући музичари.
У целини гледано, и сви аспекти склоности ка тражењу уз-
буђења су испод просека. Студенти физичке културе имају највише
скорове на субскали тражење узбуђења, студенти сликарства на тра-
жењу искуства, а студенти медицине и физичке културе имају више
скорово од осталих група на дезинхибицији.
123
Табела 4. Значајност разлика аритметичких средина на Скали

тражења стимулуса и њеним субскалама по факултетима
Sum of Mean
df F Sig.
squares square
Склоност ка Between Groups 396,990 4
99,248
тражењу стимулуса Within Groups 5750,699 156 2,692 ,033
36,863
Total 6147,689 160
Тражење узбуђења Between Groups 120,161 4
30,040
и авантуре Within Groups 1229,218 156 3,812 0,06
7,880
Total 1349,379 160
Тражење искуства Between Groups 62,363 4
15,591
Within Groups 540,060 156 4,503 ,002
3,462
Total 602,422 160
Dезинхибиција Between Groups 84,758 4
21,190
Within Groups 992,062 156 3,332 012
6,359
Total 1076,820 160
Подложност Between Groups 23,864 4
5,966
осећању досаде Within Groups 542,036 156 1,717 ,149
3,475
Total 565,901 160
На целокупној скали и на свим субскалама осим на субскали

подложност осећању досаде постоји статистички значајна разлика
између студената различитих факултета.
Склоност ка тражењу стимулуса с обзиром на пол

Табела 5. Дистрибуција скорова на Скали тражења стимулуса и њеним
субскалама по полу
Склоност Тражење Тражење Дезинхи- Подло-
ка узбуђења и искуства биција жност
Пол
тражењу авантуре осећању
стимулуса досаде
Мушки Mean 19,2553 6,5436 4,9681 4,6915 3,0532
N 94 94 94 94 94
Std. Deviation 6,37862 2,69474 1,85757 2,71209 2,09129
Женски Mean 17,9254 6,1194 5,4030 3,5373 2,8657
N 67 67 67 67 67
Std. Deviation 5,89636 3,17911 2,03797 2,27190 1,54621
Тотал Mean 18,7019 6,3665 5,1491 4,2112 2,9752
N 161 161 161 161 161
Std. Deviation 6,19863 2,90407 1,94040 2,59425 1,88066
На целокупној скали, осим на субскали тражење искуства мла-

дићи имају нешто више скорове од девојака.
124
Табела 6. Значајност разлика аритметичких средина на Скали

тражења стимулуса и њеним субскалама по полу
t-test for Equality of Means
Т df Sig. (2-tailed)
Склоност ка тражењу стимулуса 1,345 159 ,180
Тражење узбуђења и авантуре ,911 159 ,364
Тражење искуства -1,406 159 ,162
Дезинхибиција 2,844 159 ,005
Подложност осећању досаде ,622 159 ,535
Статистички значајна разлика између младића и девојака постоји

једино на субскали дезинхибиција чији је скор већи код младића.
Склоност ка оригиналности (SPA)

Табела 7. Дистрибуција скорова на SPA по факултетима
Факултет Mean N Std. Dev.
Физичка култура 18,50 40 5,199
Mашинство 17,03 29 4,508
Mедицина 18,69 29 4,107
Mузика 21,60 30 5,069
Сликарство 26,33 33 5,319
Тотал 20,45 161 5,867
На овој скали студенти имају нешто изнад просечне скорове. Нај-

више скорове имају студенти ликовне уметности, затим музике, а нај-
ниже студенти машинства.
Склоност ка оригиналности с обзиром на пол

Табела 8. Дистрибуција скорова на SPA по полу
Пол Mean N Std. Dev.
Mушки 19,19 94 5,896
Женски 22,22 67 5,387
Тотал 20,45 161 5,867
Табела 9. Значајност разлика аритметичких средина на SPA по полу

t-test for Equality of Means
Т df Sig. (2-tailed)
SPA -3,333 159 ,001
125
Девојке из узорка имају више скорове од младића на овој скали

(разлика је статистички значајна).
Корелација склоности ка тражењу узбуђења

и склоности ка оригиналности
Постоји позитивна корелација између склоности ка траже-
ња стимулуса и склоности ка оригиналности (на нивоу ста-
тистичке значајности 0,003). Анализа резултата показује да статисти-
чка значајност, заправо, постоји само на субскали тражење искуства.
Табела 10. Повезаност склоности ка тражењу узбуђења

и склоности ка оригиналности
Pearson Cerrelation ,234

Склоност ка
Sig (2-tail) ,003
тражењу стимулуса
N 161
Тражење узбуђења
Sig (2-tail) ,089
и авантуре
N 161
Тражење искуства Sig (2-tail) ,000
N 161
Pearson Cerrelation -,026
Dезинхибиција Sig (2-tail) ,747
N 161
Подложност
Sig (2-tail) ,067
осећању досаде
N 161
Дискусија
Резултати истраживања на целокупном узорку студената разли-
читих факултета (физичка култура, машинство, медицина, музичка и
ликовна уметност) показали су да је склоност ка тражењу стимулу-
са нешто испод просека (18,70 према 21,3, Табела 1.). Добијени резул-
тати су у складу са теоријским очекивањима,6 с обзиром да узорак чи-
не млади људи који излазе из периода адолесценције у ужем смислу
(од 13 до 18 година) када су интерпсихичке и интрапсхичке промене
најизраженије. Као што смо већ наговестили, склоност ка тражењу
стимулуса стабилизује се у периоду од шеснаесте до двадесете године,
6
www.psych.ucsb.edu/~kopeikin/sssinfo.htm
126
а затим показује постепени пад и диференцира адолесценте и одрасле.

Свакако да студенти у узорку овог истраживања нису још увек досегли
ниво одраслог, али добијени резултати говоре да се ови млади људи на
неки начин удаљавају од базичних потреба адолесцената и крећу као
зрелијој структурацији.
Професионално усмерење студената показало се као релевантан
фактор у односу на склоност ка тражењу стимулуса. Ова
склоност најизраженија је код студената физичке културе и
медицине, а најнижа је код будућих музичара (разлика је ста-
тистички значајна). И досадашња истраживања говоре о повезано-
сти интересовања за одређене професије и црта личности као што су
нпр. екстраверзија-интроверзија, социјабилност, импулсивност и скло-
ност ка тражењу стимулуса (Costa, McCrae, & Holland, 1984; Hogan &
Blake, 1999). Подвлачи се да су особе у потрази за стимулусима склоне
неконвенционалним и стимулативним занимањима (Zuckerman, 1994).
И не само то, извесне црте личности, па и потреба за стимулусима,
могу бити нужне за професионалну успешност у одређеним областима.
Ако, пак, узмемо у обзир димензије на субскалама, можемо виде-
ти да на свим осталим димензијама, осим на субскали подложност
осећању досаде, постоји статистички значајна разлика између студена-
та различитих факултета. Студенти физичке културе, у односу на оста-
ле групе, имају више скорове на субскали тражење узбуђења и аван-
туре, студенти сликарства на субскали тражење искуства, а студенти
медицине и физичке културе имају највише скорове на субскали де-
зинхибиције.
Потреба за тражењем узбуђења и авантуре код студената физичке
културе може се разумети у склопу њихове професионалне усмерено-
сти ка спорту уопште, укључујући ризичне спортове. Као што смо већ
подвукли, код особа које бирају ризичне спортове постоји уверење да
могу управљати постојећим ризиком. Иначе, познато је да су значајне
компоненте мотива постигнућа спортиста емоционална ангажованост,
самоконтрола и стабилност. Занимљиво је да је субскала тражење уз-
буђења и авантуре значајно повезана са Скалом избегавања повреда
са којом је у негативној корелацији. Ову везу посредно потврђује и нај-
нижи скор музичара у односу на све подгрупе на овој субскали. Наиме,
избегавање повреда је један од многобројних захтева који се неиз-
бежно поставља пред музичаре свих узрасних доби. Та субскала, иначе,
код музичара, највише доприноси њиховим најнижим скоровима на
целокупној скали. Треба такође додати да, ако се има у виду да је једно
од три основна обележја профила личности музичара уопште интро-
верзија (Kemp, 1981) и да склоност ка тражењу стимулуса, генерал-
но, негативно корелира са интраверзијом, испоставља се да димензија
тражење узбуђења и авантуре има посебан значај за разумевање
личности музичара.
127
Истовремено, дезинхибиција је најизраженија код студената ме-

дицине и физичке културе. Субскала дезинхибиције у вези је са спрем-
ношћу да се предузме друштвени ризик и упушта у понашање ризично
по здравље (нпр. тешко опијање или секс без заштите). Ови резултати
су на први поглед неочекивани и нису у сагласју са претходним на-
лазом. Најпре, студенти оба ова факултета, генерално, свако на свој
начин, усмерени су ка телу, односно, ка очувању физичког здравља.
Може се претпоставити да код студената физичке културе постоји зна-
чајно ослањање на тело које пружа сигурност једноставно услед врло
високе физичке спремности. С друге стране, склоност ка повременом
упуштању у понашања ризична по здравље добија другачије значење
код будућих лекара. Поседовање мноштва информација о структури и
функционисању тела, као и узроцима и третману различитих обољења,
вероватно пружа извесну сигурност (често неоправдану) и повремено
доводи до подцењивања ризика код будућих лекара. Видимо да се код
ових младих људи доживљај „нерањивости“, који је толико важан у
овом периоду, постиже на различит начин. Ниједан од наведених
путева изгледа није близак студентима музике који су на основу наших
налаза, не само најмање склони тражењу узбуђења и авантуре, већ
иначе имају најниже скорове на целој скали. Могуће је да изузетна
сложеност музичког извођења још у најранијим фазама музичког об-
разовања пред музичаре поставља конкретне и јасне захтеве и не ос-
тавља много простора за тражење додатних стимулација изван света
музике (Анђелковић, 2005).
Димензија тражења искуства најизраженија је код будућих
сликара. Та димензија рефлектује потребу за доживљавањем нових и
узбудљивих искустава и повезана је са различитим врстама преузи-
мања ризика. У разумевању ових резултата подсетимо се да међу
ауторима (Kubie, 1958;. Barron, 1968) постоји готово општа сагласност
да је способност толеранције нелагодности и анксиозности (укључу-
јући негативни утицај примарног процеса) повезана са креативношћу,
односно да креативне особе имају потребу за „тражењем тензије“, не-
регуларности.
Један од постављених циљева у овом истраживању био је испити-
вање разлика у погледу појединих димензија склоности ка тражењу
стимулуса међу половима. Испоставило се да девојке из узорка имају
нешто ниже скорове од младића на целокупној скали, али те разлике
нису статистички значајне. Међутим, једино на субскали дезинхи-
биција постоји статистички значајна разлика међу половима
(младићи имају више скорове). Добијени резултати на целокупној
скали потврђују досадашња истраживања из ове области7. При томе
имамо у виду Zuckerman-ово (1994) залагање за биолошки модел
тражења узбуђења као и налаз да је виши ниво тестостерона, естрогена
128
и естродиала (нарочито код повишене субскале дезинхибиције), а ни-

жи ниво MАО-а (моноамино оксидазе) утврђен код особа са израже-
ним тражењем узбуђења. Поред те доминантно биолошке основе, на-
води се и да мушкарци са израженом склоношћу ка тражењу стимулу-
са имају тенденцију да бирају специфичне професије (нпр. психолог,
психијатар, социјални радник). Насупрот томе, ниски скорови на овој
скали повезани су са професијама које подразумевају структурисане,
добро дефинисане и рутинске задатке. Код жена, традиционални пози-
ви (нпр. домаћица) негативно корелирају са тражењем узбуђења, а по-
зитивно са професијом као што је нпр. тужилац (Biersner & LaRocco,
1983).
Што се тиче друге варијабле - склоност ка оригиналности, сту-
денти у нашем узорку постигли су скорове нешто мало изнад просека
(20,45 према 19,00). Најизраженија је код студената ликовне уметно-
сти (сликарство), а најмање присутна код студената машинства. Како
се ради о различитим професионалним оријентацијама, могло се и
претпоставити да ће се студенти који су се определили за уметност (ли-
ковну, као и музичку) значајно разликовати по тој димензији од студе-
ната другачијег усмерења. Особе са високим скором на SPA (склоност
ка оригиналности) прихватају необичне, неконвенционалне идеје, као
и нејасне, двосмислене стимулусе. Изгледа да су они више од других у
стању да прихвате идеје који би многи други потиснули или одбацили
услед оквира које може наметнути традиционално образовање и ва-
спитање (Видановић, 2005). Подсетимо се да је код будућих сликара
најизраженија и димензија тражење искуства. Сматрамо да су карак-
теристике инструмента (SPA) којим смо процењивали склоност ка
оригиналности бар једним делом допринеле овим налазима. Наиме,
корелати на SPA указују да особе који имају високе скорове на овом те-
сту испољавају уметничка, интелектуална и феминина интересовања,
свесно теже уметничким циљевима, а себе доживљавају као оригинал-
не и експресивне личности (Видановић и сар., 2006). Верујемо да би
другачији избор инструмента за процену оригиналности овако профе-
сионално шаролике групе студената дао знатно поузданији увид и у
креативни аспект функционисања читавог узорка. Делом то се односи
и на добијене разлике међу половима у погледу склоности ка ориги-
налности (девојке имају више скорове од младића и та разлика је
статистички значајна).
И на крају, један од циљева истраживања био је и испитивање да ли
постоји повезаност између склоности ка тражења стимулуса и скло-
ности ка оригиналности. Нађена позитивна корелација између ове две
варијабле у сагласју је са досадашњим истраживањима у овој области
(Zuckerman, 1984). Између осталог, склоност адолесцената ка тражењу
сензација и потреба да се изразе на неки нов, оригиналан начин, поку-
шали смо разумети као део синдрома „младалачке бесмртности“.
129
Закључак
Мада је неспорно да ризична понашања могу бити угрожавајућа
за живот младих, она им истовремено и помажу да испитују границе
могућег, сигурног и дозвољеног и да ту границу прихвате (Tomori,
2005). Сматрамо да развој способности за преузимање одговорности за
себе и за друге готово да није могућ без икаквог ризика. Може се рећи
да је ризично понашање у адолесценцији на неки начин неопходан са-
ставни део припрема за преузимање улоге одраслог, односно, норма-
тивни је део развоја. Често има места забринутости ако у животу адо-
лесцената нема ризика.
У оквиру осећања јединствености и оригиналности сопственог
начина мишљења и осећања, адолесценти често конструишу личну
причу у којој се доживљај уникатности, оригиналности трансформише
у осећање бесмртности, омнипотенције и нерањивости.
Резултати истраживања указују да извесне црте личности, па и
потреба за стимулусима, могу бити важне у разумевању професионал-
них преференција младих људи. Несумњиво је да само на основу овог
истраживања, с обзиром да се ради о ограниченом узорку, можемо го-
ворити само о тенденцијама, а никако о законитости уопште.
Треба додати и да изложеност ризичним факторима не мора
представљати нужан предуслов за усвајање ризичних понашања. Мно-
ги адолесценти живе у окружењу у коме је учесталост ризичних пона-
шања веома висока, али се сами не упуштају у такве активности. Особе
са израженом склоношћу ка тражењу стимулуса могу достићи адеква-
тан ниво узбуђења и на друштвено прихватљиве начине. Осим профе-
сионалног усмерења којим смо се бавили, то може бити и слушање
„хард рока“, уживање у необичним уметничким формама и перфор-
мансима итд. (Стојадиновић и сар., 2006).
Тежњу ка истраживању узбудљивих аспеката реалности и трагање
за оригиналним изразом покушали смо да разумемо као део синдрома
„младалачке бесмртности“. Има пуно разлога да верујемо да склоност ка
тражењу стимулуса и склоност ка оригиналности не морају бити само
део адолесцентског процеса, већ могу представљати модус функциониса-
ња реализованих стваралаца у области науке и уметности.
Aнђелковић, V. (2005). Сам пред публиком. Bеоград, Aрт пресс.
Annenberg Adolescent Risk Communication Institute (2003). Findings from the Annenberg,
National Risk Survey of Youth.
http://www.ncalg.org/Library/Youth/Annenberg%20youth%20study%202003.pdf
Arnett, J. (1991). Still crazy after all these years: Reckless behavior among young adults aged
23-27. Personality and IndividualDifferences, 12, 1305-1313.
Barron, F. (1968). Creativity and personal freedom. New York, Yohn Wiley.
130
Biersner, R. J., & LaRocco, J. M. (1983). Personality characteristics of US Navy divers.

Journal of Occupational Psychology, 56, 329- 334.
Costa, P. T., McCrae, R. R., & Holland, J. L. (1984). Personality and vocational interests in an
adult sample. Journal of Applied Psychology, 69,390-400.
Eysenck, S. B. Zuckerman, M. (1978). The relationship between sensation seeking and
Eysenck's dimensions of personality. Bristish Journal of Psychology, 69, 483-487.
Hogan, R., Blake, R. (1999). John Holland’s vocational typology and personality theory.
Journal ofVocational Behavior, 55, 41-56.
Jessor, R. (1992). Risk behavior in adolescence: A psychological framework for anderstending
and action. Developmental Rewiew, 12, 374-390.
Kemp, A. (1981). Personality structure of the musician: Identifying a profile of traits for the
performer. Psychology of music, 9, 1, 3-14.
Kubie,l. S. (1958). Neurotic disortion of creative process. New York, Noonday Press.
Loas, G. (1996). Vulnerability to depression: a model centered on anhedonia. Affect Disord.,
41, 39–53.
Митровић, Д., Смедеревац, С, Грујичић, С., Чоловић, П. (2006). Типолошки приступ
ризичном понашању. Зборник Института за педагошка истраживања, Фи-
лозофски факултет, Нови Сад, 38, 1, 264-278.
Oleszkiewicz, Z. (1982). Demand for stimulation and vocational preferences. Polish
Pscyhological Bulletin, 13, 185-195.
Perez, J. & Torrubia, R. (1986). Fiabilidad y validez de la version espanola de la escala de
Busqueda de Sensaciones (forma V). Revista Latino-americana de Psihologia, 18, 7-22.
Стошић, М. (2007). Склоност ка тражењу узбуђења, емоционални профил и ниво анкси-
озности код параглајдериста. Дипломски рад, Филозофски факултет у Нишу.
Томори, М. (2005). Ризично понашање у адолесценцији – разлике међу половима. У:
Ћурчић, В., ур. Унутрашња и спољашња реалност адолесцената, Београд, ИП
„Жарко Албуљ“.
Видановић, С. (2005). Одбрамбени стил ликовно обдарених адолесцената. Филозоф-
ски факултет – Просвета, Ниш.
Видановић, С., Тодоровић, Ј., Хедрих, В. (2006). Породица и посао – изазови роди-
тељства. Филозофски факултет, Ниш.
Warn, J. R., Tranter, P. J., Kingham, S. (2004). Fast and Furious 3: illegal street racing,
sensation seeking and driving behaviours in New Zealand, 27th Australasian
Transport Research Forum, Adelaide, 29 September – 1 October 2004.
Zuckerman, M. (1978). Dimensions of sensation seeking. In H. London & J Exner (Eds.),
Dimensions of Personality (pp. 487-549). New York: Wiley.
Zuckerman, M. (1984). Sensation seeking: a comparative approach to a human trait. Behav.
Brain Sci., 7, 413–47.
Zuckerman, M. (1994). Behaviorale Expression and Biosocial Bases of Sensation Seeking..
Cambridge, Cambridge University Press.
Zuckerman, M., Eysenck, S. B. G., Eysenck, H. J. (1978). Sensation seeking in England and
America: Cross-cultural, age, and sex comparisons. Journal of Consulting and
Clinical Psychology, 46(1), 139-149.
Zuckerman, M., Kulhman, D. (2000). Personality and Risk Taking: Common Biosocial
factors. Journal of pesonality, 68:6, 999-1029.
http://smhp.psych.ucla.edu/pdfdocs/policyissues/risktaking.pdf.
131
Snežana Vidanović, Vesna Аndjelković

THE SYNDROME OF YOUTHFUL IMMORTALITY:

PROPENSITY FOR SENSATION SEEKING
AND ORIGINALITY IN STUDENTS
Summary. This paper represents the results of an investigation

whose aim was to analyze differences regarding the propensity for
sensation seeking and the propensity for originality among
undergraduate students of different faculties of the University of Nis
(Faculty of Mechanical Engineering, Faculty of Medicine, Faculty of
Physical Education, Faculty of Аrts (music and arts). In the
assessment of the propensity of sensation seeking The Sensation
Seeking Scale was used (Form V) while the propensity for originality
was investigated by the help of Racionale scale (SPА).
Аt the level of the whole sample, the propensity for sensation
seeking was slightly below the average values, and it was most
prominent in the subjects who came from the Faculty of Physical
Education and the Faculty of Medicine, while it was the lowest in
would-be artists and musicians. The obtained results have shown
that the professional leanings of students together with their gender
were relevant factors, regarding both the propensity for sensation
seeking and the propensity for originality.
Key words: sensation seeking, originality, undergraduate students.
132
УДК 316.6:159.922.1
Драгана Стјепановић-Захаријевски∗
Филозофски факултет Ниш
СТАБИЛНОСТ ЕМОТИВНЕ ВЕЗЕ И МИШЉЕЊЕ

О КРАТКИМ ВЕЗАМА КАО РИЗИЧНИМ
Резиме. Овај рад у најопштијем смислу тестира „модернисти-

чко-индивидуалистички-материјалистички модел“ понашања
који, између осталог, подразумева тежњу ка неодложном и
непосредном задовољавању сопствених потреба као и слободу
избора начина живота и форми консензуалних заједница. Ис-
траживање је оријентисано ка пропитивању мишљења сту-
денткиња Филозофског факултета у Нишу о партнерству,
брачности и емотивним везама са циљем да се разоткрију пре-
ференције ка кратким или дугим емотивним везама и провери
да ли постоје значајне разлике у мишљењу о (не)ризичности
кратких веза у односу на ставове о браку, ванбрачној заједници
и геј партнерству.
Кључне речи: партнерство, брачност, кратке емотивне везе,
ризично сексуално понашање.
Увод
Реалност нас суочава са статистиком о порасту нестабилних емо-
тивних веза са површним емоционалним ангажовањем и одлагањем
размишљања о „заједничкој будућности“. Нови миленијум захтева да
мушкарац и жена корачају сигурније, независније и подједнако одго-
ворно кроз сферу емоција, али и кроз сферу избора сопственог живот-
ног стила. Са трансформацијом традиционалних образаца партнер-
ских односа, афирмацијом обостране добровољности и љубави као „су-
штинског предуслова“ партнерства идентификује се већа толеранција
према „алтернативним“ облицима сексуалне љубави и различитим ва-
ријацијама сценарија сексуалног понашања и мишљења о тим понаша-
њима. Чињеница је да су те „новине“ изложеније негативним последи-
цама сексуалних активности, односно сексуалним ризицима који посе-
бно погађају адолесценте склоне хедонизму и сексуалном експеримен-
∗
bosna.z@sezampro.yu
133
тисању (Симон, 1996:73), а уз то подложне утицају вршњака и медиј-

ских садржаја, који су најчешће извор фрагментарног знања о сексуал-
ним питањима.
„Психосоцијалне карактеристике личности студената Филозоф-
ског факултета“ јесте назив истраживања на којем се темељи овај рад.
Реч је о вишедимензионалном истраживању које је спроведено почет-
ком 2007. године, у чијем склопу су тестирани, између осталог, ставови
студенткиња о партнерству и брачности (N -194). Истраживање је ори-
јентисано ка мишљењу младе популације која је образована и профе-
сионално усмерена, а уз то претпоставка је, наклоњена индивидуали-
зму и разноликим животним стиловима. Отуда се пропитује да ли се
партнерство и брак артикулишу као индивидуалистичке вредности у
транзиционом социјално-културном контексту различитих вредно-
сних образаца („традиционалистичког“/ „модернистичког“)? Да ли ову
промену прати свест о све чешћим ризичним сексуалним везама и по-
нашањима?
Интерпретативни оквир за анализу мишљења студенткиња о пре-
доченим питањима представљају налази неких претходних истражива-
ња преовлађујућих начела и очекивања младих људи. Индиректно се
тестира „модернистичко-индивидуалистички-материјалистички модел“
понашања који укључује изразито уважавање индивидуалности, вре-
дности једнакости, високог степена утилитаризма и личних амбиција
(Родни барометар, 2006)1, али и хедонистичку вредносну оријентацију
са склоношћу ка неодложном задовољавању сопствених жеља и ри-
зичним стиловима живота.
Чини се да друштвене промене и нарастајуће свеопште несигур-
ности подстичу спремност на ризик утолико интензивније уколико су
скученије могућности самопотврђивања. Стога је нужно уз истражива-
ње професионалних и личних потреба посебно сагледати шансе избо-
ра партнерских односа и форми партнерских кохабитација. Стварност
представљају алтернативне форме животних стилова, тзв. кохабитаци-
је или консензуалне заједнице, које се дефинишу као помак ка „инди-
видуализованом партнерству“ или „партнерству као чистом односу“
(Бобић, М. 2003:7).2 Претпоставка је да „транзицију партнерства“ ну-
жно прати већа изложеност ризичном сексуалном понашању.
1 Истраживање је иницирао АЖИН (Асоцијација за женску иницијативу). Предмет
истраживања били су друштвени положај и квалитет живота жена и мушкараца у

Србији, а анкетни узорак репрезентативан за Србију (Војводина и Централна Србија) –
N-1500 испитаника.
2 М. Бобић у овом социолошко-демографском истраживању консензуалних заједница
као облика трансформације партнерства у савременом српском друштву истражује

могућности, актере и начине транзиције ка партнерствима као индивидуализованим
односима који су по мери појединца и пара. Истраживањем се проверава да ли
традиционалан брак постепено постаје превазиђен, док истовремено остају на снази
жеље и очекивања појединаца да живе у стабилним везама; да ли је интензивнија
134
СТАБИЛНОСТ ЕМОТИВНЕ ВЕЗЕ И МИШЉЕЊЕ О КРАТКИМ ВЕЗАМA...
Распрострањеност и структуралне особености ризичног сексуал-

ног понашања у студентској популацији захтевају комплексни приступ
јер налази показују да ризично сексуално понашање „није примарно
ни рационално ни ирационално понашање [...], већ исход комплексне
комбинације елемената рационалне процјене, ирационалних увјерења
и навика.3 (Штулхофер, А, Jуреша, V, Mамула, M. 2001: 867-893).
Истраживачке релације
Предмет анализе првог дела рада представљају ставови студент-
киња о партнерству и брачности као индикатори преовлађујуће вред-
носне оријентације и модела понашања. Други део рада у фокусу ин-
тересовања има мишљење студенткиња:
• о кратким и дугим емотивним везама у зависности од стабилно-
сти сопствене партнерске везе;
• о браку, ванбрачној заједници и геј партнерству у вези са ставом
о ризичности кратких емотивних веза.
Партнерство/брачност
Прва тема, обухваћена овим истраживањем, односи се на чини-
оце привлачности партнера. Ови чиниоци се посматрају као индикато-
ри на основу којих је могуће констатовати у коликој мери је присутан
„индивидуалистички“ модел партнерства, где љубав као афективно-
психолошки агенс одржава партнерску заједницу.
У проценама важности појединих чинилаца партнерске привла-
чности студенткиње су дале примат љубави (88,1%), а потом, сексу-
алној привлачности партнера (63,9%). Важно је приметити да само 11,3
одсто испитаница види материјално стање као битан чинилац парт-
нерских односа.
Друга тема пропитује дилему: брак као формална заједница или
нове форме консензуалних заједница и сексуалног здруживања? Прет-
поставка је да одсуство позитивног става о браку може значити оријен-
тацију ка другим облицима партнерске кохабитације. У истраживање
се пошло са очекивањем да су популацији академских грађана блиски-
је алтернативне форме партнерског заједништва. Међутим, ово истра-
живање је недвосмислено показало да студенткиње о формалном бра-
ку имају углавном позитиван став (73,7%) и да у размишљањима на
друштвена трансформација ка тржишној привреди и грађанском друштву подстицајна

за развој индивидуализма и разноликост животних стилова и друго. Претпоставка је
да су млади, образовани слојеви популације носиоци вредносне оријентације која
подразумева егалитарност родова, флексибилност друштвених положаја мушкараца и
жена пред којима су лични избори и одлуке о сопственом животном стилу.
3 Истраживање студентске популације у Загребу крајем 1998. године (N-1355).
135
ову тему предност дају „брачној луци“ као „најозбиљнијој“ форми за-
једништва. Отуда се намеће питање: да ли се управо оваквим размиш-
љањем репродукује патријархални етос брака као институције?
Студенткиње истичу да су битне особине партнера, са којима би
желеле да живе у било којем облику консензуалне заједнице, пре свих
поштовање личности (99,5%), разумевање (99%), верност (97%), за-
љубљеност (93,8%), а потом пожртвованост (78,3%), интелигенција
(74,7%), сексуална привлачност (72,7%), образовање (57,7%) и запосле-
ност (57,2%). Ови налази упућују на преовлађујућу тенденцију изгра-
ђивања „чистог“ партнерског и индивидуализованог односа.
Ставови о ванбрачној заједници показују да више од половине ис-
питиване популације (52,6%) сматра да ова заједница треба да претхо-
ди браку, а само 4,6 одсто мисли да би требало да постоји уместо брака.
И овај налаз упућује на закључак да су преовлађујући избор формално
засноване хетеросексуалне брачне заједнице које подстичу заједни-
штво темељено пре свега на љубави и заљубљености, уз неговање обо-
страног разумевања, поштовања и верности. Улазак у заједницу је из-
бор као што је и излазак из ње, такође, избор. Уз изражено опредеље-
ње за брак као формалну заједницу иде и флексибилније прихватање
ванбрачне заједнице, али не као јединог избора него као могућег обли-
ка заједничког живота који претходи браку.
Предочени налази указују да се перцепција студенткиња о парт-
нерству и брачности приближава модернистичком и индивидуали-
стичком моделу понашања израженије када је реч о мотивима, важно-
сти појединих чинилаца партнерске привлачности и сексуалног здру-
живања, него када је у питању избор форме консензуалне заједнице.
Стабилност емотивне везе: кратке и дуге везе

Претходне анализе недвосмислено детектују оријентисаност сту-
денткиња ка партнерским везама које су индивидуални избор, а не со-
цијално пожељни аранжмани. Више од половине испитиване попула-
ције (56,7%) тренутно има неку стабилну емотивну везу. Или, другачи-
је речено: скоро половина испитиване популације нема стабилну емо-
тивну везу. Интересује нас да ли постоје значајне разлике у размишља-
њу ових девојака о кратким и дугим емотивним везама? У фокусу инте-
ресовања су кратке везе и једна од њихових карактеристика: ризично
сексуално понашање.
Овде се полази од одређења кратких веза као оних које укључују
чешћу промену партнера, површно емоционално ангажовање, избега-
вање емотивне блискости, забаву или „пријатељски секс без обавеза“
што, претпоставка је, оставља простор да се избегну ангажованија и
одговорнија везивања али и повређивања услед неусклађености или
растанка. Кратке везе јесу изложене ризичном сексуалном понашању.
Под ризичним сексуалним понашењем подразумева се понашање које
136
повећава изложеност негативним (физичким и психичким) последи-

цама сексуалних активности. (Штулхофер, 2001). Сексуални ризик ук-
ључује ризик заразе полно преносивим болестима, ризик нежељене
трудноће и ризик сексуалног злостављања.
Студенткиње које су у стабилној емотивној вези:

мишљење о кратким и дугим везама
Више од две трећине испитиваних студенткиња, које су у стабил-
ној емотивној вези, не мисли да су кратке везе страсне и узбудљиве,
али зато преко 70 одсто мисли да су необавезне и ризичне (73,6%). Са
друге стране, по њиховом мишљењу, дуге везе нису досадне (98,2%),
нису обавезујуће (61,8%), резултат су праве љубави (83,6%), али се ну-
жно не завршавају браком (93,6%). Кључни налаз је да међу овим де-
војкама више од две трећине (63,6%) мисли да и дуге везе нису си-
гурне, али да ипак имају предност у односу на кратке емотивне везе јер
су мање ризичне.
Стабилна емотивна веза

Ризик везан за кратке везе (73,6%)
Ризик везан за дуге везе (63,6%)
На основу предочених налаза следи да девојке у стабилним емо-

тивним везама дају приоритет дугим везама зато што су оне најчешће
резултат индивидуалног избора и праве љубави, што су занимљиве,
необавезујуће, не воде нужно у брак и мање су ризичне од кратких ве-
за. Отуда није неочекивано да око 80 одсто ових девојака има углав-
ном позитиван став о браку као формалној партнерској заједници.
Студенткиње које немају стабилну емотивну везу:

мишљење о кратким и дугим везама
Девојке које немају стабилну емотивну везу, сматрају да су кратке
везе пре свега необавезне (81,0%); више од две трећине мисли да су
ризичне (64,3%), а више од пола да су страсне (54,8%) и узбудљиве
(56,0%). Иако немају стабилну емотивну везу, ове студенткиње дуге
везе не виде као досадне (86,9%), мисле да јесу резултат праве љубави
(71,4%) али да се не завршавају увек браком (82,1%). Више од половине
мисли да и оне нису сигурне (58,3%).
Одсуство стабилне емотивне везе

Ризик везан за кратке везе (64,3%)
Ризик везан за дуге везе (58,3%)
137
Ризичност се приписује и једним и другим везама, при чему се

као ризичније виде кратке партнерске везе. Мишљење ових студентки-
ња „о ризичности“ је, у поређењу са мишљењем девојака из стабилних
емотивних веза, „опуштеније“: ризик постоји, али је на нивоу процене
других карактеристика ових веза. Иако тренутно немају стабилну везу
у великим процентима изражавају позитиван став о браку као формал-
ној партнерској заједници (76,2%). Несумњиво је да оне у дупло већем
проценту дају приоритет кратким везама пошто су необавезније (81,0%:
44,0%). Важан налаз је да, такође, у дупло већим процентима оцењују
кратке везе као страсне и узбудљиве, у односу на девојке које имају ста-
билну везу, што јесте потенцијална опасност за ризичније сексуално
понашање.
Стабилна емотивна веза

Кратке везе: страсне (33,6%) узбудљиве (38,2%)
Одсуство стабилне емотивне везе
Кратке везе: страсне (54,8%) узбудљиве (56;0%)
Постоји свест о ризичности и кратких и дугих емотивних веза,

али је израженији страх у односу на кратке везе. Експлицитнији став о
ризику имају оне девојке које су у стабилној емотивној вези. Девојке
које нису у таквој вези, иако свесне ризика, у мањим процентима при-
писују ризик кратким партнерским везама, а у већим виде те везе као
узбудљиве и страсне.
Кратке везе као ризичне:

о браку, ванбрачној и хомосексуалној заједници
Предмет даље анализе су ставови девојака, које сматрају да су
кратке везе ризичне, о браку, ванбрачној заједници и геј партнерству.
Пошло се од претпоставке да свест о ризичности кратких емотивних
веза утиче на оцену прихватљивости брачне форме, ванбрачне зајед-
нице и хомосексуалне брачне заједнице. Конкретније, очекује се да из-
раженији страх од ризичних веза условљава избор „сигурнијих“ форми
партнерства.
Ставови о браку
Укупно испитивана популација студенткиња има углавном пози-
тиван став о браку (73,7%), при чему оне које сматрају да су кратке везе
ризичне показују израженију наклоњеност овој форми партнерског за-
једништва (79,3%).
138
Нег ат иван
ст ав
Позит иван
ст ав
Графикон 1. Кратке везе као ризичне и став о браку
Ставови о ванбрачној заједници

Већ је речено да је преовлађујући позитиван став о браку као дру-
штвено признатој заједници која најчешће следи из стабилнијих и сигур-
нијих емотивних веза. Надаље је било потребно проверити какво је ми-
шљење студенткиња о ванбрачним заједницама јер се у истраживање
пошло са претпоставком да ће за њих управо тај облик партнерског од-
носа бити интересантан избор. Налази показују да више од половине
укупне испитиване популације (52,6%) сматра да ова заједница треба да
претходи браку. Експлицитније су девојке које кратке везе виде као ризи-
чне: у огромним процентима ванбрачну заједницу не виде као једини из-
бор партнерске везе (97,0%), али су флексибилније у изјашњавању о мо-
гућности да би требало да ванбрачна заједница претходи браку (23,0%).
Ванбрачна Да
Брак Не
Само ванбрачна Ванбрачна претходи брачној
Графикон 2. Кратке везе ризичне и став о ванбрачној заједници

као једином избору
Предочени налази показују да девојке које сматрају кратке везе

изражено ризичним, имају у огромним процентима позитиван став о
139
браку – што је и очекивано с обзиром на то да су им прихватљивије ду-

ге везе као сигурније и формална брачна заједница као коначни избор
партнерског заједништва. Ове девојке скоро у потпуности одбацују
ванбрачну заједницу као једини избор партнерског живота, а међу њи-
ма један мањи број мисли да би ова заједница могла да претходи бра-
ку – што упућује на закључак да уз виђење кратких веза као ризичних
иде и приписивање великог ризика ванбрачним заједницама. Чини се
да тај ризик није искључиво виђен само у сфери сексуалног понашања.
Исправније би било претпоставити да овај образац партнерског зајед-
ништва у српској свакодневици наилази на неодобравање и још увек
правно, социјално и економско маргинализовање.
Ставови о хомосексуалним брачним заједницама

Хомосексуалне заједнице се често доводе у везу са ризичним по-
нашањем, па је истраживање било усмерено и ка ставовима студентки-
ња о геј партнерствима. На нивоу целокупне популације 42,8 одсто сма-
тра да би требало хомосексуалне брачне заједнице забранити и кажња-
вати (5,7%). Интерес даље анализе односи се само на девојке које сма-
трају да су кратке везе ризичне. Претпоставка је да оне показују изра-
женију нетолерантност према геј партнерствима. Очекивало се да уз
процену ризичности кратких веза иде и процена хомосексуалних за-
једница као ризичних. Налази то не потврђују јер међу овим девојкама
мањи проценат је за забрану у односу на оне које мисле да не би треба-
ло забранити хомосексуалне брачне заједнице (45,9% : 54,1%).
Јасно је да у вредносном склопу студенткиња хомосексуалност
има тенденцију нормализовања, тако да се од уобичајено нетолерант-
них ставова о хомосексуалности иде ка легализацији ове другачије сек-
суалне оријентације.
Треба
забранит и
Не т реба
Хомо забранити
Графикон 4. Кратке везе ризичне и став

о хомосексуалним брачним заједницама
140
Закључак: емотивне везе

између избора и наметнутог модела
Потврђено је да стабилне емотивне везе најчешће јесу резултат
„праве“ љубави са тенденцијом изграђивања заједништва и жељом да
буду крунисане формалним браком. Важан помак у односу на тради-
ционалне, социјално аранжиране, заједнице је у томе што се ове везе
сагледавају као резултат сопственог избора са израженим тежњама ка
афирмацији индивидуалистичких вредности и чистих емотивних садр-
жаја. Отуда се као најприродније прихвата решење да уколико ишчез-
ну ти потенцијали, престаје потреба да партнери остану скупа. Дакле,
задржава се традиционална форма уз неговање либералнијих односа и
одбацивање модела заједничког живота по сваку цену. Ове везе се виде
као сигурније јер су мање изложене ризичном сексуалном понашању.
Насупрот су кратке везе са површним емоционалним односима и
ризицима. Девојке које су у тим везама сматрају их узбудљивим, стра-
сним и необавезним, а дуге везе виде као сигурније и прожетије емо-
цијама. Њихов преовлађујући позитивни став о браку показује да и оне
„сањају“ о таквој партнерској заједници, али да су за њих у тренутним
условима прихватљивије кратке везе, иако носе ризик.
Уочена склоност ка кратким везама може бити показатељ избора
социјално-ризичног стила живота, или, пак, наметнути модел пона-
шања у условима друштвених трансформација са израженом економ-
ском и социјалном несигурношћу, конфузијом вредносних образаца и
изневереним очекивањима. И у једном и у другом случају избегавањем
емотивне блискости као да се „чекају“ нека боља и опуштенија време-
на, а истовремено се активира механизам који штити од дугорочнијих
емоционалних инвестирања, додатних разочарења и погрешних избо-
ра. Јасно је да интимност и сексуалност представљају нешто на чему
опстаје живот тако да данашња криза наговештава могућност пони-
штавања устаљених образаца и трагање за новим варијететима у парт-
нерским односима где би посебна пажња била посвећена неговању
емоција.
Потребно је нагласити да се у истраживање пошло са већ уоченим
и потврђеним претпоставкама о специфичностима социокултурног ок-
вира полности, тако да је овој анализи сигурно нужно придодати ону
која би се односила на мушку студентску популацију, јер подаци број-
них истраживања доказују родну заснованост модела понашања, а оту-
да и родну заснованост перцепције и очекивања у односу на емотивне
везе и сексуално понашање (Хоџић, А. 2002). Дакле, надаље би треба-
ло ово истраживање усмерити ка мушкој популацији са претпоставком
да, у односу на женску популацију, постоје значајне разлике у перцеп-
цији и ставовима о партнерству и сексуалном понашању.
141
Bobić, M. (2003) Brak ili/i partnerstvo – demografsko sociološka studija. Beograd: Institut
za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Čigoja štampa.
Hodžić, A. (2002) Rod jeste bitan okvir rizičnog seksualnog ponašanja hrvatskih adolesce-
nata i adolescentica. www.fabrikaknjiga.co.zu/rec/67/259.pdf.
Rodni barometar – društveni položaj i kvalitet života žena i muškaraca, (2006) Altera MB
Gender Research and Consultancy, Asocijacija za žensku inicijativu AŽIN,
www.awin.org.zu/images/pdf/RodniBarometar.pdf.)
Simon, W. (1996) Postmodern Sexualities. London: Routledge.
Štulhofer A./Jureša V./Mamula, M. (2001) „Problematični užici: rizično seksualno ponaša-
nje u kasnoj adolescenciji“, Društvena istraživanja, 9 (6).
Štulhofer A. (2001) Društveni aspekti rizičnog seksualnog ponašanja (RSP)
www.ffzg.hr/socio/astulhof/tekstovi/astulhof/Lipozencic.pdf.
Dragana Stjepanović-Zaharijevski
Department of Sociology
STABILITY OF EMOTIONAL RELATIONSHIPS AND OPINION

ON SHORT RELATIONSHIPS AS RISKY ONES
Summary. This paper, in most general sense, tests the ’modernistic-

individualistic-materialistic model’ of behaviour that, among other
things, subsumes the tendency towards imminent and concrete sat-
isfaction of one’s needs and the freedom in the choice of the way of life
and the form of consensual unions. The research was oriented to-
wards questioning the opinion of the female students of Faculty of
Philosophy in Niš concerning partnership, marriage and emotional
ties, with the aim to reveal preferences towards short or long emo-
tional relationships, and check if there are significant differences in
the opinion concerning (non)risky character of short relationships
regarding attitudes to marriage, non marriage union, or gay part-
nership.
Key words: partnership, marriage, short emotional ties,
risky sexual behaviour.
142
УДК 316.647.8 + 378-057.875 (497.11 Niš) 316.455
∗
Департман за социологију
СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА У СФЕРИ

РИЗИЧНОГ СЕКСУАЛНОГ ПОНАШАЊА1
Резиме. Овај рад презентује резултате истраживања социјалне

дистанце код студената Филозофског факултета у Нишу. Поред
дистанце која је присутна према различитим етничким групама
један део истраживања се односио и на дистанцу према хо-
мосексуалцима и АIDS позитивним особама и управо су ови налази
предмет анализе и тумачења у овом тексту.
Кључне речи: социјална дистанца, студенти, хомосексуалци,
АIDS.
Млади су група чији је квалитет живота од највиталнијег значаја

за здравље и будућност једне заједнице. Они представљају интелекту-
алну елиту и у великој мери најнапреднији део становништва. Ова
друштвена група у Србији дели судбину читавог друштва, у великом
броју не живи у повољним економским условима, нема развијене
културне потребе, социјализује се у условима ксенофобије и затворено-
сти. Поред већ много пута помињане чињенице да већина њих нису
прешли границу своје земље, треба се забринути и над чињеницом да
многи, такође, веома тешко превазилазе замишљене границе у свести
које су плод предрасуда, етноцентризма и национализма као саставних
елемената колективне свести српског друштва и социјализаторских
импута из породице, али и школе и шире околине. Социолози и психо-
лози говорећи о младима у Србији употребљавају синтагме „деца кри-
зе“, „аномична генерација“2 покушавајући да дијагностицирају њихово
стање свести и вредносне оријентације.
∗
danig@filfak.ni.ac.yu
1 Увођење и развој кохерентног ангажмана свих привредних грана и њихових радника
у промоцију здравља, етички кодекс и квалитет живота као услова за њихов развој
(21016) Појекат Медицинског факултета на коме је аутор сарадник
2 Пантић, Д. Вредности младих у време кризе – аномична генерација , у: Михаило-
вић, С.: Деца кризе, Институт друштвених наука, Београд, 1990..

143
Концепција људских права која је прихваћена као друштвени

„modus vivendi “, који обезбеђује превазилажење нетолерантног односа
према разликама (које су често последица биолошких дата – у случају
инвалида, људи са специјалним потребама, друге боје коже), још увек
је само друштвени идеал. У савременом српском друштву неприхвата-
ње и нетолерантност према различитостима представља, још увек, зна-
чајан конфликтни потенцијал. При том, маргинализовање одређених
друштвених група утиче на смањење њихових животних шанси и ква-
литета живота.
Социјална дистанца је мера које се веома често користи у соци-
ологији да би указала на квалитет односа према различитим друштве-
ним групама. Резултати добијени употребом овог инструмента у истра-
живању треба да укажу у којој мери су припадници одређених група у
друштву присутни-видљиви у друштвеним односима, у којој мери су
прихваћени, и у којој мери је нека друштвена група пожељна за остале
чланове друштва. Верује се да ова мера указује на све елементе става,
конативну, когнитивну и емоционалну, и да ћемо на основу резултата
моћи да предвиђамо понашање. Р. Е. Парк је давно изразио њен сми-
сао кроз исказ да она изражава „ступњеве разумевања и интимности
који обележавају предсоцијалне и социјалне односе уопште“.
Заиста је велики број истраживања социјалне дистанце на овим
просторима, што се у условима конфликтног и постконфликтног дру-
штва подразумева, међутим, углавном су то истраживања етничке ди-
станце и њених осцилација. Од маргиналних група које су чест пред-
мет истраживања можемо издвојити Роме који су постали тема многих
социолошких и психолошких анализа.
Друге друштвене групе које би могле бити и јесу маргинализова-
не, нису у жижи интересовања социолога. Ипак, последњих година по-
јављују се истраживања која се баве дистанцом према особама са спе-
цијалним потребама и инвалидитетом, као и према хомосексуалцима и
другим маргиналним групама. Занимљиви су налази истраживања ет-
ничке и социјалне дистанце студентске популације Б и Х социолога Ср-
ђана Пухала. Многа истраживања за своје испитанике узимају управо
младе или конкретно студентску популацију управо због свести о њи-
ховом значају за креирање повољне „атмосфере“ у друштву. Пухало та-
кође анализира податке из 2005. са територије Републике Српске, ко-
ји, поред других категорија садрже и податке о мерењу дистанце пре-
ма хомосексуалцима. Имајући у виду хомофобичност ових простора,
аутор анализира друштвену климу која је препуна предрасуда, стерео-
типа. „Највећи број испитаника није желио да говори о томе, један дио
грађана РС нарочито старије особе нису знали шта значи хомосексу-
алац или лезбејка.“ Међутим, аутор указује на чињеницу да истражива-
ња на Западу такође показују висок степен дискриминације ове групе.
144
СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА У СФЕРИ РИЗИЧНОГ СЕКСУАЛНОГ ПОНАШАЊА
„Оваква слика је карактеристична, не само код нас, већ и за западне

земље са већим степеном развоја људских права“.3
Истраживање студентске Уније спроведено на студентској попу-
лацији Србије 2007. године, (универзитетски центри Крагујевац, Ниш,
Београд, Нови Сад) указује, такође, на постојање високе дистанце пре-
ма хомосексуалцима. Наиме, 67% студената из четири универзитетска
центра у Србији (узорак од 1027) не жели хомосексуалца за „цимера“ у
соби. Највиша дистанца је такође према Албанцима – 70% што у тре-
нутним албанско-српским односима говори о висини дистанце.
Савремени друштвени тренутак нас је нажалост суочио са новом
пошасти АIDS-ом. Како лек за ову инфективну болест још увек није
пронађен, друштвена заједница мора да предвиди начин обезбеђивања
квалитета живота особа које су од ове болести оболеле. Оне се у свим
друштвима срећу са оправданим страхом, предрасудама о томе да бо-
лесници долазе из стигматизованих друштвених група, што такође
изазива подозрење. То резултира дискриминацијом на послу, у школа-
ма, ако се ради о деци која су оболела. Иако, на срећу, подаци показују
да наша средина још увек није у условима „епидемије“ како је то у не-
ким деловима света, подизање степена информисаности и разбијање
предрасуда може допринети контроли ширења ове болести и спречити
оболеле да то сакривају од заједнице, што може бити веома опасно. На
то колики су проблеми са којима се савремено друштво сусреће у су-
протстављању овој пошасти, и колики је то ударац за вредносни систем
који не може да прати брзе промене савременог живота, може указати
пример дилеме актуелног папе да ли да допусти употребу контрацеп-
ције-кондома у деловима Африке где је АIDS присутан у епидемијским
размерама. Сличне препреке морамо превазилазити и на овим просто-
рима, наиме, студенти, као и остали грађани, наилазе на препреке у
околини у виду вредносних модела и норми – СПЦ стигматизује кон-
трацепцију, репродуктивна права, предавања о репродуктивном здрав-
љу која сматра опсценим. У породицама влада „стид“ при разговору о
темама значајним за репродуктивно здравље, тако да нас „високи мо-
рални стандарди“ воде до ниских здравствених стандарда и недовољне
заштите здравља младих.
Социологија медицине, здравља и болести код нас није развијена
дисциплина, али на Западу где се поред квантитета, размишља и о ква-
литету живота ова социолошка дисциплина заузима значајно место у
породици социолшких наука. Интердисциплинарни приступ пробле-
мима који нису само здравствени, већ и друштвени отвара могућност
ефикасњег одговора заједнице на потребе различитих друштвених гру-
па, подизања здравствених стандарда и квалитета живота.
3 Срђан Пухало, Хомосексуалност и ми, 30. 11. 2005. www.byka.com

145
***
Богардусова скала је доживела многе модификације у својој при-

мени од тренутка када је он дефинисао ступњеве блискости. У овом
истраживању је употребљен модел који се састоји од следећих ступ-
њева блискости: 1. Ступио бих у брак, 2. Имао бих за пријатеља 3. Живео
бих у суседству, 4. Радио бих у истој фирми 5. Имао бих за претпостављеног
6. Живео бих у истом граду 7. Живео бих у истој држави.
Истраживање је вршено у току 2006-2007. године, а за ову прилику су
приказани резултати одговора 194 студента Филозофског факултета. Сту-
денти су изражавали ступањ прихватања хомосексуалаца и АIDС позитив-
них особа. 87% студената не би ступило у брак са хомосексуалном особом,
9,3% нема одређен став, док би 3,6% студената ступило у брак са хомосексу-
алном особом.
Сви остали ступњеви блискости показују потпуни обрт у ставовима
студената. Наиме, у свим другим облицима они су за студенте Филозофског
факултета прихватљиви партнери. Тако би 72% студената имало хомосек-
суалца за пријатеља, 13% нема одређен став, док то не би прихватило 15%
студената. 77% студената би живело у суседству хомосексуалца, 11% нема
одређен став, док се 10,8% студената изјаснило са – не. 83% студената нема
проблем да ради у истој фирми са хомосексуалцем, десетак посто нема од-
ређен став, док 7,2% студената то не би прихватило. Када се ради о одгово-
ру на питање да ли би прихватили да им хомосексуалац буде надређени на
послу, проценат значајно пада – наиме то је прихватљиво за 61,3% испита-
ника, 19% нема одређен став, а 19% то не сматра прихватљивим. Висок про-
ценат испитаника који су одговорили позитивно добијамо као резултат
одговора на питање да ли би живели у истом граду са хомосексуалцем, 81,2
то сматра прихватљивим, 9,3% нема одређен став, док је за 5,7 % испитани-
ка то неприхватљиво. Овај проценат се повећава у одговору на питање да
ли би живели у истој држави са хомосексуалцем - 86,2 % да, 5,1% не, 8,8%
неодређено.
Када се ради о подацима који указују на однос према АIDS пози-
тивној популацији они су за овај узорак следећи: велики проценат
испитаника исказује резерву према ступању у брак са оболелом особом
83%, 4,1% је одговорио са – не, док 12% испитаника нема одређен став.
Проценти се знатно мењају када се ради о одговору на питање „имао
бих за пријатеља“ – 70,6% испитаника је одговорило са – да, 13% испи-
таника ипак зазире од ове солуције, док 16,5% испитаника нема одре-
ђен став. 79% испитаника нема проблем да живи у суседству са АIDS
позитивним особама, 8% не жели да их има у суседству, док 13% сту-
дената нема одређен став. У истој фирми би радило 81% испитаника,
7% то не би прихватило, док 12% нема одређен став. Када се ради о пре-
тпостављеном, 65% испитаника нема проблем да има овакву особу за
шефа, 15% испитаника то не би прихватило, док 12% испитаника нема
одређен став. За испитанике је најприхватљивије да АIDС позитивне
146
СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА У СФЕРИ РИЗИЧНОГ СЕКСУАЛНОГ ПОНАШАЊА
особе живе у истом граду (86% да, 4% не, 10% неодређено), као и у
истој држави (86% да, 3% не, 11 % неодређено).
Како се ради о релативно малом узорку, резултати добијени овим
истраживањем морају се узимати са резервом. Ипак, охрабрује налаз
да студенти и иначе, а и у случајевима представљеним у тексту немају
високу дистанцу према етничким и другим мањинским групама. Они
не показују изражену нетрпељивост према маргиналним групама. Ка-
ко се висок проценат прихватања одржава у свим ступњевима блиско-
сти, осим у најближем (ступање у брак – што је с обзиром на групе о
којима је реч разумљиво) можемо, на основу овог скромног истражива-
ња, извести закључак да међу студентском популацијом на Филозоф-
ском факултету нема хомофобије нити некритичког одбацивања дру-
штвених група. Ови резултати имају за циљ да укажу на тенденције
формирања односа према овим групама у студентској популацији. На
срећу, већина студената нема и није имало контакте са АIDS оболели-
ма, па су тако њихови ставови изречени у односу на хипотетичну ситу-
ацију.
Податке о односу према хомосексуалцима и АIDS позитивнима
смо интегрисали у овом тексту зато што се ради о области сексуалног
понашања студената, ипак ови проблеми су различити и сваки пона-
особ заслужује пажњу научне и друштвене заједнице.
Морална паника која постоји у српском друштву поводом хомо-
сексуалаца и повезивање обољевања од АIDS-а са друштвеном стигмом
угрожава оптималне могућности превентиве и лечења од ове и других
сексуално преносивих болести. Такође, то спречава оболеле да користе
друштвене ресурсе уз превентиву и заштиту осталих чланова друштва.
1.Кузмановић, Б. Р. (1994). Социјална дистанца према појединим нацијама. У
Лазић Младен (ур.), Разарање друштва: југословенско друштво у кризи 90-их.
Београд: Филип Вишњић
2. Попадић, Д. (ур.): Истраживање промена вредносних оријентација младих у
Србији, Психолошка истраживања 7, Институт за психологију, Београд, 1995.
3. Пантић, Д. Вредности младих у време кризе – аномична генерација , у: Миха-
иловић, С.: Деца кризе, Институт друштвених наука, Београд, 1990.
4. Срђан Пухало, Национална свијест и перцепција национализма на факултетима
у Босни и Херцеговини, 2006. године, Бања Лука
147
Danijela Gavrilović
Faculty оf Philosophy, Niš
Department оf Sociology
SOCIAL DISTANCING IN THE SPHERE

OF RISKY SEXUAL BEHAVIOUR
Summary. This paper presents the results of the research into social
distancing among the students of the Faculty of Philosophy in Niš.
Besides distancing that is present towards various ethnic groups, one
part of the research dealt with distancing towards homosexuals and
AIDS positive persons. These findings are the subject of the analysis and
interpretation in this text.
Key words: social distancing, students, homosexuals, AIDS.
148
УДК 37.018.1-057.875 316.356.2
∗
ФУНКЦИОНАЛНОСТ ПОРОДИЦА СТУДЕНАТА И

СКЛОНОСТ КА АЛКОХОЛИЗМУ И НАРКОМАНИЈИ
Резиме. У раду се разматрају проблеми функционалности по-

родица студената и њихова склоност ка алкохолизму и нарко-
манији. Проблему функционалности породице прилази се са ас-
пекта системског приступа породици. Циљ истраживања је
био да се утврди функционалност породица студената у од-
носу на димензије кохезивности и флексибилности и склоност
ка алкохолизму и наркоманији. У истраживању је коришћена
Скала за процену породичне адаптабилности и кохезивности
(FACESIII) (Olson, Portner & Levi, 1985) и упитник за утврђива-
ње склоности ка алкохолизму и наркоманији. Резултати ис-
траживања су показали да само једну трећину испитаног узор-
ка чине уравнотежени, функционални породични системи (33,9%).
Највише је било полууравнотежених, полуфункционалних поро-
дичних система, више од половине 59,1% и то: хаотично од-
војених породичних система (20%), хаотично повезаних (15,7%),
флексибилно умрежених (13,9%) и структурално умрежених
(3,5%) и најмање екстремних породичних система 7%. У односу
на склоност студената ка алкохолизму и наркоманији може се
констатовати да постоји извесна повезаност између екстрем-
них и полууравнотежених породичних система и склоности
студената ка алкохолизму и наркоманији међутим, није утвр-
ђена статистичка значајност. Резултати овог истраживања
указују на потребу организовања едукације за породице, као и
на неопходност даљих истраживања овог проблема.
Кључне речи: Функционална породица, дисфункционална
породица, породична адаптабилност,
породична кохезивност, породица са
адолесцентом, васпитна функција породице.
∗
imssl@beotel.net
149
Породица као заједница треба својом функционалношћу да обез-

беди емоционалну и интелектуалну повезаност својих чланова, да
створи услове за њихов раст и развој. Проучавање функционалности
породице повезано је са разумевањем функција породице. Већина со-
циолога се слаже у томе да су функције породице вишедимензионалне
и да се могу одредити на три нивоа: на биолошком нивоу - задовоља-
вање сексуалних потреба и репродуктивна функција; на економском
нивоу - производна и потрошачка функција и на психосоцијалном ни-
воу - васпитна функција, функција социјализације и развијања емотив-
них веза између чланова. За породицу у прошлости најзначајнија је
била економска, односно производна функција, док је данас за савре-
мену породицу једна од најзначајнијих функција васпитна функција
породице. Да би остварила васпитну функцију, породица на свом жи-
вотном путу треба да превазиђе многе препреке, које су у условима
транзиције бројније, а трауматична искуства извеснија. Основу за ос-
тваривање васпитне функције породице чини свакако функционал-
ност породице, која може бити разјашњена са аспекта системског при-
ступа породици.
1. Системски приступ породици

и функционалност породице
Системски приступ породици подразумева сагледавање породице
као једног живог система у оквиру кога се дешава одређена интерак-
ција. Породица је систем сачињен од компоненти субсистема – пар-
тнерског, родитељског и субсистема који формирају деца, а истовре-
мено је као целина део еколошког супрасистема са којим размењује
енергију и информације. За разумевање начина на који функционише
породица веома је важно разумевање односа који постоје између ових
субсистема, као и односа који постоји између породице и окружења у
коме породица функционише. Примењујући општу теорију система на
породицу и њено функционисање, може се рећи да се делови породи-
це, односно субсистеми налазе у сталном међуодносу, и да се понаша-
ње појединих чланова, односно субсистема не може разумети изолова-
но од другог дела субсистема, јер је породично функционисање више
од збира појединачних функционисања. Такође је веома значајно ис-
таћи да породица као систем делује кроз трансакционе обрасце који се
састоје од поновљених интеракција које утврђују образац понашања.
Ако се породица сагледа као систем који игра централну улогу у
социјализацији, васпитању, психолошком и биолошком одржавању
чланова породице, то подразумева три врсте задатака које породица
треба да испуни (Вуков, M. Г. 1989):
150
ФУНКЦИОНАЛНОСТ ПОРОДИЦА СТУДЕНАТА...
1. Базични задаци који се односе на обезбеђивање исхране и за-

штите чланова породице. Базичне потребе на емоционалном
плану се односе на пружање подршке, љубави и разумевања
за све чланове.
2. Развојни задаци се односе на подстицање раста и сазревања
чланова породице, и то давањем подршке кроз све фазе инди-
видуалног и породичног животног циклуса.
3. Следећи веома важан задатак породице односи се на прилаго-
ђавање и реаговање породице у ситуацијама када се појаве не-
очекивани догађаји: болест, смрт и развод. Породица би тре-
бало да амортизује поремећаје у економским и друштвеним
збивањима, и да и даље пружа подршку за што је могуће без-
болнији раст и развој својих чланова.
Ове задатке породица треба да реализује у оквиру животног цик-
луса који подразумева различите задатке у оквиру одређених фаза ра-
ста и развоја породице. Животни циклус породице представља при-
родни еволутивни процес који покреће породицу пут раста развоја, са-
зревања и промене. Веома је важно да породица у свакој развојној фа-
зи препозна одређене задатке и да их реши.
У фази породица са адолесцентом родитељи се сусрећу са веома
значајним задацима чије разумевање омогућава њихово решавање и
адекватно функционисање породице. Задаци у овој фази животног
циклуса породице односе се пре свега на повећану флексибилност ро-
дитеља у односу на све већу независност деце, при чему родитељи тре-
ба да задрже свој ауторитет и највише место у породичној хијерархији,
али и да преговарају са децом око нових потреба деце. Адолесценти за-
хтевају више слободе и независности, а породица треба да прати, даје
подршку, усмерава и коригује одступања од неких правила и норми ко-
је су друштвено условљене. Сложености ових захтева свакако до-
приноси и чињеница да је то фаза кумулативног животног стреса, јер
су деца у стварању сопственог идентитета, откривању нових и потврђи-
вању старих вредности (пријатељства, љубави, професије); родитељи
су у изазову средњег доба, а родитељи претходне генерације у кризи
старијег доба са здравственим проблемима и проблемима око пензи-
онисања. Због тога је и питање функционалности породице у овој жи-
вотној фази веома значајно јер функционална породица ствара услове
да адолесценција, као критичан период у развоју личности, протекне
без драматичних конфликата између родитеља и деце, а да породица
пружи адекватну подршку расту, развоју и сазревању, што омогућава
заштитну функцију породице у односу на болести зависности као што
су алкохолизам и наркоманија.
151
2. Димензије функционалности породице

Најпре се може констатовати да функционалност и дисфункцио-
налност породице зависи и од односа који постоје између чланова по-
родице, али и од односа између породице и друштва. Функционална
породица је породица која ствара услове за развој здравих и зрелих
чланова у границама њихових интелектуалних и креативних потен-
цијала. Функционалним се сматрају породични обрасци који омогућа-
вају достизање породичних циљева које породица себи поставља.
Дисфункционалним се сматрају породични обрасци којима се не испу-
њава задатак, већ долази до појаве симптома или незадовољства.
Функционалност породице се може проучавати у односу на организа-
ционе процесе који подржавају интеграцију породице као целине, а не
као прост збир јединки. Елементи организационих процеса су флекси-
билност, која представља баланс између стабилности и промене, и ко-
хезивност, која представља баланс између блискости и индивидуације.
Према Olson-у (Olson, 1996. p. 60) породична кохезивност се де-
финише као: „Емотивно везивање које чланови породице осећају једни
према другима“. Он сматра да постоје четири степена кохезивности: од
необавезности (веома низак), преко одвојености (низак до умерен) и
повезаности (умерен до висок), до умрежености (веома висок).
У уравнотеженом делу модела (одвојеност и повезаност) поједин-
ци су способни да искусе и уравнотеже ова два екстрема и да буду исто-
времено и издвојени и везани за своју породицу. Када је степен кохе-
зивности веома висок (системи умрежености), онда постоји сувише
много консензуса унутар породице а сувише мало независности. Код
овог другог екстрема (необавезни системи), чланови породице „раде
своје личне ствари“, а степен повезаности или посвећености према њи-
ховој породици је веома низак.
Уравнотежени породични системи, одвојени и повезани, функцио-
налнији су од осталих, сматра Olson. Одвојени породични системи по-
седују одређену емотивну одвојеност, али она није тако екстремна као
код необавезних система. Њима је такође битно да више свог времена
проводе одвојено, али постоји и време проведено заједно, када се доно-
се заједничке одлуке и када се решавају брачни проблеми. Активности
и интересовања су углавном различити, али постоје и неки заједнички.
У повезаним породичним системима постоји осећање емотивне бли-
скости и оданости брачном другу. Време проведено заједно је њима
битније од времена проведеног насамо. Нагласак је овде стављен на за-
једништво. Постоје пријатељи са којима се ове особе друже самостал-
но, али постоје и заједнички пријатељи са којима се друже као пар. За-
једнички интереси су слични неким интересима код одвојених поро-
дичних система.
152
Насупрот томе, сматра Olson, неуравнотежени нивои кохезивно-

сти су на екстремима (врло ниски или врло високи). Необавезни поро-
дични системи често поседују екстремну емотивну одвојеност. Чла-
нови ових породичних система веома мало се упуштају у односе са ос-
талим члановима породице, па се код ових особа у великој мери под-
стиче одвојеност и независност, на рачун блискости и заједништва.
Овакве особе често раде ствари само за себе, у њиховом функциониса-
њу доминирају одвојено место, време и интересовања. Чланови овак-
вих породица нису у стању да се обрате другом члану породице за са-
вет при решавању проблема. За разлику од ових, умрежене породичне
системе карактерише осећање емотивне блискости у екстремној мери,
као и инсистирање на оданости. Појединци су веома зависни једни од
других и у сталном су контакту. Постоји мањак личне издвојености, а
приватни простор је сведен на минимум. Енергија ових појединаца је
углавном фокусирана унутар породице и постоји врло мали број
„спољњих“ пријатеља и интересовања.
На основу Circumplex модела, веома висок степен кохезивности
(умреженост) и веома низак степен кохезивности (необавезност) могу
да представљају проблем, како за развој појединца тако и за развој ме-
ђусобних односа, и то на дуже стазе, сматра Олсон. С друге стране, ис-
тиче он, парови чији међусобни односи имају умерене нивое кохезив-
ности (одвојеност и повезаност) су способни да избалансирају време
проведено самостално и време проведено заједно на много функцио-
налнији начин. Иако не постоји апсолутно најбољи степен кохезивно-
сти када је било која веза у питању, неки појединци могу да имају про-
блема ако превише дуго функционишу на било ком од екстрема у овом
моделу (било умрежености или необавезности).
Када је у питању димензија кохезивности, онда функционалност
означава баланс између блискости и посвећености са толеранцијом за
разлике и одвојеност, уз присутност диференцираних али међусобно
повезаних чланова породице, при чему су границе полупропустљиве, а
улоге јасно дефинисане. Дисфункционалне породичне системе на ди-
мензији кохезивности означавају породице у којима је присутна умре-
женост коју карактеришу дифузне границе, нејасна диференцијација и
велики притисак ка заједништву, што указује на недостатак аутоном-
ности, док се на супротном полу налазе дезангажовани породични
системи у којима је присутна дистанца и ригидне границе.
Следећа димензија која је врло значајна за породично функцио-
нисање јесте породична адаптабилност, односно флексибилност. Пре-
ма Olson-у (Olson, 1996. p. 62) „Породична флексибилност представља
количину промене у породичном лидерству, расподели улога и прави-
лима међусобних односа.“ Специфични концепти који су овде укључе-
ни, према њему су: лидерство (контрола, дисциплина), стилови прего-
варања, расподела улога и правила међусобног понашања.
153
Према Olson-у постоје четири степена адаптабилности који се

крећу од ригидности (веома низак ниво), преко структуралности (ни-
зак до умерен), флексибилности (умерен до висок), до хаотичности
(веома висок). Као и код кохезивности, постоји претпоставка да су сре-
дишњи нивои флексибилности (структуралност и флексибилност)
много погоднији за брачно и породично функционисање, док су екс-
треми (ригидност и хаотичност) веома проблематични за породично
функционисање када су присутни дуже у животном циклусу породице.
У основи, флексибилност се фокусира на промене у породичном
лидерству, улогама и правилима. Најраније примене теорије система на
породице истицале су у први план њену ригидност и тенденцију да одр-
жава стање status quo. Све до научних радова савремених теоретичара
важност породичног потенцијала ка промени је била минимализована.
Породичним системима је потребна и стабилност и промена, а та
способност промене, када се одвија у правом тренутку, одваја функцио-
налне породице од оних других.
Olson сматра да уравнотежени породични системи (структуралан и
флексибилан тип) временом постају све функционалнији. Породични
системи које карактерише структуралан однос имају тенденцију да по-
седују релативну демократију, у којој постоји одређени степен догова-
рања, који укључује и децу. Улоге су стабилне, а повремено долази и до
измене улога. Правила су стриктно наметнута, и постоје врло мале про-
мене у њима. Породични системи које карактерише флексибилан однос
имају подељено лидерство са демократским приступом у доношењу
одлука. Договори су отвореног типа и активно укључују децу. Улоге су
подељене и када је то неопходно, до њихових промена долази врло лако.
Правила се могу мењати, а прилагодљива су различитим узрастима.
Неуравнотежени породични системи нагињу ка томе да буду или
ригидног или хаотичног типа, сматра Olson. Ригидни однос је однос где
је једна особа главна и где она поседује висок степен контроле. Договори
су у овом случају лимитирани пошто је већина одлука наметнута од
стране вође. Правила се стриктно дефинишу и она се никада не мењају.
Хаотичан однос је однос у коме је лидерство нестално или ограничено.
Одлуке се доносе импулсивно и о њима се никада довољно не размисли.
Улоге су нејасне и често се преносе са једног на другог члана.
На основу Circumplex модела може се констатовати, да веома висок
степен флексибилности (хаотичан тип) и веома низак степен флекси-
билности (ригидан тип) могу да представљају проблем како за развој
појединца тако и за развој међусобних односа и то на дуже стазе. С друге
стране, међусобни односи који имају умерене нивое флексибилности
(структуралан и флексибилан тип) способни су да избалансирају с једне
стране стабилност, а са друге промену на много функционалнији начин.
Иако не постоји апсолутно најбољи степен флексибилности када је било
која веза у питању, многи породични системи могу имати проблема, ако
154
превише дуго функционишу на било ком од екстрема у овом моделу

(ригидност или хаотичност).
Функционална флексибилност подразумева стабилност која се од-
носи на присуство предвидивих и конзистентних правила, улога и обра-
сца интеракције. Функционална флексибилност подразумева постојање
стабилне структуре и одређених ритуала, при чему постоји и могућност
промене – адаптабилност, која подразумева прилагођавање промење-
ним околностима и развојним императивима у оквиру породичних жи-
вотних циклуса, нарочито када су кризе у питању. Функционалан поро-
дични систем омогућава одржавање стабилности, али и отвара могућно-
сти за прилагођавање одређеним животним околностима и потребама
чланова породице. Дисфункционални породични системи на димензији
флексибилности су ригидни породични системи у којима је присутна
доминантност једног члана, при чему нема преговора, улоге нису дефи-
нисане, а правила су ригидна. За разлику од њих, хаотичне породичне
ситеме карактерише дезорганизација, при чему су улоге нејасне и
променљиве, нема јасних правила и присутна је некозистентност.
Функционалне породичне системе на димензијама адаптабилно-
сти и кохезивности карактерише тенденција ка стабилности, одржава-
њу равнотеже али и потреба за прилагођавањем одређеним животним
околностима, као и постојање повезаности и одржавање релацијског
заједништва које је негујуће и подржавајуће, али са поштовањем инди-
видуалних разлика, што пружа могућности за индивидуални развој и
остваривање васпитне функције породице.
3. Методолошки приступ проблему

У овом истраживању смо желели да утврдимо функционалност
породица наших студената и њихову евентуалну склоност ка алкохо-
лизму и наркоманији. Циљ истраживања се односио на утврђивање
функционалности породица студената на димензијама адаптабилно-
сти и кохезивности, као и њихове склоности ка алкохолизму и нарко-
манији. У истраживању смо пошли од претпоставке да већину испита-
них породица чине функционални породични системи и да постоји по-
везаност између дисфункционалности породице и склоности ка алко-
холизму и наркоманији. У истраживању је коришћена дескриптивна
научноистраживачка метода, а као истраживачке технике скалирање и
анкетирање и као инструменти скала за процену породичне адапта-
билности и кохезивности (FACES III, Olson, Portner & Levi, 1985) и упит-
ник за утврђивање склоности ка алкохолизму и наркоманији. У овом
истраживању учествовало је 115 студената, од којих је 26,1% било
мушког, а 73,9% женског пола. Студенти Филозофског факултета са
Департмана за педагогију (36,5%), психологију (28,7%) и са Факултета
уметности – Департмани за општу музичку педагогију, ликовну умет-
155
ност и примењену уметност (34,8%). У односу на породичну структуру:

6,1% испитаних студената живи у непотпуним породицама, 74,8% у
потпуним и 19,1% у проширеним породицама.
4. Резултати истраживања и интерпретација резултата

На основу статистичке обраде добијених резултата дошли смо до
следећих података. У нашем узорку је било највише полууравнотеже-
них породичних система, 59,1%, затим функционалних породичних си-
стема 33,9% и најмање екстремних, дисфункционалних породичних
система, 7%. Добијени резултати су представљени на графикону 1.
Као што се може видети из презентованих резултата, највише има
полууравнотежених породичних система, више од половине 59,1% и то:
хаотично одвојених породичних система (20%), хаотично повезаних
(15,7%), флексибилно умрежених (13,9%) и структурално умрежених (3,5%).
Хаотичне породице карактерише недостатак лидерства, нестална
дисциплина, драматична подела улога и присуство превише промена.
Хаотично повезане и одвојене породице имају проблем недостатка ро-
дитељског ауторитета, проблем непостојања адекватних правила, ни
граница, при чему адолесценти могу имати осећај превелике слободе,
коју могу доживети и као недостатак интересовања родитеља, што све
може бити дисфункционално. У овим породицама постоји проблем
остваривања васпитне функције породице, јер не постоји чврст роди-
тељски савез, правила нису јасно дефинисана, што не омогућава фор-
мирање адекватног система вредности и не пружа потребну сигурност
и стабилност. Флексибилно и структурално умрежене породице: имају
веома висок степен кохезивности што значи да унутар породице по-
стоји сувише много консензуса, а сувише мало независности, што ука-
зује на тенденције које су у супротности са задацима породице, који се
односе на развој аутономије адолесцента у овом животном циклусу,
што може бити извор дисфункционалности.
Породице са уравнотеженим типовима (два средишња нивоа) ко-
хезивности и флексибилности углавном ће много адекватније функци-
онисати у оквиру животног циклуса породице него оне са екстремним
типовима. Породични системи могу да уравнотеже потребу ка издвоје-
ности насупрот потреби за заједништвом, на плану кохезивности, као
и да уравнотеже степен стабилности са степеном промене, на плану
флексибилности. Породице које се налазе у уравнотеженом делу гра-
фикона омогућавају својим члановима да буду и независни од породи-
це и повезани са породицом, а у погледу флексибилности, уравнотеже-
ност подразумева одржавање неког степена стабилности у систему и
истовремену отвореност ка променама, у случају када је то неопходно.
156
Графикон 1. Дистрибуција резултата према Faces-у
Неуравнотежене – екстремне породичне системе карактерише

превише изражена емотивна блискост која подразумева оданост. Чла-
нови породице су веома зависни једни од других и у сталном су кон-
такту. Постоји мањак личне издвојености, а приватни простор је све-
ден на минимум. Енергија ових појединаца је углавном фокусирана
унутар породице. Родитељи не наступају са позиција ауторитета. Одлу-
ке се доносе импулсивно, при чему је превише изражена отвореност ка
променама, што уноси хаос и дестабилизује породични систем. Улоге
су нејасне и често се преносе са родитеља на децу. Ово су породице са
веома високом кохезивношћу и флексибилношћу, што указује на дис-
157
функционалност, јер ови екстреми не иду у сусрет развојним тенден-

цијама адолесцената, и задацима које породица у овом животном цик-
лусу треба да реализује.
Занимљиви су резултати које смо добили у односу на употребу
стимулуса, јер већина студената тврди да нема потребе за тиме, тако да
их скоро никада не користи 53,9%, понекад 20,9%, ретко 19,1%, скоро
увек, само 3,4 % и често само 2,6% У односу на врсту стимулуса већина
користи алкохол 58,3%, дрогу 3,5%, алкохол и дрогу 1,7% и без упо-
требе стимулуса 36,5%. Може се констатовати да постоји одређена не-
доследност у сагледавању ових резултата јер преко 50% испитаних сту-
дената тврди да скоро никада не користе стимулусе а само једна тре-
ћина тврди да не користи ниједан. Такође смо желели да утврдимо да
ли у њиховим породицама постоји таква склоност и добили смо резул-
тате који указују да је само у 16,5% испитаних породица присутна скло-
ност ка алкохолу, док у 83,5% не постоји. Такође смо желели да сазна-
мо да ли постоји повезаност између врсте стимулуса и функционал-
ности породичног система. Резултати су приказани у табели 1.
Табела 1. Повезаност врсте стимулуса са породичним системомом

Породични систем који стимуланс Укупно
алкохол дрога и алкохол ништа од
и дрога наведеног
дисбалансиран f 5 0 0 3 8
систем f% 62,5% ,0% ,0% 37,5% 100.0%
функционални f 18 0 0 21 39
систем f% 46,2% ,0% ,0% 53,8% 100.0%
полифункционални f 44 4 2 18 68
систем f% 64,7% 5,9% 2,9% 26,5% 100.0%
Укупно f 67 4 2 42 115
f% 58,3% 3,5% 1,7% 36,5% 100.0%
χ2 10,726
df 6
p 0,097
Може се констатовати да постоји извесна повезаност између кон-

зумирања алкохола и екстремних и полууравнотежених породичних
система међутим, није утврђена статистичка значајност. Такође се мо-
же видети да је највише оних који конзумирају дрогу из полууравноте-
жених породичних система, мада ни у овом случају нисмо утврдидли
статистичку значајност.
Резултати које смо добили нису потврдили нашу хипотезу јер је
било: функционалних породичних система 33,9%, полууравнотежених
158
породичних система 59,1% и екстремних породичних система 7%. Фун-

кционалне породице чине само једну трећину испитаног узорка, док
више од половине представљају полууравнотежени породични систе-
ми, који евентуално могу постати дисфункционални. Није утврђена
статистички значајна повезаност између склоности ка алкохолизму и
наркоманији и дисфункционалности породице.
Анализа варијансе такође није дала статистички значајне податке
у односу на повезаност између типа породичног система, сконости пре-
ма стимулусима и факултета на коме студент студира, као и типа поро-
дице у односу на потпуност породице.
5. Уместо закључка
Резултати овог истраживања указују на потребу организовања еду-
кације за породице, с обзиром на то да смо утврдили да је већина поро-
дичних система полууравнотежена, то јест, дисфункционална на једној
димензији, што указује на тенденцију ка дисфункционалности. У мно-
гим породицама постоји проблем родитељског ауторитета, при чему су
родитељи прилично несигурни у постављању граница, правила, захтева,
што све ствара хаотичне односе. Томе свакако доприноси свеопшта не-
сигурност којом је оптерећено функционисање читавог друштва. Криза
која постоји у друштву рефлектује се на начин функционисања поро-
дице. У једном случају то су хаотични породични системи који имају
проблем недостатка родитељског ауторитета и измешаности улога, док
се у другом случају манифестује кроз израженију потребу за за-
једништвом. Криза која постоји у друштву преноси се на породицу, која
реагује тако да потенцира своју заштитну функцију кроз инсистирање
на зависности и оданости на рачун развоја аутономије, самосталности и
независности адолесцената. Чини се да поред образаца који постоје у
нашој култури, који се односе на подржавање зависности, криза у којој
се налази друштво додатно појачава дисфункционалност породице и
отежава остваривање васпитне функције породице, јер породица уместо
подстицања осамостаљивања продукује зависност и несамосталност.
Резултати истраживања указују такође и на неопходност даљих
истраживања овог проблема у односу на неке специфичне варијабле,
као и у односу на начин истраживања самог проблема.
1. Arcus, M.E., LeRoi B. Daniels (1993.) Values and Family Life Education U: Handbook
of Family Life Education Volume 1, Sage Publications London.
2. Ђорђевић, Б., (1985.), Савремена породица и њена васпитна функција, Просвета
Београд.
3. Голубовић, З., (1981.), Породица као људска заједница, Напрјед, Загреб.
159
4. Голднер Вуков, М. (1988.), Породица у кризи, Медицинска књига, Београд-Загреб.

5. Марјановић, А. (1987.) Васпитна функција породице, Предшколско дете 1-4
Београд.
6. Olson, D. (1996.) Clinical Assesmentand Treatment Interventions Using the
FamilyCircumplex Model, U : Florence W. Kaslow, Handbook of relational diagnosis
and dysfunctional family patterns, John Wiley&Sons.Inc. New York.
Marina Matejević
Department of Pedagogy
FUNCTIONALITY OF STUDENTS’ FAMILIES AND TENDENCY

TOWARDS ALCOHOLISM AND DRUG ADDICTION
Summary. The paper presents problems in students’ families function-

ality and their tendency towards alcoholism and drug addiction. The
problem of family functionality is looked at from the aspect of a system-
atic approach to family. The aim of the research was to determine
family functionality of students in relation to dimensions of flexibility
and cohesion and attitude towards alcoholism and drug addiction. In
the research, there was used the Scale for the assessment of the family
adaptability and cohesion (FACESIII) (Olson, Portner & Levi, 1985) and
the questionnaire for determining tendencies towards alcoholism and
drug addiction. The results of the research showed that only one third
of the examined sample are balanced, functional family systems
(33,9%). There was a highest number of half balanced, half functional
family systems, more than half, 59,1%. They were chaotically separated
family systems (20%), chaotically connected (15,7%), flexibly netted
(13.9%), and structurally netted (3,5%), and there were the fewest
extreme family systems 7%. In relation to the attitude of students
towards alcoholism and drug addictin, it can be said that there is a
certain relation between extreme and half balanced family systems and
the tendency of students towards alcoholism and drug addiction.
However, there has not been determined statistical siginificance. The
results of this research indicate the need for organising education for
families, and the need for further investigations of this problem.
Key words: functional family, disfunctional family, family
adaptability, family cohesion, family with an
adolescent, educational function of family.
160
УДК 616-056.8 : 613.84-057.875
Чедомир Шагрић1∗, Слободанка Башић2,
Марјана Шагрић3, Оливера Радуловић3
1Институт за јавно здравље, Ниш,
2Медицински факултет, Ниш,
3Завод за здравствену заштиту студената, Ниш
ОДВИКАВАЊЕ ОД ПУШЕЊА ДУВАНА

У СТУДЕНТСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ
Резиме. Остављање дувана код студената је тешко због одсу-

ства мотива за очување здравља, због никотинске зависности,
касне појаве последица по здравље и одсуства социјалне подршке.
Циљ рада био да је се утврди доминантан облик никотинске зави-
сности код студената, основни мотиви за остављање дувана и
спремност за коришћење помоћи током одвикавања. Извршено је
анкетирање 280 студената завршних година медицине и еконо-
мије, актуелних и бивших пушача. Добијени су следећи резулта-
ти: 49.4% актуелних пушача није никада покушало да престане
са пушењем; у групи бивших пушача 29.3% није никада покушало
пре него што је у првом покушају успело. Најчешћи мотив за ос-
тављање дувана је забринутост за своје здравље у будућности
(32% актуелних и 26,3% бивших пушача). Процену да им је за пре-
станак пушења потребно месец и више дана дало је 50,9% актуел-
них пушача; исто време било је потребно за 10% бивших пушача
(p<0,005 χ2=31,59). Процес остављања дувана највише омета даљи
боравак на местима где се пуши (67.4% актуелних и 51,2% бивших
пушача). Фармацеутике за остављање дувана користило је тек
2,4% бивших пушача док се за коришћење истих изјаснило 22.2%
актуелних пушача (χ2=8,76 Yаtеs cоrrеctеd=7,54 p<0,05). Помоћ
саветовалишта за остављање дувана користило би 12,1% акту-
елних пушача. Ову врсту помоћи користило је 2,4% бивших пуша-
ча. Закључује се да је код студената доминантан тежи облик ни-
котинске зависности. Брига за своје здравље у будућности није у
довољној мери присутна међу студентима. Студенти ретко ко-
ристе фармацеутике или помоћ саветовалишта током одвикава-
ња од пушења.
Кључне речи: студенти, пушење, остављање дувана.
∗
cedomirsagric@yahoo.com
161
Чедомир Шагрић, Слободанка Башић, Марјана Шагрић, Оливера Радуловић
Увод
Пушење је данас тако распрострањена појава да има све каракте-
ристике епидемије. У свету око 1.25 милијарди људи старијих од 15 го-
дина пуши дуван. До 2020. године ће због драматичних промена по
питању конзумирања дувана умирати око 8.4 милиона људи годишње
(1). Посебно су угрожене неразвијене земље, земље у развоју или у про-
цесу транзиције (2). По подацима WHО у Србији пуши око 47% стано-
вника, а годишње се попуши 1548 цигарета по глави становника (3).
Посебно забрињава драматичан пораст пушача међу младима и
студентима као субпопулацији младих (3). Младост као период опти-
малног здравља карактерише се ниским стопама морталитета и мор-
бидитета. У Србији се чак 91,8% студената изјашњава као здраво (4).
Морталитет и морбидитет међу студентима директно је у вези са
здравственим понашањем које је често ризично. Будући да се ради о
свесном уласку у ситуације са непознатим исходом али познатим ризи-
ком пре се ради о ''узимању ризика'' него о ''изложености ризицима по
здравље'' (5) .
Карактеристичан пример за овакву тврдњу је употреба психоак-
тивних супстанци где се по бројности зависника посебно истиче кон-
зумирање дувана.
Психо-социо-културне специфичности студентске популације (стрес
током припреме испита, психо-емотивни проблеми, одвојеност од куће,
жеља за припадношћу групи и за потврђивањем, постојећи културни
модели итд.) разлог су за ''узимање ризика'' као што је пушење дувана
(6, 7).
На универзитетима у Србији дуван пуши 49,1% студената 1. и 3.
године студија, при чему се пушачки стаж дужи од 5 година среће код
42% студенткиња и 32% код студената (8, 9).
Лакоћа уласка у свет пушача у супротности је са тежином изласка
из света зависности која се развија код готово свих пушача.
Никотин, једна од 4000 хемикалија из дуванског дима, одговоран
је за настанак јаке зависности. Ова чињеница је истовремено одговор
на питање зашто већина пушача, и када зна за штетне ефекте конзу-
мирања дувана, не успева у бројним покушајима да престане са пу-
шењем. Мање од 7% свих особа које почну са одвикавањем, успе да ап-
стинира дуже од годину дана. Код више од 90% пушача који покуша-
вају да оставе дуван без стручне помоћи и подршке бележе се релапси
у току прве недеље (10).
Од посебног значаја за психоактивни ефекат никотина је да он
активира путеве у мозгу који регулишу осећај задовољства. Кључна
супстанца у мозгу која посредује у потреби за конзумирањем дувана је
неуротрансмитер допамин чији се ниво повећава управо дејством
никотина. Фармакокинетска својства никотина која му омогућавају да
162
ОДВИКАВАЊЕ ОД ПУШЕЊА ДУВАНА У СТУДЕНТСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ
се у мозгу нађе 10 секунди по инхалирању дуванског дима, додатно

повећавају потенцијал за развој зависности (11).
Развој зависности је и под утицајем других супстанци из дуван-
ског дима које супримирају моноаминооксидазе а тиме и њихов нега-
тиван ефекат на ниво допамина (11).
Психофармаколошки механизам који укључује активирање мезо-
лимбичког допаминергичког система одговоран је за физичке и неуро-
биолошке симптоме ако се нагло прекине уношење никотина (12).
Ови симптоми се разликују код тешких и лаких пушача. Поред
ове поделе према врсти и степену настале зависности разликујемо и
групе: automatic smokers, pleasure-time smokers и comffort smokers. Ове
поделе су важне за стручни приступ при прекидању пушења.
Процес престанка пушења дувана код студената је тежак из више
разлога: 1. студенти као младе и углавном здраве особе немају мотив за
очување здравља и тешко их је мотивисати да избегавају навике чији
штетни ефекти постају видљиви тек после много година; 2. никотин
ствара јаку адикцију; 3. период између почетка пушења дувана и
појаве првих последица по здравље је дуг; 4. социо-културно окружење
толерише и промовише пушење као друштвено прихватљив облик
понашања док се истовремено постојећа законска регулатива не
поштује (13, 14, 15, 16).
Недовољна мотивација за отпочињање са остављањем дувана је и
последица недовољниог знања о његовој штетности (17).
Посебан проблем у нашој средини представља непрепозната ве-
ома важна улога саветовалишта за помоћ током одвикавања од пу-
шења.
Циљ рада
Циљ рада је био да се утврде: 1. доминантан облик никотинске
зависности код студената, 2. основни мотиви за одвикавање од пушења
дувана и 3. спремност за коришћење помоћи током одвикавања.
Методологија
У истраживачком поступку спроведено је анкетно истраживање
којим је обухваћено 280 студената завршних година медицине и еко-
номије, актуелних и бивших пушача. Анонимно анкетирање спроведе-
но је маја месеца 2004. год. на Медицинском и Економском факултету
у Нишу. За потребе истраживања састављен је оригинални анкетни
упитник. Добијени подаци обрађени су у статистичком програму Epiin-
fo. Разлике у одговорима тестиране су χ2 тестом.
163
Резултати
Колико пута су анкетирани студенти покушали да
оставе дуван?
Актуелни пушачи дали су следеће одговоре: 31,4% покушало је
једном, 19,2% пуно пута и 49,4% није покушало ниједном. У групи
бивших пушача 26.8% покушало је једном пре него што је оставило
дуван, 43,9% покушало је пуно пута и 29,3% није покушало ни једном
пре него што је у првом покушају успело. Потврђена је статистички
значајна разлика у одговорима између групе актуелних и бивших
пушача с.с.=2 p<0.005 χ2=12,59 (табела 1).
Табела 1. Покушаји да се прекина са пушењем дувана

Актуелни пушачи Бивши пушачи
Број покушаја
бр. % бр. %
једном 75 31,4 11 26,8
пуно пута 46 19,2 18 43,9
никада* 118 49,4 12 29,3
укупно 239 100,0 41 100,0
с.с.=2 p<0,005 χ2=12,59
*код бивших пушача значи да нису покушавали никада
пре него што су из првог пута успели
Који су разлози анкетираних актуелних и бивших

пушача за остављање дувана?
Актуелни пушачи су навели следеће разлоге: 14,7% би престало са
пушењем у случају да се разболе, 9,6% зато што схвата да пушењем
угрожава здравље других људи, 32% због могућег погоршања свог
здравља у будућности, 14% због великих трошкова за куповину дувана,
11% због лошег утицаја дувана на физички изглед, 7,8% због непри-
јатног мириса гардеробе, коже, косе, и 11% наводи друге разлоге.
Међу бившим пушачима 17,5% престало је да пуши због болести,
18,4% зато што је схватило да пушењем угрожава здравље других
људи, 26,3% због могућег погоршања свог здравља у будућности, 10,5%
због великих трошкова за куповину дувана, 5,3% због лошег утицаја
дувана на физичи изглед, 10,5% због непријатног мириса гардеробе,
коже, косе и 11,4% наводи друге разлоге (графикон 1).
164
17,50
због болести
14,70
18,4
због угрожавања здравља других људи
9,6
26,3
због могућег погоршања свог здравља
32,0
10,5
због великих трошкова за цигарете
14,0
због лоших утицаја на физички изглед 5,3

11,0
због непријатног мириса гардеробе, 10,5
коже, косе 7,8
Бивши пушачи
11,40
друго Акт уелни пушачи
11,00
%
0 5 10 15 20 25 30 35
Графикон 1. Разлози због којих би пушачи престали да пуше

(због којих су бивши пушачи престали да пуше)
Колико времена је потребно за остављање дувана?

18,5% актуелних пушача процењује да им је за одвикавање од
пушења дувана потребно неколико дана, 10,6% недељу дана, 19,9%
неколико недеља и 50,9% процењује да им је за то потребно месец и
више дана. За 52,5% бивших пушача било је потребно неколико дана
да оставе дуван, 20% наводи да им је било потребно недељу дана, 17,5%
неколико недеља и 10% месец и више дана. Потврђена је статистички
пушача с.с.=3 p<0,005 χ2=31,59 (табела 2).
Табела 2. Време потребно да се престане са пушењем дувана

Потребно Актуелни пушачи Бивши пушачи
време бр. % бр. %
неколико дана 40 18,5 21 52,5
недељу дана 23 10,6 8 20,0
две недеље 43 19,9 7 17,5
месец дана и више 110 50,9 4 10,0
укупно 216 100,0 40 100,0
с.с.=3 p<0,005 χ2=31,59
165
Које ситуације или особе су највише од помоћи током

одвикавања од пушења?
Анкетирани студенти су дали следеће одговоре: 23,1% актуелних
пушача наводи бављење спортом, 26,2% избвегавање места где се пу-
ши, 20,1% избегавање ситуација које асоцирају на пушење, 4,8% хоби,
4% узимање већих количина хране, 7,5% актуелних пушача наводи по-
дршку партнера, пријатеља, породице, 10,5% наводи да би то биле бли-
ске особе уколико би престајале са пушењем када и анкетирани и 3,8%
даје друге одговоре; 15,2% бивших пушача наводи бављење спортом,
15,2% избегавање места где се пуши, 10,1% избегавање ситуација које
асоцирају на пушење, 6,3% хоби, 17,7% узимање већих количина хране,
17,7% бивших пушача наводи подршку партнера, пријатеља, породице,
12,7% наводи да су то биле блиске особе које су престајале са пушењем
када и анкетирани и 5,1% даје друге одговоре (графикон 2).
15,2
бављење спорт ом
23,1
15,20
избегавање мест а где се пуши
26,20
избегавање сит уација које асоцирају 10,1

напушење 20,1
6,3
хоби
4,8
17,7
узимање већих количина хране
4,0
17,7
подршка парт нера, пријат еља, породице
7,5
12,7
блиске особе које т акође прест ају да пуше
10,5
Бивши пушачи
5,10 Акт уелни пушачи
други одговори
3,80
%
0 5 10 15 20 25 30
Графикон 2. Ситуације или особе које су највише од помоћи

током одвикавања од пушења
166
Које ситуације или особе највише сметају током

одвикавања од пушења?
Актуелним пушачима би највише сметао даљи боравак на мести-
ма где се пуши (67,4%), затим страх од гојења (7%), стрес (13%), пар-
тнер, пријатељ или чланови породице који и даље пуше (5,8%). Друге
одговоре је дало 6,7% анкетираних бивших пушача (графикон 3).
7%
6%
даљи боравак на местима где се пуши
13% страх од гојења
стрес
партнер, пријатељи, чланови породице који

7% и даље пуше
67% други одговори
Графикон 3. Ситуације или особе које би највише сметале током

одвикавања од пушења
У групи бивших пушача 51,2% је као ометајућу околност навело

даљи боравак на местима где се пуши, 14,6% страх од гојења, 24,4%
стрес, 2,4% наводи партнера, пријатеља, чланове породице који су и
даље пушили, 7,3% навело је рекламирање цигарета (графикон 4).
7,3%
2,4%
51,3% даљи боравак на местима где се пуши
24,4%
страх од гојења
стрес
партнер, пријатељи, чланови породице који

и даље пуше
рекламирање цигарета
14,6%
Графикон 4. Ситуације или особе које су највише сметале током

одвикавања од пушења
Како студенти гледају на коришћење фармацеутика за

одвикавање од пушења?
Ова средства би користило 22,2% актуелних пушача, а 77,8% их
не би користило. Током остављања дувана 2,4% бивших пушача је
167
користило ове фармацеутике док 97,6% није. Потврђена је статистички

пушача χ2=8,76 Yates corrected =7,54 p<0,05 (табела 3).
Табела 3. Коришћење фармацеутских средстава

за одвикавање од пушења
Употреба Актуелни пушачи Бивши пушачи
фармацеутских прозвода бр. % бр. %
да 53 22,2 1 2,4
не 186 77,8 40 97,6
укупно 239 100,0 41 100,0
1.11 <RR<1.28 p<0.005 χ2=8.76 Yates corrected=7.54 p<0,05
Да ли студенти користе помоћ саветовалишта за

одвикавање од пушења?
Помоћ саветовалишта користило би 12,1% актуелних пушача, док
50,6% не би то чинило. Друге одговоре дало је 37,3% анкетираних акту-
елних пушача. Међу бившим пушачима 2,4% тражило је помоћ савето-
валишта, 80,5% није и 17,1% је дало друге одговоре.
Потврђена је статистички значајна разлика у одговорима између
групе актуелних и бивших пушача с.с.=2 p<0,005 χ2=12,89 (табела 4).
Табела 4. Тражење помоћи Саветовалишта за одвикавање од пушења

Тражење помоћи
Актуелни пушачи Бивши пушачи
саветовалишта за
одвикавање од пушења бр. % бр. %
да 29 12,1 1 2,4
не 121 50,6 33 80,5
друго 89 37,3 7 17,1
укупно 239 100,0 41 100,0
с.с.=2 п<0.005 χ2=12.89
Које су најефикасније мере за смањење проблема пушења

по мишљењу анкетираних студената?
Анкетирани студенти су дали следеће предлоге мера: 41,8% сма-
тра да би најбоље резултате дале велике кампање које промовишу не-
пушење, 7,5% сматра да је то забрана рекламирања дуванских произво-
да. За примену строгих казни за пушење на јавним местима изјаснило
се 28,6% испитаника, за отварање нових и унапређење рада постојећих
168
саветовалишта за помоћ током остављања дувана изјаснило се 11,8% а

10,3% је дало друге одговоре (графикон 5).
10,3% 41,8% организовање кампања које промовишу

пушење
11,8%
забрана рекламирања дуванских производа
забрана пушења на јавним местима
отварање нових и унапређење рада постојећих

саветовалишта за одвикавање од пушења
28,6%
други одговори
7,5%
Графикон 5. Предложене мере за смањење појаве пушења дувана
Дискусија
Број неуспелих покушаја и одустајање од нових покушаја код обе
групе (актуелни и бивши пушачи) потврђује чињеницу да никотин
изазива зависност која је јача од кокаинске и алкохолне, те се у случају
наглог прекида конзумирања дувана јавља тешка апстиненцијална
криза, што отежава самосталне покушаје остављања дувана или обе-
схрабрује за нове покушаје (10, 11, 18, 19, 20).
У превенцији поновног отпочињања са пушењем, посебно је ва-
жно научити оне који остављају дуван да ефикасно контролишу изазо-
ве, стрес, да повећају самопоуздање и пронађу мотиве за остављање пу-
шења (20).
Забринутост за своје здравље у будућности је ипак најдоминан-
тнији разлог за остављане дувана у обе групе испитаника (26,3% бив-
ших пушача је престало са пушењем јер је било забринуто за своје
здравље у будућности а трећина актуелних пушача (32%) би прекинула
из истих разлога). Мали број анкетираних наводи разлоге за оставља-
ње дувана у чињеници да пушењем угрожава не само своје већ и здрав-
ље других људи.
Половина актуелних пушача (50,9%) тврди да им је за остављање
дувана потребно месец и више дана што указује на тешки тип нико-
тинске зависности.
Бивше пушаче, обзиром на кратко време (неколико дана до неде-
ље дана) које им је било потребно да прекину пушење, карактерише
слабији ниво зависности.
169
Током одвикавања од пушења актуелним пушачима највише би

било од помоћи избегавање места где се пуши, бављење спортом и из-
бегавање ситуација које асоцирају на пушење.
Бившим пушачима највише је помогло узимање већих количин
хране, подршка партнера, пријатеља, породице, бављење спортом и
избегавање места где се пуши.
67,4% актуелних пушача као околност која би највише ометала
процес остављања дувана наводе даљи боравак на местима где се пу-
ши; исту околност наводи и 51,2% бивших пушача али је из њиховог
искуства приметан и значајан отежавајући утицај стреса (24,4%).
Студенти су мање заинтересовани за коришћење фармацеутских
средстава за одвикавање од пушења (22,2% актуелних и 2,4% бивших
пушача). Разлози за то могу бити у слабој информисаности или непо-
верењу у ефикасност ових фармацеутика, што може бити предмет бу-
дућих истраживања.
Неповољна ситуација забележена је и по питању коришћења ус-
луга саветовалишта за одвикавање од пушења где је тек скоро сваки
десети студент актуелни пушач спреман да потражи помоћ (12,1%).
Бивши пушачи готово уопште нису тражили помоћ професионалаца.
Некоришћење помоћи саветовалишта за помоћ током остављања дува-
на највероватније је у њиховој слабој промоцији и резервисаности у
односу на коришћење саветодавних услуга здравствене службе од које
се углавном очекују дијагностичке и куративне услуге.
Мере које треба спровести да би се смањио проблем пушења међу
студентима и младима уопште, анкетирани студенти у највећем про-
центу виде у организовању великих кампања које пормовишу не пуше-
ње дувана, као и примену строгих казни за пушење на јавним местима.
Мали део анкетираних студената (7,5%) је уочио значај забране рекла-
мирања дуванских производа што је једно од најмоћнијих оружја ду-
ванске индустрије којим се сваке године регрутује 2,5 милиона нових
пушача од којих су већина млади (3, 21, 22).
Закључак
1. Код студената је доминантан тежи облик никотинске зависно-
сти. Ово проистиче из броја неуспелих покушаја, дугог времена по-
требног за престанак пушења, као и из наведених стимулишућих и
ометајућих околности током престанка пушења које управо карактери-
шу овај облик зависности.
2. Брига за своје здравље у будућности, и ако доминантан мотив
за престанак пушења, није у довољној мери присутана међу студенти-
ма, као ни брига за особе из њиховог окружења које изложу ефектима
пасивног пушења.
170
3. Студенти се током остављања дувана ретко одлучују за употре-

бу фармацеутика или за помоћ саветовалишта за одвикавање од пуше-
ња.
Предлог мера
Остављање дувана је за студенте због високог степена зависности
и слабе социјалне подршке озбиљан и захтеван процес који изизскује
помоћ професионалаца. Само комбинација различитих мера као што
су доследна примена постојећих и усвајање нових законских аката ве-
заних за производњу, продају, рекламирање дувана (16, 20, 23), едука-
ција студената и младих уопште, континуирана ангажованост медија,
осмишљавање околине без дуванског дима, отварање нових, боља про-
моција и унапређење рада постојећих саветовалишта за помоћ током
одвикавања од пушења као и покретање антидуванских кампања чији
би носиоци били управо студенти (22, 16, 13, 24), могу у будућности као
коначан резутат имати пушење као спорадичну појаву међу студенти-
ма.
1. Nancy Kaufman, Derek Yach. Tobacco control-Challenges and prospects. Bulletin of
the World Health Organisation. Volume 78, number 7, 2000, 866-947.
2. Murray Cl, Lopez AD. Alternative projections of mortality and disability by cause
1990-2020: global burden of disease study. Lancet, 1997, 349: 1498-1504.
3. Judith Mackay, Michael Eriksen. The Tobacco atlas.WHO, 2002.
4. В. Цуцић, Б. Матејић. Здравље, здравствено понашање и млади. Стручно-научни
скуп: Здравствено понашање студентске и средњошколске омладине. Зборник.
Златибор, 11.-14. 05. 2000.
5. Irwin C. J.: The theoretical concept of at risk adolescent. Adolescent med 1990, 1: 1-14.
6. Kear ME. Psychosocial determinants of cigarette smoking among college students.
Community Health Nurs.2002 ;19(4):245-57.
7. Frank Biasco, James P. Hartnett. Colleges students' attitudes toward smoking. College
Student Journal, Sept, 2002.
8. Драган Илић, З. Јанковић, М. Паунић. Здравствено понашање студентске омла-
дине. Стручно-научни скуп: Здрвствено понашање студентске и средњошколске
омладине. Зборник. Златибор, 11.-14. 05. 2000.
9. Национална стратегија превенције и сузбијања пушења. Национална комисија
за превенцију пушења Министарства здравља Републике Србије.
10. Nicotine addiction. National institute on drug abuse. Research Report. dostupno sa:
htp//:www.nida.gov/PDF/Nicotine RR.pdf.
11. Sat Sharma, Morlez Lertzman. Nicotine Addiction. dostupno sa:
http//:www. emedicine. com/med/topic1642.htm#section~introduction.
171
12. Epping-Jordan MP, Watkins SS, Koob GF, Markou A. Dramatic decreases in brain
reward function during nicotine withdrawal. Nature 1998; 393: 76-79.
13. Timotić B., Janjić M., Bašić S., Jović S., Milić Č. Socijalna Medicina, Beograd, 2000.
14. Behn V, Sotomayor H, Cruz M, Naveas R. Motivation to quit smoking among ex-
smokers university workers and students. Rev Med Chil, 2001; 129 (5): 540-6.
15. Peto R. Women and tobacco, World Health Forum, 1990, 11(1):3-13.
16. Roemer R. Legislative action to combat the world tobacco epidemic, Second edition,
WHO, 1993; 11: 117-119.
17. Budd, G.M., & Preston, D.B. (2001). College students’ attitudes and beliefs about the
consequences of smoking: Development and normative scores of a new scale. Journal
of the American Academy of Nurse Practitioners, 13, 421-427.
18. The health consequences of smoking. Nicotine addiction. A Report of Surgeon
General, 1998.
19. Denis E, McChorgue E, Lee M. Cohen, Werth Cook J. The influence of personality
and affect an nicotine dependence among male college students. Nicotine and
Tobacco Research, Volume 6, Number 2, 2004, 287-294.
20. Lin KP, Lou ML, Liu PE. The expiriences of resuming smoking among medical college
students. Hu Li Za Zhi, 2004; 51 (6): 55-63.
21. Chollat-Traquet C. Evaluating tobacco control activities; Expiriences and guiding
principles, WHO,1996; 11:112-113.
22. Ciljevi i mere zdravstvene politike u Srbiji do 2010. godine. Institut za zaštitu zdravlja
Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut'', Beograd, 1997.
23. Lantza MP at al. Investing in youth tobacco control: a review of smoking prevention
and control strategies. Tobacco control, 2000; 9: 47-63.
24. The world health report 2002: Reducing risks, promoting healty life. Geneva, WHO,
2002.
Čedomir Šagrić1, Olivera Radulović2,

Slobodanka Bašić2, Marjana Šagrić3
1 Health-care Institute, Niš
2 Faculty of Medicine, Niš
3 Student’s Policlinic Niš
QUITING TOBACCO AMONG STUDENTS
Summary. Process of tobacco quiting is difficult besause of absence

of motives to keep good health, because of nicotine addiction, later
beginning of health damages and lack of social suport. The aim of the
study was to find out: dominante type of nicotine addiction among
anqueted, basic motives for quiting and readines to use pharmaceuti-
cals or profesional help in services which suport quiting. In the re-
search act a poll was conducted in which 280 senior students of
172
medicine and economy, active and ex-smokers, took a part. The ob-
tained answers are as follows: 49.4% active smokers have never
tryed to quit; in the group of ex-smokers 29.3% have never tryed be-
fore the first successful attempt. The most frequent motiv for quiting
is cary for own health in the future time (32% active smokers and
26.3% ex-smokers). The most of active smokers need a month or
more for quiting (50.9%); the same period needed for quiting was a
case at 10% of ex-smokers (p<0.005 χ2=31.59). Quitin process is in-
terfered mostly by staing in smoked places (67.4% active and 51.2%
ex-smokers). Only 2.4% ex-smokers have used farmaceuticals during
the quiting, till 22.2% of actual smokers would use farmaceuticals
(χ2=8.76 Yates corrected=7.54 p<0.05). Counseling office for help
during the quiting would be used by 12.1% of actual smokers. The
same type of help have used 2.4% ex-smokers. Conclusion: the dominant
type of addiction among student smokers is a heavy nikotine addiction
type. Care for own health in future time isn’t caracteristic of the student’s
majority. Students rarely use farmaceuticals or counselin office help
durin the quiting.
Key words: students, smoking, quiting.
173
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
613.81/.88-057.875(082)
СТУДЕНТИ, секс и дрога : ризично сексуално

понашање студената Универзитета у Нишу и
њихова искуства са наркотицима / приредила
Татјана Стефановић-Станојевић ; [превод
резимеа на енглески Надежда Стојковић]. - Ниш
: Центар за научна истраживања САНУ и
Универзитета у Нишу, 2009 (Ниш : Свен). - 173
стр. : граф. прикази, табеле ; 24 cm
Према предговору, ово је зборник радова

симпозијума на тему 'Ризично сексуално
понашање студената Универзитета у Нишу и
њихова искуства са наркотицима' одржан
децембра 2007. године. - Тираж 200. - Стр.
7-16: Предговор / приређивач [ Татјана
Стефановић-Станојевић]. - Напомене и
библиографске референце уз текст. -
Библиографија уз сваки рад. - Summaries.
ISBN 978-86-7025-481-7
1. Стефановић-Станојевић, Татјана [уредник]
[аутор додатног текста]
а) Сексуални живот - Студенти - Зборници
COBISS.SR-ID 157265932
174

Studenti Seks Droga

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Studenti Seks Droga

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

ТРАДИЦИОНАЛНА ЕСТЕТСКА КУЛТУРА

СТУДЕНТИ, СЕКС И ДРОГА

РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ

ТРАДИЦИОНАЛНА ЕСТЕТСКА КУЛТУРА

СТУДЕНТИ, СЕКС И ДРОГА

СТУДЕНТИ, СЕКС И ДРОГА

Биљана Коцић, Бранислав Петровић

Јелисавета Тодоровић, Александра Коцић,

Миодраг Станковић, Јездимир Здравковић

Оливера Жикић, Татјана Драгишић

Снежана Видановић, Весна Анђелковић

Чедомир Шагрић, Слободанка Башић,

Иако je услов живота, здравља, задовољства и среће, секс је нео-

1 Ericsson, E (1976) Omladina - Kriza identifikacije, Pobjeda, Titograd.

СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ И

Медицински факултет у Нишу: проф. др Слободан Антић, проф.

Филозофски факултет у Нишу:

Центар за научна истраживања Српске академије наука и

Иако је већ повезивањем истраживача и институција Симпозијум

мената, почев од неуспешно разрешене кризе идентитета,

Будући да је теоријски оквир основни услов разумевања истра-

На пример, у такође теоријском раду Миодраг Миленовић: Ри-

1 Под стањем на терену мисли се на ризично сексуално понашање младих људи из

ауторкино упозорење да су ретка изолована, а честа удружена ризична

односа и заштита, ставови младих о раним сексуалним односима, об-

избор ризичних партнера, посебно оних који не користе кондом, те ве-

и авантура, тражење искустава, дезинхибицију и подложност осећању

зултати добијени овим истраживањем морају се узимати са резервом.

проблема и могућности његове ескалације, али и указали на „места“

СТАВОВИ ПРЕМА СЕКСУАЛНОСТИ

Резиме. Аутор у овоме раду заступа став да је разматрање

Разматрање суштине, сврхе и оквира сексуалности човека за мо-

„Господ, Бог, рече: Није добро да је човек сам. Начинићу му по-

Старог Завета, кога се Јевреји држе, не гледа се са одобравањем ни на

Неколико библијских текстова јасно осуђује хомосексуалне ак-

љубави, реални улазак у подручје бесконачног бивствовања и проти-

одлучно одбацују овакав либералан став, осуђују грех хомосексуално-

ATTITUDES TOWARDS SEXUALITY

Summary. In this paper, the author claims that consideration of the

РИЗИЧНО СЕКСУАЛНО ПОНАШАЊЕ

Резиме. Синдром стеченог губитка имунитета већ више од

Са појавом AIDS-а осамдесетих година прошлог века, код многих

друге стране, минимално утицала на смањивање задовољства које та-

менама телесних течности“ допринела су ставу да се HIV вирус може

Правилном употребом презерватива на неуспех се може рачунати

P (вероватноћа преноса) = 1 – (1 – B × А)n

ним контактима на рачун неке друге навике у сексуалном понашању,

RISKY SEXUAL BEHAVIOR AND AIDS TRANSMISSION

Summary. For over two decades the Acquired Immune Deficiency

Резиме. Добровољно поверљиво саветовање и HIV тестирање

контакт (81%). Највећи проценат студената (92,6%) није у

порасту, интравенски пут преноса HIV-а је доминантан, сексуална

• рани приступ третману и медицинској нези,

Табела 1. ДПСТ у ИЗЈЗ Ниш (11. 2004-11. 2007)

Од укупног броја студената, 53% чине особе мушког и 47% жен-

Табела 2. Полна структура студената- клијената

У 81% студената ризично понашање, које је разлог доласка у Са-

Табела 3. Разлог доласка студената у саветовалиште за ДПСТ (%)

У односу на брачно стање, највећи проценат студената (92,9%), тј.

Графикон 1. Брачно стање студената-клијената саветовалишта (%)

Средњи узраст девојака у време ступања у први сексуални однос

Графикон 2. Средње вредности узраста ступања у први сексуални

Приликом последњег сексуалног односа, 60% студената није ко-