Sie sind auf Seite 1von 324

Izdava~

TETRA GM” - Beograd, 27. marta 39/32



Za izdava~a
STOJAN JOVI], direktor

Glavni urednik
DU[AN MILOVANOVI]

Prevodilac sa engleskog jezika


MILAN V. PETKOVI]

Jezi~ki redaktor
MILKA CANI], profesor

Grafi~ka realizacija (tekst, fotografije, korice)


NIKOLA HINI]

Stru~ni konsultant
RADMILA TONKOVI], profesor

[tamparija
MAKARIJE” - Beograd, Mrakovi~ka 40/6

Sve fotografije u tekstu su iz originala knjige, a fotografija izdava~a
iz njegove li~ne zbirke.

Naslov originala
General Sir Michael Rose, FIGHTING FOR PEACE

Prvo izdanje
The Harvill Press, London, 1998. godine.
Copyright c The Rose Partnership 1998

Ekskluzivno pravo za izdavanje knjige, osim na teritoriji


Velike Britanije - TETRA GM” - Beograd, 27. marta 39/32

Majkl Rouz

MISIJA U BOSNI
borba za mir

Beograd, 2001.
Re~ izdava~a

Re~ izdava~a

Britanski general ser Majkl Rouz, komandant


snaga UN u Bosni i Hercegovini od januara 1994.
godine do januara 1995. godine, objavio je u Lon-
donu 1998. godine ratno-memoarski zapis pod na-
zivom Borba za mir.
Knjigu ~ine autorove dnevni~ke bele{ke i slu`bena dokumenta njegovog
{taba, od kojih je stvorio delo nesumnjive istoriografske, ali i literarne vredno-
sti. Aktuelnost knjige ne umanjuje ~injenica {to se prevodi tri godine posle nje-
nog izlaska iz {tampe i {est godina nakon zavr{etka rata u Bosni i Hercegovini.
Rouz je na pravi na~in spoznao i do~arao balkansku politi~ku klimu” i
” i Hercegovini. Bio je sve-
razmere razbuktale mr`nje naroda i religija u Bosni
dok potonulosti u glib obmana i u nacionalnu i versku netrpeljivost. U svemu
tome, nepojmljivo mu je bilo slepilo za budu}nost, ~ime tuma~i stalno i uporno
ometanje mirovnih inicijativa i zaustavljanje svega {to je vodilo kraju rata.
Nisu samo priroda posla i zadatak komandanta postavili autora u ulogu
istinskog mirotvorca. Re~ je i o njegovom li~nom poimanju su{tine mirovne
misije sa humanim obrisima, nasuprot ostra{}enom nastojanju SAD i NATO da
bombama i razaranjem utru put miru”.
” Istrajno, po`rtvovano i s ose}anjem mere, Rouz je uspevao da du`nost
komandanta snaga Ujedinjenih nacija obavlja u skladu sa strogim pravilima
vojne profesije i ovla{}enjima koja je imao. On ne preza da prizna kako je, ko-
riste}i svoje pravo, prvi upotrebio avijaciju NATO da spre~i {irenje napada na
za{ti}ene zone Gora`de i Biha}, vode}i pri tom ra~una da ne pre|e famoznu
Mogadi{ku liniju” i da ne postane zato~enik tu|eg rata”. Za takve postupke je
”imao podr{ku britanske vlade i generalnog sekretara
” Ujedinjenih nacija. Izme-
|u redova Rouzovih razmi{ljanja i kazivanja o ovom sukobu, nedvosmisleno se
name}e zaklju~ak, da je njegovim odlaskom sa kormila UNPROFOR-a i odla-
skom Butrosa Galija iz Ujedinjenih nacija, otklonjena i poslednja prepreka za
neskriveno uklju~ivanje SAD i NATO u sukob izme|u zara}enih strana u Bo-
sni i Hercegovini. [ta se posle toga zbivalo nije nepoznato.
General ser Majkl Rouz, prema na{oj oceni, nije naklonjen ni jednoj
od zara}enih strana u BiH. Zato se mo`e re}i, da ova knjiga nije ni: prosrp-
ska, ni promuslimanska, ni prohrvatska, ~ak ni pronatovska, iako je autor gra-
|anin jedne od zemalja - ~lanica NATO.
5
Misija u Bosni

Ulogu komandanta snaga Ujedinjenih nacija Rouz je shvatio kao uzvi{enu


du`nost i veliku obavezu da {to pre uspostavi mir, {to je za svako po{tovanje.
Po na~inu na koji je radio i idejama za koje se zalagao, po postupcima i od-
lukama koje je donosio, general ser Majkl Rouz je ispisao mnoge stranice i o svo-
joj li~nosti. Bi}e upam}en kao ~ovek i vojnik koji ima svoje ja, kao oficir od ~asti i
dostojanstva, koga u`asavaju la`i, prevare, podvale i neodr`ana re~.
I ova knjiga, kao i bilo koja druga, mo`e biti hvaljena ili osporavana, na-
ro~ito od onih ~ije samoljublje i civilizovana neutemeljenost ne priznaju nika-
kve autoritete i ni~ije sudove. Njena vrednost je u ~injenicama koje autor izno-
si o ulozi Ujedinjenih nacija, o kontakt grupi, NATO i drugim spolja{njim ~i-
niocima u me|uetni~kom sukobu u Bosni i Hercegovini. Ser Majkl Rouz svo-
jim analizama upotpunjuje, ~ak i koriguje neka uvre`ena mi{ljenja o ovom ra-
tu. Iz li~nih saznanja i uvidom na licu mesta, on se uverio, da je rat temeljito
pripreman i da je po~eo mnogo pre nego {to je u Sarajevu ispaljen prvi metak.
Ova knjiga je nepristrasan zapis o jednom turobnom vremenu, o ljudima
i ratnom stradanju na tlu Bosne i Hercegovine, ali i o onima koji su na razne na-
~ine i iz razli~itih pobuda u svemu tome u~estvovali.
Izra`avamo iskrenu zahvalnost ser Majklu Rouzu {to nam je ustupio isklju-
~ivo pravo da objavimo ovu knjigu. Zahvaljujemo i firmi Curtis Brown”, poseb-
no gospo|i Carol Jackson i mom li~nom prijatelju Amadeu ” Watkinsu iz Londona,
koji su pomogli da knjiga Borba za mir do|e do na{ih ~italaca. Iskreno zahvalju-
jem svim drugim saradnicima koji su pomogli pri {tampanju ove knjige.
Posebno isti~em okolnost da autora, generala ser Majkla Rouza, i me-
ne, kao izdava~a, vezuju sli~ni `ivotni putevi. Obojica smo padobranci i bili
smo pripadnici i komandanti specijalnih jedinica svojih zemalja - general ser
Majkl Rouz 22. puka SAS, a ja 63. padobranske brigade. Verujem, da se
zbog toga bolje razumemo i da zadovoljstvo u ovom izdava~kom poduhvatu
delimo podjednako.

Stojan Jovi}

6
Predgovor

Predgovor

Pravi istra`iva~ ne poznaje objekat svog istra`ivanja.

Kada sam predve~e, 23. januara 1994. godine, stigao u Sarajevo, ono je,
posle dvogodi{nje opsade, li~ilo na napu{ten i mrtav grad. Me|u ru{evinama
njegovih zgrada i ku}a je `ivelo 350.000 stanovnika skrivenih po rupama kao
pacovi, koji su izlazili napolje samo no}u, u potrazi za hranom i drugim stvari-
ma, koje su im bile neophodne da pre`ive.
Rat u Bosni je po~eo u tom gradu, ali se nije zavr{io u njemu.
To neobi~no mesto, gde su se ukrstili Istok i Zapad, u kojem `ive narodi raz-
li~itih nacionalnosti, religija i kultura, koji su se sami izme{ali kao u nekom dvori-
{tu (na farsi jeziku saraj zna~i dvori{te, zdanje) za kratko vreme je postalo simbol
divlja{tva i posrnulosti civilizacije. Njegovo razaranje je bilo opomena svima u sve-
tu {ta se mo`e dogoditi ako ~ove~anstvo ne stane na put tiraniji.
U vreme vladavine Mar{ala Tita 1 Sarajevo je bio moderan industrijski
grad i pravi primer uspeha jugoslovenskog modela komunizma. Titova politika
stvaranja oblasnih centara mo}i je mo`da bila i razlog nacionalnih i religijskih
podela, koje su vodile pravo u gra|anski rat. Tako je Sarajevo od dopadljivog
grada, u kome su zajedni~ki `ivela tri naroda, za nekoliko godina prerastao u
grad mr`nje, nasilja i smrti. Ve} u aprilu 1992. godine njegovi `itelji nisu ima-
li ono {to im je najpotrebnije: elektri~nu struju, vodu za pi}e, prehrambene pro-
izvode, gorivo. Na grad je svakodnevno padalo i do 1.200 granata raznih kali-
bara, a ljudi su `iveli u neprekidnom strahu od snajperskih hitaca, razaranja,
smrti... Prema procenama bosanske vlade, u Sarajevu je tokom rata ubijeno
10.000 ljudi, od toga 30.00 dece.
Zimi u Sarajevu temperature padnu i do -30 oC, a kako se grad nalazi na
kraju uske i duboke kotline, oivi~ene planinama, hladan vazduh dugo ostaje nad
njim. Gusta magla, koja se zimi spusti na grad, gu{i i prodire u svaki njegov
deo, u sve pukotine i otvore. Ipak, za razliku od drugih gradova, te 1994. godi-
ne, nije bilo te{ko voziti kola kroz takvu neprozirnu maglu. Mo`da i zbog toga
1) Tito, nadimak Josipa Broza (1892-1980.). Jugoslovenski komunisti~ki vo|a. U Dru-
gom svetskom ratu je organizovao Narodnooslobodila~ku vojsku, koja je vodila ger-
ilski rat protiv nema~kih osvaja~a. Postao je mar{al 1943. godine. Bio je predsednik
vlade od 1946. do 1953., a zatim predsednik dr`ave od 1953. godine do smrti.
7
Misija u Bosni

8
Predgovor

{to je te godine bilo malo automobila na sarajevskim ulicama. A mo`da i zato,


{to je du` ulica plamtelo na hiljade malih vatri na ~ijem su se plamenu ljudi gre-
jali ili pripremali hranu za jelo. Mirise izgorelog drveta, papira i svega drugog
{to je moglo da gori, smenjivali su drugi neprijatni mirisi koji su poticali od go-
mila |ubreta i izmeta.
Nekada ranije, kada je Sarajevo bilo mirno, njegovi `itelji su se spasava-
li od magle izletima na obli`nju planinu Trebevi}, na koju su stizali `i~arom. U
protekle dve godine rat je zaustavio svaki njihov odmor i {etnje.
Kada je Rebeka Vest 1937. godine posetila Sarajevo, primetila je, da Mi-
ljacka biva crvenkasta dok proti~e kroz grad 2. Te no}i kada sam stigao u Sara-
jevo reka se crnela, kao i njene obale, okolna naselja, i sam grad ... Samo su po-
negde gust i sumoran mrak razbijala stidljiva svetla koja su dopirala iz bunkera,
u kojima su vojnici pripremali obroke, ili od baterijskih lampi, kojima su poli-
cajci osvetljavali kontrolno-propusne stanice na putu. Muklu sarajevsku ti{inu
su samo remetili fijuci i eksplozije granata i zvi`duci hitaca podmuklih snajpe-
rista. Nije bilo nikakvog pokreta, niti se igde ~uo smeh. Tek {to sam to otkrio, a
preda mnom je bilo jedno drugo - vra{ki `ivo Sarajevo. Njegovi stanovnici su se
borili za opstanak strasno i `ilavo. Bili su odlu~ni u tome da, uprkos stra{nim
uslovima u kojima su se na{li, ne izgube humanost i smisao za civilizacijsko po-
na{anje. Poku{avali su na sve na~ine da sa~uvaju svoj ideal o multikulturnom i
multireligijskom dru{tvu, i da se vrate svetu u kojem se razlike ispoljavaju u li-
teraturi, muzici, slikarstvu, a ne ubijanjem i razaranjima.
Nedelju dana posle dolaska u grad obreo sam se u zadimljenoj, zama-
gljenoj i hladnoj jazbini, prepunoj naroda koji je `eleo da se oslobodi svako-
dnevnih strahova i muka. Pre`ivev{i komunizam oni su opstali, jer su znali,
da postoji i drugi na~in da se bolje `ivi. Tipi~na je bila grupa sarajevskih in-
telektualaca, koju je predvodio Adil Kulenovi}. Oni su formirali skup pod na-
zivom Krug 99 , sa `eljom da od strahota rata sa~uvaju li~ne ideale.
S ogor~enjem su odbacivali gotovo sva propagandna saop{tenja svojih
politi~kih vo|a i sintagmu Bosna - dr`ava `rtva. Najve}e `rtve za njih su bile
civilizacija i humanost. Rat u Bosni je zagadio ceo svet, a najvi{e obi~an narod.
Njihova deca su morala da se bore u rovovima, dok su deca politi~ara” bora-
vila u inostranstvu i studirala na stranim univerzitetima. ”
Dugo smo tokom tog prvog susreta razgovarali o nehumanim uslovima
`ivota koji prate rat i neprijateljstva. Oni su obja{njavali, kako je svakodnevica
opasna i kako je pogubno stalno `iveti u senci smrti. Razgovori i saznanja do ko-
jih sam do{ao te no}i, nagovestili su moju budu}u odgovornost za socijalni mir
i bezbednost ljudi. Bez novca i posla, u stra{nim uslovima, ti ljudi su mogli da

2) Rebeka Vest, engleska knji`evnica. Njena knjiga Crno jagnje i sivi soko (izdata u
Londonu, 1941), posve}ena je doga|ajima u Jugoslaviji.

9
Misija u Bosni

pre`ive jedino bore}i se, s apsurdnim ose}anjem sukrivice, {to su njihovi prija-
telji poginuli ili optu`eni za ubistva. Razgovarali smo o Platonu i Hobsu. Poku-
{avao sam da im objasnim {ta se doga|a tamo negde u svetu. Borba u kojoj su
se oni anga`ovali, nije bila najjasnije definisana ni u krvavim rovovima, ni u
svesti obi~nih ljudi. To je bio rat za opstanak jedne civilizacije i sve drugo je bi-
lo podre|eno tome.
Trebalo je da pro|e nekoliko nedelja da bih razumeo ono o ~emu su go-
vorili. Jedan doga|aj mi je u tome pomogao. U ru{evinama neke stambene
zgrade smo uhvatili snajperistu koji je iz snajperske pu{ke marke simonov”
pucao na prolaznike. Bio je to nao~it mladi}, plavih o~iju i plave kose” u posled-
njim de~a~kim godinama. Kada me je pogledao njegove o~i bile su gotovo mr-
tve i ugasle, kao i o~i de~aka koga je zasigurno on ubio u prethodnom snajper-
skom napadu. To nije bio moj rat, ali sam silom prilika bio ume{an u njega.
Upravo taj snajperista mi je pomogao da bolje spoznam novu sredinu i prilike
u Sarajevu. Spolja{njem svetu je trebalo mnogo vremena da doku~i to specifi~-
no podneblje, a ja sam ga, ~ini mi se, razumeo brzo, jer sam se na{ao u ulozi
~uvara mira, koji treba da pru`i pomo} tom istom narodu u Sarajevu i Bosni.
Mo`da je i zbog toga, taj narod, tokom leta 1995. godine, mogao ponovno da
iza|e u svoje ba{te i da bar donekle `ivi u miru.
Po~ev od 1992. godine zapadnoevropske dr`ave su imale aktivnu ulogu
u dogovorima o prilikama na Balkanu, kao {to su je imale i u XIX veku, kada
je predominantna bila Bizmarkova misao, da Balkan nije vredan `ivota ni jed-
nog jedinog pomeranijskog vojnika”. Sada su sa svih” strana sveta do{li vojnici
sa plavim beretkama i uniformama Ujedinjenih nacija. Me|u njima su bili i voj-
nici iz Azije, Latinske Amerike, Australije, ali i iz zemalja biv{eg Sovjetskog
Saveza. Oni nisu do{li kao imperijalisti~ki osvaja~i, niti da brane teritoriju i bi-
lo koji od tri naroda koji `ive u Bosni i Hercegovini. Bili su tu samo kao ~uva-
ri mira, sa zadatkom da umanje ili zaustave patnje naroda na tom delu Balkana
i da poku{aju da okon~aju rat, uz neprekidno odr`avanje mira. Vojnike Ujedi-
njenih nacija krase osobine koje su najpo`eljnije u ratu: snala`ljivost, hrabrost,
humanost, izdr`ivost, ali bez u~e{}a u ratnim dejstvima. Za njih je ~uvati mir
bio mnogo ve}i napor nego boriti se. Ipak, oni su povereni zadatak obavili sa-
vesno, te njihovu misiju treba posmatrati iz tog ugla.
Snage Ujedinjenih nacija su raspore|ene na prostoru biv{e Jugoslavi-
je zbog toga, {to nijedna nacija, ni vojni savez, nisu bili spremni da u~estvu-
ju u ratnim dejstvima kako bi zaustavili agresiju na Balkanu, ili da vojnom
silom nametnu politi~ka re{enja u sukobu u Bosni. ^ak ni NATO, koji je
iza{ao kao pobednik iz hladnog rata i imao najve}u svetsku vojnu silu spo-
sobnu da nametne re{enje u Bosni, nije prihvatio da kopnenim snagama vo-
di rat na tom terenu: delimi~no zbog odluke politi~kih rukovodilaca NATO
da izbegnu bilo kakav sukob sa Rusijom, a delom i zbog verovanja, da bi
10
Predgovor

anga`ovanje alijanse izazvalo rascep u sopstvenim redovima. Zemlje ~lanice


NATO nisu htele da se upuste ni u politi~ki, ni u ekonomski rat.
Amerika (predvodnik NATO - snaga) i najglasnija dr`ava kada je re~ o tra-
`enju re{enja za situaciju u Bosni, tako|e nije `elela da uputi svoje snage i da se
ume{a u krvavi gra|anski rat. Ameri~ki kongresmeni su govorili, da nema razloga
da njihovi vojnici gube `ivot spasavaju}i Evropu tako {to }e joj ~istiti dvori{te.
Muslimani su ~esto isticali, da je koalicija s Amerikom na ~elu predu-
zela vojnu akciju protiv Iraka kada je on okupirao Kuvajt, ali da me|unarod-
na zajednica nije u~inila ni{ta da pomogne Bosni da se odupre sli~noj agresi-
ji. Ipak, situacija u Bosni nije bila tako jednostavna, jer u ovom delu sveta ni-
je bila u pitanju invazija jedne zemlje na drugu. Tu je buktao gra|anski rat oko
teritorija. Hrvati i Srbi su hteli da se odvoje od Bosne i Hercegovine i da se
priklju~e svojim dr`avama maticama - Hrvatskoj i Srbiji.
Tokom 1991. godine, kada je po~eo sukob na Balkanu, posthladnora-
tovska situacija nije dozvoljavala vojnu intervenciju Zapada. Cena mira je
bila smanjenje armija zemalja NATO i iznosa nacionalnih bud`eta za potre-
be odbrane u korist zdravstvenog zbrinjavanja, socijalnih izdataka i obrazo-
vanja. Niko se nije usu|ivao da „vrati sat unazad”. ^ak ni gospo|a Ta~er i
njena o{tra politika prema svetu, nije mogla da pokrene bilo koga da pove-
de rat na Balkanu za ra~un bosanske dr`ave. Takva akcija, zasigurno, nije
nikada bila na dnevnom redu Zapada, a nije bilo jasno ni koje je politi~ko
re{enje najprihvatljivije za biv{u Jugoslaviju. Znalo se jedino da svako gi-
banje u regionu, bilo nacionalno, religijsko, etni~ko ili socijalno, vodi u du-
boke i krvave sukobe, {to jasno pokazuje istorija Balkana. Svako dete nosi
u se}anju u`asne pri~e o stradanjima svog naroda i o herojskom otporu bilo
kom napada~u. A takve pri~e posebno o`ive i podsti~u duh u ratu i u te{kim
istorijskim trenucima.
Sukobi i seobe prate istoriju ovog regiona od njegovog postanka. Bez ob-
zira na slovensko poreklo, kojim se ponose i Srbi i Hrvati, bosanska kultura ima
vi{e bliskoisto~nih tragova, nego zapadnoevropskih uticaja. Bosna je nekada
bila deo Otomanskog carstva, a nalaze}i se izme|u Istoka i Zapada, ona nikada
nije izrasla u potpuno nezavisnu dr`avu. Ostala je vekovna me{avina nacional-
nosti i religija. Pri tom, pogled Hrvata je usmeren ka Rimu, Srbi se okre}u pra-
voslavlju i Konstantinopolju, a Muslimani, iako su Sloveni preobra}eni u islam
tokom petstogodi{nje turske vladavine, svoju budu}nost vide u muslimanskoj
kulturi. U Bosni postoji jo{ jedna specifi~nost. U pojedinim delovima ve}insko
stanovni{tvo ~ini jedan narod. Tako, primera radi, Muslimana ima najvi{e u Ze-
nici, Hrvata u Prozoru, Srba u Banja Luci. U bli`oj i daljoj okolini svake od tih
op{tina, naseljava se stanovni{tvo samo jedne nacionalnosti, pa tako nastaju
jednonacionalne sredine. To i jeste glavna te{ko}a, koja prati svaki poku{aj po-
dele Bosne prema etni~kim ili religijskim opredeljenjima.
11
Misija u Bosni

Na kraju Drugog svetskog rata Tito je podelio Jugoslaviju na {est repu-


blika (jedna od tih republika bila je Bosna) i dve autonomne pokrajine. Nova
komunisti~ka Jugoslavija je opstala du`e od 40 godina zahvaljuju}i ~vrstom re-
`imu i pritisku dr`avnog aparata na narod, uz prividnu ravnopravnost u vlasti
izme|u Srba, Hrvata i Muslimana. Kada je Tito umro nacionalisti~ke snage ni-
su htele da i dalje `ive u takvoj zajednici.
Ljudi kao {to su Radovan Karad`i}, Slobodan Milo{evi} ili Franjo Tu|-
man, zbog podstreka~kog nastupa i kori{}enja metoda prisile, radi nametanja
politi~kih stavova, mogu se smatrati direktno odgovornim za rasplamsavanje
rata. U svemu tome je nemogu}e zaobi}i nasilje koje se vekovima koristi kao
metod za re{avanje problema u regionu, kao {to je nemogu}e zaobi}i ni nacio-
nalizam prema drugim verama i nacijama. Najmanje milion ljudi je ubijeno na
prostoru biv{e Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Nema Srbina kome ni-
je u srcu i pameti utisnut podatak da je vi{e od polovine ukupnog broja tih `r-
tava srpske nacionalnosti, kao i da su ih pobili Nemci i njihovi pomaga~i Hrva-
ti - usta{e. Jednom sam predlo`io generalu Ratku Mladi}u, komandantu srpske
vojske, da bi problem straha Srba od muslimanske dominacije mo`da mogao da
se re{i savezom izme|u Srba i Hrvata, {to su oni mogli da u~ine tokom izbora
koji su odr`ani 1992. godine. Njegovo lice je najednom postalo ljubi~astocrve-
no i on mi je ljutito odgovorio: Vi uop{te ni{ta ne razumete od onog {to su Hr-
vati u~inili Srbima u ratu ... oni” su bili i uvek }e biti na{i neprijatelji”. Trage-
dija Balkana je {to se ciklus nasilja obnavlja sam od sebe.
U po~etku su Amerika i Evropa poku{ale da zajedno usmere narode Ju-
goslavije prema formiranju neke vrste panjugoslovenske konfederacije. U tome
su ih podr`ali Srbi, koji su najve}a etni~ka grupa u Jugoslaviji. Ali, kultura Sr-
ba stalno zapada u opasne misti~ne zamke religijskog karaktera. Oni smatraju
da svaki pedalj zemlje za koji su prolili srpsku krv, zauvek pripada njima. Oni
sebe vide kao istorijsku prethodnicu Zapada u odbrani hri{}anstva od invazije
islama. ^injenica, da su se Srbi tokom vekova ~esto borili protiv Habzburga na
strani Turaka, nimalo nije umanjila njihovu mr`nju prema Muslimanima. Tito-
va smrt im se u~inila kao zgodna prilika da ispune potajne ambicije o restaura-
ciji srpskog carstva iz XIV veka, u koje bi u{le Slovenija, Hrvatska, Bosna i
Hercegovina, Crna Gora, Kosmet, Makedonija, pa i Albanija, kao deo Srbije.
Kada je Evropska zajednica, predvo|ena Nema~kom, tokom 1991. godine
zvani~no podr`ala Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne dr`ave, ta zamisao je pre-
ina~ena. U te`nji da vojno kontroli{u Hrvatsku Srbi su razorili Vukovar koncen-
trisanom artiljerijskom vatrom, kakva nije vi|ena u Evropi jo{ od bitke na Somi.
To je, svakako, bio uvod u glavni doga|aj na Balkanu - gra|anski rat u Bosni.
Evropska zajednica je priznala Bosnu kao dr`avu 6. aprila 1992. go-
dine, na dan kada su Srbi ga|ali neke ciljeve u Sarajevu. I mada su Srbi bi-
li prinu|eni da se povuku iz Slovenije i Hrvatske, oni su ~vrsto odlu~ili, da
12
Predgovor

po svaku cenu spre~e formiranje muslimanske dr`ave u Bosni. Smatrali su,


da ako to dozvole sve `rtve srpskog naroda tokom vekova bi}e uzaludne.
O~uvanjem Krajine (tradicionalno srpsko podru~je u Hrvatskoj) i povla~e-
njem jedinica JNA u Bosnu, Srbi su se nadali da }e ve}ina koju su tako stvo-
rili biti dovoljna da se Bosna zadr`i u sastavu Jugoslavije.
Prema poslednjem popisu iz 1991.godine, pred po~etak rata, stanovni{tvo
Bosne i Hercegovine je bilo podeljeno u tri grupe: 44 odsto Muslimana, 31 od-
sto pravoslavnih Srba i 20 odsto katoli~kih Hrvata. Bilo je i ne{to sefardskih Je-
vreja u Sarajevu, koji su se tu naselili jo{ u XVI veku, uz dozvolu i za{titu Tu-
raka. Oni su u te krajeve do{li iz [panije, be`e}i od inkvizicije. Njihov uticaj na
teku}e doga|aje nije bio bezna~ajan, kada je u pitanju SAD i njegova politika
prema Bosni. Govor koji je u Va{ingtonu 1993. godine, odr`ao Ezer Vajcman,
predsednik Izraela, je bio odlu~uju}i za pokretanje mo}nog jevrejskog lobija u
Americi u korist bosanske dr`ave. 3 Ne samo da su sarajevski Jevreji smislili
pri~u o novom holokaustu u toj zemlji, nego su se tako odu`ili Muslimanima za
brigu i opstanak njihove rase tokom proteklih 600 godina na tom prostoru.
Posle decembarskih izbora 1990. godine bosanska vlada je bila koalicio-
na, sastavljena od predstavnika sve tri etni~ke grupe, mada je dominirala mu-
slimansko-hrvatska koalicija s Alijom Izetbegovi}em na ~elu. U oktobru 1991.
godine muslimanska partija - Stranka demokratske akcije (SDA) i Hrvatska de-
mokratska zajednica (HDZ), zatra`ile su da se Bosna proglasi nezavisnom dr-
`avom, dok je Srpska demokratska stranka (SDS) `elela da BiH ostane u sasta-
vu Jugoslavije. U govoru koji je usledio posle neuspelog glasanja, Radovan Ka-
rad`i} je rekao, da je, posle svega, gra|anski rat u Bosni neizbe`an.
Zapad je znao da se ne{to mora u~initi da se zaustave ratni vetrovi, ali ni-
je postojala jasna politi~ka strategija kako da se ta zamisao ostvari. Evropa i Ame-
rika nisu mogle da okrenu le|a Bosni, ali nisu mogle ni da dozvole da ona i dal-
je ide istim putevima. Vojna intervencija evropskih zemalja, uz upotrebu kopne-
nih snaga, ali bez u~e{}a Amerikanaca, nije bila izvodljiva. Govorilo se o dve mo-
gu}nosti me{anja Evrope u sukob. S jedne strane, bila je veoma privla~na ideja o
izvo|enju vazduhoplovne operacije, kojom bi se spre~ila dostava oru`ja iz Jugo-
slavije srpskoj vojsci u Bosni. Takvo mi{ljenje su podr`ali predsednik Bil Klin-
ton, gospo|a Margaret Ta~er i biv{i britanski ministar za inostrane poslove, lord
Oven, odre|en da zameni evropskog posrednika na Balkanu - lorda Karingtona.
S druge strane je razmatrana mogu}nost, da me|unarodna zajednica obrazuje i
rasporedi mirovne snage po Bosni, i da organizuje dostavu humanitarne pomo}i.
Prema toj zamisli, hitna humanitarna pomo} je trebalo da stigne do bosanskih
gra|ana kao {to je to u~injeno u Somaliji. Tako bi se, intervencijom samo simbo-
li~nih vojnih snaga, takti~kog nivoa, spasao `ivot stotina hiljada ljudi.
3) Ezer Vajcman, predsednik Izraela, otvorio je Muzej holokausta u Va{ingtonu 1993.
godine.
13
Misija u Bosni

Upotreba vazduhoplovnih snaga u Bosni bi bila izuzetno te{ka. Tokom


hladnog rata Tito je {irom Jugoslavije uspostavio gustu mre`u vojne infrastruk-
ture, sa veoma ~vrstim podzemnim instalacijama i modernom protivvazdu{nom
odbranom. Svako selo i svaki grad su imali sopstvenu vojnu organizaciju, nao-
ru`anje i vojnu opremu, me|usobne veze, komunikacije i pozadinu. Svaka voj-
novazduhoplovna operacija bi imala samo ograni~en uspeh, {to su i pokazali
doga|aji iz 1995. godine, kada je NATO preduzeo vazduhoplovnu operaciju
protiv bosanskih Srba. Posle 3.500 avio-poletanja borbene avijacije NATO -
snaga, uspeh je, prema procenama mnogih stru~njaka, bio vi{e nego skroman.
Sli~no se dogodilo i 1971. godine, kada je ameri~ko vazduhoplovstvo
preduzelo kampanju protiv Vijetkonga u Kambod`i. Po~elo se s ograni~enom
upotrebom malih takti~kih sastava, a zavr{ilo se masovnim u~e{}em kopnene
vojske. Ameri~ka administracija je na kraju potpuno izgubila kontrolu nad onim
{to je trebalo da bude dirigovani rat. Rezultat toga - ameri~ka politika na Da-
lekom istoku - do`ivela je potpuni slom. Iz toga se jedino moglo zaklju~iti, da
Zapad mo`e pomo}i Bosni samo ubla`avanjem patnji stanovni{tva, odnosno
pobolj{anjem uslova pod kojima bi po~eli razgovori o mirnom re{enju sukoba.
Na Balkanu ni{ta nije jednostavno, pa ni upu}ivanje malobrojnih mirov-
nih snaga na prostor biv{e Jugoslavije nije bio izuzetak od tog pravila. U po~et-
ku su odre|ene male za{ti}ene zone”, du` isto~nih i ju`nih granica sa Hrvat-
skom. To su bile zone” u kojima su tokom minulih vekova `iveli Srbi, pre nego
{to su ih Hrvati oterali sa tih prostora, da se tamo vi{e nikada ne vrate. Upu}i-
vanjem ograni~enog broja mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, trebalo je, u tim
zonama, ostvariti trenutne efekte u smanjivanju pritisaka, zatim doprineti okon-
~anju borbi izme|u Hrvata i Srba i u toku slede}e tri godine omogu}iti usposta-
vljanje mira na toj granici. Bilo je predvi|eno, da mirovne snage u tom delu Bo-
sne ostanu kratko, odnosno dok se ne postigne politi~ko re{enje sukoba.
Mirovna vojska je dobila ime Za{titne snage Ujedinjenih nacija ili UN-
PROFOR.4 Ta~nije, odabran je nespretan naziv za relativno male snage, jer je
javno mnjenje o~ekivalo da }e one uspostaviti i garantovati mir, bez obzira na
svoje mogu}nosti. Kada se uzme u obzir ono {to se kasnije doga|alo u nesre}-
no nazvanim sigurnosnim zonama”, najve}a pouka iz anga`ovanja mirovnih
” se nazivi takvih snaga i objekata moraju dobro i pravilno oda-
snaga je bila da
brati. To su pokazali doga|aji u Bosni, gde su vladali sasvim druga kultura i at-
mosfera, i gde se druga~ije tuma~io svaki jezi~ki izraz i, nadasve, gde je brutal-
nost gra|anskog rata, za~as mogla predvodnika mira da pretvori u `rtvu rata.
4) Mirovne snage (UNPROFOR) su formirane februara 1992. godine da bi stvorile
uslove za uspostavljanje mira i bezbednosti tokom pregovora o potpunom” re{enju
jugoslovenske krize u okviru Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji”.
Navedeno prema: Entoni Parson, Od hladnog rata do vru}eg mira”: Intervencije
” godine (London, 1995), str. 226.
Ujedinjenih nacija od 1947. do 1994.
14
Predgovor

^ak i re~ ~uvar mira” mo`e da ima sporedno zna~enje, kada se njeni branio-
ci na|u u ”sredini gde je poru{eno sve {to povezuje ljude i gde ni prema kome
nema milosti .
U vezi sa svim tim, jedno retori~ko pitanje je stalno visilo na usnama po-
smatra~a: Kakav to mir ~uvate, kada stalno pada toliko nevinih `rtava?”. Za
tim pitanjem” je sledilo pitanje samih vojnika: Zbog ~ega smo ovde kao ~uva-
ri mira, kada nema mira koji treba da ~uvamo?”. ” I tako, u vrtlogu rata, bile su
sve dublje razlike izme|u politi~kih `elja i vojni~kih ograni~enja - {to je do
kraja ostalo kao nere{iv problem.
Osnovna gre{ka Ujedinjenih nacija je bila u tome, {to su svojim re~nikom
tuma~ile zadatke upu}enih snaga. To je u velikoj meri umanjilo poverenje u UN-
PROFOR i nagnalo mnoge ljude da se zapitaju, da li su Ujedinjene nacije uop{te
sposobne da o~uvaju mir, ako se ne suprotstavljaju trci sila u nadmetanju za po-
zicije u novom svetskom neredu. U Bosni je gra|anski rat po~eo zbog etni~kih
razlika i u njemu su u~estvovale tri strane, koje su, svaka za sebe smatrale, da im
Ujedinjene nacije predstavljaju prepreku na putu do ostvarivanja njihovih ciljeva.
Svojevremeno je Edmund Burke rekao: Gra|anski rat ulazi u sve pore
naroda. On uti~e na politiku i korumpira moral;” on pokre}e prirodne nagone i
poni{tava ose}anje pravde”. Da bi se spasili strahota gra|anskih ratova koji su iz-
bili posle zavr{etka hladnog rata, milioni ljudi su pobegli s ugro`enih podru~ja, po-
sebno izme|u 1991. i 1994. godine. Procenjuje se, da Evropom luta 12 miliona iz-
beglica. Tokom tog perioda, svet je bio svedok najve}ih pomeranja i seoba stanov-
ni{tva u istoriji ~ove~anstva, a posebno na prostoru Velikih jezera u Africi. Izgle-
da, da Zapad nema odgovor na pitanje {ta treba ~initi u slu~aju velikih pomeranja
i seoba stanovni{tva. Niko u svetu ne mo`e da tvrdi da se problem mo`e re{iti sam
od sebe, bez anga`ovanja svih naroda i dr`ava sveta. D`on Don je zapisao: Ne-
ma ljudi na ostrvu”. Ako bismo prihvatili te re~i, zna~i, da nema zemlje koja”mo-
`e da ostane po strani, kada treba re{avati svetske probleme. Zbog toga, humane
aktivnosti u katastrofama, bez obzira na to {to se izvode ustaljenim redom - save-
tovanjem, prisustvom, pritiskom, pru`anjem pomo}i daju rezultate samo ako se
kao ~uvari mira anga`uju naoru`ani vojnici.
Iskustva iz Bosne i Somalije pokazuju, da o~uvanje mira doprinosi
prestanku borbenih dejstava zara}enih strana, jer protivnici lak{e prihvata-
ju sugestije koje im daju vojnici koji ih razdvajaju. Vojnici, me|utim,
protestuju govore}i da su do{li u vojsku da bi slu`ili u borbenoj a ne u
mirovnoj jedinici, {to je problem posebne vrste. Dag Hamar{eld5 je jednom
rekao, u ranijoj, jednostavnoj situaciji: To nije posao za vojnika, ali samo
vojnici mogu da ga obave”. I po{to smo ” do{li do kraja dvadesetog veka,

5) Dag Hamar{eld (1905-1961): {vedski dr`avnik i funkcioner Ujedinjenih nacija. Bio


je na du`nosti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija od 1953. do 1961. godine.
Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1961. godine.
15
Misija u Bosni

armije sveta su bile du`ne da preina~e svoj na~in dejstva, te da ga prilagode


izmenjenom na~inu vodjenja rata.
^ak i NATO, koji je formiran kao ratni savez, po~eo je da menja svoju
koncepciju dejstva stavljaju}i mirovne operacije na prvo mesto pri nabrajan-
ju zadataka i aktivnosti. Jo{ po~etkom 1991. godine NATO je zapo~eo
promene u svojoj dokrtini vojne upotrebe snaga, zamenjuju}i ratnu doktrinu
doktrinom za vo|enje mirovnih operacija. I ba{ je u Bosni do{lo do te
radikalne promene u doktrini.
Jo{ od kraja hladnog rata priroda konflikata se promenila i umesto rato-
va izme|u dr`ava, sve ~e{}e su izbijali gra|anski ratovi unutar pojedinih dr`ava.
Upotreba mirovnih snaga svuda u svetu je dobijala na zna~aju, {to je dovelo do
otpo~injanja brojnih ali nedovoljno pripremljenih i nedovoljno finansijski i
logisti~ki potpomognutih, mirovnih operacija. Neuspesi tih operacija u Soma-
liji, Ruandi i Bosni su delovali na umanjenje ugleda Ujedinjenih nacija. Ali, ako
bi svet izgubio poverenje u koncepciju izvo|enja mirovnih operacija, onda bi taj
isti svet postao veoma opasan za sve jedinke i bio bi mnogo opasniji nego {to je
to sada slu~aj. Zbog toga je od vitalnog zna~aja za sve da se Povelja UN, usvo-
jena 1945. godine u San Francisku, po{tuje. Povelju su sa~inili mu{karci i `ene
koji su pre`iveli dva svetska rata i koji su bili odlu~ni u nameri da sa~uvaju
nastupaju}e generacije od strahota rata”. ”
Tri posebne teme se jasno izdvajaju, kad je u pitanju misija UN u Bosni
1994. godine. Prva se odnosi na neke ljude koji nisu priznavali va`nost mirovne
misije, bez obzira na to {to je njeno izvo|enje isplanirano i odobreno od strane
najvi{ih instanci me|unarodne zajednice. Ni{ta nije zna~ajnije od spasavanja
ljudskog `ivota i otklanjanja uzroka patnji zbog lo{eg politi~kog ili vojnog delo-
vanja, naro~ito ako se ono sastoji u sprovo|enju opsada ili terora. Sve strane u
sukobu su nastojale da steknu simpatije i postignu sporazum sa me|unarodnim
faktorima, da bi svoje namere ostvarile kroz diplomatiju i propagandu i privukle
pripadnike mirovnih snaga na svoju stranu, a protiv neprijatelja.
Dr`ava u haosu i u opasnosti od raspada, kakva je bila Bosna tokom
1992. godine, u po~etku je zavisila jedino od snaga Ujedinjenih nacija, koje
su joj omogu}avale da pre`ivi. Me|utim, neki njeni rukovodioci, krutom po-
litikom i zalaganjem da okrenu svoje efektive protiv ostalih, u~inili su da se
umanji humanitarna pomo}. Polovinom 1994. godine se verovalo, da }e pre-
kid vatre, zahvaljuju}i mirovnim snagama, prerasti u prekid neprijateljstava
i da }e svaka strana ostati na dostignutim linijama, iako one, prema njihovom
mi{ljenju, nisu ozna~avale pravo stanje. Takav stav je jo{ jednom pokrenuo
vojske i borbe su po~ele na svim frontovima, posebno protiv Srba, koji su
pod kontrolom dr`ali velike teritorije. Srbi su optu`ili mirovne snage, da su
na strani njihovih protivnika, iako je zadatak vojnika Ujedinjenih nacija bio da
odr`avaju uspostavljeni mir u celoj zemlji.
16
Predgovor

Bosanska vlada je pozvala


posebno SAD i NATO da po{alju
kopnene snage u Bosnu. Da bi
podstakle svetske medije i pred-
stavnike sedme sile da u~estvuju
u sarajevskom cirkusu”, ta vlada
je”preduzela mnogobrojne akcije.
Njihov cilj je bio, da pokrenu
svetsko javno mnjenje, i da emo-
tivno deluju na njega kako bi se
ne{to preduzelo. Posmatrano iz
politi~kog ugla, bilo je naivno
nadati se, da }e SAD i NATO pri-
hvatiti takvu politi~ku avanturu.
Ipak, vojni i politi~ki rukovodio-
ci u Bosni su ~vrsto verovali u to.
Napori mirovnih snaga da zau-
stave borbe i sukobe bili su veli-
ka prepreka bosanskim vo|ama
da jo{ vi{e pove}aju patnje iona-
ko napa}enog naroda, koji je ne-
strpljivo o~ekivao makar i malu
promenu u svoju korist. Butros Butros Gali, generalni sekretar UN
Druga tema, o kojoj se (1992. - 1996.). Njegovo odbijanje da
stalno razmi{ljalo tokom rata u prihvati ratnu opciju koju je nametao NATO,
Bosni, bila je uloga Amerike u donelo mu je mnogo te{ko}a u odnosima s
tom sukobu. Produ`avanje rata i Amerikancima (AP, Enric F. Marti Slag).
nala`enje pravednog” re{enja bila je vidna zaokupljenost SAD, a osim to-
ga taj rat je” trebalo zavr{iti {to pre. Sve do jeseni 1994. godine administra-
cija SAD je verovala, da Bosna mo`e da se rekonstitui{e u jedinstvenu dr-
`avu u istorijskim granicama. Bilo je, me|utim, o~igledno, da to nije mogu-
}e bez prisustva mirovnih snaga, jer je UNPROFOR bio u mogu}nosti da
vr{i veliki vojni pritisak na Srbe. Ako Ujedinjene nacije ne bi vi{e bile
spremne na to, nastala bi faza di`i se i napadaj”. Povla~enje mirovnih sna-
ga bi podrazumevalo ukidanje” zabrane na uvoz naoru`anja, koje su Ujedi-
njene nacije, na zahtev Amerike, nametnule biv{oj Jugoslaviji da bi se uma-
njili efekti napada srpske bosanske vojske. Takva politika je imala jaka upo-
ri{ta u SAD, naro~ito u redovima Republikanske partije, me|u zvani~nici-
ma Senata i u jednom delu medija. Ta struja je `elela da se srpski agresori
kazne vojnom silom, {to je podrazumevalo povla~enje mirovnih snaga pre
po~etka bilo kakve vojne akcije.
17
Misija u Bosni

U odgovoru na takve pritiske, Bil Klinton je razradio novu politiku i kon-


cepciju upotrebe mirovnih snaga bez povla~enja, {to je podrazumevalo pove}a-
nje borbene gotovosti tih snaga ja~anjem borbenih sredstava i NATO - snaga,
koje bi postepeno dolazile u Bosnu. Pri tom bi pripadnici mirovnih snaga osta-
jali i opstajali na istom mestu. Analizom problema moglo se odmah uo~iti, da
rizikovati `ivot vojnika ne zna~i da se ameri~ki vojnici izla`u opasnosti, jer je
raspad misije bio samo politi~ki rizik. Otuda je veliki uspeh politike Ujedinje-
nih nacija {to je uspela da sa~uva pripadnike mirovne misije kao vojnike mira,
a ne kao borce u ratu koji su mogli da do`ive sudbinu somalijskih vojnika. Kra-
jem 1994. godine, sa predsedni~kim izborima koji je trebalo da se odr`e za ne-
{to vi{e od godinu dana, ameri~ka administracija je prihvatila kompromis ko-
jim bi se mir vratio u Bosnu, i organizovala pregovore u Dejtonu, posle kojih je
usledila mirovna konferencija. Tako je Evropa jo{ jednom uvidela, da jedino
pax americana donosi kraj konflikta.
Tre}a tema se odnosila na pro{irenje zadataka mirovnih snaga u Bo-
sni i na njihov rad od 1992. do 1995. godine, kada je tradicionalno zna~enje
pojma o~uvanje mira dobilo sasvim drugi smisao. U skladu sa Poveljom Ujedi-
njenih nacija, Glava VI, o~uvanje mira podrazumeva primenu miroljubivih re-
{enja, s tim da sve zara}ene strane priznaju prisustvo i aktivnosti mirovnih sna-
ga. Ako toga nema, kako je to bilo u Bosni, UNPROFOR ima ovla{}enja da
upotrebi veliku i jaku silu, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, Glava VII,
da bi prvobitna misija mogla da se ostvari. Iako je UNPROFOR vi{e puta pri-
menio silu, to nije bila sila koja se mogla uporediti sa pravom na upotrebu
stvarne sile. Nikada nije prekora~ena linija dodira zara}enih strana, niti su na-
ru{eni osnovni principi dozvoljenog u mirovnim operacijama, koji su bili do-
zvoljeni do tada. 6
Ujedinjene nacije su veoma efikasne u mirovnim operacijama, kada ih u
tome podr`ava me|unarodna zajednica. One su izraz kolektivne politi~ke volje
nacija i ne treba ih posmatrati i tuma~iti kao nelegalnu i nezvani~nu organiza-
ciju. U knjizi posve}enoj pripadnicima mirovnih misija UNPROFOR-a Dag
Hamar{eld je zapisao: Ujedinjene nacije su prva linija moralnih snaga, koje se

isturaju u ime sveta . Njihov uspeh mo`e da ima odlu~uju}i efekat u izgradnji
novog svetskog poretka”.

6) Burtros Butros Gali, generalni sekretar UN, 24. jula 1994. godine: UNPROFOR je
stvoren da bi na kriznom podru~ju radio sa svim stranama, na jasan” i jednak na~in;
to nisu borbene snage i nisu opremljene niti zadu`ene da preduzimaju ofanzivne
akcije protiv strana u sukobu”.

18
Kriza misije

GLAVA I

Kriza misije

Nema svetskog jezika kojim se na pravi na~in mo`e predstaviti ve-


liki deo Balkanskog poluostrva - Srbija, Bosna i Hercegovina i
druge republike, njihove politi~ke spletke, neprekidno rivalstvo,
potpuno odsustvo javnog duha, rasna mr`nja, suprotstavljenost re-
ligija i odsustvo bilo kakvog oblika kontrolisane mo}i. Nikakva
manja sila od 50.000 najboljih vojnika ne bi mogla da uspostavi
ne{to {to bi li~ilo na red na tim prostorima.

Bend`amin Dizraeli, u obra}anju Domu


Lordova, avgusta 1878. godine.

Bio sam u svojoj kancelariji, uo~i Bo`i}a 1993. godine, obuzet razmi{lja-
njima o tome kako }e britanska armija prebroditi te{ko}e koje su joj jo{ jednom
nametnute smanjenjem bud`etskih sredstava, kada mi je telefonirao general-
potpukovnik Vili Raus. On je tada obavljao du`nost vojnog sekretara, a bio je i
~lan udru`enja oficira Koldstrimske garde. Hteo je da ~uje moju reakciju na
vest, da me mogu postaviti za slede}eg komandanta snaga Ujedinjenih nacija u
Bosni. General-potpukovnik Fransis Brikmon, komandant belgijskih oru`anih
snaga, neo~ekivano je dao ostavku na tu funkciju, i morao sam da krenem u Bo-
snu jo{ u toku istog meseca.
Bilo je i drugih imena na spisku - rekao je Vili - ali mi smo odabrali te-
be, i smatram da je to dobar izbor. Fransis Brikmon je dao ostavku, jer nije mo-
gao da zaustavi suprotne politi~ke instrukcije. Njega su povukli sa tog mesta, i
bilo je ne~eg nejasnog u celoj toj stvari. Bez dvoumljenja sam odgovorio da }u
prihvatiti mesto, ako mi ga zvani~no ponude. Ve} godinu dana sam bio na polo-
`aju pomo}nika komandanta oru`anih snaga, zadu`enog za ispunjenje obaveza
Velike Britanije prema Ujedinjenim nacijama u izvr{enju mirovnih misija u biv-
{oj Jugoslaviji i ve} sam nekoliko puta posetio Bosnu. Osim toga, posle zavr{et-
ka hladnog rata, bio sam nakratko i komandant [tabne {kole u Kemberliju, gde
sam detaljnije prou~avao zna~aj mirovnih operacija Ujedinjenih nacija. Godina
dana rada u Bosni bi mi omogu}ila da pro{irim znanja i vidike, te da sa novim
idejama to teoretsko znanje preto~im u praksu. Vili me je zamolio, da nikome ne
19
Misija u Bosni

20
Kriza misije

govorim o tome, ~ak ni mojoj supruzi An|eli. Ali, tipi~no za na{e prilike, ona je
ve} posle osam ~asova tu vest ~ula od jedne svoje prijateljice.
Znao sam iz ranijih poseta Bosni da moj `ivot, ako prihvatim mesto ko-
mandanta snaga Ujedinjenih nacija, ne}e biti nimalo lak. Mirne, rutinske poslo-
ve, kojima sam se bavio kao vi{i oficir britanske armije, morao bih da zamenim
drugim, mnogo te`im i opasnijim. Za razliku od Velike Britanije, koja vi{e od tri-
sta godina nije osetila sve u`ase gra|anskog rata, u Bosni }u morati da `ivim u
brutalnom i haoti~nom okru`enju, koje uni{tava ne samo pravdu i istinu, nego i
lepotu sveta i `ivota. To je bio prostor na kojem su ljudske vrednosti nisko pale, i
gde je opstanak ljudi zavisio od politi~kog i li~nog uspeha njegovih politi~ara.
Prevare, obmane i izdaje, postajale su stil i na~in `ivota ljudi u Bosni.
Vili Raus mi je posle 48 ~asova rekao, da je moje ime poslano u Njujork,
radi formalne saglasnosti generalnog sekretara, i da mogu da se pripremim za
posao, koji je od tog trenutka moj. Predao sam du`nost general-potpukovniku
Ri~ardu Svimbernu, komandantu isto~ne oblasti, koji je bio pred penzijom. On
je rado prihvatio du`nost, iako je ve} hteo da se povu~e na svoju farmu ovaca.
Rekao je da }e me zamenjivati samo do sezone jaganjaca 1995. godine, kada bih
morao da se vratim.
Posle Bo`i}a sam imao veoma burnu nedelju, jer sam morao da posetim
prestonice svih zemalja koje su bile uklju~ene u re{avanje bosanske krize. Hteo
sam da zemlje koje daju doprinos odr`avanju snaga Ujedinjenih nacija, kao i
Ujedinjene nacije u Njujorku, pravilno shvate i odobre strategiju koju sam imao
nameru da primenim u Bosni. Ta strategija je iz osnova trebalo da preokrene si-
tuaciju i misiju u Bosni, koja je ve} bila pred slomom, i da je ponovo podigne
na nivo koji se o~ekuje od nje. To sam nameravao da uradim sjedinjuju}i tri
glavna elementa misije, koje nabrajam prema mom prioritetu: isporuka huma-
nitarne pomo}i stanovni{tvu, stvaranje uslova za politi~ko re{enje krize i suko-
ba i preventivno delovanje s ciljem da se spre~i ponovno izbijanje rata u Bosni.
Nadao sam se, da }u uspeti da uspostavim kontakte i stalne veze sa svim vo|a-
ma politi~kih i vojnih grupacija, kako bi se smirivanje situacije obavljalo bez
te{ko}a i na op{teprihvatljiv na~in, naro~ito kada su u pitanju humanitarne or-
ganizacije koje su imale svoje ogranke na terenu. Izme|u ostalog, imao sam u
planu da zaustavim uticaj negativne propagande, koja je u o~ima sveta sroza-
vala ugled misije UNPROFOR-a.
Prava je sre}a, {to sam za pomo}nika mogao da odaberem potpukovnika
Simona [edbolta, ~oveka koji je tokom naredne dve godine bio moj glavni ope-
rativac u {tabu za sprovo|enje operacija u Jugoslaviji. Ovaj veoma inteligentan
marinski oficir je predavao istoriju u Aberstvilu i odli~no je razumeo komplek-
snost istorije Balkana. Bio je u grupi oficira koji su sastavili britanski kontin-
gent za mirovne snage u biv{oj Jugoslaviji. Osim toga, imao je jasne ideje o
misiji Ujedinjenih nacija u Bosni, ~ija bi realizacija pomogla da se ostvari plan
21
Misija u Bosni

koji sam imao nameru da sprovedem u delo tokom svog komandnog mandata u
UNPROFOR-u. Budu}i da je vaspitavan kao i svi marinci, iznenadila me je nje-
gova zaokupljenost humanitarnim pitanjima i odlu~nost da ne dozvoli da bilo {ta
poremeti obavljanje misije postavljene pred me|unarodne mirovne snage.
Najpre smo posetili Pariz i na~elnika [taba odbrane, admirala @aka Lank-
sada, i njegov tim. Francuzi su dali najve}i deo snaga za misiju u Bosni, i njiho-
va podr{ka je mogla da bude klju~na u primeni ideja koje sam im izlo`io u svom
novom pristupu izvr{enju zadatka.7 Na svu sre}u, sa Francuzima sam mogao da
polemi{em na njihovom jeziku, jer sam u Francuskoj studirao pre nego {to sam se
opredelio za vojni poziv. Kasnije sam saznao, da je to moje frankofilsko dr`anje
u velikoj meri smanjilo otpor koji su Francuzi imali kada su ~uli da za koman-
danta mirovnih snaga dolazi Britanac, jer su oni ~inili ve}inu u sastavu mirovnih
snaga. Admiral @ak Lanksad je odlu~no podr`ao moj plan, a naro~ito ga je odu-
{evilo {to sam predvi|ao razdvajanje zara}enih strana. ^injenica da dve zna~ajne
evropske zemlje, koje igraju va`nu ulogu u re{avanju bosanskog sukoba - Fran-
cuska i Velika Britanija - dobro sara|uju na istom poslu, ukazivala je na to, da su
evropske zemlje sposobne da stvore jedinstven front i da, ako zatreba, zauzmu
pravi stav. Taj srda~ni savez (entente cordiale) je trebalo da bude osnov na kojem
se zasniva i od kojeg zavisi uspeh misije Ujedinjenih nacija u Bosni.
Slede}eg dana, u Dauning stritu, razgovarao sam sa premijerom D`onom
Mejd`orom, kome sam izneo stav Pariza o mogu}em daljem toku akcije za spa-
savanje misije u Bosni. Polemisali smo o raznim oblicima delovanja britanskog
vojnog kontingenta, kako bismo izbegli priliku da nas uvuku u rat. D`on Mej-
d`or je smatrao da treba vi{e koristiti vazduhoplovstvo, a ja sam sugerisao
oprez. Bez obzira na to {to NATO - avijacija ima veliku ulogu u anga`ovanju
me|unarodnih snaga u Bosni, ona se ne sme anga`ovati na takti~kom nivou, jer
bi to potpuno upropastilo misiju. Jasno sam mu stavio do znanja, da sarajevska
sredstva javnog informisanja, kao i obi~no, ne}e predstavljati stvari kakve jesu,
i da sam odlu~an da se tome suprotstavim. Problem sa {tampom” - primetio je
on zajedljivo - jeste {to ona pi{e jedino o”tome ko sa kim spava i gde se mo-
” Na svu sre}u, prvi ministre” - odgovorio sam - mislim, da
`e lepo provesti”!
taj problem ne}emo ” imati u Sarajevu”. ”
Sa sastanka sam iza{ao pod utiskom da D`on Mejd`or veruje u humani-
tarnu ulogu koju imaju Ujedinjene nacije u Bosni i da Britanci moraju tome
mnogo da doprinesu. On nije ni pomi{ljao na povla~enje trupa iz Bosne. To mi
je bila velika podr{ka, i neobi~no mi je zna~ila kada sam se upustio u ostvarenje
mnogih inicijativa, koje ne bih realizovao da je on bilo kada promenio mi{ljenje.
Pri razre{avanju mnogih problema i pritisaka, koji su dolazili ne samo iz njego-
ve vlade nego i od saveznika tokom 1994. godine, on nikada nije napustio miro-
tvora~ku osnovu na kojoj su postavljene britanske trupe i njihovo anga`ovanje.
7) Francuska je imala oko 6.000 ljudi na licu mesta.
22
Kriza misije

Narednog dana Simon i ja smo odleteli u Njujork, na razgovor u Ujedi-


njenim nacijama, s ambasadorima zemalja koje su bile ume{ane u re{avanje bo-
sanske krize. Tada sam prvi put sreo Kofija Anana, koji je bio {ef odeljenja Uje-
dinjenih nacija za mirovne operacije, kao i jednog od njegovih bliskih saradnika
- [a{i Tarua. Predrasude da }u imati posla sa birokratama odmah su raspr{ene,
jer sam se na{ao o~i u o~i sa dvojicom ljudi koji su razumeli prilike na Balkanu.
Njihovo poznavanje vojne problematike u vezi sa mirovnim operacijama u tako
te{kim uslovima, sposobnost da uo~e politi~ke probleme u svim situacijama, kao
i neiscrpna energija koju su imali, ispunili su me optimizmom. Sa tako sposob-
nim i otvorenim ljudima, Simon i ja smo sa poverenjem razgovarali o problemi-
ma koji poga|aju Bosnu. Bili su spremni da pru`e svu pomo}, koja se mogla
o~ekivati od {taba Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Tokom sastanka sam izrazio potrebu da izradim sopstveni plan delovanja
i naglasio uverenje da bi Ujedinjene nacije u Bosni mogle da postignu mnogo
vi{e nego do tada.Trebalo bi da se politi~ki, vojni i humanitarni napori i pomo}
bolje usklade i da se sve akcije bolje koordiniraju. Rekao sam im, da za vreme
mandata na mestu komandanta me|unarodnih snaga nikada ne}u javno kriti-
kovati Ujedinjene nacije. Objasnio sam im, kako dolazim iz vojske u kojoj se
po{tuje pravilo da je politika pretpostavljena vojsci, i da bi bilo kakvo javno iz-
ra`eno nezadovoljstvo politikom od strane vojske, moglo negativno da se odra-
zi na poverenje u Ujedinjene nacije.
Na kraju sam im rekao kako verujem, da bi ve}e vojno anga`ovanje u
ostvarenju mirovne operacije moglo da pomogne da misija pre`ivi krizu u koju je
zapala. Izneo sam i glavne elemente svog plana, iz kojeg se moglo zaklju~iti da
program isporuke pomo}i ima prioritet, zajedno sa stvaranjem neophodnih uslova
za pronala`enje mirnog re{enja sukoba. Saglasili smo se, da bi ta poslednja stavka
mogla da se realizuje jedino u uslovima povoljnog politi~kog trenutka. Zaklju~ili
smo, da vojne snage nikada ne bi smele da samostalno nametnu politi~ko re{enje.
Ser Dejvid Hani, stalni britanski predstavnik u Ujedinjenim nacijama,
napomenuo mi je da sredstva javnog informisanja u Bosni nisu jedina sila koja
bi omogu}ila da se na kocku stavi pitanje opstanka misije. A po{to }utanje
{tampe nije bilo re{enje za nas, trebalo je pridobiti novinare da postanu sastav-
ni deo misije. Slike patnji bi mogle da uti~u na odlu~nost zemalja koje u~estvu-
ju sa svojim jedinicama u mirovnoj misiji, da nastave zapo~eto. Razgovarali
smo potom o veli~ini snaga za Bosnu i o problemu {taba mirovne misije na te-
renu. Taj {tab je prestao da li~i na operativno telo vojne jedinice i sve je vi{e
podse}ao na centar za odmor i razonodu. Sugerisao sam Ananu, da znatno sma-
njimo broj ljudi u {tabu. U prvoj reakciji on je poku{ao da me upozori da bi na-
stali veliki politi~ki problemi ako to u~inimo odjednom. Zemlje koje u~estvuju
sa svojim vojnim kontingentima nastoje da oficirima svog dela {taba obezbede
{to vi{i rang, i po cenu stvaranja svojih malih {tabova kao statusnog simbola.
23
Misija u Bosni

Brinuli smo i o tome, kako bi se u njihovim dr`avama protuma~ilo u~e{}e nji-


hovih snaga ako mirovne trupe upotrebimo i na neki drugi na~in. Imao sam na
umu iskustvo iz Somalije, gde je ameri~ki deo mirovnih snaga - postupaju}i
prema nare|enju vrhovne komande - prouzrokovao nepotrebne gubitke me|u
pripadnicima me|unarodnih snaga.
Kofi Anan se saglasio sa mojim analizama, ali je istakao, da bi bilo go-
tovo nemogu}e smanjiti veli~inu nacionalnih {tabova u Kiseljaku. Tako ne{to su
ve} poku{ali, pa se zavr{ilo neuspe{no. Simon i ja smo ipak odlu~no tvrdili, da
nam ne treba vi{e od sto ljudi na isturenom komandnom mestu u Sarajevu, i da
glavni logisti~ki elementi mogu da se prebace u Split - na hrvatsku obalu - jer
bi upravljanje tim poslovima bilo lak{e. Po povratku u Englesku rekao sam Si-
monu, da se moramo potruditi da se brojno stanje {taba smanji tokom prvog
meseca mandata, kada odlu~uju}i faktori popuste u opiranju na{im zahtevima.
Kofi Anan nas je upoznao i sa razli~itim stavovima kakve su o Bosni ima-
li pojedini ~lanovi Saveta bezbednosti, koji nikada nije jednoglasno donosio od-
luke o tom pitanju. S jedne strane, Amerika i muslimanske zemlje su tra`ili da se
misija Ujedinjenih nacija iskoristi za postizanje ciljeva nasilnim sredstvima; s
druge strane, Rusija i Gr~ka su isticale zahteve Srba. Negde u sredini, izme|u te
dve krajnosti, bile su Velika Britanija i Francuska, koje su imale i najve}e vojne
kontingente na terenu. Pozicija Nema~ke je bila izme|u francuskog i ameri~kog
stava, ali s ograni~enim uticajem, zbog istorijskog iskustva u Jugoslaviji.
Veoma brzo sam shvatio kompleksnost politi~ke situacije u Bosni i uo-
~io, da sve te{ko}e u odlu~ivanju u Ujedinjenim nacijama dolaze od zemalja
koje pripadaju vizantijskoj kulturi. Uo~io sam tako|e, da bih misiju mogao
uspe{no da sprovedem ako usaglasim stavove koji izazivaju sukobe, {to je tre-
balo da bude moj prvi zadatak.
Humanitarna uloga UNPROFOR-a je bila jednostavna i mogla je da pro-
|e bez te{ko}a. Verovao sam da, ako istrajemo u toj ulozi, niko u svetu ne}e mo-
}i da nas kritikuje. Ipak, kasnije sam uvideo, da je to bila beznade`na i naivna za-
misao. U gra|anskom ratu humanitarna pomo} postaje strategijski faktor tek ka-
da zara}ene strane po~nu da je eksploati{u i propagiraju svoje ciljeve. Za njih ne-
utralnost kao kategorija nije postojala, kao {to nije postojalo ni o~uvanje mira.
Posle sastanka sa zvani~nicima Ujedinjenih nacija, ser Dejvid Heni je za
sve nas organizovao ru~ak u svojoj reprezentativnoj ku}i sa pogledom na Ist Ri-
ver. Na ru~ku su bili i predstavnici zemalja koje su imale svoje kontingente u
Bosni. Doma}in, budu}i da je bio britanski ambasador u Ujedinjenim nacijama,
imao je na raspolaganju sve {to je Veliku Britaniju svrstavalo u red zemalja sa
najve}im uticajem u me|unarodnom odlu~ivanju. Verovatno imaju}i to u vidu,
tokom jedne debate u Savetu bezbednosti o problemu Bosne, Madlen Olbrajt je
citirala re~i Karla fon Klauzevica: Uostalom, rat je nastavak politike, samo
drugim sredstvima”. ”

24
Kriza misije

Da, Madlen” - odgovorio joj je tada Dejvid - ta~no je to {to je rekao



Klauzevic. Ali on je bio Nemac, i Nemci su ga slu{ali.”Pogledaj, {ta im se de-
silo dva puta u istoriji”.
Pred kraj ru~ka on je tra`io da mu ukratko iznesem svoj plan o delo-
vanju u Bosni, {to sam i u~inio, s molbom da mi prisutni pru`e neophodnu
podr{ku u novoj strategiji koju sam im izlo`io. Kofi Anan je odgovorio, da
su Ujedinjene nacije stale iza mojih stavova i datog plana. To je malo pod-
grejalo atmosferu u salonu u kojem smo razgovarali, a Madlen Olbrajt me
je upitala, {ta mislim o vazdu{nim napadima. Objasnio sam joj, da ni u kom
slu~aju u Bosni ne bi trebalo da se planira i izvede vazduhoplovna operaci-
ja onakvog tipa kakva je bila u Zalivskom ratu. Okolnosti u Bosni su dru-
ga~ija. Ipak, ne bih imao ni{ta protiv bliske podr{ke vazduhoplovstva u sa-
moodbrani ili u podr{ci snagama za realizaciju poverenog mandata. Me|u-
tim, bilo kakva upotreba sile bi morala da bude srazmerna, pravovremena i
precizna. Na primer, vazduhoplovstvo ne bi smelo da se koristi za za{titu
Srebrenice ili aerodroma u Tuzli.
Madlen Olbrajt je pa`ljivo saslu{ala sve {to sam govorio, i onda me upo-
zorila da ne kritikujem tako o{tro Savet bezbednosti. Uveravao sam je, da to ne-
}u ~initi u budu}nosti. Svi su, me|utim, u Njujorku povezivali generala @ana
Kota, komandanta snaga Ujedinjenih nacija u Zagrebu, i Brikmona, koji je jav-
no do{ao u sukob s Ujedinjenim nacijama, odnosno s onim ~ime su bili opsed-
nuti svi koji su odlu~ivali o bosanskoj misiji.
Izgledalo je, da svi ambasadori imaju zajedni~ki stav, ali sam uskoro
uvideo, da svaki od njih razli~ito gleda na problem, i no`evi su ponovo izvu-
~eni”. Nadao sam se, da }u pre`iveti u tom opasnom svetu.” Od general-potpu-
kovnika Tima Krizija, sa kojim sam radio u Severnoj Irskoj, nau~io sam koli-
ko je zna~ajno delovati na osnovu jasne politi~ke platforme i istovremeno iza
sebe imati politi~are koji motre na sve {to nameravate da u~inite. Bilo je dosta
te{ko raditi u zemlji koja je kao Severna Irska, a sa 185 nacija, koliko ih je u
Ujedinjenim nacijama, to je izgledalo gotovo nemogu}e.
^etvrti dan pre odlaska u Bosnu sam proveo u Ministarstvu za odbranu u
Londonu. Jo{ se se}am uop{tenih `elja da uspem, ali i specifi~nih instrukcija i
saveta, koje su mi upu}ivali saradnici koji su se bavili obave{tajnim radom i do-
bro poznavali zara}ene strane. Na primer, na~elnik General{taba, general ser
Piter Inge, koji je kasnije postao feldmar{al lord Inge, posadio me je u fotelju u
uglu svoje kancelarije i s ozbiljnim izrazom na licu mi rekao da po~injem igru
na svetskom nivou. Nisam na{ao pravi trenutak da ga pitam, da li je komad u
kojem igram tragedija ili komedija.
U transportnom avionu Ilju{in 76, sa oznakom Ujedinjenih nacija, 24
~asa kasnije sam leteo iz Zagreba za Sarajevo i razmi{ljao o odgovoru na
moje nepostavljeno pitanje. Situacija uop{te nije bila optimisti~ka. Misija
25
Misija u Bosni

Ujedinjenih nacija u Bosni je bila u opasnosti da propadne. Britanski ministar


za inostranie poslove, Daglas Herd, kao i ministri drugih zemalja koje su ima-
le svoje snage na terenu, razmi{ljali su da predlo`e, da se nacionalne trupe po-
vuku na prole}e. Biranim re~nikom je generalni sekretar Ujedinjenih nacija tra-
`io istinit izve{taj o uspehu misije Ujedinjenih nacija na Balkanu”. U vezi s tim
” javna rasprava izme|u napoleonovski orijentisanog generala Kota i ge-
je izbila
neralnog sekretara u Njujorku. Iz te prepirke je proisteklo povla~enje generala
Kota sa du`nosti, s tim da na polo`aju u Jugoslaviji ostane do marta.
Moj prethodnik Brikmon je dao ostavku samo {est meseci po{to je primio
du`nost, zbog toga {to je do`iveo fantasti~ni” raskorak izme|u onog {to je od

njega tra`io Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao politi~ko telo, i materijal-
ne i politi~ke pomo}i misiji. On je tako|e u du`em ~lanku u listu L' Point izneo,
da vi{e nije mogao da izdr`i psiholo{ki pritisak koji na njega vr{e. 8 Bosanska vla-
da je upravo izjavila, da je spremna da po~ne sveobuhvatnu ofanzivu, a Srbi su
kao odgovor mobilisali sve stanovni{tvo za rat. U isto vreme je visoki komesar
Ujedinjenih nacija za izbeglice Sadako Ogata izjavila, da je pomo} koja se dosta-
vlja stanovni{tvu mala, jer su mnogi konvoji oplja~kani ili zaustavljeni zbog rat-
nih dejstava. Odnosi izme|u Ujedinjenih nacija i Velike Britanije su bili prili~no
zategnuti zbog radikalnih stavova obe strane u vezi sa Bosnom, a zategnuti odno-
si izme|u SAD i Rusije su pretili da svet ponovo uvuku u hladni rat. Kada je re~
o NATO-paktu, cela organizacija je bila zaokupljena pitanjem koliko mu svet ve-
ruje. Vidne razlike u tuma~enju budu}e uloge tog pakta, u trenutku kada je hlad-
ni rat zavr{en, stalno su iskrile, naro~ito me|u ~lanicama organizacije.
U me|uvremenu je tog vikenda u Sarajevu minobaca~kom minom ubijeno
{estoro dece, koja su se igrala oko tobogana na de~ijem igrali{tu. Slike njihovih
unaka`enih i krvavih tela su preplavile novine. Gardian je otvoreno tvrdio, da je
moral kao kategorija u UNPROFOR-u veoma nizak i da se vi{i oficiri javno su-
protstavljaju politi~arima. Jedan drugi list, Spectator , koji je vi{e bio pod uticajem
propagande bosanske vlade, optu`ivao je oficire snaga Ujedinjenih nacija da su
najamnici - balkanska grupa ~etvorice - sa Srbima iza sebe”. 9
” Nije ~udno, {to je general Filip Morijon, koji je pre Brikmona bio koman-
dant UNPROFOR-a u Bosni, operaciju nazvao nemogu}a misija”. Me|utim, ka-

da se problem posmatra iz drugog ugla, bilo je jasno, da ta nepodno{ljiva situaci-
ja mo`e jedino da krene nabolje, jer lo{ije ne mo`e biti. Da je misija u Bosni za-
ista bila nemogu}a, Ujedinjene nacije bi verovatno ve} povukle poslednji potez
i raspustile mirovne snage. To bi zasigurno pove}alo opasnost po mir u svetu, a
8) Fransis Brikmon, L point, 5. januar 1994. godine.
9) Spektator, 29. januar 1994. godine: Snage Ujedinjenih nacija u Sarajevu izazivaju
odbijanje kod Srba i sada su promenile” stranu - Balkanska grupa za bezbednost - pa
se nalaze na strani Srba i aktivno u~estvuju u odre|ivanju ko mo`e, a ko ne da napusti
ili da u|e u grad”.
26
Kriza misije

sukob u Bosni bi mogao da postane varnica za svetski rat. Moj zadatak je ne-
sumnjivo bio, da spre~im propast misije.
Po dolasku na sarajevski aerodrom prisustvovao sam kratkoj
sve~anosti, koju je organizovao vr{ilac du`nosti komandanta, francuski ko-
lega, dok je general Kot stajao ispod zastava, uz sve~ani pozdrav rukom i
ostale po~asti koje su uobi~ajene u takvim prilikama. Sarajevski novinarski
kor je bio veoma nasrtljiv, {to mi je odmah palo u o~i kao neprijateljski gest
prema Ujedinjenim nacijama. Konferencija za {tampu je odr`ana u jednoj
prostranoj hali, koja je u sre}no vreme slu`ila kao ~ekaonica i uvek bila pu-
na putnika i turista. Bez ijednog prozorskog stakla, ta ~ekaonica je delovala
avetinjski, pa je bilo nemogu}e u takvoj ledari dr`ati sastanke. Na jednom
kraju prostorije se nalazilo nekoliko stolova prekrivenih ~ar{avima, a na zi-
du, iza glavnog stola su bile zastave Ujedinjenih nacija i zemalja koje su
imale vojne kontingente u mirovnim snagama u Bosni. Ispred stolova se
gurala velika masa novinara i televizijskih snimatelja, nastoje}i da zauzmu
{to bolje mesto. Moj telohranitelj, zvani Gusan, gun|ao je poluglasno: Ono
{to njima treba, to je jedan dobar narednik”. ”
Ne obra}aju}i pa`nju na galamu i kome{anje, general Kot je konferenci-
ju po~eo sve~anim govorom, u kojem je zahvalio general-potpukovniku Brik-
monu, {to je u veoma te{kim okolnostima uspeo da odr`i mir u Bosni. Zatim se
okomio na nepostojanje bilo kakve vlasti u Bosni direktno prozivaju}i bosan-
sku vladu, jer je to bio uzrok stradanja civila i uskra}ivanja ljudima prava na `i-
vot. Na kraju im je po`eleo dobrodo{licu i pozvao ih da postavljaju pitanja. Ni-
ko nije ni pomislio, da sam upravo stigao u Bosnu.
Najpre su me pitali da li dolazim u Sarajevo da bih organizovao povla-
~enje snaga Ujedinjenih nacija iz Bosne. Odgovorio sam odri~no. Na pitanje, da
li Ujedinjene nacije imaju dovoljno snaga koje bi osigurale izvr{enje postavlje-
nih zadataka, odgovorio sam da vojni komandant nikada nema previ{e snaga.
Rekao sam i da sam realista i da smatram da Ujedinjene nacije imaju snage da
obave postavljene zadatke. Taj diplomatski odgovor je podstakao bujicu novih
pitanja, jer sam nesmotreno upao u sopstvenu zamku. U tom slu~aju” - pitao
je reporter - general Brikmon nije pravilno postupio kada ” je izjavio, da nema

dovoljno snaga. Da li je on bio u pravu?” Odgovorio sam, da pitanje o dovolj-
nosti snaga zavisi od stepena kori{}enja, ali i od ja~ine sukoba, jer kada ne bi
bilo rata, niko se ne bi ni `alio na neadekvatne snage”. ”
Pitanja su smenjivala jedno drugo. Bilo je o~igledno, da novinarima ni-
je stalo do mojih odgovora, ve} da me u odgovorima uhvate nespremnog. Jed-
nom ili dvaput sam pomenuo Fransisa Brikmona, koji je na simpati~an na~in
odgovarao na postavljena pitanja. No} pre Bo`i}a sam proveo u razgovoru sa
njim u njegovoj rezidenciji u Sarajevu. Na{iroko mi je pri~ao o te{ko}ama na
koje je nailazio i na stresove koje je do`iveo raspravljaju}i se sa zvani~nicima
27
Misija u Bosni

Ujedinjenih nacija. Mi smo ranije radili zajedno, na pripremi ve`bi NATO-sna-


ga i smatrao sam ga dobrim prijateljem. Po zavr{etku konferencije, idu}i prema
avionu koji je ~ekao na pisti spreman za poletanje, osetio sam sa`aljenje prema
njemu. On je zaista vredno radio i ispoljio veliku hrabrost kao komandant UN-
PROFOR-a, a napu{ta misiju sa gorkim ukusom u ustima zbog neuspeha. Pi-
tao sam se, ho}u li se i ja tako ose}ati kada budem napu{tao Bosnu.
Dok smo se automobilom vozili u Sarajevo, kretali smo se bez zausta-
vljanja glavnim putem, koji je bio pod srpskom kontrolom. Pre godinu dana je
jedan ministar iz bosanske vlade ubijen na tom putu, dok je sedeo u zadnjem
delu francuskog oklopnog automobila. Prolazili smo pored o{te}enih tenkova i
sru{enih ku}a. Bilo je ~udno videti tragove bitke u jednom modernom gradu,
~ak dvanaest meseci nakon {to se ona dogodila. Jo{ tragi~nije je bilo to, {to su
me sve te brutalno i nehumano sru{ene ku}e podse}ale na ru{evine Stounhen-
d`a, pored kojih sam svakodnevno prolazio dok sam radio u Engleskoj.
Po{to smo pre{li liniju razdvajanja, jedna muslimanska baterija minobaca-
~a od 120 milimetara, razme{tena blizu puta sa leve strane, otvorila je vatru. Ga-
|ali su srpske polo`aje, koji su se nalazili u brdima oko grada. Nervozno sam upi-
tao, {ta se de{ava. Viktor Andrejev, ruski civilni savetnik Ujedinjenih nacija u Sa-
rajevu, koji je do{ao da me do~eka na aerodromu i koji je kasnije postao moj do-
bar i nerazdvojni prijatelj i kolega, rekao mi da se ne uznemiravam zbog toga. To
nema veze sa politikom bosanske vlade - dodao je odse~no. U pitanju su ~isto
vojne aktivnosti. Ovde se vodi ra~una samo o politi~kim posledicama. Oni uvek
na taj na~in pozdravljaju prido{lice, a Srbi im odgovaraju artiljerijskom vatrom po
gradskim ~etvrtima. Posetiocima se tako na prakti~an na~in, demonstrira agresiv-
nost Srba prema dr`avi Bosni. Bosanska vlada se nadala, da }e takvom taktikom
ubediti Zapad da u|e u rat na njenoj strani. Kada sam upitao, {ta se de{ava sa ci-
vilnim `rtvama, Viktor mi je odgovorio, da je to za bosansku vladu najmanji pro-
blem. Mnogo su im va`nije slike patnji, koje se svakodnevno {alju u svet.
Tu taktiku bosanske vlade sam u Njujorku pomenuo Madlen Olbrajt. Po-
tvrdila mi je, da ameri~koj administraciji to nije nepoznato, ali da malo mo`e da
u~ini da se ta pojava spre~i. Sada mi je mirni i tihi apartman na Ist Riveru, u ko-
jem smo pre nekoliko dana razgovarali o Bosni, izgledao daleko i nestvarno u
pore|enju s osaka}enim gradom i bombardovanjem, ~iji sam o~evidac bio. Ov-
de nije bilo mesta humanosti, koja je ostala u svetu koji je razmi{ljao na drugi
na~in. Jedna od mojih prvih obaveza je bila, da posetim predsednika Aliju Izet-
begovi}a. Njegova strategija je ve} bila poznata: koristiti sve mogu}e oblike
stradanja sopstvenog naroda da bi se postigao uspeh u me|unarodnim krugovi-
ma, {to mi je i poslu`ilo, da upotrebim sav svoj ugled i da ubedim Ujedinjene
nacije da se ne upu{taju u rat u Bosni kao strana u sukobu.
[tab snaga Ujedinjenih nacija je bio razme{ten u velikoj, neznatno o{te-
}enoj zgradi u centru Sarajeva, poznatoj kao Rezidencija. Zgrada je podignuta
28
Kriza misije

u austrougarskom stilu i u Titovo vreme se u njoj nalazio Delegatski klub, u ko-


ji su svakoga dana dolazili na ru~ak visoki funkcioneri jugoslovenske komuni-
sti~ke partije. Zgrada je bila pod stalnim nadzorom Titove tajne policije, pa se
u javnosti nije znalo {ta se zbiva unutar njenih zidina. Slu`ba bezbednosti bo-
sanske vlade je postupala na sli~an na~in, `ele}i da se misija Ujedinjenih naci-
ja sa~uva od radoznalaca. Obavestili su me, da ta tajna slu`ba i dalje nadzire
zgradu, koja se nalazila ta~no iza ambasade SAD. Dok sam ulaze}i u Reziden-
ciju otpozdravljao egipatskom vojniku stra`aru, koji je podse}ao na austrijskog
grenadira, slu`benici ambasade su me radoznalo posmatrali. Ta zgrada je ne-
sumnjivo trebalo da bude moj dom slede}e godine.
Bilo je ugodno sresti nasmejana lica mog tima, pristiglog iz Velike Bri-
tanije nekoliko dana pre nego {to sam do{ao. Oni su ve} kompletirali i reorga-
nizovali slu`bu u Rezidenciji, i pove}ali kancelarijski prostor nau{trb privatnog
komfora. Oficiri Ujedinjenih nacija nisu vi{e imali zasebne jednokrevetne sobe
i kancelarije. Kapetan D`ord` Voters, na~elnik komande stana, primorao ih je
da dele sobe. Po{to su po trojica britanskih oficira spavali u sobi, oficirima dru-
gih nacionalnosti je bilo te{ko da na|u razlog za negodovanje. Kada je {panski
pukovnik protestovao {to mora da deli sobu sa nekim ko je ni`eg ranga, odmah
smo ga poslali na istureno komandno mesto kod Gornjeg Vakufa, koje se nala-
zilo usred borbene zone. Posle toga, niko se vi{e nije protivio.
U prizemlju zgrade su bile sme{tene kuhinje i trpezarije, a prvi sprat je
rezervisan za kancelarije i sale za konferencije. Viktor i ja smo boravili u po-
sebnim sobama na tom spratu, gde je bila instalirana i stanica za radio i tele-
fonsku vezu, koju su opslu`ivali britanski vojnici. Oni su `iveli i radili u bal-
skoj dvorani. U uglu te prostorije vezisti su drvenom pregradom napravili so-
bicu, u koju su smestili {ifarsku ma{inu. Sem ovla{}enih vezista, samo je ma-
jor Vili Levak imao dozvolu za ulazak u tu sobicu. Posle izuzetno dugih no}i,
on je imao obi~aj da se u njoj zatvori i da satima spava neuznemiravan ni od
koga. U nekada{njem delu za poslugu su stanovali britanski oficiri. [tab Uje-
dinjenih nacija je zauzimao i dogra|eni deo iza Rezidencije, u kojem je bila
sme{tena bosanska vojna obave{tajna slu`ba. Sku~enost u prostoru, pored
ostalog, imala je i bezbednosnih mana, jer je, u toj gu`vi, mogao i neko sa
strane lak{e da prodre u tajne snaga Ujedinjenih nacija. Tim pre {to je i veliki
deo lokalnog osoblja Rezidencije `iveo u zgradi, koja je do rata bila Delegat-
ski klub. Njih je pla}ala bosanska vlada, ali po{to su im plate bile male - oko
dve marke mese~no - Ujedinjene nacije su im ispla}ivale dodatak. Sumnjali
smo da pripadaju bosanskoj obave{tajnoj slu`bi, i trudili smo se da pred nji-
ma ne govorimo mnogo o poslu, osim onoga {to smo `eleli da znaju i Bosan-
ci. Unutra{nji zidovi Rezidencije su bili oblepljeni tapetama postavljenim jo{
u komunisti~ko doba. Na osnovu slika i crte`a moglo se mnogo zaklju~iti o
stepenu kulture, ali i o istoriji Bosne i Hercegovine. Neobi~no mi se dopao
29
Misija u Bosni

moj privremeni dom. Kada sam posle rata saznao, da je zgradu Rezidencije
preuzela ambasada SAD, veoma sam se ra`alostio.
Rezidencija je, u stvari, mesto na kojem se nalazio mali deo {taba UN-
PROFOR-a, dok je glavni {tab bio sme{ten u gradi}u Kiseljaku, tridesetak kilo-
metara, s druge strane linije fronta. Tu je na~elnik {taba snaga Ujedinjenih naci-
ja pripremao sve operacije u Bosni, dok je komandant bio u Sarajevu i u~estvo-
vao u pregovorima na strategijskom nivou sa predstavnicima zara}enih strana.
Po{to su komunikacije i veze izme|u ta dva grada bile lo{e, a komandant i nje-
gov na~elnik {taba naj~e{}e razdvojeni i bez kontakta, to je stvaralo velike pro-
bleme. Ljudi su ~inili sve {to je u njihovoj mo}i, da se veze odr`avaju na vreme
i kako treba. Uspostavljen je jedan mali ali delotvoran plan koordinacije, u kojem
se centralno rukovo|enje oslanjalo na razra|en i usagla{en plan sadejstva svih
jedinica i elemenata mirovne operacije, i toga su se svi pridr`avali.
Odmah do moje male kancelarije u Rezidenciji se nalazila velika sala,
koju smo ubrzo pretvorili u glavni centar mog komandnog sistema u Bosni. U
njemu je radio jedan mali tim stru~njaka koje sam sa sobom doveo iz Engleske.
Na ~elu tima je bio potpukovnik Simon [edbolt, moj vojni pomo}nik, koji je
vodio kancelariju i koji je, rade}i na engleski na~in, najbolje uo~avao u ~emu je
manjkavost primenjene strategije Ujedinjenih nacija u Bosni. Pored njega je bio
kapetan D`ord` Voters, kome je poveren nemogu} zadatak - da dnevni program
neprekidno prilago|ava razvoju situacije. On je bio odgovoran i za unutra{nju
organizaciju rada u Rezidenciji, jer smo zatekli pravi haos kada su Belgijanci
oti{li. Preko puta je bila soba majora Vilija Levaka, mog obave{tajnog oficira.
Ona mu je ujedno slu`ila i kao kancelarija, mada je najve}i deo vremena pro-
vodio na terenu ili sede}i za pultom u mra~noj kabini sobe iz koje su odr`ava-
ne veze sa britanskim {tabom, de{ifruju}i poverljive tekstove telegrama. Zbog
toga smo posetioce komandnog mesta naj~e{}e sme{tali u Vilijevu kancelariju.
Nik Kostelo, moj oficir za vezu i prevodilac, imao je radno mesto ba{ pored
ulaza, odakle je mogao da kontroli{e sve koji dolaze u slu`bene prostorije. Vik-
tor Andrejev, oficir za civilne poslove, bio je sme{ten u blizini moje kancelari-
je, {to je omogu}ilo da budemo u stalnom kontaktu. Nikada ni{ta nismo uradi-
li, a da se o tome nismo najpre dogovorili.
Posle mesec dana u kancelarijama Rezidencije je vladala atmosfera za-
jedni~kog rada, a mnoge nove ideje su nastale kao rezultat toga. Radikalnim
promenama politike su pripadali i kontakti sa novinarima, koje smo upozna-
vali sa svim {to se de{avalo i kojima smo stalno ponavljali, kakve su na{e na-
mere i na~in delovanja snaga Ujedinjenih nacija u Bosni. ^esto smo se ~udi-
li {to ne poznaju dobro situaciju, pogotovo {to su mnogi od njih bili u Bosni od
po~etka rata, imali veliko iskustvo sa terena i znali koji su uzroci sukoba. Po{to
smo im dozvolili da imaju uvid u komunikacije Ujedinjenih nacija, i uz to im
stalno tuma~ili faze operacija koje su u toku, u velikoj meri smo uticali na to da
30
Kriza misije

izmene svoje pona{anje i smanje neprijateljsku propagandu usmerenu na oma-


lova`avanje zna~aja mirovne misije. Jednom prilikom, D`im Muir, strani dopi-
snik Dejli telegrafa, upao je u moju kancelariju dok sam razgovarao sa koman-
dantom odreda u Biha}u, koji je u to vreme bio pod sna`nim pritiskom srpskih
snaga. Kada je D`im upitao {ta sam preneo sagovorniku, jednostavno sam mu
pru`io slu{alicu i rekao: Pitaj ga sam”. Njegov izve{taj u novinama je slede-

}eg dana bio mnogo umereniji, nego izve{taji drugih dopisnika.
Pred kraj godine, mnogi novinari do ~ijeg nam je izve{tavanja bilo stalo,
imali su prilike da na sli~an na~in saznaju pojedinosti o dono{enju odluka. Ipak,
bilo je veoma rizi~no u to vreme ostaviti novinarima otvorena vrata, mada su
Ujedinjene nacije podigle svoj ugled zahvaljuju}i i toj promeni odnosa prema
predstavnicima {tampe. Krajem 1994. godine me|unarodna zajednica je po~e-
la bolje da shvata opasnosti, koje proisti~u iz nipoda{tavanja misije Ujedinjenih
nacija u Bosni.
Pored Simona [edbolta, i drugi ~lanovi britanskog tima su imali velika
iskustva u radu na terenu. U stvari, najve}a prednost koju sam imao nad pret-
hodnikom Fransisom Brikmonom, bila je {to sam sastavio tim koji me je podr-
`avao i imao iskustva u izvo|enju mirovnih operacija u svetu, i {to su mnogi od
njih raspolagali detaljnim saznanjima o situaciji u Bosni jo{ pre dolaska na me-
sto doga|aja. Britanci su od po~etka misije imali svoje trupe na terenu, a bri-
tanska armija je svoje pripadnike redovno informisala o situaciji u Bosni jo{ od
po~etka sukoba. Zato su mnogi novinari ubrzo po~eli da pi{u, da novi britanski
komandni sastav u Sarajevu dr`i situaciju u rukama.
Kapetan D`ord` Voters, sin britanskog predstavnika u Vrhovnoj koman-
di NATO za Evropu, ~esto je telefonirao i razgovarao s ocem, naro~ito u kri-
znim situacijama, obja{njavaju}i mu {ta se ta~no zbiva na terenu u Bosni. Ta li-
nija sa vrhom odlu~ivanja je bila izuzetno korisna u narednim mesecima. On je
sa de~a~kim entuzijazmom uspevao da nametne svoj autoritet poznavaoca pri-
lika, i to je zahtevao od svih sa kojima je sara|ivao. Veoma je zaslu`an za po-
dizanje kvaliteta `ivota i rada u celoj ustanovi. Da bi dokazao koliko mu je sta-
lo do civilizacijskog na~ina `ivota, svakoga dana je menjao ~arape i odlazio na
jutarnje tr~anje, ne obaziru}i se na granate i snajperiste koji su zagor~avali `i-
vot svim ljudima u Sarajevu. Njegov najblistaviji potez je bio izmena programa
posete Sarajevu Madlen Olbrajt i generala D`ona [alika{vilija, na~elnika Zdru-
`enog general{taba ameri~kih oru`anih snaga.
Zvani~nici ameri~kog Stejt departmenta, koji su stigli u Sarajevo pre
glavnih posetilaca da bi organizovali posetu i utana~ili program aktivnosti sa
bosanskom vladom, imali su nemogu}e zahteve. Nije im odgovarala organi-
zacija prevoza, nisu im se dopadale ta~ke prolaza kroz liniju fronta, nije im
bilo po volji vreme poseta pojedinih li~nosti, i jo{ {to{ta. Bio sam na aerodro-
mu o~ekuju}i posetioce. Dok sam gledao uznemireno kome{anje slu`benika
31
Misija u Bosni

ameri~ke ambasade, koji nisu umeli da se sna|u sa malim brojem raspolo`ivih


automobila, odlu~io sam da ubacim Madlen Olbrajt i generala D`ona [alika{vi-
lija u moj Rend` rover i da naredim D`ord`u da sredi program posete, dok sa
gostima razgovaram u Rezidenciji. On je to savesno izvr{io, odbacuju}i prote-
ste Muslimana i Amerikanaca. Niko nije izostavljen u susretima sa posetiocima
i pred kraj posete, pri odlasku, Madlen Olbrajt je rekla D`ord`u Votersu: Hva-
la Bogu, {to postoje Britanci”. ”
Kapetan Nik Kostelo, tre}i ~lan na{eg tima, oficir kopnene vojske, bio je
poreklom iz Srpske Krajine, iz Knina. Najpre je slu`bovao kao oficir za vezu sa
generalom Filipom Morijonom, koji ga je pohvalio za dr`anje prilikom njiho-
vog privremenog zaustavljanja u Srebrenici, tokom srpskog napada 1993. go-
dine. Kada je muslimanska odbrana pobegla, ostavljaju}i otvoren put srpskim
tenkovima, Kostelo i general su sami stali na drum da bi svojim telima zausta-
vili nadiranje srpskih snaga, sve dok general Ratko Mladi} nije do{ao i naredio
da se prekine napad, u zamenu za demilitarizaciju za{ti}ene zone. Zahvaljuju}i
tom i drugim podvizima, Nika Kostela su dobro poznavali sve vo|e zara}enih
strana u Bosni. Vrlo mudar oficir, imao je mo} da na sve deluje umiruju}e, na-
ro~ito tokom varni~avih susreta sa Srbima.
Gus je bio moj voza~ i telohranitelj za sve vreme mog boravka u Bosni.
Jake gra|e, kao bik, bio je pripadnik padobranskog puka i plenio je sve svojim
{armom i smislom za humor. Nije se toliko brinuo za svoju bezbednost, koliko
se trudio da se meni ne{to ne desi. Jednom je mojoj supruzi An|eli rekao, da se
najvi{e boji susreta sa njom, ako bi, ne daj Bo`e, trebalo da leti avionom, u
kojem bi bio moj posmrtni kov~eg. Savladavao je sve prepreke `ustro i bez
oklevanja. Nedugo posle na{eg dolaska u Sarajevo, slu~ajno je bio u blizini ka-
da je neki muslimanski snajperista pogodio jednu `enu u okolini Holidej ina.
Snajperista je bio dovoljno lud da se za trenutak pojavi na prozoru, kako bi se
uverio u rezultat svoje akcije. Gus ga je spazio, zgrabio svoju pu{ku G-3 i ubio
ga, a zatim je hitro podigao `enu i doneo je `ivu u bolnicu.
Drugom prilikom, dok smo na Palama sedeli u baru sa jednim od telohra-
nitelja generala Mladi}a, Gusa je sprski vojnik izazvao da se takmi~e u obaranju
ruke. Mladi}ev telohranitelj je pobedio, a prisutni su po~eli da se rugaju Gusu {to
je dozvolio srpskom vojniku da ga savlada. Pitali su ga da se mo`da ne pla{i po-
sledica, jer je jedan srpski vojnik prethodnog dana ubio protivnika koji ga je po-
bedio u sli~nom dvoboju. I upravo u trenutku, kada je srpski borac bio na doma-
ku jo{ jedne pobede, Gus je poslednjim naporom uspeo da obori protivnikovu
ruku na sto. Vojnik je ljutito napustio prostoriju i ubrzo se vratio sa pu{kom. I{ao
je prema stolu za kojim je sedeo Gus. Odjednom je spustio pu{ku na zemlju, pru-
`io mu je ruku i sna`no je prodrmusao. Kada sam pitao Gusa, {ta bi se dogodilo
da je vojnik poku{ao da ga ubije, odgovorio mi je: Ni{ta ne brinite. Dr`ao sam
ispod stola pi{tolj uperen u njega od trenutka kada se ” vratio u prostoriju”.

32
Kriza misije

Gus je stalno imao


prijatan osmeh na licu, pa
je bilo te{ko oceniti njego-
vo raspolo`enje, iako se
ponekad i ljutio. Kada je
bio ljut, bio je veoma opa-
san. Ve{t kao {to to samo
mo`e da bude britanski
vojnik, u svakoj situaciji u
kojoj bi se na{ao, prime}i-
valo se da je pomalo ironi-
~an prema protivniku. Na
prilike u Bosni je gledao
kao na neku neslanu {alu. General D`on [alika{vili, komandant NATO za
U toku cele godine nije se Evropu, Fred Kuni iz Me|unarodnog komiteta za
odmicao od mene kada pomo} i spasavanje i Madlen Olbrajt, stalni
predstavnik SAD u UN (3. mart 1994.).
sam bio izvan kruga Rezi-
dencije.
Narednik Pirs iz Koldstrimske garde, koji je uz mene bio godinama,
predstavljao je tip gradskog ~oveka iz Korni{a. Kada sam do{ao u Sarajevo, on
je upravo sre|ivao haoti~no stanje u Rezidenciji, poku{avaju}i da stvari dove-
de u red. Poznavao je poslugu Rezidencije i objasnio im je, da, bez obzira na to
{to ih pla}a bosanska vlada, svi oni odgovaraju samo njemu. Rekao im je, da }e
ubudu}e biti mnogo bolje, jer su Britanci uzeli stvar u svoje ruke. I, zaista, ne-
sre|ene prilike su poprimale koldstrimski red. Smanjeni su rashodi i bacanje
hrane, a pacovi i mi{evi vi{e nisu imali {ta da tra`e u zgradi. On je uveo jedan
jedinstven sistem nagra|ivanja za dobar posao i ka`njavanja za lo{e obavljenu
slu`bu. Pred kraj njegovog mandata u Bosni moral me|u poslugom je znatno
porastao, a red je nalikovao onom u palati Sent D`ems.
Pirs je bio i odli~an fotograf, iako nije voleo da fotografi{e ljude i do-
ga|aje na frontu. ^esto smo ga primoravali da izlazi na vatrenu liniju ili u
polje pod vatrom snajperista, da bi na~inio {to bolje fotografije. U kuhinji mu
je pomagao kaplar Benison, pripadnik pozadinskih snabdeva~kih jedinica. U
vreme, kada je glavno komandno mesto bilo spremno da se premesti iz Ki-
seljaka, kaplar Benison je bio odgovoran za ishranu vi{e od sto ljudi dnevno.
U Rezidenciji ~esto nije bilo neophodnih prehrambenih artikala, zbog toga
{to su Srbi neretko blokirali snabdevanje Sarajeva i Rezidencije i strujom i
vodom. Ipak, kao i svi britanski vojnici, bio je sklon improvizaciji, te je za-
menjivao standardne rezervne obroke hrane za jaja i druge sve`e namirnice,
koje su se mogle na}i u Sarajevu. Pripremao je hranu, na koju se niko nije
`alio. Kada smo tokom jednog du`eg perioda ostali bez sve`ih namirnica,
33
Misija u Bosni

uspeo je da ih dobije od Kana|ana, u zamenu za standardne britanske dimlje-


ne kobasice pripremljene po vojnoj recepturi. Bio je to jedan od njegovih ve-
{tijih poduhvata.
Pred kraj moje prve nedelje slu`bovanja u Bosni ose}ao sam kako se,
ipak, nalazim u nezavidnoj situaciji, jer nisam imao dovoljno instrukcija za
nastup mirovnih snaga prema trenutnoj situaciji. Ni organizacija komandova-
nja u okviru mirovnih snaga mi nije omogu}avala, da brzo proniknem u su-
{tinu problema.
[tab snaga UN u Kiseljaku je imao na vezi sve jedinice i kontrolisalo je
sve aktivnosti mirovnih snaga u Bosni, uklju~uju}i i vojni transport i konvoje
humanitarne pomo}i. Nije bilo nikakve me|ukomande nivoa brigade izme|u
{taba i jedinica na terenu, izuzev u Sarajevu, gde su Francuzi na svoju ruku
organizovali sektorski {tab. Rezultat toga je bio da se u kiselja~kom {tabu ra-
dilo i mnogo i sporo, jer su sve veze i svi poslovi, vezani za tri strane u sukobu
i posredovanje me|u njima, i{li preko tog {taba. Nemogu}nost {taba da brzo
pripremi i po{alje odluke o delovanju snaga na terenu, ili da odgovori na sve
zahteve koji se pred njega postavljaju, lo{e je uticala na moral ljudi i na veru u
uspeh mirovne operacije. [tab u Kiseljaku je bio dobro sme{ten, u skija{kom
hotelu u dolini La{ve, izgra|enom 1984. godine za Zimske olimpijske igre, i
nalazio se daleko od mesta na kojem su se vodile borbe. Postojalo je i central-
no grejanje za svih 500 ljudi koji su radili u tom {tabu, a snabdevanje vodom i
strujom je bilo dobro i stalno. Hotelski bar je uvek bio pun, a atmosfera u {ta-
bu opu{tena. Svaki ~lan {taba je smatrao, da je bolje da se bavi sobom, nego da
savesno obavlja posao zbog kojeg je bio na terenu.
Svaka zemlja koja je davala svoje jedinice u sastav snaga Ujedinjenih na-
cija, imala je unutar {taba nacionalnu komandu. Na taj na~in je mogla i neke
svoje politi~ke stavove da sprovodi preko komandanata nacionalnih snaga. To
je zna~ilo, da bi komandant neke od nacionalnih jedinica mogao da odbije da
izvr{i moje nare|enje, ako oceni, da bi ono po njih proizvelo {tetne posledice,
odnosno, mogao je da mi poka`e crveni karton”. To se desilo prvi put kada mi
je jedan {panski general rekao, da” ne smem da prekorevam njegove oficire iz
nacionalnih obzira” prema njima. Kada sam o tome sa njim razgovarao, ista-
”kao je da koristi svoje pravo da poka`e crveni karton”, na {ta sam mu odgo-
” igra tu igru. On se posle toga povu-
vorio, da }u ga otpustiti ako `eli i dalje da
kao u svoju kancelariju i nije se vi{e me{ao u moje komandovanje. Tri dana po-
sle tog doga|aja je objavljeno da je Madrid saglasan sa generalovim zahtevom
da bude povu~en s du`nosti. Re~ju, svaki poku{aj da se ne{to u~ini po kratkom
postupku u vezi sa komandovanjem, nailazio je u po~etku na taj zid predstav-
nika nacionalnih snaga. ^inilo mi se, da }e te`ak i odgovoran posao, koji se ra-
di u Bosni, biti obezvre|en u Ujedinjenim nacijama zbog ose}anja poni`enosti
nekih nacionalnih rukovodilaca i birokratskog poimanja stvari.
34
Kriza misije

Dopadao mi se na~elnik tog {taba, britanski oficir sa kojim sam radio u


Severnoj Irskoj. Sa njim sam mogao da govorim na uobi~ajen na~in ve} tokom
prvog sastanka u {tabu, kada sam mu i izneo svoje vi|enje zadatka i razloge
zbog kojih misija Ujedinjenih nacija u Bosni do tada nije pokazala pozitivan
pomak. Ona to, rekao sam, ne}e ni mo}i sa takvom komandnom strukturom.
Radikalna reorganizacija snaga Ujedinjenih nacija bila je neophodna da bismo
uspeli u poverenom zadatku. Objasnio sam mu da sam upravo naredio koman-
dantima jedinica da odgovornije i sa vi{e elana prilaze izvr{avanju zadataka ko-
ji su im povereni. Oni nisu bili daleko od toga da se upuste u rasprave sa lokal-
nim ratnim vo|ama o svemu i sva~emu. Potpuna sloboda kretanja pripadnika
mirovnih snaga po celoj Bosni bila je ponovo uspostavljena, {to je potvr|eno i
na nedavno odr`anom sastanku lokalnih politi~kih vo|a u @enevi. O~ekivao
sam, da }e UNPROFOR pobolj{ati svoj polo`aj i osloncem na taj dogovor.
Zatra`io sam od na~elnika {taba da za slede}u subotu sazove sastanak sa
svim komandantima jedinica u Bosni, kako bih im izneo svoja razmi{ljanja o
novoj situaciji u vezi sa snagama i u skladu sa tim izdao nare|enja. Sugerisao
sam mu, da na sastanak pozove i {efove svih humanitarnih misija i agencija, ka-
ko bi i oni znali moje planove i namere. Na kraju sam mu uru~io primerak pla-
na aktivnosti i vojne prepiske koji je izradio tim iz vojne {kole Kemberli, kako
bi mogao da pi{e nare|enja i zapovesti po ustaljenom i propisanom obrascu.
Na~elnik {taba se zgrozio pred mojim zahtevima. Bio je uveren, da }e
~vr{}i stav mirovne misije prema zara}enim stranama izazvati veoma delikatne
situacije, pa i sukobe izme|u njih i predstavnika Ujedinjenih nacija. Savetovao
mi je i da ne izdajem stroga nare|enja komandantima jedinica, jer je bio uve-
ren, da je bolje da sa njima obavljam neku vrstu konsultacija i da razgovaram o
zadacima, kako bi ih privoleo da prihvate moju ideju o na~inu rada na terenu.
Verovao je, da je nemogu}e izmeniti na~in delovanja i strukturu komandnog si-
stema onako kako sam je zamislio. Kada sam zatra`io kriti~ku analizu onoga {to
bi trebalo u~initi u slu~aju da izvr{enje misije krene nabolje, pru`io mi je jedan
dijagram koji je pre li~io na zamr{eno klupko vune nego na stvarni projekt.
Mada je na~elnik {taba bio ~ovek visoke inteligencije i uz to veoma bri`an
i savestan, postao je zarobljenik neizvesne situacije u Bosni. Sumnjao sam, da je
moju analizu gre{aka mirovne misije Ujedinjenih nacija shvatio kao napad na
njega li~no. Fransis Brikmon me je upozorio, da je na~elnik {taba nedavno napi-
sao pismo kritike na ra~un generala Mladi}a, koje je sticajem okolnosti palo u ru-
ke bosanskih Srba. Za njih je on sada bio nepo`eljna osoba. To mu je predstavlja-
lo te{ko}u u radu, i Fransis mi je savetovao da ga uklonim sa du`nosti. Smatrao
sam da to nije neophodno, budu}i da }e ga prilikom redovne smene na du`nosti
zameniti holandski brigadir Van Bal. U pitanju je bio lojalan ~ovek i, bez obzira
na to {to se nije saglasio sa mojom novom koncepcijom, radio je odgovorno i
vredno sve do redovne smene sa du`nosti koja je usledila posle nekoliko nedelja.
35
Misija u Bosni

Odmah po preuzimanju du`nosti u Sarajevu, imao sam prvi sastanak sa


bosanskom vladom. Ve} tada sam video da }e biti te{ko da se pridr`avam di-
rektiva i pravca delovanja tokom mog mandata. Ser|o Vijera de Meljo, {ef
misije za civilne poslove i ja po{li smo pe{ice od Rezidencije do stare Austro-
Ugarske palate, koja je prvobitno bila sagra|ena kao op{tinska zgrada. U njoj
je bilo sme{teno Predsedni{tvo, odnosno sedi{te bosanske vlade. Bio je lep
hladan dan sa prozra~no plavim nebom, u divnom kontrastu sa snegom koji je
pokrivao brda u okolini Sarajeva. Ser|o, kome sam se divio vi{e nego bilo
kom saradniku sa kojim sam bio u Bosni, je bio sin brazilskog diplomate. Go-
vorio je te~no engleski i francuski. Uz sve to, je bio ~ovek lepe spolja{njosti,
ugla|enog pona{anja, patrijarhalnog vaspitanja. Pre nego {to je iz glavnog
{taba UNHCR-a u @enevi do{ao u UNPROFOR, radio je u Kambod`i sa Ja-
su{i Aka{ijem, specijalnim predstavnikom generalnog sekretara Ujedinjenih
nacija za Jugoslaviju i verovatno je bio jedina osoba kojoj je Aka{i potpuno
verovao. Ser|o je bio vrlo hrabar ~ovek i ~esto klju~ni igra~ u poku{ajima da
se tokom 1994. godine izgradi mir u Bosni. Re~ju, bio je diplomata koji se i
u ovim uslovima dobro snalazio. Bio je uspe{an i u susretima sa dr`avnicima
raznih zemalja sveta u @enevskoj palati Ujedinjenih nacija i sa domorocima u
nekom izbegli~kom logoru u Africi.
Na putu ka Predsedni{tvu smo se zaustavljali i razgovarali sa ljudima,
koji su bili veoma iznena|eni {to nas vide da kao i oni idemo pe{ice pustim uli-
cama. Oni su ve} bili navikli da pripadnike mirovne misije vide samo u oklop-
nim vozilima, kako velikom brzinom jure ulicama. Jedan ~ovek me je upitao,
da li }e ikada mir sti}i u Sarajevo. Samo narod Bosne to mo`e da u~ini” - od-
govorio sam mu. Ako `elite da rat” stane i da ovo besmisleno ubijanje presta-
ne, zaustavite rat. ”Vi prvo morate re}i politi~arima da to `elite, pa tek onda mi”.
Nisam mogao da se pomirim sa njihovim verovanjem, da je taj rat njiho-
va sudbina i da ih ubedim da je to rat njihovih vo|a. Kada bih bilo koga upitao
za{to ne iskoriste svoja demokratska prava i ne promene vladu, niko nije znao
da mi odgovori. Svi su ve} dugo podnosili re`im prisile i navikli su na takav `i-
vot. Mnogi su izgledali sre}ni, {to mogu da razgovaraju sa mnom. Odlu~io sam
zato da ~e{}e {etam ulicama kao obi~an gra|anin, da se sre}em sa ljudima i da
pri~am sa njima. To bi mi omogu}ilo da osetim duh tog sveta, koji je pod op-
sadom. Do kraja misije nikada nisam video na ulici i u razgovoru s obi~nim
svetom nijednog njihovog politi~kog vo|u.
Gus je i{ao sa nama osmatraju}i srpske polo`aje na brdima, posebno ka-
da smo prolazili pored oznaka na kojima je pisalo Pazi snajper”, jer mu je Nik
Kostelo preveo zna~enje tog natpisa na srpskom jeziku.” Jednom prilikom Nik
i Simon su me spre~ili da pri|em i razgovaram sa jednim ~ovekom na ulici, sa-
mo zato {to su uo~ili da on prodaje bestidnu literaturu. Sre}om, novinar BBC-
a koji se stalno vrzmao oko nas, D`eremi Bouven, nije znao srpski jezik, pa
36
Predgovor

nije shvatio o ~emu se radi. Ina~e, dok je Tito vodio dr`avu - sastavljenu od {est
republika - Sarajevo je bilo nezvani~na prestonica auto-industrije.
U Predsedni{tvu sam prvi sastanak imao sa potpredsednikom bosanske
vlade Ejupom Gani}em. Formalno smo se sreli u jednoj lepo ure|enoj prosto-
riji, opremljenoj name{tajem u stilu francuske umetnosti iz doba Napoleona i
prekrasnim lusterima, dok su na zidovima visila platna modernih slikara, sa
scenama iz Sarajeva. Sastanak su stalno prekidale eksplozije granata, koje su
srpski artiljerci ispaljivali na grad. Bez obzira na ogromne prozore, u prostori-
ju je prodiralo malo svetlosti. Bilo je dosta mra~no i zbog prekida u napajanju
elektri~nom energijom. U hladnoj prostoriji, bez grejanja, niko nije skidao ka-
put. Kelneri u belim bluzama nosili su srebrne poslu`avnike, na kojima su bile
~a{e sa oran`adom i neki biskviti iz paketa humanitarne pomo}i. S vremena na
vreme zgrada se tresla od eksplozija granata koje su padale u blizini, a malter je
opadao sa tavanice. Svi smo se pravili da to ne prime}ujemo. Povremeno sam,
ipak, pogledavao u Ser|a, koji je s mukom zadr`avao ozbiljan izraz lica i jedva
uspevao da se ne nasmeje na{im instinktivnim grimasama straha. Popili smo i
~aj, mada je prilika za to bila neprimerena.
Ejup Gani} je objasnio, da Srbi uvek ga|aju grad artiljerijom kada uo~e
da neko prvi put dolazi u posetu muslimanskim zvani~nicima, kako bi prikaza-
li svoju snagu i pokazali da mogu da kontroli{u sve aktivnosti u gradu. Gani} je
govorio engleski sa jakim ameri~kim naglaskom i prihvatio je evangelisti~ki
na~in do~eka gostiju, kakav se praktikuje u SAD, gde je `iveo dugo godina. Bio
je okru`en grupom ulizica, koji su gutali svaku njegovu re~ i smejali se svakoj
njegovoj {ali, dok su im o~i nervozno lutale po prostoriji.
Nemilosrdan, bez trunke sa`aljenja prema ljudskoj nevolji i bedi, ne jed-
nom tokom mog boravka u Bosni me je uverio, da je narod za njega samo sred-
stvo na njegovom putu ka mo}i. On je, u ime bosanske vlade, rukovodio akci-
jom u kojoj su masakrirani vojnici i oficiri srpske vojske koji su napu{tali Sa-
rajevo putem koji su osiguravali pripadnici mirovnih snaga. On je bio Musli-
man iz Ra{ke oblasti, i rano je napustio svoj zavi~aj, da bi se pridru`io Titovim
pristalicama, koji ga je zatim poslao u Ameriku da studira na Institutu Masa~u-
sets u Bostonu. Po povratku se Gani} uklju~io u politiku, u po~etku jugosloven-
ski orijentisan, zauzev{i visoke pozicije u bosanskom parlamentu, da bi potom
jo{ jednom promenio stranu i obreo se u redovima ekstremnog politi~kog krila
muslimanske Stranke demokratske akcije. Jedina njegova prednost je bila {to je
dobro govorio engleski jezik, zbog ~ega je i odre|en za kontakte sa predstavni-
cima {tampe sa Zapada, a zatim i kao predstavnik za {tampu bosanske vlade.
Bio je zadu`en i za vojne operacije.
Gani}eva pozicija je predsedniku Izetbegovi}u omogu}ila, da se dr`i po
strani od nekih neprihvatljivih pojava i pona{anja koji su se de{avali na delo-
vima teritorije na kojima se prostirala njegova vlast. Kao osoba zadu`ena za
37
Misija u Bosni

aktivnosti Bosanske armije, Gani} je bio odgovoran i za dosledno sprovo|enje


vladine strategije, u kojoj je glavna ta~ka bila uvla~enje SAD i NATO u rat na
strani Muslimana. Imao sam utisak, da ga ne interesuju ni mir, ni neprekidna
patnja bosanskog naroda. Umesto toga, stalno je pred novinarima isticao da pri-
pada administraciji dr`ave `rtve”. Jednom je ~ak rekao, da Muslimani iz Bo-
sne, Ra{ke oblasti, ”sa Kosova i Metohije i iz Albanije moraju da se udru`e i
formiraju jedinstven narod, u smislu politi~kog i nacionalnog identiteta. Dru-
gom prilikom mi je ponudio mito, ali kada sam ga presekao o{trim pogledom,
brzo je promenio ponudu u
ne{to {to je trebalo da me
zakloni od opasnosti po
`ivot. Kada sam posle go-
dinu dana napu{tao Bosnu,
on je za mene bio samo
jedna prezrena osoba.
Haris Silajd`i}, bo-
sanski premijer, nije pod-
nosio Gani}a i to mi je re-
kao jednom prilikom, po-
{to je sreo Gani}a na ste-
I{ao sam pe{ice ulicama Sarajeva na prvi sastanak
sa predsednikom Alijom Izetbegovi}em. Zaustavio
penicama Predsedni{tva i
sam se u nekoj ulici i razgovarao sa jednim starijim pljunuo mu u lice. Ta pri-
gospodinom, koji mi je po`eleo svaku sre}u. ~a je u~inila, da mi se Si-
Posmatra nas D`eremi Bouven iz BBC (26. januar lajd`i} odmah dopadne
1994.). kao ~ovek. On je bio sja-
jan orijentalista - arabista i filozof, koji je studirao na Univerzitetu u Tripo-
liju. Pu{io je kratkim trzajima dima iz cigarete i bio je jako zabrinut onim {to
se de{ava u njegovoj zemlji. Svojom pojavom i dr`anjem je li~io na nekog
heroja iz starih gr~kih tragedija. Nije voleo formalnosti, pa smo se naj~e{}e
sastajali u njegovoj maloj kancelariji u zadnjem delu zgrade. Jednom je na
svoj sto stavio pismo sa memorandumom misije Ujedinjenih nacija, koje mi
je Simon uputio. O~igledno je `eleo, da ga svi vide. Drugi put mi je rekao da
sve {to razgovaramo prislu{kuje i bele`i njihova obave{tajna slu`ba. Odgo-
vorio sam mu da to znam, i da smatram da je to na~in da ga dr`e pod prismo-
trom. Premijer Silajd`i} je bio veliki prijatelj sa Ser|om de Meljom, i mislim,
da je to bio jedini bosanski politi~ar koji je imao originalno evropsko dr`anje
i svojoj zemlji nudio nadu u budu}nost. Mnogo kasnije me je divlja~ki napao
pred kamerama svetskih televizija. Me|utim, on je bio jedini bosanski politi-
~ar koji je verovao u vi{epartijsku demokratiju i u vrednosti slobodnog odlu-
~ivanja koje dolaze sa njom. Kasnije je napustio svoju mati~nu partiju u znak
protesta zbog sekta{enja.
38
Kriza misije

^esto je razgovarao sa mnom o raznim aspektima vojne strategije, i pro-


testovao je kada bi njegova armija preduzela neki napad, jer ga je to uznemira-
valo kao ~oveka. Pripadao je onim civilima, koji su svojim `ivotom pla}ali gre-
{ke politike. Nikada nije uspeo da razume {ta zna~i ograni~eno kori{}enje sile,
koje je bilo dozvoljeno snagama Ujedinjenih nacija, i nije shvatao kako se mo-
`e nametnuti mir bez bombardovanja. Hteo je da uspostavi direktnu telefonsku
liniju izme|u svoje kancelarije i dr`avnog sekretara u Va{ingtonu. Nije se
ustru~avao, da u mom prisustvu telefonom pozove Vorena Kristofera, valjda da
bi me uverio da ima mo}nije veze od mene.
Po~etkom moje prve nedelje u Sarajevu posetio sam francuski sektorski
{tab, koji se nalazio u sru{enoj zgradi PTT, na glavnom putu za aerodrom. At-
mosfera u tom {tabu se nije mnogo razlikovala od one koja je vladala u dalekim
krajevima gde je logore imala samo Legija stranaca. Brigadni general Andre
Subiru, koji me je do~ekao na ulazu u zgradu, bio je najstariji francuski oficir u
Bosni, i komandovao je francuskim sektorom u Sarajevu. Francuzi su do{li u
Sarajevo jo{ u po~etku sukoba i imali su najve}i vojni kontingent. Oni su pre-
trpeli i najve}e gubitke u ratu. Bili su odgovorni za bezbednost aerodroma i za
saobra}aj u gradu.
Bilo gde da se na|e u svetu, francuska vojska sa sobom donosi i deli}
svoje domovine. U tome ni Sarajevo nije bilo izuzetak. Uspostavljena je od-
li~na francuska bolnica u samoj zgradi PTT, zatim prodavnica u kojoj je mo-
glo da se kupi sve - od cigareta Goloaz do parfema. Otvorena je i francuska
pekara, koja je proizvodila po tonu hleba svakoga dana. Ostale jedinice ras-
pore|ene u Sarajevu, osim britanskih, bile su postavljene na stalne polo`aje,
dok su Francuzi imali veoma dinami~an zadatak da stalno patroliraju ulicama
grada, putem ka aerodromu i du` linije razdvajanja snaga u sukobu. Njihov
{tab u Sarajevu je imao direktnu vezu sa glavnim gradom Francuske i u mno-
go navrata Pariz je sam intervenisao kada su bili u pitanju neki nesporazumi
u vezi sa na~inom rada generala Subirua.
Andre Subiru mi je za`eleo dobrodo{licu i pozdravio je moju nameru, da
u Bosni primenim ~vr{}u strategiju delovanja misije Ujedinjenih nacija, ali me
je upozorio, da }u nai}i na te{ko}e i tamo gde ih najmanje o~ekujem. Moj uspeh
mo`e u velikoj meri da zavisi od rada Francuza, delovanja NATO zemalja i
Skandinavaca. Bilo je jasno, da }emo se nas dvojica dobro sporazumevati. Na-
stavili smo razgovor na francuskom jeziku uz kori{}enje uli~nog `argona, {to je
kasnije postalo svakodnevna praksa, pa su i vojnici bili zadovoljni {to sa britan-
skim generalom mogu da razgovaraju kao da je pariski taksista.
Andre Subiru je u svom {tabu imao jednog Kana|anina, frankofona, Da-
vida Frejzera, koji je bio idealna veza izme|u francuskih i britanskih snaga. U
pojedinim situacijama, kada je bio isklju~en iz rada nekog tela, kao i ve}i broj
oficira iz sekretarijata raznih {tabova, imao je obi~aj da sedi pored vrata i da
39
Misija u Bosni

slu{a {ta se govori. Na taj na~in je bio u toku svega {to pripremamo, i mogao je
da br`e reaguje na takti~kom nivou, kada stigne nare|enje za akciju. Izgledalo
je ponekad, kao da nije shvatao zna~aj onoga {to se de{ava, ba{ zbog toga {to
nije bio u toku. Na kraju svih tih bu~nih sastanaka, kada bi ga neko zapitao o
~emu je bilo re~i, uvek je mogao da ra~una na odgovor kako je zaklju~eno da
ni{ta nije zaklju~eno. Bio je to njegov na~in odbrane od nasrtljivaca.
Ponekad sam i ve~eravao sa Subiruom. Posle ve~ere on je pozivao svoje
oficire, jednog po jednog, da pevaju legionarske pesme koje su svi, tihim gla-
som i skladno, pratili. Jedne ve~eri je nekog pukovnika zamolio, da recituje po-
emu Viktora Igoa Vaterlo”. Nije bilo ~oveka kome nije zaiskrila suza u oku pri
” koji su hrabro nestajali u dimu i vatri boja. Sve je delova-
opisu redova vojnika
lo jo{ upe~atljivije, jer su ve~ernje nebo povremeno razlamale eksplozije gra-
nata koje su doletale ko zna otkuda.
Francuski oficiri su bili me|u najboljima od svih koji su ikada bili pod
mojom komandom. Bez politi~kih predrasuda i verni tradiciji, oni su bili oli-
~enje vojni~ke ~asti i nacionalnog ponosa. Patrijarhalno dr`anje i pona{anje
su se kombinovali sa stilom i elegancijom novog doba. Ponekad su delovali
birokratski i u{togljeno, pogotovo kada su insistirali da se po svaku cenu po-
{tuje njihova {tabna procedura, ali nikada nisu izbegli da izvr{e zadatak, ma
koliko bio te`ak.
Tokom moje prve nedelje u Sarajevu nau~io sam drugu lekciju - kako
pre`iveti u grubom i brutalnom svetu, u kojem sam se na{ao. Posetio sam Fre-
da Kunija, ~udnog tipa iz senke, koji kao da je iza{ao iz nekog romana Greja-
ma Grina. Taj biv{i ameri~ki marinac, upadljivo visok i mr{av ~ovek, bio je za-
du`en za realizaciju vodovodnog projekta u Sarajevu, koji je gradio Me|una-
rodni komitet za spasavanje izbeglica. Projekat je finansirao D`ord` Soro{. Fred
Kuni je stanovao u dobro odr`avanoj ku}i iza Rezidencije, koju su ~uvali neki
ljudi koji su me neodoljivo podse}ali na pripadnike ameri~kih tajnih slu`bi. On
je imao dobre veze i sa Kapitol hilom u Va{ingtonu. Svi smo mislili, da radi za
ameri~ku agenciju CIA, {to on nije ni potvr|ivao, ni poricao. Tokom na{eg pr-
vog sastanka, izneo je mnogo o{trih primedaba na ra~un Ujedinjenih nacija, ko-
je su za njega bile skup podmitljivih i ne~asnih ljudi. @eleo je da vidi pravu voj-
nu akciju, koja bi bila izvedena protiv bosanskih Srba. Imao sam dosta muke da
mu objasnim u ~emu se sastoji moja nova strategija, zasnovana na vojnom pri-
stupu re{avanju problema. Nije mi verovao. Rekao je, da mogu da ga ubedim u
ta~nost onoga o ~emu govorim, jedino ako mu na terenu poka`em svoju odlu~-
nost u re{avanju pojedinih problema. Tako smo se rastali tog prvog dana.
Idu}e ve~eri, on je nenajavljeno do{ao kod mene sa grupom zaintereso-

vanih advokata”, iz Njujorka. Vo|a te grupe bio je Arije Nejer, advokat, koji je
radio u njujor{koj kancelariji organizacije Otvoreno dru{tvo, ~iji je predsednik
bio D`ord` Soro{. Uprkos lo{im utiscima iz prvog susreta sa Kunijem, prihvatio
40
Kriza misije

sam da se susretnem sa tom grupom, nagla{avaju}i, da }u na{ razgovor smatra-


ti privatnim. Po~eo sam time da sam na sada{njoj du`nosti manje od nedelju da-
na i da radije slu{am nego {to govorim, ali da to ne}e uticati na moju odlu~nost
da sprovedem sve {to sam zamislio planom mirovne operacije. Rekao sam, da
Ujedinjene nacije mogu da u~ine mnogo vi{e, nego {to je brojanje ispaljenih
granata s ove ili s one strane, ali da, isto tako, treba da se pove}a humanitarna
pomo}. ^im sam zavr{io, Nejer me je upitao, da li mislim da je Sarajevo grad
pod opsadom. Odgovorio sam mu da to ne smatram opsadom u pravom smislu
te re~i, po{to Ujedinjene nacije uspe{no odr`avaju puteve snabdevanja prema
gradu i u njemu {to, blago re~eno, omogu}uje narodu da pre`ivi. Njegovo lice
najednom dobi trijumfalan izraz i on se baci u napad protiv mene.
Rekao je, da kao advokat mo`e da doka`e - pomo}u raznih me|unarod-
nih sporazuma i protokola - da je Sarajevo pod opsadom, koju su obrazovale
srpsko-crnogorske snage agresivnog re`ima Karad`i}a. Bilo je vi{e nego jasno,
da sa njegovim na~inom vi|enja stanja ne{to nije u redu, pa sam poku{ao, ma-
da bezuspe{no, da ispravim logi~ke gre{ke u tome. Opet sam nai{ao na otpor,
ne samo Freda Kunija, nego i njegovih gostiju. Kada su polazili, skrenuo sam
im pa`nju na to, da je razgovor koji smo vodili - tajna. Na`alost, ve} slede}eg
jutra je na naslovnoj strani lokalnog lista Oslobo|enje pisalo, kako smatram da
gra|ani Sarajeva nisu pod opsadom. Ni to nije bilo sve. Nejer je u pismu koje
je uputio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija tra`io, da mi naredi da zaus-
tavim svoj plan o izmenama grupa posmatra~a koji samo broje granate ispalje-
ne na grad, dodaju}i da je to {to ho}u da u~inim me|unarodna sramota, jer one-
mogu}ava da se preduzmu bilo kakvi napadi na agresore.
Bilo je jasno, da tako neprijateljski intonirano pismo nije upereno samo
protiv mog plana, ve} i protiv mene li~no, i da bi to moglo da upropasti moje za-
misli. Zato sam odmah pozvao premijera Harisa Silajd`i}a na sastanak, i obja-
snio mu, da su moji stavovi pogre{no protuma~eni u lokalnim novinama. Ono {to
sam stvarno rekao jeste, da ne}u ni kod koga da razvijam ose}anje da je grad pod
opsadom, i da `elim da se u Sarajevu `ivi normalno. Odaju}i utisak kao da ka-
`e: Mali moj, brzo u~i{”, Silajd`i} me je upitao, da li bih hteo da na televiziji

ponovim to {to sam mu rekao. Prihvatio sam, i tog momenta se, kao u pri~i, od-
nekud stvorila ekipa sa televizijskom kamerom. Silajd`i} je, o~igledno, ve} sa-
znao o ~emu sam razgovarao sa Amerikancima, ali jo{ nije mogao da oceni da li
}u ili ne, biti od koristi bosanskoj vladi. Za trenutak sam izbegao zamku koju mi
je postavio Kuni, lansiraju}i onu grubu neistinu. On je odgovorio pozivnicom za
ve~eru, a posle mesec dana smo bili prijatelji, jer je Kuni sasvim promenio svoj
stav. Tragedija je {to je dve godine kasnije stradao u ^e~eniji. Nikada nisam sa-
znao, da li je zaista radio za ameri~ku obave{tajnu slu`bu - CIA.
Tokom prve nedelje misije u Bosni dva dana sam proveo u Zagrebu. Bio
sam u poseti operativnom {tabu Ujedinjenih nacija, odgovornom za mirovnu
41
Misija u Bosni

misiju na prostoru prethodne Jugoslavije. Ve}ina ljudi u zagreba~kom {tabu je


bila veoma inteligentna i sposobna za takvu vrstu rada, ali su svi bili za~u|eni
ulogom i postavljenjima nekih ljudi unutar organizacije.
Jasu{i Aka{i, {ef misije Ujedinjenih nacija za biv{u Jugoslaviju, maju{ni,
neugledni japanski advokat, radio je godinama u Ujedinjenim nacijama. Imao je
63 godine i samurajsko dr`anje. Retko se videlo da je umoran ili da mu ne od-
govara re`im rada, posebno zbog poni`enja koja je morao da podnosi. Nikada
nije gubio takt, niti je pokazivao li~na ose}anja. Isti, pomalo staromodan na~in
govora, koristio je i za vreme zvani~nih razgovora i u privatnoj korespondenci-
ji. Imao je obi~aj da pri~a o mnogobrojnim prljavim doga|ajima, naro~ito kada
je trebalo da objasni ne{to neprijatno. Tvrdio je da se ose}a kao bokser koji se
samo brani, jer uvek odbija, a nikada ne zadaje udarce. Izgledalo je, da radi in-
stinktivno, bez utvr|enog plana. To je bila te{ko}a za sve koji su u~estvovali u
razgovorima, jer nisu mogli da mu se suprotstave na vreme. Kao predstavnika
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija uvek ga je pratila velika grupa
dopadljivih sekretarica, telohranitelja i savetnika. Izgledalo je, da je neumoljiv
prema onima koji rade za njega, ali ako bi mu se neko dopao, mogao je i da gre-
{i u radu. Ser|o de Meljo je bio jedina osoba koju je on slu{ao i sa kojim je vo-
leo da razmenjuje mi{ljenje. Aka{i je, sve u svemu, bio hrabar i izraziti indivi-
dualac, koji se odlu~no zalagao da se uspostavi mir u Bosni. Takav stav je
doprineo, da se njegov ugled kasnije znatno smanji.
@ivot u Zagrebu se mnogo razlikovao od `ivota u Sarajevu. Vozili smo
se velikim ameri~kim limuzinama i stanovali u luksuznom hotelu Interkonti-
nental , opremljenom bazenima za plivanje, barovima, no}nim klubovima i
kazinom. Nije bilo lako opstati u takvom ambijentu, jer je Interkontinental bio
steci{te {vercera oru`jem, raznih ljudi iz podzemlja i {pijuna svih vrsta, koji su
radili za poneku stranu u sukobu u Bosni. Jednom je, dodu{e, administracija
Ujedinjenih nacija poku{ala da nas smesti u neki manje upadljiv objekat, ali je
D`ord` Voters ignorisao uputstva i nastavio da nam obezbe|uje sme{taj u
Interkontinentalu , {alju}i ogromne ra~une za naplatu Ujedinjenim nacijama. On
mi je otkrio, da se u tom hotelu ne nalaze samo ~lanovi misije Ujedinjenih naci-
ja, ve} i posade britanskih aviona i pripadnici RAF-a. Njemu je bilo nezamis-
livo, da ljudi koji dolaze sa fronta odsednu u nekom manje luksuznom hotelu.
Kasnije sam otkrio da D`ord` izvanredno igra ajnc i da je svaki put kada smo
se vra}ali iz Zagreba, u njegovom d`epu bilo mnogo vi{e para nego pri dolasku.
Za nas je bilo zna~ajno da odsednemo na drugom mestu, a Aka{i je insistirao da
ostanemo tu gde jesmo.
U Zagrebu sam prvi put sreo Nikolasa Morisa, {efa misije UNHCR za
biv{u Jugoslaviju. Blagog pona{anja, ali ~eli~ne volje i velikih organizatorskih
sposobnosti, bio je odgovoran za isporuku humanitarne pomo}i za oko tri mil-
iona ljudi u Bosni. Kako su mnogi od njih izgubili krov nad glavom, u potpunosti
42
Kriza misije

su zavisili od pomo}i Ujedinjenih nacija, naro~ito tokom dugih zima, kada se


spolja{nja temperatura spu{tala ispod o~ekivanja. Karad`i} je jednom rekao
Nikolasu, da Muslimani napu{taju Banja Luku svojom voljom i da Srbi veoma
dobro postupaju sa onima koji su tamo ostali. Nikolas Moris je bio jedina osoba
koja se usudila da Karad`i}u ka`e u lice da la`e. Tako je reagovao kad god je
neko hteo da neistinito predstavi situaciju, za koju je on bio zadu`en da se stara.

Gospo|a Karad`i}, Radovan Karad`i}, ja, Jasu{i Aka{i, Nikola Koljevi},


jedan srpski oficir i general Ratko Mladi}, na obele`avanju sporazuma o
prekidu vatre, 31. decembra 1994. godine.
Objasnio mi je, da je misija u Bosni prva misija UNHCR u svetu koja se
vodi paralelno sa ratnim dejstvima. Rekao sam mu, da na njegov posao gledam
kao na prvorazredni zadatak UNPROFOR-a i da na mene uvek mo`e da ra~una
ako mu budu potrebni saveti ili pomo}. Saglasili smo se da je neophodno poveza-
ti na{e {tabove na svim nivoima na terenu {irom Bosne, kako bi se na najbolji
na~in odmah reagovalo na svaki nastali problem. Krajem 1994. godine ukupna
tona`a isporu~ene pomo}i je bila ve}a od broja stanovnika koji su direktno zav-
isili od pomo}i Ujedinjenih nacija, pa je isporuka pomo}i smanjena za polovinu.
No} pre nego sam sreo Nikolasa u Zagrebu, muslimanski ekstremisti u
Zenici su ubili britanskog humanitarnog radnika na slu`bi u Ujedinjenim naci-
jama, a ceo konvoj pomo}i namenjen stanovni{tvu tog kraja je zaustavljen.
Poslao sam poruku majoru Pedi Darlingu, jednom od mojih biv{ih slu{alaca u
43
Misija u Bosni

[tabnoj {koli, koji je komandovao ~etom na{ih snaga u Tomislavgradu u ju`noj


Bosni. On mi je prethodno javio, da se u njegovom sektoru ni{ta zna~ajno ne
de{ava. Naredio sam mu, da odmah pokrene jedinicu lakih tenkova prema Zeni-
ci i da osigura pratnju konvoja Ujedinjenih nacija, a on me je upozorio da bi
svako novo razvijanje snaga bilo na meti politi~ara. Ipak, pred kraj slede}eg
dana je bio na licu mesta. Ta momentalna akcija je izazvala pozitivan utisak na
Morisa Nikolasa, jer je o~ekivao, da }e lanac komandovanja u Ujedinjenim
nacijama usporiti izvr{enje zadatka.
Rat u Bosni je bio stati~kog tipa, sa stalnim bombardovanjem Sarajeva
artiljerijom, {to je usporavalo put ka miru. Hrvati su rekli, da }e koncentrisati
svoje trupe oko Prozora, sa namerom da masovno napadnu Muslimane i Srbe.
Ve}ina stanovni{tva u neprijateljski okru`enim mestima je bila na kraju
izdr`ljivosti zbog nedostatka stalne i sigurne pomo}i Ujedinjenih nacija, {to je
trebalo da im olak{a `ivot preko zime. To je posebno bilo karakteristi~no za
Maglaj, odakle su dolazili izve{taji UNHCR o velikom broju `rtava me|u
stanovni{tvom. Odlu~io sam, da slede}e nedelje proputujem Bosnom, da raz-
govaram sa narodom i li~no se uverim {ta se de{ava. Ali, pre nego {to sam to
mogao da izvedem, morao sam da se sastanem sa bosanskim Srbima.
Sa politi~kim vo|ama bosanskih Srba sam se prvi put sreo 30. januara
1994. godine, na njihovom privremenom komandnom mestu u skija{kom hotelu
na Palama, gradi}u na planini isto~no od Sarajeva. Bio je divan dan, pun sve`ine
zbog sne`nog pejsa`a koji je belinom prikrivao tamne znake paljevina i ratnih
razaranja. Put do Pala je krivudao kroz planinske predele iznad Sarajeva i kada
bi se pogledalo sa te visine na miran i tih predeo, nije se dobijao utisak da je re~
o gradu u kome je ubijeno vi{e od 10.000 ljudi tokom protekle dve godine. Na
rat su nas podsetili rovovi koje su iskopali bosanski Srbi, na onim istim mesti-
ma gde su bili i za vreme Prvog svetskog rata. Zaustavio sam se da popri~am sa
vojnicima, koji su se okupili oko neke dimljive vatrice kako bi se malo ogrejali,
ali je izgledalo da im je vi{e stalo da se greju, nego da sa mnom razgovaraju o
ratu. Ipak, jedan od njih mi je pokazao pravac prema Rezidenciji, koja se jasno
isticala me|u zgradama u gradu u dolini.
Bosanski Srbi su u to vreme kontrolisali dve tre}ine teritorije Bosne i imali
su nameru da o~uvaju nezavisnu srpsku dr`avu, Republiku Srpsku (RS) u Bosni,
koja }e biti povezana sa Beogradom. Rukovodstvo sa Pala se pona{alo odbojno
prema Ujedinjenim nacijama, mada je ~ak 600.000 Srba zavisilo od me|unaro-
dne humanitarne pomo}i. Smatrali su, da su izolovani i da su ih izdali nekada{nji
saveznici iz oba svetska rata - Amerika, Britanija i Francuska. @iveli su daleko od
stvarnosti i bili su puni mr`nje prema Muslimanima. Njihova propaganda je ~ini-
la sve, da {to du`e ostanu u tom neobi~nom stanju koje nije vodilo nikuda.
Radovan Karad`i} je predvodio grupu, u kojoj su osim njega bili uticajni
Mom~ilo Kraji{nik i Nikola Koljevi}. Ta grupa je bila poznata pod popularnom
44
Kriza misije

skra}enicom KKK. Radovan Karad`i} je do rata bio i stalni psiholog sarajevskog


fudbalskog tima. Bio je pesnik i veoma slatkore~iv. Umeo je ljubazno da razgo-
vara sa predstavnicima Ujedinjenih nacija i da im obe}a sve {to ho}e. Ako bi ga
oni pritisli zahtevima koje nije `eleo da prihvati, izgovarao je la`i, s istim
ljubaznim i {eretskim izrazom na licu. Kada su ga optu`ili da je organizovao
bombardovanje grada i pijace u Sarajevu, on je, ne trepnuv{i, svalio krivicu na
Muslimane. Jednom je bio i u zatvoru s Alijom Izetbegovi}em, ali se sa njim
razi{ao, iako su bili dobri prijatelji. Njegovi strelci su ispalili prve hice u
gra|anskom ratu, koji je po~eo 6. aprila 1992. godine u Sarajevu, kada su ga|ani
nenaoru`ani demonstranti. Nokti su mu bili izgri`eni, {to je jasno govorilo o nje-
govoj nervozi, koja se nije mogla otkriti samo po njegovom dr`anju. Izgledao je
kao ~ovek koji `ivi u te{koj mori i strahu, da ne umre neprijatnom smr}u.
Mom~ilo Kraji{nik, drugi i mo`da najumereniji u tom tro~lanom timu,
bio je pristalica tvrde linije. Sa prodornim pogledom ispod svoda gustih obrva,
li~io je na uspe{nog komunisti~kog ~inovnika. Jedan jedini put sam ga video u
pokretu, kada je i{ao na sahranu svoje osamdeset{estogodi{nje majke, koju je
ubio neki muslimanski snajperista u predgra|u Sarajeva.
Tre}i ~lan vladaju}e trojke, Nikola Koljevi}, koji je studirao [ekspira na
Notingemskom univerzitetu, govorio je te~no i lepo engleski jezik. Bio je
tipi~an akademik bez svog mi{ljenja, i krio se iza tradicionalne maske profeso-
ra. ^esto se mogao videti u kaputu od tvida sa braon ko`nim oja~anjima na lak-
tovima. Hteo je da bude odgovoran za logore”. Jednom sam ga pitao, kako

mo`e da `ivi u tom haosu, i u tako brutalnom svetu, u kojem te{ko mogu da
opstanu ljudske vrednosti. On mi je, sme{e}i se, odgovorio, da je to veoma
zamorno. Dve godine kasnije, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma,
izvr{io je samoubistvo.
Tokom prvog sastanka razgovarali smo o potrebi da se otvori aerodrom u
Tuzli na severu Bosne, kako bi snage Ujedinjenih nacija mogle da po~nu jo{
jednu operaciju vazdu{nog snabdevanja stanovni{tva. Taj aerodrom je stalno
ga|ala srpska artiljerija, razme{tena po okolnim brdima, pa je bio veoma nesig-
uran za upotrebu. Karad`i} je rekao da nema smetnji da se aerodrom otvori, ali
da Muslimani mogu da ga|aju avione kako bi za to optu`ili Srbe. Dramati~nim
tonom je dodao: Muslimani bi mogli da ubiju i samog Alaha, i da za to optu-
`e Srbe”! Ta opaska” mu je otvarala mogu}nosti da njegove snage obore bilo ko-
ji avion Ujedinjenih nacija i da to pripi{u Muslimanima. Kada sam posle godi-
nu dana napu{tao Bosnu, aerodrom u Tuzli jo{ nije bio otvoren, zato {to je bo-
sanska vlada odbila da prihvati prisustvo Srba inspektora na aerodromu. Pred-
sednik Alija Izetbegovi} je tim povodom rekao, da vi{e voli da vidi kako 10.000
Muslimana umire od gladi, nego da ijedan Srbin bude na njihovoj teritoriji.
Sastanak smo nastavili uz ru~ak, ohrabreni Karad`i}evom izjavom da
bombardovanje Sarajeva nema nikakvog smisla i da bi moglo da se obustavi.
45
Misija u Bosni

Njegova opaska je bila tipi~na za tu sredinu, jer nije pro{lo ni dve nedelje otka-
ko je obe}anje dobijeno, a bombardovanje ne samo da nije prestalo, nego je po-
ja~ano. Uz to se zbio i onaj stra{ni doga|aj sa minobaca~kim napadom na pija-
cu, koji je dramati~no uticao na brz i ne`eljen razvoj doga|aja u Bosni.
Karad`i} je zavr{io na{ prvi sastanak na Palama uveravaju}i me, da svi
Srbi `ele mir i mirno re{enje sukoba. Prema njegovom mi{ljenju, Muslimani
`ele da se bore do poslednje izgubljene bitke. Tada bi Zapad morao da u|e u rat
na strani Muslimana i da prouzrokuje poraz Srba. Takvim stavom je u meni po-
budio raznovrsne ideje i misli o toj komplikovanoj logi~koj vezi, nalik na ~u-
vene Sokratove izreke.
Ratko Mladi}, glavni komandant bosanske srpske vojske, debelju{kast,
prgav i pun dramaturgije, bio je klasi~an primer generala vaspitanog po sovjet-
skim uzorima. Nikada nije upoznao oca i dedu, jer su obojica poginuli u pret-
hodnim ratovima. Imao je reputaciju hrabrog i uspe{nog vojnika, koju je stekao
jo{ 1991. godine u borbama u Krajini - hrvatskoj pokrajini u kojoj su `iveli Sr-
bi. Za njega je napad bio osnovni na~in izvo|enja borbenih dejstava. Bio je po-
znat me|u vojnicima po iznenadnim skokovima na tenk, da bi li~no predvodio
napad. Veoma religiozan, jednom mi je rekao, da se svakog dana moli u crkvi,
ili na drugim mestima, za `ivot svojih vojnika. Za njega nije bilo stra{no kori-
stiti teror kao metod i oru`je u borbi protiv civila, koji su bili glavna meta nje-
gove artiljerije, ako to doprinosi pobedi u ratu. Mladi} je ~esto i brzo kombino-
vao uveravanje, prevaru i poni`avanje protivnika, kao oru|e kojim se protivnik
pobe|uje. Rekao mi je, da ga je jedan od mojih prethodnika jednom pozvao da
odigraju partiju {aha. Po{to ga je dva puta pobedio, i bio pred tre}om pobedom,
general Ratko Mladi} je rekao svom protivniku: Ne, ne}u vi{e da igram sa Va-
ma, jer mi se ~ini da po~injem da Vas poni`avam”. ” Izgleda, da se taj oficir UN-
PROFOR-a nikada nije oporavio od razmi{ljanja o porazu, jer je posle izgubio
i me~ u stonom tenisu.
General Rasim Deli}, koji je komandovao bosanskom (muslimanskom)
armijom, bio je u istoj klasi sa generalom Mladi}em, dok su se {kolovali u JNA,
ali nije hteo da sa njim razgovara o~i u o~i. Verovao je, da }e ga Ratko Mladi}
u nekom trenutku izazvati da neodgovaraju}e reaguje. Bez obzira na grubosti i
sklonosti izigravanjima, general Mladi} je odr`ao re~ kada bi ne{to obe}ao, {to
je general Rasim Deli} ~inio retko.
Ratko Mladi} je svojim kovanicama i izrazima stvarao novi re~nik, nala-
`u}i svima da umesto Bosna i Hercegovina govore biv{a Bosna i Hercegovi-
na”, jer ta prethodna dr`ava vi{e nije postojala. Imao” je potpuno isti {arm kao i
Ser|o de Meljo, koji je tako|e bio na sastanku, da nas ubedi u istinitost onoga
{to je upravo rekao. Kada smo zavr{ili taj visokoparni politi~ki razgovor i spre-
mali se za diskusiju o konkretnijim stvarima, Mladi} nas je sve iznenadio izja-
vom da ne prihvata dogovor postignut sa Karad`i}em oko ponovnog otvaranja
46
Kriza misije

tuzlanskog aerodroma. On nije `eleo da se to ikada dogodi. Ser|o de Meljo je


rekao da `ali, {to }e Ujedinjene nacije morati silom da otvore aerodrom. Na to
je Mladi} planuo. U napadu besa lupao je pesnicom o sto, govore}i da se ne bo-
ji ni Amerikanaca, ni njihovih NATO-sluga i da }e oboriti svaki avion koji po-
ku{a da sleti na aerodrom. Treba da pro|e sto godina da bi nas NATO isterao
iz {uma oko aerodroma”! -”vikao je.
Ratko Mladi} se malo smirio, kada sam mu rekao, da njegovi vojnici
stalno napadaju konvoje na zemlji i da zbog toga mora da se otvori aerodrom.
Odgovorio je, da Ujedinjene nacije nikada nisu izgubile ni jedan konvoj na
teritoriji pod kontrolom Srba. Rekao je zatim, da vojnici Ujedinjenih nacija ni
ne pomi{ljaju na to da napadnu Srbe. O~igledno je to bila mala pozori{na pred-
stava, kojom je hteo da ostavi utisak na novog britanskog generala, ali je izgle-
dala sme{no u pore|enju sa velikim brojem `rtava koje su izgubile `ivot zbog
nedostatka pomo}i i hrane.
Gus je iskoristio ta prva dva sastanka da uspostavi dobre veze sa telohra-
niteljima Karad`i}a i Mladi}a. Posle mesec dana on je od njih pokupio dosta
korisnih informacija, koje su omogu}ile da se bolje sagleda op{ta situacija i re-
agovanje njihovih {efova na pojedine doga|aje. Posebno je bilo interesantno
~uti, za{to general Mladi} svakog utorka odlazi u Beograd. Iz tog podatka je bi-
lo jasno, da nare|enja dobija iz glavnog grada Jugoslavije.
Tuzla, koju smo posetili slede}eg dana, bila je garnizon skandinavske
brigade, kojom je komandovao brigadir Rider{tat, {vedski rezervni oficir. U
gra|anstvu, on je bio predsednik upravnog odbora neke novinske grupacije na
jugu [vedske i mnogo se brinuo o tome, kako se odbor snalazi dok je on odsu-
tan. Komandant [vedskog bataljona bio je pukovnik Hendrikson. Po{to [ve|a-
ni nemaju staja}u vojsku, njegovi vojnici su bili dobrovoljci, koji su se prijavi-
li za slu`bu u Bosni preko novinskih oglasa. Vi{e od 6.000 kandidata se javilo
za 600 slobodnih mesta. [vedski vojnici su bili odli~ni i dobro opremljeni. Ma-
da [vedska nije bila u ratu vi{e od 300 godina, bilo je za~u|uju}e, da njeni voj-
nici nisu izgubili ni{ta od borbenog duha koji je oli~avao nekada{nju vojsku sa
severa Evrope u XVII veku. Izuzetno hladnokrvni, otvarali su vatru iz najte`eg
oru`ja kad god bi neko otvorio vatru na njih.
Hendrikson je li~no vodio njihov prvi konvoj preko linije fronta. Na srp-
skoj kontrolnoj stanici se sukobio sa jednim agresivnim srpskim vojnikom, ko-
ji mu je rekao da ga ne}e pustiti da pro|e jer nema takvo nare|enje. Hendrik-
son je odmah potegao pi{tolj, uperio ga vojniku u glavu i upozorio ga da ima
nare|enje da pro|e, i da }e sigurno pro}i. U daljem pokretu konvoj nije naila-
zio ni na kakve te{ko}e. Zbog odlu~nosti u radu, [ve|ane su u Bosni po{tova-
le sve zara}ene strane.
Rider{tat je pozvao u goste predsednika op{tine u Tuzli, gospodina Be-
{lagi}a, da mi ga predstavi. On je do{ao kao predstavnik multietni~ke sredine i
47
Misija u Bosni

smatrali su ga jednim od
najistaknutijih protivnika
bosanske vlade, ~ija nare-
|enja ~esto nije po{tovao.
Njegova jedina briga je
bila ote`ano snabdevanje
naroda centralne Bosne i
zbog toga je `eleo da se
tuzlanski aerodrom {to pre
otvori. Me|utim, lokalni
komandant muslimanske
vojske, koji je nesumnjivo
imao instrukcije iz Saraje-
va, isticao je, da su oni is-
terali Srbe sa tog aerodro-
ma jo{ pre nekoliko mese-
ci i da se ni jedan od njih
nije vratio. Rekao sam im
tada, da je odluka o otva-
ranju aerodroma doneta na
sastanku u Sarajevu i da Poseta Tansu ^iler, premijera Turske i Benazir
oni ne smeju da se igraju Buto, premijera Pakistana bosanskoj vladi, 1.
`ivotom ljudi zbog glupih februara 1994. godine, poslu`ila je u propagandne
i neprihvatljivih razloga. svrhe, jer su te dve go{}e zatra`ile vazdu{ne napade
i ukidanje embarga na uvoz oru`ja. One su ponudile
Nije me ni saslu{ao.
i dodatne trupe za misiju UN (Entoni Barid`).
Pri povratku u Sa-
rajevo preleteli smo preko planine po kojoj je bilo ra{trkano vi{e sela koja su,
o~igledno, bila poru{ena. To etni~ko ~i{}enje je izvr{eno prethodne godine, ka-
da su Muslimani proterivali Hrvate sa njihovih poseda u centralnoj Bosni. Hr-
vatske izbeglice su se naselile u dolini La{ve na jugu, oterav{i muslimansko
stanovni{tvo koje je tu `ivelo. Na taj na~in su etni~ki ~i{}eni svi krajevi Bosne.
Tokom rata su bosanski Muslimani postali glavne `rtve te neobuzdane i siste-
matski sprovo|ene politike, koja se u nekim oblastima pretvarala u istrebljenje.
Ipak, ~injenica je, da su sve tri strane krive za ratne zlo~ine i genocid, onako ka-
ko se to defini{e u Konvenciji o genocidu Ujedinjenih nacija. To nije bio oblik
zvani~ne politike bosanske vlade, ali su Muslimani u praksi ~inili zlo~ine nad
Srbima. Srbi sigurno nisu bili jedini koje treba optu`iti za zlo~ine, iako su tu ~i-
njenicu te{ko prihvatali ~lanovi me|unarodne zajednice.
Ugro`enom stanovni{tvu u Bosni je isporu~eno blizu 40 odsto planirane
pomo}i, pa je UNHCR sa~inio dopis u kojem je naveo da }e oko 800 hiljada lju-
di nastradati tokom zime 1994 - 1995. godine, ako se ne postigne cilj.10 Mada je
48
Kriza misije

bilo jasno, da se tako ne{to ne mo`e dogoditi, bilo je, isto tako, o~igledno, da ne-
{to treba potpuno promeniti u na~inu izvr{enja zadataka misije Ujedinjenih naci-
ja, kako bi se spre~ila eventualna katastrofa. Da bi promene uspele, bilo je neop-
hodno da mirovna misija Ujedinjenih nacija uskladi svoj rad sa UNHCR-om. Pre
nego {to to u~inim, morao sam da sredim svoju organizaciju komandovanja.
Sa tom idejom sam se pojavio na slede}em sastanku sa komandnim ofi-
cirima jedinica i predstavnicima UNHCR i drugih nevladinih organizacija, i svi
su je toplo prihvatili. U skladu sa tim sam izdao nare|enje, da se na teritoriji
Bosne i Hercegovine formiraju tri komandna sektora. Jedna komanda se nala-
zila u Gornjem Vakufu, i pokrivala je jugozapadni deo teritorije pod komandom
britanskog brigadira D`ona Reita, iskusnog padobranca u koga sam imao veli-
ko poverenje. Sektor Sarajevo sam poverio francuskoj komandi sektora, ali sam
granice sektora protegao i na isto~nu Bosnu, uklju~uju}i @epu i Gora`de. Tre}i
sektor je obuhvatao severozapadnu Bosnu i podru~je Srebrenice, sa {tabom u
Tuzli na aerodromu, a komandu nad sektorom sam poverio brigadiru Rider{ta-
tu. Na svakom nivou komandovanja su uspostavljeni operativni centri, koji su
koordinirali rad sa UNHCR-om. Oni su bili odgovorni za organizovanje i do-
stavu svih oblika pomo}i u zoni svoje odgovornosti, kao i za prikupljanje po-
dataka o uslovima `ivota stanovni{tva, i ostalih podataka sa terena.
Sektorski koman-
dant je imao zadatak da
izradi jedinstven plan
dostave humanitarne po-
mo}i i plan anga`ovanja
politi~kih vo|a sve tri et-
ni~ke zajednice, koji bi
odgovarali za svaki poku-
{aj napada na humanitarne
konvoje, kao i u slu~aju
kada bi njihove vojske U poseti brigadnom generalu Rider{tatu, komandantu
blokirale dostavu pomo}i. sektora Severozapad u Tuzli. Rider{tat je bio {vedski
Ako bi se naru{io spora- rezervni oficir, a u gra|anstvu direktor novinske
zum, Ujedinjene nacije se grupacije u [vedskoj (fotografska radnja).
ne bi ustezale da osude
ilegalne aktivnosti lokalnih ratnih vo|a pred predstavnicima sredstava javnog
informisanja i da objasne narodu, kakve posledice mo`e da o~ekuje. Nedugo
zatim, Ujedinjene nacije su se dogovorile sa lokalnim vojnim i politi~kim vo-
|ama, da se neizostavno svim humanitarnim konvojima obezbedi prolaz. Upr-
kos svemu tome, mnogo je pomo}i nestalo ili je isporu~eno sa velikim zaka-
{njenjem. Hteli smo da otvorimo dva nova pravca za prolazak konvoja, jedan
10) UNHCR Field Report, februar 1994. godine.
49
Misija u Bosni

koji bi i{ao preko Mostara i Konjica za Sarajevo, i drugi koji bi i{ao severno
kroz Zenicu i Zavidovi}e do Tuzle. Tokom mnogih ratnih meseci oba puta su
bila zatvorena za saobra}aj, zbog stalnih borbi sve tri zara}ene strane. Vi{e mo-
stova na tim pravcima je bilo poru{eno.
Da bismo se osigurali od daljih borbi na tim putevima i oko njih, naredio
sam, da danski vod tenkova leopard”, koje su nazvali sne`ni leopardi, zbog to-
ga {to su bili obojeni u belo,” krene odmah iz Splita u Tuzlu. Bio sam spreman
da upotrebim tenkove za izvr{enje zadataka mirovne misije, mada sam znao da
za tako ne{to moram da tra`im dozvolu koju ne}u dobiti, ni iz Zagreba, ni iz
Njujorka. To se umalo nije i dogodilo. Nadao sam se, da }e mi savet ~oveka iz
tenka najbolje pomo}i, pa sam se obratio komandiru danske oklopne ~ete i upi-
tao ga, da li bi on prihvatio takav zadatak. Odgovorio mi je, da je cela njegova
jedinica namenjena i pripremljena za izvr{enje specifi~nih zadataka. Oni su bi-
li na putu i u garnizonima skoro tri meseca, najpre u Zagrebu, a zatim u Beo-
gradu i Splitu, pa im je dobrodo{ao bilo kakav zadatak, da im se vrati samopo-
uzdanje. Rekao mi je, tako|e, da bi njegovi {efovi u Danskoj podr`ali misiju ia-
ko bi, verovatno, ispoljili i negodovanje zbog nedostatka podr{ke sopstvene
pe{adije u izvr{enju zadatka. Rekao mi je, ako odmah izda nare|enje za pokret,
u Tuzli mogu biti za 48 ~asova. Po{to su putevi bili prili~no o{te}eni, smatrao
je da je bolje i br`e ako se ide izvan njih, jer je zemlja smrzla, pa ne}e uspora-
vati njegove tenkove, iako spadaju u kategoriju te{kih. Rekao sam mu da krene
jo{ te no}i, bez obzira na birokratske zavrzlame koje bi mogli da mi podmetnu
neki ~lanovi Saveta bezbednosti, zbog toga {to dozvolu za pokretanje tenkova
nisam tra`io iz Njujorka. Za svaki slu~aj sam se osigurao, jer sam saznao, da
Anan jedva ~eka da se re{i problem nastao oko humanitarne pomo}i. Vatrene
mogu}nosti tih tenkova su se pokazale kao pozitivan element u pregovorima to-
kom slede}ih meseci. Iz te epizode sam nau~io, da administracija Ujedinjenih
nacija u Njujorku ~esto tajno odobrava neke akcije na terenu, ako od njih o~e-
kuje uspeh, i takav manevar sam ponavljao vi{e puta tokom slede}e godine.
Na kraju sastanka sam zauzeo odlu~an stav da sve dok stvari teku po do-
govoru, dok konvoji slobodno prolaze, i dok nema naru{avanja tih dogovora,
ne}e ni biti primene sile. Nedugo potom, jedan mladi francuski poru~nik je svo-
jim oklopnim vozilom odgurao sa puta prepreku koju je zatekao na kolovozu u
blizini Pala. Kada ga je razlju}eni srpski vojnik upitao {ta to radi, on mu je od-
govorio da demonstrira nov na~in izvr{enja zadatka, u skladu sa nare|enjima
komandanta mirovne misije.
Gus, koji nije hteo da odustane od zadatka, kada je slede}eg dana prolazio
tim putem, nai{ao je na prepreku, oja~anu protivtenkovskom minom. Po{to je
uzaludno vi{e puta upotrebio sirenu, nao~igled srpskih vojnika, koji su se nalazi-
li u blizini, naleteo je na prepreku i svukao je s puta, zajedno sa minom, ali je pri
tom kolima skrenuo sa puta u jendek. Ni{ta mu se nije dogodilo, jer je mina bila
50
Kriza misije

ve`bovna. Kada sam ga upitao {ta bi bilo da je mina bila prava, mirno mi je od-
govorio: Nisam se mnogo brinuo, jer sam vozio Brikmonov polovni reno”.
” to pomenuo na prvom sastanku sa komandnim oficirima,
Nisam ” ali sam
predvi|ao i situacije u kojima bih obavezno morao u pomo} da pozovem NATO
avione, da poka`u snagu i odlu~nost da se planirana misija izvede do kraja. Posle
nekoliko razgovora sa Viktorom Andrejevim, koji je zdu{no podr`ao tu moju ide-
ju, odlu~io sam, da bi bilo pou~nije po~eti vazdu{ne napade protiv Hrvata nego
protiv Srba. Hrvati nisu zauzimali centralno mesto u mojim planovima, ali su bi-
li odgovorni za zakr~ene puteve, i nisu bili raspolo`eni da zadr`e veliki broj svog
naroda u dolini La{ve, koja je potpuno zavisila od pomo}i Ujedinjenih nacija. Ta-
kav napad bi, svakako, bio signal Mladi}u, da NATO nema nameru da uni{tava
samo Srbe, i da silu koristi samo prema potrebi. Posle obavljenih istra`ivanja i
analiza, moj obave{tajni oficir, Vili Levak me je izvestio da postoji idealna si-
tuacija za vazdu{ni napad na Hrvate.
Vili Levak je bio
pravi ~ovek za obave{taj-
nog oficira, a poreklom
Glasve`anin, imao je ne-
pogre{iv dar da otkrije bilo
kakav poku{aj podmeta-
nja. Uspostavio je dobre
veze s obave{tajnim biro-
om NATO-{taba u Napu-
lju i sa komandantom va-
zduhoplovnih snaga, ge-
neralom D`oem E{ijem iz
ameri~kog vazduhoplov-
stva. On je ~esto iz Napu- Patrola snaga UN zaustavljena pred barikadom na
putu prema Jevrejskom groblju u Sarajevu (kasna
lja slao svoj avion po Vili
zima 1994.).
Levaka, da bi se o nekom
pitanju li~no dogovorio sa njim. Nikada nije pu{tao Vilija da se vrati u Saraje-
vo pre nego {to bi se u Napulju lepo odmorio i proveo.
Tokom protekle tri nedelje se dogodila serija napada na kanadske konvo-
je na putu izme|u Viteza i Fojnice. Namera tih konvoja je bila, da odnesu ma-
terijal i hranu u bolnicu za decu ometenu u razvoju, a organizovale su ih razne
crkvene organizacije. Put je prolazio preko linije fronta, na oko sedam milja od
Viteza, a poslednji kamion u konvoju, koji je nosio ugalj, napali su i uni{tili Hr-
vati. Deca u bolnici su za to vreme umirala od zime. Po{to su Hrvati otvarali
vatru na snage Ujedinjenih nacija, koje su morale da se brane i kako su zbog
njihovog postupka stradala jadna deca, bili smo u prilici da poka`emo da }emo
sprovesti misiju koju smo po~eli, makar i po cenu izvr{enja vazdu{nih napada
51
Misija u Bosni

na polo`aje hrvatskih snaga. Rekao sam Viliju Levaku, da ne daje podatke o ga-
|anju hrvatskih borbenih polo`aja, ve} komandnih mesta i, po mogu}nosti, pri-
{tabskih jedinica. Mislio sam, da }e takva akcija biti dovoljan signal svim po-
liti~kim vo|ama, da se sa nama ne mogu igrati.
D`o E{li se odu{evio planom. Bio je to visok ~ovek, pravi avijati~ar i
vojnik koji mi je ~esto govorio da uop{te ne razume slo`enost izvo|enja mirov-
ne operacije, ali da }e uvek u~initi ono {to se zahteva od njega. Nezgoda je u
tome, {to ja jedino znam da bombardujem kopilad”! Po{to su kanadska” oklop-
na vozila imala samo delimi~nu za{titu od pogodaka te`ih projektila, tra`io sam
od majora Ri~arda Merd`isona iz Koldstrimske garde (moj puk) da vodi kon-
voj. On je sa sobom poveo oficira za navo|enje, iz komande NATO.
Dan je bio vedar, a svetlo nebo i odsjaj snega, uz laku sumaglicu koja se
podizala sa tla, stvaralo je te{ko}e u otkrivanju ciljeva za ga|anje. ^etiri avio-
na A-10, zvana „lovci tenkova”, bili su spremni za dejstvo. U~injeno je sve da
akcija, ako se sa njom po~ne, u potpunosti uspe. Me|utim, prvi put u toku vi{e
meseci, konvoj uop{te nije napadan, a to se nije dogodilo ni kasnije. [tab misi-
je Ujedinjenih nacija u Kiseljaku je odlu~no bio protiv takve vrste akcija, i sa-
vetovao mi je, da je bolje da pa`ljivo gradim odnose poverenja nego da juri{am
na napada~e. Posumnjao sam da neko iz {taba ili neki pomo}ni radnik koji je
~uo za plan, prenosi podatke Hrvatima, i da je to razlog {to nam je namera pro-
pala. Rezultat je, ipak, bio povoljan po misiju Ujedinjenih nacija. Postignuta je
takti~ka prednost otvaranjem puta, dok je izostao strategijski rezultat, koji bi se
postigao izvr{enjem vazdu{nog napada.
Na politi~kom planu stvari nisu bile tako dobre. Posle posete britanskog
ministra spoljnih poslova, Daglasa Herda, Butros Butros Gali, generalni sekre-
tar Ujedinjenih nacija, saop{tio je da raspola`e podacima, prema kojima mno-
ge zemlje nameravaju da na prole}e povuku svoje snage iz misije u Bosni, ma-
da on `eli da se misija nastavi. Da bi oja~ao pozicije Ujedinjenih nacija i misi-
ju u Bosni izjavio je, da bi Ujedinjene nacije mogle da poja~aju pripreme za iz-
vo|enje vazdu{nih napada, ako bi se nastavilo ometanje rada misije. Pri tom je
podvukao razliku izme|u bliske odbrane iz vazduha i agresivne upotrebe va-
zdu{nih snaga, da bi se postigli strategijski ciljevi misije. U tom saop{tenju on
se suprotstavio bilo kakvoj ideji o ukidanju zabrane na uvoz oru`ja, i na taj na-
~in se svrstao na stranu svih koji su u ameri~kom Kongresu bili protiv upotre-
be nasilnih metoda u re{avanju sukoba.
Njegov specijalni predstavnik za biv{u Jugoslaviju Jasu{i Aka{i je tako-
|e u Sarajevu upozorio, da vlada Bosne i Hercegovine ne `eli da nastavi razgo-
vore zapo~ete u @enevi pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i Evropske za-
jednice, ako ne prestanu sukobi. O~ekuju}i sastanak predsednika Izetbegovi}a
s Aka{ijem, bio sam iznena|en tom izjavom. Sastanak je po~eo saop{tenjem
predsednika Izetbegovi}a u vezi sa hap{enjem trojice osumnji~enih, da su ubili
52
Kriza misije

Pola Gudala, britanskog humanitarnog radnika. Ispostavilo se da su ta trojica


pobegla iz zatvora, ukrala jedan Land rover i utekla na planinu Igman. Predsed-
nik Izetbegovi} nas je uveravao, da }e preduzeti sve mere da ih uhvate i da }e
rezultat istrage javno objaviti, ali to nikada nije u~inio.
Predsednik Alija Izetbegovi} nam je tada pomalo usiljenim tonom govo-
rio o potrebi, da se uspostavi ~astan i pravedan mir u Bosni. Vojna situacija je
primoravala Bosnu, da prihvati uslovnu podelu zemlje na principu federacije.
Srbi, me|utim, nisu `eleli samo svoje istorijske teritorije, ve} i Zvornik i sli~na
mesta, koja su tradicionalno pripadala Muslimanima. Takva podela zemlje ni u
kom slu~aju ne bi odgovarala stanju popisa stanovni{tva iz 1991. godine. Pred-
sednik Alija Izetbegovi} je sve to izgovorio mirnim i mekim glasom, ali u
dramskom maniru, sa mnogo emocija.
On je za mene i dalje bio nepoznanica. Mali rastom, ali uspravnog sta-
sa, tokom razgovora je ~esto delovao kao da nije duhovno prisutan i da ne pri-
me}uje {ta se de{ava oko njega. Sigurno je, me|utim, da je to glumio. Kada je
ne{to nare|ivao, njegov autoritet je bio apsolutan. Da bi za{titio svoje interese
i stavove, poigravao se narodom isto kao i Gani}, mada je na momente delo-
vao kao da nije saglasan sa svim {to mu njegovi saradnici predla`u kao re{e-
nje. Tokom Titove vladavine bio je u zatvoru, zbog neprihvatljivih politi~kih
ideja i stavova, i ta iskustva su ostavila trag na njemu. Kada bi trebalo da ne-
{to odlu~i pod pritiskom, dugo je stiskao usne, pre nego {to bi i{ta rekao. A
sve {to bi u takvim situacijama obe}ao, ispunjavao je retko. U vreme kada
sam napu{tao Bosnu bio sam uveren, da je njegova tvrdnja da `eli vi{enacio-
nalnu i vi{ereligijsku Bosnu samo maska za njegovu politiku islamizacije ze-
mlje. Smatrao je, da sam ja glavna prepreka za realizaciju njegove namere da
SAD uvu~e u rat u Bosni.
Poseta premijera Pakistana i Turske slede}eg dana je bila ~ist propagand-
ni potez u korist bosanske vlade. I Benazir Buto i Tansu ^iler su zahtevale va-
zdu{ne napade i ukidanje zabrane na uvoz oru`ja, kako bi Bosanci mogli sami

da se brane”. One su, tako|e, ponudile dodatne trupe za misiju Ujedinjenih na-
cija, {to je u Njujorku prihva}eno sa zadovoljstvom, mada je bilo o~igledno, da
je nemogu}e rasporediti trupe muslimanskih zemalja na onih 70 posto teritori-
je, koju su pod svojom kontrolom dr`ali Srbi.
Kada smo napustili aerodrom, na putu za Sarajevo smo pro{li preko lini-
je fronta. Dok smo posmatrali razorena naselja, gospo|a Buto je uljudno upita-
la da li me je porodica ikada pratila prilikom izvr{enja zadataka. Verovatno ju
je scena podsetila na Kara~i posle nereda. Nju je pratio njen suprug, koji je po-
nekad u~estvovao u razgovorima. Kada je stavila {lem i pancir, Tansu ^iler
me je podsetila na Goldi Houn u filmu Vojnik Bend`amin”. Odavno sam od-
lu~io da nikada ne nosim pancir i {lem ” kada obilazim teritorije, jer takva
oprema predstavlja veliku psiholo{ku barijeru u kontaktima sa stanovni{tvom,
53
Misija u Bosni

koje nije imalo takvu mogu}nost za{tite. Tako je bilo i ovog puta. Me|utim, ret-
ko sam uspevao da ubedim posetioce da ~ine isto.
Sa~ekao sam da dve prve ministarke zavr{e posetu da bih obelodanio mo-
ju novu taktiku, ~iji je cilj bio, da se oja~aju konvoji i njihova za{tita u prolazu
kroz ~itavu Bosnu. Bosanski Srbi su posebno `eleli da ometaju prolazak konvo-
ja na pravcu Siera 1 , a srpska kontrolna stanica je postavljena na pola puta izme-
|u Kiseljaka i Sarajeva. U to vreme je taj put bio jedini koji je mogao da se ko-
risti za isporu~ivanje pomo}i samom gradu. Dok su Srbi znali da je pribli`na ko-
li~ina hrane i goriva za oko 350.000 stanovnika Sarajeva mogla da se obezbedi
iz skladi{ta u gradu, koji su se nalazili u zgradama po naseljima, bilo je dobro,
ali su od tada pu{tali po jedan konvoj na svakih deset dana. Kada su hteli da po-
ja~aju pritisak na grad, jednostavno su zatvarali prilaz Sarajevu. Poslednjih da-
na Siera 1 je po nare|enju generala Manojla Milovanovi}a, na~elnika Mladi}e-
vog {taba, bila zatvorena za sve vrste saobra}aja. Zato sam izdao nare|enje, da
svaki konvoj koji bude blokiran mora da se probije sopstvenim snagama. Ne-
sporno je da sam bio u pravu, jer su jo{ 18. novembra 1993. godine u @enevi
predstavnici sve tri strane u sukobu potpisali sporazum o slobodnom prolazu
konvoja sa humanitarnom pomo}i preko cele teritorije Bosne i Hercegovine. Jo{
jednom se moj na~elnik {taba usprotivio mojoj naredbi, pominju}i mogu}e ne-
gativne efekte koje bi ona proizvela kod Srba. Oni su mogli da reaguju tako, da
zaustave svu humanitarnu pomo} na teritoriji koja je pod njihovom kontrolom.
Ponovio sam, da }e misija do`iveti poraz ako pomo} ne stigne svuda gde je po-
trebna, i ako ne poka`emo da }emo preduzeti i drasti~nije mere protiv takvih po-
stupaka. U suprotnom }e sav na{ ugled nepovratno propasti.
Naredio sam svom biv{em puku, da posedne polo`aje na putu Siera 1.
Koldstrimska garda je imala oklopne automobile Vorior, sposobne da izdr`e ~ak
i pogodak protivtenkovskih raketa kakve su koristili Srbi. Poslao sam Nika Ko-
stela da objasni Srbima, da je sa njihovom kontrolnom stanicom na putu - svr-
{eno. On ih je opomenuo da se ne {ale da otvaraju vatru na Koldstrimsku gardu,
jer }e pro}i lo{e. Odveli su ga do same prepreke na drumu, gde ga je sa~ekao srp-
ski prevodilac, jedna `ena koju je dobro poznavao. On je i njoj objasnio, {ta }e
se desiti ako konvoj bude zaustavljen. Zamolila ga je da ne prenagljuje i da ne
gura konvoj po{to-poto napred, govore}i da Srbi vole Britance, a posebno nje-
ga, ali da }e, svejedno, otvoriti vatru, ~im neko poku{a da na silu probije prepre-
ku. To bi bila tragedija, a ona ne `eli da vidi kako on umire, rekla je na kraju.
Dobro” - odgovorio je Nik - Vi imate svoja nare|enja, a ja imam

svoja. Ali pre nego {to u~inimo ne{to glupo, ” pogledajte naokolo. Ni ja ne bih
voleo da Vas vidim mrtvu”. Dok je on to govorio, ~etiri aviona A-10 iz NATO-
baze zaurlalo je iznad njihovih glava. Mahnuv{i joj u znak pozdrava, Nik se
spustio u kupolu svog oklopnog transportera, a major Ri~ard Merd`ison je na-
redio svojoj ~eti da krene i probije barikadu.
54
Kriza misije

Dok je gledao kroz periskop svog komandnog vozila, Ri~ard je video


srpske vojnike kako u panici be`e prema svojim rovovima i uzimaju oru`je.
Uprkos svemu,dok su Voriori i{li napred, a A-10 prete}i kru`ili iznad kolone,
Srbi su otvorili vatru. To je bilo veliko iznena|enje za sve koji su bili u Vorio-
rima. Britance je pratio glas, da su pre ubice” nego pripadnici mirovnih snaga.
Odgovorili su na vatru, a taj doga|aj je”zauzeo vidno mesto u izve{tajima svet-
skih medija, posebno u ~lanku Tajmsa , koji je apelovao na politi~are da dozvo-
le jo{ ~vr{}e odgovore vojnim sredstvima”.
” Te ve~eri sam na televiziji BBS objasnio svoju novu strategiju i politiku
u Bosni, i rekao da su Ujedinjene nacije bile onemogu}ene da izvr{e vi{e od 50
odsto planiranih poslova, naro~ito kada su u pitanju konvoji humanitarne po-
mo}i u centralnoj Bosni. Budu}i da su sve tri strane u sukobu garantovale slo-
bodan prolaz humanitarnoj pomo}i preko cele teritorije Bosne, bilo je nedopu-
stivo, da se na jednoj kontrolnoj stanici to ne po{tuje, zbog ~ega su Ujedinjene
nacije bile prinu|ene da upotrebe silu. Kada su me upitali o kori{}enju vazdu-
hoplovne podr{ke, odgovorio sam da je jedino takav vojni~ki odgovor davao
nade u uspeh. Da su nas oni ozbiljno ga|ali” - rekao sam - odgovorili bismo
im na vatru na”najja~i mogu}i na~in, i bez dvoumljenja”. ”
Posle te male pobede Koldstrimske garde, naglo je smanjen broj zausta-
vljenih ili oplja~kanih konvoja, a UNHCR je pokazao statisti~ke podatke pre-
ma kojima se isporuka humanitarne pomo}i naglo pove}ala. Na kraju godine je
sva planirana humanitarna pomo} isporu~ena narodu Bosne. U isporukama po-
mo}i je zna~ajno mesto zauzelo seme `itarica kako bi ljudi mogli da zaseju svo-
je njive i da se ponovo prehranjuju sami. Uspeh koji su postigli mladi mu{kar-
ci i `ene, zadu`eni za sprovo|enje konvoja preko borbenih linija, kao i oni ko-
ji su gradili i popravljali puteve ili se nalazili u posadama transportnih aviona
koji su doletali sa humanitarnom pomo}i, mo`e se uvrstiti me|u najve}e uspe-
he. Naravno, sve to nije moglo da se uradi bez dogovora i akcija o kojima sam
ve} govorio.
Bilo je svega u tom trostranom gra|anskom ratu, koji se tek rasplamsa-
vao. Kritike za bilo kakav propust ili neuspeh u smirivanju situacije bi se mo-
gle uputiti samo zara}enim stranama i njihovim politi~kim vo|ama, a nikako
humanitarnim radnicima i pripadnicima mirovne misije. Jedan funkcioner UN-
HCR-a je jednom rekao u Sarajevu: Po~etak je bio veoma te`ak, a uspeh ne-
znatan. Misija je o`ivela zahvaljuju}i ” Ujedinjenim nacijama”. Bilo je i
druga~ijih komentara, {to me nije iznenadilo. Neki nepotpisani autor u listu
Spektator je optu`io Ujedinjene nacije, da su u Bosni uspele da izgrade |avol-
sku dr`avu” tako {to su produ`avale narodne muke.11 [ta bi tek” bilo da je mo-
gao da pi{e o tome, kako su Ujedinjene nacije isterane iz Bosne, kao {to je on
sugerisao, pa da saznamo koliko bi jo{ hiljada ljudi stradalo ili bilo ubijeno.
11) Spektator, 5. februar 1994. godine.
55
Misija u Bosni

Dan posle otvaranja Siere 1 , 4. februara, u jedanaest ~asova, bosanski


Srbi su po~eli minobaca~ki napad na ljude u redu za hleb, pred pekarom u sa-
rajevskom predgra|u Dobrinja. U tom napadu je ubijeno 10 ljudi, a mnogo
vi{e ranjeno. Informaciju o tome nisam dobio zvani~nom komandnom linijom
nego preko jednog novinara, koji me je pitao {ta mislim o tom zlo~inu. Od-
mah sam sa Nikom Kostelom oti{ao na mesto doga|aja i razgovarao sa bo-
sanskim vojnim komandantom.
Bio je to omanji ~ovek, tamnobraon o~iju, koji je hodao klate}i se i po-
malo hramlju}i, jer su ga ranili jo{ na po~etku sukoba u Sarajevu. U gra|anstvu
je bio in`enjer, a nalazio se na polo`aju samo 75 metara udaljenom od Reziden-
cije, kada je muslimanska odbrana najzad zaustavila srpski napad na grad. Sa-
da je bio u sastavu snaga za odbranu Dobrinje, koja je sa svih strana bila okru-
`ena srpskim snagama. Narod je bezmalo tri meseca `iveo u svojim skloni{ti-
ma, jer su srpski strelci bili udaljeni samo 300 metara od njih, na brdu sa ko-
jeg se Dobrinja vidi kao na dlanu. Odatle, ili sa drugih polo`aja, haubicama
od 152 milimetra su ga|ali sve, ~ak i pse i ma~ke. U tom periodu je bilo pra-
vo samoubistvo iza}i napolje, osim ako se ne ide tik uz visoke zgrade koje su
zaklanjale vidik strelcima.
Srbi su ~esto posmatrali pripadnike Ujedinjenih nacija i njihova vozila sa
humanitarnom pomo}i, koja su se kretala unutar te zone i ponekad ih ga|ali mi-
nobaca~ima. Tako su i sada ga|ali ljude u redu za hleb. Tom prilikom su ispa-
ljene ~etiri mine. Analiza kratera i pravca rasprskavanja ubojne par~adi je jasno
ukazivala da su mine ispaljene sa polo`aja na srpskoj strani. Pitao sam koman-
danta brigade, zbog ~ega narod nije u zaklonima ili u podzemnim gara`ama ko-
je su se nalazile u blizini. Odgovorio mi je, da su suvi{e vremena proveli u sklo-
ni{tima pod zemljom i da je ~ekanje u redu za hranu jedina prilika da mirno iza-
|u napolje i da se nadi{u sve`eg vazduha. Na kraju mi je rekao, da je lep{e
umreti napolju `ive}i normalno, nego `ivotariti kao pacov u rupi. Nisam mogao
da mu protivre~im.
Ser|o de Meljo je te ve~eri u Rezidenciji priredio opro{taj, zbog odlaska u
Zagreb, na du`nost Aka{ijevog pomo}nika. Po{to sam blagovremeno znao da }e
on oti}i, potrudio sam se da njegovog pomo}nika, Viktora Andrejeva, koji mi je
tako|e bio drag, postave na Ser|ovo mesto. Viktor Andrejev je bio iskusan i pa-
metan ruski diplomata, koji je u Ujedinjenim nacijama radio du`e od 20 godina,
i poznavao je ljude na visokim polo`ajima u biv{em Sovjetskom Savezu. Govo-
rio je vi{e jezika, uklju~uju}i i burmanski, a svoja znanja je veoma inteligentno
koristio u svakom pogodnom trenutku. Njegov prvi veliki ispit na mestu {efa za
civilne poslove u Bosni je do{ao mnogo ranije nego {to sam o~ekivao.

56
Bombardovanje pijace

GLAVA II

Bombardovanje pijace
Savet bezbednosti je izdao saop{tenje, prema kojem glavni grad
Republike Bosne i Hercegovine, Sarajevo ... treba po{tedeti od na-
pada i bilo kojih drugih akata neprijateljstava.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija


Rezolucija broj 824.

Bio sam tek dve nedelje u Bosni, kada me je stra{an doga|aj, koji se zbio
u Sarajevu 5. februara, izbacio u svetsku orbitu. ^ini mi se, da je to bio najne-
sre}niji dan u celom bosanskom ratu. Posledice te krize su nesumnjivo pokazi-
vale, da je sve {to se desilo do kraja godine i{lo u prilog mojoj zamisli o ostva-
renju misije UN.
Simon [edbolt i ja smo jo{ ujutro oti{li u posetu {panskom bataljonu
stacioniranom u Mostaru, gde sam imao nameru da se sretnem sa lokalnim ko-
mandantima bosanske hrvatske vojske (HVO). [panski bataljon se nalazio u
Me|ugorju, katoli~kom svetom mestu, koje je religiozno inspirisalo {panske
vojnike, ali je lokacija bila dosta udaljena od Mostara, u kojem su se svako-
dnevno re{avali incidenti nastali na prostoru ju`ne Bosne. Bio sam iznena|en
kada sam ~uo, da su tela trojice italijanskih novinara, koji su ubijeni u jednom
minobaca~kom napadu, ostala vi{e dana na otvorenom prostoru u jednom jen-
deku pored puta, pre nego {to su ih otkrili {panski vojnici. Kada smo napu{ta-
li Me|ugorje, u pratnji mnogih {panskih oklopnih transportera, re~eno nam je
da stavimo {lemove i pancire i da se zaklonimo iza oklopnih {titova na kupo-
lama, kao da se nalazimo usred izvr{enja neke borbene akcije. Po{to su ulice
bile pune turista i hodo~asnika i nije bilo znakova da }e do}i do borbe, upitao
sam komandira {panskog voda, jednog bradonju, zbog ~ega je potrebna sva ta
maskarada. On mi je odgovorio da postoji nare|enje, da se pri prolazu kroz na-
seljena mesta svi poklopci na vozilima spuste, jer deca kada se vra}aju iz {ko-
le bacaju kamenje na vozila. To je bila psihologija ljudi pod opsadom, i ja sam
`eleo da tu pojavu {to pre odstranim odbijanjem da se povinujem nare|enju.
Krenuli smo tako izviruju}i iz kupola do pola tela, ba{ izme|u grupa dece ko-
ja su prolazila ulicama.
57
Misija u Bosni

58
Bombardovanje pijace

Komandir voda mi je obja{njavao, da je isto~ni deo Mostara musliman-


ski deo grada, veoma o{te}en i poru{en, i da je to najte`e {to je video u toku
ovog rata. Narod je bio prisiljen da `ivi po skloni{tima. Nije bilo ni elektri~ne
struje ni vode za pi}e, i bilo je te{ko na}i ijednog Muslimana koji nije `iveo u
najgorim mogu}im uslovima. Hrvatski deo grada, na drugoj obali Neretve, re-
ke koja proti~e kroz Mostar, bio je umnogome druk~iji. U njemu se prime}iva-
lo malo tragova od artiljerijskih granata i `ivot se odvijao gotovo normalno,
mada je ve}ina ljudi nosila oru`je. Veliki broj jakih i modernih sportskih auto-
mobila je jurio gradom velikom brzinom, a na moje pitanje otkuda im, mnogi
su odgovarali da su ih nabavili u Austriji ili u Nema~koj.
Dok su mi pokazivali ostatke starog turskog mosta, izgra|enog jo{ dale-
ke 1566. godine, koji su sru{ili Hrvati, Simon je primio poziv iz mog {taba s
obave{tenjem da se u Sarajevu dogodilo u`asno krvoproli}e. Jo{ se nisu znale
pojedinosti tog doga|aja, ali je sve govorilo da razmi{ljanja o razru{enom Mo-
staru moram ostaviti za kasnije. Jedna jedina minobaca~ka mina je pala na pi-
jacu Markale, koja se nalazila nedaleko od Predsedni{tva. Prema prvim izve{ta-
jima, bilo je oko 200 ranjenih i 50 poginulih. Krajnja brojka poginulih zausta-
vila se na 68. Prekinuo sam posetu Mostaru, nadaju}i se da }u ubrzo sti}i u Sa-
rajevo. Morao sam da letim preko Splita, iako je taj aerodrom ~esto bio zatvo-
ren zbog lo{eg vremena i bure u obalskom pojasu. Morali smo da prespavamo
u Splitu, s nestrpljenjem o~ekuju}i slede}e meteorolo{ke izve{taje. Aka{i i ge-
neral Kot su odlu~ili da odlete u Sarajevo na hitne razgovore sa bosanskom vla-
dom, jer su i oni saznali o nemilom doga|aju. Hteo sam da u Sarajevo stignem
pre njih. U me|uvremenu, Andre Subiru i Ser|o De Meljo su ~inili sve {to je
bilo u njihovoj mo}i, da Aka{i i ja budemo u toku doga|aja.
Slede}eg dana ujutro sam se sreo s Aka{ijem i njegovim timom na sara-
jevskom aerodromu, gde su nas ve} ~ekali mnogobrojni novinari. Dok su nam
gurali mikrofone i kamere pod nos, pitali su sve i sva{ta, a najvi{e kada }emo
zaustaviti ubijanje i da li je misija Ujedinjenih nacija kriva za masakr, Aka{i ih
nije prime}ivao. Dok sam se probijao prema izlazu, rekao sam Gusu da pripazi
na `enu sa velikom i glomaznom kamerom sa oznakama CNN, kako se ne bi
na{la u grupi novinara koji su bili vidno neprijateljski raspolo`eni prema svima
koji su imali veze sa nama.
U ti{ini aerodromske ~ekaonice, Jasu{i Aka{i je primetio, da bi pametan
odgovor u vezi sa pokoljem u Sarajevu pozitivno odjeknuo {irom sveta. Save-
tovao mi je, da proglasim momentalni prekid vatre i zahtevam povla~enje svih
te{kih oru|a iz okoline Sarajeva. Dr`avnici mnogih zemalja su zahtevali, da se
odmah pristupi izvr{enju vazdu{nih napada da bi se zaustavilo ubijanje, tra`e}i
da NATO-avijacija bombarduje polo`aje bosanskih Srba, jer je bilo o~igledno,
da je minobaca~ka mina doletela sa njihovih polo`aja. Morali smo da delujemo
brzo da bismo preduhitrili to ne{to” {to je predstavljalo reakciju me|unarodne

59
Misija u Bosni

zajednice, koja bi {tetila izvr{enju mirovne misije u Bosni, onako kako se to de-
silo u Somaliji.
Bosanska vlada je optu`ivala Srbe za pokolj. Srbi su kategori~ki deman-
tovali svoju odgovornost, optu`uju}i Muslimane da su otvorili vatru na sop-
stveni narod, kako bi primorali NATO da u|e u rat protiv Srba na njihovoj stra-
ni. Prva ispitivanja mesta doga|aja, koja su obavili francuski vojni stru~njaci,
pokazala su, da je blizina visoke zgrade spre~avala da se mina ispali pod malim
uglom na pijacu na kojoj se odigrala krvava drama. To je navodilo na zaklju-
~ak, da je eksplozivna naprava ispaljena iz minobaca~a, ili da je detonacija eks-
plozivne naprave izvedena na zemlji. Dalje analize su stavljale pod sumnju obe
pretpostavke. Jedan me|unarodni tim stru~njaka je najzad zaklju~io, da je mi-
na verovatno ispaljena iz minobaca~a, ali da je nemogu}e odrediti ta~nu razda-
ljinu do vatrenog polo`aja i pravac iz kojeg je doletela, mada je op{ti pravac
ukazivao na severozapad. Kada me je novinar CNN upitao, zbog ~ega je nemo-
gu}e odrediti ko je ispalio minu, odgovorio sam da se to ne mo`e zaklju~iti sa-
mo na osnovu jedne ispaljene mine. Minobaca~ki napad, prethodno izvr{en u
Dobrinji, nesumnjivo je potvr|ivao da su napad izveli Srbi. U tom napadu po-
ginulo je 10, a ranjeno 18 ljudi. Upitao me je, kako sam tada zaklju~io da su u
pitanju Srbi, a sada ne mogu, iako je prema njegovom uverenju, o~igledno i na
Markalama re~ o istoj vrsti napada.
Na pijaci smo se sreli sa predsednikom op{tine Sarajevo, gospodinom
Muhamedom Kre{evljakovi}em, koji je bio u`asnut i znojio se, uprkos mra-
zu koji je injem prekrio njegov pulover i pantalone. Bio je ~ovek koga je
stra{no nervirala korupcija koja je zahvatila mnoge bosanske zvani~nike, pa
zato nije ni bio popularan u krugovima bosanske vlade. Ubrzo posle doga-
|aja na Markalama je smenjen, a na njegovo mesto je postavljena osoba bli-
`a vladaju}oj partiji. Drhtavim glasom mi je zahvalio {to smo tako brzo sti-
gli na mesto doga|aja, kao i za sve {to smo kao Ujedinjene nacije u~inili da
olak{amo `ivot gra|anima Sarajeva. Nije bila prilika ni za kakav na{ odgo-
vor. Iako potresen onim {to je video na tlu prekrivenom krvlju i delovima
tela `rtava, nastojao je da zadr`i miran i hladnokrvan izraz lica. Upitao sam
ga, da li ima ne{to {to bismo jo{ mogli da u~inimo za njega i njegov narod.
Osim francuskih stru~njaka, koji su premeravali pijacu i ispitivali krater na-
stao od eksplozije, pijaca je delovala napu{teno, iako je u okolini bilo mno-
go sveta. Vratili smo se u Rezidenciju smrknuti. Jasu{i Aka{i je hteo da ga
pratim prilikom posete Beogradu. Imao je nameru da izvr{i pritisak na pred-
sednika Slobodana Milo{evi}a, da ubedi bosanske Srbe da prihvate momen-
talni prekid vatre i da povuku artiljeriju oko Sarajeva izvan dometa grana-
ta. Nije `eleo da ga prati general Kot, i izgledalo je, da ima neslaganja me-
|u njima oko nekih va`nih pitanja iz rada misije. ^inilo mi se, da je i Kotu
bilo veoma drago {to ne mora da ga prati.
60
Bombardovanje pijace

U Predsedni{tvu su svi bili sumorni. Misli svakoga od njih su i{le preda-


leko. Kao odgovor na pitanje Izetbegovi}a [ta da radimo”? - Aka{i je rekao da

}e i}i u Beograd i poku{ati da izdejstvuje momentalni prekid vatre i demilitari-
zaciju Sarajeva, {to bi omogu}ilo nastavak mirovnih pregovora. Ujedinjene na-
cije su imale malo snaga da uspostave mir, pa je zbog toga veliki deo odgovor-
nosti snosio svaki u~esnik u sukobu, ako se `elelo postizanje mirovnog spora-
zuma. Posle sastanka, sa kojeg nije dato saop{tenje za {tampu, predstavnici bo-
sanske vlade su izjavili, da niko nije odlu~no zahtevao od bosanskih Srba da
obustave vatru, a ja sam oti{ao na aerodrom da bih se sreo sa Rifkindom, bri-
tanskim sekretarom za odbranu.
Jasu{i Aka{i, specijalni
predstavnik generalnog
sekretara UN i general
@an Kot, glavni
komandant UNPROFOR-a,
obja{njavaju novinarima
zadatak mirovnih snaga u
obezbe|enju za{ti}enih
zona, 3. marta 1994.
godine
(Poperfoto/Rojters).

Malkolm Rifkind je bio u poseti, koja je prethodno organizovana da bi se


razgovaralo o posledicama povla~enja britanskih trupa iz Bosne. Vreme njegove
posete je palo u najgorem trenutku, jer se uveliko diskutovalo o povla~enju sna-
ga Ujedinjenih nacija tokom slede}ih nekoliko dana, a masovno krvoproli}e na
Markalama je moglo samo da ubrza odluku o tome. Zbog toga je on odlu~io, da
li~no do|e da bismo razgovarali o mogu}em povla~enju britanskih snaga iz sa-
stava UNPROFOR-a, na {ta su ga nagovarali mnogi politi~ari. Delovao je izu-
zetno neprijatno kada je izjavio, da postoje ozbiljna razmi{ljanja o tome {ta bi
trebalo da sadr`i vojni odgovor”, ali ”da bi, s druge strane, vazdu{ni udari dopri-
neli brzom ga{enju mirovne misije”. Sumnjao sam da je to”njegovo li~no mi{lje-
nje i da izre~ena ideja mo`e da povu~e za sobom mnoge druge poteze. Uostalom,
niko nije verovao, da je on usamljen u tom stavu o misiji.
Intenzivna me|unarodna politi~ka aktivnost je nastala onog trenutka, kada
se po~elo razmi{ljati o odgovaraju}em uverljivom odgovoru na sarajevski zlo~in.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je napisao pismo generalnom sekretaru
NATO, pozivaju}i ga da zajedno pripreme hitan odgovor u vidu vazdu{nih na-
pada da bi se spre~ile bilo kakve ”ofanzivne akcije na terenu”. 12 Francuski prvi
12) Pismo generalnog sekretara Ujedinjenih nacija generalnom sekretaru NATO, 6. feb-
ruar 1994. godine.
61
Misija u Bosni

ministar, Alen @ipe, pozvao je Srbe da odmah povuku sve te{ko oru|e iz oko-
line Sarajeva u zoni od 30 kilometara oko grada, i da ne dozvole razme{tanje
novih jedinica u tom prostoru, a Margaret Ta~er je optu`ila Zapad da je suvi{e
mekan i popustljiv. Lord Oven je istupio sa predlogom prakti~nih re{enja i raz-
govarao sa Karad`i}em u Zvorniku o op{toj demilitarizaciji Sarajeva. Na nesre-
}u, ameri~ka administracija je preduzela samostalne dogovore sa bosanskom
vladom, koja je odbila predlog o potpunoj demilitarizaciji Sarajeva, uz insisti-
ranje na povla~enju svih srpskih te{kih oru|a iz okoline grada.
Potpuna demilitarizacija Sarajeva je podrazumevala i povla~enje svih
bosanskih vojnih jedinica iz grada. Za bosansku vladu je to bio previ{e rizi~an
potez, koji bi, kako su isticali, doveo u pitanje suverenitet njihove prestonice.
Ukoliko bi se snagama Ujedinjenih nacija poverila kontrola grada, vlada bi iz-
gubila izvore finansiranja koji su dolazili iz naplate taksi za prolaz konvoja pre-
ko teritorije grada, a morala bi da premesti i sedi{ta svih politi~kih partija i vo-
|a sa te teritorije na druge udaljene lokacije. Posebno su se tome protivile neke
ekstremnije vo|e iz SDA,
kojima je malo zna~ilo {to
granate padaju na glave
njihovog naroda, jer su to
koristili da bi nagovorili
SAD da stupi u rat na nji-
hovoj strani, {to je bio deo
njihove nehumane strate-
gije koja se sastojala u
ube|ivanju sveta da je re~
o usporenom genocidu”,
” se sprovodi u njihovoj
koji
zemlji.
Predsednik Klinton
nije `eleo da po{alje kop-
nene trupe u Bosnu, ali se
zalagao za vazdu{ne napa-
de, tra`e}i da se nastavi
humanitarna misija Ujedi-
njenih nacija. Novi ame-
ri~ki dr`avni sekretar za
odbranu, Vilijem Peri, bio
je vi{e pristalica kopnene,
nego vazdu{ne intervenci- Privremeni most u Mostaru. Hrvati su poru{ili
je: Pitanje koje se posta- originalni stari most - jedan od najlep{ih spomenika
vlja”nije da li smo sposobni arhitekture u biv{oj Jugoslaviji (jul 1994.).
62
Bombardovanje pijace

da izvedemo vazdu{ne udare, nego {ta }e se desiti posle toga. Ako su vazdu{ni
udari prvi ~in ove melodrame, {ta }e se dogoditi u drugom i tre}em ~inu”? I na
kraju, ako se sporazum ne bi postigao, bilo bi ostavljeno Ujedinjenim nacijama,
koje su uvu~ene u rat, da nastave mirovnu misiju kako znaju i umeju, uz kori-
{}enje tradicionalnih sredstava odvra}anja - strpljenjem i postojano{}u.
Odluka me|unarodne zajednice, da ne preduzima vojne akcije u Bosni,
ohrabrila je propagandiste {irom sveta da kritikuju Zapad, kako ostavlja krivce
neka`njene, iako je ona re{ila da nastavi humanitarnu pomo} stanovnicima ze-
mlje koja strada. Oni koji su podr`avali Muslimane, bili su posebno osetljivi na
odbijanje Zapada da se direktno ume{a u sukob. U Sandi telegrafu, Noel Mal-
kolm je napisao ~lanak pod naslovom Kratka istorija”, optu`uju}i Daglasa
Herda da je okrvavio ruke. 13 Me|utim, ”Zapad nije bio odgovoran za zlo~ine
po~injene u Bosni. Te neistine bi trebalo da se stide srpske, hrvatske i musli-
manske vo|e, jer su ~esto ignorisali priliku da se uspostavi mir.
Bilo je o~igledno, da sankcije Ujedinjenih nacija uvedene Beogradu da-
ju u~inak. Beogradski aerodrom je bio zatvoren nedeljama, kontrolni toranj je
delovao avetinjski, a ve}ina jugoslovenskih civilnih aviona je bila tu i tamo po
pisti. Uz policijsku pratnju” jurili smo velikom brzinom po sablasno praznom

auto-putu, prisiljavaju}i retka vozila na koja smo nailazili da se sklone u stra-
nu. U komunisti~kim zemljama, stari obi~aji sporo nestaju. Hotel u centru Be-
ograda bio je vi{e nego moderan i lep. Kao i u Zagrebu, u njemu su boravili hu-
manitarni radnici, novinari i crnoberzijanci.
Najpre nas je na privatni razgovor pozvao Karad`i}, ~ija je vila bila u bli-
zini centra grada. Jasu{i Aka{i mu je otvoreno rekao, da mora da prihvati pre-
kid vatre i da izvu~e sve topove na daljinu od najmanje 20 kilometara od Sara-
jeva, ina~e }e Ujedinjene nacije zauzeti polo`aje na planinama i odobriti napa-
de NATO-avijacije. Po{to je ponovio tvrdnju, da Srbi nisu imali nikakvog ude-
la u masakru na pijaci Markale, Karad`i} se saglasio da razmotri predlog, ali sa-
mo ako i Muslimani povuku sve svoje vojne efektive iz grada. Kada je Aka{i
izrazio sumnju da }e Muslimani to prihvatiti, Karad`i} je trijumfalno rekao da
je kona~no sasvim jasno da Srbi `ele da se postigne mir, a da Muslimani ho}e
da nastave rat. Drugi sastanak je bio manje napet, jer smo razgovarali sa pred-
sednikom Milo{evi}em. Izgledalo je, da on u`iva u ulozi posrednika i da mu ne
odgovara reputacija ratnog zlo~inca. Obe}ao je, da }e izvr{iti pritisak na Kara-
d`i}a kako bi prihvatio predlog Ujedinjenih nacija, ali je dodao, da i Muslima-
ni moraju da prihvate sporazum kako bi se Sarajevo potpuno demilitarizovalo.
Kasno te no}i sam telefonom razgovarao sa Simonom [edboltom koji se
vratio u Sarajevo. Dobio je poruku od ministra za odbranu iz Londona, u kojoj
se ka`e, da je Rifkind, pod pritiskom Amerikanaca i NATO, prihvatio britansko
13) Noel Malkolm, Sandej telegraf, 13. februar 1994. godine.

63
Misija u Bosni

u~e{}e u izvo|enju vazdu{nih napada. Uprkos svemu, treba da budemo uvere-


ni, da je podr{ka izvo|enju napada NATO-avijacije na Srbe usmerena samo na
to da se oni privole da sednu za pregovara~ki sto. U isto vreme se Rifkind na-
{ao negde u Jadranu na palubi britanskog nosa~a aviona Invisibl, na {ta sam re-
kao [edboltu da je sigurno i sav {tab NATO iz Napulja sa njim. A samo neko-
liko ~asova ranije u Sarajevu, u Simonovom prisustvu, Rifkind je izjavio, da je
saglasan sa mojim stavom da se vazdu{ni napadi ograni~e isklju~ivo na podr-
{ku isporuke humanitarne pomo}i.
U nemogu}nosti da iz Beograda u~inim bilo {ta u vezi sa promenom
Rifkindovog stava, upitao sam [edbolta, da li mu je jo{ jednom izneo sve ar-
gumente koji su i{li u prilog na{em predlogu. Do ranih jutarnjih ~asova sa
Ser|om de Meljom sam pisao tekst pod naslovom Britanski pogled, u kojem
smo govorili o opasnostima koje su neizbe`ne ako se napusti mirovna misija
i po~nu ratna dejstva. [edbolt mi je rekao, da je ba{ taj ~lanak uticao na Rif-
kinda da se usprotivi Amerikancima. Kasnije mi je bilo veoma sme{no kad
god bih se setio, da je u pisanju Britanskog pogleda u~estvovao i brazilski di-
plomata. Ali, ni to nije pomoglo.
Predsednik Alija Izetbegovi} je 8. februara u Sarajevu objavio, da se ni-
kada ne}e saglasiti sa tim da povu~e svoje snage iz grada, ali ni sa prekidom va-
tre, ako sporazum ne obuhvati i politi~ko re{enje o prestanku rata. Istakao je, da
privremeni prekid vatre koji nude Srbi mo`e da prihvati jedino ako je to uvod u
okon~anje rata. Naglasio je kako misli, da Srbi tim predlogom samo `ele da
steknu strategijsku prednost. Prema me|unarodnim zakonima, neprihvatljivo je
odustajanje od gonjenja agresora za zlo~ine. On je ponovio, da bi Srbi prihva-
tili prekid rata samo ako se na|u pred porazom ili ako izgube rat. Zbog toga
NATO mora da pomogne Bosancima, da se ostvari takva situacija.
Prvi ministar, Haris Silajd`i}, bio je jo{ neprijatniji u osudi misije Uje-
dinjenih nacija i optu`io je Aka{ija da priprema kompromis koji bi omogu}io
Ujedinjenim nacijama da sprovode svoju politiku u Bosni s namerom da pre-
kidom vatre oslobode Srbe krivice i onemogu}e njihovo ka`njavanje izvr{e- ”
njem vazdu{nih udara”. Kada je Silajd`i} upitao Aka{ija, da li je Srbima rekao
da moraju da povuku te{ko oru`je iz opsade Sarajeva, on mu je odgovorio da
im je to sugerisao. Sa svoje strane je u~inio sve {to je mogao, i to je bio nje-
gov maksimum. Bilo mi ga je zaista `ao. Imao je obi~aj da se izra`ava preci-
zno, po{tuju}i legalisti~ke forme i re~i, ali je bio nesposoban da na adekvatan
na~in odgovori shvatanjima i na~inu razmi{ljanja Bosanaca. A logika bosan-
skih vo|a se zasnivala na tome, da veruju da ako neko nije sa njima, onda je
zasigurno protiv njih. U njihovom rezonovanju nije bilo mesta za bilo kog ne-
pristrasnog posrednika.
Pre nego {to je te no}i otputovao u Zagreb, Aka{i je iznenada zatra`io da
Viktor Andrejev i ja nastavimo pregovore izme|u Srba i Muslimana. Odmah
64
Bombardovanje pijace

smo ugovorili sastanak sa generalom Mladi}em u staroj kasarni JNA u Lukavi-


ci, sme{tenoj zapadno od auto-puta, koji vodi iz grada ka aerodromu.
Bio je uveliko mrak kada smo stigli i sneg se belasao na terenu. Linija
fronta je prolazila na oko 300 metara od glavnog ulaza u kasarnu. Iza nas se ~u-
la sporadi~na vatra, koja je dolazila iz muslimanskih rovova. Verovatno su nas
uo~ili prilikom prelaska linije fronta. General Mladi} nije bio u kasarni, ali je
ovlastio svog na~elnika {taba, generala Milovanovi}a da razgovara sa nama.
Mali rastom, odlu~nih pokreta, Milovanovi} je imao podo~njake kao da nikada
u `ivotu nije dovoljno spavao. ^esto mi se ~inilo, da je ve} od podne pijan, ali
je na tom sastanku delovao mirno i pribrano. Razgovor smo po~eli njegovom
izjavom, da su ga Karad`i} i Mladi} ovlastili da vodi srpsku stranu u pregovo-
rima. Ponovili smo mu, da Srbi moraju da prekinu vatru i da povuku te{ku ar-
tiljeriju izvan Sarajeva. Ako to ne u~ine, Ujedinjene nacije }e zatra`iti od NA-
TO da po~ne vazdu{ne napade na Srbe. On je odgovorio, da to treba da va`i i
za mnogobrojnu muslimansku pe{adiju koja se nalazi u gradu i koja bi mogla
da napadne srpske polo`aje oko grada, ako oni povuku svoju te{ku artiljeriju.
Dok smo razgovarali o tome, kroz prozor je sve ja~e dopirala pu{~ana
paljba koja je odjekivala sa muslimanskih polo`aja, a ~ule su se i eksplozije mi-
na iz te{kih minobaca~a. Bilo je nemogu}e raditi pod takvom vatrom, pogoto-
vo {to se ~inilo, da se pucnjava sve vi{e pribli`ava. Ose}aju}i da je do{ao pra-
vi trenutak za pritisak na Milovanovi}a, rekao sam, da dok on ne prihvati sve
predloge bosanske vlade, uvek mogu da zatra`im da NATO u roku od jednog
dana izvede vazdu{ne napade na njegove polo`aje. U trenutku dok sam govo-
rio nestalo je svetla, ali je ubrzo proradio jedan generator za proizvodnju elek-
tri~ne struje. U sobu je utr~ao vojnik i ne{to do{apnuo Milovanovi}u, {to ga je
veoma uznemirilo. Imam utisak” - rekao sam [edboltu - da }e Muslimani
ovog momenta upasti ” kroz prozore zgrade”. Milovanovi} nam ” je objasnio, da
su Muslimani doprli do `ica kasarne i da Srbi pripremaju protivnapad. Kada na
to gledam iz sada{njeg ugla, ~ini mi se, da je taj muslimanski napad, uz mogu}-
nost da i NATO izvr{i vazdu{ne napade, bio presudan da Milovanovi} bez da-
ljeg pogovora prihvati bezuslovni prekid vatre. On se, tako|e, saglasio, da se
slede}eg dana na aerodromu odr`i sastanak zajedni~ke komisije i da se na tom
sastanku razrade pojedinosti sprovo|enja sporazuma koji smo postigli.
Gus mi je posle sastanka ispri~ao da je, sede}i ispred zgrade uz na{a vo-
zila, posmatrao napad Muslimana koji su se pribli`ili na oko 40 metara ispred
njega. Ve} je hteo da naredi posadama na{ih vozila da se na strani Srba uklju~e
u odbranu zgrade, kada su se odnekud pojavila dva srpska tenka T-55 i poti-
snula napada~e.
Jedini na koga sam mislio sve vreme bitke bio je Viktor Andrejev, koji
nije pokazivao da prime}uje bilo {ta od svega {to se de{avalo, jer je nastavio da
govori o prednostima plana Ujedinjenih nacija, kao da se stra{na borba ne vodi
65
Misija u Bosni

na nekoliko desetina metara od nas. Kasnije sam saznao, da je pre`iveo opsadu


Lenjingrada kao kadet u Vojnoj akademiji, instituciji rezervisanoj za decu najvi-
{ih sovjetskih zvani~nika. Bio je otpu{ten iz sovjetske armije, da bi u{ao u sastav
sovjetskog Ministarstva za inostrane poslove koje ga je poslalo u Burmu da u~i
jezik, gde je `iveo ~etiri godine u jednoj burmanskoj porodici. Po povratku je bio
glavni prevodilac za burmanski jezik u Ministarstvu za inostrane poslove, {to mu
je pomoglo da upozna sve sovjetske glave{ine iz vremena Staljina.
Vratili smo se preko linije fronta i oti{li pravo u {tab bosanske armije. Bi-
lo je oko 20 ~asova i 30 minuta. Tamo smo se sreli sa zamenikom komandanta,
generalom Jovom Divjakom, Srbinom koji je te~no govorio francuski jezik i
borio se na strani bosanskih Muslimana. Kada sam ga upitao, kako napreduje
njegov napad na kasarnu u Lukavici, pogledao me je iznena|eno, prave}i se da
ne zna ni{ta o tome. Brigadir Hajrulahovi}, u Sarajevu poznat po nadimku Ita-
lijan”, koji je tako|e prisustvovao sastanku, merkao me je ispod oka. Bio ” je
mlad za ~in koji je stekao hrabro{}u u borbi za Sarajevo 1992. godine. Od tada
je likvidirao dva muslimanska komandanta brigade, optu`ena za korupciju, a
jednog je li~no ubio. Oduvek sam bio sumnji~av prema Italijanu”, koji je, u

stvari, radio u bosanskoj obave{tajnoj slu`bi. Njegova kancelarija se nalazila u
zgradi iza Rezidencije i sa njegovog prozora je bio usmeren laserski prislu{ki-
va~ prema prozoru moje kancelarije. Nisam ga voleo, ali sam se rastu`io kada
sam ~uo, da je 1998. godine umro od posledica sr~anog udara.
Iako su Srbi prividno pristali na sve {to su Muslimani tra`ili, Divjak nije
prihvatio da potpi{e sporazum o prekidu vatre i jo{ jedanput je ponovio, da
predlog Ujedinjenih nacija nije povezan ni sa kakvim dugoro~nim re{enjem
problema. Rekao sam mu, da bi narod u Sarajevu bio zadovoljan ~ak i manjim
od toga, samo da `ivi u miru. Me|utim, on i dalje nije pristajao na potpis. U tom
trenutku sam izrekao ne{to, {to ga je neprijatno iznenadilo. Rekao sam mu, da
je prvo ispitivanje kratera bombe koja je eksplodirala na Markalama pokazalo,
da je ona ispaljena sa bosanske strane. U sobi je zavladao muk, a Hajrulahovi}
me je gledao neprijateljski. Hladno je zatra`io, da svoju izjavu objasnim. Do-
dao sam da ugao putanje mine o~igledno dokazuje, da je ona ispaljena sa veo-
ma male daljine, ili da je ~ak podmetnuta na licu mesta i aktivirana. Bilo je te-
{ko - rekao sam - biti toliko precizan da se samo jednom minom postigne po-
godak. Zatim sam ga upitao, zbog ~ega su sklonili neke delove rasprsnute mi-
ne, pre nego {to su snage Ujedinjenih nacija stigle na mesto doga|aja.
Ne bi bilo povoljno za bosansku vladu ako bi se takva informacija obja-
vila, a bosanska vlada je odbila da prihvati prekid vatre. Taj potez ne samo da
ne bi razumeo narod Sarajeva, nego bi i me|unarodna podr{ka bosanskoj stra-
ni potpuno izostala. Takvim razmi{ljanjem i saop{tenjem nisam poku{ao da iz-
vr{im pritisak na njega, ve} da mu predo~im posledice odbacivanja predloga
Ujedinjenih nacija, koje su Srbi, naravno, prihvatili.
66
Bombardovanje pijace

Nastala je duga pauza, tokom koje su Hajrulahovi} i Divjak razmenji-


vali poglede i razne grimase. Najzad, Divjak me je zamolio da mu ponovim
~etiri ta~ke predloga, da bi sutradan na aerodromu mogao da mi odgovori. Po-
novio sam glavne elemente plana, koji se sastojao u momentalnom prekidu
vatre, povla~enju svih te{kih oru|a iz kruga pre~nika 20 kilometara oko Sara-
jeva, postavljanju snaga Ujedinjenih nacija izme|u zara}enih strana i usposta-
vljanju zajedni~ke komisije sa mnom na ~elu. Nastala je druga du`a pauza. U
mukloj ti{ini su se samo ~uli otkucaji sata koji je visio na zidu. Bio je to kri-
ti~an trenutak. Sasvim neo~ekivano, Divjak je rekao da nema razloga da dalje
polemi{emo o svemu i da prihvata predlog, s tim da slede}eg dana do|emo na
aerodrom da razgovaramo o sprovo|enju sporazuma sa Srbima. Bilo je ~ud-
no, da smo postigli uspeh. O tom iznenadnom obrtu je razmi{ljao svako od
nas, dok smo se kasno te no}i vra}ali u Rezidenciju.
Bio sam na aerodromu u 11,00 ~asova slede}eg dana, da potvrdimo re-
zultate prvog sastanka me{ovite komisije. Na{e nade u uspeh su bile velike, po-
gotovo kada smo videli, da su na sastanak do{li i Srbi. Oko 11 ~asova i 30 mi-
nuta me je Divjak pozvao telefonom i rekao da su se pojavile neke politi~ke
te{ko}e” i da on ne}e mo}i da do|e na aerodrom. Upitao sam ga, {ta time ” misli
da ka`e, po{to me je sino} uveravao da ima i politi~ku i vojnu podr{ku za u~e-
{}e u pregovorima. Prekinuo je vezu bez odgovora.
Poslao sam Nika Kostela do bosanskog {taba, da vidi {ta je u pitanju. Bi-
lo je ve} podne, a Srbi su negodovali i prigovarali, da je posredi jo{ jedna pod-
vala muslimanske vlade. General Milovanovi} je rekao da se tako ne{to ranije
~esto doga|alo, i upozorio me da srpska delegacija ne}e jo{ dugo ~ekati na ae-
rodromu. Rekao sam im da je re~ o nekom proceduralnom problemu u bosan-
skom {tabu i Predsedni{tvu i da verujem, da }e se sve re{iti uskoro.
Znao sam, da veliki broj svetskih novinara ~eka ispred aerodromske zgra-
de da bi saznali ishod pregovora. Mnogi novinari su me upozorili da ne verujem
u sve {to Muslimani obe}avaju, jer oni nikada ne}e pristati na prekid vatre. Bilo
mi je jasno, da je i ugled mirovne misije i moj li~no stavljen na kocku. Oko 12
~asova i 30 minuta Kostelo me je iz bosanskog vojnog {taba telefonom izvestio,
da Muslimani ne}e do}i, zato {to Srbi nisu ni{ta obe}ali napismeno. Odgovorio
im je da su pokvarenjaci i da }e im svet suditi ako pregovori propadnu zbog njih.
Spopali su me ljutina i bes. Zamolio sam Srbe da ostanu i sa~ekaju me, a
ja sam velikom brzinom odjurio vozilom u Sarajevo, zaustavljaju}i se samo da
povezem sa sobom Viktora Andrejeva, koji se tako|e veoma zabrinuo zbog
svega {to se de{ava na aerodromu i zato {to svi kasnimo. Rekao sam mu, da na-
meravam da povedem Divjaka u Predsedni{tvo, ako treba i silom, i da ga suo-
~im sa predsednikom Izetbegovi}em. Upao sam razjaren u zgradu bosanskog
{taba i preska~u}i po tri stepenika uleteo u Divjakovu kancelariju, gde sam na-
{ao Nika Kostela kako poku{ava da ga nagovori da po|e sa njim.
67
Misija u Bosni

Zgrabio sam Divjaka za ruku i upitao ga, kakvu igru igra. Po{to nije od-
govorio, rekao sam mu da }u ga odvesti u Predsedni{tvo, da to {ta ima ka`e pred
predsednikom. On se opirao, opominju}i me, da ne smem prema njemu da se
ophodim na taj na~in, po{to je on vi{i oficir bosanske armije. Uneo sam mu se
u lice i odgovorio, da ja predstavljam generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i
da sebi vi{e ne}u dozvoliti da tr~im uokolo i prikupljam zvani~nike bosanske
strane da do|u na razgovore. A kada je o podr{ci re~, iza mene stoji cela me|u-
narodna zajednica koja
tra`i da u~inim ono {to
sam naumio da uradim. Ta
ljutita rasprava je vo|ena
na francuskom jeziku. Ne
dozvoliv{i mu ~ak ni kaput
da uzme, gurnuo sam ga
prema Rend` roveru iza
Gusa i naredio mu, da nas
brzo odveze u Predsedni-
{tvo. Gus se kliberio go-
vore}i da mu se svi|a pre-
General D`ord` D`ulvan, koji je nasledio D`ona lazak dejstva sa Glave VI
[alika{vilija na polo`aju komandanta NATO za na Glavu VII Povelje Uje-
Evropu, razgovara sa francuskim vojnicima na dinjenih nacija - od miro-
njihovoj osmatra~nici nedaleko od Jevrejskog ljubivog re{avanja proble-
groblja u Sarajevu (5. maj 1994.) (Poper- ma do primene sile u re{a-
foto/Rojters). vanju problema.
U Predsedni{tvu sam tra`io da odmah vidim Izetbegovi}a, ali su mi rekli
da je zauzet, jer ga intervjui{e Kristina Amanpur iz CNN-a. Jo{ bolje, pomislio
sam, i gurnuo Divjaka uz stepenice prema kancelariji predsednika Izetbegovi-
}a. Posle kra}eg ~ekanja su se otvorila vrata, i Kristina Amanpur, s ekipom sni-
matelja i pomo}nika, pohrlila je u prostoriju. Rekao sam joj, da sam tu zbog ne-
~eg veoma va`nog u re{avanju sukoba, i da `elim da se zadr`i u zgradi jo{ ne-
ko vreme. Alija Izetbegovi} je, ne sumnjaju}i u moje namere, ~ekao strpljivo da
mu ka`em kako su Srbi potpisali sve {to se tra`ilo, jo{ dok je Aka{i bio tu, od-
nosno da pristaju na prekid vatre, bez dodatnih uslova. Svet ne}e vi{e da ~eka,
a jo{ manje da razume razloge koje navodi predsednik u odbijanju da prihvati
predloge misije Ujedinjenih nacija u vezi sa prekidom vatre u Sarajevu i oko
njega - izgovorio sam u jednom dahu. Bez dvoumljenja Izetbegovi} mi je od-
govorio, da nema nikakvog vojnog sporazuma, ukoliko nema politi~kog dogo-
vora. Mora se i}i postupno - rekao je - jer samo takav prilaz re{avanju proble-
ma mo`e da donese uspeh. Ako bude druga~ije, me|unarodna zajednica vi{e
ne}e podr`avati bosansku stranu - odgovorio sam dosta mirno. Ako je to hteo,
68
Bombardovanje pijace

onda je jasno za{to nikoga nije poslao na aerodrom, a sve nade u politi~ko re{e-
nje sukoba su time poru{ene. Dodao sam, da svetska sredstva javnog informisa-
nja tako|e ~ekaju na aerodromu. Novinari su videli Srbe kada su do{li, i lako im
je da izvuku zaklju~ak da su Muslimani ti koji ne `ele mir.
Sede}i na niskoj sofi u mra~nom uglu hladne sobe Izetbegovi} je zurio
u jednu figuricu, koja je stajala na stolu ispred njega. Bilo mi ga je `ao, jer sam
tra`io da napusti glavnu okosnicu strategije koju je vodio i koja je samo pove-
}avala rizike kojima se izlagao. Ipak, bio sam odlu~an u zahtevu. Posle duge
pauze odgovorio je biraju}i re~i: Ako ste ograni~ili diskusiju problema na sa-
mo ~etiri ta~ke va{eg predloga, i ako” to objavite pre po~etka sastanka pred svi-
ma, dozvoljavam generalu Divjaku da ide na sastanak”. Zahvalio sam mu na
mudroj odluci i napustio prostoriju, daju}i usput izjavu lokalnoj televiziji ko-
ja me je ~ekala pred vratima. Ekipa CNN vi{e nije bila tu. Onda smo se svi
vratili na aerodrom u boljem raspolo`enju, ~ak i Divjak koji se vrpoljio u zad-
njem delu automobila. Dok smo se vozili Viktor mi je rekao, da mu se dopada
britanski na~in diplomatskog delovanja; podse}a ga na diplomatiju koju je
sprovodio Sovjetski Savez.
Srbi su i dalje strpljivo sedeli u maloj ~ekaonici na aerodromu, u`ivaju}i
u odli~nom ru~ku koji im je pripremio francuski bataljon. Ti ru~kovi su pratili
sve pregovore i omogu}avali su predstavnicima zara}enih strana da se malo
opuste i zaborave razlike koje ih dele. Bili su korisni i zbog diskusija, koje su
~esto predstavljale zavr{ni deo po~ete rasprave. Bilo je jasno, da Srbi ba{ zbog
tog ru~ka jo{ nisu oti{li.
^im sam stigao na aerodrom, ukratko sam objasnio i Srbima i Muslima-
nima, u izdvojenim prostorijama, kako zami{ljam rad zajedni~ke komisije. Hteo
sam da im pro~itam predloge Ujedinjenih nacija, koje su ve} prihvatili. Hteo
sam da svaku stranu upitam da li javno izjavljuje, pred suprotnom stranom, da
prihvata te predloge. Nikakva druga izjava nije bila predvi|ena, niti dozvolje-
na. Isto tako sam ih upozorio, da se ne}e dozvoliti bilo kakvo izvrdavanje pri-
hva}enih predloga. Istakao sam, da je re~ o istorijskom momentu, da je do{lo
vreme izmirenja, bez osvete i odmazde. Objasnio sam da }u, kada obe strane
prihvate predloge, pozvati predstavnike sredstava javnog informisanja u salu i
pro~itati izjavu, u kojoj se navodi sve {to je dogovoreno, i koje }e mere predu-
zeti Ujedinjene nacije radi sprovo|enja tog sporazuma. Obe strane su se sagla-
sile sa predlo`enom procedurom, pa smo u{li u predvorje, gde su Francuzi na-
mestili mno{tvo stolova i stolica u dva paralelna reda, tako da su pregovara~i
mogli da sednu jedni nasuprot drugima. Pro~itao sam predlog Ujedinjenih na-
cija i upitao Srbe, da li ga prihvataju.
General Milovanovi} je ustao i po~eo govor pun emocionalnog naboja, u
kojem je isticao da su Srbi `rtve agresije NATO. Lupio sam rukom o sto opo-
minju}i ga da prekine. Jedine re~i koje sam `eleo da ~ujem od njega bile su:
69
Misija u Bosni

Da, prihvatam” ili Ne, ne prihvatam”. Daju}i mi do znanja da je shvatio {ta


”tra`im, on je zavr{io”govor re~ima. Da, prihvatamo”. General Divjak je pono-

vio to isto. Potom smo pozvali novinare da u|u u salu, pro~itali smo im saop-
{tenje i posao je zavr{en. Istorijski ~in je trajao manje od tri minuta.
Moglo bi se re}i, da je tog 9. februara 1994. godine, na sarajevskom ae-
rodromu, ozna~en kraj gra|anskog rata u Bosni. Od tog trenutka su se prome-
nila pravila igre. Najzna~ajnije od svega je bilo {to su Amerikanci shvatili, da
pregovori ipak daju rezultate. Kasno popodne je stigao telegram od Aka{ija, ko-
ji je ~estitao svima koji su u~estvovali u tom ~inu.
Ne{to ranije istog dana, kada je ~ula saop{tenje iz Brisela, u kojem se
{pekulisalo sa nekakvim nepredvidivim odgovorima NATO u vezi sa bombar-
dovanjem pijace Markale, moja supruga An|ela me je upozorila, da bi NATO
mogao da poku{a da nametne sopstvene uslove za uspostavljanje primirja pod
patronatom Ujedinjenih nacija. Odlu~an da ne dozvolim da mirovni proces za-
visi od ucena NATO-alijanse, telefonirao sam jednom starom prijatelju koji je
u~estvovao u tim diskusijama u Briselu, general-potpukovniku Rupertu Smitu,
i rekao mu da je veoma va`no, da Ujedinjene nacije i NATO zajedno nadgleda-
ju prekid vatre i povla~enje te{kog naoru`anja.
Generala Smita sam upoznao jo{ dok je bio komandir ~ete u padobran-
skom puku u Severnoj Irskoj. Njegova sjajna vojni~ka karijera ga je odvela do
polo`aja komandanta britanske oklopne divizije u ratu u Zalivu. Sre}om, sada
je radio u operativnom odeljenju Ministarstva za odbranu, i vodio ra~una o si-
tuaciji u Bosni. Kada smo se sreli u Londonu, rekao mi je, da je za britanskog
oficira suvi{e da vodi dve politike u Bosni. S jedne strane, Ujedinjene nacije su
tra`ile da se u Bosni vodi mirovna operacija, a s druge strane, NATO je hteo da
zameni Ujedinjene nacije i da silom nametne politi~ko re{enje. Onoliko dugo
koliko Velika Britanija bude zadu`ena za mirovnu inicijativu na terenu, to mo-
ra da se radi u skladu sa politikom Ujedinjenih nacija, bez obzira na te{ko}e ko-
je }e pri tom ~initi NATO. Bilo je izuzetno va`no, da ultimatum, koji je sasta-
vljan i ispisivan tog popodneva, obuhvati rezultate upravo zavr{enih pregovora
u Sarajevu, i da se naglasi da }e vazdu{ni napadi biti preduzeti protiv bilo koje
strane u sukobu ako prekr{i postignuti dogovor. Na sre}u, Smit je umeo da sro-
~i odgovaraju}e stavove u saop{tenju i kada je dokument NATO objavljen, bio
je u potpunosti uskla|en sa tekstom postignutog sporazuma u Sarajevu.
U tom ultimatumu NATO, i srpska i bosanska strana su upozorene da }e
svako te{ko artiljerijsko oru|e koje se otkrije u zoni isklju~enja” oko Saraje-
va, u krugu od 20 kilometara, biti meta vazdu{nih”napada NATO-avijacije.14 To
je zna~ilo, da su se tokom 1994. godine stavovi Ujedinjenih nacija i NATO
umnogome pribli`ili jedni drugima.
Treba znati, da je NATO do{ao u Bosnu na zahtev generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija, a u znak podr{ke mirovnoj misiji. U skladu sa tim, bilo je
70
Bombardovanje pijace

razumljivo, da Ujedinjene nacije zahtevaju i upotrebu sile. Ipak, potreba NATO


da o~uva sopstveni ugled, kako je isticao komandant tog pakta general D`ord`
D`ulvan, u~inila je da se neretko zanemaruje ta osnovna crta dogovora Ujedi-
njenih nacija i NATO. Zbog toga je NATO optu`ivan da ~e{}e napada Srbe ne-
go Muslimane ili Hrvate, kao da ne zna za nasilje koje ~ine Muslimani i drugi.
Zbog takve politike Ujedinjenim nacijama je bilo te{ko da uvere svet, da su one
nepristrasne. Kada je o NATO re~, njima je takva te`nja bila nerazumljiva. Ru-
kovodstvo tog saveza je bilo orijentisano na re{avanje problema ratom i nasil-
nim sredstvima, jer je s tim ciljem NATO i osnovan, kao protivte`a Var{avskom
ugovoru u Evropi. Ujedinjene nacije su, naprotiv, re{avale svoje zahteve mir-
nim putem, miroljubivim sredstvima i uz me|unarodnu podr{ku. To su bile
osnovne razlike izme|u dve organizacije, koje su u tom trenutku, ipak, uskla-
dile nastup.15
Slede}eg dana, 10. februara, general ser D`on Vilsi, komandant britan-
skih snaga u biv{oj Jugoslaviji, posetio je Sarajevo, ~im je do{ao iz svog {taba
u Viltonu. Nas dvojica smo bili zajedno u {tabnoj {koli pre dvadeset godina, i
bili smo dobri prijatelji. Va`io je za ~oveka, koji se podjednako brinuo i za `i-
vot vojnika i za `ivot civila. Bio je veoma u~en vojnik, mada ponekad sa njim
nije moglo da se razgovara razborito, naro~ito kada je bilo re~i o kolegama ko-
je su iznosile svoja politi~ka gledi{ta i stavove.
Bezmalo svakodnevno smo raspravljali o situaciji u Bosni i smatrao
sam, da je on jedan od Britanaca koji najvi{e zna o mojoj misiji na strategij-
skom i politi~kom nivou, {to je za mene bilo veoma zna~ajno. Bio sam o~e-
vidac kako se zbog politi~kih nesporazuma i ~arki lako gubi `ivot tokom iz-
vo|enja operacija na Foklandskim ostrvima, a D`on Vilsi je isto to osetio dok
je komandovao jedinicom u Severnoj Irskoj. Sre}om, u li~nosti D`ona Vilsi-
ja sam imao nekog ko me je razumeo u svakom trenutku, i kome nije smeta-
lo moje zalaganje za mir. Mada je ~esto bio u situaciji da odlu~uje na politi~-
ki na~in, nikada nije zaboravljao ko smo i {ta moramo da u~inimo. Mo`da je
bilo dobro {to obojica nismo bili u sastavu snaga Ujedinjenih nacija, tako da
nije mogao direktno da mi komanduje.
Tokom te zna~ajne posete postavio sam pitanje oja~anja britanskog dela
snaga, koje bi obuhvatalo slanje jednog bataljona pe{adije i jedinice za radarsko

14) Izve{taj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija od 9. maja 1994. godine: Tokom

10. februara 1994. godine Severnoatlantski savet je izjavio, da se ne}e me{ati u
povla~enje te{kog naoru`anja na ivicu kruga pre~nika 20 kilometara od centra
Sarajeva, ali }e preduzeti vazdu{ne napade 10 dana posle isteka tog roka ako odlu-
ka ne bude po{tovana”.
15) General Bertran De Laprel, L Monde , 25. oktobar 1994. godine. Nema razlike u

kulturi izme|u Ujedinjenih nacija i NATO. Ipak, NATO `eli da identifikuje nepri-
jatelja, poka`e svoju vojnu mo} i pobedi. UNPROFOR ima mirovnu misiju”.
71
Misija u Bosni

pra}enje situacije. Budu}i da jedinice Ujedinjenih nacija nisu bile u Bosni od po-
~etka sukoba, ~esto je bilo veoma te{ko ustanoviti, ko koga ga|a i odakle to ~ini.
Iako je Malkolm Rifkind smatrao da u najkra}em roku treba povu}i trupe iz Bo-
sne, tra`io sam da dodatne britanske jedinice do|u na mesto doga|aja u slede}a
dva meseca.Tako bi snage Ujedinjenih nacija mogle zna~ajno da pove}aju efektiv-
nu kontrolu teritorije u najopasnijim oblastima - u okolini Sarajeva i u Gora`du.
Ve} su pro{la 24 ~asa od po~etka primirja, pa sam mogao da procenim
po~etne rezultate. Do{ao sam na najopasniju i najistureniju ta~ku u Sarajevu,
most preko reke Miljacke, poznatiji pod nespretnim imenom Most bratstva-je-
dinstva”. Na tom najopasnijem i najosetljivijem delu fronta”samo je reka raz-
dvajala jedinice zara}enih strana. Kada smo stigli, ~ekali su nas doma}i i strani
novinari, koji su o~igledno i sami do{li na istu ideju. Francuski in`injerci su is-
pred svoje pe{adije ra{~i{}avali teren, naro~ito od raznovrsnih mina iznena|e-
nja, i pa`ljivo osmatrali srpske snajperiste koji su bili na polo`ajima s druge
strane mosta, udaljeni otprilike 100 metara. Jo{ niko nije pre{ao preko mosta.
Sugerisao sam komandantu francuskog sektora, brigadnom generalu Subiruu,
koji je rukovodio akcijom, da nas dvojica prvi pre|emo most, u znak poverenja
u sklopljeni prekid vatre. Pre{li smo most idu}i sredinom kolovoza sa nadom da
ne}emo naleteti na neku zaostalu minu.
Srbi, s druge strane mosta, bili su vi{e nego odu{evljeni kada su nas vi-
deli, iako su odbili da iza|u iz svojih zaklona, govore}i da nemaju poverenja u
muslimanske snajperiste. Razgovarali smo sa nekima od njih. Svi su govorili da
}e po{tovati sporazum, ali nisu verovali da }e i Muslimani u~initi isto. Pri po-
vratku na muslimansku stranu reke, veliki broj novinara nas umalo nije prega-
zio u `elji da nas slika. Jedan od snimatelja je imao krvavo lice, jer ga je neko
gurnuo i cela ta masa novinara se sjurila preko njega. Nedaleko odatle, snima-
telj BBC-a, D`on Simpson, sedeo je na jednom uzvi{enju, odakle je mogao da
vidi i snimi sve a da se ne izlo`i bilo kakvom riziku. Tada je Gus stupio na sce-
nu, guraju}i novinare u stranu da bi napravio red. Sredio ih je na isti na~in, kako
je zavr{avao i ostale poslove.
Mada je prekid vatre bio na snazi, ponekad su granate doletale sa stra-
ne i padale na Sarajevo, naj~e{}e danju i mahom sa muslimanskih polo`aja.
Kada sam uputio protestnu notu generalu Divjaku, odgovorio je da bi hteo sa
mnom da obavi du`i razgovor o mom pona{anju prema njemu prethodnog
dana. Dobio sam i poruku od generala Milovanovi}a, koji je optu`ivao po-
smatra~e Ujedinjenih nacija koje smo poslali da nadgledaju primirje, da dr`e
stranu Muslimanima, jer su u pitanju bili oficiri iz islamskih zemalja, koji ni-
su dobrodo{li na srpskoj teritoriji. U poruci je dodao: Srbi nikad ne}e pri-

hvatiti bilo kakav ultimatum, ~ak ni po cenu da se suprotstave celoj planeti”.
Uskoro sam prestao da obra}am pa`nju na takve i sli~ne poruke, mada je
[edbolt imao obi~aj da one najbesmislenije oka~i ~iodama na oglasnu tablu.
72
Bombardovanje pijace

U to vreme sam gledao dramati~nu reporta`u Arneta iz CNN-a, snimljenu sa


krova Holidej ina , u kojoj je rekao da je prekid vatre skoro naru{en i da se Sa-
rajevo opet nalazi pod te{kom artiljerijskom vatrom srpske vojske, mada se na-
ma ~inilo, da su ispaljene granate dolazile sa muslimanskih, a ne sa srpskih po-
lo`aja. Neko je rekao, da }e to izazvati konfuziju i da je namerno sliku Saraje-
va zamenio slikom Beograda.
Odmah sam pozvao CNN, i nije mi bilo `ao kada sam video Arneta da
napu{ta Bosnu posle te reporta`e. Snage Ujedinjenih nacija su otkrile samo {est
minobaca~a i 17 oru|a manjeg kalibra, iz kojih je otvarana vatra u toku ta prva
24 ~asa od potpisivanja sporazuma o prekidu vatre. Smatrao sam, da je to ohra-
bruju}e, s obzirom na prognoze o propasti sporazuma. Niko se nije saglasio sa
mnom i bilo mi je zabavno da gledam stalnog predstavnika BBC-a, kako na
kraju tog prvog dana izjavljuje, da nije verovao da }e prekid vatre uspeti. On je
tako|e nestao iz Bosne krajem februara. Sva njegova reputacija poznavaoca
vojnih pitanja na Balkanu, istopila se tog prvog dana.
Nije bilo te{ko uo~iti razlike izme|u izve{taja novinara koji su koristili
materijale i informacije dobijene od bosanske vlade i njene propagandne ma{i-
nerije, i onih koji su se trudili da {to realnije predstave situaciju na terenu. Mno-
go toga je zavisilo od li~nosti novinara, ali i od odnosa koje su reporteri uspeli
da uspostave sa `enama prevodiocima koje je bosanska vlada ustupila novina-
rima. Nisu svi novinari bili tog soja, i ja sam upoznao mnoge koji su hrabro i
istinoljubivo iznosili svoja zapa`anja, prikupljali informacije na mestu doga|a-
ja, izla`u}i `ivot opasnosti da bi objektivno izve{tavali. Kurt [ork, Amerikanac,
koji je studirao na Oksfordu sa predsednikom Klintonom, radio je za Rojters i
Remi Urdan, Bretonac, reporter Monda, bili su takvi ljudi. Televizijske novosti
su jednom prikazale snimak Kurta, kako juri pod ki{om minobaca~kih mina da
pru`i pomo} nekoj `eni. ^esto je o{tro kritikovao odgovore Zapada Bosni, ali
je uvek bio raspolo`en da ~uje i snimi izjave predstavnika mirovne misije Uje-
dinjenih nacija. Remi Urdan je sam sebe u~inio nepopularnim, jer je pisao, iz-
me|u ostalog, i o islamizaciji Bosne, {to je prouzrokovalo da ga proteraju iz Sa-
rajeva. S vremena na vreme sam imao prilike da o situaciji u Bosni razgovaram
sa posetiocima poput Mi{e Glenija, ~ija je knjiga Pad Jugoslavije izazvala ve-
liku zbrku u vezi sa Balkanom.
^inilo mi se, ipak, da je najbolji na~in da se sa~uva smisao svega {to
preduzimamo, ako se razgovara s obi~nim ljudima. Po{to sam proveo dan sa
njihovim politi~kim vo|ama, koji su re|e pokazivali interesovanje za mir nego
za svoj li~ni uspeh, optu`uju}i Ujedinjene nacije za sve nevolje ovoga sveta, bi-
lo je pravo zadovoljstvo ~uti re~i zahvalnosti od obi~nih ljudi. Oni su iskreno
cenili to, {to Ujedinjene nacije ~ine da se situacija smiri. Sve ~e{}e i du`e sam
{etao ulicama, vozio se tramvajem i silazio u rovove, gde sam nalazio ne samo
civile, nego i vojnike - `rtve rata.
73
Misija u Bosni

Sutradan, na po~etku primirja, pozvao sam Sju Makgregor iz dnevnih ve-


sti BBC-a da ponovi izjavu koju je dao Muhamed [a}irbej, bosanski predstav-
nik u Ujedinjenim nacijama. Govore}i iz Majamija, gde je bio na advokatskoj
praksi, on je izjavio, da je prekid sporazuma o primirju bruka i da Srbi nasta-
vljaju da ga|aju Sarajevo, koje je i dalje pod opsadom. Ni{ta nije izmenjeno -
rekao je on. Dok je govorio, gledao sam kroz prozor. Lepo je bilo videti ljude
kako mirno {etaju ulicama sa svojom decom pod blagim suncem, {to nisu ~ini-
li mesecima, pa i godinama. Opisao sam Sju Makgregori scenu koju upravo
gledam i sugerisao joj da do|e u Sarajevo i sama se uveri, a ne da pita [a}irbe-
ja koji iz svoje le`aljke za sun~anje u Majamiju” opisuje situaciju u Sarajevu.
Kad god ” smo se kasnije sreli u Sarajevu, on me je ube|ivao da je bio u svojoj
kancelariji kada je davao intervju, a ne u le`aljci za sun~anje na pla`i, dodaju-
}i, da je moj komentar njegove izjave na{kodio njegovom ugledu. Bilo je inte-
resantno, da je kao advokat uo~io zna~aj propagande koja mo`e da deluje u dva
suprotna pravca.
Mir se vratio na ulice Sarajeva, a moj glavni zadatak je bio da taj mir odr-
`im stalnim pritiskom na obe strane da po{tuju postignuti sporazum. Iako je
NATO bio ube|en da Srbi ne}e po{tovati dogovor, i oni su bili zaokupljeni istim
problemom. Govore}i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku Ma-
dlen Olbrajt je zahtevala, da se jasno preciziraju zadaci NATO za upotrebu sile
u slu~aju bilo kakvog kr{enja sporazuma. Ona nije htela ni da ~uje primedbu, da
su kopnene trupe Ujedi-
” nacija veoma ose-
njenih
tljive na bilo kakve napa-
de”. Nama u Sarajevu je
izgledalo, da u Va{ingtonu
preovladava uverenje da
}e mirovni napori propasti
i da NATO mora da dobije
jasne zadatke za izvr{enje
vazdu{nih udara, bez ika-
kvog obzira prema UN-
PROFOR-u. Najva`nije
je, ipak, bilo, da se u Bosni
Veliki deo mojih poslova se sastojao u odr`avanju nikada ne dogodi ne{to {to
veza sa Komandom NATO u Napulju, koja je bi izmaklo kontroli Ujedi-
rukovodila svim aktivnostima savezni~kih snaga na njenih nacija, bez obzira na
jugu Evrope. Koristio sam satelitsku vezu za to da li je re~ o situaciji na
odr`avanje kontakata te vrste, a komplet zemlji ili u vazduhu.
odgovaraju}ih ure|aja mi je bio pri ruci na svim Zbog opasnosti da bi
putovanjima. NATO mogao da preduzme
74
Bombardovanje pijace

ne{to na svoju ruku, bez obzira na sudbinu mirovne misije Ujedinjenih nacija,
Aka{i je 13. februara 1994. godine sazvao sastanak u Zagrebu, na koji je po-
zvao komandanta NATO za jug Evrope, admirala Majkla Burdu, generala Ko-
ta i mene. Sastanak se poklopio sa trodnevnim organizacionim sastankom, koji
je Aka{i planirao te nedelje. Pozvao sam An|elu da i ona do|e u Zagreb. Iako
su mi nedostajali na{i susreti, iskoristio sam njen boravak da se detaljnije upo-
znam sa teku}im problemima. Ona je tako|e smatrala, da treba da znam {ta mi-
sle u Velikoj Britaniji o politici koju smo vodili u Bosni. Oko sebe je okupila
veliku grupu ljudi koji su podr`avali na{ rad i kontaktirala je sa svima za koje
je verovala da mi mogu pomo}i. An|ela je posebno bila ve{ta da ~ita novinske
vesti izme|u redova, naro~ito one u kojima su me napadali i kada je izgledalo
da me podr`avaju.
Admiral Majkl Burda je
do{ao sa kompletnim timom iz
Napulja. Odmah na po~etku sa-
stanka, na tipi~no ameri~ki na~in,
odr`ao nam je {kolsku lekciju o
zna~aju kori{}enja vazdu{ne sile.
To je veoma ogor~ilo Kota, koji
je komandovao francuskom Pr-
vom armijom, i on je hteo da do-
baci ne{to u vezi sa tim. Me|u-
tim, Majkl Burda je prekinuo pri-
~u. Prihvatio je, da uspe{an zavr-
{etak rata u Bosni ne bi morao da
bude uslovljen bombardovanjem,
i da je on samo hteo da iznese General ser D`on Vilsi, komandant kopnene
jedno od re{enja pred Ujedinjene vojske Velike Britanije i svih elemenata
nacije. U stvari, bio je iznena|en armije, raspore|enih u biv{oj Jugoslaviji, sa
stavom Ujedinjenih nacija, da }e kojim sam razgovarao svakoga dana. Bio
staviti veto na vazdu{ne udare u sam sre}an, {to u svojoj dr`avi u`ivam
podr{ku li~nosti koja razume su{tinu
Bosni. Bilo je hrabro od njega {to
mirovnog procesa.
je to priznao, jer je ameri~ka ad-
ministracija verovala da niko u Ujedinjenim nacijama ne bi smeo da se suprot-
stavi odluci NATO, kao i da niko ne bi smeo da pominje da sve ofanzivne ak-
cije moraju da se vode uz saglasnost Ujedinjenih nacija”.
” Po{to je i to re{eno, jasno sam izneo svoj stav o kontroli akcije sakuplja-
nja te{kog oru`ja u sabirnim centrima. Rekao sam, da nikome ne treba dozvo-
liti da izuzima oru`je iz tih centara, bez obzira na potrebe vo|enja rata na dru-
gim pravcima. Imao sam prekr{tene prste iza le|a dok sam to govorio, jer nisam
mogao da garantujem, da bi ~ak i sve trupe koje imamo u Bosni bile dovoljne
75
Misija u Bosni

da sprovedu takvu zamisao. Ipak, ideja se, izgleda, dopala Burdi. Slede}e o
~emu smo detaljno razgovarali bio je na~in provere zona isklju~enja te{kog
oru`ja i utvr|ivanje mogu}ih ciljeva. Saglasili smo se, da NATO-avioni ne bi
mogli da proveravaju mogu}e ta~ke naru{avanja postavljenog ultimatuma.
Velika obla~nost i slaba vidljivost su bile glavne karakteristike vremena u
centralnoj Bosni od oktobra do maja. Uz to, teren je bio nepregledan, ispre-
secan i {umovit. Dakle, samo vozila koja su mogla da savladaju i seoske pu-
teve u okolini Sarajeva, tokom protekle dve godine, mogla su da prate ve}i
deo doga|aja na terenu. Zato se prihvatljiv na~in kontrole mogao sprovesti je-
dino kopnenim snagama.
Posmatra~i Ujedinjenih nacija i kopneni vazduhoplovni osmatra~ki ti-
movi su mogli da posete sva mesta za prikupljanje oru`ja u zonama potpunog
isklju~enja, za koja se sumnjalo da se sa njih uzima te{ko oru`je. Ako bi se uve-
rili da je naru{en dogovor postignut 9. februara na sarajevskom aerodromu, on-
da bi mogli da primene odredbe ultimatuma koji je postavio NATO, pogotovo
{to bi se direktnim napadima njihovih aviona postigli `eljeni rezultati. Burda je
s nevericom gledao na Srbe, ~ak i kada bi se utvrdilo da sporazum naru{avaju
drugi. Rekao je, me|utim, da se to odnosi na obe strane, mada nije bio siguran
da li Va{ington misli i na vazdu{ne udare po Muslimanima. On se tako|e sagla-
sio, da se uspostavi specijalni ameri~ki tim za satelitske telekomunikacije, koji
bi bio naslonjen na moj {tab u Sarajevu, kako bismo Burda i ja bili u stalnoj ve-
zi i razmenjivali informacije o situaciji u Bosni.
Dodao sam pomalo podsme{ljivo, da je zadatak NATO da o~uva mir, a
ne da izaziva rat. Ubrzo posle tog razgovora Burda je dao ostavku na polo`aj iz
li~nih razloga. General Piter Inge, sa kojim sam razgovarao u Ministarstvu za
odbranu pre nego {to sam do{ao u Bosnu, zauzeo je njegovo mesto. Verovao
sam u generala Ingea i svim srcem `eleo da on poka`e manji interes za upotre-
bu sile na tom delu Balkana od svog prethodnika.
U Sarajevo sam se vratio 15. februara, da bih se susreo sa generalom
Mladi}em. ^im sam spomenuo NATO, on je kao i obi~no pao u vatru. Niko”
- vikao je - ne mo`e izdati Srbe, a ostati `iv”! Ipak, pre{li smo na manje ” ose-

tljiva pitanja - povla~enje srpske te{ke artiljerije iz zona isklju~enja, provera-
vanje povla~enja, koje je podrazumevalo potpunu slobodu kretanja oficira iz
posmatra~kih grupa Ujedinjenih nacija i odre|ivanje mesta i veli~ine zona u ko-
jima bi se prikupilo te{ko naoru`anje. Sve bi bilo znatno jednostavnije, da nije
bilo toliko oru`ja koje je trebalo izvla~iti. Utoliko pre {to nijedna strana nije ve-
rovala da }e ona druga po{tovati prekid vatre, i {to su obe strane `elele da unu-
tar zona zadr`e veliki broj tog oru`ja za samoodbranu. Prihvatio sam brojku od
osam sabirnih mesta za prikupljanje oru`ja, koja bi bila pod kontrolom snaga
Ujedinjenih nacija. Ona }e biti postavljena izvan grada, a jedno sabirno mesto,
u biv{oj kasarni JNA u Sarajevu, bilo je predvi|eno za muslimansku artiljeriju.
76
Bombardovanje pijace

To oru`je bi se izdavalo zara}enim stranama samo u izuzetnim slu~ajevima i po


odobrenju Ujedinjenih nacija.
Srbi su prikupili mnogo vi{e oru`ja nego Muslimani, {to je mo`da bila
posledica nesrazmere u stepenu naoru`anja. Ipak, obe strane su ostavile prili~an
broj te{kog naoru`anja unutar zone. Iako ga nisu koristili, bila je opasna i po-
misao da se nalazi u blizini. Imao sam nameru, da ako bilo koja strana u suko-
bu upotrebi neko od tih sredstava, odmah zatra`im vazdu{ne napade. To je bila
dodatna mera pritiska u odnosu na zabranu upotrebe sredstava koja su ostala
unutar zone isklju~enja i onemogu}avala je njihovu upotrebu na nekom drugom
delu fronta u Bosni.
Proces proveravanja je mogao da bude kriti~na ta~ka uspeha sporazuma
o prekidu vatre. Vojni posmatra~i Ujedinjenih nacija (UNMO) su bili prva mi-
sija uspostavljena u Bosni. Institucija je formirana jo{ tokom ostvarivanja prve
mirovne misije Ujedinjenih nacija u Palestini 1948. godine. Njihov sastav je bio
raznorodan - sastavljen od kopnenih vojski, ratnih mornarica i ratnih vazduho-
plovstava zemalja ~lanica Ujedinjenih nacija. Nije bilo neobi~no videti oficire
ratne mornarice ili vazduhoplovce iz malih zemalja Tre}eg sveta, kako poku{a-
vaju da prate kopnene operacije u Bosni. Mnogi od tih oficira su do{li samo
zbog zarade, trgovine na crnom tr`i{tu i dobrih plata u Ujedinjenim nacijama.
Oni su ~esto bili u vezi sa lokalnim komandantima. Rezultat toga je bio da se
nisu ba{ mnogo interesovali za izvr{enje poverenog zadatka. Sre}om, me|u nji-
ma je bilo i visokih vojnih profesionalaca, koji su se razumeli u rat u Bosni.
Jedan od tih oficira je bio i Roj Tomas, Kana|anin - veliki radnik, koji je
predvodio misiju UNMO u Sarajevu. Njegov zadatak je bio, da slede}ih nekoli-
ko dana proveri akciju izvla~enja te{kog oru`ja iz zone oko Sarajeva. Kasnije je
za dobro obavljen posao odlikovan medaljom. Na jednoj ve~eri u Zagrebu, moja
supruga se srela sa na{im starim prijateljem, pukovnikom Rupertom Pri~ardom,
{to je bila druga povoljna okolnost. Oficir kopnene vojske, u svoje vreme zame-
nik {efa jedne misije UNMO, ispri~ao je An|eli da ga stra{no nervira birokratija
koja vlada u Ujedinjenim nacijama, bar kada je re~ o misiji Ujedinjenih nacija u
Bosni. Bio je iskusan oficir koji je nekada radio u mojoj komandi i ja sam tra`io
da do|e u Sarajevo da pomogne Roju Tomasu da realizuje program kontrole. Ne
uva`avaju}i zabranu svog {efa, Rupert je do{ao u Sarajevo slede}eg dana i sa Ro-
jem po~eo posao koji ih je o~ekivao. Nije bilo vremena za gubljenje.
Tada sam odlu~io, da oformim novu grupu vojnih oficira za vezu i posma-
tra~e, i da je nazovem Zdru`ena oficirska komisija (JCO). Zadatak te grupe je bio,
da mi stalno priprema odgovaraju}e izve{taje sa terena, ali i da u moje ime kon-
taktira sa vojnim komandantima zara}enih strana. Snage Ujedinjenih nacija ne-
maju obave{tajnu slu`bu, jer takva aktivnost ne pripadala tradicionalnim mirov-
nim operacijama, ali u Bosni je bilo izuzetno zna~ajno da imamo {to vi{e inform-
acija koje bi koristile radu oficira UNMO. Mogao sam samo povremeno, i to u
77
Misija u Bosni

masi neistina, da dobijem pravo obave{tenje o stanju na boji{tu. Uloga novo-


formiranog tima JCO je bila, da mi poslu`e kao o~i i u{i. Njegovi pripadnici su
birani prema li~nim sklonostima i inteligenciji, i povu~eni su iz vojnih jedinica
pod mojom komandom u Bosni, uklju~uju}i francuske, danske, britanske i ho-
landske vojnike, ali i jednog odli~nog ruskog oficira.
Svi oficiri JCO su bili opremljeni najsavremenijim ure|ajima za odr`a-
vanje veze i bili su mi direktno odgovorni. Bez sumnje, tokom 1994. godine su
mi prikupili najbolje informacije o situaciji na terenu i o doga|ajima na svim
delovima bosanske teritorije, jer su radili veoma zna~ajan posao za ra~un me-
|unarodne zajednice. Kofi Anan mi je ponekad telefonirao iz Njujorka tra`e}i
da izvidim {ta se de{ava u nekom delu Bosne, a ja sam, zahvaljuju}i tim ljudi-
ma, slao Savetu bezbednosti valjane informacije. [tab JCO se nalazio u Rezi-
denciji, odmah pored grupe vazduhoplovaca iz NATO, {to je bilo dobro, jer sam
mogao odmah da reagujem na sve promene u planovima. Zato je i moglo da se
ka`e, kako direktno rukovodim nekim vazdu{nim napadima.
Sredstva javnog informisanja u Sarajevu su stalno pisala o propasti spo-
razuma o prekidu vatre i tra`ila da po~ne bar jedan vazdu{ni napad protiv bo-
sanskih Srba. Komentari{u}i prisustvo NATO-snaga novinar Dejli telegrafa je
rekao, da }e takav napad biti prva vojna akcija saveza od kada je on formiran
1949. godine. 16 U istim novinama, nekada{nji komandant vazduhoplovnog pu-
ka, Le Ardi, pilot Spitfajera koji je dejstvovao u Jugoslaviji tokom Drugog svet-
skog rata, rekao je: Jedan ili dva naleta RAF-a bi imali danas isti efekat kakav
” u Tajmsu je obavestio ~itaoce, da je 180 aviona sprem-
su imali i onda”. Naslov
no na pistama sa svim naoru`anjem, 17 a Irski tajms je objavio strip u kojem pre-
`iveli u ru{evinama Sarajeva uzvikuju: Govornici su do{li! Govornici su do-
{li”! U Beogradu su porodice diplomata ”pakovale svoje stvari i bile spremne da
napuste grad.
Uprkos svemu, stalno je rastao broj oru|a koja su stavljena pod kontrolu
snaga Ujedinjenih nacija. Bila je to najmirnija nedelja u Sarajevu od kada je rat
po~eo, bez izve{taja o gubicima. Nijedan od tih izve{taja nije poslao neki novi-
nar spletkaro{, a moj posao je bio da ubedim svet u Bosni i u inostranstvu, da
prekid vatre dobro napreduje.
Vi{e od nedelju dana sam proveo obilaze}i borbene linije oko Sarajeva i
razgovaraju}i sa bosanskim i srpskim vojnicima, koji su bili u svojim rovovima
na samo nekoliko stotina metara jedni od drugih. Po{to se bli`ila pono} - vre-
me za ispunjavanje uslova sporazuma (nedelja, 20. februar 1994.), poverovao
sam, da su se novinari prevarili. Ponovio sam svoje verovanje, da }e ponedeljak
16) Dejli telegraf, 10. februar 1994. godine: Ambasadori 16 zemalja su Srbima dali rok
od 10 dana da povuku 500 komada svog”te{kog oru`ja na 20 kilometara od Saraje-
va ili }e ih napasti iz vazduha”.
17) Tajms, 22. februar 1994. godine.
78
Bombardovanje pijace

- kada isti~e ultimatum koji je postavio NATO - biti samo slede}i dan”. Si-
mon je to zapisao na zidu svoje kancelarije. Kada me ”je jedan novinar upitao,
gde }u biti u pono} kada isti~e ultimatum NATO, odgovorio sam mu: U kre-
vetu, i spava}u”. ”
Sve je bilo u o{troj suprotnosti sa galamom koja je dolazila iz Va{ingto-
na i Pariza, gde su sablje ve} bile izvu~ene. Uve~e, 20. februara, svako }e sa-
znati {ta se de{ava” - upozoravao je francuski” ministar za odbranu, Fransoa Le-
otar. Niko ne sme da sumnja u na{u odlu~nost. Evropska bezbednost i budu}-
nost, ”ulog su u ovoj igri” - rekao je samouvereno na kraju.
Ali, iza scene, stvari nisu bile uvek onakve kako smo hteli. Jo{ nije bilo
dovoljno snaga koje bi nadgledale 70 kilometara dugu liniju fronta oko Saraje-
va, pa sam posle dozvole dobijene od D`ona Vilsija iz Britanije, stavio dve ~e-
te Koldstrimske garde pod komandu Francuza u Sarajevu. Njihov komandni
oficir, pukovnik Piter Vilijems, ponudio mi je kompletan bataljon za centralnu
Bosnu, uz komentar, da }e garda biti odu{evljena novom akcijom.
Zbog nepristupa~nog terena, klimatskih nepogodnosti i ometanja bosan-
skih Srba, prikupljanje te{kog oru`ja u zonama odre|enim za to, bilo je veoma
sporo. Do 18. februara samo na polovini od 99 lokacija koje je NATO ozna~io
sumnjivim, inspekcija je uspela da proveri stanje, opominju}i Srbe da izvuku
te{ka oru|a sa tih prostora. Jedna od potencijalnih meta, na primer, otkrivena
uz pomo} aero-foto snimaka na~injenih iz NATO-aviona, predstavljala je po-
lo`aje te{kih minobaca~a u samom Sarajevu”, iako su u pitanju bili obi~ni”pla-
stovi sena. U Bosni se plastovi prave tako, {to se seno sla`e u krug oko jedne
vertikalno pobodene motke, koja, kada se posmatra sa velike visine, li~i na plat-
formu za minobaca~. Druga zbunjuju}a stvar se zbila kada je NATO utvrdio
prisustvo srpskih tenkova T-55”, mada su u pitanju bila francuska ” oklopna bor-
bena vozila, koja su nadgledala po{tovanje prekida vatre. Da bi spre~ili NATO
da Zapad uvu~e u rat napadom na takve i sli~ne mete, oficiri UNMO-a su mo-
rali da zavr{e posao na vreme.
Neke diplomatske aktivnosti na me|unarodnom nivou, koje su ve} po~ele,
trebalo je da pomognu mirovnu operaciju. Tokom posete Moskvi, D`on Mejd`or
je ubedio predsednika Borisa Jeljcina, da po{alje ruski bataljon u Sarajevo, kao
pomo} posmatra~ima Ujedinjenih nacija koji su nadgledali primirje. Trebalo je da
se oni postave kao pregrada izme|u muslimanske i srpske pe{adije. Njihov raz-
voj na linijama prekida vatre bi uticao na pove}anje poverenja Srba u Ujedinjene
nacije, i ohrabrio bi ih da na vreme izvr{e ono {to je tra`eno ultimatumom NA-
TO. Jeljcin je odmah poslao u Sarajevo svog specijalnog izaslanika, Vitalija ]ur-
kina, da izvr{i pritisak na Srbe. On je bio stari prijatelj Viktora Andrejeva, i njih
dvojica su proveli zajedno sve vreme do isticanja ultimatuma NATO, rade}i u Sa-
rajevu i na Palama. Njihov zajedni~ki rad je imao jedan jedini cilj - ubediti Srbe
da po{tuju prekid vatre i da povuku te{ko oru`je iz okoline Sarajeva.
79
Misija u Bosni

Na mestu doga|aja se na{ao i ambasador ^arls Redman, Klintonov spe-


cijalni izaslanik za Bosnu, iako njegovo prisustvo nije bilo neophodno. Za lju-
de koji su ga poznavali, Redman je va`io za mirnog, sigurnog diplomatu, koji
je malo pa`nje obra}ao na ru{evine i haos u Sarajevu. Bio je okru`en pratioci-
ma specijalnih tajnih slu`bi SAD, koji su odavali utisak nervoznih i nabusitih
ljudi. Uvek u toku mnogih zbivanja na terenu, i na prvom sastanku je zahtevao
da preduzmemo sve {to je u na{oj mo}i, kako bismo spre~ili Srbe da se sa na-
ma igraju ma~ke i mi{a. Objasnio sam mu da se sti~e utisak, da su Srbi sre}ni
{to je uspostavljen prekid vatre, a da Muslimani poku{avaju da izvrdaju obave-
ze preuzete sporazumom s aerodroma.
Redman je ponovio, da se Srbima ne sme dozvoliti da izvuku korist iz
ove situacije, jer su oni izaziva~i rata, i da Ameriku ne}e ni{ta zaustaviti da do
kraja ostvari ideju o stvaranju unitarne Bosne. O~igledno je bilo, da je do{ao u
Sarajevo sa posebnim zadacima, postavljenim u skladu sa Klintonovom potre-
bom da postigne uspeh pred izbore za Kongres. D`onu Mejd`oru je bilo jasno
da ni{ta ne}e mo}i da se postigne, dok ameri~ke trupe ne stupe na bosansko tle
i same se izlo`e rizicima takve politike.18 Bez takvog prilaza re{avanju proble-
ma, Klinton se, u stvari, igrao `ivotom vojnika drugih nacija.
Ja sam to rekao Redmanu, koji mi je na svoj na~in bio simpati~an. On je
bio mudar i takti~an pregovara~, ali odlu~an da nastavi pravcem koji je zami-
slio. Uzvratio je okoli{no, migolje}i se ~as kao zmija, ~as kao golub”. Sigurno
je `eleo da mi izrazi zadovoljstvo zbog”postignutog sporazuma na aerodromu,
ali je imao u planu da zaustavi sukobe izme|u Muslimana i Hrvata. Simon [ed-
bolt nije u potpunosti verovao Redmanu. Ponavljao mi je stalno, da je Redman,
uprkos svemu, Amerikanac koji `eli da usmeri sve ka realizaciji Vens-Oveno-
vog plana, objavljenog maja 1993. godine. Oni su verovatno bili i u pozadini
rezultata i toka razgovora koji su vo|eni na britanskom nosa~u aviona invi-
sibl”, u septembru pro{le godine, kada se Izetbegovi} neo~ekivano odrekao ”
onoga {to je prihvatio 24 ~asa pre toga. 19
Tri dana posle poruke predsednika Jeljcina da bi ruski bataljon mogao da
do|e iz Hrvatske, Rusi su po~eli da pristi`u u Sarajevo. Kao slovensku bra}u,
toplo su ih do~ekali bosanski Srbi. Njihov dolazak je bio mudar diplomatski
potez i pobeda Borisa Jeljcina. On je svetu pokazao mogu}nost Rusije da igra
18) D`on Mejd`or, Daglas Herd i Malkolm Rifkind su se sreli sa Vorenom Kristoferom
i Rejmondom Secom (ameri~kim ambasadorom u Velikoj Britaniji) u [eveningenu
2. maja. Britanci su bili poti{teni, dok su Amerikanci bili spremni za akciju. Oni su
uputili Kristoferu sijaset pitanja - {ta }e se desiti ako britanske trupe budu ”napad-
nute; {ta bi moglo da isprovocira Hrvate da blokiraju snabdevanje oru`jem; {ta bi
ta~no moglo da prouzrokuje vazdu{ne udare po Srbima - na koja on nije mogao da
odgovori”. Antoni Seldon, Mejd`or: Politi~ki `ivot (London, 1997.), str. 374.
19) Dejvid Oven, Balkanska odiseja (London, 1995.), str. 235-236.
80
Bombardovanje pijace

centralnu ulogu u svetskoj politici, ali i njen napor da se okon~a rat u Bosni.
Njegov predstavnik za {tampu je objavio, da je dolazak 400 ruskih vojnika u
Sarajevo spre~io izbijanje svetskog rata. Ruski bataljon je stigao bez ikakvih re-
zervi oru`ja i opreme, i prvih sedam dana je proveo lutaju}i po Grbavici u po-
trazi za sme{tajem. Za to vreme su vojnici spavali u svojim oklopnim vozilima
i hranili se na francuskom kazanu.
Viktor Andrejev je ugovorio, da 20. februara primim Vitalija ]urkina i
dva ruska generala, i da sa njima razgovaram o detaljnom rasporedu ruskih tru-
pa. Rekao sam im, da }e bataljon biti stavljen pod komandu brigadnog genera-
la Subirua, koji je prihvatio Ruse, i koji je za njih u svom {tabu rezervisao ne-
koliko mesta. Njihov glavni zadatak je bio, da uspostave bazu na Grbavici i da
oja~aju osmatra~ke stanice na liniji prekida vatre u ju`nom delu grada. Ako bu-
de potrebno, ~uva}e skladi{ta u kojima se nalazi prikupljeno te{ko oru`je. Po-
{to se razgovor odu`io, pre{li smo na razja{njavanje situacije u kojoj se nalazi
misija Ujedinjenih nacija u Bosni. Podvukao sam, da je u zajedni~kom interesu
da spre~imo izvo|enje vazdu{nih napada u Bosni, na ~emu insistiraju Va{ing-
ton i Brisel, jer }emo samo na taj na~in izbe}i zamku da nas uvuku u rat.
Njihov dolazak u Sarajevo Muslimani nisu primili s dobrodo{licom. Ga-
ni} mi je odmah rekao, da oni ne}e prihvatiti ruske jedinice na svojoj teritoriji,
jer Rusi nisu ni{ta bolji od Srba”. Pokazao mi je fotografiju objavljenu u lo-
” novinama, na kojoj iz ruskog transportera, u prolazu kroz Pale, vojnici
kalnim
pozdravljaju narod sa tri prsta, {to mi je zaista bilo neprijatno. Rekao sam mu,
da ne donosi zaklju~ke unapred i da nije u njegovoj nadle`nosti odluka o ras-
pore|ivanju me|unarodnih snaga. On je odgovorio, da }e svakog Rusa koji pre-
|e na bosansku stranu Sarajeva bosanska policija proterati ili uhapsiti. Prihva-
tio sam, da to ima pravo da u~ini. Na kraju krajeva”, dodao sam, Va{a poli-

cija i mene prati gde god se mrdnem”. ”
Slede}eg dana je Mark Almond u Dejli mejlu objavio, da se Bosanci lju-
te i opominju na opasnost od {irenja sukoba, zbog toga {to su Rusi dovedeni u
evropsko dvori{te. 20 Mo`da mu niko od njegovih gazda nije saop{tio, da je
hladni rat odavno zavr{en.
Srbi su, na svoj karakteristi~no haoti~an na~in, odlagali izvr{enje spora-
zuma do poslednjeg trenutka, a datum zavr{etka povla~enja, 20. februar, opa-
sno se bli`io. Po~eo je da pada sneg i bilo je te{ko, naro~ito rano ujutro, da zbog
leda krenu s mesta srpski tenkovi i druga vu~na vozila. Kada smo posetili Gr-
bavicu, nai{li smo na dva srpska tenka zaglavljena u snegu, koja su voza~i uza-
lud poku{avali da pokrenu. Upozorio sam ih, da ni Ujedinjene nacije, ni NATO
20) Mark Olmond, Dejli mejl, 21. februar 1994. godine. Nema sumnje, osnovna ideja
Rusa je veoma bliska zapadnoevropskom shvatanju, ” da treba obuzdati stratege
NATO. Oni su po~eli da se pitaju, da li je u dugoro~nom interesu Rusije da se
nametne mir na Balkanu”.
81
Misija u Bosni

ne}e uva`iti njihova opravdanja zbog neizvr{enja povla~enja i da, ako do pono-
}i tu ostanu, bi}e uni{teni. Za divno ~udo, motori su zabrektali i tenkovi su ve-
likom brzinom nestali prema Palama, gde su se sigurno opet zaglavili u koloni
vozila koja su se kotrljala uskim planinskim putem od Sarajeva, poku{avaju}i
da se izvuku izvan zone isklju~enja pre isticanja roka koji je postavio NATO.
Da bi mi jo{ vi{e zagor~ao `ivot, Redman me je 20. februara - na dan ka-
da isti~e ultimatum NATO - pitao na sastanku, da li sam u toku priprema za raz-
govore konsultovao i generala Rosa i generala Deli}a, komandante hrvatskih i
bosanskih snaga. Sastanak je trebalo da se odr`i u mom {tabu u Kiseljaku, na
oko 45 minuta vo`nje od Sarajeva. Nije mi se tamo i{lo, jer sam imao pre~a po-
sla oko kontrole povla~enja. ^ak je tra`io da odmah idem, jer je polagao veli-
ke nade u mogu}nost da Hrvati i Muslimani sklope mir. Pristao sam nevoljno.
General Deli} se pojavio u lakovanim ~izmama. U~inilo mi se, da je de-
blji nego ikada. ^esto sam razmi{ljao, kako uspeva da savlada tu svoju ogrom-
nu te`inu i kakav utisak ostavlja na ljude u okolini Sarajeva. Nasuprot njemu,
biv{i francuski legionar Ante Roso, bio je mr{av i pokretljiv. Ni jedna strana
nije pokazala veliko interesovanje za razgovore o miru, odbijaju}i ~ak i da po-
gleda u pravcu druge strane. Najve}i deo vremena smo proveli slu{aju}i uza-
jamne optu`be o zverstvima po~injenim tokom borbi. Usred sastanka sam do-
bio poziv da se vratim u Sarajevo, pa sam dalje rukovo|enje skupom poverio
D`onu Rejtu, komandantu britanskog brigadnog sektora. Ni on nije imao vi{e
uspeha od mene, ali je ipak ugovorio razmenu ve}eg broja zarobljenika izme-
|u dve zara}ene strane.
Po povratku u Sarajevo sam se na{ao u francuskom {tabu, odakle smo
pratili povla~enje te{kog naoru`anja. Radili smo u operativnoj sali, u prili~no
napetoj atmosferi, zbog informacija koje su neprekidno pristizale. Novosti nisu
bile dobre. Srbi su ~inili ogromne napore da izvuku svoje oru`je, a ukupan broj
oru|a koja su skupili bio je 183, dok su Muslimani prikupili samo devet. Mno-
ga sumnjiva mesta posmatra~i UNMO jo{ nisu uspeli da pregledaju. Stalno sam
informisao Burdu oko te{ko}a koje sam imao, ali me je on opominjao da NA-
TO nema nameru da slu{a pri~e o problemima posmatra~a Ujedinjenih nacija,
ili Srba. Nedavno je obilazio teren i mogao je da vidi, da tamo vlada haos zbog
prisustva pripadnika raznih vojski. Mogao bi da me shvati, ali ima utisak, da je
sve {to govorim usmereno ka tome da se produ`i rok za izvr{enje zahteva u ul-
timatumu koji je postavio NATO.
Burda me je obavestio, da }e se ambasadori i vojni predstavnici zemalja
NATO sastati sutra u 12,00 ~asova (ponedeljak 21. februar), radi dono{enja od-
luke o daljoj primeni ultimatuma. Rekao je, da }e pustiti sve da govore koliko
ho}e i {ta `ele, ali ako do 13,00 ~asova ne bude imao potvrdu o potpunom ispu-
njenju postavljenih uslova, usledi}e odluka o preduzimanju vazdu{nih napada.
Upozorio me je, da dok on ovo govori, piloti na celom isto~nom Sredozemlju
82
Bombardovanje pijace

u`urbano pripremaju avione i biraju oru`je za izvr{enje napada na odre|ene cil-


jeve. Rekao sam Rupertu Pri~ardu, da na raspolaganju ima jo{ osamnaest sati da
proveri preostalih 48 mesta na kojima je bila artiljerija. Obe}ao je, da }e u~ini-
ti sve {to mo`e. Nadao sam se, da }e tako i biti. Oti{ao sam u krevet, ne znaju-
}i da li }e sutra{nji dan doneti rat ili mir.
U ponedeljak, u 12,00 ~asova, NATO je u Napulju po~eo najavljeni sa-
stanak, a ja sam Burdi poslao poruku, da su od 42 pretpostavljena mesta arti-
ljerije, 32 proverena i da na njima nema artiljerije. Deset mesta jo{ nismo pre-
gledali. U 13,00 ~asova je ostalo jo{ pet neproverenih polo`aja. Burda je u Na-
pulju iskoristio sve {to mu je bilo na raspolaganju, da {to vi{e uspori ambasa-
dore u dono{enju odluke. Oni su ve} odlu~ili da razmotre mogu}nost napada
na ta neproverena mesta, kada sam u 13 ~asova i 15 minuta poslao informaci-
ju admiralu Burdi, da na tim polo`ajima nisu otkrivena nikakva artiljerijska
oru|a. Ta informacija je trebalo da umiri i zadovolji sve strane. Samo nekoli-
ko minuta je nedostajalo da sav moj posao bude uzaludan, jer su avioni ve} bi-
li spremni za poletanje.
To je bila, ~ini mi se, gorka pilula za jastrebove u NATO. Da je njihova
namera da izvr{e vazdu{ne napade prevagnula, program pomo}i UNHCR bi bio
ozbiljno ugro`en, a dalja misija Ujedinjenih nacija u Bosni dovedena u pitanje.
Setio sam se re~i generala Milovanovi}a: U slu~aju vazdu{nih napada, svi

stranci koji bi se zatekli na na{oj teritoriji postali bi taoci. Tu bi bili uklju~eni i
radnici Me|unarodnog Crvenog krsta i pripadnici Ujedinjenih nacija”. Poslao
sam poruku oficirima NATO i JCO, ~estitaju}i im na izvr{enju istorijskog za-
datka. Taj 21. februar 1994. godine bio je, u stvari, samo jo{ jedan dan vi{e.
Tog popodneva sam posetio predgra|e Dobrinju, koja je poslednjih dana
bila popri{te mnogobrojnih borbi. Sve zgrade su bile o{te}ene. Znaci rata su se
prime}ivali svuda. Na mestima koja su direktno ga|ali srpski borci, videla su se
izgorela kola i drugi predmeti, a rovovi koji su vijugali izme|u ku}a jedva su
omogu}avali da se narod skloni iz ugro`enih podru~ja pod vatrom. Komandant
muslimanske brigade je bio zadovoljan {to me vidi. Rekao sam mu, da bih hteo
da razgovaram sa nekim od njegovih vojnika sa linije fronta, da bih proverio
kako su prihvatili prekid vatre.
Pri{ao mi je stariji ~ovek i ispri~ao kako je pobegao u Dobrinju, da bi se
izvukao iz obru~a u gradu. @eleo je da se priklju~i vojsci u rovu, ali je ostao u
pozadini, zato {to je suvi{e star. Kada smo se pribli`ili jednom prolazu izme-
|u nagorelih zidova zgrade, primetio sam da ljudi i dalje koriste rovove da bi
pre{li preko otvorenog prostora i da trkom jure na drugu stranu ulice, tra`e}i
zaklon. Na{ vodi~ je sko~io u rov i rekao Gusu i meni da ga sledimo. Objasnio
je, da su neprijateljski rovovi suvi{e blizu i da srpski snajperisti nisu na ve}oj
daljini od 100 metara, te da ne oklevaju da otvore vatru. Rekao sam mu, da svi
moramo imati poverenje u prekid vatre, a da bih mu to pokazao, pozvao sam
83
Misija u Bosni

ga da zajedno pre|emo preko otvorenog prostora. Da bih ga ohrabrio, otkop-


~ao sam bluzu i pokazao mu da niko od pripadnika misije nema pancir, kao {to
ga nema ni on. Nije bio uveren u to {to mu govorim, ali je na kraju prihvatio
da tako mora biti.
Iza{li smo iz rova, a Gus nam je stajao iza le|a netremice osmatraju}i
srpske rovove, kao da ih izaziva da otvore vatru. Niko nije progovorio ni re~,
dok nismo pre{li brisani prostor. Tada sam ~uo aplauz. Na svoj na~in starac nam
je ~estitao na upornosti i hrabrosti. S osmehom nam je rekao, da je prvi put za
poslednje dve godine neko `iv pre{ao preko tog prostora.
U blizini su se igrala deca preska~u}i konopac, za~u|ena prizorom koji je
odu{evio starca. Objasnio nam je, da deca izgleda instinktivno znaju do koje
ta~ke Srbi mogu da ga|aju i da su nau~ila da nikad ne pre|u tu nevidljivu lini-
ju na zemlji, jer ona zna~i trenutnu smrt. Me|u decom je bilo i mali{ana ne sta-
rijih od ~etiri godine, ali su i oni znali pravila te grozne igre. De~ji crte`i su pre-
krivali bo~ne zidove {kolske zgrade, koji su bili izvan linije ga|anja. Na mno-
gima od njih su naslikani ubijeni ljudi na zemlji, sa velikim nepravilnim krugo-
vima oko njih, obojenim u crveno.
Kasnije sam ~uo, da su starca, koji je poku{ao da pre|e isti prostor kao i
ja, pogodili u glavu i da je ozbiljno ranjen. U bolnici su ga pitali, zbog ~ega je
uradio takvu glupost. Odgovorio im je, da neko treba da poka`e da ima pove-
renja u primirje, ina~e }e zemlja stalno biti u ratu. Poku{a}e to opet, rekao je sa-
mouvereno, ako `iv i zdrav iza|e iz bolnice.
Istog popodneva u Dobrinji smo posetili i srpske polo`aje, s druge stra-
ne linije. Hteo sam li~no da vidim te polo`aje sa srpskim snajperistima. Koman-
dir srpske ~ete koji nas je vodio, bio je profesionalni oficir iz biv{e JNA. Za raz-
liku od njegove mladosti, njegovi vojnici su bili stariji ljudi, u raznovrsnim uni-
formama, i li~ili su na biv{e bor-
ce iz Drugog svetskog rata, mada
su im rovovi nalikovali na one iz
Prvog svetskog rata. Proveli su
nas kroz jedan lavirint rovova i
bunkera, od kojih su neki imali i
po nekoliko spratova pod ze-
mljom. Voda je curila na sve stra-
ne, pa smo gacali kroz gusto, cr-
no blato. Svetiljke napravljene od
starih konzervi visile su na zido-
vima, bacaju}i na lica vojnika tu-
Vitalij ^urkin (desno), specijalni predstavnik `ne i sablasne senke. Na kraju ro-
predsednika Borisa Jeljcina u Bosni u poseti va, prema Muslimanima, morali
ruskom bataljonu. smo tiho da se kre}emo, jer su oni
84
Bombardovanje pijace

bili udaljeni samo nekoliko metara od nas. Popeli smo se na jednu municijsku
kutiju i zvirkali kroz periskop. Na oko 200 metara ispred nas videlo se ono par-
~e brisanog prostora po, kojem sam malopre samouvereno hodao.
Pitao sam vojnika koji je bio na tom polo`aju, da li nas je spazio. On mi
je odgovorio, da je sve vreme dr`ao Gusa na ni{anu, pokazuju}i mi svoju pu-
{ku sa teleskopskim ni{anom, koji je prebacio preko le|a. Nije ga|ao samo zbog
toga {to je ~uo, da je uspostavljeno primirje. Ina~e, sve bi nas pobio. Za njega
nije zna~ilo ni{ta {to smo pripadnici misije Ujedinjenih nacija. Tokom rata ni-
ko `iv nije pre{ao preko tog prostora. Gus je stajao pored tog vojnika i nije iz-
ustio ni jednu jedinu re~.
Vojnik nam je zatim pokazao mnogobrojne tragove od metaka u grudo-
branu i sa zadnje strane svog zaklona. Primetio sam, da su i muslimanski snaj-
peristi dobri. Skromno je odgovorio, da on na takvoj daljini ne proma{uje. Po-
sle nekoliko nasumi~nih poku{aja, najzad sam pomo}u periskopa otkrio musli-
manski rov. Bio je udaljen samo desetak metara. Vojnici suprotstavljenih strana
su se tako borili proteklie dve godine. Kada sam pitao tog borca, da li je ikada
otvarao vatru na decu, odgovorio mi je da nikada nije video nijedno dete, ali da
bi bez razmi{ljanja pucao i na njih. Kada odrastu posta}e Muslimani i bolje je
ubiti ih odmah. Pre rata je taj vojnik bio u~itelj, a njegov odgovor dobar poka-
zatelj da shvatim, kako je civilizacija osetljiva stvar.
Tog 24. februara je bilo ta~no mesec dana otkako smo do{li u Bosnu. @i-
veli smo dinami~no i radili naporno. Tokom poslednje ~etiri nedelje niko od nas
nije spavao vi{e od nekoliko sati dnevno. Simon [edbolt je naro~ito juna~ki pod-
nosio te{ko}e. Pratio je sve dnevne doga|aje i planirao reorganizaciju {taba, ko-
ja je obuhvatala preme{tanje klju~nih elemenata {taba iz Kiseljaka u Rezidenci-
ju u Sarajevu. Pisao je gomile po~etnih nare|enja i zapovesti, vodio ra~una o
sprovo|enju plana koji smo razradili jo{ u Engleskoj. D`ord` Voters, komandant
komande stana, morao je stalno da brine o izmenama u dnevnom rasporedu rad-
nog vremena, dok je Nik Kostelo utro{io mnoge ~asove prevode}i beskrajne raz-
govore tokom pregovora. Sem prakti~nih poslova komandovanja UNPROFOR-
om, stalno sam bio zauzet s Aka{ijem i Kotom, u poku{ajima da odvratimo NA-
TO i Amerikance od namere, da rat u Bosni okon~aju bombardovanjem Srba.
Kada je sve poprimilo manje-vi{e normalan tok, UNPROFOR je uticao,
da humanitarna pomo} za vi{e od tri miliona stanovnika Bosne pristi`e redov-
no. Uspostavljena je sloboda prolaza za konvoje, ali je trebalo izgraditi mosto-
ve, popraviti puteve i o~istiti ih od snega i mina. Niko iz sastava UNPROFOR-
a, ni mu{karci, ni `ene, nisu po{te|eni posla. Verovalo se, da dolaze bolji dani.
Me|utim, lo{e vreme i rasplamsavanje borbi izme|u Muslimana i Hrvata na
jugu zemlje, doneli su nam razo~aranje.
Bili smo izlo`eni stalnom pritisku neprijateljski raspolo`enih sredstava
javnog informisanja. Naro~ito su mene napali preko televizije tvrde}i da u svojim
85
Misija u Bosni

saop{tenjima ekonomi-
{em istinom”, ”jer sam na
konferenciji za {tampu re-
kao da je napredak postig-
nut zahvaljuju}i tome {to
je te{ko naoru`anje sta-
vljeno pod kontrolu UN-
PROFOR-a. Prakti~no, taj
reporter je rekao, da sam
la`ov. Dan posle njegovog
izve{taja smo se sreli na ^arls Redman, specijalni predstavnik SAD u biv{oj
jednom od mesta na koji- Jugoslaviji i Viktor Andrejev (april 1994.).
ma je prikupljeno te{ko
oru`je koje je obezbe|ivala Koldstrimska garda. Sa neprijatnim osmehom na li-
cu, zatra`io mi je intervju. Na njegovo zaprepa{}enje, pristao sam, ali sam ga
primorao da odmah, u`ivo, pred sopstvenom ekipom i direktno u kameru, po-
novi svoje optu`be od ju~e. Bio je uko~en od straha i nije mogao da govori, ve-
rovatno i zbog toga {to je bio ube|en da su svi koji su ikada slu`ili u jedinica-
ma SAS, krvolo~ne ubice i zveri. Rekao sam mu, da }u mu odse}i jezik ako me
jo{ jednom nazove la`ovom. Taj moj istup su odu{evljeno primili vojnici, koji
su bili oko nas ili sedeli na transporteru uzvikuju}i: [to mu ne slomi{ nogu”?

I njima je o~igledno bilo dosta kritika na ra~un Ujedinjenih nacija. Reporter je
propustio da ~uje tu sme{nu stranu incidenta, ali je poslao nekoliko veoma ne-
gativnih izve{taja o naporima Ujedinjenih nacija da uspostave mir u Bosni.
Istog dana, ne{to kasnije, obi{li smo Jevrejsko groblje na Grbavici. Za
mene je ta poseta najdrasti~niji primer, koliko su nehumanost, nasilje i haos u
ovom ratu mogli da odu daleko. Groblje je bilo jedno od najopasnijih mesta
oko kojeg su se vodile borbe u okolini Sarajeva, zbog toga {to se sa njega mo-
glo direktno ga|ati po zgradama u centru grada sa samo nekoliko stotina me-
tara razdaljine. Na srpskoj strani je deo vatrene linije zaposela grupa dobro-
voljaca, koji su sebe nazivali herojima”. Bila je to, u stvari, banda opasnih
najamnika, koja se dobrovoljno ” priklju~ila bosanskim Srbima. Njih o~igled-
no nisu zanimali ni novac ni ideologija, ve} samo ubijanje. Najve}i broj ljudi
u okolini Holidej ina je pogo|en hicima koji su dolazili sa tih polo`aja. ^ak
se govorilo, da su heroji” zauzeli najbolje polo`aje za snajpersku vatru i da

su na ta mesta postavljali profesionalne ubice iz inostranstva, koji su lovili
ljude kao divlja~. U redovima heroja” bilo je Japanaca, Rusa, ~ak i Ameri-
kanaca. Po{tuju}i sporazum o ”prekidu vatre, Subiru i lokalni srpski koman-
dant su poku{ali da tu zauzmu polo`aje i postave osmatra~nicu sa francuskom
posadom, ali su ih heroji” oterali pucaju}i iznad njihovih glava i dovikuju}i
im da idu odakle su” do{li.
86
Bombardovanje pijace

Dok smo se putem pribli`avali groblju, nai{li smo na prepreku koju smo
lako savladali, uz negodovanje nekih srpskih vojnika koji su provirivali iz utvr-
|enih ku}a pored puta. Pitali su nas, da li smo mi oja~anje koje su o~ekivali.
Kada smo im rekli ko smo, bili su vidno razo~arani. O~igledno, nikada ranije
nisu videli pripadnike snaga Ujedinjenih nacija. U{li smo u pojas ni~ije zemlje,
osmatraju}i sumnji~avo humke koje su se videle pod snegom. Zbog njihovog
geometrijskog rasporeda,
zaklju~ili smo, da je re~ o
minama. Po{to smo preva-
lili stotinjak metara, posla-
li smo grupu francuskih
vojnika da ispita sumnjiv
prostor, zabadaju}i u ze-
mlju no`eve i specijalne
metalne pipalice. Poru~nik,
koji im je komandovao, bio
je neobi~no iznena|en ka- Francuski pripadnici misije UN ra{~i{}avaju minsko
polje na Jevrejskom groblju u Sarajevu posle
da je video neke Srbe da im
sklopljenog sporazuma o aerodromu, 9. februara
dolaze u susret kroz to 1994. godine.
minsko polje. Reko{e nam,
da ne smemo da idemo dalje, jer se nalazimo na najopasnijem mestu na zapad-
noj hemisferi”. Gus je zamolio da mu prevedem ” {ta su rekli, ali sam smatrao da
ne bi bilo pametno da ponovim izgovorene re~i ~oveku, koji je bio zadu`en da
me ~uva do mog povratka u Britaniju.
Francuski poru~nik je do{ao da mi objasni kako muslimanska vojska ko-
risti primirje da bi produ`ila svoje rovove i pribli`ila se Srbima, koji povreme-
no otvaraju vatru po njima da bi ih u tome spre~ili. Zapamtio sam to, jer sam
`eleo da Deli}u skrenem pa`nju, da su obe strane obe}ale da ne}e koristiti pri-
mirje za popravljanje svojih pozicija na boji{tu. U me|uvremenu, jo{ smo tra-
gali za re{enjem kako da nastavimo put. Na kraju, uz pomo} nekoliko francu-
skih vojnika, obele`ili smo tri ta~ke na terenu do kojih smo do{li, a potom smo
se vratili. Tako nikada nisam video heroje”, jer su ih Srbi, posle nekoliko ne-
delja, premestili na drugi polo`aj. ”
Slede}eg dana me je general Kot pozvao da do|em u Zagreb, na neku
konferenciju. Redman je od njega tra`io, da uspostavi mir izme|u Muslimana i
Hrvata. Treba znati, da su se Hrvati na jugu Bosne, koju su zvali Herceg-Bosna,
borili za neku vrstu samostalnosti, i da su u toj borbi po~inili mnoge od najstra-
{nijih ratnih zlo~ina. Me|u njima i ru{enje isto~nog dela Mostara, ali i pokolj iz
1993. godine, kada su pobili vi{e od sto `ena i dece u malom selu Ahmi}i u do-
lini La{ve. Na po~etku gra|anskog rata u Bosni Hrvati su bili spremni da u|u u
savez sa bilo kim ko bi im pru`io pomo}. Na nekim sektorima su bili u savezu
87
Misija u Bosni

sa Muslimanima, na drugim sa Srbima. U Sarajevu, {to je bilo iznena|uju}e, hr-


vatska brigada je i dalje bila u sastavu odbrane grada. Bosanska hrvatska voj-
ska (HVO) je oja~ana sa oko 5.000 pripadnika regularne vojske iz Hrvatske.
Gorivo, koje su Srbi prodavali na crnom tr`i{tu, stizalo je iz Hrvatske, a tako|e
i oru`je i municija za Muslimane, mada je to isto oru`je na nekim drugim de-
lovima fronta upotrebljeno protiv bosanskih Hrvata. Hrvatskoj zbog toga nika-
da nisu uvedene sankcije, jer se tome protivila Nema~ka. Ujedinjene nacije su
morale da za`mure na jedno, pa i na oba oka, kada je bilo u pitanju kr{enje za-
brane za uvoz oru`ja, zbog toga {to su mnoge baze i skoro cela logisti~ka po-
dr{ka UNPROFOR-a bili razme{teni na hrvatskoj teritoriji. Re~ju, sve je bilo
povezano jedno s drugim.
General Ante Roso je odnedavno bio na du`nosti komandanta bosanske
hrvatske vojske. Po{to je kao legionar slu`io pod komandom vi{e francuskih
oficira, koji su se sada nalazili na du`nosti u Bosni, voleo je da biv{e stare{ine
pozdravlja na francuski na~in. Kota je oslovljavao sa mon `eneral”. Bio je

neobi~no zabavan i jednom mi je ~ak izlo`io plan zajedni~kog napada hrvatskih
i muslimanskih snaga, kao i snaga Ujedinjenih nacija i NATO na Srbe. Nasme-
jao sam se toj ideji, jer sam znao za njegovu potajnu `elju - ako bismo zajedno
eliminisali Srbe, on bi lako zagospodario Bosnom.
Ta mirovna konferencija u Zagrebu je odr`ana u prostoriji, u kojoj su od
name{taja jedino postojale stolice i stolovi. Kot je po~eo zasedanje ugla|enim
govorom u znak dobrodo{lice Deli}u i Rosu, koji su sedeli jedan naspram dru-
gog, nepoverljivo se gledaju}i. Kada je zavr{io izlaganje, Kot je neo~ekivano
ustao i iza{ao iz prostorije, rekav{i da jedino mene ~eka kako bi konferencija
po~ela pravi rad. Trebalo je da pro|e ceo dan da bih se upoznao sa situacijom i
pripremio se za sastanak, jer samo na osnovu kratke poruke da se priklju~im
pregovorima nisam mogao da osmislim svoj nastup i predlog za diskusiju iz-
me|u dve strane, po{to niko u Kiseljaku pre tri dana nije znao ni{ta o tome.
Pomislio sam, da je najbolje poslu`iti se starim metodom {tabne {kole -
bolje je ne re}i ni{ta, nego re}i pogre{nu stvar. Obratio sam im se kratkim go-
vorom, koji sam na brzinu spremio jo{ u Kiseljaku. Na moje iznena|enje, De-
li} i Roso su odjednom `ivnuli, i kao da je re~ o nekoj igri, saglasili se da me-
|usobne borbe moraju da prestanu i da je jedini pravi neprijatelj mira u Bosni
srpska agresorska vojska”. U stvari, oni su ” se ve} dogovorili da izme|u njih
prestanu sva neprijateljstva.
Poku{avaju}i da ne poka`em iznena|enje, pritisnuo sam dugme na
kompjuteru i po~eo da pi{em koncept dokumenta sa detaljima sporazuma ko-
ji je uklju~ivao i povla~enje snaga, ustanovljavanje mesta za prikupljanje te-
{kog naoru`anja i postavljanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija izme|u za-
ra}enih strana u ulozi snaga za razdvajanje. Na mestima, na kojima su hrvat-
ska i muslimanska vojska bile suprotstavljene srpskim snagama, prihvatio
88
Bombardovanje pijace

sam da se zadr`e minobaca~i i artiljerija, da bi mogli da se odupru Srbima ako


bi ih napali. Oni nisu smeli da otvaraju vatru jedni na druge. Da bih bio siguran
da se to ne}e dogoditi, insistirao sam da oficiri Ujedinjenih nacija budu razme-
{teni s obe strane fronta. Prvi put u istoriji su mirovne snage bile zadu`ene da
kontroli{u upotrebu artiljerije i minobaca~a. Pet sati kasnije, detalji sprovo|e-
nja sporazuma su usagla{eni i otkucani na mom kompjuteru. Potpisali su ga
predstavnici strana u sukobu.
Jo{ dok je trajala diskusija, postalo mi je jasno, da Deli} i Roso samo slu-
{aju savete svojih nalogodavaca, koje im je na sastanku koji je prethodio ovoj
konferenciji, uputio Redman. Re~enice i pojedine fraze koje su koristili, bile su
identi~ne sa ve} ranije izgovorenim tokom tog sastanka, kada se diskutovalo o
dono{enju nekakvog plana sprovo|enja sporazuma. Kada je Deli}, ne ba{ sja-
jan oficir, izgovorio to {to je trebalo da ka`e, Roso ga je netremice pratio i nije
se mogao primetiti ni najmanji znak neprijateljstva me|u njima, koje bi moglo
da se o~ekuje na jednom takvom sastanku. Na kraju konferencije Kot se vratio
u prostoriju. Slikali smo se, i svako je oti{ao na svoju stranu. Oba generala su
poslu{ala savete i uputstva dobijena od politi~ara, koji su tako povratili potpu-
nu kontrolu nad ratom. Van svake sumnje, politi~ari su bili ti koji su pozivali na
ubijanje u Bosni, uklju~uju}i i snajpersku vatru protiv dece na ulicama.
Kada sam stao nogom na prvi stepenik aviona da bih se popeo u Ilju{in
76, koji je trebalo da me vrati u Sarajevo, pri{ao mi je kapetan aviona, Ukraji-
nac, stegao mi ruku u znak pozdrava i rekao da me je video na televiziji. Od-
govorio sam mu ne{to neodre|eno. Bio sam tako umoran da sam zaspao, ~im
sam se spustio u sedi{te iza pilota. Spavao sam sve vreme leta. Kada smo se pri-
bli`ili Sarajevu, bilo mi je drago {to vidim, da posada ne navla~i svoje pancire
dok se pripremaju za ateriranje. U Rezidenciji me je ~ekao brigadir D`on Rejt
sa kompletnim planom sprovo|enja sporazuma, koji je postao poznat kao Va-
{ingtonski sporazum, sklopljen izme|u Hrvata i Muslimana. Plan je predvi|ao
i kontrolu oko 560 kilometara linije fronta, {to je otprilike polovina onoga {to
je ustanovljeno kasnije kao linija razgrani~enja koju je nametnuo NATO po
Dejtonskom sporazumu. Nikada se ne}e zvani~no saznati, da je to, u stvari,
uradio D`on sa svojih deset ljudi. Trebalo je jo{ re{iti pitanje rata izme|u Sr-
ba i nove Federacije, koja je nastala prema tom papiru. On je bio odgovoran i
za ustanovljavanje Zajedni~ke komisije, koja je trebalo da re{ava sporove iz-
me|u dve zara}ene strane. Napisao je mnoga pravila procedure za dopunu
mirovnog sporazuma, koja su postepeno prihvatile i mirovne snage NATO.
Bio je to sposoban oficir, koga su po{tovali komandanti svih strana u sukobu.
Jednom prilikom, komandanti zara}enih strana su razmatraju}i pitanje linije
razdvajanja tra`ili od njega da prona|e osobu, koja bi pro{la uzdu` cele lini-
je fronta, kako bi precizno odredila koordinate raznih ta~aka linije fronta.
D`on je sastavio tim od izuzetno sposobnih britanskih oficira za vezu, oja~an
89
Misija u Bosni

oficirima zara}enih strana, koji su ve} prvog dana ta~no obele`ili 48 kilometa-
ra linije fronta. [to je linija fronta vi{e zalazila po planinskom zemlji{tu, Mu-
slimani i Hrvati su smanjivali svoje zahteve, tako da su na slede}em sastanku
komisije potpisali D`onove mape, bez ikakvih prigovora.
Osvr}u}i se na ono {to smo uradili proteklog meseca poverovao sam, da
bi sve bilo druk~ije da je ^arls Redman ranije do{ao u Bosnu. Mo`da bi prego-
vori i potpisivanje Sporazuma u Dejtonu 1995. godine mogli da se obave godi-
nu dana ranije. Ipak, uslovi za Dejton su stvarani potpisivanjem sporazuma o
prekidu vatre, povla~enjem te{kog naoru`anja iz okoline Sarajeva i prekidom
neprijateljstava izme|u Muslimana i Hrvata. To je, nesumnjivo, otvorilo mo-
gu}nost, da se u Bosni uspostavi stalni mir, mada se ona na`alost pretvorila u
tragediju. Bilo kako bilo, u prole}e 1994. godine, kada je ameri~ka administra-
cija po~ela realnije da razmatra situaciju, sporazum nije bio ni{ta bli`i. Proces
deteritorizacije je pomogao general D`on Galvin, biv{i vrhovni komandant
NATO-snaga u Evropi, koga je u Bosnu poslao predsednik Klinton, kao savet-
nika bosanskoj vladi pri reorganizaciji nove vojske Federacije. On je mogao
li~no da se uveri u opasnost koja preti Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, ako
se i dalje budu me{ale u politiku u Bosni. Propaganda je i sa njim u~inila svo-
je, nemilosrdno{}u same vlade.

90
Nova uputstva

GLAVA III

Nova uputstva
Znamo svrhu putovanja i imamo ideju o krajnjem cilju. Ipak, na
putu je mnogo stranputica i prepreka. Na{a kola bi mogli da odu-
zmu u bilo koje vreme.

[a{i Tarur, podsekretar u Ujedinjenim nacijama,


predavanje o temi O~uvanje mira”, odr`ano na
Kraljevskom” koled`u za studije odbrane.

Brzina kojom su se smenjivali doga|aji tokom prvog meseca na{eg bo-


ravka u Bosni ostavila nas je bez daha, ali ushi}ene. Va{ingtonski sporazum,21
politi~ki dogovori izme|u Muslimana i Hrvata oko uspostavljanja nove bosan-
ske federacije, sporazum od 9. februara na sarajevskom aerodromu i ultimatum
NATO, potpuno su izmenili strategijsku situaciju u Bosni. Pokazivali smo sve-
tu mogu}nost, da se mir postigne pregovorima. Na{ zadatak se sastojao u tome
da odr`imo stanje mira, ne{to {to je moglo da se uradi, prema mom uverenju,
samo ako se u Bosnu dovede jo{ 10.000 vojnika za mirovnu misiju. Takvo oja-
~anje je trebalo realizovati {to pre, naro~ito da bi se o~uvale za{ti}ene zone Go-
ra`de i @epa, gde nismo imali ja~e jedinice, a delimi~no i zbog nadgledanja pre-
kida vatre izme|u Muslimana i Hrvata u centralnoj Bosni. Uz to su bile potreb-
ne i dodatne snage, kako bi Ujedinjene nacije bile kadre da ponovno izgrade na-
ru{enu privrednu osnovu zemlje. Samo ako bismo to u~inili, mogli bismo da
o~ekujemo ve}e poverenje naroda Bosne u na{u misiju.
Znao sam, da ima mnogo protivnika mirovnog procesa koji bi mogli da
ko~e i obezvre|uju na{ rad, naro~ito me|u onima koji su verovali da srpsko
osvajanje ne sme da ostane neka`njeno, i da Zapad mora da upotrebi vojnu si-
lu ako `eli da od Bosne stvori unitarnu dr`avu. U te neprijatelje sam uvrstio i
neke ameri~ke kongresmene, koji su ve} merkali pozicije uo~i izbora, poput se-
natora Boba Dola, jednog od jastrebova u Stejt departmentu i NATO, koji je
21) Va{ingtonski sporazum, mart 1994. godine. Momentalna potvrda sporazuma zahte-
” Muslimana i Hrvata, koji je neprih-
va momentalni prekid neprijateljstava izme|u
vatljiv. Na nesre}u, sporazumom nisu bili obuhva}eni i bosanski i hrvatski Srbi, pa
je to shva}eno kao antisrpska alijansa”. Dejvid Oven, Balkanska odiseja , str. 384.
91
Misija u Bosni

`arko `eleo da bombarduje Srbe i da se tako rat {to pre zavr{i. U na{em Mini-
starstvu za inostrane poslove i u Ministarstvu za odbranu, mi{ljenja su bila po-
deljena izme|u onih koji su `eleli da podr`e dotada{nju politi~ku liniju i onih
koji su podr`avali, mada opasnu, ratnu opciju. Nije mi bilo jasno, u kojem prav-
cu }e se razvijati diskusija koja je po~ela u Velikoj Britaniji. Veliki broj novi-
nara u Sarajevu je tako|e podr`avao ratno opredeljenje, ali je bilo i onih koji su
verovali da je sveti rat” protiv Srba neka vrsta moralne obaveze, odnosno onih
drugih koji su ”smatrali da prizori rata u novinskim tira`ima prolaze bolje od sli-
ka mira. Novinar koji je radio za jedne vode}e londonske novine, spomenuo je
to mi{ljenje u toku razgovora sa [edboltom, jer njegova briga nije bila da vodi
ra~una o argumentima Ujedinjenih nacija u korist mira, ve} da snima rat u Bo-
sni, u koji bi u{ao Zapad.
Admiral Lejton Smit
(drugi sleva), komandant
NATO-snaga za ju`nu
Evropu, koji je zamenio
admirala Majkla Burdu.
Do~ekali su ga general De
Laprel, brigadni general
Erve Gobijar, komandant
francuskog sektora u
Sarajevu, koji je zamenio
generala Subirua, i ja.

Uprkos svemu, verovao sam, da }e Ujedinjene nacije, ako su ve} bile


sposobne da prakti~no poka`u napredak na terenu, i da ispune zadovoljstvom
obi~nog ~oveka poku{ajem da se prekine rat u Bosni, biti odlu~ne i spremne da
obuzdaju jastrebove rata.
Moj saveznik u Ministarstvu za inostrane poslove, Glin Evans, bila je na
~elu departmana za Ujedinjene nacije. Godinama je predavala me|unarodne
odnose na Univerzitetu u Velsu, a pre nego {to je do{la u Ministarstvo za inos-
trane poslove, radila je u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, gde se srela sa Ser-
|om de Meljom i Viktorom Andrejevim. Tokom ~estih poseta mom {tabu ima-
la je obi~aj da se sama uputi ulicama grada i da razgovara sa ljudima iz naju-
gro`enijih delova Sarajeva, ili sa humanitarnim radnicima. Te njene ekskurzije
su joj omogu}ile da situaciju u Bosni sagleda iz razli~itih uglova, za razliku od
njenih kolega koji su se, uglavnom, starali da sa~uvaju neprikosnovenost bri-
tanskih specijalnih veza” sa SAD i ugled NATO, {to su smatrali va`nijim od

uspostavljanja mira u Bosni. Dan pre isticanja ultimatuma NATO, kada su svi u
svetu smatrali da su vazdu{ni napadi protiv Srba neizbe`ni, Glin Evans je pro-
vela u poseti izolovanom naselju Hrasnica, sme{tenom u podno`ju planine Ig-
man. Hrasnica je pretrpela najte`e borbe, koje su se vodile u okolini Sarajeva.
92
Nova uputstva

Zato je bilo te{ko dostaviti pomo} stanovnicima tog naselja, koji su `iveli u
velikoj oskudici i trpeli najvi{e od svih stanovnika glavnog grada Bosne. Po
zavr{etku posete poslala je pismo s naslovom: Bombe ili hleb? Po~injalo je re-
~ima: Narod Sarajeva je izlazio na ulice, samo da bi negde na{ao hranu ili vo-

du. Sarajlije tek sada otkrivaju svoj grad ...”
Zbog trenutnog primirja pripadnici mirovne misije Ujedinjenih nacija su
imali priliku i da predahnu, pogotovo {to vi{e nisu morali svakodnevno da in-
terveni{u. Otkada je uspostavljen prekid vatre, uslovi `ivota su se umnogome
popravili: bilo je vi{e automobila na ulicama, semafori na raskrsnicama i na
tramvajskim linijama su popravljeni, roletne na izlozima podignute, a radnje
ponovno otvorene. Novi duh optimizma je zahvatio ~ak i potpredsednika Ejupa
Gani}a, ne ba{ poznatog po hrabrosti. Uklonio je vre}e s peskom ispred svoje
kancelarije, iako je lagao da jo{ vidi i ~uje srpsku artiljeriju kako ga|a grad s
okolnih brda.
Snage UNPROFOR-a su i dalje imale te{ko}e, iako su uspele da ratnu si-
tuaciju pretvore u mirnodopsku. Mada su topovi velikih kalibara odvu~eni sa
polo`aja, Sarajevo je jo{ bilo pod nekom vrstom opsade, koja je ometala glav-
ne pravce snabdevanja grada `ivotnim namirnicama. Iako je postojala sloboda
kretanja humanitarnih konvoja, oni su ~esto kasnili iz trivijalnih razloga. Kada
su Srbi pristali na saradnju s nama, muslimanska vlada je po~ela da ometa na-
{a nastojanja. Tako se dogodilo, da je po~etkom marta Gani} odbio ugalj koji je
UNHCR dopremio u muslimanski deo grada preko mosta Bratstvo-jedinstvo sa
srpske strane, preko Grbavice. Drugom prilikom, kada je Fred Kuni pustio u
pogon ure|aje za pre~i{}avanje vode, kupljene novcem iz Fondacije D`ord`a
Soro{a, muslimanska vlada je naredila da se ta voda ispusti u reku, uz obrazlo-
`enje da nije provereno, da li je ispravna za pi}e. U isto vreme je narod Saraje-
va pio vodu direktno iz te reke. Vlada je, po svoj prilici, tro{ila novac na dru-
goj strani, umesto da gradi rezervoare sa pre~ista~ima za vodu.
Izvan Sarajeva se nastavljala bitka izme|u Srba i Muslimana. ^etiri srp-
ska aviona tipa Galeb su 28. februara bombardovala fabriku municije u Novom
Travniku u centralnoj Bosni, a zatim su ih NATO-avioni oborili. Ti avioni su, u
stvari, naru{ili odredbe predvi|ene operacijom Zabranjeni let”, koju je vodio
NATO, i prema kojoj su bili zabranjeni letovi” svih vazduhoplova zara}enih
strana. Radovan Karad`i} je odmah negirao da su avioni bili srpski, ali je u tom
odricanju bilo ne~eg nelogi~nog, po{to su poginuli piloti sahranjeni u Beogra-
du. Bilo je jasno, da ni na Balkanu la` vi{e nije dugog veka.
Obaranje srpskih aviona je bilo obi~no pokazivanje sile i vojnih mogu}-
nosti NATO, i pro{lo je mnogo meseci do slede}eg sli~nog srpskog poteza.
Na`alost, avioni NATO nisu bili dovoljno efikasni protiv srpskih helikoptera,
pa operacija Zabranjeni let” nije sasvim uspela. Te{ko je bilo brzim avionima

NATO da otkriju i uni{te tako mali cilj, kakav je helikopter, koji se kre}e na
93
Misija u Bosni

malim visinama. NATO je nameravao da u svoje akcije uklju~i i helikoptere, ali


su se pribojavali `rtava me|u vojnicima i civilima. Zato su zara}ene strane to-
kom celog trajanja rata koristile svoje helikoptere, bez bojazni od kazne.
Pretila je opasnost, da i Srbi i Muslimani pogaze sporazum s aerodroma
u Sarajevu. Ponekad smo no}u slu{ali tenkovsku ili minobaca~ku vatru iz oru-
|a koja su Muslimani krili u tunelu iza Rezidencije, kojima su tukli srpske po-
lo`aje na Jevrejskom groblju. Kada sam ih opomenuo zbog toga, Deli} je negi-
rao da se to doga|a, pa je ~ak poslao i svog zamenika Karaveli}a, da proveri da
li je moja tvrdnja ta~na.
Srbi su, tako|e, bili na samoj ivici da prekr{e sva dogovorena pravila.
Pokretali su no}u svoje tenkove T-55 iz radionica sme{tenih u Had`i}ima, ta~-
no na ivici zone od 20 kilometara. Onog dana kada je NATO oborio srpske avi-
one, jedan oficir UNMO je javio, da je video ve}i broj srpskih tenkova u pokre-
tu ka zapadnom delu Sarajeva. Ako to bude ta~no, znao sam da }e me uskoro
pozvati telefonom iz Njujorka i narediti mi da preduzmem kaznenu akciju pro-
tiv Srba. Zbog snega koji je neprekidno padao bilo je te{ko utvrditi, da li su ten-
kovi prolazili tuda ili nisu, pa sam odlu~io da sam utvrdim {ta je posredi. Ten-
kovi su bili dobro zamaskirani, ali je pa`ljivi Gus uspeo da otkrije jedan T-55,
koji je imao uperenu cev na samo 10 metara od nas. Na sre}u, tenk je bio bez
posade i mora da je tu stajao vi{e dana. Verovatno ga je isticanje ultimatuma
NATO zateklo na tom mestu.
Gus je poku{ao da pokrene motor tenka, ali su ga u tome spre~ili neki
ljudi naoru`ani automatskim pu{kama. Izjavili su, da pripadaju nekoj paravoj-
noj organizaciji i da ne priznaju generala Mladi}a za komandanta, niti pravila
koja su objavljena u ultimatumu NATO. Nik Kostelo im je rekao, da nema ni-
kakvog izuze}a iz ultimatuma. Ako tenk do sutra ne bude stavljen na mesto za
prikupljanje te{kog naoru`anja, koje je odredila misija Ujedinjenih nacija, NA-
TO }e ga uni{titi. Oni su na to odgovorili zauzimaju}i borbeni polo`aj oko nas,
a ja sam ~uo kako Gus tiho repetira oru`je. Mogu}e je da su planirali da nas
zarobe i koriste kao taoce, da bi spre~ili izvr{enje vazdu{nog napada. Taman
smo pomislili da }emo se upustiti u oru`ani sukob, kada su se iza krivine po-
javila dva transportera Koldstrimske garde, bu~no brek}u}i motorima. Na jed-
nom od njih se podigao poklopac otvora na kupoli i promolila se glava mladog
zastavnika Kristofera Sent D`ord`a, koji nas je zvonkim glasom upitao, treba
li nam pomo}. U stvari, D`ord` Voters koji je bio prisutan u operativnoj sali
kada smo primili vest da se tenkovi nalaze na putu, pozvao je Sent D`ord`a i
naredio mu da nam se pridru`i za svaki slu~aj. Na pojavu transportera srpski
vojnici su se povukli. Po{to sam im ponovio upozorenje, ukrcali su se na ka-
mion i oti{li punom brzinom prema Ilid`i, gde se nalazio {tab jedne srpske bri-
gade. Sugerisao sam Sent D`ord`u, da postavi svoj transporter ispred tenka i
da ga|a bilo koga ko poku{a da ga pokrene. Zadatak je odu{evljeno prihvatio,
94
Nova uputstva

ali mi je kasnije javio da


je do{ao jedan civilni vo-
za~ i pod pratnjom odve-
zao tenk u najbli`i rejon
za prikupljanje te{kog na-
oru`anja, koji je bio pod
kontrolom snaga Ujedi-
njenih nacija u mestu
zvanom Osijek.
Bilo je mnogo lep{e
`iveti u Rezidenciji posle
svih ovih doga|aja, pa se i
broj ljudi u zgradi stalno
pove}avao, pogotovo {to General De Laprel, baronesa ^oker, general-
je ve}ina njih iz Kiseljaka potpukovnik Rupert Smit, Malkolm Rifkind, dr`avni
pre{la u Sarajevo. Nared- sekretar za odbranu i premijer D`on Mejd`or u
nik Pirs i kaplar Benison Sarajevu, 18. marta 1994. godine. D`on Mejd`or je
su uspevali da odr`e pri- bio odu{evljen pona{anjem britanskih trupa, koje su
jatnu atmosferu unutar mu ulivale nadu da }e se mir odr`ati. General
Rezidencije. Soba u kojoj Rupert Smit me je zamenio na polo`aju komandanta
sam spavao, ali u kojoj UNPROFOR-a u januaru 1995. godine.
sam retko boravio, nalazila se iza moje kancelarije na prvom spratu. Viktor se
smestio u prostoriju podeljenu na dva dela - njegovu kancelariju i spava}u so-
bu, u kojoj je bio bra~ni krevet. To je izgledalo malo sme{no zbog ogromnih di-
menzija tog kreveta, ali nije bilo retko da sam zaticao vi{e ruskih generala ka-
ko spavaju u tom krevetu, dok se Viktor gr~io na tesnom le`aju u uglu. Odatle
je mogao da ostvari direktnu vezu sa Moskvom i Beogradom.
Kada je glavno komandno mesto preme{teno iz Kiseljaka u Rezidenciju,
pored zgrade sa kancelarijama je izgra|ena nova zgrada za stanovanje. Iz Si-
monove kancelarije se preko jednog preklopnika mogla direktno dobiti kance-
larija na~elnika {taba, tako da smo svakodnevno bili u toku svih operativnih za-
hvata u Bosni. Po{to zvani~nici Ujedinjenih nacija nisu imali tajni, naro~ito ka-
da je re~ o mirovnim operacijama, sve poruke su bile otvorene. Nije bilo tajnih
dokumenata ni u jednoj od na{ih kancelarija. Skoro svake ve~eri su se u Simo-
novoj kancelariji okupljali novinari, personal UNHCR-a, posetioci iz inostran-
stva ili drugi ljudi koji su se interesovali za situaciju, ako su bili pozvani da raz-
govaraju o tome.
Svakoga dana u 8,00 ~asova smo odr`avali op{ti informativni sastanak, na
kojem se okupljalo oko tridesetak vojnih lica, humanitarnih radnika i predstav-
nika za civilne poslove. Na sastancima smo pretresali sve doga|aje nastale to-
kom proteklih dvadeset ~etiri ~asa, najavljivali nove oblike delovanja i izdavali
95
Misija u Bosni

nare|enja za taj dan. Tako je bilo mogu}e usagla{avati rad svih vojnih, politi~-
kih i civilnih tela i organizacija. Posle toga smo odr`avali posebne sastanke sa
predstavnicima {tampe, koje smo ponekad organizovali u francuskom {tabu u
zgradi PTT, a ponekad u Holidej inu. De{avalo se, me|utim, i ne{to ~udno. Sva-
koga dana, u 11,00 ~asova, objavljivan je jedan nepotpisan izve{taj sa na{ih sa-
stanaka. Stavljan je ispod vrata soba novinara koji su bili sme{teni u Holidej inu,
tako da su o situaciji bili obave{teni i oni koji nisu prisustvovali konferenciji za
{tampu. Sumnjao sam, da to radi bosanska obave{tajna slu`ba, po{to su prostori-
ju za sastanke prislu{kivali, kao i sve ostale kancelarije u Rezidenciji.
Posle glavnog sastanka Viktor i ja smo se povla~ili u moju kancelariju sa
na~elnikom {taba, gde smo mogli da razgovaramo o stvarima koje nisu bile za
javnost. U stvari, pridr`avaju}i se pravila da nema tajni kada su u pitanju mi-
rovne operacije, nismo mogli da sva vojna pitanja analiziramo pred drugima.
Ovo je bilo potrebno naro~ito zbog toga, {to je UNPROFOR bio raspore|en u
sredini zara}enih strana, u gra|anskom ratu u kojem je postojala samo ograni-
~ena saradnja sa stranama u sukobu, koje su prividno sa nama sara|ivale. Mo-
ju kancelariju su pregledali i o~istili od bubica” ameri~ki i britanski stru~nja-

ci, i oslobodili je svih elektronskih prislu{nih aparata. Tek kasnije sam saznao,
da su Amerikanci instalirali sopstvene prislu{ne ure|aje u mojoj kancelariji, i da
je sve {to smo u njoj govorili odmah bilo na stolu ameri~kog komandanta NA-
TO u Napulju. Telefonski sistem u Simonovoj kancelariji je tako|e bio ozvu-
~en, ali je ovog puta to u~inila bosanska obave{tajna slu`ba. Neretko se de{a-
valo, da se na{i telefonski razgovori i saop{tenja za tili ~as objave u novinama.
To neprekidno prislu{kivanje svega {to se govorilo u Rezidenciji bila je
tek mala posledica otvorenosti. U stvari, to nam je i pomoglo da bez straha tvr-
dimo, da Ujedinjene nacije nemaju {ta da kriju i da nemaju tajne planove, niti
rokovnike, te da je ta~no sve {to smo javno rekli. Uvek smo vodili ra~una o to-
me {ta govorimo u Rezidenciji, naro~ito prilikom pregovora i rasprava koje su
mogle da izazovu nervozne reakcije onih koji su o~ekivali na{e druga~ije pote-
ze. Primera radi, nedugo posle ve~ere, na kojoj sam rekao za Muslimane da su
divljaci”, pozvali su me u kancelariju prvog ministra i pitali me, zbog ~ega ta-
”ko mislim, jer su i Muslimani Evropljani kao i ja. Ponovio sam to {to sam, u
stvari, i rekao: da }e im biti potrebno 500 godina da dostignu evropski nivo.
Po{to je izgledalo da primirje postaje stabilno, ~lanovi mog {taba u Sa-
rajevu su dozvolili sebi i ~asove relaksacije. Svi koji su smatrali da toga dana
nemaju neke neodlo`ne obaveze, posle jutarnjeg sastanka su mogli da po|u sa
mnom i Gusom na Pale ili u Sarajevo, ili bilo kuda u Bosnu, ako sam i{ao u obi-
lazak jedinica na terenu. Iz politi~kih razloga sam hteo da najmanje tri puta me-
se~no vidim sve bataljone na njihovim rejonima rasporeda. Po{to je bilo 16 ba-
taljona pod komandom UNPROFOR-a, to mi je oduzimalo mnogo vremena.
Hteo sam, tako|e, da ~e{}e pose}ujem lokalne stanice UNHCR-a, sme{tene
96
Nova uputstva

kod magacina za distribuciju humanitarne pomo}i, gde sam zvao na sastanke i


lokalne komandante zara}enih strana. Kad god smo prelazili liniju razdvajanja
u Sarajevu i prolazili pored muslimanskih i srpskih kontrolnih stanica, uvek sam
zaustavljao na{e vozilo i razgovarao sa vojnicima. Bilo je mnogo prijatnije se-
deti sa njima u njihovim bunkerima i piti kafu uz razgovor o situaciji, nego ih
posmatrati kroz za{ti}eno neprobojno staklo iz kupole oklopnog vozila. Kada
smo krenuli u prve obilaske po unutra{njosti Bosne, nailazili smo na razli~ite
reakcije vojnika. Ponekad su bili nervozni, a ponekad gostoljubivi. Krajem go-
dine smo poznavali dosta vojnika na kontrolnim stanicama, razgovarali smo sa
njima i sa njihovim komandirima, prolazili kroz barikade, ~ak i kada su imali
nare|enje da nas zaustave i sli~no.
Povremeno bi neki od lokalnih komandanata poku{ao kakvu podmuklu
igru sa nama. Tako je jednom kod Viteza, dok smo prolazili pored stra`e, neki Hr-
vat po~eo da ga|a na oko 100 metara pored nas, zbog toga {to smo krenuli sredi-
nom doline. Mi smo ga ignorisali. Drugi put sam uo~io, da jedan muslimanski
vojnik puca u na{em pravcu iz svog bunkera i da je sasuo nekoliko zrna u zadnji
deo na{eg terenca. Okrenuo sam se da pitam Simona zbog ~ega smo po{li Land
roverom, kada smo imali oklopni automobil. Odgovorio mi je da je to vozilo na
obaveznom servisu, a po{to je dan, uzeo je neoklopljeno vozilo. Drugom prilikom
smo se sukobili sa jednim hrvatskim otpadnikom, zvanim Vlasko, koji je bio u sa-
stavu srpskih snaga kao najamnik. Taj ubica, duge crne brade, nosio je ogrlicu od
ljudskih zuba i vozikao se po Bosni u crnom d`ipu Tojota land kruzer, ukra{enom
de~jom lobanjom na haubi. Nedelju dana pre susreta sa nama optu`en je, da je
ubio jednog brigadira mirovnih snaga. Po{to je napustio srpski {tab koji je bio u
Ilija{u, ~ekao nas je okru`en svojim do zuba naoru`anim pratiocima. Po{ao sam
prema njemu, ali se Gus iznenada stvorio preda mnom, zgrabio ga i tresnuo o ze-
mlju. Vlasko se hitro okrenuo, usko~io u vozilo i nestao bez traga. Gus je jo{ ra-
nije ~uo od Mladi}evih telohranitelja, kako se Vlasko zaklinjao da }e ga ubiti. Ali,
~im su se sreli, o~igledno je promenio mi{ljenje.
Kada smo popodne provodili u Sarajevu, ~esto smo tr~ali ulicama da po-
ka`emo stanovni{tvu kako verujemo u mirovni proces i da mo`emo da se po-
svetimo uobi~ajenim aktivnostima ljudi koji `ive u miru, tj. da se u slobodnim
~asovima bavimo sportom. Na{e uli~ne trke su izazivale zbrku u redovima mu-
slimanske tajne policije, koja je imala Gani}evo nare|enje, da nas prati gde god
po|emo. Po{to su na{e staze za tr~anje ~esto vodile pored same linije fronta, oni
nisu mogli da nas prate svuda, ali su ostajali u blizini u svojim automobilima.
Na kraju su poku{ali da nas prate pe{ke, ali su naredili bosanskim vojnicima u
rovovima da povremeno otvaraju vatru u pravcu srpskih polo`aja, ne bi li pri-
silili Srbe da im odgovore kako bi nas odvratili od na{ih staza za tr~anje. Dok
sam jednom tr~ao sa narednikom Dejlijem, snajperski hitac je udario u zid po-
red nas. Kada sam ga upitao da li je ~uo isto {to i ja, odgovorio mi je smireno:
97
Misija u Bosni

Naravno, gospodine”, i produ`io je da tr~i kao da se ni{ta nije dogodilo. Ni-


”sam mogao da odgonetnem, da li su svi britanski vojnici toliko oguglali na zvi-
`duke metaka ili su tek tako izgovarali nau~ene fraze.
Sme{teno u dubini doline, Sarajevo je jedan od retkih gradova u kojima
se ~ovek iz gradske vreve za~as na|e u originalnom seoskom ambijentu. Tu, u
predgra|u, narod je `iveo u malim seoskim gazdinstvima raspore|enim izme|u
ba{ti i vo}njaka. Oko svake ku}e je bio manji povrtnjak, a sela su ostala lepa
kao da ih rat nije dodirnuo. Da ih Srbi ne bi osmatrali i kontrolisali njihov rad
iz svojih rovova, seljaci su podigli visoke zidove prema njima, sagra|ene od ra-
znih materijala, ~esto od gvozdenih plo~a i rase~enih metalnih buradi, koja su
im pru`ala ~ak i za{titu. ^inilo se, da po{to-poto `ele da zadr`e svoj tradicio-
nalni na~in `ivota.
Smenjivala su se godi{nja doba. Iz duge, mra~ne i hladne zime, posle le-
denih dana kada se zaga|eni vazduh uvla~io u svaki otvor na ku}ama, u{li smo
u kratko bosansko prole}e u aprilu. Tad su se najzad otvorili {aloni na prozori-
ma ku}a i vi{e nije bilo pogubno ostati dugo na zaga|enom vazduhu. Tokom le-
ta je debeo sloj pra{ine prekrivao ulice, a iza zatvorenih kapija dvori{ta se ~uo
tihi {apat vode koja je `uborila po fontanama. U jesen je narod pripremao na-
mirnice za duge zimske dane, kupovao drvo za ogrev, pravio stogove sena iza
ku}a. Ta seoska slika predgra|a Sarajeva je ostala najdu`e u mom se}anju, bez
obzira na sve strahote rata.
Ve~eri u Sarajevu smo naj~e{}e provodili u diskusijama i u razmeni ide-
ja sa ljudima koji su dolazili u posetu Rezidenciji. General Brikmon, moj pret-
hodnik, izbegavao je novinare i imao je obi~aj da ve~era sam, ili s odabranima
iz svog {taba. Otvaraju}i vrata novinarima, ali i drugima, uspostavili smo novi
na~in sprovo|enja strategijskog plana mirovnog re{enja. Svi smo ~vrsto vero-
vali, da sredstva javnog informisanja i njihovo stalno prisustvo na licu mesta
predstavljaju deo re{enja za Bosnu, isto tako va`nog, kao i mirovne snage. Isti-
na je, da neki novinari nisu sa simpatijama pisali o nama, ali je ta~no i to, da su
se sve vi{e interesovali za na{ rad. Ako bismo se sa njima sretali samo na form-
alnim konferencijama za {tampu i ako im ne bismo dozvolili da ~uju poneku
novost iz prve ruke, naro~ito o te{ko}ama na koje nailaze snage Ujedinjenih na-
cija, oni bi u svojim listovima pisali ono {to ~uju sa strane, i tada se moglo o~e-
kivati i da nas ru`e i da o nama govore neistine.
Veliki deo tima, koji je do{ao sa mnom iz Engleske, bio je ranije na slu-
`bi u Severnoj Irskoj, gde je britanska armija imala lo{a iskustva sa novinari-
ma. Na{ zadatak je bio, da ta iskustva ovde u Bosni iskoristimo na najbolji na-
~in. Raspravljati sa novinarima o mirovnoj misiji mnogo je te`e, nego im ob-
ja{njavati zbog ~ega se ne{to radi u toku ratnih dejstava. Novinari ne mogu
slobodno da se kre}u po boji{tu, niti da stupaju u kontakt sa neprijateljem, i ne-
retko su prinu|eni da od stare{ina i vojnika tra`e potrebne informacije da bi
98
Nova uputstva

obavili postavljene zadatke. U mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija, me|utim,


novinare su malo interesovali sami mirovnjaci. Mnogi od njih su bili u Bosni od
samog po~etka ratnih dejstava i imali su ve} formiran stav o tom ratu. U toku
tih ve~ernjih sastanaka mnogo smo nau~ili od njih, ali i oni od nas, mada sum-
njam, da je bilo ko od njih promenio svoje ranije mi{ljenje.
Kada smo stigli u Bosnu naj~e{}e smo slu{ali, kako su Ujedinjene naci-
je izgubile kompas i kako je isporuka humanitarne pomo}i samo na~in da se
produ`i rat. U prilog toj tvrdnji isticano je, da su neki humanitarni radnici taj-
nim kanalima uspostavili veze sa pojedinim vo|ama zara}enih strana i da hra-
ne njihovu vojsku. Za nas je bilo nemoralno i politi~ki neprihvatljivo da milio-
ne civila prepustimo daljem mu~enju, prisilnom raseljavanju i smrti, a da ne po-
ku{amo da im pomognemo. Tvrdnje i naga|anja da Ujedinjene nacije nisu
uspele u misiji u Bosni, naj~e{}e su isticali strani komentatori, koji su `iveli na
bezbednim i sigurnim mestima, u inostranstvu. Takvo mi{ljenje nisu delili oni
koji su `iveli u Bosni, me|u tim narodom, i uverili se, da opstanak ljudi zavisi
od na{ih aktivnosti.
Preovla|uju}e mi{ljenje je bilo, da je misija Ujedinjenih nacija lo{e po-
~ela. O~ekivalo se, da vojnici Ujedinjenih nacija rizikuju svoj `ivot spasavaju-
}i druge. Tvrdilo se, da oni ne postupaju kako treba. Beskrajne pri~e o napu{te-
nom i bespomo}nom narodu ispredane su da bi se pokazalo, kako vojnici Uje-
dinjenih nacija nikada nisu napu{tali svoja oklopna vozila, u strahu da ne pogi-
nu. Takve pri~e su preplavile novinske stupce, naro~ito kada su Srbi ubili bo-
sanskog potpredsednika vlade u francuskom transporteru, iako je bio u pratnji i
pod za{titom vojnika Ujedinjenih nacija. Bili smo odlu~ni u tome, da se sli~an
incident nikada vi{e ne ponovi, ali kao i svaki drugi komandant mirovne misi-
je, i ja sam prihvatio da je kona~na odluka o na~inu izvr{enja zadatka prepu{te-
na njenom izvr{iocu. Nikada im nisam nare|ivao {ta da ~ine u posebnim situa-
cijama, ali sam mogao da stvorim uslove, koji }e ih ohrabriti da odlu~nije pri-
|u izvr{enju postavljenog zadatka.
Vojnici mirovne misije su imali potrebu, da veruju onome ko im izdaje
zadatak, i ja sam ih u tome svesrdno podr`avao. Li~no sam svima u mirovnoj
misiji u Bosni pokazivao, da se mo`e posti}i uspeh. Raspr{io sam i negativnu
propagandu uperenu protiv nas. Zadatak misije u Bosni je i{ao pravim smerom,
a stvoreni su i uslovi da se uspostavi mir. Pripadnici mirovne misije su po~eli
da veruju, da }e svaki rizik koji preduzmu pri izvr{avanju zadataka voditi ko-
na~nom uspehu. Niko se ne bi izlagao tolikim naporima i riziku da nije bio ube-
|en u uspeh misije. Me|utim, negativna propaganda pojedinih medija u Bosni
i u inostranstvu je tvrdila da je misija u Bosni propala stvar, za koju se ne vre-
di boriti. To mi{ljenje se moralo preokrenuti. Pored toga, {to smo izmenili duh
misije, uspeli smo da predstavnici medija shvate, da ~inimo sve {to je u na{oj
mo}i i da }emo, u slu~aju potrebe, reagovati na pravi na~in. Nekim novinarima
99
Misija u Bosni

sam podelio plan na{e kampanje i proveo sam mnoge ~asove sa njima, obja-
{njavaju}i im, u najkra}em, te{ko}e na koje nailazimo, ali i pogodnosti koje }e
uslediti primenom novih mera delovanja snaga Ujedinjenih nacija.
Pred kraj marta, ~ak i najneprijateljskije raspolo`eni ~lanovi novinarskog
kluba u Sarajevu, po~eli su da prime}uju, da je u Bosni na~injen napredak to-
kom protekla tri meseca, i da je u~vr{}eno ranije uzdrmano poverenje u UN-
PROFOR. Naravno, postojala je opasnost, da narod po~ne previ{e da o~ekuje
od Ujedinjenih nacija. Humanitarna situacija se znatno popravila posle formi-
ranja Federacije izme|u Muslimana i Hrvata, jer je humanitarna pomo} iz skla-
di{ta na jadranskoj obali mogla slobodno da se raznosi po teritoriji sve do Tu-
zle. Usled borbenih dejstava broj civilnih `rtava je naglo smanjen. Uo~ena je
pove}ana saradnja izme|u muslimanskih i hrvatskih snaga.
U Sarajevu je napredak mirovnog procesa bio dosta spor, zbog nedostat-
ka politi~ke volje, da se okon~a rat izme|u Srba i Muslimana. Njihovi predstav-
nici u Zajedni~koj komisiji, ~iji je zadatak bio da zaustave dejstva snajperista i
da po~nu da razmenjuju zarobljenike, nisu ni{ta postigli. Odnosi izme|u dve
strane su bili otvoreno neprijateljski. General Deli} je odbijao da se sretne sa
generalom Mladi}em, a Mladi}, opet, nije hteo ni da ~uje da se sastane sa ne-
kim drugim osim sa Deli}em. Muslimanska vlada je odbijala da prihvati struju,
koja je dolazila sa linija koje su prolazile kroz srpske dalekovode”, pa je Sa-

rajevo ponovno bilo u mraku. Odugovla~enje pregovora s civilnim izvo|a~ima
radova na vodovodu bi stanovni{tvo grada li{ilo blagodeti teku}e vode za jo{
mnogo meseci. Zato je jedan britanski mornari~ki oficir iz mog {taba re{io pro-
blem tako, {to je posebnim vozilima odvezao jednog srpskog i jednog musli-
manskog in`enjera na mesto gde su bile o{te}ene pumpe za vodu, koje su se na-
lazile na prostoru izme|u dve suprotstavljene vojske. Postavio je njihova vozi-
la jedno prema dugom, okrenuta zadnjim stranama, i naredio da se u isto vreme
Sa Ejupom Gani}em,
bosanskim
potpredsednikom na
fudbalskoj utakmici
izme|u tima UN i ekipe iz
grada Sarajeva na stadionu
Ko{evo, 20. marta 1994.
godine
(Gubeli}/Independent).

100
Nova uputstva

otvore vrata na njima. Dvojica in`enjera su se na{la o~i u o~i jedan s drugim.
Na iznena|enje prisutnih, rekli su da su {kolski drugovi. Za manje od jednog
sata pumpe za vodu su najzad proradile, i voda je potekla cevima prema gradu.
Svuda gde je u Sarajevu postojao tramvajski saobra}aj i u kvartovima sa pro-
davnicama trgova~ke robe, popravke su i{le neobi~no brzo. Bilo je te{ko pove-
ravati, da se gra|anski rat jo{ nije zavr{io.
Tre}eg marta sam posetio svoj biv{i puk - Koldstrimsku gardu - razme-
{ten u Vitezu. Sa tom jedinicom sam pre trideset godina oti{ao u Aden, gde sam
prvi put u~estvovao u mirovnoj misiji. Nadao sam se, da }u videti kako se spro-
vodi Va{ingtonski sporazum u dolini La{ve, gde su bili Muslimani i Hrvati. Na
putu za Vitez smo morali da napustimo tvrdi kolovoz. Proveli smo ceo dan u
vozilu i ja sam dremao sede}i na prednjem sedi{tu Lend rovera , kada smo od-
jednom po~eli da se teturamo s jedne na drugu stranu. Iznena|en, upitao sam
Gusa, {ta se to do |avola doga|a. Upravo poku{avam da izbegnem mine” -
odgovorio mi je. U svetlosti fara, jer” je ve} pao mrak, video sam protivtenkov-
sku minu nasred puta, koju je Gus majstorski zaobi{ao. Kada smo stigli u Vi-
tez, upitao sam operativnog oficira da mi objasni, {ta se de{ava na putu izme|u
Kiseljaka i Viteza i za{to tamo ima mina. Pa”, - odgovorio mi je on sme{e}i se
- mislim da je put slobodan za prolazak ”samo danju. No}u obe strane stavlja-
ju ”mine na put, da bi se za{titile od iznena|enja druge strane. A mi smo mislili
da niko nije toliko lud, da no}u ide tim putem”!
Zbog intenzivnih borbi u toj dolini protekle godine, razru{eno je vi{e na-
seljenih mesta, me|u kojima i Gornji Vakuf, Novi Travnik i Vitez. Njihovi sta-
novnici su pretrpeli najstra{nije pokolje, koje je jedan gra|anski rat mogao da
donese. Tako su Hrvati dr`ali pod kontrolom gornji deo doline i brda, a donji
deo doline i neka manja uzvi{enja u njoj su bila pod kontrolom Muslimana. U
Starom Vitezu u sredini doline se nalazila izdvojena mala hrvatska oblast, ne
ve}a od deset kvadratnih kilometara, koja je opstala, uprkos muslimanskim po-
ku{ajima da je osvoje i da porobe narod koji je ostao kod svojih ku}a, u rovo-
vima koji su svakoga dana zasipani divlja~kom vatrom. Zbog tih zverskih bor-
bi, nijedna od strana u sukobu nije htela prva da popusti i sve oru`je je jo{ uvek
bilo upereno u pravcu neprijatelja.
Dok sam obilazio taj prostor u dru{tvu sa lokalnim hrvatskim koman-
dantom osetio sam, da se smanjuje intenzitet vatre. Nailazili smo na potpuno
puste ku}e, iz kojih su virili samo prazni sanduci municije. Svuda uokolo su
pretili rasuti ubojni par~i}i eksplodiranih mina i granata. Kada smo se pribli-
`ili kraju zamr{enih hrvatskih rovova, hrvatski komandant je odjednom postao
nervozan. Stavio je prst na usta i opomenuo nas da u}utimo. Na tom mestu
smo bili odvojeni od muslimanskih rovova samo linijom puta. ^u~e}i iza ka-
menog zida sru{ene ku}e pored puta odlu~io sam, da se li~no uverim u efika-
snost Va{ingtonskog sporazuma. Ako to ovde ne funkcioni{e, napori ^aka
101
Misija u Bosni

Redmana i moji bi}e uzaludni. Bez upozorenja sam iskora~io na ~istinu i krenuo
u pravcu muslimanskog rova vi~u}i na sav glas da sam iz Ujedinjenih nacija, da
`elim da ih posetim i razgovaram sa njima. Iza mene je i{ao Gus, pokrivaju}i me,
i Nik, koji ga je pratio.
Ne dalje od deset metara, u ru{evinama ku}e preko puta, video sam
kome{anje i promicanje vojni~kih glava. Primetio sam tako|e, da je neko-
liko cevi upereno na nas. Sa Nikom, kome sam upu}ivao re~i ohrabrenja,
nastavio sam da kora~am i govorim, gledaju}i stalno u pravcu muslimanskih
polo`aja. Grupa odrpanih vojnika se sakupila oko mene, prebacuju}i auto-
mate na le|a. Rekli su Niku, da su bili zaprepa{}eni na{om iznenadnom po-
javom, ali da su ~uli za prekid vatre, mada su se i dalje bojali hrvatskog na-
pada. Pozvao sam ih da iza|u iz rovova i da se sretnu sa Hrvatima s druge
strane puta, ali su oni to odbili, govore}i da im ne veruju mnogo. Rekao sam
im, da i Hrvati isto govore o njima.
Komandant te muslimanske jedinice se ubrzo pojavio. Pogledao sam ga
i odlu~no mu saop{tio, da sam malo~as bio kod hrvatskog komandanta, koji
je s one strane puta i ~eka da se sretne sa njim, ako `eli. On mi je odgovorio,
da ga zna vrlo dobro, jer je bio nastavnik engleskog jezika u Starom Vitezu,
gde je podu~avao i njegovu decu. Nije ga video skoro dve godine, ali je ipak
tra`io da najpre Hrvat iza|e na ~istinu, pa }e onda on. Posle pet minuta ne sa-
mo da su dva komandira stajala nasred puta i razgovarala, nego su to u~inili i
mnogobrojni vojnici te dve vojske. Posle deset minuta razgovora rekao sam
da imam nameru da se vratim u svoj {tab idu}i pe{ke sredinom puta, pa sam
pozvao hrvatskog komandanta da po|e sa mnom, umesto da se vra}a kroz ro-
vove. Na moje iznena|enje, pristao je, ali sam primetio, da je u povratku kri-
{om posmatrao reakcije svojih i muslimanskih vojnika. Izgradnja poverenja u
mirovni proces ponekad mo`e da traje veoma kratko i da donese dobre rezul-
tate, ali to nije uvek i svuda slu~aj. Kada sam posle dva meseca ponovno po-
setio taj grad, Zajedni~ka komisija je radila punom parom. U gradu nije bilo
ni traga od vojnika zara}enih strana.
Pre povratka u Sarajevo sam posetio i novoformirani {tab komande sek-
tora Ujedinjenih nacija za Jugozapad Bosne, u Gornjem Vakufu, gde mi je D`on
Rejt rekao, da se odredbe Va{ingtonskog sporazuma sprovode u delo. On je us-
postavio dobre odnose sa Deli}em i Rosom, ali i sa njihovim pot~injenim ko-
mandantima. Formirao je zajedni~ku komisiju s oficirima za vezu s obe strane,
koji su bili raspore|eni u njegovoj operativnoj sali u {tabu u Gornjem Vakufu.
Svi problemi, koji bi iskrsli u vezi sa sprovo|enjem Va{ingtonskog sporazuma,
re{avani su odmah za zajedni~kim stolom. S druge strane, Sporazum s aerodro-
ma od 9. februara, izme|u Srba i Muslimana, nije napredovao zbog nedostatka
politi~ke podr{ke. Bilo je jasno, da je potrebna nova, sve`a politi~ka inicijativa,
da bi se krenulo s mrtve ta~ke.
102
Nova uputstva

Dok smo se ju`nim putem vra}ali u Sarajevo, pro{li smo kroz srpski gra-
di} Had`i}e, gde je grupa `ena tokom vi{e meseci blokirala put. One su prote-
stovale zbog toga {to 120 mu{karaca, koje su Muslimani jo{ ranije silom odve-
li, nisu vra}eni, nego su ih dr`ali zatvorene u silosu u susednom selu Tar~in. Mu-
slimanska vlada ih je dr`ala kao taoce, radi razmene za nestale Muslimane, za
~iji su nestanak krivili Srbe. Karad`i} je uvek negirao, da su Srbi oteli te ljude,
govore}i da u po~etnom periodu rata nijedna strana nije ~uvala zarobljenike, pa
je verovatno da su oni ubijeni u toku borbi. Na muslimanskoj strani su verova-
li, da su nestali ljudi odvedeni u nepoznatom pravcu na prisilan rad. ^ak ni Me-
|unarodni Crveni krst nije mogao da im u|e u trag.
@ene iz Had`i}a su bile neobi~no ratoborne i nisu pu{tale nikoga da
pro|e tim putem. Jednom su ~ak i generala Brikmona zadr`ale kao taoca celu
no}. Zbog toga {to smo u selo pristigli pred kraj dana, po lo{em i vetrovitom
vremenu, pro{li smo kroz blokadu pre nego {to su `ene imale vremena da istr~e
iz zaklona i da nas zaustave. Naredio sam da se vozilo zaustavi, po{to smo se
udaljili jedno sto metara od barikade, a onda smo se Simon, Nik, Gus i ja lagan-
im korakom vratili me|u njih. Uz pomo} Nika sam se predstavio i pitao ih da li
su one te ~uvene `ene iz Had`i}a. Njima se izgleda svideo izraz koji sam
upotrebio, pa su mi odgovorile: Ne, mi smo ne~uvene `ene iz Had`i}a”, jer da
su ~uvene, ve} bi neko do{ao da”ih ~uje. Ispri~ale su svaka svoju pri~u o nesta-
lim mu`evima i sinovima. Odgovorio sam, da }u u~initi sve {to je u mojoj mo-
}i da im pomognem, i da }u raspraviti to pitanje sa muslimanskom vladom, ali
i da }u obavestiti novinare o njihovom problemu. Zatim sam obe}ao, da }u im
poslati neko toplo jelo i hleb. Kada su se posle nekoliko sati Nik i Gus vratili sa
kontejnerom punim tople hrane, nai{li su na prazan prostor. Od tada nikada ni-
sam imao te{ko}a pri prolasku kroz Had`i}e. ^ak su kasnije i ti seljaci poma-
gali francuskim vojnicima da konvoji pomo}i br`e stignu do njih. Iskreno, ni-
kada nam nije uspelo da oslobodimo bilo kog ~oveka iz onog silosa u Tar~inu,
ali nam je Crveni krst omogu}io da ih jedanput posetimo. Bila je to prilika, da
se me|unarodni mediji proslave. Na`alost, izgleda da nehumani postupci pre-
ma zatvorenim Srbima za njih nisu bile naro~ite novosti. Kada smo se vratili u
Sarajevo oblaci su se razi{li, a mesec je obasjao miran grad, koji je svetlucao u
podno`ju planine. Bio je to dan ispunjen raznovrsnim doga|ajima.
[to je vreme vi{e odmicalo postajalo je jasno, da uspe{an po~etak rada
UNPROFOR-a po novom konceptu ne mo`e da se nastavi. Savet bezbednosti
je 4. marta izglasao novu rezoluciju o u~vr{}enju prekida vatre u Sarajevu o
uspostavljanju pune slobode kretanja stanovni{tva i humanitarnih organizaci-
ja po celoj Bosni.22 Ta rezolucija je tako|e po`urivala generalnog sekretara
22) Rezolucija Saveta bezbednosti broj 900, 4. mart 1994. godine. Pozdravlja se spo-

razum (...) o prekidu vatre i merama koje se odnose na te{ko naoru`anje u Saraje-
vu i oko njega, usvojen 9. februara 1994. godine”.
103
Misija u Bosni

Ujedinjenih nacija da postavi civilnu upravu, koja bi mogla dalje da razvija plan
obnavljanja rada javnih slu`bi u Sarajevu.
Generalni sekretar je upozoren, da treba da oja~a snage u Bosni. Mada
su namere bile dobre, nijedna dr`ava nije odgovorila pozitivno na poziv da
po{alje dodatne jedinice, potrebne za napredak mirovnog procesa. Zbog toga
je prva nedelja marta protekla u znaku pozivanja na razgovore i u razgovorima
Aka{ija sa Karad`i}em i Izetbegovi}em, kako bi se ispunili zahtevi iz rezolucije.
U Va{ingtonu je krajem februara prvi ministar Silajd`i} prihvatio spora-
zum o otvaranju tuzlanskog aerodroma, ali je na sastanku 6. marta Izetbegovi}
taj sporazum odbacio. U isto vreme je Gani} opovrgao svoj pristanak na spora-
zum koji smo postigli o kori{}enju mosta Bratstvo-jedinstvo, koji je povezivao
muslimanski deo grada sa srpskim predgra|em Grbavicom. Silajd`i} nikada ni-
je bio dominantna figura u vode}oj muslimanskoj partiji SDA, a 1994. godine
se pokazalo da njegova mo} ni u Sarajevu nije velika.23 S druge strane, Gani},
koji je bio odgovoran za pitanja upotrebe muslimanske vojske i rukovodio ne-
kim poluvojnim formacijama, imao je potpunu vlast. On je bio blizak Izetbego-
vi}u, i krajem 1994. godine je bio glavni ~ovek za odnose izme|u Ujedinjenih
nacija i bosanske vlade. Po{to je bio i {ef kabineta predsednika, kontrolisao je
{tampu, radio i televiziju. Narod ga nije voleo, {to se moglo zaklju~iti i po na-
dimku koji je dobio Svilenkasti”.
Uz uveravanja,” koja sam dobio od generala Deli}a, Gani} je nastavio da
upravlja pregovorima o ponovnom otvaranju mosta, mada je pored kolovoza
postavio dva te{ka kamiona sa peskom za zatvaranje prolaza, i stalnu postaju
policije na muslimanskoj strani mosta. Kada su francuski in`injerci poku{ali
da uklone olupine autobusa i automobila koji su blokirali prilaze mostu, Ga-
ni}evi policajci su im zapretili, da }e na njih otvoriti vatru. Francuski koman-
dant Subiru je do{ao pravo u moj {tab i ljutito tra`io dozvolu, da pobije te po-
licajce na mostu. Na sastanku u Rezidenciji sa Gani}em, Deli}em, Karaveli-
}em i Muratovi}em (koji je imenovan za ministra za saradnju sa UNPROFOR-
om), bio je prisutan i general Subiru. Rekao sam Gani}u, da }u narediti Subi-
ruu da otvori vatru na njegove stra`are, ako opet budu ometali Francuze u po-
slu. Podsetio sam ga, da sam prethodnog dana upotrebio NATO-avione kod
Maglaja na Deli}ev zahtev, da bih podr`ao muslimansku vojsku. Bilo bi ne-
prihvatljivo, da se Ujedinjene nacije i dalje tako zloupotrebljavaju. Optu`io
sam Gani}a da namerno izaziva stradanje stanovnika Sarajeva i rekao mu, da
bih mogao da napravim knjigu od njegovih praznih obe}anja datih generalnom
sekretaru u Njujork. Na kraju sam ga upitao, kada }e prestati da zloupotreblja-
va {tampu i da je koristi prema svom naho|enju i da vodu, koju smo jedva do-
veli do grada, prosipa u reku umesto da je gra|ani koriste. Slede}eg dana, most
je bio otvoren. Civilna vozila su i{la u oba pravca, prvi put posle dve godine.
23) Dejvid Oven, Balkanska odiseja, str. 232.
104
Nova uputstva

Ta~nije, samo stari i nemo}ni su mogli da prelaze most, jer su jedino njima iz-
davane dozvole, u skladu s odlukama njihovih vlada. Tako ponovno nije ostva-
rena potpuna sloboda kretanja za sve stanovnike Sarajeva.
Odbijanje, da se grad potpuno otvori za nesmetano kretanje civila, nije
bio samo vojni~ki razlog, nego i rezultat nesigurnosti, ali i `elje da se sve dr`i
pod kontrolom, {to je ina~e karakterisalo politi~ke vo|e u Bosni. ^im je popra-
vljena elektri~na mre`a, proradili su semafori na raskrsnicama, ali i radar za
merenje brzine kretanja vozila koji je postavljen u centru grada, po{to izvan
glavnih ulica nije bilo saobra}aja. Muslimanska policija je postavila prepreke
od betonskih blokova u svim ulicama i na glavnim raskrsnicama i na tim me-
stima je zaustavljala vozila, pregledavala putnike i ispitivala ljude o svemu i
sva~emu. Pitao sam nekog
policajca na takvoj kon-
trolnoj stranici za{to to ra-
di, kada i sam vidi da tako
samo usporava saobra}aj.
Odgovorio mi je, da ih pi-
ta kuda idu i zbog ~ega
putuju. Pitao sam ga, ko-
me treba takva informaci-
ja. Ozbiljno mi je saop{tio,
da ga ne ometam u kon-
troli. Nikada nisam otkrio
razlog tog proveravanja
ljudi, ali sam sumnjao da
U poseti kasarni u Lukavici, sedi{tu {taba srpskih
su ti ljudi, dok je Tito bio
snaga u Sarajevu, radi razgovora sa generalom
`iv, imali sve regulisano i Ratkom Mladi}em, glavnim komandantom srpske
pod kontrolom, te da su vojske, u vezi sa mestima za prikupljanje oru`ja u
podsvesno `eleli da nasta- zonama zabranjene upotrebe (TEZ).
ve istim putem, jer nisu
umeli druga~ije.
Posle 42 dana bez odmora, 7. marta je D`ord` Voters rekao, da je krajnje
vreme da odemo na skijanje na olimpijsku stazu na planini Igman. Izvrstan ski-
ja{, on je bio veoma nesre}an {to je propustio skija{ku sezonu na Alpima. Po-
~eli smo uspon na planinu iz logora {vedskih snaga, koji je bio postavljen u
podno`ju skija{ke staze u hotelu koji su Srbi poru{ili kada su napu{tali Igman.
Srbi su o{tetili i ski-liftove, a znalo se, da su postavili i mine po skija{koj sta-
zi. Niko do tada nije koristio olimpijsku stazu, a komandir {vedske ~ete, koji
nam je omogu}io skijanje i obezbedio opremu, pokazao nam je da se ipak mo-
`e skijati. Bio je lep, svetao dan, a prozra~no plavo nebo iznad nas je vidno od-
udaralo od tamne i sive koprene smoga koji je pokrivao Sarajevo.
105
Misija u Bosni

Na{a zabava je trajala oko dva sata. Kada smo stigli do vrha planine, pri-
dru`ila nam se grupa francuskih alpskih lovaca i jedan ameri~ki vojnik iz sasta-
va tima specijalnih snaga za uspostavljanje posebnih veza, D`im Lenski, koji
mi je nosio satelitski radio za vezu sa Napuljom, kao i Gus i D`ord`. Pribli`ili
smo se samom vrhu planine koji se zavr{avao u obliku visoravni, i za`eleli da
tu ostanemo dugo, mnogo du`e od jednog kratkog popodneva - kako smo
planirali. Hteli smo da ponovimo Olimpijske igre iz 1984. godine, naravno, u
malom! S uzvikom: Pazi, mine”! - sjurili smo se nani`e, posle skoro vertikal-
nog spusta. U normalnim” prilikama, silazak ne bi trajao du`e od tri minuta, ali
je sada staza bila neobele`ena, sneg rasut i mekan, pa je trebalo oko 10 minuta
da se svi okupimo u podno`ju.
Kada sam se spustio, pogledao sam unaokolo i video, da je ve}ina Fran-
cuza i [ve|ana ve} na ugovorenom mestu. Pobedio je kapetan D`ord` Voters.
Me|utim, nigde ni znaka od Gusa. Visoko gore na padini, mogli smo da prime-
timo samo figuru ~oveka kako se probija kroz sneg. Kada je stigao nose}i slo-
mljenu skiju, svi smo ga kroz smeh pitali, da nije slu~ajno naleteo na minu.
Ama, nije to” - odgovorio je smrknuto - nego skijanje je bez sumnje mnogo
”te`e nego {to izgleda”. Tek tada smo saznali, ” da se upustio u opasnu avanturu
na olimpijskoj stazi, jer pre toga nikada nije stao na skije. Zadatak da stalno bu-
de uz mene, odveo ga je u malu pustolovinu.
General D`on Galvin, specijalni savetnik predsednika Klintona, stigao je
u Sarajevo 9. marta, sa zadatkom da hrvatsku i muslimansku armiju pretvori u
novu vojsku Muslimansko-hrvatske federacije. Bila je to, po svemu sude}i,
najzna~ajnija poseta tokom mog jednogodi{njeg mandata u Bosni. Taj visoki i
uva`eni oficir ameri~ke vojske je trebalo da li~no sagleda situaciju i da, bar do-
nekle, uskladi sa stvarno{}u neodgovaraju}u ameri~ku politiku, koju je vodio
Stejt department.
Galvina sam prvi put sreo na ve`bi NATO-snaga u Nema~koj, kada je
bio na du`nosti glavnog komandanta NATO-snaga u Evropi. Mali, prosed ~o-
vek, sa izrazitim {kolskim manirima, i vrstan intelektualac, otvorenog duha,
delovao je nekako hladno i prora~unato. Predo~io sam mu, dokle smo stigli u
realizaciji onoga {to se smatralo politi~ki nemogu}im, i izneo stav da predsed-
nik Klinton ne bi smeo da pomi{lja na razme{tanje ameri~kih snaga po Bosni
pre postizanja ~vrstog mira. Razgovarali smo i o `elji Stejt departmenta da po-
ja~a pozicije u tra`enju pravi~nog” re{enja u Bosni, o posledicama opcije
spusti i napadni”, koju su” zastupali u Kongresu. Kao iskusan vojnik Galvin je
”brzo procenio mogu}nosti muslimanske vojske, ali nije bio siguran i odre|en
kada je re~ o njenom broju i naoru`anju. U stvari, trebalo je da pro|u godine
da se muslimanske jedinice uve`baju da disciplinovano izvr{avaju komande i
da se uspe{no suprotstave neprijatelju na strategijskom nivou. U vezi sa tim je
pozdravio napore misije Ujedinjenih nacija, koja je uspela da spre~i potpuni
106
Nova uputstva

poraz te vojske i kako-tako o~uva dr`avu Bosnu od raspada. Da nije bilo toga,
Amerika bi ve} bila uvu~ena u rat na strani Muslimana.
Tokom ve~ere u Rezidenciji sugerisao sam Galvinu da poseti i generala
Mladi}a, jer bi bilo te{ko predstaviti Klintonu situaciju u Bosni, bez zaklju~aka
sa jednog takvog susreta. On se saglasio sa mnom da je to odli~na ideja, a ja sam
se potrudio da odmah organizujem sastanak sa Mladi}em, uputiv{i mu kratku
poruku. Pre nego {to sam uspeo da po{aljem poruku Mladi}u, stigla je njegova
poruka, u kojoj je javljao da bi bio odu{evljen da se sretne sa generalom Galvi-
nom, predla`u}i da se sastanak odr`i u kasarni u Lukavici, blizu aerodroma,
pred kraj programa posete generala Galvina. O~igledno je neko, uz pomo} elek-
tronskih sredstava, prislu{kivao na{ razgovor u trpezariji dok smo ve~erali, ili je
general Mladi} imao svog {pijuna u Rezidenciji, a mo`da ~ak i u prislu{noj slu-
`bi bosanske vlade.
Slede}eg dana sam poveo Galvina da vidi komandanta 2. muslimanskog
korpusa kod Tuzle, generala Hazima Sadi}a. U na{oj pratnji je bila neka `ena iz
ameri~ke ambasade, koja je, prema mom mi{ljenju, ispoljavala patolo{ku mr`nju
prema Srbima, ve}u od bilo koje druge Amerikanke koja nije volela taj narod.
Takvu osobu nikada pre toga nisam upoznao. Kad god bi se u razgovoru pome-
nuli Srbi, ona je govorila da su to kriminalci i da je re`im Radovana Karad`i}a,
crnogorskog Srbina, nelegalan. Protestovala je ~ak i kada bih za njega rekao sa-
mo to da je Srbin. Tokom sastanka je ~esto skretala diskusiju na to pitanje.
Bilo je rano jutro kada smo se na{li u blizini Tuzle. Na{a pratilja iz
ameri~ke ambasade je odjednom pru`ila prst prema popaljenim i poru{enim
selima, koja su se videla u daljini na visovima planine Zvijezda, i pakosnim
glasom rekla Galvinu: Pogledajte, {ta su po~inili ti Srbi kriminalci”! Svaki

put je Simon [edbolt morao da obja{njava Galvinu zbog ~ega je neka d`ami-
ja ostala ~itava, dok su sve crkve poru{ene, jer je bilo o~igledno, da su musli-
manske snage bile odgovorne za etni~ko ~i{}enje u tom delu Bosne. Sukob je
dostigao vrhunac u borbama oko rudnika Vare{ 1993. godine. I Galvinu je bi-
lo jasno, da ta `ena iz ambasade, slu`benik Stejt departmenta, nije bila sprem-
na da prihvati ni{ta {to Muslimane optu`uje i dovodi u vezu sa bilo kakvim
oblikom etni~kog ~i{}enja. Pred kraj puta, dok smo razgovarali o najve}im
ru{enjima koja su se dogodila za vreme sukoba u Mostaru, ona je ushi}eno
pljesnula rukama i povikala: Pa i to su u~inili ti prokleti Srbi”!. Simon nije
mogao da o}uti i ljutito joj je ”odgovorio: Opet neta~no, gospo|o. To su u~i-
” U tom trenutku je ona u}utala.
nili Hrvati, va{i ljubimci iz va{e federacije”.
To je delovalo i na Galvina.
U drugom korpusu bosanske vojske Sadi}, obu~en u ameri~ku uniformu,
upoznao je Galvina sa situacijom na na~in kako se to ~inilo i u Komandno-
{tabnoj {koli u Kemberliju, odnosno, rekao je sve, a nije kazao ni{ta. Galvin,
koji je o~igledno navikao na takav na~in predavanja dok je bio u NATO, brzo
107
Misija u Bosni

je uo~io, da je najve}i deo onoga {to je Sadi} kazao - pogre{no. Uz izvinjenje


{to helikopterom Ujedinjenih nacija ne mogu da povezem i ~lanove musliman-
skog {taba, poleteo sam sa Galvinom u obilazak polo`aja, po{to se on uljudno
zahvalio Sadi}u na kratkom izlaganju, koje mu nije razjasnilo ama ba{ ni{ta.
Leteli smo iznad posavskog koridora, odakle je bilo mogu}e videti Br~ko i srp-
ske polo`aje u ravnici oko njega.
U to vreme je bilo neobi~no zna~ajno, da se u Ujedinjenim nacijama od-
baci pri~a o pojavi srpske tenkovske brigade u okolini Br~kog, koja je navodno
imala zadatak da napadne Tuzlu. Kao odgovor na tu opasnost, muslimanska
armija se spremala za napad na posavski koridor, da bi presekla srpsku teritori-
ju na dva dela. O tome se raspravljalo i u Savetu bezbednosti, a misiji Ujedi-
njenih nacija je nare|eno da preventivno deluje na Srbe i da ih odvrati od na-
pada. Srbi su stalno poricali da planiraju bilo {ta sli~no, a i NATO nije uo~avao
neke posebne znake aktivnosti na tom prostoru.
Posavski koridor je prolazio kroz najplodniju ravnicu u Bosni, i bio je
`itnica cele zemlje. Vozili smo se po divnom prole}nom danu. Do nas je dopi-
rala pesma {eva, koje su {partale nebom, i brektanje traktora na polju u ravnici.
Ni znaka od bitke ni bilo kakvog pokreta u rovovima koji su se videli. Sreli smo
nekog starca, koji se odmarao ispod jednog drveta, jer je u tom kraju ~uvao svo-
je stado. Dugo smo razgovarali sa njim. On je bio Musliman i imao je dvojicu
sinova u muslimanskoj vojsci. Nije imao pojma ko smo, ali je pretpostavljao da
je Galvin neka zna~ajna li~nost, pa je pozvao jednog od svojih sinova da nam
pri|e. Njegov sin je rekao Galvinu da ve} dve godine nije bilo nikakvih vojnih
pokreta u blizini fronta i da muslimanska vojska ima malo oru`ja. Kada se vo-
dovi smenjuju u rovovima, oru`je ostaje u tim rovovima, a samo se zamene lju-
di. Nije postojao nikakv lanac obave{tavanja po komandnoj liniji, pa njegov
komandir ne zna {ta se de{ava na ostalim delovima fronta u Bosni.
Bilo je o~igledno, da Galvin shvata da je ve}i deo razloga koji su upotre-
bljeni za podr{ku ideji baci i napadni” neistinit i zlonamerno iskrivljen, i da ce-
la me|unarodna politika ” prema ovoj zemlji po~iva na propagandi, koja nije ima-
la ni{ta zajedni~ko sa realno{}u. Mogao je li~no da se uveri, da muslimanska voj-
ska nema mogu}nosti da vojni~ki pobedi Srbe u borbi, pa ~ak i kada bi joj se do-
stavilo mnogo vi{e oru`ja iz vazduha, nego {to je planirano. Muslimanska vojska
je bila jaka samo u privremeno formiranim grupama boraca, sposobnim za izvr-
{enje diverzantskih akcija i mogla je jedino da vodi zastareli rovovski rat. Bilo je
verovatno da bi taj razgovor, vo|en izme|u jednog iskusnog komandanta NATO
i rezerviste koji je mobilisan u muslimansku vojsku, mogao da uti~e na promenu
ameri~ke politike u Bosni. Kada smo po{li sa tog mesta, Galvin je upitao starca,
da li se on borio u Drugom svetskom ratu. Pozdravljaju}i ga nacisti~kim pozdra-
vom odgovorio je, da je bio u Hitlerovom jedinicama i da je imao priliku da vi-
di Moskvu u plamenu. Tada nam je pokazao i o`iljke od zadobijenih rana.
108
Nova uputstva

Posle nekog vremena, na jednom sastanku u Beogradu, kojim je rukovo-


dio predsednik Milo{evi}, bilo je odobreno da Ser|o ide u Br~ko i od tada je
posmatra~ka grupa oficira UNMO bila stalno razme{tena na tom prostoru. U
toku razme{taja oficira UNMO br~anska kriza je potpuno uga{ena i vi{e nika-
da nijedna strana nije postavila to pitanje. Smirena diplomatija je uvek bila tra-
dicionalno oru`je u mirovnom procesu, pa je pobedila i u ovom slu~aju.
Po povratku u Sarajevo poveo sam Galvina na sastanak sa generalom
Mladi}em, koji je, po obi~aju, razgovor po~eo napadom na Ameriku, jer poma-
`e islamskim ekstremistima da uspostave islamsku dr`avu u srcu Evrope. Gal-
vin ga je jedno vreme slu{ao pa`ljivo, ali kada je Mladi} nastavio svoju tiradu
u istom stilu, Galvin je lupio {akom o sto i jasno rekao: Generale Mladi}u, Vi

se ponavljate. Ako `elite da ovaj sastanak uspe, recite ne{to novo”. Mladi} je
reagovao upla{eno i po~eo da obja{njava svoju ideju o podeli teritorije izme|u
Srba i Federacije u budu}oj dr`avi Bosni. To je bio jedini put da sam video Mla-
di}a kako mirno sedi na stolici.
Na kraju posete sam poverovao, da je Galvin shvatio da je stvaranje jedin-
stvene, unitarne i vi{enacionalne Bosne nerealno, i da moraju da se stvore poseb-
ne zajednice. On je, dodu{e, priznao, da je nastavak pru`anja humanitarne pomo-
}i svima u Bosni neophodan, i da akcija baci i napadni” ne bi mogla da se izve-

de za kratko vreme. Njegov izve{taj predsedniku Klintonu je sadr`ao zaklju~ak,
da je za me|unarodnu zajednicu veoma zna~ajno da nastavi napore na o~uvanju
mira, ali da se uporedo s tim sa~ini plan za podr{ku misiji Ujedinjenih nacija, ko-
ju bi obezbedio NATO. Pretpostavljao sam, da je Galvin privatno rekao Klintonu
koliku {tetu ugledu ameri~ke spolja{nje politike nanose lakirani izve{taji Stejt de-
partmenta, jer je Klinton, ne{to kasnije, odredio Ri~arda Holbruka, pomo}nika
ameri~kog dr`avnog sekretara, da koriguje ameri~ku politiku prema Bosni.
Sli~na bitka je vo|ena i u redovima evropskih saveznika Amerike. D`on
Vilsi je do{ao u posetu dan kasnije od Galvina i doneo obeshrabruju}e informa-
cije, da nema jasne odluke o slanju dodatnih britanskih trupa u Bosnu. Bilo je
dodu{e nekih pozitivnih ~lanaka o tom pitanju, koji su objavljeni u britanskoj
{tampi. U Dejli telegrafu od 3. marta Marks Hestings je pisao, da je krajnje vre-
me da se u Bosnu po{alju dodatne trupe, osim ako neko ne `eli da se propusti
prilika za uspostavljanje mira. Izme|u ostalog, napisao je da UNPROFOR, ova-
kav kakav jeste, ne mo`e da postigne vi{e i da jedva odr`ava veoma krhki mir.
Vilsi mi je rekao, da D`on Mejd`or i Daglas Herd zastupaju ideju o oja~anju tru-
pa u Bosni, ali da im se sna`no suprotstavlja opozicioni kabinet Keneta Klarka.
Da bismo pokazali koliko verujemo u sporazum o prekidu vatre, sleteli
smo helikopterom Siking na ko{evski stadion, koji je bio na ni{anu srpskih to-
pova. To smo uradili prvi put, a potom smo produ`ili putem izme|u dve linije
rovova, pra}eni cevima lakog oru`ja boraca u rovovima. Bez obzira na to, {to
su piloti mornari~ke avijacije iz 845. eskadrile, sa kojima sam sara|ivao u toku
109
Misija u Bosni

Foklandskog rata, mislili najpre na svoju bezbednost, pristali su da pe{ke po|u


sa nama. Sa tog uzvi{enja, gde je bio stadion, imali smo izvanredan pogled na
Sarajevo u koje je vodila glavna ulica, oivi~ena visokim zgradama, ali zapre~e-
na je`evima, i koje su na nju postavili Srbi iz okolnih rovova. Srbi uop{te nisu
reagovali kada smo se spustili na stadion i uskoro je taj teren postao pravi he-
liodrom za helikoptere Ujedinjenih nacija.
Pri kraju dana D`on Vilsi se malo ozario, jer je svojim o~ima video, da
smo ipak ne{to postigli. Smirili smo situaciju, obu~avali mlade vojnike iz sa-
stava snaga Ujedinjenih nacija, uklju~uju}i i britanske, a sporazum postignut
na aerodromu 9. februara je izvr{avan besprekorno. Poru{eno Sarajevo kao da

Orkestar Koldstrimske garde pod vo|stvom majora Dejvida Mar{ala, posle


izvo|enja programa na fudbalskoj utakmici.

se iz pepela ra|alo. Radnje su se otvarale, a zgrade popravljale. Deca su se


ponovno igrala na ulicama. Jedan ~ovek na aerodromu, obu~en kao Teksa{a-
nin, koji je radio u ameri~koj humanitarnoj organizaciji, srda~no nam je pro-
tresao ruku i ~estitao na svemu {to smo u~inili u misiji Ujedinjenih nacija. Sa
suzama u o~ima, ne nalaze}i prave re~i zahvalnosti, potap{ao me je po rame-
nu, okrenuo se i oti{ao u svom pravcu. Moj gost je tog ~asa izgledao kao ~o-
vek, kome je veliki teret pao sa ple}a. Veliki napori, koje su ~inili u Britaniji
da odr`e veru u Ujedinjene nacije, nisu bili uzaludni. Kada se Vilsi popeo na
stepenice aviona, za`eleo sam mu mnogo uspeha i sre}e po povratku u sva-
|ala~ku politi~ku sredinu, koja ga je o~ekivala u Ministarstvu za odbranu, ko-
je je vrvilo od prljavih igara i intriga, kojih sam se spasao bar za neko vreme.
Tokom njegove posete Sarajevu D`on Mejd`or je odlu~io da u Bosnu po{alje
110
Nova uputstva

1. bataljon puka Vojvode od Velingtona i radarsko-detektorski odred kao oja-


~anje britanskim snagama.
Nikolas Moris, {ef UNHCR-a u biv{oj Jugoslaviji, priredio je 12. mar-
ta za Kota opro{tajnu ve~eru u Zagrebu, na kojoj su bili i Aka{i, Kotov zame-
nik De Laprel, Ser|o de Meljo, Simon i ja. Usred ve~ere Kota je telefonom po-
zvao pukovnik Legrije, komandant francuskog bataljona u Biha}u, koji je tra-
`io momentalni vazdu{ni napad na srpski tenk T-55, koji je otvorio vatru na
{tab 5. muslimanskog korpusa u centru grada. Neke granate su pale u blizini
samog francuskog komandnog mesta. Bio sam veoma iznena|en, {to Legrije
nije po{tovao komandni lanac i {to se direktno obratio Kotu, ali nisam rekao
ni{ta, po{to je to bio poslednji dan njegovog slu`bovanja u ovoj zemlji. Kot me
je, ipak, uljudno zapitao, da li odobravam zahtev Legrijea za vazdu{nim napa-
dom. Odgovorio sam da odobravam, jer sam pre dva dana upozorio generala
Mladi}a da }u tra`iti vazdu{ne napade, ako bude prekr{io primirje u rejonu Bi-
ha}a. Aka{i je jedini mogao da odmah pozove Njujork i Ujedinjene nacije i da
se konsultuje o tom pitanju. Naglo je ustao i pozvao Butrosa Galija. Kot je oti-
{ao u svoj {tab kako bi upozorio Napulj da se tra`e vazdu{ni napadi, i da }e ve-
rovatno biti odobreni, pri ~emu je iskoristio tajni naziv za tu operaciju Plavi
” do-
ma~”. I kao {to je u~inila garda pre bitke kod Vaterloa, svi smo se vratili da
vr{imo ve~eru.
U 22,00 ~asa smo do{li u {tab Ujedinjenih nacija da vidimo, da li je po-
~ela procedura izvr{enja vazdu{nih napada. Zatekli smo usijanu atmosferu.
Kot je sedeo u uglu i nervozno pu{io, jer dozvola za izvr{enje vazdu{nih na-
pada, koju je trebalo da da Aka{i, jo{ nije stigla. Postojao je jo{ jedan problem,
zbog lo{eg vremena NATO-avioni nisu bili u stanju da otkriju objekat dejstva.
Po{to je bilo obla~no, skriveni tenkovi su izlazili iz svojih skrovi{ta i povre-
meno dejstvovali. Kada bi se razvedrilo, oni su se brzo sklanjali. Ta dejstva su
trajala du`e od dva sata.
Aka{ijev glas je odjekivao po sobi dok je upozoravao Kota, da ne `uri sa
postavljanjem krajnjeg zahteva avijaciji, sve dok on ne uspostavi kontakt sa Ka-
rad`i}em. Rekao je, da mu treba najmanje jo{ deset minuta da Srbima uputi po-
slednje upozorenje da prekinu otvaranje vatre. Kot je odgovorio Aka{iju da to
nije znao, ali da razmi{lja i o mogu}oj usputnoj {teti, koju bi napad mogao da
izazove. Dodao je, da mu je svejedno ho}e li odgovor biti da ili ne, ali da bi hteo
sve da zavr{i pre svitanja. To je bilo suvi{e za Aka{ija. Ledenim glasom je po-
novio, da nikakvu odluku ne}e donositi pod pritiskom, a zatim je iza{ao napolje.
Ti{ina se spustila na operativnu salu i svi smo pognuli glave. Kri{om
sam pogledao De Laprela, koji je zaustio da ne{to ka`e, ali se predomislio.
Ser|o se ponudio da porazgovara s Aka{ijem, i posle pet minuta mu je ovaj dao
odobrenje da mo`e da koristi NATO-avione za napad na taj srpski T-55. Sve
je bilo sre|eno. Posle tri sata igre ma~ke i mi{a sa srpskim tenkom, avioni su
111
Misija u Bosni

se vratili u bazu u Italiji, a napad je opozvan. Ni{ta drugo nije preostalo, ne-
go da se ide u krevet. Kasije, De Laprel mi je rekao, da je Aka{i o~ekivao po-
tvrdu informacije, a ne dozvolu za napad. Tako|e mi je rekao, da Aka{i nije
mogao direktno da zove Karad`i}a, ve} je to umesto njega u~inio moj novi
na~elnik {taba, brigadir Van Bal, koji je ~itav sat poku{avao da uspostavi kon-
takt sa Karad`i}em.
Ni na drugim mestima u Bosni situacija nije bila bolja. Izve{taji, koji su
dolazili iz najve}e muslimanske izolovane oblasti - Maglaja, oko 80 kilometara
severno od Sarajeva, govorili su o izuzetno te{kim uslovima u kojima `ivi
19.000 ljudi. Nijedan konvoj sa humanitarnom pomo}i nije tamo stigao jo{ od
oktobra, delom zbog srpske ofanzive na tom prostoru, a delom jer su Hrvati -
saveznici sa Srbima u opsadi Maglaja - odbijali da propuste konvoje da u|u u
tu za{ti}enu zonu. Po{to je najve}i deo grada Maglaja bio pod kontrolom srp-
ske artiljerije, stanovnici su silom prilika `iveli u podzemnim skloni{tima i sa-
mo povremeno, i u ograni~enim koli~inama, dobijali prehrambene artikle ba~e-
ne padobranima iz aviona. Lari Holingvort, britanski oficir i {ef UNHCR u cen-
tralnoj Bosni, govorio mi je nekoliko puta o situaciji na tom prostoru, a 31.
marta je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku usvojio rezoluciju,
kojom se tra`i ukidanje opsade Maglaja.24
Odlu~io sam, da po{to-poto dobijem najnoviji izve{taj o tome {ta }e
se de{avati u Maglaju tokom narednih 48 ~asova, pa sam dva tima posma-
tra~a iz sastava JCO poslao na mesto doga|aja. Jedan tim je imao zadatak
da u|e u Maglaj kada padne mrak, a drugi da leti u jednom norve{kom he-
likopteru. Koriste}i lo{e meteorolo{ke uslove i planinsko zemlji{te oko
Maglaja norve{ki pilot se na velikoj visini pribli`io gradu i onda je u spiral-
nom letu si{ao veoma nisko, tako da Srbi nisu mogli da ga ga|aju svojim ra-
ketama zemlja - vazduh. Prava je sre}a, {to su norve{ki piloti bili obu~eni
za letenje u lo{im meteorolo{kim uslovima, jer je to zahtevala njihova slu-
`ba u domovini, pa su sada mogli da primene svoje znanje. Te pilote smo
koristili i slede}e no}i.
Oko 20. marta Srbi su se potpuno povukli iz opsade za{ti}ene zone. Ko-
riste}i se tim nenadanim potezom jedan konvoj je odjurio direktno u grad, pred-
vo|en Larijem Holingvortom i Ri~ardom Merd`isonom i njegovom ~etom
Koldstrimske garde. U taj prostor je kasnije do{ao puk lakih dragona (”konji-
ce”), kako bi poslu`io kao odbrana, ako Srbi poku{aju ponovno da upadnu u
grad. Iz Njujorka su me blago ukorili, {to sam koristio mirovne snage za izvo-
|enje subverzivnih aktivnosti i tajnih vojnih aktivnosti.
24) Rezolucija Saveta bezbednosti broj 908 (31. mart 1994. godine): Zahteva se, da
bosanski Srbi prestanu sa vojnim operacijama protiv grada Maglaja ” i povuku sve
prepreke koje onemogu}avaju slobodan pristup gradu; osu|uje se bilo kakvo
postavljanje prepreka; pozivaju se sve strane u sukobu da se uzdr`avaju od nasilja”.
112
Nova uputstva

Kao po nepisanom pravilu, ~im neki problem u ovoj zemlji re{imo, po-
javi se drugi na sasvim suprotnom kraju, pa su tako u Sarajevu Rusi izazvali je-
dan ozbiljniji incident. Bez obzira na to {to je komandant njihovog nacionalnog
kontingenta, pukovnik Vorobjev bio profesionalni vojnik, padobranac, njegov
pomo}nik je bio politi~ka li~nost, kao neka vrsta politi~kog komesara starog
kova. Taj njegov pomo}nik jurio je ulicama Sarajeva svojim gazom u punoj br-
zini, a narod se sklanjao kako je znao i umeo. Jednom je toliko naljutio Gusa
da je on seo u na{ ~etiri tone te`ak Rend` rover i ustremio se na Rusa, koji je,
na{av{i se u ~udu, morao da se sklanja.
Rezultat takvog pona{anja tog Rusa je bio da su polo`aji srpske vojske, s
jedne strane, i muslimanske vojske, s druge strane, po~eli ponovno da se utvr-
|uju i da pomalo li~e na granicu izme|u isto~nog i zapadnog Berlina. Ipak, to
nije omelo slobodu kretanja. Kada sam naredio da se srpska artiljerija oko Sa-
rajeva ozna~i na kartama, ruski oficir je odbio da to u~ini, govore}i da ruski
vojnici dobijaju nare|enja samo iz Moskve, a ne od mene, te da on nikada ne-
}e u~initi ni{ta protiv srpske bra}e. Mora da je napisao i neki raport svojim {e-
fovima protiv mene, jer je 16. marta ruski ambasador u Njujorku, gospodin Si-
dorov, tra`io od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, da ja ne komandujem
ruskim snagama. Stvar je najzad ra{~i{}ena na sastanku, koji sam zakazao sa
svim komandantima jedinica Ujedinjenih nacija, kada je taj zamenik koman-
danta odr`ao duga~ak govor protiv Muslimana i optu`io francuske vojnike da
su muslimanski psi traga~i. Prekinuo sam ga uz aplauz ostalih oficira i skrenuo
mu pa`nju, da se nalazi na konferenciji oficira mirovnih snaga, a ne za govor-
nicom sovjetskog prezidijuma.
Vitalij ^urkin, specijalni savetnik predsednika Jeljcina za Bosnu, nalazio
se u to vreme u Sarajevu. Kada sam mu izlo`io problem nastao u odnosima sa
tim ~ovekom, on ga je odmah povukao sa du`nosti i od tada su odnosi sa Rusi-
ma krenuli nabolje. Ipak, oni nikada nisu hteli da idu u akcije protiv Srba, obra-
zla`u}i svoje odbijanje brigom da ~uvaju `ivot svojih vojnika.
Rusi su do{li u Sarajevo sa nedovoljnim poznavanjem zapadnja~ke kon-
cepcije mirovnih operacija, ali i sa skromnim pozadinskim obezbe|enjem.
Francuski vojnici sa susednih polo`aja snabdevali su ih hranom, u zamenu za
votku. Prve nedelje boravka u Sarajevu spavali su u svojim transporterima sa
samo jednim ~ovekom na du`nosti, dok su ostali bili na odmoru. Kada su se
malo privikli na na~in komandovanja u Ujedinjenim nacijama, po~eli su da li-
~e na prave vojnike mirovnih snaga, mada su, na politi~kom planu, najvi{e do-
prineli da Srbi steknu poverenje u snage Ujedinjenih nacija.
Primetili smo izvesnu u`urbanost u bosanskom Predsedni{tvu i saznali,
da se priprema do~ek jordanskog prestolonaslednika, princa Hasana, sa svitom.
Vojnici, koji su ~uvali Predsedni{tvo, nosili su ~iste pu{ke i nove ameri~ke uni-
forme. Put od aerodroma ka centru grada je ukra{en” izgorelim tramvajima i

113
Misija u Bosni

uni{tenim automobilima, a svuda po gradu su name{tani tragovi borbe. Izgleda,


da je bosanska vlada htela po svaku cenu da dobije pohvale za napore u odr`a-
vanju grada u `ivotu, {to je trebalo da donese pomo} iz Ha{emitske kraljevine.
Pozvan sam, da se na aerodromu sretnem sa prestolonaslednikom u 10 ~asova i
30 minuta.
Na dan posete u 8 ~asova i 50 minuta mi je stigla informacija iz gradskog
ve}a, da me o~ekuju na sve~anosti otvaranja tramvajske linije u 9,00 ~asova
istog jutra. Trebalo je, da gradona~elnik odr`i govor i da svira muzika. Odgo-
vorio sam pozitivno i rekao mojim ljudima u {tabu, da }u sa te sve~anosti oti}i
direktno na aerodrom, na do~ek prestolonaslednika. Velikom brzinom smo se
uputili u tramvajski depo. Kada smo stigli, videli smo ogromnu masu ljudi, ko-
ja se gurala oko jednog starog tramvaja, ukra{enog zastavama i cve}em. U Ti-
tovo vreme je taj tramvaj slu`io za vo`nju samo u sve~anim prilikama, a za vre-
me rata, bio je pretvoren u skloni{te i skriven u dubinu depoa, tako da nije bio
mnogo o{te}en. Tek prefarban, blistao se na suncu.
Kao i ve}ina tramvaja u Sarajevu, i ovaj je izgra|en pre Drugog svetskog
rata u rasko{nom stilu, karakteristi~nom za taj period prohujalog vremena.
Tramvaji su saobra}ali u Sarajevu jo{ od 1895. godine, i za Sarajlije su bili pre
objekat lepote i zadovoljstva, nego potrebe. Naro~ito su ih voleli de~aci, koji su
isprobavali svoje ume}e i snagu, ka~e}i se sa spolja{nje strane tramvaja u vo-
`nji. U po~etnom periodu borbi, kada je prekinut dotok elektri~ne energije,
mnogo tramvaja je napu{teno i ostalo na mestu na kojem su se na{li. Bez obzi-
ra na fijuk granata i zvi`danje metaka, podse}ali su na nekada{nji `ivot naroda
Sarajeva, koji je bio prekinut poslednjih godina.
Bilo je te{ko uo~iti zvani~nike proslave u gomili obi~nih posmatra~a, ko-
ji su se gurali svuda uokolo, a veseo `amor naroda je odjekivao tramvajskim
depoom. Muzika je svirala narodne pesme, a zvani~nici tramvajskog preduze-
}a, obu~eni u plavo-zlatne uniforme, bezuspe{no su se borili da odvoje masu od
tramvaja, koji je stajao spreman da krene u vo`nju. Zatim smo napravili krug
tim Titovim tramvajem, koji je sada bio pun naroda, a gradona~elnik Sarajeva,
koga sam poslednji put video kada se desio pokolj na pijaci Markale, uspeo je
samo da ka`e: Gospodin general Majkl Rouz”! Zatim se prolomio aplauz. Nik
mi je rekao, da” mu je gradona~elnik, pre nego {to me je pozvao da zauzmem
mesto u tramvaju, ispri~ao skoro neverovatnu pri~u o tome kako sam ja zaveo
red i mir u Sarajevu. Naravno, pre nego {to me je pozvao da zauzmem mesto u
tramvaju, gradona~elnik me je predstavio kao heroja, koji je po~inio pravo vi-
te{tvo usred bitke. @ele}i da se sve~anost {to pre zavr{i, brzo sam se popeo na
platformu. Za to je ipak trebalo malo vremena, ali uskoro su se ukrcali i ostali,
pa smo mogli da krenemo. Posle svih muka bili smo na sigurnom i ja sam, po-
{to su mi objasnili {ta da radim, pokrenuo tramvaj misle}i na obaveze koje me
~ekaju na aerodromu.
114
Nova uputstva

Na kraju tramvaja smo naleteli na kelnera u beloj bluzi i crnim pantalo-


nama, koji je li~io na presvu~enog vojnika - in`injerca. Presipao je pi}e iz ~a-
{e u ~a{u, da bi neke dopunio, a druge ispraznio. Ispijanje zdravica se bli`ilo
kraju, a vojna muzika, koja nas je pratila na tom putovanju, zaglu{ivala je tan-
drkanje tramvaja. U prepun tramvaj je pozvano jo{ nekoliko zvanica. Niko ni-
je primetio, da smo pro{li kroz glavnu ulicu blizu Predsedni{tva. [to smo vi{e
odmicali, to su rasle gomile de~aka koji su jurili za tramvajem. Svi su hteli, da
se oka~e o zadnji deo kola. Ispred Predsedni{tva je prostrt `uti tepih, a pored
njega postrojena po~asna stra`a i razvijena zastava. Niko nije sumnjao, da je u
tramvaju jordanski princ. Po~asna stra`a je pripremila oru`je na pozdrav, pre
nego {to je tramvaj stigao na 100 metara. Hitro sam si{ao i odjurio svojim
Rend` roverom na aerodrom.
Stigao sam na aero-
drom ba{ u trenutku kada je
Jak 40, u kojem su bili go-
sti iz Jordana, dodirnuo pi-
stu. Crven kao bulka, prvi
je iza{ao krunski princ,
odeven u laki mantil. Iz
meni nepoznatog razloga,
nosio je ~obanski {tap. Iza
njega je si{ao princ Abdu-
lah, komandant jordanskih
specijalnih snaga. On je
nosio automatski pi{tolj Bez obzira na rizik od snajperskih hitaca, ~esto smo
Hekler i Koh i izgledao je se vozili tramvajem u znak solidarnosti sa narodom.
kao neko spreman za bor- Kada je 14. avgusta srpski snajperista ubio
bu. Njega su pratili amba- jedanaestogodi{nju devoj~icu, Viktor Andrejev i ja
sadori, generali, vojni {tab i smo po~eli antisnajperske pregovore izme|u Srba i
kraljevska posluga, koja se Bosanaca u Sarajevu. Od tada su tramvaji ponovno
bavila prtljagom. vozili gradom, a zategnutost je naglo popustila.
Najpre smo ra~unali na to, da }e biti samo devet gostiju, ali smo ubrzo
videli da ih je vi{e od 30. Nismo imali dovoljno automobila za njihov prevoz s
aerodroma. Brzo sam naredio D`ord`u Votersu da na|e jo{ nekoliko automobi-
la, a ja sam pozvao kraljevskog gosta da sedne sa mnom u kola. Predvo|eni jed-
nim francuskim transporterom, krenuli smo prema Sarajevu pored srpskih ro-
vova. Kada smo pro{li srpsku kontrolnu stanicu, zaustavio sam automobil, da bi
se D`ord` popeo. On je na brzinu preuzeo neka vozila koja su bila pored zgra-
de u blizini i, posle kratkog zadr`avanja, konvoj sastavljen od terenskih auto-
mobila, limuzina, kamioneta i kamiona u koje sam smestio ostatak pratnje, kre-
nuo je prema gradu.
115
Misija u Bosni

I dalje smo Nailazili na grupe ljudi, koji su ~ekali na red da se provoza-


ju Titovim tramvajem. Princ je verovatno vi|ao sli~ne scene u Amanu, pa ih
nije ni komentarisao, niti se raspitivao o ~emu je re~. Na otprilike pola puta do
grada primetio sam Titov tramvaj, koji je tandrkao po {inama dolaze}i iz su-
protnog pravca. Potom sam ugledao na~elnika francuskog {taba, kako stoji sa
svojim transporterom na sredini kolovoza s isturenom glavom van poklopca
kupole i za~u|eno gleda u tramvaj koji se pribli`avao. Njemu se nije mogla
dogoditi stra{nija stvar. Ba{ u isto vreme kada smo i mi prolazili pored njega,
Titov tramvaj je pro{ao u suprotnom pravcu. U na{em vozilu je bio krunski
princ, a u tramvaju gradona~elnik. Siromah Francuz se sna{ao tako, {to je po-
zdravio vojni~ki s obe ruke u isto vreme. Gus i ja smo se previjali od smeha,
kada je D`ord` kasnije rekao da je to bio veliki dan za Balkan!
Slede}eg dana je Kot predao du`nost komandantima mirovnih snaga u
biv{oj Jugoslaviji. Bio je zanimljiva osoba, velikog {arma i kratkog fitilja. Bilo
mi je drago {to sam sa njim radio i `ao {to mora da ode. Dosledan u finom po-
na{anju, i tog poslednjeg trenutka je na{ao vremena da mi po{alje poruku:
Bravo, Majkl, zaslu`ili ste sve pohvale”.
” Kotov naslednik, De Laprel, razlikovao se mnogo od svog prethodnika.
Kada je imao 11 godina, proveo je godinu dana u jednoj engleskoj osnovnoj
{koli, {to je doprinelo da bude nepoverljiv prema Britancima, kao i njegovi ze-
mljaci. Njegov sin je komandovao jednom ~etom oklopnih transportera, i to
onom kojom je njegov otac nekada i sam komandovao. Mi smo se odli~no raz-
umeli. Govorio sam mu na engleskom, a on mi je odgovarao na francuskom je-
ziku. Obojica smo mislili isto o ulozi Ujedinjenih nacija u re{avanju bosanske
krize, iako je Laprel ~esto bio pod stra{nim pritiscima koji su dolazili iz NATO,
odakle su tra`ili, da na{e snage primenjuju vi{e sile nego {to su to ~inile do ta-
da. ^esto je delovao uznemireno, ali sam znao, da je to posledica velike brige i
odgovornosti za svoje vojnike i humanitarne radnike, koji su u malim grupama
bili rasuti po svim krajevima Bosne. Kao i svi francuski visoki oficiri, i on je
imao veliki {tab oko sebe. Kada je boravio u Sarajevu, obi~no je odsedao u
zgradi PTT kod Subirua, usred francuskog sektora. De Laprel nikada nije do-
zvoljavao da se politika ugnezdi ni u vojni ni u civilni deo {taba, a saradnja iz-
me|u njega i Aka{ija je bila dobra, bar dok smo nas trojica radili u Bosni.
Uspeh za uspehom i mogu}nost da mirovni proces Ujedinjenih nacija
u~ini da se rat u Bosni okon~a, dovodili su u Sarajevo sve vi{e posetilaca, {to je
karakterisalo ceo mart. ^ak su i Amerikanci, koji su nastupali prili~no siled`ij-
ski, pone{to promenili u svom odnosu prema bosanskom problemu. To se vide-
lo iz nastupa njihovih ministara, ambasadora Roberta Frejzera i D`oa Krojzela,
Klintonovih kolega jo{ iz vremena studija na Oksfordu. Obojica su doneli sa
sobom novu ideju o ameri~koj politici u Bosni, ali su obojica, ne{to kasnije, tra-
gi~no izgubili `ivot u saobra}ajnoj nesre}i na putu preko planine Igman.
116
Nova uputstva

Posetio nas je i admiral Majkl Burda, doletev{i iz Napulja. Bio je dina-


mi~an, izra`avao se jasno i hteo je da se na terenu uveri {ta su mirovnjaci u~i-
nili. Krenuli smo po Sarajevu, gde je mogao da vidi i muslimanske i srpske
vojnike. Po dolasku na Jevrejsko groblje Burda je izjavio, da `eli sam da po-
seti liniju dodira. Preska~u}i zid koji je razdvajao strane, nao~igled Srba je
usko~io u muslimanski rov. Ostao je tamo nekoliko minuta razgovaraju}i sa
vojnicima, koji su mu re-
kli, da se situacija u Sara-
jevu od 9. februara naglo
pobolj{ala, i da je musli-
manska vojska smanjila
broj svojih vojnika na is-
turenim polo`ajima. Za-
tim sam ga odveo u srpski
{tab na drugoj strani mo-
sta Bratstvo-jedinstvo . Tu
je Burda imao neo~ekiva-
ni intervju sa novinarom
srpske televizije, koji ga je
pitao, {ta bi Srbi jo{ treba- Admiral Majkl Burda, komandant ju`nog krila
lo da urade da se zaustave NATO, do{ao je iz Napulja u [tab misije UN u
Sarajevo Dinami~an i istinoljubiv, ostavio je utisak
dalji napadi NATO-avi-
~oveka koji razume na{e napore ,da u svemu
jacije. Gledaju}i pravo u pomognemo narodu Bosne.
kameru, on je rekao:
Prekinite letove va{ih aviona u vazdu{nom prostoru Bosne”. Pro{lo je ne{to
”manje od tri nedelje od kada su njegovi avioni oborili ~etiri srpska aviona u
kojima su svi piloti izgubili `ivot.
Nedugo posle uzletanja Burdinog aviona, na aerodrom su stigli prvi mi-
nistar D`on Mejd`or, baronesa Linda ^oker, ministar za prekomorski razvoj i
Malkolm Rifkind. Samo {to sam ukrcao premijera u moj Rend` rover i tek {to
smo krenuli, jedna mina, ispaljena iz minobaca~a sa muslimanske strane, iz
pravca Butmira, tresnula je o pistu. S izrazom u`asa na licu, jedan civilni slu-
`benik, koji je pratio Simona [edbolta, uleteo je u njegov Rend` rover tra`e}i
za{titu. Sre}om, prvi ministar je ve} oti{ao.
D`on Mejd`or je u Sarajevo do{ao umoran i zabrinut, ali je tokom dana
malo `ivnuo. Na ulicama je mogao sam da se uveri, da Sarajevo nije onakvo ka-
kvim ga opisuju belosvetski novinski izve{ta~i. Posle kratke i neproduktivne po-
sete Gani}u, koji po obi~aju nije rekao ni{ta novo, D`on Mejd`or je na poklon
dobio jednu srceparaju}u sliku Sarajeva, u znak se}anja na tu posetu. Prvi mi-
nistar je zatim sa baronesom ^oker obi{ao britansko gradili{te vodovoda. Iz Sa-
rajeva smo prvo posetili Vogo{}u, gde je bila Koldstrimska garda sa svojim
117
Misija u Bosni

osmatra~ima na najisturenijoj ta~ki linije fronta. Pre nekoliko dana, tu se odi-


grala `estoka artiljerijska bitka izme|u garde i Srba, kada je koldstrimski tran-
sporter, otvaraju}i vatru iz svog topa, razorio vi{e srpskih zaklona i rovova,
odakle su snajperisti tukli prema njima. Od tada je taj polo`aj bio miran. Prvi
ministar, koji je i sam mogao da vidi srpske vojnike koji su gledali prema nje-
mu sa daljine od oko 50 metara, nije skrivao iznena|enje, {to su polo`aji zara-
}enih strana tako blizu jedan drugom.
Pri povratku na aerodrom je francuska kontrola zaustavila Rend` rover u
kojem je bio prvi ministar, pa sam morao da iza|em i poka`em na{e propusnice.
Gus i ja smo pokazali na{e propusnice, ali prvi ministar i njegov pomo}nik ni-
su kod sebe imali nikakva dokumenta. Kontrola je pitala, zbog ~ega ostali put-
nici u automobilu nemaju dokumenta. Rekao sam im, da je u pitanju prvi mini-
star Velike Britanije. Vojnik me je pogledao nepoverljivo i ponovio, da nije nje-
gova briga ko se vozi u kolima, nego da niko ko nema propusnicu ne mo`e na
aerodrom. To je bilo nare|enje i on ga je po{tovao. Zahvalio sam mu na save-
snom izvr{avanju zadatka i rekao Gusu da produ`i vo`nju. Pogledao sam u re-
trovizor i video, da se stra`ar previja od smeha. Mislim da je verovao, da je na-
pravio najbolju {alu na svetu.
Slede}eg dana, u nedelju, Nik, Gus i ja smo pozvani na bogoslu`enje u
Katoli~koj crkvi Svetog Josifa, u ~ast sarajevskog primirja. Po{to je crkva bila u
blizini prve linije fronta, tek sada, prvi put za protekle dve godine, u njoj se odr-
`avala misa. Ponudio sam svoje sedi{te jednoj starijoj dami, ali je ona odbila da
sedne. Bilo je izuzetno dirljivo na}i se u bo`joj ku}i u takvom jednom trenutku.
Bilo je uzbu|enja i srda~nosti u muzici i molitvama koje su se ~ule sa svih stra-
na, po{to su stanovnici katoli~ke vere, koji nisu mogli da u|u u crkvu, bili svu-
da oko nje, mole}i se za du{e onih koji su poginuli u borbama, i vape}i za mi-
rom. Dok su kroz slomljena i zamagljena stakla prozora sun~evi zraci padali na
pognute glave ljudi koji su {aputali svoje molitve, osetio sam da mi naviru suze
na o~i od tuge i saose}anja sa narodom, koji se toliko patio i koga su li{avali sve-
ga {to ~ini normalan, pristojan i ~oveka dostojan `ivot. Nadbiskup Pili} je govo-
rio sa predikaonice i u jednom trenutku je spomenuo misiju Ujedinjenih nacija,
{to su svi prisutni pozdravili burnim aplauzom. Na kraju slu`be ljudi su mi pri-
lazili, stezali mi ruku u znak pozdrava i zahvalnosti, a jedna `ena mi je rekla:
Koliko dugo budete ostali sa nama, toliko dugo }emo biti sigurni”. Odgovorio
”sam joj da se nadam da }u ostati, sve dok i zadnji top zauvek ne za}uti.
Tokom mise je nadbiskup Pili} u {ali rekao, da po{to je mir stigao u nji-
hove domove, Ujedinjene nacije mogu samo da pomognu narodu da poseje
krompir. Te no}i, Nik je zaista odneo d`ak od sto kilograma krompira i ostavio
ga pred crkvenim vratima. Mada nisam katolik, nastavio sam da idem na slu-
`bu u tu crkvu. Jednostavna istina da je narod u njoj dobijao inspiraciju da `i-
vi, bila je u direktnoj suprotnosti sa cinizmom i tvrdoglavo{}u politi~kih vo|a
118
Nova uputstva

sa kojima sam morao svakodnevno da se sre}em . Nekoliko dana posle posete


D`ona Mejd`ora, Nik je razgovarao sa Muratovi}em, ministrom za saradnju sa
UNPROFOR-om, i dogovorio da tim misije Ujedinjenih nacija i lokalni tim
odigraju fudbalsku utakmicu na ko{evskom stadionu. Fudbal je, izgleda, bio
druga pasija stanovnika Sarajeva, ako se mo`e re}i da je odlazak u crkvu bio pr-
va. Fudbalska utakmica u gradu pod opsadom je trebalo da bude opominju}i
signal svima u Bosni, i u svetu, da je mir jedina zamena ratu.
Na nesre}u, stadion je sa prednje strane bio potpuno izlo`en srpskim po-
lo`ajima, pa su Srbi snajperskom i minobaca~kom vatrom mogli da tuku ~ak i
igrali{te. Postojao je veliki rizik, kada smo se odlu~ili za tu utakmicu. Ako bi
neko stradao, ugled Ujedinjenih nacija bi bio i definitivno uni{ten. Odlu~io sam
da se me~ ipak odr`i, ali sam prethodno hteo da ~ujem, {ta o tome misli Kara-
d`i}. Rekao sam mu da nameravam da organizujem fudbalsku utakmicu na Ko-
{evu, a ako sve dobro pro|e, da imam nameru da slede}u utakmicu igramo na
Grbavici, u srpskom delu grada. ^ak sam nagovestio, da bi se moglo razmi{lja-
ti i o utakmici izme|u Srba i Muslimana. Po{to je Karad`i} nekad bio psiholog
u klubu Sarajevo , nije mogao da odoli, a da ne prihvati takvu ideju, i obe}ao mi
je da se me~ mo`e odr`ati bez bojazni i straha.
Izabrali smo 20. mart za dan susreta. Bilo je mnogo komplikacija oko or-
ganizacije susreta. Primera radi, francuska vojna muzika je u poslednjem tre-
nutku odbila da svira na me~u. Telefonirao sam odmah D`onu Vilsiju i zamolio
ga da Koldstrimski gardijski orkestar do|e u Sarajevo, ako je slobodan. Posle
nekoliko ~asova, on mi je telefonirao i rekao da ne samo da nisu zauzeti, nego
}e avionom RAF-a do}i direktno u Sarajevo. Simon i Nik su sve poslove sre-
dili na najbolji na~in.
Dan pre me~a muzika je stigla u Sarajevo i izvela ceremonijalnu probu,
kao da ide na smenu stra`e pred Bakingemskom palatom u Londonu, a ne kroz
razru{eni i napa}eni grad. Kao i svi dobri vojnici, oni nisu protestovali, {to mo-
raju da se prevoze neudobnim autobusima i d`ipovima preko borbenih polo`a-
ja do stadiona na Ko{evu. Motor jednog autobusa nije hteo da upali, tako da je
Keti Edi, dopisnik BBC-a, koja je htela da snimi dolazak Koldstrimske gardij-
ske muzike, morala da primi nekoliko muzi~ara u svoj Lend rover. Ostali su se
potrpali u ve} prepune autobuse. Vojnici su se smejali i {alili. Narednik Kenon,
ina~e pripadnik mog za{titnog odeljenja, koji je vozio jedan od autobusa, pre-
poru~io je da va`niji i zna~ajniji ~lanovi orkestra sednu na desnu stranu auto-
busa, jer prolazimo pored srpskih polo`aja s leve strane. Tako }e oni na desnoj
strani biti za{ti}eniji u slu~aju da Srbi otvore vatru. Kada sam stigao na stadion,
Nik je tu`no rekao, da je balkanski ~inilac opet zakazao. ^uvari ulaza u stadion
su pustili unutra samo nekoliko probranih ljudi, dok je masa ljudi ostala napo-
lju, bez mogu}nosti da vide me~, osim ako bi na silu prodrli na stadion. Obra-
tio sam se Gani}u i rekao da mogu sve da otka`em, ako ne naredi da se otvore
119
Misija u Bosni

svi ulazi, i ako ne pusti narod na stadion. On je pristao da se otvore svi ulazi, i
gledaoci su radosno pohrlili na stadion u `elji da vide ovu predstavu.
Program je po~eo sa nekoliko sve~anih govora zvani~nika bosanske vla-
de, koji su svaki za sebe hteli da ka`u sve, bez obzira na prethodnike, i na one
koji }e govoriti posle njih. Trebalo je da norve{ki helikopteri nadle}u stadion i
izbace padobrance na igrali{te. ^ekaju}i predugo u vazduhu, zbog tih govora,
dobio sam poruku od vo|e pilota da }e helikopteri ostati bez goriva. Postojala
je mogu}nost da se skokovi izostave iz programa, ali je u tom slu~aju trebalo
obja{njavati svim novinarima, televizijskim reporterima i ko zna kome jo{, za-
{to se to dogodilo. Uradio sam ne{to drugo. Naredio sam Niku da zgrabi mikro-
fon od govornika koji je upravo zavr{avao svoju govoranciju punu praznih re-
~i, i da objavi po~etak skokova. Stadionom se prolomio gromak aplauz. Znaju-
}i da }e padobranci biti norve{ki vojnici, jedan od novinara je pritr~ao tek pri-
zemljenom vojniku i upitao ga odakle je. On je odgovorio prili~no te{kim en-
gleskim jezikom sa jakim stranim naglaskom: Iz Ander{ota, ali nemoj re}i mo-
joj `eni. Ona ne zna da sam ovde”! ”
Oko nas je bila prava karnevalska atmosfera. Narod je skandirao svom ti-
mu, pljeskao ili zvi`dao, ve} prema tome {ta se de{avalo na terenu. Na poluvre-
menu je na teren umar{irao orkestar Koldstrimske garde, sa {ubarama od me-
dve|eg krzna na glavama i sa tunikama, skladno kora~aju}i kroz razru{ene dve-
ri i preko poru{enih zidova stadiona ka centru igrali{ta uz mar{ Mirotvorac”,
sa svojim komandantom i dirigentom Dejvidom Mar{alom na ~elu. ” Mislim, da
su svi bili uzbu|eni, pa i srpski vojnici koji su ~u~ali u svojim rovovima. Dr`ao
sam prekr{tene pal~eve i strepeo, da neko ne otvori vatru. Kako je orkestar mar-
{irao po igrali{tu i ja sam, kao i svi ostali, pljeskao u taktu muzike.
Slede}eg dana, novine i televizije {irom sveta su preplavile slike
Koldstrimskog gardijskog orkestra kako svira u Sarajevu. Pojava orkestra pod-
setila je ljude u ovom gradu, da u civilizovanom svetu ima lepote koja mo`e i
mora da se vidi i da se ~uje. Sam fudbalski me~ je bio trijumf diplomatije - pu-
stili smo Sarajlije da pobede sa tri prema jedan.
Ceo britanski tim, koji sam doveo sa sobom iz Velike Britanije, radio je
sa mnom bez prekida vi{e od dva meseca. Znao sam, da neprekidni pritisak iza-
ziva umor kod svakoga, ali nije bilo lako umoriti nas, mada smo svi `udeli za
dubokim, mirnim i dugim snom. Postao sam svestan toga, tek kada sam zaspao
u avionu na putu za Englesku, gde sam oti{ao na jednonedeljni odmor. Svi su
sedeli na svojim sedi{tima i spavali potpuno iscrpljeni. Odlu~io sam, da posle
povratka u Bosnu obavezno uvedem dan odmora nedeljno.
Nikada nisam uspeo da realizujem tu ideju.

120
Gora`de

GLAVA IV

Gora`de

Travnik je na nogama. Kao i svakog prole}a, prema nare|enjima


iz prestonice, spremala se vojska protiv Srbije. Kao i uvek, `amor
i vreva su pove}ani.

Ivo Andri},
Travni~ka hronika (1945.).

Vratio sam se u Bosnu 30. marta, posle sedam dana odsustva, i primetio
da je prole}e stiglo u skoro sve krajeve ove zemlje. Sneg se lagano topio, a cve-
}e je pupalo na planinskim livadama. I kao {to cvet jabuke iznenada otvori svo-
ju krunicu, kao na neki tajni signal, tako su se i kapci na prozorima {irom otva-
rali, a na njima se pojavljivali krevetski ~ar{avi i druga posteljina, koje su ljudi
izneli da vetre. Ponekad se, iza zavesa otvorenih prozora iz dubine ku}a, ~ula
graja dece ili tiha muzika.
Nedelju dana daleko od Bosne mi je pomoglo da trezveno razmislim o sve-
mu. U Parizu sam jo{ jednom razgovarao s admiralom Lanksadom, na~elnikom
General{taba i njegovim ministrom za odbranu, gospodinom Leotarom, koji su se
izvinili {to su me pogre{no optu`ili, da sam rizikovao `ivot francuskih vojnika.
General Piter Inge i Malkolm Rifkind su `eleli da ~uju, kada }e Srbi
prihvatiti ~injenicu da njihova apsolutna pobeda nad Muslimanima ne mo`e
da se ostvari i kada }e po~eti da veruju u politi~ko re{enje sukoba. Rekao sam
im, da Muslimani ne}e priznati ni jedan mirovni sporazum, ako iza njega ni-
su Amerikanci.
U Engleskoj sam primetio da moja medijska popularnost, zbog onoga {to
radim u Bosni, nekima smeta, i da izaziva neprijateljske komentare. Informaci-
je, koje su pojedinci {irili, neprijatno su me iznenadile. Ipak - pomislio sam - sve
pripada delokrugu mog posla, a po{to sam komandant UNPROFOR-a, du`nost
mi je da branim interese mirovnog poduhvata i pred televizijskim kamerama.
Uvek sam odbijao izjave novinarima koji su pisali iz svojih mati~nih redakcija,
a nisu poznavali ni centimetar terena o kojem pi{u, niti su razumeli problem ko-
ji je aktuelan. Odlu~io sam, da ne budem laka meta novinara, osim ako neka dez-
informacija u vezi sa mnom ne dovede u pitanje uspeh mirovne misije.
121
Misija u Bosni

122
Gora`de

Kada sam se vratio u Bosnu, mirovni proces je bar prividno i dalje i{ao
dobrim pravcem. Sarajevo je izgledalo relativno mirno, a most Bratstvo-jedin-
stvo je prvi put bio otvoren za sve civile, tako da su rastavljeni mu`evi i `ene,
o~evi i majke, deca i prijatelji, mogli da vide jedni druge i da se sretnu, bez stra-
ha da }e iko pucati na njih. I promet robe izme|u centralne Bosne i Maglaja je
uspostavljen bez ve}ih smetnji.
Posle uspe{ne realizacije sporazuma s aerodroma, od 9. februara 1994. go-
dine, Ser|o se pobrinuo, da se u samom Sarajevu otvore i putevi za transport ro-
ba. Tome je prethodio maratonski sastanak izme|u Kraji{nika i Muratovi}a, 17.
marta, {to je omogu}ilo da stotine autobusa, kamiona i automobila iza|u na ulice
i slobodno se kre}u po gradu, na veliko zadovoljstvo Sarajlija. Tokom tog sastan-
ka Muratovi} se u vi{e navrata obra}ao Kraji{niku sa Momo”, {to je bilo njego-
vo ime od milja. Ako bi se tako dobri odnosi odr`ali,” sporazum bi mogao da se
upotpuni stavkom o prestanku neprijateljstava, ako tako odlu~e politi~ke vo|e.
Izme|u Sarajeva i Zenice je uspostavljena autobuska linija, kojom su
vozila saobra}ala jednom nedeljno. Na tuzlanski aerodrom se spustio prvi avion
sa humanitarnom pomo}i, koji je doleteo s Aka{ijem i De Laprelom. I u Hrvat-
skoj se smirivala situacija izme|u Hrvata i kraji{kih Srba. Ipak, novinari su stal-
no ~eprkali po uzrocima optimizma poslenika Ujedinjenih nacija, naro~ito po-
sle Aka{ijeve izjave, da su mra~ni dani gotovo prohujali”. U `elji za senzaci-
” komentarisali.25
jama, oni su i te re~i na{iroko
^ak je i prvi ministar, Haris Silajd`i}, doprineo mom poverenju u mirov-
ni proces. On je, bar za trenutak, poku{ao da uskladi zahteve sporazuma s ae-
rodroma sa Va{ingtonskim sporazumom. Na{e zajedni~ke ideje su se odnosile
na sve zone u svim sektorima Bosne, na pregovore o antisnajperskom dogovo-
ru u Sarajevu i na uspostavljanje slobodnog kretanja civila {irom Bosne.
Silajd`i} je bio veoma potresen onim {to su Hrvati u~inili u Mostaru,
naro~ito kada su sru{ili muslimanski deo grada i po~eli sa sabotiranjem svega
{to je va`no za dalji opstanak stanovni{tva u poru{enom gradu. Isto~ni deo Mo-
stara je i dalje bio u prividnoj opsadi, uprkos odredbama Va{ingtonskog spora-
zuma. Stalno mi je ponavljao, da oni jo{ trpe 7.000 Hrvata u okolini Kiseljaka
i u dolini La{ve. Nije dozvoljavao svojim ljudima da razminiraju minska polja
oko Vare{a, niti muslimanskim izbeglicama da se vrate u svoje ranije domove
na teritorijama pod tu|om kontrolom. On je, u stvari, verovao da }e problem
velikog broja raseljenih Muslimana ponovno rasplamsati sukob.
25) Ema Dejli, Indipendent, 23. mart 1994. godine. Avion Ilju{in 76 Ujedinjenih naci-
ja se spustio u Tuzlu 22. marta, otvaraju}i vazdu{ni most za vi{e od milion ljudi u
muslimanskom centralnom delu Bosne. Jasu{i Aka{i je tada izjavio: Za sve nas
ovo je sre}an dan. Re~ je o novom pozitivnom momentu u korist prekida ” vatre,
raspu{tanju snaga i uspostavljanju dugotrajnog mira radi osiguranja normalnog
`ivota naroda Bosne i Hercegovine. Mislim, da su mra~ni dani iza nas”.
123
Misija u Bosni

Najvi{e su nas, ipak, brinule borbe oko za{ti}enih zona @epa i Gora`de.
Silajd`i} je tvrdio, da je u tim mestima ubijeno 18 Muslimana. Nekoliko puta
su pripadnici misije Ujedinjenih nacija primali izve{taje muslimanske vojske,
da srpska artiljerija ju`no od Gora`da poseda i utvr|uje svoje polo`aje. Izvi|a~-
ki avioni NATO nisu ni{ta mogli da uo~e, a ja sam smatrao, da je to srpska pro-
paganda, sra~unata da zapla{i Muslimane. @eleo sam, tako|e, da verujem, da su
i informacije o tome da su Muslimani napali neka srpska sela u tom kraju tako-
|e propaganda. Me|utim, Karad`i} je jasno stavio do znanja, da }e musliman-
ska armija na prole}e po~eti veliku ofanzivu, kako bi se odvratila pa`nju od et-
ni~kog ~i{}enja koje su sproveli Muslimani i Hrvati oko Prijedora.
Verovao sam, kao i do tada, da }e se mir uspostaviti pre kraja godine, a
svoje uverenje sam zasnivao na podacima iz strategijskih analiza izmenjenih
klju~nih ~inilaca, koji su uticali na rat u Bosni. Srpska vojska je po~ela da gubi
strategijsku inicijativu, a njena vojna nadmo} je umnogome smanjena. Vojska
muslimansko-hrvatske federacije je postala ja~a. Sankcije su dobro uzdrmale
predsednika Milo{evi}a, i on je morao da na|e pristalice za nastavak rata, makar
i me|u Srbima koji su bili u rovovima. Na srpskim polo`ajima, koje smo pose-
tili na planini Igman, najstariji srpski vojnik je imao samo 17 godina. Oni su nam
govorili, da vi{e uop{te ne veruju u uspeh u ratu. Rekli su nam tako|e, da veru-
ju da se bosanska vlada ne}e zadovoljiti i prihvatiti mir, sve dok ne dobije ono
{to tra`i. U stvari, nikome jo{ nije bilo jasno, kakav oblik dr`ave ho}e ta vlada,
ali se pretpostavljalo, da bi se zadovoljila nekim oblikom federalnog ure|enja.
Najte`i deo zadatka, prema mom mi{ljenju, bio je da se predsednik Klinton ube-
di da }e njegova podr{ka mirovnom procesu biti neophodna, ako se rat uskoro ne
zavr{i. Najnoviji signali ameri~ke administracije su bili ohrabruju}i.
Madlen Olbrajt i general [alika{vili su posetili Sarajevo krajem marta i
njihova reakcija na napredak koji su na~inile Ujedinjene nacije u mirovnim na-
porima, poja~avala je moj optimizam. Preveo sam ih preko mosta Bratstvo-
jedinstvo pod budnom kontrolom srpskih snajperista. Zatim su razgovarali s
oficirima srpske vojske i sa nekim starijim civilima, koji su ~ekali da pre|u pre-
ko mosta na muslimansku stranu. [alika{vili je dobro shvatio da je to vrhunac
uspeha, koji se mogao posti}i pretnjama vazdu{nim napadima i poja~anom hu-
manitarnom pomo}i. Rekao sam mu da znam, po{to mi je majka Amerikanka,
kakav se pritisak vr{i na Kongres protiv razme{tanja ameri~kih trupa u Bosni
pre prekida ratnih dejstava. Bilo mi je jasno, da bi bilo bolje i za Bosnu i za
SAD, da se ameri~ke trupe razmeste na terenu tek kada se uspostavi mir. [a-
lika{vili me je pitao o vojnoj mogu}nosti obeju strana da izvedu prole}nu
ofanzivu. Rekao sam mu, da ni jedna od strana nije u prilici da po~ne bilo ka-
kvu ofanzivu strategijskog zna~aja. Kad god smo obilazili polo`aje, nalazili
smo vojnike u rovovima kako igraju karte. Ipak, u Ujedinjenim nacijama se
sve ~e{}e govorkalo o velikoj prole}noj ofanzivi”. Dok smo kora~ali preko

124
Gora`de

mosta Bratstvo-jedinstvo, Madlen Olbrajt mi je odjednom rekla: Generale, Vi


ste zaista dar od Boga”. Da bi za svaki slu~aj preduhitrio neki moj”hvalisavi od-
govor, Gus me je upitao poluglasno, zbog ~ega je ameri~ki dr`avni sekretar re-
kla da sam dar od Boga”. O}utao sam, naravno.

Komandant muslimansko-hrvatske vojske grada @ep~e, na ju`nom delu
nedavno oslobo|ene za{ti}ene zone Maglaj, rekao mi je 1. aprila, da je od moje
najave da }u ga posetiti pomislio da je prvoaprilska {ala. Do sada ga nije obi{ao
~ak ni njegov komandant. To je bilo iznena|uju}e, utoliko pre {to je Maglaj bio
popri{te borbi, ali i jedan od najlep{ih krajeva tog dela Bosne. Tokom te posete
operativac konji~kog puka, koji je nedavno pristigao iz Nema~ke, obavestio me
je, da je u Nema~koj NATO izveo ve`bu s temom odr`avanje mira. Pitao sam ga,
ko je sa~inio takti~ku pretpostavku za ve`bu, a on mi je odgovorio da sam to bio
ja. U stvari, iskori{}en je deo jedne moje procene da bi se napravila ta uvodna
situacija. Mesno stanovni{tvo je pozdravilo dolazak britanskih snaga, ali pripad-
nici bosanske vojske nisu bili naro~ito odu{evljeni. Na jednom mestu smo pro-
{li pored manje kolone oklopnih vozila, koja su se zaklonila izme|u stena. Bor-
bena sredstva koja sam video bila su prili~no moderna, ali su vojnici pre li~ili na
klo{are, nego na vojsku. Kada sam neke od njih upitao, da li i oni ~ine deo ve-
like prole}ne ofanzive”, odgovorili su mi osorno da se gubim. Bili su jo{ ” na
istom mestu, kada smo nedelju dana kasnije pro{li tim putem.
Maglaj je pretrpeo manje {tete od Sarajeva, ali je narod u tom gradu de-
lovao iznureno i izgladnelo. Najve}i deo hrane, koju su dobijali u toku godi-
ne, bio je ameri~kog porekla, koja im je ba~ena padobranima, ali to nije bilo
dovoljno da se prehrane. Za ogrev su koristili drve}e pose~eno iz obli`njih
{uma. Male vodene turbine, napravljene od delova bicikala, postavljali su
svuda po re~nim brzacima, i uz njihovu pomo} su dobijali skromnu koli~inu
elektri~ne struje. Kada smo stigli veliki broj stanovnika u grupama je ~ekao
na gradskom trgu da im podele pakete pomo}i, koju je UNHCR dostavio ka-
mionima, parkiranim u blizini. Izgledalo je, da su potpuno nezainteresovani
za na{ dolazak, ali i za prisustvo Srba, razme{tenih po rovovima na visovima
oko grada. Za ljude koji su toliko vremena proveli pod opsadom, pona{ali su
se sasvim normalno.
Vozili smo se severno od grada kroz seoski kraj, koji je neodoljivo pod-
se}ao na Bavarske Alpe. Volovi su teglili stare drvene plugove, koji su kori{}e-
ni da bi se uzorala zemlja na terasasto ure|enim brdskim padinama. Zaustavili
smo se da doru~kujemo na jednom uzvi{enju, odakle se pru`ao veli~anstven
umiruju}i pogled na okolinu. Osim nekoliko poru{enih ku}a, u okolnim nase-
ljima nije bilo znakova rata i bilo je te{ko zamisliti, da se negde iza horizonta
ljudi i dalje tuku, bez cilja, u odvratnom gra|anskom ratu.
Kasnije, tokom dana, major Ri~ard Merd`ison, koji je komandovao jed-
nom ~etom Koldstrimske garde raspore|ene u Maglaju, do{ao je da nas vidi.
125
Misija u Bosni

Bio je zadu`en da odr`ava mir i da pomera njegove granice dalje prema Dobo-
ju. Tu zna~ajnu saobra}ajnicu niko nije koristio jo{ od po~etka ratnih dejstava.
Bila je stalno pod vatrom srpskih topova, sa polo`aja na okolnim brdima. Pitao
sam komandira ~ete, koliko je rizi~no i}i tim putem, a on mi je, sme{e}i se od-
govorio, da je za vreme studija u {tabnoj {koli nau~io da treba biti odlu~an u
sprovo|enju svojih namera, pa se tako i pona{a. Moglo bi se re}i, da su odnosi
lokalnog stanovni{tva prema britanskim vojnicima bili veoma dobri, i da se ne-
koliko gardista uklju~ilo u ostvarenje lokalnih projekata, tako da im je bilo `ao
da ih napuste kada je do{lo vreme za smenu. Gardisti su, na primer, opremili i
otvorili jedan kafe-bar i u~estvovali u nekim drugim projektima koje je vodio
UNHCR (rekonstrukcija medicinskog centra, koji su kasnije predali bolnici).
Za mene je mnogo ve}i izazov bio da razgovaram sa politi~kim i vojnim
vo|ama zara}enih strana, nego da se bavim takvim stvarima. Po povratku iz Ma-
glaja Gani} me je pitao, dodu{e ne prvi put, da li bih hteo da idem sa njim u Bi-
ha}. Bilo je pomalo rizi~no preduzimati taj poduhvat, jer su Srbi iz Krajine jed-
nom prilikom bez oklevanja pucali na helikopter Ujedinjenih nacija u kojem je
bio Gani}. On je zahtevao da se tamo ide, kako bi dao politi~ke instrukcije svo-
jim sledbenicima, tobo`e da unaprede mirovni proces u tom kraju”. Pristao sam
te{ka srca, iako sam sumnjao ” u Gani}eve dobre namere. Ako se ima u vidu, da je
Gani} bio ministar zadu`en za vojna pitanja, mo`da je pravi razlog posete da uta-
na~i detalje nove faze borbenih dejstava. Sa njim je po{ao i bosanski ministar za
inostrane poslove, Irfan Ljubijanki}, mladi, slatkore~ivi ~ovek, koji je pre po~et-
ka rata bio lekar u Biha}u.Va`io je za umerenog ~oveka u SDA. Poginuo je u he-
likopterskoj nesre}i nekoliko meseci posle ove posete Biha}u. Gani}a je stalno
pratila grupa ubica. Neo~ekivano, on im je naredio da se ukrcaju u drugi helikop-
ter Ujedinjenih nacija, govore}i kako `eli sa mnom da razgovara na miru. U stva-
ri, sigurnije je bilo voziti se helikopterom u kojem se nalazi britanski general.
Po{to smo leteli iznad Save, a zatim preko teritorije Krajine, mogli smo
da vidimo mnoga popaljena i uni{tena sela, koja je hrvatska vojska i njena po-
licija sravnila sa zemljom, na na~in kako je to u Drugom svetskom ratu radila
hrvatska fa{isti~ka usta{ka vojska, koja je sara|ivala sa nacistima. Gledaju}i tu
spaljenu zemlju, ~udio sam se kako balkanski narodi, koji `ele da budu Evro-
pljani, mogu sebi da dozvole takvo divlja{tvo.
Po dolasku u Biha} sam se sreo sa pukovnikom Legrijeom, komandan-
tom francuskog bataljona, poznatog kao Frebat-3”. On je oli~avao sve najlep-

{e osobine, koje se mogu pripisati francuskom vojniku: otresit, hrabar, pomalo
uvrnut. Nikada nije prihvatio da se uvu~e” u pancir ili da se skloni u zaklon za
vreme dok je jedinica pod vatrom. Kada ” smo sleteli video sam veliki Mercedes ,
koji je ~ekao Gani}a. Bez re~i opro{taja, on i njegovi pratioci su oti{li pra}eni
jedinicom iz njegove vojske. To je bio moj prvi susret sa Biha}em, gradom za
koji je bosansko rukovodstvo tvrdilo da oskudeva u svemu.
126
Gora`de

U okolini ovog grada je bio tek poneki znak ru{enja i uni{tavanja. Legri-
je mi je rekao, da neki status quo postoji ve} dugo izme|u sve tri zara}ene stra-
ne, i da samo u retkim situacijama neka granata preleti preko linije fronta. No-
}u, iz Hrvatske dole}u manji avioni s oru`jem za bosansku armiju, uprkos za-
brani koju je NATO objavio u operaciji Zabranjen let”. Na jugu te za{ti}ene

zone Muslimani su se tukli sa Srbima iz Bosne i Krajine, dok su na severu, Mu-
slimani tukli jedinice Fikreta Abdi}a, tako|e Muslimana. Abdi} je imao u pla-
nu da formira nekakvu nezavisnu dr`avu Biha}, u ~emu su ga podr`avali Srbi,
a do Va{ingtonskog sporazuma i Hrvati. Na izborima 1992. godine Abdi} je
imao mnogo vi{e glasova od Izetbegovi}a i za sebe je govorio, da je jedini le-
galno izabrani bosanski predsednik. Veoma dobro je pro{ao i u finansijskom
ratu”, koji je vodio iz prelepe palate, izgra|ene na vrhu jednog ”brda u blizini
Velike Kladu{e, odakle je bila i ve}ina njegovih vojnika.
Pukovnik Legrije mi je objasnio, da postoje odre|eni trgova~ki poslovi
koji se realizuju, bez obzira na liniju fronta i da roba sti`e u kamionima putevi-
ma do samog Biha}a. Postojala je donekle oskudica u hrani i povremeno u go-
rivu za automobile, ali je skoro sve moglo da se kupi, po istim cenama, kao i u
Hrvatskoj. Sa tri vojske, koje su na raznim mestima stvarale razli~ite me|usob-
ne saveze, prema re~ima Legrijea, u toj oblasti je bilo sve te`e uspostaviti kon-
trolu teritorije u interesu zavo|enja mira.
Legrije me je upoznao i sa komandantom 5. muslimanskog korpusa, ge-
neralom Atifom Dudakovi}em. Sve vi{e sam sumnjao, da je negde u Titovoj Ju-
goslaviji postojala {kola iz koje su izlazili generali po sovjetskom modelu, kao
na traci: mali rastom, debeli, arogantni, brutalni ... Dudakovi} nije bio izuzetak.
Uz pomo} topografskih karata i video-zapisa, na kojem je prikazan jedan jedi-
ni tenk u pokretu, koji je Dudakovi} nazvao dokumentom o neuspelom napadu,
on je nagla{avao kako ima nameru da zauzme Banja Luku i da odatle protera
kriminalce”, Srbe iz Crne Gore, i da ih primora da napuste zapadnu Bosnu.
”Obja{njavao mi je, kako je okru`en neprijateljima sa tri strane, ali da je njegov
plan realan, {to je dokazivao duga~kim crvenim strelicama na karti koje su do-
pirale duboko u pozadinu srpskih snaga.
Tu njegovu strategiju sam poznavao od ranije, jer se nije razlikovala od
na~ina dejstva muslimanske vojske na bilo kom delu teritorije: 1) napad na svim
frontovima oko sopstvenih polo`aja; 2) povla~enje u granice za{ti}ene zone, uz
proteste zbog patnji stanovni{tva; 3) poziv snagama Ujedinjenih nacija i NATO
da bombarduju Srbe. Ocenio sam, da je veoma nesavestan ~ovek, koga nisu bri-
nule nevolje i patnje sopstvenog naroda, jer je svoj {tab smestio usred grada,
kako bi se za{titio od srpske minobaca~ke vatre. Legrije mi je rekao, da je sto-
procentno siguran da je jednog francuskog vojnika, pre izvesnog vremena, ubio
Dudakovi}ev snajperista. Kao i svi muslimanski generali, i Dudakovi} je bio
okru`en partijskim ljudima, i samo se me|u njima kretao. Zato sam poku{ao da
127
Misija u Bosni

ga izvedem napolje, da mu skrenem pa`nju da namere njegove vlade, i njego-


ve, nisu u skladu sa zahtevom Ujedinjenih nacija da se ne napadaju za{ti}ene
zone. 26 Mislim da ga je taj razgovor uverio u ono {to je te{ko prihvatao - da
muslimanska vojska gubi u o~ima me|unarodne zajednice.
Gani} nas je ~ekao na helidromu, odnosno na poljani na koju su sletali
helikopteri. Bio je okru`en `enom i decom muslimanskog generala Drekovi}a,
koji su imali veoma tu`an izraz na licu. Gani} je hteo da ih prokrijum~ari u Sa-
rajevo. Do tada su obi~no kri-
jum~areni ljudi iz Sarajeva, a ovo
je bila novina. Nekako smo ukr-
cali Drekovi}evu `enu i decu u
helikopter, i odleteli u Zagreb,
gde nas je Gani} napustio bez
pozdrava, rekav{i samo da ide u
Tursku za praznike, i da nas za-
du`uje da Drekovi}evu porodicu
bezbedno dovedemo u Sarajevo.
Iskrcali smo ih na stepeni{te
Jasu{i Aka{i, lord Oven i Torvald Predsedni{tva u Sarajevu, a Ga-
Stoltenberg, kopredsednik Me|unarodne ni} nikada kasnije, ni jednom
konferencije o biv{oj Jugoslaviji, diskutuju o re~ju, nije pomenuo taj usputni
stavu koji su zauzeli na @enevskoj mirovnoj doga|aj.
konferenciji, 7. juna 1994. godine. U Rezidenciji me je ~eka-
la poruka generala Rasima Deli}a, u kojoj je tra`io, da se hitno sastanemo po-
vodom dramati~nih doga|aja u Gora`du. I predsednik Izetbegovi} me je zvao
tog jutra, oko 2 ~asa i 30 minuta, kako bi mi rekao, da su u Gora`du na ulica-
ma tenkovi, da je grad u plamenu i da je narod pobegao u skloni{ta po okolnim
brdima. Tra`io je da smesta zahtevam da NATO po~ne vazdu{ne napade, kako
bi se spre~ila humanitarna katastrofa {irokih razmera, dodaju}i da }u biti li~no
odgovoran ako ni{ta ne preduzmem povodom tog doga|aja. Prethodna iskustva

26) Izve{taj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 1. decembar 1994: Osnovna ideja
koncepcije za{ti}enih zona jeste za{tita civila i obezbe|enje nesmetanog” prijema
humanitarne pomo}i. Iz navedenih razloga njihovo uspostavljanje nije u skladu sa
kori{}enjem zona za vojne aktivnosti. Taj problem je postao naro~ito izra`en tokom
nedavne ofanzive vladine vojske unutar biha}ke zone, ~ime je izazvana velika pro-
tivofanziva srpske vojske i uvla~enje Srpske Krajine u sukob (...). Kad je za{ti}ena
zona od strategijskog zna~aja za izvo|enje vojnih operacija ili za izazivanje snaga koje
je brane, nerealno je o~ekivati, da druga strana ne preduzme napad na tu oblast, pogo-
tovu kada zna da je re~ o naru{avanju zaklju~aka rezolucija Saveta bezbednosti Ujed-
injenih nacija (...). U takvim okolnostima je te{ko odr`ati principijelan stav UNPRO-
FOR-a, jer se rizikuje da i on sam postane deo snaga u me|usobnom sukobu”.
128
Gora`de

su mi govorila da je re~ o preterivanjima i da su svi izve{taji koji dolaze sa mu-


slimanske strane puni preuveli~anih informacija o stradanjima. Ipak, pozvao
sam majora Levaka i upitao ga, kakvi su najnoviji obave{tajni podaci. Rekao mi
je, da se pritisak na bosanske snage oko Gora`da nesumnjivo nastavlja, ali da
nema drugih zabrinjavaju}ih informacija. Za svaki slu~aj sam oti{ao u kancela-
riju Predsedni{tva, da bih se li~no upoznao sa najnovijim izve{tajima o situaci-
ji oko Gora`da. Rekao sam, da sam od muslimanske vojske primio mnogo ne-
potpunih izve{taja, ali da ne ve-
rujem da su bosanski Srbi krenuli
u napad na za{ti}enu zonu. Ako
se tako {to dogodi, to }e se tuma-
~iti kao preokret u njihovoj stra-
tegiji i otvoreni sukob sa celim
Zapadom. Prema mom mi{ljenju,
obnovljena vojna aktivnost je bi-
la usmerena na zauzimanje po-
voljnijih polo`aja uo~i nastavka
mirovnih pregovora pod pokrovi-
teljstvom Ujedinjenih nacija, koji
su po~eli u martu. Kao odgovor
na njegov zahtev da se izvedu va-
zdu{ni napadi na Srbe, podvukao
sam mu ono {to je pre neki dan
rekao Vilijem Peri - Amerika ne-
}e koristiti silu da bi spre~ila pad
Gora`da. Perijev predstavnik za Haris Silajd`i}, premijer Bosne i
{tampu je tada izjavio, da }e se Hercegovine, ~esto je optu`ivao UN, da ne
vazdu{na sila koristiti samo radi ka`njavaju Srbe vazdu{nim napadima.
ubrzanja mirovnog procesa. Kada Za~udo, on je bio jedini lider SDA, koji je
sam Deli}u rekao da nameravam verovao u vi{epartijsku demokratiju. Kasnije
da posetim Gora`de ve} sutradan, je napustio SDA, zbog neslaganja sa njenom
politikom. (EPA-foto).
da bih se li~no uverio u istinitost
navedenih optu`bi, on mi je spremno odgovorio da je znao da }u tako reagova-
ti. Tra`io je, da mu prokrijum~arim jedan novi satelitski komunikacijski sistem,
bez sumnje poslat iz Amerike, ali sam to kategori~ki odbio.
Napustio sam zgradu, u kojoj su bili ljudi spremni da vas u jednom tre-
nutku optu`e za sve i sva{ta, a da ve} u drugom, tra`e da u~inite za njih ono {to
nije dozvoljeno. Smrknut i umoran sam se vratio u Rezidenciju. Nik mi je re-
kao, da se Deli} samo jednom u toku sastanka iznenadio, kada sam upotrebio
izraz urlanje vukova”, po{to u okolini Gora`da nema vukova! Uop{te nije raz-
umeo”simboliku tog izraza. U Rezidenciji sam zatekao Ser|a de Melja i Harisa
129
Misija u Bosni

Silajd`i}a, {to mi je malo povratilo raspolo`enje. Pridru`io sam im se za ve~e-


rom i ostao dugo razgovaraju}i sa njima o temama iz filozofije, istorije Bosne i
o ameri~koj politici. Niko nijednom re~ju nije pomenuo Gora`de.
Slede}eg dana, 6. aprila, po lepom i sun~anom vremenu smo krenuli put
Gora`da u pratnji grupe oficira iz Zajedni~ke komisije (JCO) i isturenim ofi-
cirima za vazduhoplovno navo|enje iz UNMO. Ser|o je tako|e odlu~io, da
ide sa nama. Na Palama smo se zaustavili da pitamo Srbe, da li su saglasni sa
na{im putovanjem. Dok smo prolazili kroz Grbavicu, videli smo grupu dobro
obu~enih vojnika sa kevlar {lemovima i pancirima, naoru`ane pu{kama dra-
gunov, kako stoje pored dva moderna sovjetska transportera. Nik Kostelo mi
je rekao, da je to regularna jugoslovenska vojska. Kasnije sam saznao, da su
ih pozvali da do|u i da oteraju heroje” sa Jevrejskog groblja, jer su stalno
pravili smetnje. Tokom borbe koja ” je usledila, pre`iveo je samo jedan ruski
heroj”, ali je i on pobegao i predao se francuskim vojnicima na osmatra~ni-
”ci koja je bila u blizini. Bila je to najve}a borba koja se dogodila u rejonu Sa-
rajeva u prvoj polovini 1994. godine.
Put je krivudao izme|u brda iza Sarajeva, ta~no ispred rovova bosanskih
Srba. Pod belim naslagama snega se nisu videli tragovi rata, pa je ceo krajolik
podse}ao na veselo zimsko izletni~ko mesto. Po tankom pramenu dima i osobe-
nom mirisu tamjana koji se {irio iz jednog srpskog rova, znali smo, da je srpski
pop u crnoj ode}i za{ao me|u vojnike i blagoslovio ih. Zaustavili smo se da se
raspitamo {ta je u pitanju, a vojnici nam reko{e, da je to molitva za kraj rata.
Na Palama smo nai{li na oklopljeni Land rover CNN-a ispred Karad`i-
}evog {taba. Nikada ranije Srbi nisu pozivali novinare na Pale. Prijatno smo se
iznenadili kada smo saznali, da Aka{i treba da se sastane sa srpskim rukovod-
stvom u toku dana. Na{a neizvesnost se pove}ala, jer smo ~uli da je i Mladi} tu,
sa crnim florom, u pratnji svog prijatelja i druga po oru`ju, brigadnog generala
Tolimira. Mladi} je bio odsutan iz Bosne vi{e od mesec dana. Zli jezici su go-
vorkali da je do`iveo nervni slom posle k}erkinog samoubistva, a drugi su pro-
nosili vesti da je bio na klinici za alkoholi~are. Me|utim, bilo je o~igledno, da
se na komandantsku du`nost vratio jo{ opasniji, nego {to je bio.
Odmoran, zra~io je onim svojim posebnim {armom. Obja{njavao mi je,
kako za sada nije mogu}e i}i u Gora`de. Na{u posetu tom gradu Srbi bi protu-
ma~ili kao direktnu pomo} UNPROFOR-a Muslimanima. U svakom slu~aju,
zaklju~io je, da bi bilo suvi{e opasno tog trenutka oti}i tamo i on ne mo`e da
nam garantuje sigurnost. Rekao sam mu, da nameravam da se li~no uverim u
razvoj vojne situacije oko grada i u toj zoni i da ne prihvatam neproverene i iz-
mi{ljene novinske izve{taje pune dramatike i senzacija. Ser|o je tada rekao Ka-
rad`i}u, da ako srpska vojska tvrdi da nije sigurno da se ide u Gora`de, onda to
zna~i da se tamo zaista ne{to doga|a, {to potvr|uju i govorkanja o ofanzivi. Ka-
rad`i} je odgovorio da takav plan ne postoji u njihovim zamislima daljeg toka
130
Gora`de

dejstava. Dodao je, da srpska vojska samo sprovodi neke aktivnosti, koje su po-
sledica muslimanskih napada na srpske polo`aje, {to je direktno kr{enje rezo-
lucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kojima se zahteva razoru`ava-
nje i raspu{tanje vojske u za{ti}enim zonama. Bosanski Srbi nisu nameravali da
zauzmu grad, ve} samo da povrate sela na desnoj obali Drine, iz kojih su ih pro-
terali pre dve godine.
Karad`i} je uvek iz rukava vadio rezolucije Saveta bezbednosti kada su
mu bile potrebne, mada ih, u na~elu, nije priznavao. To je mo`da bilo nerazu-
mljivo, ali ni Ujedinjene nacije nisu priznale Republike Srpsku. General Mla-
di} je insistirao da se vratim u Sarajevo i da mu ugovorim sastanak sa gene-
ralom Deli}em. Srbi su imali nove predloge za momentalni prekid vatre u ce-
loj Bosni, {to bi doprinelo celokupnom miru na svim linijama, o ~emu je Vik-
tor ranije govorio.
Najpre sam pomislio da je to manevar, kako bi se moja pa`nja odvratila od
doga|aja u Gora`du, ali moja du`nost je nalagala da u~inim sve {to mogu u inte-
resu mira. Nevoljno sam prihvatio da se vratim u Sarajevo, pod uslovom da gru-
pa koja me je pratila nastavi put za Gora`de. Mladi} se saglasio sa tim, ali je za-
tra`io da vidi, ko je u mojoj grupi. Svi moji ljudi su strpljivo ~ekali na putu izvan
kruga {taba. Mladi} je bio op~injen njihovim oru`jem i koli~inom radio-komuni-
kacijskih sredstava. Pri{ao je da sa njima razgovara, da pogleda opremu, ali i da
vidi da li imamo radio-stanicu za vezu sa vazduhoplovima, mada mu to nije uspe-
lo. Odmah je primetio, da ljudi koji me prate ne pripadaju oficirima UNMO. Ob-
jasnio sam, da su to dobrovoljci, koji rade u Zajedni~koj komisiji (SCO) i da je re~
o pripadnicima raznih jedinica i delova UNPROFOR-a, te da me|u njima ima i
vazduhoplovaca i mornara. Tada je upitao, da li mogu da mu dam koordinate po-
zicija na kojima }e oni biti u okolini Gora`da, da bi naredio svojim komandanti-
ma da ne ga|aju te rejone, ako primete pokrete ljudi i vozila u njihovoj blizini. Dao
sam mu ih, znaju}i da ve} za nekoliko ~asova one ne}e da va`e. Rekao sam i ofi-
cirima JCO {ta sam dao generalu Mladi}u. Kada sam pet dana kasnije ipak zatra-
`io vazdu{ne napade po srpskim polo`ajima, Mladi} je odmah naredio da se ga-
|aju pozicije na koordinatama koje sam mu dao. Granate su padale u prazno.
Kada sam iz srpskog {taba krenuo u Sarajevo, novinari su me saletali sa
svih strana o{trim i uvredljivim pitanjima. Govorili su uglas, da sam odustaja-
njem od puta u Gora`de Srbima dao odre{ene ruke. Svi su me pitali, da li je to
taj ~vr{}i prilaz uspostavljanju mira. Ako je tako, nova politika Ujedinjenih na-
cija nije ni dobra, ni pogodna za pravi mir. U stvari, oni su o~ekivali, da }u se
na silu probiti do Gora`da, koje je udaljeno {ezdesetak kilometara. Verovatno
su taj proboj” zami{ljali uz masovne vazdu{ne napade i uz podr{ku celokupne

82. vazdu{nodesantne divizije, koja bi tu bila desantirana da nas spasava.
Po povratku u Sarajevo bilo je jasno, da novoizra`ena Mladi}eva `elja za
razgovorima o miru nije odu{evila Deli}a. Predsednik Izetbegovi} je pozdravio
131
Misija u Bosni

predlo`ene razgovore i odmah tra`io da se zona zabrane za te{ku artiljeriju, ko-


ja je va`ila za Sarajevo, primeni na celu teritoriju Bosne. Izetbegovi} je mo`da
i hteo da odobri Deli}u da ide na razgovore, ali nikada nije zaboravio, kako ga
je Mladi} ismejavao tokom razgovora 9. februara na aerodromu, pa je odbio da
se sa njim sretne na tom mestu.
Ceo slede}i dan, 7. april, Viktor i ja smo proveli u `ivoj diplomatskoj ak-
tivnosti, stalno na putu od kasarne u Lukavici do Deli}evog {taba u Sarajevu.
Deli} je sada tra`io, da se postigne potpuni politi~ki dogovor pre nego {to po~-
nu vojni pregovori o prekidu vatre. ^ak je tu nerealnu mogu}nost postavio kao
prethodni uslov. Rat u Bosni je po~eo zbog nedostatka politi~kog sporazuma i
Lord Karington, Sajrus Vens, lord Oven i Torvald Stoltenberg su insistirali na
prekidu neprijateljstava na pogre{an na~in. Deli} je zahtevao, da novi pristup bu-
de osnovni orijentir u daljim kontaktima. On je bio u istoj klasi u Vojnoj akade-
miji sa generalom Mladi}em, ali ubedljivo me|u poslednjima na rang-listi uspe-
ha, dok je Mladi} bio na vrhu. Mislim, da se Deli} ~ak i fizi~ki pla{io Mladi}a.
U{ao sam u {tab bosanske vojske razmi{ljaju}i o tome, da li bi o{tar pri-
laz koji sam imao prema generalu Divjaku u februaru bio uspe{an i u ovom
slu~aju. Deli} je izgleda osetio {ta smeram i na vreme je pobegao iz kancela-
rije, pa sam, zbog toga, strpljivo sedeo u mom Rend` roveru ispred zgrade [ta-
ba, i ~ekao ga. Posle nekoliko minuta sam video predsednika Izetbegovi}a u
njegovoj crnoj Tojoti land kruzeru na putu prema Rezidenciji, a iza njega De-
li}a, koji ga je u stopu pratio kolima. Bukvalno je i{ao za njegovim to~kovi-
ma. I ja sam u{ao u krug, pa za njim u zgradu. Upao sam u njegovu kancela-
riju uporedo s njim, tako da nije imao vremena ni da svu~e kaput. Insistirao
sam da odmah krenemo kod predsednika Izetbegovi}a, da bi on li~no mogao
da ~uje {ta to predla`u Ujedinjene nacije. Taktika je uspela i ovoga puta smo
zajedno u{li kod predsednika.
Izetbegovi} i Silajd`i} su delovali umorno i rasejano, pa je na{ razgovor
tekao sporo i usiljeno. Silajd`i} je najzad rekao da sam ih, vr{e}i pritisak da
po~nemo razgovore i dr`e}i se veoma neutralno, u stvari, ucenio. Ako bi Mu-
slimani prihvatili prekid neprijateljstava, onda bi sada{nja linija fronta postala
prava granica i Srbi bi kao osvaja~i bili pobednici. Rekao sam im da vojnici po
Bosni ginu, dok mi vodimo prazne razgovore i da }emo, ako prihvatimo pre-
govore o prekidu neprijateljstava, zaustaviti ubijanja. Nastavio sam da zaista
postoji politi~ki rizik, ali da nijedna politi~ka opcija nije ve~na i da se mo`e
pregovarati o svemu. Zapitao sam ih, da li prihvataju prekid vatre bar za 24 ~a-
sa, kako bismo razgovore po~eli u manje napetoj atmosferi. Posle nekoliko ne-
ubedljivih razloga, prihvatili su da se borbe prekinu te ve~eri u 18,00 ~asova.
Odgovorio sam im, da }u se vratiti sutradan (8. aprila) u 14,00 ~asova, da bih
~uo odgovor na moj dvodelni plan. Plan je najpre predvi|ao prekid dejstava
oko Gora`da i povla~enje srpskih snaga iz za{ti}ene zone, a potom prestanak
132
Gora`de

neprijateljstava za period od ~etiri meseca, do kada bi se na{la kona~na politi~-


ka re{enja za Bosnu.
Odvezli smo se pravo u kasarnu u Lukavici, gde nas je Mladi} ve} ~ekao.
On se saglasio sa prestankom neprijateljstava na celoj teritoriji Bosne, ali nije
hteo da razgovara o povla~enju svojih trupa oko Gora`da, ako to ne obuhvati
op{ti prekid neprijateljstava. Ostao je pri stavu da pregovori moraju da budu
op{teg karaktera, bez ikakvih prethodnih uslova u vezi sa Gora`dem. Posle
mnogo nadmudrivanja, Viktor je najzad uspeo da ga ubedi, da prihvati primirje
na svim linijama fronta u toku slede}a 24 ~asa.
Na kraju smo uspeli da postignemo kratko primirje i da se pribli`imo
sporazumu o prestanku neprijateljstava. Sve {to je ura|eno do tada, bilo je
usmereno na to, da se otkloni prepreka koju je postavljala bosanska vlada svo-
jim zahtevom da se Srbi povuku sa polo`aja oko Gora`da, i onog {to su tra`ili
Srbi, koji su hteli da se situacija oko tog grada razmatra u sklopu op{teg spora-
zuma. U nadi da }e se sve re{iti na najbolji na~in zaklju~io sam, da smo u~ini-
li zna~ajan korak ka miru.
Izve{taj {tampe, koji su nam poslali oficiri UNMO kod Gora`da, mnogo
nas je uznemirio i zabrinuo.
Prema svetskom pregledu vesti BBC-a za 5. april, i na osnovu izvora iz
UNPROFOR-a, ocenjeno je, da se kod Gora`da de{avaju samo sitne ~arke u
ograni~enoj zoni delovanja. Nismo se saglasili sa tom ~injenicom. Situacija je
bila veoma ozbiljna. Oceniti takav napad kao sitne ~arke na ograni~enom pro-
storu bilo je nekorektno i neozbiljno. Autori takvih napisa o~igledno nisu bili
obave{teni o onom, {to se de{ava na terenu.
Poruku oficira UNMO kao da su sro~ili i diktirali zvani~nici musliman-
ske vlade iz samog Gora`da, jer je bila u potpunoj suprotnosti sa svim onim {to
je saop{tio predstavnik za {tampu misije Ujedinjenih nacija u Sarajevu. Mi smo
ne jednom ponovili, da su Ujedinjene nacije situaciju shvatile ozbiljno, ali ni-
smo mogli da baziramo svoje aktivnosti na preuveli~anim saop{tenjima koja su
dolazila iz Gora`da. Izve{taji oficira JCO su ukazivali, da Srbi prodiru u manji
prostor za{ti}ene zone, ali bez ozbiljnijih posledica, te da ni u kom slu~aju grad
nije osvojen. Srbi ~ak nikada nisu ni poku{ali da zauzmu taj grad.
U skladu sa prethodnim izve{tajem, slede}eg dana, 8. aprila, Deli} je od-
bio da se sretne sa Mladi}em, a Mladi} nije hteo da u~estvuje u razgovorima,
ako njima ne prisustvuje Deli}. O~ekivao sam posetu specijalnog izaslanika
predsednika Klintona, ambasadora ^arlsa Redmana, koji je najavio dolazak u
Sarajevo za slede}i dan i nadao sam se, da }e njegovo prisustvo biti dovoljno da
dvojica generala do|u na pregovore.
Redman je stigao slede}eg jutra avionom Ilju{in 76 iz Zagreba. Brzo sam
mu predstavio situaciju oko Gora`da i te{ko}e koje imam da bih nastavio raz-
govore o prekidu neprijateljstava. Objasnio sam mu, tako|e, da sam tra`io od
133
Misija u Bosni

Aka{ija da Srbima uputi o{tar protest zbog napadnih aktivnosti oko podru~ja
Gora`de i da prestane artiljerijska vatra na grad. Dodao sam, da jedino valjane
izve{taje sa lica mesta {alju oficiri iz posmatra~kih timova oko Gora`da, a da
ostali izve{taji, naro~ito iz novinskih agencija, zamagljuju situaciju, jer se ba-
ziraju na izjavama neodgovornih ili izmi{ljenih slu`benika UNMO, i na saop-
{tenjima lokalnih vojnih komandanata, koji samo ponavljaju ono {to im narede
njihove vlade. Senzacionalisti~ke vesti i izve{taji su naj~e{}e pisani na osnovu
kojekakvih pri~a, koje su se plasirale po nare|enju i uz pomo} muslimanske te-
levizije i zvani~ne bosanske radio-stanice. Oni su uvek tu, kada treba ne{to uz-
burkati, pa se njihovim izve{tajima ne mo`e verovati, jer umesto istine saop{ta-
vaju la`i. Ipak, saglasio sam se sa Redmanom, da je situacija oko Gora`da izu-
zetno opasna i te{ka i da bi mogla da uti~e na o`ivljavanje ratnih aktivnosti na
svim linijama fronta dugog oko 1.000 kilometara. Zapravo, ona je u tom ~asu
bila gora, nego bilo gde na teritoriji Bosne. Mirnodopsko stanje i normalizova-
na situacija u Sarajevu izgleda da su uticali na narod da zaboravi da se gra|an-
ski rat i dalje vodi na celoj teritoriji Bosne i da nijedna strana u sukobu nije na-
~inila odlu~uju}i napor, da se taj bezumni rat ve} jednom zavr{i.
^esti diverzantski ispadi jedinica muslimanske vojske iz Gora`da van
granica za{ti}ene zone i spaljivanje mnogobrojnih srpskih sela isto~no od Dri-
ne, razbesneli su Mladi}a. On je optu`io mirovne snage da ravnodu{no posma-
traju te doga|aje, stalno isti~u}i ~injenicu, da je od Muslimana zahtevano da ne
koriste za{ti}ene zone kao bazu za izvo|enje vojnih aktivnosti.
Redman i ja smo oti{li kod predsednika Izetbegovi}a da mu prenesemo
li~na saznanja. Deli} nas je, tako|e, o~ekivao, pa je sastanak po~eo u visokom
profesionalnom stilu, izve{tajem oficira JCO, u kojem su detaljno opisani situ-
acija i doga|aj u Gora`du i oko njega. U toku ~itanja izve{taja Deli} je kolutao
o~ima i svaki ~as podizao pogled ka plafonu, daju}i time do znanja da nije sa-
glasan s opisom situacije, jer je to {to smo iznosili bilo u suprotnosti s onim {to
je on saop{tio Izetbegovi}u. Stalno je poku{avao da ne{to ka`e, sve dok mu
Izetbegovi} nije o{tro naredio da u}uti. Redman je tada preuzeo re~ i objasnio,
da je do{ao da pomogne u pregovorima koji je trebalo da se odr`e na aerodro-
mu o prekidu neprijateljstava. ^inilo mi se, da nije potpuno u toku, jer sam ste-
kao utisak da misli da su pregovori koje vodimo nastavak onih od 9. februara i
Va{ingtonskog sporazuma, te da treba da dovedu do mira kakav je postignut iz-
me|u Muslimana i Hrvata.
Slede}eg dana, posle nekoliko primedaba koje je uputio Deli} u vezi sa
sastankom na aerodromu, obe vojne delegacije su do{le na dogovor. Sastanak,
na kojem smo raspravljali o primirju u Sarajevu, odr`an je u hangaru, iako je
bio februar. I ovoga puta su stolovi postavljeni tako, da delegacije mogu da
sede jedna naspram druge. Na drugom kraju, na posebnim stolovima su ~eka-
li hrana i pi}e, kojima je trebalo da se po~astimo posle uspe{nog zavr{etka
134
Gora`de

pregovora. Pre zajedni~ke sednice, delegacije su se smestile u posebnim prosto-


rijama i Redman je poku{avao da utvrdi i najnovije izmene u njihovim zasebno
predlo`enim planovima za primirje. Mladi} je rekao da }e saslu{ati sve {to pred-
stavnici Ujedinjenih nacija i muslimanska strana imaju da ka`u, ali da ima pot-
puno nov predlog koji }e izneti tokom sastanka.To je zvu~alo zloslutno. Izgle-
dalo je, kao da je pripremio zamku Deli}u, pominju}i predlog za koji nije znala
muslimanska strana. Mladi}eva namera da onespokoji Deli}a bila je o~igledna,
ali je bilo suvi{e kasno da se pregovori izbegnu ili odlo`e.
U prisustvu Redmana sam otvorio sastanak podse}aju}i, da su Ujedi-
njene nacije u Bosni neutralni posrednik, koji ne}e nikoga ni na {ta prisiljava-
ti. Rekao sam zatim, da je ovo istorijska prilika da se mir kona~no uspostavi.
Ponavljao sam re~enice koje sam mnogo puta do tada izgovarao, naro~ito u
toku protekla dva meseca, da }e nam narod Bosne suditi i osuditi nas veoma
strogo, ako propustimo priliku i ne u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da ovim
prostorima zavlada mir.
Moj poziv je potpuno proma{io, jer su se obe strane istovremeno upu-
stile u `ustro me|usobno optu`ivanje. Nekako smo ih napokon smirili, a Red-
man je ukratko saop{tio sadr`aj dvofaznog plana Ujedinjenih nacija, ~ijom pri-
menom se potpuno obustavlja vatra, po~ev{i sa ~etrnaestodnevnim primirjem
u rejonu Gora`da, tokom prve faze. Posle duge lekcije o srpskoj istoriji, Mla-
di} je izneo sopstveni predlog, koji je bio iznena|uju}e podudaran i u krajnjoj
liniji veoma prihvatljiv za nas. Po~eo sam optimisti~ki da se osmehujem, jer je
o~igledno kriti~na ta~ka u pregovorima pro{la mirno. Po{to su prihvatili da
slu~aj Gora`da bude dodatak sporazumu, Muslimani su se saglasili da bi sve-
mu trebalo da prethodi probno ~etrnaestodnevno primirje, tokom kojeg bi se
utvrdili politi~ki i konstitutivni elementi, koji bi mogli da se primene i pre ne-
go {to se potpi{e sporazum o prekidu neprijateljstava. Srbi su, s druge strane,
tra`ili da se sklopi dugoro~no primirje, pre nego {to po~ne bilo kakva diskusi-
ja politi~ke ili konstitutivne prirode. Smatrali smo, da je op{ti dogovor veoma
blizu, pa se Redman vratio u Predsedni{tvo da vidi {ta Izetbegovi} misli o
kompromisu i kako gleda na doga|aje. Ubrzo se vratio sa Izetbegovi}evim sta-
vom, da razgovori ne bi smeli da se nastave ako se Srbi odmah ne povuku na
polo`aje od pre 30. marta, odnosno pre po~etka napada na Gora`de. Tom izja-
vom smo se odjednom na{li na po~etku.
Iz Izetbegovi}eve kancelarije je kasnije do Simona procurila vest, da je
Redman tajno savetovao Izetbegovi}u da promeni mi{ljenje, jer ako bi se rat
zaustavio u momentu kada Srbi dr`e 70 odsto teritorije, bilo bi nemogu}e us-
postaviti pravedan mir. Politi~ki rizik je jednostavno bio preveliki. Nemogu}e
je prosuditi, da li je takav stav bio pametan ili ne, ali zahtev da se Srbi odmah
povuku iz za{ti}ene zone da bi se dalje razgovaralo, postao je osnovni musli-
manski uslov i Izetbegovi} je tako zavr{io pregovore na aerodromu. Bosanska
135
Misija u Bosni

vlada je ishitrenom odlukom odbacila veliku {ansu da se sklopi mir nadaju-


}i se, da }e kasnije biti u stanju da izvu~e ve}e ustupke od Srba. To se ipak
nikada nije dogodilo.
Naravno, bila je to tragedija za bosanski narod, pogotovo {to je politi~-
ko i teritorijalno re{enje koje je najzad nametnuto Bosni 1995. godine Dejton-
skim sporazumom, po mnogim ta~kama bilo sli~no sporazumu, koji smo `e-
leli da ustanovimo osamnaest meseci ranije. 27 Sastanak se zavr{io dogovorom
obe strane, koje su prihvatile primirje u trajanju od 48 ~asova, da bi korigo-
vale svoje polo`aje. Kada smo oti{li, Deli} i Mladi} su me optu`ili, da sam im
dao la`ne podatke o toku razgovora, nagla{avaju}i da ih slede}i put ne}u ta-
ko lako prevariti.
Slede}eg dana, 10. aprila, trebalo je da odletim u Brisel na sastanak Se-
vernoatlantskog saveta. ^etrdesetosmo~asovni period hla|enja”, koji smo po-
stigli na obe strane, delovao je smiruju}e, pa sam zbog ”toga odlu~io da odem na
taj sastanak. Dok sam ~ekao u britanskom avionu u Splitu da poletim u Brisel,
stigla mi je poruka iz Zagreba od De Laprela, koji je hitno `eleo da razgovara
sa mnom. Rekao mi je, da su Srbi u velikom broju napali {ire podru~je Gora-
`da, da muslimanske snage u rasulu bacaju oru`je i da be`e u grad. Bilo je ja-
sno, da se moja poseta Briselu odla`e. Poleteo sam ponovno u Sarajevo, gde mi
je na~elnik {taba, brigadir Van Bal, ispri~ao, da su srpski tenkovi na prilazima
Gora`du i da direktno ga|aju zgrade u gradu, s druge strane reke. Susedna sela
Uhoti}i, Poti}i i Od`aci gore u plamenu. Muslimanska vojska je u panici i be`i
sa polo`aja. Vojnici su prestali da pru`aju otpor neprijatelju, a bosanska vlada
tra`i pomo} od Ujedinjenih nacija. Uz to je ameri~ka obave{tajna slu`ba
uhvatila poruku generala Mladi}a jednom od svojih komandanata, u kojoj se
ka`e da on ne `eli ni jedan ceo klozet u gradu”.

Vreme diplomatije i pregovora je ostalo za mnom. Sa njim je spao i
ogroman teret sa mojih ple}a, jer sam se opet na{ao na polju koje dobro po-
znajem - borba i rat. Nije mi padalo na pamet, da bi snage Ujedinjenih naci-
ja mogle da se uklju~e u nasilno re{avanje problema. Ali, `ivoti mojih vojni-
ka i civila u Gora`du su bili direktno ugro`eni. Pre nego {to sam napustio
Split, upozorio sam NATO, da }u zatra`iti vazdu{nu podr{ku i vazdu{ne na-
pade ~im stignem u Sarajevo.
Kada sam do{ao u {tab, tra`io sam direktnu vezu s odsekom Komande
NATO za vazduhoplovnu takti~ku podr{ku. Upitao sam komandanta puka De-
sa Dezonija, stare{inu oficira za vezu NATO u Sarajevu, koliko vremena treba
avionima da po~nu napad. Odgovorio mi je, da slu`beni zahtev jo{ nije uputio
27) Sporazum o ure|enju Bosne je pokrenut 21. novembra 1995. godine u ameri~koj
vazduhoplovnoj bazi u Dejtonu, dr`ava Ohajo. Prisutni su bili predsednici Izetbe-
govi} (Bosna i Hercegovina), Milo{evi} (Srbija) i Tu|man (Hrvatska), kao i pred-
stavnici Kontakt grupe.
136
Gora`de

na~elnik {taba koji je, o~igledno, ~ekao da se vratim. Na brzinu sam popunio
i potpisao zahtev za realizaciju Plavog ma~a” i postupak je po~eo. Procedu-

ra je predvi|ala i politi~ku odluku, odnosno da vazdu{ne napade odobre
najpre Aka{i, koji je bio u Parizu, a zatim i komanda u Njujorku. Ceo postu-
pak odobravanja je trajao oko jedan sat. Bilo je skoro 16 ~asova i 55 minuta
kada je odobrenje koje smo ~ekali stiglo u Sarajevo, i kada je NATO prvi put
krenuo u bombardovanje.
Zbog lo{eg vremena, koje je zahvatilo rejon dejstva, i oblaka koji su skri-
vali vrhove planina, avioni su morali da se spuste ispod oblaka i da sve do Go-
ra`da lete na maloj visini. Primorani da lete iznad samog tla, piloti su jedva pro-
nalazili odgovaraju}e mete, za samo nekoliko sekundi preleta preko Gora`da.
Niski letovi su pored toga bili veoma opasni za NATO-avione, jer su Srbi mo-
gli da ih ga|aju svojim raketama zemlja-vazduh. U stvari, to boji{te se itekako
razlikovalo od boji{ta na kojem su se ovi piloti NATO-avijacije ve} oprobali u
Zalivskom ratu, gde su mogli da sa velikih visina i bez rizika lansiraju laserski
vo|ene bombe na stati~ne ciljeve. Uprkos riziku i lo{im vremenskim uslovima,
piloti su morali da nastave zadatak, a oficiri za navo|enje, razme{teni na tere-
nu, trebalo je da im olak{aju posao, navode}i ih na ciljeve.
Jo{ u 14 ~asova i 50 minuta sam naredio Simonu [edboltu, da po{alje ge-
neralu Mladi}u na Pale telegram, u kojem ga opominjem da }u tra`iti vazdu{ne
napade, ako ne prekine napad na Gora`de i ako ne postupi u skladu sa Rezolu-
cijom 836 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja mi to omogu}uje.28
Sumnjao sam, da }e ta pretnja imati neki efekat ali sam, svejedno, morao
da stavim do znanja Mladi}u da }u ga napasti, bez daljeg upozorenja. Nismo
dobili nikakav odgovor. Da bi nekako otklonio opasnost od bombardovanja Sr-
ba, Viktor Andrejev je oti{ao na Pale, s namerom da nagovori Karad`i}a da za-
ustavi napredovanje srpske vojske. Bez mnogo nade u uspeh, rekao sam mu, da
tako|e poku{a da ga ubedi, da se srpska vojska koja opseda Gora`de - povu~e.
U 15,00 ~asova oficiri JCO iz Gora`da su izvestili da Mladi}eve snage `estoko
tenkovima napadaju jugoisto~ni deo grada. U 16,00 ~asova je srpska artiljerija
po~ela da ga|a sam grad. Situacija u Gora`du se pogor{avala iz minuta u mi-
nut, a mi jo{ nismo imali odobrenje iz Njujorka.
U 16 ~asova i 15 minuta sam dobio slede}i odgovor od Mladi}a:
”Predsednik i vrhovni komandant Republike Srpske, doktor Radovan
Karad`i}, naredio je, da na Gora`de ne sme pasti ni jedna granata ... saglasno s
28) Rezolucija broj 836 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, 4. jun 1993. godine,
~lan 9: Ovla{}uje se UNPROFOR (...) da obavlja zadatak po mandatu iz ~lan 5,

gore navedenog, ako dejstvuje u samoodbrani, da preduzme potrebne mere,
uklju~uju}i i upotrebu sile, da bi odgovorio na ugro`avanje za{ti}enih zona od
strane bilo koje u~esnice u sukobu, pri njenom poku{aju da vojnim snagama ugrozi
njenu bezbednost”.
137
Misija u Bosni

izve{tajima na{ih osmatra~a, mo`emo sa sigurno{}u da Vas izvestimo, da ni


jedna artiljerijska granata nije pala na Gora`de”.
Kancelarija za vezu u
sarajevskoj Rezidenciji je
bila glavni centar
UNPROFOR-a u Bosni.
Na slici, Nik Kostelo
razgovara sa generalom
Ratkom Mladi}em. Posle
ljutite razmene re~i, Nik je
zalupio slu{alicu, a prisutni
su tom gestu srda~no
aplaudirali. Tog dana,
svima nam je bilo dosta
Mladi}a (april 1994.).

Ba{ u tom trenutku su oficiri JCO izve{tavali, da te{ka artiljerija i ten-


kovi tuku direktno po gradu. Mladi} je o~igledno bio lud, la`ov ili potpuno
van kontakta sa svojom vojskom. ^inilo mi se, da je jedino logi~na ova po-
slednja varijanta.
U 17,00 ~asova sam razgovarao s admiralom Lejtonom Smitom iz Napu-
lja i potvrdio mu, da sam dobio odgovaraju}a ovla{}enja za kori{}enje NATO-
avijacije za napade na ciljeve na zemlji oko Gora`da. Posle kra}eg razgovora
smo se saglasili, da je nemogu}e prepoznati prave mete za prvi napad zbog sla-
be vidljivosti, lo{eg vremena i ~injenice, da se tenkovi stalno kre}u po pokrive-
nom zemlji{tu. Prolazili su minuti, a avioni nisu mogli da otkriju ciljeve. Simon
je podrugljivo komentarisao, da je sre}a {to Var{avski pakt nikada nije planirao,
niti napadao Zapad po ki{nom vremenu.
U 18,00 ~asova su piloti i dalje tragali za tenkovima, a ja sam rekao Desu
Dezoniju da im javi da ga|aju stati~ne artiljerijske polo`aje. Ubrzo sam prome-
nio odluku i naredio, da se ne ga|aju topovi na vatrenim polo`ajima ve} ko-
mandna mesta, jer sam verovao, da je bolje otkinuti glavu oktopodu, nego mu
se}i krak po krak. Jo{ dok smo razra|ivali detalje, javljali su nam da dva aviona
A-10 nemaju vi{e goriva i da moraju da se vrate. Dva aviona F-16, koji su kru-
`ili u blizini, uspeli su kona~no, u 18 ~asova i 26 minuta da izvr{e napad i razo-
re jedno komandno mesto. Kasniji obave{tajni izve{taji su potvrdili da je u tom
bombardovanju poginulo devet oficira, Mladi}evih drugova. Malo pomalo, Mla-
di} je preneo vatru na lokacije JCO koje sam mu ranije dao. U 18 ~asova i 45
minuta je obustavljena sva vatra.To je bio prvi ratni zadatak NATO na koji se ~e-
kalo pedeset godina, jo{ od momenta kada je ta organizacija osnovana.
138
Gora`de

Redman je prestojao celo popodne u mojoj kancelariji i pa`ljivo slu{ao


sve {to se govorilo i de{avalo, ali je povremeno odlazio u susednu zgradu, gde
je bila ambasada SAD, da bi se javljao u Va{ington. To je bilo veoma korisno,
jer smo mogli da po{aljemo trenutne izve{taje direktno ameri~koj administraci-
ji, pre nego {to im bosanska vlada uputi te iste izve{taje, ali prera|ene na na~in
koji joj najvi{e odgovara. U 22 ~asa i 15 minuta je stigla poruka od Mladi}a,
koju je potpisao Milovanovi}, njegov zamenik: NATO-avijacija je danas izvr-
{ila napad na snage srpske vojske kod Gora`da. ” Va{i predstavnici su najavili
dalje napade. Tra`imo, da nas odmah informi{ete, po ~ijem nare|enju i odluci
su NATO-avioni napali polo`aje Vojske Republike Srpske”. Nije mi bilo te{ko
da mu odmah po{aljem poruku da sam to bio ja. Kasnije, u telefonskom razgo-
voru, on nam je poru~io, da se pripadnici Ujedinjenih nacija ne}e `ivi izvu}i iz
Bosne. Izgledalo je, da smo pokidali sve veze sa Srbima. Posle tri sata od izvr-
{enog napada, Va{ington je izdao detaljno saop{tenje za {tampu, dopunjeno
kartama i video-snimcima o napadu koji su izvr{ili njihovi piloti. Iznenadilo
nas je, da su Ujedinjene nacije samo uzgred pomenute i to nam nije bilo pravo.
Takav postupak je bio znak, da politi~ko re{enje nije moglo da se postigne.
Usred tog mete`a su Aka{i i De Laprel, u pratnji celog {taba iz Zagreba,
koji smo zvali Zagreba~ki lete}i cirkus” stigli u Sarajevo. Sa svim onim ljudi-
ma koji su ve} ”bili u Rezidenciji, uklju~uju}i i novinare i razne politi~ke li~no-
sti, u zgradi je postalo tesno. Rusi, Francuzi, Amerikanci, Bugari, Holan|ani,
Britanci, Danci, civili i vojna lica, svi su se sjatili kod nas u `elji da dobiju pra-
vu i potpunu informaciju, dok je Simon [edbolt bezuspe{no poku{avao da ne
dozvoli svima da u|u u
moju kancelariju. Stara
muslimanska nju{kala, ka-
kvi su bili slu`itelji u Rezi-
denciji, verovatno po nalo-
gu bosanske obave{tajne
slu`be, samoinicijativno su
raznosili sendvi~e i kafu i
muvali se oko grupa u ko-
jima su se nalazile neke
va`nije li~nosti, pa i gde se
o doga|ajima dana razgo-
varalo na vi{em nivou.
Viktor je kasnije Snimak prilikom telefonskog razgovora s Aka{ijem
do{ao sa Pala, u pratnji o vazdu{nim napadima na Srbe, o ~emu smo tih
dana razgovarali i sa Radovanom Karad`i}em na
Jeljcinovog specijalnog
Palama. Sleva nadesno: brigadni general Van Bal,
predstavnika za Bosnu, general De Laprel, ja i Viktor Andrejev.
Vitalija ^urkina. ^urkin je
139
Misija u Bosni

imao veoma uzbudljiv dan, naro~ito od momenta kada je Karad`i}u otvoreno


rekao da je la`ov. ^urkin i Andrejev su bili poti{teni zbog nemogu}nosti da
spre~e bombardovanje, a ^urkin jo{ i zbog modrice i ~voruge koju je dobio ka-
da mu je poklopac kupole ruskog transportera koji ih je dovezao sa Pala, pao na
glavu. Le~ili su tugu uobi~ajenom dozom ledene votke i kavijara, koji je doneo
iranski vojni izaslanik u Sarajevu, u koga sam uvek sumnjao da krijum~ari to-
pove u Bosnu. U {tabnoj {koli nas nikada nisu uve`bavali da ispijamo alko-

holna pi}a”, - rekao sam u {ali Simonu - pre nego {to sam oti{ao u krevet ne-
gde oko pono}i.
Jedanaesti april je po~eo mirno, ali ve} oko podneva su granate ponovno
padale po Gora`du. Vreme je i dalje bilo lo{e i francuski Mira`i nisu bili u stanju
da se spuste ispod oblaka. Oko 12 ~asova i 36 minuta je artiljerijska vatra poja-
~ana, ali samo zbog toga {to je jedan ameri~ki avion F-8, koji je prele}u}i grad i
lete}i du` Drine, probio zvu~ni zid. U 13 ~asova i 15 minuta Viktor, koji je upra-
vo zavr{io razgovor sa Beogradom, preneo mi je, da je predsednik Milo{evi} li~-
no intervenisao kod Karad`i}a da se prekine artiljerijska vatra po Gora`du.
Srpski tenkovi su se pojavili u 14 ~asova i 7 minuta, napreduju}i ka Gora-
`du sa zapada. O~igledno, da general Mladi} nije mario za ono {to ka`e Milo{e-
vi}. Izdao sam nare|enje, da se ti tenkovi ga|aju. Ba~ene su tri bombe, koje su
uni{tile jedan tenk i dva transportera. Tra`io sam od Nika Kostela da opomene

Ukrajinski vojnici evakui{u povre|enog iz Gora`da, aprila 1994. godine.


Neo{te}ene zgrade u pozadini demantuju muslimansku propagandu, da je ~itav
grad razru{en.

140
Gora`de

generala Mladi}a da zaustavi napredovanje prema gradu, jer su u njemu vojni-


ci Ujedinjenih nacija, koji nemaju borbeni zadatak u ratu, ali }e morati da od-
govore na vatru u samoodbrani, i ne}e oklevati da iskoriste to pravo.
”Samo jo{ jedan napad” - odgovorio je Mladi} - i obori}u avione koji
nas napadaju. Ne mogu da garantujem bezbednost vojnicima ” UNPROFOR-a.
Ako bude trebalo, napa{}u i va{e komandno mesto”. Pogledao sam prema Ko-
{evu i srpskim polo`ajima oko njega, gde je sve izgledalo mirno i zaklju~io, da
general blefira. On nije smeo da se usudi da po~ne rat protiv Zapada, osim ako
nije odlu~io da sve bosanske Srbe povede sa sobom u samoubila~ku avanturu.
Samouvereno sam mu rekao, da mu dajem deset minuta da povu~e trupe i ten-
kove iz sela pored Gora`da. Ne{to pre isteka roka oficiri JCO su me izvestili, da
su se tenkovi okrenuli i brzo udaljili prema Vi{egradu. Nisu se vi{e vra}ali, ali
se sporadi~na artiljerijska vatra nastavila. Muslimanska vojska je imala mino-
baca~e iza zgrade u kojoj su bili razme{teni moji osmatra~i iz JCO, a jedan srp-
ski artiljerijski plotun koji je ispaljen na te minobaca~e je usmrtio komandira
mog osmatra~kog tima. U 16 ~asova i 30 minuta situacija se donekle smirila.
Tokom protekla dva dana je bilo mnogo lak{e uspostaviti telefonsku ve-
zu sa Mladi}em, nego {to smo mislili. ^im bismo okrenuli broj da tra`imo Ka-
rad`i}a, Milovanovi}a ili nekog od oficira iz njegovog {taba, uvek se javljao
Mladi}, iako smo znali da je bio na bojnom polju kod Gora`da. Govorio je mir-
no i hladno, ali uz primetnu suzdr`anost i ljutinu, pori~u}i da je napao Gora`de
zbog osvete ili da bi ka`njavao Muslimane. Jednom je rekao Niku: Reci svom
generalu, da ne zove ni moje pot~injene ni mene; imamo ovde posla”. ” Drugom
prilikom, posle `estoke srpsko-hrvatske razmene psovki i uvreda, Nik je jed-
nostavno tresnuo slu{alicu i tako prekinuo razgovor sa Mladi}em. Svi u prosto-
riji, uklju~uju}i Redmana i ^urkina, su aplaudirali. Nik je bio veoma zbunjen,
a nama je toga dana bilo dosta Mladi}a.
Srbi su kasnije protestovali tvrde}i da 11. aprila nisu uni{teni tenk i dva
oklopna transportera, nego jedna ambulantna kola. Po{to su ambulante @e-
nevskom konvencijom za{ti}ene od napada, obratio sam se Desu Dezoniju i
rekao, da mi to li~i na pri~u o velikoj jedinici”. Sumnjao sam, da je u pita-
nju propagandna podvala Srba,”ali sam ipak na zidu svoje kancelarije oka~io
fotografiju tog uni{tenog ambulantnog vozila, sa velikim natpisom iznad sli-
ke velika jedinica NATO”.
” Ve} u toku toga dana Aka{i i De Laprel su u mojoj kancelariji poku{ava-
li da analiziraju sve {to bi moglo da proistekne iz raznih propagandnih poruka.
Morali smo da doka`emo, da je srpski napad na Gora`de bio signal za op{ti na-
pad na svim frontovima. Ako je tako, muslimanske snage su mogle da ga zau-
stave. Mada bi muslimanska vojska bila uspe{nija na planinskom terenu, van
naseljenih mesta, gde reljef i {ume pru`aju izvanredne mogu}nosti za odbranu,
ona se povukla u gradove i ponovno spremala da civile koristi kao za{titu. Bez
141
Misija u Bosni

sumnje, i NATO je postao deo te igre, {to je bosanskoj vladi ulivalo nadu da }e
pobeda biti na njihovoj strani. Lokalni radio u Sarajevu je stalno emitovao pop-
muziku, kojom je proslavljao vazdu{ne napade NATO, a mirovnjaci Ujedinje-
nih nacija su se jo{ jednom na{li u nezavidnoj situaciji. Imao sam nelagodan
predose}aj, da to nisu poslednji doga|aji te vrste.
Tokom dana smo odr`ali mnogobrojne sastanke u mom {tabu, kojima su
prisustvovali Aka{i, Redman i ^urkin, ali ni jedan nije protekao u skladu s onim
{to sam zamislio. Verovao sam, da }emo zajedno lak{e i bolje sagledati takti~ku
situaciju i oceniti doga|aje na politi~kom i strategijskom planu. Ono {to zajed-
no odlu~imo, moglo bi da skrati dug put koji je svaki predlog za dejstvo morao
da pro|e, da bi preko svih instanci stiglo odobrenje za akciju, koje bi se zatim
pretvorilo u nare|enja trupama na terenu. Kada bismo dobili neko novo obave-
{tenje o razvoju situacije na boji{tu, naj~e{}e neprijatno, svi su }utali i ~ekali da
najpre ja iznesem re{enje problema, a potom su oni nudili savete.
Svi smo bili saglasni, da silu upotrebljenu protiv Srba moramo najpre
usaglasiti s ovla{}enjima snaga Ujedinjenih nacija, s tim da to bitnije ne
ugrozi prirodu misije odr`avanja mira, koja bi se druga~ijim stavom i dej-
stvom pretvorila u nametanje mira. Jer, nametanje mira bi celokupnu misi-
ju odvelo u propast, ali i pove}alo broj nastradalog stanovni{tva. Odlu~io
sam jo{ ranije da, ako Srbi upadnu u Gora`de, pozovem NATO da izvr{i
masovne vazdu{ne napade protiv njih, mada bi takav potez mogao da ozna-
~i kraj mirovne misije. Ali, dok god je stepen anga`ovanja NATO bio vezan
za ovla{}enja Ujedinjenih nacija, nije se smeo napustiti plan o nastavljanju
mirovnog procesa. Odbrana za{ti}enih zona je predstavljala borbeni zada-
tak, a Ujedinjene nacije nisu za to bile ni zadu`ene, ni ovla{}ene, ni opre-
mljene, ni uve`bane. Druga je stvar, {to je bosansko rukovodstvo verovalo,
da su vazdu{ni napadi NATO na Gora`de sastavni deo misije Ujedinjenih
nacija, te da su po~eli po uzoru napada izvedenih za vreme rata u Zalivu, i
da su isklju~ivo upereni protiv Srba.
U sredu, 13. aprila, u Sarajevo su do{li mnogi gosti u pratnji lorda Ove-
na i Torvalda Stoltenberga, kojima su uru~eni a`urirani izve{taji oficira JCO sa
lica mesta. Oni su smatrali da, su borbena dejstva usmerena samo na visove oko
grada i na glavni put koji vodi u dolinu i iz nje. Nasuprot propagandnim izve-
{tajima, Srbi nisu ga|ali civilne ciljeve, ali su znatno ugrozili polo`aje musli-
manske vojske u gradu. Tokom diskusije koja se razvila posle upoznavanja sa
situacijom, zaklju~eno je, da se Srbi ne}e povu}i sa zauzetog terena, jer `ele da
zadr`e ste~enu vojnu prednost. Redman je ~ak mislio da nema mira u ovom
gradu, sve dok srpski napadi prolaze neka`njeno i dok se ne uspostavi status
quo. ^urkin i Redman su razmenili o{tre re~i i potpuno razli~ita mi{ljenja o to-
ku dejstava. Ipak, obojica su se saglasili, da novi vazdu{ni udari treba da budu
opomena i odgovor na nove napade Srba. Bio sam zadovoljan, {to su politi~ari
142
Gora`de

u prilici da vide, kako izgleda kada vojni {tab mora da re{ava neku osetljivu
borbenu situaciju u ograni~enom vremenu, usred bitke.
U 12,00 ~asova slede}eg dana, 14. aprila, reputacija Ujedinjenih nacija u
Bosni se dramati~no ru{ila. Srbi su kao taoce uzeli oko 150 vojnika Ujedinje-
nih nacija i radnika humanitarnih organizacija, a posle nekog vremena smo do-
bili informaciju, da srpska artiljerija otvara vatru na Tuzlu, tako|e ozna~enu kao
za{ti}enu zonu. To me je prisililo, da zahtevam nove vazdu{ne napade, ali sam
istovremeno naredio brigadiru Van Balu da ispita mogu}nost da se danski ten-
kovi Leopard rasporede u Tuzli i poku{aju vatrom da zaustave srpski napad.
^im su se na{i tenkovi vatrom suprotstavili srpskoj artiljeriji, napad je prestao,
jer im je jasno stavljeno do znanja da misija Ujedinjenih nacija ne zavisi samo
od podr{ke NATO i da ona ima i sopstvena odbrambena sredstva.

Kompletno srpsko rukovodstvo sa pregovara~kim timom UN na @enevskoj


mirovnoj konferenciji, 8. juna 1994. godine: Nikola Koljevi}, Ratko Mladi},
Mom~ilo Kraji{nik, Radovan Karad`i} (sedi), Aleksa Buha, Jasu{i Aka{i (sedi)
Ser|o de Meljo i ja.
Proveo sam dan sa ministrima za odbranu zemalja, iz ~ijih su kontingena-
ta Srbi uzeli taoce, uveravaju}i ih da njihovi vojnici ne}e biti oslobo|eni sve dok
postoji opasnost da Ujedinjene nacije budu uvu~ene u rat. Mada ~injenice nisu
bile povoljne, ~vrsto sam verovao, da te{ko}e na koje nailazimo nisu nepremo-
stive. U me|uvremenu sam poku{ao da izdejstvujem, da se svi taoci puste na
slobodu. Vojni komandant u ratu uvek mora da se trudi da zadr`i inicijativu, ali
143
Misija u Bosni

u izvo|enju mirovne operacije takav postupak nije uvek mogu}. Komanda nad
snagama za odr`avanje mira mnogo je izazovnija.
U petak, 15. aprila, imali smo najte`i dan u toku cele misije. Kao i obi~-
no, dan je po~eo mirno. Aka{i je oti{ao sa Nikom Kostelom na Pale da vidi Ka-
rad`i}a i ka`e mu da obustavi napade na Gora`de, pusti taoce i vrati se za kon-
ferencijski sto. Aka{i je u tom trenutku bio izuzetno hrabar ~ovek. Rekli su mu,
da Srbi odbijaju bilo kakvo posredovanje, ~ak i predsednika Milo{evi}a, i da su
Ujedinjene nacije odgovorne za ubistvo velikog broja srpskih vojnika. Aka{i se
ipak usudio da ode u neprijateljski raspolo`en tabor, u kojem su se okupili ne-
stabilni politi~ari, revolvera{i i ljudi osumnji~eni za ratne zlo~ine.
Na Palama je Karad`i} rekao, da bosanski Srbi vi{e i ne `ele da se sret-
nu, a kamoli da razgovaraju sa vojnim osobljem iz UNPROFOR-a, obja{njava-
ju}i da Nika smatra mobilisanim civilom, po{to slu`i kao prevodilac tokom raz-
govora. Karad`i} je prihvatio obja{njenje, da je izvr{eni vazdu{ni napad bio re-
zultat uskla|ene volje me|unarodne zajednice i njene politike, ali nikako nije
hteo da oprosti UNPROFOR-u {to je od njega potekla ta inicijativa. Nije hteo
da pregovara o taocima. Izri~ito je naredio, da se taoci mogu pustiti tek kada
budu oslobo|eni Srbi zato~eni u Tar~inu.
Posle ru~ka, tog istog dana, komandant grupe JCO iz Gora`da je izve-
stio o silovitom napadu Srba sa severa na centar grada. Obavestili su me za-
tim, da je lokalni muslimanski komandant tra`io od komandanta osmatra~ke
grupe da iza|e na prvu liniju fronta, kako bi bolje video {ta se de{ava. Odve-
zli su se potom Land roverom na oko tri kilometra severno od Gora`da, gde
ih je zaustavila mitraljeska vatra. Voza~ i suvoza~ su te{ko ranjeni. U tom trenut-
ku ih je prekrila minobaca~ka vatra i Land rover je pogo|en. Pre`iveli su se sklo-
nili u obli`nje zaklone, a ispred njih su se jasno razaznavale srpske snage koje su
nastupale. Uspeli smo, ipak, da ih izvu~emo i da tako izbegnemo ve}e gubitke.
Odmah sam zatra`io, da NATO pripremi vazdu{ni napad na nastupaju}e
snage bosanskih Srba. U isto vreme sam pozvao Nika, koji je jo{ bio na Palama,
jer je Aka{i ru~ao sa Karad`i}em. U me|uvremenu je Simon tra`io od Francuza
u Sarajevu, da pripreme dva helikoptera Puma za hitnu medicinsku evakuaciju
ranjenika. ^ak i za balkanske prilike je bilo mnogo doga|aja istovremeno, po-
gotovo {to je Aka{i ru~ao sa ~ovekom koji je naredio napad na na{e vojnike. Mo-
ja jedina veza sa Palama je bio nesigurni radio, iako sam znao, da bosanska oba-
ve{tajna slu`ba prislu{kuje na{e razgovore, i da ih odmah prosle|uje novinari-
ma. Slede}eg dana smo u njujor{kim novinama ~itali ovakav tekst:
Rouz: Nik, mo`e{ li da me pove`e{ s Aka{ijem? Ga|ali su na{e momke
na isturenom”polo`aju. Oni ne mogu da se povuku na sigurno mesto. Sada }e-
mo `estoko upotrebiti ’Plavi ma~’. Mo`e li Aka{i da da dozvolu za to? Ka`i mu,
da imamo gubitke na prednjem polo`aju i da smo pod jakom vatrom. Potrebna
nam je akcija ’Plavi ma~’ da bismo ih izvukli, jer }e ih pobiti”.
144
Gora`de

Nik: Razumeo, ~ekaj. Idem do Aka{ija i bi}u tu za 10 sekundi”.


Aka{i:” Alo, Majkl”.
Rouz: ”Zdravo, gospodine Aka{i”.
Aka{i:” Slu{am”.
Rouz: ”Situacija se umnogome pogor{ala od na{eg sastanka. Musliman-
ska vojska se” povla~i. Oni gube i povla~e se prema severu, a ne prema jugu
kako smo o~ekivali. Bosanska srpska vojska direktno ga|a na{e ljude na na{im
polo`ajima. Imamo gubitke - jednog izgubljenog ~oveka, jednog poginulog i
jednog ranjenog. Oni su svi u prvoj liniji rovova. Ne mogu sami da se povuku,
bez vazduhoplovne podr{ke. Treba nam hitno vazduhoplovna podr{ka”.
Aka{i: (posle nekoliko {i{tanja na vezi) Da li bi ne{to pomoglo, ako bi
Karad`i} naredio da se napad zaustavi a ugro`eni ” ljudi evakui{u?”.
Rouz: Gospodine, dok nare|enje stigne do jedinice u borbenom dodiru,
mislim, da }e”svi biti mrtvi ili zarobljeni (jo{ neke smetnje na vezi)”.
Nik: Da li }ete odmah poslati helikoptere za evakuaciju?”.
Rouz:” Ne, situacija je kriti~na, Nik. Oni su pod te{kom vatrom. Nalaze
” rovova. Treba im odmah vazduhoplovna podr{ka. U protivnom,
se u prvoj liniji
ima}emo jo{ vi{e gubitaka i oni }e biti prepu{teni sami sebi. Oni ne mogu da se
pokrenu izvan zaklona. Imaju ranjenike i ne `ele da ih ostave”.
Aka{i: Majkl, samo jo{ jedno pitanje. Da li to zna~i, da ste povukli zah-

tev za helikoptersku evakuaciju ranjenih. O tome bih morao odmah da obave-
stim Karad`i}a, koji upravo re{ava nastali problem. Ho}ete li, da on prekine sa
tim, jer se va{a dva zahteva ne podudaraju jedan s drugim”.
Rouz: Ta~no. Zahtevi su protivre~ni. Nama je najpre~e da se prekine
ubijanje ljudi.” Tek tada mo`emo da razmi{ljamo o povla~enju i evakuaciji uz
pomo} helikoptera. Dakle, moramo prekinuti napad i borbu, jer je to va`nije, a
posle }emo se pobrinuti za evakuaciju”.
Na kraju, zahvaljuju}i Aka{iju i njegovom pritisku na Karad`i}a, borbe
su zaustavljene, verovatno pred izvesno{}u vazdu{nih napada, a dvojica ranje-
nika su evakuisana bez odugovla~enja. Mo`da je sve to bilo i slu~ajno, ili zbog
nare|enja generala Mladi}a da se napad zaustavi, da ne bi do{lo do vazdu{nih
napada. Te detalje ne}emo nikada saznati.
Za svaki slu~aj smo u patroli zadr`ali dva aviona A-10 , koji su kru`ili iz-
nad Gora`da, dok su helikopteri Puma boravili u vazdu{nom prostoru iznad
Gora`da, sve dok dvojica najkriti~nije ranjenih vojnika nisu evakuisani u fran-
cusku vojnu bolnicu u Sarajevu. Zahvaljuju}i brzini evakuacije i odli~noj in-
tervenciji vojnih lekara specijalista, jedan od njih se spasao same smrti. Metak
ga je pogodio u glavu sa zadnje strane, ba{ na mestu gde prestaje okovratnik
pancira, i zadr`ao se u glavi izme|u o~iju. Slede}eg dana sam ~uo, da je mla|i
brat {efa posmatra~ke grupe JCO bio me|u vojnicima u Gora`du. On to nije
hteo da ka`e, sve dok nije izvr{io zadatak.
145
Misija u Bosni

Smrknuti i napeti Aka{i, De Laprel i ja smo te no}i oti{li da razgovara-


mo s Izetbegovi}em i Silajd`i}em, koji su izra`avali otvoreno nezadovoljstvo
onim {to se de{ava u Gora`du. Izetbegovi} je rekao, da }e mnogi ljudi umreti,
ako Ujedinjene nacije ne preduzmu odlu~uju}e korake. Optu`io me, da potce-
njujem te{ko}e stanovni{tva i odgovornost pred Rezolucijom Saveta bezbedno-
sti broj 836, kojom se nala`e odbrana za{ti}enih zona. Tra`io je, da Ujedinjene
nacije ukinu sva ograni~enja u vezi sa vazdu{nim napadima.
U jednom momentu Silajd`i} je naglo ustao i napustio prostoriju, o~igled-
no u znak protesta zbog Aka{ijevog negiranja da su Ujedinjene nacije mogle da
u~ine mnogo vi{e nego {to su uradile. Ipak, laknulo mi je kada sam video, da je
Silajd`i} iza{ao samo da bi popu{io cigaretu. Kada se vratio, rekao nam je da su
dve granate upravo pale na Gora`de, i odmah je optu`io Aka{ija da izbegava du-
`nost i da poku{ava da potpuno diskredituje Ujedinjene nacije. [ta je zadatak
UNPROFOR-a, ako ne da {titi za{ti}ene zone, pitao je. Aka{i, koji je sve primio
veoma uljudno i bez ljutnje, odgovorio je, da su Ujedinjene nacije postupale u
skladu s ovla{}enjima koja imaju. To je opet rasrdilo Silajd`i}a.
Vidno uzbu|en rekao sam, da bosanske vo|e ne mogu da o~ekuju da se
UNPROFOR bori u ovom gra|anskom ratu. Zadatak te organizacije je da ~uva
mir, a ograni~enu vojnu silu mo`e da koristi samo da bi spre~ila napade na za-
{ti}ene zone. Jedino Savet bezbednosti u Njujorku ima prava da izmeni zadatak
snaga Ujedinjenih nacija i da odobri vazduhoplovnu podr{ku u strategijskim
razmerama. Amerikanci su nedavno izjavili, da nisu spremni da upotrebe NA-
TO za odbranu Gora`da, niti da se snage Ujedinjenih nacija pretvore u borbe-
ne jedinice, i da su zbog toga male mogu}nosti da se donese takva odluka. Ni
Izetbegovi}, ni Silajd`i} nisu prihvatili takvo obrazlo`enje. Uostalom, njiho-
ve snage su ostavile Gora`de na milost i nemilost Srbima, i mi ni{ta vi{e ni-
smo mogli da u~inimo .
^itav buljuk novinara i televizijskih reportera s uperenim kamerama, ~e-
kali su kraj sastanka. Nekolicina ameri~kih novinara je dobacivala neumesne
primedbe na ra~un Aka{ija, koji se povla~io, tako da sam morao da stanem is-
pred njega. Na ulicama Severne Irske sam otkrio da se ne mo`e razumno raz-
govarati s ekstremistima. Bio sam uveren, da su Silajd`i} i Izetbegovi} sa svo-
jim istomi{ljenicima u me|unarodnoj {tampi bili ube|eni, da su Ujedinjene na-
cije - koje su najvi{e doprinele da se odr`i mir u Bosni - sada jedine odgovor-
ne za njegovo kr{enje. Nevoljno sam priznao, da su mo`da i u pravu.
Slede}eg popodneva, potisnute tenkovskim napadom, muslimanske snage
su se povukle isto~no od grada. Opet sam pozvao avione, upozoravaju}i genera-
la Mladi}a o svojim namerama. To je ve} postao obi~aj me|u nama. Zbog veo-
ma niske obla~nosti avioni Si harijer, nedovoljno opremljeni elektronikom za
dejstva u takvim uslovima, morali su u vi{e poku{aja da nadle}u, kako bi uo~ili
tenkove koji su se kretali zaklonjeni razgranatim drve}em. ^urkin je na Palama
146
Gora`de

poku{avao da ubedi Karad`i}a, da naredi prekid napada. Zbog toga sam mu po-
slao poruku, mole}i ga da tra`i od Karad`i}a da obustavi dejstva. Mo`da se Ka-
rad`i} premi{ljao da to i u~ini, da bi udovoljio specijalnom izaslaniku predsed-
nika Jeljcina, ali je ^urkinu rekao, da na tim polo`ajima nisu srpski tenkovi, ne-
go tenkovi muslimanske vojske, koji su se na neobja{njiv na~in obreli na boji{tu
i da otvaraju vatru po sopstvenom narodu. Kada se vratio sa Pala, ^urkin je re-
kao, da ga niko u njegovoj karijeri nije tako obmanuo kao bosanski Srbi.
Pri ~etvrtom naletu iznad Gora`da Srbi su oborili jedan Si harijer. To se
dogodilo u trenutku kada je istureni oficir za navo|enje podnosio izve{taj {tabu
u Sarajevu. Odjednom smo ~uli kako saop{tava:
A-21, Fortuna 5 na putu. Imamo direktnu vezu s avionom i upravljamo
ga prema” tenku. Avion mo`e i da vidi tenk ... da ga prati vizuelno. Avion je po-
go|en i u plamenu je! Pada ... Mislim da se pilot katapultirao. Vidim padobran”.
Svi u operativnoj sali su zanemeli na tu vest. Niko nije mogao da pove-
ruje, da je relativno primitivna protivvazdu{na odbrana bosanske srpske vojske
oborila jedan NATO-avion. U tom trenutku se oglasio i admiral Lejton Smit iz
Napulja. On je javio da je obustavio sve vazdu{ne napade oko Gora`da, dok se
ne zavr{i operacija spasavanja oborenog pilota. Rekao sam mu, da je pilot naj-
verovatnije u sigurnim rukama, jer je pao na muslimansku stranu, iza njihove
linije fronta, i da }emo poku{ati da ga izvu~emo. Zatim smo razgovarali o da-
ljim potezima.
Ubudu}e ne}u odobravati zahteve za podr{ku ciljeva na takti~kom nivou,
jer je to suvi{e rizi~no - rekao je Smit. U daljim dejstvima prihvata}u samo zah-
teve za ga|anje ciljeva strategijskog zna~aja, kakva su komandna mesta, ~vori-
{ta veze i pozadinske jedinice, a naro~ito skladi{ta municije. Rekao sam mu, da
ni NATO, ni Ujedinjene nacije ne}e dozvoliti ve}u upotrebu vazduhoplovne si-
le, jer to mo`e direktno da porazi mirovnu misiju. I sam UNPROFOR je imao
gubitke u dosada{njem izvr{avanju zadatka, ali nikada nismo ni pomislili da
prekinemo izvr{enje poverene misije. Na kraju se on saglasio sa mnom da pri-
hvata zahteve za podr{ku i dalje, ali da vi{e ne tra`i nalete iznad Gora`da.
Posle tog razgovora smo se Aka{i, De Laprel i ja povukli u moju kance-
lariju na ve}anje. Saglasili smo se, da je obaranje NATO-aviona verovatno
potpuno izmenilo politi~ku i vojnu situaciju u Bosni. Mi }emo biti pod ogrom-
nim pritiskom da poja~amo vazduhoplovne akcije, ali ako prihvatimo taj po-
sao, prete nam velika opasnost i propast. Dok smo razmi{ljali o slede}em ko-
raku, ^urkin nas je pozvao sa Pala i obavestio, da se Srbi spremaju da prekinu
dalji napad, zatim da se povuku na 3 kilometra od centra grada i uspostave
zonu pre~nika 20 kilometara, u kojoj ne}e biti te{kog naoru`anja, kao i da }e
pustiti sve taoce. Oni su, tako|e, izjavili, da `ele da se vrate za konferencijski
sto i da ponovno razgovaraju o miru. Neo~ekivana i lepa vest je stigla u tre-
nutku potpunog rasula u redovima njihovog neprijatelja. Trebalo je jo{ samo
147
Misija u Bosni

da bosanska vlada potvrdi da prihvata prekid vatre, jer i nema drugih mogu}-
nosti i re{enja.
Kada smo ponudu Srba doneli u Predsedni{tvo, Izetbegovi} i Silajd`i} su
optu`ili Aka{ija da nije obavio svoj zadatak. Prigovarali su mu, da se pona{a
nezainteresovano prema mukama kroz koje prolazi hiljade ljudi. Tra`ili su, da
generalni sekretar Ujedinjenih nacija li~no podnese ostavku. Aka{i je mirno pri-
mio napade i odgovorio im svojim uobi~ajenim diplomatskim jezikom, da ne
prihvata izre~ene optu`be. Silajd`i} je dodao, da su protekla dva dana bila naj-
gora u njegovom `ivotu. Prvi put, od kada poznajem Aka{ija, pokazao je neko
svoje ose}anje. Gledaju}i Silajd`i}a kako lije suze, tu`no je rekao: I u mom `i-
votu su to bila dva najte`a dana”. ”
Kada se smirio, Silajd`i} je pitao, da li je na{ predlog samo izraz Kara-
d`i}eve volje da se zaustave napadi na Gora`de. Aka{i je odgovorio, da je tako.
U velikoj sobi, gde svetlost nikada nije bila dovoljno jaka, i gde je temperatura
~ak i preko leta blizu nule, nastala je mukla i ledena ti{ina. Nikome se nije do-
pala istina. Deli} je kolutao o~ima prema plafonu. O~igledno nije prihvatao, da
bude general pora`ene vojske.
Slede}e no}i, posle kra}e diskusije, odlu~io sam da povu~em svoj JCO
tim iz Gora`da. Beskorisno je bilo dr`ati ih tamo, kada su borbe zavr{ene. Ra-
njeni oficir iz grupe je bio zbrinut. Uostalom, i baterije na radio-ure|ajima su
im se ve} istro{ile. Njihovo prisustvo na mestu doga|anja nije vi{e bilo potreb-
no. Slede}e no}i smo ih, zajedno sa pilotom oborenog Si harijera, prebacili
francuskim helikopterom Puma . Akciju spasavanja su besprekorno izveli izvr-
sni francuski piloti, koji su leteli izme|u planina, no}u i kroz oblake, preko srp-
skih linija, koriste}i sistem za poja~avanje prirodne svetlosti.
Sutradan ujutru sam ispitao pilota oborenog aviona i ozbiljno ga ukorio,
{to mu je trebalo toliko vremena da otkrije cilj, i {to je dopustio da ga obore.
Rekao sam mu da nisam zadovoljan, jer je izgubio avion, ~ija se vrednost pro-
cenjuje na 10 miliona funti sterlinga, a da nije bacio ni jednu bombu na cilj. Je-
dini problem je bio u tome” - smejao se on - {to su bombe ostale u avionu, ” a
ja sam ispao iz njega”. ”

148
Telefonski mir

GLAVA V

Telefonski mir

Nada je ustupila mesto bezna|u.

D`on Mejd`or,
prvi ministar, 1994. godine.

Ni 19. aprila bitka za Gora`de nije zavr{ena. Iako su stalno govorili o mi-
ru, Srbi su nastavili da vojno pritiskaju muslimansku vojsku, mada nisu ulazili
u grad. Ponovno je situacija bila sli~na onoj u ostalim krajevima Bosne: grad
prepun izbeglica, hrane sve manje. Stari problem se opet ponavlja - ~im krenu
konvoji sa humanitarnom pomo}i Ujedinjenih nacija kroz srpske teritorije, oni
ih zaustavljaju. Ni u Sarajevu nije bilo dovoljno hrane u magacinima. ^ak su i
u mom {tabu neko vreme uvedena ograni~enja u isporuci hrane.
Me|unarodna zajednica se nedovoljno bavila bosanskom krizom, pa je
u Sarajevu izgledalo, da Bosna nekontrolisano hrli u rat. O~igledno bez kon-
sultacija sa UNPROFOR-om, Butros Gali je od NATO zatra`io ja~u vazdu-
hoplovnu podr{ku snaga Ujedinjenih nacija. Saznanje o tome je izazvalo ve-
liku nervozu kod Srba. Oni su odmah hteli da izuzmu svoja protivvazdu{na
sredstva, koja su odlo`ili u magacine pod kontrolom Ujedinjenih nacija, da bi
se pripremili za odbranu od napada aviona NATO i uzeli 250 pripadnika Uje-
dinjenih nacija kao taoce.
Pojedine pripadnike Ujedinjenih nacija je ve} hvatala panika. Novost
pristigla iz sedi{ta Ujedinjenih nacija je upla{ila kanadskog oficira, komandan-
ta mirovnja~ke vojne posade koja je ~uvala magacine s oru`jem u ^itluku. On
je naredio, da se njegovi vojnici povuku sa stra`arskih mesta. Srbi su reagova-
li na svoj na~in. Odmah su minirali sve prilazne puteve magacinu, kako bi spre-
~ili da se Kana|ani povuku, jer su ocenili, da je prisustvo mirovnih snaga kod
magacina njihova najbolja odbrana od napada aviona NATO. Kada su Kana|a-
ni ipak poku{ali da se povuku preko teritorije pod kontrolom muslimanske voj-
ske, ovi su ih zadr`ali, jer su ocenili, da }e im Kana|ani dobro do}i kao poja-
~anje ako ih Srbi napadnu. Ne nau~iv{i ni{ta iz tog primera, komandant UNMO
iz Zagreba je naredio svim oficirima iz timova UNMO da napuste teritoriju pod
kontrolom Srba, ali su Srbi ve}inu tih vojnika zadr`ali kao taoce.
149
Misija u Bosni

U strahu da i francuski vojnici ne do`ive istu ili sli~nu sudbinu, francuski


predsednik je tajno izdao nare|enje Subiruu da izvu~e francuske vojnike iz Go-
ra`da a mene su iz Londona upitali, kada }u se odlu~iti da prebacim britanske voj-
nike iz Rogatice, koja je jo{ dublje u srpskoj teritoriji. Kada sam im odgovorio da
to ne}u u~initi, sugerisali su mi, da za svaki slu~aj isplaniram jedan prepad sa spe-
cijalnim snagama. Budu}i da sam ve} imao problem sa 250 pripadnika misije
Ujedinjenih nacija, koje su Srbi dr`ali kao taoce, to je bila poslednja stvar na ko-
ju bih pomislio. Verovao sam, da }e sve biti u redu dok Ujedinjene nacije ne u~i-
ne pogre{an korak, koji bi izazvao reakciju druge strane. Tradicionalno oru`je mi-
rotvoraca je strpljenje, ube|ivanje i postojanost i do sada se pokazalo, da je ono
mnogo bolje od vatrenog oru`ja. Tri dana kasnije su taoci pu{teni, {to je bio re-
zultat uspe{nih pregovora izme|u Aka{ija i predsednika Milo{evi}a u Beogradu.
Muslimanska vojska je u me|uvremenu pogor{ala situaciju ga|aju}i srp-
sku artiljeriju na Jevrejskom groblju. Srbi su odgovorili i postojala je velika
opasnost, da se raskine dogovor o prekidu vatre postignut u Sarajevu. Odnosi
izme|u UNPROFOR-a i Muslimana sre}om nisu bili mnogo naru{eni posle
ubistva pripadnika Kraljevske britanske mornarice, koji je radio u UNHCR-u u
Sarajevu. Njega su ubili muslimanski policajci, jer se navodno odupirao hap{e-
nju. U svem tom mete`u, Viktor Andrejev je tmurno rekao, da mu ovo li~i na
pripremu za po~etak tre}eg svetskog rata. Imao je i razloga da to ka`e, po{to je
predsednik Jeljcin, posle napada NATO na Srbe kod Gora`da, odbio da se pri-
klju~i Partnerstvu za mir”, inicijativi pod pokroviteljstvom NATO i prognozi-
rao je ”odlu~uju}i rat”, ako Zapad interveni{e u Bosni.
”Izvan kapija Rezidencije disciplinovane kolone demonstranata su uzvi-
kivale slogane, kojima su tra`ili povla~enje mirovne misije Ujedinjenih naci-
ja. Njihovi uzvici poput Trupe napolje”, bili su udarni naslovi u Dejli eks-
presu. 29 ^ak je i Gusovo”strpljenje po~elo da slabi. Kada je voza~ jednog ci-
vilnog automobila, koji je bio parkiran ispred Rezidencije, odbio da pomeri
kola, iako ga je Gus dvaput ljubazno zamolio da to u~ini, on ga je izvukao iz
automobila i tako ga zviznuo da se onesvestio. Upotrebio sam svu svoju pre-
govara~ku i mirovnja~ku ume{nost da spasem Gusa od tu`be Tribunalu u Ha-
gu zbog povrede civila u ratu.
Ni ja nisam bio spokojan i raspolo`en zbog doga|aja u Bosni. Napustio
sam Rezidenciju tokom vikenda, a zatim sam iz dana u dan bio okupiran doga-
|ajima oko Gora`da, tro{e}i snagu i vreme, zajedno sa ]urkinom, Aka{ijem i
lordom Ovenom, u pronala`enju nekog re{enja za nastali problem. Ako je ta~no
da lekar nema vremena sebe da le~i, jer le~i pacijenta, ni ja nisam mogao da tra-
`im malo mira i odmora, dok u Bosni ponovno prete haos i rasulo. Ako je vero-
vati An|eli, zbog umora, bilo je te{ko preko radija prepoznati ~ak i moj glas.
29) Dejli ekspres , Trupe napolje, 18. april 1994. godine Dejli mejl je istog dana objavio
sli~an naslov: Po{aljite trupe ku}i.
150
Telefonski mir

Ponekad sam znati`eljno posmatrao dve svrake na drvetu preko puta


moje zgrade. One su pre`ivele te{ku zimu i sada su marljivo popravljale svo-
je gnezdo. I mi smo morali da u~inimo isto, pogotovo {to je mnogo ljudi oko
nas bilo spremno da nam pomogne u tome. An|ela je nedavno po~ela da radi
u bolnici u Gora`du. Prijatelj iz Teritorijalne armije, Mark Het-Kuk me je po-
zvao i rekao, da je poslao 1.000 funti sterlinga kao pomo}. U isto vreme, sam
se u~vrstio u uverenju, da Srbi ne}e upasti u Gora`de. Obe strane su izgleda
odlu~ile da prekinu borbu i da poku{aju da na|u neko re{enje, umanjuju}i
razlike u svojim stavovima.
Tokom 21. aprila general [alika{vili, predsedavaju}i Zajedni~kog gene-
ral{taba, rekao mi je, da su SAD spremne da preduzmu kaznenu vazdu{nu ope-
raciju protiv Srba u Bosni. Odgovorio sam mu, da bi pre toga snage Ujedinjenih
nacija morale da napuste Bosnu. Umesto njih, NATO bi trebalo da po{alje naj-
manje 100.000 ljudi u Bosnu, uklju~uju}i i ameri~ku oklopnu diviziju, da bi oba-
vio izuzetno te`ak zadatak, jer bi samo masovni razvoj kopnenih snaga mogao
da dovede do politi~kog re{enja sukoba. Po{to Amerika ne}e da po{alje svoje
trupe na teren, pre nego {to se uspostavi trajni prekid vatre, a NATO ne mo`e da
razvije svoje snage bez ameri~kih trupa, treba pustiti Ujedinjene nacije da do
kraja zavr{e mirovni proces i odr`e preko potreban mir, da bi se realizovali dalji
planovi smirivanja. Znao sam, da }e [alika{vili dobro razumeti moje re~i i da }e
uva`iti te razloge. Njemu je jednostavno bio potreban glas iz Bosne, da bi oja-
~ao svoje ideje u razgovorima koji se vode u ameri~koj administraciji.
Slede}eg dana je Severnoatlantski savet u Briselu objavio ultimatum bo-
sanskim Srbima, ignori{u}i u potpunosti razgovore koje su u Beogradu Aka{i i
De Laprel vodili sa Milo{evi}em i sa rukovodstvom bosanskih Srba. U to vre-
me je tim Ujedinjenih nacija, na ~ijem je ~elu bio Aka{i, i dalje ube|ivao Ka-
rad`i}a i Mladi}a, da zaustave napade svoje vojske na Gora`de. Sporazum je
ve} bio na vidiku kada je NATO uputio ultimatum, ~ime je jo{ vi{e kompliko-
vao problem, umesto da olak{a njegovo re{enje.
U NATO je preovladalo mi{ljenje, da }e Srbi zaustaviti napade i povu}i
se tri kilometra od centra grada ~im ultimatum stupi na snagu, 24. aprila, u je-
dan ~as po Grini~u, i da }e omogu}iti dolazak humanitarnih konvoja u Gora`de,
~im komandant ju`nog krila NATO dobije ovla{}enje da napadne sve te{ko oru-
`je srpske vojske u krugu od 20 kilometara oko grada. Tada je jo{ bilo mogu}e
da Aka{i izmeni koncept sporazuma, kojim je predvi|eno razdvajanje srpskih i
muslimanskih snaga, ali je ultimatum NATO i odugovla~enje saglasnosti zema-
lja koje su imale jedinice u sastavu mirovnih snaga, u~inilo nemogu}im izvr{e-
nje zamisli Ujedinjenih nacija da razdvoje snage posle bitke i da dovedu svoje
trupe u Gora`de.
Iz na{e, sarajevske, perspektive ta intervencija Brisela je li~ila na nametanje
ideje ratnih hu{ka~a, da mirovne trupe radije ume{aju u rat, nego da ih vide kako
151
Misija u Bosni

se bak}u pregovorima i smirivanjem sukoba”. To se moglo naslutiti i iz uvodnog


” ultimatuma. Na kraju su svi, uklju~uju}i i admirala Lejtona Smita u Napulju,
dela
zanemarili ultimatum NATO i usmerili pa`nju ka pregovorima u Beogradu.
Nije bilo sporno, da je ultimatum NATO predstavljao dodatni pritisak na
bosanske Srbe, ali je prevladao utisak, da me|unarodna zajednica ne}e mo}i da
deluje ujedinjeno. ^im je britanski ambasador u Ujedinjenim nacijama, ser
Dejvid Henei, potpisao Rezoluciju Saveta bezbednosti broj 913, koja je predvi-
|ala opredeljenje da se prona|e mirno re{enje za sukob u Bosni, britanski {tab
u Briselu je po~eo da priprema Veliku Britaniju za rat. Kapetan D`ord` Voters,
moj komandant komande stana, rekao mi je, da se njegov otac, general ser D`on
Voters, delegat u Vrhovnoj komandi NATO za Evropu, zalagao za mirovnu mi-
siju, ali da nije dobio podr{ku ostalih ~lanova {taba.
Glin Evans, {ef direkcije za poslove Ujedinjenih nacija u Forin ofisu, od-
lu~no je u Londonu branila ideju o nastavku mirovnog procesa. Uveravala me
je, da su u Evropi ljuti i za~u|eni kako su bosanski Muslimani uspeli da ubede
Amerikance, da je jedino pravedno re{enje sukoba poja~avanje vazdu{nih na-
pada, {to se moglo tuma~iti kao objava rata. Smatrala je jedino prihvatljivim, da
se nastavi s upornom podr{kom nastojanju Ujedinjenih nacija da se uspostavi
mir. U ameri~koj administraciji je i dalje vladala zbrka oko toga, za koje re{e-
nje da se opredele. Voren Kristofer je pred Kongresom zastupao stav, da SAD
ima strategijski i humanitarni interes” u ratu u Bosni, dok je Pentagon bio pro-

tiv poja~avanja vazdu{nih napada. Smatraju}i da me|unarodna zajednica malo
{ta mo`e da u~ini za spasavanje Gora`da, predsednik Klinton je zastupao jastre-
bovsku liniju, kao i NATO.
Sporazum izme|u Aka{ija i Karad`i}a je najzad sklopljen 23. aprila. Sr-
bi su prihvatili da prekinu napad na Gora`de, da povuku svoje snage na tri ki-
lometra od centra grada i da svoje te{ko artiljerijsko oru`je postave na ivicu zo-
ne od 20 kilometara do 26. aprila. Dogovoreno je tako|e, da se izvr{i hitna me-
dicinska evakuacija svih ranjenika i da se omogu}i potpuna sloboda kretanja
UNPROFOR-u i pripadnicima humanitarnih organizacija.
Pre nego {to je UNPROFOR poslao konvoj za evakuaciju svih te{ko ra-
njenih civila, ubedio sam Ujedinjene nacije, da se tamo po{alju dodatne mirov-
ne trupe. To je bilo izuzetno te{ko, budu}i da je ve}ina nacija koje su davale je-
dinice za mirovne snage smatrala da }e njihovi vojnici tamo biti u klopci, i da }e
de fakto postati taoci Srba. Ali, mirovna operacija, naro~ito ako se izvodi u toku
rata, podrazumeva preuzimanje rizika i, mo`da, vi{e hrabrosti, jer se mirovnjaci
upu}uju na neprijateljsku teritoriju s ube|enjem da imaju moralno pravo da in-
terveni{u, a to za vojnike nije isto kao kada su dobro naoru`ani. Za nas je disku-
sija o riziku bila najva`nija, a stanovnici Gora`da su, sigurno, mislili druga~ije.
Dolazak prvog konvoja Ujedinjenih nacija u njihov grad nije zna~io samo da }e
dobiti hleb i medicinsku pomo}, nego im je ulivao i nadu da }e pre`iveti.
152
Telefonski mir

Po{to je Gora`de bilo u francuskoj zoni odgovornosti, komandant sek-


tora, brigadni general Andre Subiru, odlu~io je da li~no predvodi prvu kolonu
koja }e u}i u grad. Aka{i je `eleo da po|e sa njim, ali sam smatrao, da to nije
dobro i odvratio sam ga od te njegove ideje. Razlog za to sam na{ao u mogu-
}oj zbrci, koja bi nastala u lancu komandovanja i koja bi pove}ala broj ljudi
koji bi morali da prate njegov {tab radi odr`avanja veze i izve{tavanja. Iz is-
kustva sam znao, da prisustvo nadre|enog u toku izvo|enja zadatka kod pot-
~injenog izaziva nervozu i prerano i nedovoljno promi{ljeno dono{enje nekih
va`nih odluka. Ser|o de Meljo, koji je prisustvovao pregovorima u Beogradu
i znao detalje koji su dogovoreni, zauzeo je Aka{ijevo mesto. To me je osoko-
lilo i umirilo, jer je Ser|o govorio istim jezikom kao i svi mi u mirovnoj misi-
ji, a rad sa njim nije bio te`ak. Poslao sam mu jedan poljski krevet i terenske
~izme, da ih nosi umesto lakih cipela. Sa njim su oti{li Nik Kostelo, kao pre-
vodilac i oficir za vezu, i Rupert Pri~ard, zamenik {efa oficira UNMO, koji mu
je bio neophodan pri rasvetljavanju detalja oko preme{tanja i razme{tanja srp-
skih te{kih artiljerijskih oru|a izvan zone, jer je imao iskustva u tom poslu jo{
iz Sarajeva. Kada su Ser|a upitali, da li `eli i dobrovoljce iz sastava odeljenja
za civilne poslove Ujedinjenih nacija, i civilnu policiju koja bi ga pratila, upo-
zorio ih je, da bi mogli da upadnu u zasedu u Gora`du. Odmah zatim smo sve
koji su se javili kao dobrovoljci poslali da realizuju jedan zna~ajan zadatak,
odnosno da pomognu u ponovnom uspostavljanju ne~eg {to je li~ilo na red i
normalan tok `ivota u za{ti}enoj zoni.
Kada je na sarajevskom aerodromu prikupljen konvoj, Subiru je primio
telegram, u kojem su ga obave{tavali da predsednik Fransoa Miteran i dalje od-
bija da se francuski bataljon razmesti u Gora`du. Zatra`io sam od D`ona Vilsija
dozvolu da puk Vojvode od Velingtona zauzme to mesto. Bez premi{ljanja je pri-
hvatio ideju, ali je bilo potrebno 24 ~asa da se britanske trupe spreme za pokret,
pa sam zbog toga naredio da se francuski {tab, jedna ukrajinska ~eta i norve{ka
sanitetska ekipa, sa nekoliko in`injeraca, odmah upute u Gora`de, bez daljeg za-
dr`avanja. Pre nego {to je krenuo u Gora`de, Ser|o de Meljo je posetio Predsed-
ni{tvo, da bi obavestio Silajd`i}a o po~etku misije. Prvi ministar bosanske vlade
je bio neraspolo`en, jer je smatrao, da prisustvo snaga Ujedinjenih nacija mo`e
da zna~i da su naredni vazdu{ni napadi NATO-avijacije izli{ni. Ipak, shvatio je,
da Ujedinjene nacije nisu mogle da postupe druga~ije. UNPROFOR je imao za-
datak da sa~uva mir i obezbedi pojedine rejone, a ne da se anga`uje u ratu pro-
tiv Srba. Po`eleo je Ser|u sre}u i upozorio ga, da vodi ra~una o sebi.
Konvoji sa humanitarnom pomo}i su stizali u Gora`de jedan za drugim
23. i 24. aprila no}u. Kada je stigao prvi od njih, ne{to posle pono}i, jo{ se ~u-
la grmljavina topova iz daljine, a mnoge ku}e su gorele. U mraku su se nazira-
la mnogobrojna oklopna i sanitetska vozila srpske vojske, koja su izvla~ila ra-
njene i povre|ene u provizornu bolnicu u fabrici pored puta za selo Kopa~i.
153
Misija u Bosni

Tu su Ser|o de Meljo i Andre Subiru sreli Nikolu Koljevi}a, Karad`i}evog


predstavnika, i generala Milana Gvera, jednog od Mladi}evih {tabnih oficira.
Po{to su sa njima razmenili nekoliko detalja oko sutra{nje evakuacije iz grada,
Ser|o i Nik su se uputili u mrak Gora`da.
U napu{tenom i pustom gradu samo nekoliko izgorelih automobila i
ubijenih `ivotinja na ulicama su svedo~ili o nasilju, ali i tami koja se nadvila
nad nekada lepo Gora`de. Ve}ina izbeglica, koje su pobegle iz svojih sela na
zapadnoj obali Drine, sklonila se u ru{evinama srpskih ku}a u okolini grada,
napu{tenim ve} dve godine. Tamo su se Ser|o i Nik sreli sa grupom iscrplje-
nih i neispavanih vojnika iz UNMO, koja se zatekla u gradu u toku borbi. [ef
grupe UNMO, jedan Kana|anin, rekao im je, da su od hrane imali jedino
skromne porcije iz UNHCR-a, a da su za ogrev koristili samo nekoliko cepa-
nica donetih iz obli`nje {ume. Rekao im je tako|e, da su srpski rovovi udalje-
ni samo kilometar i po, ali da se nalaze iza uzvi{enja, {to spre~ava Srbe da sa
tog mesta direktno ga|aju grad.
Nik je ocenio, da je tim UNMO potpuno demoralisan. U ni{ta boljem,
ako ne i u gorem raspolo`enju, zatekao je i komandanta tog tima. To ga je pod-
setilo na iskustvo sa generalom Morionom u Srebrenici, pre dve godine, kada je
tim UNMO bio u sli~nom rasulu. U Sarajevu sam posumnjao u njihovo dr`a-
nje, pa sam zaklju~io, da nemaju vi{e volje da deluju kao vojni~ki organizova-
na jedinica. Posle sprovedene istrage utvr|eno je, da su oficiri UNMO najve}i
deo vremena proveli u skloni{tima u zgradi banke, prenose}i samo informacije
koje su dobijali od mesnog stanovni{tva. ^ak su pripadnicima muslimanske
armije dozvolili da koriste njihova vozila, {to je bilo nedopustivo.
Sutradan ujutru je Subiru rasporedio patrole i osmatra~nice izme|u srp-
skih i muslimanskih snaga. Te patrole su pratile i potvr|ivale, da Srbi izvla~e
svoje te{ko naoru`anje. Prilikom povla~enja su poru{ili i pumpnu stanicu za vo-
du. Ser|o i Nik su odmah oti{li u selo Kopa~e, da bi protestovali kod Srba, {to
pale ku}e koje napu{taju. Srbi su odgovorili, da su prekinuli op{tu paljevinu i
da pale samo ku}e koje su pripadale Srbima, kako se u njih ne bi uselili Musli-
mani. Optu`ili su muslimanske vojnike da su otvarali vatru na njih u toku po-
vla~enja i da su na jednom mestu u zabranjenu zonu morali da vrate {est tenko-
va, kako bi za{titili povla~enje svoje pe{adije. Ser|o je objasnio, da Ujedinjene
nacije za sada imaju samo jednu ukrajinsku ~etu pe{adije razvijenu u Gora`du,
ali da ve}e snage pristi`u i da }e one mo}i bolje da nadgledaju povla~enje. Ser-
|o je svojim stavom jo{ jednom potvrdio poznatu istinu, da je na bojnom polju
bolje pregovarati nego pucati.
Masovna evakuacija ranjenih i obolelih civila se otegla celo popodne, jer
se pokazalo, da ima mnogo vi{e ranjenih nego {to se u prvi mah verovalo, ta~-
nije ima ih vi{e od 2.000. Prvi, koga smo ukrcali u helikopter, bio je jedan ~o-
vek oboleo od raka. Toga dana smo evakuisali 86 ljudi. Slede}a dva dana oko
154
Telefonski mir

200 dece i drugih bespomo}nih civila smo prebacili u Sarajevo. Me|u evakui-
sanima je bilo i vojnika i oficira, pa je tako Gus video, da su se dva vojnika is-
krcala iz helikoptera i odmah zbrisala u gomilu koja je i{la prema gradu. Oficir
za vezu iz UNHCR-a u Ko{evskoj bolnici nas je izvestio, da je za svaki slu~aj
pripremljen jedan dodatni hirur{ki tim.
Na svu sre}u za ljude iz za{ti}ene zone, optu`be muslimanske vlade da
su Ujedinjene nacije u~estvovale u genocidu u Gora`du, odba~ene su kao neo-
snovane. Srbi su, dodu{e, izveli jedan veoma nehuman napad na Gora`de, ali
nije moglo biti re~i o namernom uni{tavanju civila. Na{i posmatra~i su prime-
tili, da je i muslimanska vojska svojim tenkovima i artiljerijom tukla po gradu
tokom najintenzivnijeg dela borbi, tako da je po jedna granata padala svakog
minuta na taj mali grad pretrpan i zagu{en hiljadama izbeglica. Jo{ nismo ima-
li definitivnu listu gubitaka, te{kih u svakom slu~aju, niti smo utvrdili visinu
pri~injene {tete na zgradama u gradu, za {ta su optu`ivani samo Srbi koji su na-
padali grad. Doga|aji u Gora`du se nikako nisu mogli uporediti sa zlo~inom
koji su Srbi po~inili u Vukovaru 1991. godine, kada su poru{ili ceo grad i po-
bili mnogobrojne civile. Najva`nije od svega je bilo, da se nismo ulovili u zam-
ku koju su pripremali propaganda i la`ne izjave zvani~nika bosanske vlade i da
nismo uvukli Zapad u rat u Bosni.
Te no}i su Ser|a i Nika ponovno zvali u Kopa~e, da bi prihvatili drugi
konvoj Ujedinjenih nacija koji je dolazio u Gora`de. Dok su se pribli`avali se-
lu, u kojem je bila jedna od naj~uvenijih i najstarijih srpskih pravoslavnih crka-
va u Jugoslaviji, primetili su pripadnike UNHCR koji su stajali pored puta i po-
zdravljali ih. Neke ku}e su jo{ plamtele. Kada se njihov Land rover zaustavio
pred ~elnim kamionom iz konvoja, u svetlu farova se jasno ocrtavala poznata
figura generala Mladi}a. On je bio veoma ljut {to su Muslimani o{tetili crkvu i
hteo je po{to-poto da Ser|u i Niku poka`e koliko su {tete naneli srpskom na-
rodu. Uzeo ih je pod ruku i koriste}i Nikovu lampu poveo ih pored grobova srp-
skih vojnika poginulih u nedavnim borbama. Ser|o je odjednom primetio da
Mladi} pla~e. ^ovek, odgovoran za nekoliko najkrvavijih doga|aja u ovom ra-
tu, rasplakao se pored grobova svojih mladih vojnika. Ser|o mi je kasnije ispri-
~ao, da je ta epizoda bila veoma dirljiva. Posle te ~udne posete, Mladi} je vra-
tio na put Ser|a i Nika, govore}i im da ne zaborave stravi~ne prizore koje su vi-
deli. Rekao je Ser|u da konvoj sada mo`e da pro|e, rukovao se sa njima i ne-
stao u mraku. Bilo je oko 2,00 ~asa.
Dolazak u Gora`de puka Vojvode od Velingtona, pod komandom potpu-
kovnika Dejvida Santa Olalje, neki su smatrali pravim ~udom. Od trenutka ka-
da su pristigli, pokazivali su svoje prave kvalitete. Delovali su kao mo}na jedi-
nica, koja nije do{la da ubija protivnike zato {to izvr{avaju svoje zadatke. Nji-
hov posao je bio, da spasu narod Gora`da od stradanja i da odr`e mir. Ve}ina je
poticala iz pokrajine Zapadni Jork{ir, i po{tovala je strogu vojni~ku tradiciju, pa
155
Misija u Bosni

su tako valjda imali i uro|enu osobinu, da sve {to rade, ~ine to ozbiljno i voj-
ni~ki, kao da izvode prave borbene akcije.
^im su stigli Olalja je uputio patrole po okolnim brdima, da bi se osigu-
rao i kontrolisao izvla~enje srpskih jedinica sa fronta, mada je istovremeno hteo
da upozori i muslimanske snage, da se ne igraju i da ne ga|aju vojsku. Me|u-
tim, Srbi su ubrzo po~eli da isprobavaju njihove mogu}nosti i sposobnosti.
Da bi izazvali {to sna`nije psiholo{ke efekte i zapla{ili Jork{irce sme-
{tene u dolini ispod njih, srpska jedinica, koja se nalazila na vrhu brda, otvo-
rila je vatru prema patroli koju je vodio kaplar Mils. On je u po~etku poku{ao
da izbegne kontakt, po{to je izvr{avao mirovni zadatak. Ali, kada je postalo ja-
sno da Srbi ga|aju ba{ njih, s ciljem da ih prikuju za zemlju, zarobe ili ubiju,
Mils je uzvratio protivnapadom prema vrhu brda, nanev{i Srbima gubitke. U
patroli niko nije stradao. Slede}eg dana je komandant srpske jedinice pozvao
Santa Olalju da ga pita, mo`e li da nau~i kako se primenjuje britanska taktika,
koju je ju~e demonstrirao Mils, da bi to preneo srpskim vojnicima. Na kraju
leta su pripadnici puka kontrolisali obe strane linije fronta, a na ni~ijoj zemlji
je formirana bolnica u kojoj su se le~ili i Srbi i Muslimani.
De Laprel i ja smo 26. aprila odleteli u Brisel na sastanak sa NATO.
Posle ugla|enog uvoda Balancina, koji se u Briselu na{ao u ulozi general-
nog sekretara, general D`ulvan, komandant SACEUR-a je govorio o pro-
blemima u vezi sa mirovnom misijom u Bosni. Za razliku od Galvina ili
[alika{vilija, koji su u`ivali ugled intelektualaca, general D`ulvan se po-
na{ao kao siled`ija. Njegov doprinos diskusiji se sastojao u ograni~enim
zahtevima za ugledom, jasno}om i jedinstvom komande” u UNPROFOR-

u. To divno vojni~ko pravilo nije moglo da se primeni na mirovnu misiju u
Bosni, naro~ito stoga {to je NATO insistirao da se promene uloga i zadatak
snaga Ujedinjenih nacija. D`ulvan je izgleda jedva uspevao da razume, da
NATO ima isklju~ivi zadatak da podr`ava UNPROFOR u Bosni i da su obe
organizacije anga`ovane u misiji, u kojoj nije smelo da bude ni neprijate-
lja ni pobednika.
Tokom sastanka se D`ulvan ~esto osvrtao na poja~ano nasilje u Saraje-
vu. On je tvrdio, da Ujedinjene nacije nisu ozbiljno shvatile taj problem, {to
umanjuje ugled NATO. Dan pre toga je Simon [edbolt nabavio kopije slajdo-
va, koje je D`ulvan koristio tokom izlaganja. Uspeo sam da doka`em, da su
slajdovi napravljeni na osnovu zastarelih podataka i da su zaklju~ci izvedeni iz
njih - neta~ni. Kada je, na primer, D`ulvan pokazao slajd na kojem je bio jedan
T-55 koji, navodno, ugro`ava Sarajevo, pokazao sam drugim snimkom da je
re~ o napu{tenom starom vozilu koje ~ak nema ni cev. De Laprel je, tako|e, go-
vorio smireno i razlo`no, obja{njavaju}i u glavnim crtama strategiju mirovnih
snaga u Bosni. D`ulvan se nije trudio da shvati {ta Ujedinjene nacije rade, ne-
go je delovao kao da smo mu tog trenutka rekli ne{to {to mu se ne dopada. Na
156
Telefonski mir

kraju sastanka su stavovi Ujedinjenih nacija i NATO ostali nepromenjeni. Od-


lu~eno je, da Severnoatlantski savet poseti Sarajevo.
U jedan ~as posle pono}i me je iz sna uspani~eno trgao De Laprel. U pi-
`ami i belim ~arapama za spavanje, rekao mi je, da je upravo primio poruku da
su Srbi uhvatili i da dr`e kao taoce sve oficire UNMO, koje sam poslao da nad-
gledaju zonu od 20 kilometara oko Gora`da. Trebalo je, da oni odu na zadatak
slede}eg dana. De Laprel mi je rekao, da bih mogao da povu~em nare|enje i da
zatra`im od NATO da povu~e zahtev za proveru programa koji je usvojen rani-
je. Odgovorio sam da `elim, da me odmah pove`u sa Sarajevom. Imaju}i u vi-
du na{a iskustva iz tog grada, tvrdio sam da Ujedinjene nacije ne mogu da oba-
ve avio-izvi|anje, pa zato i ne `elim da pru`am priliku NATO da bombarduje
Srbe, dok ne proverim sve preko svojih ljudi u koje imam poverenje.
U razgovoru sa Simonom i majorom Vilijem Levakom sam saznao da su
do njih doprla govorkanja o tome da su Srbi kao taoce uzeli posmatra~e Ujedi-
njenih nacija. Prema njihovom mi{ljenju, sve je ipak preuveli~ano. Simon mi je
rekao da je Subiru naro~ito ljut, jer je dobio nare|enje da ni po koju cenu ne
upu}uje ni jednog francuskog vojnika ili oficira UNMO u Gora`de. On je mi-
slio, da je UNMO obavestio De Laprela o francuskoj zabrani i da je sve {to je
kasnije usledilo uticaj Miteranove odluke.
Nisam pouzdano znao da li je pri~a o taocima istinita ili ne, ali sam se sa-
glasio sa Simonom da Srbima sada ne odgovara da uzimaju taoce. Oni su, naj-
verovatnije, shvatili, da je njihova najbolja odbrana od vazdu{nih napada NA-
TO ba{ prisustvo oficira UNMO na terenu, koji }e proveravati, da li je sve ura-
|eno prema dogovoru. Nije bilo verovatno ni da Srbi `ele da se upuste u rat sa
Zapadom. Odlu~io sam da ne obra}am pa`nju na De Laprelove re~i, i naredio
sam Simonu da po{alje oficire UNMO kako smo i planirali. Dodu{e, takvom
odlukom sam rizikovao njihov `ivot, ali nisam mogao da dozvolim da misija
Ujedinjenih nacija propadne zbog jedne neproverene i nesigurne informacije,
niti da je prepustim jastrebovima iz NATO.
Pod izvanrednim rukovodstvom Ruperta Pri~arda, posmatra~i Ujedinje-
nih nacija, koji su bili odli~no pripremljeni i upu}eni u na~in provere, po{li su
da izvr{e zadatak. U toku slede}a 24 ~asa su posetili i proverili 28 razli~itih me-
sta u zoni Gora`da, i nisu otkrili nijedno te{ko oru|e. Zbog lo{eg vremena, NA-
TO je prekontrolisao samo {est od 34 sumnjiva mesta. Moglo se re}i, da je zo-
na Gora`da bila ~ista” od te{kog oru`ja i da su Srbi svoje te{ko naoru`anje po-
vukli na vreme, ”tako da De Laprel vi{e nije ni pominjao taj slu~aj.
Istoga dana sam u povratku posetio Gora`de. Poneo sam sa sobom
malu televizijsku kameru iz sarajevskog kluba novinara, koji je bezuspe{no
poku{avao da dobije fotografije iz ovog grada. Helikopterom sam se spustio
na fudbalsko igrali{te, gde su bili Subiru i Ser|o de Meljo, Santa Olalja i
Nik, i predao im kameru. Za kratko vreme, koliko su se nalazili u Gora`du,
157
Misija u Bosni

mirovnjaci su potpuno promenili situaciju. Srbi su se povukli sa svojih polo`a-


ja oko grada, na tri kilometra od centra, prema dogovoru iz Beograda. Snage
Ujedinjenih nacija su uspostavile svoje polo`aje izme|u zara}enih strana, a ve-
}i broj povre|enih i ranjenih je ve} bio evakuisan helikopterima. Humanitarni
konvoji UNHCR su tako|e stigli u grad. Puk Vojvode od Velingtona je svoj lo-
gor postavio na fudbalskom igrali{tu u samom centru grada, i on je ve} li~io na
logor iz baze u Belfastu, odakle je ve}ina vojnika nedavno do{la.
U Gora`du je vladala neka sve~ana atmosfera i svima je bilo drago {to
nas vide. Predsednik op{tine, Esad Orhanovi}, je toplo govorio o hrabrosti ofi-
cira JCO i rekao, da ga je stra{no uzbudila smrt jednog njihovog oficira. Zahva-
ljivao je Ujedinjenim nacijama na pomo}i koju pru`aju gradu. Kasnije, kada je
dolazio u Sarajevo, uvek je svra}ao do nas. Gora`de je svrstano u grupu za{ti-
}enih zona, uglavnom zbog napora Ujedinjenih nacija. Vojni muslimanski ko-
mandant, pukovnik Buljuba{i}, s druge strane, bio je veoma neprijateljski ras-
polo`en prema nama. Osorno je odgovarao na sva moja pitanja i optu`ivao Uje-
dinjene nacije, da nisu u~inile ni{ta da mu pomognu. Tvrdio je, da su srpski voj-
nici i dalje unutar zone, ali nije znao da nam ka`e gde se nalaze. U stvari, on je
pripadao tvrdoj liniji i trudio se da oblati svakoga, kako bi sa sebe skinuo od-
govornost. Na{i obilasci okoline i me{anje sa gra|anima mu nisu odgovarali, pa
su mnogi njegovi vojnici poku{ali da nas spre~e da do|emo u dodir sa ljudima.
Jednom su ~ak otvorili i vatru iz te{kog mitraljeza na francusko-britansku pa-
trolu. Ipak, Ser|o i Nik su uspeli da prikupe pouzdane izjave od stanovnika,
prema kojima su snage Ujedinjenih nacija spre~ile srpske vojnike da se pojave
u gradu, tako {to su mirovne snage ostale u gradu. Tako su Ujedinjene nacije,
sna`no podr`ane u svojim nastojanjima, uspele da u~ine ono {to ne bi dalo re-
zultat da su realizovani masovni vazdu{ni napadi, koje je hteo da izvede NA-
TO, pri ~emu, verovatno, u gradu ne bi moglo da se spase gotovo ni{ta.
U zgradi banke sam se sreo i sa {efom oficira UNMO, koji je bio odgo-
voran za izve{tavanje o situaciji u Gora`du. Ljutito sam mu rekao, da su njego-
vi nepotpuni i neta~ni izve{taji o velikoj {teti i ru{enjima u gradu prili~no uma-
njili ugled Ujedinjenih nacija. Naro~ito sam o{tro kritikovao jedan njegov izve-
{taj, u kojem je naveo da je jedna granata pogodila zgradu banke, iako sam se
li~no uverio da je {teta minimalna i da je jedino opao malter sa plafona.
Ta nesavesnost oficira UNMO u izve{tavanju mi je pobudila sumnju u
ta~nost ostalih podataka, pa sam tra`io da me odvedu u bolnicu, koja se nalazi-
la na isturenoj poziciji na zapadnoj obali Drine, na oko 100 metara od srpskih
snaga, kada su one najzad zaustavljene. Oficiri UNMO su me izvestili, da je
bolnica tokom celog dana ga|ana iz tenkovskog i raketnog naoru`anja, s na-
merom da ” je sru{e”. Direktor bolnice, doktor Begovi}, rekao mi je, da je samo
jedna granata pogodila obli`nju ku}u i ubila nekoliko bolesnika, koje su tamo
sklonili, a da su bolnicu ga|ali samo dva puta. Prvi put su pogodili stepeni{te,
158
Telefonski mir

a drugi put jednu praznu sobu na najvi{em spratu. Operaciona sala je sve vre-
me radila, a gubici me|u stanovnicima su bili mnogo manji, nego {to je pisalo
u izve{tajima UNMO. Oficir za vezu iz UNHCR-a, koji je kasnije ispitivao me-
dicinsko osoblje u bolnici, utvrdio je, da je u operacionoj sali bolnice, tokom 26
dana borbi u aprilu, obavljeno 130 operacija, uglavnom na mla|im ljudima. U
istom periodu je poginulo 65 ljudi. Ako se izuzmu vojnici, to nije bio zastra{u-
ju}e veliki broj u odnosu na 60.000 stanovnika tog grada.
Bio sam izuzetno zadovoljan, kada sam video, da bolnica nije poru{ena
nego da treba samo po~istiti opali malter i |ubre oko nje da bi mogla da nasta-
vi rad. Doktor Begovi} mi je rekao, da su mu od medicinske opreme najhitnije
potrebni inkubatori, bez kojih }e bebe po~eti da umiru. On je, dodu{e, delovao
umorno i iscrpljeno, ali je njegov mir prilikom izlaganja o proteklim doga|aji-
ma bio su{ta suprotnost uspani~enim i neta~nim izve{tajima koje su oficiri UN-
MO slali u moj {tab. Na svu sre}u, imao sam i izve{taje koje su mi upu}ivali
oficiri UNMO na osnovu li~nih zapa`anja.
Po{to sam napustio bolnicu, oti{ao sam na glavni most preko Drine. Ia-
ko su ga muslimanske snage minirale, most nije bio mnogo o{te}en. Na drugoj
strani zone od tri kilometra (centar zone je bio na sredini mosta), sreo sam srp-
skog komandanta, pukovnika Masala, kako sedi ispod jednog jabukovog drve-
ta sa svojim {tabom. O{tro me je napao, {to sam upotrebio vazdu{ne snage pro-
tiv njega i njegovih ljudi. U istom tonu sam mu odgovorio, da ne bih oklevao
da ponovno to isto u~inim, ukoliko bi njegove snage poku{ale da naru{e nepo-
vredivost zone Gora`da ili ako bi otvorile vatru na vojnike Ujedinjenih nacija.
On se na to nasmejao i dodao da je sve bila {ala. Popili smo kafu, a on mi je
sme{e}i se ispri~ao, da Srbi nikada nisu nameravali da zauzmu Gora`de. Nji-
hov cilj je bio, da povrate sela iz kojih su ih potisli Muslimani tokom borbi pre
dve godine. Ograni~eni i nesre|eni otpor muslimanskih jedinica ga je iznenadio
i Srbi su najzad napali, ali su ponovno bili iznena|eni o{trom reakcijom snaga
Ujedinjenih nacija. Pale su mi na pamet re~i generala Mladi}a, koji je jednom
rekao Ser|u, razlju}en muslimanskim napadima na ovom prostoru, da im nika-
da vi{e ne}e dozvoliti da umo~e prste u njegovu Drinu”. Samo su ga Ujedinje-

ne nacije spre~ile da to ostvari.
U povratku na bataljonsko komandno mesto sam razgovarao sa nekoli-
ko vojnika britanske jedinice, koji su se raspitivali, {ta bi se desilo da su Srbi
mogli br`e da pokrenu tenkove preko planinskog zemlji{ta koje je bilo ideal-
no za odbranu. Rekao sam im, da bi se muslimanska vojska povukla s ciljem
da NATO i snage Ujedinjenih nacija uvuku u rat. U prolasku kroz doline i
klance niko ne bi mogao da zaustavi tenkove u juri{u. Prema mom mi{ljenju,
Muslimani su nameravali, da jednostavno okrenu le|a i zbri{u, te da ostave
snage Ujedinjenih nacija da se tuku umesto njih. Ne govore}i mi to, Nik je
snimio ceo moj razgovor i susrete koje sam imao toga dana. U Sarajevu sam
159
Misija u Bosni

dozvolio novinarima da iskoriste bilo koji deo snimljenog materijala, osim posled-
njeg, u kojem sam razgovarao sa vojnicima puka Vojvode od Velingtona. Budu}i
da sam im prokrijum~ario televizijsku kameru u Gora`de i da je Nik snimio repor-
ta`u, koju oni ne bi mogli da urade, verovao sam da }e po{tovati moju molbu.
Svi su se pridr`avali mog zahteva, osim Martina Bela iz BBC-a, koji je
sporni deo uklopio u svoju reporta`u i objavio u ve~ernjem raportu sa boji{ta.
To je u velikoj meri ugrozilo moje odnose sa bosanskom vladom. Kada sam
prebacio Martinu Belu zbog te nekorektnosti, rekao mi je, da je dobio film, bez
upozorenja da je sporni deo pod zabranom. Kada sam ga upitao, da li misli da
je objavljivanje filma pomoglo mirovnom procesu ili mu je na{kodilo, nije mi
odgovorio. Slede}eg dana me je pozvao Silajd`i}, ljutit i besan zbog svega {to
sam rekao i {to je imao prilike da pro~ita. Posle obja{njenja, koje mu je dao
Ser|o de Meljo, on se smirio i prihvatio da razgovara o problemu kao o buri u
{olji ~aja i nije dalje potezao to pitanje. Ser|o mi je rekao, da se slede}i put si-
gurno ne}u tako lako izvu}i.
Mada je kriza oko Gora`da bila zavr{ena, nismo mogli da ne snosimo po-
sledice. Ugled UNPROFOR-a je znatno umanjen zbog nemara me|unarodne
zajednice u izvr{avanju svojih obaveza prema toj instituciji i zbog nedostatka
volje da re{avanje krize uputi pravim smerom. Op{ta `elja da se zaustave srp-
ski napadi, nije nikada i{la u pravcu razmi{ljanja da treba poslati armije Zapa-
da u Bosnu da se tuku sa Srbima. Ali, nebriga me|unarodne zajednice da oja~a
UNPROFOR, koji je trebalo da teritorije za{ti}ene zone pretvori u sopstvene
garnizone, omogu}ila je Srbima, da sve ~e{}e napadaju mesta kao {to je Gora-
`de. Na kraju su neprestani pritisci NATO da bombardovanjem nadoknadi na-
{u malobrojnost, kako bi se time izbeglo slanje kopnenih trupa, pogor{ali od-
nose sa Ujedinjenim nacijama.
Pojedina~ni odgovori me|unarodne zajednice na srpske napade, kakav je
bio onaj na Gora`de, pru`ili su mogu}nost bosanskoj vladi da ponovno blati Uje-
dinjene nacije zbog uzdr`avanja od primene ja~e sile, bez obzira na ~injenicu {to
je kori{}enje sile bilo miljama daleko i potpuno razli~ito od na~ela delovanja mi-
rovnih misija. Neprijateljska propaganda, koja se besomu~no vodila u svetu, za-
magljivala je ~injenice, koje su opravdavale postupke snaga Ujedinjenih nacija u
re{avanju krize oko Gora`da. Ona je ra~unala, da niko ne}e obratiti pa`nju na
humanitarnu formu misije, nego se zalagala za ratne opcije koje bi trebalo da
usvoji UNPROFOR, ~ime bi pre{ao tzv. Mogadi{ku liniju, sa posledicama, ka-
kve su do{le re{avanjem krize u Somaliji 1993. godine. Slu{aju}i diskusije o si-
li koju treba da koristi mirovna misija, Gus je jednom ironi~no, ali dobro rekao:
Ako `elite da idete u rat, ne biste smeli da farbate vozila u belo”. Tu primedbu
”sam koristio u vi{e navrata tokom slede}ih nekoliko meseci. Iako je bilo suvi{e
kasno da se spase Gora`de, me|unarodna zajednica je 27. aprila 1994. godine
odlu~ila da po{alje u Bosnu jo{ 6.500 vojnika, kao poja~anje mirovnim snagama.
160
Telefonski mir

Dva dana kasnije sam bio odu{evljen ve{}u o pravoj bici izme|u mirov-
nih snaga i srpske vojske u okolini Tuzle. Pet srpskih tenkova T-55 je uni{tila
danska tenkovska ~eta, koju sam rasporedio u taj rejon pre otprilike dva mese-
ca. Tokom te borbe ova jedinica je ispalila oko 100 granata - {to je bilo vi{e ne-
go u svim borbama u kojima su Danci u~estvovali u toku Drugog svetskog ra-
ta. Jo{ jednom je UNPROFOR bio u situaciji da pred Srbima prikazuje, da su
Ujedinjene nacije spremne da upotrebe i najgrublju silu onoliko dugo i onoli-
kog obima koliko je potrebno da se dobiju `eljeni rezultati, a da se ne ugrozi
mirovna misija.
Posle danskog poku{aja da se ugled i autoritet mirovnih snaga podignu,
Aka{i je ve} slede}eg dana, tokom sastanka na Palama, dozvolio Karad`i}u,
bez obzira na moje i Ser|ove primedbe, da sedam srpskih tenkova pro|e kroz
zabranjenu zonu oko Sarajeva. Tehni~ki, to je mo`da bila korektna odluka,
budu}i da su Ujedinjene nacije neutralne u ratu, ali politi~ki gledano, taj po-
stupak nije bio ni mudar, ni promi{ljen, pogotovo {to je do{ao ubrzo posle do-
ga|aja u Gora`du. Izetbegovi} i Silajd`i} su odmah saop{tili, da nikada vi{e
ne}e razgovarati s Aka{ijem. Srdit i uvre|en, Silajd`i} je uzvikivao, da su se
Ujedinjene nacije tom odlukom jasno pokazale kao aktivni u~esnik u agre-
siji na Bosnu i Hercegovinu”. Da prisutni ne zaborave” koliko je va`an”, Ga-
ni} je Aka{ija nazvao izdajnikom me|unarodne zajednice”. Izgleda, ” da je

posle vi{e meseci provedenih u Zagrebu, Ser|o ostao jedini vi{i funkcioner
Ujedinjenih nacija u UNPROFOR-u sa kojim su predstavnici bosanske vlade
mogli da razgovaraju.
Me|unarodna sredstva javnog informisanja su optu`ila Aka{ija, da je bio
suvi{e mek prema Srbima i da su Ujedinjene nacije poni`ene. ^ak je i Kofi
Anan izrazio svoje neslaganje s Aka{ijevom odlukom. Problem je u tolikoj me-
ri preuveli~an, da je Aka{i rekao Karad`i}u, da njihov dogovor o preme{tanju
tenkova vi{e ne va`i, jer su Srbi pokrenuli i premestili prva tri tenka bez prisu-
stva kontrolora iz Ujedinjenih nacija. Slede}ih nekoliko no}i, igraju}i se ma~-
ke i mi{a sa Srbima, Francuzi su uspeli da blokiraju preostala ~etiri tenka svo-
jim oklopnim transporterima, ali nisu mogli da ih spre~e da nekim drugim pu-
tevima odu izvan zone, u druge krajeve Bosne. Zaklju~io sam, da je od tog tre-
nutka Aka{ijev autoritet kao {efa misije po~eo da opada. Srce mi je zadrhtalo
kada je Izetbegovi} izjavio, da }e ubudu}e za kontakte sa UNPROFOR-om za-
du`iti jedino Gani}a. Na sre}u, predsednik i prvi ministar nisu prekinuli da pri-
maju u posete Ser|a i mene radi razgovora o raznim inicijativama. Njihovu na-
klonost je posebno imao Ser|o, pogotovo kada su ga zamolili da Muslimanima
iz Sarajeva organizuje posetu Meki.
^lanovi Severnoatlantskog saveta su 5. maja posetili Zagreb. Posle
uljudne razmene pozdrava, izme|u ambasadora Balancina i Aka{ija, general
D`ulvan je grubo zahtevao, da mu Aka{i objasni, zbog ~ega je pet srpskih
161
Misija u Bosni

topova pro{lo kroz za{ti}enu zonu Sarajeva. Povreda dogovora je povreda


dogovora - ponavljao je besno. Dok je govorio, svaku re~ je poja~avao lupa-
njem {akom o sto, uz zveket svog masivnog zlatnog prstena po tabli stola. Ob-
jasnio sam mu, da ti posebni topovi nisu bili ni 100 metara u dubini zone. Da su
Srbi hteli da ih provuku kroz sredinu zone Sarajeva, bili bi izlo`eni direktnoj
vatri muslimanske vojske sa brda u okolini grada. Srpski topovi su bili anga`o-
vani u borbama koje nemaju veze sa Sarajevom, i pitanje je da li su uop{te bili
takvog dometa da bi mogli da ugroze taj grad. Dodao sam, uz to, da je re~ o sta-
rim artiljerijskim oru|ima, od kojih NATO ne treba da strepi.
Moj odgovor uop{te nije odobrovoljio D`ulvana, niti je uticao na njegov
bes. Rekao je, da Ujedinjene nacije nisu smele da procenjuju taj slu~aj, jer mi
nemamo pojma o tome kakve su srpske namere, niti znamo kako su Srbi pre-
vukli ta oru|a kroz zonu. Istakao je, da je NATO odobrio UNPROFOR-u da
koristi mnogo ja~e vazdu{ne udare, ali da tu dozvolu nismo iskoristili. U tom je
trenutku Nik Moris, {ef UNHCR-a, upao u diskusiju. On je objasnio D`ulvanu,
da je bilo nemogu}e izvesti humanitarnu operaciju pod vatrom i da bi humani-
tarna aktivnost morala da se obustavi, ako bi se koristila ja~a vojna sila koju su-
geri{e D`ulvan. Zaklju~uju}i tu beskorisnu diskusiju Balancino je rekao, da
NATO ne bi smeo da bude na jelovniku” UNPROFOR-a onako kako to D`ul-
van zahteva, i da svi moramo ”to da shvatimo.
Tokom ve~ere u Klubu knji`evnika u Zagrebu D`ulvan je nastavio
otvoreni napad na Ujedinjene nacije, ignori{u}i ~injenicu, da je Aka{ijev gost.
Slede}eg jutra, stariji ameri~ki general koji je prisustvovao ve~eri, neo~eki-
vano se okrenuo prema meni i rekao: Ja moram s tim ~ovekom da radim sva-
koga dana”. Klimnuo sam mu glavom” u znak odobravanja. To je sigurno bio
prvi i jedini put da sam ~uo nekog Amerikanca, kako negativno govori o svom
pretpostavljenom.
Odlu~io sam, da se osvetim. Kada smo slede}eg dana poleteli u Saraje-
vo, pozvao sam D`ulvana da sedne na sun~anu stranu aviona Jak-40. Ta strana
je uvek bila izlo`ena vatri, kada su se avioni bli`ili aerodromu. Dok smo se pri-
bli`avali Sarajevu D`ulvan me je upitao, kolika je verovatno}a da avion bude
pogo|en, ako ga ga|aju prilikom sletanja.
”Prakti~no, to se uvek mo`e dogoditi” - odgovorio sam. Ako pogledate na
Va{u desnu stranu, vide}ete trag ju~era{njeg pogotka na sedi{tu”” - dodao sam.
Na putu od aerodroma prema Sarajevu, po{to smo prelazili preko ni~ije
zemlje, jedan srpski vojnik koji je ~u~ao u svom bunkeru sa na{e leve strane,
opalio je raketu prema konvoju. Ona je udarila u put upravo iza Rend` rovera,
i moglo se videti kroz zadnje staklo kabine, kako D`ulvanov telohranitelj, koji
se vozio u kolima iza nas, divlja~ki zvera oko sebe ne bi li uo~io odakle je ra-
keta ispaljena. Kada smo stigli pred Rezidenciju, mislim da je D`ulvan razmi-
{ljao o tome, da jednom srpskom vojniku ne zna~i ni{ta {to je neko komandant
162
Telefonski mir

najve}e vojne sile na svetu. Kasnije, u toku dana, pozvao sam D`ulvana da se
pridru`i meni i Simonu u poseti francuskoj osmatra~nici, koja je kontrolisala
Jevrejsko groblje, da bi se uverio, kako francuski komandir osmatra~nice op-
staje na najopasnijem mestu na svetu”. On je izbegao ponudu govore}i, da vi-
{e voli da” razgovara sa francuskim vojnicima koji su u bunkerima na polo`aju.
O~igledno da mu je njegova nabusitost, svojstvena za NATO, nalagala da je
bolje da se krajem dana oprosti sa Sarajevom. Bio sam ube|en, da je Subiru
ume{ao prste u postupak onog srpskog strelca koji je ga|ao u pravcu D`ulvana,
ali je on to negirao smejulje}i se.
Ubrzo posle D`ulvanove posete otputovao sam iz Sarajeva u Englesku,
da provedem praznik sa porodicom. Niko osim Simona nije znao kuda idemo
An|ela i ja. Pobegli smo u na{u praznu ku}u u Herfod{ajru, gde ~ak nismo ima-
li ni telefon. Proveli smo vreme rade}i u ba{ti i u`ivaju}i u jelu i pi}u u okol-
nim klubovima. Svakoga jutra smo slu{ali glas kukavice koja se ogla{avala sa
neke grane, kao i pre osamnaest godina. Kada bih povukao zavese u stranu, mo-
gao sam da vidim mirne Vel{ke planine, s jednog do drugog kraja horizonta, ne
razmi{ljaju}i o tome, da je u XV veku u dolini ispod nas plamteo stra{niji su-
kob od bilo kojeg koji sam video u Bosni.
Kada sam se posle nekoliko dana vratio u Sarajevo, bio sam zadovoljan
{to se situacija nije pogor{ala. Viktor Andrejev me je sa~ekao na aerodromu i
srda~no me zgrabio u tradicionalni ruski medve|i zagrljaj. Gledao sam u njega
kao u lakmusov papir, jer sam sa njegovog lica mogao da pro~itam sve. Ako je
ne{to po{lo dobro, on bi me uzimao pod ruku i uzvikivao: Mislim da smo po-
bedili! Mislim da smo pobedili”!. Jednom je to rekao usred” vazdu{nog napada,
ali je tada imao izraz nemo}nog {aljiv~ine. U takvom raspolo`enju, ujutro bi
i{ao na tr~anje pre doru~ka, a uve~e bi igrao do iznemoglosti neku igru koju je
doneo u Sarajevo. Ako stvari nisu i{le dobro, samo bi sklopio ruke i ponavljao:
Stra{no! Stra{no”!. Onda bi se povukao u sobu i provodio sate razgovaraju}i s
”nekim preko telefona, bilo u Moskvi, bilo u Beogradu, ili na Palama.
U rano leto Viktor je bio pun elana i radio je neprekidno s nadom, da je
rat pri kraju. Njegove diskusije sa Srbima su se svodile na to, da ih ubedi da se
zadovolje sa manje od 50 odsto teritorije u Bosni i Hercegovini, sve dok Re-
publika Srpska ne bude politi~ki priznata, makar i u okviru federalne Bosne i
Hercegovine, kao federalna jedinica. ^ak je razgovarao i o mapama sa Kara-
d`i}em i sa Muslimanima, pokazuju}i im koje delove teritorije bi mogli da
uzmu sigurno, a koje teritorije bi Srbi ustupili Muslimanima. Verovao je, da }e
Srbi prihvatiti ~injenicu, da ne mogu da izvojuju vojni~ku pobedu. Uz to,
sankcije su te{ko pogodile zemlju, pa je naglo opala i podr{ka stanovni{tva ru-
kovodstvu da nastavi rat. Srpska vojska je bila suvi{e razvu~ena i nije bilo la-
ko komandovati njome, naro~ito u situaciji kada nije bilo dovoljno goriva za
borbena i druga vozila. Trenutno, oni su pla}ali {esnaestostruku cenu goriva,
163
Misija u Bosni

ako su i bili u mogu}nosti da ga nabave preko Hrvata. Sada je bilo vreme da se


i Muslimani ubede, kako je pravi trenutak da se vrate za pregovara~ki sto.
Andrej Kozirjev, ruski ministar za inostrane poslove, i Vitalij ^urkin,
specijalni izaslanik predsednika Jeljcina, podr`avali su napore Viktora Andre-
jeva. On se zalagao, da trojka sastavljena od predsednika Rusije, SAD i Evrop-
ske zajednice, posreduje u prekidu rata. Znao sam, da imaju valjane ~injenice.
^esto sam razgovarao sa srpskim vojnicima u rovovima i video mnogo cisterni
sa gorivom, kako no}u {partaju planinskim putevima na putu iz Hrvatske. Jed-
nog prole}nog jutra sam sedeo ispod ove}eg drveta na brdu Borasnica, ju`no od
Sarajeva, i doru~kovao sa nekim lokalnim srpskim stanovnicima i musliman-
skim komandirima mesnih jedinica. Oni su se tu sastajali svakoga dana i odbi-
jali su da se bore me|u sobom. Bilo je sve manje onih koji su hteli da za ra~un
Deli}a ili Mladi}a ginu na frontu. ^inilo se, kao da je za njih rat ve} zavr{en.
Na nesre}u, tokom leta 1994. godine, Viktorov mirovni plan i njegov
predlog podele teritorije Bosne (koji je bio skoro identi~an onom usvojenom u
Dejtonu godinu dana kasnije), nije nai{ao na razumevanje me|unarodne zajed-
nice. Nedavno formirana Kontakt grupa je ponudila neke nove predloge, koji su
pru`ali vi{e mogu}nosti da se sklopi mir. Viktor je sumnjao, da ni Aka{i nije
mnogo zagrejan za njegovu ideju, zato {to predlo`ena trojka nije obuhvatala
njega i Ujedinjene nacije. U svemu tome nije uo~ena politi~ka celishodnost, dok
su vojna i humanitarna strana vidno istaknute.
Krajem maja, Glin Evans je posle posete Sarajevu zapisala:
”Ratna varijanta gubi zna~aj. Sada{nja tendencija je, da se sve pretvori u
prete}e mahanje prstom. U nekim krajevima su komandanti suprotstavljenih
snaga sve drugo, sem ratoborni. U Sarajevu nekada{njom alejom snajperista sa-
obra}a tramvaj i lete helikopteri Ujedinjenih nacija, bez ikakve bojazni. Kafi}i
su prepuni sveta i u svakoj ulici se mo`e videti veliki broj prolaznika. Prevoz
roba ide kroz grad i zatim nastavlja preko Igmana i kroz srpske kontrolno-pro-
pusne stanice. Sve`e vo}e i povr}e se mo`e na}i na pijacama, a cene svako-
dnevno padaju. General Rouz je premestio svoj {tab u ba{tu Rezidencije. On sa-
da mo`e da izdaje nare|enja, i izdaje ih, bez straha da }e ih ~uti neko ko nije
pozvan da ih ~uje”.
Za sve u UNPROFOR-u `ivot se lagano vra}ao u normalno stanje, jer su
izgledi za mir bili sve ve}i. Nije bilo mogu}e odmah prekinuti sva neprijatelj-
stava {irom Bosne, ali je na{a najbolja strategija bila, da pove}amo broj za{ti-
}enih zona i da demilitarizujemo Sarajevo. Novi prilaz se naslu}ivao i u nastu-
pu lorda Ovena, odgovornog za odnose sa Kontakt grupom. Ta grupa, u kojoj su
bili predstavnici Rusije, SAD, Francuske, Velike Britanije i Nema~ke, formira-
na je polovinom aprila i bila je zadu`ena za uskla|ivanje politi~kih napora me-
|unarodne zajednice za prekid rata u Bosni. Na nesre}u, tokom prvih {est me-
seci svog rada, Kontakt grupa nije opravdala postojanje. Iako su njeni ~lanovi
164
Telefonski mir

koristili rezultate koje je postigao UNPROFOR, oni su se ogradili isti~u}i, da


se ne}e povesti za idejama i saznanjima mirovnih snaga, po{to `ele da imaju
informacije iz prve ruke o realnosti na terenu. U stvari, 1994. godine u Bosni
su delovale dve me|unarodne organizacije, koje su, svaka za sebe, poku{ava-
le da zavr{e rat u Bosni, a da ne iskoriste prednosti i rezultate one druge, {to
nije vodilo uspehu.
U to vreme je Aka{i poku{avao da ugovori sastanak sa svim zara}enim
stranama u @enevi, s namerom da uspostavi mir ili da bar zapo~ne pravi mi-
rovni proces, kada je sve naglo prekinuto, jer je general Mladi} sa svojom
vojskom napao Gora`de. Aka{i je pisao i Izetbegovi}u i Karad`i}u, da 20.
maja neizostavno prekinu sva neprijateljstva, a da sve te{ko oru`je povuku
van za{ti}enih zona, i da kontrolu nad tim poslom preuzme posmatra~ka gru-
pa JCO, koja }e nadgledati sprovo|enje dogovorenih mera u celoj zemlji. Sle-
de}i korak je trebalo da bude zaklju~enje definitivnog mira i preciziranje bu-
du}eg teritorijalnog ure|enja zemlje.
Dok sam tih dana obilazio razne zone i razgovarao sa mnogim ljudima,
zaklju~io sam, da mir nije tako blizu. Sloboda kretanja nije bila moj problem i
nastavio sam praksu, da se ne zaustavljam na kontrolno-propusnim stanicama i

Ispod jednog jabukovog drveta sam razgovarao sa srpskim oficirom Masalom


(sa bradom, sedi), koji je predvodio napad na Gora`de. Rekao sam mu ,da sam
li~no tra`io vazdu{ni napad na srpske snage i da }u to u~initi ponovno ako on
ili neko drugi bude naru{avao za{ti}enu zonu i napadao grad ili otvarao vatru na
moje vojnike.

165
Misija u Bosni

da ne obja{njavam vojnicima kuda idem i {ta tra`im. Mogao sam uvek i sa svi-
ma da razgovaram o ulozi Ujedinjenih nacija u mirovnoj operaciji, ~iji je cilj
uspostavljanje mira. Jednom prilikom, na kontrolno-propusnoj stanici blizu Sa-
rajeva, muslimanski snajperista je ga|ao jednog policajca dok smo razgovarali,
a metak je prozvi`dao izme|u nas. Srbin je sko~io u zaklon i tra`io od mene da
prekinem putovanje i da se vratim. Ja sam mu tada odgovorio da se ne brine da
}e neko ga|ati komandanta UNPROFOR-a ili nekoga ko sa njim razgovara o
miru. Na`alost, tog policajca su sutradan ubili na tom istom mestu.
Posetio sam Travnik 24. maja. Delom zbog toga {to sam o tom gradu ~i-
tao u Travni~koj hronici Ive Andri}a, a delom sam hteo da proverim glasine o
pripremi ofanzive muslimanske vojske protiv Srba. Travnik se nalazi u dolini
La{ve i nekada je predstavljao raskrsnicu trgova~kih puteva izme|u Evrope i
Azije. Rimljani su na tom mestu uspostavili garnizon i izgradili tvr|avu - grad,
ali je tu kasnije bio administrativni centar Turske za tu oblast. Velika tvr|ava
dominira ulazom u grad, oivi~en terasastim zaravnima na okolnim brdima. Mu-
slimanski 3. korpus, kojim je komandovao general Mehmet Alagi}, imao je se-
di{te u tom mestu. Njegova duga bela kosa, primetni ve{ta~ki zubi i tesna uni-
forma, na~inili su od njega sme{nu figuru. Pre rata je bio na du`nosti predsed-
nika Prijedora. Govorio je samouvereno o ponovnom zauzimanju teritorije i
razmahivao rukama po karti u svojoj kancelariji, kao da }e odbaciti Srbe u mo-
re. ^udio sam se kako svet, pored ovakvih tipova, i dalje veruje u Bosnu kao
mogu}u vi{enacionalnu dr`avu. Njegovi vojnici nisu bili u stanju da zauzmu ni
uzvi{enja na sedam-osam kilometara od grada, gde su bili Srbi, a on je na kar-
ti crtao nezamislive granice.
Posle pola sata smo stigli na mali vodni polo`aj na prvoj liniji fronta, sa
koje se video grad Turbe u dnu doline, koji je bio u rukama Srba. Sukobljene
strane su razmenile nekoliko minobaca~kih mina. Bilo je jasno, da o nekoj ve-
likoj ofanzivi nema ni govora, niti se ona mogla zamisliti. Najstariji komandir
voda nas je pozvao me|u svoje ljude, koji su iza{li iz rovova da me pozdrave i
mi smo popili sve na{e zalihe soka od pomorand`e, razgovaraju}i o tome ko je
{ta radio pre rata. Oni su isticali, da ovo nije njihov rat i da jedva ~ekaju njegov
kraj, kako bi se {to pre vratili svojim porodicama i svakodnevnom poslu.
Toga dana smo doleteli sa Ko{eva u Travnik neposredno posle sastanka
sa Muratovi}em, koji je ~ekao helikopter za Gora`de. Ujedinjene nacije su ima-
le te{ko}a da ugovore njegovu posetu, jer su Srbi u vi{e navrata tvrdili, da Mu-
ratovi} krijum~ari oru`je i novac za muslimansku vojsku u Gora`du. Bio sam
ljut na Muratovi}a u to vreme, jer je izneverio poverenje Ujedinjenih nacija i
pru`io razloge Srbima da tvrde, kako mirovna misija poma`e Muslimane u ra-
tu. Uspe{no sam ugovorio tu njegovu posetu, pod uslovom da se ne petlja ni u
kakve sumnjive i tajne poslove. Zatekao sam ga na stadionu Ko{evo sa gomi-
lom sportskih torbi punih do vrha. Odmah sam ga optu`io da se ne pridr`ava
166
Telefonski mir

dogovora, pokazuju}i na njegov prtljag. On mi je odgovorio, da nosi samo hu-


manitarnu pomo}.
Pre nego {to smo uzleteli, narednik Dejli iz Koldstrimske garde je kao
slu~ajno svojim Rend` roverom pre{ao preko Muratovi}evih sportskih torbi.
Vide}i Muratovi}a kako unezveren poskakuje, ma{u}i rukama i lupkaju}i se po
panciru, narednik Dejli je posumnjao” da ne{to nije u redu, pa je zbog toga za-
ustavio auto i voze}i unazad ” jo{ jedanput pre{ao preko tih torbi. Tako je bio si-
guran da je potpuno uni{tio motorole i satelitske komunikacijske aparate u
vrednosti od oko 250.000 dolara, zajedno sa pretplatnim ID karticama, {to je ot-
kriveno pregledom sportskih torbi. Bosanska tajna slu`ba je kasnije strogo vo-
dila ra~una o tome, da ne naleti negde na narednika Dejlija, koji je na neki svoj
na~in otkrio da oni `ele da pro{vercuju motorole i uni{tio ih, naoko, sasvim slu-
~ajno. To se moglo protuma~iti i kao izgred, ali kao {to je kasnije rekao D`ord`
Voters narednik Dejli je tipi~an gardista. On uvek ide pravolinijski”.
” severoistoku Bosne su muslimanske snage nastavile da izvode manje
Na
napade na Posavski koridor. Srbi su odgovarali povremeno ga|aju}i artiljerijom
Tuzlu, ali nije bilo znaka o pripremi ve}e muslimanske ofanzive. Jednoga dana
smo iznenada posetili {tab muslimanske jedinice u Olovu, ju`no od Tuzle. Bilo
je ve} podne, a mi smo lokalnog komandanta muslimanske vojske na{li kako
jo{ spava u prizemlju {kolske zgrade. O~igledno je prethodne ve~eri popio
mnogo {ljivovice. Rekao nam je, da je u njegovom rejonu sve mirno, mada Sr-
bi povremeno tuku grad artiljerijom. Na drugoj obali reke smo videli de~aka,
kako peca ribu na `ivog crva.
Iz Olova smo oti{li u Tuzlu, preko jedne od najlep{ih planina u Jugosla-
viji, pre nego {to smo potonuli u izmaglicu koja se nadvila nad taj grad. Zausta-
vili smo se da pojedemo sendvi~e na jednoj livadi punoj poljskog cve}a, odakle
su se u daljini nazirale planine pod snegom. Bili smo jo{ u blizini prve linije
fronta. Uprkos tome, svuda uokolo mir i ti{ina. Samo nekoliko ptica i glas mu-
jezina, koji je sa neke d`amije u dolini zvao na molitvu, podse}ali su da oko nas
ima ljudi. Pri{ao nam je seljak sa imanja u blizini i upitao, da li bismo popili ka-
fu kod njega. Do~ekala nas je njegova `ena strogih crta lica, inteligentnih o~iju,
obu~ena u muslimansku no{nju, zategnute i maramom pokrivene kose, zauzeta
poslom oko dece. Vekovima negovana seoska kultura u Jugoslaviji, stvorila je
porodice sa veoma ~vrstim me|usobnim vezama. ^ak su i najmanja deca prati-
la roditelje, a po{to su bili mali da rade te{ke poslove, igrali su se u blizini lop-
tom, izme|u cvetova ljuti}a i krasuljaka. Svako selo u ovom kraju je gra|eno oko
crkve ili d`amije i okru`eno je terasastim alpskim pa{njacima na strmim brdskim
stranama. Tog popodneva nam se ~inilo da je rat suvi{e daleko.
Kada smo stigli u Tuzlu, pozdravio nas je lokalni vojni komandant i upo-
zorio da kru`e glasine, kako se srpske snage spremaju za ofanzivu. On nam je
to rekao da bi pa`nju sveta usmerio na Tuzlu, kako bi predupredio napad koji se
167
Misija u Bosni

168
Telefonski mir

dogodio nedavno u Gora`du. U to vreme Srbi jo{ nisu dozvoljavali posete Br~-
kom, njihovom glavnom garnizonu u severnoj Bosni, pa je bilo nemogu}e pro-
veriti takve glasine, pogotovo {to izvi|a~ka avijacija NATO nije bila u stanju da
zabele`i bilo kakvu aktivnost nalik na pripreme za ofanzivu.
Na jugu zemlje odnosi izme|u Muslimana i Hrvata nisu bili ni{ta bolji,
nego pre Va{ingtonskog sporazuma. ^ak je situacija bila i gora, naro~ito u Mo-
staru, koji je postao `ivi primer da Balkan nikada ne}e biti miran, ni oslobo-
|en sukoba i sva|a. Evropska unija je odlu~ila, da Mostar postane ogledno do-
bro za primenu njene spoljne politike, i izglasala je bud`et od 24 miliona do-
lara za uspostavljanje, u tom podeljenom gradu, administracije po evropskom
uzoru, uklju~uju}i i me|unarodnu policijsku jedinicu koja bi odr`avala red.
Kada je tri godine kasnije evropski administrator napustio Mostar, malo {ta se
promenilo u tom gradu.
Mir nije umanjio netrpeljivost izme|u Hrvata i Muslimana, jer su Hrva-
ti `eleli da vode glavnu re~ u gradu. Uprkos sporazumu, koji je predvi|ao pot-
punu slobodu kretanja i izgradnju mosta od strane britanskih in`injeraca, da bi
se spojila dva dela grada i njihovi stanovnici, Hrvati su na svoju obalu pu{tali
samo po 50 Muslimana dnevno. ^ak ni njima nije bilo dozvoljeno da se uda-
lje od mosta, bez pratnje hrvatskih policajaca. Ni{ta nije ura|eno da se popra-
ve komunalni objekti ili da se osposobe zgrade za stanovanje na muslimanskoj
strani reke. Novi gradona~elnik isto~nog dela Mostara je bio ogor~en zbog na-
~ina na koji se postupalo sa Muslimanima. Oni su bili prividni zatvorenici u ru-
{evinama svog dela grada, dok su preko reke mogli da vide narod, koji `ivi kao
da je u Frankfurtu.
Da stvar bude gora, Ujedinjene nacije kao da su smatrale, da je Va{ington-
ski sporazum svr{en ~in. Komandant {panskog bataljona odgovoran za Mostar,
rekao mi je, da je sve {to se de{ava pitanje lokalnog dogovora”. Odgovorio sam
mu, da bi Ujedinjene nacije trebalo da rade na” sprovo|enju Va{ingtonskog spora-
zuma, a ne da prihvataju kojekakva lokalna natezanja i poga|anja. Rekao sam mu,
da ho}u da pogledam kako radi hrvatska administracija na zapadnoj obali reke.
Tamo, u jednom bunkeru smo se sreli sa Kre{imirom Zubakom, politi~kim vo-
|om bosanskih Hrvata, i ja sam ga odmah optu`io da se ne pridr`ava Va{ington-
skog sporazuma i da odugovla~i sa primenom novih mera poverenja, {to uti~e na
nastavak bede u kojoj `ivi muslimanski narod sa druge strane reke. Podvukao sam
mu, da obe}ani novac ne}e do}i u Mostar, sve dok se potpuno ne ispune obaveze
koje su preuzeli. Niko nije o~ekivao, da }e se dogoditi ono {to se de{ava. Mostar
je postao steci{te kriminalaca i ratnih profitera, plja~ka{a i drugih razbojnika, ko-
ji su hteli da hrvatsku stranu grada potpuno o~iste od Muslimana. Hrvatska, ~ija
je vojska delimi~no u~estvovala u ratu u Bosni, podr`avala je hrvatsku bosansku
vojsku. Znali smo, da se ne mogu o~ekivati promene nabolje, dok me|unarodna
zajednica ne na|e na~in da urazumi Hrvatsku, da se ne me{a u bosanski rat.
169
Misija u Bosni

Rano ujutro, 21. maja me je probudila tutnjava artiljerijske vatre. Na svu


sre}u, to su Muslimani proslavljali po~etak svog praznika Bajrama. Sarajevski
prekid vatre je trajao ve} 100 dana, pa se taj dan slavio kao dvostruki praznik.
Po tradiciji, Muslimani tada pose}uju grobove svojih predaka, a ja sam izdej-
stvovao od Karad`i}a, da im dozvoli slobodan prolaz do njihovog glavnog gro-
blja na samoj liniji fronta. Prvi put posle dve godine oni su mogli da posete gro-
bove svojih najbli`ih, {to je bio jedan maleni kamen u plo~niku na putu mira.
Jo{ ranije tokom tog meseca Ujedinjene nacije su omogu}ile, da 350 ho-
do~asnika ode s Izetbegovi}em do Zagreba, a odatle na had`iluk u Meku. Vik-
tor i ja smo posetili Izetbegovi}a po povratku sa hodo~a{}a, da ga ukratko oba-
vestimo o doga|ajima. Muslimani su i dalje odbijali pregovore sa Srbima zbog,
kao {to je Izetbegovi} rekao, aktivnosti srpske policije unutar zone od tri kilo-
metra u Gora`du. Uveravali smo ga, da ne treba da obra}a pa`nju na takve de-
talje, ~ak i da su ta~ni. Za mene je bilo va`no, da su Srbi prihvatili pet izri~itih
zahteva: 1) Srbi ne bi smeli du`e da se oslanjaju na pomo} Rusa; 2) njihova pri-
vreda trpi zbog sankcija koje im je nametnula me|unarodna zajednica; 3) pred-
sednik Milo{evi} ne sme vi{e da podr`ava bosanske Srbe u ratu u Bosni; 4) bo-
sanska srpska vojska ima velike te{ko}e da popuni svoje redove, zbog sve ma-
njeg broja vojnosposobnih stanovnika; 5) vojna ravnote`a se sada postepeno
naru{ava u korist Muslimana, naro~ito posle formiranja Muslimansko-hrvatske
federacije i pove}anja muslimanske armije.
Izetbegovi}, koji se iz Saudijske Arabije vratio prehla|en, jer nije navi-
kao na erkondi{n, rekao nam je da sada vi{e veruje u mir, ali da bi hteo da raz-
govara sa svojim vojnim komandantima pre nego bilo {ta promeni u svojoj po-
litici. Dok smo razgovarali o Gora`du, nisam primetio promenu raspolo`enja na
njegovom licu, ali mi je srda~no protresao ruku kada sam polazio od njega. Po-
sle nekoliko dana me je iz Zagreba pozvao De Laprel i obavestio, da su Musli-
mani pristali da u @enevi razgovaraju o ~etvoromese~nom primirju, pre nego {to
prekinu neprijateljstva na du`i period.
Pre odlaska u @enevu Viktor i ja smo posetili Gora`de, da vidimo {ta se
doga|alo proteklog meseca. Odmah smo uo~ili, da Dejvid Santa Olalja dr`i si-
tuaciju pod kontrolom. Puk Vojvode od Velingtona je kontrolisao teritoriju pa-
trolama i uspostavio odli~ne odnose sa stranama u sukobu. Rezultat toga - sve je
manje bilo incidenata i kr{enja prekida vatre. Magacini hrane i medicinskog ma-
terijala su popunjeni, a elektri~na mre`a i vodovod u gradu i okolini popravljeni.
Bolnica je radila u gotovo normalnim uslovima, a {kole su ponovno otvorene.
Nekoliko te{kih bolesnika je preba~eno u Sarajevo, ali su Srbi uslo-
vili slobodno kretanje preko njihove teritorije pu{tanjem na slobodu oko
140 srpskih civila, koje su Muslimani dr`ali u zatvoru u Gora`du du`e od
dve godine. Jedan od zatvorenika je bio Mladi}ev ro|ak. Kada sam posetio
jedan od tih zatvora, polusru{enu ku}u, u njoj sam na{ao 42 zatvorenika u
170
Telefonski mir

veoma lo{em stanju. Jedna starica mi je poljubila ruku i pla~u}i me molila, da


joj pomognem da je puste. Rekla je da boluje od raka i da joj je ostalo jo{ ma-
lo `ivota, ako uskoro ne bude podvrgnuta le~enju. Oni su bili `alosna slika po-
liti~kih igara, koje su okrutno mlele ljude.
Civilni savetnik Ujedinjenih nacija u Gora`du je bio jedan Izraelac, ~iji
je dolazak u grad izgleda bio uzrok nepoverenja Muslimana prema Ujedinjenim
nacijama. Jednom sam ga isterao iz kancelarije u Sarajevu, kada je do{ao da me
nahu{ka protiv Gani}a. Hteo je da organizuje mar{ gra|ana preko Drine, da bi
se sukobili sa Srbima u rovovima s druge strane reke. Dejvid Santa Olalja je
smatrao, da je taj ~ovek antibritanski raspolo`en, jer je stalno minirao pregovo-
re izme|u Srba i Muslimana. Njegov pretpostavljeni je bio Viktor, i ja sam ga
zamolio da tog ~oveka odmah premesti sa tog osetljivog mesta. Prema pravili-
ma Ujedinjenih nacija Viktor nije mogao da ga smeni ili otpusti, pa ga je po-
zvao u Sarajevo na razgovor, oduzeo mu vozilo i poslao ga na drugi zadatak.
Njegov naslednik, Kana|anin, po svemu razli~it ~ovek, bio je veoma zaintere-
sovan da pomogne narodu Gora`da.
Poleteo sam u @enevu sa Nikom Kostelom i Simonom [edboltom 1. ju-
na. Odseli smo u hotelu Interkontinental, na spratu iznad bosanskih Srba. Celo
rukovodstvo s Pala: Karad`i}, Kraji{nik, Koljevi}, Mladi}, Tolimir i Aleksa Bu-
ha, ministar za inostrane poslove, bili su tu, a mnogi od njih i sa suprugama.

Posetio sam posadu danskog tenka leopard na polo`aju Crveni patak u blizini
Zavidovi}a, marta 1994. godine. Taj vod sam prebacio iz Splita u Tuzlu, gde se
kasnije uklju~io u najve}u tenkovsku akciju snaga UN. Jedinica je ispalila vi{e
od 100 granata i uni{tila pet srpskih tenkova.
171
Misija u Bosni

Gani}, predstavnik bosanske vlade, smestio se sa svojim timom u jedan od


najskupljih hotela na svetu - Ri~mond, gde su dolazili i odlazili u velikim li-
muzinama. Posumnjao sam, da je Gani} ikada pomislio, da bi gomila novca
potro{ena na njegovo putovanje bila mnogo korisnija da se umanje patnje nje-
govog naroda.
U grupi Ujedinjenih nacija smo bili Aka{i, Ser|o, De Laprel i ja. Svako-
ga dana smo i{li pe{ice u podno`je brda, gde je pored jezera bila zgrada Ujedi-
njenih nacija. U @enevi je bio i lord Oven sa ~lanovima Kontakt grupe, ali
odvojeni od nas radi para-
lelnih razgovora sa Srbima
i Muslimanima o pitanju
zavr{etka rata. U okviru
Kontakt grupe ^urkin je
bio zadovoljan zbog miro-
ljubivog prilaza razgovo-
rima, dok je Redman stal-
no ponavljao, da Musli-
mani nisu spremni da raz-
govaraju o podeli Bosne
du` linija koje su iscrtali
Hrvatski predsednik Franjo Tu|man (levo) prilikom
~lanovi Kontakt grupe,
posete Mostaru jula 1994. godine, do`iveo je bojkot
Muslimana, koji su ga okrivili za ratne zlo~ine.
ako se Srbima da vi{e od
Muslimani su ga optu`ili, da je poru{io njihov grad.. 49 odsto teritorije. U po-
~etku je lord Oven vero-
vao da je {ansa za mir dobra, ali je tokom razgovora stalno menjao raspolo`e-
nje. Kontakt grupa i Ujedinjene nacije su i dalje delovale nejedinstveno. Nije
bilo te{ko ni Srbima, ni Muslimanima da manevri{u izme|u dva me|unarodna
predloga, pa su pregovori prerastali u lakrdiju.
Bolje re~eno, razgovori su se zavr{ili pre nego {to su i po~eli. Kada je sti-
gao u @enevu, Gani} je poslao poruku Aka{iju, da ne}e po~eti razgovore, dok
se poslednji srpski policajac ne povu~e iz Gora`da. Nije se ni pojavio na na{em
prvom sastanku sa Srbima, tako da su ovi bili spremniji za saradnju od Musli-
mana. Mladi} je odbio da razgovara s bilo kim iz Ujedinjenih nacija. ^ak nije
hteo ni nas da vidi, uprkos ~injenici {to smo sedeli za okruglim stolom. Tolimir
je preuzeo na sebe, da nam prenosi njegove primedbe. Kada je Kostelo upitao
za{to se tako pona{a, Mladi} je smrknuto odgovorio: Znate Vi za{to”. Na kra-
ju, posle prvog dana zasedanja, Karad`i} je prihvatio,”da se srpski policajci po-
vuku iz zone od tri kilometra, uprkos primedbama koje mu je uputio Mladi}.
Slede}eg jutra sam telefonirao Dejvidu Santa Olalji i pitao ga o novosti-
ma. Rekao mi je, da su naoru`ani srpski policajci jo{ na ulicama Gora`da i da
nisu dobili nare|enje za povla~enje. Aka{i, Kostelo i ja smo odmah si{li sprat
172
Telefonski mir

ni`e i potra`ili Karad`i}a. Le`ao


je u krevetu, iako je bilo skoro
podne. Kucali smo vi{e puta na
njegova vrata, pa nam je najzad
otvorio, obu~en u doma}i kaput.
Prizor nimalo prijatan. Gospo|a
Karad`i}, sa papilotnama u kosi,
promolila je glavu kroz vrata ku-
patila da vidi {ta se de{ava. Su-
de}i po njihovom izgledu, oboje
su dosta popili prethodne no}i.
Sa Ser|om de Meljom, politi~kim savetnikom
Sme`uranog lica i upalih Ujedinjenih nacija pri UNPROFOR-u, i
o~iju, Karad`i} mi je u tom ~asu potpukovnikom Simonom [edboltom, mojim
izgledao kao ludak. Tako je i go- vojnim pomo}nikom u @enevi na Mirovnoj
vorio. Najpre je porekao, da se konferenciji (jun 1994), dok ispisujem
saglasio da po{alje nare|enje da mirovni sporazum na kompjuteru. Tri dana
se policajci povuku iz zone od tri kasnije, po{to je mirovni sporazum potpisao i
kilometra. Zatim je rekao da je Gani}, bosanska vojska je po~ela ofanzivu
izdao nare|enje, ali da ga oni jo{ protiv Srba na planini Ozren.
nisu primili, i da on nema prava da izdaje nare|enja civilima, bilo da su naoru-
`ani ili ne. Rekao sam mu da dobro znamo, da je naoru`ani policajac”, u stva-
ri, vojnik koji je samo zamenio uniformu. Pa dobro, ” oni su sada demobilisani”

- uzvratio je Karad`i} trijumfalno. U tom trenutku mu je Aka{i rekao, da ne}e
biti nikakvih sastanaka, dok sve naoru`anje ne bude uklonjeno iz Gora`da.
Aka{i mu je dao 24 sata da to uradi. I posle dva dana, Srbi su nastavili da izvr-
davaju data obe}anja u vezi sa naoru`anim ljudima u toj zoni. Izgledalo je, da
razgovori nikada ne}e po~eti. Nismo znali za akciju puka Vojvode od Velingto-
na, kada su Dejvid Santa Olalja i vod vojnika zare|ali od pozicije do pozicije
na kojima su bili Srbi, i fizi~ki ih oterali sa lica mesta iz zone od tri kilometra,
zajedno sa njihovim oru`jem.
Kada smo do{li u zgradu Ujedinjenih nacija da srpskoj delegaciji saop-
{timo novost, zatekli smo Karad`i}a, Koljevi}a i Mladi}a kako igraju karte za-
valjeni u duboke fotelje, obavijene duvanskim dimom i mirisom alkohola. Svi,
izuzev Mladi}a, sko~ili su sa svojih mesta, kao |aci kada nai|e profesor. Mla-
di} je neodre|eno gledao u daljinu svojim plavim o~ima i nije obra}ao pa`nju
na nas. Izgledao je kao kladioni~ar, koji je upravo zavr{io sa prikupljanjem op-
klada. Ja ga namerno nisam prime}ivao, ali sam zato bio ljubazan prema Toli-
miru, kome sam ~estitao na unapre|enju u ~in general-majora. Tolimir mi je ta-
da, rekao da bi se Mladi} ponovno pona{ao prema meni prijateljski, ako bih mu
se izvinio za vazdu{ne napade na Gora`de, kada je poginulo mnogo njegovih
prijatelja. Me|utim, jo{ ranije sam odlu~io, da Mladi}a dr`im na odstojanju.
173
Misija u Bosni

To ga je, na kraju, ~inilo sme{nim. Bilo bi, uostalom, ne~asno s moje strane da
mu se izvinjavam za ne{to {to sam bio spreman ponovno da uradim, ako bude
trebalo. Srbi jo{ nisu ni{ta ~uli o akciji Santa Olalje u Gora`du, ali su }ute}i sa-
slu{ali novost. Izgledalo je, da }emo najzad mo}i da po~nemo pregovore.
Slede}eg dana smo ubedili Gani}a, da prihvati pregovore.U trenutku ka-
da mu je Aka{i potvrdio da su Srbi izvan zone, Gani} je gledao uzorak neke
skupocene zelene svile i ovla{ odgovorio, da je u pitanju srpski polo`aj na
Senokosu, brda{cu 200 metara unutar zone, u severnom delu grada. Ako se voj-
nici ne povuku sa tog mesta, nema nikakvih pregovora - dodao je. Da bi u
svom istupu bio jo{ ubedljiviji rekao je, da zbog la`nih informacija nije trebalo
da ga izvla~imo iz hote-
la. On je tobo`e do tada
~inio sve da pregovori
po~nu, a sada `eli da oni
budu od nekakve koristi.
Objasnio je Aka{iju, da
je `ivot kao matematika:
postoji jedna apsolutna
pozicija, koja se ne mo`e
dosti}i. Posle toga se iz
zgrade Ujedinjenih naci-
ja vratio u hotel Ri~-
Potpukovnik David Santa Olalja, komandant puka
mond. Aka{i, kao i uvek,
Vojvode od Velingtona tokom intervjua, koji je dao
Kurtu [orku iz Rojtersa, u blizini Gora`da. Od svog nije emotivno reagovao
dolaska pripadnici puka su svima stavili do znanja, da kada je Gani} govorio,
ne}e dozvoliti nikakvo ru{enje i razaranje, niti ali je Ser|o pobesneo.
opstrukciju s bilo ~ije strane, jer im je zadatak da Dejvid Santa Ola-
pru`e pomo} gra|anima Gora`da i da osiguraju mir lja je izvestio, da zaista
(jul 1994.). postoji jedan srpski po-
lo`aj na ozna~enom mestu, ali da mu lokalni muslimanski komandant nije ni-
{ta rekao u vezi sa tim polo`ajem. Ako bi se Srbi povukli jo{ dalje izvan zone,
omogu}ili bi Muslimanima da dejstvuju u njihov bok. Nije se zato moglo o~e-
kivati, da oni i to prihvate.
Dok smo se vra}ali u konferencijsku salu Aka{i je objasnio Karad`i}u, da
}e morati da prihvati potpuno povla~enje Srba iz zone od tri kilometra i da pri-
sustvo 200 srpskih vojnika unutar zone nije prihvatljivo. Mladi} je primetio, da
je padina Senokos izvan grada. Ja sam im poturio kartu i, ignori{u}i Mladi}a,
rekao Karad`i}u, da je centar zone na sredini glavnog mosta u gradu. Pokazao
sam mu, tako|e, da je polo`aj o kojem je re~ unutar zone. Po{to je bacio pogled
na kartu, Mladi} je najzad rekao, da se centar ra~una od jednog drugog mosta,
a ne od tog glavnog.
174
Telefonski mir

Okrenuo sam se ka Tolimiru i rekao mu: Va{ general mora da je okre-


nuo kartu naopako. Ako insistira na tom drugom”mostu, onda su vojnici na Se-
nokosu jo{ dublje u zoni. Bilo bi bolje da prihvati, da je u pitanju glavni most”.
Svi su se nasmejali, ~ak i Mladi}. Ipak je odlu~no ponovio, da se srp-
ski vojnici ne}e pomeriti sa tog polo`aja. Kasnije, u toku dana, rekao je, da
vi{e ne}e uzimati moju akciju u Gora`du kao razlog za pogor{anje na{ih me-
|usobnih odnosa. Odgovorio sam mu da, kao pripadnik mirovne misije, `alim
{to smo morali da upotrebimo silu. Mladi} je iznenada zgrabio moju {aku i
sna`no je prodrmusao, a taj iznenadni prestanak neprijateljstava izme|u dva
generala, njegovi telohranitelji su pozdravili aplauzom. Me|u nama je, po
svemu sude}i, postojala ta nepremostiva prepreka, koju je trebalo otkloniti pre
po~etka razgovora.
Jo{ jednom je Dejvid Santa Olalja pritekao u pomo}. Te no}i je sa jed-
nom ~etom upao na polo`aj Senokosa i, bez ispaljenog metka, na prepad ga
zauzeo. Slede}eg jutra smo dobili potpisani izve{taj lokalnog vojnog ko-
mandanta Buljuba{i}a iz Gora`da, da je zona o~i{}ena i da u njoj nema na-
oru`anih Srba. Li~no sam oti{ao do hotela Ri~mond i rekao Gani}u, da sada
ima pismenu potvrdu od svog komandanta iz Gora`da, da je zona o~i{}ena
od naoru`anih Srba. Pogledao me je najpre iznena|eno, ali je potom rekao
da razgovori mogu da po~nu.
Pre otprilike ~etiri meseca Gani} je bio politi~ki ~ove~uljak, koji se ogrtao
mo}nim za{titnim omota~em u formi UNPROFOR-a da bi pre`iveo. Sada se pre-
ma Ujedinjenim nacijama pona{ao kao prema otpadu. Tokom razgovora u @ene-
vi je po~eo svojim visokim nosnim glasom da nam dr`i lekcije, ma{u}i teatralno
belim rukama po vazduhu, poku{avaju}i da izazove utisak velikog govornika.
Kada nije imao nikakav logi~ki odgovor na neko pitanje, izgovarao je bujicu ne-
povezanih re~enica, ~esto se ponavljaju}i. Jedino je Aka{i bio de`urna `rtva, ko-
ja je morala da ga slu{a strpljivo. Brzo sam otkrio da, ako ga netremice gledam
du`e vreme, on izgubi misao kojom je po~eo govor i onda nervozno izgovara ne-
povezane re~i i re~enice. Ponekad sam uspevao da ga potpuno u}utkam.
Tokom sastanka, po{to sam sve kucao na svom prenosnom kompjuteru,
Gani} je gledaju}i preko mog ramena rekao, da ne prihvata izraz zona razdva-

janja” u tekstu koji sam upravo upisivao, a koji se odnosio na povla~enje iz do-
dira dveju zara}enih strana. Kada sam ga upitao za razlog, on je ponovio, da ta-
kav izraz ozna~ava da je deo bosanske teritorije prestao da bude bosanski i po-
stao ni~ija zemlja. Na dalje pitanje o tome {ta podrazumeva pod ni~ijom ze-
mljom, on se saglasio da razdvajanje snaga, kao logi~nu posledicu ima ono {to
se zove zona razdvajanja izme|u jedinica dve zara}ene strane. Tra`io sam da
sam na|e pogodniji izraz. Poku{ao je sa raznim kovanicama, ~ak je izmislio i
izraz opcija nula”. Izgleda, da nije bio sposoban da razume nijednu definiciju

za zemlji{te koje se nalazi izme|u jedinica dve zara}ene strane.
175
Misija u Bosni

Posle ~itavog sata glupave diskusije, ignori{u}i Gani}evu primedbu i


njegove bezbrojne glupave opaske, i po{to sam napisao prostor razdvajanja”,

on je po~eo da urla pored mog uveta: Bez prostora razdvajanja”!

”Jebi se, Gani}u”! - odgovorio sam mu vi{e nego besan. Ja ovo pi{em,
a ne ti” - vikao sam. U sobi je nastao tajac, a Gani} se doteturao” do svog me-
sta, seo i vi{e nije protestovao. O~igledno da mu je Izetbegovi} naredio, da ne
popu{ta ni za dlaku u toku pregovora. Bilo bi nam jo{ te`e, da je Gani} bio lo-
gi~an u svojim govorancijama, ali, bez sumnje, on je do{ao nepripremljen za
pregovore i nije mogao da izdr`i pritiske. Jednom prilikom je Ser|o telefonirao
Silajd`i}u u Sarajevo da ga zamoli, da uti~e na Gani}a. On je odgovorio sa
mnogo razumevanja da bi to rado u~inio, ali da je Gani} dobio potpunu slobo-
du od Izetbegovi}a kada je re~ o pregovorima i da on ne mo`e ni{ta da u~ini.
Neka mala humoristi~ka iskra nas je obasjala onoga dana, kada je
Aka{i rekao srpskoj delegaciji da ih vodi u japanski restoran, gde su svi mo-
rali da sede na niskim jastucima i da jedu {tapi}ima. Bilo je mnogo sme{no
videti Mladi}a kako sedi na jastuku prekr{tenih nogu i kako mesnatim pr-
stima poku{ava {tapi}ima da ulovi zalogaj. Taj sme{ni prizor je Simona i
mene naterao u neobuzdan smeh.
Ve} 8. juna je bilo jasno, da razgovori u @enevi ne}e doneti zna~ajnije re-
zultate. Bez obzira na to {to su Srbi hteli da prihvate ~etvoromese~no primirje,
to je bilo sve sa njihove strane, i to samo pod uslovom da se nastave politi~ki
pregovori. Muslimani su prihvatili samo povratak na status quo u Gora`du, kao
osnovni uslov za nastavak razgovora. Na kraju, da bi spasao obraz, Aka{i je na-
redio ~etvoronedeljno primirje. Me|utim, dan po{to je Gani} potpisao spora-
zum, muslimanska vojska je po~ela napad na Srbe na planini Ozren, severoza-
padno od Tuzle.
Aka{i je u~inio sve da pozove ljude na razgovor, ali ni jednu stranu nije
iskreno interesovao mir. On je odlu~io, da ostane u ringu” dok ga ne zamene,
veruju}i da }e, kao {to veruju samouvereni bokseri, ”uvek mo}i da plasira uda-
rac kad protivnik propusti priliku da ga pogodi. Ako bi se Aka{i mogao oka-
rakterisati jednom re~enicom, ona bi glasila: Istrajan u naumu. Me|utim, u ne-
strpljivom svetu me|unarodne politike, to se tuma~ilo druga~ije.

176
Dan nasmejanog generala

GLAVA VI

Dan nasmejanog generala

Prvih deset dana juna, 200 granata dnevno je padalo na na{e selo.
Nismo mogli dalje da ostanemo na ognji{tima.

Bosanski Srbin iz Vozu}e

Do{lo je vreme da se vratimo u Sarajevo. Pre nego {to smo posle neuspe-
lih pregovora napustili @enevu, priklju~io nam se Butros Butros Gali, da bi s
nama razgovarao o budu}im aktivnostima Ujedinjenih nacija. Po{to je Aka{i
ukratko izlo`io {ta se dogodilo u protekle dve nedelje, generalni sekretar je upi-
tao, kakve bi bile posledice ako bi se francuske snage povukle iz Bosne. De La-
prel je odgovorio, da }e Francuzi prekinuti misiju jedino ako Britanci i zemlje
NATO odlu~e da napuste UNPROFOR. U tom slu~aju bi u misiji ostali samo
Rusi i Ukrajinci, s jedne strane, i muslimanske nacije, s druge strane, {to bi zna-
~ilo pravu katastrofu. Dodao sam, da ne smemo ispustiti iz vida i kompletno po-
vla~enje UNPROFOR-a, ako obe strane nastave da koriste Ujedinjene nacije za
ostvarenje svojih planova. Posledice svakog takvog povla~enja bi za narod Bo-
sne bile veoma te{ke. Ipak, narod je sada bio manje zavisan od pomo}i Ujedi-
njenih nacija, pa povla~enje misije ne bi izazvalo katastrofu. General Mladi}
nam je rekao, da bi to bilo neizbe`no s obzirom na poo{travanje rata, bar u po-
gledu muslimanske primenjene strategije. U vezi s tim je verovao da je osetlji-
vost akcija Ujedinjenih nacija u Bosni utoliko ve}a, jer izgleda da Muslimani
kupuju vreme da bi spre~ili nastavak politi~kih aktivnosti. Mi ne bismo smeli
da se saglasimo sa ratnim pokli~em bosanske vlade, jer bi to zna~ilo, da su
uspeli da nam nametnu svoje stavove. Butros Gali je pa`ljivo slu{ao sve {to se
govori, pa je rekao da Ujedinjene nacije ne bi mogle da ostanu u Bosni, ako bi
se situacija pogor{ala. Nije `eleo da ga doga|aji iznenade.
Nije bilo te{ko uo~iti ogromnu razliku izme|u poti{tenosti koja je vla-
dala u @enevi, i onoga {to smo zatekli, kada smo se 9. juna vratili u Sarajevo.
U gradu je bilo mirno, jedino se sporadi~no ~uo poneki snajperski hitac. Narod
je iza{ao na ulice, dobro obu~en i zadovoljan. Oni sa kojima smo razgovarali
su s ushi}enjem govorili o na{em poslu, hvale}i uspeh Ujedinjenih nacija u za-
ustavljanju divljanja po gradu i ponovnom uspostavljanju javnog saobra}aja.
177
Misija u Bosni

Ponekad sam isticao posetiocima da, na primer, sportska obu}a na pijaci u Saraje-
vu, u nema~kim markama, ko{ta manje nego u robnoj ku}i NAAFI u Nema~koj.
U centralnoj Bosni je stanje bilo nepromenjeno. Prilikom posete Bugoj-
nu u zapadnoj Bosni, dok sam vodio novog komandanta britanskog sektora,
brigadira Endrju Rid`veja da upozna teren, slu~ajno sam sreo i lokalnog ko-
mandanta muslimanskih snaga. Rekao nam je, da se upravo vratio sa sastanka
u Kupresu, na srpskoj strani fronta, sa jednim od stare{ina srpske vojske. Raz-
govarali su o `enevskim pregovorima o miru i {ta bi oni, na lokalnom nivou,
mogli da urade da se pritisci smanje. Zaklju~ili su, da im nove politi~ke prome-
ne u Jugoslaviji mogu doneti samo {tete i pove}ati bedu ljudi.
Kako Endrju jo{ nije imao prilike da se sretne sa srpskim komandantom
u Kupresu, odlu~ili smo da ga zajedno posetimo. Kupres se nalazi na zaravni
oko 15 kilometara zapadno od Bugojna. Bilo je to zna~ajno mesto na glavnom
putu od dalmatinske obale prema Sarajevu i Tuzli. Dugo je predstavljalo jednu
od glavnih ta~aka, na koju bi Ujedinjene nacije usredsredile napore u nastoja-
nju da se taj put otvori za saobra}aj. Voze}i pa`ljivo oko poru{enih mostova i
pored njih, koje je Gus najpre proveravao da nisu minirani, po~eli smo da se pe-
njemo ka kupre{koj visoravni planinskom stranom, pro{aranom {umom.
Odjednom se za~uo pucanj, a potom jo{ jedan. Neko je poku{avao da
nas upozori na ne{to. Na{li smo se iznenada licem u lice s jednim ~ovekom,
koji je na sebi imao ~itav mali arsenal oru`ja. Bio je jedan od vojnika srpskog
prednjeg osiguranja. Zapitao nas je, zbog ~ega smo se uputili ba{ prema cen-
tru bojnog polja. Predstavio sam se i objasnio mu, da ho}u da razgovaram sa

Predsednik Alija Izetbegovi} na izvo|enju Mocartovog rekvijema u aran`manu


Zubina Mehte u ru{evinama Nacionalne biblioteke u starom delu Sarajeva, 19.
juna 1994. godine.
178
Dan nasmejanog generala

njihovim komandantom brigade. Vojnici nisu hteli da nas propuste kroz polo-
`aj, ali su rekli, da }e ga obavestiti i da ~ekamo da on do|e. Seli smo pored pu-
ta, izvadili hranu i podelili ru~ak sa njima. Neki od vojnika su mi rekli, da su
me videli na televiziji i hteli su da saznaju kako su pro{li razgovori u @enevi.
Izgledali su razo~arani, kada sam im rekao, da smo uspeli da ubedimo bosan-
sku vladu da prihvati samo jednomese~ni prekid vatre.
Tokom ru~ka nam se pridru`io i sanitetski oficir brigade, koji se raspiti-
vao o sanitetskom zbrinjavanju ranjenika u Foklandskom ratu. ^itao je knjigu
Rika D`olija Crvena i zelena ma{ina `ivota i bio je iznena|en saznanjem, da su
i britanski vojnici uspevali da pomognu svojim ranjenim drugovima koriste}i
priru~na sredstva. Pitao me je, zbog ~ega sam ocenio da je planina Kent bila
klju~ni rejon u zauzimanju Foklandskih ostrva. Dolazak komandanta brigade je
prekinuo na{e }askanje, pa smo razgovor usmerili na rat u Bosni. Pauza za ru-
~ak se pretvorila u bu~nu sedeljku jer su Srbi doneli nekoliko fla{a {ljivovice.
Izgledalo je, kao da se niko ne obazire na muslimansku vojsku, koja je bila na
polo`ajima s druge strane udoline, odakle su povremeno dopirali pucnji.
Po{to je nedavno stigao u Bosnu, za Endrjua Rid`veja sve je bilo neobi~-
no i ~udnovato. Ipak, uspeo je da sa srpskim komandantom ra{~isti problem ko-
ji je nastao kada su Srbi ga|ali jednu fabriku u Bugojnu, u ~ijem krugu se raz-
mestila jedna jedinica puka Vojvode od Velingtona. Srpski komandant je obja-
snio, da radio-izve{taj koji su poslali posmatra~i UNMO, prenet preko Bugoj-
na, nije pokazao ta~ne koordinate srpskih polo`aja. Izve{taj su presekli” Mu-
” na fabriku i
slimani, koji su iskoristili gre{ku, a zatim otvorili artiljerijsku vatru
za to optu`ili Srbe. Endrju mu je odgovorio, da vi{e ne brine o problemu utvr-
|ivanja srpskih pozicija, jer su one sada ta~no unesene u kartu. Pored toga, po-
daci o koordinatama polo`aja se ubudu}e ne}e slati radio-vezom.
Pre nego {to smo krenuli srpski komandant nam je rekao, da je bio na ko-
mandnoj du`nosti u Biha}u, kada su NATO-avioni u martu poku{ali da ga|aju
njegove tenkove. Dodao je jo{ da je tada bio u mogu}nosti da prislu{kuje radio-
vezu izme|u snaga Ujedinjenih nacija i NATO i da je jednostavno skrivao ten-
kove kad god su piloti izve{tavali da razaznaju objekte na zemlji, koriste}i za
svoj manevar vremenske pogodnosti, ta~nije kada su oblaci prelazili preko nje-
govih polo`aja i kada piloti nisu mogli da ih vide. U toj igri ma~ke i mi{a sa
avionima NATO, koja je trajala vi{e od jednog sata, piloti su ipak napustili boj-
no polje i vratili se u Italiju. Tenkovi nisu mnogo smetali francuskom {tabu u
Biha}u, ali su itekako smetali muslimanskim minobaca~kim vatrenim polo`a-
jima u blizini.
Kada je re~ o muslimanskoj strani, iz stavova njene vlade je bilo jasno,
da su se orijentisali na rat, pravdaju}i svoje opredeljenje time, da mirovni pro-
ces koji sprovode Ujedinjene nacije vodi nepovoljnom politi~kom re{enju su-
koba. Dok smo boravili u @enevi i sa Gani}em pregovarali o miru, komandant
179
Misija u Bosni

bosanske vojske Deli} je dao intervju pariskom Mondu, u kojem je rekao, da se


jedino op{tim ratom mo`e do}i do pravednog re{enja sukoba. Znao sam iz ne-
kih izvora u Federaciji, da je muslimanska vojska dobila oko 2.000 komada no-
vog pe{adijskog oru`ja i da isporuke idu svakog meseca, a tako|e i da }e fabri-
ka tenkova u Zenici uskoro po~eti da radi.
Sastanak sa Harisom Silajd`i}em, prvim ministrom, uverio me je, da je
bosanska vlada odlu~ila da napusti mirovni proces. On mi je dokazivao, da
Srbi nikada ne}e prihvatiti federalni sastav jedinstvene dr`ave Bosne, i da je
Istovar pomo}i
dopremljene na sarajevski
aerodrom avionom RAF-a
C-130. Avion je istovaren
za manje od 10 minuta, a
sarajevski vazdu{ni most je
bio najve}i u istoriji.
Mnogobrojne letove su
imale posade ameri~ke
Nacionalne garde.

rat jedina realna mogu}nost da se to ostvari. Odlu~no sam mu rekao, da rat u


sada{njim uslovima nije dobro re{enje kome treba da se prikloni vlada. Me-
|utim, pove}ani priliv oru`ja i mogu}nost da SAD ukinu zabranu na uvoz
oru`ja toliko je ohrabrilo muslimanske komandante da su mislili, da je pobe-
da nad Srbima mogu}a, mada su znali, da su potrebne godine pre nego {to nji-
hova vojska bude u stanju da preduzme ofanzivne aktivnosti koje bi uticale na
kona~an ishod rata. Ako bi se njihova vojska odmah upustila u borbu za de-
finitivnu vojni~ku pobedu, to bi prouzrokovalo ogromne nepotrebne gubitke i
patnje naroda Bosne. Bilo bi bolje i za Bosnu i za sve ostale da se prona|e mi-
roljubivo re{enje. Najzad, time bi moglo da se kupi vreme za ostvarenje pro-
grama preoru`anja. Ja nisam optimista kada je u pitanju mir” - zaklju~io je
na kraju Silajd`i}. ”
Viktor Andrejev i ja smo ~esto razgovarali o preprekama koje nam posta-
vlja bosanska vlada, koja veruje, da se nalazi u negubitni~koj” situaciji. Ako bi
” i patnji naroda bi garantova-
muslimanska vojska krenula u ofanzivu, slike rata
le, da }e Zapad biti na strani dr`ave `rtve”. Ako bi pobedili, bosansko ruko-

vodstvo bi moglo da diktira uslove za uspostavljanje budu}eg dr`avnog ure|e-
nja. Zadatak njihove propagandne ma{ine je bio, da prikrije pravu nameru ru-
kovodstva, blate}i i klevetaju}i Ujedinjene nacije zbog produ`etka rata.
180
Dan nasmejanog generala

Ni poseta ^arlsa Redmana nije mogla da popravi na{e raspolo`enje, ka-


da se ukazala prilika da Srbi potpi{u mape koje je izradila Kontakt grupa. Ma-
da Ujedinjene nacije nisu bile ovla{}ene da se upoznaju sa mapama Kontakt
grupe i sa njihovim planom, mi smo o njima znali i pretpostavljali smo, da Sr-
bi ne bi prihvatili da izgube Posavinu i Ozren. Viktor Andrejev, kao i ve}ina
Rusa, upinjao se svim silama da doka`e da je pozicija Ujedinjenih nacija takva
da mogu da pomognu Kontakt grupi, i uspeo je da Redmanu prenese nekoliko
ideja o politi~kom re{enju problema. Redman mu je dao samo one elemente
plana, za koje je smatrao da treba da ih znaju Srbi. Takav Redmanov stav je
ozna~io kraj razgovora o tom pitanju.
Posle tog sastanka je Redman oti{ao na Pale, gde nije bio govorljiviji
nego u razgovoru sa nama. Predlo`io je Srbima, da uzmu ono {to ve} imaju.
Od zavr{etka sastanka u @enevi srpsko rukovodstvo se pona{alo kao da se od-
lu~ilo na samouni{tenje, jer su neprekidno blokirali konvoje i presecali komu-
nikaciju sa svetom. Milovanovi} je naro~ito delovao konfuzno u svojim pri-
~ama. Jednom je usred no}i pozvao na{ {tab u Sarajevu i bez razmi{ljanja i
obzira optu`io UNPROFOR, da se rukovodi samo instrukcijama Zapada i da
preteruje u zahtevima.
Slede}ih dana smo bespomo}no posmatrali, kako se situacija u Bosni po-
stepeno pogor{ava. Muslimanska vojna ofanziva na Ozrenu, u centralnoj Bosni,
prouzrokovala je be`aniju oko 3.000 srpskih civila iz tog podru~ja u Doboj, a to-
kom prvih deset dana juna je oko 300 granata dnevno padalo na srpsko selo Vo-
zu}u. Nedaleko odatle, na severozapadu zemlje, Dudakovi}, koji je komandovao
5. muslimanskim korpusom u Biha}u, odr`avao je relativni mir, mada je s vre-
mena na vreme napadao odmetnutog muslimanskog vo|u, Fikreta Abdi}a. Ab-
di} je bio prinu|en, da se povu~e prema severnoj granici okruga Velika Kladu{a,
{to je prouzrokovalo novi talas izbeglica koji su tra`ili pomo} od UNHCR-a. I
Srbi iz Krajine u Hrvatskoj su dejstvovali protiv Dudakovi}evih snaga, podr`a-
vaju}i Abdi}a. Tako je gra|anski rat odjednom dobio me|udr`avne razmere.
Srbi su na ofanzivu bosanske vojske odgovorili prekidom elektri~ne stru-
je i dovoda gasa i zaustavljanjem konvoja sa humanitarnom pomo}i koji su sti-
zali u Sarajevo. Preduzeli su i akciju etni~kog ~i{}enja u okolini Banja Luke na
zapadu Bosne. Narod iz manjinskih etni~kih grupa je maltretiran i prisiljavan da
gradi fortifikacijske objekte na liniji fronta. Svakodnevno smo dobijali izve{taje
o plja~kama, koje su vr{ili ljudi u uniformama. Privatno organizovanim konvo-
jima su se stotine Hrvata i Muslimana prebacivale iz srpskih regiona svake ne-
delje, a srpske vlasti su upozoravale UNHCR, da se ne me{a mnogo u poslove
oko ure|enja teritorije iza linije fronta i da se ne raspituje o tome {ta se de{ava.
Po{to su se Ujedinjene nacije borile da po svaku cenu odr`e misiju, kako
bi se nastavile aktivnosti oko pru`anja pomo}i stanovni{tvu, pove}avao se i broj
`rtava me|u poslenicima mirovne misije. Tako je 27. juna do{lo do ozbiljnog
181
Misija u Bosni

incidenta, kada je jedan srpski snajperista u Gora`du ubio britanskog vojnika


Tejlora iz puka Vojvode od Velingtona. Slede}eg dana se navr{avalo osamdeset
godina od ubistva austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge
u Sarajevu, {to je bio povod za po~etak Prvog svetskog rata. Pribojavao sam se,
da ta godi{njica ne}e ozna~iti kraj ovog rata 1994. godine.
U posetu nam je do{ao D`on Vilsi iz Engleske, i odmah me je upozorio,
da politi~ari iz NATO i generali otvoreno kritikuju rad i aktivnosti UNPRO-
FOR-a i kontrolu doga|aja u Bosni. Citirao je generala Wincenta, {efa Vojnog
komiteta, koji je izjavio, da postoje sumnje da je UNPROFOR u Bosni delovao
suvi{e mekano” i da je dopustio akcije i situacije koje me|unarodna zajednica
”ne mo`e da prihvati. To me je prili~no razljutilo, pa sam odbrusio D`onu Vilsi-
ju, da je UNPROFOR koristio vi{e sile nego ijedna mirovna misija u istoriji
Ujedinjenih nacija, i da je daleko od toga da postupa blago.
Pomenuo sam slu~aj koji se zbio prethodne nedelje, kada su Srbi hteli
da artiljerijskom vatrom zaustave jedan konvoj Ujedinjenih nacija, severoi-
sto~no od Tuzle. Milovanovi} je telefonom pozvao mog na~elnika {taba u Sa-
rajevu, brigadira Van Bala, i obavestio ga, da Srbi imaju podatke da Ujedinje-
ne nacije koriste taj konvoj da bi snabdevale muslimansku vojsku. Van Bal mu
je rekao, da to nije ta~no. Milovanovi} je zapretio, da }e ga|ati konvoj. Van
Bal je odgovorio da Ujedinjene nacije ne}e dopustiti da ih neko poni`ava i da
}e konvoj nastaviti prema cilju. Opomenuo je Milovanovi}a da }e, ako kon-
voj bude napadnut, pozvati NATO-avijaciju da izvr{i vazdu{ni udar. Milova-
novi} }e u tom slu~aju biti odgovoran za uni{tenje srpskih vojnika i polo`aja
na tom prostoru. Milovanovi} je tada odbrusio Van Balu da se ne boji vazdu-
{nih udara NATO i da }e ako se konvoj ne zaustavi i ne vrati, za deset minu-
ta otvoriti vatru iz svojih topova. Van Bal je zavr{io razgovor time {to mu je
Brigadni general Andre
Subiru, komandant
francuskog sektora u
Sarajevu, je bio
beskompromisni legionar
koji je u~inio mnogo za
uspostavljanje mira u
Sarajevu. Vratio se 1995.
godine kao komandant
Snaga za brzo reagovanje
UN (S. Gubeli}).

182
Dan nasmejanog generala

rekao, da Ujedinjene nacije ne}e raspravljati ni sa kim kako da obave svoj za-
datak. Posle kratkog razgovora sa mnom, Van Bal i ja smo odlu~ili da konvoj
nastavi put, jer ako odustanemo, ugled Ujedinjenih nacija bi}e znatno poljuljan.
Srbi bi bili uvereni, da su odneli psiholo{ku pobedu i bilo bi veoma te{ko ubu-
du}e delovati na njih. Prilikom dono{enja te odluke smo razmotrili i rizik kojem
izla`emo ljude iz konvoja, koji su sa~injavali nenaoru`ani civilni voza~i kami-
ona. U tom ~asu je oko konvoja zagrmela vatra srpske artiljerije. [vedski
oklopni transporteri koji su pratili konvoj, nisu bili u stanju da ga za{tite.
Pozvao sam odmah admirala Lejtona Smita u Napulju i pitao ga za mo-
gu}nost da uputi nekoliko NATO-aviona u pravcu konvoja, ali u roku ne du-
`em od pet minuta. Jo{ od 1993. godine je NATO-avijacija {partala bosanskim
nebom 24 ~asa dnevno, i obi~no je bilo potrebno manje od minuta da najbli`i
avion stigne na mesto doga|aja. Momentalna pojava ~etiri aviona iznad konvo-
ja je omogu}ila, da on nastavi put bez ve}ih problema, a Srbi su ispalili jo{ sa-
mo nekoliko granata da bi spasli obraz.
Rekao sam D`onu Vilsiju, da odluke visokog rizika, kakve smo donosili
svakoga dana u Bosni, sigurno ne predstavljaju mekan nastup i da one, u stva-
ri, ~ine da misija i dalje traje. Pitao sam ga, pomalo cini~no, mo`e li da mi ka-
`e, koliko generala i politi~ara sedi u Briselu koji su imali prilike da izdaju ta-
kva nare|enja, kojima se odlu~uje o `ivotu ili smrti u jednoj nejasnoj politi~koj
situaciji, u kojoj se nalaze mirotvorci ovde na terenu. Nije isto, ako vojni ko-
mandant donosi odluke kada dr`i u rukama sve karte, kao Norman [varckof to-
kom rata u Zalivu, i kada nastupa kao mirotvorac, koji nema mogu}nosti da po-
ka`e li~nu inicijativu. D`on me je slu{ao }ute}i, pa sam shvatio da je saglasan
s onim {to sam mu rekao, ili bar sa ve}im delom mojih primedaba.
U operativnom {tabu u Napulju je admiral Lejton Smit odobravao ve}i-
nu aktivnosti UNPROFOR-a, ali je bio protiv upotrebe sile da bi se postigli po-
liti~ki ciljevi, mada sam stalno sumnjao da ga je D`ulvan iz Brisela primoravao
da koristi silu u svakoj prilici. D`ulvan je o~igledno verovao, da Ujedinjene na-
cije ne kontroli{u te{ko naoru`anje kako treba, i da }e se obnoviti opsada Sara-
jeva. Ipak, to se nije dogodilo. Bez obzira na to {to su Srbi povremeno uzimali
svoje oru`je iz magacina pod kontrolom Ujedinjenih nacija, takve akcije nika-
da nisu pogor{ale situaciju u samom Sarajevu. Bilo je nemogu}e odr`ati magaci-
ne pod potpunom kontrolom na svim mestima. Nekoliko jedinica Ujedinjenih na-
cija je bilo pripremljeno da se odmah uklju~i u borbu s onima koji poku{aju da
masovno prodru u magacine i ponovno uzmu te{ko naoru`anje, ali su neki od njih
umeli i da za`mure na jedno oko kada su u pitanju Srbi. Mladi poru~nik francu-
ske vojske je jednom prilikom prestajao sam ispred srpskog tenka T-55, odbi-
jaju}i da ga propusti izvan magacina govore}i Srbima, da samo preko njega mr-
tvog mogu da uzmu i odvezu tenk. Na drugom mestu, koje su ~uvali Ukrajin-
ci, Srbi su odvozili tenkove bez ikakvih te{ko}a. Odlu~io sam, a to sam i ~inio,
183
Misija u Bosni

da uni{tim bilo koje sredstvo koje se ilegalno uzme iz magacina i za to sam ko-
ristio NATO-avijaciju. To nije uvek bilo mogu}e izvesti, jer su se, naro~ito sa-
mohodna sredstva, brzo kretala i menjala poziciju na pokrivenom zemlji{tu, ta-
ko da je bilo o~igledno, da stalna upotreba avijacije nije pravo re{enje. Za me-
ne je bilo zna~ajno, da narod Sarajeva nije vi{e pod stalnom pretnjom bombar-
dovanja artiljerijom, ali i podatak da je u prethodnom periodu, tj. u prve dve go-
dine rata, stradalo 10.000 ljudi, a od mog dolaska, tek neznatan broj.
U te`nji da nametne politi~ko re{enje u Bosni, Kontakt grupa je primenji-
vala princip uzmi ili ostavi”. Ta~nije, ako nijedna strana ne bi prihvatila pred-

lo`eni plan, primenilo bi se ube|ivanje”, koje je obuhvatalo i primenu vojne si-
” prihvatanja predloga. Obe strane su to morale da
le za postizanje cilja, odnosno
shvate do 29. jula. Mi u misiji Ujedinjenih nacija smo smatrali, da Kontakt gru-
pa sa svojim mapama nije predvidela i plan, prema kojem bi Srbi mogli da se
uvere, da }e im ustupanje teritorija obezbediti politi~ko re{enje. Butros Butros
Gali je odgovorio na tu inicijativu Kontakt grupe izjavom da je UNPROFOR
mirovna misija i da ne mo`e da izvr{ava zadatke nametanja mira vojnim sred-
stvima da bi se predlo`eno re{enje prihvatilo. U slu~aju, da se prihvati raspored
ja~ih vojnih snaga, trebalo je dovesti vojne snage NATO, koje bi zamenile sna-
ge Ujedinjenih nacija. Te snage bi imale odgovaraju}a ovla{}enja i opremu, i
mogle bi odmah da reaguju i nametnu re{enje nasilnim metodama. Tako izre~e-
na izjava je verno odslikavala diskusiju koja se vodila u @enevi, ali je prouzro-
kovala ozbiljne nelagodnosti u Briselu. Savez nije mogao da razvije svoje vojne
snage u Bosni bez Amerikanaca, a predsednik Klinton je upravo izjavio, da ne-
}e slati ameri~ke trupe na mesto doga|aja, sve dok se ne potpi{e mirovni dogo-
vor. Kako je onda NATO, posle svega, zamislio da prinudi Srbe, da prihvate pre-
ko potreban mir? Taj problem nije proistekao direktno iz inicijative Ujedinjenih
nacija, nego iz formulacije plana Kontakt grupe uzmi ili ostavi”, koja je u su-
” Deklaracija Kontakt grupe
{tini poja~ala nepoverenje Srba u Ujedinjene nacije.
je samo potvrdila njihovo verovanje, da je Zapad na protivni~koj strani.
Kao mladog oficira, sredinom {ezdesetih godina u Adenu, napali su me
me{tani usred [eik Otmana. Jedan iskusni narednik, koji je dobro nau~io prin-
cipe rada mirovnih snaga i perfektno primenjivao princip odgovora adekvatnim
snagama, opomenuo me je, da je dovoljno ispaliti rafal iznad glava napasnika
da bi se oni razbe`ali. Trideset godina kasnije, poku{avao sam da objasnim istu
stvar generalima NATO, me|unarodnim politi~arima i sredstvima javnog in-
formisanja, ali niko moj predlog nije ni shvatio ni odobrio.
@ivot se, i pored svih nevolja, nastavljao, a na{ boravak u Sarajevu je bio
sve neprijatniji. Bez obzira na to, {to smo s vremena na vreme morali da se
zadovoljimo samo suvim vojni~kim obrocima, zbog toga {to su Srbi dr`ali
Sarajevo pod blokadom, nismo dozvolili da se vojna situacija pogor{a i ostali
smo optimisti, nadaju}i se da }e postepeno biti bolje. Izlazili smo na kondiciono
184
Dan nasmejanog generala

tr~anje svakoga dana i nikada nije bilo previ{e opasno da se kre}emo ulicama,
jer je snajperska vatra jenjavala. Kada je do{lo vreme i kada su sazreli uslovi,
uspostavili smo i tramvajski saobra}aj. U pauzi izme|u beskrajnih sastanaka na
Palama i u Predsedni{tvu poku{avali smo da razgovaramo s obi~nim svetom i sa
vojnicima u rovovima. Imali smo dosta uspeha, ne samo zbog na{e upornosti,
nego i zbog odlu~nosti naroda da se odupre beskrajnom ru{enju i nasilju u ratu,
koji je pretio da uni{ti njegovu civilizaciju. Na{i susreti na ulicama i u rovovima
su ~esto bili predmet spre~avanja i neprijateljskog dr`anja vojnih i politi~kih
vo|a zara}enih strana, koji su bili protiv nas.
Viktor Andrejev me je vi{e puta molio, da posetim ruski bataljon, sta-
cioniran na srpskoj strani linije razdvajanja u Sarajevu. Odlagao sam tu posetu,
naro~ito kada su mi rekli, da }u morati da pro|em i obavezno kupanje u sauni,
tokom kojeg su kupa~i {ibali jedan drugog brezovim pru}em. Nije mi se dopala
ni vest, da je ruski komandant {akom razbio 19 poslaganih crepova, a pogoto-
vo {to sam svojim o~ima video kako je Gusu, u tren oka, oborio ruku, a da se
pritom nije ozbiljno ni napregao. Nisam imao `elje da me takav ~ovek tu~e,
makar i brezovom gran~icom. Ipak, trebalo je da odem do ruskog bataljona, i
nisam mogao beskona~no da odla`em tu posetu .
Rusi su se smestili u staroj kasarni JNA na srpskoj strani linije fronta.
Oti{li smo tamo pred ru~ak. Za vojnike iz sastava ruske vazdu{no-desantne
divizije blagodeti kasarne su bile pravo zadovoljstvo. Svaki put kada sam se
obra}ao vojniku, on mi je odgovarao posredstvom podoficira. Ipak, bili su to
vrlo disciplinovani vojnici, koji su najve}i deo slobodnog vremena provodili
spavaju}i ili obavljaju}i du`nosti de`urnih. Retko sam ih sretao u patrolama.
Njihova oprema je bila zastarela, mada su im sredstva za vezu bila moderna.
Imali su stalnu vezu sa Moskvom, kojoj su referisali o svakoj odluci mirovnih
snaga i o svojim postupcima. Bilo im je veoma te{ko, da samostalno re{e nastali
problem ili da poka`u samoinicijativu.
Pripremili su tipi~an ruski ru~ak, sa beskrajnim turama votke koju su
to~ili u potocima. Viktor je bio u svom elementu. Stalno je nazdravljao, po~ev
od padobranskih snaga”, {to se meni nije dopalo, do snaga koje donose mir”.
Na ”kraju ~etvoro~asovnog ru~ka, svi su uglas pri~ali o devojkama.”Dan se bli`io
kraju, a ja sam razmi{ljao, da su devojke i `ene najverovatnije odr`ale moral i
duh britanskih i ruskih vojnika tokom svih prohujalih ratova. Na svu sre}u,
ru~ak se otegao, a i popili smo suvi{e votke, pa je otkazana poseta sauni.
Sredinom juna je direktor preduze}a Alhos”, gospodin Kemal, koji je
bio privatni biznismen pre rata, pozvao Nika,”Gusa i mene da posetimo njegovu
fabriku konfekcije u centru Sarajeva. On je, izme|u ostalog, bio i predsednik
fudbalskog kluba Sarajevo. U Titovo vreme je u fabrici radilo 5.000 radnika.
Pogoni te firme su se nalazili {irom Jugoslavije, a proizvodi dobrog kvaliteta su
se prodavali u mnogim zemljama Evrope. Njegova trgova~ka mre`a je zbog rata
185
Misija u Bosni

uni{tena, ali je ovaj uspe{ni privatnik sa mnogo optimizma govorio o


budu}nosti i nagla{avao da bi za mesec dana, ako se svi putevi otvore za sao-
bra}aj, mogao da obnovi celu mre`u. Imao je novac i investitore u inostranstvu,
ali je proizvodnja u maloj fabrici u Sarajevu bila nedovoljna. Dva gornja spra-
ta zgrade su bila razru{ena i samo je mali broj starijih radnika radio u prizemlju,
uglavnom ru~no. Njegov Audi, potpuno ugljenisan, koji je svakoga dana gledao
kroz prozor svoje kancelarije, podse}ao ga je na dobra stara vremena od pre
rata. Zidovi upravne zgrade su bili prekriveni fotografijama i prikazima modnih
detalja iz pedesetih godina. Pre nego {to smo se oprostili sa njim, gospodin
Kemal nam je poklonio po jedno odelo i poneku sitnicu za na{e supruge. Nije
bilo mogu}nosti za prodaju - objasnio je on - pa je prinu|en da robu skladi{ti
za kasnije. Izbor je bio ograni~en na teget plavu i purpurnu boju. Izabrao sam
purpurno odelo, a Gus se opredelio za teget varijantu. To je u~vrstilo moje
uverenje, da Gus potajno `eli da se obla~i i pona{a kao ~ovek koji se muva po
kockarnicama Las Vegasa.
Slede}e ve~eri je moje purpurno odelo do`ivelo prvo javno prikazivanje
za vreme izvo|enja Mocartovog Rekvijema u ru{evinama Nacionalne bib-
lioteke u najstarijem delu Sarajeva. Pre rata je Sarajevo imalo orkestar svetskog
glasa, svoju operu i balet. Posle dve godine borbi samo je mali broj najstarijih
~lanova orkestra pre`iveo i ostao u Sarajevu. Priredba je prire|ena u ~ast deli-
mi~nog povratka mira u grad i u spomen poginulima.
Bilo je lepo i mirno letnje ve~e. Kada smo do{li me|u zidine Nacionalne
biblioteke, primetio sam manju grupu ljudi, neke od njih u ve~ernjim odelima,
kako stoje na stepenicama zgrade i gledaju prema zlatnom disku zalaze}eg sun-
ca. Prizor nalik na letnje ve~eri u Glindeburnu, jedino su srpski rovovi u pod-
no`ju brda, ba{ preko puta nas, na drugoj strani reke podse}ali na neko drugo
vreme. Orkestar i hor su bili raspore|eni na drvenim podijumima, podignutim
u sredini sale usred poru{enih zidova ispod sru{ene tavanice, a publika je
posedala na stolice, koje su ljudi doneli sa raznih strana. Preko puta se videlo
nebo. Dirigent Zubin Mehta i peva~ Hoze Kareras su uveli~avali do`ivljaj.
Kada su opojni zvuci Mocartove muzike ispunili publiku u biblioteci i
svaki kutak starog grada, pomislio sam, da je ova prekrasna priredba simboli~na
po~ast mnogim `rtvama palim u borbama u Sarajevu. Ipak, bila je to iskra nade,
da se ljudsko stradanje mo`e zaustaviti, a bezumni rat prevazi}i. Hor i orkestar
su izvodili muziku vi{e radi sebe i svog mira, nego zbog nas. Nikada ne}u zab-
oraviti sa koliko su nadahnu}a muzi~ari svirali i koliko se ljubavi slilo u svaki
ton i takt poznate muzi~ke arije. Preko reke, u rovovima, srpski vojnici su
stiskali svoje oru`je, ali su slu{ali muziku koja je dopirala do njih. Posle
izvo|enja nam je predsednik Izetbegovi} zahvalio, {to smo omogu}ili da se
koncert odr`i. Ko zna, mo`da je i on najzad razumeo i do`iveo hri{}anska
ose}anja skrivena iza re~i i tonova. Oko sredine leta bilo je lako poverovati, da
186
Dan nasmejanog generala

se mir vra}a i da borbe polako iz


rata prelaze u primirje, pa u mir,
naro~ito u centralnoj Bosni.
Endrju Rid`vej je nastojao da put
do mira osigura u centralnoj
Bosni, mada su Srbi i dalje odbi-
jali da prihvate stalno prisustvo
posmatra~a Ujedinjenih nacija u
svom {tabu. On je bio odgovoran
za ostvarenje programa izgradnje
puteva i mostova, koje su plani-
rale Ujedinjene nacije i za
odr`avanje puteva za snabdevan-
je, koji su i{li od dalmatinske
obale do Tuzle, preko Mostara i
Sarajeva. Du` tih puteva je sada
svakoga dana saobra}alo na hil-
jade vozila, a skoro 90 odsto tih
vozila su bili kamioni natovareni
potro{nom robom. Pored tog
saobra}aja, krajem juna je po~eo
da radi i sarajevski vazdu{ni most
- najdu`i vazdu{ni most u istori-
ji - kojim je preba~eno 120.000 Ser Ficroj Meklejn, koji je predvodio
metri~kih tona materijala u Sara- savezni~ku misiju u Jugoslaviji 1944. godine,
do{ao je u Sarajevo da me poseti. Zaklju~ili
jevo iz skladi{ta u Italiji i
smo, da su na{e uloge razli~ite. On je vodio
Nema~koj.30 misiju za vreme rata protiv nacista, a ja se
Rezultat tog rada je bio, da borim za mir (27. april 1994.).
se u centralnoj Bosni sve vi{e
aktivnosti odvijalo nezavisno do Ujedinjenih nacija, a UNHCR je izve{tavao,
da je za 48 odsto smanjen broj izbeglica koje su primale humanitarnu pomo},
kada se uporedi sa njihovim brojem iz septembra 1993. godine.31 U Sarajevu su
otvorene benzinske stanice, a po~etkom juna su cene benzina i robe na pijaca-
ma i u prodavnicama pale na mirnodopski nivo. Bil Iglton, civilni slu`benik
Ujedinjenih nacija i penzionisani ameri~ki diplomata, odre|en je da pru`a
pomo} Sarajevu u rekonstrukciji grada, a me|unarodni darodavci su ve} dali
68 miliona dolara u fond za obnovu.
Nova federalna vlada, na ~ijem je ~elu bio Hrvat Kre{imir Zubak,
izabrana je 23. juna. Muslimansko-hrvatska federacija je formirana prema
30) Sarajevski vazdu{ni most je po~eo da radi 2. jula 1992. godine.
31) Informativni izve{taj UNHCR-a od jula 1994. godine.
187
Misija u Bosni

odredbama Va{ingtonskog sporazuma iz marta 1994. godine, a prvi rezultat je


bio prestanak borbi izme|u Muslimana i Hrvata. Bila je vidna te`nja, da se
bosanskim Hrvatima omogu}i da istaknu svoj politi~ki glas i da u|u u mnogo-
brojne organe federacije sa Muslimanima, uklju~uju}i i ministarstvo za
odbranu. Me|utim, ta federacija nije imala pravi autoritet, a muslimanska poli-
ti~ka partija SDA, pod rukovodstvom Izetbegovi}a, nastavila je da podriva mo}
Bosne kao dr`ave, stalno isti~u}i da je jedini put ka napretku bosanske dr`ave
povratak ratu i re{enjima koja on nametne.
Krajem jula je izgledalo, da smo ipak uspeli da nametnemo nov na~in
`ivota i da ostvarimo pregovara~ki susret izme|u Srba i Muslimana. Vojna
ofanziva Muslimana na Ozrenu je donekle usporena napadom na Abdi}eve
snage kod Biha}a. Bez obzira na svoje izjave i obe}anja, general Alagi} nije
napredovao ni stopu prema Sanskom Mostu. Mnogobrojni prekr{aji prekida
vatre na liniji fronta oko Sarajeva su imali samo takti~ki zna~aj ograni~enog
karaktera i nisu ozbiljno ugrozili uspostavljenu ravnote`u na terenu. Na sre}u, i
gubici su bili zanemarivo mali.
Mnogo ozbiljniji incident se dogodio tokom juna i jula, kada je izbila
`estoka bitka izme|u Srba i Francuza u blizini zgrade Oslobo|enja . Tokom te
borbe je komandant francuskog sektora, brigadir Andre Subiru, naredio svo-
jim tenkistima da uzvrate vatrom iz svojih topova od 90 milimetara. U jeku te
borbe, sre}om bez ljudskih gubitaka kao i slede}eg dana, Subiru je bez
ikakvog optere}enja odr`ao uobi~ajeni sastanak sa mnogobrojnim pred-
stavnicima srpske vojske.
Na nesre}u, na{i odnosi s ameri~kim Stejt departmentom i njegovim
zvani~nicima u novootvorenoj ambasadi u blizini Rezidencije, nisu bili dobri.
Sredinom jula sam pozvao ameri~kog ambasadora u Sarajevu, Viktora
Jankovi}a, u svoju kancelariju, i rekao mu, da njegov govor prilikom otvaranja
ambasade, u prisustvu Madlen Olbrajt, predstavlja ozbiljan napad na Ujedinjene
nacije. On nije spomenuo nijednog mu{karca ili `enu iz sastava UNPROFOR-
a, bez ~ijeg zalaganja se ne bi ni otvorila ambasada. Naprotiv, bez snaga Ujed-
injenih nacija na terenu se veoma te{ko moglo zamisliti funkcionisanje dr`ave
Bosne, jer ona sama nije mogla da opstane. Naglasio sam i da je osoblje Ujed-
injenih nacija pru`ilo veliku pomo} njegovim slu`benicima i posetiocima iz
SAD koji su dolazili u Sarajevo. Nijedan od njih nikada nije prebacio misiji
Ujedinjenih nacija, da se dr`ala neprijateljski prema Amerikancima.
Jankovi} je bio hladnokrvan ~ovek sa tankim crnim br~i}ima i veoma
ugla|enog pona{anja. Govorio je malo, ali kada bi progovorio, podse}ao me je
na Gani}a. Umesto izvinjenja, procedio je kroz zube, da zaista mo`e da oda
priznanje pripadnicima misije Ujedinjenih nacija u Bosni. To bi mogao da u~ini
novim izve{tajem koji }e uskoro poslati, ali bi to onda bio drugi izve{taj koji
{alje Va{ingtonu u vezi sa misijom Ujedinjenih nacija.
188
Dan nasmejanog generala

Krajem maja sam odlu~io da ceo sastav koji je od januara sa mnom bio
u Bosni po{aljem na kra}i odmor na najvi{u planinu u Bosni - Nadkrstac, ~iji
je vrh 2110 metara nadmorske visine. Pribli`ili smo se planini s one strane na
kojoj je grad Fojnica, 50 kilometara zapadno od Sarajeva, gde su se odigrale
najkrvavije bitke izme|u Hrvata i Muslimana, ne{to ranije tokom ovog rata.
Prolazili smo kroz jelove i borove {ume, u kojima se nisu prime}ivali znaci
rata. Izbili smo na jednu zaravan na oko 1.300 metara visine, odakle se pru`ao
divan pogled na vrh. Oko jezera na zaravni je bilo mnogo pastirskih koliba sa
drvenim krovom. Neke od njih su nedavno obnovljene i iz njih se vio tanak
pramen dima koji je krivudao kroz hladan vazduh, jer se temperatura preko
no}i ~esto spu{tala ispod ta~ke smrzavanja. Na okolnim planinama je bilo
medveda, vukova i risova. ^ovek koji je pecao na jezeru, no}u je nalazio
skloni{te u tim kolibama.
Prizor je neodoljivo podse}ao na Himalaje. Kada sam jednog pastira
upitao, zbog ~ega su neke kolibe poru{ene, odgovorio mi je da su to u~inile
usta{e. Vlasnici koliba su pobegli u sela da ih ne bi pobili. Rekao sam mu, da
je sklopljen Va{ingtonski sporazum i da sada vlada mir izme|u Muslimana i
Hrvata. On je oborio pogled prema zemlji i smrknuto odgovorio da nije zain-
teresovan za ono {ta se de{ava tamo negde. Ako makar i jedan usta{a do|e u
selo, on }e ga ubiti.
Slede}eg dana smo se popeli na vrh Nadkrstac, ostavljaju}i narednika
Dejlija da ~uva {atore i opremu, kao i moj peca~ki pribor, prislonjen uz
obli`nju stenu. Trebalo nam je oko dva sata da se popnemo na vrh, sa kojeg
smo mogli da vidimo sve planine i {ume koje su se prostirale do kraja hori-
zonta. U daljini se ~ula potmula grmljavina topova, na oko 20 kilometara
zapadno, iz pravca baze puka Vojvode od Velingtona kod Bugojna. ^ak ni u
toj divljini nismo mogli da pobegnemo od rata. Kada smo se vratili zatekli
smo narednika Dejlija kako spava sede}i naslonjen na stenu. Naglo je sko~io
na noge kada sam ga pitao: Naredni~e, Dejli, gde je moj 'zeleni vuk”? Od-
mah sam rimetio, da je neko” ukrao moj omiljeni {tap za pecanje. Narednik
Dejli je bio potpuno smu{en. Ovde nije bilo nikakvog vuka, gospodine” -
odgovorio je. Ja sam sve vreme ” osmatrao pa`ljivo”. Njegov odgovor je iza-

zvao op{ti neobuzdani smeh, a narednika su prozvali Zeleni vuk i taj nadimak
je imao do kraja svog slu`bovanja u Bosni!
Poseta lokalnom komandantu bosanske vojske u Zavidovi}ima, na ju`nom
kraju maglajskog podru~ja, bila je za mene druga prilika da zabacim udicu, ovo-
ga puta u reku Bosnu, koja od planine Igman te~e do Crnog mora, ulivaju}i se us-
put u ve}e reke. Tog komandanta sam na{ao u zadimljenom bunkeru, napravlje-
nom u podrumu jedne {kole usred grada. Bio je debeo, napola }elav, crnpurast ~o-
vek, koji se kidao od smeha kad god sam rekao ne{to {to mu se ~inilo neobi~nim.
Poznavao je dobro politiku vo|enja rata, pa smo dugo diskutovali o predlo`enim
189
Misija u Bosni

mapama Kontakt grupe. On je tvrdio, da je Zapad nedovoljno tvrd prema Srbi-


ma i da bi NATO morao da u|e u rat na strani Muslimana. Objasnio sam mu da,
iako je to politi~ki i moralno po`eljno, ne postoje uslovi da se takve ideje ostva-
re zbog toga {to NATO ne `eli da se upli}e u politi~ka re{enja rata u Bosni. On
je smatrao da bi bilo najbolje, da se izme|u NATO i novoformirane Federacije
sklopi savez, kako bi se Srbima naneo poraz. Ja sam, pak, insistirao na vojnim
pritiscima na Srbe, koji su u tolikoj meri porasli da }e oni sigurno uskoro pot-
pisati mir. Biv{i komandant NATO, general Galvin, saop{tio je tu mogu}nost
generalu Mladi}u koji, za~udo, nije porekao takvu logiku. Bilo je zna~ajno, da
Muslimani podr`e mirovne napore Ujedinjenih nacija i da se ta akcija {to pre
sprovede u delo.
Potom smo pre{li na zanimljiviju temu - ribolov. Predlo`io je da pove-
demo jednog od njegovih mla|ih oficira, koji poznaje najbolja mesta za pe-
canje kilometrima uz reku i niz reku, i da nas on prati pored reke koja razdva-
ja polo`aje dve zara}ene strane. Na tom mestu reka pravi slapove preko veli-
kog kamenja i stenja i prepuna je dubokih virova. Bila je udaljena samo 300
metara od polo`aja. Sa muslimanske strane reke je nekoliko ljudi pecalo, {to
se videlo po malim vatricama u zaklonima na kojima su pekli ulovljenu ribu.
Nasmejali su se, kada sam im rekao da }u pecati na varalicu. Rekli su mi, da
nikada ni{ta ne}u uloviti na taj na~in. Oni su pecali granatama i ru~nim bom-
bama, a ponekad su na svoje udice stavljali gliste ili grudvice hleba. Za takav
na~in pecanja rat im nije smetao.
Zagazio sam u vodu, pa`ljivo do{ao do jedne stene na sredini reke i za-
bacio udicu pravo u vir ispod stena. Gus je sedeo na obali i posmatrao {ta ra-
dim. Sve je bilo mirno. Odjednom se u neposrednoj blizini prolomio rafal iz au-
tomatske pu{ke. Po{to sam bio najistureniji, bacio sam pogled prema Gusu, da
vidim gde je. Sedeo je bez pokreta, {to je zna~ilo da nisam u opasnosti, pa sam
nastavio da pecam i uskoro sam uhvatio dve male ribe. Jedan drugi pecaro{, ko-
ji je za sebe tvrdio da je doktor za kuvanje, ponudio je da nam spremi ribe za
ru~ak. I spremio je zaista ukusno jelo. Posle su mi rekli, da je pucnjava koju smo
~uli bila u ~ast dvoje mladenaca koji su se ven~ali u obli`njem selu i da Srbi ni-
kada ne pucaju u ljude koji pecaju na reci. Dok smo se vra}ali pitao sam Gusa,
{ta je pomislio kada je za~uo rafal. On mi je mirno odgovorio, da je razmi{ljao
o dve mogu}nosti: prvo, da sam pogo|en i drugo, da me voda progutala. Da se
dogodilo to {to je prvo pomislio poku{ao bi da me izvu~e, a da se obistinila dru-
ga mogu}nost potegao bi pi{tolj i ubio se.
^im sam se vratio u Sarajevo imao sam jedan va`an sastanak sa Redma-
nom, koji je prvi put priznao, da SAD sna`no podr`ava teritorijalnu podelu ze-
mlje, {to je bilo manje od onoga {to je tra`ila bosanska vlada. On je pretposta-
vljao, da }e biti ~etiri osnovne opcije o kojima bi trebalo da se izjasni me|una-
rodna zajednica. Prva je bila, da se uspostavi efikasna kontrola nastalog nereda.
190
Dan nasmejanog generala

Situacija je bila dramati~na, jer se sve vi{e oru`ja krijum~arilo u zemlju, {to je
zna~ilo, da su se Muslimani opredelili za ponovni rat. Mirovna misija je u tom
slu~aju beskorisna. Dakle, to nije re{enje koje treba dalje razmatrati.
Drugo mogu}e re{enje je obuhvatalo oja~anje za{ti}enih zona i zona za-
brane za te{ko naoru`anje, {to je trebalo maksimalno kontrolisati, jer se time
posti`e najve}i pritisak na Srbe. To iziskuje poja~anje snaga NATO za izvr{e-
nje vazdu{nih udara i uvo|enje u praksu kaznenih ekspedicija. Takva praksa bi
mogla da se pretvori u pravi rat, iz kojeg bi UNPROFOR morao {to pre da se
izvu~e. Sami za sebe vazdu{ni udari NATO-avijacijom ne bi pove}ali bezbed-
nost za{ti}enih zona i bilo bi neophodno da NATO razvije jake kopnene snage
u Bosni, {to opet ne bi pro{lo bez velikog rizika.
Tre}e mogu}e re{enje je obuhvatalo ukidanje zabrane na uvoz oru`ja, {to
bi bila mera pritiska na Srbe da prihvate plan i mape Kontakt grupe, kada voj-
na ravnote`a snaga postane negativna za njih. To bi mo`da prisililo Srbe da pot-
pi{u plan ranije ili kasnije. Ipak, UNPROFOR bi morao da se povu~e, jer bi Sr-
bi ukidanje zabrane na uvoz oru`ja protuma~ili kao neprijateljski akt me|una-
rodne zajednice uperen protiv njih.
Poslednje mogu}e re{enje je podrazumevalo povla~enje me|unarodnih
snaga Ujedinjenih nacija iz Bosne i ulazak Zapada u rat protiv Srba. Niko ne bi
podr`ao neko takvo re{enje. Redman je zaklju~io, da Ujedinjene nacije moraju
da ostanu u Bosni, sve dok napori me|unarodne zajednice za brzi zavr{etak ra-
ta u Bosni ne daju rezultate.
Sastanak sa Redmanom je bio prvi javni signal Klintonove administraci-
je, da je nemogu}e i dalje podr`avati prvobitnu ideju o unitarnoj Bosni i da SAD
najzad prihvata ideju Ujedinjenih nacija o neophodnosti uspostavljanja mira
politi~kim sredstvima. Izgledalo je, da su na{i napori da Amerikancima objasni-
mo realnost u Bosni najzad urodili plodom.
Bosanska vlada, naravno, nije bila zadovoljna na{im radom. Kurt [ork je
u Rojtersovom izve{taju naveo ove re~i predstavnika bosanske vlade: Zbog to-
ga {to je prestalo bombardovanje i {to nema vi{e `rtava, narod veruje,” da je rat
zavr{en. Ubediti ih da treba ponovno da se bore u uslovima prekida snabdeva-
nja elektri~nom strujom i osnovnim `ivotnim potrebama, bilo bi vrlo te{ko. Sa-
rajevo nije vi{e pod vatrom i narod ho}e da `ivi”. Kurt je dalje izneo, da je bo-
sansku vladu zabrinuo moj nedavni komentar na televiziji: Mi smo pomogli da
se stvore uslovi za mir i narod je za to spreman”. ”
U poseti Sarajevu je ne{to ranije bio ser Ficroj Meklejn sa suprugom Ve -
ronikom. Ta poseta mi je nedvosmisleno pokazala, kolika je suluda mr`nja bo-
sanske vlade kada sam ja u pitanju. Poznavao sam ser Ficroja Meklejna mno-
go pre nego {to sam do{ao u Bosnu, jer smo obojica slu`ili u istom puku. Bi-
lo je sasvim prirodno, da me on obi|e u Bosni. Pratila ga je jedna televizijska
ekipa iz Holandije, koja je snimala film o njegovim ratnim do`ivljajima na
191
Misija u Bosni

ovom terenu. On je proveo mnogo ~asova na snimanju, ali smo uspevali da se


izdvojimo i da dugo razgovaramo i upore|ujemo uslove koji su postojali za vre-
me njegovog boravka u Jugoslaviji 1944. godine i uslove koji su vladali danas,
pola veka kasnije. Razmi{ljali smo o raznolikosti prirode bosanskih sela, o raz-
likama u mentalitetu bosanskog naroda i o brutalnoj slo`enosti njegove istorije.
Saglasili smo se, da, osim sli~nih pre`ivljavanja koje smo imali zbog doga|aja
na Balkanu, na{e dve misije su, u stvari, potpuno razli~ite. On se u tom delu
sveta zatekao usred rata protiv nacista i usta{a, a ja sam se borio za mir.

Da bi mogli da pre`ive, stanovnici Sarajeva su koristili svako slobodno par~e


zemlje da na njemu uzgajaju povr}e, kao dodatak snabdevanju koje su dobijali
od Ujedinjenih nacija.
Kasnije sam otkrio, da su ga Muslimani, zbog njegovih dobrih i prijatelj-
skih odnosa sa Titom za vreme rata, smatrali slovenofilom i staljinistom. Bo-
sanska vlada je ocenila, da je Ficroj do{ao u Sarajevo da bi mi doneo nova uput-
stva iz Londona, a njihovo podozrenje se poja~avalo tim vi{e {to smo ~esto i{li
izvan Rezidencije i razgovarali o svemu i sva~emu, pa nisu bili u mogu}nosti
da nas prislu{kuju. Kada sam slede}eg dana zapitao Silajd`i}a, da li je ~itao
knjigu Isto~ni prilaz , u kojoj je Ficroj pisao o svojim ratnim iskustvima, bio sam
iznena|en `estinom njegove osude Tita i Ficroja, tako da sam se veoma poka-
jao {to sam takav razgovor zapo~eo.
Bosanska vlada je, ipak, imala da razre{i mnogo zna~ajnije stvari od
onih, {ta Ficroj Meklejn misli o njima. Najpre, bli`io se krajnji rok za prihva-
tanje plana Kontakt grupe o teritorijalnoj podeli njihove zemlje. Silajd`i} je
za taj plan rekao, da je legitimni genocid”, ali da je nedelju dana pre isteka
roka, Izetbegovi} iznenada ” odobrio u celini. Mo`da je mislio, da je to pogre-
{no po pitanju morala”, ali dr`ava Bosna je bila priznata kao jedinstvena ” dr-
`ava i on je verovao, da }e, s vremenom, etni~ke zajednice biti ponovno uje-
dinjene. Kasnije je govorio, da je plan prihvatio samo zato {to je znao, da }e
192
Dan nasmejanog generala

ga Srbi odbiti. Prihvataju}i plan Kontakt grupe, on je imao podr{ku me|una-


rodne zajednice, bez koje je rizikovao da izgubi sve ste~ene pozicije.
Poseta Daglasa Herda i Alena @ipena Palama, 13. jula, ozna~ila je ma-
li napredak, koji je li~io na po~etak prihvatanja plana Kontakt grupe od stra-
ne Srba. Karad`i} je rekao dr`avnim sekretarima Velike Britanije i Francuske,
da Srbi nikada ne}e prihvatiti nastojanje me|unarodne zajednice da celu dr-
`avu stavi u ruke neprijatelja i da je neophodno da Republika Srpska dobije
neku vrstu me|unarodnog priznanja. Srbi tako|e ne}e trpeti prisustvo NATO-
trupa na svojoj zemlji, ako bude potrebno, mobilisa}e preko pola miliona lju-
di da to spre~e. Herd je odgovorio Karad`i}u, da je to {to je izgovorio potpu-
no isto kao i objava rata me|unarodnoj zajednici. ^ak se ni Rusija, ni Beo-
grad ne}e saglasiti sa takvim stavom bosanskih Srba. Karad`i} je zavr{io sa-
stanak re~ima, da }e plan Kontakt grupe dostaviti na razmatranje Narodnoj
skup{tini bosanskih Srba, bez ikakvih preporuka i sugestija. To je, uostalom,
bio njegov uobi~ajeni na~in zaklju~ivanja delikatnih sastanaka. Ja odbacu-
jem Va{ predlog, ali Vi ne mo`ete da krivite mene”. Milo{evi} je” kasnije re-
kao Ser|u i Aka{iju, da je, zbog toga {to ga je prevario u vezi sa planom Kon-
takt grupe, Karad`i} za njega politi~ki mrtav”.

Narednog dana Noel Malkolm, koji je ~esto napadao Daglasa Herda, op-
tu`io ga je u Dejli telegrafu da vodi neku posebnu vrstu diplomatije, u kojoj je
te{ko razlu~iti borbena dejstva od paljevine”. Ponovio je jo{ jednom, da je mo-
`da najbolje za”me|unarodnu zajednicu da pusti Bosance da se sami brane”.32
Me|unarodna zajednica je napustila mirovnu ” misiju, prema modelu koji je on
~esto predlagao, i sada je va`no, pa i preko potrebno, kako je rekao sam Noel
Malkolm u jednom pismu Tajmsu pod naslovom Alijansa za odbranu Bosne”,
da ostavi pero i uzme pu{ku u ruke. Narednog dana, ” da bi se sve kompletiralo,
u Velikoj Britaniji niko nije razmi{ljao o ratu u Bosni ili na bilo kojem drugom
mestu, jer je britanski sekretar za odbranu, Malkolm Rifkind, saop{tio, da }e se
uveliko smanjiti sredstva za odbranu.
Istupaju}i prvi put javno povodom predloga plana Kontakt grupe, 18.
jula, ukazao sam na posledice po me|unarodnu zajednicu, ako se Srbi radije
odlu~e da ostave” nego da uzmu” predlo`eni plan. Postoji granica, do koje
oja~avanje”mirovnih snaga mo`e” ” Timu Ba~eru - voj-
da ide” - objasnio sam
nom komentatoru Dejli telegrafa.33 Hteo sam da budem potpuno jasan i nisam
dozvolio mogu}nost da pomisle, kako mogu iskoristiti UNPROFOR kao sred-
stvo politi~kog pritiska na Srbe. Postojao je jednostavan razlog za to - ne zbog
toga {to sam verovao da je plan nefunkcionalan - nego zato {to bi to bio ratni
32) Noel Malkolm, Dejli telegraf, 14. jula 1994. godine: Re~ je o vrsti me|unarodne

diplomatije, u kojoj postaje te{ko da se vidi razlika izme|u borca i paliku}e. Ni{ta
od svega toga ne bi smelo da se desi, bar ne u prvom trenutku, {to ne bismo mogli
da povu~emo i da ka`emo: Dosta je bilo, pustimo Bosance da se sami brane”.

193
Misija u Bosni

zadatak za ~ije je izvr{enje potrebno najmanje 100.000 vojnika. Nisam bio


za to, da se Ujedinjene nacije upotrebe kao zamena za borbene jedinice NA-
TO. Bilo bi bolje, u tom slu~aju, napustiti Bosnu visoko uzdignute glave,
budu}i da smo se u njoj s opasnostima nosili dve i po godine, nego pretrpe-
ti vojni poraz zbog toga {to bismo preduzeli ne{to {to prevazilazi na{e mo-
gu}nosti u ulozi mirovnih snaga. Nisam hteo da mislim o tome {ta bi sve
moglo da se dogodi, ali je bilo zna~ajno to da sam zamerio Kontakt grupi,
{to se nije posavetovala sa UNPROFOR-om pre nego je posejala iluzije o
mogu}nosti, da se mirovne snage iskoriste za nametanje plana bosanskim
Srbima kroz pove}anu upotrebu sile.
Veruju}i da je njihova pozicija jedino pravilna, {to je bilo rezultat ispo-
ljenih suprotnosti u nastupu Kontakt grupe, Srbi su odgovorili nastavkom na-
pada na polo`aje jedinica muslimanske vojske i odlukom da se 26. jula zatvo-
ri aerodrom za trgova~ke letove i humanitarne konvoje koji su koristili pute-
ve od aerodroma do planine Igman. Srbi su planirali da to ~ine povremeno i
Ser|o de Meljo je upotrebio sve svoje diplomatsko ume}e da bi, pozivom na
dogovor od 17. marta 1994. godine, ubedio Srbe, da odustanu od takvih pla-
nova. Ovoga puta je Karad`i} bio neumoljiv, isti~u}i, da se aerodrom koristi
za krijum~arenje oru`ja, kao i kamioni kojima se dostavlja pomo}. Rekao je
zatim, da su Muslimani odbili da potpi{u antisnajperski dogovor” i da nisu
” kao i da su stalno kr{ili spora-
prihvatili razmenu zarobljenika i zatvorenika,
zum o primirju, potpisan u @enevi. ^injenica, da su stanovnici Sarajeva do-
bijali pomo} sa svih strana iz Evrope, dok su bosanski Srbi trpeli zbog eko-
nomskih sankcija, bila je kap vi{e u ~a{i jeda ovda{njih Srba.
Srpski snajperisti na Grbavici su sve ~e{}e napadali tramvaje, koji su
zbog toga povu~eni iz saobra}aja. To je bila najte`a kazna za gra|ane Saraje-
va, jer su ponovno morali da pe{a~e, ~esto pod vatrom snajperista. Tokom av-
gusta svetske novine su jo{ jednom po~ele da se pune slikama ubijenih mu-
{karaca, `ena i dece, koje su smakli skriveni i podmukli strelci. To je dobro
do{lo onima koji su se stalno zalagali za rat kao jedino re{enje, a nama je
znatno ote`avalo situaciju i smanjivalo mogu}nost da to obja{njavamo kao
propagandu, koju sprovode sredstva javnog informisanja okrenuta protiv sna-
ga Ujedinjenih nacija.
Jedan diplomac s Oksforda, Mark Olmond, objavio je 1. avgusta skarad-
ni ~lanak u Dejli mejlu tvrde}i da humanitarna pomo} i humanitarna misija u
33) Tim Ba~er, Dejli telegraf, 19. jula 1994. navodi re~i generala Rouza: Postoji
ograni~enje do kojeg mo`emo da poja~avamo pritisak snaga za odr`avanje” mira, a
da ne preteramo. (...) Do}i }e vreme, kada ja vi{e ne}u mo}i da ka`em, kao koman-
dant mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini, da realno mogu da kontroli{em neko-
ga, kao {to je NATO, koji ho}e da nastavi sa ja~anjem primenjene sile. Tada bi to
bilo nametanje, a ne odr`avanje mira. Tako }e, po svemu sude}i, i biti”.
194
Dan nasmejanog generala

Bosni produ`avaju agoniju rata i da nema re{enja za nastalu situaciju”.34 Oda-


” sede}i u svom udobnom kabinetu, mogao da vidi i da s takvom lako-
kle je on,
}om advokati{e u korist politike neintervencije” - pitao sam se. Mark Olmond
nije mogao da izbri{e posledice ”politike, koju je on napao. Bar milion ljudi u
Bosni je zavisilo od pomo}i Ujedinjenih nacija i od prisustva vojnika mirovnih
snaga koji su im obezbe|ivali da pre`ive tokom rata.
Povratak Sarajeva u stanje opsade nije samo podstaklo protivnike misije
Ujedinjenih nacija u inostranstvu, nego je izazvalo veliko kome{anje unutar bo-
sanske vlade i izme|u nje i Ujedinjenih nacija. Predsednik vlade Silajd`i} me je
pozvao na hitan sastanak 26. jula u 18,00 ~asova, na kojem je krenuo u o{tar na-
pad na misiju Ujedinjenih nacija, govore}i da su nas Srbi ucenili. Prema njego-
vom mi{ljenju, zatvaranje aerodroma i puteva je bilo otvorena sabota`a mirov-
nog procesa, odnosno pret~in za obnavljanje borbi oko Sarajeva”.

Gani} je izneo verovatno najneobi~niji predlog, koji sam ~uo tokom celog
sukoba. Da bi se osigurala kontrola prolaza transporta robe preko aerodroma u
Sarajevo, on je tra`io da se snage Ujedinjenih nacija rasporede oko aerodroma sa
dva sigurnosna polo`aja i da postave stalne polo`aje du` puteva, izme|u kojih bi
se odvijao saobra}aj vozilima za snabdevanje i dostavu pomo}i. Ako bi Srbi
otvarali vatru na konvoje, bosanska vojska bi ubijala vojnike Ujedinjenih naci-
ja. Mirovne snage bi imale razloga da radi samoza{tite uzvrate na vatru.
Ta suluda zamisao je potvrdila moje sumnje, da je Gani} podlegao la`i-
ma sopstvene propagande i da sada `ivi u svetu koji nema nikakve veze sa re-
alno{}u. Za protekla ~etiri meseca su Sarajlije u`ivale privilegiju, da im protiv-
ni~ka strana garantuje dostavu hrane i ostalih potreba sa oko 100 kamiona
dnevno, tako da je obi~an svet ipak `iveo bolje nego pre. Bilo je ~ak omogu}e-
no i minimalno kretanje ljudi po gradu, pa i preko linije fronta. O~igledno, da
je Gani} iz svog pam}enja potpuno izbrisao izvanredne rezultate koje su posti-
gle Ujedinjene nacije i nije bilo sumnji, da je on jedini krivac za povratak nje-
govog naroda ratu i za sabota`u `enevskih razgovora.
Odbijao sam da razgovaram sa njim i okrenuo sam se Izetbegovi}u. Nje-
gov jedini doprinos razgovoru je bio u pitanju koje je izgovorio: [ta da se ra-
di”? Objasnio sam mu, da je njegova zamisao bila, da se napadaju” Srbi na svim
frontovima, kako bi se odr`alo krhko primirje u Sarajevu. Postupaju}i prema
tom planu njegove trupe su osvojile neke nove teritorije, ali su obnovljene bor-
be u celoj Bosni, {to je pove}alo patnje naroda. Tvrdio sam, da to najbolje po-
kazuju postupci muslimanske vojske u ofanzivi na Ozrenu. Najzad, rekao sam
Izetbegovi}u, da Ujedinjene nacije ne mogu stalno da se pona{aju neozbiljno
34) Mark Olmond, Dejli mejl, 1. avgust 1994. godine: Dok se Zapad nije pripremio da
” na{a kombinacija jednostrane
odabere stranu, nije ni reagovao. Kada se to desilo,
zabrane i poluzatvoren sistem sankcija, kombinovan sa humanitarnom pomo}i,
pomogao je krivu stranu, Srbe”.
195
Misija u Bosni

donose}i mir tamo, gde njegova vojska iznova po~ne rat. On, jednostavno, ne
bi smeo da o~ekuje, da se Ujedinjene nacije i me|unarodna zajednica umesto
njega bore u njegovom ratu. De Laprel, komandant mirovnih snaga, u planu za
slu~aj povla~enja mirovnih snaga iz Bosne je to {to sam rekao Izetbegovi}u
ozna~io kao zna~ajan element plana. Izetbegovi} je vidno bledeo, dok sam go-
vorio, ali nije ni{ta odgovorio. Kada sam ustao i po{ao, Silajd`i} je brzo krenuo
za mnom i rekao da je privatno potpuno saglasan sa mnom. Nikada nije mogao
da razume razlog, zbog kojeg Deli} stalno po~inje ofanzive koje se zavr{avaju
porazima. Odgovorio sam mu, da Deli} nikada nije imao mogu}nosti da se
obrazuje u britanskoj {tabnoj {koli. Ipak, tamo bi sigurno bio dobrodo{ao.
General Vesli Klark
(desno), tada {ef odeljenja
za operacije u Pentagonu,
sa generalom Ratkom
Mladi}em, tokom posete
srpskom {tabu u Banja
Luci, 27. avgusta 1994.
godine. Napravio je
stra{nu gre{ku kada je sa
njim zamenio kapu i tako
se slikao. Odmah je
reagovao Va{ington post i
ameri~kog zvani~nika
optu`io re~ima: Izgledalo

je, kao da je sklopljen
savez sa Hermanom
Geringom”.

Toga dana je Kurt [ork, Rojtersov dopisnik iz Sarajeva, do{ao u Rezi-


denciju na ve~eru. Posle duge i `u~ne diskusije, najzad se saglasio sa Vikto-
rom Andrejevim, da su Ujedinjene nacije vodile jedinu mogu}u liniju u poli-
tici, mada je i dalje verovao, da Zapad ima moralnu obavezu da podr`i zva-
ni~nu Bosnu. Ipak, nije mislio da je moralna hrabrost ili uzdr`avanje bilo su-
{tina takvog pona{anja. Kurt je bio jedan od najiskusnijih novinara, koji su
radili u Sarajevu u to vreme, i imao je prezriv stav o svakom svom kolegi no-
vinaru. Instinkt ga je retko varao i bilo je interesantno slu{ati njegove komen-
tare ili raspravljati o njegovim idejama za iznala`enje mira.
196
Dan nasmejanog generala

Misija Ujedinjenih nacija je preuzela veliki rizik na sebe, koji je


prikazala ve} slede}eg dana kada je britanski vojni pozadinski konvoj u{ao u
Sarajevo putem ispod planine Igman, koji su koristile muslimanske snage
zloupotrebljavaju}i ~injenicu da put kontroli{u francuski vojnici. Kako su i
najavili, Srbi su spre~avali bilo kakav prilaz Sarajevu i otvorili su vatru na
konvoj, ubiv{i pri tom kaplara Botomlija. To je bio sedmi britanski vojnik
koga su ubili u Bosni. Francuzi, u ~ijem sektoru se desio napad, odmah su
uputili jednu oklopnu jedinicu na planinu Igman da za{titi i sprovede britan-
sku posadu i vozila do sigurne zone. Na putu ka Rezidenciji te ve~eri me je
jedna televizijska ekipa zaustavila na nekoliko koraka od zgrade i pitala {ta
se desilo na planini Igman. Po{to jo{ nisam znao sve detalje tog incidenta,
ponovio sam osnovni francuski izve{taj, koji sam upravo primio. Rekao sam
reporteru, da su Srbi gre{kom ga|ali konvoj, jer su ga zamenili sa nekom
muslimanskom kolonom. Kada su me upitali, zbog ~ega se konvoj kretao tim
neuobi~ajenim putem i zbog ~ega su Srbi ga|ali u vozila, odgovorio sam im,
da je to upravo jedna od onih stvari”. Bio je to najgori mogu}i odgovor ko-
ji sam mogao da” smislim. Malo kasnije je televizija objavila vest, da su jed-
nog britanskog vojnika ubili Srbi, a da je general Rouz taj tragi~an doga|aj
objasnio re~ima, da je to jedna od onih stvari”. Odmah sam reagovao stro-
gom optu`bom srpskih snaga, ” izjavljuju}i da nijedan vojnik u mirovnim sna-
gama u Bosni ne bi izvr{io napad na takav na~in. Tada sam ve} znao, da su
Srbi otvorili vatru i na francuski prate}i odred, ali da im je on odgovorio to-
povima od 90 milimetara. Srbi su se izvinili, obja{njavaju}i mi, da su taj
konvoj gre{kom zamenili za jedan drugi, muslimanski konvoj, ali je bilo o~i-
gledno da ne govore istinu.
Narednog dana smo Ser|o i ja uputili strogo upozorenje Srbima na Pala-
ma. Po{to general Mladi} nije bio prisutan, primio nas je njegov pomo}nik To-
limir, koji je izrazio `aljenje zbog tog napada. Uvek sam smatrao, da je veoma
te{ko povremeno izigravati hladnokrvnog posrednika, ali sam bio prinu|en da
razgovaram sa tim ljudima, iako sam znao da su odgovorni za smrt mog vojni-
ka. Viktor nije pogre{io u opasci, da je mirovni proces zna~ajniji od na{ih ose-
}anja. U svakom slu~aju, morao sam da opravdam svaki tragi~an gubitak `ivo-
ta pripadnika misije nagla{avanjem da je izvr{enje misije najpre~e.
U me|uvremenu je De Laprel poslao informaciju u Njujork, u kojoj je
podse}ao nadle`ne, da treba da poja~aju snage radi njihove sopstvene bezbed-
nosti prilikom eventualnog povla~enja misije Ujedinjenih nacija iz Bosne, ako
se donese odluka da me|unarodna zajednica pristupi nasilnom nametanju pla-
na Kontakt grupe. Lista je obuhvatala 10 pe{adijskih bataljona, ~etiri in`injerij-
ska bataljona, dva pozadinska bataljona i puk avijacije, odnosno lakih i te{kih
helikoptera. Iz liste je bilo o~igledno, da De Laprel ima nameru da takvu snagu
pripremi za izvla~enje misije iz Bosne pod borbom, ako se uka`e takva potreba.
197
Misija u Bosni

Na tre}em ministarskom sastanku Kontakt grupe, 30. jula, njeni ~lanovi


su smatrali da se treba postaviti tako, kao da su Srbi odbacili plan. Na kraju,
prema re~ima lorda Ovena, svi ministri su se mogli osvedo~iti da Kontakt gru-
pa mora da ostane u stanju stalnog pokreta”. 35 Nedugo posle toga Kontakt

grupa je prvi put pritekla u pomo} UNPROFOR-u. Oni su najzad shvatili, da je
nezamislivo odvojiti politi~ko delovanje od humanitarne strane aktivnosti mi-
rovne misije Ujedinjenih nacija u Bosni.
An|ela i ja u blizini
~uvenog mosta preko
Drine u Vi{egradu, koji je
nobelovac Ivo Andri}
opisao u svom romanu Na
Drini }uprija. An|ela je
do{la u Bosnu u sastavu
UNHCR-a, da bi
isporu~ila inkubatore za
bolnice na Palama i u
Gora`du (jul 1994.).

Na nacionalnom planu An|elin apel za osnivanje fonda u Engleskoj, po-


sle srpskog napada na Gora`de, imao je veliki odziv u zemlji. Pomo} je stizala
i direktno u Sarajevo, a slali su je Jork{irski vikin{ki rotari klub, Udru`enje ofi-
cira teritorijalne armije i mnogi pojedinci. Razli~ite priloge i manje nov~ane su-
me su pojedina~no upu}ivali obi~ni ljudi, vojnici i drugi, tako da se skupilo ne-
koliko hiljada funti. An|ela je koristila taj novac za kupovinu inkubatora za
bolnice na Palama i u Gora`du i za pomo} britanskom Crvenom krstu da dopu-
ni sumu za tu svrhu. Ona je odre|ena, zajedno sa D`efrijem Denisom, tada{njim
direktorom britanskog Crvenog krsta, da inkubatore li~no uru~i, {to bi bila do-
bra reklama za aktivnosti Crvenog krsta, koji je po~eo akciju pomo}i `rtvama
rata u biv{oj Jugoslaviji. Pre nego {to je napustila Englesku, An|ela je u izjavi
koju je dala jednom novinaru rekla, da pomo} u inkubatorima zna~i simbol
novog `ivota. Narod Bosne `eli ponovno da `ivi normalno, a najbolji po~etak ” je
po~etak sa bebom”.
Odobrio sam joj da se bavi humanitarnim radom, jer joj kao mojoj su-
pruzi ne bi dozvolili da me poseti u Bosni, budu}i da sam na komandnoj du-
`nosti na tom prostoru. Ipak, ona se sna{la `ele}i da svojim o~ima vidi {ta
se de{ava u toj zemlji i prijavila se kao aktivista britanskog Crvenog krsta,
{to se meni naro~ito dopalo, jer UNHCR nije bio pod mojom komandom, a
35) Dejvid Oven, Balkanska odiseja, str. 219.
198
Dan nasmejanog generala

govorkalo se, kako se li~no anga`ujem na obezbe|enju misije. Kada je An-


|ela do{la u Bosnu, odlu~eno je, da ona preda inkubatore bolnicama na Pa-
lama i u Gora`du.
Sreo sam An|elu sa Gusom u Kiseljaku i zajedno smo do{li do Sarajeva.
Put je i{ao pored planine Igman i mogli smo da vidimo mesto na planini, gde je
konvoj nesre}nog kaplara Botomlija upao u zasedu. To je duboko dirnulo An-
|elu, jer je tada shvatila da se nalazimo u ratnoj zoni. Kada smo pro{li pored
o{te}enih zgrada i ostataka vozila iz prethodnih borbi, ona je upitala, kako na-
rod `ivi u ovoj lepoj zemlji koja je tako uni{tena. Nisam hteo da joj odgovorim.
Te ve~eri, Viktor Andrejev, koji je do~ekao An|elu kao starog prijatelja, odveo
nas je na ve~eru u jedan tradicionalni bosanski restoran - han, u muslimanskom
delu grada. Sve je bilo mirno, a mi smo sedeli u ba{ti obasjani slabom svetlo-
{}u sa neba, kao da smo negde u Evropi.
Slede}eg jutra smo ustali ranije i odleteli helikopterom Si king sa Kur-
tom [orkom i kamermanima na Pale, da inkubatore predamo bolnici. Kada smo
stigli odvezli su nas u crnom blindiranom Karad`i}evom Mercedesu. Njegova
supruga je bila na ~elu srpskog Crvenog krsta u Bosni i iza{la je da nas do~eka
kao doma}in. Bolnica se nalazila u jednom za tu svrhu prilago|enom skija{kom
hotelu sa veoma primitivnom opremom. Direktor bolnice, koji je ranije radio u
sarajevskoj bolnici na Ko{evu, rekao nam je, da sterilizatori u kojima sterili{u
instrumente poti~u jo{ iz Prvog svetskog rata, a da se voda zagrejava na vatri od
drva. Objasnio je, da iako ta stara oprema dobro funkcioni{e i da jo{ nije imao
slu~ajeve uzgredne infekcije u bolnici. Na spratu je bilo porodili{te i ~ula se
dreka beba povijenih u dotrajale pelene. Rekli su nam, da porodilje sa bebama
ostaju u bolnici samo 24 sata i da zatim moraju da idu svojim ku}ama, kako bi
se oslobodilo mesto za druge. Veoma su se obradovali inkubatoru, koji smo do-
neli na poklon. Zbog sankcija je bilo nemogu}e doneti i rezervne delove za je-
dini inkubator koji je bolnica imala i koji je bio u kvaru. Zbog toga {to nije ra-
dio, mnoge bebe su umrle. Zapitao sam se da li Komitet za sankcije u Njujorku
i{ta zna o tome i da li ih je briga za tu novoro|en~ad.
Poleteli smo za Gora`de, gde nas je ~ekao Dejvid Santa Olalja, koman-
dant puka Vojvode od Velingtona. Taj puk je bio postavljen na polo`aje ta~no
izme|u linija fronta zara}enih strana. On je sijao od zadovoljstva {to je doneo
mir u grad, koji je bio surovo poru{en i opusto{en u borbama poslednje dve
godine. Sa mesta na kojem smo stajali, mogli smo da vidimo ceo grad ispod
nas, a Dejvid je iskoristio priliku da Kurta [orka ukratko upozna sa svim {to
se desilo od aprila do tada. Zatim smo se odvezili u bolnicu, u kojoj nas je ve}
~ekao direktor. Veliki broj ljudi se okupio u dvori{tu bolnice i na putu ispred
nje. Oni su skandirali: Rouzi! Bobi ^arlton! Ta~er”! Gus je primetio, da im
je redosled imena lo{, jer” je, prema njegovom mi{ljenju, na prvom mestu tre-
balo da bude Bobi ^arlton.
199
Misija u Bosni

Otpozdravljaju}i okupljenim ljudima, An|ela i ja smo se rukovali sa ne-


kima od njih, kao da smo politi~ari koji su do{li u nekakvu zvani~nu posetu.
Dejvid Santa Olalja je objasnio, da narod Gora`da naro~ito ceni to {to sam do-
{ao sa svojom suprugom, jer se se}a da sam pre tri meseca obe}ao doktoru Be-
govi}u, direktoru bolnice, da }emo nabaviti inkubator. Mnogi ljudi nisu vero-
vali u dato obe}anje, dok se ne uvere svojim o~ima, a sada je doktor Begovi} to
spomenuo u govoru dobrodo{lice. Napokon smo u{li u bolnicu i An|ela je uru-
~ila inkubator koji smo doneli. Direktor nam je tada pokazao jedan video-sni-
mak bebe sa prosutom utrobom, koja je ubijena u toku borbi. Zatim smo pose-
tili porodili{te, gde je An|ela razgovarala sa nekoliko majki. Jo{ jednom su nam
pokazali, kako se povijaju bebe na tradicionalan balkanski na~in. A An|ela je
rekla kako ne mo`e da zamisli da }e te male muslimanske bebe, potpuno iste
kao one koje smo videli na Palama, jednog dana ubijati jedne druge.
U Sarajevo smo se vratili drumom, po{to je An|ela htela da vidi ~uveni
most na Drini u Vi{egradu, koji je Ivo Andri} - dobitnik Nobelove nagrade za
knji`evnost - proslavio u romanu Na Drini }uprija. Vojni komandant tog dela
teritorije, pukovnik Masal, koga sam poslednji put video da sedi ispod drveta
jabuke u Gora`du krajem aprila, o~ekivao je u Vi{egradu na{ dolazak. On i nje-
govi oficiri su nas odveli u kafanu pored reke, gde smo popili kafu. Zeleno-pla-
va reka ~ak i sada, usred leta, hu~ala je sna`no niz svoje korito. Neko re~e, da
mu je dosta rata, ali da smatra da Muslimani ne misle tako. Oni su sami sebe
ubedili, da treba da se bore do potpune srpske pobede.
Na povratku u Sarajevo smo se zaustavili u gradu Rogatica, gde su svi
konvoji na putu za Gora`de morali da pro|u kroz srpsku kontrolno-propusnu
stanicu. Tamo smo se sreli sa kapetanom Zoranom, koji je bio dobro poznat
me|u vojnicima Ujedinjenih nacija, jer se trudio da uvek na|e neki izgovor i da
vrati konvoj. Na~inio je veliku gre{ku {to me je optu`io da sam promusliman-
ski opredeljen, spominju}i vazdu{ne napade na Gora`de koje sam ja tra`io.
Skoro dva sata sam se zadr`ao obja{njavaju}i mu odredbe Povelje Ujedinjenih
nacija, bazi~ne principe mirovnih misija i prirodu na{eg zadatka. Stajao sam na
sredini kolovoza i govorio ne samo kapetanu Zoranu nego i vojnicima koji su
nas okru`ili (me|u njima su bili i neki vojnici puka Vojvode od Velingtona ko-
ji su nas slu{ali, ~ekaju}i odobrenje, da nas dalje prate putem). Odr`ao sam im
govor koriste}i njihovu taktiku. Svaki put kada su poku{ali da me ospore, po-
navljao sam da me nisu dobro razumeli i jo{ jednom sam im u najkra}im crta-
ma prepri~avao iste re~enice. Na kraju, Zoran je stao pored mene i rekao da mo-
`emo da razgovaramo hodaju}i da bismo ubrzali proces kontrole i {to pre iza-
{li iz kontrolne zone. Danas mogu da ka`em, da je posle govorio sve najlep{e o
susretu, kada su ga pretpostavljeni pitali o tome. On se potpuno opustio, kada je
jedan ogroman ~ovek sa dugim brkovima, mrkog izgleda, stao pred An|elu i
zahvalio joj {to ih je posetila.
200
Dan nasmejanog generala

U Sarajevu me je ~ekala poruka od Izetbegovi}a, u kojoj se `alio, da je


veliki broj aviona sa humanitarnom pomo}i oti{lo za Ruandu da bi se pomoglo
izbeglicama da se izvuku iz rejona borbenog dejstva i da je oko milion ljudi
ubijeno. To je prepolovilo broj aviona koji su donosili pomo} - jadao se on. Od-
govorio sam Izetbegovi}u, da ograni~eni humanitarni problemi koji se pojavlju-
ju u Bosni ne mogu nikako da se porede sa nesre}om koja se doga|a u Ruandi,
gde je na delu mnogo ve}i geno-
cid i gde su trenutno Ujedinjene
nacije usredsredile svoju pa`nju.
Bilo je nemogu}e zamisliti, da se
me|unarodna zajednica sa svim
skromnim resursima ume{a u
gra|anski rat u Bosni, gde je svim
zara}enim stranama postalo jasno,
da je jedino re{enje sukoba - mir.
Izetbegovi} nije bio spo-
soban da shvati moje re~i, ali je
smanjio zahteve da mi uti~emo
da se pove}a broj humanitarnih
letova. To je bio poslednji sasta-
nak u Predsedni{tvu kojem je
prisustvovao Simon [edbolt, ko-
ji nije mogao da se na~udi Izet-
begovi}evom nerazumevanju.
Kada smo napustili zgradu, rekao
je da se iznenadio kada je uo~io Potpukovnik D`ejmi Daniel je zamenio
da ne znam, da Izetbegovi} i nje- Simona [edbolta na du`nosti vojnog
gova vlada gomilaju velike zali- pomo}nika. D`ejmi je pridodat kao pomo}
he strategijskih artikala dobijenih D`imiju Karteru, biv{em predsedniku SAD,
iz humanitarne pomo}i koja je za vreme njegove posete Sarajevu.
pristigla tokom poslednja ~etiri
meseca slobodnog saobra}aja izme|u Sarajeva i spolja{njeg sveta. Bosanska
vlada tu pomo} nije delila i kada su putevi zatvoreni, po~eli su ponovno da tra-
`e da se otvore, kako ne bi tro{ili rezerve. Rekao sam Simonu da nikada nisam
dobio iskren odgovor na pitanje: kakva je korist od slobodnog saobra}aja i
dostave namirnica, ako se one ne podele onima kojima su najpotrebnije.
Simon je bio osoba u koju sam najvi{e verovao od trenutka kada sam
stupio nogom u Bosnu. Kurt [ork mi je jednom do{apnuo, da sarejevska {tam-
pa smatra Simona mojim predstavnikom za {tampu. O~igledno, njegova o{tri-
na, analiti~ke sposobnosti i mogu}nost da uspostavi brz kontakt sa novinarima
u vezi sa bilo kojim problemom, doprinele su da svoj posao obavljam mnogo
201
Misija u Bosni

lak{e. Njegov osnovni kvalitet je bio profesionalizam i u skladu sa tim uspeo je


da razvije ogromnu mre`u informatora iz razli~itih sredina tako da se retko de-
{avalo da ga ne{to ili neko iznenadi. Imao je i uro|eni smisao za humor, u ~e-
mu se slagao sa D`ord`om Votersom, sa kojim je pisao simpati~na pisma koja
je slao prijateljima u Englesku. Bio sam veoma zadovoljan kada sam ga video
u svom timu, ali se njegova supruga D`eni upravo porodila i dobila k}erku Flo-
ru, koju su odmah nazvali Umproflora, tako da je bilo neophodno da se vrati
ku}i. Njegov naslednik je bio jedan od zelenih kaputa{a” (oficir kopnene voj-
ske), potpukovnik D`ejmi Daniel, koji ”je radio u {tabu D`ona Vilsija u Engle-
skoj i koji je sve vreme pratio rad Simona [edbolta. On je veoma brzo u{ao u
posao koji je radio njegov prethodnik, Simon [edbolt.
Major Majk Stenli, oficir
za vezu UN i major In|i},
oficir Ratka Mladi}a za
vezu (28. decembar 1994.),
na putu za Gornji Vakuf i
Tuzlu 3. januara 1995.
godine. Stenli, oficir
padobranskih jedinica,
Srbin po poreklu,
dobrovoljno je do{ao u
Bosnu.

Nik Kostelo i D`ord` Voters su tako|e te nedelje oti{li iz Bosne. Bilo mi


je `ao da gledam, kako se po~etni tim sa kojim sam sara|ivao {est meseci po-
lako osipa i menja, ali oni su bili mladi oficiri pred kojima je bila karijera i ni-
sam hteo da ih sputavam u tome. Pre nego {to su oti{li, po`eleli su sre}u novim
ljudima i upoznali ih sa tajnim prebacivanjima ljudi preko linije razdvajanja.
Operacija” tajnog prebacivanja ljudi preko linija razdvajanja je po~ela
jednoga ” dana, kada se neka `ena pribli`ila meni i mojim ljudima i rekla da su nje-
ni roditelji koji su `iveli u Sarajevu, ubijeni samo zbog toga {to su Srbi. Deo nje-
ne porodice je ostao izvan grada i ona je `ivela odvojeno od njih. Nije mogla da
podnese stravi~ne uslove `ivota i pitala je Nika Kostela, da li mo`e nekako da joj
pomogne. Kada je postalo jasno, da bosanska vlada ne}e da dozvoli nikome da se
iseli iz Sarajeva, on i Gus su je jednostavno strpali u zadnji deo Rend` rovera i
prevezli preko linije fronta. U julu, kada je Nik napu{tao Sarajevo, mnogo ljudi, i
Srba i Muslimana preba~eno je na taj na~in na `eljenu stranu.
Mnogo sam rizikovao u takvim milosrdnim operacijama. Rekao sam Ni-
ku, da bi ubudu}e trebalo da se anga`ujemo, samo kada su u pitanju bespomo}ni
202
Dan nasmejanog generala

ljudi, odvojeni od svojih porodica ili ako su ih nasilno zadr`ali s druge strane
fronta. Nikada nismo tra`ili zvani~no odobrenje za to {to radimo, niti smo za ta-
kve usluge primali novac. U drugoj jednoj prilici, razgovarao sam sa nekim Sr-
binom na Grbavici - srpskom delu Sarajeva. Zbog toga {to mu je `ena bila Mu-
slimanka, njegova dva sina je mobilisala muslimanska vojska za borbu protiv
Srba. Obojica su bili ranjeni, jedan u glavu, a drugi je izgubio nogu. Nijedan ni-
je mogao ponovno u borbu, ali je bosanska vlada odbila da im omogu}i le~enje
van Sarajeva. Ja sam pitao Nika i Gusa, da li bismo mogli ne{to da u~inimo za
njih. Dve nedelje kasnije, kada je ponovno do{ao na Grbavicu, taj starac mi je
ponudio kola~ koji je njegova `ena ispekla za mene. Rekao mi je, da su njego-
va dva sina sada na klinici u Italiji i da im je dobro. Dao sam kola~ Niku i Gu-
su, ali ih nikada nisam pitao kako su uspeli da izvedu taj podvig.
Me|utim, mi nismo prebacivali samo ljude. Neki Srbin, koji mi je pri-
{ao jednom na Ilid`i - predgra|u Sarajeva - rekao mi je da ima stan u Sara-
jevu, u kojem je sada jedan njegov prijatelj Musliman, koga su isterali iz sta-
na u tom srpskom predgra|u Sarajeva. ^uo je, da je taj prijatelj ostao bez
novca i da mu porodica gladuje. Taj Srbin je u svom stanu na skrivenom me-
stu ostavio odre|enu sumu deviza i molio me je, da taj novac prona|emo i da
ga damo njegovom prijatelju muslimanu. Predao mi je rukom nacrtan plan na
kojem je bilo ozna~eno mesto gde je sakrio novac. Te no}i je Gus oti{ao do
ozna~enog stana i na{ao zamotuljak u kojem je bilo oko 10.000 DM, skrive-
nih iza cevi od centralnog grejanja. Dao je taj novac Muslimanu koji je bio
veoma zahvalan, ali ne i iznena|en kada je ~uo odakle novac dolazi. Ti mali
znaci po{tovanja izme|u pripadnika raznih nacionalnih grupa nisu bili izuze-
tak, ~ak ni u u`asnim uslovima gra|anskog rata. O tim na{im akcijama nisam
govorio ni Ujedinjenim nacijama, ni britanskoj vladi, jer nisam bio siguran da
li takve aktivnosti spadaju u moj posao ili ne, ali sam smatrao, da ne moram
da pola`em ra~une o svakom svom potezu.
Naslednik Nika Kostela je bio major Majk Stenli, nao~it oficir iz pado-
branskih jedinica. Kao i Nik, on je poreklom bio Srbin i prethodne godine je slu-
`io u sastavu snaga Ujedinjenih nacija kao oficir za vezu. Njegov namr{ten i
strog izraz lica je skrivao njegov lepr{avi temperament i preveliku osetljivost,
naro~ito kada bi ga neko optu`io da je naklonjen Srbima. Bosanska vlada je
znala njegovo srpsko rojalisti~ko poreklo i nije ga prihvatala. Mada je izvanred-
no govorio srpskohrvatski jezik, nisu ga prihvatali kao prevodioca, pa sam imao
te{ko}a zbog anga`ovanja pomo}nog prevodioca, doktora Darka Mu~ibabe, le-
kara ortopeda iz glavne bolnice u Sarajevu, koji je dobro govorio engleski. Nje-
ga su u po~etku rata isterali iz bolnice, uprkos manjku lekara specijalista, samo
zato {to je bio Hrvat. On je hteo da se pridru`i svojoj verenici u Parizu, gde je
radila kao lekar. Radio je u birou Ujedinjenih nacija kao prevodilac i bio je ~e-
sto uz moje izdvojene delove {taba. To je u velikoj meri smanjilo pritisak na
203
Misija u Bosni

Majka, jer je imao mnogo posla oko priprema za te{ke susrete, koji su usledili
ne{to kasnije sa Srbima.
Na me|unarodnom nivou se stalno podgrejavala ideja o nekontrolisa-
nom ratu na Balkanu, {to je naro~ito bilo izra`eno u prestonicama zemalja Za-
pada. Malkolm Rifkind je neo~ekivano iza{ao sa predlogom za ukidanje za-
brane na uvoz oru`ja, izjavljuju}i, da je postignuta me|unarodna saglasnost
za ukidanje zabrane ... i da mi moramo da po{tujemo” volju ve}ine”. Ali, da bi
ipak zadr`ao neki moralni nivo, on je podvukao, da Velika Britanija ne}e
snabdevati Muslimane oru`jem. U @enevi se lord Oven pridru`io apelu gene-
ralnog sekretara Ujedinjenih nacija, pozivaju}i UNPROFOR da se povu~e iz
Bosne.36 U Jugoslaviji su Srbi napadali Srbe, pogotovo kada je predsednik
Milo{evi} objavio, da prekida odnose sa bosanskim Srbima zbog toga {to su
odbacili plan Kontakt grupe. U Bosni su Muslimani napadali Muslimane kod
Biha}a, a bosanskim Srbima se pamet pomerila, srazmerno pove}anju svoje
izolovanosti sa svih strana.
Po~etkom avgusta bosanski Srbi su ponovno poku{ali da uzmu svoje
te{ko oru`je iz skladi{ta pod nadzorom snaga Ujedinjenih nacija oko Saraje-
va, a komandant francuskog sektora, Subiru zbog toga je poja~ao obezbe|e-
nje skladi{ta, nagla{avaju}i, da }e Srbi morati da izuzimaju oru`je pod bor-
bom. U 20,00 ~asova, 2. avgusta, primio sam izve{taj, da su se Srbi domogli
oru`ja iz dva zasebna skladi{ta koja su ~uvali Francuzi i Ukrajinci. Objavio
sam saop{tenje, u kojem sam rekao da }u upotrebiti silu protiv njih ako na-
stave sa tim, i odmah sam obavestio NATO da u pripravnost stavi vazdu{ne
snage. Ako bi se ocenilo, da stra`a ne mo`e da se odupre Srbima, moj plan je
predvi|ao uni{tenje tih uskladi{tenih vozila i oru|a vazdu{nim napadima, ka-
ko bismo ih spre~ili da ih otmu. Kasnije te no}i je srpski komandant posetio
dva skladi{ta o kojima je bilo re~i da bi nam rekao da Srbi ne}e poku{avati te
no}i da vrate svoje oru`je. Ipak, dva dana kasnije, Srbi su se dokopali oru`ja
iz skladi{ta koje su obezbe|ivali Ukrajinci, a da im ovi uop{te nisu pru`ili ot-
por. Srbi su tada shvatili, da nije pametno uzimati oru`je iz skladi{ta koja su
obezbe|ivali Francuzi ili Britanci.
Novost o otmici oru`ja se pro{irila u svim krugovima, dok sam se ja
nalazio u rejonu Biha}a, poku{avaju}i da urazumim i privolim Abdi}a i
Dudakovi}a na prekid vatre. Telefonirao sam De Laprelu, koji mi je rekao
da je pod velikim pritiskom admirala Lejtona Smita koji tra`i da se odobre
vazdu{ni napadi avijacijom NATO, kao i napadi koji su izvedeni u toku ra-
ta u Zalivu, u {ta bi se uklju~ila srpska skladi{ta municije i komunikacijska
~vori{ta. Pitao sam De Laprela, da li mo`e da odlo`i odluku, ako odmah do-
|em u Zagreb da li~no sa njim razgovaram o nastaloj situaciji. To je bilo pr-
vi put da su Srbi direktno prekr{ili odredbe ultimatuma Ujedinjenih nacija i
36) Dejvid Oven, Balkanska odiseja, str. 316-317.
204
Dan nasmejanog generala

NATO u vezi sa za{ti}enim zonama oko Sarajeva i De Laprel je pravilno


zaklju~io, da bismo mogli da odgovorimo silom. Ja sam, ipak, verovao, da
bi Ujedinjene nacije trebalo da primene princip postepenosti i da po~nu da
uni{tavaju pojedina~na oru|a i oru`ne sisteme, pre nego {to pre|u na ma-
sovne napade iz vazduha. On se saglasio sa mnom, pa sam zadovoljan od-
leteo u Sarajevo.
Iako su Srbi zatvorili aerodrom, tako {to su dejstvovali protiv bilo kojeg
aviona koji je nameravao da sleti, jedan ukrajinski pilot se prijavio da nas tamo
odveze. Verovao sam da je po`eljno da budem u svom {tabu, ako krenemo u
otvoreni rat protiv Srba. U zavr{noj fazi leta nam je posada podelila {lemove i
grudne pancire, a Gus je, tajanstveno me gledaju}i, gurnuo svoj pancir pod mo-
je sedi{te. Na sre}u, niko nas nije ga|ao pri sletanju.
U Rezidenciji smo ponovno imali nered i zbrku. Avioni su kru`ili tra-
`e}i ciljeve, a piloti su ~ekali signal da po~nu vazdu{ne napade. Oti{ao sam
odmah u {tabno odeljenje NATO, prona{ao komandanta vazduhoplovne bri-
gade Tima Hjuleta, koji je rukovodio tim delom {taba, kako gleda televizi-
ju i pije kafu. Upitao sam ga {ta se de{ava u vazduhu, a on mi je odgovorio,
da Napulj samo ~eka zvani~an zahtev iz Zagreba za po~etak dejstava. Po-
zvao sam Zagreb i rekao, da sam jednostavno izba~en iz lanca komandova-
nja, da nisam tra`io nikakve vazdu{ne napade, da ne}u da igram u toj igri
dejstva po odobrenim ciljevima i da zaustave akciju NATO. To {to su ~inili
bilo je nelogi~no i neprihvatljivo.
Ako ne mogu da uspostavim autoritet u odlu~ivanju po sistemu dvo-
strukog klju~a, sigurno je, da ga se ne}u odre}i. Bilo bi glupo odvojiti vazdu-
{ne napade od kopnenih dejstava i od delovanja same misije. Izri~ito sam zah-
tevao, da me uklju~e u proces dono{enja odluka o izboru ciljeva. Situacija na
terenu se iz ~asa u ~as menjala i NATO je morao stalno da joj se prilago|ava.
Najzad sam upotrebio i svoj glavni argument - NATO je tu da bi podr`ao mi-
rovnu misiju Ujedinjenih nacija. Upravo taj argument je bio odlu~uju}i, da mi
brigadir Roj Rataci, novi britanski na~elnik {taba u {tabu Ujedinjenih nacija u
Zagrebu, ka`e, da ne bi trebalo da budem tako osetljiv {to sam trenutno is-
klju~en iz lanca odlu~ivanja.
Telefonirao sam tada komandantu vazduhoplovnih snaga NATO u Ita-
liji, ameri~kom generalu Beru ^embersu, da bih sa njim raspravio nastalu si-
tuaciju. On mi je rekao da ima odobrenje za napad, ali da njegovi piloti jedva
mogu da uo~e ciljeve. Vreme je bilo tmurno i ve} je padao mrak. Bilo je jo{
srpskih tenkova van zona prikupljanja te{kog oru`ja, koji su bili u pokretu na
putevima zapadno od Sarajeva, pa sam zahtevao da ih uni{ti ako je mogu}e.
Odgovorio mi je da to te{ko mo`e da izvede, a da ne prouzrokuje uzgrednu
{tetu, ako pogode pogre{nu metu. Na radarskom ekranu pilota, tenk daje od-
raz kao bilo koje drugo vozilo.
205
Misija u Bosni

Na kraju smo odlu~ili, da uni{timo sve srpske tenkove koje uo~imo izvan
sabirnih skladi{ta na planini Igman. Rekao sam Beru ^embersu da bi mogao da
izabere i neku drugu metu radi opomene Srbima da su nam namere ozbiljne. On
mi je odgovorio, da lo{i meteorolo{ki uslovi na nebu iznad Bosne onemogu}a-
vaju bilo kakvu dalju aktivnost i da moramo sa~ekati dnevnu svetlost, ako `e-
limo da nastavimo napade. U toku trajanja vazdu{nog NATO napada, primio
sam telegram od Milovanovi}a. On me je obave{tavao, da Srbi vra}aju svoje te-
{ko oru`je u skladi{ta i da tra`im prekid vazdu{nih napada NATO koji su u to-
ku. U me|uvremenu smo saznali, da smo izveli akciju kao na poligonu” i da ti
napadi predstavljaju knji{ki primer preciznog kori{}enja ” vatre u mirovnoj mi-
siji. Izvr{eni su vazdu{ni napadi uz kori{}enje minimuma snaga, a Ujedinjene
nacije su dobile vreme da se srede i jo{ jednom su izbegle da budu uvu~ene u
rat, prema ratnim planovima onih koji su kritikovali na{ na~in rada. Zadatak
Ujedinjenih nacija je i dalje bio o~uvanje mira.
Srpski tenkovi nisu bili usamljen primer naru{avanja ultimatuma NATO.
Jedan muslimanski tenk T-55 je 10. avgusta napustio tunel ispod Rezidencije.
Odatle je bosanska vojska ~esto svojim topovima i minobaca~ima kalibra 120
milimetara tukla po srpskim polo`ajima na Jevrejskom groblju, naro~ito sa te-
rena koji je bio u krugu Ko{evske bolnice, ali je to bilo prvi put da se pojavio
jedan njihov tenk. Odmah sam tra`io da avion ameri~kog vazduhoplovstva
AC-130” prokrstari iznad Sarajeva, da uo~i taj tenk i da ga ga|a. Iako je avion
”imao izvanredan ni{anski sistem, sposoban da pogodi zeca sa kilometar i po vi-
sine i da na njega upravi granatu kalibra 105 milimetara, oni su tvrdili, da nisu
u stanju da na|u taj muslimanski, tenk koji se krio u senkama zgrada i tesnim
ulicama Sarajeva. Rekli su mi, da ~ak i kada bi pilot uspeo da otkrije i uo~i tenk,
bilo bi gotovo nemogu}e izvesti napad na njega. To je samo podstaklo ve} ras-
prostranjeno uverenje, da su samo Srbi na meti napada zbog kr{enja primirja.
Tvrdnju, da samo Srbi kr{e primirje, uskoro je na konferenciji za {tam-
pu ponovio general [alika{vili, koji je do tada va`io za ~oveka koji se dr`i po
strani. Jednom ranije mi je dao svoj va{ingtonski broj telefona u slu~aju da mo-
ram hitno da se ~ujem sa njim, {to sam sada iskoristio. Operater na centrali me
je zamolio da sa~ekam, jer se general [alika{vili upravo nalazi u helikopteru
koji se spu{ta na aerodrom Entebe. Ako sa~ekam pet minuta, linija }e biti slo-
bodna. Kada sam pozvao drugi put, rekao sam [alika{viliju da me je zabrinula
njegova izjava, da sada oko Sarajeva i za{ti}enih zona ima mnogo vi{e slu~a-
jeva naru{avanja primirja i da on sumnja u ugled mirovnih snaga Ujedinjenih
nacija. Rekao sam, da je zaista u poslednja 24 ~asa bilo najmanje po {est po-
ku{aja kr{enja odredbi primirja u svakoj zoni i da polovina svih prekr{aja ot-
pada na Srbe, a polovina na Muslimane. Niko nije govorio o bezbednosti za-
{ti}enih zona. On mi je odgovorio da su ga lo{e obavestili i da mi zahvaljuje na
ta~noj informaciji. Zatra`io je, da slede}i put tra`im od NATO da ga|a neke
206
Dan nasmejanog generala

lak{e ciljeve, naravno, kada budem zahtevao vazdu{ne napade. Dodao je jo{, da
tako te{ke ciljeve mogu da ga|aju samo ameri~ki avioni i da su jedino Sjedi-
njene Ameri~ke Dr`ave sposobne da pripreme i izvedu napade takve vrste. Pot-
puno sam se saglasio. Slede}i put kada sam tra`io napad, izabrao sam jedan tenk
na oranici. Sasvim slu~ajno, napad je izveden avionom jaguar” iz RAF-a, ko-
ji je ga|ao i proma{io cilj. ”
Dok su ameri~ki vojni autoriteti podr`avali ulogu Ujedinjenih nacija,
na{e kom{ije iz Stejt departmenta, koji su sedeli u obli`njoj ameri~koj amba-
sadi, jo{ nisu izmenili svoj stav i bili su ~vrsti u osudi politike Ujedinjenih na-
cija i njenih mirovnih snaga. Da bih popravio odnose sa njima, pozvao sam ih
na ve~eru. Stvari nisu i{le bogzna kako dobro i na pola ve~ere je pukovnik
Gordon Rud, ameri~ki marinac koji je radio u mom {tabu, izneo tezu prema
kojoj zvani~ni predstavnici njegove sopstvene zemlje u Bosni rade protiv
Ujedinjenih nacija.
Pukovnik Rud je bio jedan od mnogih ljudi, koji me je podr`avao i u
vreme mojih najte`ih ~asova u Bosni. Bio je doktor iz oblasti me|unarod-
nih odnosa, ali svoje obrazovanje nije isticao direktno, ve} negiranjem voj-
nih besmislica. Nikada mi nije bilo sasvim jasno, da li je on u mom {tabu ili
ne, ali znam, da je verovao da ~inimo prave stvari. Stalno je slao o{tre ver-
balne opomene u Pentagon u nastojanju da ispravi zapaljive izve{taje koje
je slala ameri~ka ambasada. U jednoj zaba~enoj pra{njavoj ulici u Zenici,
smo ga nedavno sreli kako vozi izlupan i olju{ten britanski vojni Lend
rover, koji je uvek koristio kada je hteo da pro|e kroz liniju fronta, po{to je
tako li~io na Britanca. Nikada nisam saznao, gde je na{ao to vozilo i gde ga
je krio dok smo bili u Sarajevu.
Dugi, topli avgustovski dani su prolazili polako, ispunjeni diplomatskim
aktivnostima koje su preduzimale mnoge institucije me|unarodne zajednice, ali
i raznovrsnim ratnim akcijama zara}enih strana u Bosni. Po{to je jedna jedana-
estogodi{nja devoj~ica 14. avgusta ubijena hicem iz jednog srpskog snajperskog
gnezda u Sarajevu, Viktor Andrejev je uspeo da nagovori obe strane da potpi{u
protivsnajperski” sporazum, koji je trebalo da va`i za celu teritoriju Sarajeva.
”To je smirilo situaciju u gradu i opet izvelo tramvaje na ulice. Nastavili smo
razgovore o demilitarizaciji Sarajeva. Bio sam potpuno iznena|en, {to je ~ak i
Gani} izjavio, da bi takav dogovor mogao da podr`i. Prekorio sam ga zbog
otvaranja vatre na avione koji su sletali na sarajevski aerodrom, po{to smo sa-
znali da vatru otvaraju muslimanske snage. Francuski bataljon, koji je ~uvao
aerodrom, uspeo je da uni{ti jedno takvo vatreno gnezdo u muslimanskom gra-
di}u Butmiru, koji se nalazio u neposrednoj blizini linije razdvajanja. Francu-
ski vojnik je jednom prilikom uo~io momenat otvaranja vatre minobaca~a iz
sredine Butmira na avion koji je ~ekao odobrenje da istovari robu. Bosanske
snage su o~igledno htele da pred svetom odr`e sliku Sarajeva pod opsadom.
207
Misija u Bosni

Gani} se saglasio, da takvi napadi treba da prestanu, ali se to nikada nije dogo-
dilo. On je znatno manje sara|ivao kada su bile u pitanju borbe oko Biha}a. Ta-
mo je Fikret Abdi}, vojni~ki pora`en, tra`io mir. Bez obzira na to, {to je Abdi}
prihvatio sve uslove bosanske vlade, Gani} je odbio da izda Dudakovi}u nare-
|enje da prekine ofanzivna dejstva, jer je odlu~io da Abdi}a definitivno odstra-
ni i sa politi~ke i sa vojne scene. Rezultat je bio da su se Abdi}eve snage pre-
grupisale i nastavile da se bore.
Sredinom avgusta je muslimanska vojska artiljerijom ga|ala srpski grad
Ilija{ na prilazima Sarajevu. Ilija{ je, dodu{e, bio unutar zone od 20 kilometa-
ra zabranjene zone oko Sarajeva, {to je zna~ilo, da su Muslimani jo{ jednom
prekr{ili ultimatum NATO. U tom napadu je pogo|ena {kola i ubijeni su neke
`ene i deca. Rekao sam Gani}u, da nemam izbora i da }u zatra`iti vazdu{ne
napade NATO-avijacije na njegove snage, ako ponove sli~ne akcije. Bio je ve-
oma nervozan, ali vi{e zbog toga {to su se napolju za~ula dva rafala iz te{kog
mitraljeza, nego iz straha od vazdu{nih napada, jer je, verovatno, znao da se to
nikada ne}e dogoditi. Ipak, muslimanska vojska je prekinula dejstva svoje ar-
tiljerije daju}i mi i na taj na~in do znanja da tragovi krvavog rata u Bosni po-
~inju na njenom politi~kom vrhu.
Nije ba{ sve bilo upereno protiv na{ih mirovnih napora. Tokom 17. av-
gusta Viktor Andrejev i Komitet Me|unarodnog Crvenog krsta su organizovali
masovnu razmenu zarobljenika i zatvorenika izme|u Srba i Muslimana. Prego-
vori, koji su trajali mesecima, uvek su se saplitali na spiskovima koje su pravi-
li Muslimani s imenima lica za koja se tvrdilo da ih Srbi dr`e zato~ene u Ha-
d`i}ima. Karad`i} je u svim pregovorima isticao da su oni ubijeni u toku borbi
na po~etku rata, ali nije propu{tao priliku da spomene imena Srba koje su Mu-
slimani zato~ili u silosu u Tar~inu i dr`ali ih u zatvoru u krajnje nehumanim
uslovima. U takvim prilikama nijedna strana nije htela da se osvrne na ljude ko-
ji mogu da se razmene i koji su na to ~ekali nedeljama, mesecima i godinama,
u lo{im uslovima, bez dovoljno hrane, ode}e i ogreva. S obe strane mosta
Bratstvo-jedinstvo, gde je trebalo da se obavi razmena, bilo je potresno gleda-
ti te jadne ljude, kako se ponovno sre}u sa ~lanovima svojih porodica. Samo
nekoliko sati pre toga oni su bili bez nade da se mo`e dogoditi ~udo i da }e ih
tamni~ari pustiti na slobodu. Kada su autobusi u kojima su bili Muslimani za-
ustavljeni na srpskoj strani mosta, francuski vojnici su pomagali da se ranjeni-
ci iskrcaju iz vozila, jer su Srbi bili toliko ispunjeni mr`njom prema njima, da
nisu hteli ni da im pomognu da si|u iz vozila.
Posle skoro sedam meseci sam po~eo da uvi|am, da je `ivot u zemlji
prepunoj lepote, prirodnih bogatstava i gostoprimstva naroda, nemogu} u
uslovima mr`nje i nehumanih postupaka prema ljudima. Postao sam nestrpljiv
u susretima sa pobornicima rata i sa novinarima, koji, to sam dobro znao, u ve-
likoj meri doprinose razaranju tela i du{e Bosne.
208
Dan nasmejanog generala

Na{i sastanci sa Srbima su uvek organizovani u neuobi~ajeno vreme. Sa-


stanak smo naj~e{}e po~injali oko podneva, kada bi se rukovodstvo bosanskih
Srba bar malo oporavilo od posledica pijan~enja prethodne no}i. Dolazili su
podnaduli, sa zakrvavljenim o~ima i nejasnim mislima. Posle {est sati diskusi-
je, Karad`i} bi nas pozvao na ru~ak. U stvari, diskusija se nastavljala uz jelo, po
ustaljenom redu: najpre je slu`ena supa od povr}a, a zatim komadi pe~ene jag-
njetine, koji su plivali u rastopljenoj masno}i. Ispijane su ~a{e doma}e rakije,
naj~e{}e {ljivovice. Meso se jelo no`evima, a pilo se direktno iz fla{a, tako da
je sve to li~ilo na seosko slavlje. Jednog vrelog avgustovskog dana, usred ru~-
ka, Gvero je, `ale}i se na vru}inu, raskop~ao ko{ulju i salvetom obrisao znoj is-
pod pazuha. Zatim je tom istom salvetom obrisao lice i mirno nastavio da jede.
Samo smo mi iz Ujedinjenih nacija zapazili taj neobi~an postupak.
Srbi su stalno protestovali zbog neprijateljskog dr`anja me|unarodne
zajednice i zahtevali vazdu{ne napade na muslimanske snage, jer kr{e ulti-
matum NATO. Zauzvrat,
mi smo ih stalno pitali, da
li oni po{tuju @enevski
sporazum kada je re~ o
slobodi kretanja konvoja
Ujedinjenih nacija i pre-
kida njihovih napada na
civile. Mladi} se ~esto in-
teresovao za pitanje de-
militarizacije Sarajeva,
mada je to bilo glupo, jer
bi hiljade muslimanskih
vojnika koji su ~ekali u
rovovima oko grada, oti-
{li na druge frontove. Re- Brigadni general Andre Subiru, komandant
kli smo mu, da bosanska francuskog sektora u Sarajevu, iskazao je sa mnom
uzajamno poverenje lokalnim snagama kada smo, 9.
vlada nikada ne}e prihva-
februara 1994. godine, sklopili sporazum o
titi demilitarizaciju grada, aerodromu i kori{}enju mosta Bratstvo-jedinstvo.
jer je Sarajevo njihova
prestonica, ali Srbi su
stalno insistirali na tome kao na bitnom uslovu za dalje razgovore. Nikada
nisam mogao da razumem njihov stav u vezi s tim predlogom, jer sam sma-
trao, da je u njihovom interesu da u Sarajevu bude {to vi{e muslimanskih je-
dinica kako bi ih na drugim frontovima bilo manje.
General Mladi} mi je stalno ote`avao kretanje po Bosni. Vra}aju}i se iz
posete kanadskim jedinicama kod Visokog, 17. avgusta, upali smo u zasedu,
koju je postavila neka srpska paravojna jedinica, naoru`ana protivtenkovskim
209
Misija u Bosni

sredstvima i automatskim pu{kama. Rekao sam Gusu da se polako zaustavi i


zatra`io obja{njenje od stare{ine te srpske jedinice. On mi je osorno odgovorio,
da smo nelegalno na srpskoj teritoriji i da smo svi uhap{eni. Skrenuo sam mu
pa`nju, da sam ja komandant UNPROFOR-a i da imam prava da se kre}em po
celoj teritoriji zemlje. On je uperio pu{ku na Majka Stenlija rekav{i, da je jedan
od njegovih vojnika u njemu prepoznao Muslimana taksistu iz Visokog, i da zna
da je on {pijun. Majk je ~uv{i te re~i pobesneo, pogotovo {to ga je taj ~ovek na-
zvao Muslimanom. Odgovorio mu je, da je on ve}i Srbin od svih koji su tu pri-
sutni. Izvukao je iz d`epa fotografiju svog dede u uniformi kraljevske jugoslo-
venske vojske i pokazao mu je. Kako je situacija po~ela da se zate`e, Gus i
ostatak moje pratnje su polako zauzimali pozicije za borbu, a ja sam iza le|a ~uo
{kljocanje zatvara~a pu{ke pukovnika Gordona Ruda, koji je imao slobodan dan
pa je po{ao sa nama. Srbi su odmah zauzeli zaklone s obe strane puta. Ne osvr-
}u}i se na stvarnu opasnost, rekao sam tom ~oveku, da }u, ~im budem u prilici,
re}i Mladi}u {ta se dogodilo i da }u tra`iti izvinjenje zbog ove neugodnosti.
Ujedinjene nacije su u Bosni zbog toga, {to su ih pozvale obe strane u sukobu
da bi o~uvale mir. Kada sam to rekao, izgovorio sam jo{ ~itavu bujicu re~i u
svom dobro poznatom stilu o principima rada na o~uvanju mira.
Stare{ina srpske jedinice je reagovao snu`deno, unezvereno i neodlu~no
pri pomenu imena generala Mladi}a. Posle nekog vremena, kada sam ga upitao
da li me je uop{te razumeo, odgovorio je skru{eno da nije ovla{}en da daje iz-
jave. Rekao sam, da u tom slu~aju mo`e da iznese svoje li~no mi{ljenje. U me-
|uvremenu, njegovi vojnici su se podigli iz zaklona i pri{li da ~uju o ~emu raz-
govaramo. Na kraju i se njihov stare{ina , potpuno o{amu}en, okrenuo i oti{ao
niz put gun|aju}i ne{to sebi u bradu. Kada smo se vratili u Sarajevo, Gordon
Rud se okrenuo prema meni i rekao: Slede}i put kada budem i{ao sa vama, na-
puni}u pu{ku pre nego {to napustim”Rezidenciju”. Pitao sam Gusa {ta bi radio
da je do{lo do borbe, a on mi je {eretski odgovorio: Pa, dobacio bih vam svo-
ju pu{ku, kako biste mogli da nas povedete u napad”!. ”
Krajem meseca sam primio generala Veslija Klarka, na~elnika opera-
tivnog odeljenja u Pentagonu, i ponudio mu, da ga odvedem u Banja Luku da
se vidi sa Mladi}em. Razgovarao sam sa njim o tome pre nego {to je do{ao,
po{to sam znao da ima veliki uticaj u Va{ingtonu. Vesli Klark je, kao i pred-
sednik Klinton, poticao iz Litl Roka u Arkanzasu, a sa Klintonom je studirao
na Univerzitetu u Oksfordu. Bio je vispren, odlu~an i poverljiv ~ovek. Rekao
mi je, da, ~im je ~uo argumente Ujedinjenih nacija protiv politike opremi i
obu~i”, hteo je da se sretne sa Mladi}em i da mu uka`e na to, kakva ” }e biti
sudbina bosanskih Srba ako ne potpi{u plan Kontakt grupe. Re~ju, bi}e suo-
~en sa vojnom silom SAD.
Pre nego {to smo po{li u Banja Luku, upozorio sam Veslija, da je Mla-
di}, iako to nije nepoznato, sposoban na razne smicalice, {to ne bi smeo da
210
Dan nasmejanog generala

smetne s uma. Rekao sam, da izbegava da se smeje u Mladi}evom prisustvu,


jer niko ne bi voleo da ga vidi kako se prijateljski ophodi prema njemu. Dao
sam mu i neke savete kako da izbegne zamke koje }e mu Mladi} verovatno
postaviti, i da }e njegova izjava biti pripremljena tako, da se uvek mo`e tu-
ma~iti u skladu s okolnostima.
Na Veslijevu nesre}u, Bosna nije bila isto {to i rat u Zalivu. Ulozi su bi-
li druk~iji, a on je do{ao nepripremljen za susret sa Ratkom Mladi}em - ~ove-
kom koji je nastupao brutalno. Odmah na po~etku razgovora je upozorio Ratka
Mladi}a na status supersile koji u tom trenutku imaju SAD, nagla{avaju}i, da }e
u bliskoj budu}nosti Amerika po~eti da naoru`ava muslimansku vojsku. Zani-
mala ga je reakcija Srba, ako do toga do|e.
Mladi} je reagovao kao oparen pas, izgovoriv{i mnogo o{trih i prete}ih
re~enica. Rekao je Vesliju, ako SAD u|e u rat na strani Muslimana, Bosne vi{e
ne}e biti. Srbi }e se boriti, jer su narod koji se nikada nije pot~inio drugome, ma
kako da je neprijatelj sna`an. Pod Titom oni su bili spremni na sve, pa i na rat
protiv svakog agresora. Zato i sada veruje u svoj narod i mo`e se o~ekivati, da
}e se Srbi boriti do poslednje kapi krvi. Njegov otac i deda su poginuli u ratu, a
njegova jedina k}er je bila `rtva gra|anskog rata u Bosni. Amerikanci podr`a-
vaju fa{isti~ki, fundamentalisti~ki re`im. Ta~no je, da su SAD vojno jake, ali
one nemaju stomak za takav rat. To su pokazale i u Vijetnamu. Ako bi ovde u{le
u rat, a ~asovnik ve} otkucava to ratno vreme, Srbi }e biti pobednici. SAD bi
mogle da zaprete i upotrebom nuklearnog oru`ja, ali ni to ne}e re{iti problem.
Bilo bi naivno od Veslija da veruje, da }e se Srbi upla{iti i podi}i ruke u znak
predaje samo zato da spasu obraz Bilu Klintonu. Slede}i takvu politiku, uskoro
bi svi stranci u Bosni mogli da postanu neprijatelji Srba, ali on }e ih pobediti ili
pobiti, po~ev od generala Rouza, do poslednjeg vojnika Ujedinjenih nacija!
Dok je Mladi} to govorio, vi~u}i preko stola, lice mu je plamtelo od
ljutine i besa. Njegove obrve su se stu{tile, a o~i sevale dok je izgovarao
prete}e re~i kroz skupljene usne. Stalno je lupao stisnutom pesnicom o sto,
a ka`iprstom druge ruke prete}i mahao ispred nosa sagovornika. Njegovi te-
lohranitelji, stoje}i iza njega s automatskim pi{toljima, dopunjavali su tu at-
mosferu poni`avanja protivnika.
Vesli je o~igledno bio zbunjen razvojem razgovora i silovitom reakcijom
sagovornika, pa se u vi{e navrata oslanjao glavom na {ake trude}i se da skloni
pogled sa Mladi}a. Kada je to primetio, Mladi} je, ne prekidaju}i svoju govo-
ranciju, pogledao {eretski prema meni, i polako podigao ka`iprst jedne ruke ko-
jim je obuhvatio mali prst druge ruke, pokazuju}i da je dokraj~io protivnika. To
je bilo u`asno i da se zamisli, a kamoli da se vidi.
U poku{aju da ga smiri i pokazuju}i manje temperamenta nego na
po~etku, Vesli je rekao, da on izuzetno ceni Srbe kao borce. Dugo je prou-
~avao postupke bosanske srpske vojske i saglasan je sa Mladi}em, da ne
211
Misija u Bosni

treba preterivati pretnjama ratom protiv Srba. On je do{ao ovamo da bi


spre~io rat i `eli da uveri Mladi}a da mu je mnogo stalo da se na|e mirno
re{enje krize. Vreme je, me|utim, kratko i muslimanske pa i srpske vo|e,
moraju da iza|u pred javnost sa svojim predlozima. Me|unarodna zajedni-
ca o~ekuje potez, koji }e povu}i srpska strana.
Odgovaraju}i na Veslijeve re~i, Mladi} je snizio glas. Osetljiva diskusija
se tada usmerila na reakcije Srba na predloge Kontakt grupe. Pri kraju sastanka
je Mladi}, bez ikakvog uvoda, promenio predmet diskusije i po~eo da pri~a o
ameri~koj vojnoj uniformi. Rekao je, da je o~igledno, da je zabrana na uvoz
oru`ja i vojne opreme ukinuta ili da je se SAD ne pridr`avaju, po{to su srpske
snage zarobile neke muslimanske vojnike obu~ene u uniforme made in USA”.
Napomenuo je, da su to verovatno ameri~ki vojni vi{kovi i dodao, ” da mu se Ve-
slijeva kapa sa tri srebrnaste zvezdice naro~ito dopada. Govore}i to, skinuo je s
glave svoju kapu i pru`io je Vesliju, koji je pokazao zadovoljstvo tim poklonom
maslinaste boje. Stavio je Mladi}evu kapu na glavu. Mladi} se okrenuo i na gla-
vu stavio ameri~ku kapu. Zatim je objavio, da je vreme za ru~ak i po{ao sa Ve-
slijem prema vratima. Tada su na njih nagrnuli mnogobrojni televizijski snima-
telji i novinari. Klopka je bila o~igledna.
Vesli nije primetio da su ga snimali, pa je nastavio da se smeje i {ali
sa Mladi}em, koji je kao iz rukava prosipao veoma neumesne dosetke. Po-
gledaj, ko ka`e da te se bojim. Evo razoru`a}u se sam pred tobom. Mo`e{ ”
da uzme{ moj pi{tolj”. Govore}i to, izvukao je pi{tolj iz kubure i dao ga Ve-
sliju. Na pi{tolju su bile ugravirane re~i: Od generala Mladi}a”. Svi smo
ostali zabezeknuti. ”
Kada smo napustili Banja Luku, jedan od pomo}nika Veslija Klarka je
zapitao pukovnika Gordona Ruda koji je prisustvovao sastanku: Da li je gene-
ral pogre{io”? Da” - odgovorio je Gordon, poznat po lakonskim ” odgovorima
- pogre{io je”!”

212
Povratak ratu

GLAVA VII

Povratak ratu
Ve} tri godine traju prepirke o povodima i uzrocima onoga {to je
poznato kao sukob u biv{oj Jugoslaviji.

Kornelio Samaruga, predsednik Me|unarodnog


komiteta Crvenog krsta, 1994. godine.

Sarajevo je jula i avgusta 1994. godine bilo miran grad, a {irom Bosne se
predvi|ala bogata `etva. Sloboda kretanja na teritoriji pod kontrolom bosanske
vlade je doprinela da konvoji Ujedinjenih nacija sa humanitarnom pomo}i sada
predstavljaju samo manji deo celokupnog sistema snabdevanja stanovni{tva
centralne Bosne. To je omogu}ilo, da se bra{no u Zenici prodaje po ceni od jed-
ne marke za kilogram, a u Sarajevu se cene na pijacama nisu razlikovale od ce-
na pre rata. Jedan zvani~nik UNHCR-a, koji nije bio u Sarajevu jo{ od po~et-
ka rata, pisao je o Ulici Vase Miskina, u kojoj se desio onaj u`asan zlo~in 1993.
godine: Sada su tamo otvoreni kafi}i, u kojima se ~ovek mo`e odmoriti od sa-
rajevske”letnje vru}ine, uz ledeno osve`avaju}e pi}e. Pored toga, mo`e da na-
ru~i odli~nu picu, uz koju }e imati priliku da gustira i banana puding sa jago-
dama, i sve to za 10 maraka”. 37
Po{to su borbe u Bosni zamrle i samo se ponekad ~ula pucnjava izme|u
kriminalaca zara}enih strana, vra}alo se poverenje u mirovnu misiju Ujedinje-
nih nacija. Taj po~etni uspeh mera Ujedinjenih nacija u centralnoj Bosni i spro-
vo|enje Va{ingtonskog sporazuma, ali i mogu}nost demilitarizacije Sarajeva,
imali su uticaja i na lak{e uo~avanje gre{aka u planu Kontakt grupe. Ne samo
da su Srbi odbacili taj plan, nego ni Kontakt grupa nije u~inila ni{ta na prihva-
tljivom pobolj{anju”, koje bi mogla da iskoristi protiv srpskog odbijanja.38

Pomo}nik dr`avnog sekretara SAD, Ri~ard Holbruk je 4. septembra po-
setio Bosnu, da bi se li~no uverio u napredak koji su na~inile Ujedinjene naci-
je. Holbruk je bio ~ovek oluja. Rekao je Endrju Rid`veju, da ne voli sastanke i
37) Informativni izve{taj UNHCR-a, juli 1994. godine.
38) Prvi sastanak Kontakt grupe je odr`an 26. aprila 1994. godine. Drugi sastanak je
odr`an 5. jula 1994, a tre}i 30. jula 1994. godine. Mapu koju je izradila Kontakt
grupa su prihvatili Muslimani, ali su je odbacili bosanski Srbi.
213
Misija u Bosni

da }e odmah pristupiti postavljanju pitanja u vezi sa situacijom u centralnoj


Bosni, kao i o eventualnim posledicama ukidanja zabrane na uvoz oru`ja za
potrebe novoformirane Muslimansko-hrvatske federacije. Endrju mu je obja-
snio, da je muslimanska vojska odgovorna za najve}i broj prekr{aja primirja
u jugozapadnoj Bosni i da bi ukidanje zabrane na uvoz oru`ja ponovno ras-
plamsalo rat i pocepalo Federaciju. Me|utim, jedan zvani~nik ambasade SAD
u Sarajevu je rekao Viktoru Jankovi}u, ameri~kom ambasadoru: To je za-
” da na-
stra{uju}e. To nije ono {to smo hteli da on ~uje”! To je ohrabrilo Edrjua
stavi u istom tonu, po{to je zaklju~io da izve{taji ameri~ke ambasade Va{ing-
tonu verovatno daju sasvim pogre{nu sliku doga|aja od one, koju je on sada
predstavljao Holbruku.
Holbruk je primio istu poruku i od Subirua, koji mu je rekao, da bi obu-
stavljanje saobra}aja u gradu i smanjenje veza bilo zlo za Bosnu. Manji broj
slu~ajeva nasilja i sloboda kretanja u mnogim krajevima zemlje su omogu}ili
oporavak privrede u Sarajevu. Iako krhka, Muslimansko-hrvatska federacija je
opstajala. Ipak, bile su potrebne nove politi~ke inicijative, kao {to je nagovara-
nje tre}e strane, bosanskih Srba, da se vrate pregovorima. On je upozorio Hol-
bruka, da poja~anje stepena izolacije Srba mo`e samo da produ`i rat. Ukidanje
zabrane na uvoz oru`ja - rekao mu je Subiru - moglo bi da prouzrokuje te{ke
posledice. Srbi bi mogli da se upuste u sveop{tu ofanzivu protiv muslimanske
vojske, koja vojni~ki nije bila spremna da odbrani ni samu sebe. Ako bi se to
dogodilo, postojala je velika mogu}nost da se Hrvati udru`e sa Srbima, {to bi
kao posledicu imalo podelu Bosne na dva dela. U svakom slu~aju, Ujedinjene
nacije bi morale da se povuku i prepuste svoju misiju NATO, uklju~uju}i i tru-
pe SAD, koje bi bile uvu~ene u rat da bi odbranile dr`avu Bosnu.
Subiru je rekao Holbruku da Ujedinjene nacije nesumnjivo imaju mo-
gu}nosti da nastave mirovnu misiju, ako bi pojedina~ni napori ~lanova me|u-
narodne zajednice bili uskla|eni s onim {to `eli OUN. Kontakt grupa se nije
konsultovala s Ujedinjenim nacijama pre objavljivanja svog plana, i to je iza-
zvalo negativne reakcije Srba. Uz to, Ujedinjene nacije su bile prisiljene da se
suo~avaju sa pove}anim pritiscima na terenu. On je podvukao, da su ~ak i Hol-
brukovu posetu organizovale Ujedinjene nacije, ali da ona ne}e imati dobar
odjek me|u Srbima, jer je on odbio da se sretne sa njihovim predstavnicima.
Subiru mu je tako|e objasnio, da, u slu~aju da se ukine zabrana na uvoz oru`-
ja, UNPROFOR bi te{ko uspeo da se izvu~e iz Bosne, jer bi sve strane u su-
kobu ote`avale takvu operaciju.
Dok je govorio Subiru je odavao sliku pravog francuskog legionara.
Njegove ~eli~no plave o~i su fiksirale sagovornika kao da ga vezuju za sebe.
Holbruk je bio zadovoljan njegovim direktnim na~inom obra}anja i na kraju
sastanka je prihvatio argumente, koji su mu predo~eni u vezi s operacijom
opremi i obu~i”. Njegova glavna briga je bila, da uhvati predsednika SAD

214
Povratak ratu

slobodnog i da ga obavesti o realnom stanju stvari, bez obzira na lakirovke ljudi


iz Stejt departmenta, pri ~emu je bilo najva`nije da se predsedniku spase obraz.
Ubrzo posle toga je Andrej Kozirjev, ruski ministar za inostranie poslove,
potvrdio, da }e Rusi u~initi sve {to je u njihovoj mo}i da ne dozvole ukidanje za-
brane na uvoz oru`ja. On je rekao Viktoru, da misija ne sme da bude ucenjena ni
sa muslimanske, ni s ameri~ke strane. Viktor je primetio, da je sa stanovi{ta spa-
savanja politi~kog ugleda ameri~kog predsednika od strane Rusa to veoma zna-
~ajno, pogotovo {to su pro{le samo ~etiri godine od kraja hladnog rata.
^ak je i Jankovi}, verovatno po uputstvu Holbruka, prihvatio pomirljivi-
ji ton u razgovorima s Ujedinjenim nacijama, mada je i dalje, bar kada sam ja u
pitanju, imao izgled mungosa koji vreba zmiju. Rekao mi je da je Holbruk bio
zadovoljan snagom argumenata predstavnika Ujedinjenih nacija protiv ukidanja
zabrane na uvoz oru`ja i da je bio naro~ito zadovoljan {to je video, da Ujedi-
njene nacije uspe{no rade na teritoriji centralne Bosne. Jankovi} je potvrdio, da
je Holbruk, posle povratka iz Bosne, obi{ao mnoge kancelarije u Stejt depart-
mentu, koje su se bavile pitanjem Balkana. Pitao sam se, koliko }e vremena
pro}i do povla~enja Jankovi}a sa du`nosti, jer je on bio jedan od glavnih po-
bornika dotada{nje ameri~ke politike u Bosni, koja je Ameriku vodila direktno
u vijetnamski put re{avanja problema.
Na kraju razgovora me je ambasador iznenadio pitanjem, da li mogu da
mu prokrijum~arim name{taj za ambasadu. Bez obzira na to {to je ambasada
zvani~no otvorena, u zgradi nije bilo skoro nikakvog name{taja, pa je ~ak i on
spavao u nekom poljskom krevetu. Srbi su savesno pregledavali svaku po{iljku
koja je pristizala u Sarajevo preko aerodroma i propu{tali samo humanitarnu
pomo} gradu. Sumnjao sam, da bi ameri~ka oprema i name{taj mogli da se pri-
ka`u kao humanitarna pomo} i zato sam mu rekao da ne mogu ni{ta da u~inim.
Poseta Ri~arda Holbruka je dala sna`an podstrek Viktorovom i mom ra-
du, jer smo ocenili, da se ne{to menja u politici Va{ingtona. Predsedni~ki izbo-
ri trebalo je da se odr`e za manje od dve godine i Bil Klinton je o~igledno bio
pod pritiskom, jer su svi od njega o~ekivali neke rezultate u vezi sa Bosnom.
Morao je po{to-poto da na|e neko drugo re{enje za svoj plan opremi i obu~i”
i da poku{a da to uskladi sa suprotnim stavovima. Produ`enje ”misije Ujedinje-
nih nacija u Bosni sada je za njega bilo centralno pitanje.
Velika Britanija, na nesre}u, nije na vreme uo~ila promenu u ameri~koj
politici i civilni zvani~nici su sna`no podr`avali prethodnu ameri~ku politi~ku
liniju. Papir, koji je kru`io po zvani~nim krugovima, sugerisao je poja~avanje
britanskog i ameri~kog politi~kog uticaja na UNPROFOR i podvla~io neop-
hodnost da se preduzmu efikasne mere protiv srpskih aktivnosti kr{enja pravi-

la”. U tom papiru je re~eno, da treba prekinuti sa pojedina~nim delovanjem

(dodu{e ne~asnim) i dr`anjem britanskih oficira koji su naklonjeni Srbima. Ta-
kvo dr`anje je karakteristi~no za Rouza, a ne za De Laprela”.
215
Misija u Bosni

Izraz u zagradi je sugerisao, da sam li~no kriv za sve, {to, logi~no, nije
bilo te{ko zaklju~iti. Klinton je upravo pozvao predsednike Izetbegovi}a i Tu|-
mana u Va{ington da vidi, {ta bi se desilo ako SAD sasvim napuste politiku
opremi i obu~i” i ako je zamene politikom ve}eg anga`ovanja snaga Ujedinje-
”nih nacija i NATO. Taj potez je trebalo da spre~i kaljanje obraza SAD i moglo
bi da uti~e na to da Srbi prihvate pregovore. Glavna prepreka takvom re{enju je
bio komandant UNPROFOR-a. Ako bi moja pozicija na bilo koji na~in bila iz-
menjena, tada bi se moglo pri}i re{avanju problema, uz primenu mnogo ve}e si-
le nego do tada. Za mene je bilo nerazumljivo {to Amerikanci razmi{ljaju u tom
pravcu, ali je bilo jo{ ~udnije {to Britanci, ~ija je vojska anga`ovana na terenu
u mirovnoj misiji, podr`avaju takav stav.
Na sastanku u ^ekersu, neposredno posle dobijanja tog papira, D`on
Vilsi je bio u stanju da interveni{e protiv poja~avanja stepena anga`ovanosti
Ujedinjenih nacija i NATO ili SAD u sprovo|enju strategije koja je mogla da
odvede u rat protiv bosanskih Srba. Vilsi mi je rekao, da je prvi ministar in-
stinktivno prihvatio predlog i bio je kategori~an u protivljenju ideji o povla~e-
nju britanskih trupa i pove}anom stepenu sile koju primenjuje UNPROFOR.
U me|uvremenu smo Aka{i, De Laprel i ja odr`avali sastanke u Briselu
i Napulju, poku{avaju}i da uspostavimo bolju saradnju izme|u UNPROFOR-a
i NATO. Admiral Lejton Smit je 11. septembra napisao pismo De Laprelu, u
kojem ga upozorava da prekid vatre naru{avaju srpske snage, {to u velikoj me-
ri {teti ugledu NATO i Ujedinjenih nacija, pa sugeri{e mogu}nost, da NATO
preduzme zna~ajne vazdu{ne napade tokom slede}ih 48 ~asova. Na kraju pisma
koje je uputio De Laprelu, on je podvukao, da su instrukcije koje je primio ja-
sne”. Admiralovo pismo je izazvalo iznena|enje i” {ok u Zagrebu i Briselu, bu-
du}i da je u Bosni tokom leta bilo veoma malo vojnih sukoba, i da je, po sve-
mu sude}i, me|unarodna zajednica bila spremna da miru dozvoli jo{ jednu {an-
su. Od tada se ~inilo, da admiral Lejton Smit uop{te ne shvata ono {to predsta-
vlja pa`ljivo izvedenu ravnote`u izme|u povremene potrebe za upotrebom sile
i dostavu humanitarne pomo}i. Na kraju krajeva, vi{e od milion ljudi je pre`i-
velo samo zahvaljuju}i humanitarnoj pomo}i, koju su dobijali posredstvom
Ujedinjenih nacija, a UNHCR je upozoren, da zima koja dolazi mo`e znatno da
uve}a broj ljudi koji }e zavisiti od te pomo}i. Bacanje bombi na Srbe ni u kom
slu~aju ne bi popravilo humanitarnu situaciju.
De Laprelu i meni je izgledalo, da je pismo napisano na mnogo vi{em
komandnom nivou. Mo`da ga je sro~io ~ak i sam D`ulvan, ~ija je glavna pre-
okupacija bila da o~uva ugled” NATO-a, a da ga je Smit samo prosledio, bez
li~nog mi{ljenja. U svakom ” slu~aju, De Laprel je odgovorio, da se sila mo`e
primeniti samo u slu~aju da postoji dokaz o naru{avanju primirja i da sila mo-
ra da bude srazmerna prekr{aju. To se podudaralo sa njegovim shvatanjem
poziva oficira”, budu}i da su trupe pod njegovom komandom poslane ” u Bosnu

216
Povratak ratu

kao mirovne snage, a ne kao borbene jedinice. Zahtevao je bezrezevnu podr{ku


politici koju sprovodi komandant mirovnih snaga u Bosni, general Rouz. U to-
ku te kratke posete Briselu D`ulvan nas je napadno obasipao pa`njom i ljuba-
zno{}u. Kasnije sam ~uo, da su taj preterano prijateljski gest prema predstavni-
cima Ujedinjenih nacija u Va{ingtonu lo{e ocenili, pa je u slede}im susretima
morao da se prilago|ava situaciji.
Na sastanku sam sasvim odbacio ideju, kako se UNPROFOR pona{a bla-
gonaklono prema Srbima i rekao sam da je ponovno zatvaranje obru~a oko Sa-
rajeva besmislica. Srbi nisu spre~ili dostavu humanitarne pomo}i Sarajevu, a ne-
davne ofanzive muslimanske vojske su bile uzrok, {to su Srbi spre~avali ostale
transporte. Sve komunalne slu`be u gradu rade, a tramvaji ponovno saobra}aju,
mada se povremeno na njih otvara vatra. Antisnajperski sporazum se uglavnom
po{tuje, a vrednost robe i artikala {iroke potro{nje stalno pada. Ponovno su otvo-
reni restorani i kafi}i, a gra|ani su `iveli spokojnije, mirnije, normalnije.
Narod je polako zaboravljao da je zemlja u ratu, zahvaljuju}i, pre svega,
naporima koje je ulo`ila mirovna misija Ujedinjenih nacija, trude}i se da ogra-
ni~i borbena dejstva i pored smetnji koje joj je stvarala Kontakt grupa. Veliki
broj nacija iz NATO, koje su imale svoje vojne snage u Bosni, upozorile su me,
da ne}e prihvatiti ve}i stepen primene sile. Te zemlje su poslale vojnike u mi-
rovne snage, a ne u borbene jedinice u Bosni. Svoje izlaganje sam zavr{io re~i-
ma predsednika Kenedija: Put mira je spor i te`ak. Morate i}i korak po korak.
Nema momentalnih re{enja”. ”
Ve} 18. septembra su svi na{i napori da se uspostavi poverenje u nastavak
mirovnog procesa bili sru{eni. Uz podr{ku minobaca~a Muslimanska vojska se
upustila u veliki pe{adijski napad na srpske polo`aje u isto~nom delu Sarajeva.
Vratio sam se iz Brisela dva dana ranije i zajedno sa Viktorom proveo deo dana
na Palama. Nameravali smo da doka`emo Karad`i}u, kako stav koji je zauzela
Kontakt grupa u vezi sa srpskim
pitanjem ne zna~i, da je me|una-
rodna zajednica objavila rat Srbi-
ma. Objasnili smo mu, da nije si-
gurno da }e zabrana na uvoz
oru`ja biti ukinuta i da Srbi mo-
raju da se pridru`e razgovorima o
miru. Gledao me je odsutno i ne-
zainteresovano, ruku prekr{tenih
preko grudi. General Mladi} nije
Malajski bataljon u blizini Konjica je bio bio prisutan. Na kraju sastanka
dobro opremljen, a njegovi vojnici su ~inili nas je Karad`i} zamolio da upu-
sve {to su mogli da pomognu narodu u timo privatnu poruku Kontakt
surovim zimskim uslovima. grupi sa `eljom za susretom, jer
217
Misija u Bosni

oni i dalje odbijaju da se sretnu sa njim. Pokazuju}i na mapu, oka~enu o zid, re-
kao je da ne mo`e prihvatiti predlog Kontakt grupe, ali da nije spreman da pri-
hvati ni manje od 50 odsto teritorije u slu~aju podele Bosne. Mo`e se razgova-
rati o podeli ta~no po linijama razdvajanja i na tome }e Srbi istrajavati, a ako se
to ne dogodi, spremni su da u|u u Sarajevo. Linije na njegovoj mapi su jasno
pokazivale predlo`enu podelu teritorije Bosne, koja je veoma li~ila na mapu
podele prema Vens-Ovenovom planu. Svoje izlaganje je zavr{io preterano sa-
mouvereno: sagradi}e se nova prestonica Republike Srpske pored sarajevskog
aerodroma. To bi mogao da bude evropski Hong-Kong. Rekao sam mu da }u
njegovu poruku preneti britanskom Ministarstvu za inostrane poslove, {to sam
i u~inio. Nikada nije dobio odgovor.
Vratili smo se u Sarajevo tog popodneva uvereni, da smo postigli neku
vrstu saglasnosti sa Srbima i da je mogu} njihov dogovor sa Muslimanima. Po-
sebno nas je ohrabrilo nare|enje generala Milovanovi}a, ~iju smo kopiju dobi-
li, kojim je on nalagao svim srpskim snagama da izvan zone od 20 kilometara
povuku sve te{ko artiljerijsko oru`je. Bilo je 17 ~asova i 30 minuta kada sam u
svojoj kancelariji ~itao taj tekst. U tom trenutku se sa okolnih brda sru~ila ura-
ganska artiljerijska vatra na prostor isto~nije od Rezidencije. Zgrada se tresla od
detonacija, malter sa zidova je padao, a gusta pra{ina se dizala u oblacima. Sa
prozora se moglo videti, kako narod koji je do pre nekoliko trenutaka bio na uli-
cama, jer je bila nedelja, be`i na sve strane, sa decom u naru~ju, tra`e}i skloni-
{te, kako su ~inili pre vi{e meseci. D`ejmi Daniel i ja smo usko~ili u Rend`
rover, a Gus je vratolomnom brzinom krenuo na mesto gde su pale granate.
Ljudi su se sklanjali u dovracima, pitaju}i se u {oku {ta se doga|a. Jedna `ena
je stiskala u naru~ju dete, {}u}urena bespomo}no pored oronulog zida. Lice joj
se iskrivilo od u`asa, a o~i bludele uokolo bez nade. Izgledalo je, da se ceo njen
svet survao u tamu.
Morali smo da odemo od isto~nog kraja Sarajeva, do stare turske tvr|a-
ve, da bismo utvrdili uzrok paljbe i naru{avanja prekida vatre. Dok smo se pri-
bli`avali mestu doga|aja, mogli smo da vidimo tragove metaka i {rapnela po zi-
dovima zgrada i na potpornom zidu na obali reke.
Odmah posle potpisivanja sporazuma na sarajevskom aerodromu, 9. fe-
bruara, rasporedio sam jedan broj britanskih radara simbelin” za otkrivanje
polo`aja minobaca~a, sposobnih da prate minu ili granatu ” od momenta ispalji-
vanja do mesta eksplozije. Rekao sam i Muslimanima i Srbima da }emo zahva-
ljuju}i toj opremi ta~no i sigurno utvrditi, ko je odgovoran za naru{avanje pre-
kida vatre. U stvari, oprema je bila zastarela i trebalo je mnogo vremena i rezer-
vnih delova da se odr`i u ispravnom stanju. Bilo je mogu}e radare uklju~iti da
stalno rade na minimumu, ali je ~ak i tada mogu}nost da se utvrdi ta~na lokaci-
ja oru|a bila problemati~na. U najve}em broju slu~ajeva, radar se uklju~ivao sa-
mo kada bi se ~ula paljba iz minobaca~a. Putanja prve granate ili mine, u tom
218
Povratak ratu

slu~aju, ne mo`e da se odredi. Posle 45 godina hladnog rata, to je bilo najbolje


{to je britanska armija mogla da ponudi svojim vojnicima. Jordanci i Pakistan-
ci su imali bolje radare, ali oni nisu mogli da budu raspore|eni u centralnoj Bo-
sni, jer Srbi nisu dozvoljavali jedinicama Ujedinjenih nacija iz muslimanskih
zemalja da prolaze preko njihove teritorije.
Kada smo stigli do tvr|ave videli smo, da su britanski poslu`ioci na ra-
darima ipak obavili svoj deo posla. Oni su uklju~ili radare kada su ~uli prvi pu-
canj minobaca~a, tako da su mogli da prate let svih mina iz prvog plotuna, {to
je bilo dovoljno da ustanove da je muslimanska vojska ispalila prve mine. Iza
nas, na brdu, mogli smo da uo~imo strelja~ki stroj muslimanske pe{adije kako
nastupa ka srpskim polo`ajima. Srbi su odgovorili vatrom iz te{kih mitraljeza i
raketnih baca~a. Pucnjava je bila stravi~na, a polo`aj britanskih vojnika je, s
vremena na vreme, bio pod te{kom vatrom. Na svu sre}u, radare smo montira-
li na oklopne transportere, a poslu`ioci su mogli da na vreme oja~aju svoje po-
lo`aje d`akovima sa peskom, {to su oni i u~inili. ^im sam iza{ao iz Rend` ro-
vera, uputio sam se u zaklon napravljen od d`akova s peskom, dok se D`ejmi
Daniel sklonio iza zastora koji je {titio od pogleda i bio na~injen od plasti~nih
folija koje su li~ile na d`akove sa peskom. Imao je sre}e {to nije pogo|en, jer je
ba{ u tom momentu o{inuo rafal iz te{kog mitraljeza, ta~no iznad mesta gde se
sakrio. On je hitro pretr~ao brisani prostor i sklonio se kod nas iza d`akova sa
peskom s izrazom upla{ene i izgubljene ovce na licu.
U unutra{njosti radarskog vozila, pod komandom veoma iskusnog arti-
ljerijskog narednika, operateri su mirno pratili granate koje su preletale preko
na{ih glava. Posmatrali smo u`ivo bitku skoro dva sata, a potom je vatra na-
glo prestala. Srbi, koje smo jasno mogli da vidimo u njihovim rovovima na
padini iza nas, obrasloj borovim drve}em, potpuno su zaustavili muslimanski
napad. Tada su i upotrebili svoju artiljeriju i minobaca~e da bi odgovorili na
vatru Muslimana, ~iji su minobaca~i bili razme{teni po gradu, a jedan od njih
i u samom krugu bolnice na Ko{evu (o ~emu je govorio jo{ moj prethodnik
general Brikmon). Muslimani su otvarali vatru na Srbe u nadi da }e oni od-
govoriti udarima po naseljenoj ~etvrti, {to bi bio novi povod da me|unarodna
zajednica osudi Srbe, a njih prigrli.
Istorija }e biti najbolji sudija muslimanskim vo|ama zbog primene takve
nehumane taktike. Istorija }e nam suditi, to je jasno” - rekao je jednom Vin-
ston ^er~il - ali ne ” zaboravite da }u ja biti jedan od istori~ara”. U ovom slu-

~aju je artiljerijski protivminobaca~ki radar Simbelin igrao ulogu istori~ara.
^im sam se vratio u Rezidenciju, odmah sam poslao protestna pisma
vojnim komandantima obeju zara}enih strana, prete}i im vazdu{nim napadima
NATO, ako se borbe nastave i sutradan. Slede}eg jutra sam primio odgovor od
Gvera, Mladi}evog zamenika, kojim me je obave{tavao da su muslimanske
snage napale Srbe du` cele linije fronta, a naro~ito na dva mesta - u rejonu
219
Misija u Bosni

Trebevi}a i kod sela Faleti}i i Lapi{nica. Njegova procena je bila, da je musli-


manska vojska imala nameru da prese~e dva najva`nija puta, severno i ju`no od
Sarajeva, koje su koristili Srbi. Gvero je izve{taj zavr{io napomenom, da Srbi
nisu preuzeli oru`je sme{teno u skladi{tima pod kontrolom mirovnih snaga
Ujedinjenih nacija i da su zbog toga pretrpeli velike gubitke. U podrugljivom
tonu, Gvero je zavr{io da veruje, da su napadi bili slu~ajni”. Muslimani, me-
|utim, nisu ni odgovorili na moje pismo.”
Slede}eg dana su jo{ trajale borbe, ali ograni~enog intenziteta. Viktor i ja
smo oti{li na sastanak s Izetbegovi}em, kojem je prisustvovao i general Deli}.
Pokazao sam Izetbegovi}u evidenciju ispaljenih mina i granata koja je dobije-
na zahvaljuju}i radaru simbelin”, prema kojoj je bilo o~igledno, da je musli-
” napad, ga|aju}i Srbe sa polo`aja oko bolnice, Pred-
manska vojska prva po~ela
sedni{tva, ~ak i blizu mog komandnog mesta.
Mo`da prvi put od kada sam se sreo sa njima, Muslimani su nepobitno
uhva}eni na delu. Evidencija je bila ta~na i van svake sumnje i bilo je mogu}e,
da se muslimanski potez okvalifikuje kao ratni zlo~in, a u najmanju ruku kao
naru{avanje ultimatuma NATO, da i ne govorim o @enevskom protokolu i zlo-
upotrebi civilnog stanovni{tva u ratu. Skrenuo sam pa`nju Izetbegovi}u, da
Ujedinjene nacije, iako treba da budu neutralni posmatra~i, ne mogu da se po-
na{aju nezainteresovano prema mukama civilnog stanovni{tva u Bosni, koje sve
vi{e trpi. Ujedinjene nacije nisu o~ekivale takvu akciju muslimanske vojske.
Hteo sam da znam, da li je re~ o politici bosanske vlade koja `eli da se vrati na
ratnu stazu. Ako je tako, Ujedinjene nacije nemaju drugu mogu}nost, nego da
se povuku iz Bosne. Rekao sam i da sam u stalnom kontaktu sa NATO, u vezi
sa zahtevom za izvr{enje vazdu{nih napada, i da }u tra`iti takve napade protiv
muslimanskih tenkova i minobaca~a. Objasnio sam, kako je tragi~an kraj do`i-
vela devoj~ica, ~ija je majka onako beznade`no poku{avala da je dovu~e do
skloni{ta. Pokazao sam mu skice koje je napravio kompjuter radara, na kojima
su se jasno videle putanje mina i vatreni polo`aji minobaca~a. Te skice mogu da
dam i novinarima - dodao sam na kraju.
Izetbegovi} je na po~etku mog izlaganja delovao mirno, a zatim se sve
vi{e preznojavao i bledeo u licu. Ako se {tampa dokopa skica sa putanjama mi-
na, to bi moglo potpuno da sroza politi~ku i moralnu podr{ku koju je o~ekivao
od posete Va{ingtonu slede}e nedelje. Nagnuo se nad skice, pitaju}i gde su Ko-
{evo i bolnica u odnosu na vatrene polo`aje minobaca~a, dok je Deli} dahtao i
{mrkao oko nas kao stari pas koji tr~kara po pla`i. Na kraju sastanka je Izetbe-
govi}, ne smisliv{i ni{ta bolje, zaklju~io, da je njegova vojska odgovorila na
pove}an broj snajperskih napada, a da su iz minobaca~a ga|ali pijani vojnici

minobaca~ke baterije”. Kada je osetio da mu ne verujemo, jer je takvo obja{nje-
nje neosnovano, naivno i neubedljivo, dodao je, da `eli da Ujedinjene nacije
ostanu u Bosni i da po{tuje njihovu jedinstvenost. Zatim je izdao nare|enje o
220
Povratak ratu

momentalnom prekidu vatre. Viktor Andrejev je tada saop{tio svoj predlog o


demilitarizaciji Sarajeva. O~igledno u defanzivi Izetbegovi} je rekao, da podr-
`ava ideju u principu, ali da sumnja da }e je Srbi prihvatiti. Viktor mu je na to
odgovorio da veruje, kako }e oni podr`ati svaki plan koji }e doprineti da se ubr-
za mirovni proces i da }e biti zadovoljni ako ga prihvate obe strane. Bilo bi ne-
mogu}e da Ujedinjene nacije izvr{e svoj zadatak, ako se obe strane ne oprede-
le za mir, umesto za rat.
I tu se zavr{avala na{a ~vrsta linija, koju smo mogli da dr`imo prema bo-
sanskoj vladi. Oni su znali, da Amerikanci neskriveno `ele da pove}aju uticaj
NATO i svoju vazdu{nu mo}, ali da je nikada ne}e upotrebiti protiv musliman-
ske vojske, ~ak i u slu~aju da ona prekr{i ultimatum NATO, a da se i ne govori
o ekonomskim sankcijama. Mogli su Muslimani da prekr{e sve rezolucije Sa-
veta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali im me|unarodna zajednica ne bi uvela
sankcije. U takvim uslovima UNPROFOR nije bio sposoban da deluje, niti da
izvr{ava zadatke koji proisti~u iz uloge mirovnih snaga.
Rezultat svega je bio, da su odnosi izme|u Ujedinjenih nacija i bosanskih
Srba postali zategnuti, naro~ito posle muslimanske ofanzive. Na sastanku na
Palama 20. septembra sam opomenuo Srbe zbog prekida dovoda elektri~ne
struje, gasa i vode u Sarajevo, {to su oni u~inili u znak odgovora na musliman-
ski napad, a Karad`i} se meni i Viktoru obratio pun srd`be: Kako mo`ete da
mi govorite o uspostavljanju normalnog snabdevanja Muslimana ” u Sarajevu,
kada su nas oni upravo napali te{kim artiljerijskim oru`jem, uprkos sporazumu
na aerodromu i ultimatumu NATO? Kako mo`ete da mi govorite o bilo ~emu,
kada oni sistematski odbijaju da razgovaraju o miru i prestanku neprijateljstava
i kada je cela me|unarodna zajednica uvela ekonomske sankcije mom narodu,
koji `ivi u gorim uslovima nego stanovnici Sarajeva? Kako se usu|ujete da mi
govorite u ime rukovodstva, koje tako malo brine o sopstvenom stanovni{tvu”?
Viktor, sa kojim su se Srbi ophodili ne{to bla`e nego sa mnom, bio je o~i-
gledno zgranut Karad`i}evim nastupom. Spomenuli smo ~injenicu, da smo jav-
no osudili akciju muslimanske vlade, ali i da je srpski odgovor na muslimanski
napad ponovno u novinskim stupcima o`iveo slike grada pod opsadom, {to ne-
}e pomo}i Srbima. Karad`i} se onda smirio i rekao, da }e odobriti da se
ponovno uspostavi snabdevanje Sarajeva `ivotnim potrebama, ali da za uzvrat
tra`i da bosanska vlada osposobi dalekovodne linije koje prelaze preko musli-
manske teritorije, radi prenosa elektri~ne struje za Banja Luku. To je bila pri-
hvatljiva pogodba. Civilni potkomitet Ujedinjenih nacija bi bio zadu`en za us-
postavljanje te linije i uop{te za snabdevanje stanovni{tva `ivotnim potrebama,
ali su razgovori koje je on po~eo bili na mrtvoj ta~ki.
Kada sam, odmah sutradan, saop{tio Izetbegovi}u taj novi predlog, nje-
gov stav je ve} bio izmenjen i on se ~ak pona{ao prijateljski prema meni. Mi-
slim, da je po~eo da ceni ono {to smo uradili, da se zaustave borbe bez velikih
221
Misija u Bosni

civilnih `rtava, i da je najzad shvatio, kakvu {tetu bosanskoj vladi mo`e da


nanese njegovo opiranje novim predlozima. Uostalom, on je radi o~uvanja
svog ugleda zloupotrebljavao i Ujedinjene nacije. Rekao je Viktoru da `eli da
razvije bliske odnose s Ujedinjenim nacijama i da odobrava sve {to Srbi tra-
`e, da bi se popravili dalekovodi koji idu preko muslimanske teritorije. Takvo
pona{anje je obe}avalo da }e stvari krenuti nabolje, pa smo Viktor i ja zavr-
{ili sastanak u vedrijem raspolo`enju. Me|utim, bilo je naivno od nas da ve-
rujemo, kako }e osnovni stavovi zara}enih strana biti za tako kratko vreme
promenjeni nabolje. To popu{tanje je bilo samo dobar manevar uo~i sastanka
u Va{ingtonu, da se ne bi naru{ila slika o muslimanskoj vladi. Izetbegovi} se
prevario kada je mislio, da }e napad koji su Muslimani izveli 18. septembra
izazvati utiske koji }e mu pomo}i. Suo~en s onim {to smo znali, prisilio je se-
be na dramati~an zaokret. Skoro svim Muslimanima je bilo jasno, da postoji
tesna veza izme|u vojnih i civilnih rukovodstava i njihovih aktivnosti. Jedi-
no mi to nismo blagovremeno shvatili.
NATO je neo~ekivano 20. septembra saop{tio, da je zadovoljan {to je zo-
na oko Sarajeva o~i{}ena od te{kog artiljerijskog oru`ja. Koliko je to bilo neta~-
no, moglo se videti odmah posle prekida vatre u Sarajevu, a i ne{to ranije u Go-
ra`du. Da se tako ne{to potvrdi bila je potrebna ~itava armija vojnika i kontro-
lora, koji bi na terenu, a ne iz vazduha, kontrolisali sva skladi{ta i potencijalna
mesta na kojima bi takvo oru`je moglo da se sakrije. Detaljan pregled terena bi
mogla da izvr{i samo okupaciona armija, a strategija Ujedinjenih nacija je bila
da zara}ene strane odvrati od upotrebe te{kog artiljerijskog oru`ja u zonama za-
branjenog dejstva. Prekid vatre je i postignut tako brzo zahvaljuju}i efikasnoj
akciji Ujedinjenih nacija koje su dokazale da je njihova strategija primenjiva.
Pozvao sam 21. septembra admirala Lejtona Smita da se li~no uveri, da
snage Ujedinjenih nacija kontroli{u situaciju na terenu, naro~ito kada je re~ o
upotrebi te{kog artiljerijskog oru`ja, i to na teritoriji pod srpskom kontrolom.
Najpre smo se zaustavili u skladi{tu UNHCR u Rajlovcu, blizu linije fronta, gde
su srpski slu`benici UNHCR-a, koji su radili na popisivanju rezervi, upoznali
Smita sa situacijom. Ga|ali ste moj avion” - rekao im je - pa }u zato obusta-
” Ako ijedan avion bude oboren, pomo}
viti humanitarne letove. ” se ukida. Moja
briga je sigurnost pilota”. Oni su se za~udili, zbog ~ega im to govori. Njihov
posao je bio da se staraju o dostavljanju hrane i da ona stigne do ljudi kojima je
najpotrebnija. Po{to su se nalazili u blizini linije fronta, ~esto su i sami bili pod
vatrom, izvr{avaju}i svoje zadatke. Nikako im nije bilo jasno zbog ~ega im se
tako obra}a, kada nisu ga|ali nijednog pilota.
Ubrzo smo obi{li sabirno mesto te{kog oru`ja na Ilid`i, u krugu veli-
ke napu{tene fabrike. Bilo je pretrpano oklopnim borbenim vozilima, topo-
vima i minobaca~ima, koje su ~uvali ukrajinski vojnici. Zbog blizine linije
fronta i neposredne blizine polo`aja jedne srpske oklopne brigade, fabrika
222
Povratak ratu

je bila zatvorena. Snage Ujedinjenih nacija nisu dozvoljavale izuzimanje


oru`ja ili mina i zbog toga su minirale sva sredstva uskladi{tena na tom pro-
storu, a svaki poku{aj nasilnog oduzimanja oru`ja se tretirao kao poku{aj na-
pada na snage Ujedinjenih nacija. Da su Srbi zaista hteli da vrate svoje oru`-
je, te stra`arske snage bi bile slaba prepreka za njih. Sve je to admiralu Lej-
tonu Smitu objasnio jedan mladi oficir, komandir ukrajinskog voda, zadu`en
za odbranu tog mesta. Kada smo krenuli van skladi{ta jedna grupa te{ko na-
oru`anih Srba je poku{ala da nas zaustavi. Vest, da je jedan visoki oficir NA-
TO do{ao u kontrolu, nije im se dopala. Rekao sam Gusu, da na svaki na~in
zaobi|e prepreku na putu i da se nipo{to ne zaustavlja. Sre}om, niko nije
otvorio vatru. Me|utim, to nije umirilo Smita, {to se videlo po njegovom
smrknutom licu, budu}i da se u jednom trenutku na{ao na milost i nemilost
srpskih strelaca. To je bila prilika, da se na pravi na~in poka`e stanje u Bosni,
odnosno da se sagleda opasnost kojoj se izla`u vojnici koji dejstvuju na ze-
mlji, kojima je zasigurno mnogo te`e nego pilotima koji lete na velikim visi-
nama. Pripadnici mirovnih misija su ~esto suo~eni sa nekontrolisanim po-
stupcima ljudi i `ivot im je gotovo svakodnveno ugro`en.
^im je Lejton Smit odleteo, novinar Njujork tajmsa Rod`er Koen me je
napao, kao i obi~no. Svi njegovi izve{taji iz Sarajeva o radu Ujedinjenih naci-
ja, a naro~ito o meni, bili su neprijateljski obojeni. Ovom prilikom, s ekipom
CNN-a i televizijskom kamerom, pitao me je zbog ~ega nisam odr`ao obe}a-
nje da }e tramvaji stalno saobra}ati ulicama Sarajeva i da }e gas i struja
ponovno biti pu{teni. Iznerviran njegovim histeri~nim nastupom, odbrusio sam
mu: Ako nemate pametnije pitanje, molim Vas da u}utite”! On je, ipak, pono-

vio pitanje. Ja sam ljutito reagovao i tra`io da ka`e, gde je bio celog leta, kada
su stanovnici Sarajeva `iveli u skoro mirnodopskim uslovima `ivota. Takvi
uslovi su stvoreni samo zahvaljuju}i naporima hiljada pripadnika mirovnih sna-
ga Ujedinjenih nacija, koji u Bosni poku{avaju da odr`e mir, a da nisu ni jed-
nom upotrebili oru`je ili preteranu silu. Nije bilo prvi put da izgubim `ivce sa
novinarima, ali nikada nisam javno pokazivao takvu netrpeljivost i nervozu. Bio
sam umoran. U Bosni sam ve} osam meseci ~inio ~uda, a mnogo toga {to smo
uradili drugi su nipodo{tavali, naro~ito poslednjih nekoliko nedelja. Sre}om,
trebalo je ve} sutradan da se vratim u Englesku da bih prisustvovao sastanku
koji je sazvao Daglas Herd, dr`avni sekretar za inostrane poslove.
Pre nego {to sam otputovao, oti{ao sam sa Ser|om De Meljom i Subiru-
om da se vidim s Izetbegovi}em i da mu objasnim na{e najnovije predloge u
vezi sa demilitarizacijom Sarajeva. Na na{e iznena|enje Izetbegovi} se sagla-
sio sa na{im predlogom: pove}ano prisustvo UNPROFOR-a na liniji razdva-
janja, pregrupisavanje jedinica zara}enih strana i postepeno povla~enje vojski
u kasarne. Mogu}e, da je ameri~ka administracija izvr{ila pritisak na Izetbego-
vi}a da istupi sa nekim konkretnim predlogom, posle kraha koji je nastao zbog
223
Misija u Bosni

odbijanja bosanskih Srba da prihvate plan Kontakt grupe. Samo dva meseca ra-
nije je bosanska vlada odbila i najmanju pomisao na demilitarizaciju Sarajeva. U
znak priznanja, Izetbegovi} je poklonio Subiruu pre{tampani primerak jednog
vrednog muslimanskog rukopisa iz XIV veka, u divnoj kutiji od mahagonija.
Kao drugi oficir po rangu u UNPROFOR-u, Subiru me je zamenjivao za
vreme mog odsustva iz Bosne. On je Holbruka upoznao sa situacijom i vodio
ga je po terenu do mog dolaska. Na njegov rad nisam imao zamerki, a pre ne-
go {to sam oti{ao u Englesku, zajedno smo pretresli plan o pove}anju brojnog
stanja UNPROFOR-a i o prisustvu na{ih jedinica na liniji razdvajanja oko Sa-
rajeva. Sa Milovanovi}em je bilo dogovoreno, da se uspostavi jedna nova
osmatra~nica iznad bolnice u Ko{evu, kako bi se spre~ilo bombardovanje sli~-
no onom od 18. septembra. Muslimanska vojska je, me|utim, uspela da se do-
kopa tog visa neposredno ispred srpskih polo`aja, pa je Subiru zahtevao da tu
postavi osmatra~nicu Ujedinjenih nacija, kako bismo na vreme uo~avali pripre-
me za borbu. Izgledalo je, da se sve dobro odvija, a po{to sam imao usagla{ene
planove, mirno sam otputovao u Englesku.
^im smo se spustili na Boskombski aerodrom u Vilt{ajru, zazvonio je
pejd`er D`ejmija Daniela. Poziv je dolazio od novog na~elnika {taba u Saraje-
vu, brigadira Brinkmana, koji nas je obavestio, da je do{lo do sukoba izme|u
francuskih jedinica i snaga bosanskih Srba. Srbi su otvorili vatru na francusku
jedinicu koja je bila u pokretu ka visu, severozapadno od Ko{evske bolnice, i
jedan vojnik je ranjen. De Laprelov sin je komandovao tom jedinicom i norm-
alno je, {to je glavni komandant mirovnih snaga pokazao veliko interesovanje
za taj doga|aj. On je naredio, da UNPROFOR odgovori vazdu{nim napadom.
Jurio sam najve}om mogu}om brzinom od aerodroma do ku}e u Tidvordu,
ostavljaju}i An|elu samu, po{to sam joj ukratko objasnio o ~emu je re~. Odmah
sam telefonirao u Sarajevo.
Jo{ jednom je u {tabu zavladala pometnja. Subiru se saglasio sa De La-
prelom, da NATO ga|a skladi{te municije blizu Pala. Ta skladi{ta su bila na
listi meta NATO, ali De Laprel i ja, bar do sada, nismo dozvoljavali da se iz-
vede bilo kakav napad na njih, jer bi to zna~ilo nesrazmernu upotrebu sile.
Tra`io sam telefonom De Laprela u Zagrebu i podsetio ga, da je onaj srpski
tenk T-55 , o kojem sam mu ranije govorio, jo{ u zoni. @eleo sam da mi od-
govori zbog ~ega nije ga|ao taj tenk umesto skladi{ta s municijom. U pitanju
je bio tenk T-55 , koji smo Gus i ja zaustavili ne{to pre isteka roka ultimatu-
ma NATO u februaru. Francuzi su vi{e puta tra`ili od Srba da sklone taj tenk,
da ga izvuku izvan zone zabrane i da ga predaju skladi{tu pod kontrolom Uje-
dinjenih nacija, ali oni to nisu hteli da u~ine. Govorili smo o tome i nedavno,
kada je napadnuta jedna patrola Ujedinjenih nacija kod sela Dobro{evi}i, oko
pet kilometara od Sarajeva. De Laprel se saglasio sa tim, da bi bilo bolje da
su ga|ali taj tenk nego skladi{te municije.
224
Povratak ratu

D`on Vilsi me je odmah pozvao u svoj {tab blizu Viltona i upitao, da li


sam ja naredio britanskim jaguarima”, koji su bili u Italiji, da ga|aju to skla-
di{te. Koliko je on razumeo,” niko iz Njujorka nije odobrio pove}an stepen upo-
trebe sile. Objasnio sam mu, da nisam dao takvo nare|enje, pogotovo {to je
NATO imao na raspolaganju i druge ciljeve. Izgledalo je, da nare|enje za pre-
kid napada jo{ nije izdato. Koriste}i veze RAF-a sa Jaguarima , D`on je nare-
dio pilotima da tra`e od baze u Italiji signal za prekid napada i da im daju no-
va uputstva. U isto vreme sam primio poziv od general-potpukovnika Ruperta
Smita iz Ministarstva za odbranu. On je upravo zavr{io razgovor s odu{evlje-
nim Robertom Foksom, vojnim komentatorom Dejli telegrafa, koji mu je rekao
da je bio o~evidac napada koji su izvela dva britanska Jaguara na jedan cilj u
blizini Pala, i da se u nebo di`e gust dim koji zaklanja ceo horizont. Britanski
ministri `ele da znaju, {ta je u pitanju.
Od tog momenta su svi nivoi komandovanja, od najni`eg takti~kog do
strategijskog, bili uklju~eni u rat, a intervencija sa strane, na bilo kojem nivou,
dovodila je do potpune zbrke. Vekovima su sve vojske sveta poku{avale da iz-
begnu takvu situaciju, ali je bilo jasno, da moderne veze samo dalje kompliku-
ju i pogor{avaju problem. Da bih ponovno uspostavio red, upotrebio sam obi-
~an ku}ni telefon iz Tidvorta!
U tom trenutku je nastala nova komplikacija. Admiral Lejton Smit je na-
redio da se Srbi ne upozoravaju da }e uslediti napad NATO-avijacije sa ciljem
da im se ne da vremena za aktiviranje PVO sistema, {to bi ugrozilo NATO-pi-
lote. Rekao sam svom na~elniku {taba u Sarajevu, Brinkmanu, da se oglu{i o
nare|enje, po{to je srpski tenk bio previ{e blizu sela, pa verovatno ima i civila
u njegovoj blizini. Srbima je bilo potrebno dvadesetak minuta da se spreme.
Imali su vremena samo da pokupe decu koja su se na{la na ulici, pre nego {to
Jaguari nalete. Mogli su da se po{tede i tog napora, jer su avioni proma{ili cilj,
pa su umesto tenka pogodili svinjac nekog seljaka. NATO je proma{aj objasnio
Suncem koje je pilotima tuklo pravo u o~i, pa nisu mogli da budu dovoljno pre-
cizni. Ujedinjene nacije su i ranije izra`avale sumnju u sposobnost pilota NA-
TO, kojima je smetalo sve - od oblaka do Sunca - a da i ne govorimo o mraku,
lo{em vremenu i drugim pojavama i situacijama. Po sposobnosti i efikasnosti
sve vi{e su li~ili na britansku `eleznicu.
Iz svoje ku}e sam tog ~asa mogao da gledam polo teren na kojem su igra-
~i svojim palicama veselo ganjali loptu. Razlike izme|u dva sveta u kojima sam
se kretao bile su ogromne. U glavi mi je jo{ odjekivala vest koju je poslao Ro-
bert Foks, koji je u Sarajevu, mo`da gre{kom, zapaljenu {umu proglasio za va-
zdu{ni napad NATO-avijacije.
Trebalo je da se sretnem sa Daglasom Herdom u bazi RAF-a Bri Norton,
gde je on do{ao iz Nema~ke. Sa njim je bio i tim iz Forin ofisa, koji je predsta-
vljao grupu za komandantska referisanja, a pripremao se za diskusiju o budu}oj
225
Misija u Bosni

ulozi Velike Britanije u mirovnoj


misiji Ujedinjenih nacija u Bo-
sni. Polin Nevil-D`ons, politi~ki
direktor Forin ofisa, trebalo je da
rukovodi sastankom. Ona je bila
~vrsti pristalica politike NATO i
o~igledno ube|ena, da misija
Ujedinjenih nacija u Bosni mora
vi{e da koristi silu protiv Srba.
Takav stav je trebalo da predsed-
nika Klintona oslobodi od ispu-
njenja obe}anja datog kroz plan
opremi i obu~i”, i da popravi
”britanske odnose sa SAD. Glin
Evans, vo|a odeljenja za Ujedi-
njene nacije u Forin ofisu, `esto-
ko se suprotstavila Polininom
mi{ljenju, ali ona je bila njen {ef,
i ja sam bio ube|en da }e Polin- Nikolas Soums me ube|uje, da imam punu
ina re~ biti presudna. Na svu sre- podr{ku britanske vlade u svemu {to
}u, Kofi Anan, {ef odeljenja za preduzimam da UN ne budu uvu~ene u rat u
mirovne operacije u Ujedinjenim Bosni (28. septembar 1994.).
nacijama u Njujorku, bio je u poseti Engleskoj, pa je planirano da i on prisu-
stvuje sastanku, kako bi debata bar donekle bila uravnote`ena.
U bazi Bri Norton su Daglas Herd i Kofi Anan ~ekali mene i Glin Evans,
koja me je pratila celog tog dana. Polin Nevil-D`ons je tako|e kasnila, vero-
vatno zbog saobra}ajne gu`ve koja petkom vlada na putevima koji vode izvan
Londona. Sekretar za inostrane poslove je o~igledno bio nervozan, jer je hteo da
provede vikend u svojoj ku}i u Oksford{ajru. Po{to smo o~ekivali da se pojavi
Polina Nevil-D`ons, on se nervozno {etkao po sobi gore-dole, zveckaju}i klju-
~evima i bacaju}i ih iz ruke u ruku. Izgledalo je, kao da uve`bava neku novu
tehniku bacanja kugli u kuglani ili da se priprema za utakmicu u svom seoskom
kriket timu. Njegov mladi privatni sekretar, jedan veoma bledi mladi}, koji je
slu`bovao u Agenciji za razvoj prekomorskih zemalja, gledao ga je ispod oka.
Posle pola sata ~ekanja, Daglas Herd je objavio nestrpljivim glasom,
da }e sastanak, na`alost, morati da po~ne bez Poline Nevil-D`ons. Otvorio
je diskusiju pitaju}i Glin Evans da li mo`e ukratko da iznese presek situaci-
je i predloge za dalje mirno re{enje krize u Bosni, i da ka`e svoje mi{ljenje
o ulozi misije Ujedinjenih nacija u vezi sa pritiscima na Srbe, da prihvate
plan Kontakt grupe zarad pobolj{anja britanskih odnosa sa SAD. Glin Evans
je s lako}om i bri`ljivo objasnila strategiju Ujedinjenih nacija i ograni~enja,
226
Povratak ratu

koja se postavljaju pred mirovnu misiju. Herd je pa`ljivo slu{ao, nepresta-


no bacaju}i svoje klju~eve u vazduh, kao da mu to poma`e da bolje shvati
to {to mu se saop{tava.
Kada se raspitivao o detaljima u vezi sa situacijom i o budu}oj ulozi
Ujedinjenih nacija, rekao sam mu, da mnoge od lo{ih vesti koje sti`u o prili-
kama u Bosni nisu ni{ta drugo do smi{ljena propaganda bosanske vlade, u
stvari, ponovljeni stavovi ameri~kog Stejt departmenta. Ri~ard Holbruk, rekao
sam, bio je ljubomoran na dosada{nji uspeh misije Ujedinjenih nacija, ali i za-
brinut za dalju politi~ku sudbinu SAD i alijanse, ako oni nastave da name}u
svoje ratno re{enje. Potom sam dr`avnom sekretaru rekao, da se Izetbegovi}
ne}e jo{ dugo baviti pitanjem ukidanja zabrane na uvoz oru`ja. Verovatno }e
to pitanje postaviti na sastanku u Va{ingtonu, pri ~emu }e, o~ekivano, imati i
podr{ku Kongresa. Najve}a te{ko}a je u tome, {to su Evropljani uvu~eni da iz-
vr{avaju ameri~ku politiku na terenu.
Daglas Herd nije bio odu{evljen mnogim pitanjima i problemima koje
smo mu izneli, a sigurno je prvi put mogao da ~uje, da se Muslimani nisu od-
rekli zahteva za ukidanje zabrane na uvoz oru`ja. Njegov savet je bio, da nada-
lje govorimo da bi to moglo da se dogodi, ali i da bi moglo da ima posledice po
nas. Rekao sam, da takvo protivljenje ukidanju zabrane nije dovoljno strogo.
Ako se to zaista dogodi, posledice mogu biti pogubne, {to sam doku~io iz raz-
govora s Izetbegovi}em i Redmanom. Obojica su znali: ako se zabrana ukine a
snage Ujedinjenih nacija odu sa terena, Srbi }e pregaziti Bosnu. Muslimanska
vojska bi u tom slu~aju morala sama da se snabdeva i bori. Uz to, snage Ujedi-
njenih nacija bi se te{ko povukle, jer bi i Muslimani i Srbi nastojali da ih u to-
me spre~e. Zemlja bi nesumnjivo utonula u jo{ stra{niji rat i Muslimani bi ga
izgubili, osim ako ameri~ke trupe ne bi do{le u Bosnu, spremne da musliman-
sku vojsku spasavaju propasti. Nije bilo izvodljivo ni primeniti strategiju, koju
neki u Ujedinjenim nacijama zovu ukini, ostani i moli se”. Vi{e timova Kofi-
ja Anana je ve} intervenisalo, mirno ” i autoritativno, u smislu poja~anja snaga
Ujedinjenih nacija pre povla~enja, ako bi se Bosni ukinula zabrana na uvoz
oru`ja. Kofi Anan je potvrdio, da Ujedinjene nacije ne bi mogle da koriste ja~u
silu nego do sada. Ako se tako postupi, bila bi to gre{ka nalik onoj u Somaliji
pre godinu dana, kada je misija uvu~ena u pogubni rat.
Mislim da, se Daglas Herd zalagao da misija Ujedinjenih nacija vi{e ko-
risti silu samo zbog toga da bi ~uo protivrazloge, a ne zato {to je verovao u is-
pravnost takvog postupka. Posle jednog ~asa razgovora je bilo o~igledno, da
Kofi Anan, Glin Evans i ja preuzimamo inicijativu. Velika Britanija bi mogla da
nastavi da podr`ava misiju Ujedinjenih nacija, onakvu kakva je na delu u Bo-
sni, kao i njen celokupan dosada{nji rad. To bi moglo da stvori druge ve}e te-
{ko}e, na koje bi nai{li dr`avni sekretar i Forin ofis u odnosima sa SAD, ali sam
iz iskustva znao, da Daglas Herd ima dovoljno moralne snage i intelektualnih
227
Misija u Bosni

mogu}nosti da se suprotstavi Amerikancima. Pa” - rekao je, ne prestaju}i da


baca svoje klju~eve u vazduh - upravo smo” to zavr{ili”! Od Poline Nevil-
D`ons nije ~uo ni re~, jer ona jo{ ”nije stigla.
Daglas Herd je oti{ao ku}i kolima, ostavljaju}i nam na raspolaganju svoj
ministarski avion da nas preveze do baze RAF-a Northolt u blizini Londona.
Glin Evans nas je pozvala na ve~eru u Pimliko. ^inilo se, da je sve u najboljem
redu. Kada smo seli u avion, na pistu su dojurila jedna kola i uz u`asnu {kripu
guma zaustavila se kod samih vrata aviona. Iz njih je izletela Polin Nevil-
D`ons, besna kao ris. O, dobrodo{li”! - rekao sam {eretski. Za deset minuta
bi}ete tamo odakle ste” putovali ~etiri sata”! Moj komentar joj” nije bio nimalo
sme{an. Verovao sam, da bi Polin, da je stigla na vreme, mogla da preokrene sa-
stanak u sasvim drugom smeru. Na na{u sre}u, Ujedinjene nacije su imale jo{
vremena za sre|ivanje situacije u Bosni.
Vazdu{nim napadima u Bosni su ponovno odjeknule ratne trube, a Srbi
su reagovali na predvidiv na~in. Mladi} je svim avionima Ujedinjenih nacija
zabranio da koriste sarajevski aerodrom. Izjavio je, da }e bilo koji let smatrati
neprijateljskim aktom. Poslao je veoma duga~ko pismo De Laprelu, optu`uju}i
ga da je svojom nesmotrenom akcijom uni{tio sve {to su stanovnici sela
Dobro{evi}i i njihovi preci vekovima stvarali. Zavr{io je pismo optu`uju}i De
Laprela, da }e biti odgovoran za represalije, sli~ne onima kakve su ~inili Nem-
ci na Balkanu 1941. godine, kada s zajedno sa usta{ama - Hrvatima, pobili na
stotine hiljada Srba.
Karad`i} je 22. septembra rekao Ser|u De Melju, da takvu dvojnu poli-
tiku Ujedinjenih nacija Srbi ne}e dugo trpeti i saop{tio mu, uz navo|enje doka-
za, da jedino prisustvo UNPROFOR-a u Sarajevu spre~ava njegove snage da
zauzmu grad u jednom naletu. Dodao je, da je demilitarizacija Sarajeva prima-
mljiva ideja, koja bi se mogla sprovesti, ali da sve zavisi od muslimanske stra-
ne i njene spremnosti da uspostavi prekid vatre na celoj teritoriji Bosne. Tako-
|e je najavio uspostavljanje snabdevanja grada elektri~nom strujom i gasom, ali
je to uslovio pu{tanjem Srba etni~kih talaca”, koje dr`e Muslimani.
Krajem meseca je gas” ponovno potekao i uspostavljeno je normalno
snabdevanje namirnicama, ali su elektri~ni vodovi morali iznova da se popra-
vljaju, jer su se mnogi pokidali tokom prethodnih borbi ili manjih okr{aja koji
su ~esto izbijali. Pored toga, UNHCR je jo{ jedanput imao priliku da raspodeli
pomo}, pa je izgledalo, da }e mir prevladati na ovom prostoru. Srazmerna upo-
treba sile i odustajanje od napada na ciljeve koje je ozna~io admiral Lejton
Smit, pokazivali su, da je put ka mirnom razre{enju bosanskog ~vora i dalje
otvoren. Kao rezultat podr{ke mirovnim naporima, Savet bezbednosti Ujedinje-
nih nacija u Njujorku je produ`io mirovnim snagama misiju za jo{ {est meseci.
Za to vreme su se pogor{ali odnosi sa bosanskom vladom, a Izetbe-
govi} je u svim susretima bio uzdr`an i neprijatan, ~ak neprijatniji nego za
228
Povratak ratu

vreme krize oko Gora`da. Bilo je, me|utim, nedvosmisleno, da po~etak tog ne-
trpeljivog odnosa datira od na{eg sukoba zbog incidenta koji se dogodio 18.
septembra. Moj prijatelj, novinar iz Sarajeva, 10. septembra me je privatno
upozorio, da bosanska vlada protiv mene vodi informativnu kampanju i da je
glavni nosilac te kampanje britanski predstavnik za {tampu pri Ujedinjenim na-
cijama u Zagrebu. Istovremeno, Robert Foks i Patrik Bi{op, pi{u}i za Dejli te-
legraf, komentarisali su neke vesti koje su stizale od neimenovanih zvani~nika
Ujedinjenih nacija koji su radili u UNPROFOR-u, {to je zna~ilo, da je neko od
zvani~nih ljudi iz na{eg sastava `eleo da saop{ti vest sa kojom se ostali nisu sa-
glasili ili da podmetne svoje informacije kao istinite. Mnogo opasnije od toga -
pisali su - bile su prljave igre pripremane s druge strane Atlantika, odakle su
ohrabrivali bosanske Muslimane da istraju na bojnom polju, jer }e im u tome
pomo}i NATO svojom avijacijom i bombardovanjem protivnika.
Najve}e zlo u velikom broju tih besmislenih informacija je bilo u ne-
istinitim tvrdnjama, da ja kao mirovnjak dr`im stranu Srbima i da sam naj-
odgovorniji za jednostranost UNPROFOR-a, budu}i da se nalazim na ko-
mandnom polo`aju. Moj zadatak kao mirovnjaka - isticali su oni - jeste, da
se borim za bolje uslove koji pogoduju uspostavljanju mira, {to zna~i, da
moram da otkrijem sve koji rade protiv mira, makar za to morao da optu`im
i bosansko rukovodstvo.
U Dejli telegrafu Robert Foks je objavio ~lanak, u kojem je tra`io, da se
moja komanda nad mirovnim snagama zavr{i pre roka, odnosno da me smene
sa du`nosti pre odre|enog vremena i da na moje mesto postave general-potpu-
kovnika Ruperta Smita. Sa Robertom sam bio dobar prijatelj, pa sam iskoristio

Kapetan D`ord` Voters i drugi su mi objasnili prednosti borbenog vozila Vorior,


kada sam bio u poseti Koldstrimskoj gardi.
229
Misija u Bosni

na{e poznanstvo da saznam za razloge i motive takvog istupa u {tampi. Pozvao


sam ga u 2,00 ~asa ujutro telefonom u hotel u Zagrebu i pitao ga, za{to je na-
pisao takav ~lanak kada zna da objavljeni podaci nisu ta~ni. Odgovorio mi je
nervoznim glasom, da se o tome danima javno govori u Ministarstvu za
odbranu. Rekao sam mu, da sam dan posle dolaska u Bosnu izjavio da }u sa bo-
sanskim narodom biti godinama i da o~ekujem da tako ostane.
I u Njujork Tajmsu se 25. septembra pojavio ~lanak sli~ne sadr`ine. No-
vinar me je podrugljivo savetovao da se zapitam, jesam li umoran, verovatno sa
namerom da izazove moju reakciju. Dva dana kasnije me je D`on Vilsi pozvao
i rekao, da sa visokog mesta u Ministarstvu za odbranu izjavljuju, da delujem
umorno, {to posredno govori da sam slomljen pod pritiskom te{kog posla. A ja
se, za~udo, nikada nisam ose}ao bolje. Vratio sam se 7. septembra iz ku}e Fic-
roja Meklejna na Kor~uli, ostrvu na dalmatinskoj obali. Kako sam i procenji-
vao, doga|aji na terenu su jo{ jednom pokazali, da Ujedinjene nacije imaju do-
bar pristup re{avanju problema.
Da bi ohrabrio moje kriti~are, Izetbegovi} je 27. septembra izjavio, da
}e povu}i zahtev za ukidanje zabrane na uvoz oru`ja. Daglas Herd je u jednom
govoru u Ujedinjenim nacijama pozdravio Izetbegovi}evu izjavu i dopunio je
re~ima, da nije trenutak za ukidanje zabrane”. Nije dodao re~enicu: To du-
gujemo Majklu” Rouzu”! Borbena dejstva u Bosni su jenjavala. Bilo je,” dodu-
{e, vojnih pokreta oko Biha}a, {to je pre li~ilo na neko kome{anje Abdi}evih
pobunjenih jedinica, nego na naru{avanje mirovnog procesa. Jo{ je vi{e ohra-
brivala vest, da je UNHCR smanjio pomo} od 45.000 tona u januaru na 25.000
tona i da se ona {alje svim zara}enim stranama.
Tokom posete Sarajevu ministar vojske, Nikols Soms, je izrazio bojazan,
da }e me pogoditi neprijateljski komentari, koji se objavljuju u sredstvima jav-
nog informisanja. Na kraju posete mi je rekao, da imam punu podr{ku britan-
ske vlade. Upozorio me je, da pripazim {ta se govorka iza mojih le|a, jer kod
ku}e ima ljudi koji su ljubomorni na ugled koji sam stekao u svetu. Rekao sam
mu, da me D`on Vilsi stalno obave{tava o toku doga|aja i o onome {to se pre-
pri~ava po hodnicima Ministarstva za odbranu. Spomenuo sam izjavu jednog
britanskog admirala koji je rekao da sam postao suvi{e samosvojan kada je u
pitanju mirovni proces” i da sam previ{e mekan” kada su u pitanju Srbi”. Po-
slao sam mu poruku, da Mladi}, ~ije” smo polo`aje ~esto bombardovali, ne deli
njegovo mi{ljenje.
Prilikom obilaska Sarajeva Soms, koji je i sam nekada bio vojnik, po-
na{ao se kao filmska zvezda. Mnogo vremena je provodio u razgovorima i
smehu sa lokalnim stanovni{tvom na ulicama kojima smo prolazili, ali se i
uverio, {ta su Ujedinjene nacije uradile da se mir vrati u du{e i domove ljudi
i da se popravi situacija u Bosni. Na jednom opasnom mestu, dok smo {etali
sun~anom stranom ulice, rekao sam mu da smo samo na nekoliko desetina
230
Povratak ratu

metara udaljeni od polo`aja srpske vojske na uzvi{enju, odakle snajperisti mo-


gu da pogode svaku ta~ku u toj ulici. O, pa to je ba{ veselo” - uzviknuo je on.
Saginju}i se iza niskog zida, tra`io je ”da ga slikamo kao da se krije. U stvari, ja
sam sve vreme dr`ao prekr{tene pal~eve iza le|a mole}i se, da neko ne prekr{i
protivsnajperski sporazum.
Bilo je u tom trenutku i zna~ajnijih stvari od izigravanja vodi~a po ulica-
ma. Tre}eg oktobra je odr`an veoma zna~ajan sastanak sa Vilijemom Perijem,
ameri~kim sekretarom za odbranu, koji je bio u Splitu, na kojem je najzad za-
klju~eno, da Ujedinjene nacije nikako ne mogu da se koriste za borbene zadat-
ke. Prate}i izvr{enje vazdu{nog napada na jedan srpski tenk T-55 , Peri je re-
kao: Kada se ume{amo, ho}u da dejstvujemo svom snagom. Sila nije toliko

neophodna, makar bila i srazmerna, ali je dovoljno da se vidi visoka cena, ko-
ju }e platiti onaj ko naru{ava pravila koja je uspostavio NATO”.
Iz tog saop{tenja nije bilo te{ko zaklju~iti, da ameri~ka administraci-
ja ho}e da stavi do znanja svetu, da se vra}a na koncepciju bombardovanja
Srba samo u slu~aju potrebe. Malena Aka{ijeva figura pored ogromnog
ameri~kog aviona US Air Force One (lete}e komandno mesto ameri~kog
predsednika), izgubljena me|u mnogobrojnim ~lanovima {taba koji su pra-
tili Perija, podse}ala je na Davida pred Golijatom. Na strani Ujedinjenih na-
cija je bio mali tim koji je pratio Aka{ija. Sa mnom je bio pukovnik Klifton
[reder, ameri~ki marinski oficir, koji je pro{log meseca zamenio pukovnika
Gordona Ruda kao ameri~ki oficir za vezu u Sarajevu. On je do{ao u Split
na putu za Ameriku i ja sam samo `eleo da mu pru`im priliku da razgovara
sa dr`avnim sekretarom za odbranu.
Peri je na po~etku sastanka saop{tio, da postoji ogromno neslaganje iz-
me|u NATO i UNPROFOR-a i da je cilj njegove posete da ponovno uspostavi
dobru saradnju izme|u te dve organizacije. Podsetio nas je, da NATO ne delu-
je kao nezavisna sila, nego da poma`e Ujedinjenim nacijama da bezbolno izvr-
{avaju zadatke. Nije bio pristalica ukidanja zabrane na uvoz oru`ja i borio se

protiv tog predloga u ameri~kog vladi”. D`ulvan je }utao iza njega i namrgo|e-
no posmatrao tim Ujedinjenih nacija, koji je sedeo nasuprot Amerikancima. Na
tom sastanku nije progovorio ni re~.
Peri je pitao Aka{ija, kako UNPROFOR uspeva da sprovede taktiku
smirivanja situacije na terenu i da li ima neku ideju o tome, kako bi Ujedinje-
ne nacije mogle da okon~aju sukob politi~kim putem. Aka{i je odgovorio, da
ose}anje izolovanosti koje imaju bosanski Srbi, pra}eno odbacivanjem plana
Kontakt grupe, ~esto stvara velike te{ko}e u odnosima sa njima. Oni ne pra-
ve veliku razliku izme|u NATO i UNPROFOR-a, {to ote`ava rad misije na
terenu. Ipak, nada se, da }e kombinacijom prilago|enih diplomatskih odnosa
i odlu~nih akcija mo}i da se na|e neko re{enje na prole}e idu}e godine. Upo-
zorio je Perija, da suvi{e kruto pridr`avanje pravila o zabranjenim zonama
231
Misija u Bosni

oko Sarajeva i Gora`da ima iste posledice, kao i ukidanje zabrane na uvoz oru`-
ja. Srbi }e zbog toga u UN do`iveti vi{e kao okupatore nego kao mirotvorce.
De Laprel je nastavio u istom tonu i naglasio, da u Bosni ne bi smeo da
se zanemari napredak u mirovnom procesu. Zabranjene zone su izmenile tak-
ti~ku situaciju oko Sarajeva i Gora`da, ali se mora imati u vidu, da Srbi kontro-
li{u prilaze Sarajevu i da mogu da blokiraju svaki konvoj ili da preseku dotok
struje, vode i gasa kad god za`ele. U takvim okolnostima bi Ujedinjene nacije
malo mogle da u~ine da se situacija popravi. Mirovne snage ne bi mogle da pre-
duzmu nikakve vojne korake protiv Srba. Bilo je zna~ajno, da akcije NATO ni-
su prouzrokovale prekid snabdevanja humanitarnom pomo}i i da su politi~ki
napori UNPROFOR-a u tome pomogli. On je sve vreme govorio na engleskom
jeziku i ja sam bio zadivljen njegovim napretkom.
Nikolas Moris, {ef UNHCR-a u biv{oj Jugoslaviji, izneo je svoja za-
pa`anja o humanitarnom radu misije Ujedinjenih nacija. To je bilo ne{to, {to
se nikako nije odnosilo na NATO, a najmanje kada je u pitanju bombardova-
nje Srba, ali je Peri i to slu{ao strpljivo. Bez uvijanja, ali govore}i ljubazno
i otmeno, Moris je rekao da postoje dva klju~na momenta za uspe{no spro-
vo|enje humanitarnog programa. Prvi, da skoro milion ljudi zavisi od dnev-
ne humanitarne pomo}i i da zara}ene strane obuzdava prisustvo mirovnih
snaga, {to se ne mo`e posti}i bombardovanjem. Naveo je primer prekida va-
zdu{nog snabdevanja Sarajeva. Nikakva vojna sila ne bi mogla da dr`i otvo-
renim prolaz ka Sarajevu, makar i po cenu velikog vojnog anga`ovanja, a
380.000 stanovnika Sarajeva ne bi moglo da se snabdeva samo preko pomo-
}i koja se dostavlja padobranima. Uz prisustvo UNHCR-a, uz minimalno
obezbe|enje, snabdevanje je, me|utim, osigurano.
Objasnio sam, da je moj osnovni zadatak u Bosni podr{ka naporima
UNHCR-a, a zatim i umereni pritisak na Srbe da prihvate plan Kontakt grupe,
mada to nije bio deo zadatka misije Ujedinjenih nacija. Bilo koja upotreba sile
bi morala da se sprovede bez mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Po{to sam jo{
jednom ponovio razloge koji govore u prilog nastavka mirovne misije, rekao
sam Periju, da je sa mnom i ameri~ki oficir za vezu, pukovnik Klifton [reder.
On nije o~ekivao da }u ga spomenuti, ali sekretar za odbranu je hteo da ~uje i
njegovo mi{ljenje u vezi sa situacijom u Bosni. [reder je mirno ustao i pri{ao
stolu, po{to je sedeo sa strane kao gost. D`ulvan je gledao u [redera da bi ga
upozorio, da ne govori ni{ta {to se odnosi na ameri~ku politiku prema regionu.
Me|utim, ignori{u}i to potpuno, [reder je govorio sjajno i odu{evljeno oko pet
minuta, opisuju}i ono {to su postigle Ujedinjene nacije u Bosni i podr`avaju}i
na{e stavove, kada je re~ o iznala`enju mirovnog re{enja za Bosnu. Peri je slu-
{ao }ute}i, dok se D`ulvan vrpoljio u svojoj stolici.
Ono {to D`ulvan mo`da nije znao, bilo je da je [reder rezervni oficir i
da je u civilstvu specijalista za promet nekretninama u Denveru, u Koloradu.
232
Povratak ratu

Kada je kao dobrovoljac do{ao u oru`ane snage na godinu dana, Komanda ma-
rinskog korpusa je odlu~ila da ga po{alje u Bosnu. Tokom pauze za ru~ak, posle
sastanka, predstavio sam [redera Periju. Njih dvojica su u razgovoru otkrili, da
imaju zajedni~ke prijatelje u Va{ingtonu. Dogovori sa sastanka u Splitu su bili
veoma zna~ajni i ja nikada kasnije nisam ~uo Perija, da od Ujedinjenih nacija
zahteva vi{e nego {to im dozvoljava mogu}nost koju su dobili.
Na putu iz Splita u Sarajevo spazio sam jednog mi{a kako tr~kara po po-
du Rend` rovra i upitao Gusa, da li ga je ikada ranije video u kolima. On mi je
odgovorio, da ga je primetio pre nekoliko nedelja i da je odlu~io da ga pusti da
se nastani u kolima. S vremena na vreme mu je on ostavljao u nekom kutku ko-
la par~e biskvita i zdelicu sa vodom. Ma koliko mi se to nije dopalo, njegov po-
stupak je govorio koliko misija Ujedinjenih nacija uti~e na humanost ljudi. Uje-
dinjene nacije su dostavile pokretne stambene prikolice za sme{taj ljudi, ali ni-
su brinule o njihovom krajnjem odredi{tu, pa je sada bilo pitanje {ta u~initi s
njima a da se ne prekr{e pravila misije. Kasnije sam ~uo, da je posle sastanka u
Splitu, D`ulvan pozvao Ser|a i saop{tio mu, da ga njegove kolege iz {taba NA-
TO u Monsu upozoravaju da poo{tri izve{taje, naro~ito kada su u pitanju mi-
rovni i borbeni zadaci i nedoumice u sprovo|enju programa pomo}i.
Posle povratka u Sarajevo toplo smo do~ekali Glin Evans. Jo{ ranije
smo ugovorili tu posetu, jer su joj bile potrebne sve`e informacije sa lica
mesta. Ona nikada nije pridavala veliki zna~aj pri~ama o pogor{anju odno-
sa izme|u SAD i Velike Britanije zbog Bosne. Ipak, htela je da se uveri, da
mi ne vodimo misiju prema Mogadi{koj liniji, odnosno liniji koja razdvaja
mirovnu od borbene misije jer bi to i{lo u prilog stava Alijanse koja je hte-
la da sprovodi ratne metode, a da se ne uvu~e u rat, koji bi doveo do mno-
go ozbiljnijih podela me|u saveznicima.
Posle svakog susreta je pisala zanimljiva pisma i izve{taje, pune ose}a-
nja za pravdu i istinu. Njeno poslednje pismo s naslovom Davljenje Sarajeva”?
po~injalo je re~ima: Ma ne, nikako ne”. A potom: Sarajevo ” je sada mirnije,
” ”
nego ikada ranije. Kasno no}u jedini zvuk koji se ~uje je lave` pasa. Grad je
osvetljen uli~nim osvetljenjem. Gra|ani imaju elektri~nu struju. Sedam od de-
vet pumpi za vodu radi. I{la sam u restoran na ve~eru: paradajz salata sa belim
sirom uz tele}e {nicle sa krompirom, sa mnogo hleba i sve zaliveno vinom.
Otvoreni su skoro svi restorani i kafi}i. Posle nedeljne mise u katedrali, na ko-
joj sam bila sa generalom Rouzom, pro{li smo centrom grada prepunim ljudi.
Buketi cve}a, sve`a jaja, povr}e, sportske patike, moderne nao~are za sunce,
d`ins Levi [traus ... Tramvaji, koji su nekoliko godina bili u depou, puni su

putnika. Sne`nobeli mercedes sa sarajevskim registarskim tablicama pro{ao je
pored nas. Sarajlije su `ive i zdrave”.
To sigurno nije bilo ono, {to su ratni hu{ka~i u Bosni ili bilo gde u sve-
tu voleli da ~uju. Nijedne novine nisu pisale o pobolj{anju uslova `ivota u
233
Misija u Bosni

Sarajevu. Bilo je interesantnije govoriti o stradanju grada ili se skoncentri-


sati na opis sporadi~nih borbi izme|u Srba i ostalih negde u drugim mestima
u Bosni. Mir nije bio nikakva vest za novine, ali je bosanska vlada davala
{tampi ono, {to ona tra`i.
Na planini Igman je utvr|ena demilitarizovana zona u avgustu 1993. go-
dine, kada su se muslimanske snage u rasulu povukle pred navalom srpske voj-
ske. U to vreme su Srbi dr`ali i sam vrh planine i pretili da potpuno zatvore
obru~ oko grada. Posledice toga bi bile stra{ne, pad Sarajeva neminovan, a
ujedno i pad i propast bosanske dr`ave. U bezna|u, Izetbegovi} je zakukao pred
celim svetom da mu pomogne, a postupaju}i po ultimatumu NATO, Srbi su se
povukli sa planine Igman, {to je potvr|eno i dogovorom izme|u generala Mla-
di}a i Deli}a 14. avgusta 1993. godine, dok je general Brikmon nadgledao po-
vla~enje srpske vojske. Brigadir Ver Hajers, Brikmonov na~elnik {taba, izradio
je kartu, na kojoj su jasno ozna~ene granice te novostvorene demilitarizovane
zone. Nikakve snage zara}enih strana nisu smele da ulaze u zonu pod pretnjom
izvr{enja vazdu{nih napada avijacijom NATO.
Od prole}a 1994. godine muslimanske jedinice su po~ele pokrete pre-
ma biv{im srpskim polo`ajima na planini Igman, {to su uo~ile francuske i
{vedske snage koje su kontrolisale taj prostor. Bilo je jasno, da bosanska
vlada ima nameru, dodu{e ra~unaju}i na to da }e me|unarodna zajednica
za`muriti na njihovu provokaciju, da ponovno uspostavi svoje vojne polo-
`aje na toj planini. Prirodno pravo i simpatije bi tada mogli da im poslu`e
kao izgovor i opravdanje pred me|unarodnom zajednicom za kr{enje po-
stignutog sporazuma. Bilo je nezamislivo, da NATO preduzme bilo kakvu
akciju bombardovanja dr`ave-`rtve”.
Misija Ujedinjenih” nacija je trebalo da re{i te{ko}u koja se javila - kako
delovati, a da se ne prekr{i zadatak mirovnih snaga. Ako bi se dejstvovalo pro-
tiv samo jedne strane, druga bi mogla da oceni, da se misija svrstala na njenu
stranu. Od kada su Srbi kontrolisali ve}i deo teritorije, preko koje su morali da
prolaze konvoji sa humanitarnom pomo}i, bilo je jasno, da Ujedinjene nacije ne
mogu ni{ta da urade bez njihove saglasnosti. Ako bi Ujedinjene nacije pozvale
u pomo} NATO-avijaciju da dejstvuje protiv muslimanskih snaga bosanske
vlade, moglo bi se protuma~iti, da to ~ine zbog navedenih razloga. Ako bi Uje-
dinjene nacije progledale kroz prste muslimanskoj vojsci, i ako bi ona ponovno
zauzela polo`aje na planini Igman, bez reakcije mirovnih snaga, to bi bio korak
bli`e ka ponovnom razbuktavanju rata u Bosni.
Jo{ od ranog prole}a sam insistirao na tome, da se muslimanska voj-
ska povu~e dalje od te zone. Da bi kontrola bila bolja, poja~ao sam francu-
ski bataljon sa jednom ~etom mehanizovane pe{adije britanske vojske sa
Voriorima, a zatim u periodu od oktobra do maja, i {vedskom jedinicom,
specijalizovanom za dejstva po planinskom zemlji{tu. U jednom ili u dva
234
Povratak ratu

slu~aja, posle upozorenja, {vedske snage su otvarale vatru na novozaposednu-


te muslimanske polo`aje, prisiljavaju}i Muslimane na povla~enje. Ipak, Musli-
mani su stalno iznova poku{avali isto.
Izetbegovi} je poricao prisustvo muslimanske vojske u demilitarizova-
noj zoni, mada je jednom rekao da nema ni{ta protiv, shodno ultimatumu NA-
TO, da pozovemo avijaciju da dejstvuje protiv bilo koje vojne formacije koja
se na|e na tom mestu. Rekao mi je jo{, da je izdao neopozivo nare|enje, da
muslimanske trupe napuste zonu. Bez obzira na to {to je francusku jedinicu,
pod komandom novog sektorskog komandanta generala Ervea Gobijara, unu-
tar zone napala jedna muslimanska jedinica, Izetbegovi} je protestovao: Ja
sam vam jasno rekao, da u zoni nema muslimanskih snaga”! Po~etkom okto- ”
bra muslimanska vojska je lukavije postupala. Ubacivala se u zonu no}u, ko-
riste}i nova sredstva i tehniku za no}no osmatranje, koju je dobila sa raznih
strana, da bi napadala srpske snage na obodu zone.
Na sastanku na Palama, 5. oktobra, kojem smo prisustvovali Aka{i, De
Laprel i ja, Karad`i} je protestovao zbog tih napada, jer su pale i mnoge srpske
`rtve. Tra`io je da mu se ka`e, zbog ~ega Ujedinjene nacije uvek koriste silu
protiv Srba kada prekr{e ultimatum NATO, a nikada protiv Muslimana u sli~-
nim situacijama. Dramatizuju}i stvar rekao je, da ima mnogo vi{e udovica i si-
ro~adi posle napada NATO i mnogo vi{e `rtava me|u civilima. [ta on njima da
ka`e, ako ga pitaju o nepravdi koja se ~ini Srbima? Dok je govorio zapazio sam,
da general Mladi} }ute}i ste`e pesnice i da mu niz obraze liju suze. Karad`i} je
rekao, da bi bilo bolje da Ujedinjene nacije odu iz Bosne, i da puste Srbe da za-
vr{e posao koji su po~eli a koji su morali da prekinu posle dolaska Ujedinjenih
nacija. Zavr{io je upozorenjem da }e, ako ubudu}e vazdu{ni napadi NATO bu-
du usmereni na njegove snage, smatrati da je u ratu sa Ujedinjenim nacijama i
da }e dozvoliti da srpska artiljerija tu~e polo`aje UNPROFOR-a. U tom trenut-
ku Mladi} je naglo ustao i izgovorio jednu od svojih najlu|ih pri~a koju sam
ikada ~uo o tome, {ta }e u~initi onome ko povredi Srbe.
Istoga dana nam je stigao ljutiti Gani}ev telefonski protest, koji se `alio
Aka{iju na etni~ko ~i{}enje koje se nastavlja u okolini Banja Luke, zatim na
srpsku blokadu humanitarnih konvoja i na blokadu aerodroma. Da se japanski
avion sru{i” - rekao je melodramati~no - japanski ministar za ”transport bi od-
mah dao ostavku”. ”
Te no}i smo u znak pokazivanja presudne uloge Ujedinjenih nacija u Bo-
sni, organizovali najmasovniju razmenu zatvorenika u Sarajevu. Bilo je uzbu-
dljivo gledati duge kolone autobusa, koji su ~ekali zeleno svetlo za prelazak na
drugu stranu mosta Bratstvo-jedinstvo , kao i male grupe zatvorenika koji su
prelazili most u oba pravca. Siluete francuskih vojnika koji su tapkali u mestu
da bi se zagrejali i uzrujane grupe zvani~nika Me|unarodnog Crvenog krsta ko-
ji su proveravali spiskove zatvorenika, izgledali su kao dobri duhovi, koji su se
235
Misija u Bosni

nadvili nad povr{inom reke u izmaglici. Po{to je svaka grupa zatvorenika stigla
na svoju obalu, gomile ljudi koji su tu ~ekali skoro 24 ~asa, pohrlile su da vide,
da li me|u njima ima i ~lanova njihovih porodica koje je zadr`ala druga strana.
Slede}e no}i, 6. oktobra, kada su dobili tra`ene zatvorenike, musliman-
ske diverzantske jedinice su prodrle u demilitarizovanu zonu i ubile 20 srpskih
vojnika i medicinskih sestara, sme{tenih u sanitetskoj stanici komandnog me-
sta. Pro{av{i kroz zonu oni su iznenada napali Srbe, a ve}inu pobili u vre}ama
za spavanje. Francuski lekar, koji je video tu u`asnu scenu, zabele`io je, da je
osam Srba zaklano no`evima i da je ve}ina ubijena iz blizine, metkom u poti-
ljak. Nekoliko tela je izgorelo. Ubijene su i ~etiri bolni~arke. Tog popodneva, u
otvorenom kamionu, kroz Sarajevo su paradirali muslimanski vojnici, obu~eni
u crne uniforme sa crnim trakama oko glave, ma{u}i svojim oru`jem, i uzviku-
ju}i re~i: Alah akbar”! (Bog je velik!) Rekli su nam, da je to naro~ito uve`ba-
na jedinica ” koja je upravo proslavljala pobedu na planini Igman.
Ovo je nesumnjivo bio jedan od ve}ih ratnih zlo~ina, {to je Aka{i hrabro
i rekao, kvalifikuju}i taj potez muslimanske vojske kao hladnokrvno ubistvo i
divlja{tvo. Bosanska vlada je tu akciju nazvala legitimnom vojnom operacijom.
Na{i momci su ih upravo isterali izvan zone” - brbljao je Gani}, dok je Izet-
”begovi} optu`io Aka{ija, da vre|a njegovu vojsku.
Milovanovi} je 8. oktobra poslao ljutito pismo Brinkmanu i meni u vezi
s tim napadom, optu`uju}i UNPROFOR za sau~esni{tvo. Va{om gre{kom ili
zaslugom, 37 mojih vojnika je ubijeno a 34 je ranjeno ... Niste” u~inili ni{ta, da
se spre~i ubijanje mojih vojnika. Nisu vojnici koji su pucali krivi ve} vi, gene-
rali, koji ih vodite. Ako bude osvete, jasno je protiv koga }e biti usmerena. Obe-
}ali ste ju~e, da bi taj napad Muslimana na Igman mogao danas da bude ka`njen
vazdu{nim napadom NATO. I {ta se desilo? Kao i obi~no, Vi ... niste programi-
rani da tu~ete Muslimane”. Apsolutno ta~no! Taj ~ovek je bio potpuno u pravu,
ali me to nije spre~ilo da Karad`i}u napi{em protestno pismo i da ga opome-
nem zbog snajperskog incidenta, pozivaju}i ga da kazni izvr{ioca. Kao mirov-
njaci nismo bili zadu`eni da vodimo ra~una o moralnoj osudi bilo koje strane u
ratu. Mi smo samo mogli da konstatujemo da je u pitanju ratni zlo~in, a Ujedi-
njene nacije nisu imale ovla{}enje da vode istragu niti da sude. U ratu to mo`e
da radi jedino pobedni~ka strana.
Na sastanku sa Gani}em, odr`anom tog 8. oktobra, opet sam mu skre-
nuo pa`nju da }u tra`iti vazdu{ne napade NATO, ako nai|em na muslimanske
trupe u demilitarizovanoj zoni. Kada je porekao da je iko od njegovih vojnika
bio u toj zoni, pokazao sam mu fotografiju koju su snimili moji vojnici na ko-
joj su se jasno videli muslimanski vojnici u koloni na prolazu kroz zonu. U tom
momentu on se uznemirio i po~eo da mlatara rukama po vazduhu, govore}i da
su njegovi vojnici bili u demilitarizovanoj zoni, tobo`e zbog pasivnosti snaga
Ujedinjenih nacija. U jednom momentu Gani} je rekao Dejvidu Harlandu,
236
Povratak ratu

veoma dobrom novozelandskom advokatu, koji je radio u Sarajevu za Ujedi-


njene nacije: Jasno je, da niste pro~itali sporazum o demilitarizaciji zone iz av-

gusta 1993. godine i da to uop{te ne razumete”.
Dejvid je suvo odgovorio: Zaboravljate, gospodine Gani}u, da sam li~-
no pisao tekst tog sporazuma i da” sam Vam, pre drugih, obja{njavao zna~enje
tog sporazuma”! Stvarno sam se ~esto pitao, ko je mogao da poveri takvu od-
govornost u vladi jednom potpuno nesposobnom ~oveku, koji se jo{ hvalisao i
doktoratom iz termodinamike.
Kada smo napustili Gani}evu kancelariju stigla je vest o napadu na tram-
vaj, u kojem je jedna osoba poginula, a 12 ih je ranjeno. To je bilo veoma uz-
nemiravaju}e pa sam odmah oti{ao na lice mesta, rekav{i prevodiocu, doktoru
Darku, da zaista ne vidim nadu da }e u jednoj ovakvoj zemlji, zatrpanoj varv-
arskim postupcima, ikada do}i mir. On se u svemu saglasio sa mnom.
Bilo je jasno da niko u Bosni ne `eli mir, iako smo mi iz misije Ujedinje-
nih nacija ulagali ogromne napore da uspostavimo uslove pribli`ne mirovnim.
Vo|e zara}enih strana nisu bile ni{ta bolje od svojih snajperista, po{to su uvek
minirale sve {to smo preduzimali. Nadao sam se, da }e na kraju platiti za svoje
zlo~ine, ali je za to bilo potrebno da najpre Ujedinjene nacije pretrpe posledice.
Razgovarao sam telefonom sa generalom Korvoom, na~elnikom {taba
admirala Lejtona Smita, da bismo razjasnili poziciju NATO kada je re~ o izvr-
{enju vazdu{nih napada na muslimansku vojsku, koja stalno kr{i ultimatum
NATO i upada u demilitarizovanu zonu na planini Igman. Sva moja nastojanja,
da ubedim muslimanske snage da napuste zonu, nisu imala uspeha. Ostalo mi
je samo da se pouzdam u vojnu silu, jer u protivnom, snage Ujedinjenih nacija
ne}e biti u stanju da kontroli{u situaciju. Ako ne reagujemo na te izlete” mu-
slimanskih snaga, sru{i}emo mit o neutralnosti Ujedinjenih nacija, ”ali }e i ugled
NATO biti znatno umanjen.
Korvo je odgovorio da, ako muslimanska vojska otvori vatru na snage
Ujedinjenih nacija, NATO }e odmah prite}i u pomo} francuskim vojnicima, ko-
ji su se tamo nalazili. Ina~e, NATO nije spreman da dejstvuje protiv jedinica
muslimanske armije koja se uklinila u demilitarizovanu zonu, uprkos ultimatu-
ma NATO. Prvi put sam zvani~no ~uo, da se NATO svrstao uz jednu od zara-
}enih strana. Moja briga je bila, kako da UNPROFOR izbegne takvu situaciju.
U stvari, odbijanje NATO da dejstvuje protiv muslimanskih snaga bilo je jasan
znak, da se mirovna misija Ujedinjenih nacija u Bosni bli`i kraju.
Ujedinjene nacije su i dalje imale snage i ovla{}enja, pa je Gobijar,
komandant francuskog sektora Sarajeva, istupio s idejom da jo{ jednom
proba da iskoristi svoje kopnene snage za izbacivanje Muslimana iz zone.
Bio je ~vrst individualac, koji je sebe nazvao francuskim buldogom”, iako
je bio vojnik Ujedinjenih nacija. Poticao je iz”tradicionalno vojni~ke poro-
dice, koja je davala vojnike Francuskoj jo{ od XVII veka, i mnogi od njih
237
Misija u Bosni

su izginuli u borbi. Izgledalo je, da je Gobijar odlu~io, da krene njihovim sto-


pama. Znaju}i to njegov pomo}nik, Kana|anin Dejvid Frejzer, mu je predlo`io,
da ubudu}e za vo`nju po Sarajevu koristi samo jednu Tojotu - oklopljenu i pri-
premljenu kao vozilo za ratne zadatke, umesto francuskog d`ipa, kojim se vo-
zio po gradu. Doga|aj koji sledi pokazuje, da je to bilo mudro re{enje. Idu}i na
sastanak sa Fikretom Prljevljakom, komandantom muslimanske brigade na pla-
nini Igman, Tojotu su pogodila dva metka iz snajperske pu{ke, od kojih je je-
dan zavr{io u blindiranom staklu pored Gobijarove glave. Gobijar je `eleo da
nagovori Prljevljaka, da se sa svojim vojnicima povu~e iz demilitarizovane zo-
ne, a ti hici su, verovatno, zna~ili da je odgovor negativan.
Kontrola nad planinom Igman je bila od vitalnog zna~aja za Muslimane,
jer je pored nje prolazio jedini put za Sarajevo nedostupan srpskoj kontroli. Ro-
ba je mogla da se spu{ta niz planinu do ulaza u tunel, koji je povezivao Butmir,
s jedne strane aerodroma, i Dobrinju, s druge strane. ^ak je izgra|en i mali naf-
tovod, kojim se kroz tunel mogla dostavljati nafta s kraja na kraj prolaza.
Kontrola tunela je bila u nadle`nosti Fikreta Prljevljaka, a o~uvanje slo-
bode prilaza tunelu s puta koji je vodio preko Igmana nije bilo samo strategij-
skog zna~aja za dr`avu Bosnu, nego i zna~ajan izvor prihoda od naplate usluga
za njegovo kori{}enje. Gra|ani, koji su se bavili kupoprodajom `ivotnih namir-
nica, pla}ali su prolazak kroz tunel 5.000 nama~kih maraka. Fikret Prljevljak i
njegove gazde u bosanskoj vladi nisu hteli da bez borbe dozvole, da taj prolaz
zatvore bosanski Srbi, jer bi presu{io jedan od boljih izvora prihoda.
Kad god smo pitali da li postoji taj tunel, zvani~nan odgovor Ujedinjenim
nacijama je bio da niko o tome nije obave{ten. Kada je 1993. godine misija uspela
da postigne sporazum da se aerodrom otvori za saobra}aj, trebalo je da se i srpska i
muslimanska strana saglase sa tim. Sporazumom je re{eno, ko je odgovoran za sa-
obra}aj i snabdevanje iz vazduha i na povr{ini zemlje i kako te aktivnosti sprovesti
u delo, ali niko nije spominjao podzemne prolaze. Zlonamerno tuma~enje sporazu-
ma je jo{ vi{e zao{trilo suprotnosti, pa je u najve}oj tajnosti uspostavljen prolaz za
neprekidni promet svim i sva~im tokom celog trajanja rata u Bosni.
Neretko sam pomi{ljao, da i Izetbegovi} u~estvuje u podeli dobiti od
kontrole tunela. Moje prvobitno mi{ljenje, da je re~ o ~oveku ograni~enih um-
nih sposobnosti, potisnuto je njegovom idejom o multikulturnoj i multietni~koj
dr`avi Bosni. Iako su se stravi~ne stvari de{avale na teritoriji pod kontrolom
bosanske vlade, smatrao sam, da Izetbegovi} nije obave{ten ili bar ne na pravi
na~in, naro~ito o aktivnostima i zlodelima vojske i policije. Me|utim, sada sam
ve} verovao, da je li~no odgovoran za plansko i organizovano kr{enje svih do-
govora i da je u pozadini svega njegova odluka da zadr`i svoje snage unutar de-
militarizovane zone na planini Igman.
Imao sam 15. oktobra iznena|uju}e prijateljski razgovor sa Harisom
Silajd`i}em, prvim ministrom, koji mi je rekao, da su Muslimani ozbiljno
238
Povratak ratu

ugrozili opstanak misije Ujedinjenih nacija, zbog toga {to smatraju, da im ona
smeta da obavljaju svoje poslove. Kada sam zatra`io da mi objasni takav stav
i razmi{ljanje, jer verujem da je re~ samo o kampanji bosanske vlade protiv
misije Ujedinjenih nacija, on je pristao. Rekao mi je, da su se snage u dr`avi
podvojile i da se cela zemlja nalazi u rukama zaslepljenih islamista. Naravno,
da to nije bila moja gre{ka i on li~no nema nameru da me optu`i zbog toga.
Ipak, budu}i da je s Aka{ijem svr{eno i da se aktivnosti ubrzano odvijaju,
Izetbegovi} ne}e vi{e ni da ~uje za njega, a kamoli da ga vidi i razgovara sa
njim. Rekao sam mu da gre{i i da se moraju vratiti pod okrilje Ujedinjenih na-
cija, da bismo zajedno uspostavili mir. Nisam bio protiv multietni~ke Bosne,
ali sam tra`io da se muslimanska vojska uzdr`ava od napada, dok poku{ava-
mo da o~uvamo mir. Ako mirovni proces na kraju ne uspe, NATO }e poslati
svoje trupe, koje }e borbom nametnuti mir. Pri tom sam mu naglasio, da }u se
prvi dobrovoljno javiti za izvr{enje takvog zadatka. Mnogo je lak{e po~eti rat
nego uspostaviti mir. Silajd`i} se nasmejao i rekao, da je vreme da obojica
malo spustimo loptu”. Nije on mislio da }e tokom zime do}i do vojnih ak-
” na bilo kojem frontu, ali je smatrao, da se broj prekr{aja primirja oko
tivnosti
Sarajeva ustostru~io. Svake no}i spava sa tamponima za u{i da ne bi ~uo zvi-
`duke granata u letu i eksplozije pri udaru u cilj.
Sredinom meseca nas je posetio gospodin Treverton, ~lan visokog tela za
pitanja bezbednosti Nacionalnog obave{tajnog saveta iz Va{ingtona. Zbog toga
{to je aerodrom bio zatvoren, morao je da pro|e kroz tunel, pa je u moju kan-
celariju banuo ispunjen mirisom nafte i benzina. Tokom razgovora je izjavio, da
SAD sada misle, da }e Muslimansko-hrvatska federacija biti uzaludna tvorevi-
na i da ta ideja ne mo`e da prokr~i put do Hrvata i Srba koji `ele svoje zaseb-
ne dr`ave. Tako|e mi je rekao, da i Silajd`i} privatno ima isto mi{ljenje i da je
sumnji~av kada je re~ o tom problemu. Izgledalo je, da je to mi{ljenje prevla-
dalo u Va{ingtonu, pa sam se nadao da }u uskoro videti rezultate novog reali-
sti~kog pristupa u pona{anju bosanske vlade.
U me|uvremenu sam vodio uzaludnu borbu sa Gani}em. Jednom je po-
~eo sastanak optu`uju}i me za stvari koje nisu u domenu mog rada, pa sam hteo
da napustim prostoriju i da mu ka`em da se ne me{a u na~in na koji UNPRO-
FOR re{ava svoje probleme. On je na to rekao, da }e pisati generalnom sekre-
taru Ujedinjenih nacija. I pored takvih pretnji, po{ao sam ka vratima, a on me
je uhvatio za rukav poku{avaju}i da me zadr`i u kancelariji. Kraji~kom oka sam
spazio da se jedan od njegovih vojnih savetnika slatko smeje. Vojnik nikada ni-
je tako prevrtljiv i nestalan kao politi~ar.
Po{to sam se zasitio svih la`i i nadmudrivanja u Sarajevu, oti{ao sam u
du`u posetu Gora`du. Kada sam napustio Pale, provezli smo se preko visokih
zaravni na kojima su pasli podivljali konji, a potom smo u{li u gustu bukovu
{umu, ukra{enu najlep{im bojama jesenjeg li{}a, i spustili se u dolinu Drine.
239
Misija u Bosni

Iznad nas se prostiralo jasno plavo nebo, a pored nas su seljaci orali njive sa svojim
vo~i}ima, pripremaju}i zemlju za ozime useve, bez obzira na rat. Tokom vekova ti
ljudi su pre`iveli mnoge najezde i osvaja~e, mnoge ratove i vojske, ali su znali da
`ivot dolazi iz zemlje koju su i u te{kim uslovima morali da obrade. Izgledalo je,
kao da ih ni{ta ne mo`e uznemiriti i skrenuti sa njihovog `ivotnog puta.
Gora`de je ve} mesecima `ivelo u prividnom miru. Kraljevski Glo~ester-
{ajrski, Berk{ajrski i Vilt{ajrski pukovi su zamenili puk Vojvode od Velingtona
i uspe{no su odr`avali red. Novodo{li puk je u septembru pretrpeo strahovitu
nesre}u, u kojoj su poginula ~etvorica vojnika a petorica su ranjena, u dva sao-
bra}ajna udesa koji su se dogodili kada su transporteri Sakson sleteli s puta na
planinskoj strani u blizini Gora`da. Ipak, oni su hrabro podneli tu tragediju, a
nemili doga|aj nije uticao na njihovo dr`anje, niti na izvr{enje zadatka zbog
kojeg su se na{li u ovom delu sveta.
Imao sam iscrpan razgovor sa Ra{i}em, savetnikom za politi~ka pitanja
Alije Izetbegovi}a, koji je prihvatio, da bi neka sporazumna re{enja bila delo-
tvorno sredstvo da se rat zaustavi. U njegove zadatke je pripadala diplomatija, pa
je u razgovoru birao re~i. Rekao je, da bi bilo pogubno za Gora`de i za njegove
gra|ane da su se Ujedinjene nacije povukle, jer bi ono odmah palo Srbima u ru-
ke. Za trenutak nisam poverovao da je to isti ~ovek, sa kojim sam razgovarao pre
{est meseci. Tada je bio mr{av, izgladneo i sav se tresao od hladno}e. Me|utim,
sada je njegovo lice odisalo zdravljem, a on je govorio mirno i samouvereno.
Dva dana pre toga su Srbi otvorili vatru preko Drine na kamion UNHCR-a,
koji je vozio jedan me{tanin, i ubili ga. U odbranu svog postupka Srbi su nave-
li da je kamion nosio vojnu opremu, ali takvu tvrdnju nisu mogli da doka`u. Pr-
va briga obe strane je bila da obezbede snabdevanje svojih vojnika u rovovima,
pa smo ~esto nalazili robu iz humanitarne pomo}i na samoj liniji fronta. Ne
obaziru}i se na to, britanski timovi elektri~ara i mehani~ara (REME) su radili
na putevima opravljaju}i vozila, ~ak i pod vatrom srpske artiljerije koja ih je
ponekad uznemiravala. Oklopni transporter Sakson sa svojim malim mitralje-
zom im je bio jedina za{tita, ali vojnici kao da se nisu brinuli o svojoj li~noj
bezbednosti. Mladi ljudi iz sastava Ujedinjenih nacija su rizikovali svoj `ivot,
da bi obezbedili `ivot drugih i bilo je o~igledno da se ponose time. Svaki raz-
govor s njima me je uveravao, da su moje briga i strahovanja nepotrebni. Kada
sam se te ve~eri vratio u logor, koji je postavljen na fudbalskom igrali{tu usred
Gora`da, susreo sam se sa kapelanom bataljona, koji je studirao na Braznos ko-
led`u u Oksfordu. Odu{evio sam se kad sam video, da kapelansko odeljenje i
dalje pronalazi mlade i pametne ljude za slu`bu u vojsci.
Slede}eg dana smo obi{li gradi} @epu, sme{ten u uskoj dolini, okru`e-
noj planinama, ~iji su vrhovi prelazili 1.800 metara. Vozili smo kilometrima
po bespu}u, kroz livade i bukove {ume, dok smo do{li do odredi{ta. Na jed-
nom mestu smo sreli ~obane sa stadom ovaca. Dali su nam nekoliko ovnova
240
Povratak ratu

da upotpunimo jelovnik na{e vojne menze. @iveli su kao i pre rata, kao da se
nijedan od svih tih stra{nih doga|aja nije zbivao tu oko njih. Njihov na~in `i-
vota se ni za dlaku nije promenio ve} vekovima.
@epa je bila pod za{titom jedne ukrajinske ~ete, koja je organizovala
devet stalnih kontrolnih stanica, ali je to, po svemu sude}i, bilo nedovoljno.
Oni su jedva imali dodira sa lokalnim stanovni{tvom, a komandir ~ete nije
znao ni ime predsednika op{tine. Stanje u gradi}u je bilo sumorno i tu`no,
a narod pun primedaba na pona{anje svoje vlade i pripadnika Ujedinjenih
nacija. Presrela nas je neka `ena, vidno uzbu|ena {to nedeljama nema mle-
ka za svoju bebu, a lokalni vojni komandant koji je razgovarao sa nama nije
pokazao ni trunke uzbu|enja zbog njene reakcije. Na{ prijem u @epi je bio
potpuno razli~it od onoga u Gora`du. Zato sam odlu~io da razgovaram sa
Gobijarom i da nekoliko oficira, posmatra~a iz sastava JCO, po{aljemo u
@epu da prate kako narod tamo `ivi.
U povratku smo pro{li kroz Rogaticu, gde su nas pozvali da svratimo u
{tab ~uvenog kapetana Zorana koga sam jo{ ranije sreo. On je jednom poku{ao
da nas uhapsi, jer smo foto-aparatom slikali predeo pri dolasku u @epu, koju je
on opisao kao bezbednosnu zonu. Smejao sam se njegovim optu`bama i rekao
da sam komandant UNPROFOR-a, a ne komandant borbenih jedinica, i da }u
fotografisati sve {to mi se svi|a. Naredio je da mi oduzmu film, ali im ga nisam
dao rekav{i da }u se po`aliti njegovom komandantu na Palama. Odjednom je
promenio pona{anje i kazao da sam uvek dobrodo{ao na njegovom kamandnom
mestu. Taj poziv sam iskoristio kao dobru priliku da popri~amo o svemu.
Zahtevao sam da objasni, za{to uznemirava konvoje koji prolaze kroz Rogaticu,
ali po{to on nije bio pripremljen za tu vrstu razgovora, odustao sam od daljeg
ispitivanja i re{io da problem iznesem rukovodstvu na Palama. Srda~no smo se
pozdravili i ja sam mu rekao da je uvek dobrodo{ao u {tab UNPROFOR-a u
Sarajevu, ako ga kojim slu~ajem put nanese tamo.
Ubrzo po povratku sam primio telegram od Forin ofisa, u kojem su me
obave{tavali da je Muhamed [a}irbej, bosanski predstavnik u Ujedinjenim
nacijama u Njujorku, uru~io protest protiv mog zahteva da se muslimanska
vojska povu~e iz demilitarizovane zone na planini Igman. Tvrdio je, da je
moj zahtev u suprotnosti s odredbama Rezolucije Saveta bezbednosti broj
836, prema kojoj se Muslimanima dozvoljava, da ostanu unutar demilitari-
zovane zone na Igmanu. Njegov protest je bio ~ista besmislica i ja sam se
odmah javio Kofiju Ananu u Njujork da ga podsetim, da je avgusta 1993.
godine postignut sporazum koji je va`io za obe strane u sukobu. Demilita-
rizovana zona nije isto {to i za{ti}ena zona, i bila je predmet drugog ulti-
matuma NATO. Ali, uprkos tome, Gani} je u Sarajevu uporno ponavljao tu
izjavu, o~igledno se slu`e}i starim propagandnim iskustvom da ~esto pon-
avljana la` s vremenom postaje istina.
241
Misija u Bosni

Nedugo potom smo pozvali jednog prijatelja iz muslimanske vojske,


majora Sisaka, da ve~era sa nama. Taj inteligentni oficir je bio Deli}ev
pomo}nik i odavao je utisak ~oveka, koji razume napore Ujedinjenih nacija
da uz dobro organizovane aktivnosti pomognu stanovni{tvu u Bosni.
Nedavno je zavr{io vojno {tabno usavr{avanje u Americi. Sada je bio
zadu`en kao oficir za vezu s ameri~kom ambasadom iz kom{iluka, pa smo
se re|e vi|ali. Sa `aljenjem je odbio poziv, rekav{i da nije u mogu}nosti da
nas poseti bez pratnje jednog ameri~kog zvani~nog lica iz ambasade. Dak-
le, nije vi{e bio slobodan {pijun. D`ejmi Daniel je to prokomentarisao
re~ima, da je on sada pod za{titom ambasade velike zemlje kakva je Ameri-
ka, koja je sazdana na principima slobode govora i pojedina~nih prava
~oveka, {to se o~igledno vidi na ovom primeru.
Te no}i je Gobijar odlu~io, da istera sve muslimanske vojnike iz demili-
tarizovane zone na planini Igman, pa makar morao sam da predvodi napad svo-
jih vojnika. Francuska jedinica je krenula prema polo`ajima muslimanske
vojske sa oklopnim buldo`erima u nameri da sru{i njihove rovove. Muslimani
su bacili bombe na Francuze, a ovi su odgovorili vatrom iz raketnih baca~a sa
svojih vozila, na svu sre}u bez te`ih posledica. Do zore je Gobijar izbacio mus-
limanske vojnike iz zone, osim jedne male izolovane i dobro utvr|ene grupe.
Slede}eg dana je Gobijar mirno do{ao kod predsednika Izetbegovi}a i
objasnio njemu i njegovom vojnom komandantu detalje operacije. Deli} je bio
ljut i namrgo|en, a Izetbegovi} je samo }utao. Gobijar je uvek i{ao napred i bio
je izvanredan primer svojim vojnicima. Uvek pun duha, ispunjavao je vedrinom
ljude oko sebe.
Muslimani su `estoko reagovali na tu akciju UNPROFOR-a i potegli su
sve svoje veze kako bi me smenili i na moje mesto doveli nekog drugog, sa kim
bi mogli da rade {ta ho}e. Aka{i je bio izvan sebe, a kada sam mu rekao, da }u
kopiju knjige slu`benih objava iz XIV veka, koju sam od njih dobio na poklon,
oka~iti u svom klozetu, on me je zaustavio pokretom ruke i {eretski rekao: Ne,
Majkl. Pre nego {to do|e do toga, iskoristi, pa povuci vodu”! ”
Narednog dana je major In|i}, oficir za vezu srpske vojske i jedan od
Mladi}evih obave{tajaca, upitao Majka Stenlija, {ta }e se desiti ako me Musli-
mani ubiju. Kada sam to rekao Gusu, on me je ~udno pogledao. Od kada smo
zajedno prvi put sam ga video zami{ljenog i zabrinutog.

242
Biha}

GLAVA VIII

Biha}
Ono {to smo danas uradili u Biha}u prava je ilustracija dobrobiti,
koju smo poku{ali da u~inimo humanitarnim akcijama tokom ce-
log trajanja sukoba.

Zvani~nik UNHCR-a,
novembar 1994. godine.

Britanski tim za vezu, sastavljen od jednog oficira RAF-a, tri mornari~-


ka oficira i jedne muslimanke prevodioca, koji se kretao preko linije fronta na
Kupre{kom polju u centralnoj Bosni, 25. oktobra su zaustavili i uhapsili Srbi
optu`uju}i ih za {pijuna`u. Taj tim za vezu je uspostavljen po nare|enju Endru-
jua Rid`veja, komandanta Jugozapadnog sektora, da bi se o`iveo rad oficira
UNMO. Rid`vej je tra`io od njih, da uspostave vezu sa bosanskim Srbima u
Kupresu. Ne znaju}i ni{ta o borbama u tom kraju, odlu~ili su da pro|u kroz li-
niju fronta. Poku{aji Rid`veja da ih oslobodi nisu uspeli i Mladi} je, sa vidnim
izrazom zadovoljstva na licu, objavio na na{em narednom sastanku na Palama
da se uhap{eni ljudi smatraju {pijunima i da }e biti ka`njeni u skladu sa srpskim
zakonima. Budu}i da je to pitanje u Engleskoj podignuto na najvi{i nivo, zamo-
lio sam Viktora Andrejeva da upotrebi svoje veze, kako bi nam omogu}ili da
uspostavimo vezu sa zatvorenicima.
Rekao mi je da ne mo`e tako ~esto da koristi svoju vezu, ali je ipak te-
lefonirao svom starom prijatelju u Moskvi. Bilo je jasno, da je to ~ovek s
ogromnim uticajem, jer nam je ve} posle 24 sata javljeno da mo`emo da po-
setimo zatvorenike. Rid`vej je na sve na~ine poku{avao da se sastane sa lo-
kalnim komandantom srpske vojske na liniji fronta i da tu zaklju~e dogovor
o prelasku tima preko linije. Mladi} je reagovao ljutito zbog Viktorove in-
tervencije. Slede}i put kada uhvatimo britanske {pijune - rekao je - ubi}emo
ih na mestu. Taj doga|aj je nesumnjivo pogor{ao odnose izme|u Ujedinjenih
nacija i bosanskih Srba. Koljevi} me je 30. oktobra telefonom upozorio, da su
Muslimani po~eli napad kroz demilitarizovanu zonu na planini Igman i da na-
preduju snagama ja~ine brigade prema Trnovu. Pomalo skru{eno, a povremeno
i sa besom u glasu, rekao mi je, da }e biti nare|eno masovno bombardovanje
243
Misija u Bosni

244
Biha}

Sarajeva, ako muslimanska vojska ne zaustavi napad u roku od dva sata. Posle
njegovog dugog de~a~kog optu`ivanja obe strane (muslimanske i mirovnja~ke),
smirili smo razgovor. Razmi{ljao sam o mogu}nosti, da u Bosni ponovno mo`e
buknuti op{ti rat, {to je bilo gotovo izvesno s obzirom na zbrku koja je vladala u
tom trenutku. Bio sam uznemiren mogu}no{}u da Srbi izgube taj grad, jer bi, u
tom slu~aju, celokupan ju`ni deo srpske teritorije bio odse~en od Pala. Ubedio
sam Koljevi}a, da }u odmah proslediti njegovu poruku bosanskoj vladi.
Ve~erao sam sa Gobijarom u zgradi Po{te, nadaju}i se da }u biti u stanju
da zavr{im jelo pre nego {to rat ponovno po~ne, a granate srpske artiljerije za-
spu grad. Ni{ta se nije dogodilo. Posle ve~ere smo ~ak imali vremena da peva-
mo francuske legionarske pesme u baru.
U Rezidenciju sam se vratio ne{to iza pono}i. Koljevi} mi je jo{ jednom
telefonirao. Ovoga puta je potpuno izgubio kontrolu nad sobom i kre{tao je vi-
sokim glasom. Rekao je da }e, ako Ujedinjene nacije ne zaustave muslimanski
napad i ako put Trnovo - Pale bude prese~en, on li~no narediti, da se ga|a Sa-
rajevo. Idite do|avola svi vi tamo”, odbrusio sam i spustio slu{alicu. Nije po-

sao Ujedinjenih nacija bio da interveni{u izme|u dve zara}ene strane u direkt-
nom sukobu. Svi smo radili ono {to smo najbolje znali i mogli da bismo upo-
zorili vo|e strana u sukobu, da je bolje da se razlike u stavovima re{avaju po-
liti~kim sredstvima, a ne silom. Pre nego {to sam zaspao, stavio sam tampone u
u{i, ako Koljevi} kojim slu~ajem re{i da ostvari pretnju. Me|utim, to je bila
jedna od mirnijih sarajevskih no}i.
Narednog dana smo se Viktor Andrejev i ja odvezli na Pale, da odr`imo
rutinski sastanak u vezi sa snabdevanjem Srba gorivom za zimu. Tokom zime
1994. godine, zbog ekonomskih sankcija koje su nametnute Beogradu i Palama,
UNHCR je preuzeo obavezu da Srbe snabdeva ogrevom, ali nije spreman da
odr`ava prohodnim puteve. Trebalo je snage i vremena Ujedinjenim nacijama
da ra{~iste puteve od snega i da odr`e njihovu prohodnost. Ljudi iz UNHCR-a
su snabdevali stanovni{tvo i hranom koje, zbog sankcija, nije bilo za srpski na-
rod u Bosni. Koljevi} se nije se}ao na{eg razgovora od prethodne no}i i bilo je
o~igledno, da pati od glavobolje. U stvari, nisam nikada mogao da procenim ni
Koljevi}a, ni njegove kolege na Palama, i nikako nisam uspevao da doku~im da
li oni stvarno misle ono {to ka`u ili samo izvanredno glume.
[to se njihova politi~ka i vojna pozicija vi{e uzdizala ili padala, i {to su bi-
li izolovaniji u re{avanju politi~kih pitanja, Srbi su postajali sve nerazumniji. Bez
obzira na ~injenice i doga|aje koji su pokazivali suprotno, oni su i dalje verova-
li da mogu da postignu odlu~uju}u vojnu pobedu protiv Muslimana. Prvi put u
toku rata su izgubili deo teritorije s kojom su mislili da trguju radi postizanja mi-
ra, bar tako su govorili, ali su odbijali da prihvate politi~ki razgovor. Ne ra~una-
ju}i gubitke koje su pretrpeli oko Trnova, oni su bili pod velikim pritiskom mu-
slimansko-hrvatskih snaga kod Kupresa. Na tom frontu su Hrvati i Muslimani,
245
Misija u Bosni

kao zajedni~ka vojska Federacije, ujedinili snage i uspeli da stvore nadmo}niju


silu sa ve}om vatrenom mo}i od one koju su imale srpske snage u tom kraju.
Posle pobede nad Fikretom Abdi}em, Dudakovi} je po~eo ofanzivu pre-
ma jugu, van biha}ke za{ti}ene zone, s o~iglednim ciljem da spoji svoje snage
sa muslimansko-hrvatskim snagama kod Kupresa. To napredovanje 5. korpusa
je oslabilo njegov levi bok, koji je bio izlo`en udarima srpskih snaga. Me|utim,
zbog oskudice u municiji i gorivu, Srbi nisu bili u stanju da koncenti{u svoje
oklopne jedinice i artiljeriju da bi izvr{ili odlu~niji protivnapad. Bilo je sigur-
no, da }e Srbi posti}i neke uspehe, ali i da ne}e mo}i da dr`e tako veliku teri-
toriju koju su osvojili jo{ 1992. godine.
Na sastanku na Palama, 31. oktobra, Karad`i} se pojavio izmu~en i po-
ti{tenog raspolo`enja. Bore na njegovom licu su bile o{trije i deblje, prsti su
mu podrhtavali, a na njihovim krajevima su se videli nagri`eni nokti. On se ne-
davno proglasio za vrhovnog komandanta i odr`ao sve~ani govor na televiziji,
obu~en u vojni~ku maskirnu uniformu. Izgledalo je, kao da je izgubio samo-
kontrolu. Koljevi}, koji je dve godine kasnije izvr{io samoubistvo, tako|e se
od izvanrednog {ekspirologa - kakvog sam ga upoznao kada sam do{ao u Bo-
snu - pretvorio u pravog ludaka. Crveneo je u licu na najmanju provokaciju i
psovao visoko piskavim glasom. Jovan Zametica, Karad`i}ev politi~ki savet-
nik, pokazivao je Majku Stenliju kolekciju pi{tolja i automatskih pu{aka, koju
je ~uvao ispod svoga kreveta. U nekim boljim vremenima on je studirao na
Marlboro koled`u u Engleskoj i za Me|unarodni institut za strategijske studi-
je u Londonu je napisao zapa`en esej o istoriji. Mnogo zagonetniji, general
Mladi}, koji je obi~no bio gvozdenog zdravlja, nije bio na Palama u to vreme,
jer je, kao i obi~no, pripremao neku ofanzivu protiv Muslimana.
Po~etkom novembra sam se pridru`io Aka{iju i De Laprelu radi sastanka
sa Kontakt grupom. To je bilo prvi put da ih predstavnik UNPROFOR-a form-
alno susre}e, od kada su javnosti izlo`ili svoj plan uzmi ili ostavi” sa mapama.
To je bila nespretna dru`ina. Ameri~ki ambasador ^arli” Tomas je li~io na juna-
ka iz nekog komada Tenesi Vilijemsa, sa bledim plavim o~ima, sivkastom ko-
som i nekom neodre|enom grimasom stalno prisutnom na licu, {to mu je dava-
lo polunamrgo|en i polunasmejan izraz. Kasnije sam primetio, da je bio izuzet-
no zabavan. Nema~ki ambasador Mihael [tajner je bio razapet izme|u `elje
NATO da bombarduje Srbe, ~ak i za vreme pregovora, i uzdr`anosti Francuza.
Bio je najiskusniji u grupi i imao je veliki uticaj na ostale.
Zotov, ruski ~lan Kontakt grupe, bio je stari sovjetski diplomata stalji-
nisti~kog tipa. Govorio je malo o situaciji u Bosni, ali je stalno skretao pa`nju
na to, da se nova demokratska Rusija protivi namerama NATO da bombarduje
Srbe. Po{to sam ~esto bio na meti ameri~ke i muslimanske {tampe kao pobor-
nik ideje da bi NATO samo pogor{ao situaciju i smetao mirovnoj misiji ako bi
intenzivirao bombardovanja, smatrao je da smo saveznici i ~esto mi je upu}ivao
246
Biha}

ohrabruju}e osmehe. Pozicija francuskog i britanskog ambasadora je bila


ne{to izme|u ruskih i ameri~kih stavova. Oni su shvatili potrebu, da se po-
dr`i mirovna misija Ujedinjenih nacija, ali su se zalagali i za ~vr{}u pove-
zanost u okviru Kontakt grupe, iako ne i na strani Amerikanaca. Zbog toga
je Kontakt grupa pretrpela neuspeh, najpre zato {to se nije konsultovala s
Aka{ijem u vezi sa svojim planom i mapama, {to je, naravno, izazvalo le-
denu atmosferu od po~etka sastanka.
Aka{i je po~eo sastanak ljubaznim govorom i izvinjenjem da nije pre-
vi{e raspolo`en” za razgovor, jer ga u toku rada niko iz Kontakt grupe nije” ni o
~emu pitao, a naro~ito uo~i predstavljanja Srbima njihovog plana uzmi ili
ostavi”. Postojanje nekog drugog me|unarodnog tela u pregovara~kom ” proce-
su, u kojem u~estvuju Ujedinjene nacije, ne bi smelo da pro|e bez razgovora sa
predstavnicima Ujedinjenih nacija, niti da prouzrokuje te{ko}e pregovara~ima
mirovnih snaga, {to se doga|alo poslednjih {est meseci. Ni Ujedinjene nacije,
ni Kontakt grupa, nisu u~inili nikakav napredak, jer je o~igledno, da su zara}e-
ne strane izabrale rat kao najbolje re{enje” da zavr{e sukob.

Nije bilo ba{ diplomatski, ali me je Aka{i pozvao da predstavim stanje u
Bosni. Objasnio sam Kontakt grupi, da njihova politika izolacije Srba nema iz-
gleda na uspeh, jer se oni u takvim situacijama jo{ vi{e povla~e u sebe. Njihovi
predlozi bi trebalo da budu neka vrsta psiholo{kog pritiska na Srbe, u okviru po-
sebnih takti~kih postupaka koji mogu da daju rezultate, samo ako se i sa srpskom
stranom odr`ava veza. Strategija Kontakt grupe je samo jo{ vi{e izolovala Srbe,
{to je moglo da ima mnogo te`e posledice. Mirovna misija bi u takvom stanju za-
pala u }orsokak, jer bi borci, po{to nema izgleda na mir, potegli oru`je.
Objasnio sam, da bi mnogi politi~ki i vojni sporazumi koje su Ujedinje-
ne nacije sklopile sa Srbima i Muslimanima - koji su doprineli da se polo`aj
Gus i kapetan D`eremi
Beg{ou, moj komandir
komande stana u kabini
ruskog Antonova, tokom
leta za Sarajevo. Trenutak
opu{tanja je bio kratak, jer
se avion, u blizini
aerodroma, umalo nije
sru{io.

247
Misija u Bosni

stanovni{tva pobolj{a - bili po{tovani, da bosanska vlada nije negirala i potce-


njivala postignute uspehe i da se nije opredelila za rat. Ako bi se vojna situaci-
ja i dalje pogor{avala, preporu~io bih, da nacije koje daju jedinice za mirovne
snage povuku svoje ljudstvo iz Bosne. Nije bilo svrhe dalje rizikovati `ivot voj-
nika, ako nije bilo nade da se postigne mir. Povla~enje misije Ujedinjenih naci-
ja iz Bosne bi moglo da dovede do vojnog poraza muslimanske vojske i do kra-
ha bosanske dr`ave, osim ako NATO ne bi tamo rasporedio svoje snage. Posle
mog izlaganja je nastao tajac. Trebalo mi je dugo da shvatim, da oni koji kriti-
kuju mirovni pristup kakav su vodile Ujedinjene nacije u Bosni, nikada ne bi
prihvatili da je jedina zamena miru - rat.
Devetog novembra su Ujedinjene nacije napadnute sa neo~ekivane
strane. U toku ve~ere u Njujorku, D`ord` Soro{, finansijer i ~ovekoljubac,
optu`io je pripadnike mirovne misije Ujedinjenih nacija u Bosni da postu-
paju kao sitne vo|e kriminalaca ili stra`a u nacisti~kim koncentracionim lo-
gorima. Optu`io me je, da sam previ{e popustljiv prema Srbima. To je pre-
vr{ilo svaku meru, pa sam odlu~io da mu li~no telefoniram u Njujork, pre
nego bilo {ta drugo preduzmem.
On je bio u svojim kolima u trenutku kada sam ga pozvao, pa je jedva
razumeo moje re~i. Da li je to ba{ general Rouz iz Sarajeva”? - pitao je.

Naravno, gospodine Soro{” - odgovorio sam - zovem Vas da bih Vam
skrenuo” pa`nju, da ne razgovarate sa novinarima o Ujedinjenim
” nacijama na
na~in na koji ste to u~inili sino} za vreme ve~ere. Mi obojica, svako na svoj na-
~in, poma`emo narodu Bosne i mislim da bi bilo bolje, ako bismo se razumeli
i radili zajedno”.
Da bi odbranio svoju izjavu, on je ponavljao ono {to je propaganda protiv
Ujedinjenih nacija plasirala kao ~injenice i ono {to je ~uo od zvani~nika bosanske
vlade. Ispravljao sam ga u mnogim suludim tvrdnjama, poput one da UNPRO-
FOR snabdeva bosanske Srbe gorivom za tenkove. Objasnio sam mu, da je re~ o
UNHCR-u koji srpskom narodu doprema ogrev za zimu. Pitao sam ga, odakle mu
takve podvale. On me je uveravao, da je potpuno upu}en u situaciju u Bosni. Od-
govorio sam mu, da bi trebalo da do|e u Bosnu i da se li~no uveri u to kako rade
Ujedinjene nacije i {ta se de{ava sa narodom, jer bi samo tako mogao da odbaci
ono {to mu poturaju kao istinu. Mi kao mirovna misija ne mo`emo da spre~imo
da se zara}ene strane tuku me|u sobom, ali se staramo da svaku vrstu humanitar-
ne pomo}i dostavimo u svaki kutak zemlje, izvr{avaju}i program pomo}i u rat-
nim uslovima, da bismo spasli milione ljudi. Ujedinjene nacije su pomogle, da
mnogi ljudi odr`e `ivot u toj potpuno opusto{enoj zemlji. Vojna sre}a se sada
okrenula protiv Srba i na kraju }e verovatno oni moliti za mir. Ipak, ono {to je bi-
lo najzna~ajnije za narod Bosne jeste, da misija Ujedinjenih nacija nastavlja da iz-
vr{ava svoj zadatak. Na kraju razgovora je njegov ton bio mnogo bla`i i mek{i,
pa smo se dogovorili da se sretnemo prvom prilikom.
248
Biha}

Vojna situacija u Bosni se donekle stabilizovala, ali se broj prekr{aja pre-


kida vatre oko Sarajeva pove}ao na oko 3.000 dnevno. Ta brojka je izazivala
zlurade komentare u NATO i ohrabrila sredstva javnog informisanja, koja su
slala reporta`e iz Holidej ina, da se nasilje u Sarajevu izmaklo kontroli i da se
spiralno uve}ava.
Statisti~ki podaci o prekr{ajima prekida vatre, koje je svakodnevno
radio francuski sektorski {tab u Sarajevu, ponekad su bili predmet prave
sprdnje. Svaki polo`aj snaga Ujedinjenih nacija oko Sarajeva je bio izlo`en
mnogobrojnim pogocima i na kraju je svaki od njih imao svoj poseban re-
kord, koji su novinari dodavali ukupnom broju prekr{aja iz biltena francu-
skog sektora. Primera radi, mitraljeska vatra za vreme jednog ven~anja je
zaslugom novinara mogla da bude predstavljena kao tragi~an doga|aj, o
kojem bi odmah trebalo da raspravlja Savet bezbednosti u Njujorku. Mno-
go jakih eksplozija se ~ulo po Sarajevu, naro~ito kada su muslimanske je-
dinice po~ele dejstva prema Jevrejskom groblju. Moj {tab je procenio, da
muslimanske snage pucaju nasumice, da bi pove}ale pritisak u gradu i oko
njega i da bi ponovno u~vrstile uverenje u narodu da je rat neminovan, a po-
liti~ko re{enje sukoba pro{lost koju treba zaboraviti.
Mnogo su ozbiljniji bili izve{taji koje smo primali od Francuza, da su
muslimanske trupe u gradu otvarale vatru na sopstvene gra|ane. Jedan od ta-
kvih slu~ajeva se zbio kada je ga|an tramvaj sa zgrade na muslimanskoj strani
linije razdvajanja, koju je dr`ala neka paravojna policija. U drugom slu~aju,
zbog posledica minobaca~kog napada u blizini Rezidencije, ubijeno je dvoje
dece, a dve mine su pale na istu lokaciju kada je francuski tim istra`ivao prvi
slu~aj. To ponovljeno ga|anje su mogli da izvedu samo Muslimani sa vatrene
linije. Na drugoj strani grada su u vi{e navrata avione s oznakama Ujedinjenih
nacija i NATO, prilikom sletanja na aerodorom, ga|ali su vojnici iz musliman-
skog naselja Butmir.
Bosanska vlada je uvek negirala, da njene snage otvaraju vatru na sop-
stveni narod i na pripadnike misije Ujedinjenih nacija. ^ak su postavljali pita-
nje, da li su Ujedinjene nacije u stanju da u uslovima gra|anskog rata ta~no
utvrde ko je ga|ao u nekom posebnom slu~aju i da li je mogu}e ta~no utvrditi
mesto odakle je ga|ano. Nismo isklju~ivali mogu}nost, da bosanska vlada ne
u~estvuje u tom poslu i da nije izdavala nare|enja da se otvara vatra. Li~no sam
bio ube|en, da muslimanska vojska otvara vatru nasumice da bi izazvala Srbe
da dejstvuju protiv civila, a i kada su ga|ali civile, ~inili su to s namerom da op-
tu`e Srbe. U stvari, ~ak i u uslovima najve}e odgovornosti za stradanje civila u
ratu u Bosni i ogromnih la`i koje su izgovarali podjednako i Srbi, i Hrvati, i
Muslimani, nije se moglo re}i, da su svi bili bez stida i srama. U civilizovanim
sudskim sistemima jedno ubistvo se ne stavlja u ravan sa serijskim ubistvima,
{to se ovde pokazalo kao pravilo.
249
Misija u Bosni

Uprkos pove}anom broju prekr{aja sporazuma o prekidu vatre, broj ci-


vilnih `rtava se nije mnogo uve}avao i `ivot u Sarajevu je mogao da se nastavi
skoro na isti na~in kao tokom leta. Kao odgovor na pove}ano me|unarodno in-
teresovanje za porast nasilja, jednostavno sam prestao da objavljujem izve{taje
o tome, mada smo nastavili sa praksom da upoznajemo novinare sa situacijom
i doga|ajima, ako bi bilo civilnih `rtava. Odlu~io sam se na taj korak, da bih
smanjio politi~ki pritisak NATO da pove}a broj kaznenih akcija protiv Srba. Vi -
{e puta sam obja{njavao celishodnost svoje odluke, ali su me stalno optu`ivali,
da {titim Srbe prikrivanjem istine o vojnoj situaciji oko Sarajeva. U{ao sam jed-
nostavno u svet, u kojem je izre~ena istina tuma~ena kao la`. Bilo je, ipak,
mnogo hitnijih stvari za re{avanje i ja sam brinuo o te`oj situaciji koja se raz-
vijala na drugim mestima u Bosni.
Srbi su najzad zaustavili napredovanje Muslimana prema Trnovu, jugoi-
sto~no od Sarajeva. Njihov uspeh u isto~noj Bosni im je omogu}io da pregru-
pi{u snage i da prebace oklopne jedinice na zapad, gde su muslimansko-hrvat-
ske snage probile liniju na Kupre{kom polju i jurnule kroz bre{u. Ta ofanziva je
zaustavljena zbog toga {to su Hrvati, zauzev{i svoje tradicionalne prostore - sa
kojih su proterani pre dve godine - sada iznenada prestali da se tuku i povukli
svoje tenkove i topove, ostavljaju}i muslimansku pe{adiju bez podr{ke, suo~e-
nu sa srpskim tenkovima i artiljerijom. Bilo je jasno, da je nemogu}e da Musli-
mani bez artiljerije i tenkova zauzmu Donji Vakuf, koji je bio njihov slede}i cilj.
Sredinom novembra omogu}io su omogu}io uspeli da se srede na dva od
tri fronta na kojima su mogli da preduzmu dugo najavljivanu ofanzivu ju`no od
Biha}a na izlo`eni levi bok Dudakovi}evih snaga u zoni oko tog grada. Musli-
manska vojska je pora`ena i Dudakovi} se povukao u Biha}, na iste polo`aje,
na kojima je bio i pre mesec dana. Ovoga puta se Srbi nisu zaustavili na starim
polo`ajima, nego su nastavili da gone muslimansku vojsku i da je sabijaju unu-
tar za{ti}ene zone. Poraz 5. muslimanskog korpusa me nije iznenadio. To je bi-
la repriza onoga, {to se u aprilu desilo u Gora`du. Mnogi oficiri biv{e JNA su
bili Srbi i, mora se re}i, dobro obu~eni na sovjetski na~in u izvo|enju maneva-
ra i borbenih dejstava, naro~ito kada je bila u pitanju koncentracija snaga i sred-
stava za izvr{enje odsudnog napada. Bosanska srpska vojska je to dosledno
sprovodila. Muslimani, s druge strane, nisu bili dobro vojni~ki pripremljeni i
njihova vojska je bila sposobna samo za izvo|enje ograni~enih napada na Srbe.
Deli}, koji nije bio vojni strateg, otpo~eo je napad na pet razli~itih pravaca isto-
vremeno. Njegova vojska nije imala vatrenu podr{ku, ni pozadinsko obezbe|e-
nje za borbu na jednom jedinom pravcu.
Vreme, ipak, nije bilo na strani Srba. I dok je trajala zabrana, oru`je je do-
lazilo u Bosnu. Iznenadna odluka predsednika Klintona, da se zabrana vi{e ne
sprovodi, bila je signal Srbima da po`ure sa vojnim aktivnostima. Znaju}i, da }e
ta nova odluka ubrzati uspostavljanje ravnote`e snaga i da }e se stvoriti izvesna
250
Biha}

neravnote`a na njihovu {tetu, oni su preduzeli munjevitu i energi~nu vojnu ak-


ciju. Viktor i ja smo oti{li na Pale da poku{amo da ih opomenemo, da ne na~i-
ne istu gre{ku kao sa Gora`dem, ali nas je Karad`i}, ljut na sve, opomenuo da
Srbi ne ponavljaju gre{ke i da se ne}e zaustaviti ~ak ni pod vazdu{nim napadi-
ma NATO. U to vreme su oni imali nameru, da okupiraju celu za{ti}enu zonu i
da uni{te sve jedinice 5. muslimanskog korpusa, koji je sada spao na samo ne-
koliko stotina ljudi.
U me|uvremenu je Silajd`i}, koji je samo dva dana ranije izjavljivao, da
je muslimanska vojska u tom ~asu sposobna da porazi Srbe, uporno tra`io va-
zdu{ne napade NATO protiv njihovih snaga koje okru`uju Biha}. Na severu te
zone je Fikret Abdi} ponovno zauzeo Veliku Kladu{u, {to je poja~alo pritisak na
5. muslimanski korpus, kojem je pretilo potpuno uni{tenje. Samo su me|una-
rodni pritisak na Srbe i akcija Ujedinjenih nacija mogli da spre~e potpuno osva-
janje Biha}a. U tom slu~aju bi najmanje 180.000 Muslimana, koji su `iveli u toj
zoni, bilo stavljeno pred stra{an izbor - ili da se sele na neko drugo mesto, ili
da umru. Bez obzira na ograni~ene mogu}nosti mirovnih snaga Ujedinjenih na-
cija u Biha}u, Muslimani su bili sigurni, da }e UNPROFOR biti okrivljen za
mogu}u katastrofu. Oni nikada ne bi prihvatili, da je gubitak Biha}a direktna
posledica nemo}i njihove sopstvene politike i poraza njihove vojske.
Banglade{ka jedinica iz sastava mirovnih snaga Ujedinjenih nacija,
razme{tena u zoni Biha}a, bila je nedovoljno opremljena za delovanje u ta-
kvoj situaciji. Po{to su tek nedavno stigli u Bosnu, ve}i deo njihove opreme
je ostao u Zagrebu i oni nisu mogli da je dobiju zbog prekida veza u toku
borbi. Tokom no}i je temperatura padala ispod ta~ke smrzavanja, a bilo je
~ak i snega. Zbog njihove islamske veroispovesti, Mladi} ih je smatrao ne-
prijateljima Srba, ba{ kao i doma}e Muslimane. U vi{e navrata je protesto-
vao kod mene, nagla{avaju}i da banglade{ke osmatra~nice u~estvuju u ko-
rekturi muslimanske artiljerijske vatre.
Da bih oja~ao pozicije jedinice iz Banglade{a, njihovoj komandi sam pri-
dodao jedan mali {tab Ujedinjenih nacija u Biha}u, na ~ijem je ~elu bio kanad-
ski oficir, pukovnik ^arls Lemije. Pored toga, poslao sam i jedan tim oficira
JCO. To oja~anje je trebalo da omogu}i banglade{kom komandantu, pukovni-
ku Salimu, da koncentri{e svoje napore na izvr{enje glavnog zadatka bataljona,
umesto {to se uplitao u situaciju koja je li~ila na propagandno maslo i samim
tim bila uperena i protiv samog Banglade{a.
Banglade{ani su bili simpati~ni vojnici iz Bengalskog zaliva. Nikada se
nisu interesovali za pitanja kao {to su fizi~ka kondicija i uslovi sme{taja, mada
su bili u najgoroj situaciji od svih mirovnih jedinica u Bosni. Krajem novembra
su bili primorani, da to~e ulje i gorivo iz svojih vozila kako bi potpalili male pe-
}i pomo}u kojih su se grejali. Kada je re~ o njihovoj fizi~koj izdr`ivosti, me|u
novinskim izve{ta~ima je kru`ila pri~a, da jedva ~ekaju da idu u patrolu, jer su
251
Misija u Bosni

dobijali vre}e za spavanje i oru`je, u kojima su ina~e oskudevali, po{to su, na-
vodno, imali samo po jednu vre}u i po jednu pu{ku na dva vojnika. Vi{e puta je
Salim obja{njavao, da oni uzimaju vre}e za spavanje i pu{ke jedino kada treba
da zano}e na otvorenom prostoru. Me|utim, ~injenica je, da su vojnici i u kre-
vetima spavali u odelu, pokriveni svim {to bi se na{lo u prostoriji, kako bi se
za{titili od hladno}e. Vojnici koji nisu imali pu{ke nosili su pu{komitraljeze, pi-
{tolje za li~nu odbranu ili neko drugo li~no naoru`anje. Ube|en sam, da je sve
bilo isto, kada je oru`je u pitanju, kao i u bilo kojem britanskom bataljonu.
Dok je trajao prekid vatre oko Biha}a, ne{to mi je zapelo za oko. Jesenas
su Srbi po~eli da razvijaju na polo`ajima svoje protivvazdu{ne sisteme za sred-
nje i velike visine, valjda da bi parirali nekom odlu~nijem anga`ovanju NATO.
Do tada su koristili samo rakete SA-7 za male visine (dodu{e, tim raketama su
uspeli da sru{e Si harijer kod Gora`da, u aprilu). Me|utim, 4. novembra ispali-
li su dve rakete SA-2 sa pokretnih lansera nedaleko od Biha}a. Nisu pri~inili
nikakvu {tetu, ali su pokazali, da mogu na velikoj visini da napadnu vazduho-
plovnu patrolu NATO.
Kao u inat, NATO je odlu~io da {alje samo patrole u parovima, i to
po jednu po pravcu. Ranije se poneka patrola uvek nalazila nad nekim de-
lom Bosne. Rakete SA-6 i SA-2, koje su bile opremljene modernim rada-
rima za pra}enje i ni{anjenje, po~ele su da ugro`avaju primenjenu taktiku
letova u parovima. Zato je i NATO promenio taktiku, pa su patrole bile
brojnije, {to je omogu}avalo izvesnu elektronsku premo} nad radarima
protivvazdu{ne odbrane. To je, naravno, pove}alo tro{kove patroliranja i
optere}ivalo ograni~ene kapacitete, koje je NATO u Italiji imao na raspo-
laganju. Ve} u novembru 1994. godine je postalo jasno, da NATO vi{e ne
mo`e da pru`a stalnu vazdu{nu podr{ku snagama Ujedinjenih nacija.
Druga posledica, koju je izazvala nova ratna oprema srpske vojske, bio je
zahtev admirala Lejtona Smita, iz Napulja, da se primeni strategija napada na
najva`nije protivvazdu{ne sisteme bosanskih Srba. To je podrazumevalo orga-
nizovanje prave vazduhoplovne operacije, sli~ne onima koje su preduzimane u
toku rata u Zalivu protiv Iraka, pre nego {to je po~ela kopnena ofanziva. Takva
vrsta dejstva je bila apsolutno nepodudarna sa mirovnom misijom Ujedinjenih
nacija. Kada su, najzad, po~eli napadi na strategijske ciljeve u avgustu 1995.
godine, misija Ujedinjenih nacija je prakti~no prekinuta i na brzinu je zavr{ena.
General Mladi} je brzo stekao prednost zbog smanjenog broja letova
NATO-aviona u podr{ci snagama Ujedinjenih nacija u Bosni. Tokom 19. novem-
bra srpski avion, dejstvuju}i s aerodroma Udbine, koji se nalazio na srpskoj teri-
toriji u Hrvatskoj, bombardovao je ciljeve u Cazinu, nedaleko od Biha}a. Za let s
udbinskog aerodroma do Cazina je bilo potrebno samo nekoliko minuta, a Mla-
di} je znao da NATO-avioni koji pole}u iz svojih baza u Italiji nemaju {ansi. On
je tako|e znao, da NATO trenutno ne odgovara da ga|a ciljeve u Hrvatskoj.
252
Biha}

Koncept tehnolo{ke asimetrije - kori{}enje zastarele opreme na politi~ki


osetljivom terenu, donosi pobedu i nad tehnolo{ki nadmo}nijim neprijateljem.
General Mladi} je uspe{no ~inio ono, {to su najpre radili Vijetnamci a potom i
Avganistanci u ratu protiv svetskih supersila, ali niko u NATO to nije uo~io. Sve
je izgledalo druga~ije nego u ratnim igrama NATO, koje su razra|ivane tako, da
NATO uvek pobe|uje i da nema dostojnog protivnika.
Zbog srpskog napada na Cazin, u kojem je stradalo mnogo civila, bosan-
ska vlada je odmah uputila protest Me|unarodnoj zajednici. Kada se to desilo,
telefonirao sam De Laprelu, koji mi je rekao, da je pod velikim pritiskom da od-
govori vazdu{nim napadima na celokupan srpski protivvazdu{ni sistem. ^ak je
i brigadir Roj Rataci, njegov na~elnik {taba, ina~e Britanac, rekao, da bi sada
bilo te{ko odoleti pritiscima sa svih strana. ^inilo se, da je rat bio neizbe`an.
Odlu~io sam da odletim u Zagreb, gde me je De Laprel sa~ekao re~ima: Pa, iz-
gleda, da smo najzad prekora~ili Mogadi{ku liniju”, misle}i time da su ” Srbi i
Ujedinjene nacije upravo stupili u me|usobni rat. Sugerisao sam mu, da zatra-
`i ograni~ene napade samo na aerodrom Udbine u Hrvatskoj, jer bismo tako ot-
klonili opasnost da pre|emo Mogadi{ku liniju”, ali nisam nai{ao na razume-
vanje. Ipak, mora se priznati, ”bila je to lepa zamisao.
De Laprel mi se poverio da je veoma nesre}an, {to je morao da donese od-
luku o napadima na celokupan srpski PVO sistem. Zahtev za bombardovanje samo
Udbina ne bi podr`alo rukovodstvo NATO, pogotovo kada su se i Rusi pridru`ili
zahtevu NATO da po~ne bombardovanje, ~emu se nisu protivili ni Butros Gali, ni
Aka{i. Bar jednom su NATO i Ujedinjene nacije bili saglasni u odlukama.
Rekao sam mu da verujem, da promena stava Ujedinjenih nacija u Nju-
jorku zna~i, da se nalazimo na odlu~noj prekretnici, jer }e biti nemogu}e UN-
PROFOR-u da opstane usred rata u Bosni, u koji je sada ume{an i Zapad. Ka-
da je Kontakt grupa u julu predlo`ila onaj svoj ~uveni” plan, me|unarodna za-
” vlade usmerene da miniraju
jednica nije politi~ki reagovala, a akcije bosanske
mirovni proces, bile su za uspavano me|unarodno javno mnjenje normalna re-
akcija. Ako je izbor bio rat, onda Ujedinjene nacije nisu vi{e imale {ta da tra`e
na terenu. Svoje razmi{ljanje sam poslao De Laprelu i pismeno. Prvi put sam se
na taj na~in izra`avao i mislim da mu je bilo jasno da shvatam, da je situacija
definitivno nepopravljiva.
Po{to je bilo planirano da vazdu{ni napadi po~nu istoga dana, po`urio
sam da se vratim u svoj {tab u Sarajevu. Kada NATO po~ne svoje vazdu{ne na-
pade, Srbi }e neizostavno odgovoriti vatrom po snagama Ujedinjenih nacija.
Ako se to desi, hteo sam da budem u svom {tabu. Srbi su sasvim zatvorili sara-
jevski aerodrom, ali su izvanredni ukrajinski piloti koji su pilotirali avionima
Ujedinjenih nacija, uspeli da me `ivog i zdravog odvedu u {tab.
Zbog lo{eg odr`avanja starog Antonova , umalo nismo nastradali. Bili
smo prinu|eni, da pravimo krugove iznad Sarajeva poku{avaju}i da izbacimo
253
Misija u Bosni

stajni trap i to~kove. Posle silnog drmusanja i lupanja nekim alatkama po ra-
znim kutijama, pilot je uspeo da otka~i sponu i da oslobodi stajni trap. Ali,
to~kovi nikako da se spuste, pa sam ve} pomi{ljao, kako }emo se spljeskati
na pisti. Na kraju se in`enjer-leta~ probudio na svom sedi{tu i uklju~io u po-
sao. Ugurao se izme|u pilota i sedi{ta, zavukao ruku negde duboko i izvu-
kao ~itavu gomilu nekih `ica. Pa`ljivo je ispitivao jednu po jednu, klimaju}i
glavom, a onda je iznenada otkinuo jednu i to~kovi su se najzad spustili u
normalnu poziciju.
Bili smo veoma sre}ni {to smo ponovno na zemlji, a saznali smo i da je
niska obla~nost nad Udbinama spre~ila NATO-avione da bombarduju aero-
drom i da su se neobavljena posla vratili u bazu u Italiji. Viktor je bio naro~ito
zadovoljan, {to me ponovno vidi. On je bio protiv te zakasnele kaznene akcije
NATO, jer je to smatrao nespojivim sa mirovnom misijom Ujedinjenih nacija
koju smo obavljali, ali ga je Aka{i, koji se vratio iz Njujorka, ubedio da ona mo-
ra da se izvede iz politi~kih razloga.
Viktor i ja smo oti{li u posetu Harisu Silajd`i}u, koji se upravo vratio sa
sastanka u Va{ingtonu sa Vorenom Kristoferom, ameri~kim dr`avnim sekreta-
rom. Tokom razgovora u vezi sa daljim delovanjem UNPROFOR-a u Bosni
objasnio sam mu, da }e se Ujedinjene nacije povu}i u pravom trenutku, odno-
sno ako se dogodi da se borbe nenadano pove}aju, mada bi to i politi~ki i voj-
no bila glupost. Objasnio sam mu, da borbene sposobnosti jedne armije prois-
ti~u iz njene komandne strukture i pozadinske baze, ali i iz veli~ine i raznoliko-
sti njenog oru`ja. Muslimanska vojska }e morati da pre|e dug put, dok se ne
osposobi za preduzimanje operacija strategijskih razmera protiv srpske vojske.
Novoformirani komandni sastav muslimanske vojske nije jo{ dovoljno uve`ban
za planiranje i izvr{enje strategijskih zadataka, a oskudeva i u oru`ju i u opre-
mi. Ako misija Ujedinjenih nacija bude ukinuta, muslimanska vojska }e biti po-
ra`ena, a dr`ava Bosna }e prestati da postoji.
Rekao sam mu, da je re{enje u rukama bosanske vlade. Mnoge borbe i
neuspesi su bili rezultat njenog neuspe{nog rukovo|enja snagama. Mada su
mnogi pozdravljali njihove napore da vrate izgubljene teritorije, svaka takva
akcija je vojni~ki za njih bila pogubna. Bosanska vlada mora da sledi dugoro~-
nu strategiju i da ~eka, dok njen narod ne bude zavisan od pomo}i Ujedinjenih
nacija, pa tek da onda nova federacija stvori zna~ajnije vojne snage, koje bi
eventualno mogle da odnesu pobedu. Silajd`i} je rekao da je saglasan sa mojim
analizama, ali da moram da shvatim, da na njega vr{e ogroman politi~ki priti-
sak koji je van svake pameti. Politi~ki gledano, ne bi bilo po`eljno, da ga vide
na strani koju ne podr`avaju.
Na kraju na{eg razgovora sam mu do{apnuo, da treba da mu saop{tim
ne{to poverljivo, pa bi bilo najbolje da mu to ka`em napolju, jer se najvero-
vatnije i u njegovoj kancelariji nalazi montiran prislu{ni ure|aj, kao i u mojoj,
254
Biha}

za koji on ne zna. I{li smo hodnikom Predsedni{tva, kada sam mu izneo plan
NATO da napadne aerodrom u Udbinama. Iz njegove reakcije sam zaklju~io, da
mu vest nije nova i da za nju zna.
Slede}eg dana, 21. novembra, Majk Stenli je imao radni ru~ak sa majo-
rom In|i}em, Mladi}evim obave{tajnim oficirom u kasarni u Lukavici, kada
sam ga pozvao da ga obavestim da je napad na aerodrom Udbine ponovno odo-
bren i da je bolje da se vrati na muslimansku stranu linije razdvajanja. Istu po-
ruku sam poslao svim oficirima Ujedinjenih nacija, koji su radili na srpskoj
strani fronta. In|i} je, ipak, uspeo da razuveri Majka tvrdnjom, da je re~ o na-
padu na hrvatske Srbe, {to nema nikakve veze sa njima, jer su oni bosanski Sr-
bi. To je i stav rukovodstva sa Pala, {to se videlo ve} slede}eg dana kada je
ponovno otvoren saobra}aj na sarajevskom aerodromu i dozvoljeno kretanje
svih konvoja na celoj teritoriji Bosne. Zbog toga {to je napad bio ograni~en na
aerodrom u Udbinama, i {to su izbegnuti gubici me|u civilima, mi nismo pre-
{li po zlu ~uvenu Mogadi{ku liniju”.
Me|utim, rat ” izme|u NATO i Srba se nastavio. Narednog dana su is-
paljene dve rakete SA-2 na severu Bosne, ali britanski avioni Si harijer nisu
pogo|eni. U 11 ~asova i 20 minuta sam primio poziv od De Laprela, koji mi
je rekao da su on i Smit odobrili vazdu{ne napade u znak odmazde na srpske
ciljeve, po{to je bilo nemogu}e da se avio-izvi|anjem utvrde ta~na mesta
vatrenih polo`aja raketa SA-2 . Rekao sam, da se veliki broj konvoja Ujedi-
njenih nacija nalazi na srpskoj teritoriji i da, budu}i da NATO-avioni nisu
pogo|eni, ne treba dalje pritezati {raf ve} sa~ekati drugu priliku. Uostalom,
NATO mo`e da ga|a u samoodbrani sve raketne polo`aje koji otvaraju vatru
na njegove avione.
Dok sam razgovarao sa De Laprelom, Viktor Andrejev, Brikmon i skoro
ceo moj {tab su upali u moju kancelariju i s pa`njom slu{ali na{ razgovor. Svi
smo ~vrsto verovali, da NATO ne}e dejstvovati izvan okvira prihva}enih prin-
cipa mirovnih operacija. Ako bi NATO odgovarao na svaki incident tako, {to bi
dovodio u pitanje izvr{enje zadataka mirovne misije, onda je bolje da vi{e i ne
tra`imo pomo} od njega. Nismo mogli da verujemo da su, ne{to kasnije, Aka{i
i De Laprel tra`ili obustavu vazdu{nih napada, uglavnom zbog toga, {to je ve-
liki broj konvoja Ujedinjenih nacija bio na terenu. Posle toga sam, zajedno sa
Gusom i kapetanom D`eremi Beg{ouom, iza{ao na popodnevno tr~anje ulica-
ma grada. Tog popodneva je u Sarajevu bilo veoma mirno, a mi smo tr~ali pre-
ma Vogo{}i gde bi, da je bilo druga~ije, sada ceo narod be`ao u skloni{ta.
Narednog dana mi je telefonirao general Piter Inge, novi na~elnik Zdru-
`enog general{taba odbrane, koji me je obavestio, da ne}e biti pu{teno u dalji
opticaj pismo koje sam poslao De Laprelu sa mi{ljenjem o varijantama koje
ostaju u igri, ako se situacija pogor{a i ako Ujedinjene nacije budu morale da odu
iz Bosne. Ja sam, naime, poslao kopiju D`onu Vilsiju, koji je poslao ministru za
255
Misija u Bosni

odbranu a ovaj, naravno, Dauning stritu. Poruka mog pisma, da Zapad ne


sme da nastavi sa podr{kom jednoj od dve zara}ene strane u ratu u Bosni,
bila je potpuno jasna. Bilo je zaista nemogu}e nastaviti misiju Ujedinjenih
nacija u tako zamr{enoj situaciji, kakva je bila na terenu posle poku{aja da
se mirovne snage stave na stranu jednog od zara}enih naroda i njihovih po-
liti~ara. Takva protivre~na politika je samo smanjivala te{ko ste~eni ugled
Ujedinjenih nacija i opredeljivala neodlu~ne da prihvate ratno re{enje koje
je podr`avao NATO. U pismu sam ponavljao i li~no uverenje, da bi povla-
~enje snaga Ujedinjenih nacija bilo jedino mogu}e, ako se NATO trupe ras-
porede na terenu, ako se garantuje bezbednost mirotvorcima i onemogu}i da
Srbi uni{te Bosnu kao dr`avnu tvorevinu.
Bio sam iznena|en, {to je Inge tako nervozno reagovao preko telefo-
na, jer, ~ak ni on svojim ugledom nije uspeo da u svojoj kancelariji pomiri te
dve opre~ne politi~ke linije, a kamoli u {iroj sredini. Upitao me je strogo, ka-
kva je pozadina tog papira, pa se na{ razgovor zavr{io njegovim obe}anjem,
da }e rado primiti svako moje obra}anje Londonu. Bio sam nespokojan i ve-
oma nervozan, te sam po~eo da razmi{ljam kako je razmi{ljao i general Gor-
don u opsednutoj Rezidenciji u Kartumu, kada su poru~ili da }e ga spasti, ali
ne tako brzo.
Te no}i, 22. novembra me je iz Biha}a pozvao pukovnik Lemije i saop-
{tio, da je srpska vojska u{la u za{ti}enu zonu i da napreduje prema gradu, gde
se povukao najve}i deo Dudakovi}evih trupa. Lemijeov ~ovek je doneo obave-
{tenje, da je na ju`nom delu sektora Dudakovi} sam, jer je tim JCO oficira i da-
lje na osmatra~nici u gradu. Primetio je jo{, da se u blizini zaseoka ]orali}i Du-
dakovi}evi i Abdi}evi borci bore me|u sobom. Odmah sam im naredio, da se
povuku iz grada prema jugu i da izveste o svemu {to vide.
Trenutak kasnije nam je telefonirao usplahireni Zametica, ~lan Karad`i-
}evog {taba, tra`e}i da govori sa Majkom Stenlijem. O~igledno je bilo, da je pre
nego {to se javio pio, jer je pretio da }e potpuno uni{titi UNPROFOR, ako NA-
TO poku{a da spre~i srpsku vojsku da do poslednjeg vojnika uni{ti 5. musli-
manski korpus.
Ne zajebavajte se”! - vri{tao je Ako nas ga|ate, zna~i, da smo u total-
” Prenesite va{em generalu: ako
nom ratu. ” poku{ate to da u~inite, to je onda kraj
svega. To je kraj UNPROFOR-a. To je totalni rat. Ako ne{to {to se zove ’me-
|unarodna zajednica’ `eli to, onda }e tako i biti. Ali, ovo morate da shvatite vr-
lo, vrlo, vrlo ozbiljno”.
Prvo Majk, a zatim i ja, poku{ali smo da ga smirimo. U jednom momentu
sam rekao Zametici, da je srpska vojska o~igledno probila liniju ograni~enja
za{ti}ene zone i tra`io sam da obe}a da }e je oni napustiti, ina~e, posledice bi
mogle da se istrgnu iz na{e kontrole”. To nije imalo nikakvog” uticaja i Zametica
je opet po~eo da napada Ujedinjene nacije, ali se veza iznenada prekinula.
256
Biha}

Razgovor je sigurno prislu{kivala bosanska obave{tajna slu`ba, jer je od-


mah objavljen u novinama i na radiju. Razmi{ljao sam, da zbog vesti koje ve-
liki” novinari dobijaju iz prve ruke zatra`im od njih autorski honorar. Na{ ”raz-
govor je izazvao zna~ajne neprijateljske komentare u ameri~kim medijima, pre
svega, zbog du`ine dijaloga sa Zameticom i zbog toga {to sam mu u tom raz-
govoru rekao: Molim Vas, budite sigurni ..”. {to je shva}eno i protuma~eno,

kao moja snishodljivost prema Srbima. Bili su to, me|utim, samo uobi~ajeni iz-
razi koji su se stalno koristili u pregovorima, jer pregovara~ tako pokazuje da
ceni sagovornika i da te`i da privu~e pa`nju svog protivnika na ono {to govori,
pogotovo ako oceni da je ovaj pre toga pio.
Narednog dana je u Sarajevu osvanuo svetao i jasan dan, ali se Biha}
skrivao u niskim oblacima, {to je onemogu}avalo vazdu{ne napade na srp-
ske tenkove koji su prodirali u dubinu za{ti}ene zone. Dok sam slu{ao izve-
{taje oficira JCO i Lemijea, znao sam, da }e Biha} ubrzo pasti. Uprkos lo-
{em vremenu tokom dana, NATO-avioni su preletali Biha} na velikoj visini
i ispalili vi{e antiradarskih raketa na srpske osmatra~ke radare, koji su ih
osvetljavali svojim snopom. Telefonirao sam admiralu Lejtonu Smitu i pitao
ga {ta }e dalje da radi, a on mi je odgovorio, da ho}e da otkrije sve srpske
radarske sisteme, pre nego {to prihvati bilo kakav poziv Ujedinjenih nacija
da prekine napad. Pitao sam, kakav je cilj takve akcije, a on mi je odbrusio,
da nije dobro da postavljam takva pitanja, jer je on zadu`en za podr{ku Uje-
dinjenih nacija iz vazduha. Ako poku{am da ga zaustavim, zna~i da mu ne
dam da radi svoj posao. To je zna~ilo, da NATO ima nameru da odgovori na
svaku neprijateljsku aktivnost bosanskih Srba upotrebom velike sile. Izgle-
dalo je, da ni{ta ne mogu da preduzmem protiv pro{irenja sukoba. Odgovor-
nost za sve {to se doga|alo u Bosni i oko nje, polako ali sigurno, klizila je
iz ruku UNPROFOR-a.
Preneo sam De Laprelu sadr`aj razgovora sa Lejtonom Smitom, a on mi
je odgovorio, da malo mo`e da se u~ini da bi se zaustavila kampanja koju je
NATO po~eo guraju}i nas u rat. ^ak su i Rusi u Njujorku neo~ekivano podr`a-
li NATO da upotrebi silu, s ciljem da se zaustavi rat. Jedino smo mi bili usa-
mljeni u svojim idejama i namerama.
Bilo je, ipak, bolje uraditi i{ta nego ni{ta, pa sam odlu~io da po{aljem
Majka Stenlija da jo{ jednom ode na Pale i zamoli Karad`i}a, da zaustavi na-
pad na Biha}. Predlo`io sam, da prihvati lokalni prekid vatre izme|u Dudako-
vi}a i Milovanovi}a, koji je sada komandovao srpskim snagama u severozapad-
noj Bosni. U Biha}u je Lemije to isto rekao Dudakovi}u, sada pritisnutom sa
svih strana, da prihvati predlog. U po~etku je Karad`i} podr`ao plan, ali je ba{
u trenutku kada je trebalo to da ka`e, primio izve{taj o jo{ jednom vazdu{nom
napadu NATO. Umesto da ga ti napadi podstaknu da prihvati plan za prekid
dejstava, oni su ga jo{ vi{e ra`estili.
257
Misija u Bosni

Od sada” - siktao je - da}u nare|enje, da se Srbi zaustave samo kada


uni{timo” 5. muslimanski korpus! ” NATO u tome ne mo`e da nas spre~i! Od sa-
da pa nadalje smatram, da su Ujedinjene nacije agent NATO”!
Postojala je neka luda~ka ironija u ~injenici, da je lo{e vreme pomo-
glo da se pove}a bezbednost aviona koji su leteli iznad Bosne. Ali, to nije
zna~ilo i pove}anje bezbednosti pripadnika mirovne misije na zemlji. Kao
odgovor na NATO napade, Srbi su uzeli kao taoce francuske, kanadske i
ukrajinske vojnike koji su ~uvali skladi{te te{kog naoru`anja u okolini Sa-
rajeva i pratioce britanskog konvoja na putu za Gora`de. Opet su razjareni
srpski vojnici uperili pu{~ane cevi u glave mnogim mladim mu{karcima i
`enama, ve}inom dobrovoljcima, koji su hteli da pomognu narodu Bosne.
Piloti NATO su se, za to vreme, sigurno vratili u svoje baze u Italiji, osta-
vljaju}i UNPROFOR da umesto njih vadi trnje iz peta. Hteo sam da po{a-
ljem zajedljivu ~estitku admiralu Lejtonu Smitu, s molbom da me vi{e ne
{titi. Mo`da bih takvu ~estitku uputio i Malkolmu Rifkindu, britanskom se-
kretaru za odbranu, koji je, prate}i najnovije vazdu{ne napade, rekao, da su
naleti pove}avali bezbednost UNPROFOR-a koji se nalazi na zemlji”. Za-
robljeni” mirovnjaci su sigurno bili bez ikakvih iluzija kada je u pitanju nji-
hova pove}ana” bezbednost, jer su gledali u cevi srpskih boraca.
”Narednog dana, 24. novembra su mi ostala jo{ dva meseca do isteka
mandata u Bosni. Uprkos postoje}im te{ko}ama, smatrao sam, da jo{ ima na~i-
na da se odlo`i oru`je i da se pristupi mirovnim razgovorima, jer nisu sva vra-
ta bila zatvorena. Trebalo je da pre|emo jo{ jedan dug put. Posle doru~ka smo
Viktor i ja imali sastanak sa Silajd`i}em. Odavao je utisak zadovoljnog ~oveka,
valjda zbog nastavka vazdu{nih napada NATO. Viktor je objasnio, da Aka{i u
Beogradu razgovara sa predsednikom Milo{evi}em i da je postignut izvestan
napredak u vezi sa prekidom vatre kod Biha}a. Srbi su predlo`ili potpuni pre-
kid neprijateljstava du` cele linije fronta i povratak na polo`aje pre po~etka na-
pada na Biha}. Oni su ~ak pristali, da povuku svoje snage sa delova teritorije
koju su zauzeli jo{ na po~etku rata. To je navodilo na zaklju~ak, da `ele da pri-
hvate plan Kontakt grupe i Va{ingtona. Ako bi borbe oko Biha}a odmah presta-
le, on bi mogao da pripremi sastanak sa vo|ama sa Pala. Majk Stenli je dogo-
vorio sastanak sa Karad`i}em bez odugovla~enja.
Sastanak koji smo toga dana imali sa Srbima bio je izuzetno te`ak.
Karad`i} je zauzeo odbojan stav, jer je i dalje verovao, da Srbi mogu da po-
stignu odlu~uju}u pobedu nad Muslimanima, uprkos u~estalim vazdu{nim
napadima NATO. Ponovio je nekoliko puta, da }e i dalje napadati na{e sna-
ge, da Muslimani izazivaju Srbe na op{ti rat i da }e im oni jednom za svag-
da odr`ati lekciju o ratovanju i pobedi. Ujedinjene nacije ni u kom slu~aju
nemaju pravo da uti~u na Srbe, da stvore jo{ jednu zabranjenu zonu oko Bi-
ha}a, jer je to suprotno @enevskoj konvenciji. Njegova vojska se nikada ne
258
Biha}

bi povukla sa teritorije koju je osvojila po cenu mnogih srpskih `ivota. On bi


hteo da se sretne sa muslimanskim vo|ama i pozdravlja svaku inicijativu za
prekidom vatre kod Biha}a. Tokom te duge govorancije njegove o~i su bile le-
dene i uko~ene, a celo njegovo dr`anje je odavalo ljutitog ~oveka. Koljevi} je
poku{avao da opona{a Karad`i}a, ali je pri tom bio vi{e nego sme{an. Zameti-
ca nas je zabavljao svojim bezizra`ajnim licem i odobravanjem svega {to je Ka-
rad`i} navodio. Tolimir, Mladi}ev na~elnik {taba, imao je smrknut izgled, ali
nije izustio ni jednu jedinu re~.
Karad`i} je po~eo sastanak napomenom, da nam mo`e posvetiti samo
desetak minuta, po{to mora na sednicu srpske Skup{tine, a davio nas je sko-
ro tri sata. Vi{e puta je Viktor istakao, da Srbi ne bi smeli da po~nu rat protiv
Zapada. Ujedinjene nacije poku{avaju da doprinesu mirnom re{enju sukoba,
ali ih svi u tome onemogu}avaju. Ako se trupe Ujedinjenih nacija povuku, do-
}i }e trupe iz sastava NATO, koje }e stati na stranu Muslimana. U takvim
uslovima ne}e biti pobednika u ratu. Svaki put, kad je Viktor uskakao u re~,
Karad`i} je stiskao pesnice i lupao po stolu odbacuju}i svaku Viktorovu opa-
sku kao besmislicu. Tragedija je po~injala da se nazire i bilo je za trenutak za-
nimljivo gledati ta dva gorostasa komunisti~kog sistema, kako poku{avaju da
ospore jedan drugog u stilu stare sovjetske diplomatije. Na kraju sastanka ni-
smo postigli nikakav cilj, ali mi je na povratku u Sarajevo, Viktor rekao:
Majkl, mislim, da smo ipak ne{to uradili”. O~igledno, da mi je u toj `u~noj
”raspravi pone{to i promaklo.
Po povratku u Rezidenciju sam saznao, da se situacija oko Biha}a pogor-
{ala. Mada Srbi jo{ nisu u{li u grad, zaposeli su visove na ju`nim prilazima u
naseljenom delu Biha}a i povremeno ga|ali i ru{ili pojedine zgrade. Odlu~io
sam, da javno iznesem optu`bu protiv Srba ako ne prestanu da ga|aju grad, jer
je sada ve} ozbiljno poljuljan ugled Ujedinjenih nacija. Po{to se vreme prolep-
{alo poslao sam poruku De Laprelu, da upozori NATO da pripremi avione za
vazdu{ne napade na srpske artiljerijske polo`aje i tenkove oko Biha}a. Nisam
o~ekivao, da }e NATO odgovoriti na zahtev. Pre toga je NATO izjavio, da }e
preduzimati napade samo na strategijske ciljeve kao {to su komandna mesta,
~vori{ta veze i skladi{ta municije. Takvu odluku bi morao da odobri generalni
sekretar Ujedinjenih nacija u Njujorku, ali u sada{njim uslovima on nije mislio
da bi tako {to trebalo ~initi. Ipak, De Laprel je prosledio moj zahtev Aka{iju.
Oti{ao sam u Predsedni{tvo da ka`em Silajd`i}u, da su Srbi spremni da se
sretnu sa njim, ali bez ikakvog uslovljavanja i da `ele da razgovaraju o potpu-
nom prekidu vatre. On je delovao jako umorno i verovatno je pre toga od Deli-
}a saznao {ta se de{ava u Biha}u. Bez trezvenog razmi{ljanja i redovnih izve-
{taja oficira JCO iz Biha}a, i meni bi bilo nemogu}e da dr`im pod kontrolom
razvoj situacije. Oni su hrabro ostali na terenu u samom gradu, na njegovom ju-
`nom delu, i bili su izlo`eni opasnostima iz ~asa u ~as. Silajd`i} je `ivnuo, kada
259
Misija u Bosni

sam mu rekao da su Srbi obe}ali, da ne}e ulaziti u grad i da ne}e proterivati sta-
novni{tvo sa tog prostora. Izgledalo je, da Srbi `ele samo da uni{te Dudakovi-
}eve snage koje se nalaze u Biha}u. Silajd`i} je pa`ljivo slu{ao to {to mu go-
vorim, a zatim me je pitao, {ta mislim o situaciji u gradu, kako bi se pripremio
za razgovor sa Koljevi}em, ako bi se najpre sklopilo primirje na tom prostoru.
Naredio sam Stenliju da to pitanje odmah prenese Karad`i}u, ali srpsko ruko-
vodstvo je ve} bilo pijano i niko nije odgovorio na na{u poruku.
U 16 ~asova i 30 minuta Viktor Jankovi}, ameri~ki ambasador u Bosni,
me je posetio u kancelariji da me obavesti o najnovijim doga|ajima oko Biha-
}a. To je u~inio, jer se u Savetu bezbednosti pripremala hitna rasprava o tom pi-
tanju, pa je bilo potrebno da po{alje svoju procenu Madlen Olbrajt. Tokom tog
razgovora je de`urni u prijemnom obave{tajnom odeljenju provirio kroz vrata i
saop{tio, da je upravo primio vest da granate padaju po samom centru Biha}a,
na {ta je Jankovi} hitro ustao i oti{ao. Mora da je odmah poslao tu informaciju
Madlen Olbrajt, jer je ona smesta oti{la do Kofi Anana sa zahtevom da se od-
mah odobri bombardovanje srpskih snaga. Nakon pet minuta me je Anan ljuti-
tim glasom pitao, da li je istina ono {to mu je upravo saop{tila Madlen Olbrajt.
Sre}om, razgovarao sam direktno iz svoje kancelarije sa oficirima JCO,
koji su mi mnogo detaljnije predstavili doga|aje u Biha}u. ^etiri granate su
zaista pale u blizini Dudakovi}evog {taba, ali grad nije bio pod vatrom i situ-
acija se nije u toj meri pogor{ala u prethodnih pet minuta. Kada sam to pono-
vio Kofiju Ananu u Njujorku, on je mek{im glasom rekao: O, Majkl, tako mi
je drago {to si mi to preneo, sada }e nam biti mnogo lak{e”da razgovaramo”.
On je saop{tio, da generalni sekretar zahvaljuje timu Ujedinjenih nacija u Bi-
ha}u, jer je zadivljen njihovim izve{tajima. Uverio me je, da je na{e odbija-
nje da se povu~emo ili da budemo uvu~eni u rat jedini pravi odgovor koji mo-
`e da se pru`i me|unarodnoj zajednici, koja tek treba da shvati, da ne sme da
se povodi za propagandnim potezima i izmi{ljenim pokli~ima i da na njima
zasniva svoje odluke.
Kasnije te ve~eri, smo Viktor i ja odr`ali rutinski sastanak sa Silajd`i}em,
da bismo ga upoznali sa situacijom u Biha}u i da bismo razjasnili neke nespo-
razume oko izve{tavanja o doga|ajima u toj zoni. U{li smo u praznu prijemnu
prostoriju Predsedni{tva pod budnim okom {efa protokola. To je bilo neuobi~a-
jeno, jer je Silajd`i} vi{e voleo da razgovaramo u njegovoj kancelariji, gde smo
mogli komotnije da razgovaramo. Dok smo ~ekali da razgovori po~nu, banulo
je pedesetak novinara sa mnogobrojnim televizijskim kamerama. Bilo je jasno,
namamljeni smo u zamku.
Bez pozdrava, Silajd`i} je kao iz rukava prosuo mno{tvo ljutitih re~i i
kritika protiv snaga Ujedinjenih nacija. Ma{u}i olovkom po vazduhu, potpuno
bled od besa, optu`io me je, da sam odgovoran za smrt 70.000 bespomo}nih
ljudi u zoni pod za{titom mirovnih snaga u Biha}u. Rekao je, da je NATO bio
260
Biha}

spreman da krene u vazdu{ne napade protiv Srba, ali da sam ja to spre~io, jer
sam odbio da dam neophodnu dozvolu. Situacija u Biha}u je nedopustiva, a
grad brani samo 1.500 ljudi, pod stalnom artiljerijskom vatrom. ]utao sam dok
je siktao i bilo je jasno, da on misli da su Ujedinjene nacije na strani Srba.
Istom brzinom, kojom je ovaj nazovi sastanak po~eo, Silajd`i} je i za-
vr{io i iza{ao na jedna bo~na vrata, ostavljaju}i mene i Viktora novinarima i
snimateljima, od kojih su neki ve} po~eli da nas optu`uju. S velikom te{ko-
}om smo se probili za Silajd`i}em do susedne prostorije, gde se on kreveljio
kao neko ko je namagar~io protivnika. Jedno vreme nije mogao da govori od
uzbu|enja, ali se potom savladao i rekao: Ne}u vi{e s Vama da razgovaram”.
Onda je oti{ao. Cela ta ujdurma je trajala ”manje od pet minuta. Bilo je jasno,
da je sva maskarada pripremljena s ciljem da se iskoriste sredstva javnog in-
formisanja da se postigne {to ve}i uspeh. Usiljeno sam se nasmejao i dobacio
novinarima {eretski: Hajde, {ta ~ekate. Po|ite odmah za Silajd`i}em i pitaj-
te ga, zbog ~ega sve ovo” radi”.
Njegov sekretar je poku{ao da zaustavi novinare, koji su hteli da u|u u
Silajd`i}evu kancelariju, ali je Silajd`i} provirio kroz vrata i rekao da nema vi-
{e ni{ta da ka`e. O~igledno je bilo, da sa njim u tom ~asu nije moglo da se raz-
govara. Uhvatio sam ga ~vrsto za rever sakoa, izvukao u hodnik i upitao:
Pa? [ta sve ovo treba da zna~i”?
”Za trenutak me je nemo pogledao ne rekav{i ni{ta, ali je ipak uz slab
osmeh, promrsio: Ni{ta li~no. Ho}u samo da se to vidi u Ujedinjenim nacijama”.
” priliku, da mu sru~im u brk ono {to sam ina~e imao name-
Iskoristio sam
ru da mu ka`em. Objasnio sam, da sam hteo da zatra`im vazdu{ne napade za
slede}i dan, ako Srbi po~nu da ga|aju grad i stanovni{tvo u njemu. Pre jednog
~asa oficiri JCO iz Biha}a su mi javili, da je palo nekoliko granata na grad, ali
direktno na polo`aje Dudakovi}evih snaga. Nije bilo izve{taja o velikim `rtva-
ma me|u stanovni{tvom. Savetovao sam mu, da po{alje uputstva Dudakovi}u
da svoje minobaca~e i tenkove izmesti sa polo`aja oko bolnice, ako `eli da bol-
nica ne strada. U protivnom, Srbi mogu da je uvrste u legitimne vojne ciljeve.
Objasnio sam mu, {ta se sve dogodilo u Biha}u i da u sada{njim uslovima NA-
TO ne bi mogao da napada strategijske ciljeve srpske vojske, kao {to je plani-
rao, jer je za to potrebno odobrenje Saveta bezbednosti. Ipak, postojala je nada
da }e Srbi po{tovati nepovredivost za{ti}ene zone, ako razgovori u Beogradu
omogu}e da borba prestane.
Silajd`i} je poku{avao da me prekine, ali je sada bio red na mene da
mu ne dozvolim da otvori usta. Bio sam strahovito ljut, {to se tako poslu`io
sredstvima javnog informisanja da bi me obrukao i optu`io za sve {to se do-
ga|alo u Biha}u. To je, u stvari, bio Dudakovi}ev protivnapad, da bi otklo-
nio opasnost od osvajanja Biha}a, makar i po cenu `rtvovanja stanovni{tva.
Pripadnici snaga Ujedinjenih nacija nisu ubili nikog. Naprotiv, spasli su
261
Misija u Bosni

mnogo ljudi, a vojnici pod mojom komandom, kao i civili iz UNHCR-a, rizi-
kovali su svoj `ivot, pa nije ni moralno ni ljudski da ih neko sada optu`uje za
zlo~in. Samo su Srbi i Muslimani mogli da budu okrivljeni za nesre}u. Po{to
sam mu sasuo u lice sve {to sam mislio, ose}ao sam se li~no mnogo bolje.
U su{tini, Silajd`i} je bio dovoljno inteligentan da bi verovao propagan-
di, ~ak i kada se li~no koristio njome. Uvek sam ose}ao, da je njegova izmu~e-
na pojava pre bila rezultat njegovog li~nog ose}anja krivice za sve {to se de{a-<