UMESTO PREDGOVORA

Tema ove knjige (ovo moram da odmah kažem zbog nervoz-

nog čitaoca) jesu manipulacije i kontrola, odnosno manipulatori i kon-
trolori našeg uma. Ukoliko vas ova tema interesuje moram da vam na-
glasim da treba da se pripremite za razne prepreke prilikom čitanja.
Prvo, glavni – stručni delovi pisani su hladnim udžbeničkim stilom (za
neke pomalo dosadnim), drugo, „nedostaje” senzacionalistički pristup
problemu, treće, knjiga nije obojena dnevnopolitičkim događajima.
Razlog za ovakav način pristupa je, nadam se, vrlo jasan. Tema je
ozbiljnija i ne bismo smeli da ostavimo prostora za manipulacije. U
propagandi (o tome će, između ostalog, kasnije biti mnogo više reči)
važi jedno pravilo: ako kažete ili uradite nešto što može biti pogrešno
protumačeno, znajte – biće sigurno pogrešno protumačeno.
Ko su manipulatori odnosno kontrolori?
Na lokalnom nivou pomalo smo to svi mi. Pogledajte, na pri-
mer, ponašanje vaše supruge. Priznajte, na kraju uvek bude po nje-
nom. Ukoliko ona oceni da vaš prijatelj nije baš pravi prijatelj, možete
odmah, slobodno, sa njim da se pozdravite, jer će od vašeg prijatelj-
stva ubrzo ostati samo nejasno sećanje na njega i to u najboljem slu-
čaju. U suprotnom, sukob može da se proširi na rođake i prijatelje, pa
onda diferencijacija, sud, bes, itd.
Zatim pogledajte vašeg šefa. Hteli ili ne, s vremenom počinje-
te da se poistovećujete sa njim. Ako je on zaista „pravi šef”, moraćete
više vremena da razmišljate o njemu. Šta voli, šta mu prija, šta ga ner-
vira itd. Uhvatićete sebe jednog dana u tome kako ga previše ogo-
varate a znate da nas od ljubavi do mržnje samo korak deli. Po sistemu
„otišao u vojsku a vratio se iz armije”, shvatićete da je ipak on bio u
pravu kada vam je rekao to i to. Međutim, nemojte da očajavate i on
ima svoga šefa, a ovaj je po pravilu još zahtevniji.
Na malo višem nivou naš kontrolor je država. U borbi mišlje-
nja između vlasti i opozicije običan čovek gotovo uvek prođe kao miš
 z a m k e
(znate ono, slanina–sir, slanina–sir). Ključni ljudi u državnim instituci-
jama s vremenom shvate da je najbolje fizičko stanje – stanje mirovanja,
a najbolje agregatno stanje – vazdušno stanje. Parola „ne talasaj” ipak je
najbolja. Međutim, ne može se tako u nedogled, pa je važno da se s vre-
mena na vreme identifikuju određeni problemi i onda munjevitom akci-
jom reše na opšte zadovoljstvo prisutnih. Na primer, ministar za saobra-
ćaj oseti da „nešto škripi” u železnici. Ljudi su nezadovoljni. Šta radi
vešt ministar? Normalno, odmah stupa u odlučnu akciju. Prvo protura
poverljivu informaciju o, na primer, zameni kapa železničara. Nastaje
opšta zbrka. Jedni tvrde da će im nov tip šapke odneti i ono malo kose
što im je ostalo na glavi, drugi se žale da dizajner pojma nema, treći se
pitaju odakle tolike pare za nove kape, četvrti ukazuju da će sa novim
kapama ličiti na jadne poštare, otpravnici vozova se bune zašto oni
imaju iste kape kao i obični vozači itd. Svi zajedno za momenat zabo-
rave šta su hteli, a da „hteli su povećanje toplog obroka”. Kape su ipak
trenutno važnije. Počinje javna rasprava. Pojavljuje se drug odozgo koji
čvrsto obećava da će odmah ispitati stvar i da će ih obavestiti. U među-
vremenu bune se i železničari iz drugih gradova. Razmišlja se o obus-
tavi rada. Đavo je odneo šalu, stvar je postala isuviše ozbiljna. A onda
rasplet. U svom „hitrom” mercedesu neutralne boje dolazi lično g.
ministar i zvanično saopštava da od novih kapa nema ništa. Prvo, zato
što su železničari svojom argumentovanom diskusijom ukazali na sve
nedostatke ovakvog projekta i, drugo, zato što je kasa prazna pa je sličan
projekat i bilo nemoguće realizovati. Železničari su konačno odahnuli.
Ipak je bilo kako su oni hteli. Još jedna dobijena bitka.
Od tehnološke snage države zavisi i koje će metode kontrole
uma da upotrebi. Siromašnije države obično koriste samo klasične
manipulativne tehnike, ali o tome kasnije.
Kontrolor na najvišem nivou je svetska vlada (ili kako je neki
zovu – novi svetski poredak).
Svetska vlada nastoji da polako ali sigurno preuzme što više
ingerencija od država članica. To postiže spoljnim i unutrašnjim pritis-
cima i u direktnim pregovorima sa pojedinim državama. Malo milom,
malo silom. Međutim, kako obezbediti da donete i potpisane odluke
poštuje i narod. Često se dogodi da država donese odluku, ali se ona u
praksi ne sprovodi. Tu se obično i pojavljuju dva tipa naroda. Kao
tipične primere jedne i druge kategorije izdvojićemo, Srbe i Ameri-
kance.

2
 z a m k e
U Srbiji je, između ostalih, pre više godina izglasan famozni
Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima. Šta se desilo? Tek tada je
stvarno počelo da se puši, i to iz inata. Onaj koji nije zapalio cigaretu
nije”bio muško”. Čak su i nepušači opčinjeni hrabrošću pušača od-
lučili da propuše kako bi i oni postali žestoki momci.
Nasuprot tome imamo sledeću situaciju. Grad Bafalo u Ame-
rici. Dosadna prolećna kiša. Ispred velikog tržnog centra, žutom lini-
jom označena je zona za pušače. Nekako, čudnim slučajem, nadstreš-
nica zgrade se baš završava na samoj žutoj liniji. Beli Amerikanac
dovršava svoju cigaretu u dozvoljenoj zoni, sav iskisao. Indus, ameri-
čkog državljanstva, balansira po žutoj liniji pokušavajući da se vešti-
nom svog tela i duha inkorporira u prostor između kapi. Nailazi Srbin
nepoznatog državljanstva. Paleći svoju cigaretu kapira da u dozvolje-
noj zoni, van žute linije, pada kiša. Odlučuje da se zadrži na samoj
ivici nedozvoljene zone i tu završi svoju cigaretu i uz put ostane suv.
Beli Amerikanac ga odmah prijateljski upozorava: to je protiv zakona.
Srbin mu, na besprekornom engleskom jeziku sa savršenim američkim
akcentom, odgovara – sleganjem ramena. Beli Amerikanac ga gleda
ne verujući svojim očima da ispred sebe vidi čoveka koji krši zakon, a
zatim, završivši svoju cigaretu, odlazi mrmljajući: o bože, bože,
možeš li ti u ovo da poveruješ.
Dakle, svetska vlada nastoji da, uporedo sa pristankom države
članice, obezbedi i pristanak naroda na određene promene.
Obični ljudi su kontrolisani od svojih nacionalnih država i
religije. Nacionalne države i religije su kontrolisane od strane tri unije:
Evropske unije (nastala iz Evropske ekonomske zajednice), Američke
unije (nastala iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini –
NAFTA) i Unije Pacifika (nastala iz Azijsko-pacifičkog foruma za
ekonomsku saradnju–APECA). Ove tri unije kontroliše svetska vlada.
Njenu udarnu snagu predstavljaju: izuzetno snažna armija, jedinstvena
valuta, centralna banka i mikročipovana populacija.
Ovde moram da naglasim da mnogi poistovećuju armiju no-
vog svetskog poretka sa vojnim savezom – NATO. NATO nije armija
novog svetskog poretka NATO je samo eksperimentalna armija. Ar-
miju svetske vlade predvodiće neka od organizacija sličnih agenciji
FEMA ako ne i sama FEMA (Federal Emergency Management Agen-
cy).

3
 z a m k e

Slika 1 – Grb agencije FEMA

FEMA je formirana izvršnom naredbom (znači bez sprove-

dene rasprave u Kongresu) predsednika Džimija Kartera, frontmena
Trilateralne komisije. Ovlašćena je da preuzme kontrolu nad SAD u
stanjima nacionalne uzbune najvišeg stepena (prirodne katastrofe,
teške nuklearne havarije, invazije vanzemaljaca i sl.)
Pod izvršnom kontrolom FEMA-e nalaze se najelitnije vojne
jedinice poznate kao Delta forsis (Delta Forces). Pripadnici ovih jedi-
nica nose crne uniforme, a na sebe su skrenuli pažnju američke jav-
nosti jer su se njihovi neobeleženi crni helikopteri pojavljivali na svim
mestima gde je dolazilo do određenih mutacija životinja ili do situaci-
ja koje bi se mogle povezati sa vanzemaljskim aktivnostima.
Novoj svetskoj vladi potrebni su ljudi koji imaju približan
stepen obrazovanja i koji razmišljaju i ponašaju se na isti način. Mis-
lim da je, u ovom kontekstu, jednoobraznost prava reč. Jednoobraz-
nost je jedan od najsnažnijih oslonaca svake kontrole.
Kada je reč o obrazovanju neki bi sa pravom mogli postaviti
pitanje da li je zaista reč o obrazovanju ili o sistematskom neobrazo-
vanju. Setite se jadnog Galileja koji je uporno tvrdio da se Zemlja ok-
reće. Mučenik je glavom platio svoje „neobrazovanje” jer nije znao da
se Sunce vrti oko Zemlje. Ili drugi drastičan primer – Darvinova teori-
4
 z a m k e
ja. Ovom čudesnom pokušaju da se od majmuna napravi čovek smeja-
li su se „neobrazovani” i onda kada je umni Čarls prvi put izneo svoju
teoriju. Ti isti „neobrazovani” se smeju i danas. Obrazovanje stvara
okvire zdravog razuma. Na osnovu obrazovanja čovek odlučuje šta je
moguće a šta nije moguće, šta je tačno a šta nije tačno. Zbog faktora
nepredvidivosti čoveku ne treba dati mogućnost za neko značajnije
obrazovanje. Usput, „logično je”, treba ga obasuti gomilom nepotreb-
nih stvari koje će u njegovoj svesti urezati osećaj da je on ipak suviše
mali da bi shvatio mnoge stvari. Neki drugi sigurno znaju mnogo više,
brinu o njemu i u svakom slučaju definitivno znaju šta rade.
Jedinstveni zakoni u unijama kao i zakoni u nacionalnim
državama članicama imaju za cilj da u najgrubljim crtama postave
okvire za određena razmišljanja i ponašanja ljudi. Kada se na to doda i
jednako obrazovanje, stvaraju se preduslovi za početak uspostavljanja
ozbiljne kontrole.
Ako čovek poželi da otkrije delovanje sistema manipulacija i
kontrola i identifikuje manipulatore i kontrolore, očigledno će morati
da, prilikom razmišljanja, primeni metod drugačijeg pristupa proble-
mu. Kada je ovaj metod u pitanju, smatram da je potrebno izdvojiti
nekoliko, na prvi pogled totalno nepovezanih primera, kako bismo
stekli uvid u to o čemu je zapravo reč.

Dobar dan

Kontikijev autobus je bio na samo nekoliko kilometara od

Haniotija. Turistički vodič, radeći po planu i programu, obratio se tu-
ristima: „Znači, zapamtili ste: na grčkom se dobar dan kaže kalimera.
Najlakše se možete setiti po crtanom filmu „Kalimero”. Radi vaše si-
gurnosti novac menjajte isključivo u menjačnicama...”
Nekoliko dana kasnije, već crveni kao rakovi, turisti iz Srbije
ulazili su opet u autobus jer je u sklopu aranžmana bilo i šoping raz-
gledanje Soluna. Na samim vratima vlasnik apartmana je zaustavio
našeg turističkog vodiča, izdvojio ga malo na stranu i diskretno zamo-
lio da mu objasni šta na srpskom jeziku znači Pinokio. Iznenađen
ovom diskrecijom, naš vodič ga je zapitao: zašto to pita. Vlasnik je
tada objasnio da u ovoj smeni gostiju postoji jedna starija gospođa
koja svaki dan, kada se sretne sa njim, značajno ga pogleda u oči i
kaže: „Pinokio”.

5
 z a m k e
Shvatili ste: asocijacija koju je pokušao da iskoristi naš vodič
pokazala se kao nepodobna za gospođu koja je od crtanih filmova
zapamtila samo „Pinokija”.

Iluzija Monte Kristo

Jedna od najvećih iluzija koju je izveo čuveni majstor Čen Li

zove se Monte Kristo. Scenario možda znate:
Mađioničar izlazi na scenu u pratnji svoje partnerke, noseći
jedan običan poštanski džak. Zatim baca džak u publiku kako bi svi
koji žele mogli da ga pregledaju i eventualno svojim potpisom osigu-
raju da ne dođe do zamene džaka u toku izvođenja iluzije. Po završe-
noj kontroli partnerka ulazi u džak koji se vezuje i pečatira. Mađioni-
čar uzima jedan veliki komad platna i njime zaklanja sebe i džak. Ne-
koliko sekundi kasnije, na udar bubnja platno pada. Gledaoci sada
mogu da vide partnerku na sceni. Komisijski se skida pečat i otvara
džak. U njemu gledaoci pronalaze mađioničara. Džak se pregleda i,
normalno, ne otkriva ništa sumnjivo.
Šta mislite, da li ste vi u stanju da to sami izvedete. Znam,
mnogi će odmah: pa ja nemam potrebne rekvizite, pa ja se nisam ba-
vio tim, pa ja nikad nisam razmišljao o tome, pa ja...
Moram da vas razočaram. Za ovu iluziju vam ne trebaju ni-
kakvi rekviziti, nikakvo prethodno učenje itd. Samo zdrav razum
neopterećen sa: ovo je moguće, a ovo ne.
Vraćamo se na trik. Džak je zaista običan. Kada je partnerka
ušla u džak, mađioničar počinje da zateže kanap kojim se džak zatva-
ra. U istom trenutku devojka hvata taj kanap iznutra i povlači ga ka
sebi, tako da dobija jednu petlju (vidi sliku). Kada je džak zapečaćen i
platno razapeto, devojka samo pušta kanap koji drži zategnut u ruci i
džak se odmah može otvoriti. Dalje se zna, mađioničar ulazi unutra i
opet hvata kanap (iznutra) i zatežući ga zatvara džak. Pečati sa spoljne
strane su neoštećeni.

6
 z a m k e

Slika 2 - Iluzija Monte Kristo

Čovek sa juga

U autobusu gradskog saobraćaja, ka Novom Beogradu, vozio

se stariji čovek. Pošto je maramicom obrisao znoj sa lica, vratio je
šešir na glavu. Čoveku pored sebe požalio se na nesnosnu vrućinu i
tada se „odao” da je sa juga. Raspitivao se kod ljudi na kojoj stanici
treba da izađe, pokazujući im adresu. Kada je autobus konačno stigao
do njegove stanice, izašao je na prednja vrata jedva noseći svoj veliki
otrcani kofer. Odmah se uputio ka zgradi koju su mu ljudi iz autobusa
pokazali kao orijentir. Ako je neko pažljivije pratio situaciju mogao je
da zapazi da su na „zadnja vrata” izašli mladić i devojka i krenuli za
njim. Kada su skoro sustigli starijeg čoveka on je već ušao u zgradu.
Mladić i devojka su ostali ispred. Nekoliko minuta kasnije mladićev
mobilni je zazvonio. Odgovorio je na poziv, a zatim se zajedno sa de-
vojkom lenjo uputio ka taksi stanici. Šta mislite, šta se desilo? Pret-
postavljam, najčešće: ništa, ili bar, ništa naročito se nije desilo. Čovek
iz unutrašnjosti došao da obiđe rodbinu u Beogradu. Ko zna šta je sve
od hrane i raznih gluposti poneo sa sobom. A mladić i devojka? Koin-
cidencija, a i da nije, šta im je vredelo kada je stariji čovek već ušao u
zgradu, a i šta bi mogli da mu uzmu.

7
 z a m k e
Sve što kažete moguće je, ali ovaj slučaj nije takav. Ovde je
upravo pred „vašim očima” uspešno okončan jedan od značajnijih
transfera novca iz filijale u unutrašnjosti u centralu u Beogradu. Po-
gađate – mladić i devojka bili su u funkciji dodatnog obezbeđenja.

Dong Haj

Ovo je igra koja je nekad bila vrlo omiljena među bogatim

mandarinima u Kini. Za igru su potrebne tri potpuno iste pločice.
Jedna pločica ima na obe strane urezane kineske oznake (vi jedno-
stavno zamislite slovo X). Druga ima urezane kineske oznake (vi i
dalje zamišljate X) na samo jednoj strani dok je druga prazna. Treća
pločica je prazna sa obe strane. Sve tri pločice (ili žetona) stavljaju se
u šešir ili neku kutiju. Držeći šešir ispod stola pločice se promešaju
tako da niko ne vidi šta se sa pločicama događa. Ako je na vas red,
stavite ruku u šešir, izvučete jednu pločicu i brzo je spustite na sto. Svi
sada mogu da vide da li je gornja strana pločice označena sa X ili je
prazna. Cilj je da se pogodi da li je donja strana pločice označena sa X
ili je prazna.

Slika 3 – Pločice
Pod pretpostavkom da istovremeno mogu da se vide obe
strane pločice nacrtane su sve tri pločice i povezane linijom.
Kao što se vidi na crtežu, imamo tri obeležene stranice i tri
prazne. Pazite sada probaćemo da otkrijemo kakve su vaše šanse da
pogodite šta se nalazi sa druge strane pločice.
Prvi način razmišljanja je da su šanse podjednake, jer sa dru-
ge strane može biti ili znak X ili ništa. Međutim, nije tako jer u ovom
slučaju zaboravljamo da su u igri tri različite pločice. Drugi način
razmišljanja je da, ako uzmemo u obzir sve tri pločice, imamo tri stra-
ne označene sa X i tri prazne strane. Ako je, recimo, na gornjoj strani
pločice koja je na stolu znak X u igri ostaju još dve stranice sa
ovakvim znakom i još tri prazne stranice. Iz ovoga zaključujemo da su

8
 z a m k e
nam šanse tri prema dva da pogodimo ako vidimo X a kažemo da je
druga stranica prazna. Eto, vidite kako je bilo lako da ispitamo i jednu
i drugu mogućnost. Ako mislite da je stvar ovde završena, varate se.
Pokušajmo ponovo da analiziramo situaciju ali koristeći drugačiji pris-
tup.
Zanemarimo za trenutak šta može biti na drugoj strani pločice
koja stoji ispred nas na stolu i obratimo pažnju na mogućnosti pod
kojima se pločice izvlače iz šešira. Kao što se vidi na crtežu, dve plo-
čice možemo nazvati duplikatima, jer ako je na jednoj strani X onda je
i na drugoj odnosno ako je jedna strana prazna onda je i druga. Samo
jedan žeton ima dve različite strane. Ako u šešir stavimo sva tri žetona
a zatim izvučemo samo jedan, očigledno je mogućnost od dva prema
jedan da to bude jedan od ona dva „duplikata”. Ako u tom smislu
ugledate na gornjoj strani pločice znak X reći ćete da je i sa donje
strane X, a ako gornja strana pločice bude prazna kažite da je i donja
strana prazna. Znači, u ovom slučaju vaše šanse su dva prema jedan da
dobijete. Sada nam je jasno zašto su lukavi mandarini uvek dobijali u
ovoj svojoj igri.
Šta smo mogli da vidimo iz ovih primera. Mnoge stvari nisu
onakve kakve izgledaju. Preciznije, ništa nije baš onako kako izgleda.
Vaše asocijacije ne moraju da budu i naše i obrnuto. Ono što vi mislite
da je najvažnije ne mora da bude uvek tako. Ono što izgleda nemo-
guće ili dar samo privilegovanih možete da rešite i vi sami samo uz
dovoljno samopouzdanja i drugačiji pristup problemu.
Cilj ove knjige je da date sebi šansu da počnete i drugačije da
mislite. Drugačiji pristup problemu može da vam omogući da shvatite,
između ostalog, da je i stvaranje svetske vlade činjenica.
Ko su ljudi koji čine svetsku vladu, ko je na samom vrhu? I
da li se uopšte radi samo o ljudima?
Postoji mnogo teorija i uglavnom su poznate kao teorije za-
vere. Po nekima, svetsku vladu čine obični ljudi kao i mi sami, doduše
bezobzirniji, oholiji i sebičniji. Po drugima, Lucifer je tu lično umešao
svoje prste pa se na vrhu piramide vlasti nalazi on lično, a neposredno
ispod njega su njegovi sledbenici. Treći pak tvrde da je u pitanju
zavera u kojoj učestvuju ljudi sa Zemlje i vanzemaljci, a možda je baš
juče nastala i neka nova teorija. Bilo kako bilo, od nečega moramo da
pođemo. Izvesno je da udarnu snagu svetske vlade predstavlja – izu-

9
 z a m k e
zetno snažna armija, jedinstvena valuta, centralna banka i mikročipo-
vana populacija.
Novozavetno otkrovenje svetoga Jovana Bogoslova (13. gla-
va, stihovi 16–18) kaže:
„16. I učini sve,male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake
i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njiho-
vima.
17. Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili
broj zvijeri, ili broj imena njezina.
18. Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zvjeri:
jer je broj čovjekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest.”
Niko neće moći da kupuje ili prodaje, osim onih koji imaju
ovu oznaku, ili ime zveri, ili broj njegovog imena. Njegov broj je 666.
Svaki bar-kod ima oznaku 666, zapravo oznaku zveri.

Slika 4 - Bar kod

Bar-kodovi, kao što i sami znate, sada se stavljaju samo na
robu i to na svu. Kako to sve funkcioniše sigurno ste se uverili u sa-
10
 z a m k e
mouslugama, tako da ne moramo da se detaljnije zadržavamo na ovoj
temi.
Predsednik SAD u skladu sa zakonskim aktom „Akt kontrole
emigranata iz 1986. godine”, odeljak 100, ima ovlašćenje da odobri
bilo koji neophodan oblik indentifikacije, bilo da je to nevidljiva teto-
važa ili elektronski čip ispod kože. Po mom mišljenju, treba da se suo-
čimo sa činjenicama: to neće biti veliki šok za javnost kada dođe do
uvođenja čipova, put za čipove utrt je mnogo ranije.
„Znak zveri" je zapravo bar-kod koji treba mikročipovima da
se ubrizga u svetsku populaciju i da se time napravi još jedan korak
prema novom svetskom poretku.
A sada da vidimo kako je sve to počelo.
Dr Karl V. Sanders, elektroinženjer, pronalazač i savetnik raz-
ličitih vladinih organizacija, kao i savetnik u IBM-u, Dženeral elek-
triku, Hanivelu, dobitnik predsedničke i vladine nagrade za izuzetne
pronalaske, kaže:
„Trideset dve godine svog života proveo sam u stvaranju no-
vih pronalazaka i prilagođavanju mikročipova za primenu u oblasti
biomedicine. Godine 1968. gotovo slučajno sam uključen u istraživač-
ki i razvojni projekat stvaranja kičmenog bajpasa za jednu mladu
damu koja je povredila kičmu. Tražila se mogućnost za povezivanje
motoričkih nerava, itd. Svi smo bili veoma uzbuđeni zbog ovog pro-
jekta. Bilo je angažovano sto ljudi, a ja sam bio glavni inženjer i nosi-
lac projekta. Projekat se završio stvaranjem mikročipa za koji verujem
da se sada primenjuje za pozitivnu identifikaciju i da je to „oznaka
zveri”.
Ovaj mikročip se puni na osnovu telesnih temperaturnih raz-
lika. Naravno da ne možemo često ulaziti u telo da bi se napunila
baterija, tako da ovaj mikročip ima proces punjenja zasnovan na tem-
peraturnim promenama tela. Preko milion i po dolara je potrošeno da
bi se otkrila dva mesta na telu na kojima je temperaturna promena
najčešća – u oblasti čela (primarna pozicija) odmah ispod linije kose, i
pozadina ruke (alternativna pozicija).
Radeći na ovom mikročipu nismo imali pojma da će se on
pretvoriti u identifikacioni čip. Smatrali smo da je to što radimo veo-
ma humano i svi smo zbog toga bili uzbuđeni. Prvi put smo ost-
varavali integraciju na najvišem nivou. Tim se sastojao od ljudi iz Mo-

11
 z a m k e
torole, Dženeral elektrika, Bostonskog medicinskog centra, itd; bila je
to vrlo odabrana grupa ljudi.
U mojoj nadležnosti bio je sam čip, ne i medicinska strana
projekta. Kako je čip sve više počinjao da zaživljuje, posle izvesnog
vremena došlo se do zaključka da je isplativost kičmenih bajpaseva
sasvim nezadovoljavajuća, tako da smo morali da potražimo nove
oblasti za primenu čipa. Primetili smo da frekvencija čipa ima veliki
uticaj na ponašanje, tako da smo počeli da istražujemo mogućnosti
primene čipa na modifikacije ponašanja.
Projekat se skoro preokrenuo u elektronsku akupunkturu zbog
toga što smo u jednom trenutku stigli do usmeravanja mikročipa na to
da odašilje signal koji utiče na određene delove tela. Pomoću njih je
bilo moguće uticati na promenu ponašanja. Jedan od projekata nazvan
je „Feniks” i predviđen je za vijetnamske veterane. U ovom projektu
koristili smo čip koji smo nazvali „Rambo čip”, a korišćen je za do-
datno lučenje adrenalina.
Jedna od primena čipa je kontrola rađanja, do sada isprobana
u Indiji i nekim drugim delovima sveta. Kontrola rađanja postiže se
tak što se osoba čipom dovede u menopauzu, odnosno izaziva se sma-
njenje i potpuni prestanak lučenja estrogena.
Mikročip može da se koristi i za izazivanje migrenoznih gla-
vobolja, promena u ponašanju, za stimulisanje seksa, kao i za uništa-
vanje seksualnog nagona. Sve do sada rečeno nije ništa drugo do elek-
tronska akupunktura.
Postoji 250.000 sastavnih delova mikročipa, uključujući i
malu litijumsku bateriju. Borio sam se protiv upotrebe litijuma kao
sirovine za proizvodnju baterija, ali, NASA je u to vreme mnogo ra-
dila sa litijumom i to se smatralo velikim dostignućem. Razgovarao
sam sa doktorom iz Bostonskog medicinskog centra o tome šta će se
desiti ukoliko se čip polomi i određena koncentracija litijuma se izlije
u telo. On je rekao da bi posledice bile veoma teške.
Kako je razvoj čipa napredovao napustio sam projekat i po-
vremeno imao ulogu savetnika. Na mnogim sastancima nastupao sam
kao stručnjak za primenu mikročipa.
Bio sam prisutan na jednom od sastanaka na kome se rasprav-
ljalo na temu: Kako je moguće kontrolisati ljude ukoliko se prvo ne
indentifikuju? Ljudi kao što su Henri Kisindžer i pripadnici CIA-e
posećivali su takve skupove.
12
 z a m k e
Raspravljalo se i na temu: „Kako navesti ljude da poveruju u
neophodnost ovih čipova?” Odgovor se nametnuo: „Navedimo ih da
shvate da mogu da izgube decu ako ne prihvate čipove i slično...”
Na ovim sastancima o ljudima se govorilo kao da su stoka.
CIA je predložila ideju da se na kartonima sa mlekom štampaju slike
izgubljene dece.
Kako smo razvijali ovaj mikročip njegova indentifikaciona
funkcija postajala je sve značajnija, a u funkcionalnom pogledu traže-
no je da čip ima sledeće mogućnosti: ime i lik ( slika lica), broj soci-
jalnog osiguranja sa međunarodnim oznakama, indentifikaciju preko
otisaka prstiju, fizički opis, porodičnu istoriju, adresu, zanimanje,
podatke o porezu i krimi-dosije, ukoliko postoji.
Sedamdesetih godina učestvovao sam na sastancima „Jedan
svet”, na kojima je diskutovano o čipu i to u Briselu i Luksemburgu,
gde se čip pojavio kao tema pored tema o svetskim finansijama.
Jedan od tajnih planova koji svetska vlada ima da bi se ostva-
rio novi svetski poredak jeste da svako u zapadnom svetu dobije svoj
mikročip pre 2005. godine. Svaki ubačeni mikročip bi sadržao sve
detalje ličnosti uključujući i lični broj – bar-kod.
Osoba koja je „mikročipovana” može biti veoma lako locira-
na i praćena, pomoću kompjutera u službi kontrole svesti, kojima se
rukovodi iz računskih centara već raspoređenih svuda oko zemaljske
kugle.
Tehnički se ovo postiže preko mreže mobilne telefonije i
preko antena mobilnih telefona, koje sada pokrivaju i najudaljenije i
najzapuštenije delove zapadnog sveta, a proces pokrivanja je svakim
danom sve gušći i veći, što je doseglo alarmantne razmere.
Ono što je najvažnije u ovoj priči jeste da osoba koja je
„mikročipovana” može biti sa velikom lakoćom manipulisana i kon-
trolisana i to pomoću odašiljanja specifičnih talasa na niskim frekven-
cijama. Ovi talasi imaju dejstvo na mozak preko mikročipa koji može
u potpunosti izmeniti uobičajne misli i emocionalne šablone i na taj
način navesti čoveka da se ponaša u skladu sa zamislima nekog dru-
gog – onog koji rukovodi ovim projektom.
A sada pogledajmo kako izgleda novčanica od jednog dolara
SAD.

13
 z a m k e

Slika 5 – Novčanica od 1 dolara

Slika 6 - Uveličana novčanica od 1 dolara

Ako pažljivije pogledate možete zapaziti:
– Heksagram formiran od zvezda,
– ANNUIT COEPTIS zapravo znači: „Naše preduzeće je
krunisano uspehom”,
– Piramida koja se nalazi na novčanici od jednog dolara
„mnogima je poznata kao piramida slobodnih zidara. Ali, ona je, pre
svega, piramida Iluminata”,
– „Oko na vrhu piramide jeste oko Lucifera!”,
14
 z a m k e
– „U bazi piramide upisana je godina 1776, godina osnivanja
reda Iluminata” (1.5.1776),
NOVUS ORDO SECLORUM = novi svetski poredak (cilj iluminata)
Na novčanicama od 10 dolara, 50 i 100 dolara (onu od 1.000
niko nije hteo da mi da na zajam, da je skeniram) nalazi se jedna „nit”
koja je ugrađena u papir. Pomoću specijalnih čitača (bez fizičkog do-
dira između novčanice i uređaja) moguće je videti koje sve novčanice
ulaze odnosno izlaze iz kontrolisanog polja. Ujedno, „nit” sa novčani-
ce obaveštava o serijskom broju novčanice. Na ovaj način nepotrebno
je pretresanje da bi se otkrilo koliko novca (u dolarima) nosi sa sobom
neka osoba.

Slika 7 – Novčannica od 100 dolara

Na novčanici koju vidite na slici nit se nalazi na levoj polo-
vini ispod broja 6 koji je poslednja cifra serijskog broja.
Iz navedenih primera videli ste samo deo tragova (dokaza)
koji upućuju da je uspostavljanje novog svetskog poretka naša real-
nost. Šta je zapravo novi svetski poredak?
Ubeđen sam da onaj koji je odlučio da pročita ovu knjigu već
ima smisao za talenat, pa mislim da je dovoljno da podsetim samo na
najosnovnije.
Novi svetski poredak predstavlja staru težnju grupe ljudi da
zagospodari planetom Zemljom. Idejni tvorci su iluminati – tajna or-
ganizacija „prosvetljenih” i neki krugovi u rimokatoličkoj crkvi (im-
perija stara 1700 godina).

Iluminati

15
 z a m k e
O iluminatima se zna sledeće: osnovani su 1. maja 1776. go-
dine u Bavarskoj – Nemačka. Osnivač je profesor kanonskog prava
Adam Vajshaupt. Početne ideje iluminata bile su socijalne reforme.
Utvrđena je stroga hijerarhija reda, tako su članovi na nižim stepenima
znali da se bore za slobodu i jednakost. Članovi na višim stepenima
znali su da se bore za bratstvo. Ko je uspeo da se uspne do vrha pira-
mide saznao je da su osnovni ciljevi iluminata: ukidanje svih poznatih
državnih uređenja, privatne svojine, tradicije, nacije, religije, patrio-
tizma i porodice. Ovaj izuzetni poduhvat zahtevao je i izuzetne ljude.
Iluminati su vrlo brzo uspeli da se infiltriraju u već postojeće vrhove
masonskih piramida (i drugih moćnih tajnih organizacija) i od njih
stvore osnovu za svoju veliku piramidu „prosvetljenih”. Povremeno
eksponiranje moći masonskih loža i drugih tajnih organizacija (tem-
plari, rozenkrojceri, sionski priorati, itd.) išlo je u prilog iluminatima
jer su se tako zataškavale informacije o postojanju „onih iznad” –
„prosvetljenih”.
U novom svetskom poretku (koji realizuje ideje iluminata)
postoji zavera za uništenje religije, nacionalnih država i svih tradicio-
nalnih ljudskih institucija. Cilj zavere je stvaranje tzv. novog svetskog
poretka koji bi uspostavio totalnu kontrolu sveta. Motiv zavere je moć.
Novim svetskim poretkom rukovodio bi organ – svetska vlada. Kao i
iluminati, pripadnici novog svetskog poretka u prvi plan stavljaju soci-
jalna pitanja – ishrana čovečanstva, pravilnija preraspodela materijal-
nih dobara, racionalno korišćenje prirodnih bogatstava, očuvanje zdra-
ve životne sredine, itd. Međutim, odmah posle toga nude se snage za
održavanje svetskog mira. Da bi se ove snage oformile moraju da pos-
toje preduslovi, a to su stalna žarišta. Glavni oslonac novog svetskog
poretka su snažne organizacije među kojima su svakako najznačajnije
CFR, trilateralna komisija i bilderberzi.

CFR

CFR (The Council of Foreign Relation) osnovala je grupa

američkih intelektualaca koji su osetili potrebu stvaranja svetske vla-
de, a za koju američki narod još nije bio spreman, 29.7.1921. godine u
Njujorku. Cilj stvaranja CFR-a bio je da se ljudi ubede da je stvaranje
svetske vlade jedini način da se reše svi nagomilani problemi u svetu.

16
 z a m k e
Danas organizacija ima oko 2.000 članova, uglavnom iz elite držav-
nog aparata, sveta finansija, komunikacija, itd. Članovima organiza-
cije zabranjeno je saopštavanje informacija sa sastanaka pod pretnjom
momentalnog isključenja.
Organizaciju finansiraju J. P. Morgan, Džon D. Rokfeler, Ber-
nar Baruh, Paul Varburg i drugi finansijski moćnici. CFR ima svoje
infiltrirane ljude u svim vitalnim državnim strukturama, sredstvima
javnog informisanja, moćnim organizacijama kao što su nuklearni
lobi, NASA, FEMA, itd.

Bilderberzi

Bilderberzi, organizacija čije je pravo ime nepoznato, nazvana

je po hotelu Bilderberg u Osterbiku – Holandija, gde je prvi put otkri-
veno da je njihov sastanak održan od 29. do 31. maja 1954. godine.
Od tada se sastanci Bilderberga održavaju jednom ili dva puta godiš-
nje. Na početku su se održavali u Evropi, međutim, poslednjih godina
u Americi i Kanadi. Članstvo se uglavnom sastoji od kraljeva, kraljica,
princeza, kancelara, industrijalaca i sl. Određeni predstavnici medija
mogu da dođu i prisustvuju samo uz izričit poziv, ali im je zabranjeno
da izveštavaju sa skupa.
“Pripreme za održavanje prvog sastanka bilderberga počele su
ranih pedesetih godina. Za organizaciju prvog susreta postarala se no-
vooformljena CIA. U to vreme zemlje zapadnog sveta osetile su po-
trebu za bližom saradnjom kako bi zaštitile svoje moralne i etičke
vrednosti, svoje demokratske institucije i nezavisnost od narastajuće
pretnje komunizma. Ovo je navodno bio pravi razlog njihovog oku-
pljanja.”
Za one čitaoce koji lično hoće da im kažu šta misle o njima,
adresa Bilderberga u:

Americi je: u Evropi je:

Charles W. Muller
Phone: 1-212-879-0545
American Friends of
Bilderbergs, Inc.
477 Madison Ave., 6 th Floor
New York, NY 10022
Maja Banck-Polderman
Phone: 31 20 625 0252,
Fax: 31 20 624 4299
Bilderberg Meetings
Amstel 216
1017 AJ Amsterdam

17
 z a m k e

Organizacija bilderberga je vrlo slična CFR-u, a cilj joj je da

sinhronizuje delovanje zagovornika novog svetskog poretka u zemlja-
ma Zapadne Evrope i SAD.

Trilateralna komisija

Trilateralna komisija je organizacija najmoćnijih političkih i

finansijskih magnata iz celog sveta. Smatra se da su idejni tvorci ove
organizacije Zbignjev Bžežinski (tadašnji savetnik za nacionalnu bez-
bednost SAD) i Dejvid Rokfeler.
Trilateralnu komisiju sačinjavaju 325 uglednih predstavnika
Evropske zajednice, Severne Amerike i Japana. Razlog za njihovo
prvo okupljanje je navodno bio da stvore zajedničku neoficijelnu gru-
pu na najvišem nivou koja će biti u stanju da sagleda sve probleme
ove tri regije koji mogu da se pojave u budućnosti. Međutim, čitano
između redova, značilo je da Amerika shvata da više nije u poziciji,
kao neposredno posle Drugog svetskog rata, da dominira kao jedina
svetska sila.
Svoj osnivački sastanak održala je 23. 7. 1972. godine na
imanju Dejvida Rokfelera koji je ujedno i prvi predsedavajući CFR-a.
Adresa sedišta američkog glavnog štaba trilateralne komisije
je:
345 East 46th Street
Suite 711
New York, NY 10017.
Sve ovo o čemu smo do sada govorili može se dogoditi jedino
pod uslovom da stanovnici naše planete prihvate predviđene promene.
Svetska vlada (koristeći u praksi najbolje pokazane metode koje ko-
riste nacionalne države, obogaćene metodama naprednih tehnologija
nad kojima imaju monopol samo supersile) uspostavlja sistem kon-
trole uma svetske populacije. Takav sistem kontrole ima za cilj da iza-
zove poremećaj u mišljenju kod ljudi i da obezbedi da, kada dođe dan
D, ljudi „dobrovoljno” prihvate sve ponuđene promene, rezonujući da
je to najbolje moguće rešenje.
Zapamtite – na ovom svetu ne postoji čovek koji ne može biti
psihički slomljen i nateran da učini nešto što, pre toga, nikada ne bi
uradio.
18
z a m k e

19
 z a m k e

METODI KONTROLE SVESTI

20
z a m k e

21
 z a m k e
Napad na um čoveka i uspostavljanje kontrole njegove svesti
mogu da se obave na više načina i različitim metodama. Najprihvatlji-
vija podela metoda kontrole svesti jeste na posredne i neposredne.
Posrednim metodama deluje se na mozak (um čoveka) preko čula. Ne-
posrednim metodama deluje se na mozak direktno (zaobilazeći ljudska
čula).
U posredne tehnike spadaju: „ispiranje mozga” i klasični (ili
svakodnevni) manipulativni metodi. Najčešće korišćeni klasični mani-
pulativni metodi jesu: veština govorništva, propaganda i sublimativne
poruke.
Poslednjih godina sve više istraživača smatra da bi u posredne
metode kontrole uma trebalo uvrstiti, kao posebnu kategoriju, i seksu-
alno zlostavljanje dece.
U neposredne metode spadaju metode naprednih tehnologija
(direktno delovanje na mozak pomoću uređaja visokih tehnologija),
korišćenje skrivenih mogućnosti ljudskog uma i okultna delovanja.
Kod „ispiranja mozga” nema skrivenih igara. Jasno se zna ko
je kontrolisani a ko kontrolor, odnosno ko je žrtva a ko mučitelj. Kon-
trolor se javno deklariše kao neprijatelj. Ovaj metod koristi najbru-
talnije tehnike psihofizičkog zlostavljanja.
Klasični (svakodnevni) manipulativni metodi nemaju kontro-
lora (mučitelja). To je osoba, grupa ili institucija koja se deklariše kao
naš prijatelj. Za razliku od brutalnih tehnika ispiranja mozga, ovde se
koriste rafiniranije metode.
Neposredne metode poznaju samo žrtvu.
U metodama naprednih tehnologija neprijatelja, kontrolora,
zamenjuje visoka tehnologija koja zvanično ne postoji. Ne može se
poreći da, gledano kroz istoriju, nije bilo pokušaja stvaranja i ovih me-
toda naprednih tehnologija, međutim u odnosu na današnje njihov efe-
kat je zaista bio zanemarljiv.
Metoda naprednih tehnologija u pojedinim projektima koristi
kao izvor ljudsku misao kojoj je snaga više puta pojačana pomoću
elektronskih sklopova najnovije generacije. Metode korišćenja skri-
venih mogućnosti ljudskog uma i okultna delovanja ne koriste takva
pomagala. Naloge kontrolora izvršavaju pojedinci sa razvijenim para-
psihološkim sposobnostima, ili vračevi pomoću određenih (pažljivo
odabranih) predmeta iz fizičkog života.

22
 z a m k e

POSREDNI METODI KONTROLE SVESTI

HSI NAO (ISPIRANJE MOZGA)

„Ispiranje mozga” je veoma okrutan metod nametanja novih

verovanja i sistema vrednosti. U svakodnevnom govoru pojam „ispi-
ranje mozga” često se koristi kao sinonim za „kontrolu svesti”. U
stvarnosti je „ispiranje mozga” samo jedna od metoda kontrole svesti.
Kao primenjivani metod u praksi, „ispiranje mozga”, se koris-
ti već stolećima, ali pod različitim nazivima. Međutim, sam izraz
„ispiranje mozga” uveo je u svakodnevni jezik 1951. godine, američki
novinar Edvard Hanter. On je sa kineskog jezika preveo izraz, hsi nao,
što doslovno znači „ispran mozak”.
Termin je upotrebljen da bi se opisalo šta se dešavalo američ-
kim vojnicima zarobljenim u Korejskom ratu. Naime, zarobljeni
američki vojnici pokazivali su iznenadne i neobjašnjive promene sis-
tema vrednosti, čak su priznavali i izmišljene ratne zločine.
Prva etapa u procesu ispiranja mozga jeste da se formira svest
o uspostavljenoj kontroli nad nečijom ličnošću, a zatim se kontrolisa-
noj osobi nameće ideja o kompletnoj zavisnosti (kontrola kretanja,
hrane, vode i sredstava za ličnu higijenu). Tako oformljena svest naru-
šava prethodno stečene navike ponašanja i izaziva konflikte unutar
ličnosti. Kontrolori tada nude prihvatljivo rešenje. Što su unutrašnji
sukobi veći to je kontrolisani spremniji da napravi radikalniji zaokret
u svom ličnom sistemu vrednosti. U ovom momentu već se izgubila
sposobnost za kritičko preispitivanje stavova. Tada dolazi do slamanja
ličnosti i poistovećivanja sa kontrolorima. Kontrolisani od tog tre-
nutka misli, govori i ponaša se kao kontrolor. On svoju novu ličnost
doživljava kao prosvećenu, a kontrolorima je zahvalan na prosve-
ćenju.
Predstavljene pojedinačno, ove faze mogu da budu određene
na sledeći način:
– Formiranje svesti da je uspostavljena kontrola. Dete se
uvek nalazi u sredini u kojoj je svesno fizičke i psihičke kontrole koju
sprovode roditelji i ono veoma brzo uviđa da mora da poštuje tu kon-
23
 z a m k e
trolu. Takođe i odrasla osoba može biti u stanju da prizna i prepozna
moć koja ga je dovele u stanje u kom se nalazi.
– Uspostavljanje svesti o kompletnoj zavisnosti od sistema
kontrole. Kontrolisana odrasla osoba prisiljava se da prihvati činjenicu
da su hrana, piće kao i sredstva za ličnu higijenu ili duvan, u stvari,
nagrade i jedini način socijalnog kontakta dok se ne postigne zado-
voljavajući nivo njenog ponašanja.
– Slamanje prethodno stečenog načina ponašanja praćeno je
unutrašnjim konfliktom (posledica svesti o kontroli i prihvatanje zavis-
nog položaja). Iako ovakva promena može da bude relativno blaga
kada je reč o deci, ona je vrlo okrutna za odraslu osobu koja je pod-
vrgnuta „ispiranju mozga”. Samo pojedinac čiji sistem vrednosti nije
čvrsto izgrađen može relativno lako da izmeni način ponašanja. Cilj
onoga ko sprovodi mere „pranja mozga” jeste da kod određenih po-
jedinaca izazove duboke emotivne promene svesti. Egzekutor prisil-
java žrtve da na veoma bolan način prihvate apsolutnu kontrolu. U
ovoj fazi često se kod žrtava javljaju i psihički lomovi.
– Nuđenje prihvatljivog rešenja problema kao prvi korak u
smanjivanju unutrašnjeg konflikta. Često se u izveštajima pominje da
su žrtve „ispiranja mozga”, zahvaljujući otkriću postojanja prihvatlji-
vog rešenja, dovedene u stanje iluzornog osećaja oslobađanja, kao da
je sav užas unutrašnjeg sukoba nestao, te da neće poludeti ukoliko se
pokore. Kada dođu do ove faze one su spremne da naprave velike pro-
mene u svom unutrašnjem sistemu vrednosti. To je pre automatska
reakcija nego dobrovoljni izbor. One jednostavno izgube sposobnost i
za kritičko preispitivanje stavova.
– Reintegracija vrednosti i poistovećivanje sa sistemom kon-
trole završna je faza u promeni ponašanja kontrolisanog pojedinca.
Novi sistem vrednosti, način prihvatanja organizovanja i davanja zna-
čaja događajima u potpunosti su nezavisni od prethodnih sistema
vrednosti.
Takav pojedinac više nije u stanju da misli niti da govori na
bilo koji drugi način, osim na onaj koji je nasilno prihvatio. Vrlo često
on izražava čak i zahvalnost svojim mučiteljima zato što su ga pros-
vetili.
U procesu „ispiranja mozga” koriste se i različite tehnike a
svaka ima određeni cilj.

24
 z a m k e
Ispitivanje

Postoje najmanje dva načina primenjivanja tehnike ispitiva-

nja:
– prisilno ispitivanje, kada se nasilnim metodama pokušava
izvući od pojedinca neka poverljiva informacija;
– nasilno ispitivanje sa ciljem „ispiranja mozga”, koje se sas-
toji od postavljanja pitanja, raspravljanja, indoktrinacija, pretnji, po-
vređivanja i čitavog niza drugih načina pritisaka. Cilj ovakvih ispiti-
vanja je da se slomi sistem vrednosti pojedinca i da se podstakne alter-
nativni, uvođenjem novog sistema vrednosti. Ispitivač predstavlja lič-
nost protiv koje žrtva usmerava svoju odbojnost, ali će u kasnijim sta-
dijumima razviti osećaj zavisnosti, čak i zatražiti pomoć za rešavanje
svojih unutrašnjih konflikata.

Fizičko mučenje i strah od mučenja

Više zbog psiholoških efekata i stvaranja utrašnjeg konflikta

nego zbog izazivanja bola, često se koriste dva tipa fizičkog mučenja:
– prvi tip je onaj u kome žrtva ima pasivnu ulogu u odnosu na
bol koji joj se nanosi. Konflikt se sastoji u dilemi da li se pokoriti zah-
tevima ili ne, i tako sprečiti svaki sledeći bol. Govoreći uopšteno, bru-
talnost ovog načina je u beznačajnom broju slučajeva dovela do želje-
nih rezultata. Pretnje mučenjem su dale bolje rezultate jer je psiho-
loški (ne)prihvaćen strah od bola izazivao veće unutrašnje sukobe
nego sam bol;
- drugi tip mučenja sastoji se u zahtevu da žrtva stoji na jed-
nom mestu nekoliko sati ili da bude u nekom drugom položaju koji
vremenom izaziva bol. Ovakavi zahtevi često dovode do odluke da se
izdrži, tako da se u početku javlja osećaj moralne superiornosti. Što
vreme više odmiče a bol raste, pojedinac postaje sve više svestan či-
njenice da ga je u to stanje dovela njegova lična odluka da se odupre i
da istraje u bolu. Tako nastaje unutrašnji sukob ličnosti između moral-
nih odluka i želje da se preda i prekine bol. Ovaj metod mučenja
pokazao se kao najdelotvorniji pri slamanju ličnosti.

Izolacija

25
 z a m k e
Više nego bilo koji drugi metod, izolacija izaziva različite
reakcije. Ima pojedinaca koji su spremni da izdrže duge periode izola-
cije bez bilo kakvih štetnih posledica, dok kod drugih relativno kratki
periodi izolacije izazivaju psihozu. Prilikom određivanja „uspešnosti"
izolacije, veoma su važni neki naizgled sekundarni faktori, kao npr. to
da li je prostor u kome je zarobljenik izolovan čist ili prljav. Naime,
utvrđeno je da neke osobe na koje se primenjuje tehnika „ispiranja
mozga” sa užasom reaguju na prljavštinu, dok drugi imaju paničan
strah od sterilnosti prostora. Jedan od najvažnijih faktora slamanja u
uslovima izolacije može biti nedostatak čulnih stimulacija, kao što su:
sivilo zidova, nedostatak zvuka, nikakvi socijalni kontakti, itd. Po-
jedini dobrovoljci koji su bili podvrgnuti psihološkim ispitivanjima u
izolaciji, posle izvesnog vremena imali su jake halucinacije kao i ne-
kontrolisan strah od gubitka razuma.

Kontrola komunikacije

Kontrola komunikacije jedan je od najefektnijih metoda pri

stvaranju osećaja bespomoćnosti i očaja. Ovaj metod može se smatrati
kamenom temeljcem u sistemu kontrole. Sastoji se od strogog kontro-
lisanja pošte, sredstava za čitanje, informacija koje se primaju drugim
sredstvima javnog informisanja, kao i socijalnim kontaktima koji su
dostupni pojedincu. Potreba za komunikacijom je toliko velika da i
ukoliko se uobičajeni načini blokiraju pojedinac ima potrebu da se
okrene bilo kom dostupnom načinu opštenja i to bez obzira na posle-
dice koje takav način može da ima. Mnogi ratni zarobljenici prisilja-
vani su na saradnju sa neprijateljem, u vidu potpisivanja mirovnih
sporazuma, da bi se kasnije branili objašnjenjem da je to potpisivanje
bio jedini način da „spoljni svet" sazna da su oni još živi. Sledeće
važno pitanje u kontroli komunikacije jeste sistem obaveštavanja.
Poznato je da su ratni zarobljenici često imali strogo kontrolisane
načine međusobnog komuniciranja, a pri tom su jedine informacije
dobijali od „ubačenih" saradnika njihovih mučitelja.

Primena iznurivanja

Ovo je veoma poznat način za slamanje snage volje i elimini-

sanje sposobnosti za donošenja pravilnih odluka. Drastično smanjenje
vremena spavanja ima za posledicu veoma snažnu psihološku destabi-
lizaciju koja je mnogo veća nego posledice bilo kog drugog načina

26
 z a m k e
iznurivanja. Postoje različiti načini da se vreme spavanja umanji. U
teoriji se često pominje da je oko 50–60 sati nespavanja dovoljno da
se bilo ko navede na saradnju, ali postoji i mogućnost da se tako uništi
ispitanik. Mnogo je sigurnije i pouzdanije sprovesti ispitivanja koja
traju 8–10 sati u noćnim terminima i pri tom naterati žrtvu da bude
budna i tokom dana. Dodatna ispitivanja od po 2–3 sata veoma brzo
slamaju i najjače pojedince. Postoje još i dodatni stimulansi drogama
koje ubrzavaju proces iznurivanja i pojačavaju psihološke reakcije
uzbuđenja i depresije. Iznurivanje ima za posledicu i dovođenje odre-
đene osobe u stanje iracionalnih unutrašnjih konflikata i strahova.

Kontrola hrane, pića ili duvana

Kontrolisana žrtva mora da bude svesna svoje zavisnosti od

mučitelja u pogledu kvaliteta i kvantiteta hrane, pića ili duvana. Ovaj
metod najčešće se primenjuje po utvrđenom šablonu.
Ostavljanje pojedinca bez hrane i/ili sa sasvim malo vode
jeste početni postupak i on se primenjuje nekoliko dana pre ispitiva-
nja. Kada se žrtva prvi put svojim mučiteljima požali na ovakav od-
nos, ovi izražavaju iznenađenje zbog tako nehumanog odnosa, pred-
lažu svoje zahteve žrtvi i ukoliko se ona pokori za nagradu dobija obi-
lan obrok. Ukoliko ne prihvati, produžava se „dijeta" koja se sastoji od
gotovo nejestive hrane. Ishrana se poboljšava kako se stepen saradnje
povećava. Kontrolom hrane i pića postiže se prevashodno efekat da
žrtva nije u stanju da donosi jasne i razumne odluke. Kontrola duvana
predstavlja veći izvor unutrašnjih sukoba za pasionirane pušače nego
kontrola hrane. Svako ima svest da duvan nije neophodan za preživ-
ljavanje, ali žrtva dovedena u situaciju da biva izmanipulisana zbog
duvana doživljava snažan osećaj griže savesti i unutrašnjeg sukoba.

Kritika i samokritika

Kritika i samokritika su tehnike kontrole misli. Samokritika

ispoljava svoje efekte činjenicom da nije zločin za čoveka da ne bude
u pravu, ali se neadekvatnim ponašanjem smatra da bude tvrdoglav i
da odbija da uči. Mnogi pojedinci doživljavaju pravo olakšanje kada
su u mogućnosti da sa bilo kim podele osećaj krivice. Oni, ipak, i
pored snažne potrebe da sa nekim podele svoja osećanja, imaju po-
teškoće da prihvate kritiku i samokritiku. U periodu „ispiranja moz-
ga”, pošto je određena količina osećanja griže savesti ustanovljena
27
 z a m k e
kod tih pojedinaca, druženje pod određenim okolnostima i samokritika
predstavljaju samo olakšanje. Cena kojom se plaća ovakvo olakšanje
jeste gubitak individualnosti i intenzivira se osećaj zavisnosti.
Najvažniji ciljevi tehnike ispiranja mozga su:
– izazivanje osećaja bespomoćnosti kontrolisanog,
– isticanje moći kontrolora,
– nemogućnost kontrolisanog da predvidi ponašanje kontro-
lora,
– stvaranje osećaja zavisnosti kontrolisanog od strane kontro-
lora,
– osećaj sumnje i gubitak objektivnosti,
– osećaj griže savesti,
– preispitivanje do tada postojećeg sistema vrednosti,
– nagoveštaji približavanja nervnog sloma,
– stvaranje potrebe da se brane novostečeni principi
vrednosti,
– identifikacija kontrolisanog sa kontrolorom.
Iskusni kontrolori znaju da je veoma važno voditi računa o
svim ovim elementima kako bi proces „ ispiranja mozga” bio „dobro
obavljen”.

Scenario

Scenario ovog procesa kontrolori praktično uvek počinju izo-

lacijom, odnosno nekim oblikom ograničavanja slobode kretanja kon-
trolisanog. Istovremeno, vodi se računa o novim uslovima smeštaja.
Ishrana je znatno lošija od one na koju je kontrolisani navikao. Higi-
jenski uslovi su takođe drugačiji od onih koji su postojali pre izolacije.
Izraženi su snažni kontrasti. U izuzetno prljavu ćeliju kontrolori šalju
nejesetivu hranu po čuvaru koji je besprekorno čisto obučen. Svaka
konverzacija je ukinuta. Niko se ne odaziva na apele za pomoć. Ko-
munikacija sa spoljnim svetom je prekinuta. Ovi postupci za kontro-
lisanog i nisu toliko strašni koliko osećaj da situaciju u kojoj se nalazi
niko više ne može da izmeni. Prepušten sam sebi, kontrolisani počinje
da razmišlja o tome šta ga sve očekuje. Ubrzo shvata da ništa ne može

28
 z a m k e
da predvidi. Osećaj bespomoćnosti počinje da dominira nad njegovom
ličnošću.
Konačno, prvi susret sa kontrolorom doživljava se sa pomeša-
nim strahom i olakšanjem. Međutim, tu kontrolisanog čeka prvo izne-
nađenje. Ispitivač (kontrolor) se sada postavlja prema kontrolisanom
kao prema prijatelju (može da ga ponudi kafom, cigaretama i sl). Kao-
bajagi zgražava se kada vidi u kakvim uslovima je smešten kon-
trolisani. Obećava da će se uslovi poboljšati, a zauzvrat traži od kon-
trolisanog samo da bude razuman. Nepripremljen za ovakav nastup
kontrolora, kontrolisani počinje da preispituje svoje ponašanje nasto-
jeći da zauzme razuman stav kao da mu je do tada stav bio nerazuman.
Kontrolor čeka da kontrolisani pokuša da nekim svojim gestom ili
izjavom, zbog trenutno humanog odnosa prema njemu, učini nešto
čime bi udovoljio kontroloru. Kada do toga dođe, kontrolisani doživ-
ljava iznenađenje. Prethodno human, razuman i pun saosećanja kon-
trolor se naglo pretvara u neuračunljivog sadistu, koji iznenada fizički
nasrće na kontrolisanog, pokušavajući čak i da ga ubije. Čudo spasava
kontrolisanog od sigurne smrti, jer se napad kontrolora iznenada
prekida, kao što je i počeo, i on se bez reči udaljava iz prostorije.
Ove iznenadne promene stvaraju kod kontrolisanog dilemu –
da li je on uopšte sposoban da na pravi način oceni motive zahteva i
ponašanja neke druge osobe. Da li će sledeći ispitivač biti još opasniji
sadista?
Konfuznost zahteva, se veoma oprezno usađuje u svest poje-
dinca. Ispitivači se ne izjašnjavaju zbog čega je pojedinac optužen niti
ko ga za to optužuje. Umesto toga od kontrolisanog se traži da kaže
„zašto misli da je zatvoren i zbog čega se oseća krivim”. Ukoliko kon-
trolisani odbije da bilo šta kaže, optužuje se za nešto što ima veoma
široki radijus značenja (npr. da je organizator zavere, fašista, komuni-
sta, agent, izdajnik naroda, i sl.). Posledica je da kontrolisani počinje
da iznosi pojedine stavove o svojim aktivnostima. Ukoliko negira
optužbe odmah se šalje u izolaciju ili dolazi do smanjenja obroka, dok
ne razmisli o svojim zločinačkim aktivnostima. Proces se ponavlja sve
dok se kontrolisani ne pojavi sa bilo čim što je samooptužujuće, a
ispitivač se pravi kao da je time u potpunosti zadovoljan. Od kontro-
lisanog se potom traži da napiše izjavu svojim rečima i da je potpiše.
Za vreme ovog procesa razvija se veoma jak osećaj zavisnosti
od ispitivača.

29
 z a m k e
Ne treba mnogo vremena da kontrolisani shvati da je ispitivač
taj od koga dolazi svaka kazna, nagrada i celokupna komunikacija.
Ispitivač mora da demonstrira svoju nepredvidljivost.
Ponekad ispitivač može veoma lako da bude zadovoljen, a
nekada nikakvi napori kontrolisanog ne mogu da ga umire. Kontroli-
sani često ulaže ogromnu energiju, pokušavajući da predvidi pona-
šanje nepredvidljivog ispitivača i u tom procesu on gubi svest o
onome šta se zapravo dešava. Kada je kontrolisani doveden u prethod-
no objašnjeno psihološko stanje i kada su njegove emotivne reakcije
dovedene do određenog stepena proces pranja mozga može da počne.
U sledećoj fazi potrebno je uništiti ono malo preostalih spo-
sobnosti kritičkog rasuđivanja. Nastaju dugačka, iscrpljujuća ispiti-
vanjima, sa uperenom lampom u oči, koja se često ponavljaju uz mini-
malne periode sna. (Učestala ispitivanja, posle minimalnog perioda
sna.) Ponekad se kontrolisani podvrgava mučenju koje dovodi do unu-
trašnjih lomova. Često se koriste i određena narkotička sredstva. Cilj
ove faze je da se kontrolisani dovede u stanje depresije, a tada ispiti-
vač postaje veoma ljubazan. Sada kontrolisani postaje do te mere ank-
siozan da nije u stanju da se odmori, čak ni kada mu je dozvoljeno da
spava. Najčešće u tom periodu počinje da doživljava vizuelne i audi-
tivne halucinacije. Dolazi do gubitka osećaja objektivnosti, biva suo-
čen sa izmišljenim priznanjima drugih koji su „sarađivali sa njim
prilikom zločina". Kontrolisani počinje da sumnja u sopstveno pam-
ćenje. Ovo biva pojačano nesposobnošću da se seti beznačajnih sit-
nica. Ispitivači strpljivo pojačavaju ovo stanje, kroz ponovna ispiti-
vanja. Smisao ovoga je stvaranje stanja potpune rastresenosti i uniš-
tenja većeg dela sposobnosti kritičkog rasuđivanja. Kontrolisani mora
da prođe kroz dodatne unutrašnje konflikte u kojima je izražen jak
osećaj griže savesti.
Ispitivač perfidno usmerava ispitivanje u pravcu moralnog
koda kontrolisanog. Svaki moralni stav pažljivo se ispituje sve dok
sam kontrolisani ne počne da dovodi u pitanje osnove svog sistema
vrednosti.
Kontrolisani mora stalno da se bori protiv mogućeg sloma.
Ubrzo će otkriti da u njegovoj svesti postoje praznine u sve većim vre-
menskim intervalima. On ne može da misli konstruktivno. Ukoliko
želi da postigne bilo kakvu rekonstrukciju psihološkog integriteta
mora da se izvuče iz ovog stanja unutrašnjeg sukoba i zbog toga poka-
zuje znake spremnosti da dobrovoljno napiše svoje priznanje. Ovo je
30
 z a m k e
za kontrolora veoma važan momenat. Kontrolisani konačno daje svoje
pismeno priznanje, ubeđen da će tim činom prestati sve njegove muke.
Međutim, kontrolisani ne zna da baš u tom trenutku zapravo počinje
završna faza „ispiranja mozga”. Bez obzira na to šta napiše u svom
priznanju, ispitivač neće biti zadovoljan jer dovodi u sumnju svaku
rečenicu iznesenu u priznanju. Zajedno sa kontrolisanim ispitivač
analizira napisanu izjavu. Kontrolisani se dovodi u stanje protivljenja
svakoj promeni. Ovo je srž „ispiranja mozga”.
Svaki put kada pokuša da istakne nešto ispitivaču, on je pri-
nuđen da napiše ponovo čitavo priznanje. Međutim, i posle ovoga
ispitivač nije zadovoljan. U očajničkim nastojanjima da postigne bilo
kakav integritet i da spreči dalje „ispiranje mozga”, kontrolisani mora
da se raspravlja i da ubeđuje kontrolora da je ono što je već priznao
prava istina.
On počinje da prihvata kao sopstvene iskaze ono što je napi-
sano, a napisano je „u saradnji" sa ispitivačem. Da bi olakšao svoj po-
ložaj, kontrolisani često koristi mnoge od, prethodno navedenih, ispi-
tivačevih stavova. Ovim procesom identifikacija sa ispitivačevim sis-
temom vrednosti je završena. Za ispitivača je važno da utvrdi kada
nastaju kvalitativne promene u svesti kontrolisanih.
Reč je o tome da žrtva „ispiranja mozga” ne menja svesno
svoj prethodni sistem vrednosti; do promene dolazi bez obzira na na-
pore koje ulaže. On više nema odgovornost za menjanje svesti, isto
kao i osoba koja „pukne" i postane psihotična. Kao i psihotičari, ni
kontrolisani nije svestan promene.
Slabost ove metode sastoji se u tome što ima ograničeno vre-
me trajanja. Kada se ljudi odvoje od onoga ko ih kontroliše i kada se
vrate u porodično okuženje, spontano inhibiraju dejstvo „ispiranja
mozga” koje veoma brzo slabi i nestaje. Drugim rečima, ukoliko kon-
trolisani pobegne ili na neki drugi način izmakne iz polja uticaja, u
najvećem broju slučajeva, biće u stanju da odbaci sve zahteve.
Iskustvo je pokazalo da postoji mogućnost za pojedinca da
kroz trening i vežbu razvije odbrambene tehnike ograničenog dejstva i
efekta protiv „ispiranja mozga". Ove odbrambene mere pokazale su se
kao najdelotvornije ukoliko su usmerene u pravcu upoznavanja indi-
vidue sa sopstvenim osećajnim reakcijama, pragom izdržljivosti bola i
sl. Posebno je važno da se prepozna proces „ispiranja mozga”, kao i
prethodno poznavanje scenarija procesa. U svakom momentu treba

31
 z a m k e
imati u vidu da ni kontrolor nije „natčovek”, te da se i na njega može
uticati. On je, ipak, samo čovek sa svim svojim manama, vrlinama i
problemima. Dakle, činjenica da svaki kontrolor može da bude kon-
trolisan omogućava stvaranje odbrambene tehnike ograničenog dej-
stva i efekta prilikom „ispiranja mozga”.

KLASIČNE MANIPULATIVNE TEHNIKE ( KMT)

Za razliku od „ispiranja mozga”, klasične manipulacije su

mnogo složeniji i komplikovaniji procesi. Osobe koje bivaju pod-
vrgnute ovoj metodi tretiraju se kao prijatelji ili saradnici i na taj način
žrtvi se ostavlja malo prostora za direktnu odbranu. Stvara se nov
sistem vrednosti i verovanja i ubacuje u novu strukturu identiteta.
Kontrola svesti gotovo nikad ne podrazumeva fizičko zlostavljanje.
Umesto ovoga koriste se razni hipnotički procesi i kombinuju se sa
određenim grupnim aktivnostima da bi se stvorili efekti indoktrinacije.
Osoba se ubeđuje i njome se manipuliše, tako da ona bez ikakve di-
rektne pretnje donese unapred planiranu odluku. U suštini, žrtva rea-
guje pozitivno na sve ono što se oko nje dešava.
Klasične manipulacije mogu da se opišu kao zloupotrebe zna-
nja koje postoji u ljudskom umu. Preovladava mišljenje da mnoge
tehnike – kao što su hipnoza, vizuelizacija, meditacija, molitva, ritual,
kontrolisano disanje, itd. – mogu da budu korišćene sa punim etičkim
opravdanjem i mogu da doprinesu pozitivnim promenama. Nabrojane
tehnike se često nazivaju egzotičnim i cilj im je samokontrola.
Imati kontrolu sopstvene svesti podrazumeva da je osoba u
bliskoj vezi sa vlastitim entitetom i da ima sposobnost analitičkog
mišljenja, postavljanja pitanja, posmatranja određenih stavova iz raz-
ličitih perspektiva, sposobnost kontrole ponašanja, itd.
Stručnjaci iz oblasti kontrole uma ipak ističu da u pojedinim,
vrlo retkim, slučajevima egzotične tehnike mogu da budu korišćene ne
samo za samokontrolu već i za kontrolu drugih. Radi se, naime, o mo-
gućnosti da kada neko svesno radi na meditaciji, vizuelizaciji i sl. nje-
gov um ostaje otvoren – slobodan za delovanje drugih. Ovi drugi su
pojedinci koji navodno imaju razvijenije PSI mogućnosti.
Klasične manipulativne tehnike primenjuju svi od pojedinca
do države. Često (posebno kada su u pitanju pojedinci) se ove tehnike
koriste i nesvesno.
32
 z a m k e
Cilj klasičnih manipulativnih tehnika jeste da se manipuliše
tuđim mislima, osećanjima i ponašanjem u okviru zadatog konteksta u
određenom vremenskom periodu, u kojem relativno više dobija mani-
pulator nego onaj koji je bio manipulisan. Ove nastale promene mogu
biti suženo fokusirane na određene, ili na široke oblasti ljudskog pona-
šanja. One mogu da se manifestuju iznenada ili postepeno, mogu da
budu indukovane svesno ili nesvesno da je došlo do bilo kakvog mani-
pulisanja ili ubedljive namere da se promeni, a sve to može da dovede
do privremene ili stalne promene.
Najjače oružje klasičnih manipulativnih tehnika su reči, pos-
tupci, nametnuta pravila ponašanja i plasiranje podsvesnih poruka,
odnosno sugestija i stimulacija.
KMT se oslanjaju na eksploataciju fundamentalnih ljudskih
potreba u nameri da izmame povinovanje ili konformizam kod ma-
nipulisanih i da utiču na njihov stav ili ponašanje. Neki od manipula-
tora su profesionalci koji rade u okviru institucija, državnih, vojnih,
crkvenih ili poslovnih. Drugi su intuitivni ubeđivači, koji koriste svoje
ubeđivačke sposobnosti samostalno i tom prilikom oni za objekat bi-
raju uglavnom svoje kolege sa posla, prijatelje i rođake, itd.
Manje forme manipulacije imaju iste bazične principe:
– manipulaciju motiva,
– stvaranje društvenih normi,
– nepoštovanje, neuklapanje ili odbijanje društvenih normi.
Varijantama socijalnog programiranja svi smo podvrgnuti još
u detinjstvu percepcijom i lukavom metodom. Dobro dete uči kako da
se ponaša u društvu, kako da bude učtivo, mirno, govori samo kada
mu se obraća, sarađuje, ne pravi nevolje i nikada ne pravi scene. U de-
tinjstvu nas nagrađuju, što se slažemo u grupi, što ne insistiramo da
bude po našem. Pametniji kurs te akcije jeste naučiti sledeće: bolje ići
sa jačima nego ih izazivati.
Razumevajući situaciju socijalnih pravila i ponašanja, može-
mo biti nesvesno vođeni u razna scenarija koja se nameću: ako ona
hoće da bude gost, mi smo domaćini, ako je on brz u prihvatanju od-
govornosti mi se pasivno predajemo; ako su oni par u konfliktu, mi
postajemo posrednik. Kada se jednom udobno smestimo u tu socijalnu
rolu, naša slobodna volja je ugrožena na sledeće načine: prihvataj od-
govor, ali ne postavljaj pitanja; gosti ne zahtevaju bolju hranu; zatvo-

33
 z a m k e
renici ne komanduju; publika sluša; pravi vernici veruju; jaki momci
zastrašuju, ostali ustuknu itd.
Očekivanja su: ponašanja adekvatna i dozvoljena u okvirima
strukture mogu biti efikasnija nego najtalentovaniji ubeđivač.
U okviru samog postupka nametanja novih misli osećaja i
ponašanja najčešće se koriste:
– normalne situacije,
– deklarisani prijatelji,
– kompetentnost,
– emocijalna konfuzija i
– igre izbora.
Takozvane normalne situacije najviše odgovaraju manipulato-
rima i ubeđivačima, jer su ljudi tada najnespremniji. Bez informacije
da mu se nešto loše priprema čovek živi opušten i kontakte sa drugim
ljudima i situacijama ne posmatra dovoljno kritički. Manipulator zato
insistira na tome da je „sve pod kontrolom”. Dobronamerni šef staviće
vam do znanja da kasnite i zamoliće vas da svoje ponašanje korigujete
u skladu sa uspostavljenim normama. Međutim ukoliko želi da vas se
„reši” „tapšaće vas po ramenu” praveći se da ništa ne vidi, sve do dana
kada vam ne uruči rešenje o otkazu.
Vešti manipulatori ne mogu u nedogled da održavaju takoz-
vanu normalnu situaciju. Kako bi pojačali mogućnost kreiranja nor-
malne situacije po svom nahođenju, moraju povremeno da izazivaju
veštačke frke.
U momentu kada se radnici u preduzeću pripremaju da pos-
redstvom sindikata iznude povećanje plate, manipulatori sazivaju van-
redne zborove optužujući mnoge za nerad, javašluk, neažurnost, krađe
sredstava ili razne opreme iz preduzeća.

Deklarisani prijatelji

Efikasni ubeđivači ne samo da utiču na ljude već zadobiju i

prijatelja u tom trudu. Kada se neko prikaže kao da oseća našu brigu,
taj odmah postaje naš kolega, saveznik, neko kome možemo da veru-
jemo. Konverzacija se tada uvodi polako u oblast u kojoj bi inače naše
neslaganje bilo očigledno, ali ubeđivač koji se već deklarisao kao naš
prijatelj polako nas navodi da menjamo mišljenje i modifikujemo sta-

34
 z a m k e
vove. I na kraju nas dovede dotle da smo ubeđeni da smo do promene
došli sami.

Kompetentnost

Bez obzira na to kakav je nečiji pravi kredibilitet, mi na kraju

reagujemo samo na to koliko je neko kompententan, ubedljiv, i koliko
ostavlja utisak sigurnosti. Moćni ljudi prikazuju ubedljivost i samo-
kontrolu na svim kanalima komunikacije kroz govor tela, preko reči.
Neko ko nas gleda pravo u oči, stoji blizu nas, nije zastrašen
već zastrašujući; to je ličnost koja savršeno kontroliše.
Dakle često je važnije (nažalost) ko i kako kaže nego šta je
rekao. Uzalud će običan čovek pokušavati da kaže da je reka zagađena
jer je video uginule ribe da plutaju, kada ispred kamere stane ekspert
iz ministarstva za lov i ribolov i uz osmeh nam saopšti da je „kri-
retička transformacija polimorfne populacije pastrmke u doba mresta
sasvim normalna pojava i da stoga nema ni govora o nekakvom zaga-
đivanju reke”.

Emocionalna konfuzija

Ukoliko neka osoba stekne naše poverenje, ona može da pro-

meni naše stavove indukujući emocionalno opterećeni konflikt koji se
odnosi na momentalnu odlučnost. Čineći da se mi osećamo uplašenim
ili krivim, bezosećajni manipulator je u poziciji da nam olakša naše
stanje nelagodnosti tako što će naći prihvatljivo objašnjenje ili olakša-
vajuće solucije. Mnoge reklame su bazirane na ovome. Profesionalni
prosjaci rade na tome da kod vas izazovu osećaj krivice što ste vi
lepše i skuplje odeveni. Neke organizacije, koje same sebe izdržavaju
dobrovoljnim prilozima, često šalju lako hendikepirane ljude da traže
priloge po kućama.
Zaduženost i krivica mogu takođe nastati ako nekome dozvo-
limo da preuzme neku žrtvu za nas.

Igre izbora

Igrom izbora manipulanti stvaraju osećaj slobode izbora kod

manipulisanog i time daju fiktivnu potvrdu o uvažavanju njegovog
mišljenja.

35
 z a m k e
”Hoćete li vi dozvoliti da taj čovek, ili nacija, uspe u tome da
vas tretira na tako sraman način? „ (preskače se kritička analiza da li
je to stvarno sraman način na koji nas neko tretira).
Kada je pitanje „da li biste izabrali kafetin ili bajer”, prime-
ćujete da to nije isto kao i „da li biste uopšte uzeli aspirin”.
Kada američku naciju pitate da li treba bombardovati i civilne
objekte na teritoriji SRJ a ne samo vojne nije isto što i, da li uopšte
treba i zašto bombardovati ciljeve u SRJ.
Ubeđivači nas dovode do njihovog mesta moći i razdvajaju:
mi – koji smo u pravu i koji smo dobri, i oni – koji su glupi i zli.
Kada smo dovedeni u situaciju da čvrsto verujemo u koncepte
koji su nam dati, da mrzimo sve one koji su suprotni i koji ne dele
naše mišljenje, stvaramo oprobane programske reakcije koje diskredi-
tuju raspravu i ostavljaju nas samo sa idejama koje su nam usadili.
Šabloni i protokoli su moćni inhibitori za nekonvecionalne
akcije. Kada se ljudi oko nas ponašaju slično i u očekivanim nor-
mama, postaje nemoguće da ocenimo njihovo ponašanje kao kritično
ili da odstupimo ako se to od nas u datoj situaciji očekuje.
U knjizi Dr Roberta Džeja Liftona „Reforma svesti i psi-
hologija totalizma" određeno je osam osnovnih elemenata klasičnih
manipulativnih tehnika. Mada je ova knjiga objavljena 1961. godine,
svih osam elemenata su i danas aktuelni:
– kontrola okruženja,
– mistične manipulacije „planirane spontanosti",
– zahtev za ispoljavanjem iskrenosti i čistoće,
– kult ispovedanja,
– proučavanje određene filozofije i nauke,
– izmena govornog jezika,
– primena indoktrinacije ličnosti i
– dovođenje egzistencije pojedinca u zavisan položaj.

Da bi manipulatori mogli u potpunosti da realizuju ove tehni-

ke, neophodno je da poznaju veštinu izražavanja i javnog nastupanja i,
kao krunu manipulativnih tehnika, tehniku vođenja propagande.

36
 z a m k e
Kontrola okruženja u okviru jedne grupe ostvaruje se na više
načina: kroz rad grupe, izolacijom od drugih ljudi (ponekad i od dru-
gih članova same grupe), psihološkim pritiskom, prostornom izolaci-
jom i, što je ređe, fizičkim zlostavljanjem. Postoji čitav niz aktivnosti
kao što su seminari, predavanja, rituali i sl. koji imaju za cilj da one-
moguće člana u namerama da napusti grupu. Ovakva dešavanja, pored
toga što imaju psiholiško dejstvo jer oduzimaju slobodno vreme člana,
imaju neuporedivo veće dejstvo na kontrolu njegove svesti.
Mistične manipulacije ("planirana spontanost") su sistematski
osmišljeni procesi koji su planirani u najužem rukovodstvu grupe. Da
bi se postigao potpun efekat, ove aktivnosti se predstavaljaju kao
spontane i slučajne. Za rukovodstvo grupe veoma je važno da članovi
ne osete manipulaciju, što bi rezultiralo postavljanjem neprijatnih pi-
tanja. Neki aspekti, kao što je npr. ograničen broj sati spavanja, imaju
veoma dugu tradiciju u religioznim grupama u poslednjih nekoliko
vekova. Ove manipulacije zasnovane su na viševekovnom iskustvu i
predstavljaju šablon u kome „izabrana” osoba predstavlja zapravo
„klicu spasenja”. Na ovaj način oslobađa se prostor za mistične ma-
nipulacije i usađuje se poštovanje prema hijerarhijskom sistemu u
sekti.
Zahtevi za ispoljavanjem iskrenosti i čistoće stvaraju kod pri-
padnika grupe šablon crno-belih odnosa i u ovom procesu dolazi do
razdvajanja „čistog od nečistog”, dobra od zla, i to kako u okruženju
tako i u integralnoj psihologiji imanentne ličnosti. Ovakva podela
uslovljava osećanje stida prilikom pravljenja „grešaka” i usmerava
ličnost pripadnika na autoritet vođstva. Slično se postiže i kroz proces
ispovedanja, koji ima osobenu strukturu.
Ispovedanje predstavlja mešavinu istine i laži. Mlada osoba
koja ispoveda različite grehove može u isto vreme da veruje u isprav-
nost počinjenog greha i da sakriva svoje ideje i osećanja da bi pred-
stavila sebe kao ispravnu osobu.
Ovde je problem kako nekome da izrazimo naše potrebe ili
slabe tačke. Bez obzira na to kakav je naš odnos, neželjene ispovesti
mogu kasnije da budu supstance za manipulaciju. Mnogi kultovi i
sistemi kontrole uma podržavaju javne ispovesti, igre gde se ekspo-
niramo i slične tehnike, da bi evidentirali slabosti svojih podanika, da
bi ih eventualno kasnije upotrebili. Kada smo mi lično svesni krivice i
zabrinutosti koje smo doživeli, mi smo u boljem položaju da nadmu-
drimo njihovu nezakonitost, koju koriste sposobni manipulatori. Nau-
37
 z a m k e
čiti da se suočimo sa frustracijama i strahovima najbolji je način da se
spreči njihov uticaj.
Pojam izmene govornog jezika odnosi se na uprošćavanje
svakodnevnog govora i ima ogroman psihološki uticaj na nove pripad-
nike grupe. Zahvaljujući ovome svaki član ima osećaj da se nalazi u
dodiru sa čistom istinom koju može sa lakoćom da oseti. Pojedini
stručnjaci nazivaju ovo „jezikom nerazmišljanja”, zato što se radi o
jednostavnim sloganima u odnosu na koje najsloženija pitanja mogu
da budu svedena na jednostavni lakonski odgovor.
Pojam primene indoktrinacije ličnosti podrazumeva ubeđiva-
nje člana grupe da grupa i njena doktrina imaju preimućstvo nad svim
pojedincima u grupi i ujedno nad bilo kojim i bilo kakvim drugim
učenjem spolja.
Dovođenje egzistencije pojedinca u zavisan položaj podrazu-
meva ubeđenje da postoji samo jedan jedini put istinskog postojanja.
Svi drugi putevi prave egzistencije su bezvredni, manje važni i ujedno
čisti falsifikati. Jedan od ciljeva članova grupe jeste da osete svoje
istorijsko učešće u uništavanju svih mogućnosti takozvane falsifiko-
vane egzistencije drugih. To je jedini način da ostvare veliki plan istin-
skog postojanja kome oni već pripadaju.

VEŠTINA GOVORNIŠTVA

Klasične manipulativne tehnike se u suštini dobrim delom

oslanjaju na veštinu izražavanja, govorništva i javnog nastupanja.
Dobar manipulator–ubeđivač mora takođe da bude i dobar govornik –
sagovornik.
Veština izražavanja, govorništva i javnog nastupanja svoj pro-
cvat doživela je još u antičkoj Grčkoj. Od tada je napisano mnogo
knjiga, međutim, mnogo manje pažnje posvećeno je pitanju kada ova
veština prerasta u svoju suprotnost, odnosno kada počinje da bude
korišćena za manipulacije. Dobar govornik, manipulator, sa lakoćom
može da nas ubedi u to da vodimo računa kako naša deca prelaze
ulicu, jer je saobraćaj takav i takav, vozači takvi i takvi. Međutim, ako
pređe tu granicu, lako može da nam se desi da decu uopšte ne puštamo
u grad (zadržavajući ih u kućnom pritvoru) iz bezbednosnih razloga i
“za njihovo dobro”.

38
 z a m k e
Majstori retorike obuku svojih učenika počinju postavljanjem
pitanja:
“Koje su tri najzanimljivije teme na svetu? „
“Ako niste znali, to su seks, imovina i vera (ja sam znao, ali
nisam mogao odmah da se setim)”
Uz pomoć prve stvaramo život, uz pomoć druge održavamo
život, a uz pomoć treće imamo nadu da će se on produžiti u vremenu
koje dolazi. Treba imati u vidu da se kod ovih najzanimljivijih tema na
svetu radi o našem seksu, našem imetku i našoj veri. Malo ljudi osim
pojedinih stručnjaka, može biti zainteresovano za razgovor o
seksualnom životu, recimo, Paragvajaca, ali će ogroman broj slušalaca
biti zainteresovan za bilo koju temu o seksualnom životu sredine u
kojoj živi. Malo ljudi je zainteresovano, osim možda iz radoznalosti,
ukoliko im se to pažljivo i osmišljeno ne predoči za religiju Bantu
crnaca, ali svi su živo zainteresovani za ona verska ubeđenja koja
mogu lično da nas ubede u beskrajnu sreću u nastupajućim godinama.
Ovo najčešće koriste verske sekte, koje svojim pravilnim pristupom,
na izgled nezanimljive teme pretvaraju u naše teme.
Ukoliko odlučite da nastavite sa učenjem ove veštine, maj-
stori zanata će vam dati uputstva i skrenuti pažnju na sledeće.
Sposobnost da se pobedi nervoza i govori sa velikom dozom
samopouzdanja nije teško postići. To nije bogom dan talenat koji po-
seduju samo neki pojedinci. Svako može da razvije svoje skrivene
sposobnosti, ukoliko ima dovoljno želje da to uradi.
Mnogi iskusni govornici su u stanju da razmišljaju i govore
bolje kada se suoče sa grupom, nego što su to u stanju da urade kada
razgovaraju sa samo jednom osobom. Poznati su i obrnuti slučajevi.
Prisustvo većeg broja slušalaca može da bude veoma stimulativno i
može da nadahne govornika. Ukoliko se prate predlozi određenih
iskusnih učitelja govorništva, može se dostići njihov nivo za vrlo
kratko vreme. Od antičkih vremena do danas, govorništvo je veština
čiji se kult neguje u mnogim društvima i različitim periodima civili-
zacije.
Prilikom učenja govorništva obično se citira slučaj poznatih
govornika koji su pre nego što su postali slavni imali velike probleme
kada je trebalo da nastupe javno (primer Cicerona).

39
 z a m k e
Bez obzira na to koliko često čovek javno govorio, može mu
se desiti da oseti manjak samopouzdanja neposredno pred sam po-
četak govora, ali nekoliko sekundi kasnije kada govor započne, osećaj
treme u potpunosti nestaje.
U trenutku kada govornik ima pravu poruku, kako u glavi
tako i u srcu, i kada ima unutrašnju potrebu da to brzo iskaže, tada je
gotovo sigurno da će njegov nastup biti veoma samopouzdan. Kada se
govor dobro pripremi, on je u mnogome već dobro i saopšten. Šta
znači priprema za govor? Da li to znači mehaničko postavljanje
važnih rečenica na parče papira? Pamćenje nekakvih fraza? Nijedno
od toga. Prava priprema za govor se sastoji u istraživanju i izvlačenju
nečega iz samog sebe. To je zapravo aranžman sopstvenih misli, da bi
se time stvorila sopstvena jaka ubeđenja.
Nikada ne treba sesti i pokušati da se napravi govor u roku od
pola sata.
Govor ne može da bude pripreman kao jelo za neko određeno
vreme. Govor mora da izrasta.
Treba izabrati više tema nekoliko nedelja ranije, razmišljati o
tome u trenucima dokolice, sanjati, učiniti da budu predmet prijatelj-
skih razgovora.
Tokom pripreme govora bilo bi dobro čuti šta o njemu misle
ljudi iz najbliže okoline. Sve misli i ono što može da pomogne u vezi
sa govorom treba zapisati. Ideje, predlozi, ilustrativni trenuci, javljaće
se u sasvim neočekivanim trenucima.
Govornik bi trebalo da prikupi mnogo više materijala nego
što namerava da koristi. Da bi se razvila dodatna snaga potrebna
prilikom govorenja, mora se znati mnogo više o temi o kojoj se govori
od onoga što se namerava da kaže. Drugim rećima, mora da se stvori
čitav rezervoar informacija.
"Umetnost ratovanja", rekao je Napoleon, „jeste veština gde
ništa ne uspeva što nije unapred planirano i promišljeno". Ovo se pod-
jednako odnosi na govorništvo, kao i na streljaštvo. Govor je, u stvari,
putovanje. Ono mora da bude isplanirano. Govornik koji počne niot-
kuda, obično nigde i ne stigne.
Ne postoje gvozdena pravila koja mogu da se primene na
konstrukciju svih govora. Svaki slušalac i svaki govor predstavljaju
poseban problem.

40
 z a m k e
Prilikom samog govora o određenoj temi jedna tačka mora u
potpunosti biti obrađena bez ponovnog vraćanja na nju. Ukoliko go-
vornik obrađuje jedno pitanje, pa to ne završi u potpunosti, nego se
kasnije u toku izlaganja ponovo vraća, njegovo dodatno izlaganje de-
lovaće kao besciljno lutanje. Neki od velikih govornika, kao što je npr.
dr Konvel, izgradili su mnoge od svojih čuvenih govora držeći se sle-
dećeg plana:
– izneti svoje činjenice,
– boriti se za njih,
– tražiti akciju.

Mnogi učenici govorništva saglasni su da je veoma koristan

sledeći plan izlaganja:
– ukazati na nešto što je pogrešno,
– ukazati kako to može da se popravi,
– tražiti akciju.

Postoji još jedan vrlo koristan plan govora:

– pokušati da se slušaoci zainteresuju,
– steći njihovo poverenje,
– izneti svoje činjenice,
– tražiti motive koji mogu navesti ljude na akciju.

Abraham Linkoln je pre govora, matematičkom preciznošću,

razmišljao o zaključcima prema kojima vodi slušaoce. On je kao 40-
godišnjak, tada već član američkog Kongresa, izučavao Euklida, kako
bi sa što većom preciznošću mogao da demonstrira svoje zaključke.
Ukoliko postoji mogućnost treba snimiti svoje govore i slušati
ih. Zabeleške uništavaju oko 50 procenata zainteresovanosti za nečiji
govor. Treba izbegavati zabeleške i nikada ne treba čitati govor.
Slušaoci vrlo teško mogu da posvete pažnju govorima koji se čitaju.
Jedan od oprobanih saveta jeste da se osmišljeni govor nemo
uvežbava za vreme šetnje. U trenucima samoće korisno je uvežbavati,
počinjući od kraja i uvežbavajući određene pokrete.

41
 z a m k e
Govornik treba da ubedi sebe da se obraća pravom auditori-
jumu. Što više i što češće ovo radi, to se udobnije oseća kada dođe
vreme za govor.
Prosečan čovek ne koristi više od 10 procenata nasleđene mo-
gućnosti pamćenja. Prosečan čovek se zapravo razbacuje sa oko 90
procenata sposobnosti pamćenja, zbog neobraćanja pažnje na prirodne
zakone memorisanja. Prirodni zakoni memorisanja su: utisak, ponav-
ljanje, asocijacija.
Govornik treba da napravi dubok i živ utisak stvari koje želi
da zapamti. Da bi u ovome uspeo mora da učini sledeće stvari:
a) Koncentriše se.
b) Pažljivo osmatra i pokuša da uoči što više detalja. Obična
kamera ne može da registruje fotografiju u magli. Isto tako i sećanje
neće moći da zadrži nejasne utiske.
c) Pokuša da doživi utisak sa onoliko čula koliko je to mo-
guće. Mnogi govorinici kada su pokušali da zapamte neki tekst u de-
talje čitali su na glas, tako da su mogli da imaju i vizuelni i auditivni
utisak.
d) Ono što je možda najvažnije jeste da mora da postoji vi-
zuelni utisak. Nervi koji vode od oka do mozga 25 puta su veći od
onih koji vode od uha do mozga. Često se u literaturi pominje primer
Marka Tvena koji nije mogao da se seti izvoda iz svojih govora i od-
bacio je beleške i umesto njih počeo da koristi slike. Kada se preko
slika podsetio određenih naslova i podnaslova svi njegovi problemi su
nestali.
Drugi zakon memorisanja jeste ponavljanje. Hiljade studenata
muhamedanske religije u stanju su napamet da izgovore Kuran, knjigu
koja je dužine Novog zaveta, a to postižu u mnogome samo zahvalju-
jući moći ponavljanja. Ljudi su u stanju da zapamte gotovo bilo kakvu
dužinu teksta ukoliko je dovoljno često ponavljaju. Ipak, treba imati u
vidu i sledeće činjenice koje se tiču ponavljanja. Ne treba samo sedeti
i ponavljati jednu te istu stvar, sve dok se ne utisne u sećanje. Odre-
đeni tekst ponoviti jednom ili dvaput, pa ga ostaviti, i vratiti mu se
kasnije. Ponavljanje u intervalima pomoći će da se stvari upamte za
kraće vreme.
Treći zakon memorisanja jeste asocijacija. Jedini način da se
nešto upamti jeste stvaranje asocijacije sa nekom drugom činjenicom.

42
 z a m k e
Bilo šta što se pojavljuje u svesti mora na neki način da bude pret-
hodno uvedeno u svest. Ovaj uvod postiže se poređenjem sa nečim što
tamo već postoji.
Tako npr. kada treba zapamtiti ime nekog stranca, dobro je
postaviti pitanje kako se to ime piše, zamisliti izgled slova i sl. Treba
pažljivo osmotriti njegov lik, pokušati da se uspostavi veza između
njegovog imena i njegovog lica.
Saznati čime se on bavi, izmisliti neku smešnu frazu koja
povezuje njegovo ime sa zanimanjem kojim se bavi.
Da bi se upamtili datumi, treba ih povezati sa onim datumima
koji su već poznati. Na primer, 600-godišnjica Kosovske bitke pok-
lapa se sa rođenjem sina prijatelja.
Ukoliko se i pored svih mera predostrožnosti desi da se odjed-
nom zaboravi ono što treba da se kaže, možda postoji mogućnost da se
izbegne neprijatnost i bruka, ukoliko se koristi poslednja reč iz pos-
lednje rečenice kao prva reč u novoj rečenici. Ovo može da traje sve
dok se govornik ne seti sledećeg stava u govoru.
Teško je naučiti bilo šta, bez obzira na to da li je reč o golfu,
francuskom jeziku ili javnom govorništvu, kroz sukcesivno napredo-
vanje. Znanje se zapravo stiče kroz iznenadne pomake i neuspele po-
kušaje. I kada dođe do nekakvog napretka, često dolazi do stagnacije
znanja, a ponekad se i nekoliko nedelja tapka u mestu. Razdoblja
stagnacije smatraju se veoma korisnim u procesu učenja. Neki ljudi,
koji ni ne shvataju koliko je važno vreme stagnacije u procesu na-
pretka, postaju obeshrabreni i napuštaju sve svoje pokušaje.
Ovo je uglavnom za žaljenje, pogotovu ako se zna da uz malo
više upornosti za veoma kratko vreme može da se doživi ogroman
napredak. Govornik možda nikada neće biti u stanju da govori bez
nekih nervoznih postupaka neposredno pre početka govora.
Ukoliko bude uporan doći će do eliminacije svega, osim tog
početnog straha, a vremenom i taj strah će nestati.
Postoji nešto više od običnih reči, na šta se računa u dobrom
govorništvu. To je način na koji su one upućene. Nije toliko stvar u
tome šta se kaže, već kako se kaže.
Mnogi ljudi prilikom govora ignorišu svoje slušaoce, gledaju
iznad njihovih glava ili u pod, i čini se kao da izgovaraju monolog.
Kod njih ne postoji nikakav smisao za komunikaciju, nema odnosa

43
 z a m k e
primanja i davanja između govornika i njegovog auditorijuma. Odnos
koji može da ubije konverzaciju između dvoje ljudi takođe ubija i do-
bar govor. Savet budućim dobrim govornicima mogao bi da bude
ovakav:
“Svako od nas ima sposobnost da saopšti dobar govor. Uko-
liko razmislite o ovoj konstataciji, isprobajte je na sebi samom. Setite
se jednog od verovatno nebrojanih slučajeva nehotičnog povređivanja.
Na primer: idete ulicom i sapletete se. Vaš tekst izgovoren posle „in-
cidenta”, ma kako nepristojan bio, biće upamćen bez i jedne greške.
Treba da se dovedete do tog nivoa da sa istom spontanošću i prirod-
nošću govorite u javnosti. Da biste u tome uspeli morate da vežbate.
Nemojte da imitirate druge. Ukoliko želite da govorite spontano,
morate da govorite drugačije od bilo koga drugog. Unesite svoju indi-
vidualnost i svoje lične karakterne osobenosti u saopštavanju. „
O svojim slušaocima treba razmišljati i postaviti se tako kao
da se očekuje da će oni u sledećem trenutku ustati i zapodenuti razgo-
vor sa vama. Ukoliko bi oni stvarno trebalo da ustanu i postave neka
pitanja, saopštavanje bi pre tog trenutka sigurno bilo i jasno i raz-
govetno. Zbog toga se često u govorništvu primenjuje oprobana fraza,
kada govornik glasno kaže: „Pitate se otkud ja to znam?! E, pa, reći ću
vam otkud ja to znam... „ Ovakav način čini se potpuno prirodan.
Prava emotivna iskrenost pomoći će više nego sva pravila.
Postoje četiri stvari koje svako od nas nesvesno primenjuje u iskrenoj
konverzaciji, ali treba se zapitati da li ih iko koristi pri javnim go-
vorima, većina ljudi ne:
– Da li se ističu važne reči u rečenici, a zanemaruju nevažne?
Da li se daje podjednaki značaj rečima kao što su i, ali, ipak, onaj ?
– Da li raspon glasa oscilira od niskih do visokih tonova i
nazad, kao skala kod malog deteta kada govori?
– Da li brzinu govora varirate, prelazeći brzo preko nevažnih
reči i posvećujući više vremena onima koje treba istaći?
– Da li postoje pauze pre važnih ideja i posle njih?
Govornik ne treba da drži govor kada je umoran. Treba da se
odmori, sabere i koristi rezervu svoje energije. Pre govora ne treba
mnogo jesti. Ne činiti ništa što može da potroši energiju. Ona je kao
magnet. Ljudi se skupljaju oko energičnog govornika kao pčele oko
meda. Oblačiti se uredno i atraktivno. Suština čoveka koji je dobro

44
 z a m k e
obučen pokazuje njegovo samopoštovanje i poboljšava njegovo samo-
pouzdanje. Ukoliko govornik ima isflekane pantalone, razvezane pert-
le, masnu kosu, fleke od hemijske olovke na džepu sakoa, ili neku
ružnu tašnu, prema njemu će slušaoci imati veoma malo poštovanja.
Stav govornika ispred slušalaca treba da ukazuje da mu je
drago što je tu. Ukoliko je zainteresovan za slušaoce, vrlo je verovatno
da će i slušaoci biti zainteresovani za govornika. Čak i pre samog go-
vora, često se dešava da pojava govornika dovede do toga da govornik
bude prihvaćen ili odbačen. Zbog toga treba učiniti sve da pojava go-
vornika utiče na one opažajne nadražaje koji omogućavaju topao do-
ček. Slušaoci treba da predstavljaju kompaktnu celinu. Teško je bilo
kako uticati na grupu ljudi ukoliko je ona raštrkana. Pojedinac koji je
član kompaktnog auditorijuma smejaće se, aplaudirati i odobravati
stvari koje bi možda doveo u pitanje ukoliko bi mu se predočile kada
je sam ili ukoliko bi bio u grupi raštrkanoj na velikom prostoru. Uko-
liko se govori maloj grupi, treba je smestiti u malu sobu. Treba biti
nadmen. Neka govor bude intiman, neformalan i otvoren. U prostoriji
treba da bude što više svetla. Postaviti se tako da svetlo bude upereno
direktno u lice govornika, tako da svi gestovi mogu da budu jasno
uočljivi. Nikada ne stajati iza nameštaja. Skloniti sve stolove i stolice
koji stoje između govornika i publike u stranu. Ukoliko je to moguće,
skloniti sve nevažne simbole koji obično vise sa govornice. Ako go-
vornik ima goste na govornici pored njega mora imati u vidu da će
svaki njihov pokret skrenuti pažnju publike, da će svaki pa i najmanji
njihov pokret smanjiti napetost i tok razgovora. Publika ne može da se
odupre izazovu da posmatra bilo kakav objekat u pokretu, pa tako
treba izbegavati da se pored govornika nalazi više gostiju, jer zašto bi
se stvarao problem i nelojalna konkurencija u vidu neplaniranog pok-
reta.
Početak govora je veoma težak, a u isto vreme i veoma zna-
čajan, zato što je svest slušalaca sveža i time je lakše ostaviti dobar
utisak na njih. Od početka govora mnogo toga zavisi i zato on mora da
bude veoma precizno isplaniran.
Uvod mora biti kratak. Samo jedna ili dve rečenice. Najbolje
je odmah preći na stvar sa najmanjim mogućim brojem reči. Na ovako
nešto niko nema primedbi. Obično početninci pokušavaju ili da ispri-
čaju smešnu pričicu, ili da se zbog nečega izvine. Oba slučaja su
obično promašena. Postoji samo mali broj ljudi, izuzetno mali broj
ljudi, koji može da prepriča smešnu priču ili da ispriča vic uspešno.

45
 z a m k e
Ovakvi pokušaji obično dovedu publiku u neprijatan položaj umesto
da je zabave. Ukoliko je reč o vicu, treba da ima smisao, odnosno da
bude u skladu sa onim što sledi posle njega, a ne da bude „ispaljen"
samo radi sebe samog. Humor bi trebalo da bude šlag na torti, a ne
sama torta.
Nikada se ne treba izvinjavati. Izvinjenja su obično uvreda za
publiku. Ona ih gnjave. Treba preći odmah na ono što se želi reći. Ka-
zati to brzo i sesti.
Govornik može da pobudi pažnju na najbrži mogući način
ako uradi sledeće:
– pobudi radoznalost,
– prepriča priču sa humanom porukom,
– započne sa nekom zaista specifičnom ilustracijom teme koja
sledi,
– koristi predmete kao primer,
– postavlja pitanja,
– započinje govor udarnim i poznatim citatom,
– ukazuje kako je tema od vitalnog interesa za slušaoca,
– započinje govor šokirajućim činjenicama.
Početak govora ne treba da bude previše formalan. Potruditi
se da se on učini inventivnim, slobodnim i razgovetnim.
Zaključak govora je najvažniji elemenat. Ono što se poslednje
kaže, najverovatnije će biti najduže upamćeno. Nikada ne treba zavr-
šiti govor sledećim rečima: „To je bilo sve što sam imao da vam
kažem i zato ću sada da završim. „ Završiti govor, ali ne govoriti o
završetku.
Navešćemo četiri najpovoljnija načina da se završi govor:
– sumiranje, kratak pregled najvažnijih stavki koje ste obra-
dili,
– poziv na akciju,
– iskazivanje slušaocima iskrenih komplimenata,
– izazivanje smeha.

Biti jasan veoma je važno i često veoma teško. Sam Hrist je

istakao da mora da sprovodi učenje preko parabola (poučnih biblijskih

46
 z a m k e
pričica), a to je radio „zato što oni (slušaoci) koji vide, nisu videli; oni
koji čuju nisu čuli, a niko od njih nije razumeo".
Hrist je nepoznato učinio jasnim, objašnjavajući ga kroz poj-
move poznatog. Isto tako, ukoliko govornik želi da da jasnu sliku veli-
čine Rusije, ne treba da predočava ovu oblast u kvadratnim kilome-
trima, već navede koje sve zapadnoevropske države mogu svojom
površinom da prekriju delić velike Rusije, a najefektnije će biti da
veličinu Rusije objasni neposredno preko države u kojoj drži govor.
Ono o čemu se priča mora da bude jasno kao dan, pre svega u go-
vornikovoj svesti.
Koristite što više slike ("Jedna slika govori više od hiljadu
reči" – kineska narodna poslovica), ilustracije, dijapozitive, slajdove i
sl. Biti konkretan i određen. Nemojte reći „pas" ukoliko mislite na
„malog mešanca koji drhti od hladnoće".
Ljudi su uglavnom zainteresovani za neobične činjenice o
običnim stvarima. Naše glavno interesovanje odnosi se na nas same.
Osoba koja navede druge da govore o sebi i svojim interesovanjima, a
pri tome ih pažljivo sluša, biće smatrana ozbiljnim sagovornikom i
pored toga što malo priča. Tračevi i ogovaranja uvek mogu da osvoje i
zadrže pažnju. Ponekad govornik treba da istakne samo nekoliko
tačaka i da ih ilustruje pikantnim pričama. Budite konkretni i određe-
ni. Nemojte nikada pokušati da budete „siromašni, ali pošteni" govor-
nici.

47
 z a m k e

Slika 8 - Formular koje koriste Jehovini svedoci

48
 z a m k e

Slika 9 – Formular koje koriste Jehovini svedoci

Određuju nas samo četiri dodirne tačke sa drugim ljudima:
– šta radimo,
– kako izgledamo,
– šta govorimo, i
49
 z a m k e
– kako to govorimo.
Najčešće nas procenjuju preko načina na koji govorimo. Dik-
cija je često odraz društva u kojem se krećete i prijatelja koje birate.
Značaj koji se pridaje veštini govorništva možemo sagledati i
u savetu za govore koji, na primer, koristi verska grupa Jehovini sve-
doci.

PROPAGANDA

Pod propagandom se podrazumeva pažljivo osmišljeno izra-

žavanje, ili akcije pojedinca ili grupe, sa ciljem da se utiče na miš-
ljenje ili akciju drugog pojedinca ili grupe, kako bi njihova odluka bila
u pravcu prethodno definisanog cilja.
Propaganda može da bude skrivena ili javna, emotivna ili da
sadrži pozive na razum i svest, a takođe može da bude kombinacija
emotivnih i razumskih uticaja.
Koreni propagande u današnjem smislu reči začeti su počet-
kom II svetskog rata i naravno da je uloga nacističke Nemačke bila
vrlo značajna. Na samom početku rata primenjivane su propagandne
metode koje će se kroz čitav 20. vek ponavljati u ratnim sukobima.
Nacistička propaganda je kolevka propagandnih metoda ne samo u
ratnim okolnostima već i u miru.
Razvoj propagande u Hitlerovom režimu imao je za cilj da se
unutrašnjem i spoljašnjem neprijatelju izmene stavovi, da se obeshra-
bri i da se pretvori u poslušnog podanika režima. Podele, dileme i
strahovi bili su oružja koja su se koristila protiv protivnika nacističkog
režima. Sam Hitler je rekao da je cilj propagande „mentalna zbrka,
protivurečnost osećanja, neodlučnost i panika".
Osmišljavanje propagandnih postupaka koji su početkom
Drugog svetskog rata doživele primene i donele neočekivano dobre
rezultate svojim tvorcima započelo je dvadesetak godina kasnije.
Jedan od prvih propagandnih koraka bio je osmišljavanje imena par-
tije na čijem čelu se nalazio Hitler. Naime,1919. godine Nemačka rad-
nička partija je promenila ime u Nacional-socijalističku nemačku rad-
ničku partiju, što se kasnije svelo na popularni nadimak nacisti. Svaka
reč punog naslova stranke od posebnog je značaja za određene grupa-
cije u Nemačkoj. Svaki od pojavnih simbola nacista bio je duboko i
dobro osmišljen. Počevši od pozdrava podizanjem desne ruke u vis do
50
 z a m k e
uzvika „Hajl, Hitler", sve je vodilo ka uniformisanosti, poslušnosti i
fanatizmu. Malo je, ako ih je uopšte i bilo, stanovnika Nemačke koji
su mogli da budu ravnodušni prema do tada neviđenoj ratnoj mašine-
riji. Leni Rifenštal (Leni Riefenstahl) je u filmu „Trijumf volje" iz
1935. Hitlera snimala isključivo iz donjeg rakursa kako bi stvorila
utisak „nadljudske" veličine, a u montaži je kombinovala krupni plan
njegovog lica sa opštim planovima oduševljene gomile.
Posebno poglavlje u nacističkoj propagandnoj mašineriji
predstavljali su njihovi javni skupovi i parade. Ovakve manifestacije
hipnotisale su nemački narod. Njih je organizovalo odeljenje nacis-
tičke propagande koje je sve svoje radne sate provodilo u planiranju
postupaka, govora, u određivanju značaka, amblema, kostima, zastava
i pozadinskih efekata koji su pojačavali glavna zbivanja. Marširajući u
pažljivo odabranim kostimima, vojnici i članovi partije postajali su
deo ritualnih ceremonija, a lideri partije dovodili su slušaoce u stanje
hipnotisanosti i do ivice histerije. Primer kako se organizuje masovna
propaganda jeste partijski skup u Nirnbergu iz tridesetih godina. U
samoj ceremoniji učestvovalo je 110.000 dobro obučenih pripadnika
nacističkih trupa. Ovom broju treba dodati 50.000 rezervista, 180.000
partijskih zvaničnika i 120.000 članova partije. Dolazimo do cifre od
460.000 ljudi ili oko 30 vojnih divizija. Pri tome treba naglasiti da je
broj gledalaca bio nešto veći od 500.000.

51
 z a m k e

Slika 10 – Fotografija Hitlera iz filma „Trijumf volje"

Kao što je već rečeno propaganda u današnjem smislu začeta
je u nacističkoj Nemačkoj i doživela je najsnažnije efekte u vreme
Drugog svetskog rata. To nikako ne znači da i pre Drugog svetskog
rata nije postojala propaganda, čak bi se moglo zaključiti da je ona
bila u manjoj ili većoj meri sastavni deo svakog režima u istoriji. U
literaturi se često ističe da je još u vreme antičke Grčke postojala jaka
propagandna delatnost. Jedan od najilustrativnijih primera jesu antičke
drame koje su imale veoma jaku političku, socijalnu i moralnu po-
zadinu. Mnogo više propagandnih osobina možemo naći u grčkim
igrama starog veka, njihovom pravosuđu i religioznim festivalima.
Posebno mesto pripada veštini govorništva koje je naravno u većini
slučajeva imalo propagandni karakter, a koje se u Grčkoj posebno ne-
govalo. Veština govorništva do danas podrazumeva principe koji su
provereni i primenjivani u Grčkoj.
U svom delu „Knjiga o ratu" iz V veka pre Hrista, Suntzu je
napisao: „Prilikom noćnih borbi treba koristiti bubnjeve, talambase i
52
 z a m k e
praviti što veću buku, dok je za vreme dnevnih borbi potreban što veći
broj zastava i drugih obeležja, štitova, grbova i sl. da bi se neprijatelj-
ske oči i uši zbunile. „
U istočnoindijskom delu, Artasastra, koji je napisao Kautilija
navodi se: „Astrolozi i drugi sledbenici ove nauke, kao i kraljeva prat-
nja, moraju pojačavati duh vojske ističući nepobedivu prirodu vladara
i njegove vojske."
Među nekim autorima koji su se bavili analizom propagande
pominje se da su 1588. godine i Filip II španski i engleska kraljica
Elizabeta organizovali propagandne kampanje koje se smatraju prapo-
čecima modernog načina upotrebe propagande. Najznačajnije u vezi
sa ovim istorijskim događajem jeste nepobitna činjenica da je 1588.
godine do tada nepobediva španska armada doživela težak poraz, ali
su zahvaljujući propagandi Španci proturali lažne vesti o svojoj pobe-
di i nepobedivosti.
Sam izraz „propaganda" počeo je učestalije da se koristi u
Evropi kao posledica misionarstva katoličke crkve. Papa Grgur XV
osnovao je u Rimu 1623. godine Savet za propagandu vere. To je za-
pravo bila komisija kardinala čiji je zadatak bio da kontroliše načine
propagiranja vere među nevernicima i na novootkrivenim prostorima.
U vreme vladavina pape Urbana VIII osnovan je koledž za propa-
gandu, sa ciljem uvežbavanja sveštenika za njihovo misionarstvo.
Propaganda je reč latinskog porekla, propagare, bukvalnog
značenja – rasprostraniti.

Oruđa propagande

Bez obzira na to da li propaganda deluje u miru ili ratu, ona se

koristi određenim orudjima da bi dovela do zaključaka i stvorila nove
odnose. Najvažnija oruđa su sugestija i stimulacija. Cilj je da se pod-
staknu široke mase da prihvate bez fizičkog osvajanja određena načela
ili da se ponašaju u skladu sa pretpostavljenim stavovima. Ideja upo-
trebe sugestije i stimulacije kao propagandnih sredstava sastoji se u
tome da se mase dovedu u stanje prihvatanja predloga čak i ako ne
postoje logičke osnove za takvo prihvatanje. Potrebno je, naime, odre-
đenim sredstvima odstraniti kritičke reakcije iz mase slušalaca i zbog
toga je sugestija jedno od najvažnijih oruđa. Sugestija se ogleda u
upotrebi jasnih i pozitivnih izjava. Rečenice su jednostavne i svima
razumljive. Odbija se bilo kakva misao da postoji i druga strana odre-
53
 z a m k e
đenog pitanja. Tako je Hitler direktno sugerisao da su Jevreji prodali
nemački narod u Prvom svetskom ratu i da su njegovom narodu
„zabili nož u leđa".
U mirnodopskim uslovima sugestija je veoma razvijena pri
reklamiranju proizvoda široke upotrebe. Jedan od najčešćih primera je
isticanje teze da određeni proizvod otklanja bol i umor, smanjuje
telesnu težinu za manje od tri dana i sl. Sugestija može da ima i svoje
komplikovanije varijante kada se koriste nagoveštaji, insinuacije ili
direktne izjave. Najbolji primer za ovo možemo da nađemo u složenoj
oblasti oglašavanja. Sponzorstvo nekog umetničkog dela, odnosno
sredstva koje poznata trgovačka kompanija izdvaja za umetnost, može
se shvatiti kao nastojanje da se stvori osećanje simpatije kod slušaoca
prema proizvodima sponzora. Nešto složeniji slučaj je kada se život i
kultura jedne zemlje propagiraju kao veliko dostignuće čovečanstva i
tako se određenim grupacijama usađuje verovanje da ta druga država
može predstavljati „domovinu".
Treći metod, pored sugestije i stimulacije, jeste uticanje na
želje publike. U psihologiji je odavno obrađeno da je želja veoma
važan činilac vere. Ljudi koji se bave propagandom proučavaju javno
mnjenje da bi otkrili kod svojih ciljnih grupa „za" i „protiv". Pojmovi
kao što su „patriotizam", „pravda" i „čast" koriste se da kod ljudi
podstaknu pozitivne emocije i često se mešaju sa čisto komercijalnim
efektima. Sa druge strane, postoji čitav mehanizam stvaranja negativ-
nih utisaka u smislu „uništavanja" konkurencije. Stvaranje negativnih
uticaja ima veliku primenu i u političkoj i u komercijalnoj propagandi.
Korišćenje slogana u reklamne i političke svrhe ima dužu
istoriju nego što se to na prvi pogled čini. Za vreme Musolinija fašisti
su izbacili veliki broj slogana kao što je „Knjiga i puška čine savrše-
nog fašistu", a u burnim političkim zbivanjima na Balkanu od 1990.
do 1996. veliki broj parola i slogana preplavio je republike bivše SFR
Jugoslavije. Za vreme demonstracija u Bugarskoj, u Sofiji, na jednom
transparentu je pisalo „Zbogom dinosaurusi, dobro došli krokodili!"
Pored upotrebe slogana, propaganda mnogo koristi i simbole.
Simbol je zapravo konkretizovana predstava ideje, odnosno akcije ili
jasna predstava određene pojave. Ukrštene puške u svim vojskama
sveta predstavljaju pešadiju, dok su krila uobičajen simbol ratnog vaz-
duhoplovstva. Kukasti krst imao je jasnu i nedvosmislenu poruku,
slično srpu i čekiću ili hrišćanskom krstu. Simboli mogu biti reč,
oznaka, predmet, pesma, zastava, slika, skulptura, ili bilo šta što stvara
54
 z a m k e
određenu misao kod velikog broja ljudi. U jednom tekstu o propagan-
di rečeno je: „Simbol je cement koji drži određene socijalne formacije
zajedno". U vreme nacizma, simboli su korišćeni na nedvosmislen na-
čin, tako da bilo koji Nemac koji je odbio da koristi ove simbole
odmah bi bio primećen. Simboli kao što su podizanje ruke, nošenje
kukastog krsta, raznih značaka, klicanje Hitleru i sl, označavali su
„za”. Isto tako nošenje Davidove zvezde nedvosmisleno je ukazivalo
na pripadnost grupaciji koja je negativna. U II svetskom ratu glavni
simbol za građane Japana i direktne učesnike u ratu bio je car. Car je
za Japance u to vreme bio isto što i Bog, odnosno potomak boga
Sunca. Njegov simbol, crveni krug na beloj osnovi, bio je zastava Ja-
pana i simbol božanstva, odnosno pravednosti ideje za koju se svi po-
danici carstva zalažu.
Uspešna propaganda je ubedljiva i uverljiva.Stvaranje povere-
nja zahteva konzistentnost i vreme. Od mnogobrojnih faktora koji sa-
činjavaju uspostavljanje poverenja – kredibiliteta, jedan od najvažnijih
je vrlo ažurna analiza mete. Kredibilitet će se uvećati kada teme pove-
zane sa otrebama i zahtevima ciljne publike budu održane unutar okvi-
ra reference. Iskustvo pokazuje da je ubedljivost propagande unutar
odbojne publike povećana kada je propaganda objektivna i indirektna
– što je publika odbojnija to je propaganda objektivnija i indirektnija.
Lične poruke, koje se šalju ili emituju individuama ili grupa-
ma unutar ciljne publike od strane bivših pripadnika ili rođaka, moraju
u sebi da sadrže detalje koji su poznati jedino izvoru. One moraju da
predstavljaju sredstvo za identifikaciju publici kojoj je namenjeno.
U dodatku izvor mora biti jasno identifikovan sa dovoljno
informacija, kako ne bi bilo nikakvih dilema oko njegovog identiteta.
Ovo dodatno osnažuje uverljivost poruke.
Psihološki cilj proizilazi iz zadatka.To može predstavljti jedan
jedini korak ili seriju koraka preduzetih da bi se ciljna publika spro-
vela kroz željeno ponašanje ili stavove koji su namenjeni izvršenju
propagandnog zadatka. Promene u uslovima mogu doneti i promene u
psihološkim ciljevima.
Psihološke ciljeve klasifikujemo kao:
– Kohezivne – one čije će ispunjenje doprineti učvršćivanju
ili većem zbližavanju društva ili ciljne grupe,

55
 z a m k e
– Deljive – one koji su upereni na odvajanje individue iz nje-
gove grupe, odvajanje grupe od drugih grupa ili društva, ili dezorgani-
zaciju grupe ili društva.
Propagandna poruka mora biti jasna, sažeta, povezana – pre-
cizna stavka bez stranog materijala. Sve u njoj mora doprineti celo-
kupnoj poruci, uspostavljajući povezan tok bez umetaka i popu-
njavanja praznina.
U pripremanju poruke ili ubedljivog teksta izbegavajte ap-
strakcije ukoliko je to moguće. Iskoristite do maksimuma specifične i
činjenične primere i fotografije. Ukoliko se koristi apstrakcija defi-
nišite je najjednostavnijim rečima. Povežite poruku sa svakodnevnim
životom publike.
S obzirom na to da je meta nepoverljiva i tragaće za skrive-
nim, nepovoljnim značenjima, osigurajte da samo jedno tumačenje,
ono koje želite, može da se da svakoj rečenici. Pođite od pravila – bilo
koja izjava ili akcija koja može da bude pogrešno protumačena, biće
pogrešno protumačena.
S obzirom na to da meta ima različito poreklo i okvir refe-
renci, ne koristite nefamilijarne idiome ili žargon. Koristite čiste i
kompletne izjave. Razvijte misli u logičnim sekvencama jezika koji
koristi ciljna grupa. Ne ostavljajte nijednu misao koju bi meta mogla
sama da popuni. Ključno pitanje koje treba postaviti jeste: „Da li pub-
lika razume šta ovo znači? “
Da bi razumela:
– Koristite nivo jezika koji je ispravan, imajući u vidu čita-
lački nivo mete. Za polupismene najbolje je koristiti njihov regionalni
dijalekt i idiomske izraze,
– Ne koristiti termine, težine ili mere koje su strane ciljnoj
publici,
– Ne prevodite direktno sa domaćeg na strani jezik. Umesto
toga dajte lingvisti ideju ili generalni koncept i taj koncept frazirajte
na lokalnom jeziku,
– Ne podstičite veru neprijateljskoj propagandi kroz reči ili
akcije,
– Dajte ograničene i pozitivne izjave. Izbegavajte negativne.
Ne nastupajte nesigurno,

56
 z a m k e
– Ne distribuirajte propagandu koju neprijatelj može lako da
prepravi i da ima prednost,
– Izbegavajte one teme na koje ste i vi i vaši protivnici pod-
jednako osetljivi,
– Ne vređajte i ne stvarajte ljutnju kod ciljne publike. Držite
njihove umove otvorenim a njihove emocije prijateljskim,
– Ne koristite snažne pretnje,
– Održite sva obećanja; ukoliko niste sigurni u mogućnost
ispunjenja ne obećavajte.
Propagandno planiranje predstavlja kontinuirani proces koji
zahteva maštovitost i odlučnost. Mora imati odgovor na brze promene
koje donose novi uslovi ili okolnosti, a koje utiču na odabranu publiku
i psihološke ciljeve. Plan koji ima ovo u vidu takođe je podređen
promenama. Proces propagandnog planiranja mora da bude fleksibi-
lan. Mnoštvo mogućnosti mora biti eksploatisano onim tempom kojim
nadolaze. Mogućnosti za istraživanje osetljivosti (ranjivosti) mogu da
se izgube nefleksibilnim insistiranjem na primeni originalnog plana.
Osetljivost, uslovi, ciljna grupa, ciljevi i teme najčešće se menjaju
velikom brzinom u odnosu na promene koje se dešavaju, kada su u
pitanju događaji i politika.
Planiranju mora da prethodi ili da ga prati odlučnost u spro-
vođenju akcije. Bez obzira na to da li planiranje prethodi odluci ili je
prati, sastojci su u osnovi isti za svaku psihološku operaciju ili plan.
Na primer, eventualni planovi (planovi za nepredviđene situacije)
slede istu šemu. Oni pokrivaju više različitih mogućnosti, kao što su:
prestanak neprijateljstva, intervencija drugih država, upotreba novih
oružja, promena političkih uslova, promena vojne situacije. Planovi za
nepredviđene situacije osmišljeni su da bi se primenili odmah nakon
naredbe, kada se predviđeni ili pripremljeni događaj desio.

Kriterijumi za selekciju medija

Prihvatljivost i kredibilnost. Kompletna analiza mete ukazaće

na to koliko je određeni medij prihvatljiv i uverljiv samoj meti.
Dostupnost. Dostupnost medija, mehanički kapacitet produk-
cije poruka, i mogućnost dostave poruke, kao i mogućnost publike da
je prime i razumeju veoma je važna.

57
 z a m k e
Vreme. Produkcija i širenje moraju da se razmotre za svaki
medij. Na primer, medij koji zahteva dugo vreme produkcije ili širenja
neće biti odgovarajući za poruku koja eksploatiše mogućnosti mete.
Količina. Odabrani mediji moraju da budu mešani, jedan
medij podržava drugi i dostavlja u dovoljnom obimu kako bi se osigu-
ralo da je kompletna meta – ciljna grupa izložena poruci. Pažnja je
međutim neophodna kako bi se izbegla kontraproduktivnost zbog
prezasićenosti mete. Ovo zahteva analizu intenziteta i vremenskih raz-
maka emitovanja poruke.
Pogodnost. Izabrani medij mora da bude pogodan za metu.
Izabrani jezik, rečnik i nivo takođe su značajni faktori. Na primer, ne
bi bilo prikladno koristiti novine ili drugi štampani tekst da bi se
prenela poruka nečitalačkoj publici. Profesinalni žurnali mogli bi, pak,
da budu najpogodnije sredstvo za obraćanje profesionalnoj publici.
Kada imamo u vidu načine širenja, propagandu možemo po-
deliti na: „propagandu licem u lice”, audio-vizuelnu, audio ili vizuelnu
propagandu. Smatra se da je propaganda „licem u lice” najsloženija, a
audiovizuelna (televizija) najkorišćeniji propagandni oblik.

Komunikacija licem u lice

Komunikacija licem u lice odvija se između dva ili više lica u

neformalnom razgovoru, a sa ciljem ubeđivanja u okviru jedne grupe.
Prednosti:
– Prilikom ovakvih odnosa dolazi do pozitivnih međuljudskih
odnosa,
– Izbor slušalaca – slušaoci mogu da budu pažljivo odabrani i
može im se direktno obraćati,
– Govornik može momentalno da odredi snagu svoje poruke i
prilagodi pristup prema odgovoru publike,
– Potreban je mali broj tehničkih sredstava i logističke po-
drške,
– Prezentacija složenih materijala može se obaviti do detalja.
Može da se koristi često ponavljanje da bi se određene ideje usadile
slušaocima,

58
 z a m k e
- Ekspeditivnost – u nekim slučajevima, naročito ako su slu-
šaoci na primitivnom nivou, to može da bude najekspeditivniji metod
širenja propagande.
Mane:
– Ograničena upotreba taktike. Upotreba taktike je ograničena
zbog česte nedostupnosti ciljne grupe ili ličnosti. Ovo se naročito od-
nosi na rat, zato što upotreba komunikacije licem u lice često nije mo-
guća sa neprijateljskim snagama, sve dok nisu pobeđeni ili zarobljeni
a tada je takva komunikacija uglavnom nepotrebna,
– Potreba kontrole – neophodna je pri iznošenju određenih
ideja ili stavova, što se najbolje ilustruje kroz prenošenje usmene po-
ruke pojedinačno, licem u lice. U vreme kada poruka stigne do posled-
njeg u nizu ona obično ne sadrži prvobitni tekst. Zbog toga je potreb-
no uvođenje drugih medija da bi se eliminisao ovaj problem,
– Ograničenost u nesigurnim područjima. Sigurnosna
situacija umnogome ograničava komunikaciju licem u lice. Što se
sigurnosna situacija više popravlja i što više oblasti postaje
bezbednosno pouzdano, to može doći do napretka komunikacije licem
u lice,
– Veliki zahtevi za govornika. Od govornika se zahteva zna-
nje, oratorska veština, sposobnost ubeđivanja i sl. Drugim rečima, za
uspešnost ovakve komunikacije potrebna je izuzetna ličnost koja često
nije dostupna u pravom trenutku,
– Snaga ljudskog glasa i potreba za vizuelnim kontaktom
ograničavaju ovaj metod na relativno male grupe.

Televizija

Televizijski programi zajedno sa video trakama jedan su od

najefektnijih sredstava za ubeđivanje. Ovi metodi nude mnoge pred-
nosti, za propagandne situacije, i imaju široku primenu zbog moguć-
nosti obraćanja velikom broju stanovništva. TV je veoma korisna u
ograničenom, opštem i hladnom ratu, a posebno je efikasna u odbrani
protiv strane propagande i operacija konsolidacije.
Prednosti:
– Brzina. TV programi mogu da obuhvate veliki broj stanov-
nika u malom vremenskom periodu,

59
 z a m k e
– Nepotrebnost veštine pisanja. Postoji mogućnost da publika
nije u stanju da čita, ali će poruke biti jasno prenesene,
– Ujedinjenje. Pomoću TV dolazi do zbližavanja slušalaca,
odnosno do njihovog izlaganja istim idejama i konceptima,
– Televizija se obraća dvama čulima, od kojih svako podstiče
ono drugo. Na ovaj način gledalac stiče utisak umešanosti.
Mane:
– Opseg. Geografski i atmosferski uslovi utiču na snagu i op-
seg signala. Signal može biti ometan relejnim stanicama, vazdušnim
ometačima ili satelitskim relejima,
– Prijem. Televizijski prijemnici su neujednačeno raspoređeni
po svetu. Poruka koja se prenosi preko televizije uobičajeno će biti
primljena samo kod ljudi koji pripadaju višem ili prosečnom sloju
građanstva, dok u mnogim državama sveta, naročito kod zemalja u
razvoju, ne postoji,
– Osetljivost. Oprema i delovi su osetljivi i veoma podložni
oštećenjima i predstavljaju izvanrednu metu za neprijatelje. Prijemnici
su veoma teški za sakrivanje.

Propagandne tehnike koje ne traže dokazivanja

Pridruživanje i neizbežan uspeh - Poziv na pridruživanje u
neospornoj pobedi jeste pokušaj ubeđivanja ciljne grupe da uzme
učešće u akciji jer su se svi drugi već pridružili. Ova tehnika pojačava
prirodnu želju čoveka da bude na pobedničkoj strani, uverava ljude da
je program izraz neodoljivog masovnog pokreta i da je njihov interes
da se pridruže. Neizbežan uspeh programa računa na to da natera one
koji se još nisu uključili da se pridruže na zajedničkom putu do velike
pobede. Ovo dodatno ubeđuje kolebljive ili već ubeđene da se nalaze
na najboljem mogućem kursu.
Pridruživanje ima svoj slogan „svi, ili bar neki od nas to
rade”. Ovim propagandista pokušava da nas ubedi da svi članovi gru-
pe kojoj mi pripadamo prihvataju taj program i da se od nas očekuje
da se i mi „pridružimo gomili”. Ovaj metod nastoji da nas natera da
pratimo gomilu i da prihvatimo propagandni program kao celinu, bez
analiziranja dokaza za i protiv. Setite se, kada zakasnite na posao ili
bacite otpadak na ulicu šta vam prvo padne na pamet – „svi to rade,
zašto ne bih i ja”.

60
 z a m k e
Manipulatori iznajmljuju dvorane, radio stanice, pune stadio-
ne, organizuju razne mitinge. Uključuju simbole, šarenilo, muziku, di-
namiku, kao i dramsko lukavstvo. Nastoje da navedu ljude da pišu
pisma, šalju telegrame, da doprinesu njihovim ciljevima. Manipulatori
apeluju na želje koje su slične našim, da „pratimo gomilu”, a da gomi-
la onda prati masu. Uz pomoć svih ostalih propagandnih metoda ko-
riste lukavstvo i laskanje da bi odstranili strah i nevericu i da bi se
mišljenje pojedinca što više približilo mišljenju grupe. Onda se raspale
emocije da bi se od grupe napravila masa.
Slogan „Ne bacajte glasački listić, glasajte za našeg kandida-
ta, on već pobeđuje”, po njima znači da je kandidat već pobedio i pre
nego što je počelo glasanje.
Izazivanje nepovoljnog mišljenja. Ova tehnika se koristi da
navede javno mnjenje na osudu određene akcije ili ideje, navodeći
ljude na zaključak da upravo tu akciju ili ideju podržavaju grupe koje
nisu omiljene među ljudima, ili od kojih ljudi strahuju ili ih preziru.
Tako, ako ljudi koji podržavaju određenu politiku bivaju navedeni da
pomisle da neki nepoželjni, rušilački ili podli ljudi takođe podržavaju
istu politiku, mogu da donesu odluku da se priklone drugoj grupi.
Uglancano uopštavanje. Ova tehnika podrazumeva korišćenje
duboko emotivnih reči, koje su u najdubljoj vezi sa najvišim vrednos-
nim konceptima i verovanjima, tako da donose uveravanja bez poseb-
nog razloga.
Ona apeluje na emocije, kao što su ljubav prema otadžbini,
domu, čežnja za mirom, slobodom, čašću, ugledom itd. One traže po-
dršku bez ispitivanja razloga. Kroz neodređene reči i fraze nameću se
različite stvari različitim ljudima, njihova sadržina je uvek korisna.
Ponuđeni program je uvek dobar, poželjan i moralan.
Uopštavanjem se može dobiti ili izgubiti efikasnost. Oni mo-
raju da odgovaraju određenim uslovima. Fraze koje u jednom mo-
mentu izazivaju prijatne asocijacije u drugim mogu da pobude nepri-
jatne. Posebno ako je njihova formulacija izmenjena.
Uglancano uopštavanje dovodi se u vezu sa „snažnim reči-
ma”. Koristi se da nas dovede u situaciju da prihvatimo nešto bez
analize odgovarajućih činjenica.
Ljudi veruju u snažne reči, bore se za njih i gaje duboka ose-
ćanja prema njima: pravda, demokratija, patriotizam, nauka, zdravlje,
ljubav, porodica, itd.
61
 z a m k e
Ove „snažne reči” se u propagandi zovu uglancana uopšta-
vanja sa ciljem da skrenu pažnju na snažne karakteristike koje ove reči
imaju. Naime, one imaju različita značenja kod različitih ljudi, stoga
se i koriste na različite načine. Propagandisti često zloupotrebljavaju
ove snažne reči i osećanja koja one izazivaju kod bezazlenih ljudi.
Kada nam neko govori o demokratiji mi odmah pomislimo na
našu predstavu o demokratiji koju smo dobili kroz proces obrazovanja
u porodici, školi i na druge načine. Naša prva reakcija je da manipu-
lator upotrebljava taj izraz u smislu kako ga mi razumemo i doživlja-
vamo. Ovo značajno umanjuje naš otpor i obeshrabruje našu i te kako
potrebnu sumnjičavost.
Uglancano uopštavanje predstavlja tehniku obrnutu od ver-
balnih uvreda. Dok verbalne uvrede traže od nas da u nekom obliku
osudimo, odbacimo i zabranimo nešto bez upoznavanja sa bitnim či-
njenicama, uglancana uopštavanja traže od nas da cenimo i uvažava-
mo nešto, takođe, bez upoznavanja sa bitnim činjenicama.
Propaganda je posebno efektna kada koristi obe metode
odnosno kada odabrane reči mogu da stvore đavola protiv koga se svi
borimo, ili nešto toliko dobro da moramo da ga obožavamo.
Najčešće korišćene snažne pozitivne reči su: vizija, sloboda,
naporan rad, istina, pravda, pravo, reforma, zaštita, prosperitet, slo-
boda, pomoć, humanost, snaga, porodica, hrabrost, deca, čast, ugled,
dostojanstvo, poštenje, itd. Dakle, kada jedna grupa govori o sebi ili
svom programu koristi ove pozitivne reči, a kada govori o protivniku
koristi reči koje imaju negativnu konotaciju (verbalne uvrede).
Neodređenost. Veći deo je promišljeno neodređen tako da
ljudi dopunjuju sadržaj sopstvenim interpretacijama. Namera je da se
ljudi pokrenu upotrebom nedefinisanih fraza, bez analiza opravdanosti
ili pokušaja da se ustanovi opravdanost programa.
Racionalizacija. Pojedinci ili grupe mogu da koriste poznata
uopštavanja da objasne pitanje ili uverenje. Nejasne i prijatne fraze
često se koriste da opravdaju takvu akciju ili uverenje.
Pojednostavljenje. Poznata uopštavanja se koriste da obezbe-
de jednostavne odgovore na složena socijalna, politička ili vojna pita-
nja.
Transfer. Ovo je tehnika isticanja pozitivnih ili negativnih
kvaliteta (veličanje ili okrivljivanje) ličnosti (čoveka, entiteta, objekta)
ili vrednosti (individualne, grupne, nacionalne, patriotske itd.) da bi

62
 z a m k e
kod drugih izazvao njegovo prihvatanje ili diskreditaciju. Ova tehnika
se uglavnom koristi da odgovornost sa jednog člana u sukobu prebaci
na drugog. To izaziva emotivni odgovor, kome je cilj da stimuliše
identifikaciju sa priznatim autoritetom.
Dakle, transfer je prenošenje autoriteta, ugleda i prestiža sa
nečega duboko poštovanog na nešto ili nekog drugog sa ciljem da
izazove postepenu (kasniju) prihvaćenost.
Jedna od najčešće korišćenih metoda transfera su simboli.
Uzimanjem, npr. krsta, manipulator pozajmljuje za svoj program
svetinju hrišćanske religije. Kada, recimo, politički aktivista završi
svoj govor tako što se prekrsti on pokušava da religiozna osećanja
transferiše u ideju koju upravo promoviše.
Najmanje zlo. Ovo je tehnika kojom se stavlja do znanja da je
izabrani kurs možda nepoželjan, ali da je bilo koja druga alternativa
mnogo gora opcija. Ova tehnika se generalno koristi kao objašnjenje
za potrebu žrtvovanja ili da opravda prividno okrutnu akciju koja
izaziva nezadovoljstvo određene ciljne grupe ili ograničenje ličnih
sloboda. Projektovanje krivice na neprijatelja (odnosno na suprotnu
grupaciju) za sve neprijatnosti i ograničenja obično se koristi zajedno
sa ovom tehnikom.
Verbalne uvrede, prozivanje i etiketiranje.Ova tehnika nastoji
da pobudi predrasude kod nekih i obeležava određene propagandne
kampanje kao nešto što je namenjeno strahu, mržnji, gnušanju ili ne-
čemu neželjenom.
Verbalne uvrede i etiketiranje služe da bismo odbacili i optu-
žili nekog ili nečiju ideju, a da prethodno nismo ni pogledali činjenice.
Verbalne uvrede su odigrale ogromnu i značajnu ulogu u isto-
riji čovečanstva, pa i u našem individualnom razvoju. Uništavale su
reputacije, pokretale ljude do neverovatnih rezultata, druge slale u zat-
vore, a neke su podsticale da uđu u bitke, kao i da blate svoje kolege.
One su i još uvek podesne za propagatore. Svedoci ste čestih među-
partijskih ili međudržavnih optuživanja kao što su banda crvena, pro-
dane duše, jeretici, petokolonaš, izdajice, diktatori, itd.
Naš lični život odjekuje nazivima slabić, moron, glupan, lo-
pov, bezveznjaković, trivijalan, neproduktivan, nehuman, pohlepan,
lenština, glupak, itd.

63
 z a m k e
Mogu se naći grupe ili individue koje sa ponosom nose
ovakva imena. Ipak je najveći broj individua ili grupa koje smatraju da
je ovo najniži mogući udarac koji se može zadati neprijatelju. Kod
nekih primitivnih grupa istaknuto je davanje imena kao što su ljudi ili
pravi ljudi. Oni sve ostale nazivaju strancima, prizemnim, gubitnici-
ma, bolesnicima ili nekim drugim imenima koja oni označavaju kao
ozloglašena.
Verbalne uvrede, prozivanja i etiketiranja predstavljaju oblik
„igre rečima” kojima se jedna osoba ili ideja povezuje sa negativnim
simbolom, u nadi da će ciljna grupa odbaciti osobu ili projekat na bazi
negativnog simbola, umesto da sagleda odgovarajuće činjenice.
Najčešće korišćene reči sa negativnim konotacijama jesu:
kolaps, izdajica, nemoral, pretnja, laž, bolest, rat, nasilje, pohlepa,
patetičan, destruktivan, rušilački, sebičan, fašist, a da ne spominjemo
svinja, idiot, konj, magarac itd.
Postoji još osetljivija upotreba ove metode, a to je momenat
kada bi jednostavno trebalo pojačati neki događaj ili pojam (ili ga u
suprotnom oslabiti) upotrebom pažljivo odabranih „negativnih” (od-
nosno pozitivnih) reči. Tako, na primer, neko će reći da je policija
koristila brutalne mere prema demonstrantima, a suprotna strana će te
iste mere okarakterisati kao, u najgorem slučaju, neadekvatne ili
„možda neodgovarajuće u toj situaciji”.

Vrste verbalnih napada (uvreda)

Direktni verbalni napad koristi se u prisustvu odgovarajuće

(naklonjene) ili neutralne publike. To je jednostavno otvoreni napad
na suparnika ili suprotnu ideju.
Indirektni verbalni napad koristi se kad direktni napad može
da izazove netrpeljivost kod prisutnih. To je obeležje stepena napada
između direktnog verbalnog napada i insinuacija. Sarkazam i poruga
su često korišćeni u ovim tehnikama.

Karikatura, ilustracija ili fotografija koriste se u verbalnom

napadu, često sa vrlo snažnim efektom.
U svojoj ekstremnoj formi verbalni napad može da ukaže da
je propagator izgubio osećaj za meru i da nije u mogućnosti da istraje
u svojoj kampanji. Pre nego što se odluči za ovu tehniku propagator

64
 z a m k e
mora da dobro odmeri sve moguće posledice. Pokazalo se kao naj-
sigurnije da bi ovaj metod trebalo da se izbegne. Članovi jedne grupe
međusobno mogu da se preziru, ne vole ili da mrze neke od svojih
lidera, međutim kada ih neko sa strane otvoreno kritikuje najčešće se
okreću protiv njega. Istovremeno ovo može da ukaže i na nedostatak
lepog ponašanja, arogantnost i oholost.
Označavanje neprijatelja. Ovo je oblik pojednostavljivanja,
kod koga se složena situacija ograničava na tačku gde je neprijatelj,
nedvosmisleno identifikovan. Više puta smo imali prilike da čujemo:
„NATO bio prinuđen da vojno interveniše u cilju sprečavanja hu-
manitarne katastrofe miroljubivih Albanaca na Kosovu do koje je
došlo posle brutalne, ničim izazvane, agresije jugoslovenske vojske”.
Obični ljudi. Ovo se odnosi na nastojanje ubeđivanja
prisutnih da pozicija propagatora odražava opšte mišljenje ljudi. Ovo
je koncept koji treba da zadobije poverenje prisutnih, komunikacijom
na uobičajen, svakodnevni način. Propagatori koriste obične reči
prilikom razgovora i imaju uobičajen stav, pokušavajući da svoje
gledište identifikuju sa stavom prosečnog čoveka. Idejom nastupa
običnog čoveka propagator želi da zadobije poverenje ljudi koje inače
odbijaju intelektualni razgovori, izveštačenost i sl.
Metod običnih ljudi je zapravo metod kojim govornik nastoji
da ubedi svoje slušaoce da su on i njegove ideje dobre zato što su ideje
iz naroda – ideje običnih ljudi.
Političari, poslovni ljudi, ministri itd, najčešće zadobijaju
poverenje ljudi, zato što svojom pojavom odaju sliku „običnog čoveka
iz komšiluka”. Primetićete da se u vreme izbora kandidati utrkuju ko
će da pokaže veću privrženost maloj deci, porodici itd. Oni su uglav-
nom pravi porodični ljudi, koji vode računa o svojim starim i iznemo-
glim roditeljima.
Javnost treba naterati da identifikuje svoje interese sa intere-
sima propagatora.
U ratu, na primer:
Prikazivanje vojnika kao običnih ljudi. Ovim propagator želi
da neprijatelj stekne utisak da se bori protiv vojnika koji su obični –
pristojni ljudi. Ovo služi da se neutrališe suprotna tvrdnja da je reč o
krvoločnim ubicama.

65
 z a m k e
Prikazivanje civila kao običnih ljudi. Ovim se ubeđuje nepri-
jatelj da suprotna strana nije agresivna, nemoralna, arogantna već da
su to obični ljudi koji samo žele da žive u miru.
Humani lideri. Ova tehnika stavlja akcenat na humani portret
određenih državnih i drugih lidera. Oni se toliko humanizuju da jav-
nost na njih gleda kao na obična humana bića ili kao ljubazne, pamet-
ne, zaštitničke ličnosti.
Elementi izražavanja običnih ljudi:
Zavičajni. Ovo je savremeni jezik specifične regije ili ljudi
prosto izgovoren ili napisan koji uključuje pesme, narečja i viceve.
Prilikom korišćenja ovog jezika mora se voditi računa o upotrebi
važećeg dijalekta te specifične publike.
Dijalekt. Dijalekt je varijacija u izgovoru, gramatici i rečniku
regiona ili nacije. Kada ga koriste propagandisti, potrebna je perfek-
cija. Najbolje je da ova tehnika bude prepuštena onima kojima je taj
dijalekt urođen.
Greške. Školsko izražavanje, izrazi, izgovor i dikcija ostav-
ljaju utisak veštačkog. Da bi se ostavio utisak spontanosti, namerno
zastajte između fraza, zamucnite ili pogrešno izgovorite reč. Greške u
pisanom materijalu mogu da naprave samo članovi čitalačke publike.
Generalno, greške treba da budu ograničene na običan govor
. Odomaćene reči. Domaće reči su forme „čestitih reči” koriš-
ćene u svakodnevnom životu prosečnog čoveka. To su poznate reči
kao dom, porodica, deca, selo, komšije ili kulturno ekvivalente. One
pobuđuju povoljne emotivne reakcije i pomažu prebacivanju simpatija
prema propagandisti. Domaće reči se naširoko koriste da bi se pro-
budila nostalgija. Obazrivost mora da postoji kako bi se osiguralo da
domaće poruke uperene ka suprotnoj strani nemaju isti efekat.
Ako u nastupu propagandiste nedostaje prirodnost, može doći
do nepovoljnog razvoja. Publiku može da uvredi ono što smatra poku-
šajima ismevanja njihovog jezika ili običaja.
Socijalno neslaganje – društvena osuda. Ovo je tehnika ko-
jom propagandist navodi grupu pristalica da prihvate da je držanje ili
dejstvo „onih drugih” (van granica njihovih kontura) suprotno osnov-
nim vrednostima. Ovo najčešće rezultira socijalnim odbacivanjem,
neodobravanjem ili momentalnim ostrakizmom. Ostrakizam se koristi
kao pojam koji objašnjava progonstvo koje nije sramota nego se tretira

66
 z a m k e
kao neka vrsta počasti (mada neprijatna). To je progonstvo građanina
koji se toliko osilio da bi mogao biti opasan.
Reči koje izazivaju dejstvo. Ovo su reči namenjene publici na
višem stepenu obrazovanja i imaju tendenciju da proizvode pozitivne
asocijacije: mir, sreća, bezbednost, mudro vođenje, sloboda i drugo su
dejstvene reči.
Slogani. Slogan je kratka udarna fraza koja može da ima eti-
ketu ili izreku. Ako ideje mogu da budu slogirane, one bi to i trebale
da budu, jer dobri slogani sami sebe održavaju.
Saopštenja – svedočenja su navodi, iz konteksta ili van kon-
teksta, specijalno formulisani da podrže ili odbace datu politiku, ak-
ciju, program ili ličnost. Iskorišćena je reputacija ili funkcija (ekspert,
respektovana ličnost, itd...) individue koja izlaže. Saopštenje u propa-
gandnu poruku stavlja zvaničnu potvrdu o poštovanju pojedinaca ili
vlasti. Ovo se koristi da bi izazvalo ciljnu publiku da se indentifikuje
sa autoritetom ili da prihvati predloge autoriteta kao svoje.
Svedočenja se sastoje u izjavi poštovane ili omražene ličnosti,
u kojoj se navodi da je neka ideja, program, osoba ili sl. dobra ili loša.
Često se kaže: predsednik taj i taj je rekao, ili kako javljaju
Večernje novosti, ili Nikola Tesla je rekao, itd. Neka od ovakvih sve-
dočenja realno mogu značajno da doprinesu davanju legitimiteta odre-
đenoj ideji, ličnosti ili konceptu. Upotreba ove metode može da pred-
stavlja iskrivljavanje, obmanu i nerazumevanje čak i antisocijalnu su-
gestiju. Za to je posebno važan ostatak navoda koji može da glasi:
„zbog toga je taj i taj takav i takav ili imajući u vidu to jasno je da je
njihov projekat poguban za društvo”, itd.
Ukratko, svedočenje je vrsta metode koju koriste vešti mani-
pulanti da bi ubedili druge u neku ideju, pre nego što oni dozvole sebi
da budu kritični i sagledaju neophodne činjenice.
Najčešće se koriste tri nekorektna načina:
Pozivanje na nepouzdane izvore,
Lažno predstavljanje činjenica ili sadržaja mišljenja i njihovo
pripisivanje pouzdanim izvorima i
Navođenje citata, činjenice ili mišljenja iz izvora sa poseb-
nom reputacijom koji takav navod uopšte nije dao.

Tipovi svedočenja su:

67
 z a m k e
Zvanične potvrde. Davalac formalnog saopštenja mora da po-
seduje potvrdu ili da je jasno zabeleženo da ima dokaz o funkciji
ideje, koncepta, akcije ili verovanja.
Četiri faktora su uključena:
Izvođenje. Ljudi moraju da imaju poverenje u autoritet koji je
domenstrirao neverovatnu sposobnost i perfekcionizam u toj oblasti.
Ovo izvođenje treba da bude povezano sa subjektom koji daje for-
malno saopštenje
Identifikacija sa metom. Ljudi imaju veće pouzdanje u auto-
ritet sa kojim imaju zajednicku vezu. Na primer, vojnik će lakše vero-
vati oficiru sa kojim je imao slična mučna iskustva nego civilnom
autoritetu ili drugom vojnom subjektu
Pozicija autoriteta. Zvanični položaj autoriteta može uliti
sigurnost u formalnom saopštenju, recimo, šef države, komandant ar-
mije, itd.
Predmeti – objekti. Objekti mogu da posluže za potkrepljenje
iskaza. U takvim slučajevima propagator teži da prebaci fizička obe-
ležja jednog predmeta u poruku. Na primer stena Gibraltara je tip
predmeta – objekta koji asocira na ogromnu snagu.
Ličnost kao izvor formalnog saopštenja
Neprijateljske vođe. Ciljana neprijateljska grupa će uopšteno
pridavati poseban značaj svom visokom rukovodećem kadru kao iz-
voru informacija.
Vojnici drugovi. Zajednička iskustva vojnika stvaraju drugar-
stva. Kao rezultat toga vojnici u oružanim snagama skloni su da obrate
posebnu pažnju na to šta će reći drugi vojnici
Protivnički lideri. Iskazi protivničkih lidera su od posebne
važnosti za rukovođenje neprijateljskim narodom posle kapitulacije.
Poznati učeni ljudi, pisci i druge ugledne ličnosti. Često
izjave civilnih autoriteta kao što su naučnici, pisci itd, mogu biti efi-
kasno upotrebljene u propagandnim porukama.
Institucije, ideologije, nacionalne zastave, religija i drugi
slični izvori često se koriste. Ispovedanje, verovanje, principi ili dog-
matsko poštovanje autoriteta ili druge javne ličnosti mogu imati efi-
kasnu propagandnu preporuku.
68
 z a m k e
Majstori propagande insistiraju da se vodi računa o dve stvari:
Prihvatljivosti. Iskaz mora biti prihvatljiv za ciljnu grupu.
Procena kojom se određeni autoritet rukovodio prema ciljnoj grupi
neće uvek pretvoriti neprihvatljiv iskaz u efikasnu propagandu.
Lažnim saopštenjima. Nikad ne koristite lažna – falsifikovana
formalna saopštenja. Pažljivo odabrana da, ali lažna nikad. Fabriko-
vane tvrdnje su izuzetno podložne kritici jer je njihov nedostatak au-
tentičnosti vrlo pogodan za diskreditovanje.

Propagandne tehnike koje su razumljive samo uz dodatna

objašnjenja

Neverovatne istine
Postoje momenti kada ne samo da mogu da budu upotrebljene
neverovatne istine nego bi ih i trebalo upotrebiti.
Takve okolnosti su:
– Kada psihološki savetnici ocene da događaj od vitalne važ-
nosti treba zameniti drugim,
– Kobni događaji, ili jedan od posebne taktičko strategijske
važnosti koji je nepovoljan za neprijatelja, a vešto je bio skrivan od
neprijateljskog javnog mnjenja ili armije,
– Kada je neprijateljska vlada porekla ili prešla preko do-
gađaja smatrajući ga štetnim po svoje ciljeve,
– Dvostruki udarac. Narastajući kredibilitet propagande jedne
strane ujedno znači i opadajući kredibilitet propagande suprotne strane
u očima ciljne grupe.

Pre upotrebe ove tehnike sve dodatne bezbednosne procene

moraju biti napravljene tako da operacija ili projekat ne bi bili ugoženi
ili kompromitovani.
Naime, propagator će koristeći ovu tehniku zatražiti pristup
posebnim informacijama, kako ne bi bili ugroženi drugi već postojeći
projekti.
Ako takve vesti izazovu nevericu, kod neprijateljskog javnog
mnjenja stvoriće prostor za potpunu angažovanost psiholoških ma-
nipulatora. Važno je samo da postoji određeni događaj i da suprotna
strana želi da to zataška od svoje javnosti.
69
 z a m k e
Javnost će se setiti da je o tako neverovatnoj vesti već bila
upoznata od neprijateljskih izvora (a neprijatelj će se postarati da se
javnost podseti). Takođe će se setiti i obmana svojih lidera. Upotre-
bom ove tehnike prvenstveno se predviđa da neverovatne istine koje
se šire moraju ili mogu biti stvarnost.
Insinuacije
Insinuacije se koriste da stvore ili podstaknu sumnju ciljne
grupe protiv ideja, grupe ili pojedinaca u cilju izazivanja podela –
razdora. Nagoveštaji, sugestije i nedorečenosti manipulatora dozvo-
ljavaju grupi da donese svoje zaključke. Potajne sumnje i neslaganja i
bez uticaja suprotne strane mogu doći do izražaja i tako se značajno
slabi suprotna pozicija.
Korišćenje slabosti
Potencijalna neslaganja koja mogu biti korišćena su:
– političke razlike ili nesuglasice unutar suprotne grupacije,
odnosno razlike u stavovima njihovih prijatelja– saveznika,
– etničke ili regionalne razlike,
– religijske, političke, ekonomske ili socijalne razlike,
– istorijska ili građanska mržnja ili nekorektan odnos prema
suprotnoj strani,
– raskoš dostupna samo odabranim pojedincima, a nedostup-
na običnim ljudima,
– odnos naroda prema birokratiji i hijerarhiji,
– političke razlike u vodećim krugovima, razlike između koa-
licionih partnera, ili između onih koji su trenutno na vlasti i onih koji
nisu,
– razlike koje ukazuju da pojedinci profitiraju na račun na-
roda,
– nejednak i neodgovarajući poreski sistem, ili visoke takse
(javnost treba informisati o prikrivenim taksama),
– nestašica robe široke potrošnje, posebno prehrambenih arti-
kala, kada je u pitanju obično stanovništvo, a njihova dostupnost eliti
ili onima za koje se može reći da nisu pošteni,

70
 z a m k e
– cena sadašnje politike u smislu propuštenih mogućnosti
postizanja željenih socijalnih ciljeva,
- nemoć pojedinca. Ovo se koristi radi izazivanja podele iz-
među politike vlasti i naroda, udaljavanjem članova od te politike.
Ova tehnika može da se koristi i prilikom priprema opozicije da pre-
uzme vlast.
Elementi insinuacije
Navodeća pitanja. Manipulator mora da postavlja pitanja koja
su formulisana tako da sugerišu samo jedan od mogućih odgovora. Šta
da se radi kada je neprijatelj, na primer, totalno opkolio našu jedinicu
a mi nemamo nikakvog načina da pružimo bilo kakvu pomoć. U ovom
primeru između redova se sugeriše predaja.

Humor. Humor može da bude vrlo efektan oblik insinuacije.

Šale ili karikature o suprotnoj strani nalaze grupe koje obično iskreno
ne odobravaju optužbe ili tvrdnje. Dobre šale o liderima i njihovim
posilnima često se lako i brzo šire.

Vic u kontekstu propagande uglavnom se koristi da omalovaži

odnosno istakne neke od loših osobina protivnika. Međutim, ovde se
krije opasnost za nestručnjake. Vic mora da bude dobro odmeren, jer
ako se pretera u vulgarnosti i banalnosti može da bude kontrapro-
duktivan odnosno da pokrene slušaoce da uzmu protivnika u zaštitu od
preterane vulgarnosti i štiteći njega okrenu se protiv dojučerašnjih
istomišljenika. Pored ovoga, dobar vic mora da ispuni i najmanje dva
uslova: kraj mora da bude neočekivan, a standardne asocijacije koje
nam pomažu da otkrijemo završetak moraju da budu nepodobne. Iz-
dvojiću jedan običan primer gde su u likovi Amerikanac, Rus i Bo-
sanac. Ovde se Amerikanac i Rus uzimaju kao simboli superiornih
nacija. Bosanac (u poslednje vreme često se koristi i izraz Kiliman-
džaro, verovatno zato što se zna da smo mi intelektualni vrh sveta) je
izabran da bi se priči odmah dao određeni smer.
Dakle, traži se najstariji čovek na svetu. Ginisova ekipa je
sakupila sve potrebne informacije i kreće da proveri čoveka u Teksasu
za koga se tvrdi da je star kao planina. Dolaskom na lice mesta utvr-
đuje da se zaista radi o čoveku koji izgleda star kao planina. Pitaju ga,
u čemu je tajna njegove dugovečnosti. On odgovara:

71
 z a m k e
„Za doručak jedem teletinu, za ručak jedem teletinu i za ve-
čeru jedem teletinu.”
„I koliko tačno imate godina?” pita ga ekipa.
„Sto pedeset dve”, kaže Amerikanac.
Iz Teksasa ekipa odlazi u Rusiju. Na opšte zaprepašćenje
tamo ugledaju čoveka starog kao dve planine. Postavljaju mu isto pi-
tanje:
„U čemu je tajna vaše dugovečnosti, starino?”
„Za doručak pijem kefir, za ručak pijem kefir i za večeru pi-
jem kefir. Na ovaj način uspeo sam da doživim 174 godine.”
Zadovoljna svojim otkrićem Ginisova ekipa je taman htela da
zaključi izveštaj kada je do njih doprla neverovatna informacija o
postojanju čoveka starog kao tri planine koji se nalazi u Bosni. Do-
laskom na lice mesta zaista su preživeli šok. Pred njima se našao
čovek koji je stajao pomažući se sa dve štake, a zaista je bio star kao
tri planine.
„U čemu je tajna vaše dugovečnosti, starino?”
„Za doručak pijem rakiju, za ručak pijem rakiju, a umesto ve -
čere obavezno seks.”
„I koliko imaš godina, starino?”
„Dvadeset šest”, ponosno će Bosanac.
Čiste pobude. Ovom tehnikom jasno se stavlja na znanje da
strana koju zastupa manipulator nastupa iz najboljih i najiskrenijih
namera. Insinuacija je da suprotna strane nema takve (najčasnije i naj-
iskrenije) namere. Tako, npr. dok se naša stranka bori za pronalaženje
časnog i poštenog rešenja u okviru miroljubive politike, druga stranka
smatra da je izlaz samo u ratu i prolivanju nedužne krvi.

Pridružena krivica. Ovde se povezuje osoba, grupa ili ideja sa

drugom osobom, grupom ili idejom koja je krajnje neomiljena u cilj-
noj grupi. Insinuacija se sastoji u tome da se ne radi o slučajnoj ili
površnoj vezi.

Glasine. Zlonamerne glasine mogu takođe biti potencijalno

efektni oblici insinuacija.

72
 z a m k e
Foto propaganda. Fotografije, crteži i karikature mogu često
da dovedu do potrebnih insinuacija (za suprotnu stranu) čak i pre nego
reči. Kombinacija reči, fotografije, crteža ili karikature može biti
mnogo efektnija. U ovom kontekstu posebno odabrane i složene foto-
grafije mogu da imaju izuzetan efekat.
Glas. Radio propagatori mogu veštim sugestijama da utiču
negativno na javno mnjenje, ne samo rečima koje koriste već i nači-
nom na koje ih koriste. Značajne pauze, promene tona, zajedljiv izgo-
vor, mogu da budu daleko dovitljiviji nego pisana insinuacija.
Selektivni propusti ili nameštaljke. Ovo je proces odabiranja
između raznih činjenica koje podržavaju propagandni cilj. Prilikom
koriščenja ovoga, činjenice su odabrane i prezentovane pojačanim
dejstvom i autentičnošću sa tačke gledišta propagandiste. To podra-
zumeva sve moguće dostupne materijale koji služe u korist propa-
gandnom cilju. Dopisni faktor, izvođenje događaja i cenzura, sve su
forme selekcije. Uspeh ili neuspeh zavisi od toga koliko je uspešan
izvršilac u selekciji činjenica ili „ izvoda „ i njihovoj prezentaciji kao
faktora.
Nameštaljke uključuju odabiranje i upotrebu činjenica ili ne-
istinitih tvrdnji, logičnih ili nelogičnih, sa ciljem da se dođe do naj-
goreg odnosno do najboljeg mogućeg rešenja za jednu ideju, program,
osobu ili produkt.
Ljudi su uglavnom već navikli na tradicionalne lagarije, ali
ipak očekuju da svaki naš govornik tako dobro složi svoje laži da bi na
najbolji mogući način progurao svoju ponudu. Ali isto tako insistiramo
da naš govornik toliko dobro podupre tu laž da se čak i alternativa
može prihvatiti. Iz ovih konfliktnih argumenata i dokaza mi znamo da
će neki osetljivi kompromis iz svega toga proizići. Naše tržište je, na
primer, preplavljeno dobrim propagandnim porukama za sredstva koja
vas u rekordnom roku oslobađaju viška kilograma. Tako jedan
američki proizvod, koji se ovde vešto reklamira, može da vas za samo
sedam dana oslobodi tri kilograma viška. Za deset dana, koristeći taj
proizvod, skinućete pet kilograma, a za tri nedelje, čak, neverovatnih
deset kilograma. Ako se malo upustimo u ovaj problem zapitaćemo se
da li sa takvim proizvodom uopšte možemo da preživimo četvrtu
nedelju.
Opasnost od „monopolističke” lagarije je dozvoliti da se pri-
hvati stav samo sa jedne tačke gledišta, ili kako je to neko lepo rekao
73
 z a m k e
„Ono što je stvarno nemoralno nije propaganda već monopol nad
njom”.
Povećavanje ugleda. Za vreme oružanog sukoba vodeći ka-
dar, ekonomski i socjialni sistemi i druge institucije koje čine naciju
izložene su stalnim napadima propagande. Faktor obaveštavanja ko-
risti se kao kontranapad da bi se istakli kvaliteti tih institucija, nji-
hovih koncepcija ili pojedinaca koji su izloženi napadu. Kao i mnoge
propagandne tehnike, kontranapad se koristi kao dodatak za druge
metode.
Ovakva tehnika može se koristiti i da bi se opisao neko kao
čestit ili zao i da bi se dali jednostavni odgovori na komplikovane sta-
vove.
Inteligentni propagandista stvara svoj slučaj maštovitim se-
lekcijama činjenica. Rad kontranapada u slučaju selektivnog stava
podeljen je u dve faze:
– prvo, propagandista bira samo povoljne činjenice i pred-
stavlja ih tako da izazove željene reakcije,
– drugo, propagandista upotrebljava činjenice kao bazu za
zaključke, trudeći se da navede publiku da prihvati zaključke kao
prezentovane činjenice.
Predstavljanje druge strane. Neke osobe u ciljnoj grupi veruju
da niko od zaraćenih strana u celosti nije moralan. Slaganje u manjim
aspektima sa neprijateljskim stavovima može preovladati cinizmom.
Drugi slučaj korišćenja protivničke strane ogleda se u tome da redu-
kuje uticaj propagande kojom se služe suprotni propagandisti u sluča-
jevima kontranapada (odabrano ispuštanje).
Laž i lažno predstavljanje. Laganje je tvrdnja da je istina ono
što je suprotno činjenici. Na primer, afirmisanje može biti laž. Na-
menjena je za upotrebu analitičara neprijateljske propagande.
Uprošćavanje. Ova tehnika u kojoj su mnogi faktori reduko-
vani tako da su (tačno ili pogrešno, dobro ili zlo, nekog dela ili disku-
sije) očigledni za sve. Tehnika (uprošćavanje) daje jednostavna rešenja
za kompleksne probleme. Nagoveštavajući jednostavna rešenja kom-
pleksnim problemima, ova tehnika nudi pojednostavljeno tumačenje
događaja, ideja, koncepta ili ličnosti.

74
 z a m k e
Uprošćavanje se može koristiti i da bi se zagospodarilo neo-
brazovanom ili obrazovanom publikom. Ovo je istinito zato što su
mnogi ljudi dobro obrazovani ili visokokvalifikovani, obučeni speci-
jalisti u određenim poljima, ali limitacija vremena i energije obično ih
primorava da se okrenu i prihvate uprošćeno da bi razumeli, doveli u
vezu sa drugim delovima interesovanja. Uprošćavanje ima sledeće
karakteristike:
– Razmišlja za druge. Neki ljudi prihvataju informacije koje
ne mogu da provere lično dokle god je izvor informacija prihvatljiv za
njih ili je autoritet cenjen i iskusan. Drugi apsorbuju bez obzira na to
da li su pročitali, videli ili čuli sa vrlo malo rasuđivanja. Neki ljudi su
suviše lenji ili apatični da bi razmišljali o problemu. Ima i takvih koji
su neobrazovani te im odgovara uprošćavanje.
– Sažetost. Uprošćavanje ostavlja utisak da se stiže u srž
problema sa samo nekoliko reči. Prosečan član ciljne publike neće se
ni pitati da li postoji drugi odgovor datom problemu.
– Podiže ego. Neki ljudi su voljni da veruju da je teško razu-
meti bilo čije drugo nastojanje, osim njihovog. Na primer, laik je
zadovoljan da čuje „zakon je samo zdrav razum obučen u elegantan
govor” ili „ moderna umetnost je ustvari besciljni eksperiment glu-
posti”. Takva izlaganja pojačavaju ego lenje publike. To je ono u šta bi
oni voleli da veruju, zato što se plaše da zakon i moderna umetnost
jesu iznad njihovog razumevanja. Jednostavna objašnjenja data su za
kompleksne situacije i probleme.
Stereotipnost je forma uprošćavanja koja se koristi da odgo-
vara osobi, grupi, naciji ili događajima u već gotovim kategorijama
koje žele da proizvedu željene likove dobra i zla. Stereotipnost stavlja
subjekat (čoveka, naciju) ili događaj u jednostavan dijagram bez
ikakve istaknute individualne karakteristike.

Propagandne tehnike koje postaju jasne nakon proširenog

izlaganja

Promena tempa. Promena tempa je tehnika skretanja sa bor-

benog u miroljubivo, iz „vrućeg” u „hladno”, ubeđivačkog u pretnju,
sumornog u optimističko, iz mašte u stvarnost.

75
 z a m k e
Odugovlačenje. Odugovlačenje je tehnika koja namerno zadr-
žava informaciju dok ne postane neupotrebljiva, te tako smanjuje
snagu željenog ishoda.
Promena mesta dešavanja. Ovom tehnikom propagandista
zamenjuje „mesto bitke” sa drugim. Tu se pokušava promeniti središte
nepovoljne situacije ili stanja prebacivanjem na drugo mesto, po mo-
gućstvu kod rivala, tako da se neprijatelj okreće odbrani.

Ponavljanje
Ideja ili mesto se ponavlja u naporu da se izazove skoro auto-
matska reakcija ciljne grupe ili da se pojača mišljenje i držanje grupe.
Ova tehnika je izuzetno dobra jer je čovek stvoren od navika i stvara
veštinu i vrednosti iz ponavljanja (kao hodanje, govor, kodeks časti
itd). Ideja ili mesto može biti ponavljano mnogo puta u jednoj ili više
poruka. Namera je ista u oba slučaja: da izmami neodložnu reakciju ili
da učvrsti mišljenje ciljne grupe.
Posebno je značajno ukoliko ciljna grupa nije upoznata sa
detaljima iznete pretnje. Nepoznavanje detalja može da se upotrebi da
bi se iznele snažnije verzije pretnje ili povećao strah.
Kada je ponovaljanje u pitanju obratite pažnju kako se ova
propagandna tehnika koristi u američkim filmovima. Primetiće te da
se u svakom američkom filmu, najmanje jednom, pojavljuje ovakav ili
sličan tekst:
ovo je moguće samo u Americi (kada su neke spektularne scene);
ja sam ponosan što sam Amerikanac;
ja nisam bilo ko, ja sam Amerikanac, imam dom, redovnom plaćam
porez i glasam.
Strah od promena. Ljudi se boje promena, naročito iznenad-
nih, nametnutih promena nad kojima nemaju kontrolu. Oni se boje da
će im one oduzeti status, zdravlje, porodicu, prijatelje, komfor, sigur-
nost, život ili delo. Zato se čovek koji je u mišjoj rupi ustručava da je
napusti. On zna i on je naviknut na sigurnost koju ona pruža. On se
boji da napuštanjem svoje rupe može da dovede sebe u veću opasnost.
Zato psihološka borba mora da mu obezbedi sigurni i časni izlaz iz tog
škripca ili situacije.
Terorizam. Psihološki operator može da proizvede bumerang
efekat na teror suparničke strane, praveći ga nepodnošljivim za supar-
76
 z a m k e
ničko javno mnjenje i druge koji vide rezultate divljaštva. Ovo se
postiže širenjem propagandnog materijala sa vizuelnom sadržinom u
nastanjenim delovima gradova i sela. Ovim bi trebalo da se izazove
distanciranje običnih ljudi od terorista. Ujedno bi ih podstaklo da po-
novo preispitaju ciljeve svoje borbe. Sledeća serija propagandnog ma-
terijala treba da izazove negodovanje čak i otvoreno neslaganje sa
terorizmom kao metodom postizanja cilja.
Pažljivo odabrane fotografije ili video zapise, posledicu iz-
vršenih terorističkih akcija, treba plasirati i u treće zemlje, uključujući
i nacije – grupe koje sponzorišu neprijatelja. Distribucija u neutralne
zemlje posebno je poželjna sa ciljem da se poljulja stav neutralne
strane o neprijatelju.
Neprijatelj će možda pokušati da racionalizuje i opravda svoje
postupke (terorističke), ali radeći to napraviće nepovoljan efekat svo-
jih delovanja, zato što nikada ne može da porekne opravdanost istini-
tih fotografskih prezentacija njegovog delovanja. Tako će svetsko jav-
no mnjenje ostati na strani žrtve naroda.
Ovakav propagandni materijal ne treba distribuirati na prija-
teljskoj teritoriji. To bi moglo da ima za posledicu strah prijateljske
zemlje da će se ovakvi događaji proširiti i na njenu teritoriju, a to bi
oslabilo mogućnost psihološkog operatora da izgradi pouzdanje u
državu ili agenturu koju on predstavlja.

Osnovna načela propagande

Na kraju ovog dela potrebno je istaći da ljudi koji nemaju vre-

mena ili strpljenja da ozbiljnije pristupe proučavanju propagande, po
skraćenom postupku se odlučuju za korišćenje deset osnovnih načela
propagande.
1. Zavadi pa vladaj
Verovatno najstarija polička taktika poznata čoveku. Dokle
god su ljudi zauzeti medjusobnom borbom, neće saznati ko im je pravi
neprijatelj. Govor mržnje dragocen je za postizanje ovog cilja.
2. Govorite ljudima šta žele
Ovo nikako ne treba pobrkati sa time da im se govori ono što
žele da čuju.Treba im govoriti šta je to što oni zaista žele (a toga nisu
ni svesni) i zašto ne mogu da žive bez toga.
77
 z a m k e
3. Što je veća laž, to će više ljudi poverovati u nju
Skovana od strane Jozefa Gebelsa, ova istina se stalno nanovo
potvrdjivala, naročito u ratnim vremenima.
4. Uvek se obraćajte najmanjem zajedničkom sadržaocu
Ne mogu se stalno varati svi ljudi.Medjutim ukoliko se može
varati dovoljan broj ljudi dovoljno dugo vremena, sve može da prodje.
Trik je u tome da se otkrije - čemu se velika većina nada i čega se
plaši.
5. Uopštavaj koliko god je moguće
Detalji nisu mnogo bitni. Većina ljudi radije razmišlja u naj-
prostijim mogućim kategorijama – crno i belo, dobro i zlo, komunisti i
kapitalisti i sl.
6. Koristi “stručne” reference
Položaj i prisustvo u medijima je sve što vam je potrebno da
bi bili autoritet u bilo kojoj oblasti u modernom svetu. Ljudi vole
slavne ličnosti.
7. Uvek se pozivajte na „autoritet” svog položaja
Kada jednom uspostavite svoj autoritet, potrebno je da s vre-
mena na vreme podsećate ljude na to. Ovo će vašem cilju doneti i
kredibilitet.
8. Napakuj karte „informacijama”
Statistike i činjenice odlično deluju, naročito kada ih prosečan
čovek delimično razume i kada su izbačene sve protivrečnosti.

9. Lako je voditi zbunjene ljude

Kada čovek čuje istinu, neće je shvatiti ako se dobro pomeša
sa dezinformacijama, polu-istinama i lažima.
10. Ukrcajte „obične ljude” na „pravi voz”
Ovo načelo upućuje da se ostvari pozitivan kontakt sa proseč-
nim ljudima, a onda preko njih sa njihovim prijateljima, pa prijate-
ljima njihovih prijatelja itd.

78
 z a m k e
Na kraju majstori propagandnih igara savetuju - „ako ste pro-
bali sve propagandne metode i ništa vam nije uspelo, zaigrajte na
poslednju kartu i upotrebite - STRAH “

SUBLIMISANE PORUKE

Milano (Italija), kraj osamdesetih godina.U blizini fudbalskog

stadiona Milana postavljen je ogromni reklamni pano sa porukom ču-
vajte se džeparoša.U potpisu ove dobronamerne poruke stajalo je ime
nekog udruženja građana. Lokacija na kojoj je postavljen pano bila je
tako dobro izabrana da je ljudima koji idu na stadion bilo prosto ne-
moguće da ga ne vide. E, sada počinje priča. Policija Milana, štiteći
interese građana, odlučuje da ukloni pano. Ovo je izgledalo totalno ne-
logično, zar ne? Međutim, nije tako. Da bismo shvatili postupke
milanske policije, moramo da znamo još nešto. Prvo, pano nije posta-
vilo nikakvo udruženje građana već džeparoši koji su sakrili svoj
identitet iza udruženja građana. Na izgled još veća nelogičnost, ali evo
o čemu se radilo: cilj džeparoša bio je da pažljivo prate reakcije ljudi
koji su nailazili na reklamni pano. U preko devedeset posto slučajeva -
odmah po pročitanom upozorenju ljudi su nesvesno opipavali džep u
kome su držali novac. Za iskusnog džeparoša bilo je dovoljno da uoči
u kom džepu neko drži novac a zatim da krene za njim, pa kada ovaj
uđe u gužvu - iskoristi svoj momenat i odžepari ga.
Na jednom komadu papira napišite brojeve 1 2 3 4 5. Zatim
okrenite drugu stranu papira i na poleđini napišite (ovo nije neophod-
no, ali daje određenu dozu dinamike i mistike) ime nekog vašeg
prijatelja, a zatim, recimo, tekst ”zašto si izabrao baš broj 3”? Tako
pripremljen komad papira dajte vašem prijatelju i zamolite ga da
izabere neki broj od jedan do pet. Kada vam bude rekao da je izabrao
broj tri, recite mu da okrene drugu stranu papira. Videćete, biće vidno
iznenađen - kako ste mu „pročitali misli”? U preko devedeset posto
slučajeva ljudi se između brojeva od 1 do 5 opredeljuju za broj 3.
Zašto? Odgovor, možda, znate i sami. Ili drugi slučaj:
U sedećem ili stojećem položaju podignite svoju desnu nogu
malo od poda a zatim tom nogom počnite da pravite ravnomerne kru-
gove u smeru kretanja kazaljke na časovniku. Dok vam se noga kreće
pokušajte da na papiru napišete broj 6. Videćete - desna noga se od-
mah sama, prosto, zaplete.

79
 z a m k e

Slika 11 –Šta prvo vidite: Lepu devojku ili ružnu staricu?

Podsvesne poruke su nešto čime smo svi mi nesvesno bom-
bardovani tokom čitavog dana - posredstvom časopisa, knjiga, tele-
vizije i muzike. Oni koji najviše upotrebljavaju ovakve vrste poruka
ne obaziru se na tvrđenja nekih nevernika da je reč o potpuno neefi-
kasnim sredstvima. Istina je drugačija. Podsvesne poruke vrlo su efi-
kasne. Njihova efikasnost raste sa porastom vremena tokom kojeg
smo im izloženi. Sigurno je da niko neće umreti od raka zbog jedne
cigarete, ali u životnom veku pušača postoji verovatnoća da će se rak
pojaviti. Isto tako, ukoliko negde opazite poster sa podsvesnom poru-
kom, to ne znači da ćete momentalno poludeti, ali izloženost ovakvim
porukama može drastično da utiče na donošenje odluke.
Podsvesne poruke, u stvari, predstavljaju jedan oblik hipno-
tičke indukcije. Postoje različiti načini, zasnovani na iskustvu psiho-
loga, pomoću kojih se prenose poruke ovom metodom. Najčešće se
koriste sledeći:
- zvuci u pozadini koji su ispod granice čujnosti (subaudio-
bilni zvuci),
80
 z a m k e
- maskiranje reči izgovaranjem unazad,
- negativ likovi i likovi iz ogledala,
- simbolika i
- usađivanje.

U Americi već postoji više kompanija koje, rukovodeći se

svojim poslovnim interesima, koriste zvuke u pozadini sa snimljenih
kaseta ili CD- a. Kao opravdanje za emitovanje ovakvih zvukova na-
vodi se da je njihova svrha u odbijanju lopova, ali je plan zapravo
mnogo složeniji. Obično jedan monoton glas sporim ritmičkim ponav-
lja reči izvrši, kupuj više, spavaj, mi te gledamo.
Zapovedne reči spavaj ili izvrši upućene su direktno u pod-
svest. Ideja vodilja je da se otupi podsvesni mehanizam izveštavanja i
ukazivanja. Podsvest nije u stanju da radi ništa drugo nego da proiz-
vodi osećanja. Spavaj i izvrši su reči koje se koriste da bi se stimuli-
sala osećanja. Tako npr. u poslovnim kontaktima, da bi se osoba opus-
tila, potrebno je proizvesti emocije, i to ne bilo kakve. Opuštene osobe
lakše su za manipulaciju, odnosno za prepuštanje veštini prodavca da
ih navede da kupe i ono što nisu nameravali.
Maskiranje pomoću reči koje dobijaju značaj tek kada se
izgovore unazad koristi se kako kod štampanih materijala tako i kod
reprodukovanja zvuka. Na primer reči slušaj ili izvrši mogu da budu
snimljene pod normalnom brzinom zvuka u obrnutom smeru. Tako će
reč seks postati skes.
Pod hipnozom pacijenti su bili izloženi mogućnosti da čitaju
likove sa ogledala, da razaznaju naopako postavljene oblike, tuđe
rukopise i sl. U većini slučajeva bili su veoma uspešni. Iz ovakvih
eksperimenata istraživači su otkrili da podsvest radi skoro 100 puta
brže od svesti. Setite se samo stare izreke: "Čovek koristi samo 10
procenata svoje svesnosti". Masovni mediji čine sve što je u njihovoj
moći da iskoriste ostalih 90 procenata, a njihove namere često nisu
dobre.
O simbolici je do sada bilo mnogo rasprava među stručnja-
cima, ali, kao i u mnogim ranijim slučajevima, ovde je mnogo važnije
ono što nije rečeno nego ono što je rečeno.
Kada idete ulicom i zagledate se u lica prolaznika videćete da
je jedan ljut, drugi radostan, itd. Možda je sasvim obrnuto. Radostan
čovek može spontano (zaštite radi) da formira “ljutu facu” pokušava-
81
 z a m k e
jući da prođe pored prosjaka, a da izbegne slušanje prosjakovih jadi-
kovanja i eskivirao davanje “svog priloga”. Simbolika je prisutna na
svim nivoima. Pojedine države, želeći da svima stave do znanja da su
zemlja radnika i seljaka, na svoj novac stavljaju odgovarajuće simbo-
le. Ovo je važno jer stranac prvi utisak o zemlji u koju je došao upravo
i stiče preko izgleda novca (između ostalog). Piramida je simbol moći
i nije se slučajno našla na američkom papirnom novcu.
U ranoj fazi usađivanja od 1950. do kraja sedamdesetih
obično su umetnici veoma bledo postavljali reči na pozadini slika koje
su se kasnije štampale. U današnje vreme kompjuteri rade ovo veoma
često i automatizovano. Kao ilustraciju, zamislite da povlačite olovku
po parčetu papira i da pri tom samo blago dodirujete papir. Trag koji
olovka ostavlja biće jedva vidljiv za oko. Ponovite postupak i napišite
bledim slovima reči spavaj, seks ili izvrši ili bilo šta drugo. Ukoliko
ste reči napisali dovoljno blago, možete dodati papir prijatelju i, naj-
verovatnije, vaš prijatelj nikada neće primetiti šta je napisano. Tačno
tako se postiže usađivanje. U današnje vreme kompjuteri i visoko-
kvalitetni štampači proizvode čitave mozaike slova u pozadini kao što
su spavaj, izvrši, seks, peder...

82
 z a m k e

Slika 12 – Korišćenje sublimisane poruke u reklamne svrhe

Usađivanje je daleko najčešći tip podsvesnih poruka i sve je
prisutniji na štampanom materijalu u SAD, Kanadi i drugim razvi-
jenim zemljama.
Kod štampanih materijala kao što su časopisi i novine reči
seks, spavaj, pokori se, homići, ubij, ubij sebe, strah, itd. utisnute su
(bledo ispisani) u pozadinu oglasa i slika. Reč seks svuda je prisutna i
pojavljuje se u mozaičkom obliku nekoliko stotina puta na jednoj od
stranica štampe. Reči spavaj i homići takođe su često prisutne, a
ispisuju se isprekidanim slovima.

83
 z a m k e
Reči ubij, bol i strah obično se inkorporiraju na fotografije
dece i određenih političkih lidera. Treba primetiti da podsvesno pro-
gramiranje nije toliko široko primenjivano sve do sredine pedesetih.
Jedno od ponuđenih rešenja jeste da na ovaj način manipula-
tori svesti podsvesno uspevaju da povežu decu sa rečima ubij, bol,
strah.

Slika 13 – Upućena vam je sublisana poruka, nadjite je!

Na izgled deluje nelogično, jer sa druge strane još prisutnije
je utiskivanje reči SEKS, a to bi trebalo da podstakne seksualne aktiv-
nosti. Odgovor je DA, ali radi se o mentalnoj aktivnosti. Utiskivanjem
ove reči na nova kola oglašavač uspešno pravi vezu između svog
proizvoda i seksualnih aktivnosti. Drugim rečima, ako želite seksualno
zadovoljstvo, kupite nova kola.
U svojoj knjizi "Television" (1998.) Dejvid Makvin (David
Mc Queen) piše o sublimisanoj reklami. "Mnogi ljudi i sami su isku-
sili da, dok gledaju televiziju, požele da piju tu kafu, to hladno piće,
da probaju tu čokoladu ili puše te cigarete (bilo da se radi o filmu, TV
emisiji ili samim reklamama). I na taj način, što smo manje svesni da
se u tim situacijama nama "manipuliše", to je i poruka delotvornija.
Upravo zbog toga i dalje ostaje zabranjena tehnika "sublimisanog" ili

84
 z a m k e
podsvesnog reklamiranja kao što je ubacivanje slika nekog proizvoda
koje se javljaju u svega nekoliko filmskih okvirnih sličica, odnosno
koje traju manje od jedne osmine sekunde."
Stručnjaci za pravljenenje sublimisanih poruka ističu da je u
praksi utvrđeno da je važno da svaka sublimisana poruka ispunjava
najmanje tri osnovna uslova:
- da bude napisana u prvom licu jednine ili množine ( ja sam
lep, ili mi smo lepi),
- da bude napisana isključivo u sadašnjem vremenu (podsvest
funkcioniše u sadašnjosti),
- treba praviti isključivo pozitivne sugestije. Ovde je važno da
pozitivne sugestije ne treba praviti negiranjem negativnih sugestije –
ja nisam bolestan već treba isključivo koristiti afirmativne pozitivne
sugestije – ja sam zdrav.

SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DECE

Odnos društva prema seksualnom zlostavljanju dece, što se

naravno najviše odnosi na SAD, uporno je i tvrdoglavo odbijanje da se
suoči sa činjenicama. Većina ljudi ne želi da čuje ništa o tome i pravi
se da tako nešto ne postoji u njihovoj okolini. Danas je sve teže i teže
praviti se da ne postoji seksualno zlostavljanje dece.
Činjenice govore da je na području SAD najmanje jedno od
desetoro dece prošlo kroz užas seksualnog iživljavanja, da postoji
industrija dečije pornografije vredna oko pet milijardi dolara, dece
koja se odvode i prodaju kao roblje itd. U svim ovim navedenim
postupcima, značajnu ulogu imaju određene verske sekte.
Tokom 50-ih i 60-ih godina 20. veka glavna pažnja retkih
profesionalaca kao i stručne literature usmerena je na „opasnost od
stranaca". Sinonim za ovo predstavlja prljavi čikica u isflekanom
kišnom mantilu koji se mota oko dece. Na ovaj način uspostavljena je
slika u društvu da ako i postoji neko zlostavljanje onda to vrše nastrani
stranci, ljudi nepoznati sredini u kojoj deca rastu. Pojavljuju se
niotkuda i nekažnjeni nestaju. Na ovaj način stvorena je slika o tome
da je društvo u stvari zdravo i ispravno, a da sve ono nastrano dolazi
iz nekog nepoznatog pravca.

85
 z a m k e
Iz tih vremena postoji poster koji je izdao FBI, koji ilustruje
odnos društva prema ovom problemu. Na posteru je prikazan čovek,
sa šeširom navučenim na oči, koji se krije iza drveta, sa kesicom
bombona u rukama. On očigledno čeka slatku malu devojčicu koja se
vraća kući iz škole. U vrhu postera piše: „Dečaci i devojčice, zapam-
tite pravila!". U dnu postera piše: „Radi vaše zaštite, zapamtite da
morate da odbijete poklone od stranaca i ne prihvatajte vožnju sa
nepoznatima!" Neosporna je činjenica, međutim, da osoba koja zlo-
stavlja decu može da izgleda kao bilo koji pripadnik društva i čak
može da liči na nekoga iz naše neposredne okoline koga znamo i
volimo. Postoji još jedan mit koji je odavno opovrgnut u policijskoj
praksi, a to je da su žrtve isključivo devojčice.
Postoji veliki problem u odnosu društva prema kriminalnom
delu seksualnog zlostavljanja, u slučaju kada napadač nije baš u pot-
punosti „loš" i kada žrtva nije u potpunosti dobra i slatka. Primer za
ovo su ona maltretirana deca koja pokušavaju da se ponašaju kao
odrasli i odgovaraju na „pažnju" koju su izazvali kod odraslih, na taj
način što se često vraćaju u napadačevu kuću bez ikakve prisile. Nor-
malnog čoveka u svakom slučaju zbunjuje kada vidi da se žrtve dečije
pornografije smeškaju ili smeju. Mnogi pravnici insistiraju na činje-
nici (“olakšavajuća okolnost”) da su deca prostitutke često u stanju da
iniciraju kriminalno ponašanje kod svojih „mušterija". Ovde treba na-
glasiti da, bez obzira na to šta neko o tome misli, kada odrasla osoba
ima seksualni odnos sa detetom dete je uvek žrtva.
Zloupotreba dece u okviru porodice
U toku 70-ih godina 20. veka, prvenstveno kao posledica
feminističkog pokreta, javnost u SAD je prvi put saznala o seksualnoj
zloupotrebi dece. Tada se prvi put čulo da većinu dece seksualno
iskorišćava neko ko im je blizak i u srodstvu je sa njima otac, očuh,
stric, deda, stariji brat, pa čak i ženski rođaci. U početku, pa i danas,
postoji otpor sredine da se prihvati činjenica da je osoba koja seksu-
alno iskorišćava decu iz iste sredine iz koje su i deca, još uvek se
radije prihvata slika o prljavom perverznom strancu.
U kasnim 70-im godinama 20. veka, u SAD, seksualno isko-
rišćavanje dece postalo je gotovo poistovećeno sa incestom, a incest
poistovećen sa odnosima otac - ćerka. Incest je, u stvari, seksualni
odnos između dve osobe koje su u bliskim rodbinskim vezama, i ne
mogu da zasnuju brak. To znači da se ne radi samo o odrasloj osobi i

86
 z a m k e
detetu, i ovaj pojam incesta umnogome je širi od seksualnog iskoriš-
ćavanja dece. Seksualno iskorišćavanje dece u okviru jedne porodice
(jedan vid incesta) možda je najčešći oblik seksualnog zlostavljanja
dece, ali je važno napomenuti da on nije jedini. Sedamdesete godine
donele su nov pristup i mali, ali važan, pomak u odnosu društva u
SAD prema ovom problemu.
U 80-im godinama 20. veka američko društvo suočilo se sa
problemom masovnog nestanka i otmice dece. Ono što se činilo kao
vrlo korisno u 70-im godinama predavanja deci i ukazivanja kako da
se odbrane, kao i predočavanje prava da kažu NE, sa porastom masov-
nog nestanka dece kroz otmice, dobrovoljna bekstva, uključivanja u
sekte i sl. – u 80-im godinama 20. veka postalo je nedovoljno. Ljudi
više nisu hteli da slušaju predavanja niti su predavanja deci bila
delotvorna, oni su želeli da u kratkom vremenskom periodu, za pola
sata ili kraće, nauče kako da zaštite svoju decu od otmice i kako da ih
zadrže u svojim udobnim domovima. Na ovaj način u svest društva
ponovo se vratila izlizana slika o prljavom strancu. Američko društvo
počelo je da veruje da je većina nestale dece oteta, a da su otimači
„pedofili", nov izraz nastao u tim godinama, kojim su se označavali
ljudi koji seksualno zloupotrebljavaju decu. Sredstva javnog infor-
misanja i određeni zakoni američkog tržišta odigrali su značajnu ulogu
i doveli do izvesnog stepena histerije, kada je reč o problemu nestale
dece.
Kada su društva pojedinih (posebno najrazvijenijih) zemalja
konačno shvatila da je ovo problem pred kojim niko nema prava da
zatvara oči, pažnja javnog mnjenja skrenuta je i na specifičan oblik
zlostavljanja dece – ritualna zlostavljanja dece.
Zlostavljanja dece najčešće imaju svoje podgrupe:
– ritualna seksualna zlostavljanja,
– fizička zlostavljanja,
– psihička zlostavljanja,
– učešće u ritualnim aktivnostima.
Treba imati u vidu da ovo nije isključiva podela tako da
konkretan slučaj može da ima elemente dve, tri, pa i sve četiri grupe.
Ritualna seksualna zlostavljanja dece su situacije gde seksu-
alno zlostavljanje predstavlja deo nekog rituala koji se povezuje sa
određenom religijom, najčešće satanizmom, veštičarstvom ili sličnim
kultskim praktikovanjem. Za razliku od „običnog seksualnog zlostav-
87
 z a m k e
ljanja”, ritualna imaju mnogo veći broj formi. Takođe je sve izraženije
fotografisanje ili video snimanje rituala.
Fizička zlostavljanja najčešće podrazumevaju prisiljavanje na
uzimanje droge, udaranja, ne davanje hrane, odnosno prisiljavanje da
uzimaju telesne izlučevine itd.
Psihička zlostavljanja najčešće predstavljaju pretnje ubist-
vom, pretnje ubistvom roditelja, ubistvom brata ili sestre, pretnje
odsustvom roditeljske ljubavi itd.
Učešće u ritualnim aktivnostima podrazumeva navođenje ili
prisiljavanje na učešće u određenim kultnim ceremonijama, bez obzira
da li je učešće u formi žrtve ili „običnog učesnika”
Seksualna zlostavljanja dece bila su samo jedna od negativnih
društvenih pojava sve do dana kada su klinički psiholozi otkrili ovu
pojavu kod takozvanih višestrukih ličnosti. Naime, utvrđeno je da u
velikom broju slučajeva (čak, navodno, 75 posto) seksualno zlostav-
ljanje (posebno ritualno) u detinjstvu kasnije dovodi do stvaranja
višestrukih ličnosti.
Ovaj podatak je odmah izazvao posebnu pažnju. Oformljene
su tajne stručne grupe koje su imale zadatak da namerno „naprave
višestruku ličnost”. Jedan od takvih projekata je i projekat Monarh.
Projekat Monarh je plan da se ritualno zlostavljane žrtve ko-
riste u eksperimentima kontrole uma. Žrtve ove zavere uglavnog su
žene, odgojene u multigeneracijskim satanističkim porodicama. Ri-
tualnim seksualnim zlostavljanjima eksperimentatori su namerno iza-
zivali stvaranje dvostrukih, odnosno višestrukih ličnosti. Ovakve lič-
nosti su dragocene za špijuniranje, rasturanje droge, prostituciju itd.
Dobro razvijene dvostruke ličnosti nikada ne znaju šta im je urađeno,
jer nisu ni svesne svoga stanja. Moćne ličnosti sklone seksualnim luta-
njima koriste svoje partnere iz monarhovih redova, jer time izbegavaju
kasnije nepoželjne situacije koje bi mogle dovesti do toga da budu
otkriveni ili pak ucenjivani.

88
 z a m k e
NEPOSREDNE METODE KONTROLE SVESTI

METODE NAPREDNIH TEHNOLOGIJA

Dodatna znanja o funkcionisanju ljudskog mozga i tela

Metode naprednih tehnologija nije moguće pravilno shvatiti

bez nekih dodatnih znanja o funkcionisanju ljudskog mozga i tela.
Važno je znati da postoji šest prenosilaca nervnih nadražaja
koji jako utiču na mozak. To su: acetilholin, norepinefrin, dopamin,
noradrenalin, serotonin i fenolftalein.
Do sada je u mnogobrojnim studijama dokazano da ljudsko
telo, ukoliko je bombardovano određenim frekvencijama mikrotalasa
– ENF (ekstremno niska frekvencija), proizvodi u većoj meri nego što
je uobičajeno prenosioce nervnih nadražaja. Drugim rečima, ukoliko
se poremeti osetljiva prirodna ravnoteža kod određene osobe, ona će u
vrlo kratkom roku postati labilna.
Mozak ima dva sistema: adrinergični i holinergični koji omo-
gućuju ispravan nivo serotonina i acetilholina u mozgu. Oni rade na
taj način da kada je jedan uključen drugi se isključuje. Oba sistema ne
bi trebalo da rade istovremeno.
Okruženje ljudskog tela je elektromagnetno polje. U unutraš-
njosti mozga nalazi se električno polje. Mozak ima osobinu polariteta
koji je merljiv. Ovaj polaritet je isključen pri spavanju. Neki smatraju
da u tom stanju elektricitet protiče unazad, kroz ćelije koje su u vezi sa
holografskim tokom sna. Prilikom eksperimenata je primećeno da je
elektromagnetno polje u mozgu nadraženo i u tom slučaju će osoba ili
zaspati ili se probuditi, što je pak posledica jednostavne manipulacije
magnetnim polaritetom.
Eksperimenti sa onemogućavanjem sna posebno su zaintere-
sovali armije moćnih zemalja, jer sprečavanjem neprijatelja da spava u
značajnoj meri se slabi njegova borbena gotovost.
Početna razmišljanja oslanjala su se na tadašnja naučna
otkrića u vezi sa frekvencijama rada ljudskog mozga i njihovom pove-
zanošću sa različitim fazama svesnosti.
Tako je ustanovljeno:

89
 z a m k e
0–4 Hz (herca) je koma, dubok san, ekstremno stanje hipnoti-
sanosti,
4–8 Hz je san, stanje hipnoze. Talasi koje proizvodi ljudski
mozak u ovoj fazi svesnosti zovu se teta talasi. Zaključak nekih nauč-
nika je da u teta stanju dolazi do kreativnog pronicanja u proces
mišljenja,
8–13 Hz je polusan, stanje između sna i jave. Ovi moždani
talasi nazivaju se alfa talasi. U ovom stanju misli su opuštene i krea-
tivne,
13–30 Hz je stanje u kome obično odrasle osobe funkcionišu
u toku dana. Ovi talasi nazivaju se beta talasi,
30–70 Hz je početak manije, tj. uzrujanosti, takozvani – gama
talasi,
70–90 Hz je stanje psihoze.
Zatim je utvrđeno da postoje najmanje tri informativna kanala
kod ljudskog bića, a to su:
– kardiovaskularni informativni sistem koji funkcioniše na
približno 30,4 Hz,
– nervni informativni sistem koji fukcioniše na oko 304 Hz,
– moždani informativni sistem koji funkcioniše na oko 3040
Hz.
Takođe je utvrđeno da je prosečna rezonantna frekvencija tela
oko 82 MHz. Nije nikakva tajna da je ovo blizu sredine VHF TV-pod-
ručja.
Stručnjacima iz ove oblasti poznato je da ukoliko žele da
tačno otkriju i reprodukuju signal neke frekvencije prijemni kanal
mora da ima opseg od najmanje deset puta umnožene najviše emito-
vane frekvencije.
Da bi sve ovo bilo malo jasnije, uzećemo primer slušanja
radio-stanice.
Kada na našem radio-prijemniku izaberemo stanicu „Nostal-
gija”, znamo da smo izabrali kao noseću frekvenciju od 90,2 MHz.
Stanica u tom momentu može emitovati reklame, evergrin muziku itd.
pa čak i potpunu tišinu, ukoliko je prestala neka emisija, a još nije
počela sledeća, ali noseći talas će i dalje postojati i uvek je na frekven-

90
 z a m k e
ciji od 90,2 MHz. Razni programi koji se emituju iz „Nostalgije” su
samo „modulacije” te osnovne, noseće frekvencije od 90,2 MHz.
Isto tako, ako ljudski mozak u svesnom (budnom) stanju ima
osnovnu frekvenciju od 17 Hz (analogno radio – difuznom „nosećem”
talasu), sadržina naših misli može da bude neka viša frekvencija – 340
Hz (pomisao na neku dosadnu obavezu), 3400 Hz (pomisao na nov-
čanu zaradu), itd. kao i bilo koji umnožak ili delitelj, pa i „alikvot”
osnovne frekvencije od tih 17 Hz.
Za kontrolu svesti može se koristiti čitav niz opojnih medi-
kamenata. Međutim, za sada najčešće se koriste dve vrste – burun-
dange i LSD.
Burundanga se dobija od drveta, a boracio izdvajanjem deri-
vata skopolamina. Kada se burudanga koristi na pravi način izaziva
takozvani zombi efekat. Zombi efekat je stanje paralisanosti u kome je
osoba u isto vreme i budna i u snu. Ovakvo stanje se postiže kada
adrinergični i holinergični sistemi koji kontrolišu nivoe serotonina i
acetilholina rade istovremeno. Izazivanje stanja ekstremnog straha ima
za posledicu gubitak memorije u periodu kada je kontrolisani bio pod
dejstvom burundange. Ove praznine u memoriji mogu lako da se
popune, u slučaju potrebe, sasvim novim (izmišljenim) sećanjima.
Kontrola svesti,koja se postiže pomoću ENF (ekstremno niske
frekvencije) ili pomoću mikrotalasne energije, u potpunosti je isti
proces kao i kada vibriranje jedne zvučne viljuške izazove vibriranje
druge, bez fizičkog kontakta (u šta smo se imali prilike uveriti na
časovima fizike).
Svako od nas ima svoje sopstveno elektromagnetno polje koje
je merljivo. Ovo polje se kreće od 250 do 200.000 treptaja u sekundi i
razlikuje se od osobe do osobe. Pošto svako od nas ima različito elek-
tromagnetno polje, postoje problemi da čujemo misli drugog. Upotre-
bom specijalnih uređaja (npr. kompjutera) i merenjem elektromagnet-
nog polja kod dve ili više osoba postoji mogućnost da se ovaj problem
reši. Ukoliko se pomoću ovih uređaja elektromagnetna polja dve ili
više osoba usklade, ispunjeni su uslovi da se međusobno čuju misli.
Misli su po prirodi bioelektrični talasi i oni se prenose sa jednog
izvora na drugi, isključivo na istoj frekvenciji. Ovo je ista pojava kao i
kod tonske viljuške, gde kontrolna viljuška oscilira bez fizičkog do-
dira na istoj frekvenciji kao i izvor.

91
 z a m k e
Studenti muzike susreli su se sa pojavom tzv. efekta razlike.
Reč je o tome da se svaki put kada se istovremeno odsviraju dve note
javlja treći zvuk koji nastaje kao razlika dve odsvirane note. Ako se
npr. odsviraju ton od 200.000 Hz i ton od 200.440 Hz istovremeno,
postoji razlika od 440 Hz koja se čuje kao savršeni A ton. Ukoliko se
emituje ton 200.004 Hz nekome ko je na frekvenciji od 200.000 Hz,
čuće se ton od 4 Hz.
Ako sada pogledamo listu frekvencija naših moždanih talasa,
primetićemo da je frekvancija od 4 Hz stanje naše svesti u dubokoj
hipnotisanosti. Ukoliko se emituje bilo koji zvuk koji je viši od 22.000
Hz, njega ljudsko uho neće registrovati. U cilju kontrole svesti ili
elektronske telepatije, potrebno je emitovati signal na ultrazvučnoj
frekvenciji. Ovaj signal će sluh apsorbovati i biće transmitovan direk-
tno u mozak preko osmog kranijalnog nerva u opsegu od 4 Hz. Da bi
se postiglo najoptimalnije dejstvo, emitovanje se vrši dok kontrolisani
spava i pokušava se sa ugradnjom posthipnotičkih komandi, koje će se
kasnije aktivirati pomoću unapred pripremljenog signala. Drugi način
da se ovo postigne jeste da se kontrolisanom emituje serija snimaka u
svesnom stanju u neprekidnom trajanju (24 sata), u opsegu 7–8 Hz, i
na taj način se takođe utiče na svest žrtve.
Upotrebom magnetnog encefalograma ili sličnog uređaja tač-
no se može utvrditi formula moždanih talasa kod određene osobe.
Ključ čitavog postupka sastoji se u tome što nije potrebno dekodirati
ove formule jer se one mogu analogno emitovati i primati (signali se
ne moraju putem posebnih uređaja pretvarati u zvučne zapise, reči, da
bi bili auditivno razumljivi). Poruke se mogu emitovati analogno
prema kontrolisanom putem satelitske tehnologije ili predajnika na
zemlji. Primenom najnovijih otkrića u oblasti vibracija, efekat razlike
i ultrazvučna emitovanja mogu biti upereni prema kontrolisanom sa
izuzetnom preciznošću, tako da drugi, u neposrednoj blizini, neće biti
izloženi nikakvim dejstvima jer se njihove frekvencije razlikuju od
frekvencije kontrolisanog prema kome je upućen odgovarajući signal.
Primera radi, na vašem TV-u ne možete da gledate TV Art, ako je
frekvencija podešena na prijem prvog programa RTS-a.
Korišćenjem ovih znanja napravljan je najmanji prijemnik,
tako što je na zubni nerv stavljen sićušni kristal, čija je frekvencija ista
kao i frekvencija određene radio stanice. Rupa u zubu je ispunjena
plombom koja pored zaštite zuba ima i funkciju antene. Dakle, plom-

92
 z a m k e
ba je antena, kristal obezbeđuje čujnost određene frekvencije, a nerv je
provodnik signala do mozga.
Vizuelni efekti postižu se na sličan način kao i auditivni efek-
ti. Ovde je potrebno malo više dodatne opreme, kao npr. trodimen-
zionalne naočare. Ovakva oprema već može da se kupi i u slobodnoj
prodaji i zove se Micro retinal display. Ovaj uređaj radi na principu
laserskog snopa koji formira sliku na pozadini korisnikove mrežnjače.
Kada se vrši kontrola svesti potrebno je sačekati da kontrolisani zaspi.
Zatim se obavlja sinhronizacija između frekvencije rada moždanih
talasa i frekvencije video zapisa poruke. Kontrolisanom se tada stav-
ljaju specijalne 3D naočare i proces počinje. Pošto se probudi kon-
trolisani nije ni svestan da je njegov um primio i sačuvao određene
poruke koje će nesvesno određivati njegovo kasnije ponašanje.
Na svim mogućim nivoima postojanja u prirodi, počevši od
nivoa atoma, preko ljudskog sveta, do kosmičkih makrosistema, ener-
getski sistemi se sastoje i javljaju po određenim pravilima. Ova geo-
metrijska pravila mogu se registrovati i pojavljuju se u istom obliku na
svim pomenutim nivoima. Poznavanje ovih pravila je vodič kroz
ljudsku svest i preko toga kroz čitav univerzum. Ona se mogu prouča-
vati kroz geometriju.
Nauka kontrole svesti nije nova i ona je prenošena sa gene-
racije na generaciju kroz tajna društva (kao zabranjeno znanje). U
hinduizmu se koriste načela vibracija (koja su već pomenuta) radi
postizanja određenih ciljeva. Verovatno je deo čitalaca upoznat sa
mističnom zmijom uroboros, koja je progutala sopstveni rep. Ova
slika predstavlja alternativnu stvarnost i ujedno je najjači simbol ove
geometrije. Kod naprednih hindu jogija učenici sede po najmanje
dvanaestoro u krugu radi međusobnog usklađivanja moždanih talasa i
satima ponavljaju jedan isti ton. Kada posle izvesnog vremena svako
pojedinačno elektromagnetsko polje počne da vibrira na istoj frekven-
ciji, oni su u mogućnosti da sinhronizovano uđu u svet snova kao
jedan. U toj fazi svesnosti u stanju su da uče kako da postanu telepate
i kako da utiču na svest drugih pomoću snage volje. Ukoliko postoji
znanje o geometriji kao nauci, onda vam je jasno da će Zemljino
elektromagnetno polje odgovarati na postavke geometrije i da postoje
određene tačke na našoj planeti koje omogućuju lakši pristup ovim
silama. Na ovakvim tačkama postoje prastare oznake, kao što su
Stounhendž (kamenje poređano u krug koje je korišćeno kao jedna

93
 z a m k e
vrsta svetilišta) ili egipatske ili južnoameričke piramide i na tim
mestima je korišćena energija prirode.
Nastajanje i nestajanje magnetskog polja uslovljava naš bio-
loški ritam.
Ukoliko pažljivo razmislimo o našim ritmovima, jasno je da
smo na neki način sinhronizovani sa ritmovima Zemlje. U suštini je
vrlo verovatno da je život na Zemlji nastao kao rezultat promena koje
se dešavaju u magnetskom energetskom polju. Primeri za ovo su
kompleksni organski molekuli koji mogu da postoje u obliku ogledala
– tzv. levoruki i desnoruki molekuli. Verovatno je da je magnetizam
odigrao važnu ulogu u kreiranju prve DNK – u stvaranju prvobitnog
života.
Pre 20. veka sva magnetna radijacija bila je prirodnog porek-
la. Biosfera je predstavljala okean mikropulsacija. Život je bio u
harmoniji i sinhronizovan sa energetskim omotačima koji su tada još
postojali. Hiljadama godina čovečanstvo se razvijalo u prisustvu ovih
organskih energetskih polja. Zemlja je bila deo nas, a mi smo mogli da
osetimo njene pulsacije. Ljudska tela i svest su bili sinhronizovani s
energetskim ciklusima našeg životnog okruženja. Gravitacione prome-
ne koje su nastale zahvaljujući Mesečovom kretanju stvorile su 28-
dnevni ciklus. Magnetske promene nastale na osnovu rotiranja Zemlje
stvorile su 24-časovni ciklus. Naš mozak bio je sinhronizovan sa rezo-
nantnom frekvencijom same planete, što je u stvari magnetni talas od
10 Hz koji je posledica energije Sunca. Ova alfa talasna moždana
frekvencija je ona koja stvara osećanje opuštenosti, mira i harmonije.
Sa početkom elektronske revolucije naša okolina postala je
poligon za neprirodne elektromagnetske radijacije.
Prenosi energije od 60 Hz ukrštaju se na svim stranama po
planeti, a radio-talasi zasuli su nas muzikom u našim domovima. Prvi
put u istoriji emitovanje koje je stvorio sam čovek nadjačalo je talase
niske frekvencije od 10 Hz sa kojima je ljudski mozak bio sinhronizo-
van od početka vremena.
U poslednjih 30 godina hiljade dobro pripremljenih istraživa-
nja stalno potvrđuju da niskofrekventna elektromagnetna radijacija
ima snažne biološke efekte na ljudski rod. Dve najvažnije posledice su
povećanje broja obolelih od stresa i raka. Takođe su utvrđene negativ-
ne promene moždanog neurohemijskog sastava i genetski poremećaji.
Stres postavlja pogodno tle za netoleranciju što je jedan od najvažnijih
socioloških problema sa kojima se svet suočava. Netolerancija najčeš-
94
 z a m k e
će vodi direktno u nasilje.
Ljudska bića su primaoci i davaoci energije. Naše ćelije poka-
zuju iste načine primanja i davanja energije kao i zemlja od koje je
dobijamo. Kristali imaju sposobnost da manipulišu energijom. Oni
mogu da je preobrate, uskladište i kontrolišu. Svi živi organizmi imaju
iste sposobnosti i to kako na mikro nivou tako i na makro nivou.
Godine 1992. naučnici su otkrili mikroskopske magnetne kristale koji
se prostiru kroz ljudski mozak. Ova magnetska supstanca predstavljala
je kariku koja nedostaje. Ona predstavlja mogući odgovor kako je
komunikacija sa zemaljskom energijom moguća.

Kontrola uma metodom naprednih tehnologija

Kontrola uma metodom naprednih tehnologija objedinjuje sve

tajne eksperimente i projekte kao što su MK ultra, MK delta, itd. od
sredine ovog veka pa do danas. Prethodni metodi uglavnom su nasto-
janja da se na ljudski mozak utiče posredno, preko jednog ili preko
svih pet ljudskih čula (recimo Pavlovljev eksperiment). Metod napred-
nih tehnologija pokušava da skrati put. Mozak se napada neposredno
elektromagnetskim talasima različitih frekvencija, različitih karak-
teristika i različite snage, izazivajući promene u bioelektričnoj komu-
nikaciji između ćelija u kori velikog mozga.
Za razliku od drugih metoda, ovde objekat napada nisu samo
pojedinci ili grupe već kao objekat mogu da budu izabrani čitavi naro-
di – nacije pa čak i celokupno stanovništvo naše planete. Stručnjaci iz
ove oblasti biće veoma zadovoljni kada, recimo, njihov elektromag-
netni talas sa nosećim karakteristikama izazivanja panike „pogodi”
jednog od pet do deset ljudi. Oni znaju da sporedni efekti moraju da
nadoknade ovu „nesavršenost uređaja”. Kada kažu „sporedni efekti”
smatraju da je, recimo, dvadeset ljudi u panici dovoljno da svoju
paniku indukuje na bar stotinu drugih.
Kod metoda naprednih tehnologija posebno je važno da se tu
pojavljuju samo žrtve (kontrolisani). Kontrolori (institucije koje raspo-
lažu ovim najsuperiornijim tehnologijama) odbijaju da priznaju
postojanje bilo kakvog projekta ili eksperimenta ovakve vrste kao i
bilo kakvu direktnu umešanost u takvu vrstu aktivnosti. Međutim,
ukoliko su pritisnuti dokazima, predstavnici ovih institucija objasniće
da projekti o kojima je reč predstavljaju njihov napor da se otkrije lek
protiv nekih savremenih bolesti, da se sačuva ekosistem naše planete i

95
 z a m k e
sve što je najhumanije u nauci, a u funkciji je dobrobiti celog čovečan-
stva. Dakle, kontrola uma metodom naprednih tehnologija zvanično
ne postoji.

Slika 14 – Prikaz načina kontrole uma

Pre nego što obratimo pažnju na sadržaj pojedinih (karakteris-
tičnih) projekata iz ove oblasti, potrebno je da znamo kako se do me-
toda naprednih tehnologija uopšte došlo.
U nekoliko poslednjih godina došlo je do velikog interesova-
nja za oblasti kao što su kontrola svesti, praćenje psihe i poverljivih
eksperimenata na ljudima. Svakako da je velika uloga američke admi-
nistracije u ovim vrlo neobičnim oblastima istraživanja.Bilo je pokuša

96
 z a m k e

Slika 15 - Dejstva neuroelektromagnetskog orużja

ja da se dokaže kako američka državna bezbednost (NSA) ima veoma
veliko interesovanje za ove oblasti i da između njih postoji izvesna
veza. Interesovanje CIA-e za parapsihologiju izbilo je nekoliko puta u
javnost od 1970. godine, ali je u jesen 1995. godine došlo do novih
97
 z a m k e
saznanja o „praćenju psihe" i tom prilikom najavljeni su projekti poz-
nati pod imenima „Ognjeni plamen" i „Zvezdane kapije". Poverljivi
eksperimenti na ljudima objavljeni su sa svim užasima koji su posto-
jali i to je objavila kancelarija za eksperimente ljudske radijacije, čime
je ukazano na 50-godišnju zloupotrebu ljudskih prava u ime nauke, za
vreme hladnog rata.
U nekim aspektima obaveštajne službe su osmatrale meha-
nizme retkih sposobnosti, čak i ako su one bile sporadične i pokuša-
vale da ih upotrebe za svoje ciljeve. Jedna od oblasti koja je posebno
proučavana jeste „opažanje na daljinu”. Ova oblast je s vremenom
postala jedna od značajnijih istraživačkih tema.
Neke rasprave o kontroli svesti koncentrisale su se na upo-
trebu droga i hipnoze da bi se uspostavila kontrola nad pojedincem i
da bi se modifikovalo njegovo ponašanje. Obe ove oblasti istraživanja
svesrdno je potpomogla CIA.
Ovde se posebno ističu eksperimenti čiji je krajnji cilj bio
stvaranje supermena. Naučnici su shvatili da je čovek fizički daleko
snažniji i sposobniji nego što to zna. Eksperimenti su potvrdili da
čovek ne koristi ni deseti deo svoje stvarne fizičke snage. Mozak je taj
koji stepen iskorišćenosti ljudske snage ograničava na manje od dese-
tog dela. Razlog je jasan. Mozak čuva telo od samopovređivanja
odnosno od samouništenja. U nekim posebno stresnim i izrazito sti-
mulativnim situacijama dolazilo je do spontanog pomeranja ove gra-
nice ljudske snage. Svakako ste čuli za primer krhke majke koja je u
očajničkom pokušaju da izvadi svoje dete ispod auta podigla vozilo
čija je težina iznosila više od 1200. kilograma. Takođe ste čuli za
slučajeve iz rata kada kažu za nekoga da mu metak ne može ništa.
Dolazilo je do situacija kada neko ispali čitav okvir metaka teškog
kalibra u protivničkog vojnika, a ovaj ne da stoji na nogama nego
nastavlja da aktivno učestvuje u bici. Delovanjem na mozak elek-
tromagnetskim talasima određenih frekvencija moguće je ukloniti tu
zaštitu i tako omogućiti čoveku da dobije snagu desetorice normalnih
ljudi. Prvobitni eksperimenti su rađeni upotrebom određenih medika-
menata i dovodili su do istih rezultata. Ljudi željni nadljudske snage
poslednjih godina odlučuju se na koriščenje kombinacije anabolika
(recimo efedrina) i kokaina koji im omogućava da za kratko vreme
postanu supermeni (bez obzira na izuzetnu štetnost po sopstveno
zdravlje). Po raspoloživim informacijama pokušaji samoinicijativnog
uzimanja ove kombinacije medikamenata zabeleženi su i kod nas. U

98
 z a m k e
svetu je situacija daleko ozbiljnija. Pored ostale opreme, specijalne
jedinice američke policije za borbu protiv terorizma imaju i posebno
izrađene mreže za hvatanje ovakvih supermena kao i kategorije
ekstremno agresivnih ljudi obolelih od teških zaraznih bolesti.
Antropolozi, isto kao i terapeuti koji rade sa višestrukim po-
remećajima ličnosti, otkrili su vezu između određenih trauma i para-
psiholoških sposobnosti.
Arhivi za parapsihološka istraživanja prepuni su izveštaja u
kojima je opisano kako tragedije i nesreće dovode do parapsiholoških
pojava svih mogućih vrsta. Čak i izveštaji o anegdotama boraca u ratu
služe da se potkrepi veza između traume, stresa i parapsihologije.
Naučnici su 1928. godine otkrili „središte nasilja" u hipotala-
musu mozga. Pronašli su da oblast hipotalamusa životinjskog mozga i
posle uništenja deluje, tako da životinja i dalje ostaje u prvobitnom
stanju besnila. Uskoro su naučnici otišli korak dalje u svojim istra-
živanjima. Umesto da unište ovu zonu hipotalamusa, učinili su sve što
treba da stimulišu neke od efekata nasilnog ponašanja. Usledilo je
otkriće tanke igle, u stvari elektroda koje mogu da budu ubačene u
bilo koji deo mozga bez izazivanja trajnih oštećenja. Daljim otkrićima
se konstatovalo da ovi stimulatori mozga mogu da se povežu sa apa-
ratima koji onemogućavaju da životinjski mozak bude prirodnim
putem stimulisan. Kada bi se životinjama dala mogućnost izbora,
nesumnjivo je da bi one više volele da stimulišu druge delove svoga
mozga, kao što su centri za zadovoljstvo, nego oni za nasilje ili bol.
Iz fondova koje je priložila Rokfelerova fondacija nastavljena
su istraživanja koja su dopunjena otkrićima CIA-e u toku 1950.
godine. Tako je došlo do vršenja eksperimenata na ljudima. Jedna od
najvažnijih terapija nazvana je „dešablonizovanje" i opisana je kao
lomljenje postojećih šablona ponašanja, bilo kod normalnih, bilo kod
šizofrenih ličnosti i to pomoću intenzivnih elektrošokova u kombi-
naciji sa drogama koje su stimulisale san. Tako su ljudi modifikovani
u vegetativno stanje kao biljke. Posebno je interesantno da su ovi ljudi
zadržali veoma malo sećanja iz prethodnog života, ali su se istraži-
vanja nastavljala.
Američki psihijatar Kameron je koristio još jednu tehniku na
pacijentima koju je nazvao psihičko upravljanje. Za vreme ovog dela
terapije on je bombardovao pacijenta ponavljanim verbalnim poru-
kama koje su imale emotivni naboj i bile uvredljive za svest. Pacijenti

99
 z a m k e
su bili prisiljeni da slušaju audio snimke tokom čitave noći dok su
drogirani ležali u krevetima. Posle više od dve nedelje on bi naterao
svoje pacijente da slušaju tzv. trake sa pozitivnim psihičkim odredni-
cama, očigledno sa željom da uvede nov šablon razmišljanja. Kam-
eron je mučio svoje pacijente na još mnogo drugih načina.
Takođe, od 1940. do 1950. godine, neurohirurg koji je radio
na Mak Gil univerzitetu, pod imenom Vilder Penfild, i njegove kolege
izveli su eksperimente stimulacije mozga za vreme neurohirurških
operacija. Ono što su tom prilikom otkrili jeste da mozak njihovih
pacijenata može da bude stimulisan tako što im se usadi novo sećanje
na prošle događaje. Doktori su takođe primetili da pacijentov mozak
može da bude stimulisan i tako da dobija potpuno „nova osećanja"
prisnosti. Pacijenti su posle operacije izjavljivali da su im ljudi i stvari
u operacionoj sali na neobičan način bili veoma bliski. Neki su čak
tvrdili da su osetili kako su sve već jednom videli, ili je to bio deo
nekog od prethodnih snova.
Neuropsihijatar Hose Manuel Rodrigez Delgado 1964. godine
postao je poznat po tome što je zaustavio razjarenog bika jednostav-
nim pritiskom na dugme crne kutije koju je držao u ruci. Ova „začu-
đujuća predstava" izvedena je upotrebom elektronskog sklopa koji je
stimulisao određene sprave ugrađene u mozak bika. Još uvek je
pitanje rasprave da li je Delgado kontrolisao reakcije bika, ili je bik
bio zaustavljen bolom koji je osetio zahvaljujući stimulaciji sopstve-
nog mozga.
Kada je Delgado došao na Medicinski fakultet Univerziteta
Jejl 1950. godine, oprema pomoću koje su se izvodile stimulacije
mozga bila je nezgrapna i veoma skupa. Uskoro, uz Delgadovu pomoć
i sredstva iz Ureda za nautička istraživanja, oprema je postala mnogo
manja i lakša za upotrebu. Do 1970. godine čitava oprema za stimula-
ciju mozga mogla je biti inplantirana ispod kože i tu ostati do kraja
života pojedinca.
Prema nekim naučnicima, jedan od Delgadovih eksperimena-
ta uključivao je mikrokompjutere, koji mogu biti ugrađeni ispod kože
da bi proizveli ili poništili stimulaciju određenih neuronskih završeta-
ka, bez ometanja ponašanja koje je u toku, pa bi na taj način bilo
izvodljivo davanje svetlosti slepima, zvuka gluvima i upoznavanje sa
čulnim i drugim zadovoljstvima.

Sintetička telepatija
100
 z a m k e
Postoje najmanje dva patenta koja se bave konceptom prenosa
zvuka, glasova ili drugih slušnih fenomena direktno u mozak i koji
zaobilaze uobičajeni proces slušanja koji se povezuje sa čulom
„sluha". Ova situacija nazvana je „sintetičkom telepatijom". Alen Frej
je 1961. godine dokumentovao sposobnost ljudskog mozga da „čuje"
određene mikrotalasne pulsacije. Jozef Šarp i Mark Gruv 1973. godine
uspešno su izveli eksperiment i tom prilikom reči su modulisane u
mikrotalasnu frekvenciju i ubačene direktno u ljudski mozak.
Dr Gilis Patrik Flanagan je, između ostalog, pronašao i neuro-
fon, što je u stvari radio-odašiljač koji u dodiru sa ljudskim telom
preko elektroda šalje električne impulse kroz nervni sistem direktno u
mozak. Patent čiji je prikaz dat ima oznaku U. S. 3. 393. 279, odobren
je 1968. godine, pod nazivom „Sprava za nadražaj nervnog sistema".
Ovo otkriće zasnovano je na fenomenu da određeni elektro-
magnetski talasi indukuju odgovore u nervnim sistemima sisara. Kod
ljudskih bića odgovor nastaje kada je deo ili celokupan nervni sistem
određene osobe postavljen u polje elektromagnetskih talasa koji imaju
radiofrekvenciju iznad slušnog opsega. Kada nervni sistem određene
osobe dođe u kontakt sa modulovanim elektromagnetskim nosačem
talasa takve frekvencije, nervni sistem odgovara na modulaciju nose-
ćih talasa. Nervni sistem svake osobe je u najmanju ruku selektivan u
odnosu na frekvenciju na koju najviše reaguje.
Ovaj pronalazak može da bude korišćen kao slušno pomagalo,
pomagalo pri učenju govora kod osobe koja je rođena gluva, može da
se koristi kao sredstvo za komunikaciju sa osobama koje se nalaze u
prostoru gde je visok stepen buke, a može da posluži i kao sredstvo
koje omogućava da jedna osoba čuje slušni signal koji druga iz
njegove neposredne okoline ne može da čuje, itd.

101
 z a m k e

Slika 16 Skica Flanaganovog patenta

Poslednja rečenica usmerila je primenu neurofona na pokušaj
da se spasu životi američkih vojnika za vreme rata u Vijetnamu. Kada
su uobičajena sredstva komunikacije, sa njihovim velikim nivoom
buke, bila korišćena u tišini tunela, odavala su položaj vojnika, što je
prouzrokovalo njihovu trenutnu smrt. Neurofon je omogućavao ameri-
čkim „okupatorskim" trupama komunikaciju i u situacijama kada su se
nalazili u nemogućim akustičnim uslovima.
Pojednostavljeni govorni oblik talasa emitovan direktno kroz
zemlju ili vodu kao talas pod pritiskom mogao je biti shvaćen ili
direktno kroz medijum ili posle jednostavnog prilagođavanja. Pojed-
nostavljeni oblik talasa mogao je takođe sa lakoćom biti podvrgnut
skremblovanju da bi se osigurala sigurnost govorne komunikacije.
U tom momentu Ministartstvo odbrane SAD izdalo je tajno
naređenje u vezi sa Flanaganovim pronalaskom i bilo mu je zabranje-
no da radi na njemu ili da govori o ovom pronalasku sa bilo kim u
sledećih pet godina. Njemu nije poznato zašto je ovako učinjeno i
kome je trebao da se žali zbog gubitka vremena i sredstava. On je
pretpostavljao da je do zabrane moglo da dođe iz više razloga, a
naročito zato što je postojala mogućnost za prenošenje tajnih poruka.

102
 z a m k e
Alen Čak je nagovestio da se možda radilo o pogrešnom shvatanju
„mogućnosti komunikacije ispod vode" odnosno kontakta sa pod-
mornicama.
Patrik Flanagan je izjavio da ne veruje da njegov neurofon
može da bude korišćen da se postigne bilo kakav stepen „kontrole
svesti" kao što je to često pominjano u vezi sa idejama „veštačke" ili
„sintetičke" telepatije. Ova situacija zahteva da osoba bude u stanju
hipnoze ili primorane bezbrižnosti ili da ne postoji nikakva veza
između dve polovine mozga pojedinca. Neurofon, naprotiv, ima efekte
na sinhronizaciju moždanih talasa između dve polovine mozga i on
dovodi moždane hemisfere u stanje koherentnosti vrlo bliske stanjima
zen meditacija i na taj način omogućava stanje budnosti i sposobnosti
za superučenje.
Postoji još jedan zadivljujući pronalazak koji je skorijeg datu-
ma. Njegov pronalazač Filip L. Stoklin nazvao ga je vrlo jednostavno
„slušni aparat". On je podneo zahtev za registraciju patenta avgusta
1989. godine, a broj patenta je U. S. #4. 858. 612.
U objašnjenju ovog patenta kaže se:
"Reč je o metodu i aparatu za stimulaciju sluha kod sisara
uvođenjem mnoštva mikrotalasa u oblast slušnog aparata, kao što je to
prikazano i opisano. Jedan mikrofon se koristi da pretvori slušne u
električne signale, koji se naizmenično analiziraju i obrađuju da bi se
obezbedila kontrola nad nastankom mnoštva mikrotalasnih signala
različitih frekvencija. Ovi multifrekventivni talasi se tada primenjuju
na mozak i to na oblast slušnog aparata.”
Eksperimenti koji su zatim vršeni jasno su pokazali da
moždani talasi zaista mogu da se uključe na veštački proizvedene ELF
(ekstremno niske frekvencije) u opsegu od 6 do 10 Hz. Isto tako je
zaključeno da je za promenu raspoloženja kontrolisane osobe potrebno
više transmisija u trajanju dužem od 10 sekundi.

103
 z a m k e

Slika 17 - Skica Stoklinovog patenta

Eksperimenti, kao i patenti koji su iz njih nastali, često su
rađeni iz najhumanijih razloga, međutim iz „višeg interesa” najspekta-
kularnija otkrića su objavljivana sa zadrškom. Vreme između po-
jedinih naučnih otkrića i njihovog objavljivanja, najčešće je korišćeno
u vojne svrhe ili za ostvarivanje političke kontrole nad stanovništvom.
Tako je došlo do toga da su pojedina naučna otkrića čekala i više od
15 godina da bi bila objavljena. U međuvremenu, na osnovu njih bi
već bili realizovani određeni tajni projekti. Kada bi podatak o sadržini
nekog od takvih projekata slučajno procurio u javnost, prosečan čovek
bi pomislio da je reč o naučnoj fantastici.
Projekti elektromagnetne kontrole svesti o kojima će sada biti
reči, naša su realnost, iako će u pojedinim momentima delovati kao da
njihova sadržina prelazi granice zdravog razuma.

Mesečev udar

Mesečev udar je jedan od najstarijih i najduže aktuelnih

projekata. Rad na ovom projektu započet je još 1952. godine. Cilj je
kontrola svesti i ponašanja, programiranje, nametanje uslova rada i
promena ponašanja.
Ovo se postiže elektronskom stimulacijom mozga „subjekta”
preko implantata u mozgu i zubima. Implantati se tajno ubacuju za

104
 z a m k e
vreme hirurških intervencija ili nasilno posle otmice koju su oteti
uglavnom proglašavali otmicom koju je izveo NLO.
NLO otmice su, uopšteno govoreći, veoma čudni i komplek-
sni fenomeni. Skepticima, novinarima kao i ostaloj javnosti teško je
poverovati da otmice od strane nepoznatih sila postoje u našoj stvar-
nosti.
Izveštaje o vanzemaljcima koji ulaze u spavaće sobe kroz
zidove, levitirajući odnose žrtve kroz zatvorene prozore u svemirske
letilice, malo ko može tako lako da prihvati. Međutim, dobro upućeni
istraživači su prikazali da NLO otmice ne mogu biti objašnjene
psihološki, kao halucinacije ili masovne obmane.
U poslednjoj deceniji istraživanja otmica donela su i druga
objašnjenja. Veliki deo onih koji su bili oteti od strane NLO-a govore
o tome da su bili kidnapovani od strane vojnoobaveštajnog osoblja
(MILAB) i odvođeni ili u bolnice ili u tajne podzemne vojne objekte.
MILAB je skraćenica za Military Abductions of alleged UFO
abductees (vojna otmica navodno otetih od strane NLO-a).
Istraživači koji rade na tematici kontrole uma upućuju na to
da sve priče u vezi sa NLO-ima služe, da bi se zataškala postojanja
nezakonitih eksperimenata kontrole uma.
U prilog ovoj teoriji ide i pojava crnih neobeleženih helikop-
tera koji su pre same otmice nadletali domove otetih. Misteriozne
helikopterske aktivnosti pojavljuju se još od 60-ih i 70-ih godina.
Prikazane su kao aktivnosti nad životinjama, a ne na takozvanim NLO
žrtvama. Dr Tomas Bulard je poredio 270 NLO otmica koje su se
desile širom sveta u periodu od l868. do 1984. Utvrdio je da se većina
dogodila u 70-im i ranim 80-im godinama. Po njegovim saznanjima
samo četvoro otetih videlo je helikoptere u blizini svojih domova.
Među ovim otmicama bila je i poznata otmica Beti Andreson–Luka.
Važno je istaći da se ovi slučajevi helikoptera uglavnom pojavljuju u
Južnoj Americi, a jedan slučaj se desio u Kanadi. Bilo je slučajeva
helikoptera u Engleskoj u ranim 70-im godinama, ali ne u vezi sa
životinjama ili sa NLO otmicama.
Helikopterske aktivnosti vezane za NLO otmice imaju ten-
denciju rasta u odnosu na osamdesete godine i sada. Trenutno ima
dosta slučajeva u MUFON projektu gde su helikopteri viđeni kako lete
iznad kuća otetih, samo nekoliko sati pre nego što su, navodno, oni i
bili oteti od strane NLO-a. Na svakom istraživanju u zapadnoj
105
 z a m k e
Americi postoji bar tri slučaja helikoptera, kada su u pitanju otmice od
strane NLO. Ovo deluje kao fenomen koji se pojavljuje samo u
zapadnoj Americi, jer nijedan istraživač iz Australije, Afrike, Evrope
ili Severne Amerike nije primetio nikave aktivnosti helikoptera pre
NLO otmice.
Kada bismo poredili tipične NLO otmičarske scenarije, sa 10
dobro ispitanih žrtava MILAB-a, primetili bismo razliku kod otmica
koje su navodno izvršili vanzemaljci i vojnoobaveštajno osoblje.
MILAB-ove otmice uključuju sledeće elemente: aktivnost crnih
nemarkiranih helikoptera; pojavljivanje čudnih kombija i autobusa
ispred kuća otetih; eksponiranje u dezorijentacionom elektromagnet-
nom polju; drogiranje otetih; prevoz helikopterom, kombijem ili
autobusom do nepoznatih zgrada ili podzemnih vojnih objekata.
Uglavnom ima i psihičkih posledica, kao sto su pospanost,
ponekad i mučnina posle kidnapovanja. Postoji i razlika u pojavlji-
vanju otmičara. U većini slučajeva NLO otmica, bića dolaze kroz
zatvorene prozore, zidove, ili oteti osećaju nečije prisustvo u sobi.
Većina otetih osetila je da je paralisana od strane mentalne sile koju
poseduju vanzemaljci. U MILAB-ovim izveštajima oteti prijavljuju da
su im kidnaperi davali injekcije. Takođe je interesantno da MILAB-
ove žrtve prijavljuju da su bile pregledane od strane doktora – ljudi u
sobama pravugaonog oblika, a ne u sterilnim okruglim sobama koje su
opisane kao prostorije u kojima rade NLO. Opisane sobe, hodnici i
nameštaj su slični zemaljskim bolnicama, laboratorijama ili istraži-
vačkim centrima i nemaju nikakve veze sa NLO-ovim.
Sam pregled je vrlo sličan onom kada su u pitanju NLO
otmice: MILAB-ove žrtve nisu paralisane već su vezane za stolove ili
ginekološke stolice. Ponekad oteti dobije da popije piće pre pregleda.
Ovo je možda i tečnost koja izaziva kontrast. MILAB-ovi doktori
uglavnom su obučeni u bele mantile i pokazuju interesovanje za
implantate, što je uključivalo i ginekološke preglede.U nekim MILAB
slučajevima lekari su pretraživali žrtve tražeći implantate ili su pak
sami stavljali neke vojne uređaje.
Analizom otmica utrđeno je da se one mogu podeliti u četiri
kategorije:
– otmice koje, navodno, stvarno izvode vanzemaljci;
– otmice koje izvodi tajno vojno osoblje pod maskom
vanzemaljaca ili bez maske;

106
 z a m k e
– otmice koje su izvedene koordiniranom akcijom vanze-
maljaca i tajnog vojnog osoblja i
– dvostruke otmice, prvo vanzemaljci pa onda tajno vojno
osoblje, u odvojenim akcijama.
Svaka od ove četiri kategorije otmica ima svoj posebni sce-
nario.
Ako za trenutak zanemarimo identitet otmičara, pa makar oni
bili i vanzemaljci, i pažnju usmerimo samo na otmice, koje, sudeći po
mnogobrojnim izveštajima, zaista postoje, moramo postaviti osnovno
pitanje: Zašto ljude otimaju?
Po izjavama otetih, nad njima su uvek vršeni razni medicinski
pregledi i eksperimenti, a često su im ugrađivani određeni implantati.
Iz ovih izjava otetih može se, dakle, zaključiti da je glavni cilj ovih
otmica nezakonito vršenje eksperimenata nad ljudima. U okviru ovih
eksperimenata najčešće se govori o implantatima.
O zemaljskim implantatima za sada se zna sledeće:
U više od tri miliona životinja širom sveta uspešno je ugrađen
implantantni transmitor proizveden od strane firme Destron–Firing.
Implantantni transmitor je pasivna radio-talasna identifikaciona plo-
čica koja je u konjunkciji sa kompatibilnim niskotalasnim radio-
signalom, koji se prenosi na pojedinačni lični čitač. Najmanji implan-
tantni transmitor veličine je zrna graška ili pirinča. Odašiljač se
aktivira slanjem kratkih radio signala sa konjunktivnog čitača.
Sličan biočip napravljen je i za ljude. Napravio ga je dr
Daniel Man iz SAD. On ima primat na patentu za samovođenje još od
1989. godine, a može se koristiti i na ljudima. On je stvorio implantat
za rešavanje problema nestale dece. Njegov uređaj je malo veći nego
onaj koji je napravio Destron. Dr Manov implantat se ne može jed-
nostavno ubrizgati špricem već se mora izvršiti manji operativni
zahvat. Najbolje mesto da se implantat postavi jeste iza uha. Dr Man
navodi da se uređaj napaja preko male baterije, koja može da se puni
pomoću aparata, a drži se blizu mesta gde je postavljen implantat.
Vlasti bi morale da upotrebe tri satelita, ili specijalno opremljene
helikoptere, kada bi htele da tačno lociraju ili prate nekog kome je
ovakav elektronski uređaj ugrađen.
Agencija koja je zainteresovana za praćenje psiholoških
informacija otetih od strane NLO-a koristila bi biomedicinsku tele-

107
 z a m k e
metriju. Biomedicinska telemetrija definisana je kao specijalna zona u
biomedicinskoj instrumentaciji i dozvoljava prenos psihičkih informa-
cija, inače nedostupnih pri običnom monitorskom praćenju. Prenosni
uređaj može da bude implantiran u telo. Životinje se već 30 godina
prate preko monitora biotelemetrije.
Upotrebom telemetrijskog sistema za nadgledanja otetih i
vojska bi mogla da dobije psihološke podatke kao sto su respiracija,
mišićne aktivnosti i postojanje adrelnalina u krvi.
Eksperti za nacionalnu bezbednost kao što su dr Stiven Mec i
dr Džejms Kjevit predvideli su u svom izveštaju „The Revolution in
Military Affairs and Conflict Short of War for the US Army War
Collage” da bi u bliskoj budućnosti svaki Amerikanac koji je u
opasnosti mogao biti opremljen napravom za lokaciju (IPLD). Oni
predlažu da se takav uređaj usadi pod kožu i to trajno, s tim što bi se
mogao uključivati i isključivati po potrebi (kada se prolazi pored
skenera na aerodromima itd). Predviđanja ove vrste poklapaju se sa
planovima dr Josefa A. Majera, kompjuterskog stručnjaka na Institutu
nacionalne bezbednosti (NSA), koji je predlozio da se ovakvi uređaji
usade i u tela američkih kriminalaca.

Slika 18 - Implanti
Sve ovo upućuje na mogućnost da su implantati bili stavljani
ljudima još pre pedeset godina. Jedan poznati dokument kojim se
potvrđuje usađivanje elektronskog implantata u žrtvu jeste slučaj
Roberta Neslunda. Gospodin Neslund tvrdi da mu je implantat usađen

108
 z a m k e
prilikom jedne operacije u Stokholmu, Švedska. On kaže da je oper-
aciju izveo dr Kurt Štrand, koji mu je tom prilikom predmet ubacio
kroz desnu nozdrvu. Interesantno je i to da oteti od strane NLO-a
tvrde da su im vanzemaljci, još ranih 60-ih, ubacivali implantate kroz
nosne šupljine u sinusne pregrade. Takvi zahvati ubacivanja predmeta
kroz nozdrve poznati su kod neuroloških operacija. Robert je sada
istraživač u Grupen organizaciji koja se bori protiv nelegalnih eksperi-
menata kontrole uma. Grupen i druge organizacije kao što su
„Freedom of Thought Foundation” (Fridam ov Tot Fondejšn) prikupile
su, navodno, dosta dokaza o tome, da je u toku tajni implantacioni
program. Ove organizacije su u kontaktu sa mnogim žrtvama po
celom svetu koje su doživele slične efekte, a koje nemaju nikakve
veze sa NLO-ovim kidnapovanjima.
Izgleda da neki doživljaji žrtava otetih od strane NLO-a i
žrtava kontrole uma mogu biti objašnjeni pomoću napredne virtualno
realističke tehnologije. Dr Karla Tarner nazvala je ove doživljaje kao
virtualno realna scenarija (VRS). Postoje takozvane žrtve kontrole
uma koje tvrde da im je neko implantirao slike u mozak. Ako je neko
bio implantiran intraceleburalnim elektronskim uređajem, onda su
operatori u mogućnosti da aktiviraju slike u mozgu žrtve. U vojnoj
publikaciji (štampana je u junu 1996.) predlaže se razvoj elektromag-
netnog energetskog izvora koji bi bio oblikovan i fokusiran prema
ljudskom telu. Ovakav uređaj omogućavao bi nekome drugom da
upravlja slobodnom kontrakcijom mišića, da kontroliše emocije i
reakcije, proizvodi san, prenosi sugestije, meša se, kako u kratku tako
i u dugotrajnu memoriju, proizvodi i istovremeno ukida iskustva.
Vojni stručnjaci se slažu da je koncept utisnute virtualne realnosti
doživljaja, izuzetno spekulativan i vrlo uzbudljiv u isto vreme. Ako je
takva tehnologija već napravljena u tajnosti, sve bi oko ovih čudnih
otmica bilo odmah razjašnjeno.
Dr Jozef Šarp i dr Alen Frej eksperimentisali su sa mikrotala-
sima, pokušavajući da prenesu govornu reč direktno u audio korteks
preko pulsnog mikrotalasa. Dr Frejov rad na ovom polju datira još iz
ranih šezdesetih. Frej efekat je poznat kao mikrotalasno slušanje.
Takozvane žrtve vanzemaljaca, odnosno žrtve kontrole uma, prijavlji-
vale su da ponekad čuju glasove u svojim glavama, iako medicinski
nalazi ukazuju da nije reč o šizofrenim ličnostima.

109
 z a m k e
Tim britanskih naučnika već desetak godina razvija koncept
kompjuterskog čipa koji, kada se implantira u lobanju iza oka, može
da beleži svaku misao i nadražaj. Čip je dobio ime „hvatač duše".
"Ovo je kraj smrti", rekao je dr Kris Vinter, jedan od članova
britanskog Telekom tima za veštački život. On predviđa da će u roku
od 30 godina biti moguće oživeti živote drugih ljudi puštanjem
njihovih iskustava na kompjuteru. „U kombinaciji sa ovim informaci-
jama i sa podacima o genima jedne osobe moći ćemo ponovo da
sastavimo osobu – fizički, emocionalno i duhovno.”
Britiš Telekom nije želeo da objavi koliko je novca uloženo u
ovaj projekat, ali dr Vinter je izjavio da je projekat „hvatač duše 20
25" zaista ozbiljan. On je dalje priznao da postoje veoma duboki etički
obziri. Dr Vinter kaže: „Implantirani čip će biti kao crna kutija kod
letelice i stvoriće komunikaciju koja se nalazi daleko iznad sadašnjih
postavki." Tako će npr. policija biti u mogućnosti da koristi ovaj čip da
oživi napad, silovanje ili ubistvo, sa stanovišta žrtve, i da tako brže i
efikasnije uhvati zločinca. Postojaće i mogućnost da se na plejbek
puste mirisi, zvuci ili prizori sa godišnjih odmora provedenih sa
prijateljima.
Međutim, postoje i mogućnosti zastrašujućih primena koje
podrazumevaju prenošenja iskustva starije osobe na tek rođenu bebu
pomoću metode transplantacije čipa.

Feniks i projekti starije generacije

Prvi Feniks projekat započet je 1969. U finalnom izveštaju za

projekat Feniks I, američkom Kongresu je navodno predočeno da su
naučnici proučavali elektromagnetske efekte na ljudskim bićima,
verujući da je moguće uticati na način mišljenja pomoću elektromag-
netskih talasa. Naravno, kada je Kongres pročitao izveštaj, odbio je
sredstva za ovaj projekat. Međutim, ono što je Kongres odbio – ubrzo
je prihvatio Pentagon. Ekipa stručnjaka smestila se u vojnu bazu na
planini Montauk. Eksperimenti su počeli. Ohrabreni neočekivanim
rezultatima, projekat Feniks 1 ubrzo je proširen i na Feniks 2. Ovi
projekti su imali tri faze.
Prva faza u projektu nazvana je faza mikrotalasne rerne.
Naime, želeli su da vide šta će izlaz mikrotalasnog predajnika od više
gigavata da učini ljudskom biću koje sedi ispred njega. Primerak
(subjekt) su postavili na mesto koje su fokusirali talasima. Naravno,
110
 z a m k e
subjekt je bio skuvan. Ne zna se koliko je „subjekata” (ljudi) stradalo
u ovim eksperimentima, ali ipak „moralo se ići dalje”.
Posle dosta truda uspeli su da shvate da je dovoljno da preus-
mere antenu, odnosno da zrake pošalju ka subjektu preko odbijajućeg
talasnog ogledala. Rezultat je bio fascinantan. Dobili su sposobnost
direktnog načina kontrole iz daljine pomoću ELF-a (veoma niske
frekvencije) koji je modulisao predajnik i na taj način menjao način
njegovog dejstva.
Ovo je bio veliki uspeh. Američka vlada je odmah reagovala
tako što ih je (iz svojih tajnih arsenala), snabdela senzorima koji bi
„skupljali misli direktno iz subjektovog razuma”.
Dobijeni sistem senzora instaliran je u stolicu. Tako je nastala
famozna montauk stolica.
Kada u montauk stolicu sedne čovek, senzori instalirani oko
glave uspevali bi da „uhvate” njegove misli. Tako kodirane misli „od-
vođene su” u krej (vrhunski računar koji koristi vojska i meteorološka
služba u SAD) kompjuter koji je dekodirao digitalnu reprezentaciju
ljudskih misli. Ovo je pokretalo IBM kompjuter, koji je svoj izlaz
usmeravao u drugi kompjuter, pa u sledeći kompjuter, koji je od ovoga
generisao pulsne modulacije, sprovođene do antene. Tada su napravili
prvi „pojačivač misli”.
Kako ovo u stvari funkcioniše. „Uhvaćena” ljudska misao
koja je više puta pojačana iskorišćena je kao noseća frekvencija, zatim
je po želji kontrolora bila modulisana sa određenom porukom, a
potom emitovana. Primera radi, programirali su kriminalne talase. U
jednoj fazi koja je trajala četiri časa, svake noći, a eksperiment je
trajao punih nedelju dana, značajno su povećavali stopu kriminala.
Ovo je dovodilo policiju do ludila. Bilo je zatim primera kada su
naterali bukvalno svu decu iz grada da se okupe na plaži. Dva ili tri
sata kasnije, sva deca su napustila plažu odjednom, kao po komandi.
Drugi put, svi stanovnici grada odlučili su da se odvezu do nacional-
nog parka. Kada su ih pitali zašto, neki su im rekli da im se učinilo da
je to „dobra ideja”.
Ovo je bila druga faza projekta Montauk. Kao ciljeve ovih
emisija imali su celokupnu populaciju, kao i pojedince. Subjekti
izloženi ovome doživljavali su slabljenje električne aktivnosti svog
mozga i sva njihova moždana aktivnost bila je zaustavljana kada su
bili izloženi fokusu ovakvih antena – predajnika. Ovo se ujedno može
smatrati i prvom, potpuno operativnom „kontrolom uma”.

111
 z a m k e
Zasnovani na efektima postignutim sa stolicom, koja je po-
tiskivala sve svesne moždane aktivnosti i koja je bila locirana pod
zemljom, primećeno je da su se ovi efekti pojavili van sinhroniteta sa
realnim vremenom koje je proticalo. Shvatili su da su bili u stanju da
iskrive vreme. Ovo je upravo početak treće faze o kojoj se inače i
najmanje zna. Ono što se za sada samo naslućuje jeste da su istraži-
vanja uperena u pravcu kreiranja nove virtualne stvarnosti.
Stvorena je potpuno nova generacija takozvanih delta-T
antena (skup antenskih sistema u obliku piramide), na čijem se vrhu
nalazi manja antena u obliku obrnute piramide.
Projekat Montauk bio je otkriven 1983. godine. Mnogi učes-
nici projekta su, pod pritiskom javnosti, odstranjeni (ITT– telekomuni-
kaciona kompanija, CIA itd.), međutim, američka vlada ovaj projekat
nije napustila. Prema raspoloživim podacima, napustili su istraživanja
ELF-a (ekstremno niske frekvencije) i prešli na VLF (veoma niske
frekvencije) i HF (visoke frkvencije) koje koriste i danas. HF je u
opsegu od 3 do 30 MHz, HF je od 300 kHz do 3 MHz, a VLF je od 3
kHz do 300 kHz. Ukoliko birate kroz ova frekventna područja, čućete
sve vrste pulsno modulisanih signala, koji zvuče isto kao stari
montauk signali. Čućete, zatim, i nešto što liči na video signal na ovim
talasima, ali ovi signali neće imati sinhronizacione signale koji se
koriste u TV emisijama, niti će imati „bojene indikacije” (to su delovi
kompleksnog video signala, koji određuje obojeni karakter video
emitovanja).
Od ovih projekata starije generacije možemo izdvojiti pro-
jekat MK-ultra, Orion i MK-delta. Projekti su nastali između 1953. i
1960. godine.
Cilj ovih projekata bio je programiranje ponašanja, odnosno
stvaranje takozvanog „sajborg” mentaliteta, formiranje stavova kod
celokupnog stanovništva, uništavanje sećanja na informacije kod
najpovodljivijih službenika, obezbeđivanje sigurnosti i odanosti.
Eksperimenti su vršeni kombinovanom upotrebom droga, hip-
noze, elektrošokova, elektronske stimulacije mozga i podešenim elek-
tromagnetnim programiranjem.

Harp i projekti novije generacije

112
 z a m k e
HARP je projekat novije generacije. Sponzorisao ga je Penta-
gon 1995. godine. Zvanično je ustanovljen za ispitivanje prirode radio
komunikacija velikog dometa i nadgledanja korišćenjem osobine pro-
menljivosti jonosfere (deo atmosfere od 35 do 500 milja iznad
zemlje).

Slika 19 – Harp
Ovaj projekat uključivao je razvoj tehnologija sistema odbra-
ne koji je korišćen u otkrivanju krstarećih raketa kao i komunikaciju
sa podmornicama. Sve ovo bila je zvanična verzija. Nezvanično je
rađeno na novoj vrsti oruđa, koje je u stanju da otkriva fabrike oružja
sakrivene duboko pod zemljom (iz ogromne daljine) i da po potrebi
menja vremenske uslove iznad neprijateljske teritorije.
Još 1990. godine pojavile su se prve vesti o projektu čiji je
cilj da se iskoriste osobine jonosfere kako bi se poboljšao sistem
komandovanja, kontrole i komunikacija u američkoj armiji.
Eksperimentisali su „ubrizgavanjem”visokofrekventnog ener-
getskog polja u jonosferu da bi se proizvele ekstremno niske frekven-
cije. Virtualne antene su korišćene za dubinsko radiološko snimanje,
sakupljanjem i analiziranjem ekstremno niskofrekventnih talasa re-
flektovanih odozdo.
Zagrevanjem delova gornje i donje jonosfere stvarana su
virtualna sočiva i ogledala koja su u stanju da reflektuju najširi spektar
radio frekvencija daleko iznad horizonta, te da tako otkrivaju skrivene
„stelt” krstareće rakete ili avione.

113
 z a m k e
Proizvodnjom ekstremno niskih frekventnih talasa u jonosferi
moglo bi da dođe do komunikacije sa podmornicama na velikoj uda-
ljenosti i dubini. Pored ovih, osnovni ciljevi HARP- a još su i:
– Stvaranje globalnog štita za uništavanje balističkih projek-
tila (pregrevanjem elektronski vođenih sistema korišćenjem snažnog
radioenergetskog polja),
– Razlikovanje nuklearnih bojevih glava od takozvanih ma-
maca na osnovu analize sastavnih delova.
Moćnija verzija HARP-a može da stvori i globalni štit oko
zemlje. Bilo koji projektil ili bojeva glava bi na taj način bila uništena
prilikom ulaska–prolaska kroz štit.
Pored HARP-a u projekte novije generacije ubrajaju se:
– Trident, 1989. (državna bezbednost, ONR)
Elektonski navođeno dejstvo na osobe ili stanovništvo,
Ciljna grupa: velike mase stanovništva,
Upotreba: crni helikopteri koji lete u formaciji po tri,
Snaga: 100 kilovata,
Svrha: rukovođenje velikim grupacijama i kontrola ponaša-
nja,
Naziv operacije: Crna trijada;
– RF media, 1990. (CIA)
Elektronski navođeno dejstvo u više pravaca,
Središte operacije: Colorado,
Ciljna grupa: stanovništvo SAD,
Snaga: jedan gigavat,
Primena: TV i radio komunikacija, „videodrom" signali,
Svrha: programiranje i uključivanje željenog ponašanja, po-
ništavanje psihičkih sposobnosti nacije, pripremni procesi
za elektromagnetnu kontrolu masa;
– Kula, 1990. (CIA, državna bezbednost)
Elektronsko programiranje i prenošenje sugestija na velike
razdaljine,
Ciljna grupa: velike mase stanovništva,
Metod: sistemi mobilnih telefona,

114
 z a m k e
Svrha: programiranje kroz odgovore nervnih ćelija i deši-
frovanu informaciju,
Dejstvo: nervna degeneracija, izmena DNK,
Naziv operacije: Svadbena zvona;
– Projekat „Čist zamah”, 1997/1998. (CIA, državna bezbed-
nost, ONR),
Elektromagnetna rezonantska indukcija i kontrola širokih
masa stanovništva,
Središte projekta: celokupna država,
Mogućnost: promena ponašanja kod stanovništva,
Snaga: nepoznata. Verovatno se emituje kroz GWEN mrežu
ili kroz frekvenciju mobilnih telefona, koordinacija iz NBS-
a u Koloradu.

Projekat psihotronik

Kada je bivši SSSR u pitanju, postoji mnogo dokaza da je

tehnologija za kontrolu svesti ispitivana u značajnoj meri. Navodi se
primer naučnika iz Kijeva koji tvrdi da je praktična primena „nove
vrste oružja" zasnovane na promenama frekvencija ljudskog tela
započeta još 1965. godine. Pominje se i ultrazvučni pištolj koji može
da ubije manje životinje na razdaljini od 50 metara.
Ruski naučnik Lakovski tvorac je teorije da je „ćelija", osnov-
na jedinica organizma u svim živim organizmima, ništa drugo do
elektromagnetski rezonator sposoban da apsorbuje radijacije svih frek-
vencija. Lakovski tvrdi da su ćelije „oscilatorna električna kola" koja
imaju rezonancu prirodne frekvencije. Proučavajući orijentaciju u
prostoru i slične fenomene, Lakovski je zaključio da neke od polukri-
stalnih supstanci u okviru ćelijskog jezgra mogu da imaju svojstva
električnog provodnika. Proučavanje ovakvih osobina on je nazvao
„radiobiologijom". Oslanjajući se na Lakovskog, neovitalizam je doži-
veo veliki procvat. Vilhelm Rič objavio je svoje otkriće biološke
energije koju je nazvao orgone, koja koliko god da je bliska sa elek-
tričnom energijom, toliko se i razlikuje od nje.
Postoje i dokazi o istraživanjima elektromagnetske frekven-
cije sa ciljem da se proizvede oružje, ali ova istraživanja nisu dostupna
javnosti. Možda se neki sećaju izveštaja Džekija Andersona o mikro-
115
 z a m k e
talasnom bombardovanju američke ambasade u Moskvi 1972. godine.
Kao posledicu ovoga CIA je razvila projekat Pandora da bi utvrdila da
li postoje psihoaktivne posledice uzrokovane elektromagnetskom radi-
jacijom u ambasadi. Javnosti u SAD-u nisu saopšteni poverljivi nalazi
iz ove studije, iako drugi izvori dokumentovano potvrđuju psihoak-
tivne posledice elektromagnetske radijacije. O ovome postoji i veliki
broj naučnih i vojnih radova.
Među ovim istraživanjima treba izdvojiti istraživanje pot-
pukovnika Tomasa Berdena, autora nekoliko knjiga, među kojima su
značajni naslovi o sovjetskom proučavanju elektromagnetskog oružja,
gde se tvrdi da je SSSR, na osnovu tajne tehnologije koju je Tesla
otkrio na početku veka, stvorio određena oružja i eksperimentalno ih
primenjivao u Avganistanu.
Prema nedovoljno proverenim podacima, projekat Psihotronik
vlasti bivšeg SSSR-a počele su ranih 60-ih godina. Prvobitni cilj
projekta bio je stvaranje veštačkog polja u kome su emitovani ometa-
jući visokofrekventni radio talasi, kompjuterski skremblovani hipno-
tički zvuci i talasi za „krivljenje svesti”. Izdvojena su ogromna sred-
stva i tim naučnika počeo je rad na kreiranju uređaja novije generacije.
Međutim, početkom osamdesetih godina jedan mnogo jeftiniji pro-
jekat dao je senzacionalnije rezultate. Naime, u jednoj laboratoriji,
istraživanja ekstrasenzorskih sposobnosti Rusa Ivanova otkrila su da
je Ivanov u određenim momentima mogao svojim mislima da utiče na
rad osetljivih instrumenata. Usklađivanjem frekvencije svojih
moždanih aktivnosti sa frekvencijom rada osetljivih uređaja, koji se
koriste npr. za radarska osmatranja, lansiranja raketa itd, Ivanov je
uspeo da na razdaljini od nekoliko kilometara blokira rad ovih
uređaja. U isto vreme, u jednoj drugoj laboratoriji u blizini Moskve
gde su vršena ispitivanja psihokinetičkih sposobnosti određenih ljudi,
došlo se do još senzacionalnijeg uspeha. U tom momentu jedan od
učesnika eksperimenata uspeo je da svojom psihokinetičkom
energijom „oživi” mrtvog čoveka. Na četiri–pet metara ispred njega,
prema izjavama očevidaca, donet je i ostavljen leš čoveka kod koga je
smrt nastupila pre nepuna tri časa. Koristeći isključivo svoju psihoki-
netičku energiju učesnik eksperimenta uspeo je da podigne mrtvaca i
„natera” ga da hoda. Ovo je još fascinantnije, kada se zna da je težina
„subjekta” bila skoro 80 kilograma.
Vesti o ovim eksperimentima, koje su posle nekoliko godina
došle do američke NSA, naterale su najodgovornije ljude da se

116
 z a m k e
zapitaju – da li upornim insistiranjem na naprednim i skupim tehno-
logijama možda prave grešku. Ne želeći da donesu ishitrenu procenu,
nastavili su rad na već postojećim projektima ali su istovremeno dali
nalog da počne operacija prikupljanja informacija o svim ljudima (na
svetu) koji imaju ovakve psihokinetičke ili slične mogućnosti.

SKRIVENE MOGUĆNOSTI LJUDSKOG UMA I OKULTNA

DELOVANJA

Pod skrivenim mogućnostima ljudskog uma najčešće se

podrazumevaju telepatija, vidovitost, predskazivanje i psihokineza.
Pod okultnim delovanjem najčešće se podrazumevaju bacanje
čini (vračanje) i prokletstvo.
Vrlo „nezgodna” tema. Dvoumio sam se da li da ovo svrstam
u kategoriju „i ostale metode” ili da jednostavno preskočim ovu temu.
Posebno zbog okultnog delovanja. Prilikom istraživanja ove osetljive
oblasti imao sam na raspolaganju stotine svemogućih magova. Do
ogromne većine njih nije bilo teško doći jer se oni svako jutro očeš-
ljaju a zatim preko sredstava informisanja organizuju pravi miting u
našim domovima. Normalno, deo nas ne može psihički da izdrži taj
pritisak pa uzme devizni novac i odmah krene na kontramiting u nji-
hove ordinacije. Mnogi od tih čudotvoraca izjavljuju da mogu sve.
Mogu da leče sve postojeće bolesti, čak mogu da vas blagovremeno
izleče od bolesti od koje još niste oboleli. Ali šta ćete (nemoj neko
slučajno da poručuje nešto), situacija je takva. Međutim da ne bi po
sistemu „ne vidimo drvo od šume” ova tema odmah bila stavljena ad
akta, odlučio sam da posebnu pažnju posvetim onima do kojih je teže
doći odnosno onih koji nikako ne žele da se pojavljuju u javnosti, a iza
sebe imaju dobre preporuke. U prvim kontaktima sam shvatio da je
ova kategorija magova ubeđena da će svoje moći izgubiti onog časa
kada se javno prikaže ili kada izbaci cenovnik svojih usluga. Žive i
rade po sistemu „daj šta daš” i „daj koliko možeš”. A šta oni za uzvrat
stvarno mogu da urade?
Odgovor, pretpostavljate, nije lak, posebno zato što se radi o
oblasti koja je nepodobna za istraživanja u laboratorijskim uslovima i
u okviru postojećih znanja. Magija je zato smeštena u takozvanu zonu
117
 z a m k e
sumraka pod kojom se u najopštijem smislu podrazumeva tačka u
kojoj se sudaraju nauka i religija.
Ovo umeće rukovanja nepoznatim silama oduvek je fasci-
niralo ljude, bez obzira na to da li su je zvali magija, santarija, vudu i
sl. Međutim, to je izgleda bila privilegija samo odabranih. Jačanjem
egzaktnih nauka magija je malo-pomalo gubila delove svog sadržaja.
Naučna otkrića vezana npr. za elektricitet i kasnije za struju prosto su
„otrgla od plašta magije” neke od tih tada nepoznatih sila i omogućila
njihovu dostupnost svim ljudima.
Većina nas imala je priliku da doživi situaciju kada na čudan
način jednostavno ne može da se mimoiđe sa osobom koja dolazi iz
suprotnog smera, iako u hodniku ili na ulici ima dovoljno mesta da se
normalno mimoiđe 10 ljudi. Ovakve pojave spontanog ulaženja u
šemu kretanja drugih ljudi mogu biti i namerno izazvane. Šta se tu, u
stvari, dešava? Stručnjaci smatraju da se usled ponavljanja istih
ritmičkih pokreta stvara neka nevidljiva psihološka veza i dve osobe
nesvesno počinju da se ponašaju na isti način. Kao hipnotisane idu
direktno jedna prema drugoj kao da samo kroz tu tačku mogu da
prođu. Kada dođu u neposrednu blizinu obe osobe će pokušati da nađu
rešenje na isti način. Skrenuće ulevo odnosno udesno ili obrnuto.
Posle nekoliko pokušaja napokon, kada obrate pažnju na nastalu
situaciju, uspeće da se konačno mimoiđu.
Dakle, pre realizacije psihološkog uticaja jedne osobe na
drugu ili na više osoba istovremeno, potrebno je da se uspostavi odre-
đena veza (noseća frekvencija) između osobe koja utiče i osobe na
koju se utiče. Tek nakon uspostavljene veze šalju se određene poruke
odnosno slike koje osoba na koju se utiče doživljava kao svoje.
Ovakve vrste veza uspostavljaju se na inicijativu osobe koja želi da
utiče na druge. Praktično ova veza može da se uspostavi na dva nači-
na. U prvom nisu potrebni nikakvi rituali i nikakva pomagala u fizič-
kom smislu već samo misaona usredsređenost na određenu osobu i
vizuelizacija. Za kasnije delovanje takođe nisu potrebni nikakvi rituali
niti je potrebna nekakva fizička veza niti predmeti iz fizičkog sveta.
Ovakvi metodi spadaju u kategoriju skrivenih mogućnosti ljudskog
uma. Za razliku od ovog metoda za uspostavljanje veze okultnog delo-
vanja neophodan je određeni ritual a uglavnom je potrebna i fizička
veza. Za kasniji rad – delovanje neophodni su predmeti iz fizičkog
sveta. Pod fizičkom vezom ovde se ne podrazumevaju samo fizički
kontakti već i kontakti preko delova odeće, kosa, nokti i slično osobe

118
 z a m k e
na koju se utiče. Određeni ritual je neizostavni deo ovog okultnog
metoda.

Telepatija

Kada su u pitanju metodi skrivenih mogućnosti ljudskog uma,

nas u kontekstu kontrole uma najviše zanima telepatija. Ovde odmah
moram da istaknem da na svetu postoji mali broj ljudi koji imaju ovaj
dar u pravom smislu te reči. Takozvani čitači misli (ljudi skeneri)
prava su retkost, a interesovanje za njih je izuzetno. Zbog ograničenog
broja subjekata ovde se ne može govoriti o nekoj masovnijoj moguć-
nosti kontrole. Njihove aktivnosti se obično usmeravaju na određenu
ličnost na koju treba u odgovarajućem momentu da utiču da donese
odluku koja je u interesu kontrolora.
Mnogim ljudima se dešava da u pojedinim momentima mogu
da primaju odnosno šalju telepatske poruke, ali tu se obično radi o
osobama koje su na neki način u jačoj emotivnoj vezi ili se nalaze u
stresnoj situaciji.
Telepatija može biti perceptivna i projektivna. Neki ljudi su
bolji primaoci dok su drugi bolji odašiljači poruka. Ako vam se desi
da ponekad znate ko vas zove telefonom (normalno, pre nego što
podignete slušalicu) onda ste bolji prijemnik. Istraživanja su pokazala
da su telepatski momenti izraženiji između blizanaca.
Na osnovu dostupnih saznanja, upad u tuđi um korišćenjem
telepatskog metoda mogao bi biti objašnjen ovako. Vizuelizacijom
agresor (tuđeg uma) uspostavlja određenu vezu sa žrtvom. Posred-
stvom tako uspostavljene noseće frekvencije on šalje određene poruke
u podsvesni deo mozga žrtve. Primera radi, agresor šalje u mozak
žrtve poruku da poveća pritisak i broj otkucaja srca. Mozak žrtve to
dešifruje kao sopstvenu želju, odnosno komandu i dolazi da naglog
povećanja pritiska koji može da izazove moždani udar ili da teško
ošteti srce i druge vitalne organe. Poruke, odnosno naredbe agresora
ne moraju da idu u pravcu uništenja, odnosno samouništenja žrtve.
One mogu da budu i sasvim druge prirode čak u nekim slučajevima
mogu biti pozitivno ocenjene kako sa stanovišta agresora tako i sa
stanovišta žrtve.
U svetskoj javnosti poznati su slučajevi angažovanja ljudi sa
ovakvim retkim sposobnostima kao psihičkim braniocima odnosno

119
 z a m k e
napadačima koji za račun šahovskih velemajstora utiču na njihove
protivnike, odnosno brane ih od takvih neželjenih uticaja.
Na našim prostorima vršeni su skromni eksperimenti istraži-
vanja telepatskih mogućnosti pojedinih ljudi u laboratorijskim uslo-
vima. Smatra se da je najviše uspeha imala ekipa na čijem čelu je bio
(sada pokojni) psihijatar Kojić.

Vračanje

Od najčešće korišćenih okultnih metoda u kontroli uma izdva-

jamo vračanje.
Da li toga ima kod nas?
Ako prolazite pored manje prometnih i slabije osvetljenih ras-
krsnica obratite pažnju na razbijene flaše ili odbačenu odeću koju
ponekad možete videti na sredini raskrsnice.
Ukoliko šetate pored reke obratite pažnju na ljude koji šetaju
kao i vi a onda naglo bace neki zavežljaj u vodu, odmah se okrenu i
odlaze prekidajući svoju šetnju. Obratite pažnju na ljude koji iz crkve
odnose po nekoliko flaša „svete vode”...
Šta rade svi ti ljudi? Mislim da ste razumeli. Uz pomoć svojih
savetnika (magova) skidaju sa sebe crnu magiju. Ovde pitanje crne i
bele magije već postaje filozofsko. Šta je crna a šta bela magija. Ako
vračara pomaže nekom mladiću da „veže devojku za sebe”, a ona je
već srećno zaljubljena u drugog mladića, mislim da za ovog drugog to
sigurno neće biti bela magija — a za prvog ako ne bela onda makar
jako svetla.
Mnogi ljudi na čudan način i na čudnim mestima pronalaze
razne zamotuljke. Obično ispred ulaza u stan, kuću ili dvorište. Često
iznenada otkrivaju da im na čudan način nedostaju sitni delovi sa
odeće, a sigurni su da odeću nigde nisu pokidali. Pravi stručnjak
(mag) ima mogućnost (sposobnost) da vas tačno uputi na mesto na
kom je nešto ostavljeno.
Ilustracije radi, napravićemo malu digresiju. Pazite, pre više
od sto godina čovek je shvatio da može da stvori neku do tada
nepoznatu energiju. Uzeo je magnet i provodnik (žicu). Stavio je žicu
u magnetno polje i šta je dobio? Ništa. Zatim je shvatio da je potrebno
da se provodnik kreće u magnetnom polju (uveo je u igru faktor
kretanje) i tada je bukvalno sinulo, dobio je struju. Dalji problem bio
120
 z a m k e
je kako „uhvatiti” struju. Čovek je i to rešio napravivši rotor sa kolek-
torom i četkicama. Zatim se postavilo pitanje kako tu struju sprovesti
dalje sa što manje gubitaka, kako je pojačati, kako je što bolje iskoris-
titi i tako dalje. Na sva ova pitanja nađeni su odgovori. Dakle, zaklju-
čak je, kada nekoliko fizičkih stvari dovedemo u određenu vezu i u
igru uvedemo kretanje dobijamo jednu od, do tada, nepoznatih ener-
gija – električnu struju. Danas, sto i nešto godina kasnije ako imate
osnovna znanja iz ove oblasti možete na potoku pored vaše kuće ili
koristeči česmu u kupatilu kao potočić, napraviti mali izvor električne
energije. Primetićete da ste vrlo slab mag u ovim kućnim uslovima jer
struja koju na taj način proizvedete jedva će biti dovoljna da zasvetli
najmanja sijalica. Sa druge strane, veliki magovi mogu da naprave
hidroelektranu kao što je Đerdap, a snaga te struje može da vas sprži
zajedno sa komšilikom. Da biste proizveli električnu energiju veće
snage morate da ispunite još čitav niz drugih uslova. Kako pregraditi
reku, kako ogromnu snagu prilagoditi za kućnu upotrebu...?
Šta je sada sa magijom (neka druga nepoznata energija)? Sva-
ki deo odeće koju nosimo, a posebno svaki deo našeg tela, kosa, nokti
osciluju na istoj frekvenciji kao i mi i imaju kompletnu informaciju o
nama. Jedan od lepih primera za ovo je i hologram. Ko god dođe u
posed delova naše kose on ima mogućnost da ima informaciju i vezu
sa nama. Da li će on to umeti da iskoristi, zavisi od toga koliko zna.
(Setite se prvih koraka otkrivanja struje imali smo i magnet i žicu ali –
nismo osmislili kretanje provodnika kroz magnetno polje – nismo
znali šta dalje). Sada da vidimo kako radi pravi majstor za vradžbine.
Uzećemo primer vračanja pomoću kose. Recimo da želite da nekoga
stavite pod vaš uticaj (stručno se kaže – vežete za sebe) a na nekakav
način ste uspeli da dođete do najmanje jedne njegove vlasi (što više to
bolje). Vlasi kose vaše buduće žrtve dajete vraču. On uzima tanjir i u
njega stavlja so. Iznad tanjira uzima crni konac (ako je u pitanju crna
magija odnosno crveni ako je bela) i stavlja ga u položaj paralelan sa
vlasima. Zatim počinje vezivanje čvorova. Svaki čvor ima svoju
svrhu. Jedan je za zdravlje, drugi za posao, treći za sreću (nesreću),
ljubav (mržnju) itd. Uz svaki čvor vrač mora da naglasi tačnu svrhu
tog čvora. Vezujući svaki čvor vrač izgovara potrebne reči. (Primeću-
jete da sam izbegao da kažem koje su to reči i to iz dva razloga. Prvo,
jer bi se u suprotnom ova knjiga pretvorila u praktikum crne magije, a
drugo te „čarobne” reči ne znam ni ja). Kada se završi vezivanje čvo-
rova potrebno je da se tako napravljen zavežljaj probode sa dve igle sa
suprotnih strana, vrhova okrenutih ka unutra (ovo samo ako se vrača
121
 z a m k e
na zlo). Zajedno sa iglama zamotuljak se uvalja u so opet uz
izgovaranje određenih reči. Po pravilu bi zatim sve to trebalo uvaljati
u rastopljeni vosak i dati naručiocu da odnese i stavi ispod praga stana
ili kuće osobe kojoj je vradžbina namenjena.
Šta se zatim dešava? Osoba kojoj je namenjena vradžbina po-
činje loše da se oseća (ukoliko je vradžbina rađena da se utiče na
zdravlje). Odlazi kod lekara, ali on ne uspeva da postavi dijagnozu.
Ukoliko je vradžbina rađena da se utiče na posao tamo mu sve kreće
naopako. Postaje nervozan, pravi strašne greške, dolazi u sukob sa
kolegama i svi vide da se sa njim nešto dešava.
Obično, kada uvračani ne uspe da dobije pomoć na konven-
cionalni način on pokuša da pomoć potraži i od stručnjaka za ovakve
okultne bolesti. Ukoliko ima sreće da naiđe na pravog stručnjaka on će
odmah „videti” gde je uzrok takve neželjene situacije odnosno stanja.
U navedenom slučaju pravi stručnjak iz ove oblasti moraće da zna gde
je stavljena vradžbina i uputiće svog klijenta tačno na precizno loci-
rano mesto. Dalje (u našem primeru vradžbine sa kosom), uvračana
osoba po uputstvima belog maga nalazi zamotuljak i odnosi ga belom
magu (vraču). Stručnjak takav zamotuljak odnosi na raskrsnicu i tu ga
spaljuje. Ostatke poprska obajanom vodom, okreće se i odlazi. Obaja-
nom vodom se zatim poprska cela kuća, idući od praga pa nadalje i
crna magija (vradžbina) je definitivno skinuta. Od tog momenta klijent
mora odmah da oseti naglu promenu na bolje.
Tehnike vračanja su prosto neiscrpne. Ekser okrenut i ukucan
u prag naopako, delovi svinjske lobanje itd. Jedna od najdelotvornijih
metoda je i lutka od voska na koju se stavljaju ostaci noktiju, kose i
garderobe osobe kojoj se vrača. Ovde moram da naglasim da vudu
lutka nije samo specijalitet iz Afrike, kako mnogi smatraju, već se radi
o metodu koji je vekovima poznat i upražnjavan na našim prostorima
(Homolje).

122
 z a m k e

Slika 20 – Vudu
Kada je u pitanju kredibilitet vračeva, početna istraživanja po-
kazuju da je ovo oblast u kojoj smo vrlo uspešni (otprilike kao u ko-
šarci). Čak najteže i najopasnije metode nisu nepoznate našim vrače-
vima. Primer za to je i vračanje uz pomoć „nevidljivog pileta”. Upuće-
ni su me uveravali da u Homolju imamo jednu staricu koja „radi sa
nevidljivim piletom”. Kada sam konačno uspeo da je lociram, očešljao
sam se i krenuo da je unakrsno ispitam. Ako neko sada pomisli da sam
kukavica – greši. Jednostavno sam, na pola puta, odustao, jer mi se
učinilo nepristojno da isprepadam nezaštićenu staricu.
A što bih i išao kod nje kada i ja to isto umem da vam
objasnim. Zamisli se jaje (kokošije). Tako zamišljeno jaje se stavi
ispod pazuha i tri nedelje čeka da se izleže nevidljivo pile. Sve vreme
mora da se vodi računa o pokretima te ruke jer se ispod pazuha nalazi
jaje – to je bar jasno. Ima tu još nekih finesa, ali nisam siguran da sam
baš sve dobro zapamtio. Kada se konačno izleže pile ono je spremno
za jedan zadatak dnevno. Mogućnosti pileta su neograničene. Od
mogućnosti da se neko smrtno zaljubi u vas do savršenog ubistva. Pile
može da se šalje na neograničenu razdaljinu. Međutim, vidite u čemu
je začkoljica. Pile mora da ima posao svaki dan, ukoliko jedan dan
zaboravite da mu date posao ono se vraća po vas, a onda vama nema
spasa.
Po mišljenju mnogih istraživača, u ovoj oblasti najverovatnije
na najvišem nivou dolazi do sjedinjenja – poistovećivanja metoda
skrivenih mogućnosti ljudskog uma i okultnih delovanja.
123
 z a m k e

124
 z a m k e

SEKTE I DRUGE GRUPE U SLUŽBI

KONTROLE UMA

125
 z a m k e

126
 z a m k e

U prethodnom delu imali ste prilike da se prvi put upoznate sa

glavnim i najvažnijim metodama kontrole uma koje su kod nas siste-
matizovane. Mislim da ne moram da vam napominjem da je ovo
pionirski rad (ne mislim na uzrast autora).
Sećate se da sam na početku naglasio da svetska vlada nastoji
da uporedo sa pristankom države članice obezbedi i pristanak naroda
na određene promene. Pritisak svetske vlade na nacionalne države i
kontrola naroda od strane nacionalnih država obično se tretiraju kao
politička kontrola. Pored ovog posrednog pritiska (preko unija i na-
cionalnih država) na svetsku populaciju, svetska vlada raspolaže
mehanizmima paralelnog pritiska na pojedine narode (van korišćenja
ustanovljenih institucija svetskog sistema). Ovi pritisci uglavnom se
vrše preko verskih, humanitarnih i drugih organizacija i grupa. Napa-
dajući na tradiciju, religiju, porodicu i druge opšteprihvaćene društ-
vene vrednosti i stvarajući potpuno nov odnos prema njima, svetska
vlada nastoji da običnog čoveka izbaci iz ravnoteže i da ga zbuni. U
kasnijoj fazi stvaraju se uslovi da svaki „logičan zaključak” bude u
korist svetske vlade.
Kontrolori odnosno svetska vlada ne mogu samo da napadaju.
Oni moraju da ponude i neke alternative. Jedna od ponuđenih alterna-
tiva postojećoj tradiciji, religiji, porodici i drugim vrednostima jesu i
sekte i druge neformalne grupe. Kako bi prodor ovih kontravrednosti
bio što snažniji kontrolori su se odlučili da im dozvole korišćenje de-
lova „zabranjenih znanja” o čoveku, prirodi i svemiru. Ovakve veko-
vima čuvane tajne ili strogo kontrolisana naučna otkrića u startu daju
prednost onima koji ih poseduju jer nude odgovore koje klasične
religije nisu u stanju da daju.
Kako biste što tačnije shvatili kako sekte i druge neformalne
grupe primenjuju metode kontrole svesti, u startu će biti definisani
neophodni pojmovi i sačinjene određene klasifikacije. Zatim će biti
obrađene neke na opštem nivou karakteristične grupe. Istovremeno
biće posvećena pažnja i načinima otklanjanja destruktivnih uticaja
sekti i drugih neformalnih grupa koje u svom radu koriste metode
kontrole uma.

127
 z a m k e
Programiranje

Programiranje predstavlja skup, kombinaciju metoda kontrole

uma i drugih naučnih saznanja. Cilj programiranja je formiranje deli-
mično nove ličnosti ili potpuno nove ličnosti. Programirani je kon-
trolisan sa svim pratećim efektima novog ili delimično novog sistema
mišljenja, vrednovanja i ponašanja po unapred strogo određenom kri-
terijumu. Ovde se, normalno, razlikuju pozitivna i negativna progra-
miranja.
Opšta programiranja dece tokom školovanja imaju osnovni
cilj – što kvalitetnije uklapanje u postojeći društveni sistem, usvajanje
pozitivnih vrednosti, razmišljanje u okviru porodice, tradicije i religije
kojoj pripadaju.
Pod programiranjem u negativnom smislu podrazumeva se
nedobrovoljno, često nasilno transformisanje jedne ličnosti u skladu sa
željama pojedinaca ili grupa.
Izgled konkretne novooformljene ličnosti razlikovaće se od
slučaja do slučaja, a sve u skladu sa profilom ličnosti koji je kon-
troloru potreban. Potrebni profili su različiti ali gotovo uvek, tako
oformljene ličnosti ne poseduju opšteprihvaćene društvene vrednosti i
standarde, a njihova razmišjlanja nisu u okviru privrženosti porodici,
tradiciji, naciji, religiji i drugim pozitivnim vrednostima.

Deprogramiranje

Deprogramiranje predstavlja proces nad programiranim lici-

ma čija je svrha da kontrolisanu osobu vrati u prvobitno stanje, u
stanje pre početka procesa programiranja. Ovo stanje podrazumeva
povratak osobe svom prethodnom sistemu mišljenja, vrednovanja i
ponašanja. O ovom procesu će naknadno biti više reči, međutim bitno
je odmah napraviti razliku između deprogramiranja i reprogramiranja.

Reprogramiranje

Reprogramiranje, za razliku od deprogramiranja, nema za cilj

vraćanje u početno stanje već se kontrolisana ličnost jednostavno
ponovo programira, ali ovog puta transformisanje ličnosti je u skladu
sa novim željama pojedinaca ili grupa ili željama drugih pojedinaca ili
grupa.

128
 z a m k e
Jednostavno rečeno, jedni kontrolori zamenjuju druge.

Značenje reči kult

Verske grupe, kao i pojedinci, veoma su uspešne u pripisi-

vanju različitih značenja jednoj reči. Za ovo postoje mnogi primeri, ali
je najkompleksniji i najopasniji verski termin „kult". Otkrili smo da
ova reč do sada ima najmanje osam značenja; neka su pozitivna, neka
negativna, ima i neutralnih, a neka su čak ekstremno negativna.

Pozitivna značenja:
– u teološkom smislu termin se odnosi na obožavanje i
rituale, posvećenost određenoj osobi, ideji ili predmetu. Ovo je
istorijsko značenje reči, ali se danas vrlo retko čuje van verskih
krugova. Jedan članak o kultu Marije pojavio se u novinama u toku
papine posete Americi 1999. godine. Ovo znači da papa posvećuje
posebnu pažnju Devici Mariji.

Neutralna značenja:
– u sociološkom smislu reč je o malim verskim grupama koje
su u stalnom stanju napetosti prema zvaničnoj religiji. Tako npr.
hinduizam može biti smatran kultom u Južnoj Americi, isto kao što
hrišćanstvo može biti smatrano kultom u Indiji;
– engleske novine „Observer" koriste ovaj termin za bilo koju
manju versku zajednicu bez obzira na to šta je njen cilj ili učenje;
– opšta verska upotreba: reč je o malim relativno skoro for-
miranim verskim organizacijama koje najčešće predvodi jedan jedini
harizmatični vođa. Kult u ovom smislu može da predstavlja novi ver-
ski pokret, koji je na putu da postane šira društvena snaga. Hrišćanska
vera onakva kakva je bila na svom početku može biti smatrana kultom
u kome učestvuje jedan mesija i 12 do 70 posvećenih sledbenika. Isto
tako mormoni, koje je u XIX veku osnovao Jozef Smit i nekoliko nje-
govih sledbenika u SAD, danas su narasli do vrlo značajne sociološke
strukture.

Negativna značenja:
– uglavnom se odnose na tzv. jeretičke grupe, tj. na one grupe
koje prihvataju veći deo, ali ne i celokupnu hrišćansku doktrinu. Tako
npr. neke od ovih verskih grupacija prihvataju božanstvo Isusa, bez-
129
 z a m k e
grešno začeće, sveto trojstvo, ali ne prihvataju druge osnovne premise
zvaničnog hrišćanstva. Teologija kultova je uvek nepotpuna, odnosno
kultovi, prema svojim unutrašnjim shvatanjima, biraju samo ono što
im odgovara. Na ovaj način oni propovedaju jeres. Ako se ovo do sada
rečeno prihvati sa datim obrazloženjem, onda su mormoni, unifi-
kaciona crkva, jehovini svedoci – kultovi. Najstarija poznata upotreba
reči kult pojavljuje se 1938. godine u knjizi „Haos kultova", koju je
napisao J. K. Van Balen.

Vrlo negativna značenja:

– odnose se na one male i zle religiozne grupacije sa hariz-
matičnim vođom na čelu. One koriste tehniku „ispiranja mozga” i
druge tehnike za kontrolu svesti. Veruju da je kraj sveta neizbežan i
zato prikupljaju velike količine oružja pripremajući se za velike ra-
tove. Često se za ovakve kultove koriste sinonimi, a to su religiozne
grupe koje kontrolišu svest i kultovi sudnjeg dana. Najstarija upotreba
ovih značenja pojavljuje se 1965. godine u knjizi Valtera Martina
„Kraljevstvo kulta".
Značenje reči denominacija
Denominacija je reč koja se odnosi na tačno određenu versku
grupaciju koja obično postoji mnogo godina na širokim prostorima i
ima veliki broj članova. Ona sjedinjuje grupu pojedinačnih sekcija u
jedno administrativno telo. Baptističke crkve su dozvolile pojedinim
crkvama pod svojim okriljem da imaju različita uverenja (primer za to
je Južna baptistička konvencija koja pod svojim okriljem odobrava
grupacije homoseksualaca).
Značenje reči sekta
Sekta je mala verska grupa koja je izdanak priznate religije ili
denominacije. Ona ima mnogo zajedničkih uverenja sa religijom iz
koje potiče, ali isto tako ima i nove, mnogobrojne koncepte po kojima
se razlikuje od vere iz koje je nastala.
Mnoge religije su nastale kao sekte. Veoma poznat je primer
nazarena. To je bio pokret u okviru judeizma koji su kreirali Hristovi
apostoli posle njegovog pogubljenja, oko 33. godine naše ere.
Verovatno najpoznatije severnoamerička sekte, po ugledu na
prve hrišćanske renegate jesu Crkva Isusa Hrista, ili Sveci sudnjeg

130
 z a m k e
dana, ili mormoni. Njihov osnivač Jozef Smit dobio je poruke od
Boga i te poruke je opisao u onome što je nazvao „Knjiga mormona”.
Po opšteprihvaćenim načelima, sekte i druge neformalne gru-
pe mogu da se u najopštijem smislu svrstaju u četiri kategorije:
verske, političke, profitabilne i pseudoterapijske.
Ova podela je napravljena pre više od 40 godina i bazirala se
na osnovnom pravcu aktivnosti određene neformalne grupe odnosno
sekte (ukoliko se grupa otcepila od neke već postojeće religije,
političke partije i sl.).
Imajući u vidu stepen korišćenja metoda kontrole uma kao i
stepen destruktivnosti određenih sekti i drugih neformalnih grupa mo-
guće je govoriti o sektama i drugim grupama koje koriste metode
kontrole uma i one koje to ne rade. Zatim, moguće je govoriti o sek-
tama i drugim neformalnim grupama koje su destruktivne i o onima
koje to nisu, onima koje su opasne po svoje članstvo i onima koje su
opasne po druge itd.
Poslednjih godina na inicijativu stručnjaka koji rade sa sek-
tama i drugim neformalnim grupama (savetnici za izlaz, deprogrameri,
psiholozi i drugi istraživači) sve prisutnija je i podela na: tajna društ-
va, verske sekte, političke organizacije, pseudoterapijska društva, pro-
fitabilne organizacije, nju ejdž grupe, terorističke organizacije i orga-
nizovani kriminal.
Ovo je samo početna sistematizacija. Primera radi, verske
sekte i grupe se dalje najčešće dele na: biblijske, satanističke, neoisto-
čne, kanalisane, SCI-UFO, teozofske, itd.
Da bismo znali o čemu je ovde zapravo reč, više pažnje biće
posvećeno biblijskim, satanističkim, SCI-UFO i verskim grupama
koje se bave kanalisanjem. Obradićemo i pseudoterapijske, nju ejdž i
profitabilne grupe.
Treba imati u vidu da ovakva podela ne podrazumeva isklju-
čivost. Naime, jedna sekta ili grupa može imati karakteristike dve pa i
više drugih kategorija. Primera radi, AUM sekta po svojima karak-
teristikama može da pripada i verskim i političkim grupama. Zatim,
organizacija Hezbolah može pripadati kategoriji verskih, a istovre-
meno je i politička organizacija. U ovom konkretnom primeru grupa
Hezbolah u svom radu primenjuje i terorizam, pa se o njoj može go-
voriti i kao o terorističkoj organizaciji. Dalje, ako uzmemo, na primer,
versku sektu OTO, videćemo, s obzirom na to da ona u svom radu
131
 z a m k e
primenjuje posebne i tajne obrede inicijacije i iluminacije, da o njoj
možemo govoriti i kao o tajnom društvu. Ono što ovde treba naglasiti
jeste to da se prilikom programiranja pripadnika svih ovih sekti i dru-
gih grupa koriste, u principu, isti metodi. Tako jedan deprogramer radi
sa pripadnicima verskih, političkih, teroristički i svih drugih sekti i
grupa koje u svom radu koriste metode kontrole uma.

Ekstremne grupe opasne po sopstveno članstvo

Ne postoji objektivna i precizna lista znakova koji ukazuju na

opasnost i kojih bi se trebalo pridržavati kada je reč o verskim i
drugim grupacijama. Isto tako veoma je teško odrediti stepen opas-
nosti u okvirima jedne grupe na zamišljenoj numeričkoj skali, ili dati
prolaznu ili negativnu ocenu. Ipak, pojedinci i organizacije dali su
smernice za stvaranje opšte ideje o stepenu manipulacije religioznih i
drugih grupacija.
U najopasnijim verskim sektama i religoznim grupacijama
pojavljuju se masovna ubistva i samoubistva i sledeći zajednički čini-
oci:
– Vođa grupe usmerava svoje propovedi na neminovnost kraja
sveta i to najčešće predviđajući poslednju bitku, monumentalnih
razmera (tzv. Armagedon). U nekim slučajevima (kao kod Solarnog
hrama i grupe Rajske kapije) vođa grupe propoveda grupno samo-
ubistvo u određeno vreme objašnjavajući to potrebom da se članovi na
taj način prebace na jedno divno mesto i tako pobegnu od strahota
koje treba da se obruše na zemlju;
– Od grupe se očekuje da odigra jednu važnu, elitnu ulogu
kada dođe do kraja sveta;
– Grupe su predvođene harizmatičnim muškim liderom;
– Lider dominira nad svojim članovima blisko kontrolišući
njihovu psihu, seksualnost i emocije;
– Grupa živi u izolaciji od ostatka društva;
– U grupi postoji ekstremna paranoja; oni veruju da su u
opasnosti i da ih neko posmatra, a taj neko najčešće su vladini ljudi i
predstavnici drugih vlasti. Ljudi „iz spoljašnjeg sveta" su
satanizovani, informacije i kontakti sa tim svetom su strogo
kontrolisani i zabranjeni;

132
 z a m k e
– Rukovodstvo grupe obično ima impresivan arsenal oružja i
sredstava koji mogu da budu upotrebljena za masovno uništenje. U
nekim slučajevima mogu postojati odbrambene strukture u skladu sa
hrišćanskom teologijom.

Grupe opasne po okolinu

Neke religijske grupacije su destruktivne, ali su opasnije za

neposrednu i dalju okolinu nego za sopstveno članstvo. Oni uglavnom
obraćaju pažnju na manjine kao što su ljudi različite boje kože, homo-
seksualci, Jevreji, itd. Oni, ipak, ne pozivaju na direktno i odmah iz-
vodljivo nasilje protiv ovih manjina, ali u nekim slučajevima navode
neke od svojim manje mentalno stabilnih članova da napadaju ma-
njine. Tipični primeri za ovo su: „Hrišćanski identitet" i „Svetska
crkva tvorca". Članovi ove dve sekte odgovorni su za mnoge napade i
poneko ubistvo.
Neke grupe preporučuju svojim članovima da ne koriste me-
dicinsku negu za svoju decu ili za njih same. Tako npr. Jehovini sve-
doci propovedaju svom članstvu da odbijaju transfuziju krvi. Članovi
Crkve hrišćanske nauke propovedaju da njihovi članovi izbegavaju
medicinsku pomoć i da isceljenje potraže molitvom.

Upozoravajući znaci koji ukazuju na potencijalno opasnu

grupu ili njenog vođu:
– apsolutni autoritarizam bez ikakvog logičnog značaja,
– netolerancija prema pitanjima ili kritičkim konstatacijama,
– nepostojanje bilo kakvog značajnijeg izvora finansija koji bi
pokrivao budžet, troškove i dr.,
– bezrazložan strah prema spoljnom svetu, pominjanje katas-
trofe, demonskih zavera i progona,
– nepostojanje legitimnog načina da se ode. Propoveda se da
su bivši sledbenici uvek bili u zabludi i da su napustili grupu zbog
veze sa đavolom,
– članovi koji su uspeli da napuste grupu daju ekvivalentne
opise zlostavljanja i ispoljavaju iste obrasce čudnog ponašanja,
– postojanje beleški, knjiga, novinskih članaka ili TV emisija
koje dokumentuju zlostavljanja koja čini grupa ili njen lider,
– sledbenici osećaju da nikada ne mogu da budu „dovoljno
dobri",
133
 z a m k e
– grupa ili njen vođa uvek su u pravu i
– grupa ili njen vođa imaju isključivo pravo da znaju „istinu
ili da primaju predskazanje, a ni jedan drugi način saznanja, otkrivanja
ili učenja nije prihvatljiv niti pouzdan.

Znaci koji ukazuju na ljude umešane u rad potencijalno

opasne grupe ili vođe:
– ekstremna zaslepljenost stavovima grupe ili njenog vođe.
Posledica toga jeste eliminacija svega što može da ima praktičnu pri-
menu u svakodnevnom životu,
– gubitak osećanja za razliku između sopstvenog identiteta,
grupe, stavova vođe i Boga. Umesto ovoga sledbenikova svest funk-
cioniše u totalnoj konfuziji, koja postaje sve veća i vremenom ličnost
postaje sve zavisnija, opsednuta,
– bilo kakvo postavljanje pitanja ili iznošenje stavova o grupi
ili njenom vođi karakteriše se kao težak greh,
– ponašanje i iznošenje programiranih stavova u skladu sa
onim što je nametnuto u okviru rada grupe ili njenog vođe,
– zavisnost od grupe ili njenog vođe pri rešavanju i najsitnijeg
problema, odlučivanje ili zaključivanje sa potpunim odsustvom zdra-
vog razuma. Očigledno nepostojanje sposobnosti za samostalno rasu-
đivanje ili analiziranja situacije bez mešanja grupe ili njenog vođe,
– hiperaktivnost prema rasporedu sastavljenom u okvirima
grupe ili rasporedu koji je sastavio vođa u kojem su zanemareni bilo
kakvi lični interesi ili ciljevi,
– dramatičan gubitak spontanosti ili smisla za humor,
– izolacija od porodice, starih prijatelja, osim ukoliko oni ne
pokažu interesovanje za demonstracije rada grupe ili njenog vođe,
– bilo koji postupak, koji učini grupa ili njen vođa, može biti
opravdan bez obzira na njegovu štetnost ili pogubnost,
– sledbenici koji su napustili grupu u najboljem slučaju sma-
traju se negativcima ili đavolima pod lošim uticajem. Njima se ne
može verovati, a lični kontakti sa njima su potpuno zabranjeni.

Znaci koji ukazuju na bezopasne grupe i njihove vođe:

– vođa ili grupa koji nisu opasni odgovoriće na vaša pitanja
bez ikakvih agresivnih znakova i donošenja čvrstih zaključaka,
134
 z a m k e
– vođa ili bezopasna grupa pružiće vam informacije koje se
tiču finansija i objasniće vam finansijsku konstrukciju i obrazložiti
troškove. Od ovakvih grupa i njihovih vođa dobićete više informacija
nego što želite,
– radi se o demokratskim vođama ili grupama koje dele odgo-
vornost za odluke koje donose, ohrabrujući svoje članove da učestvuju
u važnim životnim pitanjima,
– kod ovakvih grupa može da dođe do osporavanja stavova
bivših sledbenika, ali drugima neće biti zabranjeno da se viđaju sa
takvom osobom. Njeni stavovi neće biti satanizovani,
– kod ovakvih grupa i njihovih vođa ne vodi se arhiva u koju
se slažu svi negativni stavovi izneseni u javnosti o njima,
– podstiče se komunikacija sa porodicom, prijateljima i po-
kušava da se eliminiše osećanje straha i zaplašenosti,
– grupa i vođe prepoznaju okvire preko kojih ne smeju da
pređu u komunikaciji sa slabim i poremećenim,
– grupa ili njihov vođa podsticaće kritičko razmišljanje, inte-
gritet i osećanje samopoštovanja,
– kod ovih grupa i njihovih vođa priznaju se propusti i greške
i prihvata se konstruktivna kritika i savet,
– kod ovih grupa i njihovih vođa, grupa i vođa nisu jedini
izvor znanja, već postoji raspoloženje da se posluša i neko drugi, ceni
se dijalog i slobodna razmena ideja.

Destruktivne sekte

Termin sekta često se koristi da se označi grupa čija uverenja i

postupci nisu u skladu sa važećom ideologijom u društvu. Oni
održavaju obrede u tajnosti i van domašaja javnog mnjenja i polažu
mnogo na ekskluzivnost svoje grupe. Kroz istoriju, sekte su bile ozna-
čavane kao verski ekstremne, jeretičke i društveno devijantne. Uglav-
nom ih je većina vodećih snaga u društvu odbacivala i proganjala. U
poslednjih 20 godina došlo je do značajnog porasta u broju, veličini i
uticaju koji sekte vrše, a sam pojam sekta doveo je do mnogih nespo-
razuma. U javnosti je stvorena takva slika da je „sekta" podrazu-
mevala tužne roditelje koje su deca odbacila u ime novih religija, zat-
varane i zlostavljane sledbenike, seksualno eksploatisane i slično.

135
 z a m k e
Često je misao o sekti podrazumevala harizmatičnog vođu koji vođen
nadahnućem pretvara sposobne ljude u poslušne sledbenike posle ko-
rišćenja čitavog niza uspešnih metoda ispiranja mozga i kontrole
svesti. U suštini, istraživanja su pokazala da zaista postoji veliki broj
dokaza koji ukazuje na to da su mnoge savremene sekte koristile me-
tode čija je upotreba imala za posledicu veoma štetne efekte, kako za
same članove tako i za celokupno društvo.
Naravno, najpoznatiji primer jeste tragedija koja se desila
članovima sekte Hrama naroda u novembru 1978. godine kada je više
od 900 sledbenika Džima Džonsa izvršilo ritualno samoubistvo u
Gvajani. Ovaj tragični incident skrenuo je pažnju javnosti na rad sekti
i podsktakao čitav niz programa o suštini delovanja i rada sekti.
Zabrinutost roditelja bila je podpuno neselektivna. Naravno
da nije svaka grupa ili udruženje sekta; a ni svaka sekta nije destruk-
tivna. U suštini, u pluralističkom društvu treba da postoji tolerancija,
podrška, pa čak i ohrabrivanje rada različitih grupa sa različitim život-
nim stilom, verom i ponašanjem. Osuditi neku grupu ili udruženje
samo zato što je drugačija bilo bi znak netolerancije, diskriminacije i
neprijateljstva. Zbog svega ovoga treba dobro proučiti neku grupu pre
nego što se okvalifikuje kao negativna, odnosno destruktivna.
Destruktivne sekte su one koje koriste ekstremne i neetičke
tehnike manipulacije da bi pridobile i asimilovale članove i da bi
izvršile kontrolu svesti svoga članstva kao i kontrolu osećanja i
ponašanja sa ciljem da se ispune naredbe vođe.
Vođe ovakvih grupa često se predstavljaju kao božanstva ili
kao da poseduju natprirodne sposobnosti. Oni od svojih sledbenika
traže apsolutnu poslušnost i saradnju, podstičući potpunu zavisnost.
Sledbenike dovode u poziciju da traže vođstvo i to ne samo za reša-
vanje duhovnih problema već i beznačajnih ili značajnih, ali u intim-
nom smislu (kao npr. koju pastu za zube da koristim, sa kim da sklo-
pim brak, za koga da glasam itd).
Destruktivne sekte svojim sledbenicima usađuju verovanje da
jedino vođa ili sekta imaju monopol na apsolutnu istinu i da jedino od
njih zavisi sreća, životno ispunjenje, itd. Sakrivajući se iza ideje da
šire ljubav i mir u svetu oni često zapravo svojim članovima stvaraju
svest o „mi i oni" odnosima. Najčešći rezultat je paranoičan stav o
svetu koji se nalazi izvan sekte, odnosno neobično ponašanje u kon-
taktiranju sa ljudima iz tog spoljnog sveta.

136
 z a m k e
Kod destruktivnih sekti ličnost je u potpunosti potčinjena
kolektivnim grupnim interesima, ljudi se različitim tehnikama dovode
u stanje da prilagode svoje osobenosti idealima grupe. Intimnost iz-
među članova, a posebno intimnost sa onima koji ne pripadaju sekti
zabranjena je i pod kontrolom, što ima za posledicu smanjenje bilo
kakve komunikacije i postepen gubitak svakog osećaja. I pored toga
što su seksualni odnosi u nekim ekstremnim sektama vrlo česti, a u
nekim potpuno zabranjeni, oni su u bilo kom od ova dva slučaja samo
sredstvo grupnog interesa, a nikako ne služe ličnom zadovoljstvu ili
ispunjenju.
Zdravstveni radnici koji se bave mentalnom higijenom,
psiholozi i psihijatri, kao i roditelji i bivši članovi ovakvih sekti često
ističu drastične i destruktivne promene ličnosti koje su viđene u
mnogim sektama. Kao dodatak negativnim posledicama po članstvo
može da se pomene i odvajanje od porodice (npr. razvod, suđenje o
starateljstvu nad detetom ili tužba dece protiv roditelja).

Razlike između destruktivnih i drugih sekti

Osnovno obeležje destruktivne sekte jeste: autoritatizam pira-

midalnog oblika, sa jednom osobom ili grupom osoba na vrhu koje
pokušavaju da uspostave apsolutnu kontrolu. Koriste se prevarama pri
regrutovanju novih članova (ljudi nisu unapred upoznati sa delat-
nostima sekte, verovanjima i nikada im se ne kaže šta se od njih
očekuje ukoliko postanu članovi). Takođe se koriste tehnike kontrole
svesti da bi se ljudi držali u stanju poslušnosti i zavisnosti. Destruk-
tivne sekte pokušavaju da „kloniraju" ljude, praveći od njih umanjene
verzije vođe sekte, umesto da postanu poštovane ljudske individual-
nosti, odnosno da budu kreativni i da izgrađuju sopstvenu volju. Ne
možemo govoriti o destruktivnoj kategoriji sekte sve dok su ljudi u
stanju da na osnovu slobodne volje odlučuju da li da se priključe dok-
trini grupe ili ne. Postoje još neke destruktivne grupe koje imaju anti-
društvenu delatnost, kao što su KKK, nacisti ili beli rasisti koji otvo-
reno propovedaju mržnju, ali kojima ljudi pristupaju na osnovu slo-
bodne volje.
Destruktivni odnosi i destruktivna nastojanja na izmeni psiho-
logije ličnosti mogu da se odvijaju u okvirima malih grupa (jedna
osoba kontroliše druge osobe) ili u grupama koje postaju političke

137
 z a m k e
sekte i imaju milione građana za sledbenike. Ovakve grupe bave se
osnivanjem verskih i političkih organizacija.

Biblijske grupe

Koji su uzroci tako narastajuće privlačnosti raznih vidova

sekti, kultova, grupa i pokreta? Da li uzrok, sa jedne strane, leži u po-
trebi da se pripada određenoj grupaciji, a sa druge, u traganju za veči-
tim odgovorima? Da li su uzroci hladnoća, materijalizacija i roboti-
zacija našeg svakodnevnog života?
Jedno je sigurno, čovek postaje najusamljenije biće na planeti,
posustao i izgubljen u traganju za svojom duhovnošću i unutrašnjim
svetlom, pristaje na trenutna rešenja i svoje duhovno breme prepušta
veštim manipulatorima. Iako na samom početku možda i nije siguran
u ispravnost grupe ili njenih ciljeva, ipak je linija manjeg otpora uvek
prihvatljivija. Savremena zvanična crkva (hrišćanstvo) već odavno se
ne bavi čovečjom dušom, već nametanjem isključivo strogih dogmi i
kanona i automatizacijom crkvenih obreda. Gde je ona Hristova top-
lina, sveprisutna ljubav, blagost i oprost? Ko će nas povesti ili vratiti
njegovim stazama?
U potrazi za odgovorima na ova i još mnoga druga pitanja,
čovek postaje lak plen. Jedna od psiholoških osnova jeste već apriori
simpatija prema biblijskim grupama. Pojedinac ne može da uvidi ni-
kakvo zlo u grupi ljudi koja tumači i izučava najsvetiju knjigu svih
vremena – Bibliju. Kako bilo koja grupa ili pojedinci koji tragaju za
istinom u Svetom pismu mogu da budu loši ili pak imaju neku zadnju
nameru? Za razliku od istočnjačkih meditativnih grupa, biblijske
grupe pružaju utehu u sopstvenom tumačenju i prilagođavanju religije
najbliže zapadnom čoveku – hrišćanstvu. Sami metodi regrutacije ne
razlikuju se mnogo, možda samo u činjenici da je ovde reč o, za po-
jedinca, poznatim i bliskim stvarima, a samim tim mnogo je teže ra-
zaznati opasnost koja vreba u mnogobrojnim ekstremnim sektama.
Regrut u početku biva privučen toplinom Hristovih reči koje
se kroz vođu iskazuju, ekstatičnom atmosferom kvazioboženih pripad-
nika, dokazima i manifestacijama čuda koje Hrist vrši kroz vođu. Sve
ovo je sasvim dovoljno da se početnikova uverenja učvrste. Na
mnogobrojnim sastancima početniku se, u okviru radnih grupa, tu-
mače i analiziraju suštinske dogme: sveta tajna, raspeće, svetlost i
tama, reč, sveti duh. Sledi priprema za ponovno krštenje i ispovest –

138
 z a m k e
ali ovog puta istinski. Činjenica da se sama organizacija sekte ili grupe
i njihovog vođstva ne poklapa sa biblijskim učenjem za pojedinca je
nevidljiva, jer se raznim primerima, uvek iznova, dokazuje da je lidere
izabrao sam Bog, a to zahteva beskompromisnu poslušnost i slepu
vernost. Veze su prekinute sa svim neistomišljenicima van grupe, sa
porodicom i spoljnim svetom koji je produkt sila tame i gde vrebaju
svakojaka iskušenja. Pojedinac je u potpunosti zaštićen u okrilju grupe
i vođe. Materijalna dobra gube svaki značaj jer su proizvod satane.
Socijalno okruženje je ništa drugo do razvrat, a sam život je pro-
laznost tela. I poslednji ostaci identiteta, sopstvenih misaonih procesa
i svesti pretočeni su u ličnost vođe.

Kanalisanje

Neki od nas imali su priliku da provere mogućnost komuni-

kacije sa duhovima uz pomoć čaše ili tanjira oko kojih su ispisana
slova azbuke. Na konkretna pitanja duhovi su odgovarali pomeranjem
čaše od slova do slova i tako su formirane reči odgovori na postav-
ljena pitanja.
Za ovaj eksperiment (verovatno znate i sami) potrebno je naj-
manje dve osobe i sto sa dovoljnim brojem stolica. Prostorija treba da
bude osvetljena svetlošću jedne sveće koja se nalazi na stolu. Prisutne
osobe stavljaju svoj kažiprst na dno čaše koja je naopako okrenuta.
Oko čaše su, obično na većem komadu papira ispisana slova i brojevi.
U tako pripremljenim uslovima jedan od prisutnih, po imenu,
glasno poziva duha svog rođaka ili prijatelja da im se pridruži. Uko-
liko je duh saglasan on odgovara pokretanjem čaše, odnosno približa-
vanjem određenim slovima i brojevima. Po dobijenoj saglasnosti, za-
interesovana osoba počinje sa postavljanjem pitanja, a duh na isti
način odgovara.
Ako ste nekada sami probali ovakav eksperiment, onda znate
kako sve to funkcioniše, a ako niste, sigurno možete da proverite kod
vaših rođaka i prijatelja.
U zemljama Zapadne Evrope i Amerike česte su TV emisije u
kojima uživo gostuju mediji. Oni, na zahtev prisutnih pojedinaca iz
publike, stupaju u kontakt sa duhovima članova njihove porodice ili
prijatelja i prenose poruke. Ako ste imali prilike da gledate takve emi-
sije videli ste da na konkretna pitanja duhovi izbegavaju da daju di-
rektne odgovore već se više bave suštinom. Naime,identifikuju suštin-
139
 z a m k e
ski problem svojih živih rođaka i prijatelja i daju im savete kako da
prevaziđu postojeće životne probleme.
Pored ove postoji i druga diskretnija varijanta. Manja grupa
odabranih gostiju okuplja se oko medija u nekoj mirnoj i slabo osvet-
ljenoj prostoriji. Na zahtev nekog od gostiju da stupi u vezu sa odre-
đenim duhom, medijum zatvori oči. Sedi tako minut ili dva „udišući
snagu” za kratkotrajno putovanje. Iznenada, neka druga ličnost ih pre-
uzima i neki potpuno strani glas progovori iz njega.
Kanalisanje je fenomen kada, inače, obični ljudi dozvoljavaju
da ih preuzmu ili da na neki način primaju poruke od drugih ličnosti i
da ih tom prilikom te druge ličnosti koriste kao kanal za komunika-
ciju. Odatle i potiče naziv medijum ili kanal.
Aktivnost „kanalisanja", ako se shvati u širem smislu koji
podrazumeva zaokupljenost stanja duha uopšte, može da se prati od
najranijih vremena i civilizacija. Prihvatanje animizma (verovanje da
je duh prisutan u celokupnoj prirodi, uključujući i biljke, unutrašnjosti
predmeta i u godišnjim dobima) ili obožavanje predaka omogućili su
da u primitivnim kulturama dođe do razvoja spiritizma. Čak i na ovom
nivou u primitivnim kulturama postoje pokušaji duhovne kontrole
kroz šamanizam (aktivnosti plemenskog vrača koji pokušava da stavi
pod svoju kontrolu prirodne sile, odnosno duh prirode). „Kanalisanje"
nalazimo i u starim religijama Egipta, Indije i Bliskog istoka, ali, ipak,
posvetićemo više pažnje odnosu Biblije prema ovoj temi.
Zapovesti date Mojsiju posle egzodusa iz Egipta (oko 1400.
godine pre n.e.) izričito zabranjuju komunikaciju sa „duhovnim
medijima" ili posećivanje onih koji „istražuju smrt". U Starom zavetu
je predviđena smrtna kazna i za medijuma, a i za onoga koji je od
medijuma potražio savet. Iz tih razloga, prvi kralj Izraela Saul kažnjen
je smrtnom kaznom. Sedam stotina godina posle gore sinajske, u vre-
me proroka Isajije, zabrana je još bila na snazi. Onima koji traže
odgovore od „vrača i gatara" postavljeno je oštro pitanje: „Ne treba li
narod da pita Boga svojega? Zar da pitaju mrtve mjesto živijeh?"
U vreme nastanka Novog zaveta opsednutost i kontrola duho-
vima postali su prihvatljiva realnost. Hristove aktivnosti na izgonu
„bijesnih" i „nečistih duhom" često se pominju u Novom zavetu. Hrist
je tražio od svojih apostola da izgone demone i ovlastio je mnoge od
svojih učenika da to učine. Ranohrišćanska crkva nastavila je sa prak-
som progona demona. Zanimljiv je događaj u vezi sa „kanalisanjem",

140
 z a m k e
a javlja se u šesnaestoj glavi Djela svetijeh apostola. Kada je Pavle
sreo robinju „koja imaše duh pogađački i vračajući donašaše veliki
dobitak svojijem gospodarima”, apostol se okrenuo i rekao duhu:
„Zapovjedam ti imenom Isusa Hrista, iziđi iz nje. I iziđe u taj čas.
„ Ovde se krije zanimljiv odnos prema proročanstvu. Ono nije
prirodna osobina niti je robinja koristila prevare da bi donosila
bogatstvo gospodarima, jer kada je Pavle isterao duha iz nje robinja je
izgubila sposobnost da stiče bogatstva za gospodare. Da je ona imala
prirodan talenat ili da se služila prevarom njene sposobnosti bi se
nastavile i posle izlaska duha iz nje. U svakom slučaju ovo nije bila
osobina koju je gospod želeo u njenom životu i autoritetom Hristovim
ova moć je neutralisana.
Vekovima je u okviru monoteističkih kultura komunikacija sa
duhovima obično bila ograničena na duhove božanskog porekla (Bog,
Hrist, jedan od anđela itd.). Muhamed je imao multipne odnose sa
arhanđelom Gavrilom, čije su poruke predstavljene u Kuranu. U sred-
njem veku mistici rimokatoličke crkve često su viđali Hrista i Devicu
Mariju.
Emanuel Svedenborg (1688–1772), briljantni metalurg, pro-
nalazač i naučnik osamnaestog veka, napustio je svoju vrlo uspešnu
karijeru i posvetio se spiritizmu. Tvrdeći da je u kontaktu sa anđelima
napisao je mnoge rasprave i komentare. Imao je veliki uticaj na
stvaranje spiritističkih kultova među intelektualcima Amerike i Evro-
pe u XIX veku.
Meri Bejker Edi često je pokušavala da razdvoji hrišćansku
nauku (čiji je inače osnivač) od spiritizma. Ipak, ona sama je nastupa-
la kao „kanalisana" neposredno pre „otkrića" hrišćanske nauke, 1866.
godine.
Kanalisanje je otpočelo u SAD sredinom devetnaestog veka,
zajedno sa razvojem spiritizma, pokušajem da se komunicira sa duho-
vima umrlih.
Istoričari, gotovo u isti glas, stavljaju početak spiritističkog
pokreta u SAD u 1848. godinu i to u mesto Hajdsvil, država Njujork, i
ovaj početak se dalje vezuje za imena sestara Margaret i Kejt Foks.
Margaret je imala 14, a Kejt 11 godina kada su prvi put čule čudne
zvuke i od tada poHMčinje njihova burna spiritualistička karijera.
Sestre su održale bezbroj seansi u kojima su duhovi umrlih kucanjem i
prostim šiframa odgovarali na pitanja. Postale su vrlo slavne. Požar

141
 z a m k e
spiritizma širio se čitavom Evropom i u SAD, a naročito u Engleskoj
gde je čak i kraljica Viktorija imala konsultacije sa nekoliko medijuma
u nadi da će stupiti u vezu sa svojim pokojnim mužem princom
Albertom, umrlim 1861. godine. Godine 1855. izdate su prve nacio-
nalne spiritističke novine u Engleskoj, a 1866. nacionalna konferencija
spiritista SAD, održana na Rod ajlendu, izdala je proglas u kome
nalaže građanima da napuste sve hrišćanske crkve i da se ukine bogo-
slovija. Seanse su održavane u Beloj kući u Linkolnovo vreme, a
poznati učesnici spiritističkih seansi bili su kanadski premijer King
Makenzi, britanski premijer Vilijam E. Gledston, ser Artur Konan Dojl
(pisac avantura Šerloka Holmsa), ser Vilijam Kruks, britanski naučnik,
i mnogi drugi. Pisac Dojl je čak smatrao da hrišćanstvo treba
modifikovati i da je spiritualizam preokret u istoriji ljudske rase.
Manje je poznato da je Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle),
poznat kao „književni otac" Šerloka Holmsa, autor i knjige o spiri-
tizmu „A history of Spiritualism" (Istorija spiritizma), objavljene u
Londonu, 1926. godine.
Udarac spiritizmu zadale su sestre Foks, kada su javno priz-
nale da su decenijama varale svoju publiku. Nešto kasnije one su opo-
vrgle svoje prethodno priznanje da je spiritizam prevara. Tada su
tvrdile da stvarno komuniciraju sa mrtvima.
Veliki udarac spiritualizmu u XIX veku zadao je i čuveni
mađioničar Heri Hudini koji je u svojoj autobiografiji objavljenoj
1924. godine objasnio mnoge prevare i način na koji su se obavljale,
što je bio proizvod njegovog tridesetogodišnjeg istraživanja komuni-
kacije sa mrtvima.
Spiritizam se odvijao u tri pravca: racionalistički ogranak
(snažno antihrišćanski), prosečan (umereno antihrišćanski) i treći –
ekstremno religiozni ogranak. Nije sve tako negativno u istoriji spiri-
tualizma u XIX veku – on je, naime, dao podsticaj za značajne studije
iz oblasti parapsihologije.
Teško je tačno utvrditi kada je došlo do početaka modernog
kanalisanja, ali autor smatra da bi to mogao biti trenutak kada je
pokojna Džejn Roberts (umrla 1984) počela da bude”kanal” za set
materijal. Džejn, po zanimanju domaćica i pisac, prvo se suočila sa
setom u jednom spontanom eksperimentu septembra 1963. godine.
Džejn je izjavila: „Fantastična lavina radikalnih i novih ideja sa
velikom snagom sručila se u moju glavu". Džejn je transmitovala svoj
materijal više od dvadeset godina sa zadivljujućom doslednošću i u
142
 z a m k e
skladu sa filozofijom novog doba (stvarnost se sastoji od naše svesti,
itd). Džejn Roberts je prvi savremeni kanalizator koji je doživeo opštu
prihvaćenost tokom sedamdesetih godina i od tada se broj literature o
kanalisanju i ljudima koji se bave ovim umnožio do razmera nacio-
nalne katastrofe. Osnovna razlika između spiritističkih seansi koje su
bile prethodnica kanalisanja i samog kanalisanja sastoji se u tome što
su se spiritisti koncentrisali na seanse u kojima nije postojao samo
efekat komunikacije sa duhom ili više njih, već su bili važni i razni
drugi efekti: prigušeno svetlo, levitacija, kretanje stola i čaša i druge
„natprirodne" manifestacije. Moderni „kanalizatori" sve što rade rade
uglavnom pod jakim jasnim svetlom na nekoj pozornici i jedina vi-
zuelna manifestacija jeste trenutak kada neka strana ličnost ovlada
kanalizatorom. Ovo je verovatno stoga što danas niko ne ulazi u rizik
otkrivanja lakih i jeftinih prevara. Došlo je i do značajne promene u
samoj temi seansi. Spiritisti su, naime, težili da publici dokažu da
postoji život posle smrti i da njihovi voljeni koji su umrli borave
srećno i veselo na nekom drugom mestu ili dimenziji. Prilikom kanali-
sanja fokus je sužen na nešto drugo: ovde se komunicira sa „višom
inteligencijom" koja nam se javlja da bi nas naučila istini i kako da
prevaziđemo realnost i postignemo samoispunjenja. Posledica je da
„kanalisanje" praktično ima pet postavki: mi smo svi bogovi, smrt ne
postoji, stvarnost je proizvod naše svesti, napredak je naše pravo i mi
možemo „imati sve" i mi moramo spasiti Zemlju od nuklearne ili
ekološke katastrofe.
Poslednja tačka je posebno zanimljiva za one koji imaju
kontakte sa NLO-ima i koji telepatski komuniciraju sa „svemirskom
braćom" (ovo je njihov termin). Oni smatraju da će zbog nuklearnih
proba doći do smetnji u rotaciji Zemlje, pa će posledica biti neka vrsta
međuplanetarne katastrofe. Braća iz svemira su takođe vrlo zabrinuta
za ekologiju.
Bez obzira na navedene razlike, i kanalizatori i spiritisti su sa-
glasni u tome da je tradicionalni hrišćanski koncept Boga pogrešan i
lažan i u vezi sa tim među njima nikad nije bilo dileme.
Kanalisanje je postalo jedna od glavnih osobenosti pokreta
novog doba potiskujući lečenje travama, astrologiju itd. Kao integralni
deo nju ejdž pokreta, kanalisani se množe geometrijskom progresijom
u poslednjih petaestak godina.
Praćenje ovog pokreta gotovo je nemoguć zadatak. Njegov
uticaj se širi na mnogo načina: preko radio i TV intervjua, privatnih
143
 z a m k e
seansi kanalisanja, distribucije kaseta, iznajmljivanja i prodaje video
kaseta, kroz časopise, masovnim seminarima, konferencijama i obja-
vljivanjem bezbroj publikacija iz oblasti kanalisanja. Zarada od svih
ovih aktivnosti je ogromna.
Jedna od poznatijih „kanalisanih" osoba jeste J. Z. (Džudi
Zebra) Vitez. Ona prenosi poruke Ramte, poznatog i kao „Ram", bića
koje je staro 35.000 godina i koje je između ostalog izmislilo veštinu
ratovanja. Interesantan je opis „Rama" koji je dao Martin Gardner:
„Polako je uvideo da je deo Boga kojeg mrzi. Posle 63 izvantelesna
iskustva njegovo telo vibrira brže od svetla i on postaje celina sa
vetrom. Na planini Indus u Tibetu on se uzdigao do sedmog neba i
sjedinio se sa Bogom. On sada pripada „bratstvu nevidljivih" nadbića
koja nas vole i čuju naše molitve. Ovo „nadbiće" učinilo je „kanali-
sanu" J. Z. Vitez višestrukim milionerom, a ona je autorizovala prava
na „Ramu" i tako pokušava da spreči nekog drugog da ga „Ram"
„kanališe".
Peni Tores i Džeš Pursel su dva najpoznatija rivala J. Z. Vitez.
Peni je „kanal" za Mafua, „visoko uzdignuto biće iz sedme dimenzije
koje je poslednji put viđeno na Zemlji kada se reinkarniralo u gubavca
u Pompeji u prvom veku n.e. „Zanimljivo je da Mafu isto kao i Ram
govore engleski sa slovenskim akcentom. Džeš Pursel je kanal za
Lazarisa, „grupno biće" koje je iznad vremena i prostora i koje se
nikada nije otelotvorilo u našoj dimenziji. Inače, Lazaris ima govornu
manu.
Broj bića koja se kanališu zaista je nemerljiv. “Spirit speaks”
(Govori duhova) je dvomesečni časopis koji izlazi u Kaliforniji i pred-
stavlja svojevrsni pregled poruka koje prenose „kanalisani". Neki od
redovnih priloga uključuju i poruke Dong Hau Lija (tibetanskog mo-
naha koji se poslednji put reinkarnirao pre 2600 godina), zatim Gabri-
jela (anđela), Piblesa (škotskog lekara iz devetnaestog veka) i Zuša
(bestelesno biće sa Alfa Kentaurija).
Neke kanalisane osobe tvrde da predstavljaju različite aspekte
ljudskog uma ili kolektivne svesti čovečanstva. Isto tako oni tvrde da
predstavljaju Svetog duha, problematične utvare, duhove životinja i
biljaka (delfina,drveća ili cveća), multipne ličnosti, stanovnike mitskih
kultura (Atlantide, Lemurianci) i idu čak dotle da prenose poruke
stranih kompjutera koji će postojati u budućnosti. Jedan deo kritičara
koji prate ovu oblast prosto ne može da se otrgne utisku da je ozbiljno
ugrožen razum celokupne američke nacije.
144
 z a m k e
Profitabilne grupe

Pod poslovno-komercijalnim grupama gotovo uvek se pod-

razumeva sistem multi - level marketinga. Pristalice ovog načina pro-
daje svoj sistem nazivaju i marketing sistemom 21. veka. Za njega
tvrde da je najprogresivniji način plasmana robe i usluga. Suština
ovog marketinga svodi se na pokušaj da se zaobiđe klasični način
prodaje.
Klasični način podrazumeva učešće niza posrednika između
proizvođača i potrošača. Ako je fabrička cena jednog proizvoda 40
dinara, kada se ugrade svi posrednici (i normalno takse) potrošač taj
isti proizvod dobija za 100 dinara. Sistem multilevel marketinga
eliminiše klasične posrednike i na taj način zadržava za sebe razliku
od 60 dinara. Ako, recimo, kupujete robu na ovaj način umesto da je
platite 100 dinara ona će vas koštati 70, dok će preostalih 30 dinara
zaraditi „dobavljač”, normalno pod uslovom da ste platili godišnju
članarinu. Međutim, ako niste zadovoljni ovom uštedom nudi vam se
mogućnost da se pridružite organizaciji i svojim aktivnim učestvo-
vanjem, ne samo da cenu proizvoda još više snizite, već vam se otva-
raju i mogućnosti značajne zarade.
Kao tipični predstavnici sistema multilevel marketinga na
našim prostorima pojavljuju se Amvej, Herba lajf, Kirbi itd.
U mnogim izveštajima prisutna je dilema: da li se ove organi-
zacije mogu svrstati među određene sekte. Odgovor naravno nije jed-
nostavan, ali se ipak sa dosta pouzdanosti može tvrditi da zbog ko-
rišćenja metoda kontrole uma i psiholoških pritisaka ove organizacije
funkcionišu na istim principima kao i mnoge druge destruktivne sekte
odnosno grupe. Primera radi, razmotrićemo detaljnije slučaj američke
firme Amvej.
Snabdevači (distributeri) Amveja u SAD ostvaruju profit pro-
dajom proizvoda koji se nalaze u katalozima firme. U 1998. godini
Amvej je ostvario obrt od 57 milijardi dolara i te godine je oko tri
miliona ljudi učestvovalo u raznim akcijama firme.
Amvej postoji na američkom tržištu više od 40 godina. Pede-
setih godina ovog veka sinonim za organizaciju predstavljali su trgo-
vački putnici koji trče od vrata do vrata i nude kozmetička sredstva i
sredstva za higijenu. Sredinom sedamdesetih organizacija je okupila
poslovne ljude sa željom da se američko tržište snabdeva na najefi-

145
 z a m k e
kasniji način. Devedesetih nastaje sistem kupovine „iz fotelje" i do-
stava svega i svačega na kućna vrata uz povoljne načine plaćanja.
Sredinom 1999. godine najćešći slogan firme bio je da ona pruža
jedinstvenu priliku poslovnim ljudima.
Jedan od najčešćih vidova ostvarenja profita u Amveju zas-
novan je na sasvim jednostavnoj prevari. Njihova uobičajena parola
„Mi ne možemo da zaradimao dok vi ne zaradite" predstavlja dobro-
došlicu novim snabdevačima i prodavcima. Prevara se sastoji u tome
što sa većinom novih poslovnih partnera vodeći ljudi firme ostvaruju
profit gotovo u trenutku pristupanja novopridošlih u okrilje Amveja.
Ukoliko želite da se, na samom početku, dosledno pridržavate
pravila rada firme prvo morate da se snabdete knjigama, audio i video
kasetama i drugom sličnom opremom. Drugim rečima, firma Amvej
prodaje svojim novim saradnicima opremu pomoću koje se stiču
znanja o osnovama poslovanja i pravilima ponašanja. Na pitanje – da
li je kupovina „opreme" neophodna – dobija se odgovor da nije, ali da
ta oprema predstavlja važan činilac uspeha u poslovanju. Ne prođe
mnogo vremena pre nego što novopridošli član počinje da kupuje
opremu ne pitajući za cenu ili njenu svrsishodnost. Naravno da
kupovina ove opreme nije bila niti jeste obavezna za svakog od tri
miliona članova porodice Amveja, ali je osnova ostvarivanja profita za
nekolicinu na vrhu piramide.
Ovaj prvi korak ima svoj značaj ne samo u profitnom smislu
za firmu, već predstavlja i prvi korak prema (u literaturi dobro
poznatoj) kontroli okruženja. Kontrola okruženja je nezaobilazan
proces u radu svih destruktivnih sekti i sastoji se od raznih grupnih
dešavanja sa ciljem da se stvori osećaj pripadnosti, psihološki pritisak,
odvajanje od porodice i prijatelja i slično.
Zapitajmo se, za trenutak, o čemu je zapravo reč, o čemu go-
vore brošure, video i audio kasete i druge knjige koje Amvej prodaje
svojim članovima. Većina je iz oblasti psihologije uspeha, odnosno
sadrži uputstva kako treba raditi i ponašati se. Nema ni jednog primera
u kome se objašnjava tehnika poslovanja, daje uputstvo za poslovni
uspeh ili kakvo ekonomsko objašnjenje. Naveščemo nekoliko indika-
tivnih naslova: „Ne dozvolite da vam iko ukrade snove", „Tajna
življenja je tajna davanja", „Mentalitet milonera", „Kako porodica
može da spreči uspeh". Autor ovih brošura je izvesni Dekster Džeger
– dijamant.

146
 z a m k e
Sledeća faza ne donosi direktnu materijalnu korist, ali je
važna za određivanje kasnijeg statusa novog člana. Ova druga faza
sastoji se od razgovora novog člana sa nekim od dijamanata ili sma-
ragda, odnosno sa visoko kotiranim ličnostima u hierarhiji Amveja.
Razgovori mogu da budu grupni u vidu predavanja ili pojedinačni. U
toku predavanja dijamant ili smaragd ponavlja i ističe važnost kupo-
vine opreme, patnje kroz koje je prošao na početku karijere i naravno
obećava nagradu u vidu statusa za svakog ko se pridržava pravila. Ako
su pravila doprinela statusnom i finansijskom uspehu svakog dija-
manta i smaragda tako će isto biti i sa svim novim pripadnicima Am-
vej porodice koji se u potpunasti pokore. Ono što tom prilikom neće
izneti jeste činjenica da je većina dijamanta i smaragda stigla do svog
statusa pre više od pet godina (nije poznato mnogo novih naimeno-
vanja u poslednje pola decenije) i da je došlo do mnogih promena u
društvu i u samoj Amvej firmi u tom vremenskom razdoblju.
U toku pojedinačnih razgovora sa nekim iz višeg hijerarhij-
skog sloja firme, novopridošli dobija detaljne podatke o načinu rada,
pravima, obavezama i planiranju. Tom prilikom novopridošli iznosi
svoje snove i želje koji će kasnije ako bude trebalo biti iskorišćeni
protiv njega. Razgovara se, naime, o lepom i udobnom životu, pose-
dovanju luksuznog automobila, kuće ili stana, omogućavanju najbo-
ljeg školovanja za decu, napuštanju posla od 7 do 15 časova i slično.
Ukoliko novi član u kasnijem radu počne da pokazuje nezadovolja-
vujuće rezultate ili čak razmišla o napuštanju Amveja suočiće se sa
specifičnim načinom slamanja svesti u vidu neprestanog ponavljanja
pitanja: „Da li si ti stvarno želeo ona kola ili onu kuću? Da li si
stvarno hteo da omogućiš detetu bolji život?„ itd. Pretpostavljeni tada,
zapravo, naziva pridošlicu lažovom postavljajući ga u sitaciju da ovaj
reaguje sa „Ne, ja nisam lažov, ja hoću svojoj deci da obezbedim
budućnost!" Konstrukcija ovakve situacije ima samo jedan cilj: ako
želite da ostvarite svoje snove vi prvo morate da se potčinite Amveju,
a ukoliko to ne želite, kakva ste to ličnost kada ste se sami kleli u to
ranije. Malo je ljudi koji u tim okolnostima mogu da imaju svest da
postoji još mnogo načina da se ostvare snovi, osim pokoravanja zahte-
vima Amveja, jer pažljivo odabrani „pretpostavljeni" stoji ispred vas i
obrađuje vas oprobanim metodama.
U mnogim sektama postoji razrađena metoda tumačenja uče-
nja sekte kao oprobane nauke. U slučaju Amveja to se odnosi na
objašnjenje da je način poslovanja firme zasnovan na duboko prouče-

147
 z a m k e
nim naučnim metodama. Razlog ovakvih stavova je nametanje svesti
da naučni metodi na kojima je zasnovan rad firme donose uspeh
velikom broju ljudi, pa ako to ne funkcioniše kod vas onda nije greška
u naučnom metodu nego se vi ne trudite dovoljno. U psihologiji se
ponekad ovaj metod naziva „okrivljivanje žrtve". Drugim rečima:
nedovoljno uspešna slamanja svesti idu u pravcu nametanja stava
„nije ni čudo što nisi uspeo kada se ne pridržavaš tačno i dosledno
naše nauke", ili “ukoliko sistem za uspeh kod tebe ne funkcioniše,
onda ti ne radiš kako treba i šta treba.”
Jedna od karakteristika po kojima je način rada Amveja sličan
radu u sektama jeste izmena jezika koji se koristi u okviru grupe.
Naime, u sektama dolazi, prvenstveno zbog osećanja pripadnosti, do
forsiranja izmena načina govora i nametanja novog načina izraža-
vanja. Razlozi za ovo su mnogobrojni, a na ovom mestu potrebno je
istaći samo neke: nova terminologija služi da zameni složene misli i
ideje kratkim jednostavnim frazama. Time se postiže mnogo veća
mogućnost manipulisanja pripadnikom sekte i gradi se nevidljivi zid
(poređenje odomaćeno među stručnjacima) između članova grupacije
i spoljnjeg sveta. Usvajanje „novog jezika" ima taj efekat da sledbe-
nici zapravo uče kako da ne misle. Posle izvesnog vremena normalni
način izražavanja i u časovima slobodnog vremena postaje prepun
Amvej termina i fraza. Kolege sa posla mogu da se razumeju, ali za
ostali neupućen svet mnogo toga je potpuno nerazumljivo. Ovo daje
utisak pripadnosti nekoj elitnoj organizaciji i stvara se osećaj da se
učestvuje u nečem važnom i nesvakidašnjem. Primer: ponekad se
umesto određenog postupka koristi ime nekog dijamanta. Tako umesto
da se kaže: „novog člana sam obučavao" koristi se: izraz „ ja sam ga
bošortirao" ili „sutra treba da bošortiram onog novog". Ovaj izraz je
nastao po imenu dijamanta Boa Šorta.
Bo Šort je autor niza edukativnih audio i video kaseta u
Amveju.
Postoje mnogi primeri za određivanje načina rada destruktiv-
nih sekti u okviru Amveja. Možda je najindikativniji primer kako se
postavke destruktivnih sekti primenjuju na čisto ekonomskim pita-
njima u Amveju. U ovom izveštaju takva analiza bi zauzela previše
mesta.
Neoistočne grupe
Sekte, kultovi i društva bazirani na istočnim filozofskim i
148
 z a m k e
religioznim principima osmišljeni su tako da su najpogodniji za priv-
lačenje pažnje mladih ljudi. Mladi im pristupaju delom iz nepozna-
vanja i privlačnosti mistike orijenta kao mogućeg rešenja njihovih
problema koje zapadna civilizacija nije u stanju da prevaziđe, zbog
odličnog i jednostavnog marketinga, koji je dostupan svakom putem
svakodnevne štampe i mnogobrojnih časopisa. Uglavnom se
reklamiraju zdravi načini i pristupi rešavanju problema koji muče
skoro svakog drugog čoveka na ovoj planeti. Reklamirani načini su:
meditacija, joga vežbe, drugačije tumačenje prirodnih zakonitosti, a
sve sa ciljem da se poboljša pamćenje, smanji stres, lakše uči, srećnije
i punije živi u skladu sa prirodom kao i da se uklone manje
zdravstvene tegobe.
Ključ leži u tome što se sama društva, poput recimo pokreta
Transcedentalne meditacije (TM Mahariši ideologija) ne predstavljaju
kao religija, filozofija ili stil života nego kao “ vizije mogućnosti„.
Regrut, privučen ovim neobavezujućim a obećavajućim društ-
vom, započinje svoj, često i bespovratni, put ka jednoj od manipula-
cija ljudskom svešću.
Nakon početnih koraka upoznavanja sa članovima, kurse-
vima, predavanjima raznih kreativnih radionica koje vode ljubazna i
nasmejana lica instruktora, započinje sistematska razgradnja ličnosti.
U većini slučajeva nakon prvih nekoliko nedelja blagostanja počinju
sugestije da se na neko vreme prekine sa čitanjem štampe, gledanjem
televizije, praćenjem radio programa ili telefonskim pozivima. Ovi
zahtevi se opravdavaju time što će ovaj period izolacije od socijalnog
okruženja pružiti maksimum blagostanja i mogućnost bržeg učenja i
prosvetljenja. Jedan od osnovnih koncepta ovakvog zahteva jeste
rasterećenje od stresa, jer stres zamagljuje proces razmišljanja. Regruti
već u ovoj fazi počinju da prolaze kroz osećanja euforije sa kratkim
periodima disocijacije, depersonalizacije, zbunjenosti, iritacije i prob-
lema sa pamćenjem. Ovo je i period kada vešti instruktori počinju da
zahtevaju krajnju tajnost od svojih regruta. Regrut se u ovim momen-
tima oseća posebno i smatra sebe jednim od izabranih na putu ka
prosvetljenju. Neprimetno, on je prekinuo svaki kontakt sa svojim
prethodnim okruženjem počevši od porodice pa preko prijatelja do
svih socijalnih i kulturnih zbivanja. Strah od odbacivanja grupe i želja
za dokazivanjem pripadnosti poslednja su barijera svesti koja je sru-
šena. Sada započinje period beskrajnih ponavljanja i automatizacija
određenih vežbi, apsolutna izolacija i polarizacija u odnosu na spoljni

149
 z a m k e
svet, jer jedino to okruženje je ono koje ima rešenje za sve probleme.
Gledano na ovaj način sve ovo deluje krajnje jednostavno, a u suštini
je reč o procesu koji traje godinama, gde vođe manipulišu činjenicama
i životima, a u ime tako tražene duhovnosti.

Nju ejdž pokret

Ovaj pokret nije povezan u neku čvrstu organizaciju (nema

hijerarhiju). Razvija se kao način života i verovanja i u najširem
smislu priprema ljude da prihvate zakone novog svetskog pokreta.
Najvažniji istorijski preduslovi (osnove) nju ejdž pokreta su:

Spiritizam (grana okultizma koja potvrđuje realnost nevidlji-

vog sveta i ljudske besmrtnosti kroz komunikaciju sa dušama umrlih) i
druge paranormalne pojave: telepatija, astralna projekcija, prekogna-
cija, telekineza, hodanje po užarenom uglju itd.

Nova misao. Jedan od idejnih tvoraca nove misli je Franc

Anton Mesmer, otac hipnotizma. Kod pacijenata je izazvao stanje
transa u kome su značajno postajali podložni sugestiji. Naglo je po-
čelo izučavanje „novih” mogućnosti energije mozga. Nastala je nova
teorija po kojoj svako može da ima šta god zaželi, pod uslovom da
stalno i samo na to misli.

Teozofija – ključnu ulogu je odigrala Helena Petrovna Blabat-

ska, ujedinjujući zapadni okultizam i istočni misticizam i tako stvara-
jući teoriju „evolucije duha”.

Psihoanaliza. Sigmund Frojd i Karl Jung (kao i okultisti) zak-

ljučuju da normalno stanje svesti čoveka nije odraz istine i zato
nastoje da prodru u podsvest.

Orijentalna tradicija – dolazak misionara (gurua) sa Istoka na

Zapad, praktikovanje joge, itd.
Magija – bela, crna i veštičarstvo
Od 1900. godine počinje serija naučnih otkrića koja daju pot-
poru istočnom misticizmu. Ajnštajnova teorija daje potpuno nov prilaz
tumačenju prostora, vremena i njihovog odnosa prema energiji, gravi-
taciji i brzini svetlosti. Konačno, uvođenje kvantne fizike, otkriće
najsitnijih čestica (struna) i antimaterije, potpuno zbunjuju crkvu. Nov
150
 z a m k e
prilaz tumačenju nastanka i pojava u svemiru (osnovni zakon nepred-
vidljivosti, pulsiranje svemira, crne rupe, teorija velikog praska –
nastanka svemira, itd.) izgleda da je zbunio sve osim najodgovornijih
ljudi u Vatikanu koji, iako ne uspevaju da za to pronađu objašnjenje u
Bibliji, formiraju svoje posebne naučnoistraživačke timove koji po-
činju da vrše užurbano razna istraživanja iz tih oblasti. U Vatikanu se,
navodno, nalazi jedna od najopremljenijih laboratorija za svemirska
istraživanja.
Zvanične – moćne crkve počinju da vrše pritisak na države
kako bi se zataškali podaci dobijeni svemirskim istraživanjima, a po-
daci o „susretima treće vrste” (kontakti sa vanzemaljcima) odmah se
proglašavaju pojedinačnim ili masovnim halucinacijama.
Jedan deo manjih crkava doslovno tumačeći Bibliju ne uspeva
da otkrije osnov za najnovija otkrića te počinje da ih poistovećuje sa
samim sotonom i njegovim delima. Za razliku od njih, pobornici is-
točnog misticizma slave svoju veliku pobedu jer je nauka napokon
dokazala ono što oni odavno „znaju”. Ovaj odnos između nauke i reli-
gije možemo najbolje da sagledamo na primeru – eksperiment Del
pas.
Gotovo sve grupe koje praktikuju istočni misticizam „uzurpi-
raju celokupnost i integritet Boga” tvrdeći da se u svakom čoveku
nalazi deo Boga, čak i u životinjama i biljkama. Svi oni imaju dušu
koja u času smrti napušta telo i prema zaslugama (karmi) odlazi u
drugo telo – čoveka, životinje ili biljke.
Eksperiment Del pas dokazao je, uz pomoć posebno prilago-
đenih detektora laži da biljka – svedok emotivno reaguje na osobu
koja je „povredila” drugu biljku u istoj prostoriji.
Eksperimentatori su išli i dalje. Osobe kod kojih je konstato-
vana smrt (prestanak funkcije mozga i srca) izložene su aparatima za
merenje tih aktivnosti. U prvih nekoliko časova instrumenti su miro-
vali, a zatim su (nakon različitih perioda, ali svi u roku od 49 sati) u
jednom momentu beležili izuzetno snažno energetsko pražnjenje. Tela
merena pre i posle toga bila su lakša za oko 250 grama. Dakle, po tu-
mačenju istočnog misticizma, ne samo da je dokazano postojanje duše
već je određena i neka od njenih dimenzija (težina).
Pokret vrlo brzo ulazi i u politiku stavljajući u prvi plan
ekološka pitanja – partije zelenih. Međutim, ni ministarstva odbrane
pojedinih zemalja ne kasne. Tako, u SAD, rezultati vojnoistraživačkih

151
 z a m k e
projekata na meditaciji, biofidbeku, psihičkim fenomenima i alterna-
tivnoj medicini, postaju poznati nakon 1980. godine formiranjem
Prvog zemaljskog bataljona, koji, navodno, sačinjava (breinčajld) in-
telektualno najsuperiornija grupa „mislećih tenkova”, poznatih po
imenu Delta fors. Pripadnici ove jedinice su navodno postigli savršen-
stvo u ratničkim veštinama koristeći metode najnovijih naučnih
otkrića. Pojavu Delta forsa pratila je neviđena medijska propaganda.
Oduševljenje celokupne američke javnosti podstaklo je nov projekat
stvaranja ratnika monaha obučenih za psihički rat (čitaju misli, beste-
lesno se kreću, prolaze kroz objekte itd).

Satanske grupe

Osnivač modernog okultizma u koji spada i satanizam jeste

Alister Krauli. Pripisuju mu se i mnoga druga dostignuća u ovim
oblastima. Rođen je 1875. godine u porodici veoma privrženih sled-
benika jedne puritanske hrišćanske sekte. Kasnije će on objašnjavati
svoje akcije kao protest protiv religije o kojoj je naučio sve u detinj-
stvu, a naročito u oblasti seksa. Njegova majka uporno ga je zvala
„Zver" i ovo ime dobio je po „zveri 666" koja se pominje u religijskim
tekstovima. Ovaj nadimak je na kraju potpuno usvojio.
Kao veoma obrazovan pesnik, planinar i pisac mnogih dela
koja podrazumevaju pornografiju i sadomazohizam, zapravo je pro-
našao sebe tek u oblasti okultizma. Godine 1900. uveden je u herme-
neutički red „Zlatne zore". „Zlatna zora" je britansko udruženje koje
se bavi magijom i okultizmom i teoretski sledi učenje svog osnivača
gospođe Helene Blavacki.
Za vreme boravka u Kairu 1904. godine objavio je knjigu u
kojoj sažeto iznosi okultne tirade i nazvao je „Knjiga zakona". U ovoj
knjizi iznesene su mnoge tvrdnje koje će kasnije postati osnovni ele-
menti crne magije i satanizma u 20. veku.
Učestvovao je u osnivanju mnogih redova kao što je red Ori-
jentalnih templara, i sl. od kojih mnogi i danas postoje. Tajne učenja
nekih od ovih redova zahtevaju i korišćenje seksualne magije koju je
sam Krauli upražnjavao sa prostitutkama, decom i muškarcima. Titulu
magusa stekao je 1916. godine (vrlo visok čin u oblasti okultizma) i to
za vreme rituala u kome je žrtvovao žabu i objavio svoj trijumf nad
Isusom Hristom. Posle Prvog svetskog rata ustanovio je „manastir" na
Siciliji gde je upražnjavao svoje dve omiljene aktivnosti: ritualni seks

152
 z a m k e
i upotrebu droge. Postojale su glasine o zlostavljanju dece u „manas-
tiru", za šta su on i njegovi sledbenici optuženi 1922.godine. Umro je
1946. godine, ali njegov uticaj na sledbenike „crne magije" neshvat-
ljivo je veliki i danas.
Hipi kultura šezdesetih godina 20. veka stvorila je mnogo
načina mističnog i magijskog razmišljanja. Naravno da nisu svi ovi
pokreti imali za cilj mir, ljubav i moć cveća. Poznat je slučaj da je
prekomerno korišćene LSD-a dovelo mlade ljude u članstvo takvih
„porodica" kao što je ona Čarlsa Mensona. Menson nije bio tradicio-
nalni satanista. Veći deo njegove „filozofije" bilo je u suštini kopija
nekih poznatijih i priznatijih učenja, ali neki članovi njegove „poro-
dice" verovali su da je on u isto vreme i Hristos i satana. Ovakvo
shvatanje zapravo je odjek jedne od osnovnih ideja grupe koja se
naziva „Crkva sudnjeg dana" i koja je imala mnogo uticaja na Men-
sona.
Grupa je nastala od ranije grupe koja se nazivala „Kompul-
zivni analizatori" i koja se pojavila u Engleskoj 1964. godine. Ova
grupa privukla je u svoje okrilje bogate i mlade ljude koji su imali
dobre položaje u svetu biznisa, zabave, pa čak i u vladi. Oni menjaju
svoje ime i sele se u Meksiko 1966. godine, ali pošto je uragan uništio
njihovo središte, mnogi članovi sekte vratili su se u Englesku, a potom
se preselili u SAD. Tamo su nastavili da okupljaju članstvo i to kako
bogate članove društva, tako i siromašne.
Filozofija grupe uči da su Hrist i satana zapravo odbacili
svoju netrpeljivost i da u skoroj budućnosti treba da ujedine snage sa
ciljem da dođe do kraja sveta. Tom prilikom Hrist treba da sudi ljud-
skom rodu, a satana treba da bude izvršitelj na tom sudu. Članovi
sekte mogu da izaberu da budu sledbenici Jehove, Lucifera ili satane. I
pored toga što im je ostavljena mogućnost da budu sledbenici Hrista,
malo sledbenika sekte se opredelilo za ovu opciju. Grupa je poznata
po izdavanju časopisa ispunjenih raznim prizorima smrti, nacističkim
simbolima i scenama u kojima članovi sekte učestvuju u nasilju i sek-
sualnim perverzijama. Kao što je već rečeno kasnih šezdesetih Čarls
Menson došao je u kontakt sa filozofijom ove sekte, koja je na mnogo
načina uticala na njega.
Posle raspada hipi enklave, u jednom od okruga San Fran-
ciska došlo je do čitavog talasa brutalnih ubistava koja su imala zajed-
ničku karakteristiku ritualnog žrtvovanja. Nešto kasnije istraživači su
otkrili da se slična ubistva dešavaju i u drugim delovima zemlje. U
153
 z a m k e
junu 1970. godine uhapšeno je petoro članova sekte i osumnjičeno za
ubistvo učiteljice čije su telo izmasakrirali i vršili ljudožderske obrede
da bi umilostivili satanu. Nešto kasnije, iste godine, policija u Vajo-
mingu zaustavila je jednog drvoseču zbog sumnje da je napravio sao-
braćajni prekršaj i pri tom je pronađena mala ljudska kost. Na pitanje
o čemu se tu radi drvoseča je odgovorio: „Znate, imam jedan problem,
ja sam ljudožder". Drvoseča je bio satanista i tvrdio je da pripada sekti
koja u svojim obredima pije ljudsku krv, a njegova žrtva bio je soci-
jalni radnik čiji je kažiprst drvoseča nosio u svom džepu.
Šezdesetih godina pojavljuju se tragovi satanista i u Evropi. U
Velikoj Britaniji mnoge crkve i groblja su oskrnavljeni, a na zidovima
su se pojavljivali grafiti i dokazi o ritualnom žrtvovanju životinja. U
Švajcarskom gradiću Helitonu 1966. godine jedna religijska sekta
našla se pod istragom zbog smrti deteta. Ovo dete bilo je seksualno
zlostavljano i privezano za krst. U „hramu" ove sekte pronađene su
prostorije za mučenje i crne sveće.
Anton la Vej je 30. aprila 1966. godine proglasio samog sebe
visokim sveštenikom „Crkve satane" sa sedištem u San Francisku. La
Vej je radio prethodno kao krotitelj lavova u cirkusu, zabavljač na
karnevalima, policijski fotograf i kriminalistički stručnjak. Nepos-
redno posle toga on je sa crvenom kapom i ogrtačem i kapuljačom
prisutan na mnogim satanističkim venčanjima, krštenjima i sah-
ranama. Svoje obrede obavljao je ispred oltara na kome je ležala naga
žena simbolišući „zadovoljstvo mesa". Prema njegovom učenju, sata-
nizam i crna magija nastali su kao oruđa slavljenja ega, odnosno poh-
lepe, ponosa, požude, mržnje i ljutine ili bilo kog drugog od sedam
smrtnih grehova. Njegovi sledbenici tvrde da su oni odgovor na hipo-
kriziju konvencionalne religije. Prema La Vejevoj “Satanskoj Bibliji”,
satanizam smatra da je čovek samo još jedna životinja, koja je pone-
kad bolja, ali češće gora od onih bića koja hodaju na četiri noge.
Prema ovom učenju, čovek je uspeo da, zahvaljujući intelektualnoj
superiornosti, postane najgora od svih životinja. Iako La Vej u javnosti
ne propagira nasilne postupke i javno se ne zalaže za upotrebu droge i
alkohola, njegova “Satanska Biblija” doživela je 30 izdanja i prodata
je u stotinama hiljada primeraka. Ova knjiga postala je udžbenik
mnogim satanistima i uticala je na mnoge sekte. Gotovo u svim
istragama nasilnih postupaka satanističkih sekti pronađen je po jedan
primerak ove knjige. Jedan od optuženih za „žrtvovanje" službenika
jedne firme 1989. godine izjavio je na sudu da mu je “Satanska bib-

154
 z a m k e
lija” bila vodič za ono što treba da uradi. U knjizi je opisano da
ubistvo „nevinog ljudskog bića" za vreme rituala oslobađa neophodnu
energiju za kompletan seksualni orgazam.
Poslednjih godina mnoge grupe koje tvrde da su u vezi sa La
Vejevom crkvom nalaze se pod okriljem Abraksas zadužbine. Zajed-
ničko im je da su filozofske postavke preuzele od „Crkve satane" kao i
upražnjavanje različitih obreda, pri kojima se koriste simboli nacizma,
„kupanje u krvi" i „akcije čišćenja". Neki od pripadnika pojedinih
sekti pod Abraksas okriljem javno su izneli svoju umešanost u rituale
vampirizma i krvi. Jedno od objašnjenja izneseno u javnosti jeste da je
upotreba ljudske krvi u ritualima posledica shvatanja da ljudska krv
„fiziološki predstavlja veoma moćan napitak".
Naravno, da bi se sprečilo istraživanje ove izjave u kasnijim
nastupima u javnosti pripadnici sekte tvrdili su da koriste samo krv
dobrovoljnih davalaca. Pojedini maloletni pripadnici izjavili su da su
fascinirani Adolfom Hitlerom i Čarlsom Mensonom zato što je ljudska
rasa počela da se pretvara u stado ovaca i tom stadu su potrebni pravi
uzori kao što su dve navedene ličnosti.
Većina stručnjaka u ovoj oblasti deli sledbenike satanizma u
četiri kategorije:
1. Maloletnici (tinejdžeri) koje satanizam privlači na jednom
relativno veštačkom nivou kroz lako dostupne knjige, „hevi metal"
muziku, igre u kojima postoje fantastične pojave i sl,
2. „Psihopatski satanisti", obično usamljenici privučeni najna-
silnijim oblicima satanizma koji predstavljaju „osveženje" za njihovu
već postojeću patologiju svesti,
3. „Religiozni satanisti", koji su uključeni u dobro organizo-
vane i veoma poznate sekte, kao što su „Crkva satane" i sl,
4. „Satanistički klubovi", veoma dobro osmišljena udruženja
koja mogu da budu umešana u kriminalne aktivnosti.
Postoje razne prelazne grupe, kao i preplitanje između ovih
kategorija, ali ovaj sistem klasifikacije veoma je koristan prilikom
određivanja vrste sekte i stepena umešanosti.
I pored izvesnih odstupanja i policija i zdravstveni radnici na
polju mentalne higijene slažu se da je većina maloletnika koja je
umešana u satanizam starosti između 9 i 18 godina. Nadležni su sa-
glasni i u tome da povremeno eksperimentisanje i učestvovanje u sa-

155
 z a m k e
tanističkim aktivnostima ne znači potpunu predanost satanizmu. Neki
od obreda u kojima maloletnici učestvuju uključuju mučenje i žrtvo-
vanje životinja, pijenje krvi, jedenje životinjskih organa, upotrebu
droge i samopovređivanje. Oni takođe mogu da budu umešani u van-
dalizam, krađe, otmice i druge nelegalne aktivnosti. Najčešći pripad-
nici ove grupe jesu usamljeni problematični tinejdžeri sa niskim
nivoom samopouzdanja, koji svoje probleme pokušavaju da reše kroz
agresivno ponašanje i(ili) samoubilačke tendencije. Najčešće potiču iz
porodica u kojima su roditelji razvedeni. Većina njih je inteligentna,
kreativna i sposobna da veoma vešto sakrije svoje prave probleme.
Neki od njih pripadaju tzv. uličarima i umešani su u upotrebu droga,
najčešće LSD-a. Oni slušaju „hevi metal" muziku, imaju mnogo slo-
bodnog vremena, dosađuju se, a mentalitet im je krajnje pobunjenički.
Oni takođe imaju snažnu potrebu za vođom koji će usmeriti njihovu
energiju. Mnogi ispoljavaju hedonistički i nihilistički odnos prema
okolini. Čini se da je psihološki haos ličnosti mnogo više izražen kod
maloletnika koji učestvuju u radu satanističkih sekti nego kod onih
koji se priključuju drugim sektama.
Satanističke sekte u kojima je većina članstva punoletna teško
da se ikada pojavljuju u javnosti i teže ka strogoj zatvorenosti i kon-
spiraciji. U jednoj sociološkoj studiji, objavljenoj 1984. godine, pisac
Skot ističe da kod satanističkih sekti postoji izražen elitizam, tajnovi-
tost i verovanje u magične moći. Većina ovih sekti najavljuje brzi kraj
čovečanstva i sveta i obećava spasenje i preživljavanje za svoje čla-
nove. Članovi ovakvih grupa su uglavnom mladi ljudi između 20 i 30
godina, prosečne i natprosečne inteligencije, koji se priključuju sekti
zbog želje za znanjem o magiji, koje će ih dovesti u situaciju da imaju
moć i kontrolu nad svojom okolinom. Skot tvrdi da ovakve grupe
mogu da imaju čvrstu strukturu, da razvijaju osećaj pripadnosti,
zaštitu od spoljnjeg sveta, dok rituali grupe u stvari predstavljaju
zaštitu od okoline i oslobađaju članove frustracije, agresije i pogrešnih
fantazija. Neki članovi satanističkih sekti, naravno, odrasli ljudi, pre-
puštaju se hedonizmu i nastranim seksualnim obredima, umesto is-
prazne filozofije pri čemu se koriste droga, pornografija, prostitucija i
trgovina „belim robljem". Naravno, krajnost postupaka odraslih člano-
va sekte je žrtvovanje ljudi i produkcija i distribucija filmova u kojima
je prikazano stvarno ubistvo.
Taktika regrutovanja novih članova za satanističku sektu um-
nogome zavisi od toga da li je izabrana osoba umešana ili nije u ile-
galne aktivnosti. Neke satanističke sekte rade sasvim javno i javno se
156
 z a m k e
oglašavaju i veoma su poznate u krugovima okultne subkulture. Na-
jbolji primer za ovo je „Crkva satane". Ove javne satanističke crkve
negiraju bilo kakvo učestvovanje u kriminalnim nasilnim radnjama,
iako mnoge od njih propagiraju hedonistički životni stil. Neke, pak,
tvrde da svoje članove obučavaju i uče ih okultnim znanjima tvrdeći
da će na taj način sledbenici postati božanska bića sa natprirodnim
moćima.
Satanističke grupe mogu biti posmatrane i kao predstavnici
neopaganskih ili magijski orijentisanih sekti. Pri ovome treba naglasiti
da je „magija" moćna ali neutralna sila koja može da se koristi u dobre
ili loše svrhe. Mnoge osobe koje ubrajaju sebe u neopaganske sekte
koriste magiju samo za dobrotvorne svrhe zbog ubeđenja da bilo
kakva upotreba magije u negativnom smislu može da se okrene protiv
njih samih. Da li će „magija" biti korišćena u dobre ili loše svrhe zavi-
si od samog propovednika ili sekte kojoj on pripada. Tako, npr. jedna
mlada žena, kada su je upitali zašto je postala član satanističke sekte,
odgovara da je to zato što su ona i njeni roditelji posećivali predavanja
jedne sekte u kojima su meditacija, astralna projekcija, levitacija i
mentalna telepatija bile glavne delatnosti. Ona i njeni roditelji nikada
nisu dali pozitivno ili negativno značenje obredima u kojima su učes-
tvovali.
Očigledno je da satanistički kultovi koji upražnjavaju nasilne
i kriminalne aktivnosti moraju veoma pažljivo da regrutuju nove
članove da bi izbegli izlaganje i osudu javnosti. Nije teško pretposta-
viti da ovakve sekte koriste razne manipulativne metode, pa čak i
primenu sile. Mnoge od ovih sekti predstavljaju se u početku kao spi-
ritističke grupe u kojima raznim metodama možete sami sebi pomoći.
Druge grupe čiji je broj mnogo veći, obraćaju pažnju na osobe koje su
već pokazale interesovanje za drogu, seksualne perverzije i pornogra-
fiju. Takođe su im interesantni oni koji proučavaju okultizam, nasilje i
sadomazohističke sklonosti. Ovakve osobe mogu se sa lakoćom pro-
naći među pripadnicima „hevi metal" rok društva, zatim kod igrača
raznih elektronskih igara u kojima se nagrađuje nasilje i agresivnost.
Članovi mogu biti vrbovani i među gledaocima „dokumentarnih fil-
mova" u kojima se javlja smrt, zlostavljanje i krajnja nasilnost.
Neke vrste „hevi metal" muzike često se nazivaju „metal smr-
ti" ili „crni metal". Ova imena nastala su zahvaljujući stihovima koji
slave satanizam, okultizam, kao i anarhiju, nasilje, zlostavljanje žena i
dece, drogu, ubistva, samoubistva, itd. Pojedini stručnjaci ističu da su

157
 z a m k e
stihovi koji se javljaju u ovoj oblasti rok muzike posebno negativni i
da predstavljaju opasnu pretnju za psihičko zdravlje mladih ljudi.
Mnogi maloletnici posmatraju rok zvezde kao heroje i poku-
šavaju da se oblače kao oni, da usvoje njihovo ponašanje i životni stil.
U slučaju „hevi metala” ovo podrazumeva crnu odeću i nakit sa sata-
nističkim simbolima i usvajanje arogantnog i hedonističkog odnosa
prema životu. Ovi klinci obično ne znaju ništa o satanizmu i jedno-
stavno traže utehu za svoje frustracije i način da se suprotstave odras-
lima. Godine 1988. izvesni King je objavio istraživanje da je 60 posto
zavisnika od droga hemijskog dejstva slušalo „hevi metal" muziku i
bilo obožavalac neke od poznatih grupa iz „hevi metal" rok sveta.
Neki pripadnici satanističkih sekti regrutuju nove članove upravo na
koncertima „hevi metal" rok grupa i u prodavnicama nosača zvuka
gde se populariše ovakva muzika, kao i posredstvom oglasa u rok
magazinima. Često se na ovakvim mestima angažuju maloletni člano-
vi za izvesne obrede, a ponekad se i nasilno primoravaju da učestvuju
u tim obredima. U ponekim slučajevima maloletnici se zovu na žurku
gde ih prisiljavaju na uzimanje droge i učestvovanje u seksualnim
orgijama koje se snimaju i fotografišu. Oni se zatim ucenjuju da bi
učestvovali u daljim aktivnostima, a video zapisi i fotosi koriste se za
pornografsku distribuciju. Ovakve radnje su veoma teške za dokazi-
vanje.
SCI– FI/UFO GRUPE (Teorija zavere II)

Obično pitanje jesmo li sami vekovima zaokuplja maštu

čoveka. Zvanične državne institucije kao i nezavisni istraživači godi-
nama pokušavaju da nađu odgovor na ovo, na izgled, jednostavno pi-
tanje. Zvanične državne institucije su veoma škrte u davanju bilo
kakvih podataka o rezultatima istraživanja koja se vrše u ovoj oblasti.
Za razliku od njih sve je više nezavisnih istraživača koji rezultate
svojih istraživanja žele da podele sa što većim brojem ljudi. Neki
ovakve napore ocenjuju kao naučnu fantastiku, drugi misle da „tu ipak
ima nešto” dok treći, pak, veruju u svaku hipotezu kao da je notorna
činjenica. Neke grupe tvrde da postoji zavera za preuzimanje vlasti
nad planetom Zemljom od strane grupe koju pored iluminata (lidera
novog svetskog poretka) sačinjavaju i predstavnici drugih planeta, te
da je dan „konačne invazije” sve izvesniji. Ne upuštajući se u analizu
ponuđenih informacija, može se zaključiti da sve ove grupe, kao osno-
vu, koriste sledeće podatke.

158
 z a m k e
Između januara 1947. i decembra 1952. godine najmanje 16
tela NLO letilica spustilo se ili je doživelo havarije iznad Zemlje.
Otkriveno je 65 tela vanzemaljaca od kojih je jedan bio živ. Od ovih
događaja 13 se odigralo iznad Amerike (jedan u Arizoni, 11 u Novom
Meksiku i jedan u Nevadi), jedan iznad Norveške i dva iznad Mek-
sika.
U letelicama koje su se srušile 13.2.1948. i 25.3.1948. pro-
nađeno je 17 tela vanzemaljaca. Međutim, još neprijatnije otkriće jeste
i veliki broj delova ljudskih tela koji su bili u ove dve letelice.
Vanzemaljac koji je pronađen živ iznad Rosvela nazvan je
EBE. EBE se 1951. godine razboleo i niko nije uspeo da mu pomogne
da preživi.
Po nalogu predsednika Trumana 4.11.1952. godine osnovana
je NSA (državna bezbednost). Prvi cilj tek stvorene NSA bio je da
dešifruje komunikacije vanzemaljaca, upozna jezik i uspostavi dijalog.
Drugi cilj NSA bio je nadgledanje svih komunikacija na Zemlji, bez
obzira na izvor.
Predsednik Truman je tada, novodno, upozorio Sovjetski
Savez na događaje i ozbiljno je počelo da se razmišlja o vanzemalj-
cima kao mogućoj pretnji za Zemlju. Ovo se otprilike poklapalo sa
osnivanjem Bilderberga, te mnogi smatraju da je osnovni zadatak ove
grupe upravo i bio sačinjavanje plana u slučaju invazije vanzemaljaca.
Za vreme prve godine njegovog ustoličenja, 1953, najmanje
još 10 letećih tanjira pronađeno je zajedno sa 26 mrtvih i četiri živa
vanzemaljca. Od 10, četiri su nađena u Arizoni, dva u Teksasu, jedan u
Novom Meksiku, jedan u Luizijani, jedan u Montani i jedan u južnoj
Africi. Bilo je hiljade pokazatelja.
Ajzenhauer je znao da on mora da se suoči i savlada problem
sa vanzemaljcima. To nije mogao da učini ako razotkrije tajnu
Kongresu. Rane 1953. godine Ajzenhauer se obratio svom prijatelju i
članu Saveta za odnose sa inostranstvom Nelsonu Rokfeleru.
Ajzenhauer i Rokfeler su počeli planiranje strukture o vanze-
maljskom – tajnom nadgledanju, što se pretvorilo u stvarnost u toku
jedne godine. Ideja za dvanaest veličanstvenih – MJ 12 – je rođena.
Baza u Floridi uspešno je komunicirala sa vladom SAD. Ova
grupa upozoravala je SAD protiv trke u orbiti oko ekvatora i ponudila
je da pomogne SAD duhovnim razvojem.

159
 z a m k e
Vanzemaljci su zahtevali, kao glavni uslov, da se demontira i
uništi naše nuklearno oružje. Odbili su da razmene tehnologije, tvrdeći
da smo mi spiritualno nemoćni da rukovodimo tehnologijom koju već
posedujemo. Ovi predlozi su odbijeni s obrazloženjem da bi bilo glu-
po razoružati se u fazi tako neizvesne budućnosti. Nije bilo nikakvog
zapisa koji bi se mogao pročitati. Možda je to bila nesrećna odluka.
Treće sletanje u Murok, sada Edvardova baza vojne avijacije,
desilo se 1954. godine. Baza je bila zatvorena na tri dana i nikome nije
bilo dozvoljeno da ulazi niti da je napusti za to vreme. Istorijski
trenutak bio je isplaniran unapred. Detalji pakta bili su dogovoreni.
Ajzenhauer je organizovao da bude u Palm Springsu na odmoru. U
dogovoreni dan predsednik je doveden u bazu. Izgovor dat novinarima
bio je da je u poseti zubaru. Svedoci događaja su izjavili da su tri
NLO-a preletela preko baze i spustila se.
Protivavionska baterija bila je na živoj obuci i preplašeni
operatori stvarno su pucali na leteće tanjire dok su im preletali preko
glava. Na sreću, promašili su i niko nije bio povređen.
Predsednik Ajzenhauer se sastao sa vanzemaljcima 20. feb-
ruara 1954. i formalni sporazum između vanzemaljskog naroda i
Sjedinjenih Američkih Država bio je potpisan.
Po tvrđenju zagovornika postojanja zavere, Zemlja je tada
dobila svog prvog vanzemaljskog ambasadora iz svemira. To je bio
talac koji je ostao prilikom prvog spuštanja u pustinji. Njegovo ime i
titula bili su Svemoćni Uvaženi Kril. Ubrzo posle ovog sastanka
predsednik Ajzenhauer doživeo je srčani udar.
Ostala četvorica koja su prisustvovala ovom sastanku bili su
Frenklin Alen iz Herst novina, Edvin Norse sa Bruklinskog univer-
ziteta, Džerald Lajt, metafizički istraživački tim, i katolički biskup
Maklintri iz Los Anđelesa. Bazirano na njihovoj reakciji, odlučeno je
da se javnosti ne sme ništa reći. Kasnija istraživanja pokazala su da je
odluka bila ispravna.
Jedno emotivno napisano pismo Džeralda Lajta opisuje to
hladnokrvno detaljno:
„Dragi moj Prijatelju, ja sam se upravo vratio iz Muroka.
Izveštaj je tačan razarajuće tačan! Ja sam bio na putu u društu
Frenklina Alena iz Herts novina i Edvina Norsea iz Bruklinskog
univerziteta (Trumanov finansijski savetnik) i sa biskupom Maklintri-
jem iz Los Anđelesa.
160
 z a m k e
Kada nam je bilo dozvoljeno da uđemo u zabranjenu zonu
(posle šest sati proveravanja svake sitnice, događaja i aspekta našeg
ličnog života) ja sam imao neverovatan osećaj da je došlo do smaka
sveta i to sa fanatičnim realizmom. Zato što nikada do tada nisam
video toliko ljudi u kompletnom kolapsu i konfuziji i to zato što se
njihov svet u potpunosti srušio i nestao.
Za vreme moje dvodevne posete video sam pet odvojenih i
jasnih tipova aviona koje su proučavali stučnjaci vojne avijacije uz
asistenciju i dozvolu vanzemaljaca!
Nemam reči da opišem svoje reakcije. Najzad se dogodilo.
Ovo je sada stvar za istoriju.
Predsednik Ajzenhauer, kao što ti već sigurno znaš, nedavno
je boravio u poseti Palm Springsu. Ubeđen sam da će on da ignoriše
konflikte sa raznim autoritetima i da će se obratiti direktno ljudima
preko radija ili televizije, ako položaj još dugo bude bezizlazan. Iz
onoga što sam ja mogao da čujem, oficijelno obraćanje narodu se već
priprema za sredinu maja.”
Mi znamo da se takvo saopštenje nikada nije pojavilo. Grupa
za ćutanje je tada pobedila. Mi, takođe, znamo da su još dva broda, za
koja ne možemo naći nikakve svedoke, sletela ili posle ona tri ili su
već bila u bazi kada su ta tri sletela.
Vanzemaljski amblemi su bili poznati kao „Trilateralno
raspoznavanje” i bili su postavljeni na letelici ili su ih vanzemaljci
nosili na uniformama. Oba ova slučaja spuštanja na Zemlju filmovana
su. Filmovi postoje i danas.
Jedan od niza dokumenata na osnovu kojih Sci- Fi/UFO
grupe grade svoje teorije o vanzemaljskim entitetima i njihovom
učešću u globalnoj svetskoj zaveri jeste i dokument iz 1952. godine
koji se odnosi na postojanje grupe 12 veličanstvenih. Dokument je
slučajno pronađen u jednoj školi i nosio je oznaku najvišeg stepena
tajnosti. Ubrzo nakon toga oglasio se glavni štab FBI-ja sa nalazom da
je dokument fabrikovan.
Prevod originalnog dokumenta odeljenja FBI iz Dalasa u
kome se od centrale traži analiza dokumenta pod nazivom „Dvanaest
veličanstvenih”:

Dvanaest veličanstvenih

161
 z a m k e
25. 10. 1988. godina
Dopis direktoru FBI
Predmet: Moguća neslaganja u poverljivim informacijama
koja se tiču
Operacije 12 veličanstvenih
Ova komunikacija je zavedena pod POVERLJIVO u celini.
U prilogu za Biro je i koverat koji sadrži moguća poverljiva
dokumenta.
Septembra, 15, 1988. godine OSI (United States Air
Force, Office of Special Investigation) specijalni agent kontaktirao
je FBI u Dalasu sa priloženim dokumentima. Tvrdi da mu je
individua u školi, koja je odbila da se predstavi, dala tvrdeći da ih
je primila poštom.
Str. 2
POVERLJIVO
DL 65C
Dalas je zabeležio da je u poslednjih nekoliko nedelja
došlo do lokalnog publiciteta u vezi sa OPERACIJOM 12 VELIČAN-
STVENIH sa bar dve pojave na lokalnoj radio stanici u tokšou –
gde se diskutovalo o OPERACIJI 12 VELIČANSTVENIH, o ljudima
koji su bili umešani i o pokušaju vlade da zadrži operaciju u taj-
nosti. Nepoznato je da li je sve ovo deo neke kampanje
publiciteta.
Od strane OSI-ja, napominju da OPERACIJA PLAVA KNJIGA,
koja se pominje u dokumentu na strani 4, postoji.
Dalas shvata da je navodni dokument star više od 35
godina, ali ne zna da li je oznaka poverljivosti skinuta na propisan
način.
ZAHTEV BIROU
Zahteva se od Biroa da raspozna da li je dokument još
uvek zaveden kao poverljiv. Dalas će zadržati svaku dalju istragu
u privremenoj obustavi dok ne stignu dalja upustva iz FBI HQ.
Prevod originalnog dokumenta pod nazivom „Dvanaest
veličanstvenih”
STROGO POVERLJIVO / 12 VELIČANSTVENIH
SAMO ZA VIDETI
PREDMET: OPERACIJA 12 VELIČANSTVENIH – PRELIMINAR-
NI IZVEŠTAJ
PREDSEDNIK – IZABRAN AJZENHAUER

162
 z a m k e
DOKUMENT PRIPREMLJEN 18. NOVEMBRA 1952.
PODNOSILAC IZVEŠTAJA: ADM. ROSCOE H. HILLENKOET-
TER (MJ-1)
Napomena: Ovaj dokument je sačinjen samo za prelimi-
narni izveštaj. Morao bi se razumeti kao uvod u izveštaje o kom-
pletnoj operaciji koju ćemo pokušati da sledimo.
.....
OPERACIJA 12 VELIČANSTVENIH je STROGO POVERLJIVA
istraživačko razvojna obaveštajna operacija koja je odgovorna
direktno i jedino predsedniku Sjedinjenih Američkih Država.
Operacije ovog projekta sprovode se pod kontrolom Grupe 12
veličanstvenih, koja je uspostavljena specijalnim poverljivim
izvršnim naređenjem predsednika Trumana, 24. septembra 1947.
godine, a prema preporuci dr Venavera Buša i sekretara Džejmsa
Forestala. (Pogledati prilog) Članovi Grupe 12 veličanstvenih, koji
su odabrani su:
Adm. Roscoe H. Hillenkoetter (Rosko Helenkoter),
Dr Vannevar Bush (Venaver Buš),
Sec. James V. Forrestale (Džejms Forestal),
Gen. Nathan F. Twining (Natan Tvining),
Gen. Hoyt S. Vandenberg (Hojt Vandenberg),
Dr Datlev Bronk (Datlev Bronk),
Dr Jerome Hunseker (Džerom Hanseker),
Mr Sidney W. Souers (Sidni Sors),
Mr Gordon Gray (Gordon Grej),
Mr Donald Menzel (Donald Mencel),
Gen. Robert M. Montague (Robert Montegju),
Dr Lloyd V. Berkner (Lojd Berkner).

Smrt sekretara Forestala, 22. maja 1949. godine, ostavila

je slobodno mesto koje je bilo nepopunjeno do 1. avgusta 1950.
godine, nakon čega je general Valter B. Smit određen kao trajna
zamena.
U državi Vašington, 24. juna 1947. godine, civilni pilot
leteći iznad Kaskejd planina, primetio je devet letelica u obliku
diska koje su se kretale u formaciji na velikoj visini. Iako ovo nije
bio prvi susret sa takvom vrstom objekta, ipak bio je prvi koji je je
izazvao široko interesovanje javnih medija. Sledilo je hiljade pri-
java o viđenjima sličnih objekata. Mnoge od njih dolazile su iz voj-
nih i civilnih izvora visokog kredibiliteta. Ovi izveštaji rezultirali su
u nezavisnom pokušaju nekolicine različitih segmenata vojske da
utvrde verodostojnost izveštaja i namere ovih objekata kada je u
pitanju nacionalna bezbednost. Ispitana je nekolicina očevidaca i
došlo je do nekoliko uspešnih pokušaja korišćenja vazduhoplova
163
 z a m k e
sa ciljem da se diskovi presretnu u letu. Reakcija javnog mnjenja
dosegla je nivo sličan histeriji.
Uprkos ovim naporima, malo je suštinskih stvari saznato
o letećim objektima sve dok lokalni rančer nije prijavio da se
jedna od ovih letelica srušila u dalekom regionu Novog Meksika,
na oko 120 kilometara severozapadno od vojne vazduhoplovne
baze Rosvel (sada Volker Fild).
Tajnom operacijom počelo je 7. jula 1947. godine sakup-
ljanje ostataka olupine ovog objekta radi naučnog proučavanja.
Za vreme trajanja operacije, serija izviđača otkrila je tragove
četiri čovekolika bića koja su se izgleda katapultirala iz letelice
neposredno pre eksplodiranja. Oni su pali na zemlju na oko dve
milje istočno od mesta udara. Sva četiri su bila mrtva i u
odmaklom stadijumu raspadanja, delom i zbog lešinara i dekom-
pozitivnih elemenata koji su delovali oko nedelju dana pre nego
su pronađeni. Specijalna naučna ekipa pokupila je tela radi ispiti-
vanja. Olupine letelice odnesene su na nekoliko različitih lokacija.
Civilni i vojni očevici su diskreditovani i novi izveštaji su
postavili efektivno pokriće, objavljujući da je u pitanju meteoro-
loški istraživački balon.
Tajni analitički napori koje su organizovali general Tvining
i dr Buš, a postupajući po direktnom naređenju predsednika, re-
zultirali su preliminarnim konsenzusom (19. septembra 1947.
godine) da je disk bio najviše nalik kratkodometnoj izviđačkoj
letelici. Ovaj zaključak je baziran na veličini letelice i nedostatku
bilo kakve prepoznatljive opreme. Sličnu analizu četvorice mrtvih
putnika uradio je dr Bronks, 30. novembra 1947. godine. Grupa je
donela zaključak da, bez obzira na čovekoliki izgled, oni nisu
imali veze sa razvojem homo sapiensa. Ekipa dr Bronksa je
predložila naziv „Vanzemaljski biološki entitet” – EBEs, koji će se
primenjivati za ova bića do vremena kada se bude mogla dati i
definitivna odrednica oko koje bi se složili.
S obzirom na to da je praktično pouzdano da ove letelice
ne potiču ni iz jedne države na planeti, opširne špekulacije
usmerile su se na pitanja odakle potiču i kako su ovde dospele.
Mars ostaje kao mogućnost, ipak mnogi naučnici, kao i
najistaknutiji dr Mencel, smatraju verovatnijim da imamo posla sa
bićima poreklom iz kompletno drugačijeg solarnog sistema.
Brojni primeri onoga što na izgled predstavlja formu pisa-
nja nađeni su na mestu udesa. Napori koji su uloženi da se
dešifruju uglavnom su nezadovoljavajući (vidi prilog E). Podjed-
nako neuspešni bili su i napori da se utvrdi metodologija, ili pri-
roda metoda transmisije izvora napajanja. Istraživanja po ovoj
liniji su se iskomplikovala zbog potpunog odsustva bilo čega što

164
 z a m k e
bi se moglo identifikovati kao krila ili propeleri, ili drugih konven-
cionalnih metoda uzletanja ili navođenja, kao i potpuno odsustvo
metalnih žica, tuba ili sličnih i prepoznatljivih elektronskih kom-
ponenti.
Pretpostavka je da je pogonska jedinica kompletno
uništena eksplozijom koju je prouzrokovao udes letelice.
Potreba za toliko dodatnih informacija u vezi sa letelicom,
njenim karakteristikama, performansama i njenim namerama,
dovela je do preuzimanja celog projekta od strane
vazduhoplovnih snaga SAD. Sa ciljem očuvanja bezbednosti,
veze između SIGN-a i 12 veličanstvenih limitirane su na samo
dve osobe unutar obaveštajne divizije vazduhoplovne Mat
komande, čija je uloga bila da šalje dalje određene vrste
informacija kroz određene kanale. SIGN se razvio u projekat
GRUDGE, decembra 1948. godine. Operacija se trenutno sprovodi
pod šifrovanim imenom „Blue book” (Plava knjiga), sa vezom
koja se održava posredstvom uprave vazduhoplovnih snaga koja i
dalje predvodi projekat.
Drugi objekat, verovatno sličnog porekla, 6. decembra
1950. godine, sudario se sa Zemljom velikom brzinom u delu El
Indio Gerero u oblasti Teksasa kod meksičke granice, nakon duge
trajektorije kroz atmosferu. Istraživačka ekipa je došla na lice me-
sta, a ono što je preostalo od objekta bilo je u potpunosti
izgorelo. Materijal koji se mogao spasiti transportovan je do AEC
postrojenja u Sandiju, Novi Meksiko, na proučavanje.
Implikacije ovog, po pitanju nacionalne bezbednosti, od
kontinuirane su važnosti koja se ogleda u tome da motivi i
namere ovih posetilaca ostaju u potpunosti nepoznate. Značaj se
ogleda i u osmatračkoj aktivnosti ovih letelica, počevši od maja i
nastavljajući se do jeseni ove godine koja je prouzrokovala
značajan ----- koji se sada razvija -----može biti neminovnost. Ovo
je ----- kao i očigledan međunarodni i tehnološki ----- razmatranje i
ultimativna potreba da se onemogući javnom mnjenju po svaku
cenu. Potreba da Grupa 12 veličanstvenih ostane u anonimnosti
----- nametanje bezbednosne preventive treba da se nastavi bez
prekida u novoj administraciji. U isto vreme, plan za
nepredviđenu situaciju MJ949-04P/78 (Strogo poverljivo, samo za
čitanje) mora održavati kontinuiranu spremnost ukoliko bude
potrebe da se izda javno saopštenje (vidi prilog).
Prevod originala odgovora direktora FBI odeljenju FBI u
Dalasu:
P O V E R LJ I VO
12. 02. 88.
Šalje DIREKTOR FBI
165
 z a m k e
Prima FBI DALAS (65C- NEW) Rutinski
Skinuta oznaka poverljivosti – 28. 08. 1991. godine
Un Predmet: Moguća neslaganja u poverljivim informaci-
jama koja se tiču operacije 12 veličanstvenih; Espionage X (Špiju-
naže X); 00: Dalas
Ova komunikacija je zavedena kao poverljiva u celosti.
Odnosi se na Dalas Airtel datiran 25. oktobra 1988.
godine
Pomenuti Airtel zahtevao je da FBI HQ odredi da li je do-
kument priložen od gorepomenutog AirTel poverljiv ili ne.
Uprava za specijalne istrage Američkih vazduhoplovnih
snaga oglasila je 30. novembra 1988. godine da je dokumenat
fabrikovan.
Kopije tog dokumenta su distribuirane u nekoliko delova
SAD. Dokument je kompletno lažan.
Dalas treba da zatvori naslovljenu istragu.

Pseudoterapijske grupe

Svaka osoba ima naslednu sposobnost da kontroliše sopstvene

fiziološke procese na nivou koji je znatno viši od onoga koji mi obič-
no smatramo mogućim.
Da bi lečenje bilo uspešno, moraju da budu uključeni telo, um
i duh.
Negativne emocije mogu da imaju nepovoljne psihološke
posledice.
Pozitivne emocije mogu da imaju pozitivne fiziološke posle-
dice.
Ljudski um poznaje puteve kojih nismo svesni a mogu da
budu odlučujući u procesu izlečenja. Eksperimenti rađeni u jednoj
laboratoriji u Teksasu pokazali su da su određeni subjekti bili u mo-
gućnosti da svojom voljom povećaju ili smanje električne aktivnosti
kože drugih ljudi koji su smešteni u susednoj prostoriji. Postoji i niz
eksperimenata koji dokazuju da ljudska misao može da utiče na
ljudske ćelije.
Još u ranom detinjstvu naučeni smo kako sve možemo da se
razbolimo. Programirani smo da, recimo, znamo da možemo da se
ukočimo ako dugo sedimo na promaji. Naši neuroni prihvataju ovakvo

166
 z a m k e
programiranje kao instrukciju a često i kao naređenje kome se mo-
ramo povinovati. Kada gledamo ljude oko nas kako se razbolevaju
nesvesno zamišljamo da to može i nama da se desi. Ovo je negativno
programiranje.
Za uspešnu obuku neophodno je da se nauči kako da se „uđe”
u alfa nivo. Zatim se uči kako se poboljšava koncentracija i memorija,
otklanjaju hronični ili iznenadni bolovi i kako da se kontrolišu i
otklone neželjene navike.
U daljem delu obuke pomoću vežbi vizuelizacije uči se kako
čovek da bude u stanju da u potpunosti oseti svoje telo a zatim da,
opet uz pomoć vizuelizacije, vrši potrebne promene u funkciji odre-
đenih organa (u cilju izlečenja). Kao najviši stepen obuke smatra se
mogućnost da čovek može da oseti i druge ljude, da otkrije njihove
zdravstvene probleme i da utiče na njihovo izlečenje.
Dakle naše telo je sposobno da se samo leči. Ovaj prirodni
proces remetimo reagujući na događaje brigom i stresom. Da bismo
prestali sa ometanjem ovog prirodnog procesa moramo na spoljne
događaje da reagujemo opušteno, a možemo i sami da aktiviramo
isceliteljsku energiju zamišljajući pozitivne mentalne slike i izgovara-
jući pozitivne misli.
Ključ ovog procesa je alfa nivo. Boravak na ovom nivou
znači da smo svesni događaja oko sebe, ali ne učestvujemo aktivno u
njima

Kako se dolazi u alfa nivo

Prvo se opušta telo. Ovo je proces usmeravanje pažnje na

različite grupe mišića. Obično se počinje od vrha glave. Pažnja se
prvo usmerava na lice: čelo, oči, vilica. Zatim se opuštaju vrat,
ramena, ruke, grudi, stomak, leđa i tako sve do nožnih prstiju. Cilj ove
tehnike je da budemo svesni svih delova tela. Obično pomaže ako
prvo zategnemo mišiće celog tela a zatim ih ovim redosledom opu-
štamo. Disanje mora biti ravnomerno, sa zadržavanjem vazduha u plu-
ćima brojanjem do četiri i ispuštanjem vazduha, zadržavanjem praznih
pluća i opet udisanjem brojanjem do četiri.
Kada se završi ova faza prelazi se na opuštanje uma. Pogled
se podiže za dvadeset stepeni naviše (kapci su zatvoreni). Ovo je
važno jer je utvrđeno da ovaj položaj očiju izaziva alfa moždani ritam
i prouzrokuje aktivnost desne hemisfere mozga.
167
 z a m k e
Brojanje unazad opušta (i obrnuto: brojanje unapred aktivira).
Početnici počinju sa brojanjem od 100 pa unazad. U kasnijim fazama
ovaj period brojanja se smanjuje na 50, pa 25, 10 i pet. U proseku su
ljudi za četrdeset dana u stanju da dok izbroje do pet budu u alfa
stanju.
U ovom periodu opuštanja važno je da se stvaraju pozitivne
mentalne slike (zdravlje, lep izgled, itd). Misao je energija. Teoretski,
ako precizno formulišemo jednu misao–želju upotrebićemo odgovara-
juću energiju. Ako sada tu istu misao–želju ponovimo dovoljno puta
energetski talas bi se pojačavao sve do tačke, odnosno količine ener-
gije koja je dovoljna da se takva misao–želja materijalizuje. Vizueli-
zaciju željene situacije pojačavaju mentalno izgovorene reči (formuli-
sane želje). Ono što je posebno važno u ovoj fazi jeste da su slike i
reči jasno i precizno formulisane. Kako bi se što pre realizovale misli i
mentalne reči moraju biti zamišljene i ponavljane na isti način.
Kada se brojanjem (unazad) dođe do broja jedan, započinje se
obrnuti proces. Brojanjem od jedan do pet telo i um se ponovo
aktiviraju, ali ovog puta sa naredbom da prihvate novi program.
Kod svih terapijskih grupa posebna pažnja se poklanja stresu.
Utvrđeno je da stres najviše slabi imunološki sistem. Slabljenje ovog
sistema kao posledicu može da ima mnoge teške bolesti (rak, sida i
druge bolesti iz kategorije neizlečivih). Tri glavna uzroka stresa su
krivica, veliki gubitak i rad i život u sredini koja vam nikako ne prija.
Sama zabrinutost je stres. Da bi ubrzali proces zamene tog starog
programa prvo morate da ga identifikujete. Ovom identifikacijom ra-
zumeju se i otklanjaju uzroci zdravstvenih problema. Prvo se mora
postaviti pitanje šta je uzrok određenom fizičkom oboljenju. Do odgo-
vora se dolazi tako što se um pušta da luta. Razmišljaćete o svemu i
svačemu. Uzrok skoro svakog stresa je u međuljudskim odnosima.
Kada uspete da identifikujete odnos koji vas muči otkrićete uzrok
stresa.

SEKTE I DRUGE NEFORMALNE GRUPE KOJE

PRIMENJUJU TEHNIKE KONTROLE UMA

Na osnovu dosadašnjih iskustava istraživača u oblasti kon-

trole uma sačinjena je lista sekti i drugih grupa za koje je navodno
neosporno utvrđeno da u svom radu koriste tehnike kontrole uma.
168
 z a m k e
Grupe čija je aktivnost do sada zabeležena u SR Jugoslaviji posebno
su obeležene (crnim slovima). S obzirom na to da do sada nije zva-
nično rađena stručna analiza aktivnosti ovih grupa, ne može se katego-
rično tvrditi da svi ogranci ovih grupa u našoj zemlji u ovom momentu
koriste tehnike kontrole uma.
Amvej (Amway)
Ananda Marga
Anatmananda
Aum Šin Rikjo (Aum Shin Rikyo)
Avatar
Brenč Dejvidiens (Branch Davidians) – poznata kao Waco
Davidians i David Koresh
Braderhof Komjunitis (Bruderhof Communities)
Božja deca (Children of God)
Konsernd Kristians (Concerned Christians) – takođe poznata i
kao Monte „Kim" Miller
Cooneyites
Earth Liberation Front
Eckankar
Formation
Forum
Garbage Eaters – takođe poznata i kao The Brethren i Jim
Roberts Group
Hare Krishna – takođe poznata i kao ISKCON (International
Society of Krishna Consciousness) i Swami Prabhupada
Vrata raja (Heavens Gate)
Hoffman, Terri
Hutterian Brethren East
Indian Gurus
Insight Seminars
Medjunarodna hristova crkva (International Churches of
Christ) (ICC) – takođe poznata i kao Kip McKean, Alpha Omega,
Campus Advance, Upside Down Club, Campus Christian Movement,
169
 z a m k e
„Hope on Campus", „Christian Advance", Students Advocating
Christianity Today
Jehoveni svedoci (Jehovah's Witnesses)
Džim Džons i Hram naroda – takođe poznata i kao
Jonestown, the People's Temple
Landmark Forum
Larouche
Local Church of Witness Lee
Mahikari
Millenium Cults
Mother of God
Multi – Level Marketing
National Law Party
No – Name Church
Ordo Templi Orientis (OTO)
Rajneesh
Satanism
Scientology
Siddha Yoga
Society of Brothers
Soka Gakkai
Transcendental Meditation– takođe poznata i kao Maharishi
Mahesh Yogi
UFO Cults
Unification Church i Rev. Sun Myung Moon
Way International
Witness Lee's Local Church
Yogi Bhajan – takođe poznata i kao 3HO, Healthy, Happy,
Holy Organization, Sikh Darma
Zen Master Rama – takođe poznata i kao Frederick Lenz,
Rama
Zonpower
170
 z a m k e
Isto kao što se razlikuju verske grupe tako se razlikuju i
njihovi članovi, posledice koje izazivaju i delovanje ovih posledica.
Ipak, oni koji imaju iskustva u pružanju pomoći bivšim članovima
sekti i kultova zapazili su određena pravila u tipovima trauma, ošte-
ćenja i emotivnim i spoznajnim problemima. Nije, naime, proces ma-
nipulacije delovao podjednako na sve koji su bili podvrgnuti ovakvim
dejstvima, pa je za postupak uspešnog oporavljanja neophodno pozna-
vanje svakodnevnih delovanja u okviru grupe u kojoj je žrtva boravila,
kao i način na koji je vršen sociološki i psihološki pritisak. Na osnovu
do sada rečenog moguće je napraviti podelu na dve glavne grupe i to:
prva grupa u koju bi spadale one organizacije koje koriste disoci-
jativne tehnike, odnosno tehnike čiji je cilj razdruživanje pojedinca i
njegovo odvajanje od zajednice kojoj je prvobitno pripadao; i druga
grupa u koju spadaju organizacije koje koriste tehnike emotivnog
uzbuđenja. Obe grupe imaju za posledicu veoma opasna i negativna
psihološka dejstva.
Bivši članovi grupa koje prevashodno koriste disocijativne
tehnike, kao što su: meditiranje, trans, izazivanje vizija ili regresivne
terapije najčešće se susreću sa sledećim posledicama:
– obamrlost, uznemirenost i tikovi;
– ansksioznost i napadi panike;
– spoznajna nesposobnost;
– stanje asocijalnosti;
– zabrinutost zbog sadašnjih posledica pogrešno proživljenih
„prošlih života"; korišćenje bizarnih sadržaja u piću i ishrani…

U ovu prvu grupu spadaju istočnjački kultovi i tzv. udruženja

i sekte novog doba koje se bave „prethodnim životima" (reinkarnaci-
jom).
Bivši članovi koji su boravili u grupama koje koriste intenziv-
no emotivno uzbuđenje kao što su navođenje na osećaj krivice i
straha, podvrgavanje krutoj disciplini i rigoroznim kaznama, pretera-
noj kritici i optužbama, najčešće se susreću sa sledećim posledicama:
krivica, stid, samookrivljavanje, strah i paranoja, napadi panike, ne-
odlučnost.
U ovu grupu spadaju sekte zasnovane na tumačenju Biblije,
političke sekte, okultna udruženja i sekte koje se bave psihotretma-
nima.

171
 z a m k e
I pored toga što svakodnevni život u okvirima neke sekte teži
ka upražnjavanju tehnika iz jedne ili druge grupe, vrlo često se dešava
da se koristi kombinacija navedenih tehnika. Tako nije ništa čudno ako
neke od sekti koje koriste meditaciju, trans i druge disocijativne
tehnike ubace u svoj rad elemente emotivnih kategorija i obrnuto.
Neke posledice po bivše članove mogu biti zajedničke za obe
grupe, kao što su: usamljenost, nizak stepen samopoštovanja, fobične
konstrukcije i fobičnost u komunikaciji, strah od druženja i donošenja
odluka, nepoverenje u javne službe i organizacije, nepoverenje u mo-
gućnost postojanja pravilnog izbora, problemi u stvaranju novog
sistema vrednosti u kome treba nastaviti život…
Oporavak od posledica boravka u verskoj sekti mora da bude
zasnovan na strpljenju i metodičnosti. Kada je jednom napustio sektu
pojedinac se susreće sa izazovom ponovnog ulaska u društvo koje je
jednom već odbacio. Slobodno se može konstatovati da je reč o pro-
cesu izlaska iz određene pseudoličnosti koja je stvorena za vreme
boravka u sekti ili, kako se to često ističe u literaturi, reč je o napuš-
tanju sintetičkog identiteta i ponovnog sjedinjavanja sa svojom prvo-
bitnom ličnošću.
Zajedničko za sve religijske grupe jeste da one traže od svog
članstva da usvoji određena uverenja. Njihov cilj je prilagođavanje po-
našanja pojedinca striktno regulisanim pravilima. Treba obratiti pažnju
na to da kod različitih sekti dolazi do velikih oscilacija u nivou za-
hteva i u stepenu kontrole koje postižu nad svojim članstvom:
– u grupu „niske kontrole" mogu da se svrstaju unitaristička
univerzalna udruženja, kod kojih se od članstva ne traži da veruju i
slede tačno utvrđene postavke. Članovi se podstiču da samostalno kri-
tički preispitaju sve izvore sopstvene duhovnosti; uloga grupe je da im
pomogne u razvoju sopstvenog etičkog i religijskog stava;
– većina od 1200 religioznih organizacija u Severnoj Americi
ima mnogo veće zaцhteve nego što to imaju unitaristička univerzalna
udruženja i ne možemo ih sve svrstati u grupe koje kontrolišu svest;
– korak dalje od prethodnih grupa otišli su „Rimokatolički
manastiri" koji izričito zahtevaju od svojih članova da se drže strogog
rasporeda spavanja, rada, molitvi, da drže često dijetu, da žive u siro-
maštvu, celibatu, da nemaju sposobnost donošenja nikakvih odluka,
itd;

172
 z a m k e
– sledeći stepen čine sekte koje su najčešće male, lokalnog
značaja i u relativno skorije vreme osnovane hrišćanske grupe koje
imaju izuzetno visoke zahteve od svog članstva, a najčešće ih pred-
vodi jedna harizmatična osoba;
– krajnji ekstrem predstavljaju destruktivne sekte koje toliko
savršeno kontrolišu svoje članstvo da veoma često dolazi do masovnih
ritualnih samoubistava, a u nekim slučajevima od članstva se zahteva
ubijanje koje članovi bezrezervno izvršavaju.

Metode koje koriste sekte za „kontrolu svesti"

Koriste se sve tehnike koje koriste i verske grupacije sa

„niskim zahtevima": traži se od članova da prihvate sistem vrednosti i
uverenja, određene norme ponašanja, od njih se očekuje da žive izolo-
vano, itd.
Međutim, sekte koje vrše „kontrolu svesti" ovome su prido-
dale mnoge druge metode i dovele ih do ¨savršenstva¨ kao što je:
– pristup članova informacijama iz spoljašnjeg sveta je u
potpunosti presečen;
– njihove misli, uverenja i emocije su kontrolisane pomoću
stresa tj. dugim satima rada sa malo ili nimalo slobodnog vremena;
– drastičnim smanjenjem spavanja;
– zahtevanjem beskrajnog ponavljanja molitvi;
– vežbama autohipnoze;
– razvijanjem osećanja straha i paranoje da bi se spoljni svet
predstavio kao velika opasnost;
– zabranom komentarisanja rada vođe ili politike sekte.

Njihovo ponašanje kontroliše se na sledeći način:

– javnim ponižavanjem i zlostavljanjem;
– zahtevanjem lične ispovesti i priznanja krivice;
– izolacijom od spoljnog sveta uključujući familiju i druge
voljene osobe.

Članovi nisu fizički sprečeni da napuste grupu, oni se, dakle,

ne drže kao zatvorenici. Oni mogu da odu u bilo kom trenutku, među-

173
 z a m k e
tim, na njih se vrši veliki pritisak da ostanu. Oni su svesni da ukoliko
odu mogu da izgube svu socijalnu i emotivnu podršku zajednice, kao i
da budu podvrgnuti javnom ponižavanju. Neke od grupa propovedaju
da će Bog lično da ih kazni i napusti ukoliko odu iz grupe.
Neka od učenja se pozivaju na to da će oni umreti u arma-
gedonskom ratu ukoliko ih grupa ne bude štitila.
Ove grupe sa visokim zahtevima tvrde, međutim, da imaju
veoma veliki broj članova. Do ovoga dolazi zato što su članovi u po-
četku privučeni osećanjem ljubavi i podrške. S vremenom oni otkri-
vaju sve manje pozitivnih stvari u svakodnevnom životu sekte i
nekada je napuštaju posle nekoliko dana, nedelja, meseci ili godina.

Kontrola svesti u sektama

U dosadašnjoj istoriji niko nije bio podvrgnut proceduri kon-

trole svesti a da je bio svestan toga ili da je poverovao da se nad njim
obavlja takav proces. Oni nad kojima je vršena kontrola svesti bili su
ubeđeni da se njima jednostavno „pokazalo svetlo” ili da im je svest
izmenjena na neki neobičan način.
Sama tehnika kontrole svesti oslanja se na kompaktna medi-
cinska dostignuća.
Postoje mnogi primeri funkcionisanja tehnike kontrole svesti i
ispiranja mozga. U svim totalitarnim društvima i organizacijama dola-
zilo je i dolaziće do njihove primene. Najpoznatiji su primeri inkvizi-
cije u Španiji, krstaških ratova, nacističkih logora, zarobljenika u kas-
nijim ratovima ili manipulacija ljudima koji su postali zarobljenici
terorističkih organizacija. Na ovom mestu posvetićemo više pažnje
metodi kontrole svesti koje primenjuju neke hrišćanske organizacije.
Navedeni primer je indikativan za rad mnogih sekti i verskih organi-
zacija. U gotovo svim gradovima u svetu svakodnevno se obavljaju
verski obredi u kojima učestvuju desetine hiljada sledbenika.
Sam scenario verskih obreda uglavnom izgleda ovako:
U prvoj fazi obreda, u kome će se sledbenici sekte ili organi-
zacije pripremiti na doživljavanje „čuda”, pušta se muzika čiji su
efekti mnogo puta proveren. Ova opuštajuća muzika ima ritam od 40
do 72 udara u minutu, što je približno frekvenciji optimalnog rada
ljudskog srca. Ova muzika trajaće za sve vreme okupljanja vernika,
kao i u pripremnoj fazi, pred samu propoved. Muzika je gotovo uvek

174
 z a m k e
ista za svaki obred ili ima istu frekvenciju da bi se lakše pamtila i bila
prihvaćena.
Nakon uvodne muzike nastupa pomoćnik sveštenika koji
svojim tihim i ravnomernim (unapred pripremljenim) glasom i govo-
rom mora da izgovori između 45 i 60 reči u minutu. Cilj ovoga govora
jeste da se vernici dovedu u stanje blage hipnotičke opuštenosti. Ova
tehnika veoma je slična onoj koju primenjuju uspešni advokati kada
pokušavaju da nametnu neki od svojih stavova članovima porote.
Kada se na ovakav način vernici dovedu u alfa stanje (stanje
svesti između sna i jave) od njih se traži da daju novčane priloge, što
prati ritam sugestivne poruke (45 reči) „Daj Bogu”, što većina vernika
bez pogovora i čini.
Nakon ovoga izlazi sveštenik koji pojačava tenziju pričajući o
demonima i predstojećoj armagedonskoj bici, odlasku u pakao i
slično.
Na njega se nadovezuju svedoci koji potvrđuju njegove na-
vode i iznose dokaze o tome kako su bili bogalji, a sada mogu da
hodaju ili su imali artritis koji je nestao i slično. Ovo je psihološka
manipulacija koja uspešno deluje. Kada ljudi čuju veliki broj slučajeva
čudesnog isceljenja, većina onih koji imaju probleme počinje da
veruje da je spas na dohvat ruke. U tom trenutku prostorijom ruko-
vode strah, krivica, veliko uzbuđenje iščekivanja.
Psihijatri, psiholozi i socijalni radnici koji se bave članovima
verskih sekti napravili su spisak promena u ponašanju koje su nazvali
sindromom kultne indoktriniranosti. Ove promene, između ostalog,
podrazumevaju:
– iznenadnu drastičnu promenu u sistemu vrednosti pojedinca
koja ide toliko daleko da dolazi do napuštanja školovanja ili karijere;
– smanjenje prilagodljivosti i popustljivosti;
– smanjenje i sužavanje osećanja, osećanje ljubavi je gotovo
zabranjeno, a pojedinac postaje ravnodušan i beživotan;
– vraćanje u ponašanju na nivo deteta, sledbenik postaje
zavisan od vođe sekte i prihvata bez pogovora njegove odluke;
– fizičke promene: odnose se na gubitak težine, dezorijentisa-
nost i nezainteresovanost u odnosu na lični izgled i opšti utisak;
– moguće patološke simptome.

175
 z a m k e
Podrazumevaju se i izmenjena stanja svesti.
Savetnik za izlaz Rik Ros sastavio je jednu veoma korisnu
listu prema kojoj se određuje da li je neko od vaših članova porodice
ili prijatelja umešan u delatnosti destruktivne sekte zasnovane na
Bibliji:
– izolovanost od svakoga i svačega osim od onoga što je pod
kontrolom grupe;
– stav da je svako izvan određene grupe na neki način negati-
van i zao; svako mora da bude član; proizvoljni komentari o veri se
uopšte ne tolerišu; ne postoji ni najmanja dozvola za kompromis u
konverzaciji;
– sve što je izvan grupe je zlo, pripada đavolu i ima negativno
značenje;
– veoma često se upražnjavaju obredi i molitve; osoba se na-
lazi pod izuzetnom tenzijom i stresom, što može imati za posledicu
nepravilnu ishranu, hroničnu depresiju i bolest;
– halucinacije, tj. vizije poruka od Boga;
– stalni razgovori o grupi, njenim vođama i doktrini;
– veoma često isticanje vrlina grupe;
– odbijanje da se učestvuje u konverzaciji koja može da do-
vede u pitanje shvatanja grupe i/ili autoriteta vođe; bilo kakav kritički
stav može biti ocenjen kao satanistički ili destruktivan;
– gotovo potpuna kontrola vremena određene osobe; sekta u
potpunosti kontroliše vreme grupe; ovo se ogleda kroz posvećivanje
proučavanju Biblije, krstaških ratova, odlazaka na molitve, službe i na
stalne aktivnosti sekte; veoma malo vremena ostaje za porodicu, pri-
jatelje i druge aktivnosti; grupa u potpunosti obeshrabruje svako pi-
tanje koje se odnosi na vođe ili doktrinu; svaka sumnja može biti
označena kao napad đavola na svest sledbenika, kao izdaja;
– stalno i uporno obrazlaganje svojih ubeđenja svima i to
često ratobornim i ekstremnim tonom.
Ako sumnjate da je neko od članova vaše porodice ili prija-
telja umešan u rad destruktivne sekte, morate preduzeti odlučne, ali
oprezne, korake. Ne smete da paničite. Ne smete se žestoko protiviti.
Izbegavajte konfrontaciju. Ne pitajte ih da li su oni članovi sekte.
Postavite sebe u poziciju da ste „regrutovani" i pokušajte da izvučete

176
 z a m k e
što je više informacija moguće. Postavljajte pitanja u prijateljskom
tonu i insistirajte na dobijanju preciznih odgovora. Nemojte se zado-
voljiti opštim mestima i dobro poznatim definicijama. Raspitajte se o
literaturi, ali izbegavajte da se srećete sa starijim članovima ili lide-
rima bez dobre pripreme za takav sastanak. Autor poznaje mnoge
stručnjake koji su se zbog sopstvene nepripremljenosti zaglavili u
konverzaciji. Ukoliko je sekta priznata i poznata njeni članovi će imati
veoma mnogo informacija da vam daju, a sve te informacije biće
potkrepljene „činjenicama". Prilikom razgovora bilo bi veoma dobro
da se izvesna predznanja steknu u kontaktu sa nekadašnjim članovima
sekte. Destruktivne sekte diskredituju bivše članove koji zauzmu
kritički stav, izmišljajući razne priče o njima sa ciljem da doprinesu
sumnji u njihov zdrav razum. Ukoliko imate pred sobom takav slučaj,
koristite svoj zdravi razum da biste procenili objektivnost činjenica i
stekli pravilan zaključak.

Savetovalište za izlaz

Savetovalište za izlaz je dobrovoljan, intenzivan, vremenski

ograničen i obrazovni proces koji posebno insistira na saradnji i
razmeni informacija sa članovima eksploatatorskih i manipulativnih
grupa koje se uobičajeno nazivaju sekte. Savetovalište za izlaz se
razlikuje od deprogramiranja u tome što je savetovalište dobrovoljan
proces, dok se deprogramiranje najčešće povezuje sa otporom pripad-
nika određene sekte.
Mnogi stručnjaci za izlaz kada objašnjavaju svoje usluge,
vole da koriste izraz „savetnik za informacije o sektama".
„Savetovanje za izlaz" je najpodesniji termin kada je reč o
dobrovoljnim procesima sa ciljem da se pomogne pripadnicima sekti
da preispitaju svoju privrženost nekoj grupi (sekti). Do „savetovanja"
najčešće dolazi na podstrek roditelja pripadnika sekte.
Savetovanje za izlaz tretira se kao porodična stvar pa je neop-
hodno aktivno učešće, pored savetnika za izlaz, člana sekte i njegove
porodice. U prvoj fazi, uz stručnu pomoć savetnika porodica nastoji da
odobrovolji člana sekte da zajedno preispitaju informacije koje mogu
pomoći članovima porodice da bolje shvate činjenično stanje i tako
efikasnije učestvuju u prevazilaženju problema.
Ukoliko se pripadnik sekte saglasi, što u većini slučajeva nije
problem, „savetnik" mora da provede izvesno vreme (jedan ili više

177
 z a m k e
dana) u razgovoru o sekti i psihičkoj manipulaciji, na preispitivanju
raznih pisanih tekstova, na gledanju i komentarisanju video zapisa i
naročito na ukazivanju važnosti razgovora o informacijama koje su on
i članovi porodice zajednički razmotrili.
Prilikom kontakata savetnici ne kriju svoje poglede na rad
sekte ali vode računa da ne vrše nikakav pritisak ili da manipulišu
članom sekte. Odluka o tome kako će se odnositi prema novim infor-
macijama isključivo je stvar pripadnika sekte. Savetnički kodeks
nalaže savetniku da se odnosi sa poštovanjem prema odlukama člana
sekte bez obzira na to da li je član sekte odlučio da nastavi rad sa
savetnikom ili da ga napusti.
Pored toga što postoje različiti pristupi „savetovanja za izlaz",
svi smatraju da savetovališta zapravo predstavljaju odgovor na potrebe
porodice ili njihovog člana i najvažnije je pri tome da oni pomažu
članu sekte da dođe do informacija koje ni on ni njegova porodica nisu
imali. Najvažniji cilj je da se kod člana sekte obnove postupci samo-
stalnog donošenja sudova i da se na osnovu podataka ponovo izgradi
slika o sopstvenoj ličnosti. Dakle, cilj nikako nije vršiti pritisak da se
napusti sekta.
Ovde je jasno da je klijent savetnika za izlaz, u ovoj fazi,
zapravo porodica člana sekte a ne on sam. Zahtevi porodice najkraće
se mogu definisati kao:
– želja za aktivnim učešćem u prevazilaženju problema člana
porodice,
– utvrđivanje informacija koje su do tada bile nepoznate kako
za porodicu tako i za člana sekte,
– procenjivanje prirode, snage i stepena destruktivnosti u po-
našanju člana sekte i procenjivanje promena koje su nastale u njegovoj
ličnosti,
– određivanje načina moguće pomoći u cilju ponovnog ukla-
panja člana sekte u svakodnevni život,
– donošenje i primena te odluke.
Dakle, porodica je klijent sve do trenutka dok u dogovoru sa
savetnikom član sekte dobrovoljno ne pristane da dolazi u „savetova-
lište za izlaz". Od tog trenutka „savetnik za izlaz" postaje odgovoran
prema članu sekte.

178
 z a m k e
U prvim razgovorima sa članom sekte i njegovom porodicom
savetnici pokušavaju da dobiju što preciznije odgovore na sledeća
pitanja:
– kako se sekta zove?
– koje i kakve informacije porodica ima o toj sekti?
– kakva je priroda sadašnjeg odnosa između člana sekte i
članova njegove porodice?
– da li postoje neobični načini ponašanja ili medicinske ili
lične promene koje brinu porodicu kada je u pitanju njen član koji je u
sekti, kao što je npr. veoma retko viđenje, slabo angažovanje u škol-
skim ili radnim obavezama, gubitak smisla za humor i iskazivanje
osećanja, promene ličnih navika, drastične promene u spoljnom izgle-
du?
– koje akcije je porodica do sada preduzela da bi vratili člana
porodice u prethodno stanje, što se odnosi naročito na konsultacije sa
ekspertima za mentalno zdravlje, da li su posećivali neke grupne
terapije, čitali materijale iz ove oblasti?
– šta možete da istaknete kao značajno u odnosu člana porodi-
ce koji je u sekti sa drugim članovima porodice, prijateljima, autori-
tetima, pretpostavljenima, i sl?
– koje su okolnosti prethodile odlasku člana porodice u sektu
i kakvo je bilo njegovo ili njeno psihološko stanje?
– koliko duboko je „zabrazdio" u aktivnosti sekte?
– kakav je njegov ili njen položaj u sekti?
– kakva je priroda i stepen kontakata između članova poro-
dice i njihovog pripadnika koji je u sekti?
– da li porodica ima bilo kakve odnose i dodirne tačke sa
nekim drugim članovima sekte, a naročito da li ima veze sa vođom?
– kakva je suština i do kog stepena idu nastojanja sekte da
onemoguće komunikaciju sa članom porodice?
– kako se članovi porodice odnose prema pripadniku sekte?
Pri ovome je najvažnije razmotriti pitanje i odgovor na to do
kakvih je promena došlo od kada se član porodice pridružio sekti. Na
ovo posebno treba obratiti pažnju zato što je najverovatnije promena u
ponašanju bivšeg člana porodice, a sadašnjeg pripadnika sekte, u
potpunom neskladu sa etičkim i moralnim postavkama većine članova
porodice.

179
 z a m k e
Pošto prikupe tražene podatke, savetnici za izlaz iznose infor-
macije kojima raspolažu o konkretnoj sekti. Zajedno sa članom sekte
analiziraju aktivnosti sekte pokušavajući da uoče sve momente, gde se
očigledno vidi raskorak između proklamovanih i stvarnih ciljeva sekte
odnosno njenog vođe. Posebno je važno da savetnik za izlaz bude spo-
soban da brzo uspostavi blizak odnos sa pripadnikom sekte, jer će u
suprotnom osoba jednostavno napustiti savetovanje.
U našoj zemlji još nisu otvorena savetovališta za izlaz, pa su
ljudi kojima je potrebna pomoć ovakve vrste upućeni na socijalne
radnike odnosno psihologe koji nešto više znaju o ovoj problematici.

Deprogramiranje

Metod deprogramiranja je veoma složen proces. Ljude treba

naterati da ponovo misle. Najkraće rečeno, to se postiže na taj način
što im se postavljaju izazovna pitanja, pitanja na koja oni nisu progra-
mirani da odgovore. Znači, najvažniji deo procesa jeste razgovor. Na
prvi pogled deluje vrlo lako i jednostavno, međutim – moram da vas
podsetim da je reč izuzetno snažno oružje i pazite kako je koristite.
Setite se koliko ste puta zbog samo jedne jedine reči, recimo, vašeg
prijatelja proveli ostatak dana neraspoloženi ili obratno. Jedna dobro
odabrana reč kao i način na koji je izgovorena i vreme kada je izgovo-
rena može da vam ili pokvari ili ulepša čitav dan. Morate priznati da
vam se do sada dešavalo da vam neko sigurnim glasom izgovori neku
nesuvislu konstataciju a zatim je više puta ponovi. Sigurnost kojom je
izgovorena može da vas natera da još jednom preispitate svoj stav po
tom pitanju, iako znate da je reč o notornoj gluposti.
Pre početka samog procesa deprogramiranja trebalo bi pro-
veriti, uz pomoć odgovarajućih zdravstvenih radnika, da li je u kon-
kretnom slučaju zaista reč o poremećaju mišljenja ili o poremećaju
ličnosti.
Zatim je potrebno prikupiti sve materijale koji se odnose na tu
versku ili drugu grupu. Posebno je važno da se prouče načini delo-
vanja te grupe, način razmišljanja, ponašanja članova i novoprihva-
ćene vrednosti (kakva vrsta programa je upotrebljena prema kontro-
lisanom i kakav je efekat postignut u konkretnom slučaju) kao i da se
obezbedi što više dokaza koji kompromituju tu destruktivnu versku
grupu.

180
 z a m k e
Ukoliko su ljudi kojima je pomoć potrebna finansijski moć-
niji, oni su u mogućnosti da za ove poslove angažuju i profesionalca iz
inostranstva, jer u našoj zemlji zanimanje deprogramer još nije usta-
novljeno. Po raspoloživim podacima dnevnica jednog deprogramera je
oko 1.000 SAD dolara, plus svi troškovi (put, troškovi boravka itd). S
obzirom na to da je za jedno prosečno deprogramiranje potrebno 7–10
dana, moguće je lako, orijentaciono izračunati koliki bi iznos za
intervenciju ovakve vrste bio potreban.
Ljudi koji sebi ne mogu da priušte, zbog slabijeg materijalnog
stanja, angažovanje profesionalca iz inostranstva, prinuđeni su da
intervenciju ovakve vrste izvedu sami ili uz pomoć svojih rođaka ili
prijatelja.
Ukoliko je slučaj ovakve prirode, posebno je važan izbor
deprogramera. Najvažnije je da deprogramer bude psihofizički jaka
osoba, da ima natprosečna znanja iz psihologije, da je unapred pri-
premljen za razgovor i da je u mogućnosti da izdvoji potrebnih 7– 10
dana boravka u izolaciji zajedno sa članom destruktivne grupe. Hlad-
nokrvnost i strpljivost deprogramera su takođe izuzetno važne odlike.
Kada se kaže psihofizički snažna osoba misli se na osobu koja
je u stanju da izdrži svaki radni tempo koji se smatra potrebnim. Tu se
podrazumeva, da, ukoliko član destruktivne grupe ne želi da spava već
želi da razgovor nastavi iz noći u noć, deprogramer mora da bude u
stanju ne samo da ga prati već i da mu ne dozvoli predah ukoliko se
oceni da je to potrebno. Deprogramer je savremeni egzorcist, koji
stručno otklanja zlo sa pacijenta na osnovu svog znanja i stečenog
iskustva.
Prethodna pripremljenost za razgovor podrazumeva da je de-
programer već proučio sve odgovore koje pripadnik destruktivne
grupe zna napamet, a ti odgovori su mu usađeni za vreme boravka u
grupi, zatim da je smislio pitanja na koje bivši članovi nisu spremni da
odgovore pa tako dolazi do frustrirajuće situacije (prethodno su pri-
premljeni da u okviru sekte imaji sve odgovore). Ova frustracija do-
vodi do toga da oni počinju da postavljaju pitanja i otvaraju se polako
za bilo kakva nova saznanja. Kada njihov razum stigne do određene
tačke, oni mogu da shvate sve laži za koje su programirani da ih
bezrezervno prihvate i tada svest ponovo uspostavlja prvobitnu funk-
ciju.

181
 z a m k e
Deprogramer mora da ima unapred pripremljen kompromitu-
jući materijal, odnosno materijal koji na posredan ili neposredan način
opovrgava idealnu ličnost lidera kulta ili grupe i istorijski značajnih
ciljeva za koje se grupa svom žestinom zalaže. Pod ovim se podrazu-
mevaju razni video materijali, razni članci iz novina, sudske odluke
vezane za pripadnike grupe ili lidera, mišljenja istaknutih naučnih
radnika, svedočenja bivših članova, itd.
Najbolji rezultati postižu se kada se proces deprogramiranja
vodi u odgovarajućim uslovima izolacije. Optimalno je odabrati mesto
ili prostorije do kojih ne dopire buka iz spoljašnje sredine, bez tele-
fona (u prostoriji gde se radi), znači, na sve moguće načine treba one-
mogućiti skretanje pažnje ispitanika na nevažne, ali uznemiravajuće
detalje. Kada se proces započne ne sme se prekidati jer bi to u većini
slučajeva dovelo do kontraefekta (negativno ojačanje pripadnika de-
struktivne grupe). Pauzu treba omogućiti ako se vidi da je zaista po-
trebna (ukoliko dođe do značajnije psihofizičke iscrpljenosti), a ne
radi omogućavanja konsultacija sa liderom ili drugim članovima. Po-
jedini članovi porodice kojima su pripadnici grupe ranije bili privrženi
moraju da budu u neposrednoj blizini i stalno dostupni u slučaju potre-
be.
Hladnokrvnost i strpljivost je posebno važna odlika depro-
gramera jer u toku rada bivši pripadnici sekte često mogu ili da samo
tupo gledaju ili nastoje da isprovociraju sagovornika pokušavajući da
mu dokažu da je upravo on taj koji je u zabludi, da on ne razume šta
su to ljubav, sreća i uzvišeni cilj i da, ako iskreno to želi da sazna,
treba da se pridruži grupi.
Deprogramer ispred sebe treba da očekuje osobu punu blažen-
stva i samoproklamovane radosti. U ovom stanju svesti oni su potpuno
ravnodušni na bol i patnje članova svoje porodice i prijatelja. Po us-
pešno okončanom procesu očekuje se da dođe do promene čitave lič-
nosti: nestaje tup izraz lica, bezizražajan pogled, nezainteresovan mo-
dalitet glasa, ponovo se pojavljuju pozitivna osećanja.
Ponašanje bivšeg člana sekte postaje drastično izmenjeno. On
se vraća iz stanja sličnog transu i njegova sposobnost da sam misli i
donosi odluke jasno se odražava na njegovom izgledu.
Davanje informacija o suštini sekte i ukazivanje članovima
destruktivne grupe na to kako im je oduzeta sposobnost donošenja
sopstvenih odluka trebalo bi da ih natera da ponovo misle i osećaju.

182
 z a m k e
Mišljenje je za njih izuzetno bolno zato što im je nametnuto shvatanje
da je razum satana, a mišljenje i znanja van učenja sekte su delo
đavola.
Razgovor sa njima najčešće liči na razgovor između „gluvog i
nemog”, ponavljaće iste stavove ili će se stalno vraćati na početak.
Oni polaze od programiranog stava da onaj ko ne misli kao oni ili je
lud ili je opasan kriminalac, zato je vrlo važno da deprogramer istraje
u tom razgovoru na dva koloseka i da upornošću i znanjem, vreme-
nom i ličnom motivacijom uspe da isprovocira pripadnika grupe da se
usudi da makar za momenat dozvoli sagovorniku da iznese suprotno
mišljenje i da o tome razmisli. S obzirom na način na koji su ti pripad-
nici grupe programirani morate biti sigurni da ovaj momenat predstav-
lja izuzetnu hrabrost, ma kako to delovalo smešno. Pripadnik grupe
programiran je da onog momenta kada čak i u mislima dozvoli sebi da
bar malo zastane i dozvoli sagovorniku da kaže nešto protiv lidera
njegove grupe ili učenja grupe, a da mu se ne suprotstavi, očekuje
istog momenta odmazdu viših sila da ode u pakao ili da se desi nešto
hiljadu puta gore za njega.
Kada taj prvi momenat prođe, pripadnik grupe ima osećaj kao
da je učinio izuzetno hrabar poduhvat (saslušao suprotno mišljenje).
Onda uviđa da, uprkos svim očekivanjima, nije došlo do momentalne
strašne kazne zbog ispoljene teške krivice. Osećaj lične hrabrosti
izazvan približavanjem zabranjenoj granici koja deli grupu od ostatka
strašnog sveta, bez obzira na predočenu užasnu kaznu (do koje nor-
malno nije ni došlo), polako počinje da podstiče pripadnika grupe da
doživi još hrabrija iskustva. U ovim momentima pripadnik grupe misli
da ima inicijativu, ali je to zapravo momenat kada počinje da je gubi.
U tom trenutku njegov razum počinje da reaguje. Posebno je
važno da se taj trenutak oseti i da se razgovor po svaku cenu zadrži na
toj temi. Bez obzira na to da li je reč o Bogu, satani ili o napuštanju
porodice, nikako ne smete da dozvolite da umesto odgovora pripadnik
verske grupe nastavi sa napamet naučenim lažima u formi recitacije.
Kada jednom uspemo da razum proradi, moramo da ga odr-
žimo u takvim stanju sve dok sama osoba ponovo ne stekne naviku
razmišljanja i donošenja odluka.
Treba imati u vidu da je nedobrovoljno deprogramiranje izu-
zetno osetljivo pitanje i vrlo riskantno sa pravnog aspekta. Nasilnu

183
 z a m k e
intervenciju trebalo bi koristiti samo u krajnjoj nuždi kada svi drugi
pokušaji propadnu.
Bivši članovi sekti često se žale na čitav niz psiholoških prob-
lema posle konačnog napuštanja sekte. Verovatno je najčešći problem
depresija koja nastaje i traje nekoliko meseci posle napuštanja religi-
ozne komune. Uzrok je suočavanje sa činjenicim da su zapravo bili
podvrgnuti metodama kontrole svesti, odnosno da je ono što se činilo
kao idealan život bilo nametnuto stanje apsolutne poslušnosti. Najbolji
lek za ovo su međusobna druženja bivših članova sekti, prilikom kojih
oni međusobno uspevaju da povrate izgubljeno samopoštovanje, a
zatim da tačno definišu svoj problem. Svest da je nad njima izvršeno
psihološko nasilje iako je u početku izuzetno bolna, pomaže da se
definitivno raskrsti sa prethodno nametnutim zabludama. Za ljude koji
ne znaju šta je kontrola uma ovo može da bude užasavajuće iskustvo.
Pomoć im treba pružati u smeru objašnjenja i demistifikacije procesa
kontrole uma.
U ovom periodu, s obzirom na to da su stari autoriteti srušeni,
oseća se potreba za novim autoritetima. Ovim licima treba ponuditi
tradicionalne autoritete u okviru porodice, novih (starih) prijatelja i
opšte prihvaćenih društvenih vrednosti.
Nakon izvesnog perioda (a predstavlja vrlo značajan problem)
pojavljuje se takozvano lutanje, kada bivši član počinje da razmišlja o
vremenu kada je bio u sekti a to mu nesvesno nameće osećaj kao da je
još uvek njen član, a ne sad već renegat. Pojavljuju se iznenadni na-
padi griže savesti i straha zbog osećanja izdaje duhovnog vođe.
Neprijatni događaji (npr. gubitak posla ili neka od opštih nesreća)
tumače se kao kazna natprirodnog porekla ili volja bivšeg vođe.
Lutanje je jedna prirodna posledica procesa kontrole svesti
kojoj je prethodno član bio podvrgnut. Do lutanja dolazi na osnovu
nekog podsticaja iz svakodnevnog života (recimo vest o udesu aviona,
civilnim žrtvama rata, itd). Ovakvi podsticaju dovode do toga da se
svest vraća u dane provedene u sekti, odnosno u ono vreme kada su
odgovori na sva pitanja unapred bili dati i kada su sve emotivne nesi-
gurnosti bile potisnute. Izlaz iz ove situacije je suočavanje sa sušti-
nom, odnosno sa tačnom identifikacijom podsticaja i davanjem racio-
nalnog objašnjenja za događaj (pad aviona uslovljen tehničkom neis-
pravnošću aviona, itd).

184
 z a m k e
Asocijacije imaju posebno važno mesto u periodu lutanja. Pri-
mera radi, kod bivših pripadnika Hara Krišne često se javlja slučaj da
na bilo koji pomen pojma koji ima veze sa Indijom dolazi do
povezivanja sa danima provedenim u sekti. Tako će bezazlene reči kao
što su kari (začin) ili radža (titula) dovesti do sećanja na čitav niz
postupaka koji su nastali kao posledica kontrole razuma. Najčešći
savet stručnjaka je da se bivši član suoči sa problemom na taj način
što će u potpunosti shvatiti kako je do asocijacije došlo. Drugim re-
čima, potrebno je da uvidi da npr. do ratnih katastrofa nije došlo
zahvaljujući odnosima u sekti već da za njih postoji čitav niz racional-
nih istorijskih i socioloških objašnjenja. (Saobraćajne nesreće nisu
kažnjavanje onih koji ne pripadaju sekti, itd). Svest će uvek nastojati
da se vrati u vreme funkcionisanja u aktivnostima grupe. Bilo koje
vreme provedeno pod uticajam metoda kontrole uma imaće posledice,
ali uz napor volje moguće je razumnim objašnjenjima otrgnuti se iz
stanja lutanja. Drugim rečima, ovo je postupak sa kojim se susreće i
većina ljudi koji nikada nisu pripadali ni jednoj sekti, dakle reč je o
procesu kada se u trenucima kriznih situacija obični ljudi okreću ne-
racionalnim objašnjenjima za pojave koje ih plaše i uznemiravaju, ili
kada dolazi do kompulzivnog uzimanja hrane, alkohola ili droge.
Metode za izlaz kod ovih slučajeva su različite i potpadaju pod oblast
proučavanja bolesti zavisnosti.
Period lebdenja treba shvatiti kao normalnu fazu koja ima
ograničeno vreme trajanja, ali u većini slučajeva povremeno se javlja i
mnogo godina posle napuštanja sekte.
Do delimičnog deprogramiranja može doći i spontano (slučaj-
no). Ovakve situacije su daleko ređe a suština je ista: programirani je
na neki način nateran da ponovo misli. Izdvojiću jedan primer:
Balkan, sredinom devedesetih godina. Više zemalja očekuje
bombaški napad na svoja diplomatsko konzularna predstavništva. U
sivoj zgradi policije nalazi se mogući terorista. Pogled mu je tup i
bezizražajan. Na svako pitanje, pa i ono „da li je gladan”, odgovara ci-
tatima iz svetih knjiga. Tri dana kasnije, stručna ekipa zaključuje: po-
treban nivo komunikacije sa njim nije moguće uskoro ostvariti. Opera-
tivcima u sivoj zgradi, kao „pojačanje”, u pomoć stiže i nervoza. Vre-
me leti, a mnogih odgovora nema. Formalno, čine se vanredni napori
da se dođe do potrebnih saznanja. Suštinski, dva iscrpljena operativca
i mogući terorista koji tek ponekad diskretno odaje znake umora. Ni
operativci ni terorista ne znaju šta više da rade. Ova prva dvojica tupo

185
 z a m k e
razmenjuju poglede. U jednom momentu onaj viši diskretno saopštava
nižem: „Ej, od ovoga nema ništa, pa hajde malo da ga zezamo.” Niži
se naglo budi. Zna da počinje ispitivanje korišćenjem nepoznate i ne-
priznate metode takozvanih idiotskih pitanja, što ga posebno zabavlja.
„Znači priznaješ da si spreman da sa sto kila eksploziva
sedneš u kamion i zaletiš se na ambasadu, normalno, kada za to dođe
vreme.”
„Da”, odgovara terorista.
„Aha, tu smo te čekali”, obojica operativaca ko po komandi
skaču, „uhvatili smo te da lažeš.”
„Ja ne lažem, za sveti cilj sam spreman da dam život.”
„Lažeš, lažeš”,veselo će obojica. „Sve stvari smo ti pregledali
i utvrdili da ti nemaš vozačku dozvolu. To je strašno. Čoveče, pa ti
nemaš položen vozački ispit, a pripremaš se da kamion i sebe navedeš
na ambasadu.” Drugi nastavlja: „Pa čim bi krenuo zaustavila bi te
saobraćajna policija i isključila iz saobraćaja. Nas si našao da lažeš.”
Terorista, u glavi, grozničavo pretražuje svoju banku pripremljenih
odgovora. Napokon je našao nešto što mu se u prvi momenat učinilo
kao dobro:
„Ako ne može na taj način ima i drugih načina da se umre za
sveti cilj.”
„Kako? Biciklom?” opet će onaj viši.
„Ako treba može i bicikl da se iskoristi”, odgovara terorista.
Obojica opet skoče od sreće. „Opet lažeš. Opet smo te uhva-
tili da lažeš.”
„Ja ne lažem”, nervozno će ispitivani.
„Lažeš, lažeš.” „Gledaj, ti imaš oko 90 kila, eksploziv oko
100, ukupno 190 kila, pa koji će bicikl da izdrži taj teret. A sada
izračunaj, koliko uzbrdica ima od mesta gde bi preuzeo eksploziv do
ambasade. Šta se zaključuje? Zaključuje se da lažeš.”
U glavi osumnjičenog haos: „Šta pitaju ovi ljudi, jesam li ja
lud. Da li su oni normalni. Verovatno da jesu čim rade ovde.” Oči
počinju polako da mu dobijaju izraz. Počinje da pokazuje jasne znake
nervoze pokušavajući da dokaže da je njegov cilj uzvišen i da on
nikako ne laže, ali ovi ga izgleda u opšte ne razumeju. Onda, u jednom
momentu iz njega, diskretno, progovara prvi put on.

186
 z a m k e
„Pa ako ne mogu ni tako, uzeo bih kolica, ili bih sve to
opasao oko sebe.”
„Sto kila bi opasao oko sebe i tako trčao po gradu, pa koga ti
lažeš?” spremno će onaj viši. Niži ustade i napravi pokrete kao da želi
da izađe iz sobe a zatim će razočarano:
„U životu nisam pričao sa većim lažovom, a ti?” upita višeg.
Taman je viši zaustio da kaže nešto kada terorista skoči i ispreči se
ispred nižeg ne dozvoljavajući mu da izađe.
„ Ja ne lažem, dreknu mu u lice.”
Nekoliko trenutaka su se sva trojica nemo gledala, a onda se
terorista prvi nasmešio. Operativci nisu mogli više da izdrže i prasnuli
su u smeh. Nekoliko trenutaka kasnije pridružio im se i on. Napad
smeha je bio nezadrživ za svu trojicu. Brišući suze od smeha terorista
je uspeo da dobaci.
„Kakvim idiotima sam ja našao da se pravdam.”
Niko nije odgovarao na ovu uvredu jer je to bio znak da je
čovek konačno počeo normalno da razmišlja. Napokon, razgovor je
dobio očekivani tok.
(Ovde primećujete da nema sistema vruće–hladno, jedan
dobar, jedan loš. Oba operativca se ponašaju isto da bi dobili na masi,
ubrzanju i snazi tvrdnje. Postavljena pitanja moraju da budu što
nebuloznija, a ispitivači beskonačno ozbiljni.Uz sve to, neophodno je
da ispitivači uživaju što veći autoritet. Eto, sada sam vam, eksklu-
zivno, odao tajnu metodu takozvanog „idiotskog ispitivanja”. Mislim
da je ovo dovoljno da ućutkam lektora koji mi kao papagaj ponavlja:
gde je ovde senzacionalizam, gde je ekskluzivnost, pilule za spavanje
su odavno izmišljene i mnogo su jevtinije od tvoje knjige, itd).

SEKTE U KOJIMA SU UBISTVA UOBIČAJENA POJAVA

Džim Džons i Hram naroda
Džim Džons smatrao je sebe reinkarnacijom i Hrista i Lenji-
na. Često je imao vizije nuklearnog uništenja u kojem bi jedino grado-
vi Ukija u Kaliforniji i Belo Orizonte u Brazilu bili spaseni. Imajući
ovo na umu, on je podučavao ljude iz svog hrama da ostanu u Ukiji da
čekaju na sudnji dan.
Kada se umorio od čekanja trećeg svetskog rata premestio je
187
 z a m k e
svoju crkvu u San Francisko gde je primio veliki broj humanitarnih
nagrada i postao predsednih gradske većnice. Ovde je prvi put počeo
da upražnjava ritual nazvan „bele noći" u kome je spremao svoje
sledbenike za akt revolucionarnog samoubistva u znak protesta protiv
rasizma i fašizma.

Slika 21 – Džim Džons

Kada su 1977. godine stvari počele da dobijaju šire razmere
on je morao da preseli svoju crkvu u Gvajanu u Južnoj Americi. Tamo
je stvorio svoju komunu iz snova koju je nazvao Džounstaun i pri tom
je potpuno izgubio razum. Stanje njegove nirvane uskoro se pretvorilo
u noćnu moru iz koje je on znao samo za jedan izlaz.
U novembru 1978. godine kongresmen Leo Rajan iz San
Franciska otišao je u misiju sa ciljem da ispita činjenice o optužbama
da u Džounstaunu postoji ozbiljno ugrožavanje ljudskih prava. Posle
samo jednog dana boravka u komuni u džungli, jedan od članova je
pokušao da ubije Rajana. Povreda nije bila značajna, ali je Rajan
odlučio da napusti hram zajedno sa 18 drugih članova koji su izrazili
želju da se vrate u SAD. Članovi sekte im to nisu dozvolili. Ubili su
Rajana, tri novinara i jednog od članova koji je želeo da napusti sektu.
Jedanaestoro drugih je ranjeno.
Nekoliko časova kasnije vođa grupe naredio je svojim sledbe-
nicima da popiju „koktel” koji se sastojao od cijanida pomešanog sa
flavorejdom (piće sa ukusom grožđa). Svih 900 sledbenika je umrlo.
Deca su nastradala prva, a bebe su ubijene na taj način što im je otrov
ubrizgan u usta pomoću špriceva. Zatim su sledili odrasli. Naravno,
neki su morali da budu otrovani i na silu. Neke su iz vatrenog oružja
ubili članovi obezbeđenja sekte. Kako je ritual samoubistva napredo-

188
 z a m k e
vao, ostalo je nejasno da li je u toj gužvi Džim izvršio samoubistvo iz
vatrenog oružja ili ga je ubio neko drugi.

Slika 22 - Slika tela umrlih sledbenika ove sekte

Nekoliko meseci posle masovne smrti drugi članovi Hrama
naroda, koji su na neki način preživeli novembar 1978. godine, takođe
su izvršili samoubistvo, pri čemu je jedna majka zaklala svoje troje
dece. Godinu dana kasnije bivši članovi Hrama naroda Žan i Al Mils i
njihova ćerka Linda, koji su govorili o svojim iskustvima za vreme
boravka u sekti, ubijeni su u svom domu u Kaliforniji. Oni su bili
među najglasnijim kritičarima sekte Hrama naroda i često su bili u
strahu za svoju sigurnost.
Kada su tela iz Južne Amerike stigla nazad u SAD mnoga
nisu mogla biti identifikovana. Mnoga groblja i slične ustanove odbile
su da pruže utočište telima ovih nesrećnih ljudi, pa je 409 leševa
sahranjeno 1979. u masovnoj grobnici u Ouklendu, dok su druge žrtve
kremirane ili sahranjene u porodičnim grobnicama.
Grad Džounstaun je u potpunosti nestao zato što su ostatke
razvukli domoroci, a ono što je preostalo uništio je požar početkom
1980. Postoji verovanje da je Džim bio povezan sa CIA-om i da je
masakr u Džounstaunu u suštini bio eksperiment kontrole svesti.
Ukoliko je ovo tačno – to je bio potpun uspeh.

Pokret za obnovu deset božijih zapovesti

Više od 800 članova jednog hrišćanskog kulta, među kojima
je bilo i dece, izvršilo je kolektivno ubistvo samospaljivanjem u jednoj
189
 z a m k e
crkvi u Ugandi, verujući da se bliži kraj sveta. Vernici opskurnog „Po-
kreta za obnovu deset božijih zapovesti", uglavnom bivši katolici,
rasprodali su svoju imovinu, obukli se u istovetne bele, zelene i crne
odore i poveli su svoju decu u crkvu u ugandskom gradiću Kanungu.
Zaključali su vrata, zatarabili prozore, nekoliko sati proveli pevajući,
da bi se potom polili benzinom i zapalili crkvu.
"Svedoci kažu da su čuli nekoliko vrisaka, ali je sve veoma
brzo bilo gotovo", izjavio je za Rojters policijski portparol.
Tokom pretraživanja zgarišta mogli su da se uoče ugljenisani
leševi usred ostataka zgrade. Rojtersov izveštač je na licu mesta izbro-
jao 11 dečijih leševa, ali je dodao kako bi ispod gomile tela moglo da
ih bude mnogo više.
Lokalni mediji su pisali da je ova ekstremistička sekta – jedna
od onih koje su verovale u skori smak sveta, a koje su se u poslednje
vreme pojavile u Ugandi, – 1997. bila registrovana kao nevladina
organizacija, ali da je postojala i pre toga. Policija je saopštila da je u
vatri smrt našlo verovatno svih 235 članova sekte, ali da je isto tako
verovatno da je među žrtvama bilo i novih, neregistrovanih članova.
Konačan broj žrtava teško je proceniti zato što su mnoga tela uništena
do te mere da je identifikacija nemoguća, ali bi on svakako mogao da
bude viši od 800 ljudi.
Vođe kulta, među kojima je bio i bivši opozicioni političar
Džozef Kibvoters, te dva sveštenika isključena iz katoličke crkve, pro-
povedale su da će 2.000. uslediti kraj sveta. Štampa navodi da je sekta
bila pod istragom lokalnih vlasti od 1998. zbog zlostavljanja i mo-
gućeg kidnapovanja dece, jedne osnovne škole sa 300 đaka, kojom su
rukovodili pripadnici kulta.

Indonežanski lovci na veštice

Od septembra 1998. više od 153 osobe ubijeno je na istočnoj

Javi. Ovi ljudi su bili žrtve ubica u crnom koji stavljaju maske na lice
u stilu nindži. Ove žrtve su uglavnom muslimanski verski radnici, crni
magovi i drugi ljudi koji su bili optuženi da imaju veze sa vešticama.
Ubice u crnom su napadale ljude za koje su mislili da imaju
veze sa vešticama i magijom. Noću su im presecali vratove, a u nekim
slučajevima masakrirana tela su bila obešena na drveće ili izbacivana
na ulicu. Ponekad su tela bila isečena na sitne delove da bi kasnije ti
delovi bili ubacivani u džamije.
190
 z a m k e
Šokiran ovim zagonetnim ubistvima indonežanski ministar
pravde je predložio zabranu upražnjavanja crne magije. Po uzoru na
scene iz filmova i priče o progonu veštica u Salemu, došlo je do toga
da je rulja napadala i ubijala osumnjičene da se bave crnom magijom.
Policija je uhapsila više od 100 osumnjičenih, ali je pri tome objavila
da nema pravih motiva za njihov progon.
Ministar pravde Muladi objavio je da svako ko otvoreno tvrdi
da treba ubiti ili povrediti nekog drugog pomoću crne magije treba da
bude kažnjen. „To bi bio jedan od načina da se reši problem veštica",
dodao je Muladi.
I pored zabrane osvete koja je izrečena od strane komandanta
indonežanskih oružanih snaga ipak je došlo do čitave poplave ubistava
pri čemu su napadani svi oni za koje se mislilo da pripadaju organi-
zaciji koja se bori protiv veštica.

Dejvid Koreš

Kada su vlasti 28. februara 1993. godine pokušale da uđu u

davidijansko središte na prilaziu gradiću Vako u Teksasu, Dejvid
Koreš i njegovi sledbenici odgovorili su pucnjima iz vatrenog oružja i
pri tom ubili četiri federalna agenta. Koreš koji je prethodno bio neus-
peli roker, postao je prorok, a slavu je stekao za vreme opsade svog
hrama koja je trajala 51 dan.
voje obećanje da će napraviti apokalipsu za sve one koji se sa
njim nalaze u hramu on je ispunio 19. aprila 1993. godine. Kada su
agenti FBI, pod vođstvom Boba Riksa, pokušali jedan napad u hramu
je izbio požar u kome je nastradalo 86 osoba. Vlada je posle ovoga
dala izjavu u kojoj tvrdi da je Koreš izazvao plamen i da je do smrti
došlo zahvaljujući tome što je čitav hram prethodno bio pretvoren u
vatrenu zamku. Postoje skeptičari koji tvrde da su federalni agenti i
general Dženet Reno u potpunosti odgovorni za smrt Koreša i njego-
vih sledbenika.
Tvrdi se takođe da su Vebster Hjubel, Vins Foster i Hilari
Klinton rukovodili celom operacijom opsade Vakoa iz Bele kuće. Za-
nimljivo je da je direktor FBI Sešnsom smenjen posle ovog incidenta.
Isto tako je zapanjujuća činjenica da je advokat sekte Degarin bio
fakultetski kolega sa pomenutim Sešnsom.

Sekta Solarnog hrama

191
 z a m k e
Kako se kraj milenijuma približava, apokaliptični kultovi su
priznali 74 žrtve u tri bizarna ritualna masovna samoubistva. Začuđu-
juće je da je većina članova sekte bila izuzetno visokog obrazovanja i
predstavljali su uspešne ljude u svojim strukama. Ovaj red nastavlja
tradiciju Vitezova hrama, tajne srednjovekovne organizacije koju su
osnovali francuski krstaši u Jerusalimu.
Hram je postao poznat u javnosti 5. oktobra 1994. godine
kada su 53 osobe izvršile sinhronizovano samoubistvo na različitim
lokacijama u Švajcarskoj i Kanadi. Dva poznata lidera grupe Lukju-
red, Belgijanac, doktor homeopatije, i Jozef di Mambro, veoma bogat
poslovan čovek, bili su među pronađenim leševima u Švajcarskoj.
Nije poznato ko je bio lider ove sekte. Francuska policija tvrdi da je
novi vođa, možda, Majkl Tabanica, švajcarski dirigent u filharmoniji.
Dirigent je u javnosti odbio da prizna članstvo u bilo kakvoj sekti.
Njegova supruga je 1994. godine izvršila ritualno samoubistvo u
jednom švajcarskom selu.
Izgleda da kult pridaje veliki značaj Suncu. Smisao ritualnog
samoubistva je da članovi sekte odlaze u novi svet na zvezdu Sirijus.
Da bi krenuli na ovakvo putovanje potrebno je žrtvovanje. Među
žrtvama je bilo i nekoliko dece ustreljeno u glavu, udavljeno crnim
plastičnim kesama ili otrovano. U oproštajnom pismu naveli su da su
oni „napustili zemlju da bi pronašli novu dimenziju istine i apsolut-
nosti, daleko od hipokrizije ovog sveta".

192
 z a m k e

Slika 23 - Simbol sekte Solarnog hrama

Drugo masovno samoubistvo desilo se 23. decembra 1995.
godine na jednoj udaljenoj visoravni u francuskim Alpima. Policija je
pronašla 16 leševa postavljenih u obliku zvezde pri čemu su im
stopala bila okrenuta prema pepelu vatre. Kao i prilikom rituala iz
1994. godine svi su umrli zbog posledica davljenja, prostrelnih rana ili
trovanja.
Nedelju dana pre otkrivanja ovih tela, švajcarske i francuske
vlasti su očekivale najgore jer su došli do saznanja da je 16 članova
sekte nestalo iz svojih domova. Neki od njih ostavili su iza sebe ru-
kom napisane poruke u kojima nagoveštavaju svoje namere o izvrše-
nju masovnog samoubistva. Jedna od ovakvih poruka kaže: „Smrt ne
postoji, to je čista iluzija, možda ćemo mi u našem unutrašnjem životu
pronaći jedni druge zauvek".
Još pet tela je 23. marta 1997. pronađeno u spaljenoj kući čiji
je vlasnik bila Didije Kveze, član reda u Kvebeku u Kanadi. Tela četiri
člana sekte, Didije, njen muž i još jedan par pronađena su u krevetu na
spratu postavljena tako da se čini da su imali nameru da formiraju
krst. Didijeina majka je pronađena mrtva na sofi u prizemlju sa
plastičnom kesom na glavi. Za razliku od prethodnih samoubistava u
kojima su odrasli ubijali sopstvenu decu, troje maloletne dece ovog
193
 z a m k e
para koji je pripadao sekti bilo je phošteđeno.

Kapija raja

Trideset devet članova Kapije raja izvršilo je 26. marta 1996.

godine masovno samoubistvo. Umrlo je 18 muškaraca i 21 žena u sta-
rosnom dobu od 26 do 72 godine. Svi su bili obučeni u moderne crne
pantalone prevelike košulje i potpuno nove crne „najki” patike. Ovo
oblačenje potpuno je u neskladu sa svim prethodno izvedenim masov-
nim ubistvima. Posle anonimne prijave dva policajca su otišla na ranč
koji se nalazi severno od San Dijega. Sva tela bila su okrenuta na leđa
i delovalo je kao da spavaju.
U jednom drugom slučaju, članovi sekte Kapija raja umrli su
u vremenu od tri dana. Smrt je nastupila kao proslava u vidu posled-
njeg obroka na planeti Zemlji, 15 članova kulta umrlo je prvog dana,
15 drugog dana, a preostali su umrli trećeg dana.
Kada bi jedna postava članova sekte uzela otrov, koji se sasto-
jao od smrtonosne doze fenobarbiturata pomešanog sa pudingom, legli
bi, a drugi članovi sekte bi im ubrzavali umiranje stavljajući im kese
preko glave. Pre nego što su poslednjih dvoje izvršili samoubistvo
očistili su prostoriju i ostavili su sve u savršenom redu. Izgleda da su
želeli da budu od koristi čak i posle smrti, jer su sva tela imala neku
vrstu identifikacije. Čudno je, na neki način, što je svako od njih imao
novčanicu od pet dolara i nešto sitniša u džepovima i upakovane kofe-
re ispod kreveta.
Boni Lu Trustdejl je suosnivač sekte. Umro je od raka 1985.
godine. U početku sekta je patila od tzv. „NLO kulta" i to je trajalo
tokom 1975. godine. Maršal H. Aplvajt, muzički pedagog i operski
pevač, upoznao je izvesnu medicinsku sestru koja je radila u psihija-
trijskoj klinici gde je navedeni pevač pokušavao da se izleči od homo-
seksualnih nagona. Ovo se smatra za prelomni trenutak u istoriji sekte.
Nekoliko godina kasnije zajedno sa sedam drugih članova sekte on je
izvršio kastraciju uveravajući sve oko sebe da se samo oslobodio do-
sadnih nagona.
U početku su Trusdejl i Aplvajt postali poznati kao „Dvoje".
Oni su radili putujući čitavom zemljom pod različitim maštovitim
imenima: „On i njena sekta", „Bo i Pip", „Ti i Do", „Individualna
metamorfoza ljudskog",... da bi na kraju sami sebe nazvali „Kapija
raja". U jednom trenutku uspeli su da okupe više od 200 članova. Na
194
 z a m k e
skupovima koje su držali na javnim mestima obećavali su sledbeni-
cima blaženstvo i vožnju u NLO-ima. Prema njima je snimljen čak i
film koji se zvao „Misteriozno dvoje". Kapija raja i njen ogranak za
biznis koji se naziva viši izvor postojali su kao posebna sekta zasno-
vana na hrišćanstvu i ufologiji. U svojoj poslednjoj fazi oni su bili po-
nosni na to što su se samofinansirali pravljenjem veb sajtova po vrlo
niskim cenama. Na jednom od njihovih veb sajtova koji je preneo i
magazin Tajms objavljena je najcitiranija samoubilačka poruka u isto-
riji. U ovoj poruci oni tvrde da je samoubistvo pogrešno za svakoga
ko nije član sekte ali da je to vrlo prihvatljiv način za članove sekte
koji žele da se uzdignu do višeg nivoa života.

Ljudi krokodili iz konga

Šest plemenskih poglavica za koje policija i seljaci veruju da

poseduju mistične sposobnosti da se pretvore u krokodile uhapšeni su
zbog ubistva 33 osobe. Jedan od osumnjičenih, poglavica sela Buma u
provinciji Bandundu oko 330 milja udaljenog od glavnog grada
Kinšase, priznao je ubistvo i ne samo to već i da je pojeo pet osoba.
Uhapšene su identifikovali njihovi saplemenici koji su za njih
izjavili da pripadaju povlašćenima sposobnim da se transformišu u
krokodile.
Policija je izvršila hapšenje na osnovu prijave ribara koji je
jedva pobegao od napada. Po njegovoj izjavi napao ga je čovek čudo-
vište, sa ljudskim nogama, licem i rukama, dok je sve ostalo bilo
krokodilsko.

Jambola sekta

Ovu mističnu sektu čini više od 300 muškaraca i žena koji

žive u oblasti južnog dela Sijera Leonea. Osnovani su u novembru
1996. godine.
"Nismo sigurni koliko su tačno ljudi pobili članovi sekte koji
nedvosmisleno imaju natprirodne sposobnosti", izjavio je Pa Santigije
Muraju Kava, 60-godišnji stanovnik ovog kraja. Izveštaji tvrde da je
najmanje 30 nevinih ljudi umrlo u rukama članova sekte. Veruje se da
jambolci imaju sposobnost da se pretvore u slepe miševe, mačke, pse i
druga bića pre nego što izvrše pokolje po selima. Pojedini stanovnici
ovih oblasti izjavili su da je prizor tako transformisanog člana sekte

195
 z a m k e
nešto od čega se žrtva jednostavno parališe. Prema tvrđenju jedne
uhapšene članice sekte, koja ima 25 godina, ova sekta ima političke
ciljeve: da se zbaci vlada, uprava policije i lokalnih lovaca koji se
nazivaju kamajors: „Ovo nećemo činiti samo uz pomoć sile oružja već
i pomoću sile mraka".
Analitičari veruju da je konflikt između jambolaca i kamajo-
rasa bitka oko prevlasti koja umnogome slabi nacionalnu vojsku. Da
sve bude složenije, obe grupe tvrde da imaju mistične moći.

Crkva jagnjeta gospodnjeg

Ova sekta predvođena je poligamistom i mormonskim patri-

jarhom Ervilom le Baronom. Ovde se radi o grupi ubica (od kojih su
mnogi njegove žene ili deca) koja je do sada usmrtila najmanje 20
ljudi uglavnom suparničkih poligamista. Ovi zločini traju više od 20
godina. Le Baron je umro u zatvoru 1981. godine, ali ubistva su na-
stavljena mnogo godina posle njegove smrti.
Njegov naslednik Aron le Baron postao je visoki sveštenik
sekte posle očeve smrti. I on je ubrzo došao u sukob sa zakonom.
Kada su Mark Činovet i njegov brat Dvejn odlučili da napuste
crkvu jednostavno su ubijeni u Hjustonu, a nešto kasnije još jedan član
sekte ubijen je u Dalasu. Ubijena je takođe i jedna devojčica zato što
je bila svedok pokolja. Prema nekim spisima, bilo ko, ko pokuša da
napusti sektu treba da bude ubijen pre nego što vernici nasele Božije
carstvo na zemlji. Izgleda da se Crkva jagnjeta gospodnjeg ovoga i
pridržava.
Adolfo de Hesus Konstanco i Sara Aldrete
Konstanco je kubansko – američki biseksualac i vođa sekte a
ujedno je i muški model. Rukovodio je grupom švercera droge u
Matamorosu u Meksiku. On i Sara Aldrete, njegova koleginica iz stu-
dentskih dana, bili su uspešni u trgovini drogama za ritualno prino-
šenje suparnika kao žrtve. Za vreme žrtvovanja Konstanco je propove-
dao da treba biti nevidljiv za neprijatelje. Konstanco je voleo da nosi
ogrlice od kičmenih pršljenova.
Otkriveni su posle ubistva Marka Kilroja, studenta koji je bio
na proletnjem odmoru. Marka su odveli na ranč poznat pod imenom
“Ranč sveta Jelena”, gde je bila baza grupe. Kada je policija počela ot-

196
 z a m k e
kopavanja na ranču pronađen je veliki broj unakaženih i izmasakrira-
nih tela. Pre ovoga niko se nije mnogo brinuo zbog nestanka dilera
drogom jer su svi pretpostavljali da su nestale osobe žrtve rata među
dilerima. Kada su tela u Matamarosu pronađena Konstanco i Aldreta
su se skrivali u jednom apartmanu u Meksiko Sitiju. Policija je otkrila
skrovište i opkolila apartman. Posle kratke razmene vatre Konstanco
je naredio drugom članu sekte da ubije njega i njegovog ljubavnika.
Kada je policija upala u apartman ovaj par je već bio mrtav.
Šoko Asahara i Aum
Ova apokaliptična sekta i njen harizmatični slepi vođa osum-
njičeni su da su pustili gas sarin u pet tokijskih metro stanica ujutro
20. marta 1995. godine usmrtivši pri tom 12 osoba (jedna je umrla
posle napada). Ovom prilikom oko 5500 ljudi je teže obolelo. Ova re-
ligiozna sekta takođe je osumnjičena za sličan napad otrovnim gasom
u junu 1994. godine u Macumotou, gradiću severno od Tokija a ovom
prilikom ubijeno je sedam ljudi i ranjeno 144. Osumnjičeni su i za
čitavu seriju ubistava protivnika sekte i pripremu za zbacivanje japan-
ske vlade. Sve ovo radili su u ime „dobre karme".
Asahara opravdava neselektivna masovna ubistva verskim
uverenjem „poa". Ovo je termin tibetanskih budista i odnosi se na
reinkarnaciju u viši oblik postojanja. Prema nastranoj teoriji vođe ove
sekte pojedinac može da bude spasen jedino ubistvom. Godinama je
Asahura razvijao religioznu doktrinu, koja je mešavina novog doba,
hipija, budizma i misticizma. On je čak preduzeo i hodočašće da bi
video jednog od stručnjaka za tumačenje Nostradamusa u lionskoj
gradskoj biblioteci.
Na jednom prijemu koji su pripremili sledbenici novog doba
Asahura je govorio o preuzimanju dominacije nasiljem, nazivajući to
svojim najvažnijim podučavanjem. Prema njemu „poa" ubistva oslo-
bađaju žrtve svakidašnjeg života i akumuliranja „loše karme". Iz
ovoga sledi da je ono što mi nazivamo hladnokrvnim ubistvom u okvi-
rima ove sekte cenjeno kao „prelepa poa", a mudri ljudi treba da uvide
da i ubica i ubijeni treba da dobiju zaslužena priznanja. Uviđajući da
je njegova sekta umešana u sve vidove pravnih poteškoća, Šoko je
1994. godine naredio svojim učenicima da otpočnu masovnu proiz-
vodnju smrtonosnog nervnog gasa i da provere moć ovog gasa na uli-
cama Macumotoa. Ovo je bio prvi korak u kasnijem pohodu protiv
policije i japanske vlade. Na vrhuncu svoje moći 1995. godine AUM

197
 z a m k e
je posedovao oko 30 nekretnina u Japanu kao i čitavo poslovno car-
stvo koje je kontrolisalo restorane, kompjuterske i druge tehnološke
firme. Kapital ove mreže je procenjen između 20 miliona i milijarde
dolara. Kaže se da oni imaju oko 10.000 sledbenika u Japanu i oko
40.000 u drugim državama od čega oko 30.000 u Rusiji. Asahara nije
poznat po skromnosti i on zahteva od sledbenika da se prema njemu
odnose kao prema živoj inkarnaciji Boga. On im dozvoljava da, ne za
malu cenu, piju vodu u kojoj se on kupao i da na taj način očiste svoju
dušu. Takođe je prodavao i dlake kose i kapljice krvi. Cena za jednu
kap je oko 8.000 dolara, kao deo za uvodni ritual. Bivši članovi ove
sekte svedočili su na sudu da su plaćali 2.400 dolara za intravenoznu
injekciju nepoznate sadržine.
Ovaj slepi vizionar je prvog dana suđenja rekao jedino: „Ne-
mam šta da kažem". Kasnije je zaspao i jedan od njegovih advokata je
morao da ga probudi.

Crkva ljubavi

Harizmatični crni vođa Jahveh Ben Jahveh predvodi sektu

Crkva ljubavi. Zajedno sa svojih 16 sledbenika optužen je da je učest-
vovao u pokolju najmanje 14 lica. Hram ljubavi je crna izraelska sekta
koja veruje da su crnci izgubljeno pleme Izraeljevo i da su Jevreji i
belci đavoli. Njihov vođa Ben Jahveh rođen je pod imenom Halon
Mičel. On i šest njegovih drugova osuđeni su 1992. godine zbog zave-
re i izdavanja naređenja za ubistva četrnaestoro belaca. Njegovo ime
na hebrejskom znači Sin Boga, a stekao je višemilionsko poslovno
carstvo u Majamiju i to ubistvima, paljenjima i drugim kriminalnim
aktivnostima. Ipak, uspeo je nekako da postane član trgovačke komore
Majamija, a često mu je i gradonačelnik Majamija ukazivao čast.
Učenje Crkve ljubavi propoveda da su američki crnci zapravo
pravi, istinski, Jevreji koji žive u zemlji „belih đavola".

Slika 24 - Logo novina Crkve ljubavi

Mnogi prethodno skriveni detalji o radu ove sekta potiču od
Roberta Rozijera, uhapšenog 1986. zbog sumnje da je učestvovao u
198
 z a m k e
četiri ubistva. On je, zapravo, optužen da je počinio četiri ubistva po
naređenjima sekte. Rozijer je priznao sedam ubistava i osuđen je na 22
godine robije, ali je posle deset godina oslobođen 1996. Pušten je na
slobodu zbog svedočenja protiv Jahveha i najbližih saradnika. Rozijer
je postao svedok pod zaštitom federalnih vlasti i pod izmenjenim iden-
titetom preselio se u Kaliforniju.

Tihuana religiozni ritual

Prilikom verskog obreda u Tihuani 13. decembra 1990. godi-

ne umrlo je 12 ljudi. Nikada nije jasno utvrđeno da li se radilo o samo-
ubistvu. Vlasti su iznele pretpostavku da je smrt možda bila i slučajna.
Rečeno je, naime, da je neka vrsta industrijskog alkohola pomešana sa
voćnim punčom, koji su članovi sekte koristili prilikom verskog obre-
da, izazvala njihovu smrt. Da li je uzet namerno ili slučajno ostaje
nerazjašnjenjo.

Čarls Menson i njegova familija

Čarls Menson je nekrunisani kralj američkih manijaka i kao

takav doživeo je veliku slavu. U julu i avgustu 1969. godine Čarls i
njegova porodica izvršili su čitav niz ubistava. Prvo ubistvo koje su
počinili izvedeno je pošto je Čarls napustio karijeru neuspešnog folk
pevača. Zbog neuspeha na estradi doživeo je mnogo razočarenja.
Postao je opsednut terorom i, kao što se kasnije pokazalo, većina nje-
govih ubistava nema veze sa sudnjim danom i satanizmom, već je,
izgleda, po sredi bila osveta prema muzičkoj industriji koja ga je od-
bacila.
Prva žrtva bio je Gari Hinman bogati budistički muzičar koji
se povremeno čak i družio sa članovima Čarlsove porodice. Članovi
porodice Suzan Atkins i još nekoliko osoba otišli su da ga posete. Mu-
čili su ga nekoliko sati međutim nisu uspeli da saznaju gde krije no-
vac. U pomoć su pozvani Čarls i još jedan član da dođu i da pokušaju
da prisile Hinmana na saradnju. Pošto je on to ponovo odbio Menson
je naredio Bobiju: „Ubij ga, od njega nema nikakve koristi. „ Bobi ga
je ubio i kasnije na zidu krvlju napisao „političko prase"; na taj način
je pokušao da skrene pažnju sa familije i usmeri istragu prema Crnim
panterima. Sledeće žrtve bile su poznati glumci i glumice u ekskluziv-
nom predgrađu Los Anđelesa. Prilikom ovog zločina korišćeni su raz-
ni noževi i druga oružja. Tom prilikom iskasapljeni su Stiv Parent,
199
 z a m k e
Abigejl Folger, Vojcik Frikovski, Džej Sebring i Šeron Tejt koja je
bila u poodmakloj trudnoći. Kada se masakr završio, Teks je naredio
Suzan da se vrati i napiše nešto što će šokirati svet. Peškirom natop-
ljenim krvlju iskasapljene Tejt ona je na vratima napisala „Svinja".
Ona je takođe imala ideju da izvadi nerođeno dete iz Tejt i odnese ga
Čarlsu. Srećom, nijedan od njenih nastranih planova nije ostvaren.

Slika 25 –Čarls Menson

Masakr u kući Šeron Tejt bio je previše šokantan, a posle
njega već sledeće noći sam Čarls se priključio svom hipi odredu smrti,
da bi im pokazao zapravo kako se to radi. Upali su u kuću vlasnika
lanca samoposluga Leno La Bjanka i njegove žene, ubili bespomoćni
par i njihovom krvlju ispisali razne poruke po zidovima.
Poslednji zločin porodica je izvela neposredno pred hapšenje
na jednom ranču. Zanimljivo je da su uhapšeni gotovo slučajno. U
svojim nastojanjima da se približe „svim životinjama" i od njih nauče
kako da žive oni su često boravili u pustinji gde su izvodili prave ratne
igre. Ove njihove noćne zabave privukle su pažnju lokalnih vlasti pa
su zbog toga privedeni na razgovor. Tom prilikom Suzan se izbrbljala
jednoj od osoba koje su se nalazile u ćeliji i njihova kula od karata
tada je počela da se ruši.

Posada napasnika

U ranim 80-im Robin Gič osnovao je satanističku sektu za

koju se sumnja da je učestvovala u nestanku 18 žena sa ulica Čikaga.
Poznati kao Posada napasnika, Gič i njegova banda vozili su se

200
 z a m k e
unaokolo u jednom kombiju tražeći prostitutke da bi ih žrtvovali u
Gičovom stanu. Uklanjali su grudi žrtava i jeli ih dok je Robin čitao
delove Biblije.
Uhapšeni su 1982. zbog masakra nad maloletnom prostitut-
kom. Kao i svi „dobri satanisti" počeli su uglas da optužuju jedan dru-
goga.
Joung–Sang (beskrajni život)

Oktobra 1998. godine šest članova sekte i njihov vođa prona-

đeni su spaljeni u jednom kombiju što je verovatno bilo posledica
nekakvog samouništavajućeg rituala. Kasnije je utvrđeno da su oni
članovi Joung–sang crkve koja je aktivna u Južnoj Koreji.

Ujedinjena brazilska crkva pentagrama

Novembra 1998. godine brazilska policija objavila je da je

šest članova Ujedinjenje brazilske crkve pentagrama duboko u džungli
Amazona pretuklo do smrti šestoro ljudi među kojima i troje dece.
Zločin je izveden sa ciljem da se obezbedi mesto u raju posle uništa-
vanja neprijatelja Boga.

Meksičke ubice veštica

Novembra 1996. godine čitava porodica, uključujući i četvoro

dece, pronađena je mrtva na oko 130 kilometara severoistočno od
Meksiko Sitija. Njihove ubice optužile su porodicu da pripada poro-
dici veštica. Uhapšeni su braća Florenco, Konstantino Čipava Makvis-
tloi Amador Atilano. Ova trojka tvrdi da su žrtve bile veštice odgo-
vorne za smrt Florencieve žene i dve ćerke.

Sibirska satanistička sekta

U martu 1997. godine ruska policija saopštila je da je u poteri

za satanističkom sektom u zapadnom Sibiru. Pretpostavlja se da je ova
sekta nastala u gradu Tjumenu, 1400 milja istočno od Moskve gde je
pet ljudi pronađeno obešeno. U početku se pretpostavljalo da je reč o
samoubistvu. Kasnije je došlo do otkrića kabalističkih simbola među
stvarima jednog od ubijenih mladića. Ovo je navelo vlasti da pokrenu
širu istragu i dođu do zaključka da je reč o satanističkoj sekti.

201
 z a m k e
Čion porodica

Novembra 1994. godine južnoamerička grupa ljudoždera osu-

đena je na smrt zbog ubistva petoro ljudi. Vođa grupe Kim naredio je
da se otmu bogati ljudi i traži novac od njihovih porodica. Mržnja ove
grupe prema bogatima dovela ih je do toga da sistematski ubijaju naj-
bolje mušterije jedne od prodavnica u Seulu. Jedan od članova sekte
priznao je da je sakatio žrtve i da je jeo njihovo meso.

Džefri Lundgren

Kao član Reorganizovane crkve Isusa Hrista Lundgren je

čeznuo za totalnom kontrolom nad svojim sledbenicima. Često je tu-
kao neposlušnu decu motkama, vežbao svoje sledbenike za rat i
masturbirao dok su gole devojke igrale oko njega. Crkvu je 1987.
godine preselio u unutrašnjost Ohaja. Tu je trebalo da se sastanu sa
Gospodom u poslednjim danima planete Zemlje. Lundgren je uobra-
zio da je Bog kivan na članove sekte zbog „ljudskih grehova", pa je
zbog toga rešeno da se Gospodu prinesu žrtve. Kasnije je pobijena
porodica Averi i to iz kolta kalibra 45. Dve godine kasnije došlo je do
raspada sekte. Lari Kit Džonson prijavio je 31. decembra 1989. godine
vlastima ubistva u Kanzas Sitiju koje je sekta prethodno počinila.
Kasnije su otkriveni leševi porodice Averi i druge žrtve.

Okultni maloletni ubica iz Kentakija

Februara 1998. godine četiri tinejdžera i dve druge mlađe oso-

be iz istočnog Kentakija proglašene su krivima zbog ubistva jednog
para i njihove šestogodišnje ćerke. Ovom prilikom dvogodišnji sin
Peter preživeo je ranu od metka koji mu je prošao kroz oko. Danas
Peter živi sa svojim rođacima u Švedskoj. Ovu grupu su sačinjavali:
Džejson Blejk Brint (15 godina), Nataša Kornet (19 godina), Kristal
Sturdžil (18 godina), Karen Hovel (18 godina), Din Mulins (20 go-
dina) i Džo Rizner (21 godina). Uhapšeni su u Arizoni dok su se vozili
u kombiju svojih žrtava dva dana posle pokolja. Grupa je vraćena sa
meksičke granice zato što su dvoje od njih bili maloletni. Vođa grupe
bila je Kornet koja je svom prvom braniocu izjavila da je ćerka satane.
Istražiteljima su saopštili da su dva dana pre ubistva članovi sekte
održali jedan bizaran ritual koji se sastojao u sakaćenju i pijenju krvi.
Kornet je izjavila da je htela da ide kroz različite države i ubija ljude

202
 z a m k e
kao što je videla u jednom filmu. Imala je 20 posekotina na desnoj i
oko 50 na levoj ruci u trenutku hapšenja. Izgleda da je ona mogla da
komunicira sa satanom jedino kada je krvarila.

Trojka iz zapadnog Memfisa

Damjan Vejn Ehols, Džejson Boldvin i Džesi Lojd Miskili, tri

tinejdžera iz zapadnog Memfisa u Arkanzasu šokirali su javnost posle
trostrukog ubistva i pokušaja da ispeku leševe prilikom nekakvog
satanističkog rituala.Tri bespomoćna osmogodišnjaka otišla su 5. maja
1993. godine malo izvan grada svojim biciklima i više nikada nisu
viđeni živi. Sledećeg poslepodneva njihova tela su otkrivena u jednom
šumarku. Dečaci su bili vezani, pretučeni, nagi, a na jednom od njih
bilo je tragova seksualnog zlostavljanja. Nedeljama lokalna policija
nije imala nikakvog traga. Prema nekim teorijama, počinilac ovog
zločina bio je kamiondžija ili autostoper. Kasnije se utvrdilo da su
ubice tri navedena mladića koji su osnovali svoju satanističku grupu.
Motivi za ubistvo nisu baš najjasniji.

Hose Augusto do Santos

Vudu sveštenik optužen je da je pljačkao grobove i prinosio

ljudske žrtve pošto je kod njega pronađeno 16 lobanja i drugih ljud-
skih kostiju. Do Santos je potpao pod istragu zbog prinošenja malog
deteta kao žrtve i jedne starije osobe u specifičnom afrobrazilijanskom
verskom obredu. Do Santos, star 40 godina, izvodio je ove obrede že-
leći da odobrovolji đavola. Po čitavoj kući imao je slike Lucifera,
satane ...

Vampirska sekta iz Kentakija

Novembra 1996. godine četiri tinejdžera i jedan punoletni

član sekte, koji sebe opisuju kao „Klan vampira iz Kentakija", uhap-
šeni su zbog ubistva bračnog para. U početku su vlasti bile u strahu da
je ćerka ubijenih takođe stradala. Međutim ubrzo je utvrđeno da su
ubice zapravo njeni prijatelji te je i njena aktivnost stavljena pod sum-
nju. Kasnije se, međutim, ispostavilo da ona ipak nije znala za ubistvo
svojih roditelja, sve dok nije sela u kola sa svojim drugovima i oslobo-
đena je sumnje. „Izgleda da su oni stvarno voleli da piju krv. Sekli su
jedan drugome ruke i isisavali krv. Često su pili krv malih životinja.

203
 z a m k e
Zadivljujuće je da su oni stvarno verovali da su vampiri", izjavio je
detektiv koji je vodio ovaj slučaj. Ćerka ubijenih često je govorila
svojim prijateljima da je bila demon u prošlim životima i da može da
komunicira sa duhovima prilikom rituala ispijanja krvi.

Satanisti iz vajominške doline

Šaun Mark Zarcufski (16 godina) i Stenli J. Šuzupski (16 go-

dina) srednjoškolci pronađeni su 1996. godine mrtvi u blizini jednog
predgrađa u Pensilvaniji. Obojica su stradali od pucnjeva iz vatrenog
oružja. Rane na njihovim glavama bile su posledice satanističkog
pakta. Interesovanje ova dva tinejdžera za satanizam započelo je samo
3–4 nedelje pre ubistva. Za ovo kratko vreme na očigled roditelja,
učitelja i prijatelja njihove ličnosti su se dramatično izmenile. Policija
je pronašla 130 dokaza na mestu dvostrukog samoubistva među ko-
jima i lulu za marihuanu, alkohol i muzičke kasete sa sadržajem sa-
tanističke hevi-metal grupe koja se zove „Krvna grupa O negativna ".

Ruski satanisti

Članovi satanističke sekte u Rusiji optuženi su 19. februara

1998. godine za ubistvo. Članovi sekte po starosti između 20 i 80 go-
dina izvedeni su pred sud u gradu Donskoju. Vođa sekte Jelena Kuzi
na, 80 godina, osuđena je na pet godina zatvora. Njen najstariji sin
osuđen je na 10 godina.

Krimski satanisti

Oktobra 1997. godine grupa mladih starosti između 16 i 17

godina osumnjičena je zbog izvođenja satanističkih obreda. U gradu
Simferopolju policija ih je privela i nakon istrage optuženi su za ubis-
tvo jedne mlade žene pronađene na gradskom groblju kao i vandalsko
uništavanje grobova i dr. U septembru kada je jedan od ovih članova
uhapšen priznao je da obožava satanu više godina. Priznao je da je
1997. godine oskrnavio dva groba i odneo lobanje i kosti zbog izvo-
đenja magijskih rituala. Takođe je uzimao i metalne tanjire sa nad-
grobnih spomenika i od njih pravio ritualne noževe.

San Luis Obispo satanisti

204
 z a m k e
Mlada Elzi Marija Paler (15 godina) prinesena je kao žrtva
satani. Nju su ubila tri maloletna dečaka Rodžer Kejsi (17 godina),
Džejkob Delašt (16 godina) i Džozef Fiorela (15 godina). Ovi dečaci
su oteli Elzi i odveli je do jedne plantaže eukaliptusa koja se nalazila
četiri stotine metara od njene kuće. Tu su je drogirali, silovali i na
kraju ubili misleći da pri tom prinose žrtvu.

Zabrinuti hrišćani

Oktobra 1998. godine više od 50 članova verske sekte iz Den-

vera, koji su se nazvali Zabrinuti hrišćani, nestalo je, ostavljajući mo-
gućnost da se radi o masovnom samoubistvu. Vođa grupe 40-godišnji
Monti Kim Miler predočio je svoje mišljenje da će apokalipsa po-
goditi Denver i izneo svoju nameru da umre na ulicama Jerusalima
decembra 1999. On je smatrao da će ponovo uskrsnuti posle tri dana.
Mark Rodžman, denverski policajac i stručnjak za sekte, primio je
„čitavu lavinu poziva" u kojima su ga članovi porodica obaveštavali o
čudnom ponašanju članova sekte. Posle nestanka ovih članova počela
su nagađanja da se radi o dogovorenom samoubistvu koje treba da se
odigra na kraju milenijuma. Jedna od članica sekte pozvala je svoju
sestru i to iz Teksasa. Sestra je izjavila da je članica sekte dobro, da za
sada neće da izvrši samoubistvo, da neće da kaže šta radi i da postav-
lja previše pitanja. Poslednja vest koja se čula o članovima Zabrinutih
hrišćana govori da se oni nalaze u Rafini u Grčkoj. Više se o njima
ništa ne zna.

Spasova crkva

Reč je o kalifornijskoj potencijalnoj samoubilačkoj sekti, koja

je stvorena po uzoru na sektu Rajske kapije. Spasova crkva je osno-
vana na Tajvanu 24. decembra 1997. godine. Pažnju javnosti privukli
su prvi put kada je jedna žena na Tajvanu izjavila da su njenu ćerku
oteli članovi ove sekte. Prilikom oslobađanja devojčice iz crkve, vlasti
su saznale da se grupa sprema za odlazak u Garland, Teksas, gde se
očekuje dolazak Hrista u letećem tanjiru. Tom prilikom Hrist bi tre-
balo da ih pokupi u svoju letelicu. Do sada je već oko 140 sledbenika
crkve obučenih u belo i sa crnim kaubojskim šeširima stiglo u Garland
gde čekaju Hristov dolazak. Iako članovi sekte negiraju masovno sa-
moubistvo, vođe grupe Hon-Ming Čen predlažu svom članstvu da iz-

205
 z a m k e
vrši samoubistvo kako bi njihova tela mogla lakše da budu smeštena u
leteći tanjir.

206
 z a m k e

POLITIČKA KONTROLA

207
 z a m k e

208
 z a m k e

Oblast o kojoj će sada biti reči reči izaziva različite reakcije,

od krajnje zabrinutosti do potpune nezainteresovanosti.
Prema mišljenju autora, ovo je problem kome treba ozbiljno
prići. Posebno je važno da, zbog prisustva zloupotrebe vojne, ekonom-
ske i tehnološke superiornosti jedne države, organizacije, grupe ili
pojedinca, ovo nije samo naš problem već i problem svih stanovnika
ove planete. Početak prave odbrane jeste formiranje svesti o ovim ne-
gativnim pojavama, a mnoge institucije i pojedinci već se bave ovom
problematikom.
Organ Evropskog parlamenta – Generalna uprava za istraži-
vanja, podneo je 6. januara 1998. godine Evropskom parlamentu radni
dokument – izveštaj br. PE 166499 čiji je radni naslov Razvoj
tehnologija političke kontrole.
Evropskom parlamentu skrenuta je pažnja na brojne zaključ-
ke, kako nezavisnih istraživača i instituta, tako i zvaničnih organa EZ.
Zaključci ukazuju na to da nove tehnologije političke kontrole prete da
se otrgnu, ako to već nisu, demokratskim postavkama Evrope. Da bi
se politička kontrola svela na zakonske i humane granice, Evropskom
parlamentu predloženo je da posebno razmotri:
– ulogu i funkciju tehnologija političke kontrole;
– postojeće trendove i inovacije i
– posledice širenja ovih tehnologija.
Cilj ovog predloga jeste da se Evropski parlament upozna sa
najnovijim dostignućima tehnologije političke kontrole, i da se identi-
fikuje, analizira i opiše sadašnje stanje u oblasti primene najdelot-
vornijih sredstava. Stručne službe Evropskog parlamenta predočile su
najnovije trendove kako u Evropi tako i širom sveta, a njihov izveštaj
se završava preporukama kako razviti strategiju odupiranja političkoj
kontroli u budućnosti.
Pod novim tehnologijama političke kontrole stručne službe
EZ uglavnom podrazumevaju dostignuća u tehnologiji nadgledanja
209
 z a m k e
dostignuća u oblasti oružja za kontrolu masa i tehnologije kontrole
zatvorenika.

Tehnologija nadgledanja - nadziranja

Tehnologija nadgledanja - nadziranja, jedna je od oblasti koja

se najbrže razvija u domenu političke kontrole. Pokriva veoma širok
spektar proizvoda i sredstava i uglavnom se odnosi na digitalnu teh-
nologiju i automatizaciju. U isto vreme ona otkriva odnos prema in-
formacijama i njihovoj upotrebi. U policijskoj praksi javlja se sličnost
sa političkim rasporedom posmatranja. Umesto da se bavi istragom
počinjenih zločina (odnosno već preduzetih aktivnosti) policija sve
više prati određene socijalne slojeve i „kritične” slojeve društva pre
nego što je počinjen bilo koji zločin – krivično delo. Ovaj oblik polici-
jskog rada zasnovan je na vojnim modelima prikupljanja na izgled
neupotrebljivih informacija koje kasnije bivaju analizirane i selekto-
vane. U okviru sistema kao što je Memeks moguće je za kratko vreme
napraviti pouzdanu sliku bilo koje osobe uz pomoć elektronskog pris-
tupa svim podacima, novčanim transakcijama ili podacima o motor-
nom vozilu, itd. Većina stanovništva nije obuhvaćena ovim postupkom
već se on primenjuje samo prema određenoj grupaciji stanovništva,
koja je, naravno, pažljivo praćena. Ovakvi oblici veštačke obaveštajne
službe zahtevaju neprestana nova procenjivanja. Opasnost od ovakvih
poduhvata sastoji se u tome što se njihova masovna infrastruktura
menja u skladu sa političkim kontekstom.
Automatski čitači otisaka prstiju već su u upotrebi u mnogim
državama i o njima se dosta zna. U poslednje vreme došlo je do raz-
voja sredstava koja mnogo preciznije i pouzdanije određuju identitet.
Nabrojaćemo neke od njih:
Cellmark Diagnostics (Velika Britanija – VB), Selmark dijag-
nostiks, iščitava genetski kod.
Mastiff Security Systems, (VB) Mastif sjekuriti sistems, iden-
tifikuje osobu po mirisu.
Hagen Cy. Com, (VB), Hejgen si. kom, i Eyedentify Inc,
(SAD), Ajdentifaj ink, identifikuju ličnost na osnovu kapilara mrežn-
jače.
AEA Technology (VB), AEA tehnologija – utvrđuje identitet
na osnovu potpisa.

210
 z a m k e
Više od 109 firmi u Evropi poznato je po proizvodnji biomet-
ričkih sistema koji iščitavaju DNK kod. Američka vojna industrija
razvila je sistem Passive Millimeter Wave Imaging (Pesiv milimetr
vejv imidžing) – koji omogućava skeniranje ljudi sa razdaljine do če-
tiri metra i pouzdano utvrđivanje da li se kod kontrolisane osobe
nalazi oružje, droga, zlato itd. Varijacije ovog skeniranja kroz odeću
uključuju i izlaganje kontrolisane osobe elektromagnetskim vibraci-
jama niskog intenziteta.
Tehnologija praćenja podrazumeva sprave ili sisteme koji
omogućavaju posmatranje, prismotru i pristup pokretima pojedinaca,
njihovoj imovini i drugim vrednostima. Većina ove tehnologije koristi
se za praćenje aktivnosti disidenata, aktivista organizacije za ljudska
prava, novinara, studentskih vođa, predstavnika nacionalnih manjina,
vođa radničkih sindikata i političkih protivnika (opozicije). Veliki deo
tehnologije praćenja usmeren je na razvoj različitih sprava kao što su:
dvogledi za noćna osmatranja, parabolični mikrofoni koji mogu da
prate konverzaciju sa udaljenosti veće od kilometar, laserske sprave za
prisluškivanje koje mogu da prisluškuju bilo koju konverzaciju iza
zatvorenog prozora ukoliko se nalazi u liniji pogleda, kamere koje
mogu da snime stotine slika u sekundi (pomoću kojih se mogu identi-
fikovati učesnici masovnih demonstracija) i automatski sistem za
identifikaciju vozila koji može da prati automobile na bilo kojoj koti
pomoću informativnog geografskog sistema mapa.
Ove nove tehnologije prvobitno su upotrebljavane za potrebe
odbrane i obaveštajne službe, ali su posle hladnog rata brzo uključene
u snage reda i bezbednosti kao i u privatne sektore. Ovo je jedna od
oblasti tehnološkog napretka gde nije usklađeno primenjivanje dostig-
nuća sa sve većom zloupotrebom. Sve do 1960. godine većina prisluš-
kivanja i praćenja zasnivala se na velikim troškovima i niskoj tehnolo-
giji. To najbolje ilustruje činjenica da je za praćenje jednog osumnji-
čenog, koji se kreće sa jednog mesta na drugo, bilo potrebno šest ljudi,
u timovima po dva, koji su radili u tri smene po osam sati. Svi ovi ma-
terijali i kontakti morali su da se kucaju na pisaćoj mašini i da idu na
naporno upoređivanje podataka. Čak je i elektronska prismotra zahte-
vala naporan i težak rad. Tako je, na primer, istočnonemačka policija
angažovala pola miliona doušnika, a 10.000 službenika bilo je angažo-
vano samo da sluša i prevodi telefonske pozive građana.
Početkom 80-ih godina u upotrebu su ušli novi oblici elek-
tronskog praćenja i većina je našla primenu u automatizaciji prisluški-
211
 z a m k e
vanja komunikacija. Ova opcija privedena je kraju u SAD u 90-im go-
dinama 20. veka zahvaljujući povećanom budžetu na kraju hladnog
rata i zahvaljujući tome što su odbrambene i obaveštajne agencije do-
bile nove zadatke da bi opravdale dodeljena sredstva. Ovo je dovelo
do toga da su antinarkotičke i antiterorističke operacije doživele do
tada neviđen uspeh. U 1993. godini Ministarstvo odbrane SAD i Mini-
starstvo pravde potpisali su saglasnost za izvođenje „operacija koje
nisu ratne a pojačavaju snage zakona". Ovo je podrazumevalo zajed-
nički razvoj i zajedničku upotrebu tehnologije. Prema Dejvidu Bani-
saru, redukcija sredstava za vojsku koja je započela 80-ih godina do-
vela je do toga da su proizvođači kompjutera i tehnologije plasirali
proizvode na nova tržišta – u SAD i inostranstvu. Naravno ovde se
radilo u opremi prvobitno namenjenoj u vojne svrhe. Firme kao što su
E Sistem, Elektronski data sistem i Teksas Instrument prodaju na-
predne kompjuterske sisteme i opremu za praćenje u državi i u lokal-
nim upravama koje koriste za pojačavanje svoje bezbednosti, graničnu
kontrolu i trgovačku administraciju. „Ono o čemu je istočnonemačka
tajna policija Štazi jedino mogla da sanja rapidno postaje stvarnost u
tzv. slobodnom svetu".
Tokom poslednjih godina došlo je do značajnih promena u
sistemu za vizuelno praćenje. Naravno, policijski i obaveštajni službe-
nici i dalje fotografišu demonstrante i pojedince koji su im zanimljivi.
Narastajući proces drastičnog minimalizovanja dimenzija opreme
doveo je do toga da je opremu za praćenje postalo praktično nemo-
guće otkriti i time je otvoren prostor za zloupotrebu. Zloupotrebu vrše
i pojedinci i firme, a i zvanične službe.
Odnos prema CCTV kamerama (koje mogu da snime stotine
fotografija u sekundi) i njihovoj mreži veoma se razlikuje u Evropskoj
uniji, gde su s jedne strane Danska u kojoj takve kamere zakon zabra-
njuje, a s druge strane je Velika Britanija, gde postoji nekoliko CCTV
mreža. Bilo kako bilo, sadašnji položaj i zakonski status ovakvih sis-
tema, tamo gde oni postoje, trebalo bi da bude ujednačen u odnosu na
principe zaštite podataka. Drugim rečima: na CCTV sisteme trebalo bi
primenjivati zakonske odredbe koje se odnose na principe zaštite po-
dataka.
Revolucija u praćenju i posmatranju u okviru urbanih sredina
dosegnuće novu generaciju kontrole kada se primeni pouzdan sistem
za prepoznavanje fizionomije. Ovo će verovatno u početku biti uve-
deno u mestima koja su nepokretna, kao što su carinska kontrola, si-

212
 z a m k e
gurnosni ulazi i izlazi, itd. Na njima će se proveriti mogućnost potpu-
nog identifikovanja fizionomije. Interna studija predviđa da će na
samom početku 21. veka identifikovanje fizionomije pomoću CCTV
postati stvarnost i da će države koje imaju CCTV infrastrukturu uvesti
ovakvu tehnologiju kao prirodan nastavak razvoja ove tehnologije. Šta
više, američka firma “Softver i Sistem” predstavila je u Londonu sis-
tem koji može da skenira masu naroda i upoređuje fizionomije sa
bazom podataka likova koji se čuvaju u pokretnom kompjuteru. Nala-
zimo se na početku revolucije algoritmičkog praćenja, što je veoma
efektna analiza podataka preko kompleksa algoritama koji omoguća-
vaju automatsko prepoznavanje i praćenje.
Sličan sistem za identifikaciju vozila već je razvijen i može da
identifikuje registarske tablice i da na osnovu toga prati vozilo koris-
teći kompjuterizovani geografski informacioni sistem. Ovakvi sistemi
su već sada izbačeni na tržište, kao što je npr. talon sistem koji je uve-
den 1994. godine. Talon sistem proizvodi firma Rakal iz Velike Bri-
tanije i cena mu je 2.000 funti po radnoj jedinici. Ovaj sistem je prila-
gođen prepoznavanju registarskih brojeva na tablicama vozila i zasno-
van je na neutralnoj tehnološkoj mreži koja je razvijena u kembridž-
skom Neurodinamiksu. Ovaj sistem može da se koristi i danju i noću.
Prvobitno je korišćen za osmatranje saobraćaja, ali je njegova funkcija
poslednjih godina prilagođena za potrebe službe bezbednosti i najviše
se primenjuje u okviru „čeličnog prstena" oko Londona. Ovaj sistem
omogućuje beleženje svih podataka o vozilima koja ulaze ili izlaze iz
postavljenog obruča određenog dana.
Važno je da se uspostave jasne vodilje i načini rada za ovakve
tehnološke novitete jer ovaj napredak digitalne revolucije omogućuje
da se, primenom do sada neviđenih tehnologija analizira, prepoznaje i
čuva sve što je u vezi sa poznavanjem vizuelnih likova. Već sada sis-
temi koji se bave praćenjem saobraćaja i koji imaju višenamensku
primenu kao što je „Trafik master", umnogome pomažu pri analizi
praćenja celokupne nacije. Potrebno je da se ovi sistemi zakonski
regulišu na osnovu istih postavki kao što su principi praćenja i regis-
trovanja zvučnih podataka, i da se svedu pod pravila člana 15. Evrop-
skog Zakona o zaštiti pojedinaca i upotrebi ličnih podataka.
Ovakvi sistemi za praćenje i posmatranje i njihova upotreba
otvaraju potpuno nova pitanja. Kamere koje su se koristile na trgu
Tjenanmenu za vreme demonstracija prodate su Kini kao napredni
sistemi za kontrolu saobraćaja, a prodao ih je Simens. Posle masakra

213
 z a m k e
studenata na ovom trgu 1989. godine usledio je pravi „lov na učesnike
protesta", u kome su vlastima pomagale fotografije učesnika, sači-
njene uz pomoć takvih sistema. Škotski sistem za posmatranje, upot-
punjen kamerama “pelko” (SAD), korišćen je da bi se u potpunosti
zabeležila sva dešavanja oko studentskog protesta. Ovi likovi zabe-
leženi kroz sistem emitovani su preko kineske nacionalne televizije i
nudila se nagrada za bilo kakvo obaveštenje o osobama snimnjenim na
trgu Tjenanmena. Posledica je bila da su skoro svi protestanti i njihove
vođe identifikovani. Ovaj slučaj još jednom ukazuje da su demokrat-
ski odnosi u društvu gde se ovo primenjuje veoma važna pretpostavka
da se sistemi za kontrolu saobraćaja ne bi koristili u svrhu proganjanja
protivnika režima. U sadašnjem trenutku došli smo do situacije da
neke strane kompanije izvoze opremu za kontrolu saobraćaja u Ljasu
na Tibetu, iako ovo mesto nema nikakav sistem saobraćaja.
Sistem za praćenje zatvorenika koji se nalaze u kućnom prit-
voru 1990. godine uveden je u upotrebu (SAD). Razlog za razvijanje
ovog sistema jeste prebukiranost zatvora i on pouzdano ukazuje kada
je zatvorenik napustio mesto boravka i u kom pravcu se kreće.
Satelitsko praćenje VIP ličnosti, vozila i sl. u početku se vrši-
lo posredstvom vojnog GPS sistema ali je sada dostupno i u komer-
cijalne svrhe.
Širok spektar opreme za prisluškivanje koristi se za beleženje
razgovora i da bi se dobio uvid u telekomunikacijski saobraćaj. Pos-
lednjih godina otkriveno je da su u mnogim državama sredstva za
prisluškivanje ugrađivana u telekomunikacione sisteme i to od samog
početka razvoja ovih sistema. (tako npr. sistem X bio je veoma mnogo
korišćen u Rusiji i Kini) Drugog februara 1997. godine „Sandej tele-
graf” je objavio članak u kome je potanko objašnjen sistem prisluški-
vanja telefonskih razgovora. Zahvaljujući dostignućima digitalne teh-
nologije i njenim primenama prisluškivanje je postalo jednostavno.
Kao što korisnici mobilne telefonije mogu na displeju da vide ko ih
zove i u koje vreme, tako se i kod velikih sistema razgovori beleže i
kompjuterski obrađuju.
Najnovija digitalna tehnologija omogućava nekim zemljama
(u prvom redu SAD i Velika Britanija) da se uključe i prisluškuju bilo
čiji telefon ako je prikopčan na digitalnu centralu. Kada je u pitanju
mobilna telefonija, nova tehnologija omogućuje neopaženo uključi-
vanje telefona (u pitanju su mobilni telefoni novije generacije takoz-
vani „duo banderi”) i prisluškivanje razgovora koji se vode u nepos-
rednoj blizini aparata.
214
 z a m k e
Veoma širok spektar buba i sprava za prisluškivanje koristi se
u čitavom svetu za beleženje razgovora i posmatranje telekomunikaci-
jskog saobraćaja. Poslednjih godina došlo je do velike upotrebe nele-
galnih i legalnih načina prisluškivanja komunikacija i „ugrađivanje
buba" je uobičajeno u mnogim evropskim državama. I pored široke
primene postavljanje „buba" je tehnologija koja pripada prošlosti.
Danas je pouzdanije i jednostavnije pratiti sve aktivnosti mobilne tele-
fonije u određenoj oblasti pomoću prilagođenog laptop kompjutera.
Ovakav laptop u stanju je da pretražuje i beleži sve zanimljive podatke
u vezi sa naznačenim brojevima.
Interna studija urađena za potrebe Evropskog parlamenta
obrađuje u detalje globalne sisteme za prisluškivanje koji kontrolišu
telefone, i-mejl i faks poruke građana, političara, vođa sindikata i sl.
Poslednjih godina došlo je do politizacije pri određivanju meta pris-
luškivanja. Umesto da budu u službi istraživanja zločina i kriminala,
predstavnici zakona neprestano prate određene socijalne slojeve i pri-
padnike određenih rasa koje je vladajući režim obeležio i to mnogo
pre nego što je bilo kakav kriminalni akt počinjen. Ovaj oblik policij-
skog nadzora zasnovan je na vojnim modelima posmatranja velikog
kvantiteta podataka iz domena lako dostupnih obaveštajnih informa-
cija.

Slika 26 – Grafički prikaz funkcionisanja Esalon

215
 z a m k e
U izveštaju za članove parlamenta Evropske unije navodi se
koji i kakvi delovi se ugrađuju u mobilne telefone radi prisluškivanja i
koje policije i obaveštajne službe imaju pristup ovakvim napravama.

Slika 27 – Postrojenje Menwith hill (V. Britani.ja)

216
 z a m k e
Aktivni američki špijunski sateliti

Satelit Br Orbita Proizvođač Namena

Unapređeni KH- 200 Lockheed Špijunske fotografije sa

3
11 milja Martin rezolucijom od 5 inča
LaCrosse 200- Špijunske fotografije sa
Lockheed
radarsko 2 400 rezolucijom od 3 do 10
Martin
osmatranje milja stopa
Nadgledanje
22, 300
Orion/Vortex 3 TRW telekomunikacionih
milja
sistema
200-
Nadgledanje mobilne
Truba 2 22, 300 Boeing
telefonije
milja
600 Nadgledanje kretanja na
Parsae 3 TRW
milja okeanu
200-
Satelitski data Nadgledanje baza
2 22, 300 Hughes
sistemi podataka
milja
Podrška
22, 300 TRW/Aer Rano raketno
odbrambenom 4+
milja ojet uzbunjivanje
sistemu
Podrška
Meteorologija,
odbrambenom 500 Lockheed
2 detektovanje nuklearnih
meteorološkom milja Martin
eksplozija
programu
U Evropi, sva i-mejl, telefonska i faks komunikacija rutinski
se proverava, a proverava što je začuđujuće, NSA (Državna bezbed-
nost SAD). Kontrola telekomunikacija se obavlja na taj način što se
informacije sa evropskog kopna prikupljaju u američkom strategij-
skom centru u Londonu, a zatim se satelitski šalju u Fort Mejd u Meri-
lendu i tamo podvrgavaju daljoj obradi. Ovaj sistem je prvi put otkri-
ven 1970. godine, a otkrila ga je grupa britanskih istraživača. Ovi
istraživači koristili su sasvim legalna sredstva, ali ih je uhapsila bri-
tanska tajna služba. Usledilo je suđenje koje je predstavljalo prekret-

217
 z a m k e
nicu za razumevanje tehnologije, političke kontrole i kako pojedini
istraživači mogu dopreti do tajnih informacija preko legalnih sred-
stava. Potrebno je navesti da postoji “Ešalon sistem” koji je zajednički
u VB i SAD, a do njegovog razvoja došlo je za vreme hladnog rata.
Ovaj sistem namenjen je prvenstveno za špijuniranje civilnih ciljeva
kao što su određeni poslovni krugovi, vlade i drugi civilni ciljevi.
Zasnovan je na špijuniranju kvantiteta komunikacija, a veliki broj po-
dataka se filtrira preko upotrebe veštačke inteligencije pomoću sred-
stava kao što su „Memeks”. „Memeks”, naime, može sa velikim uspe-
hom da obrađuje podatke na osnovu ključnih reči. Četiri nacije dele
rezultate sa SAD, a to su: Britanija, Kanada, Novi Zeland, Australija.
Svaki od ovih pet centara dostavlja podatke svojim „saveznicima” u
ovom poslu, a saradnja se obavlja oko analize ključnih reči, fraza,
ljudi, mesta koje treba pratiti, itd. I pored toga što se mnogo informa-
cija registruje o potencijalnim i aktivnim teroristima, odnosno o aktiv-
nostima koje mogu biti opasnost za neke od ovih pet zemalja, veliki
deo sredstava se koristi u industrijskoj i ekonomskoj špijunaži. Poseb-
na pažnja obraćena je na praćenje i prisluškivanje svih zemalja koje
učestvuju u GATT pregovorima.
Što se tiče upotrebe Ešalona na teritoriji SAD, njegova zlo-
upotreba nastaje od samog početka korišćenja, odnosno od osnivanja
NSA za vreme predsednikovanja Harija Trumana.

Projekat Šemrok

Projekat Šemrok nastao je 1945. godine da bi se obuhvatile

sve telegrafske informacije koje izlaze sa teritorije SAD i ulaze na
teritoriju SAD.
U sprezi potpune saradnje američkih firmi RCA, ITT i Vest-
ern junion, NSA je uspela da dnevno dobija mikrofilmove na kojima
su beleženi podaci o svim dolazećim, odlazećim i tranzitnim telegra-
fima. Ovaj sistem se dramatično izmenio kada su na telekomunikacije
počela da se primenjuju kompjuterska dostignuća. Harvest je bio u
stanju da traži određene ključne reči, lokacije, pošiljaoce ili adrese.
Projekt Šemrok postao je toliko uspešan da su NSA i CIA
1966. godine uspostavile firmu na donjem Menhetnu (gde se inače na-
laze poslovni prostori telegrafskih kompanija) pod tajnim imenom LP
MEDLEY. U trenutku kada je projekat Šemrok bio na svom vrhuncu,

218
 z a m k e
nekih 150.000 poruka mesečno bilo je štampano i analizirano. Analizu
su naravno vršili NSA agenti.
Direktor NSA Lu Alen zaustavio je projekat Šemrok u maju
1975. godine kada su snažni kritičari, pripadnici američkog Kongresa,
počeli javno da raskrinkavaju tajne ovog programa. Svedočenja na
saslušanjima koja su dali predstavnici različitih firmi i svedočenja
samog direktora Frenka Črča doveli su do toga da Kongres donese
zaključak da je projekat ŠEMROK „verovatno najveći vladin projekat
uperen protiv privatnosti Amerikanaca".

Projekat Minaret

Slično projektu Šemrok, projekat Minaret uključivao je u svoj

rad stvaranje „lista za posmatranje". Svaka od obaveštajnih agencija,
uključujući i FBI, učestvovala je u stvaranju ovih lista na osnovu tzv.
„subverzivnih domaćih aktivnosti". Na ovim listama nalazila su se
imena kao što su: Martin Luter King, Malkolm X., Džejn Fonda,
Džoan Baez i dr Bendžamin Spok.
Pošto odlukom višeg suda iz 1972. godine (tom prilikom do-
nesena je presuda pod kojom se podrazumeva da „predsednik može da
deluje u skladu sa zaštitom države od nezakonitih i subverzivnih ak-
tivnosti, stvorenih sa ciljem zbacivanja vlade") nije uključeno ovlaš-
ćenje za elektronsko posmatranje i prisluškivanje američkih organi-
zacija, projekat Minaret se našao pod velikim pritiskom javnosti. Javni
tužilac Eliot Petersen zatvorio je projekat Minaret čim su aktivnosti
podrazumevane pod ovim projektom obelodanjene Ministarstvu prav-
de i to uprkos tome što je FBI bio aktivno umešan sa NSA i drugim
obaveštajnim agencijama pri stvaranju lista za prisluškivanje.
Radeći između 1967. i 1973. godine projekat Minaret obuhva-
tio je preko 5.925 stranaca i 1.690 organizacija i Amerikanaca u
okviru svojih tzv. lista za prisluškivanje. I pored pokušaja da se
zataška umešanost NSA u projekat Minaret direktor NSA Lu Alen
svedočio je pred Obaveštajnim komitetom senata 1975. godine i tom
prilikom istakao da je NSA izdala više od 3.900 izveštaja u vezi sa
američkim državljanima sa lista za prisluškivanje.Kao dodatak ovome,
NSA odeljenje za Službu obezbeđenja (unutrašnja kontrola) sastavilo
je izveštaje o najmanje 75.000 američkih državljana u razmaku od
1952. do 1974. godine.

219
 z a m k e
Projekat Haos

Dok je NSA bila zauzeta praćenjem građana SAD kroz

projekte Šemrok i Minaret, CIA se za to vreme zabavila špijuniranjem
domaćeg terena uspostavljanjem operacije Haos. Predsednik Lindon
Džonson odobrio je stvaranje domaće operativne divizije (DOD)
(divizija za domaće operacije), čiji je cilj bio da „uvežbava centralizo-
vanu odgovornost za usmeravanje, podršku i koordinaciju tajnih
operativnih aktivnosti na teritoriji SAD".
Kada je predsednik Džonson naredio CIA-inom direktoru
Džonu Makonu da upotrebi DOD za analizu narastajućih studentskih
protesta protiv politike u Vijetnamu, stvorene su dve nove jedinice za
praćenje antiratnih protestanata i organizacija: projekat Otpor (Resis-
tance), koji je sarađivao sa službenicima univerziteta, obezbeđenjem
studentskih domova i lokalnom policijom sa ciljem identifikacije anti-
ratnih aktivista i političkih disidenata; i drugi projekat pod imenom
Merimek koji je osmatrao sve demonstracije u oblasti Vašingtona.

Dostignuća u oblasti oružja za kontrolu masa

Ova dostignuća predstavljaju razvoj druge generacije takoz-

vanih manje smrtonosnih oružja koja su nastala u nuklearnim labora-
torijama u SAD.
Reč je o razvoju najnovijih oružja za kontrolu masa, posebno
specifičnih hemijskih, kinetičkih i električnih, koja utiču na ponašanje
i imaju biomedicinske i političke efekte. Izveštaji koji su do sada uka-
zivali da je uvođenje ovakvih tehnologija sigurno i bezopasno ponovo
su analizirani i tom prilikom zaključeno je suprotno. U ovom izveštaju
su detaljnije pokrivene oblasti koje se bave CS i OC gasnim spreje-
vima, upotrebom gumenih i plastičnih metaka, upotrebom višenamen-
skih oklopnih vozila. Analizirana je upotreba tehnologija kažnjavanja
koja može da se pretvori u svoju suprotnost i zbog svoje preterane
agresivnosti da destabilizuje političku situaciju. Izveštaj u ovom
odeljku zaključuje da je primena oružja iz takozvane druge generacije
posledica tajnih istraživanja u laboratorijama širom SAD. Njihova
upotreba krajnje je problematična. Ovde se predlaže formiranje neza-
visne evro-američke komisije koja bi kontrolisala upotrebu ovih oruž-
ja kao i oružja na čijim se projektima tek radi.

220
 z a m k e
Razvoj tehnologija kontrole zatvorenika

Naučna i tehnološka sredstva koriste se da bi se postigao što

bolji efekat u ispitivanjima a da se ne ostave tragovi. Na ovaj način se
razvijaju tehnologije mučenja i njihova primena u Evropi i SAD.
Prošao je milenijum istraživanja i razvoja okrutnih i nehu-
manih načina saznavanja informacija od uhapšenih žrtava. Ono što se
promenilo u najnovije vreme u odnosu na dugačku istoriju mučenja i
ispitivanja jeste brzina kojom se slamaju zatvorenici koji se opiru.
Ovo je omogućeno prihvatanjem i uvođenjem savršenijih metoda,
zasnovanih na naučnom mučenju i ispitivanju. U poslednje vreme po-
javila se potreba za tzv. nevidljivim načinima mučenja koje ostavlja
sasvim malo tragova postupka ili uopšte ne ostavlja tragove. Potreba
za ovakvim metodama nastala je zbog razvoja velikog broja humani-
tarno-pravnih organizacija kao što je Amnesti internešenel koje mogu
da proglase neku vladu vladom zemlje u kojoj se sprovode mučenja i
kršenja ljudskih prava. Prema podacima Amnesti internešenela, pos-
toje tendencije mučenja pri istraživanju osumnjičenih za krivična dela,
ali i osoba iz „nepovoljnih” socijalnih grupacija, kao što su emigranti,
ili pripadnici rasnih i nacionalnih manjina. U sadašnjem vremenu fe-
nomen mučenja se predstavlja kao svetska epidemija. Pojedini iz-
veštaji otkrivaju da više od 150 država primenjuje mučenje, nehumane
ili degradirajuće postupke. Ovo je začuđujući podatak pogotovo kada
se zna da je 106 država potpisalo i ratifikovalo ugovor poznat kao
Konvencija protiv mučenja.
Nastanak modernih tehnika mučenja povezuje se sa delat-
nostima ruskog NKVD, koji je koristilo razne čulne nadražaje i
različite nivoe brutalnosti.
Elen Bamber, direktor britanske medicinske fondacije za po-
moć žrtvama mučenja, opisala je elektrošok palice kao najuniverzal-
niji moderni alat za mučenje. Nedavna istraživanja ukazuju na to da je
elektrošok jedna od najčešće korišćenih metoda. Ukoliko se pažljivije
prouče izveštaji Amnesti internešenela videće se da su elektrošokovi
najrasprostranjeniji u svim represivnim državama. Postoje mnogi pri-
meri, ali začuđuje je da se ova metoda primenjuje u Grčkoj, Kini,
Austriji, Saudijskoj Arabiji i dr. Nedavno je Amnesti internešenel ob-
javio izveštaj u kome je navedeno 50 država u kojima se koristi me-
toda mučenja elektrošokovima i to od 1990. godine na ovamo.

221
 z a m k e
Prema onome što se može doznati od proizvođača sprava za
elektrošokove, njihov razvoj počinje od 80-ih godina i zasnovan je na
biomedicinskim istraživanjima. Na tržištu se pojavljuje nekoliko vari-
jacija koje uključuju u opremu i držače za ruke, elektronske šipke,
električne mreže i elektrificirane sisteme kao što su određene vrste
tastera. Oruđa za elektrošokove rade na principu kalemske indukcije,
gde se iz kalema prenosi energija u spravu i proizvodi visokovoltažne
i niskoamperske šokove, koji deluju na mišićnu kontrolu žrtve. Pored
neizdrživog bola i trenutne paralisanosti, ova oruđa imaju i značajno
psihološko dejstvo, zbog displeja na kojima se pojavljuje plava svet-
lost koja pokazuje na koji način se mučenje odvija.
U Velikoj Britaniji objavljena je 1990. godine studija koja se
bavi posledicama mučenja elektrošokovima. Napravljen je pregled
mogućih oštećenja i utvrđena je skala povreda koje elektrošokovi
mogu naneti ljudskom organizmu. Utvrđeno je da izlaganje elektro-
šoku u trajanju od pola sekunde prestravi i paralizuje žrtvu. Trajanje
od dve sekunde u potpunosti onemogućava žrtvu da stoji, a ukoliko je
žrtva izložena trajanju šoka od tri do pet sekundi, potpuno gubi kon-
trolu nad skeletnim mišićima usled čega se potpuno paralizuje. Ovi
efekti traju između 5 i 15 minuta. U izveštaju se takođe navodi da su
moderna elektrošok oružja koja pulsiraju mnogo delotvornija, zbog
dva reda magnituda. Portabl elektrošok sprave proizvode se od sredine
80-ih godina 20. veka za mučenje zatvorenika i njihovo podvrgavanje
kontroli. Žrtve se podvrgavaju naponu od 40 do 100 kV preko metal-
nih okova.
Dakle da zaključimo, zvanični organi EZ su utvrdili načine
primene tehnologije političke kontrole i ulogu te tehnologije u razvoju
i primeni političke moći. Takođe su utvrdili na osnovu kojih postavki
funkcioniše politička kontrola i kako je omogućavaju savremeni za-
koni modernih država.
Uvođenje i primena vojnih sredstava u policijsku opremu,
razvoj kontrolnih sistema širom sveta odnosno globalno nadziranje
događaja u svetu (koje delimično kontrolišu vanevropske agenture)
nikada nije bilo predmet prave parlamentarne rasprave i u Evropskom
parlamentu nikada nisu doneti zaključci o ulozi, funkciji i potrebi
ograničavanja ovakvih aktivnosti. Generalna uprava za istraživanja
upozorava da je došlo vreme da se preduzmu konkretne mere i da se
započne proces oživljanja demokratske kontrole ovakvih sistema. Da
bi se Evropa odbranila od pretnji ljudskim pravima i da ne bi zapala u

222
 z a m k e
ruke tirana, Evropska zajednica treba, što pre, da da adekvatan poli-
tički odgovor.
Objektivnosti radi, moramo reći da ljudi koji razmišljaju o bo-
ljem sutra ne postoje samo u Evropi. Amerika je poslednjih godina
suočena sa nizom organizacija, grupa i pojedinaca – nezavisnih istra-
živača koji se trude da američkoj i svetskoj javnosti razotkriju skri-
vene planove nove svetske vlade i učešće njihovih institucija u toj
zaveri. Jedan od takvih primera je sigurno i Džon Sent Klir Ekvai koji
je pred sudom u Vašingtonu pokrenuo proces protiv Nacionalne agen-
cije za bezbednost (NSA) i protiv baze Mejd (Civilna akcija 92-0449).
U prijavi Džon je izneo sva prikupljena saznanja o strukturi NSA-e,
aktivnosti nacionalne bezbednosti u pogledu zakonom zaštićenih teh-
nologija, i tajnih operacija koje se bave nadgledanjem individue.
Navešćemo samo neke od nedozvoljenih aktivnosti NSA o kojima tek
treba da se izjasni sud.

Aktivnosti NSA unutar SAD

Obaveštajni rad na komunikacijama (COMINT)

Potpuno pokrivanje svih elektronskih komunikacija unutar
SAD i širom sveta da bi se obezbedila nacinalna sigurnost. NSA i baza
Mejd u Merilendu imaju najnaprednije kompjutere na svetu još od
ranih 60-ih godina. Tehnologija NSA je razvijana i primenjivana u
tajnosti od privatnih korporacija, akademija i javnog mnjenja.
Obaveštajni rad na slanju signala (SICNTT)
Obaveštajni rad na signalima u okviru NSA odnosi se na de-
kodiranje EMF talasa u čovekovom okruženju a radi bežičnog nadzora
kompjutera građana i praćenja određenih osoba uz pomoć elektro-
statičkih osobina tela. Naime, signali koje emituje obaveštajna služba
zasnivaju se na činjenici da svaka stvar iz našeg okruženja koja u sebi
ima električni protok poseduje i magnetno polje koje emituje EMF
talase.Odeljenje za odbranu NSA stvorilo je i razvilo digitalnu opremu
koja može da analizira sve, bez obzira da li je organskog porekla ili
stvorene od čoveka, odnosno sve predmete koji poseduju elektroaktiv-
nost.
NSA ima podatke o svim građanima SAD-a. Posebna pažnja
posvećuje se onim građanima koji mogu biti od značaja za nekog od
preko 50.000 NSA agenata u granicama SAD. Ovi agenti imaju ovlaš-

223
 z a m k e
ćenja da špijuniraju sve i svakog. NSA ima neprestani antiteroristički
nadzor koji se bavi i drugim aktivnostima. Ova mreža za nadziranje
građanstva drži se u potpunoj tajnosti.
Praćenje pojedinaca u SAD-u primenjuje se u NSA preko
elektronske mreže za nadziranje. Ova mreža poznata kao DOMINT
(Domestic Intelligence) pokriva celokupnu teritoriju SAD i u njen rad
je uključeno desetine hiljada službenika NSA koji prate istovremeno
milione ljudi. Kompjuter NSA napravljen je tako da minimalizuje ope-
rativne troškove. Službenici NSA koji rade na ovim poslovima su u
svojoj zajednici obično predstavljeni pod lažnim identitetom kao
socijalni radnici, pravnici i poslovni ljudi.
Pojedini građani SAD-a često bivaju meta nadzora a prate ih
službenici NSA koji nezavisno deluju.
Službenici NSA mogu da kontrolišu živote miliona ljudi ko-
risteći uređaje koji služe za obaveštajni rad i praćenje poslovnih
tokova. Operacije koje službenici nezavisno preuzimaju po pravilu idu
daleko preko granica zakona. Nije teško pretpostaviti da duži vremen-
ski period kontrole i sabotiranja poslova desetine hiljada ljudi nije u
skladu ni sa jednim poznatim zakonom. NSA obaveštajne aktivnosti u
SAD omogućuju službenicima da indirektno ubijaju građane ove zem-
lje preko tajnih operacija psihološke kontrole a ove operacije imaju za
posledicu direktno ugrožavanje mentalnog zdravlja i uzrokuju smrt.
Elektronska mreža za nadzor NSA na teritoriji SAD
Još od ranih 60-ih godina najmoćniji svetski kompjuteri nala-
ze se u NSA bazi Mejd.U sadašnjem trenutku NSA poseduje kom-
pjutere nano-tehnologije koji su daleko ispred postojeće kompjuterske
tehnologije. NSA pokriva sve informacije u SAD preko upotrebe ovih
naprednih kompjutera. NSA kompjuteri koriste veštačku inteligenciju
za skeniranje svih komunikacija, bez obzira na medij, u potrazi za
ključnim rečima koje mogu privući pažnju NSA agenata, odnosno
kriptologista. Kompjuteri NSA prate sve komunikacije u trenutku
emitovanja i na drugom kraju po prijemu. Ovakvo potpuno pokrivanje
teritorije SAD je rezultat SIGINT misije NSA. Mreža elektronskog
nadzora zasnovana je na celularnim postrojenjima koja mogu da se
koriste za posmatranje čitavog EMF spektruma. Ova oprema je razvi-
jena i primenjivana u strogoj tajnosti, kao i sva slična elektronska
postrojenja u SAD.

224
 z a m k e
Bežično signalno praćenje kompjutera
NSA ima uvid u sve PC i druge kompjutere koji su prodati u
SAD. To je integralni deo rada unutrašnje obaveštajne službe.
Detektovanje ljudskog EMF polja radi nadzora
NSA je u stanju da kontaktira preko određenog signala bilo
koju osobu u državi i od tog trenutka kompjuteri će pratiti tu osobu 24
sata dnevno. Službenici NSA mogu preko ovog sistema da odaberu i
prate bilo koga u SAD.
Primena NSA signalnog obaveštajnog rada putem EMF talasa na
moždanu stimulaciju
NSA kompjuteri su u stanju da neprestano prate sa velike
udaljenosti elktroaktivnosti mozga određene osobe. Ovaj program je u
svom prapočetku nazvan MK ULTRA i nastao je početkom 50-ih
godina. U današnjoj fazi ovog programa NSA poseduje podatke i de-
kodirane individualne mape mozga desetine hiljada ljudi u cilju na-
cionalne sigurnosti. Dostignuća ovog programa koriste se i u vojne
svrhe radi uspostavljanja veze između mozga i kompjutera, npr. kod
borbenih aviona. U cilju elektronskog nadzora elektroaktivnosti u cen-
tru za govor mozga mogu biti prevedene u određene verbalne kon-
strukcije osobe pod nadzorom.
Bez ikakvog kontakta sa osobom pod nadzorom, RNM pro-
gram (daljinsko posmatranje neurona) može da pruži sliku elektro-
aktivnosti na osnovu vizuelnih sklopova u mozgu posmatrane osobe i
da prikaže slike iz mozga osobe pod nadzorom na video monitoru.
Službenici NSA mogu, drugim rečima, da vide ono što vide oči osobe
pod nadzorom. Takođe može da se očitava i vizuelna memorija. RNM
zapravo može da pošalje određene predstave direktno u vizuelni cen-
tar zaobilazeći oči i optičke nerve. Ovo se koristi kada je osoba pod
nadzorom u REM fazi spavanja u cilju programiranja mozga.
Mogućnosti operativaca NSA u primenjivanju RNM-a
Još od 1940. godine u SAD razvijana je obaveštajna signalna
mreža. Slično prethodno rečenom, zvuk može da se pošalje u slušni
centar mozga osobe pod nadzorom (zaobilazeći uši), tako da se u
mozgu javljaju određeni zvuci – ideje.
Preko RNM-a može se uticati na percepciju osobe pod nadzo-
rom, njegovo raspoloženje i motoriku. Govorni i slušni kontakt je
postao poslednja reč u komunikacionim sistemima obaveštajne službe.

225
 z a m k e
RNM omogućava potpunu audio-vizuelnu vezu između mozgova dve
osobe i vezu između mozga i kompjutera.
NSA obaveštajna tehnologija pomoću elektronskih moždanih signala
NSA SIGINT program može sa velike daljine da detektuje,
identifikuje i prati bioelektrično polje određene osobe.
EMF moždana stimulacija je moždana stimulacija pomoću
elektromagnetskih talasa i njen rad je zasnovan na slanju elektromag-
netskih signala radi usađivanja određenih dešavanja u mozgu, tj. for-
miranja zvučnih i vizuelnih obrazaca. Pomoću EMF moždane stimu-
lacije može se takođe izmeniti stanje mozga određene osobe i uticati
na njegovu motoriku.

226
 z a m k e

NAČINI DA SE SUPROTSTAVITE
NEŽELJENIM UTICAJIMA

227
 z a m k e

228
 z a m k e

Istraživači iz oblasti kontrole uma smatraju, kada su u pitanju

ispiranje mozga i metode naprednih tehnologija, da je moguće razviti
odbrambeni sistem ograničenog karaktera. Međutim kada su u pitanju
klasične – svakodnevne manipulativne tehnike razvijanje pravog od-
brambenog sistema mnogo je lakše i uspešnije. Ukratko, njihovi saveti
se svode na sledeće:
Moramo biti svesni da na svetu ima puno ljudi kojima je stal-
no zanimanje (profesija) da nas ubeđuju da kažemo dâ njihovim zahte-
vima, predlozima, reklamama i naredbama.
Kažite slobodno: napravio sam grešku, žao mi je, pogrešio
sam... i naučio sam nešto iz te greške.
Budite spremni na generalne perspektive koje drugi upotreb-
ljavaju da uobliče problem ili situaciju, jer prihvatajući njihov šablon
dajete im mogućnost prednosti. Budite spremni da ustuknete i od-
bacite celokupan šablon i predložite svoj aspekt pre nego što se
upustite u konkretnu raspravu.
Budite spremni da na kratkim stazama izgubite novac, napre-
dovanje, trud, radije nego da svesno pogrešno odaberete i da vas to
drži prikovanim. Prihvatite greške i probajte da naučite nešto iz njih,
da ih ne biste ponavljali.
Uvek izbegavajte da uradite nesigurne akcije, pogotovu ako
neko zahteva da se to uradi odmah; izađite iz te situacije, uzmite vre-
mena da razmislite, čujte drugo mišljenje, nikada ne žurite da pot-
pišete.
Insistirajte na razumljivom objašnjenju, bez dvostrukog smis-
la; ne dozvolite agentima za promene da od vas prave glupaka; loša
objašnjenja su znak obmane ili manjak adekvatnog znanja navodno
informisanog.
Budite senzitivni i oprezni čak i u situacijama koje, na prvi
pogled, to ne zahtevaju: uloge prijateljstva, uniformi, simbola autori-
teta, znakova, naslova, grupnog pritiska, pravila, tajnih slogana, oba-
veza i odanosti.

229
 z a m k e
Budite naročito obazrivi u odnosima gost – domaćin koji su
napravljeni da se vi osećate i ponašate kao gost, jer tu se kompromi-
tuje vaša sloboda za izbor i akciju.
Ne verujte lakom rešenju u kompleksnim ličnim, socijalnim i
političkim problemima.
Setite se da ne postoji instant, neobavezujuća ljubav neznan-
ca; ljubav, prijateljstvo moraju se graditi kroz vreme i obično zahte-
vaju reciprocitet, pregovore i deljenje – neki rad i obaveze i sa vaše
strane.
Izbegavajte situacije koje su vam totalno nepoznate i u kojima
imate malo kontrole nad svojom slobodom; odmah proverite limite
vaše autonomije; proverite psihičke i fizičke izlaze.
Pohlepa i ego – naduvano laskanje odvešće manipulatore kon-
trole uma daleko, ali samo ako vi dozvolite sebi da budete povedeni
tim motivima; odbijte njihov mamac tako što ćete uzeti u obzir samo
najiskrenije mišljenje, od osobe koju poznajete, a koja je sigurna u
sebe.
Prepoznajte vaše simptome krivice i krivice koju drugi po-
kušavaju da na vas indukuju; nikada ne radite zbog motiva krivice.
Tolerišite krivicu kao deo vase ljudske prirode.
Budite svesni šta radite u datoj situaciji, ne dozvolite da navi-
ka i standarne procedure nametnu vašu blagu reakciju kada bi ona
trebala da bude drugačija.
Nije obavezno da održavate stalnost u vašim odlukama u
različitim situacijama; možete i da se promenite a da ne budete u
lažnim standardima da ste pouzdani i da ostanete u statusu kvo.
Nelegitimni autoritet mora uvek da bude odbačen, odbijen i
eksponiran.
Nije dovoljno samo neslaganje, ili da ste emocionalno potre-
seni operacijom nepravde ili u pravilima igre kako ste ih vi razumeli
vi morate biti spremni na otvorenu kritiku i akciju.
Ne dozvolite sebi da vam se, pod uticajem spoljnih faktora,
razviju ekstremne emocije jer onda vi ne kontrolišete njih nego one
vas.

230
 z a m k e
Naučiti da se prozru programirane reakcije na autoritet, prvi
je korak ka prevazilaženju socijalnog i psihološkog procesa koji nam
daje prolazan osećaj zastrašenosti u određenoj situaciji.
Treba biti veoma oprezan u odlučivanju šta i kada treba nešto
dobiti, kao i prilikom prepoznavanja da li je neko eksponiran ili su to
njegove tipične reakcije. Razdvajanje pripovedača od prakse, obećanja
od stvarnosti, razlikovanje namere od posledice jeste srž otpora – iz
očiglednog razloga što je vrlo lako pogrešiti u etiketi stvari koje je
opisuju, ili da se bavimo simbolima i konceptima umesto ljudima i
njihovim ponašanjem.
Kršenje pravila nije samo vežba u socijalnim sredinama već je
i preispitivanje mogućnosti da se povremeno povučeno nazad i pos-
matramo situaciju i iz nekih drugih perspektiva.
Isto tako, pametno je da prepoznate koliko ste vi slobodni da
izaberete kada su u pitanju opcije koje su vam date. Testirajte limite
tih opcija tako što ćete izabrati vaš odgovor (nijedan od navedenih ili
potpuno drugačiji od onoga koji oni traže).
Odvojenost od svih spoljnih veza, ili bilo kog društvenog
kontakta, povećava stepen nemoći u nama samima.
Da bismo sprečili apsolutnu uzurpaciju bilo kog sistema,
grupe ili pojedinca, moramo zadržati interesovanje i izvan sistema –
grupe.
Kada dođemo u situaciju da smo primorani da donesemo
teške odluke (odluke praćene unutrašnjim konfliktima), pre svega
treba da pokušamo da se izdvojimo iz sredine u kojoj ili o kojoj treba
da donesemo odluku. Za ovu izdvojenost posebno je važna i izdvoje-
nost u fizičkom smislu (odlazak u neki drugi grad, sasvim novu sre-
dinu). U potpuno novom okruženju (odnosno sa takve distance) poku-
šajmo da ceo problem sagledamo i iz drugog ugla (drugačiji pristup
problemu), pa tek onda pristupimo završnoj fazi donošenja odluke.

231
 z a m k e

UMESTO POGOVORA

Pre nego što počnete da donosite bilo kakve zaključke, pred-

lažem da izađete iz vaših domova, iz svakodnevnih obaveza i raz-
mišljanja i pogledate oko sebe. Šta vidite? Dobro, nemojte odmah da
me ispravljate, znam da zavisi u šta gledamo. Ako smo van grada oko
nas su obrađene njive, voćnjaci i bašte koji ulivaju nekakvu tajan-
stvenu mirnoću, sigurnost i snagu. Ako ste, recimo, u gradu, uzmimo,
na primer Beograd, prošetajte kroz Knez Mihailovu ulicu. Pogledajte
malo ljude oko sebe i zapitajte se: da li na ovom svetu postoje lepše
devojke i žene od naših? Ovo nije šala. Notorna je činjenica da je
strancima a i našim starijim građanima potrebna dozvola kardiologa
za izlazak u Knez Mihailovu. A i mi muškarci, po poverljivim infor-
macijama iz belog sveta, spadamo u vrlo tražene. Prosto ne znam šta
pre da istaknem. Evo, na primer, intelekt. Mnogi, u svetskim raz-
merama poznati, ljudi koje istorija svrstava u ljude ispred svog vreme-
na imali su taj retki dar da neke stvari predvide, čak i da daju idejna
rešenja kao Leonardo da Vinči. (Svakako da je ovo jedan od primera
umova kojima se treba diviti). A sada uzmimo za naš primer Nikolu
Teslu. Govoreći o Tesli ne možemo reći da je to bio čovek ispred svog
vremena, jer je Nikola Tesla čovek koji je i ispred našeg vremena. Ne
samo da je mnoge stvari predvideo i dao idejna rešenja već je značajni
deo i realizovao. Autoritativni izvori tvrde da je, između ostalog,
upravo on bio čovek koji je praktično rešio niz problema vezanih za
teleportaciju (u pitanju su bili sitniji predmeti veličine upaljača). Zbog
toga, 1942. godine, poveren mu je projekat američke mornarice poznat
kao „Filadelfijski eksperiment”. Onima koji osporavaju vrednosti
Tesle, tvrdeći da je on „lampaš” koji je radio sa običnim zastarelim ka-
todnim cevima a da je sada era mikročipova, kao i onima koji uma-
njuju vrednost celog Filadelfijskog eksperimenta, predlažem da pre
bilo kakvog komentara ispitaju sve tragove. Smatram da je sa moje
strane dovoljno da im ukažem da se brod „Eldridž” na kome se vršio
232
 z a m k e
eksperiment nalazi u Grčkoj i da sada nosi naziv Lion (Lav). Ukoliko
potencionalni savesni istraživači budu imali problema sa grčkim voj-
nim vlastima (jer Lion sada ima status „penzionisanog” ratnog broda
grčkih pomorskih snaga), neka se slobodno pozovu na mene. Pretpos-
tavljam da će posle toga masovno isticati očajničku molbu da im više
ne pomažem. Ono što zapravo želim da istaknem jeste činjenica da je
Tesla odbio da nastavi rad na ovom projektu onog momenta kada je
shvatio da se eksperiment ne odnosi samo na stvari nego i na ljude.
Nije popustio u svojoj odluci ni kada su mu pretili, ni kada su mu
nudili otvoren budžet za dalje eksperimente–jednostavno, život makar
i jednog nedužnog čoveka je bio iznad svega. Kako jedan moj prijatelj
iz Podgorice kaže: pokazao im je šta je čojstvo, a onda se vratio da se
igra sa munjama i gromovima.
Uzmimo sada jedan drugi primer. Rat. Preciznije agresiju
jedne imperije.
Da pokušamo da sagledamo celu situaciju iz drugog ugla.
Neposredno pre agresije NATO-a na našu zemlju održan je
niz razgovora sa našim predstavnicima koji su se sastojali od ispiti-
vanja (šta mislimo, kako mislimo, itd), rasprava, pretnji, indoktrinacija
i čitavog niza drugih načina pritisaka. Cilj ovog bio je da se slomije
sistem vrednosti i da se podstakne alternativni. Pregovarača bi zato
slobodno mogli da nazovemo ispitivačem prema kome žrtva, u ovom
slučaju SRJ, usmerava svoju odbojnost. Ispitivač je svestan činjenice
da izaziva odbojnost ali računa da će u kasnijem stadijumu izazvati
osećaj zavisnosti pa čak i zatražiti pomoć za rešavanje unutrašnjih
konflikata žrtve.
Neprestano ponavljane pretnje uz odgovarajuću demonstra-
ciju sile imalo je za cilj da stvori osećaj straha od fizičkog mučenja,
odnosno povređivanja. Istovremeno, sistem izolacije (ograničavanjem
i obeshrabrivanjem putovanja regulisanim viznim režimima) već je
funkcionisao sinhronizovano sa sistemom kontrole komunikacija.
Sankcije nisu ništa drugo do primena iznurivanja. U zemlju je ipak
mogla da uđe određena vrsta robe ali po proceduri koja bi često takvu
robu stavljala van upotrebe. Agresivnom propagandom stimulisana je
kritika i samokritika. Samokritika ispoljava svoje efekte činjenicom da
nije zločin za čoveka da ne bude u pravu, ali se neadekvatnim pona-
šanjem smatra – da bude tvrdoglav i da odbija da uči.

233
 z a m k e
Konačno, od marta 1999. godine, postojeća situacija je „obo-
gaćena” neprestanim bombardovanjem pažljivo odabranih civilnih i
vojnih ciljeva sa svrhom izazivanja osećaja nepredvidivosti agresora.
On može sve, potpisane ratne konvencije se ne odnose na njega.
Mostove sa hiljadama civila na njima treba bombardovati, bio je stav
najtvrđeg jezgra agresora, kako bi se svima stavilo do znanja da čak i
ne pokušavaju da predvide sledeći potez agresora, jer on će uraditi
upravo ono što za nas nije samo nepredvidivo nego i nezamislivo
(uprkos zdravom razumu, moralu i vojničkoj časti).
Dakle, šta je ovakvo besomučno bombardovanje, uz korišće-
nje svih drugih navedenih pritisaka, imalo za cilj. Gledano kroz razne
faze taj cilj bi mogao biti definisan i kao:
Formiranje svesti da je uspostavljena kontrola,
Uspostavljanje svesti o kompletnoj zavisnosti od sistema kon-
trole,
Slamanje prethodno stečenog načina ponašanja koje je pra-
ćeno unutrašnjim konfliktom (posledica svesti o kontroli i prihvatanju
zavisnog položaja).
Nuđenje prihvatljivog rešenja problema kao prvi korak u
smanjivanju unutrašnjeg konflikta (odricanje dela teritorija, odnosno
stavljanje delova svojih teritorija pod kontrolu agresora),
Reintegracija vrednosti i poistovećivanje sa sistemom kon-
trole (što bi trebalo da predstavlja završnu fazu u promeni ponašanja
kontrolisanog sistema).
Imajući u vidu sve ovo (i niz drugih pokazatelja), možemo
zaključiti da je, gledano iz drugog ugla, agresija na SRJ klasičan pri-
mer korišćenja metoda ispiranja mozga upotpunjen delovima nekih
drugih metoda kontrole uma.
Da li je NATO uspeo u tome? Odgovor znate i sami. Oni koji
ne znaju neka se očešljaju pa pravac u Knez Mihailovu (normalno,
znate, sa čitko potpisanim i uredno overenim odobrenjem kardiologa).
Malo uplašeniji ljudi će pomisliti pa još nije sve gotovo.
Završna faza – reintegracija vrednosti i poistovećivanje sa sistemom
kontrole – još nije okončana. Da vas odmah utešim. Panici nema me-
sta, sve je pod kontrolom. Ova završna faza kontrole uma na našim
prostorima neće biti realizovana. Ubeđen sam da ni toliko željena to-

234
 z a m k e
talna kontrola umova svih stanovnika naše planete takođe nikada neće
moći da bude sprovedena.
Da bih malo objasnio ovu svoju tvrdnju, prinuđen sam da se
pozovem na neka od takozvanih zabranjenih znanja.
Zakon suprotnosti i kretanje su dva pranačela postojanja.
Zakon suprotnosti. Večiti sukob dobra i zla, plus i minus, vru-
će i hladno, binarni sistem, gore i dole, mi i oni, gubitnik i dobitnik.
Pod pretpostavkom da možemo da uklonimo zlo u apsolutnom smislu,
jasno je da bismo uništili i dobro, ako ukinemo hladno više neće pos-
tojati ni vruće. Dakle, jasno je da u osnovi svega funkcioniše zakon
suprotnosti kao krucijalni zakon (jedva sam uspeo da se setim ovog
izraza).
Tako, ako količina zla (ili dobra) pređe takozvanu kritičnu
masu, po zakonu suprotnosti, u središtu te kritične mase zla stvara se
dobro i obrnuto. Tako ukupna masa (dobra i zla) ostaje u večitoj rav-
noteži. Svedoci ste događaja iz života kada izrazito jake ljubavi (rekao
bih patološke) prelaze u mržnju i obrnuto. Zato se čuvajte ekstremnih
emocija, jer, kako kaže Đorđe Marjanović, od ljubavi do mržnje samo
korak nas deli...
Kretanje. Da li postoji nešto na ovoj planeti i poznatom delu
svemira a da se ne kreće, bilo u apsolutnom, bilo u relativnom smislu.
Promenom brzine menja se struktura materije, menja se sve.
Zakon kretanja obezbeđuje da ništa ne traje večno u neprome-
njenom obliku, odnosno obimu. Nijedan šablon, uverenje, sistem vla-
davine, čovek, stvar, život... ne mogu da traju večno. Da bi bilo šta od
ovoga trajalo što duže mora da se menja (kreće). Najveće civilizacije u
istoriji ljudskog roda nestajale su. Najveće imperije propadale su kada
su bile na vrhuncu moći (dostigle kritičnu masu). Ako za ovo tražimo
krivca možemo ga naći u prva dva zakona (pranačela).
Jasno je da ni kategorije kao što su prostor i vreme ne mogu
da umanje značaj ova dva pranačela postojanja. Moramo priznati da je
klasična nauka dala svoj značajni doprinos u istraživanju ovih zakona.
Međutim, treće pranačelo je još uvek apsolutno nedokučivo. Vršeni su
vanredni napori da se bilo šta bliže sazna o njemu, ali od svog posto-
janja pa do danas čovek nije uspeo ni malo da se pomeri sa početne
pozicije. Priznajući svoju nemoć klasične religije su ovo pranačelo
definisale kao Božiju volju. Sada, nadam se, pogađate o čemu je reč.
Reč je o primarnoj tajni – zakonu nepredvidivosti.
235
 z a m k e
Svedoci smo mnogih događaja koji prkose zdravom razumu.
Čovek pao iz aviona i ostao živ. Žena pala sa dvadeset sedmog sprata i
ostala živa. Neki to nazivaju jednostavno – sreća. Da li je to samo
sreća ili predodređenost?
Stabilna, situirana i srećna porodica. Otac, majka, troje muške
dece i niz bliskih rođaka. Za samo 7– 8 godina umiru ili ginu svi. Neki
to jednostavno nazivaju – nesrećom. Da li je to samo nesreća ili pre-
dodređenost?
Faktor nepredvidivosti posebno je „išao na živce” totalitarnim
sistemima i totalitarnim vladarima. Tako najtotalitarniji sistemi nastoje
da stave pod kontrolu (da predvide i unapred regulišu) sve moguće
situacije, a ako shvate da je to neizvodivo onda čine očajničke
pokušaje da neke situacije jednostavno ukinu.
U nacističkoj nemačkoj Hitler je, rešen da pitanje Jevreja de-
finitivno stavi ad akta, od svojih stručnih štabova zatražio analizu svih
dotadašnjih pokušaja rešavanja jevrejskog pitanja. Proučeni su svi
korišćeni metodi, navodno su identifikovane sve slabosti i vrline i kao
rezultat toga stvoren je tajni projekat pod nazivom „Konačno rešenje”.
Da li je konačno rešenje zaista konačno videli ste i sami. Podsećam
vas samo da je prvi korak ovog konačnog rešenja bio obeležavanje
Jevreja (traka oko ruke) odnosno rečnikom današnje tehnologije –
mikročipovanje Jevreja.
U Sovjetskom Savezu, u doba Staljina, stvoren je politički
koncept po kome je aktuelni sistem savršen. U tako savršenom sis-
temu jednostavno ne mogu da postoje duševni bolesnici. Ljude je mo-
guće deliti samo na poštene i lojalne i na kriminalce. U očajničkoj
želji da predvidi sve, postojeći sistem svrstava duševne bolesnike u
ovu drugu kategoriju, a zatim ih stavlja u nadležnost Ministarstva unu-
trašnjih poslova, konkretno Uprave kriminalističke policije. Ova ne-
pravda je ispravljena tek u doba Gorbačova.
Enver Hodža je shvatio da pitanje religije u Albaniji ne može
da drži pod punom kontrolom i onda odlučuje da religiju jednostavno
ukine. Verski objekti su pretvoreni u magacine a vernici su, kao u
doba početka hrišćanstva, proterani u katakombe. Ni njegov pokušaj
da sve predvidi nije dao očekivane rezultate.
Dakle, koliko god se znalo o čoveku i njegovom načinu raz-
mišljanja i ponašanja i na osnovu toga se kreirala situacija u kojoj
postoji samo jedno jedino racionalno rešenje, uvek postoji mogućnost

236
 z a m k e
da čovek postupi uprkos zdravom razumu, odnosno da donese odluku
koja je u njegovom slučaju iracionalna čak i u direktnoj suprotnosti sa
njegovim ličnim interesima. Faktor nepredvidivosti se uvek pojavljuje
kada ga najmanje očekujete.
Totalitarni vladari u svojoj razigranosti često su pokušavali i
pokušavaće da uzmu ingerencije nad svima drugima zaboravljajući da
ovu planetu i svet na njoj nisu stvorili oni i njihovi zakoni.
Nemoguće je uvesti apsolutnu kontrolu umova svih stanov-
nika naše planete. Određenog broja da. Međutim nas treba da zabri-
njava baš taj – određeni – broj. Možda ste to baš vi. Nemojte se pre-
terano uljuljkivati sa: meni tako nešto ne može da se desi, jer, budite
sigurni – baš vama može sve da se desi.
Na ovom svetu ne postoji čovek koji ne može biti psihički
slomljen i nateran da učini nešto što pre toga nikada ne bi uradio. Ču-
vajte se zamki.

237
 z a m k e

238
z a m k e

239
 z a m k e

VERSKE GRUPE U BEOGRADU I

REPUBLICI SRBIJI

U Beogradu je trenutno aktivno 39 verskih grupa.

Najve}i broj (24) ustanovljen je od 1980. godine
pa do sada.
Manji broj verskih grupa (6) ustanovljen je od
1945. do 1980. godine.
Pre 1945. godine bilo je aktivno devet verskih
grupa.
Centri delovanja najve}eg broja sekti nalaze se u
SAD - 23, zatim u [vajcarskoj - ~etiri, u Nema~koj - tri,
itd.
Ukupan broj ~lanova u Beogradu procenjuje se
na vi{e od 12.000, a u Republici Srbiji na vi{e od
150.000. Od tog broja najmasovniji su: Hri{-}anska
adventisti~ka crkva i Slova~ki evangelisti ~iji se broj
~lanova procenjuje na oko 135.000, dok svi ostali imaju
oko 15.000 ~lanova.
Broj njihovih objekata na teritoriji Beograda pro-
cenjuje se na oko 50, a na teritoriji Republike Srbije na
oko 400.
Broj stranih misionara koji godi{nje,u proseku,
pose}uju Beograd procenjuje se na oko 150 do 200.
Najve}i deo verskih grupa koje su oformljene u
razdoblju od 1980. godine pa do danas inspirisane su
nju ejd` (novo doba) pokretom i u funkciji su novog
svetskog poretka. Religiozno tuma-~enje novog
svetskog poretka dato je u delu koji se odnosi na
aktivnost Hri{}anske adventisti~ke crkve.
240
 z a m k e
Interesantno je da su, u okviru nju ejd` pokreta, u
na{oj zemlji sve prisutniji razni oblici satanizma. Satani-
zam je, kao i druge grupe nju ejd` pokreta, prvu svoju
aktivnost zabele`io u Republici Sloveniji,zatim u Repub-
lici Hrvatskoj, pa preko Vojvodine kona~no nalazi svoje
mesto u Beogradu i centralnoj Srbiji. Mnoge od ovih
grupa su i dalje pod jakim uticajem svojih matica u Slo-
veniji i Hrvatskoj.

CRKVA ISUSA HRISTA „SVETACA POSLEDNJIH DANA”

(Mormonska crkva)
PRAHRI[]ANSKA ZAJEDNICA „UNIVERZALNI @IVOT”
ZAPADNOPRAVOSLAVNA CRKVA (ranije Starokatoli~ka
crkva)
O[O RAD@NI[
RED MISTI^NE RU@E - ORDO ROSAE MISTICAE
SATHIA SAI BABA
SATANISTI
UNIVERZITETSKI KRSTA[KI RAT ZA HRISTA (CAMPUS
CRUSADE FOR CHRIST)
ORDO TEMPLI ORIENTIS - RED ORIJENTALNIH TEMPLARA
- GNOSTI^KA KATOLI^KA CRKVA - SVETI GRAL
INTERNACIONALNA [KOLA ZLATNOG RU@INOG KRSTA -
ROZENKROJCERI
UNIFIKACIONA CRKVA (UNIFICATION CHURCH)
BELA GNOSTI^KA CRKVA - EGA
HRISTOVA DUHOVNA CRKVA - PENTEKOSTI
SAVEZ BAPTISTI^KIH CRKAVA U SRBIJI I SRJ
HRISTOVA CRKVA MALO KR[TENJE
ZAJEDNICA SEDMOG DANA ADVENTISTA „REFORMNI
POKRET”
SAVEZ ZA TRANSCENDENTALNU MEDITACIJU SRBIJE - TM
REFORMSKI POKRET ADVENTISTA „SEDMI DAN”

241
 z a m k e
SLOVA^KA EVANGELISTI^KA CRKVA
HRISTOVA CRKVA JEVANDJEOSKE BRA]E
JEHOVINI SVEDOCI
VAI[NAVSKA VERSKA ZAJEDNICA „VEDA” (HARI KRI[NA)
HRISTOVA CRKVA
NOVOAPOSTOLSKA CRKVA
SAI CENTAR ZA UNIVERZALNI DUHOVNI RAZVOJ I
OBRAZOVANJE
DRU[TVO ZA O^UVANJE DREVNE KULTURE I TRADICIJE
TIBETA- D@OK^EN
PROTESTANTSKA VERSKA ZAJEDNICA
NAZARENI
SLOBODNA CRKVA
UDRU@ENJE ZA IZU^AVANJE I PRIMENU PUTA POTPUNE
DUHOVNE SAMOREALIZACIJE SISTEMOM „PRAKSA
ISTRAJNE MOLITVE”
CRKVA BO@IJA (CHURCH OF GOD)
HRI[]ANSKA ADVENTISTI^KA CRKVA
BO@IJA DECA (CHILDEN OF GOD)
RE^ @IVOTA (WORD OF LIFE)
ME\UNARODNA HRISTOVA CRKVA
SUKIO MAHIKARI
CRKVA SKUP[TINE BO@JE (ASSEMBLIES OF GOD)
[RI ^INMOJ
ANGLIKANSKA CRKVA SVETE MERI (THE ANGLICAN
CHAPLAINCY OF SENT MARY IN BELGRADE)

Mormonska Crkva (crkva Isusa Hrista

„svetaca poslednjih dana”)

Mormonska crkva je osnovana 1830. godine u

Celosvilu, dr`ava Njujork, SAD. Osniva~ je D`ozef
Smit,ro|en 1805.godine,a ubijen (lin~ovan 1884). Po

242
 z a m k e
predanjima mormona, D`ozef Smit je nalog za osnivanje
crkve dobio li~no od Isusa Hrista. U to vreme postoje}a
crkva (koja je uvek imala monopol nad informacijama) u
zna~ajnoj meri izmenila je Bibliju, prilago|avaju}i
autenti~ni tekst svojim potrebama. Kao dopunu tako
izmenjene Biblije, Hrist je preko Smita ponudio
~ove~anstvu informacije koje su istrgnute iz
autenti~ne Biblije. Informacije koje nadopunjuju Bibliju
date su u tzv. ”Mormonskoj knjizi”, ~iji tekstovi, pored
tekstova iz Biblije, ~ine osnovu u~enja mormona.
Sedi{te crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih
dana nalazi se u Solt Lejk Sitiju, dr`ava Juta - SAD.
Crkva trenutno ima 9 miliona vernika, a svoje crkve ima
u skoro svim zemljama sveta. Duhovni vo|a ove crkve je
Ezra Tafi Benson, ina~e jedan od misionara vlade SAD iz
doba predsednika Dvajta Ajzenhauera.
Organizaciona struktura vlasti u mormonskoj
crkvi najslikovitije se mo`e prikazati u obliku piramide
(u zvani~noj meri podse}a na organizacionu strukturu
kod masona).
Dno piramide sa~injavaju obi~ni ~lanovi koji
mogu da budu ~lanovi Aronovog svetog reda ili ~lanovi
Melhisadekovog svetog reda. Obi~nim ~lanovima
rukovode {efovi ogranka koji moraju da budu ~lanovi
Melhisadekovog svetog reda. [efovima ogranaka u radu
poma`u po dvojica savetnika. Iznad {efova ogranaka
nalaze se {efovi misija koji kao i prethodni imaju po dva
savetnika. Oni su svi odgovorni predsedni{tvu biskupija
(predsedni{tvo ima tri ~lana). Tako dolazimo do sre-
di{ta piramide koju sa~injava Savet sedamdesetorice
koji je podeljen u dva kvoruma. Prvi kvorum sa~injavaju
uticajni mormoni koji ne podle`u reizbornosti (funkcije
su im dodeljene do`ivotno).
Drugi kvorum sa~injavaju uticajni mormoni koji
podle`u reizbornosti svakih pet godina (postaju {efovi
misija, ili {efovi organizacija, ili obi~ni ~lanovi).
Savetom sedamdesetorice rukovodi predsedni{tvo koje
sa~injava sedam mormona.

243
 z a m k e
Gornji deo piramide sa~injava kvorum Velike
dvanaestorice (dvanaest najuticajnijih mormona). U
ovom trenutku u kvorumu Velike dvanaestorice nalaze
se isklju~ivo dr`avljani SAD, uglavnom izuzetni
stru~njaci u oblastima nauke i kulture.
Na samom vrhu piramide nalaze se predsednik
crkve Ezra Tafi Benson sa svoja dva savetnika
Gordonom B. Himlejem i Tomasom S. Monsonom. ^vr-
stinu organizacije daje sna`na hijerarhijska disciplina,
nare|enja se izvr{avaju bez pogovora jer se smatra da
dolaze od samoga Boga.
Organizacija mormona finansira se na tri na~ina,
a ina~e je re~ o finansijski vrlo jakoj organizaciji. ^la-
narina u iznosu od 10 procenata od ukupnog prihoda
uzima se od svih ~lanova bez obzira na polo`aj u struk-
turi vlasti crkve. Drugi izvor finansiranja su dobrovoljni
prilozi i pokloni, dok tre}i izvor prihoda sa~injavaju pri-
hodi od akcija i vrednosnih papira koje organizacija ku-
puje na slobodnom tr`i{tu kao i prihodi od firmi ~iji je
vlasnik crkva.
@ene ne mogu da budu ~lanovi nijednog svetog
reda. Me|utim, u senci svakog ogranka deluje `ensko
potporno dru{tvo. Mnogo`enstvo je zabranjeno 1888.
godine, me|utim, neupu}eni ne prave razliku izme|u
mormona i mormona reformatora. Mormoni reformatori
su sekta koja nema veze sa mormonskom crkvom i oni
odobravaju poligamiju.
Verski obredi se vr{e u crkvama i hramovima. U
crkve ima pravo pristupa svaki ~lan, ~ak i znati`eljnici
iz drugih crkvenih organizacija. Me|utim, ulazak u hra-
move odobrava se samo proverenim ~lanovima nakon
posebnog rituala i polaganja zakletve o ~uvanju tajnih
saznanja koja se sti~u u hramu.
Tu se uglavnom dobija odgovor na pitanje kako
su nastali `ivot i svet, zatim, iznosi se tajni Bo`iji plan
spasenja sveta, itd. Nakon sticanja osnovnih tajnih saz-
nanja, takvim ~lanovima se odobrava u~e{}e u tajnim
obredima kao {to su: kr{tenje mrtvih (kr{tenje ro|aka i
244
 z a m k e
prijatelja koji su umrli), sklapanje ve~nog braka (brak i
posle smrti), itd. Me|u osnovnim proklamovanim cilje-
vima mormonske crkve isti~u se slede}i: pomaganje
~lanovima da se upoznaju sa Bogom i njegovim
planovima i ciljevima; u~enje i usavr{avanje ideala
hri{}anstva kako bi njeni ~lanovi, a i drugi, bili u stanju
da pobolj{aju na~in `ivota; podu~avanje svojih
~lanova da po{tuju vlast i da se pridr`avaju i brane
zakone zemlje u kojoj `ive.
U Jugoslaviji (pre|a{njoj) aktivnost mormona ot-
po~ela je povratkom Kre{imira ]osi}a sa studija iz
SAD.Nakon raspada SFRJ mormonska crkva je izvr{ila
svoju reorganizaciju tako da je od 4.2.1992. godine
legalizovala svoju aktivnost na na{im novoformiranim
prostorima.
Sedi{te zajednice - crkve nalazi se u Beogradu u
ulici Milo{a Pocerca br. 26. Objekat - ku}a je vlasni{tvo
mormonske crkve. Predsednik crkve je Dragomir Savi}
iz Beograda. U aprilu 1993. godine crkva je podeljena
na dve filijale: prvoj filijali pripada Beograd, a drugoj
filijali Zemun i Novi Beograd. Lider filijale II je ujedno i
predsednik crkve, dok je lider filijale I Borko Borac.
Po~etkom 1994. godine osnovana je i crkva u
Novom Sadu ~ije je sedi{te u Pu{kinovoj ulici br. 5a. U
SRJ se trenutno nalazi oko 100 ~lanova ove crkve od
kojih je u Beogradu 30, Novom Sadu 20, a ostali su iz
unutra{njosti. U Beogradu je boravilo 14 misionara i svi
su bili dr`avljani SAD. U Novom Sadu je boravilo {est
misionara i oni su tako|e bili dr`avljani SAD.
Neposredno uo~i NATO agresije na SRJ svi su na-
pustili na{u zemlju na osnovu naredbe predsednika
crkvene misije Austrije - jug Vondra D`ona (dr`avljanin
Austrije).
Do 15.12.1999. godine nisu dobili odobrenje za
povratak u SRJ zbog, navodno, mogu}eg antiameri~kog
raspolo`enja naroda.
U mormonskoj crkvi se razlikuju dve vrste misio-
nara. Prvu grupu sa~injavaju stariji, provereni i vrlo
245
 z a m k e
iskusni ~lanovi koji se razme{taju na nivoima misija.
Drugu grupu sa~injavaju mladi misionari, odnosno mi-
sionari koji su zavr{ili srednju {kolu a potom su osnovna
znanja stekli u misionarskom centru u gradu Provu,
dr`ava Juta - SAD. Priprema u misionarskom centru traje
tri meseca, a potom se mladi misionari upu}uju u sedi{-
ta misija odakle se raspore|uju po ograncima.
Ogranak mormona u SRJ pripada misiji ~ije je
sedi{te u Be~u. Misija pokriva pored ogranka u Jugo-
slaviji i ogranke u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj i Albaniji.
Do jula 1993. godine {ef misije bio je Elder Rejber, a
zamenio ga je Sven Svensen, dr`avljanin SAD, ina~e po
zanimanju hirurg iz Kalifornije. Duhovni centar za Ev-
ropu nalazi se u Frankfurtu (tu je jedini hram mormona
u Evropi), mada }e uskoro biti otvoren i hram u Bernu -
[vajcarska.

Prahri{}anska Zajednica “Univerzalni

@ivot”
Ova prahri{}anska zajednica nastala je 1975. go-
dine u Vurzburgu - Bavarska - Nema~ka. Osniva~ za-
jednice je Nemica Gabrijela Vitek, ro-|ena 1933. godine
u Auzburgu - Nema~ka. Gabrijela je bila potpuno
prose~na Nemica koja je sa svojom porodicom (suprug i
jedno dete) `ivela u Vurzburgu. Smrt majke, za koju je
bila izuzetno emotivno vezana, naterala je Gabrijelu da
razmi{lja o su{tini i smislu `ivota. Po~ela je da se
povla~i u sebe. Pet godina kasnije kroz nju je „progo-
vorio” Hrist. Zajednica je ubrzo postala izuzetno sna`na
i danas ima svoje centre na pet kontinenata, a 140
radio-stanica na svetu prenosi (preko Gabrijele)
Hristove objave. Su{tina ovog u~enja je sadr`ana u
u~enju o 10 Bo`jih zapovesti (izvorno Hristovo u~enje),
o Hristovoj besedi na Maslinovoj gori, o zakonu o
reinkarnaciji i karmi kao i o zakonu o odgovornosti
(svako odgovara za svoje grehe). Zakon o reinkarnaciji
nalazio se u autenti~noj Bibliji,ali ga je car Konstantin
512. godine ukinuo.

246
 z a m k e
Me|u prvim Hristovim objavama (koje su dolazile
preko Gabrijele) bila je objava o nastojanju mra~nih sila
da po svaku cenu zavr{e rad na stvaranju „demonske
dr`ave” odnosno „novog svetskog poretka”. U idejne
tvorce „novog svetskog poretka - demonske dr`ave”
Hrist je (preko Gabrijele) ukazao na nekoliko svetskih
centara mo}i me|u kojima su najistaknutiji neki krugovi
Vatikana i iluminati. Interesantno je da su u Bavarskoj
nastali i inkvizicija i iluminati, a i „Univerzalni `ivot” koji
se bori protiv njih. Zbog takvih stavova Gabrijela je
ubrzo do{la u direktan sukob sa nema~kim vlastima i
papom. Poslednjih godina katoli~ka i protestantska crk-
va u Nema~koj (a i drugde) nastoje na sve mogu}e
na~ine da „elimini{u” Gabrijelu. Ne ulaze}i u identitet
„izvora podataka”, mora se priznati da Gabrijela i njena
zajednica spadaju u izuzetno obave{tene organizacije.
^esto su podaci o postojanju tajnih projekata u SAD bili
objavljivani (a postojanje takvih projekata
dokumentovano) upravo preko „univerzalnog `ivota”.
Jedan od takvih bio je i tajni projekat genetskog
in`enjeringa „Stvaranje deteta bez du{e”. Procenjuje se
da, ukoliko ova organizacija nastavi da se {iri ovom
brzinom, ubrzo mo`e da poprimi karakteristike pokreta.
„Univerzalni `ivot” nema ~vrstu hijerarhiju i sve
zajednice se po potrebi direktno obra}aju centrali u
Vurzburgu.
Sedi{te „Univerzalnog `ivota” (zajednice u na{oj
zemlji) nalazi se u Beogradu u ulici Solunskoj br. 19. Ek-
sponirani lider je Petar Bo{kovi}. Zajednica u Beogradu
ima oko 40 ~lanova, u Novom Sadu oko 20, u Somboru
10, u Kikindi pet, itd. Organizacija nema ~lanstvo u pra-
vom smislu re~i, jer o~igledno nastoji da preraste u
pokret.
Zapadnopravoslavna crkva (ranije
Starokatoli~ka Crkva)
Glavno sedi{te ove zajednice nalazi se u
Beogradu u ulici Drin~i}evoj br. 1. Lider je Ivan
Divljakov - arhiepiskop. O objektu u Drin~i}evoj ulici

247
 z a m k e
brinu monahinja Marija - Terezija Samar~ija i Du{ko
Joksimovi}. Pored objekata u Beogradu Zapadno-
pravoslavna crkva ima svoj objekat u Petrovaradinu,
Ulica Vase Staji}a 34a, a eksponirani lider za Petro-
varadin je Branislav @or`. Ova zajednica ima oko 1500
~lanova na teritoriji SRJ. Ivan Divljakov je pre dolaska u
ovu zajednicu radio u Patrijar{iji u periodu od 1966. do
1968. godine.
Starokatoli~ka crkva je osnovana 1875. godine
odvajanjem od rimokatoli~ke crkve. Sedi{te joj je u
[vajcarskoj. U Kraljevini Jugoslaviji zajednica je
osnovana 1925. godine, prvi biskup bio je Marko Kalo|
era a poslednji Milan Dobrovoljac. Godine 1985. dolazi
do promene imena starokatoli~ke crkve u zapadnopra-
voslavnu crkvu. Od isto~nopravoslavne crkve razlikuje
se samo u liturgiji.
Zapadnopravoslavna zajednica slu`i liturgiju Sve-
tog Jovana Zlatoustog i Sarum liturgiju koja je nastala u
V veku u Solzberiju. Ova verska zajednica ima svoje
~lanove u SAD, Rumuniji, Engleskoj. Najvi{i organ je
Sveti sinod, sa sedi{tem u Milfordu - Nju D`ersi, SAD.
Sveti sinod sa~injavaju tri arhiepiskopa. Dvojica su iz
SAD a jedan iz Evrope - Ivan Divljakov. Sekretar Svetog
sinoda je zadu`en za koordinaciju rada cele zajednice,
trenutno tu du`nost obavlja Lobue iz Nju D`ersija (po
nacionalnosti Italijan). Sveti sinod je jedini ovla{}en da
postavlja i razre{ava arhiepiskope i
episkope.Zapadnopravoslavna crkva ne priznaje papu i
u nekoliko navrata su njeni arhiepiskopi i episkopi
stupali u kontakt sa Srpskom pravoslavnom crkvom
ispituju}i mogu}nost za neku vrstu ujedinjenja pri
~emu bi Ivan Divljakov trebalo da dobije jednu od
najvi{ih funkcija u takvoj „ujedinjenoj crkvi”.
Srpska pravoslavna crkva odbija svaku diskusiju
o ujedinjenju smatraju}i Ivana Divljakova svojim „sek-
ta{em”.

O{o Rad`ni{

248
 z a m k e
O{o Rad`ni{ je indijski guru koji je u svom
u~enju objedinio hinduizam, zen-budizam i hri{-}ansku
gnostiku. Poznat je po svojim tehnikama meditacija i
relaksacija. Slavu na Zapadu stekao je uvo|enjem „dina-
mi~ke meditacije” (meditant se slu`i telom). Jedna od
njegovih najpoznatijih tehnika je “zmajevo
disanje”,izuzetno sna`no i haoti~no disanje koje dovodi
do transa.
Prema raspolo`ivim podacima, predstavnik ove
sekte za SRJ je Slobodan Vu~kovi} koji je stalno nasta-
njen u Baru, Republika Crna Gora. Do sada je vi{e puta
boravio u Beogradu i organizovao predavanja.

Red Misti~ne Ru`e - Ordo Rosae Misticae

(ORM)

Sekta Ordo Rosae Misticae nastala je krajem

1978. godine na osnovu u~enja OTO-a i Alistera Krolija.
Red smatra da postoje}e organizacije i redovi OTO-a
nisu svoju aktivnost uskladili sa zahtevom „zvezdano-lu-
narnih kultova”. Ritual ORM sastoji se od 13 operacija i
ima spoljni i unutra{nji aspekt. Spoljni aspekt ~ine pok-
lonici „crvene zmije” - univerzalne gnosti~ke duhovne
crkve - i tu se podu~avaju tajne seksualne magije. Unu-
tra{nji aspekt ~ini prelaz izme|u reda ru`okrsta{a ka
redu zlatne ru`e. ^lanovi ovog reda pod svojim
simbolom „crvena ru`a” podrazumevaju mo}. Ru`a se
simboli~no pretvara u ma~ i ~isti (ubija) onoga kome
je namenjena.
Kao i ~lanovi OTO-a, i oni imaju svoje posebne
zakone. Interesantna su uputstva data ~lanovima u
zakonu „Liber Al Vel Legis”, ~uvenom tekstu Alistera
Kroulija: navode se ta~ke - 10. Ne oklevaj! Pokreni se!
Ubij! Mu~i!; 14. Zar nije zapisano? Mu~i i ubijaj!; 8. Ako
to ne}e{ sam da uradi{, mi }emo to da u~inimo za
tebe i prisili}emo te da u|e{ u sakralno svetili{te.
U manifestu „crvene ru`e”, koji je navodno dikti-
rao nevidljivi majstor Ranthal, 28. 3. 1980. godine, ka`e
se: „On jeste, On zna, On nare|uje. Veruj u Njega i vide}
249
 z a m k e
e{ `ivot. Ubij sebi srodne, raspori svoju majku, ugu{i
svoga oca ako on u Njega ne veruje.” ^lanovi ovog reda
sposobni su za brutalna ubistva i samoubistva.
Nekoliko godina uo~i izbijanja rata u biv{oj SFRJ
evidentirani su poku{aji uspostavljanja ogranka ovog
reda u Republici Srbiji. U to vreme red je ve} oformljen
u Republici Sloveniji. Red „misti~ne ru`e” u Republici
Srbiji nastojao je da oformi Peter Amalieti (dr`avljanin
Republike Slovenije). Po izbijanju sukoba Peter se vratio
u Republiku Sloveniju. Za sada nisu poznati rezultati
njegovog rada na na{oj teritoriji.

Sathia Sai Baba

Ova verska zajednica deluje na na{im prostorima

od 1987. godine. Sedi{te organizacije je u Beogradu u
ulici 14. oktobra br. 12 u Kijevu - Kne`evcu. Predsednik
zajednice je Vesna Krmpoti} iz Beograda. U SRJ ova za-
jednica ima trenutno oko 37 ~lanova od kojih se 25
nalazi u Beogradu, a 12 u Novom Sadu. Sathia Sai Baba
zajednica ima tri krila: duhovno, edukativno i seva krilo.
Lider duhovnog krila u Beogradu je Olga Milo{e-
vi}. U okviru ovog krila analiziraju se duhovne pesme i
molitve koje su u principu upu}ene Sai Babi i Hristu,
zatim se u~i tehnika meditacije u okviru koje se, izgo-
varanjem mantri, izazivaju pozitivne vibracije, itd.
Lider edukativnog krila je Paulina Parapid. U
okviru ovog krila u~i se o ispravnom `ivotu ~iji su
temelj mir, ljubav, nenasilje, pravda, ispravan `ivot, itd.
Po{tuju se sve religije i sekte i poku{ava se njihovo ob-
jedinjenje jer je Bog samo jedan.
U okviru seva organizuje se humanitarna pomo}
u hrani, ode}i i sl.
Sve zajednice Sai Babe u svetu okupljene su u
Sathia Sai seva centar. Sai Baba ima svoje pristalice u
97 zemalja sveta. Centar se nalazi u Bra{anti - Nilajm u
Indiji (gde i `ivi Sai Baba). Centar za Evropu nalazi se u
Milanu, lider je Pjetro Marena. Ne postoji ~vrsta hijer-
250
 z a m k e
arhija izme|u organizacija, ali u principu se ~lanovi
na{e organizacije iz SRJ obra}aju centrali u Indiji, a pos-
redstvom centrale za Evropu.
Sai Baba je vrlo interesantna li~nost.Njemu je
navodno odre|eno da `ivi tri `ivota. U prethodnom
`ivotu zvao se [irdi Baba, u ovom `ivotu `ive}e do svoje
96. godine (sada ima 68 godina); osam godina posle
smrti rodi}e se kao Prema Baba i ima}e lik Isusa Hrista.
Sledbenici Sai Babe veruju da je upravo on izabran od
Boga da u slede}em `ivotu ujedini celo ~ove~anstvo.
Finansiranje ove organizacije vrlo je nejasno. Osnovne
organizacije se samofinansiraju,a dobijaju minimalnu
pomo} od drugih finansijski sna`nijih organizacija.
Samom Sai Babi nije potrebna materijalna pomo} jer je
obdaren sposobno{}u materijalizacije. Navodno je
nebrojeno puta dokazao ekipama raznih stru~njaka da
je u stanju da materijalizuje razne vrednosti, hranu i sl.
Njegov prah poznat pod imenom „vibuti” bio je meta
interesovanja mnogih dr`avnih institucija. Posle spro-
vedenih laboratorijskih analiza navodno je utvr|eno (u
nekoliko nezavisnih instituta) da postoje samo dve
mogu}nosti: ili da prah poti~e sa nekog dela zemljine
kugle koji jo{ nije poznat nauci, ili je njegovo poreklo iz
svemira.
Nakon izvr{enih fizi~ko-hemijskih laboratorijskih
ispitivanja primenom metoda infracrvene
spektrometrije i rendgenofluoroscentne spektrometrije
u jednoj laboratoriji u Beogradu dato je mi{ljenje da
„prah predstavlja dijatomejsku ili infuzorijsku zemlju,tj.
smesu oksida gde silicijum-dioksid ~ini oko 87
procenata ukupne mase, a ostalo su oksidi gvo`|a,
aluminijuma, kalcijuma, cinka, mangana, itd.
Upotrebljava se u industriji eksploziva, boja, guma,
{e}era kao i u proizvodnji vo}nih sokova”.

Satanisti

Religiozni osnov savremenog satanizma dao je

Alister Krouli. Na osnovu njegovog u~enja Anton Levi
251
 z a m k e
osnovao je 1967. godine „satansku” crkvu u San
Francisku i ve{to koriste}i prvi amandman ustava SAD
uspeo da je registruje kao religiju. Anton Levi je u svojoj
aktivnosti po{ao od slede}eg razmi{ljanja: „Kada
~ovek gleda sve nesre}e na ovom svetu i pita klasi~nu
crkvu-za{to se to de{ava, odgovor je - to je Bo`ija
volja.” Iz ovoga se zaklju~uje da je Bo`ija volja - i ubija-
nje i masakriranje i sl.
Godine 1975.pukovnik vojske SAD Mi~el Akvino
u okviru satanske crkve osnovao je „Temple of Set” -
sveti hram (Set je drevni egipatski bog imanentan kultu
zla). Jedan od osniva~a satanske crkve - Paul Valentin -
napustio je crkvu i osnovao svoju sektu „World Wide
Church of Satan Liberator” 1985. godine ~iji je glavni
cilj bio uni{tenje hri{}anstva.
Sataniste mo`emo uslovno podeliti u tri kategori-
je: diletante u satanizmu, satanske kultiste i okultne sa-
taniste.
Diletanti u satanizmu su uglavnom tinejd`eri koji
su pro~itali satanske knjige ili sli~nu literaturu i
osnovali manje grupe u nameri da i oni malo prou~e
crnu magiju. Sakupljaju se na grobljima i sli~nim pustim
mestima. Vr{e obrede - rituale `rtvovanja `ivotinja
spaljivanjem ili klanjem, a potom obred nastavljaju
igranjem oko `rtve. Vandalizam je usmeren prema
hri{}anskim objektima i sli~nom. Nije retka pojava da
piju krv `rtvovane `ivotinje. Ponekad se tinejd`eri toliko
zanesu u ovakvim crnomagijskim igrama da su ~esti
slu~ajevi samoubistava sa porukom „odlazim (idem
ku}i) kod satane”.
Satanski kultisti su daleko ozbiljniji i opasniji. Od
prve kategorije se razlikuju po tome {to smatraju da su
oni izvan zakona. Cilj im je da povre|uju druge, ubijaju i
vr{e razna krivi~na dela. Me|u najja~e sekte ove
kategorije spadaju svakako „Menson cult” i
„Symbionese Liberation Front”. Poznato je da je 1970.
godine Menson na brutalan na~in ubio [eron Tejt, a da
svoje pristalice ima i danas. Sekta „Symbionese Libera-

252
 z a m k e
tion Front” uspevala je da u tolikoj meri programira
svest nekih svojih ~lanova da je zabele`en slu~aj
mlade Amerikanke (Pati Herst) koja je prepoznala sebe
na video traci kako plja~ka banku tek kada je uhap{ena
i „deprogramirana”.
O tre}oj kategoriji se najmanje zna jer pred-
stavlja najtajniju kategoriju najsvirepijih serijskih ubica.
Ovoj kategoriji pripisuju se i serijska okultna
zlostavljanja dece, {to je u SAD i drugim razvijenim
zemljama ~esta pojava.
Tvrdi se da je satanizam kao pokret (ili religija)
nastao zahvaljuju}i katoli~kim monasima koji su
eksperimentisali sa „crnom misom” - misa u kojoj se svi
pokreti, re~i i radnje izvode u kontrasmeru u odnosu na
oficijelan.
Ljudski mozak podeljen je na dve hemisfere. Ut-
vr|eno je da leva polovina obuhvata racionalne i anali-
ti~ke funkcije nervnog sistema, dok je desna sedi{te
podsvesnih i intuitivnih aktivnosti i „odgovorna” je za
umetni~ke sposobnosti. U detinjstvu je evidentiran po-
ja~an rad desne polovine mozga, dok je u zrelom dobu
izra`eniji rad leve polovine.
Iako deluje naivno, odre|eni pravci u muzici su
tesno povezani sa satanskim pokretom. Tu se uglavnom
misli na delove „hevi metal” i „hard rok” muzike.Ovo se
misli zbog toga {to se odre|enom muzikom prenose po-
ruke i sugestije kojih slu{alac nije svestan, a vremenom
mogu u zna~ajnoj meri da uti~u na njegovo pona{anje.
O ovome se ukratko mo`e re}i slede}e:
Danas se u muzi~kim studijima snimaju pojedini
instrumenti i glasovi odvojeni jedni od drugih da bi se
na kraju sintetizovali, odnosno spojili u jednu celinu.
Jedan kanal od te 24-kanalne trake tom prilikom
namesti se da se okre}e u suprotnom smeru od
normalnog kretanja trake i tako se snimi odre|ena
poruka - sugestija. Na taj na~in dobija se takozvani
„backward masking” - odnosno skrivena poruka unazad.
Primera radi: uzmimo da jedan od 24 kanala emituje
253
 z a m k e
poruku „unauhiram imzu”. Ta skrivena poruka dospeva
preko desne polovine mozga u svest slu{aoca, tu biva
de{ifrovana kao „uzmi marihuanu”. Leva polovina
mozga, „razum”, ne mo`e da se usprotivi ovoj ne-
gativnoj poruci jer ne mo`e da je prepozna. ^e{}a
slu{anost pove}ava sugestivnost poruke.
Iz samih imena aktuelnih metal-rok grupa vidi se
{ta oni `ele svojom muzikom da postignu. Primeri:
grupa „KISS” (Kings in satans service) - kraljevi u
satanskoj slu`bi, AC/DC (Antichrist / Death to Christ)-
antihrist - smrt Hristu, Satans host - satanski obredi, itd.
Istraga okolnosti pod kojima je mladi} iz Subotice
izvr{io samoubistvo (ra|ena pre pet godina) pokazala je
da je ~esto odlazio na koncerte satanisti~kih grupa koji
su se odr`avali u Budimpe{ti. Muzi~ka kaseta koju je
tamo kupio i kasnije naj~e{}e slu{ao data je na eksper-
tizu muzi~kom stru~njaka Slobodanu Markovi}u.
Muzi~ko-tehni~ka analiza audio materijala:
Kaseta grupe Blasphemt-Fallen Angel of doom
1. Kaseta je trajanja 2 puta po 19 min. 56 sek.
2. Presnimak je ra|en u ku}nim uslovima, kori{}
enjem najverovatnije dvostrukog kasetofona, i tehni~ki
je veoma lo{eg kvaliteta, jer je nivo modulacije snimka
ispod nominalnog nivoa za komercijalne kasete gde se
uglavnom koristi standard -10db-ref 0 db peak. U
odnosu na ovaj standard, nivo modulacije snimka je ni`i
u proseku za 3 decibela i to sa nepode{enim odnosima
izmedju tragova, tako da je levi kanal ni`i za jo{ 2 deci-
bela. U postupku umno`avanja takodje je kori{}en i
dolby B system redukcije {uma, ~iji kvalitet nije ujedna-
~en, a i glava za brisanje na snima~-kom kasetofonu
nije pode{ena, tako da se ~uje i pogre{no pode{en bas
oscilator. Kao jo{ jedan dokaz da kaseta nije industrijski
umno`ena mo`e da poslu`i i ~injenica da na jednoj
strani kasete postoji samo oko 6 minuta snimljene
muzike, a ostatak je prazan. Ku}i{te kasete je najvero-
vatnije dalekoisto~kog porekla (Hong Kong ili Tajvan), a
sama traka je niskog kvaliteta i lo{ih mehani~kih
254
 z a m k e
osobina, pripada takozvanom Ferro standardu i po
nekim indikacijama baziranim na li~nom iskustvu pako-
vana je u ku}i{ta u Turskoj pod firmom Raks, ~iji
proizvodi postoje na jugoslovenskom tr`i{tu
(krijum~arenog porekla) i ne zadovoljavaju uobi~ajene
standarde. Umno`avanje je izvr{eno normalnom ili
najvi{e dvostrukom brzinom presnimavanja sa, vero-
vatno, piratskog mastera (kompakt diska) s obzirom na
visok {um osnove koji ne mo`e biti poreklom samo od
lo{e trake ili kasetofona za umno`avanje. Frekventna
karakteristika je prili~no su`ena i ima veliki pad od
preko 6 db/oct iznad 8 kHz. Azimut glave kasetofona za
snimanje je takodje nepode{en i pomeren u odnosu na
standard.
Muzi~ki:
U dana{njem obilju vrsta i podgrupa rok i pop
muzike, te{ko je dati ta~nu definiciju stila snimljene
muzike, ali se mo`e re}i da muzika pripada uglavnom
jednoj od podvrsta tzv. hevi metal muzike koja se
obi~no naziva “tre{ metal”ili “ded metal”. Re~ je o
muzici veoma agresivnog tipa, li{enoj uobi~ajene
forme pesme, sa dosta su`enom harmonskom i
melodijskom strukturom, a izvo|a~ki sastav se sastoji iz
standardne rok postave od dve gitare, bas gitare i
bubnjeva sa udaraljkama, oboga}en ponekim
insturmentom sa klavijaturom elektroakusti~kog ili
elektronskog tipa (hammond organ, syntesiser), uz
dodatne efekte proizvedene u studiju, naro~ito kada je
re~ o digitalnom procesovanju glasa, gde je evidentna
primena osim standardnih echo delay procesora, i pri-
mena ure-|aja pod nazivom harmoniser originalnog
proizvodja~a Eventide clockworks SAD koji je u ovom
slu~aju kori{}en uglavnom za procesovanje glasa da bi
se dobila karakteristi~na boja (pomeranje intonacije u
realnom vremenu za oktavu ni`e ili neki drugi muzi~ki
interval radi karakteristi~-nog efekta natprirodnog ili
vanzemaljskog utiska) koji je obilato iskori{}en u vokal-
nim deonicama. Jo{ jedna karakteristika je prisutna u
realizaciji materijala na kaseti: re~ je o naknadnoj
255
 z a m k e
monta`i snimljenog materijala koja je izvedena sasvima
sigurno u studiju u kome je originalni materijal snimljen,
i to namerno na sasvim nelogi~an na~in u odnosu na
muzi~ku strukturu materijala, prilikom ~ega su neki
odsvirani delovi premontirani i skra}ivani a na njihovo
mesto ubacivani efekti uglavnom dobijeni pu{tanjem
unatrag originalno snimljenog ili kola`iranog drugog
muzi~kog materijala sa te`njom da se dobije
misteriozan ili natprirodan utisak sa simboli~-nom
potkom, daju}i nam utisak "|avolskog","misti~nog" ili
"ve{ti~ijeg" prizvuka. Kori{}ena je analogija sa liko-
vnim simbolima; naopako postavljen krst = naopako,
unatra{ke pu{ten crkveni hor ili njegov elektronski
analog, ili: naracija propovednika u crkvi = elektronski,
kroz harmonizer propu{ten parlato vokalnog soliste. [to
se psiholo{kog dejstva muzike na korisnike (slu-{aoce)
ti~e, poznati su neki nau~ni radovi u kojima se tvrdi da
izlaganje visokom zvu~nom nivou slu{anja muzike sa
sli~nom ritmi~kom motori~kom, a na momente
namerno neorganizovanom, podlogom definitivno mo`e
da uti~e na pove}anje nivoa adrenalina u krvi naro~ito
kod psihi~ki labilnijeg, ili pod uticajem hemijskih stimu-
lansa labilnijeg slu{aoca - {to indirektno mo`e da
izazove stanja pove}ane agresivnosti ili sklonosti ka
neuobi~ajenim aktivnostima. [to se direktne verbalne
poruke ti~e, zbog nerazumljivosti (namerne) teksta,ne
mo`e se na}i ni{ta konkretno, osim nekih naslu}enih ili
tako protuma~enih engleskih re~i, na primer nekoliko
puta ponovoljeno: kill, kill the angel, death, destroy, put
on the fire (u prevodu sukcesivno:ubij, ubij an|ela, smrt,
uni{ti, sagori).
Ne postoje cele re~enice na razumljivom nivou iz
kojih se mo`e izvu}i poruka u kojoj bi bilo re~i o pozivu
na konkretna uni{tavanja, destrukciju ili nasilno pona-
{anje prema konkretnim objektima ili licima, ali na ni-
vou op{te prihva}enih i uobi~ajenih audio-vizuelnih
simbola, asocijativna usmerenost je prili~no jasna, ali
pomalo zamaskirana te`njom ka originalnosti i

256
 z a m k e
bekstvom od obi~nog,od establi{menta i od uobi~a-
jenih normi `ivljenja i kolote~ine.
U poslednje vreme sve je ~e{}a i manipulacija
video spotovima i filmovima. U bioskopu, pred ljudskim
o~ima prolaze 24 slike u jednoj sekundi. Ve{ti
sastavlja~i ubacili su i jednu sliku koja reklamira „koka-
kolu”. Iako tu sliku gledaoci ne prime}uju, oko 75
procenata gledalaca osetilo je neodoljivu `e| za „koka–
kolom”.
Poznato je da je pri Ministartsvu odbrane SAD os-
novana posebna jedinica koja „dr`i na vezi” lidere ovak-
vih sekti i po potrebi ih koristi za specijalna dejstva. Pri-
padnici ovakvih sekti navodno su vr{ili ritualne masakre
nad civilnim stanovni{tvom u Latinskoj Americi (sve u
funkciji etni~kog ~i{}enja terena) jer su profesionalni
vojnici tako ne{to odbijali.
Zna se da i u na{oj zemlji postoje manje sa-
tanske grupe. One su do raspada biv{e SFRJ bile vezane
za satansku crkvu koja se nalazila u Osijeku.
Svojevremeno se kao lider beogradskih satanista
eksponirao Satan Panonski odnosno Ivica ^uljak, star
izme|u 35 i 45 godina, sa prebivali{tem u Zagrebu.

Univerzitetski krsta{ki rat za hrista -

Campus Crusade for Christ

Osniva~ ove sekte je dr Bil Brajt, dr`avljanin

SAD. Sekta je osnovana 1951. godine na Univerzitetu u
Los An|elesu. Re~ je o vrlo agresivnoj evangelisti~koj
grupi koja vrbuje mlade na univerzitetima. Re~ lidera
bila je zakon i deluje kako na intelekt tako i na emocije
~lanova, stoga se sa pravom mo`e re}i da je ovo kultna
organizacija. U saradnji sa sektom Campus Crusade for
Christ deluje i The Creat Commission Army - ekstremna
konzervativna takti~ka jedinica koja u ovom trenutku
ima 6.000 pla}enika u SAD i stotine hiljada
dobrovoljaca u 131 zemlji {irom sveta. Dr Bil je poznati
biznismen, ali je i ekspert za tehniku marketinga.
Rimokatoli~ka crkva vidi posebnu opasnost od ove
257
 z a m k e
sekte jer se, navodno, njeno ~lanstvo uve}ava na {tetu
katoli~ke crkve, a i finansijski je sve ja~a.
Ova sekta je zajedno sa jo{ nekim funda-
mentalisti~kim protestantskim sektama, kao {to su deo
baptista, evangelisti, adventisti, metodisti, novoapostoli
i druge, osnovala svoju zajednicu ~ije se sedi{te nalazi
u mestu Orlando, u dr`avi Floridi - SAD. Lider zajednice
je tako|e dr Bil Brajt.
^lanovi sekte Campus Crusade for Christ deluju i
u SRJ od 1991. godine pod imenom Udru`enje za razvoj
tuma~enja Biblije i hri{}anske misli - „Novi `ivot”. Se-
di{te im je u Beogradu, u Siminoj ulici br. 8. Zgrada je
vlasni{tvo Pentekostne crkve (Hram Svete Trojice).
Predsednik udru`enja je Gordana Mileti} iz Beo-
grada. „Novi `ivot” za sada ima oko 30 ~lanova.
Predsednik i jo{ dva odabrana ~lana imaju pla}ene
funkcije. Udru`enje se navodno izdr`ava samo od
dobrovoljnih priloga i ponekad od izdava~ke delatnosti.
Me|utim, postoje indicije da su do sada novac redovno
dobijali od ~lanova Campus Crusade for Christ, Bolta
Mura i Danijela Akersa. Obojica su dr`avljani SAD, a u
SRJ ~esto borave u svojstvu „biznismena”.
Pored Bolta i Danijela koji se u Beogradu nalaze
kao nezvani~ni predstavnici dr Bila Brajta, u SRJ povre-
meno boravi i Gulbranson Li Peni, dr`avljanka SAD.

Ordo Templi Orientis - Red Orijentalnih

Templara - Gnosti~ka Katoli~ka Crkva -
Ecclesiae Gnosticae Catolicae (EGC) - Sveti
Gral

Ordo Templi Orientis je crnomagijska seksualna

religiozna sekta. ^lanovi pola`u vrlo strogo zakletve taj-
nosti pa se stoga OTO mo`e smatrati i tajnim
bratstvom. Osnovni zakon OTO-a je: „^ini kako ti je
volja i neka ti to bude jedini zakon.” Jedan od
najzna~ajnijih lidera OTO-a bio je Alister Krouli koji je
sebe nazvao „velika divlja zver” i uzeo kao svoj znak -

258
 z a m k e
znak satane „666”. Svu misteriju sveta Alister je sabrao
u samo jednoj re~i „abrakadabra”. Pravi cilj OTO-a
mo`e biti shva}en samo od njihovih najvi{ih inicijata
(vrhovnih lidera). Trenutni lider ove organizacije u svetu
je Kenet Grant. Centrale se nalaze u [vajcarskoj,
Nema~koj, Engleskoj i SAD. Izvesno je da ~lanovi ove
religiozne organizacije prou~avaju okultna znanja, jogu
i druge grane tajnih mudrosti. U svojim ritualima
usmeravaju seksualnu energiju radi postizanja ciljeva
(materijalizacije `elja).
Uz ove seksualno-magijske obrede neophodni su
i obredi `rtvovanja. Tu se radi uglavnom o `rtvovanju
manjih `ivotinja koje prethodno treba da budu kr{tene
na propisan na~in.
U Beogradu i SRJ deluje religiozni ogranak Ordo
Templi Orientis (OTO) - poznat kao Gnosti~ka katoli~ka
crkva - EGC. U na{oj javnosti pojavljuje se kao
udru`enje gra|ana „Sveti gral”.
Gnosti~ka katoli~ka crkva je religiozna grupa
OTO-a. Smatra da je hri{}anstvo pro{lost, i da je
podjednako va`no duhovno uzdizanje, kao i „fizi~ko” tj.
zemaljsko zadovoljstvo. Oni su jedini koji navodno to
mogu da objedine kroz seksualni odnos izme|u
„sve{tenika i sve{tenice”, normalno, uz prisustvo
„u~enika” i uz obred `rtvovanja. ^lanstvo u ovoj sekti
po~inje obredom kr{tenja kojim potencijalni ~lan
posti`e ~udo „inkarnacije”.
Sedi{te EGC-a i OTO-a nalazi se u Njujorku. U
ovoj organizaciji postoji ~vrsta hijerarhija; ~lanstvo je
organizovanao po kampovima, oazama i lo`ama. U SRJ
trenutno postoje ~etiri kampa i jedna oaza, i to: Dionys
kamp - Vr{ac, glavni sve{tenik je @eljko Petrovi}, Hoor
kamp -Trstenik, {ef Vladica Raki}, Luxor kamp 718 - Ni{,
{ef Milan Dimitrijevi}, Hrumachis XI kamp ~ije je
sedi{te u Beogradu (lideri su Jasmina Bogdanovi} i Go-
ran Djor|evi}).

259
 z a m k e

Slika 28 - Grb verske grupacije OTO

Godine 1993. iz beogradskog kampa se odvojila
frakcija Pan~evo, na ~ijem ~elu se nalazi D. Risti} koji
je bio nacionalni sekretar kampa u Beogradu.
Pan oaza se nalazi u Vr{cu, a lider je Milan Vuko-
savljevi}.
Pored navednih organizacija EGC ima i svoje
ogranke u Pri{tini i Ubu. U Pri{tini je aktivan Sa{a Spa-
si},a u Ubu Aleksandar Mijatovi}. Do sada je poznato
oko 20 ~lanova EGC-a u SRJ, me|utim, smatra se da ih
ima mnogo vi{e. ^lanovi EGC-a iz SRJ odr`avaju kon-
takte sa ~lanovima EGC-a u Sloveniji. ^lanovi EGC-a u
Sloveniji svrstani su u tri kampa i jednu oazu i jednu
lo`u. Lider „abrakadabra” lo`e u Ljubljani je Oliver Le-
gradi~ iz Kontijeve ulice br. 21/7.
U Hrvatskoj se tako|e nalaze ~etiri kampa i jedna
oaza, a u Federaciji BIH deluju dva kampa i jedna oaza.
^lanove EGC-a ~ine uglavnom mladi ljudi `eljni
„okultnog znanja”. Radi sticanja potpunije bezbednosne
procene, nave{}emo samo dve ta~ke iz rituala
„sticanja tajne Svetog grala” - odricanja od svih dobara:
„I{~upaj majku iz svog srca i pljuni u lice svoga
oca. Neka tvoja noga zgazi stomak tvoje `ene i neka
beba na njenim grudima postane plen pasa i le{inara
(ta~ka 10). Jer ako to ne uradi{ ti svojom voljom, tada }
emo to u~initi mi uprkos tvojoj volji. Tako }e{ ste}i
sakrament grala u kapeli Gnosisa (ta~ka 22).”
260
 z a m k e
Kada lideri pojedinih ogranaka pismeno kontakti-
raju, to ~ine uz pomo} raznih znakova tako da sadr`ina
pisma za neupu}enog ~itaoca ostaje nejasna.

Slika 29 - Grb organizacije Sveti Gral koja predstavlja

ogranak OTO-a u Jugoslaviji

261
 z a m k e

Slika 30

262
 z a m k e

Slika 31 – Simboli OTO-a

263
 z a m k e

Slika 32 - Povelja o kr{tenju

264
 z a m k e

Slika 33 - Simbol Rozenkrojcera

Internacionalna {kola Zlatnog Ru`inog

Krsta, Rozenkrojceri

Organizacija rozenkrojcera nastala je krajem XV

veka u Nema~koj. Svoje postojanje javnosti su otkrili
1614. godine knjigom „Fama”. Osniva~ ovog reda je
Nemac Kristijan Rozenkrojc koji je navodno iniciran od
strane muslimanskih mudraca za vreme svog boravka
na Istoku.
Simbol ovog religioznog tajnog bratstva sastoji se
od crvene ru`e koja se nalazi u sredini crvenog krsta.
Bratstvo vu~e korene iz raznih tajnih sekti, uklju~uju}i
persijske magove i indijske bramane. Tvrdi se da adepti
rozenkrojcera poseduju „totalna znanja” i da su jedini u
stanju da izmene svet u progresivnom smislu. Alhemija i
ostala tajna znanja su navodno njihovo najja~e oru`je.
Iako su odbacili ateizam, u svoj istoriji su bili antikleri-
kalno nastrojeni i u njihovim redovima su nalazili uto-
~i{te mnogi ljudi nezadovoljni u~enjem crkve. Tesno su

265
 z a m k e
bili povezani sa mnogim masonskim lo`ama, a njihovi
~lanovi su uglavnom imali najvi{e stepene. Jedna od
vode}ih li~nosti rozenkrojcera bio je i Vin Veskot koji je
1891. godine postao tre}i vrhovni mag, a 1887.
osnovao je red „zlatne zore” (jedno od prvih rozenk-
rojcerskih dru{tava).
Koren u~enja reda „zlatne zore” je Kabala. Na ro-
zenkrojcere je veliki uticaj imao Alister Krouli i Ordo
Templi Orientis, a 1988. godine formiran je kabalisti~ki
red rozenkrojcera u Parizu na ~ijem ~elu je bio Elifas
Levi.
Godine 1915. u SAD osnovan je ~uveni Amorc
(Ancient Mystical Oreder Rosae Crucis-stari misti~ni red
rozenkrojcera). Osniva~ ovog rozenkrojcerskog dru{tva
bio je Luis Spenser - alhemi~ar kome je navodno po{lo
za rukom da pretvori cink u zlato uz pomo} spiritisti~ke
energije. AMORC je nastao pod sna`nim uticajem
Alistera Kroulija i Ordo templi orijentisa. U SAD trenutno
ima oko 70.000 ~lanova ove organizacije.
Rozenkrojceri deluju na na{im prostorima od
1992. godine pod nazivom Internacionalna {kola
zlatnog ru`inog krsta. Izraz „zlatni” je dodat da bi se
ovo udru`enje razlikovalo od niza {arlatanskih
udru`enja koja postoje u svetu. Internacionalna {kola
zlatnog ru`inog krsta ima oko 30 svojih ~lanova u
SRJ.Lideri organizacije su Vesna Papi} i Miroslav
Mijatovi} iz Beograda. Sastanke odr`avaju po stanovima
a predavanja su organizovali u nekoliko navrata u
prostorijama Biblioteke grada Beograda i Studentskog
kulturnog centra. Na{ ogranak rozenkrojcera osnovan je
pod pokroviteljstvom centrale u Bilthovenu u Holandiji.
Internacionalnu upravu ~ini 12 majstora (magova).
Evropski centri organizacije nalaze se pored sedi{ta i u
Holandiji, Nema~koj, Austriji i [vajcarskoj. Objekti
sastajanja rozenkrojcera nazivaju se hramovi. Na{i
rozenkrojceri su u hijerarhijskom kontaktu sa centrom u
Austriji. Austrijski centar se nalazi u zamku [tajfeld kod
mesta [pital u blizini Klagenfurta. ^lanovi na{e
organizacije rozenkrojcera lako dobijaju vize za odlazak
266
 z a m k e
u evropske centre samo na osnovu pisama - garancije
lokalnih lo`a. Pored pomo}i oko izdavanja viza strane
lo`e daju i dotacije za putovanja i sme{taj na{ih dele-
gacija. Interesantno je da se predavanja pa ~ak i
skup{tina u Austriji po potrebi dr`e na na{em jeziku.
U~eni~ke stepene rozenkrojcera odobrava uprava na
predlog lokalne podru`nice (do {estog stepena), a vi{i
stepeni su isklju~ivo u nadle`nosti internacionalne
uprave.
Osnova u~enja po~iva na Bibliji. Zagovara se
jedinstvena religija. Isti~e se neme{anje „u realan
`ivot” (politika i sl.), slu{aju bogumilsku i katarsku
muziku.
Sedi{te im se nalazi u Beogradu, ulica Stra`ilo-
vska 9, a po{tu primaju preko po{tanskog pregratka
32/17 kod Po{te 11118 Beograd 32, pod imenom
Lectorium Rosic Rucianum.
Po raspolo`ivim podacima na seminaru odr`anom
11. 10. 1999. godine, u velikoj sali Ruskog doma (Ulica
narodnog fronta 33), obradjivali su teme:Istina i zab-
luda, Samospoznaja i spoznaja sveta, Dva prirodna
poretka, reinkarnacija, fundamentalni preokret,
mikrokosmos i makrokosmos, Istinska molitva
transfiguracija,Alhemijski proces, transfiguracija, Sile
obmane - spiritizam, Kosmi~ki preokret, Univerzalno
u~enje, itd.

267
 z a m k e

Slika 34 - Osniva~ Unifikacione crkve Sun Ming Mun

Unifikaciona crkva (Unification Church)

268
 z a m k e
To je vrlo sna`na, skoro militantna sekta, ~iji se
broj pristalica procenjuje na nekoliko miliona. Najvi{e ih
ima u SAD. Lider i osniva~ unifikacione crkve je Korejac
Sun Ming Mun. Interesantno je da je Mun kao mladi}
sakupljao znanja do kojih su do{li japanski „programa-
tori kamikaza”. U~estvovao je u kineskoj revoluciji na
strani komunista, me|utim, kasnije je promenio stranu i
sada je najvatreniji borac protiv komunizma u svetu. Za
vreme Korejskog rata vr{io je eksperimente na mozgo-
vima zarobljenika. Po zavr{etku rata odlazi u SAD, gde
postaje jedan od mo}nijih ljudi. U SAD-u je ~vrst
oslonac mnogih ameri~kih politi~ara. Me|utim, nije
zapostavio ni Evropu, poznato je da je jedan od naj-
zna~ajnijih pristalica i finansijera francuskog ekstrem-
nog desni~ara Le Pena.
Taktiku osvajanja sveta razradio je sredinom 70-
ih godina. Su{tinu je iznosio svojim sledbenicima na
zatvorenim sastancima, a to se svodilo na slede}e: ne
sme se odvojiti politika od religije jer je to navodno
samo cilj satane. Ako se uspe u manipulaciji sa samo
sedam dr`ava, mo`e se zagospodariti svetom. Klju~nih
sedam dr`ava su: SAD, Engleska, Francuska, Nema~ka,
Italija, Koreja i Japan.
Ujedinjene nacije, ovakve kakve jesu, misli se na
1976. godinu, moraju da se uni{te snagom Munovih
sledbenika jer one predstavljaju jezgro komunizma, zato
se moraju stvoriti nove Ujedinjene nacije.Ako me|u svo-
jim ~lanovima Mun otkrije senatore i kongresmene koji
se zala`u dosledno za navedene ciljeve, postupi}e rigo-
rozno prema njima. U pozadini ove nove politike moraju
da stoje profesori, jer su za osvajanje sveta potrebni
ljudi od nauke i to na politi~kom, kulturnom i ekonom-
skom polju. Uz pomo} (Munove) „svetske profesorske
asocijacije” unifikaciona crkva }e imati ljude iz svih
nau~nih struktura. U skoroj budu}nosti predvi|a se
mogu}nost uticaja na politike svih zemalja u svetu, ali
da bi to bilo i potvr|eno treba otvoriti univerzitete u
sedam klju~nih zemalja u svetu.

269
 z a m k e
Mun je pou~avao svoje sledbenike da u javnim
nastupima ni slu~ajno ne koriste politi~ku terminologiju
ve} da potenciraju potpuno ignorisanje politike i da sve
rade jer su motivisani humano{}u i brigom za zdravlje i
bezbednost ljudi u svetu. Javno nikada ne treba re}i da
je krajnji cilj Unifikacione crkve „pobeda nad komunis-
ti~kom ideologijom” ve} da je Unifikaciona crkva „sjedi-
njena teolo{ka doktrina”.
Sredinom 1988. godine Mun je dao nalog svojim
pristalicama da se uklju~e u rad organizacija koje ve}
postoje u njihovim zemljama kao {to su: PWPA - Pro-
fesorska akademija za svetski mir, ICC - Zajednica svet-
skih crkava, itd. Ovim organizacijama treba pomo}i da
pridobiju {to vi{e zna~ajnih ljudi iz „hri{}anskih kru-
gova, patriotski orijentisanih konzervativaca, penzioni-
sanog vojnog osoblja i ratnih veterana”. Munova crkva
je ubrzo izrasla u vrlo mo}nu (politi~u i ekonomsku) or-
ganizaciju. U 1982. godini Mun je bio jedan od
najzna~ajnijih finansijera predsedni~ke kampanje
Ronalda Regana. Kako Regan nije odr`ao neka obe-}a-
nja data Munu on je kasnije, kad mu se za pomo}
obratio D`ord` Bu{,od njega tra`io da budu ispunjeni
uslovi - koje je Regan obe}ao - pa }e ga podr`ati.
Pukovnik Pak je Munova desna ruka i smatra se da on
direktno rukovodi armijom sledbenika koji dnevno rade i
po 16 ~asova (uglavnom prose, prodaju cve}e i sl.)a
kompletna zarada ide Unifikacionoj crkvi.
Godine 1989. u SFRJ je osnovan ogranak Profe-
sorske akademije za svetski mir - jugoslovenska sek-
cija.Predsednik jugoslovenske sekcije je akademik Lju-
bi{a Raki} koji je Muna upoznao za vreme odr`avanja
Skup{tine svetskih religija u Seulu - Koreja. Jugosloven-
ska sekcija Profesorske akademije za svetski mir -
JSPASM je nevladina organizacija.

270
 z a m k e

Slika 35 - Logo Proferske akademije za mir

Glavno sedi{te Profesorske akademije za svetski

mir je u SAD u Njujorku. Predsednik je dr`avljanin SAD,
Gordon Anderson. Organizacija ima ogranke-sekcije u
vi{e od 100 zemalja sveta, a 1989. godine osnovan je
ogranak i u biv{oj SFRJ. Tada{nje jezgro Profesorske
akademije za svetski mir ~inilo je oko 40 poznatih pro-
fesora i nau~nih radnika iz SFRJ. Raspadom biv{e SFRJ,
u sada{njoj SRJ stvorena je nova sekcija Profesorske
akademije koja trenutno ima oko 10 ~lanova, tako|e
uglednih profesora i nau~nih radnika. Sedi{te sekcije je
u Beogradu u prostorijama Univerzitetsko-klini~kog
centra. Generalni sekretar jugoslovenske sekcije bio je
austrijski dr`avljanin Majer Rudolf, po zanimanju
profesor slavistike. Izbor Majera na mesto generalnog
sekretara nije slu~ajan ve} je uslovljen op{tom odlu-
kom centrale iz Njujorka formulisanom u smislu
„preporuke pojedinim sekcijama” da na mesta gene-
ralnog sekretara postavljaju ljude iz inostranstva koji
dobro poznaju jezik zemlje u kojoj su imenovini. U
slu~aju nepostupanja po preporuci, centrala ne
dostavlja nikakva nov~ana sredstva sekciji. Majerova
funkcija (aktivnost) je pra}ena iz centrale u Njujorku.
Pre dolaska u Beograd Majer je kao student boravio u
Ljubljani.
Pored aktivnosti u Profesorskoj akademiji za svet-
ski mir - u jugoslovenskoj sekciji, akademik Ljubi{a
Raki} i njegova supruga su radili na projektima istra`i-
vanja rada mozga u laboratoriji Univerzitetskog
klini~kog centra u Beogradu. Ekipa akademika Raki}a

271
 z a m k e
je vr{ila eksperimente na sitnim `ivotinjama (pacovi,
ma~ke, psi i sl.).
Prema raspolo`ivim podacima,naredbom Sun
Ming Muna, Unifikaciona crkva je zvani~no prestala da
postoji i transformisala se u Porodi~nu federaciju za mir
u svetu i Federaciju `ena za mir u svetu.
Porodi~na federacija za mir u svetu je 1998. go-
dine registrovana u SRJ kao udru`enje gradjana sa
sedi{tem u Beogradu u Gorni~evskoj ulici br. 12. Pred-
sednik je Slobodan Ran|elovi} iz Beograda.
Federacija `ena za mir u svetu takodje je
registrovana kao udru`enje gra|ana sa sedi{tem na istoj
adresi. Du`nost predsednika obavljala je (do po~etka
NATO agresije na SRJ) dr`avljanka Ju`ne Koreje Li ^ong
Hi.
U periodu 1996-1998. zabele`ena je poja~ana
aktivnost sve tri grupe. Zna~ajno je pove}an broj
dolazaka dr`avljana Japana i Ju`ne Koreje ~ija se
aktivnost svodila na misionarski rad i otvaranje centara
za obuku rada na ra~unarima i davanja ~asova
engleskog jezika.
U tom periodu je i pove}an broj sklapanja
me{ovitih brakova izmedju ove kategorije stranih
dr`avljana i dr`avljana SRJ.
Procenjuje se da u ovom momentu ima oko 30
~lanova ovih grupa u SRJ.
Religiozni aspekt Munovog u~enja najkra}e se
mo`e definisati ovako:
„Isus Hrist je savr{ena osoba. Me|utim, njegovo
delo je nedovr{eno jer je raspet pre sklapanja braka,
odnosno iza sebe nije ostavio potomstvo. Bog je kasnije
ispravio tu gre{ku i zadatak koji je imao Isus Hrist
poverio je Munu. Mun je inkarnacija samoga Boga. Zato
je predodre|en da zagospodari svetom. Svojim sledbeni-
cima zabranjuje da misle jer on misli za njih, a oni treba
samo neprekidno da rade za njega. Hri{}ani se mole u
ime Oca, Sina i Svetoga Duha, Munovi sledbenici se
272
 z a m k e
mole u ime istinitog roditelja (a to je Moun). Bibliju
koriste samo onoliko koliko im je potrebna da objasne
principe DIVINE a potom je smatraju nepotrebnom”.

Slika 36 - Grupna vencanja

273
 z a m k e

Slika 37 - Grupna vencanja

Bela gnosti~ka crkva - EGA

Do raspada biv{e SFRJ sedi{te ove zajednice bilo

je u Kopru. Sada je u Beogradu, Ulica kneza Milo{a br.
274
 z a m k e
45. Lider zajednice, odnosno njen patrijarh je @ivorad
Mihajlovi} - Slavinski (po zanimanju psiholog), iz
Beograda, zamenik patrijarha je Milan Gligorijevi}. Ova
zajednica u SRJ ima oko 50 ~lanova. U~enje bele
gnosti~ke crkve nastalo je iz u~enja Biblije, Knjige
zakona i Knjige mudrosti (Alistera Kroulija) kao i iz u~e-
nja ^arlsa Bernera o intenzivnom prosvetljenju. U~enje
je nastalo 1960. godine u SAD. Smatra se da je osniva~
^arls Berner. Godine 1978. @ivorada Mihajlovi}a je
rukopolo`io veliki patrijarh Mi-{el Bertiks u ^ikagu.Po
povratku Mihajlovi} osniva versku zajednicu u SFRJ ~ija
je registracija izvr{ena u Sloveniji, a statut zajednice
donet je 1986. godine u Hrpeljcima.
^lanstvo ove organizacije u SRJ ~ine uglavnom
~lanovi nekada{njeg udru`enja psihotroni~ara (udru`e-
nje gra|ana koje se bavilo alternativnim disciplinama,
okultizmom, ezoterijom, hermeniutizmom i misticiz-
mom) koje se raspalo 1980. godine. Verske zajednice su
potpuno nezavisne i samostalne u svom radu. Osnovni
verski obredi su: ritual istine (intenzivnog prosvetljenja),
ritual preporo|enja, ritual osve}ivanja svetim du-
hom.Ritual istine se radi u parovima. Posle kratke medi-
tacije jedan ~lan saop{tava sve {to mu je padalo na
pamet dok je meditirao a onda se zamenjuju uloge i
parovi. Ova tehnika navodno poma`e u osloba|anju od
stresa, fobija kao i od lo{ih navika. Sama tehnika
meditacije podse}a na zen meditaciju koju primenjuju
vrhunski sportisti u Japanu. Posle prve intenzive
prosvetljenja nekolicini u~esnika su po~ela da se
ukazuju privi|enja pro{log `ivota i sli~no. U~esnici su
tada po~eli „spontano” da obla~e ritualnu ode}u od
belog pamuka. Kao i ~lanovi OTO-a te`e da se stope sa
kosmi~kom inteligencijom AIVAZ koja je progovorila,
navodno, kroz Alistera Kroulija.
S obzirom na to da se u~enje ove zajednice
oslanja delom i na Alistera Kroulija, odnosno OTO, i na
magijsku organizaciju „Zlatna zora”, kojom rukovodi
velika bela lo`a (skup velikih bestelesnih majstora),
@ivorad Mihajlovi} je dobio nadimak „Beli Mag”. Ovo je
275
 z a m k e
zainteresovalo novinara Milovana Brki}a pa je 1984.
godine pozvao Mihajlovi}a na razgovor. Smatraju}i da
novinar Brki} namerava da populari{e ovu versku
zajednicu Mihajlovi} je strpljivo obja{njavao su{tinu
gnosti~kih (izvornih) znanja uvrstiv{i tu i belomagijske
principe. Brki} je, po mi{ljenju Slavinskog, u najcrnjem
svetlu prikazao ovu zajednicu tako da je u narednom
periodu ~lanstvo ove zajednice moralo da dokazuje
javnosti da nije re~ o dru{tveno ili bezbednosno
opasnoj organizaciji.
Bela gnosti~ka crkva nije u milosti pravoslavne
crkve. ^lanovi EGA ovo obja{njavaju nedovoljnom infor-
misano{}u pravoslavnih sve{tenika koji ne vide
izuzetnu sli~nost izme|u u~enja EGA i gnosti~kog
pravca u pravoslavnoj crkvi odnosno pravoslavno-
mona{kog reda ~iji monasi borave u Hilandaru.
Izvori finansiranja su ~lanarina i zarada od pub-
likacija knjiga. Podse}amo da je @ivorad Mihajlovi}-Sla-
vinski jedan od najtira`nijih pisaca iz ove oblasti.Do
sada je objavio vi{e knjiga koje su se prodavale kao
bestseleri, kao {to su: “Klju~evi psihi~ke magije”,
“Trening indijskih fakira i jogija”, “Psihonauti unutra{njih
svetova”, itd. Njegov poslednji projekat poznat je pod
imenom „Eskalibur”. To je metod kojim se za kratko
vreme ~ovek osloba|a briga (negativnih emocija) i
zamenjuje ih ose}anjem bla`enstva. Po izjavi
Mihajlovi}a ovo je savr{eni sistem koji re{ava apsolutno
sve probleme ~oveka i nema efikasnijeg na svetu.
Ovome ba{ ne ide u prilog Mihajlovi}eva izjava da
namerava da pokrene nov projekat „eskalibur II”, koji bi
trebalo da bude „jo{ savr{eniji” (svest o problemu,
vizuelizacije, preme{tanje problema). Milan Gligorijevi},
najbli`i Mihajlovi}ev saradnik, izdao je skriptu o vudu
magiji i jedan je od retkih ljudi kod nas koji prati ovu
oblast.
Godine 1997. do{lo je do razlike u mi{ljenjima iz-
medju patrijarha @ivorada Mihajlovi}a i njegovog zame-
nika Milana Gligorijevi}a u sprovo|enju verskih obreda
patrijarha. Rezultat toga je navodno odvajanje Gligori-
276
 z a m k e
jevi}a koji je sa sobom “poveo”devet ~lanova s
namerom da osnuje novu versku zajednicu. Po mi{ljenju
upu}enih, ovaj razdor unutar zajednice najverovatnije
vodi ka njenom ga{enju.

Hristova duhovna crkva - Pentekosti

Sedi{te ove zajednice nalazi se u Beogradu u

ulici Siminoj br. 8, u prostorijama Hrama Svete Trojice.
Sve pentekostalne crkve okupljene su u Savez
pentekostalnih crkava ~iji je predsednik Slobodan An|
eli}. Sedi{te Saveza je u Beogradu, Ulica Bo`e
Jankovi}a br.74. Sekretar Saveza je Lazar Stoj{i}. Re~
je o zna~ajnoj verskoj zajednici ~iji se broj ~lanova
procenjuje na oko 3.000 od kojih se 400 nalazi u
Beogradu. Savez ima na teritoriji SRJ 50 svojih objekata
(crkava). Pentekostalci su nastali krajem XIX veka u
SAD a potom se njihovo u~enje prenelo u Evropu.Na
na{im prostorima pojavljuju se 1993. godine i njihova
aktivnost je zabele`ena prvo na prostorima Republike
Slovenije. Ve} 1935. godine pojavljuje se jedna grupa u
Zemunu, a ubrzo im se pridru`uju i neki ~lanovi iz
Beograda. Izbijanjem rata 1941. godine i uspostavlja-
njem granice na Savi, ~lanovi iz Beograda osnivaju za-
jednicu zbog nemogu}nosti prelaska granice.

277
 z a m k e
Slika 38 - Simbol pentekostalne crkve
Od 1945. godine ~lanovi ove zajednice okupljaju
se u iznajmljenim prostorima Vojske spasa, potom u
ulici Dimitrija Tucovi}a, a 1952. godine dolazi do
rascepa jer je ve}i deo vernika prihvatio novo u~enje
po kome je bilo obavezno ponovo kr{tenje svih ~lanova
potapanjem, zagnjurivanjem u vodu. Tako je iste godine
obavljeno masovno kr{tenje vernika u Dunavu. Deo
vernika koji nije prihvatio ovu novinu nastavio je svoj
rad kao i do tada pod imenom Hristova crkva - malo
kr{tenje.
Uz pomo} crkve iz Francuske 1957. godine
pentekostalna crkva u Beogradu kupuje svoj prvi
objekat u ulici Lole Ribara, a 1992. godine osve-}en je
pedeseti objekat ove crkve. To je Hram Svete Trojice u
Beogradu u Siminoj ulici broj 8. Objekat je podignut uz
pomo} sredstava koja su dobijena iz inostranstva, a me|
u najve}im darodavcima isti~e se Smirna crkva iz
Geteborga - [vedska.
Pentekostalna crkva je nadnacionalna verska za-
jednica. Ime je dobila po izlivu svetoga duha koji se odi-
grao na 50. dan Isusovog uskrsnu}a. Pentekoste na
gr~kom zna~i - pedeset. Ovo je izuzetno jak pokret u
Rumuniji i smatra se da tamo broji oko pola miliona ~la-
nova, a za vreme predsednika Nikolaea ^au{eskua,
pentekostalna crkva u Beogradu odigrala je izuzetno
zna~ajnu ulogu u prebacivanju rumunskih izbeglica na
Zapad.
Najvi{i organ pentekostalnih zajednica u svetu je
konferencija.Predsednik konferencije je trenutno [vaj-
carac Jakov Kofi.Konferenciju sa~injavaju odbori konti-
nenata. Odbor Evrope ~ine predstavnici svih zemalja u
kojima su osnovane ove verske zajednice.
Navodno ne postoji ~vrsta hijerarhija u smislu
postavljenja i razre{avanja stare{ina pojedinih crkava
ve} samo bratska saradnja. Me|utim, ta „bratska sarad-
nja” mo`e nekad da bude toliko zna~ajna da, ukoliko se
imu}nim crkvama ne dopadne lider neke zajednice, one
278
 z a m k e
mogu da ukinu svaku pomo} i izoluju tu zajednicu te je
na taj na~in nateraju da promeni stare{inu.
U okviru ove zajednice deluje i humanitarna or-
ganizacija Hleb `ivota koja je osnovana u saradnji sa
baptisti~kom crkvom u Beogradu. Zajednica Hleb `ivota
je do sada dobijala u vi{e navrata humanitarnu pomo}
od humanitarne organizacije „Darkas” iz Holandije.

Slika 39 - Simbol humanitarne organizacije Hleb `ivota

Zajednica je u saradnji sa duhovnom crkvom
„Nogoprani”, Hristovom crkvom slobodne bra}e, baptis-
tima,slova~kim evangelistima i sli~nim zajednicama
osnovala Udru`enje evan|eoskih sve{tenika i vernika
Srbije. Pentekostalna crkva je materijalno veoma jaka i
njeni sve{tenici nisu volonteri ve} su pla}eni za svoj
posao.

Savez baptisti~kih crkava u Srbiji i SRJ

Od 1992. godine baptisti su u Republici Srbiji i

SRJ razvrstani u dva saveza: Savez baptisti~kih crkava
u Republici Srbiji, poznat kao Severni savez i Savez
evan|eoskih hri{}ana - baptista SR Jugoslavije.
Severni savez sa~injavaju: Prva hri{}anska
baptisti~ka crkva koja se nalazi u ulici Slobodanke
Danke Savi} br. 33, ~iji je lider Aleksandar Birva{,
Druga hri{}anska baptisti~ka crkva - Sveto Trojstvo
koja se nalazi u ulici Strahinji}a bana 9, ~iji je lider
Milivoj Maksimovi}. Predsednik Severnog saveza je
279
 z a m k e
Jovan Vla{i}, profesor engleskog jezika.Predsedavaju}i
skup{tini Severnog saveza je Avram Dega, nastanjen u
Vr{cu.
Severni savez ima 72 objekta (crkava u Republici
Srbiji) i 1230 ~lanova. Od 72 objekta koliko ih ukupno
ima, oko 95 posto objekata se nalazi u Vojvodini, dok
preostalih pet posto sa~injavaju objekti u Beogradu. Od
1230 ~lanova 80 posto su Slovaci, a 15 posto su
pripadnici drugih nacionalnih manjina, a samo pet posto
~ine Srbi. Ovde je izra`eno delovanje hrvatske
nacionalne manjine koja uporno nastoji da baptiste u
SRJ podvede pod kontrolu hrvatskih baptista. Zbog
ovoga je, izme|u ostalog,i do{lo do podele na dva
saveza.
Ju`ni savez sa~injavaju tri baptisti~ke crkve od-
nosno crkve evan|eoskih hri{}ana - baptista. Sedi{te
Ju`nog saveza je u Vrnja~koj Banji, a lider je Simo Rali}.
Lider Tre}e baptisti~ke crkve u Beogradu je David
Bodit. Crkva se nalazi u Malom Mokrom Lugu,
Smederevski put 1, prilaz br. 7a. Pre dolaska u ovu
crkvu David je radio u Prvoj hri{}anskoj - baptisti~koj
crkvi (koja je sada pripala Severnom savezu). U vreme
rascepa lider Tre}e crkve bio je Ljubomir Lu~kovi}, koji
zbog starosti nije mogao da nastavi dalji rad. Ju`ni
savez ima 10 svojih objekata u SRJ i broji oko 450
~lanova, od toga 90 posto su Srbi, dok preostalih 10
posto ~ine pripadnici nacionalnih manjina, me|u kojima
su najbrojniji Makedonci.
U okviru Severnog saveza aktivne su slede}e
organizacije:
a) Alfa i omega - Centar za duhovni `ivot
hri{}anske baptisti~ke crkve, koji je u stvari, udru`enje
koje se bavi izdava~kom i propagandnom delatno{}u.
Prostorije centra su u Beogradu, u Igmanskoj ulici br. 6.
Rukovodilac Alfom i omegom je sve{tenik Dane Vidovi},
koji je zavr{io Teolo{ki fakultet u Osijeku.

280
 z a m k e
b) Zajednica evan|eoskih u~enika i studenata je
udru`enje pri crkvi u ~ijem se rukovodstvu tako|e nalazi
Dane Vidovi}.
c) Hleb `ivota - hri{~ansko humanitarno udru-
`enje koje su organizovale baptisti~ka i pentekostalna
crkva. Prostorije se nalaze tako|e u Igmanskoj br. 6, a
rukovodilac je Jasmina To{i}, ~ija se kancelarija nalazi u
Beogradu, u Ul.Prote Mateje 41. Magacinski prostor na-
lazi se u prostorijama Prve baptisti~ke crkve u
Beorgadu u ulici Slobodanke Savi} br. 33.
d) Tabita je, tako|e, humanitarna organizacija sa
sedi{tem u Novom Sadu, a rukovodilac je Branka Crnec.
e) Ljubi svoga bli`njega je tako|e humanitarna or-
ganizacija Ju`nog saveza sa sedi{tem u Ni{u, a
rukovodilac je ^eda Ralevi}, sve{tenik baptisti~ke
crkve u Ni{u.
Adaptaciju prostorija organizacije Hleb `ivota fi-
nansirali su donatori iz Nema~ke - organizacija Hilfe fur
bruder (Pomo} za brata) i Foreign mission board of the
southern baptist convention iz SAD.
Od 1994. do 1998. godine udru`enje Hleb `ivota
prikupilo je i podelilo socijalno ugro`enim licima i izbeg-
licama na teritoriji SRJ pomo} u vrednosti od vi{e mili-
ona nema~kih maraka. Donatori su hri{}anske huma-
nitarne organizacije i lokalne crkve iz SAD, Velike Bri-
tanije, [vajcarske, Nema~ke, [vedske i Holandije.
U svetu postoji 52 vrste baptista. Uglavnom su
svrstani u saveze,ali ima i autokefalnih crkava. Oba
na{a saveza su ~lanovi Evropske baptisti~ke federacije
(EBF). Sedi{te ovog saveza je u Nema~koj, a sekretar je
Karl Hajnc Valter. Iako u jednoj zemlji mo`e da postoji
samo jedan savez, EBF priznaje oba na{a saveza i
pre}utno prelazi preko njihove nacionalne podvojenosti,
a u poslednjih nekoliko meseci intenzivno poku{ava da
do|e do integracije Ju`nog i Severnog saveza. Me|utim,
za sada Ju`ni savez to odbija.Izme|u ova dva saveza
postoji „nacionalizam niskog intenziteta” {to zna~i da
jedni drugima prave sitne smicalice posebno kada je u
281
 z a m k e
pitanju primanje pomo}i iz inostranstva, dok im je
teolo{ka saradnja na zavidnom nivou. Do maja 1993.
godine misionar zadu`en za nekada{nju SFRJ pastor
Vilijam Beri [il (dr`avljanin SAD) boravio je u Beogradu,
kada se po nalogu centrale zbog opasnosti od
bombardovanja Beograda preselio u Ljubljanu, odakle
lak{e mo`e da deluje. [il je misionar Ju`ne baptisti~ke
konferencije (broji oko 15 miliona ~lanova u SAD) a
njihov ~lan je i predsednik Klinton.
Od 1986, u svojstvu teolo{kog savetnika u Beo-
gradu boravi Karden D`on D`ozef, dr`avljanin SAD, koji
SRJ nije napu{tao ni za vreme NATO agresije.
Baptisti su masovna verska zajednica i u svetu ih
ima vi{e od 60 miliona. Ako se ra~una i broj porodica i
simpatizera cifra je znatno ve}a i kre}e se preko 120
miliona. Na prostorima biv{e SFRJ bilo je registrovano
oko 4.000 ~lanova, a sada{nji broj (na teritoriji SRJ)
procenjuje se na oko 2.000. Najvi{e ~lanova zajednice
ima u SAD ~iji je broj oko 30 miliona, zatim na
prostorima biv{eg SSSR-a, itd. Interesantno je da je
Staljin osetio opasnost od ~lanova ove zajednice pa ih
je svojevremeno proterao u Sibir i zabranio im rad. Me|
utim, izgleda da su se i u Sibiru odli~no sna{li, tako da
je danas, i pored svega, njihov broj u Sibiru i Rusiji
veliki. Ova verska zajednica nastala je krajem XVI veka
od anabaptista (dva puta kr{teni), na prostorima
Zapadne Evrope (Holandija - Engleska).
Hijerarhija u zajednici u ~vrstom smislu ne pos-
toji. Sve lokalne crkve su samostalne i, kako baptisti
vole da naglase, odvojene od dr`ave. Istorijski gledano,
zaslugom anabaptista crkva se odvojila od dr`ave.
Zajednica se finansira iz dobrovoljnih priloga,zatim
prodajom svojih knjiga i literature, a najzna~ajnija
pomo} se dobija od zajednica koje su finansijski veoma
jake kao {to su zajednice SAD, Engleske, Nema~ke,
Holandije, itd. Baptisti smeju da piju alkohol, ali ne i da
se opijaju, dok im je pu{enje zabranjeno. Razvod braka
nije dozvoljen, a u vojsku idu, ali ne nose oru`je.

282
 z a m k e
Hristova Crkva „Malo Kr{tenje”

Ovo je jedinstvena verska zajednica u svetu.

Osnovana je 1904. godine u Be{ki (Srem), a osniva~ je
Nemac Knic. Prvi stare{ina beogradske zajednice bio je
Stevan [irer. Sedi{te se nalazi u Beogradu. Glavni
sve{tenik ove zajednice je Du{an An|eli}, iz Beograda,
a njegov zamenik je Stevan Ster`in.
Hristova crkva „malog kr{tenja” ima oko 100
~lanova u SRJ od kojih se 70 nalazi u Beogradu. Ovo je
siroma{na verska zajednica i iz nje je (otcepljenjem)
nastala Hristova duhovna crkva pentekosti.
Jedina razlika me|u njima je u tome {to kod Hris-
tove duhovne crkve pentekosti postoji obaveza
ponovnog kr{tenja potapanjem u vodu. Hristova crkva
malog kr{tenja smatra da nema potrebe za tim i da je
dovoljno to {to je neko nekad bio kr{ten. Ovakav „tvrd”
stav Hristove crkve malog kr{tenja u vezi sa odbijanjem
ponovnog kr{tenja nai{ao je na negativne odjeke kod
pentekostalaca u Evropi i svetu, te ih zbog toga niko
nije priznao.
U slu~aju da neko lice izrazi `elju da bude
kr{teno (misli se isklju~ivo na lice koje do sada nije
kr{teno), ceremonija se ne obavlja uranjanjem u vodu
ve} samo prskanjem vodom. Pripadnici ove zajednice
nemaju posebnu ode}u, ikone i relikvije a ~ine je
uglavnom stariji ljudi. Sve{tena lica nisu pla}ena za
svoj rad, ve} rade volonterski.

Zajednica sedmog dana adventista

„Reformni pokret”

Sedi{te ove zajednice je u Beogradu u ulici

Gr~i}a Milenka br.62. Pored ovog objekta, zajednica
ima svoj objekat i u Subotici. Na teritoriji SRJ zajednica
ima 30 ~lanova, a u Beogradu ih je samo 10. Uglavnom
zajednicu ~ine ~lanovi stariji od 40 godina. Predsednik
zajednice na nivou SRJ je bugarski dr`avljanin Anton

283
 z a m k e
Ivanov Salaviov. Sekretar zajednice je Savo D.
Glogovac.
Adventisti su osnovani 1844. godine u SAD. Ve}
narednih godina po izbijanju Gra|anskog rata u SAD,
tra`ili su da budu oslobo|eni od u~e{}a u ratu jer su
`eleli da ispo{tuju Bo`iju zapovest „Ne ubij”. U Prvom
svetskom ratu adventisti su u~estvovali u ratnim suko-
bima na raznim stranama. Reformatori su nastali 1914.
godine u Evropi otcepljenjem od adventista. U
Nema~koj za vreme Hitlera odbili su da idu u rat, pa su
zbog toga bili odvo|eni u koncentracione logore. Pored
ove razlike izme|u adventista i reformatora, reformatori
su vegetarijanci, dok se adventistima to samo
preporu~uje, ali im nije striktno nalo`eno. Teolo{ke
razlike su neznatne.

284
 z a m k e

Slika 40 -
Reformski pokret adventista sedmog dana i
Zajednice sedmog dana adventista vrlo su sli~ne
verske zajednice (do 1951.godine to je bila jedna
zajednica), a onda je na inicijativu Nikoli}a, koji je tada
bio sekretar generalne konferencije, do{lo do rascepa.

285
 z a m k e
Poslednjih godina ~ine se napori da se ove zajed-
nice ponovo ujedine.
Vrhovni organ Zajednice sedmog dana adven-
tista „reformski pokret” jeste generalna konferencija
~ije je sedi{te u Nema~koj, a predsednik je Kolumbijac
Henri Andreada. ^lanstvo je organizovano po zemljama
i unijama. Na svakih 250 ~lanova bira se po jedan
delegat koji predstavlja ~lanstvo u Generalnoj
konferenciji. Zajednica u SRJ pripada balkanskoj uniji
~ije je sedi{te u Sofiji, broji 1.000 ~lanova. Predsednik
balkanske unije je Bugarin Najdan Bo~ev,koji sa jo{ tri
delegata predstavlja uniju u Generalnoj konferenciji. U
nadle`nosti Generalne konferencije je i postavljanje
stare{ina,predsednika crkve. Tako je Generalna
konferencija procenila da se poslednjih godina u
zna~ajnoj meri osuo broj ~lanova ove zajednice u SRJ
te je imenovala Bugarina Antona Ivanova Salaviova za
predsednika i uputila ga u SRJ da konsoliduje crkvu i da
radi na ujedinjenju sa Reformskim pokretom sedmog
dana. Anton je po zanimanju zubotehni~ar i zavr{io je
misionarsku {kolu u Nema~koj. Do sada je obavljao
poslove misionara u Bugarskoj, a bio je i delegat ispred
balkanske unije u Evropi. Njegov boravak u SRJ finansira
Generalna konferencija.
Predsednik upravnog odbora - Dragan Stankovi}
- osnovao je 1997. godine svoju frakciju negiraju}i
pravo da se predsednik postavlja odlukom iz inostran-
stva. Aktuelni predsednik - Anton i sekretar Savo Glogo-
vac su, navodno, nastojali da pridobiju stare ~lanove da
bi im prepisali svoje nepokretnosti.

Savez za transcendentalnu meditaciju

Srbije

Sedi{te ovog udru`enja gra|ana nalazi se u ulici

@ivojina Luki}a-Vajara br.49, na Novom Beogradu.
Savez za TM ima i svoju salu za ve`be koja se nalazi u
Murskoj ulici broj 14. Predsednik udru`enja na nivou
Republike Srbije je Milija Petrovi} iz N. Beograda. Pred-
286
 z a m k e
sednik udru`enja na nivou Beograda je Branko ^i~i} iz
Beograda. Udru`enje trenutno broji oko 300 stalnih ~la-
nova, od toga je oko 150 iz Beograda. Udru`enje ima
oko 25 podru`nica na teritoriji Srbije, od toga su
registrovane podru`nice u Mladenovcu, Zrenjaninu,
Subotici, Kragujevcu i Ni{u. Udru`enja TM registrovana
su do sada u oko 130 dr`ava sveta kao humano-
socijalne organizacije, a ra~una se da trenutno u svetu
ima vi{e miliona praktikanata ove tehnike.
Osniva~ TM je indijski matemati~ar i hemi-~ar
Mahari{i Mahe{i Jogi. Mahari{ijev u~itelj je bio ~uveni
indijski mudrac Brahmanande Saras Vati - poznat kao
guru Dev koji je 40 godina proveo u jednoj pe}ini `ive}i
potpuno odvojen od sveta. Godine 1957. Mahari{i je
dao potpuno nov pristup u~enju veda - drevna indijska
su{tinska znanja. Tehniku koju je tada sprovodio nazvao
je transcendentalnom meditacijom jer je utvrdio da u
stanju potpune mentalne ti{ine pa`nja prelazi (trans-
cendentira) u uobi~ajene nivoe mi{ljenja. Prelaskom
Mahari{ija iz Indije u SAD a potom i u Evropu ova
tehnika je dobila popularnost kao retko koja druga.
Najatraktivnije u samoj tehnici je bilo to {to „ne treba
raditi ni{ta” da bi se postigla potpuna relaksacija i
otklonio stres. Rezultate koje su postizali tada{nji
indijski jogiji ve`bama od po nekoliko godina
Mahari{ijevi u~enici postizali su za nekoliko meseci.

Slika 41 - Logo saveza

Ubrzo po osnivanju TM tehnike Mahari{i osniva i
drugi (vi{i nivo) koji naziva sithi tehnika. Po drevnim bu-
disti~kim tekstovima postoji osam velikih sithija (mo}i),
od kojih je svakako najatraktivniji - levitiranje. Ova
tehnika se odvija u tri faze. Praktikanti TM u na{oj
zemlji uspe{no su savladali prvu fazu. Ove dve tehnike
287
 z a m k e
izazvale su izuzetnu pa`nju mnogih nau~nika i do sada
je objavljeno vi{e od 500 nau~nih radova na ovu temu.
Procenjuje se da u ovom trenutku oko 160 nezavisnih
univerziteta i laboratorija ispituje prakti~nu primenu
ove tehnike. Po strani nisu ostali ni fizi~ari jer je,
navodno, utvr|eno da ove dve tehnike imaju jako
upori{te u analognom tuma~enju kvantne fizike, od-
nosno delu koji govori o ~etiri primarne sile koje deluju
u atomskom jezgru (elektri~na, slaba nuklearna, jaka
nuklearna i sila gravitacije).
U Kamazu u Ruskoj Federaciji osnovan je univer-
zitet za TM. Od pre petnaest godina na nivou vlada
otpo~ela je razmena nau~nika izme|u SAD i tada{njeg
SSSR-a. Vode}e profesore na univerzitetu u Kamazu
~ine stru~njaci iz Nacionalnog instituta za istra`ivanje
mozga u Ruskoj Federaciji. Jedan od njih je i profesor
Ljubimov, po~asni ~lan na{e akademije nauka koji je
~est gost na{e zemlje. U na{oj zemlji je ra|eno vi{e
eksperimenata u kojima je navodno potvr|eno pozitivno
delovanje ove tehnike.
Primera radi: na klinici u Novom Sadu dr Slobo-
dan Aracki je radio eksperimente u vezi sa primenom
ove tehnike na regulaciju krvnog pritiska. Rezultati su,
navodno, bili izuzetni. Velike korporacije kao {to su
ABM, Tojota, Soni, Kseroks i druge, uvele su TM kao
obavezu za svoje radnike (relaksacija traje 2 x 20 min u
toku radnog vremena). Znanja o tehnikama se prenose
posredstvom u~itelja, a te~ajevi za u~itelje odr`avaju
se naj~e{}e u Italiji, Rusiji, Holandiji i [vajcarskoj.
Sedi{te ove organizacije za Evropu nalazi se u Holandiji.
Maja 1993. godine Beograd su posetila ~etiri profesora
Mahari{ijevog vedskog univerziteta iz Nju Delhija i to:
Uma Kant Mahapiatr, Nirumpa Devi Mahapiatr, Gur Data
[arm i Sarve{ Kumar [arm. Oni su odr`ali predavanja iz
oblasti Mahari{ijevog jedinstvenog polja delovanja, TM-
a i TMA sithi programa.
Jedna od posebno interesantnih tehnika jeste
„stvaranje grupe za vladu”. Zadatak „grupe za vladu”
jeste podr{ka vladama svojih zemalja da spre~e rat i
288
 z a m k e
nasilje. Tehnika se svodi na zajedni~ku maditaciju ve}e
grupe ljudi na jednom mestu. Primera radi, za prestanak
rata (procena vr{ena za vreme rata) i ukidanje sankcija
navodno bilo bi dovoljno 500 dobrovoljaca koji bi mediti-
rali dva puta dnevno po 20 minuta u periodu od 30
dana. Rezultat indukovane energije nastupio bi
najkasnije za tri meseca. Ova tehnika prakti~no je
isprobana u zalivskom ratu. Naime, uz saglasnost
izraelske vlade ova tenika je, navodno, primenjena kao
metod za{tite od ira~kih projektila.
Praktikanti TM-a osnovali su i politi~ku stranku,
Partiju prirodnog zakona.
Reformski pokret adventista „Sedmi dan”

Sedi{te ove verske zajednice je u Beogradu, Ul.

Moravska br.8, a lideri su Milorad Milenkovi} iz Umke i
Gabrijel Popek iz Slankamena.
Propagandu vodi odgovorni urednik Branko Bosa-
nac, a na tetitoriji SRJ imaju 30 objekata. Broj ~lanova
ove zajednice u svetu se procenjuje na oko 25.000. Naj-
vi{e ih ima u Rumuniji i Brazilu a potom u SAD, itd. U
SRJ se nalazi oko 6.000 ~lanova ove zajednice, od toga
ih u Beogradu ima oko 40. Centri delovanja osim
Vojvodine, gde ih ima najvi{e, nalaze se u svim ve}im
gradovima centralne Srbije i u Podgorici.
Reformski pokret adventista„sedmog dana” n-
astao je zvani~no 1925. godine u isto~noj Evropi - Ru-
muniji otcepljenjem od adventisti~ke crkve. Sukob
izme|u pripadnika adventisti~ke crkve i jednog dela
~lanstva (koji su kasnije sebe nazvali reformski pokret)
nastao je jo{ za vreme I Svetskog rata kada je najmanji
deo ~lanstva „izvorno tuma~e}i Bibliju” odbio da
uzme oru`je u ruke i bori se, iako je navodno tada{nje
rukovodstvo adventisti~ke crkve to od svojih ~lanova
zahtevalo. Reformski pokret adventista sedmog dana
ima svoju centralu koja se naziva Generalna konferen-
cija i nalazi se u Vird`iniji u SAD. Generalnu konferenciju

289
 z a m k e
sa~injavaju ve}e zajednice, uglavnom na nivou
teritorija dr`ava. Unije se dele na dva ili vi{e polja.
Jedno polje predstavlja jednu lokalnu skup{tinu odnosno
crkvu, odnosno u teritorijalnom smislu jednu op{tinu ili
manje mesto. Rukovodstvo unije podle`e reizbornosti i
to (u na{oj zemlji) svake dve godine. Reizbornost na
nivou lokalnih crkvava je jednom godi{nje. Prilikom
promene lidera unije obavezno je prisustvo misionara
koje delegira Generalna konferencija iz Vird`inije. U
na{u zemlju su do sada dolazili uglavnom misionari iz
SAD, Rumunije, Nema~ke i Brazila. Ova zajednica se
finansira iz sredstava obavezne ~lanarine (ovo su
uglavnom simboli~na sredstva), zatim iz dobrovoljnih
priloga, a u principu, za krupnije poduhvate mo`e da se
ra~una na finanasijsku pomo} Generalne konferencije,
mada takvu pomo} do sada na{a zajednica nije
dobijala.
Osnovno u~enje Reformskog pokreta adventista
sedmog dana poklapa se sa u~enjem adventisti~ke
crkve.Me|utim, ~lanovi reformskog pokreta, za razliku
od adventisti~ke crkve, ne dozvoljavaju „nikakvo kom-
binovanje” i strogo se pridr`avaju na~ina `ivota koji je
propisan u Bibliji.
Sve{tenici reformskog pokreta nemaju posebnu
versku ode}u, ikone i verske relikvije. Zabranjeni su po-
roci kao {to su alkohol, droga, pu{enje. Seks je
dozvoljen samo u braku. Razvod nije dozvoljen. Ne
ubijaju `ivotinje. Vegeterijanci su na verskoj i
zdravstvenoj osnovi. Pored biljne hrane, smeju da jedu
jaja i piju mleko. U vojsku ho}e da idu, ali odbijaju da
nose oru`je.
Subotom im je zabranjeno da rade bilo {ta osim
da misle i razgovaraju o Bogu. ^lan ove zajednice
postaje se obredom kr{tenja koje se izvodi
zagnjurivanjem kandidata u teku}u vodu. Za kr{tenje
se tra`i minimum starosti koja se od strane sve{tenika
ove zajednice procenjuje na oko 15 godina. Obred
kr{tenja ima pravo da obavlja samo odabrano lice koje

290
 z a m k e
se naziva rukopolo`eni propovednik.Ova verska
zajednica okuplja pripadnike svih nacija, rasa i vera.

Slova~ka evangelisti~ka crkva

Sedi{te ove verske zajednice nalazi se u Novom
Sadu (sedi{te za SRJ), u Karad`i}evoj ulici br. 2. Lider na
nivou SRJ je dr Andrej Beredi - episkop. Slova~ka
evangelisti~ka crkva ima tri seniorata (ogranka) i to:
ba~ki, banatski i sremski. Na teritoriji SRJ ima oko
55.000 ~lanova odnosno oko 75 posto Slovaka su
~lanovi ove verske zajednice.
Sedi{te zajednice na teritoriji Beograda je u
Boljevcima, Ulica mar{ala Tita br. 122. Zajednica ima tri
objekta. Pored objekta (sedi{ta) u Boljevcima poseduje i
objekat u Dobanovcima, u Ugrinova~koj ulici, i objekat
u A{anji. Stare{ina zajednice za teritoriju Beograda je
Jovan Vinkovi} - u Boljevcima. Na ovoj teritoriji `ivi oko
2450 ~lanova ove zajednice. Najvi{e ih je u Boljevcima
oko 2.000, zatim u Dobanovcima oko 300 i u A{anji oko
150.
Jovan Vinkovi} je zavr{io Teolo{ki fakultet u Bra-
tislavi.Koordinaciono telo slova~kih evangelisti~kih
crkava nalazi se u @enevi - [vajcarska, a sve zajedno su
uklju~ene i u Svetski luteranski savez.
Sve{tenici ove zajednice imaju posebnu ode-}u i
manji broj relikvija.
^lanovi ove zajednice nalaze se na na{im prosto-
rima jo{ od XVII veka. Dva njihova najstarija objekta
(crkve) sazidana su 1776. godine, objekat u Pazovi, i
1755. godine, objekat u Ba~kom Petrovcu.
Zajednica se finansira iz dobrovoljnih priloga,ali
svaki ~lan pla}a odre|enu sumu godi{nje, takozvani pa-
rohijal, od obra|ivanja zemlji{ta koje je u posedu zajed-
nice.
Pored ovih redovnih prihoda zajednica mo`e da
291
 z a m k e
ra~una i na pomo} iz inostranstva (iz @eneve), ali
samo kada su u pitanju zna~ajniji projekti (izgradnja
crkava i sl.).
^lanstvo ove zajednice je jednonacionalno, odno-
sno ~ine ga isklju~ivo Slovaci. U poslednjih nekoliko
godina ovu versku zajednicu pose}ivali su misionari iz
[vedske, Danske i Norve{ke.

Hristova crkva jevan|eoske bra}e

Nastala je 1950. godine otcepljenjem od Hristove

crkve slobodne bra}e. Sedi{te zajednice je u Beogradu,
u ulici Pop Stojanovoj 25. Rukovodilac je ^edo Zec,
nastanjen u Pan~evu. ^lanovi odbora su Djuro Banovi}
iz Zemuna i Kosta Apostolovi}. Ovo je ubedljivo
najmanja verska zajednica u zemlji, broji 10 ~lanova,
nema nikakav propagandni materijal. Tuma~e Bibliju na
svoj na~in. ^lanovi su srpske nacionalnosti, ne pri-
padaju intelektualnim krugovima.

Jehovini svedoci

Glavno sedi{te ove verske zajednice (na nivou

SRJ) je u Beogradu, u ulici Milorada Mitrovi}a br. 4.
Predsednik zajednice na nivou SRJ je Andreja Pekovi} -
Beograd, a zamenik je Damir Porobi} - stare{ina skup-
{tine JS za Zemun.
Jehovini svedoci su jedna od zna~ajnih verskih
organizacija u SAD. Prema trenutnim procenama na
teritoriji SAD se nalazi oko milion ~lanova ove zajednice
koji svoju aktivnost sprovode u oko 7.000 objekata. Broj
~lanova u svetu se procenjuje na oko pet miliona. U SRJ
ima oko 2.000 pristalica ove verske zajednice. Od toga
oko 1.000 ~lanova se nalazi u Beogradu. Ukupno raspo-
la`u sa 30 objekata od kojih se u Beogradu nalaze tri.
Jedan objekat je u glavnom sedi{tu u ulici Milorada Mi-
trovi}a, drugi objekat se nalazi u Zemunu, u ulici Radoja
Daki}a broj 61.

292
 z a m k e
^lanstvo je organizovano po „skup{tinama”. U
SRJ ima 51 skup{tina, a samo u Beogradu 13. Svoje
objekte nazivaju kraljevskim dvoranama (jer je Hrist
njihov kralj).
Skup{tinu, odnosno versku op{tinu, biraju glavni
odbori zajednice. Glavni odbor zajednice sa~injavaju tri,
a nekad i vi{e stare{ina. Stare{inama je direktno podre|
eno ~lanstvo.
Glavno sedi{te ove organizacije (centrala) u
svetu nalazi se u Bruklinu - dr`ava Njujork - SAD. Njoj
pot~injena podru`nica za Evropu nalazi se u mestu
Selters u blizini Frankfurta - Nema~ka.
Jehovini svedoci su nastali otcepljenjem od pro-
testantske crkve sredinom XIX veka. Aktivnost njenih
~lanova prenela se i na na{e prostore izme|u I i II
svetskog rata. Od 1956. godine zvani~no je priznata
verska zajednica u SFRJ.
Jehova (u izvornom zna~enju - onaj koji jeste) je
Bog. Isus Hrist je njegov sin i ujedno posrednik izme|u
Boga i ljudi. Ova zajednica nema nikakve verske
praznike i obrede. Ne veruju u zagrobni `ivot, ali „pouz-
dano znaju” da zaslu`ni vaskrsavaju. Prema njihovom
u~enju, telo i du{a su neodvojivi odnosno smr}u
fizi~kog tela umire i duh. Jehova odlu~uje o podobnosti
konkretne osobe te ako je podobna vaskrsava je u
identi~nom obliku. Pripadnici ove zajednice ne nose
nikakvu posebnu garderobu. Njihove KRALJEVSKE
DVORANE nisu ukra{ene relikvijama niti nekim
simbolima. Ritual kr{tenja je jednostavan samo se tra`i
minimum svesti o kome se izja{njava stare{ina. Deca
ispod 14 godina se retko kr{tavaju osim ako roditelji
nisu ~lanovi ove zajednice. Osnova u~enja je Biblija.
Smatraju da svaki ~ovek mora da bude odgovoran i
pred Bogom i pred dr`avom. U tom smislu maksimalno
vode ra~una o po{tovanju zakona dr`ave u kojoj `ive a
ne `ele da se ogre{e ni o medjunarodne propise.
Zajednica nema ~vrsto opredeljenje prema
slu`enju vojnog roka. To ostavljaju ~lanstvu na odluku.
293
 z a m k e
Smeju da se `ene i udaju ali samo jednom. (@enama je
zabranjeno da budu u upravnom odboru.) Jedan od
zna~ajnijih grehova je ~ak i „flert o~ima” izme|u dvoje
koji nisu u braku. Ogor~eni su protivnici abortusa, a
za{tita protiv za~e}a je dozvoljena.

Slika 42 - Jedan od obrasaca koje koriste Jehovini

svedoci u SR Jugoslaviji
Interesantno je napomenuti da se pored bo-`ijih
zakona jehovini svedoci pridr`avaju i nekih takozvanih -
ljudskih zakona kao {to su: zabranjeno pu{enje, alko-
holno pi}e,zabranjeno davanje i uzimanje tu|e krvi kao i
zabrana uzimanja i kori{}enja vatrenog oru`ja.
Ova verska zajednica se finansira isklju~ivo iz
dobrovoljnih priloga. Svi ~lanovi rade na svojim radnim
mestima a posao u zajednici obavljaju volonterski. Me|
utim, onima kojima je to neophodno zbog obima
utro{enog vremena mogu da se dodele neznatna
sredstva.
^lanovi mogu da budu svi bez obzira na rasu, pol
i eventualnu prethodnu veru. Smatraju da je SPC ljubo-
morna na njih jer u poslednje vreme mnogi pravoslavci
napu{taju SPC i prelaze u ovu zajednicu.

294
 z a m k e
Postoje tri nivoa propovedanja. Objavitelji, pioniri
i specijalni pioniri. Objavitelji su zadu`eni da propove-
daju svoju veru u svakom momentu i prilici gde god se
na|u. Pioniri moraju da ispune bonus od najmanje 60
~asova slu`be na terenu (rad u parovima sa unapred
odre|enim planom teritorije koju moraju da pokriju). O
izvr{enim obilascima pi{u slu`bene bele{ke i dostav-
ljaju stare{ini. Specijalni pioniri su profesionalci koji
mogu da dobijaju nadoknadu za svoj rad i imaju pravo
na godi{nji odmor. Obaveze specijalnih pionira su da
ispune bonus od minimum 140 ~asova slu`be na
terenu.
^lanovi ove zajednice su pripadnici svih na-
cionalnosti koje `ive na na{im prostorima.
Jedan od stare{ina ove zajednice u Ni{u i Les-
kovcu je dr`avljanin Nema~ke Valter [hel koji u SRJ `ivi
od 1945. godine.
U Beogradu boravi u svojstvu misionara i misio-
nar iz Kanade - Danijel D`en Pol Niza sa suprugom He-
len.

295
 z a m k e

Slika 43 - Jedan od obrasaca koje koriste Jehovini

svedoci u SR Jugoslaviji

296
 z a m k e

Slika 44 - Jedan od obrasaca koje koriste Jehovini

svedoci u SR Jugoslaviji

297
 z a m k e

Slika 45 - Plan obilska terena

Vai{navska verska zajednica „Veda” (Hari

Kri{na)

298
 z a m k e
Ime ove organizacije uzeto je zbog religiozno filo-
zofskog u~enja koje se oslanja na vede - odnosno svete
knjige Brahmina u Indiji. U su{-tini ono se svodi na zala-
ganje za apsolutno jedinstvo svih `ivih bi}a na svetu i
jedno je od najpopularnijih u~enja u Indiji. Sledbenici
ovih religiozno-filozofskih sistema u svetu su poznati
pod imenom Hari Kri{na. Hari Kri{nu je osnovao Indijac
Bhktivedanta Svami Prabhupada 1966. godine u SAD.
Broj ~lanova ove verske zajednice u svetu ra~una se
na vi{e miliona. Trenutno je njihova aktivnost najvi{e
izra`ena na prostorima biv{eg SSSR-a, naro~ito u pra-
voslavnim republikama.

Slika 46 - Jedan od simbola Hari Kri{ne

Zajednica u Beogradu osnovana je 1985. godine.
Tada{nje sedi{te bilo joj je u Bor~i u ulici Ivana
Milutinovi}a br. 72. Sedi{te je zatim preba~eno u ]
ustendilsku ulicu. U ovom trenutku ova verska zajednica
nema svoje sedi{te. Njihovi ~lanovi sastaju se svake
druge subote u jevrejskoj sinagogi u Zemunu.
Pored Milana Arsenijevi}a, osniva~i Hari Kri{ne
na na{im prostorima su Maja Taka~ i Djor|e Taka~.
Hram ove verske zajednice nekoliko godina se nalazio
u ]ustendilskoj ulici br. 17. Sastojao se od osam
spava}ih soba i jedne zajedni~ke prostorije ~ija je
povr{ina oko 200 metara kvadratnih. U hramu je
neprekidno boravilo u proseku oko 30 ~lanova.
1994.godine u SRJ zajednica je imala oko 200 ~lanova.
Broj simpatizera procenjivan je na nekoliko hiljada. Po
mi{ljenju ~lanova ove zajednice, zajednica se skoro
raspala pod negativnim pritiskom javnosti.Aktuelni
predsednik Boban Ivezi} nalazi se u Skoplju gde

299
 z a m k e
poku{ava da o`ivi rad zajednice. Sekretar Nenad
Miju{kovi} nalazi se u Beogradu. Procenjuje se da tre-
nutno ima najvi{e trideset ~lanova ove zajednice

Slika 47 - Jedan od simbola Hari Kri{ne

Svi centri Hari Kri{ne u svetu su nezavisni.
Saradnja se ostvaruje na dobrovoljnoj osnovi pojedinih
centara. Me|utim, aktivnost pojedinih centara „ne-
nametljivo uskla|uju” pojedini gurui. Centar Hari Kri{ne
u SRJ pose}uje dr`avljanin Nema~ke Peterson Torsten,
poreklom [ve|anin, ~ije je umetni~ko ime Sa}inanda
Nasvami. (Pod tim imenom je poznat kao pristalica Hari
Kri{ne).
Finansiranje ove zajednice u SRJ sli~no je finan-
siranju drugih centara. Tu je uglavnom re~ o dobrovolj-
nim prilozima,zatim izdavanju (prevo|enju i {tampanju)
knjiga u kojima se obja{njavaju razni aspekti indijskih
religija i filozofija. Me|u izvorima prihoda bili su svakako
i prihodi od odr`anih kocerata grupe Nitjananda-grupe
koju su sa~injavali ~lanovi Hari Kri{ne.
Nitjananda je imala zapa`ene uspehe. U toku
1984. godine grupa je uspela da okupi oko 4.000 poseti-
laca u dvorani centra Sava. Maja (diplomirani filozof) je
pevala `enski vokal, a Djor|e je udarao u bubnjeve. Sa-
radnju na muzi~kom i duhovnom nivou imali su sa broj-
nim muzi~arima.

300
 z a m k e
S obzirom na to da je grupa Nitjananda o`i-
vljavala staru indijsku muziku u kojoj su tonovi odabrani
tako da njihova rezultiraju}a frekvenca izaziva
opu{tenost kod slu{alaca (dovo|enje u alfa stanje),
muzika ove grupe je postala predmet interesovanja
nekih na{ih zvani~nih psihoterapeuta. Tako je, na
primer, zabele`en nastup ove grupe u du{evnoj bolnici
“Dr Laza Lazarevi}” (pod nadzorom neuropsihijatra
Bjelogrli}a),gde su navodno postignuti zna~ajni
rezultati, odnosno, uspeh se sastojao u tome {to je
postignuto stanje da du{evni bolesnici budu potpuno
mirni oko jedan ~as - koliko je i trajao nastup grupe.
^lanovi Hari Kri{ne su apoliti~ni. Praktikuju stil
`ivota podre|en njihovom bogu - Kri{ni. Veruju u rein-
karnaciju i zakon karme (lo{a i dobra dela ~oveka odre|
uju kasniji oblik reinkarnacije). Seks je dozvoljen samo u
braku i to isklju~ivo radi potomstva.Ovo odbija veliki
deo simpatizera da postanu strogi ~lanovi, ali u isto
vreme deluje kao „spas” za mnoge tinejd`ere koji su
do`iveli prva nepovoljna iskustva. Po njihovom u~enju
du{a postoji u svim bi}ima, pa je stoga strogo
zabranjeno da se jede meso (`ivotinja, riba, ptica i
svega `ivog). Biljke tako|e imaju du{u (emocije), ali je
~lanovima Hari Kri{ne dozvoljeno da ih jedu uz
prethodni verski obred ~ija se su{tina svodi na to da ih
oni zapravo ne jedu ve} ih `rtvuju Kri{ni.
Ne piju,ne pu{e, ne u`ivaju drogu, ukratko, odr-
`avaju visoke eti~ke standarde. Poroke i sve ono lo{e u
sebi elimini{u svakodnevnim praktikovanjem meditacije
(na po~etku jednom, a kasnije i po vi{e puta na dan)
koja se sastoji u ponavljanju mantre i po nekoliko hiljada
puta u toku jedne meditacije.

Hristova crkva

Sedi{te Hristove crkve je u Beogradu u ulici Stra-

hinji}a bana br. 9/IV. Prostorije su vlasni{tvo Reforma-
torske crkve, a jedan deo je izdat u zakup Hristovoj
crkvi. Eksponirani lider je Goran Zarubica, “International
301
 z a m k e
school”, Beograd. Pored Zarubice upravni odbor
sa~injavaju i dva ameri~ka dr`avljanina: D`ekson Geri
Lin, po zanimanju je crkveni radnik. Studirao je na Filo-
zofskom fakultetu u Beogradu. D`ekson bi nakon
boravka u SRJ trebalo da ode u misiju u Moskvu.
Makspaden Albert Rajs je tako|e crkveni radnik, a
neizvesno je gde }e biti upu}en po okon~anju misije u
SRJ.
Hristova crkva je jedna od zna~ajnijih verskih za-
jednica u Americi. Broj njihovih vernika je, prema po-
dacima iz 1973. godine, oko 2.400.000 (podaci se
odnose na SAD) i ima ukupno 6.000 svojih objekata. U
Beogradu ova zajednica ima trenutno oko 50 svojih
pristalica, a u celoj Srbiji oko 60.
Hristova crkva je osnovana u Evropi krajem XVIII
veka. Njena aktivnost se ubrzo pro{irila na SAD, gde je
trenutno najja~e upori{te ove zajednice u svetu. Intere-
santno je da nije nastala otcepljenjem od drugih ve}
postoje}ih hri{}anskih zajednica, ve} kao poku{aj da se
objedini rimokatoli~ka, pravoslavna i protestanska
crkva. Hristova crkva smatra da su suvi{ne podele u
hri{}anstvu koje je donela tradicija i da te podele ne
predstavljaju su{tinski deo vere. Kao osnovu svog
u~enja ova crkva koristi isklju~ivo Bibliju, za razliku od
ve}ine drugih crkava koje pored Biblije koriste i druge
knjige i predanja kao izvore svoga verovanja. Tvrde da
je u po~etku hri{}anstvo bilo jednostavno, ali da mu se
s vremenom toliko oduzimalo i dodavalo da je sada pos-
talo veoma te{ko razlikovati {ta je izvorno, a {ta
dodato. Zato smatraju da je potrebno da se vrate izvoru
i da obnove prvobitno hri{}anstvo - i u u~enju i u
praksi.
Sledbenici Hristove crkve nemaju crkve u pravom
smislu re~i. Njihovi objekti gde se okupljaju obi~ne su
sale za sastanke u kojima nema ikona i ostalih verskih
relikvija.Ne nose posebnu odoru. Kada se obra}aju bogu
ne krste se. Za ritual kr{tenja ka`u da je nepotreban i
da u principu svako ko je kr{ten mo`e da krsti onoga ko

302
 z a m k e
nije ali se za to tra`i minimum svesti (kao i kod
Mormona) pa je stoga zabranjeno kr{tenje dece.
Aktivnost ~lanova ove crkve u R. Srbiji zapo~ela
je pre oko 10 godina,odnosno dolaskom ameri~kog
misionara D`eksona Geri Lin (JACKSON GARY LYNN),za
koga ujedno mo`emo re}i i da je jedan od osniva~a ove
crkve u na{oj zemlji. Do sada je u Beogradu boravilo 12
misionara - ameri~kih dr`avljana.
Hristova crkva nema strogu hijerarhiju ve} su sve
zajednice nezavisne i saradnja je isklju-~ivo na
dobrovoljnoj osnovi. Stare{ine zajednice iniciraju
stru~no-konsultativne skupove na svake ~etiri godine
koji se po pravilu odr`avaju u Evropi. Aktivnost i svoju
uskla|enu opredeljenost prema brojnim pitanjima
~lanovi ovih crkava sti~u na zajedni~kom univerzitetu
koji se nalazi u SAD.
Hristova crkva se primarno finansira dobrovolj-
nim prilozima, a zna~ajna sredstva sti~u se i napla}i-
vanjem {kolarina na univerzitetu.Pojedine zajednice su
sasvim samostalne u pogledu odlu~ivanja o finan-
siranju svojih misionara u njihovim misijama po svetu.
Tako D`eksona i Makspadena finansiraju njihove
mati~ne zajednice iz Teksasa.
Pristalice ove crkve su iz svih slojeva, mada ipak
preovla|uju intelektualci. Crkva je nadnacionalna a
spremna je da prihvati i ljude drugih vera. Me|u ~lano-
vima ove crkve u Beogradu ima i pravoslavaca i katolika
i muslimana (iz na{e biv{e republike), a u poslednje
vreme medju ~lanovima se nalazi jedan Afrikanac,
zatim Palestinac kao i Iranac koji pripada Zaratustri
(jedna od najstarijih verskih zajednica - pre Hrista).

Novoapostolska crkva

Sedi{te ove verske zajednice nalazi se u

Beogradu, u ulici Todora Dukina br. 47-a. Eksponirani
lider je Zoran Bo`i} iz Beograda. Pored objekta u uluci

303
 z a m k e
Todora Dukina Novoapostolska crkva ima i svoj objekat
(crkvu) u mestu Bo|ani kod Ba~ke Palanke.
Novoapostolska crkva je nastala 1863. godine u
Engleskoj, odvajanjem od Crkve Isusa Hrista. Ubrzo se
njeno u~enje pro{irilo na ceo svet. Osniva~ crkve je Fri-
drih Vilhelm [varc. Sada{nji lider je [vajcarac Rihard Fer.
Centrala ove verske zajednice nalazi se u [vajcarskoj.
Prema poslednjim informacijama u svetu ima oko ~etiri
miliona ~lanova ove crkve. Najbrojniji su u Zambiji, gde
se ra~una da ih ima skoro dva miliona.
Novoapostolska crkva je osnovana u Srbiji pre 10
godina. Osniva~ je Marinko [o{a - dr`avljanin Hrvatske,
o`enjen Austrijankom Kristom, po zanimanju je autome-
hani~ar. Marinko je do{ao iz Zagreba po nalogu
centrale iz [vajcarske. Sredinom 1990. godine, posle
uspe{no obavljenog posla, vratio se u Zagreb, a za
sve{tenika je izabran Zoran Bo`i}.
U Beogradu trenutno ima oko 60 ~lanova ove za-
jednice, a u Republici Srbiji ukupno oko 200. U Crnoj
Gori ih za sada nema. Kao gosti ove zajednice ~esto do-
laze misionari iz skoro svih delova Zapadne Evrope. Pos-
lednji su bili 2.2.1993. godine Apostol Bot i Hobert
Rickert iz Nema~ke. Doveo ih je sve{tenik Georgijevski
iz Skoplja.
Ovo je internacionalna crkva. Osnovali su do
sada svoje zajednice u 170 zemalja, a osnovni cilj jeste
ujedinjenje svih vera u jednu-hri{-}ansku. Nemaju
posebnu garderobu, niti crkvene relikvije. Njihov jedini
znak je krst koji izranja iz vode - a iz njega sunce. Od
drugih zajednica se razlikuju po svojim obredima: sveto
kr{-tenje, sveta ve~era i sveto zape~a}enje. Od toga je
najinteresantnije sveto kr{tenje koje je „sastavni deo”
duhovnog preporoda i potrebni preduslov za primanje
svetog duha, {to je zapravo savez izme|u ~oveka i
Boga.
Osim verskih zakona, pristalice ove zajednice
nemaju neke druge posebne zakone tako da im je
dozvoljeno da piju (u normalnim koli~inama), pu{e,
304
 z a m k e
`ene se i razvode, ~ak je dozvoljen i abortus u odre|
enim slu~ajevima (npr. kada je neposredno ugro`en
`ivot majke). Smrt je normalna pojava kao i ro|enje te
se sahrane nazivaju „pogrebnim sve~anostima”.
Organizaciona struktura je zasnovana na strogoj
hijerarhiji. Osnovna verska zajednica je op{tina. Glavno
vo|enje svih novoapostolskih op{tina je u nadle`nosti
veleapostola. Op{tine se organizuju u srezove i podsre-
zove koje predvode sreski apostoli. Vi{e podsrezova
mo`e da se stavi pod upravu jednog episkopa koji
poma`e apostolu u njegovom radu unutar apostolskog
sreza.
Zvanja u ovoj zajednici su slede}a: veleapostol,
pomo}nik veleapostola, sreski apostol, apostol, episkop,
sreski stare{ina, pastir, op{-tinski evan|elista,sve{tenik,
|akon i pod-|akon.
Novoapostolska crkva se finansira iz dobrovoljnih
priloga a najzna~ajnija sredstva se dobijaju iz centrale
u [vajcarskoj. Odatle je i dobijen novac za izgradnju -
kupovinu njihovih objekata. Izgleda da novac za ovu
crkvu ne predstavlja problem.Tako,prema izjavi Zorana
Bo`i}a, za svaki odlazak u crkvu u Bo|anima on uzima
rent a kar na ra~un svoje crkve koja, uostalom, snosi i
sve druge tro{kove.
Od propagandnog materijala najzastupljeniji je
~asopis „Na{a familija” koji se {tampa u Hrvatskoj i
Nema~koj na hrvatskom jeziku. Glavna literatura „Pi-
tanja i odgovori o novoapostolskom verovanju” {tampa
se }irilicom u Frankfurtu, a izdava~ je me|unarodni
apostolski savez u Cirihu.
Misionar Marinko [o{a je iz Srbije, po nalogu
svoje centrale, oti{ao na zadatak u Sloveniju, te se
o~ekuje da se sli~na op{tina osnuje i tamo.

Sai centar za univerzalni duhovni razvoj i

obrazovanje

305
 z a m k e
Udru`enje Sai centar za univerzalni duhovni raz-
voj i obrazovanje nastalo je od dela ~lanova Udru`enja
za grani~na podru~ja nauke i ekologije - Nikola Tesla.
Po~elo je sa radom 1991. godine. Sedi{te udru`enja je
u MZ Cvetni trg, Ulica Djure Salaja br. 9. Predsednik
udru`enja je Mladenka Matovi}. Udru`enje broji oko 70
stalnih ~lanova, a u stanju je da okupi mnogo ve}i broj
simpatizera.
Na jednim vi{estrana~kim izborima ovaj centar
je pod nazivom Jugoslovenski centar za univerzalni du-
hovni razvoj i obrazovanje stupio u koaliciju sa Pedago{-
kom strankom Jugoslavije, Narodnom socijalisti~kom
strankom i Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|
ara - za otad`binu, stvoriv{i Demokratski blok.
Sai centar ubrzo je raskinuo koaliciju sa Demok-
ratskim blokom jer su navodno preostale partije tog blo-
ka u prvi plan stavile borbu za vlast.
Osnovni proklamovani ciljevi centra su:
- uspostavljanje duhovnog jedinstva svih jugoslo-
venskih naroda i svih naroda sveta,
- izgradnja dru{tvenih odnosa na principima
ljubavi, mira, razumevanja i po{tovanja,
- pribli`avanje duhovne nauke ~oveku,
- o~uvanje zdrave planete Zemlje i uspostav-
ljanje i odr`avanje zdravlja za sve oblike `ivota na njoj,
- izgradnja razvijenog dru{tva na svim nivoima
postojanja,
- progla{avanje Beograda „gradom mira i
ljubavi” a Jugoslavije „zonom mira u kojoj se zabranjuje
upotreba oru`ja, nasilja i zloupotrebe svih vrsta”.
Ukratko, ovo je pokret za ekologiju ali ne samo u
fizi~kom ve} i u duhovnom smislu (ekologija uma i
svesti).
Centar neguje duhovnu politiku i isklju~ivo sa tih
programskih osnova u~estvuje u politi~kom `ivotu
na{e zemlje. Prire|uje razne manifestacije za Dan
306
 z a m k e
planete Zemlje. Inicijatori su ~estih vi{estrana~kih
skupova pod parolom „Za mir, demokratiju i
Jugoslaviju”. Na osnovu dugoro~nog projekta duhovnog
obrazovanja planiraju izgradnju duhovnog univerziteta
na u{}u Save u Dunav. Zala`u se za ukidanje proizvod-
nje oru`ja. Javnosti se ~esto obra}aju saop{tenjima u
kojima se proklamovani ciljevi stavljaju u kontekst aktu-
elnih doga|aja i sa jasnom porukom da „ako `eli{ graditi
mir, postigni ga prvo u sebi”.
Mladenka Matovi} je vi{e godina bila predsednik
Jugoslovenskog udru`enja radiestezista i bioenergeti~a-
ra. Ona je zatim svoju aktivnost usmerila na izu~avanje
grani~nih podru~ja nauke. Do sada su na njoj vr{eni
eksperimenti od strane nekoliko na{ih lekara
(neuropsihijatar Jovanovi} i dr). Cilj eksperimenta bio je
„dokazivanje mogu}nosti voljne izmene rada
elektromagnetnih talasa mozga”. Nesumnjivo je da je
veliki uticaj na ~lanove ovog centra imao Sai Baba, zato
ispred imena centra stoji i Sai.
Kako bi pomogla gra|anima da ne razmi{ljaju o
ratu i bombardovanju Beograda (jer aktivnim razmi{lja-
njem oni zaista mogu da dovedu rat u Beograd) i da
sa~uvaju svoje zdravlje i pozitivne emocije, Mladenka je
uspostavila „svoj energetski kanal ljubavi i zdravlja”. Ko
`eli da se priklju~i u mogu}nosti je svako ve~e od 21
~as (pa u narednih 20 min). Dovoljno je samo da se
opusti u svom domu i izrekne `elju da se priklju~i na
kanal „ljubavi i zdravlja”. Navodno su mnogi na ovaj
na~in pobolj{ali svoje zdravstveno i emotivno stanje.
Organizacija se finansira iz doprinosa koji su
uglavnom jedva dovoljni da pokriju tro{kove uzimanja u
zakup objekata i {tampanja materijala. Nastoji da se
pove`e sa sli~nim organizacijama u svetu.

Dru{tvo za o~uvanje drevne kulture i

tradicije Tibeta “D`ok~en”

Ovo je mala zajednica. Sedi{te mu se nalazi u

Beogradu, Zeleni venac 1. Organizacija broji ukupno 10
307
 z a m k e
~lanova, pored @eljke Baji}-Jovanovi} najuticajniji ~lan
je Slavica Voglar iz Beograda.
Ovo dru{tvo se bavi izu~avanjem tibetanskog je-
zika (@eljka je prevodilac za ovaj jezik),drevnog tibetan-
skog slikarstva, pravljenjem drvenih tibetanskih pred-
meta; praktikuju tibetansku jogu - jantra joga (joga
hladnih predela), a u okviru tibetanskog budizma bave
se izu~avanjem drevne medicine i astrologije.
Veliki uticaj na ovu zajednicu ima NAMKHAI
NORBU RINPO]E - profesor na Institutu za Orijentalistiku
Univerziteta u Napulju. U poslednjih desetak godina
nastale su(prvo u Italiji) DZOK^EN KOMUNE gde se naj-
vi{e praktikuje tibetanska joga, medicina i astrologija.
Cilj u~enja je savr{enstvo. Smatraju da ljudsko bi}e
sa~injavaju tri uzajamno povezana sklopa: telo, glas i
`ivotna energija i um. Prilikom integracije, a zatim i
opu{tanja ovih aktivnosti, ~ovek mora da otkrije svoje
„prvobitno stanje ~iste svesti”.

Protestantska verska zajednica

Iako je zvani~no registrovana u Jakovu, u Vojvo|

anskoj ulici br. 126, ova verska zajednica prakti~no ne
postoji. Jedini preostali ~lan je osamdesetogodi{nja sta-
rica.

Nazareni

Zajednica je osnovana 1823. godine u [vaj-

carskoj. Preko Austrije, Ma|arske i Vojvodine pro{irila se
u Srbiju, u prvoj polovini XIX veka. Osnovne
karakteristike ove zajednice bi se ogledale u slede}em:
u osnovi su fundamentalisti, ali bez agresivne
propagande. Ne uzimaju oru`je (zbog ~ega su bili
proganjani kod nas i u drugim zemljama), odbijaju da
pola`u zakletvu (vojnu), jer se oni zaklinju samo bogu.
Nastoje da budu manje prisutni u svetovnom `ivotu.
Zabranjeno im je slu{anje radija i gledanje televizije.
Njihovi objekti - molitveni domovi su bez ikona i drugih
308
 z a m k e
relikvija. Za kr{tenje tra`e minimum svesti (14 godina
`ivota). Obred kr{tenja je „uranjanjem” kao i kod
baptista. Ispovedanje greha obavlja se pred svim
~lanovima zajednice. Obredima mogu da prisustvuju
samo nazareni - za druge je to tajna.
Sedi{te nazarenske crkve na nivou SRJ nalazi se
u Novom Sadu u ulici Valentina Vodnika br. 12.
Stare{ina je Karlo Hrubik - nastanjen u Novom Sadu.
Nazareni su najbrojniji u Sremu, Baranji, Banatu i
Ba~koj. Procenjuje se da ih u SRJ ima ukupno 4,5
hiljada. U svom vlasni{tvu imaju 80 objekata od kojih se
u Beogradu nalaze tri i to: u Dju{inoj ulici br. 2,
Svetosavskoj 16 i u Zemunu u ulici dr Mu{ickog br. 2.
Broj ~lanova u Beogradu procenjuje se na oko 200.
Godine 1945. nazareni (u tada{njoj FNRJ) su se
podelili na dve grupe, na one koji su glasali za novu
dr`avu i na one koji nisu (jer je ne priznaju). Predstavnik
ove druge struje je zajednica u Zemunu u ulici dr
Mu{ickog br. 4. Obe zajednice imaju svoje stare{ine i
potpuno su odvojene.
Svaka zajednica u svetu je autokefalna. Za-
jedni~ka tela postoje samo na nivou zemlje (dr`ave).
Zajednicom na nivou SRJ rukovodi telo od 19 |akona
(stare{ina). Ispod |akona se nalaze sluge (svaki
molitveni dom ima tri sluge) i na kraju vernici. Svi rade
dobrovoljno i nijedna funkcija nije pla}ena. Do sada nisu
primali misionare iz inostranstva.
Iako tvrde da su svi nazareni - Bo`ije sluge i pot-
puno ravnopravni, zapa`ena je ~vrsta hijerarhijska
disciplina. Za kontakt sa javno{}u odgovoran je (ispred
19 |akona) Karlo Hrubik.

Slobodna crkva

Nastala je januara 1978. godine u Beogradu ot-

cepljenjem od Bo`je crkve iz Vinkovaca. Sedi{te se
nalazi u Beogradu, u ulici Dimitrija Tucovi}a br. 55.
Stare{ina crkve je Du{an Petrovi}. U SRJ crkva ima
svoja dva objekta, u Subotici i Beogradu. Ukupno ima
309
 z a m k e
oko 70 ~lanova. Od toga se oko 50 nalazi u Beogradu, a
20 u Subotici.
Ovo je jedinstvena verska zajednica u svetu.
Sara|uje sa sli~nim (slobodnim) verskim zajednicama
kao {to su Hristova duhovna crkva nogoprani (u Padini
kod Kova~ice), Crkvom Hesen Efer kod Ulma, na ~ijem
~elu se nalazi Fric Holcvart, sa misionarem ove crkve
koji je stacioniran u Austriji (Be~) - Rudijem Fredlom,
zatim sa mnogim liberalnim crkvama iz SAD.
Osnovne karakteristike ove verske zajednice su:
- veruju samo u jednog boga i Hrista kao posred-
nika (nemaju sveto trojstvo);
- veruju u pakao, ali ne u smislu mesta gde se
mu~e du{e umrlih. Du{a ne dolazi u dete od Boga ve}
od biolo{kog oca;
- ne toleri{u hijerarhiju ve} se zala`u za
samostalnost - autonomnost crkve;
- ne daju u~enike u teolo{ke {kole. Ube|eni su
da su |avo i sotona ljudska bi}a a samo demoni
duhovna.
Prilikom otcepljenja od Bo`je crkve imali su prob-
lema u vezi sa objektom u Strumi~koj br. 56. Objekat je,
naime, uzet na kredit koji su otpla}ivali vernici iz Beo-
grada, a objekat se vodio kao vlasni{tvo Bo`ije crkve iz
Vinkovaca.
Nastup - koncert crkve Re~ `ivota (Word of life),
sredinom 1993. godine u Beogradu, iskoristili su za
svoju propagandu podr`avaju}i „~udesna
ozdravljenja”-koja je demonstrirao Word of life.

Udru`enje za izu~avanje i primenu puta

potpune duhovne samorealizacije
sistemom „praksa istrajne molitve”

Ovo udru`enje nastalo je iz Jugoslovenskog udru-

`enja za radiesteziju i bioenergiju.

310
 z a m k e
Sedi{te ove organizacije nalazi se u Beogradu u
ulici Omladinskih brigada br.6, Novi Beograd. Predsed-
nik je Ljiljana Kova~evi}, sekretar Verica Selakovi}. Os-
niva~ i najverovatnije duhovni vo|a Jovica Petrovi} je
diplomirani politikolog i ekolog. Sa Nevenom Leskovac i
stranim ulaga~ima osnovao je firmu - preduze}e za
ekolo{-ki in`enjering, projektovanje i konsalting. Predu-
ze}e deluje u okviru Life design centra koji se tako|e
nalazi u Omladinskih brigada br. 6. Aktivnost ovog
preduze}a svodi se na izgradnju ekocentra, odnosno
centra (stambenih i drugih objekata) gde su eliminisani
svi oblici {tetnog zra~enja (zra~enja geopatolo{kih
zona, zra~enja elektri~-ne energije, kosmi~ka zra-
~enja, itd.).
Udru`enje trenutno ima oko 50 ~lanova (u Beo-
gradu). Broj ~lanova van Beograda je zanemarljiv.
Cilj aktivnosti je postizanje mira opu{tenosti i
sre}e, put ljubavi i savr{enstva i apsolutna sloboda i
apsolutna odgovornost pred svima (i pred bogom i pred
ljudima). Ciljevi se ostvaruju metodom relaksacije, kon-
centracije i vizuelizacije. Koriste svoje molitve koje pred-
stavljaju esencijalni oblik svih drugih molitvi. Nemaju
mantru u klasi~nom smislu ({ifra data od gurua).
Oblast interesovanja je vrlo {iroka, naj{ire
re~eno smisao `ivota uop{te i smisao postojanja
pojedinca. Izvori u~enja su sve tradicionalne i
alternativne metode i u~enja. Nabroja}emo neke od
konkretnih sfera interesovanja: hiromantija, astrologija,
hromoterapija, akupresura, zra~enje kristala, itd. S
obzirom na to da se ~lanovi ove organizacije trude da
na sve ovo gledaju isklju-~ivo sa nau~ne strane (u tom
smislu anga`uju najpoznatije stru~njake iz raznih
oblasti), mo`emo re}i da im je kao uzor formiranja
poslu`ila Sajentologija (mo}na pseudohri{}anska grupa
koja neguje kulturu, ideologiju, filozofiju i teologiju).

Crkva bo`ija (Church Of God)

311
 z a m k e
Sedi{te Crkve bo`ije - glavno stare{instvo
Savezne Republike Jugoslavije - nalazi se u Beogradu, u
ulici Strumi~koj br.55. Glavni stare{ina ove crkve je
Mijajlo Andreji} iz Karanovaca. Sekretar crkve je Veljko
Bogdanovi} iz [idskih Banovaca. Lokalnu Crkvu bo`iju u
Beogradu predstavlja pastor Stevan Kop~ok.
U Beogradu crkva ima oko 50 svojih ~lanova,
dok u SRJ (uglavnom u Srbiji) oko 300. U Beogradu
postoji samo jedan objekat, dok u SRJ ima oko 20 -
uglavnom u nacionalno me{ovitim sredinama - Voj-
vodina.
Sedi{te ovih verskih zajednica za Evropu nalazi
se u mestu Obersulm u blizini [tutgarta - Nema~ka. Me|
unarodno sedi{te nalazi se u SAD u mestu Klivlend -
dr`ava Tenesi.
Crkva bo`ija je osnovana 1886. godine u
Klivlendu - dr`ava Tenesi, SAD. Nastala je reformom
baptisti~ke crkve, pa im je i u~enje sli~no. Jedna od
glavnih razlika jeste verovanje u „kr-{tenje duhom
svetim”, nakon ~ega je „odabrani ~lan” (normalno
posle dovoljno molitvi) sposoban da isteruje |avole, le~i
i ~ini sli~na ~uda.
Izme|u I i II svetskog rata na na{im prostorima
svoju aktivnost je bele`ila Hristova duhovna crkva-
nogoprani. Odvajanjem jednog dela ~lanstva od te
crkve postala je Crkva bo`ija koja se priklju~ila Interna-
cionalnoj crkvi bo`ijoj 1968. godine. Iste godine Crkva
bo`ija je ustanovljena u Beogradu i Vinkovcima, s tim
{to je u Vinkovcima bilo sedi{te glavnog stare{instva.
Godine 1978. odvaja se grupa s Du{kom Petrovi}em na
~elu i osniva svoju Slobodnu crkvu.
Godine 1992. Crkva bo`ija se odvaja od centrale
u Vinkovcima i sedi{te glavnog odbora se preme{ta na
teritoriju Savezne Republike Jugoslavije.
Crkva se uglavnom finansira dobrovoljnim prilo-
zima i dobrovoljnim „desecima”.Prisutna je i pomo}
srodnih crkava iz inostranstva. Saradnju sa centrima za
Evropu i svet ostvaruju posredstvom misionara.
312
 z a m k e
Godi{nje ovu crkvu pose}uje desetak misionara koji
ostaju po nekoliko dana.
U Beograd dolazi misionar svetske misije iz SAD -
Gari [acvel. Gari ima preporuke svoje crkve za rad sa
mladima u crkvi (muzika, razmena iskustava, itd.).
Karakteristi~ni verski obredi su:
- deljenje svete ve~ere (pri~esti) sa slu`-bom
nogopranja,
- prino{enje male dece Gospodu,
- kr{tenje odraslih u vodi,
- molitva za bolesne ~lanove sa pomazanjem
uljem, itd.

Hri{}anska adventisti~ka crkva

Sedi{te glavnog odbora nalazi se u Beogradu u

ulici Bo`idara Ad`ije br. 4. Predsednik glavnog odbora je
magistar Jovan Lorencin. Hri{}anska adventisti~ka
crkva je bila podeljena na ~etiri upravne oblasti:

Slika 48
- Jugoisto~na upravna oblast, sedi{te u
Beogradu u ulici Bo`idara Ad`ije br. 4,
- Severna upravna oblast, sedi{te u Novom Sadu.
Predsednik Sergej Maleti}, nastanjen u Novom Sadu, u
ulici Papa Pavla br. 12.
- Ju`na upravna oblast, sedi{te u Ni{u, u ulici 7.
jula 21. Predsednik Radule Ba{i},

313
 z a m k e
- Jugozapadna upravna oblast ~ije sedi{te je iz
Sarajeva preme{teno u Beograd, odnosno od izbijanja
sukoba u Bosni upravu nad ovom oblasti preuzeo je
Glavni odbor u Beogradu.
HRI[]ANSKA ADVENTISTI^KA CRKVA ima svojih 5
objekata na teritoriji Beograda, od kojih je jedan fakultet
sa internatom (na Banovom Brdu), gde je sme{teno oko
50 studenata. Na teritoriji SRJ ima oko 50 objekata
(najvi{e u Vojvodini). Prema poslednjim procenama ova
verska zajednica ima oko 6.000 ~lanova u Beogradu i
oko 80.000 u SRJ.
Svetsko sedi{te HAC-a, odnosno generalna kon-
ferencija, nalazi se u Va{ingtonu-SAD. Na njenom ~elu
nalazi se Robert Folkenberg. Generalnu konferenciju
~ini 12 divizija odnosno odeljenja. HAC u SRJ pripada
transevropskom odeljenju ~ije se sedi{te nalazi u
Londonu. Na njenom ~elu je Holan|anin Jan Polsen.
U okviru HAC-a deluje humanitarna organizacija
ADRA-Adventisti~ki dobrovoljni rad. Njeno sedi{te je ta-
ko|e u Bo`idara Ad`ije br.4 u Beogradu. Direktor je Milan
[u{uli}.
HAC ima i svoju izdava~ku delatnost kojom ruko-
vodi profesor Zdravko [or|an, koji je istovremeno i
glavni i odgovorni urednik ~asopisa „Znaci vremena”.
HAC je nastala (na {irim prostorima) oko 1900.
godine. Pre Drugog svetskog rata nije mogla da bude
registrovana kao verska zajednica ve} kao dobrotvorno
dru{tvo.

314
 z a m k e

Slika 49 - Simbol ADRE

U okviru crkve osnovan je i teolo{ki fakultet koji
se nalazi u ulici Bore Markovi} br. 11. u Beogradu.
Godine 1998. rumunska adventisti~ka crkva uputila je u
Beograd na {kolovanje dr`avljanina Rumunije Marina
Bobirneci. Nakon zavr{enog teolo{kog fakulteta predvi-
djeno je da ostane u SRJ u svojstvu sve{tenika na po-
dru~ju gde `ivi rumunska nacionalna manjina.
Po u~enju adventista tri ne~ista duha apokalipse
(mogu se otkriti samo pa`ljivim prou~avanjem biblijskih
spisa, posebno Knjige proroka Danila i Otkrovenja) iden-
tifikovani su kao Vatikan, protestantizam i spiritizam.
Ovde je posebno va`no napomenuti da pod spiritizmom
adventisti podrazumevaju nju ejd` pokret (pokret novo
doba).
Posle Luciferove pobune na nebu, tre}ina
nebeske vojske je pre{la na njegovu stranu. Rat sa
neba preneo se na zemlju. Lucifer postaje sotona i la`no
se predstavljaju}i kao knez ovoga sveta, navodi Adama
i Evu na greh. Od tada pa do danas traje borba izme|u

315
 z a m k e
dobra i zla. Me|utim, to ne mo`e ve~no da traje i kako
se Zemlja pribli`ava svome kraju, sve sile zla se
ujedinjuju i pripremaju za kona~nu bitku. ^as kona~ne
armagedonske bitke samo {to nije kucnuo. Nju ejd` po-
kret se ujedinio sa znacima i ~udesima i predvo|en
sotonom nastoja}e da ukloni sa lica zemlje sve koji
odbiju da prihvate novi svetski poredak.
Sama armagedonska bitka u po~etku }e izgle-
dati kao sotonina pobeda (pobeda novog svetskog
poretka) me|utim,tada }e se pojaviti Isus i bo`iji narod
bi}e spasen. Pod pojmom bo`iji narod adventisti po-
drazumevaju hri{}ansku crkvu neokaljanu od uticaja
Vatikana, protestantizma i nju ejd` pokreta. Mrtvi sveci
vaskrsavaju i zajedno sa pravim hri{}anima penju se u
bo`iji grad.
Oni koji `ele da pre`ive armagedonsku bitku i odu
u bo`iji grad moraju da u~ine sve kako bi Isus postao
gospodar njihovog `ivota.U tom smislu dovoljno je da ih
bog voli ({to je o~igledno, jer da ih ne voli ne bi zbog
njih `rtvovao svog jedinog sina Isusa), zatim da dopuste
svetom duhu da ih vodi pokajanju (odvajanje od greha i
`aljenje zbog po~injenih gre{aka), da priznaju svoje
grehe samo bogu a ne bilo kom drugom ljudskom bi}u i
na kraju da pozovu Isusa u svoj `ivot.
Sve ovo mora da bude spontano, a ne nametnu-
to. Zatim, svaki ~ovek mora da odvoji dovoljno vre-
mena i posveti ga svom Isusu. Bo`ija namera prilikom
davanja subote nije bila odmor ve} razvoj dubokog i
trajnog odnosa izme|u ~oveka i boga. Sotona je naterao
crkvu u srednjem veku da subotu preina~i u nedelju
kako bi oslabila ~vrsta veza izme|u ljudi i boga.
Adventisti slu`e vojsku sa oru`jem, iako su u prin-
cipu neborci. Nemaju kipove i ikone.

Bo`ija deca - Children Of God

Bo`ija deca su osnovana u SAD 1970. godine. Os-

niva~ i sada{nji lider Dejvid Mozis Berg izba-~en je iz

316
 z a m k e
baptisti~ke crkve kao ekstremista 1978. godine. Ime
sekte je zamenjeno u Family of love (Porodica ljubavi),
ali je poslednjih godina opet aktuelno ime - Deca bo`ja.
Po~etna aktivnost ove sekte zabele`ena je u
ju`nim delovima SAD. Postali su ubrzo poznati po
specifi~nom na~inu regrutovanja novih ~lanova.
Naime, `enski ~lanovi sekte vrbovali su nove ~lanove
(mu{karce) flertuju}i sa njima i nude}i im druge
„seksualne usluge”, zbog ~ega su i dobili (`enski
~lanovi) nadimak „prostitutke za Isusa”.
Pored Biblije koriste i Moova pisma (Mo je popu-
larni naziv njihovog lidera Dejvida Berga). Ova uputstva
imaju ve}i zna~aj od Biblije, jer se u njima daju konkret-
ne instrukcije za prakti~no postupanje po Bibliji. Pisma
su vrlo duga i naj-~e{}e seksualno orijentisana. U njima
Mo podsti~e seksualne aktivnosti svojih ~lanova
ohrabruju}i ih ~ak i na biseksualnost.
Novi ~lanovi postaju potpisivanjem „revolucio-
narnog ugovora” kojim postaju „vlasni{tvo Bo`ije
dece”.^lanovi se nikada ne ostavljaju sami (najmanje
dvoje mora uvek da ih bude).
Zabranjeni su negativni komentari.Upori{ta naj-
~e{}e tra`e po srednjim {kolama. Stanuju u zakup-
ljenim ku}ama uglavnom na periferiji gradova. Svaki
~lan ima ranac u kome su sve njegove stvari i svi su
uvek spremni za „evakuaciju pod uzbunom”.
U Republici Srbiji njihova aktivnost prvi put je
zabele`ena 1985. godine, kada su u Beograd doputovali
misionari Bo`ije dece iz SAD - Makdonald Kenet Brus i
njegova supruga Makdonald Agnes. U kampu „Ko{ut-
njak” sastali su se sa ameri~kim dr`avljaninom Polom
Balo{em koji je, prema na{im saznanjima, zadu`en za
zemlje Isto~ne Evrope. Misionari Bo`ije dece su tom pri-
likom poku{ali da zadobiju nove ~lanove me|u rumun-
skim i albanskim izbeglicama koji su o tro{ku VKI bili
sme{teni u kampu „Ko{utnjak”.
Aktivnost ove sekte ponovo je evidentirana u
toku 1992. godine kada su u Beograd ponovo do{li
317
 z a m k e
misionari Bo`ije dece. Tom prilikom uspeli su da
zavrbuju ~etiri devojke iz Beograda i da ih odvedu u
Ma|arsku odakle je trebalo da ih posle {est meseci
prebace u Italiju - Peru|u na „vi{i kurs”.
Prema neproverenim podacima, broj na{ih dr`av-
ljana koji su zavrbovani od strane Bo`ije dece znatno je
ve}i (oko stotinu).
Ova sekta odr`ava kontakte sa sli~nom fun-
damentalnom evangelisti~kom grupom Novi `ivot koja
je tako|e aktivna u Beogradu.

Re~ `ivota - Word Of Life

Re~ `ivota je verska zajednica koja pripada grupi

fundamentalnih evangelisti~kih crkava. Sedi{te ove
zajednice za svet je u [vedskoj u gradu Upsali. Lider za
Evropu je Ulf Ekman koji je ujedno i osniva~ i direktor
biblijskog centra Re~ `ivota i pastor istoimene crkve u
Upsali. Zajednica je osnovana krajem sedamdesetih
godina ovog veka u [vedskoj.
Re~ `ivota je finansijski vrlo sna`na organizacija
sa izuzetno agresivnom propagandom.Moto ove organi-
zacije je: muzika, igra, veselje, veliki hor i ozdravljenje.
Izuzetno dobrom muzikom (koja je svoje korene na{la u
crna~kim duhovnim pesmama) - savremenom obradom
pesama o Hristu, ova verska zajednica nastoji da okupi
{to ve}i broj mladih. Za ovu zajednicu ne postoji bolest,
ve} je to samo odraz nedovoljne vere u boga. Stoga im
se treba priklju~iti i poja~ati aktivnost okrenutu ka
Hristu. Ceremonije ~udesnog ozdravljenja su obi~no
spektakularno organizovane (sugestivne besede
propovednika pome{ane s muzikom i horskim
pevanjem) te ~lanovi ove zajednice sti~u utisak da su
ne{to posebno - iznad obi~nih ljudi. Na promociji
Gospel festivala u Beogradu, 20.8.1993. godine
kulminaciju ve~eri predstavljalo je i „~udesno izle~e-
nje” prisutnih. Glavni propovednik pozvao je Hrista i
zamolio da izle~i prisutne bolesnike ozna~uju}i ih
dodirom ruke. Konkretni rezultati ovog „~udesnog
318
 z a m k e
izle~enja” ostali su nam nepoznati,jer je samo jedan od
prisutnih posetilaca javno izjavio da je {est meseci
boravio na rati{tu i da se vratio sa jakim bolovima u
nogama i glavi. Posle molitve propovednika bolovi su
nestali.
U na{oj zemlji organizacija se prvi put pojavljuje
1993. godine kada se istovremeno organizuje Gospel
festival u Novom Sadu i Beogradu. Organizatori ovog
festivala i ujedno promoteri Re~i `ivota bili su Ulf
Ekman i Beukt Vedelmajn - direktor za Isto~nu Evropu,
sa njihove, i Aleksandar Mitrovi}, Radovan Bogdanovi} i
Paulina ^erfelj (svi iz Novog Sada), sa na{e strane.
Zajednica je istovremeno ustanovljena u Beo-
gradu i Novom Sadu. Na ~elu se nalazi Aleksandar
Mitrovi} iz Novog Sada. U Beogradu imaju oko 200
~lanova, a u Republici Srbiji oko 500. U Beogradu se
sastanci odr`avaju u iznajmljenim prostorijama.
Osniva~ki skup je odr`an u prostorijama Sportskog
centra Ta{majdan. Prilikom gostovanja predsednika Ulfa
i direktora za Isto~nu Evropu Vedelmajna anga`uju se
telohranitelji koji tako ve{to obavljaju svoj posao da se
mo`e zaklju~iti da se ne radi samo o obi~nim vernicima
ve} o - profesionalcima.
Re~ `ivota odr`ava kontakte sa Udru`enjem
evan|eoskih sve{tenika i vernika Srbije koje sa~injavaju
Hristova duhovna crkva - pentekosti, Hristova crkva slo-
bodne bra}e, baptisti, Slova~ki evangelisti, Crkva bo`ija
i sli~ne manje verske zajednice.

Me|unarodna Hristova crkva

Medjunarodnu hristovu crkvu su l979. god. osno-

vali bra~ni par,dr`avljani SAD,Gempel Robert i Pat sa
sedi{tem u Bostonu. Osnovna na~ela ove crkve
zasnivaju se na striktnom po{tovanju biblijskih kanona.
U Beogradu su poku{ali da otvore crkvu po~etkom
1998. poslav{i {est stranih dr`avljana kao misionare.
Stare{ina crkve u Beogradu, koja je prilikom osnivanja
dobila ime Beogradska hristova crkva (po tom sistemu
319
 z a m k e
svaka od ovih crkava u zavisnosti gde se otvara dobija
prefiks grada ispred imena Hristova crkva), bio je dr`av-
ljanin SAD Fenton D`ejms Majkl, ali je glavni inicijator
otvaranja ove crkve dr`avljanin SRJ Du{an Bjelica iz
Beograda. Bjelica je postao ~lan ove crkve tokom svog
studiranja u Americi. Trenutno u svetu imaju 322
ogranka u 134 zemlje. Imaju vi{e od 160.000 ~lanova u
svetu, a u kakvoj su ekspanziji govori podatak da su u
poslednje ~etiri godine udvostru~ili broj ~lanova. Naro-
~itu pa`nju su obratili na Rusiju i zemlje na afri~kom
kontinentu.
U skladu sa Biblijom svi ~lanovi pla}aju mi-
nimum 10 procenata od svoje zarade svojoj lokalnoj
crkvi i od tog novca se pla}aju tro{kovi `ivota misionara
koji rade po raznim zemljama na vrbovanju novih ~la-
nova. Misionari su naj~e{}e volonteri, dok je stare{ina
crkve pla}eno lice.
Obrede odr`avaju bez ikakvih obele`ja, sve-{tena
lica su u hramovima ili na bilo kom mestu gde mogu da
skupe vernike.Osim krsta u hramovima nemaju nikakva
obele`ja. Od drugih crkava se razlikuju samo po tome
{to tvrde da jedino oni postupaju striktno po Bibliji. Ova
crkva nije uspela da se registruje u SRJ zbog neposto-
janja zakona o verama, pa su zbog toga izvr{ili regis-
traciju humanitarnog udru`enja kod Saveznog ministar-
stva pravde pod nazivom Nada sveta - Jugoslavija (Hope
world wide Yugoslavia) sa sedi{tem u Beogradu, u ulici
Kolubarskoj br.20-A. Ovo udru`enje je funkcionisalo sve
do po~etka NATO agresije na SRJ kada su svi stranci
napustili SRJ kao i predsednik Nade sveta - Jugoslavija
Du{an Bjelica.

Sukio Mahikari

Mahikari je duhovna organizacija koja je u SRJ

registrovana kao verska zajednica. Osnovao ju je 1959.
godine dr`avljanin Japana Kotama Okada u Tokiju. Ma-
hikari ima {irom sveta oko 100 glavnih centara od kojih
je ve}ina u ekonomski razvijenim zemljama (SAD, Kana-
320
 z a m k e
da, Japan, Ju`na Koreja, Australija i zemlje Evropske
unije). Glavni centar Mahikarija za Evropu i Afriku nalazi
se u Luksemburgu, dok je za SRJ, BJRM, Hrvatsku i BiH
regionalni centar u Padovi u Italiji. Centar za grupu iz
SRJ nalazi se u Beogradu u ulici Rajka Ru`i}a br. 84. U
Beogradu ima 18 ~lanova mahikarija, u Bezdanu
sedam, Leskovcu tri, Valjevu dva, i jedan u Vladi~inom
Hanu.
Koordinator grupe je Branislava Mi{i} iz Beogra-
da. Vodja grupe iz BJRM je Ankica Savi}, zaposlena u
Makedonskom teatru u Skoplju, a vo|a grupe za Hrvat-
sku i BiH je Na|a Omre~en iz Velike Gorice, Ul. kneza
Domogoja br. 31. U~enje mahikarija zasniva se na di-
rektnom percipiranju “Bo`anske istinite svetlosti” u cilju
pro~i{}avanja svega stvorenog i svih du{a. Duhovne
vo|e iz Japana bave se razja{njavanjem svetih tekstova
dana{njih religija, poku{avaju}i da osnovne bo`anske
principe protuma~e na svoj na~in jer smatraju da su od
obi~nog sveta skrivane misterijama postoje}ih religija.
Svi ~lanovi mahikarija pohadjaju trodnevni inicijacijski
kurs (ken{u), u nekom od glavnih centara u svetu nakon
~ega primaju bo`anski privezak (omitama) ~ime su
osposobljeni za predaju bo`anske istinite svetlosti
(mahikari no vaza).Sledbenici mahikarija smatraju da je
omitama prijemnik svetlosti koju im {alje bog Su,a da
su njihova tela samo posrednici prilikom dalje distribu-
cije svetlosti.Sam ritual predaje svetlosti sli~an je radu
bioenergeti~ara jer se svetlost predaje bez fizi~kog
dodira. Pored duhovnog pro~i{}enja ~lanovi mahikarija
veruju da uz ovu bo`ansku svetlost mogu da izle~e
razna oboljenja usmeravaju}i je na odredjene ta~ke na
telu.

Crkva skup{tine bo`ije - Assemblies Of God

Ova crkva je osnovana 1952. godine a osniva~i

su joj bili dr`avljani SRJ Slobodan i Asterija Bodi koja je
dr`avljanin Francuske. Do povratka iz Francuske ovaj
bra~ni par je pripadao nazarenima. Do 1954. funkcioni-

321
 z a m k e
sali su u okviru pentekostne crkve, a dopunom statuta i
registracijom kod SIV-a, Odsek za verske poslove,
po~inje da radi kao nezavisna crkva. Nakon smrti
Slobodana, Asterija se udaje za Budimira Jaki}a sa kojim
nastavlja da vodi crkvu u Ul.Maksima Gorkog br. 19, na
istim na~elima kao i pentekostna crkva. Pre vi{e godina
Budimir i Asterija su se odselili u [tip gde su osnovali
novu Crkvu skup-{tine Bo`je. U periodu kada nije bilo
Budimira i Asterije crkva nije funkcionisala sve do l996.
god. kada su je aktivirali Mane i Du{anka Koruga,
dr`avljani Australije srpskog porekla. Mane je na
preporuku prozviterija ove crkve u Australiji postavljen
za pastora u Beogradu. Centrala ove crkve nalazi se u
Springfildu - Misuri u SAD, a njom rukovodi vrhovni
prozviterij koji se bira na svake dve godine na
skup{tinama od sedam ~lanova. Ovaj prozviterij ima
pravo da rukopola`e nove pastore koji pre toga moraju
da zavr{e tri godine biblijske {kole i da imaju radni sta`
u crkvi. Lokalne crkve imaju autonomiju da izmedju vi{e
kandidata koje predlo`i prozviterij izaberu svog pastora.
Takodje i one imaju odbor koji se bira na godinu dana i
ima neparan broj ~lanova u koji obavezno ulaze pastor i
njegov zamenik, a broj ~lanova odbora zavisi od
veli~ine crkve.
Sedi{te je u Ul. Prote Mateje br. 44 u, a slu`ba se
odr`ava u SC “[umice”, Ustani~ka br. 125/1. Finansiraju
se iz priloga vernika kojih u Beogradu i Pan~evu ima
oko 100 i od pomo}i pentekostnih crkvi iz celog sveta.
U okviru ove crkve funkcioni{e i humanitarno
udru`enje gra|ana “Milosrdni Samarjanin” koje je regis-
trovano kod Saveznog ministarstva pravde 1997. i ima
sedi{te u prostorijama crkve. Predsednik je Mane Koru-
ga. Ovo udru`enje je do sada u vi{e navrata donosilo
humanitarnu pomo} u SRJ.

322
 z a m k e

Slika 50 - Otisak pe~ata ove organizacije

[ri ^inmoj

Ovaj centar dobio je naziv po Indusu [ri ^inmoju

Goseu, poznatom duhovnom u~itelju, filozofu, piscu,
muzi~aru, slikaru i sportisti. [ri ^inmoj vodi meditaciju
za mir u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. U SAD `ivi od
1964. godine. Oko sebe okuplja ljude svih verskih
pripadnosti. Organizator je koncerata za mir, izlo`bi,
predavanja iz filozofije i meditacija {irom sveta i organi-
zator je poznatih maratona za mir u svetu. Prvu trku za
mir [ri ^inmoj je organizovao 1987. godine i od tada se
ova trka odr`ava svake druge godine. U~esnici trke
nose baklju mira.
Sedi{te ovog centra nalazi se u Beogradu u ulici
cara Du{ana br. 7. Predsednik je dr Stela [kreblin, po
zanimanju lekar - pedijatar. Stela je ujedno i ~lan me|u-
narodnog mirovnog komiteta [ri ^inmoj centra.
U Beogradu ima oko 75 ~lanova ove grupe, u
Ni{u oko 50, Novom Sadu oko 20 i nekoliko u Subotici.
Prema statutu, centar se finansira od dobro-
voljnih priloga, prihoda od prodaje knjiga, kaseta i slika,

323
 z a m k e
od sportskih i drugih priredbi, kao i od poklona i
zave{tanja.
^lanovi ovog centra se bave:
- integralnom jogom (rad na svim delovima bi}a,
meditacija, kontemplacija);
- hata jogom (samo fizi~ke ve`be);
- biharskom {kolom joge (vrsta satjananda joge);
- nidra jogom (vrsta svesnog sna, imaju sli~an
program kao biharska {kola);
- holisti~kom jogom (osniva~ ^arls Berner).

Anglikanska crkva Svete Meri (The

Anglican Chaplaincy Of Sent Mary In
Belgrade)

Aktivnost ove crkve prvi put je zabele`ena u Beo-

gradu sredinom 2.000.godine. Crkvu predvodi sve{tenik
Philip Warner (Filip Vorner) iz Velike Britanije. Sedi{te joj
je u Vi{egradskoj ulici br. 23 (prostorije Karitasa). Za
sada se ne zna broj ~lanova.
Po~eci rada anglikanske crkve vezuju se za 597.
godinu, kada je Papa Grgur Veliki poslao Sv. Avgustina
da donese jevan|elje narodima Engleske. Sve do
vremena Henrija VIII, Anglikanska crkva je podr`avala
papu. Ljut na papu {to nije hteo da mu dozvoli razvod
braka sa suprugom koja nije mogla da mu rodi sina,
Henri VIII se odvojio od rimske crkve i sebe proglasio
poglavarom crkve na zemlji.
Za vreme vladavine Kraljice Viktorije (1937-
1901)zvani~no je osnovana anglikanska verska
zajednica. Ona se deklari{e kao svetska porodica svih
crkava koje priznaju biskupa kanterberijskog kao
glavnog biskupa. Aktivnost anglikanaca prisutna je u
gotovo svim zemljama sveta. Cilj ove zajednice je da
slu`i potrebama naroda u Engleskoj. U tom smislu
poku{ava da ostvari dobre kontakte i sa pravoslavnom
crkvom i sa rimskom katoli~kom crkvom. Istovremeno
324
 z a m k e
smatraju da je njihovo delovanje pomo} u
prevazila`enju razlika izme|u ove dve crkve. Anglikanci
isti~u da njihova crkva nije ni katoli~ka, ni protestant-
ska, ali da ima karakteristike obe.

325
 z a m k e

326
z a m k e

PRILOG

327
 z a m k e

328
 z a m k e

Opustite se. Usresredite pogled na 4 tačke u sredini slike.

Zadržite pogled na slici 30 sekund. Zažmurite, nakon nekoliko sekund
pojaviće vam se slika.

329
 z a m k e

330
z a m k e

331
 z a m k e

332
z a m k e

333
 z a m k e

334
z a m k e

335
 z a m k e

336
 z a m k e

Autopsija navodnog vanzemaljca.

337
 z a m k e

Autopsija navodnog vanzemaljca.

Šema uređaja za bežično delovanje na rad srca

338
 z a m k e

Stručnjaci koji se bave energijom zračenja crteža tvrde da je slika

"napunjena" pozitivnom energijom. Ukoliko stavite dlan iznad ovog
crteža treba da osetite pozitivnu energiju.

339
 z a m k e

Niko od nas pa ni ovaj nesrećni čovek nikad ne bi mogao da pomisli

da se nešto ovako baš njemu może dogoditi

340
 z a m k e

I ovaj čovek nikada nije pretpostavio da će zvršiti na električnoj

stolici

Autentični snimci saobraćajne nesreće na kome se može videti nešto

što podsceća na duh poginulog vozača

341
 z a m k e

342
 z a m k e

INDEKS
12 veličanstvenih............................................... .................161, 162, 163, 165, 166
3HO.............................................................................................. .....................170
Abigejl Folger....................................................................................... .............200
Abraham Linkoln..................................................................................... ............41
Abraksas...................................................................................... ......................155
AC/DC.................................................................................................. .............254
Adam Vajshaupt...................................................................................... .............16
ADM. ROSCOE H. HILLENKOETTER (MJ-1)..................................... ..........163
Adolfo de Hesus Konstanco.................................................................... ...........196
AEA tehnologija............................................................................................... ..210
AEC................................................................................................... ................165
AIVAZ............................................................................................ ...................275
Ajdentifaj............................................................................................ ...............210
Ajzenhauer...................................................................... ...................159, 160, 161
Al Mils..................................................................................................... ..........189
Alen Čak.............................................................................................. ..............103
Alen Frej.................................................................................. ..................101, 109
Alister Krauli................................................................................. ....................152
Amador Atilano.............................................................................................. ....201
Amnesti internešenel................................................................................. .........221
Ananda Marga............................................................................................... .....169
Anatmananda................................................................................... ..................169
Anton Ivanov Salaviov.................................................................................. .....284
Anton la Vej..................................................................................... ..................154
Anton Levi............................................................................................ .............251
Armagedon........................................................................................................ .132
Aron le Baron.................................................................................................. ...196
Artasastra............................................................................................... ..............53
Atlantide...................................................................................... ......................144
Aum....................................................................................... ....................169, 197
Aum Shin Rikyo.......................................................................... ......................169
Avatar............................................................................................................. ....169
Averi.............................................................................................. ....................202
bajer...................................................................................................... ...............36
Bantu................................................................................................................. ...39
Bendžamin Spok................................................................................. ...............219
Bernar Baruh.................................................................................................. ......17
Beukt Vedelmajn.................................................................................... ............319
Bil Brajt.................................................................................................... ..257, 258
Bilderberzi....................................................................................... ....................17
Bilthoven.......................................................................................................... ..266
Blasphemt-Fallen............................................................................... ................254
Boa Šorta..................................................................................... ......................148
343
 z a m k e
Boba Riksa................................................................................................. ........191
bog.............................................................................. .......................252, 316, 321
Bog............................................................ ....55, 139, 141, 174, 202, 250, 272, 293
Boni Lu Trustdejl............................................................................... ................194
Božija deca..................................................................................................... ....316
Božja deca.................................................................................................... ......169
Brahmanande Saras Vati.................................................................................. ...287
Branch Davidians...................................................................................... .........169
Britiš Telekom.......................................................................................... ..........110
Bruderhof Communities............................................................................. ........169
Burundanga.................................................................................................. ........91
burundange................................................................................... .......................91
Campus Advance................................................................................................ 169
Campus Christian Movement................................................................... ..........169
CCTV................................................................................................... ......212, 213
Cellmark Diagnostics.............................................................................. ...........210
Celosvilu................................................................................................ ............242
CFR.................................................................................................. ........16, 17, 18
CIA............................... ....12, 13, 17, 97, 98, 99, 112, 114, 115, 116, 189, 218, 220
Cicerona....................................................................................................... ........39
Concerned Christians........................................................................ .................169
Cooneyites.................................................................................... .....................169
Crkva skupštine božije........................................................................ ...............321
Dalas Airtel........................................................................................ ................166
Damjan Vejn Ehols.......................................................................................... ...203
Daniel Man................................................................................... .....................107
Danijel Džen Pol................................................................................... .............295
Danijela Akersa........................................................................................ ..........258
Datlev Bronk............................................................................................... .......163
David Bodit.................................................................................................. ......280
David Koresh...................................................................................... ...............169
Davidove zvezde........................................................................................ ..........55
Degarin......................................................................................... .....................191
Dejvid Mozis Berg............................................................................... ..............316
Dejvidu Banisaru................................................................................................ 212
Dekster Džeger................................................................................................. ..146
Del pas................................................................................................ ...............151
dr Bronks..................................................................................... ......................164
Džej Sebring................................................................................ ......................200
Džejkob Delašt............................................................................................. ......205
Džejms Kjevit.................................................................................. ..................108
Džejmsa Forestala................................................................................... ...........163
Džejn Fonda.............................................................................................. .........219
Džejn Roberts..................................................................................................... 142
Džejson Blejk Brint....................................................................................... .....202
Džejson Boldvin............................................................................................... ..203
Džekija Andersona........................................................................... ..................115

344
 z a m k e
Dženet Reno.................................................................................................. .....191
Džerald Lajt.................................................................................... ...................160
Džeš Pursel................................................................................... .....................144
Džesi Lojd Miskili....................................................................... ......................203
Džima Džonsa............................................................................................ ........136
Džo Rizner............................................................................................ .............202
Džon D. Rokfeler..................................................................................... ............17
Džordž Buš................................................................................... .....................270
Džozef Fiorela................................................................................................. ...205
Džozef Kibvoters............................................................................. ..................190
Eventide clockworks SAD............................................................... ..................255
Freedom of Thought Foundation............................................................... .........109
Geri Lin............................................................................................... .......302, 303
Gilis Patrik Flanagan.................................................................................... ......101
Helene Blavacki.................................................................................... .............152
ISKCON...................................................................................... ......................169
ITT............................................................................................ .................112, 218
J. K. Van Balen................................................................................................ ...130
J. P. Morgan................................................................................... ......................17
J. Z. (Džudi Zebra) Vitez.............................................................................. ......144
Jakov Kofi..................................................................................................... .....278
Jan Polsen...................................................................................... ....................314
Jehovini svedoci........................... .............48, 49, 50, 133, 292, 293, 294, 296, 297
JEHOVINI SVEDOCI...................................................................... .................242
Jejl.................................................................................................................... ..100
Jelena Kuzina.......................................................................................... ...........204
Jim Roberts Group............................................................................ .................169
Jonestown................................................................................... .......................170
Josefa A. Majera............................................................................................... ..108
Jozef di Mambro.............................................................................. ..................192
Jozef Šarp............................................................................................. ......101, 109
Jozef Smit.................................................................................................. .129, 131
Juta.................................................................................................... .........243, 246
Kabala...................................................................................................... ..........266
kafetin.................................................................................................... ..............36
Kalifornije.................................................................................................. ........246
Kaliforniji................................................................................... ........144, 187, 189
kamajors......................................................................................................... ....196
Kameron..................................................................................................... ..99, 100
Kanalisanje.................................................................... .............139, 140, 141, 143
kapija........................................................................................... ......................190
Kapija raja..................................................................................................... .....194
Karden D`on D`ozef........................................................................................ ...282
Karen Hovel.............................................................................................. .........202
Karl Hajnc Valter........................................................................ .......................281
Karl Jung........................................................................................................ ....150
Karl V. Sanders................................................................................................... ..11

345
 z a m k e
Karla Tarner..................................................................................... ..................109
Karlo Hrubik.......................................................................................... ............309
Kautilija............................................................................................. ..................53
Kenet Grant.................................................................................................. ......259
Millenium Cults................................................................................ .................170
Patrik Flanagan............................................................................... ...................103
poa................................................................................................. ....................197
Truman......................................................................................................... ......159
Trumana......................................................................... ....................159, 163, 218
Ulf Ekman......................................................................................... .........318, 319
Uma Kant Mahapiatr.................................................................................... ......288
unifikaciona crkva........................................................................... ...........130, 269
Upside Down Club...................................................................................... .......169
Urbana VIII................................................................................................... .......53
uroboros.................................................................................................. .............93
Va{ingtonu............................................................................................ .............314
Vajomingu.................................................................................................. ........154
Valter B. Smit................................................................................................ .....163
Valtera Martina................................................................................................. ..130
Vatikan.................................................................................................. .............315
Vatikanu............................................................................................... ..............151
veb................................................................................................. ....................195
Vebster Hjubel................................................................................................. ...191
Velika Britanija............................................................................... ....210, 212, 214
Venaver Buš......................................................................................... ..............163
Vestern junion.................................................................................. ..................218
Vijetnamu.......................................................................................... .........102, 220
Vilder Penfild.......................................................................................... ...........100
Vilhelm Rič......................................................................................... ...............115
Vilijam Beri [il..................................................................................... ..............282
Vilijam E. Gledston.................................................................................... ........142
Vins Foster........................................................................................... ..............191
VIP................................................................................................................ .....214
virtualno realna scenarija (VRS)...................................................... ..................109
VKI....................................................................................................... .............317
Vojcik Frikovski........................................................................................ .........200
vojna otmica navodno otetih od strane NLO-a...................................... .............105
Volker Fild..................................................................................... ....................164
Vondra D`ona......................................................................................... ............245
vudu................................................................................................ ....118, 122, 276
Waco Davidians............................................................................. ....................169
Way International.................................................................................... ...........170
Yogi Bhajan........................................................................................................ 170
Zbignjev Bžežinski......................................................................... .....................18
zen............................................................................................ ..........103, 249, 275
Zen Master Rama.................................................................................... ...........170
Zonpower................................................................................................. ..........170

346
 z a m k e
Zuša.............................................................................................. .....................144
Čarls Menson.......................................................................... ...................153, 199
Čarlsa Mensona............................................................................................. .....153
Šemrok............................................................................... ................218, 219, 220
Šeron Tejt..................................................................................... ..............200, 252
Šoko Asahara................................................................................. ....................197
Špital......................................................................................................... .........266
Šri Činmoj..................................................................................................... .....323
Štajfeld....................................................................................................... ........266

347
 z a m k e
SADR@AJ

UMESTO PREDGOVORA................................................................1
Dobar dan............................................................... ..........5
Iluzija Monte Kristo.......................................................... ..6
Čovek sa juga........................................... ........................7
Dong Haj.................................................................. .........8
Iluminati........................................................................ ..15
CFR ............................................................... .................16
Bilderberzi....................................................................... 17
Trilateralna komisija ...................................... .................18

METODI KONTROLE SVESTI.....................................................20

POSREDNI METODI KONTROLE SVESTI...............................23
HSI NAO (ISPIRANJE MOZGA)................................................23
Ispitivanje.................................................. .....................25
Fizičko mučenje i strah od mučenja............................ ....25
Izolacija........................................................................ ...25
Kontrola komunikacije........................................ .............26
Primena iznurivanja.............................. ..........................26
Kontrola hrane, pića ili duvana............................... .........27
Kritika i samokritika................................ ........................27
Scenario..................................................................... .....28
KLASIČNE MANIPULATIVNE TEHNIKE ( KMT)..................32
Deklarisani prijatelji.................................. ......................34
Kompetentnost................................... ............................35
Emocionalna konfuzija........................... .........................35
Igre izbora................................................................... ....35
VEŠTINA GOVORNIŠTVA..........................................................38
PROPAGANDA............................................................................50
Oruđa propagande............................................. .............53
Kriterijumi za selekciju medija......................................... 57
Komunikacija licem u lice................................... .............58
Televizija...................................................... ...................59
Propagandne tehnike koje ne traže dokazivanja.............60
Propagandne tehnike koje su razumljive samo uz dodatna
objašnjenja ........................................ ............................69
Propagandne tehnike koje postaju jasne nakon proširenog
izlaganja.................................................. .......................75
Osnovna načela propagande....................................... ....77
SUBLIMISANE PORUKE...........................................................79
SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DECE.....................................85

348
 z a m k e
NEPOSREDNE METODE KONTROLE SVESTI........................89
METODE NAPREDNIH TEHNOLOGIJA .................................89
Dodatna znanja o funkcionisanju ljudskog mozga i tela. .89
Kontrola uma metodom naprednih tehnologija................95
Sintetička telepatija................................. .....................100
Mesečev udar................................................................ 104
Feniks i projekti starije generacije................... ..............110
Harp i projekti novije generacije.................................. ..112
Projekat psihotronik............................. .........................115
SKRIVENE MOGUĆNOSTI LJUDSKOG UMA I OKULTNA
DELOVANJA..............................................................................117
Telepatija........................................... ...........................119
Vračanje....................................................................... .120

SEKTE I DRUGE GRUPE U SLUŽBI ........................................125

KONTROLE UMA..........................................................................125
Programiranje........................................ .......................128
Deprogramiranje................................................. ..........128
Reprogramiranje .................................... ......................128
Značenje reči kult.............................. ...........................129
Značenje reči denominacija.................. ........................130
Značenje reči sekta................................................ .......130
Ekstremne grupe opasne po sopstveno članstvo..........132
Grupe opasne po okolinu.................. ...........................133
Destruktivne sekte .............................................. .........135
Razlike između destruktivnih i drugih sekti...................137
Biblijske grupe...................................... ........................138
Kanalisanje........................................ ...........................139
Profitabilne grupe......................................................... .145
Neoistočne grupe.................................................. ........148
Nju ejdž pokret......................................................... .....150
Satanske grupe................................................. ............152
SCI– FI/UFO GRUPE (Teorija zavere II)............................158
Dvanaest veličanstvenih................................ ...............161
Pseudoterapijske grupe........................................... ......166
Kako se dolazi u alfa nivo.................................... ..........167
SEKTE I DRUGE NEFORMALNE GRUPE KOJE PRIMENJUJU
TEHNIKE KONTROLE UMA....................................................168
Metode koje koriste sekte za „kontrolu svesti"..............173
Kontrola svesti u sektama............................... ..............174
Savetovalište za izlaz ........................................ ...........177
Deprogramiranje................................................. ..........180
SEKTE U KOJIMA SU UBISTVA UOBIČAJENA POJAVA ....187
Džim Džons i Hram naroda ........................................ ...187
349
 z a m k e
Pokret za obnovu deset božijih zapovesti......................189
Indonežanski lovci na veštice ................................ .......190
Dejvid Koreš ...................................................... ...........191
Sekta Solarnog hrama ............................................. .....191
Kapija raja ............................................................ ........194
Ljudi krokodili iz konga ...................................... ...........195
Jambola sekta ....................................... .......................195
Crkva jagnjeta gospodnjeg ...................................... ....196
Adolfo de Hesus Konstanco i Sara Aldrete ....................196
Šoko Asahara i Aum .................................. ..................197
Crkva ljubavi.................................................... .............198
Tihuana religiozni ritual ......................................... .......199
Čarls Menson i njegova familija ........................... .........199
Posada napasnika ................................ ........................200
Joung–sang (beskrajni život)........................................201
Ujedinjena brazilska crkva pentagrama........................201
Meksičke ubice veštica................................................ ..201
Sibirska satanistička sekta............................ ................201
Čion porodica..................................................... ...........202
Džefri Lundgren ................................. ..........................202
Okultni maloletni ubica iz Kentakija ............................. .202
Trojka iz zapadnog Memfisa..........................................203
Hose Augusto do Santos......................... ......................203
Vampirska sekta iz Kentakija .............................. ..........203
Satanisti iz vajominške doline................... ....................204
Ruski satanisti ...................................................... ........204
Krimski satanisti.......................................................... ..204
San Luis Obispo satanisti ..................... ........................204
Zabrinuti hrišćani............................................... ...........205
Spasova crkva............................................................. ..205

POLITIČKA KONTROLA............................................................207
Tehnologija nadgledanja - nadziranja...........................210
Dostignuća u oblasti oružja za kontrolu masa...............220
Razvoj tehnologija kontrole zatvorenika........................221
Aktivnosti NSA unutar SAD............................................ 223

NAČINI DA SE SUPROTSTAVITE NEŽELJENIM UTICAJIMA

............................................................................................................227
UMESTO POGOVORA...............................................................232
VERSKE GRUPE U BEOGRADU I REPUBLICI SRBIJI.........240
Mormonska Crkva (crkva Isusa Hrista „svetaca poslednjih
dana”)........................................................................ ...242
Prahri{}anska Zajednica “Univerzalni @ivot”...............246

350
 z a m k e
Zapadnopravoslavna crkva (ranije Starokatoli~ka Crkva)
................................................................. ....................247
O{o Rad`ni{................................................................ ..248
Red Misti~ne Ru`e - Ordo Rosae Misticae (ORM) ..........249
Sathia Sai Baba .................................................... ........250
Satanisti ................................................................ ......251
Univerzitetski krsta{ki rat za hrista - Campus Crusade for
Christ .......................................................... .................257
Ordo Templi Orientis - Red Orijentalnih Templara -
Gnosti~ka Katoli~ka Crkva - Ecclesiae Gnosticae Catolicae
(EGC) - Sveti Gral.............................................. ............258
Internacionalna {kola Zlatnog Ru`inog Krsta, Rozenkrojceri
................................................................. ....................265
Unifikaciona crkva (Unification Church)................... .....268
Bela gnosti~ka crkva - EGA ....................................... ..274
Hristova duhovna crkva - Pentekosti.............................277
Savez baptisti~kih crkava u Srbiji i SRJ ........................279
Hristova Crkva „Malo Kr{tenje” ................................. ...283
Zajednica sedmog dana adventista „Reformni pokret”. 283
Savez za transcendentalnu meditaciju Srbije ...............286
Reformski pokret adventista „Sedmi dan” ...................289
Slova~ka evangelisti~ka crkva ......................... ..........291
Hristova crkva jevan|eoske bra}e.................................292
Jehovini svedoci ...................................... ....................292
Vai{navska verska zajednica „Veda” (Hari Kri{na).........298
Hristova crkva........................................................ .......301
Novoapostolska crkva ................................ ..................303
Sai centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanje 305
Dru{tvo za o~uvanje drevne kulture i tradicije Tibeta
“D`ok~en”.................................................. ..................307
Protestantska verska zajednica....................... ..............308
Nazareni........................................... ............................308
Slobodna crkva........................................ .....................309
Udru`enje za izu~avanje i primenu puta potpune duhovne
samorealizacije sistemom „praksa istrajne molitve”.....310
Crkva bo`ija (Church Of God)........................ ...............311
Hri{}anska adventisti~ka crkva.................................. .313
Bo`ija deca - Children Of God................................ .......316
Re~ `ivota - Word Of Life......................... .....................318
Me|unarodna Hristova crkva.........................................319
Sukio Mahikari............................................................... 320
Crkva skup{tine bo`ije - Assemblies Of God..................321
[ri ^inmoj.................................................................. ....323
Anglikanska crkva Svete Meri (The Anglican Chaplaincy Of
Sent Mary In Belgrade)...................... ...........................324

PRILOG............................................................................................327
351
 z a m k e
INDEKS............................................................................................343

352