Sie sind auf Seite 1von 10
lijadcova betcristika Tako je unverznost pstjanja ulatentnom iti manifesto- vvanom abi naelo od kg prt ine, Eijade polazi, ai ‘raga se tom pita, 00, isto ako, petwataEijeneu da save~ seni vel nije uel 1 sta da naa smisan, bud da je po va subini (oonton humaine) ubvage”u naizgld bezns- {jno)svakodnevci. Djlektikn izmedu smisla i besmislenost ‘ovekovog postjans. Eliade najbojeprikazujew svojim roms- ‘ima kate pricama,w Kojima nailszimo na lkove svakojakih ‘sta: od buntovnika kai teagan 2 slabodom’ zadovaljarajudi svoje nepostene Pele bez abzira na bilo kakve morale ili dru tveno sfefene nome (kako bi al misao), pecko Hud kaj teagawu za dhovnim snslom, pa sve do najbignijh i najneam- biciozni aeki ja, koe Kulijana nazi ,iosima® (Cul 1 1995: 281), koi ne umeja da tumace nazgid ,banaie”, alt neobjatnive™ dogadsje, kai im/@taocuvkaau ds neki shri ‘Yeni smisac™ post, obirom dase sam vot ,bezmaaji judi, Koje bi fancuska hridka defnisala kao de top", menja, akon tog, Pogled sve pod uleajem egristenejaizma. Huligant U romanima iz mladosi, Powratak i raja (1934) i Hi Tiga (1935), koji se mogu Gita iu mastavku, jer neki lkovi prelaze iz jednog romana u drug, okvisi su egzisenialsth, {revopskom alu rumunskom sensi irra. Kao predstay nici lade generac, likovi, ubvaéeni nemirom, Zee da nad simiso nindvidualng integsel", a Cesta protv ustanovlenih socjlnih norm, insta i ,starox” nana rzmishjanja. Dok. su stare” lava meta novo, buna, on trgaju za slobodom, ‘azazavanja,w stn iejd2csih pobudatraganja za smisfom, Zee da promene i aamctn same principe postoanja. Na primes 'obzirom na od smataju dae ljubav ne samo azno oseéanje, ‘et injnica koje dovedi do gubitha individual slobode ojo} ‘ode, on ili praia seksoalnnaskezu (David Drag), ii imaju vide dena jer je obumano”, ai briléanski" vot vise judi bige odjedzom, di se adrwayju ba prositrkama, od kojih semi trae novae (Petre Anica) Lik pe imenu Emilia, ubvacen ni listigkim revoiom prot celog dust, prom Saja radi odivjava nezausavv iestinkt nasi, te krade revolver sv0g, ‘ea isnakon So siluje slain, fli na ulicu i upuca policajea ‘Vincajuti se kg prienaju’ aj uraio, niko mu ne verue. U potazi za individainim integritetom” i slobodom ibora po- Jedinca”, Pavel Aniet v8 samoubistvo, dok Aleksandra Pls dlovodi do tog dase jedna Zena ubje 20s njewa. Huljganizam, ‘oj predstavia gordo ispojevane vitalnsti kao pore za nal Zenjem nehog novog sista svamost, maze se prot na Stay ‘uh iiliscog ogretneyalzma, w Kome foveka ne zasrau nikal anateni modeli i norme fivota (kao apriome istine), vee ‘prvi plan stave hrabrost ispunjavanjasopsiveih 2elja. Mads genera mort” da svor novu vamos" ‘Sma sar das oi ml bil lin pvr smi sere lj prpremaj dubovm, ltr, ako pol ‘ik, barren, Konetn reo Liki dale il min Disc profesor glume koji wa raogo pal. To je grapes Inelktulcs i preuo-nlektuaaea Yi su i ma Haksiev Konrspunt (Eade, 1995: 3, esto besizajne ntlekalne dgresielkova, peedstavn ke Elijadoove (ta) lade aeneracije” azotksva tarsi” dimengju romana. Mitizacja yoluntarstickog avanturizms je ‘obigledno akorenjena, kako w njihovim reinerpetsijama Fro} ‘ovski naglaispunjavanja Zl, ako i novi” tumaenyima Ijobovi i duhovnost— sta sve oorava slik eaganja za smislom “stvamost™jedne derorijentisane, nezaposlene generale, Koj [pedstavlja ramunsko drut poste Prvog svetskos rata. Mla Judi st, zapeavo, epsednutiGinjenicom da su uprkos univerai= as tetskom obrazovanju, oxen da propadaj, jer nade moti da se ‘auteatisn zraze i ostvare ko pojedine csim hulganstvom. Bor bom protvsstaraea” i njhovih 2ivotih peincipa, rola ud ‘odatavaju ne samo idjnn kris o poimanj ysivamost, ves svelsk ckoniomsku krieu, Koja ée uskro i doves do Dragos Setskog aa. Ako e egristeneialisick niiizam na Zapadu ko- ‘noon poprimao ablke vezane 7a pesimizam i ypsurdnost ove ovo postojan, ali isto ako {28 epalitame, komunistbe ideje {ow primer Set 1 jegow ideo caw Pranevsko)), Eljade i jegova yrsirischa™generaija konatno izazuvaj odbojnost re huliganskom natinu postojana, kaka e prkazan upome- rutim Eijadeovin tomanima iz mladost Apsoluina neroralnost, nije private ni kao vid aladenja sla, ani kao vi, indivi laine slobode” it ,integritets. Lik David Drago, kj se moze postnatal i kao Eljadeoy alter ego, «koi je az pote od even yslobodony” huliganizma,potije da sua) iskrenos. svajih patel aij da razume ystarce™ i da se okreée dobro intelktvlnog ada (Crohmlniceanu 1967: 527). Nihlisigko ex ‘isteciaistickoiskustvo, kao taganje za smislom iEovekovom, sloboom so pretvarau Besmislenast. A 8o je mod j8 vane ‘stad je Ginjenica da egisteneiaistisk flozaia o .2ovekovom, integriter i slobodi,Kada se wpa! pienjye, vo! aiizm, ‘Moda sat, posi akvog ,autontignog” Zvotno, a euziten- _listiskog iskustva, a novelama i romnim Koj slede, Eljade (22 smislom toga negde drug. _»Stvarmost® kao kamullranjesehralnag wprofanom [Ne tres zaboravit injenicn da je Eliade tr gosine bore vio-u Inj, nakon povratkaée 1936, odbranti doors diser- taco, post naslovom Yoga. Essai sur les origines de fa mysnyue Indie (oa, Ese) 0 pote indijske mist). Stndjeo ia sk fllozoi | jogsi¢kim thnikam, koje vode do druge vst vamos, sms postjana i slobode,Ejade de pre- ‘avigenavrata, U posledajoj vezi, pod naiovom, Joga, besnrinos | sloboda, Ebjade tdi da je isha. lozofia ‘dvek bila egeistenljalsticka, Medi, se ne rai 0 pukom “ozofranj. kao ait, cpzstencijlisickoj Evrop, ves 0 Fnilensrno Koskteto} duo} praks. Unovelama i romanima je slede Huliganima Eliade skoro neprimetno wi prisstvo _svetop” nedeinsano kao talevo, to est kao vezano za bit kakav Drievu \rsigiskog”. Radaje koje se posta u sadaajont Taitkog Coveka opsuj da” Koja on odjednom dadintjava, te bivazhanjon. Zhogjodva mazmagenih .pukotina” u zal stvar~ ost svakodneviceeadnovath”dogadsja, tase Eadeova dela Sretavaju u domen fatastiene kajdeynost. Seto” se vet sada ‘node smart kao iskastvo onestranog, nechainjivo,neotieled- tn koje se krije i banainst svakodnevice, Elijadeoy odrteni {ik mote dato primet, all ne mors; ert iskustvo mae ine avis od vole lita, ved se samo wlognda”. ‘Svojstvena Filjadeova}faeastii je Cinjenica da tw nema oro, Kao apadity gotskim roaniniaisliéno, Umesto toga, rnevbidni dogadaji dovode do zaptanostilika‘itaoca koje su Stvarmegranie east ido koje mere ,subjetivno” i bie jestino” dozivljavanje vremena, postora i kazalnost| moe Ina joerai pra swarnes”. Na taj natin, a ne bedeéi fo pikacivanjaindvidaalnog iskustva, avanture i egos i ‘Svakodnevnih pozadina prsatnihuevtopskom eyastencijlizma, $lijadova belersdka u sari te prevziaZenu i Sienj sani cgzistencilistickih perspektiva poimanja sivarmost. Postoyaye Shetag danas, u evidenom il zakamgfranom bli w profe- rim hipastaana moderna sveta,jesteideja kj se mali ne Ttamo u Elijadeovim naucnim dlima, vee iw njegovim romani- sma ati prima, « Codnovati" doyadsi koji se pojaiju v Eovekovo| wakodnevickzapravo obelezavaju djlektku izmedu “akalnogspofanog" fe granice same stvarnst” ost pod ‘akom pita TV Dim Matin (1997, Faia domo Benen SAN, allanol iting 2 lao je msn doo svoje belek napisa u instr svi, parlelno 3 nanim opusom, Bijad> je svoj pigs 3 o> ‘mane napisao na rumusskor, vom maierjem jezik pa je 10 ‘orovsto ralog bog koga su ane manje raznate Saocims B= rom syeta, za tale od ajegovih nau Sola koja su mapisna 1a franceskom i engleskom. Prevod negove beleriske na srpski ‘matramo znaésjnim doprinosom vy pogledinterkultumog tupo- ‘avanja™ ~Rumunskij erik na kome sanjan” Peunescu: 1972) re ‘ao je Eijadeukazajut mat) natn, ne sao nde povezano- ‘medi kjiZevnog teks Kreative strture mateeneg z= a, vee na zat} kaj on pridajeceokpno|svest dove, koja ‘rogue poimanje stvarost* u okvzunjenih raz ven Normal oioka ne mate da bude sredens sino si ves, aon ato, jer modern Covek job uvek san, ‘lub s,s mic, oir w poze, sled ove, ‘St ua ae iv same w storskam prodaom sve, vee iw egaiseninticho,pivatom svt iw agian i> ‘eran (Bide 1994 10), Egristencjlisic vet je dakle 22 Eljadeaosta i dalle inkastno-privati, Geto ami pukim spolaji it racior ‘alm nommams; a a visa petcepsje Sebo i sts je suitinka, jer Sade ontoloskabeleva, zasnovana na samom individuale ‘om ikustvu. [ej je da dok post kao raconalnaosoba, 60 vvekovo bivstvovane ili postoanje se ne prekidn kads on iskus [iad i (99) Kad Cig Nod Sampara ped: Mariana Dan. Bese: Sr tern saps Ea, Mia (200) Tins dora Hanghoera& dee roel (zs, fedora | belek aeons Maram Dan, Prod #ramantoe Msrina Dat 1 Zo) Tom jul, Mita (1997). U droit Kad Dios, na tha nooo maa aetie ripovat Li prsgoar: Maras Dao. Peed ‘mano Marans Dan. Ni Psi ate, M1987). Now) Mana uot | preva: Vajiva Seas Gooevi.Pelgver: Ee Sion). IE Gain. Arugenivoe sven (to jest, laa saja,kada je botestan, kad je otak ii star Govek, kaa sara, media leds filmove itd), 0 ‘dovodi do zaljueka da bi Sarteziski aksiom koji je pribvatila ‘apadaa civilizacijs kao polazw tatku stog Welinschaxang-, ‘li las: .Copto, erg? sum" (Misi, dale postin) trebalo 4 bude formlsan obrto: pre svega,postojim, dake msi, ‘i dok bivstvujem obavjan kode drug aktivnosi, dzivjs- “yan ga, ist toliko2naésine stn, Koja su auteaticna.Trcba ‘dma ds istaknemo Eejancu do salva oncepetia nie romant- arsta er ako 24 romanvicarividell vot kao san, 22 Blijadea {Ean predstavia sao deo ausemiénog Covekovog v0, deo ce- Tokupnog iskusra pojedinca niegovu stramast PT Eljadeov likovi se Eesto suotavaju s2 ,neracionlnin” ‘skstvom koje oseaju sian Zhog toga Sw pojedinac, kao pri> padnik profnnog sveta koji seu testa opsue, jeu stanju dad ii tumati anata} dogadsj, Zao su i dogadaji.fudni* i mogu ak, iz perspekive savremenog Wellanschawam-2, savremene ‘sealnosti" da deluja kao fantatgni. Fomtstiém diskus je c- {eka ovde vezan 20 sve on So je, nerelno" samo wokvirina Evanicne , realnasti", 2vani¢nog pogieda na svet. Kad &itamo be- lest Mice Eliadea,ptamo se: zarpoloza opis junaka hij lien polozau danaSnjeg pofanog dovela koji nije ustanju {avistoriskim,profinim dozadaima vii neki vii smisto? Dai sama naa identifikacie sa danafnjom ,realgo$ea* ne sled obras- (G2 zvangnog Helinschaang-a todo koje mere? Pe Pijadeova bettstikaotara bezbrojn tekva pitanja, ao ovor na nije direkno povezan sa nagom litnom eyzstenci- jest, sa nagom spremnoséu postojnjau svetu.§ obziom da eu ealstihs”kanektsvakodnevnies, zgeda da suotavanje Ijegovihlikova sa odredea neobjsinivim situcjama nie ap- furdno samo po sbi ko Se osha} sa zapadnim epzisenci= jalistima, vo problem liu Welianschawung-u profanog Coveka, | \ njgovim prodrasudams 0 ,zcalnos* i reso’. Predrasude, ao apron, jest koje se prepeete dubljem shvataju svar os" | onemoguéavaju drug perspektvu shvatanja yreme- prostra | uproénosi. U takvi sucajevima, samo poimanje _stvarmost" sre laoca de biti merodavno ds Ii Elijadeov ‘eletristha treba svrstatu any opzistenciaistidkih itn pi fantasti i pauénefantstike. Posojitopeia da se Ele deova beletristika razmou w okviu djlektikeianedu svetog rofanog, kao komplementare iskustvene poe, koje funk fnibu po principu coincidenta oppostorum, kaj autr izlate i analiza rzmatau svom navtnom opasu (Eliade 1995: 71-11). rosor, vieme i rzoénost, kao natela na kojima se ati- va realnst”, podvrgati su, u Ejadeovoj belts, isin ereepejanaIikova, Na primer, ik Gore (u Dranaest hijada go- ‘eth ria pod sew kafani dae bio w soni tokom rats prio 58 dina kojt su, za droge, bili uneliu bomberdovanja mnogo pre toga; Gaviose (u Kod Cia, akode yizgubljen” ‘uwomen i prosons ne mode da shat zat su kate a trav) ~edjedaom” ile skuplj ili kako toda se ajeyova Zena preslila TO Nematke zz kratko vere” dok je on bio u poset Cigankar ta; Gospodin Zetlendi (8 Tani doiora Honighergera) nesta (vremensiprostora)nskon prouavanja jn svete nevidjve™ zemlje, Sambele; neki zapadni navn! Ini, ako se rads ‘delava usadainjem vremenu,prisssvuju pogubljenju koje se do- godilo vekovimna unazad (u Noe w Seramporen) td. Radha svi rath rica i novela Mire Eliade, iako je smeStenaw sadal- ‘jem vremeni{bubvata profane banalne ude kao protagonist, Tigi na svete scenarijeruala, Jerse ened pojava pukot- naw logic svat (verovanno efekat sete), dno na postja- je paraleing il iste, prsirne”stearmast koja se »degaala Fienia note w okvrncovekove perepee, so ota neopsina. Sve su ove situa nalik ma hyjerofanje koje Blijade det- niew svojim naugaim dela kao ,manifestacije svetog izrafene iz mitove, simbole tl” (Elie 1994: 9) Dragasliénostizme- 26 4u opisanih siti} scenarja sveto je ncka vista incjcie oj takve, Sak neoseine Mjeofoniepodrazumevaa, ko svesn tu se ,dogodilo” ill nije dogo, Eljadeov kovi su iskusl ‘nal neto vie o vet, nalaze se u io nesvakidainjoj sar ‘ost Koju drug ud, ko is imal eu esta Zvotno iskust, tne mogu darazumeu, Sa tack plist iskustva veto osto- Je ave ese likova: profi, obin ji kao So Su Gaviesku i Gore (iz pomenstih novel, odnosno Kad Cigan i Deans hi. ida gowedih ela, ber ikakvesKlonost ka sveiom, kj su zhane, ‘ne mogu da objasne ase dogodio i pokusavgj da odbrane sebe ‘prianjem, brbjanjem ponavajuéida su on edu. Droga via [aka su pak intr”, Koj su svesniierfana, i 80 ak postedici omogucavjusi da se iskustwosvetg uvedeu prof: Fi svet Tak iniajator” moga bit oi kao to su Andonik (a “Znijiyili Svams Sivanada, i meta join (a Nod eram- ‘pore Leana (8 U doors kad Dione), Zerlend, koji ne- Sa (a Tan datora Honigbergra) td, Ponekad ,niijtor nile ‘soba, veé neki ras dogada), ma primer, war groma, a0 St je to slutaj Dominika Mateja, koji posse lad, Veronke Bier kj se sa svoj preston vo, a koju je, dol je medial, ‘aro grom (u Mlaos ez mada) Obe ws Tikova (ni ko ‘su svesni on Kei nen svesa .ijerfinj')iskoragy w svar fa tong vemens i uspostivljajy kontakt sa metastvarostu tokom svg fiztkog, ovazemalskog postaena. Zbunjnost june ‘ka (nih ko nis sess ijerofnje) je dretno dovedenaw vezn sa jlianjem njhovih rats, hovih dente i wdentikacje sa ftiedenom ,fealneseu, sa. odredenim Weltaschavung-m, Pitanjeystaenos, kao pitanje Covekove idence sa ‘odcedenimn obvascem poimanje sveta sew beetistici Mitt F ‘den oda na dve ravi, od koji je jena profina, a druga re, tu smisl us kome on sin define t va pojma. Meduti ne rad ‘Seo nekom ,daplon” ident, veé 0 Sirenju granica vane TE Wi fim FP, Kops ni Ferd Coppa, Madar er mia ‘Sie on omen Beene bu ae, ast _stvamosti, Sto koineiir sa vistom bode w iniijatskom ‘Sissi st ovekovim dhovnim rastom. U dezontologiziranom seu, tskva vrata shudenia" se moze smatal kab antentio ‘ezisenijalng iskisvo, koe vod! ponovne) ,ootolegizacj, riakar riko ne verovao pojedinco, Kojima ty ain sds Tino, iskustveno dodivijava.svarnos. aiskusteaobiai, prosenih jad svakodneviee iusryja poimanje epifanje i njerofane iz Fljadeovog naénog opus. ‘Se pig i oman Mirge Elijades rae, u svi, put dot ‘eve vst preobrazajaidenttetaglavnog lik, So Sesto reds implicit! smisao rade w autorovojDeleristc. Zato je smisuo rade, ustvar,opet rasa o stvarnosi™ i mit, Seenatio 72 ‘ptomens identtta i samim ti idenifkacije sa odredenom v- Som stwamos ati usin base i fukeije mit, kot o- ‘veka prbacuje i istriskog vemena i yeograftog prostora u rome Zvi u neko zaéajnije ere (allo tempore), u perspetivu Jeo j ris od reanos" koja se tremutno, zi nal Covekovaiskustvo je, ma natin cbozagene, a nov identitet se venue za dublje i Se shalane stvarosi te je sam ,Sudno- ‘at dogodaj koji vod takvestuacie, naka inact, Poznata je tinjenice da je Ejade verovs0 u moe pozoris- ne predstave (ai sam je napsao nekoliko pozoriaih komad 08 primer, Beskrajni si, o ramunskom vajaru Konstantin Bran- uj, koja omogucave sane catharsis, to jest moé da strane oveka i vakovinevice i da dovede do neke vst otkrovenja i ‘sein slobode, koa je signa sanju koje €vek iz traicionanih Talarapostizepreko rtala. Elijadeova Kratka priga Zbogom, il pak roman Devetnaes za (1980) gradeni su, a veruemo ds to hij suano, na osnovn prkazivana predstava:u prom slugaje se radio pozarisnom Koma, w kome glume yode dialog na t- ‘ata i trie Hudsih vecovani,dok u dragem suéaju adja ‘rods priprer 2 simane lima. Roinan Devernaes raz je parabola verana za komunistit- sna diktatur, koja, po ljadeovors mishenju tebalo ds pane 1997, godine (pogretio je samo dve goin, er se rumunska evo lucia cngila 1985). Rada romana se oda potetkom "80-ih podina,Kada su granice zemlje bile jaf we zatvorene. Glavai "ik, Angel Dumitru Pandele je zmenitpsae kee iveow pot pu) ola i warner. Realisticka pozedina dikaturej be- ako sadr2i sve konkreie iste pods 0 tn, posto} ecenijKomunizma u Rurmuniji. Likoi/ume, uptkoseinjenit «hs imajaraznovrsna zanimanja glume’, prestavnicislzbe bez- Dedoost itd), sv imaju ajuda westeujuu eksperimentalnoj po- ono predstav,naajuei se potano da 6, nat) natin, svako ‘od nih porta nicirani ove ida se, used toga, njegove Zee ispunit. Na primer, reziserJeonim Tanase je cleo da dobie do- vol vlst da simi lm id ufestje mx medunaroaom fest ‘alu, dok je drug ik, na maajnojfunkeji w tdanjern rete, «koji je bo bolesten, feleo da cadravi, to sei dood, jr je ‘on dotiveo predstav kao Eudo, posto eziravlenja,promeniv~ ise, mje vide Zeleo da udestvae u,istonskom vremenu, koje